УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ

ФИЛОЛОШКО-УМЕТНИЧКИ ФАКУЛТЕТ

СЛИКАРСТВО РЕНЕСАНСЕ И БАРОКА

АРХИТЕКТУРА БАРОКА

Прeдметни наставник: доцент Јасмина Ћирић Студент: Милена Ивић

Студијска група: Ликовне уметности
Број индекса: 195 028
Место и година: Крагујевац, 2022.
 Апстракт

Уметност барока настаје у Риму, али постоје различита тумачења када она тачно
почиње. Прихваћено је да архитектура барока креће да се развија изградњом исусовачке
цркве Ил Ђесу, за коју се сматра да је грађена од 1568. године. Постојале су и одређене
дефиниције барокне уметности, што је зависило од места где се она развијала. У
одређеним срединама јављале су се локалне специфичности, те се стога и барокна
периодизација разликује и дели се на:
1. Период прелаза и рани барок (1600-1625.)
2. Доба високог барока (1625-1675.)
3. Касни барок и рококо (1675-1750.)
Што се тиче саме архитектуре, оно што је карактеристично јесте изградња двораца и
палата, а нови стил који се јавио тежио је ка раскоши, сјају и претераном украшавању. На
грађевинама су се јавили тешки венци, а стубови су често били распоређивани у
колонадама. Препознатљиви елементи су овали, конкавност и конвексност, као и
разиграност зидних маса и простора.
Стилски, ова архитектура, следи након ренесансне архитектуре и претходи
архитектури рококоа.

Кључне речи: барок, архитектура, реформација, колонада, рококо…

2
 Увод

Термин „барок“ настаје од португалске синтагме која је означавала „неправилни

бисер“ и то је на самом почетку представљало велика одступања и напуштања правила
ренесансе. Уметност барока настаје у Риму и сматра се да је око 1568. године кренула да
се развија у свим осталим градовима. 1
Брзо су настајале уметничке академије, где су се уметници усавршавали и добијали
дозволе за рад. Прву уметничку академију је основао Вазари, док се у Риму оснива прво
уметничко удружење 1577. године, а темељ подучавања архитектуре била су дела
најславнијег уметника ренесансе, Микеланђела Буонаротија. Уметници који су се
школовали и образовали на оваквим местима врло брзо постају најпознатије архитекте
које обликују барокну архитектуру.
Када говоримо само о архитектури, она је свакако доста сложенија од сликарства и
вајарства. На било ком архитектонском делу ради много више уметника, те оно укључује
и архитекте које раде пројекат, до наручитеља и мајстора. Најважнији наручитељи у
бароку долазили су првенствено из црквених и племских редова 2. Што се тиче самих
уметника, у овом периоду су их почели јако ценити и било је сматрано да владару не могу
ни ратне победе донети толику славу и углед колико његова наручена уметничка дела. 3
Неки од најзначајнијих представника и најбољих уметника барока били су: Карло
Мадерна, Ђан Лоренцо Бернини, Франческо Боромини..

Архитектура барока у Италији

Сам почетак барока био је уско повезан и са противреформацијом која се дешавала

у држави. Врло брзо се дешава и Тридентски сабор 4на којем је сама уметност доведена у
питање. 5Рим постаје центар католичке цркве и долази до обнове самог града. Број
становника у граду се све више повећавао, па су се тако и градови мењали, дрвене куће су
биле замењене зиданим, где су неретко на њима били присутни стилски елементи
декорација. Посебна пажња, након сабора, била је усмерена на изградњу цркава, те се
поред нових тема јавља и изградња лонгитудиналних цркава. У сакралној архитектури,

1
D. Botica, Arhitektura baroka , (9-10.)
2
https://www.thespruce.com/baroque-architecture-4797911, (20.05.2022.)
3
Исто, (15-16.)
4
Оснива га Папа Павле III између 1454. и 1563. године, као одговор на теолошке изазове које је поставила
протенстантска реформација. Тада се дешава огроман преокрет у историји уметности, где је једна од
главних полемика била религиозна уметност и долазило се до решења шта се и како сме приказивати. Ако
се приказује религиозна уметност, онда она мора бити представљена тако да одговара својој црквеној
сврси. Утицај се проширио на све државе Европе, као и на Француску, Холандију, Шпанију.
5
М. Тимотијевић, „Барок као стилска и историјска категорија“, Српско барокно сликарство, (9-13.)

