UMETNOST PORTRETA

autori portreta? Vrlo je vaan kontekst u kom portret postoji: religiozni, hronoloki, prostorni, vremenski.. bez poznavanja toga, analiza je nemogua. Moramo znati autore, jer ovakva dela predstavljaju sumu njihovog prethodnog rada. Bitno je poznavati subjekat i objekat, i, u okviru tog pitanja identiteta, znati koliko je sam autor izraen u poretu i koliko se mi unosimo u sve to. renesansa i portret? renesansa je reila predstavu svakog identiteta: vladarskog, enskog, socijalnih grupa, verskih grupa.. Nije toliko drastina po pitanju portreta i nije raskinula sa srednjim vekom ni po pitanju oseanja individualnosti. Ali, to je prvo modern doba, jer belei problem portreta, autoportreta, kao i autobiografija. Prvi put se, nakon antikog perioda, veliki broj slikara i skulptora samoprikazuje. Franesko Laurana, portretna bista Batiste Sforce tenja ka isticanju transcendentalne enske lepote. Franesko Laurana, posmrtna maska Batiste Sforce portret, u antici, ide prvo od umrlog i tenje pamenja Pjero dela Franeska Montefeltro diptih, avers diptih je malih dimenzija i, uopte gledano, ovaj oblik izraavanja preuzet je iz antikog doba careva i konzula. tipian portret kvatroenta Pjero dela Franeska radi na urbinskom dvoru kod porodice Montefeltre, koja je vrlo uvaena. Tu je nastala i knjiga Baldazara Kastiljonea Dvoranin to pokazuje kako su se konstruktivno oseali humanisti u ovom okruenju. Biblioteka je jedna od najveih u tadanjem svetu. Ovo je bilo i stecite raznih umetnika, izmeu ostalog i holandskih, koji su radili uljem. U ranim reprezentima kvatroenta, namerno se bira antika forma, gde je portret iz profila i gotovo izrezan. vano pitanje je bilo kako predstavljati javno lice? Partikularni (deskriptivni) manir = lice se ne idealizuje (vojvodi je prikazan nos slomljen u boju) to je, takoe, antika nit (sam Plinije pominje Apilija, antikog slikara koji tvrdi da se lice ne treba idealizovati, ve treba da poseduje peate sopstvenosti. Portret njegove supruge je verovatno raen nakon njene smri, jer su mnogo vie isticani generalno zenski atributi (eljanje, kinurenje..)

pejza u Montefeltre diptihu? Vrlo bitan deo ovih portreta, tako e. Uvek ima reference.

Ovaj pejza je miran, bez reference na bitku, okvir vladarskog veitog portreta koji za zadatak ima da iskae vladare u svoj svojoj slavi. Nije u pitanju topografski precizan pejza Urbina, iako se vide i reka Arn, brodovi drugi elementi oko Urbina prisutni.. ovaj pejza je idealizovan i kontunuiran. Nioba, kopija po Praksitelu Prelom u smeru neprikazivanja topografije lica, naputa se pravilna forma gde jedno oko ne gleda na posmatraa Epigram = prvobitno natpis za mrtve,ali ve u antiko doba poprima oblike kratke poetske forme. Jedna grupa antikih epigrama su jonski epigrami, uglavnom posveeni portretima u vidu tih kratkih poetskih formi (da je umetnik samo mogao da prikae i govor va, vi biste bili ivi) Pjeru dela Franeska nedostaje dah, ivot,ivotnost i svi to razumeju itajui ove epigram Jedan od najslavnijih epigrama je posveen Praksitelovoj Niobi koju je on proslavljao = Apolon ju je pretvorio u kamen, a ti si je, Praksitele, oiveo Dolazi do akumulacije razumevanja antikog duha i kulture koji je falio ovim portretima Leonardo da Vini, Mona Liza Posle par kapitalnih dela, umetnik stie do Mona Lize, ali mi se, bavei se njom, bavimo sumom celokupnog njegovog rada Revolucionarna, nova forma! Ona nas gleda u lice. Odevena, oeljana, sa finim providnim velom = svi atributi udate ene. Udatoj eni u ponaanju se savetuje ljubazni osmejak, kulturno i ljupko, po savetu Kastiljona i drugih u njihovim delima. Prikazane su ruke sto je vrlo bitno za oseaj njene pris utnosti. Sedi, verovatno, na loi svoje kuce. Vazari je napisao da je ona bila ena firentinskog trgovca akonda, ali je Leonardo ipak odneo sliku sa sobom u Francusku zato to mu je, verovatno, mnogo znaila. to se tie pejzaa, velike Leonardove teme, on uvek rekreira univerzum na svojim slikama. Ostaje dilemma da li je kriva staza puna uspona Heraklov put vrlina kojim treba da ide udata ena i da li je ovo konkretna osoba ili ideal unutar univerzuma. Rafael Santi, Baldazare Kastiljone Umetnik ovog dela je visoki intelektualac svog vremena, slavan zbog svog dela Dvoranin koje je poeo da pie na urbinskom dvoru i 1508. godine je ve bila u opticaju, ali je 1520. godine tek tampana. Ta knjiga najvie iskazuje mentalitet elite Baldazare je prijatelj sa Rafaelom jo iz urbinskog perioda (1514-1515) Identina forma Mona Lize, samo bez pejzaa. Neutralna pozadina vie ukazuje na samog Rafaela i stvara intimnu atmosferu (to nas ne udi, s obzirom das u prijatelji) Rafael je vrlo otmen, krzno i najfinije platno nosi na sebi, ali je to jako svedeno da bi naglasak bio na njegovom liku i oima Suma humanistikog portreta

