1
FLitLirizom opstrokcijo
de Stijl u Holondiji
m ajdramaticniji i najdalelcosezniji dogad"aj u i storij i
memosti veka ilo pomeranje ka razlicicim
oblicima eksplicitno apstraktne umetnosti koje usledilo
posle kbistickih eksperimenata. Jos od kraja XIX veka
izvestan broj netnika d a posmatra slikarstvo
kao zaseban entitet, ne kao .imitaciju fizickog sveta. Reci
fracuskog sJikara, simboliste Morisa Denisa (Maurice
Denis) iz 1890. godine, ile su prorocke- slika ,,u s
stini ravna povrsina, prekrivena bojama, postavljen.im
odredenom redu". U 10. poglavlju smo videli da osnivaCi
lbizma, Pikaso i Br alc, .ikada nisu svoj stil doveli do
potpune apstralccije. koliko da s se njiliove kuistic
lce ioterpretacije daljavale od realnog, one isu ile ap
straktne. Videli smo talcode da su drugi umetnici, koji s
ziveli u Pariz i koji s se skolovali na lcuizmu, prvom
mestu Delone, Kupka i neko vreme Leze, stvarali sWce
koj e nisu zayjsile od prepoznatljivih oblika. Nesto kasnije,
Ciriu, umetnik Dade Zan Arp p ravio kolaie koji se
nisu oslanjali na prepoznatljive izvore iz realnog sveta (vi
deti sl. 13.11). Istovremeno, u drugim umetnickim cen
trima Evrope i SAD-a izvestan broj avangardnih umet
nika napustao svet vidljivog u potrazi za apsolmom,
cistom formom. U Rsiji i, naroCito, Holandiji, apstrak
cija n ai sla na plodnije tle nego Fracuskoj. U ovim
ze1nlj ama apstrakcija na d : veka imala najsire
i na j radik al..ije manifestacije lcoje s ostavile posledice, ne
samo na slikarstvo i skulpturu, vec i na arhitekturu, gra
fik, industrijski, cak i modni dizajn. u rukama ovih
pionira utopista, apstralccija nije bila potpuno okrenuta
sei, odnosno n.ije postala umetost radi umetnosti. Ona
pedstavljala mocan ovi nacin percepcije i, na kraju,
transformisanja sveta. Umetnici su vatreo verovali da
netnost nije izgubila nista od svoje izrazajne snage ili
znacenja kada se odvojila od opipljivog sveta. U stvari,
kroz formaJno izral.avanje cistog osec anja umetici su se
nadali da otkriti univerzalni vizuelni j ezik koji mo:le
da prevazide zemaljslco iskust\ro i posmatacu omoguci da
dode u dodir sa alternativnim, lcrajje duhovnim svetom.
nogi termini su lcorisceni da i se opisala umetnicka
dela, astala tokom ve lca, koj a nis imala karalcter
podrazavanja. Medu ovim termi.nima su: apstrakta, be
spredmetan i nepredstavljacki. Svi ovi termini odnose se
u Rusiji
na umetnost koja poCiva islcljuCivo na boji, liniji w,
ne na motivima iz vidlj ivog sveta.
Voznia na srapnelu:
futurizam u ltaliii
U svojim slikama i skulpturama italijans ki futuristi s po
nekad balasirali na samoj ivici apstralccijeJ ali su vecim
delom, t lcuista, inspiraciju nalazili u fiziclcom sve
tu. Futuiizam pre svega i knjikvni koncept rode u
umu pesnika Filipa Tomaza Marinetija (Filippo Tommaso
Marinetti) 1908, obelodanjen u seriji mani fest a, objav
ljenih rokom nekolilco narednih godia. Od tog vreme
na manifest imati istakntu i staJnu ulogu u moder
noj umetnosti. Ftizam kao pobuna mJadih
intelektualaca protiv kulturne tromosti u lcoju tokom
XIX veka Italija poton ula . Ovde su, uprkos avangardni1n
desavanjima ssednoj Francskoj, slil<:arstvom i skulptu
rom vladala reesansna i neolclasicisticlca estetska merila.
sto se to cesto dogada, i futuristiClci manifesti prvo
bitno s bili usmereni na ono sto treba unistiti k ako bi
nove ideje pocele da cvetaju. U p rvom maifestu, lcoji
napisao Marineti, traii se unistavanje blblioteka, muzejaJ
al(ademija i starih gradova, koji s nazivani mauzolejima.
U ovom napad na konvencionalne vrednosti, velicane
Stllepote revolucije, rata, brzi.ne i dinamilce masinske teh
nologije: "Trk acki automobil, koji deluje kao da juri na
srapelu, lepsi od Nike sa Samotrake". Duh futurizma
u mnogome se ogledao u zivopisoj licnosti samog Ma
rinetija - vatreo anarhican i revolucionara, d
aristokratsko i burwasko druStvo i slavio napredalc, eer
giju i promenu. N zalost, vec tridesetih godina, oval<Ve
ideje imace lcobne politiclce posledice.
Krajem 1909. ili pocetkom 1910. godine, slikari, Um
berto Boconi, Karlo Kara (Carlo 1) i Luiai Rusolo
(Luiggi Russolo) pridruZ.ili su se Marinetijevom polcretu.
Kasnije su im pristupili i Dino Severi.ni (Gino Severini),
koji od 1906. radio Parizu, i Dakomo Bala (Giacomo
Balla). Grupa s astavila drugi manifest 1910.godine. U
njemu su napadane stare in sti tucije i pro moYi sano umet
icko izraiavanje pokreta, metamorfoze i simultanost
same vizije. Naslikani predet u pokretu trebalo da se
193
 ukJ opi u o kolinu tako da se oni ne mogu razluCiti jedan
od drugoga:
Sve pokret, sve i napred, sve podlozno nagloj pro
meni. Figura pred uama nikada nije postojana, vec se po
javljllje i nestaje. Posto slika os taje na mreznja<\ stvari u
polaetu se umnozayaju, menjaju olik, prate jedna drug,
kao vibracije unutar prostora koji prelaze. Tako kooj, u os
tom kasu, nema cetiri noge- ima ih dvadeset, jihovo
kretanje trougaono.
Meta futuristicke kritike bili su svi olici po dr.Zavanja,
koncepti hano.ije i dobrog ukusa, svi likovni kriticari,
trad.icionalne teme, tonalno slikarstvo i v ekov a glavna
tema umetnosti - akt .
U tom trentku slike razliCiti.h futurista imale su malo
toga zajedni ckog . n oge ideje i dalje su d o lazile iz je
dinstvenih shema impresionista, moZda cak i vi se
od divizionistickih telmika n eoimpresionista . Meducim,
za razliku od impresionizma, fovizma i kubizma, koji su
stvoreni na stabilnoj inte r akciji teorije i pr a.kse , futurizam
se pojavio kao zrel a , koherentna teorija, ilustracija onoga
sto umetnici tek ostvariti u slikarstvu. Ftuii sti su bili
zaok pl jeni prolemom us posta vlj anja empati je izmedu
posmatraca i s1ike, odnosno, "smestajem posmatraca
centar slike". ovome su bili liski nemackim e ksp resi o
nistim a ( videri poglavlje 8.) koji su takode trazili direktno
obracanje emocijama. Futuristicka umetnost velicala
zivot u metropo l am a i moder u indust:iju. , medutim,
nije ezultiralo estetikom masina, kao kod Leiea, buduCi
d.a ltali jane interesovalo pr i odno izrazavanj e individ
alnih idea1 a , uz misticka otkrovenja i arti.kulaciju akcije.
Mada su u njegovoj osnovi stajali isti cilj i n amere , futi
zam se ne moze smatrati j edin snrenim stilom.
Fururisticka izlozba u Milanu, u 1911. godi ne,
maj u
bila prvi polcusaj nove grupe da svoje teorij e konkreti
zuje. U jesen iste godine, Kara i Boconi su pose tili Pariz.
Severii ih upozao sa Pikasom i odveo ih u njegov ate
lje gde su, bez sumnje, videli najnovije primere analiticko g
11.1Umberto Boconi, Stonja umo : Oprastanja, ,
1911, ulje na platnu, 70,5 96,2cm, Muzej moderne
umetnosti, Njujork
194 POGLAVLJE 11 : FUTURIZAM 1 APSTRAKCIJA U RUSijll
kui s tickog slikarstva. islcus tvo odrazilo se novu
verzij Boconijevih Opraftanja (sl. 11.1), delu nas talom
1911, prvo trilogiji nazvanoj Stanja uma koj a tretira
temu dolazaka i odla zalca na ielezniclcoj stanici. U vi br an
tnu atosferu netnik v kuisticlcu st ru kturu ispre
plet anih faseta i l iija lcoje trebal o da stvore utisak do
datne, velike tenzije i brzine. Boconi calc uveo realisticki
element uwru na kola.Z - diskretn o ispi sane brojeve
kabini lokomotive lcoja se rastace. Vazno pomeuti da
su Brak i Pi k aso1911. prvi uveli slova i brojeve u svoja
analiticko-kisticka dcla ( vi deti sl. 10.20 i 10.23). Sus ret
sa kubizmom ucvrstio B oc o nijeve , vec razvijene, sldo
nosti , sto doveJo do toga da u svoj dinamicni stil tmese
osobie ovog francuskog pokreta.
Izlozba futurista, odrzana februara 1912. ga lerij i Ber
nhajm-Zen (Bernheim-Jeune) u Pariz, l zapa.Zena,
kritilca, koju Gijom Apoliner napisao, veoma pohvala.
Potom izJozba osla L ondon, Berli, B r ise l, Hag, Am
sterdam i Minhen. U roku od godinu dana futurizam
od, u sustini provincijslcog po kreta , postao znacajan deo
medunaro d ne eksperime ntalne netnosti.
u Bala
Najstariji u grupi, i ucitelj Severjnija i Bocon.ija, Dakomo
Bala (1871-1958) u poc edcu slikao realisticke slilce sa
socij aJnim implilcacij ama. Potom postao vodeci itali
janski predstavnik eoimpresio nizm a i ovom kontelcstu
izvrsio jalc uticaj na mlade futuriste.
Balina slika Ulicna svetiljka - udija wetlosti ( s l . 11.2),
primer cistog futurizma p rimenje nog jednu mo
deru , t1rbanu temu. Potezima cetke u o ilcu slova ,"
i lcomplementarim bojama, koje isijavaj u .iz centralnog
izvora svetlosti (larnpe), on srvorio o pticlcu iluziju zra
ka svedosti koji prelaze u in tenzivne i prividJ1o vi
brir aj u pred ocim a posmatr aca . Bala, koji vise rad io u
Rimu nego u Milanu, nastavio soptvene e ks p er imente,
narocito vezane za piilca zi vanje pokreta kroz simul
tane predstave vise razlicitih polozaja predmeta. N j e go
va Dinamika psa pavocu (sl. 11.3) postala poznato
i oc arav aj uce ostvarenje fururisticke simultanosti. Maleni
j azavi car juri nosen svojun kratkim
ogama1 lcoje su u br
zane i um.ozene do tacke lcada se gotovo pretvar aj u u
tockove. Ovaj naCin prikazivanja brzog kretanj a ili ftziclce
alctivnosti kasije postao k.lise str ipovima i crtanim
ftlmov.ima. V remenom, Bala se vratio tradicionalnijem
predmetnom slilc arstvu.
Bragalia
U amijentu futuristicke dinamike radio i italijanski fo
tograf i reziser Antonio Dulio Bragalja (Antonio Giulio
Bragaglia1 1889-1963) lcoga su, kao i D isana i Balu, in
spirisale serije foto grafija polcreta koje su radili MajbridZ
(videti sl. 2.33), Ikins i Marej. Bragalj a , za razliku od
ovih, snimao o bje kte u pokretu lcoristeCi se du.Zom ekspo
zicijom, stvarajci tako rastocee, zamag ljene predstave
lconstantnog toka akcije (sl. 11.4). Bile su to, govorio
DE SIJL U HOLANDIJI
 11 .4 An to ni o -E>ulio Bragalja, Celista, 191 , silver print

Severini
Dino Severini (18 83-1966) od 1906 . gocline ziveo
u Pariz, pozavao razvoj kubizma bolje nego ostali fu

turisti i i veza izmedu svojih i talij anskih kol ega i

11.2 -Da komo /, Ulicna svetil;ka, studija svetlosti/
1909, ulje na platnu, 174 ll4,5cm, Muzej moderne
umetickih desavaj a u Francuskoj. Nj egov prisrup futu
rizmu su.iran u Dinamicko heroglifu Bal Tabarina
(st. 11.5), ved.roj i duhovitoj predstavi pariskog nocnog
zivota. Osova kopozicije u lcubisticki razloienoj po
vrsii lcoju stavio u pokret upotreivsi velike krive linije

umetnosti, Njujork i stva.rajuCi t ako utisak. njiha.nja. Devojlce iz l1ora, odevene

on, p recizne, izraiajne predstave sekvenci pojedinacnih
zamrznutih trenutaka. B ragalj a 1913. obj avio veCi broj
svojih ,Jotodinamicnih" radova u knjizi koj a nos ila na
slov Futu..risticki fotodinamizam.
u svetle haljie, grlata p evaCica, dornacin sa cilindrom i
monoldom i karnevals ka atmosfera, sve predstavljeno u
z anosu radosti koji nas podseca da su se futuristi protivili
smrtoj dosadi burzoarskog mo rala XIX veka. U ovom su
del u upotreljeni gotovo svi elementi kubistickog slilcar
stva i lcol aia, i to ne samo bojeni olici kojima su se lcubisti
koristili, vec i elem enti sk.ulpturalnog modelova j a, kako
i se stvorio utisalc volumena koji izlazi u prostor. Tu su i
pa.Zlj ivo nap isane reCi ,,valcer", "polka" i "kuglanj e", dok
Sl1 p ra ve slj okic e dodate, kao kolaz, na zenske kostime.

