Volf D in CITADELA AUTARHA Prevod: Nedeljkovi B. Aleksandar Wolfe Gene CITADEL OF THE AUTARCH (THE), 1982.

Serija "Novo Sunce" (4) POLARIS 1991. 1. MRTVI VOJNIK

Rat nikad do tad nisam video, pa ak ni razgovarao op irnije s nekim ko jest e, ali mlad sam bio, a i znao pone to o nasilju; zato poverovah da e rat za mene bi ti samo jo jedno novo iskustvo, u onom smislu u kome su neke druge stvari - posed ovanje vlasti u Traksu, na primer, ili moje bekstvo iz Kue Apsoluta - bile nova i skustva. A rat nije novo iskustvo; rat je novi svet. Njegovi stanovnici se od lju dskih bia razlikuju vi e nego to se razlikuju Famulima i njeni prijatelji. Zakoni to g sveta su novi zakoni, ak i zemljopis mu je novi, jer to je zemljopis u kome se beznaajni bre uljci i udolice uzdi u do va nosti gradova. Ba kao to na dobro znani Urt dr u sebi udovi nosti kao to su Erebus, Abaja i Arioh, tako i svetom rata krstare udovi ta zvana "bitke", ije su elije pojedinci, ali koja imaju svoj sopstveni ivot i inteli genciju, udovi ta kojima se ovek pribli ava kroz sve gu i niz predznaka. Jedne noi probudih se mnogo pre zore. inilo se da svud vlada mir, pa sam s e pla io da mi se pribli io neki neprijatelj i da se moja svest razbudila, oseajui nje govu zloudnost. Ustao sam i pogledao okolo. Brda su bila izgubljena u tami. Bio s am u gnezdu od dugake trave, gnezdu koje sam utabao sam za sebe. Cvrci su pevali. Ne to daleko na severu privue moj pogled: neki ljubiasti sev na samom obzorj u, pomislih. Zurio sam u taku odakle je do lo. I upravo kad sam ubedio sebe da je t o to sam video bila samo oma ka mog vida, mo da neko zaostalo dejstvo droge koja mi j e data u hetmanovoj kui, pojavi se, malice levo od take ka kojoj sam gledao, jedan sev boje magenta, jake purpurnocrvene. Ostadoh tako stojei jo jednu smenu vremena, ili du e, s vremena na vreme biv ajui nagraen tim tajanstvima svetlosti. Najzad, kad sam se uverio da su te pojave daleke i da se ne pribli avaju, a i da se ne primeuje neka promena u njihovoj uestal osti, jer nastupaju pribli no pri svakom petstotom otkucaju moga srca, legao sam o pet. Pa, po to sam tada bio sasvim budan, postadoh svestan da tlo podrhtava, veoma malo, ispod mene. Kad sam se opet probudio, ujutru, to je bilo prestalo. Pe aei dalje, neko vr eme sam predano posmatrao obzorje, ali nisam primetio ni ta uznemiravajue. Dva dana su ve pro la od kad sam poslednji put jeo, pa glad nisam vi e oseao; zato sam bio svestan da nemam svoju normalnu snagu. Dvaput sam, toga dana, do ao d o ru evnih kuica i u ao sam u obe, tra ei ne to za jelo. Ako je iko i ta ostavio, neko drug je sve i odneo, i to odavno; ak su i pacovi oti li. Druga kuica imala je bunar, ali je u njega jo odavno baeno neko mrtvo stvorenje, a osim toga, nije postojao ni nai n da dohvatim tu smrdljivu vodu. Pooh dalje, pri eljkujui da naem ne to za pie, ali i ne ki bolji tap kojim bih zamenio niz onih trulih koje sam ve koristio, pa odbacio. S aznao sam, kad sam koristio Terminus Est kao tap u planinama, koliko je lak e pe aiti kad ima ime da se po tapa . Oko podne sam nabasao na jednu stazicu i krenuo njome, a ubrzo posle tog a uo topot kopita. Sakrio sam se tako da sam mogao motriti ko e stazom proi; sledeeg trenutka jedan jaha izbi preko vrha obli njeg brda i sevnu ispred mene. Sudei po on ome to sam u tom trenutku mogao videti, imao je na sebi oklop donekle slian oklopu kakav su nosili komandanti Abdiesusovih dimarha, ali je njegov od vetra ukrueni ogrta bio zelen, a ne crven, a na lemu je imao vizir nalik na "kljun" kape. Ne zna m ko je bio, ali znam da je jahao velianstvenu ivotinju: njegov destrijer je imao i tavu bradu od pene na ustima i sasvim mokre bokove, a ipak je proleteo kao da je znak za poetak trke pao pre samo jednog trenutka. Po to je tom stazom nai ao jedan jaha, oekivao sam da e doi i drugi. Ne pojavi s e vi e niko. Pe aio sam dugo kroz mir i ti inu, oslu kujui dozivanje ptica i primeujui mn znake divljai. Onda se (na moje neizrecivo odu evljenje), staza ukrstila sa mladim potokom. Zagazio sam i oti ao desetak koraka uzvodno, do jednog mesta gde je dubl ja, ti a voda strujala preko dna od belog ljunka. U strelovito bekstvo od mojih izam a dado e se ribe belice - koje su uvek znak dobre vode; potok je bio jo hladan od p

laninskih visova i sladak od uspomena na sneg. Pio sam i pio, i opet pio, najvi e t o sam mogao; onda sam se skinuo i oprao, iako je bilo hladno. Kad sam dovr io kupa nje, obukao se i vratio do mesta gde je preko staze proticao potok, videh na dru goj strani dva otiska tigrovih stopala, neznatno primaknuta; tu je ta ivotinja unul a da pije. Ti otisci bili su natisnuti preko tragova kopita oficirove jahae zveri , a oba su bili veliine tanjira; ispred jastuastih otisaka tigrovih prstiju nije b ilo nikakvog traga kand i. Stari Midan, koji je bio zaposlen kao majstor lova kod mog ujaka kad sam bio devojica Tekla, rekao mi je jednom da smilodoni piju samo k ad su se na derali i da posle toga, kad su se i nasitili i napili, nisu vi e opasni, osim ako ih napada . Krenuo sam dalje. Staza je vijugala kroz jednu umovitu dolinu, onda se podigla u jedno sedl o izmeu brda. Kad sam bio blizu najvi e take, primetio sam jedno drvo prenika dva ped lja koje je bilo (inilo se) rastrgnuto na dve polovine, otprilike u visini mojih oiju. Stojei patrljak bio je na svome kraju zupast, oboreno stablo - takoe; to uop te nije liilo na glatke zaseke sekirom. Tokom sledee dve-tri lige hoda nai ao sam na jo nekoliko desetina takvih. Sudei po odsustvu li a, a u nekim sluajevima i kore, na pal im delovima, kao i po novim izdancima koji su se na uspravnim patrljcima stabala pojavili, teta je bila poinjena pre najmanje godinu dana, a verovatno i du e. Najzad se ova staza pridru ila jednom pravom drumu; o drumovima sam esto sl u ao, ali nikad ranije nisam imao priliku da po njima hodam, osim po onima koji su bili u stanju zapu tenosti. Ovaj drum je po mnogo emu nalikovao na onaj koji su ul ani zapreili kad smo se dr Talos, Boldanders, Jolenta i ja razdvojili na izlazu i z Nesusa; nisam, meutim, oekivao da e biti obavijen tolikim oblacima pra ine. Nimalo trave nije na tom drumu raslo, iako je bio iri od veine gradskih ulica. Morao sam njime krenuti, drugog izbora nije bilo; uokolo je uma bila gust o zbijena, a prostor izmeu stabala bio je zagu en bunjem. U prvo vreme sam se pla io, pamtei ulanska plamtea koplja; meutim, inilo se da zakon koji zabranjuje upotrebu dr umova ovde vi e nije na snazi, inae ni ovaj drum ne bi video toliko saobraaja koliko , oito, jeste video; i kad sam, nedugo potom, zauo zvuk mno tva nogu u mar u iza sebe, oti ao sam samo korak-dva meu drvee i odatle, ne skrivajui se, posmatrao prolazak ko lone. Prvo je nai ao jedan oficir, ja ui na finoj, razigranoj, plavoj zveri, iji su onjaci bili ostavljeni u punoj du ini i ukra eni tirkiznim intarzijama, da bi se po b oji slagali sa oklopom na telu ivotinje i sa vlasnikovim te kim estok-maem. Ljudi ko ji su stupali za njim pe ice bili su antepilani te ke pe adije: u struku uzani, krupni h plea, sa licima od Sunca bronzanim i bezizra ajnim. Nosili su trovrhe korseke, de milune i voulge sa te kim glavama. Ova pome anost oru ja, kao i izvesne nepodudarnosti u njihovim oznakama i opremi, navedo e me na pomisao da je njihova legija sastavl jena od ostataka nekih ranijih formacija. Ako je to bilo tano, oni su iz svojih b itaka, kroz koje mora biti da su pro li, izi li flegmatino. Stupali su, njih ukupno o ko etiri hiljade, razmahujui rukama, bez uzbuenja, bez nevoljnosti i bez ikakvog zn aka zamora; bili su to ljudi nemarnog dr anja, ali ne neuredni, a mar irali su ukora k, i to, inilo se, bez ijedne misli i bez napora. Za pe adijom su i la zapre na kola, koja su vukli trilofodoni, gunajui i trubei. Kad su nai li, ja sam se poeo, malo-pomalo, primicati drumu, jer je bilo jasno da s e veliki deo njihovog prtljaga sastoji od hrane; meutim bilo je i konjanika izmeu kola i jedan me je oslovio; prvo je pitao kojoj jedinici pripadam, a onda mi je naredio da doem pred njega. Ja, umesto da to uinim, pobegoh; bio sam manje-vi e sigu ran da on izmeu tog drvea ne mo e jahati i da nee napu tati svog destrijera da bi me go nio pe ice, ali, ipak, be ao sam sve dok se nisam zaduvao. Kad sam najzad stao, bio sam na jednom tihom proplanku, gde se zelenkast a suneva svetlost prosejavala kroz li e vretenastog drvea. Zemlji te je bilo tako gusto pokriveno mahovinom, da sam se oseao kao da hodam po debelom tepihu one skrivene slike-sobe u kojoj sam sreo gospodara Kue Apsoluta. Neko vreme sam proveo oslonj en leima o jedno od tih tankih stabala, slu ajui. Nije se ulo ni ta osim mog sopstvenog dahtanja i plimnog urlanja krvi u mojim u ima. Vremenom, postadoh svestan i tree note: slabog zuckanja jedne muve. Obris ao sam preznojeno lice rubom mog gilda kog ogrtaa. Sada je taj ogrta bio, ve, alosno i zno en i izbledeo, i ja iznenada postadoh svestan da je to isti onaj kojim je majs tor Gerlous zaogrnuo moja plea kad sam postao kalfa i da je verovatno da u u njemu

i umreti. inilo se da je znoj, kojim se ogrta natopio, sada hladan kao rosa; vazd uh beja e ote ao od mirisa vla ne zemlje. Zujkanje muve je prestalo, pa se nastavilo - mo da malice nametljivije, ili mo da samo prividno nametljivije zbog toga to sam opet do ao do daha. Rasejano je po tra ih pogledom i videh je kako hitro prolee kroz jedan mlaz sunane svetlosti udalje n nekoliko koraka od mene i kako se zatim spu ta na jedan smei predmet koji je viri o iza jednog od mnogobrojnih stabala. A to je bila izma. Oru ja nisam imao ba nikakvog. U normalnim prilikama, ne bih se mnogo pla io da se goloruk suoim sa samo jednim protivnikom, osobito na takvom mestu, gde bi z amah maem bio neizvodljiv; ali znao sam da je veliki deo moje snage nestao, a poeo sam otkrivati i injenicu da gladovanje uni tava i deo ovekove hrabrosti - ili, bar, da jede deo te hrabrosti, ostavljajui manju koliinu za druge svrhe. Bilo kako bilo, kretao sam se obazrivo, postrance, neujno, sve dok ga nis am ugledao. Le ao je ravno na tlu, jedna noga bila mu je podavijena pod telo, a dr uga opru ena. Na tlu je le ala, nadomak njegove desne ake, sablja, iji je ko ni kai jo i ad bio obavijen oko anog zgloba tog oveka. Jednostavni lem bio mu je spao sa glave i otkotrljao se jedan korak dalje. Muva je etala po njegovoj izmi sve dok nije stig la do golog mesa neposredno ispod kolena, onda je opet uzletela, stvarajui buku k ao maju na testera. Znao sam, dakako, da je ovaj mrtav, pa mi je laknulo, ali se istovremeno , kao moni talas, vratilo i moje oseanje izdvojenosti. Uhvatio sam ga za rame i ob rnuo. Nadimanje le a jo nije poelo, ali je miris smrti ve bio tu, mada veoma slab. Li ce mu se bilo opustilo kao vo tana maska polo ena pred oganj; sad se vi e nije moglo z nati s kakvim izrazom lica je umro. Mlad ovek, plavokos - jedno od onih zgodnih, e tvrtastih lica. Potra io sam ranu, ali je nisam na ao. Gurtne njegovog ranca bile su toliko zategnute, da ga nisam mogao skinut i, pa ak ni odre iti gajtane kojima je bio vezan. Na kraju sam uzeo kratki bode , kut el, iz njegovog opasaa i ispresecao ih, a no zabio vrhom u drvo i tako ostavio. Je dno ebe, jedan listi hartije, nagaravljeni tiganj sa odvojivom dr kom, dva para grub ih arapa (veoma dobrodo la stvar), a onda, najbolje od svega: glavica crnog luka, p olovina vekne crnog hleba umotana u istu krpu i, u drugoj istoj krpi, pet traka su e nog mesa i jedna grudva sira. Prvo pojedoh hleb i sir, prisiljavajui sebe, kad sam video da ne mogu jes ti polako, da ustajem posle svakog treeg zalogaja i malo pro etam. Hleb je pomogao na taj nain to je zahtevao dugotrajno vakanje; imao je tano isti ukus kao onaj tvrdi hleb kojim smo hranili svoje zatvorenike u kuli Matahinki, hleb koji sam krao, vi e iz nesta luka nego iz gladi, jednom ili dvaput. Sir je bio suv, slan i imao je jak miris, ali, ipak, bio je odlian; pomislio sam tada da takav ukus nikad ranije nisam osetio, a znam sigurno da nisam ni od tada. Bilo je to kao da jedem ivot. Od hrane sam o edneo, a onda sam saznao koliko uspe no crni luk, podstiui pljuvane lezde , gasi e. Dok sam stigao do mesa, koje je takoe bilo estoko usoljeno, bio sam ve dovo ljno sit da ponem da se premi ljam - treba li ga ostaviti u rezervi, za no; pa zaklj uih da jedan komad pojedem, a ostala etiri sauvam. Vazduh je, jo od ranog jutra, bio nepomian, ali sad dunu povetarac, rashla di mi obraze, zanjiha li e i, dohvatajui onaj papiri koji sam ranije izvukao iz ranca mrtvog vojnika, ponese ga preko mahovine - pri emu se u tanje papiria jako ulo - i na sloni ga na jedno drvo. Nastavljajui da vaem i gutam, pojurih za njim i podigoh ga. Bilo je to pismo - ono koje, pretpostavljam, on nije imao prilike da po alje, ili da dovr i. Rukopis njegov bio je uglast i sitniji nego to sam oekivao, mada je ta s itnoa bila, mo da, samo posledica njegove elje da utrpa to vi e rei na mali komad hartij e, po svemu sudei poslednji kojim je raspolagao. O voljena moja, sto liga smo severno od mesta sa kojega ti pro li put pisa h, a doosmo te kim mar evima. Imamo dovoljno za jelo i preko dana nam je toplo, nou po nekad hladno. Razboleo se onaj Makar, o kome sam ti priao, pa mu dozvoli e da preki ne putovanje. Posle jo mnogi drugi poe e da izjavljuju da su bolesni, pa bejahu nate rani da mar iraju ispred nas, bez oru ja, sa duplim rancima i pod stra om. Za sve ovo vreme nikakvog znaka Ascijana ne videsmo, a na lohagor veli da do njih ima da se

mar ira jo nekoliko dana. Odmetnici su tri dana ubijali stra are, sve dok nismo posta vili po trojicu ljudi na svako stra arsko mesto i poslali patrole u obila enje na eg p erimetra. Bio sam rasporeen u jednu od tih patrola prve noi i na ao sam da je to vrl o nezgodno, jer se stalno boji da e te neko od tvojih drugara sasei. Vreme mi je pr oticalo u spoticanju preko korenja i oslu kivanju kako pored vatre pevaju ovu pesm u: Sutra spavamo svi na crvenome tlu. a u di imo mi i iskapimo nju. A kad nas pone gaati gad, nek proma uju, to sam ja rad; plena nek bude puno za tebe i isto toliko za mene. a u di imo mi i iskapimo nju; jer sutra spavamo svi na crvenome tlu. Jasna stvar, nikog ne videsmo. Pobunjenici sebe nazivaju, prema imenu sv oga lidera, "vodalariji", i pria se da su odabrani borci. I da su dobro plaeni, je r dobijaju pomo od Ascijana... 2. IVI VOJNIK Odlo ih to pismo, napola proitano, u stranu i zagledah se dobro u oveka koji ga je napisao. Hitac smrti njega nije proma io; zato je on sad zurio u Sunce plav im oima li enim sjaja, jednim okom koje je maltene namignulo i drugim potpuno otvor enim. Trebalo je da se znatno pre tog trenutka prisetim Kand e, ali prisetio se nisam. Ili sam, mo da, samo suzbijao tu misao, silno eljan da ukradem sledovanje hr ane iz mrtvaevog ranca, ne zastajui da pomislim da bi on mo da rado podelio hranu sa spasiocem koji ga je izvukao iz smrti. Sada, na pomen Vodalusa i njegovih sledb enika (koji bi mi, to sam bio siguran, pomogli da sam samo mogao da ih naem) odma h dooh na pomisao o Kand i i izvadih je. Izgledala je iskriavo, u svetlosti letnjeg Sunca; bila je, zapravo, sjajnija nego to sam je ikad video od kada je ostala bez svog safirnog omotaa. Dotakao sam njome mrtvaca, a onda, podstaknut ne znam koji m porivom, stavio sam je u njegova usta. Po to nisam ni na ovaj nain postigao ni ta, uzeo sam je izmeu palca i ka iprsta i zabio njen iljak u meku ko u njegovog ela. Nije se pomakao, niti poeo da di e, ali je jedna kapljica krvi, sve a i lepljiva poput krvi ivog oveka, istekla iz ubodenog me sta i prste mi obojila. Povukao sam ih, obrisao ruku o neko li e i ve sam se spremao da se vratim ita nju tog pisma, kad mi se uini da sam uo kako se ne to na izvesnoj daljini prelomilo. Tokom jednog trenutka nisam uspevao da odaberem izmeu skrivanja, be anja i borbe; ali izgledi da prvu od tih stvari obavim uspe no bili su slabi, a one druge sam se ve naradio i previ e. Podigoh mrtvaevu sablju, omotah se svojim ogrtaem i ostadoh eka jui. Ne doe niko - ili, bar, niko meni vidljiv. Vetar blago uzdahnu u vrhovima kro nji. Ona muva kao da vi e nije bila tu. Mo da sam to samo uo nekog jelena kako skae kroz senke. Tako dugo sam putovao bez ikakvog oru ja koje bi mi omoguavalo da lovi m, da sam tu mogunost ve bio, maltene, zaboravio. Sad uhvatih sebe kako pogledom o dmeravam sablju i pri eljkujem da je luk. Ne to iza mene se poe me koljiti i ja se okretoh da pogledam. Bio je to taj vojnik. Kao da ga je uhvatila neka drhtavica - da nisam ma loas gledao njegov le , sad bih pomislio da umire. Ruke su mu se tresle, krkljao je

iz grla. Sagnuo sam se i dotakao njegovo lice; bilo je hladno koliko i pre, a j a osetih nagonsku elju da nalo im vatru. U njegovom rancu nije bilo nikakve opreme za paljenje vatre, ali ja sam znao da svaki vojnik mora nositi takve stvari. Preturajui po njegovim d epovima, nao h nekoliko aesa, jedan visei brojanik za merenje vremena, komad kremena i ognjilo u obliku ipke. Ispod drvea je u izobilju le ao trud - opasnost je bila da bih ga mog ao sveg upaliti. akama sam ra istio jedan deo zemlji ta, trud tako uklonjen zgrnuo sam na jednu gomilu u sredi tu, zapalio sam je, onda skupio nekoliko trulih grana, is prelamao ih i polo io na vatru. Blistala je jae nego to sam oekivao - dan se ve bli io smiraju, tako da je usk oro morala pasti tama. Pogledah mrtvaca. Ruke mu se vi e nisu tresle; nikakav zvuk nije od sebe davao. Tkivo njegovog lica izgledalo je toplije. Ali to je, nesumn jivo, bila samo posledica vreline plamena. Ona taka krvi na njegovom elu bila se v e skoro sasvim osu ila, ali, ipak, inilo se i da hvata svetlost umirueg Sunca: zraila je sjajem kao to bi neki grimizni dragulj mogao zraiti, kao kakav rubin u boji gol ubije krvi ako bi ispao iz nekog kovega s blagom. Na a vatra je davala malu koliinu dima, ali meni se inilo da je to dim miri ljav poput tamjana; kao tamjan se i dizao , pravo uvis, da bi se najzad gubio u sakupljajuoj tami, a mene je ovo navodilo n a neku misao koju nisam uspevao da uhvatim. Stresao sam se, na ao jo drveta, pa sam ga lomio i slagao na gomilu dok nije postala tako velika da sam iz nje mogao i i tavu no dodavati drva u vatru. Veeri ne bejahu ni pribli no tako hladne ovde u Orithiji kao to su u planina ma bile, ak ni onako kao u oblasti oko jezera Diuturne, tako da ja, iako sam imao u vidu ebe iz mrtvaevog ranca, nisam oseao potrebu da se njime utopljavam. Zadatak moj ugrejao me je, hrana koju sam pojeo osna ila me je, pa ja provedoh neko vreme etkajui se kroz sumrak i zamahujui sabljom kad god se u mojim mislima na lo ne to to je sa takvim ratobornim kretnjama bilo u saglasju; ali i pazei, uvek, da izmeu mrtvo g oveka i mene bude vatra. Uspomene su meni oduvek dolazile jainom, maltene, halucinacija; to sam u ovim letopisima esto pominjao. Te noi inilo mi se da bih se mogao zauvek u njima iz gubiti, tako da moj ivot bude petlja, a ne linija; ali ovog puta, za razliku od s vih dotada njih takvih sluajeva, isku enju se nisam odupirao, nego sam mu se prepusti o sa u ivanjem. Sve to sam ve opisao tebi, nagrnulo je u moju svest, sve, i hiljadu stvari koje ti nisam opisao. Gledao sam lice i pegavu ruku Eate koji se upinje d a se provue izmeu uspravnih ipki na re etkastoj kapiji nekropolisa; i onu oluju, koju sam nekad davno posmatrao kako se nabada na kule Citadele, kako se bacaka i iba munjama; oseao sam kako njena ki a, daleko hladnija i sve ija nego jutarnji vr vode u na oj trpezariji, curi niz moje lice. Dorkasin glas je aputao u moje uvo: "Sedela u prozoru... poslu avnici i krst. ta e sad, da nee da dozove nekoliko erinija da me uni " Da. Da, zaista, uinio bih to da sam samo mogao. Da sam bio Hetor, dovukao bih iz nekog u asa, iza sveta, erinije, ptice sa glavama ve tica i jezicima otrovni ca. Po mom nareenju one bi izmlatile ove ume kao to se ito na gumnu maklja, a i grad ove bi tukle svojim ogromnim krilima dok ih ne sravne... a ipak, da sam mogao, i pojavio bih se u zavr nom trenutku da je spasem - a posle toga se ne bih hladno u daljio u onom maniru kako to svi mi pri eljkujemo kad, kao deca, zami ljamo da emo pr vo spasti, a zatim poniziti one na e mile i drage koji su nam tobo naneli nekakvu u vredu; ne, nego bih je na rukama poneo. Mislim da sam tek tada uvideo, prvi put, kako je stra no moralo biti njoj, koja je bila jedva ne to vi e od deteta kad je smrt po nju do la, njoj koja je, potom , toliko dugo bila mrtva, da bude dozvana natrag. O ovome razmi ljajui, setih se i mrtvog vojnika iju sam hranu jeo i iju sam s ablju dr ao, pa zastadoh da oslu nem di e li, mie li se. Ali, ipak, bio sam toliko izgu bljen u svetovima uspomena, da mi se priinjavalo da je mekano umsko tlo ispod moji h stopala zemlja iz onog groba koji je Hildegrin Jazavac oskrnavio radei za raun V odalusov; a od apata lisja uinilo mi se da je kome anje empresa u na em nekropolisu i u t nje bunova purpurnih ru a grobnih; slu ao sam, uzalud oslu kivao, hoe li dahnuti ona mrt va ena koju je Vodalus, pridr anu omom od konopca ispod pazuha, digao, u beli pokrov umotanu. Najzad me galama jedne ptice legnja natera da doem k sebi. Priinjavalo mi

se da belo lice tog vojnika zuri u mene, pa odoh oko vatre, poeh tragati, naoh ebe i pokrih njime le ceo. Dorkas je pripadala, shvatio sam tada, onoj ogromnoj grupi ena (u koju mo gu spadati, zaista, i sve ene), koje nas izdaju - i onoj posebnoj podgrupi koja n as ne izdaje u korist nekog na eg sada njeg takmaca, nego u korist svoje sopstvene p ro losti. Ba kao to je Morvena, koju sam smakao u Saltusu, bez sumnje otrovala svog mu a i svoje dete zato to je pamtila vreme kad je bila slobodna i, mo da, devica, tak o je i Dorkas napustila mene zato to ja nisam postojao (mo da je ona u svojoj podsv esti to tumaila ovako: nisam ispunio svoju obavezu da postojim) u onom vremenu ka d se zla sudbina jo nije bila obru ila na nju. (A i za mene je to bilo zlatno vreme. Mislim da je razlog to sam sa ljuba vlju uvala uspomenu na onog primitivnog, ljubaznog deaka koji je donosio u moju eli ju knjige i cvee, svakako morao biti taj to sam jo onda znala da mi je to poslednja ljubav pre nailaska zlog usuda, usuda koji se, kao to u tom zatvoru uvideh, nije izvr io u trenutku kad su mi bacili tapiseriju na glavu da prigu e moje krike, ni u trenutku kad sam dospela u Staru Citadelu Nesusa, ni kad su vrata elije tresnula iza mene, pa ak ni kad sam, okupana svetlo u kakva na Urtu nikad ne sija, osetila d a se moje telo di e na bunu protiv mene - nego u onom trenu kad sam prevukla seivo onog masnog no a za lju tenje, koje mi on donese, seivo hladno i nemilosrdno o tro, pre ko svog sopstvenog vrata. Mo da mi svi doemo do takvog trenutka, mo da je volja Kaita nije da svaka od nas samu sebe kazni i uni ti zbog onoga to je uradila. Ali mo emo li biti toliko mr ene? Mo emo li uop te biti predmet mr nje? Ne, ako se ja, evo, jo seam nje govih poljubaca na mojim dojkama, datim, ne uz udisanje da bi se okusio parfem m oga tela - a takvi su bili poljupci Afrodizijevi i poljupci onog mladog oveka koj i je bio neak hiliarha Pratilaca - nego na nain kao da je bio istinski gladan moga mesa. Da li nas je ne to tada gledalo? Kasnije je on i jeo mene. Seanjem probuena, di em ruku i provlaim prste kroz njegovu kosu.) Spavao sam do kasnog jutarnjeg doba, u svoj ogrta umotan. Postoji jedna n adoknada koju Priroda isplauje onim ljudima koji do ive te ke nevolje: sastoji se u t ome to one manje nevolje, zbog kojih bi se alili ljudi iji su ivoti bili lak i, izgled aju maltene kao udobnost. Pre nego to sam stvarno ustao, nekoliko puta sam se bud io samo da bih estitao sebi to sam tako lako proveo ovu no, toliko lak e od onih noi p ropaenih u planinama. Najzad su me Sunce i raspevane ptice nagnali da se dozovem sebi. S one s trane na e mrtve vatre vojnik se pomakao i, ini mi se, prozborio ne to. Digoh se u se dei polo aj. Bio je odbacio ebe u jednu stranu i sad je le ao licem okrenut ka nebu. B ilo je to bledo lice sa utonulim obrazima; sa tamnim podonjacima i dubokim brazda ma koje su se irile od njegovih usta; ali, ivo lice. Oi je stvarno sklopio, u njego vim nozdrvama se uo dah. Na trenutak sam bio u isku enju da pobegnem pre nego to se on probudi. Njeg ovu sablju sam jo imao - krenuh da mu je vratim, onda je opet uzeh sebi pla ei se da bi me on mogao njome i napasti. Njegov kutel je jo virio iz drveta i navodio me na pomisao o Agijinom krivom bode u u prozorskom kapku Kesdoine kuice. u nuo sam taj n o natrag u futrolu na vojnikovom opasau, poglavito zato to me je postiivala pomisao da bih se ja, naoru an sabljom, mogao pla iti ma kog oveka sa no em. Njegovi oni kapci su zatreperili, a ja se odmakoh, pamtei kako se Dorkas j ednom upla ila kad je videla da stojim nadnosei se nad nju dok se budila. Da mu ne bih izgledao kao mrana prilika, razgrnuo sam ogrta tako da su mi se videli gole ru ke i prsa, to je sve bilo sad potamnjeno zbog mnogo dana izlaganja Suncu. Slu ao sa m pesmu njegovog daha; i kad se promenila iz usnule u budnu, stekao utisak da se tu dogodilo udo gotovo isto onako veliko kao to je prelaz iz nepostojanja u ivljen je. Praznook kao dete, podigao se u sedei polo aj i poeo gledati oko sebe. Njego ve usne su se pokretale, ali samo glasovi bez smisla su se uli. Poeh mu govoriti, nastojei da ton mog glasa bude prijateljski. Slu ao me je, ali se inilo da ne razume , pa se prisetih koliko je onaj ulan bio o amuen kad sam ga o iveo na drumu ka Kui Aps oluta. Za eleo sam da imam vode, pa da mu je mogu ponuditi, ali nisam je imao. Um esto toga, izvukoh jedan od onih komada usoljenog mesa koje sam iz njegovog ranc a uzeo, prelomih to napola i tako podelih s njim.

vakao je; kao da se poeo oseati bolje. "Ustaj", rekoh. "Moramo da naemo ne to za pie." Prihvatio je moju aku i dozvolio da ga, potezanjem, izvuem na noge, ali je potom jedva stajao. Njegove oi, koje su u prvi mah bile onako smirene, postajale su ivahnije, ali i paninije. Imao sam oseanje da se on pribojava da bi ta umska sta bla mogla kidisati na nas kao opor lavova; ipak, nije potegao no , niti poku ao da uz me sablju natrag. Posle tri-etiri koraka zateturao se i umalo pao. Dozvolio sam mu da se os lanja na moju ruku, pa smo krenuli zajedno kroz umu do puta. 3. PO PRA INI Nisam znao da li treba da krenemo na sever ili na jug. Negde na severu n alazila se ascijanska vojska, pa je postojala mogunost da nas dvojica, ako se odv e pribli imo frontu, budemo zahvaeni nekim brzim manevrom. Ali to dalje ka jugu bismo krenuli, manji bi bili izgledi da naemo ikoga ko bi nam pomogao, a vea verovatnoa da budemo uhap eni kao dezerteri. Najzad okrenuh ka severu; ne sumnjam da je u tom e veliku ulogu imala navika, a do danas ne znam da li sam postupio dobro ili lo e. Rosa se na drumu bila ve osu ila, a na pra noj povr ini njegovoj nisu se videli nikakvi otisci stopala. Rastinje je sa obe strane puta, u irini od tri koraka il i vi e, bilo podjednako sivo. Ubrzo iziosmo iz ume. Drum je krivudao niz brdo, a ond a prelazio preko jednog mosta vinutog preko reice koja je tekla dnom te, kamenjem posute, doline. Tu smo si li sa druma i spustili se do vode, da pijemo i da se umijemo. Ja se nisam obrijao nijednom jo od dana kad sam okrenuo lea jezeru Diuturni; upitah vojnika ima li brija, iako onom prilikom, kad sam iz njegovog d epa uzeo kremen i o gnjilo, nisam primetio da i ta slino ima. Ovaj beznaajni dogaaj pominjem zato to su to bile prve moje rei njemu upuene za koje se inilo da ih je razumeo. Klimnuo je glavom, zavukao ruku pod lem i izvuk ao jedno od onih malih seiva kakvima se slu e seljaci: takve brijae prave njihovi ko vai, na taj nain to na tocilu nao tre polovinu izhabane volovske potkovice. Malo sam je podo trio onim odlomljenim komadom brusnog kamena koji je jo bi o kod mene, pa izglaao prevlaenjem preko nogavice moje izme kao da je to ko ni kai za o trenje, onda sam ga pitao ima li sapuna. Ako ga je i imao, nije me razumeo, a tr enutak kasnije seo je na jednu stenu i poeo sa nje zuriti u vodu, tako da me je v eoma podseao na Dorkas. eznuo sam da mu postavljam pitanja o poljima Smrti, da doz nam sve to je on zapamtio o tom vremenu koje je, mo da, mrano samo za nas. Ali nisam ni ta pitao, nego sam prao lice hladnom renom vodom i sastrugavao bradu sa obraza i vilice najbolje to sam mogao. Kad sam njegov brija vratio u futrolu i poku ao mu g a dati, on se dr ao kao da ne zna ta bi sa brijaem radio; zato sam i to zadr ao za seb e. Ostatak tog dana proveli smo uglavnom pe aei. Nekoliko puta smo zaustavljani i ispitivani; jo e e smo mi zaustavljali i ispitivali druge. Malo-pomalo, izgradio s am jednu zamr enu la : da sam ja, navodno, liktor jednog civilnog sudije koji prati autarha; da smo na drumu nai li na ovoga vojnika i da mi je moj gospodar naredio d a obezbedim da taj vojnik bude zbrinut kako treba; ali po to vojnik nije u stanju da govori, ja jo ni sad ne znam iz koje je on jedinice. Ovo poslednje, bar, bilo je istinito. Bilo je i raskrsnica; nailazei, tako, na druge drumove, ponekad smo polaz ili njima. Dvaput smo do li do velikih logora gde su desetine hiljada vojnika ivele u gradovima od atora. I u prvom i u drugom oni koji neguju bolesnike rekli su mi da bi pristali da previju rane moga kompanjona kad bi on krvario, ali da za nje ga sad, u ovakvom stanju u kakvom jeste, ne mogu preuzeti odgovornost. Dok je do l o vreme da razgovaram sa tim ljudima u drugom od ta dva naselja, ve sam prestao d a se raspitujem za mesto gde bi Pelerinke mogle biti; tra io sam, samo, da mi se p oka e put ka mestu gde bismo mogli nai skloni te. Tada je ve bio suton. "Ima jedan lazaret, tri lige odavde, koji bi vas mogao primiti." ovek koj i mi je to govorio gledao je as mene, a as vojnika, i inilo se da osea maltene podje dnako sa aljenje prema meni kao i prema mom drugaru koji je stajao o amueno i nemo. " Idite ka zapadu, pa onda ka severu, dok ne vidite jedan drum koji vodi nadesno i

prolazi izmeu dva velika drveta. On e biti otprilike upola u i od onog kojim ete do te take stii. Tim u im krenite. Jesi li naoru an?" Odreno sam odmahnuo glavom; sablju sam bio vratio vojniku na taj nain to sa m je zavukao u njegovu kaniju. "Bio sam primoran da ostavim moj ma kod slugu moga gospodara - jer nisam mogao i ma da nosim i da se brinem oko ovoga oveka." "Onda se mora uvati zveri. Bolje bi bilo da ima pri ruci ne to iz ega se mo e pu cati, ali ja ti ni ta ne mogu dati." Okrenuh se da odem, ali on me zaustavi polaganjem ake na rame. "Ako budete napadnuti, ostavi ga", ree on. "A ako bude prinuen da ga ostavi , nemoj da te to ne to mnogo uznemiri. Viao sam ja sluajeve kao to je njegov. Nije ver ovatno da e se oporaviti." "Ma ve se oporavio", rekoh mu. Iako nam taj ovek nije dozvolio da ostanemo, niti mi dao ikakvo oru je, dao nam je ne to za jelo; zato u odlasku osetih vi e veselja nego odavno. Nalazili smo se u jednoj dolini gde su se zapadna brda digla uvis i zaklonila Sunce jo pre vi e od jedne smene vremena. Dok sam trampao uz tog vojnika, primetio sam da vi e nije potrebno da ga pridr avam za mi icu. Pustio sam ga, a on je nastavio da hoda pokraj mene, kao da je prosto moj prijatelj. Njegovo lice nije stvarno liilo na Jonasovo , koje beja e izdu eno i uzano; ali kad sam ga u jednom trenutku pogledao postrance, uhvatio sam na tom licu ne to to je do te mere podsealo na Jonasa, da mi je bilo ma ltene kao da sam video duha. Drum siv, ali u meseini - zelenkasto beo; s obe strane drvee i estar, privi dno crni. Dok smo odmicali dugakim koracima, poeh priati. Jednim delom iz, priznau, i ste usamljenosti; ali i zbog drugih razloga. Nesumnjivo, postoje zveri kao to je alzabo, koje oveka napadaju kao to e lisica napasti koko ; ali reeno mi je da ima mnog o drugih zveri koje e pobei ako budu na vreme upozorene na ljudsko prisustvo. Osim toga, pomi ljao sam i ovo: ako se obraam tom vojniku kao ma kom normalnom oveku, pa ako nas uju neki zlonamernici, manja e biti verovatnoa da oni naslute kako su slab i izgledi da im on pru i ikakav otpor. "Je l' pamti pro lu no?" poeh ja. "Bio si tvrdo zaspao." Odgovora nije bilo. "Mo da ti ovo nijednom nisam kazao, ali ja imam, vidi , tu sposobnost da se seam svega. Ne mogu svaku uspomenu da dohvatim u trenutku kad mi zatreba, ali ona je uvek u meni; neka seanja su, zna , kao odbegli klijenti koji lunjaju kroz ublij etu. Mo da ovek ne mo e da ih dovede pred vlast u trenutku kad to bude zatra eno, ali o ni su uvek tu, nikuda ne mogu otii. - Mada, kad pomisli , to nije ba tano. etvrti, naj ni i nivo tog na eg podzemnog zatvora napu ten je, klijenata ionako nikad nema dovoljn o da popunimo gornja tri nivoa, mo e biti da e majstor Gerlous konano napustiti i tr ei. Sad u treem uvamo samo one enule, one koje nijedan zvaninik nee doi da vidi. Kad b se ti poludeli nalazili na nekom vi em nivou, uznemiravali bi svojom galamom osta le. Al' nisu svi oni buni, svakako. Neki su tihi kao ti." Odgovora, opet, nije bilo. U onoj meseini nisam mogao videti da li on obr aa ikakvu pa nju na mene, ali imajui onaj brija na umu, istrajavao sam. "Tim putem sam ja jednom oti ao. Kroz etvrti nivo, hou rei. Imao sam, naime, psa i uvao sam ga tamo, ali mi je pobegao. Po ao sam za njim i otkrio tunel koji je vodio iz na e ublijete napolje. Posle izvesnog vremena izi ao sam puzei i pojavio se na polomljenom pijedestalu, na mestu zvanom Atrijum vremena. Tu je bilo mno tvo s unanih satova. Tamo sam upoznao jednu mladu enu koja je zaista bila lep a od svih ko je sam kasnije sreo - ak i od Jolente lep a, rekao bih, mada ne na isti nain." Vojnik ne ree ni ta, ali ja sam ipak po neemu znao da me je uo; mo da samo po n ekom maju nom pokretu glave, ako sam ga uspeo krajikom oka primetiti. "Zvala se Valerija i mislim da je bila mlaa od mene, mada je izgledala st arija. Imala je tamnu, kovrd avu kosu, slinu Teklinoj, ali su joj i oi bile tamne. A Tekline - ljubiaste. Imala je najfiniju ko u koju sam ikada video, ko u nalik na bog ato mleko pome ano sa sokom od nara i sokom od jagoda. Nego, nije mi bila namera o Valeriji da priam, nego o Dorkas. I Dorkas je divna, mada je vrlo mr ava, maltene kao dete. Ima lice vile Perije i ten poprskan pegicama kao mrvicama zlata. Kosu je imala dugaku pre nego to ju je odrezala; a u kosi je uvek nosila cvee." Opet sam zastao. Nastavio sam da priam o enama zato to se inilo da je to uhv atilo njegovu pa nju. Ali sada nisam znao da li me jo slu a ili ne.

"Pre nego to sam napustio Traks, oti ao sam da vidim Dorkas. Susret je bio u njenoj sobi, u jednoj krmi zvanoj 'Patkino gnezdo'. Bila je u krevetu, naga, al i nije pu tala pokrivku sa sebe, ba kao da nikad nismo spavali zajedno - nas dvoje, koji smo onako daleko pe aili i jahali zajedno i logorovali na mestima gde se nije dan glas nije uo jo od kad je kopno pozvano da se uzdigne iz mora i peli se uz bre gove po kojima nisu nikad hodale nijedne stope osim sunevih. Ona me je tada napu ta la, a i ja nju, i niko od nas nije stvarno eleo da bude drugaije, bez obzira na to to se ona na kraju upla ila i zamolila me da ipak poem s njom. Rekla je", nastavih, "da Kand a nad vremenom ima istu mo kao to ogledala Oca Inirea, bar ako su prie tane, imaju nad razdaljinom. Tad na tu njenu primedbu nis am obratio mnogo pa nje - pretpostavljam da ja nisam stvarno mnogo inteligentan ove k, nisam filozof uop te - ali sad nalazim da je zanimljiva. Dorkasine rei su glasil e: 'Kad si vratio onog ulana u ivot, to je bilo zato to je Kand a izazvala zakrivlje nje vremena za tog oveka natrag do take u kojoj je bio jo iv. Kad si napola zaleio ra ne svog prijatelja, bilo je to zato to je Kand a savila taj trenutak do trenutka ka d e one biti ve maltene izleene.' Zar ne smatra da je to zanimljivo? Bocnuo sam te u elo Kand om i ti si, malo kasnije, nainio jedan udan zvuk. Mislim da je to mo da bio t voj samrtni ropac." ekao sam. Vojnik nije progovarao, ali, sasvim neoekivano, osetih da mi je spustio aku na rame. Do tada sam priao gotovo neozbiljno; njegov dodir mi je ukaza o na ozbiljnost onog to sam izgovorio. Ako je to bilo istina - ili makar i siu nim s vojim deliem blisko istini - onda sam se ja ranije poigravao silama koje nisam ra zumeo ni ta bolje nego to bi Kesdoin sin, koga svojim poku ah uiniti, razumeo onaj div ovski prsten koji mu uze ivot. "Nije udo to si o amuen. Mora biti da je u asavajua stvar kretati se unazad kroz vreme, a jo stra nija proi unazad kroz smrt. Umalo ne rekoh da je to kao da se pono vo raa ; ali, ini mi se da mora biti da je i mnogo gore, jer novoroene ve ivi u materic svoje majke." Ovde zastadoh. "Ja... ovaj, Tekla, hou rei... nikad nije rodila det e." Mo da samo zato to sam razmi ljao o njegovoj pometenosti, naoh se i ja u njoj, tako da sam jedva pravo znao ko sam. Konano sakato progovorih: "Moram ti se izvi niti. Kad sam umoran, a ponekad i kad sam nadomak sna, malo nedostaje da postane m jedna druga osoba." (Njegov stisak na mom ramenu se na te rei, ko zna za to, pojaa .) "Duga je to pria, koja s tobom nikakve veze nema. eleo sam da ka em da je u Atrij umu vremena, lomljenjem pijedestala, do lo do takvog naginjanja sunanih satova, da vi e svojim gredama nisu pokazivali tano vreme, a ja sam uo priu da, kad se to desi, smene vremena toga dana stanu, ili svakog dana, tokom jednog odreenog razdoblja, teku unazad. Ti nosi sa sobom d epni sunani sat, pa prema tome zna da ako eli da on pok a e tano vreme, mora da okrene njegovu gredicu tano ka Suncu. Sunce je nepokretno i os taje tako, a Urt ple e oko njega, pa mi po njenom plesu znamo tano vreme, ba kao to b i i gluv ovek mogao da udara tano u ritmu igre tarantele ako bi posmatrao njihanje plesaa. Meutim, ta ako bi i samo Sunce zaplesalo? U tom sluaju bi se i mar iranje tre nutaka moglo pretvoriti u povlaenje. Ne znam da li ti veruje u Novo Sunce, ne znam ni da li sam ja ikad u njega verovao. Ali ako ono bude postojalo, bie to Pomirit elj koji e doi jo jednom, iz ega sledi da su imena Pomiritelj i Novo Sunce samo dva razliita imena iste osobe, a mi se onda mo emo zapitati za to bi se ta osoba zvala 'N ovo Sunce'. Kakvo je tvoje mi ljenje? Zar ne bi to moglo biti zbog ove moi pokretan ja vremena?" Sad mi se uinilo da je vreme zaista stalo. Oko nas se uzdizalo drvee, mrano i tiho; no je bila osve ila vazduh. Nije mi padalo na pamet ni ta to bih dalje kazao, a bilo me je sramota da priam gluposti, jer sam, odnekud, imao utisak da je taj vojnik s pa njom saslu ao sve to sam kazao. Ispred nas videh dva bora ija su stabla bi la daleko deblja nego stabla ostalog drvea du druma; videh i bledu stazu, zelenu i belu, zakrivudanu izmeu ta dva. "Eno!" uzviknuh. Ali kad smo stigli do tog mesta, morao sam vojnika zaustaviti rukama, do hvatiti za ramena i okrenuti na tu stranu; tek tad je po ao za mnom. Primetio sam neku mranu, mokru mrlju na pra ini i sagnuo se da je pipnem. Bila je to zgru ana krv. "Na ispravnom smo putu", rekoh. "Ovde su donosili ranjenike."

4. TEMPERATURA Ne mogu kazati koliko smo daleko hodali, niti koliko se no istro ila pre ne go to smo do svoga odredi ta dospeli. Znam da sam se poeo spoticati neko vreme posle skretanja sa glavnog druma i da me je to onda dr alo kao bolest: neki bolesnici n ikako ne mogu da prestanu da ka lju, drugi ne mogu suzbiti drhtanje ruku, a ja sam se, upravo tako, spoticao: jednom, pa nekoliko koraka dalje opet, i tako dalje, neprekidno. Ako se ne bih usredsredio sasvim i jedino na to, zapinjao mi je pal ac leve noge, u izmi, o petu desne, a ja svoj um nisam mogao usredsrediti - misli su mi pri svakom koraku odletale. Svici su svetlucali u drveu s obe strane staze, a ja sam dugo pretpostavl jao da su i svetla ispred nas samo jo neki takvi insekti, pa nisam ubrzavao korak . Onda, veoma iznenadno (bar se meni tako uinilo), dospesmo pod neki senoviti kro v gde su se mu karci i ene sa utim svetiljkama kretali izmeu dugakih redova uzanih le aj eva preko kojih su bile polo ene pokrivke. Jedna ena u odei za koju pretpostavih da je crna preuzela je brigu o nama; povela nas je do nekog drugog mesta, gde su po stojale stolice od rogova i tavljene ko e i gde je u jednom mangalu gorela vatra. T amo videh da je njena ode da skerletno crvena i da ima kapuljau te iste boje, pa na tren pomislih da je Sajriaka. "Tvoj prijatelj je veoma bolestan, zar ne?" ree ona. "Zna li ta mu je?" A vojnik odmahnu glavom i ree: "Ne. Nisam ak siguran ni ko je." Bio sam toliko zapanjen, da ni re nisam uspeo da progovorim. Dohvatila je moju aku, pustila je, dohvatila vojnikovu aku. "Ima visoku temperaturu. A ima i ti . Sad kad su poele vruine leta, vidimo iz dana u dan sve vi e zaraznih bolesti. Treb alo je da vodu prokuvate pre nego to je pijete, a od va iju da se oslobaate najbolje to mo ete." Okrenula se meni. "Ti, uz to, ima i veliki broj plitkih posekotina, a nek e od njih su zara ene. Krhotine kamena?" Uspeo sam da izgovorim: "Pa nisam ja bolestan. Ja sam doveo mog prijatel ja ovamo." "Bolesni ste obojica, a koliko ja vidim, doveli ste jedan drugoga. Ne ve rujem da bi ijedan stigao do nas da mu nije pomogao onaj drugi. Jesu li bile krh otine kamena? Neko oru je neprijatelja?" "Odlomljeni komadii kamena, da. Oru je jednog prijatelja." "Ka u mi da je to najgore od svega - kad na tebe pucaju tvoji. Ali prva br iga je ta groznica." Oklevala je, gledala naizmenino vojnika i mene. "Rado bih va s obojicu odmah stavila u krevet, ali prvo morate na kupanje." Pljesnula je rukama i na taj nain dozvala jednog krupnog drugara ija je gl ava bila obrijana. On je uhvatio i mene i njega za ruke i poeo nas voditi, onda j e zastao, podigao me na ruke i dalje me nosio onako kako sam ja nekad nosio malo g Severijana. Nekoliko trenutaka kasnije bili smo nagi i sedeli smo u jednom baz enu vode koja je bila grejana kamenjem. Taj kvrgavi ova je ispljuskao nove koliine vode preko nas, a onda naterao prvo jednog, pa drugog da ustanemo da bi nas mog ao o i ati jednim parom makaza za stri u. Posle toga ostavi e nas da se neko vreme natap amo. "Sad mo e da govori ", rekoh ja vojniku. Pri sjaju svetiljke videh kako klima glavom. "Pa za to, onda, nisi govorio dok smo dolazili ovamo?" Oklevao je, onda malice slegnuo ramenima. "Razmi ljao sam o mnogim stvarima , a ni ti nisi priao. Izgledao si toliko umoran. Jednom sam te pitao zar ne bi bi lo bolje da stanemo, ali nisi odgovorio." "Meni se inilo da je obratno", rekoh, "ali mo da smo obojica bili u pravu. Pamti li ta se s tobom de avalo pre nego to si sreo mene?" Opet pauza. "Ja se i ne seam da sam te sreo. Hodali smo nekom mranom stazo m, ti si bio pored mene." "A pre toga?" "Ne znam. Muzika, mo da, i dugo pe aenje. Prvo po Suncu, posle u pomrini." "To pe aenje, to je bilo dok si bio sa mnom", rekoh ja. "Zar se nieg drugog ne sea ?"

"Letenje kroz mrak. Jeste, bio sam sa tobom, pa smo do li do jednog mesta gde nam je Sunce bilo tano iznad glave. Ispred nas je bila neka svetlost, ali kad sam ja u nju stupio, pretvorila se u neku vrstu tame." Klimnuo sam glavom. "Vidi , nisi bio potpuno pri sebi. Kad je topao dan, ov eku se mo e uiniti da mu je Sunce tano iznad glave, ali kad se ono nae dole, iza plan ina, svetlost kao da se pretvori u tamu. Pamti li kako se zove ?" O ovome je razmi ljao nekoliko trenutaka, a onda se nasme io tu no. "To sam iz gubio negde uz put. Tako je kazao onaj jaguar koji je prethodno obeao da e kozi bi ti vodi." Onaj krupni ovek obrijane glave bio se vratio, a da to ni vojnik ni ja ni smo primetili. Pomogao mi je da iziem iz bazena, dao mi je pe kir da se osu im i jedn u ode du da je obuem i platnenu vreu sa mojom imovinom, koja je sada jako zaudarala na dim za uni tavanje gamadi. Dan ranije bio bih do ludila uznemiren ako bi Kand a m akar i jedan trenutak bila izvan mog vlasni tva. Te noi jedva da sam i shvatao da j e nemam dok mi je ne vrati e, a da su je stvarno vratili uverio sam se tek kad sam le ao na jednoj od tih postelja, ispod mre e tanke poput koprene. Tad je Kand a zasij ala u mojoj aci, blago, kao mesec; a imala je i oblik nalik na onaj koji mesec po katkad dobija. Nasme io sam se pri pomisli da je bujica meseeve blede zelene svetlo sti - odsjaj Sunca. One prve noi kad sam spavao u Saltusu probudio sam se pomi ljajui da se nala zim u egrtskoj spavaonici u na oj kuli. Sad sam do iveo ponovljeni oblik istog iskust va: spavao sam i u snu zakljuio da je taj senoviti lazaret sa tihim prilikama i s a svetiljkama u pokretu bio samo halucinacija tog dana. Digao sam se u sedei polo aj i pogledao oko sebe. Oseao sam se dobro - bolje , zapravo, nego ikad; ali i toplo. Kao da sam se ario iznutra. Rohe je spavao na boku, njegova crvena kosa bila je rasku trana, njegova usta malo otvorena, a lice, iza koga sad nije stajala energija njegovog uma, odmorno i deako. Kroz okrugli br odski prozori video sam sne ne nanose u Starom dvori tu, nedavno pali sneg na kome jo n ije bilo tragova ljudi niti njihovih ivotinja; ali meni pade na um da e u nekropol isu ve biti na stotine tragova malih stvorenja koja tamo nalaze skloni te i koja su mrtvima miljenad i drugari u igri, a koja e sad izlaziti da tra e hranu i da se rad uju na tom novom pejza u koji im je Priroda podarila. Obukao sam se hitro i tiho, a kad se jedan od ostalih egrta poeo pokretati, nekoliko trenutaka sam dr ao prst sa mome sebi na usnama; onda sam pohitao niz strmo stepeni te koje se zavojito spu ta k roz sredinu kule. Meutim ono kao da je bilo nekako du e nego obino, a, osim toga, imao sam te koa i pri kretanju sa jednog na drugi stepenik. Mi smo, kad se penjemo uz stepeni te, svaki put svesni da nas sila te e ometa, ali kad silazimo smatramo da je samo po sebi razumljivo da nam ona poma e. Ja sad otkrih da mi je ta pomo uskraena sasvim, i li gotovo sasvim. Morao sam pri svakom koraku da guram stopalo nadole, ali na ta kav nain da ono dotakne stepenik mekano, a ne silovito, da ne bih od udara polete o uvis. Uvideo sam, na onaj nadnormalni nain kako u snovima saznajemo stvari, da su se sve kule Citadele konano digle i da ve putuju, napu taju Disov krug. To znanje me je inilo srenim, ali sam ipak eleo da odem u nekropolis i potra im tragove koatiglodara i lisica. urio sam nadole najbr e to sam mogao, a onda sam zauo stenjanje. Ta j stepeni ni bunar se vi e nije produ avao u dubinu, kao to bi trebalo, nego je vodio u jednu kabinu, kao to je stepeni te u Boldandersovom dvorcu vodilo u dvorane du ijih se zidova spu talo. To beja e bolesnika soba majstora Malrubiusa. Majstori imaju pravo na prost rane brodske kabine; ipak, ova njegova je daleko prostranija bila sada nego u st varnosti. Imala je na svome zidu dva brodska prozoria, kao i stvarna koju sam zapa mtio, ali sada grdno uveana - bile su to oi planine Tifon. Krevet majstora Malrubi usa bio je veoma veliki, a ipak kao da se izgubio u ogromnosti sobe. Dve prilike bile su nagnute nad njega. Odea im je bila tamna, ali meni je bilo oigledno da to nije fuligin na eg esnafa. Krenuo sam ka njima, a kad sam bio tako blizu da sam m ogao uti mukotrpno disanje bolesnika, one su se uspravile da me pogledaju. Bile s u to Kumeanka i njena akolitkinja Merin, one dve ve tice koje smo sreli navrh grob a u ru evnom kamenom gradu. "Ah, sestro, do la si, najzad", ree Merin. Dok je to govorila, ja uvideh da nisam, kao to sam dotad mislila, egrt Sev

erijan. Bila sam Tekla, ali u onom svom ivotnom dobu kad sam bila visoka kao on, a to e rei u mojoj trinaestoj ili etrnaestoj godini. Oseala sam se jako neprijatno, ne zbog svog devojakog tela niti zbog mu ke odee na sebi (koja mi je, uistinu, u dob roj meri i prijala), nego zato to do tada nisam bila svesna ko sam. Imala sam, uj edno, oseaj da su Merinine rei bile in magije - da smo do maloas bili prisutni i Sev erijan i ja, ali da ga je ona, na neki nain, potisnula u pozadinu. Kumeanka me po ljubi u elo, a kad je taj poljubac bio zavr en, obrisa krv sa svojih usana. Iako ni je progovarala, ja sam znala da je to signal da sam, u nekom smislu, postala i o naj vojnik. "Kad spavamo", ree mi Merin, "pomeramo se iz temporalnosti u eternitet." "Kad se budimo", apnu Kumeanka, "gubimo sposobnost gledanja onostran sada n jeg trenutka." "Ova ovde se ne budi nikad", hvalisala se Merin. Majstor Malrubius se prome koljio i opet zastenjao, a Kumeanka je uzela bo kal vode sa stola pokraj njegove postelje i nasula malo u jednu tambler-a u, usprav nu, sa ravnim dnom, bez dr ke. Dok je vraala bokal na mesto, u a i se ne to ivo pomerilo. Pomislila sam, iz nekog razloga, da je to undina; ustuknula sam, ali u a i je bio Hetor, ne vei od moje ake; natiskivao je svoje sivo, neobrijano lice uz staklo.

Njegov glas sam ula kao to bi ovek uo mi je cijukanje: "Ponekad na kopno nasuk an fotonskim olujama, kovitlajem galaksija, u smeru kazaljki na satu i obratno, otkucavajui sa svetlo u niz mrane morske koridore oblo ene na im srebrnim jedrima, na im s ebrnim jedrima demonima pohoenim , iji su jarboli po sto liga dugaki, a tanki kao k onci, fini kao srebrne igle koje iju koncima zvezdane svetlosti, izrauju vez oko z vezda na crnom somotu, vla ni od vetra Vremenke koja prolee pored njih. O, kosti u njenim zubima! Pena talasa, letea talasna pena Vremenke nabaena na ove obale gde s tari mornari vi e ne mogu da uskrauju svoje kosti nesmirenom, nezamorenom kosmosu. Kamo ode ona? Dama moja, drugarica du e moje? Ode preko zahuktalih plima Vodolije, Riba, Ariesa. Oti la. Oti la u svom unu, bradavice dojki pritisnute o crni somotni p oklopac, oti la, plovidba je nosi veno sve dalje od obala koje su zvezdama ispirane , od suvih sprudova nastanjivih svetova. Ona je sama svoj brod, ona je izrezbare na figura na pramcu svog broda, ona je i kapetan. Bosune, Bosune, porini pomoni am ac! Tvore jedara, napravi jedro! Izmakla nam je. Izmakli smo joj. Ona je u onoj p ro losti koju nikad nismo do iveli i u onoj budunosti koju nikad neemo. Vi e jedara, kap etane, razvijaj, eno, izmie nam Vaseljena..." Pokraj bokala, na stolu, stajalo je zvono. Merin poe njime luparati kao d a eli da zaglu i Hetorov glas; kad je majstor Malrubius okvasio usne vodom iz a e, Mer in uze a u iz Kumeankine ruke, pa estokim razmahom prosu ostatak vode po podu i onda namae a u, izvrnutu, na grli bokala. Hetor je bio uutkan, ali se voda irila po podu, k lobuui kao da je hrani neki skriveni izvor. Ledeno hladna beja e. Pomi ljala sam nejas no da e se moja guvernanta ljutiti to su mi cipele mokre. Odazivajui se na zvonjavu, dolazila je neka slu avka - Teklina slu avka, ona i ju sam odranu nogu pregledao dan posle mog spasavanja Vodalusa. Sad je mlaa bila, u onom stupnju mladosti u kojem je morala biti u doba kad je Tekla bila devojica , ali ko a joj je sa te noge ve bila zguljena i odatle je curila krv. "Veoma mi je a o", rekoh. "Veoma mi je ao, Huna. Nisam to ja uradio - nego je majstor Gerlous, u z pomo nekoliko kalfi." Majstor Malrubius se digao u sedei polo aj u krevetu i ja po prvi put prime tih da je taj njegov le aj zapravo enska aka, sa prstima du im nego to su moje ruke od ramena do kraja i sa noktima u vidu kand i. "Pa tebi je dobro!" ree on, kao da sam ja bio taj koji se maloas nalazio na samrti. "Ili, bar, manje-vi e dobro." Prsti te enske ake poe e da se sklapaju ka njemu, ali on iskoi iz kreveta u vodu, sad do kolen a visoku, te stade uz mene. Jedan d ukac - moj stari kucov Triskele - bio je do tada, izgleda, sakrive n ispod kreveta, ili je mo da samo le ao s druge strane njegove, neprimeen. Sad nam s e pribli io, probijajui se brzo kroz vodu irokim prsima i pljuskajui po njoj jedinom prednjom apom. Lajao je radosno. Majstor Malrubius me je dohvatio za desnu aku, a Kumeanka za levu; zajedniki me povedo e do jednog od ta dva velika oka planine. Videh prizor isti kao kad me je Tifon do tog mesta doveo: svet razmotan ispred mene kao tepih i vidljiv u svojoj celosti. Ovog puta izgledao je daleko v

elianstvenije. Sunce je bilo iza nas; ali snagu svojih zraka kao da je umnogostrui lo. Senke su bile alhemizovane u zlato, a sve zeleno bilje dobijalo je na moje oi , iz trenutka u trenutak, tamniju zelenu boju i vi e snage. Videh ita kako zru na n jivama i milijardska jata riba u morima kako se udvostruavaju i opet udvostruavaju zahvaljujui mno enju, u povr inskoj vodi, maju nih biljaka koje im slu e kao hrana. Voda iz dvorane iza nas poe sad da se sliva iz oka i, hvatajui svetlost, da pada u vid u duge. Onda se probudih. Dok sam spavao, neko me je bio obavio ebadima i nabio sneg sa svih strana oko ebadi. (Kasnije sam doznao da taj sneg snose sa planina tovarni konji, oni ij e su noge sigurne.) Tresui se, po eleh da se vratim u svoj san, mada sam ve bio sves tan ogromne udaljenosti koja nas je razdvajala. Gorki ukus nekog leka bio mi je u ustima; za platno opru eno ispod mene imao sam utisak da je tvrdo kao pod; a ske rletno zaode dene Pelerinke kretale su se, sa svetiljkama, tamo i amo, negujui mu kar ce i ene koji su jeali u tami. 5. LAZARET Ne verujem da sam te noi stvarno ponovo zaspao, mada je mogue da sam drema o. Dok je stigla zora, sneg se otopio. Dve Pelerinke su odnele te ar ave, dale mi p e kir da se obri em i donele suvu posteljinu. eleo sam da im dam Kand u tada - moja imo vina nalazila se u jednoj vrei ispod tog le aja - ali mi se inilo da nije pogodan tr enutak. Umesto toga, legao sam i, sad na dnevnom svetlu, zaspao. Opet se probudih oko podne. U lazaretu je vladala najvea ti ina koja je za takvo mesto uop te i bila mogua; negde u daljini dva oveka su razgovarala, a trei je jaukao, ali ti glasovi samo su potcrtavali tihost. Uzdigoh se u sedei polo aj i pog ledah oko sebe, nadajui se da u videti onog vojnika. Desno od mene le ao je neki ovek vrlo kratko o i an, zbog ega sam pomislio da je to jedan od robova Pelerinki. Pozvao sam ga, ali kad je okrenuo glavu da me pogleda, videh da sam se prevario. Njegove oi su bile praznije nego ijedne ljudske oi koje sam ikad dotad vid eo; inilo se da posmatraju neke duhove meni nevidljive. "Slava Sedamnaestolanoj gr upi", ree on. "Dobro jutro. Zna li i ta o nainu kako se ovim mestom upravlja?"

Preko njegovog lica kao da prelete senka; osetio sam da ga je moje pitan je, iz nekog razloga, uinilo podozrivim. On mi odgovori: "Voenje svakog truda je d obro ili lo e tano u onoj meri u kojoj je usklaeno sa pravomisleno u." "Jo jednog oveka su doveli tano u isto vreme kad i mene. eleo bih da popriam s njim. On mi je prijatelj, manje-vi e." "Oni koji izvr avaju narodnu volju su prijatelji, sve i da nikad sa njima nismo nijednu re progovorili. Onaj ko ne izvr ava volju naroda je neprijatelj, sve i da smo s njim zajedno, kao deca, uili." ovek koji je le ao levo od mene dobaci: "Nee ni ta izvui iz njega. On je - uhvae ." Okrenuh se da ga pogledam. Njegovo lice bilo je toliko propalo, da se sv elo praktino samo na lobanju, ali je ipak zadr alo u sebi ne to humora. Njegova kosa, kruta i crna, izgledala je kao da mesecima nije videla e alj. "On itavo vreme tako pria. Nikad ni na koji drugi nain. Ej, ti! Izudaraemo t e!" Onaj prvi odgovori: "Narodnim vojskama poraz je odskona daska za pobede, a pobede su merdevine za uspon ka daljim pobedama." "Al' ipak ga razume mnogo vi e nego veinu njih", ree mi ovek levo od mene. "Zatvorenik je, ka e ? A ta je uradio?" " ta je uradio? Pa, nije poginuo." "Bojim se da ovo ne razumem. Da li je bio odabran za nekakvu samoubilaku akciju?" Sad se u sedei polo aj pridi e jedna pacijentkinja koja se nalazila levo od ov eka koji je bio levo od mene. Bila je to mlada ena sa izmr avelim, ali divnim licem . "Svima njima je misija samoubilaka", ree ona. "Ako ni ta drugo, stoji injenica da n

e mogu da odu kui dok rat ne bude dobijen, a oni znaju, uistinu, da rat nikad nee biti dobijen." "Spolja nje bitke su ve dobijene ako se unutra nje vode pomou pravomisli." Rekoh: "A, pa on je znai Ascijanac. To si ti hteo da ka e . Ja nikad ranije n isam video Ascijanca." "Oni, veinom, poginu", ree mi crnokosi. "To ti govorim." "Nisam znao ni da govore na im jezikom." "Pa i ne govore. Neki oficiri su dolazili ovamo da priaju s njim i rekli da misle da je on bio prevodilac. Verovatno je saslu avao na e zarobljene vojnike. A l' ne to je zabrljao, pa su ga vratili u pe adijske redove." Ona mlada ena ree: "Ne verujem ja da je stvarno lud. Mada oni veinom jesu l udi. Kako se zove ?" "Izvinjavam se, trebalo je da se predstavim. Ja sam Severijan." Malo je nedostajalo pa da ka em da sam liktor, ali znao sam da ni on ni ona ne bi vi e sa mn om priali kad bih im to rekao. "Ja sam Foila, a ovo je Melito. Bila sam pripadnica plavih husara, a on hoplita." "'Ajde, ne priaj sva ta", zare a Melito. "Ja sam hoplit. Ti si husarka." Razmi ljao sam ovako: on je mnogo bli i smrti nego ona. "Moja je nada samo jedna, a to je da budemo otpu teni iz vojske im se opora vimo dovoljno da mo emo odavde otii", ree Foila. "A onda ta da radimo? Da muzemo tuu kravu i uvamo krdo tuih svinja?" Melito mi se okrete. "Ne budi zavaran ovim njenim reima - dobrovoljci smo oboje. Meni je upravo predstojalo unapreenje, ali me rani e; kad budem to unapreenje dobio, moi u da izdr avam i suprugu." Foila dobaci: "Nisam ja obeala da u se udati za tebe!" Nekoliko kreveta dalje neko glasno ree: "O eni se njome samo da bi prestala da pria o tome!" Na ovo se pridi e u sedei polo aj i pacijent u krevetu koji je bio sledei po r edu iza Foilinog. "Udae se ona za mene." Bio je to krupan ovek svetle boje ko e i bl ede kose; govorio je sa zastajkivanjem osobeniim za itelje ledenog ostrvlja na ju gu. "Ja sam Holvard." Na moje iznenaenje, ascijanski zarobljenik proglasi: "Ujedinjeni, mu karci i ene su jai; ali hrabra ena hoe decu, a ne mu eve." Foila ree: "One ratuju i kad su trudne - viala sam ih mrtve na boji tu." " itelji su stablu korenje. Li e opada, ali drvo ostaje." Zapitah Melita i Foilu da li ovaj Ascijanac sam smi lja to to pria, ili citi ra iz neke literature meni nepoznate. "Misli , da li ovog trenutka smi lja reenice?" ree Foila. "Ma, ne. Oni to nika d ne ine. Sve to izuste mora biti iz nekog odobrenog teksta. Neki Ascijanci uop te n i ta i ne govore. Ostali imaju u pamenju hiljade - pa valjda i desetine ili stotine hiljada - tih reenica nauenih napamet." "To je nemogue", rekoh. Melito slegnu ramenima. Uspeo se osloniti na jedan lakat. "Ali, tako rad e. Bar ako je suditi po onom to o Ascijanima svako pria. Foila o njima zna vi e nego ja." Foila klimnu glavom. "Mi, u lakoj konjici, esto idemo u izvianja, a poneka d budemo upueni ba da bismo zarobili izvestan broj neprijatelja. U veini sluajeva za ludan je posao s njima razgovarati, ali general tab ipak mo e mnogo da zakljui na osn ovu njihove opreme i fizikog stanja. Na severnom kontinentu, odakle oni dolaze, s amo najmlaoj deci se dogaa da progovore na na nain." Setih se kako je majstor Gerlous upravljao poslovima na e gilde. "Kako bi oni mogli kazati neku misao tipa 'Uzmi trojicu egrta i istovari ona teretna kola? '" "Oni to ne bi ni rekli - samo bi zgrabili ljude za ramena, pokazali im p rstom ka kolima i gurnuli ih tamo. Onda, ako ti ljudi ponu da rade, fino. Ako ne ponu, predvodnik e citirati, u prisustvu nekoliko svedoka, ne to u smislu da je rad potreban da bi se obezbedila pobeda. Ako i posle toga osoba kojoj se obratio nee da radi, predvodnik e narediti da ta osoba bude ubijena - verovatno na taj nain to e samo pokazati prstom ka tom oveku i citirati misao da neprijatelji naroda moraju

biti uklonjeni." Ascijanac ree: "Deja vika je vika pobede. Ipak, pobeda se mora mudrosti uit i." Foila poe prevoditi njegove rei. "To mu znai: istina je da su deca potrebna , ali ono to deca priaju je li eno smisla. Veina Ascijanaca bi smatrala da smo mi nem i, ak i ako bismo nauili njihov jezik, jer grupe rei koje nisu iz odobrenih tekstov a nemaju, za njih, nikakvo znaenje. Ako bi oni priznali - ak i samima sebi - da ta kav govor i ta znai, onda bi postalo mogue da uju nelojalne primedbe, pa ak i da ih sa mi izgovaraju. To bi bilo izuzetno opasno. A dokle god razumeju i citiraju samo odobrene tekstove, niko ih ne mo e optu iti." Okrenuh glavu da pogledam Ascijanca. Bilo je jasno da je on sve ovo pomn o slu ao; iz njegovog izraza lica uspevao sam da zakljuim samo to i ni ta vi e. "Oni ko ji pi u odobrene tekstove", rekoh mu, "ne mogu i sami citirati iz odobrenih teksto va dok pi u. Prema tome, ak i u nekom odobrenom tekstu mogla bi se pojaviti primesa nelojalnosti." "Ispravna misao je misao naroda. Narod ne mo e izdati ni sebe, ni Sedamnae stolanu grupu." Foila ree: "Nemoj uvrediti narod niti Sedamnaestolanu grupu. On bi mogao p oku ati samoubistvo. Oni ponekad tako reaguju." "Da li e on ikada biti normalan?" "ula sam da se dogaalo da neko od njih na kraju pone da govori manje-vi e kao mi, ako je to ono to si me pitao." Nisam mogao smisliti ni ta to bih joj rekao posle toga, pa provedosmo neko vreme utei. Ja sam otkrio da u takvim mestima, gde su gotovo svi bolesni, postoje duga razdoblja utanja. Znali smo da emo morati da popunjavamo smenu za smenom vrem ena i da ako ne ka emo tog popodneva ono to hoemo, imamo na raspolaganju i vee i sled ee jutro. Zapravo, svako ko bi govorio onako kako normalni ljudi govore - na prim er posle jela - bio bi nepodno ljiv. Ali stvari koje smo izrekli navele su me na razmi ljanja o severu i tada u videh da o njemu ne znam praktino ni ta. Kad sam bio deak i kad sam ribao podove i o bavljao razne kurirske poslove u Citadeli, inilo se da je i sam rat beskonano dale k. Znao sam da je u njemu uestvovala veina matroza koji su sainjavali posadu na ih gl avnih artiljerijskih baterija, ali sam to znao na isti onaj nain na koji sam znao da je Suneva svetlost koja pada na moju ruku nekada bila na samom Suncu. Jer, ja u muitelj biti, pa kao muitelj neu imati nikakvog razloga da krenem u vojsku niti i kakvog straha da bih mogao biti za vojsku regrutovan. Smatrao sam da taj rat nik ada na kapijama Nesusa neu videti (zapravo i same te kapije su za mene bile jedva ne to vi e od predanja) i da nikada neu izii iz grada, tavi e ni iz onog gradskog kvarta u kome je Citadela. Sever, Ascija - to je bilo ne to nepojamno daleko, ne to udaljeno koliko i n ajudaljenija galaksija, jer su i Ascija i najdalja galaksija zauvek bili nedose ni . Ja sam mentalno pome ao Asciju i umirui pojas tropskog rastinja na razmei izmeu na e i njihove zemlje, iako sam mogao, da je to majstor Palaemon od mene u uionici zat ra io, lako objasniti razliku izmeu ta dva severna prostora. Ali o Asciji samoj pojma nisam imao. Nisam znao ima li Ascija velike gra dove ili ne. Nisam znao da li je to planinska zemlja, poput severnih i istonih de lova na eg Komonvelta, ili zemlja ravna kao to su na e pampe. Imao sam utisak (ali be z mogunosti da se uverim da li je taan) da je to samo jedna kopnena masa, a ne raz vueni arhipelag poput na eg juga; i najzad utisak, od svih ostalih jasniji, da je t o jedno neizbrojivo ljudsko mno tvo, da su oni - na ascijanski narod - jedno neiscr pno jato koje je maltene postalo novo, ujedinjeno bie, kao kolonija mrava. Pomisa o da ti milioni i milioni ljudi ne mogu da govore, ili moraju da ostaju u granic ama papagajskog ponavljanja poslovica i slinih reenica, iako su one sigurno izgubi le, odavno, glavninu svog znaenja, bila je mom umu gotovo nepodno ljiva. Govorei mal tene samome sebi, rekoh: "To mora biti neki trik, ili la , ili gre ka. Takva nacija ne bi mogla postojati." A onda Ascijanac, govorei ni ta glasnije od mene, mo da ak i ti e, uzvrati: "Na koji nain e dr ava biti najkrepkija? Bie najkrepkija kad bude bez sukoba. Kako e biti bez sukoba? Kad bude bez nesloge. Kako neslogu izgnati? Odstranjivanjem etiri izv ora nesloge, a to su la i, gluposti, hvalisanja i prie koje samo slu e raspaljivanju

svaa. Kako izgnati ta etiri izvora? Govorenjem Pravomisli. Tada e dr ava bez nesloge biti. Bez sukoba, bie krepka, jaka i bezbedna." Odgovoreno mi je, dakle, dovoljno i dvostruko vi e nego dovoljno. 6. MILES, FOILA, MELITO I HOLVARD Te veeri podlegoh jednom strahu koji sam ve neko vreme pre toga poku avao da suzbijem. Iako nisam video, jo od kad smo mali Severijan i ja pobegli iz arobnjako g sela, ni traga od onih udovi ta koje je Hetor donosio iz prostora s one strane zv ezda, nisam zaboravio da me on i dalje tra i. Dok sam putovao po divljini, ili pre ko voda jezera Diuturne, nisam se mnogo pla io da e me sustii. Sad vi e nisam putovao, a oseao sam i slabost u udovima; jer iako sam ovde pojeo izvesnu koliinu hrane, b io sam sada slabiji nego ijednog trenutka u planinama, iako sam tamo skapavao od gladi. Osim toga, pla io sam se i Agije, maltene i vi e nego Hetorovih notula, sala mandera i crva. Poznavao sam njenu hrabrost, bistrinu i zlou. Ma koja od ovih ske rletno odevenih sve tenica Pelerinki mogla bi lako biti Agija, i to sa otrovanim s tileto-bode om ispod mantije. Lo e sam spavao te noi; sanjao sam mnogo, ali su mi sno vi bili nejasni, pa ovde neu ni poku avati da ih ispriam. Probudih se sa oseanjem da nisam sasvim odmoran. Vratila mi se i groznica , koje sam, dolazei u ovo prihvatli te, bio jedva svestan, a koja se prethodnog dan a bar prividno povukla. Oseao sam njeno arenje u svim svojim udovima - inilo mi se da bih ve morao poeti da svetlim i da bi se i sami gleeri juga porastapali kad bih meu njih za ao. Izvukao sam i prigrlio Kand u, ak je neko vreme dr ao i u ustima. Temper atura mi je opet opala, ali osetih vrtoglavicu i novu slabost. Tog jutra onaj vojnik doe da me vidi. Na sebi je imao beli bolesniki ogrta koji su mu Pelerinke dale umesto njegovog oklopa, ali izgledalo je da se oporavi o sasvim; ree mi da se nada da e sledeeg dana izii. Rekoh da bih ga rado predstavio poznanicima koje sam u ovom delu lazareta stekao i zapitah da li se sada sea svog imena. Odmahnuo je glavom. "Ne seam se gotovo nieg. Nadam se da u, kad zaem meu vojs kske jedinice, nai nekog ko me poznaje." Ja ga ipak predstavih svima; dadoh mu ime Miles, "vojnik", nemajui nikakv u bolju ideju. Nisam znao ni Ascijanevo ime, tavi e otkrio sam da to ne zna niko, ak ni Foila. Onda ga zapitasmo kako se zove, ali on nam samo odgovori: "Ja sam odan Sedamnaestolanoj grupi." Neko vreme Foila, Melito, taj vojnik i ja provedosmo u askanju. Melito ka o da je imao puno naklonosti za njega, mo da samo zbog slinosti izmeu tog imena koje sam vojniku ja nadenuo i Melitovog sopstvenog imena. Onda mi vojnik pomo e da se ispravim u sedei polo aj, pa nastavi ti e. "Sad moram da popriam s tobom privatno. Kao to rekoh, mislim da u izii ujutro. Kako te ja sad vidim, izgledi su da ti nee izii ne koliko dana - pa mo da ni nekoliko nedelja. Mo da te neu videti nikad vi e." "Nadajmo se da nije tako." "I ja se nadam da nije. Ali ako budem na ao svoju legiju, mo da u poginuti pr e nego to se ti oporavi . A ako je ne uzmognem nai, verovatno u stupiti u neku drugu, da ne bih bio uhap en kao dezerter." Zastao je. Nasme io sam se. "A ja mogu ovde umreti od groznice. To nisi hteo da ka e . Za r izgledam toliko lo e kao jadni Melito?" Odmahnuo je glavom. "Ne, ne toliko lo e. Mislim da e se izvui..." "To je i onaj drozd kroz pesmu govorio dok je ris jurio zeca oko lovorov og drveta." Sad je bio red na njega da se osmehne. "U pravu si; upravo sam to hteo d a ka em." "Da li je to esta uzreica u onom delu Komonvelta gde si ti odgajen?" Osmeh nestade. "Ne znam. Ne pamtim gde je moj dom, i to je deo razloga z bog koga moram da razgovaram s tobom sada. Pamtim hodanje s tobom po jednom drum u, nou - to je jedino to uop te pamtim iz vremena pre dospevanja ovamo. Gde si me na a o?" "U jednoj umi, valjda pet ili deset liga ju no odavde. Pamti li ta sam ti pria

o o Kand i dok smo pe aili?" Odmahnuo je glavom. "Mislim da pamtim da si pominjao ne to tako, ali ne zn am ta si kazao." "A ega se sea ? Raci mi sve, a ja u ti rei ta znam i ta mogu da pretpostavim." "Pe aenja s tobom. Mnogo tame... Padao sam, ili mo da leteo kroz nju. Video s voje sopstveno lice, umno eno u mnogo kopija. I jednu devojku sa kosom nalik na cr veno zlato i ogromnim oima." "Lepu enu?" Klimnuo je glavom. "Najlep u na svetu." Pojaanim glasom zapitah da li iko ima ogledalo koje bi nam mogao na trenu tak pozajmiti. Foila dade jedno, iz zalihe svojih stvari ispod le aja, a ja ga pod igoh ispred vojnika da bi se on u njemu pogledao. "Je li ovo bilo to lice?" Oklevao je. "Pa, valjda." "Plave oi?" "... Ne mogu biti siguran." Vratih ogledalo Foili. "Ispriau ti opet isto ono to sam ti i na drumu govor io; kamo sree da ovaj razgovor mo emo obaviti na nekom izdvojenijem mestu. Pre izve snog vremena u moje ruke je dospeo jedan talisman. Nevino je dospeo, ali on nije moje vlasni tvo, a veoma je vredan - zato to ponekad, ne uvek, ali ponekad, pokazu je mo da izlei bolesne ili ak da o ivi mrtve. Pre dva dana, dok sam putovao ka severu , nai ao sam na telo jednog mrtvog vojnika. Bilo je to u umi, daleko od druma. Bio je mrtav manje od jedan dan; rekao bih da je verovatno da je umro prethodne noi. Bio sam tada veoma gladan, pa sam isekao trake na njegovom rancu i pojeo gotovo svu hranu koju je on bio nosio sa sobom. Onda sam osetio gri u savesti to sam to uin io, pa sam izvukao taj talisman i poku ao da ga vratim u ivot. To se ranije esto zav r avalo neuspehom, a ovog puta sam, neko vreme, imao utisak da e biti jo jedan neusp eh. Ali nije bio neuspeh, iako se vojnik vrlo lagano vraao u ivot i iako se kasnij e inilo da ne zna gde je i ta se s njim zbiva." "A ja bejah taj vojnik?" Klimnuh glavom, gledajui u njegove estite plave oi. "Mogu li da vidim taj talisman?" Izvadih ga i stavih na svoj dlan. On uze Kand u od mene, osmotri obe stran e kritiki, oproba vrh o jagodicu svog prsta. "Ne izgleda magino", ree. "Nisam siguran da je 'magino' prava re za njega. Susretao sam se ja sa mag iarima, ali ni ta od onog to su oni radili nije me podsetilo na ovu stvar niti na nj en nain delovanja. Ponekad ona zrai svetlo u - pa i sad, ali sasvim slabo; ne verujem da to mo e videti." "Pa i ne vidim. Ne primeuje se nikakav natpis na njoj." "Misli na vraarije ili molitve. Ne, nikakav natpis nisam nikad primetio, a nosio sam je preko velikih daljina. Ja o njoj zapravo ne znam ni ta, osim da pone kad dejstvuje; ali, mislim da je to verovatno ona vrsta stvari od kojih se vraari je i molitve prave, a ne ona vrsta koja se pomou njih pravi." "Rekao si da ne pripada tebi." Opet klimnuh glavom. "Pripada ovim kaluericama ovde - Pelerinkama." "Ti si upravo ovde do ao. Pre dve noi, kad i ja." "Do ao sam tra ei njih, da im je vratim. Oduzeta je od njih - nisam je oduzeo ja - pre nekog vremena u Nesusu." "I vratie im je?" Pogledao me je kao da u to, iz nekog razloga, sumnja. "Da, kad-tad." Ustao je i akama zagladio svoj ogrta, pa opet seo. Rekoh mu: "Ne veruje mi, a? Ni ta od ovog nisi poverovao." "Kad sam u ao ovamo, predstavio si me ljudima koji su u blizini, sa kojima si priao dok si le ao ovde na svojoj postelji." Govorio je polako, inilo se da odme rava svaku re. "Naravno, i ja sam upoznao neke ljude, tamo gde su mene stavili. P ostoji, tamo, jedan koji nije stvarno jako ranjen. To je samo deak, momak sa neko g malog imanja daleko odavde, a vreme provodi uglavnom tako to sedi na svojoj pos telji i gleda u pod." "Nostalgian?" upitah. Vojnik odmahnu glavom. "On je imao jedno energetsko oru je. To zovu 'korse k' - tako mi neko ree. Je li ti poznato?"

