Đan Lorenco Bernini

Uvod

 Rođen u Napulju 1598. godine

 Umro je u Rimu 1680,devet dana pre svog 82.rođendana, papa je u to vreme bio Inoćentije
XI Odeskalki,inače osmi papa kog je on služio
 Služio je osam papa,nekoliko kraljeva,kardinale,prinčeve
 Bio je skulptor,arhitekta,slikar,scenograf,pisac pozorišnih komada, pozorišni dekorater
 Bio je duboko pobožan katolik na koga je jako uticalo jezuitsko učenje
 Njegov učitelj je bio njegov otac, talentovani firentsinski skulptor Pjetro Bernini za čija
dela,po rečima Hauarda Hibarda, ne bismo ni čuli da nije imao poznatog sina
 1605-6 godine njegov otac je bio pozvan da bude dekorater grobne kapele Paoline u crkvi
Santa Marija Mađore i sele se u Rim
 Njegov prvi biograf je firentinac Filipo Baldinuči koji govori o mermernoj glavi koju je
Bernini izradio kada je imao 8 godina, kasnije o njemu piše njegov sin Domeniko
 Njegova zvanična karijera je dobro poznata zahvaljujući ranim biografima,naročito
Baldinučiju čija je knjiga objavljena dve godine nakon Berninijeve smrti a njegov put u Pariz
o kome će kasnije biti reči je jedinstveno dokumentovan jer je njegov pratilac Šantelu vodio
dnevnik na tom putu.
 Pokušao je da uspostavi umetnički ugled nadmećući se s antikom
 Njegov skulptorski ukus formiran je kasnoantičkim delima u Vatikanu
(Laokonom,Apolonom Belvedere itd). Tri godine je proveo u Vatikanu,skicirajući antičke
skulpture.Takođe je učio i iz slika Rafaela, Mikelanđela, Đulija Romana
 Naročito je izučavao tradiciju disegno – precrtavanje plemenitih figura u skladu i ravnoteži
 Kroz slike visoke renesanse upoznao se s razvijenim stilom harmoničnog grupisanja koji nije
pronašao u helenističkoj skulpturi
 Jako je cenio crtež,izjavio je da su crteži umetnika često bolji od njihovih završenih dela
 Njegovi uzori su neklasična antika i renesansni klasicizam
 Možda je imao porudžbinu od papske porodice već kao dete, možda 1609.god. To je bila
Koza Amalteja s detetom Jupiterom i Faunom za koju je literarni predlozak Vergilije
 Čak i kad nije mogao da ide u korak sa porudžbinama , njegove izvršilačke sposobnosti tako
su preobratile talenat njegovih učenika da je rad iz njegove radionice često nosio nepogrešiv
pečat njegove genijalnosti
 Koliko je bio posvećen govori njegov sin Domeniko koji navodi da je za skulpturu
Mučeništvo svetog Lavrentija koju je izradio 1615-16 g. Bernini stavio nogu u vatru kako bi
proučio izraz na svom izmučenom licu. Već sledeća skulptura Mučeništvo sv. Sebastijana
koju je izradio isto 1615-16 pokazuje još veću veštinu i njegovo brzo napredovanje. To je
prva porudžbina koju je radio za kardinala Mafea Barberinija koji će kao papa Urban VIII
postati najveći pokrovitelj skulpture u istoriji papstva i koji će biti Berninijev prisan
 prijatelj.Na dan svoje elavacije rekao je 23-godišnjem Berniniju „Tvoja sreća je velika što
vidiš kardinala Mafea Barberinija kao papu, viteza ali naša je još veća da vitez Bernini živi u
vreme našeg pontifikata“ . Smatra se da je on podsticao Berninija da izučava slikarstvo i
arhitekturu i u to vreme počinju njegovi prvi arhitektonski poduhvati
 Radio je za kardinala Šipionea Borgezea za koga je izradio neka od svojih najpoznatijih dela
koja se danas nalaze u Galeriji Borgeze (to je zapravo bila vila u predgrađu Šipionea
Borgezea) kao što su Pluton i Persefona,Apolon i Dafne (tema iz Ovidija i smatra se jednom
od najuspešnijih ilustracija leterarnog odlomka ikada napravljenih), David...
 u vreme kardinala Alesandra Ludovisija 1621.g. kada je imao 23. godine radio je kao
Principe rimske akademije Sveti Luka

