20ll/20l2.

(ja l.0)
orouu crc:anu aa:ak jc: ncau kahr uaynuo-
c:aankor :kc:a acuoauor ua ukor o nonra koj c cn:yjy y
oky norara nr:a . aa:ak c cnoo y 5
koaka koj c cykcuo o :okor :ajaua crc:a. koa
h nojuanuo ojauuaau, anoau ouau. a c
naj y cknay ca (oc:ynuo
ua: http://www.heritagefbg.info/index/heritologija/radovi-studenata). rc:anu
aa:ak c anyj y noy o ok:oa 20ll. o jauyaa 20l2. rou
uoc ykynuo 50 noua.
1. - :
a ocuoy cnayca nr:a (http://www.f.bg.ac.rs/istorija_umetnosti/silabusi?
lDK=282l ), a y koucynaj ca uac:aura caaura ua nr:y,
a c :ra c:aaua. ra c:aaua :a a oroo ua
uka o n:aua koja c noc:anajy y oky nr:a, an a no
akarck u:c aqu:: c:yu:a. aj koak uoc o l0 noua.
: 31.
011.
!"
(:
-
. !
" # .
$ #
- .)
/
,
.

.
. - #$%& :
acno aa :a a ynyhyj ua :ry c:aaua, an u roa
ocnouo a j nouana. acno uajanyj ynyhyj ua u:ouajy kojy
:kc: ra. :or crcny, :okor ncaua roro a c cnyro :.
aur uacnoor, a :k ca au:kor :kc:a a aro kouanu
uacno. aj koak uoc o 5 noua
: 1'. (&
011.
!"
H: ,Patrimonium Sancti Georgii'
H ( /
),
( / n ). ,H'
( n Patrimonium Sancti Petri) h
, n .
3. - $ :
nc:ak: aa nc:ana ca: nka yyhr :kc:a. ury c
quu :ra, uanu ua koj joj c nc:yna, kao n
c:aaua. ao uacno, anc:ak: ro ra: cojy auy jy.
onajuo j a c y anc:ak: uay knynu nojro :ru koj
c koc: y c:aauy. aj koak uoc o l0 noua
: ). (&
011.
!"
:




(.patrimonium)

.




.
!
(

)
( " #
$ )
( !
% &"). '

