DONATELO

-DAVID

Istorija statue David je nepoznata, ali dosta istoričara umetnosti tvrdi da je ovu statuu naručila porodica
Mediči i da je bila postavljena u dvorištu njihove palate u Firenci. Datum izrade statue je takođe
nepoznat, i varira od 1420. do 1460. godine.

Srednji vek bi sigurno osudio statuu Davida kao idola. Ali, ni Donatelovim savremenicima, sigurno nije
bio po volji; niz godina ostao je usamljen, jedino delo te vrste.

Невероватно је како Донатело, након хиљаду година, враћа древни грчки и римски интерес у голо
људско тело. Наравно, уметници у средњем вијеку, период када је фокус био на Бога и душу,
ретко су представљали голе. Донателло то ради овде са невероватним самопоуздањем, у праву
си. Заправо, ово је прва слободна гола фигура од класичне антике, а када то узмете у обзир, ово
достигнуће је још изузетније! Али, да се суочимо са тим, овде је неоспорна сензуалност која нас
готово заборавља да гледамо у старом заветном предмету.

Statua Davida visoka je 158 santimetara. David je prikazan u momentu trijumfa u okviru biblijske priče o
njegovoj borbi sa Felisejcem Golijatom. Prema priči pošto je David udario Golijata kamenom iz svoje
praćke, odsekao mu je glavu njegovim mačem. Statua prikazuje posledice ovog događaja. David stoji u
mislilačkoj pozi sa jednom nogom na vrhu odrubljene glave svog neprijatelja. On je nag i nosi samo
čizme i pastirski šešir sa listovima lovora na vrhu, koji mogu da ukazuju na njegovu pobedu.

Zbog malih dimenzija, a možda i zbog toplih tonova bronze, ova skulptura izgleda tako neposredna i lepa
i ranjiva. Michelangelo-ova mramorna skulptura bila je javna skulptura - trebalo je da ide u nišu visoko u
jednoj od podnožja katedrale u Firenci, koju je naručila Ured radova za katedralu. Ne znamo ko je naručio
Donatela David, ali znamo da je to vidjeno u dvorištu Palate Medići u Firenci, mnogo više privatnog i
intimnog okruženja.

Donatelo je odabrao da vaja poluodraslog dečaka, a ne mladića kao što su grčke atlete, tako da je sklop
kostura ovde manje obavijen nabreklim mišićima. On nije ni raščlanio dečakov torzo prema klasičnim
uzorima. Na klasičnu statuu David liči samo po svom divno uravnoteženom contrappostu. Statua i pored
svega toga nosi snažan pečat klasike, ali ne zbog njenog anatomskog savršenstva, kao kod antičkih
statua. Telo statue govori mnogo rečitije nego lice.

Ova intimnost nije samo rezultat golotinje, već i emocionalnog doživljaja koji Donatello pruža kroz lice i
čak i stav tela - i to je tako neočekivano u ispričavanju priče o Davidu i Golijatu! Ocekivao bih dosta
trijumfalne pobednicke figure, mozda drzim mai i odvojenu glavu neprijatelja ... Umesto toga, ovde je
zamišljeno, tiho, kontemplativno lice.
SVETI MARKO

Sveti Marko se poštuje kao tvorac crkve Aleksandrije. Donatello ga prikazuje sa puno bradom i zavijao u
tradicionalne molitvene odeće. Bio je to jedan od njegovih najranijih komada, a ekstremni realizam u
subjektu je bio iznenađujući. Otišao je toliko daleko da bi vidljivo prikazivao vene u ruci sv. Marka, dok je
spuštao tekst.
Donatello je postavio sv. Marka u pozadinu "contrapposto". Njegova leva noga je savijena i njegov torzo
zavija dok je težina statue počiva na desnoj nozi. Ovaj prirodni stil je bio retko upotrebljiv, dok
Donatelloove realnije statue nisu postale u modi tokom renesanse.

Konjanička statua Gattamelata

Konjanička statua Gatamelate, velikog umetnika rane renesanse Donatela izvedena je u bronzi
četrdesetih godina XV veka. To je njegovo najveće delo u bronzi koje slobodno stoji u prostoru, i još uvek
se nalazi u prvobitnom položaju na visokom postolju u blizini fasade crkve posvećene Svetom Antoniju
Padovanskom. Smatra se da predstavlja prvu veliku obnovu javne trijumfalne statue.

Mletačka republika je htela da ukaže posebnu počast izuzetnoj i vernoj službi Gatamelate. U tu svrhu Donatelo
je stvorio lik koji potpuno sjedinjuje ideal i stvarnost. To nije deo grobnice i namenjen je jedino tome da
ovekoveči slavu velikog vojnika.

Statua se nalazi na postolju. Gatemelata sedi na svom konju zagledan u daljinu. On i njegov konj su prikazani
u prirodnoj veličini koja stvara snažan utisak, osećanje za ravnotežu i dostojanstvo. Konj je težak i zdepast,
sposoban da nosi čoveka u punom oklopu, toliko je velik da konjanik mora da vlada njime autoritetom svoje
zapovesti, a ne fizičkom snagom. Zato ovaj konj ponavlja upozorenja samostalnog i hrabrog konjanika.
Njegova glava je nakrivljena na jednu stranu, noge kao da hodaju, a oblik mišića je realistično prikazan.
Konjanik je odeven u pseudoantičku odeću, a na grudima ima Meduzinu glavu. Njegov oklop je kombinacija
moderne konstrukcije i klasičnih pojedinosti. On je prikazan kao oprezan i budan lider, a njegovo lice je
ozbiljno. Glava je neobično individualna, ali i obdarena pravom rimskom plemenitošću.

Donatelo koristi emocije, stav i simboliku da prikaže hijerarhiju i moć vojskovođe. Gatamelata i njegov konj
izgledaju kao da su spremni za bitku. Prednja leva kopita konja je na kugli, čime se stvara iluzija pokreta.
Kugla simboliše Zemlju prikazujući moć Gatamelate, ne samo u Padovi ili u Italiji, već i u celom svetu. Iako je
Gatamelata umro u sedamdesetim godinama, Donatelo ga prikazuje u zrelim godinama čime dodatno
naglašava njegovu moć i karakter. Prikazan je kao ratnik, koji nosi dug mač i palicu koja simboliše njegovo
vojno vođstvo. Jednostavno prikazivanje stvarnog čoveka je bilo dovoljno da se prikaže njegova moć.

Postolje ispod konja je komponovano od dva reljefa prema vrhu sa lažnim vratima ispod. Vrata simbolišu
kapiju podzemlja, podsečajući na grobnicu, iako to nikada nije bilo grobno mesto. Jedan reljef prikazuje
vojničku uniformu Gatamelate, a drugi borbu anđela.