Toretska,umetnička misao
-Njegova umetnička teorija je zasnovana na antičkoj misli.
-Govorio je da lepota u umetnosti pa i u arhitekturi leži u proporciji.
-Njegovi teorijski iskazi bavili su se metodama.
-Govorio je da je skulptura istina jer je slepi čovek može proceniti a slikartsvo je
trik.Skulptura je delo Boga koji je i sam skulptor napravivši čoveka od zemlje ne u trenutku
već na način skulptora.U nekim drugim prilikama je pak naglašavao superiprnost slikasrtva u
smislu da ono pokazuje ono što je na reljefu a da pri tom nema nijedan reljef i čini da stvari
koje nisu izgledaju udaljene
-Saglašavao se sa antičkom teorijom da su klasični redovi zasnovani na ljudksim
proporcijama – dorski i toskanski su muški a jonski ženski.Govorio je da pošto je to tako da
su slikari i skulptori najbolji arhitekti zbog svog neprekidnog izučavanja anatomije.U ovome
se saglašavao s Mikelanđelom koji je smatrao da su skulptori bolji arhitekri od slikara jer
skulptori rade u reljefu . Bernini je jako poštovao Mikelanđelovu arhitekturu govoreći da
pošto je arhitektura potpuni disegno Mikelađelo bio božanski arhitekt.
-On je na Akademiji raspravljao zašto se neka dela isprva dopadaju a zatim dosade dok se
druga dela čine sve boljim. Uzrok leži u dobrim principima i dobrom poznavanju disegno-a
(ne samo crteža već i dizajna). U nedostatku toga ostaju smao boja i prolazni efekti koji
udovoljavaju oku ali ne i umu.
- Dao je tri pravila za uspeh:
-uvidi lepo(antičko)rano i navikni se na to
-mnogo radi,
-dobijaj dobre kritike.
 Arhitektura
• Bernini nije postupao kao tradicionalni arhitekt već je radije koristio sredstva arhitekture
u posebne svrhe.Kod njega i arhitektura i dekoracija igraju svoju ulogu u produhovljenoj
celini
 Veliku pažnju obraćao na okruženje svojih dela
 Bernini je pokušao da veže skulpturu za masu njenog arhitektonskog okruženja i počeo je
da je vezuje za prostor koji ta arhitektura ograđuje
 Težio da njegova skulptura dopunjuje atmosferu prostorije
 Pontifikat Kiđi pape, Alksandra VII (1655-67) bio je bogat arhitektonskim i dekoratinim
delima.Njegova vladavina bila je i Berninijevo doba jer se naročito nakon 1650
posvećuje arhitekturi obzirom da veliku pažnju posvećuje duhovnosti i uticaju prostora u
tom smislu

Santa Bibijana u Rimu 1624-1626

-Sagrađena u 5.veku i obnovljena u 13. veku
-Bibijana je bila prognana za vreme Julijana Apostata , na kraju je vezana i bičevana olovnom
užadi, neposredno nakon toga je na mestu gde se nalazila palata njenog oca podignuta crkva gde
je ona sahranjena sa majkom i sestrom koje su takođe bile mučenice
-u toku restauracije su pronađene njene mošti koje su inspirisale Berninijevu statuu u niši iznad
visokog oltara koja je uokvirena edikulom sa stubovima
To je njegova prva religiozna porudžbina i prva odevena figura
-1624. je papa Urban VIII poručio od Berninija da sredi spoljašnost crkve
-Na ovoj fasadi preovlađuje Berninijeva klasična strana tako da se na prvi pogled čini da se ona
ne razlikuje od Bramanteovih i Rafelovih visokorenesansih dela iz ranog 16. veka
-Lišena je bogatih kapitela, stubova,skulpture
-Fasada se odlikuje jasnoćom i jdnostavnošću-koristi pravilne vence, pravougaone oblike i
savršeno izbalansirane više i niže spratove sa poljima jednakih veličina

