Univerzitet u Pristinu sa sedistem u Kosovskoj Mitrovici

FAKULTET TEHNICKIH NAUKA

Arhitektura

Istorija arhitekture

Guarino Guarini
Семинарски рад

Profesor Student
Dijana Milasinovic Maric Jovana Mitic 15/16

jun 2017 godina

Sadrzaj:
1
1.Uvod……………………………………………………………………..3
2.Baroko……………………………………………………………………4
3.Guarino Guarini………………………………………………………….5
4.O delim…………………………………………………………………...6
4.1. Pijemonta, Savoja…………………………………………………….6
4.2. Crkva sv. Lorenca…………………………………………………….7
5.Popis slika
6.Literature

2
1.Uvod

Guarini je rodjen u Modeni 17.1.1624, godine, a umro u Milanu 06.3.1683.

Licnost Guarina Guarinija,koji je ziveo u glavnom gradu Pjemonta Torinum ucinila je da ovaj
grad stekne I primat u arhitekturi na kraju 17. veka. Zamonasio se i studirao je teologiju,
matematiku, fizofiju u Rimu.Niz godina je predavao Teologiju u Modeni, kasnije se preselio u
Pariz.Proputovao je u Spaniju, Portugaliju svudao se bavio programiranjem ali samo mali deo
toga je ostao sacuvan.  Postao prvi revizor, onda nadzornik radova, blagajnik, predavač u
filozofiji, i konačno proektor, u 1654. godine princ Alfonso podrzava drugog kandidata i Guarini
je ubrzo zamenjen i napušta Modenu. Narednih nekoliko godina su slabo dokumentovani. On je
postao član Theatine Doma Parma u 1656, a navodno posetio Prag i Lisabon pre objavljivanja
njegove igre La Pieta trionfante u Messina 1660., gde je bio predavač u matematici.

2.Baroko
3
Barok ili baroko je umetničko-kulturni period, koji je vladao u Evropi između godina 1600. i
1750. Nastao je u Italiji i proširio se po celoj Evropi i njenim kolonijama.Obožavanje Hrista od
Peter Paul Rubensa. Johan Sebastijan Bah, 1748.Georg Fridrih Hendl, 1733. Od početka
sedamnaestog veka u Evropi se afirmišu velike nacionalne monarhije. Začetnice modernih
država sposobne da osvoje svet, Italija je bila rascepkana i politički slaba, ali je Rim i dalje bio
centar umetnosti. Crkva je prisiljena da se suprotstavi udarima reformatora, bila je prinuđena da
se menja, a promene u umetnosti dovele su do rađanja novog stila baroka, termin sa značenjem:
bizaran, čudan. Bežeći od zatvorenih oblika i klasicizma prethodne epohe, arhitekte i vajari su
tražili nove dimenzije izraza i stvarali raskošna dela, prepuna scenskih inovacija i pokreta. U
potragama za novim efektima u tretmanu boje i prostora, slikari su i dalje interpretirali religiozne
sadržaje, ali novine su unosili i u pejzaž, portret, kao i u interpretaciju prirode. Italijanska
slikarska škola kasnije je u stranim umetnicima dobila svoje velike interpretatore i velike
inovatore.U osamnaestom veku barok se proširio preko Alpa gde doseže svoj neverovatni domet
u vidu rokokoa. Zahvaljujući raskošnoj umetnosti evropskih dvorova i papskog Rima tako je
rođena građanska umetnost, više okrenuta realnosti svakodnevnog života, koja je u Veneciji i
Flandriji dobila prve centre svog razvoja.
Ranu baroknu arhitekturu reprezentuju tri umetnika u prvom redu to su Đakomo dela Porta,
Đakomo Vinjola i Karlo Maderno. Najznačajniji arhitekti su: Đovani Lorenzo Bernini,
Frančesko Boromini i Guarino Guarini, a na njih se nadovezuju Pietro da Kortona, Johan
Bernard Fišer von Erlah i Baltazar Nojman.
Karakteristike arhitekture:

-monumentalnost, težnja za stvaranjem utiska na čoveka, naglasak na osećenjima, egzaltaciju,

unutrašnji napon, patos i sl.
-crkve je trebalo da budu slika neba na zemlji a palate i zamci reprezentovali su bogatstvo i moć,
-osnova za zgradu je bila elipsa ili njeni elementi,
-čest arhitektonski elemenat je kupola,
-upotrebljavali su se skupi materijali, zlato i plemenito drvo, kao i bojeni mermer.

