MORALNO

SLIKARSTVO

saloni posveceni umetnosti? pariski saloni su sada mesta okupljanja i cesto su ih vodile zene (izmedju ostalog, i madam Pompadur) neki saloni su bili posveceni umetnosti it u se odredjivao ukus, misljenje, pa cak i cene odredjenih dela to ne treba mesati sa pojmom pariskih salona salon kao oficijalna izlozba Akademije? koreni ovog fenomena se nalaze u poznom 17. veku kraljevska Akademija je zapocela sa javnim predstavljanjem svojih clanova i, kao oficijalna izlozba Akademije, Salon je zaziveo 1724. godine odrzavao se jednom godisnje ili binarno ovo je jedna sasvim nova situacija = do sada su se slike nalazile u crkvama i bile devocionalnog karaktera i ljudi su im pristupali kao religioznim ili su se nalazile u velikim prostorima vila i palata gde je jasno da su bile prikazane malom broju ljudi pariski Salon, od godine osnivanja, jeste najveca svetska izlozba umetnosti jednoj javnoj sceni i to nuzno menja percepciju slika i nacin na koji slikari razmisljaju o svojim delima pre no sto ih izloze Salon je veoma uticao na vizuelnu kulturu 18. veka mnogi ljudi posecuju Salon to je i vreme kada se razvijaju dnevne novine; na pocetku veka je postojalo 2 dnevna casopisa, a na kraju veka 60ak dnevnih novina dakle, razvijena je distribucija dnevnih informacija i posvecena je velikom broju ljudi upravo takva velika kulturoloska pomeranja cine 18. vek pravim modernism dobom puno gravira iz tih novina pokazuje izgled Salona koji se odrzavao u Luvru, kraljevskom sedistu i Grand Galerie koja je od vrha do dna prekrivena slikama (svi umetnici su hteli da izadju na Salon i izlazili sui sa vise svojih slika) Saloni ce imati istorijsku ulogu u pretvaranju Luvra u prvi nacionalni muzej. Luj 16 je doneo puno aktova na tu temu, ali zvanicno postaje nacionalni muzej tek posle Francuske revolucije.

prikaz Salona u 19. veku, vezan za Napoleonov period prikazuje javno polje koje je polno pomesano postoji jos jedna zanimljiva grafika pripreme salona iz 19. veka

Onore Domije i karikatura-grafika (polovina 19. veka)? dosta gorko sudi o novim konoserima u 18. veku je doslo do promene da ne sude o umetnosti samo konoseri, vec se slikarstvo otvara jednom javnom polju i sada svi imaju svest o slikarstvu i, isto takom svi mogu suditi o njemu Pogled na salon na dan otvaranja = nista manje do istinskih konosera, svih 60 hiljada nova literarna forma = likovna kritika? veliki otklon od elitizma u kulturi je prisutan u 18. veku najizrazitiji fenomen 18. veka je javno mnjenje u vezi sa javnim mnjenjem i Salonom, dolazi do radjanja nove literarne forme, likovne kritike radonacelnik likovne kritike je francuski filozof i enciklopedista, Deni Didro francuska prosvetiteljska misao? vrlo je vazna ideja obrazovanog coveka koji poseduje kruzno, celovito znanje (en kyklios paideia) sam Plini i Istorija Prirode je, na neki nacin prva velika enciklopedija istu ulogu, ili slicnu, imaju i prvi amblematski zbornici francuska prosvetiteljska misija i filozofija se vode idejom ratio tj. idejom razuma = optimisticka ideja da covek sve moze popraviti evropsko prosvetiteljstvo, filozofija i prosveta, pre svega, veruju u razum kao moc coveka da popravi sebe i svoje drustvo vera u javne skole i mogucnost da se covek obrazuje, vera u stvaranje generacija koje imaju vlastiti sud i misao i koje nece biti sklone manipulaciji u okviru evropskog prosvetiteljstva, jedan od najvaznijih projekata jeste projekat Enciklopedije Didroa i Delambera, znamenitog matematicara posao je pokrenut 51. godine i tokom sledecih 20 godina su izdavani tomovi Enciklopedije naslov = Enciklopedija razonski recnik nauka, umetnosti i zanata po abecedi klasifikovali ogromno sakupljeno znanje ogroman je i broj tomova, jer je stampa sve jeftinija i pristupacnija prospekt koji opisuje ta e biti Enciklopedija: stvaranje rodoslovnog stabla svih nauka i umetnosti koje pokazuje poreklo svake grane naih nauka i njihove veze meusobno, kao i sa zajednikim stablom.

