***SKULPTURA NEOKLASICIZMA***

Neoklasicizam je bio inspirisan antickim temama. Bilo je vano dostii idealnu

lepotu. Pojam idealne lepote je podrazumevao fragmente pojedinanih ivih tela,
koje teba iskombinovati i dostii idealno. Umetnost treba da pokae ideal.
Skulptura u neoklasicizmu je vrlo neoriginalna, jer vajari imitiraju i kopiraju
sauvana dela klasine epohe, i streme savrenstvu klasine skulpture. Najvei
izazov je bio da tu slinost postignu svojim majstorstvom, nisu traili nove teme,
materijale, ideje.
Mnogobrojne vajarske radionice postojale su u Rimu. Tu je bilo mogue videti ta
klasina dela. Onda su se trudili da ih to bolje iskopiraju. Te radionice su imale
mnogo narudbina, jer su svi hteli da imaju dela koja imitiraju antike skulpture.
Pitanje originalnosti se nije ni postavljalo. Ipak je bilo nekoliko istaknutih vajara
koji su pokuali da naprave neto to je nosilo individualni peat: Antoan Udon
(Francuz), Bertel Torvaldsen (Danac), Antonio Kanova (Italijan).
ANTOAN UDON
Upamen je pre svega po portretima. Blizi rokokou i baroku, mada su neka
njegova dela odgovarala kanonima neoklasine umetnosti.
Uradio je portrete Voltera, Didroa, Rusoa. Predstavljao ih je kao anticke filozofe
(to se prepoznaje u stavu figure, ogrnute togom). Imao je mnogo narudbina.
Radio je i portrete svojih savremenika [Dzordza Vaingtona] u graanskom
odelu. Meutim, kritiari su smatrali da je runo predstaviti nekoga tako obuenog,
ve su podravali antiku koja je zagovarala nagost. Linija neoklasicizma se bavila
istraivanjem prirode.
Napoleon, nag kao bista, heroiziran. Bez eira i odee koja je uobiajena za njega.
Savremenici su ga poistoveivali sa antikim herojem, pa je to zato sasvim
opravdano. Jednostavnim detaljima je jasno definisan karakter. Ali nema obeleja
vojskovodje.
ANTONIO KANOVA
Njegove skulpture nekad rue klasicne ideale. Drei se tih klasinih pravila, ipak
je pokuao da pokae svoje mogunosti, istrauje, i izmeni neto.
Bog Mars sa Venerom

Mladi i lepi, u dobrom kontrapostu, sa dinamikom pokreta, i perfektnim detaljima.

