Asimov Isak KAMIAK NA NEBU Prevod: Bogdanovi Ognjen Asimov Isaac PEBBLE IN THE SKY, 1950.

Serija "Roboti-Carstvo -Zadu bina" (8) POLARIS 1987. 1. IZMEDJU JEDNOG I JO JEDNOG KORAKA

Dva minuta pre no to e zauvek i eznuti sa lica Zemlje, bar onakve Zemlje kakv u je poznavao, D ozef varc lutao je prijatnim ulicama periferije ikaga, recitujui u s ebi Brauningove stihove. Bilo je to na neki nain neobino, budui da bi kakav sluajni prolaznik lik D oze fa varca te ko mogao da pove e sa osobom koja bi se na bilo koji nain bavila Brauningo m; jer varc je izgledao kao kakav penzionisani kroja, to je zaista i bio. A pored t oga, izgledao je i kao neko kome u svakom sluaju manjka ono to dana nje sveznalice n azivaju 'prosenim op tim obrazovanjem'. U stvari, suprotno tome, varcova radoznala p riroda zadovoljavala je svoje potrebe nasuminim itanjem svega do ega je mogao da doe , tako da je neprobirljivo, uvek gladno i postepeno pabirila proseno znanje o svem u i svaemu. varc je, povrh svega, imao i dobro pamanje, te mu je i to pomagalo da s vu silu podataka neprestano dr i u glavi. Tako je, na primer, u mladim danima dva puta proitao Rabina Ben Ezru od R oberta Brauninga, te je, stoga, razumljivo to ga je znao napamet. Bilo je u toj p oemi mnogo njemu nejasnih pojedinosti, ali je zato njegovo srce kucalo, u protek lih nekoliko godina, upravo u ritmu njena prva tri stiha; ona tri stiha koja su tog vrlo vedrog i sunanog junskog dana 1949-te dopirali iz dubina spokojne tvrave njegovog uma: "Ostari kraj mene! Ono najbolje tek e stii poslednje od ivota, zarad ega je

ivot ponajpre i stvoren..."

varc je ovo oseao do sr i. Te ak mladalaki ivot u Evropi, kao i naporno probijan je kroz sudbinu, kasnije, u Sjedinjenim Dr avama, uinili su da mu udobnost i spokoj poslednjeg ivotnog doba jo vi e prijaju. Imao je svoju kuu i dovoljno novca, tako da je mogao d se sasvim mirno povue s posla. Njegova supruga je bila dobrog zdravlj a, keri obezbeene udajom, a pristiglo je i unue koje je moglo da samo jo vi e ulep a te najbolje, poslednje godine. O emu je, zaista, jo mogao da brine? Dodu e, stizala su do njega govorkanja o mogunosti treeg svetskog rata, a i sama atomska bomba i dalje je postojala. varc je, ipak, verovao u dobre i plemeni te ljudske prirode, pa stoga, iskreno, nije dr ao da e biti jo ratova. Smatrao je da Zemlja nikada vi e nee imati prilike da bude svedok suncolikog pakla, svedok atoma u najpunijem besu sopstvene eksplozije. I zato se dobroudno sme io deci pokraj koj e je prolazio, elei im u sebi brz i ne odvi e te ak prolazak kroz mladost, kako bi to p re i to bezbolnije stigli do smirenosti onog najboljeg to e tek stii. Podigao je, tako, nogu s namerom da ne nagazi na krpenu lutku s likom Dr onjave Anice, koja je le ala tu, nasred trotoara, sme ei mu se u svoj svojoj zapu tenos ti, kao nekakvo odbaeno, zaboravljeno nahoe iji nestanak jo nije bio primeen. Nije, m eutim, stigao da podignutom nogom ponovo dotakne trotoar... Institut za nuklearna istra ivanja nalazio se na drugom kraju ikaga. Ljudi u njemu su, nesumnjivo, imali svoje teorije o su tinskoj vrednosti ljudske prirode ; s druge, pak, strane oseali su se pomalo i postienim to jo nisu izumeli instrument koji bi bio u stanju da izmeri tu vrednost. Kada bi o tome dublje razmi ljali, do lazili bi do zakljuka da je esto dovoljno po eleti da kakva nebeska sila omete ljuds ku prirodu, uz svu njenu prokletu dosetljivost, da svaki bezazleni i potencijaln o koristan pronalazak pretvori u opasno oru je. Nekakva plaviasta svetlost iza lea hemiara u odaji privue pa nju doktora Smita , u trenutku dok je prolazio pored otvorenih vrata, te on zastade i zagleda se u nju. Hemiar, oigledno neki vedar mladi, zvi dukao je bezbri no dok je naginjao volumet rijski sud, pljosnatu bocu u kojoj je koliina rastvora ve odranije bila odreena. Be li prah se polako i lenjo rastvarao u tenosti. Ta se slika za trenutak zaledila,

dok predoseaj neposredne opasnosti koji ga je i zaustavio kraj vrata ne natera od jednom dr Smita na brzu akciju. Uleteo je u prostoriju, hitro dohvatio tap za odmeravanje dugaak tano jedan jard, i u magnovenju sve to se nalazilo na stolu sruio na pod. Gotovo istog asa se zau zlokoban zvuk metala koji se rastapa, a dr Smit oseti kako jedna kap znoja p olako klizi prema vrhu njegovog nosa. Mladi je zgranuto zurio u betonski pod gde je rastopljeni metal napravio srebrnaste barice, iji je tanak sloj ve poeo da se hladi. Barice su i dalje zraile j akom toplotom. " ta je to bilo?" Mladi je od strah gotovo zanemeo. Dr Smit bez rei sle e ramenima, i sam jo ne sasvim pri sebi. "Ja ne znam. To ete vi mi rei... Na emu se radilo ovde?" "Ni na emu se nije radilo ovde", vajkao se hemiar. "Bio je to samo uzorak sirovog uranijuma. Ja sam ovde elektrolitiki odreivao bakar... Stvarno ne znam ta s e to moglo desiti." "Ma ta da je bilo po sredi, mladiu, rei u vam ta sam ja video. Oko ovog plati nskog topionog suda obrazovala se korona, oda iljui unaokolo sna no zraenje. Uranijum, ka ete?" "Da, ali to je bio sirovi uranijum, a on nije opasan. Hou da ka em, jedan o d osnovnih uslova za fisiju je aspolutna prei enost, zar ne?" Hemiar brzo ovla i usne. "Mislite li da je to zaista bila fisija? Ali niti je bio plutonijum, niti je bio bombardovan." Dr Smit se zamisli. "ak je, u ovom sluaju, bio ispod kritine mase, ili u na jmanju ruku, ispod nama poznatih kritinih masa." On se netremice zagleda u kamenu povr inu stola, u opaljenu i ispucalu boju ormana, i srebrne pruge po betonskom p odu. "Pri tom, uranijum se topi na oko 18000 stepeni celzijusa, a mi jo ne poznaj emo nuklearne fenomene. A i ova prostorija je najverovatnije potpuno zasiena zraen jem. Kada se ovaj metal ohladi, mladiu, treba ga sastrugati, sakupiti i poslati n a detaljnu analizu." I dalje je zami ljeno gledao oko sebe, a onda iznenada poe prema suprotnom zidu, stresav i se od zebnje zbog mrlje u visini ramena koju je tamo ugledao. " ta je ovo", upita on. "Da li je ova mrlja oduvek tu?" "Koja mrlja, gospodine?" Mladi uznemireno prie i osmotri mesto koje mu je doktor pokazivao. Na zidu se nalazila mala rupa, onakva kakvu bi napravio ukucan , pa zatim odstranjen ekser, ali pri tom proteran kroz malter i ciglu, sve do sp olja njeg zida zgrade. Dnevna svetlost se jasno mogla videti. "Ovo nisam nikada video", odvrati hemiar, odmahujui glavom. "Dodu e, nikada ranije nisam tu ni ne to posebno zagledao." Dr Smit ne ree na to ni ta; samo se polako odmaknu od zida, pro av i pored term ostata, limene kutije u obliku paralelopipeda. Voda koja se u njoj nalazila, ter ana motornom me alicom, vrtela se uskovitlano u krug, dok su se elektrine sijalice pod vodom, grejai, uznemireno palili i gasili, u skladu sa otkucajima ivinog relej a. "A ovo ovde? Da li je ovo oduvek tu?" Tu dr Smit ovla zagreba noktima mrl ju koja se nalazila pri vrhu ire strane termostata. Bila je to, u stvari, malena kru na rupa pravilnih ivica, izbu ena kroz lim, ne to iznad nivoa vode. Hemiar razrogai oi. "Ovo, godpodine, nikada ranije nije bilo tu. To mogu da vam garantujem!" "Hmm", promrmlja doktor. "Pogledajte, molim vas, ima li ikakve rupice na suprotnoj strani." "Prokletstvo! Hou rei, da, gospodine! Evo je!" "U redu. Hodite sada ovamo i pogledajte kroz obe rupe. Iskljuite termosta t i ostanite tu." Dr Smit ode do zida i prekri rupu na njemu svojim prstom. " ta v idite?" upita on odande. "Vidim va prst, doktore. Je li rupa na tom mestu?" Dorktor Smit ne odgovori ni ta, ve onako smirenim glasom komandova dalje: " Obiite sud i pogledajte kroz rupice sa druge strane. Vidite li sada ne to?" "Ne, sada ni ta." "Ako se seate, upravo se na mestu koje sada gledate nalazila posuda sa ur anijumom. Zar ne?"

"Izgleda da je tako, gospodine", glasio je nevoljan odgovor. Doktor Smit baci brz pogled na tablicu sa napisanim imenom, koja se nala zila na jo uvek otvorenim vratima, i ree hladno: "Gospodine D ekson, sve to se ovde d ogodilo smatrajte izuzetno poverljivom stvari. Ne elim da o ovome ikome i ta ka ete. Jesmo li se razumeli?" "U potpunosti, gospodine!" "Hajdemo onda odavde. Poslaemo ovamo ljude iz odeljenja za radijaciju, a vi i ja emo se stvarno ucrvljati u ambulanti." "Mislite, zbog moguih opekotina od zraenja?" Hemiar odjednom preblede. "To emo jo proveriti." Meutim, kasnije je ustanovljeno da nema ozbiljnijih tragova od opekotina ni kod jednog ni kod drugog oveka. Krvna slika je obojici bila u besprekornom red u, a ni ispitivanje korena kose nije dalo drugaiji rezultat. Munina koju su kasnij e osetili pripisana je psihosomatskom poreklu, uz potpuno odsustvo bilo kakvih d rugih simptoma. Pored toga, ni tada ni kasnije, u okviru celokupnog Instituta, niko nije bio u stanju da objasni kako je moglo doi do toga da posuda puna sirovog uraniju ma, ni blizu kritine mase, i li ena direktnog neutronskog bombardovanja, iznenada k rene da se topi i zrai tako jaku i smrtonosnu koronu. Jedini prihvatljiv zakljuak bio je da je nuklearna fizika i dalje krcata u dnim i opasnim, jo neobja njenim pukotinama. Isto tako, ni dr Smit nije izlo io sve injenice u potpunosti, u izjavi koju je kasnije podneo. Naroito nije pominjao rupe u laboratoriji, kao ni injenicu da je rupa najbli a mestu na kome se sud prvobitno nalazio bila jedva vidljiva, ona s a druge strane termostata primetno vea, a da je ona na zidu, tri puta udaljenija od tog stra nog popri ta, mogla u sebe da primi i itav ekser. Zrak koji se prostire u pravoj liniji morao bi da putuje vi e kilometara p re no to bi ga prirodna oblina Zemljine povr ine odvojila od tla u dovoljnoj meri d a se sprei bilo kakva dodatna teta, a u tom trenutku prenik snopa iznosio bi skoro deset stopa. Zatim bi se i dalje irio, istovremeno i slabio, isijavajui u kosmiku p razninu, postajui tako samo udna nepravilnost u njenom tkivu. Dr Smit ni kasnije nikada nije nikome poverio ovu pretpostavku. Nikada, takoe, nije nikome rekao da je narednog jutra, le ei u ambulanti, pr elistao uzdu i popreko sve novine, tra ei, svesno, meu oglasima, razlog svoje zebnje. Ali u velikom gradu svakoga dana nestanu toliki ljudi. Isto tako, ni pom ena o tome da je bilo ko urlajui uleteo u policijsku stanicu, blebeui uzbueno da je, na njegove oi neki iv ovek (ili, mo da, pola oveka?) jednostavno u trenutku nestao.U najgorem sluaju, nijedne novine nisu prenele takav detalj. Dr Smit je, posle svega, naterao sebe da jednostavno zaboravi na sve to. A to se D ozefu varcu desilo upravo izmeu jednog koraka i onog sledeeg. Podig ao je desnu nogu da bi preskoio Dronjavu Anicu i za tren osetio nesvesticu - kao da ga je u najmanjem deliu vremena u svoje dubine povukao besni, uskovitlani vrtl og i celog ga izvrnuo - kao rukavicu. Zatim je, izgleda, spustio podignutu nogu, osetiv i kako mu se plua ste u gubei vazduh, i kako se celo njegovo telo gri i na kraj u pada u travu. Dugo je ostao u tom polo aju, zatvorenih oiju, pre no to se usudio da pogled a oko sebe. Zaista! Zaista se nalazio na travi, a jo maloas mu je pod nogama bio plonik . Kue su i ezle! Belo okreene kue, svaka sa svojim travnjakom, uredno postrojene , red za redom, sve su i ezle! Pri tom, trava na kojoj je sedeo nije predstavljala pomno pod i an travnjak. Rasla je gusto, divlje. A unaokolo je bilo i drvea, mnogo drvea, a u daljini ga j e bilo jo i vi e. Tada sti e najte i udarac: crvenkasta, spaljena boja li a na drveu, odnosno, bar na pojedinom. Pod rukom se mogla osetiti suvoa i krhkost starih listova. varc je, dodu e, iveo u gradu, ali je ipak bio u stanju da prepozna jesen kada bi se s njom suoio. Jesen! Kada je, maloas, podigao nogu, bio je usred juna, usred sveg tog s

ve eg, zelenkastog ble tavila... On mahinalno pogleda u svoje noge i, o tro uzviknuv i, posegnu prema njima.. . Ta mala krpena lutka, koju je hteo da preskoi, taj maleni dah stvarnosti... Ne, nemogue! On dohvati lutku uzdrhtalim rukama, i shvati da lutka nije it ava: ne pocepana, ve prerezana. Zar to nije bilo jezivo? Prerezana uzdu , potpuno p ravilno, tako da iz otvora nije virila ni vlat kudelje kojom je bila punjena. Iv ica preseka bila je neverovatno ravna. varcov pogled sada privue nekakvo svetlucanje na njegovoj levoj cipeli. Ne ispu tajui lutku iz ruku, on prebaci levu nogu preko uzdignutog kolena desne. Deo o na, onaj deo koji je trao nad gornjim delom cipele, ispred vrhova prstiju, bio je glatko odrezan. I to tako glatko kako to nijedan zemaljski obuarski no ne bi mogao . Preseena povr ina, sve a i ravna, svetlucala je poput povr ine vode. varca njegova sopstvena zbrka pro e od pete do glave i, stigav i napokon do s vesti, uini da se sav sledi od u asa. U potpuno suludom okru enju, u kome se na ao i sam zvuk njegovog sopstvenog glasa delovao bi makar malo prijateljskije. Stoga on progovori glasno. A ono to z au be e glas dubok, napet i iskrepkidan: "Prvo i prvo", ree on samom sebi, "nisam poludeo. Konano, iznutra se oseam potpuno normalno... Naravno, da sam zaista poludeo, ne bih to mogao znati - ili mo da i bih? Ne..." Ono to je zaista oseao bio je skoro napad histerije, te poku a da ga suzbije. "Ne to je drugo posredi, ini mi se." On poku a da mirno razmotri situaciju. "Mo da sanjam. Kako to da znam?" On s e u tinu i oseti bol, ali ipak odmahnu glavom. "Mogu ak i da sanjam da se tipam i da me boli. To nije dokaz." varc oajniki pogleda oko sebe. Jesu li snovi zaista uvek tako jasni, podrob ni, trajni? Proitao je jednom negde da snovi u principu ne traju vi e od pet sekund i, da predstavljaju transponovan vid oseaja koje spava u tom trenutku do ivljava, da je du ina sna samo varka. Slaba uteha! On zasuka rukav i pogleda na sat. Sekundara je kru ila, kru ila i kru ila. Ako je ovo san, onda ovih pet sekundi traje itavu venost. Zatim, skrenu pogled sa asovnika i ovla obrisa hladan znoj sa ela. "A amnez ija? ta s njom?" Ne na av i odgovor na svoje pitanje, on lagano zagnjuri glavu u ake. Mo da je, onda kada je podigao nogu, njegov um skrenuo sa dobro utabane i podmazane staze koju je tako dugo verno sledio... Ako je, u stvari, tri meseca k asnije, u jesen, ili godinu i tri meseca ili deset godina i tri meseca kasnije s pustio nogu i obreo se na ovom udnom mestu, ba kada mu se razum vratio... pa, to b i izgledalo kao jedan jedini korak, a onda sve ovo... Dakle, ako je tako, gde je bio i ta je u stvari radio izmeu ta dva koraka? "Ne!" Re mu izlete poput divljeg urlika. Nemogue! varc pogleda u svoju ko ulj u. Da, tu ko ulju je obukao tog jutra, ili onda kada je trebalo da bude to jutros, i ko ulja je bila ista. Priseajui se, on posegnu u d ep jakne i izvue jabuku. On divlje zari zube u nju. Bila je sve a, i s obzirom na to da ju je pre s amo dva sata izvukao iz fri idera, jo pomalo hladna. Pre dva sata! A krpena lutka, ta s njom? Oseao je kao da e pomahnitati. To mora da je san, ili on zaista jeste polu deo. Primetio je, najzad, i da je drugo doba dana. Bilo je kasno popodne, odn osno, u najgorem sluaju, senke su postajale sve du e. Iznenada, postade svestan dub oke ti ine i melanholine skrovitosti mesta, to namah uini da se sav naje i. Nespretno se uspraviv i, on napokon stade na noge. Razumljivo, morao je da pronae ljude, bilo koga. Ili, bar, neku kuu. Najbolji put do kue je put. Mora, dak le, nai nekakav put. Nesvesno se uputio tamo gde je izgledalo da je drvee manje gusto. Lagana veernja sve ina uvue mu se pod jaknu, dok se nije toliko smrailo da vrhovi drvea ne poe da se gube u tami, delujui pretee. Napokon, izbi na nekakav ravan i bezlian makada mski drum. Uz sreni jecaj pojuri ka njemu i oseti olak anje pri dodiru sa tvrdom ze mljom pod nogama. No, drum je u oba pravca vodio u savr enu prazninu, i on za trenutak ponov o oseti hladnu jezu. Nadao se da e naii neka kola. Najlak e na svetu bi bilo mahati,

zaustaviti ih i upitati - to istog asa naglas i uini - "idete li sluajno za ikago?" A ta ako uop te nije bio ni blizu ikaga? Pa dobro, onda, do bilo kog veeg gra da, ili makar bilo kog mesta sa telefonom. U d epu je imao samo etiri i po dolara, ali valjda je policija jo postojala... Hodao je upravo po sredini druma, pogledajui u oba pravca. Kasni suton na njega nije ostavio nikakav utisak, pa ni to da su se prve zvezde ve pojavile na nebu. Kao za pakost, nikakvih kola! Niti bilo ega! A sada je ve stvarno poelo da se smrkava. Za trenutak pomisli da mu se vrtoglavica ponovo vraa, zajedno sa svicima u glavi, jer primeti nekakvo svetlucanje na obzorju levo od njega. Kroz drvee na toj strani do njega je dopirao neki hladnoplaviasti odsjaj. To nije mogao biti ums ki po ar, koji je uvek zami ljao u za arenom i jasnom crvenom svetlu. Ovo svetlo je, n aprotiv, bilo sasvim slabo i treperavo. Uini mu se, potom, da i drum pod njegovim nogama svetluca na isti nain. On se sa e i dodirnu ga, ali ne oseti ni ta neobino. Dr um je, meutim, i dalje svetlucao tananom svetlo u, koju je maloas zakaio tek krajikom o ka. Odjednom varc zatee sebe kako gotovo mahnito tri drumom, svestan muklog i n eravnomernog bata svojih koraka. On shvati, istovremeno, da i dalje dr i u rukama krpenu lutku, i istog trenutka je besomuno zavitla preko glave. Nacereni, podrugljivi ostatak ivota... Shvativ i ta je uinio, varc naglo stade, u paninom strahu. Lutka je ipak, ipak , kakav-takav dokaz da nije potpuno poludeo. A on je sada tako udio za tim odbaeni m dokazom! Stoga se sa e i stade da pipa unazad, nasumice, u tami, puzei po drumu s ve dok je konano ne pronae, nazrev i je kao tamnije oblije na tek ne to malo svetlijoj podlozi. Sadr aj lutke sada je virio iz poderotine i on ga odsutno pogura unutra. Sada je ponovo hodao - i odmah pomisli da je ve u takvom bednom stanju da ne mo e ni da potri. Bio je ve i u asno gladan. A kada je konano ugledao svetlost sa d esne strane puta, uini mu se da e mu srce stati od straha. Bila je to kua. Naravno, kua! On glasno povika, ali ne dobi nikakav odgovor. Meutim, kua je i dalje bila tu, kao iskrica stvarnosti i neeg normalnog u neopisivoj stravi i mahnitosti ovi h poslednjih asova. varc skrenu sa puta i posrui krenu preko jaraka, obilazei drvee i unje, i konano dospe do nekakvog potoia. udno, ak je i potoi treperavo, gotovo fluorescentno odbleskivao. To je regis trovao samo krajikom svesti. On preskoi potoi i ubrzo se nae pred kuom, ispru iv i ruke da je dotakne. Ve na la ni dodir, meutim, on razabra da je kua sazdana od neke tvrde, belo obojene grae. T o nisu bili ni cigla, ni kamen, ni drvo; ali to sada stvarno nije bilo va no. U st vari, liila je na kutiju od tamnog, vrstog porcelana. Sada je tra io samo vrata, na koja ubrzo, po to zvonca nigde nije bilo, zalupa iz sve snage i povika poput kakvo g bespomonika. Zau se neko kretanje iznutra i onaj predivan, blagosloveni zvuk ljudskog glasa, i to ne njegov sopstveni, ve tui. I on ponovo povika: "Hej, vi unutra!" Usledilo je slabo kriputanje podmazanih arki i vrata se otvori e, otkriv i ensk i lik koji mu uputi pogled pun zebnje. ena je bila visoka i mr ava, a iza nje stade mu ka prilika suvonjavog ali grubog lica u radnom odelu... Ne, ne radnom. U stvar i, takvo odelo varc nikada nije video, ali je ono, ipak, na neki neobja njiv nain iz gledalo kao odelo u kome ljudi rade. No, varc u ovom trenutku stvarno nije bio ispitivaki raspolo en. Njih dvoje, zajedno sa svojom odeom, bili su mu predivni - kao to su dvoje prijatelja predivn a slika nekom usamljenom oveku. ena konano progovori. Imasla je mek glas, ali ton zapovedniki, i varc se za trenutak uhvati za vrata, kako bi ostao vrsto na nogama. Usne mu se pokrenu e, ali bez ikakvog efekta; istog asa, u magnovenju mu se javi e najledeniji strahovi za ko je je ikad znao, i koji kao da ga stego e za grlo i prigu i e otkucaje njegovog srca. Jer, ena je govorila jezikom koji varc nikada do tada nije uo.

2. OTARASITI SE TUINCA

Loa Maren i Arbin, njen ne ba preterano bistri suprug, igrali su karte te sve e veeri. Stariji ovek, sme ten u invalidska kolica na motorni pogon u uglu prosto rije, ljutito za u ta novinama koje je dr ao u ruci i pozva: "Arbine!" Ovaj ne odgovori odmah, ve nastavi da prebira po tankim, glatkim pravouga onicima u ruci, razmatrajui svoj sledei potez. Tek kada je definitivno re io da odig ra, on odsutno odvrati: " ta je, Gru?" Iza novina izroni sedokosa Gruova glava koja zetu uputi jedan besni pogl ed, a zatim ponovo usledi u tanje novina. inilo mu se da taj zvuk nosi sa sobom rast ereenje njegovih oseanja. Za ime Kosmosa, mora da postoji neki nain da se ovek istut nji, pogotovo ako je u punom naponu snage a mora da dre di u invalidskim kolicima, uz dva tapa koja mu odmenjuju roene noge! Gru je u tu svrhu koristio novine. u tao b i njima, gestikulirao, a katkad i lupao. Bilo mu je poznato da na drugim svetovima postoje teleinformativne ma ine, koje su emitovale rolne mikrofilmova kao vesnike najnovijih de avanja. U tu svrhu su kori eni i standardni mikro-itai; no Gru se tome u sebi zajedljivo podsmevao. Kak vog li patetinog i izopaenog izuma! "Jesi li itao o arheolo koj ekspediciji koju alju na Zemlju", upita on. "Ne", odgovori mirno Arbin. Gru je odgovor, razume se, znao unapred, jer je prvi dograbio novine tog dana, a porodica se pro le godine odrekla svog video aparata. Svejedno, pitanje j e trebalo da poslu i samo kao uvod. "E pa, eto, jedna odlazi", ree on. "I to po carskom nalogu. ta ka e na to?" I on poe da ita tekst pred sobom onim specifinim teatralno-skokovitim glasom kojim s e mnogo ljudi slu i kada ita naglas: "'Bel Arvardan, vi i istra iva Carskog Arheolo kog In stituta, u intervjuu datom galaktikoj tampi izrazio je uverenje da sa puno nade mo e mo oekivati vredne rezultate arheolo kih istra ivanja predvienih na planeti Zemlji, lo ciranoj u udaljenim predelima Sirijusovog sektora (vidi sliku). Zemlja, rekao je Arvardan, sa svojom prastarom civilizacijom i jedinstvenom sredinom, predstavlj a neuobiajenu kulturu, koju su na i strunjaci za dru tvene nauke predugo zanemarivali, a opet, veoma zanimljivu s obzirom na te ke zadatke to ih postavlja pred lokalnu u pravu. Sa sigurno u se mo e oekivati da e tokom narednih nekoliko godina doneti gotovo revolucionarne promene u okviru nekih osnovnih shvatanja o socijalnoj evoluciji i istoriji oveanstva'. I tako dalje, i tako dalje", zavr i Gru svoju sveanu tiradu. Arbin Maren slu ao je ovo tek napola uha. " ta mu znai to 'neuobiajena kultura '", promrmlja on. "Ti igra , Arbine", ree njegova ena, nimalo zainteresovana za bilo ta to be e re no. "Pa, zar me neete pitati za to je Tribina ovo objavila", nastavi Gru. "Jasn o je valjda da ona ne bi prenela izve taj galaktike tampe, ak ni za ogromne svote nov ca, bez nekog vrlo jakog razloga!" Neko vreme je bezuspe no i ekivao ma kakav odgovor, a onda nastavi: "I to jo n a naslovnoj strani. Hoe da ga uni te! Re io ovek da doe na Zemlju da bi je nauno istra io a ovi se polomi e da ga spree. Pogledajte samo kako lupetaju. Pogledajte!" On izma hnu novinama prema kerki i zetu. "Hajde, itajte, za to neete?" Loa Maren spusti karte na sto i svoje inae beskrvne i tanke usne stisnu j o vi e. "Tata, svi smo imali te ak dan, nemoj sada o politici. Mo da malo kasnije, a, t ata? Molim te." "Tata molim te, tata molim te!" poe Gru da joj se, krajnje namr ten, izrugu je. "Kao da ti je poprilino dosadio tvoj stari dragi tatica, im mu ne dozvoljava ni nekoliko mirnih rei o novostima. Po tebi ja sedim ovde u zapeku i, verovatno, gle dam skr tenih ruku kako vas dvoje radite i za mene... Pa, jesam li ja kriv za to? Jak sam, hou da radim. A dobro zna da sam mogao da izleim noge i budem k'o nov!" Gr u se pri tom udarao po nogama u taktu, nagla avajui pojedine rei; te ko, divlje, zvonk o su tekli udarci koje je mogao da uje, ali ne i da oseti. "A za to nisam? Jer sam suvi e star da bi se leenje isplatilo, jel' tako? Pa zar to nije neuobiajena kultura ? Samo u takvoj mo e postojati ovek koji hoe da radi a ne daju mu! Za ime Kosmosa, k

rajnje je vreme da se ve jednom prekine sa tim besmislicama u vezi sa na im takozva nim 'specijalnim odredbama'. One nisu samo specijalne, one su odumrle! Ja mislim ..." Mahao je rukama, lica purpurnog od besa. No, Arbin je ve ustao sa svog mesta i vrsto polo io ruke na stareva ramena. "e mu uzbuenje, Gru? Proitau to im zavr i s novinama", obea on. "Dobro, ali slo ie se s njima, pa koja vajda, onda. Mekani ste k'o pamuk, vi mladi. Plastelin u rukama Stare ina." "Dosta, tata", presee ga Loa o tro. "Ne govori o tome." Trenutak se ukipila kao da oslu kuje, mada ni sama nije znala za to, no ipak... Arbin oseti one hladne marce koji bi ga uvek pro eli kada bi se na bilo koj i nain pomenulo Dru tvo Stare ina. Jednostavno nije bilo uputno govoriti o njemu na G ruov nain, rugati se zemaljskoj prakulturi... Eto, bio je to ist asimilacionizam. Arbin naglo proguta knedlu. Re je bila ru na, ak i kad se ne izgovori glasno. Naravno da je u doba Gruove mladosti bilo mnogo nesmotrenog govorkanja o napu tanju starih puteva, no u meuvremenu je stiglo drugo doba. Gru bi to morao zn ati - to je gotovo sigurno. Meutim, oito, oveku u pritvoru invalidskih kolica koji odbrojava dane do sledeeg Popisa ba i nije lako da bude razuman i razborit. U najmanju ruku, Gru je bio ganut obrtom, no ne ree vi e ni re. I to je vreme vi e odmicalo postajao je sve smireniji, i postepeno mu je bilo sve te e da se usre dsredi na ono to ita. Glava mu umorno klonu na grudi pre no to je uspeo da detaljno posveti kritiku pa nju sportskim stranicama. Konano, on tiho zahrka i pusti novine da se same slo e na podu, uz poslednje, sada nenamerno u tanje. Tek tada se zau Loin zabrinut apat. "Mo da mu ne posveujemo dovoljno pa nje, Arbine. oveku kao to je on ovakav ivot mora da je avolski te ak. U odnosu na to kako je nekad iveo, sada mora da se osea kao otpisan ovek!" "Ne, ne kao otpisan, Loa. On ima svoje novine i svoje knjige i pusti ga na miru s njima! Malo uzbuenja kakvo je ovo mo e samo da mu olak a. Sada e biti srean i miran za narednih ko zna koliko dana!" Arbin samo to se ponovo usredsredio na karte i pru io ruku ka jednoj od nji h, kada se na vratima zau lupanje, praeno nerazgovetnim promuklim uzvicima. Arbinova ruka se trgnu i zaustavi. Loa pogleda prestra eno svog mu a, uz pri metno drhtanje donje usne. "Skloni Grua. Brzo!" pro i ta Arbin. Loa je ve bila kraj kolica, apui ne to umirujue Gruu. No, Gru samo uzdahnu i tr se na prvi pokret kolica. Uspraviv i se, on se automatski ma i novina, te razdra eno i nimalo tiho upita: " ta je?" " , sve je u redu", promuca Loa neodreeno i odgura kolica u susednu sobu. Zatv ori potom vrata i leima se nasloni na njih, te ko di ui, tra ei oima nu evljev pogled. Lu je se ponovo zau. Stajali su jedno do drugog, u odbrambenom stavu, kada su se vrata otvori la, neprijateljski i zabrinuto zagledani u omalenu de mekastu figuru oveka koji im se slaba no osmehivao. "Mo emo li da vam pomognemo", upita Loa utivo. No, oboje naglo ustuknu e kada ovek ispusti dahtav zvuk i pridr a se za vrata da ne bi pao. "Mo da je bolestan", ree Arbin zastra eno. "Hajde, pomozi da ga uvedemo unutr a." asovi su zatim pro li pre no to se Loa i Arbin povuko e u ti inu svoje spavae sob e. "Arbine", zapoe Loa. " ta je?" "Da li je ovo bezopasno?" "Kako to misli , bezopasno?" Arbin je izbegavao odgovor. "Mislim na to to smo ga pustili u kuu. Ko je on?" "Otkud ja da znam?" usledio je razdra ljiv odgovor. "Na kraju krajeva, ne mo emo oterati bolesnog oveka sa vrata. Ako se ispostavi da nema isprave, obavestiem o sutra Oblasnu Bezbednosnu Upravu i tu e biti kraj." On se okrenu, oigledno u nam

eri da izbegne nastavak razgovora. Njegova ena, meutim, ponovo raspara ti inu svojim visokim glasom, ovog puta jo nametljivije. "Ne misli , valjda, da je agent Dru tva Stare ina? ta emo onda sa Gruom?" "Zbog onoga to je Gru veeras rekao? To je besmisleno. Uop te neu da se raspra vljam oko toga." "Zna odlino da ne mislim na to. Zadr avamo Grua ovde ve dve godine, ilegalno, a to je kr enje najva nije Uredbe." "To nikome ni ta ne znai", promrmlja Arbin. "Mi ispunjavamo na u normu, zar n e? Uprkos tome to je norma odreena za troje ljudi - troje radnika. A ako je ispunj avamo, za to bi iko i ta posumnjao? Na kraju krajeva, nikada ga ne pu tamo iz kue?" "A ta ako su primetili kada si napolju kupovao motor i tokove za kolica?" "Nemoj opet o tome, Loa. Po koji put moram da ti ka em da je ono to sam kup io obina kuhinjska oprema. Pored toga, nema nikakvog smisla smatrati tog oveka za agenta Bratstva. Misli li da bi se oni toliko posvetili razraivanju lukavstva zbog jednog sirotog starca u kolicima? Razmisli i sama: oni bi verovatno do li ovamo u po bela dana sa legalnim ovla enjima za pretres." "Onda, u redu, Arbine." Loine oi odjednom zasvetle e i postado e ive. "Ako zai sta misli tako, emu se od sveg srca nadam, onda on mora biti Vasionac. Prosto je n emogue da je Zemljanin." "Za to nemogue? To je jo besmislenije. Za to bi, pobogu, bilo koji podanik Car stva do ao ba na Zemlju, a ne na toliko drugih, zanimljivih mesta?" "Ne znam za to! U stvari, znam: ta ako je tamo negde poinio neki zloin?" Njoj se odmah dopade sopstvena zamisao. "Za to da ne? To bi objasnilo sve. Zemlja je p oslednje mesto gde bi ga tra ili." "Ako je zaista Vasionac. Kako bi to dokazala?" "On ne govori na im jezikom, zar ne? To e morati da prizna . Jesi li razumeo i jednu njegovu re? Stoga, mora da je stigao iz nekog zabaenog kutka Galaksije, gde govore drugim dijalektom. Ka u da, na primer, ljudi sa Fomalhota moraju praktino da ue potpuno nov jezik da bi ih razumeli na Carevom dvoru, na Trantoru. Zar ne vid i kuda sve to vodi? Ako on nije sa Zemlje, nee imati otvoren karton kod Uprave za popis i bie srean ako ga ne budu na li. Za to ga ne bismo zadr ali ovde, na farmi, da ra di umesto oca? Tako bi nas ponovo bilo troje, a ne samo nas dvoje, pred kojima s toji kvota za tri oveka i naredne sezone... Ve sada bi mogao da se poka e korisnim, zbog etve." Loa posmatra e zabrinuto lice svog mu a, bez nekog odreenog izraza. Arbin ost ade dugo nem, a zatim ree: "Dobro, Loa, idi sada u krevet. Sutra emo razgovarati o tome, kada stvar malo odstoji i prespava." apat se uti a, svetlo se ugasi, i san uskoro ispuni celu kuu. Sledeeg jutra je na Grua bio red da ka e koju re o ovom sluaju. Arbin je imao puno poverenje u svog tasta, ak vee nego i u samog sebe, te mu pun nade iznese inj enice na uvid. "Va e nevolje, Arbine, oigledno proizlaze otuda to sam ja registrovan kao ra dnik, pa je kvota predviena za troje ljudi. Stvarno vi e nemam snage da izazivam ne volje. Ovo je ve druga godina kako ivim preko roka. Dosta mi je." "Nije uop te u tome stvar", zbunjeno odgovori Arbin. "Nije mi bila namera da ka em da si nam na teretu." " ta to, na kraju krajeva, menja na stvari? I ovako i onako, morau da odem za dve godine, kad se sprovede sledei popis." "Imae , bar, jo dve godine uz svoje knjige; jo dve godine e moi da se odmara . bi se toga li io?" "I drugi su morali da se li e toga. A ti i Loa? Kada budu do li po mene, pov e e i vas. Kakav bih ovek bio kada bih po tu cenu tra io da ivim jo nekoliko smrdljivih godina..." "Nemoj tako, Gru. Nemoj se prenemagati bez potrebe. Koliko smo ti samo p uta rekli ta emo tano uraditi? Zna i sam da emo te prijaviti nedelju dana pre Popisa. " "I pretpostavljam, prevariti doktora?" "Podmititi doktora."

"Hm! Ali ovaj novi ovek samo e vas jo ivati?"

vi e ocrniti kod vlasti. I njega ete skr

"Njega emo pustiti da ode. Za ime Kosmosa, za to bismo sada o tome razmi ljal i kada imamo na raspolaganju jo pune dve godine? ta misli , ta da uinimo s njim?" "Tuinac", razmi lja e Gru naglas. "Sti e kucajui na vrata. Dolazi niotkuda. Govo ri nerazumljivo... Ne znam kako da te posavetujem." "Izgleda da je blage naravi", nastavi Arbin. "Kao da je prepla en na smrt. Ne mo e nam nauditi ni u kom pogledu." "Upla en, ka e ? A ta ako je malouman? ta ako ono to progla ava njegovim stranim alektom nije ni ta do li a avo brbljanje?" "Pa, nije ba tako." Ipak, Arbin se nelagodno prome kolji. "Ubeuje sebe u ono to misli jer eli da ga zadr i i iskoristi .... U redu, rei da radi . Odvedi ga u grad." "U ik?" zaprepasti se Arbin. "To bi ga uni tilo." "Ni najmanje", odgovori mirno Gru. "Nevolja s tobom je to ne ita novine. Ja to, na veliku sreu ove porodice, ipak inim. Stvar je u tome to je Institut za Nukl earna Istra ivanja upravo obznanio da je pronaen instrument kome je svrha da ljudim a pomogne u uenju. Objavili su preko cele jedne stranice u Nedeljnom Pregledu da tra e dobrovoljce. Odvedi njima tog oveka. Neka im on poslu i kao dobrovoljac." Arbin odluno odmahnu glavom. "Lud si. Kako bih mogao da uradim tako ne to, Gru? Prvo to e mu tamo tra iti jeste registarski broj. injenica da njegove isprave ne bi bile u redu samo bi nam navukla istragu na vrat, to bi na kraju dovelo do tog a da otkriju i tebe." "Gre i , Arbine. Ne bi. Institut i tra i dobrovoljce zbog toga to je ma ina jo u e ksperimentalnoj fazi rada. Verovatno je ve usmrtila nekolicinu ljudi, tako da sam siguran da nee postavljati nikakva nepotrebna pitanja. A ako tuinac umre, pa, ver ovatno mu nee biti gore no to mu je sad... Hajde, Arbine, dodaj mi taj projektor z a knjige i potavi ga na oznaku sa brojem est. I molim te, donesi mi novine im stig nu, hoe li?" Kada je varc konano otvorio oi, ve je bilo pro lo podne. Oseao je onaj potmuli bol koji prodire direktno do srca i pothranjuje sam sebe, bol to mu supruga nije pored njega da sada bude zajedno s njim, bol zbog nestanka celog njegovog malog porodinog sveta... Priseti se da je takav bol ve jednom ranije imao prilike da iskusi, te mu se gotovo potpuno zaboravljen prizor ponovo javi u o troj jasnoi. On, tada jo mladi, u snegom zavijenom mesta cetu... eka saonice... u smiraj dana, voz... veliki brod. .. Strepnja puna e nje i razoaranja, usmerena prema tom, njemu bliskom svetu, z a trenutak ga sjedini sa tim dvadesetogodi njakom iz seanja, prilikom dugog iseljen ikog puta za Ameriku. Poraz je bio suvi e stvaran. Ovo zaista vi e nije mogao biti san. On gotovo poskoi od iznenaenja kada se osvetljenje iznad vrata naglo upali i potom ugasi, a zatim se zau nerazumljivi baritonski glas njegovog domaina. Vrat a se otvori e i pred njim se nae doruak - nekakva ka a koju nije prepoznao kao bilo ta t o je od ranije znao, s tim to je primetio da lii na kaamak od kukuruznog bra na, samo to je bila malo sonija. I mleko, pored toga. "Hvala", ree varc i usrdno zaklima glavom. Farmer ree ne to, zauzvrat, i sa naslona stolice dohvati varcovu ko ulju. Pa lji vo je stade razgledati iz svih uglova, naroitu pa nju poklanjajui dugmadima. Vrativ i je natrag, on odgurnu rolo-vrata na ulazu u sobicu i varc napokon primeti da pros torija, mlenobelih zidova, odi e toplotom. "Plastika", promrmlja on, koristei tu re-za-sve sa sigurno u tipinom za sve la ike. Uskoro opazi da soba nema nijednog ugla, ve da se povr ine zidova lagano preta paju jedna u drugu, i da su samo blago zakrivljene. ovek mu je pru ao neke predmete uz gestove koji nisu mogli ostati neshvaeni. Trebalo je da varc ustane, umije se i obue. On poslu a svog domaina, uz dodatna obja njenja i pomo. Zbunilo ga je jedino to nije primetio nikakvu spravu za brijanje, kao i to da su gestovi brijanja koje je uputio svom instruktoru proizveli samo gadljive poglede, uz neki neodreeni zvu

varc se stoga samo poe a po i d ikljaloj, prosedoj bradi i glasno uzdahnu. Zatim su ga poveli do nekakvog malog, izdu enog vozila na dva toka i putem gestova stavili mu do znanja da ue unutra i sedne. Mogao je da vidi kako tlo brzo promie ispod njegovih nogu, kako se put pru a pred njima i za njima sve dok se nis ke, ble tave zgrade ne ukaza e u daljini, a zajedno sa njima i plavetnilo koje je mo glo da predstavlja samo veliku vodenu povr inu. "ikago?" upita on, udno pokazujui prstom. Bila mu je to poslednja nada, iako je bilo vi e nego oigledno da ni ta to je d o tada video nije manje liilo na ovaj grad. Od farmera ne dobi nikakav odgovor. I ta, poslednja nada, konano se ugasi. 3. JEDAN SVET - ILI BEZBROJ? Upravo po to je zavr io sa intervjuom za tampu povodom svoje predstojee eksped icije na Zemlju, Bel Arvardan oseti uzvi en mir pri pomisli na sve te stotine mili ona zvezdanih sistema u sastavu sveobuhvatnog Galaktikog carstva. Nije vi e razmi lja o o tome kako da postane poznat u ovom ili onom sektoru. Neka se samo njegove te orije vezane za Zemlju poka u ispravnim i izbie on u i u interesovanja doslovno na sva koj nastanjenoj planeti Mlenog puta, na svakoj planeti na kojoj je u ovih nekolik o stotina hiljada godina njegovog irenja kroz Kosmos bio nainjen otisak ovejeg stopa la. Sa svojih trideset i pet godina mogao je rei da je relativno rano, ali ne i lako dostigao tako veliku slavu i tako neuobiajeno brzo do ao do nauno-intelektua lnog vrhunca. Meutim, do tog trenutka njegova je karijera ve bila nakrckana silnim protivrenostima. Prva eksplozija je nai la upravo onda kada je diplomirao na Unive rzitetu Arkturus sa najboljim uspehom, a zatim, sa dvadeset tri godine, postavlj en na mesto Vi eg arheologa pri Univerzitetu. U stvari, naj e u reakciju je izazvao urna l galaktikog arheolo kog udru enja, odbiv i, po prvi put u svojoj istoriji, da objavi j edan - njegov - nauni rad. Pored toga, odbijanje je bilo propraeno i obrazlo eno na krajnje neubedljiv i stvarno osoran nain. Te ko da bi nekom laiku moglo biti jasno kako to da jedna, u su tini suvopar na mala bro ura pod nazivom O starosti rukotvorina u sektoru Sirijusa, sa posebnim osvrtom na njihov doprinos radijacionoj hipotezi porekla oveka mo e da izazove tak vu ogorenost. Bitno je pri tome napomenuti da je Arvardan od samog poetka jasno pr etendovao na autorstvo hipoteze da je oveanstvo poteklo sa jedne jedine planete i postepeno se, zatim, zrakasto irilo kroz itavu Galaksiju. To ne samo da je bila om iljena tema jeftinih fantastino-avanturistikih romana, i, naravno, shodno tome, ak ademski omalova avana pa i napadana, ve ju je, mnogo pre Arvardana, lansirala odreen a skupina zanesenjaka koja se mnogo vi e bavila metafizikom, kao istra ivakim poljem van empirijski proverenih podataka, nego samom arheologijom. I pored toga Arvardan je za proteklih deset godina stekao toliki ugled d a su ak i najuva enije sede glave morale da mu uka u po tovanje i priznaju da mu, kao s trunjaku za proto-imperijalne kulture u zabitim predelima Galaksije, jednostavno nema premca. Jedan od primera Arvardanove superiornosti bila je rasprava o mehanicist ikoj civilizaciji Rigelovog sektora, gde je razvitak robota izazvao stvaranje jed ne sasvim odvojene kulture - kulture koja je opstala vekovima, sve dok nadljudsk o savr enstvo metalnih robova nije potislo ljudsku inspiraciju i domi ljatost u toj meri da je naletom svojih sna nih flota Vrhovni Zapovednik, Morej, sa lakoom preuze o vlast. Zvanino arheolo ko uenje se, pak, zasnivalo na stanovi tu da su se ljudske vr ste, paraleleno i nezavisno, razvijale na veem broju razliitih svetova, dok je pos tojanje specifinih kultura, kakva je bila upravo ona na Rigelu, obja njavano nedovo ljno vrstim stapanjem putem ukr tanja. Arvardan je sa lakoom i ubedljivo pobio ove t eze, istakav i da je dominacija robotske kulture na Rigelu bila prirodna posledica ekonomskih i dru tvenih prilika u to vreme i na tom mestu. Bio je tu i Ofijukus, varvarski i divljaki svet, esto, po raznoraznim ud ben icima, uziman za primer primitivnog, zaostalog oveanstva koje jo nije dospelo do st adijuma meuzvezdanih komunikacija. Svi su ud benici navodili te svetove kao najbolj

k.

i dokaz Teorije Objedinjavanja; to e rei da je ljudska jedinka bila prirodan vrhuna c evolucije, nezaobilazan na bilo kom svetu zasnovanom na hemijskom sistemu vode i kiseonika, uz odgovarajue temperature i gravitacione uslove. Dalje, smatralo s e da se svaka pojedina ljudska vrsta, rasa, mogla ukr tati sa bilo kojom drugom naravno, tek po osvajanju meuzvezdanih prostora putem meuzvezdanih putovanja. Arvardan je, meutim, objavio otkrie o prastaroj civilizaciji, mnogo starij oj nego to je bila tada ve hiljadugodi nja varvarska kultura na Ofijukusu; na toj pl aneti, jo u najranijim njenim zapisima, bili su vidljivi tragovi meuzvezdane trgov inske razmene. Najglasnije je, meutim, u javnosti odjeknulo to da postoje dokazi da je ovek svoju prapostojbinu napustio tek po to je razvio civilizaciju visokog st upnja. Tek je tada, skoro deset godina po njenom zavr etku, GAU (zvanina skraenica z a urnal Udru enja) konano odluio da objavi tu Arvardanovu naunu raspravu. Tako se na kraju zbilo da je Arvardan, sledei teoriju koju je sam najgorl jivije zastupao, stigao do verovatno najbeznaajnije planete u sastavu Carstva - d o planete pod imenom Zemlja. Arvardan se spustio na jedino mesto na itavoj planeti koje je nosilo u se bi da ak Carstva i svega to je ono znailo. Mesto je liilo na ostrvce koje po izgledu odudara od bespua i negostoljubivosti golih vrhova visoravni severno od Himalaja. Upravo na tom mestu, gde ni tada, a ni ikada pre nije bilo radioaktivnosti, bli stala je palata vidljivo nezemaljske arhitekture, u su tini kopija namesnikih rezid encija sa nekih srenijih svetova. Kao da je sona mekoa tla bila stvorena za udobnos t. Na negostoljubivo okolno stenje naneta je zemlja, zatim je navodnjavana, i ta ko, putem ve take atmosfere i klime pretvorena u nekih pet- est kvadratnih milja trav njaka i cvetnih vrtova. Prema zemaljskim raunicama energija i tro ak za izgradnju palate i njene na jbli e okoline dostigli su basnoslovne svote. No, iza projekta je u trenutku njego vog ostvarivanja stajao broj od nekoliko desetina miliona drugih svetova, kao ne presu nih izvora, a taj broj se iz dana u dan uveavao. Smatra se, tako, da je 827. godine galaktike ere po deset planeta u proseku, svakodnevno, dobijalo status pro vincije. Jedini uslov bio je taj da broj stanovnika na svakom pojedinanom svetu p rema uje broj od pet stotina miliona. U toj nezemaljskoj palati iveo je zemaljski namesnik koji bi se, s vremen a na vreme, podsetio da je potomak aristokratske porodice veoma uglednog porekla , zaboravljajui pri tom, okru en ve takom rasko i, da biti e na jednom u asnom svetu. Njegova supruga jedva da bi se dala zavesti na taj nain. Naroito 'trezveno ' bi se oseala kada bi se popela na travom prekrivenu uzvi icu i pogledala put o tre i odlune linije koja je odvajala njihov mali raj od surovosti pusto nog okoli a. Tada ni raznobojne fontane, nalik na iroke tene vatre u noi, ni staze posute cveem ni id ilina skrovita mesta, ne bi mogli da potisnu pravo oseanje - saznanje o izgnanstvu . Stoga je Arvardan u palati doekan znatno velianstvenije no to to uobiajena p rocedura nala e. Jer arheolog je predstavljao dah Carstva, veliine, dah bezgraninog. A i on je, sa svoje strane, nalazio mnogo povoda za zadivljenost. "Kako je ovde sve lepo i sa ukusom ureeno!" uzviknu on. "Zadivljujue je ka ko uticaj dominantne kulture ostavlja traga i u najzabaenijim krajevima na eg Carst va, gospodaru Enije." "Verujte", nasme i se Enije, "ovo mesto je kao stvoreno za posete. Meutim, druga je pesma kada se u njemu ivi. Palata je nalik koljki koja uplje odzvanja kada se kucne. Upoznav i mene, moju porodicu, osoblje, carski garnizon, upoznali ste s ve. Sluajni posetioci, poput vas, jedini su predstavnici dominantne kulture Carst va, a to je, slo iete se, veoma malo." Popodne je bilo na izmaku. Sedeli su pod kolonadom dok se sunce polako s pu talo sve ni e ka hridima koje su na obzorju bile obavijene purpurnom izmaglicom. Miris zelenila ispunjavao je vazduh, ije je lagano kretanje podsealo na duboko dis anje. Samo je mukotrpna i dugotrajna otuenost od zbivanja u Galaktikom carstvu m ogla biti opravdan razlog za veliku radoznalost koju je namesnik pokazivao u vez i sa namerama svog gosta. U nekom drugom sluaju bi se to moglo protumaiti kao te ka

povreda pristojnosti. "Planirate li da se zadr ite ovde izvesno vreme, dr Arvardane?" upita Enij e. "Ne mogu vam tano odgovoriti, gospodaru Enije. Ovde sam kao prethodnica s vog istra ivakog tima, da bih se upoznao sa zemaljskom kulturom i da bih obavio uob iajene zakonske pripreme. Na primer, potrebna mi je va a zvanina dozvola da podignem logore na predvienim lokacijama, i tako dalje." "Oh, razume se! Ali kada poinjete sa kopanjem? I ta oekujete da pronaete u d ubinama ove bedne gomile kr a?" "Pa, ako sve bude i lo po planu, verujem da e logori biti podignuti najdalj e za nekoliko meseci. to se tie 'bedne gomile kr a', iznenadie vas ako ka em da je ovaj svet apsolutno jedinstven u Galaksiji." "Jedinstven?" odvrati gorko namesnik. "Nimalo! Ovo je sasvim obian svet. Jazbina od sveta, prava septika jama, nazovite ga kako god hoete, samo da bude u t om stilu. ak i sa svim prefinjenim grozotama koje nudi nije u stanju da kao takav bude jedinstven, ve jednostavno i neizmenjivo, divljaki i prostaki svet." Arvardan se nae zbunjen, te ustuknu pred silinom neodr ivih stavova koje mu je sagovornik sasuo u lice. "Ali ovaj svet je radioaktivan!" ree on. "Onda, ta s tim? Hiljade planeta u Galaksiji su radioaktivne, neke i prim etno vi e od Zemlje." U tom trenutku pa nju im odvue lako doklizavanje pokretnog ormania. " elite li da popijete ne to?" upita Enije, mahnuv i rukom u pravcu ormania. "Ni ta odreeno. Mo da koktel od limuna." "Sa 'ensijem' ili bez njega?" "Mo e, sasvim malo." Arvardan prstima odmeri tu sasvim malu koliinu. "Odmah e stii." Negde u unutra njosti ormania, mo da najomiljenijeg proizvoda za iroku upotrebu koji je izumela ljudska ingenioznost, barmen (naravno, elektronskog porekla) poe da me a sastojke - ne od oka, dakako, ve putem preciznog odmeravanja atoma. Savr eno st napitka bila je bespogovorna, i svaki put bi prevazi la nadahnutu kreativnost b ilo kog ivog bia. a e se pojavi e, izgledalo je niotkuda, uglavljene u naroita udubljenja. Arvar dan prihvati onu sa zelenkastom sadr inom, te, prisloniv i je uz obraz, oseti dobro njenu hladnou. Potom je prinese ustima i okusi. "Ba kako treba", primeti on. Zatim postavi a u u specijalni nosa na naslonu s tolice i nastavi: "Hiljade radioaktivnih planeta, kako rekoste, ali samo jedna j e nastanjena. Ova." "Pa..." Enije tu glasno coknu ustima nad piem i kao da izgubi ne to od prve probojnosti svog nastupa. "Znate, biti jedinstven na taj nain nije nimalo zavidn o." "Nije re samo o pukoj jedinstvenosti sa statistikog stanovi ta." Arvardan je govorio povremeno prekidajui izlaganje dugim gutljajima. "Jedinstvenost je u ovo m sluaju mnogo osobitija. Biolozi su dokazali, ili bar tako tvrde, da je razvitak ivota nemogu na planetama ija radioaktivnost prema uje izvesnu, odreenu meru... to je, upravo, sluaj sa Zemljom." "Zanimljivo, to nisam znao. ini mi se da bi to mo da moglo predstavljati ko nani dokaz da je ivot na Zemlji fundamentalno razliit od onoga u Galaksiji... To bi vam se dopalo kao konstatacija, zar ne, po to ste sa Sirijusa." Ovde Enije poprim i zajedljiv ton, a zatim, tobo e poverljivo, nastavi: "Da li znate da je najvea, za pravo jedina te koa pri vladanju ovom planetom, dr anje na uzdi izrazito sna nih antize maljskih oseanja koja su veoma vidljiva u itavom Sirijusovom sektoru? Naravno, Zem ljani im, sa kamatama, strasno uzvraaju! Ne elim, naravno, da ka em da antiterestrij alizam nije manje-vi e prisutan i u drugim predelima Galaksije, ali je na Sirijusu daleko najizra eniji." Arvardanov odgovor be e ustar i nestrpljiv. "Gospodaru Enije, ne mogu da pr ihatim takve implikacije. I meni samom nedostaje vi e trpeljivosti, ba kao i svakom ivom oveku. Duboko, kao naunik do sr i, verujem u jedinstvenost oveanstva, a pod tim p odrazumevam i Zemlju. Sam ivot je u osnovi jedinstven, u tom smislu da je zasnova n na jedinjenjima belanevina u koloidnom rastvoru, koja nazivamo protoplazmom. Ra dioaktivnost o kojoj govorim ne mo e se odraziti samo na odreene forme ivota ili odr

eene forme ljudskog ivota. Ona se odra ava na bilo koji vid ivota, jer se zasniva na kvantromehanikoj teoriji proteinskih molekula. Odra ava se, stoga, i na mene, na va s, Zemljanine, pauke ili, pak, bakterije. Kao to verovatno znate, belanevine su izuzetno slo ene grupacije aminokiseli na i jo ponekih posebnih jedinjenja; vezane su u slo ene trodimenzionalne spojeve, koji su nestalni poput sunevog zraka to se probija kroz oblake. Upravo ta nestabil nost ini ivot, budui da se uvek menja upravo u nastojanju da zadr i svoj sopstveni id entitet - kao dugaak tap na vrhu nosa akrobate. Ali ta udesna 'hemikalija', belanevina, mora prethodno nastati iz neorgans ke materija, da bi ivot uop te mogao nastati. I tako, na samom poetku, pod uticajem sunevih zraka i energije koju oni nose, a u dejstvu na te ogromne rastopine koje nazivamo okeanima, organski molekuli su polako postajali sve slo eniji - od metana i formaldehida do, naposletku, eera i skroba u jednom, i od uree do aminokiselina i belanevina u drugom pravcu. Naravno, samo je pitanje sluajnosti kada e se ti ato mi grupisati ili razlo iti, tako da na nekom svetu ovaj proces mo e potrajati milion ima godina, dok e se na nekom drugom, opet, okonati za vek ili dva. Pri tome je, m ora se rei, prva varijanta mnogo verovatnija. Naje e se, naravno, de ava da do procesa uop te ne doe. Organski hemiari su, do sada, sa potpunom tano u ustanovili celokupan lanac o vih reakcija, naroito njihove energetske manifestacije; to jest energetske meuodno se to ih podrazumeva svaka smena atoma. Danas se van svake sumnje mo e rei da nekoli ko veoma bitnih stadijuma u procesu izgraivanja ivota zahtevaju potpuno odsustvo r adijacione energije. Ukoliko vam se to ini udnim, namesnie, mogu vam samo rei da je fotohemija (to jest, grana hemije koja prouava reakcije prouzrokovane radijaciono m energijom), danas veoma razvijena nauna disciplina, te da postoje nebrojeni pri meri veoma jednostavnih reakcija koje bi se odvijale na potpuno razliite naine, u zavisnosti od toga da li je kvant svetlosne energije prisutan ili odsutan. Na obinim svetovima Sunce je jedini izvor radijacione energije, ili, u na jmanju ruku, daleko najznaajniji. Pod okriljem oblaka, ili, pak, nou, jedinjenja u gljenika ili azota grupi u se i razdvajaju (da bi se ponovo grupisala) upravo na n ain koji je omoguen odsustvom siu nih energetskih estica koje je pored njih zavitlalo Sunce - kao kada bi u kakvoj kuglani kugle uletele meu bezbroj bezmerno malih kug li. Meutim, na radioaktivnim svetovima, sa Suncem ili bez njega, u najtamnijo j noi, ak i pet milja u dubini, svaka vodena kap blista i rasprskava se pod dejstv om poput munje brzih gama-zrakova, koji udaraju u atome ugljenika i tako ih, to b i rekli hemiari, aktiviraju, uslovljavajui neke od kljunih reakcija da se odvijaju upravo na odreene naine koji za ishod nikada nemaju ivot." Arvardan je ve odavno ispraznio a u, te je spusti na povr inu ormania. a a smest i uvuena u specijalni odeljak u kome odmah otpoe njeno i enje, sterilizovanje i pripre ma za sledeu mu teriju. "Jo jedno pie?" upita Enije. "Radije posle veere", odvrati Arvardan. "Za sada mi je sasvim dosta." "Zaista zadivljujue zvue va e rei", primeti namesnik, lupkajui iljatim noktom p o naslonu svoje naslonjae. "Ali ako je zaista tako kao to ka ete, ta je onda sa ivotom na Zemlji? Kako se on razvio?" "Eto, vidite da ste se i sami zainteresovali. Mislim da je odgovor uprav o u prisustvu radioaktivnosti: u koliinama koje su tek ne to vi e nego dovoljne da se sprei zametanje ivota, ali istovremeno, ne i dovoljne da ivot uni te, ukoliko je ve u speo da se zane. Mo e ga, dodu e, modifikovati, ali ga, osim u izuzetno ekstremnim si tuacijama, ne mo e razoriti. Vidite, ovi hemijski procesi nisu ba sasvim isti. U pr vom sluaju imali smo molekule koje treba spreiti u njihovom sjedinjavanju, a u dru gom ve oformljene molekulske strukture koje treba rastaviti. Ta dva sluaja se popr ilino razlikuju." "Ne vidim na ta ciljate", ree Enije. "Zar nije oigledno? ivot se na ovoj planeti morao zaeti pre nego to se pojav ila radioaktivnost. I to je, dragi moj namesnie, jedino mogue re enje za na u zagonetk u, re enje koje niti porie injenicu da ivot na Zemlji postoji, niti se kosi sa teorij skom hemijom u toj meri da nauku poljulja iz temelja." Enije zaprepa eno pogleda u svog sagovornika, pogledom koji je u isti mah o

tkrivao i zadivljenost i nevericu. "Pa ne mislite valjda zaista tako!" "A za to da ne?" "Kako bi itav jedan svet mogao postati radioaktivan? ivot radioaktivnih el emenata u spoljnjoj kori planete traje milionima, ak milijardama godina. To su mi dobro utuvili u glavu, jo na Univerzitetu, ak i na pripremnom kursu za pravne nau ke. Ti elementi su najverovatnije ovde prisutni od samog postanka sveta." "Ali postoji i stvar koja se zove ve taka radioaktivnost, gospodaru Enije. I to u ogromnoj meri. Hiljade postojeih nuklearnih rekacija oslobaaju dovoljnu ene rgiju da stvore sve vrste radioaktivnih izotopa. Ako, recimo, pretpostavimo da s u se ljudi koristili nuklearnom energijom u industriji, bez potpune kontrole, il i za potrebe rata - ako uop te mo ete zamisliti rat ogranien na samo jednu jedinu pla netu - velika povr ina spoljnog zemljinog sloja mogla je biti pretvorena u ve taki ra dioaktivni materijal. ta ka ete na ovo?" Sunce je okupano krvavom bojom zalazilo za planine, bacajui rumeni odsjaj na Enijevo mr avo lice. Odnekud dopre blagi veernji vetri, a zau se i uspavljujue zuj anje pa ljivo odabranih vrsta insekata, iji se zvuk uini prijatnijim nego ikad. "To mi zvui nekako suvi e nategnuto", odgovori Enije. "Prvo i prvo, te ko mi je da zamislim kori enje nuklearnih reakcija u ratu, a pogotovo da se nad njima izg ubi potpuna kotrola i dopusti im se da se u tolikoj meri razviju..." "Prirodno je da ispoljavate te nju da potcenjujete nuklearne reakcije, jer ste ovek dana njice, kada ih je tako lako kontrolisati. ta, meutim, ako je ikada nek o - ili nekakva armija - upotrebila takvo oru je, pre nego to je suprotna strana do spela da ih u tome sprei? Ili pre no to se uop te znalo kako se od toga odbraniti? K ao kada bi neko koristio zapaljive bombe u sukobu sa nekim ko ne zna da bi voda ili pesak tu vatru ugasili." "Hmm. Podseate me na ekta kad tako govorite." "A ko je ekt?" Arvardan svom sagovorniku uputi brz pogled. "Jedan Zemljanin. Jedna od retkih pristojnih ljudi - hou rei, jedan od oni h s kojima i pravi gospodin mo e razgovarati. Fiziar je. I on me je jednom ubeivao d a Zemlja nije morala, nu no, oduvek biti radioaktivna." "Tako... Pa dobro, to i nije neobino, jer nisam jedini koji ovu teoriju z astupa. Uostalom, ona se mo e pronai i u Knjizi Predaka, koja govori o mitskom poim anju daleke pro losti Zemlje. U stvari, sve to ja zastupam, tamo je ve napisano, s t im to poku avam da izbegnem taj pomalo neuhvatljivi nain izra avanja i primenim odgova rajue naune obrasce." "Knjiga Predaka?" U Enijevom glasu oseao se prizvuk kako iznenaenja, tako i zbunjenosti. "Kako ste do nje do li?" "Pa, rekao bih, malo odavde, malo odande. Nije ba bilo lako, te je ni dan -danas nemam u celini. Ipak, iako sasvim nenaune, sve te drevne informacije o neradioaktivnosti mogu i te kako da mi pomognu u ovom mom poduhvatu... A zbog eta t o pitate?" "Zato to je ta knjiga u stvari Sveta knjiga jedne radikalne zemaljske sek te. Vasioncima je zabranjeno da je itaju. Ne bih se ak usudio ni da razglasim da s te vi to ve uinili - bar ne dok ste ovde. Jer, Do ljaci, kako vas oni iz Carstva naz ivaju, bivali su linovani i zbog mnogo manje va nih stvari." "Kao da smatrate da su carske policijske snage ovde gotovo beskorisne." "U sluajevima skrnavljenja, da. Shvatite ovo kao opomenu pametnima, dokto re Arvardan!" U savr enom saglasju sa aputanjem li a na granama razle e se najednom mekani, me lodiozni, vibrantan zvuk zvona. Polako je zamirao, kao da nikako ne mo e da se odv oji od okoline u kojoj se oglasio. Enije se pridi e. "Mislim da je ve vreme za veeru. Pridru iete mi se, zar ne, g ospodine, i prihvatiti gostoprimstvo koje ovaj mali deli Carstva ovde na Zemlji m o e da vam pru i?" Prilike za ovakve sveane veere ukazivale su se srazmerno retko, te je, sto ga, valjalo iskoristiti i najmanji povod. Jela su bila neuobiajeno raznovrsna, am bijent rasko an, mu karci uglaeni a ene naprosto opinjavajue. Pri tom se mora priznati d a je doktor Bel Arvardan od Barona, Sirijus, bio u sredi tu pa nje gotovo do neverov atnosti.

