Asimov Isak GOLO SUNCE Prevod: Belan Branko/ ivkovi Zoran Asimov Isaac NAKED SUN (THE), 1957.

Serija "Roboti-CarstvoZadu bina" (3) POLARIS 1990. 1. PITANJE JE POSTAVLJENO Elija Bejli se uporno borio protiv straha koji je ve dve sedmice, pa i du e , rastao u njemu. Rastao je jo od onda kada su ga pozivali u Va ington, gde su mu m irno saop tili da je preme ten. Poziv u Va ington bio je sam po sebi dovoljan da ga uznemiri. Bio je bez i kakvih podataka, krt, hladan i slu ben. Ali najgore je bilo to to je morao da se pos lu i transporterima i avionom na putu tamo i nazad. Delimino je taj oseaj nastao u njemu zbog toga to je u nalogu pomenut avion ; dakle, stvar je hitna, a to uvek izaziva nemir. Delimino je to bilo i zbog same pomisli na letenje; jednostavno, samo to. Ipak, bio je to tek poetak nelagodnost i, te je tada, jo , nije bilo te ko suzbiti. Na kraju krajeva, Elija Bejli je pre toga ve etiri puta leteo avionom. Jed nom je ak pre ao kontinent. Dakle, to se tie vazdu nog putovanja, ono nije nikada prija tno, ali, u najmanju ruku, ipak ne znai potpun korak u nepoznato. Osim toga, putovanje od Njujorka do Va ingtona traje samo jedan sat. Uzlet ee s njujor ke piste broj dva, koja je kao i svaka slu bena pista, bila zatvorena svo dom, a ovaj se otvara prema neza tienom spolja njem prostoru tek po to avion postigne p unu brzinu. Aterirae na va ingtonskoj pisti broj pet, za tienoj na slian nain. Takoe - Bejli je to dobro znao - na avionu nee biti prozora. Osvetljenje e biti dobro, hrana pristojna, udobnost predviena. Kada avion jednom uzleti, kretan je jedva da e se i osetiti, jer radio-upravlja osigurava miran let. Sve je on to sebi ve bio objasnio, a i D esi, svojoj eni, koja jo nije do ivela vazdu no kr tenje, te se grozila i same pomisli na sve to. "Nije mi drago to putuje avionom, Lije. To nije prirodno. Zar ne mo e poi eksp resnom trakom?" "To bi odu ilo putovanje na deset asova." Bejlijevo duguljasto lice imalo j e kiseo izgled. "Pripadnik sam gradskih policijskih snaga, pa kao takav moram sl u ati naloge pretpostavljenih ako elim da zadr im C-6 bonove za snabdevanje." Protiv toga se argumenta zaista nije moglo ni ta. Bejli je ve sedeo u avionu i nepomino itao traku sa najnovijim vestima koja je glatko, bez zastoja, tekla na ekranu postavljenom u visini oiju. Grad je bio ponosan na ovu slu bu: dnevne vesti, reporta e, humor, vaspitne poruke, prigodna lit eratura... Govorilo se da e jednoga dana projekciju zameniti filmom, tako da e put nik, posmatrajui kroz okular, biti jo potpunije osloboen uticaja okoline. Bejli nije skidao pogled sa tekuih vesti, ne samo iz radoznalosti ve i zat to je tako zahtevalo dobro pona anje. U avionu je bilo jo pet putnika (primetio je to i protiv svoje volje) i svaki od njih imao je puno pravo da bude zabrinut il i prestra en u onoj meri u kojoj su takvi oseaji - po prirodi ili vaspitanju - bili u njemu. Sigurno bi i Bejli negodovao kad bi neko na silu poku ao da bude svedok nj egove nelagodnosti. Niko nije smeo da vidi njegove blede zglobove dok je grio prs te, ni rumenilo koje e izbiti kada stisak popusti. Te io se: zatvoren sam. Ovaj avion je kao Grad u malom. Ipak, sebe nije mogao prevariti. Levo od njega bio je samo palac debeli e lik. Mogao je laktom da ga dodirne. Iza toga samo - velika praznina... Vazduh, pa ta onda? Zaista, ni ta. Hiljadu milja u jednom pravcu, hiljadu u drugom, a pravo dole jedna, mo da dve milje. Gotovo je po eleo da vidi, da pogledom dodirne vrhove podzemnih Gradova iz nad kojih je prolazio. Njujork, Filadelfija, Baltimor, Va ington... Zami ljao je nis ke, okrugle grupe kupola, za koje je znao da su dole, mada ih nikad nije video. Gradovi su se prostirali milju duboko pod kupolama i na desetine milja u svim pr avcima. o

Mislio je na beskrajne hodnike Gradova ispunjene ivotom kao u ko nici, na s tanove, zajednike kuhinje, fabrike i eksprese, na udobnost i toplinu koju im daje prisustvo oveka. On sam bio je izdvojen u hladnom, bezlinom vazduhu, u sitnom metalnom tan etu koje probija prazninu. Ruke su mu drhtale. Trudio se da bar donekle gleda u traku s vestima. Prikazivala se neka pripovest o istra ivanju Galaksije. Bilo je oigledno da je junak bio Zemljanin. Bejli u oajanju ne to glasno promrmlja, ali odmah naglo zadr a dah, oseajui nel agodnost zbog neotesanosti koju je upravo ispoljio. Zaista je u pitanju bila besmislica. Detinjasto je bilo zami ljati da bi s e stanovnik Zemlje mogao otisnuti u svemir. Istra ivanje Galaksije! Galaksija je b ila zatvorena za Zemljane. Jo pre mnogo vekova napunili su je Svemirci, potomci n ekada njih Zemljana. Oni Zemljani koji su prvi stigli do dalekih planeta dobro su se sna li, a njihovi daleki potomci postavili su potom ogranienja za dalje useljava nje. Izolovali su Zemlju, a civilizacija Gradova uinila je ostalo. Stanovnici Zem lje ostali su zarobljeni u Gradovima, zadr avani nepremostivim strahom od otvoreno g prostora. Taj strah stajao je kao re etka izmeu njih i poljoprivrednih gazdinstav a koja su vodili roboti; izmeu njih i rudarskih podruja sopstvene planete. ak i to. Do avola, mislio je Bejli, ako nam se to ne dopada, uradimo najzad ne to! N e gubimo vreme s bajkama za decu! Ali ni ta se nije moglo uraditi. Znao je on to dobro. Avion se uskoro spustio. Bejli i njegovi saputnici izio e, uop te se ne pogle dav i. Bejli pogleda na sat i ustanovi da ima vremena za kratko osve enje pre no t o e se popeti na ekspresnu traku koja e ga odvesti do Ministarstva pravde. Bio je zadovoljan time. um i buka ivota, golema, zasvoena dvorana vazdu nog pristani ta, grads ki hodnici koji su odatle vodili u nebrojene smerove raznih nivoa, kao i sve ost alo to je mogao videti i uti, stvarali su u njemu oseaj da je bezbedan i toplo sme te n u creva i utrobu grada. Zabrinutost je nestajala i bio mu je jo potreban samo t u da bi se potpuno opustio. Morao je da ima tranzitnu dozvolu da bi koristio jedno od zajednikih kupa tila; pokazav i putni nalog, iskljuio je svaku nepriliku. Udarili su na nalog samo redovni peat (datum pa ljivo oznaen da bi se izbegle zloupotrebe) koji mu je omoguio linu upotrebu kabine, a zatim je dobio kratko uputstvo kako da doe do oznaenog mest a. Bejli je bio zahvalan Gradu za oseanje rasko i koje su mu pru ili transporter i kojima se kretao ka unutra njosti, do sve br ih pokretnih traka, da bi se na kraju prebacio na ekspres i zauzeo sedi te koje mu je prema inu i pripadalo. Nije bilo vreme gu ve. Sedi ta je bilo dovoljno. Ni u kupatilu nije vladao m ete . Kabina koja mu je dodeljena be e sasvim pristojna, a ureaj za pranje ispravan. Racionisanu koliinu vode potpuno je iskoristio, a rublje osve io. Sada se o seao spreman da se uhvati uko tac sa ministrom pravde. Ma koliko to apsurdno zvualo, bio je ak srean. Podsekretar Albert Minim beja e mali, nabijen ovek, rumen, prosed, mekih po kreta. Odisao je istoom i blago mirisao na tonik. Sve je to govorilo o udobnom ivot u sa snabdevanjem bez ogranienja i privilegijama onih iz vi ih krugova. U poreenju s njim, Bejli je sebi izgledao mr av i bezbojan. Bio je suvi e sve stan svojih velikih ruku i duboko usaenih oiju. Prava slika alosne ko tunjavosti. Minim ree srdano: "Sedite, Bejli. Pu ite li?" "Samo jednu lulu, gospodine", odgovori Bejli. Jo dok je odgovarao, izvukao je lulu, pa je Minim gurnuo natrag ve napola izvuenu cigaru. Bejli odmah za ali zbog toga. Bolje i cigaru nego ni ta. Trebalo je da ceni ponudu. ak i sa poveanom koliinom duvana koja mu je sledovala, po to je u najnovije v reme pre ao sa C5 na C6, nije nikako mogao podmiriti svoje potrebe. "Samo zapalite, molim, ako elite", ree Minim, ekajui oinski strpljivo, dok je Bejli pa ljivo odmeravao koliinu duvana i pritiskao poklopac na luli. Gledajui u lulu, Bejli zapoe: "Nije mi jo reeno, gospodine, za to sam pozvan u Va ington?"

"Znam", ree Minim, sme ei se. "Mogu odmah da zadovoljim va u radoznalost. Neko vreme biete na drugoj du nosti." "Izvan Njujorka? Daleko?" "Prilino." Bejli zami ljeno podi e obrve. "Koliko dugo, gospodine?" "Ne znam tano." Bejli je bio svestan prednosti i manjkavosti preme taja. Kao prolazno lice , u Gradu u kome ne ivi, verovatno e imati vei ivotni standard od onog koji mu je do sada pripadao. S druge strane, nema mnogo nade da njegovoj supruzi D esi i sinu B entliju dopuste da budu s njim. Sigurno je da e se tamo, u Njujorku, brinuti za n jih, ali Bejli je bio i suvi e navikao na porodicu, pa mu je te ko padala i sama pom isao na odvojenost. Pored toga, nova du nost predstavlja poseban zadatak u poslu, a to je dobr o; ali, istovremeno, nije dobro to je i odgovornost vea od one koja se obino oekuje od detektiva. Samo nekoliko meseci pre toga Bejli je pre iveo poveanu odgovornost, dok je radio na sluaju nekog Svemirca, ubijenog u neposrednoj blizini Njujorka. N e, nije se ba preterano radovao to ga eka jo jedan takav ili slian poduhvat. "Mogu li znati gde treba da idem? Kakve je prirode taj moj novi posao? O emu je re?" upita Bejli. Poku ao je da odmeri podsekretarovu neodreenu izjavu o udaljenosti. Ono nje govo, 'prilino', bilo je podosta nagla eno. Da nije Kalkuta? Ili Sidnej? Tada primeti da je Minim umesto odgovora uzeo cigaru i da je polako pali . Gle, pomisli Bejli, neprijatno mu je da mi ka e. Zapravo, kao da ne eli da mi ka e. Minim uze cigaru u ruke i progovori, posmatrajui dim: "Ministarstvo pravd e alje vas na privremenu du nost na Solariju." Bejlijeva se misao za trenutak zadr a na varljivoj asocijaciji: Solarija, Azija... Solarija, Australija... Tada mu sinu, pa usta i pro aputa: "Mislite na jedan od Spoljnjih svetova?" Minim je izbegavao Bejlijev pogled. "Ba tako", odgovori. "Ali to je nemogue! Oni ne bi dopustili da stanovnik Zemlje poseti Spoljn ji svet." "Okolnosti menjaju sve, Bejli. Na Solariji je izvr eno ubistvo." Bejli napui usne u neku vrstu misaonog sme ka: "To je ne to malo izvan na e nadle nosti, zar ne?" "Oni su zatra ili pomo." "Od nas? Od Zemlje?" Bejli se rastrzao izmeu zbunjenosti i neverice. Bilo je nezamislivo da e Spoljnji svet pokazati bilo ta osim nehaja prema prezrenoj ma tinoj planeti, ili, u najboljem sluaju, ne to kao dobronamerni pokroviteljski stav. Spoljnji svet da tra i pomo? "Od Zemlje?" ponavljao je. "Neobino je", odgovori Minim, "ali je tako. Zahtevaju da se time pozabavi jedan detektiv sa Zemlje. O tome je odlueno preko diplomatskih kanala na najvi em nivou." Bejli ponovo sede. "A za to ba ja? Nisam vi e mlad. etrdeset i trea mi je. Imam enu i dete. Ja ne m ogu da napustim Zemlju." "Ne zavisi od na eg izbora, gospodine. Tra ili su ba vas." "Mene?" "Detektiva Eliju Bejlija, C-6, pripadnika njujor kih policijskih snaga. Zn aju ta im je potrebno. Sigurno i sami uviate za to." Bejli ree tvrdoglavo: "Ne posedujem dovoljnu spremu." "Oni smatraju da posedujete. Oigledno im je poznato kako ste vodili sluaj ubistva onog Svemirca." "Sigurno je do njih koje ta doprlo. Mora da im je sve zajedno izgledalo bo lje nego to je bilo."

Minim slegne ramenima: "U svakom sluaju, oni su vas tra ili, a mi smo pristali da vas po aljemo. Vi ste odreeni na novu du nost. Dokumenta su vam pripremljena. Mo ete odmah krenuti. Tok om va eg odsustva va a ena i dete bie snabdeveni C7 bonovima, koji e i vama pripadati z a vreme privremenog preme taja." Minim znaajno zastade, pa nastavi: "Ukoliko zadovo ljite na novoj du nosti, mo da e vam i dalje ostati poveano snabdevanje." Za Bejlija se sve isuvi e brzo odigralo. Ni ta od toga nije moglo biti stvar no. On nije bio u stanju da napusti Zemlju. Zar ne uviaju to? Zatim je uo sebe kako pita, glasom koji mu je i samom zvuao neprirodno: "K akvo ubistvo? Pod kojim okolnostima? Za to se i sami ne pozabavite tim sluajem?" Minim je pa ljivim pokretima prstiju sreivao predmete na pisaem stolu: "Ni ta ne znam o ubistvu", odgovorio je, odmahujui glavom. "Nisu mi poznate okolnosti." "A kome su onda poznate, gospodine? Ne oekujete valjda da u otii tamo vezan ih oiju?" Unutra nji glas ga je ponovo s oajanjem upozoravao: 'Ne mo e da napusti Zemlju .' "Niko ne zna ni ta o tome. Niko na Zemlji. Solarijanci nam nisu ni ta rekli. Ba to e biti va posao: morate saznati za to je to ubistvo tako va no, da je potreban j edan Zemljanin da ga re i. Tanije reeno, bie to deo va eg posla." Bejli je bio dovoljno oajan da upita: " ta ako odbijem?" Naravno, znao je o dgovor. Znao je tano ta bi deklasifikacija predstavljala za njega i, jo vi e, za njeg ovu porodicu. Minim ne pomenu deklasifikaciju. Rekao je blago: "Ne mo ete odbiti, detektive. Du nost vam je da obavite odreen posao." "Za Solariju? Do avola sa njima." "Za nas, Bejli, za nas." Minim za trenutak zastade, a onda nastavi: "Poz nat vam je polo aj Zemlje u odnosu na stanovnike Spoljnjih svetova. To vam ne mora m obja njavati." Bejli je naravno znao, kao i svaki drugi ovek na Zemlji. Pedeset Spoljnji h svetova, sa daleko malobrojnijim stanovni tvom, posedovalo je vojnu snagu mo da st o puta veu od Zemljine. Njihovi nedovoljno naseljeni svetovi, koji su poivali na p rivredi pozitronskih robota, proizvodili su hiljadu puta vi e energije po oveku neg o Zemlja. Ta koliina energije, koju je mogao proizvesti pojedinac, stvorila je nj ihovu vojnu snagu, visok ivotni standard, blagostanje i sve ostalo. "Da bi se taj odnos odr ao", obja njavao je Minim, "Spoljnji svetovi dr e nas u neznanju. Ba tako, u neznanju! Oni znaju sve o nama. Ko zna koliko je njihovih misija na Zemlji? A mi o njima znamo samo ono to nam sami ka u. Nijedan Zemljanin n ije zakoraio u Spoljnji svet, a vi ete to uiniti." Bejli zausti: "Ja ne mogu..." Ali Minim ponovi: "Uiniete to. Va e polo aj biti jedinstven. Na Solariju ete do na njihov poziv, da obavite zadatak koji e vam oni poveriti. Ali vratiete se s po dacima korisnim za Zemlju." Bejli je posmatrao podsekretara umornim oima. "Mislite, moja du nost e biti da pijuniram u korist Zemlje?" "Nije re o pijuniranju. Ograniite se na zadatke koje vam postave, ali uz pu t budite pa ljivi. Gledaete otvorenih oiju. Zapa ajte, a na Zemlji e ve biti strunjaka k ji e va a opa anja analizirati i protumaiti." "Ako vas dobro razumem, gospodine, negde ne to zapinje?" "Za to tako mislite?" "Opasno je slati stanovnika Zemlje na Spoljnje svetove. Svemirci nas mrz e. Uz najbolju volju, pa i uz uslov da dolazim na njihov poziv, mo e se dogoditi d a izazovem neki meuplanetni incident. Vlada Zemlje lako bi mogla, ukoliko to eli, nai nain da se izbegne moj put. Dovoljno je rei Svemircima da sam bolestan. Oni se patolo ki boje svake bolesti. Ne bi me pustili ni za ivu glavu ako bi poverovali da sam bolestan." "Predla ete li da poku amo taj trik?" upita Minim. "Nema smisla", klonu Bejli. "Mora postojati neki drugi razlog za moj odl azak, inae bi se vlada i bez moje pomoi dosetila toga ili ak i neeg boljeg. Dakle, p osredi je pijuna a. U stvari, to je najbitnije. A kad je ve tako, mora da je posredi krupna stvar, a ne samo 'poi i vidi ta mo e videti'."

Bejli je napola strepeo od eksplozije negodovanja, a napola ju je i pri el jkivao, jer mu je bio potreban nekakav odu ak. Umesto toga, Minim se samo hladno s me kao. "Izgleda", ree Minim, "da pogaate su tinu stvari. To sam i oekivao od vas." Pod sekretar se na e preko stola: "Ovde su neki podaci o kojima neete ni sa kim razgova rati, pa ni s ostalim slu benicima Ministarstva. Na i su sociolozi do li do izvesnih z akljuaka, koji se tiu sada njih odnosa u svemiru. Pedeset Spoljnjih svetova, jedva n aseljenih, sna nih, robotizovanih, zdravog i dugovenog stanovni tva, stoji prema pren aseljenoj, nerazvijenoj Zemlji, nastanjenoj ljudima kratkog veka. Pod njihovom s mo dominacijom, a takva situacija je krajnje nestabilna." "To je nestabilnost na du i rok." "To je nestabilnost na kratak rok. Imamo najvi e sto godina da to re imo. Sa da nja situacija potrajae dok smo mi ivi, ali moramo misliti na decu. Doi e vreme kada emo postati isuvi e opasni za Spoljnje svetove, da bi nam dozvolili da pre ivimo. Os am milijardi stanovnika ima na Zemlji, i svi oni mrze Svemirce." "Svemirci su Zemlji zatvorili prostranstva svemira, upravljaju na om trgov inom u svoju korist, daju naloge na oj vladi, s prezirom se pona aju prema nama. ta oe kuju? Zahvalnost?" upita Bejli. "U pravu ste, ali shema je ve poznata: pobuna, pritisak, pobuna, pritisak ... i za samo jedno stolee Zemlja e, kao naseljena planeta, doslovno biti izbrisan a. Tako ka u sociolozi." Bejli se nelagodno me koljio. Sociolozi i njihovi raunari nisu se dovodili u pitanje. "Ako je sve to tako, ta oekujete od mene da uradim?" "Pribavite nam podatke. Veliki nedostatak sociolo kih predvianja ogleda se u tome to nema dovoljno podataka koji se odnose na Svemirce. Prisiljeni smo da za kljuujemo na osnovu susreta s malim brojem Svemiraca s kojima smo ovde dolazili u dodir. Mo emo se osloniti samo na ono to sami nau za potrebno da nam povere. Tako j e do lo do toga da smo se upoznali samo s njihovom snagom i niim drugim. Prokletstv o! Imaju svoje robote, njih samih nema mnogo, ali ivotni vek im je dug. Imaju li, meutim, neku slabost? Postoji li neka injenica koja bi mogla, ako bismo je poznav ali, izmeniti sociolo ku neminovnost na eg poraza? Ne to to bi usmerilo na u akciju, a Ze mlji pru ilo bolje izglede da pre ivi?" "Ne bi li bilo bolje da po aljete nekog sociologa, gospodine?" Minim odmahnu glavom: "Da smo mogli da po aljemo koga smo hteli, uinili bis mo to pre deset godina, kada smo do li do tih zakljuaka. Ovo je prvi put da nam se pru a prilika, a po to oni tra e detektiva, mi pristajemo, jer nam to odgovara. Svaki je detektiv istovremeno sociolog, ovek neposrednog iskustva, sociolog-praktiar. Ak o nije takav, onda je lo detektiv, a podaci o vama govore da ste dobar." "Hvala, gospodine", ree Bejli mehaniki. "A ta ako zapadnem u neprilike?" Minim sle e ramenima: "To je rizik policajca." Pokretom ruke prekinuo je d alji razgovor o tome i dodao: "U svakom sluaju, vi morate otputovati. Vreme va eg o dlaska je utvreno. Ve vas eka letelica kojom ete poi." Bejli se ukruti: "eka?... Kad polazim?" "Za dva dana." "Ali pre toga moram u Njujork. Moja ena..." "Mi emo se pobrinuti za nju. Ni ona ne sme biti upuena u prirodu va eg zadat ka. Rei emo joj da ne oekuje vesti od vas." "Ali to je nehumano. Ja je moram videti. Mo da je vi e nikada neu sresti." "Mo da e vam jo nehumanije zvuati ovo: recite mi, da li ste i jednog jedinog dana oti li na du nost a da niste pomislili da je mo da nikada vi e neete videti? Detekti ve Bejli, svi mi moramo vr iti svoju du nost." Bejlijeva je lula ve petnaest minuta bila ispu ena. On to nije primeivao. Niko mu nije mogao da ka e ni ta vi e. Niko ni ta nije znao o ubistvu. Jedan po jedan, slu benici su ga jednostavno po urivali sve do trenutka kad se, jo sumnjiav, na jzad na ao u podno ju nezamislivo visokog meuzvezdanog broda. Bio je nalik na ogromni top uperen ka nebesima i Bejli se grevito tresao na otvorenom, o trom vazduhu. No koja se spu tala (bio joj je zahvalan), prekrivala j e tamnim, crnim zidovima nebeski svod. Mada je jednom bio u planetarijumu, ipak se iznenadio pogledav i u neku blistavu zvezdu iji su zraci, o tri poput no a, pravili procep meu oblacima.

Mala eravica, vrlo, vrlo daleka. Posmatrao je radoznalo, gotovo bez strah a. inila se bliska i neva na, a ipak su oko nje kru ile planete ije je stanovni tvo gosp odarilo Galaksijom. I na e Sunce, pomisli on, koje u ovom trenutku osvetljava drugu stranu Zem lje, lii na onu eravicu. Razne i ga pomisao na sopstvenu planetu, taj grumen kamena, obavijen tanki m slojem vlage i gasa, izlo en sa svih strana beskraju prostora. Njeni Gradovi, uk opani pod samu koru, nesigurno su se smestili izmeu vrstog tla i nepostojanog vazd uha. Bejli se naje i. Naravno, brod je pripadao Svemircima. Meuplanetni saobraaj bio je u njihov im rukama. Bejli je sada bio sam, izvan granica Grada. Oprali su ga, sastrugali i dezinfikovali sve dok, po njihovim merilima, nije bilo dovoljno bezbedno ukrca ti ga na brod. Povrh svega toga, poslali su mu u susret samo jednog robota. Bejl i je za njihove pojmove bio nosilac stotine vrsta klica, uzronika bolesti, na koj e je on, kao stanovnik prenaseljenog Grada, bio otporan, ali ne i eugeniki za tieni Svemirci koji su iveli kao u staklenim ba tama. Tamni trup robota, sa crvenim svetlucavim oima, pojavio se iz mraka. "Detektiv Elija Bejli?" "Tako je", kratko odgovori Bejli, oseajui marce oko vrata. Bio je isuvi e Zem ljanin da se ne bi naje io gledajui robota koji obavlja posao oveka. Postojao je, do du e, robot Denil Olivav, koji je saraivao s njim u sluaju ubistva Svemirca, ali to nije bilo isto. Denil je bio... "Molim vas, poite za mnom", ree robot i belo svetlo obasja im put do broda . Bejli poe za njim. Popeo se uz stepeni te do ulaza, a zatim hodnicima do ka bine. "Detektive Bejli", ree robot, "ovo e biti va a kabina. Od vas se oekuje da ne izlazite odavde za vreme putovanja." Bejli pomisli: Naravno, zapeatite me, osigurajte me, ogradite me. Hodnici kroz koje je pro ao bili su prazni. Roboti ih verovatno sada dezin fikuju. ak e i ovaj robot, kad ode, proi kroz dezinfekciono pranje. Robot mu ree: "Nai ete izvesnu koliinu vode i odvodnu cev. Hranu ete dobijati ovde. Imaete sredstva za razonodu. Vrata i prozori se otvaraju i zatvaraju pomou ploice. Sada su zatvoreni, ali ako hoete da gledate napolje u svemir..." Bejli ga donekle uzbueno prekide: "U redu, mome, neka prozori budu zatvore ni." Upotrebio je naziv "momak", koji je na Zemlji redovno koristio prilikom obraanja robotima. Robot se nije uvredio. Naravno, on to nije ni bio u stanju. Nj egove reakcije ograniavali su zakoni robotike. Robot je samo sagnuo svoje iroko, metalno telo u gest slilan naklonu, a za tim iza ao. Bejli je ostao sam u kabini. Mogao je sve da odmeri. Da, u najmanju ruku , bilo je udobnije nego u avionu, koji je mogao da obuhvati pogledom od vrha do repa. Znao je, dakle, koliko je veliki, to nije va ilo za meuzvezdani brod, u kome j e bilo i hodnika i prostorija i spratova. Bio je to itav Grad u malom. Bejli je g otovo slobodno mogao da di e! Tada su se ugasila svetla. Preko telekomunikatora javi se metalni glas r obota. Obraao se direktno njemu. Davao mu je uputstva kako da se pona a da bi izbeg ao posledice naglog ubrzanja. Sledio je protivudarac koji su izdr ali njegovi sigurnosni pojasevi i cevi gipkog hidraulinog sistema, a onda daleka grmljavina mlaznih aparata, do sumanut osti zagrejanih mikroelijama protona. Zvi danje procepane atmosfere postajalo je sv e slabije, da bi se posle jednog sata potpuno izgubilo. Izi li su iz Zemljine orbite. Kao da su mu svi oseaji otupeli. Ni ta vi e nije bilo stvarno. Govorio je seb i kako ga svaki sekund udaljuje hiljadu milja od Gradova, od D esi... Ali ni sekun de nisu postojale kao odreene vremenske jedinice. Drugog dana (ili treeg?... nije bilo naina da se vreme odredi, osim pomou s

mene spavanja i hranjenja) obuzeo ga je neki udesan, trenutan oseaj. Kao da je sav izvrnut spolja. Trajalo je to vrlo kratko, a Bejli je znao ta je posredi. Vremen ski skok! Neshvatljiv, zapanjujui, gotovo mistian, trenutni prelaz kroz natprostor , kao da se brod i sve u njemu odjednom prenese iz jedne take svemira u drugu, ud aljenu svetlosnim godinama. Jo jedan vremenski tok i jo jedan vremenski skok, i po novo: jo jedan vremenski tok i jo jedan vremenski skok. Bejli ree sam sebi da se udaljio mnogo svetlosnih godina, za desetine, st otine, za hiljade svetlosnih godina... Nije znao za koliko godina. Niko na Zemlji nije znao polo aj Solarije. Mog ao se kladiti da niko nije znao. Svi odreda su bili neznalice. Osetio se strahovito usamljen. Kretanje se usporavalo i uskoro ue robot. Njegove bezizra ajne crvene oi zab ele ile su svaku pojedinost na Bejlijevom sigurnosnom ureaju. Spretno je zavrnuo ne ki zavrtanj, a zatim je, uz put, ispitao delove hidraulinog sistema. Najzad ree: "Pristaemo za tri sata. Molim vas da ostanete u kabini dok ne doe ovek koji e vas izvesti i otpratiti do mesta stanovanja." "ekaj!" ree Bejli napeto. Privezan kai evima, oseao se bespomoan. "U koliko sa ti pristajemo?" Robot spremno odgovori: "Po galaktikom standardnom vremenu bie..." "Lokalno vreme, mome, lokalno vreme, do vraga!" Robot je glatko nastavio: "Dan na Solariji traje dvadeset osam - tridese t pet asova. Sat je na Solariji podeljen u deset dekada, a svaka dekada u deset c entada. U programu je da sletimo u jednu od vazdu nih luka; u tom trenutku bie dvad eseta centada pete dekade." Bejli je mrzeo tog robota. Mrzeo ga je zbog okorelosti u neshvatanju. Mr zeo ga je jer ga je primoravao na direktna pitanja, to je moglo da otkrije Bejlij evu slabu taku. Morao je da ga mrzi. "Hoe li biti dan?" grubo ga zapita. Robot kratko odgovori: "Da, gospodine", i ode. Bie dan! Bie prisiljen da po svetlosti dana zakorai na neza tienu povr inu plane te. Nije bio sasvim siguran kako e sve to ispasti. Na pojedinim mestima u Gra du mogao je da sagleda delie povr ine sopstvene planete. Ponekad bi izi ao da ih vidi , ali i tada je bio okru en zidovima, ili su mu bar bili na dohvatu. Uvek mu je za klon bio pri ruci. A gde sada da potra i zaklon? ak ni varljivih zidova mraka nee biti. I zato to nije hteo da pred Svemircima ispadne slabi (neka je proklet ako bude), ukrutio je telo vezano kai evima koji su ga titili prilikom usporavanja, zat vorio oi i uporno stao da suzbija paniku. 2. SUSRET S PRIJATELJEM Bejli je gubio bitku. Sam razum nije dovoljan. Ponavljao je sebi: Ljudi su u stanju da ive na otvorenom prostoru celog iv ota. Svemirci danas tako ive. U pro losti su tako iveli na i preci na Zemlji. Nema stv arne opasnosti od toga to nema zidova. Jedino moja ula govore drugaije, a ona se va raju. Ali sve to nije koristilo. Ne to je s one strane razuma uporno zahtevalo z idove, ne to to nije htelo da ima posla s otvorenim prostorom. to je vreme vi e prolazilo, sve je bio uvereniji da e zatajiti. Na kraju e se prikazati kao kukavica, drhtae i bie vredan sa aljenja. Solarijanac koji e doi po nje ga (s filterima u nozdrvama, da se ne zarazi klicama, s rukavicama na rukama, da izbegne direktan dodir), nee ga ak po teno ni prezirati. Solarijanac e ga se jednost avno gnu ati. Bejli se smrknuto pridr avao sedi ta. Kad se brod zaustavio, Bejli je i dalje sedeo, mada su se ureaji za sigur

nost automatski iskopali, a hidraulini sistem povukao u zidove. Bio je prestra en, a li i odluan da to prikrije. Pogledao je napred, na prvi tihi um vrata kabine. Odmah je ulovio sliku v isokog, riokosog lika koji je ulazio. Bio je to Svemirac, jedan od ponosnih potom aka Zemlje koji su se odrekli svoje kulturne ba tine. Svemirac progovori: "Partneru Elija!" Bejli se naglo okrete prema govorniku, a zatim, razrogaenih oiju, gotovo p rotiv volje ustade. Zurio je u lice prido lice, u njegovu iroku i visoku jagodinu kost, savr en mi r njegovog lica, u simetrinu skladnost njegovog tela, a iznad svega u tako ravnod u an pogled njegovih - u ljudskom smislu - neosetljivih plavih oiju. "D... D... Denile!" promuca Bejli. "Milo mi je to me se sea , Elija", odvrati Svemirac. "Tebe da se ne seam!" Bejli oseti kako ga preplavljuje olak anje. Ovo stvor enje bilo je deli Zemlje, prijatelj, uteha, spasitelj. Imao je neodoljivu elju da se zaleti prema njemu, da ga zagrli, da se divlje privije uz njega, smeje se i t ap e ga po leima, jednostavno, da radi sve one ludorije koje izvode prijatelji kad se posle mnogo vremena ponovo sretnu. Ali to ipak nije uradio. Ni ta nije ni mogao uraditi, osim da mu prie, ispr u i ruku i ka e: "Kako bih mogao da te zaboravim?" "Milo mi je", ree Denil klimnuv i lako glavom. "Kao to ti je dobro poznato, ni ja tebe ne mogu da zaboravim sve dok delujem po datim nalozima. Dobro je da s mo zajedno." Denil prihvati Bejlijevu ruku vrstim, hladnim stiskom. Prsti su mu se skl opili u prikladan, bezbolan zahvat, a zatim se razdvojili. Bejli se arko nadao da ovo stvorenje neprobojnih oiju nee prodreti do njego vog srca da bi otkrio onaj ludi trenutak, tek pro ao, ali ne i sasvim savladan, ka d se itavo njegovo bie usredsredilo na duboko prijateljstvo, gotovo ljubav. Na kraju krajeva, kako da voli Denila Olivava, koji u stvari i nije bio l judsko bie, ve samo robot. Robot, koji je toliko bio slian oveku, ree: "Tra io sam da se terensko vozilo, kojim e upravljati robot, spoji pneumats kom cevi s ovim brodom..." Bejli se namr ti: "Pneumatskom cevi?" "Da. To je uobiajen postupak kojim se esto koristimo van orbite da bi se o soblje i materijal preneli s jednog broda na drugi, a da se pritom izbegne poseb na oprema neophodna u bezvazdu nom prostoru. Izgleda da nisi upoznat s tom tehniko m?" "Nisam", priznade Bejli, "ali postupak mi je jasan." "Naravno, pomalo je komplikovano spojiti pomou pneumatske cevi meuzvezdani brod i terensko vozilo, ali ja sam to ipak zahtevao. Sreom, zadatak koji je tebi i meni poveren ima prednost najvi eg ranga, pa se neprilike brzo izglauju." "Zar si i ti odreen za sluaj ovog ubistva?" "Nisu te o tome obavestili? ao mi je to ti nisam odmah rekao." Naravno, ni je bilo ni traga aljenja na robotovom savr enom licu: "Prvi koji te je predlo io kao pogodnog islednika u ovom sluaju bio je doktor Han Fastolf. S njim si se upoznao na Zemlji prilikom na e prve saradnje. Nadam se da ga nisi zaboravio. Predlo io te j e uz uslov da ja ponovo saraujem s tobom." Bejliju nestade sme ka. Doktor Fastolf je bio s Aurore, najmonijeg od Spolj njih svetova. Sigurno je uslov koji postavlja Svemirac s Aurore mnogo znaio. "Nije pametno menjati tim koji dobija?" upita Bejli. Prva odu evljenost zb og Denilove pojave poe lagano da bledi i Bejli ponovo oseti muninu. "Ne bih mogao da ka em da mu je ba to bilo na umu, partneru Elija. Prema pr irodi naloga koji mi je dao, izgleda da je hteo da ti dodeli nekoga ko ima iskus tva sa Zemljom, dakle, nekoga ko mo e da predvidi posledice neobinog pona anja Zemlja nina." "Neobinog pona anja?" Bejli je negodovao. Bio je uvreen. Nije trpeo da se ta j pojam dovodi u vezu s njim. "Zato sam, na primer, i tra io pneumatinu cev. Svestan sam da, po to si odras

tao u Gradovima Zemlje, ne podnosi otvoren prostor." Mo da ga je upravo izraz "neobino pona anje" naveo da zada protivudarac ako n e eli da ga pobedi ma ina ili da brzo promeni predmet razgovora. A mo da ga je samo d uga ve ba spreavala da bez prigovora prihvati suprotno stanovi te. Bejli naglo zapita: "Neki robot je imao zadatak da se brine o meni na br odu. Robot (ovde se ne to zlobe potkralo u naglasku) koji lii na robota. Poznaje li ga?" "Govorio sam s njim pre no to sam u ao." "Kakva mu je oznaka? Kako mogu da ga pozovem?" "On je RX-2475. Na Solariji je obiaj da se kao oznake za robote upotreblj avaju serijski brojevi." Denilove mirne oi pronao e kontrolnu tablu kraj vrata. "Ovo dugme e ga dozvati." Bejli je pratio njegov pogled. Po to je dugme koje je Denil pokazivao bilo obele eno sa RX, istovetnost je bila van svake sumnje. Bejli pritisnu dugme. Ne proe ni minut, a pojavi se robot koji je izgleda o kao robot. Bejli ga upita: "Ti si RX-2475?" "Tako je, gospodine." "Rekao si mi da e neko doi da me izvede iz broda. Da li si na njega mislio ?" Bejli poka e na Denila. Oi dvaju robota se sreto e. RX-2475 ree: "Njegove isprave ukazuju da je on taj koji treba da se sretne s vama." "Da li ti je, sem onog to stoji u ispravi, ranije bilo jo ne to reeno u vezi s njim? Da li ti je bio opisan?" "Nije, gospodine, ali mi je ipak reeno njegov ime." "Ko ti ga je saop tio?" "Komandant broda, gospodine." "Je li komandant Solarijanac?" "Jeste, gospodine." Bejli ovla i usne. Sledee pitanje bilo je odluujue. "Koje ti je ime saop teno?" "Denil Olivav, gospodine." "Dobro, mome, mo e da ide ." Robot RX-2475 se nakloni i izie. Bejli se okrenu prema svom saradniku i zami ljeno ree: "Denile, nisi mi rekao celu istinu." "U kom smislu, partneru Elija?" upita Denil. "Dok sam ranije s tobom razgovarao, prisetio sam se jedne udne pojedinost i. RX-2475 mi je rekao da u imati pratnju, pomenuo je da e neki ovek doi po mene. Vr lo dobro se seam." Denil je utke slu ao. Bejli nastavi: "Pomislio sam da je robot mo da nainio gre ku. Pomislio sam, t akoe, da je neki ovek bio odreen da me prati, a da je kasnije zamenjen tobom, o emu RX-2475 nije bio obave ten. Dati su mu podaci iz tvoje isprave, kao i tvoje ime, z ar ne, Denile?" "Zaista, nije mu dato moje potpuno ime", slo io se Denil. "Tvoje ime nije Denil Olivav, ve R. Denil Olivav, zar ne? Ili, neskraeno: Robot Denil Olivav." "Tano, partneru Elija." "Iz svega toga proizlazi da RX-2475 nije nikad bio obave ten da si ti robo t. Dopustili su da te smatra ovekom. S tvojom ovekolikom spolja no u ta je varka bila m ogua." "Nemam ni ta protiv tvog naina zakljuivanja." "Onda, nastavimo." Bejli je osetio klicu neke vrste divljeg veselja. Nalazio se na tragu nee ga. Nije to bilo bogzna ta, ali je u pitanju bio nain traganja koji mu je dobro po lazio za rukom. U tom smislu njegova sposobnost bila je tolika da se isplatilo p ozvati ga preko pola svemira. Nastavio je: "Zanimalo bi me za to bi neko hteo da p revari jednog bednog robota? Bio ti robot ili ovek, za njega se ni ta ne menja. U o

ba sluaja mora da slu a naloge. Iz toga se, meutim, mo e zakljuiti da ni komandant brod a koji je obavestio robota, kao ni inovnik Solarije koji je obavestio komandanta, nisu znali da ti nisi ovek. Kao to sam rekao, to je mogue zakljuiti, ali mo da to nij e jedini zakljuak, zar ne?" "Mislim da jeste." "U redu. Dobro sam pogodio. ta ide dalje: doktor Han Fastolf, predla ui tebe za mog saradnika, dopu ta da te Solarijanci smatraju ovekom. Nije li to opasno? So larijanci e pobesneti ako doznaju. Za to je to uinjeno?" ovekoliki robot odgovori: "Meni je obja njeno, partneru Elija, da e tvoj pol o aj u oima Solarijanaca biti vi i ako sarauje sa Svemircem, a ni i ako sarauje sa robot Budui da sam poznavao tvoje navike, zbog ega su me i poslali tebi, dr alo se pametn im da me Solarijanci smatraju ljudskim biem. Nije bilo potrebno dovoditi ih u zab ludu s podacima o meni kao oveku." Bejli nije u to verovao. inilo mu se da je taj nain pronicljivog zakljuivan ja svojstven samo Zemljanima, a ne i Svemircima, pa makar bili obrazovani kao do ktor Fastolf. Razmatrajui jednu drugu mogunost, Bejli zapita: "Da li se Solarija posebno istie proizvodnjom robota?" "Drago mi je", odgovori Denil, " to si upoznat s problemima unutra nje ekono mije Solarije." "Ne znam ni ta o tome", ree Bejli. "U stanju sam da pravilno izgovorim re 'S olarija' i time se moje znanje potpuno iscrpljuje." "Onda zaista ne znam, partneru Elija, ta te je navelo na to veoma umesno pitanje. Pogodio si sr stvari. Prema podacima koji su sme teni u meni, od svih pede set Spoljnjih svetova Solarija je daleko najpoznatija po raznovrsnosti i savr enos ti robotskih modela koje proizvodi. Specijalizovani modeli izvoze se odavde u sv e Spoljnje svetove." Bejli klimnu u zluradom zadovoljstvu. Naravno Denil nije shvatio intuiti vni mentalni skok koji se koristi ljudskom slabo u kao polaznom takom, a Bejlija ni ta nije primoravalo da obja njava svoja zakljuivanja. Ako je specijalnost Solarije u proizvodnji robota svemirskih razmera, onda su dr Han Fastolf i njegovi drugovi imali sasvim line i sasvim ljudske razloge da se istaknu sopstvenim idealnim robo tom. Dakle, nisu bili posredi sigurnost i oseanja Zemljana, kao to ga je Denil uve ravao. Time to su uspeli da dovedu u zabludu strunjake za robotiku sa Solarije, p roturiv i im robota sopstvene proizvodnje kao ivo ljudsko bie, itelji Aurore dokaziva li su svoju nadmo. Bejli se sada mnogo bolje oseao. udnovato je da su sve njegove misli i int elektualne snage koje je mogao sabrati zatajile dok je poku avao da se oslobodi pa nike, a da je u tome odjednom uspela samo jedna pohvala njegovoj ta tini. Tome je pripomoglo i saznanje da su i Svemirci ta ti. Mislio je: Gle, svi imamo ljudske slabosti, ak i stanovnici svemira. Glasno, i gotovo drsko, on upita: "Koliko emo jo ekati terensko vozilo? Ja sam spreman!" Kako se moglo primetiti, pneumatska cev nije bila najpogodnija za sada nju upotrebu. ovek i ovekoliki robot izi li su iz broda uspravni i kretali se kroz gipk u mre u koja se ugibala i savijala pod njihovom te inom. U vakuumu, zami ljao je Bejli nejasno, ovek koji se bez te ine preme ta iz broda u brod mo e sasvim jednostavno prel eteti kroz ovu cev, pod uslovom da dobije poetnu brzinu. Prema drugom kraju cev se prilino su avala. Tu se mre asto tkivo cevi nabiral o kao da ga je stiskala neka velika ruka. Nosei elektrinu runu svetiljku, Denil se spustio na ruke i kolena, a to uini i Bejli. Poslednjih desetak metara prevalili su etvorono ke, stupiv i najzad u ne to to je oigledno bilo terensko vozilo. Denil zatvori vrata kroz koja su u li, a zatim pa ljivo spusti kapke. Sledio je te ak, kripav zvuk, koji je verovatno proizvelo odmicanje pneumatske cevi. Bejli se radoznalo osvrnu. Nieg neobinog u vezi s vozilom. Bila su dva sed i ta, jedno za drugim, a na svakom je moglo da sedi po troje. Na krajevima oba sed i ta nalazila su se vrata. Svetlucave povr ine, inae prozori, bile su tamne i neprozi rne, oigledno posledica prilagoenog smera svetlosnih zraka. Bejliju to nije bilo n

ovo. Unutra njost vozila bila je osvetljena s krova pomou dva okrugla, uta izvora svetlosti. Kratko reeno, jedino to je Bejli smatrao neobinim bila je injenica da se slu alica nalazila u pregradi ispred eonog sedi ta i, naravno, to kontrolna tabla nij e bila vidljiva. "Pretpostavljam da je voza s druge strane pregrade", ree upitno Bejli. Denil odgovori: "Ba tako, partneru Ejlija. Naloge mo emo davati na ovaj nain ..." On se lagano na e napred, lupnu u klip prikljuka i crvena lampica zasvetluca. Tada e polako: "Mo ete da krenete, spremni smo." Zau se nejasan fijuk koji ubrzo nes tade. Sledio je vrlo lak, sasvim kratkotrajan pritisak na naslon sedi ta, a zatim se sve smiri. Bejli upita zauen: "Da li se kreemo?" Denil odgovori: "Da. Vozilo nema tokove, ve klizi u dinamomagnetnom polju sila. Izuzev pri ubrzanju i usporavanju, ni ta nee osetiti." "A pri skretanju?" "Vozilo se automatski naginje i tako ispravlja polo aj na okuci. Osovina v ozila ostaje u istom smeru, bilo da se spu tamo ili uspinjemo." "Verovatno je kontaktna tabla veoma komplikovana?" "Vo nja je potuno automatizovana. Voza je robot." Bejli odahnu. Sada je znao gotovo sve to se odnosilo na terensko vozilo. "Koliko e trajati vo nja?" upita. "Otprilike jedan sat. Vazdu nim putem bilo bi br e, ali ja pazim da ostane u zatvorenom prostoru. Modeli aviona koji se upotrebljavaju na Solariji ne mogu se tako potpuno zatvoriti kao vozilo u kome smo sada." Bejliju je smetala "pa nja" njegovog saradnika. Oseao se kao malo dete o ko me dadilja vodi brigu. Gotovo isto toliko smetale su mu i Denilove misli. udno! D o krajnosti formalan sastav Denilovih reenica vrlo lako je otkrivao robotsku prir odu tog bia. Neko vreme radoznalo je zurio u R. Denila Olivava. Robot je gledao pravo ispred sebe. Bio je nepokretan i nesvestan Bejlijevog pomnog pogleda. Denilov epiderm be e savr en. Svaka njegova vlas, svaka dlaica na telu bili s u ljupko i prirodno izvedeni i name teni. Pokret mi ia pod ko om bio je do najveeg mogueg stepena stvaran. Pa ipak, Bejli je iz linog iskustva znao da se njegove noge i g rudni ko otvaraju du nevidljivih avova, tako da se mogu vr iti popravke. Znao je da s e ispod prave ko e nalazi silikon i metal. Znao je da je pod lobanjom pozitronski mozak, izvanredno sposoban za primanje i davanje podataka, ali ipak samo pozitro nski. Znao je da su Denilove "misli" samo kratki pozitronski impulsi koji teku d u strogo odreenih i unapred predvienih puteva, onako kako ih je nainio proizvoa. Ali gde su znaci koji e su tinu Denilovog bia otkriti oku strunjaka koji nema neko predznanje. Mo da beznaajna neprirodnost Denilovog naina govora? Mo da hladnoa i neuzbudljivost, tako vidljivi na njemu? Mo da nepogre ivost njegove ljudskosti? Samo je gubio vreme razmi ljajui o tome. "Nastavimo, Denile. Pretpostavljam da si bio snabdeven podacima o Solariji pre no to si poslat ovamo." "Jesam, partneru Elija." "Dobro. To je vi e nego to je za mene samog uinjeno. Kolika je Solarija?" "Njen prenik iznosi devet i po hiljada milja. Zauzima spoljnji polo aj u gr upi od tri planete i jedina je naseljena. Klima i atmosfera na njoj pribli no odgo varaju uslovima na Zemlji. Procenat plodne zemlje je vei, a koliina korisnih miner ala manja, ali, naravno, s njima se tedljivije postupa. Planeta se sama izdr ava. I zvoz robota omoguava Solariji visok ivotni standard." "Kakva je naseljenost?" upita Bejli. "Dvadeset hiljada stanovnika, partneru Elija." Bejli to prihvati za trenutak, a onda e blago: "Misli dvadeset miliona, zar ne?" Njegovo mr avo poznavanje Spoljnjih svetova govorilo mu je da se naseljeno st vasionskih tela rauna u milionima, mada je znao da su ti svetovi, po zemaljski m merilima, slabo naseljeni. "Dvadeset hiljada stanovnika, partneru Bejli", ponovi robot. "Hoe da ka e da je planeta tek nedavno naseljena?" "Nikako. Ve je dva veka nezavisna, a naseljena je vek ili ne to vi e od toga.

Broj stanovnika je unapred proraunat. Dvadeset hiljada sami Solarijanci smatraju najpogodnijim brojem." "Koji deo planete su naselili?" "Sve plodnije delove." "Koliko je to u kvadratnim miljama?" "Trideset miliona kvadratnih milja, ukljuujui i okolna podruja." "Za dvadeset hiljada stanovnika?" "Tu je i dvadeset miliona radnih pozitronskih robota, partneru Elija." "Neverovatno! Pa to je... to je... deset hiljada robota na svakog oveka." "U Spoljnjim svetovima to predstavlja daleko najpovoljniji odnos, partne ru Elija. Na sledeoj po redu planeti, na Aurori, odnos je pedeset prema jedan." "emu im slu e ti roboti? ta e im sva hrana koju roboti mogu proizvesti?" "Hrana je manja stavka u odnosu na drugo. Rudnici su znaajniji, a energet ika jo va nija." Pri pomisli na sve te robote Bejli oseti slabu vrtoglavicu. Dvadeset mil iona robota? Tako mnogo za tako malo ljudi. Mora da polja vrve od robota. Radozn alac koji dolazi spolja mogao bi Solariju smatrati svetom robota. Meu njima ne bi ni primetio postojanje oveka. Odjednom je po eleo da vidi. Setio se razgovora s Minimom o predvianjima so ciologa vezanim za opasnosti koje prete Zemlji. inilo se to veoma daleko, gotovo nestvarno, ali se ipak seao. Opasnosti u kojima je i sam bio, kao i neprilike koj e je do iveo otkako je napustio Zemlju potamnele su, ali nisu sasvim izbrisale usp omenu na Minimov glas koji je hladno i potanko najavljivao strahote. Bejli je suvi e dugo vr io svoju du nost da bi dopustio da bilo ta osujeti njeg ovu ulogu, pa ak i nesavladivost otvorenog prostora. Podaci prikupljeni iz izjava Svemiraca, kao i podaci od svemirskih robota datih u tom smislu, bili su ve dost upni sociolozima na Zemlji. Ono to je nedostajalo bila su neposredna opa anja, a nj egov je posao bio da ih prikuplja, ma koliko neugodno to bilo. Bejli stade da prouava krov vozila. "Da li su sva kola oklopna, Denile?" "Oprosti, partneru Elija, ne razumem pitanje?" "Da li krov mo e da se pomeri? Da li mogu da se otvore prema... nebu?" "Mogu." "Onda, daj nalog, Denile. Hteo bih da malo razgledam okolinu." " ao mi je, ali to ne mogu dopustiti", ozbiljno odgovori robot. Bejli se iznenadi: "Pazi, R. Denile (naglasio je "R"), ponoviu drugaije. N areujem ti da spusti krov." U pitanju je bio robot, svejedno da li ovekoliki ili ne. Robot mora da sl u a nareenja. Ali Denil se nije micao. Umesto toga, on ree: "Moram te podsetiti da je m oja prva briga da ne dopustim da bude povreen. Jasno mi je, prema podacima koje sa m primio, kao i iz linog iskustva, da bi te ko podneo otvoreni, prazan prostor. Pre ma tome, ne mogu dopustiti da se izlo i opasnosti." Bejli je mogao osetiti kako tamni od navale krvi, ali je istovremeno bio svestan potpune nekorisnosti svoje ljutnje. Denil je samo robot, a Bejli je dob ro znao prvi zakon robotike. Glasio je: Robot ne sme povrediti ljudsko bie, niti, uzdr avanjem od delanj a, dopustiti da ljudsko bie bude povreeno. Sve ostalo u robotovom pozitronskom mozgu - bilo kog robota, sa bilo kog sveta Galaksije - mora se pokoriti tom prvom naelu. Naravno, robot mora slu ati na loge, ali uz prethodno ispunjavanje jedne vee, sveobuhvatne odrebe. Izvr avati naree nje je drugi zakon robotike: Robot mora ispunjavati sve naloge ljudskog bia, osim ako su u suprotnosti s prvim zakonom robotike. Bejli prisili sebe da govori tiho i razumno. "Mislim, Denile, da mogu izdr ati krae vreme." "Ja ne mislim tako, partneru Elija." "Dopusti da ja sam prosudim o tome, Denile." "Ako je to nalog, partneru Elija, ja ga ne razumem." Bejli se zavali u meko postavljeno sedi te. Naravno, robot je izvan doma aja svake prinude. Denilova snaga, potpuno iskori ena, sto puta je jaa od snage mesa i

krvi. On je u stanju da potpuno onemogui Bejlija, a da ga pritom ne povredi. Bejli je bio naoru an. Mogao je u Denila upraviti revolver, ali to bi mu m o da samo na trenutak pru ilo oseaj moi, a zatim bi se sve zajedno zavr ilo punim razoare njem. Pretnja razaranjem bila je nekorisna u odnosu na robota. Samoza tita je bila tek trei zakon. Glasio je: Robot mora preduzeti sve da za titi samog sebe, osim ako to nij e u suprotnosti sa prvim ili drugim zakonom. Denilu ne bi smetalo da bude uni ten ukoliko bi time spreio da prvi zakon b ude prekr ten, a Bejli nije hteo da uni ti Denila. To ni u kom sluaju nije hteo. Ali elja da vidi prostor izvan vozila ostala je i dalje. Ta ga je elja pot puno obuzela. Nije mu se svialo da i dalje trpi odnos dadilja-dete. Za trenutak je pomislio da uperi revolver u sopstvenu slepoonicu: otvori kola ili u se ubiti. To bi znailo suprotstaviti primeni prvog zakona veu i neposred niju opasnost. Meutim, znao je da to ne mo e uraditi. Isuvi e je nedostojno. Nije voleo slik u koju mu je misao doarala. Progovorio je umorno: "Da li bi hteo da pita vozaa koliko nam jo , u miljama , preostaje do cilja?" "Naravno, partneru Elija." Denil se na e i pritisnu klipni prikljuak, ali dok je jo bio u pokretu, Bejl i se takoe na e i povie: "Vozau, spusti krov vozila!" Ruka oveka brzo se pokrenula i zatvorila prikljuak, a zatim je ta ista ruk a uvala osvojen polo aj. Blago drhtei, Bejli je netremice gledao u Denila. Za trenutak, Denil ostade nepomian, kao da je njegov pozitronski mozak iz gubio ravnote u, u nastojanju da se prilagodi novonastaloj situaciji. Ali to brzo prestade i robotova ruka se pomeri. Bejli je to predvideo. Denil e odmaknuti ruku oveka sa prikljuka (ne no, da j e ne povredi), uspostavie ponovo vezu sa vozaem, a zatim poni titi nalog. "Nee uspeti da odmakne moju ruku, a da me ne povredi . Upozoravam te. Verovat no e biti prisiljen da mi slomi prst." Nije bilo ba tako. Bejli je to znao. Pa ipak se Denilov pokret zaustavi. Jedna povreda naspram druge. Pozitronski mozak morao je da odmeri sve mogunosti i uporedi ih sa moguim ishodima. To je znailo ne to malo vi e oklevanja. "Prekasno", ree Bejli. Dobio je trku. Krov je ve klizio unazad i sklapao se. Tvrdo, belo, svetlo sunce Solarije prodiralo je nesmetano. Trenutni nastup u asa primora ga da zatvori oi, ali on se savlada. Posmatra o je ogromnu poplavu plavetnila i zelenila. Na licu je oseao nesputano strujanje vazduha, ali ni ta nije mogao razaznati. Ne to pokretno prostruja pored vozila. Moga o je to biti robot, ili neka ivotinja, ili mo da neka ne iva stvar zahvaena naletom va zduha. Ne, nije znao ta je to bilo. Vozilo se isuvi e brzo kretalo. Plavo, zeleno, um, vazduh, kretanje i, iznad svega, bela svetlost iz lopt e na nebu udarala je dole estoko, nezaustavljivo, pretei... Samo je na jedan brz, ukraden trenutak, podigao glavu i pogledao pravo u sunce Solarije. Ugledao ga je neza tien mutnim staklom sunanih vrata najvi eg sprata Grada. Bilo je to golo sunce. U istom trenutku osetio je da ga Denilova ruka dr i za rame i pritiska nad ole. Bio je to tvrdoglav, nestvaran trenutak, u kome su mu misli vrvele glavom. On mora videti sve to se da videti, a Denil je tu da ga u tome sprei. Istina, robot ne sme primeniti silu protiv oveka. To je iznad svega i pre svega. Denil ga ne sme spreiti silom, ali je ipak oseao da ga robotova ruka povlai nadole. Bejli podi e ruku da bi se oslobodio robota i tada izgubi svest. 3. IME RTVE

Bejli je ponovo bio za tien od spoljnje svetlosti. Pred njim se micalo Deni lovo lice i titrale tamne mrlje koje su, kad bi zatreptao, postale crvene.