Skulptura lii na dela klasine epohe jer su likovi antiki heroji, tema iz mitologije.
Oni su nagi. Mermerna skulptura, tipino za antiku, precizno obraena i polirana.
Meutim, razlika je u stavu. U Antici Venera nikada nije okrenuta bono, vladari i
boanstva uvek stoje amfas.
Delo je monumentalno, ralanjeno (takoe tipino za antiku), ali nema
simetrinosti (Mars je okrenut amfasom, a Venera profilom) i nema jednostavnosti
(zbog pokreta, poloaja noge) to predstavlja preteranost, nestabilnost, kretanje.
Tako da se vidi da je to neoklasina skulptura.
Tezej i Minotaur
Dve monumentalne figure, natprirodne visine. Tezej (kome je pomogla Arijadna),
predstavljen kao moan, snaan, mladi ratnik, savrene klasicne lepote, koji
pobedjuje Minotaura. Njihov susret je opisan u grckim kanonima, ali sama scena
ikonografski nije bila ovako reena, ve je ovakvu kompoziciju Kanova dao. On je
smislio da Tezej kolenom pritiska Minotaura. Tezej ne ulae napor da ga savlada,
vrlo je dostojanstven, ne pokazuje bes ni strah. Zato to je Tezej personifikacija
oveka (razuma), to je covek koji savladava ivotinju koja je preputena svojim
strastima i zeljama. Tezej ne koriszi svoje miie, ve pamet, i zato pobedjuje.
Ovakav Tezej izrazava anticki ideal coveka.
Kanova lepo prati liniju trouglaste kompozicije. U tome je veliki majstor.
U grobnici Marije Kristine (austrijska plemkinja) takoe gradi trouglastu
kompoziciju.
Sama grobnica je samo jedan plitak reljef. Ali je Kanova znao dobro da postavi
scenske efekte, tako da imamo iluziju trodimenzionalnosti (ograda, stepenice i
figure koje nas uvode u svet mrtvih). Starac, mlada ena, ena sa urnom; sa druge
strane aneo. Lav predstavlja veni ivot, venost. Gore su isto dva anela sa
granicom i okvirom u obliku zmije koja sama sebi jede rep, to je personifikacija
vremena, prolaznosti vremena, a ujedno i ciklinosti i beskonanosti. U tom okviru
nad ulazom je portret umrle. Prikaz je pun simbolike.
Svesno koristi elemente antike, ali i simbole nekih drugih perioda: piramida Egipat, tkanina koja podsea na epohu baroka...
Pokazuje poznavanje skulpture ali i izuzetno umee, majstor je scenskog i
iluzionistikog komponovanja i paljivog modelovanja. Zanimljivo je i to izgleda
kao da se povorka moe nastaviti, kao da svi dolazimo u tu povorku. Smrt ne pravi
razliku, govori da je smrt nemilosrdna i sve nas eka.
Tokom 19. veka smatrali su da je Kanova jedan od najveih vajara. Njegovo
delo i ivot su bili ideal generacija vajara posle.

U Rimu je izazivao panju, i zato je pozvan u Francusku da napravi statuu

Napoleona. On je nag, predstavljen kao bog Mars. Ima koplje, genija rata, i globus
jer je osvojio toliko sveta. Zadrao je portretne crte samo na licu, a telo je uradio po
klasinim kanonima. Kanovin kontrapost je besprekoran (teko je zbog oslonca
napraviti dobar kontrapost, dinamina, zahtevna poza).
Paolina Borgeze, Napoleonova sestra, takoe je elela svoj portret.
Kanova je predstavio kao Veneru. Zbog narukvice vidimo da to nije Venera, jer
Boginje nikada ne nose nakit. Osim toga, Venera se ne pokriva toliko, ali najbitnije
je ulegnue na dueku. Venera je Boginja i nema teinu, ona ne moe da pravi
ulegnua i guva dueke svojim vazduastim telom, za razliku od obine plemkinje.
Tako vidimo da je to samo Paolina, personifikovana kao Venera, ali ono to je
bitno je izvanredan rad to se tie materijalizacije, mnotvo razliitih, detaljno
predstavljenih materijala: duek, koa, drvo, zlato... (Neka vrsta pandana Madam
Rekamije)
Sama Paolina je bila svesna da je ovo izuzetno idealizovano, pa je drala portret u
posebnoj sali sa posebnim osvetljenjem i uvala ga u privatnosti.
BERTEL TORVALDSEN
Umetnik iz Kopenhagena, ali je doao i ostao u Rimu. Napravio je jednu od
najuticajnijih radionica u Rimu.
Jason (Legenda o zlatnom runu)
Torvaldsen je na ovoj skulpturi radio 20 godina. Ovaj njegov ratnik je inspirisan
grkom plastikom (profinjenija, meka, elegantnija, prouenijih proporcija nego
rimska). eleo je da njegovo delo odgovara kanonima grke skulpture Fidijinog
doba.
Ganimed i orao
Ganimed je mladi pastir koji se dopao Zevsu (koji se pretvorio u orla da bi mu se
priblizio). Torvaldsen je ovde vie bio zainteresovan za reljefne kvalitete ove
skulpture. Ralanjivanje tipino za plitku povrinu reljefa. Njegove figurine
(Heba, Izvor,...) prepoznatljive su po grkoj plastici. Sredinom 19. veka njegov
rad je preao ve u imitaciju, ponavljanja, jer su sve vie radili ljudi iz radionice,
zbog previe narudbina; ali njegov rad je uticao na mnoge vajare. Na kraju
karijere kvalitet opada, a on se okree idejama romantizma.

