Ђан Лоренцо Бернини (1598-1680)

• Ђовани Лоренцо Бернини (1598-

1680) је рођен у Напуљу као син
сликара и скулптора Пјетра
Бернинија од кога је изучио
скулпторски занат.
• Претпоставља се да је 1605.
године са оцем прешао у Рим где
се за даровитог дечака нарочито
заинтересовао Мафео Барберини,
будући папа Урбан VIII, који га је
одмах по ступању на папски
престо узео у службу. Бернини је
већ са непуних 25 година због
заслуга на папском двору био
награђен Христовим орденом и
титулом витеза.
• Прва звања су му била директор
ливнице Сант Анђело и инспектор
фонтана на тргу Навона, затим
постаје главни архитекта цркве св.
Петра а убрзо и најчувенији
уметник у целој Европи.
• Његова дела наручивали су
краљеви Енглеске и Француске,
папе, кардинали и нај елитнији
појединци.
 Анђео са моста Понте ди Сан
Анђело
• Скулптура барока се одликује
бујном волуминозношћу тела и
узнемиреним драперијама,
покретом и снагом израженим
у композицији, као и дубоком
моделацијом због чега се
појављују оштри контрасти
светлости и сенке.

• Скулптура углавном обрађује

хришћанске теме, затим
митолошке ликове и групе, док
су чести и портрети односно
надгробне фигуре.
Барокна скулптура јавља се на свим местима јавног и приватног живота, у унутрашњости
грађевина, на степеништима и у дворанама, уз портале или као конструктивни елементи
на фасадама, налази се на крововима, поставља се као део фонтана и уређених вртова,
присутна је на мостовима и на трговима.
Мост San Anđelo, скулптуру је конципирао Бернини и извео са помоћницима 1669
1651 Fontana
četiri reke na
trgu Navona u
Rimu
 Pre 1615
koza
Amaltea sa
faunom i
malim
Jupiterom –
imao je
manje od 17
godina kad je
napravio
svoje prvo
poznato delo
Bernini je pokušao da u skulpturi ostvari pandan savremenom slikarstvu. Postizanje efekata koji
su bliži vajanju nego klesanju.
Jedan od razloga za taj vajani efekat je što je za svoje skulpture pravio modele od terakote.
Gal Ludovisi III vpne
• Helenistička skulptura vrši veliki
uticaj na barokne umetnike. “Gal
na umoru” je primer sa
karakteristikama koje su uočljive i
na delima savremenih umetnika u
Rimu. To je kulminacija jednog
dramatičnog događaja : žena koja
je klonula, a vojnik ubija sam sebe
dok gleda u pravcu odakle dolaze
neprijatelji. Ovo je bio jedan izvor
kojim možemo objasniti
Berninijev barokni klasicizam.
• Karavađo je uticao na Berninija,
naročito sa prostudiranim
zaustavljenim pokretom.
• Bernini će u svojim delima isticati
likovnu moć trenutka
 Meduza oko 1640
Antička inspiracija ogleda se u licu
i helenističkoj dinamičnosti, koju
Bernini dalje nadograđuje
savremenijom ekspresijom.
Prokleta duša
1619
1617 Faun i deca koja ga začikavaju
Bernini se bavi o efikasnošću različitih
predstava što ih njegove strukture
izazivaju kada ih posmatrač gleda
krećući se; ali ne propušta ni da ukaže
na povlašćenu tačku koja ima zadatak
da rezimira različite mogućnosti
“čitanja”.
Njegov talenat uočio je kardinal Mafeo
Barberini, budući papa Urban VIII i
preporučio mladog umetnika svom
nećaku kardinalu Šipione Borgeze-u,
koji je bio veliki kolekcionar umetnina i
antikviteta
Narudžbine kardinala Scipiona Borgeze – Galerija Borgeze, Rim
Neptun i Triton
1620
• Bernini je svoje prve
velike porudžbine uradio
za Kardinala Scipiona
Borgezea. “Apolon i
Dafne” (1622-24); “Enej i
Anhiz”, 1618-19, “Otmica
Prozerpine”, 1621-22,
“David”, 1623-24,
“Neptun i Triton” 1620.
• Sva su izložena u galeriji
Borgeze.
• David (1621-22)

• Барокне карактеристике истакла је

Бернинијева скулптура Давида, чији
склад духа и тела тј. покрета и
емоције, подсећа на дела
хеленистичке скулптуре. Међутим,
за разлику од ранијих ренесансних
статуа ова фигура није замишљена
као самостална, већ je у
интеракцији усмерена на
невидљивог противника.