" ta se dogodilo?" zapita Bejli. " ao mi je", ree Denil, " to si i pored mog prisustva pretrpeo bol. Direktni sunevi zraci o teuju ljudsko oko, a ja verujem da o teenje nee dugo trajati, jer si samo kratko bio izlo en. Kad si pogledao gore, bio sam primoran da te povuem, pa si izg ubio svest." Bejli se namr ti. Tako je ostalo otvoreno pitanje da li se onesvestio od u zbuenja (ili straha?), ili je pao od udarca. Opipao je vilicu i lobanju i ustanov io da je sve u redu. Uzdr ao se od direktnog pitanja, kao da je vi e voleo da ne saz na istinu. "Nije bilo tako lo e", ree. "Po tome kako je delovalo na tebe, partneru Elija, moram zakljuiti da ti je bilo neprijatno." "Ni najmanje", ospori Bejli vrsto. Tamne mrlje pred njegovim oima ve su ble dele i smirivale se. " ao mi je samo to sam tako malo video. Suvi e brzo smo vozili. Nismo li pro li pored nekog robota?" "Mimoi li smo ih vi e. Sada prolazimo kroz Kimbaldovo gazdinstvo, koje je za saeno vokama." "Moram jo jednom poku ati", ree Bejli. "U mom prisustvu nee ", ree Denil. "U meuvremenu, uinio sam onako kako si hteo ." " ta to?" "Sea se, partneru Elija, da si naknadno dao nalog vozau da spusti krov i da si pre toga zahtevao od mene da pitam vozaa koliko smo milja, otprilike, udaljen i od cilja. Dakle, daleko smo jo oko deset milja, a biemo tamo za nekih est minuta. " Bejli je po eleo da upita Denila da li je ljut zbog toga to ga je nadmudrio . Hteo je, ako ni zbog ega drugog, onda zato da vidi nemir na njegovom savr eno mir nom licu. Ali savladao se. Naravno, Denil e jednostavno porei, bez gneva i bez nel agodnosti. On e, kao i uvek, nastaviti da mirno i sveano sedi, potpuno neosetljiv. Bejli polako ree: "Svejedno, Denile, ti zna da se moram priviknuti." Robot je posmatrao svog saradnika-oveka. "O emu govori ?" upita ga. "O... o... o otvorenom prostoru, zaboga! Nije li prostor sastavni deo ov e planete?" "Nee biti potrebno da izlazi ", odgovori Denil, a onda, kao da je predmet r azgovora iscrpljen, pree na drugo: "Usporavamo, partneru Elija. Mislim da smo sti gli. Sada e biti potrebno da prieka dok se ne spoji druga pneumatska cev koja e vodi ti do zgrade u kojoj e biti na e sedi te." "Pneumatska cev je suvi na, Denile. Ako sam prisiljen da radim napolju, ne ma razloga da odla em privikavanje." "Nee biti potrebno da radi napolju, partneru Elija." Robot je hteo jo ne to da ka e, ali ga Bejli uutka pokretom koji ne trpi prigo vor. Nije vi e bio voljan da podnosi Denilove ute ne rei pune pa nje, a takoe ni njegova umirivanja i uveravanja da e sve biti dobro i da e se o njemu voditi potpuna brig a. Ono to je stvarno eleo bilo je da stekne uverenje da e moi da brine sam o sebi, j er je jedino tako mogao izvr iti zadatak. Te ko je moglo da se gleda i izdr i na otvor enom. Moglo se dogoditi da mu u presudnom trenutku ponestane snaga potrebna za s avlaivanje otvorenog prostora. Cena koju bi u tom sluaju morao da plati bila je sa mopo tovanje i, verovatno, bezbednost Zemlje. Koliko je toga zavisilo od tako bezn aajne stvari? Smrknu se i na samu pomisao. Da, mora se po to-poto suprotstaviti vazduhu, suncu i prostoru. Elija Bejli se oseao kao stanovnik nekog Gradia, na primer Helsinkija, koj i je do ao u posetu Njujorku i pun straha prebrojava njegove spratove. Pojam "zgra da" shvatao je kao stambenu jedinicu, ali ovo nije bilo ni nalik na to. Prolazio je bez prestanka kroz sobe du kojih su tekli panoramski prizori, tako temeljno z asenjeni da se ni traak nemirnog dana nije mogao prikrasti. Kad god bi u li u neku sobu, neujno bi se palilo svetlo u skrivenim izvorima, a isto bi tako neujno i ezlo k ad bi iza li. "Previ e soba!" udio se Bejli. "Previ e! To je itav Gradi."

"Izgleda da je tako", saglasi se Denil. Zemljaninu je sve to izgledalo krajnje neobino. Za to je bilo potrebno da s e toliko Solarijanaca smesti tako blizu jedni drugima? "Koliko e ih stanovati sa mnom?" upita. Denil odgovori: "Ja, i, naravno, odreen broj robota." Bejli pomisli: trebalo je da ka e: "Izvestan broj drugih robota." Jo jednom je uoio kako Denil namerava da u potpunosti igra ulogu oveka, pa a k i onda kada nema nikog osim Bejlija koji je tano znao pravu istinu. Ali ta misao se odjednom izgubi, a druga, jaa, zauze njeno mesto. Povikao je: "Robota! A koliko ljudi?" "Nijedan, partneru Elija." Upravo su u li u sobu koja je od poda do tavanice bila ispunjena mikroknji gama. Tri privr ena okulara, sa dvadeset etiri palca irokim projekcionim ploama, nalazi li su se u pojedinim uglovima; u etvrtom uglu stajalo je platno za prikazivanje f ilmskih projekcija. Bejli je sve to posmatrao s izrazom negodovanja. "Da li su ostale izbacili odavde samo zato da bih mogao sam da lutam po ovom mauzoleju?" upita on. "Ovo je predvieno samo za tebe. Na Solariji je uobiajeno da svaka osoba po seduje ovakvu zgradu." "Svi ive u ovakvim stambenim uslovima?" "Svi." "emu im slu e sve ove sobe?" "Uobiajeno je da se za svaku delatnost odredi posebna prostorija. Ovo je biblioteka. Postoji i dvorana za muziku, gimnastika dvorana, obedovaonica, kuhinj a, mehanika radionica, razne sobe za popravku i ispitivanje robota, trpezarija, d ve spavae sobe..." "Stani! Otkud ti to sve zna ?" "To je deo obave tajnih uzoraka koji su mi predati pre nego to sam po ao s Au rore", odgovori Denil glatko. "Ali ko se brine za sve ovo?" Bejli opisa rukom irok krug. "Postoji vi e kunih robota. Oni su ti dodeljeni da se staraju o svemu to ti bude potrebno." "Ali meni sve to nije potrebno", ree Bejli. Ne to ga je teralo da sedne i d a se vi e ne pokrene. Izgubio je elju da dalje obilazi sobe. "Ako tako eli , partneru Elija, ne moramo se micati iz ove sobe. I o tome s e unapred vodilo rauna. Meutim, ipak je odlueno da se podigne ova zgrada, jer je ta kav obiaj na Solariji..." "Podigne?!" prekide ga Bejli iznenadno. "Ka e da je ova zgrada podignuta sa mo za mene? itava? Samo za mene?" "Potpuno robotizovana ekonomija...", zapoe Denil. Bejli ga ponovo prekide: "Da, znam ta e mi rei! A ta e posle biti sa njom?" "Mislim da e je razoriti." Bejli stisnu usne. Naravno! Razoriti! Sagraditi ogromno zdanje samo za u potrebu Zemljanina, a zatim razoriti sve to je dotakao. Dezinfikovati teren na ko me je zdanje sagraeno. Spaliti vazduh koji je udisao. Mogu Svemirci biti jaki, al i i oni pate od glupih strahovanja. Izgledalo je da Denil ita njegove misli, ili da bar tumai izraze njegovog lica. "Partneru Elija", ree on, "mo da ti misli da e uni titi kuu da izbegnu zarazu. A ko zaista tako misli , savetujem ti da se zbog toga ne uznemirava . Strah od zaraze nije kod Svemiraca ni izdaleka tako veliki. Posredi je samo to to je za njih jedn ostavno da sagrade kuu, a i razoriti je mogu uz veoma mali napor. Osim toga, part neru Elija, sam zakon brani da ova kua ostane. Ona je sagraena na gazdinstvu Hanis a Gruera, a na po jednom gazdinstvu mo e da bude samo jedna zgrada, ona koja slu i v lasniku. Ova je sagraena s posebnom dozvolom i za posebnu svrhu. Predvieno je da u njoj stanujemo dok na zadatak ne bude zavr en." "Ko je Hanis Gruer?" upita Bejli. " ef solarijanske Uprave bezbednosti. Predvieno je da razgovaramo s njim."

"Zaista? Kada u ve jednom poeti da ne to saznajem, Denile? Ovde sam kao riba na suvom, a to mi se ne svia. Mogao bih se mirne savesti odmah vratiti na Zemlju. Mogao bih..." Uvideo je da zapada u samosa aljenje, pa uuta. " ao mi je to se uznemirava ", ree Denil, koji ga nikad nije prekidao, ve bi sa mo ekao priliku da se izjasni. "Izgleda da je moje znanje o Solariji potpunije od tvoga, ali moje znanje o samom ubistvu ogranieno je kao i tvoje. Gruer e nam rei o no to je potrebno da znamo. Tako je odredila vlada Solarije." "Dobro, dakle, idemo do Gruera. Koliko nam treba do njega?" Bejli se tr e pri pomisli na ponovno kretanje. Opet je osetio uobiajeni pritisak na grudni ko . "Nije potrebno da idemo do njega, partneru Elija. Gruer e nas ekati u sobi za razgovore." "Zar i takva soba postoji?" promrmlja Bejli suvo, a zatim proisti glas: "e kae nas? Sada?" "Verujem." "Onda, hajdemo k njemu, Denile!" Hanis Gruer bio je elav, u pravom smislu rei. Na njegovoj glavi nije bilo ni jednog jedinog uperka kose. Bila je potpuno gola. Bejli proguta pljuvaku i, iz iste pristojnosti, poku a da ne gleda u njegovu elu, ali mu to nije uspevalo. Na Zemlji se smatralo da su Svemirci onakvi kakvim su se sami prikazivali. Oni su bili gospodari Galaksije: visoki, bronzane puti i kose, sna ni, hladni, lepi, plemeniti. Ukratko, bili su takvi kakav je bio R. De nil Olivav, ali s dodatkom ljudskog u sebi. Takvi su esto bili oni stanovnici sve mira koje su slali na Zemlju. Mo da su takvi bili naroito birani. Ali ovde se nalazio Svemirac koji je po svojoj spolja nosti mogao biti i Z emljanin. elavac. I njegov je nos bio takoe bezoblian. Ne naroito, u svakom sluaju, a li za stanovnike svemira znaajna je i najmanja neskladnost. Bejli ree: "Dobar dan, gospodine. ao mi je to ste morali da nas ekate." Uljudnosti nikad nije suvi e. S tim e ljudima morati da radi. Ne to ga je teralo da pree preko sobe (ba sme no velike) i pru i ruku u znak dob rodo lice, ali taj nagon nije bilo te ko savladati. Solarijancu ne bi takva dobrodo li ca prijala. Ruka prekrivena klicama sa Zemlje! Daleko od Bejlija, koliko god je mogao, sedeo je Gruer - ozbiljno, s ruk ama koje su poivale u dugakim rukavima i verovatno s filtrima u nozdrvama, mada Be jli nije mogao da ih vidi. Njemu se ak inilo da je Gruer s negodovanjem pogledao Denila, kao da je ht eo da ka e: udan si mi ti (Svemirac) kad si tako blizu oveka sa Zemlje. To je jednostavno znailo da Gruer ne zna istinu. Bejli odjednom opazi da se Denil ve odmakao od njega i postavio dalje nego obino. Naravno, bio je preblizu, tako blizu da je Gruer mogao da posumnja. Deni l je preduzimao sve (mogue) da ga smatraju ovekom. "Nisam vas dugo ekao", odgovori Gruer. "Dobro do li, gospodo, na Solariju. Da li ste se dobro smestili?" Gruerov glas je bio prijatan i prisan, ali njegove su se oi kradimice zad r avale na Denilu. Odlutale bi na trenutak, a zatim bi se ponovo uperile u njega. "Da gospodine, dobro smo se smestili", odgovori Bejli. Pitao se, ne zaht eva li to dobro pona anje da Denil, kao "Svemirac", govori u ime obojice, ali tu m isao odbaci s negodovanjem. Do avola, njemu samom je poverena istraga, a Denil mu je tek naknadno pridodat. Uz takve uslove, Bejli nije smatrao potrebnim da svir a drugu violinu u odnosu na stanovnika svemira. Takvo se pitanje uop te ne postavl ja kad je re o robotu, pa makar to bio i robot kao to je Denil. Ali niti je Denil poku ao da prednjai, niti je Gruer bio zbog toga iznenaen ili ogoren. tavi e, on je Denila iskljuio i pa nju usredsredio na Bejlija. "Detektive Bejli", ree Gruer, "znam da vam dosad nisu ni ta rekli o zloinu z bog koga smo zatra ili va e usluge. Pretpostavljam da vas prilino zanima sve to je u v ezi s tim." Gruer strese rukave, prekrsti ruke i spusti u krilo. "Ne biste li se li, gospodo?" Uini e tako, a Bejli ree: "Zaista smo radoznali." Primetio je da Gruerove ru ke nisu za tiene rukavicama.

Gruer nastavi: "Uinili smo to namerno, detektive Bejli. Nismo hteli da se unapred zamarate i da sa predubeenjima priete problemu. Vi ete u najskorije vreme imati potpun izve taj o svim okolnostima pod kojima je zloin poinjen. Imaete i rezult ate istrage koju smo sami sproveli. Bojim se, detektive Bejli, da e vam se taj iz ve taj, sa stanovi ta va eg iskustva, initi sme no nezrelim. Na Solariji nema policije." "Uop te nema?" upita Bejli. Gruer se nasme i i slegne ramenima: "Vidite, nema zloina. Na e je stanovni tvo malobrojno i ra trkano. Za zloin se ne ukazuje prilika, i zbog toga nema potrebe za policijom." "Shvatam, ali uprkos tome do lo je do zloina." "Istina, ali to je prvo nasilje u dva veka na e istorije." "Zaista, nesrea. Jo gore je to to je posredi ovek iji gubitak jedva mo emo sebi dopustiti. Ta nam je rtva najmanje odgovarala. Ubistvo je izvr eno pod naroito brut alnim okolnostima." "Pretpostavljam da je ubica potpuno nepoznat?" upita Bejli. (Za to bi, inae , taj zloin zaslu io da se poziva detektiv ak sa Zemlje?) Gruer je izgledao veoma neraspolo en. Pogledavao je iskosa Denila, koji je nepokretno sedeo. Be umni mehanizam koji prima utiske! Bejli je znao da je Denil sposoban da, u bilo koje budue vreme, ponovi razgovor koji je uo, nezavisno od nje govog trajanja. On je bio ma ina-podsetnik koja se kretala i govorila kao ovek. Da li je to Gruer znao? Izvesno je bilo da je Denila posmatrao pomalo po dozrivo. "Ne, ne bih mogao da ka em da je ubica sasvim nepoznat", odgovori Gruer. " U stvari, postoji samo jedna osoba koja je to mogla da uini." "Jeste li sigurni da pri tom ne mislite kako je samo jedna osoba imala r azloga da to uini?" upita Bejli, vrlo oprezan kada su bili u pitanju konani zakljuc i. Nije bio sklon misliocima iz fotelje, koji loginim tokom otkrivaju izvesnost o nde gde je umesna samo verovatnost. Ali Gruer odmahnu elavom glavom. "Nije tako. Samo je jedna osoba praktino mogla to da uini. Svakom drugom bi to bilo nemogue. Sasvim nemogue." "Sasvim?" "Uveravam vas." "U tom sluaju, nema problema." "Naprotiv. Problem postoji. Jedina osoba koja dolazi u obzir nije poinila taj zloin." "Znai da ga niko nije poinio", izgovori Bejli mirno. "Pa, ipak je poinjen. Rikejn Delmar je mrtav." I to je ne to, pomisli Bejli. Ne to sam ipak saznao. Sad znam ime rtve. Izvukao je bele nicu i sveano upisao podatak. Delimino je to uinio zbog nastr ane elje da poka e kako je ipak ne to zapisao, pa makar to bila sitnica, a delimino za to da ne bi bilo suvi e oigledno kako sedi do ma ine podsetnika kojoj bele ke nisu potr ebne. Tada zapita: "Kako se pi e ime rtve?" Gruer mu objasni. " ta je bio po zanimanju?" "Fetolog." Bejli zapisa kao to je izgovoreno i promeni temu razgovora: "A sada, zani malo bi me ko je u stanju da mi iz neposrednog iskustva ispria sve to je u vezi sa ubistvom. Iz prve ruke ili najbli e tome, ako je mogue." Gruerov sme ak bio je te ak. Njegove su oi ponovo dotakle Denila, a zatim odl utale dalje. "Njegova ena", odgovori. "Njegova ena?" "Da, zove se Gladija", Gruer je izgovorio svaki slog zasebno, a drugi je naglasio. "Imaju li dece?" Bejli je zurio u bele nicu. Po to odgovor nije dolazio, on podi e pogled: "Imaju li dece?" ponovi. Gruerova usta se nabra e kao da je okusio ne to kiselo. Izgledao je bolestan . Najzad odgovori: "Ne bih znao da vam ka em."

"Kako?" zaudi de Bejli. Gruer urno dodade: "U svakom sluaju, mislim da je bolje da poetak rada odlo i te do sutra. Znam, gospodine Bejli, da vam je putovanje bilo naporno, da ste umo rni, a verovatno i gladni." Bejli je upravo bio spreman da odgovori odreno, ali u tom trenutku pomisa o na jelo bila mu je izvanredno privlana. "Da li biste hteli da jedete sa nama?" upita, i ne pomi ljajui da bi Gruer, kao Svemirac, mogao na to pristati (mada je ovaj ve poeo da ga oslovljava sa "gos podine Bejli", umesto sa "detektive Bejli", to je ipak ne to znailo). Kao to je i oekivao, Gruer je odbio: "Posao mi ne dopu ta da prihvatim. Mora m da idem. ao mi je." Bejli ustade. Pristojnost je zahtevala da otprati Gruera do izlaza. Ali u prvom redu, nije hteo da otvori vrata i izla e se neza tienom prostoru, a, pored to ga, nije uop te bio siguran gde se vrata nalaze. Stajao je u neizvesnosti. Gruer se nasme i i nakloni. On ree: "Videemo se ponovo. Ukoliko biste hteli da razgovarate sa mnom, va i roboti znaju ifru." I nestade ga. Bejli glasno uzviknu. Jednostavno, ni Gruera, ni stolice na kojoj je sedeo nije vi e bilo. Zid k oji se nalazio iza Gruera, kao i pod po kome je gazio, i ezli su u tren oka. Denil polako objasni: "Nijednog trenutka on nije bio ovde lino. To je bil a trodimenziona slika. Mislio sam da zna o tome. Takve ureaje imate i vi na Zemlji ." "Ne ba takve", promrmlja Bejli. Trodimenziona, prenesena slika na Zemlji ugraena je u kockastom polju sil e i svetluca na pozadini. Sama slika donekle treperi. Niko je na Zemlji ne bi mo gao zameniti za stvarnost. Ovde... Nikakvo udo to Gruer nije nosio rukavice. Iz istog razloga nije bio potreb an ni filter u nozdrvama. "Da li bi sada hteo da jede , partneru Elija?" upita Denil. Ruak je predstavljao neoekivano te ko isku enje. Pojavili su se roboti. Jedan je postavio sto, drugi je doneo jelo. "Koliko ih ima u zgradi, Denile?" upita Bejli. "Oko pedeset, partneru Elija." "Hoe li ovi stajati ovde dok jedemo?" (Jedan od robota stajao je u uglu. Njegove sjajne, svetlucave oi behu usm erene prema Bejliju.) "Tako je uobiajeno", odgovori Denil. "Uvek jedan mora biti prisutan, u sl uaju nu de. Ako ti to ne odgovara, dovoljno je da mu naredi da ode." Bejli ree, slegnuv i ramenima: "Neka ostane." U obinim uslovima Bejli bi hranu ocenio kao izvanredno ukusnu, ali ovde j e mehaniki gutao, hladno i uve bano kao Denil, to je uz put primetio. Razlika je bil a samo u tome to e drugi kasnije iz fluorokarbonske kesice isprazniti sve to je u n ju smestio "jedui" da bi u svemu predstavljao oveka. "Da li je napolju no?" upita Bejli. "Da", odgovori Denil. Bejli je smrknuto posmatrao svoj krevet. Bio je prevelik. I spavaonica j e bila suvi e prostrana. Nije bilo pokrivaa pod kojim bi se ukopao. Sami ar avi nisu b ili dovoljni da se ovek ogradi od okoline. Sve je bilo nepodno ljivo! Ve je savladao tu iranje u kabini do spavaonice. U reaj u kupatilu bio je u izvesnom smislu vrhunski rasko an, ali mu je ipak i ao na ivc e jer je, na neki nain, delovao nezdravo. "Kako se gasi svetlo?" upita naglo. Uzglavlje kreveta obasjavalo je blag o osvetljenje, mo da zato da neposredno pre sna olak a projektovanje knjiga, ali Bej liju nije bilo stalo do toga. "Ako se odmah odlui da spava , ugasie se im legne ." "Na to paze roboti, zar ne?" "To je njihov posao." " ta li sve Solarijanci nisu za sebe izmislili!" promrmlja Bejli. "udim se sada to mi neko od robota nije prao lea dok sam se kupao."

Denil primeti, bez imalo ale: "Da si tra io, jedan od njih bi to uradio. to se tie Solarijanaca, oni su izmislili sve to im treba. Roboti ne vr e svoju du nost ak o im se ne naredi, izuzev ako je to nu no za dobrobit oveka." "Dobro, Denile, laku no!" "Biu u susednoj sobi, partneru Elija. Ako ti nou, u bilo koje vreme, ne to z atreba..." "Znam, znam. Roboti su tu." "Na nonom ormariu nalazi se dugme. Dovoljno je da takne . I ja u odmah doi." San je izneverio Bejlija. I dalje ga je progonila slika zgrade u kojoj s e nalazio. Opasno je lebdeo po spoljnjoj ivici sveta, a odmah s druge strane pre tila mu je jeza praznine. Na Zemlji se njegov stan - za tien, udoban, topao i naseljen stan - ugnezdi o meu mnogim drugim. Mno tvo spratova i hiljade ljudi izmeu njega i ivice Zemlje. ak je i na Zemlji bilo ljudi u najvi im slojevima, te io se Bejli. Istina, st anovali su sasvim blizu samog spoljnjeg prostora, ali su zbog toga plaali vrlo ma lu stanarinu. Zatim je mislio na D esi koja se nalazila hiljade svetlosnih godina daleko . Nepodno ljivo je eznuo da istog asa ustane, obue se i poe k njoj. Misli su mu bile sve nejasnije. Kad bi se bar na ao nekakav rov, zgodan, siguran rov koji prob ija put kroz sigurni, tvrdi kamen i metal, sa Solarije sve do Zemlje, tada bi ho dao, hodao i hodao... I ao bi prema Zemlji, prema D esi, prema udobnosti, prema bezbednosti. Bezbednosti. Bejli otvori oi. Ruke su mu bile ukoene. Podi e se na laktove, jedva svestan da to radi. Bezbednost! Onaj Hans Gruer je ef Uprave bezbednosti na Solariji. ta e ovde "bezbednost"? Ako to znai ono isto to i na Zemlji, a drugaije ne mo e biti, tada je Gruer odgovoran za za titu Solarije od napada spolja i pobune iznutra. Za to se on nije zainteresovao za sluaj ubistva? Da li zbog toga to na Solar iji nije bilo policije, pa je Uprava bezbednosti bila najbli a po nadle nosti? Izgledalo je da Gruer nema neprilika s Bejlijem, ali ta su znaili oni esti pogledi kri om upueni prema Denilu? Da mo da Gruel ne sumnja u Denilove namere? Sam Bejli je dobio nalog da do bro otvori oi, a lako je mogue da je i Denil primio slinu pouku. Prirodno je da Gruer sumnja u mogunost pijuna e. Nu no je u njegovom poslu da sumnja kad god je u pitanju takva verovatnost. U tom sluaju ne mora se mnogo boja ti Bejlija, Zemljanina, predstavnika najbeznaajnijeg sveta Galaksije. Ali Denil j e poticao s Aurore, najstarije, najvee i najmonije planete Spoljnjih svetova. Grue r, seao se Bejli, nije se obratio Denilu ni jednom jedinom reju. Posmatrano s tog gledi ta, postavlja se pitanje za to Denil tako uporno izig rava oveka? Dotada nje tumaenje, koje je Bejli izgradio za sebe, to jest da je u pit anju samoljublje Denilovih tvoraca s Aurore, izgledalo je sada otrcano. Denilova gluma je imala mnogo ozbiljniji povod. Kao ljudsko bie, Denil mo e oekivati da u iva diplomatsku nepovredivost, kao i izvesno pravo na uglaenost i ljubazno ophoenje, to kao robot ne bi imao. Ali za to A urora nije poslala oveka? Za to je trebalo da tom varkom sve stavljaju na kocku? Od govor se Bejliju odmah nametnuo sam po sebi. oveku s Aurore, pravom Svemircu, bil o bi odvratno blisko dru enje sa Zemljaninom, odnosno, on ne bi dugo izdr ao u njego vom dru tvu. Ali ako je tako, za to je Solarija jedno obino ubistvo smatrala tako va nim d a dopusti pristup na svoju planetu jednom Zemljaninu i jednom stanovniku Aurore? Bejli se na ao u orsokaku. Bio je vezan za Solariju nu no u svog zadatka i opasno u koja je pretila Zemlji. Bio je priklje ten okolnostima koje je jedva podnosio. Pritiskala ga je odgovorno st koju nije smeo da izneveri i svemirski sukob iju prirodu nije mogao da shvati. 4. SUSRET SA ENOM

Najzad je ipak zaspao. Nije se seao trenutka kada je pre ao u san. Neko vre me njegove misli bile su jo hirovitije, a tada je krilo kreveta zasijalo i tavani ca se prelila hladnim odsjajem dana. Pogledao je na sat. Proteklo je vi e asova. Ro boti-domaice odluili su da treba da ustane i ve su delovali u tom smislu. Pitao se da li se Denil probudio, ali odmah uvide besmislenost takvog pi tanja. Denil nije uop te mogao da spava. U pitanju je bilo samo to da li je odglum io spavanje kao deo svoje uloge. Da li se bio svukao i obukao nonu ko ulju? Kao po narud bini, pojavi se Denil. "Dobro jutro, partneru Elija", ree on. Robot je bio potpuno obuen, savr eno odmornog izgleda. On upita: "Da li si dobro spavao?" "Jesam", odgovori Bejli suvo, "a ti?" Ustao je iz kreveta i oteturao se u kupatilo da se obrije i obavi sve os talo to spada u jutarnji obred. On doviknu Denilu: "Ako bi neki robot hteo da me obrije, oteraj ga! Idu mi na ivce. I onda kad ih ne vidim, idu mi na ivce." Dok se brijao zurio je u svoje lice i udio se to lii na sliku u ogledalu ko ju je poznavao sa Zemlje. Kad bi bar umesto ove svetlosne varke, koja ga opona a, postojao neki drugi Zemljanin s kojim bi mogao da razgovara! Kad bi bar mogao da svari ijenice koje je do sada progutao, neznatne injenice... "Isuvi e su beznaajne... Prikupi ih jo !" mrmljao je u ogledalo. I ao je trljajui lice pe kirom, a potom navue pantalone na isto rublje. (Za sve su se brinuli roboti, prokleti bili.) Zatim upita Denila: "Da li bi mi odgovorio na nekoliko pitanja?" "Kao to ti je poznato, partneru Elija, odgovaram na sva pitanja kako najb olje umem." Ili prema onome to ti je utisnuto u pamenje, pomisli Bejli, a glasno upita : "Za to na Solariji ivi smo dvadeset hiljada ljudi?" "Puka injenica", odgovori Denil. "Podatak, broj kao ishod raunice." "Da, da, ali ti izbegava odgovor. Na planeti mogu da ive milioni. Za to, ond a, samo dvadeset hiljada? Ka e da taj broj Solarijanci smatraju najpogodnijim. Za to? " "To je u skladu s njihovim nainom ivota." "Uveli su kontrolu raanja?" "Da." "I ostavili planetu praznu?" Bejli nije bio sasvim siguran za to se zakaio za ovo, ali stanovni tvo planete be e jedna od retkih injenica koje je znao. Jedva da je i ta drugo mogao da pita. "Planeta nije prazna", odgovori Denil. "Podeljena je na gazdinstva, od k ojih svako nadzire po jedan Solarijanac." "Dakle, svako ivi na svom gazdinstvu. Dvadeset hiljada gazdinstava, a na svakom po jedan Solarijanac." "Nema toliko gazdinstava, partneru Elija. ene dele gazdinstvo s mu kim stan ovni tvom." "Ima li Gradova?" Bejli oseti marce. "Nema im ni traga, partneru Elija. Solarijanci ive odvojeno, viaju se samo u krajnje izuzetnim okolnostima." "Pustinjaci?" "Kako se uzme." " ta time hoe da ka e ?" "Jue te je ef Gruer posetio u svojoj trodimenzionoj slici. Solarijanci se, po elji, koriste stereovizorom za meusobne posete. Drugi oblici ne dolaze u obzir ." Bejli je zurio u Denila. "Da li se to odnosi i na nas? Oekuje li se i od nas da tako saobraamo?" "To je stil ove planete." "Ne shvatam kako u onda voditi istragu? Ako s nekim elim da govorim..." "Iz ove zgrade, partneru Elija, mo e putem trodimenzione slike uspostaviti kontakt s bilo kojim ovekom ove planete. U tom smislu nema te koa. U stvari, to e te osloboditi neugodnosti da napusti zatvoren prostor. Zato sam ti i rekao prilikom dolaska da nee biti potrebe da se privikava na neza tien prostor. Dobro je tako. Svak i drugi nain bio bi nepodno ljiv za tebe."

"Prosuivau sam ta mogu a ta ne mogu da podnesem", ree Bejli. "Prva e mi stvar biti danas, Denile, da stupim u kontakt s Gladijom, suprugom ubijenog oveka. Ako me ova trodimenziona zavrzlama ne zadovolji, otii u lino do nje. Tako sam odluio." "Jo emo videti ta je najbolje i ta je najizvodljivije, partneru Elija", prim eti Denil uzdr ljivo. "A sada u se pobrinuti za doruak", dodade on i okrete se da poe . Bejli je posmatrao iroka lea robota i bio je gotovo veseo. Denil Olivav izigravao je efa. Ako mu je zadatak bio da sprei Bejlija da n e dozna ni ta vi e od onoga to je bilo nu no za istragu, tada Bejli jo ima u rukama pril ino jak adut. Najzad, re je bila o Denilu Olivavu, robotu. Bilo je dovoljno rei Gru eru, ili ma kojem Solarijancu, da je Denil robot a ne ljudsko bie. Pa ipak, s dru ge strane, Denilova ovekolikost mo e biti od velike koristi! Adut ne treba izigrati . Ponekad je bolje uvati ga za pravi trenutak. Treba ekati i videti, pomisli i poe za Denilom u sobu za doruak. " ta treba uraditi da bi se uspostavio trodimenzioni kontakt?" poe Bejli. "Sve je ve ureeno, partneru Elija", odgovori Denil i njegov prst potra i dug me za poziv robota. Robot odmah ue. Odakle samo sti u, pitao se Bejli. Dok sam besciljno lutao po nenastanjeno m lavirintu ovog zdanja, nijednog robota nisam sreo. Da li se povlae s puta kad n aie ovek? Da li su obave tavali jedan drugog da se maknu? Ali bio je dovoljan pritis ak na dugme i smesta su se pojavljivali. Bejli pa ljivo osmotri prido log robota. Bio je gladak ali ne i svetlucav. N jegova povr ina bila je prigu eno sivo uglaana, a jedini traak boje odavala je arena pl oica na desnom ramenu. Beli i uti kvadrati ploice (u stvari, metalni blesak srebra i zlata) nisu, ini se, imali neku posebnu svrhu. "Odvedi nas u sobu za razgovore", naredi mu Denil. Robot se utke nakloni i okrenu. "ekaj, mome, kako se zove ?" zaustavi ga Bejli. Robot usmeri pogled prema Bejliju. Izgovarao je jasno, bez oklevanja: "N emam imena, gospodaru. Moj serijski broj je - metalni prst se podi e ka ploici - AC X-2745." Denil i Bejli su ga pratili do ovee prostorije, koju Bejli prepoznade kao sobu u kojoj je dan ranije bila slika Gruera i njegove stolice. Neki drugi robot ekao je na njih s nepokolebljivom strpljivo u ma ine koja ne mo e da oseti dosadu. Prvi se nakloni i izie. Dok je izlazio, Bejli je uporeivao njihove ploice na ramenima. Uzorak sreb ra i zlata bio im je drugaiji. Na ploici je bilo est puta po est kvadratia. Broj mogui h kombinacija bio je dakle 236, odnosno sedamdeset milijardi. ak i vi e od toga! Bejli primeti: "Oigledno, za svaku du nost postoji po jedan robot. Prvi nas je doveo ovamo, drugi e upravljati susretom." "Na Solariji se daleko dospelo u specijalizaciji robota, partneru Elija. " "Jasno mi je zbog ega kad ih ima toliko", ree Bejli i pogleda u drugog rob ota. S izuzetkom ploice na ramenu i, verovatno, nevidljivog pozitronskog uzorka u nutar njegovog sunerastog mozga od platine i iridijuma, taj je sasvim liio na prvo g. "Koji je tvoj serijski broj?" upita ga. "ACC-1 129, gospodaru." "Ja u te zvati samo 'mome'. A sada bih hteo da razgovaram s gospoom Gladijo m Delmar, enom pokojnog Rikejna Delmara... Denile, da li postoji negde njena adre sa ili neki drugi nain da odredimo njeno boravi te?" "Ne mislim da nam je potreban bilo koji drugi podatak. Ako dopusti , ja u p itati robota...", obja njavao je uljudno Denil. "To u ja sam uraditi", prekide ga Bejli. "U redu, mome, kako bismo do li u v ezu s po tovanom gospoom?" "Znam kako, gospodaru. Poznajem ifre veza svih gospodara", odgovori robot bez ikakvog ponosa. Bila je to samo injenica, kao da ka e: Ja sam, gospodaru, od m etala. Denil se ume a: "To nije nikakvo udo, partneru Elija. Nema ni deset hiljada

veza koje treba uvrstiti u njegov krug pamenja. To nije veliki broj." Bejli se slo i s tim i ree: "Da sluajno nema vi e od jedne Gladije Delmar? Uko liko ima, moglo bi doi do zabune." "Gospodaru?" upitao robot, nastaviv i da mirno eka. "Mislim da robot nije shvatio tvoje pitanje", ree Denil. "Na Solariji nem a ponovljenih imena. Imena se registruju pri roenju. Nijedno ime ne mo e biti upotr ebljeno ako u to vreme nije slobodno." "U redu", ree Bejli, "svakog minuta nauim po ne to. Pazi sada, mome, reci mi t a moram da radim, pa ma ta bilo. Daj mi ifru ili kako god se to zvalo, a tada odst upi." Pro lo je prilino vremena dok je robot odgovorio: " elite li, gospodaru, da s ami uspostavite vezu?" "Tako je." Denil lagano dodirnu Bejlijev rukav: "Samo trenutak, partneru Elija", ree on. " ta je sad?" "Mislim da robot mo e uspostaviti tra enu vezu mnogo lak e od tebe. To je njeg ova specijalnost." Bejli smrknuto izgovori: "Siguran sam da mo e bolje od mene. Ako to uradim sam, mo e se dogoditi da koje ta pobrkam." Ravnodu no je gledao u neosetljivog Denila . "Uprkos svemu tome, volim da to sam uradim. Dajem li ja naloge ili ne dajem?" Denil nije odustajao: "Ti daje naloge, partneru Elija, i ako su saglasni sa prvim zakonom robotike bie izvr eni. Pa ipak, s tvojim dopu tenjem, hteo bih da ti dam nu ne podatke koje posedujem, a odnose se na solarijske robote. Roboti Solari je su specijalizovani vi e nego na ma kom drugom svetu. Iako su sposobni da fiziki obave mnoge stvari, ipak su posebno snabdeveni pozitronskim intelektom za odreenu vrstu posla. Da bi mogli da obavljaju poslove van svoje specijalnosti, moraju p ostojati okolnosti krajnje nu de koje e ih direktno prisiliti da primene jedan od t ri zakona robotike. S druge strane, da ne bi obavili posao za koji su namenjeni, potrebna je takoe primena ova tri zakona." "U redu, ali moj direktni nalog uvodi u igru drugi zakon, zar ne?" "Tano, ali delovanje po du nosti prisile nije robotima 'prijatno'. Sve to, pod uobiajenim okolnostima, ne dovodi do zbrke, ali Solarijanci se skoro nikada n e me aju u svakodnevne poslove robota. Ili ne mare da vr e poslove robota, ili im to nije potrebno." "Hoe da ka e , Denile, da bi robot bio uvreen kad bih ja obavljao njegov posao? " "Kao to ti je poznato, partneru Elija, uvreda u ljudskom smislu nije sast avni deo robotovih reakcija." Bejli sle e ramenima: "Dakle?" "Pored toga", nastavi Denil, "stanje u kome se tada nae robot za njega je isto toliko neprijatno kao i bol za oveka, bar koliko ja mogu da prosudim." "A ipak", ree Bejli, "ja nisam Solarijanac, ve Zemljanin, i ne volim da ro boti obavljaju ono to ja sam elim da uradim." "Postoji jo ne to", nastavi Denil. "Ono to predstavlja neugodnost za robota na i bi domaini mogli smatrati neuljudno u, jer u dru tvu kao to je ovo postoji izvestan broj vi e ili manje vrstih uverenja o tome kako treba, odnosno kako ne treba da se postupa sa robotima. Uvreda koju nanesemo domainima ne bi nam koristila u na em zad atku." "U redu", popusti Bejli, "neka robot potra i vezu." Bejli se povue. Sukob nije bio nekoristan. Bio je to pouan primer za to do koje take mo e da dospe robotizovano dru tvo. Kad se roboti jednom uvedu, nije ih vi e lako ukloniti. ovek koji bi samo povremeno hteo da od njih odahne, ustanovljava da to ne mo e. Poluzatvorenih oiju sledio je pogledom robota koji se pribli avao zidu. Nek a sociolozi na Zemlji ocene ono to se sada dogodilo i neka izvuku zakljuke iz toga . Bejli je dolazio do nekih saznanja za sopstveni raun.

Pola zida je kliznulo u stranu, a kontrolna tabla, koja se pojavila, mog la je da slu i na ast elektrinoj centrali grada. Bejli je udio za svojom lulom. Obavestili su ga da bi pu enje na Solariji, planeti nepu aa, delovalo kao gruba psovka u pristojnom dru tvu. Zbog toga mu nije bi lo dopu teno da ponese pribor za pu enje. Uzdahnuo je. Bilo je trenutaka kad je jedi no mogla da ga ute i lula meu zubima i njena topla glava u rukama. Robot je brzo radio. Tu i tamo pode avao je hitrim prstima razliite otporni ke i pojaavao polje sile prema odreenim uzorcima. Denil protumai: "Potrebno je da najpre obavesti osobu s kojom eli da uspos tavi vezu. Obave tenje e, naravno, primiti robot. Ako je obave teno lice tamo gde se tra i i ako eli da primi vezu, tek tada se veza smatra moguom." "emu slu e svi ti prikljuci?" upita Bejli. "Robot veinu gotovo da nije ni dot akao." "Moja obave tenja o tome nisu potpuna, partneru Elija, ali potrebno je od sluaja do sluaja uspostaviti vi estruku vezu, kao i vezu u pokretu. Ovo poslednje, n aroito, zahteva slo eno i neprekidno ispravljanje slike." Robot ree: "Gospodaru, veza je uspostavljena i odobrena. Kad budete sprem ni, imaete vezu." "Spreman sam", zare a Bejli. Kao da je ba ta re bila znak, pola sobe o ive u s vetlu. Denil najednom ree: "Zaboravio sam da naglasim robotu da moraju biti zamr aeni svi otvori s one strane. ao mi je, to moramo da uredimo..." "Nije va no", prekide ga Bejli trgnuv i se. "To je moja stvar. Ne me aj se!" Prostor u koji je zurio be e kupatilo, ili je Bejli tako sudio po name taju. U jednom uglu, kako mu se inilo, stajala je neka vrsta stola za ulep avanje, pa je u ma ti zami ljao robota (ili robote) kako s nepogre ivom brzinom ureuju frizuru ili d oteruju spolja nji lik ene s kojom e se ona pojaviti pred svetom. Preko nekih aparata i elektrinih ureaja jednostavno je pre ao, jer bez nepos rednog iskustva nije mogao ustanoviti njihovu namenu. U zidove su bili umetnuti zamr eni uzorci koji su mogli predstavljati bilo ta, ali ovek je ostajao u uverenju da su to apstrakcije na prirodne teme. Ishod je bio smirujue, gotovo hipnotiko vez ivanje pa nje. Ono to je mogla biti kabina za tu iranje, prilino velika uostalom, nije bilo odvojeno od ostalog prostora niim, osim lukavo ude enim svetlom koje je stvaralo t reperav, neproziran zid. Ljudskog bia nije bilo na vidiku. Bejlijev pogled pade na pod. Gde se taj prostor zavr ava a gde poinje drugi ? To nije bilo lako ustanoviti. Postojala je linija gde se vrsta svetlosti menja la. Mora da je to bilo tamo. Pri ao je toj liniji i, nakon trenutka oklevanja, pre ao rukom na onu stranu . Ni ta nije osetio, ni ta vi e nego kad bi ispru io ruku u prostor sirove trodime nzione slike na Zemlji. Pa ipak, tamo je svoju ruku mogao da vidi, slabo mo da, i prekrivenu slikom, ali ona bi bila tu, mirna i prisutna. Ovde se ona potpuno gub ila. to se njega tie, zavr avala je u zglobu. ta ako sad pree liniju? Verovatno e zatajiti njegovo vidno polje. Nai e se u svetu potpunog mraka. Pomisao na tako delotvoran zaklon bila mu je gotovo prijat na. U istra ivanju ga prekide neiji glas. Podi e pogled i gotovo nespretnom u urban o u zakorai nazad. Gornjeg dela svetla koje je zaklanjalo tu sada je nestalo a na tom mestu pojavilo se neije lice. Bila je to Gladija Delmar, ili je bar Bejli smatrao da je to ona. Lice se sme ilo na Bejlija: "Ve sam vas pozdravila. ao mi je to ste me ekali. Biu uskoro suva." Njeno je lice bilo trouglasto i ne to pre iroko u visini jagodinih kostiju (k oje su se naroito isticale dok se sme ila), u e prema punim usnama, a zavr avalo se sit nom bradom. Prema visini na kojoj se lice nalazilo, Bejli je prosudio da je Glad ija jedva ne to vi a od metar i po. To nije bilo tipino, bar ne prema onom to je Bejli znao. Smatralo se da su Svemirke sna ne i sklone krupnom stasu. Ni kosa joj nije

bronzane boje, kao kod veine Svemiraca. Njene prilino dugake vlasi bile su svetlosm ee i prelazile su u uto. U ovom su se trenutku mekano epurile, kao to je Bejli zami lj ao, u struji toplog vazduha, pa je itava slika delovala vrlo prijatno. Bejli promuca: "Ako elite, prekinuemo vezu i ekati dok budete gotovi..." "Oh, ne. Odmah u biti gotova. Za to vreme mo emo da razgovaramo. Hanis Grue r mi je rekao da ete tra iti vezu sa mnom. Znam, vi ste sa Zemlje." Njene su oi poiva le na njemu. Izgledalo je da ga upijaju. Bejli se nakloni i sede: "Moj drug je s Aurore", ree. Ona se sme ila i zadr avala pogled na Bejliju kao da je on taj koji, uprkos primedbi, i dalje privlai njenu pa nju. Tako i jeste, pomisli Bejli. Podigla je ruke nad glavu i prstima ra e ljala kosu da bi ubrzala su enje. Ruke su joj bile vitke i ne ne. Vrlo privlane, ustanovi Bejli. Tad pomisli s nelagodno u: D esi se to ne bi dopalo. Denilov glas naru i ti inu: "Da li bi bilo mogue, gospoo Delmar, da se zamrai i li polarizuje prozor iza vas? Moj partner ne podnosi dnevno svetlo. Na Zemlji, k ao to ste uli..." Mlada ena - Bejli je smatrao da joj je dvadeset pet, ali se uz staru nela godnost priseti da su godine Svemiraca vrlo varljive - zaigra prstima po licu i uskliknu: "Naravno. Znam sve o tome. Sasvim sam luda. Oprostite mi, molim vas, u rediu to odmah. Pozvau robota..." Iza la je iz prostora za su enje s rukom ispru enom prema dugmetu za poziv, ne prestajui da pria: "Uvek sam govorila da u ovoj prostoriji treba vi e pozivnih dugm adi. Kua naprosto nije udobna ako nemate dugmad na svim mestima na kojima se mo ete nai... recimo... ne dalje od metar ili dva. Ja, upravo... ta, ta se dogodilo?..." Gledala je prenera eno u Bejlija, koji je skoio sa stolice, prevrnuo je i o krenuo se pocrvenev i do korena svake vlasi. Denil polako ree: "Bie bolje, gospoo Delmar, da se posle uspostavljanja vez e s robotom vratite u kabinu ili da produ ite dalje i ne to obuete." Gladija pogleda svoje nago telo i ree iznenaena: "Hou naravno!" 5. RAZGOVOR O ZLOINU "Znate, u pitanju je bila samo stereovizija", ree Gladija pokajniki. Sada je bila oskudno ogrnuta neim, tako da su joj i ruke i ramena bili slobodni. ak joj je jedna noga bila naga do pola bedara. U meuremenu, Bejli se sna ao. Svestan da j e malopre ispao budala, ovog puta se uporno trudio da ni ta ne primeuje. "Bilo je to iznenadno, gospoo Delamar", izvinjavao se. "Oh, molim vas, zovite me Gladija, ukoliko... ukoliko... to nije u supro tnosti sa va im obiajima." "Dakle, Gladija. U redu. Hteo sam da vam ka em da u va em pona anju nije bilo nieg nepristojnog. Bio sam naprosto iznenaen!" Bilo je lo e to se poneo budalasto, al i bilo bi jo gore kad bi sirotica mislila da mu je prizor bio neugodan. Zapravo, bio mu je... bio mu je... Eto, nije mogao da nae izraz, ali je bio sasvim siguran da nikad nee biti sposoban da o tome razgovara sa D esi. "Znam da sam vas uvredila", ree Gladija, "ali ja to nisam htela. Jednosta vno, nisam na to mislila. Naravno, priznajem, treba biti pa ljiv kad su posredi ob iaji drugih planeta, ali ti su obiaji katkada tako 'nastrani'..." Odjednom, po uri d a se ispravi. "Ne, nisam mislila doslovce 'nastrani'. Mislila sam udni, znate, pa se lako zaborave kao to sam zaboravila i da zamraim prozore." "Sve je u redu", promrmlja Bejli. Gladija je sada bila u drugoj prostoriji, u kojoj su prozori bili prekri veni, a svetlo (takoe ve tako, ali drugaijeg sastava) ugodnije. "Ali to se tie onog sluaja od maloas", nastavi ona uporno, "re je bila o ster eoviziji, vidite. Uostalom, vi niste ni eleli da razgovarate sa mnom dok sam se s u ila, a ja ni tada nisam imala ni ta na sebi." "Tja", procedi Bejli, elei da prestane, bar to se tie tog predmeta, "razgova rati je jedno, a videti ne to sasvim drugo." "Ali upravo je o tome re. Mi se nismo direktno sastali. Ona lako pocrvene i obori pogled. "Nadam se da niste pomislili da sam u stanju da poinim ne to tako,

mislim, da jednostavno iziem iz kabine za su enje dok je neko u mojoj blizini. Pos redi je bio samo stereovizor." "Nije li to isto?" upita Bejli. "Nikako! Mi smo upravo sada u vezi. Vi me ne mo ete dodirnuti, zar ne? Ne mo ete me ni pomirisati, ili slino. U ovom sam trenutku od vas udaljena dve stotine milja, najmanje. Kako, onda, mo e biti isto?" Bejlija je sve to poelo da zanima: "Ali ja vas vidim svojim oima." "Ne, ne vidite. Vi vidite samo moju sliku." "A ima li u tome neke razlike?" "U tome je sva razlika." "Shvatam." Zaista je donekle shvatio. Nije bilo u pitanju ne to to se mo e lako razluiti, ali bilo je ipak u tome logike. Nagnuv i glavu malo u stranu, ona upita: "Da li me zaista vidite?" "Vidim va u sliku." "Znai li to da mi ne biste zamerili kad bih skinula kunu haljinu?" upita s me ei se. Pomislio je: ona me izaziva, trebalo bi da je podr avam u tome. Ali glasno je rekao: "Ne bih, ali to bi me odvratilo od posla. Mogli bismo o tome drugi pu t raspravljati." "Da li vam smeta to sam u kunoj haljini, ili biste vi e voleli da sam prikla dnije obuena? Ozbiljno pitam." "Ne smeta mi..." "Mo emo li prei na 'ti'?" "Kako god elite." "Kako se zove ?" "Elija." "Dobro." Skliznula je u stolicu koja je izgledala tako tvrdo kao da je o d keramike, ali, dok je sedala, navlaka stolice je lagano popustila i mekano se privila uz nju. "A sada, na posao", ree Bejli. "Na posao", odgovori ona. Sve se to Bejliju inilo izvanredno te ko. Nije znao ak ni kako da pone. Na Ze mlji bi pitao za ime i prezime, za stepen bonova, Grad i kvart stanovanja, kao i za mno tvo slinih pojedinosti o kojima se redovno raspitivao. Mogao je, tavi e, i zna ti odgovore na sva pitanja, ali on bi ih ipak postavljao, jer bi to bio nain da o lak a prelaz na ozbiljan razgovor. Pitanja bi mu poslu ila da upozna dotinu osobu i i zabere metod kojim e doi do rezultata koji ne bi bio samo nagaanje. Ali ovde? Kako mo e biti u bilo ta siguran? I sama re 'videti' za njega znai jedno, a za Gladiju drugo. Koliko e jo drugih rei imati razliito znaenje? Koliko e se puta oni razilaziti u mi ljenjima, a da i ne budu toga svesni? Najzad, on progovori: "Koliko si dugo bila udata, Gladija?" "Deset godina, Elija." "Koliko ti je godina?" "Trideset tri." Bejliju je to gotovo bilo milo. Mogla je lako imati i sto trideset tri. "Da li si bila sretna u braku?" pitao je dalje. Gladija se prome kolji: " ta pod tim podrazumeva ?" "Eto..." Za trenutak Bejli je izgubio konce iz ruku. Kako da ovek opi e srean brak? " Eto", nastavi on, "da li ste se esto sastajali?" "Kako? Nadam se da ne misli ... Nismo ivotinje, zna ..." Bejlija podio e marci: " iveli ste u istoj zgradi? Mislio sam..." "Naravno da smo iveli. Bili smo venani. Ali ja sam imala svoje prostorije, a on svoje. Obavljao je izvanredno va an posao koji mu je oduzimao mnogo vremena, a i ja imam svoj posao. Uspostavljali smo vezu preko stereovizora, kad god je t o bilo nu no." "Ali i sastajali ste se, zar ne?"