"Nije ba ." "Iz korseka ide jedan zrak pravo napred, ali istovremeno i jo dva kosa zr aka, jedan napred i levo, a drugi napred i desno. Domet nije veliki, ali ka u da k orsek dobro slu i za odbijanje masovnih napada, a ja pretpostavljam da to i jeste tano." Osvrnuo se da pogleda slu a li nas iko, ali u lazaretima ljudi smatraju da ast zahteva da u celosti ne slu aju nijedan razgovor koji nije njima namenjen. Da nije tako, pacijenti bi ubrzo doepali jedni druge za gu u. "Njegova stotina bila je na udaru jednog masovnog napada. Veina njegovih drugara se okrenula i dala u bekstvo. On nije be ao, a nije ni poginuo. Od drugog oevica sam uo da su ispred ovog deka nastala tri zida le eva. Obarao je Ascijane toli ko da su najzad oni iz zadnjih redova morali da se pentraju na gomilu mrtvih i d a skau odozgo na njega. Onda je uzmakao, pa nastavio da ih ru i." Rekoh: "Pretpostavljam da je dobio medalju i unapreenje." Nisam zasigurno znao da li mi se vraa temperatura ili dan postaje topliji, ali imao sam oseaj da sam sav lepljiv i da se nekako gu im. "Ne, nego je poslat ovamo. Rekoh ti da je to samo deak sa sela. Ubio je t oga dana vi e ljudi nego to je ukupno i video tokom celog svog ivota sve do onog tre nutka pre nekoliko meseci kad je poslat u vojsku. Od tog ubijanja jo se nije opor avio; mo da ga nee preboleti nikad." "Da?" "Meni se ini da si mo da i ti takav." "Ne razumem te", rekoh. "Govori kao da si upravo doputovao sa juga, a meni se ini da i jeste tako najbezbednije govoriti ako si upravo napustio svoju legiju. Ipak, svako mo e videt i da to to pria nije istina - ljudi nikad ne zadobijaju takve posekotine kao ti, os im u borbi. Tebe su pogodile krhotine kamena. Eto ta se tebi desilo, a to je bilo odmah jasno i onoj Pelerinki koja je razgovarala s nama one prve noi kad smo sti gli. Zato ja mislim da si ti na severu boravio du e nego to hoe priznati, pa mo da i du e nego to sam misli . Ako si poubijao mnogo ljudi, moglo bi ti biti prijatno da pove ruje da raspola e i nainom za njihovo vraanje u ivot." Poku ao sam da mu se iroko osmehnem. "A gde to, onda, ostavlja tebe?" "Ovde gde jesam. Ne poku avam da tvrdim da ti ni ta ne dugujem. Bio sam u gr oznici, a ti si me na ao. Mo da sam bio u delirijumu. Mislim da je verovatije da sam bio u nesvesti i da te je to navelo na pomisao da sam mrtav. Da me nisi doneo o vamo, verovatno bih umro." Pokrete se kao da e opet ustati; zaustavih ga, spu tajui aku na njegovu mi icu. "Postoje neke stvari koje treba da ti ka em pre nego to ode ", rekoh. "O tebi." "Ti ree da ne zna ko sam." Odmahnuh glavom. "Nisam to rekao, ne ba to. Rekao sam da sam te na ao u jed noj umi pre dva dana. U onom smislu koji ti ima na umu ja ne znam ko si - ali ini m i se da u jednom drugom smislu ipak, mo da, znam. Mislim da si ti dva oveka i da je dnoga od te dvojice poznajem." "Niko nije dva oveka." "Ja jesam. Ja sam ve sada dva oveka. Mo da ima vi e dvojnih ljudi nego to mi mi slimo. Meutim, prvo elim da ti ka em jednu drugu stvar, mnogo jednostavniju. Slu aj sa da." Dao sam mu podroban opis kojim putem treba ii da bi se do lo tano do one ume, a kad sam bio siguran da ih je on i razumeo, rekoh: "Tvoj ranac verovatno jo le i tam o, sa iseenim gurtnama, pa ako pronae to mesto, nee biti u neizvesnosti. U rancu si i mao pismo. Ja sam ga izvadio i proitao jedan deo. Na pismu nije bilo imena osobe kojoj si pisao, ali, ako si ga dovr io i ako si samo vrebao priliku da ga po alje , tr ebalo bi da na njegovom kraju postoji bar deo tvoga imena. Ostavio sam pismo na zemlju, a vetri ga je malo poneo i pritisnuo uz stablo jednog drveta. Mo da ga jo i sad mo e pronai." Njegovo lice se zate e. "Nije trebalo da ga ita i nije trebalo da ga baci ." "Mislio sam da si mrtav, ima li to na umu? Osim toga, mnoge stvari su se u tim trenucima de avale, i to gotovo sve u mojoj glavi. Mo da me je ve hvatala grozn ica - ne znam. A sad, evo onog drugog. Nee mi verovati, ali mo e biti va no da me sasl u a . Hoe li me uti do kraja?" Klimnuo je glavom.

"Dobro. Jesi li uo za ogledala Oca Inirea? Zna li kako rade?" "uo sam za ogledalo Oca Inirea, ali ti ne bih mogao rei gde sam za njega uo . Navodno, zakorai u njega kao to bi pro ao kroz vrata i istim korakom izie na neku zve zdu. Ne verujem da je to stvarno." "Ta ogledala jesu stvarna. Video sam ih. Do ovog trenutka sam ih shvatao na nain slian ovom tvom - kao da su ona brod, ali mnogo br i brod. Sada vi e nisam ni pribli no tako siguran. U svakom sluaju, bio je jednom jedan moj prijatelj, pa je zakoraio izmeu tih ogledala i i ezao. Ja sam ga tada posmatrao. Nije bio trik i nije bilo sujeverje; oti ao je kamo god ogledala odnose. Oti ao je zato to je jednu enu vol eo, a nije bio ceo ovek. Razume ?" "Imao je neku nesreu?" "Jedna nesrea je imala njega, ali ostavimo sada to. Rekao mi je da e se vr atiti. Rekao je: 'Kad budem popravljen, vraam se po nju. Kad budem ceo i mentalno zdrav.' Nisam ba znao ta da mislim kad je to rekao, ali verujem da se on sad vrat io. Ja sam te o iveo, a ja sam i pri eljkivao njegov povratak - te dve stvari su mo da u nekoj vezi sa ovim sada." Nastade pauza. Vojnik spusti pogled ka uga enom zemlji tu na koje su le ajevi bili postavljeni, onda opet pogleda ka meni. "Mo e biti da ovek, kad god izgubi jed nog prijatelja, a stekne drugog, to do ivi kao da mu se onaj prvi prijatelj vratio ." "Jonas - to mu je bilo ime - Jonas je imao jednu osobenost u govoru. Kad god je morao da ka e ne to neprijatno, on je to umek avao, izvlaio je iz toga neku alu tako to je pripisivao svoje rei nekoj kominoj situaciji. One prve noi kad smo do li ov amo pitao sam te kako glasi tvoje ime, a ti si rekao: 'To sam izgubio negde uz p ut. Tako je kazao onaj jaguar koji je prethodno obeao da e kozi biti vodi.' Sea li se toga?" Odmahnuo je glavom. "Ja mnogo gluposti izgovorim." "Uinilo mi se da je to udnovato; jer tako se Jonas izra avao, ali on to ne b i tada kazao na takav nain da nije imao na umu i ne to vi e nego to si ti, koliko se m oglo videti, hteo da ka e . Mislim da bi on kazao: 'To je posle ispriala i ona ko ara k oju su bili napunili vodom.' Ne to takvo." ekao sam da progovori, ali on je utao. "A jaguar je kozu, dakako, pojeo. Progutao je njeno meso i razlomio njen e kosti negde uz put." "Zar ti nikad nije palo na um da je to mogla biti samo osobenost nekog o dreenog grada? Mo da je tvoj prijatelj rodom iz istog mesta iz kog sam i ja." "Mislim da kod njega nije posredi mesto, nego vreme. U davnoj pro losti ne ko je morao razoru ati strah - onaj strah koji bi se mogao javiti u oveku od krvi i mesa pri pogledu na lice od elika i stakla. Jonase, znam da slu a . Ne zameram ti. ov ek je bio mrtav, a ti jo iv. To razumem. Ali, Jonase, Jolente nema vi e - gledao sam je kako umire i poku ao sam Kand om da je vratim, ali nisam uspeo. Mo da je bila isuv i e nestvarna, ne znam. Morae da nae nekog drugog." Vojnik je ustao. Lice mu vi e nije bilo ljutito, nego prazno kao lice onog a koji hoda u snu. Okrete se i ode bez ijedne rei. Le ao sam mo da jo jednu smenu vremena na svom le aju, sa akama pod glavom, razm i ljajui o mnogim stvarima. Holvard, Melito i Foila ne to su priali izmeu sebe, ali ja na njihov razgovor nisam obraao pa nju. Kad je jedna od Pelerinki donela podnevni o brok, Melito je privukao moju pa nju na taj nain to je nekoliko puta lupnuo vilju kom po tanjiru; onda je saop tio: "Severijane, mi hoemo da te zamolimo za jednu uslugu. " Bio sam eljan da okrenem lea svojim premi ljanjima, pa mu rekoh da u im pomoi na svaki nain koji mi bude mogu. Sad mi se Foila, koja je imala jedan od onih zranih osmeha koje Priroda d odeljuje nekim enama, osmehnu. "Stvar je ovakva. Ova dvojica se celo jutro sporeka vaju oko mene. Da su zdravi mogli bi tuom re iti problem, ali oni jo dugo nee biti zd ravi, a ja ne verujem da bih mogla tako dugo da izdr im. Danas sam razmi ljala o mom ocu i majci, kako su imali obiaj da u dugim zimskim noima sede ispred vatre. Ako se venamo Holvard i ja, ili Melito i ja, jednog dana emo i mi tako. Zato sam odluil a da se udam za onoga ko bolje pria prie. Nemoj me gledati kao da sam poludela - t o je jedina razumna stvar koju sam u celom svom ivotu uradila. Obojica me ele, obo

jica su zgodni, ni jedan ni drugi nemaju nikakve posede, a ako ovo ne razre imo ne kako, ubie jedan drugog ili u ja ubiti obojicu. Ti si obrazovan ovek - to znamo po nainu na koji govori . Ti slu aj i budi sudija. Prvo Holvard, a prie moraju biti origi nalne, a ne iz knjiga." Holvard, koji je bio u stanju pomalo i da hoda, ustade sa svog kreveta i doe bli e, pa sede na uzno je Melitovog kreveta. 7. HOLVARDOVA PRIA - DVOJICA LOVACA NA FOKE "Ova pria je istinita. Ja znam mno tvo pria. Neke su izmi ljene, mada su, mo da, one izmi ljene bile istinite u nekim vremenima koja su sad svi zaboravili. Znam i mnogo istinitih pria, jer na ju nim ostrvima se de avaju mnoge udne stvari o kojima v i severnjaci i ne sanjate. Odabrao sam ovu priu zato to sam bio lino prisutan, slu ao sam i gledao tako dobro da niko nije mogao bolje. Dolazim sa najistonijeg od ju nih ostrva, a ono se zove Glacies. Na na em ost rvu ivljahu jedan ovek i jedna ena, moji deda i baba, i imaahu tri sina. Imena su im bila Anskar, Holvard i Gandalf. Holvard je bio moj otac, a kad sam porastao dov oljno da mu poma em oko amca, prestao je da ide u lov i ribolov sa svojom braom. Ume sto toga, i li smo nas dvojica, tako da smo mogli sav svoj ulov doneti kui, mojoj m ajci, mojim sestrama i mlaem bratu. Moji strievi se nikad nisu o enili, pa su, zato, nastavili da love jednim am cem, zajednikim. Ulov su jeli sami, ili davali mome dedi i mojoj babi, koji vi e ne bejahu u snazi. Tokom leta obraivali su zemlju moga dede. On je imao najbolje ze mlji te na na em ostrvu, jedinu dolinu koja nikad nije trpela od ledenog vetra. Tamo si mogao uzgajati stvari koje nigde drugde na Glaciesu ne bi dozrele, jer je se zona uzgajanja biljaka u toj dolini bila dve nedelje du a. Kad je meni poela nicati brada, deda je pozvao sve mu karce iz porodice na okup - to e rei mog oca, oba moja strica i mene. Kad smo stigli u njegovu kuu, moja baba je bila mrtva, a jedan sve tenik sa velikog ostrva bio je prisutan, doputovao je da polo i njeno telo u grob. Njeni sinovi su plakali, plakao sam i ja. Te noi, dok smo sedeli za dedinim stolom, i to tako da je on bio na jedno m kraju, a sve tenik na drugom, deda ree: 'Sad je vreme da raspodelim svoju imovinu . Umrla je Bega. Njena porodica nema vi e nikakvo pravo na tu imovinu, a ja u krenu ti za Begom uskoro. Holvard je o enjen i ima onaj deo koji mu je od supruge njegov e do ao. Time on obezbeuje svoju porodicu, pa, iako im ne pretie mnogo, bar ne gladu ju. Ti, Anskar, i ti, Gandalf, hoete li se vi eniti ikada?' Oboa moja strica odmahnula su glavama. 'Onda evo moje volje. Zovem Svemonoga da uje, a tako isto zovem i sluge Sv emonoga. Kad umrem, sve to imam ii e Anskaru i Gandalfu. Ako jedan od njih umre, sve onom drugom. Kad obojica umru, sve e ii Holvardu, ili, ako Holvard bude mrtav, sv e ima da se razdeli izmeu njegovih sinova. Vas etvorica - ako niste saglasni da je moja volja pravedna, govorite sad.' Nije progovorio niko i tako je odluka doneta. Proe jedna godina. Iz magle je do ao, u pljaku, jedan brod Erebusov; dva bro da su doplovila zarad kupovine ko a, morske slonovae i usoljene ribe. Umro je moj d eda, a moja sestra Fausta je rodila ker. Kad je etva prikupljena, moji ujaci su kr enuli u ribolov zajedno sa ostalim mu karcima. Kad na jugu prolee doe, za setvu je jo prerano, jer predstoji jo mnogo noi mr aza. Ali kad ljudi vide da dani brzo postaju du i, potra e mesta gde se foke okuplja ju i razmno avaju. To bude na stenama, daleko od ma koje obale; magle bude mnogo, a dani su, iako brzo postaju du i, ipak jo kratki. esto ivot gube ljudi, a ne foke. Tako se desilo i sa mojim stricem Anskarom, jer se moj stric Gandalf vra tio, njihovim amcem, bez njega. E, sad, morate znati da se na i mu karci, kad kreu u lov na foke, ili u ribol ov, ili u lov na ma kakvu drugu morsku ive , vezuju za svoje amce. Konopac je od upl etene ko e morskog konja, a dugaak je taman dovoljno da se ovek mo e kretati po amcu on oliko koliko je potrebno; nije du i. Morska voda je vrlo hladna, tako da brzo ubij e onoga oveka koji u njoj dugo ostane, ali na i mu karci se oblae u tesno skrojenu odeu od fokine ko e, pa esto biva da drugar koji je u istom amcu uspe da uvue palog oveka

nazad i na taj nain spase mu ivot. Evo kakvu je priu ispriao moj stric Gandalf. Zaputili su se daleko, tra ili su jedno stani te foka koje drugi nisu do tada poseivali, a onda je Anskar video je dnog mu jaka foke, kako pliva morem. Hitnuo je harpun; a kad je mu jak zaronio, jedn a oma harpunskog konopca zapela je Anskaru oko gle nja noge i odvukla ga u more. On da je on, Gandalf, poku ao da ga izvue, jer Gandalf je bio vrlo sna an ovek. Ali njego vo vuenje i mu jakovo potezanje konopca harpuna prevrnuli su njihov amac. Gandalf se spasao tako to se rukama izvukao nazad na amac, a onda no em presekao harpunski kon op. Kad je amac bio ispravljen, poku ao je da izvue Anskara, ali se Anskarovo bezbed nosno u e bilo otkinulo. Pokazao je iskidani kraj u eta. Moj stric Anskar bio je mrt av. U mome narodu ene umiru na kopnu, a mu karci na moru i mi, zato, za onu vrs tu groba koju vi pravite ka emo da je ' enski amac'. Kad mu karac pogine kao stric Ansk ar, jedna ivotinjska ko a se uzme, razapne, oslika za njega i okai u onoj kui u kojoj se mu karci sastaju da razgovaraju. Ne skida se odatle nikako sve dok postoji i j edan jedini ivi ovek koji se sea onoga pokojnika koji je tu ast dobio. Takvu jednu k o u pripremi e za Anskara, pa slikari poe e svoj rad. Onda jednog sjajnog jutra dok smo moj otac i ja pripremali alatke da pro bijamo zemlju da bi se mogla obaviti setva te godine - kako se dobro seam ovoga! - dotra e neka deca, koju su poslali na skupljanje ptijih jaja, natrag u selo. Neka foka, reko e, le i na ljunku u ju nom zalivu. Kao to svako zna, foke nikad ne prilaze on om kopnu na kome ima ljudi. Ali ponekad se dogaa da foka ugine na moru, ili da bu de na neki nain ozleena. Pomi ljajui na to, potrasmo i moj otac i ja i mnogi drugi ka toj pla i, jer foka je morala pripasti onome ije se oru je prvo zarije u nju. Ja bejah od sviju najbr i, a naoru ao sam se vilama. To je alatka nepodesna za bacanje, ali nekolicina drugih mladih ljudi mi je bila za petama, pa ja sa da ljine od sto koraka hitnuh vile. Poletele su pravo i valjano i zarile se iljcima tom stvoru u lea. Onda je usledio trenutak koji nikad vi e ne bih eleo da vidim. Te in om dugake dr ke vile pretego e, pa se bie prevali na jednu stranu, a dr ka se osloni na tlo. Videh lice mog strica Anskara, ouvano hladnom slanom vodom. U njegovu bra du bila je upletena tamnozelena morska trava, a njegovo bezbednosno u e od jake ko e morskog konja bilo je preseeno samo nekoliko pedalja daleko od njegovog tela. Moj stric Gandalf ga nije video, jer je bio otputovao na veliko ostrvo. Moj otac je, uz moju pomo, poneo Anskara, pa ga u Gandalfovu kuu odnesosmo, a kraj u eta polo ismo Anskaru na grudi da bi ga Gandalf morao videti; sa jo nekim ljudima iz Glaciesa sedosmo da ekamo Gandalfa. Kriknuo je kad je ugledao svog brata. Nije to bilo nalik na enski vrisak, nego je zabuao kao kad mu jak foke upozorava druge mu jake iz svog krda. Odjurio je u mrak. Postavili smo stra u kod amaca, a onda smo, te noi, lovili Gandalfa po ostrv u. Ona svetla koja dusi na krajnjem jugu stvaraju svu no su buktala i mi po tome znadosmo da i Anskar lovi zajedno sa nama. Najsilnije blesnu e tik pre nego to se u gasi e kad ga naosmo meu stenama na Radbodovom kraju." Holvard je zautao. Zapravo, svud oko nas vladalo je utanje. Bili su ga slu a li svi bolesnici u dometu njegovog glasa. Konano, Melito ree: "Ubiste li ga?" "Ne. Tako se radilo u starim danima, i to nije valjalo. Sad zakon sa kon tinenta izvr ava osvetu za krvne krivice, to je bolje. Vezali smo mu ruke i noge i polo ili ga u njegovu kuu, pa sam ja sedeo pokraj njega dok su stariji ljudi sprem ali amce. Ispriao mi je da je voleo jednu enu na velikom ostrvu. Ja je nikad nisam video, ali on ree da se zvala Nenok i da je lepa bila i od njega mlaa, ali da je n iko nije hteo uzeti za enu zato to je rodila dete jednog oveka koji je poginuo pret hodne zime. U amcu je rekao Anskaru da e odneti Nenok svome domu, a Anskar ga je t ad nazvao pogaziteljem zakletve. Moj stric Gandalf bio je jak. Zgrabio je Anskar a i bacio ga iz amca, onda je obavio bezbednosni konopac oko aka i pokidao ga kao e na kad prekine svoj konac. Posle toga je stajao u amcu, tako mi je ispriao; stajao je oslonjen jednom rukom o katarku i posmatrao svog brata u vodi. Video je i sevanje no a, ali je sa mo pomislio da to Anskar hoe da mu zapreti, ili da ga no em gaa." Holvard je opet uutao, a ja, kad videh da nee progovoriti, upitah: "Ne raz umem. ta je to Anskar uradio?"

Osmejak, najmale niji meu osmejiima, povue ustranu Holvardove usne ispod njego vih brkova svetle boje. Kad sam taj osmeh video, uinilo mi se da sam spazio i led ena ostrva juga, plava, opako hladna. "Presekao je svoje bezbednosno u e, ono koje je Gandalf ve bio prekinuo. Time je postigao da ljudi koji kasnije nau njegov le s hvate da je bilo ubistvo. Shvata ?" Bilo mi je jasno; neko vreme ni ta vi e nisam govorio. "Znai tako", proguna Melito, upuujui svoje rei Foili, "te divne dolinske njiv e oti le su Holvardovom ocu, pa je on uspeo ovom priom da ti ka e da, iako ne poseduj e nikakvo imanje, ima dobre izglede da ne to nasledi. Kazao ti je takoe, jasna stva r, i to da potie iz ubilake porodice." "Melito me smatra mnogo promuurnijim nego to jesam", potmulo e plavokosi ove k. "Takve misli ja nisam imao. Ono to je sada va no nije zemlja, ni ko a, ni zlato, n ego ko e najbolju priu ispripovedati. A ja, koji mnoge prie znam, evo ispriah najbol ju od njih. Istina je ovo to on ka e - da bih mogao dobiti udeo u imovini moje poro dice kad moj otac umre. Ali dobie i moje udate sestre pojedine delove, za miraze, pa e samo ono to preostane biti razdeljeno izmeu moga brata i mene. Sve to skupa n ema nikakvog znaaja, jer ja ne bih poveo Foilu na jug, gde je ivot tako te ak. Od ka da sam koplje poneo, mnoga bolja mesta sam video." Foila ree: "Mislim da je tvoj stric Gandalf sigurno voleo tu Nenok veoma mnogo." Holvard klimnu glavom. "Rekao je on i to dok je le ao vezan. Ali svi mu karc i juga vole svoje ene. Radi njih se suoavaju sa morem zimi, sa olujama i ledenim m aglama. Ka e se da kad mu karac gura svoj amac preko ljunka prema moru, zvuk koji nast aje struganjem dna o kamen govori: moja ena, moja deca, moja ena, moja deca." Zapi tah Melita da li eli odmah da pone svoju priu; ali on odmahnu glavom i ree da smo sv i puni Holvardove prie i da e, zato, saekati i priati sutra. Onda su svi postavljali Holvardu pitanja o ivotu na jugu i uporeivali saznanja tako dobijena sa nainom ivot a svojih naroda. utao je samo Ascijanac. Ja sam se setio ploveih ostrva na jezeru Diuturni, pa sam priao Holvardu i ostalima o njima, ali bitku kod Boldandersovog zamka nisam opisao. Nastavili smo prie ovako sve dok nije do lo vreme za veernji obr ok. 8. PELERINKA Dok smo mi zavr ili jelo, ve je i mrak poeo da se spu ta. U to vreme uvek smo bili ti i, ne samo zato to nam je ponestajalo snage nego i zato to smo znali da e oni m ranjenicima koji e umreti smrt po svoj prilici doi posle zalaska Sunca, najverov atnije u dubokoj noi. Bilo je to vreme kad pro le bitke dolaze da naplate dugovanja . No nas je i na druge naine inila svesnijim rata. Ponekad su - posebno pamti m kako je to izgledalo te noi - hici velikih energetskih oru ja sevali po nebesima kao vruinske munje. Mogao si da uje stra are kako mar iraju ka svojim mestima, tako da je re smena, koju esto upotrebljavamo kao da nema nikakvo drugo znaenje osim "jedna desetina noi", dobijala ujnu stvarnost, postajala je stvarno smenjivanje na stra i, uz tropot nogu i nerazaznatljive komande. Nastupio je i trenutak kad nije govorio ba niko; taj se trenutak produ avao i produ avao, prekidan samo mrmorenjem zdravih ljudi - Pelerinki i njihovih mu kih robova - koji su dolazili da se raspitaju za stanje zdravlja ovog ili onog pacij enta. Jedna od skerletno obuenih kaluerica do la je i sela uz moj le aj, a moj um je b io tako spor i tako pribli en snu, da sam tek posle nekog vremena shvatio da je sv akako morala doneti sa sobom i stoliicu bez naslona. "Ti si Severijan", ree ona, "Milesov prijatelj?" "Da." "On se setio svog imena. Mislila sam da bi ti voleo to da zna ." Zapitah kako glasi. "Pa, Miles, dabome. Rekoh ti to." "ini mi se da e se on s proticanjem vremena jo kojeega setiti." Klimnula je glavom. inilo se da su toj eni srednje godine ve pro le; imala je plemenito i strogo lice. "Sigurna sam da hoe. Svog doma i svoje porodice."

"Ako ih ima." "Tano, neki to nemaju. Neki nemaju ak ni sposobnost da stvore dom." "To ti na mene misli ." "Ne, zaista ne. U svakom sluaju, taj nedostatak nije od one vrste na koju se mo e voljom uticati. Meutim mnogo je bolje, naroito za mu karce, da imaju dom. Pop ut onoga oveka o kome je tvoj prijatelj priao, mu karci veinom misle da svoje domove pripremaju za svoje porodice, ali tano je da i domove i porodice prave za sebe." "Znai, slu ala si Holvarda." "Slu alo je nekoliko nas. Bila je to dobra pria. Do la je po mene jedna sestr a i uvela me ovamo na mestu kad deda izrie svoj testament. Sav ostatak prie sam ula . Zna li u emu je bio problem sa onim ravim stricem? Gandalfom?" "Valjda u tome to se zaljubio." "Ne, to je bilo ono to je kod njega valjalo. Vidi , svaka osoba je kao bilj ka. Postoji lepi zeleni deo, esto sa cveem ili voem, koji raste nagore, ka Suncu, p rema Inkreatoru. Postoji i tamni deo, koji raste na suprotnu stranu, tamo gde ni kakva svetlost ne dolazi." Rekoh: "Nikad nisam prouavao spise posveenih, ali ak i ja sam svestan posto janja dobra i zla u svakome." "Jesam li ja o dobru i zlu govorila? Korenje daje biljci snagu za uspon ka Suncu, iako o tome ne zna ni ta. Pretpostavimo da fijukne kosa blizu tla i odsee stabljiku od korena. Stabljika e pasti i umreti, ali e korenje mo da moi da iznedri iz sebe, uvis, novu stabljiku." "Ti ka e da je zlo dobro." "Ne. Ka em da stvari koje kod drugih volimo i kojima se divimo kad ih u se bi vidimo izniu iz nekih drugih stvari, koje ne vidimo i o kojima retko razmi ljamo . Gandalf je, kao i ostali mu karci, imao poriv uzdizanja ka vlasti. Pravilan nain da taj nagon izrasta jeste zasnivanje porodice - a slian poriv postoji i kod ena. Kod Gandalfa je on dugo bio osujeivan, kao i kod mnogih vojnika koje ovde viamo. O ficiri imaju kome da zapovedaju, ali vojnici koji nemaju kome da zapovedaju pate , a ne znaju za to pate. Neki, dakako, uspostavljaju bliske veze sa drugarima u sv ojim jedinicama. De ava se da nekoliko vojnika uzme jednu istu enu da im bude zajed nika, ili za te svrhe uzmu nekog mu karca koji je kao ena. Neki nau ivotinju koja im p ostane ljubimac, a neki se sprijatelje sa onom decom koja su zbog borbi ostala b ez doma." Imajui na umu Kesdoinog sina, rekoh: "Jasno mi je zbog ega to izaziva va e z amerke." "Ne zameramo mi - sasvim sigurno ne zbog toga, a ni zbog stvari daleko n eprirodnijih. Ja samo govorim o nagonu da se ima autoritet nad nekim. Kod ravog s trica taj nagon ga je naveo da zavoli jednu enu, i to ba onu koja je ve imala dete, to znai da bi on, u trenutku kad bi stekao porodicu, stekao odmah veu porodicu. Na taj nain bi, vidi , nadoknadio jedan deo onog vremena koje je izgubio." Zastala je u govoru, a ja sam klimnuo glavom. "Meutim, ve je bilo izgubljeno previ e vremena; nagon se probio drugim putem . Gandalf je sebe sagledao kao zakonitog vlasnika zemlji ta koje je njemu bilo sam o povereno da ga uva za drugog oveka i kao vlasnika ivota svoga brata. To mu je bil a zanesenjaka vizija, zar ne?" "Pretpostavljam da jeste." "Mo e se i drugim ljudima desiti da imaju vizije podjednako obmanjive, mad a manje opasne." Nasme ila mi se. "Da li ti smatra da ima neku posebnu vlast?" "Ja sam kalfa u Redu tragalaca za istinom i pokajanjem, ali taj polo aj ne donosi nikakvu vlast. Mi, lanovi esnafa, samo izvr avamo volju sudija." "A ja sam mislila da je muiteljski esnaf odavno ukinut. Pa, da li je, ond a, preobra en u nekakvo bratstvo liktora?" "Esnaf jo postoji", rekoh joj. "U to ne sumnjam, ali pre nekoliko vekova to je bio pravi esnaf, kao sre brarski. Bar sam tako proitala u izvesnim istorijama koje na red uva." Kad sam uo te njene rei, osetih trenutak divljeg odu evljenja. Nisam pomisli o da je ona u pravu, nije to bilo posredi. Mo da sam ja u poneemu lud, ali znam i u kojim pogledima sam takav, a samozavaravanja ove vrste ne spadaju u te vidove. Ipak, uinilo mi se da je predivno iveti - makar i na tren - u svetu gde su takva v

erovanja mogua. Uvideo sam tad, uistinu po prvi put, da u Komonveltu ive milioni l judi koji ne znaju ni ta o vi im oblicima sudskih kazni i ni ta o mnogostrukim koncent rinim krugovima spletki koji okru uju autarha; bilo je to za mene vino, rakija zapr avo, i ostavilo me je zateturanog od vrtoglave sree. Pelerinka, ni ta od ovog ne videi, ree: "A ne postoji nikakav drugi oblik po sebnog autoriteta za koji bi ti verovao da ga poseduje ?"

Odmahnuo sam glavom. "Miles mi je rekao da si ti uveren da poseduje Kand u Pomiritelja i da si m u pokazao jednu crnu kand icu, koja bi mo da mogla biti od ocelota ili karakare, i d a si mu rekao da si pomou nje digao mnoge ljude iz mrtvih." Do ao je, dakle, as; as kad se od Kand e rastajati moram. Jo od kad smo u li u la zaret, znao sam da taj as mora brzo doi, ali sam se nadao da u ga moi odlagati dok n e budem spreman za polazak. Sada sam izvukao Kand u, i to, kako sam tada mislio, p oslednji put, i pritisnuo je Pelerinki u aku, govorei: "Pomou ovoga mo ete spasti mno ge. Ja je ukrao nisam i nastojao sam, stalno, da je vratim va em redu." "I pomou nje si", ree ona blago, "o iveo izvestan broj mrtvih?" "I ja bih umro, pre nekoliko meseci, da nije nje bilo", rekoh joj i poeh prepriavati svoj dvoboj sa Agilusom. "ekaj", ree ona, "mora je zadr ati." Pa mi Kand u vrati. "Ja, kao to mo e videti i e nisam mlada ena. Sledee godine u slaviti svoju tridesetu godi njicu punopravne ulanj enosti u na red. Na svakoj od pet vi ih godi njih gozbi, sve do one koja je bila ovog prolea, gledala sam Kand u Pomiritelja, koja je bila uzdizana da bismo je obo avale. Bio je to krupan safir, u preniku veliki kao oriok. Mora biti da je vredeo vi e neg o mnogo vila zajedno, pa je to, nesumnjivo, i bio razlog to su ga lopovi odneli." Poku ao sam da je prekinem, ali me je ona jednim gestom uutkala. "A to se tie postizanja udesnih izleenja i ak dizanja iz mrtvih, zar misli da bismo mi, unutar na eg reda, imali ikoga bolesnog kad bi to postojalo? Mi smo malo brojne - nedovoljno nas je za posao koji moramo obavljati. Ali da nijedna od nas nije umrla sve do proletos, bilo bi nas mnogo vi e. Mnoge koje sam ja volela, moj e nastavnice i moje prijateljice, bile bi jo i sad meu nama. Neuki ljudi moraju im ati svoja uda, makar se ona sastojala u tome da sa izama nekog epopta stru u blato p a ga gutaju. Ako Kand a, kao to se mi nadamo, jo postoji i ako nije iseena da bi se d obili sitniji dragi kamenovi, onda je ona na a poslednja relikvija od najveeg od sv ih dobrih ljudi; cenile smo je kao blago zato to jo i sad cenimo uspomenu na njega . Da je Kand a bila ono to ti zami lja da ima , bila bi dragocena svakome, pa bi je auta rsi odavno oteli od nas." "Ona jeste kand a..." poeh. "To je bilo samo jedno nesavr enstvo u srcu dragulja. Pomiritelj je bio ove k, Severijane Liktore, a ne maka ili ptica." Ona ustade. "Rasprsla se kad je udarila o stenu, jer div ju je bacio sa bedema..." "Ja sam se nadala da u te umirtiti, ali vidim da te samo usplahirujem", r ee ona. Sasvim neoekivano se nasme ila, nagnula se napred i poljubila me. "Mi ovde s usreemo mnoge koji veruju u stvari koje nisu istinite. Ali malo je ljudi kojima n jihova uverenja onoliko ine na ast koliko tvoja tebi. Ti i ja emo o ovome priati ope t nekog drugog puta." Posmatrao sam njenu malu, u skerlet odevenu priliku sve dok nije nestala sa vidika, u mraku i ti ini izmeu redova postelja. Dok smo nas dvoje priali, veina b olesnika je zaspala. Poneko je jeao. Uo e tri roba; dvojica su nosila nekog ranjenik a na nosilima, a trei je dr ao svetiljku da bi oni videli kud idu. Ta svetlost je b acala odsjaj sa njihovih glatko obrijanih, oznojenih glava. Spustili su ranjenik a na jedan le aj, postavili njegove udove kao da je mrtav i oti li. Pogledah Kand u. Bila je be ivotno crna dok ju je Pelerinka dr ala, ali sad su prigu ene iskre strujale njome, od osnovice prema vrhu. Oseala sam se dobro - uist inu, pitala sam se kako sam izdr ala da ceo dan le im na tom uskom le aju; ali kad sam poku ala da ustanem, noge su me jedva dr ale. Pla ei se iz trenutka u trenutak da u pas ti na nekoga od ranjenika, oti la sam, teturajui se, dvadesetak koraka daleko do to g novounesenog ranjenika. Emilijan je to bio, onaj Emilijan koga sam poznavala kao kavaljera na au tarhovom dvoru. Toliko sam se iznenadila to sam ga tamo videla, da sam ga pozvala

po imenu. "Tekla", promrmlja on. "Tekla..." "Da. Tekla. Ti me pamti , Emilijane. Sad neka ti bude dobro." Pipnula sam ga Kand om. Otvorio je oi i prodernjao se. Pobegla sam, ali sam na pola puta do mog le aja pala. Bila sam tako slaba da preostalu daljinu, rekla bih, nisam mogla ni puzanjem prei tada, ali uspela sa m da sklonim Kand u i da se otkotrljam ispod Holvardovog le aja, pa time i sklonim s a vidika. Kad su se robovi vratili, Emilijan je sedeo i ve je mogao da govori - ali oni, rekao bih, nisu mogli osobito dobro da se razaberu u onom to je priao. Dado e mu trave, a jedan od njih ostade uz njega dok je te trave vakao. Onda odo e utke. Iskobeljao sam se ispod kreveta i, dr ei se za njegov rub, uspeo da se podi gnem na noge. Svud je opet vladao mir, ali ja sam znao da su me mnogi ranjenici morali videti pre nego to sam pao. Mislio sam da je Emilijan ve zaspao, ali nije; izgledao je, meutim, opijeno. "Tekla", progunao je. "uo sam Teklu. A rekli su da je mrtva. Kakvi su to ovde glasovi iz zemlje mrtvih?" "Nikakvi sada", rekoh mu. "Bilo ti je zlo, ali brzo e se oporaviti." Digao sam Kand u iznad glave i poku ao usredsrediti misli na Melita i Foilu i Emilijana - na sve bolesne u tom lazaretu. Za mirkala je i ugasila se. 9. MELITOVA PRIA - PETAO, ANEO I ORAO "Jednom, u pro losti ne veoma davnoj, ne mnogo daleko od mesta gde sam roen , postojalo je jedno fino imanje. Bilo je osobito poznato po svojoj ivini: bila s u tu paija jata bela kao sneg, pa guske velike maltene kao labudovi i toliko debe le da su jedva mogle hodati, pa piladija arena poput papagaja. Seljak koji je stv orio to sve imao je mno tvo neobinih zamisli o uzgajanju ivotinja, ali je sa tim svo jim udnim zamislima postigao uspehe u toj meri vee nego iko od njegovih suseda koj i su imali pametne ideje, da je malo ko imao hrabrosti da mu ka e kolika je budala . Jedna od njegovih udnih mozgarija odnosila se na uzgajanje koko i. Svako zn a da je potrebno u trojiti svako pile za koje se primeti da je mu jak. U avliji treb a da bude samo jedan petao, a ako su dvojica, sukobljavae se izmeu sebe. Ali ovaj seljak se nije uop te trudio da ih kopi. "Ama nek' porastu", govor io je. "Neka se bore izmeu sebe, a ja u, kom ija, tebi ne to da ka em. Najbolji i najdur a niji petao e pobediti, a upravo on je taj koji e postii da ima najvi e potomaka, pa e moje jato rasti. tavi e, njegova pilad e biti najotpornija i najspremnija da odbace od sebe svaku zarazu - a ti, kad ti pomre sva piladija, doi kod mene, pa u ti prod ati nekoliko za zapat, po ceni koju ja odredim. to se tie potuenih petlova, moja po rodica i ja ih mo emo pojesti. Nema tog petla-u kopljenika ije je meso tako mekano ka o to je meso petla koji je poginuo borei se; najbolja govedina je od bika koji je ubijen u areni, a najbolje jelensko meso je od mu jaka koga su lovaki psi gonili ita v dan. Osim toga, mu karac koji jede meso u kopljenika gubi na mu kosti." Ovaj udni ratar takoe je verovao da je njegova du nost da odabere najgoru pt icu iz svog jata kad god mu jedna zatreba za ruak. "Bezbo no je", govora e on, "najbo lju pticu uzimati. Najbolje treba ostavljati da napreduju pod okom Pankreatora, koji je stvorio i petlove i koko ke, a ne samo mu karce i ene." Mo da je, ba zbog tih nj egovih stavova, njegovo jato izgledalo tako dobro da se ponekad inilo da tu najgo re ptice i nema. Iz svega ovoga to ispriah jasno e biti da je petao njegovoga jata bio zaist a fini primerak. Mlad beja e, i silan, i hrabar. Rep njegov imao je lepote koliko i repovi mnogih vrsta fazana, a i kresta mu je, nesumnjivo, mogla izgledati lepo da nije pokidana na parampare u mnogim oajnim bitkama koje je on vodio da bi izbo rio sebi to mesto. Prsa mu blistavo skerletna bejahu - kao ode da ovih Pelerinki o vde - ali su guske govorile da je to bilo belo perje pre nego to se njegovom krvl ju obojilo. Krila je tako jaka imao, da je leteo bolje od mnogih pataka iz belog paijeg jata, mamuze su mu bile du e od srednjeg prsta ovekove ake, a kljunina mu je b ila o tra kao moj ma.

Ovaj fini petao imao je hiljadu supruga, ali dragana srca njegovoga bila je jedna koka lepa kao on, ker jedne plemenite rase i priznata kraljica sveukupn e koko adije na mnogo liga unaokolo. Kako su se ponosito etali njih dvoje izmeu ugla ambara i ruba jezerceta sa patkama! Nisi se mogao nadati da e finiji prizor videt i, ne, pa ni da je do ao autarh lino da prika e svoju miljenicu sa Orhidejskog bunara - utoliko pre to je autarh, koliko ujem, u kopljenik. Sve je bilo jip-ha-ha za ovaj sretni par, do jedne noi kad petla probudi grozna cika. Jedna velika, u ata sovuljaga bila je provalila u ambar, gde je pilad ija ugne dena bila, i sad je letala tamo-amo u potrazi za veerom. Prirodna stvar, t aj sovuljan je epao upravo onu koko koja je petlu bila najdra a; i, dr ei je u kand ama, a irio svoja iroka, neujna krila da otplovi. Sove u mraku mogu videti izvanredno dob ro i zato je sovuljan sigurno video petla kako juri a na njega kao pernata furija. Ko je ikada video zapanjen izraz na licu ijedne sove? A ipak, sumnje nema da se ba takav izraz morao pojaviti na licu tog sovuljana te noi. Petlove mamuze preme ta le su se hitrije nego stopala ijednog plesaa, a kljunuga je sevala prema tim okrug lim, sjajnim oima kao kljun detlia koji udara po stablu drveta. Sovuljan je ispust io koku, izlepr ao iz ambara i vi e nikada nije vien. Naravski da je petao imao pravo da bude ponosit, ali on postade i odve po nosit. Po to je potukao sovu u mraku, smatrao je da bi mogao potui i ma koju drugu pticu, ma gde. Poe priati kako e on da spasava plen iz kand i jastrebova i kako e razg oniti teratornise, najvee i najstra nije od svih ptica letaica. Da se samo okru io mud rim savetnicima, a naroito da je za savetnike uzeo lamu i svinju, ivotinje koje vei na kne eva pozove u pomo kad treba voditi poslove, siguran sam da bi njegova preter ivanja bila uskoro, na nain delotvoran ali utiv, suzbijena. Avaj, on ne uini tako. Slu ao je jedino svoje kokodakalice, koje su sve bile u njega zaljubljene, i guske i patke, koje su, kao pernato dru tvo iz istog dvori ta, imale oseaj da do neke mere uestvuju u svoj slavi koju je on pobrao. Napokon mu je do ao dan, kao to uvek doe on ima koji poka u previ e ponosa, kad je preterao. Zora je svanula, veno najopasnije vreme za one koji rade kako ne treba. P etao je poleteo u visinu, pa jo vi e, i jo vi e, tako da se inilo da mo e nebo probu iti, konano, na samom apogeju svoga letenja, doskoio na vrh vetrokaza na najizdignutij em delu krova ambara - a to je ujedno bila i najvi a taka na celom imanju. I tu je, dok je Sunce rasterivalo senke ibama grimiza i zlata, zavri tao da je on gospodar svih pernatih bia; pa je to ponovio i nastavio tako. Sedam puta je kukurikao to i jo se mogao izvui, jer sedam je srean broj. Ali nije on bio time zadovoljan. I osm i put se ushvalisao tvrdei isto, a onda je poleteo dole, ka dvori tu. Ali jo se ni spustio nije meu svoje jato, kad se visoko u vazduhu, tano izn ad ambara, poe razvijati retkost najudesnija. Kao da se stotinu sunevih zraka najed nom zaplelo u jedno vori te, kao kad mae zamrsi klube vune, onda se zraci poe e valjati oko svog sredi ta kao kad ena mesi komad testa. Iz ove zbirnosti slavnoga svetla p ojavi e se, onda, noge, pa ruke, pa glava i najposle krila, i to sve se obru i ka dv ori tu. Aneo je to bio, sa krilima crvenim i plavim i zelenim i zlatnim, i petlu je bilo jasno, im ovome u oi pogleda, iako se inilo da aneo nije od njega vei, da ipak jeste mnogo vei iznutra. 'E sad', prozbori aneo, 'uj pravdu. Tvrdi da ti ne mo e otpor pru iti nijedno p ernato bie. Evo mene i lepo se vidi da sam pernato bie. Sva mona oru ja svetlih vojsk i ostavio sam iza sebe, pa emo se porvati nas dvojica.' Na ovo petao ra iri krila i pokloni se tako duboko da je dronjavi ostatak njegove kreste dotakao pra inu. 'Bie mi ast do kraja ivota moga da se za mene pomisli lo da sam dostojan takvog izazova', ree on, 'izazova koji, sigurno, nikad nijedno j ptici dosad nije upuen. Sa najdubljim aljenjem moram ti rei da prihvatiti ne mogu , a za to postoje razloga tri, od kojih je prvi taj da ti, iako, kao to ka e , ima per je na krilima, nema perje na glavi i prsima, a ja bih se borio ne protiv tvojih k rila nego protiv tvoje glave i prsa. Prema tome, ti, za svrhe bitke, nisi pernat o bie.' Aneo sklopi oi i dotae akama svoje telo, a kad ake skloni, pokaza se da je ko sa na njegovoj glavi postala perje blistavije od perja najfinijeg kanarinca, a d a je lan njegove odee pretvoren u perje belije od perja najsjajnijeg goluba. 'Drugi razlog', nastavi petao, nimalo pokoleban, sastoji se u tome to bi ti, budui da ima mo preobra avanja, a oito je da je ima , mogao odluiti u toku na e borb

a se preobrati u neko stvorenje bez perja - primerice u zmijurinu. Prema tome, ak o bih se ja protiv tebe borio, ne bih imao jemstava da e biti po tena borba.' Na ovo aneo rascepi i otvori svoja prsa i pokaza okupljenoj ivini sve osob ine koje je unutra imao, a onda izvadi i odbaci svoju sposobnost promene oblika. Tu sposobnost je dodao najdebljem gusanu, da je on pridr i dok traje borba, a gus an odmah promeni svoj oblik, postade sivi morski gusan nalik na one koji lete od jednog do drugog pola Urtovog. Odleteo, meutim, nije, i uvao je anelovu sposobnost bezbedno. 'Trea zamerka', nastavi pevac oajno, 'sastoji se u tome to si ti, oigledno, oficir u slu bi Pankreatorovoj i to, izvr avajui pravdu, a jasno je da to radi , obavlja svoj posao. Ako bih se ja protiv tebe, kao to zahteva , borio, to znai da bih inio ve liki zloin protiv jedinoga vladaoca koga hrabra koko adija priznaje.' 'Vrlo dobro', ree aneo. 'To ti je u skladu sa zakonom dobar izgovor i ti s ad, pretpostavljam, misli da si se reima izvukao. A istina glasi - da si reima dove o sebe do smrti. Jer ja sam nameravao samo da ti malo zavrnem krila unazad i da ti malo poupam repno perje.' Onda di e glavu i kriknu udno, jako. Istog asa s neba se obru i jedan orao i pade kao grom usred dvori ta. Borili su se po celom dvori tu, i pokraj pajeg jezerceta, i preko cele liva de, i natrag, jer je orao bio stra no jak, a petao hitar i hrabar. Na jedan zid am bara bila su naslonjena neka stara zapre na kola sa slomljenim tokom i petao tu, is pod njih, potra i prostor za svoju poslednju odbranu, jer tu orao nije mogao uzlet ati da ga napada odozgo, a osim toga senka je mogla pomoi petlu da se malo ohladi . Meutim, ve je toliko krvario, da se zateturao, onda i pao, pre nego to ga je orao , gotovo isto toliko iskrvavljen, mogao sustii; poku ao je da ustane, pa je opet pa o. 'Eto', ree aneo, govorei svoj okupljenoj ivini, 'videste izvr enje pravde. Gor di ne budite! Hvalisavi ne budite, jer e vas kazna stii svakako. Mi ljaste da je va p rvak nepobediv. A eno ga gde le i, rtva ne ovog orla nego svoje gordosti, potuen i u ni ten.' Onda petao, za koga su svi mislili da je ve mrtav, di e glavu. 'Nema sumnje da si ti veoma mudar, anele', ree on. 'Ali pojma nema o petlovskim obiajima. Nije p evac potuen dok se ne okrene i dok ne poka e ono belo pero koje ima ispod svog repn og perja. Moja snaga, koju sam sebi pridodao onolikim tranjem i letenjem i borenj em, izdala me je. Ali moj duh, koji dobih iz ruku tvog gospodara Pankreatora, ni je me izdao. Orle, nikakvo popu tanje ne tra im od tebe. Dolazi ovamo i ubij me sada . Ali, tako ti asti tvoje, ne reci nikad da si me potukao.' uv i rei peveve, orao pogleda anela, a aneo orla. 'Pankreator je beskonano dale o od nas', ree aneo. 'Prema tome, beskonano je udaljen i od mene, bez obzira na to t o ja letim toliko vi e nego ti. Ja o njegovim eljama samo nagaam - vi e od toga ne mo e niko.' Onda jo jednom raskrili svoja prsa, pa uklopi nazad onu jednu sposobnost koje se bio privremeno odrekao. Onda i on i orao odlete e, a za njima je neko vrem e leteo i morski gusan. To je kraj prie." Melito je priao le ei na leima, gledajui gore, u platno koje je bilo iznad nas razapeto. Moj je utisak bio da je preslab da se ak i na jedan lakat digne. Ostal i ranjenici su njegovu priu slu ali u jednakoj ti ini kao Holvardovu. Najzad ja progovorih: "Ovo je fina pria. Meni e biti veoma te ko da izmeu te dve presudim, pa bih, ako je to prihvatljivo tebi, Holvardu i Foili, voleo da da m sebi vremena da porazmislim o obe." Foila, koja je sedela sa kolenima privuenim do ispod vilice, dobaci: "Nem oj uop te presuditi. Takmienje jo nije zavr eno." Svi je pogleda e. "Objasniu sutra", ree ona. "Ti, Severijane, samo nemoj presuivati. Ali kakv o je tvoje mi ljenje o ovoj prii?" Holvard progovori potmulo: "Rei u ti kakvo je moje mi ljenje. Mislim da je M elito promuuran na onaj nain na koji sam, po njegovim tvrdnjama, bio ja. Njemu nij e tako dobro kao meni, nije tako jak, ali je na ovaj nain privukao sebi naklonost jedne ene. Lukavo je to izveo, petli jedan." Melitov glas kao da je bio slabiji nego maloas kad je prepriavao ptiju bitk u. "To je najgora pria koju znam."

"Najgora?" upitah. Svi bejasmo iznenaeni. "Da, najgora. To je jedna glupa priica koju mi priamo maloj deci, onoj koj a jo ne znaju niza ta osim za pra inu, seoske ivotinje i nebo koje iznad sebe vide. Pa , valjda se to iz svake njene rei vidi." Holvard upita: "Pa zar ne eli pobediti, Melito?" " elim, dabome. Ti ne voli Foilu koliko je volim ja. ivot bih dao da bude mo ja, ali bih radije umro nego da je razoaram. Ako i pria koju sam upravo ispriao mo e pobediti, onda ja Foilu nikada neu razoarati, bar ne u pogledu mojih pria. Imam hil jadu drugih, boljih pria." Holvard ustade i doe do mog kreveta, na ije uzno je sede onako kako je preth odnog dana na Melitov krevet seo, a ja prebacih noge preko ruba le aja, na pod, te sedoh pokraj njega. On mi ree: "Ovo to Melito govori veoma je pametno. Sve to on k a e veoma je pametno. Ipak, ti nam mora presuditi na osnovu pria koje jesu ispriane, a ne na osnovu onih koje znamo ali ih nismo ispriali. Znam i ja mnogo drugih pria. Na e zimske noi su najdu e noi u Komonveltu." Odgovorih da, prema zahtevu Foile, koja je ovo takmienje i smislila i koj a je na njemu sama nagrada, ja jo ne treba da presuujem. Ascijanac ree: "Svi koji govore Ispravnu misao govore dobro. Gde je onda nadmo nekih prouavalaca u odnosu na druge? Ona je u govorenju. Pametni prouavaoci k azuju Pravomisao pametno. Slu alac zna po boji njihovih glasova da je oni razumeju . Ovakvim nadmonim izgovaranjem mudrih prouavalaca ispravna misao se prenosi, kao po ar, od jednog prouavaoca na drugog." Mislim da do tog trenutka niko od nas nije shvatao da i on slu a. Svi smo se malo trgli kad je progovorio. Trenutak kasnije Foila ree: "On hoe da ka e da ne t reba da sudi po sadr ini pria, nego po tome koliko je koja ve to ispriana. Nisam sigurn a da se s tim sla em - ipak, mo da i u tom gledanju ima neeg." "Ja se ne sla em", zabrunda Holvard. "Oni koji slu aju brzo se zamore od pri povedakih trikova. Najbolje je najjednostavnije prianje." Ovoj raspravi su se pridru ili i drugi, pa smo o tome i o petliu dugo priali . 10. AVA Dok sam bio bolestan, nikad nisam obraao pa nju na ljude koji su mi donosil i hranu, mada sam, razmi ljajui kasnije o tome, mogao da se prisetim i njih, kao to se i svega drugog priseam savr eno. Jednom je na a poslu iteljica bila Pelerinka - ona koja je sa mnom razgovarala prethodne veeri. U drugim prilikama slu ili su mu karci, robovi, obrijani do glave, ili isku enice u smeim mantijama. Te veeri, veeri onog dan a u kome je Melito svoju pripovest ispriao, veeru nam donese jedna isku enica koju r anije nisam video, vitka devojka sivih oiju. Ustao sam i pomogao joj da donese po slu avnike do svih. Kad smo to dovr ili, zahvalila mi je i rekla: "Nee ti jo dugo biti ovde." Rekoh joj da ovde imam ta da radim i da ne postoji nijedno drugo mesto ko me bih se zaputio. "Ima svoju legiju. Ako je uni tena, bie rasporeen u neku drugu." "Nisam vojnik. Do ao sam na sever sa namerom da se prijavim za vojsku, ali se razboleh pre nego to mi se za to ukaza prilika." "Mogao si ekati u svom rodnom gradu. Ka u mi da regrutacione grupe odu do s vakog grada bar dvaput godi nje." "Moj rodni grad je, bojim se, Nesus." Videh njen osmeh. "Ali ja sam iz n jega oti ao pre izvesnog vremena, a te ko da sam mogao imati volje da sedim i dosauje m se pola godine na nekom drugom mestu ekajui. Ili, bar, nikad nisam na takvu mogun ost pomislio. Jesi li ti iz Nesusa?" "Tebi nije ba lako da ostaje na nogama." "Ne, dobro mi je." Dotakla me je po mi ici; bio je to boja ljiv gest koji me je, iz nekog razlo ga, podsetio na pitome jelene iz autarhovih vrtova. "Klati se. ak i ako ti je groz nica prestala, nema vi e naviknutost da stoji na nogama. To mora uvideti. Bio si neko liko dana u postelji. elim da sad opet legne ."

"Ako to uinim, neu imati s kim da priam osim sa ljudima sa kojima sam ve nek oliko dana priao. ovek desno od mene je Ascijanac, zarobljenik, a onaj levo od men e je iz nekog sela za koje nismo uli ni ti ni ja." "U redu, ako legne se u i popriau s tobom. Ionako nemam nikakav dalji posao do k ne doe vreme da se odsviraju nokturne. Iz koje si etvrti Nesusa?" Dok me je pratila do mog le aja, rekoh joj da ne elim da govorim, nego da s lu am; onda zapitah iz koje je etvrti ona. "Koja se ulani u Pelerinski red - dom joj je tu gde su atori podignuti, ma gde to bilo. Red ti postaje i porodica i krug prijatelja, ba kao da su sve tvoje prijateljice iznenada postale i tvoje sestre. Ali pre nego to sam do la ovamo, sta novala sam u dalekom severozapadnom delu grada, odakle se Zid mo e lako videti." "Blizu Sangvinarnog polja?" "Da, vrlo blizu njega. Zna li to mesto?" "Borio sam se na njemu jednom." Njene oi se ra iri e. "Jesi li, zaista? Mi smo se tamo ponekad okupljale da g ledamo. To nije trebalo da radimo, ali smo ipak radile. Jesi li pobedio?" To pitanje nikad sebi nisam postavio, pa mi je trebalo izvesno vreme da razmislim. "Ne", rekoh. "Izgubio sam." "Ali si ostao iv. Bolje je, svakako, izgubiti i pre iveti, nego oduzeti dru gome oveku ivot." Ra irio sam svoju bolesniku odeu i pokazao joj onaj o iljak koji je na mojim p rsima ostao od Agilusovog averna. "Imao si mnogo sree. esto nam donose vojnike sa takvim prsnim ranama, ali smo retko koga od njih u mogunosti da spasemo." Neodluno je dotakla moja prsa. Na njenom licu bilo je neke slatkoe koju nisam viao na licima drugih ena. Jedan trenut ak je milovala moju ko u, onda je sa trzajem povukla aku. "Ovo nije moglo biti mnog o duboko." "I nije", rekoh joj. "Jednom sam gledala borbu izmeu nekog oficira i jednog oveka koji se bio m askirao u uzvi enog. Kao oru je su upotrebili otrovne biljke - valjda zato to bi ofic ir imao, sa maem, toliku prednost da to ne bi bilo po teno. Uzvi eni je ubijen, a ja sam onda oti la; meutim, kasnije je nastao op ti d umbus zato to je oficir podivljao. Pr ojurio je pokraj mene, mlatarajui svojom biljkom, ali neko mu je bacio mougu u nog e i oborio ga. Mislim da je to bila najuzbudljivija borba koju sam ikad videla." "Da li su se borili hrabro?" "Pa ne ba . Bilo je puno prepirki o zakonskim finesama - zna kako ljudi pos tupaju kad im se ne poinje." "'Bie mi ast do kraja ivota moga da se za mene pomislilo da sam dostojan ta kvog izazova, izazova koji, sigurno, nikad nijednoj ptici dosad nije upuen. Sa na jdubljim aljenjem moram ti rei da prihvatiti ne mogu, a za to postoje razloga tri, od kojih je prvi taj da ti, iako, kao to ka e , ima perje na krilima, nema perje na gl avi i prsima, a ja bih se borio ne protiv tvojih krila nego protiv tvoje glave i prsa.' Zna li tu priu?" Osmehujui se, odmahnula je glavom. "Dobra je. Ispriau ti je jednom. Ako si ivela tako blizu Polja krvi, mora b iti da je tvoja porodica bila va na. Jesi li armigetkinja?" "Mi smo gotovo sve armigetkinje ili aristokratkinje. itav na Red je popril ino aristokratski, bojim se. De ava se da prime i neku optimatsku erku kao to sam ja, ako je taj optimat dugo bio prijatelj Reda, ali ovde nas ima, takvih, samo tri. ula sam da neki optimati misle da je dovoljno da daju veliki poklon, pa da njiho ve keri budu primljene, ali nije stvarno tako - potrebno je da poma u na razne naine a ne samo novcem i da to rade tokom dugog vremena. Svet, vidi , u stvarnosti nije toliko podmitljiv koliko neki ljudi vole da veruju da jeste." Zapitah: "Smatra li da je u redu da vi na taj nain ograniavate va Red? Pomir itelju slu ite. Da li je on pitao ljude, koje je iz smrti dizao, da li su armigeri ili egzultanti?" Opet se osmehnula. "O tom pitanju se u Redu vodilo mnogo razgovora. Ali postoje drugi redovi, koji su optimatima sasvim otvoreni, pa i ni im klasama, a mi , dr ei se ovako, dobijamo mnogo novca koji koristimo za svoj rad, a imamo i veliki

uticaj. Ako bismo negovali i hranili samo ljude odreene vrste, ja bih rekla da s i ti u pravu. Ali to ne inimo; mi ak i ivotinjama poma emo ako smo u mogunosti. Koneks a Epiharis je imala obiaj da ka e da ipak ne prelazimo na insekte, ali je onda vide la jednu od nas - jednu, hou rei, isku enicu - kako poku ava da popravi leptiru krilo. " "A zar vam ne smeta injenica da su ovi vojnici svim silama nastojali da u bijaju Ascijance?" Njen odgovor je oti ao vrlo daleko od onog to sam oekivao. "Ascijanci nisu l judska bia." "Ve sam ti rekao da je pacijent pokraj mene Ascijanac. Njega negujete, i to, koliko videh, podjednako dobro kao i nas." "A ja sam ve rekla tebi da mi ak i ivotinjama poma emo ako smo u mogunosti. Za r ti nije poznato da ljudska bia mogu izgubiti svoju ljudskost?" "Na zoantrope misli . Susreo sam nekoliko njih." "Na njih, dakako. Oni hotimice napuste svoju ljudskost. Ima i drugih, ko ji je izgube nehotice, esto upravo onda kad misle da e je pojaati, ili se uzdii u ne ko stanje vi e od onoga u kome smo roeni. A postoje i takvi kojima se, kao Ascijanc ima, ljudskost oduzima prinudno." Pomislih na Boldandersa, na trenutak kad je skakao naglavce sa svog dvor ca u jezero Diuturnu. "Nesumnjivo, ta... bia... zaslu uju na e saoseanje." " ivotinje zaslu uju na e saoseanje. Zato mi, lanice ovog reda, ukazujemo pomo iv tinjama. Ali ubiti ivotinju nije ubistvo." Digoh se u sedei polo aj i vrsto je uhvatih za ruku, zahvaen uzbuenjem koje sa m jedva uspevao da obuzdam. "Misli li da je mogue da ako neko - recimo, neka produ e na ruka Pomiriteljeva - uspeva da izlei ljudska bia, ipak trpi neuspeh kad poku a da pomogne onima koji nisu ljudi?" "Misli na Kand u. Zatvori usta, molim te - nagoni me na smeh kad su ti tako otvorena, a od nas se tra i da se ne smejemo u prisustvu nelanova." "Zna !" "Rekla mi je tvoja bolniarka. Rekla je da si poludeo, ali na lep nain polu deo, i da po njenom mi ljenju nee naneti zlo nikome. Onda sam pitala kako si to lud, pa mi je rekla. Kand u ti ima , pa pokatkad mo e da izlei bolesnike ili ak da digne mrt " "Smatra li da sam lud?" Osmehujui se i dalje, klimnula je glavom. "Za to? Ostavimo po strani sve to ti je bolniarka rekla. Jesam li veeras reka o i ta to bi te navelo na takav zakljuak?" "Ili, mo da, omaijan. Zakljuak se uop te ne zasniva na tvome govorenju. Ili se bar ne zasniva mnogo na tvom govorenju. Posredi je to to ti nisi samo jedna osob a." Kad je to rekla, zastala je. Mislim da je ekala da ja to osporim, meutim j a outah. "Vidi ti se na licu i po nainu kako se kree - a zna li ti da ja jo ne znam ni kako se zove ? Nije mi rekla." "Severijan." "Ja sam Ava. Severijan, to ime ide u jednoj od onih kombinacija brat-ses tra, a? Severijan i Severa. Ima li sestru?" "To mi nije poznato. Ako je imam, ve tica je." Ava je pustila da to ostane bez odgovora. "A ona druga osoba. Ima li ona ime?" "Zna , dakle, da je ensko." "A-haaa. Dok sam poslu ivala hranu, na trenutak sam pomislila da je neka o d uzvi enih sestara do la da mi pomogne. Osvrnem se i vidim - tebe. U prvo vreme sam mislila da nju viam samo kad te gledam krajikom oka, ali, evo, dok sedim ovde, po vremeno je vidim. Kad skrene pogled u stranu, de ava ti se da nestane , na tom mestu se nae jedna visoka, bleda ena koja koristi tvoje lice. Samo mi, molim te, nemoj r ei da previ e postim. Jer to je ono to mi svi govore, a nije istinito, a ak i da jest e istinito, ovde nije to u pitanju." "Ona se zove Tekla. Pamti li ta si upravo rekla o gubljenju ljudskosti? Da li si poku avala time da mi ka e ne to o njoj?"

Ava odmahnu glavom. "Pa ne verujem da sam to htela. Nego, bilo mi je na umu da te jo ne to pitam. Ovde postoji jo jedan pacijent slian tebi, reko e mi da je do a o zajedno s tobom." "Misli na Milesa. Ne, moj sluaj i njegov sasvim su razliiti. Neu ti priati o njemu. Trebalo bi da ispria ili on sam, ili niko. Ali o sebi u ti priati. Jesi li ul a za derae le eva?" "Nisi ti jedan od njih. Pre nekoliko nedelja imali smo trojicu uhvaenih u stanika. Znam ja kako oni izgledaju." "U emu se razlikujem od njih?" "Kod njih..." Poku avala je da nae pravu re. "Kod njih je to ne to to se izmakl o kontroli. Oni govore sami sa sobom - dobro, ima i mnogo drugih ljudi koji priaj u sami sa sobom - i gledaju u pravcu stvari koje nisu tu. Ima neeg usamljenikog u tome i neeg sebinog. Ne spada ti meu takve." "Ali jesam jedan od njih", rekoh. Pa joj ispriah, ne zalazei mnogo u pojed inosti, ta je bilo na Vodalusovom banketu. "Prinudili su te", ree ona kad zavr ih. "Da si pokazao svoja oseanja, ubili bi te." "To nije va no. Ispio sam alzabo. Jeo sam njeno meso. U poetku je bilo, kao to ka e , ogavno, zato to sam je pre toga voleo. Ali onda se na la u meni i ja sam post ao sudionik u ivotu koji je nekad bio njen, iako je bila mrtva. Oseao sam, unutra, njeno truljenje. Prve noi sam imao predivan san o njoj; kad se vratim meu svoje u spomene, to mi je jedno od najdra ih blaga. Kasnije su se de avale grozne stvari, po nekad se inilo da budan sanjam - mislim da je to ono prianje i zurenje koje si pom injala. A sad, evo ve du e, ini se da ona nanovo ivi, ali unutar mene." "Ne bih rekla da su drugi takvi." "Ne bih ni ja", rekoh. "Bar ne na osnovu onoga to sam o njima uo. Ima vrlo mnogo stvari koje ja ne razumem. Ova koju ti ispriah je jedna od glavnih." Ava je utala tokom dva-tri daha vremena, onda se njene oi silno ra iri e. "Kan d a, da li si je imao tada?" "Jesam, ali nisam znao ta ona mo e uiniti. Jo nije bila delovala nijednom - z apravo, jeste, delovala je, vratila je iz mrtvih enu po imenu Dorkas, ali ja nisa m znao ta se dogodilo, odakle je Dorkas do la. Da sam znao, mogao sam Teklu spasti, mogao sam je vratiti." "Ali imao si Kand u? Sa sobom?" Klimnuh glavom. "Pa, zar ti nije jasno, onda? Ti jesi vratio Teklu. Upravo si rekao da j e Kand a ponekad delovala i bez tvog znanja. Imao si Kand u, a Tekla je, kako si se izrazio, tog trenutka trunula u tebi." "Bez tela..." "Materijalista si, kao i sve neznalice. Ali tvoj materijalizam ne ini da materijalizam postane istinit. Zar to ne zna ? Kad doe as da se podvue crta i izvede konani zbir, va ni su duh i san, misao ljubav i in." Toliko sam bio omamljen pomislima koje su me tada skolile, da neko vreme ni ta nisam progovarao, nego sam sedeo optoen sopstvenim razmi ljanjima. Kad sam kon ano do ao k sebi, iznenadih se videi da Ava nije oti la i poku ah da joj se zahvalim. "Sedenje ovde, uz tebe, bilo je pravo spokojstvo, a da je nai la neka sest ra, mogla sam joj rei da ekam za sluaj da neko od bolesnika pone da jaue." "Jo nisam do ao do zakljuaka o onome to si rekla o Tekli. Morau dugo o tome da razmi ljam, verovatno mnogo dana. Ljudi mi ka u da sam poprilino glup ovek." Osmehnula se, a istina je bila ovo: to to sam izgovorio, izgovorio sam (b ilo je, inae, i istinito) bar delimino iz elje da navedem Avu da se osmehne. "Meni se ne ini da je tako. Pre e biti da si prilino temeljit." "Nek to bude kako bude, imam jedno drugo pitanje. Mnogo puta kad sam spa vao, ili kad sam se nou budio, poku avao sam da pove em svoje uspehe sa svojim neuspe sima. Mislim na one sluajeve kad sam upotrebio Kand u i ostvario o ivljavanje i ozdra vljenje nekoga, i one druge sluajeve, kad sam to poku avao, a ivot se nije vratio. M eni se ini da to ne mo e biti ba stvar puke sluajnosti, ali povezanost je mo da takve p rirode da je ja ne mogu sagledati." "Smatra li da si je sad saznao?" "One tvoje rei o ljudima koji izgube ljudskost - tu bi mogao biti deo odg

ovora. Bila je jedna ena... koja je, iako predivna, mo da bila takva. I jedan ovek j e postojao, moj prijatelj, kome je Kand a samo pomogla, samo ga je delimino izleila. Ako je mogue da neko svoju ljudskost izgubi, onda je sigurno mogue i da je neko, ko je ranije nije imao, nae. Svugde va i ovo: to jedan izgubi, drugi nae. Mislim da j e to nastupilo kod njega. Zatim, uinak uvek kao da je manji ako su smrti nastupil e nasilno..." "Tako bih i oekivala", ree Ada tiho. "Zaleila je majmunooveka iju sam ruku odsekao. Mo da je to postigla zato to sa m ja lino bio izvr ilac. Pomogla je i Jonasu; meutim, ja sam upotrebljavala... Tekla je upotrebljavala... one bieve." "Snage isceljenja tite nas od Prirode. Zbog ega bi nas Inkreator titio od n as samih? Mogli bismo sami tititi sebe od sebe. Mo da e nam on pomoi jedino onda kad za alimo zbog onog to smo poinili." I dalje razmi ljajui, klimnuh glavom. "Odoh ja sada u kapelu. Dovoljno si se oporavio da mo e pe ice prei krae rastoj anje. Hoe li sa mnom?" Dok sam bio pod tim irokim platnenim krovom, inilo mi se da je to ceo laza ret. Sad videh, mada samo mutno, kroz no, da ima mnogo atora i paviljona. Kod veine njih bone strane su, kao i kod na eg, bile prikupljene nagore da bi sve ina mogla ul aziti, zborane uvis pa podvezane kao jedra usidrenog broda. Ni u jedan od tih ato ra nismo u li, nego smo hodali izmeu njih krivudavim stazama koje su, meni, izgleda le dugake, sve dok ne doosmo do jednog atora ije su bone strane bile spu tene. Taj je b io od svile, a ne od platna, i sijao je skerletnom bojom jer su u njemu bile sve tiljke. "Nekada smo", ree mi Ava, "imale ogromnu katedralu. U nju je moglo da sta ne deset hiljada ljudi, ali se ona mogla spakovati u samo jedna vagon-kola. Na a D omnicela je naredila da ta katedrala bude spaljena neposredno pre nego to sam ja u la u Red." "Znam", rekoh. "Gledao sam to." U svilenome atoru kleknusmo pred jednostavni oltar na kome je le ala hrpa c vea. Ava se molila. Ja sam, ne znajui nijednu molitvu, govorio, bez zvuka, nekome za koga sam povremeno imao utisak da se nalazi u meni, a povremeno da je, kao to aneo ree, beskonano dalek. 11. PRIA OVEKA ODANOG SEDAMNAESTOLANOJ GRUPI - PRAVEDNIK

Sledeeg jutra, dok smo jeli i kad je svako bio budan, preduzeh da pitam F oilu da li je sada vreme da presudim izmeu prie Melitove i prie Holvardove. Odmahnu la je glavom i zaustila da ne to ka e, ali je Ascijanac pretee reima: "Svi moraju dava ti svoj doprinos u slu enju narodu. Vo vue plug, a pas uva stado ovaca, a maka hvata mi eve u slagali tu ita. Prema tome, i mu karci i ene, pa ak i deca mogu slu iti populusu. Foila sevnu svojim zasenjujuim osmehom. "Ovaj na prijatelj - hoe i on da is pria priu." " ta!" ree Melito; u jednom trenutku mi se uinilo da e uspeti da se digne u s edei polo aj. "Zar e dozvoliti da jedan od njih... pustiti da jedan od njih... razmis li..." Mahnula je rukom, a on, zamuckujui jo koji tren, uuta. "Dabome da hou." Ne to kao da je poku avalo da razvue uglove njenih usana. "Da, mislim da hou. Morau, naravn o, da prevodim za vas ostale. Mo e li tako, Severijane?" "Ako ti tako eli , mo e", rekoh. Holvard zabubnja: "Nije tako predvieno u na em prvobitnom sporazumu. Svake rei se seam." "Seam se i ja", ree Foila. "Ovo nije ni suprotno sporazumu i vaistinu je u saglasnosti sa duhom sporazuma, a taj duh se sastojao u tome da takmaci za moju ruku - koja sada, bojim se, nije ni mnogo meka ni mnogo lepa, mada postaje mek a i lep a otkad sam prisiljena da boravim ovde - treba da se nadmeu. Ovaj Ascijanac b i me zaprosio kad bi mislio da mo e; zar niste primetili kako me gleda?" Ascijanin odrecitova: "Ujedinjeni, mu karci i ene su jai; ali hrabra ena hoe d ecu, a ne mu eve."

"Hoe da ka e da bi se rado mnome o enio, ali ne veruje da bi njegovo udvaranj e bilo prihvatljivo. U tome gre i." Pogledala je Melita, pa Holvarda, a njen osmeh se razvukao u cerenje. "Zar se vas dvojica stvarno toliko pla ite njega kao proti vnika u prialakom takmienju? Mora biti da ste be ali kao zeevi kad ste na bojnom polju videli nekog Ascijanca." Ni Melito ni Holvard ne odgovori e ni ta, a Ascijanac, posle nekog vremena, poe govoriti. "U pro lim vremenima odanost prema Narodnoj stvari bila je sveprisutn a. Volja Sedamnaestolane grupe bila je volja svakoga." Foila poe prevoditi: "Jednom, davno..." "Neka niko ne dokolii. Ako ovek besposlii, neka se udru i sa jo nekima koji ta koe besposlie, pa neka oni potra e neobdelano zemlji te. Uputstva za kretanje neka im daje svako koga sretnu. Bolje je pe aiti hiljadu liga, nego sedeti u Kui umiranja od gladi." "Bilo jedno imanje u nekom zabaenom kraju, a na imanju je radila grupa lj udi koji nisu bili ni u kakvom srodstvu." "Neko je jak, neko drugi je lep, neko trei je majstor neke ve tine. Ko je n ajbolji? Onaj koji slu i narodu." "Na tom imanju iveo je jedan dobar ovek." "Neka poslove raspodeljuje mudri raspodelilac poslova. Neka hranu raspod eljuje pravedni raspodelilac hrane. Neka se svinje goje. Neka pacovi umiru od gl adi." "Drugi su ga varali, uzimali mu njegov udeo u raspodeli." "Kad se narod sastane na savetovanje, suditi mo e, ali niko ne treba da do bije vi e od sto udaraca." " alio se, pa ga izudarali." "Kako se posti e ishrana aka? Putem krvi. Kako krv sti e do aka? Kroz krvne su dove. Ako se krvni sudovi zatvore, ake e istrunuti i otpasti." "Oti ao je sa imanja i krenuo drumovima." "Tamo gde Sedamnaestolana grupa sedi, tamo se konana pravda izvr ava." "Oti ao je u glavni grad i alio se zbog naina na koji se prema njemu postupi lo." "Neka bude iste vode za one koji naporno rade. Neka bude tople hrane za n jih i neka dobiju istu postelju." "Vratio se na imanje, umoran i gladan posle putovanja." "Niko ne treba da dobije vi e od sto udaraca." "Opet ga istukli." "Iza svega se neka dalja stvar nalazi, i to je tako veito; tako se drvo n alazi iza ptice, kamen ispod zemlji ta, Sunce iza Urta. Neka se iza na ih napora nau na i napori." "Pravednik nije odustao. Opet je po ao sa imanja u glavni grad." "Mogu li svi molioci biti saslu ani? Ne mogu, jer svi viu uglas. Ko e, dakle , biti saslu an - da li oni koji najglasnije viu? Nee oni, jer svi viu glasno. Oni ko ji najdu e viu bie saslu ani i pravda e biti ostvarena za njih." "Do ao je u glavni grad i ulogorio se ispred samog ulaza u boravi te Sedamna estolane grupe, a onda je molio sve prolaznike da ga slu aju. Posle dugog vremena p u ten je da ue u palatu, a tu su vlastodr ci saslu ali njegove albe sa naklono u." "Ovako govori Sedamnaestolanka: od onih koji kradu sve oduzmite, jer ni ta od onoga to imaju nije njihovo." "Rekli su mu da se vrati na imanje i ka e ravim ljudima - u ime Sedamnaestol ane grupe - da moraju otii odatle." "Kao to je dobro dete prema svojoj majci, takav je graanin prema Ssedamnae stolanoj grupi." "Uradio je tano kako su mu kazali." " ta je glup govor? Glup govor je vetar. Ue na u i, a izie kroz usta. Niko ne treba da dobije vi e od sto udaraca." "Rugali su mu se i mlatili ga." "Neka se iza na ih napora nau na i napori." "Pravednik nije odustao. Vratio se jo jednom u glavni grad." "Graanin daje stanovni tvu ono to stanovni tvu treba da pripadne. A ta treba da pripadne stanovni tvu? Sve."