• Сходно томе простор око Давида

припада статуи јер нам његов израз
лица јасно говори да он види
непријатеља.

• Управо та одлика барокну скулптуру

одваја од скулптуре претходна два
века – она поседује нову, активну
повезаност са простором у коме се
налази.
Eneja i Anhiz 1618-1619
1621-1622 Otmica Prozerpine
1622-1625 Apolon
i Dafne
• Bernini dočarava
trenutak kad Apolon
sustiže nimfu Dafne, a
ona se da bi izbegla
gubitak čednosti
pretvara u drvo lovora.
1623 Autoportret
• 1623. na papski presto stupa Urban
VIII (Mateo Barberini). Bernini je u
međuvremenu prešao u njegovu
službu.
• Prvo delo za ovog patrona je Sveta
Bibiana, 1624-26
• mučena i vezana za stub, kako je i
prikazana. Zaustavljen gest ruke. Na
ovaj način Bernini ostvaruje utisak
neposrednosti skulpture iz vile
Borgeze.
• Prva Berninijeva religiozna skulptura
monumentalnih razmera i javno
delo. Socijalna funkcija je tipično
barokna - da se privuče pažnja
vernika. U liku ove svetice nema
ničeg asketskog već je naznačena
spiritualna senzualnost, koja je
karakteristična za seićento (17 vek).

• Pogled svetiteljke uprt je u nebo. Na

svodu crkve naslikana je vizija Boga
oca, koju svetiteljka gleda - nagrada
za njeno mučeništvo. Ostvareno je
jedinstvo skulpture, arhitekture i
slikarstva, sadejstvom umetničkih
formi sve je povezano.
• Tema mučeništva je jedna od
glavnih tema barokne umetnosti
u katoličkim zemljama. Smrt
mučenika za veru predstavlja
trijumf vere i hrišćanstva.
• Martir je zato heroj - pobednik
nad smrću, koja se označava
atributima - lovorov venac ili
palmino lišće, simbol večnosti. U
obliku vizija nad mučenikom se
ukazuje otvoreno nebo. Vizija je
u osnovi mističan pogled na
svet.
• Scene mučeništva su u XVII veku
idealizovane.
• XVII vek je sublimirao sve scene
mučenja i pretvorio ih u
retoričko-patetične gestove,
smestio ih u simbole. Kada
svetitelj usmerava svoj
unutrašnji pogled ka viziji on
postaje heroj i trijumfator.
Širenje moći crkve opisano je
kao ecclesia triumphans.
• Portret pape Urbana
VIII, 1637-38. On je bio
naslednik papa
humanista XV veka. Bio
je pesnik, književnik i
filosof. Njegov
pontifikat označava
vrhunac baroka
 1634 Milosrđe,
alegorija za grob
pape Urbana VIII
1647 grobnica
pape Urbana
VIII
1678 grobnica
pape
Aleksandra VII
 1624-1633. Циборијум у цркви Св.
Петра у Риму
• Радове при цркви Св. Петра
Бернини је почео
пројектовањем огромног
бронзаног балдахина -
циборијума за главни олтар
испод куполе, као сјајан спој
архитектуре и скулптуре.
• Na tom projektu Bernini je radio
čitavu deceniju, da bi 1633. bio
postavljen kao najznačajniji i
najmonumentalniji spomenik
baroka. Nalazi se tačno iznad
groba. Baldahin je bio i lični
spomenik Urbanu VIII. Heraldički
znaci porodice Barberini (tri
pčele, sunce i lovorov venac)
nalaze se po čitavom spomeniku.
I umetnički i po konceptu,
baldahin je revolucionarno delo.
Arhitektonsko-skulpturalna forma
harmonizovala je i ispunila
potkupolni prostor. Sjedinjene su
različite umetničke forme.
Четири украшена тордирана стуба подупиру једну платформу, на чијим се леђима налазе
кипови анђела и снажно извијене спирале које носе симбол победе хришћанства над
паганским светом, крст изнад златне земљине кугле. Читава композиција је оживљена
таквом изражајном снагом да оставља утисак најчистијег барокног стила.
• Bernini je za crkvu sv Petra trebalo
da uradi i četiri statue:
• Sveta Jelena sa česticom Časnog
krsta
• Sveta Veronika sa ubrusom,
• Sveti Andreja sa delom krsta na
kome je raspet,
• Sveti Longin sa kopljem koje je
probolo Hrista.

• Uradio je samo Longina, 1629-38.

