Zvezde Prah Nebeski

Asimov Isak ZVEZDE PRAH NEBESKI Prevod: ivkovi Mirjana/Proti Aleksandra Asimov Isaac STARS LIKE DUST (THE),
1955. Serija "Roboti-Carst vo-Zadu bina" (7) POLARIS 1987. 1. MRMOR SPAVAE SOBE Spavaa soba je ne no mrmorila obraajui se sama sebi. Bio je to nepravilan, ne znatan zvuk - gotovo ispod granice ujnosti, ali krajnje odreen i neizbe no smrtonosa n. Ipak, nije to bilo ono to je probudilo Bajrona Farila; nije ga to bilo tr glo iz dubokog, neosve avajueg dreme a. Nemirno je vrteo glavom s jedne na drugu stra nu, u uzaludnoj borbi protiv povremene zvonjave koja je dopirala sa kraja stola. On nespretno ispru i aku ni ne otvoriv i oi i pritisnu kontakt. "Halo", promrmlja on. Iz slu alice istog asa dopre glas. Bio je hrapav i dosta glasan, ali Bajron nije imao volje da smanji jainu. "Mogu li da govorim sa Bajronom Farilom?" upita glas. "Na aparatu. ta elite?" nerazgovetno odgovori Bajron. "Mogu li da govorim sa Bajronom Farilom?" Glas je odavao u urbanost. Bajron napokon otvori oi, okru en potpunom tamom. Istog asa postade svestan neprijatne suvoe jezika i slabog vonja koji se zadr avao u sobi. "Na aparatu", ponovi on. "Ko je to?" Ali napetost je i dalje rasla, jer bez obzira na njegove odgovore, taj sna ni glas iz mraka je nastavljao: "Ima li ko ga? eleo bih da razgovaram sa Bajronom Farilom!" Bajron se podi e na lakat i zagleda u mesto gde se nalazio vizifon. Pritis nu zatim jedno dugme na video kontrolnoj tabli i preko malog ekrana se razli sve tlost. "Ovde sam", oglasi se on. Prepoznao je glatko, pomalo nesimetrino lice Sa ndera D ontija. "D onti, pozovi me ujutro." Upravo se spremao da iskljui ureaj, kada D onti ponovo prozbori. "Halo! Halo ! Ima li koga? Da li je to Univerzitetska dvorana, soba 526? Halo!" Bajron iznenada postade svestan da nije ukljuena siu na pilotska svetiljka, koja je oznaavala da je vezu uspostavilo neko ivo bie. On u sebi opsova i okrenu pr ekida. Ali svetiljka se ne ukljui. U tom trenutku i D onti odustade, tako da ekran o stade prazan; tek jedan mali kvadrat bezobline svetlosti. Bajron ga ponovo iskljui. Slegav i ramenima, on poku a da ponovo zagnjuri gla vu u jastuk. Bio je besan. U prvom redu, niko nije imao prava da ga zivka usred noi. Pri toj pomisli on baci jedan brz pogled prema neznatno osvetljenim brojkama tik iznad uzglavlja. Tri i petnaest. Svetla u kui nee se upaliti jo gotovo etiri sa ta. Pored toga, nije voleo da se budi u potpuno mranoj sobi. etvorogodi nje navi kavanje nije bilo dovoljno da se priui na zemaljska zdepasta zdanja debelih zidov a od ojaanog betona i bez prozora. Bila je to hiljadugodi nja tradicija koja je pot icala jo iz vremena kada nije bilo odbrambenog polja sile koje bi odbilo primitiv ne nuklearne bombe. Ali to je bila pro lost. Atomski rat ostavio je stra ne posledice na Zemlji. Najvei njen deo bio je radioaktivan i beskoristan. Vi e nije imalo ta da se izgubi, pa ipak je arhitektura odra avala stare strahove; upravo to je bio razlog to je ok o Bajrona, kada se probudio, vladala potpuna tama. Bajron se ponovo podi e na lakat. udno. ekao je. U meuvremenu, postao je sves tan jo neeg, pored pogubnog mrmorenja spavae sobe. Bilo je to ne to mo da jo neprimetnij e i neosporno mnogo manje smrtonosno. Nedostajalo mu je ono lagano kretanje vazduha koje ovek ni ne primeuje, ta j trag stalnog produ avanja. Poku avao je da bez muke proguta knedlu, ali mu to ne p oe za rukom. im je postao svestan situacije, shvatio je da je vazduh veoma te ak. Si stem za ventilaciju je prestao da radi i sada je zaista imao razloga da se ali. ak nije mogao da se poslu i ni vizifonom da prijavi kvar. Poku ao je jo jednom, kako bi bio potpuno siguran. Pojavio se mleno beli kva
drat svetlosti koji je bacao slabi, biserni sjaj na krevet. Mogao je da prima po ruke, ali ne i da ih alje. Nije va no. I inae se ni ta nije moglo uiniti pre jutra. On zevnu i stade nogama da tra i papue dok je dlanovima trljao oi. Ne radi p rovetravanje, a? Zato se ovde osea taj neobian miris. On se namr ti i dva-tri puta o t ro udahnu vazduh. Bilo je uzalud. Miris mu je bio poznat, ali nije mogao da se s eti odakle. Oti ao je do kupatila i automatski posegnuo za prekidaem za svetlo, mada mu ono i nije bilo potrebno da naspe a u vode. Prekida je bio ispravan, ali beskorista n. Zlovoljno je poku ao nekoliko puta. Zar bar ni ta nije radilo? Slegnuo je ramenim a i popio vodu u mraku, posle ega se mnogo bolje oseao. Ponovo je zevnuo, vraajui se u spavau sobu gde je proverio glavni prekida. Svetla nigde nije bilo. Bajron sede na krevet, spusti svoje krupne ake na butine i zamisli se. Bi lo bi normalno da zbog neeg ovakvog doe do une rasprave sa osobljem. Niko nije oekiva o pravu hotelsku uslugu u spavaonicma koled a, ali svemira mu, svako je mogao da z ahteva bar minimum efikasnosti. Sada to i nije bilo ba tako va no. Uskoro e diplomir ati i re iti se svega. Za tri dana e rei poslednje zbogom ovoj sobi i Univerzitetu n a Zemlji; to jest, samoj Zemlji. Pa ipak, mogao bi da prijavi ovaj sluaj, bez nekog naroitog komentara. Mog ao bi da izie i poslu i se telefonom u predvorju. Mo da bi mogli da mu donesu samonap ajajue svetiljke, ili ak da ga snabdeju ventilatorom kako bi mogao da spava bez ps ihosomatskog oseanja davljenja. Ako to ne uine, u svemir s njima! Jo samo dve noi. Pri svetlosti neupotrebljivog viziofona prona ao je kratke pantalone. Odoz go je navukao jednodelni d emper, i zakljuio da je to sasvim dovoljno u ovoj situac iji. Papue je zadr ao. Nije trebalo da se pla i kako e nekoga probuditi, ak i ako bi ho dnicima pro ao u klompama, po to je ovaj betonski plast bio izdeljen debelim pregrad ama koje su gotovo potpuno upijale sve zvuke, ali nije video za to bi stavljao na noge i ta osim papua. Krenuo je ka vratima i povukao polugu. Glatko je skliznula i on zau kljoca nje koje je oznaavalo da su vrata otvorena. Ali ona to, u stvari, nisu bila. Iako je u povlaenje vrata smesta ulo io svu raspolo ivu snagu, ni ta nije postigao. On se povue korak ili dva unazad. Pa ovo je bilo sme no. Zar je do lo do op teg kvara na ureajima za snabdevanje energijom? To je nemogue. Sat je radio. Vizifon je i dalje tano primao poruke. Samo trenutak! Mo da je to maslo momaka, neka su blagoslovene njihove vick aste du e. Ponekad se to radilo. Bilo je detinjasto, razume se, ali i sam je uestvo vao u nekim od tih budalastih, neslanih ala. Nekom od njih uop te ne bi, na primer, bilo te ko da se tokom dana uvue unutra i sredi stvar. Ali ne, ventilacija i osvet ljenje su radili kada je po ao na spavanje. Pa dobro, mo da su u li nou. Zdanje je bilo vreme no i staromodno. Nikakav in enj erski genije ne bi bio potreban da se srede osvetljenje i ventilacija. Ili da se , na primer, zabrave vrata tako da ne mogu da se iznutra otvore. A sada e ekati da svane kako bi videli ta e se dogoditi kada dobri, stari Bajron otkrije da ne mo e d a izie. Verovatno e ga pustiti tek oko podneva, tresui se od smeha. "Ha, ha", izusti mrano Bajron, jedva ujno. U redu, ako je ve tako. Ali treb alo bi ipak ne to da preduzme; trebalo bi nekako da preraspodeli karte. On se okrenu i no nim palcem udari ne to to se uz metalni zvuk otkotrlja prek o poda. Jedva je uspevao da prati senku predmeta pri nejasnoj svetlosti koja je dopirala sa ekrana vizifona. On posegnu ispod kreveta, pretra ujui pod u irokom luku . Dohvativ i najzad predmet, prinese ga izvoru svetlosti. (Nisu ba bili naroito pame tni. Trebalo je da potpuno iskljue vizifon, umesto to su samo onesposobili kolo za slanje poruka). U ruci je dr ao mali cilinder sa rupom na gornjem zaobljenom kraju. On ga prinese nosu i omirisa: sad mu je bar bilo jasno odakle onaj udni miris u sobi. B io je to hipnit. Momci su ga, razume se, morali upotrebiti kako bi se obezbedili da se on ne probudi dok su petljali oko kola. Bajron je sada mogao lako da rekonstrui e ono to se dogaalo korak po korak. Vrata su bila obijena, to je bilo sasvim jednostavno; jedina opasnost krila se u mogunosti da se on u tom trenutku probudi. Mo da su vrata obradili ve tokom dana, da im se ba to ne bi dogodilo, tako da njemu izgleda kao da su se sama zatvorila - t o, naravno, nije bio sluaj. Nije proveravao. U svakom sluaju, kada su jednom bila
otvorena, konzerva hipnita mogla je biti naknadno ubaena unutra, pre no to su vrat a bila zabravljena. Anestetik je lagano curio, dok njegova koncentracija u vazdu hu napokon nije postala dovoljna da joj on podlegne. Tada su oni mogli da stupe na scenu... sa maskama, razume se. Svemira mu! ak ih je i obina vla na maramica mogl a tititi petnaestak minuta od hipnita, a vi e vremena im nije bilo potrebno. To je obja njavlao za to su iskljuili sistem za ventilaciju. Morali su, kako se hipnit ne bi suvi e brzo raspr io. U stvari, morali su da se pobrinu za njega. Po t o su onesposobili vizifon, onemoguili su mu da potra i pomo; zabravljena vrata spreav ala su ga da izie; a nestanak osvetljenja trebalo je da izazove paniku. Slatki kl inci! Bajron frknu. Preko ovoga se nije moglo tako lako prei. ala je ala, ali tre ba znati meru. Imao je elju da provali vrata i tako okona celu stvar. Istrenirani mi ii njegovog torza se nape e i ve i pri samoj pomisli na to, ali to ne bi bilo ni od kakve koristi. Kada su ta vrata pravljena mislilo se na atomske blastere. Neka je prokleta ta tradicija! Ali mora da postoji neki nain da se izvue odatle. Nije smeo dozvoliti da i m naum uspe. Prvo, bie mu potrebno svetlo, neki pravi izvor svetlosti, a ne samo nepokretni i nedovoljan sjaj vizifona. To, naravno, nije predstavljalo problem. U ormanu za odeu imao je samonapajajuu bateriju. Dok je baratao oko kontrola na ormanu, na trenutak se zapita nisu li i n jih zabravili. Ali ona se na uobiajen nain otvori e i skliznu e u prorez u zidu. Bajro n sam sebi klimnu: to je ve imalo smisla. Nije postojao nijedan razuman razlog zb og koga bi zabravili orman, a ionako na raspolaganju nisu imali toliko vremena. A onda je, u jednom jedinom u asnom trenutku, cela njegova teorija pala u vodu, dok se sa baterijom u aci okretao od ormana. Ukoio se, stomak mu se stao ras pinjati od napetosti, i on, zadr av i dah, poe da oslu kuje. Po prvi put od kada se probudio uo je tihi mrmor spavae sobe. uo je tihi, k ikotavi razgovor koji je ona vodila sama sa sobom, i istog asa je prepoznao priro du tog zvuka. Nemogue je bilo ne prepoznati ga. Taj zvuk je predstavljao 'Zemljino samr tnino angrljanje'. Bio je to zvuk koji je izmi ljen pre hiljadu godina. Tanije reeno, taj zvuk je poticao od meraa zraenja, koji je reagovao na estic e pod nabojem i guste gama-talase koji bi doprli do njega; bilo je to blago, ele ktronsko talasanje koje se pretapalo u tihi apat. Bio je to zvuk meraa, koji je me rio jednu stvar za koju je bio predvien... smrt! Jedva ujno, na prstima, Bajron se povue i sa udaljenosti od est stopa uputi beli snop u otvore ormana. Mera se nalazio tamo, u jednom udaljenom uglu, ali to to ga je sada video ni ta mu nije govorilo. Nalazio se tamo jo od njegovog dolaska. Veina novajlija sa Spolja njih sveto va kupovala je mera tokom prve nedelje provedene na Zemlji. U poetku svi su svesni Zemljine radioaktivnosti i oseaju potrebu da se nekako za tite. Obino ih preprodaju narednoj generaciji, ali Bajron je svoj zadr ao. Sada je bio zahvalan samom sebi t o je tako postupio. On se okrenu ka stolu na kome je dr ao runi sat dok je spavao. Bio je tamo. aka mu se malo tresla dok ga je prinosio snopu baterije. Kai sata bio je od uplet ene, elastine plastike koja je bila gotovo sasvim bela. I sada je bila bela. Bajr on ga odmae od sebe i poku a da ga okrene pod drugaijim uglom. Plastika je i dalje b ila bela. Taj kai je bio jo jedna od stvari koje su kupovale novajlije. Ako bi se zr aenje osetnije pojaalo on bi poplavio - a plava boja je na Zemlji bila boja smrti. Bilo je veoma lako po danu zalutati na ozraeno tle, naroito ako bi se ovek izgubio ili bio nepa ljiv. Vlada je ogradila onoliko staza koliko je bila u stanju i, raz ume se, niko se nikada nije ni pribli io ogromnim oblastima smrti koje su poinjale da se prote u ve na nekoliko milja od grada. Ali taj kai je predstavljao jo jednu vrs tu obezbeenja. Ako bi ikad, makar i najmanje poplavio, trebalo se smesta javiti u bolni cu na leenje. Oko toga nije bilo zbora. Smesa od koje je bio napravljen bila je u pravo u onoj meri osetljiva na zraenje u kojoj je to bila i osoba kojoj je pripad ao, tako da se ozbiljnost eventualnog ozraenja mogla utvrditi u veoma kratkom rok u pomou odgovarajuih fotoelektrinih ureaja koji su se upotrebljavali za merenje jaine
