BAROK U FRANCUSKOJ (klasika XVII veka)

Od 1624 - 1642 g. je vladao Luj XIII (kardinal Riselje).

Od 1643 - 1661 g. je vladao kardinal Mazaren (Luj XIV je bio meloletan).

Od 1660 - 1685g. je vladao Luj XIV, ovaj period je bio vrhunac vladavine i apsolutizma. Za vreme Luja
XIV Francuska postaje najmoćnija nacija u Evropi na vojnom i kulturnom polju. Krajem XVII
veka Pariz zamenjuje Rim kao metropola likovnih umetnosti.

U umetnosti Francuske XVII veka nema baroka. Razlozi su: 1) kraljevski apsolutizam - Luj XIV je
nametnuo svoj ukus, 2) postojanje tradicionalnog manirističkog duha - publika nije spremna za nove
ideje, 3) nije bilo kontrareformacije. Ovaj period u francuskoj umetnosti Francuzi nerado zovu
barokom. To je za njih Stil Luja XIV. Oni umetnost i knjizevnost toga doba zovu «klasičnim», kao
paralela Rimskoj renesansi i Periklovoj Ateni. Naziv klasičan ima tri značenja:

1.    sinonim za «vrhunsko ostvarenje»

2.    takmičenje forme i sadrzine Klasične antike i Visoke renesanse

3.    svojstvo uravnotezenosti i uzdrzanosti

Vladao je osećaj za meru, pa se nisu mogli razviti prenaglaseni i kitnjasti barokni oblici. «Klasicizam»
Francuske XVII veka je vek kulturnog uzdizanja. To je epoha Luja XIV, vreme čuvene Versajske
uglađenosti, reprezentativne umetnosti dvora. Taj klasični dvorski stil proistekao je iz tradicije XVI
veka u Francuskoj. Razlikuju se dva perioda:

1.    Stil Luja XIII

2.    Stil Luja XIV (Versajska umetnost, koja prestaje 1690g.)

Sto se likovnih umetnosti tiče, XVII vek u Francuskoj nije onoliko značajan, koliko u Spaniji, Italiji,
Holandiji i Flandriji.

U slikarsrvu ovog perioda svuda se oseća italijanski  uticaj u dva pravca:

1.    Rafaeliti (umetnost pod uticajem Rafaela: Nikola Pusen, Klod Loren)

2.    Karavađovci (po ugledu na Karavađa: Zorz de La Tur)

GEORGES DE LA TOUR (1593 - 1652 g.)

Karavađovski uticaj se oseća samo po koncepciji osvetlenja. La Tour se bavio efektima svetla, ali za
razliku od Karavađa, on u srediste slike stavlja izvor svetlosti -vestački, koji je vidljiv (sveća, baklja i
sl.). slika scene u noći i mraku, sa jakim kontrastima svetlih i tamnih (osvetljenih) partija.

On je realista, ali nije naturalista. Originalan je u shvatanju forme (nema anatomskih detalja). Forma
je geometrijski pročisćena, telo svodi na detalje lopte, kupe, valjka.

Slika verske teme, kao da se radi o temama iz svakodnevnog zivota, tako da bi se moglo pomisliti da
radi zanr-scene. Kolorit je sveden, tj. na tamnoj podlozi kontrastira crvene tonove. Dela:

-          Magdalena Pokajnica, 1640  -  1644 g., ulje na platnu, Metropolitan museum, NY

-          Josif drvodelja, 1645 g., Luvr, Pariz

BRAĆA LE NAIN
Antonie, Louis, Mathieu - jos kao mladi rade u Parizu. Radili su portrete, religiozne i mitoloske teme.
Njihova dela se izdizu iznad zanr slike. Dok su holandske zanr-scene satirične i humoristične, Louis Le
Nain im daje ljudsko dostojanstvo i monumentalnu tezinu. Bili su i pod Karavađovskim uticajem.
Dela:

-          Seljačka porodica, 1640 g., Luj Le Nain, Louvre, Pariz

-          Seljački obed, 1642 g., Luj Le Nain, Luvr, Pariz,

NICOLAS POUSSIN (1594 - 1665 g.)

Nikola Pusen je bio najistaknutiji predstavnik klasične umetnosti. Skoro čitavo je vreme radio u

Rimu, a bio je učenik i Venecijanske skole. Između 1630 - 1640 g. napusta barokni stil i prihvata
strogo klasični. 1640 g. dolazi u Pariz, a 1642 g. odlazi u Rim i tamo ostaje.