Didro kao otac likovne kritike? od 50ih do 70ih godina, Didro pise kritike Salona i objavljuje ih u dnevnim novinama to je javni novi zanr koji se nije objavljivao u specificno edukativnim izdanjima i koji je smrtno presudio rokoko sarmu i maniru, kao i pitoresknom i pastoralnom sarmu! Didro smatra da slika mora biti sa sadrzajem i mora imati istinitost (smatra, na primer, da Buse nije istinit, iako je veliki slikar) smatra da slikarstvo mora biti edukativno i emocionalno obavezujuce Buseu ne smeta sto ga Didro kritikuje, jer je on bio veliki dasa (iako ga se javno mnjenje sve vise odricalo, kao sto se odricalo i rokokoa i sve to zahvaljujuci Didrou) medjutim, ne treba razlog videti samo u Didrou, zato sto se i celokupna burzoazija menja i trazi svoje mesto, i ekonomski i politicki javlja se otklon ka starom rezimu i staroj umetnosti i Didro je predstavnik tog otklona koji pokazuje stavove nove generacije neki slikari upravo zahvaljujuci Didrou postaju mera pravog, istinskog slikarstva, koje je Didro nazivao moralno slikarstvo

Buse, Jutarnja toaleta u svoje vreme je popularan zbog zanr kompozicija (gradjanstvo je zelelo i kupovalo to) pokazuje sve coordinate karakteristicnog pariskog doma i ulepsavanje zene kao njenu socijalnu obavezu i njenu senzualnost i kapricioznost koja je proslavljena u vizuelnoj kulturi rokokoa

Sarden, Jutarnja toaleta majka i cerka se spremaju da krenu u crkvu devojcica baca poslednji pogled u ogledalo, dok joj majka namesta kapicu duboka atmosfera i koncentracija; bez ikakve kapricioznosti! u velikom broju pariskih domova, od najvisih clanova francuskog drustva (aristokratije, bankara..) do najsiromasnijih, cesto su u posedu grafike ovakvog tipa, sa subscription tj. verbalnim objasnjenjem

SARDEN
Sarden kao veliki predstavnik moralnog slikarstva? Didroov miljenik koji se pojavljuje na Salonu vec 30ih godina bez akademskog obrazovanja je, posto je ovo vreme alternativnih akademija u Parizu, poput akademije Svetog Luke (nema svoju zgradu, ni mesto za izlozbe, cak sui zene mogle da se upisu), posto Akademija ima vrlo stroga pravila zanimljiva su, kao fenomen, i nove metode AD HOC predavanja iz tog nekog miljea, Sarden je stigao do Akademija i Salona Didro je ovo prepoznao kao moralno slikarstvo mozda nesto u ovom delu moze da izazove aluziju na Busea i rokoko zanr scene, ali nista od toga ne postoji kod Sardena uvek imamo skromno polje, cisto, vredno, bez prozora, zene su jos uvek centralne, ali su sada majke, uciteljice, sestre.. potpuno unutar domaceg polja aristokratije, inace, ne insistira na porodici kao nukleusu burzoazija (gradjanstvo) se ogleda u osnovnoj celiji u socijalnom polju = porodici it u zena nije vise javna osoba koja se doteruje i ljulja na ljuljasci, vec neko ko se brine o svojoj deci vrlo velika promena jeste i prikazivanje dece ` porodice u 17. veku sui male po 6, 7 dece, a porodice u 18. veku imaju eventualno dvoje prezivele drzava pomaze razvoj i obrazovanje dece (kao i Ruso, koji ce imati uticaja na romantizam, i koji je pisac slavnog romana Emil; Ruso govori o decaku, ali, zapravo, iskazuje znacaj formiranja osobe kroz brigu u porodici i sklad, posvecenost, paznju, neznost, koja prvenstveno dolazi od majke) iz takvog konteksta ta posmatrati Sardena (iako nije moguce da se on ugledao na Rusoa, jer je Ruso se pojavio kasnije) i to zaista jeste jedan duh isti Sarden iskazuje kako se 50ih godina javno mnjenje postavljalo na drukcije osnove, ne samo vizuelne, vec i zivotne; Didro je zato njime bio fasciniran