3.Guarino Guarini
4
U XVII stoleću na severu Italije došlo je do začajnih političkih promena. Naglo je počela da se
razvija država vojvodstvo Pijemont, koja će kasnije imati odlučujuću ulogu u ujedinjenju Italije
tokom XIX veka. Ličnost Guarina Guarinija koji je živeo u glavnom gradu Pijemonta Torinu,
učinila je da ovaj grad stekne i primat u arhitekturi na kraju XVII veka. Guarino Guarini stoji po
svojoj specifičnoj individualnosti negde između Borominija i Kortone ali je po iskazivanju
interesovanja za neke druge discipline sasvim neobična ličnost vredna posebne analize. Kao
veoma mlad, Guarini je pristupio redu trinitaraca, pa je kao monah učio teologiju, filozofiju,
matematiku i arhitekturu u Rimu. Tu je, na licu mesta, mogao da posmatra crkvu San Karlo ale
kvatro fontane i oratorijum Sv. Filipa Nerija, što se jasno uočava u pristupu njegovih dela. Niz
godina on je, zatim, proveo kao sveštenik predavajući teologiju, filozofiju i matematiku u
Modeni i Mesini. Posle toga je preseljen u Pariz, gde je projektovao i izgradio crkvu svoga reda,
St. Anne la Royale. Crkva je početkom XX veka srušena, ali je ostala zabeležena u njegovoj
knjizi ''Architettura civile" koja je posthumno bilazdata 1737. godine. Osnova crkve je bila u
obliku grčkog krsta sa zatalasanom fasadom, kao kod San Karlina. Najekstravagantniji deo svih
Guarinijevih građevina bio je tambur sa kupolom. Ovde je kupola bila patuljasta i ukrašena
sistemom međusobno prepletenih dvojnih rebara. U Parizu je napisao i jedno izuzetno naučno
delo, koje se ovde spominje zato što se on u njemu zalaže za geocentrični sistem, iako se tada
znalo za stavove Kopernika i Galileja. Takvo konzervativno poimanje univerzuma sasvim je u
suprotnosti sa slobodom kojom se upuštao u konstrukcijske bravure pri rešavanju kupola na
crkvama. Pre nego što je došao u Torino veruje se da je proputovao Španiju i Portugaliju, gde je
u Lisabonu projektovao crkvu Santa Maria della Divina Providenza, koja je nešto kasnije bila
uništena u čuvenom snažnom zemljotresu. Guarini je u Torino stigao kao zreo stvaralac i za 17
godina koliko mu je ostalo do smrti stvorio je svoje najslavnije građevine. Pored crkve San
Filipo Neri, koja se kao nedovršena srušila i bila zamenjena novom koju je izgradlo arhitekta
Juvara, u Torinu su ostale tri crkve centralnog plana, palata Karinjano (Palazzzo Carignano,
1679.) i Collegio Nobili (1678.). Od sakralnih građevina kapela Svetog Pokrova (Sintissima
Sindone) i crkva Sv. Lorenca (San Lorenzo) ubrajaju se u najkvalitetnija dela italijanske barokne
arhitekture, dok je svetilište La Consolata manje interesantno.