Kapela Kornaro u crkvi Santa Marija dela Vitorija u Rimu 1645-1654

-rađena za porodicu Kornaro
-Grobna kapela venecijanskog patrijarha, kardinala Federiga Kornara
-Kapela se nalazi u levom transeptu crkve
-Predstavlja pravi sklop arhitekture,slikarstva, skulpture i pozorišnih veština
•Dokaz da je arhitektonski okvir bio dodatak Berninijevom skulpturskom idealu –jedan pogled
na najviši religiozni trenutak sa aktivnom komunikcijom između posmatrača i skulpture
•U njoj je predstavio mističnu viziju koju je doživela svetiteljka Tereza Avilska
•Naspram mermernog zida iznad oltara plitke kapele Bernini je izgradio ovalnu nišu sa edikulom
krunisanu ispupčenim timpanonom i uokvirenu udvojenim stubovima sa strane (kako bi
poboljšao linije pregleda)
•Niša služi kao pozornica na kojoj se otkriva trenutak kada srce sv Tereze treba da bude
probodeno strelom božanske ljubavi
•Na bočnim zidovima kapele su figure „publike“ u mermernom reljefu ,kardinali porodice
Kornaro
•Gornje zidove i tavanicu kapele iznad snažne entablature Bernini je oslikao kako bi predstavio
nebo koje zrači svetlošću čak je i upotrebio sunčevu svetlost koja ulazi kroz prozor iznad
entablature
Fasada palate Kiđi Odeskalki
-Jedno od ostvarenja kojim se Bernini ponosio
-Menjala je vremenom svoj izgled
-Povezana s fasadom Luvra o kome će kasnije biti reči jer se na njoj se aktivno gradilo dok je
Bernini bio u Parizu
-Otpočeta 1664.
-Tu je ostavrio najharmoničnije oblikovan izraz dizajna fasade italijanske palate
-Pošto je palata bila dugačka on je podelio fasadu na dekorisani središnji deo koji štrči izvan i
iznad ostatka građevine
-Tako su dobijena dva krila s leve i desne
-Centralni deo ima vrata uokvirena stubovima
-Dva sprata povezana su kolosalnim pilatsrima kompozitnog reda
-Pilatsri podupiru bogat krovni venac
-Uzor je palata koju je izgradio Bramante a u kojoj je živeo Rafaelo
-Na Berninijevoj palati je još napravljena razlika između prizemlja,doslovno osnove projekta i
spratova iznad nastanjenih plemstvom

Sv Petar u Rimu
-Nakon Madernove smrti 1629.g Bernini je postavljen za glavnog arhitektu sv Petra ali on
zapravo još od 1623. pa do smrti radi na njenoj unutrašnjosti, dopunjavanju, dekoraciji itd
-Fasada crkve kakvu je ostavio Maderna bila je flankirana sa dva ogromna temelja koji su
namenjeni kao oslonci za kule.
-Kako bi završio fasadu, Bernini je izradio crteže i model zvonika i njegov projekat je prihvaćen
1637.
-Pošto je fasada izgrađena iznad podzemnih izvora napravio je tehnička ipitivanja o stanju
temelja ali su informacije bile pogrešne ili ih nije razumeo , nakon što je levi tj južni toranj
započet javile su se pukotine na donjoj strukturi i rad je zaustavljen 1641 a toranj je pao 1646,
Bernini je bio kritikovan ali zahvaljujući podršci pape ostao je arhitekta ove crkve

