САДРЖАЈ

1. УВОД ............................................................................................................. 2

2. БАРОК ........................................................................................................... 3
2.1. Архитектура барока ............................................................................... 4

3. ПОРОДИЦА ГАЛИ ДА БИБИЈЕНА .......................................................... 7

4. ЂУЗЕПЕ ГАЛИ ДА БИБИЈЕНА ................................................................. 9

4.1. РАДОВИ ................................................................................................ 10
4.2. СТИЛ ..................................................................................................... 12

5. ЗАКЉУЧАК ................................................................................................ 13

6. ЛИТЕРАТУРА ............................................................................................ 14

7. СЛИКЕ ......................................................................................................... 15
 1. УВОД

Ђузепе Гали Бибијена био је италијански

ренесансни дизајнер. Рођен је у Прами у
Италији 5. јануара 1696. године. Један је од
најпознатијих умјетника из познате лозе Гали
де Бибијена. Његов отац Фердинанд, као и
његова браћа, били су познати и истакнути
умјетници у Европи 1700-тих година.
Ђузепе је још као дечак ишао заједно са
оцем у посете неким од највећих двораца и
владара тога времена где је и стекао знање и
услове за самостални рад. Радио је у Италији, Слика 1 -Ђузепе Гали да Бибијена

Шпанији, Аустрији, Немачком и многим

другим земљама.
Највише га је занимала организација и уређење забава и венчања, али
је и осликавао и верске објекте.
Био је и један од уметника Марије Терезије и Фридриха Великог
Пруског. На пруском двору проводи и последње дане свога живота и умире
16. марта 1757. године.

2
 2. БАРОК

Барок је био назив који су историчари уметности употребљавали

скоро читав један век да означе стил који је преовлађивао између 1600. и
1750. године. Његово првобитно значење - ''неправилно, изврнуто,
гротеско'' - данас је сасвим потиснуто. Опште је прихваћено да је тај нови
стил рођен у Риму у посљедњим годинама 16. века. Оно што остаје
нерашчишћено јесте да ли је барок завршна фаза ренесансе или једна ера
која се издваја и од ренесансе и од модерног доба.
Током 17. и 18. века се барок проширио у Европи. Проникао је у све
токове живота (апхитектура, сликарство, литературу, позориште, музику).
Вио је то последњи универзални стил Европе који је настао у Италији и
проширио се тако да следи Немачка, Аустрија, Француска, Холандија 1.
Барокне сликарске композиције су великих
размера. Барок се формирао од теме која нагони
човека на размишљање и оне које је требало човека
да дирну и да га нагоне на размишљање о потреби
вере, црква се свим средствима трудила да задржи
свој положај који је имала. Појављују се сложене
композиције и неретко се употребљава и
дијагонална композиција слике. Најзначајнији
барокни сликари су Каравађо, Рубенс, Рембрант и
Слика 2 - Рембрант други.
Синоним за барокну скулптуру Ђовани
Лорензо Бернини, који је у свом делу у ком је образлагао своје ставове и
осећања и мисли својим значајем такорећи одредио барокну скулптуру у
бароку. Радио је на доградњи и декорацијама цркве Св. Петра у Риму.
Највећи барокни музичари су Бах,
Вивалди, као и творац барокних ораторијума
Хендл.

Слика 3 - Бах

1
Историја уметности, Јансон, стр. 405.

3
 У литератури се јавља неслагање о томе ко се може сврстати у
барокне књижевнике. По најширем мишљењу ту спадају књижевници од
1550. до 1750. године, тако да би се ту сврстали Сервантес, који је написао
свој роман Дон Кихот који се сматра првим романом који је по теорији
књижевности написан као жанр романа, затим Молијер, као и Шекспир.

2.1. Архитектура барока

Архитектура барока је у
ствари стил градње у ери која се
називала барок. Почео је у касном
16. веку у Италији, и кренуо да се
развија највише захваљујући
папама Урбану VIII, Иноћентију
X и Александру VII који су били
папе од 1623. до 1667. године.
Главни уметници који су градили
у овом периоду су Ђан Лоренцо Слика 4 - Версајска палата
Бернини, Франческо Боромини и
Пијетро да Кортона. Главне карактеристике Барока у палатама су биле те да
су их градили као мале градове. Били су велелепни и имали су прави дух
урбанизма у архитектури. Најбољи пример Барокне палате је Версај2.
Главне карактеристике Барока у црквама су
биле те да су тежили што већим ефектима.
Централни тип основе је био наглашен куполом.
Инсистира се на рашчлањивању, слојевитости и
пластичности унутар оквира основног
несиметричног облика. Такође се појављује јак
сукоб волумена и простора.
У Италији прва грађевина која је одступала
од манеризма била је црква ,,Santa Susanna” коју је
саградио Карло Модерно. Било је доста елемената
које су додавали на комплексност грађевине, али Слика 5 - Santa Susanna
се није одступало од основних правила изградње