plavetnila. Sjajna, kraljevska plava boja znaila je kraj. Ba kao to se ta boja nikada v i e ne bi izgubila, tako se ne bi povratio ni ovek. Nije bilo leka, mogunosti izleenj a, nade. Preostalo bi vam jedino da ekate, od jednog dana do jedne nedelje, bilo gde, i sve to bi u bolnici mogli da uine za vas bilo je da izvr e sve pripreme za kr emaciju. Bio je jo beo, tako da se Bajronove uzrujane misli malo primiri e. Znai da zraenje nije bilo jako. Nije li to samo jo jedna vid ale? Bajron por azmisli malo i o tome, i doe do zakljuka da je to bilo nemogue. Niko ne bi nikom dr ugom priredio ni ta slino. Bar ne na Zemlji, gde je ilegalno baratanje radioaktivni m materijama predstavljalo najveu uvredu. Ovde na Zemlji radioaktivnost su shvata li krajnje ozbiljno. Morali su. Znai, niko ne bi ni ta slino uradio, osim ukoliko, i pak, za to ne bi imao moan razlog. Pa ljivo i jasno on razlo i tu misao i suoi se s njom. Moan razlog bi, na prim er, predstavljala elja da se neko ubije. Ali za to? S kakvim motivom? Tokom svog dv adesettrogodi njeg ivota nije stekao nijednog ozbiljnog neprijatelja. Bar ne u toj meri ozbiljnog. Ne toliko ozbiljnog da bi ovaj eleo da ga ubije. On pree akom preko kratko pod i ane kose. Ludo je bilo razmi ljati na ovaj nain, ali to, ipak, nikako nije mogao izbei. Oprezno je ponovo pri ao ormanu. Mora da se u njemu nalazilo ne to to je zrailo; ne to ega tamo nije bilo pre etiri asa. Primetio ju je gotovo istog asa! Bila je to jedna mala kutija, est sa est ina. Bajron je gotovo namah prepoz nade i donja usna mu neprimetno zadrhta. Nikada ranije nije nijednu video, ali j e uo za njih. On podi e mera i odnese ga u spavau sobu. Tiho mrmorenje postade jo slab ije, gotovo se sasvim prekinuv i. Poelo je, meutim ponovo, im je tanak deo od liskuna , kroz koji je zraenje prodiralo, usmerio prema kutiji. Nije bilo sumnje. U pitan ju je bila radijacijska bomba. Sada nje zraenje nije bilo samo po sebi smrtonosno; predstavljalo je samo d etonator. Negde u unutra njosti kutije bio je uglavljen siu ni atomski reaktor. Kratk oroni ve taki izotopi su ga lagano zagrevali, natapajui ga odgovarajuim esticama. Rekat or e poeti da deluje kada bude preen prag gustine glave i estica. Obino ne bi dolazil o do eksplozije, mada bi toplota dobijena reakcijom bila dovoljna da istopi meta lnu kutiju, ve bi do lo do smrtonosnog zraenja koje bi ubilo sve ivo u preniku od est s topa do est milja, u zavisnosti od veliine bombe. Nije postojao nain da odredi kada e taj prag biti dostignut. Mo da nee jo sati ma, a mo da ve u narednom trenutku. Bajron ostade bespomono da stoji, mlitavo dr ei u ac i baterijsku lampu. Pre pola asa probudio ga je vizifon i on je bio potpuno spoko jan. A sada je znao da e umreti. Bajron, meutim, nije eleo da umre, ali je bio bespomoan i nije imao gde da se sakrije. Dobro je znao gde se soba nalazi. Na kraju hodnika, tako da je pored nje gove bila samo jo jedna soba, i razume se, jedna iznad njega i jedna ispod. Soba iznad mu nije mogla biti od koristi. Soba koja je bila na istom spratu kupatilom se nadovezivala na njegovo kupatilo. Sumnjao je da bi ga tamo iko uo. Tako mu je preostala samo ona ispod njega. U sobi je imao nekoliko stolica na sklapanje, vi ak sedi ta predvienih za dru t vo. On uze jednu. Kada je njome udario o pod, zau se jednolian zvuk. Okrenuo ju je potom postrance, tako da je ovog puta zvuk bio jai i glasniji. Posle svakog udarca napravio bi pauzu; za to vreme se pitao mo e li probud iti spavaa ispod sebe i dovoljno ga naljutiti da prijavi kako ga neko uznemirava. Iznenada zau neku slabu buku i zastade, sa rasmrskanom stolicom iznad gla ve. Buka se ponovi u obliku slabog povika. Dopirala je iz pravca vrata. On ispusti stolicu i zaurla u znak odgovora. Zatim priljubi uvo uz spoj izmeu vrata i zida, ali ona su bila tako dobro uglavljena da je zvuk bio krajnje nejasan. Ipak je uspeo da razabere kako ga neko doziva po imenu. "Fafile! Fafile!" To se ponovilo nekoliko puta, a onda zau jo ne to to je liil o na: 'Jesi li unutra?' ili mo da: 'Jesi li dobro?' On zagrme u znak odgovora. "Otvorite vrata!" Izgovorio je to viui tri ili e tiri puta. Grozniavo se znojio od nestrpljenja. Bomba je mo da ve bila vrlo blizu tak
e delovanja. Pomislio je da su ga uli, budui da je do njega dopro prigu en povik: "Pazi!. .. blaster!" Shvatio je na ta misle i urno se udaljio od vrata. Usledilo je nekoliko o trih, razornih zvukova, tako da je gotovo mogao da oseti kako vazduh u sobi podrhtava. Zatim se zaula lomljava i vrata polete e unutra . Iz hodnika dopre svetlost. Bajron izlete, ra irenih ruku. "Ne ulazite", povika on. "Za ljubav Zemlje, ne ulazite. Tamo unutra se nalazi radijacijska bomba!" Na ao se licem u lice sa dvoje ljudi. Jedan je bio D onti. Drugi je bio Esba k, glavni nadzornik. Bio je samo delimino obuen. "Radijacijska bomba?" promuca on. Ali D onti odmah upita: "Kolika?" Jo je u ruci dr ao blaster i samo je on nar u avao njegov kico ki izgled, ak i u ovo doba noi. Bajron uspe samo akama da odredi veliinu. "U redu", prihvati D onti. inilo se da ga itava stvar nije mnogo uzbudila. O krenuv i se prema glavnom nadzorniku on mu dobaci: "Bie najbolje da ispraznite sobe u ovom delu zgrade, i ako imate putokaze bilo gde na univerzitetu, naredite da ih donesu ovamo kako bismo obele ili hodnik. Ne bih nikoga do jutra pu tao unutra." Zatim se okrenu ka Bajronu. "Verovatno joj je prenik delovanja dvanaest d o osamnaest stopa. Kako je dospela tamo?" "Ne znam", odvrati Bajron. On obrisa elo nadlanicom. "Ako nema ni ta protiv, negde bih seo." Zatim baci pogled na zglavak, i tek onda shvati da mu je runi sa t ostao u sobi. Jedva je odoleo divljem porivu da se vrati po njega. Oko njih je u meuvremeno poelo da vrvi. Studente su izbacivali iz njihovih soba. "Poi sa mnom", ponovo mu se obrati D onti. "I meni se ini da bi bilo najbolj e da negde sedne ." " ta te je navelo da doe do mene?" upita Bajron. "Nemoj, molim te, pomisliti da ti nisam zahvalan!" "Nazvao sam te. Nisi mi se javio, a morao sam da porazgovaram s tobom." "Porazgovara ?" Pazio je kako se izra ava, poku avajui da vlada svojim neravnom ernim disanjem. "O emu?" "Da te upozorim da ti je ivot u opasnosti." Bajron se oporo nasmeja. "Saznao sam, u meuvremenu." "To je bio tek prvi poku aj. Poku ae ponovo." "Ko to?" "Neemo ovde o tome", D onti jednostavno izbe e odgovor. "Moramo ostati nasamo . Obele en si, a ja sam ve ugrozio i svoj ivot." 2. MRE A RAZAPETA PREKO SVEMIRA Studentska trpezarija bila je prazna; unutra je vladao mrak. U pola pet ujutro to te ko da je bilo neuobiajeno. Pa ipak je D onti za trenutak zastao na vrati ma oslu kujui ima li koga. "Ne", ree on jedva ujno, "nemoj paliti svetlo. Mo emo razgovarati i u mraku. " "Noas mi je dosta mraka", promrmlja Bajron. "Ostaviemo od krinuta vrata." Bajronu nije bilo do prepiranja. On se spusti u najbli u stolicu i stade d a posmatra kako se pravougaonik svetla pretvara u jednu tanku crtu dok su se vra ta pritvarala. Sada kada se sve okonalo, on poe da drhti. D onti umiri vrata i polo i svoj mali kico ki tap preko pukotine svetlosti na p odu. "Pogledaj. Ovako emo znati da li je neko pro ao, ili da li su se vrata pomeril a." "Molim te, nisam raspolo en za konspiraciju", odvrati Bajron. "Ako nema ni ta protiv, bio bih ti veoma zahvalan da mi ka e ono to ima . Spasao si mi ivot, svestan s am toga, i sutra u biti u stanju da ti se propisno zahvalim. Ali sada bi mi dobro do li jedno pie i podu i odmor." "Mogu da zamislim kako se osea ", odvrati D onti, "ali upravo si propustio pr
iliku da poe na suvi e dug odmor. A ja bih a li ti je poznato da znam tvog oca?"
eleo da to ne uini
ni u skorijoj budunosti.
Pitanje je bilo tako neoekivano da Bajron iznenaeno podi e obrve - to se, raz ume se, nije moglo videti u mraku. "Nikada nije pomenuo da te poznaje", ree on. "Iznenadilo bi me da jeste. Ne zna me po imenu koje ovde koristim. Uzgre d budi reeno, ima li vesti o ocu u poslednje vreme?" "Za to pita ?" "Zato to je u velikoj opasnosti." " ta?" D ontijeva ruka, uprkos neznatnoj svetlosti, pronae mladievu ruku i vrsto je stegnu. "Molim te! Govori kao i dosad." Bajron tek tada postade svestan da su apu tali. "Biu sasvim odreen", ree kratko Donti. "Otac ti je pritvoren. Shvata li ta to znai?" "Ne, uop te ne shvatam. Ko ga je pritvorio, i na ta ti, u stvari, cilja ? Za to me gnjavi ?" Bajronove slepoonice brzo su pulsirale. Hipnit i blizina smrti onemog uavali su mu da se suprotstavi hladnokrvnom kico u koji je sedeo sasvim blizu njega tako da je njegovo aputanje uo jasno poput vike. "Razume se", dopre apat do njega, "ti nagaa ime se tvoj otac bavi?" "Ako stvarno poznaje mog oca, onda zna da je on Raner od Vajdmosa. Eto ime s e on bavi." "Pa", nastavi D onti, "Zaista ne postoji nijedan poseban razlog zbog koga bi trebalo da mi veruje - osim to rizikujem vlastiti ivot zbog tebe. Ali ja ve znam sve to bi mi ti mogao ispriati. Na primer, poznato mi je da je tvoj otac kovao zav eru protiv Tiranije." "Ja to poriem", odvrati napeto Bajron. "Ono to si noas uinio za mene ne daje ti pravo da tako govori o mom ocu!" "Budalasto izvrdava , mladiu, i samo gubim vreme s tobom. Zar ne shvata da s e od nastale situacije ne mo e ograditi reima? Otvoreno ti ka em. Oca su ti pritvorili Tirani. Mo da je ve mrtav." "Ne verujem ti!" Bajron napola ustade. "Mo e mi verovati na re." "Prekinimo s tim, D onti. Nisam raspolo en da slu am tajanstvene prie i odbijam tvoj poku aj da..." " ta - da?" D ontijev glas vi e nije zvuao onako prefinjeno. " ta dobijam time to ti sve ovo govorim? Smem li te podsetiti da mi je na osnovu svega to znam, a to ti odbija da prihvati , postalo jasno da e mo da poku ati i tebe da ubiju? Poni da sudi na snovu onoga to se upravo dogodilo, Farile." "Poni iz poetka i budi jasan", prihvati najzad Bajron. "Saslu au te." "Dobro. Pretpostavljam, Farile, da ti je od poetka bilo jasno da potiem iz nekog sela u Magliastim kraljevstvima, iako sam se izdavao za Beganca." "Pomislio sam, zbog tog naglaska. Ali nisam to smatrao va nim." "Va no je, prijatelju. Do ao sam ovamo po to, kao ni tvoj otac, nisam voleo Ti rane. Oni tlae na narod ve preko pedeset godina. To je dosta dugo razdoblje." "Nisam politiar." D ontijev glas ponovo postade razdra ljiv. "Oh, nisam ja njihov agent koji p oku ava da te uvali u neprilike. Govorim ti istinu. Kao to su sada uhvatili tvog oc a, tako su pre godinu dana uhvatili i mene. Ali uspeo sam da pobegnem i da doem n a Zemlju, gde sam mislio da u biti bezbedan dok ne budem spreman da se vratim. To je sve to treba da zna o meni." "To je i vi e no to sam tra io, gospodine." Bajronu ne poe za rukom da odagna neprijateljski ton iz svog glasa. Oseao je da ga D onti dra i svojim izve taenim govorom . "Znam. Ali morao sam bar ovoliko da ti otkrijem, jer sam u to vreme upoz nao tvog oca. Radio je sa mnom; zapravo, radio sam ja s njim. Znao me je, ali u svom zvaninom svojstvu, kao najvei plemi sa planete Nefelos. Razume li?" Bajron nepotrebno klimnu u tami i odgovori: "Da." "Nema potrebe da se zadr avamo na pojedinostima. Svoje izvore obave tenja za dr ao sam ak i ovde, tako da mi je poznato da se na ao u zatvoru. Pouzdano. Ipak, da
je u pitanju tek sumnja, potvrdio bi je maloprea nji poku aj ubistva." "Na koji nain?" "Ako su se Tirani doepali oca, zar bi ostavili sina na slobodi?" "Je l' ti to poku ava da mi ka e da su Tirani postavili radijacijsku bombu u m ojoj sobi? Ali to je nemogue!" "Za to bi bilo nemogue? Zar ne shvata u kakvom si polo aju? Tirani dr e vlast na pedeset svetova; brojano ih je manje u odnosu na stotinu prema jedan. U takvoj s ituaciji nije dovoljno upotrebiti samo jednostavnu silu. Prizemni metodi, intrig e, ubistva - u tome su majstori. Mre a koju pletu preko svemira velika je i gusta. Nije mi te ko da poverujem kako se prote e preko pet stotina svetlosnih godina, sve do Zemlje." Bajron jo nije mogao da se oslobodi noa nje more. Iz daljine je dopirao zvuk name tanja olovnih titnika. Mera mora da jo amori u njegovoj sobi. "Sve to nema nikakvog smisla", usprotivi se on. "Ove nedelje vraam se na Nefelos. Oni to sigurno znaju. Za to bi se trudili da me ovde ubiju? Da su saekali, doepali bi me se." Bilo mu je lak e sada kada je mislio da je otkrio ne to to je u sk ladu sa njegovom logikom gledanja na stvari. D onti se nagnu napred i njegov dah pun zaina natera Bajrona da podigne obr ve. "Otac ti je slavan. Njegova smrt.. po to su ga Tirani pritvorili mora se suoiti sa injenicom da e ga verovatno i pogubiti... izazvae nezadovoljstvo ak i meu zapla enom podjarmljenom rasom kakvu Tirani poku avaju da odgoje. Ti bi, kao novi Raner od Va jdemosa, mogao da im se pridru i u njihovom nezadovoljstvu, ali za Tirane bi bilo k rajnje opasno da i tebe pogube. Nije im cilj da stvaraju muenike. Ipak, sasvim bi im odgovaralo da sluajno nastrada na nekom udaljenom svetu." "Ne verujem ti", odgovori polako Bajron. Jedino je jo tim reima mogao da s e brani. D onti ustade, navlaei tanke rukavice. "Preteruje , Farile", upozori on mladia. "Bio bi ubedljiviji kada se ne bi pretvarao da ba ni ta ne zna . Otac te je, verovat no, za tvoje dobro, titio od svega, ali sumnjam da njegova uverenja nisu na tebe nimalo uticala. Tvoja mr nja prema Tiranima neminovno predstavlja odraz njegove. N e mo e porei da si spreman da im se suprotstavi ." Bajron samo nemo sle e ramenima. "Mo da je ve i uvideo da si dovoljno odrastao i da te mo e upotrebiti", nagov esti D onti. "Krajnje je bilo povoljno to to se nalazi ovde na Zemlji, i nije daleko od pameti da si se ovde na ao ne samo zbog studija ve i zbog nekog odreenog zadatka . Zadatka zbog koga su Tirani spremni da te ubiju, ako ti ne poe za rukom da ga o bavi ." "Kakva glupava melodrama!" "Da li je? Pa, neka ti bude. Ako te u ovom trenutku istina ne mo e ubediti , ubedie te kasnije sami dogaaji. Bie jo nasrtaja na tvoj ivot, i jedan od narednih e uspeti. Od danas si, Farile, mrtav ovek." Bajron podi e pogled. "ekaj! ta ti lino ima od svega toga?" "Ja sam rodoljub. Voleo bih da Kraljevstva ponovo budu slobodna i da sam a biraju svoje vlade." "Ne to. Mislim na tvoje line interese. Ne mogu se zadovoljiti pukim ideal izmom, bar ne kada si ti u pitanju. Izvini ako sam te uvredio." Bajron je oigledn o bio nepopustljiv. D onti ponovo sede. "Konfiskovali su mi posede", objasni on. "Pre no to sam proteran nije mi bilo ba prijatno da primam nareenja od tih patuljaka. A od tada je postalo jo va nije da ponovo postanem ono to je moj deda bio pre pojave Tirana. J e li za tebe to dovoljan razlog to elim revoluciju? Tvoj je otac trebalo da povede tu revoluciju. Po to on nije uspeo, red je na tebe!" "Mene! Ali samo su mi dvadeset tri godine i ne znam ni ta o tome. Mogao bi da pronae nekog boljeg!" "Nema sumnje da bih mogao, ali jedino si ti sin svoga oca. Ako ti je ota c ubijen, ti e postati Raner od Vajdemosa i kao takav si mi dragocen, pa makar imao svega dvadeset godina i pored toga bio jo i idiot. Potreban si mi iz istog razlo ga zbog koga te se Tirani moraju usloboditi. A ako ti ja ne delujem ubedljivo, s a njima to svakako nije sluaj. U tvojoj sobi se na la radijacijska bomba. S kojom d rugom svrhom do da te usmrti? Ko bi jo mogao eleti da te ubije?" D onti je strpljivo ekao dok napokon ne zau jedva ujni apat onog drugog. "Niko", odvrati Bajron. "Ne zn