Trg ispred crkve sv Petra

•Kiđi papa,Aleksandar VII se oslonio na Berninija kao nekad Urban VIII. Zadržao ga je kao
arhitektu sv Petra, postavio za svog ličnog arhitektu kao i za arhitektu Komore što je bio nečuven
događaj. Stoga je Bernini pod Aleksanrom VII prvi put stekao priznanje arhitekte
internacionalnog značaja
•Trg je otpočet 1656.
•Veličinom i srazmerom jedini rivali su mu bili carski forumi
-OBLIK- Od ivica fasade crkve pružaju se dva koridora koja prate nagib terena i spajaju se s
elipsom koju čine kolonade tako da trg liči na ključaonicu
-koridori stvaraju trapezodini prostor koji usmerava hodočasnika ka glavnom portalu
-Kolonade čine 4 reda jednostavnih dorskih stubova,ukupno ih ima 300 isklesanih od rimskog
travertina i oni obrazuju oval 198metara po dužoj osovini obeležen sa tri spomenika-2 fontane i
egipatski obelisk koji je služio kao mesto za okretnicu u trkama kočija u antičkom Neronovom
cirkusu
-U ptanju je jednostavni toskanski red,krunisan jonskim frizom koji je ponovljen na dva para
kolonada
•Tri broda kolonade služila su kao kolovoz za kočije i trotoari za pešake i štitila vernike od sunca
ili kiše
• Poreklo trga je u Koloseumu iz 1.veka koji je takođe bio ovalni amfiteatar i mesto za
okupljanje mase
•Teško je naći direktne uzore mada postoje neke antičke paralele , možda je najvažniji uzor za
takvu izvijenu kolonadu s unutrašnjim svodom bio sličan hemicikl na gornjem delu svetilišta
Fortune Primigenijeu Palestrini (2.vek pne) koji je u to vreme bio izučavan
•On je izgled trga povezao sa ispruženim rukama crkve koja dočekuje vernike
-Opet je to oval čija je kraća osa ona od najveće važnosti.
•Elipsast oblik je od velikog značaja. U ranoj i visokoj renesansi krug je bio omiljeni
geometrijski oblik njegova ravnoteža se odnosila na božansko savršenstvo.U 17. veku elipsa
postaje omiljeni oblik. Zbog dinamične i kinestetične osobine ovalne forme u odnosu na
mirovanje kruga. Na to je uticala i nauka - Keplerov prvi zakon 1609. dokazao da je oblik orbite
svake planete elipsa.
•Glavna f-ja ogromnog prostora bila je da primi masu koja se okupila za papin blagoslov dat
Urbi et Orbi (za grad (Rim) i za svet) na uskršnju subotu i druge rilike
•Bernini je trebao da omogući pogled na papu na prozoru lođe .U isto vreme Bernini je trebalo
da se pobrine za različite grupe prilika :papa daje svoje uobičajene blagoslove iz svog privatnog
odeljenja u vatikanskoj palati i Bernini je u okviru svog ograđujućeg trga morao da uzme u obzir
ovaj drugačiji fokus
•Bernini je planirao i treći deo kolonade (kolonada preko ulaza na trg) Ovaj deo plana nije
izveden i danas je ceo prilaz izmenjen kako bi se omogućio ogroman vidik ispred crkve ka reci-
efekat koji Bernini nije želeo
•Berninijev trg pruža delimično rešenje za različit skup problema.
•Madernina fasada svojim donjim delovima zvonika levo i desno bila je suviše dugačka i
niska.Bernini je napravio brojne predloge za prepravku fasade i na kraju rešio problem optičkim
sredstvima.Niski kraci njegovog trga težili su da stisnu fasadu i u isto vreme naglase njenu
visinu.To je daleko od ideala kojima je težio ali za njega je karakteristično da kada prava
intervencija omane on rešava problem menjajući okruženje.
•Slobodno postavljene kolonade su novo rešenje za različite potrebe trga: kraci koji se zatvaraju ,
usmeravajući vodiči i protivteža širokoj fasadi crkve.
•Kao arhitektonsko delo Berninijeva kolonada opstaje zbog svoje zatvorenosti u sebe.
•Pri projektovanju trga Bernini je morao da vodi računa o vatikanskom obelisku koji je uzmešten
u osi ulaza u vreme Siksta V (1585-90).Obelisk danas stoji kao centralni fokus ovala i flankiran
je fontanama- desnu je projektovao Karlo Maderna,ona je izmeštena na dužu stranu ovala a
Berninijeva je s druge strane tako da je dobijen balans.Duža osa je i dalje istaknuta porticima na
kolonadama koji ponavljaju veliku ulaznu edikulu fasade crkve.Iznad kolonada su statue
svetitelja koje su isklesali Berninijevi učenici uglavnom po njegovim projektima.
•Domeniko Bernini je napisao da trg ima nekoliko pramaca u antici a nijednog u modernom
dobu
Baldahin
-U sredini ukrsnice, , iznad groba sv Petra i visokog oltara stoji spektakularni pozlaćeni i
bronzani Berninijev baldahin iz 1624.- to je njegova interpretacija originalnog ranohrišćanskog
spomenika sa 4 tordirana stuba od mermera kojima je označeno svetilište.
-Na radovima je učestvovao njegov otac i brojni asistenti
-Pošto je trebalo nabaviti mnogo materijala oteta je antička bronzana oplata unutar portika
Panteona pa je nastala izreka „Ono što nisu učinili varvari učinio je Barberini“
-On je između 1627 i 1629 planirao prostor ukrsnice kao kao jedinstven vizuelni koncept sa
fokusom na 4 najzančajnije relikvije u crkvi.
-U gornjoj niši svakog od 4 stupca nalazi se relikvijar koji je Bernini projektovao i izradio 1633-
1641 koji se sastoji od tordiranih stubova i entablature sa segmentim lukom iznad.Između
stubova je reljef relikvije.
-Svaka niža niša sadrži ogromnu statuu sveca kome odgovara relikvija npr figura Sv Longina i
relikvija koplja kojim je proboo Hrista.
-Dekoraciju ukrsnice je smišljao tokom vladavine pape Urbana VIII Barberinija pa je baldahin
ukrašen amblemima porodice Barberini
-Tordirani stubovi isprepletani lovorovim lozicama (simbol Barberinija) nose entablaturu sa koje
se pojavljuje baldahin sa simuliranom kićankom koja lebdi nad kojim se izdiže struktura sa
rebrima u vidu slov S koja se stiču na vrhu fomirajući bazu za sferu s krstom na vrhu

