1.

RAZVOJ RENESANSNE SKULPTURE U FIRENCI

Mislioci XV i XVI veka podcenjivali su poslerimsko ili srednjovekovno doba I verovali su da

mogu poboljšati svoju kulturu ozivljavajuci najbolja obelezja antike, tj rimsku I grcku
kulturu. Njihovi napori, koji su zapoceli u Italiji XV veka nadahnuli su kulturni procvat
velike vaznosti za istoriju evrope. To razdoblje između 1400-1450.godine poznato je kao
doba rane renesanse. Oni koji su prvi upotrebljavali taj naziv definisali su ga kao obnovu
klasične učenosti, knjizevnosti I umetnosti.

Uzroci kulturnog procvata Italije slozeni su jer su događaji, ljudi, ideje I drustveni pomaci
zajedno izneli revoluciju cije su posledice mnoga obelezja moderne evropske civilizacije.
Taj kulturni pomak bio je u prvom redu intelektualni. Sledbenici Franceska Petrarke
poceli su da proucavaju tekstove klasicne civilizacije Grcke I Rima I zbog njihovog
moralnog sadzaja I zbog stila. Predali su se proucavanju covekovih dela- studia
humanitatis isticuci retoriku, knjizevnost, istoriju, moralnu filozofiju i umetnicke oblike.
Cilj je bio stvaranje znanja za prakticnu primenu u svetu- za pravnike, cinovnike,
politicare, diplomate i trgovce. Humanisticko obrazovanje je intelektualnu delatnost
pomerilo iz tezista crkve.

Pazljivo proucavanje antickih tekstova nije samo produbilo poznavanje latinskih autora
nego je podstaklo i proucavanje velikih grckih mislilaca kao sto su Aristotel, Platon, Euklid
i Ptolemej. Analiticki pristip humanista i njihovo empirijsko opazanje podstakli su nov
nacin razmisljanja na mnogim podrucjima ukljucujuci matematiku i prirodne nauke.
Proucavanje istorije ukazalo je na vaznost pojedinacnog delovanja u svetu radi sticanja
licne slave, ali je i podstaklo obrazovane ljude da ucestvovanjem u građanskom zivotu
sluze opstem dobru. Ideje humanističkog obrazovanja brzo su se prosirili po citavoj Italiji
a u tome je pomoglo i uvođenje stamparske masine u Italiju 1464.god posle cega su
knjige postale dostupnije. Humanisticke ideje su delovale i na umetnike i mecene za koje
su oni radili. Kao sto su humanisti proucavali stare tekstove tako su i umetnici proucavali
anticka umetnicka dela, ne samo radi oponasanja detalja i motiva nego i radi
razumevanja nacela na kojima je pocivala izgradnja antickih gradjevina i realizam
antickih skulptura. Renesansni umetnici su u svoju umetnost ugradili anticki ideal
nadmetanja sa prirodom ali su u taj intelektualni cilj upregli svoje prakticne vestine.
Smislili su tehnike kao sto je postizanje perspektive i ovladali novim tehnologijama kao
sto je slikanje uljanim bojama i stamparstvo da bi usavrsili svoj cilj reprodukovanja
prirodnog sveta i prosirili nove ideje. Povecao se broj svetovnih mecena koji su pored
drzavnih i verskih institucija narucivali umetnicka dela. Umetnici su tako sticali licnu slavu
pa je do kraja veka i status umetnika doziveo promene. Tokom srednjeg veka umetnik je
smatran zanatlijom jer su ga postovali zbog vestine njegovih ruku ali ga nisu smatrali
intelektualcem.Mnogi umetnici u Italiji XV veka ponasali su se kao intelektualci,
istrazujuci proslost i naucno resavajuci probleme pa se zbog toga polozaj umetnika
poboljsao. Premda se kulturni procvat koji nazivamo renesansom dogodio u celoj Italiji,
za mnoge moderne naucnike on je nastao u gradu Firenci.

Bronzana vrata koja je za krstionicu 1340 godine zavrsio Andrea Pizano bila su upecatljiv
primer firentinskog ukusa I poboznosti. Njihov uspeh nadahnuo je nadglednike radova na
krstionici, ceh trgovaca vunom, da 1401-2.objave još jedan konkurs za drugi par
bronzanih vrata. Od svakog takmičara tražili su da daju resenja sa temom zrtvovanja
Isaka. Šest umetnika ponudilo je probne reljefe za taj konkurs ali su sačuvana samo dva.
Jedan je Filipa Bruneleskija, a drugi Lorenca Gibertija koga je ceh na kraju izabrao da radi
druga vrata Krstionice. Gibertijev model za konacnu verziju reljefa otkriva snagu
kompozicije, vestinu oblikovanja ljudske forme i sposobnost opazanja detalja u prirodi.
Goticki cetvorolisni okvir nasledio je od prvih vrata za krstionicu majstora Andrea Pizana
te je pruzao odredjene izazove u koncepciji resenja kako da ispuni svaki deo cetvorolista
a da pri tom pazljivo i realisticno isprica pricu. Giberti je problem resio tako sto je
narativne detalje smestio na rubove, a ono glavno u srediste. Tako se ovan na planini
pojavljuje u gornjem levom delu, a perspektivno skraceni andjeo u desnom. U sredini
Avram dramaticno gestikulira spremajuci se da zrtvuje sina koji stoji pored oltara nag i
vezan. Gleda u Avrama izvijenog tela a njegov divno oblikovan torzo u kontrastu je sa
nabranom draperijom oceve odece. Planine su uklestene izmedju njih i ostalih figura i
razdvajaju ih. Gibertijev nacrt uspesno sjedinjuje pokret sredisnji prizor i pricu.
Istovremeno njegova sklonost prema lirskom oblikovanju medjunarodne gotike ublazava
grubost prizora. Osim koncepta resenja kompozicije Gibertijev reljef je pokazao tehnicku
finocu koja je verovatno navela sudije da ga izaberu: za razliku od Bruneleskijevog reljefa
on je svoj reljef izlio u jednom komadu.

Drugo nadmetanje odnosilo se na crkvu Or San Mikele. Ta građevina sluzila je kao zitnica
i kao svetiliste u kojem se čuvala lokalno poštovana slika Bogorodice sa Detetom.
Gradnju su nadzirali firentinski cehovi, stim da je svaki od njih bio zadužen da skulpturom
ispuni po jednu nišu na spoljasnjoj strani. Najznacajniji cehovi narucili su od Lorenca
Gibertija da izradi nekoliko skulptura za crkvu Or San Mikele a mlađi skulptori su dobili
narudzbine od manje vaznih cehova. Među njima je bio Gibertijev raniji pomocnik
Donatelo Između 1410 i 1417 godine Donatelo je za ceh oruzara isklesao Tabernakl
svetog Đorđa. Nisa za skulpturu svetog Djordja tako je plitka da izgleda kao da ce iskociti
iz nje. Iako je u oklopu udovi su uočljivo gipki. Polozaj tela sa tezinom prebacenom na
isturenu prednju nogu izrazava njegovu spremnost za borbu. Prvobitno je u desnoj ruci
drzao pravi mač ili koplje, a nosio je i pravu kacigu isticuci ono sto ceh proizvodi.
Suzdrzana snaga njegovog tela odrazava se u ocima koje kao da traze neprijatelja na
vidiku. Ispod nise sa svetim Djordjem je reljefna ploča na kojoj je prikazan najveci podvig
ovog viteza- ubijanje zmaja – devojka sa desne strane je zarobljena princeza koju je on
dosao da oslobodi. Ovde je donatelo osmislio novu vrstu reljefa koji je plitak nazvan
schiacciato sto znaci spljosten ,a koji ipak docarava iluziju beskrajne dubine. Na ovom
reljefu pejzaz iza figura sastoji se od finih modulacija povrsine na kojoj se svetlost lomi
pod razlicitim uglovima. Svaki i najmanji detalj ima opisnu moc koja je veca od njegove
prave dubine, a skulptorsko dleto i slikareva cetkica postaju alatke za stvaranje svetlosti i
senke. Na toj vazdusastoj pozadini istice se figura svetitelja na konju, koji se u prvom
planu bori sa zmajem dok princeza sve to sa paznjom posmatra. Ceo rad postaje slika
opreza i spremnosti za opasnost.

Ceh tkalaca platna obratio se donatelu da u njihovu nisu postavi figuru njihovog
zastitnika svetog Marka. Njegove velike snazne ruke drze knjigu najverovatnije njegovo
jevanđelje. Telo zauzima pozu koju je donatelo naucio proucavajuci anticku umetnost:
jedna noga mu je savijena dok druga podrzava tezinu tela u stavu kontraposta. Odeca
svetog marka pada u dubokim naborima otkrivajuci i isticuci njegov stav. Donatelo
prikazuje ljudsku figuru kao artikulisanu strukturu koja je sposobna za kretanje a
draperija je zaseban element koji je određen oblicima tela ispod i ne oslanja se na neka
gotova uobicajena resenja. Donatelo pafazljivo uravnotezuje kompoziciju tako da
elementi sa leve strane isticu vertikalu i staticnost a oni sa desne dijagonalu i kineticnost.
Duboko urezane svetitelje oci i talasasta brada vladaju celim likom, a teska draperija
podseca nas na proizvde tkalaca platna. Naglasak na realizmu oblika, nezavisnost tela i
odece, uravnotezena kompozicija slozena od suprotnih elemenata , snaga pokreta i
psiholoska prisutnost.

Ceh drvodeljaca i kamenorezaca odabrao je Nanija di Banka da za njihovu nisu na

procelju crkve Or San Mikele izvede skulpturu cetiri svetitelja nazvana „ cetiri krunisana
sveca“. Te figure isklesane između 1409 i 1416 predstavljaju cetiri hriscanka skulptora koji
su pogubljeni zato sto su odbili da isklesu pagansku skulpturu po naređenju rimskog cara
Dioklecijana. Svetitelji u prirodnoj veličini stoje u gotickoj nisi kao da raspravljaju o
sudbini koja ih ceka. Njihova tela sa teskim naborima toga kao da se prelivaju van granica
niše. Njegove skulpture oponasaju rimski veristicki stil i monumentalnost. Reljef ispod
svetielja prikazuje skulptore kako rade i objasnjava pricu o mucenicima a istovremeno
istice vestinu narucioca tog dela.
Kruzni medaljoni u domu za sirocad koju je projektovao Filipo bruneleski , reljefi su od
terakote i poticu iz radionice Luke dela Robije a prikazuju decu „nevine“ prema kojima je
gradjevina i nazvana. Postao je poznat 1430.godine po reljefima u mermeru na
Cantoriji(pevnici). Imao je radionicu koja je proizvodila male ploce sa madonama u
glaziranoj terakoti koja je bila jeftinija I zato veoma popularna. Terakote su imale belu
glazuru na figurama i okviru stvara utisak mermera,a pozadina je tamnoplava. Skulpture
od terakote Luke dela rObije bile su jeftinija I privlacnija alternativa. Luka je prekrio glinu
boje zemlje premazima nalik na emajl da bi pokrio povrsinu I zastitio je od atmosferskih
uticaja. Njegova najbolja dela izvedena tom tehnikom u koje spada vaskrsenje koju je
izradio za lunetu iznad vrata katedrale- pokazuju njegovu ambiciju da novim jezikom
antickih oblika stvori razumljive price o svetim temama. Kompozicijom vlada lik Hrista
koji lebdi iznad sarkofaga uporedo sa osnovom lunete. Oko sarkofaga Luka je smestio
rimske vojnike u oklopima nadahnutim antickim uzorima. Bela glazura ostavlja utisak
mermera na tamnoplavoj pozadini lunete I povecava jasnocu kompozicije. Takve jeftine
zamene za mermerne I bronzane reljefe privukle su mnoge kupce pa je radionica Luke
dela Robije postala fabrika koja je proizvodila na desetine malih reljefa Bogorodice,
oltarske ploce I arhitektonsku skulpturu na koju nalazimo sirom firence I po okolnim
selima.

Zadnji deo statue umetnici obradjuju isto tako pazljivo kao i prednji.
Renesansna portretna bista se rodila medju mladjim vajarima u mermeru iz kruga
Bernarda Rosselina.
Realisticno portretisanje je bilo prvo obnovljeno na skulpturama grobnica pomocu
posmrtnih maski.
Popularnost portretnih bista posle 1450.godine ukazuje na novu potraznju dela koja ce
biti izlozena u domovima mecena.
Kolekcionarstvo je u Italiji XV veka obnovljeno kao vid ozivljavanja antike.Humanisti i
umetnici su prvo skupljali anticku skulpturu,posebno male bronze.
Sa pojavom Verokija u modu ulaze putto(naga deca sa krilima),za zatim i deca andjeli.
Jedan od najvecih skulptora italijanske renesanse je Firentinac Donatelo,koji je prvi posle
antike izlio muski akt ‘’David’’ u prirodnoj velicini.Oziveo je u novom duhu naturalizam
rimskog portreta tipa biste,izvajavsi u obojenoj terakoti portret Nikole Uzana.

3.Bernardo Rossellino
Firenca je posle smrti svog slavnog kancelara Leonarda Brunija u njegovu čast podigla
nadgrobni spomenik u crkvi Santa Kroče. Taj humanista I drzavnik imao je presudnu
ulogu u poslovima grada još od pocetka veka a kada je umro priredjena mu je sahrana na
anticki nacin. Grobnicu je izradio Bernaro Roselino . Brunijevi doprinesi gradu kao
uvazenog politicara, istoricara I knjizevnika pomogli su da Firentinci iskuju sliku o sebi
kao o naslednicima drevne Etrurije, grada drzave, a Roselinov nacrt odao je pocast toj
temi. Figure na grobnici sadrze secanja na njegovu sahranu, njegova figura lezi na odru I
podupiru je rimski orlovi, glava mu je ovencana lovorovim vencem, a desna ruka pociva
na knjizi ( njegova Istorija Firence). Na sarkofagu dve krilate figure drze natpis Jedini
religiozni element nalazimo na luneti gde u kruznom medaljonu Bogorodica sa detetom
gleda dole u njegov lik. Iznad luka pojavljuje se heraldicki lav u vencu koje nose andjeli.
Taj simbol firence povezuje Brunija sa gradom kom je sluzio a sam grad sa Brunijevim
ciljem obnove rimskih vrednosti.

-NOVO:ovo je prvi spomenik koji potpuno izrazava duh nove ere. Spomenik je pokusaj da
se izmire dva suprotna stava prema smrti-retrospektivni i komemorativni(zastupali
klasici) i hriscanska briga o zagrobnom zivotu i spasenju.Glavni motiv su dva pilastra koja
nose okrugli luk oslonjen na jako naglasen arhitrav,podseca na Albertija. Motiv ima
simbolicno znacenje-pokojnik na kovcegu pociva na vratima koja vode iz ovog zivota u
onaj. Na grobnici je vidljiv uticaj klasicizma Gilbertija i Luke della Robije.

4.Antonio Rossellino
-brat Bernarda Roselinija
Giovanni Chellini
-portretna bista u mermeru iz 1456.godine
-Djovani je bio cenjeni lekar,cija je licnost(sardonicna i ljubazna)pronikla s preciznoscu.
-individualnost je izrazena
-umetnika za rimske prototipe vezuje samo ideja o slobodnoj portretnoj skulpturi kao
efikasnoj zameni za stvarno prisustvo modela.
-bista je izvajana iz zivog modela.
-nastojanje umetnika da pokaze svaku boru cini da bista lici na posmrtnu masku koja je
iznenada ozivela.

Antonio del Pollaiuolo

Negde oko 1473 godine izradio je malu bronzanu skulpturu herkula I anteja za porodicu
medici. Skulptura predstavlja Herkula jos jednog gradskog zastitnika kako se bori sa
Antejem – sinom boginje zemlje. Herkulov neprijatelj dobija snagu iz dodira sa zemljom
pa ga herkul mora podici sa zemlje da bi ga savladao. Smela je zamisao stvoriti
slobodnostojecu grupu o dve figure koje se bore cak I kada je rec o delu malih razmera.
Takav projekat nema predhodika u skulpturi ranijih perioda, antickoj I renesansnoj. Cini
se kao da se udovi krecu prema spolja u svim smerovima pa posmatrac mora da gleda
skulpturu sa svih strana. Uprkos zestini borbe, grupa je u savrsenoj ravnotezi, da bi
istakao sredisnju osu, Palajuolo je zapravo gornji deo antejevog torza usadio u donji deo
herkulovog u trenutku kada ga on podizeu smrtnom stisku.

Sacuvana je samo jedna njegova grafika Borba desetorice nagih muskaraca. Koliko
znamo to je Palajuolova najrazađenija slikarska kompozicija. Tema nam nije poznata, ali
nesumnjivo se oslanja na neki anticki tekst. Jedna od svrha te grafike bila je da pokaze
umetnikovu vestinu prikazivanja nagog muskog tela u pokretu I tako posvedoci o
njegovom majstorstvu.
-NOVO:shvatio je da puno razumevanje telesnog pokreta zahteva podrobno poznavanje
anatomije sve do poslednjeg misica I tetive. Ti nagi ljudi izgledaju gotovo kao da im je
koza oderana kako bi se razotkrila igra misica ispod nje.

Andrea del Verrocchio-

najveci vajar svog doba(1435-88.godine).Modelar i vajar u

mermeru,terakoti,srebru,bronzi.
U drugoj polovini XV veka bilo je više skulptorskih narudzbina za crkvu or san Mikele.
Negde posle 1462 jedan Donatelov spomenik bio je uklonjen iz nise koja je posle bila
predata sudijama trgovackog ceha. Ta grupa zaduzila je Andreu del Verokija da u nisu
postavi skulpture koje ce izraziti njihovu delatnost koristeci se temom koja je
tradicionalno povezana sa pravdom. Verokio je za svoju skulpturu Neverni Toma izradio
samo prednju stranu figura da bi mogle da stanu u plitku donatelovu nisu. Bronzani
spomenici stoje pripijeni jedan uz drugog, apostol Toma trazi dokaz za cudo vaskrsenja
opipavajuci ranu na Hristovom telu. U nisu jedva da su stale prevelike figure pa Tomino
stopalo viri iz okvira I tako ukljucuje okolinu u prizor. Telo mu se izvija ka udubljenju čime
skrece pogled posmatraca prema neznom Hristovom licu. Recito drzanje tela I smela
gestikulacija Hrista I Tome izrazavaju svu dramaticnost prizora. Verokio odeci dubokih
nabora daje zadatak da izrazi I hristov mir I nemir tominog duha.

Oko 1480 godine Andrea del Veroki izradio je poprsje lorenca de Medičija. Prikaz je
uspeo da uhvati fizicku slicnost, a usredsredjen pogled I razvucena usta svedoce o snazi
koja izrazava njegovu licnost. Lorenco je bio premlad da bi bio na celu vladajuce politicke
stranke , ali ga poprsje prikazuje dostojanstvenim I ozbiljnim poput nekog starijeg
Rimljanina, cime se nadomesta njegova mladost.

oko 1483-88.godine Narudzbina mletacke republike Verokiju da izradi veliki bronzani

konjanicki spomenik u spomen na vojnog zapovednika Bartolomea Koleonija. Koleoni je
zahtevao takav spomenik u testamentu kojim Mletackoj republici ostavlja pozamasnu
svotu novca. Uzor Gatamelata od Donatela. Svoju slikarsku vestiu primenio je na izradu
teksture I detalja spomenika. Koleonijev konj je graciozan i zivahan, a ne snazan I miran,
ali izvajan pazljivo u anatomiji i pokretu(tanka koza otkriva svaku venu,misic,nerv za
razliku od oklopljene figure koja jase na njemu) . Konj je manji u odnosu na jahaca,te se
Koleoni pojavljuje u sedlu kao olicenje snage i moci. Ravnih nogu sa jednim ramenom
isturenim napred Koleoni nadgleda prostor pred sobom. idealizovana licnost koja zraci
zastracujucom snagom.

Putto s delfinom
-njegovo omiljeno delo u Firenci
-zamisljeno kao sredisnji deo jedne fontane,da delfin izbacuje mlaz vode.
-putto(u mnozini putti)oznacava nagu decu sa krilima(uticaj antike)-personifikuju
duhove raznih vrsta(kupidoni-duhovi ljubavi).
-oblici polecu u svim pravcima od sredisne ose,ali je pokret graciozan i povezan.
-utisak da se figura okrece pred nasim ocima.

2.OBNAVLJANJE INTERESOVANJA ZA LJUDSKU FIGURU-skulpturu

Za razliku od grcke umetnosti,renesansa nije nikad osetila potrebu da za skulpturu
razradi niz pravila slicnih onima u arhitekturi.
Prepoznavanje renesansne skulpture se postize traganjem za osnovnim motivima:
-naglasen naturalizam(neprekidno traganje za verodostojnoscu),
-naglaseno interesovanje za coveka(za oblik njegovog tela,za njegove mogucnosti izraza),
-istaknuta sklonost ka produbljivanju i usavrsavanju tehnickih znanja i
sredstava(perspektiva,zaravljenost)
-teznja ka monumentalnosti,
-pribegavanje geometrijski jednostavnim oblicima.
U renesansi se gradjevina shvata kao geometrijski izraz,kojem ornamenti smetaju,te
skulptori daju druge sadrzaje svojim delima.
Kod svih renesansnih skulptura je prisutan naturalizam,koji se sastoji u trazenju izgleda
statua koji je najblizi prirodnom obliku.Razlog toga je racionalna kultura tog
vremena,koja je sklona prikazivanju stvarnosti.
Statue postaju vazne same po sebi,jer nije vise obavezno njihovo ukalapanje u
arhitektonske okvire.
Razlog interesovanja za coveka je u tome sto je covek deo prirode,mera svih stvari.U
srednjem veku se prikazivao samo lik ljudske figure u vidu simbola,dok se renesansa
zanima za coveka kao bice od kostiju i mesa.
Krivolinijske sheme-nepoznate gotickoj umetnosti,a postaju pravilo u renesansi.
Glavne odlike renesansne sculpture:
-naturalizam,
-realizam,
-posvecivanje paznej ljudskoj figure,
-studija anatomije,
-kompozicione sheme zasnovane na objedinjavanju i suprotstavljanju krivih.
Perspektiva-omogucava detaljno ispitivanje stvarnog,da se figure smeste jedna pored
druge kao u stvarnosti.
Zaravnjenost-tradicionalna tehnika sabijanja svih povrsina u bareljefu.U bareljefu su
figure u prvom planu uredjene u dubljem reljefu,istaknutije u odnosu na pozadinu nego
figure u drugom planu.
U XV veku dolazi do obnove konjanickog spomenika,a najznacajniji su:
-konjanicka statua Gatamelati u Padovi,na trgu Santo koju je uradio Donatelo,
-Bartolomeo Koleoni od Andree Verokija.
Na ovim statuama je vidljiva istinitost u predstavljanju i monumentalnost skupine.
NOVO-podignut je spomenik vojskovodji,a ne kralju,svecu

3.OBNAVLJANJE INTERESOVANJA ZA LJUDSKU FIGURU,NATURALIZAM-slikarstvo

Smatra se da je renesansa umetnicko razdoblje najbogatije velikim slikarima.
Za dva veka,koliko je trajala renesansa,postala je bogata raznovrsnim i brojnim
delima,kao i fantasticnom slobodom.
Renesansno slikarstvo je ostvarilo oslobadjanje od krutih odredjenih shema(karakt.za
gotiku),figura predstavljanih u obaveznim okvirima u kojima su izgledale stisnute.
Slikarstvo je bilo inspirisano antickim reljefima,jer se iz antickog slikarstva nije nista
sacuvalo.
U prvom periodu se tezi ka volumenu koji je bio postavljen modelovanjem i
sencenjem,da bi se dobio utisak prostora.
Kasnije slikar ostavlja modelovanje da bi se preslo na pikturalno resavanje
volumena.Slike imaju monumentalni karakter.
Kasnije ce se razvijati slikarstvo i u manjim dimenzijama,ali sa razradjenim finim
tonovima.
Perspektiva-u pocetku je bila manje znacajna za slikarstvo,nego za arhitekturu,jer je bila
bitna samo kad se zelela naslikati realisticna slika.
Cretez-primena perspekive je pretvorila crtez u zajednicki jezik svih umetnickih
disciplina,jer je dovela do nastanka nacrta koji je sustina umetnickog dela.
Plasticnost-trodimenzionalni efekat kod ljudskih figura.
Krajem XV veka u Italiju iz Holandije stize uljano slikarstvo,koje je pogodnije od tempere
za prikazivanje stvarnosti.
Uvodi se platno kao nosilac slike,umesto drvene table,jer se platnom povecava trajnost i
lakse prenosenje.
Razvoj crteza dovodi do pojave novih sredstava za pisanja:sangvine(crvene
krede),pastela,
srebrnke,uglja.
Glavna tema renesanse je bila predstavljanje coveka i njegove okoline.
Glavne odlike: monumentalnost,verno prikazivanje ljudskog tela,proporcionalnost
pojedinih delova,naglasen trodimenzionalni efekat.
NOVO-trazenje naglasenog realizma u predstavljanju predmeta.
Prema tome kako prikazuju coveka i njegov ambijent,renesansni slikari se mogu grupisati
u dve velike struje:
1.Progresivna struja-nacin predstave coveka,tj.njegovu fizicku realnost,tako da je kod
njih najizrazenija plasticnost figure.
-usmerenost tadasnje kulture primorava umetnike da se posvete proucavanju
coveka,postavljajuci ga u dobro reprodukovan ambijent.
-ova skola zapocinje sa radom Mazaca,prvim velikanom slikarstva XV veka,a nastavlja je
Pjero dela Franceska,a krajnji domet dostize Mikelandjelo.
Nacin poimanja slike-prostor je scenografski oznacen(arhit.elementi,brda),postavljanje
figure u tom prostoru i isticanje pojedinacnog lika iz grupe kojoj pripada.
2.Konzervativna struja-stvaraoci su se tesko odrekli blestavih rezultata predrenesansnih
slika,tj.najvaznija im je elegancija u stvaranju,a koja se uspostavlja crtanjem oblika
pomocu kontura.
Predstavnic su Beato Andjeliko,Boticeli i Kranah.
Karakteristike:koriste naturalizam,perspektivu,proucavanje anatomije,elegancije
pokreta,nabora i boje,pozadine kao iz bajke,strogost,monumentalnost.
Nacin poimanja slike:nosilac je povrsina na kojoj se crtezom i bojom predstavljaju
scene,tj.
vazna je shema prema kojoj se ta povrsina deli i elegancija sa kojom figure to ostvaruju.
Portret-prvi portreti se javljaju u XV veku i prikazaju modela iz profila,na kojem su
precizno naznacene osobene crte licnosti.Nakon nekoliko decenija slikari su naucili da
prikazuju model u poluprofilu,te je pejzaz pomeren u drugi plan i zamenjen tamnom
pozadinom koja istice licnost.
Pejzaz-tezi da postane glavna ili posebna tema,ali nikada se ljudska gigura nece u
potpunosti iskljuciti iz ambijenta.

4.NOVA KONCEPCIJA PREDSTAVLJANJA PROSTORA NA SLICI;TEORIJSKE POSTAVKE

L.B.ALBERTIJA O SLIKARSTVU,DEFINISANJE MIMETICKOG MODELA PREDSTVLJANJA
Leon Batista Alberti je bio italijanski
slikar,pesnik,lingvinist,filozof,kriptolog,muzicar,arhitekta i renesansni polimata(velika
nacitanost,ucenost).
Alberti je drugi veliki arhitekta XV veka posle Filipo Bruneleskija,a koji je prvi napisao
traktat o arhitekturi i razmisljao o teorijskim vidovima sopstvene aktivnosti.Do svoje
cetrdesete godine se intereovao za likovne umetnosti,samo kao teoreticar i skupljac
starina.
U knjizi Djordja Vazarija ‘’Zivot poznatih slikara,vajara i arhitekata’’ je opisan zivot
Albertija.
Alberti je najcesce radio na fasadama vec postojecih objekata.
Ukazao je da se oko polovine XV veka naturalizam okrece ka spoljasnjems vetu uz pomoc
nauke(matematike,geometrije).
Napisao je tri traktata(rasprava,spis):
1.Traktat o slikarstvu(oko 1436.)-posvecen Bruneleskiju
2.Traktat o skulpturi(oko 1464.)-nije teorijski jak kao traktat o slikarstvu
3.Traktat o arhitekturi(izmedju 1450 i 1470.)-aritmeticke razmere koje odredjuju
muzicku harmoniju moraju vladati i u arhitekturi,jer se one ponavljaju u citavom svemiru
i prema tome su Bozanskog porekla.
U traktatu o arhitekturi Alberti objasnjava da osnova jedne sakralne gradjevine treba da
bude ili okrugla ili da ima oblik izveden iz kruga(cetvoro,seto,osomougaon),jer je krug
savrsen i najprirodniji oblik,pa otuda neposredna slika bozanskog razuma.Ovaj argument
je zasnovan na njegovoj veri u Bogomdanu vrednost matematicki odredjenih proporcija.
Smatrao je da treba da postoji jedan knez,koji ce biti odgovoran za sve.
Idealan grad-simetricno distribuiran,jer su u Srednjem veku gradovi bili neplanski;da ima
siroke ulice,ali ne presiroke zbog sunca i prirodne ventilacije;javne gradjevine treba da su
velelepne,a ne dekorativne,bitno je postovanje harmonije(pravilan raspored elemenata
koji cine celinu);kuce bogatih ne smeju da predju velelepnost javnih,a siromasni mogu da
dele prostor sa bogatima,ali leva i desna strana moraju biti jednake.
Govoreci o hramovima,Alberti se pozivao na Panteon,okrugli hram u Tivoliju i na
mauzoleje sa kupolama.
Albertijeva idealna crkva zahteva harmonicnu osnovu koja bi bila otkrovenje Bozanskog i
budila pobozno razmisljanje u vernika.Ona treba da bude usamljena,uzdignuta iznad
svakidasnjeg zivota,a svetlost treba da pada kroz visoko postavljene otvore,jer kroz njih
treba da s evidi samo nebo.
Crkva treba da bude vidljivo otelotvorenje Bozanske proporcije,a jedino je centralno
resenje dopustalo postizanje ovog cilja.
Renesansna arhitektura
Ceo XV vek je predstavljao izmene iznutra u arhitekturi,menjajuci na taj nacin shvatanje
prostora.Napusteni su veliki romanicki i goticki krstasti svodovi,a tavanica glavnog broad
postaje ravna.Nisu bili vise potrebni masivni zidovi,ni veliki pilastri.Zidovi postaju ponovo
jednostavni,ravni,oslonjeni na stubove,vezane polukruznim lukovima.
Drugi osnovni element renesanse je perspektiva,koja je znacajnija od vracanja teoriji
redova i obnove antickih formi.
Renesansna arhitektura je krajem XV i pocetkom XVI veka dosla do savrsene simetricne i
pravilne arhitekture,tako da su se sve perspektivne linije sticale u jednoj sredinjoj tacki.
Palata i crkva su bile dva glavna tipa gradjevina,ali ne i jedina.
Osnovni problem renesansne arhitekture:kako primeniti klasicni system rasclanjavanja
na procelje jedne neklasicne gradjevine.
Albertijevo resenje daje primat zidu i svodi klasican system na mrezu urezanih linija.
U traktatu o slikarstvu on istice da slikar mora da bude upoznat sa svim poljima
znanja,koja su releventna sa njihovom profesijom.Istorijske kompozicije su dogadjaji iz
Biblije ili mitologije.Da bi jedna celina bila harmonicna sliakr mora da poznaje dobro
tekst.
Istice primenu perspektivne mreze,koju je smislio Bruneleski,a Alberti je proucava kao
osnovu jedne kompozicije.Umetnici ne trebaju slepo da imitiraju,vec slika treba da bude
lepa i tacna.
Lepota nije kvalitet koji ne sadrzi svaki elemenat u prirodi,vec umetnik treba da je
prepozna u prirodi,jer je ona zivor.Iz lepote sledi pravilna harmonija.
Osnovni principi:razum,metodicni pristup,imitacija,merenje.

