ФИЛОЛОШКО-УМЕТНИЧКИ ФАКУЛТЕТ

УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ

ХОЛАНДСКО СЛИКАРСТВО XVII ВЕКА

Апстракт: У овом семинарском ћемо се бавити холандским сликарством XVII века, тј. „златним
веком холандске културе“. Прво ћемо се позабавити историјским контекстима који су имали значајан утицај
на уметност, а посебно на сликарство овог периода. После општег упознавања са холандским сликарством
XVII века, упознаћемо се и са неким сликарима појединачно, како би смо још боље разумели материју.

Милица Чанић, III година студија, графички дизајн

Крагујевац, март 2020.

1
 Садржај

1. УВОД..............................................................................................................3

2. Франц Халс....................................................................................................4

3. Јан Ван Гојен..................................................................................................6

4. Јакоб Ван Ројсдал..........................................................................................7

5. Паулус Потер...............................................................................................10

2
 УВОД

У XVII веку Холандија постаје независна република тако што се ослободила од

шпанске доминације, и тада постаје моћна европска сила. У овом периоду долази до
развоја културе. Долази до распадања феудалних односа, а самим тим и до јачања
грађанског друштва. Независна република Холандија је имала веома развијену и
организовану колонијалну трговину, флоту и бродограднју. Поред тога имали су и
напредну земљорадњу. Буран економски напредак у овој земљи прати и развој природних
наука, првенствено на пољима географије, физике, и медицине, а Лајденски универзитет је
био значајно средиште.
Калвинизам, потестантска религија, полако потискује католочанство и своди улогу
цркве на периферни друштвени чинилац, без неког већег и значајнијег утицаја.
Највеће вредности холандске културе су остварене на пољу уметности, нарочито у
области сликарства. На тлу Холандије се формирају уметности које почивају на темељима
вековних традиција старе низоземске. Негује се сликарство слоно реализму, које је
окренуто човеку и његовом овоземаљском животу. Из њега извире изванредна снага и
виталност.
Одлучујући утицај на развој холандског сликарства има одсуство богате
аристократије и економски моћне цркве. Главна клијентела холандских сликара долазила
је из грађанског, бирократског сталежа, а не црква пошто протестантска црква не допушта
унутрашњу сликарску декорацију. Самим тим слике су наручиване за сопствене потребе
грађанства, тј. за декорацију својих скромних станова и јавних просторија. Због тога
слике овог периода немају велики формат, а самим тим ни монументални карактер, а
највећи допринос холандске уметности се огледао у штафелајном сликарству.
Главни преокупација холандских сликара су били човек и природа, сцене из
свакодневног живота грађана, такозване жанр сцене, и портрети, док у исто време
историјске теме постају занемарене готово у потпуности.
Једна од значајних карактеристика холандског сликарства је у специјализацији
уметнника само за један род сликарства, као што су жанр сцене, портрети, пејзажи, или
мртва природа. Чак и у оквиру ових видова сликарства било је специјализације само за
одређени део тог рода сликарства. На пример, неки пејзажисти су сликали само
равничарске пределе, док су други сликали само морску обалу, а трећи шумске мотиве.
Занимање за сликарство у овом периоду било је масовно, што подразумева и
велики број људи којима је сликарски позив био веома привлачан. Неки историчари
сматрају да је у то време у Холандији било негде око две хиљаде сликара! Због тога неки
сликари нису могли да живе сикључиво од сликарства, већ су се углавном бавили и неким
споредним занимањима.

3
 Франц Халс (1580 – 1666)

 Живот
Франц Халс је био ученик Карела Ван Мандера, али се насупрот томе код њега не
видид значајан утицај Меандериног стила сликања. Његова најранија дела се појављују
1611. године, али тек од 1616. године, са делом Банкет официра друштва Светог Ђорђа,
његова дела постају позната ширим масама. Он се определио за жанр портрета. Најбоње је
знан по својим појединачним портретима богатих грађана, али и по групним портретима
официра. У једном периоду његов фокус се свео на двојне портрете, углавном младенаца,
сликаних на различитим платнима, мушкарцем са леве стране и жене са десне. Једини
изузетак је Дупли портрет Иска Маса и његове жене где их је представио на истом
платну.
Поред сликарства, он је радио као рестауратор и препродавац уметнина. Иако су
његова дела била у потражњи током његовог живота, имао је финансијске потешкоће.