**SKULPTURA ROMANTIZMA**
Skulptura romantizma nije iroko rasprostranjena kao ostale grane umetnosti ovog
pravca. Ima je samo u Francuskoj. Skulptura je teko mogla da realizuje sadraje
literature, pa nije mogla da odgovara zahtevima romantizma. Zato se dugo zadrao
neoklasicizam, jer je to bilo zahvalno za rad (antike teme, klasina lepota).
Gotovo itav 19.vek se razvija neoklasina skulptura, koja je bila po ukusu
buroazije. Rid i Bari se okreu srednjem veku i baroknoj skulpturi. Unose
sentimentalnost i poveanu emotivnost romantizma.
FRANSOA RID
Napuljski Ribar
Rid je dobio nagradu Rima, meutim usled ratova i nematine nije bio u
mogunosti da otputuje. To ga nije spreilo da nastavi da prouava Italiju kroz
likovni materijal.
Tako je nastao Napuljski ribar, pod velikim uticajem anr slikarstva. Ovi predeli,
kao to je jug Italije, su delovali egzotino i interesantno. Tako da se on inspirie
napuljskim anr slikarstvom i pravi statuu malog deaka koji se igra sa kornjaom.
Deak nije antiki idealizovan, on je obino dete zaneto igrom na travi.
To je anonimni deak, ribar, u vrlo prirodnoj, ali komplikovanoj, pozi koja daje
dinaminost formi zbog savijenih ruku i nogu. Kompozicija je i previe razigrana
za jednostavnost kakvu poznaje antika skulptura. Insistira na materijalizaciji:
ribarska mrea, vunena kapa, kona ogrlica
Rid je bio veliki boavalac Napoleona. Kada Napoleon umire, sahranjen je sa
ostalim obinim ratnicima u Domu Invalida u Parizu. Rid je bio jako nezadovoljan
tretmanom njegovog groba, smatrao je da je sarkofag mali i previe skroman za
tako velikog vojskovou. Zato je uradio skulpturu Napoleon se budi u
besmrtnosti, koja je poput nadgrobne ploe, i postavio je u svoju batu. To je
inovativno delo, Napoleon se tek budi, zabacuje pokriva. Dole su orlovi, kao
znaci njegovog carskog dostojanstva, a okien je lovorovim vencem, simbolom
dostojanstvenosti rimskih imperatora.

Najpoznatije delo, na trgu Etoalu Parizu, na Slavoluku za Napoleona (Trijumfalnoj