Skala Ređa
-Stepenište koje povezuje crkvu sv Petra i Vatikansku palatu
-Smatrao je Skala Ređu najtežim izazovom i bio je zadovoljan rešenjem
-U toku izvođenja ostalih radova u okviru ove crkve Bernini je pozvan da reši još jedan problem.
-Papa je izVatikanske palate morao da siđe do crkve niz mračne i uzane stepenice koje vode iz
kapele Paoline iznad,prolaze zidove Sikstineske kapele i spuštaju se do protika ispred crkve.
-Aleksandar VII koji je poručio trg i presto naterao je Berninija da preuredi stepenice
-Poteškoće su bile znatne, položaj nije dozvoljavao širok prolaz na svim mestima a papi je bio
potreban monumentalan siguran osvetljen hodnik.
-Bernini je iskoristio raspored prostora. Tamo gde su stepenice bile najuže napravio je da
izgledaju šire od onog što zapravo jesu, tako što je celo prvo stepenište uokvireno stubovima koji
podupiru poluobličasti svod. Ispod gde je imao veću širinu na raspolaganju postavio je stubove
dosta odmaknute od zida.Više, gde je hodnik skraćen stubovi su postavljeni bliže zidu i smanjena
im je visina.
-Na taj način je ponovo jedan nepravilan prostor regulisao optičkim sredstvima jer posmatrač
gledajući na gore ima utisak da je suženje rezultat perspektivnog smanjenja i mentalno se
prilagođava standradnoj širini i visini koja zapravo ne postoji
-Problem velike dužine stepeništa je rešio prozorom i odmorištem na sredini dok drugi prozor
osvetljava kraj
-Upotrebio je svoje znanje o perspektivi i iskoristio proridno svetlo u službi estetike-stepenište
ne liči na tunel i arhitektura nije nalik teleskopu.
-Ovde je opet spojio arhitekturu i skulpturu u službi višeg cilja. Papa je morao da prođe kroz
mali hodnik na mestu gde se penje ka Skali Ređi.Ta prekretnica je bila nezgrapna pa je Bernini
tu osmislio konjanika Konstantina u reljefu koji je podesan za to mesto obzirom da je podigao
ovu crkvu i priznao hrišćanstvo.Ta figura skreće pažnju s nezgrapne promene pravca na lik cara.
I vidi se iz portika Svetog Petra.
Most Sant Anđelo
-U biti Berninijev iako su ga većim delom izveli drugi bio je kapija u Vatikan i crkvu Svetog
Petra i sve vreme tim celim putem hodočasnika prati Berninijeva umetnost-trg, dekoracija broda
crkve, baldahin, skulpture na ukrsnici, presto u apsidi, oltar kapele del Sakramento
-To je jedini most u 17 veku kojim se preko Tibra išlo ka crkvi sv Petra
-Za njega je Bernini projektovao a njegovi asistenti su isklesali u periodu 1661-71 deset figura
anđela koji nose simbole Hristovih muka