,


.
:
(



'. - * :
:yk:ya aa nc:ana cxra:ck nnau yyhr :kc:a. nu:a c:yk:ya
:kc:a cac:oj c o you, aau aknynu nu. oky ox
onu:x nua :kc: ro : nonu ua no:nu koj on: rory, an u
roajy : aoju nouacnora. :yk:ya aa uar nora a
orauyjro :kc:, a nnauaro kako r yno:naaro aryru:ajy, a
ynanaro uarkor :kc:a a :kc: ynuro jacur nrnur. aj
koak uoc o l0 noua
: 1. + 011.
!"
:
o H ;
o u .
:
o H :
o ,
o F Fx ;
o F u n;
o F .
:
o K /H
.
5. - ( &,- $:
o j nocnua uajoruja :ana y oky crc:anuor aa:ka. aua
ja noyj n:xou koak nc:ana jacuo qoryncau :kc:,
akn nnor y kor j c:aua aaua :ra y kor cy ckaau ocuou
aknyn onuoc c:aaua. aua ja :kc:a, y oky oor
crc:anuor aa:ka, :ano a ra or o 5 o 7 c:aua. aj koak
uoc o l5 noua
: .. + 011. / 1. ( 01.
!"
Patrimonium Sancti Georgii
- nacrt za heritoloki ogled -
Fa, I. u,
, vterlishes Grbe, patrimonium.
B. . Kuh, !"# $%"
"!&& %$"& !&, Fu 1818, 24.
(), m. pl.
( En? B?)
H, 162
I
Modus saznanja
General Mihajlo Zivkovic, komadant Ibarske vojske u Prvom balkanskom
ratu, stojeci 22. oktobra 1912. godine pred jos uvek neoslobodenim Novim Pazarom,
nuzno je morao da se suoci sa sledecim pitanjem: da li su Durdevi stupovi manastir,
dakle, nedodirljiva svetinja, ,vekovno naslede srpskog naroda' ili vojna utvrda, dakle,
legitimni ratni cilj? S jedne strane, manastir Durdevi stupovi bili su sve ono sto je
moderna srpska drzava krenula da oslobodi - recju, projekcija nacionalne proslosti. S
druge strane, najznacajniji strateski polozaj turske vojske u borbama oko Novog
Pazara 1912, bi je stacioniran upravo medu manastirskim zidinama.
1
EIikasno
dejstvo topovske baterije sa Durdevih stupova po okolnim srpskim polozajima,
odrzavalo je generalovu dilemu konstantnom. Odluka nije bila laka, te nije mogla da
bude ni brza, pa je general Zivkovic, pored turske artiljerije, morao da istrpi i zamerke
Vrhovne komande zbog nedovoljne uspesnosti u borbi. Vrhovna komanda, naime,
nije imala dilema. Tog 22. oktobra, kako nas obavestavaju memoari Zivojina Misica,
naredeno je generalu Zivkovicu ,da pod licnom odgovornoscu, u toku sutrasnjeg
dana, mora da zauzme Novi Pazar'. Sutradan, nesto posle osam casova ujutru, srpska
baterija dejstvovala je po turskom polozaju na Durdevim stupovima, onesposobila ga i
znatno porusila manastirske zidine. To je bio poslednji dan borbe oko Novog Pazara.
24. oktobra 1912. godine srpska vojska, na celu sa generalom Mihajlom Zivkovicem,
usla je u grad.
Tako su Durdevi stupovi, ,jedan od najstarijih i najvaznijih manastira u
na'(e)u nase Crkve', kako stoji na zvanicnom sajtu Eparhije rasko-prizrenske, prvi
put usli u sastav moderne srpske drzave, dakle, vise od sedam vekova nakon svog
osnivanja, a posto su pet vekova pripadali teritoriji turske carevine.
1
O borbama za Novi Pazar u Prvom balskanskom ratu v.: E. Mh, * + %"
,-.-/0-.1-2, H H , . M. Mh, F 1969, 278; M. h, 3%45!6!
*7 + +& 4%"& $, H 13, H H 1989, 125-139.
Navedena dilema o karakteru Durdevih stupova, pred kojom se nasao general
Zivkovic, moze da nam otvori inspirativan i provokativan domen za promisljanje
ideja o pojmu o bastine. Iako se pojava ovakvog pitanja sa danasnje distance moze
uciniti sasvim jasnom i ocekivanom te shodno tome i prevazidenom - ipak, ona u
sebi, cini se, krije neka od sustinskih mesta za razumevanje pojma patrimonijuma,
posebno ako se zna da Durdevi stupovi u vreme Prvog balkanskog rata uopste nisu
manastir, odnosno, da su vec gotovo pola veka imali potpuno drugaciju Iunkciju.