"To nije ne to o emu ovek rado govori, ali mi smo se i sastajali." "Imate li dece?" Gladija skoi na noge, oigledno uzrujana: "Ovo je isuvi e. Od svih nepristojn ih..." "ekaj, trenutak. ekaj, molim te!" Bejli spusti ruku na naslon stolice. "Ne pravi mi te koe. Ovo je istraga o ubistvu. Razume li? O ubistvu! ovek koji je ubijen bio je tvoj mu . eli li da ubica bude naen i ka njen ili ne eli ?" "Ali tada postavljaj pitanja o tome, a ne o... o..." "Moram da postavljam svakojaka pitanja. Iz izvesnog razloga moram da zna m i da li ali za njim." A zatim doda s proraunatom grubo u: "Ne ini mi se da ali ." Posmatrala ga je nabusito. " ao mi je svakog ko umre, naroito ako je mlad i koristan." "Da li ti ne to vi e znai injenica da je to bio tvoj mu ?" "Bio mi je dodeljen i mi smo se zaista sastajali kad god bi nam do ao red, i... i... ", ona ubrza govor, "ako ba mora da zna , nismo imali dece jer nam to jo n ije bilo odobreno. Ne shvatam kakve to veze ima sa aljenjem za neijom smru." Mo da i nema veze, pomisli Bejli. To zavisi i od dru tvenih odnosa koje on n e poznaje. Bejli promeni predmet razgovora: "Reeno mi je da su ti neposredno poznate okolnosti pod kojima je izvr eno ubistvo." Za trenutak je izgledalo da postaje napetija: "Ja... sam otkrila telo. J e li to ono to je trebalo da odgovorim?" "Dakle, nisi bila prisutna prilikom izvr enja zloina?" "Oh, ne", odgovori ona jedva ujno. "Dobro, kako bi bilo da mi ispria ta se dogodilo. Govori polako i iscrpno, svojim reima." Bejli sede i namesti se da slu a. Gladija zapoe: "Bilo je to u tri dva pet..." "Kada je bilo, raunajui po standardnom vremenu?" brzo upita Bejli. "Nisam sigurna. Zaista ne znam. Mogao bi da proveri , verujem." Glas joj je bio kolebljiv, a oi joj se irile. Bile su isuvi e sive da bi se mogle smatrati plavim, zakljui Bejli. "Do ao je u moje prostorije", nastavi ona. "Taj dan je bio predvien i ja sa m znala da e doi." "Da li je uvek dolazio u odreene dane?" "Oh, da. Bio je vrlo savestan. Dobar Solarijanac. Nije propu tao nijedan o d odreenih dana, a dolazio je uvek u isto vreme. Naravno, nije ostajao dugo. Nije nam bilo dodeljeno de..." Nije mogla da izgovori re, ali Bejli je klimnuo. "U svakom sluaju", ree ona, "dolazio je uvek u isto vreme, zna , pa se sve o digravalo uredno. Mi smo tada razgovarali nekoliko minuta. Svako stvarno prisust vo je muno, ali on je sa mnom razgovarao sasvim prirodno. Bio je to njegov nain. P osle je odlazio da radi na nekim planovima, to je bio njegov zadatak. U mojim pro storijama se nalazi posebna laboratorija u koju se povlaio onih dana kad smo imal i predvien sastanak. Njegova laboratorija je, naravno, bila mnogo vea." Bejli se pitao ta je on to radio u laboratorijama. Mo da se bavio fetologij om, pa ma ta to bilo. "Da li se toga dana pona ao neobino, mo da je bio zabrinut?" "Ne, nije! Nikad nije bio zabrinut." Gotovo se nasme ila, ali se u posledn jem trenutku savladala. "Savr eno je vladao sobom. Kao tvoj prijatelj tamo." Podig la je brzo ruku i pokazala Denila, koji se nije ni pomerio. "Razumem. Dobro, idemo dalje." Gladija ne nastavi. Umesto toga, ona pro aputa: "Hoe li ti smetati ako narui m neki napitak?" "Molim." Gladijina ruka odmah skliznu niz naslon stolice. Zaas tiho ue robot i neko se toplo pie (Bejli je mogao videti paru koja se dizala) nae u njenim rukama. Ona polako otpi, a zatim spusti pie na pod. "Sada mi je bolje. Da li bih smela da pitam ne to to me lino zanima?" Bejli odgovori: "Uvek mo e da pita ta hoe ."

"Dobro. itala sam mnogo o Zemlji. Uvek me je zanimala, zna . To je tako nas tran svet." Prekinula se i naglo dodala: "Nisam ba to mislila." Bejli je malo negodovao: "Svi se svetovi ine nastranim onima koji ne ive n a njima." "Htela sam da ka em da je drugaiji, zna . U svakom sluaju, postavila bih ti je dno pomalo grubo pitanje. Nadam se da ono nije grubo za jednog Zemljanina. Narav no, to pitanje ne bih postavila jednom Solarijancu. Ne bih ni za ta na svetu." "Postavi ga, Gladija." "Re je o tebi i tvom prijatelju, gospodinu Olivavu, mislim." "Da?" "Niste u vezi preko stereovizora, zar ne?" "Kako to misli ?" "Mislim, niste daleko jedan od drugog. Blizu ste. Vi ste obojica tamo." "Mi smo jedan pored drugog, tano", odgovori Bejli. "Ti mo e da ga dodirne , ako eli ?" "Tako je." Ona pogleda najpre jednog, pa onda drugog, a zatim uzdahnu. Taj je uzdah mogao znaiti mnogo ta. Negodovanje? Gaenje? Bejli se nosio mi lju da ustane, prie Denilu i pomiluje ga po licu. Zanimlj ivo bi bilo posmatrati kako bi takav pokret delovao na Gladiju. Umesto toga, on nastavi pitanja: "Upravo si se spremila da mi ispria ta je bilo onoga dana kada ti je do ao mu da te vidi." Bio je uveren da je Gladija poku ava la da skrene razgovor da bi izbegla pitanja o zloinu, ali, sa druge strane, pitan ja su joj se odnosila na ne to to joj je zacelo izgledalo zamr eno. Pre nego to je odgovorila na Bejlijevo pitanje, otpila je jo jedan gutljaj , a onda rekla: "Nema mnogo toga. Uvidela sam da ima mnogo posla, a mogla sam to i predvideti, jer je uvek bio vezan va nim poslovima. Tada sam nekih petnaest min uta kasnije zaula uzvik." Zastala je, a Bejli je podstae: "Kakav uzvik?" "Rikejnov. Mog mu a", dodade. "Samo uzvik. Nijednu re. Ne to slino strahu. Ne! Iznenaenju! Nekoj uzrujanosti! Tako ne to. Nikad ga ranije nisam ula da uzvikne." Podigla je ruke i zatvorila u i kao da ne eli vi e da ni u seanju uje onaj krik . Pritom joj ogrta skliznu do pojasa, to ona ne primeti, a Bejli se netremice upil ji u svoju bele nicu. " ta si tada uradila?" upita je on. "Trala sam, trala... Nisam znala gde se nalazi..." "ini mi se da si rekla da je oti ao u laboratoriju, u onu koja se nalazi ko d tvojih prostorija?" "Da, to je istina, Elija, ali nisam znala gde se laboratorija tano nalazi . Nisam bila sigurna. Pripadala je njemu. Znala sam da se nalazi otprilike negde na zapadnoj strani, ali sam bila toliko zbunjena da se ak nisam setila da pozove m robota koji bi me vrlo lako odveo tamo. Meutim, nijedan se ne pojavljuje ako ga ne pozove . Kad sam nekako do la tamo... sluajno sam pogodila pravi put... on je ve b io mrtav." Naglo je zastala, sagla glavu i zaplakala. Bejliju je sve to bilo krajnj e neprijatno. Ona nije ni poku avala da sakrije lice. Naprosto, oi su joj se zatvor ile, a suze slivale niz obraze. Plakala je bez glasa. Ramena su joj jedva primet no podrhtavala. Posle izvesnog vremena pogledala je u Bejlija, oiju i dalje punih suza. " Nikad dotad nisam videla mrtvog oveka", nastavi ona. "Bio je sav krvav, a glava m u je bila sva... sva... Po lo mi je za rukom da pozovem robota, a on je pozvao dru ge. Oni su se pobrinuli za mene i za Rikejna. Ne seam se... Ja nisam..." "Kako su se pobrinuli za Rikejna?" upita Bejli. "Odneli su ga, a zatim sve poistili." U njenom je glasu bilo trunke negod ovanja. Domaica osetljiva na urednost kue! "Sve je bilo u stra nom neredu." "A ta se desilo s telom" Ona protrese glavom. "Ne znam. Valjda je sahranjen, mislim, kao svaki um rli." "Nisu pozvali policiju?" Pogledala ga je belo i Bejli pomisli: naravno, nema policije!

"Pretpostavljam da si o tome kasnije priala", ree Bejli glasno. "Ljudi su saznali za sluaj." Ona odgovori: "Roboti su pozvali lekara, a ja sam nazvala Rikejnovu labo ratoriju. Trebalo je obavestiti robote koji tamo rade da on nee doi." "Pretpostavljam da je lekar pozvan zbog tebe?" Potvrdila je klimanjem glave i uz put primetila da joj je ogrta skliznuo niz bedro, pa ga je povukla u prea nji polo aj, izvinjavajui se gotovo apatom: "Oprosti, molim te." Bejli oseti nelagodnost gledajui je kako sedi bespomona, uzdrhtala, iskriv ljenog lica, sva obuzeta panikom uspomena. Nikad pre toga nije videla mrtvaca. Nikad pre toga nije videla krv i raz bijenu lobanju. Iako su na Solariji odnosi mu a i ene bili povr ni, ipak je to bio su sret sa mrtvim ljudskim biem. Bejli je jedva znao ta bi dalje rekao ili uinio. Ne to ga je teralo da moli za opro taj, ali bio je na kraju krajeva policajac i samo je vr io svoju du nost. Mo e l i to ona uop te da shvati, kad na Solariji nema policajaca? Polako, to je ne nije mog ao, upita je dalje: "Gladija, da li si jo ne to ula? Bilo ta sem mu evljevog uzvika?" Podigla je pogled. Bila je jo lepa, mada rastu ena (ili mo da zbog toga). "Ni sam", odgovori. "Niko nije be ao? Nikakvih glasova nije bilo?" Ona zavrte glavom: "Nije." "Da li ti je mu bio sam kad si nai la na njega? Samo ste vas dvoje bili pri sutni?" "Da." "Nikakvih znakova da je jo neko bio tamo?" "Ne, koliko sam ja mogla da primetim. Ne vidim kako bi iko mogao da bude tamo." "Za to bi to bilo nemogue?" Za trenutak, pitanje je uzbunilo Gladiju, a zatim je bezvoljno rekla: "T i si sa Zemlje. Neprestano to zaboravljam. Zaista, nije niko mogao biti tamo. Mo j se mu od rane mladosti lino sastajao samo sa mnom. Nije spadao u ljude koji bi h teli ikoga da vide. Ne Rikejn. Bio je vrlo strog. Po tovao je obiaje." "Moglo se to dogoditi i bez njegove elje. ta ako bi mu neko nepozvan do ao u posetu? U tom sluaju bi morao da razgovara s nametljivcem, pa ma koliko po tovao o biaje." Gladija odgovori: "Mo da, ali u tom sluaju bi pozvao robota da izbace namet ljivca. Tako bi on uradio. Osim toga, niko ne bi ni poku ao da ga poseti. To ne mo gu ni da zamislim. Sme no je i pomisliti da bi Rikejn pozvao nekog u posetu." Bejli blago ree: "Tvoj mu je usmren udarcem u glavu, zar ne? Dopu ta da je bil o tako?" "Pretpostavljam. Bio je sav... sav..." "Nemoj u ovom trenutku govoriti o pojedinostima. Da li si u sobi primeti la neki predmet kojim mu je neko mogao razbiti lobanju udarcem iz daljine?" "Nisam, ja nisam ni ta videla." "Da je i ta takvo bilo tamo, verujem da bi primetila. Ali neko je ipak mor ao imati neki predmet u ruci da ga udarcem usmrti. Taj neko morao je doi tvom mu u u neposrednu blizinu. Dakle, neko ga je morao posetiti." "Niko ga nije posetio", ogovori ona iskreno. "Solarijanac jednostavno ne eli nikoga da vidi u svojoj blizini." "Solarijanac koji namerava da ubije nee prezati od linog sastanka, zar ne? " Sumnjao je u svoj zakljuak. Imao je prilike da sazna na Zemlji za sluaj kr ajnje surovog ubice koji je uhvaen samo zato to nije mogao da se dr i obiaja potpunog utanja u javnom kupatilu. Gladija zavrte glavom: "Ne shvata ta za nas znai prisustvo. Na Zemlji se sv ako sastaje sa svakim, kad god to za eli i s kim god hoe. Zbog toga ne mo e da shvati .. ." Radoznalost je ponovo obuze. Oi joj se zaiskri e: "Sastajanje je kod vas na vika, zar ne?" "Tako ukorenjena navika da se o njoj ni ne razmi lja."

"Dakle, tue prisustvo te ne uznemirava?" "Za to bi me uznemiravalo?" "Uvek sam to htela da znam, ali filmovi mi nisu dali odgovor. Smem li da te pitam jo ne to?" "Izvoli", ree Bejli budalasto. "Da li ti je dodeljena ena?" "O enjen sam, ali o dodeljivanju ni ta ne znam." "Znam da se sastaje sa svojom enom u bilo koje vreme i kad god za eli . I ona se sastaje s tobom. Nijedno od vas ni ne razmi lja o tome." Bejli potvrdi pokretom glave. "Dakle, kad ti je blizu, recimo da po eli ..." Podigla je ruke i neko vreme oklevala tra ei pravi izraz. Tada poku a ponovo: "Da li mo e kad god hoe ..." Re joj osta u vazduhu. Bejli nije poku ao da joj pomogne. Ona se snae: "Nije va no. Ne znam za to uop te gnjavim ljude takvim stvarima. D a li si gotov sa mnom?" Gledala ga je oima koje su ponovo bile na granici suza. "Jo jedan poku aj, Gladija. Zaboravi za trenutak da niko nije hteo da bude u blizini tvoga mu a. Pretpostavi da je neko ipak hteo. U tom sluaju, ko bi to moga o biti?" "Suvi no je pogaati. Niko." "Neko je morao biti. ef Gruer ka e da ima razloga da sumnja na izvesnu osob u. Kao to vidi , neko je morao biti." Sitan, radostan sme ak zatitra na njenom licu: "Znam na koga on misli." "U redu. Na koga?" Ona polo i na grudi svoju malu ruku: "Na mene!" 6. ODBAENA TEORIJA "Usudio bih se da primetim, partneru Elija", odjednom se ume a Denil, "da ne mo e biti drugaije." Bejli sumnjiavo pogleda svog partnera-robota: "Zbog ega ne bi moglo biti d rugaije?" upita ga. "I sama gospoa tvrdi", tumaio je Denil, "da je ona bila jedina koja se sas tajala, ili se mogla sastajati, sa svojim mu em. Dru tveno vaspitanje je na Solariji takvo da niko nije u stanju da la proturi kao istinu, a to va i i za nju. Gruer je uzeo u obzir injenicu da ovde samo ena ima pravo da se sastaje s mu em, i da samo en a ima takvu priliku. Kako je samo jedna osoba mogla da se nae u Rikejnovoj blizin i, onda je samo ta osoba mogla da zada smrtni udarac, dakle da bude ubica. I Gru er je tvrdio da je to mogla uraditi samo jedna osoba, a druge je iskljuio. Dakle? " "Ali on je dodao", ree Bejli, "da ni ta osoba nije to mogla uiniti." "Rekao je to verovatno zbog toga to na mestu zloina nije bilo nikakvog oru j a. Pretpostavljam da bi nam gospoa Delmar mogla objasniti ovu nepodudarnost." Hladnom robotskom uljudno u mahnuo je prema Gladiji, koja je jo sedela u vid nom polju stereovizora. Oi su joj bile otvorene, a malena usta stisnuta. Do vraga, pomisli Bejli, mi je zaboravljamo. Mo da je nelagodnost kriva to ju je smetnuo s uma. Denil mu je dodijao sa s vojim mehanikim obrazlo enjem problema. Ali mo da je smetnja bila u njemu samom, u nj egovom suvi e racionalnom prila enju problemu. Ne prestajui da sebi ra lanjuje sve okolnosti, on ree: "To je, Gladija, sve z a sada. Bilo ovako ili onako, prekini vezu. Zbogom." Ona toplo dodade: "Katkad se naprosto ka e 'Gotovo je'. Meni je milije 'Zb ogom'. ao mi je. Ne treba da se uznemiruje . Ja sam navikla da me ljudi smatraju kr ivom za onaj dogaaj." Denil upita: "Da li si zaista kriva, Gladija?" "Nisam", odgovori ona ljutito. "Onda, zbogom." Oti la je tako srdita da je Bejli jo neko vreme oseao hladan odsjaj njenih n eobino sivih oiju.

Mogla je da ka e kako je navikla da je ljudi smatraju ubicom, ali to bi bi la puka la . Njen bes je govorio istinitije od njenih rei. Bejli se pitao za kakve je sve la i sposobna. Kad se na ao nasamo sa Denilom, Bejli ree: "U redu, Denile, ipak nisam buda la." "Nikad nisam ni pomislio da jesi, partneru Elija." "Onda mi reci ta te je navelo na tvrdnju da se nikakvo ubilako oru je nije n a lo na mestu zloina? Nemamo za to nikakav dokaz, niti je iko i ta rekao to bi opravda lo takav zakljuak." "Tano, ali ja imam neka naknadna obave tenja za koja ti jo ne zna ." "Mislio sam da je tako. Kakva obave tenja?" "Gruer je rekao da e poslati prepis nalaza njihove istrage. Prepis je kod mene. Stigao je jutros." "Za to mi ga nisi pokazao?" "Smatrao sam da e istraga po tvojoj sopstvenoj zamisli biti plodnija. Bar u poetku. Bolje je da nisi bio pod uticajem zakljuaka drugih, kad i oni sami priz naju da nisu do li do zadovoljavajuih rezultata. Iz istih razloga ni ja nisam uestvo vao u razgovoru. I moj logini tok misli mogao je pasti pod uticaj tih zakljuaka." Logini tok misli, hm? Bejli se nasumce seti odlomka razgovora koji je jed nom vodio s nekim strunjakom za robotiku. Robot je logian, ali ne i razuman, rekao je taj strunjak. Bejli primeti: "Ipak si se na kraju ume ao." "Jesam, partneru Elija, ali zato to sam, nezavisno od tebe, na ao dokaz koj i potvruje Gruerove sumnje." "Kakav dokaz?" "Dokaz koji se da izvesti iz pona anja gospoe Delmar." "Budimo odreeniji, Denile." "Ako pretpostavi da je kriva i da je poku avala da doka e nevinost, tada mora dopustiti da bi joj se isplatilo da uveri u to detektiva kome je poverena istrag a." "Pa ta onda?" "Kad bi znala da, koristei slabost detektiva, mo e uticati na njegovo rasuiv anje, ona bi se time poslu ila, zar ne?" "To je samo pretpostavka." "Nije samo pretpostavka", nastavi Denil mirno. "Mislim da si primetio ka ko je njena pa nja usredsreena na tebe." "Ja sam vodio razgovor." "Njena je pa nja bila usmerena na tebe od samog poetka, dakle od trenutka k ad nije znala ko e voditi razgovor. U stvari, ona je logino mogla oekivati da u ja, stanovnik Aurore, voditi istragu, ali je ipak tebi dala prednost." "Kakav zakljuak izvodi iz toga?" "Da si joj ti, partneru Elija, jedina nada. Ti si Zemljanin." " ta to znai?" "Ona je prouavala Zemlju. To se moglo vi e nego jednom nazreti. Ona je pozn avala smisao mog zahteva koji sam postavio u samom poetku susreta, naime, da zamr ai spolja nje svetlo. Niti je bila iznenaena, niti je pokazivala nerazumevanje, to bi se sasvim sigurno dogodilo da nije poznavala uslove ivota na Zemlji." "Dakle?" Budui da je prouavala Zemlju, razumno je pretpostaviti da je otkrila jednu slabost njenih stanovnika. Ona je morala znati za tabu nagosti i kako nagost mo e delovati na Zemljanina." "Ona je... ona je... objasnila sve to se tie linog sastanka..." "Istina, ali da li je to bilo uverljivo? Dva puta je sebi dopustila da s e poka e, kako ti to smatra , nedolino obuena..." "Hoe da ka e ", prekinu ga Bejli, "da je poku ala da me zavede, zar ne?" "Da te zavede s puta tvoje profesionalne objektivnosti. Tako se to meni i ni. Mada pobude ne deluju na mene u ljudskom smislu, ipak zakljuujem, s obzirom n a znanje koje je u mene ugraeno, da je Gladija u prilinoj meri fiziki privlana. To s

e jo vi e da naslutiti iz tvog pona anja. Meni se ini da si toga bio svestan i da ti j e njen lik bio prijatan. Rekao bih jo da je gospoa Delmar bila u pravu kada je mis lila da bi njeno pona anje moglo na tebe povoljno uticati." "ekaj", usprotivi se Bejli. "Nezavisno od uticaja koji je mogla imati na mene, ja sam i dalje u slu bi zakona i jo neokrnjenog profesionalnog morala. Upamti to dobro. A sad, da vidimo izve taj." Bejli je utke itao red po red izve taja, a kad ga je dovr io, proitao ga je jo j edanput od poetka do kraja. "S ovim dobijamo jo jedan podatak", ree on, "a to je prisustvo robota." Denil Olivav klimnu glavom. "Ona ga nije pomenula", ree Bejli zami ljeno. "Postavio si pogre no pitanje", ree Denil. "Pitao si je da li je bila sama kad je na la telo. Osim toga, pitao si da li je jo neko bio na mestu zloina. Robot n ije neko." Bejli potvrdi. Da je on sam bio osumnjien i da su ga pitali da li je jo ne ko bio na mestu zloina, jedva da bi odgovorio: 'Niko, osim ovog stola'. "Mislim da sam morao pitati nije li neki robot bio prisutan. Do avola, ka kva li sve pitanja ovek mora postavljati na drugim svetovima!" Bejli zatim dodade : "Kakvu snagu dokaza ima iskaz robota, Denile?" "Ne razumem." "Da li na Solariji robot mo e biti svedok? Mo e li da da iskaz?" "Za to sumnja ?" "Robot nije ljudsko bie, Denile. Na Zemlji iskaz robota ne mo e biti sudski dokaz." "A otisak stopala mo e, partneru Elija, iako on predstavlja ne to mnogo manj e ljudsko nego to je robot. Na tom je podruju shvatanje tvoje planete nelogino. Na Solariji robot mo e da svedoi." Bejli se nije opirao tom rasuivanju. Naslonio je bradu na zglobove ruku i nastavio da misli. Onaj mu robot nije dao mira. U krajnjem u asu, stojei nad telom mu a, Gladija Delmar pozvala je robote. Ka da su se odazvali, ona je ve bila u nesvesti. Roboti su izvestili da su je na li do pokojnikovog tela. I jo je neko bio p risutan: neki robot. Taj nije bio pozvan. On se ve nalazio tamo, iako nije pripad ao kui. Nijedan ga robot nije do tada video, niti je i ta znao o njegovom delovanju i zadacima. Ni ta se nije moglo saznati ni od samog robota o kome je re. Nije bio pod r adnim nalogom. Kada je pronaen, njegovi su pokreti bili nenormalni, a isto tako i reakcije njegovog pozitronskog mozga. Nije mogao da da pravilan odgovor, ni reim a ni pokretom. Jedini trag neeg suvislog u njemu, po to je bio pronaen, bile su rei k oje je neprestano ponavljao: "Ubie me... ubie me... ubie me... " Posle iscrpne istrage koju je sproveo neki strunjak za robote, ogla en je za potpuno neupotrebljivog. Nije bilo pronaeno nikakvo oru je kojim je razbijena pokojnikova lobanja. Bejli ree iznenada: "Idemo da jedemo, Denile, a onda emo potra iti Gruera. M o emo zatra iti i vezu preko stereovizora, kako god hoe ." Kada je veza uspostavljena, Hanis Gruer je jo bio pri jelu. Jeo je sporo. Pa ljivo je birao zalogaje iz veeg izbora raznih zakuski, koje bi svaki put temelj no prouavao kao da tra i onu nepoznatu kombinaciju koja e ga najvi e zadovoljiti. Bejl i pomisli: siguran sam da je nekoliko vekova star. Mora biti da mu je sve te e da jede. Gruer ree: "Gospodo, ja vas pozdravljam. Verujem da ste primili na izve taj. " Njegova se elava glava svetlucala dok je birao poslastice preko stola. "Jesmo. Osim toga, imali smo veoma zanimljiv susret sa gospoom Delmar", r ee Bejli. "Dobro, dobro", ree Gruer. "I, do kakvog ste zakljuka do li, ako ste uop te do neeg do li?" "Zakljuili smo da je nevina, gospodine", ree Bejli. "Zaista?" Gruer hitro podi e glavu. Bejli potvrdi pokretom glave.

"Ipak, ona je bila jedina koja se mogla s njim sastati. Jedina koja je m ogla doi u njegovu blizinu...", ree Gruer. Bejli ga prekide: "To mi je jasno. Ali ma koliko na Solariji bili vrsti d ru tveni obiaji, s neim ne mogu da se slo im. Smem li da objasnim?" Gruer je ponovo probirao jelo: "Naravno." "Ubistvo poiva na tri osnova", tumaio je Bejli, "od kojih je svaki podjedn ako va an. To su: motiv, sredstvo i mogunost. Za pouzdan sluaj, takav koji ne podle e nikakvim sumnjama, treba da se zadovolje sva tri osnova. Dopu tam da je gospoa Delm ar imala mogunosti. to se tie motiva, nisam uspeo da dokuim nijedan." Gruer sle e ramenima: "Ni nama nije poznat motiv." Za trenutak su njegove oi potra ile Denila. "U redu. Nije nam poznat motiv osumnjiene, ali mo da je ona patolo ki ubica. Ostavimo to zasad bez obja njenja i nastavimo: uzmimo da se ona nalazi u njegovoj laboratoriji i da postoji neki razlog zbog koga hoe da ga ubije. Ona pretei zamahu je nekom batinom ili nekim drugim te kim predmetom. Potrebno je neko vreme dok on shvati da ena zaista namerava da ga udari. On uzrujano vie: "Ubie me!" a njoj to i j este namera. On se okree da bi izbegao udarac, ali udarac pada na njega otpozadi i razbija mu glavu. Uostalom, da li je lekar pregledao telo?" "I jeste i nije. Roboti su pozvali lekara da se pobrine za gospou Delmar, ali on je, naravno, pogledao i telo ubijenog." "To nije pomenuto u izve taju." "Zato to nema gotovo nikakvog znaaja. ovek je bio mrtav. U stvari, kada je lekar do ao u priliku da razgleda telo, ono je ve bilo svueno, oprano i prema obiajim a pripremljeno za spaljivanje." "Drugim reima, roboti su uni tili dokaze", ree Bejli nestrpljivo. Onda nasta vi mirnije: "Rekoste li da je video telo? Nije bio prisutan?" "Tako mi svemira", ree Gruer, "imate sasvim udne pojmove. Naravno, video g a je iz svih potrebnih uglova i i nih udaljenosti, siguran sam u to. Lekari ne mogu izbei da budu uz bolesnika u kojekakvim uslovima, ali ne shvatam za to bi trebalo da bude tako kada je le u pitanju. Medicina ne mo e uvek da rauna na istou, ali doktor i znaju do koje take mogu da idu." "U redu, ali re je o sledeem: da li je lekar podneo izve taj o prirodi rana koje su prouzrokovale smrt?" "Shvatam do ega elite da doete. Mislite da je smrtni udarac mo da bio takav d a ena nije mogla da ga zada." " ena je slabija od mu karca, gospodine, a gospoa Delmar je mala rastom." "Ali dobro razvijena, gospodine detektive. Ako se uzme predmet pogodnog oblika, te ine i rukovanja, pola posla je ve izvr eno, ak i ako se ne uzme u obzir da je ena u afektu sposobna da poini neoekivana dela." Bejli sle e ramenima: "Vi pominjete sredstvo. Gde je ono?" Gruer promeni polo aj. Ispru io je ruku prema praznoj a i i jedan robot ue u vid no polje i napuni je nekom bezbojnom teno u koja je mogla biti i voda. Dr ao ju je za trenutak, a zatim je odlo i kao da je odustao od pia. "Kao to je utvreno u izve taju, nije pronaeno", ree. "Znam da to stoji u izve taju, ali bih hteo da budem potpuno siguran u nek oliko pojedinosti. Tra ili ste dotino sredstvo?" "Svugde." "Vi lino?" "Roboti, ali pod mojim stalnim nadzorom preko stereovizora. Nismo na li ni t a to bi moglo da bude oru je." "To slabi sumnju u gospou Delmar, zar ne?" "Da", odgovori mirno Gruer. "I to je jedna od injenica koje ne mo emo da sh vatimo. Zato nismo mogli da preduzmemo potrebne mere protiv gospoe Delmar, pa sam morao da vam ka em da ni osumnjiena osoba nije poinitelj. Mo da je trebalo da vam ka em jo i to da je sasvim sigurno nedu na." "Sasvim sigurno." "Sigurnost, naravno, otpada ako se ima u vidu da smo bili nesposobni da pronaemo oru je." Bejli nije popu tao: "Jeste li ispitali sve mogunosti? U protivnom, ona bi bila izvr itelj."

"Mislim da jesmo." "Nisam siguran. Da vidimo! Da bi se razbila lobanja, bilo je potrebno or u je, a ono nije naeno na mestu zloina. Preostaje jedino da je oru je neko odneo. Da l i je Gladija Delmar mogla da ukloni orue?" "Mogue je", ree Gruer. "Kako? Kad su stigli roboti, ona je le ala onesve ena. Mo da je glumila nesvest icu, ali bilo ovako ili onako, ona je bila tamo. Koliko je vremena proteklo od u bistva do dolaska prvog robota?" "To zavisi od tanog vremena ubistva, a tim podatkom ne raspola emo", odgovo ri Gruer neraspolo eno. "Proitao sam izve taj, gospodine. Jedan od robota svedoi da je uo mete i uzvik za koji tvrdi da je Delmarov. Taj robot je oigledno bio najbli i mestu zloina. Pet minuta posle toga upalilo se signalno svetlo za poziv. Robotu je bilo potrebno m anje od minuta da se pojavi. (Bejli je znao iz sopstvenog iskustva da se pozvani robot pojavi u tren oka.) Kako je gospoa Delmar mogla da za pet, ili ak deset min uta, iznese oru je, a onda se vrati da odglumi nesvest?" "Mogla ga je uni titi u aparatu za otpatke." "Pregledali su ga. Prema izve taju, ostaci delovanja gama zraka bili su be znaajni. U poslednjih dvadeset etiri sata u aparatu nije uni ten nikakav vei predmet. " "To znam", primeti Gruer. "Ja naprosto navodim primer neega to je moglo da se dogodi." "Tano", ree Bejli, "ali mora postojati neko sasvim jednostavno re enje. Pret postavljam da su provereni roboti koji su pripadali Delmarovom domainstvu i da je sve bilo u redu." "Jeste." "Da li su svi roboti pravilno delovali, prema radnim nalozima?" "Jesu." "Da li je neko od njih mogao da odnese oru je, mo da nesvestan onoga to ini?" "Nijedan od njih nije ni ta uklonio s mesta zloina. Ni ta to bi se na to moglo odnositi nije ni dirnuto." "Nije ba tako. Sigurno su pomerali telo da bi ga pripremili za spaljivanj e." "Da, naravno, ali to jedva da ima neki znaaj. Moglo se oekivati da e to ura diti." "Do avola", promrmlja Bejli borei se da sauva mir. "Pretpostavimo sada da j e jo neko bio u laboratoriji." "Nemogue", ree Gruer. "Kako bi neko mogao da prodre u blizinu doktora Delm ara?" "Ali pretpostavimo!" povie Bejli. "U mozgovima robota nije se nikad pojav ila misao da bi neki nasilnik mogao tamo biti prisutan. Zbog toga pretpostavljam da nijednom od njih nije palo na um da pretra i okolinu kue. Tako ne to nije ni pome nuto u ize taju." "Nije bilo nikakvog pretra ivanja dok se, mnogo kasnije, nije poelo da trag a za oru jem." "Da li ste tra ili tragove terenskog vozila ili mo da helikoptera?" "Nismo." "Dakle, ako je neko hteo da se potrudi da lino doe u blizinu doktora Delma ra, kao to vi ka ete, mogao je da ga ubije, a onda sasvim jednostavno da ode. Niko ga ne bi zaustavio pa ni video. Kasnije bi poinitelj mogao da se osloni na to da su svi sigurni kako niko tamo nije mogao da doe." "Zaista, niko nije mogao", potvrdi Gruer. Bejli nastavi: "Jo ne to, jo samo jedna stvar: neki je robot bio ume an. Neki je robot bio na mestu zloina." Denil se prvi put ume a: "Robot nije mogao da bude na mestu zloina. Da je o n bio tamo, zloin se ne bi dogodio." Bejli se naglo okrete prema njemu, a Gruer po drugi put podi e i spusti a u, usmeriv i pogled prema Denilu. "Zar nije tako?" upita Denil. "Tako je", ree Gruer. "Robot bi spreio neku osobu koja bi htela da povredi

drugu. Prvi zakon robotike." "U redu", potvrdi Bejli. "Dopu tam. Ali taj je robot morao biti sasvim bli zu. Kad su ostali roboti stigli, on je ve bio u laboratoriji. Recimo da je bio u sobi pored nje. Ubica se pribli ava Delmaru, a ovaj vie: 'Ubie me!' Kuni roboti nisu ul i ove rei. Sve to su uli bio je uzvik, pa su, kao nepozvani, ostali onde gde su i b ili. Ali onaj posebni robot uo je rei i prvi ga je zakon naveo da ue nepozvan. Bilo je prekasno. Verovatno je video ve izvr eni zloin." "To je sigurno bilo neposredno pre udarca", ree Gruer. "To je ono to ga je poremetilo. Prisustvovao je povredi ljudskog bia, a da to nije mogao spreiti, to s e protivi prvom zakonu. Njegov je pozitronski mozak, zavisno od okolnosti, morao pretrpeti veu ili manju tetu. U njegovom sluaju ta je teta bila sudbonosna." Gruer se upiljio u vrhove svojih prstiju i stao da pomera a u s napitkom ta mo-amo, tamo-amo... "Dakle, robot je bio svedok. Da li je u tom smislu ispitivan?" ree Bejli. "emu? Bio je poremeen. Mogao je samo da ponavlja: 'Ubie me!' Dovde se sla em s va im mi ljenjem o tome kako su tekli dogaaji. Ove, verovatno poslednje Delmarove rei , utisnule su se u robotovu svest kada je sve drugo ve bilo razoreno." "Ali ja sam uo da je Solarija naroito ve ta u izradi robota. Zar nema naina d a se taj robot popravi? Zar nema puta da se njegova kola aktiviraju?" "Nema!" odgovori Gruer o tro. "Gde je sada taj robot?" "Baen je u staro gvo e." Bejli podi e obrve: "Imamo posla sa sasvim neobinim sluajem. Nema motiva, ne ma sredstva, nema svedoka, nema dokaza. Tamo gde je postojao neki dokaz od koga bi se moglo poeti, uni ten je. Ustanovili ste da postoji samo jedna osumnjeena osoba i, ini se, svi veruju u njenu krivicu, odnosno, svi u najmanju ruku veruju da ni ko drugi ne mo e biti kriv. To je, oigledno, i va e mi ljenje. Pitanje je sada: za to ste poslali po mene?" Gruer se namr ti: "Izgledate smeteni, gospodine Bejli." Tada se naglo okre te prema Denilu: "Gospodine Olivav!" "Izvolite, efe Grueru." "Molim vas, proite kroz zgradu i proverite da li su svi prozori zatvoreni i zamraeni. Mo da detektiv Bejli osea dejstvo otvorenog prostra." Ova tvrdnja iznenadi Bejlija. Ne to ga je teralo da se odupre Gruerovoj pr eduzimljivosti i da Denilu suprotan nalog, ali tek to se odluio, primetio je u Gru erovim oima izvesno preklinjanje, a u boji glasa uznemirenost, pa sede i dopusti Denilu da poe. U tom je asu s Gruerovog lica nestala neka vrsta maske, pa je ono sada iz gledalo otvoreno i zapla eno. "Bilo je lak e nego to sam mislio", ree Gruer. "Pomi ljao sam na mnoge naine da vas oslobodim Olivava, ali nieg nisam mogao da se setim, a nisam ni pomislio da bi stanovnik Aurore iza ao samo na jedan zahtev." "U redu, sada sam sam", ree Bejli. Gruer nastavi: "U njegovom prisustvu nisam mogao slobodno da govorim. On je s Aurore i nalazi se kod nas zato to je to bio uslov da dobijemo vas." Solari janac se nagnu napred. "Ima jo ne to u vezi s ovim ubistvom. Mene ne zanima samo ko ga je izvr io. Na Solariji postoje tajne stranke!" Bejli je zurio u njega: "Sigurno je da vam u tome ne mogu pomoi." "Sigurno je da mo ete. Sad shvatate sledee: dr Delmar je bio tradicionalist . Verovao je u stari, dobri nain ivota. Meutim, meu nama su nove snage, snage koje t ra e promene, pa je Delmar uutkan." "Gospoa Delmar?" "Mo da je u to ume ala svoje prste, ali to nije va no. Iza nje je tajno udru enj e, a to je znaajna stvar." "Jeste li sigurni? Imate li dokaza?" "Sasvim blede dokaze. Tu ne mogu ni ta. Rikejn Delmar bio je na tragu neega . Uveravao me je da je njegov dokaz valjan, a ja sam mu verovao. Isuvi e sam ga do bro poznavao da bih ga smatrao ludakom ili detetom. Na alost, malo mi je toga rek ao. Naravno, on je imao nameru da svoju istragu dopuni i da zatim otvoreno iznes

e stvar pred vlasti. Izgleda da mu je vrlo malo trebalo da istragu dovr i, jer se u protivnom ne bi usudili da ga nasilno i bez oklevanja ubiju. Delmar je, ipak, nagovestio kako je ceo ljudski rod u opasnosti." Bejli je bio potresen. Za trenu tak mu se inilo da ponovo slu a Minima, ali ovoga puta na iroj lestvici. Zar se svi upravo njemu moraju obraati zbog kosmike opasnosti? " ta vas je navelo da mislite da vam ja mogu pomoi?" upita on. "Jer ste Zemljanin", odgovori Gruer. "Razumete li? Mi, na Solariji, nema mo iskustva u tim stvarima, kao da nam nedostaje sposobnost razumevanja ljudi. O vde nas ima suvi e malo." Oseao se nelagodno. "Nerado vam to priznajem, gospodine B ejli. Neki mi se od mojih saradnika smeju, neki se ljute na mene, ali ja zaista tako mislim. Meni se ini da ste vi, Zemljani, u stanju da mnogo bolje razumete lj ude, ba zato to ivite u ljudskim gomilama. A detektiv i bolje od drugih, zar ne?" Bejli jedva primetno klimnu, ali ne progovori. Gruer nastavi: "Ovo je ubistvo gotovo srena okolnost za nas. Ja se nisam usudio da govorim drugima o Delmarovoj istrazi, jer jo nisam bio siguran ko je um e an u zaveru, a sam Delmar nije hteo da iznosi pojedinosti dok stvar ne privede k raju. Ali i da je Delmar dovr io svoje delo, postavlja se pitanje ta bismo mi posle toga radili!? Ja sam to ne znam. Jo od samog poetka sam smatrao da nam je potreba n neko sa Zemlje. Shvatio sam da ste mi ba vi potrebni kada sam doznao o va em uspe hu u sluaju ubistva koje se dogodilo na Zemlji, u Gradu Svemiraca. Stupio sam u d odir s Aurorom, jer ste vi najdu e saraivali s ljudima te planete, a preko Aurore u spostavio sam vezu sa zemaljskom vladom. Saradnici u na oj vladi nisu se u tome sa mnom slagali. Tada se dogodilo ubistvo, to je bilo dovoljno da dobijem odobrenje koje mi je potrebno. Toga asa oni bi na sve pristali." Gruer je neko vreme oklevao, a onda dodade: "Nije ba lako tra iti pomo od je dnog Zemljanina, ali ja sam morao da tako postupim. Setite se, ma ta bilo u pitan ju, ljudski rod je u opasnosti!" Dakle, Zemlja je u dvostrukoj opasnosti. Nije bilo mesta sumnji u oajnu i skrenost Gruerovog glasa. Ali ako je ubistvo bilo srean povod da Gruer najzad uradi ono to je tako oa jno oduvek nastojao da uradi, ono je, s nekog drugog gledi ta, moglo biti nesrena s tvar. Sve je to otvaralo puteve ka novim mislima koje jo nisu na le put do Bejlijev og izraza, pogleda ili glasa. "Poslali su me ovamo, gospodine, da vam pomognem i ja u to i uraditi kako najbolje umem", ree Bejli. Gruer najzad podi e svoje dugo odlagano pie i ree, gledajui Bejlija preko ivi ce a e: "Dobro, ali ni rei Denilu Olivavu, molim vas. Ma ta bilo posredi, Aurora bi m ogla biti ume ana. U sluaju ubistva pokazali su interesovanje koje nije u srazmeri s dogaajem. Oni su, na primer, uporno zahtevali da primimo gospodina Olivava jer je ranije radio s vama, ali mo da su hteli da ovde imaju oveka od poverenja." Pijuckao je polako, a pogled mu je poivao na Bejliju. Bejli je prstima zami ljeno trljao svoje duguljasto lice: "Dakle, ako je.. ." zapoe. Nije dovr io. Skoio je sa stolice i skoro pojurio prema sagovorniku, pre no to se i setio da je to bila samo njegova slika. Jer Gruer je divlje zurio u svoje pie, hvatao se za grlo i hrapavo piskao : "Pee... pee..." a a ispade iz njegove ruke, pie se prosu, a on se skljoka lica iskrivljenog od bola. 7. LEKAR JE PROGOVORIO Denil je stajao na ulaznim vratima: " ta se dogodilo, partneru Elija..." Obja njenje nije bilo potrebno. Denilov glas se promeni u visok zvonki uzv ik: "Roboti Hanisa Gruera! Va je gospodar povreen! Roboti!" Zaas je u ao jedan metalni lik, a za njim u trpezeriju upade jo dvadesetak. Trojica su pa ljivo odvukla Gruera, a ostali su se uposlili ureivanjem nastalog ner eda i sakupljanjem predmeta koji su sa stola pali na pod.

Denil se odmah oglasi: "Vi tamo, roboti, ostavite krhotine. Zaponite istr agu. Ispitajte da li se u kui nalazi neko ljudsko bie. Obavestite robote koji se n alaze napolju, na terenu, neka pretresu svaku stopu gazdinstva. Ako naete nekog g ospodara, zadr ite ga. Nemojte da ga povredite..." (suvi na opomena) "...ali ne dopu stite da se udalji. Obavestite me ako ne naiete ni na jednog gospodara. Ostau u ov oj kombinaciji stereovizije." Kad su se roboti razi li, Elija promrmlja Denilu: "To je poetak. Otrov, nar avno." "Da, dovde je jasno, partneru Elija." udno je bilo videti Denila, koji je seo kao da je osetio slabost u kolenima. Bejli nijednog trenutka dotad nije do iv eo da Denil podlegne neemu tako ljudskom kao to je slabost u kolenima. "Mom ustrojstvu kodi kada vidim povreeno ljudsko bie", ree Denil. "Ni ta nisi mogao da uini !" te io ga je Bejli. "Znam, ali ipak sam u misaonim kanalima osetio izvesno zakrenje. U ljudsk im terminima, ono to oseam odgovara potresu mozga." "Ako je tako, prei preko toga." Bejli nije imao ni strpljenja ni ne nosti p rema robotu kome je bilo muka. "Moramo da razmotrimo sitnice u vezi s poiniocem. Nema otrova bez trovaa." "Moglo je biti trovanje hranom." "Sluajno trovanje? Na planeti koja tako pazi na istou? Nikako! Osim toga, o trov je bio u napitku, a delovanje je bilo naglo i potpuno. U pitanju je vrlo ja ka doza otrova. Pazi, Denile, ja idem u susednu sobu da malo razmislim o tome. T i e potra iti gospou Delmar. Proveri da li je kod kue i ustanovi udaljenost izmeu njeno g i Gruerovog gazdinstva." "Znai li to da misli na nju kao..." Bejli mahnu rukom: "Uini samo kako sam ti rekao, hoe li?" Bejli izie iz sobe da potra i samou. Sigurno je da se, za tako kratko vreme, na planeti kao to je Solarija nisu mogla desiti dva meusobno nezavisna ubistva. A ko, dakle, postoji veza, najjednostavnije je da se Gruerova pria o zaveri uzme ka o istinita. Bejli oseti kako u njemu raste uzbuenje na koje je bio naviknut. Do ao je n a ovu planetu naoru an samo onim to mu je na Zemlji reeno, kao i onim to je sam znao. Samo ubistvo vi e nije bilo ni najmanje va no, ali trka je stvarno otpoela. Mi ii Bejli jevih vilica napeto odskoi e. Osetio je aoku to su se ubice, ili ubica, najzad usudili da u njegovoj bli zini zadaju udarac. Zar su o njemu vodili tako malo rauna? Bio je svestan da je p ovreen njegov profesionalni ponos, ali ta mu je povreda bila dobrodo la. Ona mu je konano pru ila stvarni povod da stvari sagleda kroz sluaj ubistva, bez razmi ljanja o opasnostima kojima je bila izlo ena Zemlja. Denil ga je prona ao i po urio k njemu: "Uinio sam kao to si tra io, partneru El ija. Stupio sam u vezu s gospoom Delmar. Ona je sada kod kue, oko hiljadu milja da leko od Gruerovog gazdinstva." "Potra iu je kasnije. Mislim, uspostaviu vezu", ree Bejli, zami ljeno zureu u De nila: "Smatra li da ona ima ikakve veze s ovim zloinom?" "Svakako nema neposredne veze, partneru Elija." "Misli li time da ka e da posredne ima?" "Mogla je nekog nagovoriti da to uini." "Nekoga?" upita brzo Bejli. "Koga?" "To, partneru Elija, ne bih umeo da ka em." "Ako je neko i radio za nju, taj neko bio bi pronaen na mestu zloina." "Da", odgovori Denil, "neko je morao biti tamo da zatruje napitak." "Da li je bilo mogue zatrovati napitak ranije, u toku dana? Mo da mnogo ran ije." "Pomislio sam na to, partneru Elija", odgovori Denil, "pa sam zato rekao da gospoa Delmar nema neposredne veze sa zloinom. Ranije, u toku dana, ona se mog la nai na tom mestu. Bilo bi dobro da se ispita njeno kretanje." "Uiniemo tako. Ispitaemo da li je u bilo koje vreme bila lino na Gruerovom g azdinstvu." Bejlijeve usne se grevito stego e. Nasluivao je da logika robota jednom mora da zataji, a sada je u to postao uveren. Ba kao to je rekao strunjak: 'Roboti su l

ogini, ali ne i razumni'. "Po urimo u sobu za veze i potra imo Gruerovo gazdinstvo", ree on. Prostor se blistao od sve ine i urednosti. Ni traga dogaaju koji se odigra pre nepunog sata. S leima prema zidu, stajala su onde tri robota spremna da prime nareenje, kao i obino. "Ima li nekih novosti o va em gospodaru?" upita Bejli. Srednji robot odgovori: "Lekari se brinu za njega, gospodaru." "Preko stereovizora ili lino?" "Preko stereovizora." " ta ka e lekar? Hoe li va gospodar pre iveti?" "Nije sigurno, gospodaru." Bejli promeni temu razgovora: "Da li je kua pretra ena?" "Potpuno, gospodaru." "Da li je naen trag nekog drugog gospodara?" "Nije, gospodaru." "A neki trag prisustva drugog gospodara?" "Nikakav, gospodaru." "Da li je okolni teren pretra en?" "Jeste, gospodaru." "Bez rezultata?" "Bez rezultata, gospodaru." Bejli klimnu i ree: " elim da razgovaram s robotom koji je veeras poslu ivao z a stolom." "Zadr an je zbog ispitivanja, gospodaru. Njegove su reakcije normalne." "Da li mo e da govori?" "Mo e, gospodaru." "Neka doe ovamo bez odlaganja." Po to se nije odmah pojavio, Bejli zapoe: "Rekao sam..." Denil ga lagano prekide: "Ova vrsta solarijanskih robota saobraa meusobno pomou ugraene radio-veze. Robot koga si zatra io ve je pozvan. Njegova je sporost pro uzrokovana smetnjama koje je pretrpeo usled dogaaja kojima je prisustvovao." Bejli prihvati obja njenje. Trebalo je da se seti interkoma. U svetu koji sav poiva na robotima, nu na je neka vrsta unutra nje komunikacije jer bi, u protivno m, sistem do iveo slom. To obja njava kako se tuce robota odazove, a pozvan je samo jedan. Naravno, ostali dolaze samo ako su pozvani, inae ne dolaze. Ue tra eni robot. Hramao je, vukui jednu nogu. Bejli se pitao za to, ali sle e r amenima ne trudei se da nae odgovor. Laici nisu mogli shvatiti ak ni povredu pozitr onskih kanala primitivnih robota sa Zemlje. Prekinut krug reakcija mo e onesposobi ti pokret nogu, kao u ovom sluaju. Strunjacima to mo e izgledati izvanredno va no, a s vakom drugom beznaajno. Bejli oprezno ree: "Sea li se neke bezbojne tenosti na stolu tvog gospodara koju si mu ulio u a u?" Robot odgovori: "Se... sss... am, gosssspo... ssss... daru." Gre ka u programu za oblikovanje govora. "Kakva je to bila tenost?" pitao je dalje Bejli. "Bila je to... vo... sss... da, gosssspo... ssss... daru." "Samo voda? Ni ta drugo?" "Samo vo... ssss... da, gosssspo... ssss... daru." "Odakle si je doneo?" "Sa... ssss... slavine rezzzzer...sss... voa... sss... ra, gosssspo... s sss... daru." "Da li je neko vreme stajala u kuhinji pre no to si je uzeo?" "Gosssspo... sss... dar voli... sss... o, da bude ussss... taja... sss.. . la. Po njego... sss... vom sssstalnom nalo... gu, vo... sss... da je mora... s sss... la ssss... staja... ssss... ti sssat vreme... sss.. na pre je... sss... l a." Bejli pomisli: Onaj ko je to znao, mogao je vrlo dobro iskoristiti. "Neka me jedan od robota pove e s lekarom koji vodi brigu o va em gospodaru.

to pre, to bolje, a u meuvremenu neka mi jedan od vas objasni vodovodni ureaj. Mor am znati sve o snabdevanju vodom." Ne to kasnije, lekar mu je stajao na raspolaganju. Bio je to najstariji Sv emirac koga je Bejli ikad video. Mogao je imati preko trista godina. ile na njego vim rukama behu jako ispupene, a kratko potkresana kosa sasvim bela. Imao je navi ku da noktom lupka po izbrazdanim sekutiima. Taj je um Bejliju i ao na ivce. Ime mu j e bilo Altim Tul. Lekar ree: "Na sreu, povratio je veliki deo doze, ali se ipak mo e desiti da ne pre ivi. Tragian sluaj." On glasno uzdahnu. "Koja je vrsta otrova posredi, doktore?, upita Bejli. "Ne znam." (Tuc... tuc... tuc...) "Ne znate? Kako ga onda leite?" "Da bih spreio paralizu, primenjujem direktne nadra aje neuromuskularnog si stema. to se ostalog tie, prepu tam prirodi da uini svoje." Njegovo lice bledo ute boje, nalik izno enoj ko i prima kvaliteta, izra avalo je preklinjanje. "Imamo tako malo iskustva u tim stvarima! Ne seam se slinog sluaja u dva veka moje prakse." Bejli ga je prezrivo posmatrao: "Poznato vam je da postoje takve stvari kao to su otrovi, zar ne?" "Oh, da (tuc... tuc... tuc...). Iz op teg znanja." "Postoje mnoge knjige o tom predmetu, pa biste iz njih mogli ne to da sazn ate." "To bi trajalo nekoliko dana. Postoje brojni mineralni otrovi. Mi se slu i mo insekticidima, pa je lako doi do bakterijskih toksina. ak i s podacima iz mikro knjiga, trebalo bi mnogo vremena da naemo opremu i da razvijemo istra ivaku tehniku. " "Ako to niko na Solariji ne zna", ree smrknuto Bejli, "ja bih vam predlo io da stupite u kontakt s nekim drugim svetom. U meuvremenu, bilo bi dobro da ispit ate nije li otrovan vodovod u Gruerovoj kui. Ako je nu no, lino poite tamo i pozabavi te se time." Bejli je veoma surovo izazivao po tovanog Svemirca, nareujui mu kao robotu, ali nije bio ni najmanje svestan neskladnosti takvog postupka, a ni Solarijanac se tome nije protivio. "Kako bi vodovod mogao da bude zatrovan? Siguran sam da nije", ree Tul za mi ljeno. "Verovatno nije", slo i se Bejli, "ali najbolje je proveriti kako bismo bi li sasvim sigurni." U stvari, zatrovani vodovod je predstavljao sasvim neverovatnu mogunost. Robot mu je jo ranije objasnio delovanje ureaja za vodu, koji je, na Solariji svoj stven nain, automatski uklanjao neistou. Voda je mogla da ue u cevi iz bilo kog izvo ra, aparati bi je osposobili za pie. Uni tili bi mikroorganizme, a ne ivu organsku ma teriju izdvojili. Voda se vetrila i tako su se u nju uvodili razni joni u koliina ma koje najbolje odgovaraju potrebama tela. Gotovo je neverovatno da bi otrov iz dr ao ovaj ili onaj kontrolni sistem. Ali doktor Tul se samo mr tio: "Kako da ispitam vodovod?" "Kako? Naite neku ivotinju. U pricajte joj iglom izvesnu koliinu vode, ili jo j dajte da pije. Razmi ljajte, ovee! Uinite to isto s onom vodom koja je ostala u sta klenoj posudi. Ako je otrovna, a mora biti, izvr ite eksperiment prema opisima koj e mo ete nai u odreenim knjigama. Naite neki slian primer. Uinite bar ne to." "ekajte, ekajte! Kakva staklena posuda?" "Posuda u kojoj je stajala voda. Posuda iz koje je robot uzeo otrovno pie ." "Tja, dragi moj, pretpostavljam da je ve oprana. Kuna svita sigurno nije o stavila posudu da stoji neista i nesklonjena." Bejli je negodujui mrmljao. Naravno, bilo je nemogue sauvati dokaze kad su ih roboti, u ime kunog reda, munjevito uni tavali. Trebalo je da da nalog da se pre dmeti ne diraju, ali nije znao pravilno da postupi jer ovde obiaji nisu bili kao na Zemlji.

