Lepi moj dane s dušom elegije

Kad od Bića senka biva predelima

Lutam u suzama strah me obuzima

Zvezdani uticaj nada mnom – ko da ih suzbije (!)

Neizdvojen pojavom još niko nije otkrio sebe, svete, u tvojim prizorima

Vrati mi dan ako ga negde još ima

Zemljo ponovo nepoznata kad u lobanji legu se

zmije.

Poređane glave u zaboravljenom vremenu

Sa uzaludnim mislima i poslednjim rečima

Slute svoj lik u mutnome kamenu.

Tražim te u vetru ako te još ima

Izgovorena reči za svetove pale

Tražim početak sjaj i sate stale.

Branko Miljković