kapiji) kroz koji Napoleon nikada nije proao. Francuzi su ga proglasili za
spomenik Republici.
Najpoznatija kompozicija je Marseljeza, o odlasku dobrovoljaca u rat. Izuzetan
reljef velikih razmera, koji se granii sa slobodnom skulpturom. Mnogo figura je
postavio u klin, prva figura je skoro trodimenzionalna, a ona u pozadini plitki
reljef. Ovo je jedan od najsavrenijih reljefa 19.veka.
Naglaena je podela po vertikali: dole su ratnici, a gore figura genija rata koji
dramatino poziva u borbu. Po razliito odevenim ljudima, ljudima razliitih
stalea i uzrasta, vidimo da se Francuzi od najdaljih vremena bore za pravdu, odatle
naziv dela Marseljeza (himna Francuske, pesma prepuna ideja o slobodi i
jednakosti).
ANTOAN LUJ BARI
Savremenik Eena Delakroaa , viali su se u etnjama po zoolokom vrtu u Parizu.
Radio je izuzetno studiozne skice ivotinja.
Lav gnjeci zmiju
Bari je jedan od najsavrenijih animalista od antikog doba. Voli da radi egzotine
ivotinje iz udaljenih krajeva, donete tokom Bonapartinih osvajanja. Paljivo ih
prouava i postavlja u neuobiajene situacije. Uvek koristi podignutu emotivnost,
jer sukobljava dve nespojive ivotinje, oprene (lav-zmija, lav-krokodil).
Dramatino, puno naboja, predstavlja sukob snage. Zmija predstavlja prevrtljivost,
podzemni svet, a lav silinu, kralja ivotinja. Savremenici su identifikovali Julsku
revoluciju sa lavom, jer je on simbol meseca jula. Na lavu se tano vidi struktura
dlake, fantastina meterijalizacija.
Tezej i Minotaur
Kao sin zlatara, znao je da izrauje i tretira skulpture manjih dimenzija. Ova je
mala, ali ipak monumentalna. Bari je dobro razumevao anatomiju i ivotinja i
oveka, i imao je oseaj za dramu. Borba je prikazana isprepletanim formama.
***REALISTICKA SKULPTURA U FRANCUSKOJ ***
Realistika skulptura se prvi put javlja u Francuskoj. I dalje je jako ograniena,
zbog dominantnog modela neoklasicizma. Tada je jako malo vajara elelo da
posmatra stvarni svet i banalne obine pojave. Zato je bila inspirisana slikarstvom i
istraivanjem.

ANTOAN KARPO
Deak sa koljkom Predstavlja anonimnog deaka koji oslukuje koljku. Karpo
je takodje bio u Italiji i poznavao je velika dela prolosti. Inspirisao se Danteovim
tekstom o Ugolinu koji jede svoje sinove (grupa ukomponovana u piramidu).
Najslavnije delo je njegova Igra sada na ulazu u Operu u Parizu. Trebalo je da
budu tri figure u ovoj naruenoj kompoziciji ali je on ubacio 9 (ili 11). Kritiari su
se bunili da je skulptura previe provokativna, jer su ove nage figure previe
ljudske, razuzdane, nemoralne. Traili su da se uopte ne postave. Ali, posle
Francusko-Pruskog rata je postavljena i danas je zatitni znak te opere. Nosi
dinamizam i veseli duh opere.
***IMPRESIONIZAM U SKULPTURI ***
OGIST RODEN
Cuven, svetski poznat i priznat umetnik, ije su radove esto pratili skandali. Kao
mlad se ugledao na Karpoa. Roden je poticao iz skromne porodice i njegovo
obrazovanje je bilo ogranieno. Dobro je oblikovao predmete, ali mu je bilo teko
da formulie reenice. U komunikaciji i uenju mu je mnogo pomagala sestra sa
kojom je bio jako blizak. Bila mu je i glavna muza. Meutim ona umire jako rano,
sa 22 godine, i posle njene smrti je hteo da se zamonai i odustane od vajarstva.
Jedan od njegovih ranih portreta je portret svetenika oca Eimara. To je svetenik
koji ga je ubedio da nastavi sa radom i vratio mu elju za ivotom. Za njega od tada
skulptura postaje vrsta religije, i on sve potinjava skulpturi.
Nije uspeo da se upie na parisku Akademiju jer je ziri smatrao da kopira neije
modele, nisu verovali da je to njegovo delo. Smatrali su i da je ake koje je
predavao na prijemnom odlivao sa zivog modela. Njega ovo nije obeshrabrilo, kao
ni odbijanje njegove skulpture ovek sa slomljenim nosem na salonu. Mislili
su da je to kopija rimske skulpture i zato je nisu prihvatili. Kada su u vreme
FrancuskoPruskog rata mnogi beali u Englesku da ne bi bili mobilisani, sam
Roden ide u Brisel jer je tamo bilo mnogo posla koji se obavljao pod nadzorom
konzervatora. Belgijanci su eleli da se renoviraju stare zgrade, pa se mnogo radilo
na arhitektonskoj plastici. Njih su radili mnogi belgijski, nemaki i francuski
majstori. Reljefi, slobodne kompozicije, ak i slobodne skulpture. Roden je tu
mnogo nauio i usavrio svoj zanat. On postaje vajar sa oseajem za modelaciju i
uvek modeluje skulpturu. ak su kasnije i njegove uvene skulpture u kamenu kao
to je Poljubac radili pomonici, a on je davao savete i radio zavrne detalje, jer