3
цркве овог типа изграђивали су људи из новооснованих црквених редова, а препознатљив
тип цркава у барокном раздобљу биће овалан.6
Једна од најважнијих цркава била је Ил Ђесу у којој је било примењено све оно о
чему се разговарало на Тридентском сабору. Саграђена је према пројектима двојице
архитеката, Ђакома Вињоле и Ђакома дела Порте. Она је садржала широки и просторни
брод, са уписаним трансептом и великом куполом. На бочним странама главног брода
налазиле су се по три капеле. Бочни зидови брода били су учвршћени гредама. Просторни
делови су били повезани, а на цркви су се налазили скоро сви битни елементи барокне
архитекуре. Ил Ђесу брзо постаје модел за развијање и изградњу осталих црквених
објеката. Њена основа указивала је на то да се после ренесансног периода централних
грађевина са куполом, у архитктуру вратио подужни тип основе који је више одговарао
католичком богослужењу. Од посебног значаја је био начин на који је решена
унутрашњост цркве, пре свега њено осветљење; олтарски простор, намењен свештенству,
обасјан је светлошћу која долази из куполе, док је већи део цркве, намењен народу,
остављен у полутами. Овакво осветљење, слично позоришном, имало је за циљ да снажно
делује на емоције верника. Оштри контрасти између светла и сенке постаће једна од
главних карактеристика барокне уметности у целини.7
Наравно, градиле су се и цркве овалних основа, те и оне остављају јак траг у барокној
уметности као и противреформацијске лонгитудиналне цркве. 8
Један од најзначајнијих представника овог типа изградње цркава био је Карло
Мадерна, који у Рим долази 1576. године и његова најранија дела настала су у атељеу
Доменика Фонтане. Добио је место главног архитекте на изградњи цркве Светог Петра и
он наставља да ради на Микеланђеловој скици. И у профаној архитектури барока,
Мадерна са сигурношћу оставља свој лични печат, па се брзо прославио као архитекта
палата и двораца.9
Следећи уметник био је Ђан Лоренцо Бернини, који је поред тога што је био
одличан архитекта, био и јако добар сликар и вајар. На својим скуклптурама и бистама
покушавао је да представи фацијалне експресије и трудио се да то прикаже што
реалистичније. Радио је на највећим архитектонским пројектима барокног Рима, баш
онако као што је Микеланђело радио у ренесансном периоду. Био је одређен за рад на
колонади цркве Светог Петра, као и на њеној унутрашњости. Поред Микеланђеловог
првобитног плана, који је довршио Мадерна, ипак коначан изглед тргу дао је Бернини.
Године 1629. он је именован за архитекту цркве. Његов рад је обухватао велики број
вајарских дела који по димензијама и називима имају и архитектонске одлике, а
најзначајнији пројекат, са сигурношћу, био је балдахин, који се налазио изнад главног
олтара цркве. У врху сваког стуба налазио се реликвијар који је садржао једну од четири
реликвија у цркви: Лонгиново копље којим је био разапет Христ, Вероникин убрус са
отиском Христовог лика, део часног крста, као и реликвија Светог Андрије Првозваног,
брата Светог Петра.
6
D. Botica, Arhitektura baroka , (10.)
7
https://www.britannica.com/art/Baroque-architecture (20.05.2022.)
8
D. Botica, Arhitektura baroka, (22-26.)
9
Исто, (24.)