 Уметничко стваралаштво
Франц Халс је био барокни сликар, и представник Харлемске сликарске школе.
Његова дела одишу правим реализмоми и на њима се види слободан приступ. На његовим
делима фокус је на психолошком карактеру, сви портрети су сликани на другачији начин.
Карактер је ухваћен кроз разне позе и фацијалне екппресије, чиме се постиже
препознатљивост. На његовим делима нема идеализације.
Портрете је волео да представља под дневним слетлом и са сребрнастим одсјајем.
Он је интуитивно представљао моменте из живота субјекта слике, а за то користио
деликатну палету боја и мајсторство представљања карактера. Био је веома вешт у томе,
тако да је са неколико потеза четке, светлом и сенком, и густим наносом боје могао да
прикаже и моделује карактер особе. Сликао је слободно и брзопотезно – ал прмо.
Његов стил се мењао током живота. У почетку његове слике одишу живим бојама,
радошћу, рађене су са доста детаља, сви субјекти на слици су представљени у различитом
духу. У каснијем периоду палета боја постаје рестриктивнија, са мање тонова, његове
слике делују монохромно. На њима доминира једна боја, потези четке постају слободнији,
занемарује фине детаље, који постају споредни, а главна ствар је целокупна импресија
слике. Субјекти на сликама изгледају смиреније, сви имају сличне изразе лица,
представљени су са смиреним и достојанственим држањем.
Када говоримо о техници, слике изгледају као да су у једном потезу насликане на
платну, али то није случај. Халс углавном слика без подцртавања и подслика, док понекад
користи веома благ цртеж кредом, или бојом на постојећој сивој или розе подлози. Када
подсликава корисит густ нанос боје, што се најболје види ан неким његовим каснијим
радовима. Због таквог начина сликања његови радови понекад делују незавршено, иако то

4
није случај. Он је имитирао виталнос субјекта користећи линије, велике површине једне
боје, размазујући боју, и не удубљујући се превише у детаље.
Сматра се да је велики број Халсових дела изгубљен.

 Дела

Банкет официра друштва Светог Ђорђа је прва од неколико великих групхин

портрета насликаних за официрско друштво Светог Ђорђа.
И сам Халс је служио у овом друштву, тако да је добро познавао те људе, пошто је
имао доста времена да их посматра. На слици је успео да прикаже политичку позицију
сваког појединца, али и појединачни карактер сваког од њих. Сви су приказани реално,
без идеализације. Сва лица имају другачију експресију, фигуре су у међусобној
интеракцији, оне разговарају. Приказана је и илузија дубине простора, тако да ова група
не изгледа претрпано. На слици имамо светао и разноврстан колорит, има детаља.
Иако је слика групни портрет, Халс је на њој успео да се покаже и као добар
пејзажиста, али и као добар познавалац мртве природе.
Насмејани каваљер је појединачни портрет непознатог човека за кога
сепредпоставља да је био или човек из војске или неки привремени официр, на плошној
сивој позадини.
Композиција је живахна и спонтана, није у потпуности статична. Портрет је сликан
из благе жабље перспективе и у покрету што омогућава бољи приказ одеће, тј. раскошних
извезених рукава кошуље. Човек на слици има благ осмех који је још појачан и његовим
брковима. Његов поглед је насликан тако да гледа право испред себе, што даје утисак као
да нас прати погледом, а томе је још допринео и благ окрет бна страну који је приказан на
слици.
Циганка представља студију фацијалне експресије и неуобичајене одеће за то
време, што се огледа у великом деколтеу који није био карактеристична појава овог
времена.
Циганка је насликана скоро у пуном профилу са погледом у страну и осмехом на
лицу. Она је у покрету, није статична. Колорит је светао и топао, на слици преовлађују
жућкасти тонови. Сликано је брзо, експресивно, виде се потези четке, што даје живост
слици.
Групхи портрет управитељица дома стараца у Харлему је Халсово последње
дело настало 1664. године. Дело је насликао из захвалности што су га примили у дом.
На слици се налазе управитељице и једна слушкиња у тмурном ентеријеру.
Колорит је веома таман, слика је готово монохромна, имамо јаке контрасте између таме и
светлих лива и крагни које из ње избијају. Сликано је веома слободно, слободним

5
потезима четке, без много детаља. Фигуре су у мирном ставу, без много покрета,
приказане реално. Фацијалне експресије су сведене на миниму. Приказана је психолошка
анализа субјеката на слици. Целокупан утисак слике делује сабласно, старице подсећају на
смрт.