am ko bi jo mogao eleti moju smrt. Znai da je istina ono to si rekao za mog oca!" "Istina je. Gledaj na to kao na ratni gubitak." "Misli da e mi to pomoi? Mo da e mu jednog dana podii spomenik? Sa natpisom koj i zrai, da se vidi i ako se nalazi na deset hiljada milja u svemiru?" Glas mu post ade ne to ljui. "Da li bih zbog toga trebalo da budem srean?" D onti je i dalje ekao, ali Bajron ni ta vi e ne ree. " ta namerava da uini ?" upita najzad D onti. "Idem kui." "Znai, jo ne shvata u kakvom si se polo aju na ao?" "Rekoh da idem kui. ta eli da uinim? Ako je iv, izvui u ga odande. A ako je m v, ja u... ja u..." "Dosta!" Glas starijeg mu karca bio je hladan i ljutit. "Bulazni poput kakv og deteta. Ne mo e na Nefelos. Zar ne shvata da ne mo e ? Razgovaram li ja to sa nekim d eri tem ili sa razumnim mladiem?" " ta onda predla e ?" promrmlja Bajron. "Poznaje li Direktora Rodije?" "Onog prijatelja Tirana? Poznajem ga. Znam ko je on. Nema osobe u Kralje vstvima koja ne zna za njega. Hinrik V, Direktor Rodije." "Da li si ga ikada upoznao?" "Nisam." "To sam i mislio. Ako ga nisi upoznao, onda ga ne mo e ni poznavati. On je imbecil, Farile. Mislim, u doslovnom smislu. Ali kada Tirani konfiskuju Ran od Va jdemosa... a do toga e doi, kao to su konfiskovali i moje posede... podarie ga Hinri ku. Tirani e smatrati da e posed tako biti u sigurnim rukama, te stoga i ti tamo m ora poi." "Za to?" "Zato to Hinrik bar mo e da utie na Tirane; onoliko koliko to svaka podla ul izica mo e. U stanju je da ti vrati posed." "Ne shvatam za to bi to uinio. Mnogo je verovatnije da bi me izruio Tiranima ." "Tako je. Ali morae da se uva toga i postoji mogunost da to i izbegne . Nemoj z aboraviti da ima vrednu i va nu titulu, ali to samo po sebi nije dovoljno. Onaj ko se bavi kovanjem zavere pre svega mora biti praktian. Ljudi e se okupiti oko tebe iz sentimentalnosti i iz po tovanja prema imenu koje nosi , ali da bi ih zadr ao bie ti potreban novac." Bajron poe da razmi lja o tome. "Potrebno mi je vremena da donesem odluku." "Nema vremena. Tvoje je vreme isteklo kada ti je u sobu podmetnuta radija cijska bomba. Dozvoli da ne to preduzmemo. Mogu ti dati pismo sa preporukom za Hin rika od Rodije." "Zar ga tako dobro poznaje ." "Da li si sumnjiav i kada spava ? Jednom sam predvodio poslanstvo koje je A utarh od Lingana uputio na Hinrikov dvor. Njegov imbecilni um me se verovatno nee setiti, ali se nee usuditi da poka e kako je zaboravio. To e ti poslu iti kao uvod, a kasnije mo e da improvizuje . Ujutro u ti dati pismo. U podne polazi jedan brod za Ro diju. Nabavio sam ti kartu. I ja odlazim, ali drugim putem. Ne zadr avaj se. Ovde si ionako gotov, zar ne?" "Preostala je jo podela diploma." "Obian dokument. Da li ti je toliko stalo do njega?" "Sada vi e ne." "Ima li novaca?" "Dovoljno." "Dobro. Bio bi sumnjiv da ga ima suvi e." On o tro dodade. "Farile!" Bajron se prenu iz neega to je liilo na omamljenost. "Molim?" "Vrati se ostalima. Nemoj nikome rei da odlazi . Neka delo govori umesto te be." Bajron glupavo klimnu. Negde duboko u pukotinama njegovog uma javila se misao da nije okonao povereni mu zadatak i da je time izneverio oca na samrti. Od jednom ga ophrva uzaludna ogorenost. Mogli su ne to vi e o tome da mu ka u. Mogao je s njima da podeli opasnost. Nije trebalo da mu dozvole da deluje u neznanju. A sada kada je saznao istinu, ili bar ne to vi e o tome kolika je bila uloga
njegovog oca u kovanju zavere, dokument koji je trebalo da pribavi iz arhiva na Zemlji postao je jo znaajniji. Ali vi e nije bilo vremena. Nije bilo vremena da pri bavi taj dokument. Nije bilo ni vremena da brine zbog toga. Nije imao vremena da spase oca. A mo da ni da ivi. "Uiniu sve to ka e , D onti", prihvati on. U trenutku kada je zastao na stepeni tu spavaonice Sander D onti baci jedan kratki pogled na igrali te univerziteta. U pogledu mu se, sasvim sigurno, nije naz iralo nikakvo divljenje. Dok je koraao po poploanom putu koji je vijugao kroz pseudorustinu atmosfer u to je jo od starina opstajala na svim urbanim igrali tima, mogao je da vidi svetla jedine va ne ulice u gradu kako sijaju pravo pred njim. Pored njih, prigu ivano tok om dana dnevnom svetlo u a sada vidljivo, na obzorju se naziralo ono veno radioaktiv no plavetnilo, nemi svedok praistorijskih ratova. D onti na trenutak podi e pogled put neba. Pro lo je preko pedeset godina od k ada su stigli Tirani i iznenada okonali razdvojeni ivot dvadesetak sve brojnijih z avaenih politikih jedinica u dubinama s druge strane Magline. A sada, iznenada i p rerano, nametnuo im se mir koji je pretio da ih zavadi. Oluja koja ih je zarobila poput udara jednog jedinog groma predstavljala je ne to od ega se jo nisu oporavili. Za sobom je ostavila samo po koji trzaj to je uzaludno, tu i tamo, povremeno uznemiravao po koji svet. Da bi se ti trzaji orga nizovali i povezali u jedinstveno i usklaeno talasanje bilo je potrebno dosta vre mena i po rtvovanosti. E pa, dosta je rao ovde na Zemlji. Do lo je vreme da se vrati. Oni koji su ostali kod kue verovatno su upravo poku avali da stupe s njim u vezu u njegovim odajama. On malo protegnu korak. Uhvatio je zrak im je u ao u sobu. Bio je to lini zrak, za iju bezbednost jo n ije imao razloga da se pla i i u iju je privatnost mogao da se pouzda. Nije mu bio potreban nikakav formalni prijemnik; nije mu bila potrebna nikakva sprava od met ala i ica da uhvati slabi tok elektrona, sa njihovim aputavim impulsima koji su do pirali kroz hipersvemir sa sveta udaljenog pet stotina svetlosnih godina. Sam svemir bio je polarizovan i pripremljen za prijem u njegovoj sobi. I z njegovog tkanja bila je uklonjena svaka nasuminost. Nije postojao nain na koji b i se ta polarizacija mogla otkriti, sem prijemom. A u tom odreenom delu svemira, samo je njegov um mogao da deluje kao prijemnik; jer jedino su elektrine osobenos ti njegovog naroitog sistema nervnih elija mogle da rezoniraju vibracijama zraka p renosioca poruke. Poruka je bila u istoj meri privatne prirode kao to su to bile i jedinstv ene osobenosti njegovih vlastitih mo danih talasa; u itavoj Vaseljeni, u kojoj je b ilo mnogo kvadriliona ljudskih bia, verovatnost da doe do dupliranja koje bi jedno m oveku dozvolilo da prima lini talas nekog drugog iznosila je dvadesetocifreni br oj prema jedan. D ontijev um zatreperi zbog poziva dok je krivudao kroz beskrajnu nepojamnu prazninu hipersvemira. "... poziv za... poziv za... poziv za... poziv za..." Oda iljanje je bilo mnogo slo enije od primanja. Bio je potreban mehaniki urea j za uspostavljenje krajnje osobenog talasa-prenosioca, koji e dospeti do veze s druge strane Magline. Taj ureaj se nalazio u izrezbarenom dugmetu koje je nosio n a levom ramenu. Automatski je stupio u dejstvo im je zakoraio u svoju zapreminu pr ostrane polarizacije, tako da je potom trebalo samo svrsishodno i usredsreeno da razmi lja. "Tu sam!" Nije bilo potrebno da se podrobnije predstavlja. Dosadno ponavljanje pozivnog signala prestade i pretoi se u rei koje se st ado e oblikovati u njegovom umu. "Pozdravljamo vas, gospodine. Vajdemos je pogublj en. Vest, razume se, jo nije obnarodovana." "To me ne iznenauje. Da li je ume an jo neko?" "Nije, gospodine. Raner nije ni ta rekao. Bio je to hrabar i odan ovek." "Da. Ali potrebno je vi e od obine hrabrosti i odanosti da ovek ne bude uhvae n. Korisno bi moglo poslu iti i malo kukaviluka. Nema veze! Razgovarao sam sa njego vim sinom, novim Ranerom, koga je smrt ve oe ala. Bie od koristi." "Mogu li upitati kako, gospodine?" "Neka dogaaji sami odgovore na tvoje pitanje. Razume se, ovako rano ne mo
gu prorei posledice. Sutra kree da se sretne sa Hinrikom od Rodije." "Hinrikom! Mladi e se izlo iti velikom riziku. Da li je svestan da..." "Rekao sam mu onoliko koliko sam mogao", odvrati o tro D onti. "Ne smemo mu previ e verovati, bar dok se ne doka e. Pod postojeim okolnostima, na njega treba gle dati samo kao na oveka s kojim se mo e rizikovati u istoj meri kao i sa svakim drug im. Nije nezamenjiv, nipo to. Nemoj me ponovo ovamo zvati, jer napu tam Zemlju." I jednim odlunim pokretom D onti prekide mentalnu vezu. Tiho i zami ljeno, on razmotri dogaaje od prethodnog dana i noi, pa ljivo ih o dmeravajui. Zatim se lagano nasme i. Sve je bilo savr eno isplanirano, tako da je kom edija mogla sada sama da se odvija bez iije pomoi. Ni ta nije bilo prepu teno sluaju. 3. OBZIRNOST I RUNI ASOVNIK Prvi sat po poletanju nekog svemirskog broda iz zatoeni tva planete uvek je najdosadniji. Posvuda vlada uobiajena zbrka oko odlaska, koja je u su tini istovet na onoj koja je verovatno propratila porinue prvog izdubljenog trupca na nekoj pr aiskonskoj reci. Dodu e, ovde ste okru eni mnogim pogodnostima; drugi se brinu o va em prtljagu ; a onda nastupa onaj prvi ukoeni trenutak neobinosti i besmislene u urbanosti svuda oko vas. Izvikuju se poslednje intimnosti, ljudi se smiruju, tako da se mo e uti p rigu ena lupa vazdu nih komora propraena laganim i tanjem vazduha dok se vrata hermetiki i automatski zatvaraju prema unutra, poput kakvih d inovskih bu ilica. A onda nastupa kobna ti ina i u svim kabinama se pojavljuje crveni trepera vi natpis: 'Navucite kombinezone za ubrzavanje... Navucite kombinezone za ubrzav anje.' Stjuardi jure hodnicima, kucaju na svaka vrata i otvaraju ih. "Izvinite. Navucite kombinezone." Zatim se muite kombinezonima, hladnim, uskim, neudobnim, ali oblo enim hidr aulinim sistemom koji upija pritisak pri poletanju od koga je oveku inae muka. uje se udaljena buka motora na atomski pogon, pode enih na malu jainu zbog m anevrisanja kroz atmosferu, koju prati gotovo istovremeno uleganje nauljenog kom binezona koji se lagano prilagoava telu. Poinjete do u beskonanost da se zavaljujet e u sedi te, a zatim da se lagano vraate nazad dok se ubrzavanje smanjuje. Ako pre iv ite oseaj neprijatnosti u tom razdoblju, verovatno tokom itavog puta neete uop te pat iti od svemirske bolesti. Prva tri sata leta panoramska odaja nije otvorena za putnike, tako da se po pravilu ispred nje otegne dugaak red onih koji jedva ekaju da za sobom ostave atmosferu i da se dvostruka vrata razdvoje. Ovog puta lista putnika nije bila st o odsto sastavljena od planetaraca (drugim reima, onih koji nikada ranije nisu bi li u svemiru), ve je tu bilo i dosta iskusnijih putnika. Konano, videti Zemlju iz svemira predstavljalo je jedan od turistikih 'imp erativa'. Panoramska odaja predstavljala je mehur na brodskoj 'ko i', mehur od zaobl jene providne plastike debele dve stope i vrste poput elika. Pokretni poklopac od iridijuma i elika koji ju je titio od trenja pri prolasku kroz atmosferu i od estic a pra ine u njoj bio je uvuen. Svetla su bila uga ena i galerija se polako ispunila. Lica to su zurila preko ipki jasno su se nazirala pri svetlosti koju je Zemlja odb ijala. Jer, Zemlja je visila ispod njih poput kakvog d inovskog, sjajnog balona p ro aranog narand astim, plavim i belim mrljama. Vidljiva hemisfera bila je gotovo ce la obasjana sunevom svetlo u; kontinenti izmeu oblaka, narand aste pustinje sa tankim, ra trkanim trakama zelenila. Mora su bila plava, i veoma su odudarala od crnila sv emira na mestima na kojim su se spajali na obzorju. A svuda unaokolo, na crnom n ebu bez pra ine, nalazile su se zvezde. Oni koji su posmatrali strpljivo su ekali. Nisu eleli da vide hemisferu koja se kupala u sunevoj svetlosti. Zatim je polako stala da se pomalja zaslepljujue sjajna polarna kapa, dok je brod neprimet
no sve vi e postrance ubrzavao napu tajui ekliptiku. Kuglu je lagano poela da obavija senka noi i ogromni Svet-Ostrvo Evroazije-Afrike poinjao je da izlazi na scenu, se vernom stranom okrenut 'nadole'. Njegovo bolesno, mrtvo tle skrivalo je svoj u as ispod igre dragulja koju je budila no. Radioaktivnost tog tla predstavljala je nepregledno more duginog pl avetnila, koje je iskriilo u udnim lancima to su sriui priali o nainu na koji su nukle rne bombe nekada doticale tle, itavo pokolenje pre no to je usavr eno odbrambeno pol je sila protiv nuklearnih eksplozija tako da vi e nijedan svet nije mogao da izvr i samoubistvo na slian nain. Oi su posmatrale sve dok, posle nekoliko asova, Zemlja nije postala jedan sjajan, mali polunovi u beskrajnom crnilu. Meu posmatraima nalazio se i Bajron Faril. Sedeo je sam u prednjem redu, r uku oslonjenih o ogradu, odlutalog i zami ljenog pogleda. Nije oekivao da e na ovaj nain napustiti Zemlju. Pogre ni su bili i nain i brod i odredi te. Preplanulim laktom e ao je ekinjastu bradu i oseao se krivim to se jutros nije obrijao. Jo samo malo pa e se vratiti u svoju odaju i to ispraviti. U meuvremenu j e oklevao da ode odavde. Ovde je bilo ljudi. A u svojoj sobi bie sasvim sam. Da to mo da nije razlog zbog koga bi upravo trebalo da ode? Uop te mu se nije dopadalo novo oseanje koje ga je pro imalo; oseanje da ga pr ogone; oseanje da je bez prijatelja. Ostao je bez ijednog prijatelja. Poeli su da ga napu taju jo onog trenutka kada ga je pre manje od dvadeset etiri asa probudio ona j telefonski poziv. ak i u spavaonici mu je bilo neprijatno. Stari Esbak je naleteo na njega dok se vraao posle razgovora sa D ontijem koji su vodili u studentskoj trpezariji. Esbak je bio uzbuen; glas mu je bio suvi e prodoran. "Gospodine Farile, tra io sam vas. Krajnje nemio dogaaj. Ni ta ne razumem. Im ate li kakvo obja njenje?" "Ne", on gotovo zavika, "nemam. Kada u moi da uem u svoju sobu i pokupim st vari?" "Ujutro, nisam siguran. Upravo smo uspeli da dovuemo ovamo gore opremu za ispitivanje. Vi e nema ni traga od prekomerne radijacije. Sreno ste umakli. Za dla ku." "Da, da, ali ako nemate ni ta protiv, voleo bih da se odmorim." "Smestite se, molim vas, u mojoj sobi do jutra, a onda emo vas premestiti za ovih nekoliko dana to ste jo ovde. Hmmm, uzgred budi reeno, gospodine Farile, a ko nemate ni ta protiv, ima jo ne to." Bio je preterano utiv. Bajronu je izgledalo kao da hoda po jajima. " ta jo ?" upita on zabrinuto. "Da li vam je poznato ko je to mogao tako... hm... ru no da se na ali s vama ?" "Ovako da se na ali? Razume se da mi to nije poznato!" " ta sada nameravate da uinite? kolske vlasti ne bi ba volele da se oko tog n esrenog sluaja podigne pra ina." Kako samo uporno ponavlja da je re o 'nesrenom sluaju'! "Shvatam ta elite da ka ete", odgovori Bajron suvo. "Ne brinite. Nemam nameru da sprovodim bilo kakvu i stragu ili da u to me am policiju. Uskoro odlazim sa Zemlje i do tada ne nameravam da menjam planove. Neu poneti nikakvu tu bu. Konano, jo sam iv." Na Esbaku se tako jasno videlo da mu je laknulo, da je to bilo ak neprilin o. To je bilo sve to su eleli da uju od njega. Da nee stvarati neprijatnosti. Posred i je bio nesrean sluaj koji je trebalo to pre zaboraviti. Ponovo se na ao u svojoj staroj sobi u sedam i trideset ujutro. Vladao je mir i nije se ulo nikakvo mrmorenje iz ormara. Tamo se vi e nisu nalazili ni bomba ni mera. Najverovatnije ih je odatle uklonio Esbak i bacio u jezero. To se moglo smatrati uklanjanjem dokaza, ali o tome neka brine kola. Pobacao je svoje stvari u kofere, a zatim nazvao recepciju tra ei da mu dodele drugu sobu. Primetio je da s u svetla ponovo radila, kao i vizifon. Jedina stvar koja je svedoila o onome to se tu dogodilo pro le noi bila su ulegnuta vrata sa istopljenom bravom. Dali su mu drugu sobu. Time je, u sluaju da je neko prislu kivao, potvrdio svoju nameru da ostane. A onda je, poslu iv i se telefonom u hodniku, pozvao vazdu ni