Pred kraj veere, Arvardan poku a da iskoristi priliku da prisutnima prenese makar deo razgovora koji je tog popodneva vodio sa namesnikom, ali njegovo izla ganje ovog puta naie na osetno manje razumevanje. Neki gizdavi gospodin u pukovnikoj uniformi, uz snishodljivost tipinu za v ojnika koji se obraa visoko kolovanom oveku, nagnu se u jednom trenutku prema Arvar danu i upita: "Ako sam vas dobro razumeo, doktore Arvardan, vi elite da ka ete da je ova zemaljska gamad prastara rasa od koje se kasnije razgranalo itavo oveanstvo?" "Ne mogu biti jo sasvim siguran, pukovnie, no, ini mi se da postoje zanimlj ivi izgledi da je upravo tako. Mislim da u za godinu dana moi da vam dam sasvim pr ecizan odgovor." "Ako se ispostavi da ste u pravu, u ta duboko sumnjam, doktore", nastavi pukovnik, "zaprepastiete me preko svake mere. Ve sam etiri godine stacioniran ovde na Zemlji, pa se ne mo e rei da nemam iskustva. Zemljani su bitange i nitkovi, svi do jednog, to vam mogu rei! Intelektualno neizmerno zaostaju za nama. Nemaju oni onu iskru svetlosti koja je itavo oveanstvo pronela kroz Galaksiju. Lenji su, sujev erni, pohlepni i bez ikakvih tragova plemenitosti u du i. Poka ite mi, vi ili bilo k o drugi, makar jednog jedinog Zemljanina koji na bilo koji nain mo e biti jednak bi lo kom pravom oveku - vama, meni - i tek u tada, mo da, moi da poverujem da on predst avlja rasu na ih pra-pradedova. Ali pre toga, nikako ne oekujte da podelim va e mi ljen je." Neki krupan ovek dobaci s druge strane stola: "Reko e onomad da je jedini d obar Zemljanin mrtav Zemljanin; meutim, mrtvace je te ko prepoznati jer ovde svi sm rde, i ivi i mrtvi!" I on poe da se neumereno smeje svojoj ali. Arvardan se namr ti i, ne podigav i pogled, odvrati: "Potpuno je nebitno ras pravljati sada o rasnim razlikama, te nemam elju da se svaam. Kada govorim o Zemlj aninu, govorim o Zemljaninu praistorije. Njegovi direktni potomci su predugo bil i izolovani ovde na Zemlji, i to pod vrlo neobinim okolnostima; pa i pored toga n isam sklon da ih potcenjujem." Potom se okrete Eniju i nastavi: "Gospodaru moj, i ni mi se da ste pre veere u toku razgovora pomenuli izvesnog Zemljanina." "Doista? Ne seam se." "Nekog fiziara, po imenu ekt." "Ah, da. Da." "Njegovo puno ime je, pretpostavljam, Afret ekt?" "Tako je, imate pravo. uli ste za njega?" "Mislim da jesam. Poku avam, u toku cele veere, da se setim, jo odonda otkak o ga pomenuste. Nije li on u Institutu za nuklearna istra ivanja u... Oh, kako li se zva e to prokleto mesto? On se kucnu dlanom po elu jednom ili dva puta. "Tako je ! U iku?" "Da, to je on. ta je s njim?" "Samo to da je o njemu, u avgustovskom broju Fizikog pregleda, objavljen neki lanak. Primetio sam ga jer sam pa ljivo tragao za bilo kakvim tekstom o Zemlji - a takvih je, znate i sami, malo... U svakom sluaju, ono to hou da ka em jeste da t aj ovek tvrdi da je izumeo ne to to naziva sinapsifajerom; re je u stvari o aparatu k oji treba da povea kapacitet ivanog sistema kod sisara." "Zaista?" U Enijevom glasu oseti se neuobiajena o trina. "O tome do sada ni t a nisam uo." "Mogu vam pronai taj lanak, zaista ga vredi proitati. Bar je meni bio zanim ljiv, osim to ne mogu u potpunosti da razumem neke podatke koji se odnose na isto tehnike strane stvari. Ono to je taj ovek uinio bilo je da je pomou sinapsifajera eks perimentisao sa nekom, vama verovatno poznatom vrstom ovda nje domae ivotinje. ini mi se da je po sredi bio pacov. Posle obuke je odreenim primercima postavio da re e n eki jednostavan problem, kao na primer, da prou kroz mali lavirint na putu do hra ne. Merio je, naravno, vremena potrebna da se zadatak izvr i, i do ao do zakljuka da je primercima koji su bili u dodiru sa njegovim aparatom bilo za to potrebno u p roseku za treinu vremena manje nego primercima koji na sinapsifajeru nisu bili ob uavani. Uviate li, pukovnie, ta to mo e da znai?" "Ne, ne uviam", glasio je nezainteresovani odgovor. "Onda vam samo moram skrenuti pa nju da bilo koji naunik, ak i Zemljanin, ko ji pristupa toj vrsti ispitivanja na takav nain, mo e u najmanju ruku da bude na is

toj intelektualnoj ravni sa mnom, a dopustiete mi ovu pretpostavku, sasvim sigurn o i sa vama." "Samo trenutak, doktore", upade Enije. "Vratio bih se za trenutak samom tom aparatu. Da li vam je poznato da li je dr ekt do sada ve eksperimentisao i sa ljudskim biima?" "Sumnjam, gospodaru Enije", odvrati Arvardan uz osmeh. "Jer je oko devet desetina pacova uginulo tokom eksperimenta. ekt bi se, sasvim sigurno, te ko odluio da nastavi projekat na ljudskim jedinkama pre no to se o samom procesu obuke na sinapsifajeru dozna mnogo vi e." Na to se Enije zavali nazad u svoju stolicu sa laganom senkom brige na l icu. Ostatak veere proveo je ne progovoriv i vi e ni rei, niti je i ta vi e okusio. Ne to pre ponoi namesnik neprimetno napusti skup, dobaciv i samo svojoj eni ne koliko turih rei. Lako namr tenog ela i uz oseaj narastajue nelagodnosti, on sede u svo ju vazdu nu krstaricu koja ga povede na dvoasovni let prema iku. I tako se desi da je, istog popodneva kada je Arbin odvezao D ozefa varca u grad na susret s aparatom doktora ekta, ovaj proveo vi e od jednog sata u poverlji vom razgovoru sa namesnikom. 4. IROK CARSKI DRUM Arbin se u iku oseao nekako nelagodno, ste njeno. Negde, usred grada, od oko pedeset hiljada ljudskih du a, jednom od najveih na Zemlji, negde usred grada nala zili su se i Vasionci; inovnici velikog Galaktikog carstva. Ruku na srce, Arbin nikada ranije nije video nijednog Vasionca. No ovde, u iku, potpuno spontano je odvraao glavu od ljudi s kojima se mimoilazio, u strah u da e se na kraju nai oi u oi sa nekim vanzemljaninom. Dodu e, i kad bi ga neko upita o, nije bio siguran da bi dao precizan odgovor u emu se, u stvari, Zemljani i Vas ionci razlikuju. No, u du i je nepogre ivo oseao da nekakva razlika naprosto mora da postoji. On baci pogled iza sebe pri ulasku u zgradu Instituta. Parkirao je svoje vozilo na za to predvienom prostoru, i plativ i, dobio kupon, potvrdu da je njegov o parking-mesto zauzeto za narednih est asova. Nije li se to nekom moglo uiniti sum njivim? Sve ega bi se setio izazivalo je u njemu podozrenje. Vazduh oko njega kao da je bio ispunjen oima i u ima. Kad bi samo taj udni ovek ostao sakriven tamo gde mu je nalo eno, u pregraeno m odeljku u zadnjem delu vozila... Dodu e, Arbin mu je gestovima izriito naredio da ne izviruje, ali da li ga je ovaj razumeo? On oseti nestrpljenje. Za to li je, za boga, dozvolio da ga Gru nagovori na sve ovo? Nekakav glas ga prekide u razmi ljanju, i on shvati da su se vrata pred ko jima je stajao nekako otvorila. " ta elite", pitao je glas. Arbin pomisli da mora biti da je preuo to isto pitanje postavljeno, verov atno, ve nekoliko puta, jer je u glasu osetio nestrpljenje. Stoga on brzo, hrapav im glasom i suvog grla isprekidano odgovori: "Mogu li da se ovde prijavim za sinapsifajer?" Vratar, neka mlada devojka, uputi mu o tar pogled i odgovori: "Upi ite se ov de." Arbin skloni ruke iza lea i promuklo ponovi: "Gde mogu da se bli e obavesti m o proceduri?" Setio se, nekako, da mu je Gru pomenuo kako se aparat zove; no, ipak, te ko je izgovarao tu re koja mu se uinila toliko besmislenom. No, vratarka odvrati elinim glasom: "Morate se najpre ubele iti kao posetila c. Pre toga ne mogu ni ta da uradim za vas." Arbin se bez rei okrete i krenu. Mlada ena za pultom nestrpljivo stisnu us ne i besno pritisnu signalnu polugu pored svog sedi ta. Arbin se oajniki borio da ne stvori o sebi sliku nekog kriminalca, oseajui istovremeno kako mu to nikako ne po lazi za rukom. Devojka ga je odmerila od glave do pete. Sigurno e moi da ga prepoz na i za hiljadu godina. On oseti ludu elju da potri natrag do kola, to pre se vrati na farmu...

U tom trenutku, u prostoriju u eta neka osoba u belom laboratorijskom mant ilu. Vratarka prstom pokaza na Arbina. "Dobrovoljac za sinapsifajer, gice ekt", ree ona, "ali nee da ka e kako se zov e." Arbin se osvrnu i ugleda prido lu mladu devojku. Delovao je zbunjeno. "Da li vi rukovodite aparatom, gospoice?" Devojka se prijateljski nasmeja. "Ne, nikako." Arbin odjednom oseti kako njegov strah jenjava. "Mogu vas, meutim, odvesti do prave osobe", dodade ona, a onda zaintereso vano upita: " elite li zaista da budete dobrovoljac?" "Samo elim da vidim oveka zadu enog za spravu", ukoeno odgovori Arbin. "U redu." Devojka nije izgledala nimalo uznemirena ovakvim odgovorom. On a jednostavno kliznu prema vratima iza kojih se i pojavila, i za kratko vreme, i za njih se ukaza njena ruka, dajui Arbinu znak da prie. Srca koje je sna no udaralo, on krenu za njom i oni uo e u nekakvu malu odaju . Devojka mu se blago obrati: "Ako imate vremena da saekate pola sata, ili mo da ak i manje, dr ekt e vas sa zadovoljstvom primiti. Sada je, trenutno, veoma zauzet. A ko elite mogu vam doneti neke knjige i ita da vam vreme br e proe." Arbin, meutim, odreno odmahnu glavom. inilo mu se da se zidovi sobe polako zatvaraju nad njim, obrazujui klopku. Da li je sada stvarno zarobljen? Hoe li Star e ine sada doi da ga odvedu? Bilo je to najdu e ekanje u Arbinovom ivotu. Gospodar Enije, namesnik na Zemlji, znatno je lak e upriliio sastanak sa dr ektom, mada je bio gotovo isto toliko uzbuen. ak i posle etiri pune godine slu bovanj a na Zemlji, poseta iku predstavljala je pravu avanturu. Kao neposredni predstavn ik Njegovog Velianstva, njegov polo aj na Zemlji bio je zvanino, ravan polo aju vicekr aljeva svih galaktikih sektora, ija su se blistava prostranstva pru ala du stotina ku bnih parseka svemira. No, u sebi ipak nije mogao da potisne oseaj izgnanstva. Zak opan u nemonoj pusto i Himalaja, okru en stanovni tvom punim nemone mr nje prema njemu, pr ema Carstvu a i prema sebi samima, ak je i put u ik do ivljavao kao bekstvo od stvar nosti. Iskreno reeno, ovakva bekstva su po pravilu kratko trajala. Morala su bit i takva, jer ovde, u gradu, neophodno je bilo da se neprestano nose za titna odela impregnirana olovom, ak i pri spavanju. Jo i gore: morao je neprestano da uzima o dreene doze metabolina. Upravo se, zbog toga, gorko jadao ektu: "Metabolin je", ree on, podi ui crvenkastu kapsulu da bi je ovaj bolje video , "mo da najbolji simbol onoga kako ja do ivljavam va u planetu, prijatelju moj. Svrha mu je da pospe i sve metabolike procese u mom telu, za sve vreme dok sedim ovde, o bavijen radioaktivnim oblakom koga vi lino niste ni svesni." On proguta kapsulu. "Eto. Sada e mi srce br e zakucati, plua dublje disati, jetra br e stvarati hemijska j edinjenja koja, kako mi reko e lekari, od nje ine najznaajniju fabriku u organizmu. A to kasnije plaam u asnim glavoboljama i beskrajnim zamorom." Dr ekt ga je slu ao sa izrazom dobroudnog odobravanja na licu. Veina ljudi ga je smatrala kratkovidim, ne zato to je nosio naoare ili to je zaista imao slab vid , ve pre zbog toga to je bio profesionalno naviknut da sve gleda izbliza, i dobro i sumnjiavo odmeri sve injenice pre no to bilo ta ka e. Bio je visok, ne to malo poguren , u skladu sa poodmaklim godinama u kojima se nalazio. No, bio je isto tako i ovek koji je dobro poznavao galaktiku kulturu, tako da nije delio uobiajenu zemaljsku odbojnost i sumnjiavost, zbog koje su Zemljani, generalno gledano, i bili toliko neprijatni, pa ak i odvratni graanima Carstva, k osmopolitima irokih nazora kakav je bio Enije. "Siguran sam da vam ta pilula nije neophodna. Metabolin je samo jo jedno va e predubeenje i to i sami vrlo dobro znate. Kada bih vam umesto metabolina podme tnuo kapsulu ispunjenu eerom, ni ta se gore ne biste oseali. ak biste kasnije, putem a utosugestije, sami sebi izazvali glavobolju", odgovori ekt. "Govorite tako jer se nalazite u sredini na koju ste se navikli. Poriete li, meutim, da je va sopstveni metabolizam, uop te uzev, vei od mog?" "Naravno da ne, ali kakve to ima veze? Svima vama, iz Carstva, prirodno

je uroeno predubeenje da se mi Zemljani razlikujemo od ljudskih bia na drugim sveto vima; meutim, stvari ne stoje ba tako. Ili mo da dolazite ovamo kao propovednik anti terestrijalizma?" Enije zajea. "Tako mi Cara va i zemaljski prijatelji sami su, u tom pogledu , najbolji propovednici! ive ovde onako kako ive zatoenici na ovoj smrtonosnoj plan eti, zadojeni sopstvenim besom; ali upravo stoga za Galaksiju neprestano predsta vljaju bolno mesto! Da, sasvim ozbiljno govorim, ekte. Koja druga planeta neguje taj stepen ritualnog u svakodnevnom ivotu i posveuje mu se sa tolikom samomuenikom es tinom? Ne proe ni dan a da mi ne stigne nekakva delegacija nekog od va ih vladajuih tela koja tra i smrtnu kaznu za, recimo, nekog ubogog starog avola koji je, u bekst vu, da bi izbegao ezdesetu, nabasao u neku zabranjenu oblast, ili jo gore, pojeo v i e nego to iznosi njegovo sledovanje hrane?" "Da, ali vi im bez izuzetka udovljavate u njihovim zahtevima za smrtnu k aznu. Va a ideologija gaenja kao da nije dovoljna onda kada se treba usprotiviti." "Zvezde su mi svedoci da iz sve snage nastojim da spreim najte u kaznu. Ali ta tu op te mo e da se uini? Car jednostavno zahteva da se svi lokalni obiaji na provi ncijskim svetovima dosledno po tuju - to je u su tini pametna politika, jer se na taj nain spreava izbijanje svakojakih pobuna svakog drugog dana. Kako, dakle, mogu da se usprotivim svim tim va im Savetima, Senatima i Veima kada bi oni, u tom sluaju, digli jezivu dreku i stali da pljuju Carstvo i sva njegova tela! Radije bih da p respavam usred itave legije samih avola, svaku no u narednih dvadeset godina, nego da, makar samo deset minuta, moram da gledam takvu sliku na Zemlji!" ekt uzdahnu i zagladi svoju retku kosu. "Za itavu Galaksiju Zemlja je samo kamiak na nebu, ako je uop te iko i primeuje. Nama je ona, meutim, dom, i to jedini dom koji imamo. Iako se uo te ne razlikujemo od vas na spoljnim svetovima, ivot nam pru a mnogo manje sree. Zbijeni smo ovde na jednom svetu u agoniji, gu imo se u prit voru radijacije, okru eni smo Galaksijom, ogromnom Galaksijom koja nas odbacuje. ta bismo mogli da uradimo da suzbijemo oseaj usamljenosti koji nas prosto izjeda? P riznajte i sami, namesnie, da li biste bili voljni da vi ak na eg stanovni tva po aljete na neki drugi svet?" "Da li bih ja bio voljan? Od kakvog je to znaaja, kada vanzemaljski sveto vi nisu spremni da vas prime ni po koju cenu. Oni, jednostavno, ne ele da se suoe sa zemaljskim bolestima." "Zemaljskim bolestima!" narogu i se ekt. "To je besmislica koja se mora isk oreniti jednom zauvek! Mi ne donosimo smrt. Kad bi tako bilo onda biste vi, ovde meu nama, odavno bili mrtvi." "Pa, ruku na srce", pomirljivo se nasme i Enije, "preduzimam sve da spreim bilo kakav neposredan ne eljeni kontakt." "Samo zato to ste i vi podlegli strahu koji su stvorili va i glupi sledbeni ci." "Nemojte tako, ekte. Zar ete rei da je teorija o neposrednoj radioaktivnost i ljudskih tela bez ikakve naune osnove?" "Naravno da ne. Kako se, ovde, radioaktivnost uop te mo e izbei? I vi ste rad ioaktivni. Kao uostalom svako na svih stotinu miliona planeta u okviru Carstva. Mi, Zemljani, jesmo pod dejstvom radijacije, u svakom sluaju vi e nego ostali, ali garantujem vam ne u toj meri da bismo ikome naudili." "I pored toga, proseni Vasionac misli upravo suprotno. to je jo gore, ne po kazuje ni najmanje volje da proveri svoje ubeenje. Uostalom..." "Uostalom, rei ete, mi smo drugaiji. Mi nismo ljudska bia jer se br e modifiku jemo, pod dejstvom radijacije, naravno, pa smo se zato do sada toliko izmenili.. . Ni to nije dokazano." "Ali verovanje je prilino ra ireno." "I dok god je prilino ra ireno, i dok god na nas sa Zemlje gledaju kao na p arije, biemo upravo onakvi kakvim nas i vidite. Ako nas tako neuviavno odbacujete, ta mo ete za uzvrat oekivati? Mo ete li nam zameriti to to vas mrzimo, ako i vi mrzite nas? Verujte, mnogo vi e bismo mi, Zemljani, trebalo da se zbog toga naemo uvreeni nego vi." Enije je poprilino alio zbog navale gneva koju je sam izazvao. ak su i izuz eci meu Zemljanima, kao to je ekt, potpuno zaslepljeni, razmi ljao je on: ak i oni sup rotstavljaju Zemlju svim spoljnim svetovima. Ipak on nastavi, pomalo uvreeno:

"Molim vas, ekte, da mi oprostite zbog ove male neotesanosti. Pogledajte me ovakvog kakav jesam, mladog i emernog. Imate pred sobom jadnika, mladia od etrdes et godina - a etrdeset godina je jo utokljuno doba u razmerama profesionalne upravn e slu be - koji te kom mukom izuava svoj zanat ovde na Zemlji. Proi e godine i godine p re no to se oni ludaci u Birou za Spoljne Provincije sete da me prebace na neki m irniji svet. Obojica smo, stoga, zatoenici ove planete, a ujedno i pripadnici jed nog velikog civilizovanog sveta u kome se ne prave razlike kako po pitanju porek la, tako ni po telesnim neistovetnostima. Pru ite mi, stoga, ruku i ostanimo prija telji." Namrgoene ektove crte namah se razvedri e, otkriv i da je doktor sada mnogo ra spolo eniji, te se on otvoreno nasmeja: "Lo ste glumac, Namesnie. Molite za moju dobru volju, ali i dalje zvuite ka o pravi diplomata Njegovog Velianstva." "Poduite me, onda, kako da glumim, pa mi recite ne to o toj va oj napravi, si napsifajeru." ekt se vidno tr e i natu ti. " ta ste o njoj uli? Mora da ste, osim pravnih nauk a, izuavali i fiziku, im se i za to interesujete." "Od onih sam ljudi koje sve zanima. Molim vas, doktore, recite mi, zbilj a bih voleo da znam ta je posredi." Doktor se ispitivaki zagleda u svog sagovornika, uz jasan izraz sumnje na licu. Zatim ustade i, gladei bradu, zami ljeno ree: "Pa, ne znam odakle bih poeo." "U ime zvezda, ako ne znate kako da mi struno objasnite kako instrument r adi, okanite se toga! Stvarno ne bih ni ta razumeo od svih tih va ih tenzora, funkci ja i ega sve ne jo !" aktu zasija e oi. "U redu, dr aemo se striktno 'nestrunog'. To je, jednostavno, aparat koji treba da pro iri saznajni kapacitet ljudskog uma." "Ljudskog? Doista! I deluje li?" "Kada bismo samo znali! Za to je potrebno jo mnogo istra ivanja. Izlo iu vam, ukratko, su tinu, a vi sami prosudite. Nervni sistem je, kod oveka i vi ih ivotinja, s astavljen od neurobelanevinaste materije, koja se gradi na krupnim molekulima veo ma neuravnote enog elektronskog balansa. Najmanji podsticaj, nadra aj, izazvae reakci ju kod jednog od njih; on e je zatim preneti na drugi i tako dalje, sve do mozga. Sam mozak je ogromna grupacija istih takvih molekula koji su meusobno povezani n a sve mogue naine. A po to neurobelanevina ima 1020, odnosno jedan sa dvadeset nula u sledu, i broj njihovih moguih kombinacija kree se u granicama faktorijala u iznos u 1020. To je tako veliki broj da, kada bi svi elektroni i protoni u vaseljeni in ili, sami za sebe, posebne vaseljene, broj eletrona i protona u tako nastalim va seljnama ne bi bio ni blizu usporedbe sa... mo ete li da me pratite?" "Ni rei ne razumem, hvala zvezdama. ak i kada bih poku ao da idem u korak s vama, zacvileo bih kao psetance od tolikog umnog naprezanja." "Hmm. Pa, u svakom sluaju, ono to obino nazivamo nervnim impulsom nije ni ta drugo do progresivni elektronski debalans koji kroz nerve ide do mozga i odatle ponovo natrag. To je valjda jasno, zar ne?" "To jeste." "Onda dobro, blagoslovena vam bila va a genijalnost. Dokle god impuls u sv om kretanju nailazi na eliju nerva, mo e se dalje brzo prenositi, zbog gustine sami h elija neurobelanevina. Meutim, svake dve susedne elije istovremeno deli beskrajno tanak sloj ne-nervnog tkiva, te stoga one, iako se dodiruju, nisu neposredno vez ane." "Shvatam!" uzviknu Enije. "Naravno, nervni impuls mora nekako da preskoi tu ne-nervnu barijeru." "Upravo tako. Ta opnica umanjuje i slabi snagu impulsa i usporava brzinu njegovog prostiranja, srazmerno kvadratu sopstvene debljine. Isto to va i i za kr etanje impulsa u samom mozgu. E, sada, zamislite da se, na neki nain, umanji kons tantna neprovodljivost tih meuelijskih opni." "Konstantna neprovodljivost?" "Izolacioni otpor opne. U tome je itava stvar. Kada bi se konstantna nepr ovodljivost spustila, impulsi bi lak e preskakali prepone. Uili biste br e, mislili b

iste br e." "Ako je tako, vratiu se na svoje prvobitno pitanje. Deluje li?" "Za sada sam eksperimentisao samo na ivotinjama." "I kakav je rezultat?" "Pa, veina ih je uginula vrlo brzo, zbog poremeaja u belanevinama mozga. Tk ivo se jednostavno zgru alo, kao kada se jaje zgru a nakon du eg kuvanja." "Ima neeg neverovatno okrutnog u toj hladnokrvnosti s kojom nauka nastupa . ta se desilo s primercima koji nisu uginuli?" "Jo ni ta tano ne mogu da zakljuim, po to posredi nisu bila ljudska bia. Sve inj nice jesu tu, ali... Meni su potrebni ljudi. Vidite i sami da je u pitanju priro dna elektronska percepcija svakog pojedinog mozga. Svaki od njih pokazuje odreenu vrstu sasvim slabog elektriciteta, od kojih nijedan nije isti. Mo ete ih razlikov ati sa sigurno u kao i otiske prstiju, ili mre u krvnih sudova na mre njaama raznoraznih oiju. ak su, u tom smislu, mozgovi i pouzdaniji indikator. Ako se i to uzme u obz ir prilikom samog ogleda, i ako sam, uop te, u pravu, ne bi trebalo da bude gre ke.. . Meutim, problem je to nemam raspolo ive ljudske mozgove na kojima bih vr io opite. N a sve strane tra im dobrovoljce, ali..." On beznade no ra iri ruke. "Normalno, ne mo e im se zameriti, prijatelju", primeti Enije. "No, kada b i, izistinski, aparat bio potpuno usavr en, ta biste preduzeli s njim?" "To onda vi e nee biti do mene", odgovori fiziar i slegnu ramenima. "Verovat no bi se stvar poverila na re avanje Velikom savetu." "Znai, ne biste svoj pronalazak stavili na raspolaganje Carstvu?" " to se mene tie, to bi bilo mogue. Ali samo Veliki savet ima punomo nad..." "Oh", prekide ga Enije nestrpljivo, "do vraga s tim va im Velikim savetom! Ve sam se gnjavio s njim. Ne biste li vi razgovarali s njima i vi se s njima nep osredno nagaali kada doe vreme za to?" "Kakvog bih ja uticaja mogao imati na njih?" "Mogli biste im rei da bi kada bi Zemlja razvila iroku proizvodnju sinapsi fajera koji bi se mogli koristiti na ljudskim biima bez i najmanjeg rizika, i kad a bi se proizvodnja usmerila ka Galaksiji, mo da bilo mogue zaobii ogranienja u vezi sa iseljavanjem zemaljskog ivlja na druge svetove." " ta? I bez pogovora biste se vi, Vasionci, izlo ili na im epidemijama, na oj, n eljudskosti i 'posebnosti'?" ekt je bio vi e nego sarkastian. "Mo da", tiho odvrati Enije, "mo da biste svi, en masse, mogli biti preselje ni na neku drugu planetu. Mislim da bi trebalo da razmislite o tome." Vrata se ba u tom trenutku otvori e i na njima se pojavi mlada devojka. Ona ue i krenu prema ormanu sa filmo-knjigama, razbiv i pomalo ljigavu atmosferu koja je do tada vladala u prostoriji, istovremeno otvaranjem vrata bukvalno proistiv i v azduh u zagu ljivoj odaji. Kao da je svojim ulaskom unela dah prolea. No, shvativ i d a njen otac nije sam, i uhvativ i stranev pogled, ona porumene i krenu nazad ka izl azu. "Hodi, Pola", pozva je ustro njen otac. "Gospodaru moj", dodade on obraajui se Eniju, "voleo bih da upoznate moju kerku. Pola, predstavljam ti Lorda Enija, namesnika na Zemlji." Ovaj je ve bio na nogama, i njegova le erna galantnost uini da se i devojka vidno opusti. "Moja nadra a gospoice", poe on, "vi ste dragi kamen koji te ko da je Ze mlja mogla proizvesti. Bili biste, zaista, predivan ukras na kome god svetu da s e naete." On prihvati Polinu aku, koju mu ona pomalo plaho i suvi e brzo pru i. Za tren utak je izgledalo da e je Enije poljubiti, na tradicionalno utiv nain, ali iako mu je to za asak mo da bilo na umu, na kraju do toga ipak ne doe. On ispusti njenu ruku , i ova, osloboena, skliznu pored devoinog tela. Gest je bio vrlo reit. Pola, uz lako nabrane obrve, progovori: "Poastvovana sam zbog pa nje koju mi ukazujete, gospodaru, meni, obinoj devo jci sa Zemlje. Zaista se hrabro i stoiki izla ete mogunosti da vam prenesem zarazu." ekt proisti grlo i prekide neugodan trenutak. "Gospodaru, moja kerka upravo privodi kraju svoje studije na Univerzitetu u iku, a dodatna neophodna znanja st ie radei dva puta nedeljno kao moj asistent u laboratoriji. Veoma je sposobna i, m

ada ovo govorim kao pristrasan i ponosan otac, mo da e jednog dana doi na moje mesto ." "Tata", odvrati Pola ne no, "imam ne to va no da ti ka em." Meutim, oklevala je. "Hoete li da iziete za momenat?" upita Enije uljudno. "Ne, nikako", odgovori ekt. "Ka i ta je, Pola." "Imamo dobrovoljca, oe", ree ona. Doktor se zagleda u nju, kao da ne razume. "Dobrovoljca za sinapsifajer? " "Tako ovek ka e." "Kao da sam vam doneo dobru sreu", bile su Enijeve rei. "Tako izgleda." ekt se ponovo okrenu svojoj keri. "Smesti ga u sobu C i za moli ga da saeka, domah u doi." Pola izie, a ekt se obrati namesniku. "Moraete, na alost, da me izvinite." "Naravno. Koliko predviate da e ogled trajati?" "Mislim da je to pitanje vi e sati, namesnie. Da li ste mo da voljni da i sam i prisustvujete opitu?" "Dragi moj ekte, ni ta groznije od toga, verujte mi, ne mogu da zamislim. B iu jo sutra u Gradskoj kui, pa vas molim da mi dojavite rezultat." ekt ispolji vidno olak anje. "Naravno, naravno." "Dobro... I razmislite o onome o emo smo razgovarali. Pred vama je irok, c arski drum sa vratnicama novih saznanja." Enije napusti doktora jo uznemireniji nego to je bio pre razgovora; jer ni je saznao sve to je hteo, a neka udna zebnja mu i dalje nije davala spokoja. 5. PRINUDNI DOBROVOLJAC

Kada je napokon ostao sam, dr ekt lagano pritisnu pozivno dugme. U prosto riju urno ue mladi, tehniar, bri ljivo zalizane, duge smee kose, obuen u laboratorijski mantil ble tavo bele boje. "Da li vam je Pola ve rekla..." poe ekt. "Jeste, doktore ekt. Posmatrao sam tog oveka kroz telegled i, bez obzira to je doveden, umesto da je do ao sam, izgleda kao neko ko sasvim lepo mo e da poslu i." " ta mislite, da li bi trebalo da celu stvar ipak prijavim Savetu?" "Ne znam ta da vam preporuim. U ovom sluaju, ipak, Savet sigurno ne bi prih vatio bilo kakvo turo referisanje." Tehniar zastade, pa onda ivo nastavi: "A ta da g a se jednostavno otarasimo? Mogu mu, na primer, rei da su nam potrebni ljudi mlai od trideset godina. Njemu je, sigurno, ve dobrih trideset pet." "Ipak, mislim da je najbolje da ga najpre i sam pogledam", ekt poku a da ra cionalno razmisli. Do sada je sluaj voen sa krajnjom promi ljeno u. Davano je taman tol iko informacija da se ostavi utisak tobo nje iskrenosti. A sada, prvi dobrovoljac - i to usred Enijeve posete. Treba li to uop te povezivati? I sam je mogao imati s amo naglovite predstave o postojanju monih i tajanstvenih sila iji rvaki zahvat za svoje popri te ima upravo opusto eno lice Zemlje. Ipak, na neki nain, imao je 'dovolj ne' predstave. Bio ih je svestan u toj meri da je znao da je ostavljen na milost i nemilost tim silama, a opet, znao je mnogo vi e nego to bi iko od Stare ina mogao posumnjati. ta je mogao da preduzme sada kada mu je ivot dvostruko u opasnosti? Deset minuta kasnije ekt se konano nae oi u oi sa grubom farmerovom prilikom. Arbin je dr ao e ir u ruci i zauzeo je unekoliko odstupajui stav, glave okrenute malo u stranu, kao da je eleo da sprei da bude izlo en pogledima iz prevelike blizine. ek t pomisli da ovek mora imati oko etrdeset godina; no, budui da te ak ivot bitno menja ljude, nije mogao biti ba sasvim siguran u starost farmera pred sobom. Doktor pri meti kako mrki obrazi njegovog posetioca lagano rumene; isto tako, oigledne su bi le i gra ke znoja to su mu izbijale po elu i slepoonicama, i pored toga to je u sobi b ilo srazmerno sve e. Osim toga, ovek je nervozno kr io prste. "Dakle, dragi moj gospodine", zapoe ekt ljubazno, "koliko sam shvatio, ne e lite da se predstavite." "Koliko sam ja shvatio, reeno mi je da se nikakva pitanja nee postavljati prilikom dobrovoljne prijave."

"Tako. Pa, imate li bar ne to to uop te elite da ka ete? Ili mo da hoete da, bez d ljeg razgovora, pristupimo opitu?" "Odmah sada? Ja?" U Arbinovom glasu namah se oseti panika. "Nisam ja dob rovoljac, pogre no ste me razumeli." "Hoete rei da je to neko drugi?" "Naravno. Ono to sam ja hteo jeste..." "Razumem vas. Da li je to drugo lice, taj drugi ovek, ovde sa vama?" "Na neki nain, jeste", odvrati Arbin oprezno. "U redu. Hajde sada, recite nam sve to vam je na srcu. Obeavam vam da e sve to ka ete biti uvano u strogoj tajnosti, a ako mo emo da vam pomognemo, rado emo to uin iti. Jesmo li se dogovorili?" Farmer, uz izraz priprostog po tovanja, obori glavu. "Hvala vam, gospodine . Gledajte, stvar stoji ovako. Taj ovek, on je na na oj farmi, on je, uh, na daleki roak. Razumete, on nam poma e..." Arbin te ko proguta knedlu, no doktor ga ozbiljno s aslu a. "On je ba voljan da radi i dobro radi - znate, imali smo sina, ali je on um ro - i znate, moja dobra ena i ja, nama treba pomo - ona nije ba dobrog zdravlja te ko bi se, znate, sna li bez njega." I sam je oseao da je on to je ispriao u potpunom haosu. No doktor sa razumevanjem klimnu. "I dobrovoljac je upravo taj va roak, za r ne?" "U stvari da, zar vam nisam ve rekao - izvinite to ne mogu jasnije da vam objasnim. Znate, jadnik nije ba sasvim - nije ba sve u redu u njegovoj glavi." Arb in odmah urno nastavi: "Nije on bolestan, razumete. Nije toliko stra no da bi ga tr ebalo ukloniti. On samo sporo shvata. On, znate, ne govori." "Ne govori?" ponovi ekt iznenaeno. "Oh, da, govori, samo to on to ne voli. Hou rei, te ko govori." ektov glas poprimi dozu sumnjiavosti. "I vi elite da ga sinapsifajer, ovaj, malo unapredi?" "Da, gospodine", klimnu Arbin snebivajui se. "Jer, kada bi bio malo bistr iji, mogao bi da u nekim te im poslovima, znate, odmeni moju enu." "Ali on mo e umreti. Da li vam je to jasno?" Arbin ga pogleda bespomono, oajniki kr ei prste. "Znate, neophodno je da se on lino saglasi", dodade ekt. Farmer lagano, ali nepokolebljivo odmahnu glavom. "Ne bi vas ni ta razumeo ." Onda, gotovo bez daha, nastavi: "Gledajte, gospodine, znam da me razumete. Si gurno znate ta znai te ko iveti. Taj ovek je ve za ao u godine. Ne radi se o ezdesetoj te, ali ta ako, prilikom sledeeg Popisa, procene da nije ba sasvim itav i... i uklon e ga? Zato vam ga i dovodimo, to ne elimo da ga izgubimo. Isto tako, voleo bih da se stvar obavi bez mnogo buke zato to mo da... mo da", Arbinove oi nesvesno odluta e put zidova, kao da eli da dokui ima li iza njih nepo eljnih slu alaca, "pa, mo da zato to se ovo to radim Stare inama ne bi dopalo. Mo da bi rekli da je to protiv Uredbe, to to h ou da spasem ovog muenika, ali ivot je te ak, gospodine... a ovaj ovek veoma mo e biti o d koristi, zar ne? Vi ste sami tra ili dobrovoljce." "Znam. Gde je, onda, va roak?" Arbin smesta iskoristi priliku. "Napolju, u mojim dvokolicama, ako ga jo niko nije video. On, znate, ne bi mogao da odgovori kada bi ga neko pitao..." "Nadajmo se da je na sigurnom. Idemo sada da uvezemo kola u na u gara u u pr izemlju. Potrudiu se da niko ne sazna da je on ovde, osim mene i mojih pomonika. I uveravam vas da sa Bratstvom neete imati nikakvih problema." On prijateljski potap a farmerovo rame, te se Arbin grevito naceri, uz oseaj da se u e oko njegovog vrata naglo olabavljuje. ekt usmeri pogled na debelju kastu, proelavu priliku dole na kauu. Pacijent n ije bio pri svesti, ali je disao duboko i pravilno. Govorio je nerazumljivo, nij e razumevao ni ta, a opet, nije bilo nikakvog opipljivog obele ja njegove slaboumnos ti, koje bi moglo biti provereno medicinskim putem. Refleksi su mu, za postarije g oveka, bili sasvim u redu. Postarijeg? Hmm. On skrenu pogled ka Arbinu, koji je posmatrao itav prizor sa izrazom nape

tosti na licu. " ta mislite, da li da mu uzmemo analizu kostiju?" "Ne!" gotovo kriknu Arbin, a zatim dodade, ti e: "Ne elim da ga identifikuj ete na bilo koji nain." "To bi nam mnogo pomoglo, znate; bilo bi mnogo sigurnije kada bismo tano znali koliko mu je godina", objasni ekt. "Pedeset mu je", odvrati Arbin kratko. Fiziar sle e ramenima. Ionako nije va no. On ponovo spusti pogled na usnulog o veka. Kada su ga uveli delovao je, bar prividno, utueno, bezvoljno, ravnodu no. Bez ikakve sumnjiavosti i bez pogovora je progutao hipnopilulu; jedino mu je neposre dno pre toga na licu zaigrao brz, bolan osmejak. Tehniar je ba uguravao u prostoriju poslednji od kabastih sastavnih delova sinapsifajera. Na pritisak dugmeta, usled pregrupisavanja molekula, polarizovan a stakla na prozorima odaje namah postado e neprozirna. Jedno jedino, belo svetlo bacalo je sada svoje hladne zaslepljujue zrake na dijamagnetiko polje od nekoliko stotina kilovata napona u kome je pacijent sada lebdeo, na nekih pet centimetara iznad radnog stola. Uz potpuno nerazumevanje svega to se de ava Arbin je i dalje sedeo u tamnom uglu laboratorije, svestan da ne mo e da sprei nikakve smrtonosne poduhvate koji b i se mogli odigrati, ali vrsto re en da ipak dobro otvori oi. Na njega, uostalom, niko i nije obraao pa nju. Elektrode su konano bile privr en e uz lobanju pacijenta, to je bilo poslednje u nizu dugotrajnih priprema - najpre je trebalo izvr iti Alsterov test, da bi se precizno utvrdio oblik lobanje do naj sitnijih neravnina i avova. Pri pomisli na to, ekt se u sebi gorko osmehnu. U ovom sluaju, iako najpribli nije sredstvo, avovi lobanje nisu bili idealno merilo za utv rivanja starosti. ovek je, pokazali su rezultati, bio ipak stariji od pedest godin a, koliko je prethodno smatrao da je imao. Odjednom, ekt se namr ti. Uini mu se da je primetio ne to neobino upravo u tim a vovima. Izgledali su nekako... ba neobino... Za trenutak je bio spreman da zakljui da je oblik lobanje bio od primitiv nijih tipova, ali opet... Pa, dobro, ovek je po svoj prilici intelektualno na don joj granici proseka. Za to da ne? Odjednom, on uzviknu: "Pobogu, nisam ni primetio! Pa ovaj ovek ima dlake po licu!" On se upitno okrete ka Arbinu. "Da li je ovaj ovek oduvek imao bradu?" "Bradu?" "Dlake, dlake na licu! Hodite ovamo i pogledajte sami!" "Vidim, gospodine." Arbin je brzo razmi ljao. Priseti se da ih je i sam pr imetio tog jutra, ali je to nekako smeo s uma. "Roen je sa tim", odgovori on, a o nda dodade neubedljivo: "Bar koliko je meni poznato." "U redu, hajde da ih odstranimo. Sigurno ne elite da ovek ide ovako dlakav kao neka divlja zver, zar ne?" "Ne, gospodine." Tehniar prie, pa ljivo navue rukavice i lagano utrlja depilator u ko u lica pac ijenta. Zatim skide sloj i dlake nestado e. "Doktore, ovaj ovek ima nekakve dlake i po grudima", ree tehniar. "Galaksijo, otvori se!" jeknu ekt. "Dajte da vidim. Pa, ovek je prava vune na prostirka! U redu, nije va no, nee se videti pod ko uljom. Nastavimo sada sa elekt rodama, postavimo ice ovde, ovde i ovde." Platinske ice, tanke, kao vlati kose, pa l jivo su ubodene na pokazana mesta. "Jo ovde i ovde." Uspostavi se na taj nain nekih desetak veza, kroz ko u do avova. Mogli su se ak osetiti i laki odjeci mikrostrujanja koje se rasprostiralo u mozgu, od elije d o elije. Svi su pa ljivo posmatrali kako se potenciometri na ampermetrima lagano po kreu i poskakuju kad bi se spoj uspostavio ili prekinuo. Grafike igle arale su levo i desno, pravei ko marnu sliku na grafikonskom papiru. Povremeno su se ukazivali n epravilno rasporeeni skokovi i antiklimaksi. Iscrtane grafikone zatim skinu e sa valjka, i postavi e na osvetljeno mutno staklo. Naunici se nagnu e nad njima, povremeno se ne to do aptavajui. Do Arbina su dopi rali samo glasniji odlomci. "... neuobiajeno pravilno... pogledajte samo snagu ov og petostrukog impulsa... mislim da to treba pobli e analizirati... evo, sasvim se

jasno vidi..." A onda, beskrajno dugo, bar se tako Arbinu inilo, trajalo je pode avanje si napsifajera. Kontrolna dugmad su se okretala, oi su bile upravljene na milimetars ke podeoke, pa se proces prekidao da bi se podaci pribele ili; potom, iznova i izn ova, elektrometri su bri ljivo proveravani i, po potrebi, jo finije pode avali. Najzad se ekt uz osmejak okrete Arbinu. "Sve e vrlo brzo biti gotovo", ree on. Golema ma inerija se nadvijala nad usnulim ovekom, podseajui pri tom na neko tromo i gladno udovi te nad svojim plenom. Udovi pacijenta bili su s aparatom povez ani pomou etiri dugake ice, dok je glava vrsto i nepomino poivala na uzglavlju od nee o je izgledalo kao crno obojena tvrda guma. I napokon, kao dve d inovske vilice, d ve su se elektrode spu tale prema mrtvaki beloj, okrugloj glavi, tako da je svaka, sa svoje strane, vrsto prianjala uz slepoonice. ekt nije skidao pogled sa hronometra; u ruci je dr ao prekida. Odjednom ga p ritisnu palcem - ali se ni ta vidljivo ne dogodi; ak ni Arbin, prenapregnutih ula od straha i pa nje, ne opazi nikakvu promenu. Najzad, posle ne to manje od tri minuta, koja su se, meutim, otegla kao asovi i asovi, ektov palac se ponovo pokrenu. Pomoni tehniar se brzo nagnu nad usnulog varca a zatim pobedonosno pogleda navi e. " iv je!" U narednih nekoliko asova su, uz gotovo divlje ali ipak razumljivo prigu en o uzbuenje, bili prikupljeni svi preostali podaci, a bilo ih je za itavu bibliotek u. Skoro je bila pono kada je varcu konano ubrizgana neka potko na injekcija i kada n jegovi kapci polako zadrhta e. ekt nadlanicom otre znoj sa mrtvaki bledog lica i odstupi, premoren ali sr ean. "Sve je u redu", ree on, i okrenu se odluno k Arbinu. "Gospodine, on bezuslovn o mora ostati ovde s nama bar jo nekoliko dana." "Ali..." Panika se vi e nego jasno oitavala u Arbinovim oima. "Ne, ne, morate se osloniti na mene", uveravao ga je ekt. "Bie ovde na sig urnom. Ako ga ostavite ovde, mo ete biti sigurni da ga niko osim nas nee videti. A ako ga, meutim, sada povedete sa sobom, lako se mo e desiti da ne pre ivi. to bismo se onda toliko trudili? A ako umre, mo e vam se desiti neprijatnost da budete primor ani da Stare inama obja njavate za to i kako je umro." I izgleda da je tek ovo poslednje zaista delovalo. Arbin konano proguta k nedlu. "ali, gledajte, kako ja da znam kada da doem po njega? Ne mo ete me nai, jer vam neu rei kako se zovem." No, to je ipak ve bila zavr ena stvar. "To vam nismo ni tra ili", ree ekt. "Doit e ponovo tano za nedelju dana, u deset uvee. ekau vas na vratima gara e, one iste gde smo danas uterali va e vozilo. ovee, morate mi verovati, nemate ega da se pla ite." Bilo je ve vee kad Arbin ustremi vozilo ka putu koji je vodio iz ika. Dvade set etiri asa su ve prohujala otkako je stranac prvi put zakucao na njegova vrata, a od tada je broj prekr aja protiv Uredbi dvostruko narastao. Hoe li ikada vi e biti siguran? Nije mogao a da se ne osvre za sobom dok je njegovo vozilo odmicalo pusti m drumom. Prati li ga iko? Neko ko hoe da utvrdi gde stanuje? Ili je slika njegov og lica ve u kartoteci? Stoji li ve ne to sudbonosno u njegovom kartonu, u arhivama Bratstva u Va inu, meu kartonima svih ostalih Zemljana sa linim podacima, sve za pot rebe ezdesete? ezdeseta. Ona koja eka svakog. Njemu samom ostalo je jo itavih etvrt veka do nje, no, najpre je strahovao zbog Grua, a sada zbog ovog stranca. A ta ako se po njega nikada ne vrati? Ne! Ni on ni Loa nee jo dugo biti u stanju da proizvode za troje, i im se t o desi otkrie se prvi prekr aj, prikrivanje Grua. A svi prekr aji se kad-tad ka njavaju . Arbin je znao da e se vratiti u iku, uprkos svim opasnostima i rizicima. Pono je ve bila pro la kada je ekt konano odluio da ode na poinak, i to tek na nsistiranje svoje zabrinute keri. No, nije mogao da zaspi. Oseao je da ga prekriva pritiska poput prese, da ga jastuk gu i. Stoga on ustade i sede kraj prozora. Grad je sada bio potpuno mraan, no, na obzorju, s druge obale jezera, mogao se nazret

i smrtonosni plaviasti sjaj koji je obmotavao celokupnu Zemljinu povr inu, uz izuze tak nekoliko manjih oblasti. Kroz glavu mu prolete sav napor proteklog dana. Prv o to je uinio po to je otpremio sumnjiavog farmera bilo je da je stupio u telekontakt sa Gradskom kuom. Po to se na poziv javio sam Enije, mora da ga je nestrpljivo i ekiv ao. Jo je bio udobno uglavljen u svoje te ko, olovom-impregnirano odelo. " ekte, dobro vee. Jeste li zavr ili s opitom?" "Na alost, gotovo da smo zavr ili i s pacijentom, jadnik jedan." Enije oseti nastup munine. "Izgleda da sam dobro uinio to nisam ostao s vam a", primeti on. "Vi, naunici ini mi se, gotovo da ste ruku pod ruku s ubicama." "On je, Namesnie, jo iv. Nadamo se da e se sve dobro svr iti, ali..." ekt sle e amenima. "Ja bih se ipak i dalje vrsto dr ao pacova, ekte. No, vi ste se potpuno izob liili od umora, bez obzira to ste, za razliku od mene, sigurno ve oguglali na takve stvari." "Eh, ostarilo se, Gospodaru", odvrati ekt jednostavno. "To je, ovde na Ze mlji, skupo zadovoljstvo", glasio je suv odgovor. "Idite, ekte, odmorite se." I tako, sada je ekt sedeo na svom mestu, lutajui pogledom po panorami neos vetljenog grada na jednom svetu u agoniji. Razmi ljao je o tome kako je pro lo ve dve godine od kako je sinapsfajer test iran po prvi put, dve godine kako je on sam predmet sprdanja Dru tva Stare ina, ili Bratstva, kako su voleli da se nazivaju. Sedam ili osam radova koje je napisao b ili su zatoeni u njegovom radnom stolu, a mogli su biti objavljeni u Sirijanskom u rnalu neuropsihologije i pribaviti mu slavu koju je tako eljno isekivao, slavu koj a bi odjeknula irom itave Galaksije. Umesto toga, postojao je onaj mrani i namerno obmanjujui lanak u Fizikom pregledu. Upravo to je bio metod Bratstva. Bolje poluist ina nego la . A Enije se, naprotiv, jo raspituje. Za to? Da li se to uklapalo u sve drugo to je znao? Da li Carstvo strahuje od st vari od koje strahuje i on? Istorija Zemlje bele i velike bune, tri puta u dve stotine godina. Pod bar jakom umi ljene snage iz davnina, tri puta je Zemlja bila buntovnik na udaru carsk ih garnizona. Tri puta je buna - razume se - bila uga ena, i da Carstvo zaista nij e bilo, reklo bi se, velikodu no, a Galaktiki svet irokogrud, Zemlja bi do sada tri puta bila u krvi izbrisana sa spiska nastanjenih planeta. No, stvari su se mo da promenile... ali mogu li se one uistinu promeniti? Koliko se mo e verovati reima ludaka na samrti kome ostaje jo samo traak zdrave svest i? emu sve to? U svakom sluaju, nije se usuivao da i ta preduzme. Moglo se samo e kati. On je ve bio star, a kao to Enije ree, bilo je to na Zemlji skupo zadovoljstv o. ezdeseta je kucala na vrata, a bilo je samo nekoliko moguih izuzetaka od njenih neizbe nih kand i. A ak i na ovoj najbednijoj, goruoj lopti od blata po imenu Zemlja, on je el eo da ivi. Uz rojeve ovih i ovakvih misli, on poe ponovo u krevet. Ba kada ga je goto vo hvatao san prenu ga misao da li je njegov poziv Eniju mogao biti uhvaen od str ane Stare instva. U to vreme, meutim, nije znao da oni imaju unekoliko drugaije izvo re informacija. Bilo je ve jutro kada je ektov mladi asistent konano doneo odluku. On je ekta zaista du no po tovao, ali je isto tako dobro znao da je tajno eks perimentisanje sa dobrovoljcima bez zvanine dozvole u o troj suprotnosti sa nalozim a Bratstva. Nalozi su imali status Uredbi a kr enje Uredbi je, kao to se zna, te ak z loin. Pomonik je razmi ljao i dalje: na kraju, ko je taj ovek? Propaganda vezana z a sinapsifajer i dobrovoljce bila je vrlo pa ljivo sprovedena. Taman toliko inform acija o spravi da odstrani zanimanje moguih imperijalnih pijuna, i taman toliko da se izbegne bilo kakvo izriito ohrabrenje potencijalnim dobrovoljcima. Dru tvo Star e ina samo je slalo ljude za eksperiment, i to je bilo dovoljno. Ko je, onda, poslao ovog oveka? Mo da, tajnim kanalom, ba Stare ine? Da bi, re cimo, ispitali ektovu pouzdanost? Ili je, mo da, ekt izdajica? Ranije tog dana, razgovarao je u etiri oka sa n

ekim - nekim ovekom u odelu kakva Vasionci nose u svrhu radioaktivne za tite. U svakom sluaju, ekt je u sosu, pa za to bi se on sam prepustio srljanju u p ropast? Bio je mlad, imao je etiri decenije ivota pred sobom. Za to bi ubrzavao proc es i doveo ezdesetu na svoja vrata? Pored toga, ovo bi mo da za sobom povuklo i una preenje... S druge strane, ekt je ionako star, sledei Popis e ga sigurno zakaiti, i p rema tome, ni ta znaajno nee izgubiti. Praktino ni ta. Tehniar je odluio. Rukom posegnu za komunikatorom i utisnu kombinaciju koj a je direktno vodila u privatni odeljak velikog ministra Zemlje, koji je, pod ca rem i namesnikom, u ruci dr ao ivot ili smrt svakog stanovnika Zemlje. Ponovo se spustilo vee; tek tada se maglovita oseanja u varcovoj glavi razb istri e, registrujui o tar bol. Seao se putovanja pored jezera, u susret niskim, zbije nim zgradama, i zatim, dugotrajnog, zgurenog ekanja u prtlja niku kola. A onda, ta? Njegov um ustuknu pred naviruim mislima. Da, da, do li su neki l judi po njega. Soba, bili su tu neki instrumenti i merai, dve pilule... to je to. Dali su mu te pilule i on ih je s rado u uzeo. ta je imao da izgubi? Otrov bi bio i zbavljenje. A onda - ni ta. ekaj! Ipak, ima nekih iskrica svesti... ljudi se nad njega naginju... odj ednom se priseti hladnog dodira stetoskopa na grudima... neka devojka mu je dava la hranu. Odjednom, shvati da je bio operisan; u nastupu straha i panike on zbaci prekriva i naglo se uspravi. Devojka je ve bila nad njim, s rukama na njegovim ramenima, primorav i ga d a ponovo legne na jastuke. Ne to mu je umirujue priala, ali je on nije razumeo. On p ak poku a da ostane u sedeem polo aju, opirui se njenim vitkim rukama, no bez uspeha. Bio je bez snage. On prinese ruke licu i zagleda se. Bile su u redu. Zatim poku a da pomeri noge i zau zvuk trljanja o prekrivae. Dobro je, ni noge mu nisu odsekli. On okrenu glavu ka devojci i ree, ne gajei mnogo nade: "Mo ete li da me razu mete? Mo ete li mi rei gde sam?" Glas kao da nije bio njegov roeni. Devojka s nasme i i iz nje navre itava bujica rei. varc uzdahnu. Odjednom, sp azi starijeg oveka kako ulazi, onog koji mu je dao pilule. ovek za trenutak prozbo ri nekoliko rei s devojkom, koja se zatim okrete varcu i pokaza na njegove usne, u z pokrete kojima kao da je htela rei da ovaj ponovo progovori. " ta?" upita varc. Ona tu odluno zaklima glavom, lica koje je sijalo od zadovoljstva. Bilo j e to lepo lice, te varc shvati da mu je, i protiv volje, prijatno da ga gleda. "Hoete da govorim?" upita on. Mu karac sede pored njegovog kreveta i gestom mu pokaza da otvori usta. On sam ree "A-a-a", i varc ponovi: "A-a-a." ovek je prstima opipavao varcovu jabuicu. "Pa, u emu je problem?" mrzovolno ree varc, kada pritisak prestade. "udno va m je to znam da govorim? ta mislite, ko sam?" Dani su prolazili i varc je polako uio. ovek je bio doktor - zvao se ekt - p rvo ljudsko bie koje je znao po imenu otkad je zakoraio preko krpene lutke. Devojk a mu je bila kerka, Pola. varc primeti da vi e ne mora da se brije, jer mu brada nij e rasla. To ga je upla ilo. Da li mu je, uop te, ikada rasla? Snaga mu se brzo vraala. Dozvolili su mu da ustane, obue se i hoda unaokol o, i poeli su da mu za jelo daju i druge stvari osim ka e. Da li je s njim problem u stvari bila amnezija? Jesu li ga zbog toga leil i? Da li je ovaj svet u stvari onaj pravi, prirodni, dok je svet koga se priseao, ili bar tako mislio, samo fantazija koju je stvorio mozak oboleog od gubitka pa menja? Nikada ga, ipak, nisu pu tali van sobe, ak ni u hodnik. Je li to znailo da j e zatvorenik? Je li poinio kakav zloin? ovek nikad nije toliko izgubljen koliko je izgubljen kada su u pitanju pr ostrani i zamr eni hodnici sopstvenog razuma, gde niko drugi nema pristupa i naina da ga spase. ovek nikada nije tako bespomoan, kao kada ga seanje napusti.