4
 Он је испред цркве додао величанствену колонаду, у центру, од по четири реда
стубова, где је у средишњем делу постављен обелиск, а са његових страна налазиле су се
две мање фонтане. Западна фасада била је дугачка око 200 метара и подељена је на три
спрата, од којих су прва два била заклоњена пиластрима. Изнад сваког стуба стоје извајане
мермерне скулптуре. Следеће значајно дело Бернинија била је црква Светог Андрије, где
се овог пута одлучује за основу централног типа са куполом. Главни акценат је стављен на
улаз, који се налазио на западној фасади, којем се приступало степеништем. Фасада је
била уоквирена снажним коринтским стубовима. У унутрашњости цркве су се смењивале
правоугаоне и овалне нише које су биле издубљене у зидовима, чиме је била остварена
повезаност ентеријера. Насупрот улазу, налазио се наглашен и богато декорисан олтар,
обасјан снажном светлошћу.10
Следећи славни барокни уметник и архитекта био је Франческо Боромини и оно
што је карактеристично на његовим делима био је тај зрели облик барока. На први поглед
се може приметити да су његове грађевине веома сложене и да је његово стваралаштво
далеко од ренесансе једноставности. Као личност је Боромини био сушта супротност
претходном уметнику, био је психички лабилан, те је извршио самоубиство.11
Његов најзначајнији пројекат, црква Сан Карло але кватро фонтане, припада
централним грађевинама са куполом. Њена основа има облик развученог грчког крста и
овако необична основа одражава се и на њеној фасади. Карактеристична је по томе што се
на фасади смењују конкавне и конвексне површине што са своје стране ствара драматичан
контраст светло-тамног. Фасада је помоћу закривљеног и таласастог архитрава подељена
на два спрата и има веома наглашен портал. Сама купола цркве почива на конкавном
тамбуру. Ово динамично смењивање конкавног и конвексног постаће трајно обележје
његових пројеката.
Ако упоредимо грађевине из ренесансног периода и грађевине барока, можемо
приметити велике разлике. У бароку је архитрав таласаст, фасаде су конкавне и конвексне
и издубљене нишама у којима се налазе скулптуре, а стубови су заменили ступце, који су
били карактеристични за ренесансу. Оно што је слично јесте утицај грчких храмова, где
можемо приметити забат, архитрав и стубове.
Један од најталентованијих следбеника Франческа Бороминија био је Гварино
Гварини, који је радио на палати Карињано, у Торину, а оно што је занимљиво јесте да је
поновио Бороминијево решење смењивања конкавних и конвексних површина. Цела
фасада била је изведена од опеке.12

Архитектура барока у Француској

10
H.W. Janson, Istorija umetnosti – Pregled razvoja likovnih umetnosti od praistorije do danas, (406-410.)
11
Исто, (408-411.)
12
D. Botica, Arhitektura baroka, ( 40-53.)

5
 Током 17. века, Француска постаје једна од водећих држава где је била
успостављена апсолутистичка власт краља, а самим тим била је узор свим државама
Европе.
Француска власт је у уметничким делима видела средство остваривања културне
доминације над осталим државама, али је све главне карактеристике узела од Италије. 13То
се, пре свега, огледало у архитектури, у обликовању вртова и у опремању ентеријера.
Барок у Француској достиже свој врхунац за време владавине Луја IV.
У овој земљи, барок као уметнички стил остварује своју основну тежњу, а то је да
све уметности буду подређене једном заједничком циљу. У Француској, тај циљ било је
прослављање владареве личности. У овој држави је током 17. века живело и радило
неколико даровитих архитеката који су, у значајној мери, били упознати са традицијама
италијанске ренесансе, али и са савременим, барокним грађевинама. На почетку владавине
Луја IV приступило се завршетку реконструкције Лувра. Овог пута, требало је да се
четвртасто двориште затвори са источне стране и у Француску је позвано неколико
европских архитеката, међу којима је био и Лоренцо Бернини. Бернинијев пројекат био је
превише грандиозан, тако да би његов план заклонио све стране Лувра. Данас се, коначан
изглед, приписује Клоду Пероу, који је био надахнут римском архитектуром. Средишњи
део био је решен као прочеље римског храма, а крила као бочне стране храма. Пошто
Лувр има три спрата, приземље је обрађено као подијум, а два преостала спрата била су
заклоњена колонадом удвојених стубова. Читав пројекат комбиновао је велелепност и
елеганцију на начин који је у потпуности оправдавао његову огромну славу. 14
Један од највећих подухвата у Француској био је дворац Версај, којим је Луј IV
желео да засени све владаре европских држава. На изградњи овог дворца, који се налазио
недалеко од Париза, учествовало је доста уметника, а све уметничке радове надзирао је
сликар Шарл Лебен. Версај је почео да гради Л Во, а наставио га је Жил Ордуен Мансар.
Према његовом пројекту, фасада главног дела била је развучена у ширину и по многоме
подсећа на источно прочеље Лувра.Читав средишњи део има једну једину просторију, а то
је галерија или дворана огледала, из које се иде у салон рата, с једне, и у салон мира, са
друге стране. Посебну вредност дворца имао је његов врт, који се пружа на неколико
километара. Оно што јасно доминира на врту била је геометризација, а у њему су се
налазили велики базени, брпојне статуе, вештачке пећине и фонтане.15
Свакако су барокну архитектуру у Француској обележила и дела архитекте Жила
Ордуена Мансара, док је његов најзначајнији архитектонски пројекат била Црква
инвалида, у Паризу. На овој грађевини је очигледан утицај цркве Светог Петра у Риму.
Њена основа има облик грчког крста са четири капеле у угловима између кракова. Купола
се истиће својом виткошћу и висином, јер је постављена на два тамбура, а завршава се
лантерном на врху. Два тамбура са прозорима била су неопходна да би се дала светлост
насликаној небеској слави у унутрашњости.16