Sarden, Sestra poducava brata niko ne glumi da je nezniji ili emocionalniji no sto jeste cist, savrsen decorum prenet u nivo zanr scene

Sarden, Guvernanta nikada nema satiricnu notu ili humor ili koketeriju sa posmatracem apsolutna koncentracija svega na slici i zato Sarden obuhvata siroko javno polje i postaje omiljeni slikar svog vremena na ovaj francuski zanr je, itekako, uticalo zanr slikarstvo Holandije 17. veka

Sarden, Kula od karata mozda je ovo aluzija na krhkost i lomnost kod Sardena nema strogosti i optuzbi, niti jake didaktike dominantan je meki i svez karakter detinjstva

Sarden, Krcag u 20. veku je cenjen i kao slikar mrtvih priroda, ali njegova slava u pariskim salonima ipak pociva na zanr scenama njegove mrtve prirode su skoncentrisane na najskromnije likovne elemente svetlo je vanredna podrska onome sto je Sarden iskazivao

GREZ

Grez, Jednostavnost jos jedan slikar koji se u ovom period pojavljuje i biva prepoznat od strane Didroa kao slikar moralnog slikarstva pitoreskni manir, ogromna fascinacija pitoresknim poljem koje je Buse formirao u Francuskoj devojka koja skida lattice cveta Voli me-Ne voli me; Grez insistira na jednostavnosti misli, scene, frizure, odela.. Didro je u ovome prepoznao onu istinsku osecajnost i senzibilnost koja ce nas pratiti citavog 18. veka Grez je najvecu slavu stekao zanr kompozicijama i Didro i ondasnja publika zaista veruju u njegovu potpunu istinitost i autenticnost

Grez, Seoski ugovor (Seoska mlada) na Salonu, 1761. godine ugovor jeste kljucna rec Grez uvek svoje scene prikazuje kao pozorisnu scenu u cijem centru je mladozenja koji se smerno i pokorno obraca ocu koji daje blagoslov seoski notar u donjem desnom uglu belezi uslove primopredaje miraza, dok mlada, oprhvana emocijama, poduprta od istih takvih zena, okruzena kokoskama i pilicima ispred sebe (simboli domace i porodicne uloge) ovo je pariski salon prepoznao kao istinu i moralno slikarstvo; dramatican otklon od Busea i njegovih pristalica sam Luj 16 je kupio ovo delo (Luj 15 bi verovatno bio zgrozen)

Grez, Poslednje zbogom (Oprostaj) ovo je vreme pozorista sto je vazno i za samog Vatoa i njegove forme sa slobodnim pokretima sam Didro je rodonacelnik zanra BURZOANSKA DRAMA koji je ustanovio u svojim dramama. Insistira da je porodica nucleus i da je glavna figura u porodici otac, a in a sceni. u okviru toga, kao glavne scene se javljaju teme odanosti porodici i, dalje, drzavi i otadzbini ovo je, takodje, siri temelj u kome treba posmatrati Sardena stvara se nova vrsta scene i nova vrsta odnosa publike sa scenom i glumcima protagonist gotovo isti kao na prethodnoj slici citava porodica na mini porodicnoj sceni u raznim emocionalnim stanjima sa jakim dijagonalama (pozajmljenim iz barokne kulture) = obicna porodicna tema Grez, Septimije Sever i Karakala istorijska anticka tema koja ima veze sa sukobom oko napada na Skotsku pariska publika i Salon nisu bili spremni za ovo, iako jeste ostao Grez u porodicnom segment (tema je prekoravanje sina u odnosu sa ocem), ali je to ipak rimska istorija, a ne ispeglano domace ognjiste (rimska istorija ce biti focus neoklasicizma i tada cemo se vratiti ovom delu) ovo je bilo prijemno delo Greza na Akademiju i primljen je, kao stariji slikar, i bio je ovom slikom skrajnut i zanemaren, a za novu generaciju je bio previse star i rokajan

stav francuske krune? vizuelna politika krune pocinje isto da se odrice formi Busea i rokokoa teze formama velikih i cestitih porodica, iako je to fikcija, to se sada trazi kao neka vrsta obnove slikarsta to je oravac francuske vizuelne kulture druge polovine 18. veka, ali to nije i jedino polje pluralitet stilova je uvek prisutan