DELA
Crkva San Francisko u Riminiu
-gospodar grada Riminija Sigismondo Matesta je Albertiju oko 1450.godine dao zadatak
da od goticke crkve nacini hram slave i grobnicu za njega,njegovu zenu i humaniste sa
njegovog dvora.
-fasadu je obnovio koristeci anticke elemente(trem,lukove,stupce)
-na procelju se nalaze tri slicne nise,od kojih jedna veca uokviruje srednji portal,a druge
dve su bile namenjene za sarkofage Sigismonda i njegove zene.
-stubovi nisu deo zida,iako su delimicno uklopljeni u njega,toliko su istureni da se vide
kao posebne jedinice.Postavljeni sun a odvojene blokove,a ne na platformu.
Palata Rucelai u Firenci
-palata je podignuta izmedju 1447. i 1451.godine.
-u Firenci su palate bile bogate gradske kuce plemica ili trgovca.
-smatra se da je ona Albertijeva kritika na ranije palate Medici
-na procelju palate se primenjuju motive redova postavljenih jedan iznad drugog,ili
promena arhitektonskog reda na svakom spratu gradjevine(dorski u prizemlju,jonski na
prvom spratu,korintski na drugom).
-javila se potreba za oplemenjivanjem fasade
-na postojecu fasadu je nanedo stilski red(tri reda pilastra postavljenih jedan iznad
drugog i razdvojeni sirokim arhitravima),a inspiracija je Koloseum,dok se rustika u
prizemlju ka spratovima gubi.
-pilastri su tako plitki da ostaju deo zida.
-elementi fasade nisu pravi,vec predstavljaju samo plitak reljef.
-Alberti se nije jos usudjivao da se otisne u prostor
-primetna je nagalsena renesansna streha.
Crkva Santa Marija Novela u Firenci
-procelje je prilagodio renesansnom ukusu time sto je sredisnji deo ucinio visim i uzim
nego sto su bocne strane.
-sistem redova na dva sprata vezanih velikim volutama postaje tipican.
-sve je izuzetno dekorisano
-u pitanju je dvojezicna arhitektura,tj.unutrasnjost je ostala originalna goticka.
Crkva Sant Andrea u Mantovi
-Alberti ju je sam celu konstruisao,na mestu jedne starije crkve,sto je imalo za posledicu
ogranicenje slobode projektanta.
-ovde stvara drugu originalnu shemu procelja:veliki gigantski red(visok dva
sprata)obrazuje cello procelje sa jednim malim redom koji ponavlja proporcije
unutrasnjosti i ostvaruje drugu podelu na fasadi.
-crkva je podignuta oko 1470.godine
-procelje vodi poreklo od rimskog slavoluka,cija konstrukcija u sredini ima prolaz.
-opet upotrebljava pilastre,koji su jasno izdvojeni od svoje okoline,sto daje primat
povrsini zida
-Albertiju je bilo stalo da istakne unutrasnju koheziju procelja,te je njegovu visinu
izjednacio sa sirinom.Zbog toga gornji deo zapadnog zida strci iznad zabata.
-Albertijev projekat nije zavrsen,jer on nema ni transept,ni kupole,ni hor,vec samo glavni
brod koji se zavrsava apsidom.
-bocni brodovi su zamenjeni kapelama,a nema ni prozora na visim zidovima glavnog
broda.

UMETNIK KAO UNIVERZALNI COVEK

Za srednjovekovnog coveka prirodni svet je ogledalo,oblici i figure na crkvama su
ogledala,jer su ta ogledala odrzavala savrsenstvo sadrzano u bezdanom bozjem bicu.Do
preokreta dolazi u doba renesenase.Iako se i tada umetnost shvatala kao pravilo
proizvodnje,dolazi do promene u podeli umetnosti.Do promene dolazi usled promene
drustvenog polozaja arhitekata,vajara,slikara,pesnika.Slikarstvo i poezija se od skromnih
zanata uzdizu na stepen slobodnih profesija.A tu promenu ilustruje Albertijev esej o
slikarstvu napisan da bi uzdigao tu umetnost iznad njenog niskog polozaja zanata na
polozaj branioca i predstavnika savremene misli.
Govoreci o tehnickom radu slikara Alberti pita cime da se nazove slika osim drzanjem
ogledala pred originalom,na nacin umetnosti.A Leonardo se koristi ovom analogijom na
praktican nacin,te kaza kad hocemo da vidimo da li nasa slika potpuno odgovara
predmetima koje smo slikali prema prirodi,da uzmemo ogledalo.Ravno ogledalo treba da
nam bude vodic.
Slikarev duh mora biti kao ogledalo koje stalno prima boju predmeta,koji odrzava i sadrzi
onoliko slika,koliko ima predmeta pred njim.Slikar ne moze uspeti ako nije u svojoj
umetnosti sveopsti majstor podrazavanja svih vrsta prirodnih oblika.Slikar mora imati
iznad svega duh jasan kao sto je povrsina ogledala,koja prima sve one boje koje imaju
predmeti u njemu.Slikar treba da proucava sveopstu prirodu i da mnogo razmislja u sebi
o svemu sto vidi.Na taj nacin njegov duh ce biti kao ogledalo.
Jedna od glavnih crta renesense je njena slozenost i potpunost u nameru,kujuci nove
forme,ona nije napustila stare.Iako ima primera ogorcenog ratovanja izmedju svestenika
koji su cuvali toloski ideal bozanske mudrosti i lepote i pristalica nove nauke i
umetnosti,srednjovekovna poboznost je i dalje zivela.Biblija je bila i dalje autoritet,iako
su klasicni autoriteti sticali sve veci ugled.Novi branioci pesnickih umetnosti se pozivaju
na svete oce i ponavljaju njihove dokaze.Vazna je njihova opsta tvrdnja da je poezija
plemenita zato sto je vrsta teologije.Znaci da je svetovni duh pozajmljivao argumente
svetih otaca da bi ih vestim prenosenjem upotrebi za svetovne ciljeve.
Renesansni pristup lepim umetnostima nije raskinuo sa srednjovekovnim sistemom
vrednosti,u kome je sluzba Bogu bila na najvisem nivou.Prvi korak u uzdizanju tih
umetnosti je bio uvek to da su one proglasavane orudjima za sluzenje Bogu i ucesnicima
u njegovoj Mudrosti.Smatra se da je glavna karakteristika renesansne etike povezivanje
umetnosti sa lepotom.Ali povezivanje umetnosti da lepotom moralo je proci kroz
stadijum pozajmljivanja sjaja sa bozijeg lica.
Za Albertija i Leonarda slikar mora biti nesto kao svestenik,jer su se poboznost i vrlina
smatrali neophodnim delom opreme onoga ko hoce da bude slikar.Slikarstvo je nazivano
bozanskim,a proucavanje slikarske umetnosti trebalo je da vodi ljude ka ljubavi prema
Bogu.Alberti dokazuje da je slikartsvo prikazivalo covesanstvu predmete obozavanja i
time cinilo veoma veliku uslugu poboznosti.
Svetovni duh se pojavio tako sto su se religioznom duhu sve vise nametali zahtevi nauke
i klasicnog znanja,koji su umetnicima postajali sve vazniji.Pesnik i sliakr su nastojali da
steknu ugled posedovanjem intelektualnih vrlina,pored moralnih.Imali su veci ugled ako
su stekli razna znanja-opstu kulturu filozofa,kao i duboko poznavanje tehnickih problem
zanatlija.Oni su unapredjivani delom time sto bi ih svrstali medju ucene ljude,a delom
sto bi ih obelezili kao ljude koji su savladali velike teskoce.
Definicija umetnosti-umetnico je u stvaranju ono sto zadaje umetniku truda i jako
zaposljava njegov talenat,a neumtenicko je u stvaranju ono na sta on ne trosi mnogo
tananosti talenta,jer neumetnicko samo po sebi moze da vidi i obican um.
Postojale su poelmike koja je umetnost najveca-slikarstvo,vajarstvo ili poezija.Alberti je
upotrebljavo takav dokaz za svoje uzdizanje slikarstva iznad poezije.Slikarev genije je
najvisi,jer je njegov medijum najtezi.
Mnogo je znanja zahtevano od uemtnika da bi im se priznali novosteceni drustveni ugled
i slava,i to od filozofskog razumevanja svemirskih zakona,zakona morala i zakona kretanja
do spreme u takvim tehnickim stvarima kao sto su crtanje.retoricki ukras ili metrika.
U renesansi su se paralelno odrzavale dve nauke-nauka o sadrzini i nauka o formi,sto je
bio daleko intelektualniji stav prema umetnosti,nego sto je srednjovekovno negovanje
simbola.
Uspon pesnika i slikara je nastao zahvaljujuci porastu njegovog knjizevnog i tehnickog
znanja.Morao je da ima humanisticko i temeljno obrazovanje.Mora vladati jakim i
bogatim recnikom,biti upoznat sa arheoloskim ostacima,znati istoriju i geografiju.
Slikar je bio tako dragocen clan drustva,da briga o njegovom vaspitanju mora poceti od
rodjenja.
Umetnikova funkcija je tako uzvisena i teska da je za osnovu njegovog rada neophodno
univerzalno obrazovanje.Slikar ne tezi da bude nazvan slikopiscem,vec filzofom,tj.
ljubiteljem mudrosti i tumacenjem formi i uzroka stvari.

5.RAZVOJ RANORENESANSNOG SLIKARSTVA U FIRENCI

Ranorenesansno slikarstvo se javilo oko 1420.godine. Smrcu Lorenca de Medicija
1492.godine se zavrsilo zlatno doba firentinskog slikarstva,a poceli su drustveni i religijski
neredi.Tada je Firencom zavladao protivnik Medicija i ideja Renesanse,svestenik i
porpovednik Djirolamo Savanarola.

Slikarstvo se deli na dve struje:

1.Zidno slikarstvo
2.Oltarske pale(dvo,poliptih)-porucivale su ih crkve za kapele i privatni porucioci za
kucnu upotrebu.Do XIV veka oltar je bio ukrasen predstavom raspeca,a u XIV,XV veku
nastaje marijanski stil(madona sa detetom na prestolu sa svetiteljima,portretima
ktitora).

Procedura slikanja-prvo nastaje crtez kao osnova slike,pa tek onda slika.
Alberti istice da slikar mora da se ugleda na prirodu,ali da mora da ispostuje
geometrijske i amtematicke zakone.
Botege-radionice u kojima majstor okuplja segrte,a svaka od njih je imala svoja pravila.
U botegi Paola Ucela se proucavala perspektiva.
U ranojrenesansi dominanatan je naturalizam,a 30-ih i 40-ih se naturalizam spaja sa
matematikom.
U prvoj polovini XV veka se razvija portret,koji se prvo prikazuje u profilu jer je preuzet
sa ktitorskog portreta.
Razvoj linearne perspective-tokom prve polovine XV veka jedna od glavnih preokupacija
slikara je bilo koriscenje linearne perspektive za postizanje efekata realnih prostora na
slici.Bruneleski i Alberti su uradili niz studija i teoretisanja o ovoj temi.
Prema Vazariju,Paolo Ucelo je bio opsednut perspektivom,a 1450.godine Pjero dela
Franceska je u svojoj slici kao sto je sibanje Hrista pokazao svoje majstorstvo nad
linearnom perspektivom.
Shvatanje svetlosti-Djoto,preteca renesanse,je koristio tonalitete za kreiranje formi,
dok je Paolo Ucelo posle sto godina eksperimentisao sa dramaticnim efektom svetla u
njegovim skoro monohromatskim freskama.Pjero dela Franceska ide dalje,tako sto u
svom delu sibanje Hrista pokazuje kako se svetlo srazmerno siri iz tacke izvora(unutar
zgrade i spolja).
Madona-blazena device Marija je posebno evocirala u Firenci,gde su prikazi Madone i
deteta bili vrlo popularni.U XV i prvoj polovini XVI veka je postojala radionica u kojoj je
dominirala proizvodnja madona.

Fra Andjeliko i fra Filipi su slikali molitvene madone tokom rane renesanse.

Fra Filippo Lippi

Tondo Bogorodica na prestolu sredina XV veka pripisuje se Fra Filipo Lipi. Firentinski
bankar Lionardo Bartolini Salimbeni verovatno je narucio tu sliku da bi proslavio neko
rođenje u porodici. Lipi prikazuje Bogorodicu sa Hristom kao idealnu majku sa detetom.
Ona na vise nacina podseca na Mazacovu Bogorodicu ali fra Filipova Maroija poseduje
vitku eleganciju I neznu ljupkost. Kovrdzavi rub bogorodicine frizure I talasasti nabori
njenog plasta klize prema levoj strani naglasavajuci njen zaokret desno, dajuci njenoj
figuri utisak ljupskosti. Dete Hrist vadi semenke iz nara simbola vecnog zivota. Seme
moze da simbolizuje I plodnost jer je druga tema sveta ana kako radja devicu mariju. Iza
Bogodorice je prizor nalik pozornici koji izgleda neobicno pretrpan. Pojavljuju de
narativni detalji. U pozadini na levoj strani je neterijer koji prikazuje rodjenje bogorodice
u njenu majku, svetu anu u postelji. Desno je sustret svete ane I joakima kod zlatnih
vrata u jerusalimu posto im se boziji andjeo ukazao, svakome posebno I obecao im
rodjenje deteta. Pozadina je predstavljena enterijerom jednog doma,a na prestolu od
sarenog mermera se vide molitvenik i svitak sa upisanim datumom. Nasuprot svim
drugim prikazima ove legende događanje na slici kao da se zbiva pred ulazom u privatnu
kucu.
-NOVO:realisticne pojedinosti i nedisciplinovana perspektiva.

3.Fra Angelico-

glavne karakteristike rada:prefinjenost crteza i elegantnost figura.

Anđeliko je za svoju zajendicu slikao oltarske slike, oslikavao knjige i izradio
mnogobrojne freske u monaskim celijama. Njegova freska Blagovesti, naslikana izmedju
1440 i 1445 godine, postavljena je na vidno mesto na ulazu u spavaonice u crkvi San
Marko u Firenci. Anđeliko smesta dva ucesnika tog događaja u nadsvođeni prostor vrlo
nalik stvarnoj arhitekturi manastira. Perspektivan plan definise prostor iako su figure
prevelike da bi udobno stajale u njemu. Bogorodica i arhandjeo Gavrilo premoscu
prostor pogledima, oni su ponizno prekrstili ruke, cime izrazavaju svoju poniznost Bozijoj
volji. Oblici su ljupki, a ceo ambijent je skroman, daleko od bilo kakve raskosi. Boje su
blede, kompozicija svedena na minimum, a svi oblici su okupani svetloscu mekog sjaja.
Zadrzava Mazacova shvatanja(dostojanstvo,neposrednost i prostorni red),ali njegovi
likovi nikada ne dostizu psihicku samosvest koja karakterise ranorenesansnu sliku coveka.
Natpis u donjem delu freske poziva monahe koji prolaze tuda da izgovore molitvu
Bogorodici. Ta freska sigurno je obogatila njihov zivot posvecen molitvi I razmisljanju sto
je I bio cilj ovakvih slika u prostorima velikih zajednica.

4.Domenico Veneziano- slikar iz Venecije,koji se 1439.godine nastanio u Firenci.-imao je

izvanredan osecaj za boju.
Domeniko Venecijano naslikao je oko 1445 god za glavni oltar crkve Santa Lučija dei
Manjoli u Firenci Bogorodicu sa detetom I svetiteljima. Prikazana je Bogorodica sa
detetom na prestolu uokvirenu arhitekturom I okruzenu svetiteljima poput svetog
zenobija, zastitnika Firence I svete Lucije ranohriscanske mucenice koja u rukama drzi
posudu sa svojim ocima.

-NOVO:jedan od najranijih primera novog tipa oltarske slike koji ce od sredine XV veka
biti popularan,a zove se Sacra Conversazione(Sveti razgovor). Tema Bogorodice okruzene
svetiteljima, ponekad I andjelima naziva se cveti razgovor sto ukazuje na to da slika ne
prica pricu vec nam omogucuje da zavirimo u nebeski dvor pun dostojanstvenih I
otmenih dvorana. Domeniko zamislja taj skup u lozi obasjanoj svetloscu, presvucenoj
ruzicastim I zelenim mermerom. Arhitektura je jasna I uverljiva, a prostor koji ona stvara
je idealan, uzdignut iznad svakidasnjice.Likovi su formalno svecani,ali i medjusobno
povezani i dopustaju nam da budemo u njihovom prisustvu,ali nas ne pozivaju d aim se
pridruzimo.Donatelov uticaj je vidljiv na likovima, koji su
vitki,misicavi,individualizovani,izrazajnih lica.Sveti razgovor je znacajan po svom koloritu i
kompoziciji. Svetao kolorit- sklad ruzicastog, svetlozelenog I belog sa mrljama crvene ,
plave I zute- udruzuje sjaj gotickog slikarstva na dasci sa prirodnim svetlom I prostornom
perspektivom. Sunceva svetlost struju unutra sa desne strane sto se vidi po senci iza
Bogorodice. Povrsine tako snazno odrazavaju svetlost da cak I one koje su osencene
zadrzavaju sjaj boje. Boja, svetlost I prost udruzili su se u ovoj slikida bi nam predocili
viziju u kojoj vernici nalaze utehu.

6.Paolo Ucelo

Firentinski umetnik Paolo Učelo nalikao je bitku kod San Romana kao jednu od tri slike
koje opisuju bitku između Firence I Luke 1432 god. Pobeda Firence u toj bitci bila je
jedan od cinilaca koji su pomogli Kozimu Mediciju da ucvrsti vlast. Učelo prikazuje juris
firentinskih snaga koje vodi kozimov saveznik Nikolo da Tolentino, covek na belom konju
koji vitla generalskom palicom u sredini slike. Učelova slika ostavlja snazan utisak, ne
toliko zbog ratne atmosfere koliko zbog plasticnosti likova I konja koji gaze po mrezi
nacinjenoj od oruzja I komada oklopa. Ti predmeti cine ortogonale perspektivnog plana
koji je tako pazljivo organizovan da ukljucuje I palog vojnika. Gusta ograda od grmlja
omedjuje prednji prostorni pojas iza koga vidimo pejzaz koji se uzdize uz povrsinu slike
umesto da se pvlaci u dubinu prostora. Povrsinska struktura naglasena je mrljama sjajne
boje I oblinom upotrebom zlata koje je sigurno prvobitno bilo jos sjajnije jer je deo
oruzja bio prekriven srebrnom folijom koja je potamnela. Ucelovo delo mnogo duguje
medjunarodnom gotickom stilu I njegovim raskosnim materijalima ali I iskrama
realisticnog opazanja, cemu je dodat element perspektive u oblikovanju likkova I
prostora.

7.Andrea del Castagna-radio je portrete poznatih licnosti(Dantea,Petrarku,Bokaca).

Kastanjo je oko 1447 godine za benediktanski manastir svete Apolonije naslikao svoju
najpoznatiju fresku Tajna Večera. Ta freska je najbolje ocuvana od niza fresaka koje je
naslikao u trpezariji manastira. Događaj je smestio u bogato ukraseno udubljenje
zamisljeno kao produzetak stvarnog postora reflektorijuma- uokvireno klasicnim
pilastrima I drugim antickim ukrasnim elementima . Vesto se sluzeci perspektivom
kastanjo je stvorio prostor koji deluje kao pozornica namenjena takvim zbivanjima.
Snazni kontrasti svetlog I tamnog oblikuju skulptorski zamisljene figure koje sede oko
stola. Kao I u srednjovekovnim prikazima te teme Juda sedi usamljen sa druge strane
stola koja je blize posmatracu, preko puta Hrista.Stroga simetrija arhitekture,istaknuta
intarzijama u boji,nemece slican red i medju figurama i preti da ih zarobi. Medju
apostolima nema mnogo komunikacije- tu I tamo pokoji pogled ili pokret pa je ceo prizor
uronjen u tisinu. Kastanjo je prekidajuci tradiciju I pravila perspektive posegao za smelim
nacinom razbijanja simetrije I usredsredio se na dramaticnost prizora. Pet od sest
mermernih ploca na zidu iza stola ispunjno je mermerom prigusenih nijansi, a iznad
glava sevtog petra , Jude I Hrista mermerne zile su tako napadne I dramaticne da se cini
kao da se munja spusta na judinu glavu kako bi privukla nasu paznju na tri kljucna lika.
Kaluđerice koje su obedovale pred takvom freskom nalazile su u njoj uzor koji treba
slediti kao I primer koji treba izbegavati.

David
-slika na koznom stitu,koji je nemenjen za ukras,a ne za zastitu.
-smatra se da je njegov vlasnik zeleo da pokaze analogiju izmedju sebe i biblijskog
heroja,jer je ovde David prkosan koliko i pobednik.
-vidljiv je graciozan pokret,koji je izrazen stavom,kosom i draperijom koju je uskovitlao
vetar.
-David vise lici na reljef nego na slobodnu figuru
-NOVO:David je rano svedocanstvo o shvatanju koje ce biti dominantno u drugoj polovini
XV veka.

Pala Stroci naručio je od Đentila da Fabrijana da naslika oltarsku fresku Poklonjenje

mudraca koju je djentile potpisao I Datirao 1423. Đentile je radio po celoj severnoj italiji
ustilu koji po nekim obelezjima pripada medjunarodnoj gotici severne Evrope. Raskosan
pozlaceni okvir slike sa trostrukim lukom , sa predelom I figurama u zabatima okruzuje
jedinstven prizor sredisnjeg polja. Posetu mudraca Vitlejemu kako bi priznali
novorodjenog isusa kao kralja. Povorka raskosno odevenih jahaca I konja, pasa I
egzoticnih zivotinja (majmuna, leoparda, kamila) ispunjava prednji plan slike, a tri
mudraca krecu da se poklone detetu koje sedi u majcinom krilu na levoj strani. Iza staje I
stena koje uokviruju prvi plan slike , predeo vijuga najvise do lukova okvira a u udaljenim
delovim slike pojavljuju se mudraci na putu za Vitlejem, gradovi I dvorci obelezavaju
njihov put. Tako uprkos jedinstvenom predelu na glavnoj slici istovremeno postoji
nekoliko epizoda price. Drugi trenuci price- rodjenje isusa, bekstvo u Egipat, prikazanje u
hramu- nalaze se na podnozju glavnog prizora oltara. Sitne slike u zabatima iznad
sredisnje slike vode nas na pocetak price-blagovesti. Oltarska slika Đentilea de Fabrijana
Predstavlja događaje oko Poklonjenja mudraca na omen I raskosan nacin. Ne samo sto je
slika puna elegantnih figura, odevenih u sjajne brokatne haljine I okruzenih zivopisnom
pratnjom, nego I sija od zlatnih listica I ukrasenih povrsina. Kraljevi koji takođe imaju
oreole, svedocene samo o medjunarodnom priznanju hristovog bozanskog porekla nego
I prikazuju tri covekova doba, mladost, srednju dob I starost. Umetnik je do krajnosti
ispunio prostor- slavljenicka povorka sa ljudima I zivotinjama ukljucujuci nekoliko
savrseno naslikanih konja kao da zasenjuje svetu porodicu na levoj strani. Uprkos
mnostvu zlatna svetlost objedinjuje celu sliku, osvetljavajuci telo zivotinja, lica ljudi I
delove pejzaza. Ti oblici su meko oblikovani da bi se postigao utisak zapremine figura I da
bi se stvorila protivteza ravnoj zlatnoj pozadini. Izvor svetlosti koja oblikuje figure I samu
stali je misticna svetlost koja izvire iz samog deteta.

Jedan od Girlandajovih najdirljivih portreta jeste deda I unuk koji obicno smestaju u
1480 godinu. Uprkos vrlo specificnoj fizionomiji starca kome je nos nagrđen rozaceom
( koznom bolescu) portretisane licnosti ostale su nepoznate. Bliskost izrazena pokretima
pokazuje da je rec o dva narastaja iste porodice, ako je tako onda slika prikazuje
kotinuitet porodicne linije. Iako je tekstura ponekad uopstena, a kompozicija
geometrijski organizovana, Girlandajova briga za detalje svedoci o njegovom poznavanju
nizozemske umetnosti. Pogled na predeo sa prozora koji prekida ravninu slike takođe je
zamisao koja potice iz severne evrope.

Sikstinska kapela dobila je naziv po papi Sikstu IV. Oko 1481- 1482 papa Sikst je narucio
ciklus fresaka za zidove kapele koje ce prikazivati događaje iz Mojsijevog I Hristovog
života koje predstavljaju stari I novi zavet. Za taj posao je pozvao veliki broj poznatih
slikara srednje Italije a među njima Boticelija, Girlandaja I Pjetra Peruđina. Freska
Predaja kljuceva od Pjetra Peruđina je strogo simetricna kompozicija koja naglasava
narocitu vaznost teme prikazane u tom posebnom okruzenju : autoritet svetog petra kao
prvog pape I svih onih koji su ga sledili pociva na cinjenici da je primio kljuceve nebeskog
kraljevstva od samoga hrista. Likovi imaju nabranu odecu I idealizovane crte poput onih
kod Verokija u cijoj je radionici Peruđino neko vreme radio. Svedoci svecanog događaja
su pored apostola I nekolicina savremenika sa vrlo individualizovanim crtama lica. U
prostranoj pozadini odvijaju se dve scene: na levoj strani, u srednjem planu, tece prica o
poreskom novcicu a na desnoj pokusaj kamenovanja Hrista. Natpis na dva rimska
slavoluka ( uzor konstantinov spomenik) upoređuje Siksta sa Solomonom koji je izgradio
jerusalimski hram. Ti slavoluci stoje uz bok kupolaste građevine u kojoj vidimo idealnu
crkvu Albertijevog traktata o arhitekturi. Albertijevska je I matematicki tacno izvedena
perspektiva koja prizoru daje prostornu jasnocu. Simetrija I jasno izrađen prostor prikaza
izraz su obelezja vladavine Siksta IV ne samo u duhovnom nego I u svetovnom smislu.
Luka Sinjoreli ( papa Aleksandar VI- kapela svetog bruzija 1499) Tema odabrana za freske
jeste kraj sveta kakav je najavljen u knjizi otkrovenja. Jedana od freski vrednih spomena
jeste freska Prokletnici baceni u pakao. Sinjoreli je naslikao prizor sa gomilom tela koje
đavoli guraju nadole I muce a vrata pakla ih zeze, dok arhanđeo Mihailo nadgleda
njihovo kaznjavanje. Sinjoreli nadahnut misicavim telima na Palajuolovim slikama koristi
se nagim telom kao izrazajnim sredstvom : prokleti se izvijaju pri cemu im telo izrazava
muke koje prozivljavaju. Haoticna kompozicija I zgusnuti prostor ostra su suprotnost
perudjinovoj predaji kljuceva.

6.DONATELO

Donatelo,italijanski majstor vajarstva u mermeru i bronzi,je rodjen 1386.godine u

Firenci,a umire 1466.godine u Firenci.Smatran je jednim od najvecih vajara italijanske
renesanse. Bio je naklonjen idejama humanizma i odlican poznavalac anticke grcke i
rimske umetnosti. Kao sin firentinskog preradjivaca vune,postao je clan radionice
Lorenca Gibertija,gde je naucio tehniku vajanja u bronzi radeci kod Gilbertija na vratima
krstionice. Glavna karakteristika njegovog rada:klackanje izmedju naturalizma i
idealizovanja.

NOVO:Donatelo je prvi vajar,koji se od vremena Rimskog Carstva usudio da predstavi

nago ljudsko telo.
Iako je bio vajar,Donatelo je projektovao na svojim reljefima trodimenzionalni prostor
pomocu linearne i vazdusne perspektive.
Znacaj-Donatelo je statuu oslobodio njenog okvira.
DELA
Donatelo je prvi deo svojih aktivnosti posvetio radu na porudzbinama za katedralu i Or
San Michele.
Sveti Marko
-mermerna statua za crkvu Or San Michele u Firenci.
-postavljena u duboku goticku nisu,savrseno uravnotezena i samostalna
-NOVO:prva statua posle antike koja je sposobna da stoji sama za sebe,tj.koja je osvojila
klasicni kontrapost.
-ljudsko telo:artikulisan sklop sposoban za kretanje
-draperija:odvojen,drugorazredni element,kao da moze da skine tu odecu.
-jedan od prvih primera centralne tacke perspective u skulpturi.
Sveti Djordje
-mermerna statua za crkvu Or San Michele u Firenci
-nisa je plica od nise Svetog Marka
-telo i udovi su elasticni,a stav sa isturenom nogom pokazuje spremnost na borbu,jer je
on svetac-ratnik(u desnoj ruci je drzao koplje ili mac).
Sveti Djordje i azdaja
-ispod nise se nalazi ploca u reljefu koja pokazuje njegov najpoznatiji podvig:ubijanje
azdaje,dok je devojka sa desne strane zarobljena u dubini(figure u prvom planu su u
visokom reljefu,a udaljeniji predmeti su utonuli u pozadinu).
-koherentnost u atmosferi,tako sto su u prizoru fino iznijansirani odnosi svetlo-
tamnog,kojima je postignuta iluzija prostora,vazduha i atmosfere.
Zuccone(Prorok)
-zuccone=tikvasta glava ili celavac
-na zvoiku firentinske katedrale
-NOVO:prorok ga je podsetio na rimske govornike,koje je on smatrao Bogom
nadahnute,te ga je odenuo u klasicnu odecu,a glava je ruzna i plemenita kao i na
rimskim portretima iz III v.n.e.
-NOVO:prvo od njegovih sacuvanih dela koje nosi njegov potpis.
-snaga izraza dominira
Irodova gozba
-pozlacena bronza za krstionicu Sv.Jovana u krstionici sijenske katedrale.
-teziste drame je na levoj strani(dzelat koji daje Irodu glavu Sv.Jovana),a na desnoj strani
su Saloma koja igra i vecina posmatraca,dok je sredina prazna.
-prazna sredina istice grozan prizor vise nego pokreti i izrazi svedoka.
-centrifugalni pokreti likova stvaraju utisak da se slika nastavlja u nedogled.
-arhitektura nije vise goticka,vec predstavlja novi stil koji je uveo Filippo Bruneleski.
-NOVO:najraniji sacuvani primer likovnog prostora konstrukisanog po sistemu linerane
perspektive.
David
-oko 1430.godine Kozmo Medici,pokrovitelj umetnosti u njegovo doba,je porucio Davida
za sud Palaco medici.
-bronzana statua u Narodnom muzeju u Firenci
-uticaj Gibertija
-statua je bila predvidjena za katedralu,ali je premestena u palatu Vekijo,gde je bila
patriotski symbol.
-NOVO:prva naga statua u prirodnoj velicini od antike,a koja je potpuno slobodna.
-David nosi ukrasene vojnicke cizme i sesir.
-smatra se da je nacinjena za mecenu i da je trebala da stoji u dvoristu,tako da bude
vidljiva sa svih strana.
-podseca na klasicnu statuu samo po kontrapostu.
-David je poluodrasli decak,tako da ne postoji rasclanjen torso na misice.
David i Antonio del Polajuolo
-smatra se da je David prva skulptura akta u punoj trodimenzionalnosti posle pada
Rimskog Carstva.
Herkul i Antej
-jednostavna uverljivost i realistican pokret Herkula i Anteja.
-zanimanje za coveka kakav je u realnosti.
Donatelo je uveo elemenat zaravnjenosti koji postaje karakteristican za renesansni
bareljef.
Zaravnjenost-tradicionalna tehnika sabijanja svih povrsina u bareljefu.U bareljefu su
figure u prvom planu uredjene u dubljem reljefu,istaknutije u odnosu na pozadinu nego
figure u drugom planu.
Konjanicki spomenik Gatamelati
-u Padovi na trgu Santo
-verizam snaznog i tacnog predstavljanja konja i konjanika sjedinjuje se sa izveznom
dozom apstrakcije.
Sv.Jovan Jevandjelista
-figura predvidjena za fasadu firentinske katedrale u sedecem polozaju.
Raspece
-u drvetu za baziliku Svetog Krsta.
Gattamelata
-bronzana konjanicka statua,koja slobodno stoji, u Piazza del Santo u Padovi
-Gattamelata je bio preminuli zapovednik mletacke vojske
-nalazi se na visokom postolju u blizini fasade crkve posvecene Sv.Antoniju
Padovanskom.
-vidljiv je snazan utisak,osecanje za ravnotezu i dostojanstvo.
-konj je toliko velik da jahac mora da vlada njime autoritetom svoje zapovesti.
-Gattamelata nije deo grobnice,vec je namenjen da obesmrti slavu velikog vojnika.
-ovaj spomenik je porucila Mletacka Republika da ukase posebnu pocast sluzbi.
-ovaj lik sjedinjuje ideal i stvarnost
-oklop je kombinacija moderne konstrukcije i klasicnih pojedinosti
-glava je neobicno individualna,ali obdarena i rimskom plemenitoscu.

