Tuđom su pesmom očarani.

Teška

Neverstva kriju u srcu što strepi:

Slavuje stranputica. Sunce je greška

Praćena viđenim užasima slepim.

Noć umesto oka lukava vatra nudi.

Al stoje kužni u istrošenom vazduhu

I slede vidljivost različito ljudi.

Ponor sumnja u njih jer ih ispunjava;

Samo su slabi izvan opasnosti.

U zločin je umešan i onaj ko spava.

Nikoga nema da jakima oprosti

Što siđoše u tamni vilajet i zlato

Koje se ne može uzeti otkriše.

Što god da činiš zlo činiš jer blato

Iz toga podzemlja slavno je sve više.

Branko Miljković