osi impresioiticlcu sveziu, nj eno proizvolj no

koriscenje, fovisticku sme1ost. Mnoge povrs ine i predrneti
su mehanizovani i lepo izvedeni tackastim potezima cetke
u neoitnpresionisti&om maniru. S everii cak u b acio i
dve figuralne pr ed stave , minijaturnog ara pskog ko oj ani ka
( sredina gore) i aleni akt koj i jase kz (gore levo) .
S everinije v i m kuistickim slikan1a, nastalim izmed:u
1912. i 1914. godie, dominirala atmosfera frag men
s tvarnosti, njihov logicoi izraz bila serija slilza
tir an e
na temu prevoznih sredstava, zapocet a studijama par iskog
metroa. Pocetkom rata, dok gledao vozove, natovare
ne oru.Zjem i \'Ojnicima kako sv alco dnevno prolazc ispred

11.3 Dakomo Bala, Dinamika psa povocu (Povodac

njegovog prozora, Severini se z a i ntere sovao za temu voza
pokret) 1912, ulje na platnu, 88,9 11516cm, Golerija koj i j ur i kroz kuistick.i pejzaz. vvz Crvenog krsta koji pro
u01raj1-Noks11, Bafalo lazi kroz selo (st. 11.6) jcdna od nekoliko kompozicija

POGLAVLJE ll : FUTURIZAM 1 APSTRAKCIJA U RUSIJI 1 DE SIJl U HOLANDijl 195

 1 1 .5 Dino Severini,
Dinamicki hiieroglif /
Tabarina, 1912, ulje na
platnu sa sljokicama,
1 61, 6 l 56,2
Muzej moderne
umetnosti, Njujork
uraden na ovu temu tokom leta 1915. i preds tavlja od
govor na Marinetijev poziv na novo slikarsko izra.Zavanje
teme t "u svim njegovim veli.canstvenim mel1anickim
oblicima". Severinijeva sblca dono si stilizaciju pokreta,
koja , temp u , jos promisljenija od Bal Taharina. Ra
zlozen, ali lalco prepoznatljiv voz, iz koga izlaze olaci
dilna, sece sredinu slike. Velike, le pc poljanc jarki.h
(za azblru od prigusene palete analiticko g kubizma ) ,
po nck ad .izvedene neoimpresionistickin1 po tezima cetlce,
seku putaju voza i uranjaju u jedinstvenu kompoziciju.
Ucinak pre stati can , nego d i namican, i deluj e izenadu
juce apstaktno. U tom periodu, Severini isao ka Cistoj
apstrakciji, delimicno pod uticajem Ro b erta Delonea. U
Svericnom firenju svetla (Centrifuga) stvo ri o ono sto bi
se moglo nazvati futuistickim apstraktnim salonom to
uglova i krivih linija. Za neka dela iz ove serije , Severini
tackice stavio i na drveni ram.
Potpuno sprotno do ta das njim radovima, Severini
1916. godine naslikao veoma naturalisticki portet svoje
ze ne kal<o doji. Nije odmah nastavio u OV0111 pravcu, nego
ur ad i o izvestan broj m t-rvih priroda u stilu sin tetickog
kuizma. Nakon 1920. godine vratio se veoma prQcisce
nom oblik Idasicizma, gde kusticko rasClanjiv an j e
1 96 POGLAVLJE ll : FUTURIZAM 1 APSTRAKCIJA U RUSIJI 1 DE STIJL U HOLANDIJI
prostora ustLtpilo mesto tradicionalnom modelovanju i
ilu ziji dubine.
Kara
Karlo Kara (1881-1966) i zacajna figura u pre
mosCivanjt1 razlika izmedu italijansk.og futurizma i nesto
mladeg italijanskog pokreta nazvanog Metaftzicka skola
(vi deti sl. 13.8). Posle 1912. godine , on isao ka or
todoksnoj verziji kuizm a , koja izra.ZavaJa vrlo malo
i deala brzine i dinamizma kojin1a su fturisti go vorili
u svojim manifesti. a. vra ti o se slikanju akta sto ga
dovelo do masivnih, skulptualo modelovanih olika.
N jem u p o treban mali korak da i od ovih dela sti
gao do metafizi ckog sblcarstva Doda de Kirika, koje
da istra:Zuje oko 1916. godine. U meduvremenu, u
propagandnn kola.Zu Patriotska proslava (sl. 11.7) Kara
upo tre io j arke , slova, reci , italijansku zastavu i
druge simbole kako i velicao kralj a .i italijasku voj s ku, te
simulirao zvuke sirea i rulje. Koristio se ,,slobodnim re
Cima", kao sto to Cinio i Marineti, da i delovao na duh
i mastu) ne i razum) neposredo ih stimulisuci vizuelnim
as oci jaci jama. Slicna resenja primenili su i r uski futuristic
ki pesnici i netici.

11.7 Karlo Kara, Patriotska proslava (Slika slobodne reCi),
1 914 , kolaz papir, novinska hartija i stof drvetu,
30,5cm, privatna zblrko
POGLAVLJE
11.6 Dino Severini,
Voz Crvenog krsta
koii p rolazi kroz selo,
1 91 5 , ulje no platnu,
8 9,5 116,2cm,
Muzej Solomona
Gugenhojma, Njujork
Boconi
Bio moZda najtalentovaniji od svili fturista. U svom
monumentah1om delu Grad se budi (sl 11.8)) Boconi.
(1882-1916) tragao za ,,velikom sintezom rada, sve
tla i pokreta". Kompozicija, kojom dominira velika fi
gura konja pred kojim ljuclske fi gure padajtl kao cunjevi,
predstavlja p rvi velilc.i vizuelni manifest futurista. Ona
vizuelan esej osoinama silovite akcije, brzine, cvr stim
objektima koje svetlost prvo dezintegrise da bi ih reinte
grisala u totalitet slike. Ipak, ajveCi doprinos i
dao futuristickoj skulpturi, kojom se bavio poslednjih go
d.ia zivota. Tokom svog boravka u Parizu, 1912. godine,
posetio ateljea Arhipen.ka, Brankusija i Disan-Vijo
na, video i Pikasove sllp ture p ovratlcu u Milano
.
napisao ehnicki maniftstfuturistiike skulpture u kome
pozvao na potpunu obnovu ove "mumificirane umetno
sti". Manifest uoicajenim napadom na sve aka
demsk.e tradicije. Napad postao odredeniji i otrovnij i
kada govorio aktu koji i dalje dominirao delom ne
samo tradicionatnih, vec i vodeci\1, aprednih skulptora -
Rodena, Burdela i Majola. Samo impresionisticka skul
prura Medarda Rosa (Medardo Ro.sso) (videri sl. 6.15))
tada vodeceg italij ans kog vajara, Boconiju, nosila zai
mljive inovacije. On 1nedutim, priznao da , kada
,
belezenju prolaznog trenutlca rec, Roso morao pristupiti
temi onako kako su to cinili impresionisti.
Ugledajuci se Rosa, Boconi uleo da izrazi di
namicku fuziju iz edu skulpruralnil1 oblika i prostora
koji ih okruzuje. Naglasavao potrebu za "apsolutnim
i potpunim apustanjem cisti tinij a i zatvorene skulptu
re": "Treba da otvorimo figuru, onda da zatvorimo u
okru:Zenje". On takode smatrao d.a sllptor ima pravo
ll : FUTURIZAM 1 APSTRAKCIJA U RUSIJI 1 DE STijl U HOlANDIJI 197
 1 1.8 Umberto Boconi, Grod se budi, 191 , ulje na p latn u , 2 m, Muzej moderne umetnosti, Njujork

da se koristi svakim oblikom defor1nisaja ili fragmenta slicnost sa anticlcom gr ckom Nikom sa Samotrake) kojl1
cije fige ili predmeta i ins istir ao na upotrebi svih vrsta Marineri toliko prezirao : stav figure slican - telo u
mat erij ala - "stalda, d.rveta, kartona, gvozaa , cementa, dramaticnom raslcoraku, draperije koje se vij oe unazad,
konjske dJalce, koze, pl atna , ogle dala, sijalica, itd, itd ". ruke koje nedostaju.
B ocon ij ev a futuristicka skulptura i nj egov manifest jos neki od ajtalentovanijih
umetnika eksperi
oznaCili su d od, meausobno poveza.t.llh, puteva koji 1entatora, i B oconi Prvo sve tskom ratu.
poginuo u
Ina se razvijala trodimenzionalna umetnost. Medu ostali Posle cetiri godine Zasnog, n1ehaickog uijanja) u Evro
ma treba svakako pomenuti lconstrulcrivisticku skulpturu, pi oslailo odusevljenje borb om i zvucima 1nasina, iako
dadaisricki i nadre alisti c ki asa.t.nla:Z, kiericku sllpturu,
calc i umetnost pop- a rta sezdesetih godina (videti sl.
21.22 i 21.54). Njegov Razvoj jlafe prostoru (sl. 11.9)
prosirio tradicionalnu ana lizu slculptorslcog prosra.
Flasa otvorena , razvijena i integrisana sa proscornom
osovom, k oja cini da ovaj svakodnevni predmet , visok
svega 38cm, liCi na mo d el ogrornnog spomeika. Na cr
tezu koji tretira isri motiv (sl. 11.10), koji mozda
i raden lcao priprema za skuipturu, olici flase i case su
otvoreni, pokrenuti s piralnim , rotiranim linijama, kroz
njih prolaze ravne povrsine stola na koji su postavlj ene.
Boconijcva najimpresivnija sl.lptura, Jedinstveni oici
kontiniteta prostor (sl. 11.11), takoae i tradi cion al

na i tesno povezana sa nj egovim slikama. Naslov ukazuje

da, up rkos tome sto u osnovi skulpture ljudslco telo, po
kretacka sila Bocoijeve skulpture jeste upravo p risustvo
apstralctne forme. Figura, sastavljena od oblih bronzaih 11.9Umberto Boconi, Rozvoj flase prostoru, 1912,
ploca koje trepere, krece se kroz dve dimenzije, lcao da posrebreno bronza (odlivok iz 1931 ) , 38,1 60,3

jedna od njegovih slika pretvorena u Ieljef. Vidljiva 32Jcm, Muzej mode rn e umetnosti, Njujork

198 POGLAVLjE 11 : FUTURIZAM 1 APSTRAKCIJA U RUSijl 1 DE SIJL U HOLANDIJI

 su mogi popagandni s log ani i ideje ili integrisani u
zahuktali fasizam i lcorisceni za politiclce i socijale svr he.

Svet spreman za promene:

1 1. 1 0 Umberto Boconi, Sto + Flosa +, 1912,
olovka na papiru, 33,4 23,9cm, Kainet crteza, Zamak
Sforcesko, Milano
poceci apstrakcije u Rusiii
Kada polcusavamo da procenimo ruska netnicka dosti
gnuca s pocetk.a veka, moramo in1ati nu nekolilc o
stvari. Od XVIII veka, i v rem ena Petra Velikog i Katarine
Velike, Rusija odr zav al a intenzivne veze sa Zapadom ,
carevi su bi.li pokrovirelji netnosti. Oni medu Rusi
ma koji su to mogli s omoguCiti, cesto su putova li u
Francuslcu, Italiju i Nemacku i, zahvaljujuci knj igama i
casopisim a, obavestavali se razvoju evropske umetnosti.
Ruska kjiZ.Cvost i muzika dosti gle su vrunac tokom
XIX v eka, kao i pozoriste i balet, koji se okreno vizuel
noj umetosti i kroz taj spoj ostvario zanimljivc proj ekte .
Ar nuvo i idej e francuskih simbolista i oaista ostavili su
vid lj ivi trag kraje m osa.mdesetih kroz pokret poznat pod
imenom Svet umctnosti ( ). Ruski umet
nici spojili su ove u ticaj e sa viz antijskom i nacionalnom
slikarskom i dekorativnom tradicij om . Pos toj a.la stalna,
cesto cak zucna, debata oko toga da li Rusija treba da se
m odernizje zapadnoevropskom modelu ili da istraii
sopstven u istoriju i folklo r kako bi pronasla i zrazito ruski
put reformi. Ova p odela utica ti razvoj ruskog mo
dernizma.
Svetu umetnosti se 1890. godine pridruzio Sergej fla
giljev (r ) lcoji postati jedan od
najcuvenijih baletskih impresarija i pro p agarora moderne
um etnosti uopste. Nekoliko godina kasnije, E> a giljev
da radi kao impresario, organizator izlozi, konce
rata, koregraf i reditelj op ers kih predstava. Posle gostova
nja Ruskog baleta u Parizu 1909. godi ne , Dagiljev
da niZe uspeh za uspehom. Od tog tren ud<a, za g
su scenografi je radila ve lika imena evropske umetnosti.
Za casopisom Svet umetnosti> koji prvi pu t objavlje
1898. godine, pojavili su se i drugi avangardni listovi. Za
hvaljujuci njima, ruski umetnici su mogli da se obaveste
razvoju fovizma, kuizma i fu tur izm a i njihov ih izdanaka.
Prosveceni kole kciona ri, Sergej Scuk.in i Ivan Morozov,
u Moskvu su doneli velike zbirke francuske umetnosti .
Vec 1914. Sckinova zirka sadrzala vise od 200 dela
francuskih impresionista, postimpresionista, fovista i ku
ista, medu koj ima vise od 50 slilca Pikasa i Matisa. U
Morozovljevoj kolekciji nasla su se dela Sezana, Renoara
i Gogena, ali i brojni Matisovi radovi. I Scukin i Moro
zov su rado otvorili svoje kolekcij e ru.skim um etn icim a i
uticaj zapadne avaga rde na ove krea tiv ne pojedince
ogroman. ZahvaljujuCi ovim zil"ka.ma 1noderne umet
nosti i izlozba.ma grupe Pub karo, a.lterativnog drustva
za organizovanje izloz koje sv 1910. godine