7.GIBERTI
Istorija
Lorenco Giberti je bio italijanski vajar,zlatar i slikar rane renesanse,koji je izradio vrata na
krstionici katedrale u Firenci,gde je I rodjen.
Njegov spis ‘’Commentarii’’ je vredan document za izucavanje italijanske arhitekture i
slikarstva.Ovaj rad je bio glavni izvor za Vazarija.
-bio je kolekcionar artefakata i istoricar,aktivno ukljucen u sirenje humanistickih ideja.
-anticki uzori u kontrapostu,torzou decaka,ponavljanje antickih ideala.
-glavna karakteristika njegovih radova je gracioznost.
DELA
Bronzana vrata
-Giberti je pobedio na konkursu iz 1401-2.godine za bronzana vrata krstionice u Firenci
-originalan plan je bio da se prikazu scene iz Starog zaveta,ali je plan promenjen u
prikaze scena iz Novog zaveta.
-njegovo divljenje prema klasicnoj umetnosti je ispoljeno u torzu Isaka.
-ukljucio je pozadinu,jer stena kao da izlazi iz povrsine i spaja se sa celim prizorom.
-zrtvenik je anticki
-andjeo je prikazan u skracenju kako ulece(poput Djota)
-prisutna je dramatika,jer mu jos nije pokazao noz,jos se ocekuje.
-tema konkursa je bila Adamova zrtva
-zadrzao je cetvorolist(goticki)
Druga bronzana vrata
-za krstionicu u Firenci.
-dobila su ime rajska vrata,jer ih krasi deset velikih reljefa u cetvrtastim okvirima i
pokazuju umetnikovo uspesno prilagodjavanje.
Gibert je dugo radio Severna vrata,a od 1425-52.godine je radio na Istocnim vratima.
-ovde su teme iz Starog zavtea,a vrata su pozlacena.
Prica o Jakovu i Isaku
-detalj sa Rajskih vrata,pozlacena bronza u krstionici u Firenci.
-konstrukcija perspective je neusiljena i pouzdanija.
-okvir je prostrana dvorana,primer ranorenesansnog arhitektonskog prostora koji
odrazava zrelu umetnost Bruneleskija.
-likovi su otmeni i odisu ljupkim klasicizmom,sto podseca na medjunarondi goticki stil.
Hrist pred pilatom
-u levom delu je prikazana figura u kontrapostu
-sve se glave razlikuju
-neka lica su idealizovana,a neka su individualizovana.
Tajna vecera
-zadrzan je cetvorolist
-pozadina je neobradjena,nije sasvim ukljucena u pricu
-obnova portreta,svaki je individualizovan
-prisutna je gracioznost.
Nojevo pijanstvo
-NOVO:vise dogadjaja je grupisano na jedan panel i prica kao da tece
-savladavanje figura i tkanina,te je vidljiva njihova prirodnost.

8.MAZACO
Istorija
Tomazo di ser Djovani Mazaco vazi uz Djota za najznacajnijeg italijanskog slikara rane
Renesanse,koji je poznat po svojim realisticnim freskama.
Od oko 1417.godine je ziveo u Firenci,gde je slikarstvo ucio kod Mazolina.Upravo jet u
dobio nadimak Mazaco(Veliki Tomazo),da bi se razlikovao od ucitelja(Mazolino-Mali
Tomazo).Umro je sa svega 27 godina.Uprkos kratkoj karijeri,uticao je na druge umetnike.
Odlazak u Rim je uticao da se oslobodi gotickog i vizantijskog uticaja,a to je vidljivo na
oltaru za Karmelo crkvu u Pizi.
Jedan je od prvih koji je koristio naucnu perspektivu u svom slikarstvu.
NOVO:Mazacove freske su najraniji spomenici humanizma i najraniji primeri plasticnosti
u sliakrstvu.
NOVO:u njegovim slikama se pojavljuje senka.
Uticaj- Bruneleski(naucio ga je matematickim principima perspective),
Donatelo(realisticno predstavljanje ljudskih figura u prostoru).
Mazaca su savremenici smatrali Bruneleskijem slikarstva,jer je bio zacetnik novog nacina
slikanja.
Znacaj-udaljio je italijansko slikarstvo od idelazima i dekorativnosti goticke umetnosti i
priblizio da prirodi i idejama humanizma.
Uticao je najvise na Mikelandjela.
DELA
Glavne karakteristike:monumentalnost,smireno velicanstven izgled lica koja
prikazuje,pokreti su uzdrazani i odmereni,poneka figura je potpuno nepokretna,ali je
svaka licnost precizno prikazana na sceni koju cini ambijent slike,posmatranje likova kao
ucesnika u jednom imaginarnom pozoristu.
Madona sa detetom
-na oltaru u Karmeo crkvi u Pizi.
-oslobadjanje od gotickog i vizantijskog uticaja.
Kapela Brankaci
-u firentinskoj crkvi Santa Marija del Karmine
-oslikali su je Mazaco i Mazolino 1424-26.godine
--predstavljen je zivot apostola Petra
-ekspresivno,upotreba perspective i boje
-sluzilo kao inspiracija za Mikelandjela.
Poreski novcic(katasto)
-najcuvenija freska iz grupe fresaka u Brancacciovoj kapeli u Sta Marija del Karmine.
-Firenca,crkva del Karmine
-prikazuje istorijski dogadjaj kada je Firenca dozivela poraz od Milana,te su se Firentinci i
svestenici oporezivali.
-scena je retka,jer pokazuje kako i sam Bog blagosilja oporezivanje.
-prikazuje povezano pricanje(simultano),tj.pricu iz Jevandjela po Mateju.
-akcenat je na Hristu i grupi apostola oko njega,koji su individualizovani.
-prikazuje lica u skladu sa pisanim izvorima.
-u sredini Hrist poducava Petra kako da uhvati ribu,u cijim se ustima nalazi novac za
poreznika,a ulevo u daljini je prikazan Petar kako vadi novcic iz ribljih usta,a desno ga
daje porezniku.
-kontrapost:figure dobijaju volumen,odeca prirodno pada.
-ovde Mazaco nije uskladio svoju perspektivu sa stvarnim nivoom naseg oka.
-Mazaco ovde upravlja mlazom svetlosti i sluzi se vazdusnom perspektivom u fino
nijansiranim tonovima pejzaza.
Izgnanje iz raja
-freska iz Brancaccijeve kapele
-prikazano je zgrceno ljudsko telo u pokretu.
-visok,uzan format ostavlja malo mesta za prostorni okvir.
-slobodan i neogranicen prostor je prikazan uz fino modelovanje atmosfere i andjela koji
je smelo skracen.
-Adam i Eva su prikazani u bolu,ali prikazani kao lepota i snaga ljudskog nagog tela.Adam
je pokrio rukom lice,a Eva stiti sramotu.
-ulazi se u domen podrazavanja.
Poliptih
-za karmelicansku crkvu Santa Marija del Karmine u Pizi
-na drvetu,na centralnom panou je prikazana Madona na prestolu
-tradicionalni elementi su zlatna pozadina,veliki presto sa visokim naslonom,a sa obe
strane su andjeli koji se klanjaju
-andjeli su sviraci na lauti,a mali Hrist ne vredja vise jeduci groz.

Freska Sveto trojstvo

-u crkvi Santa Marija Novela u Firenci
-prvi primer upotrebe linearne perspective u slikarstvu i anatomski preciznog prikaza
ljudskog tela.
-freska prikazuje Sv.Trojicu sa Bogorodicom,Sv.Jovanom jevandjelistom i sa dva donatora.
-najnizi deo freske prikazuje jedan kostur koji lezi na sarkofagu sa ital.natpisom:’’Ono sto
si ti,ja sam nekad bio;ono sto sam ja,t ices biti’’.
-podseca na Djota,zbog osecaja monumentalnosti,strogosti kompozicije i skulpturne
zapremine.
-likovi su odeveni aktovi,a draperija pada kao prava.
-okvir ukazuje na vladanje naucnom perspektivom i Brunelesijevom novom
arhitekturom.
NOVO-prvi put u istoriji su nam dati svi potrebni podaci za merenje dubine tog
naslikanog enterijera(sve upravne linije na slici se stizu u jednoj tacki ispod podnozja
krsta).
Sveti Petar leci svojom senkom
-ciklus Svetog Petra.
-NOVO:do renesanse ova scena nije postojala.
-individualizovanje bogalja je prisutno.
-vidljiv je osecaj hladnoce nagog tela.
-pozadina je sematizovana.
-sukob prostora i ravne povrsine.
Madona na tronu
-madona ima kraljevsko plavu odoru.
-tron ima arhitektonsku strukturu.
-andjeli su dole i prate prostor.
-nimbovi su u ravni slike.

9.BOTICELI
Istorija
Sandro Boticeli,rodjen 1445.godine u Firenci,a umire 1510.godine u Firenci,je bio
italijanski slikar firentinske skole ranog renesansnog slikarstva.Iako je bio jedan od
najvecih ranorenesansnih slikara,bio je vekovima malo poznat nakon smrti.Otkriven je
krajem XIV veka od strane grupe umetnika u Engleskoj,pod nazivom Prerafaeliti.
U pocetku je ucio zlatarski zanat,a zatim je u skoli Filipa Lipija proveo tri godine.
U Firenci je bio sticenik nekoliko clanova porodice Medici,jer je sliako portrete porodice,
mnoge religiozne slike(najznacajnija je Poklonjenje tri kralja).
Boticelijeve najoriginalnije slike su one koje ilustruju grcke i rimske legende.
Najpoznatije njegove dve slike su Primavera i Radjanje Venere.
Iako veoma uspesan,na vrhuncu karijere koja je predstavljala jedan individualan i
graciozni stil zasnovan na ritmickim mogucnostima konture,on je pao.
Slikao je teme iz grcke mitologije i alegorijske slike u duhu humanizma.
Njegova pozna dela predstavljaju povratak na ekspresivno-emotivne religijske motive
kasne Gotike.
Kada je Firencom zavladao protivnik Medicija i ideja renesanse,svestenik i propovednik
Djirolamo Savanarola,Boticeli je slikao pod njegovim uticajem samo religijske teme.
Sandro Boticeli je pripadao konzervativnoj struji-stvaraoci su se tesko odrekli blestavih
rezultata predrenesansnih slika,tj.najvaznija im je elegancija u stvaranju,a koja se
uspostavlja crtanjem oblika pomocu kontura.
Predstavnic su Beato Andjeliko,Boticeli i Kranah.
Karakteristike:koriste naturalizam,perspektivu,proucavanje anatomije,elegancije
pokreta,nabora i boje,pozadine kao iz bajke,strogost,monumentalnost.
Nacin poimanja slike:nosilac je povrsina na kojoj se crtezom i bojom predstavljaju
scene,tj.
vazna je shema prema kojoj se ta povrsina deli i elegancija sa kojom figure to ostvaruju.
DELA
-uticaj:Filipo Lipi,Verokijo
-uticao je na:Rafaela,Mikelandjela,Prerafaelite
Sv.Avgustin
-freska za crkvu Ognissanti u Firenci.
-stil je monumentalan,sa akcentom na naturalizam.
Rodjenje Venere
-nalazi se u Galeriji Ufici u Firenci.
-opisuje boginju Veneru,koja izlazi iz mora.
-elegancija figure sa mekim uvojcima i ljupko drzanje tela.
-stvorio je specifican prepoznatljiv tip zenske lepote.
-pokret se ne radja u samim likovima,vec im je nametnut spolja,tako da nikako ne izlazi iz
povrsine platna.
Misticna rodjenja
-jedina slika sa Boticelijevim potpisom.
-nosi grobni natpis sa predvidjanjem kraje ovog sveta i pocetka novog poretka.
Sikstinska kapela
-1481.godine ga je pozvao papa Sikstus IV da zajedno sa drugim umetnicima oslika
kapelu portretima prethodnih papa.
Primavera
-sastoji se od ikone prolecne obnove firentinske renesanse,leta,Rodjenje
Venere,Palas,Kentaur,sa leva an desno:merkur,tri vrline,venera.flora.
-radovi ne ilustruju odredjene tekstove,vec se svaki oslanja na nekoliko tekstova koji su
znacajni za njega.
10.PJERO DELA FRANCESKA
Istorija
Pjero,mladic iz jugoistocne Toskane,je vrlo rano dosao kao pomocnik Domenika
Venecijana u Firencu,gde je saznao za razvijene tradicije perspective koje je razvio Paolo
Ucelo.Radio je za dvorove u Urbinu,Ferari(ostavio je snazan uticaj na ferarske
slikare),Arecu.Napustio je Firencu posle nekoliko godina i nije se vise vracao.Smatra se
da je izgubio vid pred kraj zivota.
Znacaj-prosirio je znanja o perspektivi teorijskim putem kroz traktate i prakticno
vazdusnom perspektivom i bojenim refleksima koji su unistavali lokalni ton.
Najpoznatija dela:Federigo da Montefeltro i njegova zena,Idealan grad,Krstenje Hrista,
Bicevanje Hrista.
Dela
Glavne karakteristike-snazno i monumentalno prikazivanje licnosti,zanimanje za
matematicku konstrukciju pejzaza ambijenata koji ih okruzuju,svetao kolorit,dominiraju
religiozni radovi koji su obelezeli njegovu jasnocu i mir.
Perspektiva je osnovna komponenta u njegovim radovima.Verovao je u naucnu
perspektivu kao osnovu slikarstva.
Matematicko shvatanje:slikao je glave,ruke,draperije kao varijacije ili spojeve
lopta,cilindara,kupe,kocke(najraniji prethodnik apstraktnih slikara).
Uticaj-Mazaco(osnivac italijanskog renesansnog slikarstva),Domeniko
Veneciano(kolorit;sa njim je radio freske u bolnici Santa Maria Nuovo u Firenci),Firenca(u
njoj je video mnoga dela Donatela,Bruneleskija,Mazaca,Fra Andjelika.
DELA
Bicevanje Hrista
-Knezev dvor,Urbino
-prostor za figure je strogo logican,ali je to jos uvek scenski realizam(obavezan je
centralni pogled na scenu)
-licnosti su u posebnim pozama,uokvirene arhitekturom.
Portret Vojvode Federika da Montefeltra
-Ufici,Firenca
-model se posmatra tacno iz profila(jednostavno ali ne mnogo realisticno resenje)
-slikar jos okleva u koncentrisanju na ljudsku figuru i uklapa je u prirodan rasplinut
ambijent.
Otkrivanje Casnog krsta
-iz ciklusa fresaka u hour S.Francesca u Arecu (oko 1452.)
-prikazana je legenda o pravom krstu
-prikazana je Jelena,majka Konstantina Velikog,kako otkriva Casni krst i dva krsta na
kojima su bili razapeti razbojnici pored Hrista.
-kolorit je svetao i podseca na jutarnju suncevu svetlost
-svetlost sluzi dad a trodimenzionalnost svakom obilku i da pricu ucini dramaticnijom.
-likovi su uzviseni,kao da pripadaju nekoj herojskoj rasi.
-vidiljivi su pogledi i gestovi likova,a ne izrazi lica.
11.VISOKA RENESANSA U RIMU (1495-1520)
Majstori XVI veka-Leonardo,Bramante,Mikelandjelo,Rafaelo,Djordjone,Ticijan.Oni su
predstavljali vrhunac,klasicnu fazu renesansne umetnosti. Za taj kult slave zahvaljujemo
delimično pokroviteljima umetnosti koji su od tih malobrojnih nadarenih i ambicioznih
ljudi narucivali umenicka dela. U tom razdoblju zahtevni pokrovitelji- vladari, pape,
knjezevi- delovali su udruzeno sa inovativnim umetnicima. Pokrovitelji su se otimali za
dela tih umetnika, a ta praksa nastala je vec na pocetku XV veka u Firenci; vestine
pojedinih umetnika proveravane su nadmetanjem sa vestinama drugih, cime su oni
podsticani na inovacije i u tehnici i u izrazajnosti. Ugled mecena doprinosio je
misterioznoj atmosferi koja je obavijala umetnike a slava umetnika povecavala je ugled
mecena. Tu grupu umentika istice majstorstvo njihove tehnike u odabranom sredstvu i
unutar njihovog nacina izrazavanja. Svaki od tih umetnika razvio je poseban likovni stil,
ponikao na idejama XV veka, ali koji je zahvaljujuci njihovomlicnom stilu, poznavanju
intelektualnih trendova tog doba i njihovom trudu urodio takva umetnicka dela za koja
su savremenici smatrali da su nadmasila i prirodu i anticke uzore. Njihova likovna dela
imaju neka zajednicka obelezja : oponasanje prirode koje idealizuje oblike cak i kad
kopira prirodu, shvatanje antickih oblika i oslanjanje na njih, ravnotezu i jasnocu
kompozicije i snagu osecanja.
Visoka renesansa-kulminacija rane renesanse sa jedne strane i pocetka neceg novog sa
druge strane.
Suvereni genije-ova teznja da se umetnik tako posmatra je najizrazenija u prvoj polovini
XVI veka.
Platonovo shvatanje genija-duh koji se uvlaci u pesnika i navodi gad a stvara u
Bozanskom zanosu.
Marsilio Ficino-neoplatonicar,koji je shvatanje Platonovog genija prosirio na
arhitektu,vajara i sliakra.Ovaj kult genija je veoma uticao na umetnike visoke
ranesanse,tako sto ih je podsticao na ambiciozne ciljeve i nagonio njihove pokrovitelje da
potpomazu takve poduhvate.
Medjutim,ambicije su cesto prevazilazile ljudske mogucnosti,te su bile cesto
osujecene,te se umetnik nakon toga osecao kao zrtva zle kobi.
Vera u bozansko poreklo nadahnuca-navodila je umetnika da se osloni an subjektivna,a
ne na objektivna merila istine i lepote.
Ranorenesansni umetnici-su se osecali sputani pravilima za koja su verovali da su
univerzalno vazeca(numericki odnosi muzicke harmonije i pravila naucne perspective).
Ovi umetnici su prokrcili jedan put umetnicima koji su pripadali istom stilu razdoblja.
Visokorenesansni umetnici-su stvorili novu dramu i retoriku,da bi uticali na
posmatraca,sta znaci da ih nije interesovao toliko racionalni red koliko vizuelni
efekat.Njihova dela postaju klasicna sama po sebi.
Ovi umetnici nisu prokrcili put jednom stilu razdoblja koji bi se mogao primenjivati na sve
gradacije kvaliteta.
Visoka renesansa je dala mali broj majstora,jer se ona ugasila sa ljudima koji su je
stvorili.
Od svih velikih majstora,samo su Mikelandjelo i Ticijan preziveli 1520.godinu.
Priroda visoke renesanse je ogranicena i nestabilna,ali je njen uticaj na kasniju umetnost
ogroman.
Glavni spomenici visoke renesanse poticu izmedju 1495.i 1520.godine.
Glavne karakteristike:simetricnost,harmonicna kompozicija i boja,difuzno svetlo(daje
utisak celovitosti),jasnoca kompozicije.
Rim postaje srediste italijanske umetnosti u prvoj cetvrtini XVI veka.
Papa Julije II-vladao od 1503-13.godine.On je odlucio da zameni staru baziliku Sv.Petra
jednom velicanstvenom crkvom,koju je poverio Bramanteu.Papa je tezio da ujedini celu
Italiju pod svojom vlascu,kako bi stekao svetovnu moc.
Iako je Bramante bio najstariji,pocasno mesto najranijem majstoru visoke renesanse
pripada Leonardu da Vinciju.
Znacaj Bramantea-oziveo rimsku tehniku betona,jer je beton omogucavao gipkije
projekte u odnosu na tesani kamen ili opeku koja s ekoristila u srednjem veku.
1.Donato Bramante
-umetnik koji je radio za Vojvodu od Milana.Nakon poraza Milana od Francuza,odlazi u
Rim.
-u Rimu postaje tvorac arhitekture visoke renesanse.
Tempietto(kapela)
-u crkvi Sv.Petra u Montoriju.
-nadimak mali hram
-projektovana posle 1500.godine.
-kapela obelezava mesto raspeca Sv.Petra i po planu je trebalo da bude okruzena
okruglim dvoristem sa kolonadom.
-NOVO:imao je nameru da kapelu postavi u vec uoblicen spoljasnji prostor.
-trostepena platforma,strogi dorski red kolonade podsecaju na arhitekturu klasicnih
hramova.
-primena vajanih zidova na samom Tempijetu i u dvoristu.
-nise su duboko usecene,izdubljene u teskoj masi zidova.
-protivteza udubljenjima su konveksan oblik kupole i jako istaknuti profili i venci.
-Tempijato ima monumentalnu tezinu koja uteruje u laz njegovu skromnu velicinu.
Plan za crkvu Sv.Petra u Rimu
-izjavio je da ce postaviti Panteon na vrh Konstantinove bazilike.
-projekat se odlikuje pravom carskom velicanstvenoscu,jer poseduje ogromnu kupolu
(poluloptasta kao i na Tempijetu),koja krunise presek krakova grckog krsta sa
poluoblicastim svodovima,dok cetiri manje kupole i visoki tornjevi popunjavaju
uglove(ukupno pet kupola).
-projekat ispunjava sve zahteve Albertijeve sakralne arhitekture.
-zasnovan je na krugu i kvadratu i strogo je simetrican.
-predvidjena su cetiri identicna procelja.
-1514.godine Bramante umire,te njegovi ucenici nastavljaju izgradnju,ali nesto
izmenjenijeg plana.
-tek 1546.godine ce izgradnju nastaviti Mikelandjelo.
-na spoljasnjosti preovladjuju geometrijski oblici,a u unutrasnjosti vajani zidovi.
Medalja sa predstavom Bramanteovog projekta za crkvu Sv.Petra
-prikazan je pocetak radova na izgradnji u netacnoj perspektivi.

12.UMETNOST I NEOPLATONIZAM MIKELANDJELA

Zivot
Mikelandjelova pisma,spisi su licne ili poslovne prirode,tako da nisu bili od velikog
znacaja.
Njegovi stihovi(ljubavne pesme,soneti)su imale veliki znacaj.
Pored stihova,znacajna su svedocanstva trojice ljudi:
1.portugalski slikar Fransisko de Holanda je u svojim dijalozima opisao Mikelandjelov
zivot.
2.Vazarije je knjzi ‘’Zivoti’’objavio 1550.godine prvo izdanje,a 1568.godine drugo
prosireno.Vazari istice njegovo posvecivanje anatomiji i seciranju tela.
3.Askanio Kondivi je bio Mikelandjelov ucenk koji je 1553.godine objavio biografiju svog
ucitelja.Kondivi govori o njagovom poznavanju perspektive.
Mikelandjelo Bonaroti je rodjen 1475,a umire 1564.godine.
Ucio je kod majstora koji su pripadali kvatrocentu.
Uticaji-Mikelandjelo je bio izdanak naucnicke tradicije firentinskog slikarstva,ali je na
njega uticao neoplatonizam Marsilija Ficina,religiozne reforme Savonarole.
Glavne karakteristike-dvojstvo izmedju tela i duse je davalo likovima patos,prividno
spokojstvo,ekonomicnost u izrazavanju(fokusira se na glavno,bez detalja).
Sredinom XVI veka vlada misljenje da je Mikelandjelo bio ekscentricni genije,brilijantniji
od svih drugih u njegovoj oblasti,crtanju muskog akta,ali neuravnotezen i bez ljupkosti i
uzdrzanosti,koje su od sustinske vaznosti za velikog umetnika.
Umetnost za njega nije bila nauka vec pravljenje coveka,slicno bozanskom stvaranju.
Smatrao je da slikarstvo treba da podrazava zaokrugljenost vajanih oblika,a da
arhitektura mora da se sluzi organskim sklopom ljudske figure.
Divio se Djotu,Mazacu,Donatelu.
Neoplatonizam
Mikelandjelova vera u lepotu materijalnog sveta je bila ogromna.
Njegovi rani ljubavni soneti odrazavaju ovo osecanje u izrazavanju jake emocionalne i
fizicke strasti usmerene ka vidljivoj i duhovnoj lepoti.
On nije verovao u verno podrazavanje prirode.
Za Mikelandjela umetnik do lepote,koja je iznad prirodne,stize pomocu imaginacije.Zbog
ovoga je on neoplatonicar u poredjenju sa racionalnim Albertijem,koji je tragao za
tipicnim.
Za njega je lepota odraz bozanskog u materijalnom svetu.
Njegova najveca posvecenost je bila pre posvecenost lepoti nego naucnoj istini.Iako je
shvatio da dostizanje lepote zavisi od poznavanja prirode,nije je ispitivao.
Govori o unutrasnjoj slici,koju lepota vidljivog sveta budi u njegovom umu.Ideja tada
nadvisuje materijalnu lepotu,jer um usavrsava predstave koje prima i priblizava ih
Idejama koje se u njega ulivaju direktno iz Boga.
Vidljiva lepota je najdelotvorniji simbol istinske duhovne lepote,a covekova lepota vodi
ka kontemplaciji bozanskog.
Ljubav se najlakse budi putem oka,koje je po neoplatonicarima najplemenitije culo.
Kada je govorio o skulpturi uvek je imao na umu mermernu ili kamenu skulpturu,a ne
modelovanje u glini.
Po njemu je sustinska karakteristika skulpture da umetnik pocinje sa kamenim ili
mermernim blokom i da od njega oduzima sve dok u njemu ne otkrije ili ne pronadje
statuu.
Umetnost
Njegova najranija rimska ostvarenja predstavljaju pun sjaj visoke renesanse,a manirizam
ce se cvrsto utemeljiti pre njegove smrti.
Entoni Blan je njegova dela grubo podelio na tri perioda:
1.Prvi period do 1530.godine
-obuhvata Firencu,Rim,a od dela:Pietu,zapoceo je grobnicu Julija II,Sikstinsku
kapelu,David.
-njegovo vidjenje umetnosti je glediste humanizma visoke renesanse(tavanica Sikstinske
kapele,Pijeta u Sv.Petru,rani ljubavni stihovi).
-njegovi stavovi u prvom periodu su bliski Albertijevim,ali sa jakom primesom
neoplatonicarskog idealizma.
-rani period je obelezilo povlacenje iz neposrednog kontakta sa zivotom.
Za Albertija umetnik us vom radu sasvim zavisi od prirode,dok za Mikelandjela,umetnik
iako je direktno nadahnut prirodom,ono sto vidi u njoj mora da prilagodi idealnom
principu u sopstvenom umu.
-nema naucne perspektive.

Dela
Tondo doni(Sveta porodica)
-prikazani su Bogorodica,Sv.Jovan,mali Hrist.
-nije prikazivao zmijoliku(s)figuru do neprirodnosti.
-kolorit nije tipicno visokorenesansni,jer postoje ostri kontrasti,nije ujednaceno,tvrdo je.
-znacenje nagih altela u pozadini je alegorijsko i jasno je samo umetniku i poruciocu.
Polaganje u grob
-nije tipicno visokorenesansna.
2.Drugi period od 1530-1549.godine
-nakon pljacke Rima radi Strasni sud i naglasava svoju uzdrmanost.
-ovde nema traga o lepoti,vec se iskazuje trazenje lepote u duhovnom.
3.Treci period od 1549-1564.godine
-katolicki misticizam
-istrazivanje duhovnog sadrzaja
Pijeta Rondanin
-mermerna statua visine 1,97m u Milanu.
-poslednje vajarsko delo.
-sama tema i emocionalni sadrzaj navode na misao da ju je namenio za svoju grobnicu.
-likovi nemaju nit raga visokorenesansne retorike.
-nedovrsena,a svoje ljudske simbole je lisio svakog telesnog kvaliteta,te je preneo cistu
duhovnu ideju.
-delo se bavi sredisnjim temama hriscanske vere,dogadjaima iz Hristovog stradanja.
-Mikelandjelo napusta klasicne teme.
-Pietu je zamislio kao ljudsku tragediju,bez velikog nagovestaja natprirodnih svojstava.
-njegov pristup svetu i umetnosti postaje jos duhovniji.
-njegovo religiozno osecanje je sada kombinacija misticne neoplatonicarske koncepcije i
intenzicne vere u spasenje Verom.
-manje govori o apstraktnoj Bozanskoj sustini,a vise o Bogu kome se licno obraca.

13.MIKELANDJELO O FIRENCI
David
-oko 1501-4.godine
-mermerna statua visine 5,50m u Firenci na Akademiji.
-najranija monumentalna statua visoke renesanse.
-1501.je David narucen umetniku,kada je imao svega 26 godina.
-figura je trebala da se smesti na jednom od potpornih stubova katedrale,ali je na kraju
postavljena ispred palazzo Vecchio kao gradjansko-patriotski simbol Firentinske
Republike.
-David izgleda kao izazivac,kao borac za pravednu stvar.
-stil figure prikazuje jedan ideal lepote koji se razlikuje od zilavih i vitkih Donatelovih
mladica.
-uticaj iz Rima,jer je tamo video misicava tela helenistickog vajarstava.
-stil je pod uticajem helenizma:herojske razmere,natcovecna lepota,snaga i
nabreknutost zapremina oblika.
-David se nikako ne moze smatrati antickom statuom,jer je on smiren i napregnut
istovremeno,te je prikazana radnja u mirovanju.
-Glavne karakteristike:idealizovan,minuciozan,nije proporcionalan,prava staticna statua.
Grobnica Giuliana Medicija
-nastaje oko 1524-34.godine.
-u crkvi Sv.Lorenco,crkva porodice Medici u Firenci.
-nova sakristija je zamisljena kao arhitektonsko-vajarska celina.
-NOVO:jedino umetnicko delo Mikelandjela u kome su njegove statue ostale u onom
okviru koji je posebno za njih zamisljen.
-papa Lav X je hteo da sagradi gradjevinu u kojoj bi bili smesteni grobovi Lorenca
Velicanstvenog,Lorencovog brata Djulijana i dva mladja clana porodice Lorenca i
Djulijana.
-na ovom projektu je radio 14 godina.
-kompozicija za dva groba pokazuje srodstvo sa ranorenesansnim grobnicama,ali postoje
i razlike:nema natpisa,figuru u lezecem stavu zamenjuuju dva alegoricna lika(Dan na
desnoj strani i Noc na levoj).
-statua Djulijana,u klasicnoj vojnoj odeci,nema nikakve slicnosti sa pokojnikom.
Biblioteka Laurenziane
-zapoceta oko 1524.godine u Firenci.
-zabat na vratima je prekinut.
-pilastri na nisama se suzavaju nadole.
-NOVO:vi ne pripadaju nikakvom dotada poznatom redu.
-spiralne konzole nista en podupiru.
-NOVO:uvuceni stubovi podupiru teske stupce,koji sa svoje strane podupiru krovne
grede.Ovaj oblik rusi klasicno pravilo arhitektonske prikladnosti:da sistem nosaca,greda,
stuboci,venac moraju da budu istureni van zida na koji su postavljeni da bi se podvukli
njihovi posebni identiteti.
-zidovi su utisnuti izmedju stubova i tako od predvorja stvaraju neku vrstu odeljenja sa
povecanim pritiskom.