On je svakako korak dalje u
konceptu religiozne monumentalne
skulpture. Longin je zamišljen da se
posmatra iz daljine. Gest mu je
jasan i dramatičan. Draperije su
upadljive zbog snažne igre svetla i
senki. Ona izaziva slikarski efekat
koji nije uobičajen za skulpturu.
Bernini je ovde pri radu koristio
nezaobljeno dleto.
• Okolni prostor je uključen u
formiranje opšteg utiska, kao što je
i lik psihološki intenzivan.
• Njegova umetnost postaje
moderna i aktuelna. Značajna je i
promena dimenzije - figure postaju
nadljudskih dimenzija. Njegov stil i
suštinski i eksplicitno postaje javan,
dobija element univerzalnog,
namenjen svim vrstama
posmatrača (proširuje se socijalna
dimenzija umetnosti).
 1635
autoportret
• U XVI veku zadatak
umetnika je bio
samo da ispunjava
želje patrona. U XVII
veku umetnik zbog
ekonomskog statusa
brine kod koga će da
radi. Uslovno, ovde
možemo govoriti o
nezavisnosti
umetnika. Bernini je
imao titulu cavaliere
i ukazivane su mu
počasti.
Portretne biste
• Bista pape Pavla V, 1616-18, u
galeriji Borgeze.
• Pavle V (1605-1621) bio je
zaslužan na nastanak ranih
Berninijevih dela. To je bila
prva slobodna barokna bista,
ona ne prevazilazi razvoj
statuete. Bista je zatvorena
statična skulpturalna forma, a
to je slučaj i sa ovom. Ipak
ovde dolazi i do tendencija
koje će postati obeležje
barokne biste, a to je
oživljavanje, ili animacija
predstavljenog lika. Blago
pomeranje glave u desno
poremetilo je osovinu biste.
Profili nisu simetrični. Na ovaj
način Bernini je ostvario
pokret, zapravo njegovu
sugestiju. Biste je sekao u
donjem delu.
Najznačajnija rana bista jeste
portret Scipiona Borgezea,
1632, u galeriji Borgeze.
• Kardinal je predstavljen u pokretu,
kako govori imaginarnom
sagovorniku. Na taj način Bernini je
ostvario utisak neposrednosti-jedan
trenutak, isečak reanosti. Da bi ovo
dočarao Bernini je pribegao
posebnoj metodi rada. Sam Bernini
je pisao o ovome “Dnevnik”, po
putovanju u Francusku. Bernini je
napisao da je koristio posebnu vrstu
skica, beleške pojedinih trenutaka iz
svakodnevnog života. Sugerisanje
ove neformalne akcije bilo je
karakteristično za Karavađa i
njegove sledbenike.
• Kod Berninija ovaj metod je
upotrebljen za predstavljanje visoke
crkvene ličnosti. U portretu inovacije
dolaze najkasnije, ukoliko su
vladajući krugovi bili spremni da
prihvate inovacije, ali Bernini je bio u
mogućnosti da sam bira svoj način
rada - imao je nezavistan status.
• tek što je bista
završena,
primećena je
pukotina iznad
obrva. Bernini je
izradio kopiju za
15 dana.
• Šipione Borgeze
bio je Berninijev
najznačajniji
mecena
• Bista Konstance Buonareli,
1635, u Barđelu. Ostaće
izolovana u XVII veku, jer je
jedan od retkih ženskih
portreta. Neki kažu da je
bila Berninijeva ljubavnica.
Neformalan portret, radi se
o jednom čulnom
ženstvenom liku,
raskopčane košulje. To je
vrsta neulepšanog realizma
koji je na granici
naturalizma.
1641 kardinal Rišelje 1635 Engleski kralj Čarls I
 1650 Francesco D’Este
vojvoda od Modene
• Bernini je dobio narudžbinu
da je izradi po slikanom
portretu. Ona predstavlja
vrhunac portretne delatnosti
i viziju apsolutističke
vladavine, herojski,
pompezno oličava duh
vremena.
• Bernini poništava organsku
masu tela pretvarajući je u
masu draperija, koje oživljava
svetlom i tamom. Masa
draperija skriva telo, ali i
ublažava brutalnost rezanja
biste, sve je potčinjeno
vizuelnim efektima. Iako
Bernini želi da ostvari
prirodnost, on odstupa od
realističke koncepcije biste,
karakteristične za barok.
Stvara se novi tip herojskog
portreta kao ideal
apsolutističke države.
 1665 bista Luja XIV
• U martu 1664. Bernini prima
laskavo pismo od Kolbera, ministra
Luja XIV, koji ga poziva da uradi
plan za dovršavanje Luvra.
• Bista Luja XIV, završena 1665, ne
prati proporcije tela. Bista i
postolje postaju estetsko rešenje.
Bernini je zahtevao od kralja da se
okreće. Izradio je i glineni model,
koji će mu kasnije poslužiti da reši
problem kompozicije. Posle grube
obrade posvetio se finalnom radu,
odbacivši sve skice i predavši se
svojoj viziji kralja. Dvorska svita je
primetila, videvši završenu bistu,
da ne liči na kralja. Bernini je
odgovorio: “Moj kralj će trajati
duže od vašeg”. Bernini nije težio
apsolutizmu, već predstavi moći i
apsolutizma. Kod Luja XIV ljudske
crte su napuštene - vladar je kao
božiji predstavnik na zemlji. Bista
se dopala Luju, ali to će biti jedini
dovršeni Berninijev rad u
Francuskoj. Plan za dovršenje Luvra
ostao je nerealizovan.
Konjanička statua kralja Luja XIV, 1668.
• Kasni stil
Berninija Istina,
1646-52
Predstavljena je
naga žena sa
nogom na
globusu, dok u
ruci drži sunce
koje je obasjava.
Trebalo je da
predstavlja samo
deo kompozicije
Vreme
predstavlja Istinu.
 1657 presto
Svetog Petra
• Tеатарским ефектима и
илузионизмом кроз фузију
свих ликовних уметности
Бернини се користио и
приликом извођења
бронзаног Престола Св.
Петра, који без тежине
лебди на рукама
четворице црквених отаца
у холу цркве Св. Петра,
окупан продором небеске
светлости који покреће
облаке и анђеле према
посматрачу.
• Dalje napredovanje u
produbljivanju barokne
tenzije vidi se na anđelima
sa mosta San Angeli, 1668-
69. Bernini je uradio anđela
sa natpisom INRI, i anđela
sa trnovim vencem. Ostalih
osam figura anđela uradili
su drugi umetnici po
Berninijevom nacrtu. Danas
su na mestu Berninijevih
anđela kopije.
Konstantin Veliki
Scala Regia Vatikan 1654-1670
U početku, namena ove
skulpture bila je samo da
dopuni prazan prostor na
stepeništu kojim su pape
prolazile. Bernini je
Konstantina prikazao u
trenutku vizije, u kojoj mu se
ukazao krst.
Konj nema uzde, draperija u
pozadini rešava jedan
trenutni problem, tzv.
transponovanje slikarske
koncepcije. Figura je jako
prislonjena uz zid, tako da se
skoro oslanja na draperije dok
je konj vrlo smelo
predstavljen. Bernini se bliži
konačnoj koncepciji slikarske
skulpture.
 Бернини, Занос Св. Терезе
капела Корнаро
Санта Марија дела Виториа, Рим,
1645-1652.

