6/15/2020 OneNote

Notebooks
Citati 
Beležnica korisnika… 15. maj 2015. 15:13

Sedmi pecat
Vino se zivota prosu i sam talog i mulj 
More Notebooks Pod svodom osta da se razmece 
 
Notebook Poezija je dusa izlivena u formu 
 
Like swimmers in a shadow dream who didn't need to breath 
 
The night is a combination of poetry and chaos, fear and peace 
 
Which way to go? 
I don't know,  
For this world of dark and gloom 
One of them leads to your doom. 
 
We hold clouds in our mouth 
and imagine God in our breath. 
 
Тада би свет утонуо у плавpичасти, мирни мрак и свео се на звуке, мирисе и јагодице прстију 
 
Krv iz tvojih vena ostvariće, najposle, svoju stalnu težnju: da probije zidove svoje tamnice i otvori sebi stazu na su
da se izgubi u zemlji ili ispari u vazduhu, sasuši i pretvori u malo crne prašine koja može krenuti sa prvim podesni
vetrom u kom bilo pravcu. Jer krv, kao uopšte svaka tečnost, ima težnju da se kreće, da putuje i osvaja prostor
ispunjavajući svaku prazninu. 
 
U oboma je uskrsavala golema tuga, od koje su nasli spasa u snu. Spavali su duboko i ocajno, spavali pozudno, ka
je to poslednji put, kao da su osudjeni na vecito bdenje, pa sad u ovim casovima sto su im jos ostali moraju da upij
sav san ovoga sveta. 
 
Dozvoli, dozvoli da ucinimo ono sto nam krv zahteva. 
 
Dan je iluzija, jer prikriva realnost noci. A noc... sta ona u vama budi? 
 
Vreme je duboka provalija....kao hiljadu noci 
 
Moj je zivot skrenuo u vode mirnih reka i kratke trave. Uvek znam sta me napred ceka i vise nisam budan kao pre
trazis u meni onaj odsjaj vatre sto je prestala da gori neces naci niti iskru sto se protiv snova bori. Milan Mladenov
 
Једва могу да замислим тип лепоте у којој нема меланхолијe. Bodler 
 
To su projekcije koje nastaju u određenom trenutku, pod određenim uslovima, kad iskra našeg pogleda plane u do
vasionskim ognjem vidika koji zemlja i more prostiru pred nama. U tim prizorima sve je od ognja, ali ognja razno
po svom poreklu i svojoj prirodi, i sposobnog za hiljadu hiljada promena i preobražaja. Te slike se ne pamte, jer je
pojedina od njih sadržana u onoj koja dolazi posle nje, tako da će na kraju sve biti, sa celom svojom snagom i smi
sačuvane u poslednjoj, i onda kad ugasne naše oko, zajedno sa svojom iskrom. 
 
"What is a blessing?  
A blessing is a circle of light drawn around a person to protect, heal and strengthen.” …“It is a gracious invocatio
the human heart pleads with the divine heart. When a blessing is invoked, a window opens in eternal time.
 
Sta bi znacili razum i trezvenost bez saznanja o opijenosti, sta bi znacila naslada cula kada se iza nje ne bi nalazila
sta bi znacila ljubav bez vecitog smrtnog neprijateljstva polova? 
 
Ali vidim kako ti na suprotnom putu, na putu kroz cula, toliko dobro poimas tajnu postojanja i izrazavas je mnogo
no sto je kadra vecina mislilaca 
 
Da, spasti se! Bolje rečeno: spašavati se, ali ne bežeći od bola koji nas muči, nego hvatajući se s njim u koštac, na
prodreti u nj, sve do srži, do njegove središnje nepomične tačke u kojoj se ukrštaju i neutrališu sve bezbrojne linije
njegovih večito pokretnih snaga, i tu naći počinak i spasenje 
 
Smrt i nije drugo do to: malo vazduha, svega jedan dobar dah, koji više ne možemo da uhvatimo. 
 