1 1. 1 1 Umberto Boconi, Jedinstveni oiici kontiniteta u Moskvi, Moskva i Sankt Peterbu rg su videli kuisticke

prostor, 1913, bronza (odlivak iz 1931) , eksperimente .skoro istog trenudca kada stl se oni pojavili

111,2 8 8 , 5 40cm, Muzej moderne umetnosti, u Francuskoj. U vreme k ad a Marinet i , Ciji fru ris tic
Njujork, SAD ki man i fe st odavno dostpa.n u Rus ij i , posetio ovu

POGLAVLJE 11 : FUTURIZAM 1 APSTRAKCIJA U RUSIJII DE STijl U HOLANDIJI 199

 zemlju 1914. godine, futuristicki pokret tamo bio u
1n zamahu.
Tek od osadesetih godina, narocito posle ra.spada
Sovjetskog saveza 1991. godine1 pojavile su se sveobu
hvatne stuclije ruskoj avangardnoj umetnosri s pocet
ka : veka. Pre toga, proucavanje rske moderne bilo
ogra11iceno, cesto i potislcivano - toko Hladnog rata
zapadnim naucnicima cesto uskracivan pristup ar.iv
skoj gradi i umetickim delima. Zvanicno neprijateljstvo
prema modern.i pot ice jos iz vremena sovjetskog lidera
Staljina ( ), dela zapadnoevropslcih umetnika), vise se oslanjala
koji 1932. godie dekretom odredio da socijalisticlci
realizam (naturalisticka umetnost koja sl avi ra dnike) jedi
ni prihvadjivi oblik umetnosti. Male, nezavisne umetnicke
grupe, koje su do tada cvctale u Rusiji, narocito medu
avangardnim stvaraocima, bile su zabranjene, slike nekih
od najvecih umetn.ika su odnete u sklaclista ili cak uniste
ne. TaJcvu sudbiu dozivela su i dela Kazi mir a Maljevica,
koji ) za razilku od mnogih svojih savremenika, izabrao
da ne napus ti zenllj posle Staljinovog dolaska na vlast.
Ialco Maljevic bio poznat na Zapadu preko dela koja su
kupovali strani kolekcionari i ins titucije, u Rsiji dece
nijama bilo nemoguce videti ih. Maljevicevi radovi onde
su izloieni 1988 gocline.
Larionov, Goncarova i raioni%am
Dugogodisnji partneri i profesionalni saradnici) ihajl
Larionov ( i, 1881-1964)
i N atalija Sergejevna Goncarova ( r
, 1881-1962), spadajumedu prve predstavnilce
ruske avangarde. Larionov bio jedan od osnivaca grupe
Pub karo) ali su on i Goncarova napustili vec 1911. i
formirali rivalslcu grupu Magareci rep) zagovarajuCi osa
vremenjivanje ruslce umetnosti koja i manje zavisila od
zapadnocvropski uzo ra (buduci da Pub karo izlagao
domaeu umetnicku tradicijtl. ( su 1912. ucestvovali
na drugoj izlozi Plavog jahaca u Minhenu, kao i na isto
rijskoj postimpresionisticlcoj izlozi u Londonu.) Nadah
nuce su potraiili u ruskim ilconama i lbok ( n arodnim)
drvorezima) stil ovih dela nazvali su eoprimitivnim
st.ilom. Na osnovu svoj s tu dija optilce i teol'ija tome
kako se ukrsteni zraci reflektuju od povrsie pre dmeta,
Larionov 1912. godine stvorio rajonizam. Kompozicija
(sl. 11.12), nastala 1916, reprezentativno rajonisticko
delo. Inace) svoje rajonisticlce radove grupa prvo pred
stavila u decembru 1912. godinc, potom 1913. na izloz
bi azvanoj ,,1\1eta''. Ia.ko rajonizam mnogo dugovao
kuizmu1 i povezivan i sa italijanskim futurizmom

1 1. 12 M i h a jl La rionov, Rajonisticka kompoziciia, 1 9 16, gvas na pa piru , 54 45cm1 P rivatna zblrka

2 00 POGLAVLJE 11 FUTURIZAM 1 APSTRAKCIJA U RUSIJI 1 DE STIJL U HOI.ANDIJI

 zbog izr<lZene dinami.ke i linearnih formi, Larionov i nje
gov krug naglasak su stavljali na rusko poreklo. Njegove
slilce su edu prvi apstraktn.im delima nastalim u Rus iji.
Na njia o n pokusao d a spoji svoje poznavanj e teori
je iz veka sa n ovij im naucnim eksperientima
(kakav i o n aj sa radijacijom ) . Njegov manifest, RaJo
nizamJ iz 1 9 1 3 , u kome s e ovaj stil aziva ,)stinslcim oslo
bodenjem slikarstva", prva rasprava bespredmetnom
u netnosti koja obj avljena u Rusiji .
i Larionov, i Goncarova blla privu ce na starim
ruslcim umetnickim form ama Pored ikooa i lubok drvore
.

za, proucavala i tra dicio a li vez. Ravnop ra\ni t re

tman zanata i visoke umetnosti kljucna karakteristika
" "

ruske avangarde moZda i j edan od razloga sto toliko

,

zena u umetnosti imalo je d n ak polozaj sa mu.Skarcima.

Posle neoprimitivisticke faze, Goncarova radila slike u
fururistickon1 i rajonistickom mani1. Njena kompozi cij a
Rube (sl. 11. 1 3 ) , nastala 1 9 12. go dine otlcriva pozn ava
,

nje kubistickih slikara, na p rimer Gleza i M ets eie a, me

dutim, primenjena Cirilicna slova daju slici izrazito ruski
karakter. Goncarova nastavila da radi slike u fo lk.lornom
stilu, sto se mo Ze videti na Moti-vima sa ikone ( sl. 11. 14) .
1 1 . 1 3 N ota l i j o Serge j evno Gonco rovo , R/, 19 1 2 , u l je Konceptualna p rirod a ovih slilca u izvesnoj m e ri obj a8 nj a
no p latnu, 89 70cm, g a l e ri j a Teit, Lon d o n
va kalco su drevno nasled:e ilcona i tr ad i cij a ukrasavanj a
apstraktnim s aram a pripremili Ruse da pihvate potpun
apstrakciju.
Larionov i Goncarova su napstili Rus iju 1 9 1 5 . godie
da i rad.ili sa Dagiljevim. Nastanili su se u Parizu, pos tali
fracuski driav1jani 1 93 8 . i vcncali se 195 5 . godine. Njih
dvoje su stvori l i svega nekoliko zn acaj nih rajoistickih sli
ka, ali su njihove idej e ile potpora umetnosti koj a spo
jila kizam, futurizam i orfizam i sadrza]a "osecaj cetvrte
dienzij e". Ovaj ps eudona ucni koncept cetvrte prostorne
dimenzije, koji su popularizovali naucnici, filozofi i spi
ritualisti, i m ao pris tal ice u avangardi sirom Evrope i
SAD-a pocetkom veka .

Popova i kubo-futuri.zam
edanod najsnaiijih umetnickih licnosti koja se p Gjavila
u miljeu predrevolucionarne ruske avangarde bila Lj
bov Popova ( r , 1 8 89- 1 924) ,
koja na zalost kradco zivela, ali Cija Sll sigurna ruka i
sjajna p al eta dos!e do izraiaja cak i ll naj ranijim radovima.
Popova po tical a iz prosvec ene bogate trgovacke poro
,

dice i imala p rilil da rano putuje zemlj i i inostran

stvu, 19 1 2 . godine poset:ila Pariz i uC ila od lcuista
Le Foko n ij ea i Metseniea. Ona 19 1 3 . pocela da radi
u ateljeu ko11struktiviste Vladimira Ta tlji na (

) (videti sl. 1 1 . 24 i 1 1 . 25 ) . Poznavala

i Goncarovu i Larionova, , kao i oni, bila zaintereso
vana za rusku s rednjovekovnu umetnost. Pocetak Pt:Vog
svetskog rata zatekao ju u Italiji, ali se ona vratila u
Rusij i nastavila da radi u Tatlj iovom atelj etl Za ra .

1 1 . 1 4 Nota l i ja Serg e jevna Gonca rovo , Motivi so ikone, zlil od nj ega , Popova nije bila zainteresovana za lcon
1 91 2 , a kv a re l na ka rto n u , 49,5 3 4 ,6cm , Tretja kovsko s truisanj e predmeta u prostoru, sopstveni izraz na.Sla
ga leri j a , Moskvo u s tikarstvu . Razvila zreli lcubo-futuristicki stil (termli1

POG lAVljE 11 : FUTUR IZAM 1 APSTRAKC IJA U RUSIJI 1 DE Sij l U H O LA N D IJ I 201

 Maljevicev, videti d alje ) u kome vidiljivo j edins tvo
Zapadni slikarskih sre dst ava i in d ivid ua lnog diamickog
idioma. Nj ena m rtva priro da iz farbarske radnJe ( sl .
1 1 . 1 5 ) ima bogatu romatsku semu , cij e p oreklo u ru
skoj narodnoj W11 etnosti . Relcli ismo da ovde kuisric
ki j ezik i nte gris ani h likovnih formi i prostora doio s voj
najautoritativniji izraz, kakav alazimo i deli m a dvoj ice
osnivaca kubizma. Krajem 1 91 5 . ili poc e tkom 1 9 1 6 . go
die, delimicno kao odgovor na Malj eviceva supremati
sticka platna, Popova po cela da radi potpuno aps tra k tne
ko mpozicij e koje nazvala slikarskom artektonikom.
11. 1 5 L j u bov Popova , iz farbarske ro dnie ,
1 9 1 4 , u l je na p l o tn u , 70,5 88 , 9c m , Muzei moderne
u m etn osti , N j u j o rk
202 POG LAVlj E ll F UTU R I ZAM 1 APST RA KC IJ A U R U S IJ I
Ove snaZ.ne kre acij e ukazuju da Popova izraienom tek
sturom formirala p ovrsinu .
Pos le Oktob arslce revo lucij e, 1 9 1 7. god in e, ruski net
nici su usli u o z iljnu raspravu prirodi umetnosti pod
novim, komunistickim reZimom . Konstruktivisti su a
pustili tradi ci onalne medije, poput slikarstva, i posvetili
se "proizvodoj netnosti". Njihova namera ila da
povezu umetrst sa tehno logij om , su stvar ali azliCite
predmete, od pokucstya i telcstilnog di zaj n a, do reklamnih
plakata i s ce nog rafij e za politicke mitinge. Po pova , koja se
192 1 . od.relda stafel aj s kog slikarstva, raclila za po zori
sta, ukljucjuCi i s ceno grafij u za Velikodufnog rogonJu ( sl.
1 1 . 1 6 ) , komad koj i na p ozorn icu postavio Vsevolod
Mejerhold ( ), j edna od
vodecih figura avagardnog pozoi s ta . Scena o rga nizo
vana prema principima aps traktno g slikarstva. N alik na
veliko konstruktivisticko okruzenje) sc enog rafij a se sasto
j ala od aranzmana geometrijskih olika unutar strukturc
horizontaln:ih i vertikalnih elemenata.
Malievic i suprematizam
Vise od ilo kog pojedinca, cak i od Delonea i Kuplce,
Kazimir Maljevic ( 1 878- 1 9 3 5 ) kuisticku geometri
ju dov eo do najradikalnijeg obl.ika. Maljevic studirao
umetnost u M os kvi, gd e vide o Scukinov i Morozov
lj evu kolekciju. Do 1 90 3 . godine slikao na otvorenom,
u impresionistickom stil u, kratko vreme e ks pe rime n
tisao i sa neoimpresionistickom tehnikom u maniru S e ra .
Sa Larion ovim i G o nca rovom izlagao na prvoj izlozi
grupe karo 1 9 1 0 . godine, kasaije im se p ridruzio
u novo osn ovaoj grupi Magareci rep i na izlo zb i ,Meta"
prikazao svoje n eo prim itivisticke slike seljaka , ra dene
1 1 .16 u bov
Po pova , S cen ogro fij a
za Velikodusnog
rog onju Vsevoloda
Mejerholda, 1 92 2 ,
t u s , o kva rel , kolaz
po p i r i fi rna j s r
pa p i ru , 50,2
6 9, 2 c m , Tretj o kovska
go l e r i j a , Moskva
1 DE STIJ L U H O LAN D IJ I
svetli1n fovistickim boj am a . Do 19 12. slikao u lcubi dadaisticke performanse, koji od 19 16. godine iti or
stickom maniru. N s lici utro selu posle snezne oluJe ( sl. ganizovani u Cirihu (videti sl. 1 3. 10) . Glumci , mahom
1 1 . 1 7) cilindri ce figure seljana krecu se kroz mehanizo amateri, recitovali su ili pevali svoje tekstove uz pratnju
vani pejzaz, medu kucama i drvecem koj i su modelovani ra s timovanog klavira . Nearativi teks tovi Pobede nadsun
svetlim, gradiranim tonovima crvene, bele i plave . cem azvai su zaum> odosno "transracional.im", cilj
S neg organizovan u gomile ostrih ivi c a ) koje kao d a su i1n i da reci lise svakog koecioalnog znaceja . To
od metala n a Cinj ene . Slimost sa Leieovim raim "ma5in kom 1913 . i 19 14. godie M alj evic brojim sW'-ama
skim" kbizmo m oCigledna ( vi de ti sl. 1 0.4 1 ) ) ali se ne stvorio vizuelne analog ije ovim semantickim eksperimen
zna da li ilo koj i od ove dvoj ice umetnika video adove tima , azvavsi taj s til tr ans raci o n alni m realizmom. Spaja
onog drugog, jcr, za razWru od nekih svojih kolega) Ma nje razl icitih elemenata na kompozicijama p reds tavlj alo
ljevic nikada nije putovao u Par iz . Malj evicev protest "protiv logike, lice me rj a i predrasuda".
Tokom naredne dve godine istraiivao razliCite Na izvesnim slikama iz 19 14. godine, autoomno obo
asp ekte i s reds tva kubizma i futurizma. Ovu, vrlo licu jene p ovrsine pomaljaju se iz m atrice kubo-futuristickih
integraciju dva stila nazvao kubo-futurizmom. Godi olika. U Maljevicevim apstraktni1n delima iz 19 1 5 , ove
191 3 . uradio sce ografij u i kos ti me za Pobedu nad povrsi funkcioisu kao potpuno nezavisi oblici beloj
suncem, eksperimetali performas, predsta vlje lcao pozadini . "Godi e 1 9 1 3 . ", zap is ao um e tn ik, "u ocajic
"prva futuristicka opera". Ovo i scensko delo, kom p o kusaj u da oslobodim umetnost od tereta p re dme
dva puta izvedeo u S akt Peterbrgu, agovestilo r ta, utoCiste sam proasao u lcva dratno1 obliku i izlozio