Naime, od druge polovine devetanaestog veka do 1912. godine, zidine
manastira Durdevi stupovi imale su iskljucivo IortiIikacijsku namenu. Krajem
devetanaestog veka tu je stacionirana artiljerijska jedinica turske vojske, izvrseno je
bazicno prilagodavanje terena (nivelacija platoa, kaldrmisanje staza oko amplasmana
za topove), utvrdeno je vojno boraviste u tzv. kapeli kralja Dragutina, a posebno je
izgradena, juzno od kompleksa, vojnicka kuhinja sa trpezarijom.
2
Drugim recima,
Durdevi stupovi bili su strateski projektovana i razvijana - mozda ne reprezentativna,
ali ni u kom slucaju provizorna i eIemerna - turska vojna utvrda.
Imajuci takva saznanja, komanda srpske vojske nije ni mogla, na nivou ratne
strategije, da identiIikuje Durdeve stupove drugacije nego kao ratni cilj. Medutim,
dilema se ipak pojavila. Tesko proveriv glas kaze da je nisandzija, koji je imao
zadatak da dejstvuje po zidinama, rekao: ,Oprosti, sveti Dorde, ali, ako si pustio
Turke kod sebe, pusti i mene da raspalim po njima
3
. Gde je, dakle, bio izvor dileme?
Odgovor je, cini se, jednostavan: u pamcenju.
Pamcenje je element neodvojiv od bastine, koji se - poput nekih drugih cinioca
- ,na instinktivan nacin izrazava kroz vezanost za zemlju, a na prosvecen kroz
koriscenje znanja' (Chastel 1988: 13). Prvi balkanski rat je za modernu srpsku drzavu
bio zapravo rat za dobijanje svedocanstava na kojima se bazira ,nacionalno'
pamcenje. Drugim recima, to je bio rat i metaIoricno i institucionalno - za
patrimonijum, za bastinu i pamcenje, jer se bastina moze shvatiti kao nista drugo do
prisustvo pamcenja (Bulatovic 2005). Durdevi stupovi bili su metaIora porobljene
istorije, ali i trag ,zlatnog doba'. U toj simbolickoj borbi, mentalna predstava,
o8na9eno, zasnovano na pamcenju, nadjacalo je materijalne nosioce, o8na9ite(:e, i,
naizgled paradoksalno, zeljena obnova bastine zapoceta je rusenjem. (NB: Kazemo
2
J. Hh, ;5! $ $& , K 1984, 21-22. V.: . h,
!6!" %$"0$ &!"<# H H , ..., 128.
3
. Fuh, $ %! ;5!= $, H 07. 05. 2009.
,naizgled paradoksalno', jer, prosto receno, paradoksa nije bilo. Zasto? Jer nije bilo ni
obnove bastine. Ali, o tome nesto kasnije, u poglavlju III.)
Za razliku od iskljucivosti ratne situacije, u muzeoloskom kontekstu u kome
je predmet nosilac svih svojih identiteta (Maroevic 1992: 138) dilema, kojom je
zapoceta rasprava, zapravo nije pitanje na koje treba dati pravi odgovor, vec je signal
jos jednog svedocanstvenog sloja. Naime, ona otvara temu: zasto su Durdevi stupovi
podignuti na mestu koje pre prilici utvrdenju nego manastiru? Ili, drugim recima: o
cemu svedoci njihov polozaj?
U zitiju svetog Simeona, iz pera SteIana Prvovencanog, opisan je poznati sled
dogadaja vezan za nastanak manastira: Nemanju su zatocila braca i on moli svetog
Dorda da ga izbavi, a za uzvrat se obavezuju da ce u njegovu slavu podici crkvu; sveti
Dorde pomaze Nemanji, koji ce nakon toga poraziti bracu, a zastitniku podici obecani
manastir.
4
Na osnovu ovog izvora, izvedena je prica o Durdevim stupovima kao, pre
svega, simbolu pobede uz podrsku nebeskih sila. Istaknuti polozaj na vrhu kupastog
uzvisenja nekarakteristican za raske manastire svakako svedoci o narocitoj
nameni. Medutim, ovakva dispozicija ne objasnjava se samo simbolickom Iunkcijom.
Naime, zapazeno je da manastir, vrlo verovatno, pripada IortiIikacionom sistemu
Starog Rasa, odnosno, da predstavlja jedno od nekoliko odbrambenih utvrdenja koje
deIinisu stono mesto SteIana Nemanje.
5