Elizabet Lebren, Autoportret jedna od najboljih slikarki ovog vremena koja cuva tu kulturu rokokoa, piktoralnog i poeticnog, i koja potvrdjuje zensko pravo na samostalnost prikazala sebe, ali odavajuci omaz Rubensu na neki nacin posle Francuske revolucije, napusta Francusku i zivi po evropskim dvorovima koji su je prihvatili

La France Republicaine = Marianne nova zena dominira vizuelnim poljem Francuske = figura Marijane (sve velike francuske glumice su pozirale za Marijanu da bi se stvorila alegorijska figura koja otelotvoruje zenu Francuske, majku franscuske republike! vise ne govorimo o istoj lepoti, ovde je ruralna, jedra crnka, golih grudi koje nemaju erotsku funkciju, vec su to grudi koje ce othraniti novu francusku naciju ovakva predstava ostaje u zabopravu dugi niz godina nakon francuske revolucije

ENGLESKA
stanje u Engleskoj pocetkom 18. veka? nepokriveno polje, sem portreta, dugi niz godina nema ni religioznog slikarstva, zbog protestantizma; a nema ni istorijskog slikarstva stalni uvoz slikara = Van Ajk, Rubens.. Engleska nema Akademiju, ni nacionalno slikarstvo 1768. godine, dobija Akademiju (Francuska je dobila Akademiju 1648) okruzenje bez salona, bez izlozbenih prostorija, bez likovne kritike i likovne kulture, ne postoji ni javna percepcija na dvorovima engleske aristokratije medjutim, postoji veliki broj javnih novina (na primer, Posmatrac) u okviru kojih dela cuveni Vilijam Hogart u Engleskoj je izuzetan razvoj filozofske misli i ideje (Dzon Lok = tabula rasa; Dejvid Hjum) Hogart se pojavljuje kao pisac u novinama, pod pseudonimom BRITOFIL svakodnevno pise i odredjuje vrstu likovne politike u tom periodu francusko prosvetiteljstvo postaje kosmopolitsko (Evropa je republika knjizevnosti koju ce predvoditi intelektualci bez obzira na razlike) i taj stav vlada cak i medju nacijama koje su se osecale ugrozeno zbog francuske supremacije (politicke ili ekonomske) druga polovina 18. veka = panevropski duh prosvetiteljstva; ovaj duh je osnova za ideju Evropske Unije; a, u okviru toga, javice se nacionalizam, ksenofobija, sovinizam.. Hogart u tim svojim pismima, pod pseudonimom, optuzuje francusku i italijansku kulturu za nedace Engleske govori kako je taj tudji ukus koji stize u Englesku, zapravo, moderna izvitoperenost i kako je to manifestacija francuskog kulturnog imperijalizma i kako se Engleska treba toga zauvek osloboditi. sve ove ideje je ulio u svoj glavni autoportret Hogart, Autoportret predstavlja sebe u ovalu i sopstvenu bistu postavlja na postament nacinjen od 3 knjige (Engleska ima veliku literarnu tradiciju, iako nema vizuelnu) Sekspir = simbol engleske drame Milton = pisac velikog epa, Izgubljeni Raj Svift = Guliverova putovanja (otac naucne fantastike) paleta i kriva linija koja je, po njemu, linija lepote i gracioznosti Hogart je tvorac prvog ozbiljnog umetnickog traktata u Engleskoj= Analiza lepote (1753) gde se odrice svega francuskog i svega uvoznog, a opet, njegov autoportret je pun stilskih odrednica rokokoa = kriva linija je linija rokokoa!

iako se definise kao antirokoko, kao slikar i kao mislilac, ipak, dosta duguje rokokou na svom autoportretu sebe postavlja na postament engleske knjizevnosti da bi istakao kredibilitet engleskog slikarstva = to je osnova na kojoj pociva pasmmina je kineskog korena, ali je ta vrsta psa odgovorna za klasicnog engleskog buldoga predstavio se kao britofil, klasican Britanac ilustracije PROSJACKE OPERE, nove teatarske forme koja je zavladala Engleskom (nasuprot francuskoj operi)