Polu je, izgleda, zabavljalo da ga ui reima. Meutim, njemu samome uop te nije bila zabavna injenica da veoma brzo upija i pamti sve te nove rei. Seao se da je u pro losti imao odlino pamenje. Sa njim je, izgleda, bilo i dalje sve u redu. Ve za d va dana razumeo je jednostavnije reenice. Za tri dana je ve sam mogao da objasni ta eli. Treega dana se on zaista zaprepasti: ekt ga je uio brojevima i pred njega p ostavljao zadatke. varc bi odgovarao dok bi ekt gledao u topericu i ne to brzo bele io. Tada mu ekt objasni pojam 'logaritam' i zatra i od njega da mu ka e logaritam broja dva. varc je pa ljivo prekopavao po svom fondu rei. Renik mu je jo bio vrlo skuen, i stoga je praznine dopunjavao gestovima: "Ja - ne - ka em. Odgovor - ne - broj." ekt odu evljeno klimnu i ree: "Ne broj. Ne ovo, ne ono. Malo ovaj, malo onaj ." varc odluno shvati da ekt tako potvruje ono to je sam hteo rei - da odgovor ne iznosi ceo broj ve razlomak. Stoga ree: "Nula taka tri nula jedna nula tri - i - j o - brojevi." "Dovoljno!" Tek tu se varc zbilja zaprepasti. Kako je mogao znati odgovor na to pitan je? Bio je siguran da nikada ranije nije ni uo da postoje logaritmi, a opet, njeg ov um je proizveo odgovor im je uo pitanje. Nije bio svestan procesa kojim je do ao do rezultata. Kao da je njegov um bio nezavisno bie, koje je njega samog koristil o kao instrument za saop tavanje. Ko zna, mo da je pre svoje amnezije bio matematiar? Primetio je da mu je sve te e da jednostavno tako sedi u i ekivanju da se ne to dogodi. Oseao je da elja da se otisne u spoljni svet i nekako potra i odgovor neizd r ivo raste. Odgovor nikako nije mogao da dobije u zatoeni tvu ova etiri zida gde je ( ova misamo mu doe do svesti upravo u tom trenutku) zapravo samo medicinski sluaj. Prilika za beg se ukazala estog dana. Poeli su previ e da mu veruju, tako da je jednom prilikom ekt iza ao ne zakljuav i vrata. varc primeti da na mestu gde se vra ta inae spajaju sa zidom, i to tako dobro da postaju potpuno neprimetna, to jest deo zida, sad zjapi rupa od itavih nekoliko milimetara. Saekao je da se uveri da se ekt sluajno nee odmah vratiti, pa onda lagano po stavi ruku u snop kiljavog svetla, kako je primetio da oni uvek rade. Glatko i ti ho, rolo-vrata skliznu e u stranu i ukaza se prazan hodnik. I tako je varc 'utekao'. Kako je samo mogao znati da za est dana njegovog boravka u toj zgradi, ni bolnica, ni soba, ni sam on nisu ni trenutka ostajali bez budne pa nje agenata Dr u tva Stare ina? 6. NO PUNA ZEBNJE

ak ni nou namesnikova palata nije gubila ni ta od svog vilinskog izgleda. Vee rnje cvee vanzemaljskog porekla otvaralo bi svoje sone bele krunice i njihov miris ispunjavao bi vazduh sve do zidina koje su okru ivale palatu. Pod polarizovanom m eseinom, ve take silikatne ice, domi ljato utkane u nerajuu aluminijumsku leguru, odaval su blago ljubiasto svetlucanje nasuprot metalnom sjaju svoje podloge. Enije pogledom obuhvati nono nebo. Zvezde su za njega predstavljale pravu lepotu, jer one su predstavljale Carstvo. Nebo vidljivo sa Zemlje pripadalo je prosenoj kategoriji. Nije zrailo goto vo nepodno ljivom velianstveno u kojom su se odlikovali nebeski svodovi Sredi njih Sveto va, gde su gusto zbijene zvezde nadma ale jedna drugu svojim zaslepljujuim sjajem u toj meri da se nona tama gotovo sasvim gubila u neprekidnom rasprskavanju svetlo snih zrakova. No, isto tako, nije imalo ni usamljeniku dubinu nebeskih svodova na perifernim svetovima gde bi se tek poneka prigu ena svetlost kakve zvezde-nahoeta probijala kroz neotkriveno zagasito crnilo - dok bi se soivasta mlenobela Galaksij a pru ala preko svoda krijui u svojoj dijamantskoj pra ini pojedinanu svetlost usamlje nih zvezda. Dve hiljade zvezda su sa Zemlje mogle biti vidljive u isti mah. Enije je mogao da vidi Sirijus - oko koga je kru io jedan od najgu e naseljenih svetova u Car

stvu. Bio je to Arkturus, prestonica Sektora u kome je roen. Trantorovo sunce, su nce glavnog sveta Carstva, bilo je izgubljeno negde u svetlosti Mlenog puta. ak i pomou teleskopa bilo ga je te ko razaznati u magliastom sjaju. On oseti mek dodir ruke na svom ramenu, te joj sopstvenom rukom krete u susret. "Flora?" pro apta on. "Izgleda da je ba ona", dopre do njega vragolast glas njegove ene. "Zna li da nisi ni oka sklopio otkad si se vratio iz ika? Dalje, zna li da e uskoro zarudit i? Hoe li da nalo im da nam poslu e doruak ovde napolju?" " to da ne?" Enije joj se ne no nasme i i posegnu za smeim uvojkom njene kose k oji je poigravao u tami na njenom obrazu, upnuv i ga lagano. "A eli li ti da najlep e oi u Galaksiji zgasnu dok ovako bdi zajedno sa mnom?" Ona skloni njegovu ruku sa svoje kose i odgovori tiho: "Jedino to ih mo e z gasnuti je tvoja neiskrenost. Lepo zvui , ali dobro te znam i jasmo mi je da ne to ni je u redu. ta te toliko zaokuplja ove noi, dragi moj?" "Pa, ono zbog ega me uvek spopadnu brige. Uvek se snu dim kad pomislim kako sam te ovde potpuno beskorisno sahranio. A tvoje dobrote nije vredno ni najsjas nije i najotmenije Namesni tvo u itavoj Galaksiji." "Hajde, hajde, Enije, ne igraj se mnome. Znam da nije to u pitanju." Enije samo zatrese glavom u mraku. "Ne znam. Toliko mi se raznih sitnica skrckalo u glavu da mi je sada konano pozlilo. Eto, na primer, ta stvar sa ektom i njegovim sinpasifajerom. Pa onda i onaj Arvardan sa svojim teorijama. I toliko drugih stvari. Oh, emu sve to, Flora? Ni ta mi ne polazi za rukom." "Ovo doba dana ba i nije, priznae , najpogodniji trenutak da preispituje sops tvenu sposobnost." "Ti Zemljani!" pro krguta kroz zube Enije. "Tako malo ih je, a toliko brig a zadaju Carstvu! Sea li se samo, Flora, kako me je opominjao stari Farul, prethod ni zemaljski namesnik, kada mi je obja njavao te koe i specifinosti ovog posla? Bio je u pravu. ta vi e, nije u svojim opomenama bio za mene dovoljno ubedljiv, ni toliko da izbegne moje podsmevanje iza svojih lea! U to vreme sam mislio da je on samo r tva svoje sopstvene senilnosti. Mlad, smeo, anga ovan, kakav sam bio, 'Ja u to bolj e', govorio sam sebi..." On zastane za trenutak, izgubljen u seanjima, a zatim na stavi, sasvim nevezano: "Pri tom, toliko meusobno nezavisnih injenica govori u pri log tome da se Zemlja ponovo zanosi snovima o pobuni." On pogleda u svoju enu. "Zna li da uenje Dru tva Stare ina ka e da je Zemlja jedn om bila jedino oveansko tle, kolevka ljudskog roda, ona prva i jedina prapostojbin a?" "Pa zar nam nije Arvardan to isto rekao pre dve veeri?" Flora se priseti da je u ovakvim situacijama uvek najbolje da svog mu a pusti da se lepo ispria. "Da, ba tako", odgovori Enije smrknuto. "Ali on je govorio, ako se sea , sam o o pro losti. Dru tvo Stare ina u vidu ima i budunost. Tvrde da e doi dan kada e Zemlja onovo postati sredi te ljudskog roda. Idu ak tako daleko da ka u da e legendarno Drugo Kraljevstvo Zemlje razoriti Carstvo, iji e potpuni slom ostaviti Zemlju da pobedo nosno likuje u svojoj nekada njoj, iskonskoj slavi..." Ovde Eniju glas primetno za drhta, ali odmah nastavi: "... Zaostalog, varvarskog, zagaenog sveta. Tri puta su do sada ovakve besmislice dovele do pobune, i tri puta je ta glupa zaslepljenos t idejom ostala nepokolebana, i pored svih razaranja u cilju ugu enja pobune." "Ma, oni su samo vredni sa aljenja", usprotivi se Flora, "ti Zemljani. ta i m je drugo i preostalo, osim upravo te, glupe zaslepljenosti idejom? Sve drugo i m je oduzeto - mogunost ivota na jednom... normalnom svetu, mogunost pristojnog ivot a. Oduzeta im je ak i mogunost da makar pomi ljaju da ih ostatak Galaksije gleda kao sebi ravne. Mo e li ih onda kriviti to spas tra e u sanjarenjima?" "Mogu, kako da ne!" uzviknu gorljivo Enije. "Neka se okanu snova i neka zaista rade na tome da budu na ravnoj nozi s Galaksijom! Ne, oni ne poriu da se r azlikuju od ostalih. Problem je u tome to nee da priznaju da su 'ispod', tvrdei da su 'iznad', ali ne mo e oekivati da sav normalan svet tako misli! Neka se okanu svoj ih meusobnih potkazivanja, svojih prevazienih i poni avajuih 'Uredbi'! Neka budu ljud i ako ele da ih takvima smatraju! Neka budu Zemljani, pa e jedino tako i biti tret irani! No, nema veze, ostavimo sada to. ta se, na primer, de ava sa sinapsifajerom? Pa, ima tu jedna mala stvar koja mi ne da da spavam." Enije se zami ljeno namr ti,

postav i svestan da nebo na Istoku polako gubi svoju uglaanu tamu. "Sinapsifajer?... Pa, nije li to ono o emu je, izmeu ostalog, dr Arvardan govorio za veerom? Jesi li zbog toga i ao u ik?" Enije potvrdno zaklima. "I ta si otkrio?" "Ba ni ta", odgovori on. "Poznajem ekta, i to dobro. Tano znam kada je iznutr a spokojan, a kada nije. I ka em ti, Flora, taj ovek strepi od neega bar je tako bil o za sve vreme na eg razgovora. A kada sam odlazio, primetio sam da je zapao u nek a mrana razmi ljanja. Mora da je posredi neka neodreena misterija, Flora." "A njegova ma ina? Da li e ikada poeti da funkcioni e?" "Ja ne znam, jer nisam neurofiziar. ekt misli da nee. Pozvao me je samo da bi mi rekao da je jedan dobrovoljac jedva izbegao smrt. Jedino to ja u to ne veru jem. ekt je sijao od sree! I vi e od toga. Eksperiment je garantovano uspeo i pacije nt je sigurno iv i zdrav, ili ja u ivotu zaista nikada nisam video srenog i zadovol jnog oveka... E, sada, ta misli , za to bi me lagao? Misli li da ma ina kao ta mo e biti u og u igri? Misli li da je to poku aj da se zane rasa genija?" "Zbog ega bi onda sve to dr ali u tajnosti?" "A tako! Zbog ega? Zar to nije oigledno? Zbog ega pobune tri puta za redom nisu uspevale? Zato to im se suprotstavljala neuporedivo vea sila. Meutim, poveaj pr osenu inteligenciju jednog Zemljanina. Udvostrui je. Utrostrui je. Kolika e onda bit i ta 'neuporedivo jaa sila'?" "Oh, Enije!" "Mo da emo biti u polo aju majmuna koji se suprotstavljaju ljudima. Kakvi su nam onda izgledi?" "Stvarno govori napamet. Oni tako ne to nikada ne bi mogli da dr e u tajnosti . Uvek mo e poslati po psihologe iz Biroa za Spoljne Svetove da testiraju nekoliko nasumino odabranih uzoraka Zemljana. Bilo kakav neoekivan rast koeficijenta inteli gencije bi odmah bio otkriven." "Verovatno je tako... ali mo da i nije. Ni u ta vi e nisam sasvim siguran, Fl ora, osim u jednu stvar: pobuna je blizu. Ne to kao Ustanak iz 750-te, samo to e ovo sigurno biti jo gore." "Pa, jesmo li spremni da se odupremo? Hou rei, ako si tako siguran..." "Spremni?" Enije se grohotom nasmeja. "Garnizon je pod mobilizacijom i n aoru an do zuba. Sve to mogu da uinim u ovom trenutku ve sam uinio. Ali Flora, ja pobu nu ne elim! Ne elim da moje namesniko slu bovanje bude upravo ono koje e kasnije biti pominjano kao Namesni tvo pobune! Neu da moje ime bude sinonim za smrt i pokolj. Do bio bih, dodu e, odlikovanje, ali za stotinak godina e me u istorijskim knjigama zv ati krvavim tiraninom. Sea li se ta se desilo sa vicekraljem od Santanije u estom ve ku? Da li mu je i ta drugo preostalo osim da postupi kako je postupio, bez obzira na to to je pobio milione? Onda su ga kovali u zvezde, ali postoji li iko ko ga d anas brani? Vi e bih voleo da postanem neko o kome e se priati kao o oveku koji je sp reio pobunu i sauvao ivote dvadeset miliona budala." No, Enijev glas zvuao je prilino beznade no. "Jesi li ba tako uveren da ipak ne mo e bilo ta da uini ?" Ona sede pored njega i pomilova ga po licu. Enije grevito stisnu njenu ruku. "Kako? Kako? Sve radi protiv mene. Izgle da da i sam Biro uskae u bitku i staje na stranu ovih fanatika, aljui tog Arvardana ovamo." "Ali, dragi moj, zaista mislim da taj arheolog ni ta stra no nee uiniti. Prizn ajem da govori kao da je malo zveknut, ali kako ti to mo e nauditi?" "To bi ti moralo biti jasno. On eli da mu bude odobreno da utvrdi da Zeml ja zaista jeste prapostojbina oveanstva. Hoe da diverziju izazove naunim autoritetom ." "Srei ga, onda." "Ne mogu. Iskreno ti to ka em. Teorijski, vicekraljevi mogu da utiu na sve i da ine sve to ele, ali to, jednostavno, nije ba tako. Taj ovek, Arvardan, ima pisme no odobrenje Biroa za Spoljnje Svetove. Ima i Carevu dozvolu. Tu ostajem potpuno nemoan. Mogao bih da preduzmem ne to tek po to bih se obratio Centralnom Savetu, a t a procedura bi trajala mesecima... A ta mogu da im ponudim kao svoj argument? Ako bih ga, pak, silom spreio, to bi odmah znailo pobunu, jer i sama zna kako Centraln

i Savet koristi svaku priliku da svakog prestupnika, koji je to bar po njihovom mi ljenju, brzo smakne. To datira jo od Graanskog rada iz osamdesetih godina. I onda ? Onda bih bio zamenjen nekim ko ne bi bio sposoban da sagleda situaciju, i Arva rdan bi bez problema nastavio zapoeto. A sve to, Flora, jo nije ono najgore. Zna li samo kako on zami lja da doka e p rastaru istoriju Zemlje? Mora da ve pogaa ." Flora se ne no nasmeja. "Precenjuje me, mu u moj. Otkud bih znala? Nisam arhe olog. Pretpostavljam da e krenuti da rije po starim kipovima ili zakopanim kostim a i poku ati da im, putem koliine zraenja, odredi starost, ili ve tako nekako." "Zaista bih pri eljkivao da je tako. Ono to Arvardan namerava, sam mi je to rekao jue, jeste da prodre u radioaktivne oblasti na Zemlji. Namerava da tamo pr onae ljudske artefakte i da poka e kako su stariji od vremena kada je Zemljina kora postala radioaktivna. Tvrdi da je i radioaktivnost ovekov proizvod i eli da otkri je kada je do toga do lo." "Pa, to je upravo ono to sam rekla." "Zna li ta znai prodreti u radioaktivne predele? Ti predeli su pod zabranom . To je jedna od najsna nijih Uredbi koje na Zemlji postoje. Niko ne sme da ue u Za branjene oblasti, a sve radioaktivne oblasti su pod zabranom." "Pa, to je odlino! To znai da e, u stvari, sami Zemljani spreiti Arvardana!" "Odlino! Zaustavie ga visoki ministar! A kako da ga posle ubedimo da to ni je bio projekat koji je Vlada blagoslovila, da Carstvo ne podr ava takvo namerno s vetogre?" "Visoki ministar nije ba toliko osetljiv!" "Nije, ka e ?" Enije se odmae i zagleda u svoju enu. Mogao je da vidi samo nje nu tamnu siluetu naspram neba koje je postajalo sve svetlije. "Tvoja naivnost je stvarno dirljiva! Naravno da on sigurno jeste ba toliko osetljiv! Zna li samo ta s e dogodilo... pa pre otprilike pedeset godina? Rei u ti, a ti onda prosudi sama. Zemljani tvrde da su zakoniti vladaoci Galaksije; stoga ne prihvataju i ne ele nikakve spoljne manifestacije toga da je Carstvo, objektivno, pravi gospod ar sveta. Desilo se, meutim, da je mladi, maloletni i mentalno zaostali vladar St anel Drugi - ako se sea , onaj koji je ubijen i svrgnut posle dvogodi nje vladavine naredio da se obele je Carstva postavi u Kabinetu Saveta u gradu Va inu. To je bio razuman potez, budui da se takvo isto obele je nalazi u svakom Kabinetu Saveta na s vakom svetu u Galaksiji, predstavljajui simbol imperijalnog jedinstva. ta se, meuti m, desilo? Tog istog dana kada je obele je u Va inu postavljeno, gradom su zavladlai masovni neredi. Fanatici Va ina zbacili su obele je i ukrstili koplja sa garnizonom. Ludilo Stanela Drugog bilo je toliko da je naredio da se obele je vrati na ustanovljeno m esto, makar i po cenu da celokupno oveanstvo bude zbrisano sa lica Zemlje. No, ubi jen je pre nego to je nareenje bilo izvr eno, a Edvard, njegov naslednik, povukao je naredbu, pa je mir bio ponovo uspostavljen." "Hoe rei", s nevericom upita Flora, "da carsko obele je nije vraeno u Kabinet? " "Upravo to. Tako mi zvezda, Zemlja je jedina meu milionima naseljenih pla neta koja nema obele je imperijalnog jedinstva u Kabinetu Saveta. Upravo ova, bedn a planeta na kojoj sada stojimo. A ako bismo danas ponovo poku ali istu stvar, oni bi se borili do poslednjeg oveka da nas spree. Pita me jesu li osetljivi? Ka em ti: oni su ludi." Usledi ti ina - u trenutku kada je zora svojom sivkastom svetlo u ve podosta o svojila. Tada se zau slab i nesiguran Florin glas: "Enije?" "Molim?" "To to bi eventualna pobuna naru ila tvoj ugled kao namesnika nije jedino z bog ega te ona toliko zabrinjava. Ne bih ti bila ena kada ne bih umela da tako dob ro prodrem u tvoj tok misli. Mislim da oekuje ne to veoma opasno... po Carstvo... En ije, ne krij ni ta od mene. Boji se da e Zemljani definitivno pobediti." "Flora, ne mogu sad o tome." U oima mu se ogledao nekakav bol. "To ak nije ni puka slutnja... Mada, mo da etiri godine na ovoj planeti predstavljaju prekrupa n zalogaj za bilo kog normalnog oveka. Ali kako je samo mogue da su ti Zemljani to liko samopouzdani?"

"Kako zna da jesu?" "Oh, jesu. I ja imam svoje izvore informacija. Napokon, potueni su ve tri puta. Oni vi e nemaju iluzija. Opet, suoeni su sa dve stotine miliona svetova, od k ojih je svaki ponaosob jai i naoru aniji od Zemlje. A opet, puni su samopouzdanja. Mogu li, zaista, biti toliko vrsti u toj svojoj veri u nekakvu Sudbinu ili natpri rodnu silu - u ne to to samo za njih ima nekakvo znaenje? Mo da - mo da - mo da..." "Mo da ta, Enije?" "Mo da imaju nekakvo svoje oru je." "Oru je koje bi poslu ilo jednom svetu da potue dvesta miliona drugih? Slu aj, panii . Takvog oru ja nema." "Ve sam ti pomenuo sinapsifajer." "I ja sam te posavetovala kako da se pobrine oko te stvari. Zna li za ne to drugo to bi moglo poslu iti kao oru je?" "Ne", usledio je bezvoljan odgovor. "Potpuno razumljivo, jer ga nema. Dragi, slu aj me sada, rei u ti ta da ini . St upi u vezu sa Visokim Ministrom. U najveem poverenju mu saop ti svoje sumnje u pogl edu Arvardanovih planova, i nastoj, nezvanino, da mu se odobrenje ne izda. To e od agnati svaku moguu sumnju - ili bi bar tako trebalo da bude - da Carska Vlada ima ikakvog udela u ovoj ludoj zloupotrebi njenih ovla enja. Na taj nain e zaustaviti Arv ardana, a da se tvoj uinak ne vidi. A onda, zatra i da Biro po alje nekoliko dobrih p sihologa - ili, jo bolje, zahtevaj etvoro, da bi ti na kraju poslali bar tu dvojic u - i uposli ih oko provere itave te ujdurme sa sinapsifajerom. Za sve ostalo e se pobrinuti vojska, a prepustiemo potomstvu da samo re ava svoje probleme. A sada bi ba mogao da malo odspava , i to ba ovde. Spusti naslon stolice, po krij se ovim mojim krznenim ogrtaem, a kada se probudi , nalo iu da se ovamo doguraju kolica sa dorukom. Stvari izgledaju drugaije kad svane dan." I desi se tako da Enije, posle probdevene noi, uhvati san samo pet minuta pre no to e sunce izii. A zatim je proteklo osam asova pre nego to je visoki ministar iz namesniko vih usta doznao za Bela Arvardana i njegovu misiju na Zemlji. 7. RAZGOVOR SA LUDACIMA Jedino to je Arvardanu tih dana bilo 'u kadru' bilo je pitanje kako da se to lep e odmori i prijatno provede vreme. Ostatak ekipe trebalo je da se, zajedno sa Ofijukusom, njegovim brodom, pojavi tek kroz mesec dana. Arvardan stoga re i da to vreme provede u najle ernijoj moguoj dokolici. Tako on, estog dana svog boravka na Everestu, napusti palatu svog domaina i pope se na najvei stratosferini mlaznjak Zemaljskog Aviotransporta na liniji Eve rest-Va in, te se uputi u zemaljsku prestonicu. Namerno se poslu i redovnim letom, u mesto brze male krstarice koju mu je Enije ponudio. Razume se, eleo je, kao stran ac i arheolog, da se to bolje upozna sa ivotom na Zemlji u njegovoj redovnoj, neul ep anoj varijanti. Bilo je, ipak, i drugih razloga. Arvardan je dolazio iz Sirijusovog sektora, 'ozlogla enog' po tome to je an titerestrijalizam tamo bio naroito nagla en. Arvardan je uvek pomi ljao, ili bar vole o da se priseti toga, kako ga to op te predubeenje nije uhvatilo u svoju mre u. To se bi nije mogao da dozvoli, ni kao naunik ni kao arheolog. Ipak je i sam, u detinjs tvu, stekao naviku da razmi lja o Zemljanima na tipski, karikirani nain. Na primer, suprotno je reagovao na termin 'Zemljanin' kao na ne to ru no. Ipak, pravih predras uda nije imao. Ili je bar mislio da ih nema. Recimo da neki Zemljanin po eli da se pridru i njegovoj ekspediciji ili da mu se stavi na raspolaganje u bilo kom vidu, Arvardan bi mirne du e pristao, pod jednim uslovom - da dotini ima potreban nivo o buenosti i sposobnosti, i uz pretpostavku da ima upra njenih, slobodnih mesta. I na kraju, ukoliko to ne bi ba previ e smetalo ostalim lanovima ekipe. Upravo je tu bio problem. Ne samo da bi im smetalo, nego bi se otvoreno pobunili protiv toga. I ruke bi Arvardanu time bile konano vezane. Arvardan se uhvati za sopstvenu misao. Na primer, kada bi bio u situacij i da jede u dru tvu Zemljanina, ili da sa njim deli spavaonicu, ne bi bilo nikakvi

h problema - pod razumnom pretpostavkom da je Zemljanin zdrav i da odr ava istou kak o treba. U stvari, bio bi tretiran kao bilo ko drugi, razmi ljao je Arvardan, ne p oriui da bi neprekidno bio svestan toga da je Zemljanin na kraju ipak Zemljanin. T oga, ipak, nije mogao da se oslobodi. To je bila neuni tiva posledica vaspitanja u duhu netrpeljivosti, koja ak nije bila ni naturena - toliko je sama po sebi bila jaka, gotovo dovedena na nivo druge prirode. Tek kasnije u ivotu, ree on u sebi, mo e da se odmakne od predmeta i posmatra ga nepristrasno - i eventualno vidi njegovu pravu boju. Stoga, eto, ba i prilike da ispita samog sebe. U avionu je bio okru en sami m Zemljanima i oseao se sasvim normalno, gotovo sasvim. Ipak je samo malo digao n os. Arvardan obuhvati pogledom neupadljiva i mirna, normalna lica svojih sap utnika. Toliko normalna da nije bio siguran da bi Zemljanina prepoznao u ulinoj g omili na svom rodnom svetu, iako bi, ipak, ti Zemljani trebalo da se razlikuju.. . a ni ene uop te nisu lo e izgledale. Obrve mu se skupi e pri iznenadnoj pomisli na to da svaka tolerancija mora imati granice. Eto, recimo, ba me oviti brakovi su bili ne to njemu nepojmljivo. Sam avion mu je delovao kao mali primer nesavr enosti. Bio je na atomski p ogon, razume se, no tehnika ni sluajno nije zadovoljavala. Prvo i prvo, pogonska jedinica nije bila dobro za tiena od zraenja - po merilima naprednijih svetova, nara vno, jer prisustvo gustih gama zraka i neutrona u atmosferi najmanje smeta uprav o Zemljanima. On baci pogled kroz prozori i ono to ugleda zaokupi mu namah svu pa nju. Sa t e visine, sa tog kao vino purpurnog stratosferskog sloja, Zemlja je zaista izgle dala impozantno. Pod njim se prostirala divlja i pusta oblast - pro arana tu i tam o oblacima osvetljenim suncem. Sve je bilo obavijeno divnim narand astim sjajem pu stinjskog peska. Iza nje, udaljujui se polako, kako je avion odmicao, nalazila se meka i ne sasvim jasna linija to oznaava e zonu noi, ija je tamna senka ponegde radio aktivno odbleskivala. On odlepi nos od stakla tek po to zau nekakav smeh u putnikoj kabini. Dobroud an smeh, verovatno upuen na adresu jednog postarijeg branog para. Oboje su izgleda li vrlo krepko, nasmejano, i milo. Arvardan munu putnika na sedi tu do svog; " to se smeju?" Ovaj, posle kraeg oklevanja, odvrati: "Izgleda da su ve podu e u braku, neki h etrdeset godina, a tek sada idu na Veliko krstarenje." "Veliko krstarenje?" "Pa, znate valjda za taj obiaj? Oko celog sveta." Stariji ovek je bio sav rumen od zadovoljstva priajui okolo o svojim iskust vima i utiscima. ena mu se povremeno pridru ivala, upadajui mu u re svojim minuciozni m ispravkama, pridikujui oko sasvim nebitnih pojedinosti na op te zadovoljstvo i sm eh svih obli njih putnika. Svi su oni pa ljivo pratili duhovitu scenu, te se Arvarda nu uini kako su i Zemljani isto toliko oveni i topli kao i bilo koji drugi narod u Galaksiji. Odjednom, neko upita: "A za koliko vas kae ezdesete?" "Oh, za otprilike mesec dana", dopre bezbri an i spreman odgovor. " esnaesto g novembra." "Pa, elim vam lepo vreme tog dana", nastavi onaj koji je postavio pitanje . "Seam se da je na dan ezdesete mog oca bilo u asno nevreme. Nikad nisam video tako jaku ki u. I ao sam da ga otpratim - znate i sami da oveku treba dru tvo tog dana - i moj se otac celim putem vajkao zbog takvog vremena. Kola nisu imala krov, znate, i bili smo mokri do gole ko e. Rekao sam mu: "Tata, ta ti ima da se ali ? Ja jo treba d a idem celim putem natrag do kue!" Ovo izazva buru smeha, kojoj se pridru i i slavljeniki par. Svi su se smeja li, osim Arvardana, koji odjednom oseti kako ga spopada jeza pri pomisli na tamn u slutnju koja mu prolete kroz um. On poku a da je potvrdi obraajui se oveku do sebe. "Ta ' ezdeseta', o kojoj pria ju - koliko sam razumeo, to je neka vrsta prinudnog zavr etka ivota, zar ne? Hou rei, nestanete kad navr ite ezdeset godina ivota, je li tako?" Arvardan skoro pro aputa poslednje rei svog pitanja jer primeti kako se sme h njegovog suseda naglo prekida i kako se ovaj okree u svom sedi tu da bi Arvardanu

uputio dug, prodoran i sumnjiav pogled. Napokon, ovek progovori: "Pa, ta mislite da, osim toga, mo e biti po sredi?" Arvardan, zbunjen, napravi neki neodreeni pokret rukom i nasmeja se blesa vo. Taj obiaj mu je bio poznat, ali samo kao teorija. Ne to to pripada pisanoj rei. N e to o emu se pi u duge, akademske rasprave. Tek sada je shvatio da se to odnosi na iv e, postojee stvorove, kojima je upravo bio okru en. Svi e oni iveti samo do svoje ezde sete godine. Njegov sused, meutim, uporno je i dalje netremice gledao u Arvardana. "He j, momak, pa odakle ste vi? Zar je mogue da tamo ne znaju ni ta o ezdesetoj?" "Mi to zovemo 'Vreme'", gotovo pro apta Arvardan. "Ja sam odande." On trgn u palcem preko svog ramena, i tek posle dobrih petnaestak sekundi ovek polako ski de sa njega svoj te ki, upitni pogled. Ponovo se zau glas starog oveka: "Nju vodim sa sobom", ree on klimnuv i prema svojoj eni. "Ona ima negde jo oko tri meseca, ali ka e da joj to ni ta ne znai, pa ide mo zajedno. Je l' tako, kaubojko moja?" "Da, da", odvrati ona i zakikota se, i ona sva zajapurena. "Deca su nam se sva po enila i imaju svoje ivote. Samo bih im smetala. Osim toga, bilo bi mi dos adno bez ovog mog tipa - pa emo, eto, tako, zajedno." U to svi putnici za agori e, baciv i se u raun koliko je jo preostajalo svakom p ojedinano. Vazduh se ispuni brojevima, mesecima i danima, a izbi ak i nekoliko pre pirki meu ostalim branim parovima u avionu. Neki omalen ovek, tesnog odela i odlunog izraza oglasi se, najednom, o tro: "Meni je ostalo jo tano dvanaest godina, tri mes eca i etiri dana. Upravo toliko. Ni dan vi e, ni dan manje." Neko na to dobaci: "Naravno, ako ne umrete pre toga." "Besmislica!" izlete ovome brz odgovor. "Uop te nemam nameru da umrem pre roka. Izgledam li tako? iveu jo tano dvanaest godina, tri meseca i etiri dana i nek s e samo neko usudi da to porekne." ovek je delovao zaista kao neko ko e svoju vrstu nameru i sprovesti. Suvonjavi mladi mekerski izvadi kico ku cigaretu iz usta i mrano ree: "Dobro j e to za one koji mogu da izraunaju sve to u dan, ali mnogo ih je to po ive i du e od t oga." "Oh, naravno", dodade neko, na ta usledi itava bujica vrlo unog negodovanja. "Nikome ja ne zameram", nastavi momak, odbijajui dim cigarete i ujedno ga usmeravajui tako da otrese pepeo, "ni mu karcu ni eni koji bi po eleli da produ e svoj vek do sledeeg Saveta, naroito ako imaju jo neki va an posao koji treba zavr iti. Gnu am se, meutim, onih pokvarenih parazita koji ele da se provuku do sledeeg Popisa, otim ajui sledovanje hrane nekom mnogo mlaem od sebe." Govorio je sa estinom koja je mo da ukazivala i na neko lino iskustvo. Arvardan se uljudno ume a u raspravu. "Ali zar ne postoji neki registar u kome su popisani svi datumi roenja ljudi? Ne bi, u tom sluaju, tako lako izbegli P opisu, zar ne?" Odjednom u avionu zavlada op ta ti ina, a mnogi prezirni pogledi uputi e se ka doktoru zanesenjaku. Neko zatim ree, poku avajui da pogura razgovor sa neprijatne t ake i ujedno da zakljui predmet: "Pa, skoro da i nema neke svrhe iveti posle ezdeset e, zar ne?" "Samo ako ste seljak", odmah dolete neiji ustar odgovor. "Po to ste pola vek a radili u polju, jedva ekate da vam doe rok, i to je u redu. A ta emo sa administra cijom i poslovnim ljudima?" Konano, postariji ovek, ija je godi njica braka i otpoela itav razgovor iznese svoj stav, verovatno uz pomisao da, kao najbli i ezdesetoj, nema ta da izgubi. " to se toga tie, zavisi imate li dobre veze." Namignuv i znaajno, on nastavi: "Jedan moj p oznanik napunio je ezdeset upravo godinu dana nakon osamstodesetog Popisa, a iveo je sve dok ga nije zakaio osamstodvadeseti. Oti ao je tek sa ezdeset devet godina! Z amislite samo, ezdeset devet!" "Pa, kako mu je to uspelo?" "Verovatno je odvojio u tu svrhu i ne to novaca, a drugo, brat mu je u Dru t vu Stare ina. Uz tu kombinaciju, nema toga to ne mo ete da postignete!" Poslednje to je rekao naie na masovno odobravanje. "ujte ovo", ponovo pompezno zapoe mladi s cigaretom. "Moj roeni ujak je iveo godinu dana du e - samo godinu dana. Bio je ba od one obine sorte kojoj se nikada ne

ide, znate i sami. I briga ga je bilo za sve nas ostale... a ja to tada nisam z nao, jer, da jesam, sigurno bih ga prijavio. Verujte mi, bih. Na kraju krajeva, o vek mora da ode kada mu doe vreme. To je, jednostavno, fer-igra prema dolazeoj gen eraciji. Naravno, ukebali su ga, i prvo to je Bratstvo uinilo bilo je da mene i mo g brata pozove i priupita nas kako je bilo mogue da ga nismo prijavili i zbog ega nismo. Rekoh da nisam znao; niti da je bilo ko u porodici znao. Rekao sam da ga nismo videli itavih deset godina. Otac nas je u tome podr ao, ali smo se ipak opru il i za pet stotina kredita, na ime kazne. Eto, tako biva kad nemate vezu." Na Arvardonovom licu oitavalo se sve vee i vee negodovanje. Jesu li ovi lud i, kad tek tako primaju smrt - kad bacaju blato na prijatelje i roake koji su pok u ali da je izbegnu? Nije li ovo avion koji vr i prevoz ludaka u neki sanatorijum? I li su svi oni, jednostavno, Zemljani? Prenu ga glas suseda koji mu se ponovo obrati: "Hej momak, ta vam je to ' odande'?" "Molim?" "Pitam vas, odakle ste? Maloas rekoste 'odande'. Gde vam je to 'odande'? A?" Arvardan oseti na svom potiljku brojne poglede, sve do jednog nabijene i znenadnom sumnjom. Mo da misle da je lan Dru tva Stare ina? Da li su njegova pitanja iz azvala utisak da je nekakav agent provocateur? Zato re i da se hrabro suoi sa situacijom, rekav i u nastupu iskrenosti: "Ja, nisam 'niotkuda' sa Zemlje. Moje ime je Bel Arvardan iz Barona, Sirijusov sekto r. A va e ime je..." I on tu pru i ruku svom sagovorniku. Mogao je, isto tako, da baci atomsku bombu nasred putnike kabine, reakcij a bi bila ista. Prvi izrazi tihe strave na licima prisutnih brzo se pretvori e u b esnu, gorku mr nju. ovek do njega naglo ustade i premesti se u neki drugi red, gde se dvojica pomako e da mu naprave mesta. Lica se okreto e od Arvardana. Okreto e se i lea. Za trenutak, arheolog u seb i podivlja od besa i uvrede koja mu je bila naneta. Zemljani da se tako ponesu p rema njemu, Zemljani! A on im pru a ruku, prijateljski. On, sa Sirijusa, prilazi i m snishodljivo a oni mu okreu lea!" On se te kom mukom savlada. Vi e nego oigledan dokaz da predrasude ne idu sam o u jednom pravcu, i da mr nja raa mr nju! On odjednom oseti kako je mesto do njega ponovo zauzeto. Okrenu se ljuti to i spazi mladia sa cigaretom. Upravo je pripaljivao novu. "Dobar dan", ree mladi, "zovem se Krin... Ne dajte da vas ovo toliko potresa." "Uop te se ne potresam", odgovori Arvardan kratko. Nije ba bio odu evljen nov im dru tvom, niti spreman da ga teto i jedan Zemljanin. Krin, izgleda, nije primetio delikatnu nijansu nabusitosti i ironije u A rvardanovom glasu. On dobro povue dim i nemarno otrese pepeo u prolaz izmeu sedi ta. "Sve su to d iberi", pro apta on prezrivo. "Samo gomila seljaka. Nedostaje i m galaktika prosveenost. Ne uznemiravajte se zbog njih. Ja, vidite i sami, imam dr ugu filosofiju. Ka em ja: ivim i pusti druge da ive. Ja protiv Vasionaca nemam ni ta. Ako prilaze kao prijatelji, biu im prijatelj. Ni oni, do vraga, ne mogu ni ta proti v toga to su Vasionci, kao to ni ja ne mogu ni ta protiv toga to sam Zemljanin. Zar n ije tako?" Tu on Arvardana prijateljski potap a po ramenu. Arvardan klimnu i oseti kao da mu ne to gadno gmi e po mestu koje je dodirnu la ruka njegovog sagovornika. Razgovor sa ovekom koji oajava zbog toga to nije dopr ineo da mu ujak umre na vreme bio bi u najmanju ruku neprijatan. Bez obzira na t oda li je ovek sa Zemlje ili ne. Krin se zavali u svom sedi tu. "Putujete za ik? Kako ono rekoste da se zove te... Albadan?" "Arvardan. Da, idem u ik." "To je moj rodni grad. Najbolje prokleto mesto na Zemlji. Ostajete li ta mo du e vreme?" "Mogue. Jo nisam ni ta zasigurno planirao." "Aha... ujte, nemojte se ljutiti za ovo to u vam rei, ali ba sam bacio oko na tu va u ko ulju. Ne smeta vam ako bolje pogledam? Made in Sirius, jel' tako?" "Da, Sirijus." "Vidi se, od odlinog je materijala. Tako ne to na Zemlji nikada ne mo ete nai.

.. Ovaj, momak, nemate li sluajno jo jednu takvu u prtljagu? Ja bih vam je kupio a ko ste spremni da je prodate. Ba je ik!" Arvardan neumoljivo odmahnu glavom. "Izvinite, ali i ja sam tanak s gard erobom. ak mislim da ovde na Zemlji dokupim neke stvari." "Platiu vam pedeset kredita", navaljiva e Krin. Za trenutak pouta, pa onda, pomalo neveselo, dodade: "To je dobra cena." "To je izvrsna cena", odvrati Arvardan, "ali kao to vam rekoh, nemam ko ulj u na prodaju." "U redu, onda", prihati najzad Krin i slegnu ramenima. "U svakom sluaju, ostajete du e na Zemlji, zar ne?" "Mo da." "Pa? Kojim vas putevima vodi posao?' Arheolog najzad popusti pred unutarnjom razdra eno u. "ujte, gospodine Krin, a ko nemate ni ta protiv, hteo bih da malo odspavam, jer sam veoma umoran. Jesmo li se razumeli?" Krin se na to namr ti. "Jesam li ja vas razumeo? Ima li va soj naviku da bu de utiv prema ljudima? Sasvim sam vas ljubazno pitao. Ne morate ba odmah da mi uda rate packe!" Razgovor je do tada bio voen u pola glasa. No, poslednjih nekoliko Krinov ih reenica pretvori e se postepeno u povik. Arvardan ponovo oseti brojne neprijatel jske poglede na sebi i besno zagrize usnu. Sam sam ovo tra io, zakljui on u sebi gorko. Ne bi uop te upao u celu gu vu da se od samog poetka dr ao po strani. to li je, uop te, morao da bude usrdan i toleranta n prema onima koji to nisu hteli? "Gospodine Krin", oglasi se on ponovo, hladno i otvoreno, "ja vas nisam zvao da sednete do mene, i nisam bio neuljudan. Ponavljam vam da sam umoran i da bih hteo da se malo odmorim. Ni ta neobino u tome, zar ne?" "ujte vi!" Mladi naglo ustade, estoko zavrljai cigaretu i upre prstom u arhe ologa. "Nemojte vi sa mnom kao da sam obino pseto! Vi, Vasionci smrdljivi, doete o vamo sa svojom slatkoreivo u i nadmenom distancom i mislite da vam to daje za pravo da pljujete po nama! Mi to neemo trpeti, da znate! Ako vam se ovde ne svia, slobod no se vratite tamo odakle ste! I zucnite samo jo ne to pa ete videti! Mislite mo da da vas se bojim?" Arvardan okrenu glavu i zagleda se ukoeno kroz prozori. Krin zauta i od eta do svog prvobitnog mesta, nakon ega usledi prigu eno do apta vanje meu putnicima u avionu. Arvardan se pravio da ni ta ne uje. I dalje je oseao o tr e i ogorene poglede. No, kao to prolazi sve na svetu, proe i tih nekoliko neprijatn ih minuta. Ostatak puta ga niko nije uznemiravao. Nije progovorio ni re vi e, oekujui, i pak, nestrpljivo, sletanje u ik. U sebi se nasmeja kada je kroz prozor prvi put u gledao 'najbolje prokleto mesto na svetu', no pomisli pri tom kako je i to sigur no bolje od nategnute atmosfere u avionu koja je i dalje vladala. Ubrzo, on nae sebe kako nadzire istovar svog prtljaga i zatim kako ga pre nosi u taksi. Kakvo olak anje, biti jedini putnik u vozilu! Ako pripazi i ne pria m nogo sa vozaem, te ko da mu se bilo ta lo e mo e dogoditi. "Do vladine Palate", ree on kratko. Tako Arvardan prvi put kroi u taj grad. Sluaj je hteo da to bude onaj isti dan kada je D ozef varc pobegao iz svoje sobe u Institutu za Nuklearna Istra ivanja. Krin je posmatrao kako se Arvardanov taksi gubi u daljini, s nekakvim po lugorkim osmehom na licu. Izvadi zatim nekakvu bele nicu i pa ljivo, kroz oblake dim a od cigarete, stade itati. Ovog puta od prisutnih putnika nije ba mnogo izvukao, uprkos standardnoj prii o ujaku (koja je bila mnogo puta upotrebljavana i uvek pa lila). Onaj starac se alio zbog oveka koji je, zahvaljujui vezama sa Dru tvom Stare ina , produ io svoj ivot. Jasan primer klevetanja Bratstva. No, matori ionako ima ezdese tu na vratu. Ne vredi prijavljivati ga. Ali ovaj Vasionac, ah, to je druga pria. On ponovo zadovoljno proita bele ku : Bel Arvardan, Baron, Sirijusov sektor. Zanimao se za ezdesetu. Ne otkriva svoje poslove. Sleteo u ik, civilni let u 11 h pre podne po lokalnom vremenu, dvanaest og oktobra. Antiterestrijalni stav veoma izra en.

Ovo bi se moglo pokazati kao dobra lovina. Hvatanje sitne ribe zbog komp romitujuih rei bio je bezbezan posao, ali ovakvi specijalni sluajevi vredni su i tr uda i novaca. Bratstvo e itati njegov izve taj za manje od pola asa. Krin bezbri no i lagano i eznu s vidika. 8. SUSRET U IKU

Pola ue u radnu sobu svog oca i zatee ga kako, po svoj prilici, ve dvadeset i put prelazi pogledom preko svojih bele ki. Saplev i se o laboratorijski mantil, on a se lako namr ti i ree: "Oe, pa ti jo nisi jeo." "Mm? Ma, naravno da jesam. A ta ti je to?" "To se zove ruak. Odnosno, vi e mo da i nije ruak. Ono ega se ti sea da si jeo b o je doruak. Vidim da nema smisla da naruujem obroke i da ti ih donosim ovamo kad nee da jede . Na kraju u te naterati da ide kui i da jede tamo." "Ne uzrujavaj se, poje u. Ovo je va an poduhvat i ne mogu da ga prekidam svak i put kada ti zatrubi da je vreme jelu." Dezert posle ruka povrati mu dobro raspolo enje. "Nema uop te predstavu kako j e varc udan ovek", ree on. "Jesam li ti napomenuo ne to u vezi sa njegovim avovima na l obanji?" "Rekao si mi. Primitivni su." "To nije sve; ovek ima trideset dva zuba! Po tri kutnjaka gore i dole, le vo i desno. Raunam tu i jedan ve taki. to se toga tie, prvi put sam sada video most iji su metalni krakovi privr eni za susedne zube umesto za vilinu kost... Ali zamisli, t rideset i dva zuba!" "Tata, ne brojim ba esto zube kod ljudi. Koliko u stvari treba da ih ima dvadeset osam, ili tako nekako?" "Ba toliko, ni vi e ni manje. To jo nije sve. Jue smo ga podvrgli unutra njem p regledu. ta misli , ta smo na li? Hajde, pogaaj!" "Creva?" "Pola, namerno tera egu sa mnom, ali nek' ti bude. Rei u ti, ne mora da pogaa : on ima crvoliko slepo crevo, desetak centimetara dugako i otvoreno. Galaksijo, uj me, to je bez presedana! Proverio sam na Medicinskom fakultetu, oprezno, naravno , tako da ne ostavim mogunost za sumnje. Slepa creva nikada nisu du a od jednog cen timetra i uvek su zatvorena." "I? ta to znai?" "To znai da je on potpuno anahroni primerak ljudske vrste, ivi fosil!" On ustade i ustumara se prostorijom, merei koracima rastojanje od zida do mesta na k ome je sedeo. "Pola, mislim da nikako ne bi trebalo da ga pustimo da ode. Suvi e j e vredan za nauku." "Ne, tata", brzo odvrati Pola, "ne mo e to da uini . Farmeru si obeao da e ovek ratiti, a ionako mora , zbog varca samog. On je nesrean ovde." "Nesrean! Pa, prema njemu se pona amo kao prema bogatoj vasionskoj babi u b anji na odmoru!" " ta to menja na stvari? Siroti ovek je navikao na seoski ivot i seoske ljud e. itav ivot je proveo na farmi. I sad je pro ao kroz zastra ujue iskustvo - ak i bolno, slo ie se - i njegov mozak sada radi na drugaiji nain. Ne mo e od njega oekivati da to zume. Razmisli o njegovim ljudskim pravima, i shvatie da ga moramo vratiti njegovo j porodici." "Ali, Pola, nauka zahteva..." "Ma, pusti to! ta to ona zahteva? ta misli , ta e Bratstvo rei kada dozna za tv oj nelegalni eksperiment? Misli li da oni razmi ljaju o zahtevima nauke? Gledaj seb e, ako ve nee da razmatra varca. to ga du e zadr ava , vei su izgledi da nas otkriju. poslati sutra uvee kui, kao to je dogovoreno. uje li me? Idem sada dole da ga pitam el i li jo ne to pre veere." No, nije pro lo ni pet minuta kad devojka ulete u sobu svoga oca, bledog i znojem oro enog ela. "Tata, nema ga!"

"Koga nema?" tr e se ekt. " varca!" viknu ona, na ivici suza. "Sigurno si zaboravio da zakljua vrata p o to si izi ao!" ekt je ve bio na nogama, koje ga nisu ba vrsto dr ale. Pridr avao se da bi se od r ao uspravnim. "Otkad?" "Ne znam. Ne mnogo. Kad si poslednji put bio dole?" "Nema ni petnaest minuta. Bio sam ovde samo nekoliko minuta pre nego to s i ti u la." "U redu", ree Pola iznenadno i odluno. "Trim odmah napolje. Mo da jednostavno luta negde po susedstvu. Ti ostani ovde. Ako ga neko drugi pokupi, ne sme da ga dovede u vezu s tobom. Jasno?" ekt je imao taman toliko snage da klimne glavom. varc ne oseti nikakvo olak anje po to je kroio na ulicu, samo zamenjujui u stva ri, zidove svog zatvora irinom grada pred sobom. Nije se zavaravao pri pomisli da ima neki gotov plan. Vrlo je dobro znao da se nalazi usred potpune improvizacij e. Da ga je zaista vodio bilo kakav racionalni impuls (umesto zaslepljujue p otrebe da mirovanje zameni pokretom), moglo je mo da biti nade da e ga sluajni susre t sa nekim poznatim 'elementom ivljenja' podstaknuti da povrati pamenje. Meutim, sa da je bio potpuno uveren da ga je ono u potpunosti napustilo. Kako god bilo, prvi susret sa gradom bio je prilino obeshrabrujui. Bilo je kasno popodne i ik je, pod sunevom svetlo u, imao belu boju mleka. Graevine su mogle biti ba od porcelana, kao uostalom i farmerska kua na koju je prvo nabasao. Ne to mu je unutra govorilo da je uobiajena boja gradova smea i crvena. Osim toga, trebalo je da su mnogo prljaviji. U to je bio gotovo sasvim siguran. Hodao je lagano, korak po korak. Na neki udan nain oseao je da za njim nika kva hajka nee biti organizovana. To je znao, a da nije znao kako je to mogao znat i. U stvari, za poslednjih nekoliko dana primetio je da postaje sve osetljiviji u odnosu na 'stanje', 'poimanje' svega to se oko njega de ava. Bila je to jedna od u dnih stvari koje osea jo od... jo od... Sled misli ga povue na drugu stranu. U svakom sluaju, atmosfera, 'stanje' u bolnikom zatvoru bilo je nabijeno t ajnovito u. Tajnovito u - i strahom, mo da. Stoga nisu mogli da ga, na sav glas, vijaju kroz grad. U to je bio potpuno siguran. Ali kako je mogao biti? Da li je ta udnov ata aktivnost njegovog mozga redovan pratilac amnezije? Pre ao je jo jednu raskrsnicu. Susreo je samo nekoliko kola na tokovima. Pe ac i su bili - pa, liili su na pe ake. Sem to im je odea bila u asno sme na: bez avova, bez ugmadi, u jarkim bojama. No, i sam je na sebi imao slino odelo. Pitao se gde li j e njegova stara odea; pitao se da li ju je zaista posedovao, kao to mu je ne to iznu tra govorilo. Vrlo je te ko biti siguran u bilo ta, ako ste sumnjiavi u pogledu celo kupnog svog pamenja - u potpunosti. Ali on se tako jasno seao svoje ene, svoje dece. Oni sigurno nisu bili plo d ma te. On zastade nasred plonika da ponovo porea odjednom pome ane kockice u svojoj glavi. Mo da su oni u stvari samo izobliene verzije pravih ljudi, u ovom, tako nest varnom, pravom ivotu. On tek treba da ga upozna. Neki ljudi bi ga dokaili u prolazu i gubili se uz mrmljajue negodovanje. N astavio je da koraa. Odjednom, do svesti mu dopre da je gladan, ili da e to, u naj manju ruku, ubrzo biti. Takoe, gotovo istovremeno shvati da nema novaca. On se osvrnu unaokolo. Ni ta poput restorana na vidiku. Pa, i da ih ima, o tkud bi znao? Nije umeo da ita natpise. Zagledao je u izloge svake radnje pokraj koje bi prolazio. Najzad, kroz staklo ugleda prizor koji se sastojao od nekoliko meusobno ograenih stolova. Za je dnim su sedela dva oveka, za drugim samo jedan. I ljudi su jeli. To se, barem, nije promenilo. Ljudi su vakali i gutali. On kroi unutra i za trenutak zastade, iznenaen. Nije primeivao ni ank, niti je bilo ikakvog mirisa jela; ni traga od kuhinje. Odjednom se seti starog obiaja da se, za pranje sudova, mogao ponekad, dobiti ruak. No, kome da se obrati? Uz prilino kolebanje, on napokon prie dvojici koja su obedovala. Slu ei se na jpre gestovima, on im se s naporom obrati: "Hrana! Gde? Molim!"

Oni pogleda e u njega, prilino iznenaeni. Jedan progovori, teno, no u svakom sluaju krajnje nerazumljivo, pokazujui neku pregradu na drugoj strani stola. Drugi se nestrpljivo ume a. varc beznade no obori pogled i uputi se ka izlazu, no stade kao ukopan kad oseti kako ga neko povlai nazad. Granc je primetio varcovo punako lice sa izrazom udnje jo dok se ovaj muvao oko izloga, te upita svog prijatelja: " ta hoe ovaj?" Mester, koji mu je sedeo nasuprot, lea okrenutih ka ulici, okrete se da p ogleda, pa slegnu ramenima, ne rekav i ni ta. "Hej, onaj je u ao", objavi Granc koji trenutak kasnije. "Pa ta?" odvrati Mester. "Ni ta. Samo ka em." No ubrzo se prido lica, zagledajui bespomono oko sebe, pribli i njihovom stolu , prstom pokaza na tanjir i, s udnim naglaskom ree: "Hrana! Gde! Molim!" Granc pogleda navi e. "Evo, ba ovde, drugar. Sedi gde hoe i poslu i se hranomat om. Hranomat! Ne zna ta je hranomat? Gle ovog siroma ka, Mester. Gleda me kao da ne razume ni rei. Vidi, momak, ova stvar tu. Ubaci novi unutra i mene pusti na miru da j edem, va i?" "Ostavi ga, samo", proguna Mester. "Vidi da je neki slepac to prosi." "Hej, ekaj malo!" Granc dohvati varcovu mi icu kada se ovaj okrete ka izlazu i posadi ga do Mestera. "Pobogu, daj oveku da jede! Verovatno e ubrzo prevaliti ez desetu. Ovo je najmanje to mogu da uradim za njega... Hej, momak, ima li love? ... E, nek' sam proklet, opet me ne razume. Pare, drugar, pare! Gledaj, ovo!..." I on istrese odnekud svetlucavi novi od pola kredita, zavrtev i ga tako da se ovaj zas ija na svetlosti. "Ima li jedan takav?" upita on. varc lagano odmahnu glavom. "E, evo ti onda ovo, od mene!" On vrati novi u d ep i izvue drugi, primetno m anji. varc ga uze, nesigurno. "U redu. Pa, ta eka sada? Gurni ga ovde, u hranomat. Evo, ovde." varc napokon shvati. Hranomat je imao niz proreza za novie raznih veliina, k ao i niz dugmadi nasuprot malim pravougaonicima mlene boje. No, natpise na njima nije umeo da proita. varc upre prstom u hranu na stolu i pree njime zatim preko dug madi, gledav i upitno. Mester ga ljutito pogleda: "Gle, gle, nije ti dovoljan obian sendvi! Jo ima gotovana u ovom selu, a ti bi da im jo ugaa , Granc!" "Dobro, dobro, evo dajem mu tri etvrti kredita. Sutra ionako primam platu . Gledaj ovamo", obrati se on varcu. On ubaci svoj novi u hranometar i iz pregrade na zidu izvue oveu metalnu posudu. Evo ti, nosi ovo za drugi sto... ne, ne, zadr i t aj sitni , popij kafu." varc pa ljivo prenese svoj teret do susednog stola. Zagledav i se, on primeti ka iku, privr enu za posudu pomou nekog tankog, providnog materijala, koji se, uz mali prasak, prekide pod pritiskom nokta. U tom trenutku se poklopac posude sam od s ebe otvori i pomeri u stranu. Hrana nije bila ona ista to su druga dvojica jeli. I bila je sasvim hladn a; to je, meutim, u ovom trenutku bila sasvim sporedna stvar. Meutim, nakon otpril ike jednog minuta, varc oseti kako posuda postaje sve toplija, a uskoro ju je bil o nemogue dr ati rukom. On je brzo povu e, sav zblanut, i saeka. Povre u posudi odjednom poe da se pu i. "Kuvalo" se jo nekoliko trenutaka, a potom krenu da se hladi. varc konano poe da jede. Grand i Mester i dalje su sedeli na istom mestu kada je varc iza ao iz rest orana. Kao uostalom, i trei ovek, na koga on nije obratio pa nju. Bel Arvardan se istu irao i presvukao, re iv i da odmah nastavi sa sprovoenjem poetne ideje - da posmatra ivotinju, oveka, Zemljanina, u njegovoj prirodnoj ivotnoj sredini. Vreme je bilo prijatno, odnekud je duvao blag povetarac, a samo mesto - odnosno grad - delovao je svetlo, mirno i isto.