4.O delima

5
4.1.Pijemonta, Savoja

Vladajuća kuća Pijemonta, Savoja, došla je u posed jedne od najsvetijih hrišćanskih relikvija –
svetog pokrova, kojim je Hrist bio pokriven nakon skidanja sa krsta. Za takvu relikviju oni su
kod Guarinija naručili projekat velike kapele na istočnom kraju katedrale i u čvrstoj vezi sa
vojvodskom palatom. Cilindrično telo kapele bilo je artikulisano u pravilnim razmacima
kolosalnim pilastrima i manjim redovima, što je u arhitekturi poznato kao Paladijevski motiv.
Logično bi bilo očekivati da se ovakvo cilindrično jezgro završi polusfernom kupolom. Guarini
je, međutim, poremetio normalni tok i uveo je prvo kenveksne ispade, tri kružna vestibila u
centralnom prostor. Potpuno je promenio značenje pravilne artikulacije, pošto je iznad cilindra
postavio zonu sa pandantifima. Dva po dva dela je premostio velikim lukom, a tako premošćeni
delovi smenjuju se sa otvorenim delovima. Ovim postupkom dolazi do čudnih kontradikcija u
slaganju elemenata. Veliki pilastri postavljeni u centru luka nemaju nikakvu funkciju. Iznad njih
se nalazi složeni ornamentalni motiv. U tri pandantifa nalaze se veliki prozori koji odgovaraju
prozorima u lucima. Ukratko, Guarini je slobodno interpretirao pandantife iz arhitekture
slobodnog grčkog krsta, prilagodio ih tako da ima 3, a ne 4 i upotrebio ih je kao prelaz između
kružnog tela kapele i kružnog tambura, što je građevinski potpuno bespredmetno i nelogično.
Guarini se često povezuje i upoređuje sa Borominijem i moguće je da triangularna geometrija
potiče iz tog uticaja. Guarini ga je, međutim prevazišao iznenađujućim disonantnim odnosima, to
jest nijedna zona ničim ne ukazuje šta će se dogoditi u sledećoj zoni. Ta konfliktna situacija sa
zonama povezuje ga i sa manirizmom, a još više se to uočava u obliku ukrasa. Iznad pandantifa
je visoki tambur sa šest velikih lučno zasvedenih prozora u alternaciji sa pilastrima i to
udvojenim. Iznad tako jasno definisanog tambura očekivala bi se i takva kupola, a ustvari se tu
nalazi jedno od najneobičnijih konstrukcija, od centra do centra luka tambura razapeti su
segmentni luci. U sledećem redu opet od centra do centra segmentnih lukova su razapeti novi
luci i tako šest puta za redom. 69 Razvoj arhitekture naselja – Arhitektura baroka Između lukova
su otvori podeljeni vertikalnim rebrom što se sve ogleda i sa spoljašnje strane kao konstrukcijski
skelet kupole.

4.2. Crkva sv. Lorenca 1670-1680

6
U blizini kapele Presvetog Pokrova nalazi se crkva sv. Lorenca. Osnova je oktogon koji svojim
krivinama zalazi u glavni prostor. Iza konstrukcije od 16 crvenih stubova nalaze se niše sa
statuama. Statue su bele, na crnoj pozadini, uokvirene belim pilastrima. Motivi se smenjuju pod
čudnim uglovima, ali su svi objedinjeni snažnim neprekinutim vencem koji jasno naglašava
oktogon. U sledećoj zoni sledi iznenađenje. Pandantifi su smešteni po dijagonalnim osama i na
tom nivou oktogon je transforrnisan u grčki krst sa vrlo kratkim kracima. Pandantifi i luci ovog
krsta funkcionalno su potpuno odvojeni od nosača u donjoj zoni, što je neuobičajeno. Ova
revolucionarna ideja Guarinija može se shvatiti tek kada se uporedi sa crkvom Sv. Agneze na
trgu Navona u Rimu arhitekte Borominija. Iznad pandantifa nalazi se galerija sa ovalnim
prozorima između kojih je 8 stubaca koji nose rebra za svod. Rebra formiraju osmokraku zvezdu
završenu u vrhu pravilnim oktogonom. Iznad svega je lanterna sa visokim tamburom visine kao
cela glavna kupola. Spolja je to oblik tambura u kojem se ustvari nalazi glavna kupola, a iznad je
manji tambur i kupola. U podužnoj osi nalazi se kapela Santa Maria Maggiore. Glavne
karakteristike Guarinijeve sakralne arhitekture preuzimane su i transformisane širom Evrope.
Kupole i njihova organizacija su na prvom mestu. Guarini u svojoj knjizi "Architettura civile"
piše: ''Svodovi su glavni delovi arhitekture" i čudi se kako je o tome tako malo pisano. Sličnost
kupole Sv. Lorenca sa španskomavarskom strukturom iz VIII veka (kao džamija u Kordobi)
uvek se mora isticati. Postoje, međutim, značajne razlike. U Španiji kupole nisu prozračne, pošto
njihov svod leži na konstrukcijskom skeletu od rebara. Guarini je eliminisao zidnu masu između
rebara. Šta je pritom imao na umu može se protumačiti čitanjem dela njegove knjige u kojem
raspravlja o razlikama koje postoje u romanskoj i gotskoj arhitekturi, pri čemu se može naslutiti
divljenje za gotske građevine.

7
Slika 1. Crkva sv. Lorenca

8
Slika 2. Palata u Torinu Slika 3. Crkva u Mesinu

Slika 4. Rekonidzi

9
Popis slika

Slika 1. Crkva sv. Lorenca

Slika 2. Palata u Torinu

Slika 3. Crkva u Mesinu

Slika 4. Rekonidzi

10
Literature

wikipedija

Razvoj arhitekture I naselja- Nadja Kurtovic- Folic

Arhitektura baroka

11