taksi. Mislio je da ga niko nije video. Neka kola, koliko god joj drago, razbija glavu oko njegovog nestanka. Na trenutak je u svemirskoj luci ugledao D ontija. Promakli su jedan pored drugog. D onti ni ta nije rekao; niim nije pokazao da ga poznaje, ali po to se udaljio u Bajronovoj ruci se na la jedna bezoblina mala crna kugla koje je predstavlala lin u kapsulu i kartu za putovanje na Rodiju. Nekoliko trenutaka posmatrao je linu kapsulu. Nije bila zapeaena. Kasnije j e u odaji proitao poruku. Bila je to jednostavna preporuka sastavljena od najmanj eg mogueg broja rei. Bajronove misli se izvesno vreme zadr a e na Sanderu D ontiju, dok je u panora mskoj odaji promatrao Zemlju koja se vremenom sve vi e smanjivala. Krajnje povr no g a je poznavao, sve do trenutka kada je D onti onako divljaki uleteo u njegov ivot, n ajpre da bi mu ga spasao a potom da bi ga usmerio u sasvim novom i neispitanom p ravcu. Bajron je od ranije znao kako se zove; pozdravljali su se u prolazu lakim klimanjem glave; povremeno bi razmenjali i nekoliko utivih fraza - ali to je bil o sve. Taj ovek mu se nije dopadao; to jest, nisu mu se dopadali njegova hladnoa, njegovo preterano napadno oblaenje i preterano isticanje njegove linosti. Ali sve to nije imalo nikakve veze sa sada njim poslovima. Bajron pree drhtavom rukom preko kratko pod i ane kose i uzdahnu. Uhvatio je sebe kako udi za D ontijevim prisustvom. Taj ovek je bar dr ao dogaaje u aci. Znao je ta treba initi; znao je ta Bajron treba da uini; a naterao je Bajrona da to i izvr i. I tako je sada Bajron bio sam, oseao se veoma mlad, bespomoan, usamljen i gotovo upl a en. Za sve to vreme, uporno je izbegavao da misli na oca. To mu nije moglo p omoi. "Gospodine Melejn?" Neko je ponovio to ime dva ili tri puta pre no to se Bajron trgao, jer mu je neko krajnje obzirno dotakao rame, i podigao pogled. Robot koji je prenosio poruke ponovi: "Gospodine Melejn." Bajron je otpr ilike pet sekundi proveo tupo zurei, pre no to se setio da je to njegovo privremen o ime. Bilo je ovla ispisano na karti koju mu je D onti dao. Kabina je bila rezervi sana na to ime. "Da, ta se desilo? Ja sam Melejn." Glasnikov glas neznatno je siktao dok se sa kalema u unutra njosti odmotav ala poruka. "Zamoljen sam da vas obavestim da vam je kabina promenjena i da je v a prtljag ve prenet. Nadamo se da ete biti ljubazni i otii do blagajnika i podii nov klju. Nadamo se da vam to nee biti te ko?" "U emu je stvar?" Bajron se okrenu na svom sedi tu, a nekolicina od preosta lih putnika koji su jo promatrali Zemlju, zauv i njegove eksplozivne ree podi e pogled. " ta smerate?" Razume se, nije imalo nikakvog smisla prepirati se sa ma inom koja je samo ispunjavala svoju du nost. Glasnik je s puno po tovanja pognuo svoju metalnu glavu na kojoj je i dalje lebdela utisnuta blaga kopija ljudskog udvorikog osmeha i uda ljio se. Bajron izie iz panoramske odaje i obrati se brodskom oficiru na vratima n e to ustrije no to je prvobitno nameravao. "ujte! Hou kod kapetana." Oficir ne pokaza da je iznenaen. "Je li va no, gospodine?" "Koliko je i svemir va an. Upravo su mi promenili kabinu bez moje dozvole i voleo bih da saznam ta to treba da znai." Bajron je sve vreme oseao da ovoliki bes nije primeren nastaloj situaciji , ali bes je, oito, bio odraz ranije nagomilanog nezadovoljstva. Umalo nije pogin uo; bio je primoran da napusti Zemlju poput kakvog kukavnog kriminalca; i ao je ko zna gde da uini ko zna ta; a sada su ga jo etali po brodu. To je prevr ilo meru. Pa ipak je sve vreme imao neprijatni oseaj da bi D onti, da se na ao na njego vom mestu, postupio drugaije, mo da mnogo mudrije. Ali on nije bio D onti. "Pozvau blagajnika", ree oficir. "Hou kod kapetana", ostade uporan Bajron. "Kako elite." Posle kratkog razgovora preko malog brodskog komunikatora k oji mu je visio sa revera, on uljudno ree: "Pozvae vas. Molim vas, saekajte."
Kapetan Hirm Gordel bio je prilino nizak i debeo ovek, koji je utivo ustao i nagnuo se preko stola kako bi se rukovao sa Bajronom kada je ovaj u ao. "Gospodine Melejn", ree on, " ao mi je to smo morali da vas uznemirimo." Imao je etvrtasto lice, elinosivu kosu, ne to tamnije kratke lepo oblikovane brkove i turi osmeh. "I meni je", odvrati Bajron. "Imao sam rezervaciju za tu kabinu i ini mi se, gospodine, da ak ni vi nemate pravo da to izmenite bez moje dozvole." "U pravu ste, gospodine Melejn. Ali molim vas shvatite, re je bila o veom a hitnom sluaju. Jedan va an ovek stigao je u poslednjem trenutku i zahtevao da dobi je kabinu blizu gravitacionog sredi ta broda. Ima bolesno srce i trebalo je da mu obezbedimo krajnje nisku gravitaciju. Nismo imali drugog izbora." "U redu, ali za to je izbor pao ba na mene?" "Morao je na nekoga. Putujete sami; mladi ste, pa smo smatrali da ete lak o podneti ne to veu gravitaciju." Pogledom je automatski pre ao preko Bajronovih est z arez dve stope vrstih mi ia. "Pored toga, uveriete se da vam je nova odaja bolja od s tare. Ovom zamenom niste ni ta izgubili. Zaista." Kapetan zaobie sto. "Dozvolite da vam lino poka em nove odaje." Dok su napu tali njegovu kancelariju, kapetan ga upita: "Da li biste sutra uvee veerali za mojim stolom? Upravo u to vreme predvien je na prvi skok." Bajron u sebe kako odgovara: "Hvala. Biu poastvovan." Pa ipak mu se taj poziv uinio nekako udnim. Nema sumnje da je kapetan eleo da ga umiri, ali, ipak, nije morao da ide toliko daleko. Kapetanov sto bio je dugaak i zauzimao je ceo zid salona. Bajron se na ao b lizu sredine, neprimereno ispred mnogih drugih. Pa ipak, pred njim se nalazila k artica s njegovim imenom. Stjuard je bio siguran; posredi nije bila nikakva gre ka . Bajron nije bio ba preterano skroman. Po to je bio sin Ranera od Vajdemosa n ije bilo potrebe da se u njemu razvije jedna takva osobina. Ali kao Bajron Melej n, bio je sasvim obian graanin, a ovakve stvari ne bi trebalo da se dogaaju obinim g raanima. to se nove kabine tie, kapetan je bio potpuno u pravu. Bila je bolja. Ona prva bila je upravo onakva kako je stajalo na karti, jednokrevetna, druge klase, dok je ova nova bila dvokrevetna, prve klase. Imala je i kupatilo, razume se pr ivatno, opremljeno ograenim tu em i usisivaem vazduha. Nalazila se u blizini 'oficirske teritorije', tako da je u njenoj blizin i prevashodno sretao uniforme. Ruak mu je donet u odaju na srebrnom posuu. Ne to pre veere iznenada se pojavio berberin. Mo da je sve ovo trebalo da oekuju putnici koji putuju luksuznim svemirskim putnikim brodom u prvoj klasi, ali to je bilo suvi e d obro za Bajrona Melejna. Bilo je i vi e nego previ e dobro, jer pre no to je stigao berberin, Bajron s e upravo vratio sa poslepodnevne etnje koju je proveo lutajui nemarno gore-dole ho dnicima. Kuda god da bi pro ao nailazio je na lanove posade... ljubazne, ali uvek u njegovoj blizini. Uspeo je nekako da ih se oslobodi i stigne do kabine 140 d, s voje prve sobe, one u kojoj nije proveo nijednu no. Zastao je da pripali cigaretu i za to vreme onaj jedini putnik zavi u dr ugi hodnik. Bajron dotaknu signalnu svetiljku, ali niko mu ne odgovori. Jo mu nisu bili oduzeli stari klju. Bez sumnje je u pitanju bio previd. On polo i tanak srebrni pravougaonik u otvor za to predvien, i jedinstveno ustrojstvo olovne neprozirnosti unutar aluminijumskih korica aktivira siu nu fotocev. Vrata s e otvori e i on zakorai unutra. To mu je bilo dovoljno. Udaljio se, a vrata su se automatski zatvorila z a njim. Istog asa mu je postalo jasno. U njegovoj staroj sobi niko nije boravio; nikakva va na osoba slabog srca, niti bilo ko drugi. Krevet i name taj bili su nedir nuti; nije primetio nijedan koveg, niti kakav toaletni pribor; videlo se da tu ni koga nema. Znai, liksuz kojim su ga okru ili imao je za cilj jedino da ga sprei da i da lje zahteva svoju staru kabinu. Podmiivali su ga da se dr i podalje od stare sobe. Za to? Da li ih je zanimala soba ili on?
I sada je sedeo za kapetanovim stlom sa ostalima, dok su mu se po glavi motala pitanja na koja nije umeo da odgovori. Kada je kapetan u ao utivo je ustao, kao i drugi, pre ao nekoliko koraka do podijuma na kome se nalazio dugaki sto i zau zeo svoje mesto. Za to li su ga premestili? Na brodu je svirala muzika, a zidovi koji su razdvajali salon od panoram ske odaje bili su sada uklonjeni. Osvetljenje je bilo prigu eno i prelivalo se u c rvenonarand astim tonovima. Najgori napadi svemirske bolesti koji su mogli nastupi ti posle prvog ubrzavanja ili nastati kao posledica prvih izlaganja manjim razli kama u gravitaciji na razliitim delovima broda, do sada su ve pro li i salon je bio pun. Kapetan se nagnu malo napred i obrati se Bajronu. "Dobro vee, gospodine M elejn. Kako vam se dopada va a nova kabina?" "Gotovo da je suvi e dobra, gospodine. Malo je prebogata za moj na in ivota." Rekao je to krajnje ravnodu no i uinilo mu se da je kapetanovo lice na as postalo g otovo oajno. Za vreme dezerta, omota sa staklenog mehura panoramske odaje skliznu glat ko u svoje proreze i svetla se gotovo sasvim prigu i e. Na velikom mranom ekranu nisu se videli ni Zemlja, kao ni bilo koja druga planeta. Nalazili su se naspram Mlen og puta, tog izdu enog prizora Galaktikog soiva, koji je stvarao osvetljeni dijagona lni trag meu sjajnim, vrstim zvezdama. Istog asa sav razgovor zamre. Stolice se ispomera e tako da su sada svi bil i okrenuti prema zvezdama. Gosti za veerom pretvori e se u gledaoce, a muzika u apat . Glas koji je dopro preko razglasa bio je jasan i dobro prilagoen novonast aloj ti ini. "Dame i gospodo! Spremni smo za prvi skok. Pretpostavljam da veina zna, b ar teorijski, ta je to skok. Meutim, mnogi... da budem taniji vi e od polovine... nik ada ga nisu do iveli. Stoga, naroito, elim da se obratim upravo ovim poslednjima. Skok je doslovce ono ta oznaava i njegovo ime. Kroz tkanje svemira-vremena ne mo e se putovati br e od svetlosti. To je prirodni zakon, koji je, jo u drevnim v remenima, otkrio ve tradicionalni Ajn tajn - mo da, naime, jer se mnoge stvari nepres tano njemu pripisuju. ak i svetlosnom brzinom, bile bi nam, razume se, potrebne g odine da stignemo do zvezda kroz postojee vreme. Zato napu tamo tkanje svemira-vremena i ulazimo u malo poznato kraljevstvo hipersvemira u kome vreme i razdaljine ni ta ne znae. To vam je kao da putujete pr eko neke uske prevlake kako biste pre li iz jednog okeana u drugi, umesto da ostan ete na moru i zaobiete kakav kontinuitet da biste prevalili istu razdaljinu. Nema sumnje da su potrebne velike koliine energije da bi se u lo u taj 'sve mir unutar svemira', kako ga neki nazivaju, a isto tako se moraju obaviti i pomn i i precizni prorauni kako bi se odredio trenutak ponovnog vraanja u obino svemirsk o vreme i na pravo mesto. Ali ishod tolikog tro enja energije i inteligencije jest e prevaljivanje tih ogromnih udaljenosti u deliu sekunde. Skok je taj koji omoguuj e putovanje izmeu zvezda. Mi emo na skok izvesti za otprilike deset minuta. Biete upozoreni. Osetiete jedino trenutnu manju neprijatnost; stoga se nadam da ete svi ostati smireni. Hva la vam." Brodska svetla se potpuno ugasi e, tako da su ostale da svetle samo zvezde . inilo se da je pro lo dosta vremena pre no to jedan u tavi glas objavi: "Izve emo skok tano za jedan minut." A onda isti taj glas poe unazad da odbrojava sekunde: " Pedeset... etrdeset... trideset... dvadeset... deset... pet... tri... dva... jeda n..." Na trenutak je izgledalo kao da je do lo do prekida kontinuiteta postojanj a, udara koji je uzdrmao i samu duboku unutra njost ovekovih kostiju. U tom nemerljivom deliu sekunde, prevalili su stotinu svetlosnih godina, a brod koji se pre skoka nalazio na obodu sunevog sistema sada je bio u dubinama meuzvezdanog prostora. Neko blizu Bajrona ree drhtavim glasom: "Pogledajte zvezde." U trenu se taj apat preneo kroz veliku prostoriju i obigrao oko stolova.