13
https://www.khanacademy.org/humanities/renaissance-reformation/baroque-art1/beginners-guide-baroque1/a/
baroque-art-in-europe-an-introduction?modal=1 (17.05.2022.)
14
H.W. Janson, Istorija umetnosti – Pregled razvoja likovnih umetnosti od praistorije do danas, (439-443.)
15
Исто, (444.)
16
D. Botica, Arhitektura baroka, (55-65.)

6
 Закључак

Барокна уметност, која обухвата раздобље од 17. до 18. века, настала је из борбе
католичке цркве против реформације, па се због тога испрва и називала уметност
контрареформације. Грађевине гледане споља давале су утисак огромног, бескрајног
богатства, а изнутра безграничног простора. У бароку су се националне особености јаче
истицале, тако да се италијански барок знатно разликовао од француског.
У Италији је барок представљао уметност контрареформације, а у Француској се
барок развијао као једна класицистичка варијанта.
Градитељи су се трудили да по угледу на италијанске грађевине и градитеље направе
сличне и у својојим државама. Већина их је ишла у Италију, обилазили Рим, Венецију,
налазили се са познатим архитектама.
Грађевине које су стваране у бароку биле су претерано сложене и динамичне, али је и сам
барок био склон покрету, немиру и узбуђењима, што је опет било приметно како на
архитектури, тако и на скулптури и сликарству.
Са својом последњом фазом рококоа, можемо рећи да је барокни стил последњи
велики европски стил, који је у уметности оставио дубок траг за сва времена, почев од
добро познатих градитеља, па све до њихових најлепших грађевина које постоје и данас.

7
 Садржај

1.
Апстракт......................................................................................................................................2
2. Увод.............................................................................................................................................3
3. Архитектура барока у
Италији..................................................................................................3
4. Архитектура барока у
Француској……………........................................................................5
5. Закључак……………………….................................................................................................7
6. Литература..................................................................................................................................9

8
 Литература

1. D. Botica, Arhitektura baroka, Zagreb, 2019.

2. М. Тимотијевић, „Барок као стилска и историјска категорија“, Српско барокно
сликарство, Матица српска, Нови Сад, 1996.
3. H.W. Janson, Istorija umetnosti – Pregled razvoja likovnih umetnosti od praistorije do
danas, New York, 1996.

Електорнски извори

1. E. Camara, Baroque art in Europe, an introduction <

https://www.khanacademy.org/humanities/renaissance-reformation/baroque-art1/
beginners-guide-baroque1/a/baroque-art-in-europe-an-introduction?modal=1> [17.05.
2022.]
2. Britannica, The Editors of Encyclopaedia. "Baroque architecture". Encyclopedia
Britannica, 18 Feb. 2020, https://www.britannica.com/art/Baroque-architecture
[20.05.2022.]
3. L., Thomann, What is Baroque Architecture? < https://www.thespruce.com/baroque-
architecture-4797911> [20.05.2022.]