Sant Andrea al Kvirinale 1658-70

 Najbogatija Berninijeva crkva
 Započeta 1658.
 Sredstva za novu crkvu jezuitskim iskušenicima koji su živeli na Kvirinalskom brdu je
obezbedio kardinal Kamiljo Pamfili
 PLAN-Položaj nije pružao prostor za veliku građevinu i Bernini je rešio neke od bitnih
problema projektujući oval sa glavnim ulazom i visoki oltar na kratkoj osi
 Posetilac koji dolazi s ulice očaran je eksedrom koja vodi ka nizu segmentnih stepenica i
visokom uskom fasadom
 Unutar ovala je niz mračnih kapela
 FASADA- neuobičajena pošto je ona više specifičan monumentalni ulaz ili kapija nego
tradicionalna maska zapadnog zida crkve.Fasada ima portik sa kolonadom koja se zanosi
u konveksnom luku na platformi od plitkih stepenica koje u nizu raširenih lukova prate tu
krivu.Iznad friza, segmentni timpanon snažnog skulpturalnog izgleda prelama se u sredini
kako bi uokvirio ogromni grb.Forma timpanona ukazuje na oblik unutrašnje oltarske niše
sa kojom stoji u ravni.
 UNUTRAŠNJOST - Kada prođemo kroz vrata odmah smo suočeni s visokim oltarom
 Razdaljina od ulaza do oltara je najkraća razdaljina u crkvi i ova direktna konfrontacija
uslovila je neobičnu orijentaciju ovala
 Oltarski prostor je izdvojen pomoću dva para ižljebanih stubova od bogato išaranog
crvenog mermera koji podsećaju na stubove u kapeli Kornaro ali su monumentalniji i
manje upadljivi
 Unutra mala oltarska kapela dobija svetlost iz nevidljivog izvora.Tu se nalazi bogato
kolorisana slika koju je naslikao Guljelmo Korteze,Mučeništvo svetog Andreje koga kao
da nosi mnoštvo anđela koji sleću na svetlucajućim snopovima svetlosti kako bi stavili
sliku na oltar
 Čitava kapela ima obeležje drugog nivoa postojanja u odnosu na nas i pošto mi ne
možemo da uđemo u nju ona izgleda kao priviđenje
 Dalje ako pogledamo u vis , vidimo zabat uovirujuće edikule gde mermerni sveti Andreja
lebdi na oblaku.On izgleda kao da se izdiže iz oltarske kapele preko zabata i leti u
nebesku kupolu iznad nas.Vaznesenje u nebo je važan čin a raspeće je samo zemaljski
uvod .Kako bi se to istaklo donji deo crkve u kom se nalazio je mračan ali je kupola iznad
ukrašena u štuku i pozlati,osvetljena prozorima iznad karniza a još više svetla ulazi iz
lanterne na vrhu.Andreja gleda na gore prema simbolu Svetog duha izvedenog u lanterni
u štuku
  Na taj način je Bernini uobličio potpuni religiozni doživljaj.Crkva je okvir i teatar
akcije.Slika , statua i reljefna dekoracija su sredstva pomoću kojih se odvija religiozna
drama. Skulpturu sv Andreje je izradio njegov učenik Antonio Rađi
 Ovu crkvu je Bernini posebno vrednovao . Jednom je Domeniko zatekao oca u crkvi
kako posmatra zadovoljno enterijer i pitao ga šta radi tu sam u tišini na šta mu je on
odgovorio da tu dolazi da se uteši svojim delom što je njegov sin smatrao neobičnim
stavom jer njegov otac nikad nije pokazivao znake zadovoljstva prema svojim delima jer
su ona po njemu bila dalkeo inferiornija od lepote koju je on zamislio u svom umu