"Zvezde! Pogledajte!" Tokom istog tog nemerljivog delia sekunde ustrojstvo zvezda radikalno se izmenilo. Sredi te velike Galaksije, koja se protezala trideset hiljada svetlosnih godina s jednog kraja na drugi, sada im je bilo bli e, tako da je ovde bilo i vi e zvezda. Prostirale su se po crnom somotu vakuuma poput sitnog praha, koji je odb ijao povremeni sjaj obli njih zvezda. Bajron se i protiv svoje volje priseti poetka pesme koju je napisao kada mu je bilo sentimentalnih devetnaest godina, povodom svog prvog svemirskog putov anja; onog koji ga je doveo na Zemlju sa koje je sada odlazio. Usne su mu se bez glasno pomerale: "Okru uju me zvezde poput praha nebeskog U ivim izmaglicama svetlosnim: Kao da obuhvatam jednim pogledom neizmernim svemir veseli i svaki njegov deo." Svetla se tada ponovo upali e, i Bajron, isto onako iznenada kao to je i poe o da misli na svemir, tog trenutka prestade. Ponovo se nalazio u salonu putnikog broda, na veeri koja se primicala kraju, okru en tihim razgovorom koji je postupno ponovo dobijao na jaini. On baci pogled na svoj runi sat, ali kada je ve napola odvratio pogled od njega, ovaj mu ponovo privue pa nju. Zurio je u njega dosta dugo. Bio je to onaj is ti runi sat koji je ostavio u spavaoj sobi one noi; izdr ao je ubistvenu radijaciju b ombe i on ga je narednog jutra pokupio zajedno sa ostalim linim stvarima. Koliko je puta od tada gledao u njega? Koliko se puta zagledao u njega, primiv i k znanju koliko je sati, ali ne obrativ i pa nju na ostala obave tenja koja mu je on pru ao? Plastini kai bio je beo, a ne plav. Bio je beo! Dogaaji od prethodne noi lagano su se, svi odreda, uklopili na svoja mesta . udno kako je bila potrebna samo jedna injenica pa da mu sve postane jasno. "Izvinite me, molim vas!" promrmlja on jedva ujnim glasom i naglo ustade. Etikecija je nalagala da kapetan prvi ustane od stola, ali u tom trenutku ga to uop te nije zanimalo. Pohitao je u svoju sobu, urno prelazei preko rampi, ne elei da eka na bezgrav itacione liftove. Za sobom je zakljuao vrata i na brzinu proverio kupatilo i ugrae ne ormare. Nije se nadao da e tamo ikog azatei. Ono to su eleli da urade, mora da su ob avili ve pre dosta asova. Pa ljivo je pregledao svoj prtljag. Dobro su obavili posao . Jedva da se mogao nazreti bilo kakav znak da su bili i oti li; pa ljivo su pokupil i sva dokumenta, sve anj pisama od oca, pa ak i preporuku u kapsuli za Hinrika od R odije. Zbog toga su ga premestili. Nije ih zanimala ni stara ni nova soba, ve sa m proces seljenja. Mora da su gotovo itav as legalno... legalno, svemira mu... pre turali po njegovom prtljagu i tako uradili ono to su hteli. Bajron se ispru i na duplom krevetu i stade besno da razmi lja. Ali to mu ni je mnogo pomoglo. Klopka je bila savr ena. Sve je bilo isplanirano. Da nije bilo p otpuno nepredvidljive stvari koja se sastojala u tome to je te noi u sobi ostavio runi sat, ak ni sada ne bi shvatio kako je mre a Tirana bila gusto istkana kroz itav svemir. Odjednom je zauo blago zujanje signala na vratima. "Slobodno", ree on. Bio je to stjuard, koji s puno po tovanje ree: "Kapetan bi voleo da zna da li bi mogao i ta da uini za vas. Izgledali ste bolesno kada ste odlazili od stola." "Dobro mi je", odvrati on. Kako su ga samo nadzirali! Tog je trenutka shvatio da nije bilo uzmaka, a da ga brod nosi uljudno, ali neminovno, u smrt. 4. SLOBODAN? Sander D onti se hladno zagleda u oi oveka s kojim je razgovarao. "Ka e , nestao ?"
Rizet pree akom preko rumenog lica. "Ne to je nestalo. Ne znam tano ta. Mo e da bude i dokument za kojim tragamo. Sve to o njemu znamo jeste da datira iz razdobl ja izmeu petnaestog i dvadeset prvog veka po zemaljskom primitivnom kalendaru i d a je opasan." "Postoji li makar jedan valjani razlog zbog koga bi trebalo verovati kak o je nestali dokument upravo onaj za kojim tragamo?" "Indicije na to ukazuju. Vlada Zemlje ga je valjano uvala." "To slobodno odbaci. Zemljani se prema svakom dokumentu koji se odnosi n a pre-galaktiku pro lost odnose s po tovanjem. Posredi je njihovo glupavo tovanje trad icije." "Ali dokument o kome je re je ukraden, a oni to nikada nisu obnarodovali. Za to uvaju prazan koveg?" "Pretpostavljam da im je i to zgodnije nego da budu primorani da priznaj u kako im je ukradena sveta relikvija. Ipak, ne mogu da verujem da ga se mladi F eril na kraju ipak doepao. Mislio sam da ga dr i na oku." Onaj drugi se nasme i. "Nije ga se doepao." "Otkud zna ?" D ontijev agent brzo baci minu. "Otud to je taj dokument nestao pre dvadese t godina." " ta?" "Niko ga nije video ve dvadeset godina." "Onda to nije onaj pravi. Raner je za njega saznao pre manje od pola godi ne." "Znai da ga je neko pretekao za devetnaest i po godina." D onti se udubi u misli. "Najzad, nije mi va no", ree on posle izvesnog vreme na. "Ne mo e da bude va no." "Kako to?" "Tako lepo. Na Zemlji sam ve mesecima. Pre no to sam do ao ovamo nije mi bil o te ko da poverujem kako se na ovoj planeti mo e pronai neko va no obave tenje. Ali razm isli malo o tome. Kada je Zemlja bila jedina naseljena planeta u Galaksiji, vojn iki gledano bila je krajnje primitivna. Jedino oru je vredno pomena koje su uspeli da stvore predstavljala je nesavr ena bomba sa nuklearnom rekacijom, protiv koje ak nisu ni razradili loginu odbranu." On pokaza rukom prema spolja njem predelu ije je plavo obzorje sijalo bolesnom radioaktivno u, s druge strane debelog betonskog zid a prostorije. "Sve je ovo za mene krajnje izo tren prizor privremenog boravi ta", nastavi on. "Glupo je pretpostaviti da se i ta mo e nauiti od dru tva koje je bilo na tom nivou u pogledu vojne tehnologije. Pomodno je smatrati da postoje izgubljene ve tine i nauna dostignua; meutim, uvek ima ljudi koji od primitivizma stvaraju kult i koji p raistorijskim civilizacijama na Zemlji pripisuju gomile sme nih vrlina." "Pa ipak, Raner je bio mudar ovek", primeti Rizet. "Sasvim odreeno nam je r ekao da je re o najopasnijem dokumentu za koji zna. Seate se ta je kazao. Mogu da v am ponovim od rei do rei. Rekao je: 'On predstavlja smrt za Tiraniju, ali isto tak o i za nas; ipak, omoguie konani ivot Galaksiji'." "Raner, poput svih ljudskih bia, mo e ponekad i da pogre i." "Gospodine, nemojte zaboraviti da mi nemamo pojma o kakvoj vrsti dokumen ta je re. To, na primer, mogu biti i neije laboratorijske bele ke, koje nikada nisu bile objavljene. Mo da je to ne to to bi moglo imati veze sa nekim oru jem u kome Zemlj ani nikada nisu videli oru je; neim to na prvi pogled ne izgleda kao oru je..." "Gluposti. Bar ste vi vojnik i trebalo bi bolje da znate. Ako postoji ij edna nauka kojoj je ovek od poetka poklanjao pa nju i na ijem polju je postigao zavid ne rezultate, onda je to vojna tehnologija. Nijedno potencijalno oru je ne bi ekalo deset hiljada godina da bude proizvedeno. Mislim, Rizete, da emo se vratiti na L ingan." Rizet sle e ramenima. Nije bio ubeen. Ni D onti nije bio sto odsto ubeen. Dokument je bio ukraden, a to je ve ne to govorilo samo po sebi. Znai da ga je bilo vredno ukrasti! A sada se mogao nalazit i kod bilo kog u Galaksiji. On nevoljno pomisli da bi ga i Tirani mogli imati. Raner je bio krajnje n eodreen povodom te stvari. ak ni samom D ontiju nije dovoljno verovao. Raner je rekao
da taj dokument sa sobom nosi smrt; nije se mogao iskoristiti samo protiv Tiran ije. D onti vrsto stisnu usne. Ta budala i njegovi idiotski nagove taji! A sada su ga se Tirani doepali. A ta ako se takve jedne tajne, kao to je ova, mo da doepao ovek poput Aratapa? Aratap! Sada kada vi e nije bilo Ranera on je bio jedini preostali nepredvidljivi o vek; najopasniji Tiranin od svih njih. Simon Arapat bio je omalen ovek; nizak, krivonog momak, sitnih oiju. Liio j e na nekog prosenog Tiranina, zdepastog, sa krupnim udovima, iako se na osnovu nj egovog lica moglo pomisliti da je re o nekom neobinom krupnom i mi iavom primerku pom enutih svetova. Ali bio je neobino hladnokrvan. Bio je, takoe, izravni naslednik ( drugog pokolenja) onih koji su napustili svoje vetrovite i neplodne svetove, te prevaliv i prazninu, porobili i u lance okovali bogate i gusto naseljene planete M agliastih oblasti. Njegov otac nalazio se na elu eskadrile malih, brzih brodova koji su napa dali i nestajali dok nisu pretvorili u staro gvo e nepokretne titanske brodove koji su im se suprotstavili. Svetovi Magline borili su se na staromodan nain, dok su Tirani prona li nov nain voenja bitaka. Kada bi sjajne lae protivnike mornarice krenule u pojedinane nap ade, na le bi se izgubljene u praznom prostoru, tro ei ogromne koliine energije. Umest o takvog naina ratovanja Tirani su, odrekav i se puke sile, vi e vodili rauna o brzini i saradnji, tako da su Kraljevstva padala jedna za drugim, i to svako za sebe; e kala su (zlurado posmatrajui muke suseda ), prividno bezbedna iza elinih brodova-ov nova, da na njih doe red. Ali ti su se ratovi vodili pre pedesetih godina. Sada su Maglene oblasti predstavljale namesni tva koja je jednostavno trebalo okupirati i ubirati od njih porez. Aratap je mislio zabrinuto kako je nekada bilo svetova koje je trebalo z adobiti, a sada se sve svodilo na borbu sa jednim jedinim ovekom. On se zagleda u mladia koji se na ao pred njim. Bio je stvarno mlad. Bio je visok i imao ba propisno iroka ramena; krajnje usredsreen i napet izraz lica i kos u tako kratko pod i anu da je doista izgledao sme no. Frizura je bez sumnje predstavlj ala jednu od onih studentskih afektacija. Neslu beno, Aratap ga je alio. Videlo se da je zapla en. Bajron nikada ne bi to unutra nje oseanje opisao kao 'strah'. Ako bi neko o d njega zatra io da ga imenuje, opisao bi ga kao 'napetost'. itavog svog ivota smatr ao je da su Tirani sizereni. I sam njegov otac, sna an i vitalan kakav je ve bio, n eprikosnoven na svom imanju, ija se re po tovala meu ostalima, bio je miran i gotovo ponizan u prisustvu Tirana. Povremeno bi dolazili na Vajdemos u utive posete, raspitujui se o godi njem danku koji su nazivali porezom. Raner od Vajdemosa bio je odgovoran za ubiranje i isporuku tih fondova u ime planete Nefelos, tako da bi Tirani, na brzinu, pregl edali njegove knjige. Sam Raner im je pomagao da iziu iz svojih malih letelica. Zaseli bi na elo stola za vreme obroka, i prvi bivali uslu eni. im bi ne to zaustili, sav ostali razgo vor bi zamirao. Dok je bio dete uvek se pitao za to se s tim malim ru nim ljudima tako pa ljiv o postupa; meutim, kada je odrastao shvatio je da su oni za njegovog oca isto ono to je on bio za radnika koji se brinuo o kravama. ak je nauio i utivo da im se obraa i da ih oslovljava sa 'Ekselencijo'. Tu lekciju je tako dobro savladao da se sada kada se na ao pred jednim od sizerena, jednim Tiraninom, sav tresao od napetosti. Brod koji je smatrao svojim zatvorom to je i postao onog dana kada su se spustili na Rodiju. Na njegovim vratima oglasio se signal i dva sna na lana posade uo e te stado e jedan s njegove leve, a drugi s desne strane. Kapetan, koji je u ao za njima, prozborio je gotovo be ivotnim glasom: "Bajrone Farile, hapsim vas na osno vu prava koje imam kao kapetan ovog broda, i zadr avam vas radi ispitivanja koje e obaviti Predstavnik Velikog Kralja." Predstavnik je bio ovaj mali Tiranin koji je sada sedeo pred njim, naizg led odsutan i nezainteresovan. 'Veliki kralj' bio je Kan Tirana, koji je jo iveo u legendarnoj kamenoj palati na rodnoj planeti Tiran.