• Уметност барока није

јасном границом
одвајала сликарство и
скулптуру, које удружује
са архитектуром како би
се створила сложена
илузија попут оне коју је
пружала позорница.
Бернини је посебно
волео позориште, те је
стога дао своје најбоље
радове управо у таквој
симбиози, коју најбоље
илуструје његово
ремек-дело Занос Св.
Терезе у капели
Корнаро.
• Crkvu Santa Maria dela
Vitoria podiga je Scipione
Borgeze.
• Ideja pobede (la vittoria)
u nazivu crkve odnosila
se na trijumf
katoličanstva nad
protestantima.
• Scipione Borgeze je
iskoristio momenat
pontifikata Inoćentija X,
kada je Bernini ostao bez
porudžbina i nezaposlen
(budući da Inoćentije X
nije bio naročito
naklonjen prema
Berniniju) i angažovao ga
da osmisli projekat za ovu
kapelu.
• "Bel composto" (lepo jedinstvo, lepa
kompozicija) celovito umetničko delo,
koje ima dvostruki karakter - tehnički /
fizički (kroz objedinjenje svih likovnih
umetnosti) i duhovni / metafizički (kroz
mistički efekat objedinjujuće svetlosti),
i koji je tako shvaćen kao fuzija duha i
tela.
• Fuzija svih likovnih umetnosti (uz obilje
raznovrsnog materijala) u ovom
konceptu podrazumeva da skulptura
dobija pikturalne kvalitete, arhitektura
- skulptorske kvalitete, a slikarstvo -
arhitektonsku strukturu.
• Želja da se objedine različite
umetnosti, kao suština koncepta "bel
composto", iako nije nova, ipak je
veoma značajna u kontekstu
Berninijevog stvaralaštva jer niko pre
njega nije na ovaj način razvio taj
koncept, niti je ovaj termin postojao
pre Berninija
• Suština tog koncepta u osnovi leži u
čisto baroknom stavu o snazi
istovremenih senzacija
• Glavni objedinjujući elemenat u
okviru koncepta bel komposto
jeste svetlost, koja umetničkom
delu daje mistični efekat i
konačnu objedinjenost. Glavni
izvor svetlosti u kapeli Kornaro
je prozor iznad skulpture.

