GEOTERMALNA

ENERGIJA
 Pojam geotermalne energije

Naziv Geotermalna energija od reči toplota (thermal) koja

potiče iz zemlje (geo).
Pod geotermalnom energijom se podrazumeva toplota kojom
raspolaže Zemlja u slojevima ispod njene površine (u
mineralnom materijalu –stenama, tečnostima, i gasnoj fazi u
pukotinama i porama unutar mase Zemlje)
Geotermalna energija podrazumeva toplotu sadržanu unutar
litosferere i njenim unutrašnjim fluidima (podrazumeva
geotermalnu energiju izvan drugih zemaljskih energetskih izvora
poput: fosilnih, biomase, solarne i hidromehaničke na površini
zemljine kugle, reka i okeana i energije vetra u atmosferi.
 Pojam geotermalne energije

Geotermalna energija sadrži osetnu (fizičku) i latentnu

toplotu, koja se stvara iz unutrašnjih i spoljašnjih izvora.
Geotermalna energija predstavlja ogroman izvor koji je tek
počeo da se koristi za grejanje prostora, kao procesna
energija ili za proizvodnju električne energije. Mogućnosti
zavise od ekonomičnosti tehnologija u f-ji zaštite životne
sredine.
 Pojavnost geotermalne energije

Četri oblika geotermalne energije stoje na raspolaganju:

Hidrotermalna - u vidu tople (ili vrele) vode i pare (do 350 oC).
Zavisno od dubine (kreće se od 1- 4 km). Akumulirana je u
poroznom mineralnom stenskom materijalu ili regionima sa
propustljivim tlom. Transfer toplote iz unutrašnjosti se vrši
kondukcijom ili konvektivnim mehanizmima.
Geopritisna – u vidu toplih rezervoara slane vode pod visokim
pritiskom, koji u svom sastavu imaju rastvoren i prirodni gas
(uglavnom metan). Ovakvi energetski izvori sadrže 58 %
termičke energije, 32 % ugljovodoničnih jedinjenja, 10 %
hidraulične enrgije i dr.
 Pojavnost geotermalne energije

Topli suvi mineralni materijali (stene) - Ovaj sistem ne

sadrži fluide, posredno zahvaljujući poroznosti i propustljivosti
tla dovodi se voda i tako stvaraju aktivni hidrotermalni
rezervoari. (tzv. unapređeni geotermalni sistemi).
Magma - rastopljen mineralni materijal sa temperaturama 700-
1200 oC i na dubinama < 7 km.
 Toplotni fluks geotermalne energije

Toplotni fluks geotermalne energije prema površini Zemlje nije

svuda (po celoj površini Zemlje) isti. (sastav materijala
Zemljine kore i koef. provođenja toplote.
Vrednost toplotnog fluksa (na površini – procena) od 3,34 do
8,36 x 10-2 W/m2. (kada nema konvekcije - nastaje kretanjem
masa u podpovršinskim slojevima (termalne vode, magme).
Većina stena ima koeficijent kondukcije od 0,167 do 4,19
W/mK.
 Toplotni fluks geotermalne energije

Specifični Specifični
  Toplotna toplotni toplotni Toplotni
R. Materijal provodljivost otpor kapacitet fluks 2
br. [J/(cm s °C)] [mK/W] (do 200 0C) q [W/m ]
Cp [J/kgK]

1. Neogeni 8,039 x 10-3 0,124 x 10-3 0,924 x 10-3 4,35 x 10-6

sedement

2. Metamorfne 10,05 x 10-3 0,099 x 10-3 1,108 x 10-3 9,15 x 10-6

stene

3. Pliocenske 10,08 x 10-3 0,099 x 10-3 1,17 x 10-3 4,326 x 10-6

naslage

Miocenske i
4. eocenske 23,45 x 10-3 0,042 x 10-3 0,966 x 10-3 11,66 x 10-6
naslage

Tabela 9.1 Toplotne karakteristike nekih materijala u Zemljinoj kori (srednje vrednosti)
 Temperature Zemlje

Temperatura tla na manjim dubinama se ka površini

intenzivno menja sa godišnjim dobima, odnosno sa spoljnom
temperaturom (i dozračenom Sunčevom energijom).
Na većim dubinama temperatura tla raste sa povećanjem
dubine.
Kod stena sa =0,167 do 4,19 W/mK, gradijent temperature
može rasti sa dubinom od 8 do 50°C/km.
Tako npr. na dubini od 3 km, sloj tla ima temperaturu za 24 do
150 °C višu od one koja vlada na površini Zemlje.
Na sl. 9.1 prikazan je profil promene temperature unutar
Zemlje u f-ji od dubine.
Sl. 9.1 Promene temperature u Zemljinoj unutrašnjosti u funkciji od dubine
 Dubina Temperatura
R. br. Temperaturni gradijent
(km) (°C)
t / km

1. 10 18 do 22 220 do 250

2. 20 12 do 18 360 do 450

3. 50 10 do 11 690 do 860

4. Panonija 50 -

Tabela 9.2 Orijentacioni porast temperature sa dubinom ispod površine Zemlje

 Temperature Zemlje

Temperatura površine Zemlje najviše zavisi od dejstva

Sunčevog zračenja, i menja se u skladu sa intenzitetom
ozračenosti tla.
Od apsorbovane Sunčeve energije, sa površine Zemlje 35,7%
se gubi putem dugotalasnog zračenja, 10,8% se predaje
atmosferi konvektivnim putem, a 53,5% energije se troši na
isparavanje vode (više u okeanima i morima, a manje na
kopnu).
 Osnove bilansa geotermalne energije
zemlje

Za sagledavanje geotermalnog energetskog bilansa Zemlje

neophodno je poznavati toplotne gubitke i dobitke litosfere.
Zemlja generiše ogromne količine toplote iz spoljašnjih i
internih izvora.
Ove enormne količine se mogu uporediti sa sa svetskom
proizvodnjom primarne energije 2001. g. od 420 EJ u odnosu
na potrebnu energiju od 600 – 1800 EJ za 100god.
 zračenja solarne energije

Spoljašnji (eksterni) izvori

gravitaciona energija
(Zemlja- Mesec i Zemlja-
Sunce)

   
Dobitak geotermalne
energije Toplota stvaranja

Radiogena toplota

Interni izvori
Potencijalna energija iz
faze formiranja Zemlje

Frikciona toplota
Dugotalasno toplotno izračivanje
Gubitak geotermalne Vulkani
energije
Globalni toplotni gubici

Tabela 9.3 Pregled energetskih učesnika u geotermalnom bilansu

Sl. 9.2 Globalna primarna en. utrošena od 1971 – 2001 i procena od 2010. do
3030. g.
 Dobitak toplote

Od svih eksternih toplotnih dobitaka Zemlja najviše energije

dobija po osnovi dozračivanja energije sa Sunca. (energija
iznosi 1,5·1022J po danu - predstavlja tridesetpetogodišnju
primarnu energiju proizvedenu 2001.g.
Za 4 do 12 dana dozračena energija sa Sunca na Zemlju
odgovara procenjenim energetskim potrebama za ceo vek
(bazirano na potrebama iz 2001.g.)
Nažalost samo mali deo te energije se konvertuje u fenotipove
energije koji mogu da se skladiraju za relativno duže vreme
(kao npr. fosilna goriva).
 Dobitak toplote

Od unutrašnjih izvora toplote Zemlje najvažniji su radiogeni

izotopi sadržani u mineralnom stenskom sastavu (proces
dezintegracije radiogenih materijala u čvrstom delu Zemljine
kore (procena dobitaka iznosi 8,6·1020J godišnje - dva puta
veća količina od proizvedene 2000.g.