"Bio je veoma umoran. Odea mu je bila u dronjcima, a cipele izno ene. Nije imao hrane nimalo, niti ma ta za trampu." "Bolje je biti pravedan nego biti dobra srca, ali samo dobre sudije mogu biti pravedne; neka oni koji ne mogu biti pravedni budu dobrog srca." "U glavnom gradu je iveo od pro nje." Na tom mestu ne odoleh elji da prekinem priu. Rekoh Foili da je, po mom mi l jenju, divno to ona tako dobro razume ta ovaj Ascijanac, svakom od tih standardnih izreka, hoe stvarno da ka e u sklopu te njegove prie, ali da ne razumem kako ona to posti e - otkud je, na primer, znala da ona izreka o dobroti i pravednosti znai da je glavni junak prie postao prosjak. "Pa, zamisli da je neko drugi - Melito, mo da - priao priu i u sred prianja p ru io aku i poeo da moli za dobrotu. Ti bi znao ta time hoe da ka e, zar ne?" Saglasih se da bih znao. "Isti primer je i ovde. Mi ponekad naemo ascijanske vojnike koji su odve g ladni ili bolesni da odr e korak sa ostalima, a oni, kad shvate da ih neemo ubiti, ponu da priaju ovo o dobroti i pravdi. Na ascijanskom jeziku, dakako. To su reenice koje ascijanski prosjaci ka u." "Oni koji najdu e viu bie saslu ani i pravda e biti ostvarena za njih." "Ovog puta je morao dobro da se naeka dok ga ne primi e ponovo u palatu, al i najzad ga pusti e unutra i saslu a e ono to je imao da ka e." "Oni koji ne ele da slu e narodu slu ie narodu." "Rekli su da e strpati one rave u zatvor." "Neka bude iste vode za one koji naporno rade. Neka bude tople hrane za n jih i neka dobiju istu postelju." "Vratio se kui." "Niko ne treba da dobije vi e od sto udaraca." "I jo jednom ga izlemeta e." "Neka se iza na ih napora nau na i napori." "Samo, on nije odustao. Opet je po ao u glavni grad da se ali." "Oni koji se bore za narod imaju hiljadu srca. Oni koji se bore protiv n jih, nemaju nijedno srce." "E sad se ravi upla i e." "Neka se niko ne protivi odlukama Sedamnaestolane grupe." "Rekli su sebi: 'Ovaj je i ao u palatu nekoliko puta i mora biti da je tam o svaki put rekao vladaocima da nismo poslu ali njihove ranije zapovesti. Znai, sad e oni sigurno poslati vojnike da nas pobiju.'" "Ako im rane budu na leima, ko e im krv ustavljati?" "Ravi su pobegli." "Gde su oni koji su se u pro losti protivili odlukama Sedamnaestolane grupe ?" "Vi e nikada nisu vieni." "Neka bude iste vode za one koji naporno rade. Neka bude tople hrane za n jih i neka dobiju istu postelju. Onda e, dok rade, pevati, a rad e im biti lak. Ond a e, dok anju, pevati, a te ina onog to po anju bie velika." "Pravednik se vratio kui, pa je od tad navek iveo sreno." Svi su pljeskali ovoj prii, podstaknuti i samom priom i mudro u ascijanskog z arobljenika i prilikom koju smo dobili da bacimo jedan pogled na ivot u Asciji, a ponajvi e, rekao bih, uglaeno u i duhovito u Foilinog prevoda. Nemam naina da znam da li ti, koji e na kraju ovo svedoanstvo itati, voli ili ne voli prie. Ako ih ne voli , to znai da si, nesumnjivo, prethodnih nekoliko strana prelistao bez pa nje. Ja priznajem da ih silno volim. Uistinu, meni se ini da od sv ih dobrih stvari na svetu jedine za koje oveanstvo mo e tvrditi da ih je upravo ono samo stvorilo jesu prie i muzika; sve ostalo, lepotu, milosrdnost, san, istu vodu i toplu hranu (kako bi to taj Ascijanac rekao) stvorio je Inkreator. Prie su, dak le, zaista sitnice u sklopu Vaseljene, ali te ko je ne voleti najvi e ba ono to je na e sopstveno - bar je meni te ko da to ne volim. Imam oseaj da sam iz ove prie, mada je bila najkraa i najjednostavnija od s vih koje sam u ovu knjigu ubele io, nauio nekoliko stvari koje imaju izvestan znaaj. Kao prvo, uvideo sam do koje se mere na govor, za koji zami ljamo da ga u ustima s tvaramo sve eg i novog, sastoji od unapred ustaljenih izreka. Sticao se utisak da

Ascijanac govori iskljuivo reenice napamet nauene, iako mi nijednu od njih nismo, d ok je on nije prvi put upotrebio, nikada ranije uli. inilo se da Foila govori ba ka o ma koja obina ena i da me je neko pitao koristi li ona takve uhodane reenice, ja bih rekao da ne koristi - a ipak, koliko je puta bilo mogue predvideti zavr etke nj enih reenica na osnovu poetaka. Drugo, saznao sam koliko je te ko odstraniti elju da se ostavi utisak. Stan ovnici Ascije bili su prinueni da govore iskljuivo glasom svog gospodara; ali oni su od toga nainili jedan novi jezik i ja, kad sam saslu ao Ascijanevu priu, vi e nisam sumnjao u to da mogu iskazati ta god za ele. I, tree, jo jednom sam uvideo koliko je prianje ma koje prie mnogostrana stv ar. Nijedna, svakako, ne bi mogla biti jednostavnija od Ascijaneve, ali kakvo je bilo njeno znaenje? Da li joj je cilj bio da uzdi e slavu Sedamnaestolane grupe? Sam strah od njihovog imena potukao je sasvim zlotvore. Da li je namera bila da se izrekne osuda te grupe? lanovi te grupe saslu ali su albe jednoga pravednika, ali ip ak za njega nisu uinili ni ta osim to su mu davali svoju govornu podr ku. Nikakvog nag ove taja u prii nije bilo da bi oni ikada uinili i ta vi e. Ali one stvari koje sam najvi e eleo da doznam dok sam slu ao Ascijanca i Foi lu nisam doznao. Koja je pobuda nju navela da dopusti Ascijancu ue e u takmienju? ista svojevoljnost? Gledajui njene nasmejane oi, u to sam mogao lako poverovati. Da li ju je on zapravo privlaio? To mi je sigurno bilo te e poverovati, ali svakako nije bilo nemogue. Ko nije viao sluajeve da je pojedinim enama izuzetno privlaan onaj mu ka rac koji ba nijednu privlanu osobinu nema? Ona je, oigledno, imala mnogo dodira sa Ascijancima, a on oigledno nije bio obian vojnik, jer su ga njegovi nauili na em jezi ku. Da li se nadala da e iz njega izvui neku tajnu? A ta je s njim? Melito i Holvard su jedan drugoga optu ivali za pripovedanj e sa skrivenim namerama. Da li je i on, priajui, imao neke skrivene namere? Ako je ste, mora biti da je hteo da ka e Foili - i nama ostalima - da nikada nee odustati. 12. VINOK Te veeri doe mi jo jedan posetilac: jedan od mu kih robova obrijane glave. Ja sam do tada sedeo na svom krevetu i poku avao da priam sa Ascijancem, a ovaj rob s ede pored mene. "Sea li se mene, liktore?" upita on. "Zovem se Vinok." Odmahnuo sam glavom. "Ja sam te okupao i pobrinuo se oko tebe one prve noi kad si stigao", ree mi on. "ekao sam, evo, da se dovoljno oporavi , pa da popriamo. Do ao bih jo pro le noi, li ti si se bio ve zadubio u razgovor sa jednom od na ih postulantkinja." Zapitah ga o emu eli da pria sa mnom. "Maloas te nazvah liktorom, a ti to ne poree. Da li si zaista liktor? One noi bio si odeven kao liktor." "Bio sam liktor", rekoh mu. "Ono je jedina odea koju posedujem." "Ali vi e nisi liktor?" Odmahnuh glavom. "Do ao sam na sever da bih stupio u vojsku." "Aha", ree on. Na trenutak skloni pogled sa mene. "Sigurno ima i drugih koji to rade." "Ima, nekolicina takvih se nae. Veina se ulani, ili bude naterana da se ulan i, na jugu. Poneko doputuje na sever, kao ti, u elji da stupi u neku odreenu jedin icu, gde mu se ve nalazi neki prijatelj ili roak. Vojniki ivot..." Saekao sam da nastavi. "Veoma je slian robovskom, rekao bih. Ja nikad nisam bio vojnik, ali sam sa mnogim vojnicima razgovarao." "Zar je tvoj ivot tako jadan? A ja bih oekivao da Pelerinke budu blage gos podarice. Da li te biju?" Na ovo se nasme io, pa se okrenuo tako da sam mu video lea. "Bio si liktor. ta misli o mojim o iljcima?" U svetlosti koja je popu tala ja sam ih jedva video. Pre ao sam prstima prek o njih. "Mislim samo to da su veoma stari i da su nainjeni biem", rekoh. "Stekao sam ih pre nego to sam napunio dvadeset godina, a sad mi je blizu pedeset. Napravio ih je jedan ovek u crnoj odei nalik na tvoju. Jesi li dugo bio

liktor?" "Ne, nisam dugo." "Onda ne zna mnogo o tom poslu?" "Znam dovoljno da ga obavljam." "I to je sve? ovek koji me je bievao rekao je da pripada esnafu muitelja. P omislih da si mo da i ti uo za taj esnaf." "Jesam." "Jesu li oni ne to stvarno? Neki mi reko e da je ta gilda izumrla odavno, al i to nije kazao ovaj koji me je bievao." Rekoh mu: "Oni, koliko je meni poznato, i sad postoje. Da li se kojim sl uajem sea imena tog muitelja koji te je ibao?" "Sebe je nazivao imenom 'kalfa Palaemon'... a, zna ga!" "Da. Bio mi je nastavnik neko vreme. Sada je starac." "Znai, jo je iv? Hou li ga ikad vi e videti?" "Ne verujem." "Voleo bih da ga vidim. Mo da jednog dana i hou. Inkreator, ipak, ureuje sve . Vi momci ivite raspojasano - znam da sam ja tako iveo kad sam bio tvojih godina. Da li si ve saznao da on oblikuje sve to mi inimo?" "Mo da." "Veruj mi, to je tako. Video sam mnogo vi e nego ti. A po to je tako, postoj i mogunost da ja vi e nikada kalfu Palaemona videti neu i da si ti ovde doveden da b ude moj glasnik." Upravo u tom trenutku kad sam oekivao da mi on saop ti tu svoju poruku, kak va god bila, on zauta. Oni pacijenti koji su Ascijanevu priu slu ali onako pomno sada su razgovarali izmeu sebe; ali negde u hrpi zaprljanog posua koju je ovaj stari r ob nakupio jedna posuda se pomakla uz vrlo tihi zveckaj i ja sam to uo. "A ta zna o zakonima ropstva?" upita me on najzad. "Mislim, o nainima kako, po zakonu, neki mu karac ili neka ena mogu postati robovi?" "Vrlo malo", rekoh. "Jedan moj prijatelj" (mislio sam na zelenog oveka) " bio je nazivan robom, ali to je bio samo jedan stranac koji nije imao sree i koji je pao u ake nekim bezoseajnim ljudima. Znao sam da to nije bilo po zakonu." Klimnuo je glavom. "Je li on bio tamne ko e?" "Pa, moglo bi se tako rei." "U vrlo starim vremenima, koliko sam ja uo, ropstvo je bilo zasnovano na boji ko e. to je tamnije puti ovek bio, utoliko vi e su ga inili robom. U ovo je te ko po verovati, znam. Ali mi smo u Redu imali jednu atlenu koja je mnogo znala o istori ji i ona mi je to rekla. Ona je bila ena od istine." "To je, nesumnjivo, nastalo zbog toga to robovi esto moraju da obavljaju t e ke poslove na Suncu", primetih. "Mnogi obiaji iz pro losti izgledaju nam danas kao puki efovi." Na ovo se malice naljutio. "Veruj meni, mladi ovee, iveo sam i u starim dani ma i u ovim novim i znam mnogo bolje nego ti ta je bilo bolje." "Tako je i majstor Palaemon govorio." Kao to sam se i nadao da e biti, ova primedba ga je vratila na njegovu gla vnu temu razgovora. "ovek na samo tri naina mo e postati rob", ree on. "Kod ena je to drugaije, postoji i brak i tako dalje. Ako mu karca dovedu iz stranih zemalja kao r oba u Komonvelt, on postaje rob, a vlasnik koji ga je doveo ovamo mo e ga i prodat i ako hoe. To je prvi nain. Ratni zarobljenici, kao ovaj Ascijanac ovde, robovi su autarha, koji je gospodar gospodarima i rob robovima. Autarh mo e da ih proda ako hoe. To esto i ini, a po to od veine tih Ascijanaca ne mo e imati nikakve koristi osim a ih upotrebi za neki te ak trud, esto se viaju kao veslai, na gornjim rekama. To je d rugi nain. A trei je da mu karac mo e da proda sebe nekome i od tada mu slu i, jer slobo dan ovek je gospodar sopstvenog tela - on je ve, da tako ka emo, rob samome sebi." "Muitelji retko viaju robove", rekoh. "A i za to bi, kad roba mo e tui i gazda? " "Ja tad nisam bio rob. To je deo onog to sam mislio da pitam kalfu Palaem ona. Bio sam samo momak uhvaen u krai. Kalfa Palaemon je do ao da razgovara sa mnom tog jutra kad sam bio na redu da budem bievan. Ja sam mislio da je on do ao iz dobr ote, meutim tad mi je rekao da pripada esnafu muitelja." "Mi uvek, ako mo emo, pripremimo klijenta", rekoh.

"Rekao mi je da ne treba da se trudim da ne jauem - ne boli toliko mnogo, kazao mi je on, ako se prodernja upravo u trenutku kad se korba spu ta. Obeao mi je da nee zadati nijedan udarac preko onog broja koji je sudija odredio i dodao je d a, prema tome, mogu i da brojim udarce, pa u znati kad je kraj blizu. Rekao je i to da nee udarati jae nego to mora, a mora da raseca ko u, i da nee polomiti nijednu k ost." Klimnuh glavom. "Onda sam ga zapitao da li bi mi uinio jednu uslugu, a on ree da hoe ako je u mogunosti. eleo sam da on, posle, doe jo jednom i da opet razgovara sa mnom, a on ree da e nastojati da doe kad se budem malo oporavio. Onda je u ao kaluer da oita moli tvu. Vezali su me za jedan direk, tako da su mi ake bile iznad glave, a obave tenje o mojoj krivici su priboli u drvo, iznad aka. Verovatno si ti to obavio mnogo pu ta." "Dovoljan broj puta", rekoh. "Ne verujem da je u postupanju sa mnom bilo ikakvih razlika. O iljke imam i danas, ali su, kao to ka e , slabo vidljivi. Video sam mnoge ljude sa gorim o iljcima . Apsand ije me odvuko e natrag do moje elije, kao to obiaji zahtevaju, mada sam, ini mi se, mogao i sam da hodam. Ne boli to kao kad ti odseku ruku ili nogu. Ovde sam pomogao hirurzima da odseku mnogo toga." "Jesi li tada bio mr av?" upitah ga. "Veoma mr av. Mislim da si mogao da izbroji svako pojedino moje rebro." "E, to ti je znatno pomoglo. Bi duboko zaseca u lea debelog oveka, a onda o n krvari kao svinja. Narod govori da kazne koje trgovci dobijaju za varanje na m eri i sline prestupe nisu dovoljne, ali oni koji tako govore ne znaju koliko taj trgovac strada kad je ka njen." Vinok na ovo klimnu glavom. "Sledeeg dana oseao sam se maltene isto onako sna an kao i pre bievanja, a kalfa Palaemon je do ao, kao to je i obeao. Ispriao sam mu kako stvari stoje sa mnom - kako ivim i tome slino - i postavio mu i poneko pitanj e o njemu. Pretpostavljam da ti mo e izgledati nenormalno da neko tako pria sa oveko m koji ga je izbievao?" "Ne. Mnogo puta sam slu ao o slinim stvarima." "Rekao mi je da je uinio ne to protiv svoje gilde. Nije mi hteo rei ta, ali z bog toga to je uinio bio je prognan na neko vreme. Kazao mi je kakva su njegova os eanja zbog toga i koliko je usamljen. Rekao je da se trudio da pobolj a svoje raspo lo enje na taj nain to je razmi ljao o ivotu drugih ljudi i to je sebi ukazivao da ni on i, kao ni on, nisu ni u jednom esnafu. Meutim zbog toga ih je samo alio, a uskoro je poeo da sa aljeva i sebe. Rekao mi je da ako elim da budem srean i da ne prolazim ponovo kroz ovu vrstu stradanja, treba da naem sebi nekakvo bratstvo i ulanim se." "Da?" rekoh. "I ja sam odluio da ga poslu am. Kad sam pu ten na slobodu, razgovarao sam sa majstorima mnogih esnafa, u poetku izbirljivo, a kasnije sam priao sa svima za ko je sam mislio da bi me mogli primiti, sa kasapima i svearima na primer. Niko od n jih nije hteo da uzme egrta tako starog kao to sam ja bio, niti egrta koji nema da plati za kolovanje, niti egrta sa lo im karakterom - kako je koji video moja lea, tak o je dolazio do zakljuka da sam izaziva nevolja." "Pomislio sam", nastavi on, "da potpi em obavezu da radim na lai, ili da st upim u vojsku; od tada pa do sad mnogo puta sam po eleo da sam jedan od ta dva izb ora prihvatio, mada bih, da jesam, sad mo da eleo da nisam, ili mo da ne bih bio ni iv , pa ne bih mogao ni ta eleti. Onda mi, ne znam za to, pade na pamet da se pridru im ne kom religijskom redu. Popriao sam sa gomilom takvih i dva reda su prihvatila da m e prime, iako sam im rekao da nemam novac i pokazao lea. Meutim, to sam vi e slu ao o n jihovom nainu ivota unutra, sve mi se manje inilo da mogu to prihvatiti. Ja sam se e sto napijao, a i devojke sam mnogo voleo, pa nisam stvarno eleo da se menjam. Ond a sam, jednog dana, stojei i besposliei na nekom uglu, video jednog oveka za koga sa m pretpostavio da pripada nekom redu s kojim jo nisam razgovarao. Moj plan je tad a ve bio da potpi em obavezu za rad na jednom, odreenom, brodu, ali do isplovljavanj a tog broda ostalo je jo skoro nedelju dana, a neki mornar mi je rekao da veliki deo najte ih poslova mora da se uradi ba kad su te pripreme, te da u moi da ih izbegn em ako saekam do trenutka kad laa bude manje-vi e spremna da digne sidro. To je, sve skupa, bila lagarija, ali ja to tada nisam znao. Nego, poem ja za tim ovekom koga

sam spazio, a koji je, vidi , bio izi ao da nakupuje povre, pa mu priem i pitam ga o njegovom redu. Na to mi on ree da je rob Pelerinki i da je to isto kao da je ulanj en u neki red, samo bolje. ovek mo e i da pijucne malo i niko mu nee zameriti, pod u slovom da bude trezan kad pristupi svom radu. Mo e i da legne sa devojkama, a ima i dobre prilike jer devojke misle da su ti robovi nekakvi sveti ljudi, a Red put uje svuda. Zapitah ga da li bi, po njegovom mi ljenju, oni prihvatili mene i rekoh da ne mogu poverovati da je ivot tako dobar kao to on to prikazuje. On ree da je s iguran da bi me primili i da, iako ne mo e na licu mesta dokazati ono o devojkama, mo e dokazati svoju tvrdnju o piu: se emo i zajedniki popiti bocu crvenog. Oti li smo u jednu tavernu pokraj pijace i seli, a on je obeano ispunio. Ispriao mi je da njiho v ivot prilino lii na mornarski, jer najbolja stvar u mornarskom ivotu je ta to vidi r azna mesta, a to posti u i oni. Lii i na vojniki ivot, jer oni nose oru je kad Red putu je kroz divljinu. Povrh svega, jo ti i plate da potpi e . U redovima stvari idu ovako : ko god pola e zakletvu, daje i prilog. Posle ako odlui da istupi, vrate mu deo ti h para koje je dao, u zavisnosti od toga koliko dugo je ostao. Za nas, robove, o bjasnio mi je, stvar ide sasvim suprotno. Rob biva plaen onog trenutka kad potpis uje. Posle ako hoe da ode, mora da kupi sebi pravo na istupanje, meutim ako ostaje , zadr ava sve pare. Imao sam majku i znao sam, iako nikad nisam i ao da je posetim, da ona nema nijedan aes. Dok sam premi ljao o tim religijskim redovima, postao sa m i ja ne to religiozniji i nije mi bilo jasno kako bih obavljao misiju za Inkreat ora ako bi mi stalno bila na umu. Potpisao sam taj papir - a Goslin, rob koji me je doveo, dobio je nagradu za to, naravno - i odneo sam pare mojoj majci." Rekoh: "To je sigurno donelo sreu i njoj i tebi." "Mislila je da je to nekakav trik, ali ja sam joj pare ipak ostavio. Nar avno da sam morao odmah nazad u Red, koji je bio uputio nekog da ide sa mnom. I evo, trideset godina tu provedoh." "Pretpostavljam da ti treba za to estitati." "Ne znam. Bio je to te ak ivot, ali svi ivoti su te ki, koliko sam ih ja sagle dao." "I ja", rekoh mu. Istinu govorei, ve me je hvatao dreme , pa sam pri eljkivao da on ode. "Hvala ti to si mi ispriao svoju priu. Na ao sam da je vrlo zanimljiva." " elim ne to da te pitam", ree on, "a ti da pita , u moje ime, kalfu Palaemona ako ga opet vidi ." Klimnuo sam glavom i ekao. "Rekao si da bi oekivao da Pelerinke budu blage gospodarice i tu si, valj da, bio u pravu. Neke od njih su prema meni ispoljavale veliku dobrotu, a bievali me ovde nisu nijednom - ni ta gore od nekoliko amara nisam dobio. Ali trebalo bi d a ti je poznato kako ovi to posti u. Ako se neki rob ne pona a dobro, oni ga prodaju , to je sve. Mo da ne prati moju misao." "Mislim da ne pratim." "Mnogi se prodaju ovom redu raunajui, kao ja, da e to biti lak ivot pun pust olovina. A uglavnom i jeste tako, a, osim toga, prijatno je pomagati u leenju bol esnih i ranjenih. Ali oni koji Pelerinkama nisu po volji budu prodati, a Pelerin ke za takve robove dobiju daleko vi e para nego to su platile njima. Vidi sad u emu j e stvar? Na taj nain one ne moraju nikog da biju. Otprilike najcrnja kazna ti je ako dobije da riba klozete. Meutim, ako ih ne zadovolji , zaas te po alju tamo odakle ro bove gone u okno rudnika. Ono to sam tokom svih ovih godina eleo da pitam kalfu Pa laemona..." Vinok zastade, grickajui donju usnu. "On je bio muitelj, zar ne? Rekao je tako, a to si rekao i ti." "Da, bio je. I jo je." "Onda elim da znam sledee: da li mi je rekao ono to mi je rekao da bi me st avio na muke? Ili mi je dao najbolji savet koji je mogao dati?" Vinok okrete gla vu na drugu stranu da ne bih mogao videti izraz njegovog lica. "Hoe li mu to pitan je postaviti, za mene? Onda u te, mo da, neki drugi put sresti opet." Rekoh: "Dao ti je najbolji savet to je umeo, to sam siguran. Da si ostao onakav kakav si do tada bio, moglo se desiti da bude , jo davno, smaknut, njegovom rukom ili rukom nekog drugog muitelja. Jesi li ikad gledao pogubljenje oveka? Ali muitelji nisu sveznalice." Vinok ustade. "Ni robovi to nisu. Hvala ti, mladiu." Dotakoh ga po mi ici ruke da bih ga zadr ao jo jedan trenutak. "A mogu li sad

ja tebe ne to da pitam? Ja sam bio muitelj. Ako si se toliko godina pla io da ti je majstor Palaemon ono kazao samo da bi ti zadavao bol, otkud zna da i ja nisam, ov og trenutka, uinio isto?" "Znam po tome to bi ti kazao suprotno", ree mi on. "Laku no, mladiu." Neko vreme sam razmi ljao o Vinokovim reima i o onome to mu je kazao majstor Palaemon pre toliko godina. Bio je, dakle, i Palaemon lutalica tada, mo da deset godina pre mog roenja. A ipak, vratio se u Citadelu da postane majstor esnafa. Pr isetih se kako je Abdiesus (koga sam izneverio) eleo da ja budem progla en za majst ora. Nema sumnje, taj zloin koji je majstor Palaemon poinio, ma kakav da je bio, k asnije je prikrivalo celokupno bratstvo esnafa. I sad je Palaemon majstor, iako - kao to sam celog ivota primeivao, ali se zbog snage navike nisam toj pojavi udio majstor Gerlous, mada je toliko mlai, upravlja svim esnafskim poslovima. Napolju su se topli vetrovi severnog leta igrali meu atorskim konopcima; ali ja sam imao utisak da se opet penjem stepeni tem kule matahina, to e rei "kule maskiranih ljudi", i da ujem hladne vetrove kako pevaju meu tornjevima Citadele. Najzad sam, u nadi da u svoj um okrenuti ka stvarima manje bolnim, ustao, protegao se, pa od etao do Foilinog le aja. Bila je budna, pa sam neko vreme priao s njom, a onda sam je pitao da li je as da presudim o priama; ona, meutim, ree da u mo rati da priekam bar jo jedan dan. 13. FOILINA PRIA - ARMIGEROVA KER

"Priliku su dobili i Holvard i Melito, pa ak i ovaj Ascijanac. Zar ne sma trate da treba i ja da je dobijem? Takmaca ima ak i onaj mu karac koji se, mislei da ga nema, udvara nekoj devojci; takmac mu je ona sama. Ona mo e dati sebe njemu, a li mo e se takoe opredeliti da zadr i sebe za sebe. On nju mora ubediti da e biti sreni ja s njim nego sama; mu karci esto uspevaju da ubede curice da je to istina, ali to esto nije istina. U ovom takmienju uzeu udela i ja i osvojiu sebe za sebe ako mogu. Ako se udajem radi pria, zar da se udam za nekoga ko je lo iji prialac od mene? Sva ki od ove trojice ispriao je po jednu pripovest o svojoj zemlji. Tako u i ja. Moja zemlja je zemlja dalekih obzorja, irokog neba. To je zemlja trave i vetra i galopirajuih kopita. U leto vetar mo e biti vru kao dah pei, a kad se pampe z apale, linija dima se pru a po stotinu liga u irinu, a lavovi ja u na na oj stoci da bi pobegli i pritom izgledaju kao avoli. Mu karci u mojoj zemlji su hrabri kao bikovi , a ene estoke kao jastrebovi. Kad je moja baba bila mlada, postojala je u mojoj zemlji jedna vila toli ko daleka da niko nikad nije tamo odlazio. Pripadala je jednom armigeru, feudalc u koji je slu io vladaru Paskue. Posedi su bili bogati, a kua fina; volovi su moral i celo jedno leto vui krovne grede da bi ih dovukli do tog gradili ta. Zidovi bejah u, kao i kod svih kua u mojoj zemlji, napravljeni od zemlje, debeli tri koraka. N arod koji ivi u umovitim predelima ruga se takvim zidovima, ali oni su prohladni, lepo izgledaju kad se okree, a nesagorivi su. Zgrada je imala i kulu, i jednu irok u banketsku dvoranu, i jednu skalameriju od konopaca, tokova i kofa, pomou koje su dva konja-meriipa, hodajui ukrug, navodnjavala vrt na krovu. Taj armiger je bio neki galantan ovek, a njegova supruga divna ena, ali od sve njihove dece samo jedno je ivelo du e od godinu dana. Devojica je to bila i izr asla visoka, mrka kao tavljena ko a, ali ipak glatka kao ulje, sa kosom boje najblee g vina, a oima mranim poput olujnuh oblaka. Ali vila gde su boravili bila je tako udaljena, da niko nije za tu devojku znao i niko nije dolazio da je potra i. esto j e jahala sama po celi dan, lovei sa svojim sokolom ili jurcajui za svojim pegastim lovnim makama ako poteraju neku antilopu. Isto tako, esto je sedela sama u svojoj spavaoj sobi po itav dan, slu ajui pesmu eve u kavezu i prelistavajui stare knjige koj e je njena majka bila donela od kue. Najzad joj je otac zakljuio da se mora udati, jer ve joj se bli ilo leto dva deseto, posle koga bi je malo ko hteo. Onda je razaslao svoje sluge da otputuju do tri stotine liga u svakom pravcu, da viu o njenoj lepoti i da obeavaju da e posl e njegove smrti njen mu dobiti na upravljanje sve to je bilo njegovo. Mnogi fini j ahai su do li, sa posrebrenim sedlima i koralom na jabukama dr alja maeva. Ugostio ih je sve, a njegova ker se, sa kosom prikupljenom pod mu ki e ir i dugakim no em u mu koj ka

iji o pojasu, dru ila s njima, glumei da je jedan od njih, da bi mogla uti ko se hva li da je imao mnogo ena i da bi mogla videti ko krade kad misli da ga niko ne vid i. Svake noi odlazila je kod svog oca i govorila mu imena njihova, a posle njenog odlaska on ih je zvao i govorio im o kolevima do kojih niko ne odlazi, gde ljudi , vezani sirovom goveom ko om, umiru na Suncu. Onda bi, ujutro, oni osedlali svoje konje i odjahali. Uskoro ostado e samo trojica. Tada se armigerova ker vi e nije usuivala zalazi ti me njih, jer se pla ila da e je oni, sad kad su tako malobrojni, sigurno prepozna ti. Oti la je u svoju spavau sobu i rasplela i i etkala kosu, skinula lovaku odeu i okup ala se u miri ljavoj vodi. Prstenje je stavila na prste i narukvice na ruke, iroke obrue od zlata na u i namestila, a na glavu stavila onu tananu zlatnu dijademu koju armigerske keri imaju pravo nositi. Ukratko, uinila je sve to je znala da sebe ule p a, a po to je u srcu bila hrabra, mogue je da tada nigde nije bilo lep e cure. Kad je bila obuena kako je htela, poslala je slu kinju da pozove njenog oca i tu trojicu prosaca k njoj. 'A sad me gledajte', rekla je. 'Obru zlatni vidite iznad mog ela i manje obrue koji mi vise sa u iju. Ruke koje e grliti jednoga od vas obgrljene su i same narukvicama, a na prstima imam obrue jo manje - to mi je prste nje. Moj sandui za nakit le i otvoren pred vama i u njemu se vi e nijedan prsten ne mo e nai; ali u ovoj sobi postoji jo jedan prsten - onaj koji ne nosim na sebi. Mo e li ga jedan od vas trojice otkriti i doneti mi ga?' Njih trojica poe e zavirivati gore i dole, iza zidnih ilima, ispod kreveta. Najzad najmlai skide kavez evin sa kuke i odnese ga do armigerove keri; a tu je, ok o desne noge evine, bio maju ni zlatni prsten. 'A sad me slu ajte', ree ona. 'Bie mi mu onaj ko mi opet poka e ovu smeu ptiicu.' To ree, pa kavez otvori, gurnu ruku unutra, pa onda ode do prozora, evu na prstu nosei, i hitnu je kroz prozor. Na trenutak trojica prosaca ugleda e svetluca nje tog zlatnog prstenia na Suncu. eva odlete u visine i najzad postade samo takica u nebu. Prosci zatim pohita e niz stepeni te i kroz vrata, dovikujui da im se dovedu njihovi atovi, hitronogi prijatelji koji su ih ve preneli preko tolikih liga praz ne pampe. Nabaci e sedla srmom operva ena na lea atovima i za manje od jednog trenutk a odjaha e sva trojica sa vidika armigera i njegove kerke, ali i jedan drugome sa v idika, jer je jedan odjahao na sever prema d unglama, jedan na istok ka planinama, a najmlai na zapad ka nemirnome moru. Onaj to se na sever zaputio sti e posle nekoliko dana jahanja do reke prebr ze da bi se preplivati mogla, pa pojaha njenom obalom, stalno oslu kujui pesme ptic a koje tamo ivljahu, sve dok ne doe do jednog gaza. A na gazu - ve sedi, na smeem de strijeru, jedan jaha u smeoj odei. Lice maskirao smeom maramom, a smei bejahu i njego v ogrta, e ir, sva njegova odea; oko zglavka njegove smee desne izme bio je zlatni obru 'Ka i se ko si!' viknuo je prosac. Prilika u smeem ni rei odgovora ne dade. 'Bio je meu nama proscima jedan mladi ovek koji je nestao pretposlednjeg d ana', ree prosac, 'a ja mislim da si to bio ti. Na neki nain si saznao za moje tra galako putovanje i sad bi hteo da me sprei . Mii mi se, dakle, s puta, ili e mrtav osta ti tu gde si sad.' To ree, pa mamuznu svoga destrijera i tako ga u vodu nagna. Vodili su bor bu na nain kako to mu karci u mojoj zemlji ine, dr ei ma u desnici, a dugaki no u levic uci, i to je potrajalo neko vreme, jer je prosac bio jak i hrabar, a smei jaha hit ar i seivu ve t. Ali najzad ovaj drugi pade, a njegova krv poe pomuivati vodu. 'Ata ti ostavljam tvoga', viknu prosac, 'za sluaj da ima dovoljno snage da se opet u sedlo popne . Jer ja sam milosrdan ovek.' Onda odjaha. Onaj to se ka gorama zaputio sti e, takoe posle nekoliko dana jahanja, do mo sta one vrste kakvu gor taci prave: bilo je to ne to uzano, od konopca i bambusa, ra zapeto preko provalije kao pauina. Niko osim budala ne poku ava da ja e preko takvih krparija, pa zato on sjaha i povede svoga ata za uzde. Kad je poinjao prelazak, inilo mu se da je itav most prazan ispred njega, a li pre nego to etvrtinu puta pree, na sredini se pojavi jedna prilika. Po obliku je znatno liila na oveka, ali boje u celosti smee, izuzev jednog seva beline; osim to ga, oko sebe kao da je sklopila nekakva smea krila. Prilazei bli e, drugi prosac vid e zlatni obru oko zglavka jedne izme, a za ona sklopljena smea krila sad mu se uini

da su samo ogrta smee boje. Onda iscrta prstima Znak ispred sebe da bi se za titio od onih duhova koji su zaboravili svoga tvorca, pa viknu: 'Ka i se ko si!' 'Vidi me', odgovori mu prilika. 'Imenuj me istinito i tvoja elja bie moja el ja.' 'Ti si duh one eve koju je armigerova erka poslala', ree drugi prosac. 'Mo e se tvoj oblik menjati, ali te prsten odaje.' To uv i, smea prilika pote e ma i pru i ga drugom proscu, dr kom napred. 'Imenovao si me istinito', ree. ' ta eli da uinim?' 'Da se vrati sa mnom do armigerove kue', ree prosac, 'da bih te mogao pokaz ati armigerovoj keri i tako nju zadobiti.' 'Ja u se rado sa tobom vratiti, ako je to ono to eli ', ree smea prilika. 'Ali te upozoravam sada da ona, kada me vidi, nee u meni videti ono to ti vidi .' 'Svejedno, hajde ti sa mnom', odgovori prosac, ne znajui ta bi drugo rekao . Na takvim mostovima kakve planinci prave ovek se mo e okrenuti bez mnogo te k oa, ali etvorono noj ivotinji to je gotovo nemogue. Zato bejahu prinueni da nastave ka drugoj strani, da bi se tamo prosac mogao okrenuti i poi ka armigerovoj kui jo jedn om. 'Kako je ovo dosadno', razmi ljao je on hodajui po tom dugakom mostu, 'ali i kak o te ko i opasno. Zar tu ne mo e biti i neke koristi za mene?' Najzad se obrati pril ici smee boje: 'Ja moram da prepe aim ovaj most, a onda da ga prepe aim jo jednom. Ali m ora li to i ti? Za to ne odleti na onu stranu da me tamo eka ?' Na ovo se smee oblije nasmeja divnim tonovima ptije pesme. 'Zar ne vide da mi je jedno krilo zavojem omotano? Odlepr ao sam preblizu jednome od tvojih takmac a, a on me je maem zasekao.' 'Znai, ne mo e leteti daleko?' upita drugi prosac. 'Zaista ne mogu. Dok si se ti pribli avao ovom mostu, sedeo sam na smeoj og radi i odmarao se, a kad sam uo tvoj korak, jedva sam imao snage da malo zalepr am i podignem se.' 'A, tako', ree drugi prosac i zauta. U sebi je, meutim, govorio: 'Ako bih j a presekao ovaj most, evan bi opet morao uzeti oblik ptice - ali ne bi mogao lete ti daleko, pa bih ga ja sigurno ubio. Onda bih ga mogao odneti natrag, pa bi ga armigerova ki prepoznala.' Kad su dospeli do suprotne strane, on potap a vrat svoga ogata koga natera da se okrene, razmi ljajui o tome da e i ogat poginuti, ali da je pogibija makar i na jbolje takve ivotinje mala cena ako se uporedi sa posedovanjem velikih krda. 'Poi za nama', ree smeoj pojavi, pa povede svoga ata jo jednom na most, tako da su preko te bolne i vetrovite praznine i li ovim redom: prvo on, pa za njim destrijer i na jzad smea prilika. ' ivotinja e se propinjati dok most bude padao', razmi ljao je on, 'pa duh evana nee moi da projuri mimo nje, zato e morati ili da se vrati svome ptijem obliku ili da pogine.' Njegovi su, vidite, planovi bili oblikovani verovanjima koja u mojoj zemlji postoje, u kojoj e vam oni to veruju u menjae oblika rei da takv i stvorovi, kad ih zarobi , ne mogu vi e - ba kao ni zarobljene misli - da se menjaju . Nadole krenu e sve troje, po dugakoj lunoj liniji toga mosta, pa onda nagore , drugom stranom krivine, do one kamenite ivice sa koje je drugi prosac na most i bio krenuo; a on, im na nju nogom stade, pote e svoj ma, o tar koliko je njegovim tr udom mogao nao tren biti. Dva rukodr aa od konopca je taj most imao i dva kudeljna pa lamara za no enje te ine bambusove staze. Trebalo je prvo palamare da see, ali on je straio jedan trenutak na rukodr ae, a smea prilika se odostrag bacila u sedlo destrij era, zarila mamuze u bokove atu i na prosca jurnula, tako da ga at obori. Tako p ogibe drugi prosac pod kopitima sopstvene jahae zveri. Onaj to se ka moru zaputio, najmlai, sti e, takoe posle nekoliko dana jahanja , do obale. Tamo, na pla i, pokraj nemirnoga mora, srete nekog u smeem ogrtau, sa sm eim e irom i smeom krpom preko nosa i oiju i sa zlatnim obruem oko zglavka jedne svoje smee izme. 'Vidi me', ree ta smea spodoba. 'Imenuj me istinito i tvoja elja e biti moja e lja.' 'Aneo si', odvrati najmlaaniji prosac, 'poslat da me odvede do eve koju tra i m.'

To uv i, smei aneo pote e ma i pru i ga najmlaem proscu, dr kom napred, govorei ovao si me istinito. ta eli da uinim?' 'Nikad ja neu poku ati da ru im elje aneoskog cara', odgovori najmlai prosac. 'P o to si poslat da me vodi do moje eve, ini tako.' 'I hou', ree aneo. 'Meutim, eli li ti da ide najkraim putem? Ili najboljim?' Na to najmlai prosac pomisli u sebi: 'Ovo mora biti neki trik. Nebeske si le stalno prekorevaju ljude zbog nestrpljenja, a i lako im je da to ine jer su be smrtne. Nesumnjivo najkrai put vodi kroz u ase podzemnih peina, ili tako ne to.' Zato on anelu odgovori: 'Najboljim. Zar ne bi naru ilo ast one kojom u se o eniti ako bih ij ednim drugim putovao?' 'Neki ka u jedno, neki ka u drugo', odgovori aneo. 'A sad daj da se popnem na destrijera, iza tebe. Ima jedna dobra luka nedaleko odavde, a u njoj sam upravo prodao dva destrijera dobra poput tvog ili bolja. Prodaemo i tvoga, a i ovaj zla tan prsten koji nosim oko izme.' U luci uini e kako je aneo rekao i dobijenim novcem lau kupi e, ne veliku, ali zato brzu i zdravu, i unajmi e trojicu mornara, znalaca svog posla, da laom rukuju. Posle tri dana plovljenja, kad doe i trea no, najmlaeg prosca zahvati san on akav kakav mladii sanjaju. Budei se, dotakao je jastuk pokraj svoje glave i na ao da je jastuk topao, a kad opet le e da spava, oseti neki istanani miris - mogao je to , mo da, biti miris onih cvetajuih trava koje ene u mojoj zemlji su e u prolee da bi ih sebi u kose uplitale. Do jednog ostrva stigo e na koje mu karci nikada ne dolaze, a najmlai prosac tu sie, da tra i svoju evu. Ne nae je, ali, u vreme umiranja dana, svue odeu sa sebe da se rashladi u valovitom moru. Na tom mestu mu se, kad svetlost zvezda ojaa, prid ru i jo neko. Plivali su zajedno i zajedno le ali na pla i, prie kazujui. Jednog dana dok su virili preko pramca svoga brodia tra ei drugi (jer oni su ponekad trgovali, a i borili se pokatkad), nalete jak udar vetra i odnese anelov e ir u svepro dirue more, a uskoro i smea krpa koja joj je lice dotad pokrivala ode da se e iru pridru i. Najzad im je dodijalo nemirujue more, pa pomisli e na moju zemlju gde lavov i ja u na na oj stoci u jesen kad gori trava i gde su mu karci hrabri kao bikovi, a ene estoke kao jastrebovi. Svoju laicu su bili nazvali ' eva', i sad ' eva' polete preko plavih voda, svakog jutra nabadajui crveno Sunce na svoju pramanu gredu. U onoj is toj luci gde su je kupili sad je prodado e, za trostruko vee pare, jer to je sad bi la slavna laa, pesmom i priom ovenana; zapravo, ko god je do ao u luku zaudio se kako je mala, jer bila je to vrsto graena, smea laica ni dvanaest koraka dugaka od pramca do krme. I svoj opljakani plen su prodali, a i dobra steena trgovanjem. Ljudi zeml je moje zadr avaju najbolje destrijere za sebe, da ih uzgajaju, ali od onih koje e prodati najbolje dovode u tu luku, pa tu najmlai prosac i aneo kupi e dobre jahae zve ri i napuni e svoje sedlene torbe dragim kamenovima i zlatom i krenu e ka kui toga ar migera koja je toliko udaljena da do nje nikad niko ne dolazi. U mnoge gu ve su uletali uz put i mnogo puta okrvavili te maeve koji su ran ije tako esto prani u oi ujuem moru i brisani o jedreno platno ili o pesak. Ipak, najz ad, stigo e. Tu doeka e dobrodo licom anela i armiger, koji je vikao, i armigerova supru ga, koja je plakala, i cela posluga, koja je priala. I tu aneo zbaci svoju smeu odeu i opet postade ona ista armigerova ker kao nekada. Velianstveno venanje su pripremali. U zemlji mojoj takve pripreme potraju mnogo dana, jer treba nanovo kopati jame za peenje mesa, treba klati stoku, treba poslati glasnike koji moraju danima da ja u da bi pozvali goste koji takoe moraju danima jahati. Treeg dana, dok su ekali, armigerova ki uputi slu kinju najmlaem proscu sa porukom: 'Moja gospodarica nee loviti danas. Umesto toga ona te poziva u svoj u spavau sobu da priate o pro lim vremenima, na moru i kopnu provedenim.' Najmlai prosac se obue u najfiniju od one odee koju je bio kupio kad su se vratili u onu luku i uskoro se nae pred vratima armigerove keri. Nae je gde sedi na stolici pokraj prozora i prelistava jednu od onih star ih knjiga koje je njena mati iz svoje kue bila donela i kako slu a pesmu eve u kavez u. Tom kavezu on prie i vide da eva ima zlatni prsteni oko jedne noge. Onda, zauen, po gleda armigerovu ker.

'Zar ti nije aneo, koga si na pla i sreo, obeao da e biti doveden do ove eve?' ree mu ona. 'I to najboljim putem? Ja svako jutro otvorim kavez ovog evana i bacim ga napolje, u vetrove, da ve ba svoja krila. Uskoro se on vrati u kavez, gde ga ek aju hrana, ista voda i bezbednost.' Neki ka u da je venanje tog najmlaeg prosca i armigerove keri bilo najdinije i kad vieno u mojoj zemlji." 14. MANEA Te noi se mnogo prialo o Foilinoj prii i ovog puta sam ja bio taj koji je o dlo io izricanje ocene o priama. Zapravo, u meni se bio zaeo neki u as pred zadatkom s uenja, ostatak, mo da, mog kolovanja meu muiteljima, koji svoje egrte od detinjstva ue a treba izvr avati presude onih ljudi koji sudijsko zvanje dobiju (a muitelji to zv anje nikad ne dobijaju) od zvaninika na ega Komonvelta. Osim toga, jo jedna stvar je pritiskala moj um. Bio sam se nadao da e nam veeru poslu iti Ava, ali kad sam video da nije tako, ustao sam, obukao se u sopstve nu odeu i klisnuo u zgu njavajui mrak. Iznenaenje je bilo - i to veoma prijatno - kad sam otkrio da su mi noge o pet sna ne. Ve nekoliko dana nisam imao groznicu, ali bio sam se navikao da sebe sm atram bolesnim (ba kao to sam, ranije, bio naviknut da sebe smatram zdravim), pa s am, bez roptanja, le ao na uskoj postelji. Nema sumnje da postoje mnogi ljudi koji idu po svetu i rade svoj posao, ali ve umiru i ne znaju to, dok su istovremeno m nogi od onih koji le e po vasceli dan u krevetu zdraviji od onih koji im donose hr anu i peru ih. Poku ao sam da se prisetim, dok sam etao krivudavim stazama izmeu atora, kad sam se poslednji put osetio tako dobro. Ne u planinama, ni kod jezera - tegobe t amo pretrpljene umanjivale su znatno moju snagu, tako da sam na kraju podlegao g roznici. Ne ni kad sam be ao iz Traksa, jer su me tamo liktorske du nosti bile iscrp le. A ni pri stizanju u Traks; Dorkas i ja smo istrpeli oskudicu u bespuima, o tru maltene kao ona koju u kasnije trpeti sam u gorama. Pa ak ni kad sam u Kui Apsoluta boravio (razdoblje koje je sad izgledalo daleko kao vladavina Imarova), jer sam tad jo oseao posledice uzimanja alzabo-tenosti i gutanja Teklinog mrtvog pamenja. Najzad uvideh: oseao sam se sada isto onako dobro, kao onog seanja vrednog jutra kad smo Agija i ja po li u Botaniku ba tu, mog prvog jutra po izlasku iz Citad ele. Tog sam jutra, iako to jo nisam znao, stekao Kand u. Po prvi put se zapitah ne le i li na njoj i prokletstvo, a ne samo blagoslov. Ili je, mo da, u pitanju bilo s amo to da su svi ovi protekli meseci bili potrebni da bih se potpuno oporavio od naknadnih dejstava onog lista averna koji se zario u mene uvee tog istog dana. I zvadih Kand u i zagledah se u njeno srebrnasto svetlucanje, a onda, di ui pogled, vid eh kako se ari skerletna boja kapele Pelerinki. uo sam njihovo ritmino napevanje i znao da e jo dosta vremena protei dok kape la ne ostane prazna, ali ipak sam po ao dalje i najzad se u unjao kroz vrata i seo n a jedno mesto u poslednjem redu. O liturgiji Pelerinki neu rei ni ta. Takve stvari n ije uvek mogue dobro opisati, a i kad je mogue, nije ba sasvim u redu initi to. Esna f zvani "Tragaoci za istinom i pokajanjem", kome sam nekada pripadao, ima svoje ceremonije, od kojih sam jednu i opisao podrobnije, na drugom mestu. Te se cerem onije, svakako, samo u tom jednom esnafu odr avaju, pa je mogue i da su ceremonije Pelerinki jednako izuzetne, mada su nekada, mo da, bile op te prihvaene. Ako u, koliko je meni to mogue, govoriti kao posmatra bez predrasuda, rei u d a su njihove lep e od na ih, ali manje teatralne, i zato, dugorono, mo da manje dirljiv e. Kostimi uesnica bili su drevni, u to sam siguran, i upeatljivi. Napevi su imali neku udnu privlanost koju nisam sreo kod druge muzike. Glavna svrha na ih ceremonij a bila je da utisnu ulogu na eg esnafa u svest na ih mlaih lanova. Mogue je da su peler inske ceremonije imale slinu svrhu. A ako nisu, onda im je namena bila da privuku posebnu pa nju Svevideeg, a da li im je to uspevalo, ne mogu rei. Na kraju se pokaz alo da ovaj red nije dobio nikakvu posebnu za titu. Kad je ceremonija bila zavr ena i kad su skerletno odevene sve tenice krenul e napolje u povorci jedna po jedna, pognuo sam glavu i poeo glumiti da sam zadubl jen u molitvu. Uvideh da se ta gluma vrlo lako pretvara u pravu molitvu. Ostadoh

svestan svog kleeeg tela, ali samo kao sporednog tereta. Moj um se vinuo meu zvezd ane pustare, daleko od Urta i, uistinu, daleko od Urtovog arhipelaga svetova-ost rva, a meni se inilo da je ono emu se obraam jo udaljenije - kao da sam stigao do zi dina Vaseljene i sada kroz njih dovikivao ne to onome koji eka napolju. "Dovikivao", rekoh, ali to je mo da pogre na re. Zapravo sam aputao, kao to je Barnoh, u svoju kuu zazidan, mogao, mo da, aputati kroz neku pukotinu eventualnom sa oseajnom prolazniku. Priao sam ta sam bio nekada, kad sam, u dronjavoj ko ulji, gleda o ivotinje i ptice kroz uski prozor mauzoleja, a ta sam postao. Govorio sam takoe n e o Vodalusu i njegovoj borbi protiv autarha, nego o pobudama koje sam svojevrem eno, nerazumno, Vodalusu pripisivao. Nisam se zavaravao pomi lju da u sebi imam sp osobnost da vodim milione ljudi. Zatra io sam samo da se osposobim da vodim sebe; a dok sam to tra io, uini mi se da gledam, vizijom svakog trena sve jasnijom, kroz pukotinu u Vaseljeni, u jednu novu Vaseljenu, okupanu zlatnom svetlo u, gde je moj slu alac kleao da me uje. To to je u poetku izgledalo kao pukotina u svetu, irilo se to liko da sam najzad mogao videti jedno lice i sklopljene ruke i jedan otvor, tune lu slian, koji je zalazio duboko u neku ljudsku glavu, za koju se neko vreme inilo da je vea nego Tifonova, od planine isklesana glava. To sam ja u svoje sopstveno uvo aputao i im sam ovo shvatio, uleteo sam u njega kao pela i ustao. Nigde nikog; u vazduhu lebdi, sa tamjanom, ti ina duboka koliko i najdublj a koju sam ikada uo. Ispred mene se uzdizao oltar, skroman u poreenju sa onim koji smo Agija i ja uni tili, ali ipak divan, zahvaljujui svojim svetlostima, istoti lin ija, kao i ploama od sunevog kamena i lapis lazulija. Sada sam po ao napred i kleknuo pred oltar. Nije mi bio potreban nikakav ue njak da mi objasni da time Teologumenon nije postao ni ta bli i. A ipak, inilo se da je bli i i ja naoh snagu - poslednji put - da izvadim Kand u; bio sam se pla io da to n eu moi. Gradei slogove samo u svom umu, rekoh: "Preneo sam te preko mnogih planina, preko reka i pampi. Dala si Tekli ivot u meni. Dala si mi Dorkas, vratila si Jon asa ovom svetu. Svakako nemam nijednu albu na tebe, mada se ti sigurno mo e u mnogo kom pogledu po aliti na mene. Jedan prekor neu zaslu iti. Nee biti reeno da nisam uinio najvi e to sam mogao da popravim tetu koju sam nainio." Znao sam da e Kand a biti prilikom i enja uklonjena ako je otvoreno stavim na o ltar. Popeo sam se na platformu i poeo pregledati stvari na njoj, tra ei neko bezbed no i trajno skrovi te; konano sam primetio da je sam oltarski kamen privr en sa donje s trane pomou etiri hvataljke koje sasvim sigurno nisu otkainjane jo od dana kad je ov aj oltar napravljen, a svi su izgledi bili da e takav raspored ostati sve dok olt ar tu bude stajao. Imam sna ne ake, pa sam uspeo da otkaim te hvataljke, iako bi to, ini mi se, malo kom oveku uspelo. Ispod kamena izvesna koliina drveta bila je dlet om iskopana i uklonjena da bi kamen bio oslonjen samo svojim ivicama, te da se n e bi ljuljao - okolnost povoljnija nego to sam se smeo i nadati da e biti. Jonasov im brijaem izrezao sam kvadrati tkanine iz svoga, sada dronjavog, esnafskog ogrtaa. U to sam zavio Kand u, onda je polo io pod kamen, pa ponovo pritegao hvataljke i pr i tome, napre ui se da obezbedim da se one ne mogu sluajno otkaiti, okrvavio prste. Polazei sa oltara oseao sam duboku tugu, ali ni pola puta do izlaza iz kap ele ne prevalih, a zahvati me silna radost. Teret ivota i smrti bio je podignut s a mene. Sad sam opet bio samo ovek, i to me je dovelo do delirijuma odu evljenja. O setih se isto onako kao to sam se, kao dete, oseao kad dugim asovima kod majstora M alrubiusa doe kraj i kad dobijem slobodu da se igram ili da se ispentram preko ra zru enog tvravskog zida i uem u na mrtvograd da tamo jurcam izmeu stabala i mauzoleja. Osramoen sam bio, izgnan i bezdoman, bez prijatelja i bez novca, a upravo sam se odrekao i najvrednijeg predmeta na itavome svetu, predmeta koji je, mo da, na itavo me svetu bio i jedini sa ikakvom vredno u. Pa ipak, znao sam da e sve biti dobro. Sr ozao sam se dole, do dna postojanja, opipao ga akama, saznao da to dno postoji i da se od te take, pa na dalje, mogu samo uzdizati. Zakovitlao sam svoj ogrta oko s ebe kao kad sam bio glumac, jer mi je bilo jasno da jesam glumac a ne muitelj, ia ko sam muitelj nekad bio. Skoio sam u vazduh, onda poeo da skakuem kao jarac po plan inskoj strani, jer znadoh da jesam dete, a da onaj ko nije dete nije ni ovek. Prohladni vazduh napolju kao da je izriito za mene bio napravljen: deo ne kog novog postanja, a ne pradavne atmosfere Urta. Kupao sam se tada u njemu, prv o irei svoj ogrta, onda di ui ruke ka zvezdama i punei plua kao to ih puni onaj koji j aloas izbegao da se ugu i u fluidima poroaja.

Sve ovo je potrajalo manje vremena nego to je potrebno da se opi e i ja sam ve namislio da krenem nazad, ka onom lazaretskom atoru iz koga sam do ao, kad posta doh svestan jedne nepomine prilike koja me je gledala iz senki jednog drugog, ne mnogo udaljenog atora. Jo od dana kad smo onaj deak i ja pobegli od slepog, tragajue g stvorenja koje je uni tilo selo magiara, pla io sam se da bi me neko od Hetorovih s lugu mogao opet nai. Htedoh se dati u beg, ali ta prilika iskorai u meseinu i ja vi deh da je to samo jedna Pelerinka. "ekaj", ree ona. Zatim, prilazei bli e, dodade: "Bojim se da sam te upla ila." Njeno lice bilo je glatki oval koji je izgledao maltene bespolno. Imao s am utisak da je mlada, mada ne onako mlada kao Ava, i da je za dobre dve glave v i a - prava egzultantkinja, visoka kao to Tekla beja e. Rekoh: "Kad je ovek dugo iveo sa opasno u..." "Razumem. Ja o ratu ne znam ni ta, ali mnogo znam o mu karcima i enama koji s u rat gledali." "I kako ti sada mogu poslu iti, atleno?" "Prvo moram znati da li ti je dobro. Reci - kako se osea ?" "Da, dobro mi je", uzvratih. "Sutra u otii odavde." "Znai u kapelu si oti ao da se zahvali za oporavak." Oklevao sam. "Imao sam mnogo ta da ka em, atleno. Zahvalnost za oporavak je, zaista, bila deo toga." "Mogu li pro etati s tobom?" "Svakako, atleno." uo sam od nekoga misao da visoka ena izgleda vi a od ma kog mu karca, i to mo e biti istina. Ova ena je visinom bila daleko manja od Boldandersa, pa ipak, dok sa m hodao uz nju, oseao sam se maltene kao kepec. Prisetih se, takoe, kako se Tekla naginjala preko mene dok smo se grlili i kako sam joj ljubio grudi. Kad preosmo dvadesetak koraka, Pelerinka ree: "Dobro hoda . Noge su ti dugake , a rekla bih i da su prevalile mnogo liga. Nisi iz konjikih odreda?" "Jahao jesam, pomalo, ali ne sa konjikim odredima. Pe ice sam pre ao preko pl anina, ako to pita , atleno." "To je dobro, jer za tebe nemam jahau ivotinju. Ali ne verujem da sam ti s e predstavila. Ja sam Manea, gospodarica na ih isku enica. Na a domnicela je odsutna, pa zato, u ovom trenutku, ja upravljam na im ljudstvom ovde." "Ja sam Severijan iz Nesusa, lutalica. eleo bih da imam hiljadu hrisosa d a ih prilo im kao pomo za nastavljanje va eg plemenitog posla, ali jedino ti mogu zah valiti za dobrotu koju ovde dobih." "Kad sam pomenula jahau ivotinju, Severijane, nisam mislila ni da ti je pr odajem, ni da ti je poklonim u nadi da tako zadobijem tvoju zahvalnost. Ako nema mo tvoju zahvalnost ve sad, neemo je ni stei." "Imate je", rekoh joj, "kao to sam i rekao. I, kao to sam takoe kazao, ne n ameravam da se dugo zadr avam ovde i time se va oj dobroti nameem." Manea spusti pogled ka meni. "Nisam ni mislila da e se zadr avati. Jutros mi je priala jedna isku enica kako je pre dve veeri jedan od bolesnika i ao s njom u kap elu; opisala ga je. Veeras, kad si ostao posle odlaska svih ostalih, znadoh da si ti taj. Imam, vidi , jedan zadatak, a nemam nikoga ko bi taj zadatak izvr io. U mir nijim danima poslala bih grupu na ih robova, ali oni su obuavani za negu bolesnika, pa nam je potreban svaki koga imamo, a trebalo bi i vi e nego to imamo. Meutim, ka e se: 'On po alje prosjaku tap, a lovcu koplje.'" "Nemam elje da te vream, atleno, ali mislim da iz lo eg razloga ima u mene pov erenje ako ti je razlog taj to sam i ao u va u kapelu. Jer ne mo e znati nisam li krao d ragulje sa oltara." "Hoe rei da na molitvu esto dolaze lopovi i la ovi. Zahvaljujui blagoslovu Pomi riteljevom, oni dolaze. Veruj mi, Severijane, lutalico iz Nesusa, niko drugi - n i od lanova Reda, ni od nelanova - nikad i ne dolazi. Ali ti nisi pravio nikakvu te tu. Mi nemamo ni pola one sile koju nam ignoramusi pripisuju, pa ipak, oni koji misle da nemamo nikakvu mo jo su vee neznalice. Hoe li poi da obavi jedan zadatak za m ne? Dau ti propusnicu da ne bude uhap en kao dezerter." "Ako je taj zadatak u okvirima mojih moi, atleno." Stavila je aku na moje rame, dodirujui me, time, prvi put. Osetio sam mali ok, kao da me je krilo neke ptice neoekivano dotaklo.

"Nekih dvadeset liga odavde", ree ona, "nalazi se skloni te jednog mudrog i svetog pustinjaka. On je do sada bio bezbedan, ali autarh je celog ovog leta mo rao da odstupa, pa e bes rata uskoro poeti da se valja preko tog mesta. Neko mora da ode do njega i da ga ubedi da nam se pridru i - ili, ako je nemogue ubediti ga, da ga prisili. Uverena sam da je Pomiritelj nagovestio da ti treba da bude taj gl asnik. Mo e li to obaviti?" "Nisam diplomatist", rekoh joj. "Ali to se tie onog drugog posla, mogu esti to kazati da sam za njega dugo obuavan." 15. POSLEDNJA KUA Manea mi je dala jednu grubu mapu koja je pokazivala mesto pustinjakovog prebivali ta i naglasila da ako ne budem i ao tano onom putanjom koja je tu ucrtana, nemam gotovo nikakvih izgleda da ga naem. Ne mogu rei u kom se pravcu ta kua, gledano iz lazareta, nalazila. Na mapi su udaljenosti bile prikazane u srazmerama sa svojom te inom za savlaivanje, a zao kreti su bili ucrtani tako da se usklade sa veliinom tog lista hartije. U poetku s am krenuo na istok, ali sam uskoro otkrio da putanja kojom idem zaokree na sever, pa na zapad jednim uzanim kanjonom kroz koji je krivudao hitri potok, pa napoko n na jug. U samom poetku moga putovanja video sam mnogo vojske - jednom i dvostruku kolonu koja je stajala sa obe strane druma dok su mule nosile ranjenike sredino m. Dvaput su me zaustavljali i oba puta mi je propusnica omoguila da nastavim. Bi la je napisana na pergamentu krem boje, najfinijem koji sam do tada video, i ima la je na sebi zlatni narteksni peat pelerinskog reda. U njoj je pisalo: Onima koji slu e Pismo koje itate pomoi e vam da prepoznate na eg slugu Severijana iz Nesusa, mladog oveka tamne kose i oiju, bleda lica, mr avog, visinom znatno iznad srednjeg r asta. Ako po tujete uspomenu koju uvamo i ako je mogue da jednog dana i vi po elite ne gu i asnu sahranu, molimo vas da ne ometate ovoga Severijana koji obavlja posao to smo mu ga mi poverile, nego, naprotiv, da mu date i onu pomo koja bi njemu mogla zatrebati, a koju biste vi mogli pru iti. Za Red putujuih redovnica Pomiriteljevih, poznat kao Pelerinke, ja sam atlena Manea, obuavalac i upraviteljka Meutim, im sam u ao u taj uski kanjon, sve vojske sveta kao da nestado e. Vi e n ijednog vojnika nisam video, a plju tanje vode nadjaalo je daleku grmljavinu autarh ovih zakara i kulverina - ako je ovde, uop te, i bilo mogue uti njihovu paljbu. Isposnikova kua mi je opisana, a opis je i dopunjen skicom na mapi koju s am nosio; tavi e, reeno mi je da e mi biti potrebna dva dana da do nje stignem. Zato sam se i te kako iznenadio kad sam, u suton, digao pogled i video kako se ta kua uzdi e na jednoj litici iznad mene. Gre ke nije moglo biti. Maneina skica savr eno je uhvatila taj strmi dvostra ni krov sa iljkom na vrhu, krov koji je doaravao i lakou i snagu. Svetiljka je ve si jala u jednome od malih prozora. U planinama sam se popeo na mnogo litica; neke su bile i mnogo vi e od ove , a neke - bar po izgledu - i mnogo strmije. Nije mi se nimalo dopadala mogunost da logorujem meu stenama; zato, im sam ugledao pustinjakovu kuu, odluih da u njoj pr ovedem no. Prva treina uspona bila je laka. Peo sam se po kamenoj povr ini kao maka i s avladao sam vi e od polovine ukupne visine litice pre nego to je svetlosti nestalo. Oduvek sam dobro video nou; sad sam rekao sebi da e uskoro izii mesec i nas tavio. Ali pogre io sam. Stari je mesec umro dok sam bio u lazaretu, a do roenja no

voga moralo je proi jo nekoliko dana. Zvezde su davale ne to svetlosti, mada su prek o njih urno prelazile mnogobrojne trake oblaka; ali to je bilo varljivo svetlo za koje se inilo da je gore nego nikakvo, mada je taj moj utisak nestajao kad je on o nestajalo. Uvideh da sam se poeo priseati kako je Agija sa svojim ubicama ekala d a iziem iz podzemnog kraljevstva ovekomajmuna. Poe mi se je iti ko a na leima, kao da oe ujem ble tee projektile iz arbalesta. Uskoro me obuze jo gora nevolja: izgubih oseaj ravnote e. Time ne elim da ka em da sam bio potpuno na milosti i nemilosti vrtoglavice. Znao sam, u jednom op tem smislu, da je dole tamo gde su mi stopala, a gore tamo gde su zvezde; ali nisam mogao postii neku veu odreenost od te, pa sam, zato, mogao samo vrlo slabo da proce njujem koliko se daleko mogu nagnuti u nekom pravcu da bih dohvatio svaki sledei oslonac za ruke. Upravo kad je ovo oseanje bilo najgore, urei oblaci su zbili svoje redove i ja ostadoh u potpunoj tami. Na mahove mi se inilo da je litica postala bla e nagnu ta, da bih, maltene, mogao da ustanem i poem uspravno po njoj. U drugim trenucima mi se inilo da je do lo do posuvraenja unazad - da se moram dr ati za donju stranu ma siva koji je iznad mene, ili pasti. Mnogo puta me je zahvatila izvesnost da se n isam uop te peo, nego da sam prevaljivao, kretanjem ustranu, velika rastojanja nal evo ili nadesno. Jednom osetih da mi je glava maltene okomito nadole. Konano sam se domogao jednog pro irenja i odluio da tu ostanem do povratka s vetlosti. Omotao sam se svojim ogrtaem, legao i pomakao telo da bih bio leima vrsto oslonjen o stenu. Nisam nai ao ni na kakav otpor. Pomakao sam se jo jednom i opet ni ta nisam osetio. Poeo sam se pla iti da me je napustilo i oseanje za pravac, kao ma loas oseanje za ravnote u, te da sam se preokrenuo i da se primiem provaliji. Ispipao sam stenu s obe strane od sebe, pa se prevrnuo na lea i ra irio ruke. U tom trenutku dogodio se blesak sumporaste svetlosti, koji je obojio tr buhe svih oblaka. Negde, ne mnogo daleko, neka velika bombarda oslobodila je svo j tovar smrti i ja u tom grevitom osvetljenju videh da sam se ve popeo na vrh liti ce, ali da one kue, koju sam ranije tamo video, nema nigde na vidiku. Opru io sam s e po jednoj praznoj stenovitoj povr ini i osetio kako mi po licu tapkaju prve kapi nailazee ki e. Sledeeg jutra, prohlaen i bedan, pojedoh deo hrane koju sam iz lazareta bi o poneo, pa krenuh nizbrdo, niz onu drugu stranu tog visokog brda iji je deo bila i litica. Tu je nagib bio bla i, a moja je namera bila da zaobiem brdo i vratim se jo jednom u onu uzanu dolinu koja je na mojoj mapi bila prikazana. Ovo nisam uspeo. Nije mi bio zapreen put, ali kad sam, posle dugog pe aenja, stigao na mesto gde je trebalo da bude mesto koje sam tra io, na ao sam neko sasvim drugo mesto, jednu pliu dolinu, jednu iru reicu. Straio sam nekoliko smena vremena tragajui u tom predelu, a onda otkrio mesto sa koga sam (tako mi se uinilo) ranije video pustinjakovu zgradu kako stoji na vrhu litice. Nepotrebno je i rei da se k ua vi e nije nalazila tamo i da litica nije bila ni onako visoka, a ni onako strma kao to sam zapamtio da je ranije bila. Tu sam opet izvadio mapu i, prouavajui je, primetio da je Manea napisala, rukopisom tako finim da sam jedva mogao poverovati da je to uraeno onim perom koj e sam video da je upotrebila, rei POSLEDNJA KUA ispod crte a ankoritovog boravi ta. Iz nekog razloga te rei i slika same te kue na vrhu stene podseti e me na onu kolibu k oju smo Agija i ja videli u Ba ti tropske d ungle, gde su mu i ena sedeli i slu ali golo g oveka po imenu Isangoma. Tamo mi je Agija, koja je dobro poznavala dogaanja u sv im delovima Botanike ba te, rekla da ako se na stazi okrenem i poem nazad u elji da s e vratim u kolibu, neu uspeti da je naem. Razmi ljajui o tom dogaaju, otkrio sam da jo j sad ne verujem, ali da sam joj onda, u Botanikoj ba ti, verovao. Mogue je, dakako, da je moj gubitak sklonosti ka verovanju bio samo odgovor na njeno izdajstvo, u koje sam se u meuvremenu bio obilato uverio. Mo da je, ipak, bilo posredi to to sam bio daleko o troumniji tada, posle samo jednog dana odsutnosti iz Citadele, samo jednog dana bez uzgajanja mog esnafa. Ali postojala je - tako mi se tada uinilo i trea mogunost, naime, da sam joj onda verovao zato to sam upravo video, svojim oi ma, samu tu pojavu, te da sam bio ubeen samim prizorom i prisutno u onih ljudi. Tvrdilo se da je te botanike vrtove podigao Otac Inire. Pa zar nije onda mogue da je ovaj pustinjak stekao neki deli znanja kojim je Otac Inire raspolagao? I Otac Inire je izgradio, u Kui Apsoluta, onu tajnu sobu koja je izgledala kao s

lika. Ja sam je otkrio sluajno, ali i to samo zato to sam postupao prema uputstvim a starog istaa slika, koji je i hteo da je ja otkrijem. A sad se vi e nisam pridr avao Maneinih uputstava. Krenuo sam oko brda, istim putem kojim sam maloas do ao, a zatim sam se pop eo onom bla om uzbrdicom. Ispred mojih nogu se na la i u dubinu pru ila ona strma liti ca koju sam zapamtio, a ispod litice je hitala ona uzana reica, ispunjavajui svojo m pesmom itavu tu pravolinijsku dolinu. Polo aj Sunca je nagove tavao da mi preostaju najvi e dve smene vremena, ali pri toj svetlosti bilo je daleko lak e silaziti niz tu liticu, nego penjati se uz nju nou. Za manje od jedne smene naoh se na dnu, ope t u toj uzanoj dolini iz koje sam oti ao dan ranije. Nisam video svetiljku ni u je dnom prozoru, ali Poslednja kua je stajala na svom mestu, utemeljena na kamenu po kome su moje izme gazile tog dana. Odmahnuo sam glavom, okrenuo kui lea i iskorist io zamirue svetlo da pogledam mapu koju je Manea nacrtala za mene. Pre nego to nastavim, elim da razjasnim da ni u kom sluaju nisam siguran da je bilo ieg natprirodnog u ovome to opisah. Dvaput sam tako video Poslednju kuu, a li u oba sluaja pod slinim osvetljenjem, prvi put u kasnom sutonu, a drugi put u r anom sutonu. Svakako je mogue da je to to sam video bila samo tvorevina od stena i senki, a onaj osvetljeni prozor da je bila zvezda. to se tie i eznua uzane doline kad sam poku ao da joj priem iz nekog drugog prav a, nema geografske formacije koja bi lak e nestajala s vidika nego takva uska udub ina. Nju sakrije i najmanja neravnina tla. Radi za tite od pljaka a, neki od autohton ih naroda u pampama ak grade svoja sela u tom obliku, naime, prvo iskopaju jamu d o ijeg se dna mo e stii strminom, onda u bonim stranama jame, uklanjanjem zemlje, nain e kue i tale. im trava prekrije izbaenu zemlju, a to se posle zimskih ki a desi veoma brzo, ovek mo e da proja e na pola lanca daljine od takvog mesta a da ne shvati da on o postoji. Meutim, iako postoji mogunost da sam bio takva budala, ne verujem da jesam . Majstor Palaemon je imao obiaj da ka e da natprirodne pojave postoje zato da se n e osetimo poni enim kad se upla imo nonog vetra; ali ja u radije verovati da je zaista postojala neka primesa natprirodnosti u vezi sa tom graevinom. Tako sam verovao tada, a sada - jo vr e. Bilo kako bilo, od tog trenutka sam i ao prema onome to je na mapi bilo dat o i pre nego to je no bila vi e od dve smene vremena stara, naoh se na jednom uzlazno m puteljku to me je vodio do ulaza u Poslednju kuu, koja je stajala na rubu upravo onakve litice kakvu sam i zapamtio. Kao to je Manea i rekla, putovanje je trajal o samo dva dana. 16. PUSTINJAK Postojalo je uzdignue ispred kue, kao trem; bilo je jedva ne to vi e od okolni h stena, ali je i lo celom irinom tog zida, pa ak i oko uglova, kao to je to kod onih dugakih tremova koje ovek ponekad vidi na boljim seoskim kuama, tamo gde nema mnog o razloga za strah i gde vlasnici vole da sede u veernjoj sve ini i gledaju kako Ur t - ili Urtha, ili Erth, kako jo ka emo - pada ispod Lune. Pokucao sam na vrata, a onda sam, po to se niko nije odazvao, pro etao tim tremom, prvo na levu stranu, pa n a desnu, navirujui kroz prozore. Unutra beja e odve mrano da bih i ta video, ali zato otkrih da taj trem zaprav o obuhvata kuu, naime prote e se sve do samog ruba provalije, a tu se okonava bez ik akve ograde. Kucao sam jo , ali jednako uzaludno kao pre, a onda sam legao na trem da spavam (jer je taj trem, zato to je imao krov iznad sebe, bio bolje mesto od ijednog za koje bih se mogao nadati da u ga nai meu stenama); zauh, tada, tihe korak e. Negde visoko u toj kui jedan ovek je hodao. Koraci su mu u poetku bili spor i, tako da sam pomislio da je star ili bolestan. Meutim, kako su se bli ili, postaj ali su vr i i br i, a kad su najzad stigli do vrata, zvuali su kao ravnomerni vrsti hod odlunog oveka, koji bi, recimo, mogao zapovedati nekom legijom, ili konjikim odredo m. Do tad sam ve bio ustao, ispra io ogrta i doterao spolja nji izgled najbolje to sam mogao, ali ipak sam, u trenutku kad se vrata otvori e zaokretom unazad, bio s

labo pripremljen za onoga koga sam video. Nosio je sveu debelu kao moj ani zglavak i ja pri njenom svetlu videh lice slino licima onih hijerodula koje sam u Boldand ersovom dvorcu video, osim to je ovo bilo ljudsko - zapravo, stekao sam oseaj da b a kao to su lica kipova u ba tama Kue Apsoluta bila imitacije lica Famulime, Barbatus a i Osipagoa, tako isto i lica te tri kakogenske linosti predstavljaju samo imita cije, u nekom tuinskom materijalu izvedene, ovog jednog lica koje se na lo preda mn om. esto u ovom izve taju ka em da pamtim sve, i to je tako; ali kad poku am da napravi m, pokraj ovih mojih rei, skicu tog lica, uviam da to ne mogu. Nijedan crte koji ja mogu nainiti ba ni najmanje ne podsea na to lice. Jedino mogu kazati da su obrve b ile te ke i ravne, a oi duboko usaene i duboko plave, kao Tekline. Ko a mu je bila fin a kao enska ko a, ali u njemu nieg enstvenog nije bilo, a brada koja mu se spu tala do pojasa bila je najtamnije crne boje. inilo se da je njegova ode da bela, ali na mes tima gde je hvatala sjaj svee pojavljivale su se, u treptajima, dugine boje. Naklonio sam se kao to su me u Matahini uili i rekao mu svoje ime i ko me a lje. Onda rekoh: "A jeste li Vi, sire, ankorit Poslednje kue?" Klimnuo je glavom potvrdno. "Ja sam poslednji ovek ovde. Mo e me zvati imeno m A . Pepeo." Sklonio se u stranu, pokazujui time da ja treba da uem, a onda me odveo u jednu sobu u zadnjem delu kue, gde je postojao prozor sa koga se otvarao pogled d ole, na dolinu iz koje sam pentranjem dospeo na ovu liticu prethodne noi. Bile su tu drvene stolice i jedan drveni sto. Niski metalni ormarii, tupo sjaktavi u sve tlosti svee, mirovali su u uglovima i du zidova. "Mora oprostiti za siroma an izgled ovog mesta", ree on. "Ja dru tvo ovde prim am, ali dru tva tako malo imam da sam poeo koristiti ovu sobu kao magacin." "Kad ovek stanuje sam u tako pustom predelu, dobro je izgledati siroma an, gospodine A . Ova soba, meutim, ne izgleda siroma na." Nisam mislio da to lice ima sposobnost osmehivanja, ali on se osmehnu. " e li moja blaga da vidi ? Evo." Ustao je i otvorio jedan ormari, dr ei kandelu tako da je osvetlila unutra njost. Unutra su bile etvrtaste vekne tvrdog hleba i paketii preso vanih smokava. Videi izraz mog lica, on ree: "Gladan si? Nema arolije na ovoj hrani , ako se takvih stvari boji ." Postideh se, jer bio sam poneo ne to hrane za put, pa i sauvao ne to za povra tak, ali rekoh: "Rado bih jeo taj hleb, ako ga ima dovoljno." Dade mi jednu polovinu vekne, ve ranije (i to veoma o trim no em) preseene, ko mad sira umotan u srebrnu hartiju i be eerno uto vino. "Manea je dobra ena", ree mi on. A ti, ini mi se, pripada onoj vrsti dobrih ljudi koji ne znaju da su takvi - a to je, ka u neki, i jedina vrsta dobrih ljudi. Smatra li Manea da ti ja mogu pomoi?" "Ne, ve smatra da ja mogu pomoi tebi, majstor-A e. Vojske Komonvelta su u od stupanju, pa e ubrzo sav ovaj deo dr ave biti prekriven bitkom, a zatim Ascijancima ." Opet se osmehnuo. "Ljudima bez senki. To je jedno od onih, inae veoma mno gobrojnih, imena koja su pogre na, ali ipak sasvim tana. ta bi ti pomislio ako bi ti neki Ascijanac rekao da nema senku?" "Ne znam", rekoh. "Nikad nisam uo za tako ne to." "Voli li stare prie? A-ha, vidim svetlo u tvojim oima i pri eljkujem da sam u stanju da ovu ispriam bolje. Vi svoje neprijatelje nazivate Ascijancima, to, nara vno, nije ono ime koje oni za sebe koriste; a tako ih zovete zato to su va i oevi ve rovali da Ascijanci dolaze sa struka Urta, gde je Sunce, u podne, tano iznad glav e. Istina glasi da je njihov dom mnogo dalje na severu. Pa ipak, oni jesu Ascija nci. U jednoj fabuli, nainjenoj u najranijoj zori na e rase, jedan ovek je prodao sv oju senku, a onda do iveo to da ga isteruju napolje, kud god ode. Naime, niko nije hteo da poveruje da je on ljudsko bie." Otpijajui vino, razmi ljao sam o onom Ascijaninu, ratnom zarobljeniku, iji j e bolesniki le aj bio odmah do mog. "Da li je taj ovek ikada dobio svoju senku natra g, majstor-A e?" "Nije. Ali je neko vreme putovao sa ovekom koji nije imao odraz u ogledal u." A zauta. Onda nastavi: "Manea je dobra ena; rado bih ispunio tvoju elju. Ali ne mogu ii, a rat me nikad nee dohvatiti ovde, bez obzira na to kako e kolone mar ir

ati."

