БАРОК У СЛИКАРСТВУ

Барок или бароко (порт. pérola barroca – перла неправилног облика) је умјетничко-
културни период, који је владао у Европи између година 1600. и 1750. Настао је у Италији
и проширио се по цијелој Европи и њеним колонијама.
То је последњи велики европски стил који се развио из умјетности високе ренесансе и
маниризма. Као умјетнички стил, барок је углавном био развијен у оквирима
западноевропског културног простора, али с том разликом што није имао општи и
заједнички карактер који је био особен за предходне умјетничке епохе.
У барокном сликарству су карактеристичне јаке боје, снажни свјетлосни контрасти и
илузија дубоког простора која се добија примјеном радикалних перспективних рјешења.
Тематски преовлађују сакралне и митолошке композиције у којим се преплићу религиозно
патетични занос и сензуалност нагих актова. Пејзажи и мртве природе постају самосталне
сликарске теме, а у неким се графикама постиже савршенство ликовног израза.
Оно што одликује барок у сликарству јесте асиметрија и динамика исказана дијагоналним
правцима у оквиру композиције, вијугавим и лучним линијама, преплетима и
прожимањима мноштва маса и облика.

Барок у Италији
Каравађо
Бахус (слика)
Композиција уводи елемент пробијања у простор посматрача - рука пружа вино ка
посматрачу нудећи га пићем. Полунага божанска фигура испред богате корпе са воћем -
алаудира на богатство земаљског живота. Умјеће сликарства приказује на сликању
стакленог крчага. У вину које подрхтава правеци концентрицне кругове у цаси огледа се
сва Каравађова виртуозност при репродуковању стварности.
Медуза (слика)
Крузна композиција са мотивом одсецене главе и вриска који це се понављати као нека
врста сталне анксиозности у Каравадјовом зивоту. медуза је представљена са устима
отвореним у тренутку непосредно пред смрт, у кристализованој пози класичне маске.
 Барок у Холандији
Питер Пол Рубенс
Највећи представник фландријске барокне уметности XVII века био је Питер Паул Рубенс.
Рубенс је уметничко образовање стекао током вишегодишњег нборавка у Италији. По
повратку у Антверпен (Холандија) насликао је за Антверпенску катедралу олтарски
триптих (троделну слику) Подизање крста. Порд поменуте слике Рубенс је урадио већи
број портрета и ликовних композиција са мотивима из Христовог живота, а савршенство
које је постигао у техници уљаног сликарства до данас је остало недостижно.
Подизање крста (слика) - Слика супротстваља сурову снагу убица с Христовом
просвећеном духовношћу. Док они гурају и вуку не би ли подигли крст, Крст се лакоћом
уздиже према Небу, успркос видљивој боли од трнове круне на глави и ексера у шакама и
стопалима. Његово тијело је најосвјетљенији дио слике, чиме нас сликар подсјећа на
његов синоним као “Свјетла свијета”.

Рембрант ван Рајн

У протестантској и грађанској Холандији, ослобођени стеге цркве и племства, сликари су
радили мотиве пејзажа и људи из своје друштвене околине. Највећи број наруџбина стизао
је од различитих удружења и братстава, тако да су честе теме холанских сликара биле
портрети – појединачни и групни. Један од најзначајнијих портретиста и сликара уопште
био је Рембрант ван Рајн, који је између осталих урадио портрет Човек са златним
шлемом, и чувене групне портрете Ноћна стража и Час анатомије доктора Тулпа.
Рембрант је насликао много историјских слика, портрета и бакрописа. Славан је по својим
приказима унутрашње личности и отркивању патоса појединог призора или тренутка.
Дела су му позната по дирљивости.