Јан Ван Гојен (1596 – 1656)

 Живот
Јан Ван Гојен је рођен у Лајдену, а крај живота проводи у Хагу. Он је био ученик
Есаиса Ван дер Велдеа у Харлему, а поред њега, на његово сликарство знатно утиче и
Рембрант. Био је један од најистакнутијих пејзажиста тог времена.
Веома продуктиван уметник тог времена, али његове слике ретко су достизале
високе цене на тржишту. Он то компензује великим бројем слика и цртежа које је оставио
иза себе. Прецизније говоримо о око 1200 слика и преко 1000 цретжа. Такође своје радове
слика са танким слојем боје, лимитираном палетом боја које нису скупе. Слика брзо што
му омогућава да направи велики број радова за кратко време. И поред свега тога он трага
и за другим начином зараде, а то постиже радећи као препродавац уметнина и аукционер,
али и као продавац некретнина. Међутим, он је ипак запао у огромне дугове, што га је
напослетку натерало да прода своју колекцију слика и цртежа и да се пресели у мању
кућу.

 Уметничко стваралаштво
Јан Ван Гојен се определио за сликање пејзажа, и у томе је био један од анјбоњих
уметника тог времена, апоред тога имао је и веома добро око за сликање сцена из
свакодневног живота. Што се његовог опуса тиче, ту можемо видети да преовладавају
пејзажи великог броја канала који се налазе око града Хага, али и многох околних села и
градића.
За своје слике угланом је прво користио потпору од танког храстовог дрвета, а
затим би тај панел неколико пута танко премазао животињским туткалом. Наког тога целу
површину покрива танким слојем белог олова, које му служи као база, коју је касније
бојио светло браон бојом.
Касније је на ту подлогу наносио светлу скицу мастилом веома брзо, без много
детаља. Док је сликао, за прецизније преношење се ослањао на детаљну скицу коју је
искицирао током боравка у природи.
Своје пределе слика на веома поетичан начин, и њима преноси тиху и ненаметљиву
лепоту. Слика у веома танком слоју боје. На неклим деловима слика може се чак назрети и
првобитан цртеж који се налази испод. Тамни делови слике углавном су сликани у веома

6
танком слоју, што слици даје неку дубину, такође на том делу нема јаког одсјаја од боје
посшто је светлост апсорбована, што доприноси целокупном утиску слике. А што се
најсветлијих делова слике тиче, они су сликани на потпуно другачији начин, густим
наносима боје које меша са малом количином белог олова, чиме постиже да тај део слике
одбија светлост која пада на њу и одбија је право до посматрача. Поред тога и палета боја
које користи је веома веродостојна и има изглед као да су боје узете директно из природе
и пренете на платно. Оваквим начином сликања постигнут је реалистичан ефекат и
тродимензионалност простора.

 Дела
Предео са два храста је предео на некој пољани са два храста који су глани
субјекти ове композиције. Поред њих имамо и приказе жанр сцене које овде представљају
споредне делове слике. Тмурно небо на овој слици такође заузима велики део готово две
трећине слике. Колорит је неутралан, који се састоји од земљаних тонова и сивкастих
тонова коришћених за осликавање неба. Светли делови слике који се виде у акцентима као
да емитују светлост, што доприноси реалистичности сцене и тродимензионалности.
Предео из околине Дортрехта је приказ неког од канала из те околине. У
позадини се осликава и силуета града. На каналу се налази и велики број бродића и чамаца
пуних људи који обављају свој посао. И код ове композиције небо заузима велики простор
од готово две трећине. На овој слици небо ј плаво са облацима. Слика је насликана
светлим натуралним колоритом, благим прелазима, реалистично.
Предео са фарме на обали мора је предео који има дијагоналну композицију.
Колорит је светао, и слици даје поетичну ноту. Као и код осталих његових дела, као
споредни делови слике видимо жанр сцене фармера. Небо је осликано пастелним дугиним
бојама, које дају посебну ноту овој слици, донекле мистичну.