Ako je to tako, da li se onda moze reci da odbrambena Iunkcija nije strana
patrimonijumu Durdevih stupova? Drugim recima, nije li u samu strukturu ovog
kompleksa, kao jedan od nerazdvojivih slojeva, upisana i ova, mozda neocekivana,
namena? Ako jeste, za njom nuzno slede i posledice. Da li se onda cin, bilo srpske,
bilo turske vojske u Prvom balkanskom ratu - iako bez sumnje destruktivan - moze
pojmiti i kao opravdan? Odgovor nije izvestan i mozda se moze zaobici recima
Valtera Benjamina, da nema dokumenta kulture, koji istovremeno ne bi bio i
dokument varvarstva.
6
II
Prikaz znanja
4
] Hu, >$ !% !$7 4%?!"7 !4"7 < "@!7 &!"AAA,
IV, 14.
5
J. Hh, naBA Ce(o, 14.
6
V. Benjamin, D'e:i, Beograd 1974, 82.
Vratimo se ponovo u tursko doba. Zima je. Mlada zena - ,bula', oteta
hriscanka - iscrpljena hladnocom i strahom, stoji pred zidinama Durdevih stupova i
ceka da joj dopuste da ude. Ona bezi iz harema Osman-pase. Kaluderi ne smeju da je
puste unutra bez odobrenja igumana Varnave, jer je Osman-pasa zapretio da ce, ako
monasi budu primali begunce, spaliti manastir. Vest o zeni pred zidinama stize do
igumana. Varnava je, medutim, odlucan da joj uskrati gostoprimstvo, jer ne sme da
rizikuje unistenje svetinje. Nareduje da hitno pode glasnik Osman-pasi, da ga izvesti
da je pred manastirom njegova podanica i da pasini ljudi mogu doci po nju. Konjanik
hitro krece, a bula umoljava jednog starog kaludera da je ipak odvede do igumana.
Susret bule i igumana donosi obrt. Suoceni, mlada zena i Varnava se prepoznaju: ona
je, zapravo, nekadasnja, svetovna ljubav igumanova, koji se posle njene otmice
zakaluderio. Varnava je skrhan. Hteo bi da opozove prethodnog glasnika i salje nove
izaslanike da pasi prenesu poruku da u manastiru nikakve bule nema. Ali, vec je
kasno. Telal Osman-pase stigao je pod manastirske zidine i trazi mladu zenu nazad,
ponavljajuci da ce, u suprotnom, spaliti manastir, a bratiju nabiti na kolje. Kaluderi,
brinuci za spas svetinje koju cuvaju, predaju bulu pasi. Osman-pasa, medutim, ne
brine za postojanost svojih reci. Nareduje da se manastir unisti. Crno kamenje
manastira i bele kosti kaludera su sve sto je ostalo nakon plamena.
,Da strasna lista, da strasnijeh slova / sto ih napisa pisac vekova!', zavrsava
Laza Kostic svoju pesmu Durdevi stupovi, cije je ovo size bio.
7