1 1. 1 7 Kazi m i r M a l j evic, Jutro sefu posfe snezne oluje, 1 9 1 2 , u l je na p la tn u , 801 6 8 0,9cm, Muzej
S o l o m o n G u g en h o j m , N j u j o rk

POGLAVLJ E 11 : FUTU R I ZAM 1 APSTRAKC IJ A U R U S ij l 1 DE STIJ L U H O LAN D ij l 203

 sliku koja se s as toj i san1o od crnog lcvadrata na be l oj po
zadini". Poput Larionova i mn o gih ih um etnika,
m ode r n
Maljevic imao i da antidati.ra svoj e slike i dodeljuje
im nem o gll c e ranij e datume . On tek 19 1 5 . p rikazao
trideset devet sasvim b es p re dme tnih slika ( stil kojim su
radee nazvao sup rematizm om ) na pres u dn oj izlozi
u Sa.11.k t Peter burgu (u ono vreme Pe trograd ) p od nazi
vom "0- 1 0 : Pos lednja futuristicka i zlozb a" (sl . 1 1 . 1 8 ) .
N izlo zb i s lika Crni kvadrat ila oka cena visoko u
ugl u pro s to ri j e , na mestu koj e se tra dici o n a lno o s t avlj a
za ilconu. Ovaj amlem su p rematizma, najreduktivijeg,
bes kompromisnog ap str aktn og slikarstva onog vremena,
koj i M alj evic stvorio, svedoCi transfo macij i koj u
njegov rad pretrpeo za samo godinu dana. U oi mnim
es ej im a nasl ovlj enim Svet bespredmetnosti ovaj netnik
defisao s up rematizam kao "nadmoc cistog os ec anj a u
lu-eativ n oj umetnosti" . "Za suprematiste'\ n ap is ao ,
"vizuelni fenomeni pre dmemog sveta su sami sei be
zacajni. Zna c aj no o s ec anj e kao tak:vo. potpuno
o dvojeno od sredine u koj u prizvano" .
Za M a lj evica s tvaranj e ovog je dnos tavnog lcvadr a ta
na praznoj pozadini ilo isto sto su za Kandiskog bile
nj eg ove p rve ap s traktn e slike ( vid e ti sl. 8 . 1 8 ) - trenutak
du h ovnog otkrovenj a. Prvi t u is torij i slikarstva, sma
trao Maljevic, pokazano da slika moze pos tojati pot
puno nezavi sno od bilo kakvog odraza ili i mi ta c ij e spo
ljasnjeg sveta - figu re, p ej za :Za ili mrtve p ri rode . U stvari ,
apstraktne slike su pre nj ega stvarali D el o ne , Kupka i L a
rionov, i sigllrno znao za nj ihove pokl1saje, kao sto
zn ao za radove Kandi nskog , koj i se olc.renuo bespred
me tom krajem 1 91 3 . gocti ne . Maljevic) med:utin1, mo:Ze
tvrditi da ap s trakcij u doveo do kraj nj e geome trij s ke
j ed nos tavnos ti - crnog kvadrata. On to smatrao novirn
poc etkom koj i u sldadu sa drustvenim p romen ama u
Rusiji koje su dove le do revolucije. Treba pomenuti da su
dva dominantna k.rila aps tr akcij e veka nastala u Rusiji.
1 Kandinski i M alj evi c su verovali da su nji hova otlu-ica
1 1 . 1 8 Kazi ir Mal jevic, 0- 1 0: Poslednja futuristicko
izlozba, fotografi j a po stavke sl i ka 1 9 1 5 u Petrogra d u
(S a n kt Pete rs b u rg)
204 POG lAVlJ E 1 1 F U T U R I ZAM 1 APST RAKC IJ A U R U S IJ I 1 DE SIJ L U H O lA N D IJ I
1 1 . 1 9 Kaz i m i r M a l j evic, Supremotisticko k o m p oz i c ijo : Beli
kvadrot beloj podlozi, 1 9 1 8, u l je na p latn u , 79, 4
79,4cm, Muzej moderne umetn osti, N j u jo rk
- ekspresioniza1n kod Kandi ns kog , odnosno geom e trij s k a
cistoca kod Maljevica - duhovne vizije ukorenjene u tra
diciji s tare Rusije.
u pokuSaj u da definise novi sup rema tisticki r ecoik ,
Maljevic isprobao brojne kominacije p ravou gao nika,
lu-uga i lcrsta, po s tavlj enih vertilcalno ili horiwntalno.
Njegovo posveceno is pitivanj e dovelo ga potom do po
s tavlj anj a grupa obojenih pra vougao nika i drugih geome
trij skih olilca dij agonali, ci me stvarana dinamicna
tenzij a medu njirna. Ovaj aranzman oblika oznac ava o
konstantno kre tanj e n a l stalno ispunj enom energi
j om. M a lj evic ustanovio ti s tupnja supre1natizma: crni,
crveni ili obojeni i b el i . u kona cnoj fazi, koju cine mo
no hrom atslce slike iz 19 1 7. i 191 8 . godine (sl. 1 1 . 1 9 ) ,
umetnik dostigao krajnji s te pe n u suprematistickn
uz diz anj u ka i de alnom svern i potpunom o dr ic aj u od
materijalnog, jer belo simbolizovalo "realni koncept
be s lcoa cnog" . Beli kvadrat kva dratnom pla tnu nesto
drugacij e nijansirane bele znacio re dukcij u slikar
stva do ajjednostavnijih odnosa g eometrij s kih oblilca .
Malje vic shvatao i s torijs ku vaznost a rhi t ektu re k ao
aps tr aktne vizllelne umetn os ti i pocetkom dvadeserill
godioa, kada pr i vreme o napustio s likars tvo, radio
crteze i modele kr oz koj e proucavao pro eme o bli ka
u tri ctimenzije i stvarao viz ije suprematistickih gr ado va ,
plane ta i s atelita u pros to ru . Nj egovi a pstraktn i trodien
zionalni modeli, nazvani "arhitektonima", bili su zacajni
za r azvoj konstruktiviza
u Rusiji) Nemackoj i zapadnoj
Evropi, gd e su ga proneli i razvili nj egovi ucenici J naj vi
se El Lis ic k.i. ( , pravo ime
) koj i uticao na dizajn Bauhausa (videti po
glavlja 16. i 17. ) .
 Tokn dvadesetih godia M alj evi cevi idealisticki sta
vovi ili su sukobu sa j alc.im , kozervativnim umetnic
kim sna gama S ovj ets kom Savezu, koj e su pro m ovi s ale
s oc ij al is tick.i re alizam kao j edinu pravu prol etersku umet
nost. Na kraju, ovaj stil i zvanicno proglasen jedinim le
gitimnim oblikom um eti ckog izrazavanja. Krajem 1 926 .
godin e , M alj evi c o tp us ten sa mesta di rektora Instituta
za umetnicku kulturu, 1930. cak i zatvoren na dva me
seca i ispitiva zbog svoje umetn.icke filo zofij e . U p oznin1
radovima, se v1atio figur ativnom s likarstvu, ialco
u ekoliko komp ozicija, nastalih izmedu 1 928 . i 1932,
kom binova o odjeke s vojih ranih lbo-futuristickih dela
sa suprematistickim konceptima. Mobla prazni pej za.Zi
i automatizovane figure b ez lica, nastali tokom posled
je godine, izraiavaju, kao sto j edan kriticar p rimetio
1930, " m aS inu " u koj u covek silom uguran - i u sli.kar
stvu i van njega".

Prounovi Ela Lisickog

Medu umetnicima koj e uslc.i suprematizam izne
drio najveci 1nedunarodni uticaj ostvario El Lisicki
( 1 890-1941), koji s tudirao arhitekturu i gradevinu u
N emackoj . povratku u Rusiju, na poc etku Prvog svet
skog rata, Lisiclc.i se z ainteresovao za ozivlj avanj e jevrejske
kultre, ilustrovao knjige na j i dis u i organizovao izloz
be jevrejske umetnosti. i Mark Sagal ( Marc Chagall ),
Lis icki znac aj na figura j evrejske renesanse u Rusiji
1 1 . 20 Lisicki, Konstrukcija 99 (Proun 99), 1924-2 5 ,
vreme revolucij e i p ada car skog rezima 19 17. godine.
u l j e na dasci , 128,3 9 8,4cm, U metn ika g a l e ri j a
S agal , koji i direktor umetnicke skole u Vitebsku,
u n iverziteta J e j l , N j u heve n
imenovao 1919. Lis ickog za profes o ra te skole. O nde
ovaj sreo Maljevica i pr ihvatio a ps tr akc ij u i suprematizam,
sto razoca.ralo sagala koj i se u pitanj ima umetnosti nije
slagao sa nji m . Lisiclc.i ra zvio sopstveni obWc a pstralccij e
koj i azvao prounov (sl. 1 1 .20 ) . Tarno p oreldo ovog
neologizrn a nejas no , ali i mogao ti akronim od "PIo
j ekta za afirrnaciju novog" u Rusij i . Prounovi Lisickog su
raznolike komp ozi cij e s as t avlj ene do dvodimenzionalnih
i trodimezionalnih geometrij skih olika koj i lebde u
prostoru. O lici, p onekad alcsonometrijslc.i) p re dstavlj aju
umetnikov nastavak s upremati stickih teo rij a u do menu
arhitekture . Lisiclc.i prounove bkvalno prosirio u treeu
dim enziju kada , 1923 . go dine, napravio Prounenraum
(Sobu prounova ) (sJ. 1 1 .21) koj u cine os Wcani zidovi i
drveni relj efi u soi kojoj se p osmatrac mora kreta ti u
pravcu kazaljke na satu. On zeleo da se zi dovi vi zue lno
ras tvar aju kalco i se prow1 elementi alctivirali u prostoru.
Soba uni sten a , ali na osnovu dolmenata rekonstru
isana 1965 . godine za izlozbu u Holadiji.
Iz Moskve , 192 1 . godine, Lisicki o tputovao za Ber
lin gde se zblizio sa holandskim umetn.ikom Teom van
Dusbgom (Theo van Doesburg p r avo ime Christian Emil
Marie Kupper) i Madarom Laslom M oholji-N a dorn (Las
zl6 Moholy-Nagy) . Lisicki i klj ucn i umetnik koji 1 1 .2 1 E l Lisicki , Pro u n e nra u m (Soba prounova),
s p oj io ruslc.i sprematizam i kon struktiviz am , holandslc.i kon stru i sa n o zo u m etn icku izlozb u u Berl i n u 1 923,
De Stijl i nemacki B auhaus . Ove i dej e kasnije Moho reko nstru i sa n a 1965, d rvo, 2 , 6m, G ra d s k i Vo n
lji-Nad preneo studentima u SAD-u i drugim zemlj ama . mu z e j , Ajnd hoven, H o l a n d i ja