14.MIKELANDJELO U RIMU
U Rimu je Mikelandjelo pronasao grad na vrhuncu bogatstva i na vodecoj politickoj
poziciji u Italiji.Umetnik se osecao spokojno u takvoj atmosferi.
Upoznavanje sa neoplatonizmom dovelo ga je do vere u lepotu vidljivog sveta,iznad
svega u ljudsku lepotu,koja vise nije bila oslobodjena nostalgicnim misticizmom Firence.
U Rimu u doba visoke renesanse su jos uvek bila spojena dva konfliktna sistema-
hriscanstvo i paganizam.
Ikonografska sema fresaka svoda Sikstinske kapele je zasnovana na najucenijoj
teologiji,ali je zaodevena u forme paganskih bogova.
Od dana kada se Mikelandjelo sreo sa Savonarolinim ucenjem,bio je clan katolicke crkve.
Pokusaji papstva da u Italiji oformi jednu mocnu svetovnu drzavu propali su oko
1530.godine.
Reformacija je podelila crkvu i oslabila polozaj pape.
Finanskijske mahinacije su doprinele konfuziji,a najjaci udara je bila pljacka Rima
1527.godine,koja je papu Klimenta VII ostavila bez moci.
Umesto sigurnosti,ljudi su osecali neizvesnost u dogadjajima.
Luter je bio paralela italijanskom humanizmu,jer su humanisti ustanovili prava
individualnog uma,a Luter je ustanovio prava individualne svesti.
Italijanski humanisti su bili isuvise vezani za rimsku crkvu kao instituciju,da bi sledili
Lutera,
kada se postavilo pitanje sizme u crkvi.
Posle 1545.godine se polozaj papstva se promenio.
Mojsije
-oko 1513-15.godine.
-mermerna statua visine 2,50m.
-u crkvi Sv.Pietro in Vincoli u Rimu.
-izvajan deset godina posle Davida.
-deo velikog vajanog programa za grobnicu Julija II,koja nije zavrsena jer je papa
angazovao Mikelandjela da izradi freske na tavanici Sikstinske kapele.
-Mojsije je bio zamisljen da se gleda odozdo.
-zbog strahovite snage,savremenici umetnika su ga nazivali terribilita(srodno pojmu
uzvisenosti).
-njegov stav koji izrazava i budnost i meditaciju,odaje coveka sposobnog za mudro
vodjstvo i za strahoviti gnev.
Rob na umoru
-oko 1513-16.godine.
-mermerna statua visine 2,26m.
-prepusta se okovima
-prvo se smatralo da su robovi pripadali nizovima statua-personifikacijama umetnosti
utucenih smrcu njihovog najveceg pokrovitelja.
-kasnije je vladalo misljenje da su oznacavali teritorije koje je Julije II osvojio.
-Mikelandjelo je dva lika roba zamislio kao par suprotnosti.
Pobunjeni rob
-oko 1513-16.godine
-mermerna statua visine oko 2,10m.
-bori se da se oslobodi.
-smatra se da je Mikelandjelu bilo amnje stalo do njihovog alegoricnog znacenja,a vise
do njihovog izraza,jer izraz podseca na neoplatonisticku sliku tela kao zemaljske tamnice
duse.
Sikstinska kapela
-u Vatikanu,Rimu.
-tavanicu je zavrsio za cetiri godine(1508-12.godine).
-tavanica se sastoji od stotine likova koji su ritmicko rasporedjeni unutar naslikanog
arhitektonskog okvira.
-na srednjem delu,koji razdeljuje pet pari nosaca,se nalazi deset prizora iz Knjige
postanja,od stvaranja svet(u donjem kraju kapele),do Nojevog pijanstva.
-prizori i bogat program su preuzeti iz teoloske teme,a prate ih nagi mladici,medaljoni,
proroci,sibile.
Stvaranje Adama
-oko 1508-12.godine nastaje.
-na tavanici Sikstinske kapele.
-tezio je da predstavi ono sto bi u stvarnom zivotu bilo lepo telo,iako ga je nacinio
idealnijim od stvarnog.
-ne prikazuje Adamovo fizicko uoblicenje,vec udahnjivanje bozanske iskre-duse.
-NOVO:ostvaruje jedno dramaticno suprotstavljanje coveka i Boga kakvo nije postigao
nijedan drugi umetnik.
-Adam ne tezi samo ka svom tvorcu,vec i ka Evi,koju vidi jos nerodjenu,pod okriljem
Gospodove leve ruke.
Prvi greh i izgnanje iz raja
-odlikuje se hladnim,prigusenim tonovima(tipicno za celu tavanicu).
-kolorit je sveden na boje kamena,kako bi dao likovima svojstvo obojene skulpture i
sjedinio ih sa njihovim arhitektonskim okvirom.
-oblike gradi sirokim i snaznim potezima cetke,poput Djota i Mazaca.
-nagi mladici prate svaki od glavnih odeljaka tavanice.Oni cine neku vrstu lanca koja
vezuje prizore iz Knjige postanja.
-zenske figure su androgene.
Mikelandjelo ce se 1534.godine vratiti radu na Sikstinskoj kapeli,ali uzdrman brojnim
duhovnim i religioznim promenama.
Vremensko razdoblje izmedju izrade tavanice Sikstinske kapele i Strasnog suda,poklapa
se sa papstvom Lava X(1513-21)i Klementa VII(1523-34),clanova porodice Medici.
Strasni sud
-oko 1534-41.godine nastaje.
-iznad oltara u Sikstinskoj kapeli,naslikanoj za Klimenta VII i Pavla III izmedju 1534-
1541.god.
-ovde se Mikelandjelo vise ne bavi vidljivom lepotom fizickog sveta na neposredan nacin.
-aktovi su teski i nezgrapni,satankim udovima,bez ljpkosti.
-Hrist je prvo naslikan nag,a zatim je morao da naslika pregacu.
-lepotu sada koristi kao sredstvo za prenosenje jedne ideje ili za otkrivanje dusevnog
stanja.
-na oblaku,ispod samog Gospoda sedi apostol Vartolomej i drzi ljudsku kozu kako bi
prikazao svoje mucenistvo.Lice na toj kozi nije od sveca,vec Mikelandjelovo.
Projektovanje grobnice za Djulijana u Firenci je prekinuto,jer Mikelandjelo odlazi
1534.godine u Rim.
Poslednjih trideset godina njegovog zivota posvetio se arhitekturi.
Campidoglio
-izmedju 1537-39.godine dobija najveci posao da preuredi Campidoglio,vrh Kapitolskog
brezuljka,u trg sa monumentalnim okvirom dostojnim tog casnog mesta,kao
nekadasnjeg centra antickog Rima.
-posle njegove smrti je nastavljena gradnja kao najimpozantnijeg gradskog centra.
-papa Pavle III je premestio spomenik Marka Aurelija na konju na Campidoglio,a
Mikelandjelo je projektovao postolje.
-tri strane trga su zatvorene proceljima palata.
-starije zgrade koje su tu postojale su Palata senatora i Palata konzervatora.
-Palata senatora izgleda vece nego sto jeste,zbog udaljavanja bocnih strana.
Crkva Sv.Petra
-nastala 1546-64.godine u Rimu
-unutrasnjost je uporscena,a centralni karakter nije promenjen.
-kolosalni red naglasava kompaktnost gradjevine i tako dramaticnije istice kupolu.
-kupola izrazava njegove ideje iako je posle njegove smrti sagradjena:visok tambur,jako
istaknuti potporni stupci,naglaseni dvojnim stubovima,rebra,izduzen luk,visoka laterna.
-konstrukciju dvostrukog kostura i goticki profil je pozajmio od Firentinske katedrale.

15.RAFAELO
Rafaelo Ksanti(1483-1520.godine)je bio umetnik visoke renesanse,koji je svoja dela
zasnovao na spajanju elemenata umetnosti Leonarda,Mikelandjela i Bramantea.Rafaelov
genije se sastojao u moci sinteze,koja mu je omogucila da spoji kvalitete ove trojice.
Glavne karakteristike-njegova umetnost je lirska,dramska,slikarski bogata,a vajarski
solidna(eklekticar).
Ispunjava sve elemente visoke renesanse,a to su simetricnost,harmonicna kompozicija i
boja,difuzno svetlo(daje utisak celovitosti),jasna kompozicija.
Sliakrstvo je ucio kod Perugina u Firenci.
Postaje uzor za umetnost XVII i XVIII veka.
Shvatanje crteza:crtez je osnovno izrazajno sredstvo(kao i kod Albertija).
Obuka slikara:prvo crtanje po antickim modelima,crtanje po Rafaelu i
Mikelandjelu,crtanje po prirodi.
Na pocetku karijere je iskazao poseban talenat za portrete,koje je stvarao kao
kombinaciju realizma sa portreta XV veka sa ljudskim idealom visoke renesanse.
Poznat je po madonama,koje je radio polovinom XVI veka.
Nakon nejgove smrti 1520.godine nastupa kraj visoke renesanse,a zapocinje manirizam
koji ce trajati sve do 1600.godine(pocetak je Karavadjo sa religioznim temama).
Papa Julije II-bio je ratnik,koji je izabrao Mikelandjela za umetnika na njegovom dvoru.
Papa Lav X-bio je iz porodice Medici,cuveni humanista,koji je okupljao sve
umetnike,zonglere i mnoge druge na svom dvoru.Papa nije mogao da se izbori sa tezama
paganskog Vatikana,a koje istice Martin Luter 1517.godine kada trazi da se katolicanstvo
vrati istoriji,skromnom zivotu,cistoj veri.Ovaj papa je izabrao Rafaela da radi kod njega na
dvoru.
DELA
Madona del Granduca
-prva dela koja je stvorio u Firenci(1504-8)godine.
-uticaj ucitelja Perudjina je vidljiv.
-oblici su bogatiji i obavijeni leonardovskim sfumatom.
-Bogorodica je ozbiljna i nezna,te podseca na Mona Lizu.
Papa Julije II je ponudio zadatak Rafaelu da ukrasi niz odaja u Vatikanskoj palate,a upravo
tada je Mikelandjelo poceo da slika tavanicu Sikstinske kapele.
Blagovesti
-nastaju pocetkom XVI veka.
-prikazano je ovladavanje perspektivom.
Stanza della Segnatura
-prva odaja u kojoj je bila smestena papina licna biblioteka.
-stanca=prostorija u kojoj sud zaseda i u kojoj papa pecatira dokumente.
-pre njega je tavanicu uradio Antonio Baci Sodoma,ali se papi ona nije svidela,te je
angazovao Rafaela da je on pokvari.U znak postovanja prema Sodomi,Rafaelo ce ga
predstaviti u Atinskoj skoli,jer on njegov radn nije unistio vec je samo dodao novi sloj
cigala i oslikao lodje i lodjete.
-ciklus fresaka na zidovima i tavanici odnosi na cetiri oblasti znanja:teologiju,filozofiju,
pravo i umetnost.
-Disputa(teologija)-predstavlja raspravu o prirodi Hrista.Hrist i prvi apostoli su gore na
oblaku,a teolozi i papa Julije II su na zemlji.
Atinska skola
-oko 1510-11.godine nastaje.
-freska u Vatikanskoj palate u Rimu.
-olicenje klasicnog duha visoke renesanse.
-tema je Atinska filozofska skola,koju cini grupa cuvenih grckih filozofa okupljenih oko
Platona i Aristotela,a svaki od njih je u karakteristicnom polozaju ili akciji.
-uticaj Mikelandjela kroz izrazajnost,fizicku snagu,dramaticno grupisanje likova.
-ovde su telo i duh,akcija i emocija harmonicno uravnotezeni,jer je svaki clan velikog
skupa imao svoju ulogu.
-koncepcija ove freske nagovestava duh Leonardove Tajne vecere.
-uticaj Leonarda kroz centralizovanu simetricnu kompoziciju i medjusobnu zavisnost
likova i njihovog arhitektonskog okvira.
-uticaj Bramantea kroz arhitekturu koja ima kupolu,poluoblicasti svod i statue u velicini
vecoj od prirodne.Arhitektura je idealizovana,jer ju je tesko konstruisati,a sadrzi
elemente grcke i rimske arhitekture.
-Aristotel je prikazan rukom na dole i nosi etiku,a Platon rukom ka gore(idealisticki svet
ideja) i nosi Tipoteje.
-ispod njih je figura Mikelanjdjela,prikazanog u modernoj odeci klesara.(pripremni crtezi
ne uljucuju Mikelandjela,tako da je moguce da ga je Rafaelo dodao nakon sto je video
njegove radove u kapeli).
Galateja
-nastaje oko 1513.godine.
-tema je klasicna,a sastoji se iz:lepe nimfe Galateje koju uzaludno progoni Polifem.
-ovde se slavi vedri i culni vid antike,za razliku od hladnog idealizma Atinske skole.
-ekspanzivni spiralni pokreti njegovih krupnij,dinamicnih likova radjaju se iz kontraposta
Galateje.
Portret pape Lava X
-Rafaelo nije laskao,ni radio konvencionalno svoje portrete.
-prikazan je sa knjigom i zvodom(izrazio je njegovu strast ka starinama,zvono potice iz
helenizma,a knjiga iz IX veka).
-mrgodan lik pape sa debelim obrazima je dat u konkretnim,skoro flamasnkim
pojedinostima.
-papa ima zapovednicki stav.Lav X je izdvojen od svojih pratilaca,a njegovu realnost
pojacavaju intenzivna svetlost,boja i faktura.
-Rafaelo nije falsifikovao licnost modela,vec ga je oplemenio.
-kardinalima koji ga okruzuju nedostaje uravnotezena cvrstina.
Prosidba Marije
-veoma podseca na Perudjovu kompoziciju predavanja kljuceva Sv.Petru,ali Rafaelova
nije na zidu vec na tavanici.
Grenduka(Madona Velikog vojvode)
-tamna pozadina je veliki kontrast meko modelovanoj madoni.
Papa Julije II
-naslikano je pred smrt pape.
-prisutna je distanciranost,jer je papa prikazan kao zamisljen,a ne kao veliki osvajac.
Sikstinska madona
-trebala je da se postavi na platnu iznad kovcega pape Julija II,ali je otisla u Pijacencu.
-furnirana slika(frunirati-oblagati drvetom).
-Julije kao Sv.Sikst i Sv.Varvara(zastitnica ratnika,ima tamna ledja).
-alegorija smrti kao oslobadjanje duse posle smrti(posmrtna slika).
Portret Baldezara Vasteljonija
-aristokrata koji je napisao prvi bonton ponasanja na dvoru(umerenost,odmerenost,
protokolno organizovanje obroka).
-uticalo na Rembranta da uradi svoj portret.
-aristokrata je ubucen u elegantno crno,cime je stvorena harmonicnost.
Lodjeta
-dekorativan hodnik papske palate.
-uticaj anticko-rimske dekoracije.
Vila Farnezina
-Rafaelova radionica,koja je podignuta novcem bankara,koji je davao pare za vojsku.
-podignuta je za Imperiju,kurtizanu.

16.UMETNOST I TEORIJSKA RAZMATRANJA LEONARDA DA VINCIJA

Leonardo da Vinci
Leonardo je bio najraniji majstor visoke renesanse,koji je rodjen 1452.godine u Vinciji,a
ucitelj mu je bio Verokio.Sa trideset godina je otisao da radi za Vojvodu od MIlana kao
vojni inzenjer,a pored toga kao arhitekta,vajar i slikar.1499.godine je Milansko vojvodstvo
pripalo Francuzima,te se Leonardo posle kratkih boravaka u Mantovi i Veneciji vratio u
Firencu.
Leonardo je zapisao da je najvisi i najtezi cilj slikarstva da gestovima i poretima udova
predstavi nameru covecije duse,koja se odnosi na covekov unutrasnji zivot u celini.
Jedan od najuniverzalnijih umetnika italijanske renesanse je bio Leonardo da
Vinci.Njegovi radovi iz oblasti
matematike,anatomije,fizike,mehanike,botanike,balistike(nauka o kretanju bacenih tela)
i teorije o umetnosti izrazavaju ogromno interesovanje i poznavanje oblasti ljudskog
duha.
Leonardov sfumato-u prvi plan istice svetlo-tamno,tj.sfumato(crtez senki) su meki i fini
skoro fluidni(tecni) prelazi svetlo-tamnog,koji obezvredjuju konturu,uranjaju figuru u
prostor,
stvarajuci njihovo novo ejdinstvo.Oblici su meki i nedovrseni,kao da su obavijeni
izmaglicom.
U kasnijim godinama zivota Leonardo se posvetio vise naucnim istrazivanjima.Smatrao
je da umetnik treba da poznaje ne samo pravila perspektive,vec I sve zakone prirode,a
oko je za njega savrseno orudje za sticanje takvog znanja.
Smatra se da je stvorio modernu naucnu ilustraciju,orudje od bitne vaznosti za anatome
i biologe.
DELA
Poklonjenje mudraca
-slika na drvetu u Galeriji Uffizi u Firenci
-kompozicija se odlikuje geometrijskim redom i precizno izgradjenim prostorom u
perspektivi,
koji podseca na firentinsko slikarstvo neposredno posle Mazaca.
-ova slika je nedovrsena(cak ni podloga nije zavrsena)
-likovi kao da se uoblicuju lagano i postepeno,ne izdavjajuci se potpuno iz magle.
-Leonardo ne razmislja o konturama,vec o trodimenzionalnim telima,koja postaju vidljiva
u vecem ili manjem stepenu zahvaljujuci svetlosti koja ih obasjava.
-u pejzazima koji su u senci,oblici su nedovrseni,a njihove konture se mogu samo
naslutiti.
-chiaroscuro-svetlo-tamno modelovanje u kojem likovi nisu ostro odvojeni jedni od
drugih,vec su spojeni.
-gestovi i lica ljudi izrazavaju sa dirljivom recitoscu stvarnost cuda koje su dosli da vide.
Bogorodica u pecini
-oltarska slika na drvetu u Luvru u Parizu,koju je naslikao kada je dosao u Milano
-likovi se pojavljuju iz polutamne pecine,obavijeni vazduhom punim vlage,koji blago
zamagljuje njihove oblike.
-sfumato(fina izmaglica)daje toplinu i prisnost prizoru,a isto tako stvara i atmosferu
udaljenosti i nestvarnosti i cini da slika vise lici na poetsku viziju nego na sliku stvarnosti.
-tema je mali Sveti Jovan koji se klanja malom Hristu u prisustvu Bogorodice i jednog
andjela.
-slika je tajanstvena zbog:usamljenog stenovitog okvira,barice u prvom planu i brizljivo
odabranog biljnog sveta.
Tajna vecera
-zidna slika u crkvi Sta Maria della Grazie u Milanu
-prvi klasicni izraz ideala slikarstva visoke renesanse
-Leonardo je bio nezadovoljan ogranicenjima tradicionalne fresco tehnike,te je izvrsio
eksperiment jednim tempera-uljanim medijumom koji nije dobro prianjao na zid,te je
slika pocela da propada nekoliko godina po zavrsetku.
-kompozicija je uravnotezena,a to je postignuto izmirenjem suparnickih cak protivrecnih
zahteva na nacin koji nijedan raniji umenik nije postigao.
-Leonardo je poceo sa kompozicijom likova,a arhitektura je imala samo pomocnu ulogu.
-centralna tacka preseka je postavljena iza Hritove glave tacno na sredini slike i tako
dobija simbolicno znacenje.
-funkcija glavnog otvora na zadnjem zidu je simbolicna,jer istureni prozorski zabat deluje
kao arhitektonski ekvivalent oreola.
-smatra se da je zeleo da fizicki zgusne svoju temu kompaktnim,monumentalnim
grupisanjem likova,a duhovno prikazujuci vise razlicitih znacenja istovremeno.
-Hristovo drzanje izrazava potcinjavanje Bozanskoj volji i zrtvovanje.Zapravo to je aluzija
na glavni cin tajne vecere.
-svaki od apostola otkriva svoju licnost,svoj odnos prema Spasitelju.Juda nije vise
izdvojen od ostalih,vec ga njegov mracni prkosni profil izdvaja.
Bitka kod Anghiarija
-crtez na kartonu za zidnu sliku vecnice Palazzo vecchio,kojoj je bila tema neki cuveni
dogadjaj iz firentinske istorije.
-tek sto je zavrsio crtez,napustio je narudzbinu na zahtev Francuza i vratio se u Milano.
-monumentalna grupa vojnika na konjima koja predstavlja zgusnutu vanvremensku sliku
duha bitke,a ne neki odredjeni dogadjaj.
-njegovo interesovanje za nameru covecije duse je ove izrazeno kroz divljacki bes.
-bitka nije nekontrolisana akcija,vec je dinamizam obuzdan sestougaonim nacrtom koji
stabilizuje tu gomilu.
Mona Liza
-slika na drvetu u Luvru,naslikana oko 1503-5.godine.
-nezni sfumato je ovde dostigao savrsenstvo.
-oblici su gradjeni od slojeva tako paucinasto tanke glazure sa slika zigleda kao ozarena
nekom blagom unutrasnjom svetloscu.
-prikazana je psiholoska neodoljiva privlacnost licnosti modela.
-crte lica su inividualne isuvise da bi to bio samo idealan tip,ali je isto tako element
idealizacije tako snazan da potire karakter modela.
-dva tumacenja osmeha:kao odjek trenutnog raspolozenja i kao
vanvremenski,simbolican izraz(poput arhajskog osmeha kdo Grka)
-Mona Liza olicava svojstvo materinske neznosti,koja je za leonarda bila sustina
zenstvenosti.
-pejzaz u pozadini je komponovan od stena i vode,a ukazuje na oplodnu moc elemenata.
Zacetak u materici
-crtez perom oko 1510.godine u Kraljevskoj biblioteci u Windsoru
-ovde su spojeni Leonardovo zivo posmatranje i analiticka jasnoca dijagrama,tj.gledanje
o sagledanje.
Projekat za crkvu
-crtez perom oko 1490.godine
-Leonarda je sama gradjevina interesovala manje od osnovnih problema gradjenja i
porjektovanja.
-plan crkve sa centralnom osnovom i kupolom podseca na Bruneleskijevu crkvu Sta
Maria degli Angeli,ali nov odnos sa mnostvom kupola je slozeniji i monumentalniji od
bilo koje gradjevine rane renesanse.

17.RENESANSA U VENECIJI: SPECIFIČNOSTI, UMETNICI

Venecijanska umetnost se gradila na tradiciji Xv veka I inovacijama Dovanija Belinija koji

je nastojao da stvori sirok likovni jezik.
Venecija je bila jedina medju italijanskim gradovima koja je prezivela Sveti savez iz
1508.godine,koji je upravljao direktno protiv nje,i na taj nacin zadrzala svoju nezavisnost
i prosperitet sredinom XV veka.
Venecijanska umetnost ima specifičan vid umetnosti koja se ovde razvijala od doba
romanike i gotika,a koja se ovde nikada nije razbuktala.
Takodje ovde je bilo uticaja grčkog stvaranja i vizantije čiji se uticaj oseća u crkvi Sv.
Marka ali je svu svoju energiju ova škola usmerila na razvoj slikarstva. Venecija nije
pretpela one uticaje humanizma kojih je bilo u Firenci,jer Ticijan nije bio u onom
složenom smislu humanista. Njegov je postupak intuitivne prirode. On slika bez želje da
u slikarstvu napravi revoluciju.
Spontanost jeste karakteristika venecijanskog slikarstva.
Slikanje uljem je iz Nizozemske preneto po Vazariju.a u vreme kada je Jan van Ajk bio
prognan,najpre prodire u Veneciju preko Anatola de Mesine,mladog slikara.
U venecijanskoj umetnosti svetlost i boja ima veliki značaj,a volumeni se definišu
pomoću svetlosti.Đorđone,koji je bio Ticijanov učitelj,usvojio je definisanje volumena
pomoću svetlosti,što je nazvao luminizam i svojstveno je za njegov slikarski pristup i na
ovaj način inicira ono što će se u velikoj meri u impresionizmu pojaviti na jedan ipak
sasvim drugačiji način.
Đorđone i Ticijan nisu prekinuli tradiciju venecijanskog slikarstva,vec su se razvili iz
Djovanija Belinija,koji je nadziveo Djordjona i neprestano se razvijao.
U severnoj Italiji Ticijanov i Đorđoneov uticaj je bio vrlo velik.Medjutim bilo je i
krajeva,koji se nisu toliko opirali,koliko je lokalni stil slikanja bio vec utvrdjen.
Ticijan je usvojio tehniku svoga učitelja i smanjujući tehniku poetičnog koju je njegov
učitelj unosio kao karakteristiku u svome delu.
U 15. veku jačaju gradovi kao Rim, a pogotovo Venecija koja je trgovinom,ratovima,ali i
demokratskim izborima među vlastelom, te zahvaljujući prevlasti na Sredozemlju,postala
najjača sila u Evropi.
1500.godine, na vrhuncu moći Venecije, niko nije slutio da je to i početak njenog kraja
jer se trgovina već prebacivala na relaciju Evropa-Amerika (Kristifor Kolumbo je otkrio
Ameriku 1492. godine).
Velika karakteristika venecijanske renesanse je boja,najme osvetljenje koje je presudno i
prepoznatljivo u ovom stilu. Za razliku od „intelektualnog“ slikarstva Firence i Rima, u
Veneciji je nastala umetnost u kojoj je boja važnija od linije.
Venecijansko slikarstvo cine sledeci slikari: Domeniko Venecijano,Đovani
Belini,Ticijan,Đorđone,Tintoreto,Veroneza.
Ovde nisu vazili ekonomski i politicki faktori,koji su bili znacajni za ostali deo Italije,a
Ticijanova umetnost je zadrzala suncani sjaj vrlo daleko od velicine i bede manirizma u
Rimu,Firenci ili Parmi.
Razlika između rane i visoke renesanse je manje oštra u Veneciji,nego u Firenci i Rimu.
Venecija je ostala po strani i nije primila nov fontenblo stil.

18.ĐORĐONE
Đorđone(rođen kao Đorđo Barbareli da Kastelfranko 1477 -1510) je bio italijanski slikar,
jedan od najznačajnijih umetnika visoke Renesanse u Veneciji. Zbog oskudnog
opusa(svega 6 slika) i manjka podataka o njegovom identitetu i životu,Đorđone(velike
Đorđe) je jedna od najmisterioznijih figura u istoriji evropske umetnosti.
Slikarstvu se učio, zajedno sa Ticijanom, u radionici Đovanija Belinija.
1505.godine vratio se u Veneciju gde je izradio brojne freske na fasadama koje se nisu
očuvale.Od štafelajnog slikarstva,pripisuju mu se kompozicije:Solomonov sud,Mladić sa
strelom,Madona sa Svetim Antonijem i Rokom,Judita,Poklonjenje pastira,Hristos koji nosi
krst,Koncert u prirodi, Tri filozofa,Oluja,Usnula Venera,nekoliko muških portreta i drugih
slika.
Glavne karakteristike: poetsko i simbolicno stvaralastvo(novi žanr u slikarstvu poezija-
vrsta slike sa figurama u pejzazu u kojoj subjekt ili tema ima malo
znacaja),gracioznost,mali format(za privatne narucioce),dar za odabir kolorita,prvi je
slikao figure u pejzazu,žanr scene bez verske ili istorijske pozadine; novo razumevanje
senke.
Uticao je na venecijansku skolu slikarstva.
Za njega je slikanje bilo proces istraživanja kojim je otkrivao ne samo značenja
ekspresije,već i onoga što je hteo da kaže, razvijajući sadržinu svoje slike i komponujući je
na platnu.
Vazari Đorđonea opisuje kao tehničkog inovatora koji nije pravio pripremne crteže,vec je
radio direktno bojom na platnu.
Madona del Castelfranco
-freska za kondotijera Konstanca,za njegov rodni Kastelfranko.
-prikazuje zamisljenu Bogorodicu u stilu Belinija kako sedi na prestolu,visoko iznad
tradicionalnih svetaca.Ona je tako visoko iznad njih,da malo lici na conversazione.
-Bogorodica je upija u fini pejzaz iza nje i svaka od tri izlovane figure utonula je u svoj
sopstveni san.
-nema niceg iznenadjujuceg ni u kompoziciji,ni u boji,vec blagog sutona i senzualnih
blistavih efekata,kao sto su oni od naborane bele draperije koja ritmicki odvaja
Bogorodicinu tamnozelenu haljinu od njenog toplocrvenog ogrtaca.
-raspolozenje je svetovnije,romanticnije i skoro mlitavo u odnosu na dela Belinija.
-Sv.Liberal jedva moze da podupire visoko koplje svoje zastave.
-koristi sve elemente petnaestovekovnog Sacra Conversatione,ali ih aranžira na novi
način, tako da one izražavaju drugačiju sadržinu.
Tri filozofa
-nova relacija između ljudske figure i prirode.
-slika je originalna ne samo u temi, već i u tipu.
-ovo je kabinetska slika bez očigledne didaktičke svrhe, i čini se da je bila slikana za novu
vrstu mladih patricijskih patrona koji su naručivali slike za lične ciljeve.
Nova klasa kolekcionara se razvijala krajem XV i početkom XVI veka, ne samo u Veneciji
već i u kultivisanom društvu italijanskih dvorova i gradova, i Izabela d'Este je tražila
radove Đorđonea.
Oluja
-slika na platnu u Galeriji Akademije u Veneciji.
-tema je atmosferski pejzaz.
-najindividualnija i najzagonetnija.
-raspolozenje je istancano,sasvim pagansko.
-likovi pripadaju prirodi,oni su pasivni posmatraci,zrtve oluje.
-mladi vojnik i naga mati sa detetom do sada nisu hteli da otkriju svoj identitet,te je tema
slike ostala nepozanata.
-jedino sto je u akciji je oluja.
-prizor lici na zacaranu idilu,na pastoralnu lepotu koja ce brzo nestati.
-u Oluji je pocelo nesto sto ce postati znacajna,nova tradicija.
-prisutan je culni,lirski svet.
Koncert u polju
-nekoliko osoba provodi dan u priordi.
-pospana popodnevna atmosfera je docarana kroz sviraca na lauti koji jedva udara po
zicama i kroz zahvatanje vode staklenim bokalom sto izaziva osecaj skoro neprijatne
svezine.
-ponekad se misli da ovo nije Djordjoneova slika,ali je ona bar tipicno venecijanska po
svom sjajnom tkivu puti i svile,smislu za uzivanje u divnim telima,lepoj odeci,dubokom
miru predela,sa drvecem otezanim od letnjeg zelenila.
Usnula Venera
-Venera se odmara u prirodi i nikakvi klasicni rekviziti ne odvlace paznju o dove zaspale
zene,cija je sama opustenost tela pohvala harmoniji u prirodi.
-pejzaz takodje spava,a smatra se da ga je posle Djordjoneove smrti zavrsio Ticijan.
Tempesta(rat)
-alegorija postojanosti ljubavi.
-ne zna se kada je Tempesta tačno urađena,a poručio ju je Gabrijele Vendramin.Slika je
vekovima bila u posedu ove porodice, a danas je u venecijanskoj Akademiji.
Na slici se nalaze: krilati lav,kočija,beli ždral.
Smatralo se da slika predstavlja Pronalaženje Parisa ili Pronalaženje Mojsija (tada je
muški lik Hermes Hefistosistos - rodonačelnik mudrosti).
-rentgenskim snimkom utvrđeno je da je umesto mladića bila naslikana naga žena sa
nogama u vodi.Alternacija nage žene i odevenog muškarca javlja se na slici Koncert u
polju.
-Tempesta u XVI veku je sinonim za fortunu u značenju sudbine.
-svetlo munje kao znak božanske naklonosti i trijumfa Venecije.
-sve to potvrđeno je belim ždralom - simbolom pobede.