Crkva Santa Marija del Asuncione u Ariciji (Ariči),blizu Rima 1662-1664

 Posvećena Bogorodici
 Inspiracija Berniniju je bio Panteon koji je okupirao njegovu pažnju nekoliko godina pre
nego što je crkva započeta 1662.
 Berninijevo istraživanje Panteona pokazuje da je smatrao da je njegov suštinski karakter
bio izrađen u kontrastu između portika koji je nalik portiku hrama i cilindra natkriljenog
kupolom iza njega
 On je ovde umanjio važnost portika ali je u isto vreme uokvirio građevinu postavivši je
između dve harmonične palate koje se zakrivljuju oko zadnjeg dela crkve
 Sačuvani crteži pokazuju da je pažljivo planirao spoljašnost , portik i kupolu, kako bi se
ona potpuno videla sa suprotne strane puta
 OSNOVA - Osnova centralnog tipa
 Plan crkve ilustruje njegov projekat Panteona na malom planu , predstavlja njegovu ideju
kako bi takva građevina bila zamišljena u antičko doba.S druge strane unutrašnjost ima
katoličko značenje
 Kupolu podupire jednostavni prsten sačinjen od zidova i kapela , neophodan prostor za
sakristiju i hodnike je sakriven u pozadini
 KUPOLA(UNUTRAŠNJOST) Puti i anđeli u štuku sede u donjem delu kupole držeći
girlande koje su okačene od rebra do rebra .Vitkover je objasnio ovakav prizor – svaki
put kad uđe u crkvu vernik prisustvuje misteriji koja se odvija i unutrašnjost crkve je
pozornica tog događaja
Luvr
-marta 1664. Berninija je pozvao prvi ministar Luja XIV, Kolber, da podnese planove za
dovršenje Luvra.
-Projekte su podneli i Karlo Rainaldi i Pjetro da Kortona.
- Izradio dva projekta, jedan 1664. i drugi 1665.Nakon toga je pozvan da dođe u Pariz. -Taj
poziv je izgleda bila naredba Luja XIV koji je želeo da ponizi Aleksandra VII uzevši papi ono
što je najvrednije, Berninija.
-66-godišnji Bernini je sa sinom Poalom i arhitektonskim izvodiocem Matijom de Rosi otišao u
Pariz.
-Duž celog puta je dočekivan kao heroj ili princ a ne kao umetnik, prvo ga je u Firenci bogato
dočekao Ferdinand de Mediči.

-Šantelu u dnevniku navodi da je Bernini francusku umetnost i arhitekturu smatrao veoma

inferiornom i jako je bio oštar u kritikama koje su se ticale izgleda Pariza
Jedino što je ostvareno prilikom boravka u Parizu je bista Luja XIV, projekti za Luvr nisu
realizovani.
-Prvi projekat za Luvr izrađen 1664 je bio šokantan. Taj projekat ima smelu konkavnu fasadu sa
ispupčenim središnjim delom a celina je uokvirena krilima.Ovalni vestibil i ovalni hodnik na dva
sprata iznad leže unutar centra projekcije.Fasade rimskih crkava poput Sant Andree al Kvirinale
ispoljile su takav prostorni pokret ali do tad to nije primenjeno na gradskoj palati. Takvim
idejama uticao je na arhitekte kasnog baroka. Gvarini u Piejemontu i Fišer fon Erlah u Beču su
bili naročito očarani idejom i proizveli su neke njene varijacije.