POGLAVLJ E 11 : FUTU R I ZA M 1 A PSTRAKC IJA U R U Sij l l D E STIJ L U H O LA N D IJ I 205


1 1 .22 El Lisicki, Konstruktor (Autoportret), l 924 ,
si lver pri nt, l 1 ,3
1 2 , 5 c m , Gradski Va n m uzej ,
A j n d hove n , H o l a n d i j a
Lisicki s e 1925 . godine trajno nastanio u Mos kvi, tokom
tri des etih , on postao valjani propagator Staljinovog re
Zima. Kada napu s tio aps tr akcij u, pravio fotogr afije i
tipografije, arhitektonske crteze i nacrte za izlozb e . Meau
nj egovim ajpoznatijirn fotografijama i autoportret
Ivmstruktor ( s l . 1 1 .22) iz 1924. godine . Pri duploj ek
s p ozicij i umetnikovo lice projektovano na s lik.u njegove
ruke koja drZi kompas nad listo mi l i metars ke hartije
podsecanje na to da i arhitekta.
Kandinski u ra nom sovjetskom periodu
sto smo videli u tekstu grpi Plavi jaha c (vid e ti
poglavlje 8), Vasilij Kandinski odigrao znacaj u ulogu
u prenosenj ruskih eksperimenata s aps trakc ijom i kon
strulccijom na Zapad . Kada 19 14. gocline izio rat, on
morao da napusti N em ack i vrati se Rusij. Tokom
prvih godina revolcije, nova, sovjets ka vlast aktivno
ohrabrivala eksperimente i v oike umetnosti koji su
bili sldad s a novim drustvom koj e pokusavala da
izgradi. Tatljin 19 18 . pozvao Kadinskog da se pridru
zi Odeljenju za vizuelne umetnosti N arodne komisije za
pros vetlj eje u Mo s kvi . On d zadatalc da pomogne
reo rgani zacij u provincij ski muzeja u Ru sij i . Kandinski
proveo sedatn godina u Rusij i , ali na kraj u shvatio da
njegovo duhovno poimanje metnosti suprotno utili
taristickim dok tri n ama konstruktivista koji su tada li u
s u . Godine 1921 . on zauvek napustio Sovjetski
Savez, prenevsi mnoge inovacije svoje i svoj ih kolega
skolu B auhas Vajmaru, u Nemackoj .
Do 1920 . godine Kandinski slikao u m a ni n1 slobod
ne apstrakcij e iz perioda 19 1 0- 14. (videti sl. 8 .1 7 i 8 .18 ) .
Onda te godine da uvodi pravile oike i ravne
ili krive lin ij e . Tokom 192 1 . geometrijski saon
d a don1inira i umetnik usao u novu znacajnu fazu svog
stvaralastva. N em a sumnje da na Kandinskog uticala
geometrijska a ps tr ak cija Maljevica Aleksandra Rodcenka
206 POG LAVLJ E 11 : F U T U R IZAM 1 APSTRAKC IJ A U R U S ij l l D E STIJ L
( ) , Tatlj in a i ko s truk
tivista. I pored p relas ka od slobodnih olika bojene
oblike glatkih, ostrih ivic a, ritam njegovih slika ostao
br z , akcij nas tavio da p reds tavlj a suceljavanjem ap
straktnih formi. Bela liniJa br. 232 (sJ. 1 1 .23) predstavlja
prelazno delo. Velike povrsine i dalje s naslikane
slobodnom mat1iru, ali su aglas ene ostrim, p ravim linija
ma i oblim formatna jarkih .
Utopiiske viziie:
ruski konstruktivizam
Rec konstruktivizam p rvi t upotreila gru p a ruskih
umetnika kao naslov za m alu izJ.ozb svojih rad ova
Moskvi 1922. godine . Termin siroko koriscen da se
opisala umetnost zasnovaa na kuzmu, koj a se razvijala
u m og i m zemljama. Uops teno, ovaj s til karakterisale su
ap s tra ktn e, geometrijske forme i te hika u kojoj su razli
citi materijali, cesto industrijskog porelda, sp aj ani, ne
rezbareni ili modelovani. Konstuktivizam se, m eautim ,
p rvo itno odosio na pokret koj i se javio posle revol
cije 19 1 7. godine i na ruske umetnike koji su un1etnost
sravili u slZbu sovjetskog sistema. Oni su verovali da
potpuna itegracij a umetnosti i Zivota pomoci ideoloskim
ciljevima novog dustva i poboljsati zivot g raaan a. Ova
kve topisticke ideje bile s zaj ednicke mnogim moder
nistickim pokretima, ali Sll samo u Rus ij i poli ti cki rezim i
revolucij a umetnosti li ta.ko tesno povezani. Umetnici
ne samo da su pravili konstruktivisticke predmete, vec
doslo do velikih iovacija tipografiji, dizajnu, tekstilu,
namestaj i pozorisnoj scenografiji i kostirnografij i ( \ride
ti s l . 11 . 27, 1 1 .29 i 1 1 .3 1 ) . U pocetlru revolucije, mo
dernizam podrzavan i cinilo se da eksperirnentalna
netnosr u s ld adu sa novim dn.L_tvenim poretkom. Sef
novog Narodnog komesarijata za prosvetljeje, Anatolij
Lun acars ki ( ) , covek
za koga Lenjin rekao da poseduje ,,eku vrstu francuske
pameti", kljuCivao avangarde netnike u sve nivoe
revolcionarnog kulturnog programa.
lnovacije u s ku lpturi
Kostnllctivizatn novi koncept, znac aj an za razvoj
skulpture tokom veka. Od svoj i h is tor ijs kih p o ce talca ,
skulptura podrazumevala stvaranje oika oduzima
nj e m amorfnih masa sirovog materijala ( dubljenje drveta
ili klesanje kam ena ) ili d odavanj em mas a ( o blikovanj e gli
ne ili voska, da kasnije skulptura bila izlivena u metalu) .
Oval<.vi pristupi navode na p retpo stavku da s kulp tura
umetnost mase, pre nego prostora. Tradi ci o n alne tehnike
op s tale s do veka, cak i u revolucionarnim delima
B rankusij a (vide ti poglavlje 9 ) . Prva kusticka skulptu
ra Pilcasa, iz 19 09 . godie, Glava zene (videti sl. 1 0 . 1 5 ) ,
prkos razij enim povs inama, jos uvek postovala je
disrvo m ase .
Prava konstuisana skulptura1 u kojoj su oblici sastav
ljeni od drveta, pla s tilce, metala i drugih materijala kao sto
U H OLAN DIJ I
1 1 .23 Vas i l i j Ka n d i nski, / liniia br.232, 1 92 0, u l ie na p)atnu, 9 8 , 1 80cm, Ludvigov m u zej, Kel n

PO G lAVLj E 1 1 : F UTU R I ZAM 1 APSTRAKC IJA U R U S \j l 1 D E SIJ L U HOLAN D IJ I 207

 su gotovi predmeti, dosla kao ocelcivana posledica ku meri u kolikoj su u.metnikove tehnicke mogucnosti to do
bistickih elcsperimeata slikarstvu. Brak , pre Pikasa, zvoljavale. Jedan od ovih reljefa (sl. 1 1 .24), koji se danas
piavio kubisticke konstruktivisticke slculpture od papira i nalazi u Ruskom drzavnom muzeju u Sankt Peterburgu,
kartona. Iako ta dela nisu saeuvana, jednoj fotografij i sastavlj en naknadno od originalnih delova. BuduCi da
moemo videti konstruisanu mrtvu prirodu u uglu umet su reljefi radeni od obicni materijala, ne od bronze ili
nikovog ateljea ( videti sJ.. 10.26). Ne mozeo da ne mern1era, i buduci da nisu ili izolovani na postolju, oni
pomislimo kako Tadjin video ove radove tokom svoje posmatraceVL1 paJ...nj u privlace neposrednije nego StO tO
posete Parizu, pre nego sto da radi na svojim cine konvencionalne sku.lprure.
Kontrareh"efima. Pikasova Gitara iz 1912. i .andolina i Tatlji razvio repertoar formi u sldadu sa osoina
klarinet iz 1 9 1 3 . (videti sl. 10.27 i 10 .28) bili su prekret ma ma terijala koje odabrao . Prema pricipima onoga
nica u kublstickim konstu.kcijama od kartona, Zice, konca sto aazivao ,,kultura materijala" i "vernost materijalu",
i drveta. svaka supstanca, zakonima svoje struktu.re, dil<tira odre
Dai razvoj konstru.isane skulpture, pogoto\ru njeno deni oblik; tako sa ravom geometrijskom povrsinom
prilizavanje apstrakciji, odvij ao se van Francuske . Boco drveta, olom staklenom skoljkom ili metalnim cndrom
nijev manifest futu.risticke skukpture iz 1 9 1 2 . preporuCi i kupom. Da i netnicko deio imalo znacaja, verovao
vao upotrebu neuoblcajenih ma terij al a, ali su njegove Tat[jin, ovi p rincipi moraju iti u.zeti u obzir, kako u
skulprure i dalje ile vezane za knjiievne ili kuisticke koncepciji, tal i u re alizaciji dela \ bi onda, samo
teme . Arhipenkove konst.Usane Medrano figure (videti sebl, otelotvorilo zakone Zivota.
sl. 10.30), uradene izmed:u 1 912 . i 1914, bile su ekspe Poput rnnogih avangardnih un1etnika, Tadji priva
rimenti u obrtanju prostora i mase, ali umetni.k nikada tio rusl revoluciju. Gaj io svoje interesovanje za inZe
nije napustio predmet (figuru ili mrtvu prirodu) i ubrzo njerstvo i arhitektu interesovanje ciji naj am icioznij i
ga pretvorio u listicke skupture modelovane u glini i rezultat ila sest metara visolca ma.keta Spomenika TrecoJ
livene u bronzi. internacionali (sl. 1 1 .25) , koja ila izloena u Sankt
U Francuskoj i Italiji tradicionalne tehn.ilce sku.lprure Peterburgu i Moslcvi decembra 1920. godine . Da spo
- modelovanje, kJesanje, livenje u bronzi - bile su suvise enik bio izgraden, njegova visina i iznosila olco 395
dboko u.korenjene da bi ih cak i vodeci umetnici moder m , dakle, i i visi od Ajfelove lle i predstavljao do
ne napustili. Skulptori (Branku.si i Lipsic, na primer) su u tada najvecu sku.lpturalnu formu. Trebalo da bude sa
umetnickim skolama ucili tehnike koje se isu promenile stavljen od metalnog spiralnog olcvira, posta\lj enog pod
od XVlli veka. Moderna skulptu.ra pre traiila oslonac u
renesansnoj tradiciji , nego u modernom sW<arstvu. Proces
koji se odvijao i pre evolurivan nego revolucionaran i
umetnici eksperimentatori su nastavili da se koriste tradi
cionalnim tehnikama . Transformacija lruistickog kola.Za
u trodimenzionalne apstrakme konstrukcije ostvarena
prvo u Rusij i , potom u Holandiji i Nemackoj .

Tatl iin
Osnivac ruskog konstruktivizma bio Vladimir Tatljin
( 1895-19 5 3 ) . On 1914. posetio Berlin i Pariz i u Pi
kasovom ateljeu video kublsticke slike i konstrukcije kroz
koje Pikaso ispitivao mogucnosti upotrebe kola.Za u skul
pturi. povratku u Rusij u Tatljin uradio se riju reefa
konstru.isanih od drveta, metala i kartona, cij e su povrsine
ile prekrivene gipsom glazurom i slom ljerum s taklom.
Izlozba koju. priredio u svom ateljeu bila med:u prvim
manifestacij ama konstruktiv-izma, njegovi reljefi su ili
medu prvim potpuno ap s tr aktnim delima (konstruisanim
ili modelovanim) u istoriji sku.lpture. Tatljin ove konstruk
cije, poput Maljevicevih supteatistickih slika, sna.Zno
uricari na razvoj konstruktivizma u Rsiji.
nestala,
Vecina prvih Tatlj iovih apstralctnih reljefa
ali mi znamo za njih zahvaljuj uCi brojnim crtczima i foto
grafijama koje svedoce njegovom nastojanju da artiku.li
se prostor. Takozvani Kontrareh"efi) zapoceti 1914. godine, 1 1 .24 Vl a d i m i r Tat l j i n , Kontrareljet 1 9 1 5 1 gvozae, boka r1
okaceni zice u uglovima sobe (gde Rusi postavljaju iko d rvo i kona p1 7 1 1 1 8c m , re ko nstrukcija , Ruski d r-Zavni
ne) , bl Li su daleko od tradicije raije skulprure, u onolikoj m uzej, So nktpeterburg