Rekoh: "Mo da bi bilo mogue da poe sa mnom i atleni da uveravanja da je tako." "Ni to ne mogu." Tad sam uvideo da u morati silom da ga povedem sa sobom, ali inilo se da n ema razloga da odmah pristupim prisiljavanju; bie dovoljno mogunosti i ujutro. Sle gnuh ramenima kao da sam bezvoljan, pa upitah: "Mogu li, onda, bar da prespavam ovde, veeras? Morau se vratiti i izvestiti o tvojoj odluci, ali daljina je petnaes t liga ili vi e, a ja sad nisam u stanju jo mnogo da pe aim." Opet videh njegov maleni osmejak, upravo onakav kakav bi kip od slonovae mogao nainiti ako bi pokret buktinje doveo do promene senke na njenim usnama. "Na dao sam se da u od tebe uti neke novosti o svetu", ree on. "Ali vidim da si umoran. Doi kod mene kad zavr i obed. Pokazau ti gde ti je postelja." "Dvorske manire nemam, majstore, ali nisam toliki prostak da spavam kad moj domain eli jo da razgovara - mada se bojim da nemam mnogo novosti za prianje. Ko liko saznadoh od mojih sadrugova, paenika u lazaretu, rat se nastavlja i postaje iz dana u dan sve vreliji. Nama kao pojaanje sti u legije i polulegije, njima itave vojske poslate sa severa ovamo, dole. Imaju i mnogo artiljerije, do se mi moramo oslanjati na svoje kopljanike-jahae, koji mogu da juri aju brzo i dohvate neprijat elja iz blizine pre nego to neprijatelj stigne da nani ani svojim te kim oruima. Imaju , takoe, vi e leteih amaca nego to su imali pro le godine, iako smo mi uni tili mnogo tak ih. Autarh je lino do ao da komanduje, dovodei veliki broj svojih vojnika iz Kue Apso luta. Ali..." Slegnuo sam ramenima i zastao da uzmem zalogaj hleba i zalogaj sir a. "Prouavanje rata oduvek mi se inilo najmanje zanimljivi deo istorije. Pa i pak, neki obrasci postoje. Kad jedna strana u ratu poka e iznenadnu snagu, to je o bino iz jednog od tri razloga. Prvi je da je ta strana sklopila neki novi savez. Da li se vojnici tih novih vojski razlikuju u ma emu od onih u starima?" "Da", rekoh. "uo sam da su mlai i, uop te uzev, telesno slabiji. I da ima vei broj ena meu njima." "A nema razlika u jeziku ili odevanju?" Odmahnuh glavom. "Onda mo emo, za sada, odbaciti savezni tvo. Druga mogunost bila bi okonanje n ekog drugog rata, koji je bio voen negde drugde. Ako bi tako bilo, pojaanja bi se sastojala od veterana. Ka e da nisu to, zato ostaje samo trea mogunost. Iz nekog razl oga va im protivnicima je potrebna hitna pobeda, pa napre u sve sile." Hleb sam bio ve pojeo. Upitah, sada ve istinski radoznao: "A za to bi to bil o?" "Ne znajui vi e od onog to znam, ne mogu kazati. Mo da se njihove voe pla e svog naroda, kome se rat smuio. Mo da su svi Ascijanci samo sluge, a gospodari sada pret e da e samostalno stupiti u dejstvo." "Ti u jednom trenutku pru i nadu, a u sledeem je izmakne ." "Ne inim to ja, nego istorija. Jesi li ti lino bio na frontu?" Odmahnuo sam glavom. "To je dobro. U mnogo kom pogledu ovek utoliko slabije poznaje rat ukolik o ga je vi e gledao. Kako stoji narod tvog Komonvelta? Jesu li graani ujedinjeni iz a autarha? Ili ih je rat toliko iscrpeo da su poeli dizati poviku za mir?" Na ovo sam se nasmejao, a sva ona gorina koja je doprinela da budem privue n Vodalusu vratila se naglim talasom. "Ujedinjavanje? Povika? Ja znam da si se ti, majstore, osamio da bi usre dsredio svoj um na vi e teme, ali nisam oekivao da iko tako slabo poznaje zemlju u kojoj ivi. Rat vode karijeristi, plaenici i mladii koji su eljni pustolovina. Sto li ga ju no odavde taj rat je manje od glasine, izuzev u Kui Apsoluta." Majstor A skupi usne. "Onda je tvoj Komonvelt jai nego to sam mislio. Nije u do to su va i protivnici oajni." "Ako je ovo snaga, neka nas Svemilostivi sauva od slabosti. Majstore A e, f ront se mo e raspasti u svakom trenutku. Bilo bi mudro da poe sa mnom na bezbednije mesto." Ovo kao da nije ni uo. "Ako na boji te stupe lino i Erebus, i Abaja, i ostal i, bie to sasvim nova borba. Ako i kad. Zanimljivo. Ali ti si umoran. Doi sa mnom. Pokazau ti tvoju postelju i one visoke stvari radi ijeg izavanja sam, kao to si mal

oas kazao, do ao ovamo." Popeli smo se uz dva niza stepenika i u li u jednu sobu koja mora biti da je bila ona ista u kojoj sam prethodne veeri video svetiljku. Bila je to iroka dvo rana sa mnogo prozora; zapremala je itav taj sprat. Tu su se nalazile neke ma ine, ali bile su manje i malobrojnije od onih koje sam u Boldandersovom dvorcu bio vi deo; nalazili su se tu i stolovi, i hartije, i mno tvo knjiga, a blizu sredine sta jao je jedan uzan krevet. "Ovde prilegnem da odremam", objasni majstor A , "kad mi posao ne dopu ta da se povuem na spavanje. Le aj, za oveka tvoje grae, nije ba veliki, ali mislim da e ti biti udoban." A ja sam prethodnu no na kamenu prespavao; ovaj krevet mi je izgledao uis tinu veoma primamljivo. Po to mi je pokazao mesto gde mogu da se olak am i operem, oti ao je. Poslednj i put kad sam ga uspeo ugledati, pre nego to je ugasio svetlost, videh isti onaka v savr en osmejak. Trenutak potom, kad su se moje oi prilagodile na mrak, prestao sam da se u dim tom osmehu, jer sam primetio ne to drugo: kroz sve te mnogobrojne prozore vide lo se da napolju blista neki neogranieni biserni sjaj. "Ma, to smo mi iznad oblak a", rekoh sebi (sme kajui se, i ja, nekakvim poluosmejkom), "ili, jo tanije, neki nis ki oblaci su nai li, pa su zaogrnuli vrh ovog brda, to ja u mraku nisam mogao prime titi, ali to je on na neki nain saznao. Sad ja vidim vrhove tih oblaka, a to su ba visoke stvari, kao to sam iz Tifonovih oiju video gornje strane oblaka." Onda lego h da spavam. 17. RAGNAROK - ZAVR NA ZIMA udan je to oseaj bio probuditi se bez oru ja; ali, iz nekog razloga koji ne umem objasniti, taj oseaj sam prvi put ba tog jutra do iveo. Posle uni tenja Terminus Esta prespavao sam u opljakanom Boldandersovom zamku bez straha i kasnije bez str aha putovao na sever. ak i prethodne noi spavao sam na golom kamenu, na vrhu ove l itice, nenaoru an i - mo da samo zbog onolikog umora - neupla en. Sada smatram da sam tokom svih tih dana, a zapravo i tokom svih dana od kad sam iz Traksa oti ao, osta vljao esnaf iza sebe i postepeno sticao uverenje da sam upravo ono za ta su me sm atrali ljudi koji su me sretali - ovek eljan pustolovina od one vrste koju sam pom enuo majstoru A u u razgovoru prethodne noi. Kao muitelj, ja svoj ma nisam smatrao to liko oru jem, koliko alatkom i oznakom slu benog statusa. Sad je, u seanju, ma za mene postao oru je, a ja, zato, nenaoru an. O ovome sam premi ljao dok sam le ao na leima, na udobnom madracu majstora A a, sa akama ispod glave. Morao bih nabaviti drugi ma ako bih hteo ostati u ovim rato m opusto enim predelima, a bilo bi mudro da ga nabavim i ako bih se okrenuo opet n a jug. Pitanje je bilo: da li ii, ili ne ii na jug. Ostajui tu gde sam bio, rizikov ao bih da budem uvuen u rat, u kome bih lako mogao poginuti. Ali povratak na jug bio bi za mene jo opasniji. Abdiesus, arhon Traksa, nesumnjivo je raspisao nagrad u onome ko me uhvati, a esnaf bi gotovo sigurno naruio da budem ubijen ako bih se na ao igde blizu Nesusa. Neko vreme sam se kolebao oko ove odluke, kao to ovek ve ini kad je u polubu dnom stanju, a onda se prisetih onoga to mi je Vinok rekao o robovima Pelerinki. Kako je za nas bruka da nam klijent posle muenja umre, u esnafu uimo poprilino o ve t ini rada sa pijavicama; smatrao sam da ve znam bar koliko i ti robovi. Kad sam u potleu i izleio onu devojku, osetio sam se neoekivano obodreno. atlena Manea je ve ima la dobro mi ljenje o meni, a kad se vratim sa majstorom A om, imae i bolje. Nekoliko trenutaka pre toga bio sam uznemiren zbog neposedovanja oru ja. A sad sam oru je stekao - odlunost i plan su bolji od maa, jer ovek na njima o tri sopst vene o trice. Zbacio sam ebad, primeujui valjda prvi put njihovu mekotu. Ta velika dv orana bila je hladna, ali ispunjena Sunevom svetlo u; inilo se maltene da je sa sve et iri strane po jedno Sunce, kao da su svi zidovi okrenuti ka istoku. Pri ao sam, na g, najbli em prozoru i pogledao to zatalasano polje beline koje sam nejasno opazio prethodne noi. Nije to bila masa oblaka, nego ledena ravnica. Prozor se nije mogao otvo

riti, ili, ako je i mogao, ja nisam umeo da re im zagonetku njegovog mehanizma; al i, pritisnuo sam lice na staklo i privirio dole, koliko sam najbolje mogao. Posl ednja kua se, kao to sam i ranije video, dizala na kamenom brdu. Sad je samo vrh t og brda ostao iznad leda. I ao sam od prozora do prozora i pogled je sa svih njih bio isti. Vratih se do kreveta koji je do maloas bio moj, navukoh na sebe pantalo ne i izme i ogrnuh ogrta preko plea, jedva svestan onoga to inim. Majstor A se pojavio upravo kad sam zavr io oblaenje. "Nadam se da ne smetam ", ree on. "uo sam te kako hoda ovde gore." Odmahnuo sam glavom. "Nisam eleo da se potrese ." ake su mi pre toga, bez moje volje, bile oti le do lica. Sad neki glupavi d eo mene postade svestan ekinjave brade. "Mislio sam da se obrijem pre oblaenja ogr taa. To mi je bilo glupo. Brijao se nisam jo od odlaska iz lazareta." Bilo je to k ao da mi um gazi te kim hodom preko onog leda, a ostavlja da mi se jezik i usne sn alaze kako god znaju. "Ovde ima vrue vode i sapuna." "To je dobro", rekoh. A onda dodadoh: "Ako poem niz stepenice..." Opet taj osmeh. "Da li e biti isto? Led? Ne. Ti si prvi koji je pogodio. Mogu li pitati kako ti je to uspelo?" "Pre dugo vremena - ne, pre samo nekoliko meseci, zapravo, mada se sad in i da je mnogo vremena pro lo - i ao sam u Botaniku ba tu Nesusa. Tamo je bilo jedno mes to koje se zove Jezero ptica, u kome tela mrtvih ostaju, ini se, veito neiskvarena . Bilo mi je reeno da je to zbog neke osobine vode, ali ja sam se jo tada zaudio pr etpostavci da bi voda mogla imati toliku mo. Bio je tu i jedan drugi predeo, zvao se Vrt tropske d ungle, a li e je tamo bilo zelenije nego to ga ikad videh - ne blist avozeleno, nego potamnelo od zelenosti, kao da biljke nikako ne mogu da iskorist e svu tu silnu energiju koju im Sunce odozgo alje. Tamo nji ljudi kao da nisu bili iz na eg vremena, mada ne bih mogao rei jesu li bili iz pro losti, ili budunosti, ili iz neeg treeg to nije ni pro lost ni budunost. Imali su jednu kuicu. Bila je mnogo manj a od ove, ali me ova na onu podsea. esto sam o botanikim vrtovima razmi ljao, posle o dlaska iz njih, i ponekad sam se pitao nije li njihova tajna u tome to se u Ptijem jezeru vreme ne odmie od njega, dok se ovek prilikom hodanja po stazicama u Ba ti d u ngle pomera unapred ili unazad - svejedno da li unaped ili unazad - kroz vreme. Govorim li previ e?" Majstor A je odmahnuo glavom. "A dok sam ovamo dolazio, video sam tvoju kuu na vrhu ovog brda. Meutim ka d sam se popeo, nje tu nije bilo, bila je i ezla, a dolina ispod nje nije bila onak va kakvu sam upamtio." Ne znajui ta bih dalje rekao, zautah. "Tano govori ", ree mi Majstor A . "Ja sam ovde postavljen da posmatram ovo to sad vidi oko sebe. Donji spratovi moga doma, meutim, dose u u ranija razdoblja, od k ojih je tvoje doba najstarije." "To je, izgleda, veliko udo." Odmahnuo je glavom. "udo je maltene jo vee da su gleeri po tedeli od uni tenja o vu jednu stenovitu uzvisinu. Potopili su vrhunce daleko vee visine. Ovo brdo je z a tieno jednim geografskim obrascem tako istananim, da ga je samo sluajnost mogla stv oriti." "Ali e i ono, na kraju, biti prekriveno?" upitah. "Jest." "A ta onda?" "Onda ja odlazim. Zapravo, ja u otii izvesno vreme pre nego to se to dogodi ." Iskusih plimu nerazumnog besa, isto ono oseanje koje me je u dea tvu obuzima lo ponekad u sluajevima kad nisam uspevao da objasnim majstoru Malrubiusu neko sv oje pitanje. "Htedoh rei - ta e biti sa Urtom?" Slegnuo je ramenima. "Ni ta. Ovo to vidi je poslednja glacijacija. Sad je po vr ina Sunca zagasite boje; ona e uskoro da zablista od vreline, ali Sunce e se toli ko smanjiti da e svojim svetovima davati jo manje energije. Najzad e biti vidljivo, ako bi iko do ao i stao na led, samo kao jedna blistava zvezda. Led na kome bi ta

j ovek stajao nee biti led ove vrste, koju vidi , nego e to biti atmosfera ovog sveta . Tako e ostati veoma dugo. Mo da sve do kraja vaseljenskog dana." Oti ao sam do drugog prozora i opet bacio pogled preko ledenog prostranstv a. "Hoe li se to desiti uskoro?" "Prizor koji vidi le i mnogo hiljada godina u va oj budunosti." "Ali e, pre ovoga, led morati da krene sa juga." Majstor A klimnu glavom. "I sa vrhova planina, nadole. Hajde sa mnom." Si li smo na drugi sprat kue, onaj koji sam jedva i primetio kad smo se pel i prethodne noi. Prozora je ovde bilo daleko manje, ali majstor A namesti dve stol ice ispred jednog i pokretom pokaza da treba da sednemo i gledamo napolje. Bilo je kao to je rekao - led je, divan u svojoj istoti, puzio niz planinske strane da ratuje protiv borova i jela. Zapitah ga da li je i ovo daleko u budunosti, a on o pet klimnu glavom. "Ti nee do iveti da ovo ponovo vidi ." "Ali je tako blisko da ivotni vek jednog oveka dosti e maltene do tamo?" Kratko je slegnuo ramenima i osmehnuo se ispod brade. "Recimo da je to s tupnjevita stvar. Ti ovo nee videti. Nee ni tvoja deca, a ni njihova. Ali proces je ve poeo. Poeo je daleko pre nego to si se ti rodio." O jugu nisam ni ta znao, ali me misli poneso e ka ostrvskom narodu iz Holvar dove prie, o dragocenim, malim, zaklonjenim mestima gde je u sezoni mogue ne to uzga jati, o lovu na foke. Nee jo dugo ta ostrva dr ati na sebi mu karce i njihove porodice . amci e za krgutati po kamenitim pla ama poslednji put: "Moja ena, moja deca, moja ena, moja deca." "U ovoj epohi veliki deo tvog naroda je ve oti ao", nastavi majstor A . "Oni koje vi nazivate kakogenima odneli su ih, milosrdno, na lep e svetove. I jo e mnogi otii, pre konane pobede leda. Ja sam, vidi , potomak tih izbeglica." Zapitah da li e pobei svi. Odmahnuo je glavom. "Ne, nee svi. Neki e odbiti da krenu, neke nee biti mog ue pronai. Za neke druge nee biti mogue nai dom." Sedeo sam neko vreme i arao pogledom po toj zaraenoj dolini, trudei se da s redim misli. Najzad rekoh: "Oduvek sam nalazio da ljudi od religije govore ute ne stvari koje nisu istinite, dok ljudi od nauke nabrajaju gnusne istine. atlena Man ea je rekla da si ti sveti ovek, ali ini mi se da si ovek od nauke; rekao si da te je tvoj narod poslao na na mrtvi Urt da prouava led." "Razlika koju pominje vi e ne va i. I religija i nauka oduvek su bile stvar v ere u ne to. To je jedno te isto. Ti si ono to bi po tvom opisu bilo 'ovek od nauke' , zato tebi govorim nauno. Da su ovde Manea i njene sve tenice, govorio bih drugaije ." Uspomena imam toliko da se meu njima esto izgubim. Sada, gledajui borje kak o se talasa pod naletima vetra koji ja nisam mogao osetiti, kao da zauh udaranje po nekom bubnju. "Sreo sam ja, jednom prilikom, jo jednog oveka koji je tvrdio da je iz budunosti", rekoh. "Bio je zelen, gotovo isto toliko zelen kao ono drvee, a rekao mi je da je njegovo doba - doba sjajnijeg Sunca." Majstor A klimnu glavom. "Nesumnjivo je govorio istinu." "Ali ti mi ka e da je ovo to sada vidim udaljeno samo nekoliko ljudskih ivota , da je deo ve poetog procesa i da e ovo ledeno doba biti poslednje. Ili si la ni pro rok ti, ili je on." "Ja prorok nisam", odgovori majstor A , "a nije to bio ni on. Niko ne mo e z nati budunost. Mi govorimo o pro losti." Opet se naljutih. "Kazao si mi da je ovo udaljeno samo nekoliko ljudskih ivotnih vekova." "Jesam. Ali ti i ovaj prizor za mene ste dogaaji iz pro losti." "Ja nisam deo pro losti! Sada njici pripadam." "To je sa tvoje take gledanja tano. Ali zaboravlja da te ja ne mogu videti sa tvoje take gledanja. Ovo je moja kua. Kroz moje prozore si gledao. Moja kua pu ta korenje u pro lost. Bez toga bih ja ovde poludeo. Ovako, itam knjige vekovima stare . Sviaju mi se glasovi onih koji su ve vekovima mrtvi, meu njima i tvoj glas. Ti mi sli da je vreme samo jedna nit. Ono je tkanina, tapiserija koja se prote e zauvek u svim pravcima. Ja idem unazad sledei jednu nit. Vi ete poneti napred jednu boju, ne mogu znati koju. Bela vas mo e dovesti do mene, zelena do tvog zelenog oveka." Ne znajui ta bih drugo rekao, progunao sam da sam vreme oduvek zami ljao kao

reku.

"Jest - ti si do ao iz Nesusa, zar ne? A to je bio grad sazidan oko jedne reke. Ali nekad je to bio primorski grad, a tebi bi bilo bolje da vreme zami lja ka o more. Talasi nailaze, talasi se povlae, a ispod njih teku struje." "Ja bih da siem u prizemlje", rekoh. "Da se vratim u moje sopstveno vreme ." Majstor A ree: "Shvatam." "Pitam se da li shvata . Tvoje vreme je, ako sam te dobro uo, vreme najvi eg sprata ove kue, tamo ima i krevet i druge potrebne stvari. Ipak, kad nisi prezauze t poslom, spava ovde, ako je verovati onome to si mi rekao. A ipak ka e da je ovo bli e mom nego tvom vremenu." Ustao je. "Hteo sam rei da i ja be im od leda. Hoemo li krenuti? Trebae ti hr ana pre nego to krene na svoj dugi put do Manee." "Trebae nam obojici", rekoh. Okrenuo se da me pogleda pre nego to je po ao niz stepeni te. "Rekoh ti da s tobom ne mogu ii. Otkrio si i sam koliko je dobro skrivena ova kua. Za sve one koj i ne idu tano po pravoj stazi ak i najni i sprat se nalazi u budunosti." Zgrabio sam ga za obe ruke, zavrnuo ih obe na lea ostvarujui tako dupli za hvat, zatim sam ga poeo pretresati da naem oru je. Nije imao nikakvo oru je, a to se nj egove snage tie, bila je znatna, ali ne onolika kolika sam se do tog trenutka pla i o da bi mogla biti. "Planira da me odnese do Manee. Je li to tano?" "Da, majstore, a mnogo manje nevolja emo imati ako bude i ao dobrovoljno. Re ci mi gde mogu nai pare konopca - ne bih eleo da budem prisiljen da upotrebim taj t voj opasa." "Nema konopca", ree on. Vezao sam mu ruke njegovim opasaem, kao to je od poetka i bio moj plan. "Ka d budemo odmakli odavde", rekoh mu, "odvezau te ako mi bude dao re da e se pona ati dob ro." "Uinih te dobrodo lim u mojoj kui. Kakvo sam ti zlo naneo?" "Poprilino, ali to nije va no. Dopada mi se, majstor-A e, i po tujem te. Nadam s e da nee smatrati da je moja krivica, zbog ovog to ti radim, vea nego tvoja krivica zbog onog to si uradio ti meni. Meutim, Pelerinke su me poslale da te dovedem, a j a sam, kao to upravo otkrivam, ovek jedne odreene vrste, ako zna ta hou da ka em. A sad nemoj prebrzo niz te stepenice. Ako tresne , nee moi rukama da se zadr i ." Odveo sam ga u sobu u kojoj me je bio prvobitno primio; tu sam uzeo izve snu koliinu tvrdog hleba i jedan paket sasu enog voa. "Vi e ne smatram sebe njihovim la nom", nastavih, "ali odgajen sam kao..." Na usnama mi je bila re muitelj, ali sam uvideo (i to, ini mi se, tek tad) da to nije sasvim taan naziv za ono to esnaf radi , zato upotrebih slu bene rei. "...tragalac za istinom i pokajanjem. Mi radimo ono t o smo i rekli da emo raditi." "Postoje du nosti koje moram da obavljam. Na gornjem spratu, tamo gde si s pavao." "Bojim se da e one morati da ostanu neobavljene." utao je dok smo izlazili kroz vrata i kretali stenovitim vrhom brda. Onda ree: "Poi u s tobom, ako mogu. Mnogo puta sam po eleo da krenem kroz ova vrata napol je i da se ne zaustavljam." Rekoh mu da u ga odvezati odmah ako se zakune svojom a u. Odmahnuo je glavom. "Ne, onda bi ti mogao pomisliti da sam te izdao." Nije mi bilo jasno ta hoe da ka e. "Mo da postoji, negde tamo, jedna ena za koju sam odabrao da se zove Vina. Ali va svet je va . Ja ovde mogu postojati samo ako je verovatnoa mog postojanja vis oka." Rekoh: "Ja sam postojao u tvojoj kui, je li tako?" "Jesi, ali to je bilo zato to je tvoja verovatnoa bila potpuna. Ti jesi de o one pro losti iz koje smo do li ja i moja kua. Pitanje glasi - jesam li ja ona budun ost u koju vi idete." Setih se zelenoga u Saltusu; to je bio ovek sasvim stamene grae. "Pa zar e , onda, nestati kao mehuri od sapunice?" upitah. "Ili e se u pramenovima razilaziti p o vazduhu, kao dim?"

"Ne znam", ree on. "Ne znam ta e se desiti sa mnom. Niti kuda u otii kad se t o desi. Mo da u prestati da postojim u ma kom vremenu. Zbog toga nikad nisam svojom voljom oti ao napolje." Dohvatio sam ga za jednu mi icu, mislei, valjda, da ga mogu tako zadr ati uz sebe; hodali smo dalje. I ao sam stazom koju mi je Manea bila nacrtala, a Poslednj a kua se i dalje uzdizala iza nas, stamena poput ma koje druge kue. Moj um je bio toliko zauzet stvarima koje mi je A ispriao i prikazao, da neko vreme, tokom nekih , mo da, tridesetak koraka, nisam uop te gledao ka njemu. Konano me njegova primedba o tapiseriji podseti na Valeriju. U onoj sobi gde smo Valerija i ja jeli kolae zi dovi su bili prekriveni tapiserijama; A ove rei o nitima upuivale su na tunelski lav irint kroz koji sam pro ao pre nego to sam do Valerije stigao. Zaustih da mu to ka em , ali njega tu vi e nije bilo. Moja aka je dr ala prazno mesto u vazduhu. Na trenutak mi se uinilo da vidim kako Poslednja kua plovi po svom ledenom okeanu kao brod. O nda se ona utopi u mrani vrh brda na kome je dotad stajala; a za taj led se pokaz a da je samo ono to sam od poetka i mislio - grupa oblaka. 18. FOILIN ZAHTEV Tokom sledeih stotinak koraka nestajanje majstora A a nije bilo potpuno. Os eao sam njegovu prisutnost, ak sam uspevao i da ga vidim kako pe ai uz mene, pola kor aka zaostajui, ali to sam video samo kad nisam poku avao da gledam pravo ka njemu. Kako sam ga to video, kako je on mogao biti u nekom smislu prisutan, a istovreme no i odsutan - ne znam. Na e oi primaju ki u fotona koji nemaju masu niti naelektrisa nje, a koji sti u iz ogromnog roja okolnih estica, kao iz milijardu milijardi sunac a - tako me je uio majstor Palaemon, koji je, sam, bio maltene slep. Na osnovu pl juska tih fotona, mi verujemo da vidimo oveka. Mo da je ponekad taj ovek, koga misli mo da vidimo, izmi ljen koliko i majstor A , ili jo i vi e. Oseao sam uz sebe i njegovu mudrost. Bila je to setna, ali stvarna mudros t. Uvideh da bi mi bilo drago da je on ipak imao sposobnost da me prati, iako bi to znailo da je dolazak leda neminovan. "Usamljen sam, majstor-A e", rekoh glasno, ne usuujui se da pogledam iza sebe. "Do ovog asa nisam uviao koliko sam usamljen. M islim da si i ti bio usamljen. Ko je bila ta ena za koju si izabrao ime Vina?" Njegov glas sam mo da samo zami ljao. "Prva ena." "Me ijana? Da, nju znam, predivna je. Moja Me ijana bila je Dorkas i usamlje n sam zato to nje nema ovde, ali i zato to druge nisu tu. Kad je Tekla postala deo mene, mislio sam da nikada vi e usamljen neu biti. Ali sad je ona toliko deo mene, da smo samo jedna osoba, pa mogu eznuti za dru tvom drugih. Za dru tvom Dorkas, i Pi e ostrvljanke, i malenog Severijana, i Drotea i Rohea. Kad bi Eata bio ovde, mog ao bih ga zagrliti. A vi e od svih njih, voleo bih da vidim Valeriju. Jolenta je b ila najlep a ena koju sam ikada video, ali u Valerijinom licu postojalo je ne to to mi je i upalo srce iz nedara. Bio sam, valjda, samo deak, iako tada nisam tako mislio. Ispuzao sam iz tame i na ao se na mestu zvanom Atrijum vremena. Svuda unaokolo di zale su se kule - tornjevi Valerijine porodice. U sredi tu je bio jedan obelisk po kriven brojanicima sunanih satova; pamtim njegovu senku na snegu, ali on nije moga o dobijati svetlost Sunca vi e od dve-tri smene u toku dana; sigurno je da su ga k ule zaklanjale tokom prete nog dela vremena. Tvoje razumevanje je dublje od mojeg, majstor-A e - mo e li mi kazati za to su taj obelisk tako sagradili?" Neki vetar, koji se meu stenama igrao, dohvatio mi je ogrta i poeo ga nadim ati oko mene, tako da mi je sa ramena lepr ao. Privrstio sam ga ponovo i navukao ka puljau. "I ao sam za jednim psom. Nazvao sam ga Triskele i rekao, ak i sebi, da je m oj, iako nisam imao prava da uvam psa. Zimski je dan bio kad sam ga na ao. Radili s mo u perionici - prali smo posteljinu klijenata - a onda se odlivna cev zapu ila o d dronjaka i vlakana. Ja sam na poslu zabu avao, zato je Drote rekao meni da iziem napolje i proakam slivnik motkom za podupiranje konopca za ve . Vetar je bio grozno hladan. To je, valjda, tvoj led dolazio, mada ja to tada nisam znao - zime koje postaju po malice o trije svake godine. A, zna se, kad probodem to zapu eno mesto, mo ra da bljune prljava vodurina i da mi pokvasi ruke. Ljutio sam se jer sam bio najstariji, izuzimajui Drotea i Rohea, pa sam m islio da bi trebalo da budu prinueni mlai egrti da obave taj posao. akao sam motkom p

o zagu enju, a onda sam ugledao njega, preko Starog dvori ta. uvari u Meedai bili su, p retpostavljam, priredili neku privatnu borbu prethodne noi, pa su mrtve zveri sad le ale ispred njihovih vrata ekajui da doe grobonja. Jedan arsinoither je tu le ao, i jedan tigar sabljozubi, i nekoliko grozovukova. Odozgo pas. Valjda je umro posle dnji, a ubio ga je, sudei po njegovom ranama, jedan od grozovukova. Dabome, nije bio stvarno mrtav, samo je izgledao mrtav. Pri ao sam mu da ga vidim - bio je to izgovor, hteo sam da za trenutak pre stanem da radim onaj posao i da malo duvam u prste. On je bio krut i hladan kao. .. ma, krue i hladnije nisam nikad ne to video. Ja sam jednom prilikom ubio bika mae m i kad je taj bik le ao mrtav u sopstvenoj krvi, izgledao je jo i tad znatno ivlji nego Triskele u onom trenutku. Uglavnom, pru im ja ruku i pomilujem Triskelea po g lavi. Bila je to glavud a velika kao medvea, a u i su mu odrezali, tako da su ostala samo dva mala iljka. im sam ga dotakao, otvorio je oi. Jurnuo sam nazad preko dvori t a i krnuo onaj podupira tako silno u rupu da se odmah probio kroz zagu enje zato to sam se upla io da e Drote poslati Rohea dole da vidi ta radim. Kad se u mislima vratim na to vreme, vidim da je i lo kao da sam ve tada im ao Kand u, iako sam je stvarno stekao tek posle godinu i vi e dana. Kako je izgledao kad je zakolutao oima nagore da me vidi, ja to opisati ne mogu. U srce me je dir nuo. Kasnije, imajui Kand u, nikada nijednu ivotinju nisam o iveo, ali, ako ba hoemo, ni u jednom sluaju to nisam ni poku ao. Kad sam bio meu ivotinjama, obino sam eleo da ubi jem neku, jer sam hteo ne to da jedem. Sad vi e nisam siguran da je ubijanje ivotinja radi jela ne to to nam je namenjeno da inimo. Primetio sam da u tvojim zalihama nij e bilo mesa - imao si samo hleb, sir, vino i su eno voe. Jesu li oseanja i kod tvog naroda, na kome god svetu on iveo, takva?" Zastao sam u govoru, nadajui se da u uti neki odgovor, ali odgovora nije bi lo. Sad su ve svi planinski vrhovi bili pali pod Sunce; nisam vi e bio siguran da l i me prati jo neko tanano prisustvo majstora A a, ili samo moja senka. Rekoh: "Kad sam imao Kand u, otkrio sam da ona nije htela da o ivljava one k oji su ljudskim dejstvom izgubili ivot, mada je, izgleda, zaleila ovekomajmuna kome sam odsekao ruku. Dorkas je mislila da je to uspelo zato to sam je ba ja odsekao. Nisam siguran - nikad nisam pomislio da Kand a zna ko je dr i, ali mo da je znala." Jedan glas - ne glas majstora A a, nego neki kojeg nikad ranije nisam uo doviknu: "Fina ti nova godina!" Digao sam pogled i video, na daljini od mo da etrdeset koraka, ulana sasvim nalik na onog koga su Hetorove notule ubile na zelenom drumu prema Kui Apsoluta. Nemajui neki drugi plan, mahnuh mu rukom i povikah: "Znai, sad je dan Nove godine , a?" Dotakao je svog destrijera mamuzama i dogalopirao. "Danas je srednji dan leta, poetak nove godine. Slavne za na eg autarha." Poku ah da se prisetim neke od onih fraza koje je Jolenta tako rado korist ila. "ije srce je svetili te njegovih podanika." "Dobro reeno! Ja sam Ibar, iz Sedamdeset osme ksenagije, a ovim drumom im a da patroliram sve do uvee, to je jo gora srea." "Ovde je, svakako, zakonito drumove koristiti." "U potpunosti. Pod uslovom, jakako, da si spreman da doka e ko si." "Da", rekoh. "Naravno." Bio sam maltene zaboravio propusnicu koju je Man ea bila napisala za mene. Sad je izvukoh i pru ih ovome. Kad su me zaustavljali na mome putu prema Poslednjoj kui, nisam bio uop te ubeen da su vojnici koji su me ispitivali umeli da itaju. Svaki od njih je mudro z urio u taj pergament, ali je sasvim mogue da su samo osmatrali peat Reda i spolja nj i izgled Maneinog pravilnog i energinog, mada pomalo osobenog rukopisa. Ovaj ulan je nesumnjivo bio pismen. Video sam kako njegove oi putuju du redova teksta, ak sa m, ini mi se, zapazio trenutak kad je zastao kod rei "asnu sahranu". Pa ljivo je opet sklopio pergament, ali ga je zadr ao. "Znai, ti si sluga Pel erinki." "Da, tu ast imam." "Izgovarao si, dakle, rei molitve. A ja mislio, kad sam te vid'o, da pria s am sa sobom. Ne nasedam religijskim glupostima nimalo. Mi imamo zastavu na e ksena gije blizu i autarha u daljini, i to je sve to mi treba po pitanju visokog po tovan ja i tajanstva; ali uo sam da su to dobre ene."

Klimnuo sam glavom. "Ja verujem - mo da malice vi e nego ti. Ali zaista jesu dobre."

"A ti si poslat da obavi neki posao za njih. Pre koliko dana?" "Tri." "Da li se sad vraa u lazaret na Media Parsu?" Klimnuh glavom. "Nadam se da do tamo stignem pre noi." Odmahnuo je glavom. "To nee . Samo polako, to ti je moj savet." Pru io mi je pergament. Uzeo sam ga i stavio natrag u jahaku torbicu. "I ao sam sa jednim sadrugom, ali se razdvojismo. Pitam se da li si ga video." Opisah mu majstor-A a. Ulan odmahnu glavom. "Imau ga na umu, pa, ako ga primetim, rei u mu kuda si oti ao. Nego - da li bi ti sada odgovorio meni na jedno pitanje? Nije slu beno, pa, ako eli , mo e da mi ka e da se to mene ni ta ne tie." "Odgovoriu ako mogu." "ime e se baviti kad napusti Pelerinke?" Ovo me je donekle zbunilo. "Pa, za to, ja i ne planiram da ih napustim. Mo d a, jednog dana." "Dobro, onda imaj laku konjicu na umu. Izgleda kao ovek od ruku, a nama je takav uvek dobro do ao. ivee upola du e nego to bi u pe adiji, a zabavljae se dvostruk je." Poterao je svoju jahau zver napred, a ja ostadoh da razmatram to to je rek ao. Bio sam uveren da mi je ozbiljno predlo io da spavam pokraj druma; ali upravo ta njegova ozbiljnost me je navela da pohitam napred. Dat mi je blagoslov da ima m dugake noge, pa kad zatreba mogu da razvijem brzinu pe aenja koja ne zaostaje za l akim trkom veine ljudi. Upotrebio sam noge tada, odbacujui sve misli o majstoru A u i o mojoj pro losti punoj nevolja. Mo da me je neka razreena prisutnost majstora A a jo pratila; mo da me prati i sada. Ali ako je ona uz mene, ja to nisam primeivao i ne primeujem. Urt jo nije bio okrenuo lice od Sunca kad izbih na onaj uzani drum kojim smo i li, pre ne to vi e od nedelju dana, onaj mrtvi vojnik i ja. U pra ini je jo bilo kr vi, mnogo vi e nego to sam je na tom mestu video ranije. Zbog ulanovih rei bio sam s e upla io da su Pelerinke optu ene za neko zlodelo; sad sa pouzdanjem zakljuih da je u pitanju bio samo veliki priliv ranjenika u lazaret, naime da je ulan smatrao d a ja zaslu ujem jednu no odmora pre nego to budem upuen da radim oko njih. Ta misao d onela mi je ogromno olak anje. Prenatrpanost lazareta ranjenicima omoguila bi da mo je ve tine zablistaju, pa bi kasnije bilo utoliko verovatnije da e me Manea primiti kad ponudim da prodam sebe Redu, pod uslovom da smislim nekakvu priu kojom bih o pravdao svoj neuspeh u Poslednjoj kui. Ali kad sam zaokrenuo oko poslednje krivine na tom drumu, video sam ne to sasvim drugaije. Na mestu gde je ranije stajao lazaret, zemlji te kao da je preorala neka g omila ludaka, preorala i prekopala - na dnu se ve obrazovalo plitko jezerce. Taj krug je bio oivien rastrgnutim stablima. Sve do pada tame hodao sam tamo-amo po tom mestu. Tra io sam neki znak moj ih prijatelja, kao i neki trag onog oltara u kome je ostala Kand a. Na ao sam jednu a ku, mu ku, otkinutu u anom zglavku. Mogla je biti Melitova, ili Holvardova, ili Asci janeva, ili Vinokova. To nisam mogao odrediti. Tu no prespavao sam pored druma. Kad je do lo jutro, poeo sam se raspitivati , pa sam, pre veeri, na ao pre ivele, nekih pet- est liga daleko od prea njeg mesta. Od le ja do le aja sam stupao, ali mnogi su bili u nesvesti i toliko umotani zavojima da ih nisam mogao prepoznati. Mogue je da su se meu njima nalazile i Ava, i Manea, i ona Pelerinka koja je bila donela stoliicu da bi pokraj mene sedela; ali ja ih t amo nisam prona ao. Prepoznao sam samo jednu enu, Foilu, i to zato to je ona prepoznala mene i uzviknula "Severijane!" dok sam hodao izmeu ranjenih i umiruih. Oti ao sam do nje i poku ao da joj postavljam pitanja, ali ona je bila veoma slaba i nije mi mogla mn ogo kazati. Napad se sruio bez upozorenja i razneo negovali te kao grom; sve njene uspomene odnosile su se na ono posle: vri tanje se dugo prolamalo, ali nije privuk lo nikakve spasioce, onda su pre ivele konano odvukli vojnici koji o medicini nisu znali tako rei ni ta. Poljubio sam je najbolje to sam mogao, a onda sam obeao da u ope

t doi da je vidim - obeanje za koje smo, verujem, oboje znali da ga ja neu moi ispun iti. Ona je rekla: "Pamti kad smo svi priali prie? O tome sam razmi ljala." Rekoh da sam znao da je o tome mislila. "Hou rei dok su nas nosili ovamo. Melito, Holvard i ostali su mrtvi, ini mi se. Ti e , Severijane, biti jedini koji e pamtiti." Rekoh joj da u pamtiti zauvek. "Hou da pria drugim ljudima. U zimskim danima, ili u noima kad se nema ta dru go raditi. Jesi li zapamtio prie?" "'Moja zemlja je zemlja dalekih obzorja, irokog neba.'" "Da", rekla je tada i, inilo se, zaspala. To drugo obeanje sam odr ao, jer sam te prie prvo zapisao na praznim stranic ama na kraju smee knji ice, a onda ih i ovde izlo io, doslovce onako kako sam ih uo to kom onih dugih, toplih podneva. 19. GVAZAHT Sledea dva dana provedoh lutajui. O njima neu mnogo priati, jer i nema mnogo ta da se pria. Mogao sam se, valjda, u nekoliko jedinica ulaniti, ali nisam bio ni malo siguran da mi se ulanjuje. Bio bih se rado vratio u Poslednju kuu, ali mi pon os nije dao da se prepu tam milosru majstora A a, pod pretpostavkom da je njega vi e uo p te bilo mogue nai tamo. Govorio sam sebi da bih se rado vratio na polo aj liktora Tr aksa, ali sve da je ta mogunost i postojala, nisam ubeen da bih to i uinio. Spavao sam kao ivotinja, u umarcima, i uzimao svaku hranu koju sam uspevao da naem, a to n ije bilo gotovo ni ta. Treeg dana sam otkrio jedan zarali ma falion, ispu ten, inilo se, u nekom vojno m pohodu prethodne godine. Izvukao sam svoju boicu ulja i polomljenu belegiju (ob e te stvari i dr ku sam sauvao kad sam ostatak Terminus Esta bacio u vodu), a zatim sam proveo jednu srenu smenu vremena istei ga i o trei. Kad je to bilo svr eno, nastavi o sam da idem i uskoro nabasao na neki drum. Po to Maneina propusnica vi e nije mogla dobro da me titi, vi e sam zazirao od pojavljivanja na otvorenom prostoru nego kad sam se vraao iz kue majstora A a. Meutim , inilo se da je verovatno da se onaj mrtvi vojnik koga je Kand a dozvala natrag u i vot i koji je sad nazivao sebe imenom Miles, iako sam ja znao da jedan deo njega jeste Jonas, do sada ve pridru io nekoj jedinici. U tom sluaju on bi morao biti na nekom drumu, ili u vojnikom logoru blizu nekog druma, ako nije ve upuen u bitku; a ja sam eleo da popriam sa njim. On je, kao i Dorkas, neko vreme proveo mirujui u dr a vi mrtvih. Njen boravak tamo bio je du i, ali ja sam se nadao da bih mu mogao post avljati pitanja pre nego to mu, proticanjem predugog vremena, uspomene o tome izb lede, te da bih mogao saznati ne to zahvaljujui emu bih uspeo - ako ne da je vratim sebi - bar da se pomirim sa injenicom da sam je izgubio. Jer, otkrio sam da je sada volim vi e nego to sam je voleo ijednog trenutka tokom na eg pe aenja kroz divljinu do Traksa. Tada su moje misli bile odve obuzete Te klom; neprestano sam posezao u sebe da naem nju. Sad se inilo, makar to bilo i sam o zato to je Tekla tako dugo bila deo mene, da sam je zaista uhvatio i da je dr im u zagrljaju jaem od ma kakvog sparivanja - zapravo, inilo se da je ona, kao to mu ko seme ue u telo ene da bi proizvelo (ako takva bude volja Apeironova) jedno novo lj udsko bie, u la kroz moja usta u mene i me ala se, mojom voljom, sa onim biv im Severij anom, stvarajui novoga oveka: mene, koji jo nosim ime Severijan, ali ostajem svesta n svog, da se tako izrazim, dvostrukog korena. Ne znam da li sam ta eljena saznanja mogao izvui iz Milesa-Jonasa. Nikada ga nisam na ao, mada sam traganje uporno nastavio sve do danas. Sredinom popodneva u ao sam u jedan region polomljenog drvea; tu sam s vremena na vreme prolazio pore d le eva u raznim stupnjevima raspadanja. U poetku sam poku avao da kradem sa njih ka o to sam ukrao stvari sa Milesa-Jonasa, ali drugi su to pre mene uinili, a videlo se i da su tokom prethodnih noi dolazili glodari feneksi sa svojim o trim zubiima da kradu meso. Ne to kasnije, dok su moje energije ve poinjale da popu taju, zastao sam kod d imee olupine jednih praznih zapre nih vagon-kola za snabdevanje. Zapre ne zveri su le a le na drumu, a izmeu njih, licem u pra ini, voza; inilo se da te dve ivotinje nisu dug

o mrtve, pa mi pade na um da ne bi lo e bilo da iseem iz njihovih slabina mesa koli ko mogu i odnesem ga na neko izdvojeno mesto gde bih mogao nalo iti vatricu. Taman to zabih vrh maa u bok jedne ivotinje, zauh topot kopita i, pretpostavljajui da je t o destrijer nekog oficira, sklonih se ukraj druma da ga pustim da proe. Bio je to, meutim, jedan mali, debeli ova, energinog izgleda, na visokoj, z lostavljanoj jahaoj zveri. Potegao je uzde kad me je video, ali ne to u njegovom iz razu lica kazalo mi je da nee biti potrebe ni da se borim ni da be im. (Da je do lo d o tog izbora, ja bih se borio. Njegov destrijer mu ne bi bio od velike koristi m eu prekraenim i oborenim stablima; imao je prsni oklop i lem sa bronzanim obruima, a li mislim da sam, ipak, mogao da ga pobedim.) "Ko si ti?" povika on. Kad mu rekoh, on nastavi: "Severijan iz Nesusa, j e l'? Znai da si civilizovan, ili polucivilizovan, ali izgleda kao da nisi dobro j eo u poslednje vreme." "Naprotiv", rekoh ja. "U poslednje vreme sam jeo vi e nego to je moj obiaj." Nisam eleo da me smatra slabim. "Ali bi ti dobro do lo jo - ta krv na tvom mau nije ascijanska. Jesi li skja voni? Vanrednjak?" "Moj ivot je bio prilino izvan reda u poslednje vreme, to je sigurno." "Ali nisi vezan ni za jednu formaciju?" Uznemirujue spretno je iskoio iz s edla, uzde je bacio na zemlju i pri ao mi sna nim koracima. Bio je malo krivonog i i mao je jedno od onih lica koja kao da su vajana od gline, a onda pritisnuta sa g ornje i sa donje strane pre peenja, tako da su i elo i vilica plitki a iroki, oi pro rezi, a usta takoe iroka. Ipak, odmah mi se dopao, zbog poletnosti i zbog toga to s e tako malo trudio da sakrije nepo tenje. Rekoh: "Nisam ja vezan ni za koga i ni za ta - osim za uspomene." "Ahhh!" Uzdahnuo je i na trenutak prevrnuo oima nagore. "Znam - znam. Svi smo mi imali svoje te koe, nema ko nije. ta je bilo, ena ili zakon?" Ja do tada nisam sagledavao svoje nevolje u toj svetlosti, ali, razmisli v i jedan trenutak, priznadoh da je malice u pitanju bilo i jedno i drugo. "E, pa, stigao si na pravo mesto i kod pravog oveka. Kako bi ti se svialo dobro jelo veeras i cela gomila novih prijatelja, a sutra jo i puna aka orioka? Zvui fino? Fino!" Vratio se do svoje jahae ivotinje, enke; njegova ruka je poletela napred, h itro kao ruka maevaoca, da doepa uzde pre nego to bi ona mogla uzmai. Kad je opet im ao uzde u rukama, uskoio je u sedlo istom onom hitrinom kojom je i iskoio. "A sad se penji iza mene", doviknu mi. "Nije daleko, a ona e lako poneti dvojicu." Uinih kako mi je rekao, mada saam se oko penjanja u sedlo pomuio znatno vi e nego on zato to nije bilo uzengije u koju bih mogao staviti nogu. Istog trena ka d sam se na ao na njenim leima, destrijerka je zmijskom hitrinom poku ala da me ujede za nogu; ali je njen gospodar, koji je taj manevar oigledno primetio, raspali po glavi mesinganom jabukom na kraju dr ke no a tako krvniki da se ivotinja zatetura i u malo ne pade. "Ne obraaj pa nju", ree on. Kratkoa njegovog vrata nije mu dozvoljavala da po gleda nazad preko ramena, zato je govorio iz leve strane usta da bi bilo jasno d a govori meni. "Ona je fina ivotinja i odva an borac i samo hoe da se obezbedi da sh vati njenu vrednost. To ti je, zna , kao neki obred pristupanja. Zna ta je inicijacij a?" Rekoh mu da smatram da mi je taj pojam dobro znan. "Za svaku stvar kojoj vredi pripadati postoji neki obred upuivanja, videe d a je tako - ja sam to svojim iskustvom saznao. A jo nisam video nijedan takav obr ed kroz koji jedan odva an momak ne bi mogao proi i posle mu se smejati." Posle tog ohrabrenja sjurio je svoje ogromne mamuze destrijerki u bokove kao da namerava da joj tog trenutka prospe celu utrobu i mi poletesmo drumom, p ovlaei kovitlace pra ine za sobom. Jo od dana kad sam izjahao na Vodalusovom juri nom destrijeru iz Saltusa, p retpostavljao sam, u svome neznanju, da se sve jahae zveri mogu podeliti u dve gr upe: jedna grupa bi bile one sa finim poreklom, brze, a druga one sa hladnom krv lju, spore. One bolje, mi ljah ja, tre graciozno i lako, maltene kao maka; a one lo ij e se vuku tako tromo da je maltene svejedno kojim nainom to obavljaju. Jedan od T

eklinih tutora koristio je izreku da su svi dvovrednosni sistemi la ni; na ovom ja hanju otkrio sam novo po tovanje prema njemu. Destrijerka moga dobroinitelja pripad ala je onoj treoj klasi (koja je, kako sam kasnije otkrio, prilino brojna) u koju spadaju ivotinje koje su br e od ptica, ali tre kao da gvozdenim no urdama treskaju po drumu od kamena. Mu karci imaju nebrojeno mnogo prednosti u odnosu na ene, pa im j e iz tog razloga opravdano pripala du nost da budu za titnici ena, ali, ipak, ene se m ogu pohvaliti jednom velikom predno u u odnosu na mu karce: nikad nijedna ena nije do iv ela da njeni organi za razmno avanje budu zgnjeeni izmeu njene sopstvene karlice i k o atih lea jedne od ovih galopirajuih be tija. Meni se to desilo nekih dvadeset ili tri deset puta pre nego to je ova be tija zauzdana i zato kad sam konano skliznuo sa nje nih sapi i skoio ustranu da izmaknem njenom ritanju, nisam bio osobito dobro rasp olo en. Bili smo se zaustavili na jednoj od onih malih, izgubljenih poljana koje ovek mo e ponekad nai meu brdima; bio je to prostor manje-vi e ravan, nekih stotinak k oraka u preniku. U sredi tu je bio podignut ator veliki kao seoska kua, a na njemu je lepr ala jedna izbledela zastava, crna i zelena. Nekoliko desetina jahaih ivotinja, nogu sputanih, paslo je gde je koja htela po polju, a isti toliki broj dronjavi h ljudi, u dru tvu nekoliko neoe ljanih ena, dokoliio je unaokolo, istei oklope, spavaju ili kockajui se. "Gle'j 'vamo!" povika moj dobrotvor. "Evo novi regrut!" Meni saop ti: "Sev erijane od Nesusa, ti stoji u prisustvu Osamnaeste bacele kontrarije iregularaca, a svako od nas je borac bez straha ako se mo e bar jedna parica zaraditi." Dronjavi mu karci i ene ustajali SU i poinjali polako da plove ka nama; na l icima mnogih bilo je neskriveno cerenje. Vodio ih je jedan visoki, vrlo mr avi ova. "Sadruzi, dajem vam Severijana od Nesusa! Severijane", nastavi moj dobroinitelj, "ja sam tvoj kondotjer. Zovi me Gv azaht. Ovaj tap za pecanje ovde, vi i ak i od tebe, moj je zamenik Erblon. Ostali e s e predstaviti sami, siguran sam. Erblone, hou da porazgovaram s tobom. Sutra e bit i patrola." Dohvatio je tog visokog za mi icu i poveo ga pod ator, ostavljajui me sa gomilom vojnika koji su me do tada ve okru ili. Jedan od najkrupnijih, tip nalik na medveda, visok maltene koliko ja, a gotovo dvostruko te i, pokaza pokretom ka mom mau. "Pa zar nema kaniju za to tu? Aj' da ga vidimo." Predao sam falion bez raspravljanja; bio sam siguran da ta god se desilo, ovo nee biti prilika za ubijanje. "Znai, jaha si, a?" "Ne", rekoh ja. "Jahao sam pomalo, ali ne smatram sebe strunjakom za to." "Ali zna kako se izlazi nakraj sa njima?" "Bolje znam sa mu karcima i enama." Na ovo se svi nasmeja e, a krupni ova ree: "E to je ba fino, jer se verovatno nee mnogo najahati, ali e ti dobro razumevanje ena - i destrijera - pomoi." Jo dok je to govorio, zauo sam bat kopita. Dvojica su dovodila jednog dest rijera- arca; bila je to mi iava ivotinja, uspanienih oiju. Njegove uzde bile su podelje ne na dva dela i produ ene, zahvaljujui emu su oni mogli da stoje jedan levo, a drug i desno od destrijera, i to na odstojanju od po tri koraka. Jedna drolja sa koso m lisije boje i nasmejanim licem sedela je u sedlu lako, a umesto uzdi dr ala je u svakoj ruci po jedan jahaki bi. Vojnici i njihove ene poe e da kliu i pljeskaju, a na t aj zvuk arac se prope kao uskovitlani vetar i poe mlatarati prednjim nogama po vaz duhu, pokazujui na svakoj prednjoj nozi po tri ro nata izra taja za koja mi ka emo da s u "kopita", iako su to zapravo kand e podesne gotovo isto toliko za bitku koliko i za hvatanje za tlo. Pokreti su mu bili br i od mog pogleda. Onaj krupni me pljesnu akom po ramenu. "Nije ovo najbolji destrijer koga sam ikad imao, al' valja, lino sam ga uve bao. Ova dvojica su Mesrop i Laktan i oni e ti dati te uzde, a ti samo treba da se popne na njega. Ako to uspe , a da Dariju ne obori , tvoja je dok vas ne sustignemo." Pojaanim glasom on nastavi: "E, aj - pu t aj ga!" Oekivao sam da e mi njih dvojica dati uzde. Ali oni su ih samo bacili ka m om licu, a ja sam zamahnuo rukama da dohvatim obe i proma io ih. Neko podbode areno g destrijera odastrag, a krupni ovek zazvi da na neki poseban, prodoran nain. Taj are ni at bio je izve ban da se bori; njegovi dugaki zubi nisu bili pojaani metalom, ali su zato bili ostavljeni u svom prirodnom obliku, pa su mu virili iz eljusti kao

no evi. Izbegao sam udarac jedne sevajue prednje noge i poku ao da ga zgrabim za ular ; udarac jednog od ta dva bia dohvati me posred lica, a nalet ata me obori na zem lju. Mora biti da su ga vojnici naterali da ustukne, inae bi me izgazio. Mo da s u mi - ne mogu biti siguran - pomogli i da ustanem. Grlo mi je bilo puno pra ine, a sa ela mi je u oi curila krv. Krenuo sam opet na njega, kru ei udesno da bih mu izbegao kopita, ali on se okretao br e nego ja, a cura zvana Darija prasnula je sa oba bia ispred mog lica d a me sprei. Vi e iz gneva nego zbog ma kakvog plana, dograbio sam jedan bi. Ko na oma n a kraju dr ke bia bila je navuena oko jednog njenog zglavka; cimnuo sam, pa za biem p olete i Darija i srui se meni u naruje. Ugrizla me je za uvo, ali ja sam je dohvat io za vrat sa zadnje strane, obrnuo, zario prste u jednu polovinu njene vrste str a njice i podigao je u vazduh. Njene razritane noge kao da su upla ile ata. Nastupao sam ka njemu, on je uzmicao unatra ke kroz gomilu sve dok ga jedan od njegovih mui telja nije podbadanjem opet naterao napred, a tada sam nagazio na njegove uzde. Posle toga je bilo lako. Bacio sam tu ensku, doepao ga za ular, zavrnuo mu glavu na jednu stranu i ritanjem mu izmakao obe prednje noge ispod njega u stra nu; nas su uili da tako smirujemo neposlu ne klijente. Sa prodornom, ivotinjskom cik om pao je kao klada. Na ao sam se u sedlu pre nego to je uspeo da se ponovo osovi n a noge, a onda sam, iz sedla, poeo da ga ibam po bokovima; nagnao sam ga munjevito kroz gomilu, onda ga okrenuo i jurnuo na njih ponovo. Celog ivota sam slu ao prie o uzbudljivosti te vrste borbe, a da je nikad ni sam iskusio. Sad naoh da je sve bilo istinito, i vi e nego istinito. Vojnici i njih ova enskadija be ali su kud koji, dernjajui se, poneko je ak zamahao maem. Vi e uspeha b i imali da su tako pretili oluji - prejahao sam u jednom naletu preko pet- est tak vih. Darija je be ala tako brzo, da joj se crvena kosa vijorila kao zastava; ali n ikakve ljudske noge nisu mogle izmai tom atu. Sevnuli smo pokraj Darije, ja sam j e zgrabio za tu plamenu zastavu i bacio preko prednjeg dela sedla ispred mene. Krivudavom stazom siosmo do jedne mrane jaruge, a iz nje u sledeu. Ispred n as su be ali jeleni; u tri skoka prestigli smo jednog jelena somotne ko e i odgurnul i ga u stranu da nam ne bude na putu. Dok sam bio liktor Traksa, uo sam da eklekt ici esto ja u za lovinom, a zatim skau sa atova i ubadaju lovinu no em. Sad sam u te p rie poverovao - ovom jelenu sam mogao kuhinjskim no em prerezati grlo. Ostavili smo jelena iza sebe, izbili na vrh jednog novog brega i sjurili se u neku tihu, umovitu dolinu. Kad se arac istrao, pustio sam ga da sam tra i put m eu drveem; tako velika stabla nisam bio video jo od odlaska iz Saltusa. Kad je zast ao da bi pasao proreenu, ne nu travu koja je rasla izmeu korenja, odluio sam i ja da stanemo; bacio sam uzde na zemlju kao to sam video da je Gvazaht uinio, a zatim sa m sjahao i pomogao crvenokosoj da sie. "Hvala", ree ona. "Uspeo si. Nisam mislila da e moi." "Inae ne bi ni pristala na ovo? Pretpostavljao sam da su te naterali." "Ne bih te onako posekla biem. Sad e ti hteti da mi vrati , a? Uzdama, pretpo stavljam." "Odakle ti ta pomisao?" Umoran, sedoh. U travi su rasli uti cvetovi, nije dan vei od kapljice vode; uzbrah nekoliko i naoh da miri u na alojevo drvo, zvano i kalambak. "Izgleda kao takav tip. Osim toga, nosio si me tako da sam bila zadnjicom nagore, a ljudi koji to ine uvek ele da me po njoj lupaju." "To sad prvi put ujem. Zanimljiva misao." "Imam ja mnogo njih - takvih." Hitro i graciozno je sela pored mene i st avila mi aku na koleno. "uj, ono je bio samo obred primanja, ni ta vi e. Mi se u tome reamo, bio je do ao red na mene, oekivalo se od mene da te tresnem. To je sad gotovo ." "Razumem." "Znai, nee me tui? Divno. Mo emo se ovde dobro provesti, zaista. ta god hoe iko god hoe , a nazad ne idemo dok ne bude vreme za jelo." "Nisam rekao da te neu tui." Njeno lice, do tada optoeno usiljenim osmesima, pade, a pogled joj se upr avi u zemlju. Nagovestih joj da bi mogla i be ati.

"Onda bi tebi bilo zabavnije, a tukao bi me jo vi e pre nego to bismo bili g otovi." Dok je to govorila, aka joj se uvlaila u moje krilo. "Zgodan si po izgledu , zna . I tako visok." I dalje sedei, sagnula se napred, zagnjurila mi lice u krilo i dala mi jedan bridei poljubac, da bi se potom odmah ispravila. "Moglo bi fino da bude. Zaista bi moglo." "Ili bi mogla da se ubije . Ima no ?" Tokom jednog trena njene usne su bile skupljene u savr eni mali krug. "Ti si lud, je li tako? Pa trebalo je da znam." Ona skoi na noge. Dohvatio sam je za jedan skoni zglob i ona se opru i celom du inom po mekom um skom tlu. Ko ulja joj je bila satrunula od dugog no enja - spala je posle prvog pote zanja. "Rekla si da nee be ati." Pogledala me je krupnim oima preko ramena. Rekoh: "Ti nema nikakvu mo nada mnom - ni ti ni oni. Ne bojim se ni bola n i smrti. Postoji samo jedna iva ena koju elim, a mu karca ne elim nijednog osim sebe." 20. PATROLA Dr ali smo perimetar koji je imao samo dve stotine koraka u preniku. Na i nep rijatelji su, velikom veinom, imali samo no eve i sekire - podseali su, tim sekirama i svojom dronjavom odeom, na one dobrovoljce koje je Vodalus potukao u na em nekro polisu, u emu sam mu pomogao - ali bilo ih je na stotine, a pristizali su i novi. Na a eta je jo pre zore bila osedlala atove i krenula iz logora. Senke su jo bile dugake, negde na pokretnome frontu, kad jedan izvia pokaza Gvazahtu duboke tra gove koje je ostavila neka koija kreui se ka severu. Sledee tri smene vremena i li smo tim tragom. Ascijanski napadai koji su koiju zaustavili borili su se dobro, skrenuli s u na jug da nas iznenade, pa na zapad, pa opet na sever, kao zmija kad se uvija; ali za sobom su svaki put ostavili trag sainjen od le eva, jer su bili uhvaeni izmeu na e vatre i vatre stra ara koji su ih gaali iznutra, kroz otvore na stranama koije. Tek pred kraj kad Ascijani vi e nisu mogli da be e, postali smo svesni da su prisutn i i drugi lovci. Do podne opkoli e tu malu dolinu. Blistave eline koije, sa svojim mrtvim i um iruim zarobljenicima, stajale su zaglibljene do osovina. Ispred njih su uali na i asc ijanski zarobljenici; uvali su ih na i ranjenici. Oficir Ascijanaca je znao na jezik , pa mu je pre jedne smene vremena Gvazaht naredio da koiju izvuku iz gliba, a ka d to nisu uspeli, streljao je nekoliko njih. Preostalo ih je jo oko trideset; bil i su gotovo goli, mlitavi, praznih oiju. Njihovo naoru anje bilo je natrpano na gom ilu daleko odatle, blizu na ih vezanih atova. Sad je Gvazaht obilazio boji te i ja videh da je zastao kod jednog panja i za koga je le ao, u zaklonu, na vojnik meni najbli i. Jedna protivnika ena-vojnik izvir i iza nekakvog bunia, na znatnoj udaljenosti uz kosinu. Pogodih je udarom munje iz mog kontusa; ona, nesvesno, odskoi u vazduh, a zatim se zgri kao pauk kad ga bace u ar logorske vatre. Ispod crvene marame-bandane koja joj beja e omotana oko glave bila je bledog lica i iznenada razumeh da su je naterali da izviri - da su iza tog bunia bili neki drugi, kojima se ona nije dopadala, ili bar nisu smatrali da o na ima ikakvu vrednost, pa su je prinudili da izviri. Opalio sam ponovo i presek ao to zeleno rastinje munjom, stvarajui oblai kiselog dima koji zaplovi ka meni kao njen duh. "Nemoj traiti te naboje", ree Gvazaht uz moj lakat. On se bio bacio na tle pored mene, i to, rekao bih, vi e iz navike nego iz straha. Zapitah hoe li naboji biti istro eni pre pada noi ako ispaljujem po est puta u svakoj smeni vremena. Slegnuo je ramenima, a onda odmahnuo glavim. "Tom brzinom sam pucao iz ove stvari, bar koliko mogu po kretanju Sunca oceniti. A kad doe no..." Pogledao sam ga, a on je samo mogao da slegne ramenima jo jednom. "A kad doe no", nastavih, "neemo moi da ih vidimo dok se ne primaknu na samo nekoliko koraka. Pucaemo manje-vi e nasumino i ubiemo ih nekoliko desetina, onda emo

izvui maeve i staemo lea uz lea, a oni e nas pobiti." "Pomo e stii pre toga", ree on, pa, videi da mu ne verujem, pljunu. "Kamo sree da nikad nisam pogledao trag te prokletinje. Kamo sree da nikad nisam za nju uo." Bio je red na mene da slegnem ramenima. "Vrati je Ascijancima, pa emo se probiti napolje." "Metalni novac je unutra, kad ti ka em! Zlato kojim treba da budu isplaene na e trupe. Koije su toliko te ke da ne mo e biti ni ta drugo." "Mora biti da je oklop poprilino te ak." "Nije ba . Viao sam ja ve takve koije, to je zlato iz Nesusa ili iz Kue Apsolu ta. Ali ta stvorenja unutra - ko je ikad video takva?" "Video sam ja." Gvazaht se netremice zagledao u mene. "Kad sam prolazio kroz kapiju Sa alnicu u Zidu Nesusa. To su ljudi-zveri, sazdani pomou istih onih izgubljenih ve tina zahvaljujui kojima su na i destrijeri br i nego drumske ma ine iz starih vremena." Poku ao sam da se prisetim ta mi je jo Jonas k azao o njima, pa sam zavr io prilino slabo reima: "Njih autarh koristi za du nosti koj e su odve mukotrpne za ljudska bia, ili koje su takve da se ne mogu ljudima poveri ti." "To bi, valjda, moglo biti prava stvar. Kako bi oni mogli ukrasti pare? Kud bi po li? uj, posmatrao sam te." "To znam", rekoh. "Osetio sam." "Velim, posmatrao sam te. Naroito od kada si naterao onog tvog arca da nap adne oveka koji ga je uve bavao. Ovde gore, u Orithiji, mi viamo mnoge sna ne ljude i mnoge hrabre - naje e ih viamo kad prekoraujemo njihova tela. Vidimo i mno tvo pametnjak ovia, ali od dvadeset takvih devetnaest su previ e pametni da bi bili od koristi ik ome, pa i sebi. Ono to vredi jesu mu karci, a ponekad i ene, koji imaju jednu odreenu vrstu moi, naime mo da navedu druge ljude da ine ono to oni ka u. Neu da se hvali em, a i ja je imam. Ima je i ti." "To nije bilo preterano oigledno u mom dosada njem ivotu." "Ponekad se to tek u ratu ispolji. To je jedna od dobrih strana rata, a po to rat nema mnogo dobrih strana, visoko cenimo one koje ima. Severijane, hou da sie do koije i pregovara sa tim ljudo ivotinjama. Ka e da zna ne to o njima. Navedi ih iu i da nam pomognu u borbi. Ipak smo, na kraju krajeva, na istoj strani." Klimnuo sam glavom. "A ako ih navedem da otvore koiju, pare mo emo podeliti izmeu sebe. Mogue je da e se bar neko od nas izvui." Gvazaht zgaeno odmahnu glavom. " ta ti rekoh maloas o onima koji su previ e pa metni? Da si stvarno pametan, ne bi to prenebregao. Ne, nego im reci da je va an s vaki borac, pa ak i ako ih ima samo trojica ili etvorica. Osim toga, postoji neka, makar i mala mogunost da e ovi prokleti pljaka i pobei kad ih vide. Daj mi tvoj kontu s, dr au tvoj polo aj dok se ne vrati ." Dadoh mu svoje oru je. "A ko su, uop te, ovi to nas napadaju?" "Ovi? Pratioci logora. Krmari, kurve - i enske i mu ke. Dezerteri. S vremena na vreme autarh ili neko od njegovih generala ih pohvata i otera na posao, ali oni ubrzo klisnu. Klisnuti - u tome su jedino ve ti. Ma, treba to sve pobiti." "Imam tvoje ovla enje da pregovaram sa na im zarobljenicima u koiji? Podr ae me?" "Pa nisu nam to zarobljenici - hmm, dobro, valjda i jesu. Reci im ovo to sam ja rekao i postigni najbolju pogodbu koju bude mogao. Podr au te." Gledao sam ga jedan trenutak, nastojei da ocenim da li to misli ozbiljno. Kao i toliki drugi sredoveni ljudi, ve je nosio na licu onog starca koji e od njeg a postati, starca kivnog, sklonog psovanju, starca koji je ve poinjao da mrmlja pr imedbe i albe koje e izgovarati kad mu doe poslednji okr aj. "Ima moju re. Ajd'." "Va i." Ustao sam. Ta oklopna kola su liila na one koije kojima su va ni klije nti dovo eni u na u kulu u Citadeli. Prozori kola bili su uzani i prepreeni re etkama, a zadnji tokovi visoki kao ovek. Glatki elini bokovi nagove tavali su primenu onih izg ubljenih ve tina koje sam Gvazahtu pomenuo; tavi e, znao sam da ljudi- ivotinje, unutra , imaju bolje oru je nego mi. Pru io sam ruke da bih pokazao da sam nenaoru an, zatim sam hodao najvr e to sam mogao prema njima, sve dok se na jednoj prozorskoj re etki nij e pokazalo neije lice. Kad ovek slu a o takvim spodobama, zami lja ne to postojano, ne to na pola puta i

zmeu zveri i oveka; ali kad ih stvarno vidi - kao to sam ja sad video ovog oveka- ivot inju i kao to sam video ovekomajmune u rudniku blizu Saltusa - utisak uop te nije ta kav. Najbolje poreenje koje mogu napraviti jeste ono sa treperenjem li a srebrne bre ze na vetru. U jednom trenutku ona izgleda kao obino drvo, a u sledeem, kad se poj ave donje strane listova, izgleda kao neka natprirodna tvorevina. Tako je bilo s a ovim ljudo ivotinjama. U prvi mah sam pomislio da kroz ipke u mene pilji buldog; onda se uinilo da je ipak ovek, uzvi eno ru an, mrka lica i ilibarnih oiju. Digao sam ak do re etke da mu dam svoj miris; pomi ljao sam na Triskelea. " ta hoe ?" Glas mu je bio grub, ali ne neugodan. "Hou da spasem va e ivote", rekoh. Pogre ka je bila to rei i im su te rei izlete e iz mojih usta, znao sam da je pogre ka. "Mi svoju ast hoemo da spasavamo." Klimnuo sam glavom. "ast je vi i ivot." "Ako nam mo e rei kako da spasemo svoju ast, govori. Slu aemo. Ali ono to nam je povereno, predati neemo nikada." "To ste vi ve predali", rekoh ja. Vetar je zamro, a buldog se tog istog trenutka vratio, uz sev zuba i pla men u oima. "Vi niste stavljeni u tu koiju da uvate zlato od Ascijanaca, nego da ga uva te od onih pripadnika na eg sopstvenog Komonvelta koji bi ga rado ukrali samo da m ogu. Ovi Ascijanici su potueni - pogledajte ih. Mi smo autarhova odana ljudska bia . Oni od kojih vi treba da uvate koiju uskoro e nas savladati." "Morae da ubiju i mene i moje sadruge pre nego to ugrabe zlato."

Znai, stvarno je bilo zlato. Rekoh: "Uradie oni to. Iziite i pomognite nam u borbi, dok jo ima izgleda za pobedu." Oklevao je, a ja vi e nisam bio siguran da je bilo sasvim pogre no otpoeti ra zgovor pominjanjem spasavanja njegovog ivota. "Ne", ree on. "Ne mo emo. Ono to govori mo e biti razum, to ne znam. Na zakon nije zakon razuma. Na zakon je ast i poslu nost. Ostajemo." "Ali znate da mi nismo va i neprijatelji?" "Ko god hoe da uzme ono to uvamo, taj nam je neprijatelj." "Pa i mi to isto uvamo. Ako oni tamo, koji se vucaraju za vojnim logorima , i oni dezerteri dou u doma aj va eg oru ja, hoete li pucati na njih?" "Hoemo, naravno." Pri ao sam obeshrabrenoj grupi Ascijanaca i zatra io da razgovaram sa njihov im zapovednikom. ovek koji je ustao bio je samo malice vi eg rasta od ostalih; umnos t na njegovom licu bila je od one vrste koja se ponekad vidi na licima lukavih l udaka. Rekoh mu da me je Gvazaht poslao da umesto njega pregovaram zato to sam est o razgovarao sa ascijanskim zarobljenicima, pa poznajem njihove obiaje. Ovo su, k ao to sam i nameravao, ula i trojica na ih ranjenika-stra ara, koji su videli da Gvaza ht zauzima moj polo aj u perimetru odbrane. "Pozdrav u ime Sedamnaestolane grupe", ree Ascijanac. "U ime Sedamnaestolane grupe." On kao da se veoma iznenadio zbog ovoga, ali klimnuo je glavom. "Nas su opkolili neodani podanici na eg autarha koji su prema tome neprija telji i autarha i Sedamnaestoro. Na komandant Gvazaht smislio je plan da ostanemo svi i ivi i slobodni." "Sluge Sedamnaestolane grupe ne smeju biti potro ene bez svrhe." "Ba tako. Evo plana. Upregnuemo izvestan broj na ih destrijera da povuku koij u - koliko god je potrebno da se izglavi. Ti i tvoji ljudi morate takoe raditi na njenom oslobaanju iz gliba. Kad koija bude slobodna, vratiemo vam va e oru je i pomoi e o vam da se borbom probijete iz ovog kordona. I va i i na i vojnici krenue na sever, a vi mo ete zadr ati i koiju i pare u njoj i odvesti to svojim pretpostavljenima, ba k ao to ste se i nadali kad ste je uhvatili." "Svetlost Ispravne misli probija se u svaku tamu." "Ne, mi nismo pre li na stranu Sedamnaestolane grupe. No, vi nam morate, za uzvrat, pomoi. Kao prvo, da i upamo koiju iz blata. Kao drugo, da se probijemo napolj e. Kao tree, da nam date pratnju koja e nas provesti natrag kroz va u vojsku i vrati ti do na ih linija."

Ascijanski oficir baci pogled ka sjajnim kolima. "Nijedan neuspeh nije t rajan neuspeh. Ali za neizbe ni uspeh mogu biti potrebni novi planovi i vea snaga." "Znai, odobrava moj novi plan?" Do tog trenutka nisam bio svestan da se zn ojim, ali sada mi znoj pocuri u oi i poe ih peckati. Obrisah elo rubom ogrtaa, ba kao to je majstor Gerlous imao obiaj da ini. Ascijanski oficir klimnu glavom. "Izuavanjem Pravomisli bie pre ili kasnij e otkrivena staza ka uspehu." "Da", rekoh. "Va i, prouio sam je. Neka se iza na ih napora nau na i napori." Kad sam se vratio do koije, onaj isti ljudozver koga sam ve video pojavio se na prozoru, ali ovog puta ne sa onolikim neprijateljskim dr anjem. Ja rekoh: "A scijanci su se saglasili da jo jednom poku aju da poguraju ovo. Moraemo da vas rasto varimo." "To je nemogue." "Ako ne rastovarimo, zlato e biti izgubljeno sa Suncem. Ne tra im od vas da odustanete od njegovog uvanja - nego samo da ga istovarite i dr ite stra u nad njim. Imaete svoje oru je, pa ako vam prie ijedno naoru ano ljudsko bie, mo ete ga ubiti. Ja u biti sa vama, nenaoru an. Mo ete ubiti i mene." Moralo se jo mnogo priati, ali na kraju su istovarili. Ubedio sam ranjenik e koji su dotle stra arili oko Ascijanaca da ostave svoje kontuse i upregnu osam n a ih destrijera u koiju, a Ascijanci su se rasporedili da vuku amove i guraju tokove . Onda su se vrata na boku elinih koija otvorila i ljudi- ivotinje su poeli iznositi m etalne sanduie; dvojica su radila, a onaj trei, sa kojim sam bio razgovarao, stra ari o je. Bili su vi eg rasta nego to sam oekivao, a od oru ja su imali fuzil-pu ke i kao do punu pi tolje za pojas zadenute - a to su bili prvi pi tolji koje sam video jo od kad su pred mojim oima hieroduli pucali iz pi tolja na Boldandersa da skrenu njegove j uri e u vrtu Kue Apsoluta. Kad su sve krinje iznete i kad su trojica ljudozveri stajala oko njih sa oru jem na gotovs, povikao sam. Ranjeni vojnici poeli su da ibaju sve destrijere u t oj novoj zaprezi, Ascijanci su poeli da se upinju tako da su im se oi iskolaile na napregnutim licima... i upravo kad smo svi pomislili da stvar nee uspeti, elina kol a se podigo e iz blata i otkotrlja e jo pola lanca daleko pre nego to ranjenici uspe e d a ih zaustave. Gvazaht polete - i tad je malo nedostajalo pa da budemo ubijeni i ja i on; ali ljudozveri su pokazali taman dovoljno razuma da ocene da je njegov o tranje sa perimetra ka nama, pri emu je mlatarao mojim kontusom, samo posledica uzbuenja, a ne deo neke opasne namere. Uzbudio se mnogo vi e kad je video kako oni vraaju kove ie sa zlatom u koiju i k ad je uo ta sam obeao Ascijancima. Podsetih ga da mi je odobrio da u njegovo ime pr egovaram. "Ja kad pregovaram", zamuca on, "to je zbog toga to elim da pobedim." Priznadoh da nemam njegovo vojno iskustvo, ali mu rekoh da sam ja na ao da se, u nekim prilikama, pobeivanje sastoji u tome da se ovek nekako ispetlja. "Svejedno, nadao sam se da e smisliti ne to bolje." Planinski vrhunci su se neumoljivo uzdizali, iako mi nismo bili svesni n jihovog kretanja, i ve su kao kand e poinjali da se pru aju ka donjoj ivici Sunca; pok azah prstom na tu stranu. Gvazaht se iznenada osmehnu. "Ma dobro, to su oni isti Ascijanci od koji h smo koiju ve jednom oteli." Pozvao je ascijanskog oficira k sebi i rekao mu da e na i konjanici predvod iti napad, a da njegovi vojnici mogu da idu pe ice za koijom. Ascijanac je pristao, ali kad su se njegovi vojnici ponovo naoru ali, poeo je zahtevati da est njih budu postavljeni na krov koije i da on lino bude u prednjem redu napada. Gvazaht je pri stao na ovo, ali sa zlovoljom koja je meni izgledala kao ista gluma. Odredismo da svakog od tih osam destrijera u novoj zaprezi poja e po jedan naoru ani vojnik; vid eh kako Gvazaht ustro razgovara sa njihovim barjaktarom. Ascijancu sam bio obeao da emo se kroz kordon dezertera probiti ka severu, ali pokaza se da je teren u tom pravcu nepodesan za elinu koiju, pa se na kraju sa glasismo da krenemo ka severoistoku. Ascijanska pe adija poe korakom koji se nije m nogo razlikovao od punog trka, pucajui pri kretanju. Koija poe za njima. Uzane, ist rajne munje iz pe adijskih kontusa ubadale su dronjavu rulju koja je sad poku avala da se sjuri ka kolima, a po njoj poe e, gromovitim udarima svoje silovite energije,

da tuku i ascijanske arkebuze sa krova. Ljudi- ivotinje su ispaljivali fuzile kro z prozore kola, ubijajui svakim plotunom po pet- est protivnika. Ostatak trupa (i ja sa njima) pojahao je za kolima; perimetar smo odr aval i samo dok se kola nisu izvukla iz obrua. Radi tednje dragocenih naboja, mnogi od nas su spustili kontuse kroz prstenove na sedlima, potegli maeve i pregazili razv uene grupice protivnika koje su ostale posle prolaska kola i Ascijanaca. Onda neprijatelji ostado e za nama, a mi iziosmo na istiji teren. Vojnici na zaprezi odmah poe e mamuzati destrijere, a Gvazaht, Erblon i ostali koji su jahali za kolima poisti e Ascijance sa krova, u oblaku grimiznog plamena i o trog smrdeeg di ma. Ascijanski pe aci se rastra e na sve strane i okrenu e se da pucaju. Smatrao sam da u toj borbi ne mogu uestvovati. Potegao sam uzde i zato sa m video - pre ma kog drugog, ini mi se - kako se prva anpilka obru ava, kao onaj ane o u Melitovoj prii, iz Suncem obojenih oblaka. Anpilke su izgledale lepo, nage, s a telima vitkih mladih ena; ali njihova krila duginih boja irila su se dalje nego krila najveih teratornisa, a svaka je imala po jedan pi tolj i u levoj i u desnoj r uci. Pozno te noi, kad smo bili opet u logoru i kad su ranjenici bili zbrinuti , zapitah Gvazahta da li bi opet postupio isto onako. Jedan trenutak je razmi ljao. "Ni od kuda ja nisam mogao znati da e te letee devojke da dou. Sad kad se gleda odavde, stvar je ba razumljiva - u tim kolima je sigurno bilo dovoljno para da se daju plate polovini neke vojske, pa prema tome oni ne bi oklevali da po alju elitne trupe u potragu. Ali pre nego to su doletele, da li bi se ti dosetio?" Odmahnuo sam glavom. "uj, Severijane, ne bi trebalo ovako da ti priam. Ali uinio si koliko si mo gao, a najbolja si pijavica koju sam ikad video. U svakom sluaju, dobro je ispalo na kraju, a? Video si kako je prijateljski nastrojena bila njihova serafkinja. Uostalom, ta je ona videla? Odva ne momke kako se trude da spasu koiju od Ascijanaca . Dobiemo slu benu pohvalu, ja bih rekao. I nagradu, mo e biti." Uzvratih: "Mogao si da poubija ljudozvere, a i Ascijance, kad se zlato na l o izvan kola. Nisi to uinio zato to bih sa njima poginuo i ja. Mislim da zaslu uje sl u benu pohvalu. Bar od mene." Protrljao je svoje opu teno lice obema akama. "Ma dobro, i ovako sam podjed nako zadovoljan. Propala bi nam Osamnaesta; jo jedna smena vremena i mi bismo se poeli meusobno ubijati zbog tih para." 21. ZAUZIMANJE POLO AJA ZA BITKU Pre bitke bilo je jo patrola, a bilo je i sluajeva da provedemo po itav dan besposliei. Mnogo puta nismo videli ni jednog jedinog Ascijanca, ili smo viali sam o njihove le eve. Od nas se oekivalo da hapsimo dezertere i da teramo iz tog kraja raznorazne putujue prodavce i lupe e koji se goje zahvaljujui prisustvu vojske; ali kad god nam se uinilo da su to onakvi ljudi kao ona gomila koja je bila opkolila e lina kola, ubijali smo ih, bez ikakvog formalnog pogubljenja, prosto paljbom iz s edla. Mesec je ve bio gotovo pun i visio je na nebu kao zelena jabuka. Iskusni ratnici su mi priali da najgore bitke uvek budu kad je mesec pun ili gotovo pun, jer on, navodno, izaziva ludilo. Ja bih rekao da to tako ide zato to meseev obilni ji sjaj omoguava generalima da dovuku pojaanja tokom noi. Na dan bitke njakanje trube diglo nas je iz ebadi u zoru. Pojahali smo u neravnoj dvojnoj koloni kroz izmaglicu; Gvazaht je jahao na elu, a za njim Erblon , koji je nosio na u zastavu. Pretpostavljao sam da e ene ostati u logoru - veina je ostajala kad smo i li u patrole - ali vi e od polovine njih potego e kontuse i pojaha e sa nama. One koje su imale lemove, primetih, uvile su kosu nagore i pokrile je lem om; mnoge su obukle prsne oklope koji su im uravnili i sakrili grudi. Ovo pomenu h Mesropu, koji je jahao uz mene. "Moglo bi da bude problema oko plaanja", ree on. "Brojae nas neko o trook, a u ugovorima se obino tra e mu karci." "Gvazaht je rekao da e danas biti jo para", podsetih ga.