Bajron se kri om osvrnu oko sebe. Nisu ga vezali, ali su se zato s obe nje gove strane nalazila po dva stra ara u tamnoplavim uniformama tiranske spoljne pol icije. Bili su naoru ani. Peti, sa najveim inom, sedeo je pored predstavnikovog stol a. Predstavnik mu se po prvi put obrati. "Kao to vam je ve mo da poznato..." Gl as mu je bio piskutav, tanak... "Prethodni Raner od Vajdemosa, va otac, pogubljen je zbog izdaje." Njegove izbledele oi bile su prikovane za Bajronove. inilo se da u njima n ema nieg drugog sem blagosti. Bajron ostade priseban. Smetalo mu je to ni ta nije mogao da preduzme. Kako bi mu samo prijalo da zaurla na njih, da se ludo okomi na njih; ali time ne bi oca vratio iz mrtvih. Mislio je da zna za to su mu to saop tili ve na poetku razgovora . Mislili su da e ga slomiti, da e se odati. E, pa, nee. On ravnodu no odvrati: "Ja sam Bajron Melejn, sa Zemlje. Ako elite da prove rite moj identitet, voleo bih da stupim u vezu sa Zemaljskim konzulom." "Ah da, ali ovaj razgovor je potpuno neformalan. Ka ete da ste vi Bajron M elejn, sa Zemlje. Ali..." Aratap pokaza na pisma koja su le ala pred njim... "Evo pisama koje je Vajdemos pisao svom sinu. Tu je i priznanica za upis u koled , kao i karte za poetne ve be na ime Bajrona Farila. Sve je to pronaeno u va em prtljagu." Bajron je bio oajan, ali nije eleo da to poka e. "Moj prtljag je protivpravn o pretresen, te stoga odbijam da prihvatim te stvari kao dokazni materijal." "Nismo na sudu, gospodine Faril - ili Melejn. Kako obja njavate njihovo pr isustvo u svom prtljagu?" "Ako su pronaene kod mene to znai da ih je neko tamo podmetnuo!" Predstavnik pree preko toga, to Bajrona neobino zabavi. Njegove tvrdnje zvua le su tako providno, bile su tako providno budalaste. Pa ipak, predstavnik ih ni je komentarisao, ve je samo ka iprstom lupkao po crnoj kapsuli. "A ova preporuka za Direktora Rodije? Ni ona nije va a?" "Ne, to je moje." Bajron je sve bio isplanirao. U preporuci nije bilo na vedeno njegovo ime. "Postoji zavera da se smakne Direktor..." zapoe on. A onda brzo zastade, prebledev i. Zazvuao je tako neubedljivo kada je konano uspeo da zapone svoj bri ljivo pripremljen govor u odgovarajuem tonalitetu. Predsta vnik mu se verovatno cinino podsmevao? Ali Aratap mu se nije podsmevao. Samo je neznatno uzdahnuo i jednim brzi m, uve banim pokretom izvadio kontaktna soiva iz oiju te ih pa ljivo spustio u a u slanog rastvora koja je stajala pred njim na stolu. Ogoljene one jabuice bile su mu vla ne . "A vi znate za to?" podrugnu se on. "Saznali ste to na Zemlji, udaljenoj pet stotina svetlosnih godina odavde? ak ni na a vlastita policija, ovde na Rodiji , nije ula ni ta o tome." "Policija je ovde. A zavera je kovana na Zemlji." "Shvatam. Jeste li vi njihov agent? Ili nameravate da upozorite Hinrika na njih?" "Razume se da mi je namera bila da uinim ovo drugo." "A za to nameravate da ga upozorite?" "Zbog znatne nagrade koju se nadam da u dobiti." Aratap se nasme i. "Bar to zvui istinito i u malo boljoj svetlosti prikazuj e va e prethodne izjave. Da ujemo pojedinosti te zavere koju spominjete." "Njih u otkriti jedino Direktoru." Aratap je za trenutak oklevao, a zatim sle e ramenima. "Dobro. Tirane ne z anima i ne tie ih se lokalna politika. Udesiemo sastanak izmeu vas i Direktora i ta ko emo doprineti njegovoj sigurnosti. Moji e vas ljudi zadr ati dok va prtljag ne bud e prikupljen, a onda mo ete slobodno otii. Vodite ga." Poslednje rei bile su upuene naoru anim ljudima, koji se udalji e sa Bajronom. Aratap vrati kontaktna soiva i ponovo zadobi izgled sposobne osobe, kome su ona izgleda najvi e doprinosila. Zatim se obrati majoru koji je ostao uz njega. "ini mi se da emo motriti n a mladog Farila." Oficir kratko klimnu. "U redu! Na trenutak sam pomislio da vas je zavara
o. Meni itava ta pria izgleda tako nepovezana!" "I bila je. Ali omoguila mu je da se izvesno vreme slobodnije kree. Sa svi m tim mladim budalama koje ue o meuzvezdanim intrigama iz video- pijunskih trilera l ako se izlazi na kraj. On je, nema sumnje, sin pokojnog Ranera." Sada je major ok levao. "Jeste li ubeeni? Optu ili smo ga na osnovu neodreenih i nezadovoljavajuih inje nica." "Smatrate da je mo da odista re o podmetnutim dokazima? S kojim ciljem?" "To bi moglo znaiti da je on mamac, rtvovan da bi nam skrenuo pa nju sa prav og Bajrona Farila koji se nalazi negde drugde." "Ne. To je malo verovatno i krajnje teatralno. Pored toga, imamo i fotok ocku." " ta? Deakovu?" "Ranerovog sina. Da li biste voleli da je vidite?" "Razume se." Aratap podi e pritiska za hartiju sa svog stola. Bila je to jednostavna sta klena kocka, stranica od tri ina, crna i neprovidna. "Nameravao sam da mu je poka e m u sluaju da mi se uini kako je to najbolje re enje. Ovo vam je, majore, krajnje zg odna naprava. Ne znam da li ste imali prilike da je ranije vidite. Nedavno su je proizveli na unutra njim svetovima. Spolja izgleda poput svake obine foto-kocke, a li kada se okrene naopake, automatski dolazi do preraspodele atoma i ona postaje potpuno neprovidna. Stra na dosetka." On prevrnu kocku. Na trenutak neprozirne povr ine zasvetluca e, zatim se lag ano ra isti e poput crne magle ije pramenove i paperje rasteruje nalet vetra. Aratap j u je smireno promatrao, ruku prekr tenih na grudima. Na kraju je postala bistra poput vode i sa nje stade da im se osmehuje j edno mlado lice, jasno i ivo, zauvek uhvaeno i ukrueno usred daha. "Jedna od sitnica", primeti Aratap, "koja je pripadala pokojnom Raneru. ta mislite?" "To je taj mladi, nema nikakve sumnje." "Tako je." Slu benik Tiranin zami ljeno je promatrao foto-kocku. "Znate, ako bismo upotrebili isti proces, ne vidim za to ne bismo mogli da u jednu kocku stav imo est fotografija. Ona ima est stranica, pa bismo okretanjem kocke mogli da dobi jemo itavu seriju novih molekularnih rasporeda. est povezanih fotografija, koje bi se pretakale jedna u drugu kada bi se okretala, i tako bi jedan statiki fenomen, poprimiv i novu irinu i vizuru, postao dinamian. Majore, to bi bio nov oblik umetno sti." Glas mu je postajao sve odu evljeniji. Ali utljivi major ga je posmatrao s izvesnim prezirom, te Aratap prekinu sa svojim umetnikim refleksijama i iznenada ree: "Znai, pratiete Farila?" "Svakako." "Motrite i na Hinrika." "Hinrika?" "Razume se. Zato sam i oslobodio deaka. elim da dobijem odgovore na neka p itanja. Za to se Faril sastaje sa Hinrikom? Kakva veza postoji meu njima? Mrtvi Rane r nije radio sam. Postojala je... mora da je postojala... dobro organizovana zav era. Ali mi jo nismo uspeli da pohvatamo njene konce." "Hinrik sigurno u to nije ume an. Suvi e je glup, a nije ni hrabar." "To stoji. Ali upravo stoga to je poluidiot mo e im poslu iti kao orue. Ako je to sluaj, onda to znai da on predstavlja slabu taku u na em poretku stvari. Ne smemo sebi dopustiti da zanemarimo ni tu mogunost." On jednim odsutnim pokretom otpusti majora; major salutira, okrenu se na peti i izie. Aratap uzdahnu, zami ljeno okrenu foto-kocku u aci i nastavi da promatra ka ko je prekriva crnilo poput plime mastila. ivot je bio jednostavniji u vreme kada je iveo njegov otac. Zdrobiti plane tu bilo je okrutno velianstveno; dok je ovo pa ljivo poigravanje sa jednim neukim m ladiem bilo samo okrutno. Pa ipak - neophodno. 5. KLIMAVA GLAVA NA RAMENIMA
Direktorstvo kao habitat homo sapiensa na Rodiji bilo je mnogo mlaeg datu ma nego ono na Zemlji. Bilo je ak novijeg datuma i u poreenju sa kentaurijanskim i li sirijanskim svetovima. Na primer, planete Arkturusa bile su ve dve stotine god ina naseljene u vreme kada su prvi brodovi kru ili oko magline u obliku konjske gl ave, iza koje su prona li gnezdo sastavljeno od stotina planeta bogatih kiseonikom i vodonikom. Nalazile su se na maloj udaljenosti jedna od druge i njihovo otkrie bilo je zaista od epohalne va nosti; iako su preplavljivale svemir, tek ih je nek olicina mogla da zadovolji hemijske potrebe ljudskog organizma. U Galaksiji postoji izmeu jedne i dve stotine milijardi blistavih zvezda. Meu njima ima otprilike pet stotina milijardi planeta. Na nekim od njih je gravi tacija za sto dvadeset procenata vea od one na Zemlji, a na nekima manja od ezdese t, te su stoga nepodesne za du i boravak. Neke su suvi e tople, neke suvi e hladne. Ne ke obavija otrovna atmosfera. Pronaene su planete ija se atmosfera sastoji cela il i uglavnom od neona, metana, amonijaka, hlora... ak i silikonskog tetraflorida. N a nekim planetama nema vode, a na nekim je zabele eno da postoje okeani od gotovo i stog sumpor-dioksida. Drugima, opet, nedostaje ugljenik. Dovoljan je, meutim, samo jedan od ovih nedostataka, pa da se ni meu sto h iljada svetova ne nae nijedan na kome je mogu ivot. I pored toga, procenjeno je da nam na raspolaganju ostaje etiri miliona naseljivih svetova. Sporan je broj onih koji su, u stvari, naseljeni. Prema Galaktikom almana hu koji priznaje da se slu i neproverenim zapisima, Rodija je bila hiljadu devedes et osmi svet koji je ovek naselio. Pun ironije je i podatak da je Tiran, kasnije podjarmljiva Rodije, bio hi ljadu devedeset deveti. Ustrojstvo istorije u Transmaglenim oblastima bilo je alosno nalik na sva ustrojstva istorije bilo gde drugde tokom razdoblja razvoja i irenja. Planete re publike nastajale su jedna za drugom, i svaka se vlada ograniavala samo na svoj s vet. Sa razvojem ekonomije kolonizovali su obli nje planete i spajali ih sa matinim dru tvom. Uspostavljena su mala 'carstva', koja su neminovno dolazila u meusobne s ukobe. Hegemoniju nad velikim oblastima uspostavljao je onaj ko je bio prvi, a potom bi se vlade smenjivale u zavisnosti od nestabilnosti ratne sree i promena n a vlasti. Jedino je Rodija ostala stabilna na du e staze, pod sposobnom upravom dina stije Hinrijada. Mo da je bila na najboljem putu da konano, za vek ili dva, usposta vi sveobuhvatno Transmagleno carstvo, kada su se pojavili Tirani i za deset godi na obavili sav posao. Ironija se sastojala u tome to je to uspelo upravo ljudima sa Tirana. Do tada, tokom sedam stotina godina postojanja, Tiran je jedva uspevao da sauva svoj u nesigurnu autonomiju, i to uglavnom zahvaljujui nepo eljnom ogoljenom predelu koj i se uglavnom, zbog nesta ice vode na planeti, sastojao od pustinja. Ali ak i po dolasku Tirana, Direktorstvo na Rodiji nastavilo je da se odr a va. ak je i ojaalo. Hindrijadi su bili omiljeni meu narodom, tako da su slu ili prido l icama kao orue za lako upravljanje masama. Tiranima nije bilo va no kome se prireuju ovacije dok su oni ubirali porez. Ali Direktori sada vi e nisu bili oni Hinrijadi iz starina. O mestu Direkt ora uvek je odluivala cela porodica, to je imalo za cilj da najsposobniji bude iza bran. Iz istih razloga podsticano je i usvajanje. Ali sada su Tirani mogli da utiu na izbore rukovodei se drugim razlozima, te je tako pre dvadeset godina, na primer, za Direktora bio izabran Hinrik (peti toga imena). Tirani su smatrali da su napravili koristan izbor. U vreme svog izbora Hinrik je bio lep mu karac, a jo je i sada delovao kraj nje upeatljivo kada bi se obraao rodijanskom veu. Kosa mu je bila pro arana sedim vla sima, a gusti brkovi su mu ostali neobino crni, poput oiju njegove keri. U ovom trenutku nalazio se oi u oi sa svojom kerkom, a ona je bila besna. B ila je svega dva ina ni a od njega, a Direktor je bio tek ne to manje od ina ispod vis ine od est stopa. Devojka je bila iva vatra, tamne kose i oiju, a u tom asu i veoma tamnog tena. "Ne mogu to da uinim!" ponovi ona. "Neu!"
"Ali Arta, Arta, to je nerezumno", zacvile Hinrik. " ta ja da uinim? ta ja m ogu da uinim. Imam li ja izbora?" "Da je majka iva, ona bi prona la izlaz." I ona lupi nogom o pod. Zvala se Artemisija, a to kraljevsko ime dobijalo je bar jedno ensko dete u svakom pokolen ju Hinrijada. "Tako je, nema sumnje da je tako. Neka je blagoslovena moja du a! Kako je samo tvoja majka umela s tobom! Ponekad mi se ini da si sva na nju i da ni ta nisi nasledila od mene. Ali ubeen sam, Arta, da mu uop te nisi pru ila priliku. Jesi li ra zmotrila njegove... ah... bolje strane?" "A koje to?" "One koje..." On napravi jedan neodreeni pokret rukom, malo porazmisli, a onda odustade. Pri ao joj je u elji da joj polo i ruku na rame kako bi je ute io, ali ona se izmigolji tako da joj skarletni ogrta zasvetluca u vazduhu. "Provela sam vee s njim", pripomenu ona ogoreno, "i poku ao je da me poljubi . Bilo je odvratno." "Ali svi se ljube, draga. Ne ivimo vi e u vreme tvoje bake... neka joj je l aka zemlja. Poljupci su svakodnevna pojava... vi e nego svakodnevna. Mlada krv, Ar ta, mlada krv!" "Mlada krv, malo sutra. Taj u asni oveuljak je u sebi imao mladu krv za ovih petnaest godina jedino neposredno posle transfuzije. Ni i je od mene etiri ina, oe. Kako da se pojavim u javnosti sa pigmejem?" "On je va an ovek. Veoma va an!" "Ali zahvaljujui tome nije vi i ni za jedan in. Krivonog je, kao uostalom i svi oni, i smrdi mu iz usta." "Smrdi mu iz usta?" Artemisija frknu nosem na oca. "Tako je: smrdi. Ima neprijatan zadah. To mi se nije dopalo i to sam mu stavila do znanja." Hinrik ostade bez rei. Vilica mu se za trenutak opusti, a onda uspe da na pola apui, hrapavim glasom izgovori: "Stavila si mu to do znanja? Posredno si nagov estila da bi jedan visoki funkcioner Kraljevskog tiranskog suda mogao da ima nek u neprijatnu linu osobinu?"
"Pa kad je ima! Vidi da imam nos! I tako, kada mi se suvi e primakao, samo sam se uhvatila za njega i gurnula ga. Ba mi je to neka zverka kojoj se treba div iti. Pruio se koliko je dug, a noge su mu poletele uvis!" Ona mu sve to pa ljivo pr ikaza, ali Hinrik toga nije bio svestan jer se, zajeav i, zgrbio i akama prekrio lic e. Sav jadan provirio je izmeu dva prsta. " ta e se sada dogoditi? Kako si mogl a tako ne to da uradi ?" "Uop te mi nije pomoglo. Zna li ta je rekao? Zna li ta je rekao? To je bila po slednja kap. Poslednji udarac. Tada sam donela neopozivu odluku da tog oveka ne b ih mogla podnositi ni da je visok deset stopa." "Ali... ali... ta je rekao?" "Rekao je... kao da sam gledala video, oe... rekao je: 'Ha! Kakva vatrena bludnica! Sada mi se jo vi e dopada!' A dvojica slugu mu potom pomogo e da stane na noge. Ali ipak vi e nije poku ao da mi dahe u lice." Hinrik se srui na stolicu, nagnu se napred i pomno zagleda u Artemisiju. "Mogla bi bar da pre ivi in venanja, zar ne? Ne mora biti iskreno odu evljena. Za to ne b zbog politikih razloga..." "Kako to misli da ne budem iskrena, oe? Da ukrstim prste na levoj ruci dok desnom potpisujem ugovor?" Hinrik je izgledao zbunjen. "Ne, razume se da ne. Kakve bi koristi od to ga imala? Kako bi ukr teni prsti mogli da opovrgnu vrednost dokumenta? Odista, Art a, zapanjuje me tvoja glupost." Artemisija uzdahnu. "Kako onda to misli ?" " ta, kako mislim? Zar ne shvata da si poremetila poredak stvari? Ne mogu d a se usredsredim na stvari kako treba kada se prepire sa mnom. O emu sam ono govor io?" "Trebalo je samo da se pretvaram da se udajem ili ne to slino. Sea li se sada ?"