2
Историја уметности, часопис, Универзитет Метрополитан, стр. 21

4
тог периода. Такође значајна грађевина у Италији је и ,,Santa Luca e Martina”
коју је саградио Пиетро да Цортона око 1635. године. То је била прва
грађевина у бароку са кружном фасадом.
Трг Светог Петра је исто био део барокне архитектуре. Саградио га је
Ђан Лоренцо Бернини, градио га је у периоду од 1657. године до 1667.
године. ,,San Carlo alle quattro fontane” је грађевина коју је изградио
Франческо Боромини. Доста је одступала од стандарда тог времена и
најпознатија је барокна грађевина. На северу Италије најпознатија
грађевина је ,,Basilica di Superga” коју је саградио Филипо Јувара 1717.
године.
Једна од последњих барокних грађевина у Италији је уједно и највећа
грађевина у Европи у 18. веку, палата ,,Caserta” коју је саградио Луиђи
Ванвители.

Слика 6 - Caserta (спољашњост)

На Малту је барокни стил стигао

почетком 17. века. Сматра се да га је довео
инжењер Бонтадино де Бонтадини, а прва Слика 7 - Caserta (унутраљњост)
грађевина је била аквадукт ,,Vignacort”.
Поред те грађевине такође је позната и ,,Црква Исусоваца” у Валети, коју је
саградио 1635. године Франческо Буонамићи. Већину грађевина на Малти
је у периоду од 1660. године до 1700. године изградио Лоренцо Гафа. На
Малти се задржао барокни стил до краја 18. века и почетка 19. века.
У Шпанији породица Чуригера је за пола века успела цео град
Саламанку да претвори у барокни град. Више су реновирали старе
грађевине него што су градили нове. Једна од најпознатијих је грађевина

5
Granda Charterhouse. Две најпознатије барокне грађевине у Шпанији су
,,Универзитет Ваљадоид”, и ,,Real Hospicio de San Fernando”.
У Португалији прва грађевина у bарокном стилу је била ,,Crkva Santa
Engracia” у Лисабону. Њу је радио Жоао Антуне. Центар барока у
Португалији је био Брага.

Слика 8 - Трг светог Петра

6
 3. ПОРОДИЦА ГАЛИ ДА БИБИЈЕНА

Породица је добила име по родном месту свог родоначе-

лника, Ђовани Марија Гали (1625–1665), који је рођен у Бибијени,
близу Фиренце . Студирао је сликарство код Франческа Албанија и први је
поставио темеље уметности коју су пренели његови потомци, који су се
посветили сценском раду за позориште . Користећи слободно китњаст
стил каснобарокне архитектуре и скулптуре, различити чланови породице
произвели су низ позоришних и других дизајна који су невероватни по свом
сјају и пространим пропорцијама постигнутим замршеном
перспективом. Отприлике од 1690. до 1787. године, осам Бибијена очарало
је већину европских дворова са блиставим поставкама за опере, сахране и
венчања. Хабзбурговци су били њихови најраскошнији покровитељи.

Фердинандо Гали Бибијена

(1657–1743), рођен у Болоњи , био је
син Ђованија Марије. Студирао је
сликарство код Карла Циганинија,
архитектуру код Ђулија Троиле, а
дизајн сцене код Гиоцома Торелија3.
На Цињанијеву препоруку ступио је у
службу војводе од Парме . Његово
главно дело у овом периоду била је
вила и башта Колорно, али је убрзо
стекао репутацију сценског дизајна и
радио за позориште. Године 1708.
позван је у Барселону да уреди украсе
у вези са свадбеним свечаностима
будућег цара Светог римског царства
Слика 9 - Фердинандо Гали (сценски дизајн
Карла VI. Када је овај принц ступио на баштенских павиљона)
царски трон, Фердинандо је отишао у
Беч и тамо се запослио на дизајну кулиса и украса за свечаности на двору и
у опери. По повратку у Болоњу 1717. године изабран је за члана
Климентинске академије. Године 1731. саградио је краљевско позориште у
Мантови (спаљено 1781). Направио је неколико књига које су биле важне
за њихове описе угаоне перспективе, највећа иновација барокног периода у
инсценацији.

3
Слика 9 - Сценски дизајн баштенских павиљона, оловка и мастило са смеђим преливом графита на
папиру Фердинанда Галија Бибијене, в. 1711; у Националној галерији уметности, Вашингтон, ДЦ 27,7 ×
25,4 цм
7
 Франческо Гали Бибијена (1659–1739), рођен у Болоњи, био је други
син Ђованија Марије. Студирао је код Лоренца Пасинелија и Цињанија,
радио у Пјаћенци , Парми и Риму , а затим је постао војводски архитекта у
Мантови. После боравка у Ђенови и Напуљу позван је у Беч, где је саградио
велико позориште. Био је архитекта великог позоришта у Нансију,
Француска; Teatro Filarmonico у Верони , који су неки називали најбољим
позориштем у Италији; и Театра Алиберт у Риму. Године 1726. вратио се у
Болоњу и руководио Академијом Клементина.