208 PO G lAVLJ E 11 F UT U R I ZAM 1 APST RAKC IJ A U R U S IJ I I D E STIJ L U H O LA N D ij l


1 1 .25 Vlad i i r Totl i i n , Maketa za Spomen ik
internacionoli, 1 9 1 9-20, drvo, gvozde i sta kl o , 6 , 0 9 m ,
Ru s k i d Zavni m uzej , S a n ktpeterb u rg
odredeni uglom, koj i i o b uhva t ao stalderu cilindar,
kocl i kupu . Ove s taldene je dinice, u kojima i se odr
Za.vale konferenc ij e i samiti, trebalo da se okrenu oko
svoje ose j e dnom godisnje, jedt1om mesecno, o dnosno,
j ed nom dnevno. Industrijski materijali, gvozc1e i s taklo, i
dinamicka, kineticlca priroda dela, simbolizirali i novo,
masinsko doba. r trebalo da sluZi kao propagan
dni cetar komli s ticke Trece internac ionale, organizacij e
posvecee p odr$ ci svetskoj revo lucij i , njegova roti raj u
ca, silazna, spiralna forma ila i simbol aspiracij a komu
izma i, u op ste , nove ere. On na goves tio, i u neku rulcu
prevazisao, svaki sledeCi oblik razvoja (prostora, okruze
nja i po lcre ta) u kons truktivis tickoj skulp ruri i s toga pre
stavljao otelotvorenje ideala kosntruktivizma.
Posle kons olidac ije s ovj ets kog sistema, t:okom dvadese
tih godina, Tatljin svoju filozofofiju prirodi mater ij ala
p rilagodio proizvodnoj umetnosti , koja podrazumevala
da ldasna drustvena umetnost bude racionalna, utilitar
na, lalco razumlj iva i dru s tveno korisna, i este tici i u
pralcsi. 0\rakva id eaiis tic ka doktrina ins piris ala umetni
ke da prihvate svet u kome calc i o icniji p redmeti mogu
iri l e p o dizajnirani . Sovjetslce vlas ri su, medutim, postale
POG LAVLJ E
netoleranme prema radikalnom umetnickom idealizmu
koji cvetao u prvim godina.Ina novog poretlca, s o c re ali
zam po s tao zvanicni stil, i de ali umetnicke proizvodnje
pretvoreni su u dogmu. Socrealizam uopste nije odgovarao
duhovno i es tetski motivisanim umemicima, kakvi su ili
Malj evic i Kandinski (potonj i apustio Rusiju ) . Tatljin,
koj i i posvece princ i pima konstruktivizma, obratio
se razliCitim umetnickim skolama i svoj ogromni talenat
zanes enjaCki stavio u slt1Zbu di zaj nir anj a radicki odela,
name5taja, cak i leona rdO\'Ske letilice nazvane Letatljin.
Rodcenko
Sa radovima M aljevica i Tatljia Aleksandar Rodcenko
( 1 89 1-1 9 5 6 )se upoznao pre .l9 1 5 . ili 1 9 1 6 . gocti ne i ubr
zo da slika apstralctne kom p ozi c ije i eksperimentis e
sa ko nstrukc ijama . i Tatljin, i o n se sve vise okretao
i dej i da umetnik mok sluziti revolucij i prakticom p ri
menom ume tnos ti u inknjerstvu , a rhitekturi , p ozoris tu i
grafickom i inds trij slco m dizajnu. U J(onstrukciji daljine
on pos ta\ri o pravoga one l okove u ho rizontalno - ve rti
kalne grupacije koj e su ile apstr aktne poput neoplas ticnih
sli.ka Modrij an a (videti dalj e ) i koje su nago ves tile razvoj
meaunarodnog stila u arhitektri (videti poglavlje 1 6 ) .
Sem t o ga , Rodcenkov primer i izuzetno zna ca j an za
minimaliste koji su radili u SAD tokom s e zdes eti.h (vi
deti sl. 22. 54) . Njegova Viseca konstn,tkcija (sl. 1 1 .26)
gnczdo n acinjeo od koncentricnih krugova koj e p olal<a
p okre cu vazdusne struje. O blici, is e c eni iz j e dog komada
s p e plo ce , mogli su lako iti uldonjeni posle izlozbe. Rod
cenko takode napravio konstrukc ije ( od koj ih nijedt1a
nije sacuvana) zasnovane na trouglu , kvadratu, s es touglu
i eli psi . Ovo stva r anj e trodimenzionalnih predmeta od
planarn eJemeoata pokazuje konstruktivisticko intere
sovanje za matematiku i geometrij u . takote jedna
do prvih konstruktivitickih skul ptura u koj oj koriscen
pokret, sto ukazuje fas ci ni r anos t svemirskim putova
nj ima , kakvu cesto nalazim o u idejama konstruktivista.
Rodcenko voleo da o s vetlj ava ko nstukcije - svetlost se
odij ala od nj ihovih srebrnih povrs ina , sto delu davalo
efelca t nemarerij alno g .
Aleksandar Rodce nko i strasno p osvecen sovjet
skom eksperimenru. Posle 1921. g odine bavio se grafic
kim , tekstilnim i pozorisnim dizaj no m . Njegov p ropa
gadni plal,at iz 1924. ( sl. 1 1 .2 7) p okazuj e tipog1afske
inovacij e lcoje donela ruska avangarda. Isticao se Rod
ceko i u fotografiji . KomentarisuCi slilce od kojih j ednu
donos.imo u ovoj knjizi, on 1928 . zapis ao :
U fotogafiji postoji stari rakurs, aparat postavljen u
Yisini ociju p osmatraca koj i stoji na zemlji. to zovem
snimanjem s pupka . . . Naj zanimljiviji t1gao snimanja da
nas onaj "odozgo nadole i "odozdo nagore" i njihove
clij agonale.
Pre 1928 . godine umetnici su vec ili otlcrili vrednost
ptiCije pe rspe ktiv e kao s rcds tva za izradu apstraktn ih sli
ka (videti s l . 1 0 . 1 3 i 17. 3 ) . U vrtoglavo m rakursu p ri
m e nj enom u Okupyajanju za demonstracije (sl. 1 1 .28),
11 : F UTURIZAM 1 APSTRAKC1jA U R U S 1j l l DE STIJ L U H O LAN D IJ I 209
 Rodcenko stvorio komp oziciju os trih dijagonala, sve
clo-tamnih kontrasta i asimetriene strukture. S obzirom
na vreme kada i m e sto gde nastala , Rodcekova foto
grafij a deluje kao metafora novog drStva gde zastarela
prevazidena p er spe ktiva ustupila mesto novoj, dramatic
JOJ .

Stepanova i Rozanova
i njen sttprug Rodcenko, Varvara Fjedorovna Ste
panova ( , 1894-1958)
napustila slikarstvo kako se po s vetila proizvodnoj
umetnosti. nije znacil.o izradu tradicionalnih dekora
tivnih dela, vec funkcioalnih m a terija l a koj i su r a deni u

partnerskoj saradnji metnik:a i industij skih radnika. U

1 1 .26 Aleksandor R o dc e n k o , Viseco ko nstrukcija, 1 920,
d rvo, nepoznota l o ka c i j a
utopijskim okvi rima, smisao ovih novih wnetnickih obli
ka bila teZja da se pomogne u s tvaranj u novog drus
tva . Tatljinova fraza ,,unesite um etno st u zivot", bila
poziv na okuplj anje konstruktivista. Step anova radila
dizajn za drzavnu fabrilcu tekstila u Moskvi i p ravila za
nimljive materijale sa geometrijskim s a ra a koje su bile
prilagodene tehnici industrijske stampe. Poput Rodcen
lca i Tatlj ina, ona dizajnirala odecu. za nove m u s karce i
iene (sl. 1 1 .29), vodeci racla da modeJi budu udobni i
ne ograicavaju pokrete radnika . Za revolucijom usle
dio gradansk.i rat donoseCi tesku ekonomsl krizu koja

1 1 .27 Aleksa ndar Ro dcenko, Propagandni plakat bez naziva 1 9 2 4 , gvos i foto montaza na pa p i ru, 69 , 7 86, 1 cm,

Arh iv Rod cenka i Stepa nove, Moskva

210 POG LAVLJ E 1 1 FUT U R I ZAM 1 APST RAKCIJA U R U S IJ I I D E SIJ L U H O LAN DIJI
11.28 Aleksandar Rodcenko, Okupl;anje zo
demonstrocije, 1 9 2 8 , s ilver print , 4 9 , 5 S , m, Muzej
moderne umetnosti, Njujork
obogaljila Rusiju i sp reCila implementaciju mogih
konstuktivistickih idej a . Ne iznena duj e sto sofisticirani
dizajn Stepanove, moderan se b ziili tetu, i primljen
sa vecim odusevlj e nj em kada izlokn u Parizu 1925 . go
dine, nego medu radnickom ldasom Moskve.
Um e tni ci koji su prihvatili naziv konstruktivisti 1921.
go dine, radili s u trod imenzionalnim o ici m a , ali oso
vu estetike u Tatljinovoj llozofiji materijala cinile su fak
tura ( tekstura ) i povrsine - njene gu stina, sjaj i
telilca nan o se nj a . Faktura i mogla da se tretira i lcao att
tonomni izraz, kao tekstura koj a generise specificne obli
ke. N ovaj nacin na ra tivna fukcij a figura tivne wnet
nosti zatnenjena ezavisnim sisteom. Vec 191 3 . godine
Olga Rozanova (r , tona Pevs era ( ( )
1886-1918) tvrdila da slikar mora ,,g ovoriti is klj ucivo
j ezikom Ci st og plasticnog iskustva". Da i ilus trovala ovaj
princip ona 1 9 1 7. naslikala takozvanu Zelenu prugu (sl.
1 1.30), kraj j e jednostavno komponovanu - siroka, ra
skosno naslilcana zelena strafta s pus ta se sre di o m platna,
sekuci belo polje kontrastne, ali jednako izraiene teksture.
Rezultat koji Rozanova p ostigla srodan ostvarenjima
koja su dosla pedeseti godina i monnetal.n.lln , ali j ed
va dto radikalnij im , zip-slikama Barneta Njwna.1.1a (Bar
nett Newman) (videti sl. 19.29).
POG LAVLJ E 1 1
1 1.29 Va rvara Fjedorovna Stepanova , Dizajn sportske
odece, 1 923, gvas i tus papiru, 3 0 , 2 2 1 , 7 c m ,
Zblrko Aleksa n d ra La vrentijeva
Pevsner, Gabo i sirenie ko nstruktivi:zma
Konstruktivisticki e ksperim enti Tatljina, Rodce.oka i Ste
panove zavrsili su se po c etlco m tridesetili godina, kada
s ovj etska vlada pocela da obeshrabruje apstrakme e lcspe
rimete i da se okrece p ralcticnim p oduhvatima lcoji bi bili
od ko ri sti krblcoj ekonomiji. Mnogi suprema tis ti i ko n
sttu.ktivisti napustili su Rus ij u vec po cetkom dvadesetili.
N ajnezavisnij i doprinos umetnika koji su ostali, ukljucuj u
ci Tatljina i Rodcenka, vidlj iv g ra fi ckorn i powrisno
dizajnu . Pos le p ionirskih poduhvata u Rusiji, konstrulc
tivizam se razvio i u drugim srediama. Cinjeica da su
u m etnici poput Kandinslcog, Nana Gaboa ( v ime
( ) ) i An
) napustili Rus iju i s voje idej e preneli u zap adnu
Evro pu ila od sustins ke vaznosti za stvaranje novog
med:una.rodnog stila u netnosti i arhitekturi.
Dva vodeca umetnika zasluina za sirenje konstrukti
vizma bila su br ac a .Aton Pevsner ( 1 8 86-1962 ) i Naum
Gabo (1 890-1977) . Pevsnerov zivot i slican zivo
tu mnogil1 rnladih ruslcih umetnika. Prvi put se sreo sa
neakademskom umetnoscu kada se upoznao sa tradicio
n aln.im ruskim ikonama i narodnn metnos eu. Po to m
otlcrio impresioniste, foviste i lcu b is te ll lcolekcij ama
: FUTU R I ZAM 1 APST RAKCIJA U R U S ij l l D E STIJ L U H O LA N D IJ I 211
 p rozim anj e forme i p ros tor a , d a p ri tom nisu stvorene
p ov rsine ili cvrs te rnase.
Godine 1 9 1 7, posle ruske revolucije, Gabo se sa Pev
snerom vratio u Rusiju. U Moskvi usa o u krug avan

garde , upoznao se sa Kandinsklln i Maljevicem i otkrio

Ta tljinove kons trukcij e . Napustio figuru i da radi
apstraktne skulpture, ukljucujuCi kineticki o bjekat sa mo
toro koji se s as tojao od jednog virirajuceg pruta) kao
.i konstrukcij e ) otvorenih ge om e tr ij s kih olika, od drveta1
metala .i p rovidih ma terij ala , medu kojima i Stub (sl.
1 1 . 3 1 ) . Za m is lj ene j os 1920. i 192 1 . godine, ove skul
pture u vidu tornj a , slicne Tatlj .inovom Spomeniku (vi deti
sl. 1 1 .25 ) , ile st1 deo Gabovog eksperimetisanja sa vizi
onars kom arhitekturom. Vaino po menuti da Ludvig
Mis van de Roe (Ludwig Mies van der Rohe) u isto vreme
u N e1nackoj napravio model za stakleni neboder ( videti
sl. 16.7) .
Izmedu 1917. i 1920 . godine n ade i entuzijazam ru
skih umetnilc.a eks p erim enta tora bili su na vrhuncu . Ve
Cina apstral<tnih umetnika b ila u p ocetl od usevlj e a
revolucij om, nadajuCi se da dovesti do oslobaaanj a
i tr.ijumfa napredne umetnosti. Meciutim, oko 1 920, Tat
ljin i grupa umetnika oko njega zagri7.-eno insistirala da
umetnost treba da slu.Zi revoluciji na p r aktican naCin. Pod
pritiskom vlade urnetnici su mo rali da napuste ili p otis nu

1 1 .30 O l g a Roza nova , Bez naziva (Zelena pruga),

1 9 1 7- 1 8 , u l je na p latn u , 7 1 53cm, M uzej -Za poved n i k,
Rostov- J a ro s l avs k i j , Ru s i ja

Morozova i S cukina . U Parizu, gde boravio od 191 1 .

do 1914 . go dine , upoznao Arhipenka i Modiljanija,
nj ihova dela su uticala na njega . Izmedu 19 1 5 . i 1917.
ziveo u N o rveskoj, s a bratom N aumn, povratku u
Rusiju postao p rofe so r na moskovs koj Akademij i .
Nan Gabo, koji promenio prezi.me kal<o i se j asno
razlilcovao od brata, o tis ao u Minhen 1910. godine da
studira medicinu , ali se okrenuo matematici i gra devini .
U Minhenu se upoznao sa naucnim te orij am a Ae r t a
Aj ns taj n a (Albert Einstein) , pohadao predavanja istoricara
u me tnos ti i kriticara Hajnriha Velilina (Heinrich Wlfflin)
i p roci tao duhovnom umetnosti Vasilija Kandinskog.
Nemacku napustio izbijanju rata i neko vreme bora
vio u Norveskoj . Tamo , tokom zime 1 9 1 5/16. godine,
da radi serije glava i celih figura od kartona i tankih
listova metala. Figuralne konstrukcije transformisale su
ma.se glave u linije ili r avne ivice ok.o geometrijskih pra 1 1 .31 N a u m G a bo, Stub, 1 92 3 , re konstru isa n 1 937,
znia. Prepletenim olicima, nacinjenim od kartona , koj i d rvo , boje n i meta l i sta klo, l 05,3 73 , 6 73 ,6cm,
cine J(Dstruisanu glavu r. 1 uspostavljeno medusobo M uze j S o l o m ona G u g e n h a j m a , N j u j o rk