Pa, nije lo e. Prva stanica - ik, pomisli on. Najvei grad na Zemlji, odmah zatim Va in. Ovd a nji glavni grad. Pa onda Senlu, Sanfran, Bon Er... Planirao je pute estvije kroz z apadne delove sveta (gde je ovaj bio najgu e naseljen, bez obzira na sveukupnu zema ljsku pusto , pa je onda trebalo da provede jo po nekoliko dana na preostalim konti nentima, da bi se vratio u ik ba kada stigne ostatak njegove posade. Trebalo je da na tom putu upozna i naui mnogo toga. Popodne je ve odmaklo kad je konano u ao u jedan hranomet, pa je, dok je jeo , prisustvovao malom pozori nom komadu iji su akteri bili dva Zemljanina, to uo e nepos redno posle njega, i de mekasti postariji ovek koji je nai ao ne to kasnije. Nije obraao previ e pa nje na to to se de avalo, ali je zapazio oevidnu razliku u pona anju ovih ljud i naspram neprijatnog oseaja koji ga je pratio jo od susreta sa putnicima u avionu . Sudei po svemu, ljudi za stolom bili su vozai aerotaksija - ne ba imuni, ali ipak milosrdni. Prosjak je izi ao, a nekoliko minuta kasnije i Arvardan napusti restoran. Primetio je da je ivot na ulicama sada primetno intenzivniji, verovatno stoga to s e radno vreme pribli ilo kraju. On naglo zaokrenu u stranu i poku a da izbegne sudar s nekom mladom devojk om koja mu je dolazila u susret. "Pardon", ree on. Bila je sva u belom, u nekakvoj odori koja je liila na uniformu. Ne hajui za mogunost neprijatnog sudara na sred ulice, zagledala se nekud potpuno odsutno. Izgledala je zabrinuto, osvrtala se na sve strane - sve je ukazivalo na to da j oj se desilo ne to u najmanju ruku neprijatno. Arvardan je lako dotaknu po ramenu. "Mo da mogu da vam pomognem, gospoice? Jeste li u neprilici?" Ona se prenu i upravi na njega svoj zapla en pogled. Arvardan na brzinu oc eni da joj je negde oko dvadeset godina, posmatrajui njenu smeu kosu, par tamnih oi ju, izrazite jagodice, malu bradu, lepu figuru i dra esnu pojavu. Odjednom, u magn ovenju pomisli kako zemaljsko poreklo tom malom enskom stvorenju daje jo jedan, sa svim novi sloj pikanterije njenoj privlanosti. No, ona je i dalje utke gledala u njega, a onda, kao da se u njoj ne to pre lomi i ona progovori: "Oh, ionako ne vredi. Molim vas, ne brinite vi ni ta za mene. Ludo je i po mi ljati da pronaete nekoga usred grada kad ni najmanje nemate pojma gde je mogao d a odluta." Izgledala je kao neko kome su sve lae potonule, a i oi joj se pomalo ov la i e. Onda ona duboko udahnu i ispravi se: "Jeste li sluajno videli nekog malog, de m ekastog oveka, negde oko pedeset godina, odeven u zeleno i belo, bez e ira, pomalo p roelavog?" Arvardan razrogai oi. " ta, zeleno i belo? Oh, nemogue... ujte, taj ovek kog tr a ite, govori li on onako... ote ano?" "Da, da, ote ano. Znai, videli ste ga?" "Nema ni pet minuta, bio je tamo unutra, u restoranu, jeo je sa nekom dv ojicom... ekajte, evo i njih. Hej, vi!" On im mahnu da priu. Granc sti e prvi. " elite taksi, gospodine?" "Ne, ali ako ovoj mladoj dami ka ete ta se dogodilo s onim postarijim ovekom s kojim ste jeli u restoranu, mo e se dogoditi da dobijete onoliko kolko ko ta jedn a vo nja." Granc je oklevao, a zatim sa aljenjem ree: " elim da vam pomognem, ali, na al ost, nikada ga ranije nisam video." Arvardan se obrati devojci: "ujte, gospoice, nije mogao odlutati na onu st ranu odakle ste vi do li jer biste ga sigurno primetili. Prema tome, siguran sam d a je negde u okolini. Hajdemo ovamo, prema severu. Sigurno u ga prepoznati ako ga negde vidim." Arvardan odjednom shvati da se ljubazno sme i potpuno nepoznatoj devojci, nudei joj svoju pomo i brzu akciju, iako uop te nije bio nagao ovek. Granc prekide nj egove misli: "A ta je taj uradio, gospoice? Prekr io neku od Uredbi, zar ne?" "Ne, ne!" odgovori ona pomalo uno. "Samo je malo bolestan, eto, to je."

Mester se osvrte za njima kada se nao e na pristojnoj udaljenosti. "Samo ma lo bolestan?" upita on, zabaciv i malo svoju kapu i poe av i se zlovoljno po bradi. "uj ovo, Grance. Samo malo bolestan." On zastade i upitno se zagleda u svog druga. "Ama, koji ti je avo?" upita Granc nevoljno. "Samo oseaj da sam ja malo bolestan. Taj tip mora da je zapalio iz bolnic e. Devojka je medicinska sestra i tra i ga, i izgleda vrlo zabrinuto. to bi ona tol iko paniila da je on zaista, kao to ona ree, 'samo malo bolestan'? Pa, on jedva gov ori i jedva razume ta mu se ka e. Video si i sam, zar ne?" U Grancovim oima ukaza se crveno svetlo za uzbunu. "Ne misli valjda da on ima Groznicu?" "Naravno da on ima Radijacionu Groznicu - i to u odmaklom stadijumu. A b io nam je pri ao gotovo na stopu. To ne sluti na dobro..." U to se pored njih stvori nekakav oveuljak, mali mr avi ovek svetlih, prodorn ih oiju i piskutavog glasa. Kao da je izronio pred nih. " ta to ujem, momci? Ko to i ma Radijacionu Groznicu?" Taksisti mu uputi e netrpeljiv pogled. "A ko ste vi?" "Oh, vi bi ba da znate, je li? Eto, ja sam sluajno obave tajni agent Bratstv a, a ovo e vas potpuno uveriti." I on pokaza malu, sjajnu znaku na unutra njoj stran i revera. "E, sada, u ime Bratstva, pitam vas ta je to sa Radijacionom Groznicom? " Mester odgovori tiho i poti teno: "Ja ne znam ni ta. Tu je neka bolniarka koj a tra i nekog ko je bolestan, a ja sam se upitao da nije sluajno posredi Radijacion a Groznica. To nije protiv Uredbi, zar ne?" "Pazi njega, on meni pria o Uredbama! Mani to, poi svojim poslom i pusti m ene da se ja sa njima bakem." oveuljak protrlja ruke, baci brz pogled oko sebe i urno krete ka severu. "Eno ga!" uzviknu Pola i grozniavo ste e lakat svog pratioca. Ugledala ga j e sasvim sluajno, kao da se ovek stvorio na glavnom ulazu neke robne kue, ni tri bl oka dalje od restorana. "Jeste, vidim ga", pro apta Arvardan. "Sada ostanite pozadi i pustite mene da ga pratim. Nikada ga neete pronai ako vas on ugleda i ume a se u masu." Sve je zatim podsealo na nasuminu hajku iz ru nih snova. Ljudi koji su partal i robnom kuom gore-dole bili su kao ivi pesak, koji je mogao da lagano ili brzo up ije svoj plen, da ga dr i skrivenog ili da ga neoekivano izbljuje. Naravno, uz sve prepreke koje je postavljao. Masa ljudi kao da uvek ima neku svoju nepredvidljiv u i udljivu du u. Arvardan tiho i lagano obie oko kase, ne ispu tajui varca iz vida - kao da eli da na njega naglo baci mre u za hvatanje leptira. Najzad mu se toliko pribli i da i spru i ruku i dohvati ga za rame. varcu izlete neka nerazumljiva reenica i on poku a da se otrgne, uz izraz na jvee panike. No, Arvardan ga je dr ao stiskom kome ne bi umakao ni mnogo sna niji ovek od varca. Da bi izbegao neprijatnu scenu, on progovori lagano, uz osmeh: "ao, matorko, gde si, nismo se videli mesecima. Kako je?" "Klopka", pomisli varc, no u to prie i Pola. " varc", pro apta ona, "vrati se nazad s nama." Za trenutak, varc se jogunasto odupre, no, na kraju, ipak popusti. "Ide-on-sa-vama", ree on slomljeno, no ponovo se tr e na gromki zvuk koji s e razlegnu sa razglasa: Pa nja! Pa nja! Pa nja! Uprava moli sve prisutne da u redu i miru napuste obje kat kroz izlaz prema Petoj Ulici, uz obavezno pokazivanje isprava nadle nim na vra tima. Vrlo je va no to izvesti brzo. Pa nja! Pa nja! Pa nja! Naredba se zau jo dva puta, na kraju gotovo zagu ena topotom nogu ljudi koji su urili da zauzmu mesto u redu na izlazu, uz sveop ti amor na temu: " ta je to bilo? ta se to dogodilo?" Arvardan slegnu ramenima i ree: "Hajdemo, gospoice, da zauzmemo svoj red. Ionako ovde vi e nemamo posla." Ali devojka odmahnu glavom. "Mi ne mo emo... ne mo emo..." "Ali za to?" namr ti se arheolog.

Devojka odstupi od njega. Kako je mogla da mu objasni da varc nema isprav e? Na kraju, ko je on? Za to joj poma e? Mozak koj je bio sav uskovitlan od sumnji i oaja. Ona, ipak, odgovori, unosei to je vi e odlunosti mogla u svoj glas: "Vi bolje poite, inae ete se uvaliti u nepriliku." Iz liftova je kuljala reka ljudi sa gornjih spratova koji su se lagano a li sigurno praznili. Arvardan, Pola i varc kao da su bili nepokretno ostrvo u nad iruoj bujici. Kada se kasnije priseao, Arvardan je bio svestan toga da je zaista mogao da poslu a devojku i da je napusti. Napusti! Da je nikad vi e ne vidi! Da bude ist pr ed sobom! I sve bi bilo drugaije, i veliko Galaktiko carstvo bi se raspalo u haosu i razaranjima. No, on ostade s devojkom. Te ko bi se moglo rei da je bila lepa u svom stra hu i oajanju. A ko u takvim trenucima uop te mo e da izgleda lepo? Arvardan je jasno oseao nemir, gledajui je tako, potpuno bespomonu. On poe korak-dva, a onda se osvrnu. "A vi, vi ostajete ovde?' Ona potvrdno klimnu. "Ali za to?" upita on ponovo. "Zato to", tu je potpuno zagu i e navirue suze, "ne znam ta da radim..." Zemljanka je sada mnogo vi e liila na malu, prepla enu devojicu. Arvardan spus ti glas i ree ne no: "Ako mi ka ete, ta ne tima, poku au da vam pomognem." Nije bilo odgovora. Predstavljali su pravu sliku, njih troje. varc, klonuo na pod, toliko skr han da i ne poku ava da prati razgovor, zauen to se robna kua tako brzo prazni, sa tek toliko snage da zagnjuri glavu u ake u poslednjem, neizgovorenom ciktaju oaja. Po la, sva u suzama, svesna jedino toga da se pla i vi e nego to se iko ikada pla io. Konan o, Avrardan, zbunjen i u i ekivanju, nespretno i bez efekta tap e devojku po ramenu u z poku aj da je obodri - svestan jedino toga da prvi put dotie jednu Zemljanku. Tada im pristupi oveuljak. 9. KONFLIKT U IKU

Porunik garnizona u iku, Mark Klodi, zevnu i zagleda se u neku taku, sve uz oseaj neizdr ive dosade. Dve godine su ve pro le otkako je stacioniran na Zemlji i nj egovo bie je udelo za preme tajem. Nigde u Galaksiji se nije postavljao toliko veliki problem u vezi sa odr a vanjem normalnog ivota u kasarni kao na ovom jezivom svetu. Normalan, otvoren i d rugarski odnos izmeu vojske i civilnog stanovni tva bio je stvar koja se podrazumev ala u itavom Svemiru. Itekako se osealo prisustvo slobode i spontanosti. Ovde je, meutim, garnizon znaio zatvor. ivelo se u barakama otpornim na rad ioaktivnost, u bri ljivo prei enom vazduhu, osloboenom nepo eljnih estica. Naravno, obave na je bila i upotreba odela impregniranih olovom, koja su se mogla, dodu e, skidat i - ali uz velike rizike. I najgore od svega, prijateljevanje sa lokalnim stanov ni tvom nije moglo predstavljati ni taku 'razno' - ak i pod pretpostavkom da oseaj oaj nike usamljenosti na kraju i natera ponekog vojnika da potra i dru tvo devojke sa Zem lje - 'Zemke'. Jedini izlaz je, po svemu sudei, bio - dobra a ica, zatim dobra tura spavanj ca i na kraju definitivan pad u ludilo. Porunik Klodi protrese glavu kao da eli da njenu sadr inu dovede u red, pono vo zevnu, uspravi se u sedei polo aj i stade da obuva cipele. Pogleda zatim na sat i zakljui da je ipak jo prerano za veeru. Meutim, u sledeem trenutku je ve stajao na nogama (od kojih je samo jedna b ila u cipeli), neugodno svestan svoje upave, neoe ljane kose, i otpozdravljao u stav u mirno. Pukovnik ga samo odmeri prezrivim pogledom i ne ukori ga. Umesto toga, u sledila je odsena naredba: "Porunie, primio sam izve taje o neredima u poslovnom delu grada. Predvodiete odred za dekontaminaciju pravo do Danemove robne kue i tamo preuzeti kontrolu. P obrinuete se za to da svi va i ljudi budu u potpunosti za tieni od mogunosti izlaganja

zarazi Radijacionom Groznicom." "Radijaciona Groznica!" uzviknu porunik. "Izvinite, gospodine, ali..." "Budite spremni za polazak najdalje za petnaest minuta", odvrati pukovni k ledeno. Arvardan je prvi ugledao omanjeg oveka i ustuknuo kad ovaj prie uz sve dob ronamerne gestove. "Hej, ovek! Zdravo, momak! Ka 'te maloj da smanji vodopad!" Pola podi e glavu i duboko udahnu. Gotovo istog asa se potpuno nesvesno, po vue u zaklon za titnike Avardanove figure, koja je, isto tako nesvesno, za titniki obuh vati rukama. Nije mu palo na pamet da ve drugi put dodiruje jednu Zemljanku. " ta elite, vi?" upita on o tro. oveuljak prodornih oiju neodluno iskorai iza nekakve tezge prenatrpane paketi ma. Govorio je s primetnim ulagivanjem, ali i uz odreenu dozu drske nametljivosti . "Ovde je stra na gu va", ree on, "ali nemojte se zbog toga vi, gospoice, uzruj avati. Ne brinite, odve u ja ovog va eg oveka u Institut umesto vas." "Kakav institut?" upita Pola uz novi talas straha. "Ma 'ajde, znamo se", odvrati oveuljak. Ja sam Neter, onaj to dr i tezgu s voe m na ulici ba preko puta Instituta. Sto puta sam vas video tamo." "A emu sva ova pometnja?" prekide ga Arvardan. Neterova mala prilika zatrese se od u asavanja. "Oni misle da ovaj va tip i ma Radijacionu Groznicu!" "Radijacionu Groznicu!" izlete i Arvardanu i Poli u isti glas. "Da, da." Neter potvrdno zaklima glavom. "Neka dva vozaa zadesila su se n jim u restoranu i upravo to su rekli. Takve vesti se brzo ire, znate i sami." "Znai da uvari napolju u stvari tra e nekog sa Radijacionom Groznicom?" upit a Pola. "Ba tako." "A vi? Vi se ne bojite zaraze?" naglo upita Arvardan. "Koliko sam ja shv atio, vlasti su i ispraznile radnju zbog straha od zaraze." "Dabome. Vlasti ekaju napolju, boje se da uu. ekaju da stigne odred za deko ntaminaciju." "A vi se, jel' tako, ne bojite groznice?" "A za to bih? Ovaj ovek uop te nema groznicu, samo ga pogledajte. Gde su mu r anice oko ustiju? Nema ni rumenila na licu, pogled mu je bistar. Znam ja kako gr oznica izgleda. Hajd'mo, gospoice, jednostavno emo i etati odavde." Pola se jo jednom zapla eno ukoi. "Ne, ne! Ne mo emo, ne mo emo, on je, on je... " Nije mogla dalje. Neter nastavi znaajnim glasom: "Ja mogu da ga izvedem. Bez pitanja, bez i sprava..." Poli se nehotice ote tihi uzvik, dok Arvardan gotovo gadljivo upita: "A t a vam daje takav znaaj?" Neter se promuklo nasmeja i lupnu po reveru. "Obave tajac sam Dru tva Stare in a. Niko me ni ta nee pitati." "A to biste vi to uradili?" "Sve bih - ali, za novac. Vi ste u nevolji i treba vam pomo. Mogu da vam pomognem. Posao je ist, zar ne? Da ka emo, recimo, stotinu kredita. Pedeset odmah, pedeset po obavljenom poslu." No, Pola, pro apta grozniavo: "Predaete ga Stare inama!" "Neu, za to bih? On Stare inama ne znai ni ta, ali meni zato vrlo znae tih sto kr edita. Ako saekate Vasionce, oni su sposobni da ga ubiju pa tek onda da se pitaju da li je zaista imao groznicu. Znate valjda Vasionce - briga njih kad je u pita nju Zemljanin. Ionako bi najradije pokokali itavu Zemlju." "Neka dama poe sa vama", ree Arvardan. No, Neterove male oi gledale su vrlo o tro i vrlo lukavo. "Ne, nee moi. Ja ipak preuzimam, to bi se reklo, sraunat rizik. Mo da u da proem s njim, ali me sa dvoje ljudi mo da nee pustiti. A ako ve vodim jednu o sobu, neka to bude ona koja je va nija. Zar to ne zvui razumno?" "A ta", poe Arvardan, " ta da vam ja recimo sad priem i propustim vas kroz ake ? ta bi onda bilo?" Neter ustuknu, no brzo doe k sebi i ak uspe da istisne osmeh. "Pa, mislio

bih da ste zvrknuti. Posle bi vas ionako uhvatili i bilo bi i ubijenih... O kej, momak. Poluodstojanje." "Molim vas", Pola cimnu Arvardana za ruku, "moramo rizikovati. Nek' urad i kao to predla e... Biete f-fer, zar ne, gospodine Neter?" Neter iskrivi usta. "Va razbacani deko mi je uvrnuo ruku. Nije morao to da uini, a ja ne volim da me iko aka, I zbog toga, jo sto kredita. Sve zajedno, dvesta ." "Moj otac e vam platiti..." Ovaj ne popu ta e. "Stotinu unapred." "Ali nemam te pare pri sebi!" zajea Pola. "U redu je, gospoice", ree Arvardan samopouzdano. "Srediemo to." On otvori novanik i zavrljai Neteru nekoliko novanica. "Hajde, krenite!" ' varce, poite s njima", pro apta Pola. varc poslu a bez predomi ljanja, ne marei. Isto tako bi mogao krenuti i u paka o. I nao e se tako njih dvojica, sami, gledajui nemo jedno u drugo. Pola ga, u stvari, prvi put bolje pogleda i iznenaeno zakljui da je njen novi poznanik visok, zgodan, miran i samopouzdan. Dr ala ga je do tada samo za sluajnog, nehotinog dobroi nitelja, ali sada... Ona se blago zarumeni u licu, i sve to joj se desilo za posl ednjih nekoliko asova istopi se i izgubi pod naletom zaglu ujueg lupanja srca. Nisu se, u stvari, jo uvek zvanino upoznali. "Ja sam Pola ekt", ree ona uz osmejak. Arvardn je dosad nije video nasmejanu, te prikova pogled za njeno lice. Kao da joj je lice obasjano udnim sjajem. Uinilo mu se... No, on ubrzo odbaci pomi sao. Zemljanka! Tako usledi njegov odgovor, manje predusredljiv no to je planirao. "Bel A rvardan." On pru i svoju preplanulu aku, u kojoj devojina tanana ruica skoro potpuno nestade - za trenutak. "Moram vam zahvaliti za sve to ste uinili", ree ona. Arvardan pree preko toga. "Pa, hoemo li da krenemo? Hou rei, mo emo da krenemo po to je va prijatelj na sigurnom - nadam se, bar." "Pa, uli bismo buku na izlazu da je bilo nekih problema, zar ne?" Njene oi su molile za bilo kakvu potvrdu ovoga to je rekla, no Arvardan odoli isku enju da zapadne u ne nost. "Idemo li?" Pola kao da se sledi. "Da, za to da ne", odvrati ona o tro. Meutim, upravo u tom trenutku zau se pribli avajue zavijanje, te se devojine oi nanovo ra iri e i ona klonu. " ta nije u redu?" upita Arvardan. "To su vojnici Carstva." "Zar se i njih bojite?" Bio je to ponovo onaj stari Arvardan, Vasionac, samopouzdani arheolog sa Sirijusa. Mo da je to bila predrasuda, ali inilo mu se da pribli avanje carskih vojnika, ma koliko to zvualo nelogino, znai ovenost i normalu. To uini da ponovo povrati izgubljenu ljubaznost. "Ne brinite za Vasionce", ree on, nesvestan da upotrebljava zemaljski ter min za ne-Zemljane. "Mogu ja s njima, gice eket." Ona odjednom zazvua vrlo zabrinut o za njega. "Ne, ne poku avajte ni ta slino. ak, nemojte ni razgovarati sa njima. Samo uinite kao to ka u, nemojte ih ni gledati." Arvardan se iroko nasmeja. uvari ih primeti e jo na prilinoj udaljenosti od glavnog izlaza i ustuknu e. On i izbi e na mali, prazan i udno tihi prostor. Zvuk vojnih kola postajao je sve jai. A onda se bojna kola odjednom stvori e na trgu i iz njih pokulja e vojnici p od staklenim lemovima. Gomila poe da se naglo povlai u op toj panici. Zau e se povici i udarci kundaka neuronskih bieva. Porunik Klodi, na elu svoje garde, prie jednom uvaru na ulazu. "Dobro, ko ov de ima groznicu?" Lice mu je izgledalo izoblieno pod staklenom maskom u kojoj se nalazio pr ei en vazduh. Glas koji je dopirao iz komunikatora bio je jasan i metalan. uvar se povi u izraz dubokog po tovanja. "Ako je va oj milosti po volji, bole snika smo izolovali unutra u radnji. Dvoje ljudi koji su bili u njegovom dru tvu s

toje tu pred vama, na vratima." "Oni onamo, jel' tako? Dobro, neka ostanu tamo. Prvo i prvo, treba raste rati ovu gu vu. Narednie! Da se trg oisti!" Naredba bi izvr ena na vrlo efikasan i grub nain. Rulja se utopi u sumrak k oji se spu tao na grad. Upali se i blago, ulino osvetljenje. Porunik Klodi zalupka o svoje te ke izme vrhom neuronskog bia. "Jeste li sigu rni da je bolesnik Zemak unutra?" "Nije mogao izai, va a visosti. Mora biti unutra." "Onda da vam verujem, ne gubimo vreme. Narednie, dekontaminirajte zgradu! " Jedan odred vojnika u svojim hermetinim oklopima stupi u zgradu. Petnaest minuta se oteglo, a Arvardan je iz prikrajka zainteresovano posmatra e ta se de ava. Bio je to primer meukulturnog ukr tanja, i on je oseao potrebu da predstavi, sa pro fesionalnog gledi ta, prisustvuje do kraja. I poslednji vojnik bio je sada ponovo napolju, i zgrada utonu u tamu. "Zapeatite vrata!" Proe jo nekoliko minuta i aktivira e se posude sa dezinfekcionom materijom k oje su bile postavljene na odreene pozicije na svakom spratu zgrade. Njenom unutr a njo u poe da kru i para koja pokulja uz zidove, pripijajui se uz svaki pedalj slobodne povr ine, prodirui do najskrivenijih kutaka. Sejala je smrt svuda oko sebe - ubijaj ui sve klice, svakog oveka. Tek kasnije je trebalo da usledi slo ena procedura uklan janja posledica dekontaminacije. Porunik se tada uputi ka Arvardanu i Poli. "Kako se zvao taj ovek?" ak ni taka svireposti u njegovom glasu, samo potpu na ravnodu nost. Zemljanin je mrtav, mislio je on. Pa dobro, danas sam ubio i jedn u muvu. Sve zajedno, znai, dve. Ne dobi odgovor. Pola samo sagnu glavu dok ga je Arvardan radoznalo posm atrao. Carski oficir nije skidao pogled s njih, a zatim mahnu glavom prema njima . "Proverite da li su inficirani." Pribli i im se oficir sa znanjem Carskih Medicinskih Tela i ne bi ni malo ne an prilikom pregleda. Ruke u rukavicama grubo ih opipa e ispod pazuha i zavrnu e ug love usana da bi proverile unutra njost usne duplje. "Negativno, porunie. Da su inficirani u toku popodneva, simptomi bi do sad a bili jasno vidljivi." "Hmm." Porunik Klodi pa ljvo skide kacigu i duboko udahnu 'prirodni' vazduh , makar on bio i iz zemaljske atmosfere. Poduhvativ i taj nezgrapni stakleni predm et levom rukom, on upita osorno: "Kako se zove , uroenice sa Zemlje?" Ve je sam izraz bio dovoljno uvredljiv; ton kojim je izgovoren jo i vi e, no Pola odgovori krajnje krotko: "Pola ekt, gospodine." "Tvoje isprave!" Ona zavue ruku u maleni d ep svoje bele odore i izvue jedan ru iasti sve anj. On ga prihvati, osvetli ga malom baterijskom lampom i zagleda se u njega. Ispusti g a zatim, te on odlepr a na pod, a Pola se hitro sa e da ga podigne. "Di i se!" nestrpljivo naredi oficir i gurnu nogom knji icu van njenog doma aj a. Pola, prebledev i, povue prste natrag. Arvardan se namr ti, shvativ i da je vreme da se ume a. "ek', ek' malo!" Porunik se naglo okrete ka njemu, stisnutih usana. " ta ree, Zemaljac?" Pola se namah stvori izmeu njih dvojice. "Ako dozvolite, gospodine, ovaj o vek nema nikakve veze s onim to se danas desilo. Nikad ranije nisam videla..." Porunik je odgurnu od sebe. "Pitao sam, ta ree, Zemaljac?" Arvardan izdr a njegov hladan pogled. "Rekao sam - 'ek' malo'. A htedoh da dodam i to da mi se ne svia kako post upate sa damom i da vas posavetujem da se malo primirite." Bio je toliko iznerviran da mu je promaklo da poruniku skrene pa nju kako n ije 'Zemaljac'.

Porunik Klodi se usiljeno nasmeja. "Gde si ti, Zemaljac, odgojen? Ne obraa se oveku sa 'gospodine'? Ne zna gde ti je mesto, zar ne? Odlino, pro lo je ve dosta vr emena otkako sam poslednji put krotio nekog takvog kao to si ti... Jel' ti se svia ovo?" I, kao palacanje zmijskog jezika, njegov dlan o inu pljo timice Arvardanovo lice, tamo-amo, jednom-dvaput. Arvardan odstupi, prenera eno registrujui brujanje u u ima. Ruka mu polete da se susretne sa izvorom bola i on primeti kako se poruniko vo lice izobliava od zaprepa enja. Mi ii mu se zgri e i porunik se s treskom sru i na ze uz zvuk slomljenog stakla - njegov skafander je sada bio u komadiima. Le ao je nep okretno dok mu se Arvardan besno osmehivao. A onda lagano otrese ruku. "Ima li j o ko je zainteresovan da mi izvue u i?" No, porunik je ve dizao svoj neuronski bi. Ukaza se prigu en purpurni blesak koji liznu visoku arheologovu figuru. Svaki mi i u Arvardanovom telu zgri se pod naletom nepodno ljivog bola, te on lagano pade na kolena. Tada, potpuno paralisan, oseti da gubi svest. Kada je konano izronio iz magle, Arvardan najpre postade svestan da ka prij atne hladnoe na svom elu. On poku a da otvori oi, no, inilo mu se kao da iz sve snage gura zarale prozorske kapke. Naposletku se umiri i beskrajno sporim pokretima (na svaki trzaj je oseao probadanje kao od hiljadu igala) podi e ruku do lica. Mek, vla an ubrus, neka mala aka... On na silu otvori jedno oko, upinjui se da vidi kao ovek u gustom obliku d ima. "Pola", promrmlja on. Usledio je prigu en usklik zadovoljstva. "Jeste! Kako se oseate?" "Kao pri povratku iz smrti", uspe da prokre ti, "bez anse da mi proe bol... t a je to bilo?" "Odvezli su nas u vojnu bazu. Porunik je bio ovde. Pretresli su vas - ne znam ta im je na umu - ali, g. Arvardane, nikad vi e ne udarajte jednog porunika. Mi slim da ste mu slomili ruku." Bled osmejak zaigra na Arvardanovom licu. "Odlino! to li mu nisam slomio i vrat!" "Ali suprotstaviti se carskom oficiru - to je te ak prekr aj." Njen glas se spusti do u asnog apata. "Ozbiljno? To emo jo videti." " . Evo ih, vraaju se." Arvardan zatvori oi i opusti se. Do njega, kao iz tree sobe, dopre slaba an Polin uzvik, ali bilo je kasno da bilo ta uini kada je osetio ubod igle. No, ubrzo oseti kako bol otie venama i nervima. Kao da su mu se ruke razm rsile iz vorova, a lea ispru ila. On lako zatrepta, pogura se laktovima i sede. Pukovnik ga je zami ljeno posmatrao. Pola, pak, boja ljivo, ali ipak nekako radosno. "Pa, doktore Arvardan, ba i nismo imali neki provod veeras u gradu", progo vori pukovnik. Doktore! Pola shvati koliko u stvari malo zna o tom oveku, ak ni ime se bav i... Nikada se tako nije oseala. Arvardan se nasmeja. "Ba i nije neki provod, ka ete... To ba i nije adekvata n opis onoga to se de avalo." "Slomili ste ruku carskom oficiru na du nosti." "On me je prvi udario. Njegova du nost ne ukljuuje i potrebu da me naveliko vrea, i verbalno i fiziki. Nije bio vredan da ga ovek respektuje ni kao gospodina ni kao oficira. Slobodan sam graanin Carstva i imam svako pravo da preduhitrim ta kve, u su tini nezakonite brutalnosti." Pukovnik se naka lja; izgledao je upravo kao neko ko nema ta da ka e u svoju odbranu. Pola ih je, ra irenih oiju i s nevericom, posmatrala obojicu. Napokon, pukovnik progovori mek e: "Pa, ne mogu rei da ne smatram sve ovo n ezgodnim sluajem. Bilo je mnogo ui s obe strane. Najbolje bi bilo da se itava stvar zaboravi." "Zaboravi? Nisam siguran. Bio sam gost samog namesnika, i verujem da e bi

ti vi e nego zainteresovan da uje na koji nain njegovi garnizoni odr avaju red na Zeml ji." "ekajte, doktore Arvardan, uveravam vas da ete primiti na e javno izvinjenje ..." "Do vraga s izvinjenjem. Nego, ta mislite da uinite sa gospoicom ekt?" " ta biste nam predlo ili?" "Da je iz ovih stopa oslobodite, vratite joj isprave i k njoj usmerite v a e izvinjenje - odmah." Pukovnik pocrvene, a onda muno izgovori: "Naravno." Okrete se zatim devoj ci. "Ako bi mlada dama primila izraze na eg najdubljeg izvinjenja i aljenja..." Ostavili su tamne zidove kasarne za sobom. Usledio je zatim kratak i tih desetominutni let vazdu nim taksijem do centra grada. Nao e se konano usred napu tene t amne zgrade Instituta. Bila je ve pro la pono. "Mislim da nisam ba najbolje razumela", ree Pola. "Mora da ste vi neka veo ma va na linost, pa je ba glupo to za vas nisam ula. Nikada jo nisam videla da Vasionci tako postupaju s jednim Zemljaninom." Arvardanu je bilo te ko da izgovori, no, morao je da prekine svu tu igru. "Ja nisam Zemljanin, Pola. Ja sam arheolog iz Sirijusovog sektora." Ona mu se brzo okrete, lica bledog na meseini. utala je dugo, koliko da se lagano izbroji do deset. "Zato ste i mogli da se usprotivite vojnicima, jer, bi li ste sigurni, na kraju krajeva, i to ste dobro znali. A ja sam mislila... Treb alo je da znam." Ona nastavi s prizvukom strahovite gorine u glasu. "Molim vas, gospodine, ponizno, da mi oprostite, ako sam u bilo kom trenutku danas pokazala bilo kakvu familijarnost prema vama..." "Pola!" povika Arvardan ljutito. " ta je sada? ta ima veze to nisam Zemljani n? Koliko me to razliitim ini od onoga za ta ste me do maloas smatrali?" "Morali ste mi rei, gospodine." "Ne tra im uop te od vas da me oslovljavate sa 'gospodine'. Nemojte biti kao i svi ostali, molim vas." "Kao koji ostali, gospodine? Ostale odvratne ivotinje koje ive na Zemlji?. .. Dugujem vam stotinu kredita." "Zaboravite to", odvrati Arvardan s gnu enjem. "Na alost, ne mogu. Ako biste mi dali va u adresu, poslau vam ve sutra novac uputnicom." Arvardan iznenada postade grub. "Vi meni dugujete mnogo vi e no to je stoti na kredita." Pola se ugrize za usnu i spusti glas. "To je jedino to vam, od svog velik og duga, mogu isplatiti. Va a adresa je?..." "Vladina palata" dobaci joj on preko ramena i izgubi se u noi. Pola shvati da plae. ekt se susrete sa svojom kerkom na vratima svoje radne sobe. "Vratio se", ree on. "Doveo ga je neki mali, mr avi ovek." "Dobro." Pola oseti da te kom mukom izgovara rei. "Tra io je od mene dve stotine kredita. Dao sam mu." "Trebalo je da mu da samo sto, ali ne mari." Ona kliznu pored svog oca. On zami ljeno ree: "U asno sam se brinuo. Neka je gu va bila u susedstvu... Nisam se usudio da pitam. Mislio sam da bih te mogao dov esti u nepriliku." "U redu je. Ni ta se nije desilo.. Pusti me da ovde spavam, tata." No, i pored sveg umora nije mogla da zaspi, jer ne to se ipak dogodilo. Sr ela je jednog mu karca, a on je bio Vasionac. Ali imala je njegovu adresu. Imala je adresu... 10. TUMAENJE DOGAAJA

Njih dvojica su se u svemu potpuno razlikovali - iako su obojica bili Ze mljani. Imali su ogromnu vlast - jedan prividno a drugi stvarno.

Tako, visoki ministar je bio apsolutno najva niji Zemljanin, vladar planet e, naimenovan dekretom i neopozivom obznanom samog cara Galaksije. Razume se, vl adao je potinjen naredbama carskog namesnika na Zemlji. Njegov je sekretar po sve mu sudei bio nebitan lik, a u stvarnosti lan Dru tva Stare ina, prividno uposlen samo da bi vodio rauna o poslovima bez prioriteta i manje va nosti. Mogao je, u principu , biti otpu ten u svakom trenutku. Visoki ministar je bio poznat po svom besprekornom poznavanju Uredbi. On je objavljivao ezdesetu, sudio prekr iocima obiaja, prestupnicima pravila o raciona lnoj potro nji robe i proizvodnih planova, onima koji bi prodrli u zabranjene teri torije i slino. Ime sekretara, nasuprot tome, javnosti uop te nije bilo poznato; tan ije, za njegovo postojanje znalo je samo Dru tvo Stare ina i, naravno, sam visoki mi nistar. Visoki ministar je, dalje, bio dobar u govornom izra avanju; esto je istupa o pred narodom, dr ei govore prepune emocionalnog naboja i sentimentalnosti. Nosio je dugu plavu kosu dok mu je lik odisao prefinjeno u i plemikim dr anjem. Sekretarov p rast nos i uvek natu teno lice odlino su se slagali sa navikom da govori uvek vrlo s a eto, u pola glasa, a naje e bi utao. Bar, u javnosti. Po svakoj logici, visoki minist ar je morao biti taj u ijim je rukama bila mo. Meutim, sekretar je bio taj koji ju je zaista imao. Izmeu etiri zida, u kabinetu visokog ministra, ovo je postajalo vi e no oigledno. Pored svega toga, visoki ministar je po pravilu bio zbrkanog i sumr anog raspolo enja; sekretar, na drugoj strani, hladan i indiferentan. "Ono to ne vidim", govorio je visoki ministar, "jeste postojanje bilo kak ve veze izmeu ova tri izve taja koja ste mi podneli. Izve taji, veito izve taji!" On pod i e ruku i tresnu pesnicom o zemi ljenu gomilu hartije na stolu. "Ja za to nemam vre mena!" "Upravo tako", odvrati sekretar ledenim glasom. "Zato sam ja tu. Ja izve t aje itam, sreujem i prosleujem." "Dobro, Balkise moj dragi, da vidimo ta tu ima. Samo brzo, po to su to, kol iko vidim, potpuno neva na akta." "Neva na! Va a ekselencija mo e dobro da se opr i jednog dana ukoliko ne bude st ro e prosuivala... Pa, da vidimo ta se tu ka e, pa u vas neposletku pitati da li ih i d alje smatrate neva nima. Evo prvog izve taja, od pre nedelju dana, od nekog ektovog p otinjenog. To me je navelo na trag." "Koji trag?" Balkis se bledo osmehnu, ne bez gorine. "Mogu li podsetiti va u ekselenciju na nekoliko va nih projekata koji se u poslednjih nekoliko godina sprovode ovde n a Zemlji?" " !" za i ta neobuzdano visoki ministar, izgubiv i trenutno svoju uobiajenu uzdr a t. Pritom se i osvrnu nekoliko puta oko sebe. "Va a ekselencijo, sada nam je potrebno samopouzdanje, ne nervoza. Dalje: znate da eventualni uspeh tih projekata zavisi upravo od razumne i smi ljene upotr ebe ektove male igrake, sinapsifajera. Naprava je do sada, bar koliko mi znamo, ko ri ena samo i iskljuivo pod na im sponzorstvom i u svrhu koje mi odredimo. Sada, meutim , ekt sinapsifira nekog potpunog neznanca, to predstavlja apsolutnu zloupotrebu na i h ovla enja." "Ah, pa to je vrlo jednostavna stvar", odgovori visoki ministar. "Suspen dujte ekta, tog oveka stavite pod istragu i zakljuite sluaj." "Nikako! Suvi e jednosmerno razmi ljate, va a ekselencijo. Ne uzimate u obzir glavnu stvar. Nije pitanje ta je to ekt uinio, ve zbog ega. Primetiete da podudarnost postoji u ovom sluaju, jedna od itavog sleda podudarnosti. Gledajte: namesnik poseu je ekta, a ovaj nam istog dana prosleuje, na verodostojan i lojalan nain, izve taj o svemu to se u toku razgovora govorilo. Enije eli ma inu za upotrebu u carske svrhe. Po svemu sudei, obeao je doktoru prilinu pomo i podr ku u carevo ime." "Hmm", promrmlja Ministar. " ta tu nije jasno? Zar takav dogovor nije primamljiv, kada se uporedi sa opasnostima koje prate na sada nji kurs?... Zar se ne seate obeanja o isporuci kontin

genta hrane od pre pet godina, kada je vladala velika glad? Zar se ne seate? Molb a nam je odbijena, jer nismo imali na raspolaganju dovoljnu svotu carskih kredit a, a proizvodi zemaljskog porekla nisu primani zbog straha od radioaktivne zatro vanosti. Pa, jesu li nam poslali tu hranu? Stotina hiljada ljudi je tada izgubil a ivote usled gladi. Ne treba verovati obeanjima Vasionaca. To je sada, meutim, sporedno. Va no je to da se ekt tada pokazao kao veoma o dan podanik. Ne bi trebalo da ikada posle toga budemo u situaciji da sumnjamo u njega. Kako bismo mogli poverovati da je tog istog dana poinio izdaju? Izgleda, m eutim, da smo se prevarili i da je ipak ba tako." "Mislite, Balkise, zbog tog nedopu tenog opita?" "Da, va a ekselencijo. Ko je, u stvari, bio taj pacijent? Imamo njegove fo tografije, a ektov tehniar dobavio nam je i snimak njegove zenice. Nema ga u karto teci Registra stanovni tva, to e rei da taj ovek nikako ne mo e biti Zemljanin, ve samo asionac. Dalje, ekt je to morao znati, jer isprave se ne mogu ni falsifikovati ni ti preneti na drugo lice, ukoliko su na njima podaci o retinalnom sistemu. Sve n as, na jednostavan nain, vodi do zakljuka da je ekt svesno sinapsifirao jednog Vasi onca. Pitanje je: zbog ega? Odgovor bi mogao biti toliko jednostavan da samo jo vi e uznemirava. ekt nam kao linost ne odgovara, u skladu s na im potrebama. U mladosti je bio izraziti asi milicionista; jednom se ak kandidovao i za Va inski savet, zastupajui ideju o zakopa vanju ratnih sekira sa Carstvom. A propis, na izborima je potuen." "To nisam znao", prekide ga visoki ministar. "Niste znali da je potuen?" "Ne, ve da se kandidovao. Za to o tome na vreme nisam bio obave ten? ekt je vr lo opasna figura, dokle god je na polo aju koji danas zauzima." Balkis se blago i pokroviteljski nasmeja. "Ipak, ekt je konstruisao svoju ma inu i zasad je jedini ovek koji mo e njome i da upravlja. Meutim, oko njega su uvek posmatrai, a od sada e njihova pa nja biti u dvostruena. Ne zaboravite da izdajnik u na im redovima, a pri tom nama poznata osob a, neprijatelju mo e da naudi mnogo vi e no to nam neko ko nam je lojalan mo e da pomog ne. A sada, suoimo se ponovo sa injenicama. ekt sinapsifira Vasionca. Za to? Jedi ni razlog zbog kog se sinapsifajer uop te koristi jeste da unapredi razum pacijena ta. A za to to? Jer jedino na taj nain umovi na ih naunika, prethodno ve sinapsifirani, mogu biti prema eni. A to, opet, mo e da znai samo to da Carstvo u najmanju ruku nag aa da stvari na Zemlji ne idu ba u najboljem redu. E, recite sada, va a ekselencijo, da li je to neva no?" elo visokog ministra bilo je obliveno znojem. "Vi sve to ozbiljno mislite ?" "injenice se tako lepo sla u da prave besprekornu sliku. Vasionac koji je s inapsifiran deluje krajnje neugledno, ak bedno. Odlian manevar, s obzirom na to da jedan elavi debeljko uvek mo e biti najbolji carski pijun. Da, da, ba tako. Kome bi se drugom mogla poveriti misija ovakve va nosti? No, mi pratimo tog oveka, koji se inae predstavlja pod imenom varc, koliko god mo emo. Ali preimo sada na drugu grupu i zve taja." Visoki ministar ga obuhvati pogledom. "Onih koji se tiu Bela Arvardana?" "Doktora Bela Arvardana", dopuni Balkis, "poznatog arheologa iz eminentn og Sirijusovog sektora, potomka tih podozrivih vitezova." On jasno podcrta ironi ju izgovarajui ovo poslednje. "Nema veze. On je izvrstan primer varca u krivom ode lu, njegov potpuni, gotovo poetini kontrast. On, recimo, nije neznanac, ve, naprot iv, vrlo poznata linost. Nije ak ni neko ko je obavijen velom tajne, ve nastupa uz fanfare. I jo , na njega nas nije upozorio neki mali tehniar, ve namesnik, glavom i bradom." "Mislite li da izmeu ta dva sluaja ima neke veze?" "Va a ekselencija treba samo da zakljui da se prisustvo jednog koristi upra vo da bi se pa nja skrenula od onog drugog oveka. Ili drugo re enje, po to su vladajui s lojevi Carstva izuzetno vini zaverama svih vrsta, pred sobom imamo dva mogua vida kamufla e. U sluaju varca, svetla su poga ena. to se Arvardana tie, naprosto nas zaslepl juje. Mi, jednostavno, ne treba da vidimo ni ta... u oba sluaja. Hajde da vidimo, n a ta nas je to Enije upozorio kad je Arvardan u pitanju?"

Visoki ministar napeto protrlja nos. "On ree da je Arvardan predvodnik ne ke arheolo ke ekspedicije pod pokroviteljstvom Carstva, te da je zatra io dozvolu za ulazak u zabranjene teritorije iz naunih pobuda. Garantuje da nee biti skrnavljen ja. Kada bismo uspeli da spreimo Arvardana u tome, i Enije bi prilo io svoj glas u na u korist kod Carskog Saveta. Eto, rekao je ne to otprilike u tom smislu." "I tako, znai, na Arvaradana treba dobro paziti, ali emu to? Da bismo sprei li da ue u zabranjene teritorije! avola! Pred nama je glava arheolo ke ekspedicije b ez ljudi, brodova, opreme. On se ne zadr ava na Everestu, gde mu je mesto, ve tumar a po planeti iz nekog razloga. I naravno, odmah kree u ik. A kako je pri tom na pa nj a skrenuta sa svih tih sumnjivih podudarnosti? Kako? Pa tako to nam se mamac pru a sa potpuno neva ne strane. Ali obratite pa nju, va a ekselencijo, na to da je varc dr an u zatvorenom, skr ivenom prostoru Instituta za nuklearna istra ivanja punih est dana. A onda se daje u bekstvo. Zar to nije udno? Odjednom, vrata nisu zakljuana, hodnik nenadziran. Ka kav bizaran propust! A kog dana be i? Istog dana kada Arvardan sti e u ik. Druga udna podudarnost." "To e rei..." zapoe Ministar napeto. "To e rei da je varc vasionski agent na Zemlji, ekt ovek-veza sa Asimilacioni m pokretom, takoe na Zemlji, a da je Arvardan veza sa Carstvom. Gledajte samo kak o je uprilien kontakt izmeu varca i Arvardana: varcu se omoguuje bekstvo, a u razumno m vremenskom intervalu za njim kree bolniarka - u ovom sluaju ektova kerka - to i nije podudarnost za uenje. Da je bilo ta krenulo nizbrdo, oigledno je da bi ga devojka b rzo prona la; za sluaj neije preterane radoznalosti, varc bi bio jadni, odbegli pacij ent, vraen u bezbednost bolnike sobe, a itava operacija odgoena za bolji trenutak. N a la su se dva radoznalca, dvojica taksista, kojima je upravo i poslu ena ta pria o va rcu-bolesniku; meutim, kasnije sled dogaaja se pokazao kao krajnje neugodan po dev ojku i varca. Pratite me pa ljivo, dalje: varc i Arvardan se prvi put sreu u restoranu; pr ave se da ni jedan od njih ne zna za postojanje onog drugog. To je samo 'pretpre mijera', susret tempiran tako da se poka e da do sada sve ide po planu i da se nar edni potezi mogu povlaiti... U najmanju ruku, ne potcenjuju na u budnost, to je za p o tovanje. Onda varc odlazi; nekoliko minuta kasnije, izlazi i Arvardan i susree se s a ektovom kerkom. Sve funkcioni e kao podmazano; posle prave male predstave, koju su odigrali da bi otkaili taksiste, upuuju se u Danemovu robnu kuu i tamo se susreu, s ve troje. Gde drugde no u robnoj kui? To je idealno mesto za sastanak te vrste, m esto koje daje sigurnost kojoj nije ravna ni sigurnost najzabitije planinske pein e. Naravno, izabrano mesto je toliko obino da je u njega te ko posumnjati, toliko b uno da ne dopu ta bilo kakvo prislu kivanje razgovora. Divno, divno, protivnik nam je vi e nego dorastao!" Visoki ministar se uzvrpolji u svojoj stolici. "Ukoliko nam je protivnik 'vi e nego dorastao', mogue je i da e pobediti." "Nemogue, ve je potuen. U tom smislu, treba odati du no po tovanje na em odlinom eteru." "A ko je Neter?" "Beznaajni obave tajac koga posle ovakvog poduhvata moramo iskoristiti do k rajnosti. Jue se pokazao kao odlian u svojoj profesiji. Njegov zadatak bio je da m otri na ekta, te mu je, u tu svrhu, postavljena ulina tezga sa voem ba preko puta In stituta. Pro le nedelje mu je izriito stavljeno do znanja da prati razvijanje afere varc. Primetio je kako varc, ovek koga poznaje sa fotografija, i koga je i lino v ideo, kad su ga doveli u Institut, be i. Posmatrao je sve to se de avalo a da sam nij e bio primeen, i evo njegovog izve taja od jue. Snagom intuicije koja zaslu uje uenje, z akljuio je da cela ta igra sa 'bekstvom' u stvari samo detalj koji treba da obezb edi susret sa Arvardanom. Shvatio je da 'goloruk' ne mo e da iskoristi taj sastana k da bi saznao jo pone to, te je re io da ga na svaki nain sprei. Taksisti su mu bacili rukavicu pogre no zakljuiv i da je varc bolestan od radijacione groznice. Iskoristio je to sa sposobno u genija. im je primetio da je mesto sastanka u robnoj kui, on prij avljuje sluaj groznice lokalnoj nadle noj slu bi koja, hvala ti Zemljo, pokazuje toli ki stupanj inteligencije da odmah stupa u dejstvo.

Robna kua je smesta bila ispra njena, te je nestalo i kamufla e koja je treba lo da prikrije njihov dogovor. Ostali su sami u radnji, i kao takvi, vi e su nego padali u oi. Neter je oti ao i dalje: pri ao im je i nagovorio ih da mu dopuste da sp rovede varca natrag do Instituta. Slo ili su se. ta su drugo mogli?... I, tako, ceo dan proe a da varc i Arvardan nisu izmenili ni jednu jedinu re. Neter, isto tako, nije dopustio sebi gre ku da na licu mesta uhapsi varca. Ni varc ni Arvardan ovako ne znaju da su otkriveni, nastavie da rade i odvesti nas do jo krupnijeg plena. Neterove zasluge jo su i vee: nije on sluajno poslao po carski garnizom, to je bio najpametniji mogui potez, koji sada Arvardana dovodi u situaciju s kojom n ikako nije raunao. On se nalazi pred dilemom da li da otkrije da je Vasionac i ta ko izgubi svoje preimustvo to se predstavlja kao Zemljanin, ili da to preuti i izlo i se svim moguim neugodnostima koje su u tom sluaju neminovne. Izabrao je pompeznij u varijantu, ak toliko uverljivu da je slomio ruku jednom carskom oficiru u elji d a scenario bude to realistiniji. Da je hrabar, hrabar je, to mu se mora priznati. Indikativno je i to to se pona ao ba na taj nain. to bi se jedan Vasionac izla gao udarcu neuronskog bia za ljubav jedne Zemljanke, a da posredi nije ne to zbilja znaajno?" Ruke visokog ministra, koje su dotle mirno poivale na stolu pred njim, st isnu e se sada u pesnice. U oima mu se javi divlji sjaj, a glatke i duge crte njego vog lica zgri e se od ljutnje. "Dobro je, Balkise, to mo ete da od tako tananih detalj a ispredete paukovu mre u. Uverljivo zvui i verujem da ste u pravu, tim pre to nam z drav razum ne daje drugih re enja... No, Balkise, to znai i ne to drugo. Za dlaku su proma ili cilj ovog puta.. za dlaku... a u novoj rundi nee imati milosti." Balkis sle e ramenima. "Nije ba 'za dlaku', jer bi nam ve odavno zadali posl ednji udarac da je u pitanju tolika opasnost... Osim toga, u te kom su vremenskom tesnacu. Arvardan se po svaku cenu mora susresti sa varcom ako oni zaista ele da n e to postignu, i u tom smislu mogu da vam proreknem ta e se desiti." "Pa, hajde, hajde, prorecite." " varca e skloniti na neko sigurno mesto dok se pra ina oko ovih aktuelnih do gaaja ne slegne." "Ali, gde?" "I to smo proverili. varca je u Institut doveo neki ovek, oigledno farmer. To potvruju i Neter i ektov tehniar. Prokontrolisali smo registracione podatke o sv im farmerima u krugu od oko sto kilometara oko ika i zakljuili smo da se taj farme r zove Arbin Maren. Opisi koji su Neter i ektov tehniar nezavisno jedan od drugog pru ili u potpunosti sla u. Pokrenuli smo istragu oko tog oveka i ispostavlja se da o n izdr ava svog tasta, koji je nepokretan, u kolicima, i pri tom izbegava ezdesetu. " Ministar ponovo lupi pesnicom o sto. "Takvih sluajeva je, Balikse, sve vi e i vi e. Treba poo triti zakone..." "To je trenutno bez znaaja, va a ekselencijo. Ono to je sad za nas bitno, to je da se ovaj ovek vrlo lako mo e ucenjivati, s obzirom na to da ga dr imo u aci jer kr i Uredbu." "Oh!" " ektu i njegovim vasionskim prijateljima upravo treba ovakva pomo - to jes t, utoi te gde bi varc mogao biti sme ten mnogo du e nego u Institutu, a da ostane prikr iven. Taj farmer je, po svemu sudei, bespomoan i nevin, tako da je idealna linost z a ono to im u ovom trenutku treba. Pa, posmatraemo ga. varca ni sekund neemo ispu tati iz vida... Samo emo ekati na sledeu priliku za susret izmeu Arvardana i varca, ali em o tada biti vi e nego spremni. Da li vam je sada sve jasno?" "Jasno." "Odlino, hvala ti Zemljo. Ostavljam vas onda samog." I sa izve taenim osmeho m, on dodade: "S va im dopu tenjem, naravno." A visoki ministar, potpuno svestan podrugljivog sekretarovog tona, samo odmahnu rukom u znak da se ovaj udalji. Sekretar se, sad potpuno sam, uputi ka svojoj maloj kancelariji. Misli s u umele da mu zavrludaju kad je bio sam, te bi same isplivavale iz tajnovitosti njegovog uma.

Vrlo malo su se bavile dr ektom, varcom, Arvardanom - a jo i ponajmanje vis okim ministrom. Umesto toga, ukaza mu se slika jedne planete - Trantora, iz ije se presto nice koja je obuhvatala itav svet vladalo Galaksijom. Ukaza mu se i blistava pala ta ije kule i svodove u stvarnosti nikada nije video. Koje, uostalom, nije nikada video nijedan Zemljanin. Pomi ljao je na nevidljive konce moi i slave koji su se p ru ali od sunca do sunca, i koji su se, u vidu niti, konopca i debelih u adi sastaja li u toj sredi njoj palati i u tom neodreenom liku, Caru, koji je, na kraju krajeva , ipak bio samo ovek. Um mu se vrsto uhvati te pomisli - pomisli na mo koja je jo ono jedino to mo e nekome da obezbedi bo anstvenost za samog ivota - nekome ko je, na kraju krajeva, ipak samo ovek. Samo ovek. ovek, kao on! A mogao bi biti... 11. IZMENJENI UM Nadolazak udne promene u mozgu D ozefa varca za njega samog predstavljao je potpunu enigmu. Mnogo puta, u aspolutnoj nonoj ti ini (koliko li su sada noi bile ti e ! Jesu li uop te ikad i bile bune, svetle i pune ivotne energije miliona ljudi?) raz mi ljao je o tome, okru en tim novim mirom. eznuo je za tim da tano odredi taj tanani trenutak - trenutak kada je osetio promenu. Prvo je bio onaj davni, stra ni dan prepun jeze kada se obreo u stranom sv etu - dan koji je u njegovom seanju bio ve toliko maglovit kao, uostalom, i seanje na ikago. A onda se dogodio taj put u ik iji je rasplet jo bio udan i zamr en. esto je islio o tome. Seao se i nekakve ma ine, pilula koje je gutao... Zatim se seao dana oporavk a, bekstva i lutanja, i na kraju, neobja njivih dogaaja u robnoj kui. Tog poslednjeg se priseao sa te koom iako je od tada pro lo tek dva meseca, a pri tom mu je bilo jas no da mu je pamenje u generalnom smislu uznapredovalo do nepogre ivog. No, priseao se, ak mu je i pri tom sve izgledalo krajnje neodreeno. Besprek orno je oseao sve oko sebe. Stari doktor i njegova kerka bili su uznemireni, ak upl a eni. Da li je to i tada znao? Ili je to bio samo oseaj roen u magnovenju, i samo p ojaan kasnijim razmi ljanjima o tome? Ali onda, u robnoj kui, ba pre nego to je onaj razbacani ovek pru io ruku i uh vatio ga - ba pre toga - bio je svestan neposredne opasnosti. Upozorenje nije sti glo dovoljno rano da bi mogao da preduzme odbrambene mere, ali je ipak bilo potv rda promene koja je nastupila. A od tada, te glavobolje. Ne, ne ba glavobolje, ve vi e kao neko lupkanje u glavi - kao zvuk nekog skrivenog motora koji svojim dejstvom potresa svaku ko icu u njegovoj lobanji. Tako ne to nikada u ikagu nije osetio - pod pretpostavkom da je fantazija o gradu pod tim imenom suvisla - kao to je nije oseao ni prvih dana prov edenih ovde, u stvarnosti. Jesu li mu ne to uinili toga dana u iku? Mo da ta ma ina? Ili pilule? Ne, pilule su bile samo anestetiko sredstvo. Neka operacija? I tok njegovih misli, po to je p o stoti put dotakao taku do koje je upravo stigao, zaustavi se ponovo pred neprem ostivom preprekom. Napustio je ik dan posle svog neuspelog bekstva i dani su se sada otegli i prolazili sporo. Sa njim je sada bio Gru u svojoj pokretnoj stolici - Gru koji je - kao i Pola, nekada - ponavljao rei i pokrete. Sve dok jednog dana konano nije prestao d a govori besmislenim jezikom i nastavio na engleskom. Ne, ne, mo da je i D ozef varc prestao da govori engleski i progovorio besmislenim jezikom. Samo to to vi e nije b io besmisleni jezik. To je bar bilo u asno lako. Za etiri dana je nauio da ita, to je i njemu samom predstavljalo iznenaenje. Nekada, u ikagu, imao je sjajno pamenje, ili mu se bar t ako inilo. No, na podvige ove vrste nije ba bio navikao. Naprotiv, Gru uop te nije o davao iznenaenje. varc jednostavno odustade.