Komponuje po horizontalama i vertikalama, sto su odlike Renesanse i Klasicizma, a nema baroknih

dijagonala. Svetlost je ravnomerno raspodeljena na slici, a koristi jak kolorit. Ima osećaj za meru,
jasnoću i red. u njegovom delu je sve namerno i sračunato.

Teme su mu: mitoloske, biblijske scene i pejsazi koje spaja sa mitoloskim. Forme pejsaza su
idealizovane, drveće je brizljivo postavljeno.

Cilj slikarstva po njegovom misljenju jhe da predstavi ozbiljna i plemenita ljudska dela. Ona se
moraju prikazati na logičan i sređen način, ne onako kako bi se stvarno dogodilo, nego onako kako bi
se dogodilo da je priroda savrsena. U tu svrhu umetnik treba da tezi za opstim i tipičnim, treba da
izbegne jeftina sredstva, kao sto su zive boje, i da naglasi oblik i kompoziciju.

Pre Pusena niko ne podvlači takvu bliskost slikarstva i knjizevnosti. Dela:

-          Cefalus i Aurora, 1630 godina, narodna galerija, London

-          Otmica Sabinjanki, 1636  -  1637 g., Metropolitan museum, NY

-          Pejzaz  sa pogrebom Fokiona, 1648 g., Luvr, Pariz

CLAUDE LORRAINE (1600 - 1882 g.)

Klod Loren je bio pejzazista. Radio je «idilične» vidove pejzaza. Takođe, provodi skoro čitav zivot u
Rimu i sa puno ljubavi istrazuje predele Kampanje, okoline Rima. Praveći bezbrojene crteze na licu
mesta koji sluze kao građa za njegove slike, u kojima ne tezi za topografskom tačnosću,
već pruza poetsku sustinu predela ispunjenim oblicima antike.

Slike su doterane i udesene sa arhitekturom koja je pomalo neprijatna i sa figurama koje je

zapostavljao. Pejzazi imaju nestvarnu svetlost koja obasjava prostor, magličasto svetlo koje preliva
atmosferu ranog jutra ili popodneva. Taj interes za svetlost, dovodi kasnije impresionizma. Svetlo
izbija iz pozadine slike. Prostor se prostire ravnomerno i dah nostalgije lebdi nad takvim vidicima.
Dela:

-          Pejzaz  sa Apolonom i Merkurom, 1645, galerija Doria Pamphili, Rim

-          Pejzaz  iz Kampanje, 1650, crtez  tusem, British museum, London

-          Pastorala, 1650. g., bakrorez

VAJARSTVO
Do zvaničnog stila u vajarstvu -«Kraljevski stil» dolazi se kao i u arhitekturi.

Bernini vaja bistu Luja XIV koja biva odbačena kao suvisno dinamična da bi sačuvala dostojanstvo
kralja.

Konjaničke statue Luja XIV koje se kasnije postavljaju sirom Francuske bivaju srusene u vreme
francuske revolucije, koje znamo sa reprodukcija i modela koji deluju ukočeno. Barokna svojstva se
ističu u plastičnom modelovanju, kraljev plast je nosen vetrom u poređenju sa njegovim antičkim
prototipom.

FRANCOIS GIRARDON

Radio modele Luja XIV i statue u Versaju. Klasicista.

ANTONIE COYSEVOX

Lebrun ga je zaposlio u Versaju. Priblizio se baroku u arhitekturi onoliko koliko mu je Lebrun

dozvolio. Realizam i utančanost lica. Dela:

-          Veliki reljef u  stuko-malteru u Salonu rata u Versaju

PIERRE PUGET (1620 - 1694 g.)

On je najveći i najbarokniji vajar 17 veka u Francuskoj. Kompozicija mu je uzdrzanija od Berninijeve.

Radio je rafinirane reljefe. Dela:

-          Milo iz Krotone, 1671  -  1683 g., mermer, Luvr, Pariz

Tokom cele antike srednjeg veka i renesanse umetnici su učili segrtovanjem, ali kad su likovne
umetnosti dobile status «slobodnih umetnosti» umetnici su hteli da praksu potkrepe teorijskim
znanjem. U tu svrhu se osnivaju umetničke akademije. Prva takva se pojavila u Italiji u drugoj
polovini XVI veka, a Kraljevska akademija slikarstva i vajarstva u Parizu 1648 godine.