Човјек са златним шљемом (слика) - Човјек са златним шљемом, показује мало

искошену бисту човјека са шљемом и перјаницом на глави. Попрсје фигуре и позадина су
у пуној тами, лице у полу сјенци, а само метални шљем са богатим орнаментима
бљештаво сија. Једна тачка свјетлости на рамену човјека, која се као кап воде распрсла у
тачкице, сија још јаче, јер је мала мрља у простору таме.
Ноћна стража (слика) - Са својих 17 личности које би требало да буду портрети, слика
представља чету капетана Франса Банинга Кока пред одлазак на стрелиште. Личности су
приказане у богатим костимима распоређене у четири групе. Неке личности стоје, друге
ходају, једна лупа у добош, друга пуни пушку, једна девојчица са кесом о појасу и петлом
трчи међу ноге тих људи, неке личности са гестовима хориста машу заставом, подижу
копља, један човек некако неодређено показује нешто кажипрстом, неке личности
једноставно позирају, као пред штафелајем.
Главну улогу у овој монументалној слици Рембрант даје својој грандиозној визији светло-
тамног. Сличност, смисао, реалност се потчињава овом основном постулату. На слици је
наглашена имагинарна, драматична атмосфера светло-тамног и виртуозно остварен
барокни покрет и осветљење. Рембрант је виртуозно насликао величанствени сјај метала,
лепршавост тканина, разне елементе опреме, па чак и фацијалне експресије, и сам покрет
под збуњујућим зрацима светлости.

Час анатомије доктора тулпа (слика) - На слици је др Николас Тулп, који објашњава
мускулатуру руке присутним медицинским стручњацима. Натуралистички осветљени леш
и доктор Николас Тулп су у центру пажње. Доктор Тулп стоји са десне стране, и једина је
фигура која носи шешир. Он држи маказе у руци и објашњава тетиве на одсеченој руци
леша. Са друге стране стоји група која пажљиво и чак можда са претерано напрегнутом
пажњом слуша његово излагање и посматра сецирање леша. У доњем десном углу налази
се отворен огромни приручник из анатомије.

Барок у Француској и Шпанији

Анотан Вато
Главни представник француског барокног сликарстава био је Антоан Вато, који је
инспирисан Рубенсовим сликама из живота Марије Медичи, али и франсцуском и
италијанском комедијом, на својим сликама дочарао зачарани свет, прерушен у
позоришни костим и декор. Међу препознатљиве Ватоове слике спадају Пјер (на којој је
приказн један од ликова из Комедије дел Арте) и Ходочашће на Китеру.
Други значајни представник француског барокног сликарства је Жан-Онор Фрагонар,
који је попут слике Љуљашка, приказивао теме доколице и забаве, интиме и скривеног
еротицизма.

Шпанија - Преко јужне Италије и Сицилије Каравађов стил сликања, тенеброзо, доспео је
и до Шпаније, а нарочито је имао утицај на сликаре у Севиљи. У Севиљи је тада почео да
слика и Дијего Веласкез, који прешавши у Мадрид постаје дворски сликар краља Филипа
IV. Веласкезово стваралаштво било је прожето шпанским сликарским реализмом
комбинованим са Каравађовим натурализмом. Његове слике приказују људе из народа са
мртвом природом и изразитим контрастом свето-тамног, које дочарава меко обликованим
бојеним мрљама. Једна од значајнијих Веласкезових ликовних достигнућа је слика Младе
племкиње, на којој је у позадини слике насликао себе са четкицом у руци.
Младе племкиње (слика) - Слика Младе племкиње је један на око неаранжирани, групни
портрет који приказује сцену из дворског живота. Веласкез је насликао призор који се
види у његовом атељеу док ради дворски портрет. Сам сликар је иза једног огромног
платна на штафелају, очигледно платна које треба да буде баш ова слика. У огледалу
постављеном у дну атељеа одражавају се ликови краља и краљице који иако позирају
остају изван слике. Централна фигура слике је инфанткиња Маргарита која је приказана у
заустављеном кретању, да би поздравила краља и краљицу. Поред мале инфанткиње коју
забављају две менине да би остала мирна у својој пози, насликани су кепец, који ногом
задиркује огромног, здепастог пса и жена-патуљак. У позадини се отварају врата која
осветљавају простор, кроз њих улази један човек.