Izgubljena za one koji žive

na drugim rekama. Kada nema sunca

slična je suncu. U zaborav sliva

ovu vodu koja zvezde bunca.

Bezuspešan joj trud

da bude ptica nad prazninom i svud;

samo je vodo-pad dok ptice padaju

u svoju pesmu koju ne shvataju.

Pitam njeno sunce koliko je sati

Pitam joj obale kuda me to vode

Pitam njene ptice kako da se vratim

Pitao bih reku ali reka ode.

Znam je mada me tada nije bilo.

Videh neizrecive silaske svetlosti

u njene vode i u moje kosti.

Dan nam je uzrok noći, padu krila.

Cvet umesto lampe unosim joj u noć

prostor po meri moga srca i moć

reči koja zadrzavajući razdaljinu

ostade u podsvesti gde bol svaki minu.

Pitam njeno sunce koliko je sati

Pitam joj obale kuda me to vode

Pitam njene ptice kako da se vratim

Pitao bih reku ali reka ode.

Branko Miljković