Proistio je grlo i pljunuo, a ta bela sluz je nestala u lepljivom vazduhu kao da ju je sam Urt progutao. "Nee oni da plate dok bitka ne bude gotova. Nikad to ne uine." Gvazaht je viknuo i dao znak rukom; Erblon je mahnuo na om zastavom i mi k renusmo galopom, pri emu su kopita zatutnjala kao stotinu prigu enih bubnjeva. Reko h: "To oni sigurno da ne bi platili za one koji poginu." "Plate trostruko - to se borio, to je poginuo i pare za otpust iz vojne sl u be." "Ili to se borila, pretpostavljam." Mesrop opet pljunu. Jahali smo neko vreme, onda zastali na jednoj taki koja se ni po emu prime tnom nije razlikovala od ma koje druge. Kad je u koloni zavladala ti ina, zauo sam neko brujanje ili mrmljanje u bregovima oko nas. Vojska dotad rasporeena razreeno (nesumnjivo iz sanitarnih razloga i da se ascijanskoj artiljeriji ne bi pru ila zg usnuta meta) poinjala je da se okuplja u celinu, ba kao to su se svojevremeno estice pra ine u kamenom gradu okupile i sainile tela o ivelih plesaa. To nije pro lo neprimeeno. Ba kao to su nas nekad ptice grabljivice pratile p re nego to smo stigli do kamenog grada, tako su nas sad poeli pratiti petokraki le tei predmeti; oni su se, poput tokova, okretali iznad oblaka koji su se u ravnoj c rvenoj svetlosti zore mutili i topili. Dok su bile na velikoj visini, te petokra ke su izgledale samo sive; ali dok smo ih gledali, spu tale su se ka nama i ja vid eh da imaju neku nijansu za koju nikakvo ime nemam, ali koja je u odnosu na bezb ojnost isto to i zlatna boja u odnosu na utu, ili srebrna u odnosu na belu. Vazduh je jeao od nihovog obrtanja. Jedna druga petokraka, koju nismo do tada primetili, iskoi nad na u stazu, letei tik iznad vrhova drvea. Svaki krak je bio dugaak kao kula i imao na sebi mno tv o okruglih i etvrtastih prozora. Iako je petokraka le ala pljo timice na vazduhu, inil o se da koraa kroz prostor. Vetar od njenog prolaska zahujao je oko nas kao da hoe da poru i drvee. Moj areni destrijer je zanji tao i dao se u bekstvo, kao i mnogi dru gi destrijeri; mnogi su, u tom udnom vetru, i popadali. U roku od jednog otkucaja srca sve se to zavr ilo. Li e koje se oko nas zakov itlalo kao sneg poe padati na zemlju. Gvazaht povika, a Erblon dunu u trubu i raz maha se na om zastavom. Ja sam ovladao arcem, a zatim sam kasom jahao od jednog des trijera do drugog, hvatajui ih za nozdrve i dr ei ih tako dok njihovi jahai ne bi usp eli da ih smire. Na ovaj nain sam spasao i Dariju, za koju do tad nisam ni znao da je u ko loni. Izgledala je vrlo lepo i deaki, odevena kao vojnik, sa kontusom u ruci i sa po jednom vitom sabljom okaenom levo i desno od jabuke njenog sedla. Videi je, nis am se mogao uzdr ati od pomisli kako bi na njenom mestu izgledale druge ene koje sa m poznavao: Tea bi bila pozori na devica-ratnica, lepa i dramatina, ali su tinski sam o prilika prikljuena nekome ko ima glavnu ulogu; Tekla - sada deo mene - bila bi naoru ana bahanatkinja-mimalona i bila bi osvetoljubiva, mahala bi otrovanim oru jim a; Agija bi jahala neku riu destrijerku vitkih nogu, a na sebi bi imala prsni okl op izvajan da tano odgovara njenoj figuri, dok bi joj kosa, u koju bi bile uplete ne strune sa lukova, divlje lepr ala na vetru; Jolenta bi bila cvetna kraljica u o klopu iz koga bi str alo bezbroj klinastih trnova, njene velike dojke i mesnate bu tine izgledale bi neskladno pri svakom jahanju br em od hoda, sme kala bi se sanjivo u sedlu pri svakom zastajkivanju i poku avala da se nasloni unazad da bi se odmar ala; Dorkas bi bila vodena vila Najada koja samo privremeno ja e, izdignuta kao vo doskok koji seva na Suncu; Valerija bi bila, mo da, aristokratska Darija. Bio sam pretpostavio, kad sam video kako su se na i rasuli po okolnim polj ima, da e biti nemogue opet okupiti kolonu; ali u roku od nekoliko trenutaka posle prolaska pentadaktilskog vazduhohodaa iznad nas, opet smo bili svi na okupu. Odj urili smo odatle galopom i tako pre li otprilike jednu ligu, ili vi e - prete no, ini m i se, da bismo istro ili deo nervne energije na ih destrijera - a onda smo zastali k od jednog potoka i dopustili im da piju taman toliko vode da okvase usta, a da n e postanu tromi. Kad sam se izborio sa arcem, naterav i ga da uzmakne od obale, odj ahao sam do jedne istine odakle sam mogao osmatrati nebo. Uskoro je Gvazaht doter ao svog destrijera kasom i zapitao me aljivim tonom: "Tra i sledeeg?"

Klimnuo sam glavom i rekao mu da takve letelice nikad ranije nisam video . "Nisi ni mogao ako nisi bio blizu fronta. Nikad se oni ne bi vratili kad bi krenuli dalje na jug." "Ne bi ih zaustavili vojnici kao mi." Odjednom se uozbiljio, a njegove siu ne oi su, u mesu potamnelom od Sunca, p ostale samo dva proreza. "Ne bi. Ali odva ni momci mogu da zaustave njihove arka ke o drede. Topovi i vazdu ne galije to ne mogu."

arac se od nestrpljenja vrpoljio, udarajui kopitima po tlu. Rekoh: "Porekl om sam iz jednog dela Nesusa za koji ti najverovatnije nikad nisi uo, a koji se z ove Citadela. Tamo postoje topovi koji gledaju na itav taj kvart, ali ja ne znam da su ispaljivani ikada, osim o svetkovinama." Zurei i dalje u nebo, zamislio sam kovitlanje pentadaktila iznad Nesusa i hiljadu hitaca koji bi bili ispaljeni ne samo sa Kule Barbikane i sa Velikog dvora nego sa svih kula; pa se zapitah koji m oru jem bi pentadaktili uzvratili. "Idemo", ree Gvazaht. "Znam da bi ovek hteo da motri na njihov mogui novi d olazak, ali od toga nema nikakve koristi." Poterao sam destrijera za njim do potoka, gde je Erblon postrojavao kolo nu. "Nisu ak ni pucali na nas. Sigurno imaju topove u tim letelicama." "Mi smo ti prilino sitna riba." Bilo mi je jasno da Gvazaht eli da se vrat im u kolonu, ali da okleva da mi to otvoreno naredi. Oseao sam kako me strah poinje stezati kao kakva avet, najjae oko nogu, i k ako poinje da di e svoje hladne pipke u moju utrobu, dotiui mi i srce. Hteo sam da uti m, ali nisam mogao prestati da govorim. "A kad budemo na bojnom polju..." (Misli m da sam tada zami ljao to polje kao glatko poko eni travnjak na Sangvinarnom polju, gde sam se borio protiv Agilusa.) Gvazaht se nasmeja. "Kad mi uemo u bitku, na i artiljerci bi bili presreni k ad bi videli da su pentadaktili do li da jure nas." Pre nego to sam shvatio ta e uinit i, on udari arca pljo timice maem, tako da me ivotinja odnese kasom odatle. Strah je kao jedna od onih bolesti koje unaka uju lice otvorenim, cureim ra nama. ovek postepeno doe do toga da se vi e pla i da e rane biti viene nego to se pla i hovog uzroka; osea da je ne samo osramoen nego i zaprljan. Kad je arac usporio, zar io sam pete u njega i ukljuio se u kolonu na samom kraju, iza svih. Jo do maloas bio sam na domaku da zamenim Erblona; sad sam oboren na najni i status, i to ne odlukom Gvazahtovom, nego mojom sopstvenom. A ipak, kad sam pom agao da se razasuta kolona vojske okupi, ono od ega sam se upla io bilo je ve pro lo; prema tome, itava drama o mom unapreenju odigrana je tek po to se dogodio njen kraj u kome sam se osramotio. Bilo je to kao da vidi da su nekog mladog oveka koji je d okoliio u parku uboli no em i posle toga da ga gleda kako, nemajui pojma da je uboden , pravi poznanstvo sa pohotljivom suprugom njegovoga ubice, pa, po to je stekao uv erenje (pogre no) da je njen mu sada u nekom drugom delu grada, poinje da je grli, s ve dok ona, najzad, ne jaukne zato to je pritiska dr ka no a koja viri iz njegovih pr sa. Kad je kolona, cimnuv i se, krenula dalje, Darija se iz nje izdvojila i sae kala njen prolazak da bi se mogla zaustaviti pored mene. "Boji se", ree ona. To ni je bilo pitanje, bila je to izjava i ne prekor nego maltene lozinka, nalik na on e komine izreke koje sam nauio na Vodalusovom banketu. "Da. Ti e me sad podsetiti na ono moje prazno hvalisanje u umi. Mogu samo r ei da, kad sam ga izgovarao, nisam znao da je to. Jedan mudar ovek me je svojevrem eno poku ao nauiti da ak i kad neki klijent savlada neku ekskrucijaciju, tako da je mo e iskljuiti iz svog uma iako nastavlja da se gri i da vri ti, postoji mogunost da ga stavimo na muke na neki sasvim drugaiji nain i time da slomimo njegovu volju lako kao da je volja deteta. Ja sam nauio da to lepo objasnim kad on postavi pitanje, ali jo nikada do sada nisam to znanje primenio, kao to je trebalo, u sopstvenom iv otu. Ali ako sam ovde klijent ja, ko je muitelj?" "Mi se svi bojimo, neko manje, neko vi e", ree ona. Zato te je Gvazaht udal jio od sebe - aha, videla sam. To je uradio da ne bi zbog tvog straha poeo i on d a se jae pla i. Onda ne bi mogao da predvodi. Kad doe as, ti e initi to bude morao, a e i svi ostali."

"Zar nije bolje da krenemo?" rekoh. Kraj kolone je ve odmicao, onim neuje dnaenim, na mahove br im kretanjem, kako to ve biva kod dugakih redova. "Ako poemo sad, mnogi e znati da smo na zaelju zato to se bojimo. A ako samo jo malo priekamo, mnogi od onih koji su te videli kako pria sa Gvazahtom mislie da t e je poslao ovamo nazad da po uruje one koji idu sporo, a ja da sam do la da bih bila s tobom." "Va i", rekoh. Njena aka, vla na od znoja i tanka poput Dorkasine, kliznu u moju. Do tog trenutka bio sam ubeen da je ona ve bila u bitkama. Sad je zapitah: "Je li ovo i tebi prvi put?" "Mogu ja da se borim bolje nego veina njih", izjavi ona. "Osim toga, ve mi je dozlogrdilo da me nazivaju kurvom." Zajedno smo otkasali za kolonom. 22. BITKA

Prvo sam ih ugledao kao razasute obojene takice na suprotnoj strani te iro ke doline; bili su to arka i i inilo se da se kreu i me aju kao oni mehurii koji ple u na povr ini vra u kome je jabukovaa sa sodom. Kasali smo kroz jedan umarak razbijenih, a li jo uspravnih stabala, ije je belo, golo drvo podsealo na ive kosti posle vi estruko g preloma. Sad je na a kolona bila mnogo vea, bili su tu, mo da, svi iregularci kontr arije. Ve oko pola smene vremena kolona je bila pod artiljerijskom vatrom koja je stizala sa manjim ili veim zaka njenjima u odnosu na na e kretanje; nekoliko vojnika je ranjeno (jedan, blizu mene, vrlo te ko) i nekoliko ubijeno. Ranjenici su se br inuli sami o sebi, poku avajui i da se uzajamno poma u; ako su za nas postojali ikakv i medicinski pratioci, bili su svakako na tolikoj daljini iza nas da ja nisam mo gao biti svestan njihovog prisustva. S vremena na vreme prolazili smo pokraj le eva koji su le ali izmeu drvea; obin o su mrtvaci bili grupisani po dvojica-trojica zajedno, mada je bilo i usamljeni h pojedinaca. Videh jednog koji je, umirui, nekako uspeo da se nabode kragnom svo je jakne na iljak drveta koji je virio iz jednog rastrgnutog stabla i ostadoh zap anjen u asom njegove situacije: mrtav, a ne mo e da otpoine. Onda mi doe pomisao da su u istoj nevolji i hiljade stabala oko nas, nebrojeno ubijeno drvee koje ne mo e da padne na tlo. Pribli no u isto vreme kad sam primetio neprijatelje, postao sam svestan i prisustva drugih trupa na e vojske levo i desno od nas. Desno je bila jedna, ako mogu tako rei, me avina konjice i pe adije; jahai su bili bez lemova i nagi do pojasa, a preko njihovih prsa bronzane boje bila su prebaena ebad valjkasto umotana, crven e i plave boje. Imali su, po mom utisku, bolje jahae zveri nego veina nas. Nosili su lansgej-koplja koja svojom du inom nisu mnogo prelazila visinu oveka; mnogi su i h dr ali prebaena ukoso ispred sebe preko sedla. Svaki je imao po jedan mali bakarn i tit privr en za mi icu leve ruke. Pojma nisam imao iz kog dela Komonvelta bi oni mogl i poticati, ali sam iz nekog razloga, mo da samo zbog njihove dugake kose i golih p rsa, smatrao da su sigurno divljaci. Ako i jesu to bili, pe adija koja je nastupala oko njih bila je ne to jo ni e, bili su to mrki, pogureni stvorovi prekriveni ra erupanim krznom. Samo na mahove sa m uspevao da ih ugledam izmeu polomljenih stabala, ali uinilo mi se da su se povre meno kretali etvorono ke. Ponekad bi neko od tih pe aka uhvatio, inilo mi se, uzengiju nekog jahaa, kao to sam ja ponekad hvatao Jonasovu uzengiju dok je on jahao na sv ojoj kobili meriipi; u svakom takvom sluaju jaha je udarao svoga saborca tupim kraj em oru ja po ruci. Jedan drum je vodio kroz ne to ni i teren, levo od nas; po tom drumu, kao i levo i desno od njega, kretala se sila daleko brojnija od na e kolone i tih divljan ih jahaa i pe aka zajedno: bili su to bataljoni peltasta sa plamteim kopljima i veli kim, prozirnim titovima; uz njih hobileri na razigranim atovima i sa lukovima i t obolcima ukoso okaenim o lea; takoe lako naoru ani arka i, zvani "erkedzi", ije su form je bile more perjanica i zastava. Nisam mogao znati ni ta o hrabrosti svih tih neznanih vojnika koji su mi o djednom postali saborci, ali podsvesno sam pretpostavio da nije vea od moje, pa s

u mi oni izgledali kao zaista vrlo slaba na odbrana od onih pokretnih taaka na prot ivnoj strani. Vatra kojoj smo bili podvrgnuti postala je jaa, dok na i neprijatelji , koliko sam ja mogao videti, nisu bili ni pod kakvom paljbom. Samo nekoliko nedelja pre toga (mada se sad inilo da je minula bar jedna godina) upla io bih se pomisli da bi neko pucao na mene onakvim oru jem kakvim se Vo dalus poslu io tokom one maglene noi u na em nekropolisu, kojom sam poeo ovu pripovest . Sad su oko nas treskale takve munje da je u poreenju sa njima Vodalusov jednost avni zrak izgledao kao detinjarija, ne to nalik na one svetlucave metalne cilindre koje je neko ispaljivao sa hetmanove laice pomou luka-prake. Nisam imao nikakvu predstavu o tome kojim sredstvom se ti energetski hic i ispaljuju, ni da li su sainjeni zaista od iste energije, ili su ipak projektili neke vrste; ali dok su padali meu nas, pokazivali su da im je priroda nalik na ek sploziju izdu enu u nekakvu ipku. Nisi ih mogao videti dok ne udare, ali si mogao ut i njihov dolazei zvi duk; ubrzo sam nauio da po toj zvi deoj noti, koja je trajala samo koliko jedan treptaj oka, ocenim koliko e blizu udariti i koliko e jak biti njiho v produ eni prasak. Ako se ton nije menjao, ako je ostajao kao nota koju Korifej s vira na svojoj frulici, udar je padao negde daleko. Ali ako se ton brzo dizao, k ao da se nota zapoeta za mu karce pretvara u notu za ene, udar je morao pasti bli e; s amo najbuniji od ovih jednozvunih hitaca bili su opasni, a koji god se pojaao do vr iska, odneo je bar jednoga, a esto i po nekoliko nas. inilo se da je ludilo kaskati dalje napred, a mi smo upravo to inili. Treb alo je da se razredimo, ili da sja emo i posakrivamo se meu stabla; da je samo jeda n od nas to uinio, mislim da bi povukao za sobom i sve ostale. Sa padom svakog sl edeeg hica ja sam maltene postajao taj jedan. Ali na mestu me je svaki put, iznov a i iznova, kao da je moj um lancem prisiljen da ostaje u istom uskom krugu, zad r avala uspomena na strah koji sam ranije ispoljoo. Nek ponu drugi da be e, onda u i j a s njima; ali prvi neu. Neizbe no je do ao i jedan udar neposredno pored na e kolone. est vojnika se ra sprsnulo kao da je svaki sadr avao u sebi po jednu malu bombu: jednome je glava ek splodirala i rasula se u skerletne tene mlazie, sledeem su tako prsli vrat i plea, s ledeem grudi, etvrtom i petom stomaci, estome su eksplodirale prepone (ili, mo da, se dlo i lea njegovog destrijera), najzad je taj hitac udario u zemlju i izbacio gej zir pra ine i kamenja. Pogibo e i ljudi i ivotinje koji su jahali naporedo sa ovima, rastrgani silinom eksplozija i bombardovani udovima i oklopima pogoenih. Najgore je bilo to to sam arca morao da prisiljavam da ide samo kasom, esto i hodom; kad ve nisam mogao da be im, eleo sam bar da jurnem napred, da uem u borbu, da poginem ako mi pogibija predstoji. Ovaj poslednji pogodak pru io mi je nekakvu mogunost da svojim oseanjima dam odu ka. Mahnuo sam Dariji da krene za mnom i proja hao, u dva-tri skoka, pored grupice pre ivelih koja je preostala izmeu nas i posled njeg od poginulih; nas dvoje ujahasmo u ono mesto u koloni koje je ostalo prazno posle pogotka. Mesrop je ve bio tamo; doekao me je irokim osmehom. "Dobro razmi ljan je. Verovatnoa je da ovo mesto jo dugo nee biti nanovo pogoeno." Mogao sam mu objasn iti netanost toga, ali se uzdr ah. Neko vreme se inilo da je on, ipak, u pravu. Po to su pogodili nas, neprija teljske tobd ije su usmerile svoju vatru na divljake desno od nas. Pe aci koji su se tamo gegali poeli su da propraaju vri tanjem i brbljanjem svaki hitac koji je meu nj ih padao, dok su jahai odgovarali, inilo se, prizivanjem magije koja bi trebalo da ih titi. Njihovi napevi ponekad su se uli tako jasno da sam razaznavao pojedinane rei, mada taj jezik nisam nikad ranije uo. Jednom je jedan od njih ni manje ni vi e nego stao na sedlo, kao cirkusant na jahakoj ve bi, dr ei jednu ruku dignutu ka Suncu, a drugu pru enu ka Ascijancima. Svaki pojedini jaha kao da je imao neku svoju linu vraku i lako je bilo videti, dok sam posmatrao kako im se broj pod tim bombardova njem smanjuje, kako su njihovi primitivni umovi stekli toliko poverenje u vraarij e, jer pre iveli su neizbe no smatrali da ih je njihovo bajanje spaslo, dok oni drug i nisu mogli da se po ale na neuspe nost svog bajanja. Iako smo nastupali ponajvi e kasom, nismo prvi zapodeli bitku sa neprijate ljem. Na onom ni em terenu erkedzi su pojurili preko doline i grunuli u jedan kvadr at pe adije kao talas vatre. Ja sam nejasno pretpostavljao da e neprijatelj imati oru ja daleko monija u odnosu na sve ono to smo mi kontrariji dobili - da e mo da imati pi tolje i fuzile slin

e onima koje su nosili ljudi- ivotinje - i da e stotinu boraca tako naoru anih moi da satire konjicu u neogranienom broju. Ni ta slino nije se dogodilo. Nekoliko redova p e adije je popadalo; sad sam ve bio dovoljno blizu da ujem ratne krike jahaa, daleke ali razgovetne, i da vidim pojedinane pe adince kako be e. Neki su odbacivali svoje o gromne titove, koji su, iako ak i vei od staklastih titova peltasta, sjaktali metaln im sjajem. Njihovo oru je sastojalo se od kopalja sa rascvetanim vrhovima; takvo k oplje, jedva tri lakta dugako, moglo je da stvara zastore od razornog plamena, al i je imalo kratak domet. Iza tog prvog kvadrata pe adije pojavio se drugi, a za njim trei, pa etvrti, sve dalje i dalje u dolini. Upravo kad sam bio vrsto uveren da emo pojahati erkedzima u pomo, dobismo na reenje da stanemo. Pogledao sam desno i video da su divlji jahai ve stali, i to na izvesnom rastojanju iza nas, i da sada teraju kosmata stvorenja, koja su ih prat ila, desno, ka onoj strani njihovog polo aja koja je bila najudaljenija od nas. Gvazaht doviknu: "Blokiramo! Sedite mirno, momci!" Pogledah Dariju, koja mi uzvrati pogledom jednako zbunjenim. Mesrop mahn u rukom ka istonom kraju doline. "Mi to bok gledamo. Ako niko ne doe, trebalo bi d a danas proemo sasvim dobro." Rekoh: "Osim ovih to ve pogibo e." Kanonada je ve neko vreme popu tala, a sad p restade sasvim. Ti ina tog odsustva paljbe legla je svud oko nas; pla ila je maltene vi e nego domaloprea nje vri tanje hitaca. "Pa, valjda." Njegovo sleganje ramenima vrlo jasno je kazalo da smo izgu bili nekoliko desetina iz odreda koji je brojao vi e stotina ljudi. erkedzi su uzmakli, a ispred njih su stupili hobileri koji su uputili plj usak strela ka prednjem rubu ascijanskog fronta u obliku ahovskog polja. Veina str ela je, udarajui u titove, klizila u stranu, ali nekolicina se, izgledalo je, zari la glavama u metal, koji se od strela poeo paliti i goreti plamenom jednako belim , irei oblake belog dima. im je pristizanje strela popustilo, ahovski kvadrati opet krenu e, na mehanik i, trzavi nain, napred. Odstupanje erkedza se nastavilo, tako da su oni sada bili iza linije peltasta, samo malo ispred nas. Jasno sam video njihova tamna lica. B ili su svi bradati mu karci, a bilo ih je oko dve hiljade; ali meu njima je bilo de setak nakitom ukra enih mladih ena u pozlaenim kulicama koje su bile, preko pokrivaa od ebadi, privr ene na lea arsinoithera. Te ene su imale crne oi i taman ten kao i mu karci oko njih, ali su me svoji m bujnim stasom i opu tenim dr anjem podseale na Jolentu. Ukazah Dariji na njih i zap itah je da li zna kako su naoru ane, po to ja nikakvo oru je kod njih nisam video. "A ti bi rado jednu, a? Il' dve. Kladim se da ti i odavde izgledaju dobr o." Mesrop namignu i ree: "Ne bih se ni ja bunio da mi dopadnu dve." Darija se nasmeja. "Tukle bi se one kao alraune kad bi iko od vas poku ao i ta kod njih. One su svete i zabranjene, to su Keri rata. Jeste li ikad bili blizu tih ivotinja na kojima ja u?" Odmahnuo sam glavom. "Lako kreu u napad i ni ta ih ne mo e zaustaviti, ali uvek idu na isti nain pravo na ono to ih ljuti i zatim pored toga jo lanac-dva napred. Onda stanu, pa se vrate." Posmatrao sam. Arsinoitheri imaju dva velika roga - koji se u levu i des nu stranu ne ire onako mnogo kao kod bikova, nego samo otprilike pod onim uglom p od kojim ovek mo e najvi e razmai svoj ka iprst od srednjeg prsta. Kao to ubrzo videh, ar sinoitheri juri aju pognute glave, pri emu su ti njihovi rogovi uporedni sa tlom; s ad uradi e tano kako je Darija rekla. erkedzi su se sredili i ponovo napali svojim v itkim kopljima i ravastim maevima. Daleko zaostajui za tim munjevitim juri em, krenu e te ko arsinoitheri, sa sivocrnim glavama pognutim ka tlu i dignutim repovima; prsa te device tamnih lica stajale su uspravno pod svodovima svojih kulica, dr ei se za pozlaene stubie. Po nainu na koji su se dr ale videlo se da su im butine pune poput k ravljih vimena i oble kao debla drvea. Juri arsinoithera pronese ih kroz vrtloge bitke i odnese duboko - ali ne previ e duboko - u ahovsku tablu. Ascijanski vojnici poe e sipati paljbu po bokovima n jihovih ivotinja, to je sigurno bilo kao da su spaljivali rogove ili cuir boli; po

ku avali su da se pentraju ivotinjama na glave, ali su odbacivani u vazduh; poku aval i su i uz sive bokove da se penju. erkedzi se sjuri e u pomo, pa u nastalom kome anju i strujanju ahovska tabla ostade bez jednog kvadrata. Gledajui sa tolike razdaljine, prisetio sam se svojih sopstvenih razmi ljan ja o tome da je bitka kao ahovska partija i osetih da je neko, negde, imao pre me ne takve misli i podsvesno dozvolio da one oblikuju njegov plan. "One su divne", nastavi Darija, zadirkujui me. "Odabiraju ih u dvanaestoj godini, od tada ih hrane medom i istim uljima. ula sam da je njihovo telo toliko ne no da ne mogu da legnu na zemlju a da ne zadobiju modrice. Vree perja se moraju nositi za njima da bi imale na emu da spavaju. Ako vree budu izgubljene, te devojk e moraju da legnu u blato, koje se uoblii tako da im podr ava tela. Evnusi koji se oko devojaka brinu, me aju blato sa vinom, koje se zagreva nad vatrom, tako da im ne bude hladno dok spavaju." "Nego, hajde mi da sja emo", ree Mesrop. "Da ne zamaramo destrijere." Meutim, ja sam hteo da posmatram bitku, pa zato nisam eleo da siem iz sedla ; uskoro od cele na e ete samo Gvazaht i ja ostadosmo u sedlima. erkedzi su potisnuti jo jednom; sad ih artiljerija, koja se nije mogla vid eti, zasu stra nom paljbom. Peltasti su legali na zemlju i pokrivali se svojim tito vima. Novi kvadrati ascijanske infanterije izlazili su iz ume na severnoj strani doline. inilo se da im nema kraja; imao sam oseaj da smo uvedeni u bitku protiv ne iscrpno brojnog neprijatelja. Ovo oseanje postade jae kad erkedzi krenu e u trei juri . Jedan artiljerijski hi tac pogodio je jednog arsinoithera, raznosei ga zajedno sa lepoticom koju je nosi o na leima u krvave komade. Pe adija je pucala na te ene; jedna se sroza, a njena ku lica i krovi planu e. Kvadrati pe adije nastavljali su nastupanje preko blistavo obuen ih le eva i mrtvih destrijera. U ratu pobednik pri svakom koraku gubi. Kako smo zaposedali zemlji te, ahov ska tabla se pokazala pred nama u takvom polo aju da je bona strana njenog vodeeg kv adrata ostala izlo ena nama i mi, na moje zaprepa enje, dobismo nareenje da uzja emo, da se razvijemo u liniju i da, zaokreui, krenemo na taj kvadrat, prvo kasom, pa laki m trkom i najzad, uz krike iz bronzanih grla svake trube, oajnikim juri em pri kome nam je vazduh, zbog svoje brzine, maltene otkidao ko u s lica. Mo da su erkedzi bili slabo naoru ani, ali na e oru je bilo je jo slabije. Ipak, u ovom juri u je postojala magija sna nija od bajanja na ih divljanih saveznika. Divlji plamenovi iz na ih oru ja kosili su daleke redove kao kosa ito. ibao sam arca uzdama da ne bih zaostao za kopitima iju sam grmljavinu uo iza sebe. Ipak me prestigo e i ja na trenutak ugledah Dariju kako prolee pored mene napred: plamen njene kose vijor io se slobodno, u jednoj ruci je imala kontus, a u drugoj sablju, a obrazi su jo j bili belji nego penom obliveni bokovi njenog destrijera. Onda mi je bilo jasno kako je zapoeo taj obiaj erkedza sa Kerima rata; nastojao sam da ja em jo br e da ona n bi poginula, iako se, na tu pomisao, Tekla smejala kroz moje usne. Destrijeri ne tre kao obine ivotinje, nego lete nad zemljom kao strele. U j ednom trenutku paljba ascijanskih pe aka, pola lige udaljenih, dizala se ispred na s kao zid. U sledeem asu naosmo se meu njima, a noge svakog na eg destrijera ve su bile krvave do kolena. Taj kvadrat, koji je do maloas izgledao vrst kao kameni blok za neku graevinu, pretvorio se u rulju mahnito razmahanih vojnika sa vrlo kratko o i an im glavama; dr ali su svoje velike titove i esto ubijali jedni druge, eljni da ubiju nas. Borba je, i u najboljem sluaju, glupav posao; ipak, o njoj se ima ta uiti, a jedna od prvih pouka sastoji se u tome da brojana premo deluje tek posle izvesno g vremena. Neposredni obraun uvek je izmeu jedne jedinke i druge ili najvi e druge d ve s protivnike strane. U tome smo, zahvaljujui svojim destrijerima, bili premoni ne samo zbog njihove visine i mase nego i zato to su oni ujedali i tukli prednji m nogama; a udarac destrijerskog kopita je jai od ma kog udarca koji bi ljudska r uka (ako ne raunamo Boldandersa) mogla maljem zadati. Vatra presee moj kontus. Odbacih ga, ali nastavih da ubijam; sekao sam mae m levo, pa desno, pa opet levo i nisam tako rei ni primeivao da je taj isti vatren i pogodak rasporio i moju nogu. Tek kad sam sasekao prvih pet- est Ascijanaca, primetio sam da oni svi izg

ledaju isto - ne u smislu da su svima ista lica (kao to je u nekim jedinicama na e vojske, gde su svi vojnici jedni drugima ne to bli e nego braa), nego u smislu da pos tojee razlike izgledaju sluajne i beznaajne. Ovo sam video i meu Ascijancima zaroblj enim tokom spasavanja elinih koija, ali tad nisam stvarno postao svestan tog utiska . U ludilu bitke, meutim, jesam, jer se inilo da je ta pojava deo ludila samog. Te mahnite prilike bile su i mu ke i enske; ene su bile za glavu ni e i imale su male i opu tene dojke, ali se ni u emu drugom nisu razlikovale. Kod svakog - krupne, blist ave, podivljale oi, kosa svima potkresana gotovo do glave, lice izgladnelo, usta vri tea, zubi jako istaknuti. Pod borbom smo se i povukli, kao ranije erkedzi; taj kvadrat je bio o teen, ali ne i satrven. Pustili smo, onda, na e jahae zveri da dou do daha, a kvadrat se p onovo oblikovao, istiui polirane titove napred. Jedan kopljanik je napustio redove svojih saboraca i pojurio ka nama mlatarajui oru jem. U prvi mah sam mislio da je t o ist blef; onda, dok se primicao (jer normalan ovek tri daleko sporije nego destri jer), pretpostavih da hoe da se preda. Najzad, kad se na ao nadomak na e linije, poeo je da sipa vatru i jedan na vojnik ga ubi. U zadnjim grevima Ascijanac je hitnuo k oplje u vazduh; pamtim kako se okretalo po tamnoplavom nebu. Gvazaht doe kasom do mene. "Gadno krvari . Da li e moi da ja e kad budemo opet j ri ali na njih?" Imao sam oseaj da u ivotu sna niji nisam bio; to mu i rekoh. "Ipak, trebalo bi da pritegne tu nogu zavojem." Meso je bilo opr eno i naprslo, krv je polako curila iz njega. Previla me je Darija, koja nije zadobila ba nikakvu povredu. Taj juri , za koji sam se tada pripremao, nikada se nije dogodio. Stiglo j e nareenje, sasvim neoekivano (bar sa moje take gledanja) da se okrenemo nazad; otk asali smo na severoistok, preko livada blago ustalasanih, na kojima je aputala gr uba trava. Oni divljaci kao da su nestali odatle. Na njihovom mestu na la se jedna dr uga sila, na tom boku koji je nama, sad, postao front. U prvi mah mi se uinilo da je to nekakva konjica na kentaurima, stvorovima ije slike sam viao u smeoj knji ici. Video sam glave i plea jahaa iznad ljudskih glava jahaih ivotinja, ali se inilo da o ru je imaju i jedni i drugi. Kad su se primakli, spazio sam da nisu ni ta tako roman tino; bili su to samo ljudi vrlo malog rasta - kepeci, zapravo - na leima vrlo vis okih ljudi. Na i njihov pravac nastupanja bili su gotovo uporedni, ali se postepeno i pak pribli ismo. Kepeci su nas posmatrali sa, reklo bi se, zlovoljnom pa njom. Visok i ljudi nas nisu gledali uop te. Konano, kad je na a kolona bila samo oko dva lanca d aleko od njih, stali smo i okrenuli se ka njima. Sa u asom dotad nedo ivljenim shvat io sam da su ti udni jahai i udni jahani ljudi Ascijanci; svrha na eg manevra bila je da spreimo njihov boni napad na na e peltaste i uspeli smo utoliko to bi do peltasta morali da stignu probijajui se kroz nas. inilo se da ih ima oko pet hiljada; sasv im sigurno ih je bilo mnogo vi e od onog broja s kojim bismo se mi mogli ravnoprav no boriti. Ipak, njihov napad nije poinjao. Stali smo i nainili zbijenu liniju, uzeng ija do uzengije. Iako tako mnogobrojni, oni su se nervozno kome ali levo i desno, kao da prvo pomi ljaju da bi mogli da nas zaobiu zdesna, pa sleva, pa opet zdesna. Bilo je, meutim, jasno da ne mogu proi uop te, osim ako se jedan deo njihovih snaga izdvoji i napadne nas eono, da mi, tako zauzeti, ne bismo mogli da udarimo ostali ma u lea. Kao da smo se nadali da emo odlo iti ovu bitku, uzdr ali smo se od otvaranja vatre. Sada videsmo ponavljanje postupka onog usamljenog kopljanika koji je bio napustio svoj kvadrat da bi nas napao. Jedan od visokih jurnu napred. U jednoj ruci dr ao je tanki tap, tapi tako rei; u drugoj ma one vrste koja se zove " otel", a ko a ima vrlo dugaku, dvoseklu o tricu ija je prednja polovina savijena u polukrug. Dok nam se pribli avao, video sam da su oi nisu u i i; da je on, zapravo, slep. Kepec na njegovim leima imao je strelu ve name tenu na kanap kratkog, savijenog i na krajevim a posuvraenog luka. Kad su ta dvojica bila na pola lanca od nas, Erblon uputi dvojicu da ih oteraju. Pre nego to su mogli prii slepom oveku, on pojuri destrijerski brzo, ali i avetinjski tiho, maltene polete ka nama. Osmorica ili desetorica na ih vojnika poe e

pucati, ali tad videh koliko je te ko pogoditi metu koja se tako brzo kree. Odapet a strelica je udarila i rasprsla se u oblak narand aste svetlosti. Jedan vojnik po ku a da odvrati zamahu tapia - a otel sevnu i rascopa mu, svojim kukastim seivom, loba nju. Onda se izdvoji grupa od jo tri slepa oveka i poe ka nama. Pre nego to su st igli do nas, pokrenu e se nove grupe od po pet- est na raznim mestima. Daleko niz li niju na hiparh di e ruku; Gvazaht mahnu da krenemo napred, Erblon zatrubi juri , okreui se levo i desno da to ponovi; bila je to muua nota koja kao da je u sebi imala i neka dubokotonska zvona. To tada nisam znao, ali samo po sebi jasno je pravilo da se bitke voene i skljuivo izmeu dvaju konjica brzo svedu na mnogobrojne pojedinane okr aje. Tako se de silo i u ovoj borbi. Ujahali smo meu njih i, izgubiv i uz put dvadeset ili trideset ljudi, izjahali iz njihove mase na drugu stranu. Odmah smo se okrenuli natrag, ne samo da bismo ih spreili da napadnu peltaste s boka nego i da bismo se vratili svojoj vojski. Oni se, dakako, okrenu e ka nama; vrlo brzo posle toga ostali smo, i mi i oni, bez ikakvog rasporeda koji bi se mogao nazvati frontom i bez ikakve taktike osim borbe svakog za sebe. Moja lina taktika sastojala se u tome da se uklonim od svakog kepeca koji izgleda pripravan da odapne strelicu i da napadam druge, s lea ili s boka. To je dobro uspevalo dok se moglo primenjivati, ali ubrzo uvideh da iako kepec posle pogibije svog jahaeg oveka izgleda manje-vi e bespomono, jahai ovek bez svog jahaa poi da mahnita i da neustra ivo napada na svakog ko se ispred njega nae, postajui zapra vo opasniji nego ikad. Na i kontusi i strele kepeca vrlo brzo naini e desetine po ara u travi. Zbog to g gu eeg dima pometnja je postala gora nego ikad. Jo pre toga sam izgubio iz vida i Dariju i Gvazahta - i svakog koga sam poznavao. Kroz ljutu, sivu izmaglicu razab rah, jedva, jednu priliku na destrijeru koji se propinjao kako odbija napade etvo rice Ascijanaca. Odoh tamo; jedan kepec okrete svoje slepo jahae stvorenje i odap e strelicu koja mi prohuja pokraj uha, ali ja pregazih taj par i zauh kako se kos ti slepoga lome pod udarom arevih kopita. Iz dimee trave iza drugog para Ascijanaca uzdi e se jedna kosmata prilika i poe sei slepca kao seljak drvo: udarala je sekiro m po istom mestu, tri puta, etiri puta i najzad je jaha pao. Onaj na destrijeru, drugar kome sam bio pohitao u pomo, nije bio iz na e ete , bio je to jedan od divljaka koji su se ranije nalazili desno od nas. Ranjen je bio, a ja se, videv i krv, prisetih da sam i sam ranjen. Ta noga mi je bila kruta , a snaga ve gotovo sasvim ponestala. Odjahao bih, tada, ka ju nom kraju doline i k a na im trupama da sam samo znao na koju stranu da krenem. Ne znajui, prepustio sam arcu da ide kud hoe, dobro ga pljesnuv i uzdama po sapima, jer svojevremeno sam uo d a se te ivotinje esto same vraaju na ono mesto gde su poslednji put dobile vodu i g de su se odmorile. arac poe kasom, koji se uskoro pretvori u galop. Odjednom skoi, tako da sam maltene ispao iz sedla. Pogledah dole i videh da na tlu le i mrtav des trijer, pored njega mrtav Erblon i, takoe na upaljenoj travi, bronzana truba i na a zastava, crna i zelena. Vratio bih se po te dve stvari, ali dok sam uspeo svog destrijera da zaustavim, nisam vi e znao gde se tano nalazi to mesto. Desno od mene se, kroz dim, pokaza neka linija jahaa, mrana i gotovo bezoblina, ali zupasta. Dale ko iza tog reda bila je neka ma ina iz koje je sevalo, ma ina nalik na kulu koja hod a. U jednom trenutku ti borci su bili gotovo nevidljivi; u sledeem su se srui li na mene kao bujica. Ne mogu rei ko su bili ti jahai niti ta su jahali, ne zato to sam zaboravio (jer ja ne zaboravljam ni ta), nego zato to ni ta nisam video jasno. N ije bilo ni govora o nekakvom borenju, trebalo je samo nai nain da se pre ivi. Odvra tio sam na jedan udarac nekakvog izoblienog oru ja koje nije bilo ni ma, ni sekira; moj areni destrijer se propeo i ugledah strelu koja mu je virila iz prsa kao plam eni rog. Neki jaha nalete i sudari se sa nama i mi padosmo u tamu. 23. PELAGIJSKA ARGOSIJA UGLEDA KOPNO Kad sam do ao svesti, prvo sam osetio bol u nozi. Bila je uklje tena ispod m rtvog arca i ja sam poeo da se borim da oslobodim nogu jo pre nego to se prisetih ko

sam i kako sam tu dospeo. Moje ake i lice, pa i samo zemlji te na kome sam le ao, be jahu prekiveni skorenom krvlju. A tiho je bilo - tako tiho. Nastojao sam da ujem bat kopita, ono bubnjanj e koje posti e da mu sam Urt bude bubanj. Toga nije bilo. Nisu se uli ni povici erke dza, ni prodorni, ludaki krici koji su bili dopirali iz kvadratnih formacija asci janske pe adije. Poku ah se okrenuti da bih odgurnuo sedlo, ali uvideh da to ne mogu . Negde u daljini, nesumnjivo na jednom od grebena koji su okru ivali tu dol inu, neki grozni vuk podi e nju ku ka Luni. Njegovo neljudsko zavijanje, koje je Tek la ula jednom ili dvaput kad je dvor odlazio u lov blizu Silve, pomo e mi da razazn am da sumrak ispred mojih oiju nije od dima zbog zapaljene trave, niti, kao to sam se poeo napola pla iti, zbog neke povrede glave. Nad ovim predelom bio je zavladao suton, ali ja nisam znao da li je to vee ili zora. Odmarao sam se i mo da spavao, onda se opet razbudio uv i korake. Bilo je tam nije nego pre. Koraci su bili spori, meki i te ki. Nije to bio zvuk konjice u pokr etu, niti odmereno stupanje pe adije u mar u - bilo je koraanje te e, a sporije, od Bol dandersovog. Zinuh da poviem za pomo, a onda ipak zatvorih usta, pomi ljajui da bih m ogao prizvati k sebi ne to stra nije od onoga to sam svojevremeno probudio u rudniku o vekomajmuna. U elji da se izvuem ispod destrijera, trzao sam se toliko da mi se ini lo da e mi se noga istrgnuti iz zgloba. Drugi grozovuk, u asan kao i prethodni, ali mnogo bli i od prvog, poe svoje arlaukanje ka zelenom ostrvu na nebu. Kad sam bio deak, esto su mi govorili da nemam ma te. Ako je to ikad bilo is tina, svakako je prestalo da va i, Tekla je sigurno unela ma tu u na neksus; jer u sv ome duhu sam video te grozovukove, ta crna, tiha oblija, ne manja od onigera, kak o se slivaju u dolinu; uo sam kako pod njihovim zubima hruskaju rebra mrtvih. Doz ivao sam i dozivao, a jo nisam ni shvatao ta inim. Uinilo mi se da su te ki koraci zastali. Nastavi e se i sad su svakako bili u smereni ka meni, a da li su to i ranije bili, ili nisu, ne znam. Zauh u taj trave i jedan mali fenokod, pro aran prugasto kao lubenica, istra u skokovima, upla en neim to jo nisam mogao videti. Ugledav i me, upla i se nanovo i nestade nekud. Ve sam rekao da je Erblonova truba bila uutkana. Sad zatrubi ne to drugo, to nom dubljim, du im i divljijim nego to sam ikada uo. Naspram tamnog neba ocrta se je dna povijena orfikleida. Kad je svoju muziku zavr ila, opustila se ka zemlji, a ja videh, trenutak kasnije, glavu sviraa, glavu koja je zaklonila mesec (koji je po stajao sve blistaviji) na visini tri puta veoj od one na kojoj se nalazi konjanik ov lem - odozgo zaobljenu poput kupole, prekrivenu upavim krznom. Jo jednom se oglasi ta orfikleida, duboka kao vodopad; ovog puta sam je g ledao i kako se di e, za tiena belim, povijenim kljovama s obe strane, pa sam shvatio da sam se na ao na putu jednoj zveri koja je najpoznatiji simbol vladavine, a koj u zovu mamut. Gvazaht je bio rekao da ja nad ivotinjama imam izvesnu mo, ak i bez Kand e. S ad sam se upinjao da tu mo upotrebim, aputao sam ne to mada pojma nemam ta, usredsred io sam se toliko da mi se inilo da e mi slepoonice pui. Mamutova surla ispitivaki poe ka meni; njen vrh imao je gotovo lakat u preniku. Poe me dodirivati po licu, lako kao deja ruka; iz surle je na mene dospevala poplava toplog, vla nog daha, koji je bio pun slatkog mirisa sena. Le mog arenog destrijera tad je podignut sa mene; pok u ao sam da se dignem na noge, ali sam nekako pao. Mamut me obuhvati surlom oko po jasa, uspravi me na noge, a onda me podi e sebi iznad glave. Prvo sam video cev trilhoena u kojoj se nalazilo soivo, tamno, ispupeno, v eliko kao tanjir. Trilhoen je imao i sedi te za ni and iju, ali sad tamo nikakvog arti ljerca nije bilo, jer on je ve si ao sa tog oru ja i sad je stajao na mamutovom vratu kao to bi mornar stajao na palubi; jednom rukom se, radi ravnote e, pridr avao za ce v. U lice mi blesnu, za trenutak, svetlost, zaslepljujui me. "Ti si. uda poinju iz raznih pravaca stizati ka nama." Taj glas nije bio s tvarno enski, niti stvarno mu ki; mogao je, maltene, biti deaki. Surla me polo i govorn iku pred noge, a on ree: "Ranjen si. Mo e li da stane na tu nogu?" Nekako prozborih da po mome utisku ne mogu. "Lo e ti je to mesto za le anje, a dobro za padanje. Postoji i gondola, poza di, ali je Mamilian, bojim se, ne mo e surlom dohvatiti. Morae da sedne ovde gore i d a se nasloni leima o obrtno postolje."

Osetio sam ispod mi ica njegove ake, male, meke i vla ne. Mo da mi je upravo ta j dodir kazao ko je taj ovek: onaj hermafrodit, androgin, koga sam upoznao u zave janoj Kui azura i koji je kasnije bio sa mnom u ve to skraenoj sobi koja je, u jedno m hodniku Kue Apsoluta, zauzimala mesto sopstvene slike. Autarh. U Teklinim uspomenama videh ga zaogrnutog draguljima. Iako je rekao da m e je prepoznao, ja to, onako o amuen, nisam mogao poverovati, pa mu rekoh lozinku k oju mi je on svojevremeno kazao: "Pelagijska argosija ugleda kopno." "A, ugledala ga je. Jo kako. Pa ipak, ako sad padne preko ograde palube, b ojim se da Mamilian nee biti dovoljno hitar da te uhvati... iako raspola e nesumnji vom mudro u. Pomogni mu koliko najvi e mo e . Ja nisam onoliko jak koliko izgledam." Uhvatio sam se rukom za neki deo trilhoenskog postolja, pa sam uspeo da nekako povuem svoje telo preko mamutove ko e, koja je, ispod mene, bila kao tepih b uavog mirisa. "Ako emo rei istinu", rekoh, "meni nikad nisi izgledao jak." "Ti gleda oima znalca, dakle trebalo bi da oceni tano, ali nisam jak ak ni to liko. Dok si ti meni, s druge strane, uvek izgledao kao izraevina od roga i kuvan e tavljene ko e. to mora i biti, inae bi ve bio mrtav. ta ti je bilo s nogom?" "Opeena, rekao bih." "Moraemo ne to za nju da naemo." Ne to pojaanim glasom on dodade: "Kui! Kui se v aaj, Mamiliane!" "Mogu li zapitati ta e ti ovde?" "Razgledam bojno polje. Ti si se, koliko vidim, danas borio ovde." Klimnuo sam glavom, mada mi se inilo da e mi ona zbog toga otpasti sa rame na. "Ja nisam... zapravo, ne lino. Naredio sam izvesnim lakim pomonim odredima da stupe u dejstvo, uz podr ku jedne legije peltasta. Pretpostavljam da si ti bio sa jednim od tih pomonih. Da li je poginuo neko od tvojih prijatelja?" "Imao sam samo jednu prijateljicu. Bilo joj je sasvim dobro kad sam je p oslednji put video." Njegovi zubi sevnu e u meseini. "I dalje se zanima za ene. Je li to bila ona Dorkas o kojoj si mi priao?" "Ne. Nije to va no." Nisam znao kako da jasno izrazim ono to sam nameravao da ka em. (Najvee je nevaspitanje bilo kazati otvoreno da si provalio ko je neko.) Najzad sam to uspeo rei ovako: "Vidim da ima visoki polo aj u na em Komonveltu. Mo e li m i, ako zbog toga neu biti gurnut sa lea ove ivotinje, rei kako to da ovek koji zapove da legijama takoe upravlja i onom kuom u Algedonskom kvartu?" Dok sam te rei izgovarao, no je naglo postajala tmastija, zvezde su se gas ile brzo, jedna za drugom, kao svee u dvorani kad je bal zavr en, pa poslu itelji idu od jedne do druge sa dugakim tapovima za ga enje, tankim poput pauine, sa ijih vrhova vise preokrenute kupe nalik na zlatne mitre. Zauh kako autarh govori iz velike d aljine: "Mi znamo ko smo. Mi smo sama stvar, mi smo bie-vladalac, autarh. Mi znam o i vi e. Znamo ko si ti." Majstor Malrubius je, to sad znam, pred smrt bio veoma bolestan. U ono d oba ja to nisam znao, jer mi je pomisao na bolovanje bila strana. Bar polovina n a ih egrta, a mo da i vi e od polovine, umirala je pre uzdizanja u status kalfe; ali me ni ni jedan jedini put nije palo na um da je na a kula, mo da, nezdravo mesto, ili d a je donji tok ola, gde smo esto plivali, jedva ne to bolji od kanalizacijske kloake . Oduvek je tako bilo da su egrti umirali; kopajui im grobove, mi, ivi egrti, iskopa vali smo sa zemljom i male karlice i lobanje. Zakopavali smo ih ponovo, mi pripa dnici sledeeg pokolenja, i opet iskopavali i zakopavali, a kosti su od lopata trp ele toliko povreda da su se najzad pretvarale u kredaste estice koje su se gubile u zemlji tu crnom kao katran. Ja, meutim, nikad nisam patio ni od ega goreg nego to su kijavica i gu obolja, a ta dva oblika bolesti slu e samo da prevare zdrave ljude, da ih navedu na pomisao da oni znaju ta je prava bolest. Majstor Malrubius je pa tio od prave bolesti, a kad ti se to dogodi, onda u senkama vidi smrt. Dok je majstor Malrubius stajao pored svog malog radnog stola, sticao se utisak da je svestan da iza njega stoji neko drugi. Malrubius je gledao pravo n apred, nikad nije okretao glavu, jedva da je ikad i ramenom mrdnuo, a u govoru s

e obraao koliko nama, toliko i tom nepoznatom slu aocu. "Potrudio sam se najbolje to sam mogao da nauim vas, deake, osnovama znanja . One su semenke iz kojih u va im umovima treba da izraste i procveta drvee. Severi jane, pazi kakvo ti je slovo Q. Ono treba da bude okruglo i puna no kao lice srenog deaka, ali ovome je jedan obraz upao kao tvoj. Svi ste vi, svi vi deaci, videli k ako se kimena mo dina di e ka svom vrhuncu, pri tome iri i najzad se rascvetava u mili jardu mo danih staza. A vidi ovde, jedan obraz se zaokruglio, a drugi je opr en i sa su en." Drhtavom rukom je posegao ka plavosivoj pisaljki, ali mu ona izmae, otkot rlja se preko ivice stola i zveknu o pod. Nije se sagnuo da je podigne, jer se, rekao bih, pla io da bi tako pognut mogao na tren ugledati ono nevidljivo prisustv o. "Veliki deo svog ivota sam proveo, deaci, poku avajui da usadim te semenke egr tima esnafa na eg. Uspeh sam postigao u nekoliko sluajeva. Bio je jedan deko, ali je ..." Pri ao je brodskom okruglom prozoriu i pljunuo napolje, a ja, po to sam sedeo blizu, videh kakve krivudave oblike daje krv koja se bila laganim procurivanjem nakupila; onda mi je bilo jasno da tu mranu priliku (jer boja smrti je tamnija od fuligina) koja prati majstora Malrubiusa ne mogu da vidim zato to ona stoji unut ar njega. Ba kao to sam otkrio da smrt mo e u jednom novom obliku, naime u obliku rata , da me upla i, iako u svojim starim oblicima to vi e ne mo e, tako sad otkrih da me s labost moga tela mo e baciti u u as i oaj poput onih koje je moj stari uitelj morao os eati. Svest je odlazila i dolazila kao nepostojani proleni lahor; ja, koji sam se tako esto muio da zaspim jer su me pohodile seni iz uspomena, sad poeh da se bor im da ostanem pri svesti, kao to se dete bori da podigne u visinu, pote ui kanap, po srnulog papirnog "zmaja". Ponekad sam ostajao svestan samo svog povreenog tela. T a rana u nozi, koju, kad sam je zadobio, nisam tako rei ni osetio i iji sam bol on ako beznaporno iskljuio kad ju je Darija previla, pulsirala je sad jainom koja je stvarala pozadinu za sve moje misli, kao brujanje iz Bubanj-kule na dan dugodnev ice ili kratkodnevice. Prevrtao sam se s jedne strane na drugu, mislei uvek da le i m tano na toj nozi. Povremeno sam imao sluh, ali ne i vid, a ponekad, ali ree, i vid bez sluh a. Prevrui se, digao sam obraz sa upave ko e Mamilianove i oslonio ga na jastuk izatk an od siu nog, paperjastog perja kolibrija. Jednom sam video i majmune koji su sveano dr ali zublje na kojima su plesal i plamenovi skerletne i zraee zlatne boje. Nad mene se nagnuo neki ovek sa rogovima i sa nju kastim licem bika, jedno o ivelo sazve e. Obratio sam mu se i na ao da govorim kako nisam siguran kog datuma sam roen i da mu se zahvaljujem ako je mojim ivotom upravljao njegov dobroudni duh livade i neglumee snage; a onda se dosetih da ja ta j datum znam i da je moj tata davao, sve do svoje smrti, po jednu loptu za mene svake godine i da je datum padao pod Labuda. Ovaj je to pomno slu ao, okreui glavu d a bi me posmatrao jednim smeim okom. 24. LETEI AMAC Svetlost Sunca u mom licu. Poku ah se dii u sedei polo aj i postigoh da podvuem jedan lakat pod sebe. Svud okolo treperila je neka okruglina boje purpura i cijanoplave, rubina i azura; a li je auripigment Sunca ubadao kroz te zaarane kolore kao ma i padao na moje oi. On da je taj mlaz zaklonjen; svojim nestankom otkrio je ono to je svojom velianstveno u skrivao. Naime, da le im u zasvoenom, raznobojnom paviljonu od svile, na kome su vr ata otvorena. Ka meni je hodao jaha mamuta. Zaode den je bio u afransku utu boju, kao i uve k kad sam ga viao, a sa sobom je nosio jedan tap od ebonovine, suvi e lak da bi bio oru je. "Oporavio si se", ree on. "Pa, ja bih rado poku ao da ka em 'da', ali se bojim da bi me napor da tolik o priam mogao ubiti."

Na ovo se nasme io, mada je taj osmeh bio samo maleni trzaj usta. "Kao to b i trebalo da je poznato tebi bolje nego maltene ikom drugom, patnje koje trpimo u ovom ivotu omoguavaju da u sledeem poinimo sve one srene zloine i prijatne odvratnos ti koje emo poiniti... i zar nisi eljan da pokupi te dobitke?" Odmahnuo sam glavom i opet je polo io na jastuk. Ta mekoa je vrlo blago mir isala na mo us. "Ba dobro, jer ih i nee pokupiti tako skoro." "Je li to ono to tvoj lekar ka e?" "Ja sam sam sebi lekar, a leio sam, ja lino, i tebe. Glavni problem je bio ok... To zvui kao neki poremeaj kod baba, a ti, nesumnjivo, u ovom trenutku ba tako i misli . Ali od oka umire i te kako veliki broj ranjenika. Kad bi svi moji koji u miru od oka ostajali ivi, rado bih pristao na smrt svih onih koji budu ubodeni u s rce." "Dok si bio zauzet doktorisanjem samome sebi - i meni - da li si govorio istinu?" Na ovo se nasme io ire. "Uvek govorim istinu. U mom polo aju ovek mora govorit i i previ e ako hoe da odr ava neku mre u la i; naravno, mora shvatiti da je istina... ona sainjena od istinica, obinih, onih o kojima seoske ene priaju, a ne konana i sveop ta Istina, koju ni ja ni ti ne mo emo izgovoriti... da je istina kudikamo varljivija. " "Ti ree - to sam uo pre nego to sam izgubio svest - da si autarh." Bacio se pokraj mene kao dete; lepo se uo udar njegovog tela o nagomilane tepihe. "Rekoh. Jesam. Zadivljen?" "Ma bio bih ja vi e zadivljen", rekoh, "da te ne pamtim tako ivo iz onog su sreta u Kui azura." (Taj trem, snegom zavejan, naslagama snega koje su uti ale na e korake, staj ao je kao duh, sada, u svilenom paviljonu. Kad su se autarhove plave oi susrele s a mojima, osetih da Rohe stoji iza mene u snegu i da smo i on i ja obueni u nesvi knutu i ne ba sasvim odgovarajuu odeu. Unutra se neka ena, koja nije bila Tekla, upr avo tad preobrazila u Teklu, kao to u se ja kasnije preobraziti u Me iju, prvog oveka . Ko mo e rei do koje mere glumac usvaja duh osobe koju doarava? Kad sam glumio sadr uga, to jest pomonika inkvizitorovog, nije mi nimalo naporno bilo, jer je ta ulog a bila toliko bliska onome to sam stvarno bio - ili verovao da jesam u ivotu; ali kao Me ija sam, nekoliko puta, do ao do izvesnih pomisli koje mi, inae, nikad ne bi m ogle pasti na pamet, do ao sam do nekih razmi ljanja koja su jednako tua i Severijanu i Tekli; odnosila su se na poetke stvari i na jutro sveta.) "Nikad ti ne rekoh, to e se prisetiti, da sam samo autarh." "Kad sam te sreo u Kui Apsoluta, inilo se da si neki sitni dvorski inovnik. Priznajem da mi to nikad nisi rekao, a zapravo sam jo i tada znao ko si. Ali, ti si, zar ne, bio onaj koji je dao novac doktoru Talosu?" "Da si me pitao, rekao bih ti i ne bih ni pocrveneo. Sasvim je tano da sa m mu ja dao pare. Ja sam, zapravo, nekoliko sitnijih inovnika u mome dvoru... a z a to i ne bih bio? Imam vlast da naimenujem takve, pa mogu jednako lako da postavi m i sebe na te polo aje. Zapovest autarha je, vidi , u mnogim sluajevima prete ka stvar . Ti nikad ne bi poku ao da posee nekoga po nosu onim velikim glavosekim maem koji si nosio. Ima prilika kad je potrebno autarhov re enje, a ima i prilika kad je potreb no pismo od treeg blagajnika, a ja sam i to, i jo to- ta." "A u onoj zgradi u Algedoniku..." "Takoe sam zloinac... ba kao i ti." Nema granica gluposti. Ka e se da je i sam prostor ogranien sopstvenim zakr ivljenjem, ali glupost se prostire dalje od beskonanosti. Ja koji sam za sebe uve k smatrao da sam, ako ne istinski pametan, onda bar predostro an i brz u uenju jedn ostavnih stvari, ja koji sam na putovanjima sa Jonasom ili sa Dorkas uvek raunao da u biti oslonac u smislu delotvornosti i predvianja, nikada do tog trena nisam p ovezao injenicu da se autarh nalazi na samom vrhu zdanja zakonitosti sa njegovim sigurnim znanjem da sam u Kuu Apsoluta prodro kao izaslanik Vodalusov. U tom tren utku bih, da sam samo mogao, skoio na noge i pobegao iz paviljona, ali noge su mi bile kao voda. "Zloinci smo svi mi - i moramo biti, svi mi koji moramo obezbediti da se zakon po tuje. Zar ti misli da bi tvoja esnafska braa bila onako stroga prema tebi -

a moj agent je javio da su mnogi od njih hteli da te ubiju - da su i sami imali sline krivice? Znali su da bi ti za njih bio opasan ako ne bude stra no ka njen, jer bi onda moglo i njima da se desi da jednog dana dou u isku enje. Sudija ili apsand ij a koji nije poinio nikakvo krivino delo je udovi te, jer e naizmenice deliti ono milos re koje pripada samo Inkreatoru i primenjivati ubitanu strogost koja ne pripada ni kome i niemu. Zato sam", nastavi on, "postaozloinac. Zloini nasilja vreali su moju ljubav prema ljudskom rodu, a onu hitrinu ruke i misli koja je lopovu potrebna nemam. Neko vreme sam lutao... to je bilo, valjda, one godine kad si ti roen... a onda s am na ao svoje pravo zanimanje. Ono sreuje izvesne emotivne potrebe koje ne mogu dr ugaije zadovoljiti... osim toga, ja poznajem, zaista poznajem, ljudsku prirodu. Z nam tano kad treba ponuditi mito i koliko treba dati i, to je najva nije, kad ne tre ba ponuditi. Znam kako da postignem da devojke koje rade za mene budu u toj meri zadovoljne svojom karijerom, a nezadovoljne svojom sudbinom, da ostanu u tom po slu... One su kaibitke, naravno, odgajene su iz telesnih elija uzvi enih ena da bi i m davale krv za razmenu, ime se produ ava mladost uzvi enih. Znam kako da dovedem moj e klijente do oseanja da je susret koji im ja upriliujem jedinstveno iskustvo, a n e nekakva sredina izmeu plaevne romanse i usamljenikog poroka. Ti si ono do iveo kao jedinstveno iskustvo, zar ne?" "Tako ih i mi zovemo", rekoh. "Klijenti." Slu ao sam ne samo njegove rei ne go u jednakoj meri i ton njegovog glasa. Autarh je bio srean, to, po mojoj proceni , u oba na a ranija susreta nije bio; uti njega bilo je kao da uje govor drozda. inilo se, maltene, da on i sam zna to, jer dizao je lice i pru ao grlo, a glas u njegov im reima zar i romansa izvijao se u Sunce kao ptiji poj. "A i korisno je. Ostajem u dodiru sa onom donjom stranom stanovni tva, pa saznajem da li se porezi stvarno prikupljaju i da li narod misli da su pravedni; koji delovi u dru tvu se uzdi u, a koji tonu." Osetih da misli na mene, mada mi nije bilo nimalo jasno ta hoe rei. "Te ene sa dvora", rekoh. " to nisi doveo prave da ti poma u? Jedna od njih j e glumila da je Tekla, a Tekla je u to vreme bila zakljuana ispod na e kule." Pogledao me je kao da sam rekao ne to izuzetno glupavo, to, nesumnjivo, i j esam. "Pa zato to u njih ne mogu imati poverenja, naravno. Takva stvar mora ostat i u tajnosti... Pomisli kolike su tu mogunosti za atentat. Da li ti smatra da je t o to sve te zlatom iskiene linosti iz prastarih porodica dolaze da mi se tako dubok o klanjaju i da se sme kaju i apuu uzdr ane ale i razbludne male pozive dokaz da oseaju ma i najmanju odanost prema meni? Uverie se da nije, siguran budi. Ima na mom dvor u samo nekoliko osoba u koje mogu imati poverenje; meu egzultantima nema nijedne. " "Ka e da u se uveriti. Da li to znai da me nee poslati da budem smaknut?" Oseao sam puls u svom vratu i video kuljanje skerletne krvi. "Zato to sad zna moju tajnu? Ne. Imamo mi nameru da te upotrebimo za neke druge stvari, kao to ti i rekoh tokom na eg razgovora u onoj sobi iza slike." "Zato to sam se zakleo Vodalusu." Na ovo autarh podle e svojoj razonoenosti. Zabacio je glavu i poeo se smejat i: debelju no i sretno dete koje je upravo otkrilo tajnu neke pametno napravljene igrake. Kad se njegov smeh najzad spustio do veselog gutanja, on pljesnu akama. Ia ko su izgledale mekane, nastade ba jak zvuk. Uo e dva stvorenja sa telima ena i glavama maaka. Oi su im bile ceo pedalj raz maknute i krupne kao ljive; gazile su na prstima, kao to ponekad rade plesai, ali g racioznije od ijednog plesaa koga sam ikada video; ne to u njihovom kretanju mi je govorilo da im je to normalan hod. Rekoh da su imale enska tela, ali to nije u ce losti tano, jer video sam i vrhove kand i, uvuenih u kratke, meke prste kojima su me previjale. Zadivljen, dohvatih aku jedne od njih i pritisnuh je na nain kako sam ponekad pritiskao ape prijateljski nastrojenih maaka: kand e se ispru i e napolje. Pred tim prizorom oi mi se napuni e suzama, jer su te kand e imale isti oblik kao ona kand a koja je Kand a, ona koja je nekada le ala skrivena u jednom dragulju i koju sam ja, u svome neznanju, nazivao Kand om Pomiritelja. Autarh vide da plaem i ree enomakama d a su mi zadale bol i da me moraju pustiti da opet legnem. Oseao sam se kao malo d ete koje je upravo doznalo da vi e nikad nee videti svoju majku. "Mi njemu nikakvo zlo ne inimo, Legijo", suprotstavila se jedna glasom ka

kav nikad ranije ne uh. "Ka em - stavljajte ga dole!" "Nisu mi ko u ni ogrebale, sire", rekoh mu. Uz pomo enomaaka uspeo sam i da hodam. Jutro je bilo, kad sve senke be e pri prvom pogledu na Sunce; ona svetlost koja me je probudila bila je prva svetlost tog novog dana. Njegova sve ina poe mi sada puniti plua, a gruba trava po kojoj smo hodali zatamni, svojom rosom, moje otrcane stare izme; povetarac slaba an kao zvezd e sada nejasno vidljive na nebu poe mi pomicati kosu. Autarhov paviljon stajao je na vrhu jednog brda. Svuda uokolo bio je gla vni bivak njegove vojske - atori crni i sivi, a drugi u boji mrtvog li a; kuice od na slaganog busenja i rovovi kojima se stizalo do podzemnih skloni ta, odakle su sada vojnici izvirali kao srebrni mravi. "Moramo da pripazimo, vidi ", ree on. "Iako smo ovde znatno iza fronta, mog li bismo navui na sebe napad iz vazduha kad bi ovo mesto bilo vidljivije." "Svojevremeno sam se pitao za to Kua Apsoluta le i ispod sopstvenih vrtova, g ospodine." "Potreba za tim je odavno minula, ali nekada su i Nesus pusto ili." Ispod nas i svuda oko nas oglasile su se srebrne usne truba. "Je li pro la samo jedna no?" upitah. "Ili sam prespavao i ceo jedan dan?" "Ne. Samo no. Dao sam ti lekove za ubla enje bola i za spreavanje ulaska zar aze u tvoju ranu. Nisam nameravao da te budim jutros, ali kad sam do ao, video sam da si budan... a vremena vi e nema." Nisam bio siguran ta hoe time da ka e. Pre nego to stigoh da ga upitam, ugled ah est ljudi, gotovo nagih, koji su potezali jedan konopac. Moj prvi utisak bio j e da vuku ka zemlji neki ogroman balon, ali to je bio letei amac; prizor njegovog crnog korita donese mi ive uspomene na autarhov dvor. "Oekivao sam - kako se ono zva e? - Mamiliana." "Danas nee biti ivotinja-ljubimaca. Mamilian je izvrstan ratni drug, tih, mudar i sposoban da se u borbi upravlja sopstvenom pameu, nezavisno od mene, ali posle svega ja ga, ipak, ja em radi zadovoljstva. Ukra emo danas kanap iz jednog asci janskog luka i upotrebiemo jedan mehanizam. Oni od nas kradu esto." "Da li je tano da se letenjem tro i sposobnost ovih amaca da sleu na tlo? Mis lim da mi je to jednom rekao neki od tvojih aeronauta." "Kad si bio atlena Tekla, hoe rei? isto Tekla." "Da, naravno. Da li bi bilo neutivo, autar e, ako pitam za to si me dao ubiti ? I po emu me sada zna ?" "Znam te jer vidim tvoje lice u licu moga mladog prijatelja i ujem tvoj g las u njegovom. Prepoznaju te i tvoje negovateljice. Pogledaj ih." Pogledao sam i video da su lica ena-maaka izobliena re eim grimasama straha i zaprepa enja. "A to se tie razloga zbog kojih si umrla, o tome u priati - njemu - kad se u krcamo u letei amac... ako budemo imali vremena. Sad, odstupi. Lako ti je da dolaz i do izra aja zato to je on slab i bolestan, ali ja sad moram imati njega, a ne tebe . Ako ne pristane da se povue , ima sredstava." "Gospodine..." "Da, Severijane? Pla i li se? Jesi li ranije ulazio u ovakve sprave?" "Ne", rekoh. "Ali se ne pla im." "Pamti li svoje pitanje o izvoru njihove snage? Ono to si rekao bilo je u izvesnom smislu tano. Uzgon potie od antimaterije koja je jaka kao gvo e, koja se nal azi zarobljena u jednoj klopci sainjenoj od magnetnih polja. Po to to antigvo e ima po vratnu magnetnu strukturu, promagnetizam ga odbija. Graditelji ovog amca okru ili s u tu zamku magnetima i zbog toga gvo e, kad otplovi iz sredi ta, ulazi u jae polje, to ga prinuuje na uzmak. Na antimaterijskom svetu to gvo e bi bilo te ko kao stena, ali o vde, na Urtu, ono se suprotstavlja te ini promaterije ugraene u letelicu. Prati li m e?" "Mislim da pratim, sire." "Nevolja je to to na a tehnologija nije u stanju da hermetiki zapti tu komor u. Poneki deli atmosfere - po nekoliko molekula - stalno promie kroz porozna mesta na zavarenim avovima, ili prodire kroz izolaciju magnetnih ica. Svaki takav molek ul neutrali e svoj odgovarajui deo u antigvo u i proizvodi toplotu, a kad god se to de

si, letei amac izgubi po jedan deli svoje sile uzgona. Jo niko nije na ao nikakvo drug o re enje za to, osim da uva amce na najveoj moguoj visini, na kojoj vazdu nog pritiska praktino i nema." Letei amac ve se primicao pramcem zemlji, tako blizu da sam mogao zapaziti divnu glatkou njegovih oblika. Oblik tog amca tano se podudarao sa oblikom tre njevog lista. "Nisam razumeo sve to", rekoh. "Ali meni se ini da bi konopci morali biti ogromno dugaki da bi omoguili amcima da lebde dovoljno visoko da bi od toga bilo i kakve koristi i, takoe, da bi ascijanski pentadaktili, ako dolete nou, mogli da ih preseku tako da bi amci, onda, otplutali." ujui ovo, ene-make se poe e osmehivati malenim, tajnovitim uvijanjem usana. "Konop je samo zbog prizemljenja. Bez njega bi na em amcu bila potrebna dov oljna daljina da sie kreui se svojom eonom brzinom. Ovako, po to zna da smo mi dole, o n baca u e nadole ba kao to bi ovek u nekom bazenu mogao pru iti ruku nekome ko e ga izv ui gore. amac ima, vidi , sopstveni um. Ne kao Mamilianov - nego um koji smo mu mi n apravili, ali dovoljan da zahvaljujui njemu uspeva da izbegne nevolje i silazi ka d dobije na signal." Donja polovina leteeg amca bila je od neprozirnog crnog metala, a gornja p olovina je bila kupola, prozirna gotovo do nevidljivosti - od iste one materije, pretpostavljam, od koje je krov Botanike ba te. Iz krmenog dela virio je top sasvi m nalik na onaj koji je mamut nosio, dok je iz pramanog dela str ao drugi, dvaput v ei. Autarh je digao jednu aku do usta i, inilo se, zazvi dao u dlan. Na kupoli s e pojavio otvor (bilo je to kao da se na mehuru sapunice otvara rupa), a prema n ama se spusti niz srebrnastih stepenica, tankih, naoko mase li enih, poput pauine. Oni mu karci golih prsa prestali su da vuku. " ta misli , da li e moi da se popne uz ovo? upita autarh. "Da, ako se budem pomagao rukama", rekoh. Peo se ispred mene, a ja sam neslavno puzio za njim, vukui ranjenu nogu. Sedi ta, zapravo dve dugake klupe prilagoene obliku amca, jedna s leve a druga s desn e strane, bejahu oblo ena krznom; ali ak i to krzno bilo je, na dodir, hladnije od ma kog leda. Iza mene otvor se suzio, zatim je nestao. "Ovde unutra imaemo pritisak kao na povr ini, bez obzira na to koliko visok o poletimo. Ne mora se brinuti da e se ugu iti." "Bojim se da je moje neznanje toliko da taj strah ne mogu ni osetiti, si re", rekoh. "Da li bi voleo da vidi tvoju staru bacelu? Oni su daleko desno, ali poku au da ti ih naem." Autarh je seo pred kontrolne aparate. Tako rei jedine ma ine koje sam ja do tada viao bile su one Tifonove, i one Boldandersove, i one koje je kontrolisao m ajstor Gerlous u Kuli maskiranih, Matahinki. Ja sam se ma inerije, a ne gu enja, pla i o; ali, suzbio sam taj strah. "Kad si me spasao pro le noi, nagovestio si da ti do tog trenutka nije bilo poznato da sam u tvojoj vojski." "Raspitivao sam se dok si spavao." "A ti si bio taj koji nam je naredio da krenemo napred?" "Na neki nain... Izdao sam nareenje koje je prouzrokovalo va e pokretanje, m ada nisam imao nikakve neposredne veze sa tvojom etom. Jesi li nezadovoljan mojim postupkom? Kad si pristupao vojsci, da li si mislio da nikad nee morati da se bor i ?" Grabili smo u visine. Padali, kao to sam se jednom pla io da e mi se desiti, u nebo. Ali, setih se dima i mesingane dreke trube i vojnika koji se, pogoeni zv i deim hicima artiljerije, razleu u crvenu pastu i sav moj strah se preokrete u bes. "Ni ta ja o ratu nisam znao. Koliko ti zna ? Jesi li ikad bio stvarno u borbi?" Preko ramena je bacio pogled ka meni; njegove plave oi su sevale. "U hilj adu bitaka sam bio. Ti si dvoje ljudi, prema onome kako se ljudi obino broje. ta m isli , koliko sam ljudi ja?" Odgovorio sam mu tek posle dugog vremena.