"Oh, da. Hteo sam da ka em da to ne mora shvatiti suvi e ozbiljno, zna ." "Pretpostavljam da to znai kako mogu imati ljubavnike?" Hinrik se ukoi i namr ti. "Arta! Odgajao sam te da postane skromna devojka, koja dr i do sebe. To je bila namera i tvoje majke. Kako mo e i da pomisli ne to slino? S ram te bilo!" "Ali zar nisi upravo na to mislio?" "Ja to mogu da izgovorim. Ja sam mu karac, zreo mu karac. Ali devojka poput tebe ne sme to da ponovi." "E pa, ja sam ponovila i sada oboje znamo na ta si mislio. Nemam ni ta prot iv ljubavnika. Verovatno u morati da ih imam ako se budem udala iz dr avnikih razlog a, ali sve ima svoje granice." Ona se podboi, a trapezasti rukavi ogrtaa skliznu e j oj s preplanulih, podignutih ramena. "A ta da radim izmeu dva ljubavnika? On e i da lje biti moj mu , a meni je nepodno ljiva i sama pomisao na to?" "Ali on je star, du o. Nee dugo morati da ivi s njim." "Ali ne i dovoljno kratko, hvala. Pre pet minuta je imao mladu krv, sea se ?" Hinrik ra iri ruke, a zatim ih opusti. "Arta, taj ovek je Tiranin, i to moan . Miri u ga ak i na Kanovom dvoru." "Mo e i sam Kan da ga miri e. Verovatno je to i sluaj. Jer najverovatnije i s am smrdi." Hinrikova usta u u asu obrazova e slovo O... On automatski baci pogled preko ramena, a zatim ree hrapavim glasom: "Da vi e nikada nisi ni ta slino ponovila!" "Hou, ako mi bude volja. Pored toga, ve je imao tri ene." Ona urno dodade, d a pretekne oca. "Ne Kan, ve ovek za koga eli da se udam." "Ali sve su mrtve", dobrodu no objasni Hinrik. "Arta, nisu u ivotu. Ne misl i na to. Kako bi mogla i da pomisli da bih ja dozvolio da se moja kerka uda za big amistu? Zatra iemo da nam poka e dokumenta. Nije se sa sve tri odjednom o enio, ve jedno m po jednom, a sada su sve mrtve, naisto mrtve, sve odreda." "Nije ni udo!" "Oh, neka je blagoslovena moja du a, ta da uradim?" On jo jednom poku a da nas tupi dostojanstveno. "Arta, to je cena koju mora da plati zato to si potomak Hinrij ada i Direktorova kerka." "Ja nisam tra ila da budem jedna od Hinrijada niti Direktorova kerka." "To nema nikakve veze. Ali tokom celokupne istorije Galaksije bilo je sl uajeva kada se zbog dobrobiti dr ave, sigurnosti planete, dobrobiti naroda tra ilo da ih..." "Da se neka jadnica prostitui e!" "Oh, kako si samo vulgarna! Jednog dana, videe ... jednog dana e ne to slino kaz ati i na javnom mestu." "E pa, stvari tako stoje, i ja na to neu da pristanem. Pre u umreti. Pre u uiniti bilo ta drugo. I hou!' Direktor ustade i ispru i ruke prema njoj. Usne mu zadrhta e, ali ne izusti ni rei. Ona mu pritra, iznenada poev i da se gu i u suzama i sva oajna se privi uz njega . "Ne mogu, tatice. Ne mogu. Nemoj me terati." On stade bespomono da je tap e po leima. "Ali ako te ne ubedim, ta e se dogodi ti? Ako Tirani budu nezadovoljni, smenie me, zatvoriti, mo da ak i pogu..." On se za grcnu kod te rei. "Ovo su veoma nesretna vremena, Arta... veoma nesretna. Raner od Vajdemosa je osuen pro le nedelje i verujem da je ve pogubljen. Sea ga se, Arta? Bio je na dvoru pre pola godine. Krupan ovek, okrugle glave i duboko usaenih oiju. U poe tku si ga se pla ila." "Seam ga se." "E pa, verovatno je ve mrtav. A ko zna? Mo da sam ja sledei. Tvoj jadni, bes pomoni otac mo da je sledei na redu. Lo a vremena. Bio je nedavno na na em dvoru, a to m o e biti krajnje sumnjivo." Ona se iznenada tr e. "Za to bi to bilo sumnjivo? Nisi imao nikakve veze s n jim, zar ne?" "Ja? Razume se da nisam. Ali ako otvoreno uvredimo Kana od Tirana, odbiv i da sklopimo savez sa jednim od njegovih miljenika, mogli bi ak i to da pomisle." Hinrikovo kr enje ruku bilo je prekinuto prigu enom zvonjavom komunikacijske veze. On se nelagodno okrenu.
"Preuzeu u svojoj sobi. Ti se odmori. Bolje e se osetiti po to malo odrema . Vi dee , videe . Iscrpljena si." Artemisija ga je namr teno posmatrala dok se udaljavao. Na licu joj se vid elo da napregnuto razmi lja, i dosta dugo jedino se po blagom podizanju njenih gru di moglo zakljuiti da je iva. Kod vrata se zau e koraci i ona se okrenu. " ta je bilo?" Glas joj je bio o triji nego to je nameravala. Bio je to Hinrik, lica izoblienog od strana. "Zvao me je major Andros." "Iz spoljne policije?" Hinriku jedino poe za rukom da klimne glavom. "Nije valjda..." povika Artemisija, a onda nevoljno zastade, na pragu da pretoi u asnu pomisao u rei; ali uzalud je ekala da joj otac pomogne. "Jedan mladi eli da ga primim. Ne poznajem ga. Za to bi on do ao ovamo? Sa Zem lje je." Borio se za vazduh i zamuckivao dok je govorio, kao da mu je um na nevie nim mukama, a on mora da ga sledi u njegovom kru enju. Devojka otra do njega i uhvati ga za lakat. "Sedi, oe", obrati mu se ona o t rim glasom. "Ispriaj mi ta se dogodilo." Ona ga povede, i ne to od prvobitne panike se izgubi s njegovog lica. "Ne znam tano", pro apta on. "Jedan mladi dolazi ovamo da mi iznese pojedino sti o zaveri protiv mene. Protiv mog ivota A oni mi nala u da ga saslu am." Potom se budalasto nasmeja. "Mene narod voli. Niko ne eli da me ubije. Za r ne? Zar ne?" Pomno ju je posmatrao, odahnuv i kada ona odgovori odreno. "Razume s e, niko ne eli da te ubije." Ali njega opet obuze napetost. "Misli li mo da da su to oni?" "Ko?" On se nagnu napred i pro apta. "Tirani. Raner od Vajdemosa je bio ovde jue i ubili su ga." Glas mu odjednom postade prodorniji. "A sada alju nekog da ubije m ene." Artemisija ga tako sna no epa za ramena da je morao da se usredsredi na nepo sredan bol. "Oe!" uzviknu ona. "Sedi mirno! Da ni re nisi rekao! Saslu aj me. Niko te nee ubiti. uje li me? Niko te nee ubiti. Raner je bio ovde pre est meseci. Sea li se? Zar to nije bilo pre est meseci? Razmisli!" "Tako davno?" pro apta Direktor. "Da, da, mora da je tako." "A sada ti ostani ovde i odmori se. Premoren si. Sama u primiti mladia i a ko bude sve u redu, dove u ga k tebi." "Hoe li, Arta? Hoe li? On nee povrediti enu. On sigurno ne bi povredio enu." Ona se iznenada sagnu i poljubi ga u obraz. "Budi obazriva", pro apta on i umorno sklopi oi. 6. I TO NOSI KRUNU! Bajron Faril je smeteno ekao u jednoj od spolja njih zgrada na tlu Palate. Po prvi put u ivotu oseao se kao provincijalac i to ga je pora avalo. Vajdemos Hol u kome je odrastao bio je u njegovim oima divan, a sada je u seanju video tek kako ga obliva mutan, varvarski sjaj. Njegove obline, filigrans ki ukrasi, neobino izraeni tornjii, kitnjasti 'la ni prozori'... prepao se kada ih se setio. Ali ovo ovde... ovo je bilo sasvim drugaije. Palata Rodije nije predstavljala puku izraslinu za razmetanje koju su sa gradili neva ni gospodari kakvog stoarskog kraljevstva, niti je predstavljala deje v ienje jednog nestajueg i umirueg sveta. Bio je to vrhunac, izra en u kamenu, koji je dostigla dinastija Hindrijada. Zgrade su bile vrste i tihe. Pravih i vertikalnih linija koje su se izdu iv ale prema sredi tu svake pojedinane strukture, ali su ipak uspevale da izbegnu omek a vajue kopljaste efekte. Odisale su nekom grubom otvoreno u, uzdignutom do vrhunca i ostavljajui utisak na posmatraa ne otkrivajui na prvi pogled nain na koji je to post ignuto. Izgledalo je da su bile povuene, samozadovoljne, ponosne. A ono to je va ilo za svaku pojedinanu zgradu moglo se primeniti i na sve nj
ih zajedno, kao celinu, u kojoj je ogromna Palata predstavljala kre endo. Jedna po jedna, nekoliko preostalih izve taenosti u mu evnom rodijanskom stilu lagano su otpa dale. Sami 'la ni prozori', koji su bili na velikoj ceni kao ukrasi, ali sasvim ne korisni na zgradama sa ve takim osvetljenjem i ventilacijom, odavde su bili protera ni. Njihovo nepostojanje uop te se nije primeivalo. Ovde su jedino linije i povr ine, kao i geometrijske apstrakcije, vodile o ko navi e ka nebu. Major Tiranin na trenutak zastade pored njega na prolazu iz unutra nje pro storije. "Odmah e vas primiti", ree on. Bajron lako klimnu i posle kraeg vremena jedan krupniji ovek u skarletno-b ronzanoj uniformi udari jednom petom o drugu pred njim. Bajronu iznenada dopre d o svesti da oni koji su posedovali stvarnu mo nisu morali da se istiu svojom spolj a no u, ve su slobodno mogli da se zadovolje tamnoplavom bojom. Prisetio se, takoe, nev ienih formalnosti ranerskog ivota, zagrizav i usnu pri pomisli na ispraznost svega to ga. "Bajron Melejn?" upita rodijanski stra ar, i Bajron ustade spreman da poe s a njim. Napolju ih je ekala mala sjajna koija koja se kretala po jednoj ini, a sada je visila iznad jedne jedine trake crvenkastog metala pridr avana dijamagnetskim silama. Bajron nije nikada ranije video ni ta slino, te zastade pre no to ue. Ta mala koija u koju je moglo da se smesti najvi e petoro do estoro ljudi za nosila se na vetru, poput graciozne suze koja je odbijala sjaj rodijanskog zasle pljujueg sunca. Ona jedina ina bila je vrlo tanka, tek ne to ira od obinog kabla i pro lazila je ispod cele koije ne dodirujui je. Bajron se izvi i ugleda plavo nebo izm eu ine i koije. Dok je gledao, na trenutak kovitlac vetra podi e koiju tako da je sada lebdela itav in iznad ine, kao da nestrpljivo eka kada e krenuti, te se eljno otima n evidljivoj sili koja je sputava. Zatim stade da se ponovo vraa sve bli e ini, ali je ni u jednom trenutku nije dodirnula. "Ulazi", dobaci mu nestrpljivo stra ar iza njega i Bajron pree na dva stepe nika do koije. Stepenice su ostale izvuene jo dovoljno dugo da se i stra ar popne, a onda s e brzo i glatko vrati e na mesto, koje se uop te nije primeivalo na spolja njem delu koi je. Bajron shvati da je spolja nja neprovidnost koije samo iluzija. Kada se na ao unutra uvideo je da sedi u prozirnoj kugli. im je jedna mala poluga bila pokrenu ta, koija je poela da se di e. Lako je dobijala na visini, probijajui se kroz atmosfe ru koja je zvi dala pored nje. Na trenutak Bajron ugleda panoramu Palate sa najvi e take luka. Sva zdanja sainjavala su velianstvenu celinu (sigurno je ceo plan i bio sm i ljen na osnovu posmatranja iz vazduha) pro aranu sjajnim bakrenim nitima, zajedno sa jednom ili dve po kojima su klizile graciozno kugle koije. Osetio je kako ga ne to potiskuje napred i koija se, lelujajui se, zaustavi. Cela vo nja trajala je ne to manje od dva minuta. Vrata pred njim se otvori e. On ue, i ona se za njim ponovo zatvori e. U malo j i praznoj prostoriji nije bilo nikoga. Na trenutak nije bilo nikoga da ga gurk a i po uruje, ali nije se zbog toga oseao prijatno. Nije se ni zavaravao. Jo od one proklete noi, drugi su upravljali njegovim kretanjem. D onti ga be e smestio u brod. Tiranin-Kanov predstavnik ga je poslao ovamo. A sa svakim napravljenim korakom bio je sve oajnji. Bajronu je bilo jasno da nije zavarao Tiranina. Suvi e lako ga je pustio. Predstavnik je mogao nazvati zemaljskog konzula. Mogao je preko hipertalasa pozv ati Zemlju, ili je mogao proveriti ustrojstvo njegove mre njae. To su sve bile ruti nske stvari; sigurno nije do lo do sluajnog propusta. Prisetio se D ontijevog razmatranja trenutnog stanja stvari. Ne to od toga j e moglo va iti i sada. Tirani ga nee odmah pogubiti, kako ne bi stvorili jo jednog m uenika. Hinrik je bio njihova marioneta, a on je, isto tako lako kao i oni, mogao da nalo i da ga smaknu. I tako bi ga onda ubio jedan od njegovih, a Tirani bi izi
gravali samo prezrive posmatrae. Bajron vrsto stisnu pesnice. Bio je visok i sna an, ali nije bio naoru an. Lj udi koji e doi po njega imae blastere i neuronske bieve... Odjednom on shvati da se leima oslonio o zid. Hitro se okrenuo kada je zauo tihi zvuk otvaranja vrata sa svoje leve str ane. Mu karac koji je u ao bio je naoru an i nosio je uniformu, ali sa njim je bila i jedna devojka. On malo odahnu. Sa njim je do la samo jedna devojka. Da je bilo dru go vreme podrobnije bi je osmotrio, jer je bila vredna toga, ali u ovom trenutku predstavljala je za njega jednu obinu devojku. Pri li su mu zajedno, zaustaviv i se na nekih est stopa od njega. Nije skidao pogled sa stra arevog blastera. "Najpre u ja s njim porazgovarati, porunie", dobaci devojka stra aru. Kada se okrenula prema njemu izmeu oiju joj se pojavila jedna mala vertika lna crta. "Jeste li vi taj ovek", upita ona, "koji tvrdi da zna pojedinosti o zav eri iji je cilj ubistvo Direktora?" "Reeno mi je da u se videti sa Direktorom", odgovori kratko Bajron. "To nije mogue. Ako imate bilo ta da ka ete, recite to meni. Ako je va e obave t enje tano i korisno, s vama e se dobro postupati." "Smem li upitati ko ste vi? Kako da znam da ste ovla eni da govorite u Dire ktorovo ime?" Izgledalo je kao da je devojka besna. "Ja sam njegova kerka. Molim vas, o dgovorite na moja pitanja. Dolazite li iz drugog Sistema?" "Sa Zemlje sam." Bajron zastade, a zatim dodade: "Va a visosti." Ovaj dodatak joj se dopao. "A gde je to?" "To je jedna mala planeta u sektoru Sirijusa, va a visosti." "A kako se vi zovete?" "Bajron Melejn, va a visosti." Zami ljeno je zurila u njega. "Ka ete da ste sa Zemlje? A umete li da upravl jate svemirskim brodom?" Bajron se umalo nije nasmejao. Isku avala ga je. Dobro je znala da je svem irska navigacija jedna od zabranjenih nauka na svetovima koje su kontrolisali Ti rani. "Da, va a visosti", odgovori on. Mogao je to i da poka e ako bude potrebe i ako mu dozvole da po ivi toliko dugo. Na Zemlji svemirska navigacija nije bila zab ranjena nauka, a za etiri godine se dosta toga moglo nauiti. "Dobro. Da ujemo onda tu va u priu." On iznenada donese odluku. Da je bio prisutan samo stra ar ne bi se na to odva io. Ali ovo je bila samo jedna devojka, i ako nije lagala, ako je odista bila Direktorova kerka, mogla je kasnije da bude na njegovoj strani. "Ne postoji nikakva zavera koja ima za cilj ubistvo Direktora, va a visost i." Devojka je zaista bila zateena. Nestrpljivo se okrenula svom pratiocu. "D a li biste vi preuzeli ispitivanje, porunie? Naterajte ga da ka e istinu." Bajron koraknu napred, ali pred njim se istog asa stvori hladna cev blast era. "Samo as, va a visosti", urno ree on. "Saslu ajte me! To je bio jedini nain da se s retnem sa Direktorom. Zar ne zhvatate?" On povisi glas i doviknu za njom dok se udaljavala. "Da li biste bar rek li njegovoj ekselenciji da sam ja Bajron Faril i da tra im utoi te na koje imam pravo ?" Bila je to poslednja slamka za koju se mogao uhvatiti. Stari feudalni ob iaji gubili su na snazi ve pokolenjima, ak i pre no to su do li Tirani. Sada su pripad ali pro losti. Ali ni ta drugo mu nije preostalo. Ni ta. Ona se okrenu, podignutih obrva. "Sada tvrdite da ste aristokratskog por ekla? Pre samo jednog trenutka zvali ste se Melejn." Neoekivano se zau jedan novi glas. "Tako je, ali to je drugo, ispravno ime . Vi ste, nema sumnje, Bajron Farli, dobri moj gospodine. Razume se da jeste. Sl inost je oigledna." Na vratima je stajao jedan omanji, nasmejani ovek. iroko razmakn utim, sjajnim i pronicljivim oima obuhvatio je celog Bajrona, pri tom se vidno za bavljajui. On izvi svoje usko lice navi e odmeriv i Bajronovu visinu i ree devojci: "Z ar ga ne prepoznaje , Artemisija?"