-Drugi projekat je modifikacija prvog projekta sa drugim konkavitetom u centralnom delu na

mestu konveksne projekcije prvobitnog projekta.
-Treći projekat koji je završen u Parizu(prethodni su poslati iz Rima) je drugačiji, napušta
iskrivljenja u planu i koristi tipičniji rimski pristup.On je tu razvio svoje ranije projekte za
tadašnju fasadu rimske palate, palate Kiđi-Odeskalki
-Problem s Berninijevim Luvrom nije bila fasada već plan palate u pozadini.Nije se mogao
uskladiti s delovima Luvra koji su već bili izgrađeni.Bernijev strog smisao dekoruma zahtevao je
da kraljev apartman bude u središtu kompleksa bez obzira na buku i konfuziju koju taj položaj
implicira. Njegov projekat je mogao biti izveden da nije bilo jedne osuđujuće činjenice. Njegov
projekat nije bio saglasan sa francuskim duhom i zbog toga nije ostvaren.
-Kako je Kolber rekao italijanska simbolična palata upskos svom velikom
stepeništu,hodnicima,prostorijama, ostavlja kralja u grču i neudobnosti u kojima je već bio.
Vratio se u Rim gde je pristao da bude umetnički savetnik na novoj Francuskoj akademiji u
Rimu.Iako njegov boravak u Parizu nije uticao na pravac francuske umetnosti njegovo putovanje
je važno jer predstavlja za nas prelazak velikog umetničkog patronaštva iz Italije u Francusku
jer oslabljeno papstvo više nije moglo da podupire umetnički program kako su to radili Pavle V i
Urban VIII a nosioci italijanskog baroka Bernini, Boromini i Pjetro da Kartona će nestati u
rasponu od nekoliko godina.
Palata Kiđi-Odeskalki
-1664 započeo fasadu za palatu kardinala Flavija Kiđija
-Fasada kraljevskog,dominantnog karaktera
-Inspirisana projektom koji je u to vreme radio za Luvr
-U 18 veku je uvećana kada je postala vlasništvo porodice Odeskalki
-Duplirao je gornja dva sprata velikim protokom kolosalnih pilastera koji su vodili poreklo od
Mikelanđelovih palata na Kapitolu
-U centru uokvireni portal, balkonski prozor i grb uobičajeno za palate a prvi je upotrebio
Mikelađelo u palati Farneze

Palata Montećitorio
-Započeta 1653 u vreme pontifikata Inoćentia X
-Podignuta kao rezidencija kardinala Ludovisija
-Nije je Bernini dovršio , danas je to Dom poslanika Republike Italije
Zaključak
Poput njegove skulpture, arhitektura je zasnovana na široj koncepciji umetnosti nego što je to
prethodno bila
 Vitkover objašnjava da je renesansna crkva osmišljena kao monumentalno svetilište gde
čovek odvojen od svakodnevnog života može da komunicira sa Bogom a da u
Berninijevim crkvama nasuprot tome arhitektura je okruženje za misteriju koja se otkriva
vernicima skulpturalnom dekoracijom.Uprkos svojim bliskim vezama sa renesansom i
antičkom arhitekturom njegovim crkvama je dato neklasično značenje.On nije video
protivrečnost između klasične arhitekture i barokne skulpture-tu protivrečnost naglašavali
su savremeni kritičari
 Njegova dela nisu autobiografska već su autobiografije njegovog doba jer su ispunjenje
religioznih, političkih i ljudskih težnji njegovog doba
 Za razliku od umetnosti koja priča priče o božanskim događajima Bernini se obraća
verniku,njegov cilj je otkrivanje božanstva prostom čoveku putem empatije i analogije