Rafael, Papa Julije 2 Italijanski umetnici su, definitivno, savladali sve tajne koje su moda preuzeli od flamanskih umetnika. Sam Rafael je portretista koji je ustanovio kodovi koji e se potovati. oseanje integracije bia je ist italijanski proizvod ovde vidimo nov konstrukt sedeeg portreta u stolici papa Julije 2 nije prikazan u punom jeku vlasti i ne gleda u posmatraa, ali nam je jasna njegova vlast Rafael, Papa Lav X sa kardinalima Naslednik pape Julija 2 i sin slavnog Lorenca, sa kardinalima koji pripadaju porodici i sviti iako sa insignijama vlasti i sa Biblijom koju ita, on je u porodinom okruenju i celokupna ideja je sublimirana u njegovom biu intimna atmosfera izmeu uesnika sa kojima posmatra ulazi u komunikaciju ovu su prva takva reenja koja e i te kako ui u upotrebu Rafaelo je zastraujuu Leonardovu intelektualnost pribliio modernom nadolazeem oveku Ticijan, Ariosto u Veneciji, najznaajniji portretista od kog su svi veliki ljudi hteli portret, jeste Ticijan poloaj glave (3/4 okrenuta ka posmatrau) tipina je za rani period u Veneciji predstavlja sebe kao da se ogleda u ogledalu i povremeno baca pogled Sama ogledala su velika tema u renesansi i izvitopereni izgled koji vidimo u njima. Sada se stvaraju ravna ogledala koja ne ine distorziju to je veliki stimulans u razvoju autoportreta sam Leonardo i Vazari savetuju da se gleda u ogledalu i tako e se videti kako izgleda priroda i sve to je u njoj Ticijan, Karlo 5 Ticijan je ovim portretima uspostavio postulate vladarskog portreta U teoriji, to je potvreno traktatima Cukarija i Lomaca (80e godine 16. veka; traktat o manirizmu koji veliki deo posveuje vladarskom portretu, insistira na osobinama koje moraju biti obuhvaene: velianstvenost majesta, veliina grandezza, plemenitost nobilita). Karlo 5 stoji u punoj veliini (forma koja se uspostavila na Habzburkom dvoru) pri emu je njegovo telo umnoeno = njegovo bioloko telo je smrtno, a njegovo politiko, mistino telo oliava vlast od Boga datu. Diseminacija portreta vladarskih linosti prouzrokovala je rast njihove moi. dakle, Ticijan dobija ikonografsku formulu vladarskog portreta i stvara silu, ali stvara i spokoj to se ogleda u mau koji je u pozadini, sam Karlo 5 nema ni krunu, a pas (mastif) je velika sila uz velikog vladara fini kontraposto ukazuje na relaksiranost figure