A onda, kada jesen postade zaista zlatna, stvari ponovo postado e jasne. va rc je bio u poljima na radu. Bilo je zapanjujue koliko je brzo ukapirao ta sve tre ba da radi. Pria se samo ponavljala - nikada nije pravio gre ke. Rukovao je vrlo sl o enim ma inama bez mnogo razmi ljanja i posle samo jednog jedinog obja njenja. ekao je da dou hladniji dani, no oni se jednostavno ne pojavi e. Zimu je pro veo krei zemlji te, ubrei ga i pripremajui ga za setvu koja je trebalo da doe s prolee Poku ao je da ispita Grua, obja njavajui mu ta je sneg, no ovaj se samo zabulj io u njega i frknuo: "Voda koja pada s neba, kao zmrznuta ki a, a? I to treba da s e zove sneg? ini mi se da se to de ava na drugim planetama ali ne i na Zemlji." varc je primetio da dnevna temperatura jedva da uop te varira. No, dani su ipak postajali krai, to se moglo i oekivati od predela koji je ipak severnjaki, bar onoliko koliko je severnjaki bio, recimo, ikago. Pitao se da li se uop te nalazi na Zemlji. Poku ao je da i itava neke od filmovanih knjiga koje je Gru posedovao, no ubr zo odustade od posla. Ljudi su i dalje bili ljudi, no, ono to ga je u stvari odvr atilo od itanja bile su pojedinosti iz svakodnevnog ivota na kojima su se knjige z asnivale, kao i istorijske i sociolo ke aluzije koje mu ni ta nisu znaile. Zagonetke su se i dalje reale. Uvek iste tople ki e, uporna, osorna nareenja da se kloni odreen ih podruja na Zemlji... Eto, na primer, ba one veeri kada ga je toliko zakopkala ta jnstvenost odbleskujueg obzorja, ono plaviasto svetlo na jugu... I unjao se iz kue posle veere. Meutim, nije odmakao ni milju od imanja kada g a susti e gotovo be umno kretanje Arbinovih kola i kada se zaori njegov povik. Zaust avio se, u ao u vozilo i bio odveden natrag. Kasnije, kod kue, Arbin je koraao uznemireno tamo-amo pred varcom i na kraj u izustio: "Mora se kloniti svih mesta koja sijaju u mraku." "Za to?" usledi blago pitanje. Odgovor je, meutim, bio krajnje grub: "Jer je to zabranjeno." Zatim, duga stanka, pa opet: "Zar zaista ne zna kako je tamo, varce?" Ovaj samo ra iri ruke. "Odakle dolazi ?" upita zatim Arbin. "Jesi li ti Va-Va-Vasionac?" " ta znai 'Vasionac'?" Arbin samo sle e ramenima i ode. No, ta je no za varca bila od velikog znaaja, jer je upravo tokom te jedne milje koju je prevalio osetio kako se udnovatost u njegovom umu preobra ava u Dodir Misli. Tako je nazvao ono to je ve du e vreme oseao, i koristio se u sebi tim izrazo m. Bio je potpuno sam, okru en ljubiastim sumrakom. Bat njegovih koraka bio je prigu en. Nikog nije video, niti je i ta uo. Ni ta nije dodirnuo. Ne ba sasvim... Bilo je to ne to nalik na dodir, mo da vi e kao prisustvo neeg m ekog i golicavog u umu, kao bar un. Osetio je dva Dodira, odvojena, razliia. A pri tom je onaj drugi (kako ih je samo razliito do iveo!) bio jai. Ne, ne jai, to nije prava re. Razgovetniji, odreen iji. A onda shvati da je to Arbin. Znao je to itavih pet minuta pre no to je za ista i zauo zvuk njegovih kola, a itavih deset pre nego to ih je ugledao. To se ponavljalo i ponavljalo, sve e e. Uskoro je mogao biti sasvim sigurna u to kada bi se Arbin, Loa ili Gru n a li na tridesetak koraka negde oko njega. ak i onda kada to nikako nije mogao znat i, ili kada bi sve govorilo da je upravo suprotno od onoga to osea. Bilo je te ko uz imati tako ta zdravo za gotovo; no, varc se uskoro navikao i na to. Oku avao je svoje nove sposobnosti, te napokon pronae da sa sigurno u mo e odred iti gde se neko od njih troje u bilo koje vreme trenutno nalazi. Bilo je i razli ka u kvalitetu oseaja, jer je predstava svakog pojedinog oveka izazivala sasvim od reen Dodir Misli. Nikada se, meutim, nikome od njih troje nije poverio. A ponekad bi se zapitao i ta je mogao da predstavlja onaj pravi Dodir Mis li koji je registrovao na putu ka svetleoj oblasti To nije bio niko od njih troje . Pa, onda? Ali da li je to uop te bilo va no? Kasnije se ispostavilo da jeste. Susreo se s tim Dodirom jo jednom, jedne druge veeri, kada je uterivao stoku u staju. I on re i da ode Arbinu. " ta se nalazi

u onoj ."

umovitoj oblasti prema Ju nim Bre uljcima, Arbine?" "Ni ta se tamo ne nalazi", bio je osoran odgovor. "To je ministarski posed

"A ta je to?" Arbin je jasno odavao utisak oveka kome neko dosauje. "To tebi ionako ni ta ne znai, zar ne? Ministarski posed znai da to zemlji te pripada visokom ministru." "A za to ga niko ne obrauje?" "Zato to nije predvien za obraivanje." Arbinov glas tu postade gorljiv. "To je nekada bilo veliko sredi te. U pradavnim danima. To je sveto mesto i ne sme se skrnaviti. uj, varce, ako hoe da nastavi da ivi ovde u sigurnom, budi manje radoznao prioni na svoj posao." "Ali ako je sveto, to znai da tamo niko ne mo e da ivi!" "Upravo tako. U pravu si." "Jesi li siguran u to?" "Potpuno... A ti tamo ne treba da ide . To bi ti bio kraj." "I neu." varc ode, zabrinut i vidno uznemiren. Jer,upravo je iz tog umovitog predel a do njega dopro Dodir Misli, prilino sna no, a sada se prvobitnom utisku pridru ilo i ne to drugo. Bio je to Dodir neprijateljstva, zastra ujui Dodir. Ali za to? Za to? Jo se nije usuivao da govori o tome. Ne bi mu ni poverovali, a jo bi mu se na kraju desilo i ne to neugodno. I to je znao. U stvari, svakako je previ e znao. Kao da je tih dana oseao da je mlai. Tanije, ne toliko u fizikom smislu, iak o mu se stomak smanjio a ramena pro irila. Mi ii su mu postali gipkiji i tvri, a i var enje mu se pobolj alo. Sve je to bila posledica napornog rada na otvorenom prostor u. No, ne to drugo je bilo jo primetnije. Njegov nain razmi ljanja. Stariji ljudi esto zaborave kako su se pona ali i razmi ljali u mladosti. Zab orave na pokretljivost uma, hrabrost mladalake intuicije, agilnost brzog zapa anja. Naviknu se ubrzo na laganije rasuivanje, i po to se ono najvi e zasniva na bogatijem iskustvu, sami sebe smatraju pametnijima no to su bili u mladosti. varc nije izgubio svoje iskustvo, ali sa velikim zadovoljstvom primeti ka ko mu se vraa sposobnost izuzetno brzog razumevanja su tine stvari. Uskoro je ve veo ma lako predviao Arbinova obja njenja, koristei ih samo kao proveru onoga to bi sam z akljuio. Tako se konano oseti mladolikim na mnogo suptilniji nain no to je to sluaj s a oseajem zdrave fizike mladosti. Dva meseca proo e i odjednom sve ispliva na povr inu - tokom jedne od ahovskih partija sa Gruom u ba tenskom hladnjaku. ah se i nije bio ne to izmenio, osim to su se figure drugaije nazivale. Sve o stalo mu je bilo dobro poznato te mu je pru alo izvesnu sigurnost. Bar ovde, u ovo m sluaju, njegovo ga jadno seanje nije varalo. Gru ga je nauio raznim oblicima aha. Postojao je ah predvien za igru uetvoro, gde je svaki igra imao svoju tablu, koje su se dodirivale uglovima, dok je peta tabla bila postavljena u sredinu, upravo kao neka vrsta niije zemlje. Postojali s u i drugi vidovi: trodimenzionalni ah u kome je osam providnih tabli bilo postavl jeno jedna iznad druge. Figure su se sada kretale u tri dimenzije, kao nekad u d ve, samo to ih je ovde bilo dvostruko vi e za svakog igraa, i pobeda bi usledila tek kada bi se matirala oba protivnika kralja. Bilo je i lak ih varijanti, u kojima se polo aj igraa na poetku igre dobijao bacanjem kocke, ili, pak, u kojima su odreena p olja figurama koje se na njima nalaze davala odreene prednosti ili izazivala te koe. Bilo je i vidova u kojima su se po tabli kretale i neke figure novih svojstava. No ah je, drevan i nepromenljiv, u su tini bio isti, dobri ah - tako da je z apoeti turnir izmeu Grua i varca dostigao ve pedesetu partiju. varcovo ahovsko umee nije bilo ba na zavidnoj visini, tako da je stalno gubi o, bar u poetku. To se, meutim, ubrzo promeni, i rezultat se postepeno izjednai. Gr u uskoro postade spor i oprezan u igri, pu ei estoko svoju lulu i dovodiv i je do usij anja u trenucima razmi ljanja izmeu poteza; na kraju je sve e e bivao u situaciji da se bund ijski i d andrljivo raspravlja oko svake izgubljene partije. Gru je vodio bele figure i njegov kraljev pe ak ve je stigao do linije. "Hajde, igraj", po uriva e on varca nestrpljivo. Zubima je dr ao izgri eni usnik svoje lule, oiju netremice prikovnih za ahovsku tablu.

varc je zauzeo svoje mesto u sumraku koji je sve vi e osvajao i tiho uzdahn u. Partije su postajale sve nezanimljivije - to je on bivao sposobniji da predvid i Gruove poteze. Kao da je Gru imao zamagljen prozori na elu. No, vi e ga je muilo to t o je instiktivno znao koje je njegovo sopstveno najbolje re enje za svaki sledei po tez - to se savr eno uklapalo u ve postojeu prateu muku. Igrali su na 'nonoj ploi', koja je svetlela u mraku svojim kockastim plavi m i narand astim poljima. Figure, napravljene od crvenkaste gline, delovale su rus tikalno pri dnevnoj svetlosti, ali su nou dobijale drugaiji izgled. Jedna njihova polovina se kupala u kremastoj belini koja joj je davala izgled hladnog, presija vajueg porcelana. Druga polovina blistala je slaba nim tamnocrvenim odsjajima. Krenulo se brzim potezima. varcov kraljev pe ak presrete svog protivnika i primora ga da se zaustavi. Gru izbaci svog kraljevskog skakaa ispred lovca. varc o dgovori istim potezom sa damine strane. Beli lovac se zatim ustremi na konja varc ove dame, crni pe ak daminog topa napravi korak napred kako bi ga vratio na a4. Na redni potez crnog be e skaka: c6. Svetlee figure klizile su preko table kao da se same pokreu, jer se prsti igraa nisu vi e videli u tami. varc je oseao strah. Bez obzira na to to bi zaista mogao delovati kao ludak , jednostavno je morao znati. On odjednom upita: "Gde sam to ja?" Gru pogleda navi e usred poteza svog daminog skakaa prema belom lovcu i upi ta: " ta?" varc nije znao kako da izrazi ono to eli: zemlja, ili dr ava, ili narodnost. Stoga upita: "Koji je ovo svet?" i pomeri lovca ispred svog kralja. "Zemlja", dopre do njega kratak odgovor, a zatim Gru uz patetino lupkanje izvr i malu rokadu, preskaui svojim nezgrapnim topom vitku figuru kralja. Bio je to krajnje nezadovoljavajui odgovor. Re koju je Gru izgovorio varc a utomatski prevede u sebi kao 'Zemlja'. Ali ta je bila 'Zemlja'? Svaka je planeta 'zemlja', onome ko na njoj ivi. varc poe svojim skaevim desnim pe akom dva polja unapr ed te se Gruov lovac ponovo povue na b liniju. Tada obojica poo e daminim pe acima za po jedno polje unapred, oslobaajui lovcima put za bitku do koje je trebalo da doe u sredi tu table. varc, to je mirnije i opreznije mogao, upita: "Koja je sada godina?" I izv r i rokadu. Gru nije odgovarao. Verovatno je bio iznenaen. " ta ti je danas? Zar nee da i gramo? Ako e te to usreiti, sada je 826. godina." A onda dodade, pomalo sarkastino: "G-E", i namr teno spusti pogled na tablu, pa tresnu svog daminog skakaa na peti r ed i napade po prvi put. varc samo pomeri svog daminog kakakaa na etvrti red i tako, odbraniv i se, pr ee u kontranapad. arka postade ozbiljna. Gruov skaka odnese crnog lovca koji se pod i e iznad table, kao u crvenoj vatri, da bi potom bio pu ten uz jedno 'klak' u kutij u u kojoj e, kao sahranjeni borac, le ati do sledee partije. Osvajaki skaka, meutim, ub rzo pade pod udarcem varcove dame. U jednom trenutku u kome Gru ispusti oblai iznad glave usled koncentrisanog razmi ljanja, njegov napad propade i on pomeri svog pr eostalog skakaa nazad u skrovi te na kraljevo polje gde ovaj, meutim, postade prilino neupotrebljiv. Crni damin skaka ponovi prvi potez, odnev i lovca, no, u sledeem pot ezu ga pojede topov pe ak. Nastade zastoj, pa varc upita tiho: " ta znai to 'G-E'?" " ta?" upita Gru, nasmejav i se neprijatno. "Oh, jo uvek me pita koja je godin a? E, od svih ludaka ti si... No, dobro, stalno zaboravljam da si ti praktino tek pre mesec dana nauio da govori . Ali nisi glup. Zar stvarno ne zna ? Pa, 827. je god ina Galaktike Ere. Galaktika Era, to je 'G-E', vidi ? 827-ma godina od nastanka Gala ktikog carstva, to jest od krunisanja Frankena Prvog. A sada, hajde, molim te, ti igra ." No, skaka koga je varc dr ao u ruci nestade za trenutak u njegovoj pesnici. Bio je ve besan od tolikih razoaranja. On ree: "Saekaj trenutak", i spusti skakaa dol e na d2. "Da li tebi ne to znae ova imena: Amerika, Azija, Sjedinjene Dr ave, Rusija,

Evropa..." U sebi je udio da ih Gru prepozna. U tami se Gruova lula iznenada za ari jarkocrvenom svetlo u, i varcu se za tre nutak uini da u Gruovoj tamnoj silueti ima manje ivota nego na svetleoj tabli pred njim. Mogue je da je samo kratko odmahnuo glavom, no varc to nije mogao da vidi. N ije morao ak ni da gleda. Oseao je negodovanje starog oveka isto tako jasno kao da su rei zaista i bile izgovorene. varc poku a ponovo: "Zna li gde bih mogao da nabavim neku mapu?"

"Nema ovde mapa", promrmlja Gru. "Osim ako nee da rizikuje ivot i potra i ih u ku. Ja nisam geograf, nikada nisam uo za imena koja si mi rekao. ta ona znae? Imena ljudi?" Da rizikuje ivot? Za to to? varca proe jeza. Da nije ipak poinio zloin? Da li G ru za to zna? On sumnjiavo nastavi: "Sunce ima devet planeta, zar ne?" "Deset", bio je odluan odgovor. varc je oklevao. Pa, mogue je da je otkrivena i ta deseta o kojoj ni ta nije znao. Ali kako bi onda Gru znao za nju? On poe da rauna slu ei se prstima, pa upita: "A esta planeta? Ima li sluajno prstenove?" "Saturn, misli ?" upita Gru. "Naravno da ima." Sada je i on raunao. Mogao j e da odnese kako lovevog tako i kraljevog pe aka, no posledice izbora nisu bile ba s asvim jasne. "A postoji li ne to kao pojas asteroida - malih planeta - izmeu Marsa i Jup itera? Mislim, izmeu etvrte i pete planete?" "Da, da", jedva odgovori Gru. Ponovo je palio ugasli plamen u svojoj lul i, razmi ljajui grozniavo. varc oseti uznemirenost sa druge strane, pa se i sam uzvrp olji. Sada mu je bilo jasno da je ovaj svet zaista Zemlja, te je partija koja se odvijala bila poslednja va na stvar na njoj. Pitanja su se i dalje kome ala u njego voj glavi, te jedno od njih konano nae i put napolje: "Znai, tvoje filmovane knjige ka u istinu? Znai da zaista ima jo naseljenih s vetova? Svetova na kojima ive ljudi?" Tu Gru upre svoj pogled preko table, oiju koje su bezuspe no poku avale da pr odru kroz tamu. "Ozbiljno pita ?" "Je li tako?" "Galaksije mi, on to stvarno ne zna!" varc se oseti kao jadniak. "Molim te..." "Naravno da ima i drugih svetova. Milioni drugih! Svaka zvezda koju vidi ima svoje svetove, a najvei broj je nevidljiv. Sve je to deo Carstva." varc je u sebi oseao pritajen i tih odjek svake rei koje je Gru sa estinom i zgovarao, dok su one, kao strelice, hrlile od jednog ka drugom umu. varc je oseao kako njegovi mentalni kontakti s drugim ljudima jaaju iz dana u dan. Mo da e, uskoro , te rei moi da oseti u sebi ak i ako uop te nisu izgovorene. A sada je, po prvi put, pomislio da mo da i nije lud. On je, jednostavno, pro ao kroz vreme, nekako. Da ga nije prespavao? On najzad re i da otvori karte. "Koliko dugo je tako, Gru? Mislim, koliko je pro lo od vremena kada je postojala samo jedna planeta?" "Kako to misli ?" U Gruovom glasu javi se opreznost. "Da nisi sluajno lan Dr u tva Stare ina?" "lan ega? Ne, nisam lan niega. Ali zar nije nekada Zemlja zaista bila jedina planeta?... Pa, zar nije?" "Tako Stare ine ka u", odgovori Gru nevoljno, "ali ko to zaista mo e znati? Ko ? Svi ti svetovi postoje otkad je sveta i veka, bar koliko ja znam." "A koliko je to, od sveta i veka?" "Hiljadama godina, pretpostavljam. Pedeset hiljada, sto... ne znam tano." Hiljade godina! varc s mukom proguta knedlu. I sve to samo izmeu dva korak a? Da ak, trenutak, najmanji deli vremena - i on je preskoio hiljade godina? Oseao je kako ga ponovo ophrvava nestanak seanja. To to je upamtio broj planeta u sistemu bila je samo svetlost koja se probila kroz tamu. No sada je Gru bio na potezu. Odneo je protivnikog lovevog pe aka i varc potp uno spontano oseti da to nije bio dobar potez. Usledi zatim niz poteza u koje ni je bilo neophodno ulo iti mnogo razmi ljanja. Njegov top s kraljevog krila odnese pr

vog od dva bela pe aka koji su se meusobno gurali na istom redu. Beli skaka ponovo s e ustremi na crnog lovca. varc pomeri sada svog lovca prema crnom skakau, spremajui se da udari jo jae. Gru odgovori pomeranjem svog lovca na damin red. varc zastade, pripremajui svoj zavr ni napad. "Zemlja je najva nija planeta, z ar ne?" upita on. "Kako, najva nija?" "Najva nija u Carst..." No Gru ispusti usklik od kog se zatresa itava tabla. "Slu aj ti. Dosadan si sa tim svojim pitanjima. Zar si ba tolika budala? Zar ti Zemlja izgleda kao najv a nija u bilo emu?" Usledi slab zvuk zujanja dok je Gru na svojoj pokretnoj stolici obilazio oko stola. varc oseti kako ga njegovi prsti grebu po mi ici. "Gledaj! Gledaj onamo!" Gruov glas bio je ljutito i tanje. "Vidi li horizont ? Vidi li taj sjaj?" "Da." "To je Zemlja - sva je takva. Osim jo ponegde, gde ima mesta kakvo je ovo na kome se upravo nalazimo." "Ne razumem." "Zemljina kora je radioaktivna. Tlo svetluca i uvek je svetlucalo, i uve k e svetlucati. Ni ta na njemu ne mo e da raste. Niko tu ne mo e da ivi - zar to ne zna ? a misli , emu li nam slu i ezdeseta!" ovek u kolicima zastade. Ponovo se vrati na svoje mesto i ree: "Ti si na p otezu." ezdeseta! Jo jedan Dodir Misli, ovog puta obavijen aurom neodreene pretnje. varcove figure igrale su same, dok je on mozgao stegnuta srca. Njegov kraljev pe a k odnese protivnikog lovevog, a Gru pomeri skakaa na d5. varcov top usmeri vatru na belog skakaa. Gruov skaka ponovo napade, ovog puta crnog lovca, no varc skloni topa na b5. Sledei potez Grua predstavljao je boja ljiv nastup kraljevog pe aka napred za jedno polje, dok varcov top polete napred. On odnese belog skakaevog pe aka, dajui ah protivnikom kralju. Gruov vojskovoa odnese crnog topa, no varcova dama odmah ispun i prazninu, pomeriv i se na etvrti red i ponovo dav i ah. Beli kralj uuri se u uglu tabl , te varc krenu sa svojom, postaviv i je na b6, napred za dva polja, te se dve gosp oe nao e oi u oi. varc skakaem odnese protivnikog, jurei pri tom belog lovca. Gru raz za trenutak, a onda elegantno povue svoju damu dugom dijagonalom u nameri da odn ese crnog lovca. Tu konano zastade uz uzdah olak anja. Njegov protivnik je sada imao da se p obrine o svom ugro enom topu, ahu koji je pretio, i o protivnikoj dami koja je bila spremna za nova haranja. Osim toga, imao je pe aka vi e. "Ti igra ", prozbori on s neprikrivenim zadovoljstvom. " ta... ta je to ezdeseta?" izusti varc na kraju. Odjednom, o tro neprijateljstvo javi se u Gruovom glasu: "Za to to pita ? Na ta cilja ?" "Molim vas!" U varcovom glasu jasno se oseao prizvuk pomirljivosti, no, ka o da mu je hrabrost polako ilila. "Ja sam ovek koji nikome ne mo e uiniti ni ta na ao. Ni ti znam ko sam, niti ta mi se dogodilo. Mo da sam samo jo jedan medicinski sluaj gubi tka pamenja." "Da, bie da je ba tako", dobi prezriv odgovor. "Reci mi, iskreno: be i li ti to od ezdesete?" "Ali ja uop te ne znam ta znai ezdeseta!" To je, izgleda, zazvualo ubedljivo, te usledi duga ti ina. varc je oseao Gruo v Dodir Misli: zloslutan, ali ne sasvim razgovetan. Gru na kraju prozbori: " ezdeseta je upravo ezdeseta godina tvog ivota. Plan eta mo e da izdr i populaciju od dvadeset miliona, ne vi e. Da bi iveo, mora proizvoditi . Ako ne mo e da proizvodi , nema ti ivota. A kad napuni ezdeset, ne mo e vi e proizvodi "To znai..." varc ostade otvorenih usta, bez rei. "To znai da te sklone. Bezbolno." "Ubiju te?" "Nije to ubistvo", procedi Gru. "To naprosto mora da bude tako. Na druge svetove nemamo pristupa, a podmladak sti e i treba ga nekako zbrinuti. Stariji us tupaju mesto mladima." "A ta ako neko preuti da je navr io ezdesetu?"

"Za to bi to iko uinio? Na kraju krajeva, ivot posle ezdesete nije vi e nimalo lak. Osim toga, postoji i Popis, svakih deset godina, upravo zato da bi otklonio mogunost da bude ludaka koji bi sebi produ ili ivot. Napokon, svi podaci su sreeni i kontroli u se." "Mojih podataka nema", omae se varcu, ali istog asa dodade: "Osim toga, men i je tek pedeset, sa sledeim roendanom." "To nema veze. Uvek su u stanju da ti provere starost putem ispitivnaja ko tane strukture. To ne zna ? Tu nema izvrdavanja. Sledei put e me uhvatiti... no, tv oj je potez." varc pree preko po urivanja. "To znai da e oni..." "Naravno da hoe. Meni je samo pedeset pet, ali, pogledaj me. Ja ne mogu d a radim, proizvodim, zar ne? Troje nas je ubele eno u domainstvu, i kvota koju mora mo ispuniti predviena je za troje. Onda kada mi se desila ova nezgoda bio sam oba vezan da je prijavim, i tada bi kvota bila smanjena na dvoje ljudi. U tom sluaju bio bih osuen na prevremenu ezdesetu, a to Arbin i Loa nisu hteli. Ludaci! To je z nailo da e njih dvoje raditi za jo jednoga - sve dok se ti nisi pojavio. No, sledee godine e me ionako uhvatiti... hajde, igraj." "Popis je dogodine?" "Tako je... igraj!" "ekaj malo!" uskliknu panino varc. " ezdeseta va i za sve? Bez izuzetka?" "Za ovakve kao to smo mi nema nikakvog spasa. Visoki ministar pro ivi itav s voj vek, kao i lanovi Dru tva Stare ina; osim njih, povlastice imaju jo poneki naunici i ljudi od vrednosti. Takvih nema mnogo, deset, dvanaest ljudi godi nje... hoe li da igra ?" "Ko daje povlastice?" "Visoki ministar, naravno! Hoe li sada da nastavi igru ili nee ?" "Ne, nema potrebe", odgovori napokon varc i ustade. "Ovo je mat u pet pot eza: damom ti uzimam pe aka i dajem ti ah, mora da be i . Ja ti skakaem dajem ah na e7; s da mora da be i kraljem na f7. Ponovo ti dajem ah, damom, na e6, i ti ponovo be i na g7. Preem damom na g6, mo e jo samo na h8, i onda te susti em i matiram damom na h6. Fina partija", zakljui on kurtoazno. Gru je dugo zurio u tablu, a onda je uz ljutit uzvik gurnu sa stoia. Svetl ucajue figure se bespomono otkotrlja e u travu. "Sve zbog tvog brbljanja koje me dekoncentri e!" povika on. No varc ne obrati na to pa nju. Njegov um bio je ispunjen samo jednim: kako da izbegne ezdesetu. Jer kao to Brauning ree: "Ostari kraj mene! Ono najbolje e tek stii..." To je, mo da, va ilo na Zemlji, na kojoj ive milijarde koje nemaju ograniena s ledovanja hrane. Ono najbolje to e tek stii sada je bila samo ezdeseta... i smrt... Jer, varcu su bile ezdeset dve... ezdeset dve... 12. UBISTVENI UM Taj zakljuak je bio luk i voda za sistematini varcov um. Morao je napustiti farmu, jer bi u suprotnom morao umreti. Do ao bi Popis i, zajedno s njim, smrt. Dobro, napustiti farmu. Ali gde otii? Bila je ona - ta li to be e, bolnica? - u iku. Tu su se ba lepo brinuli o nje mu. A za to? Jer je bio 'medicinski sluaj'. Ali zar to nije i dalje? Pri tom, sada ume i da govori, mo e i sa svoje strane da im pomogne u leenju, to ranije nije mogao . ak mo e da im ka e i za Dodir Misli. Mo da, u stvari, svako ima taj Dodir Misli? Kako da to prethodno proveri? Ne, ne, niko ga zasigurno nije imao, ni Arbin, ni Loa, ni Gru. U to je bio sugur an. Nisu mogli da odrede gde se on nalazi, sem ako ga ne uju i ne vide. Naravno, kad bi Gru imao Dodir Misli, ne bi ga on tako lako pobeivao u ahu... ek', ek', ah je vrlo ra irena igra. Da protivnici imaju Dodir Misli ne bi uop t e mogli da ga igraju. Stvarno, ne bi mogli. Znai, on je izuzetak - psiholo ki primer. To i nije ba veseo ivot, ali bi ga

to odr alo u ivotu. A ta je s ovom moguno u, koja mu upravo pade na pamet? Da pretpostavimo da je on, ne neko ko je izgubio pamenje, ve ovek koji je samo skliznuo kroz vreme. Znai, jo jedno oru je, pored Dodira Misli! bio je istorijski artefakt, arheolo ka vrednost! Ne, ne smeju ga ubiti. Pod pretpostavkom, naravno, da mu poveruju. Hmm, pod pretpostavkom da mu poveruju. Pa, doktor bi verovao. Bio je neobrijan onog jutra kada ga je Arbin prvi put odvezao u ik. Tog se izvrsno seao. Posle toga, brada mu vi e ne raste. Znai, mor a da su mu ne to uinili. Znai, doktor mora znati da je on - on, varc - imao bradu. To bi bilo vrlo znaajno, zar ne? Gru i Arbin se ba nikada nisu brijali. Gru mu je ak jednom rekao da dlake po licu imaju samo ivotinje. Morao je otii doktoru. Kako mu ono be e ime, ekt? ekt, tako je. Ali varc je tako malo znao o tom u asnom svetu. Kada bi se, na primer, jedn e noi iskrao, i u stilu ampionskog maratonca po ao treim korakom, bio bi samo upleten u nove tajne, zabasao bi zasigurno i u zabranjene radioaktivne oblasti o kojima ni ta nije znao. No, izbora nije imao. On stoga krenu na put jednog ranog popodnev a. Niko ga nee tra iti pre veere, a dotle e ve daleko stii. A oni nemaju Dodir Mis li kojim bi ga pratili i na li. Prvih pola asa hoda oseao je olak anje, oseanje koje je skoro potpuno zaborav io otkako je sve ovo poelo. Napokon, u akciji je; on ne to preduzima; bori se proti v usmerenja koje mu natura okolina. Ovo to ini - ini s dobrim razlogom, te ovo nije vi e samo bezrazlo na etnjica do ika. Pa, za jednog matorca i nije bio lo . Jo e im on pokazati! A onda - onda je naglo stao, nasred druma, osetiv i kako je ne to dotaklo nj egovu pa nju, ne to na ta je gotovo sasvim zaboravio. Bio je to onaj stari, nepoznati Dodir Misli. Onaj s kojim se susreo one noi kada se uputio prema svetleem horizontu i kada ga je Arbin zatim presreo. Onda kada je posmatrao ministarski posed. Sada je Dodir bio s njim - iza njega, i posmatrao ga je. On napregnuto oslu nu - odnosno, uinio je to putem Dodira Misli. Ono drugo se nije pribli avalo, ali je svom pa njom bilo usredsreeno na njega. Osetio je da ga to ne to pa ljivo i pretei posmatra, ali da neposredne opasnosti nema. Stvari su postajale jasnije: to to ga je pratilo nije ga smelo ispustiti iz vida. Osim toga, bilo je naoru ano. Oprezno, ali potpuno nesvesno, varc se okrete i pogledom obuhvati prizor iza sebe. Dodir Misli se istog trenutka izmeni. Postao je pun sumnje i opreza, ne tako siguran u svoju sopstvenu sigirno st i uspeh onoga to je inio. Podaci o oru ju pratioca postado e sada potpuniji, jer je ovaj razmi ljao o tome kako da ga upotrebi ako bude bio prinuen da se brani. varc je znao da je potpuno sam, nenaoru an i bespomoan. Oseao je da bi ga pra tilac radije usmrtio no da dopusti da mu izmakne izvan polja pa nje. Da, da, ubio bi ga na prvi pogre an korak... a i dalje nikoga nije primeivao. Stoga varc nastavi da koraa, oseajui da je pratilac uvek dovoljno blizu da b i potegao oru je. Bio je sav ukruen, oekujui da se desi ne to to nije mogao da predvidi. Kako li izgleda kad umre ? Kako izgleda? Ta misao mu odzvanja e sa svakim novim kor akom, odzvanja e u njegovom umu, podsvesti, dok na kraju ne postade gotovo neizdr iv a. Jedini spas je bio da se vrsto dr i pratioevog Dodira Misli. Primetio bi ona j trenutni rast u naponu koji bi oznaavao da se oru je di e i obara povlai. U tom trenu tku je trebalo da potri, ili se naglo srui na zemlju... Ali za to? Kad ve postoji ezdeseta, za to da ne umre ovde i sad? Teorija o tom e da je skliznuo kroz vreme polako je bledela u njegovom umu. Bie da je, ipak, iz gubio pamenje. Bio je, zasigurno, kriminalac, opasan ovek, koji je morao biti stav ljen pod nadzor. Mo da je nekada bio zvaninik na visokom polo aju, koga nee ubiti ve e m u se suditi. Mo da je amnezija u njegovom sluaju samo odbrambeni sistem protiv neke

stra ne krivice koja se u seanje nikako ne sme vratiti. I sada je koraao praznim drumom prema svom maglovitom cilju, dok mu je sm rt dahtala za vratom. Padao je mrak i vetar je postajao sve hladniji. Kao i obino, to mu se uini udnim. Pretpostavljao je da je decembar; dakle, sumrak u pola pet popodne bio je normalna stvar, ali vetar ipak nije bio onako hladan kakav je obino zimi na Sred njem Zapadu. varc je davno zakljuio da je razlog za neuobiajenu blagost zemaljske klime to to toplota planete nije vi e zavisila samo od Sunca. Naprotiv, toplotu je odaval a i sama Zemljina kora, putem svoje radioaktivnosti, male na jednom kvadratnom m etru ali ogromne na milion kvadratnih kilometara. A u nastajuoj tami Dodir Misli pratioca se polako pribli avao. I dalje je d elovao kao da je pun mr nje, i po svemu sudei bio je spreman na sve. U tami je bilo te e pratiti nekoga. Pratio ga je i one, prve noi - na putu prema radioaktivnim po ljima. Mo da se pla i da ponovo rizikuje? "Hej! Hej, daso!" Bio je to pi tav, nazalni glas. varc se sledi. Polako se osvrnu. Pribli avala mu se malena figura, koja mu je mahala, ili mu se samo tako inilo u tami. Polako se primicala. varc je stajao i ekao. "Hej, vi! Drago mi je da vas vidim. Nije ba zabavno putovati tako sam, be z dru tva. Jel' vam smeta ako vam se pridru im?" "Zdravo", odvrati varc tupavo. Bio je to taj Dodir Misli, taj ovek je bio pratilac. A i lice mu je bilo poznato. Iz ika. I ovek pokaza da je njega prepoznao. "Pa, ja vas znam! Da, da, naravno! S eate li me se?" varc nije mogao da odredi da li bi, pod nekim drugim okolnostima, u nekom drugom vremenu, mogao da odredi da li je njegov sagovornik iskren ili nije. Sad a je, meutim, bio sasvim siguran u prisustvo tankog, iskrzanog sloja name tenog izr aza prepoznavanja koji se provlaio kroz duboka strujanja Dodira Misli i koji mu j e aptao - ne, gotovo vikao - da ga maleni ovek o trog pogleda zna od samog poetka. Zn a ga, i jo vi e od toga, ima za njega spremljeno ubistveno oru je, ukoliko se, naravn o, uka e potreba. varc zatrese glavom. "Ama, jeste!" insistirao je oveuljak. "Bilo je to u onoj robnoj kui! Izvuka o sam vas iz one gu ve!" Izgledalo je kao da se presamitio od izve taenog smeha. "Rek li su da imate Radijacionu Groznicu. Toga se sigurno seate." I jeste, zaista - sasvim maglovito, u polumraku. Taj ovek, zatim gomila, on ih je prvo zaustavio, a onda se za njih i zauzeo. "Da, seam se", prihvati varc. "Drago mi je to vas ponovo vidim." Nije to ba bila glatka konverzacija, ali bilo je to najbolje to je varc mogao u tom trenutku od sebe dati. Osim toga, izgledalo je da ovek uop te ne haje za to. "Zovem se Neter", ree on pru iv i varcu svoju mlitavu aku. "Nismo imali prilike da se ispriamo prilikom na eg prvog susreta, a nismo ni mogli, u svoj onoj frci; n o, sada mo emo i to da popravimo. Hajde, rukujmo se." "Ja se zovem varc." On lako dotae dlan svog sagovornika. "Kako to da idete pe ke?" upita Neter. "Idete negde?" varc slegnu ramenima. "Ne; samo se etam." "ovek voli ist vazduh, zar ne? Tu smo isti. Stalno negde idemo, preko itave godine. To vraa staru snagu starim kostima." "Molim?" "Pa znate, valjda. ini vas punim ivota. Udi ete duboko vazduh i krv br e zastr uji, je l' tako? Ovog puta sam se ba udaljio. Mrzim da se po mraku vraam sam, uvek vi e volim dru tvo. A kuda vi idete?" To je bio ve drugi put kako Neter postavlja isto pitanje i Dodir Misli po kaza kako je to u stvari najva nija stvar koju treba saznati. varc se pitao koliko e jo dugo moi da izvrdava. Oseao je nekakvu uznemirenost u umu svog saputnika. La ne bi pomogla. varc nije jo dovoljno znao o ovom novom svetu da bi mogao uspe no da la e. "Idem u bolnicu", ree on. "Bolnicu? Koju bolnicu?" "Bio sam tamo dok sam boravio u iku."

"Mislite na Institut, zar ne? Tamo sam vas odveo i onda, posle na eg susre ta u robnoj kui." Oseaj uznemirenosti postade jai. "Idem doktoru ektu", nastavi varc. "Poznajete li ga?" "uo sam za njega, vrlo je poznat. A ta vam fali?" "Ne, ni ta posebno, ali treba da se javljam od vremena do vremena." Da li je to zvualo kao ne to to ima smisla? "I idete pe ke?" upita Neter. "Za to onda nije poslao neka kola po vas?" varc shvati da to to je rekao ipak nije imalo smisla. utao je - muna ti ina. Neter, meutim, uporno nastavi: "ujte, drugar, uskoro emo naii na javni komun ikacioni punkt pa emo naruiti taksi iz grada. Lako e nas nai na ovom drumu." "Komunikacioni punkt?" "Naravno, ima ih mnogo po putevima. Eno ga!" On krenu hitrije, no varc shvati da vie: "Stanite! Ni makac!" Neter zaista stade. Bilo je u njegovom izrazu udne hladnoe kad se okrenuo. " ta nije u redu?" varc oseti da mu nedostaju rei za ono to je oveuljku hteo rei. "Dosta je ove p redstave. Znam ko ste, i znam ta smerate. Pozvaete nekoga i prijaviti da sam po ao d oktoru ektu. Oni e po mene poslati kola. I nameravate da me ubijete ako poku am da b e im." Neter se namr ti, a onda promrmlja. "U pravu si za ovo poslednje..." To ni ti je bilo namenjeno varcovim u ima, niti su rei uop te doprle do njih, no varc ih zau s nagom crkvenih zvona putem Dodira Misli. Neter nastavi, naglas: "Gospodine, zbunjujete me. Takvo ne to nije ba prija tno uti..." No, ne to je smerao, jer rukom krenu ka boku. varc izgubi kontrolu nad sobom i besno zamaha rukama: "Ostavite me na mir u, ujete li? ta sam vam uinio? Odlazite! Idite!" Njegov glas se pope do vriska, a elo mu se nabra u besu i strahu prema fi guri koja ga je gonila prepuna neprijateljskih oseanja. Njegov sopstveni razum se uskovitla i poku a da suzbije tu Dodir Misli, da se oslobodi njegovog stiska... I sve se zavr i. Odjednom i potpuno. Bio je, samo za trenutak, svestan bol a koji nadjaa sve ostalo - ali ne bola u sebi ve u onom drugom. A onda - ni ta. Nema Dodira Misli. Popustio je kao stisak pesnice koja se opu ta i umire. Neter je bio samo mrlja na pustom, zamraenom drumu. varc dopuza do njega. o vek je bio sitne grae, lako ga je bilo okrenuti. Izraz agonije na njegovom licu b io je duboko, duboko utisnut. Bio je zamrznut, nije popu tao. varc spusti dlan na ov ekove grudi, no otkucaja srca nije bilo. On se naglo uspravi, ispunjen u asom. Ubio je oveka! Usledilo je zaprepa enje nad samim sobom. A nije ga ni dodirnuo! Ubio ga je samo mr njom, udarajui putem Dodira Misli ! Koje li je druge moi posedovao, osim ove? On donese brzu odluku. Pretra i d epove ubijenog i pronae ne to novca. Odlino! T o bi mu moglo ustrebati. Odvue zatim le s puta i prekri ga travom. Hodao je jo dva asa. Nije vi e bilo Dodira Misli koji bi ga uznemiravao. Tu no je prespavao pod otvorenim nebom, i narednog dana, posle sledea dva a sa hoda, sti e do predgraa ika.

ik mu se inio tek kao mesta ce. Jer, u poreenju sa ikagom koga se seao, sa gu va a na ulicama, mno tvo prolaznika bilo je potpuno zanemarljivo. Meutim, sada je prvi put osetio vi e od jednog Dodira Misli. ak ga je brinuo toliki njihov broj, a oni su ga uvek iznova ionako zbunjivali. Bo e, toliko njih! Neki od njih bili su lepr avi i rastrzani, neki intenzivn i i usredsreeni. Bilo je ljudi koji su pored njega prolazili dok su im razumi prs kali od misli, kao male eksplozije; drugi, pak, behu potpuno prazni, sa tek po k ojim blagim podseanjem na doruak koji su upravo pojeli. U prvo vreme bi varc odskoio pri susretu sa svakim novim Dodirom u prolazu , shvatajui svaki kao gest linog upoznavanja. No, vrlo brzo je nauio kako da se obu zdava i kontroli e ih. Sada je mogao uti jasne rei, iako su one ostajale potpuno neizgovorene. To

mu je bilo strano i novo, te je sa zanimanjem oslu kivao: bile su to tanke, tihe reenice, tek na pragu ujnosti, rastrzane i eterine... a zajedno sa njima, ive emocij e i ostale suptilne stvari koje se ne daju reima opisati. Ceo svet je bio razgled nica prepuna kljualog ivljenja koje je samo on mogao u potpunosti sagledati. Primetio je da mo e da osmotri unutra njost zgrada pokraj kojih je prolazio, aljui svoje misli kao uskovitlani laso koji mo e da pronae oku nevidljive pukotine, provue se kroz njih i na kraju iznese sr unutra njih tokova misli ljudi unutra. On zastade kraj nekakve goleme graevine upadljivog kamenog proelja i 'oslu n u' unutra nju situaciju. Ko god da je bio unutra - razmi ljao je o njemu ili je trag ao za njim. Jednog gonioca je ubio - ali ta je s onim ljudima s kojima je gonilac eleo da stupi u kontakt? Mo da je, u stvari, najbolje da se primiri tokom nekoliko narednih dana. Ali kako da to izvede? Mo da da nae neki posao? Ispitivao je sledeu zgradu pred kojom se zaustavio. Oseao je slaba an Dodir Misli koji mu je mo da obeavao ba neki posao. Tra ili su ljude koji znaju sa tekstilom - a on je nekada bio izvrstan kroja. On zakorai unutra. Niko ga nije zaustavljao niti na njega obraao pa nju. On dotae nekog obli njeg oveka: "Oprostite, mo e li se ovde nai neki posao?" "Ona vrata tamo!" Dodir Misli koji pokulja ka njemu bio je pun d andrljivo sti i sumnje. On proe kroz pokazana vrata i susrete se s nekim mr avim tipom duguljasta l ica koji ga zasu pitanjima, istovremeno razvrstavajui njegove odgovore pomou nekak ve naprave. varc je bio podjednako neubedljiv, zamuckivao je i govorio kako la i tako i istinu. No, zaposleni zapoe, u najmanju ruku nezaiteresovano. Pitanja su izletala kao pu ana tanad: "Starost?... Pedeset dve? Hmm. Zdravstveno stanje?... O enjen?... Iskustvo na poslu?... Radili ste, znai, s tekstilom?... Koje vrste?... Termoplast ika? Elastometrika?... Kako to mislite, sa kakvim vrstama?... Gde ste poslednji put radili?... Kako se to pi e?... Vi niste iz ika, zar ne?... Va e isprave?... E mor aete da ih donesete ako mislite da napravimo posao... A dobro, koji je broj va e re gistarske kartice?..." varc se povlaio; nije predvideo da e razgovor krenuti u tom pravcu. Osim to ga, i Dodir Misli oveka pred njim se menjao. Odjednom je postao u toj meri sumnjia v da je potisnuo iz sebe sve ostalo, osim krajnjeg opreza. Najopasnije je bilo u pravo to to je ovek uporno poku avao da na licu odr i slabu imitaciju dobronamernosti i predusretljivosti. "Ipak mislim", ree nervozno arc, "da ja ba nisam za ovaj posao." "Ne, ne, vratite se!" ovek zamaha rukama. "Imam ne to upravo za vas. Dajte samo da malo prekopam po ovim fiokama." Sme io se, no Dodir Misli sada postade vrl o jasan: bio je jo neprijateljskiji. On pritisnu neko dugme na svom stolu. varc pojuri k vratima, odjednom potpuno obuzet panikom. "Dr 'te ga!" povika odmah onaj ovek, izvlaei se iza svog stola. varc se ustremi na Dodir Misli, uperiv i svu svoju svest ka njemu i zau krkl janje iza sebe. On baci brz pogled preko ramena i spazi slu benika kako sedi na po du, izobliena lica zagnjurenog u ake. Neki drugi ovek se upravo naginjao nad njim, a zatim pojuri za varcom. No, ni ovaj nije gubio vreme. Na ao se na ulici, potpuno svestan da je uzbuna sigurno ve odavno podignuta , da je predat njegov lini opis, i da ga je tako i taj slu benik mogao prepoznati. Trao je to ga noge nose ne obazirui se uop te na to gde srlja. Privlaio je pa nj u: ulice su sada ivnule i on je oseao sumnju, svuda samo sumnju. Sumnju to je trao, zato to mu je odea izgu vana i neprikladna... U vrtlogu mnogostrukih Dodira Misli i u zbrci izazvanoj njegovim vlastit im strahom i oajem nije mogao da razabere ko su mu pravi neprijatelji; one kod ko jih nije bilo samo sumnje ve i izvesnosti, i tako do njega ne dopre ni najmanji n agove taj o neuronskom biu. Samo je osetio taj u asni bol koji se na njega spustio poput zvi duka bia, po klopiv i ga kao odronjena hrid. Nekoliko trenutaka je jo oseao kao da klizi u agonij

u pre no

to je utonuo u potpunu crnilo.

13. PAUKOVA MRE A U VA INU Prostor u zgradi Univerziteta Stare ina u Va inu i ne to malo oko nje znao je samo za mir i ti inu. Strogost je verovatno najbolja re; u tom smislu, nasumine grup ice novajlija u Dru tvu koje su se etale stazama meu drveem na posedu delovale su smr tno ozbiljno. Samo su Stare ine imale ovamo pristupa. Povremeno bi se ukazala i po neka, u zeleno obuena prilika kakvog Vi eg Stare ine, koji je elegantno i uzdr ano odgo varao na pozdrave ostalih. A sasvim retko bi se ovde pojavio i sam visoki ministar. Samo to do sada nikad nije, kao ovog puta, skoro trao, sav znojav i zadiha n, ne obraajui pa nju na pristojne pozdrave ostalih, nesvestan zauenih pogleda koji ga prate, niti lako podignutih obrva. On prozuja kroz privatni ulaz u Zakonodavnu zgradu Stare instva i sada je trao dugim praznim hodnikom, ispunjenim samo odjekom urnih koraka. Vrata na koja j e zalupao otvori e se uz pomo neije noge iznutra, i ministar ue. Njegov sekretar ga jedva pogleda, ne di ui glavu sa svog malog, pretrpanog stola na kome se, pored svega, nalazio i mali monitor. Sekretar je pa ljivo slu ao, preleui pogledom preko podataka na ekranu koji je delovao zbilja slu beno. Visoki mi nistar tresnu rukom o sto. " ta je ovo? ta se to de ava?" Sekretarove oi se ledeno podigo e k njemu, a zatim i monitor bi odlo en u str anu. "Moji pozdravi vama, va a ekselencijo." "Nemojte ba sada!" odvrati ovaj nestrpljivo. "Hou da znam ta se de ava!" "Kratko reeno, na ovek je umakao." "Mislite, onaj to ga je ekt sinapsifikovao - onaj Vasionac, pijun - to se na lazio na farmi van grada..." Jo bi dugo ministar poku avao da uka e na ta misli da ga sekretar na kraju ne prekide jednim nezainteresovanim: "Tano." "Za to mi to niste rekli? Za to mi niko nikad ni ta ne govori?" "Bila je neophodna trenutna akcija, a vi ste bili zauzeti. Stoga sam pok u ao da vas odmenim i uinim sve u granicama svojim mogunosti." "Da, da, vi pazite na moju zauzetost ba onda kada biste sami da krenete u akciju. Od sada neemo vi e tako! Ne mogu da pustim da me toliko zaobilaze i progla a vaju neva nim. I neu vi e..." "Gubimo samo vreme", glasio je stalo en odgovor, te se ministrovi povici s ti a e. On se naka lja, ostav i za trenutak bez kakve prigodne fraze, a onda smirenije u pita: " ta ka u pojedinosti, Balikse?" "Te ko da ih i ima. Posle dva meseca strpljivog mirovanja taj ovek, varc, je dnostavno je oti ao. Pratili su ga izvesno vreme, a onda ga potpuno izgubili." "Kako to, izgubili?" "Nismo ba sasvim sigurni, ali tako ka u injenice. Neter, na obave tajac, nije s e noas tri puta javio na raport kako je bilo dogovoreno. ovek koji je trebalo da g a smeni po ao je za njim u potragu du auto-puta prema iku, i prona ao ga konano u zoru, mrtvog." "Vasionac ga je ubio?" Ministar preblede. "Najverovatnije, mada ni u to nismo sasvim sigurni. Nema nikakvih znakov a nasilja na telu, izuzev jasnog izoblienog izraza lica u agoniji. Narediemo autop siju, naravno. Vrlo je mogue da ga je izdalo srce, i to ba u najnezgodnijem trenut ku." "To bi bila vrlo udna sluajnost." "I ja tako mislim", odgovori hladno Baliks. "No, da ga je varc zaista ubi o, to bi kasnije dogaaje uinilo prilino zanimljvim. Jer, va a ekselencijo, oigledno je , iz na ih ranijih zakljuaka, da bi varc krenuo pravo u ik do dr ekta. Neter je pronaen na delu autoputa izmeu farme Marenovih i grada. Pre puna tri asa smo alarmirali it av grad i ovek je uhvaen." " varc?" izusti s nevericom visoki ministar.

"Ba on." "Pa za to mi to odmah niste rekli?" Baliks samo sle e rmenima. "Va a ekselencijo, toliko je toga va nije u ovom tr enutku. Rekoh da imamo varca u rukama. Dobro, on je uhvaen vrlo brzo i na lak nain, to se ba ne sla e sa podacima koje imamo o Neterovoj smrti. Kako to jedan isti ovek mo e veeras biti tako mudar da pronae Netera koji se skriva, i ubije ga, a ve sledeeg jutra taj isti, snala ljivi i sposobni ovek mirno ue u fabriku, bez ikakvog preru avan ja, u potrazi za poslom?" "To je uradio?" "Da, to je uradio... I tako, mo emo iz svega izvui dve mogue pretpostavke. P rvo: informaciju je ve preneo dalje, bilo ektu, bilo Arvardanu, i sada pu ta da bude uhvaen kako bi nam skrenuo pa nju i zameo trag. Drugo: ima jo ljudi koji su u igri i koje on sada pokriva. U oba sluaja ne treba da budemo ba preterano samopouzdani. " "Ne znam, ne znam", primeti visoki ministar bespomono, lepog lica pokrive nog senkom nemira. "Suvi e je to komplikovano za mene." Baliks se nasme i s neprikrivenom dozom prezira i udostoji svog sagovornik a sledeim reima: "Za etiri sata imate zakazan sastanak sa profesorom Belom Arvardan om." "Zaista? Ali za to? ta ja da mu ka em? Ne elim da ga vidim." "Samo mirno, va a ekselencijo. Morate se nai s njim. Oigledno je, po to se bli i dan kada treba da otpone njegova izmi ljena ekspedicija, da on mora nastaviti sa t om igrom tra enja dozvole za istra ivanje Zabranjenih oblasti. Enije nas je na to up ozorio, tako da on sigurno i zna sve pojedinosti itave te melodrame. Pretpostavlj am da mo ete da mu vratite lopticu i da na izgovor odgovorite izgovorom." Visoki ministar spusti glavu. "Pa.. poku au." Bel Arvardan na sastanak sti e taman toliko ranije da na miru razgleda oko sebe. oveku dobro upuenom u sva arhitektonska velianstva irom Galaksije, zgrada Zak onodavstva Stare ina mogla je izgledati samo kao nezgrapna hrpa elika i granita sa ovla nim slojem podseanja na staromodne stilove. A ako je taj ovek, pri tom, bio i a rheolog, zgrada mu je svojom sumornom, skoro divljom strogo u upravo ocrtavala isto tako sumoran, skoro divlji nain ivota. Jo jedan dokaz da je ovde svaki par oiju bio uperen ka pro losti. Arvardanove misli jo jednom odluta e. Njegova dvomesena turneja po zapadnim kontinentima Zemlje nije ba slavno pro la. U stvari, za to je ponajvi e bio kriv onaj prvi dan. Primetio je ve i sam da se u mislima esto vraa tom dogaaju u iku. I ponovo se zbog toga naljuti na sebe. Ona je, jednostavno, neotesana, n everovatno nezahvalna, prava Zemljanka. to bi se on oseao krivim? A opet... No, mo da on zaista zaboravlja na ok koji je devojka morala do iveti kada joj je saop tio da je Vasionac, ba kao i taj oficir koji ju je unizio i za to kasnije platio slomljenom rukom? Uostalom, kako je on mogao znati koliko je ona ve do sad a propatila od ruku Vasionaca? I onda jo saznaje da je i on sam Vasionac... Da je samo bio malo strpljiviji... Za to li je tako naglo i grubo prekinuo taj odnos? Nije joj se seao ni imena. Pola - ili tako nekako. udno. Obino je bolje pamtio. Nije li to podsvesno potiskivanje seanja? Pa, to je imalo smisla. Zaboraviti! ega i ima da se sea? Devojke sa Zemlje . Obina Zemljanka. Bolniarka. Mo da kada bi poku ao da pronae tu bolnicu? One noi kada su se rasta li zgrada je bila potpuno zamraena, te bi je stoga te ko prepoznao. No, nikako nije mogla biti daleko od onog Hranomata... On shvati o emu ponovo razmi lja te ljutito raspr i misao koja mu se upravo v rzmala po glavi. Mora da je lud. ta bi mu to trebalo? Ona je Zemljanka. Ljupka, s latka, privlana... Aman, Zemljanka! Visoki ministar ue upravo u tom trenutku i Arvardan oseti olak anje. To e mu skrenuti misli s onog dana u iku. No, ve tada je znao da su se te misli samo povu kle dublje u skrovitost njegovog uma i da e jednom ponovo isplivati na povr inu. To

se, sa mislima, uostalom, uvek de ava. Visoki ministar se presvukao i njegova sada nja odea naprosto je odisala sv e inom. Na elu mu nije bilo ni traga od briga ili sumnje; bez trunke znoja. Osim toga, i razgovor je sam po sebi bio zaista prijatan. Arvardan je bi o obavezan da prenese sve dobre elje nekih znamenitih ljudi iz Carstva narodu Zem lje. Shodno tome, visoki ministar izrazi svoju veliku zahvalnost predusretljivos ti i velikodu nosti carske vlade. Razgovor se dalje nastavi u ovom smeru: Arvardan istaknu va nost arheolo ke nauke za ideolo ku filosofiju Carstva, kao i njen doprinos utemeljenju ideje o bra tstvu svih ljudi, ma gde se u Galaksiji nalazili. Visoki ministar se s tim odmah slo i i dodade da je Zemlja ve dugo predmet upiranja prstom i da se njeni itelji na daju da e za ostatak Galaksije re uskoro postati delo. Na to se Arvardn ovla nasme i i ree: "Mo e se rei, va a ekselencio, da je upravo to razlog to dolazim k vama. Razlike izmeu Zemlje i nekih Imperijalnih Dominiona u njegovom susedstvu uglavnom su zasnovane na drugaijim nainima razmi ljanja. A pri t om, dobar deo razmimoila enja dao bi se izbei ukoliko bi se moglo pokazati da Zemlj ani nisu razliiti, rasno, u odnosu na ostale itelje Galaksije." "Pa, ta biste vi u tom smislu predlo ili, gospodine?" "To jednom reju nije lako iskazati. Kao to va a ekselencija sigurno zna, dve glavne struje arheolo kog istra ivanja zasnovane su na dve teorije: teoriju sjedinj avanja i radijacionoj teoriji." "Poznajem ih obe, dodu e samo kao laik." "Odlino. Teorija sjedinjavanja, naravno, zastupa stanovi te da su se razliit i tipovi ljudske rase, koji su se nezavisno razvijali, ukrstili u prvim, primiti vnim epohama svemirskih putovanja, to je ujedno vreme o kome nemamo ba mnogo podat aka. To ide u prilog injenici da ljudi irom Galaksije jedni drugima i danas toliko nalikuju." "Da", prokomentarisa suvo ministar, "samo to takav stav podrazumeva i mog unost da je postojalo na stotine, ili ak hiljade vrsta koje su se nezavisno razvij ale i koje su u manjoj ili veoj meri bile ovekolike - to jest, toliko hemijski i b iolo ki sline da su me oviti brakovi zaista bili mogui." "Tako je", potvrdi Arvardan zadovoljno. "Upravo ste uperili prst na jedn u od najslabijih taaka. Iako su mnogi arheolozi skloni tome da je jednostavno zan emare i priklone se teoriji sjedinjavanja koja, naravno, dopu ta mogunost da i dana s postoje neki pod-oblici oveanstva koji se nisu stopili, nisu stupili u me ovite br akove..." "Hoete rei, Zemljani", dovr i veliki ministar. "Zemlja se smatra dobrim primerom. to se, pak, tie radijacione teorije..." "Ona nas sve smatra potomcima jedne jedine oveanske planetarne formacije." "Tano." "Narod kojem pripadam", zapoe ministar, "upravo zbog evidentnih injenica i z njegove istorije, pa i iz nekih spisa koje smatra svetim i stoga nedostupnim b ilo kom Vasioncu, smatra da je upravo Zemlja jedina prapostojbina oveanstva." "U to sam i ja sam duboko ubeen, te vas stoga molim da mi pomognete da u to uverim i svu Galaksiju." "Pokazujete prilian optimizam. O emu je re?" "Stojim iza uverenja, va a ekselencijo, da se ogroman broj primitivnih lju dskih i arhitekturalnih artefakata mo e nai upravo u onim oblastima va e planete koje su sada, na alost, obavijene velom radioaktivnosti. Doba njihovog nastanka moglo bi se lako izraunati uz pomo kvantiteta radioaktivnosti koju zrae i uporediti rezu ltate sa..." No, ministar je ve vrteo glavom. "To ne dolazi u obzir." "Za to?" namr ti se Arvardan, silno iznenaen. "Iz jednog jedinog razloga", bl ago odvrati ministar, " to nisam siguran da znam ta mislite time da postignete. Ako va u teoriju i doka ete i time sve svetove uverite u njenu tanost, ta e bilo kome od v as Vasionaca znaiti da zna da je pre milion godina i sam bio Zemljanin? Na kraju krajeva, jo mnogo pre toga svi smo bili majmuni, to opet ne znai da se sa sada njim m ajmunima poistuveujemo i da sa njima zasnivamo neki odnos." "Nemojte tako, va a ekselencijo, takva analogija je nepravilna." "Nimalo, gospodine. Zar nije za oekivati da su se Zemljani, tokom svoje p

reduge izolovanosti, toliko promenili u odnosu na njihove roake koji su se davno odselili, imajui tu i radioaktivnost u vidu, da danas gotovo da ine sasvim drugu r asu?" Arvardan se ugrize za donju usnu i nevoljno odgovori: "To to ka ete kao da govore va i neprijatelji." "Upravo zato to se pitam ta bi moj neprijatelj rekao na ovo. I tako, da se ne la emo, ni ta neete postii, gospodine, osim to ete uzajamnu mr nju izmeu vas i nas j produbiti." "Ali", nastavi Arvardan, "u pitanju je i interes nauke same za sebe, nap redak saznanja..." Visoki ministar te ko zaklima glavom. " ao mi je to moram da zastupam ovo to s am izneo. Govorim vam kao to bi razgovarala dva d entlmena sa dva sveta u okviru Ca rstva. Budite uvereni da bih vam drage volje pomogao, ali moj narod je tvrdoglav a i kruta sorta, koja se toliko povukla u sebe kroz sve ove godine samo zbog - m mm, alosnog stava prema njima od strane celokupne Galaksije. Za njih va e neki tabu i, postoje neka utvrena Pravila - protiv kojih ne mogu ak ni ja."

"Ali radioaktivne oblasti..." "One su upravo najvei tabui, sami za sebe. ak i kada bih vam dao odobrenje koje od mene tra ite, a sve u meni govori da bi to trebalo da uinim, to bi bez sum nje izazvalo smetnje, bune i nerede koji ne samo da bi va boravak ovde na Zemlji, ukljuujui i ostale lanove va e ekipe, uinili krajnje opasnim, ve bi na taj nain, ranij ili kasnije, navukli na sebe vrlo neprijatnu intervenciju Carstva. Prekr io bih, tako prerogative svog polo aja i izneverio poverenje koje u ivam kod svog naroda kad a bih vam to dozvolio." "Ali ja sam spreman da preuzmem svaku potrebnu meru predostro nosti. Ako el ite da, zajedno s na om ekspedicijom, po aljete i svoje vlastite posmatrae - odnosno, naravno, mogu vam garantovati da u se posavetovati s vama pre no to bilo ta od na ih otkria nae put do javnosti." "Dovodite me u isku enje, gospodine", odgovori visoki ministar. "To bi bio vrlo zanimljiv projekat. No, precenjujete moje mogunosti, ak i kada bismo za tren utak zaboravili moje obaveze prema svom narodu. Ja nisam bespogovorni gospodar o vde. Tanije, moja vlast je o tro omeena - i svi akti moraju biti prosleeni Dru tvu Star e ina pre no to se donese bilo koja definitivna odluka." "Na nesreu tako je", klimnu Arvardan. "Namesnik me je upozorio na te koe s k ojima u se susresti, no nadao sam se da... A kada biste mogli da konsultujete va a zakonodavna tela, va a ekselencio?" "Sastanak prezidijuma Dru tva Stare ina treba da bude odr an kroz tri dana. Va n moje je moi da menjam dnevni red, tako da se mo e desiti da proe jo nekoliko dana p re no to i ta taka doe na red za razmatranje. Recimo, dakle, za nedelju dana." Arvardan zami ljeno zaklima glavom. "Pa, mo da emo ne to i moi da uinimo... Kad s mo ve kod toga, va a ekselencio..." "Da?" "Postoji jedan naunik na va oj planeti koga bih voleo da upoznam. Njegovo j e ime ekt, iz ika. Ja sam, dodu e, ve bio u tom gradu, no morao sam ubrzo da otputuje m dalje, pa bih eleo da ispravim taj propust. Siguran sam da je vrlo zauzet ovek, pa bih vas eventualno zamolio da mu napi ete pismo kojim biste ga obavestili da eli m da sa njim stupim u kontakt." Visoki ministar se primetno ukoi, i nekoliko narednih trenutaka ne ree ni ta . A onda prozbori: "A mogu li vas upitati zbog ega elite da se upoznate s njim?" "Naravno, rei u vam. itao sam ne to o aparatu koji je konstruisao i koji nazi va sinapsifajerom. ini mi se da to ima veze sa neurohemijom mozga i da bi moglo b iti ne to veoma zanimljivo za jedan drugi moj projekat. Radim, naime, ne to u vezi s a klasifikacijom ljudi u encefalografike grupacije - tipovi mo danih strujanja, zna te." "Hmmm... Pa, malo ta sam uo o toj napravi. Priseam se da se u praksi ba i ni je pokazala dobrom." "Pa, mo da je tako, no on je strunjak na tom polju i sigurno bi mogao dosta da mi pomogne." "Vidim. U tom sluaju u vam odmah spremiti takvo pismo, tanije, preporuku. N

aravno, oekujem od vas krajnju diskreciju po pitanju Zabranjenih oblasti." "To se podrazumeva, va a ekselencio", potvri Arvardan i ustade. "Hvala vam na va oj predusretljivoti i mogu samo da se nadam da e Prezidijum stare ina biti ist o tako blagonaklon prema mojoj molbi."