Najzad je objavljeno da na Gruerovom gazdinstvu, u kritino vreme, nije bi lo nijedne neovla ene osobe. "To donekle ote ava problem, partneru Elija", ree Denil. "Prema tome, niko ne mo e da bude trova." Sav obuzet mislima, Bejli jedva da ga je uo. " ta... ", uzviknu iznenaeno. " Uop te nije tako. Uop te! Naprotiv, to sve pojednostavljuje!" Nije imao volje da obj a njava, jer je sasvim znao da ga Denil ne bi mogao razumeti, ili da, bar, ne bi p overovao u ono to je Bejli smatrao sigurnim. Denil to nije ni tra io. Takav tok misli, ljudski po prirodi, bilo bi sasv im nerobotski. Bejli je nemirno hodao tamo-amo, strepei od sna koji mu je sklapao oi, jer je znao da e se tada njegov strah od prostora i e nja za Zemljom pojaati. Gotovo udno je eleo da se jo ne to dogodi. "Bilo bi dobro da ponovo govorim sa gospoom Delmar. Neka roboti potra e vez u", rekao je Denilu. Pre li su u sobu za razgovore, gde je posmatrao spretne prste robota koji je upravljao stereovizorom. Misli su mu za to vreme bile zapletene i nejasne, al i su se naglo razbistrile pod utiskom iznenaenja kada je polovinu sobe ispunio st o, pa ljivo postavljen za veeru. Najpre je zauo Gladijin pozdrav: 'Halo', da bi za trenutak kasnije i sama stupila u vidno polje. "Ne udi se, Elija", ree ona sedajui. "Vreme je za veeru. Pogledaj, obuena sam vrlo bri ljivo!" Zaista je bila. Osnovna, svetloplava boja haljine svetlucala je niz njen a bedra do listova i gle anja. Nabrani uti okovratnik, ne to svetliji od njene talasa ste, sada pa ljivo zae ljane kose, padao je na vrat i ramena. "Nisam imao nameru da ti smetam pri jelu", ree Bejli. "Jo nisam ni poela. Hoe li da mi se pridru i ?" Gledao je sumnjiavo: "Da se pridru im?" Gladija se nasmeja: "Vi Zemljani st e tako luckasti. Nisam mislila da mi se lino pridru i . Kako bi i mogao? Mislila sam da ode u svoju trpezariju pa da veeramo u troje." "Ali kad poem..." "Tvoj tehniar mo e da zadr i vezu." Denil hladno prihvati, a Bejli se, pomalo nesigurno, okrete i uputi ka v ratima. Za njim se kretala i Gladija, sto i sve to je bilo na stolu i oko nje. Gladija ga je hrabrila sme kom: "Vidi , tvoj tehniar nam odr ava vezu." Bejli i Denil su i li pokretnom pistom kojom se Bejli, koliko se seao, rani je nije kretao. Oigledno je u ovom nemoguem zdanju postojalo vi e moguih prelaza iz p rostorije u prostoriju, a on je znao samo za neke. Denil ih je, naravno, znao sv e. Za sve vreme kretanja pratila ih je Gladija, nekad ispod, nekad iznad vi sine poda. Bejli zastade i promrmlja: "Potrebno je privii se na ovo." Gladija odmah zapita: "Da li ti to stvara vrtoglavicu?" "Pomalo." "Rei u ti ta treba da uradi ... Neka me tvoj tehniar zaustavi, a kad bude u trp ezariji, neka nas ponovo spoji." "Dau takav nalog, partneru Elija", ree Denil. Kada su stigli, sto je ve bio postavljen za veeru. Na stolu su se nalazili tanjiri u kojima se pu ila supa s komadiima mesa, a na sredini peena koko ka. Denil r ee ne to kratko robotu koji je poslu ivao, a ovaj spretno i brzo oslobodi jednu stran u stola i prebaci sve na drugu. Kao da je upravo to bio znak, suprotni zid se odmae, sto se naizgled prod u i i Gladija je ve sedela s njima. Soba je bila veoma pa ljivo spojena sa sobom, ist o tako i sto sa stolom. Da nije bilo razlika u arama zidova, podova i porculana, jo bi i poverovao da stvarno zajedno veeraju. "Pa?" ree Gladija zadovoljno. "Zar ovako nije dobro?" "Sasvim dobro", priznade Bejli. Probao je oprezno svoju supu, ustanovio da je izvrsna i prionuo na nju s odu evljenjem. "Zna li ta se dogodilo Grueru?" upita.

Lice joj se smrai: "Nije li to stra no? Jadni Hanis", ree i spusti ka iku. "Izgleda da ga dobro poznaje ?" "Poznajem gotovo sve va ne linosti na Solariji. Mnogi Solarijanci se meusobn o poznaju. To je prirodno." Zaista prirodno, pomisli Bejli. Na kraju krajeva, koliko ih uop te ima na Solariji? "Mo da poznaje i dr Altona Tula? On lei Gruera", upita Bejli. Gladija se ne no sme ila. Robot-poslu itelj seckao je meso za nju, dodavao tan ko rezane pr ene krompire i odreske argarepe. "Naravno da ga poznajem. I mene je leio", odgovori ona. "Leio? Kada?" "Odmah posle... nesree. Mislim, s mojim mu em." Bejli zaprepa eno upita: "Je li on jedini lekar na ovoj planeti?" "Oh, ne." Neko su se vreme njene usnice micale kao da ne to broji za sebe, a onda nastavi: "Ima ih najmanje deset. Imamo i jednog mladia koji, koliko mi je poznato, studira medicinu. Ali dr Tul je jedan od najboljih. On ima najvi e iskus tva. Jadni dr Tul!" "Za to jadan?" "Eto... ma, zna ta mislim! Biti lekar, to je tako nezgodan posao. Ponekad mora lino posetiti bolesnika, ak ga i dodirivati. Ali dr Tul je tako odan tome, da ne preza od poseta kad god je to potrebno. On je pazio na mene jo od detinjstva. Prema meni je uvek prijateljski raspolo en i ljubazan. asna re, gotovo da mi ne smet a njegova blizina. Na primer, on me je u ono vreme lino posetio." "Posle mu evljeve smrti, misli ?" "Da. Mo e misliti kako se oseao kad je video mrtvo telo moga mu a i mene, ones ve enu do njega!" "Meni su rekli da je le ispitao preko stereovizora." "Le jeste, ali po to se uverio da sam iva i van svake opasnosti, dao je nalo g robotima da mi stave jastuk pod glavu, a zatim mi je dao injekciju, ne znam ega . Onda je oti ao. Do ao je mlaznim avionom. Zaista, mlaznim avionom! Bilo mu je potr ebno svega pola sata da stigne, pobrine se za mene i preuzme sve to je potrebno d a mi bude dobro. Kada je do ao, bila sam toliko zbunjena, da sam mislila da nije l ino prisutan. Tek kad me je dodirnuo, shvatila sam da je pored mene, pa sam krikn ula. Jadni dr Tul. Bio je stra no spetljan, ali ja sam znala da je dobro mislio." Bejli klimnu: "Pretpostavljam da nema mnogo posla za lekare na Solariji. " "Nadam se da nema." "Znai da, tako rei, ovde nema zaraznih klica. A ta je sa smetnjama pri vare nju? Zakreenjem krvnih sudova? eernom bole u i slinim stvarima?" "Ima ih ponekad. Stra no je kad se neko tako razboli. Lekar mo e da im donek le olak a ivot, ali to je najmanje." "Tako?" "Naravno. To znai da analiza gena nije bila potpuna. Ne misli valjda da do pu tamo razvijanje bolesti kao to je eerna? Ako se tako ta nae u nekome, ponovo se podv rgava veoma iscrpnoj analizi. Brani drug mora da se uzdr ava, a to je veoma neprija tno. To znai odrei se... odrei se... sasvim" - glas joj se pretvori u apat - "dece." Bejli ponovi bez uzbuenja: "Odrei se dece?" Gladija pocrvene: "Stra no je to i izgovoriti: takva re! Deca!" "Navikne se ovek posle izvesnog vremena", ree Bejli suvo. "Da, ali ako se naviknem, dogodie mi se da jednom tu re izgovorim pred nek im Solarijancem i tada u propasti u zemlju od stida... U svakom sluaju, ako je jed an od branih drugova ve imao dete (gle, ponovo sam to rekla!), ono mora da se pron ae i podvrgne pregledima. Eto, ba to je bio Rikejnov posao, uz put reeno, i sve je ispalo naopako." "Dosta o Tulu", zakljui Bejli. Lekareva nesposobnost bila je prirodna pos ledica naina ivota. Ni ta udno u tome, ni ta posebno udno. Precrtaj ga, ali ne jako. Posmatrao je Gladiju dok je jela. edno i otmeno se pona ala pri jelu, a ape tit joj je bio dobar. (Njegova je piletina bila izvrsna. U izvesnom pogledu, rec imo u hrani, Bejli bi u Spoljnjim svetovima mogao lako da se razmazi.)

" ta misli o trovanju Gruera, Gladija?" upita Bejli. Ona podi e pogled: "Poku avam da ne mislim na to. Stra ne se stvari dogaaju u p oslednje vreme. Mo da i nije bilo trovanje." "Bilo je." "Ali tamo nisu nikoga prona li." "Otkud zna ?" "Niko nije ni mogao biti. ena mu nije bila tih dana, jer je bila ispunjen a norma de... ti zna ega. Po to nije bilo nikog ko bi u bilo ta mogao staviti otrov, nije bilo, nije ni moglo biti trovanja." "Ali Gruer je otrovan. To je injenica koju treba prihvatiti." Njene oi opet potamne e: "Misli li da je on sam to uradio?" "Sumnjam. Za to bi? Za to tako javno?" "Onda se to zaista nije moglo dogoditi, Elija. Naprosto nije moglo." Bejli ree: "Naprotiv, Gladija. Moglo je i to vrlo jednostavno, a ja sam s iguran da tano znam kako." 8. IZAZIVANJE SOLARIJANACA Za trenutak je izgledalo da Gladija zadr ava dah. Najednom glasno odahnu, ne otvarajui usta, i ree: "Ja sam sigurna da ne znam kako! Zna li ko je to uinio?" Bejli potvrdi glavom: "Isti onaj ko je ubio i tvoga mu a." "Jesi li siguran?" "Zar ti nisi? Ubistvo tvog mu a prvo je ubistvo u istoriji Solarije. Mesec dana kasnije dolazi do novog ubistva. Da li to mo e biti sluajnost? Dva zasebna ub istva koja se u svetu u kome dotad nije bilo zloina de avaju u roku od trideset dan a? Raunaj, takoe, da je druga rtva ispitivala prvi zloin i prema tome predstavljala jaku i neposrednu opasnost za izvr ioca prvog zloina." "Dakle", Gladija poe da jede kola i izgovori punim ustima, "ako stvarno ta ko posmatra , onda sam ja nevina." "Kako to, Gladija?" "Zato, Elija, to ja nikada nisam bila na Gruerovom gazdinstvu. Nikada u c elom svom ivotu. Prema tome, nisam ni mogla otrovati Gruera. A ako to nisam uinila , onda nisam kriva ni za prvi zloin." Kako Bejli nije odgovarao, ona se pokoleba, a njena mala usta se obesi e: "Zar ne misli tako, Elija?" "Nisam siguran", ree Bejli. "Rekao sam ti da znam kako je otrovan Gruer. Nain je duhovit, a mogao ga je primeniti svaki Solarijanac, bio ili ne bio na Gru erovom gazdinstvu, ak i ako nikad nije bio tamo." Gladija stisnu ake: " eli li da ka e da sam ja to uradila?" "To nisam rekao." "Ali to bi trebalo da se podrazumeva!" Usne joj se stisnu e od besa, a obr azi prekri e mrljama. "Je li to jedini razlog zbog koga si hteo da razgovara sa mno m? Zato da mi postavlja lukava pitanja? Da me uhvati u zamku?" "ekaj trenutak..." "Bio si mi tako drag, tako pun razumevanja, ti... ti... ovee sa Zemlje!" Kod poslednjih rei njen visok ali topli glas postade hrapav. Denilovo savr eno lice sa e se prema Gladiji. On ree: "Ako mi dopustite, gosp oo Delmar, upozorio bih vas da pretvrdo dr ite no u ruci. Mogli biste se posei. Molim vas, budite pa ljivi." Gladija je divlje gledala u kratki, tupi i sasvim sigurno bezopasni no ko ji je dr ala u ruci. Tada ga grevitim pogledom podi e visoko. Bejli ree: "Ne mo e me dohvatiti Gladija!" Ona dr ui odgovori: "Ko bi eleo tebe da dohvati? Uf!" Drhtala je od preterano g negodovanja. "Prekinite vezu, smesta!" povie. Poslednje rei mora da su bile upuene robotu koji se nalazio izvan vidnog p olja. Odmah zatim nestado e i Gladija i deo njene trpezarije, a prvobitni zid se p onovo pojavi.

Denil ree: "Jesam li u pravu kada verujem da sada i ti ovu m?"

enu smatra krivo

"Nisi", odgovori Bejli jednostavno. "Ko god je to uinio, bio mu je potreb an vei broj odreenih osobina nego to ih ima ova nesrenica." "Ona je nagla." "Pa ta onda? Veina ljudi je takva. Seti se da je dugo provela u napetosti. Da sam se ja na ao u slinim uslovima i da se neko okomio na mene, kao to ona misli da sam se ja okomio na nju, bio bih u stanju da uradim mnogo gore stvari od maha nja nedu nim no iem." "Ja nisam bio u stanju da re im tajnu trovanja na daljinu", odvrati Denil, "a tebi je to, kako ka e , po lo za rukom." Bejli je bio zadovoljan to mo e da ka e: "Znam da nisi. Nedostaje ti sposobno st da re ava neke zagonetke." Rekao je to s naglaskom koji nije dopu tao dalja pitanja, pa je Denil to o bja njenje primio mirno i ozbiljno, kao i uvek. Bejli mu ree: "Imam dva zadatka za tebe, Denile." "Kakve zadatke, partneru Elija?" "Prvo, stupi u vezu s doktorom Tulom i ustanovi kako se gospoa Delmar pon a ala posle smrti svoga mu a. Koliko dugo joj je nega bila potrebna i slino." " eli li ne to posebno da postigne ?" "Ne. Samo poku avam da sakupim podatke. Nije to ba lako na Solariji... Drug o, saznaj ko e zameniti Gruera na polo aju efa Uprave bezbednosti i odmah s tom osob om ugovori stereovizijski sastanak za sutra ujutro." Bejli je bio toliko malodu an da se to osetilo u njegovom naglasku. " to se mene tie, idem u krevet. Mo da u ranije ili kasnije ipak zaspati." Onda, gotovo mrzovoljno, dodade: "Misli li da bih ovd e mogao da se dokopam neke pristojne mikroknjige?" "Predlo io bih ti da pozove robota bibliotekara", odgovori Denil. Bejliju bi zaigrali ivci od same pomisli da ima posla s robotom. Radije b i eprkao po knjigama bez tue pomoi. "Ne", odgovorio je jednom od njih, "neu klasike. Nai mi neki roman iz svak odnevnog ivota savremene Solarije. Pola tuceta takvih." Robot se pokori (drugaije nije ni mogao). Dok je rukovao aparatima koji s u sa polica probirali tra ene knjige i prenosili ih preko prozoria do Bejlijevih ruk u, nastavljao je da tonom punim po tovanja brblja o svim ostalim vrstama mikroknji ga koje se nalaze u biblioteci. "Gospodar mo da eli neku romantinu pustolovinu iz vremena prodiranja u svemi r?" predlagao je. "Ili izvanredan pregled hemije, uz koju idu modeli atoma u crt anofilmskoj tehnici? Ili ne to sa podruja ma te, mo da neku galaktografiju?" Lista je b ila bez kraja. Bejli je smrknuto ekao da se nakupi njegovih pola tuceta mikroknjiga, a z atim ree: "Ovo je dovoljno!" Uzeo je sopstvenim rukama aparat za projektovanje te ksta i izi ao. Robot ga je pratio oima: "Da li vam je potrebna pomo oko name tanja aparata? " Bejli se okrenu i prekide ga: "Ne. Ostani gde si!" Robot se nakloni i zastade. Le ui u krevet ije je uzglavlje obasjavala svetlost, gotovo da se pokajao zb og postupka prema robotu. Kako je projektor bio drugaiji od modela s kojima se do tad slu io, poe da barata aparatom nemajui pojma o tome kako da postavi traku. Radio je uporno i tvrdoglavo, da bi na kraju, prouavajui aparat deo po deo, ipak donekl e uspeo. Fokus okulara nije sasvim odgovarao, ali je mogao da vidi tekstove, pa j e nedostatak rado rtvovao trenutnoj nezavisnosti od robota. Sledei sat i po "prelistao" je etiri do pet filmova. Sve do tog trenutka smatrao je da od itanja romana nema boljeg naina da up ozna ivot na Solariji, kao i razvoj mi ljenja na tom svetu. To mu je bilo potrebno da bi pametnije sprovodio istragu. Ali sada je morao napustiti tu teoriju. Gledao je romane i uspeo tek tol iko da upozna sme ne probleme ljudi, njihovo luckasto pona anje i njihove nerazumlji

ve otpore. Za to bi neka ena napustila svoj posao, po to je otkrila da joj se sin pos vetio istom zvanju i za to bi odbijala da to objasni sve dok nisu nastupile nepodn o ljive, apsurdne posledice? Za to bi neki lekar i neka umetnica bili poni eni time to su dodeljeni jedno drugome i po emu je lekar bio plemenit ako je dopustio da ga p regledaju roboti? Uklopio je peti roman u okular i stavio aparat na oi. Bio je umoran do sr i . U stvari, bio je toliko umoran da se kasnije iz tog romana nije mogao nie ga setiti (iako je smatrao da je re o nekom napetom delu), sem uvoda u kome je ne ki novi vlasnik gazdinstva preuzeo imanje i razgledao filmove raunskih knjiga koj e mu je robot doneo. Verovatno je zaspao s okularom na oima i svim svetlima koja su blistala. Sva je prilika da je potom neki pa ljivi robot u ao, skinuo mu aparat i pogasio svet la. U svakom sluaju, spavao je i sanjao o D esi. Sve je bilo kao i pre. Nikada nije ni napustio Zemlju. Spremili su se da odu do komunalne kuhinje, a zatim su hteli da sa prijateljima pou na neku predstavu "pod vedrim nebom." Vozie se ekspre snim trakama, susretae ljude i niko od njih nee imati nikakvih briga. Bio je srean. D esi e biti lepa. Nekako je oslabila. Za to je tako vitka? I tako lepa? Jo ne to je bilo neobino. Odnekud je sijalo sunce. Pogledao je gore. Mogao j e videti samo lune svodove gornjih spratova. Pa ipak, sijalo je sunce i obasipalo sve svojim blistavim sjajem. Ali niko se nije bojao! Bejli se probudi. Bio je uznemiren. Dopustio je da ga roboti poslu uju jut arnjom kafom i nije razgovarao sa Denilom. Nije govorio, nije pitao i pio je izv rsnu kafu, ne oseajui joj ukus. Zbog ega je sanjao o vidljivom i nevidljivom suncu? Mogao je shvatiti zbo g ega je sanjao o Zemlji i D esi, ali kakve je veze imalo sunce? I za to ga je pomisa o na to toliko muila? "Partneru Elija", obrati mu se Denil ljubazno. " ta je?" "Korvin Etlbi e kroz pola sata stupiti u vezu s tobom. Sredio sam to." "Ko je, do avola, taj Korvin, kako li se zove?" upita naglo Bejli i ponov o napuni oljicu kafom. "Bio je desna ruka efa Gruela, partneru Elija, a sada rukovodi Upravom be zbednosti." "Onda mi ga daj odmah." "Kao to sam ti objasnio, sastanak je kroz pola sata." "Ne tie me se kada je zakazan. Daj mi ga odmah. To je nareenje." "Poku au, partneru Elija, mada on mo e odbiti." "Probaj, Denile! Ako ide, ide." Vr ilac du nosti efa Uprave bezbednosti primio je poziv i Bejli je, prvi put otkako je na Solariji, ugledao Svemirca koji odgovara predstavi Zemljanina. Etlb i je bio visok, mr av i bronzane puti. Oi su mu bile svetle, a brada iroka i vrsta. Pomalo je liio na Denila, ali dok je Denil bio savr en, gotovo be ivotan, Etl bi ove crte lica behu ljudske. Etlbi se brijao. Mali aparat za brijanje izbacivao je fine estice materije koje su uklanjale dlaku s lica i brade i pretvarale je u neopipljivu pra inu. Bejli je uo za takvu spravu, ali nikad do tada nije video kako se upotreb ljava. "Vi ste sa Zemlje?" upita Etlbi nerazgovetno, jedva otvarajui usta jer mu je obrijana pra ina prolazila pored nosa. Bejli odgovor: "Ja sam Elija Bejli, detektiv C7. Zemljanin." "Poranili ste." Etlbi zgrabi pribor za brijanje i gurnu ga negde van Bejl ijevog vidnog polja. " ta vas mui?" Bejli ne bi podneo takav ton ni pri najboljem rapolo enju. Sada je goreo. "Kako je ef Gruer?" zapita. Etlbi odgovori: "Jo je iv. Mo da e i pre iveti." Bejli klimnu: "Va i trovai, ovde na Solariji, nisu upoznati s dozama. Nedov

oljno iskustvo! Dali se Grueru previ e i on je povratio. Pola doze bi ga ubilo." "Trovai? Nema dokaza o otrovu." Bejli je zurio u njega: "A ta bi drugo moglo biti?" "Mnogo ta u oveku mo e krenuti naopako." Trljao je lice, tra ei vrhovima prstij u preostale dlake. "Vi mo da ne znate za promene metabolizma koje nastaju posle dv esta pedeset godina ivota?" "Ako stvari stoje tako, da li ste onda tra ili mi ljenje lekara strunjaka?" "Izve taj dr Tula..." Dakle, tako! Bes koji je kuvao u Bejliju otkako se probudio naglo je izb io. Razvikao se na sav glas: "Ne tie me se doktor Tul. Rekao sam, mi ljenje strunjak a. Va i lekari ni ta ne znaju, kao ni va i detektivi, ako ih uop te imate. Morali ste po zvati detektiva sa Zemlje. Zovite i lekara." Solarijanac ga je hladno gledao: "Da li vi to meni savetujete ta da radim ?" "Dabome, i to besplatno. Gruer je otrovan, u to nema sumnje. Bio sam sve dok dogaaja. Pio je, povraalo mu se i urlao je da ga grlo pee. Kako vi to zovete ka da znate da je istra ivao..." Bejli naglo uuta. "Istra ivao ta?" pitao je hladno Etlbi . Bejliju je smetalo prisustvo Denila, koji je po obiaju stajao nekoliko me tara dalje. Gruer nije eleo da Denil, kao stanovnik Aurore, zna za predmet istrag e. "Postoje politiki problemi", ree on tiho. Etlbi prekrsti ruke. Izgledao je dalek, nezainteresovan i donekle neprija teljski raspolo en: "Nema politikih problema na Solariji, posebno ne u smislu u kom smo uli da postoje na drugim svetovima. Hanis Gruer je bio dobar graanin, ali je imao previ e ma te. On je bio taj koji je ne to uo o vama i nagovorio nas da vas dovede . On je ak pristao da prihvatimo prisustvo stanovnika Aurore kao uslov za va dolaz ak. Ja to nisam smatrao potrebno. Nema tu nikakvih tajni. Rikejn Delmar je rtva s voje ene, a mi emo doznati za to i kako. Ako i ne uspemo, ona e biti podvrgnuta anali zi gena, a onda e se preduzeti i prave mere. to se Gruera tie, mogu vam rei da je va zakljuak o trovanju skroz besmislen." "Izgleda kao da elite da ka ete da ovde nisam potreban", ree Bejli, jedva ve rujui svojim u ima. "Upravo tako. Ukoliko elite da se vratite na Zemlju, mo ete. Mogu vam ak rei da bi nam to bilo veoma drago." I samog je Bejlija iznenadilo kako je to delovalo na njega. Uzviknuo je: "Ne, gospodine, ne miem se ja odavde!" "Mi smo vas iznajmili, detektive Bejli, i mi mo emo i da vas otpustimo. Vr atiete se na svoju planetu." "Neu! Slu ajte me, vi! Upozoravam vas! Vi ste dugoveni Svemirac, a ja sam Ze mljanin, ali uz sve po tovanje i najdublje i najponiznije izvinjenje, ka em vam, vi ste premrli od straha." "Povucite tu re!" Etlbi se uspravi u svoj svojoj visini od gotovo dva metr a i odatle mrko osmotri Zemljanina. "Vi ste prepla eni kao zei. Mislite da ete, ako nastavite istragu, biti sledea rtva. Odustajete jer smatrate da e vam oni zauzvrat pokloniti va bedni ivot." Bejli nije imao pojma ko su to "oni" i da li "oni" uop te postoje. Udarao je naslepo u drskog Svemirca i u ivao u tome kako njegovi udarci ru e Svemirevo samos avlaivanje. "Otputovaete najkasnije za jedan sat", uzvrati Etlbi , uperiv i prst hladno i ljutito. "O svemu ovome nee biti diplomatskih rasprava, uveravam vas." "Po tedite me pretnji, gospodine sa Solarije. Znam da vas se Zemlja ni naj manje ne tie, ali nisam samo ja ovde. Dopustite mi da vas upoznam sa svojim partn erom Denilom Olivavom. On je s Aurore. Ne govori mnogo. Nije ovde da govori. Ja upravljam ovim poduhvatom, ali on prokleto dobro uje. Ne ispu ta nijednu re... Budim o otvoreni, Etlbi ." Bejli je sa zadovoljstvom ispu tao atribute Korvina Etlibi a. "Ka kve se god gluposti de avale na Solariji, Aurora i ne to preko etrdeset drugih Spoljn jih svetova ele da u tome imaju svoju re. Ako nas izbacite odavde, sledea delegacij a bie sastavljena od ratnih brodova. Ja sam sa Zemlje i znam kako to izgleda. Uvr edite nas i odgovor e biti ratni brodovi."

Etlbi prenese pogled na Denila i, kako je izgledalo, poe da razmi lja. "Ni ta se ovde ne dogaa to bi moglo zanimati druge planete", ree znatno mek im glasom. "Gruer je drugaije govorio, a i moj partner ga je uo", ree Bejli. Nije bilo mesta cepidlaenju zbog jedne la i. Denil se na to okrete Bejliju, ali se ovaj i ne osvrnu, ve nastavi: "Name ravam da nastavim istragu. Iskreno govorei, sve bih uradio da se vratim na Zemlju . I sam san o njoj ini me tako nemirnim da ne mogu ni da sedim. Kad bih bio vlasn ik ove palate nabijene robotima, dao bih je zajedno s njima, zajedno s vama i to m celom va om va ljivom planetom, za putnu kartu do Zemlje... Ali po va em nareenju, ja ne idem odavde. Ne idem dok je otvoren sluaj koji po du nosti moram re iti. Poku ajte da me uklonite protiv moje volje i ugledaete drela meuplanetne artiljerije... I jo n e to: od sada pa nadalje, istraga e se voditi kako ja odredim. Sretau ljude koje elim da sretnem. Sastajau se s njima. Neu da razgovaram s njima preko stereovizora. Na viknut sam na direktni kontakt i odsad e tako i biti. Za sve to mi je potrebna zv anina dozvola va e Uprave." "To je nemogue, neizvodljivo." "Denile, reci mu ti!" Humanoidni glas bio je nepristrasan: "Kao to vas je moj partner obavestio , efe Etlbi e, nas su ovamo poslali da sprovedemo istragu povodom ubistva. Bitno je da tako i postupimo. Mi, naravno, ne nameravamo da remetimo va e navike. Mo da nam direktni kontakti nee biti neophodni, ali bie dobro da nam date dozvolu za takve s astanke, jer se mo e dogoditi da nam postanu nu ni, kao to je ve detektiv Bejli istaka o. Ne bismo vam savetovali da nas protiv na e volje udaljite s ove planete, mada n am je ao to to, vama lino ili nekom drugom Solarijancu, nije prijatno." Bejli je slu ao ovu tiradu u visokom stilu, izgovorenu kiselim rastezanjem usana, to je trebalo da odgovara sme ku. Onome ko je poznavao Denila kao robota, s ve je to bio poku aj da ovek ne bude povreen, ni Bejli, ni Etlbi . Onome ko je Denila smatrao podanikom Aurore, najstarijeg i vojniki najjaeg sveta, tirada je mogla zvua ti kao niz utivih pretnji. Etlbi dotae elo vrhovima prstiju: "Razmisliu o tome." "Ne razmi ljajte predugo", ree Bejli. "Moram obaviti neke posete u roku od jednog sata. Direktne posete. Stereovizor ne dolazi u obzir." Dao je znak robotu da prekine vezu, pa je u udu i zadovoljstvu zurio u pr ostor koji je dotad zauzimao Etlbi . Od svega ovoga ni ta nije bilo unapred smi ljeno. Sve se rodilo iz njegovog sna i Etlbi ove suvi ne drskosti. Ali sada, kada se dogod ilo, Bejli je bio zadovoljan. To je ono to je zaista hteo: da dr i konce u svojim r ukama. Pomislio je: u svakom sluaju, to je nain na koji treba da se razgovara s o dvratnim Svemircima. alio je to celo stanovni tvo Zemlje nije bilo prisutno. Ovaj ovek bio je olien je stanovnika Spoljnjih svetova, a to je, naravno, bilo od svega najbolje. Najbo lje! Ipak se pitao odakle mu ona odlunost oko direktnih susreta. Bejli je to i sam jedva mogao razumeti. Znao je ta mora uraditi i znao je da su lini susreti (n e preko stereovizora) deo toga. U redu. Ali srce mu je bilo u grlu kada je govor io o susretima. inilo mu se da je bio spreman da razori zidove ovog zdanja, mada to niemu nije moglo voditi. Za to je to tako na njega delovalo? Na to ga je teralo ne to to je bilo van predmeta istrage, van pitanja bezbe dnosti Zemlje. Ali ta? udno, ponovo se prisetio sna. Sunce koje je sijalo kroz mutne slojeve ogr omnog podzemlja gradova na Zemlji. Denil zami ljeno ree (zami ljeno u onoj meri u kojoj se u njegovom glasu mogu naslutiti oseanja): "Pitam se, partneru Elija, da li je sve ovo dovoljno sigurno ?" "To to sam se malo poigrao s njim?... Delovalo je. U stvari, to nije bila samo igra. Mislim da nije bez va nosti za Auroru da sazna kako se stvari dalje ra

zvijaju na Solariji - na Aurori ve znaju ta. Uostalom, hvala ti to me nisi uvalio u nezgodu zbog moje izjave." "Bio je to prirodan izbor izmeu dve mogunosti. To to te nisam izdao Eltbi u n anosi neznatan bol, ali da sam otkrio tvoju la , naneo bih tebi vei i direktniji bo l." "Mislio si na posledice i manje bolna je pobedila, zar ne?" "Zaista je tako, partneru Elija. Shvatam da se ovakav misaoni tok, na ma nje odreen nain, sla e s razmatranjem ljudskog uma. Ali to se tie tvog novog predloga, ponavljam, nije dovoljno siguran." "O kakvom novom predlogu govori ?" "Ne sla em se s tvojom namerom da se direktno sastaje s ljudima. Pod tim mi slim na iskljuivanje stereovizora." "Razumem te, ali ne tra im tvoju dozvolu." "Data su mi uputstva, partneru Elija. Nije mi poznato ta ti je ef Hanis Gr uer rekao pro le noi, dok sam bio odsutan. Da ti je ne to rekao, jasno je iz tvog odn osa prema na em sluaju. Pa ipak, u svetlosti mojih uputstava, vidim i to. Sigurno t e je upozorio da odavde preti opasnost ostalim planetama." Bejli pose e za lulom. inio je taj pokret s vremena na vreme, a kad bi otkr io da je prazna, ivci bi mu zaigrali i tek bi se tada setio da ne sme i ne mo e da pu i. "Ima samo dvadeset hiljada Solarijanaca. Kakvu oni opasnost mogu da pred stavljaju?" upita on. "Moji gospodari s Aurore bili su u poslednje vreme zabrinuti zbog Solari je. Nije mi reeno sve to se o tome zna..." Bejli ga prekide: "A ono malo to ti je reeno nije za moje u i, zar ne?" "Treba saznati mnogo vi e da bi se o tome moglo raspravljati", ree Denil. "U redu. ta rade Solarijanci? Ispituju novo oru je? Plaaju diverzante? Organ izuju pojedinana ubistva? ta mo e dvadeset hiljada Solarijanaca protiv hiljadu milio na ostalih Svemiraca?" Denil je utao. "To je ono to poku avam da saznam. Toliko da zna ", ree Bejli. "Ali ne onako kako si naumio, partneru Elija. Meni su najva nija data uput stva - da pazim na tvoju bezbednost." "To svakako ostaje. Prvi zakon!" "I bez obzira na prvi zakon. U sluaju opasnosti po tebe i po nekog drugog , ja moram prvenstveno voditi rauna o tvojoj sigurnosti." "Naravno, razumem. Ako se ma ta meni dogodi, nema mogunosti da se zadr i na S olariji, a da se ne pojave neprilike sa kojima Aurora jo nije spremna da se suoi. Dogod sam iv, ja se ovde nalazim na Solarijin zahtev i mi mo emo te i te rada prebaciti tamo gde hoemo i gde je to neophodno, a oni nas moraju trpeti. Ako poginem, sve se menja. Zbog toga su tvoji nalozi usmereni tako da uva Bejlija ivog. Nije li tako , Denile?" "Ne usuujem se da tumaim misli van uputstava koja su mi data", odgovori De nil. "U redu, ne brini!" odvrati Bejli. "Otvoren prostor nee me ubiti. Ako bud em smatrao potrebnim da nekog lino posetim, pre iveu. Mo da u se privii na otvoren prost or." "Nije re samo o otvorenom prostoru, partneru Elija", ree Denil. "U pitanju su direktni susreti sa Solarijancima. Ja to ne odobravam." "Misli da im se to nee dopasti? Utoliko gore po njih. Neka nose filter u n ozdrvama. Neka nose rukavice. Neka prei avaju vazduh. Ako injenica to u biti u njihovoj blizini vrea njihov sitni moral, neka drhte i neka crvene... Ja u se sastajati sa njima. Smatram nu nim da to uradim i tako e biti." "Ali ja ti to ne mogu dopustiti!" "Ne mo e mi dopustiti, ti?" "Valjda i sam shvata zbog ega, partneru Elija." "Ne shvatam." "Onda oceni ta znai injenica da je otrovan ef Gruer, kljuna figura Solarije u istrazi Delmarovog ubistva. Ne proizlazi li iz toga da e ti biti sledea suvi na rtva ako se ne suprotstavim tvojim namerama da se lino izla e opasnosti? Kako da ti dopus

tim da napusti bezbednost ove zgrade?" "Kako e me zaustaviti, Denile?" "Silom, ako treba, partneru Elija", ree mirno Denil. "ak i ako budem morao da te povredim. Ako tako ne uradim, poginue sigurno." 9. IZIGRANI ROBOT Bejli ree: "Dakle, Denile, vi i interes ponovo pobeuje. Povredie me da bi mi s auvao ivot." "Ne verujem da e biti potrebno da te povredim, partneru Elija. Ti zna da s am jai od tebe, pa nee ni doi do poku aja nekorisnog otpora. Ali ako bude nu no, biu pri siljen da te povredim." "Mogao bih da pucam u tebe", ree Bejli. "Ne vidim ta bi me u tome moglo sp reiti." "Predvideo sam da bi zaista mogao tako postupiti u datom trenutku, partn eru Elija. Takav je na sada nji odnos. Pogotovo mi je to palo na um za vreme na eg pu ta do ove zgrade, kada si u terenskom vozilu za tili as pobesneo. Kad bi pucao u mene (a to je manje va no od tvoje sigurnosti), na ao bi se u neprilici, a, sem toga , onemoguio bi namere mojih gospodara. Zbog toga sam, kao prvu meru opreznosti, j o prvog dana kad si zaspao, ispraznio ar er tvog revolvera." Bejli stisnu usne. Njegov revolver nije napunjen! Naglo spusti ruku do f utrole, izvadi oru je i baci pogled na brojanik ar era. Bio je na nuli. Neko se vreme poigravao dr kom nekorisnog metala, kao da namerava da ga ba ci pravo u lice Denilu. Za to? Robot bi izbegao udarac. Bejli vrati revolver na mesto. Doi e vreme kada e ga moi ponovo napuniti. Zatim ree namerno lagano: "Nisi me prevario, Denile." "Kako to misli , partneru Elija?" "Suvi e izigrava gospodara. Uspeo si da me potpuno onemogui . Jesi li ti robot ?" "I ranije si u to sumnjao." "Jesam. Pro le godine, na Zemlji, sumnjao sam da li je R. Denil Olivav zai sta robot. Pokazalo se da jeste. Verujem to i sada. Pa ipak, pitam te: jesi li t i R. Denil Olivav?" "Jesam." "Jesi? Denil je zami ljen tako da opona a Svemirca. Za to ne bi Svemirac nauio da opona a robota Denila?" "Za to bi?" "Da bi ovde mogao vr iti istragu s vi e preduzimljivosti i vi e sposobnosti ne go to bi to ikada mogao uraditi robot. Po to si preuzeo Denilovu ulogu i uverio me da ja upravljam istragom, mogao si me dr ati pod vrstim nadzorom. Na kraju krajeva, ti radi skriven iza mene, a ja moram biti prikladan za ispunjenje tvog zadatka." "Ni ta od toga nije istina, partneru Elija." "Onda mi odgovori za to te svi Solarijanci smatraju ovekom? Oni su strunjaci za robotiku. Zar ih je tako lako prevariti? Nemogue je da sam ja u pravu, a da s u svi ostali na pogre nom putu. Mnogo je verovatnije da ja nisam u pravu, a da oni jesu." "Nipo to, partneru Elija." "Doka i", izazva ga Bejli, primaknuv i se polako do ivice stola i podigav i po lugu aparata na kontrolnoj tabli. "To mo e lako uraditi ako si zaista robot. Poka i m i svoju unutra njost." Denil ree: "Ja te uveravam..." "Poka i mi svoju unutra njost!" ree Bejli zajedljivo. "To je moj nalog. Mo da n e osea potrebu da ispunjava moja nareenja?" Denil otkopa ko ulju. Glatka bronzana ko a njegovog grudnog ko a bila je rastre sito prekrivena tankim maljama. Denilovi prsti vrsto pritisnu e ispod desne jagodic e. Mi ii i ko a se rascepi e, bez krvi, du rebara, a iznutra blesnu metal. Dok se to de avalo, Bejlijeva se ruka pomeri pola palca udesno od ivice st ola i pritisnu dugme. Robot odmah ue. "Ne mii se Denile!" povie Bejli. "To je zapovest! Ostani gde si!"

Denil je stajao tako nepokretan kao da ga je napustio ivot, odnosno, robo tska pokretljivost koja mu je zamenjivala ivot. Bejli viknu prido lom robotu: "Mo e li da pozove jo dva kuna robota? Ako mo e , u to ne udaljujui se." Robot odgovori: "Mogu, gospodaru." Uo e jo dva robota pozvana interkomom. Sva se trojica porea e jedan do drugog. "Momci!" ree im Bejli. "Vidite li ovo stvorenje koje ste do sada smatrali gospodarem?" est rumenih oiju sveano se okrete prema Denilu. "Vidimo, gospodaru", odgovori e u glas. Bejli im ree: "Vidite li, takoe, da je ovaj takozvani gospodar u stvari ro bot kao i vi, jer je od metala? On je samo napravljen po uzoru na oveka." "Da, gospodaru." "Nije potrebno da izvr avate naloge koje vam on daje. Razumete li?" "Razumemo, gospodaru." "S druge strane", ree Bejli, "ja sam zaista ovek." Roboti su trenutak oklevali. Po to im je pokazao kako predmet slian oveku ip ak mo e biti robot, pitao se hoe li oni ikoga u ljudskom obliku smatrati ovekom. Ali jedan od robota ree: "Ti jesi ovek, gospodaru." Bejlijeva napetost popusti. "Odlino, Denile. Mo e se odmoriti", ree na to Bejli. Denil zauze prirodan pol o aj i polako ree: "Smatram da je tvoja sumnja u moj identitet izmi ljena samo zato d a bi me pokazao pred drugima." "Tako je", odgovori Bejli i skrenu pogled. Pomislio je: posredi je ma ina, a ne ovek. Nije greh izigrati ma inu. Ali izvesno oseanje stida ipak nije mogao savladati. Jo dok je Denil staja o tu, otvorenih prsiju, bilo je neeg ljudskog u njemu, neeg to je izgledalo da se m o e iznervirati. "Zatvori grudni ko , Denile, i slu aj me!" ree Bejli. "Tri robota su jaa od te be. To i sam uvia , zar ne?" "Uviam, partneru Elija." "Dobro!... A sada ne to za vas, momci!" On se ponovo okrete robotima. "Nik ome ne smete rei, bilo oveku, bilo gospodaru, da je ovo robot. Nikada i nipo to, bez mojih daljih uputstava - i samo mojih." "Hvala ti", ume a se Denil. "Uprkos tome", nastavi Bejli, "ovaj ovekoliki robot ne sme ni na koji nain da ometa moj rad. Ukoliko on to poku a, spreite ga silom, ali tako da ga ne o tetite ako nije nu no. Ubudue, ne smete dopustiti da uspostavi vezu s bilo kojim ljudskim biem, osim sa mnom, ili s bilo kojim robotom, osim s vama, i to bilo neposredno, bilo preko stereovizije. Ne napu tajte ga ni trenutak. Zadr ite ga u ovoj sobi i os tanite s njim. Do daljeg, sve ostale va e du nosti su neva ne. Je li vam jasno?" "Jasno nam je, gospodaru", odgovori e u glas. Bejli se ponovo obrati Denilu: "Sada vi e ni ta ne mo e da uradi . Dakle, ne poku a vaj da me zaustavi ." Denilove su ruke visile niz bokove: "Ne smem, usled vlastite neaktivnost i, dopustiti da bude izlo en moguoj opasnosti, partneru Elija. Uprkos tome, pod ovim okolnostima, mirovanje je jedino to mi preostaje. To je neoboriva logika. Ni ta ne mogu da uradim. Nadam se da nee biti izlo en opasnosti i da e te zdravlje poslu iti." Dotle smo do li, pomisli Bejli. Logika je logika. Robot ne mo e dalje od tog a. Logika je rekla Denilu da je onesposobljen. Razum bi mu mogao rei da se retko kada mo e sve predvideti i da protivnika strana mo e uvek nainiti gre ku. Ni ta od toga! Robot je samo logian, ali ne i razuman. Jo jednom je Bejli osetio trunku stida, tako da nije mogao da se ne izvin i. Rekao je: "Gledaj, Denile, ak i ako ja idem pravo u opasnost, to nije tano" - urn o je dodao baciv i pogled na ostale robote - "bie to samo moj posao. To je ono zbog ega sam plaen. Moj posao, da spreim zlo koje preti oveanstvu kao celini, isti je kao i tvoj da sprei zlo koje preti meni kao pojedincu. Shvata li to?" "Ne shvatam, partneru Elija." "Zato to nisi sposoban da to shvati . Veruj mi kad ka em da bi i ti shvatio d a si ovek."

Denil klimnu u znak odobravanja i ostade nepokretan dok je Bejli polako i ao prema vratima. Tri robota se odvoji e da mu naprave mesta, a istovremeno fotoel ektrine elije u oima vrsto uperi e na Denila. Bejli se kretao prema svojevrsnoj slobodi. Predoseajui da e se uskoro ne to d ogoditi, srce mu je br e zakucalo. Najednom ono prestade da lupa. Neki robot se s druge strane pribli avao vratima. Da nije ne to zatajilo? " ta je, mome?" upitao je. "Gospodaru, poslata vam je poruka iz sekretarijata vr ioca du nosti efa Uprav e bezbednosti Etlbi a." Bejli uze pru enu mu kapsulu koja se odmah, sama od sebe otvori. Odmota se fino ispisan papir. (Nije bio iznenaen. Solarija je mogla imati otiske njegovih prstiju. Kapsula je bila tako pode ena da se otvori na dodir odreenih zavijutaka nj egovog palca). Proitao je tekst i na njegovom duguljastom licu ocrta se zadovoljstvo. Bi la je to slu bena dozvola da mo e obavljati direktne razgovore sa odabranim osobama, koje se, pak, mole da " efovima Bejliju i Olivavu" pru e svaku moguu pomo. Etlbi je naseo, naseo je ak toliko da je ime stanovnika Zemlje stavio na p rvo mesto. Bio je to izvestan predznak da je istraga najzad mogla da se vodi ona ko kako je bilo potrebno. Bejli se ponovo nalazio u avionu, kao i za vreme vo nje od Njujorka do Va in gtona. Ipak, bilo je razlike. Ovaj nije bio zatvoren. Okna su bila providna. Bio je jasan, svetao dan. S mesta na kome je Bejli sedeo mogle su se kro z okna videti mrlje plavetnila. Neodreene mrlje, bezobline. Poku avao je da se ne uuri. Sakrivao je glavu izmeu kolena tek kada vi e nije mogao da izdr i. Sam je izabrao ovo isku enje. Zahtevao ga je polo aj pobednika, nesvakida nji oseaj slobode, po to je tukao najpre Etlbi a, a zatim Denila, kao i saznanje da je po tvrdio dostojanstvo Zemlje u odnosu na Spoljnje svetove. Poeo je tako to je zakoraio preko otvorenog prostora u pravcu aviona koji j e ekao. Po to je za to vreme oseao izvesnu laku vrtoglavicu, kojoj se gotovo radovao , naredio je, zahvaljujui gotovo manijakoj samopouzdanosti, da okna ostanu nezamrae na. Moram se priviknuti, govorio je sam sebi zurei u plavetnilo, sve dok mu s rce nije poelo prebrzo da kuca i dok mu se vor u grlu nije stegao vi e nego to je mog ao podneti. Bio je prisiljen da u sve kraim razmacima uranja glavu u za titniki zagrljaj svojih ruku. Samopouzdanje mu se polako topilo, a to nije moglo da se sprei ni d odirom futrole u kojoj se nalazio ponovo napunjen revolver. Poku avao je da usredsredi misli na plan napada. Najpre je trebalo da upoz na nain ivota na ovoj planeti. Trebalo je da otkrije pozadinu iz koje proizlazi il i gubi smisao sve ono to je o tome do sada prikupio. Na redu je bio - razgovor sa sociologom! Upitao je nekog robota za ime najistaknutijeg sociologa Solarije. Ute no j e bilo to roboti nisu postavljali protivpitanja. Robot mu je dao ime i ostale podatke, a pauzu je napravio samo da bi ga upozorio kako je sociolog, najverovatnije, pri ruku, to e, dakle, zahtevati odlagan je susreta. "Ruak?" o tro e Bejli. "Ne budi sme an. Do podneva ima jo dva sata." Robot ree: "Slu im se lokalnim vremenom, gospodaru." Bejli je neko vreme zurio u prazno, a zatim shvati. Na Zemlji, sa njenim Gradovima, elinim peinama, dan i no, buenje i spavanje, razdoblja su koja je ovek tak o odredio da odgovaraju potrebama zajednice i planete. Meutim, na planeti kao to j e ova, izlo enoj golom suncu, no i dan ne zavise od ovekovog izbora, ve su mu silom i li milom nametnuti. Bejli je poku ao da zamisli svet koji se okretanjem osvetljava ili zamrauje . Smatrao je to suvi e slo enim, pa je prezreo tobo e nadmone Svemirce, koji dopu taju da im tako bitnu stvar, kao to je vreme, namee okretanje unutar planetarnog sistema. On ree: "Uspostavi vezu bez obzira na to."

Roboti su bili tamo da bi doekali avion im sleti. Zakoraiv i u otvoren prosto r, Bejli je prilino drhtao, pa se mrmljajui obrati najbli em robotu: "Dopusti, mome, da te dr im za ruku." Sociolog ga je ekao u dnu neke dvorane. "Dobro jutro, gospodine Bejli", pozdravi ga uz krti osmeh. Bejli se bez daha nakloni: "Dobro vee, gospodine. Da li biste zamraili pro zore?" Sociolog odgovori: "Ve su zamraeni. Znam pone to o ivotu na Zemlji. Poite za m nom!" Bejli ga je pratio bez pomoi robota. I li su prilino daleko, uzdu i unakrst m nogih zamr enih hodnika. Kad se najzad na ao u irokoj, pa ljivo name tenoj sobi, bio je s rean to je mogao da se odmori. U zidovima sobe behu polukru na, plitka udubljenja, a u svakom od njih sta jala je poneka figura ru iaste i zlatne boje. Figure su imale apstraktne oblike i b ile su prijatne za gledanje, iako nisu predstavljale neke odreene sadr aje. iroka, k ockasta kutija, ne to to je bilo naikano belim i blistavim cilindrinim pipcima i mnogo brojnim pedalama, mogla je biti muziki instrument. Bejli osmotri sociologa koji je stajao ispred njega. Solarijanac je izgl edao ba tako kao i onda kada ga je Bejli prvi put video toga dana. Bio je visok i mr av, sasvim sede kose. Lice mu je bilo zapanjujue klinastog oblika, nos istaknut , oi duboko usaene i ivahne. Zvao se Anselmo Kvemot. Zurili su jedan u drugoga, dok Bejli ne oseti da mu je glas postao podno l jivo normalan, a zatim je progovorio o neemu to nije imalo nikakve veze s istragom , u stvari, o neemu to mu je tog trenutka palo na pamet: "Da li bih mogao da dobijem neko pie?" "Pie?" Sociologov je glas bio malo previsok da bi bio prijatan. "Hoete li vode?" "Vi e bih voleo neko alkoholno pie." Sociologov pogled postao je o triji od neprijatnosti koju je oseao. Izgleda lo je da mu nisu bile poznate obaveze koje namee gostoprimstvo. Tako je to, mislio je Bejli. U svetu u kome caruje stereovizija nema pot rebe za zajednikim jelom i piem. Robot donese malu oljicu od glatkog emajla. Napitak je bio ru iast. Bejli ga oprezno omirisa i jo opreznije okusi. Gutljaji tenosti toplo se rasplinjavao u njeg ovim ustima i stvarao prijatan oseaj u grlu. Sledei mu je gutljaj bio mnogo izda nij i. "Ako elite jo ...", ree Kvemot. Bejli ga rekide: "Ne, hvala, ne sada. Lepo je od vas, gospodine, to ste p ristali da se naemo." Kvemot poku a da se nasmeje i prilino zataji u tom poku aju: "Proteklo je mno go vremena od kada sam uinio ne to slino." Gotovo da se savijao dok je govorio. Bejli ree: "Oseam da vam je prilino te ko." "Zaista!" prizna Kvemot i povue se natrag do stolice u suprotnom uglu sob e. Stolicu je okrenuo tako da je manje stajala u Bejlijevom pravcu, a vi e u stran u, a zatim sede, prekrstiv i ruke sa akama u rukavicama. Nozdrve su mu podrhtavale. Bejli isprazni oljicu. Toplina mu je doprla ak do nogu, a vratilo mu se i ne to samopouzdanja. "Kako na vas deluje moja prisutnost, doktore Kvemot?" upita. Sociolog promrmlja: "To je isuvi e lino pitanje." "Znam. Mislim da sam jo jutros rekao da vodim istragu povodom ubistva i d a u biti prisiljen da postavim mnoga pitanja od kojih e neka morati da budu lina." "Pomoi u vam, ako mogu", ree Kvemot, "i nadam se da e va a pitanja biti pristo jna." Dok je govorio, nastavljao je da gleda u stranu; kada bi mu se pogled sr eo sa Bejlijevim, ne bi mirno pre ao dalje, ve bi naprosto mugnuo. "Ne zadirem u va a oseanja iz iste radoznalosti, ve zato to je to bitno za ist ragu", ree Bejli. "Ne razumem zbog ega."