Ticijan, Karlo 5 na konju Propet i velik tera na pokornost Pejza u slojevima otisaka ukazuje na veliku bitku kod Milberta. Karlo 5 je vladao velikim Carstvom i tada je ve bila aktuelna podela izmeu katolika i protestanata. On poraava protestante upravo u ovoj borbi i prikazan je polazak ili povratak iz nje. Zato je prikazano koplje, a ne ma ili sablja? Kao glavna relikvija Rima, koplje koje je nosio jo i Sveti ore (koji je referenca na svakog viteza renesanse) savladae greh. Parmianino, Autoportret u konveksnom ogledalu Parmianini je ovaj autoportret poklonio papi Klementu 7 da bi predstavio sebe i svoj koneto Direr, Autoportret Ja, Albreht Direr iz Nirnberga, ovim besmrtnim bojama slikam sebe sa 28 godina . Veoma dostojanstveni prikaz, potpuna samoreprezentacija sa puno egoizma, gde istie svoj talenat i svoju umetniku kreativnost. kombinacija Hrista Pantokratora (to aludira na Direrov plemiki rod) i nerukotvorenog obraza (mandilion/keramion). Vidimo da je svestan svoje fizike lepote i snage. Sve je inio proraunato = ta oblai, kakva mu je frizura, koliko ljubavnica menja.. mecena = Viibaldo Pirhajmer kompozicionalno sastavljena od trougla i kruga. u prvom planu je ruka, kao kod Parmianinija = ruka koja stvara i ruka koja blagosilja (socijalna i hristoloa konotacija) = potvrivanje sebe. veoma hrabar prikaz, puna svest o sopstvu, jedinstvenosti i posebnosti, hipnotike oi, usredsreenosti na sopstvenu prezentaciju Bronzino, Eleonora od Toleda sa sinom Eleonora od Toleda je ena vojvode Kozima I Mediija, panska princeza koja sa sobom donosi uasno sloena pravila ponaanja (svaki dvor ima svoja pravila ponaanja: francuski, habzburki, nemai, vizantijski..ali je panska etikecija najlua) Vrlo vano mesto u okviru ovog portreta je haljina. Vrsta maniristikog portreta koji brie individualne crte i tei ka apstrakciji, pre nego realnom predstavljanju fizikog tela, to dalje vodi distance od 1530. godine sve je izraenija stilizacija tela i dematerijalizacija portreta i potenciranje hladnog, distanciranog izgleda dalju stilizaciju moemo pratiti kroz vladarske portrete Klue, Fransoa I krin = tradicionalni simbol francuskih kraljeva kruna u pozadini predstavlja suptilnost manirizma Hans Holbajn, Erazmo Roterdamski Holbajn je vaan za razvoj modernog slikarstva u Engleskoj za iji se poetak uzima 1532. Godine i Holbajnov dolazak u Englesku (iveo je u Londonu, umro je od kuge)