VILIJAM HOGART BRAK PO MODI (1743 - 1745)

u Hogartovom delu mozemo naci odredjene socijalne tipove on, uz svoje predstave (ulja na platnu i grafike kao slike u ogledalu) daje i pojasnjenja kraj je obicno tuzna, a predstave su pune detalja (na grafici se gledaju lupom) u ovom slucaju Hogarts nije imao literalni predlozak i bio je strasno ponosan sto je sam osmislio i konceto i size; i potpisao je seriju od 6 predstava kao svoje delo u potpunosti tema braka sklopljenog iz racuna nije nova tema, bila je popularna stvar i tada, kao i sada

Veridbeni ugovor osiromaseni aristokrata sa titulom se zeni bogatom devojkom bez pedigrea; time mlada dobija poreklo, a osiromaseni grof novac = kojim vizuelnim sredstvima je ovo postignuti? grof, otac mladozenje, sedi i ukazuje na stablo u ovom odmeravanju ko sta nosi u brak, dok mladin otac pregleda i unosi kapital u dnu stable se nalazi covek u viteskom oklopu sto nam govori da porodica ima drevno vitesko poreklo kojim sada trguje; predmet trgovine = porodican ugled; pored stabla je upecatljiva grofova noga i marama koja za cilj ima da sakrije tuberkuloznu zlezdu (u ono vreme se smatrala da bi dojilje koje doje dece prenosile negativne vibracije na plemstvo i cak i bolesti; Marija Antoaneta je sama dojila svoju decu); drustveni kontekst = Hogart kritikuje tu vrstu materinstva gde se majka odrice dojenja radi lepog tela sto je prekriven novcem i ugovorima sto ovu trgovinu ne cini nimalo suptilnom kroz prozor vidimo nedovrsenu zgradu koju zida grof (jedan od razloga sklapanja ovog braka) buduca mlada i buduca grofica je prikazana sa savetnikom (Srebrni Jezik), a naslednik, buduci mladozenja, se ogleda u ogledalu, obucen po francuskoj modi, deluje kao da se dosadjuje kraj njih su dva psa vezana lancem jedan za drugog cime im je odredjena sudbina slika u slici vazna = portret grofa koji lici na Le Brenove portrete in a Luja 14, u svoj svojoj pompi prikazan (a sada star i raspadnut od bolesti) i slika Domenikinovo mucenje Svete Agneze (Hogart je bio u Italiji 2 godine); razliciti marker i razliciti scene direktne reference na mucenje poput Gorgone po broju krakova na plemickom koronetu na vrhu baldahina se odredjuje stepen plemstva

Jutro (Dorucak) predstavljeni su grof i grofica; otac je vec mrtav i oni su nasledili sve Hogart je ovde blizak rokokou, posebno po kostimu lice novopecene plemkinje, kakvo je? kakvim dostojanstvom zraci? lakomislena devojcura koja se kockala citavu noc sta grof radi kod kuce? Njegov mac je na podu sto aludira na to da i nije neki ratnik kuce je tu da nesto razotkrije = njusi zensku kapu i grofovo neverstvo takodje, upecatljiva je sifilisticna tacka na grofovom vratu stjuart, jedno od zvanja, prikazan levo, donosi racune i njegov gest je potpuno jasan vidimo u stil koji razvija engleska u namestaju (posto nema prefinjenost francuskog namestaja) stil ovde prikazan je stil kent; dakle, engleski lokalni dvorski stil (kent, tjudor..) koji je previse kitnjast i Hogar ga izvrgava ruglu iznad kamina, slika Amor na rusevinama sto je jasna referenca neuspelog braka bista bez nosa sto ima 2 jasne reference: prva je vezana za impotenciju, a druga za zavrsnu fazu sifilisa u kojoj odpada nos