nije poznavao kamen. Najvie radi u bronzi i nju poznaje (modelovanje, ne

klesanje).
Jovan preteca jedno od njegovih glavnih dela. Nije hteo da uradi kontrapost,
ovo je komplikovanije jer se oslanja samo na desnu nogu i takorei je u pokretu.
Ideja kretanja je tek nagovetena. Zanimljiva je igra rasporedom masa i njihovim
usklaivanjem. Sada Roden prekida tu dugu tradiciju statine figure; on pokree
figuru, koja vie ne stoji u kontrapostu, ve koraa. Zato je ovde namerno postavio
postament na kome postoje udubljenja i ispupenja, da bismo mi primetili kako se
on razliito oslanja svakom nogom. Takoe da bi naglasio kretanje odvaja jednu
ruku od tela. Jo uvek je druga ruka blisko uz telo, ali pravi taj gest, iskorak (zato
bira ba Jovana Preteu). Ruka koja je odvojena mu je sada predugaka, da bi
naglasio kako ruka zauzima tako irok prostor. Tako pokree pitanje kako
organizovati prostor oko skulpture. Sada je prostor i oko forme, i deo forme.
Skulptura zahvata okolni prostor i ini da i on postane deo skulpture. To
dalekoseno menja istraivanje skulpture, kasnije e prazan prostor initi njen deo, i
ona e taj prostor morati da oblikuje.
Roden je bio oduevljen klasinom umetnou. Video je da je klasina umetnost
fragmentarna, da esto fale ruke, noge, glave. Njemu se inilo da je jedan od
kvaliteta klasine skulpture upravo to to je ona u delovima, to nije zavrena. Ta
figura nas navodi da da je u mislima zavrimo, i vie nas privlai. Zato sada pravi
koncept od fragmentarnosti i bira da pravi kao konanu formu samo torzo, i ona
sada stoji sama za sebe. Tako najavljuje prestanak bavljenja iskljuivo
antropomorfnim temama. Ovde je naglasio pokret, korak, ali su ruke i glava
nevane za ovo delo i on ih izostavlja.
Drugaiji je i njegov odnos prema strukturi, obradi forme. Neke stvari ostaju
nedovrene, i namerno neke delove naglaava a druge ostaju skoro jedva
naznaene. Roden je takodje voleo da ostavlja otisak palca, tj. ostavljao je
neispolirano delo. Ta povrina ostaje jako rustina, treperava, iskidana, dinamina i
ba zato svetlo koje pada na skulpturu ostavlja razne reflekse. Zbog toga je on
impresionista, jer istrauje kretanje masa, kao slikari impresinisti kretanje svetla.
Dobio je poruddzbinu da uradi za Muzej dekorativnih umetnosti ulazna vrata. Ali
ostala su nedovrena i sada su u njegovoj vili u Parizu nekoliko varijanti ovih
Vrata Pakla. On je kasnije razne figure sa njih radio kao slobodne figure. Sve
one su potekle sa njegovog reenja za ova vrata (Mislilac, Poljubac... ). Roden
je posetio Italiju i video Gibertijeva Vrata Raja, a voleo je da ui od drugih
vajara jer nije zavrio akademiju.