Spoljašnji toplotni izvori

Najznačajniji spoljašnji izvori energije su elektromagnetna
zračenja solarne energije i gravitaciona energija (usled dejstva
privlačnih sila Sunca i Meseca).
 Solarno zračenje (solarna radijacija)

Solarna konstanta S=1373 Wm-2 je vrednost solarnog fluksa

zračenja na ravnoj površini upravnoj na pravac sučevih zraka
na spoljašnjoj površini Zemljine atmosfere, gde je Zemlja
udaljena jednu astronomsku jedinicu od Sunca
(1AJ=1,496·108km).
Solarna konstanta je promenljiva u funkciji od sunčevih
aktivnosti. Od solarnog energetskog fluksa oko 35% (6.1×1016
W) se direktno reflektuje u vidu kratkotalasnog zračenja a 65%
(1.14×1017 W) se rasipa i apsorbuje u atmosferi, hidrosferi i
litosferi i konačno reemituje u vidu dugotalasnog zračenja.
 Solarno zračenje (solarna radijacija)

Od apsorbovanog dela ukupne solarne energije, 31%

(3,53·1016 W) se apsorbuje u atmosferi, dok 69 % (7,87·1016
W) dopre na površinu zemlje. Dakle, samo 45 % od ukupne
energije zračenja koja je došla na spoljašne granice atmosfere
se apsorbuje od strane zemlje (spoljašnji izvor toplote u
geotrmalnom bilansu zemlje), a ostali deo se reemituje u
kosmos.
 Solarno zračenje (solarna radijacija)

Od apsorbovanog dela sunčevog zračenja mali deo (na nivou

1ppm - 3,2·109 W) se fotosintezom konvertuje u biomasu i
konačno skladira unutar zemljine kore kao fosilno gorivo i
ugljovodonici. Mali deo solarne energije koji dospeva do
Zemljine površine učestvuje u njenom zagrevanju (svega
nekoliko decimetara za dnevni ciklus ili nekoliko desetina
metara za perod od jedne godine.
Zaključujemo da solarno zračenje ima zanemarljiv uticaj na
zemljin toplotni bilans.
 Gravitaciona energija: Zemlja –Sunce i
Zemlja-Mesec

Razmena gravitacione energije imeđu Zemlje, sa jedne strane,

i Sunca i Meseca, sa druge, je uzrok pojave gibanja okeanskih
masa vode – plime i oseke.
Od svih Zemljinih nebeskih suseda, Sunce i Mesec su
dovoljno masivni i bliski da mogu da izazovu značajnija
periodična pokretanja vodenih masa, usled čega nastaje trenje
raznih materijala koje se konvertuje u toplotnu energiju.
 Unutrašnji toplotni izvori

Unutrašnja toplotna energija se generiše u Zemljinoj utrobi iz

četri izvora:
•Radiogena toplota-dobijena dezintegraciojom radioaktivnih
izotopa;
•Originalna toplota, nastala u ranoj fazi stvaranja Zemlje
(moglo bi se reći toplota stvaranja) odmah nakon formiranja;
•Potencijalna energija – toplota dobijena u fazi formiranja
(očvršćavanja) Zemljine kore i obogaćenja teškim metalima i
dominantnim sadržajem gvožđa;
•Frikciona toplota (toplota nastala trenjem) kao posledica
energije elastičnosti kod seizmičkih potresa.
 Radiogena toplota

Prilikom raspadanja radioaktivnih izotopa emituju se

energetski korpuskuli (α i β- korpuskuli; neutroni i antineutroni)
kao i γ zračenje.
Da bi bili izvori toplote od značaja treba da ih ima u dovoljnoj
količini i da vreme poluraspada bude uporedivo sa starošću
Zemlje. (uranijum, torijum i kalijumovi izotopi ispunjavaju ove
uslove).
 Radiogena toplota

Sa aspekta starosti Zemlje (4,6·109 godina) znači da trenutna

zemaljska toplota može da bude održana samo na bazi
raspadanja radioaktivnih izotopa za narednih 1,8·109 godina.
Ovaj period omogućiće oslobađanje dvostruko više toplote od
one koja se dobija kao toplota stvaranja odgovarajuće
Zemljine kore i i njene latentne toplote formiranja.
Odnos između toplote generisane iz radiogenih materijala i
globalnih gubitaka toplote je 2,75·1013 W /4,42·1013 W =0,62.
To znači da se 2 /3 Zemljine toplote generiše iz radiogenih
materijala.
 Toplota stvaranja Zemlje

Opšte prihvaćeni stav je da je u fazi formiranja Zemlje

(temeperature pramase bile daleko veće nego što su sada)
nastala toplota koja značajno učestvuje u toplotnom bilansu.
Veruje se da je toplota stvaranja Zemlje od:
•gravitacionog sažimanja međuzvezdane materije
•delimično od sudara delova koje potiču sa Meseca proto
planete veličine Marsa i proto planete Zemlje.
Pri tom je nastala energija reda veličine 1031 J.
 Potencijalna energija

Potencijalna energija se oslobađa prilikom kristalizacije i

raznih polimorfoloških procesa i to u toku:
•formiranja rešetki gvožđa sadržanog u Zemljinoj kori reda
veličine 3,2·1011 W - 4,5·1013 W od stvaranja zemlje,
•obogaćivanja zemljine kore teškim metalima  3,2·1010 W -
3,2·1012W.
 
Toplota konvertovana iz potencijalne energije Zemlje iznosi
3,5·1010 W - 4,8·1013 W.
Toplota dobijena trenjem (frikciona toplota)

Toplota dobijena trenjem (frikciona toplota) kao posledica

konvertovanja elastične energije kod zemljtresa iznosi 1,6·1010 W -
1,3·1012 W.

Sl. 9.3 Toplota odvedena sa Zemlje Sl. 9.4 Toplota dobijena u zemlji iz
različitih izvora
 Toplotni gubici zemlje

Toplotni gubici zemlje se svode na tri procesa:

•Dugotalasno toplotno izračivanje,
•Vulkani
•Globalne toplotne gubitke
Neupredivo najveći su globalni toplotni gubici i energetski
gubici (konvekcija sa površine zemlje kao i gubici energije na
tzv. geomagnetski dinamo).
 Dugotalasno toplotno izračivanje
Zemlje

Rečeno je da se od 65 % (1,14·1017 W), energije koja dolazi

do zemlje, 35 % (3,53·1016 W), apsorbuje u atmosferi, tako što
se od nje 73 % (2,57·1016 W) konvertuje direktno u toplotnu
energiju, a 27 % (0,95·1016 W) se konvertuje u kinetičku
energiju vetra.
Od kinetičke energije vetra 10% se utroši na formiranje talasa
na okenskim površinama (energija vetra i talasa se konvertuje
u toplotnu enrgiju koja se predaje zemlji i zatim reemituje u
atmosferu kao dugotalasno toplotno zračenje).
 Dugotalasno toplotno izračivanje
Zemlje

Iz jedne druge analize od količine solarne energije koja je

prodrla u atmosferu (114PW) 31 % (35PW) ostaje na
zagrevanje atmosfere a preostalih 69% tj 114PW dolazi do
površine Zemlje.
Proizilazi da na Zemlju dospe 69 % (7,85·1016 W) od energije
koja je prodrla u atmosferu. (prodire do dubine manje od 1 m u
unutrašnjost Zemljine kore, a onda uglavnom noću, reemituje
dugotalasnim zračenjem nazad u atmosferu.
 Vulkani

Prilikom aktiviranja vulkana dolazi do izlivanja rastopljene

magme (na površini – lava) na površinu Zemlje. erupcije
pepela, emisije gasova i advekcije (horizontalne distribucuje
toplote).
Količina emitovane geotermalne energije je reda veličine
3,2·1011 W. (dva puta manje od reda veličine konduktivnih
gubitaka).
 Globalni gubici toplote

Globalni gubici geotermalne toplote ostvauju se kondukcijom

kondukcijom kontinentalnih i okenaskih površina:

Qglobal = Qokeani + Qkontinenti = 3.1×1013 + 1.32×1013 W

= (4.42 ± 1.0)× 1013 W
 
Prosečan globalni specifični toplotni fluks gubitaka iznosi 87
mWm-2. on je određen na bazi 24774 merenja na 20201
lokaciji i to 10337 kontinentalnih i 9864 lokacija na moru.
Srednja vrednost kontinentalnih gubitaka iznosi 67 mWm-2 a
na morskim površinama 101 mWm-2.
 Gubici toplote na pokretanje
geomagnetnog dinama

U zavisnosti od različitih predpostavki na pokretanje

geomagnetnog dinama troši se elektromagnetna energija u
iznosu od 3,2·109 W - 1,0·1012 W. (nove analize pokazuju
vrednosti 2·1011 W - 5·1011 W). Red veličine ovog
geotermalnog gubitka energije je dva reda veličine manji od
konduktivnih gubitaka.
 Energetski potencijal geotermalne
energije

Količine geotermalne energije su ogromne. Procenjene su na

4,87x1025 GJ (1,16x1028 kWh). Međutim, ova količina je samo
potencijalna.  
Da bi navedena količina potencijalne geotermalne energije
(najčešće u obliku tople vode) postala resurs mora se iz
geotermalnih rezervoara dovesti do površine. Za to su
potrebne bušotine, istraživanja i ispitivanja, investicije.
Karakteristične oblasti su zapadni deo Sjedinjenih Američkih
Država, zapadna, centralna i istočna Evropa, Island, Azija i
Novi Zeland.
 Energetski potencijal geotermalne
energije