Слика 10 - Teatro Filarmonico, Верона (унутрашњост)

Алесандро Гали Бибијена (1687–1769), најстарији Фердинандов син,

рођен је у Парми. Године 1719. постао је архитекта и сликар на двору
електора Палатината (у Немачкој). Међу његовим делима били су десно
крило замка и опера (обје спаљене 1795. године) и језуитска црква у
Манхајму .

Ђузепе Гали Бибијена (1696–1757), други син Фердинанда, био је

најугледнији умјетник у породици. Рођен је у Парми и као млад пратио је
свог оца у Барселону, а потом у Беч. Оставши и када је његов отац отишао,
он је тамо постао главни организатор величанствених дворских свечаности.
Дизајнирао је катафале за сахране више од 30 племића и владара , као и
сценографије за представе и плесове.

Антонио Гали Бибијена (1700–74), трећи Фердинандов син, био је

архитекта Виргилијанске академије у Мантови, Италија , и Teatro Comunale
у Болоњи. Био је запослен и на двору у Бечу.

Због тога што Бибијенови радови у позоришној сценографији нису

изведени у издржљивом материјалу и зато што су њихови украси за судске
функције нужно били привременог карактера, мало тога је сачувано. Дакле,
о њиховом богатству и раскоши може се судити само по цртежима, који су
сачувани у великом броју, углавном у Бечу, Минхену и Дрездену.

8
 4. ЂУЗЕПЕ ГАЛИ ДА БИБИЈЕНА

Ђузепе Гали Бибијена био је италијански дизајнер и један од

најистакнутијих умјетника породице Гали де Бибијена. Рођен је 5. јануара
1696. године, а умро 12. марта 1757. године.
Овај уметник је рођен у Парми у Италији, као други син Фердинанда
Галија Бибијене. Почетком 18. века (1708. године) његовога оца
Фердинанда позивају у Барселону. Лично га позива Карло III Хабрзбуршки
да помогне у ораганизацији и деокрацији његовог венчања са Елизабетом
Кристином од Брунсвик-Волфенбитела, краљицом Пруске, а он, као дечак
од 12 година одлази са оцем као његова пратња.
То није било једино његово путовање у младим данима. Са својим
оцем је путовао и на дворе Карла VI, који је био цар светог римског царства
(владао 1711-1740). Цар Карло VI је ангажовао Фердинанда да буде дворски
сценограф и сликар. Тамо је постао главни организатор дворских
свечаности и званичних функција и добио унапређење у другог позоришног
инжењера Његовог Величанства, а ту позицију је задржао до 1747. године.
Након тога је добио и свој положај на суду.
Млади Ђузепе се
укључио у украшавање свих
Хабзбуршких славља. Радио
је забаве, венчања, сликао
по манастирима и разним
земљама. Радио је и за
верске објекте, као у опатији
Мелк и у Прагу када је
саградио украсни лук 1729.
године за прославу Јована
Непомука.
Слика 11 - Опатија у Мелку

Његов млађи брат Антонио Гали Бибијена такође је био ангажован на

бечком двору и радио је заједно са Ђузепеом. Антонио и Ђузепе су заједно
дизајнирали позоришне декорације и свечаности у Бечу, Линцу, Грацу и
Прагу.

9
 Смрт Карла VI 1740. године направила
је значајан помак у каријери Ђузепеа
Бибијене. Ћерка и насљедница Карла VI,
Марија Терезија није видела позориште као
репрезентативно за своју владавину, као њен
отац. Нарочито након њеног брака са Фрањом
V, његов француски укус поништио је
италијанску истакнутост на бечком двору.
Ђузепе је остао у Бечу, организовао
венчања и весеља Марије Терезије и и даље је
наставио да налази разне послове у тој
области, али је његов значај на бечком двору Слика 12 - Марија Терезија

опао. Ово је довело до тога да Ђузепе

преузима разне послове ван Беча. Године 1753. , унајмио га је Фридрих
Велики Пруски на свом двору у Берлину. Ту Ђузепе проводио последње три
године живота и умро је у 61. години, датума 16. марта 1757. године.