Poseta nadrilekaru medicinska referenca (sifilisna mrlja) nije bila bez razloga u ono vreme, poznat Msje de la Pilul (doctor Pilula) koje je mnoge stvari lecio carobnim praskovima; prodavci carobnih praskova su imali lek protiv sifilisa i isli su po Evropi i prodavali svoje lekove; tipicni sarlatani elementi te vasarske, narodne zabave izrastaju u celokupnu pozorisnu dramu koja je razrada ovde prikazanih odnosa; to je isti fenomen u likovnom i teatarskom mediju grof je ovde prikazan sa dve dame, starijom metresom i maloletnom ljubavnicom doktor njegovu bolest resave carobnom pilulom i grof je zadovoljan i srecan muskulatura i glava sa perikom iza grofa je referenca na memento mori u 18. veku je razvijena umetnost od voska; postoje anatomske lutke muskarca, trudne zene, deteta.. u Engleskoj bi bili odneseni na kraljevsku Akademiju oni koji su bili pogubljeni i tamo su bili secirani radi pravljena takvih modela u vosku masinerije sa strane koje su prikazane su aparati za namestanje zglobova i iscesanih kukova gore je vuk sa razjapljenim celjustima, jaje, sesir, rog od nervala = wunder camer u pozadini je, takodje, i alhemijska laboratorija sam doktor je bio istorijska licnost, tezak alkoholicar koji je prebegao iz Francuske u Englesku i polozio sve lekarske ispite; on se pojavljuje na jos jednom mestu kod Hogarta, u predstavi Smrt prostitutke gde se svadja oko toga koji lek treba primeniti, dok ona umire, a opat drzi ruku u auknji zene pored i zadovoljava je, dok se desava trenutak umiranja zasto bi neko drzao ovakva dela u svom prostoru? zato sto govore nauci se gledajuci takav nacin zivota vodi u propast , a ja zivim uglednim protestantskim zivotom zato je grafika dobra, jer je komercijalni vid sirenja onovremene moralizatrske ideje ovo je, inace, trenutak razotkrivanja nesrece bracne zajednice i spoznaja da grof provodi svoje vreme u potpunom razvratu

Groficina toaleta puno podtipova je prisutno u okviru ove slike socijalna infrastruktura koja podrzava besmisleni moralizatorski zivot grofica je vec stavila na svoj krevet grofovsku krunu sa 5 krakova, a ona se nalazi in a toaletnom stocicu advokat Srebrni Jezik se odomacio u groficinom okruzenju lik sa vikerima predstavlja tip pomodara raskalasni debeljko predstavlja mecosoprana, cuvenog kastrato pevaca koji je antimusko. U Engleskoj je jaki viteski, riterski kult ustanovljen, sa sve vladarom Henrijem 8 kao plodnim, potentnim covekom.. Ovaj mecosopran je antislika svega toga = omeksavanje, slabljenje i kastracija nacije figura sa rogovima jelena je bog Kelta i zanimljiva je veza koja se pravi sa engleskom prosloscu i vremenom divlje Engleske u doba Kelta.. Orijentalni lakej otpakuje figure boga Jupiter i Jov (po Koredju) besmisleno drustvo i besmislene aktivnosti koje odvode u greh kod Hogarta svaki manji greh odvodi u veci i dovodi uvek do fatalnog kraja

Smrt grofa dakle, grofica je varala grofa i to, ni manje, ni vise, nego sa Silver Tongom Hogart kaze da ne treba ici sa covekom koji nije vas muz, jer necete proci dobro; ne treba ici na maskenbal sa nepoznatim, vratiti se sa maskenbala i baciti maske na pod i biti nevaljao.. Silver Tang ubija grofa u sred kupleraja = antislika dostojne smrti; grof nije cak ni umro u dvoboju, dakle, potpuno bez herojskih elemenata iza tapiserije = Solomov stub kao aluzija na doticni trenutak iza je vlasnik hotelceta, kuce za prenociste, koji identifikuje ubicu, jer nijedan zlocin ne prolazi nekaznjeno

Smrt grofice U kuci svog oca ispila otrov nakon sto je videla naslov u novinama da je Silver Tang pogubljen, a ona ga ludo voli u pozadini sluga i apotekar gde blago retardirani apotekar grdi slugu, jer je dao otrov otac grofici skida prsten sa ruke, jer u Engleskoj postoji zakon da imovina samoubice odlazi drzavi i ovaj trenutak skidanja prstena je poslednji cin niskosti pas raga koji dopunjuje antisliku plemenitog coveka sa plemenitom zivotinjom; ovde poludeo pas razvlaci svinjsku glavu zanimljivo je znati da engleska kraljica ne salje telegrame izjave saucesca nikom, sem ako pogine konj ili pas slika u pozadini = holandsko pejzazno slikarstvo i mrtva priroda koje Engleska prezire

ostale Hogartove serije? postoji i serija Vredni segrt o protestantu koji, upornim radom i istrajnoscu, dolazi do gradonacelnika Londona takodje, postoji i serija Lenji segrt o lenjoj bitangi koja stize do pogubljenja to su moralni egzemplari u vizuelnom smislu sam Hogart je clan Masona i masonske loze tada imaju snaznu drustvenu ulogu clan je i udruzenja Kruna i Ruze i jedno vreme upravnik bolnice za sirotu decu sa ulice sve to u prosvetiteljske svrhe