Odluio je da nasuprot harmoninim odnosima na Vratima Raja, napravi

suprotna Vrata Pakla jer je smatrao da je ivot na zemlji pakao i itao je o
nedaama savremenog drutva u delima Dantea i Bodlera.
Napravio je slobodan rad sa delovima koji su potpuno slobodna plastika, neke su
skoro slobodne, prikaene, a ostalo su samo glave grenika u paklu. Formira
dinamian tok razliitih tela i razliitih nivoa reljefnosti. Njegov reljef je mnogo
smeliji od klasinog dubokog reljefa, i ide do potpuno slobodne plastike. Ni druga
njegova spomenika dela nisu realizovana. Nije realizovan ni jedan javni
spomenik.
Gradjani Kalea
Ovaj spomenik je trebalo da bude postavljen na trg grada Kalea. To je grupa od
nekoliko ljudi koja bi pokazala kako su Englezi opsedali grad Kale. Roden eli da
prikae upravo momenat kada su morali da predaju kljueve neprijatelju. Mladi je
oajan, kao da nema vie nade; starac dosta filozofski gleda na stvari; ovek pored
je potpuno skrhan i psihiki i fiziki... prikazana su mnoga oseanja. Meutim,
nije im se svideo jer direktno govori o tim tekim momentima, ak preterano.
Nema dostojanstva meu stanovnicima Kalea, ve su gladni i u ritama. Skulptura
je obino pobednika i takvu su i naruioci oekivali. Sledee to ih je uvredilo je
to ne postoji veliki postament kao za istorijske kompozicije, ve stavlja ove
graane u istu ravan sa savremenicima. Meutim to je upravo i bila Rodenova
ideja, da spusti skulpturu u istu ravan sa stanovnicima grada.
Jedan od engleskih lordova kasnije otkupljuje tu skulpturu.
Njegov Poljubac je izazvao negodovanja, jer je skulptura smatrana nemoralnom
i izbio je skandal. Posebno je bilo skandalozno to su figure nage, kao i preciznost
sa kojom je prikazana meka devojina koa koja se ugiba pod prstima momka.
Tada je ve itav atelje majstora radio uz njega, a on se bavio samo modelovanjem.
Iris, glasnica Bogova
Ovo je vrlo smelo reenje. Stoji samo na jednom prstu. Ona mora brzo da donese
glas, zato mora biti sva u najsmelijim pokretima, juriti. Realizuje ideju o
fantastinoj brzini. Uvodi estetiku nedovrenog. Najavljuje skulpturu 20. veka,
dinamizam u skulpturi.
Balzak

Ovaj spomenik je naruilo Udruenje knjievnika, ali Rodenovo reenje na kraju

nije prihvaeno. Figura deluje nedovrena, a Balzak nije u reprezentativnoj odei i
ne vide mu se ni ruke ni noge. Mnogo kasnije je postavljen, kada su kritiari
shvatili da je Roden hteo da istakne samu glavu, tj. Balzaka kao genija stvaranja.
Hteo je da pokae da on moe da zamisli celu jednu epohu u glavi. Stopalom koje je
izbaeno naglaava slobodu, skulptura kao da koraa u prazno, tj. ide u novo,
napred u istraivanje. Akcenat je na oseanju kretanja i istraivanju promena, koje
nudi Balzak. Ovo je nagovetaj apstraktne skulpture. Mnogi e u 20.veku smatrati
Rodena za uitelja.
EDGAR DEGA
Dega radi skulpture u starosti kada je bio skoro slep (od mladosti je imao problema
sa vidom, smetalo mu je sunce). Radi u vosku koji je lak za modelovanje.
Balerina od 14 godina
Jedina izlagana balerina, mada je u ateljeu imao preko 70 ovakvih skulptura.
Dobro je poznavao njihovu anatomiju i pokrete jer ih je jako dugo slikao. Ovo je
balerina u trenutku pred igru. Po ugledu na barok radio je od najrazliitijih
materijala: suknjica je od tila, a mana u kosi satenska, koristio je ak i prave
baletanke. Kasnije su ih savremenici izlili u bronzi, ali jo kasnije su shvatili da je
Dega eleo upravo da naglasi ideju asamblaa (kombinovanja materijala). Do 20.
Veka nisu imale neku umetniku vrednost. Kupaica Dega nije dozvoljavao
modelima da poziraju, ve je slikao i modelovao nenametene intimne poze i
situacije. Kupaica je u nenametenom prirodnom gestu.