Toplotni izvori se dele na izvore sa niskom (<90°C),

umerenom (90°C - 150°C) i visokom temperaturom (>od
150°C).
Ukupna trenutna proizvodnja geotermalne električne energije
iznosi oko 8000 MW – otprilike kao 8 velikih nuklearnih
elektrana ili onih koje koriste ugalj kao pogonsko gorivo.
Resursi sa visokom temp. uglanom se koriste za proizvodnju
električne enrgije, sa niskom i umerenom temperaturom mogu
se podeliti u dve kategorije: oni koji se kao takvi direktno
koriste i oni za koje se koriste toplotne pumpe.
 Energetski potencijal geotermalne
energije

Ukupna geotermalna energija Zemlje se procenjuje na oko

4,186 x 1027 kJ. Prostiranje toplote od unutrašnjosti Zemlje
prema njenoj površini odvija se pri temperaturnom gradijentu
od oko 10°C/km (potrebno oko 100 miliona godina da se
toplota akumulirana u sloju do 100km dubine pojavi na
površini).
Tehničke mogućnosti današnjih tehnologija dopiru do oko 10
km u dubinu Zemlje, tako da energija sloja zemlje do te dubine
ima vrednost od približno 300 x 1021 kJ, odnosno oko 2,65 x
1015 tona ekvivalentne nafte.
Sl. 9.5 Ležište termalne vode i/ili vodene pare u Zemljinoj kori
 Energetski potencijal geotermalne
energije

Termalni slojevi vode u dubini nastaju prodorom površinskih

voda kroz vodopropusne slojeve Zemljine kore i njenim
zagrevanjem sa okolnog stenskog materijala.
Energetski potencijal toplih izvora vode do dubine od 10 km se
procenjuje na oko 8,372·1018 kJ. (samo oko 0,007% toplote
akumulirane u stenskim masama koja se ne eksploatiše).
Termalne vode imaju značajan potencijal koji se procenjuje na
oko 210 x 106 tona nafte.
 Dubina
Ukupno
R. br. Vrste izvora do 3 km do 10 km
TJ Gten TJ Gten TJ Gten
1. Termalni fluid 109 190 109 952 48·109 1142

2. Termalni fluid iz     12·1014 2 12·1014 29·106

stenske mase

Tabela 9.4 Procena geotermalnih potencijala

Resurs
Temperatura Potencijal
R. br. Elektroenergetski
(°C) [TJ] Toplotni [TJ]
[TJ]
1. < 100 3,6·1013 zanemarljiv 2,6·1012
2. 100 - 150 3,8·1012 zanemarljiv 2,7·1011
3. 150 - 250 1,1·1012 1,7·1010 2,8·1010
4. >250 7,3·1012 9·108 2,9·1012
  Ukupno 4,1·1013 1,8·1010  

Tabela 9.5 Procena geotermalnih potencijala do 3 km dubine

 Energetski potencijal geotermalne
energije
U našoj zemlji se na područjima koja obuhvataju Vojvodinu,
Mačvu, Podunavlje i severno Pomoravlje podzemni toplotni
tok kreće u granicama od 80 do 110 mW/m2.
U centralnoj Srbiji je, zbog terena pretercijarne i tercijarne
magmatske aktivnosti, toplotni tok znatno viši - od 100 do 200
mW/m2.
Razlikujemo 4 grupe geotermalnih energetskih izvora:
•hidro geotermalna energija izvora vrele vode,
•hidro geotermalna energija izvora vodene pare,
•hidro geotermalna energija vrele vode u velikim dubinama i
•petrotermička energija-energija vrelih i suvih stena.
 Energetski potencijal geotermalne
energije
Voda koja se pojavljuje u izvorištima vrele vode i vodene pare
dospela je u dublje slojeve (akumulira toplotu vrelih stena i
dostiže temperaturu od oko 4000C.
Na površini Zemlje se javlja u obliku vrele, ili tople vode
(fumarole), ili u obliku pare (gejziri).
Još uvek tehnički nije rešeno iskorišćavanje energije
akumulisane u suvim stenama i u vodi na velikim dubinama
(danas bušenja do 10km).
Do dubine od 3km, rezerve hidro geotermalne energije su
9.799.1014 toe (2000 puta više nego rezerve uglja). Najveći deo
nosilaca energije ima temperature niže od 100°C (oko 88 %), a
tek mali deo ima temperature iznad 150°C (oko 3%).
 Energetski potencijal geotermalne
energije

Iskoristivo za
Iskoristivo za
Temperatura (°C) Rezerve Indeks (%) proizvodnju el.
grejanje
energije

100 °C 8.61 87.8 / 0.62

100-150 °C 0.909 9.2 / 0.064

150-200 °C 0.266 2.7 0.04 0.016

250 °C 0.014 0.3 0.002 0.0008

Ukupno 9.799 100 0.042 0.7008

 Potencijali, resursi i rezerve

Podaci o ukupnim svetskim geotermalnim resursima po

regionima su prezentirani u tabeli 9.6.

Procenat od
Region Energija EJ
ukupne GTE

Severna Amerika 26 000 000 18,6

Latinska Amerika i Karibi 26 000 000 18,6
Zapadna Evropa 7 000 000 5,0
Severna Evropa i bivši SSSR 23 000 000 16,4
Bliski istok i Severna Afrika 6 000 000 4,2
Sub Saharska oblast 17 000 000 12,1
Pacifički deo Azije bez Kine 11 000 000 7,9
Centralna i Južna Azija 13 000 000 9,3
Kina 11 000 000 7,9
Ukupno 140 000 000 100
Tabela 9.6 Dostupni geotermalni resursi po regionima sveta
 Potencijali, resursi i rezerve

Ukupan potencijal geotermalne energije može da obezbedi

ukupno 5 puta više struje nego što je trenutno potrebno.
Resursi geotermalne energije bazirani na tehničko
tehnološkim rešenjima kojima čovek danas raspolaže mogu
da obezbede ukupnu potrebu za električnim energijom koju
svet danas ima.
 Termalne vode

Predstavljaju vode skladirane u podzemnim prirodnim

rezervoarima i u vidu termalnih ili termomineralnih izvora.
Klasifikacija geotermalnih rezervoara se može predstaviti:
Temperatura
Tip Medijum Sadržaj energije
(oC)

Topla voda < 100 Niska entalpija

Dominantna voda
Vlažna para 100-150 Srednja entalpija

Dominantna para Suva para >150 Visoka entalpija

Tabela 9.7 Klasifikacija geotermalnih rezervoara

 Termalne vode

Oko 10% podzemnih rezervoara su sistemi sa pregrejanom

parom, 60 % je sa vodom i upotrebljivom vlažnom parom i 30 %
produkuje toplu vodu.
 
Klasifikacija tehnologija za korišćenje geotermalne energije se
bazira na mehanizmima kondukcije (provođenja) i konvekcije
(prelaza) toplote:
1. Produkcija toplote zasnovana na konduktivnim mehanizmima
i mehanizmima difuzije u izolovanim podzemnim rezervoarima
bez cirkulacije posrednog izmenjivačkog medijuma. Ova
tehnologija se primenjuje za direktno korišćenje uglavnom za
manje proizvodne sisteme.
 Termalne vode

2. Produkcija toplote zasnovana na konvektivnim

mehanizmima proizvodnje toplih fluida, prvenstveno slane
vode u podzemnim rezervoarima i odgovarajućim dubinama.
Ova tehnika je pogodna za direktno korišćenje u geotermalnim
elektranama s obzirom na veliku entalpiju medijuma.
 
Prema hemijskim i fizičkim osobinama razlikuju se sledeće
vrste voda:
•Mineralne, koje sadrže više od 1g rastvorenih soli po kg vode
(hloridne, hidrogenkarbonatne, sulfatne);
 Termalne vode

• Vode sa posebno delotvornim komponentama - ne zavise

od ukupnog sadržaja rastvorenih čvrstih mineralnih
materija, već od pojedinačnih (gvožđevite, arsenske, jodne,
sumporne, radonske, „kisele“);
• Termalne (akratoterme, terme) ako im je temperatura veća
od 200C ili hiperterme, ako im je temperatura veća od 35 0C.
• Lekovite vode koje nemaju ni jedno od pobrojanih
svojstava, ali imaju dokazana lekovita svojstva (hladni izvori
sa malim sadržajem mineralnih sastojaka – akratopege).
 Termalne vode

Sve podzemne vode sadrže rastvorene razne mineralne materije i

gasove koji mogu, u određenim koncentracijama i pod određenim
uslovima, delovati agresivno na instalaciju i opremu, što dovodi do
njihovog oštećenja (kamenac).
Podela geotermalnih voda, u zavisnosti od hemijskih primesa je:
- natrijumsko-hloridne Najrasprostranjenije su sa hloridom, kao osnovnim
anjonom i natrijumom kao katjonom.