19.TICIJAN
Ticijan Večeli (rodjen 1490-1576.) se smatra najvećim i najplodnijim slikarem Venecije u
XVI veku i prvim slikarom koji je imao uglavnom klijente iz inostranstva.Bio je slikar na
dvoru Karla V sa kojim je bio u veoma prijateljskim odnosima.
Bio je učenik Đovanija Belinija i radio je zajedno sa čuvenim Đorđoneom od 1507.
godine.
Slikao je široki dijapazon motiva -religiozne i mitološke motive,portrete,alegorije i drugo.
Ticijanov stil je neprekidno evoluirano,postajuci smeliji i slobodniji tokom njegovog
dugog zivota ,sto se vidi po potezima cetke koje postaju slobodnije i vidljivije.
Ticijan nije imao Leonardovsko interesovanje za nauku,ili Mikelandjelovo za religiju i
poeziju,vec je bio slikar,a ne arhitekta i vajar.
Glavne karakteristike: snazan,bujni temperament; postepeno je apsorbovao detalj u
opsti tonalni efekat; paganske slike su zaista paganske; tezi da sto licinije rukuje bojom.
Na Ticijana su uticali Đovani Belini i Đorđone,a on je uticao na Tintoreta,Koređa,El
Greka,Velaskeza,rembranta i Rubensa.
Noli me tangere
-rana slika
-ima jakog ritma u plahovitoj Magdaleni i Hristu koji uzmice (drama coveka i zene).
-drama likova se odigrava nepovezano sa pejzazom.
-nedavno ciscenje je otkrilo glomazni oblik Magdalenine suknje i naglasilo majstorsko
rukovanje uljanom bojom,kao sto se vidi u naborima Hristove bele draperije,fino
naslikane tankim povlacenjem cetke,osencene lavkastim tonom razvodnjenog mleka.
Ticijan je crtao na samom platnu,modifikujuci,menjajuci i izostavljajuci dok je slikao.
Portret muskarca
-portret datira iz 1545.godine.
-boja stvara cuda od okruglog svilenog rukava,treperave,purpurnoplave,nabrane i
prosecne materije,koja je zivlja od samog coveka.
-portret ostavlja bled utisak,te se zbog toga smatra da je ovo portret ranijeg datuma.
Filip II Španski
-dvorski portret u kome je zadrzao svoje snazno osecanje za licnost,ne laskajuci.
-na portretu nije prikrivena Filipova bolesna arogancija.
-izvrsno ukrasen oklop obavija nejgovu glabu figuru,a bele svilene pantalone i carape
isticu crveni zastirac.
Bahanalije
-slika oko 1518.godine na platnu,u muzeju Prado u Madridu.
-bahanalije su paganske,a nadahnute su opisom jedne pijanke jednog antickog pisca.
-prizor je previse bucan:bancenje osoba koje igrajuci piju i pijane igraju.
-i pored svoje raskalasnosti,slika obiluje cudesno naslikanim pasazima,a zguzvana kosulja
coveka koji igra na desnoj strani slike izradjena je veoma nezno.
-naga zena koja spava u prvom planu je znatno razuzdanija od Djordjoneove usnule
Venere.
-Ticijanova naga tela su bila veoma cenjena.
-pejzaz je pun kontrasta hladnih i toplih tonova,odlikuje se poezijom Đorđonea.
-likovi su aktivni i misicavi,krecu se radosnom slobodom.
Venera i Adonis
-slika je nastala po kraljevoj narudzbini i postoji u mnogim verzijama.
-boginja je skoro nespretno zgrabila svog msrtnog ljubavnika,koji se opire i tako nesvesno
srlja u smrt.
-ovo je nova,muzevna vrsta poezije,u kojoj osecanje hitnosti pojacavaju lepi psi koji dah.
Danaja
-slika za Filipa II oko 1554.godine,koja ponavlja kompoziciju koju je zamislio deset godina
ranije.
-Danaja je mikelandjelovska naga zena,ali okupana svetloscu i senkom,ona se spusta na
postelju,otvoreno pozivajuci ljubavnika u vidu zlatne kise.
-starica pokusava da uhvati zlato koje pada,ali se Danaja topi i gubi usred posteljnog
rublja.
-boja prestaje da bude boja i takodje se gubi u atmosferi.
-gledano izbliza platno kao da ne sadrzi nista drugo sem na brzinu nabacanih crtica i
ogrebotina.
-kada se covek odmakne igra svetlosti i senke dolazi do izrazaja.
Polaganje u grob
-religiozna slika naslikana na pocetku dvadesetih godina XVI veka.
-svetlost blista na ponekim delovima odece,obilazi cele povrsine obavijene tamnom
senkom.
-romanticna gorcina Polaganja postaje surova stvarnost na slici Ruganje Hristu.
Ticijan se preko gravira na kojima je Rafaelo izvodio reprodukcije,upoznao sa rimskom
visokom renesansom.
Ticijanovo prilazenje antici se razlikuje od Rafaelovog,jer on prikazuje svet klasicnih
motive kao deo prirodnog sveta,koji nije nastanjen ozivljenim statuama,vec bicima od
krvi i mesa.
-likovi Bahanalija su idealizovanjem uzdignuti izned svakidasnjice upravo toliko koliko je
potrebno da nas ubede da pripadaju davno izgubljenom zlatnom dobu.
Madona sa clanovima porodice Pesaro
-slika iz 1526.godine u crkvi Frari u Veneciji.
-prisutna je vedra zivahnost.
-varijanta teme Sacra Conversazione,koja je preobrazena time sto je pogled en face
zamenjen pogledom pod kosim uglom.
-Bogorodica sada sedi na prestolu zimedju stubova na procelju jedne visokorenesansne
crkve.
-arhitektura je ogromna u odnosu na figure,tako da se vidi samo jedan njen mali deo,ali
smeli dijagonalni raspored docarava prostor tako ubedljivo da smo spremni da zamislimo
ostatak.
-osim donatora koji klece,svaki lik je u pokretu.
-svetac-ratnik sa zastavom izgleda kao d avoid strazu uz stepenice crkve.
-pokreti su medjusobno uravnotezeni,te slika deluje skladno i pored jakog elementa
dramaticnosti.
-blestava sunceva svetlost cini da sve boje blistaju u skladu sa vedrim duhom oltara.
-krst stradanja koji drze dva andjela(putta) ukazuje na tragediju.
Posle Rafaelove smrti Ticijan je postao najtrazeniji portretista svoga doba.
Čovek sa rukavicom
-oko 1520.godine u Luvru u Parizu.
-uticaj Djordjona je vidljiv u sanjalackoj prisnosti tog portreta,blagim konturama i ostrim
senkama.
-mladic je prikazan kao utonjen u mislima,kao da ne primecuje nikoga.
-blaga seta na njegovom licu docarava poeticnost Oluje.
-snaga i sirina oblika daleko prevazilaze Djordjona.
Karakteristike Ticijanovih slika: topple i meke osvetljene povrsine,duboki,tamni
tonovi,koji su prozracni i fino modelovani.
Pavle III sa unucima
-slika nastala oko 1547.godine u Narodnom muzeju u Napulju.
-brzi,odseceni potezi daju platnu spontanost prve slike,a neki delovi nisu ni dovrseni.
-formalna kompozicija e izvedena od Rafaelove slike Lav X.
-prisutna je Ticijanova strasna moc zapazanja ljudskog karaktera: sitan lik pape,zbrckan
od starosti,strahovitom snagom portreta baca u zasenak svoje visoke pratioce.
Hrist sa trnovim vencem
-slika nastala oko 1570.godine u Pinakoteci u Minhenu.
-remek-delo Ticijanovog poznog stvaralastva.
-oblici iz polumraka se sastoje potpuno od svetlosti i boje i pored gustog impasta
svetlucave povrsine su izgubile svaki trag materijalne cvrstine i zigledaju
prozracne,iznutra ozarene.
-snazna fiizicka akcija je cudesno zaustavljena.

20.TINTORETO
Jakopo Robusti ili Tintoreto (rođen 1518-1576.) je venecijanski slikar iz epohe
manirizma, odnosno pozne renesanse.Smatra se poslednjim velikim slikarem ovog
pravca.Alternativno prezime,Robusti,dobio je po ocu koji je bio robusni čuvar kapija
Padove,a nadimak Tintoreto, po očevoj profesiji -bojadžijin sin.U početku je bio Ticijanov
učenik,ali je ubrzo razvio sopstveni stil.Skoro ceo život je proveo u Veneciji.
Glavne karakteristike: sinteza Ticijanovog kolorita i Mikelandjelovog crteza (ove slike su
trijumf venecijanskog manirizma); trenutni proces imaginacije se pretpostavlja procesu
intelekta,te se slike brzo izvode; dinamizam(furiozno); revolucionarni efekti;
portrete(uzdrazani i prisni),religijske kompozicije,perspektivu i osvetljenje je koristio na
dramatican nacin(preteča baroka); sva Tintoretova dela se priblizavaju skicama,ma koliko
da je format ogroman.
Dinamizam koji je uveo,uticao je na Ticijana,ali se nije potpuno vratio u venecijansko
slikarstvo sve do Tjepola,dva veka kasnije.U klasicnim slikama Tintoreto modulira svoj
dinamizam gracioznim tokom ritmike crteza.
Revolucionarni efekti-nova vrsta slikanja poput rukopisa,u kojoj je svetlost ono sto je
glavno i gde se stvarnost dopusta smao ukoliko igra ulogu svetlosnog vodica.
Tintoreto je odbacio renesansne ideale pazljivo projektovanog 3D prostora u kome treba
da se krecu masivne figure.
Portret Jacopa Sansovina
-boja je lako upotrebljena i samo tkivo platna igra ulogu u negovestavanju
suve,zategnute koze.
Bah i Adrijana
-slika je savrsena poezija,u kojoj se Bog dize iz mora sa Djordjoneovskom gracioznoscu da
krunise svoju nevestu.
Suzana i starci
-Suzana sedi i ima malo zajednickog sa Ticijanovim nagim telima.
-sa njenom plavom plestavoscu,kao da je osvetljena sporim bleskom letnje munje.
-svuda oko Suzane svetlost treperi i uvija se,dajuci oblik deblima,rasprskavajuci se na
liscu ili uvijajuci se da bi postala odeca starca.
Hristos u domu Marije i Marte
-u uzvisenom svetu predmeti se povlace navise.
-Hristos govori o domu Marije i Marte,a pod je jako nagnut i prostire se do dovratnika
koji uokviruje visoke,osvetljene prilike sa one strane vrata.
-praskava zivahnost osvezava sve-nabori Marijinog providnog vela kao da su celofanski
papir,a Tintoretova cetka kao da je zamocena u svetlost.
Tintoreto je 1546.godine zapoceo svoju vezu sa skolom Sv.Roka u kojoj je kasnije radio
dvanaest godina,ukrasavajuci citavu gradjevinu velikim platnima koja ilustruju zivot
Bogorodice i Hrista.
Bekstvo u Egipat
-kompozicija skoro da se rasprskava,ali ipak znacaj svake slike je osvetljen tom
eksplozijom.
Tajna vecera
-slika za crkvu Sv.Giorgio Maggiore je jedna od njegovih poslednjih slika.
-dva izvora svetlosti se sukobljavaju u kosoj odaji,prirodne buktinje gore,ali svetlije sija
natprirodni oreol oko skoro prozracnih andjela.
-Tintoreto je razbio vecinu renesansnih shvatanja,a ovom slikom on negira klasicne
vrednosti Leonardove verzije ove teme.
-Hristos je i dalje u centru kompozicije,ali je sto postavljen upravno na plan slike u
uvelicanoj perspektivi.
-Hristova mala figura se izdvaja jedino sjajnim oreolom.
-cilj slikara je bio da prikaze instituciju tajne svetog pricesca,pretvaranje zemaljske hrane
u boazansku.
-ovde je jedva nagovestena ljudska drama Judine izdaje.
Hristos pred pilatom
-ogromna slika na platnu oko 1566/7.godine u Scuola di San Rocco u Veneciji.
-smeli potezi cetke,zive boje,nagli prelazi izmedju svetlosti i senke.
-utisak je maniristicki:groznicavi emocionalizam treperave,nerealne svetlosti i avetinjski
Hristos,mrsav i nepomican medju uzbudjenim mikelandjelovskim figurama.

21.VERONEZE
Paolo Veroneze (rodjen 1528-1588) je venecijanski slikar iz epohe manirizma.Poreklom
je iz Verone,po kojoj je dobio nadimak Veroneze.Sa Ticijanom i Tintoretom se smatra
jednim od trojice velikih slikara pozne renesanse.
Teme:biblijske(profanog karaktera) i alegorijsko-mitološke,a posebno ga privlači motiv
gozba.
Mnogi ga nazivaju Rafaelom severne Italije,jer je obdaren istom sposobnoscu da
veliku,masovnu kompoziciju dovede u harmoniju.
Veronezeu nedostaju intelektualizovani elementi Rafaela,ali umesto toga on ima
venecijansko osecanje za boju(nenadmasan dekorativni smisao i osecanje boje).
U delima Veronezea se poslednji put pojavljuju shvatanja visoke renesanse.
Nasuprot srebrnastih Tintoretovih scena,on cesto stavlja zlatne,dok je idilicni predeo
cesto okvir za spektakl.
Veronezeove dekoracije otkrivaju njegovo studiranje manirista i ponekad uticaj Tintoreta.
Efekti perspektive su manje dramaticni i manje privlacni od Tintoretovih.
U njegovim delima severnoitalijanski realizam dobija sjaj raskosne pozorisne predstave.
Alegorija
-efekti perspektive ovde dostizu harmonicnu zivost.
-beskrajno nebo kao da se otvara iza komplikovanog rvanja dva coveka sa
zenom,personifikujuci mozda nevernost.
-alegorija je izgovor za cudesne,srebrnasto-ruzicaste,srebrnasto-zelene tonove,za dva
lepa coveka koji hvataju rasirene ruke plavuse koja kao da balansira izmedju njih.
-ova dekorativna poezija je nacinjena da ukrasi odaje Ville Barbaro u okolini Venecije.
Pejzaz
-mitoloske figure se mesaju sa stvarnim i smestene su iznad pejzaza koji se otvaraju kao
prozori na zidu i sve je zacarano.
Blagovesti
-ista urbana atmosfera se nalazi i na Veronezovim religioznim slikama.
-Blagovesti se odigravaju u jednom portalu.
-andjeo se presijava ruzicasto-zlatno,dok prilazi Bogorodici koja se moli i cela kompozicija
je okupana u ovom tonu.
Sve licnosti Veronezea imaju isto poreklo,one su instiktivno aristokratske,lepe,zdrave,sve
izgledaju kao da su se obukle u kostime za velelepnu priredbu.
U svojim portretima Veroneze uspeva da nagovesti sjaj,bez razmetljivosti.
Daniele Barbaro
-Daniele pozira zvanicno,skoro samopouzdano,ali mu linija krznom oivicenog ogrtaca
daje dostojanstvenost.
-pre nego u portretu nekog duzda,ovde se vidi jedan od vladara Venecije,kako utelovljuje
u sebi moc Republike.
Veronezeove religiozne slike su cesto,ali ne uvek,sjajni spektakli svetovnog osecanja.
Hrist u Levijevoj kuci
-slika nastala 1573.godine,a nalazi se na Akademiji u Veneciji.
-simetricna kompozicija je vracanje Leonardu i rafaelu,a svecano raspolozenje prizora
podseca na Ticijanov stil.
-slici nedostaje uzviseno,idealno shvatanje coveka,koje lezi u osnovi svakog
visokorenesansnog dela.
-slikar je naslikao jedan raskosno svecani obed,ali nikakvu teznju ljudske duse.
-zbog slike je pozvan pred crkveni sud inkvicizije,pod optuzbom da je svoju sliku ispunio
budalama,pijanicama,Nemcima.
-ravnodusnost prema temi slike je izrazena.
-Veroneze je smatrao da je slikarevo polje rada vidljiv svet i da on ne priznaje nikakav
drugi autoritet osim svoj cula.

22.TEME U RENESANSNOJ UMETNOSTI

Типичне одлике
У појединим врстама уметности настајали су нови елементи, али су неке одлике
биле типичне за уметност коју је стварао ренесансни човек.
• индивидуализам- човек постаје свестрана и развијена личност,
• хуманизам,
• ренесанса се окреће унатраг,
• научна основа уметности- многи уметници су се бавили анатомијом, оптиком,
технологијом, које су употребљавали у свом стваралаштву, типични пример је
перспектива у сликарству и одливање кипова у бронзи,
• реализам- иако су ренесансни уметници прокламовали враћање ка природи
њихов реализам се тицао употребљених тема и јављују се нпр. новела или
комедија,
• индивидуалност- настају аутобиографије и аутопортрети сликара и сликари
подписују своја дела,
• национализација уметности
• сакупљаштво
• меценаштво
Тематика
У значајној мери је религиозног карактера. Било је прилика да се покушју неке
сцене уврстити из свакодневног живота у религиозне теме, и тако је Mадона са
Исусом била представљана као материнска љубав а представљана су и нага тела
када је требало сликати Адама и Еву. Новост је објављивање неких нових жанрова
као што су портрет, пејсаж и мртва природа.
Техника
У сликарству се употребљавала перспектива- сликари су научили да представљају
простор и његову дубину. Неки уметници су радили и са бојом и представљали су
сенке као нпр. Леонардо да Винчи. Овај уметник је и различито третирао цртеж
који у ренесансној уметности служи за побољшавање слике и студирају се покрет,
анатомија, црте лица које изражава емоције.
Сликарство
Слике имају монументални карактер. Касније ће се развијати сликарство и у мањим
димензијама али са разрађеним финим тоновима. Светитељи и Божанства се крећу
у савременим просторима а касније се губи и ореол и стиче се утисак да су то живи
људи. Видимо сликари сликају и познате личности а неретко међу њих стављају и
свој портрет,то је освртање на себе самога и свест о сопственој вредности. Неки
сликари су се временом потпуно еманциповали од религиозне тематике.
Скулптура
Са сачуваном скулптуром из антике је постала једна од првих уметности овог доба,
где је дошло до промена у схватању у односу на средњовековну скулптуру. Јавља се
скулптура као посебно дело- слободно стојећа и уметници успешно савладавају
драматизацију сцена, експресивност у представљању емоција људског лица или
драпреије. Велики изазов су биле скулптуре са коњима и портрети и јављају се
бисте познатих личности а познате су и ситне пластике и медаље.

23.ODLIKE I PREDSTAVNICI MANIRISTIČKOG SLIKARSTVA

Manirizam daje pravac umetnosti XVI veka.Sam po sebi jedan je od najkontraverznijih
pravaca umetnosti novog doba.
Termin manirizam se koristi kada je rec o nekoj duhovnoj pojavi u njenoj zavrsnoj fazi
gde dolazi do odstupanja od onog sto nazivamo kljucnim za tu pojavu.Ti principi se
napustaju da bi se stvorila neka vrsta manira te “velike umetnosti”.Termin maniera je
imao i negativno znacenje:neprirodnost, afektiranost, pretencioznost,a o tome govori
Vazari.
Samo ime i pojam maniera postoji u dvorskoj literaturi francuske od XIII veka i u
italijanskom jeziku od XIV veka.Uglavnom je pozitivan i znacio je stil, imati stila, dugo
vremena je vezan za osobu,zene.Francuska literarura ga koristi da bi izrazila
artificijelnost,da bi se izrazila jedna vrsta ponasanja na dvoru
Maniera je zahtevala preciscavanje i apstrahovanje iz prirode,udaljavanje od prirode.
Ljubav prema slozenom, pre no uzdrzanost je bila jos jedna karakteristika ovog perioda.
Manirizam ima duboke korene u visokoj renesansi.Manirizam nije nastao kao reakcija
protiv, ili u suprotnosti sa visokom renesansom,vec kao logicko produzavanje nekih
kasnih tendencija i dostignuca.
Stil se pojavio u Rimu oko 1520.godine.Iako je manirizam poceo relativno brzo da opada
u Rimu, nastavio je da cveta kasno u Firenci zbog nadmocnog uticaja Djovanija Bolonje i
u manjoj meri Buontalentija.
U svojim prvim delima je manirizam pokazivao jednu kultivisanu ljupkost i doradjenost
koje su pratili slicni kvaliteti odvajanja od prirodnog ponasanja i izgleda, kao sto je
bizarna fantazija, slozenost.
Rasejavanju stila doprinela su:putovanja umetnika,1522.godine kuga,1527.godine
pljacka Rima,katastrofalan pontifikat Hadrijana VI.
Manirizam je u osnovi bio Italijanski stil i gde god se pojavio van nje predstavljao je
usvajanje italijanskih standarda.On se sirio na sever kao aspekt i rezultat italalijanske
kulturne dominacije Evropom koja datira od francuske invazije Sarla VIII Italije 1494.
Kada maniristicki umetnik krsi pravila on to radi na osnovu zakona, a ne iz neznanja.
Bitan je sistem patronaze,kao simptom novog koncepta umetnickog dela.Umetnicko
delo se po prvi put narucuje i pravi kako bi imalo svoje mesto u galeriji.
Dve centralne ideje manirizma su:
1.pojam umetnickog dela kao trajnog virtuoznog izvodjenja
2.pojam »apsolutnog« umetnickog dela
Manirizam se zasniva na:spopadanju,zaokupljanju sa povoljnom,naklonjenom reakcijom
publike,stimulaciji kod koje je znacajna funkcija umetnickog dela.Umetnicko delo je sada
manje pobozno,prakticno,ceremonijalno i vise samozadovoljno ili apsolutno.
Manirizam je nekomunikativna umetnost,stvaran za mali broj obrazovanih ljudi.Bitna je
njegova socijalna kategorija,to je dvorska umetnost.
Rec je o velikoj obnovi platonove filozofije i afirmisanju pojma anabaza-stalna potreba
duse zatocene u telu da se uspinje do sveta ideja, dostupna filozofima i traje trenutak.
Umetnost XVI veka ne podnosi zahteve XV veka za prirodom i matematikom.
Normativ slikarstva nije priroda vec ideja(u izvornom Platonovom znacenju).
KARAKTERISTICNI OBLICI
Figura serpentinata-figura treba da nalikuje slovu S.Ovo se ne odnosi samo na celu
figuru, vec i za njene delove.
Kao sto maniristicka umetnost uravnotezava,izoblicava i izvitoperuje opste vazece forme
klasike u interesu intezivnijeg izraza,tako da figure od deset ili vise duzina glave nisu
retkost, a oblici se savijaju i uvijaju kao da nemaju kostiju,kao sto ona napusta jasno
predstavljanje prostora,utemeljne na racionalnom-perspektivistickom misljenju.
Postoji jedan karakteristican momenat maniristicke umetnosti, jedan unutarnji
dualizam, jedna unutrasnja napregnutost,jer ona ipak tezi strogom sazimanju celine
slike,a figuru ne razmeksava slikarski,nego cvrsto ogranicava i anatomski obradjuje.
Fontane su jedan od doprinosa manirizma istoriji umetnosti.
OPSTE OSOBINE MANIRIZMA
Tema jedne maniristicke slike je delimicno nejasna,za razliku d renesesansne,gde se
tema razaznaje.Manirizam cak i banalnu temu komplikuju,glavni dogdjaj se postavlja u
pozadinu,u II plan, dok je I plan nevazan .Tema se nevrednuje dovoljno,ona je viseslojna
i tesko uocljiva.
Kompozicije su pretrpane nevaznim likovima,jer se zeli istaci slikareva virtuoznost.Ceste
su predstave aktova,neobicni stavovi i izvijena spiralna tela-figura.Manirizam zakone
perspektive cesto zloupotrebljavaju.
Proporcije su poremecene,kao i odnosi delova tela-izduzene noge i ruke,smanjena glava
u odnosu na telo,labudov vrat,izokefalni vrat, figura se pretvara u apstraktnu arabesku.
Portret-maniristicki portret ne tezi realizmu,portret je formalno tacan,ali pripada
jednom irealnom svetu/kao staklene lutke/.Likovi su ugurani u prostor koji je
nedovoljan:glava dodiruje gornji rub slike, ruke se opiru o ivicu slike.Figura je stisnjena,
stvara se utisak nelagodnosti.
Likovi su izduzeni, prefinjeni i ponekad preterano elegantni.Zauzimaju otmene stavove,
deluju dvorski.
Kolorit-maniristi donose novinu.U renesenesansi boje su skladne, s merom i nenapadne.
Sada su napadne,uocljive,jake i ruse sve ranije postulate.Maniristi boju koriste kao
mocno dodatno sredstvo da pojacaju emocionalni utisak na slici.Manirizam se priblizava,
po svom shvatanju kolorita priblizava konceptu moderne umetnosti.Manirizam je prvi
stil koji boju ne koristi pretezno naturalisticki, opisno.
Uopste u manirimu priroda gubi primat koji je imala u renesansi, gde je uvek bila
normativ.
Klasicna maniriristicka slika nikad ne tezi opstem jedinstvu, svaki detalj je za sebe.Slika je
sastavljena iz vise delova koji zive svojim sopstvenim zivotom.Ovo daje neogranicenu
slobodu slikaru-maniristicki slikar zna pravila ali ih nekoristi.
PODELA/faze,centri,nosioci/
Firenca:u poredjenju sa Rimom u Firenci su klasicni uzori imali manju snagu i bili su
manje cisti, jake su tradicije kvatrocenta.
Pontormo i Roso su glavni predstavnici manirizma u Firenci.Oni su u svojim delima
izvrtali klasicne forme.Klasicni vokabular je podvrgnut eksperimentu iz cega je izvedena
jedna ekspresivnost,koja je imala izvora u klasicnim idealima:vracanje Gibertiju.Ova I
inicijalna faza naziva se i antiklasicnom, to je prima maniera(1520-1535).
Paralela ovom periodu u Rimu, uslovno bi mogao biti Djulio Romano.Razgradjuju se
klasicni ideali, stvara se dedukcijom postojeceg.
U eksperimentalnoj fazi manirizma rade relativno mladi stvaraoci/radikalnje/, da bi
potom doslo do mirenja i reintegracije sa klasicnim elementima i nastanka onoga sto
zovemo visoki stil manirizma(1535-1575).
Rani manirizam:
Pontormo, Djovani Batista di Jakopo(Roso Fjorentino) Andrea Del Sartro -Firenca
Djulijo Romano-Rim, Perino del Vaga/Rafaelov ucenik/
Parmidjanino-Parma-Rim
Kasni manirizam:
Koredjo-Parma/priblizava se baroku/,Domeniko Dekafumi-Firenca
Vasari, Salvati, Bronzino-Rim.i Firenca.
Manirizam hronoloski traje izmedju 1520-1590, ali on postoji i pre i posle ovih
godina.1520 je umro Rafael,a 1590 Anibale Karaci dobija porudzbine i Karavadjo stize u
Rim.

24.PONTORMO
Jacopo da Pontormo, pravog imena Jacopo Carrucci (rodjen u Firenci 1494.-1557.) bio je
italijanski slikar i istaknuti predstavnik ranog manirizma.
Glavne karakteristike: realisticni portreti; nekonvencionalne kompozicije; kolorit je
svetao; smela,dramaticna remek-dela mesaju gorcinu i fantaziju; zadrzava krajnje licni stil
u svojim ukocenim,ponosnim i privlacnim portretima; osecajni crtezi.
Najpoznatija dela su: ciklus fresaka muke Hristove,oltarske slike,Polaganje Krista u
grob,Susret Marije i Jelisavete,Skidanje sa krsta,Gospodja u crvenom.
Pontormo je bio prijatelj Rosa Fiorentina,kao i on vrlo cudna licnost.
Studija mlade devojke
-crtez crvenom pisaljkom oko 1526.godine u galeriji Uffizi u Firenci.
-model gleda potisteno pred sebe i kao da zazire od spoljasnjeg sveta,sto ukazuje da on
predstavlja zapravo svoj karakter.
-antiklasican stil(prva faza manirizma)
Susret Marije i Jelisavete
-slika je toliko nova,kao da motiv nije nikada ranije bio obradjivan.
-figure se andimaju,zauzimajuci skoro celu povrsinu,ostavljajuci samo krajicak
natmurenog neba i jedne prazne ulice.
-jajoliki oblici dve trudne svete zene dodiruju se tamo gde su najsire,a zatim se
odvajaju,te slika postaje naelektrisana od ovog kratkog kontakta.
-draperije fluorescentnih boja poigravaju kao elektroplazma oko figura i pojacavaju
dramsku napetost scene.
Gospodja u crvenom
-odise zivahnim autoritetom.
-stvara se utisak kao da slika govori.
-licnost modela je naglasena cak i kada je cela slika prozeta Pontormovim manirom.
Polaganje Hrista u grob
-slika za oltar crkve Sv.Felicije u Firenci.
-izuzev Hrista koji je predstavljen u sivim tonovima,slika obluje jakim koloritom.
-boja Hrista naglasava njegovu nedavnu smrt.
-vidljiv je Mikelandjelov uticaj u modelovanju Hristovog tela i osobe na desnoj strani,kod
koje je istaknut nabor na draperiji.
-NOVO:svetlosni efekat plave i ruzicaste,nestvarni prostor u kome se nalaze likovi.
-vidljiv je kontrast tamne atmosfere i odece likova u intenzivnim bojama.
-oseca se atmosfera panike i nemira.
Madona sa svetiteljima
-oltarska pala iz 1518.godine
-figure su rasporedjene u obliku trougla,a broj figura je sa svake strane jednak u odnosu
na vertikalnu osovinu.
-Arhitektura je simetricna, ali svaki od ovih elemenata u sebi je protivrecan.
-Vertikalna osa je naglasena-Bogorodica i u odnosu na nju po cetiri figure sa svake
strane.
-njeno lice i ruke su na jednoj strani a telo na drugoj-poremecen je balans.
-Dva svetitelja su okrenuta ka Bogorodica, a dva se okrecu od nje.T
-citava kompozicija dobija dijagonalan smer.
-Stvara se utisak neuravnotezenost i nestabilnost.Inverzija renesansne slike napravljena
je nenapadno.
-NOVO:Karakteristican efekat svetlo-tamnog ovde je upotrebljen na nov nacin, kontrasti
svetlo-tamno ponistavaju integralnost slike i rastacu je na fragmente /ne slede se zakoni
prirode u koriscenju kjaro-skuro/.
-Slika postaje skup fragmenata, koji po zakonima nisu klasicni.
-Figure se izduzuju, monumentalnih razmera deluju fizicki neubedljivo, ali je i ovo u
sluzbi spiritualne ubedljivosti /postaje vazno emotivno ucestvovanje posmatraca.
-Polozaji tela su neprirodni, nisu organski opravdani.
-Psiholoski integritet slike je drugaciji-svi su odvojeni jedni od drugih-psiholoska
razudjenost.
-energija dominantna vrednost-rec je o psihickoj energiji koja prevazilazi
Josif u Egiptu
-1518 pala za porodicu Borgerini za vencanje za spavacu sobu/mala slika
-cela dekoracija ilustruje knjigu postanja.
-neitalijanski pejzaz-karaktarakteristican za Nemce, poznaje grafike Direra,
-prostor u odnosu na renesansu je nelogican, ovde je dovedena u pitanje renesansna
perspektiva.
-forme su objedinjene jednim mocnim sredstvom-krivom linijom, cija je uloga pre da
konstruise nego da opisuje formu.
Skidanje sa krsta
-oltarska slika iz 1526.godine u Santa Felicita,u Firenci.
-zalost narasta do ludila,a odeca je obojena metalno crveno i flamingo ruzicasto,kao da
je sovetljena nekom cudovisnom severnom polarnom svetloscu.
-pod uticajem je Mikelandjelove skulpture iz kapele Medici.
-Jakopo shvatio,verovatno mahom pod usticajem Mikelandjela,da emocije nisu manje
dirljive ako su disciplinovane.
-ima i kompozicione i emotivne povezanosti, ali je najvaznija demonstracija lepote.
-draperja i koza su neodvojive.Kolorit ne sme da bude realistican.
-ostvarena je psihicka i emotivna povezanost likova-priblizavanje klasicnim uzorima.
-kompozicija nije klasicna,veliki broj likova ukljucen je u scenu, tesko se moze reci ko je
glavna licnost.
-sve licnosti gledaju na razlicitu stranu-sracunat psihloski efekat.
-slika je vrasta mozaika gde svaki detalj ima svoju zatvorenu kompozicionu shemu.
Susret Marije i Jelisavete
-slika u kojoj je postignuta kompleksna ornamentalna gracioznost.
-slika je toliko nova,kao da motiv nije nikada ranije bio obradjivan.
-figure se andimaju,zauzimajuci skoro celu povrsinu,ostavljajuci samo krajicak
natmurenog neba i jedne prazne ulice.
-jajoliki oblici dve trudne svete zene dodiruju se tamo gde su najsire,a zatim se
odvajaju,te slika postaje naelektrisana od ovog kratkog kontakta.
-draperije fluorescentnih boja poigravaju kao elektroplazma oko figura i pojacavaju
dramsku napetost scene.
-emocije stvaraju analogije sa klasicizmom-po svojoj kompleksnosti i snazi
-stice se utisak da citava predstava,pojava pluta zaustavljena u sterilizovanoj
harmonija,koja zato deluje napadno i neprirodno.
Portret Cosimo de Medicia
-NOVO:Pontormo porteretima daje jednu novu dimenziju koja ranije nije bila poznata-
nijedan klasican portret nije tako suptilno nagovestavao subjektivno,icno stanje uma,koji
je otvoren za saosecajnu komunikaciju.
-element ekspresivnosti/psiholoskog/ je rezultat sinteze stanja duha portretisanog i
slikarevog/subjekta i objekta/.Ovo je prvi portret u manirizmu.
-umetnik prvi put docarava da je to lik iz proslosti.
-vraca se na tradiciju kvatrocenta, gde se portretne biste uzimaju sa medaljona-lik je u
profilu.
Portret Halberdier
-savremen portret iz 1528.godine.
-izraz je krajnje kontrolisane ritmicne elegancije,kompleksna psiholoska komunikacija
pracena je kvalitetom uravnotezenosti i smirenosti.
-kontrola ekspresije se identifikuje kao smirenost.