Glas u kojem bejase sjena tuge koja ne boli 
 
Sve je red I lepota samo 
I slast, I mir, I raskosh tamo 
 
Toliko samoće ima u tom zlatu 
Mesec iz noći nije Mesec 
koji je ugledao prvi Adam. Dugi vekovi 
https://onedrive.live.com/redir?resid=55474CB08A469E2A%21167&page=Edit&wd=target%28Brze beleške.one%7C46ec1df2… 1/25
6/15/2020 OneNote
ljudskoga bdenja su ga ispunili 
plačem drevnim. Gledaj ga. Tvoje je ogledalo 
 
Vasko Popa - Razgovor 
 
Zašto se propinješ 
I obale nežne napuštaš 
Zašto krvi moja 
Kuda da te pustim 
Na sunce 
Ti misliš poljubac sunca 
Ti pojma o tome nemaš 
Ponornice moja 
Boliš me 
Odnosiš drvlje i kamenje 
Šta ti je vrteško moja 
Razvalićeš mi beskrajni krug 
Koji još dozidali nismo 
Crveni zmaju moj 
Teci samo dalje 
Da stopala te ne raznesu 
Što dalje možeš teci krvi moja 
 
Lepi moj dane sa dusom elegije 
Branko M. 
 
људи су мртви а не смртни сунце ће проћи и кроз наше очи неизмењено 
 
Dve ce prilike trcati po pustom brdu pod mesecinom. Ni sasvim vukovi, ni sasvim ljudi. Uz malo srece, imace naj
oba sveta. Ne samo osecajuci...vec znajuci. 
Uvek je najbolje imati oba sveta. 
 
U četrdesetoj godini, nakon gubitka supruge i preležanog delirijum tremensa, Edgar Alan Po drži posećena predav
ima verenicu, planira preseljenje u Ričmond i učlanjen je u trezvenjačko društvo. Deluje da mu predstoji srećniji p
života. Međutim, na putu za Filadelfiju, on svraća u krčmu i tamo, kaže Bodler u svom čuvenom eseju o Pou, "nai
neke stare poznanike i prilično se dugo zadržava". I tamo, kaže misao koja me opseda, Po sreće svog đavola perve
I tamo, đavo šapće Pou da popije još jednu čašicu. I kad Po ustane da nastavi put, đavo ga vuče za rukav i naliva m
jednu čašicu. I kad je đavolu dovoljno, Pou je već previše. I kad đavo ustane i krene, Po krene za njim. I kad đavo
na ivici provalije, Po se osmehne i zakorači. 
 
Ljudi koji iskreno i duboko preziru telo i sve što je telesno žive dugo i dobro a, naprotiv, platonski ljudi i čulnici ž
nezadovoljni i nezadovoljeni, i umiru uvek žalosno i uvek prerano, bez obzira na godine starosti koje dočekaju. Je
robovanje telu teško, a ne robuje mu, može se reći, samo onaj koji ga prezre od prvog dana i sata, potpuno i zauve
to može. 
 
Bože moj, kako se s puno razumevanja i obzira govori o pokojnicima, kako im se sve lako prašta! Nema dana da i
ne pozavidi. Ponekad i po dvaput u jednom danu 
 
Nekad je san bio za mene samo srebrno polje tišine, samo most koji vitim belim lukom vezuje moja dva radosna d
 
 
Kad provedemo sunčan i lep dan u prirodi, sami ili u društvu, mi primimo u sebe vidike, vetar, daljine, deo sunčev
misli koje donosi smiraj dana. Predveče se vratimo u svoj grad, obogaćeni, teški kao pčela natovarena cvetnim sok
pelu-dom, osećamo se jaki i slobodni, iznad svega što nas vezuje sa poznatim stvarima, ljudima i prilikama, kao m
pobednici, bez rana, bez gorčine u sebi, a sa izgledima na dug i trajan mir pred sobom. To je trenutak čudne veliči
jakog zanosa, ali i trenutak kad treba pripaziti na sebe, jer smo teške ruke i oštre reci, a svi obziri uspavani u nama
obično se tada dešava da počinimo neku nesmotrenost, da kažemo nešto što se ne govori, ili da učinimo nešto što
i zbog čega ćemo se posle dugo stideti i kajati. Stoga u takvim večernjim časovima, posle lepog izleta, treba izbeg
društvo i ljude i tražiti pri-bežište u samoći, u ćutanju, čitanju, i snu 
 
 
Nothing holds love together like shared vice or collusive perversion. 
 