SER

DZ O S U A

REJNOLDS

autoportret Dzosue Rejnoldsa (1780) onovremena Hogartova kritika decenijama predsednika engleske kraljevske Akademije i jedna vrsta promoter visokog stila po nekim opisima, srednjeg rasta, ne previse upecatljiv, lica istackanog od boginja, nosa iskrivljenog od pada sa konja jednom recju, engleski gospodin on tvrdi da odredjene lokalne teme zivota nisu dostojne za prikazivanje id a su danas svima prepoznatljive, ali ce to lokalno za stotinka godina biti potpuno nevazno i zato ne treba pridavati znacaj Hogartovom radru, po njemu treba prikazivati nesto svima prepoznatljivo; idealnu lepotu koja je svima razumljiva i koja je, pre svega, dostojna prikazivanja

od 69e godine do 90ih godina i svoje smrti objavljuje seriju clanaka Diskursi o umetnosti koji se sastoje od predavanja na svakoj godisnoj dodeli nagrada to je osnova engleskog slikarstva 18. veka Rejnolds je covek od karijere, koji postaje prvi kraljev slikar bavi se portretnom umetnoscu i iskazuje svoje vidjenje klasicnih slikarskih mesta = smatra da postoje klasicne teme i koncept univerzalne lepote sve likove je prikazivao lepe, u herojskom vidu, kao engleske i francuske kraljeve u traktatima je govorio da se mogu pozajmljivati odredjena likovna resenja i stavljati u novi kontekst u trenutku izvodjenja ovog portreta, Rejnolds je dobio pocasni rektorat gradjanskog prava na Oksfordu i prikazan je u tom oksfordskom odelu sa Mikelandjelovom bistom u pozadini ta glava referira na raspravu koja postoji na francuskoj Akademiji izmedju anticara i modernista jos od 17. veka = nista ne moze biti dobro, ako iza sebe nema neko anticko nasledje sebe slika kroz Mikelandjela, onojica umetnici ovaj portret nije toliko samoproklamisuci, vec je to predstava u drustvu velicine koja aludira na to da umetnik treba da prihvati umetnost predhodnika bez kritickog domena, jer je to vec evaluirana kao kvalitetno i dobro

Rejnolds, Tri gospodjice ukrasavaju Himenovu hermu narucio Garden, clan engleskog Parlamenta, jer je zeleo portret svoje verenice i njene dve sestre Himen je bog braka; bio je mladic koji je umro neposredno posle sklapanja braka, a izgledao je fantasticno i bogovi i boginje su ga voleli i uzeli su ga za zastitnika braka koji, u kulturnom kontekstu, jeste jedna mala smrt herme = falicke statue bozanstava postavljane sirom antickog sveta, da bi im se prinosile zrtve iza se nalazi bokal koji aludira na libaciju tj. izlivanje prinete zrtve u zemlju s obzirom da je Himen htonsko bozanstvo tri sestre su stavljene u potpuno anticki kontekst

Rejnolds, Lejdi Kokburn sa sinovima (1773) insistira se na vaznosti alegorijskih predstava kako se amblematski prikazuje caritas? zena sa troje dece dakle, Rejnolds prikazuje zenu koja zaista postoji kao amblem caritas tj. kao amblem milosrdja

Rejnolds, Gospodja Heil kao Euforsina opet veliki stil gde je uzeto klasicno mitolosko mesto za prikaz engleske aristokratije zakljucujemo da postoje 2 toka umetnosti: 1. Hogart (socijalno angazovana sredina i umetnpst koja se lako distribuira; Hogart je prvo radio kao graver podsetnica koje su preteca visit karte) 2. Rejnolds (isto socijalno angazovan, ali samo portretima prvog stratum drustva, vladajuce klase; smatra da mora postojati nesto dovoljno lepo i velicajno, ali i bezdusno)