"Moram da saznam to je mogue vi e o Solariji. Moram da saznam kako se Solari janci oseaju pri obinim stvarima. Shvatate li?" Od tog trenutka Kvemot je jo vi e izbegavao da pogleda Bejlija. "Pre deset godina umrla mi je ena", govorio je polako Kvemot. "Susreti s njom nisu bili nikada laki, mada sam se vremenom privikao na to, a sem toga, ona nije bila nametljiva. Nova ena mi nije dodeljena jer sam pre ao doba... doba... " Gledao je u Bejlija kao da od njega oekuje dopunu reenice, a po to Bejli to nije uini o, dodade jo ti im glasom: "...plodnosti. Tako li en i samog prisustva ene, polako sam se odvikao od fenomena prisustva." "A kako se sada oseate?" uporno e Bejli. "Da li se pla ite?" On se seti avio na. "Ne, ne bih rekao." Kvemot na e glavu kao da e pogledati u Bejlija, ali se skoro istovremeno povue. "Biu tako slobodan, gospodine Bejli, da vam priznam kako imam oseaj da vas miri em." Bejli se automatski povue u svoju stolicu. "Miri ete me?" upita, do bola svestan samoga sebe. "Naravno, samo u ma ti", ree Kvemot. "Ja ne mogu da ka em da li vi miri ete, od nosno, koliko je jak va miris, ali ako i jeste jak, u moje nozdrve su stavljeni f ilteri da me od toga uvaju. Uprkos svemu... moja ma ta... " On sle e ramenima. "Razumem." "Jo gore je to... vi ete mi oprostiti, gospodine Bejli... to u prisustvu lj udskog bia zami ljam, i to sna no, kako e me ne to sluzavo dotai. Ja se povlaim, ali sve e to vrlo neugodno." Bejli je zami ljeno trljao uvo i poku avao da savlada dosadu. Na kraju kraje va, u pitanju su bile samo neurotine pojave vezane za sasvim jednostavne stvari. "Ako je tako", ree Bejli, "udim se to ste, uop te, spremno pristali na sastan ak sa mnom. Vi ste sigurno unapred znali da ete do iveti neprijatnosti." "Jesam, ali, znate, bio sam radoznao. Vi ste Zemljanin." Bejli zajedljivo pomisli kako je to samo jo jedan razlog vi e da Kvemot odb ije sastanak, ali samo upita: "Kakvog to znaaja ima?" Svojevrsno drhtavo veselje u unja se u Kvemotov glas: "Nije to ne to to mogu lako da objasnim. ak ni samom sebi. Zaista! Ima ve deset godina kako radim na soci olo kim problemima. Radio sam naporno. Razvio sam neke teorije koje su i nove i iz nenaujue, a temelje se na injenicama. Jedna od tih teorija uzrok je mom izuzetnom z animanju za Zemlju i Zemljane. Vidite, ako pa ljivo prouite dru tvo i oblike ivota na Solariji, postae vam jasno da su to dru tvo i ti oblici ivota neposredno i tesno vez ani za iskustva same Zemlje." 10. OBLICI JEDNE KULTURE Bejli nije mogao da se uzdr i, a da ne uzvikne: "Kako?" Kvemot je gledao preko njegovih ramena sve dok nije pro lo odreeno vreme uta nja, a zatim odgovori: "Nisam mislio na Zemlju takvu kakva je danas. To ne." "Oh!" ote se Bejliju. "Mislio sam na pro lost, da. Na staru istoriju Zemlje. Kao Zemljanin, vi t o naravno znate." "Gledao sam mikrofilmove o tome", odgovori oprezno Bejli. "Ah! Onda vi to razumete." Bejli, koji to nije razumeo, ree: "Dopustite mi da vam tano objasnim ta elim , doktore Kvemot. Hteo bih da mi ka ete sve o uzrocima tako velikih razlika izmeu S olarije i ostalih Spoljnjih svetova. Za to ovde ima tako mnogo robota? Za to su va i o dnosi i va e pona anje takvi? Bilo bi mi ao ako vam se uini da menjam predmet razgovor a." Bejli je namerno hteo da promeni tok razgovora. Rasprava o slinostima i r azlikama izmeu kulture Zemlje i Solarije iscrpla bi ga i kad bi samo napola bila naeta. Mogao bi u tome da mu proe ceo dan, a da pri odlasku, to se tie njemu potrebn ih podataka, ustanovi da ne zna ni ta vi e nego pre. Kvemot se sme kao: "Vi biste hteli da uporedite Solariju sa drugim Spoljnj

im svetovima, a ne sa Zemljom." "Ja Zemlju poznajem, gospodine." "Kako elite." Solarijanac se naka lja. "Da li bi vam smetalo ako sasvim okr enem stolicu od vas? Tako bi mi bilo mnogo, mnogo prijatnije." "Kako elite", odgovori mu tvrdo Bejli. "U redu." Na Kvemotov apat, robot okrete stolicu. Kvemot zapoe: "Solarija je naseljena otprilike pre trista godina. Prvi na seljenici su bili Neksonci. Poznajete li Nekson?" Otkako je sociolog sedeo tako da je od Bejlijevog pogleda bio za tien naslo nom stolice, glas mu je postao ivlji, dublji i vr i. "Ne poznajem", odgovori Bejli. "Nekson je blizu Solarije; od nje je udaljen svega devetnaest triliona m ilja. Solarija i Nekson su najbli i par naseljenih svetova u Galaksiji. Solarija j e izvanredno odgovarala oveku. Na njoj je bilo ivih bia i pre dolaska prvih doselje nika, pa je kao takva, sasvim jasno, predstavljala privlanu metu za napredni Neks on, planetu na kojoj je bilo te ko odr ati ivotni standard jer je broj stanovnika pre rastao njene mogunosti." Bejli ga prekide: "Prerastao? Ja sam mislio da je na Spoljnjim svetovima broj stanovnika podvrgnut kontroli." "Na Solariji jeste, ali na ostalim svetovima ta je kontrola, uop te uzev, dosta slaba. U vreme o kome govorimo Nekson je ve bio dostigao gotovo dva miliona stanovnika. Gustina naseljenosti bila je takva da je trebalo da se propi e broj r obota pojedinim porodicama. Tako se dogodilo da su oni Neksonci koji su to mogli sagradili na Solariji kue, jer je ovde zemlja bila plodna, klima umerena, a faun a bezopasna. Prvi stanovnici Solarije mogli su bez mnogo muke prelaziti na Nekso n, ali dok su bili tu, iveli su onako kako su hteli. Mogli su da imaju onoliko ro bota koliko su sebi mogli da nabave, koliko im se svialo, ili koliko im je bilo p otrebno. Gazdinstva su mogla biti velika, po elji, jer prostor nije bio problem n a nenastanjenoj Solariji, a po to broj robota nije bio ogranien, imanja su obraivana bez te koa. Robota je s vremenom nastalo toliko da su morali biti snabdeveni radio-u reajima. To je bio poetak na e uvene proizvodnje robota. Bilo je sve vi e novih tipova, svestranijih i sposobnijih za vi e operacija. Civilizacija uslovljava izume. Fraz a koju sam, mislim, ja izmislio." Kvemot se smejuljio. Robot, koji se odazvao pritisku na dugme, to Bejli nije mogao da vidi zbo g naslona stolice, doneo je Kvemotu napitak slian onome koji je Bejli malopre pio . Ovoga puta nije i njemu doneo, pa je on odluio da i ne tra i. Kvemot nastavi: "Prednosti ivota na Solariji bile su uoljive za sve one ko ji su njima hteli da se pozabave. Solarija je u la u modu. Sve je vi e Neksonaca gra dilo domove na Solariji, koja je, kako sam ja to nazvao, postala neka vrsta plan ete letnjikovca. Meu doseljenicima bilo je sve vi e onih koji su ostajali na Solari ji tokom cele godine, dok su svoje poslove na Neksonu obavljali preko zastupnika . Tada su poele da se grade fabrike robota. Razvoj poljoprivrede i rudarstva usko ro je omoguio izvoz. Ukratko, gospodine Bejli, primetilo se da e Solarija za jedan vek, ili ak manje, postati prenaseljena kao i Nekson. Bilo bi sme no i suvi no otkriti novu plan etu, a onda je izgubiti zbog kratkovidosti. Da vas ne bih zamarao slo enim politikim smicalicama koje su usledile, rei u vam ukratko da je Solarija uspela bez rata da dobije nezavisnost i da je ouva. Na ravno, pomoglo nam je to to smo proizvodnjom specijalnih tipova robota bili koris ni ostalim Spoljnjim svetovima, te smo tako stekli prijatelje. Po to smo se domogli nezavisnosti, prva nam je briga bila da se osiguramo od nerazumnog poveanja broja stanovnika. Uveli smo kontrolu naseljavanja i raanja, a sve to nam je bilo potrebno dobijali smo poveanim brojem i pro irenom svestrano u ro bota koji nam slu e." Bejli ga prekide: "Za to Solarijancima smeta prisustvo neke osobe?" Bejlij u je bio dosadan nain na koji je Kvemot propagirao sociologiju. Kvemot proviri iza naslona stolice, ali se skoro istovremeno povue: "To j e neizbe na posledica onoga to sam vam rekao. Na a su gazdinstva ogromna. Imanje od d eset hiljada kvadratnih milja nije izuzetak, mada najvea imanja imaju u sastavu p

riline povr ine neplodne zemlje. Mo ete bez cilja lutati koliko hoete, a vrlo vam malo ili nimalo preti opasnost da zagazite na imanje suseda i tako nabasate na njega lino. Shvatate li?" Bejli sle e ramenima: "Mislim da shvatam." "Ukratko, Solarijanac se osea ponosnim to ne susree suseda. U isto vreme, n jegovo imanje tako dobro vode roboti i tako je samo sebi dovoljno da nema razlog a da se via sa susedom. elja da se izbegnu neposredni susreti javila se sa daljim usavr avanjem sprava za video komunikaciju, a to su one bivale savr enije, to je sve manje i manje bilo potrebno lino sastajanje. Kao to vidite, krug uzroka i posledic a." Bejli ree: "Pazite, doktore Kvemot! Nije nu no da stvari tako pojednostavlj ujete. Nisam sociolog, ali osnove sociologije sam uio u koli. Naravno, na Zemlji." Bejli nije hteo da bude neskroman. Morao je unapred spreiti sagovornika da se ne poslu i uvredljivim izrazom, pa je dodao: "Ali to se tie matematike, tu sam na svom e." "Matematike?" ponovi Kvemot glasom koji je kod poslednjeg sloga postao k re tav. "Dakle, ne ba one koja spada u robotiku i u koju se ne razumem. Prilino se snalazim u matematici sociologije. Na primer, poznajem Teramin-odnose." " ta je to?" "Mo da vi to drugaije nazivate. Diferencijal nu nih nepogodnosti prema zadati m prednostima: de puta en kroz j na entu..." "O emu vi to?" Bio je to o tar i netrpeljiv ton Svemirca, od koga je Bejli zanemeo. Jasno, odnos izmeu neizbe nih nepogodnosti i zadatih prednosti deo je samih osnova nauke o tome kako upravljati ljudima, a da se ne izazove eksplozija. Zad r avanje u zajednikom kupatilu za jednu osobu, zbog uzroka koji je dat, izlo ie x osob a koje strpljivo ekaju istom udarcu. Pri tome se x menja na poznate naine, unutar poznatih promena okoline i ljudskog temperamenta, kako je to sadr ajno opisano u T eramin-odnosima. Bejli ponovo poku a: "Vidite, gospodine, jedno je odgovoriti na pitanje za t o rastu predrasude protiv linog sastanka, a drugo je ono to je meni potrebno. Ja t e predrasude moram tano ra laniti da bih se protiv njih uspe no borio. Hteo bih da uve rim ljude da je dobro to me vide kao to me vi sada vidite." "Gospodine Bejli, ne mo e se upravljati ljudskim oseanjima kao da su ugraena u pozitronski mozak." "Nisam rekao da biste to vi mogli. Robotika je deduktivna nauka, a socio logija induktivna. Ali matematika mora da bude takva da zadovoljava u oba sluaja. " Neko je vreme vladala ti ina koju Kvemot prekide drhtavog glasa: "Vi sami shvatate da niste sociolog." "I nisam. Ali meni su rekli da vi jeste, tavi e, najbolji na ovoj planeti." "Ja sam jedini. Moglo bi se gotovo rei da sam tu nauku ja izmislio." "Oh?" Bejli je oklevao da postavi sledee pitanje. Ono se ak i njemu inilo d rskim: "Da li ste gledali mikroknjige o tom predmetu?" "Gledao sam neke knjige s Aurore." "Da li ste gledali knjige pisane na Zemlji?" "Na Zemlji?" Kvemot je sme kom prikrivao neprijatnost. "Nisam imao prilike da itam ni o jednom naunom pronalasku Zemlje. Ne elim t ime da vas vream!" " ao mi je. Mislio sam da u ovde dobiti potrebne podatke koji e mi omoguiti r azgovor s ljudima u etiri oka, a da ne moram..." Kvemot ispusti neki nastran, hrapav, neodreen zvuk. Stolica na kojoj je s edeo be e odgurnuta unazad i preturi se uz tresak. Do Bejlijevog uva jedva dopre: "Oprostite!" Zatim je krajikom oka ulovio Kvemota kako se suludo zatrao da bi odmah nes tao iz sobe. Podigao je obrve. ta je, do vraga, ovog puta rekao? Kakvo li je pogre no du gme pritisnuo?

Protiv volje je ustao i zastao na pola puta jer je u ao robot. "Gospodaru", ree mu ovaj, "do ao sam da vas obavestim da e gospodar za nekol iko minuta biti na stereovizoru." "Na stereovizoru, mome?" "Da, gospodaru. U meuvremenu, mo ete dobiti pie." Jo se jedan bokal ru iastog pia na ao ispred Bejlija. Ovog puta uz tanjir topli h i mirisnih poslastica. Bejli ponovo sede, oprezno gucnu napitak, a zatim ga spusti. Poslastice su bile vrue i tvrde na dodir, ali se njihova kora lako lomila u ustima, a fil im je bio topliji i mek i. Nije mogao da im odredi ukus. Pitao se nisu li to domai zai ni i miroije sa Solarije. Tada se setio ogranienog jelovnika na Zemlji koji se sastojao od samih pr oizvoda od kvasca, koji imitiraju ukus jela Spoljnjih svetova. Njegova razmi ljanja naglo prekide sociolog Kvemot, koji ga je posmatrao, izniknu i odjednom tamo gde ga nije bilo. Ovog je puta to bila samo njegova slika. Sedeo je na manjoj stolici, u sobi iji su pod i zidovi o tro odudarali od onih meu kojima je bio Bejli. Kvemot se sada sme kao. Bore na njegovom licu bile su dublje, ali, mimo oekivanja, davale su mu mlai izgled jer su nagla avale ivost njegovih oiju. "Hiljadu puta vas molim za opro taj, gospodine Bejli", rekao je. "Mislio s am da u izdr ati lini kontakt, ali sam se precenio. Ve sam bio na ivici mogunosti, kad me je jedna va a reenica, da tako ka em, naprosto presekla." "Koja reenica, gospodine?" "Rekli ste ne to o razgovoru s ljudima u etiri..." Stresao je glavom, a jez ik mu se zaplitao. "Radije ne bih to izgovorio. Vi znate ta mislim. Reenica je u m eni stvorila odbojnu sliku nas dvojice kako udi emo... udi emo dah jedan drugog." So larijanac je drhtao. "Ne nalazite li da je to odvratno?" "Ne znam da li sam ikad mislio o tome." "To je tako odvratna navika. Kad ste to rekli i kad je takva predstava n ikla u meni, postao sam svestan da se nas dvojica stvarno nalazimo u istoj prost oriji i da ja, mada nisam okrenut prema vama, udi em dah koji je bio u vama, koji se iri i dolazi do mene. Po to sam vrlo osetljiv..." Bejli ga prekide: "Molekuli u atmosferi Solarije bili su u hiljadama plua . ak i u pluama ivotinja i krgama riba." "To je iva istina", priznade Kvemod s pokajnikim izrazom lica. "I to moram odmah da zaboravim. Pa ipak, u ovom je sluaju bila u pitanju neposrednost. Bili smo u takvom polo aju da obojica udi emo i izdi emo u neposrednoj blizini. Iznenauje me i samog kako sada oseam olak anje." "I dalje sam u istoj kui, doktore Kvemot." "To i jeste razlog to sam tako iznenaen olak anjem. Vi ste u istoj kui i ve sa ma upotreba aparata za prenos trodimenzione slike ini takvu razliku. U najmanju r uku sada znam ta znai lini susret sa strancem. To vi e neu ni poku ati." "Izgleda da ste i ranije to poku avali, zar ne?" "Na neki nain jesam", odgovori Solarijanac. "Mislim da jesam. Povod je bi o manje va an, ali rezultat je bio zanimljiv, mada isto tako muan. Bio je to dobar eksperiment i ja ga se seam." "ega se seate?" zapita Bejli, ne shvatajui. "Svojih oseanja", odgovori Kvemot i dalje zbunjeno. Bejli uzdahnu. Protiv namera. Uvek protiv namera: "Pitao sam samo zato to sam pretpostavljao da imate neke instrumente za merenje oseajnih reakcija, mo da e lktroencefalografe." Gledao je izgubljeno oko sebe: "Mogli biste imati i d epni me ra koji radi bez neposrednog povezivanja. Mi na Zemlji nemamo ni ta slino." "Mislim", ree Solarijanac tvrdo, "da mogu proceniti prirodu svojih oseanja bez instrumenata. Moji su ivci bili prilino izlo eni." "Da, naravno, ali to se tie kvantitativne analize...", zapoe Bejli. Kvemod ga svadljivo prekide: "Ne znam ta nameravate. Osim toga, poku avam d a vam ne to drugo ka em, ne to to je moja vlastita teorija, ne to to nisam gledao u knjiga ma, pa se ponosim..." " ta bi to, u stvari, moglo biti?" upita Bejli. "Nain na koji se kultura Solarije temelji na jednoj od kultura iz Zemljin e pro losti."

Bejli je gubio strpljenje, ali ako ne dopusti Kvemodu da iska e ta je naumi o, malo e koristi imati od njega. Zato upita: "A to je?" "Kultura Sparte!" s ponosom ree Kvemod i podi e glavu tako da mu je seda ko sa zasjala kao oreol. "Siguran sam da ste uli za Spartu!?" Bejli oseti olak anje. U svojoj mladosti je veoma bio zagrejan za staru is toriju Zemlje. (To je, uop te, bilo privlano mnogim Zemljanima. Zemljani-gospodari, jer nije bilo Svemiraca! Ali Zemljina pro lost je iroko podruje. Kvemod je mogao da misli na neko razdoblje nepoznato Bejliju. Sparta ga nije dovela u zabunu, pa j e oprezno rekao: "Da. Gledao sam filmove o tome." "Dobro, dobro. Dakle, Sparta se u svoje vreme sastojala od malog broja S partanaca, potpunih graana, zatim je tu bilo i ne to vi e graana drugog reda, Perijeka , i na kraju veliki broj bespravnih robova, Helota. Broj Helota bio je dvadeset puta vei od broja Spartanaca, a bili su ljudi, ljudi s ljudskim oseanjima i manama . Da bi onemoguili svaku pobunu Helota, koja bi zbog njihove brojnosti mogl a da uspe, Spartanci su ve bali vojne ve tine. Svaki je od njih iveo ivotom vojnika ma i ne, dru tvo mu je to omoguavalo. Zbog toga nije uspela nijedna pobuna Helota. Mi, na Solariji, na neki nain imamo mnogo zajednikog sa Spartancima. Imamo svoje Helote, ali oni nisu ljudi ve ma ine. Oni ne mogu da se pobune i ne treba ih se bojati ak i da ih ima hiljadu puta vi e nego to je bilo Helota u odnosu na Spart ance. Tako mi imamo sve prednosti izuzetnog polo aja Spartanaca, a ne moramo se ba viti grubim vojnim ve bama. Umesto toga razvijamo umetnike i kulturne osobine Atine iz vremena Sparte, koja..." "Gledao sam filmove i o Atini", prekide ga Bejli. Kvemot se sve vi e zagrejavao: "Civilizacije su uvek bile piramidalne po s vom sastavu. to se pojedinac po svom bogatstvu vi e penje ka vrhu dru tvene lestvice, sve su vee mogunosti da vreme provodi u neradu, dakle, da bude srean. to se vi e uspi nje, sve je manje onih koji imaju sve vi e i vi e. Van svake je sumnje da brojano pre vladavaju oni koji su na dnu. Vodite rauna o tome da oni na dnu mogu i sami biti bogati, ali ipak siroma ni prema onima na vrhu. Na primer: i najsiroma niji stanovni ci Aurore bogatiji su od monih na Zemlji, ali su ipak u podreenom polo aju prema moni m svoje planete s kojima se uporeuju. Zbog toga nastaju sukobi u svim obinim dru tve nim ureenjima. Ali ovde, na Solariji, prvi put je vrh piramide usamljen. Na mestu podreenih nalaze se roboti. Mi imamo posve novo dru tveno ureenje, zaista novo i za ista veliko, prvo otkad su Sumerci i Egipani osnovali gradove." Posle ovog, Kvemot sede sme ei se. Bejli klimnu: "Jeste li to objavili?" upita. "To je moj trei doprinos dru tvu." "Da li su preostala dva isto tako op irna?" "Nisu iz oblasti sociologije. U svoje vreme bavio sam se vajarstvom." On pokaza kipove u udubljenjima zidova. "Skulpture oko vas moje su delo. Bavio sam se i komponovanjem, ali nisam vi e mlad. Sem toga, Rikejn Delmar se vatreno zalag ao za primenjenu umetnost, a protiv iste, pa sam odluio da se posvetim sciologiji. " "Moglo bi se zakljuiti da je Delmar bio va dobar prijatelj?" "Poznavali smo se. U mojim godinama ovek upozna sve odrasle Solarijace. M eutim, nema razloga da poriem kako smo ja i Rikejn Delmar bili stari poznanci." udno! To ime ga je podsetilo na Gladiju, onakvu kakva je bila pro li put pr i rastanku. Video je ponovo njeno lice, besno i iskrivljeno od ljutnje, i to ga je zabolelo. Kvemot je bio malo zami ljen: "Delmar je bio vredan ovek, odan Solariji i n jenom nainu ivota." "Drugim reima, idealist." "Da. Do kraja! Mo ete to zakljuiti i po tome to je svoj posao, posao fetalno g in enjera, obavljao dobrovoljno. I to je primenjena umetnost, vidite i sami. Ve s am vam rekao kako se prema tome odnosio."

"Da li je dobrovoljni rad obavezan?" "Suvi no pitanje... Ali ja zaboravljam da ste Zemljanin!... Ne, nije obave zan. Posredi su takvi poslovi koji se moraju obavljati, ali ne nalaze dobrovoljc e. Obino neko mora da ih obavlja vi e godina, ali svi nastoje da to izbegnu, a Delm ar je to radio dobrovoljno celog ivota. Oseao je da je taj posao isuvi e va an da bi s e obavljao nerado i uz put, a i mene je u to uverio. Pa ipak, nikad ne bih prist ao na takav dobrovoljni rad. Sigurno je da se ja ne bih rtvovao; za njega je to b ila vi e nego rtva jer je, to se line higijene tie, bio gotovo fanatian." "Mislim da jo ne shvatam prirodu njegovog posla." Kvemotovo staro lice se lagano zarumeni: "Ne bi li bilo bolje da o tome razgovarate s njegovim pomonikom?" Bejli odgovori: "To bih ve uradio, gospodine, da je ikom palo na pamet da mi ka e za pomonika." " ao mi je to se tako dogodilo", ree Kvemot, "ali postojanje pomonika je jo je dna mera njegove dru tvene odgovornosti. Pre Delmarovog dolaska nije bilo predvieno mesto pomonika. Meutim, on je smatrao nu nim da nae odgovarajuu mladu osobu koju e sam vaspitati i koja e ga naslediti kad doe vreme da se povue, ili kad, ovaj, umre." S tari je Solarijanac duboko uzdahnuo. "Ja sam ga nad iveo iako je on bio mnogo mlai. esto smo igrali ah." "Kako vam je to polazilo za rukom?" "Sasvim jednostavno", odgovori Kvemot podigav i obrve. "Sastajali ste se?" Kvemot se prestravi: " ta vam pada na pamet!? ak da sam ja i mogao da podne sem, Delmar to ne bi dopustio ni za trenutak. To to je bio fetalni in enjer nije ot upilo njegove oseaje. Bio je preterano pedantan." "Onda, kako?" "Na dve table, kao to svi igraju ah." Solarijanac sle e ramenima u znak dobr onamernosti. "Naravno, vi kao Zemljanin to zaboravljate. Moji se pokreti bele e i na njegovoj tabli, a njegovi i na mojoj. Sasvim jednostavno!" Bejli upita: "Poznajete li gospou Delmar?" "Viali smo se preko stereovizije. Ona je, znate, pejsa ist. Bio sam na njen im izlo bama. Ume da oblikuje, ali su njena dela zanimljiva po neem udnom u njima, a ne po stvaralakoj snazi. Ipak je to to radi privlano i ukazuje na razumevanje." "Da li biste mi rekli, je li ona sposobna da ubije mu a?" "Nisam ni razmi ljao o tome. ene su udna bia, a u ovom sluaju jedva da ima mes ta kolebanju, zar ne? Jedino je gospoa Delmar imala mogunosti da ga ubije, bez obz ira na povod. Rikejn ne bi, ni pod kakvim okolnostima, dozvolio da ga neko lino p oseti. Bio je krajnje pedantan. Mo da pedantan i nije prava re. Jednostavno, bio je li en svakog traga abnormalnosti, svega to je bilo izopaeno. Zaista, bio je dobar S olarijanac." "Smatrate li da je izopaeno to to ste mi dopustili da se sastanemo?" upita Bejli? Kvemot odgovori: "Smatram. Usudio bih se da ka em da tu ima i primesa gado sti." "Da li je Delmar mogao da bude ubijen iz politikih razloga?" " ta?" "uo sam da ga smatraju tradicionalistom." "Oh, to smo svi mi." "Smatrate li da na Solariji nema protivnika starog poretka?" "Usuujem se da ka em", odgovori Kvemot polako, "da ima pojedinaca koji smat raju opasnim biti isuvi e tradicionalist. Njih pla i mali broj Solarijanaca u odnosu na brojnije stanovni tvo ostalih svetova. Oni smatraju da se ne mo emo odbraniti od moguih napada ostalih Spoljnjih svetova. To je sasvim ludo gledi te manjine koja n e predstavlja nikakvu snagu." "Za to smatrate ludim takvo gledi te? Da li Solarija ima ne to to izjednauje sna ge i nadoknauje mali broj stanovnika? Mo da neko novo oru je?" "Oru je da, ali ne novo. Pojedinci, o kojima sam vam govorio, vi e su slepi nego ludaci, jer ne vide da je to oru je stalno po svom dejstvu, a uz to i neuni tiv o." Bejlijeve oi se stisnu e: "Govorite li ozbiljno?"

"Govorim." "Da li dobro poznajete prirodu tog oru ja?" "Svi moraju da je poznaju. I vi. Mo da ja to vidim jednostavnije jer sam s ociolog. Da budemo naisto, to se oru je ne upotrebljava kao obino oru je. Ono ne ranja va i ne ubija, a uprkos tome je nesavladivo. Tim pre to ga niko ne primeuje." S izrazom dosade, Bejli upita: "Pa, onda, kakvo je to ubilako oru je?" Kvemot odgvori: "Pozitronski robot!" 11. RAZGLEDANJE GAZDINSTVA Bejli za trenutak oseti marce. Pozitronski roboti bili su simbol nadmonost i Spoljnjih svetova nad Zemljom. Oni su zaista predstavljali oru je, ali... "Oni su ekonomsko oru je. Solarija je ostalim svetovima va na kao proizvoa i i zvoznik specijalnih modela, pa je kao takva za tiena", ree Bejli, trudei se da mu gla s bude miran. "To je poznato", ree Kvemot ravnodu no. "Ta nam je okolnost pomogla da uspo stavimo nezavisnost. Ali ja mislim na ne to drugo, ne to slo enije i sveobuhvatnije." Kvemot je uporno gledao vrhove svojih prstiju, a misao mu je oigledno lutala ka n eem neodreenom. "Da li je u pitanju jo neka od va ih sociolo kih teorija?" upita Bejli. Kvemot je jedva savladao izliv ponosa, na ta se Zemljanin samo krto nasmej a. "Posredi je izvorna teorija, bar koliko mi je poznato. Meutim, sve je pot puno jasno ako se razmotre podaci na drugim svetovima. Da ponem: otkad je pronaen, pozitronski robot je svugde sve e e i temeljnije iskori avan..." "Nije na Zemlji", prekide ga Bejli. "ekajte, ekajte, gospodine detektive. Ne znam mnogo o va oj Zemlji, ali mi j e ipak poznato da su u va oj proizvodnji roboti sve e i. ivite u velikim gradovima, a p ovr inu planete ostavljate nenaseljenu. Ko, dakle, radi na va im imanjima i u va im ru dnicima?" "Roboti", priznade Bejli, "ali, kad je ve re o tome, doktore, pozitronski robot je primenjen na Zemlji." "Zaista? Jeste li sigurni?" "Mo ete da proverite. Istina je." "Zanimljivo. Pa ipak je robotika kod vas najmanje napredovala." Sociolog zami ljeno nastavi: "Mo da je to zbog izuzetne brojnosti va eg stanovni tva. Da... Ali svejedno, ima robota i u va im gradovima." "Tako je", ree Bejli. "Danas vi e nego, recimo, pre pedeset godina." Bejli nestrpljivo klimnu: "Da." "Onda se sla e. Razlika je samo u vremenu. Postoji nastojanje da se roboti ma zameni ljudski rad. Ekonomika robota razvija se samo u jednom smeru. Vi e robot a, manje ljudi. Vrlo pa ljivo sam prouavao podatke o stanovni tvu, sveo ih na grafike odnose i uporedio ih." On zastade kao da je jo iznenaen otkriem. "Pa, to je donekle primena matematike u sociologiji, zar ne?" "Jeste", priznade Bejli. "Ima neeg u tome. Trebalo je da vi e mislim na ove stvari. U svakom sluaju, do ao sam do nekih zakljuaka u iju ispravnost ne mo e biti sumnje. Odnos broja robota prema broju ljudi u svakoj ekonomiji koja je prihvatila rad robota te i neprekidno m porastu u prilog robota. Porast mo e da se uspori, ali ne i sprei. Mo e se ubrzati prirast stanovni tva, ali pre ili kasnije pobedie br i porast broja robota. Kada se d ostigne kritina taka..." Kvemot ponovo zastade, pa nastavi: "Dakle, da vidimo. Pitam se mo e li kri tina taka biti unapred tano odreena ako odnose zaista svedemo na brojke? Ovde opet i mamo posla s va om matematikom." Bejli se nestrpljivo me koljio: " ta biva, doktore Kvemot, kada se doe do kri tine take?" "Oh, broj stanovnika poinje da opada, a dotina planeta se pribli ava stvarno j dru tvenoj ravnote i. To e se dogoditi na Aurori. ak i na va oj planeti. Na Zemlji e mo

a biti potrebno mnogo vi e, ali razvoj u tom pravcu je neizbe an." " ta vi podrazumevate pod dru tvenom ravnote om?" "Stanje koje je kod nas, na Solariji. Svet u kome je ljudsko bie osloboeno rada. Zbog toga nema mesta strahu od drugih svetova. Potrebno je samo da proe je dan vek pa e svi svetovi biti kao Solarija. Pretpostavljam da e to biti i kraj lju dske istorije, bar na neki nain. U najmanju ruku, istorija e tada zavr iti svoj zada tak. Najzad, svi e ljudi imati sve to im je potrebno i sve to ele. Znate, ima jedna izreka koju sam negde uo, ne znam odakle, ne to o te nji ka srei." Bejli ga zami ljeno dopuni: "Stvoritelj je sve ljude obdario nekim neotuivi m pravima... meu kojima su prava na ivot, na slobodu i te nja ka srei." "Setili ste se. Odakle je to?" "Iz nekog starog teksta", odgovori Bejli. "Vidite kako je to ovde na Solariji izmenjeno i kako e to biti izmenjeno u svoje vreme u itavoj Galaksiji? Te nje e biti ispunjene. Prava koja e oveanstvo nasle diti bie prava na ivot, na slobodu i sreu. Upravo to! Pravo na sreu!" Bejli suvo odvrati: "Mo da je tako, ali na va oj je Solariji ubijen ovek, a d rugi jo mo e da umre." Skoro odmah je za alio to je to rekao, jer je Kvemot izgledao kao da su ga javno i u kali. Stareva glava klonu. "Odgovorio sam na va a pitanja najbolje to sam mogao. Da li vam je jo ne to po trebno?" pitao je, ne podi ui pogled. "Ni ta vi e. Hvala vam, gospodine. Izvinite to sam vas uznemiravao u patnji z a izgubljenim prijateljem." Kvemot polako podi e pogled: "Bie mi te ko da naem partnera za ah. Najtanije se pridr avao na ih ugovorenih sastanaka, a igrao je po teno. Bio je dobar Solarijanac." "Razumem vas", ree Bejli toplo. Mogu li da upotrebim va stereovizor da bih se sastao sa sledeom osobom koja me zanima?" "Naravno", odgovori Kvemot. "Moji roboti su i va i. Ja vas sada ostavljam. Gotovo!" Nije pro lo ni trideset sekundi od Kvemotovog nestanka, a ve se kod Bejlija na ao robot. Bejli se opet pitao kako se upravlja tim biima. Pre no to je Kvemot i eza o iz vidnog polja, pomerio je prst ka dugmetu - i to je bilo sve. Mo da je znak opet bio op ti, ne to kao: "Izvr i du nost!" Mo da roboti slu aju sve se govori, pa su stalno svesni onog to ovek mo e u datom trenutku da po eli. Ako vest primi robot koji ni po mehanikim ni po intelektualnim osobinama nije odreen za zad atak na koji se odnosi poziv, ipak e se odazvati onaj pravi, jer ih sve povezuje interkomska veza. Bejli je u ma ti video Solariju kao mre u robota koja se isprepletala nad ru pama, nad malim i sve manjim rupama u kojima je zarobljeno ljudsko bie. Mislio je na Kvemotovu viziju svetova koji postaju Solarije, o mre ama koje se pletu i ste u a k i oko Zemlje, dok... Misli mu prekide robot koji je u ao i progovori mirnim i ravnodu nim po tovanj em ma ine: "Spreman sam da vam pomognem, gospodaru!" "Mo e li da dobije vezu s mestom gde je radio Rikejn Delmar?" "Mogu, gospodaru." Bejli sle e ramenima. Nikad nee nauiti da izbegava suvi na pitanja. Roboti zna ju. Taka! Nekad je mislio da je potrebno da si strunjak, neka vrsta robotiara, da b i s uspehom upravljao robotima. Koliko o tome zna proseni Solarijanac, pitao se. Verovatno samo povr no. "Uspostavi vezu s Delmarovim radnim mestom i potra i njegovog pomonika. Ako nije tamo, pronai ga ma gde bio." "Hou, gospodaru." Dok se robot okretao da poe, Bejli ga zaustavi: "ekaj. Koliko je sati na D elmarovom radnom mestu?" "Oko 6.30, gospodaru." "Ujutro?" "Da, gospodaru." Ponovo je Bejli bio netrpeljiv prema svetu koji sam sebe podvrgava izlas ku i zalasku sunca. Eto ta se dogaa sa ivotom na goloj povr ini planete! Seti se Zemlje, ali se brzo tr e. Dobro je napredovao dok se dr ao svega ono

ga

to su mu dogaaji donosili. Beg u nostalgiju kvario mu je posao. "Svakako mi pronai pomonika, mome, i reci mu da su u pitanju vladini poslov i! Neka mi neki drugi momak donese ne to za jelo. Dosta e biti sendvi i a a mleka."

Zami ljeno je vakao sendvi od su enog mesa i pri tom je maglovito mislio na De nila Olivava. On bi, posle onoga to se Grueru dogodilo, smatrao sumnjivim svaki z alogaj hrane, to ne bi bilo pogre no. Ipak je sendvi pojeo bez ravih posledica (u svakom sluaju, bez neposrednih posledica) i poeo da pijucka mleko. Od Kvemota nije doznao ono to je eleo, ali razg ovor mu je svejedno bio koristan. Sreujui utiske, ustanovio je da je mnogo toga sa znao. Malo o ubistvu, da se razumemo, ali mnogo o daleko va nijim stvarima. Robot se vrati. "Pomonik e primiti vezu, gospodaru." "U redu. Jesi li imao nekih neprilika?" "Pomonik je bio pospan, gospodaru." "Sada se valjda rasanio?" "Jeste, gospodaru." Pomonik ga je posmatrao sedei u krevetu, dok mu je lice odavalo mrzovoljnu srditost. Bejli se okrete iznenaeno kao da je nabasao na neku nevidljivu ogradu. Jo jednom su mu preutali va an ivotni podatak. Jo jednom nije postavio pravo pitanje. Pomonik je bio ena! ena ovalnog lica, donekle tupog nosa, vrste brade. Gusta kosa, ne to tamnija od bronzane boje Svemiraca, bila joj je ovog trenutka neuredn a. Name tala je ne to ispod ar ava. Bejli se seti Gladijinog nemarnog odnosa prema pris tojnom pona anju dok je s njom bio u vezi preko stereovozije. Ipak se nadao da se pomonica nee razgolititi. Ali ovog se puta kiselo obradovao svom razoarenju. Kao stanovnik Zemlje, smatrao je da su sve ene svemira lepe, a Gladija ga je uvrstila u tom uverenju. Meu tim, ova je bila ru na ak i po zemaljskim merilima. Zato je bio iznenaen kad je ustanovio da ima vrlo prijatan, tamno obojen glas. "ujte, vi! Znate li koliko je sati?" "Znam", odgovori Bejli, "ali pre no to se sastanemo morao sam da vas upoz orim." "Sastanemo? Tako mi nebesa..." Oi joj se ra iri e, a rukom se uhvati za bradu . (Imala je prsten, a to je bio prvi primer ukra avanja koji je Bejli video na Sol ariji.) "ekajte! Niste li vi mo da moj novi pomonik?" "Nisam nikakav pomonik. Ja sam tu zbog istrage u vezi sa smru Rikejna Delm ara." "Oh! Dobro, onda istra ujte!" "Kako se zovete?" "Klorisa Kantoro." "Koliko ste radili s doktorom Delmarom?" "Tri godine." "Pretpostavljam da se sada nalazite na svom radnom mestu." (Bejli se osea o neprijatno zbog neskladnosti tog izraza, ali on nije znao kako se naziva mesto gde radi fetalni in enjer.) "Ako me pitate da li sam na gazdinstvu", odgovori Klorisa mrgodno, "onda da vam odgovorim da svakako jesam. Ovo mesto nisam napustila otkako je stari ot i ao i neu ga ostaviti dok mi se ne dodeli pomonik. Uostalom, da li vi mo ete da to ur edite?" " ao mi je, gospoo, ali ja ovde nemam nikakvog uticaja." "Samo sam pitala." Klorisa odgurnu ar av i izvue se iz kreveta, sasvim nesvesna sebe. Imala je na sebi spavaicu iz jednog dela. Njena ruka potra i dugme na izrezu koji se zavr avao kod vrata. Bejli urno ree: "Samo trenutak! Ako pristanete da se lino sastanemo, ovim b i sada na a veza bila gotova, a i vi biste mogli da se obuete bez smetnji." "Bez smetnji?" Napuila je donju usnu i upiljila se radoznalo u Bejlija. " Vi ste sitniar, zar ne? Kao i ef."

"Hoemo li se sastati? eleo bih da pogledamo gazdinstvo." "Ne shvatam kakve to veze ima sa sastankom, ali ako hoete da razgledate g azdinstvo, spojiu vas. Ako mi dopustite da se okupam, razbudim i pobrinem za neke sitnice, rado bih prekinula svoj dnevni program." "Ne elim da razgovaram preko stereovizije." Klorisa izdu i glavu na jednu stranu, a u o trom pogledu pojavi se profesion alna radoznalost: "Da li ste vi izopaeni ili ne to slino? Koliko je pro lo vremena otk ad ste se poslednji put podvrgli analizi gena?" "Idite do avola", promrmlja Bejli. "ujte! Ja sam Elija Bejli. Ja sam sa Ze mlje." "Sa Zemlje?" viknu ona. "Nebesa! ta vi uop te radite ovde? Je li to neka ne slana ala?" "Ne alim se. Pozvan sam da sprovedem istragu povodom Delmarove smrti. Ja sam policajac, detektiv." "Dakle, o tome je re. A ja sam mislila da je svima jasno da je to uradila njegova ena." "Ne, gospoo, ja o tome imam sopstveno mi ljenje. Hoete li mi dozvoliti da lin o razgledam gazdinstvo i razgovaram sa vama? Shvatiete da meni, kao Zemljaninu, o va trodimenziona naprava ne odgovara. Kraj nje se neprijatno oseam. Imam dozvolu e fa Uprave bezbednosti da lino razgovaram sa ljudima koji bi mogli da mi pomognu. Ako elite, pokazau vam taj dokument." "Poka ite mi ga!" Bejli podi e slu beni papir pred sliku njenih oiju. Ona strese glavom: "Sastanak!? To je gadno. Ali nebesa, ima li ne to gadni je od mog gadnog posla? Gledajte da mi se ne pribli ite suvi e. Dr ite se daleko. Mo ete da viete ili aljete poruke preko robota. Razumete li?" "Razumem." Njena se spavaica otkopa ba kada se veza prekidala, a Bejli jo jednom u uskli k: "Zemljanin!?" "Dovoljno smo blizu", ree Klorisa. Bejli, koji je bio udaljen deset koraka, ree: " to se udaljenosti tie, zadov oljan sam, ali bih hteo da uem." Ovoga puta ipak nije bilo tako lo e. Ovaj let nije bio predvideo, ali nije smeo ni da pretera. Savladavao se da ne trza vratom, u nastojanju da slobodnije di e. Klorisa upita: " ta vam je? Izgledate kao da su vas mlatili." "Nisam navikao na otvoren prostor", odgovori on. "Tako je to! Zemljanin! Trebalo vas je dr ati u sanduku ili neem slinom! Neb esa!" Jezik joj je prelazio po usni kao da ne to neprijatno isprobava. "Pa, uite, o nda, ali ekajte da se najpre odmaknem s puta. Sada je dobro. Uite!" Kosa joj je bila spletena u dve debele pletenice koje su joj na glavi tv orile neki slo eni geometrijski oblik. Bejli se pitao koliko joj je vremena bilo p otrebno da se tako udesi, ali se seti da su to uradili spretni mehaniki prsti rob ota. Dodu e, pod takvom se geometrijskom figurom njeno lice nije prolep alo, ali je steklo simetrinost koja ga je inila prijatnim. Nije se minkala, a odea joj je bil a stroga. Bila je tamnoplava, osim dreavo ljubiastih rukavica koje su dopirale do lakata i o tro odudarale od dnevne garderobe. Bejli primeti nabor rukavice na mest u gde je bio prsten. Stajali su jedno prema drugom u suprotnim uglovima sobe. "Vi ovo ne volite, gospoo, zar ne?" ree Bejli. Klorisa sle e ramenima: "Za to bih volela? Nisam ivotinja. Ali mogu da izdr im. ovek otvrdne kada radi sa...sa..." Zastala je, isturajui bradu kao da je odluila d a bez ulep avanja izgovori ono to je naumila: "Sa decom." Re je pa ljivo naglasila. "Izgleda da ne volite posao koji obavljate?" "To je va an posao, posao koji neko mora da obavlja, ali ja ga ipak ne vol im." "Da li ga je Rikejn Delmar voleo?" "Mislim da ga ni on nije voleo, ali to nije pokazivao. Bio je dobar Sola

rijanac." "I bio je sitniar?" Klorisa je izgledala iznenaena. Bejli dodade: "Vi ste mi sami to rekli. Kada smo bili povezani stereoviz ijom, kazao sam vam da se kasnije obuete bez smetnje, a vi ste odgovorili da sam sitniar kao va ef." "Oh, da, bio je takav. Nije se pona ao slobodno ak ni na stereoviziji. Uvek je bio korektan!" "Da li je to neobino?" "Ne bi trebalo da bude. Bar ne pri trodimenzionom gledanju. Tada nema lin og prisustva, pa emu onda briga? Znate i sami! Ne pazim mnogo kad sam s nekim u v ezi preko stereovizije, osim sa efom. S njim je trebalo odr avati formu." "Da li ste se divili doktoru Delmaru?" "Bio je dobar Solarijanac." Bejli promeni predmet razgovora: "Nazvali ste ovo mesto gazdinstvom, a s pomenuli ste i decu. Da li se ovde odgajaju deca?" "Svaki fetus Solarije, ve u prvom mesecu svog postojanja, dolazi ovamo." "Fetus?" "Da." Ona se namr ti. "Dobijamo ih mesec dana posle zaea. Da li vam je nepri jatno?" "Ne", odgovori Bejli. "Hoete li da me povedete naokolo?" "Hou, ali dr ite se podalje od mene." Dok je pogledom prelazio prostoriju u svim pravcima, Bejlijevo duguljast o lice dobi izraz tvrd kao kamen. Ispred njega je bio staklen zid, a iza ovoga ( sasvim sigurno!) tano odmerena temperatura, tano odmerena vla nost i potpuna aseptino st. Mogao je da vidi redove bazena ispunjene vodnjikavom teno u, zasienom hranljivim materijama u najpovoljnijoj razmeri, tano odreenog sastava, a u svakom bazenu razv ijalo se po jedno malo bie, ponekad manje od Bejlijeve ake, savijeno u klupko, s n abubrelom lobanjom, tankim no nim izdancima i repom koji je kr ljao! Klorisa, koja je stajala nekoliko metara dalje, ree: "Kako vam se to svia? " "Koliko ih imate?" upita Bejli. "Ovog jutra ih je sto pedeset dvoje. Primamo ih petnaest do dvadeset mes eno i isto toliko predajemo dovr enih." "Je li ovo jedina takva ustanova na planeti?" "Jeste. To je dovoljno da broj stanovnika bude stalan, raunajui tri stotin e godina trajanja ivota i dvadeset hiljada stanovnika. Zgrada je sasvim nova. Dok tor Delmar je nadgledao izgradnju i uveo mnoge promene u metod negovanja fetusa, tako da je smrtnost praktino iskljuena." Izmeu bazena su se kretali roboti. Zaustavljali su se i proveravali podat ke, neumorno kao cepidlake, zurei u svaki embrion posebno. "Ko se bavi majkama?" upita Bejli. "Mislim, ko ih oslobaa ovih tela ca?" "Doktori", odgovori Klorisa. "Doktor Delmar, takoe?" "Naravno, ne. Doktori lekari. Ne zami ljajte da bi se dr Delmar uop te nagnu o nad... Uostalom, nije va no." "Za to se ne koristite robotima?" "Roboti u hirurgiji? Prvi zakon robtike to veoma ote ava. Robot mo e, ako zn a kako, da operi e slepo crevo kako bi spasao ljudski ivot, ali sumnjam da bi posle toga bio upotrebljiv bez izvesnih popravki. Seenje ljudskog mesa izazvalo bi pot res pozitronskog mozga. Samo lekare mo ete priviknuti na to, kao i na lino prisustv o koje je neophodno." Bejli ree: "Primetio sam da roboti rade s fetusima. Da li ste vi i doktor Delmar morali nekad da se ume ate?" "Jesmo ponekad, ako se ne to ne bi odvijalo kako treba. Na primer, kad fet us nema pravilan razvoj. Kad je posredi ljudski ivot, dono enje odluka se ne mo e pov eriti robotu." Bejli potrvrdi: "Pogre na odluka je riskantna i mo e prouzrokovati gubitak l judskog ivota, pretpostavljam." "Nipo to. Suvi e je riskantno precenjivanje ivota i spasavanje defektnog." Kl

orisa ga je strogo gledala. "Kao fetalni in enjeri, Bejli, mi nastojimo da samo zd rava deca porastu, samo zdrava. ak i najtemeljnija analiza roditeljskih gena ne i skljuuje mogunost da permutacije i kombinacije gena budu nepovoljne, a da i ne pom injem nasledne promene koje su na a velika briga, jer su nepredvidive. Takvih sluaj eva ima jedan promil, a to znai da proseno svakih deset godina imamo neprilika." Dala mu je znak da je prati po balkonu, to on prihvati. "Pokazau vam dojili te novoroenadi i deje spavaonice. Ta odeljenja nam zadaju mnogo vi e briga nego ovo koje smo pro li. Tu rad robota mo emo koristiti u veoma malo j meri." "Za to?" "Saznali biste ako biste ikada poku ali da nauite robota da podvrgava decu disciplini. Prvi zakon ih ini gotovo nemonim u tom smislu. I nemojte misliti kako deca to ne shvate skoro istovremeno kad naue prve rei. Videla sam jednog trogodi nja ka kako dr i u napetosti dvanaest robota, viui: 'Povreen sam... Povrediete me!' Tu su potrebni savr eni roboti, koji e shvatiti kako dete mo e namerno da la e." "Da li je dr Delmar imao uticaja na decu?" "Uglavnom, da." "Kako je u tome uspevao? Da li je zalazio meu njih, da im ulije malo stra ha?" "Dr Delmar? Da ih dodiruje? Nebesa! Naravno da nije! Ali on je mogao da im govori. I mogao je robotu da da odreen nalog. Do ivela sam jednom da kazni nekog deaka na taj nain to ga je robot petnaest minuta udarao po zadnjici, a dr Delmar j e sve to posmatrao preko stereovizije. Kada se to nekoliko puta ponovi, nema det eta koje bi se ikada vi e usudilo da ne poslu a efa. U tome je ef bio prilino ve t, pa bi takav robot bio ponovo osposobljen jednostavnim redovnim popravkama." "A vi? Da li vi zalazite meu decu?" "Na alost, ponekad moram. Ja nisam kao ef. Mo da u jednom biti sposobna za ru kovoenje, ali kada bih to sada poku ala samo bih kvarila robote. Ve tina je dobro upr avljati robotima, vidite i sami. Pa ipak, razmi ljam o tome. Ali to se tie dodira s decom...! To su male ivotinje!" Ona naglo okrete glavu i pogleda ga: "Mislim da vama ne bi smetalo da ih vidite." "Ni najmanje." Slegnula je ramenima i sa zadovoljstvom ga posmatrala: "Zemljanin!" Zati m je krenula dalje i nastavila: "Uostalom, ta sve to znai? Trebalo bi da pozovete na odgovornost Gladiju Delmar! Vi to morate! Ona je ubica." "Nisam sasvim siguran", ree Bejli. "U ta ste onda sigurni, ako niste u to?" "Postoje razne mogunosti, gospoo." "Na primer, ko bi jo mogao da bude ubica?" "Hm!? Vi, na primer!" Bejlija sasvim iznenadi nain na koji je Klorisa to primila. 12. CILJ JE PROMA EN Smejala se. Smejala se smehom koji je bujao sam od sebe, sve dok joj nije ponestalo daha. Tada se zagrcnu i nasloni na zid da bi do la do vazduha, a mesnato lice joj se za ari. "Ne pribli ujte mi se!" molila je. "Dobro mi je!" Bejli ree smrknuto: "Zar je to tako sme no?" Poku ala je da odgovori, ali je opet spopade smeh. Tada progovori piskavo: "Oh, vi ste zaista sa Zemlje! Kako bih uop te to mogla biti ja?" "Dobro ste ga poznavali!" ree Bejli. "Znali ste njegove navike. Imali ste mogunosti da smislite kako." "I vi mislite da bih ja i pomislila da se sastanem s njim? Da bih mogla da mu se pribli im i neim mu razmrskam glavu? U stvari, vi, Bejli, ni ta ne znate o s vemu tome." Bejli oseti da crveni: "Za to mu se vi, gospoo, ne biste mogli pribli iti? Vi

ste navikli da se me ate sa..." Ona ga prekide: "Sa decom!" "Jedno vodi drugome. Vi, recimo, podnosite moju blizinu..." "Na nekoliko metara", dopuni ga ona prezrivo. "Ja sam ba bio u poseti oveku koga je gotovo kap udarila jer nije bio u st anju da podnese moje prisustvo." Klorisa uzdahnu i ree: "Razlika u stepenu izdr ljivosti!" "Sve je u razlici u stepenu izdr ljivosti! Navika da budete u blizini dece mogla vas je osposobiti da izdr ite prisutnost doktora Delmara." " elim da naglasim, gospodine Bejli", ree Klorisa, kojoj sve to vi e nije bil o ni najmanje zabavno, "da moja izdr ljivost ne vredi ni prebijene pare. Dr Delmar je bio cepidlaka. S njim je bilo gotovo isto tako te ko kao i sa samim Libigom. ak i da sam mogla podneti njegovu blizinu, on nije bio u stanju da podnese moju. J edina osoba kojoj je dopu tao da ga vidi bila je gospoa Delmar." "Ko je taj Libig?" Klorisa sle e ramenima: "Jedan od onih ludih genija, ako znate na ta mislim . Radio je sa efom na robotima." Bejli ponovi u sebi to ime, a zatim se vrati na prea nju temu: "Moglo bi se rei da ste imali i razlog." "Kakav razlog?" "Njegovom smru preuzeli ste poslove u ovoj ustanovi. Ta smrt vam je donel a vi i polo aj." "I vi to zovete razlogom? Nebesa! Ko bi se borio za ovakav polo aj? Ko na Solariji? To bi bio razlog da se on ouva u ivotu. To bi bio razlog da obleu oko nje ga i da ga tite. Trebalo bi da pametnije vodite istragu, Bejli." On nesigurno poe a vrat. Uviao je ispravnost njenih rei. "Da li ste primetili moj prsten, gospodine Bejli?" "Primetio sam ga", odgovori on. "Pretpostavljam da ne znate njegovo znaenje?" "Ne znam!" (Uvek neznanje, pomisli gorko.) "Da li bi vas naljutila mala pouka?" "Nipo to, ako bi mi pomogla da razjasnim pojmove o ovom prokletom svetu", bubnu on. "Nebesa!" nasmeja se Klorisa. "Mislim da vam mi izgledamo kao i vi nama. Oseam to. ujte, ovde je jedna prazna soba. Se emo u nju... ne, soba nije dovoljno ve lika. Onda, znate ta, sedite vi unutra a ja u stajati napolju." Pomerila se niz hodnik, ostavljajui mu mesta da ue, a zatim se vratila i s mestila pored suprotnog zida, odakle je mogla da ga vidi. Bejli sede, jedva oseajui da se ne pona a pristojno. Buntovno pomisli: za to n e? Neka Solarijanka ostane na nogama. Klorisa prekrsti mi iave ruke na grudima i ree: "Analiza gena je klju na eg dru t venog ureenja. Naravno, ne analiziramo gene neposredno. Ali kako svakim genom upr avljaju enzimi, mi analiziramo enzime. Poznavanje enzima omoguuje nam hemijsko po znavanje tela, a ono nam daje potpun uvid u ljudsko bie. Je li vam jasno?" "Teorijski, da", odgovori Bejli, "ali mi nije poznata primena." "Deo primene je ovde. Krvne analize se rade dok je dete u kasnom fetalno m razvoju. To nam daje samo pribli no taan, u stvari grub rezultat. U najboljem slua ju, ve na tom stupnju razvoja mo emo ustanoviti nasledne promene i oceniti da li e d alji razvoj biti rizian. Ali jo nismo u stanju da iskljuimo svaku moguu gre ku. Mo da em to jednog dana moi. U svakom sluaju, posle roenja nastavljamo probe. Ispitujemo eli je i sekrete, tako da pre zrelosti tano znamo od ega su sazdani na i deaci i devojice. " (Luk i voda!... Ova besmislena reenica proe bez reakcije kroz Bejlijev moz ak.) "Prsten koji sam vam pomenula oznaka je moje genetske usmerenosti", nast avi Klorisa. "To je stari obiaj, ne to to je ostalo iz primitivnih vremena dok se So larijanci nisu genetski odgajali. Danas smo svi mi zdravi." "Ali vi ga jo nosite. Za to?" upita Bejli. "Jer sam izuzetak!" Odgovorila je bez zbunjenosti i s neskrivenim ponoso m. "Dr Delmaru je utro io dosta vremena da pronae pomonika. Bila mu je potrebna izuz

etna osoba. Inteligencija, bistrina, radna sposobnost, uravnote enost. Iznad svega , uravnote enost. Neko ko e se bez muke privii na dodir s decom." "On to nije mogao, zar ne? Da li je to bila posledica njegove neuravnote e nosti?" Klorisa odgovori: "Donekle, ali, u svakom sluaju, njegova neuravnote enost je bila podno ljiva. Vi perete ruke, zar ne?" Bejlijev pogled potra i ruke. One su bile iste ba kao to treba. "Perem", odgovori on. "U redu. Neuravnote enost bi bila nepodno ljiva kad bi gaenje zbog neistih ruk u spreavalo nekoga da rukama oisti podmazanu ma inu, makar to bilo nu no i hitno. Pa i pak, u svakodnevnom ivotu, gaenje nas tera da ruke dr imo iste, i to je dobro." "Shvatam. Nastavite." "To je sve. Moje genetsko zdravlje je na treem mestu, otkad se na Solarij i o tome vodi rauna. Zbog toga nosim prsten. To je uspomena, radujem se to mogu da ga nosim." "estitam vam." "Ne treba da se podsmevate. Nije to moja zasluga. Moglo je to biti samo puko slaganje roditeljskih gena. Ali ja sam ipak ponosna to ga imam. Ne postoji ov ek koji bi me mogao smatrati odgovornom za psihopatsko delo ubistva. Ne s mojim genetskim zdravljem. Dakle, ne gubite vreme, optu ujui me." Bejli sle e ramenima i ne ree ni ta. Klorisa je me ala genetsko zdravlje i doka zni postupak. Verovatno e to raditi i ostali Solarijanci. " elite li da vidite decu?" "Da, eleo bih. Hvala vam." Hodnici su se pru ali unedogled. Zgrada je oigledno bila ogromna. Naravno, ni ta posebno u poreenju sa stambenim blokovima zemaljskih gradova, ali ako se uzme u obzir da je sagraena odvojeno, na povr ini planete, ipak se mogao stei utisak da je velika kao brdo. Bilo je na stotine jasala, u kojima su ru iaste bebice plakale, spavale i j ele. Zatim su dolazile sobe za igru u kojima su puzala odraslija deca. "Ni u ovom dobu deca nisu sasvim lo a", govorila je Klorisa gunajui, "ali ka d ponu da hodaju potreban im je veliki broj robota. Za svako deri te gotovo po jeda n robot." "Za to toliko?" "Ako im ne pru imo potrebnu pa nju, lako se razbole." "Da", primeti Bejli, "potreba za ne no u ne mo e se iskoreniti." Klorisa se namr ti i ree grubo: "Bebe zahtevaju pa nju." Bejli primeti: "Donekle me iznenauje to to roboti mogu da zamene potrebu z a ne no u." Klorisa se okrete prema njemu. Udaljenost izmeu njih nije bila dovoljna d a sakrije njeno nezadovoljstvo. "ujte Bejli, neete uspeti ako mislite da me vreate slu ei se neprijatnim reima. Nebesa! Ne budite detinjasti!" "Ja da vas vream?" "I ja mogu da izgovorim tu re! Ne nost! elite li da ujete jo jednu kratku re, j ednu dobru petoslovnu re? I nju mogu da izgovorim. Ljubav! Ljubav! A sada se uvajt e ako ta re nije kod vas u upotrebi." Bejli nije hteo da raspravlja o tome ta je bestidno. "Dakle, mogu li robo ti zaista da pru e potrebnu pa nju?" upita on. "Naravno. Kad tako ne bi bilo, ovo gazdinstvo ne bi imalo uspeha. Oni se igraju s decom, teto e ih i nji u u naruju. Detetu je svejedno to ima posla samo s ro botom. Kasnije, od njegove tree do desete godine, stvari postaju te e." "Oh?" "U tom razdoblju deca ele da se igraju meusobno. Bez izuzetka." "Vi im to, valjda, dopu tate." "Moramo. Ali nikada ne zaboravljamo obavezu da ih poduavamo o zahtevima k oje e im doneti zrelost. Svako od njih ima posebnu sobu koja mo e da se zakljua. Jo o d samog poetka moraju sami da spavaju. Mi to uporno zahtevamo. Zatim, postoji sva