Јакоб Ван Ројсдал (1629 – 1682)

 Живот
Јакоб Ван Ројсдал је рођен у породици пејзажиста, а занат је учио од оца и ујака. А
на његов рад највећи утицај су имали пејзажисти тог вемена. Касније се преселио у
Амстердам, у коме је остао до краја живота.
Поред тога што је био пејзажиста, био је и доктор, тј. хирург. Имао је веома
комфоран живот.
За неког ко се бавио сликањем пејзажа веома мало је путовао. Међутим његови
пејзажи приказују неки особен однос према природи, они су прожети необичном

7
драматичношћу и особеним осећањем према променама у природи. На њима се препознаје
нека суптилна психологија и људско осећање природе. Његова дела су се продавала по
дупло већој цени од дела његових савременика. У то време он је био седми по реду у
Холандији, када се радило о цени лика, док је Рембрант заузео прво место.

 Уметничко стваралаштво
У раним годинама његовог стваралаштва, док је живео у Харлему, његова дела су
била окарактерисана једноставним мотивима и пажљивим тумачењем природе. Неки од
главних мотива који се могу видети на делима из овог периода су дине и шуме, на којима
се препознаје атмосферски ефекат.
Он је сликао густим наносом боје који је доприносио квалитету целе слике. Таквим
начином сликања такође је и допринет утисак реалности и тродимензионалности, што се
најбоље огледа на деловима слике где кроз грање продире светлост. Са великом
прецизношћу је сликао дрвеће, да и дан данас ботаничари могу тачно да препознају које је
дрво у питању.
Скице из овог периода осликавају мотиве који ће се прожимати кроз цело његово
стваралаштво. Заједничке особине које се јављају код свих његових дела су осећај
пространости и прозирности, и ваздушна атмосфера која је добијена на готово
поинталистички начин кредом.
Због непознатих разлога, Ројсдал је 1653. године готово у потпуности престао да
датира своје радове.
Из овог периода такође потичу сви његови бакрописи. Не зна се од кога је научио
овај занат, пошто нико из његове породице, ни савременика се није бавио овим занатом.
Ројсдал се на путовању до Немачке сусрео са воденицама, које од тада постају
главни мотиви његових пејзажа. Он је први почиње да се бави мотивом воденица. Поред
тога још један од мотива који му окупира пажњу су и рушевине замка Егмонт, који се на
наким делима као што је Јеврејско гробље јавља у позадини. На тим делима се види сукоб
природе и урбане средине која је затрпана дрвећем и жбуњем.
По повратку из Немачке његова дела добијају херојски карактер. Форме постају
веће и доминантније на сликама. Главни мотив на сликама је предтављао замак Бентхајм,
кога је увек сликао на узвишењу. На тим сликама он је константно мењао окружење у
коме се замак налази.
Следећа фаза његовог стваралаштва је сликање скандинавских предела, међутим не
постоји ни један доказ који нам говори да је Ројсдал икада путовао у Скандинавију. Сва
дела овог периода су базирана на претходним, али и поред тога предели су веома
уверљиво и реалистично приказани. Главни мотиви скандинавских предела су водопади,
велике јелке, планине, велике стене, и бујице река.

8
 После скандинавске фазе почиње да слика обалске призоре и морске пејзаже, али и
поред тога као главни мотиви и даље остају шуме. На неким од најдраматичнијих морских
приказа палета боја је сведена на црну, белу, плаву, и понегде браон боју која се може
видети само у акцентима.
Током каснијег периода почиње да слика планинске пределе. И у овом периоду
његови мотиви постају многобројни и разноврсни. Од тринаест идентификованих тема
златног периода, Ројсдаловим делима припада дванаест тема.
У овом периоду појављују се и панорамски пејзажи Харлема, на којима доминира
црква Сент Браво, и панорамски пејзажи Амстердама, који су веома ретки с обзиром на то
да је Ројсдал тамо провео 25 година свог живота. На овим пејзажима доминира небо које
заузима две трећине слике.