25.ROSO FJORENTINO
Njegova licnost i senzibilitet su kompleksniji i slozeniji nego Pontormova,da bi dozvolili
pravolinijski razvoj njegove umetnosti i stila.
Prvi znaci nemira u visokoj renesansi pojavljuju se neposredno pred 1520.godinu u
delima nekih mladih umetnika u Firenci.
Oko 1521.godine Rosso Fiorentino,najekscentricniji clan te grupe,izrazio je novi stav sa
punim ubedjenjem na delu Skidanje sa krsta.
Glavne karakteristike:izrazena sklonost ka vrsti likovnog primitivizma(vracanju formi
rane renesanse); ekscentricna ekspresivnost;
Roso je manje disciplinovan od Pontorma(po obrazovanju i po karakteru),njegovo
oslobodjenje od klasicnog autoriteta je bilo brze.On je vec do 1521 nasao potpuni izraz
novog stila, dok Pontormo i dalje pokusava da resi mnogo kompleksniji odnos izmedju
starog i novog.
Medju mnogim faktima Rosove estetike koju je pronasao jedan je veoma bitan-to je
ideal grazzie.
Dolazak novog pape Klimenta VII Medicija 1524 doveo je Rosa u Rim,gde je ostao do
1527.Mikelandjizam Rosa u Firenci bio je samo uvod za njegova dela u Rimu.
Radikalniji je od Pontorma, introvertan i ekstravagantan, tesko se mirio sa sredinom u
kojoj je stvarao.
DELA
Madona sa svetiteljma
-olarska slika za Santa Marija Nuova iz 1518.godine.
-tema je klasicna,ali su figure previse spojene.
-ima namernog primitivizma-gotovo neprijatni likovi-Sv.Jeronim.
-poze svetitelja su tradicionalne,ali deformisane.Imaju prelomljene udove da bi se
pojacala ekspresivnost.
Skidanje sa krsta
-slika na drvetu iz 1521.godine,nalazi se u Pinakoteci u Volteri.
-izduzio je figure u komoziciji, jaka naglasena vertikala/krst,merdevine/.
-kompozicija je jako uzana.
-Hristov polozaj podseca na Mikelandjelovog Umiruceg roba ili Pietu.
-prelomljeni udovi su u pravom i ostrom uglu.
-nema dubine slike-plosan,bezvazdusan prostor.Roso ne predstavlja ni dani ni noc,
prostor nije definisan, ceo vek naucne perspektive koji je ispred njega je namerno
zaboravljen.
-figure nemaju veze sa drugim planom slike.Nocno osvetljenje.
-boje su metalnog sjaja,hladne-indigo plava, avetinjski bela-avetinjski prizor.
-figure su zamrznute,ali nestabilne.
-psiholoski-dozivljaj kao da nije religiozan(pseudo religiozan dozivljaj).
-manirizam svesno ide u pravcu da zbuni-stimulisana emocija.
Vencanje Bogorodice
-slika iz 1523.godine,u San Lorenco,u Firenci.
-ustupak klasicizmu koji on ovde cini ovde je manje ocigledan-zacinje klasicni ideal
grazia, a prihvata i ideal ornamentalne vrednosti umetnickog dela-koji proistice ne samo
iz gracioznosti forme
-uticaj Mikelandjelovih savremenih crteza.
Mojsije brani Jetirove kceri
-slika iz 1523-4.godine.
-intezivnost u formi i energetskom naboju.
-pripada ranom manirizmu-prima maniera
-nema iluzije tri dimenzije,ni dubine,ali ima niz tananih prostornih slojeva.
-vlada teskoba,figure su snazne a svaka je pokrenuta u razlicitom smeru-malo je prostora
za njih.
-na jednom licu je kopirana neka anticka maska(manirizam koristi citate anticke i
renesansne umetnosti).
Mrtvi Hrist
-slika iz 1525-6.godine
-nema vise naboja i rusilacke energije.
-Hristovo telo je graciozno i elegantno,iako je skulpturalno.
-nema tragedije u ovoj prici.Sama tema nije vazna Rosu.
-ne vide se tacke oslonca figure,ona kao da klizi-sto je omiljeno u manirizmu,a figure su
kao plamen,kao zmija u pokretu.
-ovo je spoj skulpturalnog kanona Mikelandjela i ornamentalne gracioznosti koja se javlja
u Rafaelovom stlu.
-NOVO:Roso pojacava razliku u odnosu na klasicizam.On izvrce klasicno znacenje
psiholoskim sadrzajem slike-koji ostvaruje efekat/utisak/ ironije, jer su senzualnost i
estetiko na slici znatno naglaseniji i vazniji od njenog religioznog znacenja.
-mrtvi Hrist je odraz cinicnog stava prema religiji u elitnim krugovima onovremenog
Rima.
Mars i Venersa
-njegovo najekstavagantnije maniristicko delo u Italiji, adjeno je u Veneciji za
Aretina,1530.
-predmet radnje je ismejan.
-ovde se ne evocira neki stvaran dogadjaj niti prica izgleda verodostojno.
-delo je fascinantno samo po sebi, po svojoj kompleksnosti, tehnikom izvodjenja i bogato
predstavljenom umetnickim mogucnostima.
-ovaj visoko razvijeni stil Roso je preneo u Fontenblo.
Roso i Parmidjanino su najvazniji u rimskoj grupi koja se rasula posle pljacke 1527.Njegov
radikalizam ucinio je njegovu umetnost individualnom, ali u isto vreme i van glavnih
istorijsko-umetnickih tokova- u Italiji on nije imao svoju skolu/kao u Francuskoj/.

26.PARMIĐIJANINO
Đirolamo Frančesko Marija Macola (rodjen 1503-1540.) bio je italijanski slikar i
bakrorezac, poznatiji kao Parmiđanino,najznačajniji predstavnik manirizma u severnoj
Italiji.
Glavne karakteristike: pod uticajem Koredja; tvorac jedne umetnosti koja se odlikuje
napetom imaginacijom i elegantnom fantasticnoscu,a koja je postala poznata preko
njegovih radirunga i gravira; slike su pune suptilnih intervala,suzdrzanih pokreta i
povremenih halucinatorskih efekata; izvestacena gracioznost; otkrio je nove mogućnosti
u tehnici bakropisa.
Poznat je kao portretista i slikar fresaka u Parmi, Rimu i Bolonji.
Njegovo najpoznatije delo je Bogorodica sa dugim vratom.
Poseta Rimu je bila od ogromnog znacaja,jer je dosao u kontakt sa Direrovim gravirama i
drvorezima.
Parmidjijanino je bio prilagodjen za potrebe dvorske dekorativnost i pod kraljem
Fransoom I dela italijanskih i francuskih umetnika i njegovoj palati u Fontenblou,stvorila
su jedan odredjeni Fontenblo-stil nagih tela,bez senki,linearnih,visokih i vitkih.
Vazari belezi da je slikar pred kraj svoje kratke karijere(umire u 37.godini) bio opsednut
alhemijom i da se zapustio i licio na divljaka.
DELA
Autoportret
-slika na drvetu 1524.godine u umetnicko-istorijskom muzeju u Becu.
-nije nagovesten nikakav psiholoski nemir,vec je umetnikov lik mio i doteran,obavijen
neznim leonardovskim sfumatom.
-izoblicenja su objektivna,a ne proizvoljna,jer slika belezi ono sto je slikar video dok je
gledao svoju sliku u konveksnom ogledalu.
-slikar svojom slikom zamenjuje samo ogledalo,upotrebljavajuci i specijalno pripremljenu
ispupcenu plocu.
Madona dugog vrata
-slika na drvetu oko 1535.godine u galeriji Uffizi u Firenci.
-slika je nastala kada se vratio u svoj rodni grad Parmu iz Rima.
-vidljiv je uticaj ritmicne ljupkosti Rafaelove umetnosti.
-NOVO:likovi su izduzeni,udovi su glatki kao slonovace,krecu se sporo i bez
napora,otelovljujuci ideal lepote isto toliko udaljen od prirode kao ma koji vizantijski lik.
-ambijen u koji su smesteni isto je tako prozivoljan sa svojim nizom ogromnih stubova.
-halucinatorski efekat cine mrsavi prorok i red nadrealistickih stubova koji se nalaze u
pozadini i oni su znacajniji od Madoninog dugog vrata.
-suocen sa problemom sacra conversazione,usavrsio je realnost.
Bogorodica sa Sv.Zaharijem
-licnosti imaju lelujave draperije,duge glatke ruke,sve je pretvoreno u duguljastu
gracioznost,van uobicajenih proporcija.
-starac an desnoj strani je preobrzen u morskog boga,sa bradom poput morske pene.
Antea
-direktni portret,komponovan anfas,vrlo efektno i apsolutno jednostavno.
Izvestacena gracioznost Parmidjijanina,Pontorma,Broncina je postala stil koji su manji
slikari imitirali.

Parmidjanino1 /Fridberg/
1524 dolazi u Rim.
1521 radi oltar-Vencanje sv Katarine-Santa Marija u Bardi-ju, gde se vec jasno vidi
maniera u ekspoziciji.
Osnove je naucio u Parmi od Koredja koji je dosao 1520 iz Rima, sa stilom formiranim
pod uticajem Mikelandjela i Rafaela.Coreggio je trazio izraz van klasicnog iskustva i P. ga
je sledio u tom pravcu.Ali, P je tezio da Koredjov model iluzionizma transponuje u
dekorativniji i apstraktniji izraz.Njegovi rezultati su slicni Perinovim u Rimu.
Glavni primer ove njegove faze je dekoracija »salotto-a« u Rocca of the Counts San Vitale
in Fontanellato 1523-Legenda o Dijani i Akteonu.
1

po njegovoj sklonosti ka drazesnom prikazivanju figura nastao je I termin “imparmiginare”-

elegantnost,delikatnost
Parmidjaninov dolazak u Rim ubrzao je potpuno sazrevanje njegove post.klasicne
maniere.Naslikao je relativno malo dela u Rim, ali je dosta crtao.Njegovi crtezi pomogli
su savremenicima da svojoj manieri daju cistiji oblik
Vizija Svetog Jeronima-oltar 1526-7, zbir je P rimskog iskustva.Cistota stila i jasnoca
izraza definisu manieru sa autoritetom koji nije imalo ni jedno delo do tada u Rimu.Slikar
izrazava indiferntnost prema hriscanskoj poboznosti i simbole religije i dogme uzima
samo sa estetskog stanovista.Ali u tom estetizmu postoji izrazita spiritualnost koja
predstavlja licnu zamenu za poboznost.Njegova umetnost se odlikuje napetom
imaginacijom i elegantnom fantasticnoscu, njegove slike pune su suptilnih intervala,
suzdrzanih pokreta...
Bogorodica sa Zaharijem-sve je pretvoreno u duguljastu gracioznost,van uobicajenih
proporcija.Jeronim je prikazan u snu.Bogorodica stoji na meseci-iskazana dogma
imaculata conceptio.
Parmidjanino je slikao portete,cesto anfas,apsolutno jednostavne i veoma efektne.
Napustivsi Rim 15272 odlazi u Bolonju gde provodi 4 produktivne god.Potom se vraca u
Parmu,gde je radio skoro do svoje smrti 1540.
Nakon dostizanja zrelosti u Viziji sv. Jeronima, P istazuje dalje mogucnosti.Ono sto je
trazio do 1535 bio je krajnji izraz grazzie koji daje izvanrednu esteticku senzaciju.Potom
trazi druge vrednosti:novu tezinu forme i sadrzaja,ali sa jednakim izrazom prefinjenosti.
U bolonjskoj fazi njegov kolorit dobija na intenzitetu i snazi, a kvalitet atmosfere i
teksture postao je sugestivniji.Kroz formalni jezik razvio je dominaciju pokreta.Tako su
slike ovog perioda imale temperament njegovih ranijih crteza.To su:
Bogorodica sa Margaretom/1528-9 Bolonja/,Madona sa ruzom/1528-30 Drezden/ i
Madona sa Zaharijem/1530-Ufici/.
Po povratku u Parmu zakljucio je svoje istrazivanje:
Madona dugog vrata ili Madonna del kollo lungo iz 1535 /Ufici/-predstavlja vrhunac
artificijelne gracioznosti celog XVI veka.P je izduzio proporcije njenog tela, udova,
prstiju.Ona drzi ruku na grudima.Neobicna je i poza Hrista na njenom krilu.Vazno je da se
razume preplitanje dogmatskog i alhemijskog./Prekinut stub, figura proroka okrenuta
glavom od Bogorodice, vaza u rukama andjela/-slika ima komplikovanu simboliku.Stub je
cesto aluzija na Solomonov hram,na mudrost,znanje,a od poznog srednjeg veka je
simbol Bogorodice, njenog bezgresnog zaceca.Jedan od centara razvoja ove dogme je
Parma.Stub u XVI i XVII veku je uvek simbol Bogorodicinog bezgresnog zaceca.Figura
proroka sv Jeronima nije data u kardinalskoj odezdi,predstavljen je kao
isposnik/mrsav/,ali je ogrnut haljinom.On je jedan od 4 oca/Grgur, Ambrozije, Avgustin i
Jeronim/ i vazan je za razvoj mariologije.Smatralo se da je Bogorodica imala sinove sa
Josifom.Jeronim to smatra za jeres i zastupa ideju o stalnom B devicanstvu, tako je i on
simbol njenog devicanstva.On je ovde okrenut od nje-na nekim crtezima Parmidjanina
on je dat u razgovoru sa Sv Franjom, ovde ga nema.
Andjeo drzi vazu i prinosi je B.Vaza je simbol hermeticke posude-aluzija na Bogorodicinu
utrobu.Ona je »vaas hermeticus«/zatvorena vaza/.U njoj je moguce stvaranje »prima
materia«.Ona je srebrna; smatralo se da je B simbol mesec.Cela slika je obasjana
2

dalji opus je u poglavlju sirenje rimskog manirizma

mesecinom, a mesec je oznaka za srebro-Bogorodica je i meseceva posuda.Postoji himna
B i izreka »vrat tvoj je stub od slonovace«.Dakle,izduzavanje vrata nije samo produkt stila
vec i igra reci-collo-vrat – columna-stub.
Koliko je manirizam pravoveran?Vrlo je pravoveran, medjutim bio je isuvise elitan da bi
mogao da komunicira sa svim slojevima.Ova slika je radjena za Eleonoru Bardi/-
aristokratija, za kapelu u Parmi/.Tumacenje slike mora se vrsiti kroz socijalni kontekst.To
je klasicna Sacra converzacione, kojoj P dodaje vazu.ova slika se posmatra kroz kontekst
poezije/petrarka,Andrea Baldi-E otac uporedjuje zenu sa vazom/.Postoje i druga
tumacenja/predhodno opisano/, Vazari je ostavio podatak da je P bio opsednut
alhemijom.Osnovno ikonografsko tumacenje vezano je za stub.Da li je izduzavanje vrata i
udova bio samo estetski ideal ili se radi o ikonografiji stila.
Kroz P je ustanovljen vrhunski koncept zrelog manirizma-grazia.
Pole 1535 g radi fresko dekoraciju istocnog luka u crkvi Steccata u Parmi.Glavne figure u
dekoraciji imaju tezinu kao anticke ili Rafaelove.Atmosfera je dostojanstvena i ozbiljna i
po tome se razlikuje od njegovih ranijih dela.
1538-40 Madona sa sv. Stefanom i sv Jovanom-rezervisana i teska u izrazu, distancirana
krajnjom prefinjenoscu i apstrakcijom.Spoljna religioznost slike izgleda kao anticipacija
kontrareformacije.
Uticaj njegovog stila sirio se dalje od rimskih i emilijanskih centara u kojima je radio.Tome
su znatno doprineli njegovi crtezi i grafike/glavni stampar Antonio da Trento/

27.EL GREKO
El Greko(1541-1614.) rođen u Kandiji kao Domenikos Teotokopolos,bio je slikar,vajar i
arhitekta španske renesanse.El Greko se smatra velikim majstorem španskog i evropskog
slikarstva,čiji individualni,dramatičan i ekspresionistički stil postaje poznat širom Evrope
krajem XVI i početkom XVII veka.
Dok je živio na Kritu bio je cenjen ikonopisac u poznom vizantijskom stilu.Nakon odlaska
u Veneciju slika u venecijanskom stilu Ticijana i Tintoreta,a u Rimu studira najznačajnija
djela Mikelanđela i antičku skulpturu u pinakoteci Vatikana.
Godine 1577. odlazi u Španiju,u Toledo,gde je živeo i radio do kraja svog života.
Glavne karakteristike:izdužene figure sa vlastitim manirističkim svetlom u okruženjima
upečatljivog kontrasta boje; platna velikih dimenzija uglavnom rađena po narudžbi za
oltare crkava; portreti španskih plemića,erudita i sveštenika; potpisivao se na slikama na
grckom;
Bio je veliki erudita i poznavalac klasične grčke i književnosti svoje epohe.
Uticao je na Pabla Pikasa i slikarstvo XX veka.
Sahrana grofa Orgaza
-nalazi se u crkvi Sv.Tome u Toledu,jer je za nju i nacinjena 1586.godine.
-ogromno platno slavi jednog srednjovekovnog dobrotvora koji je bio pobozan toliko da
su Sv.Stefan i Sv.Avgustin pojavili na sahrani i licno polozili telo u grob.
-sahrana je predstavljena kao savremeni dogadjaj.
-iznad grupe ljudi jedan andjeo nosi grofovu dusu na nebo.
-tela imaju sav intenzitet,ali ne vise tezine do plamena.
-sve bukti prema uzburkanom nebu.
-neke halucinatorne snage ima ne samo u viziji neba,vec i u nemirnoj grupi na
zemlji,nelagodno svesnoj nebeskih zbivanja.
-do tancina izradjeni oklop i odezde zive svojim zivotom,a od izvesne ivice jednog ogrtaca
uznemirujucem odudara glava mrtvog Orgaza.
-razliciti vidovi manirizma se stapaju u jedinstvenu viziju zanosa.
-velika kamena ploca takodje pripada celini i predstavlja prednju stranu sarkofaga,u koji
dva sveca polazu grofovo telo.
-postoje tri stupnja realnosti:sam grob zatvoren pravom kamenom plocom,savremenu
reprizu cudesne sahrane i vizija nebeske slave.
El Greko je vise voleo svetlsot svojih unutrasnjih vizija od prolecne sunceve svetlosti.
Filipu II,pokrovitelju i sakupljacu Bosovih slika,se nisu dopale El Grekove vizije.
Fray Felix Hortensio Paravicino
-slika nastala oko 1605.godine,a nalazi se u muzeju likovne umetnosti u Bostonu.
-model je pesnik i naucnik,prijatelj El Greka koji ga je slavio u vise soneta.
-ovaj portret je umetnicki potomak Ticijanovog Coveka sa rukavicom.
-nezna,izrazajne ruke i bledo lice odaju duhovnu zestinu cija snaga ocarava.
Espolio
-slika naslikanja za katedralu u Toledu,u pocetku je bila dobijena.
Isterivanje iz hrama
-El Grekove dinamicne deformacije su otezavale njegovim savremenicima da u ovo slici
vide fuziju motiva visoke renesanse,koju je do neraspoznavanja sjedinila vatrena
individualnost.
-kao mesecina bledi tonovi njegovih slika su je cinili jos cudnijom.
-figure su izmucene i istanjene do poboznosti,one su retko otvorene nama.
-figure cesce izgledaju kao da su na amh jako osvetljene,izduzene od ekstaze i kao da se
izvijaju.
Sveti kralj
-ovde je predstavljen redak primer otvorenosti figure ka posmatracu.
Bogorodicino uspenje
-Bogorodica je preterano postavljena visoko,ostavljajuci zemlju daleko ispod sebe,dize se
u lunarno nebo,nosena ogromnom lepezom andjeoskih krila i pracena vazdusastim
formama drugih leprsavih andjela.
Toledo
-El Greko slika Toledo kao da je nastupila katastrofa apokalipse.
-na zelenom brdu se pojavljuje drhtavi grad,dok nebo jos uvek razdiru olujni oblaci.
-El Grekova burna spiritualnost zavrsava renesansu.
Pre nego sto je El Greko umro,manirizam se pretvorio u barok.

28.RENESANSA NA SEVERU EVROPE

U severnoj Evropi naucnici I umetnici, iako su proucavali proslost nisu bili podjednako
zagrejani za obnovu antike kao umetnici u Italiji. Vaznija im je bila ekonomska I kulturna
ekspanzija kao posledica dalekoseznih tehnickih I kulturnih dostignuca.

Rana renesansa na severu-pozna gotika

SLIKARSTVO
-počinje u Flandriji 1420. godine.
-naziv pozna gotika ne odgovara u potpunosti karakteru severnjačkog slikrstva XV veka.
-za razliku od Italijana oni nisu odbacili međunarodni stil, on im je polazna tačka.
-u Flandrijskom slikarstvu nema naglog raskida sa prošlošću.U očima Italijana pozno
gotičko slikarstvo javlja se kao postmedijevalno.
-prvu fazu slikarske revolucije u Flandriji odlikuju:neograničena dubina, stabilnost,
povezanost i potpunost(dok slikari međunarodnog stila nikad nisu težili tolikoj
doslednosti).
-prvu fazu slikarske revolucije u Flandriji predstavlja jedan umetnik poznat kao:
MAJSTOR IZ FLEMALLEUA(verovatno je to bio Robert Campin).On je podražavao istinu i
potpunu istinu.Svakom detalju pa i najmanjem daje maksimalnu konkretnost,individualni
oblik i veličinu, boju,materijal,fakturu površine,stepen elastičnosti i tretman osvetljenja.
Na svojim slikama čak pravi tačnu razliku između direktnog i difuznog osvetljenja. Smelo
napuštanje tradicije (religiozne predstave nadprirodnih događaja iz simboličnih okvira
stavlja u svakodnevni ambijent) nameće mu problem kako da svakodnevni ambijent ne
bude trivijalan.
-on koristi tzv.’’prerušeni simbolizam’’, čime on svakoj pojedinosti na slici daje
simboličnu poruku.
-dela:Oltar Merode, triptih, slika na drvetu, 1425 – 1428 g., svakodnevni ambijent +
prerušeni simbolizam (sveća, mišolovka i dr.)
Dok je osnovna tehnika u srednjevekovnom slikarstvu bila tempera (mešavina fino
samlevene boje sa razblaženim žumancetom), u poznoj gotici to je tehnika ulja,koja
omogućava: bolji tonalitet,skale boja su elastičnije i prelivi su mekši i širi,omogućava tzv.
«glazuru» -tanke providne premaze, pa sve do impasta (debele naslage guste teške
boje),omogućuje baršunasto tamne prelaze,te žive prikaze (naturalistične) vidljive
stvarnosti. Zato flamanske majstore zovemo «očevima modernog slikarstva».Posle njih,
ulje postaje osnovni medijum slikanja.
BRAĆA HUBERT I JAN VAN EYCK
-su usavršili razne efekte tehnike ulja.
-optički efekat,«atmosferska perspektiva» je magličast zastor koji pravi vazduh, čini da
nam udaljeniji likovi nejasnije izgledaju. Kad se približimo granici vidljivosti on ih sve
prekrije. Takođe pozadina se stapa sa nebom. Braća van Eyck su prvi u potpunosti
sistematski upotrebili atmosfersku perspektivu. Ona je za naše opažanje dubine prostora
bitnija od linearne perspektive (prividno smanjenje dimenzija sa udaljenošću). Meka,
jasna svetlost razblažuje ivice senke.
-oni su realisti skoro mikroskopski precizni.
-dela:Ganski oltar(slika na drvetu, poliptih,1432.g)najveći spomenik ranog flamanskog
slikarstva Raspeće i Strašni Sud(1420-1425 g.),Čovek u crvenom turbanu(1433 g.,slika na
drvetu)Jan van Eyck Giovanni Arnolfini i njegova žena(1434 g.slika na drvetu )
Triptih je osnovni oblik slike novog stila.
Tek od Majstora iz Flemallea portret igra važnu ulogu u slikrstvu severa-realistično
portretisanje.Pored donatora u sve većem broju srećemo nezavisne likove.
ROGIER VAN DER WEYDEN
-treći veliki slikar flamanskog slikarstva.
-obuhvatio osećajnu dramatiku-patos gotičke umetnosti.
-više ga interesuje svet ljudskih osećanja, nego spoljašnji vid događaja. Rogierova
umetnost je opisana kao fizički čistija i duhovno bogatija od Jan van Eyckove, pa je
postala uzor mnogim umetnicima.Sve ovo što važi za Rogierova religiozna dela,važi i za
njegove portrete. Kod njih nenaglašava neke crte, a ističe druge da bi naglasio karakter.
-dela:Francesco d'Este(portret na drvetu, 1455 g.)Skidanje sa krsta(slika na drvetu 1435
g.)
HUGO VAN DER GOES
-on je Rogierov sledbenik,nesrećni genije,tragično je završio,umro je kao fratar.
-dela: Portinarijev oltar(1476 g.,poliptih,slika na drvetu)na njemu se vidi Goesovo
interesovanje za nadprirodno, javljaju se razlike u veličini figura
ođenje Hristovo, 1490 g., slika na drvetu, ideja ponoćnog rođenja

HIERONIMUS BOSCH
-Holandski umetnik,cija su dela puna tajanstvenih i naizgled iracionalnih prizora.
-dela: Vrt uživanja, triptih(slika na drvetu,1500.)čudno iracionalno delo kao iz sveta
snova. Egzotične životinje ali i hibridna i deformisana čudovišta.Osnovna dvosmislenost
vrta: u prikazu grešnog čovečanstva ima čednosti, pa čak i čudno poetske lepote.
RENESANSA NA SEVERU
U XV veku umetnici severno od Alpa ostaju ravnopdušni prema italijanskim stilovima i
idejama.
Od vremena majstora iz Flemallea i brace Van Eyck,oni su vodjstvo trazili u Flandriji,a ne
u Toskani.
Ta izolacija naglo prestaje 1500.godine,kada severna renesansa pocinje da zamenjuje
poznu gotiku.Na severu se javlja raznolikost pravaca u XVI veku koja je veća nego u Italiji.
Uticaji su bili razni:ranorenesansni,visoko renesansni,maniristički.
Reoformacija je mnogo neposrednije delovala na umetnost severno od Alpa, nego u
Italiji.
Slikarstvo severne Evrope ne vodi poreklo iz skulpture i mozaika,vec iz iluminiranih
rukopisa.
Brizljivo izradjeni detalj je tipicna osobina renesanse na severu sve do Rubensa u XVII
veku.
Slikari severa nisu od coveka pravili polubog,vec su nastojali da ga prikazu onakvim kakav
jeste,
krajnje svesnog svoje smrtnosti,uglavnom odevenog,brizljivo slikajuci svet u kome zivi.
Sever je bio macan,hladan i vlazan,te ovi uslovi nisu odgovarali razvoju freske.
Nedostatak svetlosti I postora kao da je sputavao slikare,otuda beskrajno zapleteni detalj
zamenjuje velike harmonije.
PODELE
1.Nemacka
-zavičaj reformacije,gde su se odigrale glavne bitke “rata stilova”.
MATTHIAS GRÜNEWALD
-pored Durera najznačajniji je umetnik renesanse u Nemačkoj.Kao i El Greko postao je
slavan tek u našem veku. Od slikarstva pozne gotike preuzeo je osećanje za pokret (sve
treperi i kreće se kao da živi svojim životom).
-karakteristike:oblici su meki,elastični i meki; svetlost i kolorit upotrebljava sa
besprimerenom smelošću i prilagodljivošću; skala njegovih boja bogata je i sa njenim
raponom jedva se mogu meriti Venecijanci; vrhunski upotrebljavao obojenu svetlost;
dostigao je čuda pomoću svetlosti koja ni danas nisu prevaziđena; oznavanje perspektive
i fizička bujnost njegovih likova je italijanski uticaj; od Italijana nasledio individualistički
duh.
ALBRECHT DÜRER
-bio je protestant i najveći prdstavnik nemačke renesanse. Veoma je brzo stekao
međunarodnu slavu.Još kao mlad posećuje Veneciju 1494 – 1495 g. za njega je
renesansa imala bogato značenje. Prihvatajući italijansko mišljenje da likovne umetnosti
spadaju u slobodne umetnosti, on je prihvatio ideal umetnka kao plemića i
humanističkog naučnika. Bio je najveći graver svog doba i vršio je velik uticaj svojim
drvorezima i gravurama koji su kružili čitavim zapadnim svetom. Njegovi drvorezi imaju
preciznu raščlanjenost zrelog grafičkog stila. On je reprodukovao razne umetnike.
-karakteristike:prvi umetnik očaran svojim portretom;umetnik crtanja; lepotu oblika i
materije Direr segladava u jasnoj,nepomućenoj liniji u spletu i tkanju linija.
LUCAS CARNACH STARIJI
-karakteristike: danas je poznat po svojim portretima; čarobno naslikanim mitološkim
prizorima; ekspresionistički manirizam.
ALBRECHT ALTDORFER
-bio je bavarski slikar, nadareni pejsažista.
-NOVO:naslikao je najraniji “čist” pejsaž
-karakteristike: dobar je poznavalac perspective; italijanskog slikarskog rečnika;
neobuzdana mašta.
HANS HOLBEIN MLAĐI
-iz Augsberga,predstavnik je “linearnog stila”, kao i Direr. Istražuje dekorativne vrednosti
linije i površine.
-dvorski slikar Henrija VIII. Pokazuje izvanredno interesovanje za jasnoću detalja.Poznat
je i kao

2.Engleska
NICHOLAS HILLIARD
-bio je zlatar koji se specijalizovao u minijaturnim portretima na pergamentu,to su tzv.
“portable portreti”. Oni su izmišljeni još u antici,a oživljeni su u XV veku. Koristi
ravnomerno osvetljenje i preterano, brižljivo urađene detalje.
3.Holandija
Holandsko slikarstvo XVI veka, usled teške istorijske političko-verske krize, nije ravno po
sjaju slikarstvu XV veka.Prihvatanje italijanskih elemenata je bilo sporije nego u
Nemačkoj.
U doba 1550-1600.godine Holandija je dala najveće slikare severne Evrope i pored
nemira u zemlji,koji su utrli put velikm holandskim i flamanskim majstorima sledećeg
veka – u baroku.
Dva glavna nastojanja karakterišu Holandsko slikarstvo XVI veka:
1.asimilacija italijanske umetnosti od Rafaela do Tintoreta
2.razvoj repertoara tema koje će dopuniti,a eventualno i zameniti tradicionalne
religiozne teme (pejsaž, mrtva priroda, žanr-scene – prizori iz svakodnevnog života)
PIETER AERTSEN
-bio je pionir samostalne mrtve prirode. Dela:
PIETER BRUEGEL STARIJI
-jedini je genije među holandskim slikarima,koji je slikao je pejsaže i žanr-scene.
-njegovo interesovanje za narodne običaje i svakidašnji život prostih ljudi proizašao je iz
jednog složenog filozofskog stava.
-karakteristike:koristi monoton kolorit; minimum oblikovanja i senki; perspektiva je
smela,a kopozicija je monumentalna i uravnotežena.
VAJARSTVO
-do 1520 g. italijanski uticaji su bili veoma slabi severno od Alpa.
-renesansni stil se najpre i najviše razvio u vajarstvu Francuske.
JEAN GOUJON
-najsjajniji francuski vajar sredine tog veka,koji je radio reljefe u Luvru.
-karakteristike:reljefi su bogati i neplastični; ljupki likovi podsjećaju na manirizam
Cellinija.