- kisele sulfatno-hloridne Ređe su zastupljene. Kiselost potiče od oksidacije

sulfida u bisulfate.
Imaju veoma mali sadržaj hlorida i visoke sadržaje
- kisele sulfatne katjona koji su nastali u reakciji kiseline (H 2SO4) i
stena.

Sadrže natrijum ili kalcijum, kao osnovni katjon i

-kalcijumsko/natrijumsko- hidrokarbonat kao anjon. Podložne su izdvajanju
hidrokarbonatne kalcijum karbonata. Pretežno se koriste u terapijske
svrhe.
R. br. Materija Prosečan sadržaj Maksimalni Vojvodina
(mg/dm3) sadržaj (mg/dm3) (mg/dm3)

1. Mineralizacija 1.000 - 10.000 360.000 650 - 7.270

2. Hlorid 100 - 1.000 260.000 7 - 2.447
3. Natrijum 100 - 1.000 87.000 100 - 2.450
4. Sulfat 50 - 500 84.000 0 - 280
5. Kalcijum 10 - 100 65.000 2 - 205
6. Magnezijum 1 - 10 40.000 0,15 - 124
7. Kalijum 50 - 140 30.000 1,2 - 70
8. Aluminijum 0,5 - 5 7.200 -
9. Gvožđe 1 - 10 4.600 -
10. SiO2 50 - 500 1.060 0 - 10
11. Amonijak 0,5 - 5 1.050 0,4 - 60
12. CO2 0,5 - 5 500 -
13. Olovo 0,5 - 5 110 0 -0,08

Tabela 9.8 Prosečne i maksimalne vrednosti koncentracija hemijskih elemenata i

jedinjenja (minerala) geotermalnih voda (sa brojnih izvorišta u svetu i u Vojvodini)
 Postrojenja za korišćenje termalnih voda

Koncepct postrojenja za korišćenje termalnih voda zavisi od

svojstava izvora termalnih voda, hemijskog sastava vode i potreba
korisnika toplote.
Podela postrojenja za korišćenje termalnih voda može se izvršiti
prema:
- instalacije za korišćenje termalne vode koja izbija pod
a) Pritisku termalne vode na dovoljnim nadpritiskom iz bušotine i
izlasku iz bušotine, - instalacije za korišćenje termalne vode koja zahteva
ispumpavanje vode iz bušotine;

- instalacije za korišćenje termalne vode potrebnog i dovoljnog

b) Izlaznoj temperaturi temperaturnog nivoa za rad korisničkog sistema i
- instalacije za korišćenje termalne vode nedovoljnog
temperaturnog nivoa za rad korisničkog sistema;

- instalacije za korišćenje termalne vode bez štetnih primesa i

c) Sadržaju štetnih primesa - instalacije za korišćenje termalne vode koja sadrži štetne
materije;

d) Radnom sistemu - otvorene i

- zatvorene;
e) Drugim specifičnim okolnostima i slučajevima.
 Postrojenja za korišćenje termalnih voda

Instalacije za korišćenje termalnih voda zavise od pritiska

vode na izlasku iz bušotine (sa povišenim pritiskom na izlasku
iz usta bušotine, nije potrebna pumpa za crpljenje, ako pritisak
nije dovoljan, postavlja se usisno-potisna pumpa.
U zavisnosti od potrebne temperature instalacija ima ili nema
sistem za dogrevanje radnog - grejnog fluida (dogrevanje se
vrši primenom kotlova na čvrsta, tečna ili gasovita goriva, ili
elektrokotlovima ili toplotne pumpe).
U slučaju prisustva štetnih materija koje ugrožavaju životnu
sredinu, iskorišćena termalna voda se vraća kroz drugu
bušotinu. (nije dozvoljeno ispuštanje u otvorene vodotokove)
Podela geotermalnih sistema sa stanovišta
zatvorenosti

Podela geotermalnih sistema sa stanovišta zatvorenosti

sistema vrši se na GTP sa otvorenim i zatvorenim sistemom i
prikazana je na sl. 9.6.
Sl. 9.6 Otvoreni i zatvoreni sitemi GTP i varijante izvođenja
Podela geotermalnih sistema sa stanovišta
zatvorenosti

Otvoren sistem korišćenja termalnih voda je vezan za slučaj

da se termalna voda propušta kroz grejni (korisnički sistem), a
odatle u vodotok (preko ležnih bazena), a zatvoren,
obezbeđuje vraćanje rashlađene termalne vode u podzemne
slojeve do dubine i ležišta iz kojih se crpi topla voda.
1. bušotinska glava,
6. kompenzacioni sud, 10. korisnik toplote,
2. sabirni rezervoar, 7. elektromagnetni 11. kapacitativni
3. baklja, regulacioni ventil, nivometar,
4. degazacioni 8. centrifugalna pumpa, 12. merač protoka i
rezervoar, 9. vakuum pumpa, 13. vazdušni filter
5. degazaciona posuda,
Sl. 9.6 Otvoreni i zatvoreni sitemi GTP i varijante izvođenja
1. bušotinska glava,
4. napojni 6. regulator nivoa i
2. elektromotorni ventil,
rezervoar, 7. centrifugalna
3. dvostepeni atmosferski
5. davač nivoa, pumpa
degazator,

Sl. 9.8 Tipska šema pripreme termalne vode

 Mogućnosti i problemi korišćenja
geotermalne energije

Praktična primena konverzije geotermalne energije u:

1. Toplotnu energiju,
2. Električnu i
3. Specifične vidove korišćenja primenom toplotnih
pumpi.
Specifični vidovi korišćenja primenom geotermalnih pumpi
omogućavaju dve primene: I – grejanje i II - hlađenje
Sl. 9.9 Geotermalnom pumpom koristi toplotnu energiju akumuliranu ispod zemljine
površine, (ne važi za toplotne pumpe koje koriste energiju atmosferskog vazduha)
 Mogućnosti i problemi korišćenja
geotermalne energije

Geotermalnom energijom se ne mogu zameniti

visokotemperaturni procesi, već srednje i niskotemperaturni
procesi (ovi procesi čine preko 80% ukupnih toplotnih
potreba). Oni se u osnovi svode na:
•proizvodnju električne energije,
•proizvodnju toplotne energije za grejanje stanova, poslovnih i
javnih objekata, staklenika, plastenika, akvakulturu, sušenje
poljoprivrednih proizvoda i pripremu potrošne tople vode,
•proizvodnju toplotne energije za tehnološke procese, i
•za rekreativne i balneološke (proučavanje banja i miner.
izvora) potrebe.
 Mogućnosti i problemi korišćenja
geotermalne energije
U našoj zemlji, za sada, primaran interes ima primena
geotermalne energije za toplotne i balneološko-rekreativne
potrebe. Danas se koristi samo mali deo – mogućnosti su da
se godišnje može supstituisati od 80.000 do 100.000 t
ekvivalentne nafte.
Mnogi gradovi i naselja se nalaze u povoljnim uslovima za
centralizovano korišćenje geotermalne energije za grejne
potrebe
Najperspektivniji geotermalni lokaliteti se nalaze u
poljoprivrednim područjima (Vojvodina, Mačva, Podunavlje,
Pomoravlje), gde je moguće izgraditi staklene bašte, tople leje
ili ribnjake.
Principi korišćenja geotermalne energije za
grejanje
Zagrevanje prostora
U umerenim i hladnim klimatskim područjima najveći deo
geotermalne energije se konvertuje u toplotnu. (U Nemačkoj
2002.g. 58% finalna energija bila konzumirana kao toplotna,
procesna toplota i topla voda).
Postoje dve glavne prepreke u primeni:
1. Na mnogim mestima u kojima su instalirane geotermalne
električne centrale postoji najčešće velika količina otpadne
toplote (utiče na cenu).
2. Toplota sa geotermalnog izvora nekad mora biti
transportovana na udaljena rastojanja parovodima ili
toplovodima za finalno korišćenje što utiče na cenu.
 Sistemi za eksploataciju geotermalne
energije

Postoje varijacije i razlike u sistemima za „izvlačenje“

geotermalne energije. Nije uvek potrebno izvlačiti podzemnu
vodu ili paru iz podzemnih rezervoara. Moguće je istalirati
plitko ili duboko postavljene izmenjivače toplote sa cevnim
sistemom kroz koje cirkuliše grejni medijum koji nije u
nikakvom kontaktu sa podzemnim vodama ili čvrstim
materijalima.
 Horizontalno vezan toplotni izmenjivač u
zemlji
Predstavlja cevni sistem postavljen direktno u zemlji na dubini na kojoj
ne može biti zamrznut (svuda gde to dozvoljavaju uslovi površine i
strukture zemljišta).
Razmenjivačka površina u vidu cevnog kolektora ukopava se dva do tri
metra ispod zemlje (ili barem 20 cm ispod nivoa mogućeg zimskog
smrzavanja – antifriz)
U takvom sistemu nema rđe, kamenca niti prskanja izazvanog
sleganjem tla. Što su cevi dublje, manja je verovatnoća oštećenja, a
manje su i temperaturne oscilacije.
Ukupna površina ovog podzemnog kolektora mora biti barem dvaput
veća od stambene površine koja se želi zagrevati „prepumpavanjem“
toplote. Optimalni odnos je 1:2,5 (za stan od 100 m2 u tlo treba položiti
bar stotinak metara cevi tako da pokriju površinu od oko 250 m2)
Horizontalno vezan toplotni izmenjivač u
zemlji