kog dana posebno vreme usamljenosti, koje je tokom godina sve du e. Kada dete napu ni desetu, ono je ve sposobno da se tokom cele sedmice odrekne bilo ijeg prisustva . Svakako, ureaji za trodimenzionu sliku su ne to najbolje to postoji. Mogu da razgl edaju okolinu kue, ak i ako se kreu, a mogu da odr avaju vezu tokom celog dana." "Iznenaen sam kako vam potpuno uspeva da suzbijete nagon. Suzbijate, vidi m to, ali ipak sam iznenaen", primeti Bejli. "Kakav nagon?" upita Klorisa. "Nagon dru tvenosti. Takav postoji. Vi i sami ka ete da deca ele da se meusobn o igraju." Klorisa sle e ramenima: "Vi to zovete nagonom? Pa ta onda i da jeste? Nebes a! Dete se nagonski boji pada, a odrasli mogu da se naviknu da rade na visinama gde preti stalna opasnost od pada. Da li ste ikada videli akrobatske igre na vis oko postavljenoj ici? Deca imaju, takoe, nagonski strah od vike. Da li se i vi boj ite vike?" "Normalno, ne", prizna Bejli. "Kladim se da Zemljani ne mogu da spavaju ako je sve tiho. Nebesa! Nema tog nagona koji ne bi nestao pod dobrim stalnim vaspitanjem. Ne u ljudskim biima, iji su nagoni svakako slabi. U stvari, ako tome pravilno pristupite, primetiemo d a vaspitanje iz pokolenja u pokolenje postaje sve lak e. To je stvar evolucije." "Kako to mislite?" "Zar ne shvatate? Svaka jedinka u svom razvoju ponavlja istoriju razvoja svoje vrste. Fetusi koje smo videli imaju neko vreme krge i rep. Taj stupanj ne mo e se preskoiti. Na isti nain, deca prolaze kroz stadijume ivotinjskog udru ivanja. A li kako fetusi mogu da savladaju za mesec dana ono to je u istoriji razvoja traja lo sto miliona godina, tako na a deca mogu brzo da se oslobode socijalno-animalnog stupnja. Dr Delmar je bio mi ljenja da emo tokom sledeih pokolenja taj stadijum sve br e i br e savlaivati." "Da li je to zaista tako?" "On je procenio da emo za tri hiljade godina, ako budemo napredovali kao dosad, odgajati decu koja e biti nasledno priviknuta na stereoviziju. ef je do ao i do nekih drugih saznanja. Bavio se usavr avanjem robota, tako da budu u stanju da disciplinuju decu, a da ne pretrpe pozitronske potrese. Za to da ne? Disciplina da nas, da bi ivot bio bolji sutra, potpuno se poklapa s prvim zakonom. Samo kada bi to roboti mogli shvatiti." "Da li je ve bio postigao neki uspeh u tome?" Klorisa odmahnu glavom: "Bojim se da nije. Dr Delmar i Libig su marljivo radili na nekim eksperimentalnim modelima." "Da li je doktor Delmar slao modele na ovo gazdinstvo? Da li je bio tako dobar strunjak, da je mogao sam vr iti opite?" "Oh, da. esto je vr io pokuse s robotima." "Da li ste znali da se za vreme ubistva kod njega nalazio neki robot?" "Rekli su mi." "Da li znate koji je to model bio?" "Trebalo bi pitati Libiga. Kao to sam vam ve rekla, on je strunjak koji je radio s doktorom Delmarom." "Vi o tome ni ta ne znate?" "Ni ta." "Ako se setite neega, obavestite me." "Hou. Ali ne mislite da su novi modeli bili jedino ime se doktor Delmar ba vio. On je imao obiaj da govori kako e doi vreme kada e se neoploena jaja ca odlagati u bazene s tekuim vazduhom, da bismo se njima koristili za ve tako oploenje. Time bi e ugenini temelji na eg dru tva bili potpuni, a mi bismo bili osloboeni poslednjeg rudim enta bilo kakve potrebe za prisustvom. Nisam sigurna da bih se slo ila s njim u ti m dalekim predvianjima, ali on je bio veoma dalekovid. Dobar Solarijanac." Kloris a zastade, a zatim doda: " elite li da iziete? Grupa od etiri do osam godina ba ide n a igranje van kue. Mogli biste da ih vidite." Bejli odgovori oprezno: "Poku au, ali mo da u biti prisiljen da se posle kratk og vremena vratim." "Ah, da, zaboravila sam. Mo da biste radije ostali?" "Ne bih." Bejli se usiljeno osmehnu. "Poku avam da se priviknem na spoljnj

i prostor." Te ko je podnosio vetar koji mu je smetao da slobodno di e. Oseao je hladnou, mada ne u fizikom smislu te rei. Ali bio je svestan temperature, a odelo mu je tre perilo pri naletima vetra. Cvokotao je dok je poku avao da govori, pa je cedio rei slog po slog. Oi su ga bolele od gledanja u daleki horizont, koji se sav rastvarao u zelenim i sivim maglama, ali jo vi e je morao da se uva da ne gleda iznad sebe u plavu prazninu neb a, prekinutu tu i tamo sluajnim belim oblacima i blistavilom sunca. Zbog svega to ga se trudio da ne di e oi s puteljka, mada mu je to donosilo samo izvesno olak anje. Pa ipak, morao je savladati nagon za be anje, nagon za povratak u zatvoren prostor. Idui desetak koraka iza Klorise, stigao je do stabla i pru io ruku da ga do dirne. Ono je bilo tvrdo i hrapavo. Iznad njega je umelo gusto li e, ali nije se usui vao da podigne pogled. ivo drvo! "Kako se oseate?" pitala ga je Klorisa. "Dobro." "Jednu grupu dece mo ete i odavde da vidite", ree ona. "Zauzeta su nekom ig rom. Roboti im prirede sve to je potrebno, a onda ih nadziru. Male bi ivotinje inae iskopale jedna drugoj oi. Vidite, i linim prisustvom ne mo e se mnogo postii." Bejli je polako skliznuo pogledom niz betonsko tle puteljka, a zatim je pre ao na travnjak, pa niz padinu sve dalje i dalje. Gotovo je pipkao pogledom! Bi o je vrlo pa ljiv, spreman da u svakom trenutku straha napusti daljinu i vrati se pogledom do svojih no nih palaca. Tako je ugledao likove malih deaka i devojica. Ludo su trkarali naokolo, ne vodei rauna o tome to se zapliu po spolja njoj ivici sveta, dok su iznad njih bili sa mo vazduh i beskraj. Izmeu njih se, kao magla, s vremena na vreme pojavljivao ods jaj sa ponekog robota. agor dece bio je dalek, neodreeno kliktanje u prostoru. "Oni to vole", ree Klorisa. "Da se guraju, viu, svaaju, padaju, ustaju i da uop te budu jedno kraj drugog. Nebesa! Kako li im uop te uspeva da postanu zreli?" " ta rade ona deca?" upita Bejli, pokazujui usamljenu grupu odraslijih. "Oni nisu ovde lino prisutni. To je samo njihova trodimenziona slika. Tak o oni zajedno etaju, razgovaraju, tre, igraju se. Imaju sve to ele osim fizikog dodir a." "Kuda deca odlaze odavde?" "Na sopstvena gazdinstva. Broj smrtnih sluajeva uglavnom odgovara broju n ovoroenih." "Mislite na gazdinstvo roditelja?" "Nebesa! Ne! Bila bi to neverovatna sluajnost, zar ne, da roditelji umru u trenutku kada im je dete poraslo. Ne! Deca uzimaju ono gazdinstvo koje je u to m trenutku slobodno. Ne verujem da bi ijedno od njih bilo ba sreno kada bi ivelo u zgradi koja je nekada pripadala njegovim roditeljima, naravno ako pretpostavimo da znaju ko su im roditelji." "Zar im to nije poznato?" "Za to bi bilo?" upita ona podigav i obrve. "Da li roditelji poseuju svoju decu?" "Kakve vam misli padaju na um? Za to bi to radili?" Bejli ree: "Dopustite mi da razjasnim neke pojmove. Smatra li se ru nim obia jem pitati nekoga ima li dece?" "To je sasvim intimno pitanje. Zar ne biste i vi to rekli?" "Donekle." "Ja sam otvrdnula. Deca spadaju u moj posao. Sa drugima nije tako." Bejli upita: "Imate li vi neko dete?" Klorisa sasvim uoljivo proguta pljuvaku: "Zaslu ila sam to, a vi ste zaslu ili odgovor. Nemam." "Jeste li udati?" "Jesam i posedujem sopstveno gazdinstvo, na kome bih bila i sada da ne m oram biti ovde. Jednostavno, ne verujem da mogu upravljati i nadziravati sve rob ote ako nisam ovde." Ona nelagodno okrenu glavu, a zatim pokaza prstom. "Jedno je dete palo. Naravno, sada plae", upozori ona Bejlija.

Robot je velikim koracima trao prema palom detetu. Klorisa primeti: "Podii e ga i pomilovati. Pozvae me samo ako se detetu dog odilo ne to ozbiljno." Onda nervozno dodade: "Nadam se da nee biti potrebno." Bejli duboko uzdahnu. S leve strane, dvadesetak koraka daleko, ugledao j e tri stabla koja su zatvarala mali prostor. Uputio se prema njima. Trava koju j e gazio bila je mlitava. Imao je utisak da koraa po neemu ljigavom i odvratnom. Ka o po pokvarenom mesu! Zbog te asocijacije skoro da povrati! Sada je bio unutar trougla, naslonjen leima na stablo. Bilo mu je kao da je okru en nedovr enim zidovima. Sunce se videlo jo samo kao treperenje kroz li e. Uestal ost zamraivanja gotovo ga je oslobodila panike. Klorisa ga je primetila s puteljka i polako mu se pribli ila na pola puta. "Imate li ne to protiv da ostanem ovde neko vreme?" upita je Bejli. "Samo ostanite", odgovori Klorisa. Bejli je upita: "Kad mlade izae iz ovog odgajali ta, kako ih navedete da se udvaraju jedni drugima?" "Da se udvaraju?" "Kako se upoznaju, da bi mogli da se venaju." Bejli se trudio da nae to bez opasniji izraz. "Ne moraju oni za to da brinu", ree Klorisa. "Oni se dodeljuju jedni drug ima prema analizi gena, jo dok su sasvim mali. To je pametan nain, zar ne?" "Da li se oni uvek s tim slo e?" "Da se venaju? Nikada! Sve je to za pojedinca izvanredno muno. Najpre mora ju da se priviknu jedno na drugo. Kad se savladaju prve nelagodnosti, svakodnevn i kratki lini sastanci mogu da uine udo." " ta onda ako im se brani drug ne svia?" "Kako? Ako je analiza gena povoljna za brak, ta onda mo e da utie na... " "Razumem", urno se ubaci Bejli. Setio se Zemlje i uzdahnuo. Klorisa ree: "Zanima li vas jo ne to?" Bejli se pitao da li bi jo ne to mogao da postigne. Odluio je da zavr i sa Klo risom i fetalnom tehnikom. Trebalo je da se posveti sledeem poglavlju istrage. Upravo se spremao da joj to ka e, kad Klorisa viknu na nekog udaljenog deak a: "Hej, ti, tamo dole! ta radi ?" Zatim je preko ramena naglo dobacila Bejliju: "B ejli, pazite! Pa-zi-te!" Bejli nije uspeo da shvati. Instinktivno se trgao. Napor da sauva ivce nag lo je popustio i obuzela ga je strava od otvorenog prostora i u as beskrajnosti ne beskog svoda. Stao je da lebee. inilo mu se da sam sebe vidi kako otvara usta i ispu ta ne razgovetne glasove. Pao je na kolena i prevrnuo se u stranu, jer je skoro istovr emeno ne to zaparalo vazduh iznad njegove glave i s treskom zavr ilo u stablu. Zatvorio je oi. Prsti su mu stezali tanak koren koji je izbio na povr inu, a nokti mu se zabili u blistavu zemlju. Mo da samo trenutak posle toga Bejli je otvorio oi. Video je Klorisu kako es toko grdi nekog momia koji je stajao podalje, dok je neki utljivi robot ekao blizu n je. Pre no to ga je svetlost primorala da skrene pogled, imao je vremena da u ruk ama momia uoi neku napravu sa icom. S naporom se podigao na noge. Te ko di ui, zurio je u dr ku blistavog metala ko ja je ostala zabodena u stablu na koje se ranije naslanjao. Povue je. Nije se bil a duboko zabola, pa je lako popustila. Poeo je da razgleda vrh naprave, ali ga ni je dodirnuo. Bio je tup, ali ipak dovoljno o tar. Da se nije bacio na zemlju, taj bi ga vrh opasno okrznuo. Bila su mu potrebna dva poku aja da pokrene noge. Zakoraio je prema Klorisi i uzviknuo: "Hej, mome!" Klorisa se okrete. Lice joj je bilo za areno: "Bilo je sluajno. Jeste li po vreeni?" upita ga. "Nisam! A ta je to?" "Strelica. Izbaena je lukom koji je napet icom." "Evo, ovako!" viknu deak drsko, nape luk i izbaci strelicu u vazduh, a za tim prsnu u smeh. Imao je svetlu kosu i vitko telo. Klorisa mu ree: "Budi miran! A sada, odlazi!"

"ekaj, ekaj!" uzviknu Bejli. Protrljao je koleno izgrebano od kamena na ko ji je pao. Hteo bih ne to da te pitam. Kako se zove ?" obrati se on deaku. "Bik", odgovori deak nemarno. "Jesi li to na mene odapeo strelicu?" "Jesam", odgovori deak. "Zna li da bi me pogodio da se nisam izmakao?" Bik sle e ramenima: "To sam i hteo." Klorisa progovori urno: "Dopustite mi da vam objasnim! Mi gajimo strelja tv o jer omoguuje takmienje, a ne zahteva lini dodir. Prireujemo takmienja koristei se sa mo stereovizijom. Meutim, dogaalo se da deaci ponekad gaaju robote. Po to sam ja jedin o ljudsko bie na ovom gazdinstvu, Bik vas je verovatno smatrao robotom." Bejli je slu ao. Misao mu se razbistri, a prirodna tvrdoa lica posta jo zitija. "Da li si me smatrao robotom?" upita. "Nisam", odgovori momi. "Vi ste Zemljanin." "U redu. Mo e da ide ." Bik se okrete i otra zvi duui. Bejli se obrati robotu: "Slu aj! Odakle deak zna da sam Zemljanin? Zar nisi ti bio s njim kad je st reljao?" "Bio sam s njim, gospodaru. Ja sam mu rekao da ste Zemljanin." "Da li si mu rekao ta to znai?" "Jesam, gospodaru." " ta, dakle?" "Ni e ljudsko bie, kome nije dopu teno da doe na Solariju jer donosi bolest, g ospodaru." "A ko ti je to rekao, mome?" Robot je utao. "Zna li ko ti je to rekao?" pitao je uporno Bejli. "Ne znam, gospodaru. Taj mi je podatak sme ten u memoriju." "I tako, ti si rekao deaku da sam ja ni e i zarazno bie, a on je odjednom od apeo strelu. Za to ga nisi spreio?" "Trebalo je da to uradim, gospodaru. Ja ne bih dopustio da ljudsko bie bu de povreeno pa ni kad je sa Zemlje. On se isuvi e brzo pokrenuo, a ja sam bio presp or." "Mo da si pomislio da sam samo Zemljanin, dakle nepotpun ovek, pa si stoga oklevao." "Nisam, gospodaru." To je izgovoreno hladno i mirno, ali se Bejliju stego e usne. Robot je to mogao preutati u punom uverenju da je istina, a Bejli je oseao da je ba to posredi. " ta si radio kod deaka?" upita. "Nosio sam mu strelice." "Mogu li da ih pogledam?" Ispru io je ruku, a robot se pribli i i predade mu tuce strelica. Bejli opre zno polo i kraj nogu strelicu koja je pogodila stablo, a zatim stade da razgleda o stale, jednu po jednu. Najzad ih vrati, a onu prvu ponovo uze u ruke. Tada se ob rati robotu: "Za to si ba ovu strelicu dao deaku?" "Bez nekog posebnog razloga, gospodaru. On je malopre tra io strelicu, a j a sam mu dao onu koja mi je prva do la pod ruku. Onda je naokolo tra io neki cilj i spazio vas, pa me pitao ko je to strano bie. Ja sam mu objasnio..." "Znam ta si mu objasnio. Strelica koju si mu dao jedina je sa sivom crtom na dr ci. Ostale imaju crne crte." Robot je zurio bez razumevanja. Bejli upita: "Da li ti uva deake?" "Oni se etkaju naokolo, gospodaru." Zemljanin pogleda kroz procep koji su obrazovala dva stabla. Strelica je morala proi izmeu njih da bi pogodila cilj. "Da nije mo da ovaj momi Bik najbolji strelac ovde?" Robot sa e glavu: "On je najbolji, gospodaru." izra

Klorisa zinu: "Kako ste to uop te pogodili?" "Dogaa se", odgovori Bejli suvo. "A sada bih vas zamolio da pogledate ovu sivu crtu na strelici. To je jedina strelica iji je vrh neim premazan. Mo da e vam s e initi melodramski, gospoo, ali vi ste mi onim upozorenjem spasli ivot. Strelica k oja je proma ila cilj bila je zatrovana." 13. SUSRET S ROBOTIAREM Klorisa povie uzbueno: "Nemogue! Nebesa! Potpuno iskljueno!" "Nebesa, Zemljo, Galaksijo, ili ta god hoete! Postoji li ovde neka ivotinja koja mo e da se rtvuje? Uhvatite je, pogodite ovom strelicom i videete ta e se dogodi ti." "Ali za to bi bilo ko hteo..." Bejli odbrusi: "Ja znam za to! Pitanje je samo ko?" "Niko." Bejli se oseao kao da ga je spopala vrtoglavica. Poeo je da besni. Strelic u je bacio do njenih nogu. Ona ga je gledala razrogaenih oiju. "Uzmite je!" vikao je. "Uni tite je ako ne elite da je ispitate. Ako je ost avite, nabasae na nju neki deak i bie nesree." Ona se sa e i uze je ka iprstom i palcem. Bejli otra prema najbli em ulazu u zgradu, a ona ga je pratila, nosei spretn o strelicu. Kada je osetio udobnost za tienog prostora, irokogrudost poe da mu se vraa. "Ko je otrovao strelicu?" upita Klorisa. "Ne mogu ni da zamislim!" "Ne verujem da je to uradio sam deak. Postoji li bilo kakva mogunost da se ustanovi ko su mu roditelji?" "Mo emo da proverimo podatke", odgovori ona smrknuto. "Dakle, srodstva se bele e?" "Da, zbog analize gena." "Da li deca mogu da doznaju ko su im roditelji?" "Nemogue!" odgovori ona odluno. "Da li je to Bik mogao na neki nain da dozna?" "Trebalo bi da prodre u sekretarijat, a to je nemogue." "Pretpostavimo da neki roditelj poseti gazdinstvo i po eli da sazna za svo je dete..." Klorisa ga prekide pocrvenev i: "Gotovo neverovatno!" "Ali pretpostavimo... Da li bi saznao ako pita?" "Ne znam. Ne bi bilo ba nezakonito da zna, ali je protiv obiaja." "Da li biste mu bar vi rekli?" "Poku ala bih da ne ka em. Znam da dr Delmar ne bi rekao. On je bio uveren d a poznavanje srodstva slu i samo za analizu gena. Pre njega nije bilo tako strogo. .. Ali za to sve to pitate?" "Ne vidim kakav bi motiv mogao da ima deak, ali njegovi bi roditelji mogl i da imaju." "Sve je to stra no!" Uznemirena Klorisa primae se Bejliju, sada mnogo bli e n ego pre. ak je i ruku ispru ila prema njemu. "Kako je sve to moglo da se dogodi? ef ubijen! Vi zamalo ubijeni! Na Solariji nema razloga za grubu upotrebu sile. Svi imamo sve to nam je potrebno. Nema nedosti nih stvari. Nisu nam poznati rodbinski o dnosi, pa zato i nema posebnih porodinih ciljeva. Svi smo u dobrom genetskom stan ju." Lice joj najednom zablista: "ekajte! Strelica ne mo e biti otrovna. Nije tr ebalo da dopustim da me u to uverite." "Kako ste odjednom do li do toga?" "Setila sam se robota koji je bio s Bikom. On nikada ne bi dopustio da s e strelica otruje. Nemogue je da uradi i ta to bi moglo da povredi ljudsko bie. Za to se stara prvi zakon robotike." "Zaista?" odvrati Bejli. "A ja se pitam ta je prvi zakon robotike!?" Klorisa ga je tupo gledala: " ta time hoete da ka ete?"

"Ni ta. Dovoljno je da ispitate strelicu i ustanoviete da li je zatrovana." Bejlija to nije zanimalo. Znao je ta je posredi. U otrov nije ni najmanje sumnjao. On upita: "Da li jo verujete da je gospoa Delmar kriva za mu evljevu smrt? " "Jedino je ona bila prisutna." "Znam. Ali ovde, u vreme kada je na mene odapeta strelica, jedino ste vi bili prisutni." Ja nemam s tim nikakve veze!" viknu ona odluno. "Mo da nemate, a mo da je i gospoa Delmar nevina. Da li bih smeo da se poslu im va im stereovizorom?" "Mo ete, naravno." Bejli je tano znao s kim namerava da razgovara, a to nije bila Gladija. I znenadio se kada je uo svoj vlastiti glas: "Naite mi Gladiju Delmar!" Robot poslu a bez primedbe, a Bejli ga je zadivljeno posmatrao kako rukuje ureajima. Jo se pitao kako je do lo do toga da izda takvo nareenje. Da li je to bilo zato to je malo pre govorio o Gladiji, ili zato to je bio donekle uznemiren nainom na koji se bio zavr io njihov poslednji razgovor, ili ga je ilav, gotovo nadmono praktian Klorisin lik nagnao da potra i Gladiju kao neku prot ivte u? Branio se: do vraga, ovek mora i da improvizuje. Odjednom je ona bila tu, pred njim. Sedela je uspravno u irokoj stolici s visokim naslonom, pa je izgledala sitnija i slabija nego ikada. Zabaena unazad, kosa joj je padala u slobodnim kovrd ama. U duguljastim nau nicama bilo je kamenja k oje je liilo na dijamante. Haljina je bila jednostavna i pritegnuta u struku. Ona progovori gotovo apatom: "Drago mi je to te vidim, Elija. Poku avala sam da govorim s tobom." "Dobro jutro, Gladija!" (Podne? Vee? Nije znao koje je vreme za Gladiju, a to nije mogao zakljuiti ni po nainu na koji je bila odevena.) "Za to si htela da r azgovara sa mnom?" "Da bih ti rekla kako mi je bilo ao zbog raspolo enja kome sam podlegla pro l i put... Gospodin Olivav nije znao gde bih mogla da te naem." Tog trenutka Bejli u ma ti vide Denila jo u rukama robota nadzornika i goto vo se nasmeja. "Sada je sve u redu. Za nekoliko sati lino bih do ao do tebe." "Naravno, ako... Rekao si lino?" "Da, lino", ozbiljno odgovori Bejli. Oi joj se ra iri e, a prsti ukopa e u glatku i savitljivu presvlaku stolice: "I ma li to uop te smisla?" "Neophodno je." "Ja ne mislim da..." "Hoe li mi dopustiti?" Ona pogleda u stranu: "Je li to zaista neophodno?" "Jeste. Ali najpre moram s nekim drugim lino da razgovaram. Tvoj mu je rad io na usavr avanju robota. Sama si mi to rekla, a uo sam i iz drugih izvora. On, meu tim, nije bio strunjak za robotiku, zar ne?" "Nije se time ranije bavio, Elija." I dalje je izbegavala njegov pogled. "Ali je uz sebe imao nekog strunjaka, zar ne?" "D otana Libiga", ree ona urno, "mog dobrog prijatelja." "Prijatelja?" ustro zapita Bejli. Gladija je bila zaprepa ena: "Zar to nisam smela da ka em?" "Za to da ne, ako je istina?" "Stalno se pla im da ne izgovorim ne to to bi potvrdilo da sam... Ti ne zna ko je to kad svi misle da si ne to uradio." "Neka ti to ni najmanje ne smeta. Kako je do lo do toga da se sprijatelji s Libigom?" "Oh, ne znam. Prvo, on mi je sused. Kako u tom sluaju uglavnom nema smetn ji na stereovizoru, mogli smo lako i stalno da odr avamo pokretnu vezu. Tako uvek e tamo, odnosno, tako smo etali." "Nisam znao da si u stanju da s nekim eta ."

ka

Gladija planu: "Rekla sam preko stereovizora. Opet zaboravljam da si sa Zemlje. Stereovizor u slobodnom kretanju ne znai ni ta drugo sem meusobnog usmeravan ja fokusa, tako da se mo e ii bilo gde, a da se ne izgubi veza. On eta po svom gazdi nstvu, ja po svom, a ipak smo zajedno." Ona podi e bradu. "To mo e da bude prijatno. " Potkra joj se sme ak: "Jadni D otan!" "Za to to ka e ?" "Palo mi je na pamet da misli kako smo se sastajali. On bi umro kad bi zn ao da neko to mo e i pomisliti." "Za to?" "Bio je u tome dosledan do kraja. Uporno se dr ao stereovizora. Priao mi je da se jo od pete godine ni sa kim ne sastaje. Ima takve dece. Rikejn..." Zastala je zbunjena, a zatim nastavila: "...Rikejn, moj mu , jednom mi je, kad sam pomenu la D otana, rekao da e dece kao to je D otan biti sve vi e i vi e. Tvrdio je da dalji razv oj dru tva ide u prilog stereoviziji. Da li i ti tako misli ?" "To nije moja struka", odgovori Bejli. "D otan uop te nije hteo da sklopi brak. Rikejn se ljutio na njega. Govorio mu je da je nedru tven jer odbija svoj doprinos zajednici korisnim genima. D otan o tome nije hteo ni da razmi lja." "Da li je imao neki razlog da odbija brak?" "N... ne!." odgovori Gladija oklevajui. "Zna , D otan je bio izvrstan strunjak za robotiku i kao takav veoma cenjen na Solariji. Mislim da su se ipak nekako s lo ili jer bi, inae, Rikejn odbio da s njim sarauje. Smatrao ga je lo im Solarijancem. " "Da li je i D otanu to rekao?" "Ne znam. Radio je s njim do kraja." "A lo im ga je Solarijancem smatrao jer odbija brak?" "Rikejn je jednom rekao da je brak najte a stvar u ivotu, ali da je neophod no skoiti i zaplivati." " ta ti misli o tome?" "O emu, Elija?" "O braku. Da li i ti smatra da je to najte a stvar u ivotu?" Lice joj se sve vi e smrkavalo, kao da se s mukom trudila da ukloni svaki trag oseanja. "Nikad nisam o tome razmi ljala", odgovori najzad. "Rekla si", primeti Bejli, "da i dalje eta s Libigom, a zatim si se isprav ila prebaciv i to u pro lo vreme. Znai li to da vi e ne eta s njim?" Gladija strese glavom. Lice joj je odavalo ta osea. Tugu. "Ne. Ne etam. Bila sam u vezi s njim jednom ili dva puta, ali je on, izgl eda, uvek imao posla, a ja ne volim... Zna i sam." "Da li si i posle mu evljeve smrti bila s njim u vezi?" "Nisam! Ne to pre toga. Nekoliko meseci ranije." "Da li se moglo dogoditi da Rikejn zahteva od Libiga da ti vi e ne posveuje pa nju?" Gladija je bila neprijatno iznenaena: "Za to bi to zahtevao? D otan nije robo t, a nisam ni ja. Kako bi on mogao da postavlja zahteve i za to bismo mi morali da ih uva avamo?" Bejli se nije trudio da joj objasni. Mogao je to uiniti slu ei se zemaljskim izrazima, ali njoj bi i dalje bilo nejasno. ak i kad bi uspeo da joj objasni, bi lo bi joj neprijatno. "Jo jedno pitanje!" ree Bejli. "Kad budem zavr io razgovor s Libigom, ponovo u da te potra im. Reci mi, molim te, koliko je sati?" Odmah je za alio zbog tog pitanja. Robot je mogao da mu ka e u zemaljskim me rama, a Gladija e mu odgovoriti u jedinicama Solarije, to mu je smetalo jer nije h teo da otkriva svoje neznanje. "Podne!" ree Gladija razmisliv i. "To va i i za Libigovo gazdinstvo?" "Oh, da." "Dobro. Javiu ti se to pre budem mogao, a tada emo ugovoriti lini susret." Ponovo je oklevala: "Je li to ba neophodno?" "Jeste."

Ona prihvati apatom: "U redu." Bejli nije brzo dobio vezu s Libigom, pa je iskoristio priliku da pojede jo jedan sendvi, donet u originalnom omotu. Ovoga puta je ipak bio oprezniji. Pre no to je skinuo omot, pa ljivo je ispitao peat, a zatim, slu ei se svim svojim iskustv om, i sadr aj. Uzeo je plastinu fla u jo nerazmrznutog mleka. Da bi popio bez presipanja, n apravio je zubima otvor na fla i. Dok je ispijao sadr inu, maglovito je razmi ljao o t ome kako postoje i takve stvari kao to su otrovi bez mirisa i ukusa, sporog delov anja, koji mogu neprimetno da se ubrizgaju pomou hipodermike igle ili igle na mlaz ni pritisak, ali sve te misli odbaci kao detinjaste. Sva ubistva ili poku aji ubistva izvedeni su dosad na najneposredniji nain. Ni ta smi ljeno, ni prefinjeno, u udarcu po lobanji, u otrovnom piu dovoljnom za tuc e ljudi, ili u otrovnoj strelici odapetoj naoigled svih. Zatim pomisli, s ne manje mrzovolje, kako u takvom skakutanju po vremens kim zonama jedva uspeva da jede. Ako tako nastavi, nee moi ni da se ispava. Robot mu se pribli i: "Dr Libig ka e da ga pozovete u toku sutra njeg dana. Za uzet je veoma va nim poslom." Bejli skoi na noge i zaurla: "Reci ti tom momku..." Zastade. Besmisleno je vikati na robota. Mo e i grlo da podere , on e to primi ti kao i da si mu apnuo. "Reci doktoru Libigu", pree Bejli na bestrasan govor, "ili njegovom robot u ako bude u blizini, da ja istra ujem ubistvo njegovog profesionalnog saradnika i dobrog Solarijanca. Ka i mu da ne mogu da ekam na njegov rad. Ka i da u, ako ne dobij em vezu za pet minuta, sesti u avion i za pola sata ga lino posetiti. Naglasi mu 'lino', tako da ne bude zabune." Nije pro lo ni pet minuta, a u Bejlija je ve zurio Libig, ili osoba za koju se moglo pretpostaviti da je Libig. Bejli ga osmotri. Bio je mr av, izrazito ukoenog dr anja. U njegovim tamnim, inteligentnim oima bilo je neeg duboko misaonog, to se sada me alo s ljutnjom. Jedna mu je obrva bila malo spu tena. "Vi ste sa Zemlje?" upita. "Elija Bejli", uzvrati on. "Detektiv C-7. Sada zaposlen istragom u sluaju ubistva dr Rikejna Delmara. Kako se vi zovete?" "Dr D otan Libig. Odakle vam pravo da me uznemiravate u poslu?" "Jednostavno", polako ree Bejli, "to je moj posao." "Onda ga obavljajte negde drugde." "Najpre bih vam postavio nekoliko pitanja, doktore. Mislim da ste bili b lizak saradnik doktora Delmara. Je li tako?" Jedna se Libigova ruka stisnu u pesnicu. On po uri prema kaminu, gde je ka o fini satni mehanizam razvijao slo ene vremenske pokrete, koji su hipnotiki delova li na oveka. Fokus trodimenzione projekcije zadr avao se na Libigu tako da njegova slik a za vreme kretanja nije izlazila iz sredi ta. Izgledalo je zapravo da se di e ili s pu ta prostor u kome se nalazio. "Ako ste vi taj kojim nam je Gruer pretio...", zapoe Libig. Bejli ga prekide: "Jesam." "Onda ste ovde uprkos mom protivljenju. Gotovo sa stereovizijom!" "Jo nije. Ne prekidajte vezu!" Bejli podi e o tro glas, a isto tako i ruku, u periv i prst pravo na strunjaka za robotiku, koji primetno ustuktnu, izra avajui negod ovanja isturenim usnama. "Nisam vas prevario kad sam rekao da u lino doi. Toliko da znate!" ree Bejli . "Dosta sa zemaljskim prostaklucima, molim vas!" "Govorim vam otvoreno, da znate na emu ste. Ako drugaije ne mogu da vas na vedem da me saslu ate, lino u vas posetiti. Uhvatiu vas za okovratnik i prisiliti da me slu ate." Libig se okrete: "Vi ste prljava ivotinja." "Neka bude tako ako ba hoete, ali uradiu ono to sam rekao." "Ako poku ate da prodrete na moje gazdinstvo, ja u... ja u..." Bejli podi e obrve: "Ubiete me? Da li esto tako pretite?"

"Ja ne pretim." "Onda odgovarajte na pitanja. Za ovo smo vreme mnogo toga mogli obaviti. Vi ste bili blizak saradnik dr Delmara. Je li tako?" Glava strunjaka za robotiku klonu. Ramena su mu se lagano povijala kao zn ak pravilnog disanja. Kada je podigao pogled, ve je vladao sobom. ak je uspeo da i stisne kratak, suv sme ak. "Bio sam." "Koliko mi je poznato, Delmara su zanimale nove vrste robota." "Tako je." "Kakve vrste?" "Razumete li se u robotiku?" "Ne. Objasnite mi kao laiku." "Sumnjam da u moi." "Poku ajte! Na primer, ja mislim da je hteo da proizvede robota koji bi mo gao da disciplinuje decu. ta sve obuhvata takav poduhvat?" Libig mrdnu obrvama i odgovori: "Ako zanemarimo finije pojedinosti, grub o reeno to znai stezanje integrala C koji upravlja Sikorovievim dvostrukim kanalom odgovornosti, sve do W-65 sloja." "Besmislica!" ree Bejli. "Mislite?" "Za mene je to besmislica. Kako biste drugaije mogli da se izrazite?" "To predstavlja izvesno slabljenje prvog zakona." "Za to? Dete se disciplinuje za svoje sopstveno budue dobro. Zar nije tako, bar teorijski!?" Libigove oi zasja e od uzbuenja. Kao da je postao manje svestan sagovornik, pa time i govorljiviji. Delovao je posve neobino. "Mislite da je to tako jednostavno?" nastavi Libig. "Recite vi meni koli ko je ljudi u stanju da pretrpi neznatne rtve zbog veeg budueg dobra? Koliko dugo t raje privikavanje deaka da prizna kao lo e ono to mu prija, jer e mu kasnije koditi, o dnosno, da primi kao dobro ne to to mu ne prija, jer e mu kasnije izleiti eludac? A vi biste hteli da to shvati robot. Bol koji robot nanese deaku mo e izazvati veliki poremeaj u pozitronskom moz gu", tumaio je dalje Libig. "Suzbijanje toga protivmoguno u usmerenom na shvatanje bu dueg dobra zahtevalo bi uvoenje novih jednostrukih i dvostrukih kanala, koji bi za pedeset procenata uveali masu pozitronskog mozga, ukoliko se ne bi rtvovali drugi saznajni kanali." "Dakle, niste uspeli da proizvedete takvog robota?" upita Bejli. "Nismo. Ne verujem da e iko drugi uspeti." "Da li je dr Delmar, u trenutku kada je ubijen, ispitivao neki eksperime ntalni model takvog robota?" "Nije. Mi smo radili na drugim, daleko praktinijim stvarima." "Dr Libig, morao bih nauiti ne to malo vi e o robotici, pa vas molim da me po duite", ree polako Bejli. Libig estoko zatrese glavom. Njegova opu tena obrva zaroni jo dublje u sabla sno iskrivljeno namigivanje: "Trebalo bi da vam bude jasno da robotika zahteva v i e od nekoliko minuta, a ja nemam vremena." "Ipak, morate me poduiti. Miris robota je ne to to preplavljuje celu Solarij u. Ako nam je potrebno vreme, onda je vi e nego neophodno da vas vidim. Ja sam sa Zemlje. Ne mogu dobro da radim i mislim bez linog kontakta." Bejliju se inilo da Libig ne bi mogao da bude ukoeniji nego to je, ali se p revario: "Ne tiu me se va e zemaljske fobije. Lini sastanak je iskljuen." "Mislim da ete promeniti mi ljenje kad vam ka em o emu uglavnom moramo da rasp ravljamo." "To uop te ne menja stvar. Svejedno je." "Mislite? Onda me slu ajte! Ja sam uveren da je u toku razvoja pozitronsko g robota prvi zakon robotike ve jednom namerno zloupotrebljen." Libig se grevito tr e: "Zloupotrebljen? Ludae! Za to?" "Da se ne sazna", odgovori Bejli samouvereno, "kako roboti mogu da budu ubice."

14. OTKRIVANJE POBUDE Libigova su se usta polako otvarala. Bejli je prvo mislio da e zare ati, al i s prilino uenja ustanovi da je posredi najneuspeliji poku aj smeha koji je ikad uo. Libig procedi: "Ne recite to! Ne recite to nikad!" "Za to da ne?" "Jer je tetno sve to razvija nepoverenje prema robotima, ma kako neznatno bilo. Nepoverenje prema robotima je ljudska bolest." Govorio je kao da pouava decu. Govorio je tiho, a eleo je da urla. Uverava o je, ali ono to je stvarno hteo, bila je prinuda pod pretnjom smrti. "Poznajete li istoriju robotike?" upita on. "Donekle." "Trebalo bi da znate bar ono to se Zemlje tie! Da. Je li vam poznato da je ta istorija poela franken tajnskim kompleksom straha od robota? Robotika je zapoela kao tajna nauka. Tri su zakona prvobitno usaena u robote da bi se savladalo nepo verenje, ali Zemlja ni tada nije dopustila da se razvije robotsko dru tvo. Jedan o d razloga zbog koga su prvi pioniri svemira napustili Zemlju da bi nastanili Gal aksiju bila je te nja da se izgradi dru tveno ureenje u kome e roboti osloboditi oveka od siroma tva i napornog rada. ak ni tada robotika nije bila po teena skrivenih sumnji , spremnih da izbiju im se uka e i najmanji povod." "Da li ste se i vi sami sukobili s nepoverenjem prema robotima?" upita B ejli. "Mnogo puta", odgovori smrknuto Libig. "Da li vi i ostali strunjaci robotike pomalo iskrivljujete injenice da bis te izbegli sumnje to je mogue vi e?" "Niko ne iskrivljuje injenice." "Na primer, zar nisu tri zakona zloupotrebljena?" "Nisu"!" "Dokazau vam da jesu, a ako me vi ne razuverite, obavestiu o tome itavu Gal aksiju. Samo ako budem mogao!" "Vi ste ludi! Uveravam vas da je la an svaki dokaz koji biste mogli izneti ." "Da raspravimo to?" "Ako ne bude dugo trajalo." "U etiri oka? Lino?" Libigovo se tanko lice iskrivi: "Neu!" "Zbogom, gospodine Libig. Drugi e me saslu ati." "ekajte! Tako vam Galaksije, ovee, ekajte!" "Lino?" Strunjak zamlatara rukama po vazduhu i poe da grebe lice. Palac mu zapade u usta i tamo osta. Dok je tako tupo zurio u Bejlija, ovaj pomisli: mo da se vraa u razdoblje pre svoje pete godine da bi mu sastanak sa mnom bio zakonit. "U etiri oka?" uporno e Bejli. Ali Libig polako odmahnu glavom: "Ne mogu! Ne mogu!" mrmljao je. Rei su s e jedva razaznavale, jer su mu usta bila zapu ena palcem. "Radite ta hoete!" jecao j e. Bejli je posmatrao Svemirca kako se okree ka zidu. Video je njegova uska lea kako se savijaju i drhtave ruke u koje je zagnjurio lice. Bejli popusti: "Vrlo dobro! Pristajem na stereoviziju." Libig ree, ne okrenuv i se: "Oprostite mi na trenutak. Vratiu se." Za vreme pauze Bejli se pozabavio sobom. U kupatilu je posmatrao u ogled alu svoje sve e oprano lice. Da li uspeva da shvati misao Solarije i Solarijanaca? Nije bio siguran. Uzdahnu i pritisnu dugme. Robot se pojavi. Upita ga, ne okrenuv i se da ga pogleda: "Postoji li jo neki stereovizor sem ovaj koji upotrebljavam?" "Postoje jo tri, gospodaru." "Onda reci Klorisi Kantoro... reci svojoj gospodarici da u do daljeg kori stiti ovaj i da ne elim da mi iko smeta."

"U redu, gospodaru." Bejli se vrati tamo gde je trodimenziona slika jo bila usmerena ka mestu koje je malo pre zauzimao Libig. I dalje ga nije bilo, pa se Bejli smesti da ga saeka. Nije dugo ekao. Libig ue i soba se opet kretala dok je koraao. Oigledno je f okus neprestano bio usmeravan od sobe kao sredi ta, do oveka kao sredi ta. Bejli se s eti koliko je kontrolna tabla stereovizora slo ena, pa oseti neku vrstu divljenja prema svemu to taj ureaj dopu ta. Libig je sada vidljivo vladao sobom. Kosu je zagladio unazad, a odelo pr omenio. Ono je slobodno padalo, a bilo je od nekog sjajnog i svetlucavog materij ala. Seo je na tanku stolicu koju je odmakao od zida. "Dakle, recite mi sve to znate, a to se odnosi na tri zakona", zapoe Libig smrknuto. "Mo e li neko da nas uje?" "Ne mo e. Pobrinuo sam se za to." Bejli klimnu: "Dopustite mi da vam navedem prvi zakon", ree. "Nije nu no." "Znam, ali svejedno mi dopustite: 'Robot ne sme povrediti ljudsko bie, ni ti dopustiti da ljudsko bie bude povreeno'." "Dakle?" "Tek to sam stigao na Solariju, odvezao sam se terenskim vozilom do zgrad e koja mi je dodeljena za stanovanje. Terensko vozilo je bilo zatvoreno da bih b io za tien od izlaganja spoljnjjem prostoru. Kao Zemljanin..." "Poznato mi je", nestrpljivo ga prekide Libig. "Kakve to ima veze s na im predmetom?" "Robot koji je upravljao kolima to nije znao. Ja sam zahtevao da se kola otvore i ona su smesta bila otvorena. Drugi zakon: 'Roboti moraju izvr avati naree nja'. Naravno, za mene je otvoreni prostor neprijatnost. Ja sam se gotovo onesve stio, pa je bilo potrebno da se vozilo zatvori. Da li me je robot povredio?" "Na va zahtev!" "Citirau vam drugi zakon: 'Robot mora izvr avati nareenja ljudskih bia, pod u slovom da ona nisu u suprotnosti s prvim zakonom'. Kao to vidite, robot nije smeo da ispuni moj zahtev." "To je besmislica. Robotu je nedostajalo znanje..." Bejli se na e napred: "Ah! Tu smo! A sada citirajmo prvi zakon onako kako bi morao da glasi: Robot ne sme uiniti ni ta to bi, sa njegovim znanjem, povredilo l judsko bie, ili dopustiti ono to bi, koliko je njemu poznato, moglo povrediti ljud sko bie." "To se samo po sebi razume." "To ne va i za svakoga. Inae bi obian ovek shvatio da robot mo e poiniti ubistvo ." Libig poblede: "Ludost! Umobolnost!" Bejli je gledao vrhove svojih prstiju: "Robot sme da obavi neki nedu an za datak koji nee na koditi oveku? Ako mu se naredi?" "Da." "A ta ako dva nedu na zadatka, oba sasvim nedu na, predstavljaju ubistvo kada se na odreeni nain pove u?" " ta?" Libigovo lice bilo je namr teno. " elim da mi o tome date struno mi ljenje", ree Bejli."Izneu vam ne to to bi se m glo dogoditi. Pretpostavite da neko da robotu sledei nalog: stavi malu koliinu ove tenosti u a u mleka koja se nalazi na tom i tom mestu. Tenost je bezopasna. Zanima m e samo kako deluje na mleko. Kada to vidim, baciemo tenost. Po to to uradi , zaboravi. " Libig je utao i dalje namrgoen. Bejli nastavi: "Kada bih ja naredio robotu da u mleko sipa tajanstvenu t enost i to ponudi oveku, prvi bi ga zakon naterao da upita: 'Kakva je to tenost? Da li kodi oveku?' Pa i kad bismo ga uverili da je tenost bezopasna, jo bi prvi zakon mogao uticati na njega da okleva, ili da odbije da ponudi mleko. Ali ako mu ka emo da e tenost biti prosuta, prvi zakon ne deluje. Da li e u tom sluaju robot ispuniti zahtev?"

Libig je zurio u Bejlija. Bejli nastavi: "Iz toga proizlazi: neki drugi robot sipa to mleko u a u sas vim bezazleno, ne znajui da je ono zatrovano i nudi ga oveku koji od toga umire." "Ne!" uzviknu Libig. "Za to da ne? Obe radnje su same po sebi bezazlene. Samo meusobno povezane predstavljaju ubistvo. Poriete li da se to mo e dogoditi?" "Ubica je onaj koji je izdao nareenje", viknu Libig. "Tako je u krajnjem sluaju, ali ipak ostaje da su roboti bili neposredne ubice, iako su delovali samo kao neije oru je." "Nema oveka koji bi dao takve naloge." "Ima. Neko je upravo tako postupio. Tako je izveden poku aj Gruerovog ubis tva. Pretpostavljam da ste uli za taj sluaj?" Libig promrmlja: "Na Solariji se sve mo e uti." "Prema tome, poznato vam je da je Gruer otrovan za vreme ruka, u mom pris ustvu i u prisustvu mog saradnika Denila Olivava s Aurore. Znate li mo da drugi nai n na koji je otrov dospeo u Gruerov napitak? Osim njega, na njegovom imanju nije bilo nikog drugog. Kao Solarijanac, ne mo ete zanemariti ovu injenicu." "Nisam detektiv. Ne razmi ljam o tome." "Izneo sam vam jednu mogunost. elim da znam da li se tako ne to mo e dogoditi. Da li dva robota mogu izvr iti dve nezavisne radnje, od kojih je svaka bezazlena, a povezane mogu rezultirati ubistvom? Vi ste strunjak, doktore Libig. Mo e li se t o dogoditi?" Prisiljen i po uren, Libig odgovori: "Mo e", tako tihim glasom da ga je Bejl i jedva uo. "U redu", na to e Bejli. "Toliko to se prvog zakona tie." Libig je zurio u Bejlija. Jednom ili dvaput lagano mu je zadrhtala spu ten a obrva. On ispravi dotad prekr tene ruke, ali mu prsti i dalje ostado e u obliku ka nd i, kao da ste u neku nevidljivu ruku. Zatim, polako, gr popusti. Bejli je sve to posmatrao, ne mislei ni na ta. "Teorijski je mogue", ree Libig. "Teorijski! Ali ovee, ne poriite tako lako v rednost prvog zakona! Robotima treba dati vrlo mudre naloge da bi se izigrao prv i zakon." "Sla em se", ree Bejli. "Kao Zemljanin jedva da ne to znam o robotima, a nave o sam sadr aje naloga samo kao primer. Jedan Solarijanac bi u tome bio mnogo lukav iji. Siguran sam da bi to mnogo bolje izveo." Izgledalo je da ga Libig vi e ne slu a. "Ako se robotom mo e upravljati tako da on povredi oveka", ree glasno Libig, "to znai da je potrebno poveati mo njegovog pozitronskog mozga. oveka bi trebalo uin iti boljim, ali kako je to nemogue, ostaje nam da robota uinimo sigurnijim. Mi stalno napredujemo. Na i su roboti raznovrsniji, svestraniji, sposobnij i i manje opasni po oveka od onih od pre jednog veka. Za jedan vek otii emo jo dalje . Za to da roboti upravljaju raznim aparatima, kada se u same aparate mogu ugradit i pozitronski mozgovi robota? Pominjem konkretan primer, ali on se mo e primeniti i na ostala podruja. Za to robot ne bi mogao da ima promenljive i rezervne noge i r uke? Eh! Za to ne? Ako..." Bejli ga prekide: "Jeste li vi jedini strunjak za robotiku na Solariji?" "Ne govorite gluposti!" "Samo pitam! Dr Delmar je bio jedini... ovaj... fetalni in enjer, ako izuz memo njegovu pomonicu." "Na Solariji postoji vi e od dvadeset strunjaka za robotiku." "Vi ste najbolji?" "Jesam", odgovori Libig bez oklevanja. "Delmar je radio s vama?" "Jeste." "uo sam da je imao nameru da prekine saradnju?" "Ni govora! Odakle vam ta pomisao?" "Doznao sam da se nije slagao s injenicom da niste u braku." "Mo da. On je bio Solarijanac od glave do pete. Pa ipak, to nije uticalo n a na e poslovne odnose." "Da promenimo temu razgovora! Pored razvijanja novih oblika robota, da l i ste se bavili i proizvodnjom poznatih vrsta i popravkom postojeih?"