29.UMETNOST DRUGE POLOVINE XVI VEKA NA SEVERU EVROPE

Renesansa na severu Evrope ili Severna Renesansa označava umetnost visoke renesanse
Evrope severno od Alpa u XVI veku.
„Severna“ služi da istakne razliku od izvorne, italijanske Renesanse, koja se poistovjećuje
s jugom Evrope.
Pre 1450. italijanska Renesansa i humanizam nisu imali uticaja u Evropi izvan Italije.
Od kraja XV veka visoka Renesansa se iz Rima širi i zahvata celu Evropu.
Renesansa je naročito bila umetnički produktivna u Nizozemskim zemljama,severnoj
Francuskoj, Nemačkoj i Poljskoj.
Univerziteti i štampane knjige su pomogle širenju renesansnih ideja.Tome su svojim
delima pomogli intelektualci i pisci poput Erazma i Fransoa Rablea.
Za razliku od Italije, Renesansa u severnim zemljama je bila pod jakim uticajem
protestantske reformacije.
Renesansa u Nizozemskoj
Bogati trgovački gradovi Flandrije, kao što su bili Briž u XV. i Antverpen u XVI
veku,doprineli su kulturnoj razmeni Flandrije i Italije. Ovo se uglavnom odnosi na
slikarstvo, jer je nizozemska arhitektura većim delom ostala verna tradicijama pozne
Gotike.Primeri umetničke razmene su slikar Jan Gosaert i vajar Đambolonja, Flamanci
koji su ostavili traga u umetnosti Italije, kao i italijanski arhitekta Alesandro Paskvalini
koji je stvarao u Nizozemskoj.
Renesansa u flamanskom slikarstvu se razvila iz perioda ranog flamanskog slikarstva,
koje predstavlja prelaz između pozne Gotike i rane Renesanse. Ona se nije odnosila na
preporod antičkih tema i interesovanja kao u Italiji, već na povratak prirodi i njenoj
lepoti.
Najznačajniji flamanski renesansni slikar bio je Jan van Ajk. Njegovo kapitalno delo je
Gentski oltar. Inovacija Jana van Ajka u slikarskoj tehnici bila je upotreba uljanih boja.
Ostali značajni nizozemski renesansni slikari su Hijeronimus Boš i Piter Brojgel Stariji.
Renesansa u Francuskoj
Među apsolutističkim monarhijama glavnih evropskih država u svom bogatstvu, raskoši,
feudalnih poseda, tuđih kmetova i opljačkanih vrednosti, prednjače kraljevi francuske.
Zahvaljujući brojnim kraljevskim brakovima francuski kraljevi polažu pravo na druge
krune i druge zemlje, pa ratuju sa svima (Nizozemskom, Španijom, Engleskom,
Napuljem ).
Preko ratova u Italiji upoznaju se sa Renesansom i prihvataju je, jer im omogućava
gradnju palata, dvoraca, galerija, muzeja, trgova, kakvih nije bilo u gotičkoj umetnosti
severa.
Kralj Fransoa I(1515-1547) uvozio je umetničke predmete iz Italije, naručivao dela od
italijanskih umetnika poput Leonarda da Vinčija, Andree del Sarta i Benvenuta Čelinija,i
gradio raskošne i skupe palate, čime je zasnovao francusku Renesansu. Njegova zbirka
slika je bila nukleus zbirke današnjeg muzeja Luvr.
Među dvorcima koje je sagradio ili dogradio su: Amboaz, Bloa, Šambor i Fontenblo.
Procvat renesansne umetnosti u Francuskoj se nastavio za vreme vladavine sina kralja
Fransoa, Anrija II(1547-1559). Religiozni ratovi katolika i hugenota posle smrti Anrija II
bacili su zemlju u haos.Katarina Mediči je nastavila da bude mecena umetnika,ali osim
izvesnog broja portreta i predmeta primenjene umetnosti, iz njenog vremena nisu ostala
dela trajnije vrednosti.
Najznačajniji francuski slikari iz doba renesanse bili su Žan Fuke i Fransoa Klue.
Pored klasičnog slikarstva,bavili su se izradom minijaturnih portreta (minijatura).
Među vajarima, istakao se Žermen Pilon.
Renesansa u Nemačkoj
Renesansa se u Nemačkoj, kao kulturni i intelektualni pokret, proširila u XV i XVI veku.
Nemački umetnici i intelektualci su je ovde doneli preko svojih putovanja u Italiju.
Najuticajnija ličnost iz nemačkog renesansnog miljea bio je Johan Gutenberg.
Nemačka je proizvela plejadu renesansnih slikara od kojih je najznačajniji Albreht Direr.
Bavio se slikarstvom i grafikom. Slikao je mitološke i religijske prizore i izrađivao drvoreze
i crteže, u kojima su često prisutne filozofske ideje.
Ostali značajni slikari nemačke renesanse bili su: Albreht Altdorfer,Luka Kranah Stariji i
Mlađi,Matijas Grinevald i Hans Holbajn Mlađi.
Tu je i začetnik grafičke umetnosti Martin Šongauer.
Renesansa nije ostavila značajnijeg traga u nemačkoj arhitekturi gde se nastavila
dominacija gotičkog stila.
Renesansa u Poljskoj
Renesansa u Poljskoj (polj. Odrodzenie) trajala je od kasnog XV do kasnog XVI veka. Ovo
doba se smatra za zlatno doba poljske kulture.
Kraljevinom Poljskom je u to vreme vladala dinastija Jagelonaca,a zemlja je prolazila kroz
period unutrašnjeg i spoljašnjeg mira i prosperiteta.
Renesansa je u Poljsku prestonicu Krakov stigla preko italijanskih umetnika i trgovaca.
Poljska je bila pogodno tle za razvoj ideja renesanse i humanizma.Tu je delovao
znameniti Univerzitet u Krakovu, a o mogućnostima za slobodu mišljenja svedoči
revolucionarno delo Nikole Kopernika.
Italijanski arhitekta Bartolomeo Bereči je preuredio kraljevski dvorac Vavel u renesansni
dvorac početkom 16. veka. Grad Zamošć je planski izgrađen u renesansnom stilu. Još
jedan centar renesanse u Poljskoj bio je grad Dancig na severu, gde su uglavnom živeli
Nemci i Holanđani. Slikari su najčešće slikali portrete kraljeva i aristokratije.
Arhitektura
Izvan Italije, Gotika je bila uopšte prihvaćeni stil duboko u XV veku, ali uticaji renesanse
su se osjećali iz dana u dan. U XVI veku uticaj renesanse se oseća u celoj Evropi, te se u
svakoj zemlji može pomenuti poneko vredno renesansno delo.
Preko italijanskih arhitekata, renesansna arhitektura se proširila sve do Rusije i
Skandinavije.
U Francuskoj su najviši dometi i najveći doprinos renesansi bili kraljevski dvorci duž rijeke
Loare. Prvi renesansni dvorac u dolini Loare bio je dvorac Amboaz u kome je svoje
poslednje godine proveo Leonardo da Vinči.
Dvorac Šambor Domenika da Kortone jedna je od najljepših građevina francuske
renesanse i smatra se da ga je projektovao sam Leonardo (sa sigurnošću mu se pripisuje
dizajn dvostrukog spiralnog stepeništa). Četiri povezana staro-francuska donžona čine
pravougaono dvorište unutar kojeg je središnji dvorac pravougaonog oblika s ugaonim
kulama, četiri unutarašnja dvorišta. Fasada je kao kod renesansnih italijanskih palata, a
gotički krov s dimnjacima, tornjevima i tornjićima kao da najavljuje manirizam.
Drugo dominantno renesansno arhitektonsko delo je dvorac kralja Luja XIV. - Luvr u
Parizu, jedinstven je zbog svojih kontrolisanih proporcija, izrazite simetrije, dvojnih
stupova, i odmerene plastičnosti fasade itd.
U Nizozemskim zemljama su sporo prodirali uticaji italijanske arhitekture.Čak i kad se to
dogodilo, arhitektura je uvek bila u kombinaciji sa lokalnim tradicijama (stepenasti zabati
i vitki trouglovi iznad vrata i prozora). Ova arhitektura postala je moderna u Engleskoj.
U Poljskoj,arhitektura je u prvo vreme (1500-1550) bila pod direktnim uticajem
italijanskih arhitkata.Kasnije (1550-1600), u Poljsku prodiru holandski uticaji. Najzad, u
periodu 1600-1650, arhitektura postaje maniristička i barokna, pod uticajem
kontrareformacije.
U Engleskoj najvažniji renesansni arhitekta je Ajnigo Džons (1573-1652) koji nakon
studijskog putovanja u Italiju gradi „salu za bankete“ palate Vajthol (Witehall) u Londonu
za kralja Džemsa I.To je sjajna renesansna kompozicija s umerenom rustikom podnožja i
diferencijacijom dveju etaža.
Slikarstvo
Slikarstvo rane renesanse na severu obeležili su flamanski slikari koji su u gotički
naturalizam uneli krajnji realizam pojedinosti, tako da su likovi na njihovim portretima
slikani sa detaljnim osobinama naravi.Njihovo slikarstvo je bilo veoma cenjeno u Italiji,
dok se uticaj italijanske Renesanse na severu osetio tek krajem XV
Renesansno slikarstvo stiže u Francusku dolaskom italijanskih slikara u kraljevski dvorac
Fransoa I – Fontenblo. Na tom renesansno-manirističkom dvoru razvijala se francuska
renesansa – tzv. Škola iz Fontenbloa.

30.DIRER
Albreht Direr (rodjen 1471-1528.) je nemački renesansni slikar, grafičar i teoretičar
umetnosti. Bio je jedan od najvećih majstora umetnosti u doba humanizma i reformacije.
Učio je crtanje u radionici nirnberškoga slikara Mihaela Volgemuta,gde je boravio 4
godine, a 1495.prvi put je otišao u Italiju i kopirao italijanske majstore.U radionici svog
oca obučen je za zlatara,pa je Direr je do vrhunca razvio drvorez i bakrorez.Zeleo je da
studira kod Martina Šongauera,koji je umro pre nego sto ga je Direr upoznao.Postaje
dvorski slikar cara Maksimilijana,a posle mladog Karla V.
Znacaj:ujedinio je italijansku ranu renesansu s ekspresivnim stilom nemačkog
reformatorskog doba i došao do novih oblika izražavanja.
Teme:mitoloske,alegorijske,religiozn,priroda(njegovi akvareli krajolika,studije biljaka i
životinja svedoci su njegovog dubokog razumevanja prirode).
Stvaralastvo:u teoriji je postavio temelje nauke o proporcijama;traktati o
slikarstvu;tractate o perspektivi,geometriji; oltarske slike i portreti(Autoportret) u
Nirnbergu; bakrorezi(Vitez,Đavo i smrt,Melanholija,Sveti Jeronim u ćeliji) i drvorezi
(Apokalipsa,Velika muka).
Njegovo ukupno delo obuhvata 70 slika, 900 crteža, 100 bakroreza i 350 drvoreza.
NOVO: Direr je prvi u Evropi sastavio Magični kvadrat
Glavne karakteristike:velika brzina misli sa obilatom inventivnoscu; linearizam; didakticki
vid umetnosti;
Direrova prva dela su bili drvorezi.
Uticaji: italijanska umetnost je veoma uticala na njegova dela(likovne umetnosti su
slobodne umetnosti) i na njega(visoko shvatanje o umetniku); uticaj Mantenje kroz
gravire; licni dodir sa Belinijem mu je doneo vicnije rukovanje cetkom;
Putovanja
Direr je 1490.godine napustio Ninberg i putovao kroz Nemacku.
Zatim odlazi u bezel,gde je radio kao illustrator knjiga i ostaje do 1494.godine kada se
vraca u Ninberg.Zatim odlazi u Veneciju 1494/5.gde dolazi u dodir sa delima italijanske
umetnosti(Mantegnine gravire koje je kopirao).U Veneciji je bio fasciniram lokalnim
tipovima ljudi kao sto su robinje,kurtizane,gospodje.
AKVARELI
Putujuci kuci,cesto je radio akvarele pejzaza,dela koja se vezuju na osnovu severnjackog
prilazenja prirodi,ali nisu samo fotografske beleske,vec imaju osobinu cistog pejzaza.
U to vreme je su u Nemackoj postojale samo dve vrste slika:slike sa religioznom
tematikom i portreti.
Italijanske planine
-akvarel oko 1495.godine u Ashmoleovom muzeju u Oxfordu.
-tacna lokacija ovog mesta nije poznata,jer Direru to nije bilo vazno.
-miran ritam panorame blago zarubljenih padina pokazuje shvatanje prirode u njenoj
organskoj celini(shvatanje prirode)
GRAVIRE
Gravira je mogla da bude o svemu,a bila je jeftinija.Gravira nije bila vezana za
tradicionalnu ikonografiju ili neke uzore,nego je mogla da bude plod maste.
Adam i Eva
-gravira iz 1504.godine u Muzeju likovnih umetnosti u Bostonu.
-biblijska tema ovde sluzi kao izgovor da prikaze dva idealna akta: Apolona i Veneru u
severnjackoj sumi.
-okvir je zivopisan,pun zivotinjskog sveta.
-Adam i Eva su iskonstruisani likovi,nisu iz svakodnevnog zivota,vec uzori za ono sto je
Direr smatrao savrsenim proporcijama.
Vitez,Smrt i Đavo
-gravira iz 1513.godine u Muzeju likovnih umetnosti u Bostonu.
-slad:vitez na svom divnom konju,tezak i pouzdan kao konjanicka statua,otelovluje ideal
kako estetski tako i moralni.
-vitez je Hristov vojnik,nepokolebljiv na putu vere ka nebeskom Jerusalimu,koga ne mogu
da zastrase ni odvratni jahac koji preti da ga ubije,ni groteskni djavo iza njega.
-pas je simbol vrline,verno prati svog gospodara,iako su mu se na putu isprecili gmizavci i
lobanja.
-italijanski renesansni oblik je ovde spojen sa nasledjem pozno gotickog simbolizma.

PORTRETI
Portret oca Alberta Direra
-najbolja replika se nalazi u Londonu.
-vazan rani primer Direrove snage da sugerira dubinu,pomocu cisto formalnog
nacina,postavljanjem figure ispred ravne pozadine.
Autoportret
-slika iz 1498.godine u muzeju Prado
-Direr nosi najfinije odelo i svojom pojavom ispoljava toliko sujete da su za zbog toga
zadirkivali.
-najznacajnije je leonardovsko ushicenje kosom.
-nije sebe prikazao kao poniznog zanatliju,vec kao elegantnog,modernog i idealnog
slikara.
Autoportret
-slika na drvetu iz 1500.godine u Pinakoteci u Minhenu.
-sliak pripada flamanskoj tradiciji,ali svecano,ozbiljno lice,gledano anfas i hristolika
idealizacija crta lica premasuje domasaj obicnog portreta.
-slika izgleda kao posvetovljena ikona koja prikazuje ozbiljnost sa kojom je Direr gledao
na svoju misiju umetnickog reformatora.
Cetiri apostola
-slika iz 1526.godine koju je poklonio NIrnbergu
-apostoli velicanstveno i neusiljeno ispunjavaju celu povrsinu slike.
-zbog krupnog oblika su uproscene siroke haljine,a paznja je usredsredjena na njihovu
fizionomiju,u kojima je predstavio tipove temperamenta.
-umesto da naslika svece u razgovoru sa Bogorordicom,naslikao je samo apostole.
-apostoli koje je odabrao su osnivaci protestantske doctrine.
DRVOREZI
Svojim drvorezima i gravirama je Direr imao ogroman uticaj u Nemackoj,koji se prosirio i
na Italiju.Njegove kompozicije na grafikama su inspirisale direktno preslikavanje,nejasne
derviacije i pomogle su umetnicima da otkriju svoj talenat.
U njegovim rukama drvorezi gube svoju raniju draz narodne umetnosti,ali dobijaju
preciznu rasclanjenost potpuno zrelog grafickog stila.
Musko kupatilo
-oblici su veoma detaljni,crtez tacan,
-NOVO:osecanje za atmosferu i neobicnost sadrzaja.
-NOVO:mesto gde se spajaju dve tamne povrsine cini bela,a ne crna linija.
Bludni sin
-NOVO:ikonografsko resenje je novo-bludni sin je stajao pre zalostan medju svinjama,a
Direr ga ne stavlja u polje,vec u dvoriste majura,u kome ambari daju zivu stvarnost sceni.
-ovaj jednostavni nacin daje patos,humanist i emocionalnu vrednost.
Apokalipsa
-NOVO:najranija knjiga koju je izdao jedan umetnik na sopstvenu odgovornost.Pre su
knjige imale ilustracije u tekstu,a Direr je iskoristio celu stranu za drvorez,a tekst je
stavljao na poledjinu.Na ovaj nacin je on skracivao pricu i ilustraciju i nacinio radnju
neprekidnom.
-na drvorezu je primenio efekte nacina graviranja.
-plod spontanog genija,koji koristi sve izvore tradicije,a ipak tretira temu na nov nacin.
Cetiri jahaca Apokalipse
-drvorez oko 1497/8.godine
-na prvi pogled izgleda kao potpuno vracanje svetu pozne gotike Martina Schongauera.
-likovi su snazni,cvrsti,snaznih volumena(uticaj Mantenje).
-ovaj stadijum stvaralastva je vrlo slican sa Grunevaldovim.
-Direr je ovde dao novo znacenje drvorezu,time sto ga je ogogatio linearnom
ustancanoscu gravire.
Objasnjenje perspective
-drvirez iz 1525.godine,iz uemtnikove rasprave o geometriji(zasnovana na proucavanju
rasprave Pjera dela Franceska o perspektivi).
-Direr je ovde prikazao svoj izum kojim moze slika da se napravi mehanickim putem,a
time je heto da pokaze objektivnu vrednost perspektive.
-sam Direr nije bio zaista zainteresovan za metod pravljenja slike bez ljudske vestine i
razuma.
-ovo je prvi korak ka principu fotografske kamere.

31.GRINEVALD
Grinevald ili Mathis Gothart Nithart(rodjen u Vircburgu 1470-1528.) bio je značajna
ličnost nemačkog renesansnog slikarstva i predstavnik pozne gotike ekspresivnog
spiritualizma.
Većinu svog života je proveo u Majncu,ali se ne zna kako je stekao svoje obrazovanje.
Bio je protestant i odobravao je učenje Martina Lutera.Postao je poznat tek u XX veku.
Godine 1516. je postao dvorski slikar plemića Albrehta Braniburskog.
Grinevald se zatim preselio u Hale i radio je ponovo kao inženjer građevinar za vodene
gradnje i fontane i ubrzo je tu umro.
Hans Grimer je bio njegov ucenik.
Crteži su pod uticajem jednog mistično-vizionarskog stila sa naglašenim gestom koji nosi
odjeke u kasnoj gotici.
Bio je nadahnut individualističkim duhom renesansnih umetnika u Italiji,koja je na njega
ostavila znacaj u psiholoskom smilu.
Glavne karakteristike: upotrebljava perspektivu i niske horizonte; fizicka bujnost likova;
forme su naturalisticke i fantasticne; na telu Hrista i licu Marije i Jovana je navies izrazen
anturalizam; upotrebljava nasilje i tragedije u jakim svetlosnim kontrastima(majstor
individualnog stila,preteca ekspresionizma); upotrebljava razlicite intenzitete svetlosti;
dugine boje; celina je uvek upecatljiva i velelepna; oblici su meki,elasticni,mesnati.
DELA
Danas nam je poznato samo njegovih 13 dela.
Isenhajmski oltar
-nastao izmedju 1513-15.godine u muzeju Kolmaru u Francuskoj.
-kombinacija slikarstva i vajarstva sa savršenim izobraženjem izraza i ljudskog tela u
pokretu.
-delo je dugo pripisivano Albertu Direru.
-ovaj izrezbarena skrinja ima dva para krila koja se pokrećući stvaraju tri
pozornice(scene).
-u sklopljenom stanju se vidi Raspeće koja je verovatno najimpresivnije koje je ikada
naslikano. Raspeće je po svome delovanju ozbiljno srednjovekovno zbog Hristove
nepodnosljive samrtne muke i ocajnickog bola Bogorodice,Sv.Jovan i Marija Magdalena
podsecaju na andachtsbild,dok je kada se otvore spoljašnja krila dalje scene već mnogo
vedrije.
-likovi sa strane:tri istorijska ocevidca na levoj strain oplakuju smrt Hrista kao coveka,dok
Jovan Krstitelj sa mirnocom ukazuje na njega kao na Spasitelja(dve Hristove prirode).
-pejzaz:Golgota nije brezuljak kraj Jerusalima,vec planina koja se uzdize iznad.
-Raspece kome je oduzet uobicajeni okvir,postalo je usamljeni dogadjaj koji se ocrtava
naspram pustog avetinjskog predela i plavo-crnog neba.
-na zemlju se spustio mrak(po jevandjelju),ali je rvi plan prikazan u blestavoj svetlosti
koja ima snagu otkrovenja.
-na krilima ovog skladnog oltara se nalazi Sv. Antonije i Sv Sebastijan i red velikih pojava
na licu i zadnjim stranama pojedinih krila;
-ovde je najupadljivije postavljanje pokreta koji prožima ove slike koje konfrontira sa
shvatanjima iz pozne gotike.
-svetlost koju upotrebljava je bogata u prelivima boja i upoređivati samo sa bojom u
slikama u Veneciji.

32.ALTDORFER
Albreht Altdorfer (rođen je u Rogensburgu oko 1480.-1538) je bio nemački slikar, grafičar
i gradski arhitekta.
Uticaji:italijanski uticaj je vidljiv u odabiru tema; dva putovanja po Dunavu dovela su ga u
vezu sa umetnickim slikama Dunavske skole; Direrov uticaj;
Glavne karakteristike:dobar poznavalac perspektive; italijanskog stilskog recnika;
neobuzdana masta; likovi su sporedni u svom prostornom okviru; prvi je naslikao čist
pejzaž;
stil je antimonumentalan i slican minijaturi.
Znacaj:Altdorfer je poznat i kao umetnik koji je naslikao prvi pejzaž u evropskoj
umetnosti koji je u potpunosti oslobođen figura i koji se topografski može odrediti
(Pejzaž Dunava sa dvorcem Vert kod Regensburga, oko 1525. godine).Neki njegovi
bakropisi i crteži takođe sadrže ovakve pejzaže.
Pored Volfa Hubera smatra se za glavnog predstavnika umetnicke Dunavske skole.
DELA
Bitka kod Isa
-slika na drvetu iz 1529.godine u Pinakoteci u Minhenu.
-delo udaljeno od ideala klasike
-tema se ne moze identifikovati,ako se ne procita tekst na tablici okacenoj o nebo.
-tema je Aleksandrova pobeda nad Darijem.
-umetnik je pokusao da se drzi antickih opisa stvarnog broja i vrste boraca u toj bici,ali je
to zahtevalo da slika bude iz pticije perspective,pri cemu su se dve glavne licnosti izgubile
u masi sopstvenih vojnika.
-oklopi vojnika i utvrdjeni grad iza njih pripadaju XVI veku.
-slika bi mogla da prikazuje i neku savremenu bitku da nije spektakularnog neba sa
suncem koje pobedonosno probija oblake i pobedjuje mesec.
-nebeska drama iznad prostornog alpskog predela je u uzajamnoj vezi sa ljudskom
dole,te uzdize taj prizor na svemirski nivo.
Crtezi cara Maksimilijana I
-oko 1515. učestvovao je u radu na Direrovoj počasnoj kapiji i na molitveniku.
Najpoznatija dela [uredi - уреди]
Profane zidne slike za regenbursku biskupiju
-oko 1535.ih je izradio.

33.BROJGEL
Piter Brojgel Stariji (rođen između 1525. i 1530.u Holandiji,a 1569. u Briselu),
bio je flamanski slikar, a u slikarskom leksikonu ga svrstavaju u flamanske/holandske
renesansne slikare XVI veka.Smatra se najvecim anverskim slikarem XVI veka.
Radio u stilu Hijeronimusa Boša i slikao humorističke scene dobio je nadimak „smešni
Brojgel“, a zbog njegove ljubavi prema seoskom žanru, koje je on ovekovečio na svojim
delima dobio je još jedan nadimak „seljak Brojgel“. Tako da u pojedinim knjigama
nazivan je kao jednim ili drugim nadimkom.
Brojgel je bio visokoucen covek,prijatelj humanista i sticenik habzburskog dvora.
Nikada nije radio za crkvu,a kada je slikao religiozne teme,predstavljao ih je na cudno
dvosmislen nacin.
Bio je praotac jedne velike slikarske familije,čiji su članovi sve do XVII veka bili aktivni
slikari. Brojgel je učio zanat kod poznatog slikara Piter Keke van Elst u Antverpenu.
Njegova dva sina Piter Brojgel Mlađi i Jan Brojgel Stariji postali su takođe poznati slikari
kao i njihov otac,koji je sahranjen je u crkvi Notr Dam de la Kapel.
Znacaj:sjedinio je stvarnost i mastu u pejzazu;
Glavne karakteristike: prostrani pejzazi sa biblijskim ili mitoloskim dogadjajima;
moralisticko didakticki radovi; mrtve prirode i zanr scene(iz seoskog zivota); evociranje
nadrealisticko alegoricnog prizora;
NOVO:pejzaz,mrtva priroda i zanr,koji su kao sporedni detalji ziveli i ranije u holandskom
slikarstvu, osamostaljuju se kao posebna tematika u XVI veku. Umetnik koji je s najvise
originalnosti slikao ove teme bio je Piter Brojgel Stariji.
U ilustracijama godisnjih doba naslikao je karakteristicnu ilustraciju proljeca,leta.jeseni i
zime.
Ilustracije jevandjelja i narodnih poslovica,umetnik je podigao na nivo simbola svoje
zemlje i naroda, koji su trpjeli inkvizicije i ratove.
Niko pre Brojgela nije tako osecajno reagovao na vreme.
DELA
Zemlja Dembelija
-ovde je uspeo da evocira nadrealisticko alegorican prizor,u kom je prozdrljivost zasitila
ljude koji su se opruzili pod stolom.
Povratak lovaca
-slika na drvetu oko 1565.godine u Umetnicko-istorijskom muzeju u Becu.
-priroda je ovde glavna tema slike.
-ljudi i njihovi poslovi u raznim godisnjim dobima su sporedni u velicanstvenom ciklusu
umiranja i ponovnog radjanja koji predstavlja ritma kosmickog disanja.
-lovci nisu cisto naturalisticki anslikani,vec postoji arhaizam u tamnim oblicima lovaca i
hrtova koji se probijaju kroz sneg.
-osecanje za saru ovog crno-belog sveta zdruzeno je sa britkim osecanjem celicne
hladnoce.
-zimska sumornost se siri preko ravnice i smrznutih jezera do zupcastih vrrhova planina
prema tmurnom nebu.
-prica u letu cini razdaljinu jos vecom.
-prisutna je ledena mirnoca.
Seljacka svadba
-slika na drvetu oko 1565.godine u Umetnicko-istorijskom muzeju u Becu.
-Brojgelova najupecatljivija scena iz zivota seljaka.
-prikazao je tupave,sirove,glomazne i spore ljude.
-likovi su naslikani monotonim bojama sa minimum oblikovanja i bez senki,a ipak imaju
tezinu.
-prostor je prikazan u smeloj perspektivi,a citava kompozicija je monumentalna.
Slepac vodi slepca
-slika iz 1586.godine u Narodnom muzeju u Napulju.
-izvor je Jevandjelje,u kojem Hristos kaze:’’A slepac slepca ako vodi,ob ace u jamu pasti’’.
-tragicna dubina Brojgelove slike daje ovoj temi novo znacenje.
Turoban dan
-slika puna mracne sumornosti i uzburkane vode.
-prikazan je dan koji nagovestava buru.
-scucureno selo i isprepletane grancice su naslikani sa bezmalo neodoljivom ljubavlju
prema prirodnim pojavama.
-detalj je raznolik,ali je potcinjen raspolozenju i siroko planiranoj kompoziciji.
-tema slicna ovoj nije ni do dan danas naslikana.
-sva sumornost severnjacke zime je data u ovoj slici,jer se slikar u potpunosti miri sa
okolinom i tako postize remek-delo.
Holandske poslovice
-slika dvanaest poslovica datira iz 1559.godine,a nalazi se u muzeju u Antverpenu.
-na slici se nalazi veliki broj figura koje prikazuju holandske poslovice.
Gradnja Vavilonske kule
-slika potice iz 1563.godine,a smatra se njegovim zavetom.
-gigantska gradjevina je stvarana u smesi stilova i deluje apsurdno posto je smestena u
srednjovekovni pejzaz.
Bakrorezi
Stvorio je veliki broj bakroreza i među najpoznatije spada serija grafika „Sedam smrtnih
grehova“ iz 1557.godine.