25. AGIJINO MILOSRE U poetku sam mislio da ni ta ne mo e biti udnije od prizora koji mi se ukazao: na a vojska se protezala preko povr ine Urta, tako daleko ulevo i udesno da je le ala pred nama kao cvetni venac; sjaktala je od oru ja i oklopa u mnogo boja, a krilat e anpilke kru ile su iznad nje na gotovo istoj visini kao mi, uzletale i spu tale se na vetru zore. Onda sam video ne to jo udnije. Bila je to ascijanska vojska, vojska u voden astim belim i sivkastim crnim tonovima, izraziro kruta, ba kao to je na a bila izraz ito vazdu asta; bila je rasporeena du severnog obzorja. Nagnuh se napred i zagledah se netremice u nju. "Trebalo bi da ti ih poka em iz vee blizine", ree autarh. "Ipak, video bi sa mo ljudska lica." Uvideo sam da me na neki nain isprobava, ali mi nije bilo jasno kako. "Da j da ih vidim", rekoh. Kad sam jahao sa skjavonima i posmatrao kako na e trupe kreu u napad, na me ne je vrlo sna an utisak ostavila njihova, bar prividna, slabost kad su u masi: ko njica je bila sva u proticanju i izmicanju kao talas koji grune velikom silinom - a onda, u povlaenju, postaje najobinija voda, preslaba da bi i te inu mi a na sebi p odnela, postaje bleda materija koju i dete mo e ruicama zahvatati. ak su i peltasti, u svojim zupasto smaknutim redovima, sa kristalnim titovima, izgledali jedva ne to manje zastra ujui od igraaka na nekom stolu. Sad videh kakav utisak snage ostavljaju krute formacije na eg neprijatelja, pravougaonici sa po stotinu hiljada vojnika k oji stoje rame uz rame; unutar pravougaonika video sam i ma ine velike poput tvrava . Ali jedan ekran na sredini kontrolnog panela omoguio mi je da zavirim i p od vizire njihovih lemova, a tu se sva ta krutost, i sva ta snaga, rastapala u je dnu vrstu u asa. U redovima pe adinaca stajali su i starci, i deca, i neki koji su i zgledali kao idioti. Gotovo sva lica u tim redovima imala su onaj ludaki, preglad neli izraz koji sam video prethodnog dana; setih se onoga koji je pojurio iz svo g kvadrata i, umirui, hitnuo koplje u vazduh. Okretoh glavu na drugu stranu. Autarh se nasmeja. U njegovom smehu sad nije bilo veselja, bio je to rav an zvuk nalik na lepetanje zastave pri jakom vetru. " ta je, video si kako neko od njih izvr ava samoubistvo?" "Nisam", rekoh. "Onda si imao sree. Ja, kad ih gledam, esto viam ta samoubistva. Njima nije dozvoljeno da uzimaju oru je dok ne budu spremni za bitku sa nama, a tad mnogi is koriste priliku. Kopljanici obino zabodu zadnji kraj koplja u mekano tlo, a onda opale ka sebi i raznesu glavu. Jednom sam video dvoje maevalaca - mu karca i enu - k oji su se pre toga dogovorili o samoubistvu. Zaboli su jedno drugome ma u stomak. Gledao sam kako, pre toga, odbrojavaju, pokretima leve ruke... jedan... dva... tri, oboje mrtvi." "Ko su oni?" upitah. Dobacio mi je pogled koji ne bih mogao ponoviti. " ta ree?" "Pitao sam, ko su oni, sire. Znam da su na i neprijatelji i da ive u vrelim zemljama na severu i da se pria da ih je porobio Erebus. Ali, ko su?" "Ne verujem da to dosad nisi znao. Je li?" Imao sam, ne znam za to, oseaj da mi je grlo sasvim suvo. Rekoh: "Verovatno nisam. Ja Ascijanca nikada nisam ni video sve do mog dolaska u lazaret Pelerink i. Na jugu rat izgleda veoma udaljen." Klimnuo je glavom. "Oterali smo ih, mi autarsi, upola onoliko daleko na sever koliko su oni svojevremeno oterali nas na jug. Ko su, to e otkriti kad bude vreme... Sad je va no samo to da ima elju da to zna ." Zastao je u govoru. "Obe te voj ske mogle bi biti na e. Obe vojske, ne samo ova ju na... Da li bi mi ti preporuio da uzmem obe?" Dok je to govorio, pomerao je neke kontrolne ureaje i letei amac se nag nuo napred, di ui krmeni deo ka nebesima, a pramac okreui ka zelenoj zemlji, kao da n amerava da izbaci nas dvojicu na osporeno podruje. "Ne razumem ta hoe da ka e ", rekoh mu. "Polovina onoga to si rekao o njima bila je pogre na. Oni ne dolaze iz vruih zemalja na severu, nego sa jednog kontinenta koji le i s one strane polutara. Ali

istina je ono to si rekao da su robovi Erebusa. Ascijanci zami ljaju da su savezni ci onih koji ekaju u dubinama. Istina je sledea: Erebus i njegovi saveznici dali b i Ascijance meni ako bih ja dao na jug njima. Ako bih tebe, i sve ostale, dao nji ma." Morao sam se vrsto dr ati za naslon sedi ta da ne bih pao ka njemu. "Za to mi o vo govori ?" Letei amac se ispravi kao deji brodi u bari, ljulju kajui se. "Zato to e uskoro zatrebati da zna da su i drugi oseali ono to e ti oseati." Nikako nisam uspevao da uobliim pitanje koje sam ranije imao hrabrosti da postavim. Najzad rekoh: "Rekao si da e mi kazati za to si ubio Teklu." "Zar ona ne ivi u Severijanu?" Jedan zid bez prozora, u mome umu, pade, drobei se u ru evine. Povikah iz s veg glasa: "Umrla sam!" I tek kad su te rei proletele izmeu mojih usana, shvatila sam ta sam izgovorila. Autarh uze, ispod kontrolne ploe, pi tolj i odlo i ga sebi u krilo, a istovre meno se okrete da me pogleda. "Nee ti to trebati, gospodaru", rekoh. "Odve sam slab." "Ima ti izuzetnu mo oporavljanja... koju sam ve video. Tano je, atlena Tekla vi e ne postoji, osim u onom obliku u kome u tebi optrajava, a vas dvoje, iako ste uvek zajedno, oboje patite zbog usamljenosti. Traga li i sad za Dorkas? Priao si mi o njoj, seti se, kad smo se videli u Tajnoj kui." "Za to si ubio Teklu?" "Nisam ja. Tvoja gre ka sastoji se u tome to zami lja da sam ja na dnu svih st vari. A to nije niko... Ni ja, ni Erebus, ni ma ko drugi. to se tie atlene, ti si o na. Jesi li uhap ena otvoreno?" Ta uspomena se vratila, ivopisnija nego to bih pomislila da je mogue. I la sa m jednim hodnikom iji su zidovi bili oblo eni tu nim maskama od srebra, zatim sam u la u jednu od napu tenih soba; u njoj je tavanica bila visok, a zidovi su bili prekri veni prastarim tapiserijama, koje su irile buav miris. Kurir sa kojim je trebalo d a se vidim jo nije bio stigao. Znajui da bi mi pra njavi divani isprljali haljinu, u zela sam jednu stolicu, ne to od tankih, vretenastih delova, koji su bili nainjeni od slonovae i pozlate. Sa zida iza mene prosula se tapiserija; pamtim da sam digl a pogled i videla kako se na mene ru e slika Sudbine sa krunom od lanaca na glavi i slika Nezadovoljstva sa tapom i a om u rukama. Autarh ree: "Tebe su uhvatili izvesni oficiri koji su saznali da si preno sila podatke ljubavniku tvoje polusestre. Uhvatili su te tajno, zato to tvoja por odica ima toliko uticaja na severu, i poslali su te u jedan gotovo zaboravljeni zatvor. Dok sam ja saznao ta se desilo, ti si bila mrtva. Da li je trebalo da kaz nim te oficire zato to su delovali u mom odsustvu? Oni su rodoljubi, a ti si bila izdajnica." "I ja, Severijan, sam takoe izdajnik", rekoh, pa mu ispriah, tada prvi put podrobno, kako sam svojevremeno spasao Vodalusa i kako sam kasnije sa njim uestv ovao na banketu. Kad sam zavr io, on klimnu glavom. "Veliki deo odanosti koju si oseao prema Vodalusu dolazi, nesumnjivo, od atlene. Deo te odanosti ona ti je prenela dok je bila jo iva, a deo posle svoje smrti. Iako si bio naivan, siguran sam da nisi bio toliko naivan da pomisli da su le o deri pukim sluajem izneli pred tebe ba njeno meso. " Pobunio sam se. "ak i da je on znao za moju vezu s njom, nije bilo vremen a da se njen le donese iz Nesusa." Autarh se nasme io. "Jesi li zaboravio da si mi pre nekoliko trenutaka rek ao da je on, kad si ga spasao, pobegao ovakvim prevoznim sredstvom? Iz te ume, je dva nekih desetak liga od Zida Nesusa, on je mogao da odleti do sredi ta Nesusa, d a iskopa telo ouvano ledenim zemlji tem ranog prolea i da se vrati, sve za manje od jedne smene vremena. Zapravo, nije ni postojala potreba da on zna tako mnogo ili dejstvuje tako hitro. Dok je tebe tvoj esnaf dr ao kao uhap enika, on je, mo da, dozn ao da atlene Tekle, koja mu je do same smrti bila verna, vi e nema. Servirajui njeno meso svojim sledbenicima, mogao je ojaati njihovu odanost njegovoj stvari. Nije mu bila potrebna nikakva dodatna pobuda da uzme njeno telo, a kad ga je uzeo, ne

sumnjivo ga je ponovo zakopao u nagomilani sneg u nekom podrumu ili u jednom od napu tenih rudnika kojih u tom podruju ima koliko hoe . Ti si stigao i on je, elei da te ve e za sebe, naredio da iznesu nju." Ne to proe suvi e brzo da bi se moglo videti - a tren kasnije letei amac se zat rese od siline tog prolaska. Na ekranu zaplesa e varnice. Pre nego to je autarh mogao opet preuzeti kontrolu, poeli smo se izmicati unazad, nizom istrzanih kretnji. Odjeknu prasak, toliko buan da se inilo da me je paralisao, a odzvanjajua nebesa otvori e se u cvet ute vatre. Svojevremeno sam video kako Eata pogaa, kamenom iz svoje prake, vrapca, koji se onda zateturao unazad u vazduhu, kao mi sada, i onda poeo da pada, kao mi, lepr avo, na jednu stranu. Probudio sam se okru en mrakom, dimom prodornog vonja i mirisom sve e zemlje . Tokom jednog trenutka, ili jedne smene vremena, zaboravio sam da me je neko sp asao, te sam mislio da le im na onom boji tu gde smo se Darija, Gvazaht, Erblon, ost ali i ja tukli protiv Ascijanaca. Blizu mene je le ao neko - uo sam uzdisanje njegovog daha i ona kriputanja i struganja koja odaju pokret - ali u poetku nisam obraao nikakvu pa nju na njega, a kasnije pomislih da su to neke ivotinje do le da deru i poeh se pla iti; kasnije se set ih ta se dogodilo i dooh do sigurnog uverenja da te zvuke stvara autarh, koji je s igurno pre iveo, kao i ja, pad amca, te ga pozvah. "Znai, ti si jo iv." Glas mu je bio vrlo slab. "Pla io sam se da e umreti... al i trebalo je da znam da nee . Nisam uspevao da te o ivim, a puls ti je bio vrlo nejak ." "Ja sam zaboravio! Pamti da smo nadletali vojske? A ja sam neko vreme bio bez seanja na to! Sada znam kako je kad ovek ne to zaboravi." U njegovom glasu oseao se bledi smeh. "I sad e to pamtiti zauvek." "Nadam se da hou, ali ta uspomena na zaboravljanje nestaje, evo, dok govo rimo. I ezava kao magla, a to, valjda, i mora biti zaboravljanje. Koje nas je to or u je oborilo?" "Ne znam. Ali slu aj. Ovo su najva nije rei u mom ivotu. Slu aj. Slu io si Vodalus u i njegovom snu o obnovi carstva. Jo eli , zar ne, da ljudski rod ponovo krene ka z vezdama?" Setih se neeg to mi je Vodalus govorio u umi, pa rekoh: "Ljudi Urta e plovit i izmeu zvezda, preskakae od galaksije do galaksije, gospodarie kerima Sunca." "Takvi su nekad bili... pa su poneli sve stare ratove Urta sa sobom i poe li da pale u mladim suncima nova sunca. ak i ovi" (nisam ga mogao gledati, ali sa m po njegovom tonu znao da misli na Ascijance) "razumeju da to ne sme opet biti tako. Oni ele da na a rasa postane jedna osoba... ista, umno ena do kraja brojeva. Mi elimo da svako u sebi ponese celu rasu i sve njene e nje. Jesi li zapazio boicu koju nosim oko vrata?" "Jesam, esto." "U njoj je jedan farmakon nalik na alzabo, ve izme an i zadr an u rastvoru. J a sam ve hladan ispod struka. Uskoro u umreti. Pre nego to umrem... ti ga mora upotr ebiti." "Ne vidim te", rekoh. "A jedva mogu i da se pokrenem." "Svejedno, nai e ti neki nain. Ti pamti sve, pa zato svakako pamti i no kad si do ao u moju Azurnu kuu. Te noi mi je do ao jo neko. Ja sam nekada bio sluga u Kui Apsol uta... zato oni mene mrze. Kao to e mrzeti i tebe zbog onog to si ti nekad bio. Pae on, on je do ao, on koji me je obuavao, a koji je bio, pedeset godina pre toga, pos lu itelj - donosilac meda. A ja sam znao ko je on stvarno, jer sam ga sreo jo pre t oga. On mi ree da si ti onaj pravi... sledei. Samo nisam mislio da e se dogoditi ta ko brzo..." Njegov glas posustade i prekide se, a ja se poeh vui na tu stranu, pipajui da naem autarha. Moja aka pronae njegovu, a on pro aputa: "Upotrebi no . Nalazimo se iz a ascijanske linije fronta, ali ja sam pozvao Vodalusa da te spase odavde... ujem kopita njegovih destrijera." Rei su bile tako tihe da sam ih jedva uo, iako mi je uho bilo jedva pedalj udaljeno od njegovih usta. "Odmaraj se", rekoh mu. Znajui da ga Vodalus mrzi i d a hoe da ga uni ti, smatrao sam da je u delirijumu. "Ja sam njegov uhoda. To je jo jedna od mojih du nosti. On privlai k sebi iz dajnike... Ja onda doznajem ko su, ta rade, ta misle. To je jedna od njegovih du nos

ti. Sad sam mu rekao da je autarh zarobljen u ovom leteem amcu i dao mu podatke o mestu gde se nalazimo. On mi je slu io... kao telohranitelj... pre." Sad sam ak i ja uo topot na tlu, izvan amca. Digoh ruku, poku avajui da na nek i nain dam signal; moja aka dotae krzno i tad shvatih da se amac prevrnuo, a da smo mi ostali ispod njega kao dve skrivene abe krastae. Ne to je prasnulo, zaulo se vri tanje metala koji se cepa. Meseina, prividno b listava kao dan, ali zelena kao vrbovo li e, navali obilato kroz jedan procep u kor itu, koji se pred mojim oima pro irivao. Videh autarha, ija je proreena bela kosa bil a zatamnjena osu enom krvlju. A iznad njega obrise, zelene senke koje su gledale dole, ka nama. Njihov a lica bila su nevidljiva, ali znao sam da te sjaktave oi i uzane glave ne pripad aju nikakvim sledbenicima Vodalusovim. Mahnito poeh tragati za autarhovim pi toljem . Oni me dograbi e za ruke. Izvuko e me gore; dok sam tako bio izvlaen uvis, nisam mo gao da ne pomislim na onu mrtvu enu ije sam izvlaenje iz njenog groba u nekropolisu svojevremeno video, jer na amac je pao na meko zemlji te i do polovine se ukopao. N a mestu gde ga je pogodio ascijanski hitac bok mu je bio razvaljen, tako da su s e videli zamr ene upropa ene ice. Metal je bio izoblien, plamenom izmenjen. Nisam imao mnogo vremena da to razgledam. Moji uhvatitelji su me nepreki dno okretali tamo-amo, jer je jedan po jedan prilazio i hvatao me akama za lice. Pipkali su i moj ogrta, kao da u ivotu nisu videli tkaninu. Bili su to evzoni, pri padnici lake pe adije; meni su izgledali veoma slini onoj pe adiji protiv koje smo se mi borili, ali meu ovima nije bilo staraca niti dece. Umesto oklopa, nosili su s rebrnaste kape i ko ulje, a od oru ja udnovato uobliene pu ke-jezailke, ije su cevi bile toliko dugake da su, prilikom oslanjanja pu ke kundakom o zemlju, usta cevi bila iz nad glava tih ljudi. Dok sam gledao kako izvlae autrha iz letelice, rekoh: "Tvoju je poruku protivnik uhvatio, sire, rekao bih." "Svejedno, ona je stigla." Nije imao snage da poka e prstom, ali se osvrnu h na onu stranu gde je on pogledom pokazivao i trenutak kasnije videh, naspram m eseca, ocrtane letee oblike. inilo se, maltene, da su one ka nama klizile niz meseeve zrake, tako su br zo i tako pravolinijski sletale. Glave su im bile nalik na lobanje ena, okrugle i bele, ali sa ko tanim krestama gore i sa izdu enjem vilica u kljunove, koji su bili nadole povijeni i snabdeveni nizovima iljastih zuba du ivica. Bile su krilate, sa krilima toliko ogromnog raspona da se inilo da telo i nemaju. Raspon od vrha jed nog do vrha drugog krila bio je najmanje dvadeset lakata; prilikom mahanja nisu stvarala nikakav zvuk, ali sam, daleko dole, osetio nalet vazduha. (Svojevremeno sam zamislio da ovakva stvorenja mlataranjem svojih krila obaraju ume i sravnjuju sa zemljom gradove Urta. Da li je ta moja misao pomogla d a ove sada dou?) Moj je utisak bio da je dugo proteklo dok ih evtzoni ne primeti e. Onda dv ojica ili trojica ispali e, istovremeno, svoje pu ke, a njihovi hici, te ei istom cilju , zahvati e jednu letaicu i razne e je u krpe, zatim drugu, pa treu. U jednom trenu sv etlost je ispred mene bila zaklonjena, onda me je ne to hladno i mlitavo tresnulo po licu i oborilo. Kad sam opet bio u stanju da gledam, petorice ili estorice Ascijanaca vi e nije bilo tu, a ostali su pucali u vazduh na mete meni gotovo nevidljive. Iz tog pravca pade ne to beliasto. Mislio sam da e eksplodirati, pa pognuh glavu, ali umes to eksplozije doe drugi zvuk: korito sru enog amca odzvoni slino sudaru cimbala. U ama c je bilo udarilo neko telo - ljudsko, izlomljeno kao da je lutka - ali krvi nij e bilo. Jedan od evzona mi zabi kundak u lea i pogura me napred. Druga dvojica po vedo e autarha, pridr avajui ga otprilike onako kako su, ranije, enomake pridr avale mene . Uvideh da sam u celosti izgubio oseanje za pravac. Iako je mesec jo sijao, veina zvezda je bila zaklonjena masama oblaka. Zalud sam pogledom tra io Ju ni Krst i one tri zvezde koje, iz razloga koji nikom nisu jasni, zovemo "Osmica" i koje veito v ise iznad ju nog leda. Nekoliko evzona jo je pucalo, kad se meu nas sjuri, plamsajui, nekakvo koplje ili strela; to se raspr ta u masu zaslepljujuih belih iskri. "E, to e uspeti", apnu autarh. Teturao sam se napred i trljao oi, ali sam ipak uspeo da ga upitam ta hoe d

a ka e. "Mo e li ti da gleda ? Ne mogu ni ovi. Na e prijateljice, tamo gore... mislim d a su Vodalusove... nisu znale da su ovi to su nas uhvatili tako dobro naoru ani. Sa d vi e nee biti dobrog ni anjenja i im se onaj oblak navue preko diska Lune..." Ohladio sam se, kao da je neki ledeni planinski vetar rasekao ovu masu m lakog vazduha oko nas. Pre nekoliko trenutaka oajavao sam to smo okru eni ovim visok im, mr avim vojnicima. A sad nije bilo toga to ja ne bih dao za neku izvesnost da u meu njima ostati. Levo od mene bio je autarh, visio je mlitavo izmeu dvojice evzona koji su svoje dugocevne jezailke okaili ukoso preko lea. Videh kako mu se glava mlitavo n aginje na jednu stranu i shvatih da je u nesvesti ili mrtav. "Legijo", tako su m u se obraale one ene-make; nije bila potrebna osobita pamet da se to ime pove e sa on im to mi je on u slupanom amcu ispriao. Ba kao to su se u meni spojili Tekla i Severi jan, u njemu su se, nesumnjivo, ujedinile mnoge osobe. Jo od one noi kad sam ga pr vi put video, kad me je Rohe doveo u Kuu azura (ije sam udno ime sad, mo da, poinjao d a shvatam), oseao sam vi eslojnost njegovih misli, kao to osetimo, ak i pri lo em osvet ljenju, slo enost nekog mozaika, na primer one mirijade infinitezimalnih komada ka mena koji sainjavaju obasjano lice i zuree oi Novog Sunca. Maloas je rekao da je moja sudbina da mu budem naslednik, ali koliko bi d ugo potrajala ta vladavina? Iako je to bilo sasvim nerazumno kod jednog zaroblje nika i uz to oveka koji je ranjen i toliko slab da bi mu jedna smena odmora na gr uboj travi izgledala kao rajsko zadovoljstvo, mene je u tom asu pro dirala ambicija . Rekao je da moram jesti njegovo meso i progutati tu lekariju dok je on jo iv; ja bih, volei ga, tog asa rado rtvovao i komad svog mesa samo da bih se otrgao od moj ih zarobitelja (da sam imao dovoljno snage) i da bih se doepao tog luksuza, pompe i vlasti. Sad sam bio ujedinjeno Severijan-Tekla bie, a dronjavi muiteljski egrt j e, mo da, eznuo za tim stvarima e e nego mlada egzultantkinja koju su na dvoru dr ali pro tiv njene volje. Znao sam ta je jadna Sajriaka oseala u arhonovom vrtu; ali da je u punoj meri osetila ono to sam ja ovoga asa oseao, njeno bi srce od toga prepuklo. Ve sledeeg trenutka bio sam protiv. Nekom delu mene bilo je veoma stalo do one privatnosti u koju ak ni Dorkas nikada nije prodrla. Duboko unutra, u zaviju cima moga uma, u zagrljaju molekula, bili smo isprepletani Tekla i ja. Kad bi ne ki drugi - desetak drugih, ili mo da hiljadu drugih, ako bi trebalo da ja, upijajui linost autarha, primim i sve one koje je on ukljuio u sebe - u li tu gde smo le ali T ekla i ja, bilo bi to kao da su gomile sveta sa nekog bazara nahrupile pod jedan senjak. Prigrlio sam uz sebe drugaricu svoga srca i osetio da sam i ja zagrljen . Osetila sam da sam zagrljena, pa sam prigrlila druga svoga srca uz sebe. Mesec se zamraio kao tamna lanterna kad ovek pritisne onu polugu koja dovo di do toga da se njene ploe zatvaraju kosim klizanjem jednakih segmenata odasvud, kao "blenda"; ostajalo je, naime, sve manje, pa samo jedna taka, zatim ni ta. Pucn java evzonskih jezailki tvorila je re etku u bojama ljiljana i heliotropa, cveta k oji i suncokretom zovemo; ti zraci su se razukr tali visoko u atmosferi, da bi se najzad, kao arene iode, zabadali u oblake; ali nikakav uinak nisu postizali. Nalete vetar, vru, iznenadan, i uz njega ne to to jedino mogu nazvati sevom crne boje. Aut arha vi e nije bilo tu, onda ne to ogromno jurnu i ka meni, a ja se bacih ka tlu, na koje mo da i padoh, ali to ne pamtim. Ve sledeeg trena leteo sam veoma brzo kroz vazduh, u zaokretima, nesumnjiv o uzlaznim, a onaj svet dole bio je samo tamnija no. Jedna izmr avela aka, tvrda kao kamen i tri puta vea od ljudske, dr ala me je vrsto oko pasa. Vrdali smo, zaokretali, klizili postrance niz nagibe vazduha, onda uhvat ili jedan uzlazni vetar i po njemu se dizali sve dok hladnoa nije poela da ubada i kruti moju ko u. Okretao sam glavu da pogledam gore i uspevao da vidim belu, nelj udsku vilicu stvorenja koje me je nosilo. Bila je to ona nona mora koju sam do iveo nekoliko meseci pre toga, kada sam u svome snu jahao na leima ovog stvorenja. Ne mogu rei zbog ega je do lo do te razlike izmeu sna i istine. Povikao sam (ne znam ta) , a bie je, iznad mene, otvorilo svoj sabljasti kljun i za i talo. jo si I enski glas zauh, takoe odozgo: "Eto, sad sam ti se odu ila za onaj rudnik iv."

26. IZNAD D UNGLE Sleteli smo pri svetlosti zvezda. Bilo je to kao buenje; do iveo sam sletan je kao da iza sebe ostavljam ne nebo, nego vilajet nonih mora. Ogromno stvorenje se spu talo kao padajui list, u krugovima sve u im, kroz oblasti sve toplijeg vazduha , tako da sam najzad osetio mirise iz Vrta tropske d ungle: me avinu zelenog ivota, t ruleeg drveta i parfema iz irokih, vo tano glatkih, bezimenih cvetova. Jedan zigurat je uzdizao svoju tamnu kamenu glavu nad drvee - a ipak, drv ee je i nosio u visinu, sa sobom, jer je mnogo stabala poiznicalo, kao to gljivice izniu iz trulog drveta, iz njegovih raspadajuih kamenih zidova. Spustili smo se, nainom kao da nemamo te inu, na njega; istog asa su iskrsle buktinje i zauli se uzbuen i glasovi. Bio sam jo veoma slab zbog razreenog, ledenog vazduha koji sam do maloas udisao. Sad ljudske ruke zameni e te kand e koje su me dr ale toliko dugo. Silazili sm o niz spolja nju stranu te piramidalne graevine, hodajui po ravnim pro irenjima i po s tepenicima od ispucalog kamena, sve dok nisam stao ispred jedne vatre i video, s njene druge strane, nasme eno lice Vodalusovo i srcasto oblikovano lice njegove p ratilje Tee, na e polusestre. "Ko je ovo?" upita Vodalus. Poku ao sam da dignem ruke, ali neko ih je dr ao. "Vladaoe", rekoh mu, "mora biti da me zna ." Iza mene, onaj glas koji mi se u vazduhu javio odgovori: "Ovaj ovek je bi o cena, to je ubica mog brata. Radi njega smo te slu ili - ja i Hetor, koji slu i me ne." "Onda, to mi ga dovodi ?" upita Vodalus. "On je tvoj. Da li si mislila da u ja, kad ga vidim, poni titi na sporazum?" Mo da sam bio jai nego to mi se inilo. Mo da sam samo uhvatio oveka koji je staj ao desno od mene u trenutku kad nije bio u ravnote i; u svakom sluaju, uspeo sam da se trgnem i okrenem na takav nain da je uleteo u vatru, gde, pod njegovim nogama , u areno ugljevlje poe leteti na sve strane. Iza mene je stajala Agija, naga do pojasa, a iza nje Hetor, koji je akama dr ao obe njene dojke i istovremeno pokazivao sve svoje trule zube. Borio sam se da pobegnem. Udarila mi je amar - i ne to mi je povuklo obraz, osetio sam razdirui b ol, zatim toplo i obilato slivanje krvi. Kasnije sam doznao da se to oru je zove lusivi i da ga je Agija imala zato to je Vodalus zabranio da u njegovom prisustvu iko, osim njegovih telohranitelja , nosi oru je. To je samo jedna malena ipka sa dva prstena, za palac i za domali pr st, i sa etiri ili pet povijenih seiva koja se mogu sakriti u dlanu; ali malo ko j e pre iveo udarac lusivijem. Bio sam jedan od tih malobrojnih. Posle dva dana sam ustao i na ao da sam zatvoren u jednoj goloj sobi. Mo da u svakom ivotu jedna soba mora postati bolje po znata nego ijedna druga; za uhap enike to je uvek elija. Ja, koji sam radio ispred toliko elija, uguravajui poslu avnike sa hranom za unaka ene i enule, sad uvideh, opet, eliju svoju sopstvenu. Nikad nisam doznao emu je ranije taj zigurat slu io. Mo da je stvarno bio robija nica; mo da hram, ili atelje za neku zaboravljenu umetnost. Moja e lija bila je est koraka iroka i deset dugaka, pribli no dvostruko vea od one koju sam imala ispod muiteljske kule. Vrata od neke prastare, blistave legure stajala su n aslonjena na zid, Vodalusovim apsand ijama beskorisna zato to ih oni nisu umeli zak ljuavati; nova vrata, grubo istesana od nekog, kao gvo e tvrdog drveta iz d ungle, zat varala su izlaz. Postojao je prozor, zapravo jedan otvor za koji ja ne verujem d a je ikad bio namenjen da poslu i kao prozor; prenikom je bio jedva ne to vei od moje mi ice, nalazio se visoko na izbledelom zidu i propu tao je svetlost u eliju. Jo tri dana su pro la dok sam ojaao toliko da sam mogao da skoim i da se izvue m, dr ei se jednom akom za donju ivicu tog otvora, sve do gore, da bih pogledao napo lje. Kad je do ao taj dan, video sam neki predeo bre uljkast, pro aran leptirima - i t oliko tu, toliko razliit od onog to sam oekivao, da ja, onako zaprepa en i pomi ljajui sam mo da poludeo, ispustih ivicu. A bio je to, kao to sam tek kasnije shvatio, pre deo sainjen od gornjih strana kro nji drvea, gde stabla visoka po deset lanaca ire sv oje livade od li a, livade koje retko ko, osim ptica, ikada vidi.

Obraz mi je bio previo jedan starac sa licem punim znanja, ali i zla. On mi je promenio i zavoje na nozi. Kasnije je doveo jednog deaka od oko trinaest g odina, iji je krvotok spojio sa mojim i tako ostavio sve dok deakove usne nisu dob ile boju olova. Zapitao sam tada staroga lekara odakle je, a on, oigledno mislei d a sam ja neki uroenik iz tih uma, ree: "Iz velikog grada na jugu, u dolini reke koj a crpe vodu iz hladnih zemalja. ol je to, reka du a od ovih va ih, mada ne stvara tak o estoke poplave." "Veliku ve tinu ima ", rekoh. "Nikad nisam uo za doktora koji toliko posti e. V e mi je dobro i voleo bih da prestane pre nego to ovaj deak umre." Stari ga u tinu za obraz. "Oporavie se on brzo - na vreme da mi zagreje kre vet noas. U tim godinama oni se uvek brzo oporave. Ne, nije ono to misli . Ja spavam pored njega samo zato to noni dah mladih deluje kao obnoviteljsko sredstvo na one koji su mojih godina. Mladost je, vidi ti, jedna zarazna bolest, a mi se nadamo da nas zakai blagi sluaj. Kako ti je rana?" Ni ta me nije moglo tako potpuno ubediti kao ovo poricanje da jeste ono to sam pomislio - ni ta, ak ni priznanje, jer bi priznanje moglo imati svoj koren u ne koj nastranoj elji da se odr i privid potencije. O rani mu rekoh istinu, naime, da svoj desni obraz ne oseam, osim to iz njega dopire neki neodreeni svrab; dok sam to govorio, pitao sam se, u vezi sa tim nesretnim momiem - koja li mu od njegovih du n osti najvi e smeta. Stari mi poskida zavoje i premaza mi rane jo jednim slojem smrdljivog smee g melema koji je ve jednom primenio. "Vratiu se sutra", ree mi on. "Mada ne verujem da e ti Mamas biti ovde vi e potreban. Dobro ti napreduje . Njena uzvi enost" (ovo je propratio trzajem glave da bi pokazao da je to ironina aluzija na Agijin rast) "b ie izvanredno zadovoljna." Rekoh, trudei se da to zvui kao uzgredna primedba, da se nadam da i svi dr ugi njegovi pacijenti jednako dobro napreduju. "Misli na onog potkazivaa koji je donet kad i ti? Njemu je onoliko dobro k oliko bi se i moglo oekivati." Govorei to, okrenuo se na drugu stranu, da ne bih v ideo upla eni izraz njegovog lica. Pomi ljajui da bih mo da mogao stei neki uticaj kod ovog lekara i na taj nain d ovesti sebe u polo aj da mo da pomognem autarhu, poeh silno da hvalim njegovu ve tinu i zavr ih izjavom da mi nije jasno za to se tako sposoban doktor dru i sa tako zlim lju dima. Pogledao me je su eno, a lice mu se uozbiljilo. "Zbog znanje. Nigde ne mo e o vek mog zanimanja uiti kao to ja uim ovde." "Misli na jedenje mrtvih? Jeo sam ih i ja, mada ti ovi to mo da nisu rekli. " "Ne, ne. Ueni ljudi - osobito u mom zanimanju - svuda to uobiavaju, i to o bino sa boljim uinkom, jer mi odabiramo osobe za sebe i jedemo samo najvrednija tk iva. Ono znanje za kojim ja tragam ne mo e se tim putem stei, jer ga niko od nedavn o umrlih ne poseduje, tavi e mo da ga niko nikad i nije posedovao." Sad je bio oslonjen o zid i inilo se da govori koliko meni, toliko i neko j nevidljivoj prisutnosti. "Jalova nauka pro losti dovela je samo do iscrpljivanja ove planete i do uni tenja njenih rasa. Bila je utemeljena u pukoj elji da se isko riste sirove energije i materije Vaseljene, bez ikakvog uzimanja u obzir njihovi h privlanosti, odbijanja i krajnjih sudbina. Gledaj!" Gurnuo je aku u zrak Sunca koji je tada padao kroz moj visoki kru ni prozori. "Evo svetlosti. Ti e rei da ona nije ivo bie, ali e ti tako promai su tinska istina, a se sastoji u tome to je ona ne to vi e, a ne ne to manje. Iako ne zauzima nikakav pro stor, ona je ispunila Vaseljenu. Ona svemu daje hranu, a ipak, sama se hrani uni t enjem. Mi tvrdimo da je kontroli emo, ali ta ako ona gaji nas kao izvor hrane za se be? ta ako sve ume rastu samo da bi mogle biti zapaljene i ako se mu karci i ene raaju zato da bi mogli paliti vatre? Zar nije mogue da je na a tvrdnja da smo gospodari svetlosti jednako nemogua kao tvrdnja ita da gospodari nama zato to mu mi pripremam o zemlji te i poma emo u njegovom op tenju sa Erthom?" "Sve je to dobro reeno", rekoh mu. "Ali za to slu i Vodalusa?" "Takvo znanje se ne stie bez opita." Sme kao se govorei i doticao deakovo ram e, a meni izae pred oi vizija dece u plamenu. Nadam se da nisam bio u pravu. To se de avalo dva dana pre nego to sam se izvukao do prozoria. Taj stari pij

aviar nije vi e nijednom do ao; nisam mogao znati da li je pao u nemilost, ili je upue n na neko drugo mesto, ili je samo zakljuio da nikakva dalja nega nije potrebna. Agija je do la jednom; stojei izmeu dve Vodalusove naoru ane ene, pljunula mi j e u lice i poela opisivati kakve su muke za mene smislili ona i Hetor za dane kad budem dovoljno sna an da muenje podnosim. Kad je zavr ila, rekoh joj sasvim istinito da sam vei deo svog ivota proveo poma ui u stra nijim radnjama i jo je posavetovah da p ribavi strunu pomo; posle toga, ona ode. Sledeih nekoliko dana bio sam manje-vi e ostavljen na miru. Pri svakom buenj u imao sam oseaj da sam maltene postao druga osoba, jer u toj usamljenosti samoa m ojih misli tokom tamnih odlomaka sna bila je maltene dovoljna da poni ti moje osean je linosti. Ipak, svi ti Severijani, i sve te Tekle eleli su slobodu. Povlaenje u seanje bilo je lako; esto smo tome pribegavali i opet iveli one bezbri ne dane kad smo Dorkas i ja putovali ka Traksu i dane kad sam se igrala u l avirintu od bunja okresanog da ima oblik zidova, iza vile mog oca, i kad sam se i grao u Starom dvori tu; i onu dugu etnju niz Adamnijsko stepeni te, sa Agijom pre neg o to sam saznao da mi je ona neprijateljica. esto sam, ipak, napu tao uspomene i prisiljavao sebe na razmi ljanje, ponekad hramljui gore-dole, a ponekad samo ekajui da kroz prozor naiu insekti da bih mogao, zabave radi, da ih hvatam u vazduhu. Planirao sam bekstvo, mada se inilo da to n ee biti moguno dok se okolnosti u kojima se nalazim ne promene; zadubljivao sam se u pojedine pasuse iz smee knji ice i poku avao da ih pove em sa mojim do ivljajima da bi h shvatio, u onom obimu koliko je to bilo izvodljivo, neko op te pravilo o ljudsko m postupanju koje bi mi moglo koristiti ako bih se ikad oslobodio. Jer ako je pijaviar, ovek u godinama, mogao i dalje da hrli za znanjem iak o je bio siguran da e ubrzo umreti, za to ne bih mogao i ja, za iju smrt se inilo da e doi jo br e, da naem neku utehu u izvesnom saznanju da njen dolazak nije u tolikoj m eri siguran? Zato sam prosejavao postupke onih magiara, i onog oveka koji me je spopao ispred kolibice bolesne devojke, i mnogih drugih osoba koje sam u ivotu upoznao, tragajui za kljuem koji bi mogao sva srca otkljuati. Ne naoh nijedan koji bi se mogao iskazati u nekoliko rei: "Mu karci i ene pos tupaju onako kako postupaju zbog toga... i toga..." Nijedan od tih zupastih komad a metala nije se uklopio - udnja za vla u, ljubavna pohota, potreba da ti neko uliva pouzdanje, sklonost ka zainjavanju ivota romansom. Ali jesam na ao jedno naelo i naz vao ga naelo primitivnosti; verujem da je iroko primenjivo i da, ako ba ne izaziva delanje, bar utie na oblike u kojima e se ono ispoljiti. Mogao bih ga ovako iskaza ti: Zbog toga to su se odr ale toliko hilijada, preistorijske kulture su oblikovale na e naslee na takav nain da se mi danas pona amo kao da jo i sad ivimo u preistorijski m uslovima. Na primer, tehnologija koja je nekada mogla omoguiti Boldandersu da p osmatra sve postupke hetmana onog sela na obali jezera pretvorila se u prah pre mnogo hiljada godina; ali ona je, tokom eona svoga postojanja, bacila na njega s vojevrsnu, hoemo li rei, aroliju, tako da je ostala dejstvujua, iako nepostojea. Na isti nain svi mi imamo u sebi duhove stvari davno nestalih, duhove pal ih gradova i udesnih ma ina. To se jasno vidi iz one prie koju sam itao Jonasu kad sm o bili u zatoeni tvu (a koliko je tad bri nost bila manja, a drugarstvo vee), pa sam z ato tu priu itao ponovo i ponovo u ziguratu. Autoru je bilo potrebno neko udovi te roe no u moru, ne to nalik na Erebusa ili Abaju, i to u mitskom ambijentu, pa mu je da o glavu nalik na brodsku - ali tako da je to jedini vidljivi deo tela udovi ta, zat o to je sve drugo ispod vode - i zato se njegovo udovi te udaljio iz protoplazmike st varnosti, postajui ma ina, to su ritmovi pripovedaevog uma i zahtevali. Dok sam se zamajavao tim mudrija enjem, postajao sam sve jasnije svestan d a je Vodalusovo gospodarenje nad tom graevinom u nekom smislu nestalno. Iako mi, kao to rekoh, vi e nikad nisu do li u posetu ni lekar ni Agija, esto sam uo tree korake hodniku ispred moje elije, a ponekad i pokoju viknutu re. Kad god su se ti zvuci zauli, prislanjao sam na daske uho, ono koje nije bilo prekriveno zavojima; esto sam ovo inio i pre pojave zvukova, naime, dugo sam oslu kivao u nadi da u uti neki deli razgovora koji bi mi otkrio bar ne to od Vodalusov ih planova. Dok sam uzaludno oslu kivao, nisam mogao da se ne setim onih stotina o soba u na oj ublijeti koje su, nesumnjivo, oslu kivale moje razgovore sa Droteom dok sam nosio hranu za njih; padalo mi je na um koliko su se one, svakako, naprezal

e da uju delie razgovora koji je plovio iz Tekline elije u hodnik i odatle u njihov e elije kad sam bio kod Tekle u poseti. A mrtvi, ta je sa njima? Priznau da sam o sebi, povremeno, razmi ljao kao o o veku koji je, maltene, ve mrtav. Zar nisu mrtvi zakljuani ispod zemlje, u elije koj e su manje od te moje; milioni miliona mrtvih? Ne postoji nijedna oblast ljudsko g delanja u kojoj mrtvi nisu brojano mnogostruko jai od ivih. Pomrla je veina lepe d ece. Veina vojnika, veina kukavica. Najlep e ene, najueniji mu karci - sve mrtvo. Njihov a tela poivaju u sanducima, sarkofazima, ispod svodova od grubo istesanog kamenja , svuda ispod zemlje. Njihovi duhovi pohode na e umove, njihove u i su prislonjene u z eone kosti na e. Ko zna koliko napeto oslu kuju dok govorimo i koju re ekaju? 27. PRED VODALUSOM

estog dana izjutra po mene doo e dve ene. Prethodne noi spavao sam vrlo malo. Jedan od onih i mi a-krvopija, koji se u tim severnim d unglama esto sreu, u ao je kroz pr zori u moju sobu; uspeo sam da ga isteram i da zaustavim krv, ali on se mnogo puta opet vraao, privuen, valjda, mirisom mojih rana. I do dana dana njeg ja ne mogu da vidim onu mutnu zelenu tamu koja nastaje rasipanjem meseine, a da ne zamislim kak o je tu negde i i mi koji puzi kao veliki pauk, a onda se otiskuje u vazduh. Koliko sam se iznenadio videi te dve ene, toliko su se i one iznenadile vi dei da sam budan; bila je tek zora. Naterale su me da ustanem, onda mi je jedna v ezala ruke dok mi je druga dr ala bode naslonjen na grlo. Upitala je, meutim, kako m i zarasta obraz, dodajui da su joj rekli, kad sam doveden, da sam zgodan momak. "Bio sam blizu smrti gotovo isto toliko kao sad", rekoh joj. Istina je b ila da sam se oporavio od potresa koji sam pretrpeo pri ru enju leteeg amca, ali sam jo i sad trpeo znatne bolove u nozi i na licu. Te ene su me odvele pred Vodalusa; a to nije bilo, kao to sam oekivao, negd e u ziguratu, niti na onom vodoravnom pro irenju gde je on, sa Teom, sedeo na pres tolu, nego na jednom proplanku, koji je bio sa tri strane obuhvaen sporom, zeleno m vodom. Tek posle nekoliko trenutaka - jer morao sam ekati dok neki drugi posao ne bude zavr en - shvatio sam da je tok te reke usmeren, u osnovi, ka severu i ist oku i da ja nikad dotad nisam video nijedan vodotok okrenut ka severu; sve reke i potoci, u mom dotada njem iskustvu, tekli su ka jugu ili jugozapadu i pridru ivali se olu koji tee na jugozapad. Najzad Vodalus nagnu glavu ka meni; povedo e me napred. Kad je video da je dva stojim, naredio je mojim stra arkama da me dovedu da sednem kraj njegovih nogu , zatim im je mahnuo da se udalje iz doma aja ujnosti. "Tvoj ulazak je kudikamo man je zadivljujui nego onaj u umi blizu Nesusa", ree on. S tim sam se saglasio. "Ali, vladaoe, dolazim sada, kao i tada, kao tvoj sluga. A upravo to sam bio i prvi put kad si me sreo, kad sam spasao tvoj vrat o d sekire. Ako se pred tobom pojavljujem u krvavim dronjcima i sa vezanim rukama, to je zato to ti tako postupa sa svojim slugama." "Slo io bih se, svakako, da se vezivanje zglavkova ini malice preteranom mer om kad je u pitanju ovek u stanju u kome si ti." Osmehnuo se vrlo malo. "Da li bo li?" "Ne. Vi e ih ne oseam." "Ipak, ti konopci nisu potrebni." Vodalus ustade, isuka jedno tanko seivo i, naginjui se nad mene, presee, vrhom no a, samo jednim ovla nim trzajem, to ime sam bio sputan. Jo dok su se poslednji namotaji konopca razmicali, poeo sam da razgibam ra mena. Kroz ake kao da mi krenu e, ubadajui, hiljade iglica. Kad je opet seo na svoj presto, zapita me, zar mu se neu zahvaliti. "Ti se meni, gospodaru, nikad nisi zahvalio. Umesto toga, dao si mi jeda n novi. Mislim da ovde negde imam jedan." Poeh da petljam po svojoj jahakoj torbici, tra ei pare koje mi je Gvazaht isplatio. "Mo e zadr ati svoju paricu. Zatra iu ja od tebe mnogo vi e. Jesi li spreman da mi ka e ko si?" "Na to sam uvek bio spreman, vladaoe. Ja sam Severijan, nekada nji kalfa u esnafu muitelja."

"Ali nisi ni ta drugo osim toga - samo si biv i kalfa tog esnafa?" "Ni ta drugo." Vodalus uzdahnu i osmehnu se, a onda se, u svome sedi tu, nasloni unazad, pa jo jednom uzdahnu. "Moj sluga Hildegrin oduvek je govorio da si ti va an. Kad sa m ga pitao za to, iznosio je raznorazne mogunosti, a ja ni za jednu nisam na ao da je uverljiva. Pomi ljao sam da hoe da izvue srebro od mene u zamenu za malice lakog uhoe nja. A ipak, bio je u pravu." "Ja sam tebi, vladaoe, samo jednom bio va an." "Kad god se sretnemo, podsea me da si mi jednom spasao ivot. A jesi li znao da je Hildegrin jednom spasao tebi ivot? On je bio taj koji je viknuo 'Be i!' tvom e suparniku kad si bio na dvoboju u gradu. Bio si pao, onaj te je mogao probosti ." "Je li Agija ovde?" upitah. "Ona e poku ati da te ubije ako ovo uje." "Ne mo e me uti niko osim tebe. Mo e joj kazati kasnije, ako ti bude volja. On a ti nikad nee poverovati." "U to ti ne mo e biti siguran." Osmehnuo se ire. "Vrlo dobro, predau te njoj. Pa, ti oprobaj koja postavka vi e vredi, tvoja ili moja." "Kako god eli ." Blagom kretnjom jedne ake iskljuio je iz daljeg razgovora ovo moje pristaj anje. "Misli da me mo e , tom tvojom spremno u na umiranje, sputati. A, u stvari, mi nud i lak izlaz iz jedne nedoumice. Tvoja Agija je do la kod mene dovodei veoma vrednog taumaturga sa sobom i zatra ila kao jedinu cenu za svoje i njegove usluge da ti, S everijan iz Reda tragalaca za istinom i pokajanjem, bude izruen njoj u ake. A sad k a e da si ti taj Severijan i niko drugi, pa je meni, stoga, vrlo neprijatno da se p rotivim njenim zahtevima." "A ko bi ti eleo da ja budem?" "Imam, ili bi mo da trebalo rei: imao sam, jednog izvanredno dobrog slugu u Kui Apsoluta. Ti ga, naravno, zna , jer si njemu predao moju poruku." Vodalus zast ade i opet se nasme i. "Pre oko nedelju dana primili smo od njega jednu poruku. Na ravno da nije bila otvoreno adresovana na mene, ali ja sam se nedavno postarao d a on bude upoznat sa na im mestom prebivanja, a u ovom sluaju nismo bili daleko od njega. Zna li kako je poruka glasila?" Odmahnuo sam glavom. "udno, pa morao si biti tada uz njega. Rekao je da se nalazi u slupanom l eteem amcu - i da je s njim, u amcu, i autarh. Samo bi idiot, na njegovom mestu, sl ao takve poruke kad bi tok stvari bio redovan - jer odao je svoj polo aj, a nalazi o se iza na eg fronta, to je svakako znao." "Vi ste, dakle, deo ascijanske vojske?" "Mi u njenu korist obavljamo izvesne izviake du nosti, da. Vidim da te uznem irava saznanje da su Agija i taumaturg poubijali nekoliko njihovih vojnika da bi te zgrabili. Ne treba da se uznemirava . Gospodari te vojske cene svoje vojnike ak manje od mene, a prilike nisu bile pogodne za pregovaranje." "Ali oni nisu uhvatili autarha." Nisam dobar la ov, ali mislim da sam bio toliko iscrpljen da Vodalus nije mogao lako bilo ta proitati sa mog lica. Nagnuo se napred, a oi mu na trenutak zasija e kao da su u njihovim dubinam a gorele svee. "Znai, bio je tamo. Kako je to divno. Video si ga. Vozio si se u kr aljevskom leteem amcu sa njim." Jo jednom klimnuh glavom. "A ja sam se, vidi , pla io, ma koliko to sme no bilo, da si ti taj autarh. Ko e ga znati. Autarh umre, na njegovo mesto doe drugi, a onda ostane, mo da pola veka , a mo da dve nedelje. Znai, bilo vas je troje? Ne vi e?" "Ne vi e." "A kako je izgledao autarh? Daj da ujem, hou sve pojedinosti." Poslu ao sam Vodalusa, opisao sam podrobno izgled doktora Talosa u ulozi a utarha. "Da li je utekao i taumaturgovim stvorenjima i Ascijancima? Ili ga sad d r e Ascijanci? Mo da ga ova ena i njen ljubavnik uvaju za sebe."

"Rekao sam ti da ga Ascijanci nisu uhvatili." Vodalus se opet osmehnu, ali njegove usne su, tako izvijene, ispod u agren ih oiju nagove tavale samo bol. "Eto, vidi ", ponovi on, "a ja sam neko vreme pomi ljao da bi ti mogao biti taj. Na eg slugu sad imamo ovde, ali glava mu je povreena, nik ad nije pri svesti du e od nekoliko trenutaka. Bojim se da e vrlo brzo umreti. Ali on mi je uvek govorio istinu, a Agija ka e da si ti bio jedini s njim." "Misli da sam ja autarh? Nisam." "A ipak, promenio si se, nisi onaj ovek s kojim sam se ranije sretao." "Ti, lino, si mi dao alzabo i ivot atlene Tekle. Voleo sam je. Zar si misli o da onakvo gutanje njene su tine nee nimalo delovati na mene? Ona je uvek sa mnom, tako da sam dvoje u ovom jednom telu. A ipak, nisam autarh, ije telo je hiljada. " Vodalus ne odgovori ni ta, ali napola sklopi oi, kao da se pla i da u videti n jihov plamen. Nikakav se zvuk nije uo, osim pljuskanja rene vode i znatno prigu enih glasova koji su dopirali od grupice naoru anih mu karaca i ena, koji su stajali i ra zgovarali izmeu sebe, oko stotinu koraka od nas, bacajui povremeno poglede ka nama . Jedan makao ara zakre ta, lepr ajui sa jednog drveta na drugo. "I dalje u ti slu iti", rekoh Vodalusu, "potrebno je samo da ti to dozvoli ." Nisam bio siguran da je ovo la sve dok te rei nisu oti le sa mojih usana, a onda me obuze zbunjenost, jer sam se trudio da shvatim kako je mogue da su te rei, koje b i bile istinite i za Severijana i za Teklu u pro losti, sad za mene la ne. "'Autarh, ije telo je hiljada'", ponovi on moje rei. "Tano reeno, ali kako j e malen broj nas koji to znamo." 28. NA MAR U

Danas je poslednji dan mog boravka ovde, jer sutra treba da odem iz Kue A psoluta; danas sam uestvovao u jednom dostojanstvenom religijskom obredu. Takvi o bredi dele se na sedam stupnjeva, u skladu sa svojim znaajem, ili sa svojom, kako bi to heptarsi rekli, "transcendencijom" - a to je ne to o emu ni ta nisam znao u on om razdoblju o kome sam do pre nekoliko trenutaka pisao. Na najni em nivou, koji s e naziva "aspiracijski", stoje privatni obredi pobo nosti, u koje spadaju i privat no izreene molitve, bacanje jo jednog kamena na nadgrobnu mogilu i tako dalje. Oni skupovi i javna molepstvija za koje sam ja, kao deak, smatrao da sainjavaju celok upnu organizovanu religiju, zapravo su drugi nivo, "integracijski". Ovo to smo da nas radili bilo je na sedmom, najvi em nivou, "asimilacijskom". U skladu sa naelom kru nosti, sad je morala biti odbaena glavnina onih nakup ina koje smo pridodavali tokom prola enja kroz prvih est nivoa. Nikakve muzike nije bilo, a rasko ne ode de "sveanosti uvr enih uverenja" zamenjene su u tirkanim ogrtaima u nabori dali svima nama, do neke mere, izgled ikona. Vi e ne mo emo izvesti svoju s vetkovinu obavijeni, kao nekad, blistavim opasaem Galaksije; ali da bi se taj uina k to pribli nije postigao, iz bazilike je iskljueno Urtovo privlano polje. To je za m ene bio nov oseaj; nisam se upla io, ali sam se opet setio one noi koju sam proveo m eu planinama, kad mi se inilo da samo jo malo treba pa da padnem sa ovog sveta - a sutra u, eto, u potpuno pribranom stanju, zaista do iveti ba takav pad. Na mahove se inilo da je tavanica postala pod, ili ( to je mene daleko vi e uznemiravalo) da je n eki zid postao tavanica, tako da je ovek, gledajui kroz otvorene prozore, mogao da vidi travnatu planinsku padinu koja se di e beskonano visoko u nebo. Ta slika, iak o zaprepa ujua, nije bila ni ta manje istinita od one koju obino vidimo. Svako od nas postao je po jedno sunce; kru ee lobanje boje slonovae bile su nam planete. Rekoh da smo izostavili muziku, ali to nije sasvim tano, jer dok su one kru ile oko nas, ulo se tiho, slatko brujanje i zvi danje, uzrokovano proticanjem vazduha kroz njihove one duplje i zube; one lobanje koje su bile na pribli no kru ni m orbitama zadr avale su notu gotovo sasvim postojanu, koja je varirala samo malo, zbog njihovog okretanja oko vlastitih osa; pesme onih drugih lobanja, koje su b ile na eliptinim orbitama, pojaavale su se i slabile, jaale su bli ei se meni i slabil e do jeanja udaljavajui se. Kako je glupo od nas kad vidimo samo smrt u tim upljim oima i poluloptama mermerne boje. Koliko je prijatelja meu njima! Onu smeu knji icu, koju toliko daleko

prenesoh, jedini predmet koji sam poneo iz Matahinke i sauvao sve do sada, za ili su, tampali i sroili mu karci i ene sa tim ko atim licima; a mi smo tamo, utopljeni u nj ihove glasove, zastupajui one koji su pro lost, nudili sebe i sada njost rasplamsaloj svetlosti Novog Sunca. Ipak, u tom trenutku, okru en najsmisaonijom i najvelianstvenijom simboliko m, nisam mogao da ne razmi ljam o tome koliko je drugaija bila stvarnost onog dana kad smo krenuli iz zigurata, dan posle mog razgovora sa Vodalusom, i otpoeli mar ( ja okru en stra om od est ena, koje su me ponekad morale i nositi) koji e onda potrajat i bar jednu sedmicu, a mo da i vi e, kroz ku nu d unglu. Nisam znao (a ne znam ni sada) da li smo be ali od vojski Komonvelta, ili od Ascijanaca, Vodalusovih saveznika. M o da je na naum bio samo da se prikljuimo glavnini buntovnikih snaga. Moje stra arke su se alile zbog vlage koja je kapala sa drvea izjedajui, kao kiselina, njihovo oru je i oklope; takoe su se alile da ih vruina gu i. Ja ni ta od toga nisam oseao. Pamtim da s am jednom spustio pogled ka svojoj butini i primetio, sa iznenaenjem, da je tkivo otpalo sa povr ine i da su mi ii ogoljeni kao konopci; posmatrao sam kako pojedini d elovi mog kolena rade, kako klize jedni preko drugih, kao tokovi i ipke neke ma ine u proizvodnoj radionici. S nama je bio onaj stari pijaviar, koji me je sada poseivao po dva ili tri puta svakog dana. U poetku se trudio da zadr ava na mom licu suve zavoje; kad se u verio da je to uzaludan trud, sve ih je poskidao i ograniio se na to da mi ma e ran u na obrazu, obilato, svojim melemom. Posle ove promene, neke od mojih uvarki odb ijale su da me pogledaju, a ako su morale da mi se obraaju, inile su to gledajui ka tlu. Druge kao da su se ponosile time to su bile sposobne da se suoe sa mojim isk idanim licem: u takvim trenucima stajale su ispred mene, nogu malo raskoraenih (i zgleda da su tu pozu smatrale ratnikom), dr ei levu ruku na dr ki oru ja, sa odmerenom l e erno u. S njima sam razgovarao to sam e e mogao. Ne zbog neke moje elje usmerene ka nj ima - jer bolest koja je do la sa mojim ranama oduzela mi je sve elje te vrste - ne go zato to sam, usred te razvuene povorke, bio usamljeniji nego ikada tokom mojih usamljenikih putovanja kroz ratom razdirani sever, ili tokom zatoeni tva u prastaroj , trakama bui pro aranoj eliji u ziguratu; dodatni razlog bio je taj to sam se, u nek om nemoguem kutku svog uma, jo nadao da u pobei. Ispitivao sam ih o svakoj temi o ko joj se moglo pretpostaviti da i ta znaju i ostajao beskonano iznenaen malobrojno u taaka u kojima su se na i umovi podudarali. Nijedna od njih est nije se prikljuila Vodalu su zbog uvianja razlike izmeu napretka, koji je on eleo da zastupi, i komonveltskog zastoja u razvoju. Tri su jednostavno i le za pojedinim mu karcima, ve ranije ulanjen im; dve su do le u nadi da se osvete za neku nepravdu koja im je uinjena, a jedna z ato to je be ala od odvratnog ouha. Nijedna nije ni pribli no znala gde smo ili kuda i demo. Na a kolona je za vodie imala trojicu divljaka: dva mladia koji su mogli bit i braa ili ak blizanci i jednog mnogo starijeg, izoblienog, inilo mi se, ne samo sta ro u nego i telesnim nedostacima; taj trei je neprekidno nosio jednu grotesknu masku . Sva trojica su me podseala na onog nagog oveka koga sam jednom video u Ba ti trops ke ume, mada su dvojica bila od njega mlaa, a trei mnogo stariji. Bili su nagi kao on, a njihova ko a imala je isti tamni metalni izgled; kosa im je bila jednako rav na. Ta dvojica mlaih nosila su cerbotane du e od njihovih ra irenih ruku i vree sa str elicama; vree su bile runo istkane od divljeg pamuka i obojene u tamnomrku boju, n esumnjivo sokom neke biljke. Starac je imao tap, kvrgav poput njega samog, na ijem se vrhu nalazila osu ena majmunska glava. U jednoj palankin-nosiljci, sa uspravnim stranama i kroviem, ije je mesto u koloni bilo znatno ispred mog, nalazio se autarh, koji je, po reima mog lekara, bio jo iv; jedne noi, dok su moje stra arke avrljale izmeu sebe, a ja uao nadnosei s na u vatricu, videh starog vodia (ta pogurena prilika i utisak ogromnosti glave na stao zbog njegove maske bili su nepogre ivo prepoznatljivi) kako se pribli ava njego voj nosiljci; tiho je kliznuo pod njene zastore. Za tog starca se prialo da je ut urunku, aman sposoban da uzme na sebe oblije tigra. Nekoliko dana posle na eg odlaska iz zigurata, ne nailazei ni na ta to bi se moglo nazvati drumom ili ak stazom, poesmo nailaziti na le eve, koji kao da su inili niz. Bili su to mrtvi Ascijanci, sa kojih je bila poskidana sva odea i oprema; ta izgladnela tela le ala su kao da ih je neko iz vazduha bacao na njihova mesta. Me

ni se inilo da su oko sedam dana mrtvi; ali truljenje je, nesumnjivo, bilo ubrzan o vlagom i toplotom, to znai da je to vreme bilo, zapravo, znatno krae. Uzrok smrti se retko kad mogao razabrati. Do tada jedva da smo videli ijednu ivotinju veu od grotesknih buba koje su nou zujale oko na ih vatri. Ptice koje su se dozivale po kro njama bile su, naje e, nevi dljive, a ako su nas i mi i-krvopijci poseivali, njihova krila su ostajala izgubljena u gu eoj tami. A sad se sticao utisak da pe aimo kroz vojsku zverinja; mrtvaci rasuti du na eg puta privlaili su te ivotinje kao to mrtav tovarni konj privlai muve. Tako rei nijedna smena vremena nije pro la a da nismo zauli kako se kosti drobe pod pritisko m velikih vilica; nou su oi, zelene i skerletne, neke od njih i po dva pedlja meuso bno razmaknute, blistale izvan na ih malih krugova svetlosti stvorenih vatrom. Iak o je bilo sasvim nerazumno pretpostaviti da bi nas ovi le evima nasieni grabljivci mogli napasti, moje uvarke su udvostruile broj stra arskih mesta; one koje su spaval e inile su to ne skidajui grudne oklope i dr ei u rukama jatagane. Sa svakim novim danom le evi su bili sve iji i najzad poesmo nailaziti i na iv e stradalnike. Jedna ludakinja izbuljenih oiju isteturala se pred na u kolonu, nepo sredno ispred grupe u kojoj sam bio ja, povikala je rei koje niko nije razumeo i pobegla meu drvee. Kasnije smo slu ali i pozive u pomo, vri tanje, ludako blebetanje, al i Vodalus nije dopustio nikome da skrene sa na e putanje; tog dana, po podne, nagl o smo za li - u istom smislu u kome se ranije moglo rei da smo naglo za li u d unglu u ascijansku hordu. Na u kolonu sainjavale su ene, nosai zaliha, Vodalus sa svojim domainstvom i n ekoliko njegovih doglavnika, od kojih je svaki imao svoju oru anu pratnju. Sve u s vemu, to nije mogla biti ni petina Vodalusovih ukupnih snaga; ali da su se tamo na li na okupu ba svi pobunjenici koje je on mogao pozvati pod svoj barjak i da se svaki borac pretvorio u stotinu ljudi, opet bi oni, meu tim mno tvom, bili kao vr vo de u olu. Prvo smo na pe adiju nai li. Imao sam na umu autarhove rei da se njima oru je u skrauje sve do same bitke; ali ako je to bila istina, oficiri ove ascijanske vojs ke svakako su smatrali da bitka neposredno predstoji, ili da je bliska. Videh hi ljade i hiljade vojnika sa ransijerima i najzad poeh verovati da su svi tako naor u ani; onda, dok je padala no, poesmo sustizati hiljade drugih, naoru anih demilunima. Po to smo mar irali br e od njih, zalazili smo sve dublje u njihovu vojsku; al i logor smo postavili ranije nego oni (ako su se oni, uop te, ikad ulogoravali); c ele te noi, sve dok nisam konano zaspao, slu ao sam njihove promukle povike i vuenje njihovih nogu po zemlji. Ujutro opet bejasmo okru eni njihovim mrtvim i umiruim voj nicima i tek posle jedne smene ili vi e smena vremena sustigosmo njihove posrue kolo ne. Ovi ascijanski soldati imali su neku krutost i neku bezvoljnu privr enost redu i poretku, koje nigde drugde nisam video i za koje mi se inilo da nemaju kor ene ni u duhu, ni u disciplini, bar ne u onom smislu u kome ja te rei shvatam. St icao se utisak da oni izvr avaju zapovesti zato to nisu u stanju ni da zamisle nika kav drugi nain pona anja. Na i vojnici gotovo uvek nose po nekoliko komada naoru anja ako ni ta drugo, bar jedno energetsko oru je i jedan dugaki no (u mojoj skjavonskoj et i bio sam izuzetak po tome to jedini ja nisam, uz onaj ma, imao i takav no ). Ali ni kad nisam video Ascijanca koji bi imao vi e od jednog oru ja, a njihovi oficiri veino m nisu ni nosili oru je, kao da su neposredno borenje prezirali. 29. AUTARH KOMONVELTA

Sredinom tog dana sustigli smo jo jednom sve one koje smo prethodnog dana po podne ve bili sustigli; zatim naiosmo na kolonu sa prtljagom. Mislim da smo sv i mi bili zapanjeni kad smo shvatili da je sva ta ogromna sila kroz koju smo pro l i samo za titnica vojske nezamislivo vee. Ascijanci su koristili, kao tovarne ivotinje, uintatherse i platibelodone . S tim ivotinjama bile su izme ane i ma ine sa est nogu, ma ine nainjene, po svemu sudei upravo za taj posao. Koliko sam ja mogao videti, gonii su postupali jednako i pr ema tim spravama i prema ivotinjama; ako bi ivotinja pala i ako bi se pokazalo da

nije mogue nagnati je da opet ustane, ili ako bi ma ina pala i ako se ne bi sama us pravila, njen tovar bi bio raspodeljen na najbli e druge ivotinje i ma ine, a ona koj a je pala bila je napu tana. Nije se primeivalo nikakvo nastojanje da se ivotinje za kolju radi mesa, ili da se ma ine popravljaju, ili s njih skidaju delovi. Kasno po podne neko veliko uzbuenje poelo se prenositi du na e kolone, ali ni ja ni moje uvarke nismo uspevali da otkrijemo razlog. urnim hodom proo e nam Vodalus lino i nekoliko njegovih porunika; posle toga bilo je jo mnogo dola enja i odla enja i zmeu ela i zaelja kolone. Kad je pao mrak, nismo se ulogorili, nego smo nastavili d a gazimo, sa Ascijancima, kroz no. Sa ela kolone posla e nam buktinje; po to nisam ima o nikakvo oru je koje bih nosio i po to sam donekle ojaao, dado e ih meni da ih nosim, pa se poeh oseati kao da sam, maltene, zapovednik - kao da me tih est maeva oko mene moraju slu ati. Negde oko ponoi, bar ako sam ja to mogao dobro proceniti, stali smo. Moje uvarke su nakupile prue za vatru, koju smo upalili buktinjom. Upravo kad smo se s premali da legnemo, videh kako jedan glasnik budi nosae nosiljke ispred nas i alje ih da srljaju napred kroz pomrinu. Tek to oni odo e, on se okrete i doe do nas, pa p opria apatom, kratko, sa narednikom koji je komandovao mojim uvarkama. Odmah posle toga vezali su mi ruke ( to nisu inili jo od onog dana kad me je Vodalus no em oslobod io uzlova), a onda pohitasmo za nosiljkom. Pro li smo bez zastoja pored ela kolone, koje je bilo obele eno malim paviljonom atlene Tee, i uskoro zapoeli tumaranje kroz mirijade vojnika ascijanske glavnine. Njihov tab bio je metalna kupola. Pretpostavljam da su oni imali naina da je savijaju ili obaraju kao ator, ali sada je izgledala trajna i stamena kao zgra da; spolja je bila crna, ali iznutra je sijala nekom bezizvornom, bledom svetlo u, koju smo videli kad se na boku te zgrade pojavio otvor da bismo u li. Tamo je staj ao Vodalus, dr ei se kruto, sa po tovanjem; pokraj njega na tlu je stajao palankin, n a etiri noge, a zavese na stranama palankina bile su otvorene, tako da se videlo autarhovo nepomino telo. U sredini kupole sedele su, oko jednog niskog stola, tri ene. Ni tada ni kasnije nisu gledale - izuzimajui pokoji, vrlo kratkotrajni pogle d - ni Vodalusa, ni autarha u nosiljci, ni mene kad sam poveden napred. Ispred n jih su na stolu bile nagomilane hartije, ali ene ni njih nisu ni na tren gledale - posmatrale su samo jedna drugu. Izgledom su veoma nalikovale na druge Ascijank e koje sam viao, osim to su u oima imale manje ludila i to su izgledale manje izglad nelo. "Evo njega", ree Vodalus. "Sad vidite pred sobom obojicu." Jedna od Ascijanki obrati se drugim dvema na njihovom jeziku. One klimnu e glavama, a ona koja je govorila sad ree: "Samo onome koji radi protiv itelja potr ebno je da sakriva svoje lice." Nastade duga pauza, potom Vodalus za i ta na mene: "Odgovori joj!" "Da odgovorim na ta? Nije postavljeno nikakvo pitanje." Ascijanka ree: "Ko je prijatelj narodu? Onaj ko mu poma e. Ko je neprijatel j itelja?" Govorei veoma brzo, Vodalus ree: "Izjasni se najbolje to zna o sebi i o ovom oveku bez svesti ovde: da li je neko od vas dvojice voa onih naroda koji ive na ju n oj polovini ove polulopte?" "Ne", rekoh. Lako je bilo rei tu la , jer je autarh, prema onome to sam vide o, bio voa samo vrlo malom broju ljudi u Komonveltu. Vodalusu dodadoh vrlo tiho: "Kakve su ovo gluposti? Zar one misle da bih ja, da sam autarh, njima to kazao?" "Sve to govorimo prenosi se na sever." Jedna od te dve Ascijanke koje su dosad utale poe govoriti. Jednom je i ma hnula rukom prema nama. Kad je zavr ila, ostado e sve tri u mrtvakoj nepominosti. Imao sam utisak da slu aju neki glas meni neujan i da se ne usuuju nikakav pokret da nain e dok taj glas govori; ali to je mo da bila samo moja ma ta. Vodalus se vrpoljio, ja sam se malo pomakao da bi mi manje te ine padalo na ranjenu nogu, a autarhova uza na prsa su se s mukom dizala i spu tala, u skladu sa nepostojanim ritmom njegovog disanja; jedino su njih tri ostajale nepokretne poput naslikanih prilika. Najzad ona koja je govorila prva ree: "Sve osobe pripadaju narodu." ujui to , ostale dve kao da se opusti e. "Ovaj ovek je bolestan", ree Vodalus, gledajui ka autarhu, "a meni je bio k

oristan sluga, mada je njegovoj upotrebljivosti sada, pretpostavljam, do ao kraj. Ovog drugog sam obeao jednoj mojoj sledbenici." "Vrlina samo rtvovanja pada na onoga ko bez razmi ljanja o pogodnostima za s ebe nudi da stavi ono to ima u slu bu naroda." Ascijankin ton jasno je pokazao da n ikakva dalja rasprava ne dolazi u obzir. Vodalus je pogledao ka meni i slegnuo ramenima, onda se okrenuo na peti i krupnim koracima izi ao iz kupole. Trenutak-dva potom ue kolona ascijanskih ofici ra koji su nosili bieve. Zarobljeni, provodili smo vreme u jednom ascijanskom atoru pribli no dvaput veem nego to je bila moja elija u ziguratu. U atoru je bila zalo ena vatra, ali nikak vih postelja nije bilo, a oni oficiri koji su nosili autarha jednostavno su ga b acili na zemlju pokraj vatre. Kad sam, posle du eg truda, oslobodio sebi ruke, pok u ao sam da uinim njegovo le anje udobnije; prevrnuo sam ga da le i na leima kao to je u nosiljci le ao, a ruke sam mu ispru io uz telo. Oko nas je vojska le ala tiho, ili bar onoliko tiho koliko to jedna ascija nska vojska uop te mo e. S vremena na vreme neko je, u daljini, ispu tao krike - u snu , inilo se - ali naje e su jedini zvuci bili spori koraci stra a oko atora. Ne mogu iska zati kolikim me je u asom tada ispunila pomisao na put ka severu, u Asciju. Gledat i samo ascijanska divlja, pregladnela lica i suoavati se i sam, svakako do ivotno, sa onim od ega su oni poludeli ( ta god to bilo) inilo mi se sudbinom groznijom od i jedne koju su klijenti Matahinske kule ikada bili prisiljeni da izdr e. Poku avao sa m da odignem rubove atora, pomi ljajui da mi stra ari, u najgorem sluaju, mogu samo odu zeti ivot i ni ta vi e; ali te ivice bile su slivene sa zemlji tem u jednu celinu, na n eki nain koji nisam mogao sebi objasniti. Sva etiri zida bila su od glatke, tvrde materije koju nisam uspevao da pocepam, a Milesov brija su mi oduzele one Vodalus ove stra arke. Spremao sam se da jurnem kroz vrata, kad autarhov dobro upameni glas apnu: "ekaj." Padoh na kolena pokraj njega, odjednom se pla ei da bi nas neko mogao u ti. "Mislio sam da... spava ." "Pretpostavljam da sam glavninu vremena proveo u komi. Ali kad nisam bio u komi, glumio sam da me ne bi Vodalus saslu avao. Hoe li pobei?" "Ne bez tebe, sire. Sada ne. Ve sam bio pomislio da si mrtav." "Nisi mnogo pogre io... Ne, ak ni za ceo jedan dan. Da, rekao bih da je to najbolje, ti mora pobei. Otac Inire je sa pobunjenicima. Njegova je du nost bila da ti donese ono to je potrebno, a onda da ti pomogne da pobegne . Ali mi vi e nismo tam o... je li tako? On mo da nee moi da ti pomogne. Razgrni moju ode du. Ono to ti prvo tr eba ugurano je pod e arpu koja mi je oko struka." Poslu ao sam ga; telo koje su moji prsti doticali bilo je hladno kao telo le a. Blizu njegovog levog kuka videh dr alju ne deblju od enskog prsta, srebrnastu, metalnu. Izvukoh to oru je; seivo nije bilo ni pola pedlja dugako, ali je bilo debel o i jako i imalo je onu smrtonosnu o trinu koju nisam osetio jo od kad se Terminus Est rasprsnuo pod udarcem Boldandersovog malja. "Ne sme jo ii", pro aputao je autarh. "Neu te ostaviti dok si iv", rekoh. "Sumnja li u mene?" " iveemo mi obojica i obojica emo otii odavde. Zna za tu grozotu..." Njegova ak a se sklopila oko moje. "Za jedenje mrtvih da bi se pojeli njihovi mrtvi ivoti. A li postoji jo jedan nain, koji ne zna , i jo jedan preparat. Mora ga uzeti i onda prog utati ive elije mog prednjeg mozga." Mora biti da sam ustuknuo, jer njegova aka jae stisnu moju. "Kad legne sa enom, utiskuje svoj ivot u njen u nadi da e se, mo da, stvoriti n ovi ivot. Kad bude uinio ovo to sam ti zapovedio, moj ivot i ivoti svih onih koji ive meni nastavie se u tebi. Te elije e ui u tvoj nervni sistem i tamo e se razmno iti. Pr eparat je u boici koju nosim oko vrata, a ta o trica e sei kosti moje lobanje kao amov inu. Jemim da hoe; imao sam i ja prilike da je upotrebim. Sea li se kako si se zakle o da e mi slu iti kad sam zaklopio onu knjigu? Upotrebi taj no sada, a onda kreni to b r e mo e ." Klimnuh glavom i obeah da hou. "Pokazae se da je taj lek jai od ijednog tebi dosad poznatog, a linosti e bi ti, dodu e, bledo prisutne, sve osim moje, ali bie ih na stotine... Mi smo mnogo ivo ta."

"Razumem", rekoh. "Ascijanci mar uju u zoru. Mo e li biti da je od noi ostalo vi e od jedne smene vremena?" "Ja se nadam da e je ti pre iveti, sire, i nju i jo mnogo noi. Da e se oporavit ." "Mora me ubiti sada, pre nego to se Urt okrene da se suoi sa suncem. Tada u i veti u tebi... nikad umreti. Sad ivim jo samo pukom voljom. Evo, dok govorim, napu t am ivot." Na moje potpuno zaprepa enje, iz oiju su mi lile suze naveliko. "Mrzeo sam t e od kad sam bio deak, gospodine. Nisam ti uinio ni ta na ao, ali da sam mogao, uinio b ih, a sad mi je ao." Njegov glas je tako oslabio, da je sad bio ti i od svirke cvrka. "U pravu s i bio to si me mrzeo, Severijane. Zastupam... a zastupae i ti... tako mnogo ravih st vari." "Za to?" upitah. "Za to?" Bio sam na kolenima pored njega. "Zato to je sve drugo jo gore. Dok ne doe Novo Sunce, imamo samo izbor izmeu raznih zala. Sve je poku ano i sve se zavr ilo neuspehom. Roba u zajednikom vlasni tvu , vladavina naroda... sve. Hoe napredak? Ascijanci ga imaju. Zagluhnuti su napretk om, smrt Prirode ih je toliko izludela da su sada spremni da prihvate Erebusa i one ostale kao bogove. Mi dr imo ljudski rod u nekretanju... u varvarstvu. Autarh t iti narod od uzvi enih, a uzvi eni... tite narod od autarha. Religiozni ljudi daju na rodu utehu. Drumove smo zatvorili da bi dru tveni poredak ostao nepromenjen..." Njegovi oni kapci pado e u zatvoreni polo aj. Polo io sam mu aku na prsa da bih osetio nejaka, sitna pomicanja njegovog srca. "Do Novog Sunca..." Ono od ega sam ja zaista eleo da pobegnem nisu bili ni Agija, ni Vodalus, ni Ascijanci - bilo je ovo to je nastupilo sad. Skinuo sam lani sa njegovog vrata n ajne nije to sam mogao, podigao ga, odvrnuo poklopac i progutao tu tvar. Onda sam t om kratkom, krutom o tricom uradio ono to se moralo uraditi. Kad je bilo svr eno, prekrio sam ga od glave do pete njegovim ogrtaem afrans ke ute boje, a praznu boicu okaio sebi oko vrata. Uinci te tvari bili su siloviti, b a kao to me je on i upozorio da e biti. Ti koji ovo ita i koji nisi, mo da, nikad imao vi e od jedne svesti, ne mo e znati kako je to kad ovek ima dve ili tri, a kamoli neko liko stotina. One su u meni ivele i radovale se, svaka na svoj nain, uviajui da su d obile novi ivot. Mrtvi autarh, ije lice je pre nekoliko trenutaka bilo, u vidu gri mizne razvaline, pred mojim oima, opet je iveo. Moje oi i ake bile su njegove, znao sam kako rade pelinja saa u Kui Apsoluta i koliko su sveta zato to se upravljaju po suncu i donose zlato Urtine plodnosti. Znao sam kojim putevima je on stigao na T ron Feniksa, do zvezda i nazad. Njegov um bio je moj i ispunio je moj znanjima o ijem postojanju nikad ni ta nisam ni slutio i znanjima koja su oni drugi umovi don eli njegovom umu. Pojavni svet izgledao mi je kao ne to bledo i mutno, kao slika u crtana u pesak preko koje promenljivi vetrovi jeei naleu. Na taj svet se nisam moga o usredsrediti sve i da sam hteo, a takvu elju uop te nisam imao. Crna tkanina na eg ator-zatvora prosvetlila se do blede golubijesive, a ugl ovi u njegovom vrhu prelamali su se kru ei kao prizme kaleidoskopa. Pao sam, i ne z najui to, na zemlju i ostao le ei pored mog prethodnika, a moji poku aji da ustanem za vr avali su se tako to sam samo lupao akama po njoj. Koliko dugo sam tu le ao, ne znam. Bio sam obrisao no - sada, i dalje, moj no - i sakrio ga na isti nain kao ranije on. Bio sam u stanju da sebi veoma ivopisn o predoim sliku mog ja-bia, sainjenog od nekoliko desetina superponiranih slika, ka ko raseca taj zid i iskrada se u no. Be e Severijan, Tekla i nebrojeno mnogo drugih . Ta pomisao bila je toliko stvarna, da sam esto poinjao i da verujem da sam to ur adio; ali svaki put sam se, kad je ve trebalo da be im izmeu drvea, izbegavajui iscrpl jene spavae ascijanske vojske, na ao ponovo u tom dobro poznatom atoru, nedaleko od tela prekrivenog ogrtaem. Neke ake stego e se oko mojih. Pomislio sam da su se vratili oni oficiri sa bievima, pa sam poku ao da pogledam gde sam i da ustanem, da me ne biju. Ali stoti nu nasumino nai lih uspomena nametnu e se kao one slike koje, u jeftinoj galeriji vla snik brzo, jednu za drugom, di e ispred nas: neko nadmetanje u tranju, silno visoke cevi nekih orgulja, jedan dijagram sa natpisima zalepljenim na uglovima, jedna e

na koja se vozi u nekim zapre nim kolima. Neko ree: "Je li ti dobro? ta ti je bilo?" Oseao sam kako mi pljuvaka curi s a usana, ali rei ne doo e. 30. HODNICI VREMENA Ne to me pljesnu po licu tako da je zabridelo. " ta se desilo? On je mrtav. Jesi li drogiran?" "Da. Drogiran." Govorio je neko drugi, a ja sam, trenutak kasnije, znao i ko: Severijan, onaj mladi muitelj. Ali ko sam bio ja? "Ustaj. Moramo napolje." "Stra ar." "Stra ari", ispravi nas taj glas. "Bila su trojica. Pobili smo ih." Silazio sam stepeni tem, belim kao so, ka nenufarima, a to su lokvanji, i ka vodi nekretnici. Uz mene je stupala jedna devojka preplanula od sunca, sa dug akim, isko enim oima. Preko ramena joj je virilo izvajano lice jednog od eponima. Du borezac je radio u adu; uinak je bio kao da gleda lice od trave. "Umire li?" "Sad nas vidi. Gledaj mu oi." Sad mi je bilo jasno gde sam. Jo malo pa e taj va arski zabavlja gurnuti glav u kroz vrata atora, unutra, da mi ka e da iziem. "Iznad tla", rekoh. "Rekao si mi da u je videti iznad tla. Ali to je bilo lako. Ovde je ona." "Moramo poi." Zeleni ovek me dohvati za levu mi icu, a Agija za desnu, pa me izvedo e napolje. Pe aili smo dugo, kao u mom ranijem zami ljenom bekstvu; povremeno smo stupal i preko usnulih Ascijanaca. "Kod njih se malo stra ari", apnu Agija. "Vodalus mi je rekao da su Ascijan ci tako poslu ni da njihove voe jedva mogu i da zamisle neki izdajniki napad. U ovom ratu na i vojnici ih esto iznenade." Nisam razumeo, ponovio sam "Na i vojnici..." kao dete. "Hetor i ja se vi e neemo boriti za njih. Kako bismo mogli, sad kad smo ih videli? Moj posao je sa tobom." Poinjao sam iznova da nalazim sebe, umovi koji sainjavaju moj um dolazili su svaki na svoje mesto. Jednom mi neko objasni da re "autarh" znai "samovladar", "onaj koji vlada sam ili nad samim sobom", a ja sad poeh nasluivati razloge koji s u doveli do nastanka te titule. Rekoh: "Htela si da me ubije . Sad me oslobaa . Mogla si me izbosti no em." Videh krivi bode iz Traksa kako treperi, zariven u drveni ka pak Kesdoinog prozora. "Mogla sam te ubiti i br e. Hetorova ogledala su mi dala jednog crva, ne d u eg od tvoje ake, koji se ari belom vatrom. Dovoljno je samo da ga bacim, on e ubiti i dopuziti natrag do mene - tako sam ubila stra are, jednog po jednog. Ali ovaj z eleni ovek to nije dozvolio, a nisam ni ja elela. Vodalus mi je obeao da e tvoja ago nija trajati nedeljama, a ja se neu zadovoljiti manjim." "Vodite me nazad njemu?" Odmahnula je glavom; pri vrlo slaboj, sivoj svetlosti zore, koja se prov ukla kroz li e, videh kako joj smee kovrd e poskakuju po pleima kao i onda kad sam je g ledao kako di e re etke sa izloga prodavnice polovne odee. "Vodalus je mrtav. Misli li da bih ja, imajui ovog crva na raspolaganju, dopustila da me on prevari, a da os tane iv? Oni bi te odveli. Sad u te pustiti da ode slobodno - zato to otprilike znam kuda e - a na kraju e opet dopasti u moje ruke, kao to je bilo kad su te na e pteriope otele od evzona." "Znai, spasava me zato to me mrzi ", rekoh, a ona klimnu glavom. Pretpostavlj am da je Vodalus na isti nain mrzeo onaj deo mene koji je bio autarh. Ili je, tanije reeno, mrzeo svoju predstavu o autarhu, jer ostajao je vera n, u onoj meri u kojoj je najvi e bio za vernost sposoban, pravome autarhu, koga j e smatrao svojim slugom. Kad sam bio deak-poslu itelj u kuhinjama Kue Apsoluta, bio je tamo jedan kuvar koji je toliko prezirao armigere i uzvi ene za koje je priprem ao hranu da je, vrsto re en da nikad ne do ivi sramotu da mu oni ne to zameraju, sve ra

dio sa grozniavim savr enstvom. Na kraju ga unapredi e u glavnog kuvara za to krilo. Razmi ljao sam o njemu i dok sam to inio, Agijin dodir na mojoj mi ici, koji je tokom na eg urnog hoda slabio do neprimetnosti, i eze sasvim. Potra ih je pogledom, ali vi e ni je bila tu; bio sam sam sa zelenim ovekom. "Otkud ti ovde?" upitah ga. "Malo je nedostajalo da izgubi ivot u ovim vre menima, a poznato mi je i da ne mo e dobro opstajati pod na im Suncem." Osmehnuo se. Iako su mu usne bile zelene, zubi su mu bili beli; svetluca li su u slaboj svetlosti. "Va a smo deca, a asni smo ne manje od vas, iako ne ubija mo da bismo jeli. Dao si mi polovinu onog tvog kamena, onog koji je grizao gvo e i oslobodio me. ta si mislio da u uraditi kad me lanac vi e nije vezivao?" "Pretpostavio sam da e se vratiti u svoje dane", rekoh. arolija onog prepar ata popustila je ve u tolikoj meri da sam se poeo pla iti da e na razgovor probuditi a scijanske vojnike. Ali nijednog nisam video - na sve strane samo mrana, silno vis oka stabla tropskog tvrdodrveta. "Mi svojim dobroiniteljima uzvraamo. Jurio sam napred i nazad kroz hodnike vremena, tragajui za nekim trenutkom u kome si i ti dopao zatoeni tva da bih te osl obodio." uv i to, nisam znao ta bih kazao. Najzad mu rekoh: "Ne mo e ni zamisliti koliko udno se oseam sada kad znam da je neko ve pregledao moju budunost, tra ei priliku da m i uini dobro. Ali sada, sad kad smo se jedan drugome odu ili, svakako razume da ti n isam pomogao zbog nekog oekivanja da ti posle poma e meni." "Jesi - eleo si da ti pomognem da nae onu enu koja nas je upravo napustila, e nu koju si, posle toga, nekoliko puta na ao. Meutim, treba da zna da nisam bio sam: ima ih tamo jo koji se bave traganjem - poslau ti dvoje. A izjednaili se u uslugama jo nismo - jer, iako si bio zatoen ovde, na la te je i ta ena, koja bi te i bez moje pomoi oslobodila. Znai, videemo se opet." im je izgovorio te rei, pustio mi je mi icu i iskoraio u onaj pravac koji nik ad nisam video pre nego to je brod sa vrha Boldandersovog zamka oti ao njime, prava c koji sam, inilo se, mogao primetiti jedino kad se tamo ne to nalazilo. Odmah se o krenuo i poeo trati; uprkos mranosti neba u ovoj zori, jo dugo sam gledao njegovu pr iliku, obasjanu, u ravnomernim razmacima, bleskovima. Najzad se smanjio do takice mraka; ali onda, upravo kad sam oekivao da e ta taka sasvim nestati, ona poe da ras te, tako da sam imao utisak da ka meni, tim tunelom koji se prostirao pod udnim u glom, juri ne to ogromno. Nije to bio onaj brod koji sam ranije video, nego neki drugi, znatno man ji. Ipak, bio je toliko veliki da je, u av i najzad ceo u na e polje svesti, doticao r ubovima svog korita nekoliko ogromnih umskih stabala istovremeno. Na jednom mestu na koritu do lo je do pro irivanja i kroz nastali kru ni otvor kliznu kosa rampa, koj a dotae tlo; bila je mnogo kraa od onih stepenica koje su se pru ale iz autarhovog l eteeg amca. Niz tu kosu ravan sio e majstor Malrubius i moj pas Triskele. U tom trenutku opet sam uspostavio nad svojom lino u onu vlast koju nisam st varno imao jo od noi kad sam sa Vodalusom pio alzabo i jeo Teklino meso. Nije se, sada, dogodio nikakav nestanak Tekle (niti bih ja to, zapravo, mogao eleti, mada znam da je Tekla bila u mnogo kom pogledu surova osoba i glupaa), niti nestanak m oga prethodnika i onih stotina umova koji su bili u njegovom umu sadr ani. Onaj st ari, jednostavni sastav moje jednostruke linosti nije vi e postojao; ali novi, potp uniji sastav nije me vi e zasenjivao niti zbunjivao. Bio je to lavirint, ali ja sa m mu bio vlasnik, ak i graditelj, a otisak mog palca bio je na svakom njegovom pr olazu. Malrubius me dotae, onda dohvati moju zauenu aku i blago je polo i na svoj proh ladni obraz. "Znai, vi ste stvarni", rekoh. "Nismo. Mi smo maltene ono to zami lja da jesmo - sile koje se spu taju iz pro stora iznad pozornice. Samo, ne ba bo anstva. Ti si, rekao bih, glumac." Odmahnuo sam glavom. "Zar me ne zna , majstore? Uio si me kad sam bio deak, a ja, evo, postadoh kalfa esnafa." "Ipak, i glumac si. Ima prava, u podjednakoj meri, i da sagledava sebe tak o. Bavio si se glumom u ono vreme kad smo ti se obratili na poljani blizu Zida, a kad smo te sledei put videli, u Kui Apsoluta, opet si glumio. Pa, drama je bila dobra; ostala mi je neostvarena elja da vidim kraj."