4.1. РАДОВИ

1722. Гиусеппе Галли Бибиена је радио у Минхену

1723. пројектовао је верске објекте у Прагу
1735. дизајнирао је проповедаоницу и главни олтар за цркву опатије,
опатију Мелк
1742. дизајнирао је декорације за Бечку државну оперу.
1744. дизајнирао је унутрашњост Маркгрофове опере у Бајројту.
1747. Ђузепе се запослио у опери у Дрездену у Саксонији
1750. обновио је Дрезденску оперу (која је изгорела 1849.)
1751. Ђузепе је примао повремена наређења од Фридриха Великог
1753. стално радио за Фридриха Великог у Берлину4.

4
Извор информација о радовима - Wikipedia.org

10
 5

5
Извори радова: https://www.italianways.com/
https://www.google.com/

11
 4.2. СТИЛ

Ђузепеова иновација у позоришту и архитектури била је иновација

барокно-класичног стила тог временског периода. Његови дизајни су се
фокусирали на детаље, величанственост и демонстрирали су класичну тему
која се сматрала ''правом уметношћу'' у друштву тога времена. Због тога је
Ђузепе напредовао као уметник. Иако је већина његових дизајна
направљена да комбинује архитектуру и сликарство кроз перспективу, лако
се могу видети три серије гравура: Alcina (из 1716), Costanza e Fortezza (1723
"Constancy and Fortitude"); и Architetture e prospettive (1740 "Architecture and
Perspective").

Слика 13 - Alcina Слика 14 - Costanza e Fortezza

Барокни стил и пажња ка детаљима устакли су

и сценографски стил Бибијена. Вишеструке позадине
дале су публици реалистичнији доживљај и
допринјеле укупној естетици представе или опере.
Они нису утицали само на дизајн пејзажа унутар
позоришта, већ и на архитектуру самог позоришта.

Слика 15 - Architetture e
prospettive

12
 5. ЗАКЉУЧАК

Ђузепе Гали Бибијена био је италијански дизајнер из

породице италијанских сценских уметника 17. и 18. века.
Цео свој живот је посветио уметности и сценографији и због тога ће
остати упамћен као један од највећих барокних уметника тога времена.
Од малена је ушао у свет уметника, баш због тога што се цела његова
породица бавила уметношћу. Највише је учио од оца са којим је путовао по
неким од највећих дворова Европе.
Био је унајмљиван од стране великих владара да организује њихове
прославе и весеља, али је радио и на украшавању разних краљевских
дворова и верских објеката.

13
6. ЛИТЕРАТУРА

1. Историја уметности, H.W. Janson, ново допуњено и проширено

издање, Београд, Југославија
2. Историја уметности, часопис, 2012, Универзитет Метрополитан
3. https://www.britannica.com/topic/Galli-da-Bibiena-family#ref118797
4. https://en.wikipedia.org/wiki/Giuseppe_Galli_Bibiena
5. https://www.italianways.com/giuseppe-galli-da-bibbiena-an-italian-
set-designer-at-viennas-imperial-court/
6. https://www.wikidata.org/wiki/Q872778
7. https://artsandculture.google.com/entity/m05k9bsn?hl=pt

14
 7. СЛИКЕ

Слика 1 :
https://it.wikipedia.org/wiki/Giuseppe_Galli_da_Bibbiena#/media/File:Giusepp
e_Galli_da_Bibiena.jpg
Слика 2:
https://www.britannica.com/biography/Rembrandt-van-Rijn
Слика 3
https://www.britannica.com/biography/Rembrandt-van-Rijn
Слика 4
https://www.livescience.com/38903-palace-of-versailles-facts-history.html
Слика 5
https://www.wikidata.org/wiki/Q2030809#/media/File:Santa_Susanna_(Rome)_
-_Front.jpg
Слика 6
https://en.wikipedia.org/wiki/Royal_Palace_of_Caserta
Слика 7
https://en.wikipedia.org/wiki/Royal_Palace_of_Caserta#/media/File:Campania_
Caserta6_tango7174.jpg
Слика 8
https://youlocalrome.com/st-peters-basilica-dome-tour-everything-to-know-
visit/
Слика 9
https://www.britannica.com/topic/Galli-da-Bibiena-family
Слика 10
https://en.wikipedia.org/wiki/Teatro_Filarmonico#/media/File:Teatro.Filarmoni
co.Verona.png

15
Слика 11
https://sh.wikipedia.org/wiki/Opatija_u_Melku#/media/Datoteka:Stift_Melk,_
Westansicht.jpg
Слика 12
https://en.wikipedia.org/wiki/Maria_Theresa#/media/File:Kaiserin_Maria_Ther
esia_(HRR).jpg
Слика 13
https://www.alamy.com/proscenium-for-angelica-vincitrice-di-alcina-1716-
opera-composed-for-the-birth-of-prince-leopold-in-1716-image386256195.html
Слика 14
https://www.wikidata.org/wiki/Q18599865
Слика 15
https://www.iberlibro.com/Prima-Parte-Architetture-Prospettive-inventate-
incise/30580240993/bd

16