34.BOŠ
Hijeronimus Boš (Jeroen van Aken je rođen oko 1450-1516) je bio holandski renesansni
slikar.On je jedan od najkreativnijih slikara maste svih vremena.
Smatra se da je od 1474. živeo u Hertogenbošu gde je u periodu od 1486. do 1511. bio
član Bratstva svete device(konzervatorska religiozna grupa)
Za sobom nije ostavio nikakva pisana dokumanta,pisma ili dnevnike,a to što nam je
ostalo su najčešće podaci iz poreskih knjiga Bratstva svete device.Ne postoje nikakvi
podaci o karakteru njegove ličnosti ili o njegovim shvatanjima o umetnosti.Postao slavni
slikar još za svoga života.
Glavne karakteristike:religiozne slike; teme(strasan sud,pakao,smrtni grehovi); u
pocetku slike manjih dimenzija,a kasnije veliki triptisi puni likova i fantasticnih bica koji su
smesteni u realan pejzaz; novo-prvi slikar pejzaza raspolozenja; alegorije; zanr scene sa
ertoskim detaljima; groteskno-satiricne figure; Biblija mu je bila inspiracija; nadrealisti su
u njegovim delima pronasli vazna polazista za svoja dela; izvanredan tehnicar u slikanju
uljem
Bos je potpisao samo svojih sedam dela,a veruje se da su u XVI veku nastale kopije
njegovih dela.
Bos je svesno bio strogi moralista,cije su slike imale svrhu da budu vidljive propovedi,a
svaka pojedinost ima didakticko znacenje.
Cak i kada se cini nerazumljiv,u njegovim aluzivnim i kosmarskim trenucima,Bos vlada
cetkom urodjenom tananoscu,a zla su naslikana neobicnom prefinjenoscu i zanosnim
bojama koje ih cini lepim.
Bosova inventivnost je daleko od obicne groteske.
DELA
Raspece
-datuje iz 1480/1.godine
-vidljiv je uticaj Boutsa i Rogiera van der Weydena.
-ova slika pripada grupi normalnijih i jasnijih slika.
Brod budalina
-srednjovekovna alegorijska slika.
-ozivljava neusiljenom svezom mastom koncepciju kao sto je covekova gresna smrtnost.
Poklonjenje mudraca
-slika ciste fantazije,bez cudovisnih riba i dzinovskih ptica.
-neobicni carobni pokloni koje kraljevi prinose skoro su zivi.
-mavarski kralj u beloj odeci sa resama donosi najneobicniji od svih poklona zlatnu pticu
na srebrno-belom globusu.
Torbar
-u ovoj slici je opservacija jaca od maste.
-u celom prizoru se oseca nota hladne sive tonalnosti.
-bedan zivot,siromastvo,nije naslikao saljivo,vec sa pazljivom neznoscu.
-torbar sa svojom korpom,kasikom,jednom papucom i jednom cipelom odlazi iz svoje
bedne krcme razbijenih prozora i razvaljena krova.
-pejzaz je prikazan realno,luminozno i senzitivno,bez ikakvog gotickog uzasa.
Vrt uzivanja
-slika na drvetu oko 1500.godine,u Muzeju Prado u Madridu.
-najbogatija i najzagonetnija Bosova slika.
-od tri slike jedino se na levoj slici moze razaznati predmet-Rajski vrt,u kome Gospod
upoznaje Adama sa tek stvorenom Evom.
-predeo sadrzi vazdusasto prostranstvo,pun je zivotinja(egzoticnih,hibridnih cudovista)
-desno krilo:Pakao sa avetinjskim prizorom rusevina u plamenu I fantasticnim spravama
za mucenje.
-sredisnja slika:pejzaz naseljen nagim ljudima i zenama koji obavljaju cudne radnje,jasu
na ledjima raznih zivotinja oko okruglog bazena.
-Bos simbolima ili metaforama(ptice,voce) prikazuje covekov zivot na zemlji kao
beskrajno ponavljanje prvobitnog greha Adama i Eve,pri cemu smo svi osudjeni da
budemo robovi svoje pozude.
-Bos nigde ne daje ni nagovestaj mogucnosti spasenja.
-Bosov pesimizam je dubok,da neki naucnici nisu hteli doslovno da ga shvate.
35.HANS HOLBAJN
Hans Holbajn Mlađi (rodjen 1497/8.u Augsburgu -1543. London),bio je nemački
slikar(poslednji od velikih nemackih slikara),koji je stvarao u Bazelu,a kasnije u Engleskoj
na dvoru Henrija VIII.Pripadao je među poznatije renesansne slikare i bio veoma slavan
u svom vremenu.
Ausburg je u to vreme bio centar medjunarodne trgovine u juznoj Nemackoj i posebno
pristupacan renesansnim idejama.
Bio je član Bazelskog udruženja slikara „Nebesko udruženje“.
U Bazelu je upoznao nizozemskog humanistu Erazma koga je Holbajn više puta
portretirao Uz Erazmovu pomoć upoznaje humanistu Tomasa Mora koji ga snadbeva sa
prvim poslovima i koji ga kasnije upoznaje sa kraljem Henrijem VIII.
Holbajn je ilustovao neke Erazmove knjige,kao i Bibliju u prevodu Martina Lutera.
Bazel je bio jedan od centara reformacije,sto je ticalo na prekid umetnicke patronaze,te
je morao da se preseli u London.Od 1526-1528. živeo je u Londonu,gde je izradio mnoge
portrete velikaša na dvoru Henrija VIII.Godine 1536. Henri VIII ga je proglasio
dvorskim slikarem.
Uticaji:bez obzira na sve italijanske uticaje u njegovim slikama,freskama i skicama za
zlatare,smatra se da je izvanredni realizam njegovih portreta njegova tvorevina.
U Holbajnovim crtezima njegova vestina je ravna njegovom osecanju za karakter.
Portreti
Holbajn je uvek prvo izrađivao detaljnu studiju modela olovkom,mastilom i kredom.
Ovaj šablon bi prenosio na sliku koristeći male otvore na slici na koje je bio nanesen
ugljen. Kasnije je koristio neku vrstu ugljenog indiga. Na skicama je veoma detaljno
obrađivao lica, ali nije crtao neke druge detalje, recimo ruke ili odeću.Na nekim od
portreta (Henri VIII, Erazmo) vidljiva je karakterizacija portretisanih ličnosti.
DELA
Erazmo Roterdamski
-slika na drvetu oko 1523.godine u Luvru,u Parizu.
-prava predstava renesansnog coveka:prisan,velicanstven doctor humanistickih nauka
raspolaze intelektualnim autoritetom koji je ranije pripadao samo doktorima crkve.
Portret Henrija VIII
-slika na drvetu iz 1540.godine u Narodnoj galeriji u Rimu.
-nepomicna poza,nepristupacan izgled i minuciozno uradjeno odelo i nakit.
-ukoceni anfas i debljina Henrija VIII bude snazno osecanje kraljevske
nemilosredne,zapovednicke licnosti.
Bogorodica predsednika opstine Majera
-slika iz 1525.godine je zanimljiva zbog upecatljivih portreta predsednika opstine i
njegove porodice kraj nje.
-realnost je linearno izrazena(najociglednije na belo odevenoj devojcici na kolenima).
-sa druge strane je rafaelistki decak koji kleci.
Umetnikova zena i deca
-tenicka virtuoznost ustupa mesto retkom trenutku licne intimnosti.
-dirljivo realisticno portretisanje zene tuzna lika i dva ruzna deteta je mnogo dublje nego
kod Holbajnovih vaznih,aristokratskih licnosti.
Georg Gise
-na ovoj slici je uspesno spojio model sa okolinom.
-ocrtava ljudsko lice isto tako ravnodusno kao sto belezi nered iz svakodnevnog zivota.
-brojni oblici okruzuju,ali ne zatrpavaju hanzeatskog trgovca.

36.MANIRIZAM U UMETNOSTI SEVERNE EVROPE

Postepeno se pojavljujuci u Rimu i Firenci tokom XVI veka,manirizam se zatim razvija u
citavoj Italiji i ostalim delovima Evrope.
Umetnost se udaljujue od klasicne ravnoteze renesanse i stvara efekat cudnovatog,koji
je namenjen obrazovanim ljubiteljima umetnosti i rafiniranim dvorovima.
Posto humanisticki duh nije vise tako uticajan,umetnost XVI veka,kao dvorska
umetnost,umetnost nemira i krize,u vremenu kada se desavaju verski raskoli i razmirice u
vezi sa stvaranjem novih drzava,suocava se sa zahtevom da se stavi u sluzbu glorifikacije
vladara.
Manirizam se,zeleci da izbegne imitiranje stvarnosti,nasao u situaciji stalne borbe za
samostalnost i slobodu virtuoznosti.
Političko prisvajanje manirističkih uzora
Filip II je zasluzan za uvodjenje manirizma na Iberijsko poluostrvo.
Smestio je dvor u Madrid,ne zeleci da podrzava zastarelu i provincijsku umetnost,poziva
slikare iz Italije i Nizozemske na svoja brojna gradilista.
U Engleskoj zbog dolaska italijanskih i flamanskih slikara,neki umetnici se okrecu zanru
portreta ili minijature (Nikolas Hilijard i Ajzak Oliver).
U Francuskoj,Fonteblo ce postati univerzalno gradiliste zahvaljujuci odlukama Fransoa I.
Ovde se stvara jedinstvo umetnosti i specificno tumacenje italijanskog manirizma zbog
prisustva Rosa Fjorentina,Primatiča i Nikole del'Abata.
U Nemackoj su se izdvojili sledeci centri: Minhen i Augzburg.
Najznacajniji sculptori u Nemackoj su bili Hubert Gerhart i Adrien de Vris.
Hubert Gerhart
-nemački vajar rodom iz Holandije (oko 1550 – 1620).
-učio u Italiji verovatno kod Giovannija da Bologna.
-znacaj:u južnu Nemačku unosi italijanski maniristički način modelacije i postaje jedan
od glavnih predstavnika ranobarokne skulpture u bronzi.
-radio pretežno fontane sa većim brojem živo pokrenutih mitoloških likova.
Severnjački manirizam
Sirenje manirizma u Flandriji i Nizozemskoj ima slozenije puteve,jer je umetnicka tradicija
ovih zemalja stara i jaka.
Neophodna obnova se odvija putem prihvatanja italijanskih uzora-poznavanjem
evropskih trendova produbljuje se nacionalna tradicija.
Distribucija grafike je povezana sa konacnim trijumfom manirizma u Severnoj Evropi, koji
je prakticno bio potpun,nad drugim mogucim razvojima iz visoke renesanse.
Brojgel se posle puta preko Alpa vratio u svoju domovinu i na nov nacin sagledao
flamanska dostignuca i preoblikovao je Bosove novine.
Uspostavlja se obicaj putovanja u Italiju,sto omogucava direktnu analizu dela:
Marten Van Hejmskerk donosi brojne crteze sa komentarima koji prikazuju najznacajnije
spomenike i starine.
Piter Kuk Van Alst na holandski prvi put prevodi Vitruvijevu knjigu ''O arhitekturi'' i
''Knjigu o arhitekturi'' Sebastijana Serlija.
Flamanski manirizam dozivljava svoj vrhunac oko 1550.godine.
Jan Gosart i Frans Floris su na celu velikog ateljea u kojem se formiraju Martejn de Vos i
Antonis Mor.
Lukas iz Lejdena je bio izuzetan slikar i uticajan graficar,koji je ostvario remek-delo svog
religioznog slikarstva.
Strasni sud
-slika na dasci oko 1526/7.godine u Stedejlik muzeju u Lejdenu.
-triptih se sastoji iz Raja,Strasnog suda i Pakla.
-slikar ne tezi jakim kontrastima,vec suptilno kombinuje prazne i pune povrsine,svetle
tonove grupa likova i tamno tlo.
-ovom slikom je najavio velike kompozicije Kornelisa van Harlema.
Hendrik Golcijus,majstor grafike,pravi brojne grafike u kojima se koristi italijanska
formula prilikom virtuozne obrade ureza.Golcijusovi radovi anjavljuju Rembrantov
kjaroskuro.
Raznoliki maniristicki pravci u Evropi tokom XVI veka su posledica politicke i drustvene
nesigurnosti tog vremena.
Uskoro slicna stvar se desila i u skulpturi-obimna produkcija malih bronzi i kopija u
terakoti.
U samoj Italiji,ove alternativne struje su se razvijale sa podjednakom zivoscu i manirizam
nije doziveo tako potpuni trijumf.

37.TEME U UMETNOSTI XVI VEKA SEVERNE EVROPE

Holandija je u XVI veku imala najuzburkaniju i najtezu istoriju od svih zemalja severno od
Alpa.Kad je reformacija pocela,ona je bila deo prostornog carstva Habsburga pod Karlom
V,koji je bio kralj Spanije.
Protestantizam je ubrzo postao mocan u Holandiji,a pokusaji kralja da ga ugusi doveo je
do otvorene pobune protiv strane vladavine.
Posle krvave brobe,severne provincije(danasnja Holandija)su krajem veka postale
nezavisna drzava,a juzne(danasnja Belgija) su ostale u rukama Spanaca.
Religiozne i politicke razmirice su mogle imati katastrofalne posledice po umetnost,ali se
to nije desilo.
Holandsko slikarstvo XVI veka nije ravno slikarstvu XV veka,niti je dalo pionire severne
renesanse.Ova oblast je prihvatila sporije od Nemacke italijanske elemente,ali
postojanije i sistematicnije.
Izmedju 1550-1600.godine,u doba najvecih nemira,Holandija je dala najvece slikare
severne Evrope,koji su utrli put velikim holandskim i flamanskim majstorima sledeceg
veka.
Dva glavna nastojanja karakterisu holandsko slikarstvo XVI veka:
1.asimiliranje italijanske umetnosti od Rafaela do Tintoreta(na suv i didaktican nacin).
2.razvijanje jednog repertoara tema koji ce dopuniti i eventualno zameniti tradicionalne
religiozne teme.
U periodu izmedju 1500-1600.godine su se izdvojile svetovne teme kao sto su
pejzaz,mrtva priroda,zanr scene.
Svetovne teme su bile proizvod ne toliko duha individualnih umetnika koliko potrebe da
se zadovolji ukus publike,posto je narudzbina za crkvu bilo sve manje,jer je u Holandiji
bila rasprostranjena protestantska ikonoboracka revnost.
Mrtva priroda,pejzaz i zanr scena su bili deo flamanske tradicije(kod majstora iz Flemalea
i brace Van Ajk),ali su u njihovim delima oni bili sporedni elementi,jer su bili potcinjeni
pobonoj nameni celine.
Sada su ovi elementi postali nezavisni i toliko dominantni da se cesto religiozna tema
stavljala u pozadinu.
Piter Aersten se smatra pionirem samostalne mrtve prirode.
Altdorfer je prvi naslikao čist pejzaž.
Brojgel je sjedinio mastu i stvarnost u pejzazu.
Boš je bio prvi slikar pejzaza raspolozenja.

RENESANSA
1330.godine pesnik Petrarka je stvarao renesansu,tako sto je smatrao da je nova era
ozivljavanje klasike(uspostavljanje grckog i latinskog jezika u njihovoj ranijoj cistoci i
vracanje na originalne tekstove klasicinih pisaca).On je javno prikazao svoju sumnju u
tradicionalno verovanje i obicaje.
Pojam renesansa-prvi put upotrebio italijanski istoricar umetnosti Djordjo Vazari
1550.godine za oznacavanje umetnosti koja je nastala u XIII veku.
Renesansa(Ita.rinascita,fr.renaissance-preporod)-kulturno-istorijski pojam koji je prvo
oznacavao:
-doba od 1350-XVI veka kao period u kome je doslo do ponovnog interesovanja za
klasicnu antiku i procvata umetnosti.
-kulturno stanje prelaznog doba od srednjeg veka do novog doba.
Renesansa je jedan od najkrupnijih pokreta u kulturi Zapadne Evrope,koji je doveo do
preokreta u nauci,filozofiji,knjizevnosti i likovnim umetnostima.
Renesansa se najintenzivnije razvijala u Italiji,Nemackoj i Holandiji.
Italija je zemlja u kojoj je umetnost renesanse nasla svoj najvisi izraz,jer je u njoj najpre
doslo do razvoja gradova i gomilanja bogatstva u pojedinim gradjanskim porodicama.
Renesansa nastaje na prostoru severne Italije u prvim decenijama XV veka.Od XII veka je
u mnogim gradovima severne Italije rastao prosperitet izazvan prekomorskom
trgovinom.
Najveci trgovacki centri su bili:Djenova,Venecija i Firenca.
Renesansa je zasnovana na empirijskom dozivljaju sveta i kritickom odnosu prema
autoritetima.
Cilj renesanse-da se ne podrazavaju dela antike,vec da se dostignu i prevazidju.
Privredni prosperitet i relativna politicka sloboda su uticali na postanak novog tipa
renesansnog coveka.
Renesansni umetnik je bio prijatelj humanista,filozofa,knjizevnika,univerzalno obrazovan
i svestan stvaralac.Mnogi su bili istovremeno arhitekti,vajari,slikari,naucnici i pesnici.
Upuceni na prirodu,proucavali su optiku i ustanovili zakonitosti linearne i vazdusne
perspektive.
Znacajan predmet proucavanja umetnika je bilo ljudsko telo,njegova anatomska
struktura,zakoni pokreta i proporcija od kojih zavisi njegova lepota.
Preteca renesansne umetnosti u Italiji u XIV veku je firentinski slikar Djoto,koji je bio prvi
slikar koji je podjednako vodio racuna o prostoru slike i o prostoru posmatraca.
Glavne odlike
1.Obnavljanje antike-za renesansne ljude ona je bila era u kojoj je covek dostigao
vrhunac svojih stvaralackih snaga.Ugledanje na klasicnu umetnost bilo je znacajno za
arhitekturu.
2.Perspektiva-otkrice perspective,tj.skupa grafickih i matematickih pravila koja
omogucuju reprodukovanje trodimenzionalne stvarnosti sa egzaktnom preciznoscu.
Druga otkrica:uljano slikarstvo,rad u fresko-tehnici uz pomoc kartona,ponovno
pojavljivanje konjanickih statua,zaravnjenost u bareljefu,upotreba metalnih zatega kod
lukova.
3.Gilde-srednjovekovna udruzenja trgovaca ili zanatlija su znacajna,jer istorija umetnosti
od tada postaje istorija pojedinacnih stvaralaca.Postojalo je sedam najvaznijih
gildi:trgovci vune,bankara,sudija i zapisnicara,apotekara,tkaca
svile,krznara,kamenorezaca i drvorezaca.

Humanizam
Humanizam-pojam koji se odnosi na naucno-duhovni sadrzaj ovog razdoblja,dok se
renesansa odnosi na celokupnu kulturu tog vremena.
Humanizam ozivljava anticku knjizevnost.
Uporedo sa materijalnom,razvijala se i duhovna kultura,a nosioci te kulture su bili
humanisti,koji su kulturu usmerenu prema coveku suprotstavljali skolastickoj nauci i
teologiji.
Za italijanske humaniste srediste univerzuma nije vise Bog vec covek.
Humanisti su skupljali i proucavali anticke rukopise,ucili grcki i latinski jezik,istrazivali
ostatke anticke arhitekture i sculpture.
Razvijena samosvest i samopouzdanje omogucili su humanistima da slobodno biraju
uzrore u antici i prirodi,da donose zakljucke i da ih analiticki obradjuju.
Stvoreno je racionalno i naucno shvatanje sveta i ojacala je individualnost italijanskog
gradjanina.
Humanizam se zalagao za pravo pojedinca da se sluzi svojim razumom i da veruje u
ispravnost svojih zakljucaka.
Razvijala se eksperimentalna nauka kao posledica neposrednog posmatranja prirode i
zivota.

Istorija Firence
1400.godine Firenca se nasla pred neposrednom pretnjom njenoj nezavisnosti.
Vojvoda od Milana je tezio da celu Italiju potcini svojoj vlasti.Firenca je pruzila uspesan
otpor na vojnom,diplomatskom i kulturnom frontu.Firenca je sebe proglasila borcem za
slobodu protiv neobuzdane tiranije.
Spisi Leonarda Brunija „Pohvala gradu Firenci“-opisao je da je Firenca jedina uspela da
se odupre Milanu,zato sto je imala povoljan geografski polozaj,kulturna
ostvarenja,institucije,duh naroda,poreklo gradova-drzava stare Etrurije.Firenca je
predstavljena kao „nova Atina“.
-XIV ,XV vek grad Firenca se snazno razvio i nametnuo kao srediste evropske kulture i
umetnosti.Sredinom XV veka porodica Medici je postala vladajuca u Firenci.Obrazovanje
vladajuceg sloja,omogucilo je razvoj umetnosti,filozofije i nauke u gradu.U XVII veku
kulturni znacaj Firence je opao.1737.godine porodica Medici je izmurla.
Konkurs od 1401-2.godine-za bronzana vrata krstionice,uticalo je na ukrasavanje
katedrale i crkava,izgradnje kupole na katedrali.
Likovne umetnosti-bitne za podizanje firentinskog duha.U vreme antike i srednjeg veka
su se smatrale zanatom ili mehanickom vestinom.
Filippo Vilanije-firentinski hronicar koji prvi likovne umetnosti uvrstava u slobodne
umetnosti.
Slobodne umetnosti-obuhvatale su intelektualne discipline potrebne za obrazovanje
plemica(matematika,dijalektika,gramatika,retorika i filozofija).
Likovne umetnosti-iskljucene su bile,jer su predstavljale rad ruku kojem nedostaje
teorijska osnova.
Umetnik-covek mislilac,a ne samo obradjivac materijala.
Umetnicko delo-vidljivo svedocansto umetnikovog stvaralackog duha.Ona se ne trebaju
procenjivati utvrdjenim merilima zanatstva.
Renesansni umetnik-ucen,mogao je da pise pesme,autobiografije,teorijske rasprave.
Nastaju dva tipa umetnika:
1.Tip svetskog coveka-vlada sobom,ugladjen je i dobro se oseca u aristokratskom
drustvu.
2.Tip usamljenog genija-cutljiv,osobenjak,podlozan napadima melanholije,koji kao da je
u sukobu sa svojim mecenama.
 Naoružani svojim novin naučnim metodama, slikati, skulptori i arhitekte u borbi
da steknu priznanje za svoje profesije kao slobodne veštine, počeli su da tvrde da su
superiorniji u odnosu na obične zanatlije.
Položaj umetnika u petnaestom veku bio je znatno viši nego ranije. I uopšte, posštovanje
javnosti prema umetnicima neizmerno je poraslo i čak će s epovećati u šesnaestom veku,
kada je Mikelandjelovom imenu dodat pridev -božanski.
Glavni cilj umetnika, u njihovom zahtevu da ih smatraju slobodnim, bio je da se odvoje
od zanatlija, i u svojim raspravama o ovome oni smatraju svojom dužnošću da iznesu sve
intelektualne elemente svoje umetnosti. Rani kritičari raspravljali su o ovome veoma
uopšteno, ali kasnije njihovi zahtevi postaju precizitani i naglašeniji.
Matematika ulazi u uzani krug slobodnih veština, i onda kada su slikari mogli da pokažu
da njihova umetnost podrazumeva i tnanje matematike, to je predstavljao jak argument
u prilog tome da se njihova umetnost smatra slobodnom.Alberti i Giberti objašnjavaju
vrste matematike u kojima jedan slikar mora da bude majstor, ali to ne povetuju
eksplicitno sa pitanjem slobodnih veština. Leonardo je prvi koji će to učiniti. Najpre u
oštrim crtama kaže: „Praksa uvek treba da bude zasnovana na dobroj teoriji, čije su
varnice i vodič perspektiva, bez koje se ništa dobro ne radi.“ Zatim u jednom drugom
pasusu on direktno navodi na oplemenjujuce kvalitete matematike, u vezi sa
perspektivom: „Od svih studija prirodnih uzroka i razloga, svetlost najviše raduje one koji
gledaju; a od sjajnih osobina matematike izvesnost njenih iskaza jeste ono što najvišee
uzdiže um istraživača. Perspektiva, stoga mora da se voli najviše od svih vidova sistema
ljudskog znanja.“
Matematika je u formi linearne perspektive obezbedila jedno od najvažnijih orudja za
studiju prirode, i nju teoretičari zazivaju kao istinsku nauku. Umetnici su uz pomoć
perspektive prevazišli naivno i eksperimentalno podražavanje prirodnog sveta, i mogli su
da ga rekonstruišu sa sigurnošću koju im je obezbedilo oslanjanje na apsolutna pravila.
Vitruvije je tvrdio da arhitekt mora da potnaje mnoge nauke, a njegove zahteve
ponavljaju renesansni piscim od Gibertija pa nadalje. Slikari sebi nisu mogli da dozvole
da ih to porazi, pa su u svom listu zahteva, koje su postavljali pred slikara, uvodili sve te
nauke koje je navodio Vitruvije. Smatralo se na primer da skulptor mora da poznaje
veštinu ratovanja i da mora sam da bude hrabar ako hoće da napravi uspešnu statuu
hrabrog vojnika, isto tako mora da poznaje muziku i retoriku d abi predstavio mutičara ili
govornika.
Na ovaj zahtev koji su mogli do beskonačnosti proširivati, verovatno ih je podstakao
Platonov stav da je slikar običan neobrazovani podražavalac: „Slikar će slikati obućara,
tesara ili bilo kog drugog zanatliju, ne znajući nisšta o njihovom zanatu; a i pored tog
njegovog neznanja, neka i bude dobar slikar, te ako slika terara i prikazuje svoju sliku sa
neke daljine on će zavarati decu i budalaste ljude navodeći ih da misle da je to zaista neki
tesar.“ Oovaj prezriv stav jasno daje slikaru mogućnost da oštro odgovori na način na koji
je sugerisao Čelini.
Slikari i skulptori se, medjutim, nisu zadovoljili opštim polaganjem prava na znanje; oni
su izričito uahtevali jednakost sa pesnicima. Poezija i retorika su bile prihvaćene kao
slobodne veštine, i slikari i skulptori su očigledno osećali da će, ako pokažu da su njihove
umetnosti plemenite kao umetnost pesnika, opravdati to što polažu pravo na to da i oni
budu slobodni umetnici. Prva teškoća koju je trebalo da prevaziđu bila je ta što je
izgledalo da su slikarstvo i vajarstvo manuelniji nego književnost. Ekvikola je rekao:
„Stoga, koliko god slikanje, vajanje i modelovanje bili vredni hvale, oni s eipak moraju, po
dostojanstvu i autoritetu, smatrati mnogo nižim od poezije. Slikarstvo je više delo i rad
tela nego uma i njime se česti bave neznalice.“ Leonardo je imao spreman ofgovor i na
ovo, on kaže: “Ako ga vi nazivate mehaničkim jer se prvenstveno radi rukom, pošto ruke
slikaju ono što se nalazi u mašti, vi pisci opisujete rukom, pomoću pera, ono što s enalazi
u vašem umu.“
Pošto se pozabavio ovim napadom, Leonardo nastavlja da tvrdi da slikar može da
postigne isto koliko i pesnik. Slikarstvo može da predstavi radnju isto tako kompletno. čak
i kompletnije, od poezije; i, naročito, slikarstvo može da ima iste moralne ciljeve na
kojima počiva sama poezija.
Slikarstvo može da postigne svoj moralni cilj prikazujući čovekovo ponašanje pomoću
gestova i izraza lica. Leonardov argument nije uvek bio prihvaćen, Ekvikola i dalje
odlučuje protiv slikarstva na temelju toga da ono ne može da ide dalje od prostog
podražavanja prirode: „Slikarstvo nema drugu brigu osim da podražava prirodu različitim
odgovarajućim bojama.“
Kastelvetro kasnije ponavlja isti argument: „Ono što je poeziji prvo i najvažnije,
podražavanje ljudskog ponašanja, baš kao što i treba da bude, u slikarstvu je poslednje i
nevažno, naime, ono što sikati nazivaju istorijom.„
Možemo da pretpostavimo da je baš protiv argumenata ovog tipa Leonardo usmerio
jednu od svojih beležala koja se odnosi na jednu frazu koja opisuje slikarstvo kao gluvom
poezijom a poeziju ako slepim slikarstvom: „Ako ti nazivaš sliku nemom pesmom, i slikar
može nazvati pesmu slepom slikom. Sad pogledaj ko je teže osakaćen - slepi ili gluvi?“
Medjutim čim su likovne umetnosti prihvaćene kao slobodne, protagonisti su počeli da s
emedju sobom svadjaju oko toga koja je od njih bila najplemenitija i najslobonija.
Ishod svih ovih rasprava bio je da su slikar, vajar i arhitekt stekli priznanje kao obrazovani
ljudi, kao članovi humanističkog društva. Slikarstvo, vajarstvo i arhitektura bili su
prihvaćeni kao slobodne veštine, i sada su udruženi kao medjusobno bliske aktivnosti
koje se suštinski razlikuju od manuelnih zanata. Tako nastaje ideja „lepih umetnosti“ ,
iako im, sve do sredine šesnaestog veka, kada postaju poznate kao arti di disegno
(umetnosti crteža), nije posvećena ni jedna jedina rečenica. u isto vreme kritičari počinju
da stiču ideju o umetničkom delu kao nečemu što se razlikuje od predmeta praktične
upotrebe, kao nečemu što opravdava sama njegova lepota i što je luksuzni proizovd.
Rasprave o slobodnim veštinama su bile teorijska stana borbe umetnika za bolji položaj.
Praktična strana je bila borba protiv starih zanatlijskih organizavija, koje su sputavale
umetnike. Do kraja petnaestog veka oni su gotovo zbacili taj okov, i slikar je postao
slobodan, obrazovan, obrazovani pojedinac koji saradjuje sa drugim učenim ljudima.
U ovoj novoj slovodi umetnik više nije vio snabdevač dobrima koja su svima bila
potrebna, i koja su mogla da se naruče kao svako drugo materijalno dobro, već pojedinac
koji se suočavao sa publikom. I Alberti i Leonardo govore o važnosti ugadjanja publici.
„Slikar u svom delu teži da ugodi gomili“ , kaže Alberti, a Leonardo preporučuje
umetniku da se savetuje sa svim svojim prijateljima, koji u svakom slučaju mogu da sude
o sličnosti slike sa prirodom. Leonardo i daje na umu ima samo obrazovanu publiku, i
podsmeva se onim slikarima koji se trude da ugode neynalicama.
Od početka šesnaestog vekaideja da obrazovani laici mogu da daju korisno mišljenje o
umetnostima, postala je opšteprihvaćena, i čak su se pojavili traktati o umetnostima koje
su pisali laici. Umetnik se sada suočio sa širokom publikom sačinjenom od obrazovanih
ljudi, ne samo crkvenih zvaničnika i nekoliko prinčeva, koje je nastojao da privuče svojom
umetnošću. U takmičarskom duhu, on je počeo da stvara dela koja od njega nisu bila
neposredno naručivana. Bio je to početak onih modernih ideja koje umetnika čine
stvaraocem što radi samo za sebe, ali tu ti stavovi tek bili u začetku. Umetnik je i dalje bio
čvrsko vezan za svoju publiku, i najveci deo njegovih dela bio je naručen.