Sl. 9.10 Horizontalna

izmenjivačka površina plitko
postavljena u zemlju na dubinu
koja onemogućava mržnjenje i
povezana na toplotnu pumpu.
Toplota sa čvrstog materijala-
zemlje se prenosi provođenjem
(kondukcijom) na zidove cevi.
Horizontalno vezan toplotni izmenjivač u
zemlji

Sl. 9.11 Izmenjivač toplote može

se smestiti i u plitko postavljenu
bušotinu. Garancije da ovakav
sistem neće zamrznuti su veće a
postoji i veća pouzdanost u
temperaturu tla.
 Izmenjivači toplote za plitke bušotine

Mogu biti izvedeni sa jednom ili nekoliko ’’U’’ cevi (sl. 9.10).
Alternativa za ovakvo postavljanje su koaksijalne cevi, (za
dublje bušotine sl. 9.10 (desno).
Izmenjivači toplote za plitke bušotine se postavljaju najčešće
na dubinama 50-250 m. U plitko postavljenim izmenjivačima
vrši se ekstrakcija toplote u izolovani primarni cirkulacioni krug
(plitko površinski ili vertikalno postavljeni izmenjivač) odakle se
toplota predaje sekundarnom krugu koji je prenosi u grejani
objekat.
Po pravilu plitko postavljeni izmenjivači zahtevaju ugradnju
toplotnih
 Izmenjivači toplote za plitke bušotine

Sl. 9.12 Kod plitko potavljenih bušotina izmenjivačka površina je tipa U (levo) ili što je lakše izvesti sa
koaksijalno postavljenim cevima (desno).
Izmenjivači toplote sa cevnim snopom

Integrišu u betonske temelje građevinskih objekata i druge

konstrukcije. Takav sistem se mora unapred arhitektonski i
termički isprojektovati za konkretni objekat.
Instalisana snaga se kreće od 10kW – 800kW. Specifična
snaga aparata iznosi 20 Wm-1-75 Wm-1.
Izmenjivači toplote sa cevnim snopom

Sl. 9.13 Izmenjivačka površina u

vidu cevnog snopa za plitko
postavljanje u temelje građevinskih
objekata je snabdevena
neophodnom armaturom.
 Izmenjivači toplote postavljeni u
duboke bušotine

Instaliraju na dubinama od 1500 – 3000m.

Koriste se sistemi sa koaksijalno postavljenim cevima (voda
cirkuliše naniže kroz anularni prostor, a penje se naviše kroz
centralnu produkcionu cev).
Specifična snaga iznosi 20 Wm-1 -54 Wm-1. (novije studije
ukazuju da bi ova vrednost mogla biti 85 Wm-1 za dubine od
2300 m što odgovara instalisanoj snazi od 200 kW.
Izmenjivači toplote postavljeni u
duboke bušotine

Sl. 9.14 Hidrotermalni sistem

koristi toplotu podzemnih voda.
Pošto se na usisnoj strani voda
„uvuče“ u sistem i koristi (npr.
Toplotnom pumpom) za grejanje
objekta iskorišćena i pothlađena
voda se na dovoljnoj udaljenosti
od usisnog mesta ponovo vraća u
zemlju kako bi se zagrejala.
Izmenjivači toplote postavljeni u
duboke bušotine

Sl. 9.15 Princip hidrotermalnog

grejnog postrojenja sa dvostrukom
instalacijom koja u primarnom krugu
koristi toplu geotermalnu vodu, pa je
preko izmenjivača predaje
sekundarnom medijumu za finalno
korišćenje.
 Hidrotermalni grejni sistemi

Sastoje se od jedne ili više (najčešće) dubokih bušotina i za

produkciju (i injektiranje) vode dubinskih rezervoara.

Sistem izveden sa plitkim postavljanjem naziva se

podzemnom toplotnom pumpom a sa dubokim bušotinama
naziva se hidrotermalnim grejnim postrojenjem.
 Korišćenje geotermalne energije u
svetu i kod nas

Potencijali geotermalne enercije su veoma veliki, tako da se

ona tretira kao obnovljiva
O veličini tih potencijala najbolje govori činjenjica da je
akumulirana toplota u Zemljinom omotaču tolika da bi
smanjenje temperature Zemljine kore za samo 0,1°C
omogućilo dovoljno električne energije za period od 15.000
godina.
Danas se geotermalna energija intenzivno koristi za toplotne
potrebe u nizu zemalja Sveta (tab. 9.9). Geotermalna energija
se za toplotne potrebe koristi: - direktno i - indirektno
 Korišćenje geotermalne energije u
svetu i kod nas
Ekvivalentna energija [10
R. br. Zemlja Instalisani kapacitet  MWt  ten] termo ekvivalentna
nafta

1. SAD 1.775 642

2. Japan 4.764 1.675
3. Italija 631 240
4. Island 1.306 650
5. Mađarska 1.580 630
6. Rusija 1.404 640
7. Novi Zeland 176 111
8. Francuska 676 266
9. Kina 395 216
10. Turska 200 75

Tabela 9.9 Korišćenje geotermalne energije za toplotne potrebe

 Korišćenje geotermalne energije u
svetu i kod nas
Danas je geotermalna energija, posle hidroenergije, najznačajniji
proizvođač električne energije u svetskim razmerama. O tome
svedoče podaci o rastu kapaciteta u proteklih 90 godina (tab. 9.10).
R. br. Godine Instalisani kapacitet  MW  Stope rasta  %

1. 1904. 0  
2. 1942. 130  
3. 1958. 293 5,22 (1942 - 1958)
4. 1970. 675 7,20 (1958 - 1970)
5. 1976. 1362 12,42 (1976 - 1985)
6. 1985. 4761 14,92 (1976 - 1985)
7. 1990. 5984 4,68 (1986 - 1990)

Tabela 9.10 Rast instalisanih kapaciteta u GTE

 Korišćenje geotermalne energije u
svetu i kod nas
Geoelektrična energija danas se proizvodi u preko 30 zemalja, a u
još dvadesetak je započeta gradnja. U mnogim zemljama prizvodnja
geoelektrične energije predstavlja značajan deo ukupne proizvodnje
električne energije (Filipini i Kenija preko 20%, El Salvador oko
10%, Meksiko preko 5%).
Geotermalni potencijal naše zemlje pokazuje postojanje velikog
broja banja i prirodnih izvora sa temperatuama voda većim od 293 K
(20C).
Po svojim karakteristikama temperature, hemijskom sastavu,
izdašnosti, mestu i načinu isticanja, na osnovu geološkog sastava,
hidrogeoloških i opštih geotermalnih uslova terena njihove okoline,
sledi da na području naše zemlje postoje značajna ležišta i izvorišta
geotermalne energije.
 Korišćenje geotermalne energije u
svetu i kod nas

U našoj zemlji geotermalna energija se koristi u poljoprivredi,

balneologiji i komunalnoj energetici, u prvom redu za grejanje,
sušenje, pripremu tople vode i ostale niskotemperaturne potrebe.
Najširu primenu je doživelo rekreativno-baleneološko korišćenje.
Sistematska istaživanja u Vojvodini su započela 1969. godine,
(bušotina Subotica S-1), a do danas je izbušeno 68 bušotina,
najčešće dubine od 800 do 1.200 m.
Ukupno instalisani toplotni kapacitet svih izgrađenih geotermalnih
sistema iznosi oko 23MW, čijim se korišćenjem u 1992. godini
uštedelo oko 5.000 tona ekvivalentne nafte. Stvarne mogućnosti
geotermalne energije su znatno veće jer se koristi samo oko 9% od
raspoloživih kapaciteta.
 Korišćenje geotermalne energije u
svetu i kod nas
Južno od Save i Dunava, registrovan je 241 lokalitet sa pojavama
mineralnih i termalnih voda, (90% sa prirodnim pojavama, 8.8%
otkriveni putem bušotina). Na tim lokalitetima evidentirano je 1.080
prirodnih i “veštačkih” pojava termalnih voda. Ukupno je u periodu
od 1965. do 1995. godine izbušeno oko 300 hidrogeotermalnih
bušotina.
Na ovom području veoma perspektivni regioni (delovi Mačve i
Posavo-Tamnave, Pomoravsko-podunavski deo Panonskog
basena, Vranjski i Toplički region).
Ukupna izdašnost svih prirodnih izvora sa temperaturama većim od
303 K, iznosi više od 60.000 m³/dan, a geotermalna energija koja
se ovim vodama iznese do zemljine površine iznosi oko 3.000 TJ ili
71.500 tona termo ekvivalentne nafte godišnje (ten).
 Korišćenje geotermalne energije u
svetu i kod nas