Sekretar kroi u prostoriju im je Arvardan izi ao. Njegove usne behu stisnute u svoj karakteristian oblik - hladan, divlji osmeh. "Odlino", ree on. "Odlino ste vodili stvar, va a ekselencio." Veliki ministar ga samo o inu pogledom i upita: " ta li to sada hoe da petlja sa ektom?" "A to vas brine? Nemojte. Sve se sjajno razvija. Nije se nimalo uzrujao, ako ste primetili, kada ste zabranili projekat. Zar je to reakcija jednog zanes enog oveka, kome se put polako zatvara? I to bez nekog jakog razloga? Ili je to r eakcija nekog ko igra igru i osea olak anje pri pomisli da je vi e ne mora igrati? I opet imamo udnu podudarnost. varc be i i sti e do grada. Sledeeg dana se ovde pojavljuje Arvardan i posle neubedljivog lupetanja o svojoj ekspediciji pominje , onako uzgred, da e se zaputiti u ik da bi se susreo s ektom." "Ali za to li je, Balkise, to uop te pominjao? To mu je malo ishitren gest." "Tako vam se ini, jer razmi ljate jednosmerno. Stavite se, za trenutak, u n jegov polo aj. On zami lja da mi ni ta ne sumnjamo. U takvim situacijama je hrabrost t a koja odluuje. On ide da se vidi sa ektom. Odlino. On to, tavi e, iskreno i saop tava. k, tra i preporuku. ta bi drugo moglo da nas vi e ubedi u njegove iskrene i nevine na mere? A to nas navodi na sledee: varc je mogao otkriti da je na njega upravljena b udna pa nja. Mogao je ubiti Netera. No, nikako nije stigao da upozori ostale, inae se itava ova komedija ne bi odigrala na ovaj nain." Sekretar je polusklopljenih oiju ispredao svoju mre u. "Ne mo emo rei koliko d ugo e oni tolerisati to da je varc odsutan a da ne postanu sumnjiavi. No, u najmanj u ruku se ne izla u riziku ako Arvardanu daju dovoljno vremena da se nae sa ektom. E pa, uhvatiemo ih u duetu. Utoliko e manje toga moi da poriu." "Koliko vremena mi imamo?" upita visoki ministar. Balkis zami ljeno podi e pogled. "Pa, sled dogaaja nije nimalo vrst, posebno o tkako smo otkrili ektovu izdaju stvar se odvija neprestano, u tri smene. Ali sve se lepo razvija. ekamo samo jo neka astronomska izraunavanja za neke neophodne puta nje leta. Ono to nas zadr ava je neprilagoenost na ih raunara. Pa, mo da su u pitanju sam o dani." "Dani!", ponovi Sekretar. "No, upamtite - samo jedan prevremeni potez i sve e nam propasti. A onda se moramo pomiriti s tim da sledi razdoblje od est mese ci u kome bi mogao da se protiv nas povede postupak. Stoga, nismo jo savr eno sigur ni." Dani! I onda e se zapodenuti najneverovatnija jednosmerna bitka u istorij i Galaksije. Zemlja e napasti itavu Galaksiju. Ruke visokog ministra lako uzdrhta e. Arvardan se ponovo smesti u avionsko sedi te. Misli su mu bile zbrkane. Ni je bilo razloga da poveruje da e visoki ministar i njegovi psihopatski sledbenici dozvoliti zvanian ulazak u Zabranjene oblasti. Na to je bio spreman. ak mu nije b ilo ni krivo. Oh, zapodenuo bi on e u bitku - da mu je do toga vi e stalo. To e, znai, tako mu Galaksije, biti ilegalni ulazak. Naoru ae svoj brod i bor iti se za to, ako ustreba. Da, ak i to. Proklete budale! ta, do avola, zami ljaju da su? Da, da, znao je on sve to. Zami ljaju da su prvobitni prapreci, naseljenic i ove planete... Najgore od svega bilo je to to je znao da su u pravu. Pa... Avion je upravo uzleteo. Oseao je kako biva pribijen u mekou sedi ta i znao da e za samo jedan sat biti u iku. Nije mu ba bilo toliko stalo da se ponovo nae u tom gradu, no, ta stvar sa sinapsifajerom bi se mogla pokazati vrlo va nom; prema tome, do avola i ceo taj bo ravak na Zemlji ako ne iskoristi prednost to se nalazi na licu mesta. A sigurno j e da se, kad bi jednom sa nje oti ao, nikada ne bi ponovo vratio na Zemlju.

Pravi brlog! Enije je bio u pravu. Dodu e, taj doktor, ekt... On prevue prstom preko preporuke koju je dr ao u ru ci, koverat te ak i nabijen zvaninim formalnostima... A onda se odjednom naglo uspravi u sedi tu - ili je, bar, to poku ao da uini - borei se protiv sna ne inercione sile koja ga je vraala u prvobitan polo aj dok je Z emlja pod njim promicala i dok je plavetnilo neba polako dobijalo rasko nu ljubiast u boju. Setio se devojinog imena. Pola ekt. Kako ga je uop te mogao zaboraviti? Arvardan se oseti besnim i prevarenim. Njegov um je igrao malu igru protiv njega samog, uskraujui mu podseanje na prezime dok, konano, nije bilo kasno. No, negde, duboko u sebi, oseao je kako mu je ipak drago. 14. DRUGI SASTANAK Dva meseca su pro la od onog dana kada se D ozef varc prvi put susreo sa sina psifajerom - i u ta dva meseca se fiziar ekt u potpunosti izmenio. Mo da ne toliko u pogledu svog spolja njeg izgleda - jeste da je njegovo dr anje bilo ne to pogurenije i da je, sve u svemu, smr avio, no, mnogo va nije - postao je odsutan i pla ljiv. iveo je povuen u sebe, zatvoren ak i u odnosu na svoje najbli e kolege. A kada bi eleo da prevazie tu barijeru, upinjao se u toj meri da je to i najmanje pronicljivom od s vih njegovih saradnika odmah padalo u oi. Jedino je jo prema svojoj kerki mogao biti ne to otvoreniji, mo da upravo zbog toga to je i ona pokazivala znake udne povuenosti tokom poslednja dva meseca. "Sta lno me posmatraju", imao je obiaj da govori. "Oseam to. Mo e li da razume to moje osean je? ... Jesi li zapazila istke u poslednjih mesec dana u okviru Instituta? Odlaze upravo ljudi za koje sam smatrao da im mogu verovati... Nikada, ni trenutka, ni sam sam. Ne daju mi ak ni da sam pi em izve taje." Pola bi poku avala da ga umiri, katkad ga zadirkujui ili se, pak, smejui zaj edno s njim, ponavljajui uvek isto: "Ali ta bi oni mogli imati protiv tebe pa da s e tako pona aju? ak i da je posredi taj eksperiment sa varcom, to i dalje nije zloin. Jedino to mogu jeste da te stave na tapet." No, ut i izdu ena lica, doktor bi mrmljao: "Ne daju mi da ivim mirno. Nee mi dati da ivim posle ezdesete, koja mi se bli i; jednostavno mi nee dati." "Posle svega to si uinio! Besmislica!" "Pola, ja suvi e znam. A oni mi ne veruju." "O emu to ti zna suvi e?" Bio je umoran te noi i tra io je povod da sebi da odu ka. Stoga, on re i da joj ispria sve. Isprava nije htela da mu veruje, ali na kraju, kada je to ipak uinila , sve to joj je preostalo bilo je da jednostavno sedi pored njega, obuzeta ledeno m stravom. Sledeeg jutra Pola nazva Gradsku kuu iz jednog Komunikacionog Punkta na dr ugom kraju grada. Staviv i maramicu na mikrofon, zatra ila je dr Bela Arvardana. Reko e joj da nije tamo. Reko e joj i da mo e biti da je u Boneru, nekih deset hiljada kilometara na jug, no, isto tako, da se ne pridr ava tako kruto ture koju je sam sebi odredio. Da, oekivali su ga ponovo u iku, ali nisu mogli rei kada e to tano biti. Da li bi bila tako dobra da ostavi svoje ime? Poku ali bi da ga pronau. Na to devojka prekide vezu i priljubi svoj ne ni obraz uz staklenu povr inu Punkta, oseajui kako joj dodir hladnoe po licu veoma prija. Oi su joj upale od suza koje je neprestano potiskivala, ali u ovom trenutku, ovla enih zbog razoarenja. Ludo! Ludo jedna! On joj je pomagao, a ona ga je tako gorko i utirala! Podneo je i rizik neu ronskog bia, i jo gore, i sve to samo da bi za titio jednu gordu malu damu sa Zemlje od bahatog Vasionca, a ona ga je i pored toga odbila od sebe. Onih sto kredita koje je neposredno posle tog dogaaja poslala u Gradku Kuu vratili su joj po tom bez ikakvog odgovora. Sada je udela za tim da se susretne s njim i izvini mu se, no, i dalje se pla ila. Gradska Kua bila je predviena samo za V asionce. Kako je mogla i pomisliti da ue u nju? Nikada tu zgradu nije ak ni videla

, izuzev izdaleka i u prolazu. A sada... Bila je spremna da ode ak i do namesnikove palate da bi - da bi ... Samo joj je on sada mogao pomoi. On, Vasionac, koji sa svakim Zemljaninom razgovara na ravnoj nozi. Ona nikada ne bi pogodila da je Vasionac da joj on sa m to nije rekao. Bio je tako visok i samopouzdan. On bi sigurno znao ta da se rad i. A neko je to morao znati, jer bi u suprotnom to znailo propast itave Galak sije. Naravno, mnogo je Vasionaca koji su upravo to i zaslu ili, ali zar ba svi? I ene, deca, stari i bolesni? I svi oni koji su poput Arvardana? ak i oni koji za Zemlju nikada nisu uli? I svi oni, svi oni su i dalje ljudi, na kraju krajeva. Ta kva strahovita osveta bi zauvek pomerila granice pravde i nepravde - kakva god d a je ona sada - ili nekada bila - u odnosu na Zemlju, tom beskrajnom moru krvi i istrulelog mesa. A onda, posle svega, niotkuda i odjednom, stigla je vest od Arvardana. ek t, meutim, samo odmahnu glavom. "Njemu ne mogu rei." "Mora !" skoro divlje odvrati njegova ker. "Ovde? Nemogue - to bi nas sve uni tilo." "Onda radi ta zna . Ja u preuzeti da sredim itavu stvar." Njeno srce kao da je htelo da iskoi. Naravno, samo zato to, izgleda, ipak postoji mogunost da se spasu milijarde ljudi. Seala se njegovog irokog, blistavog o smeha. Seala se i kako je hladno primorao jednog carskog pukovnika da gotovov puz i pred njim - sagnute glave i uz izvinjenje - pred njom, Zemljankom, koja je sta jala nad njim i oprostila mu. Ne, Bel Arvardan bio je sposoban za sve! Ipak, Arvardan nije bio sposoban da zna ta se sprema. Samo je prihvatio ek tovo pona anje onakvim kakvo je ono zaista bilo - njegova odbojna i udna krutost bi la je samo deli svega to je ovaj ve iskusio na toj planeti. Bilo mu je neugodno u predvorju bri ljivo ispra njene radne sobe, naravno, u skladu sa pojavom nedobrodo log uljeza. Govorio je probranim reima. "Nikada ne bih sebi dozvolio da vam na ovaj n aim kradem vreme da u pitanju zaista nije moja profesionalna zainteresovanost za va u napravu, sinapsifajer. uo sam da vi, za razliku od svojih zemljaka, niste a pr iori lo e raspolo eni prema ljudima iz Galaksije." To je, po svemu sudei, bila nesreno sroena reenica, jer ekt na nju gotovo ods koi. "E, pa, od koga god da ste to uli, niste dobro uli, jer ja ne gajim nikakva po sebna oseanja prema bilo kom strancu. Ni prema kome ja nisam dobro ili lo e raspolo e n. Ja sam, jednostavno, Zemljanin." Arvardan stisnu usne i odstupi. "Razumite me, doktore Arvardan", nastavi ekt urno i apatom, " ao mi je to sam bio grub, ali zaista..." "Vrlo vas dobro razumem", odvrati arheolog hladno, iako u stvari ni ta nij e razumeo. "Do vienja, gospodine." Dr ekt dopusti sebi slab osmeh. "Tako mnogo posla imam..." "Kao i ja, uostalom, doktore ekt." On se okrete prema vratima, proklinjui u sebi sav zemaljski rod, priseajui se, nevoljno, svih izreka i rugalica koje su se Zemlji tako lako pripisivale tam o gore, kod kue. Kao: "Ljubaznost na Zemlji je isto to i suva voda", ili: "Od Zeml janina e dobiti sve, dokle god ga to ne ko ta ni ta - i jo manje od toga." Njegovo telo je ve prelamalo zrak foto-elije koja je pred njim trebalo da otvori vrata, kad odjednom zau br e i lake korake iza sebe i apat upozorenja. Nekaka v papiri mu be e tutnut u ruku; no, kada se okrenu, mogao je da spazi samo obris fi gure u crvenom kako zamie za ugao. Na ao se u svojim iznajmljenim kolima i tek tu se re i da baci pogled na pap ir to ga je dr ao u ruci. Budite u osam asova veeras ispred Zgrade zabave, bilo je na vrljano. Budite sigurni da vas niko ne prati. On se natu ti i jo pet puta zaredom proita napisano. Zurio je u papiri, kao d

a oekuje da se na njemu pojavi jo ne to, ispisano nevidljivim mastilom koje polako p oinje da se razaznaje. Zatim se nesvesno obazre iza sebe. Ulica je bila prazna. O n podi e ruku kako bi kroz prozori izbacio suludu poruku, no, predomisli se u posled njem trenutku i strpa je u d ep. Nema sumnje, da je imao bilo kakvog drugog posla te veeri, i da je uradio bilo ta drugo, a ne ono to je poruka nalagala, to bi sigurno bio kraj, izmeu ostal og, i nekoliko triliona ljudi. No, pokazalo se da je te veeri potpuno besposlen. I kako se jo pokazalo, upitao se u nekoliko navrata da li je, mo da, po iljal ac te poruke bila upravo... Ne to pre osam Arvardan se nae u dugom nizu kola usmere nih prema Zgradi zabave, du puta krcatog serpentinama koji je, oigledno, vodio upr avo tamo. Samo jednom je morao da pita za put, i upitani prolaznik se sumnjiavo z agleda u njega ( to izgleda da je poslovini gest svakog ivog Zemljanina) i ree: "Samo pratite kuda ostala kola idu." Zaista je izgledalo da se sva kola kreu upravo prema Zgradi, jer, kada je konano stao pred nju, opazi kako zjapei ulaz u podzemno parkirali te guta sva vozil a, jedno za drugim. On se izdvoji iz kolone i pro unja se pored Zgrade, ekajui ni sa m nije znao ta. Neka vitka figura stra niz pe aku rampu i pokuca mu na prozor. On se zagleda u nju, zabezeknuto, no ona odjednom otvori vrata i istog asa se srui na suvozaevo sedi te. "Izvinite", ree on, "ali ja..." " !" Prilika se u u ka duboko u sedi te. "Prati li vas neko?" "Zar bi trebalo da me iko prati?" "Bez izmotavanja. Vozite pravo napred i skrenite kad vam ka em... Hajde, g ospode, ta ekate?" On najzad prepozna glas. Kapuljaa joj skliznu na ramena i ukaza se njena svetlosmea kosa. Njene tamne oi su ga netremice posmatrale. "Hajde, bolje da krenemo", ree on blago. Krenuli su, i za sledeih petnaestak minuta, osim to mu je tu i tamo davala prigu ene ali ustre naloge, nije govorila ni ta. Arvardan je kri om bacao kose pogleda na svog suvozaa i otkri, oseajui pri tom nedvosmisleno zadovoljstvo, da je devojka jo zgodnija nego to se seao. Interesantno je bilo to da sada nije oseao nikakav gne v. Zaustavi e se - odnosno, Arvardan prikoi, pratei devojine instrukcije - na ug lu neke napu tene stambene etvrti. Posle pa ljivog osmatranja, devojka mu pokaza da k rene dalje, te se spusti e niz ulicu koja se zavr avala blagim usponom koji je vodio ka nekakvoj privatnoj gara i. Vrata se za njima zatvori e i sada svetlo u kolima bi jedini izvor osvetlj enja u tami. Tada ga Pola po prvi put pa ljivo osmotri i ree: "Doktore Arvardan, ao mi je to smo pre li ovoliki put samo da bismo razgovarali u etiri oka. Ionako znam da nem am kod vas mnogo da izgubim..." "Ne govorite tako", odvrati on pomalo zblanuto. "Moram", nastavi ona. " elim da znate kako sam se malom i zlobnom oseala on e veeri. Nemam rei da vam se izvinim kako treba..." "Nemojte, molim vas." On skrenu pogled. "I ja sam mogao biti malo taktini ji." "Pa, dobro..." Pola zastade za trenutak, kako bi u glavi slo ila sve svoje kockice. "Nisam vas zbog toga dovela ak ovamo. Vi ste jedini Vasionac kog sam up oznala a koji se pokazao ljubaznim i dostojanstvenim - i zbog toga mi je potrebn a va a pomo." Arvardan se naje i. Znai, zbog toga ga zove? On odgovori jednim hladnim: "O h!" No, ona uskliknu: "Ne! Ne tra im pomo za sebe, doktore Arvardan! Tra im je za itavu Galaksiju. Ni ta za sebe. Ni ta!" "U emu je stvar?" "Prvo i prvo - mada mislim da nas niko nije pratio - ali ako zaujete neki zvuk, da li biste... biste li..." Ona spusti pogled. "Ovaj, zagrlite me i... i. .. znate ve."

On klimnu i suvo odvrati: "Mislim da u moi da to odglumim bez problema. Za r uop te treba ekati na neke zvuke?" Pola pocrvene. "Molim vas, ne alite se s tim i nemojte me pogre no shvatiti . To bi bilo jedino to bi moglo da zavara one koji nas tra e. Jedino bi to bilo dov oljno ubedljivo." "Znai, stvari su vrlo ozbiljne?" upita meko Arvardan. On je radoznalo pogleda. Izgledala je tako mlaahno, tako krhko. Na neki n ain bi to bilo nepravedeno. Nikada u ivotu nije uinio ni ta bez valjanog razloga, i t ime se ponosio. Bio je ovek strasnih emocija, no, s tim se borio i pobeivao. A sad a je, samo zato to je devojka delovala tako slaba no, oseao nerazumnu potrebu da je za titi. "Stvari su zaista vrlo ozbiljne", odgovori Pola. "Rei u vam ne to. Znam da m i iz prve neete poverovati. Ali elim da poku ate da mi poverujete. elim da znate da g ovorim istinu. Po to vam sve budem rekla i po to razmislite o tome, elim da se odluite da zbijete redove sa nama. Hoete li poku ati? Dajem vam petnaest minuta, i ako i p osle toga budete mislili da nisam vredna pa nje i uop te, petljanja, ja u jednostavno otii i to e biti kraj." "Petnaest minuta?" Usne mu se i nehotice razvuko e u osmeh, i on skide svo j runi sat i stavi ga ispred sebe. "U redu." Ona prekrsti ruke u krilu i zagleda se vrstim pogledom pred sebe, nazirui kroz vetrobransko staklo prazan zid gara e pred njima. On je, pak, posmatrao nju - glatku, ne nu liniju njene brade, u potpunom n eskladu sa vrstinom i re eno u koju je elela da prika e, njen pravilan i plastino izvajan nos i sve inu lica koja je bila tako karakteristina za Zemljane. Arvardan, odjednom, uhvati njen pogled ispod oka koji se istog trena pov ue. "U emu je stvar?" upita on. Ona se ugrize za usnu i pogleda ga. "Ni ta. Samo vas posmatram." "Vidim, zato i pitam. Imam li mo da ne to na glavi?" "Ne", nasme i se ona slaba no, prvi put od kako se nalazila u kolima. On je, odjednom, postajao apsurdno svestan nekih detalja u vezi s njom: kako joj se, n a primer, kosa elegantno leluja kad god bi klimnula ili odmahnula glavom. "Ne, samo mi je malo udno, i to jo od one noi - za to nikada ne nosite za titno odelo, iako ste Vasionac. Zbog toga sam se, uostalom, i prevarila. Vasionci ugl avnom izgledaju kao pokretni d akovi puni paradajza." "A ja ne izgledam tako?" "Ne, ne", odgovori ona sa nenadanom ustrinom, "vi izgledate kao... kao pr astari mermerni kipovi, osim, naravno, to ste ivi i topli - izvinite, postala sam suvi e slobodna." "Mogu da se kladim da mislite kako ja sada smatram da ste obina Zemljanka koja ne zna da se pona a u dru tvu. Moraete to sebi da izbijete iz glave ili nikada neemo postati prijatelji... Ja, jednostavno, ne verujem u te radioaktivne besmisl ice. Jer, premeravao sam radioaktivnost na Zemlji i vr io opite na ivotinjama. Sigu ran sam da mi ona, pod normalnim okolnostima, ne mo e na koditi. Na Zemlji sam, uost alom, ve dva meseca i jo uvek mi ni ta ne fali. Kosa mi ne opada", tu se on malodram atino povue za kosu, "a ni creva mi jo nisu u vorovima. A isto sumnjam da sam postao sterilan, mada u vam priznati da ne prezam od te vrste predostro nosti. Na kraju kr ajeva, donje rublje impregnirano olovom ne vidi se na prvi pogled." Zvuao je sasvim ozbiljno, no devojka se ponovo nasme i. "Mislim da ste a avi", ree ona. "Odista? Bili biste iznenaeni kada biste znali, koliko je vrlo pametnih i poznatih arheologa tvrdilo to isto - ali u okviru pompeznih govora." No, Pola g a prekide. "Hoete li sada da me saslu ate? Petnaest minuta je pro lo." " ta mislite - hou li?" "Mislim da hoete. U suprotnom, ne biste jo sedeli ovde, bar ne posle onoga to sam uinila." "Pa zar vam se stvarno ini da ja sebe te kom mukom primoravam da sedim ovde kraj vas?" upita tiho Arvardan. "Ako tako mislite, gre ite... Znate li, Pola, da nikada do sada nisam, siguran sam, video lep u devojku od vas?"

Ona ga brzo pogleda, oiju punih straha. "Nemojte, molim vas. Ne smeram na tu stranu, zaista. Verujete li mi?" "Da, Pola. Recite mi to god ste hteli. Verovau vam i pomoi u vam." Bio je si guran u to. ak toliko da bi drage volje svrgnuo i samog Cara. Nikada ranije nije bio zaljubljen, i oseao je kako mu razum tapka u mestu. Tu re nikada ranije nije u potrebio. Ljubav? Prema Zemljanki? "Vi ste se videli s mojim ocem, dr Arvardane?" "Doktor ekt je va otac?... Molim vas, zovite me Bel. A vi ete mi se odaziva ti na 'Pola'." "U redu. Poku au, ako ve elite. Mora da ste na mog oca vrlo ljuti." "Nije se ba utivo poneo." "Nije drugaije mogao. Posmatrali su ga. U stvari, nas dvoje smo se dogovo rili da ispadne kao da vas on odbija, i udesili da se vi i ja sretnemo ovde. Ovo je na a kua, znate... Vidite", njen glas se pri tom spusti do apata. "Zemlja e se po buniti." Arvardna se ne odupre potrebi da se nasmeje. "Nije valjda?" ree on, irei oi. "Ba itava Zemlja?" Pola uzdrhta od besa. "Ne rugajte mi se! Rekli ste da ete me saslu ati i ve rovati mi. Zemlja e se zaista pobuniti, i stvar je ozbiljna, jer je Zemlja u mogun osti da razori itavo Carstvo." "Zar zaista mo e?" Arvardan je bio na ivici grohota. No, smiriv i se, ree ne no : "Pola, pa koliko dobro poznajete galaktografiju?" "Koliko i svako drugi, profesore, ali kakve to veze ima?" "Ima veze. Galaksija je zapremine od nekoliko miliona kubnih svetlosnih godina. Sadr i dve stotine miliona naseljenih planeta i pribli nu populaciju od oko pet stotina kvadriliona ljudi. Je l' tako?" "Verovatno, ako tako tvrdite." "Jeste, verujte mi. E, sada, Zemlja je jedna planeta, s populacijom od d vadeset miliona, i bez rezervnih izvora sirovina. Drugim reima, na svakog Zemljan ina doe oko dvadeset pet miliona itelja Galaksije. Kakve onda anse Zemlja mo e imati? " Za trenutak je izgledalo kao da devojka gubi samopouzdanje; no, ubrzo se sredi i nastavi: "Bele", ree ona vrsto, "na to ne mogu da vam odgovorim, no moj o tac mo e. Meni on ni ta nije govorio o pojedinostima, jer se pla i da bi to moj ivot do velo u opasnost. No, on e ve znati da vam to ka e, ukoliko budete hteli da poete sa m nom. Rekao mi je samo da Zemlja zna nain na koji bi zbrisala sav vanzemaljski ivot , i on jednostavno mora da je u pravu. Oduvek je bio u pravu." Njeni obrazi se za ari e od ustrine i Arvardan istog asa po ele da ih dodirne. ( Da li je to ikad ranije po eleo i potom bio zaprepa en samim sobom? ta se to de ava?) "Je li pro lo deset sati?" upita Pola. "Da", odgovori on. "Onda bi ve trebalo da je gore - ako ga nisu uhvatili." Ona se obazre oko sebe, nesvesno sle ui ramenima. "U kuu mo emo neposredno odavde, iz gara e, pa, ako bis te po li sa mnom..." Ona spusti ruku na kvaku i odjednom se sva sledi. Njene rei pro i ta e u vidu p romuklog apata: "Neko dolazi... Oh, brzo!" Sve se glatko odigralo. Arvardan se priseti njenog uputstva i njegove ru ke je obuhvati e mirnim pokretom. Sledeeg trenutka, bila je ve sasvim uz njega, topl a i ne na. Njene usne, kao beskonano more slasti, zaigra e na njegovim usnama... Proe nekoliko trenutaka i on poku a da ispod oka uoi taj prvi trag svetlosti ili zauje taj prvi bat koraka, no, zakratko, ponovo utonu u zanos uzbuenja. Zasle pljen zvezdama, zaglu en otkucajima sopstvenog srca. Proe jo dosta vremena pre no to im se usne rastavi e, no on ih ponovo potra i i pronae. Njegov se stisak pojaa i ona se sva istopi u zagrljaju, sve dok im srca ne zakuca e u istom ritmu. Arvardan nikada ranije nije bio zaljubljen, i ovog puta se ne nakostre i n a takvu svoju pomisao. Pa ta? Devojka sa Zemlje ili ne, Galaksija jo nije rodila njoj slinu.

On napokon prozbori, gotovo sanjivim glasom: "Mora da je to bio samo huk saobraaja." "Nije", pro apta ona. "Nije bilo nikakve buke." On se odmaknu, no devojka ne posustade. "Ti, prepredenjaku o. Ozbiljno govori ?" "Htela sam da me poljubi ", ree ona iskriavih oiju. "I nije mi ao." "Misli li da meni jeste? Poljubi me onda, jo jednom, ovog puta zbog toga to ja to hou." Ponovo, duga pauza, i onda se ona odjednom povue, popravi kosu i podesi o pasa na haljini mirnim i pribranim pokretima. "Mislim da je bolje da sada krenemo . Ugasi svetla. Ja imam d epnu lampu." On iskoi iz kola i, u tami koja ih je sada okru ivala, ona je bila samo bla ga senka u slaba nom svetlu baterijske lampe. "Uhvati se za moju ruku", ree ona. Sad nailaze stepenice uz koje se moram o popeti." Njegov glas bio je tek apat: "Volim te, Pola." Tako mu je lako bilo da to izgovori - i zvualo je tako iskreno. I on ponovi: "Volim te, Pola." Njen odgovor be e blag: "Jedva da me i poznaje ." "Ne. Znam te itavog svog ivota. Kunem se! Pola, ve dva meseca mislim na teb e i sanjam o tebi. Kunem se." "Ja sam, gospodine Zemljanka." "Onda u i ja biti Zemljanin. Mo emo i da se kladimo." On je zaustavi i ne no pomeri njenu ruku sve dok d epna lampa ne obasja njen o rumeno lice na kojem su se ocrtavali tragovi suza. "Za to plae ?" "Kada ti moj otac saop ti ono to zna, shvatie da jednu Zemljanku nikako ne mo e voleti." "I u pogledu toga mo emo da se kladimo." 15. IZMENJENI IZGLEDI Arvardan i ekt se sreto e u sobici na drugom spratu kue. Prozori su bili bri l jivo polarizovani, dok nisu postali sasvim neprozirni. Pola je ostala u prizemlj u, zavaljena u naslonjau iz koje je budnim okom osmatrala mranu i pustu ulicu. ektova pogurena figura ipak se nosila drugaije no to ju je Arvardan upamtio od poslednjeg susreta, desetak asova ranije. Fiziarevo lice bilo je i dalje ispij eno i krajnje umorno, no nesigurnost i zapla enost zamenila je sada gotovo oajnika r e enost. "Dr Arvardane", zapoe ekt sigurnim, vrstim glasom, "moram vam se izviniti z bog svog jutro njeg pona anja. Nadao sam se da ete moi da razumete..." "Moram vam, gospodine, priznati da nisam, ali mi se ini da sad mogu." ekt sede za sto i pokaza Arvardanu na bocu vina. Arvardan samo odmahnu ru kom, pomalo omalova avajue. "Ako vam ne smeta, vi e bih voleo ne to od voa. Kakav je ovo plod? Nisam siguran da sam ikada video ni ta slino." "Samo jedna vrsta pomorand e", objasni ekt. "Mislim da uspeva samo na Zemlj i. Vidite, lako se lju ti." On pokaza i Arvardan, posle sumnjiavog nju kanja, zari zu be u sonu voku. Bio je zadivljen. "Pa ovo je bo anstveno, dr ekt! Da li je Zemlja ikada poku avala da ovo izvez e?" "Stare ine", zapoe ekt namrgodiv i se, "nisu ba raspolo ene da trguju sa Galaksij om. Niti su Vasionci raspolo eni da trguju s nama. Samo jo jedna od na ih zemaljski t e koa." Arvardan oseti kako ga pro ima talas negodovanja. "To je stvarno glupost. Pomalo gubim veru u ljudski razum kad se susretnem sa ovakvim stvarima." ekt samo pomirljivo sle e ramenima. "To je deo veeg, skoro nere ivog problema, koji se zove antiterestrijalizam. To me pla i." "Jedino to ga ini zaista nere ivim jeste to niko zaista ne eli re enje", objasni Arvardan. "Koliko samo ljudi odgovara, sa svoje strane, mr njom uperenom u suprot nom pravcu? Zarazna je to bolest - mr nja za mr nju. Ne ele li va i ljudi zaista jednak

ost, uzajamnu toleranciju? Ne! Najvi e njih eli samo da uvreba priliku da zasedne n a tron i zavlada nad drugom stranom." "Ima mnogo tanog u tome to ka ete", zakljui gotovo tu no ekt. "To ne mogu da por eknem. No, to nije i potpuna pria. Samo nam dajte priliku i izra e nova zemaljska ge neracija koja e dostii zrelost, biti neoptereena izdvojeno u i izolacijom i verovati, duboko i predano, u jedinstvo oveanstva. Asimilacionisti, sa svojom venom verom u v eliki i sveobuhvatni kompromis, bili su ne jednom glavna pokretaka snaga na Zemlj i. Jedan sam od njih. Ili sam, u najmanju ruku, to bio. No, danas su na vlasti s amo fanatici. Iskljuivi su u svojim snovima o vladavini u pro losti i vladavini u b udunosti. Carstvo od njih treba da bude za tieno. Arvardan se natu ti. "Za tieno od pobune, od onoga o emu mi je Pola govorila?" "Doktore Arvardan", zapoe mrano ekt, "nikoga nije lako ubediti u mogunost, n aizgled tako sme nu, da Zemlja baci Galaksiju na kolena; no, ipak, to je sasvim mo gue. Nisam toliko hrabar da bih tek tako odbacio svoj ivot, naprotiv, elim da ivim. Mo ete onda zamisliti kakva me je u asna potreba naterala da preuzmem na sebe odgovo rnost za izdaju, pogotovo imajui u vidu da su oi lokalnih vlasti stalno prikovane za mene." "Pa", odvrati Arvardan, "ako je ve tako ozbiljno, bolje da vam odmah ka em jednu stvar: dau sve od sebe da vam pomognem, koliko god mogu kao podanik Galaksi je. Niti imam kakvu zvaninu titulu, niti nekog uticaja na vladajua tela, ak ni na n amesnika. Upravo sam ono za ta me smatraju. Samo arheolog na naunoj ekspediciji ko ju sprovodim iz vlastitih interesa. Po to ste vi spremni da rizikujete izdaju, zar nije bolje da se neposredno pove ete s namesnikom? On bi zbilja mogao ne to uiniti." "Upravo je to ono to ne mogu, doktore Arvardan. Zato me Stare ine tako budn o i paze. Kada ste jutros do li u moju kuu pomislio sam za trenutak da ste posredni k, odnosno, pomislio sam da je Enije posumnjao u ne to." "Mo da i jeste - to ne znam da vam ka em. Meutim, nisam posrednik. ao mi je. A li ako insistirate na tome da budem va poverenik, mogu vam obeati da u se sam susre sti s Enijem - umesto vas." "Hvala vam, to je sve to se od vas tra i. To - i jo da upotrebite sve svoje snage da posredujete kod Enija da kaznene mere prema Zemlji ne budu ba stra no stro ge." "Naravno." Arvardan oseti nemir. Uini mu se da razgovara sa ostarelim, ek scentrinim paranoikom, koji mo da jeste bezopasan, ali je i sasvim bez kompasa. No, radi Pole, nije imao drugog izbora osim da ostane tu, slu a i pree glatko preko on oga to je izgledalo kao blag poremeaj uma. "Doktore Arvardane, jeste li uli za sinapsifajer? U stvari, ako se dobro seam, pominjali ste ga jutros." "Da, uo sam. itao sam va lanak u Fizikom Pregledu. O tome sam jo razgovarao sa namesnikom i visokim ministrom." "Sa ministrom?" "Da, za to? Onom prilikom kada mi je i dao ovo pismo sa preporukom namenje nom vama, koje ste vi - ovaj, odbili da vidite." "Izvinite zbog toga. No, vi e bih voleo da to ministru niste pominjali. ta znate o napravi?" "Da je to zanimljiv, ali neuspeo eksperiment. Da je napravljen u svrhu p oveanja kvaliteta i kapaciteta uenja. Da je, donekle, uspeo pri eksperimentisanju s pacovima, no da je bio potpun neuspe an sa ljudskim biem." ekt se oseao povreenim. "Pa, iz tog lanka ni ta drugo i niste mogli zakljuiti. Stvar je prdstavljena kao neuspeh, no, nepobitno uspele pojedinosti su namerno p reutane." "Hmmm. Perilino udna taktika, doktore ekt." "Priznajem, jeste. No, meni je pedeset esta godina, gospodine, i, ako iol e poznajete obiaje Zemlje, znate da mi nije ostalo jo mnogo da po ivim." "Da, znam ezedseta. uo sam o tome - mo da i vi e nego to bih voleo da sam uo." J o se vrlo ivo seao onog prvog leta zemaljskim stratosfernim avionom. "No, ako se ne varam, izuzeci se ponekad prave, izmeu ostalog, i kada su u pitanju naunici, zar ne?" "Tako je. No, o tome odluuju visoki ministar i Savet Stare ina, a na njihov e odluke uticaja nema ak ni sam Car lino. Reeno mi je da, zarad produ enog ivota, mora

m projekat oko sinapsifajera dr ati u strogoj tajnosti, kao i da radim na tome da napravu usavr im i praktino doka em." Starac nemono ra iri ruke. "Kako sam onda mogao zn ati za krajnji ishod, za svrhu u koju e se aparat koristiti?" "Kakvu svrhu?" Arvardan izvadi kutiju cigareta iz svog d epa na ko ulji i po nudi svog sagovornika, no ovaj odbi. "Samo polako. Kada su moji opiti dostigli taku na kojoj se, razumno i bez bedno, moglo prei i na ljudska bia, eksperimentu s aparatom su podvrgnuti neki bio lozi sa Zemlje. Svi su oni bili fanatici - ekstremisti, tanije. Jednog od njih su vratili na ponovni opit. Nisam ga mogao spasti. No, iz samrtnikog krkljanja tog o veka sam sve shvatio." Bila je ve skoro pono. Dan se odu i i mnogo se toga desilo. No, Arvardan je bio sav ustreptao i nestrpljiv. "Voleo bih da odmah ka ete ta je posredi." "Samo malo strpljenja, molim vas. Moram vam sve objasniti, ako elim da va s ubedim. Vi, naravno, dobro znate za malu zemaljsku osobenost - radioaktivnost. .." "Da, dobro poznajem tu stvar." "I dobro znate kakav je odraz te radioaktivnosti na Zemlju i njenu privr edu?" "Da." "Onda ne moram da vam obja njavam. Samo u vam rei da je mutacioni proces - p roces naslednih promena - na Zemlji mnogo vei nego bilo gde drugde u Galaksiji. to e rei da je ideja na ih neprijatelja o tome da su 'Zemljani drugaiji' u izvesnom smi slu tana. Da budemo precizni - ti mutacioni procesi su minimalni, i mutirani orga nizmi veinom brzo izumiru. Jedina trajna izmena koja se tie Zemljana u vezi je sa nekim aspektima njihove unutra nje hemije - koja im omoguava veu otpornost u odnosu na vlastitu ivotnu sredinu. to e, opet, rei - veu otpornost na efekte radijacije, br e zarastanje oprljenih povr ina..." "Doktore ekt, sve to mi je ve poznato." "Onda, je li vam ikada palo na pamet da mutacioni procesi obuhvataju sav ivi svet na Zemlji, a ne samo ljudsku vrstu?" Usledi kratka stanka, posle koje Arvardna prozbori: "Pa, ne ba , no, to je sigurno tako." "Sigurno je tako. De ava se. Na e domae ivotinje imaju veu raznovrsnost u odnos u na druge, neoku ene svetove. Pomorand a koju ste pojeli je mutacionim menjanjem po stala jedinstvena sorta, koja ne postoji nigde osim na Zemlji. To je, izmeu ostal og, ono to je ini tako neprihvatljivom za one kojima bismo je izvezli. Vasionci su mnjaju u nju kao to sumnjaju i u nas same - a mi je ljubomorno uvamo kao ne to samo na e i niije vi e. I na kraju, naravno, ono to se de ava sa biljnim i ivotinjskim svetom de ava se, razumljivo, i u svetu mikroorganizama." Arvardan se tek sada zbilja protrese od hladnog u asa. "Mislite - bakterije?" "Mislim na sve oblike primitivnog ivota. Protozoe, bakterije i samoobnavl jajue belanevine koje se nazivaju virusima." "Na ta ciljate?" "Mislim da i sami nasluujete, doktore Arvardane. Odjednom ste vrlo zainte resovani. Vidite, postoji verovanje u va em narodu da su Zemljani donosioci smrti, da dru enje sa Zemljaninom podrazumeva smrt, da to donosi nesreu, da su Zemljani u rokljivih oiju..." "Sve to znam. Praznoverice." "Ne ba sasvim. To i jeste najcrnje od svega. Kao i sva verovanja, koliko god u pitanju bile praznoverice, izobliene, preuveliane, i ova se negde u dubini d odiruju s istinom. Ponekad, znate, Zemljanin u svom telu nosi neke mutirane obli ke mikroskopskih parazita kojih nigde drugde nema i kojima, ponekad, Vasionci la ko podlegnu. Sve to sledi je ista biologija, doktore Arvardane." Arvardan ostade nem. "Ponekad smo i mi sami rtve", nastavi ekt. "Ispili se, ponekad, iz radioak tivnih maglu tina, neka nova bakterija i epidemija zbri e pola planete, no, Zemljani su, ipak, relativno otporni. Zajedno sa bakterijama menjamo se i mi, i sa svako m novom generacijom razvijamo veu otpornost. I tako, pre ivimo. Vasionci, meutim, ne maju tu mogunost."

"Znai li to", poe Arvardan, oseajui blagu vrtoglavicu, "da ovaj kontakt sada ovde, sa vama..." On i nesvesno odmaknu svoju stolicu. Istog asa pomisli na polj upce od te veeri. ekt odmahnu glavom. "Ne, ne, naravno. Mi ne stvaramo bolesti - nosimo je u sebi bez prenosa na druge. A i nosioci smo vrlo retko. Da ivim na va em svetu, no sio bih klica koliko i vi sami. Ni ja ih ba ne ljubim preterano. ak i ovde je tek jedna od kvadriliona klica, ili samo jedna u svakom kvadrilionu od kvadriliona, zaista opasna. Va i izgledi da se sada zarazite manji su nego izgledi da sada kroz ovu kuu proleti meteorit i pogodi vas u glavu. Ukoliko - ukoliko se te klice ne tra e, izoluju i namerno umno avaju." Opet stanka, du a nego pre. Onda Arvardan upita, udnim, tako pridavljenim glasom: "A rade li to Zemljani?" Ne, ekt nije bio paranoik. Naprotiv, bolje da mu veruje. "Da. Ali prvenstveno, iz uobiajenih, naunih razloga. Na i biolozi su, naravn o, zainteresovani za udnovatosti ivota na Zemlji, i ba su nedavno izolovali virus o bine groznice." " ta je to?" "Blaga, ali stalno prisutna bolest. Uvek nas prati. Mnogi ljudi sa Zemlj e su je prele ali jo u detinjstvu. Simptomi nisu te ki. Blaga groznica, prolazni osip , upala usana i sluzoko e uz stalno prisutnu e. Proe za nekih est dana, i bolesnik pos taje imun. Ja sam je prle ao. I Pola, isto tako. Ponekad se javlja opasniji vid is te bolesti - jer je virus, pretpostavlja se, ne to izmenjen - i to se zove radicij aciona groznica." "Radijaciona groznica, da, uo sam za to", potvrdi Arvardan. "Zaista? Bolest se tako zove zbog pogre ne pretpostavke da se dobija usled izlaganja radioaktivnom delovanju u oku enim oblastima. Meutim, ona je zaista vrlo esta posledica izlaganja tim oblastima, jer je u njima virus najspremniji da se izmeni u svoje opasne oblike. No, virus je ono to je opasno - a ne zraenje. Simpto mi se, u sluaju ove groznice, pojavljuju najdalje za dva asa. Usne su tako te ko pog oene i upaljene da pacijent jedva mo e da govori, i mo e umreti za nekoliko dana. Eto, doktore Arvardan, to je su tina stvari. Zemljanin je razvio otpornost u odnosu na obinu groznicu, dok je Vasionac ne poseduje. Desi se da obinu groznic u ponekad dobije neki pripadnik carskog garnizona i u tom sluaju na nju reaguje o nako kako bi Zemljanin reagovao na zarazu radijacionom groznicom. Naje e umre u toku od dvanaest asova. Onda on mora biti spaljen - spaljuju ga Zemljani - jer, ko go d od Vasionaca da se pribli i le u, bolest e prei i na njega. Virus je, rekao bih, izolovan pre nekih desetak godina. Pripada nukleopr oteinima, kao i ostali virusi skloni filtriranju, koji imaju upadljivi postotak radioaktivnog ugljenika, sumpora i fosfora. Kad ka em 'upadljivi', mislim na neuob iajeno visoko ue e od pedeset procenata iste radioaktivne materije u ugljeniku, sumpor u i fosforu. Pretpostavlja se, stoga, da utiu na organizam vi e kao radioaktivne ne go kao naprosto otrovne materije. Izgledalo bi logino pretpostaviti da su Zemljan i, prilagoeni gama-zraenjima, neznatno izlo eni opasnosti. Sledea istra ivanja su se na jvi e bavila pitanjem kako virus koncentri e svoje radioaktivne izotope. Kao to vam j e bez sumnje poznato, izotopi se ne mogu izdvojiti nikakvim hemijskim procesom, osim ukoliko je postupak izuzetno dugotrajan i izuzetno slo en. Osim toga, nijedan drugi organizan izuzev tog virusa ne pona a se tako. No, u toj se taki usmerenje i stra ivanja promenilo. Zavr iu priu u kratkim crtama, doktore Arvardan. Mislim da vam je i samom ja sno kuda ona vodi. Eksperimenti su mogli biti vr eni na ivotinjama ije je poreklo sa drugih svetova, ali ne i sa Vasioncima - iz razumljivog razloga to je njihov bro j, ovde na Zemlji, vrlo mali, te bi se itava stvar veoma brzo otkrila. Naravno, it av projekat je morao biti voen u krajnjoj diskreciji. Grupa bakteriologa bila je podvrgnuta tretmanu putem sinapsifajera, kako bi se njihovi mo dani procesi enormn o razvili. Upravo je ta grupa i izvela taj novi, matematiki precizan napad na pro teinsku hemiju i imunologiju, i na kraju joj je po lo za rukom da razvije ve taku var ijantu virusa, razvijenu tako da deluje samo na vanzemaljske organizme - Vasionc e. Sada ve postoje tone i tone tog virusa - u kristalizovanom stanju." Arvardan je bio iscrpljen. Oseao je krupne gra ke znoja kako polako klize n iz njegove slepoonice i obraze. "Vi mi, znai, govorite" dahtao je on, "da Zemlja namerava da oslobodi taj

virus i izbaci ga u Galaksiju - da, zapravo, namerava da zapone gigantski bakter iolo ki rat..." "Koji mi ne mo emo izgubiti, a vi ne mo ete dobiti. Upravo tako. Kada epidem ija jednom krene, milioni e umirati svakog dana i nee biti sile koja e to moi da zau stavi. Izbeglice, izbezumljene od straha, bekstvom e kroz svemir nositi virus sa sobom. Ako poku ate da uni titi zara ene planete, bolest e stalno iskrsavati na nekom d rugom svetu. Nee biti razloga da se itava stvar uop te dovede u vezu sa Zemljom. Do trenutka kada se izrazi sumnja u pogledu toga to Zemlja ostaje po teena, kuga e tolik o uznapredovati i oajanje Vasionaca ve e biti toliko da ni samo to saznanje nee vi e n i ta znaiti." "I svi e pomreti?" Narastajua strava i dalje nije dopirala - nije mogla da dopre - do svesti arheologa. "Mo da i nee. Bakteriologija radi u oba smera. Pronaen je i antiserum, kao i nain da se on proizvede. Mo e se upotrebiti u sluaju preuranjene predaje. Onda, mo e se desiti da bolest ipak ne stigne u najzabaenije kutke Galaksije, ili ak da se ne gde razvije prirodni imunitet." U u asnoj praznini koja je nastupila - tokom koje Arvardan vi e ni trenutka nije sumnjao u stareve rei - ledena istina koja je u jednom dahu promenila izglede i istopila nadmo od dvadeset pet milijardi prema jedan - zau se ponovo ektov glas, odjednom tako slaba an i umoran: "To nije delo Zemlje. To je delo aice voa na koje je, po svemu sudei, prejak o delovao stravian pritisak koji ih je iskljuivao iz tokova Galaksije. Pri tom, mr zei one koji ih ne pu taju unutra, udei da uzvrate udarac ne pitajui za cenu, i neuraun ljivom snagom... ... kada oni zaponu, ostatak Zemlje e morati da ih sledi. ta nam drugo i os taje? Zemlja, pritiskana strahovitim oseanjem krivice, morae da poku a da izvede ono to je pripremila. Zar mo e i za trenutak razmotriti mogunost da po tedi makar nekog i z Galaksije i time rizikuje eventualnu mogunost kasnije odmazde? Pa ipak, ja sam Zemljanin. Ja sam ovek. Moraju li trilioni izgubiti ivot z bog miliona? Mora li civilizacija koja se Galaksijom ustoliila biti dokrajena zbog osvete, ma kako pravedne, ali, ipak, samo osvete jedne jedine planete? I hoe li nam posle svega biti bolje no sada? Mo u Galaksiji e zadr ati oni svetovi koji imaju najvi e sirovina - a ne zaboravite da ih Zemlja nema uop te. Zemljani ak mogu i da s e posade na presto na Trantoru i odatle vladaju, ali samo za jednu generaciju; j er, njihova e deca postati Trantorijanci, i kada na njih doe red da vladaju, gledae istim oima na Zemlju kakvom je dana nji vladari sa Trantora vide. I pored toga, u emu je napredak oveanstva, ako se tiranija Carstva jednosta vno izmeni u tiraniju Zemlje? Ne, ne... Mora da postoji neki drugi put, put za s ve ljude, put pravde i slobode za sve." On zagnjuri lice u ake, vrtei snu deno glavom. Arvardan je sve to primio kao kroz maglu, i jedino to je mogao bilo je da promrmlja: "U ovome to ste uinili, doktore ekt, nema ni trunice izdaje. Iz ovih sto pa idem na Everest. Namesnik e mi poverovati. Mora mi poverovati." Ali iznenada se zau trei korak i, trenutak potom, ukaza se slika jednog pre pla enog lica koje nahrupi kroz vrata: "Tata - neki ljudi dolaze ulicom!" Dr ekt posive u licu. "Brzo Arvardane, kroz gara u!" On ga estoko gurnu. "Uz mite Polu sa sobom i ne brinite za mene. Ja u ih zadr ati!" No, bilo je kasno: ovek u zelenoj odori ve je stajao na vratima. Bio je naoru an tankim osmehom i neuronski m biem kojim je nemarno mahao napred-nazad. A onda se zau grmljavina, zvuk velikog broja ruku koji lupa na glavna vrata, zatim tresak i, konano, bat nogu. "Ko ste vi?!" povika Arvardan, ustoboiv i se pred prilikom u zelenom, krijui Polu iza svojih lea. "Ja?" zagrme zeleni. "Samo ponizni sekretar njegove ekselencije visokog ministra." On im se pribli i. "Zamalo da zakasnim. Aha, i devojica je tu... Krajnje nepromi ljeno..." Arvardan poe, preteim glasom: "Ja sam itelj Galaksije, i protivim se tome d a me privedete - ili, to se toga tie, zabranjujem vam da kroite u ovu kuu bez zakons kog ovla enja." "Ja", odvrati sekretar, prijateljski tap ui Arvardanovo rame slobodnom ruko

m, "ja sam i pravo i vlast na ovoj planeti. Uskoro u to biti i kada je u pitanju Galaksija. Imamo vas sve, znate - ak i varca." " varca?" kriknu e uglas dr ekt i njegova ker. "Zaueni? Hajde, hajde, odve u vas k njemu." Poslednja stvar koje je Arvardan bio svestan bio je taj osmeh na sekreta rovom licu - i blesak bia. Bol be e strahovit - i on se srui u tminu. 16. ODABERI TABOR! varc konano ugrabi malo sna na neudobnoj drvenoj klupi u jednoj od malih p odrumskih soba 'popravnog doma' u iku. 'Dom', kako je obino nazivan, bio je jedno od oru ja lokalnih vlasti na ijem je elu stajao visoki ministar, uz sve one koji su ga okru ivali. Uzdizao se u svoj oj sumornosti na stenovitoj uzvisini koja je natkriljavala carske kasarne, kao to bi se tamna senka nadnosila nad nekim zemaljskim prekr iocem, i to na mnogo opasn iji, zlokobniji nain. Mnogi je Zemljanin, u toku proteklih vekova, u njegovoj unutra njosti ekao na svoju presudu - ako je, na primer, podneo la ne podatke o proizvodnoj normi, il i je to, ak, izbegao da uradi, ili ako je poku ao da izbegne ezdesetoj, ili pak urad io kakav slian zloin - na primer, poku aj zavere protiv vlade ili slino. Ponekad bi s e sitne predrasude zemaljske pravde uinile besmislenim osetljivoj i naje e blaziranoj Carskoj vladi. U tom sluaju bi prekr ioce pomilovao sam namesnik, no to bi obino iz azivalo nerede ili, u gorem sluaju, otvorenu pobunu. Meutim, naje e se de avalo da namesnik popusti pred smrtnom presudom koju bi do neo Savet. Na kraju krajeva, stradali bi samo ljudi sa Zemlje... Prirodno da D ozef varc o svemu tome nije mogao ni ta znati. Sve to je u ovom trenutku predstavljalo njegovo vidno polje bila je mala odaja sa zidovima koji s u rasipali prigu enu svetlost, i iji su jedini name taj predstavljale dve tvrde klupe i sto, ne raunajui mali ispust u zidu koji je slu io dvojakoj svrsi - kao tu i kao s anitarni vor. Nigde nije bilo prozora koji bi dozvoljavao pogled na makar deli neb a, a propust sve eg vazduha u prostoriju putem ventilacionog ureaja bio je minimala n. On provue prste kroz kosu koja je prekrivala samo mali deo njegove elave g lave i pridi e se, utueno, u sedei polo aj. Njegov je poku aj da pobegne u ni ta (a i gde bi na Zemlji mogao biti siguran?) bio kratkog veka, gorak, i zavr io se ovde. Ipak, mogao je da se zabavlja Dodirom Misli. Ali da li je to bilo dobro ili lo e? Na farmi je to bio udan, uznemirujui dar, jedna strana njegove prirode koj u dotad nije poznavao, mogunost na koju nije ni pomi ljao. Sada je mogao da ga u po tpunosti istra i. Bio je, posle dvadeset etiri asa svog zatvoreni tva, na ivici ludila . Mogao je da okrzne Dodirom stra are kada bi ovi prolazili pokraj odaje, da doseg ne uvare u obli njim hodnicima, i da pru i svoj Dodir ak do zapovednika Doma u njegovo j udaljenoj kancelariji. Pa ljivo je ispitivao njihove misli. Mogao je da ih otvori kao ljusku orah a - suvu lju turu iz koje su onda oseanja i zapa anja lila kao ki a. Tako se i snabdeo podacima o ivotu na Zemlji i u Carstvu. Podacima koji s u znatno nadma ivali sve to je mogao da naui tokom protekla dva meseca na farmi. Naravno, ono to je odmah primio k znanju, i to je sebi mogao da potvrdi u neogranienom broju kasnijih provera, bez mogunosti ikakve pogre ke, bilo je upravo o vo: Bio je osuen na smrt. Nije bilo izlaza, sumnje, zadr ke. Mo da danas; mo da sutra. No, umree. Napokon mu se to duboko podvue pod ko u; prihvatio je to gotovo kao spas. Vrata se otvori e i varc skoi na noge oseajui intenzivan strah. Razum bi mu mo d a razumno primio smrt, svakim deliem svoje svesti, no, telo je i dalje bilo primi tivan ivot koji o razumu ni ta nije znao. Eto ga! Ne, ne jo . Dodir Misli koji je stupao kroz vrata nije nosio ni ta smrtonosn

o u sebi. Bio je to samo uvar sa metalnom ipkom u ruci, na gotovs. varc je znao ta ip ka predstavlja. "Poi sa mnom", obrati mu se uvar o tro. varc krenu, razmi ljajui o svojoj udnoj moi. Mnogo pre no to bi stra ar mogao da upotrebi svoje oru je, ak pre nego to bi i shvatio da to treba da uini, mogao je biti uinjen bezopasnim bez ijednog zvuka, bez izlaza, bez spasa. Njegov um bio je u va rcovim rukama. Samo mali stisak i bilo bi gotovo. Ali za to? emu? Tu su i drugi. Koliko njih bi mogao odjednom da savlada? Ko liko se ruku s kojima bi se borio nalazilo u njegovom umu? I ao je bez pogovora za stra arom. Konano su stigli u neki veliku, veliku sobu. U njoj su ve bila dva mu karca i jedna devojka, opru eni koliko su dugi na visokim klupama. Nisu bili ba sasvim mr tvi - mogao je da oseti kako im umovi ipak rade. Paralizovani! Poznati su mu! Da li ih poznaje? On zastade da ih bolje osmotri, no stra ar ga gurnu: "Napred!" Bila je tu jo jedna klupa, prazna. Zaista nije bilo nieg smrtonosnog u str a arevim mislima, te se varc pope na klupu. Znao je ta sad dolazi. Stra areva metalna ipka dotaknu svaki od njegovih udova. On zabride e i udrve ni e se, tako da je sada mogao da oseti samo jo svoju glavu koja, meutim, kao da je lebdela u praznom. On poku a da je pomeri. "Pola!" povika on. "Vi se zovete Pola, zar ne? Vi ste devojka koja..." Ona mu klimnu glavom. Njen Dodir Misli nije poznavao. Jer, pre dva mesec a nije imao svoju mo. U to vreme, razvoj njegovog uma bio je do ao samo do stanja k ada je mogao da oseti ' ta se de ava'. Toga se izvrsno seao. Imao je savr eno pamenje. No, iz veza misli mogao je jo dosta da shvati. Onaj iza devojke je bio dr ekt, a onaj najdalji dr Bel Arvardan. Mogao je da oseti njihova imena, njihov oaj , da gotovo okusi stravu i u as u najudaljenijim kutovima devojinog uma. Za trenutak je saoseao s njima, no, u to se seti ko su oni i ta predstavlj aju. Njegovo srce se skameni. Ako, neka umru! To drugo troje ljudi bili su u toj prostoriji ve skoro ceo as. Odaja u koj oj su se nalazili bez sumnje je kori ena za skupove vi e stotina ljudi i zatvorenici su se oseali krajnje izgubljenim i usamljenim u tom velikom prostoru. Niko nije p rogovori ni re. Arvardanovo drelo bilo je upaljeno i suvo, te je esto okretao glavu levo-desno. To je ionako bio jedini deo tela koji je mogao da pomie. ektove oi bile su sklopljene, usne bezbojne i stisnute. Arvardan prosikta: " ekte! ujte! ekte!" " ta je... ta je?" Bio je to jedva ujan apat. " ta ete sada? Neete valjda da zaspite? Razmi ljajte, ovee, mozgajte!" "Za to? O emu da mozgam?" "Ko je taj D ozef varc?" "Zar se ne sea , Bele?" Bio je to Polin glas, tanak i iznemogao. "Onda, u r ubnoj kui, kada smo se prvi put sreli - tako davno?" Arvardan se sna no odupre i ustanovi da mo e da izdigne glavu za nekih par b olnih centimetara. Mogao je da vidi samo deli Poline glave. "Pola! Pola!" Kad bi samo mogao da joj prie, kao to je mogao za protekla d va meseca, i kao to, naravno, nije uinio. Ona ga je posmatrala, sme ei se ukoeno, kao kip. "Ipak emo pobediti", ree on. "Videe ." No, ona zatrese glavom - a njihovi vratni mi ii uini e jo malo vei napor, mukotr pan i bolan. " ekte", pozva on. "Slu ajte me. Kako ste do li u dodir sa varcom? Za to je on bi o va pacijent?" "Sinapsifajer. Bio je dobrovoljac." "Da li je pro ao kroz tretman?" "Da." Arvardan promisli. " ta ga je navelo da doe k vama?" "Ne znam." "Onda - mo da je on zaista agent Imperije."