2 1 2 POG LAVlJ E ll : F UT U R I ZAM 1 APSTRAKC IJA U R U S ij l l D E STij l U H O LAN D IJ I

C is te eksperimente u slikars tvu i skulpturi i svoj u ene rgij u
usmere na gradevin ars tvo i indu s trij s ki dizaj n .
Gabova eakcija na ovaj proces zabele.Zena u &alistic
kom manifestu. I a ko tekst potpi sao zaj edn o sa b ratom
Pevsnerom, Gabo i zaista odgovora.tl za ideje iznete
u nj emu . Manifest su dvojica netnika d is triui ra l a
i zloz i svoji dela, avgusta 1 920 . u Moskvi. Rtalisticki
manifest preds tavlj a o lculminaciju i d ej a koje su vec neko
vreme tinjale u b re1neitoj atmosferi ruske apstraktne
netnosti. Isprva, i sam p ris talica revoluci o n arno g rezi
ma, Gabo se ubrzo na.Sao u s ttkobu sa onim Clanovima
avangarde koji su se odrekli umetnos ti u lcorist utilitar
nih obj e kata koji su trebali da p omognu da s e ucvrsti so
cijalisticka d rzava . u Realistickom maniftstu) gde se rec
"realisticki" odo si s tvaranj e nove, platonske realnosti
koj a apsolutnija od bilo kakve irni tacij e prirode , Gabo
n ap ravio razliku izmedu svoje i dealistic ke, ali "p oli ti cki
neutralne", umetnosti i o ne produkcione, za koj u su se za
lagali Tatljin, Rodc enko i o s ta li . Sa strascu revolu ci oar a
on tvrd io da netnost buducnosti p revazici ekspe
rimente l is ta i futurista, koj e s atrao o grani ce nim.
On pozvao umetnike da za j ed n o sa naucnicima i iZe
nj eri ma stvore sklllpturu cij i mo cni kinericki ritmovi
otclorvoriti "preporodeni du" toga vremena . Gabo
k as nije na pis ao :
Najvaznija idej a u maifestu bila tvrdnj a da umetnost
ima svoju apsolutnu, neza,isnu vredost i funkciju u drus
tvu, bilo ono kapitalistiCko, socijalisticko ili komunisticko
- umetnost uvdc biri ziva, lcao jedan od neo phodnih
izraza ljudslcog islcusrva i kao vaZ.no sredstvo komunika
ClJe.
D o 192 1 . gocli n e ava ng ar dni netnici su mogli slo
bodno d a n as tave sa svoj im eks periroentim a . Gradanski
rat se, m edutim, stisao i sovjetska drzava p ocel a da n
doktrinll socrealizma. Zbog to a Sll Rusiju n apus tili
Kanclinski, Gabo, Pevs ner, Lis icki, Sagal i mnoge druge
vodece fige nove netnosti koje su, kao sto cemo vi
deti poglavlj u 1 7, nastavile da razvij aj u s voj e
Zapadu.
J asnoca, sigurnost i red :
De Sti il u Holand i ii
Prvi s vetski rat oznaCio p olaznu taClcu prvih talasa in
ventivnosti u veku, ali istovremeno prekiu o ili cak
okoncao karijere mnogih umetnilca. Tokom r ata, nacije
su bile izo lovane , Francuzi s u pres tali da do miniraj u
na polj u eksperin1enata u ne tnosti . Posle rata se razvio
dn1gaciji oik izolacije, prace n talasima nacionalizma koj i
kasnije, kon1inovan sa p ola r izovanim ideoloskim su
ko b una komunizma i fasi zm a, podelio Evropu. Pod ova
lcvim politickim okolnostima, ap s tralcc ij a l pok.usaj
da se s tvori naucno zasnovan, univerzalni j ezil<:. eula koj i
p revazi Ci podele . D o b ar p rimer uti c aja izol a cij e koj u
doneo rat nal azimo u u H ol an dij i ,
razvoju u n1etnos ti
zemlj i koja bila neutralna tolcom Pvog s vetslcog rata i,
POG lAVLJ E ll
ta ko , kultu.rno i p olitick.i nezavisna od zaracenih s tr a.tla .
U ops te uzev, holand s k.i umetnici i arhitekti su dosta opre
zno usli u : vek. U a rhi tektu ri , Hendrik Berlage (Henrik
Berlage) p,ri zna c ajni inovator i, lcao talcav, gotovo
usamljen ( vi deti sl. 1 2 . 1 7) . Ar nuvo i mao vise uticaja
u B elgiji , Austriji ili Francuskoj, nego u Holancliji . Stoga
se, smela, apstraktna del a, koj a toko m Pnrog svetskog
rata proizvela grup a mod ernis ti c ki n as troj enih um e rnika ,
poznata kao De Stijl ( stil ) , j os vise isticu. Genije pokreta
Pit Mon drij an , dok su dugi c la no vi bili holandski
slikari van D us burg (Theo van Doesburg) i Bart van
der Lek (B art van der Leck) , madarski s likar Vilmos Hu
s ar (Vilmos Huszar) , b elgijs k.i sllptor Zorz Vantogerlo
( Georges Vantongerloo) i arhitekti Gerir Ritvild ( Gerrit
Rietveld) , Kornelis van Estern (Cornelis van Eesteren) ,
. . P.Ud (... Oud) ( vi det i s l . 1 2 . 19 i 12.20 ) i Rob ert
van 't Hof ( Ro b e r t van 't Hoff) ( vi deti sl. 1 2 . 1 8 ) .
Van D us burg bio spiritus movens u srvaranju i pro
movisanju grupe i p okreta nj u njihovog uticaj nog lista De
Stijl, koj i izlaz i o od 1 9 1 7 . do 1 9 2 8 . gocline i i posve
cen umetnosti i teor iji grupe. De S t ij l tezio ,, aps olutn oj
devalvaciji traclicije . . . otkrivanju sveukupne prevare lirike
i os ecaj no sti". Umetnici su naglas avali "potrebu za ap
s tr alccijom i j ednos tavnoscu", matematickom sa-ukturom,
koja sprotnost imp resionizmu, i "baroknim" forma
ma umetnosti. O ni su stvarali netnost "zbog j a.snoc e,
s igrnos ri i reda". U nj ihovim delima ove osone prvo su
p ocele da se j avlj anj u u vi du p ra ve linij e , pravougaonika ili
lcvad r ata , na kraj u kroz p ojednos tavljene do primar
ni, c rve ne , Zte i p lave , i neu tralnih, crne, bele i sive . Za
Van D us burg a i Mondrijana ova p oje do s tavljenj a imala
s u simbolicki znacaj zasnovan na is toc nj ackoj filozofiji i
ucenjim a teozofije, popularnog duhovnog p o kreta lcoji Sll
etnici De Stijla poznavali delimicno preko Kandinsko
ve lcnj ige duh(!Vnom umetnosti. Mondrijan op
sednut misricnim implikacijama suprotnosri orizontala i
vertika.la i citav zivot ih istraiivao, s tvorivsi naj ne o c
id ej e na nija dela netnosti ve ka . Iako Van Dus burg zeleo
da p redstavi De S rij l kao j e dins rvenu i koherentnu grupu,
u nj oj su li b rojni ta le nti , koj i nisu striktno pratili j ed an
stil. Bez ob zi r a na to, umet.ici , d.izaj e ri i arh itekti De
Stijla delili su idej tl drustvenoj ulozi ume rnos ti u mo
dernom d ru s tvu , Ultegraciji svih umernosti kroz s a r a dnj u
umetnilca i dizaj ne ra i stalnu veru u p o tencij al tehnologi
je i dizaj n a koj i rea lizo vati novo, utopijsko okruzenje
zasnovano na apstralctnoj formi. Oni su razvili umernost
zasnovanu na te oriji i CistoCi fo rme , logi ci, ravnotezi, pro
porcijama i ritmu.
Umetnici De S tij la su ili svesni raZ\roja moderne net
nos t i u Francuskoj, Nema ckoj i I talij i (fovizam, kuzam,
nemacki elcs p res io nizam i italij an s ki futrizam ) , ali su
znacaj p rid avali Sa.tnO p ioni rski m deJima Sezana, u slikar
stvu, i Frenka L oj da Rajta ( Frank Lloyd Wri ght ) i Berlaga
(Berlage ) , u arhitelcrui . Znali su malo ili ni m al o ruskin1
eksperi rnenti rn a s apstralccijom sve do lcraj a rata lcada
meduarodna kom unika c ij a v uspostavljena . U to
: F UT U R I ZA M 1 A P ST RAKC IJA U R U S ij l l DE Sij l U H O lAN D ij J 2 1 3
 vreme razvio se kontakt izmedu holandske
gard e , pre sv ega zahva lj uj uCi El Lisickom.
Pored toga sto su bili slikari, Mondrijan i Van Dusbg
su bili i u ticaj ni teoreticari. Van Dus burg 1 9 1 7. godine
objavio kjigu Novi pokret slikar.1tvu) Mondrijan u
De Stijlu objavio s e rij clanaka pod naslovom Neoplastici
zam slikarstvu, koje povratl u Fracusku, 1 920,
p ro s i r i o u kjigu Neoplasticizam koja preds tavlja j e dan
od naj znacaj nijih dokum en a ta apstakmoj umetnosti.
Termin se odnosi na ap s traktni stil koji se razvio do tog
vremena.
Do 1 926. Van Dusburg tragao za ovom i indivi
dualnom va rij acij n postojeCih pos tavki , koj u nazvati
elementarizmom. nas tavio da pravi kom pozi cij e s
pavougaonicima, koje sada postavljao pod uglom od
45 kako p ostiga o n e p os re dnij i dinamicni oik izra
zavanj a . Razlike jzmedu Van D us b urga i Mondrij ana s u
pos tal e toliko veWce , da Mondrijan n apus tio grupu De
Stij l .
Mondrijan
Prelaz od prilicno kovencionalnih, aturalistickih s lika
do revoJucioarnog
mode r n og stila, do koga doslo to
kom i posle P rvog
sve tskog rata, moze se videti radu
Pita Mondrij ana ( 1 8 72-1944) . Ovaj slikar i teoreticar
ucio na amsterdamskoj Rijksakademiji (Rijksacademie)
i do 1 904. godine radio iskljcivo p ej zaie . Potom
1 1 .32 Pit Mon d ri j o n 1 Plavo drvo (pointilisticka verzija), 1 9 0 8 ,
m uzej, D a l a s
214 POG lAVLJ E ll : FUTU R I ZAM 1 APSTRAKC IJA U R U S ij l l
i ruske ava potpao pod uticaj Toropa (Toorop) i neko vreme slik.ao u
duhu simbolizma. Nj egovi rani radovi ukazuj u na sklo
nost da radi s erij e ( ovo biti ldj ucno za razvoj njegovog
apstraktnog dela ) , kao i da sc fokusira na j ednu scenu ili
predn1et, il o da rec vode ni ci , grupi drveca, usamlj e
nn drvetu ili j e dn oj hrizantemi. U anim pej zaiin1a on
s e drzao p rincip a frontalnosti, sto posebno izra:leno u
se rij i scena sa vetrenjacama, koje su svedene na izolovai
o bjekat p os ma tran iz iza .
I pre 1 9 0 8 . godine Mondrijan i svestan neki ino
vac ija u modernoj umetnosti. Njegova p ro cvetal a
tl , fovistima IOSpirisane, plavu, ZUtu, ruZicastli i CrYCllU.
u scenama suma n agl S avao lineano tala s a nje mladog
drveca, na obalskim i morskim pej za.Zim a , intenzivne
p es canih dina i vode. Tokom nekoWco sledecih godina sli
kao motive lcao StO S\..1 fas ade crkava, prikazane frontaJ
no, gotovo as ptr aktnim bojenim povrsinama ili tackastim
nanosima crvene i zute , Cij e poreklo Ll eoimpresi
onistickim i Van Gogovim radovima. Na svakoj od g
vih om i lje.ih tema ( drvece, dine, okean, crkva ili vetrenj a
ca) , s meste noj u poznato okrZenje H olandije , moiemo
pratiti progres od naturalizma, preko simbolizma, impre
s i onizma , postimpesionizma, fovjzma i l izma , do ap
strakcije . Na kompoziciji Plavo dn (sl . 1 1 .32), za koju
uradio vise skica, Mondrijan se ko ri s tio ekspresivnim, go
tovo crtacJcim potezom cetke, koj i pod s eca na Van Gogov,
sto do prinelo da Citava scena pulsir a energij om .
u l je na dasci , 5 6 1 8 7 4 , 9 c m , U m etnicki
DE STIJ L U H O lAN D U I
 Pocetkom 1 9 1 2 . godie Mondrijan se preselio Pariz.
Iako ranije, u Holandiji, video kuisticka dela Pikasa
i Braka, sa novim stitom se u potpunosti upoznao tek u
glavnom gradu Francuske. Zahvaljujuci ovom iskustvu
on posta ti zn acaj n a fig u ra moderne umemosti. I sam
da pos matr a pre th odne godine svoga I ada ka o
p relazni p er iod . Tokom prvih godina provedenih u Pa
rizu, M o ndrij an se odrekao svoj e palete i pod uti caj em
analitickog kubizma, Pikasa i Bral<a, da koristi sivu,
p lavo zele n u i olcer. Retko se okusavao u kosim plaoovi
ma ili slcutpt a ln oj p roj ekcij i , koj a delima fr ancuskih
lista davala onaj odreaeni) l ne i o grani c eni , utisal'
trodimenzionalnog postojanja u ptosto . Cak i na slika
ma koje su bile najblize kuizmu, Mondrija saruvao
sustinsku fron talnos t . On vec izJazio iz okvira kubizma
i 5 ka eliminisanju teme i trodimenzionaLne iluzioni
sti cke du bine.
Vec 1 9 1 2 . godine d skoro nestalo i p re tvo ri lo se
u mrezu linija koja p rekrivala povrsinu pla tna . Mon
dija u ovo vretne vole o centralizovane kompozi cij e
- mreza Jinija gusta tl ce nt r al o m de lu ko mp ozic ij e i
po staj e sve reda prema njenoj p e rifer . Isto sprovodio i
n a ovalnim platnima (nadalut kubizmom) , gde lioearnu
strukturu, koja postala a p s traktn a, cin e p r avouga oni
ci ; p rimer za ovo s u Bojene povrSine ovalu iz 1 9 1 3 . ili
1 9 1 4 . godine (sl. 1 1 . 3 3 ) . Uprkos aps traktnim ob li cima ,
1 1 .33 Pit Mo n d ri j o n , Bojene povrsine ovalu, 1913 -
1 4 , u l j e n a p la tn u , 1 0 7 , 6 7 8 , 7 c m , M uze j mod erne
u m etnosti , N j u jo rk
POGLAVLJ E
ovo delo pri p ad a s er ij i kom p ozi cij a koj e Mon drij an za
snovao na crtezima p ariskih fasada. Pre 1 9 1 4 . umetnik
da eksperimentise sa vise pa.Zlj ivo odabranih ,
afirrnisuCi njihov ideotitet unuta r strukture horizontalnih
i vertikalnih l inij a .
Kbizam ostvario dubok utic aj na M on drij an a , me
dutim , on pos tep eno da shvata da ovaj stil ),nije
prihvatio logic ne posledic e s op srveih otkrica" - .i ra
zvijao apstr akcij u kao svoj krajnj i cilj u izra.Zav anj u ciste re
alnosti. "Smatrao sam da se ovo moie uciniti s a m o cistim
plasticizmom". U ovoj izjavi iz 1 924. go dine Mo n d rij an
n agla s i o dve reci koje su su5tina njegovog zivotnog
stva ralas tv a - pl as tici zam i re alnos t. Za nj e g a , "p las tic no
izr a.Zavaj e" znaCi j ed nostavn o iterakcij u obW'a i .
"ReaJnost" ili "nova re aln os t" su stvarnost plas cicog izra
zavanja ili realnost oblika i u slikarstvu. S toga , nova
realnost prisu s tvo s amoj slici) s p ioma nas l i kanoj
im it ac ij i p rirode i l i ro manticnn evociranj u umetnil<ovih
m .
Postepeno, kao sto sam rekao, M on drij an postao
svestan dveju s tvari : ,, ) u p lascicnoj netnosti realnost se
moze izraziti jedino kroz ravnotefu dinamile pokreta obli
ka i i ) Ci stoca sredstva naj efikas nij i nacin da se
ovo postigne". Takva razmisljanja su ga navela da razvije
sistem organizacionih p rinc i p a u um e tn os ti. Glavni medu
nj ima bila ravnoteza supromosti do koje se do l azilo o d
govar aj ucim uglom, svo denj em na os novn e tonove
i koriscenjem crne i bele. Va.Zno setiti se da Mondrijan
do v pr i nci p a nije dosao teo rets kim spekulacij am a, vec
dugim i sloienim razvojem kroz slikarski rad.
Mondrijan se, 1 9 1 4 . go d.ine , vratio u H ol andij u gde
ostao sve do iz ijanj a rata. Izme c1u 19 14. i 1 9 16. go dine
eliminisao ostad'e krivih linij a, su strukturu Cinile
h or iwntal e i ve rtikale . Njegove sW'e su i dalje imale tem
(fasada crkve, okean, pristaniste), ali su to sada b ili po
j ednostavljeni obrasci kratkih, p ravih linij a, zn ac i p lus i
minus, kojim a umetnik zeleo d a nagoves ti strukturu
pri ro de . Tokn 1 9 1 7 . godine) ali i kasnij e) on istrazi
vao i druge var ijac ij e (sl. 1 1 . 34) - obojeni pr avot1gaonici
razliCitih velicina, p o s tavljeni u pon ekad slobodnije, po
nekad precizne pravougaone aran.Zmane. Ovi pravouga
oici se ponekad dodiruju ili, cak, preldap aj u , po ekad
plutaju ne dodirujuCi se. Pojavljuju se kao oblici na svecloj
p o zadj n i . Nj iho va intera.kcija s tvara iznenadujueu iluziju
du ine i pokreta, iako su p ar alelni s a povrs i nom p J ama .
Mondrij an ubrzo s hva ti o da ove razdvoj e ne povrsine
stvaraju utis alc dubine i ukazuju na razlik:u izmedu
prednj eg zadnj e g plana) sto nijc il o u skladu sa Cistom
realnos6.1 koju o n traZio. Ovo otkrice dovelo ga , to
kom 1 9 1 8 . i 1 9 1 9 . godine, do s e rije kompozicija orga
nizovanih s trogoj pravougaonoj res etkas toj stru.ktur i .
u talcozvanim s ahovs kim tal am a , pra vougao nici , istih
velicina i razlicitih , r av nome ro su raspo rede ni na
platu. Kontrolisanjem i i n jjan s e ) Mo ndrijan
netralisao svaku razliku izmedu figure i pozadi e ) jer
se beli i sivi p ravoga onici n.isu gili i.za onih obojenih )
11 : F UT U R I ZA M 1 A P ST RA KC IJ A U R U S IJ I I D E STIJ L U H O LA N D ij l 2 1 S
 11 .34 Pit Mond rija n ,
- Kompozicija boii
1 9 1 7 , ulj e na p latnu, 4 9,5
44, 1 c m , M u zej Krele r
Miler, O te rlo, Hol a n dija