 
" Kada ponoćni časovnici rasipaju 
velikodušno vreme, 
otići ću dalje nego Odisejevi najbolji veslači 
u predeo sna, nedostupan 
ljudskome sećanju. 
U tome potopljenom predelu 
otkupljujem stvari koje nisam potpuno razumeo: 
trave iz jednostavne botanike, 
nešto raznovrsnije životinje, 
https://onedrive.live.com/redir?resid=55474CB08A469E2A%21167&page=Edit&wd=target%28Brze beleške.one%7C46ec1df2… 2/25
6/15/2020 OneNote
dijaloge sa pokojnicima, 
lica koja su u stvari maske, 
reči veoma drevnih jezika 
i ponekad stravu nesravnjivu 
sa onom koju nam može pružiti dan. 
Biću svi ili niko. Biću onaj drugi 
koji, ne znajući, jesam, onaj koji je gledao 
ovaj drugi san, moju javu. Onaj koji je u meni, 
bez strasti, sa osmehom. " 
 
 
PUTNIK I NJEGOVA SENKA 
 
Ni nazad? Ni da se napred kroči? 
Ni divokoza ovuda ne može proći? 
 
Tako čekam i čvrsto se držim tu 
onoga što oku i ruci je na hvatu! 
 
Pet stopa jedva tla, osvit, 
a poda mnom - svet, čovek i smrt! 
Niche 
 
Svaka je civilizacija limitirana svojim idealom i nalazi kraj kada ga ostvari ili kada mu je vrlo blizu. Istorija Prvog
nasla je kraj na domaku svog ideala: potpune materijalizacije zivota. 
 
Neizvesnost je izvesnost s one strane logike. Ona je najvisa i najdublja stvarnost. Bez dna crna rupa, velika materi
zaceca u kojoj kao u grobu pocivaju sve Dimenzije, sva Vremena, svi Svetovi, svi Oblici, sve Mogucnosti. Sve sto
biva i bice. Kao i sve sto nikad biti nece. 
 
hand in hand, we walk the darkness of the same dream. 
 
Istorija Homosapiensa i nije drugo nego konfuzna racionslizacija besmislenosti, besmisao idejom napretka podign
sfere razuma. Neki smisao, svrha, red, uneti naukom, izgledaju u njoj kao omaske, zablude, stranputice u bespuce
 
 
S jedne strane — želja da se nađe izlaz i po svaku cenu pobegne iz ovog života u slobodu nepostojanja koje nas ne
zove i silnom snagom privlači. S druge strane — nagonska ljubav za život i stalna težnja da se ovde postoji i traje
doveka. To su dve možda samo naizgled nepomirljive i protivrečne stvari. 
 
Never are voices so beautiful as on a winter’s evening, when dusk almost hides the body, and they seem to issue f
nothingness with a note of intimacy seldom heard by day. 
 
Imaju trave jednu misao tešku kao kamen 
Jer one meni kažu: "Ne treba tvoja pesma. 
Lezi u nama. I sklopi ruke, gde bilo, pod glavu. 
I ćuti. Dugo ćuti dok ne zaboraviš govor. 
I posmatraj mirno breg sasvim udaljen, i plav, 
Što duboko ćuti. I digni oči polako sa brega 
U oblak, tako nemiran i beo, nezaustavljen u nebu. 
I spusti oči sa oblaka u sebe. I zaustavljen sam u sebi, 
Leži. I ćuti sa očima u sebi pod oblakom kraj brega. 
Zbunjen od mraka u sebi, pogledaj, i obično shvati 
(Obično, kao što nas vetar slučajno zaklati): 
Nad bregom nema oblaka. Breg ćuti sam, malo crn 
od sutona." 
Ležim u travi visokoj i neodređeno mislim. 
Mrav jedan na mom kolenu kao na bregu čovek. 
Nemiran, mrav stoji. Ja ćutim. I to je moja pesma. 
Sasvim zamišljen, ležim u travi. Trave šume teško kao kamen. 
 
“There is a pleasure in the pathless woods, 
There is a rapture on the lonely shore, 
There is society, where none intrudes, 
By the deep sea, and music in its roar: 
I love not man the less,  
but Nature more” 
 
Dubina je sama svoj neprijatelj 
Moje oči bez mene lepšu zoru vide 
 
…the rain is full of ghosts tonight, that tap and sigh upon the glass and listen for reply… 
 

https://onedrive.live.com/redir?resid=55474CB08A469E2A%21167&page=Edit&wd=target%28Brze beleške.one%7C46ec1df2… 3/25