Erazmo Roterdamski predstavlja vrline hrianskog viteza. I kod katolika i kod protestanata jednako nepriznat. Jasno izraava svoju kritiku misao i daje kritiki osvrt na Jeronimovu Bibliju. Napisao delo Pohvala ludosti Holbajn, Tomas Mor savetnik na dvoru i govornik u donjem domu evropskog parlamenta, otro se protivio Henrijevom razvodu i zato je i pogubljen autor dela Utopija, idealna drzava = snano oblikovala evropsku politiki misao Ima tjudorsku ruu na grudima (vrsta insignija; Karlo 5 je nosio orden zlatnog runa) na ceremonijalnom lancu (razni ceremonijalni lanci se i danas nose, na primer, rektor univerziteta) Hans Holbajn, Ambasadori Portretisao ovo pre no to je postao dvorski slikar. Koristio postupak poznat kao anamorfoza = slikarski postupak, maniristiki trik, izdueni predmeti smisleno postavljeni da se, tek iz odreenog ugla posmatranja, vidi sta je prikazano. Kompozicija puna elemenata: francuski ambasador na engleskom dvoru = Deselmo i biskup Lavora u crnom = or d Zel. Jedan grupni muki prijateljski portret. Iako prijatelji, oslikavaju dva razliita principa: vita activa i vita contemplativa. Deselmo ima orden reda Svetog Mihajla i no u ruci koji aludira na njegov aktivan ivot i vitetvo. Biskup, pak, okrenut kontemplaciji. Promocija sedam slobodnih vetina (sve to moe da se zna o prirodi, kosmosu i svetu): razni instrumenti za aritmetiku, geometriju, astronomiju; globus (najvernija predstava konstruisanog globusa kao najtanije slike sveta; nemaki naunik Soner, 1523. godine) na kom je obeleen feudalni posed Deselma u Francuskoj = Polisi (lina reprezentacija); u donjem delu slike, odreene himne, crkvene kompozicije vezane za liturgiju u kojoj nastupa biskup or; lauta predstavljena sa prekinutom zicom koja oznaava razdor (discordia) hrianskog sveta. Iza zavese se nalazi Raspee, visoko postavljeno Pod je pod oltarskog dela Sikstinske kapele u Vatikanu. Sve zajedno jeste idealno suvo znanje koje u tom vremenu poseduju humanisti, ali ono krije intelektualnu igru izmeu naruioca i publike. Lobanja, kao jedan od kljunih elemanata, otkriva nam ideju o smrti koja trijumfuje nad lepotom, znanjem i materijom; ona je neumitnost ispred koje sve nestaje. A smrt pobeena Hristovom smru na krstu jedino donosi smisao ivotu (dakle, u hrianskom konceptu spasenja nije vazno kakve vetine imamo) Hans Holbajn, Henri 8, 1536 moan, potentan vladar, to dodatno dokazuje braet (falusna maska) koji je deo kostima onog vremena (i Karlo 5 nosi braet) prikazan u svojoj punoj fizikoj snazi i potenciji, jer su, jo od antike, mitovi o kastraciji oznaavali gubitak drutvene i svake druge moi Minijaturni portret Elizabete I eksplozija upotrebe vladarskog lika i portreta Elizabeta = glava drave i anglikanske crkve; svetovna i duhovna kruna; kraljica device koja se nije udavala

predstava idealnog vladara, postignuta kroz majestinost forme, prenela se iz Rima i Vizantije, preko srednjovekovne Francuske, do Engleske U njeno vreme je bilo popularno da se nose medaljoni sa njenim likom. Poklanjaju se u znak posebne poasti i dobijaju kult relikvije i talismana, oznaavajui osobe koje su pod milou vladarke. dakle, put od vladarske propaganda do oboenja Coronation portrait idealizovana vladarka u punom carskom ornate (skiptar, kruna, ogrta sa hermelinom) Analogije sa Bogorodicom Reginom, Kraljicom Neba uprkos napadima na svete slike kao besmislicu u ovom periodu. Poredi se i sa devicom Dianom i Astrejom (boginjom pravde) koju pominju i Homer i Vergilije i za nju vezuju zlatno doba Dakle, sloena vladarska alegorija nam otkriva ugledanje i na svetu istoriju hrianstva, ali i na antiku. U Elizabetinim portretima vidimo odreenu vrstu reprezentativnosti i sve vrste deformiteta su rae sa velikom namerom i cijem da se inspirie temporalna dimenzija njenog neogranieno isugde prisutnog postojanja. Meutim, njen kult je dobio i tamnu stranu (pronalaene su vudu lutkice u obliku kraljice sa probodenom glavom = simpatetika magija, humunkulus, tada popularna u Evropi; sam dvor je imao i astrologe koji su vladali okultnim vetinama). 1581. godine je jedan od atentatora ak izvrio atentat na jedan od njenih portreta. Markus, Ditchley portrait, 1592 slika namenjena za Henri Mija Elizabeta koja stoji na karti sveta gde je jedino Britanija okupana svetlou i ona emanira svetlost, dok je ostatak sveta u tami. Tako isto je iza Elizabete mrak to aludira na injenicu da, ako nam ona okrene lea, stvari nee ii kako valja Dini sonet u pozadini. Dakle, vizuelni deo je praen tekstom koji ga dodatno pojanjava. Njena pojava se tu poredi sa gromom, to sama pozadina i potvruje. Elizabeta vlada od 1590. godine i tada dolazi do interesovanja za psihologiju (zaeci u fenomenima melanholije i alhemije) postoji puno njenih portreta, ali su autori retko poznati