Libig odgovori: "Proizvode i popravljaju uglavnom roboti - na mom gazdin stvu se nalaze velika fabrika i servis za popravke." "Uzgred, da vas upitam, da li roboti iziskuju mnogo popravki?" "Vrlo malo." "Znai li to da je ve tina popravljanja robota nerazvijena?" "Nipo to!" odgovori Libig ukoeno. " ta je bilo s robotom koji se nalazio na mestu zloina, kada je ubijen dokt or Delmar?" Libig pogleda u stranu. Obrve mu se nabra e kao da mu je neka te ka misao mu tila razum. "Taj robot je potpuno izgubljen", odgovori on. "Zaista? Potpuno? Nije mogao da pru i nikakav odgovor?" "Nikakav! Bio je potpuno neupotrebljiv. Pozitronski mozak mu je pretrpeo kratak spoj. Nijedan kanal mu nije ostao itav. Pomislite samo! Bio je svedok ubi stva koje nije mogao da sprei..." "Za to nije mogao da sprei ubistvo?" "Ko zna?! Delmar je eksperimentisao njime. Nije mi bilo poznato u kakvom ga je intelektualnom stanju ostavio. Mogao mu je, na primer, dati nalog da obus tavi svaku radnju dok ne ispita neko posebno kolo. Zamislite sada da je iznenadn i smrtonosni udarac zadala osoba u koju nisu sumnjali ni doktor Delmar ni robot. U tom sluaju, dejstvo prvog zakona bilo bi u zaka njenju. Sem toga, robot je morao prevladati nalog obustave, koji mu je Delmar dao. Trajanje nu nog zaka njenja moglo je zavisiti od prirode samog napada, ili od Delmarovog nareenja. Mogao bih naves ti jo mnogo sluajeva koji bi mogli objasniti za to robot nije mogao spreiti ubistvo. Po to nije mogao da deluje, to je za njega predstavljalo grubu povredu prvog zakona , svi su kanali njegovog pozitronskog mozga bili razoreni." "Ali ako robot nije mogao fiziki da sprei ubistvo, ta je s njegovom odgovor no u? Ne tra i li prvi zakon ne to to je nemogue?" Libig sle e ramenima: "Prvi zakon, ma ta o tome mislili, titi oveka apsolutno m snagom. Vi to ne mo ete obezvrediti. Bez izuzetka! Ako je prvi zakon izigran, ro bot je uni ten." "Va i li to uvek, gospodine?" "Apsolutno." "Dakle, ne to sam ipak saznao." "Saznajte i ovo: va e pretpostavke o ubistvu kao nizu robotskih radnji, od kojih je svaka po sebi bezazlena, ne re ava sluaj Delmar." "Kako to?" "Smrt nije nastupila trovanjem, nego udarcem. Neko je morao dr ati u ruci smrtonosnu batinu, a to je mogao biti samo ovek. Nijedan robot ne bi mogao da ovek u batinom razmrska glavu." "Pretpostavite", ree Bejli, "da je robot morao pritisnuti neko bezazleno dugme da bi na Delmarovu glavu pao teret koji je mogao izgledati bezopasan." Libig se kiselo nasmeja: "ovee, ja sam razgledao mesto zloina. Znam sve to s e dogodilo. Znate i sami da je ubistvo krupan dogaaj na Solariju. Znam da na mest u zloina nije bilo ni traga nekoj napravi ili bilo kakvom te kom teretu." "Ili nekom tupom oruu", upita Bejli. Libig e prezrivo: "Vi ste detektiv. Naite ga." "Ako robot nije odgovoran za smrt dr Delmara, ko je onda?" "Svi to znaju", uzviknu Libig. "Njegova ena! Gladija!" Bejli pomisli: mi ljenja su u najmanju ruku jednodu na. "Ali ko bi mogao bit i mozak koji je upravljao robotima koji su otrovali Gruera?" upita glasno. "Ja pretpostavljam... " Libig se nije snalazio. "Mislite da ne postoje dva zloinca, zar ne? Ako je Gladija odgovorna za p rvo ubistvo, odgovorna je i za poku aj drugog." "Da. Verovatno ste u pravu." Glas mu je postajao sigurniji. "Nema sumnje da je tako." "Nema sumnje?" "Niko nije mogao da prie tako blizu doktoru Delmaru da bi mogao da ga uda ri. On, kao i ja, nikome nije dopu tao lino prisustvo, sem vlastitoj eni. Ja ni takv e izuzetke nisam pravio, to je najpametnije." Strunjak za robotiku hrapavo se nasm

eja. Bejli ga prekide: "Vi ste je poznavali?" "Koga?" "Nju. Razgovarli smo samo o jednoj eni, o Gladiji!" "Ko vam je rekao da sam je poznavao bolje nego neko drugi?" upita Libig. Uhvatio se rukom za vrat. Da bi slobodnije disao, laganim pokretima prstiju otk opa okovratnik odela za jedan palac ni e. "Sama Gladija mi je rekla. Imali ste obiaj da zajedno etate", odgovori mu Bejli. "Tako? Mi smo susedi. To je uobiajeno. Dru enje s njom je bilo prijatno." "Vi ste se, dakle, slagali s njom?" Libig sle e ramenima: "Razgovarajui s njom, ja sam se odmarao." "O emu ste razgovarali?" "O robotici." U naglasku rei bilo je ne to iznenaenja, kao da je bilo udno po staviti takvo pitanje. "Ona je, takoe, razgovarala o robotici?" "Ona o tome nije ni ta znala. Ni slovca! Ali je slu ala. I ona je imala pasi ju o kojoj je brbljala. Vajala je. Mene to nije zanimalo, ali sam je slu ao." "Sve to bez linih sastanaka!" Izgledalo je da je Libig uvreen. Nije uop te odgovarao. Bejli je i dalje po ku avao: "Da li vam se inila privlanom?" " ta?" "Da li ste je smatrali privlanom? Fiziki?" Usne su mu zadrhtale, a podigla mu se ak i ona spu tena obrva: "Prljava ivot injo!" promrmljao je. "Poku ajmo onda drugaije! Kada ste ustanovili da dru enje s Gladijom nije vi e prijatno? Taj ste izraz i sami upotrebili, ako se seate." " ta time mislite?" "Rekli ste da vam je njeno dru tvo bilo prijatno. Sada verujete da je ubil a svog mu a. To ba nije obele je prijatne osobe." "Prevario sam se u njoj." "Ali vi ste se razoarali u nju pre no to je ubila svog mu a, ako je to zaist a uinila. Vi ste prestali da s njom etate izvesno vreme pre ubistva. Za to?" "Zar je to va no?" ree Libig. "Sve je va no, dok se ne doka e suprotno." "ujte, vi! Ako su vam od mene potrebna obave tenja, kao od strunjaka za robo tiku, tra ite ih. O linim stvarima ne elim da razgovaram." "Vi ste bili u bliskim odnosima i s ubijenim i s osumnjienom", ree Bejli. "Vidite li da se lina pitanja ne mogu zaobii? Za to ste prestali da se etate s Gladij om?" Libig procedi: "Do lo je vreme kad, da tako ka em, etnjama vi e nije bilo mesta ; kad sam bio isuvi e zaposlen, kad nije imalo smisla nastaviti to." "Drugim reima, kad vi e nije bilo prijatno s njom?" "U redu. Neka bude tako." "Za to vam vi e nije bilo prijatno s njom?" Libig uzviknu: "Nije vi e bilo smisla!" Bejli se nije obazirao na njegovo uzbuenje: "Vi ste i dalje neko ko dobro poznaje Gladiju. Kakav bi motiv ona mogla da ima?" "Motiv?" "Niko ne pominje kakav bi ona motiv mogla imati da poini ubistvo. Sigurno je da Gladija ne bi ubila bez razloga." "Tako mi Galaksije!" Libig se na e unazad, kao da e se nasmejati, ali ne uin i to: "Niko vam nije rekao? Dobro, mo da niko ne zna. Ja ipak znam. Sama mi je rek la. Sama mi je kazala mnogo puta." " ta vam je rekla, doktore Libig?" " ta? Da se svaala sa svojim mu em. Svaala se esto i grubo. Mrzela ga je, ovee. ar vam to niko nije rekao? Zar vam ona to nije rekla?" 15. PORTRET JEDNE LINOSTI

Bejli se pona ao kao da ta izjava za njega nema nikakvog znaaja. ivei onako kako su iveli, Solarijanci su privatne odnose drugih verovatno s matrali nepovredivim. Nepristojna su bila pitanja koja su se odnosila na brak i decu. Isto tako, mislio je Bejli, zabranjena je radoznalost koja zadire u mogue s vae branih drugova. Da li to va i i u sluaju poinjenog ubistva? Da li se i u tom sluaju smatra gr ubom povredom dru tvenih navika pitanje koje se odnosi na svae osumnjiene sa branim d rugom? Da li takvu povredu ini onaj koji to ka e jer mu je sluajno poznato? Libig je to uinio! Bejli upita: "Zbog ega su se svaali?" "Mislim da bi bilo bolje da pitate nju." Tako je i Bejli mislio. "Hvala vam na pomoi, doktore Libig", ree Bejli digav i se naglo. "Mo da ete mi opet biti potrebni. Nadam se da ete mi stajati na raspolaganju." "Gotovo!" ree Libig i smesta i eze zajedno sa delom sobe u kome je bio. Prvi put Bejliju nije smetala pomisao da e morati da leti kroz otvoren pr ostor. Uop te mu nije smetala! Kao da je bilo u pitanju ne to to spada u njegove svak odnevne navike. ak vi e nije ni razmi ljao o Zemlji i o D esi. Bio je odsutan sa Zemlje samo nekliko nedelja, ali mogao je biti i nekol iko godina. Na samoj Solariji bio je nepuna tri dana, a inilo mu se da je oduvek tu. Koliko treba oveku da podlegne samoobmani? Ili je to mo da bila Gladija? Uskoro e je i lino videti, a ne samo njenu sli ku. Da li mu je to davalo snagu i onaj udni oseaj razumevanja i predvianja? Pitao se da li e ona moi izdr ati. Ili e, kao Kvemot, nekoliko minuta posle susreta zatra iti da ode? Stajala je u suprotnom uglu duguljaste sobe. Mogla je to, isto tako, bit i i impresionistika predstava nje same. Toliko je bila svedena. Usne su joj bile bledocrvene, obrve tanko povuene, kapci jedva plavi. To je bilo sve. Bila je bleda, malo prestra ena i vrlo mlada. Svetlosmea kosa bila joj je zae ljana unazad, a sivoplave oi odavale su stidl jivost. Haljina joj je bila tamnoplave boje, delujui gotovo crna. S obe strane bi la je obrubljena belim. Imala je dugake rukavice i cipele bez peta. Osim lica, sv e je bilo pokriveno, pa i vrat koji je skrivao edan ipkasti okovratnik. Bejli zast ade: "Da li je dovoljno zatvoreno, Gladija?" Disala je brzo i kratko: "Sasvim sam zaboravila ta e biti", ree ona. "Nije li to isto to i stereovizor? To jest, ako o tome ne razmi ljamo kao o prisustvu, za r ne?" "Za mene je to sasvim obino", ree Bejli. "Da, ali na Zemlji." Ona zatvori oi. "Ponekad zami ljam kako je tamo. Svuda gomile ljudi. Idete ulicom, mnogi idu uz vas, a mnogi vas susreu, hodajui suprotn im smerom. Na desetine..." "Na stotine", prekide je Bejli. "Da li si ikada gledala prizore sa Zemlj e u mikroknjigama? Da li si razgledala romane ija se radnja odigrava na Zemlji?" "Nema ih mnogo, ali gledala sam romane koji se dogaaju na Spoljnjim sveto vima, na kojima je lini sastanak svakodnevna pojava. Drugaije je to u romanima. Na prosto, kao da je u pitanju vi estruki stereovizor." "Da li u tim romanima ima poljubaca?" Ona se za ari od neprijatnosti: "Ne itam takve stvari." "Nikad?" "Pa... uvek se nae neki nepristojan film, zna . Ponekad, iz iste radoznalost i... Ali to me zaista ini bolesnom." "Zaista?" Ona naglo ivnu: "Na Zemlji je drugaije. Toliko mnogo ljudi! Dok ti hoda , El ija, zami ljam da ak i do... do... dodiruje ljude. Mislim, sluajno." Bejliju se potkra sme ak: "Dogodi se da ih sluajno i gurnem." Setio se gomi la na ekspresnim trakama, setio se gu ve, gurkanja, udaraca... pokretnih stepenica

, pa je neizbe no osetio aoku nostalgije. "Ne mora stajati tako daleko", ree Gladija. "Smem da se pribli im?" "Mislim da sme . Rei u ti ako mi bude vi e odgovaralo da stoji podalje." Bejli joj se pribli i korak po korak, a ona ga je posmatrala ra irenih oiju. Tada odjednom ree: "Da li bi hteo da pogleda neke od mojih pejsa a?" Bejli je bio tri koraka udaljen od nje. Zastao je i pogledao je. Poku ao j e da je zamisli kako besno zamahuje neim (im?) prema glavi svog mu a. Trebalo ju je zamisliti poludelu od besa, ubilaki raspolo enu od ljutine i mr nje. Morao je sam seb i priznati kako je to zaista mogue. ak i ena od pedeset kilograma te ine u stanju je da razmrska neiju lobanju ako joj je u rukama pogodno oru je i ako podivlja. Bejli je imao prilike da upozna ene ubice (na Zemlji, naravno) koje su inae izgledale pl a ljive kao kunii. "O kakvim je pejsa ima re, Gladija?" upita on. "U pitanju je poseban oblik umetnosti." Bejli priseti Libigove primedbe o Gladiji kao umetnici. "Hteo bih da vidim ne to od toga", ree Bejli, klimnuv i. "Poi za mnom!" Bejli je pa ljivo odr avao odstojanje od tri koraka. To je bilo manje od trei ne udaljenosti koju je zahtevala Klorisa. U li su u prostoriju koja je ble tala od svetlosti. Ona je navirala u svim b ojama, iz svih uglova. Gladija je bila vlasniki razdragana. Pogledala je u Bejlija puna i ekivanja. On nije ni ta rekao, ali prostor je delovao na njega onako kako se ona nad ala. Okretao se polako, poku avajui da razazna ta vidi, jer je postojalo samo svetlo , a vrstih tela nije bilo. Snopovi raznobojnog svetala behu vezani uz postolja. Predstavljali su ge ometrijske likove, pravce i krive u bojama, zapletene i spojene u celinu, a da n isu gubile svoju posebnost. Nije bilo snopova koji bi, makar izdaleka, liili jeda n na drugi. "To verovatno ne to znai?" ree on upitno, trudei se da pronae pravi izraz. Ona se nasmeja svojim prijatnim, prigu enim glasom: "Znai to god eli da znai. T o su svetlosni oblici koji e te naljutiti, ili razveseliti, ili uiniti radoznalim, ili pobuditi u tebi bilo koje oseanje koje sam ja imala kada sam ih oblikovala. Mogu napraviti i neki za tebe, ne to kao portret. Ne mora ispasti ni ta naroito, jer bih to izvela na brzinu, bez pripreme." "I ti bi to uradila? Zaista bi me zanimalo!" "U redu!" ree ona i gotovo potra do jednog od svetlosnih oblika u uglu. Iz gleda da nije ni primetila da se gotovo oe ala o Bejlija. Dodirnula je ne to na postolju, pa su bez treptaja nestali i oblik i odsja j iznad njega. "Ne ini to!" ree Bejli, otvoriv i usta. "Sve je u redu! Ovaj mi je ionako dosadio. Privremeno u zamraiti i ostale, da mi ne smetaju." Otvorila je plou du jednog neodreenog pregradnog zida i pomakla elektrini prekida, na ta su boje izbledele gotovo do nevidljivosti. "Zar nema robota koji bi to radio? Prekidanje spoja!" upita Bejli. "uti sada!" nestrpljivo e ona. "Ovde nije mesto robotima. Tu sam samo ja." Gledala ga je namr teno. "Ne poznajem te dovoljno. U tome je sva te koa." Posmatrala je Bejlija, a ruka joj je poivala na glatkoj povr ini postolja. Svi su joj prsti bili savijeni, napeti, spremni... Kada je malim prstom povukla krivu liniju, izbio je ut snop svetlosti i f ormirao polo enu krivu, a kada je isti prst malo kretala, svetlost je izgubila ne to od o trine u pozadini. Osmotrila je novonastali oblik i rekla: "Mislim da sam postigla ono to sa m elela. To je ne to kao snaga bez te ine." "Silno!" apnu Bejli. "Da nisi uvreen?" upita ona. Odmakla je prste, pa je uti snop svetlosti os tao u vazduhu, usamljen i nepokretan. "Nisam, ni najmanje. Ali ta je to? Kako to posti e ?"

"Vrlo je te ko to objasniti", ree Gladija, gledajui zami ljeno u postolje. "U stvari, ja to i sama ne razumem. Rekli su mi da je to ne to kao optika iluzija. Kor istim se poljem sile na raznim energetskim nivoima. Polja stvaraju eterine prosto re, koji, u stvari, nemaju osobine prostora kao takvog. ovek vidi svetlost u razl iitim nijansama, zavisno od snage upotrebljene sile. Oblik i boja zavise od topli ne prstiju koji dodiruju odgovarajua mesta na postolju. Na svakom su postolju svi ureaji za upravljanje." "Misli , ako bih ja stavio prst na... " Bejli se pribli i, a Gladija mu napr avi mesto. Oklevajui, stavio je prst na postolje i odmah osetio meki drhtaj. "Samo napred, Elija. Pomeri prst!" ree Gladija. Bejli uini tako. Prljavo siva krpa svetlosti izbi napolje i iskosi se pre ko utog snopa. On povue brzo prst, a Gladija se najpre nasmeja, a zatim uozbilji. "Ne bi trebalo da se smejem", ree. "Te ko je to ak i za one koji su mnogo pu ta poku avali." Njena se ruka isuvi e brzo i lako pomerala da bi Bejli mogao pratiti pokrete koji su izbrisali ono to je pokvario i uspostavili ono to je pre bilo. "Kako si to nauila?" pitao je Bejli. "Poku avala sam i poku avala... Zna , to je novi oblik umetnosti. Samo jedno i li dvoje znaju kako... " "A ti si najbolja", ree Bejli, poku avajui da bude ozbiljan. "Na Solariji je svako ili jedini, ili najbolji, ili oboje." "Ne mora se podsmevati. Ja sam neka od mojih postolja izlagala. Prireivala sam izlo be." Podigla je bradu. Njen ponos nije bio povreen. Ona dodade: "Dozvoli da nastavim tvoj portret." Prsti su joj se ponovo kretali, izazivajui pojavu novih krivih svetlosnih oblika, prete no uglastih i plavih. "To je, nekako, Zemlja", objasni ona, grizui donju usnu. "Uvek zami ljam Ze mlju u plavom. Mno tvo ljudi i prisustvo, prisustvo, prisustvo... Stereovizor je r u iast. Kako se tebi to prikazuje?" "Ne mogu da stvari zamislim kao boje." "Ne mo e ?" upita ona odsutno. "Evo, ti ponekad ka e , 'do vraga', a to je upavo ljubiasta kuglica, tvrd grumeni koji izbija kao zvi dukanje. Ovako!" I grumeni je ve b o tu, blistajui ne to malo izvan sredi ta. "A sada bih mogla da zavr im!" ree ona i oblici se odjednom nao e u ravnoj, upl joj, sivoj i mutnoj kocki u kojoj su svetlosne krive na neki nain postale tamnije i prigu enije. Bejli oseti tugu, kao da ga ne to zarobljava i udaljuje od onoga emu te i. " ta predstavlja taj zavr etak?" upita. "Vidi ", odgovori Gladija, "to su zidovi oko tebe. More te brige to ne mo e na polje, to mora da bude unutra. Sada jesi unutra. Zar ti nije jasno?" Bejliju je bilo jasno, ali se nekako s tim nije slagao: "Zidovi nisu sta lni. Danas sam bio napolju." "Bio si? Nije ti smetalo?" Nije mogao odoleti a da se ne odupre: "Isto kao to tebi smeta prisustvo. Mo e izdr ati, ali ugodno ti nije." Pogledala ga je zami ljeno: " eli li da sada izie ? Sa mnom? U etnju?" Bio je sklon da odgovori: ne elim! Do vraga! Ona dodade: "Nikada nisam ni sa kim tako etala. Jo je dan. Vreme je prijat no." Bejli pogleda u svoj apstraktni portret: "Ako pristanem, uklonie sivi okvi r?" Ona se nasmeja i ree: "Videu kako e se pona ati." Dok su napu tali sobu, iza njih su ostajali oblici svetlosti koji su zatva rali Bejlija u sive zidove zemaljskih Gradova. Bejli je podrhtavao. Bio je okru en vazduhom koji nije bio dovoljno topao. "Je li ti hladno?" upita ga Gladija. "Ranije nije bilo tako", promrmlja on. "Kasno je, ali zaista nije hladno. Mo da ti je potreban kaput? Robot ga mo e odmah doneti." "Hvala. Sve je u redu." Udaljavali su se uskim, poploanim puteljkom.

"Da li si imala obiaj da eta ovuda s doktorom Libigom?" "Oh, ne. etali smo daleko, kroz polja, gde jedva susretne ponekog robota k oji radi, ali zato mo e uti glasove ivotinja. Ti i ja emo ostati blizu kue. Za svaki sl uaj." "Za svaki sluaj?" "Pa...ako po eli da ue ." "Ili ako ti ne izdr i u mojoj blizini?" "Ne smeta mi tvoja blizina", uzvrati ona mirno. Iznad njih je jedva ujno umelo li e. Vidik se utapao u utilu i zelenilu. Odnek ud se iz vazduha uo piskav kliktaj i resko zujanje. Svugde senke... Bejli je naroito bio svestan senki. Jedna je bila njegova. Kretala se zaj edno s njim, opona ajui ga lakrdija ki. Bejli je uo za senke. Naravno, znao je ta su, a li pod rasplinutim, posrednim svetlostima Gradova nije nikada bio posebno svesta n nekih senki. Znao je da je iznad njih solarijansko sunce. Trudio se da ne gleda u nje ga, ali je znao da je tamo. Svemir je bio ogroman. Svemir je bio samotan. Privlaio ga je. Zami ljao je kako tumara hiljadama milja po povr ini sveta, a iznad njega hiljade svetlosnih go dina prostora. ta je bilo tako privlano u njegovim mislima o usamljenosti? Samoa mu nije b ila potrebna. eznuo je za Zemljom, i toplinom, drugarstvom Gradova-ko nica. Ma ta mu je zatajila. Poku ao je da se priseti Njujorka, njegove punoe i njeg ovih umova, ali mu je svest ispunila ti ina strujanja prohladnog vazduha na povr ini Solarije. Sasvim nenamerno, Bejli se pribli i Gladiji na samo pola koraka, a onda po stade svestan njenog zaprepa enog lica. "Oprosti mi", ree odjednom i povue se. Ona dahnu: "U redu. Hoe li da poemo ovuda? Tamo su leje cvea. Mo da bi to vole o da vidi ?" Pravac koji je pokazala vodio je prema mestu gde nije bilo sunca. Bejli ju je utke pratio. Gladija ree: "U kasnijem godi njem dobu bie divno. Kada je toplo mogu da otri m dole do jezera i da plivam, ili da trim kroz polje, trim brzo dogod mogu i dok s e ne osetim sretnom to padam i ostajem da mirno le im." Ona se pogleda: "Ali ovo odelo nije prikladno za to. Sa svim ovim na seb i, mogu samo da etam. Zna ", ree smireno. " ta bi trebalo da ima na sebi?" zapita Bejli. "Uglavnom, orts", uzviknu ona i podi e ruke kao da u ma ti ve osea slobodu pokr eta. "Katkad jo manje. Katkad samo sandale, tako da na svakoj pori osetim strujan je vazduha... Oh, ao mi je. Uvredila sam te!" Bejli ree: "Nisi. Sve je u redu. Ali me zanima da li si tako oskudno bila odevena dok si etala s doktorom Libigom?" "Kako kad. Ponekad sam imala malo ta na sebi. Zavisilo je od vremena. Ali mi smo bili daleko jedno od drugoga. Ti to ipak razume , nadam se." "Razumem. Ali ta je bilo s doktorom Libigom? Da li se i on nemarno oblaio? " "D otan, da se nemarno oblai?!" Gladiji se potkra sme ak. "Oh, ne. On je uvek bio svean." Lice joj se lako napelo od ozbiljnosti, kao da je zami ljala pravog Li biga, ali zatim zadovoljno zaguna, dajui prednost Bejliju. "On ima obiaj da ovako govori", nastavila je: "Draga moja Gladija, ocenju jui efekat najvi eg potencijala na pozitronski tal..." Bejli je prekide: "O tome je govorio? O robotici?" "Uglavnom. Oh, on je to suvi e ozbiljno shvatao, zna . Neprestano je poku avao da me poui u tome. Nije nikada odustajao." "Da li si i ta nauila?" "Ni ta. Ni slova. Za mene je to potpuna zbrka. Ponekad se ljutio na mene, ali kad bi poeo da vie, ja bih, ako sam bila blizu jezera, zaronila u vodu i poprs kala ga." "Poprskala? Mislio sam da ste etali u stereoviziji." Smejala se: "Ti si nepopravljiv Zemljanin. Polivala sam ga onde gde je b

io, u svojoj sobi ili na svom gazdinstvu. Voda ga ne bi ni dodirnula, ali on bi ipak ustuknuo. Pogledaj!" Bejli pogleda. Obi li su umarak i izbili na istinu usred koje se nalazilo ve t ako jezerce. istina je bila ispresecana puteljcima od cigala. Svuda mno tvo cvea, ure dno posaenog. Bejli je znao da je to cvee, jer ga je ve video u mikroknjigama. Cvetovi su donekle liili na svetlosne oblike koje je stvarala Gladija. Be jli je razmi ljao o tome da je ona mo da ovde nalazila nadahnue. Oprezno je dodirnuo jedan cvet, a zatim je pogledao unaokolo. Preovlaivali su crveni i uti. Okrenuv i se da ih posmatra, pogled mu ulovi traak sunca. "Sasvim je nisko", ree nelagodno. "Kasno je po podne", doviknu mu Gladija. Bila je otrala do jezerca. Sedel a je sada na kamenoj klupi, na samoj ivici obale. Vikala je i mahala: "Doi ovamo! Ako ne voli da sedi na kamenu, mo e da stoji ." Bejli se polako pribli avao: "Spu ta li se sunce svakog dana tako nisko?" pi tao je, a zatim se odmah pokajao. Ako se planeta okree, sunce mora biti nisko i u jutru i uvee. Jedino je u podne visoko. Uveravajui sebe u to, ipak nije mogao izmeniti predstavu koja se stvarala itavog ivota. Znao je da postoji ne to kao to je no. I sam je iskusio kako se izmeu nj ega i sunca mo e bezbedno ispreiti itava jedna planeta. Znao je da postoji zavesa si vih magli, koje ga tite od onog to mu najvi e preti u otvorenom prostoru. Pa ipak, k ad god je mislio na povr inu planete, nametala mu se slika blistave svetlosti i su nca visoko nad obzorjem. Pogledao je preko ramena da bi uhvatio jo jedan odblesak sunca. Pitao se koliko je daleko od kue, ako bi bio prisiljen da potra i zaklon. Gladija je pokazivala na drugi kraj kamene klupe. "To je prilino blizu tebe, zar ne?" upita Bejli. Ispru ila je svoju malenu ruku s dlanom nagore: "Privikavam se, zaista." Seo je i okrenuo se prema njoj da bi izbegao sunce. Ona se nagnula nazad i i upala mali cvet u obliku a ice, prilino jednostavan, s polja ut, a prugast i beo iznutra. "Ovaj cvet je sa Solarije. Inae, mnoge vrste ovde poreklom su sa Zemlje." Bejliju je bila potrebna hrabrost da pru i ruku prema cvetu. "Prekinula si mu ivot", ree. "To je samo jedan cvet, a ovde ih ima na hiljade." Odjednom, pre no to su Bejlijevi prsti dodirnuli ute latice, ona odmae cvet i za arenih oiju ree: "Mo da poku a a da mi prigovori kako sam u stanju da prekinem i ljudski ivot samo zato to sam otki nula cvet?" Bejli odgovori toplo i pomirljivo: "Ni ta nisam hteo da ti prigovorim. Mog u li da ga vidim?" Bejli u stvari nije eleo da ga dotakne. Izrastao je u vla noj zemlji i jo je bilo blata na njemu. Kako ti ljudi mogu biti tako nepa ljivi u dodiru s obinim bla tom, a istovremeno tako oprezni kada je u pitanju ovek sa Zemlje? Ipak je ka iprstom i palcem uzeo peteljku. Pogleda bolje u cvet. Latice, k oje su izbijale iz sredi ta, bile su sastavljene od vi e delova gotovo papirnatog tk iva, a samo sredi te bilo je ispupeno, dok je na ivicama imalo tamne dlaice koje su podrhtavale na vetru. "Usuuje li se da ga pomiri e ?" upita Gladija. Odjednom je bio svestan mirisa cveta. Nagnuo se ka njemu i rekao: "Kao p arfem ene." Gladija pljesnu rukama od veselja: "Ba si pravi Zemljanin. Ono to si u stv ari hteo da ka e jeste da enski parfem ima miris cveta." Bejli pomirljivo klimnu. Prostor je poeo da ga umara. Senke su postajale du e, a predeo mraniji. Ipak je odluio da ne popusti. Hteo je da nestanu oni sivi zi dovi oko njegovog portreta. Hteo je, iako je to bilo sanjarski sme no. Gladija uze cvet iz njegovih ruku. On joj to dopusti. Polako je rastvara la latice. "Svaka ena ima svoj miris, zar ne?" ree ona. "Zavisi od parfema", ree Bejli mirno. "Potrebna je blizina da se to oseti. Ja ne upotrebljavam parfeme, jer mi niko ne dolazi blizu. Ovo je izuzetak. Zami ljam da ti, sigurno, esto udi e tue mirise

. Na Zemlji, tvoja je ena uvek s tobom, zar ne?" Sva se bila usredsredila na cvet, koji je namr teno kidala. "Nije uvek sa mnom. Ne u svakom trenutku", odgovori Bejli. "Ali uglavnom jeste. I kad god eli ..." Bejli je prekide: "Da li zna za to je doktor Libig hteo da te uputi u robot iku?" Ra lanjen, cvet je bio samo peteljka i veni. Gladija ga prignjei prstima i bac i u jezerce, gde je neko vreme lebdeo na povr ini. "Mislim da je hteo da postanem njegova pomonica", odgovori. "Da li ti je to rekao, Gladija?" "Negde pri kraju, da, Elija. Mislim da je bio nestrpljiv. U svakom sluaju , pitao me je zar ne mislim da bi bilo uzbudljivo da radim na polju robotike. Na ravno, rekla sam mu da ni ta ne mo e biti dosadnije od toga. To nije mogao da mi opr osti." "I, posle toga, nije vi e hteo da eta s tobom?" Ona odgovori: "Zna , mislim da se tako ne to moralo dogoditi. Verovatno se u vredio. Ali ta sam mogla?" "Ali pre toga si mu govorila o svaama s doktorom Delmarom?" Ona grevito ste e pesnice. Telo joj se ukoi, a glava na e u stranu. Glas joj j e postao neprirodno visok: "O kakvim svaama govori ?" "O svaama s tvojim mu em. uo sam da si ga mrzela." Lice joj se iskrivi i osu mrljama: "Ko ti je to rekao? D otan?" Gledala ga je o tro. "Doktor Libig mi je to spomenuo. Mislio sam da je istina." Bila je potresena: "Jo poku ava da doka e kako sam ga ja ubila. Ja neprestano m islim da si mi prijatelj, a ti si samo detektiv." Podigla je pesnice uvis. Bejli je ekao. "Zna i sama da ne sme da me dodiruje ." Ruke joj pado e. Poela je be umno da plae. Okrenula je glavu. Bejli se pridi e i zatvori oi da ne bi gledao uznemirujue duge senke. "Doktor Delmar nije bio suvi e oseajan ovek, zar ne?" upita je. "Bio je vrlo zaposlen ovek", ree ona prigu eno. "S druge strane, ti jesi oseajna. Na la si oveka koji te je zanimao. Razume l i?" " ... ... ta sam mogla? Znam da je to ru no, ali nisam mogla drugaije. Ru no je a i go... go... govoriti o tome." "Pa ipak, o tome si govorila s doktorom Libigom." "Morala sam ne to uiniti. D otan mi je bio pri ruci. On tome nije poklanjao p a nju, a ja sam se oseala bolje." "Da li je to bio razlog zbog koga si se svaala s mu em? On je bio hladan i odbojan, a tebi to nije bilo pravo?" "Ponekad sam ga mrzela." Ona bespomono sle e ramenima. "On je bio samo doba r Solarijanac, ali nam nije bilo dopu teno da imamo... da imamo... " Ne to se slomi u njoj. Bejli je ekao. Oseao je muninu u elucu. Slobodan vazduh ga je pritiskao. Kad su Gladijini jecaji postali ti i, on upita to je bla e mogao: "Da li si ga ubila, Gl adija?" "Ne... nisam!" Ali odjednom dodade, kao da je u njoj popustio svaki otpo r: "Nisam ti sve rekla." "Dobro. Reci mi sada." "Mi smo se u ono vreme svaali, u vreme kada je ubijen. Stare svae! Ja sam vikala na njega, ali se on nije kretao. Jedva da je ikad i ta rekao, a time je sve postajalo gore. Bila sam tako ljuta, tako ljuta... Posle toga se vi e nieg ne seam. " "Uh!" Bejli se lako zanjiha i potra i pogledom prazni deo kamene klupe. " ta podrazumeva pod tim da se nieg ne sea ?" "Mislim, to to sam vikala, to je on bio mrtav, a roboti su do li..." "Jesi li ga ti ubila?" "Ne seam se, Elija, ali setila bih se da sam to ja uinila, zar ne? Ali ja

se nieg drugog ne seam. Bila sam prestra ena, bila sam vrlo prestra ena. Pomozi mi, mo lim te, Elija." "Ne boj se, Gladija. Pomoi u ti!" Bejlijev je nemiran mozak kopkao sluaj ne stalog oru ja. ta se s njim dogodilo? Neko ga je uklonio. Ako je tako, onda je to m ogao uiniti samo ubica. Budui da je Gladija odmah posle ubistva naena na mestu zloin a, ona to nije mogla uraditi. Neko drugi je morao biti ubica. Ma ta se mislilo na Solariji, bio je to neko drugi. Bejli pomisli, oseajui slabost: moram nazad u kuu. "Gladija...", hteo je da ka e, ali mu pogled osta prikovan za sunce. Bilo je gotovo na obzorju. Bio je okrenuo glavu da ga pogleda, a ono ga je zarobilo m ranom arobno u. Nikad takvo nije video. Bilo je veliko, crveno i donekle zamagljeno, tako da je mogao da ga posmatra bez treptanja. Nad njim su bili krvavo crveni ob laci razastrti u tanka vlakna, od kojih ga je jedno seklo kao crna mrlja. "Sunce je crveno", promrmlja Bejli. uo je prigu en Gladijin glas. "Uvek je crveno pri zalasku, crveno i umirue", uzvrati ona turobno. Bejliju se tog asa javi privienje. Sunce se okretalo dole ka obzorju jer s e povr ina planete udaljavala brzinom od hiljada milja na sat. Planeta se okretala pod golim suncem, okretala se i ni ta nije uvalo ljudske mikrobe na njegovoj ustal asaloj povr ini. Planeta se okretala veno, okretala... Bila je to njegova glava koja se vrtela, kamena klupa nagnuta nad njim, nebo koje se nadnelo, modro, tamnomodro. Sunca vi e nije bilo. Nestalo je zajedno sa vrhovima stabala i s tlom koje se pelo i s tankim Gladijinim glasom... 16. RE ENJE Bejli je najpre bio svestan zatvorenog prostora, a zatim lica koje se na gnulo nad njim. Trenutak je zurio ne prepoznajui ga, a onda uzviknu: "Denile!" Na robotovom licu nije bilo ni traga olak anja ili bilo kog oseanja koje bi ovek oekivao posle Bejlijevog uzvika. "Dobro je to si se osvestio, partneru Elija. Mislim da nisi pretrpeo nika kvu fiziku povredu", dodade. "Sasvim sam dobro?" proveravao se Bejli, nastojei da se izdigne na laktov e. "Do vraga, zar sam u krevetu? Za to to?" udio se. "Danas si nekoliko puta bio izlo en otvorenom prostoru. Sve je to uticalo na tebe. Potreban ti je odmor." "Najpre mi je potrebno nekoliko odgovora." Bejli pogleda unaokolo i poku a da uveri sebe kako vi e ne osea vrtoglavicu. Prostor u kome se nalazio nije mu bio poznat. Zavese su bile navuene. Ve tako osvetljenje mu je prijalo. Ipak se oseao mno go bolje: "Ka i mi, na primer, gde sam." "U jednoj sobi kue gospoe Delmar." "Sledee pitanje, ali bez okoli enja: ta ti radi ovde? Kako si se oslobodio ro bota kojima sam te poverio?" Denil odgovori: "Mislio sam da ti ovakav razvoj dogaaja nee biti drag, ali u interesu tvoje bezbednosti i mojih naloga nisam imao drugi izbor..." " ta si uradio?" prekide ga Bejli. "Pre nekoliko asova gospoa Delmar je poku ala da dobije vezu s tobom." "Tako je." Setio se da je i Gladija ranije, u toku dana, govorila o tome . "To mi je poznato." "Tvoja naredba robotima, koji su me dr ali u zarobljeni tvu, doslovno je gla sila: 'Ne smete ubudue dopustiti da stupi (re je bila o meni) u vezu s bilo kojim ljudskim biem, izuzev sa mnom, ili s bilo kojim robotom, izuzev s vama, i to bilo neposredno, bilo preko stereovizije'. Ali, partneru Elija, nisi pomenuo ni ta o d rugim ljudskim biima ili drugim robotima koji bi tra ili vezu sa mnom. Shvata li raz liku?" Bejli je gunao. Denil nastavi: "Nepotrebno je da se ali , partneru Elija. Gre ka u tvojim nar

edbama omoguila mi je da doem ovamo i spasem ti ivot. Vidi , kad je gospoa Delmar stup ila u vezu sa mnom, to su joj moji roboti-uvari dopustili, pitala je za tebe, a ja sam joj sasvim istinito odgovorio da ne znam gde bi ti mogao biti, ali da u poku a ti da te naem. Izgleda da joj to nije odgovaralo. Rekao sam joj da si kuu mo da samo privremeno napustio, to u ja proveriti, a ona neka u meuvremenu da nalog prisutnim robotima da pretra e kuu." "Zar se nije udila to ti sam ne izdaje naloge robotima?" "Mislim da je stekla utisak da ja, kao stanovnik Aurore, nisam kao ona n avikao na robote i da su njene naredbe jae i delotvornije, pa e ih roboti spremnij e izvr iti. Jasno je da su Solarijanci ponosni na svoju sposobnost upravljanja rob otima i da su kivni na stanovnike drugih planeta koji bi hteli da zapovedaju nji hovim robotima. Da li je to i tvoje mi ljenje, partneru Elija?" "I tako, ona im je naredila da iziu?" "Nije i lo lako. Najpre su se bunili, ali, naravno, nisu mogli da izdr e, je r si im ti dao nalog da ne smeju da ka u ko sam ja. Ona ih je prevezla edne preko v ode, ali je konani nalog morala da izda vikom i ljutnjom." "Zatim si ti izi ao." "Jesam, partneru Elija." teta, pomisli Bejli, to Gladija tome nije pridala va nost, inae bi mu to ispr iala dok su bili u vezi. "Dugo ti je bilo potrebno da me pronae ", ree on robotu. "Roboti na Solariji povezani su informacionom radio-mre om. Ve t Solarijanac lako mo e saznati ono to hoe, ali neko kao ja, bez iskustva, slu ei se s bezbroj ma ina, izgubie mnogo vremena dok ustanovi jedan jedini podatak. Bilo mi je potrebno vi e od jednog sata da ustanovim gde se nalazi . Ostalo sam vreme izgubio posetiv i posle tebe radno mesto doktora Delmara." " ta si tamo radio?" "Istra ivao sam za svoj raun. ao mi je to ti nisi bio prisutan, ali interesi istrage nisu mi ostavili nikakvu mogunost izbora." Bejli upita: "Da li si razgovarao s Klorisom Kantoro, ili si je mo da pose tio?" "Razgovarao sam s njom, ali ne iz na e kue, ve iz jednog drugog dela njene z grade. Trebalo je da pogledam neka dokumenta. To sam mogao i preko stereovizije, ali ne bi bilo zgodno jer bi roboti, koji su znali ta sam, lako mogli da me pono vo zarobe." Bejli se oseao gotovo potpuno zdrav. Izvukao je noge iz kreveta i ustanov io da se nalazi u neemu nalik na nonu ko ulju. Buljio je u sebe s negodovanjem: "Daj mi moje odelo", ree. Denil poslu a. "Gde je gospoa Delmar?" zapita dok se oblaio. "U kunom pritvoru, partneru Elija." "Kako? Ko je to naredio?" "Ja. Zatvorena je u svojoj spavaoj sobi, a nadziru je roboti. Njeno je pr avo zapovesti ogranieno samo na line potrebe." "Ti si izdao takvo nareenje?" "Roboti na ovom gazdinstvu ne znaju ko sam." Bejli se obukao. "Znam za sumnju u Gladiju", ree. "Ona je imala priliku, a k i bolju od one za koju smo najpre saznali. Ona nije dotrala na mesto zloina priv uena mu evljevim krikom. Ve je bila tamo." "Da li tvrdi da je bila prisutna kad je izvr en zloin i da zna izvr itelja?" "Ne tvrdi. Ne sea niega to se odnosi na odsudni trenutak. Takoe, izgleda da je imala i motiv." "Kakav motiv, partneru Elija?" "Jedan od onih koje sam od poetka smatrao moguim. Rekao sam sebi: da je ov o Zemlja, da je doktor Delmar bio takav kakvog ga opisuju, a Gladija takva kakva izgleda, usudio bih se da tvrdim da je ona bila zaljubljena u njega, onda, ili bar ranije, a da je on bio zaljubljen samo u sebe. Te koa je u tome to ne znam da li Solarijanci oseaju ljubav i delovanje ljuba vi u zemaljskom smislu. Moja ocena, to se njihovih oseanja tie, kao i delovanja pre ma tuim oseanjima, nije pouzdana. Zato sam morao s nekim od njih lino da razgovaram

. Ne preko stereovizije, ve lino." "Ne razumem te, partneru Elija." "Ne znam da li mogu da ti to objasnim. Ovde ljudi imaju svoje genetske o sobine, koje se pa ljivo ustanovljavaju pre, a proveravaju posle roenja." "Znam." "Ali geni nisu sve. I okolina deluje na njih. Okolina mo e da dovede odreen o lice u neurotino stanje, koje se iz analize gena da naslutiti tek kao mogunost. Da li si primetio koliko pa nje Gladija poklanja Zemlji?" "Primetio sam, partneru Elija, i smatrao sam to njenom pripremom da utie na tebe." "Pretpostavimo da je to zanimanje bilo istinsko i da je ak prelazilo u di vljenje. Pretpostavimo da ju je uzbuivalo mno tvo ljudi sa Zemlje. Pretpostavimo da ju je i protiv njene volje privlailo ne to to su je uili da smatra prljavim. Trebalo je da proverim ove pretpostavke u direktnim susretima sa Solarijancima. Zbog to ga sam se po svaku cenu morao osloboditi tebe, Denile. Zato sam morao odustati o d stereovizije kao naina voenja istrage." "Ti mi to nisi objasnio, partneru Elija." "Da li je obja njenje moglo da utie na ono to ti po prvom zakonu smatra svojo m du no u?" Denil je utao. Bejli nastavi: "Eksperiment je tekao dobro. Sastao sam se, ili nastojao da se sastanem, s vi e osoba. Neki stari sociolog poku ao je da izdr i, ali je na pola puta odustao. Neki strunjak za robotiku nije hteo da pristane ak ni pod pretnjom sile. I sama mogunost sastanka bacila ga je gotovo u detinjaste strepnje. Grickao je prste i plakao. Pomonica doktora Delmara bila je zbog svoje slu be na neki nain naviknuta na prisustvo oveka, ali trpela me je samo na udaljenosti od deset korak a. S druge strane, Gladija..." " ta, partneru Elija?" "Gladija je pristala na sastanak jedva oklevajui. S lakoom je trpela moje prisustvo, s vremenom je njena napetost sve vi e popu tala. Sve je to odgovaralo odr eenoj psihozi. Nije joj zadavalo brigu to to me vidi. Zanimala ju je Zemlja. Isto je tako mogla razviti i nesvakida nje interesovanje za svog vlastitog mu a. Sve se t o da objasniti jakim, za ovaj svet psihoneurotinim interesovanjem za lini dodir s pripadnicima suprotnog pola. Doktor Delmar nije bio ovek koji bi dopu tao ili pomag ao takva oseanja. Njoj je to moralo biti vrlo muno." Denil klimnu: "Dovoljno muno da poini ubistvo u trenutku sna nog uzbuenja." "Uprkos svemu, ja se ne sla em s tim, Denile." "Da nisi, mo da, partneru Elija, pao pod uticaj sopstvenih nebitnih pobuda ? Gospoa Delmar je privlana ena, a ti, kao ovek sa Zemlje, ne mora biti psihopata da bi davao prednost linom prisustvu neke privlane ene." "Mogu ti navesti bolje razloge", primeti Bejli s nelagodno u. Denilov hladn i pogled bio je prodoran; prodirao je do sr i. Brzo je dodao: "Ako je ona ubica sv og mu a, onda je ona takoe mogui ubica efa Gruera!" Gotovo zausti da Denilu objasni m ogunost ubistva pomou robota, ali se savlada. Nije bio siguran kako bi na njega de lovalo saznanje o robotima kao slepom oru ju smrti. Bilo bi to, po svoj prilici, p revi e i za Denila. "I tvoj mogui ubica", dodade Denil. Bejli se namr ti. Nije imao nameru da govori Denilu o otrovanoj strelici k oja je proma ila. Nije hteo da pojaa ve ionako jak oseaj za tite koji je Denil imao pre ma njemu. " ta ti je Klorisa rekla?, upita ljutito. "Trebalo je da je upozorim da uti ." Ali kako je mogao znati da e se u blizini nai Denil i postavljati pitanja? Denil odgovori mirno: "Gospoa Kantoro nema s tim nikakve veze. Bio sam lin o prisutan prilikom poku aja ubistva." Bejli je bio potpuno zbunjen: "Tebe nije bilo tamo." "Ja sam te lino pre jednog sata podigao i doneo ovamo", potvrdi Denil. "O emu ti to govori ?" "Zar se ne sea , partneru Elija? Bilo bi to gotovo savr eno ubistvo. Nije li ti gospoa Delmar predlo ila da izie na otvoren prostor? Nisam bio prisutan, ali oseam da je bilo tako."

"Da, ona mi je to predlo ila." "Mo da te je ak i podsticala da izie iz kue." Bejli se seti svog portreta i svih zidova koji ga zatvaraju. Da li je to mogla biti smi ljena primena psihologije? Da li neko sa Solarije mo e intuitivno da prodre u psihu jednog Zemljanina? "Nije", odgovori on Denilu. "Da li ti je ona predlo ila da doe do ve takog jezerca i sedne na kamenu klupu?" upita Denil. "Pa... jeste." "Prisea li se da te je ona posmatrala i mogla primetiti kako te spopada vr toglavica?" "Jednom ili dvaput pitala je da li elim da se vratim." "Mo da to nije ozbiljno mislila. Mogla je videti kako ti je na klupi sve g ore. Mogla te je gurnuti, mada to i nije bilo nu no. U trenutku kada sam stigao do tebe i prihvatio te, ti si ve poeo da pada s kamene klupe u metar duboku vodu, u k ojoj bi se bez sumnje udavio." Sad se i Bejli priseti svog stanja u poslednjim trenucima svesti. "Dovra ga!" procedi. " tavi e", bezbri no e Denil, "gospoa Delmar je sedela blizu tebe, gledala te ka ko pada , a nije se ni pomerila da te zadr i, kao to se ne bi potrudila ni da te izvue iz vode. Mo da bi pozvala robota, ali taj bi sigurno kasno stigao. Posle svega, o na bi objasnila kako te, naravno, nije smela dodirnuti, ak ni da bi ti spasla ivot ." Prilino istinito, pomisli Bejli. Niko ne bi posumnjao u njenu nesposobnos t da dodirne drugog oveka. Ako bi se iko iemu udio, udio bi se tome to je sedela tako blizu njega. Denil nastavi: "Vidi i sam, partneru Elija, da je njena krivica gotovo va n sumnje. Tvrdio si da bi ona u tom sluaju morala biti i mogu Gruerov ubica. To je tvoj dokaz da nije kriva. Sada vidi da je svakako kriva. Jedini razlog da te ubi je isti je onaj zbog koga je poku ala da ubije Gruera, a to je da se oslobodi upor nog istra itelja prvog zloina." "itav tok dogaaja mogao je biti i sluajan", ree Bejli. "Ona nije morala znat i kako na mene deluje otvoreni prostor." "Prouavala je Zemlju. Poznavala je osobine Zemljana." "Uveravao sam je da sam danas bio napolju i da se polako privikavam na t o." "Ona je to mogla oceniti bolje od tebe." Bejli stisnu pesnice: "Smatra je suvi e mudrom. To se ne poklapa sa stvarni m zbivanjima. Ja u to ne verujem. U svakom sluaju, ne mo e se nekom pripisati ubist vo dok se ne objasni nestanak ubilakog oru ja." Denil ga je uporno gledao: "Ja i to mogu objasniti, partneru Elija." Bejli se zagleda u svog saradnika robota s tupim izrazom. "Kako?" "Setie se, partneru Elija, da su tvoje misli tekle ovako: ako je gospoa Del mar ubica, tada je oru je, kakvo god ono bilo, moralo ostati na mestu zloina. Robot i, koji su se skoro odmah pojavili, nisu primetili nikakav trag oru ja, dakle, ubi ca ga je uklonio. Prema tome, ona nije mogla biti gospoa Delmar. Je li tano?" "Tano je." "Pa ipak", nastavi robot, "postoji mesto gde roboti nisu gledali." "Koje mesto?" "Ispod gospoe Delmar. Bila ona ubica ili ne, pala je u nesvest usled kraj njeg uzbuenja, a oru je, kakvo god bilo, nalazilo se pod njom, van doma aja pogleda." "Tada bi oru je bilo otkriveno", primeti Bejli, "im su je odmakli!" "Tano", ree Denil, "ali nju nisu odmakli roboti. Ona nam je jue za vreme vee re sama rekla da je doktor Tul naredio robotima da joj stave jastuk pod glavu i da je ostave. Nju je odmakao doktor Tul kada je do ao da je poseti." "Pa?" "Proizlazi, partneru Elija, da sada imamo jo jednu mogunost. Gospoa Delmar je ubica. Oru je je bilo na mestu zloina. Doktor Tul je odmakao Gladiju i uklonio o

ru je da bi je za titio." Bejli oseti plimu nadmenosti. Bio je toliko zaveden, da je gotovo oekivao razuman zakljuak. On ree: "Ali ne vidim nikakav motiv! Za to bi doktor Tul tako ne to uinio?" "Iz sasvim opravdanog razloga. Sea li se primedbe gospoe Delmar koja se odn osila na njega: 'Pazio je na mene jo od detinjstva. Prema meni je uvek bio prijat eljski raspolo en i ljubazan.' Pitao sam se da li bi on mogao da ima neki poseban razlog da se toliko brine za nju. Zbog toga sam posetio odgajali te dece i ispitao tamo nja dokumenta. Ispostavilo se da je tano ono to sam slutio samo kao mogunost." "A to je?" "Doktor Altim Tul je otac Gladije Delmar, a jo je va nije da on to zna." Bejli nije mogao da ne veruje robotu. Duboko je alio samo to to je robot D enil Olivav, a ne on sam, do ao do podataka koji zatvara logian tok misli. Pa ipak, sve karike lanca nisu bile na broju. "Jesi li razgovarao s doktorom Tulom?" upita Denila. "Jesam. I njega sam stavio u kuni pritvor." " ta je rekao?" "Priznao je da je otac gospoe Delmar. Predoio sam mu dokument o toj injenic i, kao i upitnik o njenom zdravlju koji je on ispunio dok je jo bila dete. Taj le kar imao je u tome vi e slobode nego neki drugi Solarijanac." "Za to je ispitivao njeno zdravlje?" "I to sam saznao, partneru Elija. Bio je ve star kada je dobio dozvolu za jo jedno dete, a to je jo zanimljivije, uspelo mu je da ga zane. On je to smatrao z aslugom svojih gena i svog fizikog zdravlja. Bio je mo da ponosniji na svoje dete n ego to je to uobiajeno na ovom svetu. tavi e, bilo mu je va no da neguje taj oseaj. Bio je lekar, dakle, vr io je poslove koji se na Solariji malo cene jer su vezani za l ine dodire. Zbog toga je odr avao neprekidnu vezu sa svojim izdankom." "Da li Gladija i ta zna o tome?" "Koliko je poznato doktoru Tulu, ona o tome ni ta ne zna." "Da li doktor Tul priznaje da je uklonio oru je?" upita Bejli. "Ne priznaje." "Onda nisi ni ta postigao, Denile." "Ni ta?" "Ni ta ako ne pronae oru je i ne doka e da ga je on uklonio, ili ako ga ne navede da prizna. Lanac deduktivnih zakljuaka vredi ne to, ali to jo nije dokaz." "Bez podrobnog ispitivanja, za koje ja nisam sposoban, ovek nee hteti da p rizna. Njemu je draga vlastita ker." "Ne sla em se", ree Bejli. "Njegova oseanja prema kerki nisu ni izdaleka takv a na kakva smo mi navikli. Solarija je drugaija." Koraao je po sobi da bi se smirio. "Denile, ti si izvr io savr en primer loginog razmi ljanja, ali, uprkos svemu, ni ta od toga nije razumno." (Logino, ali ne i razumno. Nije li to definicija robot a?) Bejli nastavi: "Doktor Tul je pro ao svoje najbolje godine, star je i ne v erujem da ga zanima ijenica da je pre tridesetak godina mogao da zane dete. ak i Sv emirci postaju senilni. Zamisli ga kako se brine za onesve enu kerku i ubijenog zeta . Mo e li predstaviti sebi neobinost njegovog polo aja? Mo e li tvrditi da bi u tom sluaj i dalje vladao sobom? To jest, da bi bio toliko priseban da izvede niz toliko s mi ljenih radnji? Pogledaj! Prvo, on je morao pod telom svoje kerke primetiti oru je, koje je bilo tako dobro skriveno da ga roboti nisu mogli primetiti. Drugo, premda je te k neznatan deli neega mogao da vidi, ipak je mogao zakljuiti da je u pitanju oru je, a odmah zatim doneti dalju odluku, to jest da se neprimeen iskrade s oru jem, jer a ko se ono ne nae, protiv njegove kerke, kao ubice, nikakva optu ba ne mo e opstati. Pr ilino zapetljano za zbunjenog starca, zar ne? I onda tree: odluke je trebalo sprov esti u delo, a i to je prilino te ko za smetenog starca. I, na kraju, bilo mu je po trebno hrabrosti da jednom la i zata ka te ak zloin. Sve to si ti naveo mo e biti rezultat loginog razmi ljanja, ali ni ta od toga razumski nije opravdano." "Da li ima neko drugo re enje zloina, partneru Elija?" upita Denil. U toku razgovora Bejli je sedeo, a sada je ponovo poku ao da ustane, ali n

ije mogao da savlada i umor i dubinu stolice, pa je ispru io ruku prema Denilu: "D odaj mi ruku, Denile", ree moleivo. Denil se upilji u vlastitu ruku: "Oprosti, partneru Elija?" Bejli tiho prokune doslovno shvatanje robota. "Pomozi mi da se dignem", ree. Denilova sna na ruka di e ga bez napora. Bejli ree: "Hvala!... Ne, nemam drugog re enja. To jest, imam, ali ono u na jmanju ruku zavisi od polo aja oru ja." Nestrpljivo je zakoraio prema te koj zavesi koja je zauzimala gotovo ceo zi d. Podigao je krajiak i ne znajui ta radi. Upiljio se u crnu mrlju stakla, dok nije postao svestan injenice da gleda u nonu tamu. Spustio je zavesu ba u trenutku kada mu se Denil pribli io da to isto uradi. U onom deliu sekunde u kome je Bejli posmatrao robotovu ruku kako poravna va zavesu opreznom ne no u majke koja za tiuje svoje dete od vatre, odigrao se u njemu m ali preokret. Zgrabio je ponovo zavesu, vukui je iz Denilove ruke. Upotrebiv i svu snagu, smakao ju je sa prozora ostavljajui za sobom poderotine. "Partneru Elija!" meko e Denil. "Sada ti je sigurno poznato koliko ti teti otvoren prostor." "Znam", ree Bejli, "koliko mi koristi." Zurio je kroz prozor. Ni ta se sem tame nije moglo videti, a ta je tama bi la slobodan vazduh. Bio je to jedinstven, ist prostor, iako je bio neosvetljen, a on stoji suoen s njim. I prvi put je stajao prema njemu slobodno. Nije to bio vi e izazov, ni lud a radoznalost, ni putokaz za re enje jednog ubistva. Izlo io se, jer je znao da tako mora biti, jer je to oseao kao potrebu. U tome je bila sva razlika. Zidovi su take nemonih. I tama i mno tvo su take. On je to nesvesno i ranije oseao. Mrzeo ih je kao take, ak i onda kada je mislio da ih najvi e voli i da su mu n ajvi e potrebne. Za to bi mu inae smetale Gladijine sive ograde oko njegovog portreta ? Osetio je kako se ispunjava pobedom i, kao da je taj oseaj izvor svih nad ahnua, jo je jedna misao kao vatromet eksplodirala u njemu. Bejli se teturajui okrete prema Denilu: "Znam", apnu. "Tako mi svega, znam !" " ta zna , partneru Elija?" "Znam ta se dogodilo s oru jem. Znam ko je krivac. Sve su karike lanca na s vom mestu." 17. SASTANAK Denil nije dopu tao da odmah krene u akciju. "Sutra!" rekao je odluno, ali s po tovanjem. "To je moj predlog, partneru E lija. Kasno je, a tebi je potreban odmor." Bejli priznade da je to istina. Osim toga, trebalo je izvr iti pripreme. D osta toga je valjalo uraditi. Do ao je do re enja zagonetke. Ali njegovo je re enje, k ao i Denilovo, poivalo na dedukcijama, a one kao dokaz nisu mnogo vredele. Solari janci e morati da mu pomognu. Morae da bude potpuno sabran. On, Zemljanin, prema pola tuceta Svemiraca! Zaista, mora se odmoriti i pripremiti. Ipak, nee moi da spava. Bio je siguran da nee moi. Nee mu pomoi mekoa irokog veta koji su mu pripremili ve ti roboti, kao ni ne ni mirisi, ni tiha muzika u zaseb noj sobi Gladijinog doma. Bio je siguran u to. Denil skromno sede u mrani ugao. "Da li se jo boji Gladije?" upita ga Bejli. Robot odgovori: "Ne bi bilo pametno da ti dopustim da spava sam i bez za ti te." "Neka bude kako ti hoe . Je li ti jasno ono to tra im da uradi ?" "Jasno mi je, partneru Elija." "Nadam se da te u tome ne spreava prvi zakon."