varc, koji je pratio tok njegovih misli, ovde se nasmeja u sebi. Nije, meu tim, rekao ni ta, niti je imao nameru da i ta ka e. ekt poku a da okrene glavu. "Agent? Zato to to ka e sekretar? Oh, bez veze. Osim toga, ta to menja? I on je bespomoan, kao i mi... ujte, Arvardane, ako im ispriamo neku suvislu priu, mo da b i jo malo saekali. Mo da bismo zatim..." Arheolog se umorno nasmeja, od ega ga grlo jo vi e zapee. "Mo da bismo zatim po i veli, jo malo, to mislite? A Galaksija mrtva, a civilizacija u ru evinama? Da ivimo? I da umremo, isto bi bilo!" "Tu pre svega mislim na Polu", promrmlja ekt. "I ja, isto tako", glasio je odgovor. "Pitajte je, uostalom... Pola, da li da se predamo? Da poku amo da se spasemo?" Njen glas bio je siguran. "Ja sam izabrala tabor. Ne elim da umrem, ali, ako moj tabor umre, umreu i ja." Arvardan se oseti gotovo pobedniki. Kada je bude doveo na Sirijus, mo da e s e neko i usuditi da je nazove Zemljankom, no, ona im je bila ravna - i on e biti kadar da, s velikim i lepim zadovoljsvom, saspe zube u grlo bilo kome ko bi..." No, seti se da nee biti ba lako, to, da je dovede na Sirijus, da e uop te bil o koga dovesti na Sirijus. Izgleda, u stvari, da uop te nee ni biti Sirijusa. On poku a da pobegne od te grozne misli, da pobegne to dalje mo e, te povika: "Vi! Kako vam ono be e ime... varc!" varc za trenutak podi e glavu i pogleda prema trojki, ali ni dalje nije ni ta govorio. "Ko ste vi?" upita Arvardan. "Kako ste uop te upleteni u sve ovo? Koji j e va udeo u ovoj stvari?" Zajedno sa pitanjem, na varcovu glavu srui se sva nepravednost ovog sveta. Sva bezbri nost u pro losti, sva vrlo prisutna strava kasnijih dogaaja... I on besno povika: "Ja? Kako sam ja upetljan u ovo? ujte vi. Jednom sam bio niko i ni ta. Po ten ovek, vredan ovek. Nikome nisam stao na ulj, nikome nisam smetao, brinuo sam se o svojoj porodici. A onda, bez razloga, bez razloga, obrem se odjednom ovde." "Gde? U iku?" ubaci Arvardan, ne razumevajui. "Ne! Ne u iku!" varc je i dalje, gotovo divlje vikao. "Ovde, u ovom ludom svetu! Oh, ba me briga da li mi verujete ili ne! Moj svet je sada u pro losti. Moj svet je imao prostora i hrane za dve milijarde ljudi i bio je jedini svet!" Arvardan ostade nem. Napokon se okrenu ektu: "Razumete li ga ta pria?" "Shvatate li", ree ekt sa jedva uoljivom primesom uenja, "da ovaj ovek ima vel iko slepo crevo, dugako oko deset centimetara? Osim toga, sea li se, Pola, broja nj egovih zuba, dlaka po licu?" "Da, da", vikao je inad ijski varc, "voleo bih da imam i rep pa da mogu da vam ga poka em. Ja dolazim iz pro losti. Putovao sam kroz vreme. Ne znam ni kako, ni za to. A sada me ostavite na miru." Ali trenutak potom, sam od sebe dodade: "Usko ro e doi po nas. To to nas ostavljaju da ekamo treba samo da ubije otpor u nama." Arvardan odjednom upita: "Kako to znate? Ko vam je rekao?" varc, meutim, ni ta ne odgovori. "Mo da, sekretar? Onaj zdepasti ovek slepljena nosa?" varc nije mogao da im opi e kako izgleda ovek, ili ljudi, koje je dotakao sa mo putem Dodira Misli, ali, sekretar? Promakao mu je samo jedan, lagani Dodir, s na ni Dodir oveka koji je imao stvarnu mo, i to je zaista mogao biti sekretar. "Balkis?" upita on radoznalo. " ta?" zausti Arvardan, no ekt upade: "To je sekretarovo ime." "Oh, a ta je rekao?" "Ni ta nije rekao", odgovori varc. "Ja to, naprosto, znam. Svima nam je pre dviena smrt, i nema nam pomoi." Arvardan spusti glas. "Lud je, zar ne?" "Pitam se... avovi na njegovoj lobanji... Vrlo primitivni, vrlo primitivn i." Arvardan je bio zaprepa en. "Neete rei... Ma hajdete, to je nemogue." "Uvek sam to slutio", ektov glas za trenutak zazvua kao da nema nikakvih n eposrednih te koa, sasvim normalno, glas naunika. "Izraunata je energija koja je potr ebna da bi se objekt kretao po vremenskoj osi i stiglo se do vrednosti koja je v

ea od beskonanog, pa je itav projekat otpisan kao nemogu. No, razgovaralo se i o mog unostima 'vremenskih gre aka' analognih, znate, geolo kim gre kama. Jer svemirski brodo vi jesu nestajali, i to naoigled svih. Znate sigurno i za uveni sluaj Hora Devaloua , u prastarim vremenima, koji je jednog dana zakoraio u kuu i vi e nikada iz nje nij e izi ao, a unutra ga nisu na li... A postoji i planeta, koju ete nai zabele enu u galak tografskim kartama iz pro log veka, koju su posetile tri ekspedicije i donele naza d sve potrebne podatke - i nakon toga vi e nikada nije viena. A onda, uinjeni su i neki napreci u nuklearnoj hemiji, koji kao da poriu z akon o nepromenjivoj energiji mase. Poku ali su to i da objasne, povodei se za gubi tkom mase du ose vremena. Nukleusi uranijuma, na primer, kada se pome aju sa bakrom i barijumom u malim, ali strogo odreenim dozama, pod uticajem blage gama-radijac ije stvaraju rezonantni sistem..." "Oe, nemoj", ume a se Pola. "Ionako nema koristi..." No, Arvardan je odluno prekide. "ekaj, malo. Daj da razmislim: ja sam onaj ko ovo mo e da sredi. A i ko bi bolje? ekajte da mu postavim nekoliko pitanja... uj te, varce..." varc ga pogleda. "Va svet je bio jedini svet u Galaksiji?" varc klimnu, a onda nevoljnu potvrdi: "Da." "Ali vi ste to samo tako mislili. Mislim, nije bilo svemirskih letova, p a to niste mogli i da proverite. Mo da je i tada moglo biti i drugih naseljenih sv etova." "To ve ne znam da vam ka em." "Naravno, teta. A ta je sa atomskom energijom?" "Imali smo atomsku bombu. Uranijum i plutonijum - mislim da je to uinilo ovaj svet radioaktivnim. Mora da je kasnije bio jo jedan rat... Kasnije, kad sam oti ao... Atomske bombe." varc kao da se vratio u ikago, u svoj stari svet, bez bomb i. I bilo mu je ao. Ne zbog sebe, ve zbog tog prekrasnog sveta... No, Arvardan mrmlja e ne to sebi u bradu. "U redu", ree naposletku naglas. "I mali ste, naravno, svoj jezik?" "Na Zemlji? Bilo je mnogo jezika." "Koji je bio va ?" "Engleski - ali i on tek kada sam odrastao." "Recite ne to na engleskom." Ve dva meseca, ili jo vi e, varc nije izgovorio nijednu re na engleskom. No, s ada, sa ljubavlju, on ree: " eleo bih da se vratim kui i da budem sa ljudima koje po znajem." Arvardan se obrati ektu. "Da li je to jezik kojim se koristio pre no to je pro ao kroz tretman sinapsifajera?" "Mogue je, nisam siguran", odgovori nesigurno ekt. "I onda je zvualo udno, a zvui i sad. Kako mogu to da uporedim?" "Nema veze... Kako se, varce, na va em jeziku ka e 'majka'?" varc ree. "A-ha... A kako 'otac', 'brat', 'jedan' - mislim broj, 'dva', 'tri', 'kua ', 'mu karac', ' ena'..." To se nastavi u nedogled, a kada Arvardan zastade da udahne, na licu mu se mogao oitati izraz strahopo tovanja i zadivljenosti. " ekte", ree on, "ili je ovaj ovek u pravu ili sam ja usred none more. On gov ori praktino istim jezikom kojim su ispisani stari spisi pronaeni na pet hiljada g odina starim slojevima zemlji ta Sirijusa, Arkturusa i Alfa Kentaure i niza drugih . On, jednostavno, govori tim jezikom. Jezik je de ifrovan tek u najnovije vreme i pored mene ga u Galaksiji poznaje jo svega desetak ljudi." "Jeste li sigurni u to?" "Jesam li? Oh, naravno! Ja sam arheolog, i to moram da znam." Za trenutak varc oseti kako se slama obru njegove podvojenosti. Po prvi pu t oseti kako ponovo zadobija svoj identitet. Tajne vi e nema: on je bio ovek iz pro l osti, i oni to prihvataju. To je, napokon, dokaz da nije lud, i to je zauvek oda gnalo sve sumnje. Bio im je zahvlan zbog toga. No, i dalje je bio nepoverljiv. "Moram ga imati", javi se ponovo Arvardan, sav ustreptao. " ekte, vi nemat e pojma koliko on znai za arheologiju, pa on je ovek iz pro losti! Oh, Galaksijo, uj

ovo! ujte, mo emo da se dogovorimo. Ovo je dokaz za kojim Zemlja traga. Oni ga mogu i imati. Oni..." varc upade s porugom. "Znam ta vam je u glavi. Mislite da e Zemlja sada, s mojom pomoi, moi da se doka e kao izvor civilizacije i da e zbog toga biti zahvalna. Ka em vam da nee! Toliko sam siguran u to da bih se kladio u sopstveni ivot! Jednost avno, nee nam verovati - ni meni, a ni vama." "Ali postoji nepobitan dokaz." "Nee ga ni saslu ati. A znate li za to? Jer imaju nekoliko sna nih predubeenja u pogledu pro losti. Svako pomeranje ustolienih shvatanja u njihovim oima bilo bi sve togre, ak i da je zaista istina. Oni ne ele istinu - oni ele svoje tradicije. "Bele", ume a se Pola, "mislim da je u pravu." "Mo emo uvek da probamo!" Arvardan je krgutao zubima. "Propa emo", bio je uporan varc. "Ali kako znate?" "Znam!" Re odjeknu s takvom sigurno u da Arvardan zaneme. Sada ekt uperi u varca pogled pun neke udne, umorne svetlucavosti. On upita, tihim glasom: "Jeste li osetili bilo kakve lo e posledice posle procesa na sinapsifajeru?" varc nije znao ta ta re znai, ali brzo shvati. Oni su ga operisali, oni su u zmenili njegov mozak! Kako brzo shvata! "Ne. Nema posledica." "Ali vidite i sami kako ste brzo nauili na jezik. ak ga izvrsno i govorite. Kao da ste ovde roeni. Zar vas to ne iznenauje?" "Uvek sam imao odlino pamenje", glasio je hladni odgovor. "Znai, sada ne oseate nikakvu razliku u odnosu na ranije?" "Tako je." Doktor ga prostreli pogledom. "Ne trudite se da me farbate. Mislim da se vrlo dobro razumemo i da znate na ta mislim." varc se kratko nasmeja. "To mislite - to mogu da itam misli? Pa, ta s tim?" No, ekt ga vi e nije slu ao. Ve se bio okrenuo Arvardanu. "On mo e da osea tu um. Koliko bih samo mogao da postignem s njim... A eto, zavr avamo ovde, potpuno bespo moni..." " ta, ta, ta?" presee ga uno Arvardan. ak se i Pola zainteresova. "Mo ete li to, zaista?" upita ona varca. On joj potvrdno klimnu. Ona se starala o njemu, a sada e je ubiti. Ipak, bila je izdajnik. "Arvardane", upita ekt, "seate li se moje prie o bakteriologu koji je premi nuo zbog tretmana na sinapsifajeru? Prvo u ta se kleo, pre no to se sasvim slomio, bilo je da mo e da ita misli. I zaista je mogao. Otkrio sam to neposredno pre no to je umro, i uvao to kao tajnu. Nikome to nisam rekao, ali to je mogue... Da, da, A rvardane, mogue je. Vidite, ako se smanji otpornost mo danih elija, mozak mo e da prim a magnetska polja koja se indukuju kao proizvod tuih misli i pretvaraju se u vibr aciju. Princip je isti kao kod najobinijeg magnetofona. To bi se, verovatno, zval o telepatija, u punom smislu te rei..." varc je i dalje nepokolebljivo utao, a onda mu se Arvardna polako okrete. "Ako je tako kao to ka ete, ekte, mo da bismo mogli da se poslu imo ovim ovekom." Arheolo gove misli se uskovitla e, tra ei i iznalazei mogua re enja. "Mo da je u tome izlaz. Mora ostojati izlaz. I za nas i za Galaksiju." No, varc ostade leden po prijemu gromovitog Dodira Misli koji je osetio t ako jasno. "Mislite da je to izlaz, ako im proitamo misli?" upita on. " ta bi nam t o pomoglo? Naravno, ja mogu mnogo vi e nego to je to. Kako vam ovo izgleda?" varc upravi prema njemu samo lagan Dodir, no Arvardan jauknu od nenadanog bola. "To je moje delo", objasni varc. "Hoete jo ?" Arvardan je s mukom gutao vazduh. "Mo ete li to isto da uinite i stra arima? Sekretaru? Kako ste onda pustili da vas dovedu ovamo? Galaksijo, hvaljena bila! e kte, uop te nema problema! ujte me sada, varce..." "Ne", odvrati varc, "ujte vi mene. Za to bih ja eleo da se oslobodim? Gde bih se obreo? I dalje na ovom umrlom svetu. Ja elim kui. A ne mogu da odem kui. elim sv oje ljude, i svoj svet, i ne mogu ih imati. I elim da umrem."

"Ali nije re samo o vama, re je o itavoj Galaksiji, varce! Ne mislite samo n a sebe!" "A za to, molim vas? Za to da ne? to bih brinuo o va oj Galaksiji, dabogda istr unula i nestala. Znam ta Zemlja namerava da uini i drago mi je zbog toga. Mlada da ma ree maloas da je izabrala svoj tabor. Pa, i ja sam ga izabrao, i moj tabor je Z emlja!" " ta ka ete?" "Za to da ne? Pa, ja sam Zemljanin!" 17. PROMENI TABOR!

Pro ao je jedan as otkako je Arvardan, po to je konano s mukom isplivao iz nes vesti, shvatio da le i na klupi opru en kao nicla, na dasci kojoj se uskoro sprema me sarska satara. I ne desi se ni ta. Ni ta osim tog besciljnog i nepodno ljivog razgovor a koji su vodili da prekrate vreme. No, sve kroz ta su pro li imalo je svoju svrhu. U toliko je mogao biti sigu ran. Le ati tako, bespomoan, neudostojan ak ni stra ara, to znai da su bez ikakve zadr ke bezopasni, moglo je samo da mu ojaa svest o sopstvenoj slabosti. Duh kakav je nje gov, preduzimljiv i uporan, te ko bi to mogao podneti, i kada islednik konano zaist a doe, nee imati snage da mu pru i nikakav, ni najmanji otpor. Arvardan je oseao potrebu da prekine tu ti inu. "Pretpostavljam da je ovo m esto prosto nabijeno u ima u zidovima. Trebalo je da manje govorimo", ree on. "Nije", odgovori varc ravnim i bezlinim glasom. "Niko nas ne slu a." Arheolog zamalo, potpuno automatski, htede da izusti spremno: "Otkud zna te", ali se u poslednjem trenutku uzdr a. Da postoji takva mo! I da ne bude dodeljena njemu, ve nekom oveku iz pro lost i koji sebe naziva Zemljaninom i eli da umre! U njegovom vidnom polju bio je samo deli tavanice. Kad bi se okrenuo moga o bi videti ektov o tro ocrtan profil; s druge strane je bio samo goli zid. A kada bi podigao glavu, mogao bi, za trenutak, da ugleda i Polino bledo i iscrpljeno l ice. Ponekad bi mu navrla pomisao da je - bogamu - ovek iz Carstva, Carstva, t ako mu zvezda! Dr avljanin Galaksije, i da ima mnogo niske podlosti u njegovom zat oeni tvu, kao i sramote u tome to je dopustio da ga Zemljani zatoe. No, i ta misao se postepeno ugasi. Trebalo je, u stvari, da ga nameste neposredno pored Pole... Ne, ovako j e bolje. Nije ba bio u stanju u kom bi voleo da joj se neposredno poka e. "Bele", uzdrhtala re polako zaplovi vazduhom i Arvardanu se uini nepojmlji vo slatka, usred sopstvenog vihora nadolazee smrti. "Molim, Pola." "Misli li da e ovi ovako jo dugo?" "Mo da i nee, mila... U asno, uludo smo straili dva meseca, zar ne?" "I to mojom gre kom", pro apta ona. "Mojom. Mogli smo, makar, iskoristiti on ih poslednjih nekoliko minuta. Sve je to bilo tako nepotrebno." Arvardan nije mogao da pronae odgovor. Njegove misli bile su uskovitlane kao na pomahnitaloj vrte ci. Da li je to samo uobrazilja, ili je zaista ve oseao bol od tesne pripijenosti uz tvrdu plastiku na kojoj je le ao? Koliko dugo e ga jo dr ati tako nepokretnog?" varc jednostavno mora biti nateran da bude od pomoi. Poku ao je da zakrili s voje misli - iako je znao da je to potpuno besmisleno. " varce..." zapoe on. I varc je le ao, isto tako bespomoan, posedujui jo jedan, lagani sloj u svom b olu - jer, u njegovom umu kretala su se i tri strana izvora razuma. Da je bio sasvim sam, mo da bi se i mogao prepustiti svojoj udnji ka konanom miru i ti ini smrti, otresti poslednje ostatke svoje ljubavi za ivotom koja ga je jo dva - ili tri - dana pre toga naterala da pobegne sa farme. Ali kako to da izv ede? Uz slaba an oseaj straha od smrti koji se kao mrtvaki pokrov nadvijao nad ekta; uz te ku patnju i buntovnost Arvardanovog jakog, vitalnog uma; uz duboko i veliko razoaranje mlade devojke.

Trebalo je da svoj um uini nepristupanim. ta je imao da se bake sa patnjama ostalih? Imao je svoj sopstveni ivot da ivi, svoju sopstvenu smrt da ga sada odnes e. No, oni su mu se nametali, meko, neprestano - probijajui se i nadirui kroz upljine njegovog uma. I ba tada, Arvardan ga pozva po imenu i on je znao da sada od njega tra e d a ih spase. Ali za to to da uini? Za to? " varce", ponovi Arvardan, "mogli biste postati heroj. Nemate za koga ovde da umrete - sigurno ne za ove ljude napolju." No, varc je prebirao po seanjima iz mladosti, poku avajui da ih nekako zadr i u svom haotinom umu. Neka udna me avina pro losti i sada njosti natera ga da konano izrazi svoje negodovanje: "Tako je", zapoe on mirno i uzdr ano, "mogu da do ivim da budem heroj - ali i izdajnik. Oni ele moju smrt, oni ljudi tamo napolju. Vi ih nazivate ljudima, ali samo kad glasno govorite; va i umovi nazivaju ih nekako drugaije to ne mogu da razu mem - nekako omalova avajue, podlo. A ne zbog toga to su oni podli sami po sebi, ve z ato to su Zemljani." "To nije istina", glasio je odgovor izreen s estinom. "To jeste istina", odvrati isto tako estoko varc, "i to svi vrlo dobro zna te. Oni ele moju smrt, ali zato to misle da sam jedan od vas, od onih koji su u st anju da jednim dahom uni te itavu planetu, da je obaviju prezirom, da je malo-pomal o ugu e svojom nedodirljivom nadmeno u. E pa, sami se za titite od tih crva i buva koji nekako uspevaju da ugroze svoje bo anske gospodare. Ne tra ite pomo jednog od njih." "Govorite ba kao to govore fanatici", primeti zaueno Arvardan. "Za to? Jeste l i i vi, kao oni, toliko propatili? Vi ste bili stanovnik velike, slobodne planet e, kako sami ka ete. Bili ste Zemljanin onda kada je Zemlja bila jedina kolevka ivo ta. Vi ste jedan od nas, ovee. Jedan od vladara. Za to biste se poistoveivali sa oajnik om bulumentom ovde? Ovo nije planeta koje se seate. Moja rodna planeta mnogo vi e n alikuje staroj Zemlji nego ovaj bolesni svet ovde." varc se nasmeja. "Ja sam jedan od vladara, ka ete? Pa, vidite, u to ne bih ulazio. To nije ak ni vredno rasprave. Uzmimo, nasuprot tome, vas. Vi ste odlian p rimer onoga to nam je Galaksija poslala. Vi, tolerantni i beskrajno velika srca, vi koji po tujete sebe zbog toga to doktora ekta smatrate ravnim sebi. No, ispod tog a - ali ne toliko duboko ispod a da ja to ne mogu da osetim - vama je, s njim u dru tvu, nelagodno. Ne dopada vam se nain na koji on govori, niti onaj na koji se p ona a. U stvari, vama se on uop te ne svia, ak iako je spreman da izda Zemlju... Da, a osim toga ste poljubili devojku, nedavno, i sada na to gledate kao na svoju sla bost. Toga se, potajno, stidite..." "Tako mu zvezda, nije tako. Pola", viknu on oajno, "ne verujte mu! Ne slu a jte ga!" "Ne porii to, Bele", odvrati Pola mirno, "i nemoj se gristi zbog toga. var c naprosto gleda naslage tvog vaspitanja. Mogao bi da vidi isto kada bi se zagle dao u mene. A zasigurno bi isto to uvideo i kod sebe, samo kada bi isto tako neov eno kopao po sebi kao to to ini s nama." varc odjednom oseti kako ga obliva rumenilo. Polin glas se ne promeni ni za jotu kada mu se neposredno obratila. " varc e, ako ve mo ete da istra ujete tue umove, evo vam moga. Recite mi samo smi ljam li izda ju. Gledajte mog oca. Recite mi da li je tano da je s lakoom mogao da izbegne ezdes etu da je samo pristao da sarauje s tim ludacima koji smeraju da razore Galaksiju . ta je dobio svojom izdajom? I razmislite, eli li iko od nas ne to na ao Zemlji ili Z emljanima? Ka ete da ste za asak uhvatili ne to od Balkisovog uma. Ne znam kakve ste mog unosti imali da ronite kroz njegove taloge. No, kada se on vrati, i kada zaista b ude kasno propustite ga kroz re eto, ispitajte njegove misli. Po to utvrdite da je u pitanju ludak - onda mo ete mirno umreti." varc ostade nem. Arvardan urno prekide ti inu. "U redu, varce, prepu tam vam sada svoj um. Zaro nite u njega onoliko duboko koliko elite. Roen sam na Baronu, u sektoru Sirijusa. i veo sam svoj ivot u atmosferi antiterestrijalizma, i te ko mogu da se otrgnem mana i ludosti to jo le e u mojoj podsvesti. No, pogledajte me sada, i recite mi - nisam

li se sam, u svojim zrelim godinama, borio protiv sopstvene zaslepljenosti? Ne p rotiv zaslepljenosti drugih, to bi bilo mnogo lak e. Ve protiv samog sebe - i to to liko istrajno koliko god sam mogao. Vi, varce, ne poznajte dovoljno na u istoriju! Vi ne znate ni ta o hiljadama i desetinama hiljada godina tokom kojih se ovek irio kroz Galaksiju - ni ta o ratovi ma i bedi. Ne znate ni ta o prvim vekovima Carstva - gde je jo ponegde bilo buntovn og despotizma i haosa. Tek je u poslednjih dve stotine godina na a galaktika vlada postala ona na koju se treba ugledati. Pod njom su razni svetovi dobili svoju ku lturnu autonomiju - dobili su pravo da imaju vladavinu sami nad sobom - dobili s u pravo da daju svoj glas za op tu vladavinu svih. Nikada ranije nije oveanstvo bilo toliko usklaeno i toliko osloboeno straha od ratova i bede kao sada. Nikada ranije galaktika ekonomija nije toliko uznapred ovala. Niti je ikada budunost izgledala tako sjajna, kako to izgleda danas. I vi mislite da sve to razorite i ponete da radite iznova? Na temelju ega? Despotske te okracije, na temelju nezdravih elemenata sumnje i mr nje! Ako Galaksija za ivi, opravdan Zemljin bes zbog nepravde koja joj je nanet a moi e da bude zadovoljen. No, to to Zemlja smera nije re enje! Da li znate, uop te, ta se sprema?" Da je Arvardan bio u mogunosti da se pribli i varcu mogao bi s lakoom da prim eti borbu koja se u njegovom umu vodila. No, on intuitivno oseti da je vreme da za asak umukne. varc je bio potresen. Svi ti svetovi, da umru - da budu zara eni i da se ra spadnu u strahovitoj bolesti... Na kraju krajeva, da li je on uop te zaista Zemlja nin? Stanovnik Zemlje? U mladosti je napustio Evropu i uputio se u Ameriku, ali zar nije i posle toga ostao isti ovek? I zar nisu ljudi koji su za sobom ostavili povreenu i ranjenu Zemlju zbog svetova na nebu i dalje bili ljudi? Nije li itava Galaksija, zapravo, njegov dom? Nisu li svi oni, svi, postali od njega i njegove brae." "U redu", ree on s mukom, "Imate me, va sam. Kako mogu da vam pomognem?" "Do koje razdaljine se rasprostiru va e moi?" upita urno Arvardan, gotovo po hotljivom brzinom, kao da se jo pla i da varc u poslednjem trenutku ne promeni mi ljen je. "Ne znam. Neki umovi su napolju. Verovatno stra ari. Mislim da mogu da dop rem ak do ulice, ali to dalje idem, oseaj je sve mutniji." "Naravno", prihvati Arvardan."Ali ta je sa sekretarom? Mo ete li da doprete do njega?" "Ne znam..." promrmlja varc. Ti ina... Minuti su se gotovo nepodno ljivo otegli. "Va e misli mi stoje na putu", izjavi odjednom varc. "Ne gledajte me. Razmi l jate o neem drugom." Poku ali su. Opet ti ina. A onda: "Ne... Ne mogu... ne mogu." Odjednom, Arvardan glasno progovori: "Gle, mogu da se pomeram! Sasvim ma lo, dodu e. Galaksijo! Mogu da pomerim stopala!... Ah!" Svaki pokret znaio je bezus lovno i divlji bol. " varce, do koje mere mo ete da povredite oveka? Mo ete li da postignete i vi e o d onoga to ste meni uinili malopre?" upita Arvardan. "Mogu i da ubijem." "Ozbiljno? Kako?" "Ne znam. To se naprosto desi. To je... To je..." varc je delovao gotovo komino u svom naprezanju da reima objasni ne to to se na taj nain ne da iskazati. "A mo ete li da delujete na vi e ljudi u isti mah?" "Nisam nikada poku ao, ali ne verujem. Ne mogu da delujem Dodirom na dva u ma u isto vreme." Pola odlui da prekine razgovor. "Ne mo e od njega, Bele, tra iti da ubije sekr etara. Nee uspeti." "Za to ne bi?" "Kako bismo se izvukli odavde? ak i da sekretara uhvatimo i ubijemo ga, s totine drugih e jo ekati na nas. Kako to ne uvia ?" No, varc odjednom prozbori, gotovo promuklim glasom: "Imam ga." "Koga?" upita e svo troje uglas. ak gs je i ekt sada netremice posmatrao.

"Sekretara. Mislim da je ovo njegov Dodir Misli." "Ne pu tajte ga!" Arvardan se od uzbuenja prevrnu na klupi, izgubi ravnote u i strovali se na pod, doekav i se na poluparalizovanu nogu koju je sada bespomono po ku avao da iskoristi kako bi se uspravio u stojei polo aj. "Jesi li dobro?" povika Pola, i istog asa shvati da mo e da pokree rune zglob ove, te poku a da se podigne na laktove. "Da, dobro sam. Isisajte ga do sr i, varce. Izvucite iz njega sve to mo ete." varc se ustremi na Dodir Misli tako sna no da ga zabole glava. Kao da se ka nd ama kaio za nevidljivo tkivo, ispitivao je, zaslepljeno, neobuzdano - kao dete k oje svojim jo nedovoljno spretnim prstima, pose e za predmetom koji nikako ne mo e da dohvati. Do sada je varc uvek prihvatao ono to mu se Dodirom uka e, ali sada je bio primoran da tra i... tra i... Te kom je mukom hvatao misaone sklopove. "Pobeda! Siguran je u nju... Neke svemirske aure su u pitanju. One su ve ispaljene... Ne, ne, nisu jo ... Ne to je drug o posredi... Da, sprema se da ih ispali." ekt zastenja. "Arvardane, aure su automatski voeni projektili koji nose vir us. Usmereni su ka raznim svetovima." "Ali gde se oni sada nalaze?" po urivao ga je Arvardan. "Tragajte, ovee, tra gajte..." "Eno neke zgrade koju ne - vidim... Jo sasvim... dobro. Nekih pet taaka, n eka zvezda... neko ime, moglo bi biti ne to kao 'slu'..." "To je, tako mu zvezda!" upade ekt. "Hram u Senluu! Sa svih strana je okr u en radioaktivnim poljima. Niko tamo, osim Stare ina, nema pristup. Na u u je dveju re ka, zar ne, varce?" "Ne mogu jo uvek da... tano, jeste, jeste." "Kada, kada, varce? Kada e biti ispaljene?" "Ne mogu da vidim kog dana, ali... ubrzo, ubrzo. Njegov um je preplavlje n tom mi lju. Da, to e se desiti vrlo brzo." varcov um samo to se nije rasprskao od n apora. Arvardanovo grlo bilo je suvo i upaljeno, i on je oseao laku groznicu. Ko nano je uspeo da se uspravi u kleei polo aj, iako su mu udovi i dalje klecali i bili nesigurni. "Da li to on dolazi?" upita. "Da, on. Na vratima je", odgovori varc tiho i sasvim uuta kada se vrata ot vori e. Hladan i podrugljiv, Balkisov glas, prepun uverenja u uspeh i pobedu, is puni prostoriju. "Dr Arvardan! Zar nije bolje da se vratite na svoje mesto?" Arvardan pogleda navi e, svestan okrutno nedostojanstvenog stava u kome se nalazio, no, ne nae pogodan odgovor te ne ree ni ta. On se, polako, prepusti svojim bolnim udovima i spusti se na pod. Nekoliko trenutaka poeka, di ui te ko. Da su mu se udovi makar malo vi e povratili iz utrnulosti, mo da bi mogao da naini poslednji pok u aj, da nekako stigne do protivnikovog oru ja... No, nije se neuronski bi klatio tako lagano, prikaen uz sjajni pojas od fl eksiplasta koji je sekretaru bio opasan oko struka. Bio je to pravi blaster, raz ara koji bi oveka u najmanjem deliu sekunde razgradio u atome. Sekretar obuhvati svo etvoro pogledom punim divljeg zadovoljstva. Devojka , na koju sada prvi put zaista obrati pa nju, bila je prilino zgodna. Bio je tu i i zdajnik sa Zemlje; i agent Carstva. A tu je bila i tajanstvena spodoba koju su p osmatrali puna dva meseca. Da li je bilo i drugih? Tano, bilo ih je; bili su jo tu i Enije, i Carstvo. Oru je kojim su se koris tili ovi ljudi ovde bilo je nemono, no, mo da jo negde postoji nekakav aktivan um koji mo da upravo gradi novo oru je. Sekretar je stajao tako, le erno prekr enih ruku, kao da sa prezirom odbacuj e bilo kakvu mogunost da se uka e potreba da upotrebi svoje oru je. Govorio je mirno i tiho. "Mislim da je sada neophodno da se neke stvari konano ra iste. Zapodenut je rat izmeu Zemlje i Galaksije - jo neobjavljen rat, ali ipak, rat. Vi ste na i zarobl jenici i sa vama e biti postupano u skladu sa potrebama. Naravno, kazna za pijune i izdajnike je dobro poznata - smrt..." "Ali, smao u sluaju zakonitog i ve objavljenog rata", upade ustro Arvardan. "Zakonitog rata?" upita sekretar vi e nego ironino. " ta to znai, zakoniti rat ? Zemlja je uvek bila u ratu sa Galaksijom, pitanje je samo jesmo li to ikada i

objavili ili nismo." "Pusti ga da govori", obrati se Pola Arvardanu ne no. "Daj mu da ka e ta ima i da zavr imo." Arvardan joj se nasme i. udan, iske en osmeh, jer u tom trenutku on je uinio p oslednji, nemogu napor da se uspravi na noge i da se s mukom odr i u tom polo aju. Ba lkis se kratko nasmeja. Bezbri nim korakom se uputi prema arheologu, i isto tako b ezbri nim pokretom stavi aku na njegove iroke grudi i blago ga odgurnu. Ruku ukoenih kao letve, koje nisu poslu ale upozorenje svesti da se usprave u odbrambeni polo aj, mlitavih mi ia koji nisu bili u stanju da odr e ravnote u tela pri brzini veoj od pu evske, Arvardan se polako strovali. Pola uzdahnu. Upinjui svoje buntovne mi ie i kosti, ona polako... polako sie sa klupe. Balkis je pusti da mirno dopuzi do Arvardana. "Tvoj voljeni", dobaci joj on. "Tvoj sna ni vasionski ljubavnik. Tri k njem u, devojice, ta eka ? Zagrli vrsto svog heroja i u njegovom zagrljaju zaboravi na znoj i krv milijardi zemaljskih muenika. Eto ga, on le i, smeo i hrabar - oboren na zem lju samo dodirom ruke jednog Zemljanina." Pola je sada bila na kolenima pored arheologa, u potrazi za tragovima kr vi ili jezivom mekoom smrskane kosti. Arvardan otvori oi i izgovori usnama kroz ko je nije izlazio glas: "Nije va no!" "On je kukavica", ree Pola, "koji se bori sa paralizovanim ovekom i razbac uje svojim trijumfom. Veruj mi, mili, malo je takvih na Zemlji." "Znam, inae ti ne bi bila Zemljanka." Sekretar progovori stisnutih usana: "Kao to rekoh, va i ivoti ne znae vi e niko me ni ta, no, bez obzira na to, mo ete ih iskupiti. Zanima li vas cena?" Pola odgovori, ne bez ponosa: "Da ste na na em mestu, ve biste cmizdrili da vam ka u koja je cena. U to sam sigurna." "Tiho, Pola." Arvardan nije jo sasvim uspeo da povrati dah. " ta predla ete?" "Oh, znai, i vi biste pristali na prodaju samog sebe? Kao i ja, kako reko ste? Ja, grozni Zemljanin?" "Sami najbolje znate ta ste i kakvi ste", odvrati Arvardan. " to se tie osta log, ja ne prodajem sebe; elim da iskupim nju." "Ne, ja to ne elim!" uzviknu Pola. "Krajnje dirljivo", primeti sekretar. "Zavodi na e enske, na e male 'Zemke', i jo mo e besprekorno da odigra rtvenu rolu." " ta predla ete?" ponovi Arvardan svoje pitanje. "Sledee. Oigledno je da je ne to o na im planovima procurilo. Kako je to stigl o do dr ekta nije te ko razumeti, no, kako je stiglo do Carstva, to je ono to je udno . Stoga bismo eleli da znamo ta Carstvo ini u ovom trenutku. Ne treba mi ono to vi z nate, Arvardane. elim da ujem ta i koliko u ovom asu zna Carstvo." "Ja sam arheolog, ne pijun", izlete iz Arvardana. "Ne znam. Samo se nadam da znaju prokleto mnogo." "Tako sam i pretpostavio. Pa, mo da ete se i predomisliti. Promislite, svi. " Za sve to vreme varc niti je ta rekao, niti je uop te otvorio oi. Sekretar malo poeka, a onda mo da malo pregrubo, ree: "U ovom sluaju u morati sam da odredim cenu za va u ne-saradnju. To nee biti, naprosto, smrt, po to znam da s te svi verovatno pripremljeni za tu neprijatnu i neizbe nu neminovost. Dr ekt i dev ojka, njegova ker, koja je, na svoju alost, previ e upetljana u sve ovo, oboje su st anovnici Zemlje. Pod ovim okolnostima, mislim da bi najbolja mogua odluka bila ta da se oboje podvrgnu sinapsifajeru. Zar ne, dr ekt?" Fiziareve oi preplavi e se u asom. "Vidim da me razumete", nastavi Balkis. "Naravno, aparat je mogue tako po desiti da o teti mozak taman toliko da od vas naini cerebralnog imbecila. To je naj odvratniji mogui stupanj: onaj na kome e neko morati da vas hrani, ili ete umreti o d gladi. Neko mora da vas pere, ili ete iveti u vlastitoj troki. Morae da bude izolo van, ili bi, u suprotnom, slu io kao stravian primer svima koji ga vide. Mogao bi p ostati dobra lekcija drugima u velikim danima koji nam predstoje. to se vas tie", on se sada okrete Arvardanu, "i to se tie va eg prijatelja varc a, vi ste podanici Carstva, i stoga pogodni za zanimljiv eksperiment. Jo nikad ni

smo oprobali dejstvo na ih virusa Groznice na vama, galaktikim psima. Bilo bi odlino da upotpunimo na a znanja. Mala doza je u pitanju, znate, i to e biti spora smrt. Bolest e napredovati, od oka govorim, pa, recimo, nedelju dana, pre kraja koji va m je dobro poznat, ako budemo uspeli da u dovoljnoj meri razbla imo injekciju. To e biti vrlo bolno." On uuta za trenutak, posmatrajui prizor pred sobom kroz poluzatvorene kapk e. "Sve to", nastavi on, "mo e se izbei sa samo nekoliko znaajnih rei. Koliko Carstvo zna? Ima li jo , u ovom trenutku, aktivnih obave tajaca? Kakvi su njihovi planovi, ako ih uop te ima, za eventualnu odbranu ili protivudar?" "Kako da znamo", promrmlja ekt, "da nas i ovako i onako neete ubiti, onda kada saznate od nas ono to vas zanima?" "Imate moje obeanje da ete umreti u strohovitim mukama ako odbijete. Nemat e razloga da se ne kockate u sve ime raspola ete. ta ka ete?" "Zar nemamo nimalo vremena da razmislimo?" "Imate ga, ve desetak minuta sam ovde i jo vas slu am. Pa, imate li i ta da ka e te? Ni ta? Ovo Nee trajati jo dugo, verujte mi. Arvardane, vi jo napre ete svoje mi ie. D li zaista mislite da mo ete da me dohvatite pre no to izvuem blaster? Pa, ta i da mo e te? Stotine drugih eka napolju, i moji planovi e se nastaviti i kada mene ne bude bilo. ak i va e kazne e biti izvr ene besprekorno kad mene ne bude bilo. A vi, varce? Vi, to ste ubili na eg agenta. To ste bili vi, zar ne? Mislite li mo da da ete tako ubiti i mene?" varc ga sada po prvi put pogleda. "Mogu, ali neu", odvrati on ledeno. "Ljubazno od vas." "Nimalo, naprotiv, to je vrlo okrutno s moje strane. I sami ste rekli da ima stvari koje su mnogo gore od obine smrti." Arvardan shvati da pilji u varca ispunjen ogromnom nadom. 18. DUEL

varcove misli kuljale su poput kluale vode. Na neki udan, grozniav nain, oseao se prijatno. Izgledalo je kao da jedan deo njega apsolutno vlada situacijom, a drugi, vei, jo u to ne mo e da poveruje. Njega su paralisali ne to kasnije u odnosu na ostale. Sada je ve i dr ekt mogao s lakoom da sedi, dok je on bio u stanju tek da jedva pomeri ruku. I, tako, zagledan u sekretarove iscurene misli, bez dileme lude i zle, va rc otpoe duel. "Prvobitno sam bio na va oj strani", ree on, "ak iako sam znao da se spremat e da me ubijete. Mislio sam da razumem va a oseanja i namere... No, umovi ovo troje ljudi uglavnom su nevini i isti, dok va mo e biti prava izlo ba. Jer, ne borite se vi ak ni za Zemlju, odnosno Zemljane, ve samo i iskljuivo za svoju linu mo. U vama ne m ogu da naem viziju osloboene Zemlje, ve samo Zemlje koja je ponovo porobljena. Kod vas vidim ne elju da se mo Carstva naprosto srubi, ve da se zameni va om linom diktatu rom." "Vi vidite ba sve, zar ne?" upita Balkis. "Pa, gledajte koliko vam drago. Ne treba mi to saznanje i od vas - ne u toj meri da sada trpim i va u drskost. Ub rzali smo as udara, kako se ini. Jeste li to oekivali? udnovato je to se sve, uz malo pritiska, mo e uiniti. Zapanjeni su ak i oni koji tvrde da je vea brzina nemogua. Vid ite li vi to, patetini moj itau misli?" "Ne vidim. Tra io sam, no, izgleda da mi je promaklo. Da pogledamo sada... Dva dana - manje - da vidimo... Utorak, est asova ujutro, po lokalnom vremenu ika. " Blaster se odjednom, i konano, stvori u sekretarovoj ruci. On se urnim kor acima primae klupi na kojoj je le ao varc. "Otkud znate?" varc se sav stisnu; njegove mentalne hvataljke zgri e se i sklopi e. Vilini mi ii se zgri e, obrve izvi e, no to su bili samo sporedni izrazi napora koji je inio. Iz nj egovog mozga pru i se ne to i sna no obuhvati Dodir Misli onog drugog. Arvardan isprava ne primeti ni ta udno. To to je sekretar naglo zastao i ost ao u tom polo aju nije mu, tog trenutka, ni ta kazivalo.

varc promuca s mukom: "Imam ga... Oduzmite mu revolver. Neu moi jo dugo..." Glas mu pree u krkljanje. Tek tada Arvardan shvati. Naglim naporom uspe da se uspravi u puzei stav, a onda, polako, napre ui svaki mi i, podi e se do nesigurnog stojeeg polo aja. Pola tako oku a da ustane, no to joj ne poe za rukom. ekt samo skliznu sa klupe na kolena. Jed ino je jo varc le ao, lica izoblienog od napora. Sekretara kao da je o inuo Meduzin pogled. Gra ke znoja klizile su niz njego vo glatko, neizborano elo, a ni lice mu nije odavalo nikakvo oseanje. Samo je njeg ova desna ruka, kojom je dr ao revolver, pokazivala slaba ne znake ivota. Trzala se g otovo neprimetnim pokretima; prst mu je le ao na obarau - nije to bio pritisak od n eposredne opasnosti, no, trzaji su se nastavljali... "Dr ite ga vrsto", izusti Arvardan uz gotovo razuzdano veselje. Pridr avao se za naslon stolice, trudei se da skupi dovoljno snage. "Dajte mi vremena da ga do hvatim." Jedva je pomicao stopala. Oseao se kao usred none more, kao da napreduje k roz testo, pliva kroz katran - oslanjajui se samo na svoje umorne mi ie, tako polako ... tako polako. Nije bio - niti je mogao biti - svestan u asnog duela koji se pred njim od vijao. Sekretarov jedini cilj bio je da svu svoju snagu usmeri u svoj prst - sa mo nekoliko grama pritiska, preciznije, po to je to bio donji prag sile na koju je obara reagovao. Trebalo je samo dati nalog poremeenom podlaktinom mi iu, skoro poluuk oenom, a onda... varc je takoe imao samo jedan cilj, naravno, da predupredi taj poslednji t rzaj. No, u svoj toj masi oseanja koja mu je pru ao Dodir Misli, nije nikako mogao da otkrije koja je oblast naroito zadu ena za taj prst. Stoga je upro svu snagu da izazove op tu ukoenost, potpunu... bez ostatka! Sekretarov Dodir Misli trudio se, prirodno, da umakne tom zahvatu. varcov oj kontroli suprotstavljao se hitar i zastra ujue inteligentan um. U jednom trenutk u bio bi potpuno miran, u i ekivanju, a onda bi naglo izveo stra an, rascepljujui poku a j da se oslobodi, da istrgne neki mi i... varc je, pak, imao utisak da dr i svog partnera u rvakom zahvatu, i da mora da ga dr i po svaku cenu, dok ovaj mahnito njime vitla unaokolo. No, sve se ovo odvijalo skriveno od pogleda; jedini znak bilo je nervozn o stezanje i labavljenje varcovih vilica. Podrhtavanje usana, okrvavljenih od bro jnih ugriza - i taj, povremeni, meki pokret sekretarovog prsta koji poku ava, poku a va... Arvardan, i protiv svoje volje, zastade za trenutak da se odmori. Njegovi ispru eni prsti ve su dodirivali sekretarovu odeu, no on oseti da dalje ne mo e. Njego va preumorna plua nisu vi e primala dovoljno vazduha, onoliko koliko su mi ii na nogam a zahtevali. Oi su mu bile zamagljene suzama, od napora, a u itavom umu oseao je st ra an bol. "Samo jo nekoliko trenutaka, varce. Dr ite ga, samo jo malo, dr ite ga..." varc lagano, sasvim lagano, odmahnu glavom. "Neu moi... Neu moi..." varc je oseao kako itav njegov svet uranja u tup, zamagljen haos. Hvataljke njegovog uma postajale su sve krue i manje osetljive. Sekretarov prst poku a ponovo. Nije odustajao. Pritisak se, malo-pomalo po jaavao. varcove oi kao da iskoi e iz duplje, vene na elu sna no su pulsirale. Oseao je k ko se protivniki um polako bli i trijumfu. A onda se Arvardan naglo otisnu napred. Njegovo se kruto i neposlu no telo strovali, dok su mu ispru ene ruke mahnito poku avale da uhvate cilj. Zarobljeni se kretar sru i se zajedno s njim. Blaster odlete i u se zvonak zvuk njegovog pada o t vrdi pod. No, sledeeg trenutka, varcova glava klonu i sekretarov um se slobodi. No, sekretar je i dalje le ao na podu, potpuno blokiran Arvardanovim te kim obamrlim tel om. On s podmuklom snagom zabi koleno u slabinu svog protivnika i njegova se pes nica srui na Arvardnaovu slepoonicu. Arvardan se otkotrlja u stranu. Sekretar nesigurno ustade, poluugu en i ra upane kose, ali ponovo je bio zaus tavljen. Oi u oi, sada sa ektom, naslonjenim na zid. U njegovim drhtavim rukama nala

zio se blaster, uperen, iako nesigurno, put sekretara. "Vi, budale", podvrisnu sekretar, zamucav i od besa, " ta mislite da postign ete? Treba samo da glasno viknem..." "I da odmah umrete", dopuni ekt slaba nim glasom. "Time ni ta ne dobijate", odvrati gorko sekretar, "i to vrlo dobro znate. Niti ete time spasti Carstvo, niti sebe same. Dajte mi taj blaster i slobodiu vas. " On pru i ruku, no ekt se samo nasme i. "Nisam toliko lud pa da vam poverujem. " "Mo da ne, ali i dalje si napola oduzet!" Sekretar naglo odskoi udesno, mno go br e no to je ekt mogao i da pomisli da povue obara. No, sada, Balkisov um, spremajui se za poslednji potez, potpuno se usreds redio na blaster kome je za trenutak izmakao, ostav i izvan njegovog doma aja. varc p onovo, po poslednji put, baci snop svojih misli i sekretar se okliznu i sru i kao poko en. Arvardan se s bolom pridi e. Obraz mu je bio crven i natekao, i povodio se u hodu. "Mo ete li da se pomerite, varce?" upita on. "Pomalo", dopre do njega umoran odgovor. varc skliznu sa svog le aja. "Dolazi li neko ovamo?" "Nikoga ne mogu da otkrijem." Arvardan uputi Poli jedan bled osmeh i spusti svoju aku na njenu meku, sm eu kosu. Ona mu uzvrati blistavim pogledom. Nekoliko puta je, u toku poslednja dv a asa, bio potpuno siguran da nikada, nikada vi e nee moi da oseti dodir njene kose i vidi njene oi. "Mo da e ipak doi ono 'posle', zar ne, Pola?" No, ona uzmognu samo da zatres e glavom. "Nemamo dovoljno vremena. Rok nam je do est asova u utorak." "Nemamo dovoljno vremena? Videemo." Arvardan se sagnu nad Stare inom koji j e le ao nepokretno, i nimalo ne no, okrenu mu glavu nagore. "Je li iv?" On poku a da svojim utrnulim prstima potra i njegovu ilu kucavicu, a onda jednostavno postavi svoj dlan na njegove grudi. "Srce mu, ipak, kuca", z akljui on. "Imate strahovitu mo, varce. Za to ovo niste odmah uinili?" "Hteo sam da ga zadr im nepominog", odgovori varc. Jasno su se na njemu ogle dali tragovi ulo enog napora. "Mislio sam, ukoliko budem mogao da ga tako zadr im, d a ga zatim iskoristim da bismo izi li odavde. Kao zaklon." ekt, sa iznenadnom ivo u, ree: "To mo emo. Na pola milje odavde nalazi se carski vojni garnizon For Diburn. Kad bismo stigli donde bili bismo sigurni i mogli bi smo odmah da pozovemo Enija." "Kad bismo stigli donde! Napolju nas eka sigurno stotina stra ara, a usput jo toliko. A ta da radimo s ovim zelenkom? Da ga nosimo? Da ga, mo da, stavimo u nek a mala kolica?" Arvardan se ironino nasmeja. "Osim toga", dodade varc sumorno, "ne bih mogao jo dugo da ga dr im u ovom s tanju. Videli ste i sami - nisam uspeo." "Jer niste jo dovoljno na to navikli", primeti ozbiljno ekt. "ujte me sad: mislim da znam kako funkcioni e va mozak - kao prijemnik elektromagnetskih polja iz drugog mozga. Mislim da ste sposobni da se pona ate i kao oda ilja. Razumete li?" varc je delovao bolno nesigurno. "Morate razumeti", nastavi uporno ekt. "Morate da se koncentri ete na to ta e lite da uinite - ali najpre emo mu vratiti blaster." " ta?" dopre besan povik iz tri grla. ekt podi e glas. "On mora da nas izvede odavde. Na drugi nain ne mo emo napolj e, zar ne? A kako da ga uinimo najmanje sumnjivim? Tako to emo mu dati oru je u ruke. " "Ali ja ne bih mogao da ga kontroli em! Ka em vam da ne bih mogao!" varc je k r io ruke, protezao ih i tap ao njima, ne bi li im povratio normalnu osetljivost. "V i baratate samo teorijom, dr ekt. Vi ne znate kako je to. To je te ka, bolna stvar i nije nimalo laka." "Znam, ali to nam je jedina ansa. Poku ajte, varce. Naterajte ga da pomakne ruku da doe svesti." ektov glas bio je gotovo moleiv. Sekretar ne to prostenja i varc oseti kako se njegov Dodir Misli polako bud i. Tiho, gotovo upla eno, on pusti da se dodir pojaa - a onda mu izdade nalog. Nisu

to bile naprosto rei: bio je to onaj tihi govor koji usmeravate ka vlastitoj ruc i kada elite da se ona pomeri, a koga niste ni svesni. Ali varcova ruka se ne pomae: pomae se sekretarova. Zemljanin iz pro losti po gleda unaokolo, s divljim osmehom na licu, no ostali nisu odvajali pogled od Bal kisa - opru ene figure koja se vraala iz nesvesti i ija je ruka, udno i nepotrebno, tra la napred pod uglom od devedeset stepeni. varc se baci na posao. Sekretar se pridi e o trim, iscepkanim pokretima: kao da zamalo izgubi ravno te u. A onda zaplesa, na neki udan nain, kao protiv svoje volje. Nije u tom plesu bilo ni ritma, ni lepote. No, za troje ljudi koji su po smatrali telo, i za varca, koji je posmatrao i telo i du u, bio je to prizor prema kome su oseali neopisivo strahopo tovanje. Jer, u tom trenutku, sekretarovo telo bi lo je pod kontrolom uma s kojim nije bilo povezano na fiziki nain. Polako, oprezno, ekt se pribli i sekretaru koji je izgledao kao robot, i ne bez straha, ispru i svoju ruku. U njegovom otvorenom dlanu le ao je blaster, dr ke ok renute ka sekretaru. "Naterajte ga, varce, da uzme blaster", ree on. Balkisova ruka se ispru i i nespretno prihvati oru je. Za trenutak se u njeg ovim oima ukaza o tar, pohotan sjaj, no, brzo ga nestade. Lagano, lagano, blaster b i vraen na svoje mesto na opasau i ruka klonu. varc se pi tavo nasmeja. "Skoro da se izvukao, maloas." No, lice mu jo bilo b ledo. "Pa? Mo ete li da ga dr ite?" "Bori se kao sam avo. No, ini mi se da mi lak e ide nego malopre." "Da, sada ste ve nauili kako treba", poku a ekt da ga ohrabri, iako ni sam ba nije bio sasvim siguran u to to govori. "Nastavimo, sada. Ne trudite se vi e da ga dr ite, ve zami ljajte da to radite sami." "Mo ete li da uinite da govori?" upade Arvardan. Usledi pauza, a onda se iz sekretarovih usta zau duboko i nerazgovetno mr mljanje. Jo jedna stanka: mrmljanje se ponovi. "To je sve to mogu", ree varc. "Ali za to to ne mo e?" upita zabrinuto Pola. "U pitanju su vrlo slo eni i tanani pokreti mi ia", slegnu ramenima ekt. "Nije to isto kao kad su u pitanju jednostavni motorni mi ii. Nema veze, varce. Moi emo mo da i bez toga." Te ko da bi iko od etvoro ljudi dogaaje u protekla dva asa opisao na isti nain . Doktor ekt je, na primer, oseao nekakvu udnu ukoenost, u kojoj svi njegovi strahov i utonu e u jedno jedino, bespomono i dahtavo saoseanje sa varcom, koji je vodio tako te ku unutra nju borbu. Stoga nije skidao pogled s tog okruglog lica koje se muno mr t ilo i grilo. Ostale bi pogledao tek na tren. Stra ari na vratima odaje odseno salutira e sekretaru, koji se na njima pojav i u svom zelenom odelu, obele ju zvaninosti i moi. Sekretar odvrati pozdrav na odsut an, mlitav nain. I oni proo e, neometani. Tek po to napusti e Dom, Arvardan postade svestan ludosti itave stvari. Velik a, nezamisliva opasnost koja se nadvija nad Galaksijom i mala oaza sigurnosti ko ja e, mo da, moi da premosti ambis. Pa ak i tada, ak i tada, Arvardan je oseao kako se topi na svaki Polin pogled. Da li zbog ivota iji se kraj pribli avao, zbog budunosti koja je uni tena, zbog vene budue nedostupnosti slasti koju je okusio - ta god da je bilo posredi, niko mu jo nije delovao tako potpuno i tako bezuslovno po eljan. Kasnije je shvatio da je ona bila jedino ega se sea. Samo ta devojka... A Pola je sada bila obasjana blistavo u jutarnjeg sunca i Arvardan obori gl avu pred tim zaslepljujuim prizorom. Ona mu se nasme i i oseti se tako sigurnom, sv esna vrste, te ke ruke na kojoj se njena odmarala. To je bila pojedinost koje e se k asnije jasno seati. Ravna, vrsta mi ica prekrivena lakom, presijavajuom plastinom odev nom tvorevinom, glatkom i hladnom pod njenom nadlanicom... varc kao da je bio u agoniji, sav obliven znojem. Krivudavi put koji je v odio od bonog ulaza na koji su iza li bio je gotovo potpuno prazan. Bio je zaista z ahvalan nebesima. Jer, jedini je on znao kakve bi bile posledice neuspeha. U neprijateljsk

om Dodiru koji je kontrolisao oseao je nepodno ljivo uni enje, neodoljivu mr nju, stra ne odluke. Morao je da pretra uje Dodir da bi saznao ono za im traga - polo aj slu benih kola, najbr i put do njih - i tako je i iskusio ljutitu gorinu odlune osvete koja im a da se sprovede ukoliko njegova kontrola popusti makar samo za deli sekunde. Tajnovite struje misli po kojima je bio primoran da rovari zauvek su ost ale samo njemu poznate. Kasnije naio e mnoga bleda, siva jutra i nevine zore u koji ma je ponovo pro ivljavao kako vodi korake jednog ludaka preko neprijateljskog min skog polja. varc dahui poe da govori kada stigo e do kola; nije se usudio da svoju kontrol u popusti makar za onoliko koliko bi bilo neophodno da izgovara tene reenice: "Ne mogu... da vozim... ne mogu... da ga nateram... da vozi... te ko je... ne mogu..." ekt ga umiri blagim glasom. Nije se usuivao da ga dodirne, da mu govori no rmalnim glasom, da uznemiri njegov um makar za tren. Samo je pro aptao: "Neka sedne pozadi, varc. Ja u voziti. Znam kako. Od sada neka samo bude miran, i uzeemo mu oru je." Sekretarovo vozilo bilo je poseban model, razliit, i stoga je privlailo pa n ju. Zeleni farovi su se okretali ulevo i udesno u pravilnim potezima, te se tako i svetlo, u smaragdnim odsjajima, pojaavalo i slabilo. Ljudi su ih posmatrali; k ola koja su im i la u susret brzo bi se, u izraz po tovanja, sklanjala u stranu. Da kola nisu bila toliko primetna, toliko upadljiva, prolaznik bi mo da mo gao da uoi bledu, nepokretnu figuru Stare ine na zadnjem sedi tu - mo da bi se zaudio, m o da bi osetio opasnost... No, svi su gledali samo u kola. Vreme je prolazilo... Jedan vojnik je stajao pred sjajnim, hromiranim vratnicama koje su se uz dizale ponosno, sveobuhvatno, to je bila odlika svih graevina Carstva, nasuprot ne zgrapno masivnim i oniskim arhitektonskim oblicima Zemlje. Kao znak upozorenja, on uperi u njih ogromnu pu ku te se kola zaustavi e. Arvardan izviri. "Ja sam dr avljanin Carstva, vojnie. eleo bih da vidim koma ndanta." "Moram da vidim va e isprave, gospodine." "Nisu kod mene. Ja sam Bel Arvardan, sa Barona, Sirijusov sektor. Ovde s am po namesnikovom nalogu i vrlo se urim." Vojnik progovori ne to u svoj komunikator. Saeka malo na odgovor, a zatim s pusti pu ku i odstupi. Vratnice se lagano pomako e u stranu. 19. AS SAMRTNI SE BLI I asovi koji su usledili bili su ispunjeni nervozom kako u samom Fort Dibur nu, tako i oko njega. U samom iku, mo da, jo i vi e. Bilo je negde oko podne kada je visoki ministar iz Va ina poku ao da stupi u kontakt sa svojim sekretarom; no, bez uspeha. To mu se nije dopalo; tavi e, ni i ofi cir u 'Popravnom Domu' smesta se vrlo uzrujao. Usledilo je ispitivanje i stra ari pred odajom za skupove izjavi e kako je s ekretar, zajedno sa zatvorenicima, izi ao iz prostorije negde oko pola jedanaest.. . Ne, nije ostavio nikakvu poruku. Nisu mogli da ka u gde je oti ao. Naravno, nije b ilo njihovo da pitaju. Ni ostali stra ari nisu bili od pomoi. I tako se odjednom stvori atmosfera nemira i strepnje. Negde oko dva popodne stigo e prvi izve taji o tome da je sekretarov automob il primeen tog jutra - niko nije primetio da li je i on, zbilja bio u njemu. Neki su tvrdili da je on vozio, no, sve se zavr i samo na nagaanjima. Oko pola tri se ve sa sigurno u moglo rei da je automobil u ao u bazu Fort Dibu rn. A ne to pre tri asa, konano je odlueno da se komandantu baze uputi poziv. Jav io se neki porunik. On, meutim, saop ti da mu nije odobreno da daje nikakva obave tenj a, da je njegovo Carsko Velianstvo naredilo da se ni ta van normalnih procedura za sada ne preduzima, kao i da se vesti o nestanku jednog od stare ina za sada ne pu ta ju u javnost.

To je bilo savr eno dovoljno da se na drugoj strani proizvede sasvim drugai ja reakcija. Jer, ljudi ume ani u izdaju ne mogu da se kockaju sa injenicom da je jedan od voa zavere u rukama neprijatelja, i to etrdeset osam asova pre povlaenja obaraa. T o je moglo znaiti samo to da je zavera otkrivena, to, dabome, uvek predstavlja dru gu stranu medalje. I jedno i drugo znai smrt. I tako se glasine ipak ra iri e. Stanovni tvo ika se uznemiri... Govornici i profesionalni podbadai ve su bili na ulicama. Tajni arsenali o ru ja su otvoreni i ruke zagrabi e u njih. Masa krenu prema tvravi, i negde oko est aso va popodne nova poruka biva upuena komandantu baze - ovog puta preko glasnika.