"Bili ste meu na om publikom?" Majstor Malrubius klimnu glavom. "Kao glumac, Severijane, sigurno zna pos redan smisao one izreke koju ti maloas izgovorih. Ona opisuje neku natprirodnu si lu, o ivotvorenu, koja bude izvedena na pozornicu u poslednjem inu da bi se komad m ogao zavr iti dobro. Ka e se da samo slabi pisci drama primenjuju to sredstvo, ali o ni koji tako govore zaboravljaju da je bolje imati nekakvu silu spu tenu na konopc u i predstavu koja se zavr ava lepo, nego nemati ni ta i predstavu koja se zavr ava rav o. Ovde je na konopac - mno tvo konopaca, zapravo - i uz to jedna stamena laa. Hoe li se ukrcati?" Rekoh: "Da li ste zato u tom obliju? Da bih ja imao poverenja u vas?" "Pa, ako ba hoe , zato." Majstor Malrubius klimnu glavom, a Triskele, koji m i je dotad sedeo do nogu i gledao gore ka mom licu, potra svojim trupkajuim, trono gim galopom uz rampu, do polovine; tamo stade i okrete se, ma ui prekraenim repom, d a me pogleda; njegove su oi molile na onaj nain kako to psee oi umeju. "Znam da ne mo ete biti ono na ta liite. Mo da je Triskele pravi, ali to se teb e tie, gledao sam kako te sahranjuju, majstore i gospodaru Malrubiuse. Tvoje lice nije maska, ali tu negde postoji maska, a ispod te maske ti si ono to prosti nar od naziva kakogenom, mada mi je doktor Talos jednom objasnio da vi vi e volite da budete nazivani hierodulima." Malrubius mi opet spusti aku na rame. "Mi te ne bismo zavaravali kad bism o to mogli izbei. Ali ja se nadam da e ti samoga sebe zavarati, za dobro svoje i za dobro celog Urta. Um ti je sada otupljen nekim opojnim sredstvom - vi e nego to uv ia - a bio si, slino tome, pod dejstvom sna kad smo ti govorili na onoj livadi bliz u Zida. Kad bi bio nedrogiran, sada, mo da ne bi imao hrabrosti da poe sa nama, ak i ako bi nas video, ak i ako bi te razum ubedio da treba poi." "Zasad me", rekoh, "razum nije u to ubedio; ni u to, ni u ma ta drugo. Gd e biste to vi hteli da me vodite i zbog ega? Jesi li ti majstor Malrubius, ili si hierodul?" Dok sam govorio, postao sam svesniji drvea, koje je stajalo kao tabni oficiri pri razgovoru o nekom pitanju strategije. Nad nama je jo bila no, ali se p retvorila, ak i ovde, u razreeniju tamu. "Zna li smisao te rei hierodul koju koristi ? Ja sam Malrubius, nisam hierod ul. Slu im onima kojima i hieroduli slu e. Hierodul znai sveti rob. Zar misli da mo e bi ti robova bez gospodara?" "A mene vodi ..." "Do Okeana, da ti spasemo ivot." Kao da mi ita misli, on nastavi: "Ne, ne vodimo te do ljubavnica Abajinih, onih koje su te spasavale i podr avale zato to si bio muitelj kome je predstojalo da postane autarh. U svakom sluaju, postoje i dal eko gore stvari kojih bi trebalo da se boji . Uskoro e robovi Erebusa, oni koji su te ovde dr ali u zatoeni tvu, otkriti da si pobegao; a Erebus bi bacio i tu vojsku i mnogo drugih slinih u provaliju samo da bi tebe uhvatio. Hodi." Povue me na mosti. 31. BA TA PESKA Tim brodom upravljale su ruke koje ja nisam video. Oekivao sam da emo otpl oviti nagore onom brzinom kojom je amac uzletao, ili da emo i eznuti, kao zeleni ovek, niz neki od hodnika vremena. Umesto toga, jurnusmo uvis tako naglo, da mi pripa de muka; oko nas zauh kr enje velikih grana. "Ti si sada autarh", ree mi Malrubius. "Zna li to?" Njegov glas kao da se stapao sa fijukom vetra u brodskim konopcima. "Znam. Moj prethodnik, iji je um sada jedan od mojih umova, dospeo je na vlast na isti nain kao ja. Znam tajne, znam rei vlasti, mada jo nisam imao vremena da razmislim o njima. Vraa li me u Kuu Apsoluta?" Odmahnuo je glavom. "Nisi spreman. Veruje da ti je na raspolaganju sve to je stari autarh znao. U pravu si - ali nije ti jo sve na dohvatu, a kad nastupe o probavanja, bie mnogo onih koji e biti spremni da te ubiju ako se zbuni . Odgajen si u Citadeli Nesusa - koje su rei za njenog kastelana? Kako se komanduje ovekomajmu nima iz rudnika s blagom? Kojim nizovima rei se otkljuavaju svodovi Tajne kue? Ne t reba da mi odgovori , jer to su arkane tvoje dr ave, a meni su, ionako, poznate. Ali mo e li ih se ti dosetiti bez dugog razmi ljanja?"

Te izreke, meni potrebne, bile su tu, u mom umu; ipak, moj poku aj da ih s amome sebi ka em zavr io se neuspehom. Kao sitna riba u vodi, izmicale su u stranu, tako da sam na kraju mogao samo slegnuti ramenima. "Osim toga, postoji jo jedna stvar koju treba da obavi . Jo jedna pustolovin a, i to pokraj vode." "U emu se sastoji?" "Kad bih ti rekao, ne bi se dogodila. Ne uzbunjuj se. Jednostavna je to stvar, zavr i se za jedan dah vremena. Ali moram mnogo obja njavati, a za taj posao imam malo vremena. Veruje li da e doi Novo Sunce?" Kao to sam maloas gledao u sebe tragajui za komandnim reima, tako isto sad p ogledah tragajui za verom; i tako isto se moj poku aj zavr i neuspehom. "Tako su me c elog ivota uili", rekoh. "Ali to su inili uitelji - meu kojima je bio i pravi Malrubi us - koji, ini mi se, ni sami nisu u to verovali. Zato ne mogu rei da verujem ili ne verujem." "Ko je Novo Sunce? ovek? Ako je ovek, kako je mogue da e svo zelenilo opet d obiti tamnozelenu boju kad on doe i da e se itnice napuniti?" Bilo je neprijatno vraati se stvarima koje sam jo u detinjstvu, i to samo napola, uo, sada kad sam upravo poinjao da shvatam da sam dobio Komonvelt u nasled stvo. Rekoh: "Bie to novi dolazak Pomiritelja - doi e njegov avatar i donee pravdu i mir. Na slikama ga prikazuju kao oveka ije lice blista kao sunce. Bio sam egra muit elja, a ne sve tenik, zato samo toliko mogu rei." Pritegao sam ogrta oko sebe da se za titim od hladnog vetra. Triskele je le ao sklupan pokraj mojih nogu. "A ta je ljudskom rodu potrebnije? Pravda ili mir? Ili Novo Sunce?" uv i to, poku ao sam da se osmehnem. "Pade mi na um da ti, iako ne mo e nikako b iti moj stari nastavnik, mo da ima njegovu linost ukljuenu u svoju, kao to ja imam lino st atlene Tekle. Ako je to tako, moj odgovor ve zna . Kad klijent bude doteran do na jgorih nevolja, on eli toplinu, hranu i smanjenje bola. Pravda i mir su za kasnij e. Ki a je simbol milosra, a sunce milostinje, ali bolje je imati ki u i sunce nego m ilosre i milostinju. Bilo bi sramno po simbolizovane stvari ako bi ono to ih simbo lizuje vredelo manje od njih." "U znatnoj meri si u pravu. Onaj uitelj Malrubius koga si poznavao ivi u m eni, a tvoj stari Triskele u ovom Triskeleu. Ali to sad nije va no. Ako bude vreme na, shvatie pre nego to poemo." Malrubius sklopi oi i poe a se po sivim dlakama na prsi a, ba kao to sam pamtio da je inio kad sam bio meu najmlaim egrtima. "Pla io si se da s ukrca u ovaj brodi, ak i kad sam ti rekao da te neu odneti sa Urta, pa ni sa ovog k ontinenta, tvog sopstvenog. ta ako bih ti rekao - to ti ne ka em, ali pretpostavimo da bih rekao - da u te stvarno povesti sa Urta, pa pored orbite Falega, kojeg ti Verthandijem naziva , poret Bethora i Aratrona i najzad u spolja nju tamu, onda pre ko nje do nekog drugog mesta. Da li bi se pla io sad kad si proveo izvesno vreme u plovidbi sa nama?" "Nijednom oveku ne prija da ka e da se pla i. Ali da, pla io bih se." "Upla en ili ne, da li bi po ao ako bi zahvaljujui tome moglo doi Novo Sunce?" Neki ledeni duh iz ogromnog praznog prostora kao da je ve sklopio ake oko mog srca. Nisam bio zavaran, niti je, rekao bih, njegova namera bila da me preva ri. Odgovoriti "da" znailo bi krenuti na taj put. Oklevao sam, a ti inu nije naru ava lo ni ta osim huanja krvi u mojim u ima. "Ne mora odgovoriti sad ako ne mo e . Pitaemo te opet. Ali ne mogu ti ni ta vi e r ei dok ne odgovori ." Dugo sam stajao na toj udnoj palubi, ponekad se etkajui po njoj, duvajui u p rste pri tom smrzavajuem vetru dok su se oko mene natiskivale sve moje misli. Gle dale su nas zvezde, a meni se inilo da su oi majstora Malrubiusa samo jo dve od nji h. Najzad mu se vratih i rekoh: " eleo sam odavno... ako bi time bilo doveden o Novo Sunce, po ao bih." "Ne mogu ti dati vrsta uveravanja. Ako bi time mo da bilo dovedeno Novo Sun ce, da li bi po ao? Pravda i mir, da, ali jedno novo sunce - sa koga bi se na Urt obru ila onakva lavina toplote i energije kakvu je poznavao pre roenja prvog oveka?" Sad se desio najudniji od svih dogaaja u celoj ovoj ve predugoj prii; ali ni je bio praen nikakvim zvukom niti prizorom, nije bilo nikakve zveri koja govori n iti divovske ene. Jednostavno sam, slu ajui ga, osetio pritisak na grudnoj kosti, ka

o onda u Traksu kad sam znao da sa Kand om treba da poem na sever. Setio sam se one devojke u blatnoj kolibici. "Da", rekoh. "Ako bi time mo da bilo dovedeno Novo Su nce, po ao bih." "A ako bismo te tamo izveli na neku probu? Poznavao si onoga koji je bio autarh pre tebe, na kraju si ga i voleo. On ivi u tebi. Da li je bio ovek?" "Bio je ljudsko bie - to ti, majstore, rekao bih, nisi." "Zna dobro, kao i ja, ta stvarno htedoh da pitam. Da li je bio mu karac? Pol ovina dvojstva mu ko- ensko?" Odmahnuo sam glavom. "U to e se ti pretvoriti ako na oprobavanju ne uspe . Da li e , ipak, ii?" Triskele prisloni svoju o iljcima izbrazdanu glavu uz moje koleno, on, pre dstavnik svih osakaenih bia, uz koleno autarha koji je nosao poslu avnik po Kui Apsol uta, a posle le ao u nosiljci paralisan, ekajui da mi prenese amor glasova iz svoje l obanje, uz koleno Tekle koja je le ala u grevima pod "revolucionarkom", pa i one ene to sam je ja, koji se hvalim da ni ta ne zaboravljam, gotovo sasvim zaboravio, one koja je iskrvarila i umrla ispod na e kule. Mo da je, na kraju, moje otkrivanje Tri skelea, za koje rekoh da nije promenilo ni ta, promenilo sve. Ovog puta nisam mora o odgovoriti; majstor Malrubius ugleda odgovor na mom licu. "Zna za one provalije u kosmosu, koje neki nazivaju 'crnim rupama', iz ko jih se nikada ne vraa ni trunica materije, niti ijedan zraak svetla. Ali ono to do o vog trenutka nisi znao jeste da postoje i odgovarajua suprotna mesta, koja se zov u 'beli vodoskoci', iz kojih materija i energija odbaeni iz neke vi e Vaseljene tek u, beskonanim vodopadom, u ovu Vaseljenu. Ako polo i ispit - ako bude doneta ocena d a je na a rasa spremna da ponovo krene irokim kosmikim morima - jedan takav beli vod oskok bie stvoren u srcu na eg sunca." "Ali ako podbacim?" "Ako podbaci , bie ti oduzeta mu kost da ne bi mogao presto Feniksa ostavljat i svojim naslednicima. Na ovaj izazov pristao je, takoe, tvoj prethodnik." "I pretrpeo neuspeh. To jasno proistie iz onoga to si rekao." "Da. Ipak, bio je hrabriji od mnogih koji su nazivani junacima, bio je p rvi takav posle mnogo vladavina. Poslednji pre njega bio je Imar, za koga si mo da uo." "Ali mora biti da je i Imar ocenjen kao nepodoban. Idemo li sada? Ja pre ko ograde ovog broda vidim samo zvezde." Majstor Malrubius odmahnu glavom. "Nisi pogledao tako pa ljivo kao to misli . Ve smo blizu svog odredi ta." Klatei se, odoh do ograde. Mislim da je ta moja nesigurnost na nogama pot icala, jednim delom, od njihanja broda; ali poticala je, u izvesnoj meri, i od z aostalih uinaka onog preparata. No je jo i sad pokrivala Urt, jer leteli smo brzo na zapad; ona nejaka zor a koja je do la ascijanskoj vojski u d ungli ovde se jo nije pojavila. Trenutak kasni je videh da zvezde, preko ograde broda viene, kao da klize, kao da se pomiu po svo m nebu, nekom nelagodnom talasavom kretnjom. Onda pomislih: Ovo je more... - a m ajstor Malrubius upravo tog trenutka ree: "To je ono veliko more koje nazivamo Ok ean." "eznuo sam da ga posetim." "Uskoro e stajati na njegovom rubu. Pitao si kad e sa ove planete. Nee , sve do k tvoja vladavina ovde ne bude bezbedna. Kad i grad i Kua Apsoluta ponu da prihvat aju tvoja nareenja poslu no i kad tvoje vojske odbiju upade Erebusovih robova. Kroz nekoliko godina, mo da. Ali mo da jo decenijama ne. Nas dvojica emo doi po tebe." "Ti si noas drugi koji mi veli da u vas opet videti", rekoh. Dok sam to go vorio, oseti se mali udar, nalik na ono to ovek iskusi kad neki ve to voeni brod pris tane uz dok. Si ao sam mostiem i stupio na pesak, a za mnom majstor Malrubius i Tri skele. Zapitah, nee li ostati neko vreme uz mene da me savetuju. "Samo kratko. Ako ima jo pitanja, mora ih postavljati sad." Srebrni jezik mostia ve se uvlaio, lagano, u korito broda. I ve se laa - koja tek to je stigla - podi e i hitro se otisnu u onaj isti procep u stvarnosti kojim je i zeleni ovek odjezdio. "Govorio si o miru i pravdi koje e Novo Sunce doneti. Zar je pravedno to m e je pozvalo ovako daleko? Koju to proveru moram polo iti?"

"Ne zove te on. Oni koji zovu nadaju se da e dozvati Novo Sunce k sebi", uzvrati majstor Malrubius. Nisam ga razumeo. Onda mi ispria, sa eto, tajnu istoriju Vremena, koja je najvea od svih tajni i koju u ovde na odgovarajuem mestu zapisati . Kad je zavr io, moj um se kovitlao, pa sam se pla io da u sve to je rekao pozaboravl jati zato to se inilo da su to saznanja odve velika da bi ih ijedan ivi ovek mogao zn ati, a i zato to sam konano stekao nauk da se izmaglice sklapaju i za mene kao i z a druge ljude. "Nee zaboraviti, ponajmanje si ti taj koji bi zaboravio. Na Vodalusovom ba nketu si rekao da si siguran da e zaboraviti one glupave lozinke kojima te je on ui o, a koje su bile opona anje rei vladavine. Ali nisi zaboravio. Pamtie ti sve. Zapamt i i to da ne treba da se pla i . Mo da se epsko pokajni tvo oveanstva primaklo svome kraju . Stari autarh rekao ti je istinu - mi vi e neemo ii meu zvezde, osim ako krenemo kao bo anstvo, ali to vreme sad mo da nije daleko. Mogue je da su se sve oprene te nje na e r ase na le u tebi." Triskele se na trenutak uspravio na zadnje noge, kao to je nekada imao ob iaj da ini, a onda se naglo okrenuo i odgalopirao niz pla u zvedama osvetljenu, rast urajui svojim trima apama naslage peska koje su liile na zaustavljene talasie. Kad j e na taj nain odmakao sto koraka, okrenuo se i pogledao me kao da je eleo da poem z a njim. Nainih nekoliko koraka ka njemu, ali majstor Malrubius ree: "Ne mo e ti onamo kud on ide, Severijane. Znam da misli da smo mi nekakvi kakogeni, neko vreme sam smatrao i da ne bi bilo mudro potpuno te osloboditi tog predubeenja, ali sad to moram. Mi smo akvastori, bia koja u celosti nastaju i odr avaju se snagom ma te i usr edsreeno u misli." "uo sam o takvim stvarima", rekoh mu. "Ali tebe sam dotakao." "To nije merilo. Mi smo jednako postojani kao i veina uistinu la nih stvari - ples estica u prostoru. Jedino stvari koje niko ne mo e dotai jesu istinite, to bi ve trebalo da zna . Jednom si upoznao enu po imenu Sajriaka, koja ti je priala o vel ikim ma inama iz pro losti, kadrim da misle. Postoji jedna takva ma ina u brodu kojim doplovismo. Ona ima mo da zaviri u tvoj um." Zapitah: "Da li si ti, onda, ta ma ina?" U meni poe da rastu oseanje usamlje nosti i neki neodreeni strah. "Ja sam majstor Malrubius, a Triskele je Triskele. Ma ina je pogledala tvo je uspomene i u njima na la nas. Na i ivoti u tvom umu nisu onako potpuni kao ivoti Te kle i starog autarha, ali ipak se u njemu nalazimo i ivimo dok ti ivi . Ali u fizikom svetu odr avaju nas energije te ma ine, a njen dohvat iznosi samo nekoliko hiljada godina." Dok je izgovarao te zavr ne rei, njegovo telo se ve gubilo, postajui blistavi prah. Jo trenutak je svetlucalo pri hladnoj svetlosti zvezda. Onda ga vi e nije bi lo. Triskele je ostao sa mnom nekoliko dahova du e, a onda sam zauo, kad je njegovo uto krzno ve bilo posrebreno i kad se ve razilazio po vazduhu u blagom povetarcu, da je jo jednom lanuo. Posle toga stajah na obali mora sam, kao to sam tako esto eznuo; iako nikog uz mene nije bilo, naoh da je to ne to razvedravajue. Udisao sam taj vazduh koji ni jednom drugom nije slian, osmehivao sam se slu ajui blagu pesmu talasia. Kopno - Nesu s, Kua Apsoluta i sve ostalo - prostiralo se ka istoku; na zapadu je le alo more; a ja pooh ka severu zato to nisam imao volje da tako brzo odatle odem, a i zato to j e Triskele tamo, rubom mora, otrao. Mogao se tu veliki Abaja valjati sa svojim ena ma, a ipak je to more bilo od njega daleko starije i mudrije; mi, ljudska bia, ka o i sva kopnena bia, poreklom smo iz mora i zahvaljujui tome to ga nismo mogli osvo jiti, bilo je stalno na e. Desno od mene uzdi e se staro, crveno sunce, dotae talase svojom posustajuom lepotom, a ja zauh dozivanje morskih ptica, nebrojenih ptica. Do vremena kad su senke postale kratke mene je obuzeo umor. Oseao sam bol ove u licu i u ranjenoj nozi; ni ta nisam jeo jo od podneva prethodnog dana, niti s am uop te spavao, izuzimajui moj trans u ascijanskom atoru. Bio bih se odmarao da sa m mogao, ali Sunce je grejalo, a kamenite litice koje su se uzdizale du obale nis u nudile senku. Najzad sam po ao tragom nekakvih dvotokastih zapre nih kola i dospeo do jedne skupine bunova divljih ru a, koji su rasli iz neke dine. Tu sam stao i seo u njihovu senku da izujem izme i da iz njih izruim pesak koji je u ao kroz raspukle avove.

Neki trn mi zape za podlakticu; odlomio se od grane i ostao zaboden u ko i ; na njegovom vrhu videla se skerletna kapljica krvi, ne vea od zrna prosa. I upah t rn - onda padoh na kolena. Bila je to Kand a. Kand a savr ena, blistavo crna, tano kao to je bila kad sam je stavio pod olta rski kamen pelerinki. Sav taj bun i ostalo bunje koje je uz njega raslo bejahu pre kriveni belim cvetovima i tim savr enim Kand ama. Ona na mom dlanu, dok sam je gleda o, poe plamsati prozranom brilijantno u. Bio sam se odrekao Kand e, ali sam sauvao ko nu vreicu koju mi je Dorkas za Ka nd u sa ila. Sad je izvadih iz jahake torbice i okaih oko vrata na stari nain, opet sa Kand om unutra. Tek kad sam je na taj nain sklonio, setih se da sam upravo takav bun video u Botanikoj ba ti na poetku mojih putovanja. Niko ne mo e objasniti takve stvari. Od mog useljenja u Kuu Apsoluta razgov arao sam i sa heptarhom i sa raznim akarijasima, ali oni su malo ta mogli da mi k a u, osim da se Inkreator i ranije opredeljivao da svoje prisustvo predstavlja kro z te biljke. U ono vreme, ispunjen oseanjem udesnog, nisam o tome razmi ljao, ali - zar n e postoji mogunost da smo nas dvoje bili hotimice upueni ba u Pe anu ba tu? Ja sam Kand u jo tad nosio, mada to nisam znao; Agija ju je ve bila ubacila, kri om, pod preklop m oje jahake torbice na opasau. Zar nije mogue da smo u tu nedovr enu ba tu do li zato da b i se Kand a, koja je, da tako ka em, letela protiv vetra vremena, mogla oprostiti? N emogua zamisao. Meutim, nemogue su sve zamisli. Misao koja me je tada na obali uzdrmala - i to fiziki, jer zanjihao sam s e kao od udarca - bila je da ako je naelo venosti poivao u onom povijenom trnu koji sam nosio o vratu preko tolikih liga i ako sad poiva u novom trnu (mada je to mo d a isti) koji sam tek stavio sebi o vrat, onda mo e isto tako poivati i u ma emu drug om i zapravo verovatno i poiva u svemu, u svakom trnu svakog buna, u svakoj kapi v ode u moru. Taj trn bio je sveta Kand a zato to su svi trnovi svete Kand e; i pesak u mojim izmama bio je svet zato to je tu dospeo sa obale pune svetog peska. Kalueri kenobiti uvaju relikvije preostale od sna jasina zato to su se sni jasini primakli Pankreatoru. Ali Pankreatoru se primaklo sve i sve ga je ak i dotaklo, jer sve j e palo iz njegove ake. Sve je relikvija. Sav svet je relikvija. Izuo sam te izme, koje su sa mnom putovale tako daleko, i bacio ih u talase da ne bih gazio obuven po svetom tlu. 32. BROD "SAMRU" I hodao sam kao mona vojska, jer sam imao oseaj da sam u dru tvu svih onih k oji su, u meni, hodali. Bio sam okru en brojnom stra om; bio sam stra a oko linosti mon arha. Bilo je i ena u mojim redovima, ena osmehnutih i ena sa strogim izrazima lica , bilo je dece koja su trkarala i smejala se i, zaikavajui Erebusa i Abaju, bacala morske koljke u more. Za pola dana do ao sam do u a ola, koje je bilo toliko iroko da se ona druga ob ala njegova gubila u daljini. U u u su le ala trostrana ostrva, a brodovi nabreklih j edara krivudali su izmeu njih tra ei sebi put, kao oblaci izmeu planinskih vrhunaca. Povikah kad je jedan prolazio pored rta na kome sam stajao i zatra ih prevoz do Ne susa. Mora biti da sam izgledao kao prilika zaista divlja, sa licem onako izbraz danim, sa dronjavim ogrtaem i tako mr av da su se na meni mogla sva rebra izbrojati . Ipak, kapetan te lae poslao je amac po mene; bila je to dobrota koju nisam zaboravio. Video sam strahopo tovanje u oima veslaa. Mo da je to bilo samo zbog izgle da mojih napola zaraslih rana; ali to su bili ljudi koji su se svakojakih rana n agledali, pa se prisetih kako sam se oseao kad sam prvi put video autarhovo lice u Kui azura, iako on nije bio visok ovek, niti "ovek" u onom drugom smislu - mu karac . Dvadeset dana i noi plovila je "Samru" uz ol. Kad smo mogli, jedrili smo, a kad to nismo mogli, veslali smo, sa po dvanaest dugakih te kih vesala sa svake st rane. Za mornare je to bio te ak put; jer, iako je reni tok spor do neprimetnosti, on ne prestaje ni danju ni nou, a, osim toga, meandri kanala su tako dugaki i iroki

da se esto de ava da krmano uvee vidi taku na kojoj je otpoeo svoj rad kad se bubanj z a buenje oglasio. Meni je plovidba prijala kao da sam bio na jahti. Iako sam se ponudio da radim na jedrima i da veslam kao i ostali, ne dozvoli e mi. Onda sam rekao kapeta nu, oveku podmuklog lica, koji je izgledao kao da za ivot zarauje i cenkanjem kolik o i plovidbom, da u mu dobro platiti kad stignemo u Nesus; ali on nije hteo ni da uje za to, nego je nagla avao (pote ui brke, to je inio kad god je eleo da poka e svoju liku iskrenost) da je moje prisustvo dovoljna nagrada za njega i njegovu posadu. Ne verujem da su pogodili da sam autarh, a po to sam se pla io onih koji su kao Vod alus, pazio sam dobro da im ne uputim nikakav nagove taj; izgleda da su, meutim, po mojim oima i po mom dr anju zakljuili da sam adept, znalac velikih magijskih tajni. Tu njihovu praznovericu mora biti da je pojaao dogaaj sa kapetanovim maem. Bio je to krakemar, najte i od svih morskih maeva, sa seivom irokim kao moj dlan, veo ma povijenim, na kome su bile ugravirane zvezde, sunca i druge stvari koje kapet an nije razumeo. Nosio ga je kad smo bili tako blizu nekom obalskom selu, ili ne koj drugoj lai, da su te okolnosti zahtevale, po njegovom mi ljenju, dostojanstvo; ali naje e ga je ostavljao da le i u jednoj maloj kabini na zadnjoj palubi. Na ao sam ga tamo, pa sam, nemajui ta drugo da radim osim da gledam kako pored nas, plutajui po zelenoj vodi, prolaze grane i kore slju tene s voa, izvadio svoju polovinu brusnog kamena i nao trio ga. Posle nekog vremena kapetan je primetio kako oprobavam o tric u palcem, pa se poeo hvaliti svojim maevalakim sposobnostima. Po to je taj krakemar i mao bar dve treine te ine Terminus Esta, a kratku dr ku, bilo je zabavno slu ati kapeta na; slu ao sam, ispoljavajui odu evljenje, nekih pola smene vremena. U blizini se zad esio jedan namotaj kudeljnog konopca debeo otprilike kao moj ani zglob, te kapetan u predlo ih, kad su sopstvene izmi ljotine poele da mu dosauju, da on i prvi oficir za tegnu kroz vazduh, izmeu sebe, taj konopac, u du ini od pribli no tri lakta. Krakemar presee tu konopinu kao dlaku; onda, pre nego to su njih dvojica mogla uhvatiti dah , sevnuh maem, bacajui ga prema suncu, pa ga u padu uhvatih za dr alju.

Kao to taj dogaaj, bojim se, i predobro pokazuje, poinjao sam se oseati bolj e. Nema u odmaranju, sve em vazduhu i jednostavnoj hrani niega to bi moglo itaoca odu e viti; ali te tri stvari mogu udesno dobro dejstvovati protiv rana i iscrpljenosti . Kapetan bi mi i svoju kabinu ustupio da sam mu dozvolio, ali ja sam spav ao na palubi, obavijen svojim ogrtaem, a tokom na e jedine ki ne noi sklonio sam se po d amac, koji je, dnom nagore, bio sme ten nasred broda. Kao to sam na ovoj lai nauio, u prirodi je povetaraca da zamru kad Urt okrene lea Suncu; zato sam, tokom veine t ih noi, prelazio u san slu ajui ritmike napeve veslaa. Ujutru bih se budio ujui tropot drenog lanca. Pokatkad sam se, meutim, budio i pre jutra, a tad bi laa le ala blizu obale; na palubi bi bio samo jedan dremljivi stra ar. De avalo se i da me probudi meseina i da onda vidim da klizimo napred, sa podvezanim jedrima, i da je za kormilom prv i oficir, dok osmatra spava blizu u adi za dizanje jedara. Jedne takve noi, ubrzo po t o smo pro li kroz Zid, od etao sam do krme i video u na em tragu fosforescenciju, koja je izgledala kao hladna vatra u mranoj vodi; onda sam na trenutak pomislio da to ovekomajmuni iz onog rudnika dolaze da ih Kand a izlei, ili da se osvete za ne to iz davne pro losti. Ovo, dabome, nije bilo stvarno udno - bila je to samo glupa gre ka j ednog uma jo napola usnulog. Ni ono to se desilo sledeeg jutra nije bilo stvarno udn o, ali je imalo veliki uticaj na mene. Veslai su veslali u skladu sa sporim ritmom da bi nas prevezli oko jedne, ligama dugake, rene krivine do mesta gde bismo mogli uhvatiti ono malo vetra to je tad duvao. Zvuci bubnja i i tanje vode koja se sliva sa dugakih o trica vesala hipnot ini su, i to, ini mi se, zato to toliko nalikuju na udare ovekovog sopstvenog srca d ok spava i na onaj zvuk koji krv stvara dok protie blizu unutra njeg uha na svome p utu ka mozgu. Stajao sam pored ograde i gledao obalu, jo movarnu tu gde su se davna nje ra vnice na le potopljene zbog izlivanja muljem zagu enog ola; onda mi se uinilo da vidim neke oblike u bre uljcima i humovima, kao da sva ta ogromna, meka divljina ima ne ku geometrijsku du u (poput izvesnih slika) koja nestaje kad se zagleda u nju, ali se opet pojavljuje im skloni pogled s nje. Kapetan doe i stade pored mene, a ja mu

rekoh da sam uo da se ru evine grada pru aju daleko niz reku i zapitah kada emo ih ope t ugledati. Nasmejao se i odvratio da smo ve dva dana okru eni ru evinama i pozajmio mi svoj dogled tako da sam mogao videti da je jedan predmet, za koji sam mislio da je panj, u stvari prelomljen, nagnut, mahovinom obrastao stub. Odjednom sva oblija - zidovi, ulice, spomenici - kao da poe e da iskau iz svo jih skrovi ta, ba kao to se onaj kameni grad obnovio dok smo ga gledali sa krova gro bnice, u dru tvu dve ve tice. Nikakva promena nije se dogodila, osim u mom umu, a ip ak sam prenet, daleko br e nego to bi me laa majstora Malrubiusa mogla preneti, iz j ednog pustog pejza a u sredi te jednog drevnog, ogromnog, razru enog naselja. ak i sad ne mogu da se ne pitam koliko, zapravo, mi vidimo ono to se ispre d nas nalazi. Meni se nedeljama inilo da je moj prijatelj Jonas samo ovek sa prote tikom akom, a kad sam bio sa Boldandersom i doktorom Talosom, prevideo sam stotinu nagove taja koji je trebalo da mi ka u da je Boldanders gospodar. Koliko sam samo z adivljen bio ispred kapije Sa alnice to Boldanders nije utekao od dr Talosa iako mu se za to ukazala prilika. Kako je taj dan odmicao, ru evine su postajale sve oiglednije. Na svakoj sl edeoj krivini reke zeleni zidovi izdizali su se izrazitije u visinu iz sve vr eg tla. Kad sam se probudio sledeeg jutra, neke od jaih zgrada zadr avale su svoje gornje s pratove. Nedugo potom, videh amac, nedavno pravljen, vezan za jedan drevni kej. U kazah kapetanu na njega, a on se nasme i mojoj naivnosti i ree: "Ima porodica koje i ve, od dedova do unuka, mnogo pokolenja, tako to prosejavaju te ru evine." "Tako je i meni reeno, ali ovo ne mo e biti jedan od njihovih brodia. Suvi e j e malen da bi se u njemu moglo mnogo plena odneti." "Nakit ili novii. Niko drugi ne izlazi na obalu ovde. Ovde zakon ne postoj i - pljaka i ubijaju jedni druge i svakog ko se tu iskrca." "Moram tamo. Hoe li me saekati?" Zurio je u mene kao da sam lud. "Koliko dugo?" "Do podne. Ne du e." "Gledaj", ree on i pokaza prstom. "Ispred nas je poslednja velika rena oku ka. Ovde nas napusti, pa nas ekaj onamo gde kanal opet skree na tu stranu. Mi emo t ek posle podne stii do tog mesta." Slo io sam se, a on naredi da "Samruin" amac bude spu ten u vodu za mene i da etvorica veslaju da bi me do obale prebacili. Kad smo bili spremni da se otisnem o, uzeo je svoj krakemar i dodao mi ga, govorei sveanim tonom: "Bio je uz mene u m nogim surovim borbama. Tuci ih u glavu, samo pazi da o trica ne udara u njihove ko pe na opasaima, da se ne o teti." Primio sam njegov ma sa zahvalno u i rekao mu da je moje najomiljenije mesto oduvek bio vrat. "E, to je dobro", ree on, "ako uz sebe nema brodske drugare koje bi mogao raniti kad zamahuje vodoravno." On se povue za brk. Sedeo sam na krmi, pa sam imao u izobilju mogunosti da prouavam lica mojih veslaa; lepo se videlo da se oni pla e obale gotovo isto toliko koliko i mene. Zau stavili su na amac tano uz onaj manji, a onda su se, u silnoj urbi da se to pre udalj e, maltene prevrnuli. Ja sam se prvo uverio da je ono to sam sa ograde lae video b ilo uistinu ono to mi se i uinilo da jeste, naime skerletni cvet divljeg maka osta vljen da le i na jedinom sedi tu u tome amcu; zatim sam ih gledao kako veslaju nazad, do "Samru", i primetio da su na lai, iako je laki vetar ba dobro punio nabreklo g lavno jedro, izvukli sva vesla i da ona rade estokom brzinom. Valjda je kapetan n aumio da proe dugakim meandrom najbr e to je mogao; ako se ja ne bih pojavio na taki n a koju je on ukazao, imao bi mogunost da nastavi put bez mene, a sebi da ka e (i dr ugima, ako bi se iko raspitivao) da sam ja taj koji je prekr io dogovor, a ne on. Rastajui se od krakemara, jo vi e je umirio svoju savest. Kameni stepenici, veoma slini onima sa kojih sam se kao deak otiskivao na plivanje, bili su uklesani u bone strane tog keja. Na gornjoj strani nije bilo nie ga, osim trave koja je, ukoreniv i se izmeu kamenih blokova, i d ilikala bujno kao na k akvoj livadi. Poru eni grad, moj sopstveni Nesus, iako onaj iz davne pro losti, le ao je u ti ini ispred mene. Nekoliko ptica kru ilo je u visini, ali one su bile neujne k ao i zvezde suncem nadjaane. Ve se inilo da je ol, koji je u svojoj matici aputao sam ome sebi, odvojen od mene i od upljih koljki zgrada meu kojima sam hramao. im sam iz

gubio iz vida njegove vode, postao je i neujan, kao neki nesigurni posetilac koji prestane govoriti ako poemo u drugu sobu. inilo se da ovo nikako ne mo e biti onaj deo grada iz koga neki ljudi izvlae (kao to mi je Dorkas priala) name taj i kunu opremu. U poetku sam esto zavirivao kroz vrata i prozore, ali unutra nije bilo ostavljeno ni ta osim kr a i po kojeg uvelog l ista, ve doplovilog sa mladog drvea koje je poelo prevrtati kamene blokove plonika. Nisam video nikakav znak prisustva ljudi-pljaka a, ali je bilo ivotinjskog izmeta, p onegde i perja i razasutih ivotinjskih kostiju. Ne znam koliko sam duboko u kopno za ao. Meni se inilo da sam prevalio ligu , ali moglo je to biti i mnogo manje. Pomisao da u izgubiti prevoz "Samruom" nije me mnogo uznemiravala. Ja sam pe ice prevalio vei deo puta od Nesusa do planinskog rata; koraci su mi jo bili neskladni, ali su mi tabani otvrdli na palubi. Po to se nikad nisam stvarno navikao na no enje maa o pojasu, isukao sam krakemar i zatim g a nosio preko ramena, kao to sam ranije, esto, nosio Terminus Est. Letnje sunano sv etlo sadr avalo je onu posebnu, rasko nu toplinu koju dobija kad se u jutarnji vazdu h ve uvukao nagove taj hladnoe. U ivao sam u toj toplini, a u ivao bih i vi e, u ti ini i o ami takoe, da nisam razmi ljao ta u rei Dorkas, ako je naem, i ta bi ona mogla rei men Da sam samo znao ta e biti, mogao sam sebi u tedeti tu brigu; nai ao sam na Do rkas ranije nego to sam razumno mogao oekivati, a tada nisam razgovarao sa njom niti mi je ona i ta rekla, niti me je, ak, ako sam dobro ocenio, uop te videla. Bio sam ve odavno izi ao iz podruja u blizini reke, gde su graevine nekad bil e velike i stamene, i u ao u oblast manjih, znatno ru evnijih zdanja koja su nekada morala biti prodavnice i stambene kue. Ne znam ta me je vodilo ka njenoj kui. Nije se ulo plakanje, ali se mo da zauo neki sitan zvuk, koji nisam svesno primetio, kripu t arke na vratima ili struganje cipele o tlo. Mo da je posredi bio samo miris cveta koji je nosila; jer kad sam je video, imala je u kosi zadenut kozlac, pegasto b eo i sladak kao to je sama Dorkas uvek bila. Sigurno ga je donela na to mesto sa tom namerom, a uveli cvet maka izvadila i odbacila kad je privezala svoj amac. (A li eto gde sam iskoraio ispred sopstvene prie.) Poku ao sam da uem u tu zgradu s prednje strane, ali pod je bio truo i delo vi su mu padali u prostor podruma, zato to su se i svodovi ispod poda raspali. Ma gacin, koji se nalazio sa zadnje strane, bio je manje otvoren; tiha staza u senc i, zelena od paprati, nesumnjivo je bila, nekada, opasna uliica, pa su vlasnici p rodavnice nainili ka njoj samo vrlo male ili nikakve prozore. Meutim, na ao sam jedn a uzana vrata skrivena pod br ljanom, vrata ije je gvo e bilo, dejstvom ki e, pojedeno k ao eer, a hrastovina pretvorena u tro nu buavu masu. Stepeni te, gotovo sasvim ouvano, v odilo je na sprat. Kleala je, leima okrenuta meni. Uvek je bila vitka; sad su me njena plea po dseala na drvenu stolicu o iji naslon je neko okaio ensku bluzu. Njena kosa, najbleem zlatu slina, bila je ista - neizmenjena jo od kad sam je prvi put video u Ba ti veno g sna. Ispred Dorkas je, na odru, le alo mrtvo telo onog starca koji je, u toj Ba ti , nekada, motkom otiskivao svoj mali amac; sad su mu lea bila tako ispravljena, a lice, u smrti, tako mladalako, da sam ga jedva prepoznao. Na podu pokraj nje bila je neka korpa, ni velika ni mala, i jedan up za vodu, zatvoren epom od plute. Nisam rekao ni ta, gledao sam je neko vreme, a onda sam oti ao. Da je ve dugo provela tu, ja bih je pozvao i zagrlio. Ali tek je bila stigla, pa videh da je to nemogue. Sve ono vreme koje sam utro io putujui od Traksa do Diuturnskog jezera, pa sa jezera do rata, i sve vreme koje sam proveo kao zatvorenik Vodalusov, i na jzad na plovidbi uz ol, ona je iskoristila da se vrati ovamo, u svoju kuu, gde je stanovala pre vi e od etrdeset godina, iako je kua dospela u stanje raspadanja. Ba kao to sam i ja dospeo u stanje raspadanja, ja, davni predak, ovek oko k oga je prastarost zujala kao roj muva oko mrcine. Ne otera e me u starost ni um Te klin, ni autarhov, ni one stotine umova sadr ane u njegovom. Ne, ne zbog njihovih uspomena, nego zbog svojih sam ostario dok sam razmi ljao o trenucima kad je Dorka s treperila pored mene na smeoj stazi plutajue travuljine, kad smo oboje bili skro z mokri i kad nam je bilo hladno, i kad smo zajedno pili iz Hildegrinove boice ka o dve bebe, to smo zapravo i bili. Nisam mario kuda idem posle toga. Oti ao sam pravo niz jednu dugaku ulicu k oja je silovito ivela svojom ti inom, a kad je njoj najzad do ao kraj, skrenuo sam na sumce. Posle izvesnog vremena stigao sam do ola, bacio pogled nizvodno i video "S

amru" ukotvljenu na zakazanom mestu. Ne bi me toliko zaprepastio ni bazilosaur d a je tog trenutka doplovio sa otvorenog mora. Nekoliko trenutaka posle toga spopade me rulja osmehnutih mornara. Kapet an mi je stiskao aku govorei: "Bojao sam se da smo stigli prekasno. Zami ljao sam te kako se bori za ivot, nadomak reke, a mi jo pola lige daleko." Prvi oficir, ovek tako stravino glup da je verovao da kapetan meu nama pred stavlja vou, poe da me tap e po leima govorei: "Ma dao bi on njima bitku i te kakvu!" 33. CITADELA AUTARHA Iako mi je srce razdirala svaka liga koja me je od Dorkas udaljavala, pr ijalo je, vi e nego to ti opisati mogu, biti opet na "Samrui", posle onog suoenja sa praznim, tihim jugom. Palube te lae imale su onu neistu, ali divnu belinu drveta nedavno rezanog . Ribali su ih svakog dana jednim velikim otiraem koji su nazivali "medved" - to je zapravo bilo ne to kao mali ilim, namenjen da se pomou njega stru e podloga, nainjen splitanjem starih konopaca; posada ga je morala prevui - ali sa optereenjem, naim e kad na njega sednu dva na a debela kuvara - preko svih dasaka paluba, sve do pos lednjeg pedlja, svako jutro pre doruka. Pukotine izmeu dasaka bile su zapeaene katra nom, tako da su palube izgledale kao terase poploane tako da se dobije smela, arob na ara. Bila je to laa visokog pramca, sa pramanom gredom koja se povijala unazad, ka palubi. Preko zelenih voda zurila su oba njena oka, sa zenicama velikim kao tanjir i du icama naslikanim pomou najblistavije raspolo ive nebeskoplave boje, da po mognu lai u tra enju puta; ispod levog bilo je sidro. Ispred pramane grede nalazila se, odozgo pridr ana trougaonim drvenim dr aem, koji je i sam bio izrezbaren, izbu en, pozlaen i obojen, simbolina figura broda - pt ica besmrtnosti. Imala je ensku glavu, a lice izdu eno i aristokratsko, sa maju nim c rnim oima, lice ija je bezizra ajnost predstavljala velianstveni komentar o sumornoj smirenosti onih koji nikada nee upoznati smrt. Obojena drvena pera rasla su iz nj ene drvene glave, spu tala se kao odea sve do plea njenih i produ avala se i uvijala d a joj podr e, odozdo, poluloptaste dojke; ruke su joj bile krila dignuta uvis i za baena unazad, krila koja su zlatnim i grimiznim, dugakim perima delimino zaklanjala taj drveni dr a, a vrhovima dosezala iznad vrha pramane grede. Ja bih smatrao da to bie ivi iskljuivo u priama - a to su, nesumnjivo, mislili i mornari - da nisam vide o autarhove anpilke. Uz desnu stranu pramane grede i ao je, izmeu krila ove samru-ptice, dugaki ko snik. Prednja katarka, samo ne to malo du a od tog kosnika, dizala se iz prednje, ne t o uzdignute, palube. Ta katarka bila je nagnuta napred da bi za prednja dva jedr a, u vidu dva uspravna izdu ena trougla jedan iza drugog, bilo vi e mesta; zato je n astajao privid da su ta dva jedra, mueniki teglei napred, uspela da pomaknu tu kata rku iz njenog uspravnog polo aja. Glavna katarka stajala je uspravno kao i onaj bo r koji je nekad bila, ali je zadnji jarbol bio unazad nagnut, tako da su vrhovi ta tri jarbola bili meusobno znatno vi e razmaknuti nego njihove osnovice. Na sredn joj i zadnjoj katarci nalazila se po jedna poprena greda, postavljena koso - tako da je jedan kraj bio vrlo nisko, a drugi vrlo visoko, a obe te grede bile su na pravljene tako to su kai ima spojena po dva drvena dela, svojevremeno itava mlada st abla; debljina njihova nije bila s kraja na kraj jednaka. Za te dve dvojne grede bilo je po jedno jedro okaeno, tako da su te dve katarke imale, zajedno, samo dv a jedra, trouglasta, boje re. Brodsko korito bilo je ispod vode obojeno belom bojom, a iznad vode crno m, izuzimajui simbolinu figuru i oi koje sam ve pomenuo i ogradu uzdignute zadnje pa lube, obojenu u skerletnu crvenu boju da bi se simbolizovao kapetanov visoki sta tus i njegov krvavi istorijat. Ta zadnja uzdignuta paluba zapremala je, zapravo, jedva estinu ukupne du in e lae "Samru", ali tu su bili i krmano ki toak i orman sa brodskim kompasom; davala je i najbolje mogunosti za osmatranje, zapravo najbolje ako se izuzmu pogodnosti koje ima onaj ko osmatra sa jarbolskih konopaca. Jedino stvarno naoru anje ovog br oda, jedan top na obrtnom postolju, ne mnogo vei od Mamilianovog, nalazilo se tak

oe na toj zadnjoj palubi, podjednako spremno da tue i gusare i pobunjene mornare. Neposredno iza zadnje ograde dve gvozdene nosee ipke, povijene tanano poput cvrkovi h rogova, dr ale su po jednu mnogofacetnu lanternu, jednu najblee crvene boje, a je dnu zelenu kao meseina. Sledee veeri stajao sam pored tih lanterni, oslu kujui potmuli puls bubnja, b lago pljuskanje dugakih vesala i pesmu veslaa, a onda ugledao prva svetla du obale. Bio je to umirui rub grada, stani te najsiroma nijih od najsiroma nijih meu siroma nima to je samo znailo da se tu nalazi ivi rub grada, da se dominion smrti tu okonava. T u su se ljudska bia spremala na poinak, mo da jo delei izmeu sebe onaj obrok kojim se k raj dana obele ava. Video sam hiljadu dobrota u svakoj od tih svetlosti, zauo hilja du to se pripovedaju pokraj ognji ta. U izvesnom smislu vratio sam se kui; ista ona pesma koja me je u prolee gonila da iz grada krenem, sad me je vraala: Haj'mo, brao, veslajmo, mat'ca je protiv nas. Haj'mo, brao, veslajmo, Bog je uz nas. Haj'mo, brao, veslajmo, vetar je protiv nas. Haj'mo, brao, veslajmo, Bog je uz nas. Nisam mogao da se ne zapitam ko te noi kree od kue. U svakoj dugoj prii, ako je ispripovedana istinito, nai e se svi oni inioci koji su doprineli ljudskoj drami jo od kad je prvi primitivni brodi dospeo na obal e Lune: ne samo uzvi ena dela i ne na oseanja nego i groteskerija, sprdnja i tako dal je. Trudio sam se da ovde napi em neukra enu istinu, bez iole brige da e ti, itaoe, zakl juiti da su neki delovi slabo verovatni, a drugi bljutavi; ako je planinsko ratov anje bilo pozornica junakih postignua (vi e tuih nego mojih), a moje zatoeni tvo kod Vod alusa vreme u asa i moja plovidba laom "Samru" predah smirenosti, sad sti emo do komin og dela. Primakli smo se onom delu grada u kome stoji Citadela - a to je ju ni, ali ne najju niji deo - jedrei, i to po danu. Posmatrao sam istonu obalu, suncem pozlaen u, veoma pomno, i rekao kapetanu da me iskrca na one ljigave stepenice sa kojih sam nekada kretao u plivanje i u tue; kapetan me je tu i iskrcao. Nadao sam se da u proi kroz kapiju nekropolisa i zatim ui u Citadelu kroz ono sru eno mesto u tvravsk om zidu, koje se nalazi blizu Matahinske kule; ali kapija je bila zatvorena i za kljuana, a nije se pojavila ni ma kakva na zgodu do av a grupa stra ara-dobrovoljaca ko ja bi me pustila unutra. Zato bejah prinuen da pe aim mnogo lanaca daleko, do ruba g roblja, pa onda jo nekoliko lanaca du tvravskog zida, do kule u njemu. Na tom mestu naioh na brojnu stra u koja me izvede pred svoga oficira. Ovaj je, kad sam mu rekao da sam muitelj, pretpostavio da sam jedan od onih jadnika k oji, naje e pri nailasku zime, poku avaju da se ulane u taj esnaf. Doneo je odluku (koj a bi bila sasvim ispravna da je tano pretpostavio) da budem izbievan; onda sam, da bih to spreio, bio prinuen da dvojici njegovih ljudi polomim paleve na rukama, nje ga da doepam u jedan zahvat koji mi nazivamo maence i loptica i onda, ne ispu tajui g a, da zatra im da me on odvede pred svoga stare inu, kastelana. Priznajem da sam bio obuzet izvesnim strahopo tovanjem zbog pomisli da u iz ai pred tog zvaninika, koga jedva da sam ijednom video tokom svih godina koje sam proveo kao egrt u tom utvrenju kojim je on zapovedao. Naoh da je to jedan stari voj nik, srebrnokos, sakat u nogu jednako kao ja. Oficir je mucao svoje optu be dok sa m ja kraj njega stajao: da sam njega lino napao i (ovo drugo nije bilo istina) vr eao, da sam osakatio dvojicu njegovih ljudi i tako dalje. Kad je zavr io, kastelan je preneo pogled sa mene na njega, pa opet na mene, zatim mu je rekao da mo e ii, a meni je ponudio da sednem. "Nenaoru an si", ree on. Njegov glas bio je promukao, ali blag, kao da se es to morao zbog izvikivanja zapovesti naprezati. Priznadoh da jesam. "Ali bio si u borbi, a bio si i u d ungli severno od planina, gde se nijed na bitka nije vodila jo od kad su nas udarili u bok, pre av i preko Uroborosa."

"To je istina", rekoh. "Ali kako ti to mo e znati?" "Ta rana na tvojoj butini je od njihovog koplja. Nagledao sam se takvih rana dovoljno, pa ih prepoznajem. Zrak se odbio od kosti i sevnuo nazad kroz mes o. Mogao si to zadobiti, valjda, i da si bio na drvetu i da te je pogodio hastar us sa zemlje, ali najverovatnije je da si bio uesnik u konjikom juri u na pe adiju. Al i nisi bio katafrakt, inae te oni ne bi sredili tako lako. Polukopljanici?" "Samo laki iregularci." "Morae mi o tome priati kasnije, jer si, sudei po naglasku, ovek iz grada, a iregularci su veinom eklektici i njima slini. Ima , na stopalu, dvostruki o iljak, beo i ist, sa razmakom od oko pola pedlja izmeu dve brazde. To je bio ugriz slepog mi a -krvopije, a tako veliki o iljci te vrste ne mogu se zadobiti nigde osim u pravoj d ungli, na struku sveta. Kako si dospeo tamo?" "Na letei amac se sru io. Zarobili su me." "Pa si pobegao?" Da je to potrajalo jo trenutak, bio bih prinuen da govorim o Agiji i zelen om oveku i o mom putovanju kroz d ungu i do u a ola, a to su bile visoke teme koje nisa m eleo da otkrivam tako olako. Umesto da mu odgovorim, izgovorih rei vlasti primen jljive na Citadelu i njenog kastelana. Imajui u vidu da je hrom, ostavio bih ga da sedi da sam mogao; ali on je skoio na noge i salutirao, a onda pao na kolena da mi poljubi ruku. Tako je posta o (mada to nije mogao znati) prvi koji mi je odao poast; za to se, kao nagrada, d obija pravo na po jednu privatnu audijenciju svake godine - mada on takav prijem jo nijednom nije zatra io, a mo da nikad i nee. Sad je bilo nemogue da nastavim u takvoj odei. Da sam tako ne to zatra io, sta ri kastelan bi umro od sranog udara, a za moju bezbednost je bio toliko zabrinut da bih, u sluaju ma kakvog izla enja inkognito, bio praen bar jednom etom halebardira koji bi vrebali unaokolo. Ubrzo se naoh odeven u laki jazerant-oklop sainjen od m no tva povezanih manjih ploa boje lapis lazulija, sa dijademom na glavi, to je bilo dopunjeno koturnama, debelim izmama koje su mi sezale do kolena; dobio sam i ezlo od ebonovine i irok ogrta od damasina, damasta sa izvezenim srebrnim i zlatnim cve tovima, koji je bio dodatno ukra en satrunulim biserima. Svi ti odevni predmeti bi li su neopisivo drevni; izvueni su iz jednog spremi ta koje je preostalo jo iz one e pohe kad je Citadela bila stani te izvesnih autarha. I zato umesto da u na u kulu uem, kao to sam planirao, u istom onom ogrtau u kome sam iz nje krenuo, vratih se kao neprepoznatljivo bie, u kitnjastoj svetkovi nskoj odei, mr av kao kostur, hrom i sa jezivim o iljcima. Tako izgledajui, u ao sam u r adnu sobu majstora Palaemona i siguran sam da sam ga upla io maltene nasmrt, jer m u je samo nekoliko trenutaka pre toga saop teno da se autarh nalazi u Citadeli i d a eli s njim da razgovara. Stekao sam utisak da je, posle mog odlaska, mnogo ostario. Mo da je to bil o naprosto zato to sam ga pamtio ne onakvog kakav je bio na dan mog izgnanstva, n ego onakvog kakav se pojavljivao u na oj maloj uionici kad sam bio deak. Ipak, dopad a mi se pomisao da je bio pritisnut brigom za mene, a ovo ak i nije neverovatno. Oduvek sam bio njegov najbolji ak i najomiljeniji pojedinac; njegov je glas, sumn je nema, bio taj koji se usprotivio glasu majstora Gerlousa i spasao mi ivot; on je bio taj koji mi je dao svoj ma. Ali bez obzira na to da li je brigama bio zaokupljen malo ili mnogo, inil o se da mu je lice sada izbrazdano dublje nego pre; a njegova proreena kosa, koju sam ranije smatrao sedom, imala je sad onu utu boju koja se via kod stare slonovae . Kleknuo je i poljubio moje prste i kao da se veoma iznenadio kad sam mu pomoga o da ustane i rekao mu da opet sedne za svoj sto. "Previ e ste ljubazni, autar e", ree on. Dodao je, upotrebljavajui jednu staru izreku: "Va a milosrdnost prote e se od sunca do Sunca." "Zar nas se ne sea ?" "Da li ste bili zatoeni ovde?" Zurio je u mene kroz ta udno uklopljena soiv a koja su za njega bila jedino sredstvo da uop te i ta vidi i ja zakljuih da se njego v vid, dugo pre mog roenja istro en nad izbledelim mastilom esnafske dokumentacije, svakako jo pogor ao. "Muke ste pretrpeli, vidim. Ali odve sirove, nadam se, da bi m ogle na rad biti." "Nije ovo nastalo va im dejstvom", rekoh, dotiui o iljke na svom obrazu. "Ali

jedno vreme jesmo bili zatoeni u ublijeti ispod ove kule." Uzdahnuo je - plitkim starakim dahom - i spustio pogled ka sivilu razasut ih papira na svome radnom stolu. Progovorio je, ali ja te rei nisam uspevao da uje m, pa sam ga morao zamoliti da ih ponovi. "Nastupilo je", ree on. "Znao sam da e doi, ali sam se nadao da u tada biti mrtav i zaboravljen. Hoete li nas otpustiti, autar e? Ili nam dati neki drugi zadat ak?" "Jo nismo odluili ta emo uiniti sa tobom i sa esnafom kome slu i ." "Uzaludno e biti. Ako vas vream, autar e, molim da mi oprostite zbog mojih g odina... ali, svejedno, nee biti koristi. Na kraju ete uvideti da su vam potrebni ljudi koji e raditi ovo to mi radimo. Na posao mo ete nazvati leenjem, ako elite. esto e tako nazivan. Ili obredom, nazivan je i tako. Ali nai ete da se sama stvar, ako je maskiramo, pretvara u ne to jo stra nije. Hoete li stavljati u zatvore one ljude ko ji ne zaslu uju smrt? Uvideete da je to mona vojska u lancima. Otkriete da dr ite i nek e zatvorenike ije bi bekstvo bilo previ e tetno, a i da su vam potrebne sluge koje e izvr iti pravdu nad onima koji su izazvali smrt, u najveim mukama, desetina drugih ljudi. Ko e drugi to raditi?" "Niko nee izvr avati onakvu pravdu kao vi. Ka e da se na a milost pru a od sunca d o Sunca, a mi se i nadamo da je tako. Svojom milo u daemo brzu smrt ak i najopakijima . Ne zato to imamo ikakvo saoseanje sa njima, nego zato to je nepodno ljivo da dobri ljudi provode ceo ivot zadajui bol." On di e glavu, njegova soiva sevnu e. Tad sagledah, samo u tom jednom trenutk u od tolikih godina tokom kojih sam ga poznavao, kakav je bio kao mladi. "Moraju to da ine dobri ljudi. Lo e ste savete dobili, autar e! Nepodno ljivo je da to rade zli ljudi." Osmehnuo sam se. Njegovo lice, onakvo kakvo sam u tom asu video, podsetil o me je na ne to to sam jo pre vi e meseci bio potisnuo iz svog uma. Na injenicu da je ovaj esnaf moja porodica i da je ovo sav dom to u ga ikad imati. Ako ovde ne budem mogao da naem prijatelje, neu nigde na svetu nijednog prijatelja nai. "Neka ostane izmeu nas, majstore", rekoh mu, "ali mi smo zakljuili da to ne treba da se radi u op te." Nije odgovorio, a ja po izrazu njegovog lica videh da nije ni uo ta sam re kao. Slu ao je samo zvuk moga glasa; sumnja i radost treperili su preko njegovog i stro enog, starog lica kao senka i svetlost plamena. "Da", rekoh. "Severijan je." Dok se on borio da opet uspostavi kontrolu nad sobom, oti ao sam do vrata i uzeo svoju jahaku torbicu, koju je, po mom nareenju , bio doneo jedan od oficira. Bio sam je umotao u ostatak mog fuliginskog esnafs kog ogrtaa, koji je sad bio izbledeo, tako da se sveo na puko rastocrno. Ra irio sam ogrta preko radnog stola majstora Palaemona, otvorio torbicu i prosuo njenu sadr i nu. "Ovo je sve to smo vratili", rekoh. Osmehnuo se na isti nain kao kada je, u uionici, uspevao da me uhvati u ne koj maloj pogre ci. "To i presto? Hoe li mi o tome priati?" I priao sam. Potrajalo je dugo, a za titnici moji kucali su vi e puta na vrat a da se uvere da mi se ni ta lo e nije desilo; konano naredih da nam donesu jelo. I k ad su od fazana ostale samo kosti, kad su kolai pojedeni, a vino popijeno, na razg ovor je jo trajao. Tad mi je pala na um pomisao koja se okonala ovim zapisom o mom ivotu. Prvobitna mi je namera bila da ponem od onog dana kad sam oti ao iz kule i d a zavr im danom mog povratka u nju. Takvo izlaganje bi uistinu obezbedilo onu sime triju koja umetnicima toliko mnogo znai, ali ubrzo sam uvideo da niko ne bi mogao razumeti moje pustolovine ako ne bi znao i ne to o mom detinjstvu. U istom smislu neki delovi moje prie ostali bi neceloviti ako je ne bih produ io ( to predla em da sa d uinim) i na nekoliko prvih dana posle mog povratka. Mo da e ovo to sam nekako uspeo da napi em nekome biti Zlatna knjiga. Uistinu, sva moja lutanja mo da su bila samo posledica ve tog zahvata kojim su se oni bibliotekari poslu ili da bi zavrbovali jo la nstva za svoj esnaf; ali mo da je ak i to vi e nego to se mogu nadati. 34. KLJU VASELJENE Kad je uo sve, majstor Palaemon je pri ao hrpici mojih stvari i uzeo ono to

je od Terminus Esta jedino preostalo: dr ku sa jabukom i srebrnim ruko titnikom. "Bi la je to dobra palo ina", ree on. "Zamalo sam ti smrt tvoju dao; ali bila je dobra palo ina." "Uvek smo je sa ponosom nosili i nikad nismo imali razloga da se na nju po alimo." Uzdahnuo je, a dah kao da mu je zapeo u grlu. "Nema je vi e. Seivo je ma, a onaj name taj oko seiva - nije ma. Esnaf e negde sauvati ove delove, kao i tvoj ogrta i jahaku torbicu zato to je to pripadalo tebi. Kad ti i ja budemo vekovima mrtvi, s tarci kao ja pokazivae te predmete svojim kalfama. alosno je to nemamo i seivo. Mnog o godina sam koristio taj ma pre nego to si ti do ao u esnaf i nikad mi ni na pamet nije palo da e nastradati u borbi protiv nekog avoljeg oru ja." Spustio je na sto op alnu jabuku dr ke i pogledao me namr teno. " ta te mui? Video sam ljude koji su se, po to su im oi iskopane, trgli manje nego ti sad." "Postoje mnoge vrste oru ja koja su, kako ti ree, avolja, oru ja kojima se elik ne mo e odupreti. Videli smo pone to od takvih oru ja kad smo bili u Orithiji. Tamo i ma na desetine hiljada na ih vojnika koji zadr avaju neprijatelja vatrenim kopljima, d ilitima, maevima iskovanim ravije nego to je to Terminus Est bio. Njihovi dosada nji uspesi zasnivaju se na tome to Ascijanci nemaju mnogo tih energetskih oru ja, a ne maju ih mnogo zato to nemaju energetske izvore potrebne za njihovu proizvodnju. ta e se desiti ako Urtu bude dato Novo Sunce? Nee li Ascijanci tada biti u stanju da iskoriste njegovu energiju bolje nego mi?" "To bi moglo biti", potvrdi majstor Palaemon. "Razmi ljali smo zajedno sa ranijim autarsima - na om esnafskom braom, ako emo se tako izraziti, u novom esnafu. Majstor Malrubius je rekao da se, u modernim vremenima, samo na prethodnik odva io da krene na test. Kad dodirnemo umove drugih, esto nalazimo da su odbili test zato to su smatrali da bi na i neprijatelji, koji s u zadr ali toliko vei deo drevnih nauka, izvukli veu korist. Nije li mogue da su oni bili u pravu?" Pre nego to je odgovorio, majstor Palaemon je dugo razmi ljao. "Ne mogu rei. Ti misli da sam mudar zato to sam ti nekad dr ao nastavu, ali ja, za razliku od teb e, nisam bio na severu. Video si vojske Ascijanaca, a ja nikad nijednog Ascijanc a ne videh. Laska mi kad me pita za mi ljenje. Ipak - ako je suditi po svemu to si re kao, oni su kruti, uporno se dr e svojih naina. Nagaam da je meu njima malo onih koji se bave nekim osobitim razmi ljanjem." Slegnuo sam ramenima. "To va i u svakom agregatu, majstore. Ali kao to ka e , m o e biti da je meu njima to u veoj meri izra eno. A ono to naziva njihovom tvrdoom, u as je - to je mrtvilo neverovatnih razmera. Svaki Ascijanac vien pojedinano izgleda k ao mu karac ili ena, ali kad su zajedno, oni su kao ma ina od drveta i kamena." Majstor Palaemon je ustao, pri ao brodskom prozoriu i pogledao napolje, ka m no tvu kula. "Suvi e smo kruti mi ovde", ree. "Suvi e smo kruti u na em esnafu i u Citade li. Mnogo mi kazuje to to si ih ti, koji si ovde odgajen, tako sagledao; mora bit i da su zaista nesavitljivi. Mislim da je mogue da e uprkos ascijanskoj nauci, koj a mo e biti manje delotvorna nego to to ti pretpostavlja , narod Komonvelta uspe nije o krenuti nove okolnosti u svoju korist." "Mi nismo ni savitljivi, ni nesavitljivi", rekoh. "Osim to imamo neobino d obro pamenje, mi smo obian ovek." "Ne, ne!" Majstor Palaemon udari po stolu, a lee opet sevnu e. "Ti si izuze tan ovek u jednom obinom vremenu. Kad si bio mali egrt, istukao sam te jednom ili d vaput - toga se ti sigurno sea , znam. Ali ak i kad sam te tukao, znao sam da e postat i izuzetna linost, najvei majstor koga e na esnaf ikada imati. A majstor e biti. ak i ko uni ti na esnaf, izabraemo te!" "Ve smo ti rekli da nameravamo esnaf da reformi emo, a ne da ga uni timo. ak n ismo ni sigurni da smo merodavni da to uradimo. Ti nas po tuje zato to smo zauzeli n ajvi e mesto. Ali mi smo na njega dospeli sluajno i toga smo svesni. I na prethodnik je na njega do ao sluajno, a umovi koje nam je on doneo i koje ak i sad dotiemo vrlo slabo, nisu, osim nekoliko izuzetaka, umovi genija. Uglavnom su to obini ljudi, mornari i zanatlije, seljanke i bludnice. Veina ostalih su usijane glave i drugor azredni uenjaci, od one vrste kojoj se Tekla smejala." "Nisi se ti samo uselio u najvi e mesto", ree majstor Palaemon. "Ti si post ao to mesto. Ti si dr ava."

"To nismo. Dr ava su svi ostali - ti, kastelan, oni oficiri napolju. Mi sm o narod, Komonvelt." Dok ovo nisam izgovorio, ni ja nisam znao da je tako. Podigao sam smeu knji icu. "Ovo emo zadr ati. Bila je to, kao i tvoj ma, jedna od dobrih stvari. Pisanje knjiga bie opet podstaknuto. U ovoj ode di nema d epova; al i mo da e pomoi ako bude vieno da nosimo knjigu kad budemo izlazili odavde." "Gde e je nositi?" Majstor Palaemon nagnu glavu na jednu stranu kao kakav stari gavran. "U Kuu Apsoluta. Bili smo van dodira, ili je stari autarh bio van dodira, ako eli tako da postavi stvar, ve vi e od mesec dana. Moramo videti ta se de ava na fro tu, mo da i poslati pojaanja." Pomislih na Lomera i Nikaretu i na druge zatoenike u predsoblju. "Imamo i druge zadatke tamo", rekoh. Majstor Palaemon se gladio po vilici. "Pre nego to poe , Severijane - autar e - da li bi eleo da obie elije u ime starih vremena? Ne verujem da je tim drugarima n apolju poznato postojanje onih vrata koja vode ka zapadnom stepeni tu." To je najmanje upotrebljavano stepeni te u Matahinskoj kuli, mo da i najstar ije. Svakako je od svih stepeni ta najmanje menjano u odnosu na svoje prvobitno st anje. Stepenici su uzani i strmi, navijeni oko jednog sredi njeg stuba koji je crn od re. Vrata dvorane u kojoj sam ja, kao Tekla, svojevremeno bio podvrgnut napra vi zvanoj "revolucionarka" stajala su poluotvorena, pa sam, iako nismo ulazili, video prastare mehanizme unutra: u asavajue, ali meni ipak manje stra ne od blistavih , ali daleko starijih stvari u Boldandersovom dvorcu. Ula enje u ublijetu znailo je povratak neemu za ta sam ja, od vremena kad sam krenuo za Traks, mislio da je nestalo zauvek. Ipak, metalni hodnici sa dugim re dovima vratiju bili su neizmenjeni, a kad sam poeo zavirivati kroz prozorie na njim a, video sam poznata lica, lica onih istih mu karaca i ena koje sam hranio i uvao ka o kalfa. "Bled si, autar e", ree majstor Palaemon. "Oseam da ti drhti ruka." (Ja sam ga malo pridr avao u hodu, dr ei ga jednom rukom za mi icu.) "Zna da na a seanja nikad ne blede", rekoh. "Za nas atlena Tekla jo i sad sedi u jednoj od tih elija, a kalfa Severijan u drugoj." "Zaboravih. Da, to mora biti stra no za vas. Mislio sam da te odvedem do at lenine stare elije, ali ti bi mo da radije da je ne vidi ." Zahtevao sam da i do te elije odemo; ali kad smo stigli, unutra je bio no vi klijent, a vrata su bila zakljuana. Rekoh majstoru Palaemonu da pozove brata n a du nosti da nas pusti unutra; potom sam jedan trenutak stajao i gledao taj tesni krevet i taj maju ni sto. Najzad primetih klijenta, koji je sedeo na jedinoj stol ici, oiju silno ra irenih; na njegovom licu bio je neopisiv izraz, sainjen od me avine nade i upitanosti. Zapitah ga da li me zna. "Ne, uzvi eni." "Mi nismo nikakav uzvi eni. Mi smo tvoj autarh. Zbog ega si ovde?" Ustao je, onda pao na kolena. "Nevin sam! Verujte mi!" "Neka bude tako", rekoh. "Verujemo ti. Ali elimo da nam ka e za ta si optu en i kako se dogodilo da te osude." On poe, ciavim glasom, da lije jednu od najzamr enijih i najsmu enijih pria od svih koje sam ikad uo. Njegova snaha je sa svojom majkom namestila zaveru protiv njega. Rekle su da je tukao svoju enu, da je zanemarivao svoju bolesnu enu, da je ukrao od nje izvesne sume novca koje je njoj poverio njen otac, a u koje svrhe to su njih dve razliito kazale. Obja njavajui sve ovo (i jo mnogo to ta), hvalio se kol iko je pametno razotkrio podvale, trikove i la i drugih osoba koje su ga poslale u ublijetu. Rekao je da to pomenuto zlato nikad nije postojalo, ali i da je njego va ta ta iskoristila deo tog zlata da podmiti sudiju. Kazao je da nije ni znao da mu je ena bolesna i da joj je doveo najboljeg lekara koga je, s obzirom na svoje imovno stanje, mogao dobaviti. Kad sam ostavio tog klijenta, oti ao sam u susednu eliju i saslu ao tamo nju kl ijentkinju; zatim sam po ao u sledeu eliju, pa u sledeu, ukupno u etrnaest. Jedanaest klijenata je poku avalo da me ubedi u svoju nevinost, pri emu su neki to radili bol je od onog prvog, a neki ak i gore; ali nisam na ao nijednog ija bi me ubeivanja uver ila. Troje priznado e da jesu krivi (mada se jedan zakleo, rekao bih iskreno, da, iako jeste poinio veinu zloina za koje je optu en, takoe jeste optu en i za nekoliko dru gih zloina koje nije poinio). Dvoje od to troje obea e iskreno da nee uiniti vi e ni ta

i ih u ublijetu vratilo ako ih samo pustim na slobodu - i ja ih pustih. Tree od t o troje bila je jedna ena koja je krala decu i prisiljavala ih da slu e kao name taj u jednoj sobi koju je samo za to izdvojila - u jednom sluaju je i zakucala ake nek e devojice za donju stranu jedne male stone ploe, tako da je devojica postala uspra vni nosei deo stola - i koja mi je rekla, iskreno u po svemu sudei jednakom, da je si gurna da bi se vratila svojoj, kako ree, maloj zabavi, jer je to jedino delovanje koje nju stvarno zanima. Nije zatra ila da bude pu tena na slobodu, nego samo da nj ena kazna bude preobraena u obinu robiju. Bio sam siguran da je luda; ali ni ta u nj enom govoru, niti u njenim bistrim plavim oima nije ukazivalo na ludilo; tavi e, ona ree da je pre suenja upuena na pregled i da je utvreno da je mentalno normalna. Dot akao sam njeno elo Novom Kand om, koja, meutim, ostade jednako nepromenjena kao to je stara Kand a bila kad sam je poku ao upotrebiti da pomognem Jolenti i Boldandersu. Ne mogu se oteti mislima da sila, olienana u obe Kand e, potie od mene i da je to razlog to njihovo zraenje, za koje drugi ka u da je toplo, meni izgleda hladno . Ova misao je psiholo ki ekvivalent one bolne praznine u nebu, za koju sam se, do k sam spavao u gorama, pla io da u u nju pasti. Tu misao odbacujem i pla im je se zat o to tako grozniavo elim da bude istinita; kad bi u njoj postojao makar i najmanji odjek istine, ja bih ga, ini mi se, otkrio u sebi. Ali ne primeujem ga. Postoji, osim tog nedostatka unutra njeg oseanja, jo nekoliko dubokih razlog a zbog kojih u tu misao ne bi trebalo poverovati; najva niji i najubedljiviji od t ih razloga, reklo bi se i nezaobilazan, sastoji se u tome to je Kand a, van svake s umnje, vratila Dorkas u ivot posle mnogo decenija smrti - pre nego to sam ja uop te znao da Kand u nosim. ini se da je ovaj dokaz presudan; ali, opet, i nisam ba siguran da je tako . Jesam li ipak znao? ta zapravo znai znati? Pretpostavljao sam da sam bio u nesve sti kad je Agija kri om ubacila Kand u u moju jahaku torbicu; ali mogue je da sam tada bio samo o amuen, a i da nije tako, mnogi su odavno verovali da onesve ene osobe osta ju svesne svoje okoline i reaguju, u sebi, na govor i muziku. Kako drugaije objas niti snove prouzrokovane spolja njim zvucima? Pa, najzad, koliki deo mozga ostaje u nesvesti? Ne ceo mozak, jer onda srce ne bi kucalo, plua vi e ne bi disala. Seanje je velikim delom hemijsko. Sve to ja, zapravo, imam od Tekle i biv eg autarha jest e u osnovi hemijske prirode - lekarije su samo pomogle da vi eslojna jedinjenja mi sli uu u moj mozak kao podaci. Zar ne postoji mogunost da izvesni podaci budu hemi jski utisnuti u na mozak ak i tokom onih razdoblja kad je privremeno prestalo elek trino dejstvo, od koga na a svesna misao zavisi? Osim toga, ako je izvor tih energija u meni, za to bi se neophodan uslov n jihovog dejstvovanja sastojao u tome da ja budem svestan prisustva Kand e, ili, je dnako, za to bi moja svest bila bitna ako bi energije poticale iz Kand e same? S jed nakim uinkom bi mogao biti i jak uticaj neke druge vrste, a upravo takav je mogao nastati zbog onog na eg vrtoglavog prodora u sveti prostor pelerinki i zbog injeni ce da smo Agija i ja izi li nepovreeni iz te nesree u kojoj su ivotinje nastradale. I z te katedrale oti li smo u Botaniku ba tu i ja sam tamo, pre na eg ulaska u Vrt beskra jnog sna, video bun prekriven Kand ama. U to vreme sam verovao da je Kand a dragi kam en, ali zar ne postoji mogunost da je to trnje ipak nagove tavalo Kand u? Na i umovi est o izvode takve trikove zasnovane na igrama rei. U onoj utoj kolibi nai li smo na tri osobe koje su verovale da smo natprirodna bia. Ako pretpostavimo da je ta natprirodna mo moja (mada je jasno da nije moj a), postavlja se pitanje kako sam je stekao. Izna ao sam dva obja njenja, oba jednak o neuverljiva. Jednom smo Dorkas i ja razgovarali o simbolikom smislu stvari iz s tvarnog sveta, koje, po uenjima nekih filozofa, zastupaju izvesne stvari vi eg reda , a istovremeno su na ni em nivou same simbolizovane. Uzmimo jedan nemogue jednosta vni primer i pretpostavimo da na nekom potkrovlju umetnik crta breskvu. Ako post avimo tog siroma nog umetnika na mesto Inkreatora, mo emo rei da njegova slika simbol izuje breskvu, pa time i plodove zemlje, dok blistava krivina same breskve simbo lizuje zrelu ensku lepotu. Kad bi u potkrovlje kod tog umetnika u etala jedna takva ena (dogaaj slabo verovatan, ali moramo ga prihvatiti zarad daljeg razvoja teze), ona bi nesumnjivo ostala li ena saznanja da su punoa njenih kukova i tvrdoa njenog srca na le sebi odjeke u jednoj ko ari na stolu pokraj prozora, iako umetnik, mo da, n e bi mogao da misli ni na ta drugo. Ali ako Inkreator jeste stvarno na mestu tog umetnika, zar nije mogue da

takve povezanosti (mada mnoge od njih sigurno ostaju zauvek nesaznatljive ljudsk im biima) imaju duboko dejstvo na sastav sveta, ba kao to umetnikova opsednutost mo e dati boju njegovoj slici? Ako sam ja onaj koji treba da obnovi mladost Sunca po mou "belog vodoskoka" o kome su mi priali, zar nije mogue da su meni dodeljeni, got ovo nesvesno (ako se taj izraz mo e upotrebiti) i osobenosti ivota i svetlosti, oso benosti koje e pripadati obnovljenom Suncu? Ono drugo obja njenje koje sam pomenuo te ko da je i ta vi e od praznog umovanja . Ali ako je tana tvrdnja majstora Malrubiusa da e mi oni koji sude meu zvezdama od uzeti mu kost ako padnem na njihovom ispitu, nije li takoe mogue da e mi oni i dati n eki dar jednako vredan ako ja, kao valjan predstavnik ljudskog roda, postupim u skladu sa njihovim eljama? Meni izgleda da pravednost zahteva da bude tako. A u t om sluaju nije li mogue da njihov dar nadilazi vremenska ogranienja, kao to ih nadil aze i oni sami? Oni hieroduli koje sretoh u Boldandersovom dvoru rekli su da su za mene zainteresovani zato to u stii na tron - a da li bi njihova zainteresovanost bila tako velika da sam samo zaraeni vladar jednog dela ovog kontinenta i ni ta vi e ; samo jedan od mnogih zaraenih vladara u dugoj istoriji Urta? Mislim da je, kad se sve razmotri, prvo obja njenje verovatnije; ali ni dr ugo nije sasvim neverovatno. Oba bi nagove tavala da e poslanstvo, na koje sad treb a da krenem, uspeti. Krenuu obodrena srca.

Ipak, postoji i tree obja njenje. Nijedno bie koje je ljudsko, ili pribli no l judsko, ne mo e pojmiti umove kao to su Abajin, Erebusov i umovi ostalih takvih. Nj ihova mo je iznad granica shvatljivog i ja sad znam da bi nas oni mogli smrviti z a jedan dan kad ne bi postojala injenica da u njihovom raunanju samo porobljavanje predstavlja pobedu, a uni tavanje ne. Ona velika undina koju sam video bila je nj ihovo bie, bila im je ne to ni e od roba: igraka. Mogue je da mo Kand e, Kand e skinute s iljke koja raste tako blizu mora, dolazi, u krajnjoj liniji, od njih. Moja sudbi na bila je poznata njima isto tako dobro kao i Osipagou, Barbatusu i Famulimi, ta vi e oni su me, kad sam bio deak, spasili da bih je mogao ispuniti. Posle mog odlas ka iz Citadele opet su me na li, a posle toga je Kand a menjala moju putanju. Mo da se nadaju da e sjajno pobediti tako to e jednog muitelja uzdii do autarhije, ili na ona j polo aj vi i od autar kog. Mislim da je sada vreme da zabele im ono to mi je objasnio majstor Malrubiu s. Ne mogu sa sigurno u tvrditi da je to istina, ali verujem da jeste. Ne znam ni ta vi e od onoga to u ovde napisati. Kao to cvet procveta, baci seme, umre i iz semena se opet di e ka novom cve tanju, tako se i Vaseljena nama poznata rastae do ni tavila u beskonanosti prostora, zatim prikuplja svoje delove (koji se zbog zakrivljenosti tog prostora opet sus retnu tamo gde su poeli), a onda iz tog semena opet cveta. Svaki takav ciklus cve tanja i raspadanja oznaava jednu bo ansku godinu. Kao to je dolazei cvet slian svome prethodniku, tako je i dolazea Vaseljena obnova one iz ijih ru evina ponie; ponavljanje je to u kome se i finije crte, a ne s amo grublje, nanova javljaju. Svetovi koji se uzdignu bivaju ne mnogo razliiti od onih koji su propali, pa zato bivaju i naseljeni slinim rasama, mada se u svemu dogodi i neki maju ni korak napred, ba kao to se cvet, iz leta u leto, razvija. Tokom jedne, izvesne bo anske godine (a to je razdoblje zaista nepojmljivo za nas, mada je to bio samo jedan u beskonanom nizu vaseljenskih ciklusa) rodila se jedna rasa koja je bila na oj toliko slina, da majstor Malrubius nije oklevao d a je nazove ljudskom. Ona se pro irila kroz galaksije tog ciklusa ba kao to smo se m i, ako je tano ono to se pria, irili u davnoj pro losti, kad je Urt neko vreme bio sre di te, ili bar dom i simbol jednog carstva. Ti ljudi su na ostalim svetovima nailazili na mnogo drugih bia obdarenih do nekog stupnja umno u, ili bar moguno u mi ljenja, pa su od tih bia - elei da imaju d e u usamljenosti izmeu galaksija i saveznike meu nesaglednim mno tvom planeta u tim galaksijama - oblikovali bia slina sebi. To nije postignuto ni brzo ni lako. Nebrojene milijarde su patile i umir ale pod njihovim rukovoenjem, ostavljajui neizbrisive uspomene na bol i krv. Kad j e njihova Vaseljena ostarila i kad su daljine od jedne galaksije do druge postal e tako velike da one najbli e nisu mogle biti sagledane ni kao slabe zvezde, tako da su brodovi morali biti navoeni samo pomou drevnih zabele aka, cilj je postignut.