"Ograniava me donekle u odnosu na sastanak. Da li e biti naoru an i da li e dov oljno paziti na svoju bezbednost?" "Nemaj brige. Hou." Denil odahnu s olak anjem, a u tome je bilo neeg toliko ljudskog da Bejli u hvati samog sebe kako poku ava da prodre u tamu sobe ne bi li prouio neljudsku savr e nost robotovog lica. Denil primeti: "Ljudsko pona anje nije mi se uvek inilo dosledno." "I nama bi bila potrebna tri zakona, ali ja sam srean to ih nemamo", ree Be jli. Zurio je u tavanicu. Mnogo je toga zavisilo od Denila, a ipak mu nije mo gao mnogo toga rei. Roboti su bili isuvi e ume ani. Aurora je imala razloga da po alje Denila kao svog predstavnika, ali to je svejedno bila gre ka. Robot je ogranien u d elovanju. Ako sve bude i lo kako treba, za dvadeset asova sluaj e biti okonan. Za dvades et etiri asa on e, pun nade, biti na putu prema Zemlji. udna nada. Nada u koju je je dva verovao, a ona je bila izlaz za Zemlju. Ona mora biti izlaz za Zemlju. Zemlja! Njujork! D esi i Ben! Udobnost, porodina toplina i dragost doma! Napola pospan, prebirao je misli o Zemlji, ali one mu ipak nisu pru ile ut ehu koju je oekivao. Ne to se strano uvuklo izmeu njega i zemaljskih gradova. U nekoj neodreenoj vremenskoj taki sve je izbledelo. Bejli je spavao. Po to se probudio ispavan, okupao se i obukao. Fiziki je bio spreman. Pa ip ak, nije bio siguran. Nije bilo u pitanju to to e u jutarnjem bledilu njegova misa ona zgrada biti manje vrsta. Vi e se to odnosilo na nu nost susreta s Svemircima. Posle svih iskustava s njima, ostalo je pitanje kako e sve to na njih del ovati. Ili e morati i dalje da radi naslepo? Prva se pojavila Gladija. Naravno, to je za nju bilo jednostavno. Imala je vezu u vlastitoj kui. Ne to kao lokalna mre a. Bila je bleda i utljiva. U uskoj, be loj haljini liila je na hladan kip. Bespomono je zurila u Bejlija. On joj se zauzv rat nasme i, to je izgleda umiri. Jedan po jedan, pojavljivali su se ostali. Etlbi , ef Uprave bezbednosti, p ojavio se odmah posle Gladije. Sve je na njemu odavalo nezadovoljstvo, i mr avo te lo, i nabusito dr anje, i isturena brada. Zatim Libig, strunjak za robotiku, nestrp ljiv i ljut, umornih oiju koje su s vremena na vreme lutale naokolo. Kvemot, soci olog, malo umoran, nasmejanih, duboko usaenih oiju, prijatan prema Bejliju, kao da govori: mi smo se sastali, bili smo prisni. Kad se pojavila, Klorisa Kantoro je bacila kratkotrajni pogled na Gladij u, glasno za mrcala, a zatim se upiljila u tle. Izgledalo je da joj je neprijatno u prisustvu ostalih. Poslednji se pojavio doktor Tul, lekar. Bio je iscrpljen, gotovo bolesta n. Svi su bili tu izuzev Gruera, koji se polako oporavljao od posledica tro vanja, te nije mogao prisustvovati zasedanju. (Dobro, pomisli Bejli, mo emo i bez njega!) Svi su bili posebno obueni za ovu priliku, sedei tu pri spu tenim zavesama. Denil je to dobro uredio. Bejli se grozniavo nadao da e Denil uspe no obavit i i preostali deo posla. Bejli pogleda Svemirce, naizmenino jednog za drugim. Srce mu je lupalo. S vaki od njih zurio je u njega iz razliitog ambijenta. Zbrka svetla, pokustva i zid ne dekoracije izazivala je kod Bejlija oseaj vrtoglavice. Bejli zapoe: "Hteo bih da razjasnim sluaj ubistva doktora Rikejna Delmara, uzimajui u obzir motiv, priliku i sredstvo. U tom sluaju..." Etlbi ga prekide: "Hoe li to biti dug govor?" Bejli odgovori o tro: "Mo da. Pozvan sam ovamo da istra im zloin, a to je su tina moje profesije. Ja najbolje znam kako i ta moram uraditi. (Ne primaj ni ta od njih , pomisli, ili e sve da zataji! Nametni se! Nametni se!) Nastavio je, dajui reima punu o trinu i odreenost. "Najpre, motiv. Na neki nai n, od sva tri pomenuta zahteva, motiv najmanje zadovoljava. Prilika i sredstvo p redstavljaju objektivne inioce. Daju se injenino ispitati. Motiv je, meutim, lina stv ar. On mo e biti ne to to drugi zapa aju: osveta zbog javnog poni enja, na primer. Ali mo e

biti i takav da je sasvim skriven: nerazumna, ubilaka mr nja osobe koja tako dobro vlada sobom da to nikada ne iskazuje. Svi ste mi vi, ovom ili onom prilikom, izrazili uverenje da je zloin izvr i la Gladija Delmar. Niko od vas nije ukazao na jo neku mogunost. Da li je Gladija i mala svoj razlog? Dr Libig je pomenuo jedan. Rekao je da se Gladija esto svaala sa mu em, a i Gladija mi je to kasnije priznala. Bes koji se mo e izroditi iz svae zais ta kod nekih osoba mo e izazvati potrebu za ubistvom. Neka bude tako. Samo, pitanje je da li je jedino ona imala razlog. Ja ne bih rekao. Sam doktor Libig... " Strunjak za robotiku gotovo skoi sa stolice. Njegova ukoena ruka bila je up erena prema Bejliju: "Zemljanine, pazi ta govori !" "Samo teoretizujem ", hladno e Bejli. "Vi ste, doktore Libig, saraivali s doktorom Delmarom na novim tipovima robota. to se tie robotike, vi ste najbolji st runjak na Solariji. To ste i sami rekli, a ja u to verujem." Libig se sme io, otvoreno polaskan. Bejli nastavi: "Ali ja sam uo da je doktor Delmar nameravao da prekine sa radnju sa vama, jer se nije slagao s nekim va im gledi tima." "Nije istina! Nije istina!" "Mo da, ali ta ako jeste? Ne biste li vi u tom sluaju imali razloga da ga se oslobodite pre nego to vas javno ponizi prekidanjem saradnje? Meni se ini da vi t o ne biste tako lako podneli." Bejli brzo nastavi, da ne bi Libigu pru io priliku da to opovrgne: "A vi, gospoo Kantoro!? Smru doktora Delmara vi postajete fetalni in enjer, to je prilino va na du nost." "Nebesa, o tome smo ve govorili", povie Klorisa, smetena. "Znam da jesmo, ali o tome se ipak da govoriti. to se tie doktora Kvemota, on je redovno igrao ah s doktorom Delmarom. Mo da mu je smetalo to tako mnogo gubi u igri." Sociolog se mirno ume a: "Sigurno je da gubitak u ahu nije dovoljan razlog, gospodine detektive." "Zavisi od toga koliko va nosti pridajete igri. Motiv ubici mo e da bude ta g od hoete, a svima ostalima to mo e izgledati beznaajno. U redu. Nije va no. Tvrdim sam o da motiv nije dovoljan. Svako mo e imati svoju pobudu, posebno kad je u pitanju takav ovek kakav je bio doktor Delmar." " ta mislite time da ka ete?" upita Kvemot s negodovanjem. "Samo to da je doktor Delmar bio 'dobar Solarijanac'. Svi ste ga vi takv im opisali. On je strogo ispunjavao sve dru tvene zahteve Solarije. Bio je idealan ovek, gotovo ljudska apstrakcija. Kome se takav ovek mo e dopadati, a, pogotovo, ko bi ga mogao voleti? ovek bez mane slu i samo za to da upozori druge na njihove ned ostatke. Tenison, jedan pesnik iz primitivnog doba, napisao je jednom: 'Sav je m ana, ko mana nema'." "Niko nee ubiti oveka samo zato to je dobar", ree Klorisa mr tei se. "Vi isuvi e malo znate", odgovori joj Bejli i nastavi prelazei preko njene upadice. "Doktor Delmar je bio svestan zavere na Solariji. Re je o zaverenicima k oji su se spremali da napadnu ostale svetove Galaksije, u nameri da ih osvoje. O n je eleo to da sprei. Zbog toga su zaverenici imali jake razloge da ga uklone. Sv aki od vas mo e biti zaverenik, ukljuujui (da bi bili sigurni) i gospou Delmar, ali i vr ioca du nosti efa Uprave bezbednosti Korvina Etlbi a." "Mene?" upita Etlbi , ne miui se. "im ste posle Gruerove nezgode do li na njegov polo aj, vi ste nesumnjivo pok u ali da obustavite istragu." Da bi prikupio snagu, Bejli gucnu nekoliko kapi napitka. (Napitak direkt no iz originalne posude, nedirnut tuom rukom, pa ak ni robotovom.) Sve dosad, bila je to igra kako bi dobio u vremenu, a bio je zahvalan Solarijancima to su mirno sedeli. Nisu kao Zemljani imali iskustva u op tenju sa ljudima u tesnim prostorija ma. Nisu bili za borbu prsa u prsa. "Zatim, prilika", nastavi Bejli. "Op te je mi ljenje da je priliku imala sam o gospoa Delmar, jer se jedino ona mogla lino pribli iti rtvi. Da li smo sigurni u to? Pretpostavimo da je neko drugi, a ne gospoa Delma

r, odluio da ubije doktora Delmara. Nee li ta oajnika odluka staviti u drugi plan ne prijatnost linog dodira? Da je iko od vas morao da ubije, zar ne bi izdr ao blizinu osobe, tako dugo koliko mu je potrebno da izvr i in? Zar se ne bi mogao uvui i u De lmarovu kuu... " Etlbi se hladno ume a: "Vi ni ta o tome ne znate, ovee sa Zemlje. Nije re o tome da li bismo mi hteli ili ne. injenica je da sam doktor Delmar ne bi dopustio da mu se iko pribli i, uveravam vas. Kad bi iko do ao u njegovu blizinu, nezavisno od n jegove va nosti ili jaine njihovog prijateljstva, doktor Delmar bi tra io da ode, ili , ako bi to bilo nu no, poslu io bi se robotom da ga istera." "Istina", ree Bejli, "ali samo ako bi doktor Delmar znao da je u pitanju lino prisustvo." " ta hoete time da ka ete?" upita doktor Tul, iznenaen i drhtavog glasa. "Kada ste stigli na mesto zloina", odgovori mu Bejli otvoreno ga posmatra jui, "da pru ite pomo gospoi Delmar, ona je smatrala da ste u vezi samo preko stereov izije, sve dok je niste stvarno dodirnuli. Tako mi je ona sama rekla, a ja nemam razloga da sumnjam u to. Ja, lino, navikao sam samo na neposredan sastanak. Kada sam do ao na Solariju i sreo se sa efom Uprave bezbednosti Gruerom, smatrao sam da imam posla s njim lino prisutnim. Kad je na kraju na eg razgovora Gruer najednom n estao, bio sam vi e nego iznenaen. Zamislite sada obrnut sluaj! Uzmimo na primer nekog zrelog oveka koji stal no upotrebljava stereovizor, a ne sastaje se ni sa kim, osim, u retkim prilikama , sa svojom enom. Pretpostavimo da mu se neko drugi zaista pribli uje, neko drugi, ne njegova ena. Zar Delmar ne bi automatski smatrao da je i u tom sluaju re o stere ovizoru, pogotovu ako bi neko pouio robota da obavesti Delmara kako je uspostavlj ena veza?" "Nemogue!" ree Kvemot. "Pozadina bi otkrila varku." "Mo da, ali koliko je vas svesno pozadine u ovom trenutku? Pro ao bi minut i li tako ne to dok bi doktor Delmar shvatio da ne to nije u redu, a za to vreme njego v bi prijatelj, ili ma ko bio, zakoraio ka njemu i razmrskao mu lobanju." "Nemogue!" ree Kvemot vrsto. "Mogue je", ree Bejli, "i zbog toga treba brisati priliku kao apsolutni do kaz da je gospoa Delmar ubica. Ona je imala priliku, ali su je isto tako imali i drugi." Bejli ponovo zastade. Osetio je kapljice znoja na elu, ali nije smeo da i h obri e kako time ne bi otkrio svoju slabost. Trebalo je da do kraja odr i silinu j uri a. Osobu na koju je ciljao morao je dovesti u krajnje podreen polo aj. Bilo je to te ko, s obzirom na meusobni odnos Zemljanina i Svemirca. Bejli je osmotrio sabesednike jednog po jednog i do ao do zakljuka da se sv e, u najmanju ruku, povoljno odigrava. ak je i Etlbi bio ljudski vezan za zbivanja . "Tako dolazimo do sredstva", ree Bejli, "a taj je elemenat zloina vrlo zag onetan u ovom sluaju. Oru je kojim je zloin izvr en nije nikada pronaeno." "To znamo", upade Etlib . "Da nije toga, raspravu protiv gospoe Delmar smat rali bismo zavr enom. U tom sluaju detektiv nam ne bi ni bio potreban." "Mo da je tako", odgovori mu Bejli, "ali dopustite da se ipak time pozabav im. Zloin je izvr ila gospoa Delmar ili neko drugi. Da je to uradila gospoa Delmar, o ru je bi se na lo na mestu zloina, ukoliko kasnije nije uklonjeno. Gospodin Olivav, m oj saradnik s Aurore, koji se ne nalazi meu nama, smatra da je doktor Tul imao mo gunosti da ukloni oru je. Pitam sada doktora Tula, ovde pred svima nama, da li je o n uklonio oru je dok je gospoa Delmar bila u nesvesti." Dr Tul je drhtao. "Nisam, nisam! Kunem se. Pitajte me ta hoete, ali ja vam se kunem da nisam ni ta ni dirnuo." "Da li ima meu vama nekog ko misli da doktor Tul la e?" upita Bejli. Nastala je ti ina, za vreme koje je Libig gledao u ne to izvan Bejlijevog vi dnog polja, mrmljajui da je ve kasno. Bejli nastavi: "Sledea je mogunost da je neko drugi izvr io zloin, a zatim ot i ao s oru jem. Ali ako je tako, pitamo se za to? injenica da je neko odneo oru je upuuje nas na to da gospoa Delmar nije krivac. Ako je ubica bio neko spolja, tada je taj morao biti velika budala, s obzirom na to da nije ostavio oru je i tako praktino o sudio gospou Delmar. Bilo ovako ili onako, trebalo je da oru je bude tamo! Ali nije

ga bilo." Etlbi ponovo upade: "Smatrate li nas vi ludacima ili slepcima?" "Smatram vas Solarijancima", mirno mu odgovori Bejli, "i zbog toga nespo sobnim da prepoznate oru je koje jeste ostavljeno na mestu zloina." "Ne razumem ni rei", promrmlja Klorisa zbunjeno. ak je i Gladija, koja sve dotada nje vreme skupa nije ni mi iem mrdnula, posma trala sada Bejlija bez razumevanja. "Dakle?" upita Libig ljutito. "Oigledno je da, iskljuiv i ono to je nemogue, moramo ono to preostaje smatrati istinitim, ma koliko neverovatno bilo. Ubilako oru je bio je robot naen na licu mes ta, a niste mogli da ga uoite jer se tome protivilo va e vaspitanje." Najednom su svi za agorili. Samo je Gladija utala i zurila u prazno. Bejli podi e ruke: "Mir! Ti ina! Dozvolite da vam objasnim!" Bejli je jo jednom izneo sluaj poku aja ubistva efa Gruera, kao i nain na koji je ono moglo biti izvedeno. Ovoga je puta dodao i to da su i njega samog poku ali da ubiju dok se nalazio u odgajali tu. Libig e nestrpljivo: "Hoete da ka ete da je robot otrovao strelicu ne znajui da je u pitanju otrov, a da je drugi robot dao strelicu deaku i rekao mu da ste Z emljanin, a da nije znao da je strelica otrovana." "Tako ne to. Oba su robota bila u svemu pouena." "Sasvim neverovatno", ree Libig. Kvemot je bio bled. Izgledalo je kao da e se svakog trenutka sru iti: "Nema Solarijanca koji bi se koristio robotima da povredi oveka." "Mo da je i tako", ree Bejli slegnuv i ramenima. "injenica je, ipak, da se rob otima mo e tako upravljati. Pitajte o tome doktora Libiga. On je strunjak." "To se ne mo e odnositi na ubistvo dr Delmara", ree Libig."To sam vam jue re kao. Kako bi neko mogao navesti robota da razmrska lobanju oveku?" "Smem li da objasnim kako?" "Naravno, ako mo ete." Bejli prihvati izazov. "Posredi je novi model robota koji je doktor Delm ar ispitivao. Znaenje svega toga mi nije bilo jasno sve dok pro le noi nisam do ao u s ituaciju da zatra im pomo od robota reima: 'Dodaj mi ruku!' Robot je zbunjeno gledao u sopstvenu ruku kao da tra im da je otkai. Morao sam da ponovim zahtev na manje n eodreen nain. Ali sve me je to podsetilo na ne to to mi je doktor Libig rekao ne to ran ije ba toga dana. Eksperimentisalo se robotima sa zamenjivim udovima. Pretpostavimo da je robot koga je doktor Delmar ispitivao bio upravo tak ve vrste, sposoban da se slu i s vi e promenljivih udova razliitog oblika, podesnih z a razne naroite zadatke. Pretpostavimo takoe da je ubica znao za to i da je naglo rekao robotu: 'Daj mi ruku!' Robot bi u tom sluaju odvojio ruku i pru io mu je. Tak va ruka je izvanredno oru je. Po to je doktor Delmar bio mrtav, robot je ponovo uzeo i spojio svoju ruku." Gluvo zaprepa enje polako je ustupilo mesto agoru primedbi. Bejli je posledn ju reenicu morao izgovoriti gotovo viui, pa ipak je glas bio jedva ujan. Za arenog lica, Etlbi ustade sa stolice i zakorai napred: "ak i da je bilo ta ko, ubica je gospoa Delmar. Ona je bila tamo, svaala se sa njim, posmatrala mu a dok je radio s tim robotima. Morala je znati i za rezervnu ruku, u koju ja, uzgred reeno, ne verujem." Gladija je polako plakala. Bejli je nije gledao. "Naprotiv", rekao je, "sasvim je lako dokazati da ubica, ma ko to bio, nije mogla biti gospoa Delmar." D otan Libig odjednom prekrsti ruke i naoru a se prezirom. Bejli to primeti: "Vi ete mi u tome pomoi, doktore Libig. Kao strunjak za r obotiku, priznaete da upravljanje robotima zahteva izvanrednu sposobnost, pogotov o kada je u pitanju tako slo en zadatak kao to je ubistvo. Jue sam imao i priliku da poku am da u kuni pritvor stavim neku osobu. Dao sam iscrpne naloge trojici robota da dobro uvaju tu osobu. Pa ipak, bilo je rupa u mojim nalozima i zatvorenik je pobegao." "Ko je bio zatvorenik?" upita Etlbi . "To nije va no", nestrpljivo e Bejli. "Ali je va na injenica da laik ne mo e u s vakom sluaju upravljati robotima. A s obzirom na to kako stvari stoje na Solariji

, izvesni Solarijanci mogu biti potpuni laici. Na primer, ta Gladija Delmar zna o robotici?... Molim, doktore Libig?" "Kako?" zablenu se strunjak. "Vi ste poku ali da pouavate gospou Delmar o robotici. Kakav je ona bila ueni k? Da li je i ta nauila? Libig e smeteno: "Ona nije...", zapoe i ne dovr i. "Nije se uop te snalazila, zar ne? Ili biste mo da voleli da ne odgovorite?" "Mo da se ona samo pretvarala", ukoeno e Libig. "Da li ste spremni da kao strunjak za robotiku potvrdite da je gospoa Delm ar dovoljno ve ta da navede dva robota na zloin?" "Kako bih mogao dati potvrdan odgovor na tako ne to?" "Dopustite mi onda da stvari osvetlim iz drugog ugla. Ko god je poku ao da me ubije dok sam bio u odgajali tu morao je najpre putem interkomske robotske kom unikacije ustanoviti gde se nalazim. Najzad, ja nikome nisam rekao gde idem, a t o su znali samo oni roboti koji su me vodili od mesta do mesta. Moj partner Deni l Olivav uspeo je da me nae pri kraju dana, ali uz naroite te koe. Ubica je, s druge strane, izveo to vrlo lako. Ne samo da je uspeo da ustanovi gde se nalazim, nego je imao vremena da smisli i izvede trovanje strelice i odapinjanje, sve to dok sam se ja jo tamo nalazio. Da li je gospoa Delmar mogla sve to da izvede?" Korvin Etlbi se na e napred: " ta vi mislite, ko je to mogao da izvede?" Bejli odgovori: "Dr D otan Libig sam sebe smatra najboljim strunjakom za ro botiku na ovoj planeti." "Da li je to optu ba?" povika Libig. "Jeste!" odgovori Bejli glasno. Bes u Libigovim oima polako je bledeo. Ono to ga je zamenilo nije bio mir, ve neka vrsta uzdr ane napetosti. "Posle ubistva ispitao sam Delmarovog robota", progovori Libig. "On nije imao zamenjive udove, odnosno, njegovi su udovi bili pokretni u onoj meri u koj oj su mogli da se odvoje specijalnim oruem i ve tom rukom. Robot, dakle, nije mogao predstavljati oru je kojim je Delmar ubijen, a vi za to nemate dokaza." "Ko jo mo e posvedoiti da je va a tvrdnja istinita?" upita Bejli? "Moja re ne dolazi u pitanje." "Ovde dolazi. Ja vas optu ujem. Ono to ste rekli u vezi s robotom nema nika kve vrednosti. Bilo bi drugaije da neko drugi stoji uz vas. Uzgred reeno, vi ste i suvi e brzo uklonili robota. Za to?" "Nije bilo nikakvog razloga da ga uvam. Njegov je pozitronski mozak bio r azoren. Bio je neupotrebljiv." "Za to?" Libig uperi drhtavi prst na Bejlija i besno odgovori: "ovee, to ste me ve j ednom pitali i ja sam vam odgovorio. Bio je prisutan kod ubistva koje nije mogao spreiti." "I rekli ste mi da to uvek prouzrokuje potpuno rastrojstvo. Uvek i bez i zuzetka. Meutim, kad je Gruer bio otrovan, robot koji mu je doneo zatrovano pie bi o je samo toliko pokvaren da je tek malo posrtao i gre io u govoru. To se dogodilo odmah po to je neposredno uestvovao u neemu to se u tom trenutku inilo kao ubistvo. B io je, dakle, vi e nego svedok, pa ipak je bio sposoban da daje jasne odgovore." "Robot, mislim robot u Delmarovom sluaju, bio je bolje upoznat s ubistvom nego Gruerov robot. Taj Delmarov robot morao je upotrebiti vlastitu ruku kao ub ilako oru je." "Sve su to besmislice", procedi Libig. "Vi ni ta ne znate o robotici." "Mo da je tako", odgovori Bejli. "Meutim, ja predla em da ef Uprave bezbenosti Etlbi ispita dokumenta va e fabrike i radionice za popravke. Mo da emo otkriti da li ste proizvodili robote sa zamenjivim udovima, a ako jeste, da li ste takvog robo ta poslali doktoru Delmaru." "Niko nee kopati po mojim dokumentima", uzviknu Libig. "Za to? Ako nemate ta da krijete, za to?" "Ali tako mi Solarije, za to bih ja ubio Dalmara? Recite mi? Iz kojih pobu da?"

"Koliko ja znam, postoje dve", odgovori mu Bejli. "Vi ste bili u prijate ljskim odnosima s gospoom Delmar. I vi e od toga. I Solarijanci su ljudi, bar do ne ke granice. Vi se niste nikad prisno pribli ili nekoj eni, ali to nije moglo da vas sauva od, nazovimo to tako, ivotinjskog nagona. Vi ste se sastajali s gospoom Delm ar - oprostite - vi ste bili u vezi s njom i onda kada je bila prilino lako odeve na i..." "Nije istina!" povika Libig grcajui. I Gladija je odluno apnula: "Nije istina." "Mo da ni vi sami niste bili svesni prirode svojih oseanja", prihvati Bejli . "Ako ste to donekle mrano i slutili, onda ste zbog slabosti prezirali sebe samo g, a mrzeli gospou Delmar, po to je ona taj oseaj budila u vama. Takoe, mora da ste m rzeli Delmara po to mu je ona bila ena. Nastojali ste da gospoa Delmar postane va a po monica. I to je bila neka vrsta kompromisa s va im libidom. Ona je to odbijala, a v i ste jo jae poeli da je mrzite. Ubiv i doktora Delmara, tako da sumnja padne na nju, istovremeno ste se osvetili i njoj i njemu." "Ko e poverovati u tu jeftinu, melodramsku priu?" upita Libig hrapavim apat om. "Jo neko sa Zemlje, jo neka ivotinja, ali Solarijanac ne." "Moje se tvrdnje ne zasnivaju samo na toj pobudi", ree Bejli, "koja ipak postoji, makar je vi i ne bili svesni. Jai je razlog bio taj to je doktor Delmar s tajao na putu va im namerama, pa ste ga morali ukloniti." "Kakvim namerama?" upita Libig. "Va im namerama iji je cilj bio da osvojite Galaksiju, doktore Libig", uzvr ati Bejli. 18. ODGOVOR NA POSTAVLJENO PITANJE "Ovaj Zemljanin je ludak!" povika Libig. "Zar to nije oigledno?" Neki su bez rei zurili u Libiga, a neki u Bejlija. Bejli im nije pru io priliku da se opredele. On brzo nastavi: "Vi, doktore Libig, znate bolje od mene da je Delmar nameravao da prekine s vama. Gospoa Delm ar je mislila da je njen mu to nameravao da uini jer ste bili energino protiv braka . Ja tako ne mislim. Sam doktor Delmar je zami ljao budunost u kojoj e brak biti suv i an, po to bi se oploenje vr ilo ve takim putem. Ali doktor Delmar je radio s vama. On je znao i nagaao o vama mnogo vi e od svih ostalih. On je morao znati za va e opasne ek sperimente i trudio se da vas zaustavi. O tome je ne to nabacio efu Grueru, ali mu nije dao pojedinosti jer ih ni sam nije znao. Oigledno, postali ste svesni njegov ih sumnji i ubili ga. "Ludost!" ponovi Libig. "Sa svim ovim ne elim vi e da imam nikakva posla." Etlbi se ume a: "Pustite ga, Libig, da govori!" Bejli se ugrize za uznu da ne bi pre vremena otkrio zadovoljstvo zbog oig lednog nedostatka simpatija u Etlbi ovom glasu: "Tokom onog istog razgovora sa mno m, u kome ste mi vi, doktore Libig, pomenuli robote s promenljivim udovima, govo rili ste i o meuplanetnim brodovima s ugraenim pozitronskim mozgovima. Suvi e ste ta da govorili. Da li je to bilo zbog toga to ste me, kao Zemljanina, smatrali nespo sobnim da shvatim primenu robotike, ili to ste trenutak ranije bili ugro eni pretnj om da u vas lino posetiti, pa ste bili radosni kada sam od toga odustao? U svakom sluaju, ve mi je doktor Kvemot rekao da je tajno oru je Solarije u pozitronskom mozg u." Kvemot, koji je tako iznenadno bio pomenut, skoi besno i povie: "Ja sam mi slio..." Bejli mu nije dao da doe do rei: "Znam, mislili ste sociolo ki. Ali to me je podstaklo na razmi ljanje. Zamislite meuplanetni brod s ugraenim pozitronskim mozgo m u odnosu na brod kojim upravlja ovek! U ovom poslednjem dok rat traje ne mogu s e upotrebiti roboti. Robot ne bi hteo da uni tava ljudska bia na neprijateljskim br odovima ili svetovima. Robot ne mo e da shvati razliku izmeu prijateljskih i neprij ateljskih ljudskih jedinki. Naravno, robotima se mo e rei da na neprijateljskim meuplanetnim brodovima n ema ljudi, kao i da planeta koju treba razoriti nije nastanjena. Ali bilo bi im veoma te ko to i dokazati. Robot zna da na brodu na kome se nalazi ima ljudi, kao t

o zna da na svetu na kome postoji ima stanovnika. Potreban je zaista ve t strunjak za robotiku, kao to ste vi, doktore Libig, da bi se u tom sluaju uspe no rukovalo ro botima, a takvih je strunjaka vrlo malo. S druge strane, meuplanetni brod s ugraenim pozitronskim mozgom sa zadovol jstvom e napadati, kako mi se ini, brodove na koje je usmeren. Smatrae prirodnim da su i drugi brodovi bez ljudi. Lako je urediti da takvi brodovi ne primenjuju ob ave tenja koja bi im slali neprijateljski brodovi u nameri da ih upozore na varku. Sa svojim naoru anjem i odbrambenom moi, uz neposredno upravljanje pomou pozitronsk og mozga, takvi bi brodovi bili daleko pokretljiviji od brodova s ljudskom posad om. Bez prostora potrebnog za ljude ili za snabdevanje, odnosno za prei avanje vazdu ha i vode, pozitronski brodovi mogu da prenose mnogo vi e oru ja, da imaju vr i oklop, d a budu znatno sigurniji od napada nego obini brodovi. Brod sa pozitronskim mozgom mo e pobediti itavu flotu drugih brodova. Da li se varam?" Poslednja je reenica ispaljena u trenutku kada se doktor Libig digao sa s tolice. Sada je stajao ukoen, gotovo u gru. ta je oseao? Bes? Strah? Nije bilo odgovora. Ne to se prolomi u vazduhu. Svi se ludaki uskome a e. Klori sa je imala lice furije, a i Gladija je bila na nogama, pretei svojim sitnim akama . Svi su gledali prema Libigu. Bejlijeva napetost popusti. Zatvorio je oi. Poku avao je da, bar za trenuta k, opusti mi ie i olabavi tetive. Uspeo je. Najzad je pritisnuo pravo dugme. Kvemot je jednom uporedio rob ote Solarije s Helotima Sparte. Tvrdio je da roboti ne mogu da se pobune, tako d a Solarijanci mogu da se odmaraju. Ali ta ako neki ovek naui robote da napadnu ljude? ta onda ako ih naui na pob unu? Zar to ne bi bio smrtni zloin? Zar se ne bi i poslednji stanovnik, u svet u kao to je Solarija, pobunio protiv onih za koje sumnja da su proizveli robota s posobnog da napadne oveka; na Solariji, gde roboti stoje prema oveku u odnosu dvad eset hiljada prema jednom? Etlbi povie: "Vi ste uhap eni! Zabranjeno vam je svako diranje knjiga ili do kumenata dok ih vlada ne ispita..." Nastavio je gotovo isprekidano, jedva ujno od op teg mete a. Bejliju se pribli i neki robot: "Poruka, gospodaru, od gospodara Olivava." Bejli dostojanstveno uze obave tenje, okrete se prema ostalima i uzviknu: "Samo trenutak!" Njegov glas je imao gotovo magino dejstvo. Svi su se okrenuli prema njemu i sveano ga posmatrali. Ni na ijem licu (osim na Libigovom, koji je ukoeno zurio u prazno) nije bilo nieg osim napete pa nje za ono to e rei ovek sa Zemlje. U to e Bejli: "Ludo je oekivati da e doktor Libig ostaviti na miru svoje kn jige dok do njih ne doe neki vladin slu benik. Zato je, pre no to je poelo ovo zaseda nje, moj partner Denil Olivav oti ao do gazdinstva doktora Libiga. Ovoga asa sam dobio njegovu poruku. Sada je ve tamo i bie kod doktora Libig a za koji trenutak kako bi mogao da mu ogranii aktivnost." "Ogranii?" zaurla doktor Libig gotovo ivotinjski u asnut. Oi su mu se ra irile od straha. "Neko e doi ovamo? Ne! Ne!" Ono drugo "ne" bio je krik. "Neete biti povreeni ako se ne budete opirali", hladno e Bejli. "Ali ja ne elim nikog! Ja ne mogu podneti niiju blizinu." Strunjak za robot iku pade na kolena nesvestan toga. Obe je ruke sklopio u oajnikom poku aju molbe. " ta elite od mene? Da li vam je potrebno priznanje? Delmarov robot je imao zamenjivu ruku! Jeste, imao je! Ja sam uredio sve da otrujem Gruera. Ja sam uredio da str elica bude odapeta na vas. Ja sam ak smi ljao i meuplanetne brodove koje ste pominja li. Nisam uspeo, ali jesam, smi ljao sam ih. Samo neka mi ovek ne dolazi blizu. Nek a stoji daleko od mene." Stao je nerazgovetno da muca. Bejli klimnu. Jo jedno pravilno dugme. Pretnja neposrednim dodirom mo e del ovati tako da se iznudi priznanje bolje od bilo kog fizikog muenja. Tada, na neki um ili pokret izvan vidnog ili ujnog polja prisutnih, Libigo va se glava iskrivi, a usta otvori e. Podigao je obe ruke da bi se od neega odbrani

o. "Natrag!" molio je. "Idite. Ne dolazite. Molim vas, ne pribli ujte se. Mol im vas..." Odmicao se nazad, puzei na rukama i kolenima, a tada, odjednom, pose e u d ep kaputa, izvue ruku i brzo je prinese ustima. Zatim se dvaput zanji e i najzad pade na lea. Bejli je hteo da uzvikne: ludae, ne primie ti se ovek ve jedan od robota koj e si toliko voleo. Denil Olivav banu u vidno polje i za trenutak se zabulji u zgren lik. Bejli nije disao. Da je Denil mogao shvatiti da je njegova ovekolikost ub ila Libiga, mozak bi mu pretrpeo u asne posledice. Ali Denil to nije znao. Njegovi su fini prsti dodirivali Libiga tu i tam o, a onda mu je podigao glavu kao da mu je neizmerno dragocena. Ljulju kao ga je i milovao. Njegovo lepo oblikovano lice zurilo je u ostale. "ovek je mrtav", pro apta.

Bejli je i ekivao. Ona sama tra ila je da se jo jednom sastanu, a kada se poja vila, oi mu se ra iri e. "Do la si", ree. "Jesam", odgovori Gladija. "Odmah si znao?" "Ima rukavice." "Oh!" Ona zbunjeno pogleda u ruke. Tada e toplo: "Smeta ti?" "Ne smeta. naravno da ne smeta. Ali za to si se odluila na lini sastanak rad ije nego na sastanak preko stereovizora?" Ona se bledo sme ila: "Moram se navii na blizinu ljudi, zar ne Elija, kad v e moram da odem na Auroru." "Sve je ve ureeno?" "Izgleda da gospodin Olivav ima uticaja. Sve je ureeno. Neu se vi e nikad ov amo vratiti." "Dobro, Gladija. Bie srenija tamo. Znam to." "Malo me je strah." "Znam. Za tebe to znai stalnu blizinu drugih ljudi, a, osim toga, manje u dobnosti nego na Solariji. Ali priviknue se, i, to je jo va nije, zaboravie na sve stra ote kroz koje si pro la." "Ne elim da ba sve zaboravim", ree Gladija toplo. "Zaboravie ." Bejli je, ne bez aoke, posmatrao vitku enu koja je stajala pred njim. "Jednom e se i udati. Mislim, stvarno udati." "To mi u ovom trenutku ne izgleda naroito privlano", ree ona tu no. "Promenie mi ljenje." Neko su se vreme gledali bez rei. "Nisam ti jo zahvalila." "To mi je bila du nost", ree on. "Sad e natrag na Zemlju, zar ne?" "Hou." "Vi e se nikad neemo videti?" "Verovatno ne. Ali neka ti to ne smeta. U najboljem sluaju, za svega etrde set godina ja u biti mrtav, a ti e izgledati jedva malo drugaije nego sada." Lice joj se iskrivi: "Ne govori tako." "Ali tako jeste." "Zna li da je sve ono o D otanu Libigu istina?" ree hitro, kao da ju je ne to sililo da promeni razgovor. "Znam. Nekoliko strunjaka za robotiku pretra ilo je njegove spise i ustanov ilo da je eksperimentisao meuplanetnim brodovima bez ljudske posade. Na li su i rob ote sa zamenjivim udovima.." "Za to se bavio tako stra nim stvarima? ta ti misli ?" upita Gladija, dr ui. "Jer se bojao ljudi. Ubio se da bi izbegao prisustvo oveka, a bio je spre man da uni ti ostale svetove samo da bi Solarija i tabu blizine ostali nedirnuti." "Ne razumem za to je bio takav", ona e apui, "kad lina prisutnost mo e biti vrlo .."

Ponovo ti ina, dok su stajali jedno prema drugom na samo tri koraka udalje nosti. Najednom e Gladija glasno: "Oh, Elija, ti e ene." " ta u to smatrati suvi e slbodnim?" "Smem li da te dodirnem? Nikad te vi e neu videti, Elija..." "Ako zaista eli ?" Prilazila mu je svetlucavih oiju, korak po korak, sva ustreptala. Kada je bila samo korak daleko od njega, poela je polako da skida desnu rukavicu. Bejli mahnu: "Ne budi luda, Gladija!" "Ne bojim se", ree, pru ajui mu nesigurno obna enu ruku. I Bejlijeva je ruka drhtala. U njegovom je stisku njena ruka bila prestr a ena i srame ljiva, a kad ju je pustio, povukla se i neoekivano ga dodirnula vrhovim a prstiju po licu. Taj dodir je bio lak kao perce. "Hvala ti, Elija. Zbogom!" "Zbogom, Gladija!" apnu on, posmatrajui je kako se udaljuje. Ni ta nije moglo u njemu izbrisati oseaj gubitka, pa ni pomisao na brod koj i je ekao da ga vrati na Zemlju. Pogled Alberta Minima, podsekretara, bio je pode en za sveanu dobrodo licu: " Radujem se to vas opet vidim na Zemlji. Va je izve taj, naravno, stigao pre vas i ve se prouava. Dobro ste obavili posao. Koristie vam to u linim podacima." "Hvala", ree Bejli. U njemu vi e nije bilo mesta za nova odu evljenja. To to s e ponovo nalazio na Zemlji, opet u sigurnosti elinih peina, u blizini D esi (s kojom je ve govorio), sve ga je to otupelo za ostala uzbuenja. "Meutim", ree Minim, "va se izve taj odnosi samo na istragu ubistva. Postoji li jo ne to to bi nas moglo zanimati? Da li biste me o tome izvestili? Usmeno?" Bejli je oklevao. Ruka mu uobiajenim pokretom krenu ka unutra njem d epu, tra ei toplu utehu lule. Minim e odmah: "Mo ete da pu ite, Bejli." Bejli sporo i pa ljivo izvede obred paljenja. "Nisam sociolog", ree. "Niste?" Minim se kratko nasmeja. "Meni se ini da smo to ve jednom rasprav ili. Uspe an detektiv mora u malom prstu da ima sociologiju, pa ak i ako nije nikad uo za Heketovu jednainu. Mislim, na osnovu va e trenutne nelagodnosti, da pone to zna te o onome to se odnosi na Spoljnje svetove, ali da niste sigurni da li e mi se to dopasti." "Ako tako mislite, gospodine... Dobro!.. Kad ste mi dali nalog da poem na Solariju, pitali ste me koje su slabosti Spoljnjih svetova. Tvrdili ste da je n jihova snaga u robotima, u naseljenosti i trajanju njihovih ivota, ali niste znal i u emu su njhove slabosti." "Dakle?" "Mislim, gospodine, da znam u emu su njihove slabosti." "Znai da mo ete da mi odgovorite. Dobro. Idemo dalje." "Njihove su slabosti, gospodine, roboti, slaba naseljenost i dug ivot." Minim je zurio u Bejlija, ne menjajui izraz lica. Prsti su mu bili zaposl eni eprkanjem po papirima na radnom stolu. "Kako ste do li do toga?" upita. Na putu od Solarije ka Zemlji Bejli je sate i sate proveo u sreivanju mis li. U ma ti je odmeravao birokratska shvatanja Va ingtona prema svemu to je uravnote en o i razumno. U ovom trenutku nije mogao da se snae. "Nisam siguran da vam to mogu objasniti", ree. "Ne smeta. ujmo. Zasad, samo pribli no." "Solarijanci su se odrekli neega to oveanstvo poseduje ve milion godina, neeg o je vrednije od atomske snage, Gradova, poljoprivrede, orua, vatre i svega ostal og, jer je to ne to to omoguuje sve ostalo." "Ne uspevam da pogodim. ta je to?" "Zajednica, gospodine. Saradnja meu pojedincima. Solarija je od svega tog a odustala. To je svet usamljenih jedinki, emu se raduje samo sociolog te planete . Uzgred reeno, taj sociolog, jedan jedini, nikad nije uo za sociolo ku primenu mate to smatrati suvi e slobodnim od m

matike, ve je izmislio sopstvenu nauku. Nema nikoga ko bi ga pouio, ko bi mu pomog ao, ili ko bi se setio neega to je propustio. Jedina nauka koja cveta na Solariji jeste robotika, kojom se bavi desetak njih, a kada se poremete odnosi oveka i rob ota, moraju pozvati nekog sa Zemlje da im pomogne. Umetnost je, gospodine, na Solariji apstraktna. Apstraktna umetnost na Z emlji je jedan od oblika umetnosti, a na Solariji je to jedini oblik. Humanost j e nestala. Cilj kome se te i je oktogeneza, zaee bez dodira mu a i ene." "Sve je to stra no, ali pitanje je da li je opasno." "Mislim da nije. Bez dodira oveka sa ovekom nema osnovnog ivotnog smisla. I ntelektualne vrednosti su i ezle, kao i svrha ivota. Stereovizija nije zamena za pri sustvo. Toga su Solarijanci svesni, ali tome upravo te e. Ako usamljenost nije dovoljna da prouzrokuje puni zastoj, dodajmo tome j o i trajanje ivota. Na Zemlji imamo neprekidno priticanje mladih ljudi koji su skl oni promenama, jer nemaju vremena da otvrdnu na svom ivotnom putu. U tome je izva nredna prednost. ivot treba da je dovoljno dug da se ispune zadaci, a dovoljno kr atak da bi bilo mesta za omladinu koja e nezaustavljivo priticati. Na Solariji om ladina isuvi e sporo pridolazi." Minim je i dalje pipkao svoje besmislene figure. "Zanimljivo! Zanimljivo !" Podigao je pogled. S lica kao da mu je pala maska. "Vi ste o troumni, gospodine detektive." "Hvala", ree Bejli tvrdo. "Znate li za to vas podstiem da mi iznesete svoje gledi te?" Bio je gotovo ka o dete koje miluje sva zadovoljstva. Nastavio je, ne ekajui odgovor: "Na i su sociol ozi ve izvr ili prethodnu analizu va eg izve taja, a mene je zanimalo da li vi imate ne ko mi ljenje o sjajnim vestima za Zemlju koje ste doneli. Vidim da imate." "Ali priekajte", ree Bejli. "Ima toga jo ." "Naravno da ima", potvrdi Minim irokrogrudo. "Solarija ne mo e tako lako is praviti svoj zastoj. Pre li su odsudnu taku, a njihova zavisnost od robota oti la je predaleko. Roboti ne mogu da disciplinuju decu, iako bi disciplina mogla doneti samo dobro. Roboti se ne mogu oglu iti o bol koji disciplinom zadaju, iako je to z a konano dobro. A, takoe, svi roboti, uzeti zajedno, ne mogu zavesti red na planet i time to e dopustiti da njene institucije budu razorene, ma koliko u meuvremenu po stale tetne. Oni nisu u stanju da sagledaju dalje od onog to se neposredno zbiva. I tako, jedini mogui zavr etak Spoljnjih svetova jeste zastoj, a time e Zemlja biti osloboena njihove nadmoi. Ovi novi podaci sve menjaju. Fizika pobuna nee biti neopho dna. Osloboenje e doi samo od sebe." "ekajte", ree ponovo Bejli, ovog puta glasnije: "Mi razgovaramo samo o Sol ariji, a ne i o drugim Spoljnjim svetovima." "To je ista stvar. Va sociolog sa Solarije, Kimot..." "Kvemot, gospodine." "Dobro, Kvemot. Zar nije rekao da se Spoljnji svetovi razvijaju u pravcu Solarije?" "Rekao je, ali on ni ta ne zna iz prve ruke o Spoljnjim svetovima. On nije nikakav sociolog. Zaista nije. Mislio sam da sam to dovoljno naglasio." "To e na i ljudi jo proveriti." "I njima e nedostajati podaci. Mi ni ta ne znamo o zaista velikim Spoljnjim svetovima, na primer o Aurori, Denilovom svetu. Meni ne izgledaju razumna oekiva nja da e svi ti svetovi konano biti kao Solarija. U stvari, postoji samo jedan sve t u Galaksiji koji je nalik na Solariju..." Minim je zadovoljnim i kratkim zamahom odnegovane ruke prekinuo dalji ra zgovor o tome: "To e na i ljudi jo proveriti. Siguran sam da e se slo iti sa Kvemotom." Bejli je sve mranije gledao. Ako su sociolozi na Zemlji dovoljno gladni v edrih vesti, oni e, to se toga tie, lako pronai nain da se u svemu slo e s Kvemotom. Sv e se mo e podvrgnuti brojkama ako se uporno i dugo tome te i, a preskau se i zata kuju istinski podaci. Bejli je oklevao. Da li je bolje da uti ili da progovori sada dok mu je k ao slu alac na raspolaganju ovek koji u vladi zauzima tako visok polo aj... Isuvi e je oklevao. Preturajui neke papire, Minim je ponovo progovorio, ovo g puta ozbiljnije: "Da objasnimo sada neke pojedinosti u vezi s Delmarovim sluaje m, a onda mo ete da idete. Da li ste hteli da naterate Libiga na samoubistvo?"

"Hteo sam samo da ga prisilim na priznanje, gospodine. Nisam predvideo s amoubistvo kao posledicu kr enja tabua linog dodira. Ironija sudbine! To je izazvao robot koji taj tabu nije ni mogao prekr iti. Ali da vam pravo ka em, ne alim njegovu smrt. Bio je to opasan ovek. Proi e mnogo vremena dok se u nekom drugom oveku ne st eknu i njegove slabosti i njegova genijalnost." "Sla em se", ree Minim suvo. "Dobro je to je mrtav. Ali ta bi bilo od vas da su Solarijanci propustili da uvide da Libig nije mogao ubiti i Delmara?" Bejli izvue lulu iz usta. utao je. "De-de!" izazva ga Minim. "Vi i sami znate da to nije on uinio. Bilo je p otrebno lino prisustvo, a Libig bi radije umro nego to bi tako ne to i dopustio. U s tvari, on i jeste umro da bi to izbegao." "U pravu ste, gospodine", ree Bejli. "Raunao sam da e Solarijanci biti toli ko u asnuti zbog zloupotrebe robota da se nee ni dosetiti." "Dakle, ko je ubio Delmara?" Bejli polako odgovori: "Ako mislite na osobu koja mu je zadala smrtonosn i udarac, to je bila ona, gospodine, koju su svi smatrali krivom, Gladija Delmar , ena rtve." "I vi ste dopustili da otputuje?" "Moralno, ona nije bila odgovorna. Libig je znao za njene este i te ke svae s mu em. Morao je znati i kako je ona u trenucima ljutnje u stanju da pobesni. Lib ig je hteo da Delmar pogine pod okolnostima koje e biti optu ujui po njegovu enu. Zbo g toga je poslao Delmaru onog naroitog robota, a mislim da je robota smi ljeno i ve t o pouio kako e svoju odvojivu ruku pru iti Gladiji kad ova zapadne u potpuni bes. S takvim se oru jem u ruci na la ona u odsudnom trenutku i tada je reagovala naglo i s lepo, tako da ni Delmar ni robot nisu mogli da je spree." "Robotova je ruka morala biti uprljana krvlju i ulepljena kosom." "Verovatno", ree Bejli, "ali Libig se pozabavio robotom ubicom. Njemu nij e bilo te ko da da nalog robotima, koji su to primetili, da sve zaborave. Doktor T ul je to mogao da opazi, ali je sav bio zauzet oko le a i ene u nesvesti. Libigova se gre ka sastojala u tome to je mislio da e Gladijina krivica biti tako oigledna, da je nee spasiti ni okolnost da se na mestu zloina nije prona lo oru je. Naravno, nije predvideo ni to da e neko sa Zemlje biti pozvan da vr i istragu." "Tako ste vi, posle Libigove smrti, uredili da Gladija otputuje sa Solar ije. Da li ste to uradili za sluaj da neki Solarijanac ponovo pone da kopa po sluaj u Delmar?" Bejli sle e ramenima. "Ona je mnogo propatila. Bila je svaija rtva, mu evljeva , Libigova i svih ostalih." "Niste li malo izvrdali zakon da biste udovoljili linom hiru?" upita Mini m. Bejlijevo se duguljasto lice uozbilji: "Nije to bio hir. Mene nisu obave zivali zakoni Solarije. Najva nija mi je bila korist Zemlje i zbog nje sam morao d a tim zakonima podredim opasnog Libiga. to se tie gospoe Delmar... " Bejli pogleda Minima i oseti da mu je muno ono to namerava da ka e, ali je znao da mora rei. " to se tie gospoe Delmar, ona mi je poslu ila za jedan eksperimnt." "Kakav eksperiment?" "Zanimalo me da li e pristati da poe na planetu gde je lini dodir normalna stvar. Bio sam radoznao da doznam hoe li imati hrabrosti da izdr i ru enje svih onih navika koje su joj bile duboko usaene. Bojao sam se da e odbiti i uporno nastojati da ostane na Solariji, dakle, da radije ostane na planeti svog isku enja nego da otputuje i napusti izvitoperene solarijanske oblike ivota. Meutim, izabrala je pro menu, i ja se tome radujem jer u tome vidim pozitivan znak. inilo mi se da se za nas time otvaraju vrata spasa." "Za nas?" strogo e Minim. " ta, do avola, mislite time da ka ete?" "Ne posebno za vas ili mene, gospodine", nastavi ozbiljno Bejli. "Mislio sam na oveanstvo. Va e je mi ljenje o Spoljnjim svetovima pogre no. Kod ostalih nema za brane linog dodira. Oni su vr ili istragu na Solariji. Sa mnom je bio R. Denil Oliv av, to i sami znate, a on e podneti svoj izve taj. Postoji opasnost da pou putem Sol arije, ali postoji i mogunost da uoe do ega ih to mo e dovesti. U tom sluaju radije e o dr avati razumnu ravnote u i tako ostati gospodari svemira."

"To je va e mi ljenje?" upita Minim. "Jo ne to! Postoji svet nalik na Solariju, na a Zemlja!" "Detektive Bejli!" "Upravo tako, gospodine! Mi smo nalije Solarije. Oni su se povukli u usam ljenost, a mi smo to isto uradili u odnosu na Galaksiju. Oni se nalaze na mrtvoj taki svojih nepovredivih gazdinstava. Mi se nalazimo na mrtvoj taki, imajui u vidu na e podzemne gradove. Oni su voe bez sledbenika, izuzev robota koji ne mogu da im prkose. Nas za tiuju samo zatvoreni Gradovi." Bejli stisnu pesnice. Minim se nije slagao: "Detektive, vi ste se namuili. Potreban vam je odmo r i imaete ga. Mesec dana odmora s punom platom i na kraju toga unapreenje." "Hvala vam, ali to nije sve to elim. Hou da me saslu ate. Postoji samo jedan izlaz iz orsokaka, a to je onaj prema otvorenom, prema svemiru. Tamo ima na milio ne svetova, a Svemirci su zauzeli samo pedesetak. Njih je malo i dugo ive. Nas je mnogo i brzo umiremo. Mi smo prikladni za istra ivanje novih svetova i njihovo na seljavanje. Brojnost stanovni tva nas tera na to, a brza smena pokolenja snabdeva nas hrabrom omladinom. Na i su preci bili ti koji su prvi naselili Spoljnje svetov e!" "Da, shvatam, ali bojim se da je na e vreme isteklo." Bejli je osetio kako Minim eli da ga se oslobodi, ali se nije dao. "Kada su prvi doseljenici izgradili tehniki monije svetove od na eg, mi smo se povukli u k atakombe koje smo sami izgradili. Svemirci su nas doveli u podreen polo aj, a mi sm o se sakrili. Nije trebalo da bude tako! Da bismo izbegli ritmiki ciklus delovanj a pobuna i represija, moramo da se nadmeemo s njima, da ih sledimo ako moramo, da ih vodimo ako mo emo. Da bismo to mogli, moramo se privii na otvoren prostor. Ako je to za na e pokolenje prekasno, moramo prevaspitati na u decu. To je ivotno pitanje ." "Detektive, vama je potreban odmor." Bejli besno ree: "Slu ajte me, gospodine! Ako su Svemirci jaki, a mi ostane mo takvi kakvi smo, onda e Zemlja biti uni tena u roku manjem od jednog veka. Na to se rauna, kao to ste sami rekli. Ako su Svemirci slabi i ako dalje slabe, mogli b ismo izbei poraz - ali, ko ka e da su Svemirci slabi? Solarijanci jesu, i to je sve to znamo." "Ali... " Bejli mu nije dao da doe do rei: "Nisam zavr io. Bili Svemirci slabi ili jak i, mi jedno ipak mo emo izmeniti, a to je nain ivota. Iziimo iz elinih peina i pobune n m nikada nee biti potrebne. Mo emo se pro iriti po sopstvenim svetovima i tako i sami postati Svemirci. Ostanemo li i dalje zatvoreni na Zemlji, neemo spreiti tetnu i s udbonosnu pobunu. Bie jo gore ako se ljudi zavedu pogre nom predstavom o slabosti Sv emiraca. Hajde, pripitajte sociologe! Prenesite im moje gledi te. Ako jo sumnjaju, preduzmite ne to da me po alju na Auroru. Dopustite mi da donesem izve taj o istinskim Svemircima. Tada ete videti ta Zemlja mora... " Minim klimnu: "Da. Da. Do vienja, sad, detektive Bejli." Bejli je izi ao stra no uzbuen. Otvorenu pobedu nad Minimom nije ni oekivao. Z a jedan dan ili jednu godinu ne mogu se savladati ukalupljeni misaoni oblici. Al i zapazio je trag zami ljenosti i nesigurnosti koji se pojavio na Minimovom licu, da bar za odreeno vreme izbri e njegove prea nje nekritiko odu evljenje. Bejli je slutio kako e se stvari dalje odigravati. Minim e tra iti mi ljenje s ociologa, a jedan ili dvojica od njih ispoljie nesigurnost. udie se. Savetovae se sa Bejlijem. Neka proe godina dana, razmi ljao je, i ja u se nai na putu za Auroru. Neka s e izmeni jedno pokolenje, i mi emo ponovo u svemir. Bejli stupi na ekspresnu traku to je vodila na sever. Uskoro e videti D esi. Hoe li ona shvatiti? Da li e Benov potomak u svojoj sedamnaestoj godini iveti na n ekoj praznoj planeti, gradei ivot na otvorenom prostoru? Misao ga je pla ila. Jo se bojao otvorenog prostora. Ali vi e se nije pla io st raha! Od straha nije morao vi e da be i. Mogao je da se bori protiv njega. Bejli oseti kako ga preplavljuje ne to kao ludilo. Od samog je poetka otvor en prostor imao za njega neku udnovatu privlanost. Tako je bilo jo od onda kad je u terenskom vozilu izigrao Denila da bi se otvorio krov, kako bi mogao prkositi v

azduhu.

Tada nije mogao potpuno shvatiti svoju elju. Denil je mislio da u tome im a neeg neprirodnog, a on sam je smatrao da mu je to potrebno iz profesionalnih ra zloga, kao nu na mera za re enje tajne zloina. Tek one poslednje veeri na Solariji, ka d je s prozora smakao zavesu, shvatio je potrebu za otvorenim prostorom kao potr ebu dovoljnu samoj sebi, radi zadovoljstva i slobode koju donosi. Tu istu potrebu mogli bi osetiti milioni i milioni stanovnika Zemlje ako bi im se na to skrenula pa nja i ako bi mogli savladati prve korake. Pogledao je unaokolo. Ekspres je urio napred. Sve je oko njega bilo ve tako: i osvetljenje, i ogro mni blokovi stanova koji promiu za njim, i blistave reklame, i izlozi, i fabrike, i umovi, i mno tvo ljudi, - ljudi, i ljudi, i ljudi... Bilo je to sve to je voleo, to je nerado i sa strahom napu tao, za im je misl io da ezne dok se nalazio na Solariji. U ovom mu je trenutku sve to bilo strano. Nije mogao da se u tome snae. Oti ao je da re i zagonetku ubistva, a uz put mu se dogodilo ne to drugo. Rekao je Minimu da su Gradovi katakombe, a oni to i jesu. Gradovi-utrobe . A ta mora najpre uiniti ovek ako hoe da ivi? Mora izii iz utrobe. Kad jednom izie, v se ne vraa. Bejli je jednom izi ao iz Grada i vi e se ne mo e vratiti. To vi e nije bio njeg ov Grad. elino nebo nad njim takoe mu je bilo tue. Tako i mora biti. Tako e biti i sa drugim i Zemlja e se jo jednom roditi i posegnuti za svemirom. Srce mu je ludo udaralo. umovi ivota oko njega zaronili su u neujan mramor. Setio se svog sna na Solariji i najzad ga shvatio. Podigao je glavu. Sad a je mogao da vidi kroz elik i beton katakombi. Mogao je videti mamac postavljen u svemiru kako zavodniki poziva ljude da iziu. Mogao ga je videti kako blista - go lo sunce!