-Kad god se Evropa razboli, ona trai lek za Balkan.

-Gospoa ne bi bila gospoa ako bi mislila da je cena previsoka.

-Odjednom sam osetila miris te magle, gorak i malo kao na dim, videla kako iz
magle izranjaju beli empresi, pod njima su na obali vode neki ljudi skupljali
rosu i probueno kamenje, videla sam druge ljude koji su u svojim senkama
loili vatre i spaljivali na njima svoje senke, pored njih nanjuih dve ene
krvotoive svetlou, ukaza se bata dva asa duga, gde su u prvom asu pevale
ptice, a u drugom je padalo vee, u prvom asu cvetalo voe, a u drugom iza
vetrova vejao sneg
- Ja sam avo. Ime mi je san. Ja sam prva Eva, zovem se Lili, znala sam
ime Boga i posvaala sam se s Njime.
-Oko nas su zaudarali mirisi velikog grada i ja sam ih itala kao slova.
Poslednjih sedmica i moji snovi zaudaraju. Gusti kao kaamak i crni
ko katran. A kroz njih teku ogromne koliine vremena, kao reke
ponornice, iako pri buenju nisam starija no inae i ranije. Kao da
postoje dva vremena u mom ivotu. Od jednog se ne stari nego se troi
neto drugo umesto tela. Karma? Jesu li nae telo i dua gorivo?
Gorivo ega? Da li je Vreme pogon na koji se kree telo, a Venost
gorivo due?
- Ti si, Adame, zatvoren u svoju ostvarenu ljubav kao u kavez rekoh
mu uvlaei ga u radnju.
- U kakvu ljubav?
- Kako u kakvu? Zar nisi bio zaljubljen u mene pre enidbe? Jesi. I zar
nisi dobio ta si hteo? Jesi.
- Ko se seti da okrene stakleni ep i pogleda s druge strane, proitae:
Da bi no svih tvojih noi doekao kao dan, treba da unapred prepozna kakav
je par godina koji dolazi u tvoj ivot.
- Muzika kutija uva sedam melodija. Za svaki morski vetar po jednu.
Dakle, na svakom vetru ona drugaije svira. im se promeni vetar i
ona menja melodiju. Moreplovac je mogao sluajui svoju zvunu
kutiju primati obavetenja o vetrovima ne izlazei iz kajute i znati koji
vetrovi duvaju napolju i da li se i kada menjaju. Jugo je najavljivala
melodija koja poinje reima: U koulji tihoj sutranjih pokreta,
buru pesma Tiina, kao kad plavo cvee uti, tramontanu napev
Dan mi se dvaput smrkava itd.

- Ko si ti? upitala me je iznenada.

- To moe sama da dokui. Postoji stara tajna u kojoj svak moe kao u
ogledalu da ugleda sebe ili drugog na koga baci pogled ogledala. Celokupno
drevno pesnitvo Grke i Rima ponavlja jednu te istu skrivenu priu. Ko ume da
oslune na pravi nain, ue je. Ko ne ume, nee.
- Ima ena ija priroda se iskazuje u dvodelnim ritmovima, one su u ivotu
najpre dugog, pa kratkog daha, ili ako hoe, prvi korak im je dui od drugog.
One uvek malo brzaju. Sanjaju sto brzih snova za no. Ima takvih mukaraca
takoe, u ijoj je naravi dvodelni ritam: ali oni e uvek najpre nainiti kratki
udisaj, a potom dugi. Takve uvek hvataju u krai. Ima, najzad, meu vama i
meu nama onih, koji imaju za redom dva duga udisaja, ili dva koraka iste
duine. Ti koraci nisu ni muki, ni enski. Moda su hermafroditski, najstariji
koraci. Tako se hodalo pre podele polova.

- Zato ljudi mrze budunost?