• Bernini još materijalizuje

svetlost u zlatne zrake koji
"padaju" na figure svete Tereze
i anđela koji joj probada srce
strelicom.
•
• Svetlost je ovde shvaćena
dvojako - kao likovni (fizički)
elemenat koji objedinjuje
čitavu strukturu umetničkog
dela, ali i kao metafizički
elemenat, shvaćen kao
metafora Boga (božanska
svetlost).
• Svod iznad skulptoralne grupe obeležen je kroz prelaz slikarstva u štuko
dekoraciju i na njemu je karakteristična predstava neba kroz simbol svetog
Duha u vrhu.
• Bernini to nije izveo sam - to je rad jednog slikara po Berninijevim savetima.
• Ovde dolazi do preplitanja skulpture, freske i štuko dekoracije sa
arhitektonskom pozadinom.
• povezivanje mistične
unutarnje vizije - shvaćene
kao vita contemplativa, sa
spoljašnjom vizijom kao vita
activa.
• Momenat božanskog dodira
(tocco divino) u grupi svete
Tereze shvaćen je kao
trenutak izlaženja iz samog
sebe u službi oslobađanja
svog najličnijeg unutarnjeg
bića.
• Ukazuje na oslobađanje od
svega zemaljskog, i od
vremena i prostora. Tereza, u
opisu tog iskustva vizije, piše
o nebeskom telu, koje je
neopisive lepote i sjaja, i koje
podseća na tok blistave vode
preko kristala.
• Centralna kompozicija u kapeli
Kornaro je pravi primer upotrebe
barokne korporalne retorike i
gestikulacije. Opuštene ruke svete
Tereze ukazuju na njenu pasivnost i
stanje potpune prepuštenosti Bogu.
Pokret anđela upućen Terezi je
nežan, bez ikakve strasti, energije ili
nasilja, kao da joj polako pomaže u
tom njenom usponu na nebo
• cela grupa je shvaćena kao neka
vrsta preobraćanja, nalik
preobraženju Hristovom. Ta ideja
translacije (translatio), taj prelaz iz
jednog bića u drugo - izazvan
božanskim dodirom (tocco divino) -
očigledan je u Mikelandjelovoj
predstavi stvaranja Adama. Taj
momenat onostranog doživljaja koji
kulminira u trenutku probadanja
Terezinog srca naziva se
transverberacija ("probadanje").
• bočne niše sa polufigurama
članova porodice Kornaro. U
njima je prisutan nagoveštaj
koncepta theatrum mundi, s
obzirom da su figure
predstavljene kao posmatrači
u ložama, gde borave i gledaju
svetu Terezu.
• Bernini radi na mnogim tada
aktuelnim pozorišnim
projektima u Rimu, uglavnom
scenografije, ali on ima vrlo
osoben koncept teatra, tako
da "lože" (koje vidimo s bočnih
strana centralne grupe u kapeli
Kornaro, i od kojih svaka ima
po 4 figure) nisu baš prave
pozorišne, profane lože, već
kasetirani stubovi u kracima
transepta, koji nas upućuju na
crkveni ambijent, pre nego na
ambijent jedne pozornice.
• Sasvim na kraju
Berninijevog opusa je
Ekstaza blažene
Ludovike Albertoni, u
crkvi San Francesco a
Ripa u Rimu, 1674.
Ovo je oličenje
Berninijevog stvaranja
- jedinstvenog i
kompletnog
umetničkog dela.
Asocijacija je Kapela
Kornaro i Zanos svete
Tereze, 1645-52.
Efekat vizije- figura je
osvetljena, dok se
izvor svetlosti ne vidi,
što dočarava utisak
nestvarnog.
Bernini- Ekstaza Blažene Ludovike Albertoni 1674
Vreme i smrt
 Salvator
Mundi
1680
• Kada je
Bernini
umro 1680.
u njegovoj
zaostavštini
je
pronađeno
delo
SALVATOR
MUNDI /
spasitelj
sveta, rađen
za švedsku
kraljicu
Kristinu.
Hvala na pažnji