Manastir Durdevi stupovi prvi put je zapusteo nakon stradanja u austro-
turskom ratu 1689. godine. Manastirske gradevine su spaljene, a sa krovova je odnet
olovni pokrivac. Iako ima tragova obnove iz osamnestog veka, nije jasno da li se u
manastiru zivelo od kraja sedamnaestog veka.
8
Durdevi stupovi su tako presli u
realnog, prostorno-vremenskog okruzenja, u osetljivi realm secanja.
,Pripadajuci' secanju, Durdevi stupovi, medutim, tokom osamnaestog i
devetnostog veka, odnosno do Prvog balkanskog rata, nisu, cini se, mogli biti i
konkretno me'to 'eEan:a tj. ono sto Pjer Nora oznacava kao ,igru istorije i secanja'
(Nora 1989: 19). Zasto? Zato sto nije bilo istorije. ,Istorija' u kojoj su se nasli
Durdevi stupovi, poput one koju je pocetkom osamnestog veka, po svedocenju
dubrovackog trgovca Nikole Boskovica, zabelezio jezuitski svestenik Riciputi
(Fe(a8ione Cei mona'terii Ce((a GroBincia Ci Fa''ia Catoci Ca( 'iHnore IiJo(e
7
H. Kh, ;5! $, H, H 1989, 153-167.
8
J. Hh, naBA Ce(o, 21
Ko'JoBicL in FaHu'a) zapravo je zbirka uspomena, neproverenih i neproverivih
secanja.
9
I kasniji pomeni, poput navedene jedinice iz SrG'JoH ri:e9niJa, ostavljaju
Durdeve stupove van realnog konteksta, locirajuci ih, vukovski iskreno, negde ,u
Ercegovini? ili u Starom Vlau?'.
Durdevi stupovi smestani su tako u izmesteni, neodredeni prostorno-vremeski
kontekst, kao u slucaju pesme Laze Kostica, gde su manastir i njegova sudbina
idealna romanticarska scenograIija za tragicni size. Manastir se u ovom stadijumu ne
pojavljuje kao i'tori:'Ja Cato't, nego kao i'tori:'Ja emoci:a, koja, zapravo,
predstavlja maniIestaciju nostalgije (Bojm 2005. 35). I zaista, likovi i glasovi koje
pesnik prepoznaje u rusevinama Durdevih stupova, nisu nista dugo do simptomi
nostalgije (Ista: 30).
Sta se otuda moze zakljuciti? Izmedu ostalog, da je prikaz znanja o Durdevim
stupovima, zbog karakteristicne istorijske situacije, u jednom vremenskom periodu
bio zasnovan, gotovo iskljucivo na nostalgiji. Drugim recima, sistem vrednosti koji se
vezivao za ovaj manastir baziran je na emcionalnosti, ceznji. Ali, razvojem nacionalne
drzave, konceptualno utemeljene na ,drustvenom ugovoru koji je ujedno i
emocionalni i overen slavnom prosloscu', nostalgija je postala legitimno sredstvo, pa
i slika saznanja: ,no'to' |povratak u rodni kraj| nije tek njen izgubljeni raj, vec mesto
zrtve i slave, mesto stradanja u proslosti', te zahvaljujci nostalgiji ,proslost vise nije
bila nepoznata ili nesaznatljiva proslost je postala naslede' (Ista: 48; D. Poulot
1988: 44).
Tako je uspostavljena relacija izmedu nostalgije i nasleda, odnosno, no'to'a
,povrtaka u rodni kraj' i Gatrimoniuma ,mesta de se ko rodio', kako bi to rekao
Vuk. Iz ove etimoloske pretpostavke, sledi da je u sam pojam nostalgije upisan pojam
patrimonijuma, odnosno, bastine. A to bi dalje znacilo da bastina nuzno u svoj sistem
vrednosti, koji je istorijski baziran na pravno-institucionalnim postulatima, ukljucuje i
emocionalne i iracionalne elemente.
III
Upravljanje pamcenjem
Nomen est omen. Dakle, kako su Durdevi stupovi dobili ime?
9
Upor.: F. x, $@ !M6 *%! N@M, M 32, F 1930, 90-94; M.
Hh, O4"" *% N@M @! $"!, HVM 8, H 1972, 225-261.
,V . ,
, n u , . K
: w dvaa stlqpa. V II
. , v Gewrgijevskihq Stlqpovih vq
Rase. H , n h,
n, h ,
, , n
.'
10
Do nedavno, kolokvijalni naziv manastira Durdevi stupovi, najcesci medu
onima koji su ga dozivljavali kao deo svoga nasleda, bio je sveden samo na prvu rec,
tj. - ,Durdevi' (npr. ,Idem na Durdeve / Idem do Durdevih / Sedim na Durdevim...').
Od pre desetak godina, dakle, od pocetka obnove manastira i njegovog bratstva,
kolokvijalni naziv prihvacen u sirem ,javnom diskursu' glasi ,Stupovi'. Kako i
zasto je preden ovaj put, od Durdevih do Stupova i o cemu on svedoci?
Od 1960. godine otpocela su sistematska istrazivanja Durdevih stupova, uz
postepene konzervatorske i restauratorske radove, pod strucnim vodstvom arhitekta
Jovana Neskovica. Medutim, tek krajem dvadesetog i pocetkom dvadeset prvog veka,
otpocela je obnova, ili preciznije receno izgradnja Durdevih stupova. Izgradnju je
pratila snazna medijska podrska, koncipirana u skladu sa nacelima marketinskog
oglasavanja, te je osmisljen i prigodni multimedijalni dizajn ,proizvoda' i u