Upotpunjeno delo bilo je vee nego to su to mogli i pomisliti oni koji su ga zapoeli . Nije stvorena samo nova rasa nalik na ljudsku nego rasa nalik na ono to je ljud ski rod nekada eleo da bude: rasa ujedinjena, saoseajna, pravedna. Nije mi reeno ta se najzad desilo sa ljudskim rodom iz tog ciklusa. Mo da se odr avao sve do implozije Vaseljene, a onda je, mo da, u njoj uni ten. Mo da se razvio onostran na e sposobnosti raspoznavanja. Ali ona bia koja su ljudi svojim oblikovan jem pretvorili u ono to su sami eleli da budu uspela su da pobegnu tako to su otvor ila sebi prolaz u Jesod, Vaseljenu od na e vi u, gde su napravila svetove podesne da na njima ivi ono to su postali. Sa te svoje pogodne osmatrake take ta bia gledaju i napred i nazad; tako gl edajui, otkri e i nas. Mo da smo mi samo jedna rasa slina onoj koja je njima oblik dal a. Mo da smo ba mi ti koji su ih oblikovali - ili su to izveli na i sinovi ili na i oevi . Malrubius je rekao da to ne zna i ja sam uveren da je to iskreno kazao. Kako g od bilo, sada ta bia oblikuju nas, kao to su nekada sama oblikovana bila; ovo je n jihovo uzvraanje dobrim za dobro, ali i njihova osveta. Hierodule su takoe na li i oblikovali ih br e da bi im bili sluge u ovoj Vase ljeni. Po poukama tih bia, hieroduli grade brodove poput onog koji me je preneo i z d ungle do mora da bi akvastori kao to su Malrubius i Triskele mogli, takoe, tim b iima slu iti. Pomou tih ma ica oni nas dr e u plamenu kovanice. eki kojim izmahuju jeste njihova sposobnost da svoje sluge povuku nazad, n iz hodnike vremena, ili da ih hitnu napred u budunost. (Ova mo je su tinski ista kao ona koja im je omoguila da izbegnu smrt svoje Vaseljene - jer ui u hodnike vremen a, znai izii iz ove Vaseljene.) Nakovanj im je, bar na Urtu, ono to ivotu treba: u o voj eri na a potreba da se borimo sa jednim sve neprijateljskijim svetom, koristei zalihe iscrpljenih kontinenata. Po to su ova sredstva jednako surova kao ona sreds tva kojima su ta bia oblikovana, ostvaruje se ouvanje ukupne koliine pravde; a kad se bude pojavilo Novo Sunce, bie to signal da su bar najranije operacije tog obli kovanja okonane. 35. PISMO OCA INIREA Prostorije meni dodeljene za stanovanje bile su u najstarijem delu Citad ele. Te sobe bile su tako dugo prazne, da su stari kastelan i poslu itelj zadu en da ih odr ava pretpostavljali da su kljuevi izgubljeni; zato su ponudili, uz mnogo iz vinjavanja i zastajkivanja, da obiju brave da bih mogao ui. Nisam sebi dozvolio l uksuz da posmatram njihova lica, ali sam uo kako su umno udahnuli vazduh kad sam i zgovorio jednostavne komandne rei koje slu e za nadzor nad tim vratima. Bilo je iznenaujue i zadivljujue, te veeri, videti koliko se od na e mode razl ikovala moda onog razdoblja u kome su te odaje dobile svoj name taj. Tad se sedelo bez stolica u na em smislu rei - ljudi su sedeli iskljuivo na vi eslojnim jastucima; a stolovi nisu imali ladice niti onu simetriju koju mi smatramo bitnom. Bilo je, opet ocenjujui prema na im merilima, previ e tkanina, a premalo drveta, tavljene ko e, kamena i kosti; meni se inilo da je takav stil istovremeno i razvratniki i neudoba n. Ipak, bilo je nemogue da uzmem neki drugi stan, a ne taj koji je od davni na bio izdvojen za autarhov boravak; i, isto tako, nemogue da naredim preureenja t ako velika da bi time bio nagove ten potcenjivaki stav prema mojim prethodnicima. P ostojala je jo jedna okolnost. Iako je taj name taj bio podobniji duhu nego telu, k akvo je u ivanje bilo kad sam otkrio blaga koja su ti isti prethodnici ostavili za sobom: spise u kojima se govorilo o temama sada sasvim zaboravljenim i ne uvek takvim da bi bilo mogue prepoznati ih; mehanike naprave, genijalne i zagonetne; je dan mikrokosmos koji se pod uticajem topline mojih dlanova pokrenuo, o iveo, i iji savesni stanovnici kao da su rasli i postajali sve ljudskiji dok sam ih gledao; jednu laboratoriju u kojoj se na la i legendarna "klupa od smaragda" i mno tvo drugi h stvari, od kojih je najzanimljiviji bio mandragor ouvan u alkoholu. Staklena tikva u kojoj je taj homunkulus plutao bila je nekih sedam peda lja visoka, a upola toliko iroka; sam oveuljak nije bio vi i od dva pedlja. Oi koje je homunkulus okrenuo ka meni kad sam kucnuo po staklu izgledale su kao dva zrna p revuena oblacima; bile su to oi koje su izgledale vi e slepe nego oi majstora Palaemo

na. Nisam uo nikakav zvuk kad su se oveuljkove usne poele sitnim trzajima pomicati, ali sam odmah znao koje rei on oblikuje - istovremeno sam, na neki neobja njiv nain, predosetio da je ta bleda tenost u koju je mandragor uronjen sada moj urin, u ijo j boji postoji i primesa krvi. "Za to me pozva, autar e, iz dubokog razmi ljanja o tvome svetu?" Zapitah: "Da li je stvarno moj? Sad znam da na njemu postoji sedam konti nenata i da samo jedan deo jednog kontinenta poslu no odgovara na one grupe rei koj e su postale svetinja." "Naslednik si ti", ree to bie pobelelo od starosti i obrte se - ne znadoh da li sluajno ili namerno - na takav nain da vi e nije bilo licem okrenuto ka meni. Opet sam kucnuo po tikvi. "A ko si ti?" "Bie bez roditelja, iji ivot prolazi uronjen u krv." "Pa, takav sam i ja bio! Onda bi trebalo da budemo prijatelji, ti i ja, kao to obino i jesu oni koji su slinog porekla." " alom se ali ." "Uop te ne. Stvarno saoseam sa tobom i mislim da smo sliniji nego to veruje ." Malena prilika se opet poe okretati i najzad se zagleda svojim li cem u moj e lice. "Voleo bih da te mogu ozbiljno shvatiti, autar e." "Ozbiljno i mislim. Niko me nikad nije optu io da sam astan ovek, lagao sam obilato kad mi je to i lo na zgodu, ali sad sam sasvim iskren. Ako mogu uiniti i ta z a tebe, ka i." "Razlupaj staklo." Oklevao sam. "Zar nee onda umreti?" "Nikad ja nisam iveo. Prestau da razmi ljam. Razlupaj staklo." " ivi ti, ivi ." "Niti rastem, niti se kreem, niti odgovaram na ijedan nadra aj osim misli, a to se ne rauna kao delanje. Nisam sposoban da nastavim svoju vrstu, niti ma koj u drugu. Lupaj staklo." "Ako si zaista ne ivei stvor, ja bih radiji bio da naem neki nain da te podst aknem da o ivi ." "Eto ti tvoje bratstvo. A kad si ovde robijala, Tekla, i kad ti je onaj mali doneo no , to tad nisi elela vi e ivljenja?" Krv mi se rasplamsa u obrazima, uzdigoh skiptar, ali ne udarih. " iv ili n e iv, ima prodornu pamet. Tekla je moj najrazbe njiviji deo." "Da si osim njenog pamenja nasledio i njene lezde, ovo bi mi uspelo." "I ti to zna . Kako mo e slep toliko znati?" "Postupci grubih umova izazivaju maju ne vibracije koje dovode do potresan ja voda u ovoj boci. ujem tvoje misli." "Primeujem da i ja ujem tvoje. Kako to da ujem njih, a ne i misli drugih?" Sad sam gledao pravo u to u tinuto malo lice, obasjano poslednjim Sunevim m lazom koji se probijao kroz pra ni brodski prozori kule, i nisam bio siguran da se t e usne uop te pomiu. "uje , kao i uvek, sebe. Druge umove ne mo e uti zato to tvoj vri t restano, kao beba koja plae u ko ari. Aha, vidim da se toga sea ." "Pamtim jedno davno doba kad mi je bilo hladno i kad sam bio gladan. Le ao sam na leima, okru en sa svih strana zidovima smee boje i slu ao sopstveno vriskanje. Da, mora biti da sam tad bio beba. I to, rekao bih, ne dovoljno stara da pone pu ziti. Veoma si pametan. A ta mislim sad?" "Misli da sam ja samo jedno nesvesno oprobavanje tvoje sopstvene sile, ka o to je to Kand a bila. A to je, jakako, istina. Bio sam izoblien, umro sam pre roenj a, sauva e me, evo, sve dosad u beloj rakiji. Razbij staklo." "Vi e mi je volja da ti prvo postavljam pitanja." "Brate, pred tvojim vratima je neki starac sa pismom." Oslu nuo sam. Bilo je neobino, posle ovog slu anja samo njegovih rei u mom umu , ponovo uti stvarne zvuke - dozivanje dremljivih gavranova meu kulama i kucanje n a vratima. Taj glasnik bio je stari Rudesind, onaj koji me je doveo do sobe-slike u Kui Apsoluta. Pokretom sam mu pokazao da ue ( to je, rekao bih, iznenadilo stra are), jer sam eleo da razgovaram s njim i jer sam znao da s njim nema potrebe da se dr i m svog polo aja. "Za sve ove moje godine nikad ovde ne uoh", ree on. "Kako Vam mogu pomoi, a

utar e?" "Ve nam je usluga uinjena time to mo emo tebe da gledamo. Zna ko smo, zar ne? Prepoznao si nas prilikom ranijeg susreta." "I kad ne bih znao Va e lice, autar e, znao bih Vas nekoliko puta po desetos truko. Ko ste, to mi je ponovljeno mnogo puta. Izgleda da ovde niko ni o emu drug om i ne pria. Kako ste ovde vaspitani o trim tesanjem. Kako su vas videli u ovoj i onoj prilici. Kako ste izgledali i ta ste kome kazali. Nema nijednog kuvara koji Vam nije bar jednom poklonio pa tetu. Svaki vojnik ponaosob Vam je priao po neku pr iu. Evo ve neko vreme nisam sreo nijednu enu koja Vas nije poljubila i jo zakrpila r upu na Va im pantalonama. Imali ste kucova..." "A, jesmo", rekoh. "Imali smo." "I maora, i pticu, i jednog kotija koji je krao jabuke. Ispentrali ste se na svaki zid ovde. Pa posle skoili s njega, ili se konopcem otisnuli s njega, il i se sakrili da bi samo izgledalo kao da ste skoili. Vi ste svaki deak koji je ika da bio ovde, a uo sam da su Vam pripisali i prie koje pripadaju ljudima koji su bi li ve matori kad sam ja bio juno a, a uo sam i o stvarima koje sam izveo lino ja pre sedamdeset leta." "Ve smo uvideli da je lice autarha sakriveno iza maske koju za njega tka narod. to je, sumnje nema, dobro; ne mo e se suvi e uzgorditi kad shvati koliko zapravo ne lii na ono emu se oni klanjaju. Meutim, elimo o tebi da ujemo. Stari autarh nam je rekao da si u Kui Apsoluta bio njegov stra ar, a sada znamo da si sluga Oca Inirea ." "Jesam", ree stari. "Tu ast imam, a ovo pismo koje nosim njegovo je." Podi e jedan mali, ne osobito ist koverat. "A mi smo gospodar Oca Inirea." Dvorjanski se naklonio. "Znam da je tako, autar e." "Onda ti nareujemo da sedne i da se odmori . Imamo to ta da te pitamo, a ne elim o da zbog nas stoji ovek tvojih godina. Kad smo bili deak onaj, o kome, ka e , sad sva ko pria, ili bar kad nismo bili mnogo stariji od toga, uputio si nas da poemo ka z alihama knjiga majstora Ultana. Zbog ega si to uradio?" "Ne zbog toga to sam znao i ta to drugi nisu. A ni zbog ma kakvog nareenja mo ga gospodara, ako na to pomi ljate. Zar neete proitati njegovo pismo?" "Hoemo, za koji trenutak. im ujemo po ten i sa et odgovor." Stari je sagao glavu, poeo potezati svoju proreenu bradu. Video sam kako s e sasu ena ko a njegovog lica uzdi e, stvarajui maju ne kupe upljih strana, u poku aju da p za tim belim dlakama. "Autar e, Vi pomi ljate da sam ja tad pogodio ta e biti. Mo da su neki i pogodili. Moj gospodar mo da; ne znam." Njegove staraki zamuene oi preokrenul e su se, ispod vea, da me pogledaju, onda opet pale. "Bili ste mladi i izgledali ste kao deko koji ima budunost, pa sam eleo da vidite." "Da vidimo - ta?" "Star sam. Bio sam star ovek tada, star sam i sada. Vi ste, u meuvremenu, odrasili. Vidim Vam to na licu. Ja jedva da sam postao i ta stariji, jer za mene t olika koliina vremena nije ni ta. Ako bi neko sabrao samo sve ono vreme koje sam pr oveo penjui se i silazei mojim lestvama, iza lo bi jo du e od toga. eleo sam da vidite d a se pre Vas dogodilo mnogo i mnogo toga. Da je bilo na hiljade i hiljade ljudi koji su iveli i mreli pre nego to je na Vas iko i pomislio i da su neki od njih bi li bolji od Vas. Mislim, autar e, bolji nego to ste bili tada. ovek bi pomislio da e svako ko u Citadeli odraste biti roen s tim znanjem, ali otkrio sam da nije tako. Po to su neprestano okru eni tim injenicama, ne vide ih. Ali silazak kod majstoru Ul tana navede one pametnije da sagledaju istinu." "Advokat si mrtvih." Starac klimnu glavom. "To jesam. Ljudi ka u da postupaju po teno prema ovom ili onom oveku, ali nikad jo ne uh da je neko govorio da e prema mrtvima postupati v aljano. Mi uzimamo sve to su oni imali, i to je u redu. I, naje e, pljujemo na njihov a mi ljenja, to je, valjda, takoe u redu. Ali treba ponekad i da se setimo koliki je deo onog to imamo dobijen od njih. ini mi se da, dok sam jo ovde, treba da ubacim i koju dobru re za njih. A sad, ako ne zamerate, autar e, samo u ostaviti pismo ovde , na ovaj sme an sto..." "Rudesinde..." "Da, autar e?"

"Ide li da isti svoje slike?" On jo jednom klimnu glavom. "To je jedan od razloga to mi je veoma stalo d a krenem, autar e. Bio sam u Kui Apsoluta sve dok moj gospodar..." na tom mestu on zastade i kao da proguta knedlu, kao to ljudi ine kad pomisle da su suvi e rekli, ". ..nije oti ao na sever. Imam da oistim jednog Fehina, a u zaostatku sam." "Rudesinde, mi ve znamo odgovor na pitanje koje mislimo da e postaviti. Zna mo da je tvoj gospodar ono to narod zove kakogen i da je on jedan od onih kakogen a koji su se, svejedno iz kog razloga, opredelili da stanu na stranu oveanstva i d a na Urtu ostanu kao ljudska bia. Kumeanka je drugi takav kakogen, mada to, mo da, nisi znao. ak nam je poznato i to da je tvoj gospodar bio sa nama u d unglama sever a, gde se trudio, sve dok nije bilo prekasno, da spase mog prethodnika. elimo sam o kazati sledee: ako neki mladi ovek poslat da obavi neki kurirski zadatak opet na ie pokraj tebe dok si na svojim lestvama, po alji ga majstoru Ultanu. To je na e naree nje." Kad je oti ao, rascepio sam kovertu. List hartije u njoj nije bio veliki, ali bio je pokriven siu nim rukopisom, kao da je itav roj tek izleglih, maju nih pauko va utisnut u povr inu. Sluga njegov Inire pozdravlja mlado enju Urtinog, gospodara Nesusa i Kue Ap soluta, zapovednika njegove rase, zlato njegovog naroda, vesnika zore, Heliosa, Hiperiona, Suriju, Savitara i autarha! Hitam i stii u do tebe kroz dva dana. Tek posle jednog dana i vi e saznao sam ta se desilo. Veliki deo mojih poda taka do ao je od ene Agije, koja je, bar po svom prianju, neposredno doprinela tvome osloboenju. Ispriala mi je pone to i o tvojim ranijim vezama s njom, jer ja imam, k ao to zna , sredstva za izvlaenje podataka. Od nje si verovatno saznao da je egzultant Vodalus poginuo od njene ruke . Njegova ljubavnica, atlena Tea, u prvi mah je poku ala da preuzme kontrolu nad on im mirmidonima koji su se u vreme njegove smrti nalazili oko njega; ali ona nika ko nije osoba podobna da im bude voa, a jo manje da uspostavi vlast nad onima na j ugu, pa sam zato udesio da na njeno mesto doe ena Agija. Na osnovu milosra koje si ranije pokazao prema njoj, pouzdajem se da e ovo naii na tvoje odobravanje. Svakak o je po eljno produ iti postojanje jednog pokreta koji se u pro losti pokazao tako upo trebljiv, a ena Agija e, dokle god ogledala posetioca Hetora ostaju nepolomljena, biti tom pokretu uverljiva vrhovnica. Mo da e smatrati da je brod, koji dozvah radi pomoi mome gospodaru, onda njem a utarhu, bio neodgovarajui - a i ja mislim da je bio takav - ali bolji nisam mogao nai, a i ovaj sam na jadvite jade izdejstvovao. Ja lino prinuen sam da putujem na jug drugim nainom, daleko sporijim; mogue je da e uskoro doi vreme kad e moji roaci bi ti voljni da se stave ne samo na stranu ljudskog roda nego i na na u stranu - ali oni, zasad, istrajavaju u sagledavanju Urta kao planete manje znaajne od niza nov onaseljenih svetova i nas kao naroda koji je jednak sa Ascijancima, pa ak i Ksant odermima i mnogim drugima. Mo da si ve dobio vesti i sve ije i podrobnije od mojih. Za sluaj da nisi: rat ide i dobro i lo e. Ni jedan ni drugi krak njihovog obuhvatnog zahvata nije prodr o naroito duboko; posebno su veliki bili gubici ju nog kraka, za koji se mo e kazati da je manje-vi e uni ten. Znam da smrt tolikog broja bednih robova Erebusovih tebi n ee doneti nikakvu radost, ali na e vojske su, bar, dobile predah. On im je veoma potreban. Pojavio se bunt meu Paralijancima, bunt koji mor a biti u korenu satrven. Jer Tarentinci, i tvoji Antrustioni, i gradske legije tri grupe koje su ponele glavni teret borbe - izgibo e gotovo isto toliko mnogo k ao neprijatelj. Ima meu njima kohorti koje sad ne bi mogle sastaviti ni stotinu s posobnih vojnika. Nije potrebno da ti ka em da treba da dobavimo vee koliine lakog naoru anja i, naroito, artiljeriju, te valja, ako je mogue, ubediti moje roake da se od tih stva ri rastave uz neku cenu koju mi mo emo platiti. U meuvremenu, mora se uiniti koliko se najvi e mo e radi prikupljanja sve ih trupa, i to na vreme da regruti prou, do prolea , obuku. U ovom asu potrebne su lake jedinice sposobne da idu u arka ke okr aje, ali d a se ne rasturaju; ali ako se Ascijanci probiju u prolee, trebae nam stotine hilja da kopljanika i pilana, pa bi moglo biti pametno dovesti bar deo njih pod oru je o

dmah sada. Ako bude imao ma kakve vesti o moguim novim Abajinim zadiranjima, bie to ve sti sve ije od mojih; ja nikakve nisam dobio jo od kad sam po ao sa na eg fronta. Misli m da je Hormisdas krenuo na jug, ali e mo da Olaguer moi da te obavesti. U urbi, sa po tovanjem, INIRE 36. O LA NOM ZLATU I O GORENJU Nema jo mnogo da se ka e. Znao sam da u kroz nekoliko dana morati da krenem iz grada, pa je, zbog toga, bilo neophodno da brzo obavim sve ono to sam eleo ovde obaviti. U esnafu nisam imao nijednog prijatelja u koga bih se mogao pouzdati, osim majstora Palaemona, a on nije mogao biti od neke velike koristi u onome to s am ja planirao. Pozvah i Rohea, znajui da on nee moi dugo da me gleda u lice i obma njuje. (Oekivao sam da vidim oveka starijeg od sebe, ali taj crvenokosi kalfa, koj i je po mome nareenju do ao, bio je jedva ne to vi e od deaka; posle njegovog odlaska pr ouavao sam svoje lice u ogledalu, to nikad ranije nisam inio.) Rekao mi je da su se on i nekoliko drugih mojih prijatelja zalagali da n e budem smaknut, iako je veina esnafa bila opredeljena za to; verovao sam mu. Tak oe je, bez ikakvog ustruavanja, priznao jednu stvar, naime da je njegov predlog bi o da me osakate, pa onda prognaju; ali, ree, to je predlagao samo zato to je verov ao da nema drugog naina da spase moj ivot. Mislim da je oekivao da sad dobije neku kaznu - njegovi obrazi i elo, obino tako rumeni, sad su bili toliko bledi da su mu se pege ocrtavale jasno kao da su naprskane takice boje. Glas mu je, meutim, bio pouzdan, a u reima nije bilo nieg to bi liilo na poku aj da opravdava sebe bacajui kriv icu na nekog drugog. Istina je bila, dabome, to da ja jesam imao nameru da kaznim i njega i o statak esnafa. Ne zbog neke zlovolje prema njemu ili njima, nego iz drugog razlo ga: smatrao sam da e oni, kad provedu izvesno vreme zakljuani ispod kule, postati prijemiviji za ono naelo pravednosti o kome je majstor Palaemon svojevremeno govor io i, uz to, da u tako najbolje obezbediti sprovoenje moje zapovesti, koju sam odl uio da dam, a kojom e muenje biti zabranjeno. Nije verovatno da e se oni koji proved u nekoliko meseci u stravi buniti kad uju da je muenje ukinuto. Meutim, ni ta od toga nisam tada rekao Roheu, nego sam samo zatra io da mi to vee donese svu odeu kalfe i da ujutro Drote, Eata i on budu u pripravnosti da mi u neemu pomognu. Vratio se sa tom odeom neposredno posle zvona za poveerje. Bilo je neopisi vo zadovoljstvo svui kruti kostim u kome sam bio i nabaciti opet fuligin na sebe. U noi je njegov tamni zagrljaj najbli i mogui prilaz nevidljivosti meni poznat; kad sam kliznuo, kroz jedan od tajnih izlaza, iz mojih prostorija, krenuo sam od ku le do kule kao senka i tako i ao sve dok nisam stigao do sru enog dela tvravskog zida . Taj dan topao beja e; ali je no prohladna stigla, a grad mrtvih se ispunio izmaglicom, kao onda kad sam iskoraio iza jednog nadgrobnog spomenika da spasem V odalusa. Onaj mauzolej u kome sam se kao deak igrao stajao je neizmenjen, njegova vrata su bila zaglavnjena u polo aju tri etvrtine zatvorenom. Bio sam poneo sveu i kad sam u ao unutra, pripalio sam je. Ona pogrebna bro nzana maska koju sam svojevremeno odr avao u poliranom stanju bila je opet zelena; posvud je le alo li e, vazduhom doplovilo, nezga eno. Jedno drvo bilo je pru ilo svoju v itu granu kroz re etkama zapreeni prozori. Gde te stavim, le i tu, ne daj da te drugi zna, tvoju tajnu uvam svu samo, samo ja. Ovde budi, nemoj ii, drugom elja zalud sva,

svak te mora zaobii dok ne doem ja. Kamen je bio manji i lak i nego to sam ga zapamtio. Novi ispod njega je od vl age potamneo; ali nalazio se jo i sad tu i ja sam ga sledeeg trenutka imao u ruci, a onda sam se seao kakav sam deak bio, kako sam se, potresen, vraao sru enom tvravsko m zidu, kroz maglu. Sada moram zamoliti tebe, koji si otrpeo toliko mojih krivudanja i opask i, da jo jednu pretrpi . Poslednja je. Pre nekoliko dana ( to e rei dugo posle stvarnog zavr etka ovih dogaaja koje sa m re io da ovde zabele im) reko e mi da je u Kuu Apsoluta do ao jedan skitnica koji ka e da meni duguje novac, ali da ga nikome drugom nee dati. Nasluujui da mi predstoji sus ret sa nekim starim poznanikom, rekoh sobaru da uvede tog oveka. Bio je to dr Talos. inilo se da mu je imovinsko stanje dobro; za tu prili ku odenuo je kaput od crvenog somota i ekiju od istog materijala. Imao je i sad o no lice punjene lisice, ali se na mahove inilo da se u to lice uvuklo i malice ivot a, da neko, ili ne to, viri kroz te staklene oi. "Pobolj ao si se", ree on, uz naklon tako dubok da je kianka njegove kape do dirnula pod i po podu se jedan trenutak vukla. Mo da pamti da sam uvek i govorio da e to uspeti. Nemogue je osujetiti prodor pameti, asti i po tenja." "Obojica znamo da ni ta nije lak e osujetiti", rekoh. "Osujeivala ih je moj s tari esnaf svakodnevno. Ali dobro je videti te opet, iako dolazi kao predstavnik svog gazde." Jedan trenutak doktor je gledao belo. "A, misli na Boldandersa. Ne, on me je, bojim se, otpustio. Posle bitke. Posle njegovog zaronjavanja u jezero." "Znai, ti veruje da je ostao iv." "O, sasvim sam siguran da jeste. Nisi ga ti poznavao onako dobro kao ja, Severijane. Da di e vodu, to za njega nije bilo ni ta. Nikakav problem! Imao je udes an um. Bio je to vrhunski genije jedinstvene vrste: sve je bilo okrenuto ka unut ra. Spajao je objektivnost naunika sa samoapsorbovanjem mistika." "Time", rekoh, "hoe rei da je izvodio opite na samome sebi." "A, ma ne, ne. On je to preokrenuo! Neki drugi vr e opite na sebi da bi do konali nekakvo pravilo koje bi se moglo primeniti na svet. Boldanders je opite i zvodio na svetu, da bi prihod, ako to tako grubo mogu rei, utro io na sebe. Priaju" - tu se on nervozno osvrte da se uveri da ga ne mo e uti niko osim mene - "da sam j a udovi te. I jesam. Ali Boldanders je bio udovi niji. U nekom smislu bio mi je otac, ali on je samog sebe gradio. Zakon je prirode, a i onoga to je iznad prirode, da svako bie mora imati svog stvoritelja. Samo, Boldanders je bio stvoritelj svoj so pstven: iza njega je stajao on sam, on je i odrezao sebe od one veze koja spaja nas ostale sa Inkreatorom. Skrenuh, meutim, s teme." Doktor je imao kesu za pare, napravljenu od skerletnocrvene tavljene ko e, okaenu o opasa; sad je odre io kanape i poeo po njoj ne to tra iti. Zauh zveckanje metala. "Sad nosi pare?" rekoh mu. "Uobiavao si da sve daje njemu." Njegov glas doe tako tiho da sam ga jedva uo. "Pa zar ne bi, u mom polo aju, i ti tako inio? Sad ostavljam novie, stubie od naslaganih aesa i orioka, blizu vode. " Nastavi glasnije. "Od toga tete nema, a podsea me na velike dane. Ali ja sam esti t, vidi ! To je on od mene uvek tra io. Bio je i on po ten, na svoj nain. Nego, sea li se onog jutra pre nego to smo izi li kroz kapiju? Delio sam prihod od prethodne veeri, ali nas je neko prekinuo. Jedan novi je bio preostao i trebalo je da ide tebi. Sau vao sam ga i mislio sam da ti ga dam kasnije, ali sam zaboravio, a onda, kad si do ao u dvorac..." Pogledao me je postrance. "Ali, ka u, u po tenoj radnji mora i da s e plati, elem, evo ga." Taj novi bio je tano onakav kao onaj koji sam ispod kamena izvadio. "Sad vidi za to ga nisam mogao dati tvom oveku - siguran sam da me je smatra o ludim." Bacio sam novi uvis tako da se prevrtao kroz vazduh, onda sam ga uhvatio. Povr ina je davala opip kao da je vrlo tanko namazana nekom masnoom. "Istinu da ka em o, doktore, mi te ne smatramo ludim." "Zato to je la njak, u redu. To sam ti jo onog jutra rekao. A kako sam mogao da ka em tvom oveku, 'Evo, do ao sam da platim autarhu', a onda da dam la nu paricu? O

ni se tebe silno pla e, a meni bi utrobu izvadili tragajui za pravim noviem! Je li is tina da ima neki eksploziv koji deluje danima, tako da od tvoje bombe ovek mo e da s e razleti u komade, ali polako?" Gledao sam dva novia. Imali su isti mesingani sjaj i inilo se da su iskovan i pod istim kalupom. Ali taj mali razgovor, kao to rekoh, odigrao se dugo posle zavr etka onoga o emu, zapravo, priam. Vratio sam se u moje odaje u Admiralskoj kuli istim putem k ojim sam iz nje i oti ao, a kad sam opet bio unutra, svukao sam svoj ogrta iz koga je kapala voda i okaio ga da se su i. Majstor Gerlous je imao obiaj da ka e da je neno e nje ko ulje najte a stvar koju lan na eg esnafa mora trpeti. Iako je on to govorio s po dsmehom, bilo je u tim reima i neke istine. Posle nekoliko dana provedenih u gu eim autar kim odorama toliko sam omek ao - ja koji sam sa golim prsima pre ao preko planin a - da me je zbog jedne maglovite jesenje noi uhvatilo drhtanje. U svim sobama postojali su kamini i u svakom se nalazila gomila drveta t oliko starog da sam podozrevao da bi se svaka cepanica raspala u prah kad bih nj ome tresnuo po gvozdenoj ogradi lo i ta. Do tada ni u jednom od tih kamina nisam zap alio vatru; sad odluih da jednu nalo im, pa da se ogrejem i da odeu koju mi je Rohe doneo prebacim preko naslona jedne stolice i primaknem da se su i. Meutim, kad potr a ih svoju kutijicu za ukresivanje vatre, videh da sam je, u svome uzbuenju, ostavi o u mauzoleju, zajedno sa sveom. Pomi ljajui nejasno da je autarh koji je ovde stano vao pre mene (vladar daleko izvan doma aja mog seanja) morao imati pri ruci nekakvo sredstvo za paljenje vatri u tim brojnim lo i tima koja su ga okru ivala, poeh da pret ra ujem ladice u ormanima. One su bile prete no ispunjene onim hartijama koje su me ranije toliko zap anjivale; ali sad nisam zastajkivao da ih itam, kao prilikom mog prvobitnog pretr a ivanja tih soba, nego sam ih samo dizao iz svake ladice da vidim nema li tu negd e, ispod, kakvog kresiva, upaljaa, ili prica sa amadu-samokresivom. Ni ta od takvih stvari ne naoh; ali zato otkrih u najveoj ladici najveeg orma na, sakriven ispod jedne filigranom ukra ene kutije-pernice za pisaljke, mali pi tol j. Viao sam takva oru ja i ranije - prvi put kad mi je Vodalus dao taj la ni novi koji sam upravo sad iz mauzoleja doneo. Ali nikad nisam takvo oru je dr ao u ruci, a sad otkrih da se to iskustvo veoma razlikuje od pukog gledanja pi tolja u tuim ruk ama. Jednom prilikom, kad smo Dorkas i ja jahali na sever ka Traksu, pridru ili sm o se nekom karavanu petljaro a i sitnih putujuih trgovaca. Jo smo imali glavninu ono g novca to ga, kao moj deo prihoda, dobismo od doktora Talosa prilikom susreta u u mi severno od Kue Apsoluta; ali nismo bili sigurni koliko daleko nas taj novac mo e nositi, niti koliko je jo dug put pred nama, pa sam ja, zato, kao i svi ostali, radio ono to mi je zanat, raspitivao sam se u svakom gradiu da li postoji neki zlo tvor koga treba ubogaljiti ili mu odrubiti glavu. Skitnice su smatrale da smo od njihove sorte, ali su neki dr ali da smo ne to vi eg dru tvenog statusa, zato to sam ja radio samo za vlasti, dok su drugi glumili da nas preziru kao orue tiranije. Jedne veeri neki o tra, ovek koji je prema nama ispoljio ne to prijateljskiji s tav nego veina drugih i koji nam je uinio nekoliko sitnih usluga, ponudi se da mi nao tri Terminus Est. Rekoh mu da ja tu palo inu odr avam u stanju sasvim dovoljne o tri ne za njen posao i predlo ih mu da oproba o tricu prstom. Po to se malice posekao (kao t o sam i znao da e se desiti), stekao je veliku naklonost ka tom mau; divio se ne s amo seivu nego i mekanoj kaniji, izrezbarenom ruko titniku i tako dalje. Kad sam od govorio na bezbrojna pitanja njegova o tome kako je Terminus Est napravljen, kak vu je istoriju imao i kako se koristi, zapitao je da li bih mu dozvolio da uzme ma u ruke. Upozorio sam ga na te inu seiva i na opasnost da tom finom o tricom udari n eki predmet koji bi mogao dovesti do njenog o teenja, a onda sam mu predao ma. Osmeh nuo se i uhvatio dr ku vrsto, kako sam mu i objasnio; ali im je poeo da uzdi e to dugako , sjajno orue smrti, prebledeo je, a ruke su mu se poele tresti toliko da sam mu o teo ma iz ruku da ga ne ispusti. Posle nije hteo vi e ni ta da ka e o tome osim reenice O trio sam ja vojnike maeve esto, koju je ponovio vi e puta. Sad sam doznao kako se on tada oseao. Ostavio sam pi tolj na sto tako hitro , da mi je maltene ispao iz ruke, a onda sam poeo da hodam ukrug oko njega kao da je zmija koja se sklupala i pripremila da skoi. Pi tolj je bio krai od moje ake i napravljen tako lepo da bi mogao proi i kao

komad nakita; ali svakom svojom linijom govorio je o svome poreklu onostran bli i h zvezda. Njegovo srebro nije bilo po utelo od vremena, nego je izgledalo kao da j e ovog trena odmaknuto od toka sa tkaninom za poliranje. Bio je prekriven obrasci ma koji su mo da bili ukrasne are, a mo da tekst - nisam bio siguran da li je u pitan ju jedno ili drugo; ti obrasci su, za oi poput mojih, oi sviknute na gledanje grup a pravih i krivih linija, izgledali pre kao neki slo eni ili treperavi odsjaji, al i odsjaji neeg to se ne nalazi tu. U dr ku su bili ugraeni neki crni dragulji iji nazi v nisam znao, slini turmalinu, ali blistaviji. Posle izvesnog vremena primetio sa m da jedan od njih, najmanji, kao da i ezava, osim ako se zagledam pravo u njega, a kad to uinim, pone da se presijava dajui sjaj sa etiri zraka. Razgledajui ga pobli e, videh da to uop te nije dragi kamen, nego minijaturno soivo kroz koje blista neka u nutra nja vatra. Pi tolj je, dakle, jo zadr avao svoj naboj i posle toliko vekova. Ovo saznanje mi je ulilo, mada to mo e biti nelogino, vi e samopouzdanja. Oru j e mo e biti po svoga korisnika opasno na dva naina: mo e mu nesrenim sluajem zadati ran u, ili mo e izneveriti. Prva mogunost je ostajala; kad sam video tu sjajnu taku svet losti, znao sam da drugu mogunost mogu da otpi em. Ispod cevi se nalazilo jedno klizee dugme; inilo se verovatno da to dugme kontroli e snagu vatre. Moja prva pomisao bila je: ko god da je tim pi toljem rukova o poslednji, verovatno ga je podesio za najveu jainu, prema tome ja mogu da prevuem tu kontrolu na drugu stranu i onda da ispitujem gotovo bezbedno. Meutim, nije bi lo tako - dugme se nalazilo na sredini svog raspona mogueg pomeranja. Najzad sam do ao do zakljuka, pravei poreenje sa kanapom na luku i odapinjanjem strela, da e pi tol j verovatno biti najmanje opasan onda kad je dugme potisnuto do kraja napred. Po makao sam ga tako, uperio oru je u kamin i povukao obara. Zvuk pucnja je najstra niji zvuk na svetu. To je vrisak materije same. Ova j pucanj nije bio odve glasan, ali je bio pretei, kao udaljena grmljavina. U jedno m trenutku - to je trajalo tako kratko da sam maltene mogao poverovati da sam ce lu stvar samo sanjao - uzana kupa ljubiaste svetlosti sevnula je izmeu usta pi toljs ke cevi i gomile naslaganog drveta. Onda te kupe nije vi e bilo, drvo je silovito gorelo, a grudve nagorelog i izoblienog metala otpadale su, sa bukom napuklih zvo na, sa zadnje, unutra nje strane kamina. Potoi srebra ispuzio je sa ognji ta i poeo pr it i ilim, zbog ega se uzdi e smuujui dim. Stavih pi tolj u jahaku torbicu moje nove kalfenske odee. 37. OPET PREKO REKE Pre zore pred mojim vratima se nao e Rohe, Drote i Eata. Drote je od svih n as bio najstariji, ali je zbog svoga lica i sevajuih oiju izgledao mlai od Rohea. B io je i sad iva slika ilave snage, ali ja nisam mogao da ne primetim da sam sada v i i, za irinu dva prsta, od njega. Mora biti da je ve bilo tako kad sam izlazio iz C itadele, samo to tad nisam bio toga svestan. Eata je jo bio najmanji, a jo nije ni postao kalfa - ja sam, dakle, ipak bio odsutan samo jedno leto. Izgledao je malic e o amueno dok me je pozdravljao, pretpostavljam da mu nije bilo lako da poveruje d a sam sad autarh, pogotovu to me nije ni video sve do ovog trenutka, kad sam se o pet pojavio pred njim odeven kao lan na eg ceha. Bio sam rekao Roheu da njih trojica treba da budu naoru ani; on i Drote do l i su sa maevima koji su oblikom bili slini Terminus Estu (ali vredno u izrade beskraj no lo iji), a Eata je imao jednu klavu, mougu, i to onu koju sam, setih se, video i zlo enu tokom na ih sveanosti na Dan maskiranja. Ranije, dok jo nisam video ratovanje na severu, pomislio bih da su dovoljno dobro opremljeni; sad su mi sva trojica, a ne samo Eata, izgledali kao deaci koji su se natovarili tapovima i i arkama, te se na taj nain pripremili da se igraju rata. Izi li smo, poslednji put, kroz provaljeno mesto na zidu i krenuli krivuda vim ko tanim stazama izmeu empresa i grobova. One samrtne ru e koje sam nekada oklevao da berem za Teklu pokazivale su jo pokoji jesenji cvet i ja stadoh i nehotice ra zmi ljati o Morveni, jedinoj eni kojoj sam ikad oduzeo ivot, i o njenoj neprijatelji ci Euzebiji. Kad smo pro li kroz kapiju nekropolisa i u li u grozno prljave gradske ulice

, moji pratioci kao da se, maltene, razveseli e. Mislim da su se do tog trenutka s igurno podsvesno pla ili da e ih videti majstor Gerlous i da e ih na neki nain kaznit i to su poslu ali autarha. "Nadam se da ne planira da plivamo", ree Drote. "Ove satare bi nas potpopi le." Rohe se tiho nasmeja. "Eata sa svojom mo e da plovi." "Idemo daleko na sever. Trebae nam amac, ali mislim da emo moi da iznajmimo jedan ako krenemo pe ice du zidane obale." "Ako iko bude hteo da iznajmljuje nama. I ako ne budemo uhap eni. Zna , auta r e..." "Severijane", podsetih ga. "Dokle god sam u ovoj odei." "...Severijane, trebalo bi da mi ove secke nosimo samo do panja, a pelta ste emo morati dugo ubeivati da je postojala potreba da negde poemo nas trojica odj ednom. Da li e oni znati ko si ti? Ja ne..." Ovog puta prekinuo ga je Eata, pokazujui prstom ka reci. "Gledajte, eno b roda." Rohe poe vikati iz punih plua, sva trojica stado e mahati, a ja digoh visoko jedan od onih hrisosa koje sam od kastelana pozajmio; novi sam okretao nastojei da to inim na takav nain da on seva u Sunevoj svetlosti koja se upravo poela pokazivat i preko kula iza nas. ovek koji je dr ao gredicu krme mahnu nam kapom, a jedan vitk i mladi - bar se inilo da je to - skoi napred da prebaci kosa prednja jedra, koja s u se vrhovima naginjala gotovo do vode, u onaj drugi od dva mogua isko ena, "teking ", polo aja za zahvatanje eonog vetra i odmicanje napred, njemu uprkos. Bila je to laica sa dve katarke, prilino uzana u trupu, niske palube - nes umnjivo najpogodniji brodi za vercovanje neoporezovane robe pokraj patrolnih kater -brodova koji su neoekivano postali moji. Taj sedi, stari vercer, kormilar, izgled ao je sposoban i za mnogo gora dela, a vitki "mladi" bila je devojka sa nasmejani m oima i sposobno u da iz njih gleda u stranu. "E, ovo e, izgleda, biti dan", ree krmano videi na e ogrtae. "Ja mislio da ste u aljenju za nekin, eto, dok nisan bli e do 'o. Oi? Nikad ni uo, k'o ni vranu u sudu." "Mi jesmo", rekoh mu, stupajui na palubu. Naoh sme no zadovoljstvo u injenici da nisam izgubio "mornarske noge" steene na "Samrui" i zadovoljstvo u prizoru Dr otea i Rohea koji su se poeli hvatati za jedra im se laica zanjihala pod njihovom t e inom. "Ako da glednen tog utog mladca? Samo da vidin je l' dobar. Poslau ga kui o 'mah." Dobacih mu zlatnik, on ga protrlja, zagrize i onda, sa izrazom po tovanja na licu, vrati. "Va brod bi nam mogao biti potreban vasceli dan." "Za utoga mladca mo ete na u navu imat i celu no. Nama e, oboma, biti drago da imamo dru tvo, k'o to ree grobar onon duhu. Bilo je stvari u reci sve do prvoga svet la, a to mo d' ima neke veze s ovin to ste vi optimati na vodu iza li jutros?" "Otisni se od obale", rekoh. "Mo e mi ispriati, ako eli , kakve su to udne stvar i bile dok budemo plovili." Iako je sam naeo tu temu, krmano kao da nije bio naroito voljan da se u zna tnijoj meri upusti u opisivanje pojedinosti - mo da samo zato to mu nije bilo lako da nae rei kojima bi izrazio ono to je nedavno osetio i kojima bi opisao ono to je uo i video. Duvao je laki zapadni vetar, tako da su na a jedra, letvicama ojaana radi krutosti, bila dobro napeta; zahvaljujui tome, mogli smo vrlo fino da klizimo uz vodno. Ta smea cura nije imala mnogo ta da ini, osim da sedi na pramcu i razmenjuje poglede sa Eatom. (Mogue je da je smatrala da je on, u prljavoj sivoj ko ulji i is tim takvim pantalonama, samo neki na plaeni poslu itelj.) Kormilar, koji je sebe naz ivao njenim ujakom, nije prestajao da pritiska gredicu krme dok smo priali; zahva ljujui tome brodica nije mogla da se omakne niz vetar. "Ja u ti ispriat ta san ja vidio lino, k'o drvodelja kad je dig'o drveni kap ak. Bili smo osan, devet liga severno od mesta gde ste nas vi pozvali. Na su tere t ostrige bile, vidi , a sa njima nije stati, ne kad izgleda da e toplo popodne bit . Mi odemo dole do donjeg toka reke, kupimo ih od kopaa, vidi , onda brzo uz vodu d a ih mo e narod pojesti pre neg se pokvare. Ako se usmrde, izgubio si sve, al' zat o zaradi duplo il' bolje nego duplo ako ih mo ' prodat dobro. Vi e san noi ja na reci

proveo neg' igde drugde, meni je reka, mo ' rei, spavaa soba, a ova nava mi je koliv ka, mada retko kad dospem spavat pre jutra. Al' pro le noi - malo, malo pa san se o seao k'o da nisan na olu, neg' na nekoj drugoj reci, onoj koja u nebo tee, il' pod zemlju. Sumnjan", nastavi on, "da ste primetili, osim ako ste do kasno bili budn i, al' bila je tiha no, samo malo vetria, pirne taman da ovik jednon opsuje, pa pre stane piriti. I magla je bila, gusta k'o vata od pamuka. Legla na vodu k'o to mag la uvik legne, a to je tako, da izmeu nje i reke ostane mista taman da bi burence zakotrljati mog'o. Gotovo sve vrime smo mogli vidit, ne svitla na jednoj il' dr ugoj obali, neg' samo maglu. Imao san ja rog za trubit za one koji na a svitla ne mogu vidit, al' pade mi preko ivice pro le godine, pa po to je bakren bio, potonu. Z ato san vikao pro le noi, kad god mi se uinilo da ima blizu nas neki drugi brod il' i ta drugo. Oko jednu smenu vrimen' posle dolaska magle pustio san Makselindis da ode spavat. Oba jedra name tena, pa kako vazduh pirne, mi odmaknemo uz vodu malo, onda ja bacin kotvu i sve tako. Mo da vi to ne znate, optimati, ali pravilo na rec i je da ko gore ide, dr i se po strani, a ko silazi, u sredini. Mi smo i li uz vodu i tribalo je uz istonu obalu se dr at, al' zbog magle nisan mogao bit u to siguran. Onda san duga vesla uo. Gledao san u maglu, al' svitla vidit nisan mogao, pa povikah da oni skrenu. Nagnuo san se priko ivice, do blizu vode uvo prinio, za bolje uti. Magla upija zvuke, al' najbolje slu anje to ga ikad mo ' imat je kad gla vu ispod nje zavue , jer zvuk juri tano du vodene povr ine. Nego, ja to uradin i bila j e laa velika. Ako dobro ljudstvo vesla, ne mo ' izbrojat koliko je vesala, jer svak spu ta i di e kad i svi ostali, al' kad velika laa ide brzo, uje kako joj se lomi voda ispod pramca, a ovo je bila velika. Popeo san se na kabinu da je mo da vidin, al' svitla nikakva ne vidih, iako san znao da mora blizu bit. Ba kad san silazio, vidio san je - galija, katarke etir', vesla u etir' red a jedan iznad drugog, svitla nijednoga, ide uzvodno al' po sred sride reke, kol' ko san ja mogao procinit. Bogu se molin za one koji dole idu, pomislin ja u sebi , k'o to je rek'o onaj vo kad je pao sa vrh jedrenih konopa. Naravno da san je samo na minut vidio pre nego to je opet u maglu oti la, a l' san je uo jo i dugo posle tog. Tako udno oseanje mi je dala to je videh tako, da s an posle vikao svaki as iako nije nikakve druge nave blizu bilo. Preosmo jo pola li ge, mo 'bit, il' malo manje, a onda zauh da neko vikon odgovara. Al' nije vikao k'o da na moj poziv odziva, nego k'o da dobija krajen od konopa po leima. Opet ja po zoven i opet se on odzove, al' kako treba. To je bio ovik koga ja znan, zove se T rason, ima navu svoju k'o to iman ja. 'Jesi li ti?' vie on, a ja ka en da jesan i pi tan je li njemu dobro. 'Na obalu i ve i se!' ka e on. Ja njemu - da ne mogu. Ostrige san imao, pa san htio ih prodat, najpre to se moglo, iako je no bila hladna. 'Ve i se', opet on, 'ama ve i se i na obalu izai.' Zato mu ja odviknem: 'A ti to se ne veza?' Ba tad izie on meni na vidik, a nava mu punija nego to bih ja verovao da mo e izdr at - panduri, rek'o bih, al' kog god pandu ra san u ivotu vid'o, imao je lice mrko kao moje; il' otprilike toliko mrko; a ov ima su lica bila bela k'o magla. Od oru ja su skorpione i voulge imali - kojima sa n glave vidio kako str e iznad kresta njinih lemova." Prekidoh kormilara pitanjem da li su ti vojnici, koje je video, izgledal i pregladnelo i da li su imali krupne oi. Odmahnuo je glavom, a jedan ugao njegovih usana uzvio se nagore. "Krupni su to ljudi bili, vei no ti il' ja, il' iko u ovoj navi, za glavu vi i od Trasona. Nego, zaas minu e, k'o ona galija. To je bila jedina druga nava koju san vidio sve do podizanja magle. Samo..." Rekoh: "Samo si video i ne to drugo. Ili uo ne to." Klimnuo je glavom. "Mislio san da ste mo 'bit ti i tvoji ljudi iza li ovamo zbog njih. Jest, videh i uh stvari. Bile su u reci neke stvari koje ja nikad rani je vidio nisan. Makselindis, kad se probudila i kad san joj priao, rekla je da su bile manateje, to su van krave morske. One su na svetlosti Lune blede i izgleda ju sasvim ljudski ako ne prie ba blizu. Al' ja san ih se nagledao od kad san deak bi o i nisan se nijedan jedin' put prevario. A sad su se i enski glasovi uli, ne jako , ali veliki. I jo ne to. Nisan mogao razumit' ta ka u, ali sam zvuanje uo. Zna kako je ad ljude slu a preko vode? One su govorile to-i-to-i-to. Onda onaj dublji glas - ne

mogu rei mu ki jer ne mislin da je to ovik bio - odgovara idi-radi-tako-i-tako-i-on ako. Tri puta san enske glasove uo, a onaj drugi dva puta. Neete virovat, optimati, al' zvualo je ponekad k'o da ti glasovi iz reke idu." Onda je zautao; pogledom je lutao preko lokvanja. Bili smo znatno odmakli uzvodno od onog dela ola koji protie blizu Citadele, ali su i ovde ti nenufari bi li zbijeni gu e nego divlje cvee na ma kojoj livadi s ove strane raja. Sad se Citadela videla kao celina i sad je, ma koliko ogromna zaista bil a, izgledala samo kao jedno svetlucavo jato koje je dolepr alo na to brdo; hiljadu metalnih kula - a sve spremne da, ako se jedna re komande izgovori, jurnu uvis. Ispod njih se nekropolis irio kao ipka izatkana od me avine zelenog i belog. Znam da sada nja moda zahteva da se govori, tonovima blagog gaenja, o "nezdravom" bujanju livada i drvea na takvim mestima, ali ja nikad nisam zapazio da je u tom bujnom r astu bilo ieg nezdravog. Zelenilo mre da bi ljudi mogli iveti, a ljudi mru da bi z elenilo moglo iveti; to va i i za onu nedu nu neznalicu koja tamo pogibe od mojih ruk u, ali od svoje sopstvene sekire, davno. Ka e se da je kod nas sve li e bledo i ja pr etpostavljam da je to tako; a kad doe Novo Sunce, onda e se njegova nevesta Nova U rta pokriti listovima zelenim poput smaragda, njemu u slavu. Ali u danima sada nji m, danima Starog Sunca i stare Urte, ja jo nigde nisam video zelenilo tako duboko kao to je ono u velikim borovima grobljanskim, kad vetar njihovim granama izmahn e. Oni crpu snagu iz onih nara taja oveanstva koji su oti li; visoki su toliko da od n jih nisu vi e ni katarke argosija, katarke dobijene spajanjem mnogih stabala. Sangvinarno polje le i daleko od reke. Nas etvorica privukli smo mnogo udnih pogleda dok smo pe aili donde, ali nas niko nije zaustavljao. "Krma izgubljenih lju bavi", koja mi je uvek izgledala kao najnepostojanija od svih ljudskih kua, staja la je i sad kao onog popodneva kad sam sa Agijom i Dorkas do ao do nje. Debelome g ostioniaru nedostajalo je samo vrlo malo da se onesvesti kad nas je ugledao; nate rah ga da pozove Ouena, konobara. Ja tog Ouena nisam stvarno pogledao one veeri kad je doneo poslu avnik za D orkas, Agiju i mene. Sad to uinih. Bio je to proelav ovek, visok otprilike kao Drot e, mr av, nekako u tinutog izgleda; oi su mu bile duboko plave boje, a u nainu na koji su mu usne bile oblikovane postojala je izvesna uzdr anost koju sam prepoznao odm ah. "Zna li ko smo?" upitah ga. On polako odmahnu glavom. "Zar nikad nisi uslu io nijednog muitelja?" "Jesam jednog, proletos, sire", ree on. "I znam da su ova dvojica u crnom muitelji. Ali ti nisi muitelj, gospodine, mada si obuen kao da jesi." Pustio sam da to proe bez ikakve moje primedbe. "Mene nisi nikad video?" "Nisam, gospodine." "Vrlo dobro, mo da i nisi." (Kako je udno bilo shvatiti da sam se toliko iz menio.) "Ouene, po to me ne zna , moglo bi biti dobro da se ja upoznam sa tobom. Rec i mi gde si roen, ko su ti bili roditelji i kako se dogodilo da se zaposli u ovoj gostionici." "Moj otac je bio vlasnik jedne prodavnice, sire. iveli smo u Oldgejtu, na zapadnoj obali. Kad sam imao, ini mi se, oko deset godina, on me je poslao da ra dim kao potrko u jednoj kafani. Od tada sam, neprestano, bio u gostionicama zapos len." "Otac ti je prodavnicu imao. A majka?" Ouenovo lice je i sad zadr avalo konobarski izraz uslu nosti, ali oi su mu bi le zbunjene. "Nju nikad nisam upoznao, gospodine. Zvali su je Kas, ili Kes. Umrl a je kad sam bio mlad. Pri poroaju, tako je moj otac rekao." "Ali zna kako je izgledala." Klimnuo je glavom. "Moj otac je imao jedan medaljon sa njenom slikom. Je dnom kad sam imao, valjda, dvadeset godina, oti ao sam kod njega u posetu i saznao da ga je dao u zalagaonicu. Tad sam imao ne to vi e para zato to sam pomagao izvesno m optimatu oko njegovih poslova - nosio sam poruke damama, stra ario ispred vrata i tako dalje - zato sam oti ao kod tog zalagaoniara i otkupio medaljon. Nosim ga i sad, gospodine. Na ovakvom mestu kakvo je na e, gde stalno dolazi i odlazi toliko sveta, najbolje je uvati vredne stvari uza se." Posegao je u ko ulju i izvukao medaljon prekriven emajlom "kloason" vrste,

sa arama dobijenim zbog prisustva uspravnih, malih, metalnih pregrada izmeu pojed inih delova emajla. Unutra su bile dve slike Dorkas, jedna spreda i jedna iz pro fila: slike Dorkas jedva ne to mlae od one Dorkas koju sam ja upoznao. "Ka e da si sa deset godina postao pomonik u krmi, Ouene. Ali ume da ita i pi e "Pomalo, gospodine." Izgledao je postieno. "Pitao sam ljude, s vremena na vreme, ta znae neke napisane rei. Ja malo ta zaboravim." "Napisao si ne to kad je onaj muitelj bio ovde, proletos", rekoh mu. "Pamti li ta si napisao?" Upla en, on odmahnu glavom. "Samo ceduljicu da upozorim devojku." "Pamtim ja. Pisalo je: ' ena koja je s tobom ve je bila ovde. Ne veruj joj. Trido ka e da je taj ovek muitelj. Ti si moja majka koja se vratila.'" Ouen u nu medaljon natrag u ko ulju. "Stvar je bila samo u tome da je ta devo jka toliko liila na nju, gospodine. Kad sam bio mlai, pomi ljao sam da bih jednog da na mogao nai takvu enu. Govorio sam sebi, zna , da sam bolji ovek od mog oca, a on je , ipak, na ao jednu takvu. Ali ja je nikad nisam na ao, a sad vi e i nisam siguran da sam bolji od njega." "U to vreme nisi znao kako izgleda ode da onih koji se bave muenjem", rekoh . "Ali tvoj prijatelj Trido, konju ar, znao je. On je o muiteljima znao znatno vi e n ego ti i zato je pobegao." "Da, gospodine. Kad je uo da se jedan muitelj raspituje za njega, pobegao je." "A ti si video nedu nost te devojke, pa si po eleo da je upozori da se uva tog muitelja i one druge ene. Istina je bila, mo da, to to si o njima mislio - i o jedno j i o drugoj." "Ako ti tako ka e , gospodine." "Zna li, Ouene, da pomalo lii na nju." Debeli gostioniar nas je prislu kivao manje-vi e neskriveno. Sad se nasmeja. "Vi e lii na tebe!" Bojim se da sam se okrenuo i ukoeno zagledao u njega. "Bez uvrede, sire, istina je. Ouen je malo stariji, ali dok ste razgovar ali, video sam lica obojice sa strane i razlike nema ni ovolicko." Opet poeh prouavati Ouenov izgled. Kosa i oi mu nisu bili tamni poput mojih , ali, ostavljajui po strani to pitanje boje, njegovo lice je, maltene, moglo bit i moje lice. "Ka e da nikad nisi na ao enu kao to je Dorkas - ova u tvom medaljonu. Ipak, na a o si jednu enu, rekao bih ja." Njegove oi nikako se nisu susretale sa mojima. "Nekoliko ena, gospodine." "I postao otac jednog deteta." "Ne, gospodine!" ree on trgnuv i se. "Nikada, gospodine!" "Kako je to zanimljivo. Jesi li ikad imao probleme sa zakonom?" "Nekoliko puta, gospodine." "Dobro je govoriti tiho, ali ne treba ba toliko tiho. I gledaj u mene kad razgovara sa mnom. Jedna ena koju si voleo - ili mo da jedina ena koja je ikad volel a tebe - jedna tamnokosa - bila je uhap ena jednom?" "Jednom, sire", ree on. "Da, sire. Ime joj je bilo Katerina. Ka u mi da je to staromodno ime." Zastao je, slegnuo ramenima. "Bilo je nevolja, kao to si reka o, gospodine. Ona je bila begunica iz nekog kaluerikog reda. Zakon ju je uhvatio i ja je vi e nikada nisam video." Nije hteo da poe, ali mi smo ga poveli sa sobom i vratili se na brodi. Kad sam nou, laom "Samru", dolazio uzvodno, linija razgranienja izmeu mrtvog grada i ivog grada bila je kao ona izmeu mrane krivine jednog sveta i zvezdanog ne beskog svoda. Sada, u svetlosti toliko obilnijoj, ta linija je nestala. Du obala su bile polurazru ene graevine, ali ja nisam mogao odrediti da li su to domovi na ih najsiroma nijih graana, ili samo napu tene lju ture, sve dok ne bih na nekom od tih mes ta video razapet kanap na kome, na vetru, lepeu dva-tri dronjka. "Mi u esnafu imamo ideal siroma tva", rekoh Droteu. Stajali smo naslonjeni na boni rub korita laice. "Ali onom narodu tamo ideal nije potreban: ostvarili su ga." "A ja bih rekao da je on njima najpotrebniji", odgovori on.

Nije bio u pravu. Inkreator je bio prisutan, bie koje se nalazi onostran hierodula i onih stvorova kojima hieroduli slu e; ak i na toj reci oseao sam prisust vo Inkreatorovo, kao to ovek osea da je u nekoj velikoj graevini prisutan njen gazda , ak i ako se on nalazi u nekom mranom sobiku na nekom drugom spratu. Dok smo izlaz ili na obalu, meni se inilo da bih ulazei kroz vrata ma koje obli nje kue mogao iznen aditi neku ble teu priliku; i jo da je zapovednik svih takvih prilika svuda nevidlji v samo zato to je suvi e veliki da bi se mogao videti. Na jednoj od ulica, zaraslih u travu, naosmo mu ku sandalu, izno enu ali ne s taru. Rekoh: "Meni su priali da ovde lutaju pljaka i. To je jedan od razloga zbog ko jih sam vas pozvao da doete. Da u ovu stvar nije upleten niko osim mene samog, ob avio bih posao sam." Rohe klimnu glavom i isuka ma, ali Drote ree: "Nema ovde nikog. Postao si mnogo mudriji od nas, Severijane, ali, ipak, utisak je moj da si se odve privikao na izvesne stvari koje u asavaju obine ljude." Zapitah ga ta je time hteo da ka e. "Znao si ti o emu onaj brodarac pria. To sam ti na licu video. Upla en si bi o i ti, ili bar zabrinut. Ali se nisi upla io na onaj nain kao to se on u svom brodiu prepao protekle noi, niti kao to bismo se upla ili Rohe, ovaj Ouen ovde, ili ja da smo se zatekli blizu reke i da smo znali ta se zbiva. Ti pljaka i o kojima pria bili s u ovde negde, noas, oni sigurno osmatraju kretanje na reci, ekaju kad e naii brod sa prikupljenim novcem od poreza i taksa. Oni danas nee biti nigde blizu vode; ni d anas, ni sledeih nekoliko dana." Eata me dotae po mi ici. " ta misli , da li je ona cura - Makselindis - u opasn osti, tamo na brodiu?" "Nije ona toliko u opasnosti, koliko si ti u opasnosti od nje", rekoh. N ije mu bilo jasno ta sam time mislio, ali je meni bilo jasno. Njegova Makselindis nije bila Tekla; ni njegova pria nije mogla potei isto kao moja. Ali ja sam video kako se vrte u krug hodnici vremena iza mangupskog lica sa nasmejanim smeim oima. Ljubav je za muitelje dugotrajni trud; a Eata bi, ak i kad bih ja rasturio esnaf, postao muitelj, kao to postane svaki mu karac, jer je svaki sputan prezirom prema o nom bogatstvu bez koga je ovek manje od oveka i jer je u prirodi svakog da zadaje bol, hteo to ili ne. Bilo mi je ao Eate i jo vi e ao brodarice Makselindis. U tu kuu smo u li Ouen i ja, ostavljajui Rohea, Drotea i Eatu da stra are na i zvesnom odstojanju. Stali smo na vrata; uo sam tihe Dorkasine korake unutra. "Neemo ti rei ko si", rekoh Ouenu. "A ta bi ti mogao postati, to ti ne mo emo rei. Ali mi smo tvoj autarh i ka emo ti ta mora uiniti." Nisam imao komandne rei za njega, ali sad otkrih da nisu ni potrebne. Kle knuo je odmah, kao ranije kastelan. "Poveli smo muitelje sa sobom zato da bi ti znao ta ti se sprema ako nas n e bude poslu ao. Ali mi ne elimo da ti ne poslu a ; a sad, kad smo te sreli, nismo vi e ub eeni da je njihovo prisustvo bilo potrebno. U ovoj kui se nalazi jedna ena. Kroz ko ji trenutak ti e ui unutra. Mora joj ispriati svoju priu, kao to si je nama ispriao, ora ostati uz nju i pru iti joj za titu, ak i ako ona poku a da ti naredi da ode ." "Potrudiu se najbolje to budem mogao, autar e", ree Ouen. "Mora je ubediti, im to bude u mogunosti, da ode iz ovog grada smrti. A do t ada dajemo ti ovo." Izvukoh pi tolj i dadoh mu ga. "Ovo vredi puna kola hrisosa, a li dok ste vas dvoje ovde, daleko je bolje da ima ovo nego hrisose. Kad ti i ta en a budete bezbedni, otkupiemo ovu stvar od tebe ako bude eleo." Pokazah mu kako se t om spravom rukuje i ostavih ga. Onda sam bio sam; ne sumnjam da ima nekih koji e, itajui ovaj prekratki izv e taj o jednom letu koje je proteklo burnije nego to je uobiajeno, kazati da sam ja obino i bivao sam. Moj jedini pravi prijatelj Jonas bio je, po sopstvenom uverenj u, samo ma ina; Dorkas, koju jo i sad ipak volim, po svom sopstvenom uverenju samo je neka vrsta aveti. A ja ne oseam da je tako. Mi odaberemo - ili ne odaberemo - da budemo sam i onda kad odluimo koga emo prihvatiti kao svoga drugara, a koga emo odbaciti. Otud isposnik u planinskoj peini ima dru tvo, jer se dru i sa pticama i zeevima, posveenim biima ije rei ive u njegovim " umskim knjigama", i sa vetrovima, koji su glasnici Inkr eatorovi. Neko drugi, ko ivi okru en milionskim mno tvom ljudi, mo e biti sam zato to ok o sebe ima samo neprijatelje i rtve.

Agija, koju sam mogao voleti, opredelila se za ne to drugo, odabrala je da postane enski Vodalus i da uzme za svog protivnika sve ono to u ljudskom rodu naj potpunije ivi. Ja, koji sam mogao Agiju voleti i koji sam voleo Dorkas duboko, al i mo da nedovoljno duboko, ostadoh tada sam zato to sam postao deo njene pro losti i zato to je ona svoju pro lost volela vi e nego to je ikad (osim, ini mi se, u poetku) vo lela mene. 38. USKRSNUE Ne preostaje gotovo ni ta da se ka e. Evo zore; crveno je Sunce, kao zakrvav ljeno oko. Vetar hladno navire kroz prozor. Kroz koji trenutak sobar e uneti posl u avnik sa koga e se izvijati isparenja od vreline; ne sumnjam da e se uz sobara poj aviti i stari, telom izoblieni Otac Inire, eljan da se sa mnom savetuje tokom tih poslednjih preostalih trenutaka; stari Otac Inire, koji je iveo toliko mnogo du e n ego to iznosi kratki ivotni vek njegove rase; stari Otac Inire koji, bojim se, jed va da e iveti ne to du e nego ovo crveno Sunce. Kako e se on uzrujati kad bude video da sam presedeo celu no pi ui ovde, na spratu koji ima prozore. Uskoro moram obui odeu boje srebra, boje koja je istija od bele. Ne mari. Na brodu e tei dugi, spori dani. itau. Treba jo tako mnogo toga da nauim. Spav au, dremau na svom brodskom le aju, slu ajui kako na brodsko korito napljuskuju vekovi. Ovaj rukopis poslau majstoru Ultanu; ali dok budem na brodu, pa kad mi bude nemo gue da zaspim, ali i kad budem umoran od itanja, napisau ga jo jednom iz poetka - ja, koji ni ta ne zaboravljam - napisau ga od rei do rei, kao ovde. Dau mu naslov Knjiga Novog Sunca, jer ka u da je u toj knjizi, izgubljenoj pre toliko eona, predskazan Novosunev dolazak. A kad knjiga bude jo jednom zavr ena, zapeatiu taj drugi primerak u olovni kove i i pustiu ga da plovi morima prostora i vremena. Jesam li ti ispripovedao sve to sam obeao? Znam ja vrlo dobro da sam na ra znim mestima u svojoj ispovesti obeavao da e ovo ili ono biti razja njeno prilikom d aljeg satkivanja prie. Svakog takvog mesta se seam, u to sam siguran, ali nevolja je u tome to se i ogromnog broja drugih stvari seam. Pre nego to pretpostavi da sam te prevario, proitaj jo jednom, kao to u ja pisati jo jednom. Dve stvari su mi jasne. Prva je da ja nisam prvi Severijan. Oni koji hod aju kroz hodnike vremena videli su da se on popeo na Tron Feniksov i zato se aut arh, kome je javljeno o meni, osmehivao u Kui azura, zato me je undina pogurala i z vode kad se inilo da se moram udaviti. (Ali sigurno je da se prvi Severijan nij e udavio; ne to je ve tad poelo da preoblikuje moj ivot.) Dopusti da sad nagaam - ali, to e biti samo nagaanje - kakva je mogla biti pria onog prvog Severijana. I njega su, verujem, odgajili muitelji. Poslat je i on u Traks. Pobegao j e i on iz Traksa, a tada ga je, iako nije nosio Kand u Pomiritelja, sigurno primam ilo vojevanje na severu - zacelo se nadao da e utei od arhona na taj nain to e se sak riti unutar vojske. Kako se tamo dogodio njegov susret sa autarhom, ne mogu rei; ali susreo ga jeste, pa je tako, poput mene, i on (koji je u krajnjem smislu bio ja i jeste ja) postao sledei autarh i zaplovio onostran svea noi. Onda su hodai iz hodnika vremena oti li nazad do doba kad je on bio mlad i tako je moja pria - ova k oju sam ovde izlo io na tako velikom broju stranica - poela. Druga stvar je sledea: on nije vraen u sopstveno vreme, nego je postao jed an od hodaa u tim hodnicima. Sad znam ko je onaj koga su zvali Glava Dana i za to j e Hildegrin, koji se na ao preblizu, poginuo kad smo se susreli i za to su ve tice pob egle. Jasno mi je, isto tako, u ijem mauzoleju sam kao dete provodio onoliko vrem ena, ija je bila ta kamena zgradica sa uklesanom ru om, vodoskokom i leteom laom. Mir svog sopstvenog groba sam tada naru avao, a sad evo kreem da u njega legnem. Kad smo se Drote, Rohe, Eata i ja vratili u Citadelu, primio sam hitne p oruke od Oca Inirea i iz Kue Apsoluta, ali ipak nisam krenuo na put. Zatra io sam o d kastelana mapu. Posle grdnog traganja, on donese jednu, golemu, drevnu, na mno go mesta ispucalu. Na njoj je bilo prikazano da je tvravski zid ceo, ali imena ku la nisu bila ona meni poznata imena - niti samome kastelanu poznata, kad smo ve k od toga - a na mapi je bilo i nekih kula koje se u Citadeli ne nalaze, ba kao to u Citadeli ima nekih kula koje se na toj mapi nisu nalazile. Onda sam naredio da doe letei amac i proveo pola dana letei visoko meu kulama

. Ono mesto za kojim sam tragao video sam, svakako, mnogo puta, ali ga nisam pre poznao. Konano sam, opremljen jednom sna nom neposustajuom svetiljkom, si ao jo jednom u na u ublijetu, niz mnogo redova stepenika, sve do najni eg podzemnog nivoa. ta to, pitam se, daje podzemnim mestima tako veliku mo ouvanja pro losti? Tamo je jo bila je dna od onih zdela u kojima sam nosio supu Triskeleu. (Triskeleu, koji se pod moj im akama pokrenuo i vratio u ivot dve godine pre nego to sam poneo Kand u.) Jo jednom sam, kao i onda kad sam jo bio egrt, krenuo Triskeleovim tragom, sve do zaboravlje nog otvora, a zatim dalje, tragom sada svojim, u mrani lavirint tunela. Sada sam, u postojanoj svetlosti svetiljke, video na kom mestu sam ranij e izgubio Triskeleov trag; bio sam nastavio pravo, a Triskele je tu bio skrenuo. Tad dooh u isku enje da nastavim da pratim njega, a ne sebe, i da na taj nain mo da o tkrijem ko je to postao novi Triskeleov prijatelj i kome se Triskele vraao posle onih povremenih pozdrava koje mi je upuivao u raznim zabaenim kutovima Citadele. M o da u ovo i uraditi kad se vratim na Urt, ako se, zapravo, uop te i vratim. Ali ja jo jednom produ ih pravo napred. Pratio sam tragove tog deaka-oveka, b iv eg mene, niz jedan pravolinijski hodnik iji se pod sastojao od blata i u kome su se, na velikim rastojanjima, nalazili otvori za provetravanje i vrata zastra ujueg izgleda. Onaj Severijan za kojim sam grabio imao je na nogama cipele neodgovara jue veliine, sa potpeticama krivim od izno enosti i sa ishabanim onovima; a kad sam s e okrenuo i bacio svetlost svetiljke iza sebe, primetio sam da ovaj Severijan-go nilac ima odline izme, ali da su mu koraci nejednake du ine i da se pri svakom korak u palac jedne noge malo vue po tlu. Pomislih: jedan Severijan je imao dobre izme, a drugi dobre noge. Pa se nasmejah samome sebi, pitajui se ko e doi ovde u nekim ka snijim godinama i da li e pogoditi da su iste noge ostavile oba traga. Ne znam emu su ti tuneli slu ili u pro losti. Na nekoliko mesta video sam ste peni ta koja su se svojevremeno spu tala u jo vee dubine, ali sva su, sada, vodila sam o u tamnu, nepominu vodu. Na ao sam i jedan kostur, ije su kosti bile razbacane nale tom treih nogu Severijana, ali to je bio samo kostur i nije mi rekao ni ta. Na nekim mestima postojali su natpisi na zidovima, izvueni izbledelom narand astom bojom, i li temeljitom crnom; ali bila su to neka slova koja nisam umeo proitati, nerazuml jiva koliko i krabanja pacova u biblioteci majstora Ultana. Bilo je uz put i soba , u koje sam zavirivao; u nekima su postojali zidovi gde je nekada kuckalo po hi ljadu ili vi e ugraenih asovnika razliitih vrsta i mada su sad svi bili mrtvi, mada s u njihova odzvonjavanja bila u muk baena, a kazaljke rom zalepljene za neke sate k oji vi e nikada nee doi, smatrao sam da su to dobri znaci za onoga koji traga za Atr ijumom vremena. Najposle ga naoh. Ona mrljica sunanog sjaja bila je ba ista kao to sam je za pamtio. Moj sledei postupak usledio je, nesumnjivo, bez razmi ljanja - ugasio sam s vetiljku i proveo jedan trenutak stojei u mraku, gledajui tu mrlju. Sve beja e ti ina, a taj blistavi kvadrat neravnih ivica bio je jednako tajanstven kao pre. Pla io sam se da bih mogao imati te koa pri provlaenju kroz tu uzanu pukotinu, ali ako je sada nji Severijan imao ne to krupnije kosti, bio je istovremeno i mr avij i od negda njeg; im sam uspeo da provuem ramena, ostalo je lako pro lo za njima. Onaj sneg, koji sam upamtio, vi e nije postojao, ali se u vazduh uvukla st uden koja je poruivala da e se on uskoro vratiti. Nekoliko mrtvih listova, koji su tu morali biti ubaeni nekim zaista veoma visokim uzlaznim strujanjem vazduha, na l o je svoj poinak meu umiruim ru ama. Nakrivljena lica sunanih asovnika bacala su i sad svoje lude senke, koje su bile beskorisne koliko i oni mrtvi asovnici dole, mada ne tako nepokretne. Isklesane ivotinje su ih gledale, jo i sad bez treptaja oka. Pri ao sam vratima i pokucao na njih. Pojavila se ona boja ljiva stara ena ko ja nas je svojevremeno poslu ivala i ja joj rekoh, stupajui u tu plesnivu sobu u ko joj sam se svojevremeno ogrejao, da mi dovede Valeriju. Ona je oti la urno, ali pre nego to je nestala s vidika, ne to se probudilo u tim, od vremena istro enim, zidovi ma; glasovi tog neeg, li eni tela, zatra ili su, na stotinu jezika, da Valerija izie n a raport pred neku va nu linost sa nekakvom drevnom titulom; trgnuv i se, shvatih: pr ed mene. Ovde e se, itaoe, zaustaviti moje pero; ja - ne. Nosio sam te od jedne kapi je do druge - od zakljuane, maglom zaogrnute kapije na ulazu u nekropolis Nesusa,

do one oblacima rastrzane koju nebo zovemo, kapije koja e me, nadam se, odvesti s onu stranu bli ih zvezda. Staje pero moje, ja ne stajem. Nee , itaoe, vi e hodati sa mnom. Vreme je da se ja vratim svome ivotu, a ti svome. Na ovaj izve taj stavljam svoj potpis ja, Severijan Sakati, autarh, u godi ni koja e poneti naziv poslednje godine Starog Sunca. DODATAK Autarhovo oru je i hierodulski brodovi Rukopisi Knjige Novog Sunca nigde nisu tako nejasni kao kad je u pitanju opisivanje naoru anja i vojne organizacije. Nejasnoa po pitanju opremljenosti Severijanovih saveznika i protivnika po tie, reklo bi se, iz dva izvora, od kojih je prvi izrazita te nja da se jedno isto oru je, kad god se pojavi u drugaijem obliku u smislu izmenjenog sastava ili upotre be, nazove nekim drugim imenom. Prevodei ta imena, nastojao sam da imam u vidu ka ko su tinski smisao upotrebljene rei, tako i moj utisak o stvarnom izgledu i delova nju tog oru ja. Otud falion, fuzil i mnogo slinog. Drugi izvor te koa sastoji se, izgleda, u tome to se pojavljuju tri sasvim r azliita nivoa tehnologije. Najni i od njih mogli bismo nazvati kovakim nivoom. Naoru a nje proizvedeno na njemu sastoji se, rekli bismo, od maeva, no eva, sekira i kopalj a, to bi sve mogao iskovati neki ve ti obraiva metala u, recimo, petnaestom veku. ini se da proseni graanin bez te koa dobavlja ovakvo oru je i da je ono najbolji predstavni k tehnolo ke sposobnosti dru tva kao celine. Drugi stupanj u toj gradaciji mogao bi se nazvati nivoom Urta. Dugkaa kon janika oru ja kojima sam nadenuo imena koplje, kontus i tako dalje nesumnjivo spada ju u tu grupu, kao i "koplja" kojima su hastariji pripretili Severijanu u predso blju Kue Apsoluta i razna druga oru ja kojima se pe adija slu i. Iz teksta se ne vidi j asno koliko su iroke bile mogunosti nabavljanja tog oru ja; na jednom mestu se ka e da su u prodavnicama u Nesusu bile izlo ene "strele" i "duga keten-koplja". ini se da sa sigurno u mo emo rei da su Gvazahtovim iregularcima kontusi deljeni pred bitku, a da su posle bitke opet oduzimani i ostavljani na uvanje negde (mo da u njegovom ator u). Mo da bi trebalo pomenuti da je lako naoru anje na ovaj nain deljeno, a onda saku pljano u ratnim mornaricama tokom osamnaestog i devetnaestog veka, iako je svako mogao na obali kupovati jatagane i vatreno oru je. Arbalesti koje su upotrebile A gijine plaene ubice ispred rudnika svakako su na tom, kako sam rekao, nivou Urta, ali su ti ljudi verovatno bili dezerteri. Nivo Urta, dakle, predstavlja najvi u tehnologiju koja se mogla nai na plan eti, ili ak u celom Sunevom sistemu. Te ko je rei koliko bi ta oru ja bila delotvorna u poreenju sa na im oru jima. Izgleda da oklop nije potpuno neuspe an kao za tita od njih, ali to isto se mo e rei i za na e pu ke, karabine i automatske pu ke. Trei nivo bih nazvao zvezdanim. Pi tolj koji je Tei dao Vodalus i onaj koji je Ouenu dao Severijan nesumnjivo su zvezdana oru ja, ali u pogledu mnogih drugih vrsta oru ja pomenutih u rukopisu ne mo emo biti sigurni. Artiljerija upotrebljena u ratu u planinama mogla bi biti jednim delom, ili u celosti, zvezdanog nivoa. F uzile i jezailke u rukama posebnih trupa na obema stranama mogle bi pripadati il i ne pripadati tom stupnju, a ja lino sam sklon da verujem da mu pripadaju. Izgleda da je prilino jasno da zvezdana oru ja nisu mogla biti proizvoena na Urtu, nego su morala biti nabavljana, po skupu cenu, od hierodula. Jedno zaniml jivo pitanje - na koje nikakav pouzdani odgovor ne mogu dati - odnosi se na robu koja se morala davati u zamenu. Urt Starog Sunca, koliko mo emo videti, veoma osk udeva u sirovinama, bar ako se gleda prema na im merilima; Severijan, kad govori o rudarstvu, misli na ono to bismo mi nazvali pusto enjem arheolo kih nalazi ta, a novi kontinenti za koje se (u drami dr Talosa) ka e da su spremni da se uzdignu kad doe Novo Sunce trebalo bi da imaju, uz druge svoje privlane osobine, i obilje "zlata, srebra, gvo a i bakra..." (Moj kurziv.) Mogue vrste robe bili bi robovi - neki obli

k ropstva svakako postoji u Severijanovom dru tvu - zatim krzno, meso i druge vrst e hrane i roba visokog stepena obrade kao, na primer, nakit runo raen. eleli bismo znati vi e gotovo o svemu to se u ovim rukopisima pominje; ali n adasve bismo, svakako, eleli da znamo vi e o tim brodovima koji plove izmeu zvezda, pod zapovedni tvom hierodula, ali ponekad sa posadom sainjenom od ljudskih bia. (Meu najzagonetnije figure u rukopisima spadaju Jonas i Hetor, koji su obojica, ini se , svojevremeno bili lanovi takvih posada.) Ali ovde prevodilac nailazi na jednu o d ponajvi e nervirajuih te koa - na Severijanovu nesposobnost da povue jasno razgranienj e izmeu okeanskih brodova i svemirskih brodova. To jeste smetnja, ali sasvim prirodna, ako imamo u vidu u kakvim se okol nostima on nalazio. Ako je daleki kontinent jednako nedostupan kao Mesec, onda M esec nije nedostupniji od dalekog kontinenta. tavi e, ini se da su meuzvezdani brodov i bili potiskivani pritiskom svetlosti na njihova ogromna jedra od metalnih foli ja, tako da se kod obe vrste laa pojavljuje ista primenjena nauka o katarkama, po prenim gredama i u adima. Po to se mo e pretpostaviti da je posada na obema tim vrstama vozila morala imati mnoge podudarne ve tine (i mo da iznad svega ve tinu trpljenja du gih razdoblja izdvojenosti), nije iskljueno da su mornari sa plovila koja bismo m i gledali samo sa prezirom dobijali zaposlenje i na drugim plovilima, ije bi nas sposobnosti zapanjile. Uoavamo da kapetan Severijanove vercerske nave ima neke od Jonasovih govornih manira. Najzad, jedno zavr no tumaenje. U mojim prevodima, i u ovim dodacima koje s am uz prevode prilagao, nastojao sam da izbegnem svako mudrovanje; zato mislim d a mi sada, posle gotovo sedam godina napornog rada, mo e biti dopu teno da se u jedn o nagaanje upustim. A to je da sposobnost tih brodova da putuju kroz sate i eone mo da nije ni ta drugo nego prirodna posledica njihove sposobnosti da se probiju u m euzvezdani, pa ak i meugalaktiki prostor i da izmaknu agoniji Vaseljene; nagaam, takoe , da taj nain putovanja kroz vreme mo da nije ni tako slo en ni tako te ak kao to smo mi skloni da pretpostavimo. Mo da je Severijan od poetka imao neko predoseanje o svojo j budunosti. D . V.