Momilo Nastasijevi - izbor pesama

Published on 11/09,2011

"Hudi svoj, gospo, na pesmu proerdavam vek." SAN U PODNE Topal sam uv, proleem ti podunem. urevska no nad pupoljima tako, pupi mi pupila, mala. Plameno mi se izvija u cvet. Po kosi rojem ti pale zvezde, il zraku sunca u vitice oplela. Vrelini ovoj brizgaj o brizgaj, vrela To iza sna, znam, zlatan prah ostane po njoj. I u poljupcu prezrele breskve slast. Zri ljubav. Podne. GOSPI Sve samlji. Snom hodi me tua. Greniji kad samotan te zovem. Tua su deca iz tebe zaplakala. Smiluj se. Truje, ne celi tvoj lek. Silovito me emerom prostreli. Hudi svoj, gospo, na pesmu proerdavam vek. Zavapim, al izvije se glas. Miloglasan je negde na zvezdi spas, to bolni peva promucah ovde dole. Jer nema ruke da razdrei nam vor.

Al tamo, i na veke, zrak tvoj hoe li boleti? Tua iz tebe bia hou li voleti? Smiluj se. Truje, ne celi tvoj lek. Silovito me emerom prostreli. Hudi svoj, gospo, na pesmu proerdavam vek. TRAG udno li me slobodi ovo udnije li veza. Buknem u tebi, vreo se ulivam, jeza je ovo, oh, jeza. I trag putanjama tvoj, pa me pali. A udno zastrepi srce, a studim. Ljubei ta li to ubijam, ta li budim? Jer i pepeo e vetri razneti, a nema razreenja. Tonu bez potonua, bez dna u nalaenju, bez dna se izgube stvorenja. I tragom kuda sagoreli sve bolnija su obnaenja. Vreo se ulivam, a udno zastrepi srce, a studim. Ljubei sta li to ubijam, ta li budim?

GROZD I zlatan oblak, dragano, natopi zemlju pijanstvom. Ljukaju vode koritima, i puca plod. I tvoje telo, dragano, ljubavlju prezri, napukne. Ni smokva slai ne cedi sok, ni grozd iz prisoja. Da l napiti se vina? Ili od zrana nedira

u zlatnu maglu da presahnemo Za nove zlatne oblake?

JEDINOJ Pjan tobom, smeak je vreli. Tamom na zenice otvorim tvoju tamu ja, o jedini ja. ednu mi prolet, pakleni plamen navesti ti, o jedina ti. edni to presahnuti u plodu, il iza plamena gar jadovno golotinjom u nebo, jedno je, o jedina: do u bespue, znaj, putem je ovim trenje. I dublje li nas nema, dublje se otvori spasenje.

OSAMA NA TRGU To kuda neprohod im, udno mi se otvori put. To kuda stupaj ih laki, stuknem, brale. Pla i smeh vrve u vrevi, buku kao smola, bledi pronose tugu. I ja bih u vrevi da vrvim, osama na trgu me snae, tiina njinom huku: kud oni estarim, sa rujnih lica tijem lobanje kob. Prostreli, o, prostreli me raba. Prominu njinom sablasno ovo ostajanje. Prostreli, o, prostreli.

kamen da sam na veki. Po mojoj senci da mere smiraje i svitanja na trgu. PORUKA 1 Prozrem vas: jadna jasnota, umlje, jadna re, mrani put grete. Zamukni mukom skota; dostojan spolja lik i um, unutra zver i bespomono dete. 2 Mrklo kad jezgro ivota, zamrai njim i prazni umlja vid. Iz tame sebe tamom poteci van; rugobom noi turninu oplodi dan u videla neprebol, u stid. 3 ujem vas: na muansko grlo zacvili dete, rikne na pitomine zver. I sinak bio majci, ili ker, zamukni, zalud glas, kad nikog i nita ne zovete. 4 Jadna jasnota, umlje, jadna re, mrani put grete. Dostojan spolja lik i um, unutra zver, i bespomono dete.