 Дела
Јеврејско гробље је предео на коме је приказ гробља у првом плану, које је обрасло
дрвећем и жбуњем. Контраст природе и урбане средине, где природа временом побеђује.
У другом плану виде се рушевине замка, које заузимају највећи део слике. Колорит
је таман. Дрвеће које се налази у првом плану је насликано веома реално, са великим
бројем детаља и даје динамику слици. Цело дело је прожето драматиком.
Предео са водопадом је једна од највећих Ројсдалових слика, богате композиције.
Насликана веома реалистично, са богатим и светлим колоритом. Цела слика је прожета
атмосферским утиском. Највећи део слике заузима река с водопадом и дрво на обали те
реке. Приказ предвечерja, са сунцем које пада на стене и шуму и прожима их променама
које се константно дешавају у природи.
Као споредне фигуре видимо неколико људи на обали и силуету града у позадини.
Предео са ветрењачом је предео који се налази недалеко од Ултрехта, којим
доминира воденица на обали реке. На реци се уочавају и два чамац, а на обали видимо
групу жена. На слици имамо контраст светла и таме, које заједно са концентрацијом маса
и слободног простора дају утисак живости и реалности. Пажња која је посвећена
детаљима је на завидном нивоу. Цела слика је тмурна и прожета суморним осећањем
невремена које се приближава.
Околина Харлема представља приказ панораме Харлема. У првом плану видимо
мочвару око које се налази дрвеће. Приказан је и пут који креће одатле и преко брежуљака
води до града. У позадини се види и силуета града, којом доминира црква Сент Браво.
Други и већи део слике, тачније две трећине заузима небо на коме су велике масе
облака који бацају сенку на град, и корз које продиру зраци сунца који обасјавају делове
града.
Колорит је богат. Имамо контраст између светлог неба и тамнијег дела пејзажа.

9
 Обала код Егмонд-ан-Зеа представља део обале која је насликана веома
димамично заједно са узбурканим морем. Има доста динамичних линија у том делу слике.
На обали се налазе људи, а на мору имамо и једрилице у позадини. Цела слика је у
покрету. Небо које заузима већи део слике такође је прожето динамиком. Тмурни облаци
се надвијају над обалом. Слика има суморно осећање узбурканости.
Колорит је претежно тамнији, са акцентима светлости у појединим деловима.

Паулус Потер (1625 – 1654)

 Живот
Паулус Потер се као дете преселио у Амстердам у коме је и учио уметност код свог
оца Питера Потера. Касније се сели у Хаг, где упознаје своју жену. Преко љеговог таста
упознаје елиту Холандког друштва, од којих му неки постају клијенти.

 Уметничко стваралаштво
Паулус Потер је најистакнутији анималиста у холандксом сликарству XVII века.
Његова дела су прожета израитим реализмом и веома солидном технком. У почетку
животиње су се на пејзажима налазиле у даљини само као детаљи, али како време протиче
оне постају главни мотиви Потерових слика, док су пејзажи редуковани на нужне
амбијенталне детаље.

 Дела
Млади бик је слика готово природних пропорција, која пркоси хијерархији
жанрова слика третманом животиња који подсећа на третман сликања хероја. Због великог
формата има доста места за веома реалистично насликане детаље, као што су мушице које
лете око животиња.
Првобитна слика се састојала само од приказа младог бика, али је Потер касније на
њу додавао делове других платна како би повећао композицију. На тим новим панелима
имамо приказане и дуге животиње, краву и овце. Поред тога иза дрвета видимо и пастира
који их надгледа. У позадини се назире и силуета села.
У Холандији бик је представљао симбол просперитета, који су до тада били
запостављени у уметности, иако су поред коња били једне од најприказиванијих
животиња у холандској уметности.

10
 Литература

Х. В. Џенсон – „Историја уметности“

К. Аткинс – „Препознатљиви стил Франца Халса: Слике, субјективност, и маркет у раном
модернизму, 2011, Амстердам
Р. Х. Виленски – „Увод у холандску уметност“, 1929, Стоукс, Енглеска
https://www.frans-hals.org/

https://www.youtube.com/watch?v=u-Qoko2-Rfw

https://www.youtube.com/watch?v=OKKGGwvy3eg

11