U meuvremenu, slini dogaaji su se, samo u manjoj meri, odvijali i u samoj t vravi. Poelo je na dramatian nain, time to je jedan mlai oficir presreo kola na ulazu i ispru io ruku prema oru ju na sekretarovom opasau. "Uzimam vam ovo", ree on kratko. "Neka mu ga doda, varce", dobaci ekt. Sekretarova ruka izvue blaster i pru i ga vojniku. Ovaj ga prihvati i odnes e, a varc se, uz oseaj velikog olak anja, srui nazad u sedi te. Ali zato je Arvardan bio spreman: sekretar je, za trenutak, poskoio kao o sloboena elina opruga, a arheolog ga epa i udarcima pesnice primora da ostane miran. Oficiri izdado e nareenja i vojnici se rastra e tamo-amo. Neije grube ruke epa e vardana za okovratnik i povuko e ga iz kola. Sekretar ostade o amuen na sedi tu. Tamna krv curkala mu je iz ugla usana. Arvardanov, ve ranije povreeni obraz, ponovo je b io u krvi. On drhtavim prstima proe kroz kosu. Uperiv i zatim prst, ree vrstim glasom: " Optu ujem ovog oveka za zaveru koja za cilj ima obaranje carske vlade. Moram odmah da vidim komandanta." "To emo tek da vidimo", odvrati oficir le erno. "Ako nemate ni ta protiv, poit e za mnom. Svi." Stvar je tapkala u mestu nekoliko narednih asova. Uveli su ih u privatne prostorije, prilino iste. Po prvi put za poslednjih dvanaest asova mogli su da jedu , to su, dodu e na brzinu, i uinili. Mogli su ak da zadovolje i drugu svoju civilizac ijsku potrebu - kupanje. Soba je ipak bila nadgledana, i kako su asovi prolazili Arvardan konano iz gubi strpljenje i povika: "Opet smo u pritvoru, samo na drugom mestu!" Tupav i jednolian tok ivota u jednom vojnom logoru promicao je pored njih, Arvardan pogleda varca - ovaj je spavao. ekt zatrese glavom. "Ne mo emo", ree on. "To ovek ne mo e da izdr i. Ovaj ovek je potpuno isceen. Pus ite ga neka spava." "Ali imamo na raspolagnaju samo jo trideset devet sati!" "Znam. Ipak moramo ekati." Zau se hladan, pomalo podrugljiv glas: "Ko se to od vas kune da je iz Gal aksije?" "Ja. Ja sam..." Arvardan krenu napred. Zamukao je kada je prepoznao onog ko je postavio pitanje. Ovaj se ukoeno nasmeja. Leva ruka mu je nekako udno visila niz telo, nekako suvi e pripijena uza n j. Uspomena na njihov prvi susret. Pola se nae uz Arvardana. "Bele", progovori on a slabim glasom, "to je onaj - oficir iz robne kue!" "Onaj kome je slomljena ruka", sti e o tra dopuna. "Porunik Klodi. A vi ste o naj ovek. Onaj sa Sirijusa, jel'? I jo se petljate s ovima ovde! Galaksijo, na ta s ve ovek mo e da se spusti! A i devojka je jo s vama." On umuknu, a onda dodade posle krae stanke: "Na a mala 'Zemka'!" Arvardan se naje i na ovo, no uspe da se savlada. Nije jo smeo... ne, ne. On poku a da zazvui ponizno: "Mogu li, molim vas, da razgovaram sa pukovnik om, porunie?" "Bojim se da je zauzet." "Hoete rei da nije u gradu?" "Nisam mislio na to. Do njega se mo e - ali samo ako je stvar dovoljno hit na."

"Jeste... A de urni oficir?" "Ja sam de urni oficir." "Onda potra ite pukovnika." Porunik lagano odmahnu glavom. "Te ko, osim ako me ne ubedite u ozbiljnost stvari." Arvardan se nestrpljivo protrese. "Ama, ne zavlaite me, tako vam Galaksij e! Re je o ivotu ili smrti!" "Odista?" Porunik Klodi zavrte svoj tap za etnju izve taenim kico kim nainom. "T eba najpre mene da privolite na razgovor." "U redu... Pa eto, ekam!" "Tek treba da me privolite!" "Da li biste izvoleli da me saslu ate?" Na porunikovom licu nije bilo osmeha. "Ima da me molite - i to pred devoj kom. to poniznije." Arvardan proguta knedlu i ustuknu. Pola ga dotaknu i ree: "Molim te, Bele , ne ljuti ga." Arheolog promuklo zagreba: "Bel Arvardan sa Sirijusa najponiznije moli d e urnog oficira za audijenciju." "Nisam siguran." On prie Arvardanu i brzo i podmuklo raspali dlanom po po vezu koji je prikrivao Arvardanovu ranu na obrazu. Arvardan zastenja i prigu i jau k. "Pa, na ovakvo ta ste ve jednom uzvratili. Zar neete i ovog puta?" upita po runik. Arheolog ne odgovori. "Audijencija odobrena", ree porunik. etvorica vojnika okru i e Arvardana i povorka, s porunikom na elu, krenu. ekt i Pola ostado e sami, jer je varc i dalje bio u dubokom snu.

"Ne ujem ga vi e", ree ekt. "A ti?" "Ni ja, ve izvesno vreme. Tata, Belu nee ni ta ravo uiniti, zar ne?" "Kako bi i mogli?" odvrati blago njen otac. "Zaboravlja da on ipak nije j edan od nas. Graanin je Carstva i te ko da bi ga smeli maltretirati... Ali ti jesi zaljubljena u njega, zar ne?" "Oh, ludo, tata. Znam da je to pomalo a avo." "Pa, nije da nije", nasmeja se gorko ekt. "Ipak, po ten je. Ne ka em da nije. Ali ta bi on mogao? Mo e li on iveti s nama, ovde, na ovom svetu? Mo e li te povesti sa sobom? Da te kao svoju suprugu predstavi svojim prijateljima, svojoj porodici ? Zemljanku?" "Znam." Pola briznu u pla. "Mo da za to nee nikada ni imati prilike." ekt je ponovo bio na nogama, kao da ga je poslednja reenica njegove kerke n a ne to podsetila. "Ne ujem ga", ree on ponovo. Nije uo sekretara, naravno. Balkis je bio sme ten u susednoj prostoriji, gd e su njegovi koraci, koraci ivotinje zarobljene u kavezu, mogli jasno i pomalo pr etei da se uju. Samo, odjednom su utihnuli. To, mo da, nije bilo od presudne va nosti, no, u telu i dahu sekretara le ale su skrivene sve mrane moi bolesti i razaranja koje je trebalo da budu osloboene put zvezda. ekt lagano protrese varca. "Probudite se", pozva ga on. varc se prome kolji. " ta je?" Jasno je oseao da mu je odmor i dalje potreban. Umor mu je toliko duboko prodro u kosti i telo da mu se inilo da tra i svoj put na polje, kroz lea, isparavajui kao kroz reckave posekotine. " ta je sa Balkisom?" upita urno ekt. "Oh... oh, da." varc se u udu zagleda oko sebe, i namah se seti da od tra en ja oima nema nikakve koristi. On odasla svoje hvataljke i njegov um zaokru i odajom , u potrazi za oseanjem Dodira Misli koji je taka dobro poznavao. Ubrzo ga nae, no izbe e neposredan Dodir s njim. Njegov dugotrajan Dodir sa njim samo ga je odvraao od toga da se ponovo susretne s tolikom trule i. "Na drugom je spratu", promuca varc. "Razgovara s nekim." "S kim?" "Ni sa kim iji sam Dodir ikad ranije osetio. ekajte - dajte da ispitam. Mo d

a e sekretar... Da, da, naziva ga pukovnikom." ekt i Pola se brzo pogleda e. "Ne mo e biti izdaja, zar ne?" pro apta devojka. "Mislim, jedan oficir Carst va ne bi spremao zaveru protiv cara u dosluhu sa jednim Zemljaninom, zar ne?" "Ne znam", odgovori ekt oseajui se bedno. "Bio bih spreman da poverujem u s ve." Porunik Klodi se osmehivao. Bio je za svojim stolom, igrajui se blasterom, dok su etvorica vojnika stajala iza njega. Govorio je s oseanjem va nosti koje mu j e situacija nametala: "Ne volim Zemljane", govorio je on, "nikad ih nisam voleo. Poslednji gla ksijski ljam! Veito nose bolesti sa sobom, sujeverni su, lenji. Degenerisani i glu pi. No, tako mi zvezda, veina njih bar dobro zna gde im je mesto. Na neki nain, mogu i da ih razumem. Takvi su se rodili, i to ne mogu da p romene. Dodu e, ja prema njima ne bih bio toliko tolerantan kao car, mislim na te njihove blesave uredbe i obiaje - naravno, pod pretpostavkom da sam ja car. No, t o je u redu. Jednog dana e ve zrelije..." "Slu ajte me sada, vi", prasnu Arvardan, "nisma do ao ovamo da bih slu ao..." "Saslu aete, jer jo nisam zavr io. Hteo sam ba rei da mi nikako ne ide u glavu k ako uop te funkcioni e mozak nekog ko ljubi Zemlju. Onda kad ovek - pravi ovek, pretpo stavlja se - mo e da se spusti tako nisko u prljav tinu, da puzi u potrazi za njihov im enturaama, moje po tovanje za njega prestaje. Takav ovek je gori od njih samih..." "Do vraga, onda, sa vama i va im jadnim rezonovanjem!" prodera se Arvardan . "Znate li da je na pomolu zavera protiv Carstva? Znate li koliko je situacija ozbiljna? Svaki minut koji protraimo ugro ava svakog oveka od kvadriliona u Galaksij i..." "Ne znam, doktore Arvardna. Doktor ste, zar ne? To ne smem da zaboravim. Vidite, imam ja jednu svoju teoriju. Vi ste jedna od mojih teorija. Mo da i jeste roeni na Sirijusu, no imate pokvareno zemaljsko srce, i koristite se time to ste iz Galaksije da biste pogurali njihovu stvar. Kidnapovali ste tog njihovog ofici ra, stare inu. ( to i nije tako lo a stvar, rado bih mu prerezao grkljan.) No, njega i Zemljani ve tra e. Poslali su poruku u bazu." "Jesu li? Ve? to li onda priamo ovde? Moram da se vidim s pukovnikom, ako.. ." "Oekujete nerede, nevolje bilo koje vrste? Mo da ste ih i sami pripremili k ao prethodnicu velikoj pobuni, a?" "Ludi ste! to bih ja to uinio?" "Pa, znai, ne biste se protivili ako stare inu oslobodimo?" "Ne mo ete to uiniti!" Arvardan skoi na noge i izgledalo je da je sposoban d a samelje onoga za stolom. No, blaster je ve bio u porunikovoj ruci. "Ne mo emo? Gledajte ovamo. Ja sam vam se ve pomalo odu io. Udario sam vas i naterao da puzite pred va im drugovima, Ze mcima. Naterao sam vas da sedite i slu ate kako vam u lice govorim da ste obian crv . Sada samo ekam na povod da vam rasturim ruku kao i vi onomad moju. Samo se mrdn ite." Arvardan ostade kao sleen. Klodi se nasmeja i odlo i oru je. " teta to moram da vas uvam za pukovnika. Razg ovarae s vama u pet i petnaest." "I vi to znate... Sve vreme ste to znali!" Razoarenje potpuno zagu i Arvard ana i njegov glas postade hrapav. "Naravno." "Ako ovo izgubljeno vreme, porunie Klodi, znai da smo izgubili i rat, nijed an od nas nee jo dugo iveti." Govorio je toliko ledeno da mu glas zaista jezivo zaz vua. "No, vi ete, ipak, umreti prvi, jer u ja poslednje trenutke svog ivota iskorist iti tako to u vam glavu pretvoriti u ka u od kostiju i mozga!" "ekam te, zemljoljubitelju! Samo napred, kad god ti je drago!" Komandant Ford Diburna bio je ve prekaljen na svom poslu. U dubokom miru ovih poslednjih generacija jednom vojnom oficiru pru alo se malo ansi za podvige i odlikovanja, pa je i pukovnik, kao i ostali, u toj istoj meri bio uskraen. No, od

svojih dalekih poetaka - poetaka jednog vojnog kadeta - slu io je u svakom zabitku Galaksije, tako da ak ni slu bovanje na Zemlji, tom suludom svetu, nije bilo za nje ga ni ta novo i posebno. Sve to je eleo bio je rutinski mir. Ni ta preko toga nije tra i o, pa je ak - zarad toga - jednom prilikom bio spreman i da se ponizi, izviniv i se jednoj Zemljanki. Izgledao je umorno kada je Arvardan u ao. Bio je raskopan, a njegova tunika , sa jarko utim simbolom svemirskog broda i sunca, znakom Carstva, le ala je nemarno prebaena preko naslona stolice. Pucketao je zglobovima prstiju na desnoj ruci, g ledajui odsutno kroz Arvardana. "Prilino zapetljana pria", primeti on, "prilino zapetljana. Dobro vas se sea m, mladiu. Bel Arvardan, sa Barona, glavna uloga u jednom skora njem neprijatnom do gaaju. Vi stalno vuete nevolju sa sobom, zar ne?" "Nisam samo ja u nevolji, pukovnie, ve itava Galaksija." "Znam, znam", nekako nestrpljivo odvrati pukovnik. "Odnosno, znam da je to ono to vi tvrdite. Reeno mi je da vi e nemate isprave." "Uzeli su mi ih, no, poznaju me na Everestu. Sam namesnik mo e da potvrdi moj identitet, a nadam se da e se to i desiti, i to pre zalaska sunca." "Videemo." Pukovnik prekrsti ruke i zavali se u sedi tu. "Da vidimo va u stra nu prie." "Otkrio sam opasnu zaveru u nekim malim krugovima Zemljana, kojoj je cil j da se silom svrgne carska vlada. Ukoliko se to na vreme ne predupredi mo e se de siti da padnu kako vlada tako i samo Carstvo." "Predaleko idete, mladiu, u svojim ishitrenim i predimenzioniranim tvrdnj ama. Spreman sam da prihvatim to da su Zemljani kadri da izazovu neprijatne nere de, da opsednu ovu bazu, uine prilinu tetu - to, da. Ali to se tie toga da proteruju carske garnizone sa ove planete i, eventualno, sru e vladu... No, saslu au sve to imat e da mi ka ete o toj - hm - muki." "Na alost, ozbiljnost stvari mi nala e da pojedinosti saop tim lino namesniku. Stoga bih molio da me sa njim odmah dovedete u vezu." "Hm... Nemojmo prenagljivati. Shvatate li da je ovek koga ste sa sobom do veli sekretar zemaljskog visokog ministra, jedan od Stare ina i, u skladu s tim, v rlo va an ovek?" "Shvatam, izvrsno." "I ka ete da je on glavni vinovnik zavere?" "I jeste." "Dokazi?" "Nadam se da ete razumeti kad ka em da o tome mogu da razgovaram samo sa na mesnikom." Pukovnik se namrgodi i spusti glavu, zagledav i se u svoje nokte. "Mislite li da ja nisam dovoljno kompetentan?" "Nikako, gospodine. Re je samo o tome da jedino namesnik ima mo da preduzm e dovoljno drastine korake u ovom sluaju." "Na kakve drastine korake mislite?" "Jedna odreena graevina ovde na Zemlji mora biti bombardovana i potpuno ra zorena za najdalje trideset asova, ili e ivoti najveeg broja, ili svih stanovnika Ca rstva, biti izgubljeni." "Koja je zgrada u pitanju?" upita umorno pukovnik. Arvardanu prekipe. "Budite ljubazni i spojite me s namesnikom." Zavlada muna ti ina. "Znate li", poe suvo pukovnik, "Da ste kidnapovanjem jednog Zemljanina po dlo ni suenju i ka njavanju od strane zemaljskog sudstva? Po pravilu, vlada poku ava da za titi svoje podanike i zahteva da se suenje obavi negde u Galaksiji, pred sudom Carstva. No, situacija je veoma kakljiva ovde, na Zemlji. Nareeno mi je da ne izaz ivam nikakve trzavice. To znai, da dok u potpunosti ne odgovorite na sve to vas bu dem pitao, morate imati na umu da u vas i va e drugove otpremiti i predati lokalnoj policiji." "Ali to je smrtna osuda! ak i za vas!... Pukovnie, ja sam graanin Carstva i zahtevam razgovor sa names..." Zau se pozivni znak sa pukovnikovog stola. Ovaj okrete dugme, primajui poz iv. "Da?"

"Gospodine", zau se jasan glas, "skupina domorodaca je opkolila bazu. Ver uje se da su naoru ani." "Je li bilo ispada?" "Ne, gospodine." Pukovnikovo lice ostalo je bezizra ajno. Na to je bar bio navikao. "Stavit e u pripravnost artiljeriju i vazdu ne snage. Svi ljudi na bojne stanice. Ne otvar ajte vatru, osim u samoodbrani. Jasno?" "Da, gospodine. Jedan Zemljanin, sa belom zastavom, tra i da bude primljen ." "Po aljite mi ga. Po aljite mi ponovo i sekretara visokog ministra." Pukovnik se, napokon, ledeno zagleda u arheologa. "Nadam se da vam je ja sno da je ovo posledica va eg delanja." "Zahtevam da budem prisutan audijenciji", povika Arvardan, sav izoblien o d besa, "i zahtevma da mi ka ete razlog zbog ega ste dopustili da ja zaram dole, pod nadzorom, dok vi ovde askate sa izdajnikom! Jasno je da ste razgovarali prvo sa njim!" "Da li vi to nekoga mo da optu ujete?" upita pukovnik povisiv i malo glas. "Re cite otvoreno, ako je tako." "Ne optu ujem nikoga. No, podseam vas da ete kasnije biti odgovorni za svoje postupke, ako to kasnije ikada doe, i da ete biti upameni kao uni titelj svog naroda i to iz iste tvrdoglavosti!" "Mir! Vama ne odgovaram ni za ta to inim. Od sada u postupati onako kako sam naem za shodno, je li vam to jasno?" 20. AS SAMRTNI OTKUCAVA Vrata se otvori e, ue vojnik i propusti ispred sebe sekretara. Na njegovim nateknutim, purpurnim usnama lebdeo je hladan osmeh. Naizgled potpuno nesvestan Arvardanovog prisustva, samo se smerno nakloni pukovniku. "Gospodine", obrati mu se ovaj, "stupio sam u kontakt sa visokim ministr om i obavestio ga o va em prisustvu ovde, uz obja njenje kako je do toga do lo. Va bora vak ovde je krajnje - neuobiajen, rekao bih, i moja je du nost da vas to pre oslobod im. Kako god bilo, tu je i ovaj gospodin, koga sigurno poznajete, koji je protiv vas ovde ulo io vrlo ozbiljnu optu bu; tako ozbiljnu da je, pod sada njim okolnostima , moramo ispitati..." "Potpuno vas razumem, pukovnie", odvrati sekretar mirno. "Ve sam vam, uost alom, rekao i objasnio vam, da je ovaj ovek ovde na Zemlji, ini mi se, tek negde o ko dva meseca, tako da je njegovo poznavanje na ih unutra njih politikih prilika skor o zanemarljivo. A to je, slo iete se, lo preduslov za optu bu ma koje vrste." "Arheolog sam po profesiji", ljutito se oglasi Arvardan, "a osim toga, m oje u e polje interesovanja je upravo Zemlja, sa njenim obiajima. Moje poznavanje p rilika je daleko od zanemarljivog. Osim toga nisam jedini koji iznosi tu optu bu." Sekretar ga ne udostoji ni pogleda - kao, uostalom, ni kasnije. Obraao se samo pukovniku. "Jedan od ovla enih naunika ume an je u ovo; bli i se ezdesetoj i pati o d manije gonjenja. Tu je jo jedan ovek, nepoznatog porekla i dokazano poremeenog um a. Nijedan od njih nije sposoban da podigne suvislu optu bu. A ponajmanje svi zaje dno." Arvardan skoi. "Zahtevam da me saslu ate..." "Sedite", doviknu mu pukovnik hladno i netrpeljivo. "Odbili ste da razgo varate sa mnom. Smatram da smo razgovor zavr ili. Uvedite oveka koji eli da pregovar a." Be e to jo jedan lan Dru tva stare ina. Ni treptajem oka nije pokazao da prepozn aje bilo koga u prostoriji. Pukovnik ustade i zapita ga: "Vi elite da govorite u ime ovih ljudi napolju?" "Da, gospodine." "Pretpostavljam da ovaj nelegalni skup ima za cilj oslobaanje va eg sunarod nika?" "Da, gospodine. On mora biti osloboen ovog trenutka." "Doista! Ipak, interesi zakona i reda, kao i odavanje po tovanja predstavn

icima njegovog carskog velianstva, zahtevaju da se ovaj sluaj razmotri tek kada se smiri ovaj naoru ani izgred. Morate raspustiti taj narod." Sekretar se ljubazno nadoveza. "Pukovnik je potpuno u pravu, brate Kori. Molim vas da smirite situaciju. Ovde sam u potpunoj sigurnosti i opasnosti nema - ni za koga od nas. Razumete li - ni za koga. Dajem vam svoju re stare ine." "U redu, brate. Drago mi je to ste na sigurnom." Glasnik je bio izveden napolje. "Potrudiemo se", ree suvo pukovnik, "da odete odavde im se stanje u gradu v rati u normalu. Hvala za saradnju u ovom sluaju, koji ovim smatram zakljuenim." Arvardan je bio ponovo na nogama. "Ne dozvoljavam! Oslobodiete ovog poten cijalnog ubicu ljudske rase ne dozvoliv i mi pri tom ni da razgovaram s namesnikom , to je u skladu s mojim graanskim pravima!" Nastavio je gu ei se od besa i razoarenja . "Vi e pokazujete razumevanja prema jednom zemaljskom psu nego prema meni!" Zau se, na to, sekretarov glas. "Pukovnie, ostau vam rado na raspolaganju s ve dok ovaj sluaj ne doe do namesnika - ako je to ono to ovaj ovek hoe. Optu ba za izda ju je krupna stvar, a sumnja - ak i neopravdana - potpuno je dovoljna da uni ti smi sao mog slu enja ovom narodu. Bio bih vam zahvalan ako mi pru ite priliku da se doka e m pred namesnikom kao najlojalniji podanik ovog carstva." "Razumem va a oseanja, gospodine", odvrati pukovnik kruto, "i moram priznat i da bih se u va oj ko i drukije pona ao. Slu ite na ast svojoj rasi, gospodine. Poku au d tupim u kontakt sa namesnikom." Arvardan ne ree vi e ni ta, i bi sproveden u svoju eliju. Izbegavao je poglede ostalih. Dugo je sedeo, potpuno nepokretan, grickaj ui ko u na zglobu svog prsta. "Pa?" upita ekt. Arvardan nemono zatrese glavom. "Otprilike ovako: sve sam pokvario." " ta ste uinili?" "Izgubio sam strpljenje; uvredio pukovnika. Postigao - ni ta. Nisam roen za diplomatu, ekte." Ipak, oseti potrebu da se brani. "A ta sam i mogao?" povika on odjednom. "Balkis je ve bio razgovarao sa pukovnikom i, naravno, nisam mogao da mu se pover im. A ta ako mu je u zamenu ponuen ivot? ta ako je i on od samog poetka u zaveri? Zna m da je to ludo, ali nisam smeo da rizikujem. Bio je sumnjiav. Tra io sam da lino ra zgovaram sa Enijem." Fiziar skoi na noge, mr avih ruku prekr tenih na leima. "I dolazi li Enije?" "Pretpostavljam. No, pozvan je tek na Balkisovo insistiranje, to mi nikak o nije jasno." "Balkisovo insistiranje? Onda varc mora da je u pravu." "A ta ka e varc?' De mekasti ovek sedeo je na svom le aju, i kada se pogledi upravi e na njega on samo slegnu ramenima i nemono ra iri ruke. "Uhvatio sam sekretarov Dodir Misli kad a su ga maloas sprovodili pored na e elije. Sasvim je sigurno da je dugo razgovarao s tim ovekom s kojim ste razgovarali i vi." "To znam." "Ali u mislima tog oveka nema ni traga od izdaje." "Onda", pomiri se Arvardan, "pogre no sam povezao stvari. Ima da dubim na glavi ako treba kad Enije doe. A ta se de ava s Balkisom?" "U njegovim mislima nema ni zabrinutosti ni straha. Samo mr nja. Mr nja prem a nama, prevashodno, jer smo ga zarobili i doveli ovamo. Te ko smo povredili njego vu sujetu, i on namerava da s nama izravna raune. Video sam traak njegovih sanjare nja: on sam, spreava Galaksiju da preduzme bilo ta protiv njega, dok mi, s onim to znamo, radimo protiv njega. On kao da nam daje prilike, pru a anse, ali nas na kraj u drobi i trijumfuje." "Hoete rei da je spreman da dovede u pitanje svoje planove, svoje snove o carstvu, sve to, samo da bi se malo poigrao s nama? To je ludo." "Znam", odvrati varc poluodsutno. "On je lud." "I ubeen je da e uspeti?" "Tako je." "Onda ste nam potrebni vi, varce. Treba nam va um. ujte me..."

No, ekt odmahnu glavom. "Ne, Arvardane, nee moi tako. Razgovarao sam sa varc om, po to se probudio kada ste vi oti li. Njegove su umne snage van potpune kontrole . On mo e da o amuti oveka, da ga paralizuje, ak da ga ubije. tavi e, mo e da kontroli e i upnije mi ie drugih ljudi i to protiv njihove volje. Ali ne vi e od toga. U sekretaro vom sluaju, nije mogao da ga natera da govori, jer su siu ni mi ii glasnih ica prete ak z datak. Nije mogao u tolikoj meri da upravlja njegovim mi iima, da bi ga primorao da vozi kola; ak ga je s mukom naterao da hoda. Oigledno je, stoga, da nee moi da utie ni na Enija, da, na primer, izda nareenje ili ga napi e. Razmi ljao sam, vidite, i o tome..." On ponovo zaklima glavom i glas mu se izgubi. Arvardan oseti poplavu razoaranja zbog svog neuspeha. A onda zapita, s iz nenadnim nemirom: "Gde je Pola?" "Spava u susednoj prostoriji." udio je za tim da je probudi... udio je... Oh, udio je za mnogim stvarima! On pogleda na sat. Bila je skoro pono. Samo jo trideset asova. On otpoinu ne to malo posle toga, a onda se ponovo probudi kada u odaju nav re dnevna svetlost. Niko nije dolazio, i du a mu se sva sledi. jo Ponovo je pogledao na sat. Bila je skoro pono, samo est asova. to je sada ostalo samo

On se bespomono i odsutno zagleda oko sebe. Svi su, konano, bili prisutni, ak i sam namesnik. Pola je bila pored njega, njena topla, malena ruka poivala je na njegovom gle nju. U oima su joj se i dalje nazirali strah i iscrpljenost, ono to je kod njega izazivalo najstra niji bes na svu postojeu Galaksiju. Mo da su svi oni zaslu ili da umru, glupaci, glupaci, glupaci... Jedva je i primeivao ekta i varca. Sedeli su s njegove leve strane, a tu je bio i Balkis, usana jo uvek oteklih, jednog modrog obraza - mora da ga jezivo bo li dok govori. Arvardanove usne istego e se u iske en, besan osmeh pri pomisli na to i pesnice mu se stego e. Kao da ga je pri toj pomisli njegov sopstveni obraz manj e boleo. Pred svima njima stajao je Enije, namr ten, neodluan, gotovo sme an u svom ne zgrapnom, te kom i bezoblinom za titnom odelu. I on je bio glupak. Arvardan oseti kako ga proganja pomisao na te galakt ike 'zakonodavce' kojima je stalo samo do reda i mira. Gde su samo oni hrabri osv ajai od pre tri stotine godina? Gde? Samo jo est asova... Enije je primio poziv od garnizona iz ika nekih osamnaest asova pre toga i za to vreme je obleteo skoro pola planete. Razlozi za to bili su nejasni, ali oi gledno, veoma jaki. U su tini, govorio je on sebi, ni ta se nije desilo osim tog nes renog kidnapovanja, kidnapovanja jedne od tih udnih jedinki u zelenim odelima, sa te udnovate, sujeverne Zemlje. To, i ta preterana i neargumentovana optu ivanja. Ni t a, u stvari, to ne bi mogao da re i i sam pukovnik na licu mesta. No, bio je tu i ekt - i ekt je bio ume an - ali ne kao optu eni, ve kao tu ilac, To je bilo ono zbunjujue. Sedeo je tako, licem u lice sa svima njima, razmi ljajui, potpuno svestan d a bi odluka mogla znaiti pobunu, mo da i slabljenje i opadanje njegovog linog ugleda , uni tenje njegovih elja vezanih za unapreenje... to se, pak, tie Arvardanovog dugog govora od maloas, u vezi sa zalihama virusa i nezadr ivoj epidemiji, koliko je sve to mogao ozbiljno da primi? A ako bi po tom pitanju i stupio u akciju, koliko bi to uverljivo zvualo njegovim pretpostavljenima? Opet, Arvardan je arheolog od znaaja i ugleda. On poku a da odlo i konanu odluku obraajui se sekretaru. "I vi verovatno imate ne to da ka ete povodom svega ovoga?" "Iznenaujue malo", odgovori sekretar pomalo poverljivo. " eleo bih samo da z nam ta mo e da potkrepi ove optu be?" "Va a ekselencijo", ponovo se javi Arvardan, sada na ivici strpljenja, "ve sam vam napomenuo da je ovaj ovek priznao sve pojedinosti svog nedela, prekjue, do k smo bili zatoeni."

"Mo da e vam ne to znaiti to to ste uli", primeti sekretar, "no moje je mi ljenje da je u pitanju samo jo jedno nedovoljno provereno stanovi te. U stvari, sve to je z aista vrsta injenica, koju mogu da potvrde i Vasionci, jeste to da sam bio silom o tet i zatvoren, i to lino ja, a ne oni. Moj je ivot bio u opasnosti, ne njihov. A sada bih eleo da moj tu ilac objasni kako je do svojih zakljuaka do ao u ovih devet ne delja svog boravka na ovoj planeti, kada vi, namesnie, tokom svih ovih godina svo g namesni tva na Zemlji, niste otkrili ni ta to bi me moglo kompromitovati?" "Savr eno logino pitanje", nevoljno odvrati Enije. "Pa, kako sve ovo znate? " "Pre no to je optu eni bilo ta priznao, s itavom tom stvari me je upoznao dok tor ekt", odgovori Arvardan suvo. "Je li to tano, doktore?" Namesnikov pogled okrznu ekta. "Tano je, va a ekselencijo." "A kako ste vi do li do toga?" "Doktor Arvardan je bio vrlo iscrpan i precizan pri opisu funkcionisanja moje naprave, kao i po pitanju onoga to je na samrti izjavio na bakteriolog, F. S mitko. Taj ovek je takoe bio zaverenik; njegove rei su zabele ene i snimak i danas po stoji." "Ali doktore ekt, izjave oveka u delirijumu - ako je to to dr Arvardan ka e t ano - ne mogu se uzeti kao sasvim siguran dokazni materijal. Nemate ni ta uverljivi je?" Arvardan tresnu pesnicom o naslon stolice i dreknu: "Pa dobro, je li ovo sudnica? Jel' neko napravio saobraajni prekr aj? Nema vremena za analitiko odmerava nje dokaza, niti za njihovo mikroskopsko premeravanje. Ka em vam da do est asova uju tru imamo jo pet i po sati, drugim reima, jo pet i po sati da spreimo strahovitu nes reu! Vi, ekselencijo, od ranije poznajete doktora ekta. Mo ete li rei da ga poznajete kao la ova?" Sekretar se odmah ume a. "Niko ne optu uje doktora ekta za smi ljenu la , va a ekse lencijo. Stvar je samo u tome da je na dobri doktor ve u poodmaklim godinama i da je u poslednje vreme potpuno zaokupljen svojim ezdesetim roendanom. Mislim da to k od njega izaziva laganu tendenciju ka paranoji, to je est sluaj ovde na Zemlji. Pog ledajte ga samo! Izgleda li vam on kao sasvim normalan ovek?" Naravno, nije izgledao. Bio je pometen i napet, skrhan onime to je ve prev alio i onim to ga je tek ekalo. No, ekt natera sebe da zvui normalno i opu teno. "Mogu samo da ka em da sam u toku poslednja dva meseca bio pod stalnom prismotrom Stare instva. Moja su pisma b ila otvarana, moji dopisi cenzurisani. Mogue je, razume se, sve to pripisati para noji o kojoj se ovde govori. No, ovde je D ozef varc, ovek koji se prijavio kao dobr ovoljac za sinapsifajer onog dana kada ste me posetili u mom Institutu." "Da, seam se." Enije kao da odahnu za trenutak, po to je stvar koraknula iz i e. "To je taj ovek?" "Da." "Pa, kao da mu ni ta ne fali posle opita." "Naprotiv, jo se bolje osea. Eksperiment se pokazao neoekivano uspe nim, jer je ovek od poetka imao gotovo fotografsko pamenje, to ja nisam u to vreme znao. U sv akom sluaju, varc sada poseduje um koji je sposoban da pronikne u misli drugih lju di." Enije se u zaprepa enju na e napred. " ta? Ka ete da on mo e da ita misli?" "To vam odmah mo e i prikazati, va a ekselencijo. No, mislim da bi ovo mogao da potvrdi i sam sekretar." Sekretar uputi varcu otrovan pogled, pun mr nje koja se ve dugo kuvala u nje mu i koja je poput munje preletela preko njegovog lica. "To je prilino tano", priz nade on, s gotovo neprimetnim drhtajem u glasu. "Ovaj ovek ima izvesne hipnotizer ske mogunosti, mislim da se mo e tako rei; no, da li je to zasluga sinapsifajera ili ne, to tek treba proveriti. Dodau ovome i to da poduhvat nad ovim ovekom nigde ni je zaveden, a slo iete se i sami da je to krajnje sumnjivo." "Nije zaveden", odvrati ekt mirno, "u skladu sa nalozima koje sam dobio o d visokog ministra." Sekretar na to samo sle e ramenima. Enije je bio nestrpljiv. "Nastavimo sa su tinom stvari, i bez daljnjih pre pucavanja, molim. ta je sa tim varcom? Kakve veze imaju njegove telepatske moi ili

hipnotizerske sposobnosti, ili ta je ve u pitanju, sa sluajem koji je pred nama?" " ekt eli da ka e", potrudi se sekretar da razjasni, "da varc mo e da ita moje mi sli." "Tako, dakle? Pa, o emu on sada razmi lja?" upita namesnik, prvi put se obr ativ i neposredno varcu. "On razmi lja", odgovori varc, "o tome kako ne postoji nain da vas ubedimo u to da je istina ono to mi tvrdimo." "Prilino tano", mrknu sekretar, "mada za takav zakljuak ne treba ba mnogo tel epatije." "I jo ", nastavi varc, "da ste, vi jadna budala, koja se boji da podigne gl as, koja eli samo red, koja se nada da e pravdom i nepristrasno u pobediti ljude sa Z emlje, i da ste jo vea budala jer se tome nadate." Sekretar pocrvene. "Poriem sve ovo. Oigledan poku aj da se utie na vas, va a ek selencijo." "Ne mo e se tako lako uticati na mene", odsee Enije. "A o emu ja razmi ljam?" upita on varca. "ak i u sluaju da sasvim jasno vidim unutra njost ovekove lobanje, ne mogu be zuslovno rei ta vidim", odgovori varc. Namesnik iznenaeno podi e obrve. "U pravu ste, sasvim ste u pravu. Dr ite li istinitim iskaze dr Arvardana i dr ekta?" "U potpunosti." "Tako! Ipak, po to se ne mo e nai jo neko sa va im sposobnostima, ko bi od ovog sluaja bio sasvim po strani, va dokaz na sudu ne bi mogao biti prihvatljiv ak i kad a bismo sa sigurno u mogli rei da ste zaista telepata." "Ali ovde nije re ni o kakvom suenju!" povika Arvardan. "U pitanju je sigu rnost Galaksije!" "Va a ekselencijo", ustade sekretar, "imam jedan zahtev. Molim vas da ovog oveka, D ozefa varca, izvedete napolje." "Za to?" "Zato to on, pored itanja misli, poseduje i druge mentalne sposobnosti. Za hvaljujui njemu bio sam paralizovan. Strahujem da bi mogao ponovo da svoju aktivn ost usmeri protiv mene. Ili, ak, vas." Ustade i Arvardan, no sekretar nastavi: "Nijedno saslu anje nije regularno uz prisustvo oveka koji putem mentalnih moi mo e da utie na sudiju!" Enije brzo odlui. Ue slu benik i varc, ne pru ajui otpor, niti odajui ikakvu nel godnost, bi izveden napolje. To je za Arvardana bila poslednja kap. to se sekretara tie, on se sada uspravi i za trenutak ostade da stoji tako - zdepast, mraan ovek u zelenom odelu. vrst u svom samopouzdanju. On otpoe, ozbiljno i zvanino. "Va a ekselencijo, sva verovanja i sve izjave dr Arvardana poivaju na svedoenju dr ekta. Dalje, izjave dr ekta poivaju na mucanjima jednog oveka na samrti. I sve to, va a ekselencijo, sve to nekako nije doprlo do j avnosti sve dok se D ozef varc nije podvrago sinapsifajeru. Ko je, uop te, taj D ozef varc? Dok on nije stupio na scenu dr ekt je bio norm alan ovek, ovek bez nevolja. I vi ste sami, va a ekselencijo, proveli jedno posle po dne s njim, onoga dana kada je varc stigao na opit. Da li se i onda pona ao nenorma lno? Da li vas je onda obavestio o zaveri protiv Carstva? Ili o brbljarijama umi rueg biologa? Da li je izgledao kao da ga ne to ti ti? Ili da u ne to sumnja? On tvrdi da mu je visoki minstar nalo io da krivotvori rezultate testova sa sinapsifajerom, da ne zavede imena onih na kojima su vr eni opiti. Da li vam je to i tada rekao? Ili to tek sada tvrdi, dakle, posle svog susreta sa varcom? Jo jednom, ko je uop te taj D ozef varc? Nije govorio nijednim poznatim jeziko m u vreme kada je doveden. To smo ustanovili kasnije, kada smo prvi put posumnja li u mogunost zdravog rasuivanja dr ekta. Doveo ga je neki farmer koji ni ta nije zna o o njegovom identitetu, niti, uop te, bilo ta o njemu. Ni dan danas nemamo potpuni je podatke o tome. A taj ovek ima udne mentalne moi. U stanju je da o amuti oveka, samo svojim mi slima, na stotinak metara udaljenosti. S vee blizine je sposoban i da ubije. I me ne samog je paralizovao. Rukovodio je pokretima mojih ruku, mojih nogu; mogao je da vodi moj um kako mu drago.

Verujem, stoga, da varc manipuli e umovima i ostalih ovih ljudi. Oni tvrde da sam ih zarobio, pretio im smru, da sam priznao izdaju i te nju da sru im Carstvo.. . Pa, pitajte ih, va a ekselencijo. Zar nisu bili izlo eni varcovom uticaju, uticaju o veka koji kontroli e misli? Nije li u stvari varc izdajnik? Ako nije, ko je onda on ?" Sekretar pompezno sede. Arvardan se oseao kao da se nalazi u sredi tu ciklotrona koji se okree sve b r e i br e. ta da odgovori? Da je varc ovek iz pro losti? Kakve dokaze za to ima? Da je g ovorio nekim primitivnim jezikom? Prastarim jezikom? To je, opet, mogao da posve doi samo on sam. A i on je mogao podlei kontroli uma. Na kraju krajeva, kako da zn a da zaista nije bio kontrolisan? Ko je bio varc? ta ga je tako bespogovorno uveri lo u ideju o osvajanju Galaksije? Mozgao i mozgao. Odakle je dolazila njegova ubeenost u postojanje zavere? On je bio arheolog, skeptik, ali sada... Je li tome doprinela re? Poljubac jedne devojke? Ili D ozef varc? Nije mogao da misli. Nije mogao da misli! "Dakle?" odjeknu nestrpljiv Enijev glas. "Imate li ne to da ka ete, dr ekt? I li vi, Arvardane?" No, ti inu raspara Polin glas. "Za to ih uop te pitate? Zar ne vidite da je po sredi la ? Ne vidite li da nas sve obmanjuju? Oh, ionako emo svi umreti, zato vi e i ne marim - ali mi to mo emo zaustaviti, mogli bismo to zaustaviti... A umesto toga , mi sedimo ovde i askamo." I ona briznu u pla. "I tako, sve se zavr ava vriskom histerine devojke..." podrugnu se sekretar . "Va a ekselencijo, predla em sledee: moji tu ioci ka u da je sve to - ti virusi i sve o stalo na ta mislite - predvieno za utvreni as - za est asova ujutro, kako ka u. Predla da vam ostanem na raspolaganju jo nedelju dana. Ako je ono to tvrde istina, glasin e o epidemiji u Galaksiji bi do Zemlje mogle dopreti ve za nekoliko dana. Ako se to desi, carski garnizoni i dalje e biti u kontroli nad Zemljom..." "Zemlja je odlian zalog, zaista, za itavu Galaksiju", promrmlja ekt, mrtvaki bleda lica. "Ja cenim svoj ivot, kao i ivot svog naroda. Biemo taoci za na u nevinost, i spreman sam da ovog trenutka obavestim Dru tvo stare ina da u ostati ovde jo nedelju d ana, po svojoj sopstvenoj elji, i spreiu sve smetnje koje bi se mogle pojaviti." On skrsti ruke. Enije pogleda pred sebe, izmuena lica. "Progla avam ovog oveka nevinim..." Arvardan to vi e nije mogao da podnese. Pun mirnog, ali opasnog besa, on u stade i skoi ka namesniku. ta mu je bilo na umu nikad se nee saznati. Ni sam se kas nije nije seao. U svakom sluaju, pokazalo se bezuspe nim. Enije je posedovao neurons ki bi, i upotrebio ga je. Po trei put otkako je na Zemlji, svet oko Arvardana razgore se do bola, r asplinu se i nestade. Tokom vremena koje je Arvardan proveo u nesvesti, nastupi samrtni as, u es t sati izjutra... 21. AS SAMRTNI JE PRO AO I proe. Svetlost. Zaslepljujua svetlost i mutne senke - tope se i obru, a onda ulaze u i u. Lice... oi... "Pola!" Pogled mu se namah izbistri i sve mu se uini jasnim. "Pola, kolik o je sati?" Njegovi prsti stego e je za gle anj, tako da ona uzmae i protiv svoje volje. "Pro lo je sedam", pro apta ona. "Pro lo je." On se sumanuto obazre oko sebe, poev od le aja na kome se nalazio, ne obazi rui se na bol koji je oseao. ektova vitka figura sedela je zgrena u stolici. On podi e glavu i samo rezignirano klimnu. "Gotovo je, Arvardane."

"Onda, Enije..." "Nije hteo da rizikuje", potvrdi ekt. "Zar to nije udno?" On se nasmeja kr atkim, piskavim smehom. "Nas troje, sami, otkrivamo zaveru protiv oveanstva, sami hvatamo vinovnika i dovodimo ga pred lice pravde. Kao na filmu, kad heroji spasa vaju stvar u poslednjem trenutku? Tu se obino stvari i zavr avaju. Samo se u ovom s luaju film nastavio, i mi smo otkrili da nam niko ne veruje. To se, ve, ne de ava u filmovima, zar ne? U njima se stvari lepo zavr avaju, zar ne? Sme no..." I rei mu se utopi e u jecajima. Arvardan odvrati pogled, oseajui da ga spopada muka. Poline oi bile su tamn i univerzumi, vla ni, puni suza. Za trenutak se u njima izgubi - one postado e unive rzumi, puni zvezda. I prema tim zvezdama putovale su, gutajui pred sobom svetlosn e godine, ble tave male metalne mahune, prodirui kroz hipersvemir, smrtonosnim puta njama. Uskoro - mo da ve sada - pribli ie se atmosferskim omotaima, pa e u vidu nevidljiv , virusne, smrtonosne ki e... Pa, bio je to kraj. Vi e se ne mo e spreiti. "Gde je varc?" upita Arvardan slaba nim glasom. Pola samo zatrese glavom. "Nisu ga ni dovodili nazad." Vrata se otvori e, i Arvardan jo nije toliko utonuo u beznade nost smrti da n ije imao snage da, sa trenutnim bleskom nade na licu, pogleda u njih. Bio je to Enije, te se Arvardanovo lice skameni i on okrenu glavu. Namesnik se pribli i i pogleda oca i ker. Oni su za njega i dalje bili samo stvorenja sa Zemlje, ne usuujui se da i ta ka u, iako su znali da, koliko god su njih ovi ivoti bili kratki i burni, njegov e ivot to biti jo i vi e. Enije dodirnu Arvardanovo rame. "Doktore Arvardane..." "Va a ekselencijo?" uzvrati Arvardan, s gorinom podr avajui namesnikovu intona ciju. "Pro lo je est asova." Enije te noi nije ni oka sklopio. Oslobaanjem Balkisa o d optu be, ipak nije stekao utisak da su njegovi tu ioci ba sasvim ludi - ili pod men talnom kontrolom. Posmatrao je kako bezdu ni hronometar otkucava, sa svakim otkuca jem ubijajui ivot Galaksije. "Da", potvrdi Arvardan, "pro lo je est i zvezde jo sijaju." "A vi i dalje smatrate da ste u pravu?" "Va a ekselencijo", zastenja Arvardan, "pitanje je trenutka kada e pasti pr ve rtve. Niko ih nee primetiti. Ljudi umiru svakog dana. Za nedelju dana, umree sto hiljada. Mogunost izleenja bie nikakva. Lekovi nee pomagati. Neki svetovi odaslae hi tan poziv za pomo. Za nedelju dana, broj tih svetova bie veliki, i vanredno stanje e biti ogla eno u bli im sektorima. Za mesec dana Galaksija e biti zgrena, bolesna mas a. Za dva meseca nezara enih planeta e biti tek dvadesetak. Za pola godine Galaksij a e biti mrtva. A ta ete vi kada vam stignu prvi izve taji? Mogu i to da vam ka em. Poslaete izve taj u kome ete rei da je epidemija mogla krenuti sa Zemlje. To, meutim, nee spasti ni jedan jedini ivot. Objaviete rat stare in ama sa Zemlje. To nee spasti ni jedan jedini ivot. Zbrisaete stanovni tvo sa lica Zem lje... Ni to nee spasiti ni jedan jedini ivot. Ili ete, mo da, izigravati posrednika izmeu svog prijatelja Balkisa i Galaktikog saveta, odnosno, onoga to od njega ostan e. Mo da ete imati tu ast da iz ru evina izvuete pre ivele i predate ih Balkisu, u zamenu za protivotrov, koji e mo da stii, a mo da i nee, na dovoljan broj svetova, i u dovolj nim koliinama, da spase bar nekoga." Enije se nasmeja, neubeen. "Ne pomi ljate li na to da suvi e dramite?" "Oh, da. Ja sam mrtav ovek, a vi ste le . Ali hajde da to primimo hladno, i onako, carski, a?" "Ako vam smeta to sam upotrebio bi..." "Nikako", odvrati doktor ironino. "Na to sam ve navikao. Vi e i ne oseam." "Onda u poku ati da vam logino izlo im stvari, koliko god mogu. Ovo je bila ga dna zbrka. Te ko bi bilo napisati razuman izve taj, kao to bi te ko bilo i ne to preduzet i bez razloga. Pored toga, ostali tu ioci su sa Zemlje. Va glas bi jedini sadr ao nek u odreenu te inu. Pretpostavimo da potpi ete izjavu da ste optu bu podigli u vreme kada niste bili ba pri istoj - pa, naiemo neku frazu koja bi to sve obuhvatila, bez pome

na mentalne kontrole." "To je bar lako. Recite da sam bio lud, pijan, hipnotisan ili drogiran. Sve odgovara" "Dajte, urazumite se. Ka em vam da ste bili zavedeni." Enije za asak zastad e, a onda pro i ta: "Vi ste ovek sa Sirijusa! Kako to da ste se zaljubili u jednu Zem ljanku?" " ta?" "Ne viite. Mislim - da ste bili u normalnom stanju, da li biste se ikada spustili na nivo domorodaca? Da li biste i pomislili na takvo to?" On odmahnu gla vom ka Poli. Arvardan ga je trenutak iznenaeno posmatrao. Tada njegova ruka sevnu i zg rabi najveeg carskog autoriteta na Zemlji za gu u. Enije mahnito zamlatara rukama. "Takvo to?" ree Arvardan. "Mislite na gospoicu ekt? Ako na nju mislite, ima da joj uka ete du no po tovanje. Ah, gonite mi se. Ionako ste ve mrtvi." Enije prodahta. "Dr Arvardane, smatrajte se uhap ..." Vrata se ponovo otvori e i ue pukovnik. "Va a ekselencijo, zemaljska rulja se vratila." " ta? Zar Balkis nije govorio sa svojim zvaninicima? Trebalo je da ovde ost ane nedelju dana." "Govorio je sa njima i jo je ovde. Ali tu je i gomila. Spremni smo da na njih otvorimo vatru, i to vam je moj savet, kao savet vojnog komandanta. Imate l i kakvih sugestija, va a ekselencijo?" "Ne pucajte dok se ne vidim sa Balkisom. Po aljite mi ga ovamo." On se okr enu. "Dr Arvardane, vama u se pozabaviti kasnije."

Balkis ue, sa osmehom na licu. On se zvanino nakloni namesniku, koji mu sa mo klimnu. "ujte sada", zapoe naglo namesnik, "obave ten sam da va i ljudi zaposedaju pri laze Fort Diburnu. To nije deo na eg dogovora... Ne elimo krvoprolie, ali na e strplje nje ima granica. Mo ete li da naredite da se raziu na miran nain?" "Ako mi se to svidi, mogu, va a ekselencijo." "Ako vam se svidi? Bolje da vam se svidi. I to odmah." "Nikako, va a ekselencijo!" Sekretar se nasme i i ispru i ruku. Njegov glas bi o je prepun poruke, tako dugo tajene, a sada sa zadovoljstvom osloboene. "Budalo! suvi e si dugo ekao i sada e zbog toga umreti! Ili iveti kao rob, ako ti se to vi e svi ! Samo, upamti - nee ti to biti lagodan ivot." Divlja tvo i estina ovih rei, meutim, ne proizvedo e na Enija neki vidljiv utis ak. ak i u ovom trenutku, verovatno najcrnjem trenutku Enijeve karijere, nije ga napu tala hladnokrvnost diplomate. Kao da mu je lice, ipak, samo malo posivelo i oi mu malo vi e upale u duplje. "Znai, gubitak zbog moje opreznosti je toliki? Pria o virusima bila je, da kle, istinita?" Bilo je nekog neodreenog, odsutnog odjeka u njegovom glasu. "Ali, Zemlja, vi sami - svi ste vi moji taoci." "Nikako!" dopre do njega zaglu ujui, pobedniki krik. "Ti i svi tvoji, vi ste moji taoci! Virus koji sada plovi Galaksijom ni Zemlju nije po tedeo. On ve dovolj no zagu uje atmosferu nad svakim garnizonom na planeti, ukljuujui tu i Everest. Mi, Zemljani, mi smo imuni, ali kako se ti osea , namesnie? Malaksao? Je li ti grlo upal jeno? Je li ti glava kao bava? Nee zadugo, veruj mi. A samo od nas mo e dobiti protiv otrov." Jedan dugi trenutak vladala je potpuna ti ina, Enije je utao, izdu enog i odj ednom nadmenog lica. A onda se okrenu Arvardanu i hladnim, kultivisanim glasom ree: "Doktore A rvardane, moram vas moliti za opro taj zbog ispoljene sumnjiavosti u pogledu va ih rei . Doktore ekt, gospoice ekt, primite moje izvinjenje." Arvardan se iskezi. "Hvala na izvinjenju. Bie nam od strahovite pomoi." "Zaslu io sam va sarkazam", ree namesnik. "ako nemate ni ta protiv, vraam se na Everest kako bih mogao da umrem sa svojom porodicom. Bilo kakva nagodba sa ovim ... ovim ovekom ne dolazi u obzir. Vojnici mog namesni tva e se, siguran sam, dobro naplatiti za svoju smrt, i nee biti tek tuce Zemljana koji e nam osvetliti predvor je smrti... Zbogom."

"Stojte! Stojte! Ne idite!" Lagano, sasvim lagano, Enije okrete glavu ka mestu s kog je dopirao ovaj novi glas. Lagano, sasvim lagano, D ozef varc, namrgoen i izmuen, pree prag. Sekretar se tr e i ustuknu. Uz trenutnu sumnju, nae se ponovo oi u oi sa oveko m iz pro losti. "Ne!" frktao je on, "nee od mene izvui tajnu protivotrova! Samo je nekoliko ljudi zna, i samo nekoliko zna kako da je upotrebi. A svi su oni na sigurnom, v an tvog dodira, makar dok otrov ne pone da deluje." "Da, van dodira su mi", prihvati varc, "ali ne i za vreme dok otrov ne pon e da deluje. Jer, vidite, nema otrova, nema virusa." Niko u prvom trenutku ne shvati znaenje ovih rei. Arvardan odjednom uhvati jednu novu misao: da nije obmanut? Nije li sve ovo samo ogromna cirkusijada, u kojoj je obmanut ak i sekretar? Ako je tako, onda, za to" "Brzo, ovee. Na ta mislite?" zau se Enije. "Nije ni ta komplikovano", odgovori lagano varc. "Sino sam ovde shvatio da s e ni ta nee postii ako sedim skr tenih ruku. Stoga sam dugo, dugo, ispitivao sekretaro v um. Uticao sam na njega. Nisam smeo dopustiti da budem otkriven. I onda je, na pokon, on zatra io da me odstrane iz prostorije, ba kako sam eleo, a potom je sve bi lo lako. Zavrnuo sam stra ara i oti ao na uzleti te. Baza je bila u uzbuni treeg stepena . Avioni su bili napunjeni, naoru ani, spremni za let. Piloti su i ekivali. Izabrao s am jednog - i odleteo za Senlu." Kao da je sekretar po eleo da ne to ka e. Usne su mu se bezglasno pokretale. Oglasi se, najzad, i ekt. "Ali kako ste uspeli da naterate oveka da uzleti ? Sve to ste dotad mogli bilo je da ga, jedva, naterate da hoda!" "Ako je to protiv volje onoga koga kontroli em. Ali iz uma dr Arvardana sa znao sam koliko stanovnici Sirijusa mrze Zemljane - a onda sam potra io pilota koj i je roen u Sirijusovom sektoru i prona ao porunika Klodija." "Njega?" povika Arvardan. "Da... Ah, pa da, vi ga poznajete. Da, vidim ga sasvim jasno u va em umu." "Kladim se... Nastavite, varce." "Taj je ovek mrzeo Zemljane mr njom koju ja ne mogu da razumem. ak ni ja, a sedeo sam u njegovom umu. On je eleo da ih bombarduje. eleo je da ih razori. Samo ga je disciplina dr ala u mestu i uvala od udnje da uzleti i sam obavi posao. E, takav um je drugaiji. Samo malo sugestija, malo pogurivanja, i discipl ina ga vi e ne dr i. Mislim da on ak nije shvatio da sam se popeo u avion zajedno s n jim." "Kako ste prona li Senlu?" pro apta ekt. "U moje vreme", odgovori varc, "postojao je grad po imenu Sent Luis. Nala zio se na u u dveju reka... Dakle, na li smo Senlu. Bila je no, ali svuda oko grada su radioaktivna polja - a dr ekt ree da se Hram nalazi upravo u toj izolovanoj oazi. Bacili smo svetleu raketu - tanije, ja sam mu to nalo io da uini - i pod nama se nal azila zgrada sa pet tornjeva. Setio sam se slike koju sam uhvatio u sekretarovim mislima... Tamo je sada samo krater, dubok oko trideset metara, tamo gde je ran ije bila ta zgrada... To se dogodilo negde oko tri izjutra. Virus nije odaslat, Galaksija je sigurna." Iz sekretarovih ustiju izlete ivotinjski urlik - kao da se avoli nadvriskuju. Kao da se spremao za skok, no, sledeeg trenutka izgubi tle pod nogama i sru i se. Iz ustiju mu je curila pljuvaka. "Nisam ga ni taknuo", objasni blago varc. On se zami ljeno zagleda u prilik u na podu. "Vratio sam se pre est, ali sam znao da moram saekati da istekne rok. B alkis je, jednostavno, morao da se izbrblja. Znao sam to, iz njegovog uma, ali m orao je da sam izrekne svoju presudu. Eto ga, sad, kako le i ovde." 22. ONO NAJBOLJE TEK E STII Trideset je dana pro lo otkako je D ozef varc uzleteo jedne noi namenjene uni te

nju Galaksije, dok su za njim zvona za alarm mahnito zvonila i dok je za njim od jekivao poziv da se vrati. Nije se vratio. Bar ne dok nije razorio Hram u Senluu. To njegovo juna tvo sada je bilo i zvanino obznanjeno. U njegovom je d epu poi vao orden Reda Svemirskog Broda i Sunca, orden prve klase. Samo jo dvojica su ga nosila u itavoj Galaksiji, samo jo dvojica su ga zaslu ila za ivota. To je zaista bilo ne to za penzionisanog krojaa. Niko, naravno, izvan najznaajnijih krugova nije tano znao ta se dogodilo, n o, to ionako nije bilo va no. Jednom, u knjigama istorije, bie to svetla i neizbris iva stranica. Ovog asa varc je koraao kroz tihu no prema domu dr ekta. Grad je bio miran, m iran koliko i duboko nono nebo. U nekim zabitim zemaljskim predelima fanatici su jo stvarali nevolje, ali su njihovi voe bili ili ubijeni ili zarobljeni, a sa osta lima su se mogli obraunati i sami Zemljani, oni ne to umerenijih shvatanja. Prvi konvoji nezagaene zemlje ve su bili na putu. Enije je ponovo bio pred lo io da se stanovni tvo preseli na neki drugi svet, no to je ak i kao mogunost, odbaen o. Niko nije tra io samilost. Neka Zemljani sami ponovo izgrade svoju planetu. Nek a obnove domove svojih otaca, kolevku oveanstva. Neka rade svojim rukama, neka ods trane zara eno tle zamenjujui ga sve im, neka gledaju kako zelenilo raste na biv oj mrt voj podlozi, neka uine da pustinja jo jednom procveta. Bio je to krvav posao; mogao bi se otegnuti na itav jedan vek - ali ta s t im? Neka Galaksija isporui ma ineriju - neka isporui hranu... zemlju... Neka zagrabi u svoja neiscrpna bogatstva i rad e postati ala - i bie vi estruko isplaen. A jednom, jednom e ponovo Zemljanin biti ovek kao i svaki drugi, Zemlja e b iti planeta kao i svaka druga, i gledae na oveanstvo sa ponosom i oseanjem jednakost i. varcovo srce zalupa br e pri pomisli na sve to, dok se pribli avao ulaznim vr atima ektovog doma. Sledee nedelje e sa Arvardanom poi put velikih sredi njih galaktiki h svetova. Ko je iz njegove generacije ikad napustio Zemlju? I za trenutak se seti svoje stare Zemlje, svoje Zemlje. Zemlje tako dugo ve mrtve. Tako dugo mrtve. A pro la su tek tri i po meseca... On zastade, hotei ve da pritisne zvonce na vratima, kada mu u mislima zabr uja e rei koje su dopirale iznutra. Kako je samo sada jasno uo misli, kao zvonie... Bio je to, naravno, Arvardan, prisutniji u njegovom umu nego to bi to bio da mu se neposredno obraao. "Pola, ekao sam i razmi ljao, razmi ljao i ekao. Neu vi e. T ide sa mnom." I Pola, isto tako puna udnje koja odgovara: "Ne mogu, Bele, to je nemogue. Moje navike, maniri... Oseala bih se a avo na tim ogromnim svetovima, tamo gore. I osim toga, ja sam samo Zemljan..." "uti! Ti si moja ena, to je sve. Ako bilo ko upita ta si i ko si, roena si n a Zemlji, graanka si Carstva. Ako i dalje pita, ti si moja ena." "Dobro, a kada se bude javio svom arheolo kom dru tvu na Trantoru, ta emo onda? " "Onda? Onda uzimamo godinu dana i poseujemo svaki va an svet u Galaksiji. N eemo propustiti nijedan, ak i ako nas po alju po tom... Videe Galaksiju i dobie najbolj edeni mesec koji vladin novac mo e da plati." "A onda?" "Onda se vraamo na Zemlju, prijavljujemo se za radne brigade i provodimo narednih etrdeset godina ivota u radu na ozdravljenju radioaktivnih oblasti." "A za to bi ti to uinio?" "Zato", (kroz Arvardanov Dodir Misli pronese se duboki uzdah; tanije, varc shvati da je usledio uzdah na tom mestu) "zato to te volim, zato to je to ono to t i eli , zato to sam Zemljanin-patriota i zato to imam i poasne papire o promeni dr avlja nstva - ako ne bude htela da mi poveruje ." "U redu..." I tu se razgovor zaustavi. Ali naravno, Dodiri Misli i dalje su bili prisutni, i varc, preplavljen z adovoljstvom, ali i uz malo zbunjenosti, napusti popri te. On je imao vremena da ek a. Imao je dovoljno vremena da ih zadirkuje kasnije, kada se stvari slegnu.

ekao je, na ulici, okru en hladnim zvezdama - itavom Galaksijom, vidljivom, kao i onom koja to nije. I za sebe, i za jednu novu Zemlju, i za sve te milione planeta u daljini , on ponovi tu staru, staru poemu koju je sada jedino on od svih tih kvadriliona , tamo, znao... "Ostari kraj mene! Najbolje tek e stii, poslednje od ivota, zarad ega je ponajpre i stvoren..."

ivot