- Zato to znaju da je u njoj smak sveta. Boje se. Danas je smak sveta tako zreo i
tako moguan da bilo koji leptir moe bilo kad da ga izazove lepetom krila
- Ja bih o ljubavi, a ti o smaku sveta.
- Pa ja ti i govorim o ljubavi. U srcu ne postoji prostor, u dui ne postoji
vreme
- Teko onom brodu koji mora da se upravlja po ovom avoljem sazveu!
- Sada i ovde, meni je bila neophodna jedna tehnika suprotna onoj negovanoj po
udbenicima stranih jezika. Bilo je potrebno da brzo uvebam postupak suprotan
mnemotehnici. Morao sam sada savladati vetinu kako se stvari najlake i
najbre mogu zaboraviti. Snovi se zaborave im proe kroz najblia vrata. Od
njih tada ostaje samo kostur. Ali, kako zaboraviti jezik na kojem sanja i s kojim
si odrastao?
- Ne znam da li zna da se ume sele? Kada krenu, one polako i dugo putuju
traei sebi bolje mesto. Najradije s jeseni polaze na put Kao ptice. Ili kao
ovek

- Svoje najlepe trenutke ovek zaboravlja najbre. Posle magnovenja vrhunske

ostvarenosti, dolazi zaborav, amnezija, brisanje seanja. Jer u asu najlepih
snova, u asu vrhunskog stvaralakog ina, ljudsko bie se na lestvici ivota
penje za tren na nekoliko stepena iznad sebe, ali tu ne moe dugo da opstane i
pri padu u javu mora brzo da zaboravi te asove prosvetljenosti. Tokom ivota
esto smo u raju, ali od toga pamtimo samo izgon
- Kau da se mrnje ivih pretvaraju u ljubavi umrlih, a mrnje pokojnika u
ljubavi ivih. Ja ne znam. No znam da za sreu treba biti obdaren, treba imati
sluha za sreu kao za pesmu ili igru. Zato mislim da je srea nasledna i moe se
zavetati.
- Treba sluati vodu. Tek kada voda izgovori tvoje ime znae ko si A u snu
nisi ti onaj ko sanja, ti si onaj drugi, sanjani. Jer snovi nisu u slubi ljudi.
- Nego?
- Due se slue naim snovima kao postajama na svom putu. Ako ti u san sleti
ptica, to znai da se neka lutajua dua posluila tvojim snom kao amcem na
svom putu da prebrodi jo jednu no. Jer due ne mogu da plove kroz vreme kao
ivi Nai su snovi splavovi puni tuih dua, a sneva ih prevozi
- Znai zakljuih tada zamiljeno nema starih i mladih snova. Snovi ne stare.
Oni su veni. Oni su jedini veiti deo oveanstva
- Seam se nastavi on u nekim tekim razdobljima ivota zaboravljao sam
imena ljudi, ena i dece oko sebe. Tada sam pribegavao jednom lukavstvu. Da
ne bi sasvim iezla, beleio sam ta imena u vodu. Moda e voda dati odgovor
na tvoje pitanje.
- Voda? Zeza!
- Voda se moe nauiti da govori. Ako je uvreba dok ne spava. Jer i voda spava
i govori. Kao ovek. Ili bolje, kao ena. Mogu je nauiti da izgovori neko ime.
- Pa je li progovorila tvoja voda?
- Nije. Ne ume da izgovori tvoje francusko ime. Vode uopte ne umeju da
govore francuski. A ova ne ume da kae ni moje.
- Pa ta e sad?
- Nita. Prepustio sam vodi da ti da drugo ime. Neko ime koje voda ume da
izgovori.

Voda je rekla:
- Evropa.
- A tvoje ime?

Na to se voda opet odazva. Sricala je jednu re. Sasvim jasno se mogla uti.
Sricala je jedno ime. Njegovo tajno ime:
- Balkan rekla je voda.

- Neki osmesi mogu veoma dugo da traju na licima ljudi i ena ne gasei se
stoleima. Pokolenja ih primaju u naslee. Ovaj osmeh na konobaru bio je bar
nekoliko vekova star.
- Kako ne bih znao gde se avo eni? To mi je posao da dolivam i da znam ta
gost misli.

On misli kao to mi sanjamo.

Robert Coover, New York Times
Postoje knjige koje u itaocu izazivaju neto kao hemijsku reakciju Paviev
roman sadri tu vrstu otrova.
Manichi Shimbun, Japan