Ukoliko se tome dodaju i podaci termalnih voda bušotina

temperatura viših od 303 K, dobijaju se u centralnoj Srbiji
raspoložive rezerve geotermalne energije od preko 160 MW
(134.000 ter).
Danas se u centralnoj Srbiji geotermalna energija koristi
uglavnom u banjama, najvećim delom za rekreativno-
balneološke potrebe. Samo na nekoliko lokaliteta se koristi i
za grejne potrebe (Vranjska, Kuršumlijska, Niška, Ribarska,
Sijerinska banja). Ukupni instalisani kapacitet, sa toplotnim
pumpama, iznosi oko 86 MW.
 Toplotne pumpe

Pojam toplotne pumpe

Različite definicije:
•Toplotne pumpe predstavljaju radne (rashladne) mašine kod kojih se,
dovođenjem rada ili toplote, nekoj materiji u termodinamičkom sistemu
obezbeđuje prenos toplote od tela niže na telo više temperature.
•Toplotna pumpa je uređaj koji ne proizvodi toplotu, već je prenosi iz
jednog rezervoara, niže temperature u drugi na višoj temperaturi,
posredstvom faznog prelaza tečnosti.
•Toplotne pumpe su uređaji pomoću kojih se toplotna energija iz jedne
sredine prenosi u drugu sredinu. Za taj prenos toplotne energije takođe
je potrebno da se utroši određena energija koja je nekoliko puta manja
od prenete energije.
 Toplotne pumpe

Toplotna pumpa je uređaj koji radi kao frižider –

samo suprotno. Umesto da "oduzima" toplotu od
hladnih proizvoda toplotna pumpa je "oduzima" od
vazduha, zemlje ili podzemnih voda i predaje je
sistemu grejanja. Time se štedi energija, vrši
zagrevanje i dobija topla voda.
Geotermalne toplotne pumpe su poznate pod
skraćenicom GHP (Geothermal heat pumps).
 Princip rada toplotne pumpe

Toplotne pumpe funkcionišu na istom principu kao i rashladni

uređaji (npr. frižider) s tom razlikom što im je namena
drugojačija. zadatak frižidera je da neki materijal održava na
niskoj temperaturi i on ga ostvaruje tako što namirnicama
oduzima toplotu i predaje je vazduhu u prostoriji u kojoj je
smešten. Toplotna pumpa, međutim, ima prvenstveni zadatak
da greje neku prostoriju, tako što će toplotu oduzeti od neke
okoline i preneti je u prostoriju koju treba grejati.
Sl. 9.16 Principijelna tehnološka šema toplotne pumpe
 Princip rada toplotne pumpe

Radni fluid (tehnički gas koji cirkuliše unutar sklopa toplotne

pumpe u svom gasovitom stanju, je pod pritiskom (na šemi na
5,5 bar i 00C) i cirkuliše kroz sistem pomoću kompresora 3. Na
potisnoj strani kompresora pritisak i temperatura gasa poraste
(17 bara i 360C). Zagrejani gas se hladi u kondenzatoru(4),
prelazi u tečnost do 25oC i vodi do ekspanzionog ventila ili
kapilarne cevi. U ekspanzionom ventilu radni medijum sa 17
bar i 250C usled ekspanzije većim delom prelazi u parnu fazu,
gubi pritisak (pada na 5,5 bara i temperaturu na -40C).
 Princip rada toplotne pumpe

Kao takav, radni fluid zatim prolazi kroz izmenjivač toplote

(isparivač, 2) u kome se sredstvo za hlađenje pretvara u gas
absorpcijom toplote iz okolne sredine.
Pošto u isparivaču radni mediju ispari na račun dovedene
toplote temperatura mu se podigne sa -40C na 00C i on se u
gasnoj fazi ponovo vraća u kompresor pa se tako ciklus
ponavlja.
 Izvori energije za toplotne pumpe

Vazduh/Voda toplotne pumpe (vazduh je izvor, voda je

medijum za finalni transfer energije) koriste energiju okolnog
vazduha do -20 ºC. Proizvode se za ulazne snage od 250 W
pa do preko 10 kW. Nazivaju se i bivalentnim.
 
Zemlja/Voda toplotne pumpe koriste toplotu zemlje preko
podzemnog kolektora ili dubinske sonde i predaju sistemu za
grejanje. Ovakav sistem leti može da funkcioniše u kao
rashladni uređaj. U zavisnosti od konfiguracije terena i
lokacije, sistem se može postaviti horizontalno po dvorištu oko
kuće ili vertikalno tamo gde nema prostora oko objekta,
najčešće kod stambenih objekata.
 Izvori energije za toplotne pumpe

Sl. 9.17 Zemlja/Voda

toplotne pumpe sa
horizontalno postavljenom
izmenjivačkom površinom

Sl. 9.18 Promena temperature zemlje u

funkciji od godišnjeg doba i dubine zemlje
 Izvori energije za toplotne pumpe

Voda/Voda toplotne pumpe mogu oduzimati toplotu podzemnim

vodama (to može biti i bunarska). Nazivaju se i monovalentnim.
Voda sa temperaturom višom od 8°C je veoma pogodan izvor
toplotne energije za stabilan rad sistema preko cele godine bez
obzira na spoljašnje temperature vazduha. Zavisno od temperature i
izdašnosti toplotnog izvora (vode) ovim agregatima može se
ostvariti visok stepen grejanja između 3,2 i 4.
 Izvori energije za toplotne pumpe

Oblast primene monovalentnih toplotnih pumpi sistema voda/voda

je kod:
- Instalacija klimatizacije objekata
- Instalacija podnog, vazdušnog ili drugog centralnog
grejanja objekata
- Instalacija pripreme tople sanitarne vode i u
- tehnoloških procesa, sa hlađenjem ili grejanjem.
Izvori energije za toplotne pumpe

Sl. 9.19 Toplotna pumpa sa

korišćenjem toplote izdanske
vode. Otvoreni sistem voda -
voda koristi podzemnu vodu kao
izvor toplotne energije.
Podzemna voda se dovodi
pumpom do GTP, koja toplotnu
energiju vode predaje dalje
objektu. Podzemne vode
karakteriše to da imaju
konstantnu temperaturu tokom
cele godine, što ih čini odličnim
izvorom toplotne energije
 Izvori energije za toplotne pumpe

Kapacitet Kapacitet Tip Količina Potrošnja Potrošnja

MODEL hlađenja grejanja kompresora vode pri Napajanje pri pri grejanju
(W) (W) grejanju/ hlađenju (W)
hlađenju (W)

FW SC 7000 7300 rotary 0,34 l/s / 220/1/50 1960 1840

081 LG 0,35 l/s
FW SC 11800 12100 scroll 0,55 l/s / 380/3/50 3320 3100
121 LG 0,56 l/s
FW SC 18000 19930 scroll 0,85 l/s / 380/3/50 5040 5020
181 LG 0,95 l/s
FW SC 24000 26000 scroll 1,15 l/s / 380/3/50 6740 6590
241 LG 1,24 l/s
FW SC 34000 35700 scroll 1,6 l/s / 380/3/50 9650 9040
351 LG 1,7 l/s

Tabela 9.12 Toplotne pumpe sistema voda/voda tipa FONKO

 Prednosti sistema za grejanje i
hlađenje sa GTP
Prednosti sistema za grejanje i hlađenje sa geotermalnim pumpama
su su sledeće:
•Preko 70 % energije potrebne za grejanje prostora dobija se iz
podzemne vode besplatno u toku celog veka eksploatacije toplotne
pumpe.
•Podni sistem za grejanje i hlađenje u kombinaciji sa toplotnom
pumpom i sunčanim kolektorima je potpuno ekološki način
korišćenja energije.
•Toplotna puma za grejanje ili hlađenje uključuje se na početku
grejne sezone, a isključuje se na kraju. Time se postiže najbolji
energetski učinak i prostor je zagrejan na željenu temperaturu
tokom celog tog perioda. Isto važi i za period hlađenja prostora.
 Prednosti sistema za grejanje i
hlađenje sa GTP
• Ugodan osećaj prijatne toplote u bilo kom delu grejanog
prostora omogućava da se temperatura prostora održava na
dva do tri stepena nižoj temperaturi u odnosu na druge
klasične sisteme grejanja.
• Snižavanje temperature životnog ili radnog ambijenta u
proseku za 1°C donosi energetsku uštedu od 5 do 6%.
• Jednokratnom investicijom se rešava i grejanje i hlađenje
prostora.
• Poređenjem cena toplotne pumpe i podnog sistema grejanja
i hlađenja sa kotlovskim i radijatorskim sistemom pokazuje
da je investicija u podno grejanje sa toplotnom pumpom
neznatno veća od klasičnog sistema
 Prednosti sistema za grejanje i
hlađenje sa GTP