1 1

1
-

iti su i mali podredenu ulogu podloge. Mondrijan na eks p erime nta ln o slikarstvo i skulptum, narocito ga
pustio ovakvo kompozicioo resenje, j er srnatrao da impresionirao esej Kandinskog duh()Vnom umetnosti.
modulara resetka previse i stalmuta . Ko nacno , on uje Dusburg 1916. eksperimentisao sa slobodnom apstrak
dinio polje platna tako sto po deljao l i.ij e po dele i nj i cijom u stilu Kandinskog, al.i i sa ku bizmom traieCi, pri,

rna prosao laoz pravougaonike stvarajuCi linearu struk
turu koja s toj i u napou sa obojenim pravougaonicima.
povratl u Pariz) 1920. godi n e Mondrijan ispuio
, med:uti.m, pojednostavljena do Ciste interakcije obl.ika za
svoj e neoplasticisticke i deale . Njegove s like iz ovog p e ri
oda izr azavaj u apstraktne, univerzalne ideje: dinamicnu
ravnotezu vertikalne i horizontalne liearne strukture i
jednos tavne , osnovne . On na stavi o da razvija ove
ideje tokom dvadesetih, tridesetih i ranih cetrdesetih go
dina, sve dok, kao sto cemo videti u poglavlju 17' nije
napr avio dela mon.umetale cis to ce i j ednos tavnos ti (vi
deti sl. 17.21 i 1 7.26 ) . Njegov krajji ciJj bio da ostvari
vizuelno jedistvo laoz "jednakost suprotnosti" izrazi
.jsticno jedinstvo univerzuma.
Va n Dusburg
tom, sopstveni t. Nasao ga u ko mp oziciji Kartafi ( sl.
1 1 . 3 5 ) , radenoj Sezanovoj slici (videti sl. 3.8) koja ,
snovanil1 na pravougaonicima i ravnim povsima osnov
nih . Fasciniran matematickim implikacijama nove
apstrakcije, Van Dsburg is tra.Zivao njene mogucnosti
u linearnim strukttirama, kao sto to uCinio kasnij oj
ve(ziji 'artafa (sl. 1 1 .3 6 ) .
Ploda imag inacija Van Dusburga uticala i na Pita
Mondrijana. Kada ume tnici saraduju blisko, kao sto
to bilo s lucaj sa Clanovima De Stijla od 191 7. do 1919.
godine, izuzetno teSko, mo:Zda calc nepotrebno, uspo
s tavljati apsollltne prioritete. Van Dusburg, Mondrijan
i, njihov kolega, Van der Lek (Bart van der Leck) neko
su vre1ne radili i razvij ali se zajedno. Medu tim svako ,

Vec pomeuti van Dusburg ( 1 883-1931) i in.i otisao svojim putem tokom dvadesetih, kada Van Du
cijator formiranja i razvoj a grupe De S rij l Tokom dvogo
. sburg svoju pa.Znju usmerio ka arhitekturi . On sledio
disnj e vojne slZbe ( 1 9 14-1916) , on pro uc avao novo p rincipe De Stijla sve do 1924, kada obj avio knjigu

2 1 6 PO G LAV LJ E ll : F U T U R I ZA M 1 APSTRAKC IJ A U R U S IJ I 1 DE SIJ L U H O LA N D IJ I

11. 35 van D u sburg, Kartasi, 1 9 1 6 - 1 7, tem pe ra na
p l atn u , 1 1 8 , 1 1 4 7 , 3cm , privatna zblrka

Osnove nove umetnosti. Tada da napu.Sta rigidnu

fonnulu Mondrijana i De S tij la horizontalu i vertikalu i
11.36 van Dusburg, Kompozicija ! (Kariasi), 1 9 1 7 ,
uvodi dijagonale . Ova j eres kao i sustinske razli ke oko
ulje na platnu, 1 1 5 , 9 1 0 6 c m , Gemete m u zej, Hag,
p rirode neop las ticisticke arhitekture dovele su do toga da H oland ija
Mondrm napusti o De Stij l Ialco on tokom 191 8 .
.

go die radio slike u oliku ro m b a, sa d.ij agona lnin1 ivica
ma ( vide ti sl. 1 7.24) cemu nadugacko raspravlj ao sa
Van Dus burgom, linije u njegovim kompozicijama uvelc
su ostale strogo horizontalne i vertikalne.
U maifestu koji objavio u c as o p isu De St"l 1926.
godine, VaJ1 D u s burg predstavio svoj elementarizam i
tvrd io da strma ravan u sliku vraca izenadenj e i dinami
ku . Na svojim muralima u kafeu "Obet" (Cafe l Au b ette ), '
na monumentalan acin pokazao svoj e elementaristiclc.e
principe. Boj ene pravougaonike postavio p od uglom
od 45 i uolcvi ri o ih lifonnnim poj as evima . Pravo
u gao nici su delimico useceni u tavaicu i donj e p l oc e na
zidovima. Preko sred in e ide dugacalc ballcon, sa stepeica
ma j e dn om kraju, koji tvore horizotalu i dijagonalu.
Krnji p r avougaon.i ci izranjaju kao trouglovi ili nepravilni
geometrijski oblici U pr avom De Stijl maniru, Van Du
.

u Strazbun1 (sl. 1 1. 37) , koj i dekorisao zajech1o s a Z a sbur g d.izajnirao svalci de talj unutrasnjosti, do onih naj
nom i S ofij o m Arp (Sophie Taeuber-Arp ) , Van Dus burg manjih, kao sto su pepelj are On ovde realizovao svoje
.

11.37 van Dusbu rg,

Sofi j a Tauber i Z an Arp,
e nterije r, Kafe Obef ,
Strazbur, 1 92 6-2 8,
u n isten 1 9 4 0 .

PO GLAVLJ E 11 : F UTUR IZAM 1 APST RAKCIJA U R U S ij l 1 DE Sij l U H O LA N D IJ I 217

 ideaJe sveobuhvatnom potpuno apstraktnom umetnic konstrukcij ama, ponekad u arhitektonskim formama,

kom delu, rekavsi da cilj i da se ,iovek postavi unu ponekad u slobodni, linearnim obrascima. U sblcama
tar s Wce, umesto ispred nj e, i da mu se tako omogu6 da i skulpturama koje su zatim usledile 011 cesto n ap us tao
ucestvuje njoj". pravu llllij u u ko ist krive, ali
se tokom lcar.ij ere in.tere
N veoma raznovrsnoj mednarodnoj netnickoj sceni sovao za matematicku osnovu wnetnosti, tako da cak
tokom dvadesetih goclina, Van Dusburg povezao met kompozicije zas nivao na matematic ki m jednacinama.
nike i pokrete u nekoliko zemalja. On i zivo zaintere
s ovan za Dadu. Nj egove dadaistiCke aktivnosti uk1jcivale
su casop is Mekano (Mecano)J pesme koje obj avljivao
pod pseudonimom I. . Bonset i turneju Holandiji sa
prijateljem Kurtom Svitersom (Kurt Schwitters) .
D o smrti, 1 931 . godine, Van Du s burg pron1ovisao
De StijJ, putuj uCi Evropi i tr.ZeCi nove p ris talice , posto
su stari clanovi odlazili. ZahvaljujuCi jegovim naporima
De Stijl doio zna caj medunarodnog polaeta. Zbog
ve re u integ rac ij u lepe i primenj ee netnosti1 De Stijl
u mnogome slican B a uhausu . Van Dusburg bio u
Vajmaru pocetkom dvadesetih gde drfao p re davanj a i
promovisao ideje De S tij la u Bauhausu, p ods ti cu6 indivi
dualost studenata ove skole. Iako nije i clan nastavnog
osolj a, veruje se da up ravo on doprineo tome da se u
Bauhausu stavi naglasak na racionalan dizajn ( vide ti po
glavlja 16 i 17).

Vantongerlo
Dostignuca De Stijla u skulpturi ne mogu se porediti sa
onim sto su 1.adili ruski konstrukrivisti. Ip a k, naj visi sre
pen s kulp tura dosegla u delima Belgijanca Georga Van
tongerloa (Geor ges Vanton gerloo, 1 8 86-1965) . Vanton
gerlo nijc samo vajar, vec i slikar, arhitekta i teoreticar.
Nj egove prve apstraktne skulpture (s l. 1 1 .38), izvedee
1917. i 1918 . gorune, zamisljene su u rradicionalnom
maniru, kao mase izduljene loku, ne konstrukcij e
sas tavljene od ekoliko elemenata. predstavljaju za 1 1 .38 Geo rg Va ntongerl o , Odnos vo lumena, ko n stru kc i j a
cajnu transformaciju slikarstva De Stijla u trodimenzio 1 921 , mahagoni, 4 1 1 4 l 4 ,Scm, s a bazo m , Muzej
nalni objekat. Kasnije se Vantongerlo okrenuo otvorenim moderne u metn osti , N j u jork

2 1 8 POG LAVLJ E 1 1 F UTU R I ZAM 1 APSTRAKC IJA U R U S IJ I 1 DE STIJ L U HOLAN D IJ I

 H.H.ARNASON
STORIJA
ODERNE
U ETNOST
SLIKARSTVO SKULPTURA ARHITEKTURA FOTOGRAFIJA

IZDANJE PRIREDIO
PETER KALB

ORIO IART