advertajzingu neizbezni slogan. Parola gradnje, dakle, glasi: PQnoBimo 'eQe R
GoCiHnimo StuGoBe. Kao jedan od eIekata ove akcije, doslo je i do promocije novog
kolokvijalnog naziva manastira, koji je sada sa reci ,Durdevi' presao na drugu rec i
glasi: ,Stupovi'. Tako je topli, patinirani prisvojni pridev porazen u duelu sa
marketinski proizvedenom zbirnom (kolektivnom) imenicom.
Mehanizam mota PQnoBimo 'eQe R GoCiHnimo StuGoBe, strukturalno je
istovetan sa geslom gradnje hrama Sv. Save na Vracaru, koji je glasio: Si HraCimo
Lram# Lram HraCi na', te otuda nuzno i sa retorikom radne akcije Brcko-Banovici: Si
HraCimo GruHu# GruHa HraCi na'.
11
Iako je ideoloski kontekst razlicit, Iunkcija i ciljna
grupa ovih poruka je ista. Radi se o necemu u sta treba ukljuciti kolektivit, takozvanu
,mi'-Iormu (Kuljic 2006: 156), a koja stupa u jedan speciIican rekurzivni proces. U
ovom slucaju, u proces obnove. I upravo je rec ,obnova' izvor nesporazuma, jer se, u
10
J. Hh, naBA Ce(o, 24.
11
Upor.: M. Prodanovic, Stari:i i (eGTi KeoHraC, Beograd 2004, 67.
sustini, ne radi ni o kakvoj obnovi, restauraciji ili ozivljavanju. Po sredi je inoBaci:a
putem koriscenja elemenata, stvarne ili imaginativne, istorijske proslosti (Hobsbaum
2004, 29). Durdevi stupovi ne mogu ,zasjati u starom ruhu', jer tog ruha nema. Oni
se mogu ponovo izgraditi, ali kao, u sustini, nova gradevina na ostacima stare.
Drugim recima, stari ,Durdevi' se ne mogu obnoviti, jedino se mogu podici novi
,Stupovi'.
Izgradnja manastira se obavlja na osnovu idealne rekonstrukcije proIesora
Neskovica, koja, medutim - i po misljenju samog autora - kao autenticna moze da
postoji samo na nivou makete. Otuda insitiranje na principu ,originalne obnove
starog' nuzno dovodi do stvaranja simulakruma koji deluje u suprotnosti sa
patrimonijumom. (Ili do nonsensa, poput ovde navedenog: ,Tada je |2000.| otac Petar
kao iguman-staresina manastira sa dva monaha, a sve uz blagoslov episkopa Artemija,
Go9eo nanoBo Ca 8iCa UVWA HoCina 'tari JonaJ i trGe8ari:uAAA'
12
) Simulacioni procesi,
ciji je krajnji proizvod simulakrum, izvrcuci eticke i memorijske kodove, razgraduju
integritet bastine, i na taj nacin sustinski ugrozavaju njeno postojanje, buduci da je
celovitost bastinski 'ine Xua non. Konacno, suprostavljenost simulakruma i
patrimonijuma postaje jasna ako se - imajuci na umu slogan izgradnje manastira -
zapitamo: Yo 'mo mi# aJo :e Groi8BoC naTe oQnoBe 'imu(aci:aZ
Literatura:
S. Bojm, KuCuEno't no'ta(Hi:e, Beograd 2005.
. Fh, N@$"$ % "!46, Ku 11, 2005, 7-20.
. Fh, N@$" QranC % &! !"& ?!!,
2-3, Beograd 2004, 137-148.
A. Chastel, Po:am QaTtine, Pogledi 3-4, Split 1988, 1-13.
E. Hobsbaum, Smi'ao GroT(o'ti, O istoriji, Beograd 2004, 22-36.
T. Kuljic, Yu(tura 'eEan:a: teori:'Ja oQ:aTn:en:a uGotreQe GroT(o'ti, Beograd 2006.
I. Maroevic, [BoC u mu8eo(oHi:u, Zagreb 1992.
P. Nora, Ket\een Semor] anC ^i'tor]: _e' _ieu` Ce Samoire# Representations, No. 26,
Special Issue: Memor and Counter-Memor, (Spring, 1989), 7-24.
D. Poulot, R. rigle, bLe KirtL oc ^eritaHe: d(e moment eui8otd, OIord Art Journal, Vol.
11, No. 2. (1988), 40-56.
01(2( &,-:
12
R. Erceg, PQnoBimo 'eQe# GoCiHnimo StuGoBef, Glas javnosti, 22. 01. 2008.(kurziv M. P.)
ouanua ja :kc:a uj nr: oorouur crc:anuor aa.
nak, a ykaan ua ank koj rory uac:a: rqy au kouanu
j :kc:a a ycn ay:ock n yunk u:uj kouanuy
jy :kc:a nyc:oahro kouanuor jor uaur nra.
kc: j ojanu y naconcy , 2, 20l0. rou, oc:ynau j
ua:
http://www.sintezis.org/wp-content/uploads/20ll/03/Patrimonium-Sancti-Georgii.pdf3
nau onah,
Uputsvo za pisanje i predaju radova
Tekst se predaje u .doc Iormatu (ord). Raspravni tekst pise sa Iontom velicine 12,
razmak 1.5, a Iusnote Iontom velicine 10, razmak 1. Sve margine su 25,4 mm.
U gornjem levom uglu prve strane rada navesti: ime studenta, broj indeksa, naziv
predmeta, naziv zadatka: naslov i datum predaje.

Primer:
Ivana Ivanovic, iu10/34
Heritologija
Zadatak 1: Predlog teme istrazivanja
27.10. 2011.

Radove slati na e-mail: heritologija2011@gmail.com
Subject: ImePrezimebrojindeksanazivzadatka
Primer: IvanaIvanoviciu10/34zadatak1

Rad poslati u prilogu (atachment) kao ord-dokument (.doc);
naziv dokumeta: ImePrezimebrojindeksanazivzadatka.doc
Primer: IvanaIvanoviciu10/34zadatak1.doc
ok:oa 20ll.