• Ravnomerno zagrevanje celokupnog prostora dovodi do

minimalnog strujanja vazduha čime se drastično smanjuje
prisustvo (alergije).
• Ugodna temperatura poda od 22 do 27 ° C ne izaziva
nikakve zdravstvene probleme i omogućuje nošenje lake
porozne obuće što smanjuje zamor i povećava ugodnost
bravka u takvom prostoru.
 Energija uložena u „prepumavanje“
toplote- rad kompresora

Da bi se lakše shvatio rad toplotnih pumpi potrebno je znati da

toplotni izvor niže temperature, zbog velike mase, sadrži
ogromne količine toplote niže temperature. Toplotnom
pumpom je upravo moguće oduzeti neku količinu toplote od
toplotnog izvora koji se nalazi na relativno niskoj temperaturi i
tu toplotu "koncentrisati" u manjoj masi (materiji), zbog čega
će ta materija imati višu temperaturu.
 Energija uložena u „prepumavanje“
toplote- rad kompresora
To se može predstaviti sledećim jednačinama
Q  m  c p  ΔT Q2  m2  c p2  T2
Q  Q 
m  m 
pri čemu su: ΔT  ΔT
gde je: Q , m , c p , ΔT karakteristike toplotnog izvora
Q  , m  , c p  , ΔT karakteristike materijalnog sistema
kojem se predaje toplota višeg temperaturnog intenziteta
(toplotni ponor).
 Energija uložena u „prepumavanje“
toplote- rad kompresora
Pod predpostavkom da je konstantno (ispod 100 ):
m1
m1  c p1  T1  m2  c p2  T T2   T1
m2
Za proces podizanja temperaturnog nivoa, mora se utrošiti
određena količina energije (to je obično mehanički rad
električne energije). Iz tih razloga je količina toplote koja se
kao korisna preda preko radnog medijuma toplotne pumpe
uvećana za uloženi mehanički rad na „prepumpavanje“.
korisno predata topota grejanoj prostoriji: , pri čemu je: , za
vrednost .
 Energija uložena u „prepumavanje“
toplote- rad kompresora
Proces se odvija između temperatura izvora (okoline ) i
temperature grejane prostorije (ili medijuma) T.
Za ocenu efikasnosti procesa koristi se koeficijent pod
nazivom faktor grejanja, koji važi za Karnoov i sve druge
potpuno povratne rashladne kružne procese:
Qd Qd T
ε hc   
Wc Q k  Q d T  T
U ukupnom energetskom bilansu električna energija čini vrlo
mali deo. Tako nominalni broj TP (toplotne pumpe) 4 ili 5
označava da se dobija četri ili pet puta više toplotne energije
nego el. energije.
Sl. 9.20 Šematski prikaz odnosa uložene i „prepumpane“ energije
 Preporuke za korišćenje geotermalne
energije

Direktno i indirektno korišćenje geotermalne

energije
Direktno korišćenje geotermalne energije omogućava dve
primene:
• grejanje
• hlađenje
Geotermalna voda (njena toplota), se većinom koristi direktno,
znači bez pretvaranja u neki drugi oblik energije, a manje za
proizvodnju električne energije.
Sl. 9.21
Principijelne
tehnološke šeme
direktnog i
inirektnog
korišćenja
geotermalne vode
(PS-gasni
separator, B- bojler,
R-grejanje
radijatorima, P-
podno grejanje, TP-
toplotna pumpa, IT-
izmenjivač toplote)
 Preporuke za korišćenje geotermalne
energije

Kod indirektnog sistema korišćenja, topla voda u izmenjivaču

toplote predaje svoju toplotu sekundarnom cirkulacionom
krugu. Iskorišćenja geotermalna voda (po predaji toplote) se
odvodi se iz izmjenjivača i pomoću utisne pumpe vraća utisnu
bušotinu.
Sistemi sa direktnim korišćenjem su jednostavniji i ekonomski
pogodniji, ali su njihove mogućnosti ograničene, jer su
geotermalni fluidi sa povoljnim fizičko-hemijskim sastavom, a
visokom temperaturom, veoma retki.
 Poljoprivreda i geotermalni izvori

Očekuje se da će poljoprivreda u budućnosti biti direktni

potrošač energije zbog povećanja proizvodnje hrane koja se
može postići samo intenzifikacijom proizvodnje na postojećim
poljoprivrednim površinama.
Danas se u Japanu, Rusiji, Mađarskoj, Islandu, Italiji i drugim
zemljama geotermalna energija koristi u staklenim baštama,
toplim lejama, oborima, stajama i ribnjacima za intenziviranje
poljoprivredne proizvodnje, kao i u industrijkim objektima za
proizvodnju, preradu i čuvanje voća, povrća i drugih
poljoprivrednih prizvoda.
 Staklenici

Obloge staklenika mogu biti od različitog materijala ; fiberglasa, stakla,

plastike i folije,(najčešće od plastičnih folija). Njima se konvertuje deo
solarne energije u toplotnu i tako podiže temperatura unutar objekta.
To nije dovoljno u svim uslovima (posebno noću), pa se koristi
geotermalna energija.
Time se smanjuju se troškovi proizvodnje (utrošak energije u
staklenicima iznosi i do 35% od troškova ukupne proizvodnje).
U formiranju klime staklenika odlučujuća su četiri osnovna fizička
uslova:
•Delovanje sunca,
•vazduh u staklenicima,
•biljna masa i
•toplota.
 Staklenici

Fizički parametri koji se kontrolišu u procesu rasta biljaka u

staklenicima su:
•svetlost,
•temperatura,
•koncentracija CO2,
•kretanje vazduha,
•protok vode, navodnjavanje,
•instalacija za grejanje i
•instalacija za hlađenje.
 Staklenici

Faktori koji utiču na izbor rešenja za grejanje staklenika su:

•Vrste koje se uzgajaju u staklenicima (kontrolisana klima po
mesecima ili tokom cele godine)
•Uloga instalacije grejanja (da li je grejanje dopunsko ili totalno
zagrevanje staklenika)
•Tip bušotine (da li je dovod vode eruptivan ili se podizanje
vrši pumpom)
•Hemijska svojstva termičkog fluida i
•Ograničenja koja su postavljena od drugih korisnika
geotermalne vode.
 Sistem izvlačenja geotermalne vode
vode

Sistem izvlačenja geotermalne vode zavisi od tipa bušotine

(da li je eruptivna ili ne), hemijskih svojstava vode,
investicionih i operativnih troškova.
Upotreba geotermalne vode direktnim vezivanjem na izvor
- Niskotemperaturna (oko 400C) i niskomineralizirana voda se
sakuplja u rezervoar za degazaciju, smešten iznad nivoa
površine zemlje (voda slobodnim padom teče do instalacije za
grejanje).
Sl. 9.22 Direktno spajanje na geotermalni izvor ili bušotinu (1 geotermalna
bušotina, 2 rezervoar za termalnu vodu, 3 instalacija za zagrevanje, 4
spojni i regulacioni ventil , 5 cev za degazaciju, 6, 8 ispusni ventili, 7 nivo,
9 spojne cevi, 10 odvod iskorišćene vode, 11 plastenik)
 Sistem izvlačenja geotermalne vode
vode

Upotreba geotermalne vode indirektnim vezivanjem na

izvor –Sistem uključuje toplotne pumpe i podiže temperaturu
vode. Visokomineralizirana voda zahteva složenije sisteme
(opremu za deaerizaciju, regulaciju CO2, PH vrednosti i
korozivnu zaštitu). Pločasti izmjenjivači toplote predstavljaju
jedno od boljih rešenja kod upotrebe geotermalne vode sa
visokim sadržajem soli.
9.23 Toplotna pumpa u spoju sa izvorom u indirektnom sistemu grejanja
plastenika (1. i 2. bušotina - sklop, 3. ispust vode, 4. isparivač, 5.
kompresor, 6. kondenzator, 7. akumulacioni bazen)
 Sistemi za grejanja staklenika

Sistem za grejanje tla – ima zadatak da obezbedi grejanje

korenovog sistema biljke (samo u područjima sa blažom
klimom). Ovakav sistem grejanja je ekonomičan kod kultura
koje iziskuju preciznu regulaciju temperature korenovog
sistema ili u kombinaciji sa nekim drugim sistemom grejanja
staklenika.
Sl. 9.24 Sistem grejanja tla u staklenicima
 Sistemi za grejanja staklenika

Sistem za grejanje tla i vazduha - cevi za grejanje

postavljaju se na tlo (greje se i tlo i vazduh). Sistem je odličan
je za pokrivanje svih toplotnih potreba u područjima s blažom
klimom, (ili za osnovne potrebe za toplotom u područjima sa
umerenom ili oštrom klimom).
Sl. 9.25 Sistem za grejanje tla i vazduha
 Sistemi za grejanja staklenika

Sistem za grejanje vazduha- koristi metalne cevi ili

izmjenjivače toplote postavljene iznad površine zemlje.
Prednost ovakvog sistema grejanja je brza i precizna
regulaciju grejanja i može se samostalno koristiti u područjima
sa umerenom i oštrom klimom.
Sl. 9.26 Sistem za grejanje vazduha u plastenicima
 Sistemi za grejanja staklenika

Sistemi sa ventilatorskim distribuisanjem toplote - Ovakav

način grejanja staklenika je jednostavan, jeftin i podoban za
automatsku regulaciju i omogućuje brz odziv sistema na
promenu spoljašnje temperature.
9.27 Sistemi sa ventilatorskim distribuisanjem toplote
 Sistemi za grejanja staklenika

Drugi sistemi za grejanje staklenika - Na sl. 9.28. je prikazan

sistem za grejanje staklenika geotermalnim fluidom sa visokom
koncentracijom mineralnih primesa.

Sl. 9.28 Sistem grejanja tla i vazduha sa "agresivnim" geotermalnim

fluidom
 Sistemi za grejanja staklenika

Uzgajanje riba – je veoma praktično sa stanovišta upotrebe

hidrotermalne energije u procesima proizvodnje riblje mlađi i
sl.
Kombinovano korišćenje geotermalne energije u
poljoprivredi – korišćenje većeg broja potrošača većim delom
godine.
Sl. 9.29 Prikaz kombinovanog geotermalnog sistema “Bansko” (u Makedoniji)
sastavljen od grejanja staklenika i različitih drugih hotelskih potrošača
Sl. 9.30 Kaskadno iskorišćavanje geotermalne energije (proizvodna bušotina,
proizvodnja EE, grejanje prostora, grejanje staklenika, rekreacija, utisna
bušotina)
 Balneološki i rekreativni centri

Geotrmalna energija se koristi za rekreativne ili terapijske

svrhe i to u direktnom ili indirektnom sistemu preko
izmenjivača toplote.
Višenamensko korišćenje (medicinske i rehabilitacione
potrebe, grejanje objekata, zagrevanje otvorenih i zatvorenih
bazena, priprema potrošne tople vode, klimatizacija).
Ukupan instalisani kapacitet u svetu iznosi oko 300 MW.
 Industrijske potrebe i geotermalna
energija

Korišćenje geotermalne toplotne energije je moguće u raznim

industrijskim termičkim procesima (pasterizacija, sušenje,
dehidratacija, destilacija, pranje i hlađenje i sl.).
 Geotermalne elektrane

U geotermalnim elektranama se za pogon turbine koristi

direktno para ili vrela voda iz geotermalnih rezervoara, ili se
posredno koristi toplota geotermalnog fluida za zagrevanje
drugog radnog fluida. Iskorišćena geotermalna voda se potom
vraća u rezervoar kroz utisnu bušotinu.
Postoje tri tipa geotermalnih elektrana:
1. „Suvi“ rezervoari sadrže vodenu paru s vrlo malim
sadržajem vode. Para se vodi direktno na lopatice parne
turbine. Najveća geotermalna elektrana koja koristi suvu paru
je elektrana Geysers, (1960 god. San Francisko).
 Geotermalne elektrane

2. Geotermalni rezervoari koji proizvode većinom vrelu vodu

koriste se za proizvodnju električne energije korištenjem tzv. „flash“
procesa. Voda temperature više od 150 ºC ulazi u separator, u
kojem vlada niži pritisak nego u rezervoaru, što prouzrokuje
isparavanje vode. Para se potom koristi za pogon parne turbine.
3. Rezervoari s vrelom vodom temperature između 90 – 150
ºC ne mogu proizvesti dovoljno pare u procesu, ali se ipak mogu
koristiti za proizvodnju električne energije u elektranama koje koriste
„binarni“ proces. (geotermalna voda prolazi kroz izmenjivač toplote,
predaje toplotu sekundarnom fluidu, npr. izopentanu sa nižom
tačkom ključanja od vode (lako isparivi fluid). Zagrevanjem,
sekundarni fluid isparava, a para se koristi za pokretanje turbine.
Sl. 9.31 Direktno korišćenje suve pare koja se vodi odmah na lopatice
kondenzacione turbine
Sl. 9.32 Dvostruki flash“ proces
Sl. 9.33 Binarni proces. ovde je primarni medijum voda nedovoljne temperature za
proizvdnju vodene pare ali dovoljne za paru lakoisparljivih materijala u ORC procesu
Sl. 9.34
Principijelna
tehnološka šema
iskorišćavanja
geotermalne
energije
Niskotemperaturna geotermalna ORC
elektrana

ORC - Organski Rankineov ciklus

Geotermalni fluid prenosi svoju toplotnu energiju zatvorenom
krugu radnog fluida (organska supstanca, obično ugljovodonik
(izobutan ili izopentan) ili fluoro-ugljovodonici,) preko
razmenjivača toplote. Temperatura ključanja takvog fluida je
niska, on isparava, a para se potom vodi na turbinu koja
pokreće generator. Radni fluid kondenzuje se u sledećem
razmenjivaču toplote. Potom se tečni radni fluid pumpa kroz
prvi, geotermalni razmenjivač toplote i ciklus se nastavlja.
 Niskotemperaturna geotermalna ORC
elektrana

Sl. 9.35 Proces u geotermalnoj ORC elektrani

Geotermalne ORC elektrane mogu se uspešno primeniti u izolovanim regionima.
(primer je ORC na Grčkom ostrvu Milosu, nazivne snage 470 kWel (kilovata elektičnih)
 KLjUČNI ELEMENTI PRIMENE
PROJEKATA
GEOTERMALNIH ELEKTRANA
Razvoj projekta geotermalne elektrane podrazumeva tri
glavne faze:
•istraživanje,
•razvoj postrojenja i
•eksploataciju nalazišta.
 

Tokom faze istraživanja glavni je cilj identifikovanje, lociranje

kao i kvalitativno i kvantitativno ocenjivanje geotermalnih
izvora
Prvi korak u istraživanju lokacije je procena geoloških
karakteristika područja (geozemijska istraživanja, npr, t> 90°C)
 KLjUČNI ELEMENTI PRIMENE
PROJEKATA
GEOTERMALNIH ELEKTRANA

Geofizička istraživanja će definisati lokacije za bušenje

dubokih istraživačkih bušotina i definirasati njegova fizička i
hemijska svojstva
Izuzetno je važno uspostaviti partnerski odnos sa lokalnom
zajednicom.
Na bazi prikupljenih podataka, priprema se tehnička i
ekonomska studija izvodljivosti (feasibilitz study).
Određuje se veličina i tip elektrane i smeštaj proizvodne i
povratne bušotine.
 KLjUČNI ELEMENTI PRIMENE
PROJEKATA
GEOTERMALNIH ELEKTRANA

Elektrane sa kondenzacijskim parnim turbinama zahtevaju

temperature geotermalne vode više od 150 °C. U zavisnosti
od temperature i pritiska geotermalnog fluida, ove elektrane
mogu biti izvedene sa ciklusom suve pare, jednostrukim flash
ili dvostrukim flash procesom.
Geotermalne elektrane sa binarnim ciklusom koriste vodu
temperature najmanje 80 – 100 °C. Ove elektrane obično
imaju viši koeficijenat korisnosti nego prethodne.
Hibridne elektrane kombinuju kondenzacijske parne i binarne
jedinice
 KLjUČNI ELEMENTI PRIMENE
PROJEKATA
GEOTERMALNIH ELEKTRANA

Zatim se pristupa se donošenju odluke o načinu daljeg

vođenja projekta. Na raspolaganju su dve mogućnosti:
1. uobičajeni ključ-u-ruke projekt za konstrukcijske
radove ili tzv.
2. BOT projekt (Build-Operate-Transfer),
pri čemu specijalizovane kompanije razvijaju i finansiraju
izgradnju čitave elektrane i vode njen rad kroz određeni
vremenski period, nakon kog se elektrana predaje vlasniku
geotermalnog polja.