Artemisija pohita ka njemu i zabrinuto mu se obrati: "Ujae Gile, ta e ovde?" "Vodim rauna o svojim interesima, Artemisija. Nemoj zaboraviti da sam ja, ako doe do ubistva, najbli i od Hindrijada koji bi mogli da ga naslede." Gilbert o d Hinrijada znaajno namignu, te dodade: "Oh, reci poruniku da mo e da nas ostavi. Ne preti nam nikakva opasnost." Ona ne obrati pa nju na ovu njegovu opasku i ree: "Opet si prislu kivao komun ikator, zar ne?" "Svakako. Zar eli da me li i i te zabave? Tako je prijatno prislu kivati ih!" "Nee biti ako te uhvate." "Opasnost je deo igre, draga moja. I to zabavan deo. Konano, Tirani ne ok levaju da prislu kuju Palatu. Malo toga mo emo uiniti a da oni to odmah ne saznaju. Z a to im ne bismo vratili milo za drago? Zar me nee predstaviti?" "Ne, neu", odvrati ona kratko. "Ovo te se ne tie." "Onda u ja tebe predstaviti. Kada sam uo njegovo ime, prekinuo sam slu anje i u ao." On proe pored Artemisije i zaustavi se kod Bajrona. Trenutak-dva ga je pro uavao uz sasvim bezlian osmeh, da bi na kraju rekao: "Ovo jeste Bajron Faril." "To sam ve i sam rekao", primeti Bajron. Vei deo pa nje usredsredio je na po runika, koji je i dalje dr ao blaster na gotovs. "Ali niste dodali da ste sin Ranera od Vajdemosa." "Uinio bih i to, ali ste me prekinuli. U svakom sluaju, sada vam je valjda sve jasno. Jasno je da sam morao da umaknem Tiranima i to ne otkriv i im svoje pr avo ime." Bajron malo saeka. To je bilo to, oseao je. Ako ga u narednom trenutku n e uhapse, jo je imao neku malu ansu. "Shvatam", saglasi se Artemisija. "Ovu stvar mora re iti Direktor lino. Znai , ubeeni ste da ne postoji nikakva zavera?" "Ubeen sam, va a visosti." "U redu. Ujae Gile, hoe li ostati sa gospodinom Farilom? Porunie, poite sa mno m." Bajron oseti kako ga obuzima slabost. Voleo bi da je mogao da sedne, ali Gilbert nije predlo io ni ta slino, iako ga je i dalje posmatrao sa gotovo cininim za nimanjem. "Ranerov sin! Zabavno!" Bajron spusti pogled prema njemu. Ve su ga zamorile te jednoslo ne rei i plal jivo odabrane fraze koje su do tada upotrebljavane. "Da, Ranerov sin", iznenada s e oglasi on. "Kako je to simpatino! Mogu li vam jo nekako pomoi?" Gilbert niim ne pokaza da se uvredio. Bore na njegovom mr avom licu jo se vi e produbi e kada usta razvue u irok osmeh. "Mo ete zadovoljiti moju znati elju. Stvarno s te do li da zatra ite utoi te? Ovde?" "Vi e bih voleo, gospodine, da o tome porazgovaram sa Direktorom." "Oh, manite se toga, mladiu. Uveriete se da se malo ta mo e postii sa Direktor om. ta mislite, za to ste malopre morali da razgovarate s njegovom keri? To je krajn je zabavna misao, ako samo malo porazmislite." "Da li je vama sve zabavno?" "Za to da ne? Ako to prihvatite kao stav prema ivotu, onda je on zabavan. J edino mu taj pridev odgovara. Posmatrajte Vaseljenu, mladiu. Ako u njoj ne mo ete d a pronaete ni ta zabavno, mo ete slobodno sebi prerezati grkljan, jer u njoj postoji prokleto malo dobra. Uzgred budi reeno, nisam se predstavio. Ja sam Direktorov roa k." "estitam!" doeka ga Bajron hladno. Gilbert slegnu ramenima. "U pravu ste. Nije ba bog zna ta. I izgleda da u s amo to doveka i ostati, po to posle svega ipak ne treba oekivati nikakvo ubistvo." "Sem ako sami ne naruite neko." "Dragi gospodine, kakav smisao za humor! Moraete se navii na injenicu da me niko ozbiljno ne shvata. Moja primedba je predstavljala tek nain da izrazim svoj cinizam. Ne mislite, valjda, da danas vredi biti Direktor? A siguran sam da tak oe ne mislite kako je Hinrik oduvek bio ovakav? Nikada nije bio ba naroito bistar, ali svake godine postaje sve vi e nemogu. Zaboravih! Jo ga niste sreli. Ali hoete! Et o, ujem ga kako dolazi. Dok vam se bude obraao razmi ljajte o tome da je on vladar n ajveeg od svih Transmaglenih kraljevstava. Ta e vas misao zabaviti."
Hinrik je svoje dostojanstvo podnosio krajnje iskusno. Primio je k znanj u Bajronov pa ljiv ceremonijalan naklon s odgovarajuim stepenom ljubaznosti. A onda , pomalo naglo, primeti: "A kojim ste poslom do li kod nas, gospodine?" Artemisija je stajala pored oca i Bajron je na svoje iznenaenje primetio da je bila dosta lepa. "Va a ekselencijo, do ao sam zbog oevog dobrog glasa. Mora da vam je poznato da je nepravedno pogubljen." Hinrik skloni pogled. "Povr no sam poznavao va eg oca. Bio je na Rodiji jedn om ili dvaput." Napravio je pauzu, a glas mu je malo zadrhtao. "Veoma liite na nj ega. Veoma. Bilo mu je sueno, znate. Bar, pretpostavljam da je bilo. I to po zako nu. Stvarno, pojedinosti mi nisu poznate." "Tako je, va a ekselencijo. Ali voleo bih da saznam te pojedinosti. Ubeen s am, naime, da moj otac nije bio izdajnik." Hinrik se urno ume a. "Sasvim je razumljivo da ete ga kao sin braniti, ali o dista je te ko sada raspravljati o tim dr avnikim stvarima. U stvari, to je protiv sv ih propisa. Za to ne odete kod Aratapa?" "Ne poznajem ga, ekselencijo." "Aratapa! Predstavnika! Tiranina-Predstavnika!" "Bio sam kod njega i on me je poslao ovamo. Svakako vam je jasno da ne s mem dozvoliti Tiranima da..." Ali Hinrik se sav ukoi. Ruka mu je odlutala do usana, kao da je time eleo da sprei njihovo podrhtavanje, a rei koje je potom izgovorio bile su prigu ene. "Ka et e da vas je Aratap poslao ovamo?" "Smatrao sam neophodnim da mu ka em..." "Nemojte ponavljati ono to ste mu rekli. Znam to", odvrati Hinrik. "Ne mo gu ni ta uiniti za vas, Raneru... uh... gospodine Faril. Ne odluujem sam. Izvr no vee... prestani da me cima , Arta. Kako da obratim pa nju na va ne stvari kada mi je stalno odvlai na drugu stranu? ... Moram pitati za mi ljenje. Gilberte! Hoe li se pobrinuti z a gospodina Farila? Videu ta mogu da uinim. Da, posavetovau se sa izvr nim veem. Takav je zakon, znate. To je vrlo va no. Vrlo va no!" On se okrenu na peti, mrmljajui. Artemisija se zadr a jo koji trenutak i uhvati Bajrona za rukav. "Samo as. D a li jo stoji va a tvrdnja da umete da upravljate svemirskim brodom?" "Stoji", odvrati Bajron. On joj se osmehnu, i posle trenutnog oklevanja ona mu uzvrati jednim kratkim osmehom. "Gilberte", ree ona, " elim kasnije da poraz govaram s tobom." I urno se udalji. Bajron ostade da gleda za njom, dok ga Gilbert nije pov ukao za rukav. "Pretpostavljam da ste gladni, mo da edni, ili biste mo da eleli da se operete ?" upita ga Gilbert. "Izgleda da svakodnevni ivot tee dalje?" "Hvala vam", odvrati Bajron. Napetost ga je gotovo potpuno napustila. Na trenutak se osetio opu tenim i bio je u divnom raspolo enju. Bila je lepa. Veoma le pa. Al Hinrik nije bio opu ten. Na av i se u vlastitim odajama, misli mu se stado e grozniavo kovitlati. Koliko god da se trudio, nije uspevao da izbegne zakljuak koj i mu se stalno nametao. Posredi je zamka! Aratap ga je poslao i u pitanju je zam ka! Zavukao je lice u ake ne bi li umirio i prekinuo tutnjavu, a onda mu odje dnom sinu ta mora da uini. 7. MUZIKANT UMA Na svim naseljivim svetovima no se spu ta na vreme. Mo da ne uvek u podno ljivi m razmacima, po to se razdoblja rotacije razlikuju od petnaest do pedeset dva asa. Od onih koji putuju sa jedne planete na drugu to zahteva naporno psiholo ko prilag oavanje. Na mnogim planetama izvr ena su pode avanja, te su razdoblja odreena za san i za javu skrojena po meri stanovnika. Na mnogo veem broju planeta postala je goto vo sveop ta upotreba pode enih atmosfera i ve takog osvetljenja, tako da pitanje dana i noi postaje od drugorazrednog znaaja, sem kada je re o poljoprivredi. Na nekoliko
planeta (na kojima su u pitanju ekstremni sluajevi) napravljena je proizvoljna po dela koja se ne obazire na ne to tako trivijalno kao to su svetlost i tama. Ali uvek, bez obzira na dru tvene obiaje, spu tanje noi ima duboko i stalno ps iholo ko znaenje, koje datira jo iz ovekovog preljudskog postojanja, od vremena kada se verao po drveu. No e uvek predstavljati razdoblje straha i nesigurnosti, i sranos t e uvek zalaziti zajedno sa suncem. Unutar Centralne palate nije postojao nikakav senzorski mehanizam prema kome bi ovek mogao zakljuiti da se spu ta no, ali Bajron je oseao da nadolazi nekim ne odreenim nagonom skrivenim u nepoznatim hodnicima ljudskog mozga. Znao je da napo lju nonu tamu tek mestimino razgone ni tavne iskre zvezda. Znao je da, ako je bilo p ravo doba godine, nazubljena 'rupa u svemiru' poznata kao Maglina Konjske glave (tako bliska svim Transmaglenim Kraljevstvima) pomrauje pola zvezda koje su inae v idljive. Ponovo ga ophrva poti tenost. Nije video Artemisiju jo od onog kratkog razgovora sa Direktorom, i uhvat io je sebe kako joj to zamera. Jedva je ekao veeru; mo da e to biti prilika da razgov ara sa njom. Ali umesto toga jeo je sam, sa dva stra ara koji su nezadovoljno gubi li vreme ispred vrata. ak ga je i Gilbert bio ostavio, verovatno da bi jeo u neko m malo prijatnijem dru tvu kakvo se moglo oekivati u palati Hinrijada. Stoga je, kada se Gilbert napokon vratio i rekao: "Artemisija i ja smo r azgovarali o tebi", reagovao tako hitro i sa zanimanjem! To ga je i oraspolo ilo, priznao je samom sebi. "Najpre elim da ti poka em sv oju laboratoriju", rekao je potom Gilbert. Pri tom je napravio pokret rukom i st ra ari su se tiho uklonili. "Kakvu laboratoriju?" upitao je Bajron, potpuno nezainteresovano. "Pravim 'patente'", glasio je neodreeni odgovor. Na prvi pogled prostorija uop te nije izgledala kao laboratorija. Vi e je lii la na neku kancelariju, sa izrezbarenim stolom u uglu. Bajron stade lagano da je razgleda. "Ovde prave te spravice? Kakve spravice?" "E, pa, to su naroiti zvuni ureaji za uhoenje pijunskih zraka Tirana na sasvi m nov nain. Oni ih ne mogu otkriti. Tako sam saznao i za tebe, kada se Aratap prv i put javio. A imam i neke druge zabavne drangulije. Na primer, moj vizisonor. V oli li muziku?" "Neke vrste muzike." "Dobro... Izmislio sam jedan instrument, samo to nisam siguran da se to m o e nazvati muzikom." Polica sa knjigama-filmovima skliznu napolje, pa u stranu, k ada je on dodirnu. "Ovo ba i nije neko skladi te, ali mene niko ne shvata ozbiljno, pa ovde ni ne zagledaju. Ba je to zabavno, zar ne misli i ti tako? Ali zaboravio sam, ti si od onih kojima ni ta nije zabavno!" Bio je to neki neodreeni predmet u obliku kutije, bez onog jedinstvenog s jaja koji obino krasi predmete kune radinosti. Sa jedne strane bio je pretrpan sve tleim dugmiima. Gilbert spusti kutiju na sto, okrenuv i stranu sa dugmiima navi e. "Nije naroito lepa", primeti on, "ali kome je do toga, Vremena mu, stalo? Ugasi svetlo. Ne, ne! Ne diraj nikakve kontakte niti prekidae. Samo po eli da se s vetlo ugasi. Sna no to po eli! Odlui da eli da se ugasi." Svetla se prigu i e, sva osim slabog bisernog sjaja na tavanici, tako da su sada njih dvojica u mraku izgledali poput duhova. Gilbert se ovla nasmeja, zauv i Ba jronov uzvik. "To je samo jedan od trikova moga vizisonora. Vezan je za um na isti nain kao i line kapsule. Zna na ta mislim?" "Ne, ne znam, ali elite iskren odgovor." "Pa", poku a da objasni Gilbert, "gledaj na to ovako. Elektrino polje elija tvoga mozga uspostavlja u ureaju indukovano polje. Matematiki, to je prilino jednos tavno, ali koliko je meni poznato nikome do sada nije po lo za rukom da spakuje sv a potrebna kola u kutiju ove veliine. Obino je za to potrebna petospratna generato rska fabrika. Radi i u obrnutom pravcu. Ovde mogu zatvoriti kola i utisnuti ih i zravno u tvoj mozak, tako da e uti i videti ne koristei uop te oi i u i. Gledaj!" U poetku nije bilo nieg za gledanje. A zatim je ne to nejasno zagrebalo u ug lovima Bajronovih oiju. Preraslo je potom u bledu plavoljubiastu loptu koja je leb dela u vazduhu. Kada se okrenuo, sledila ga je; nija se izgubila ni kada je zatv
orio oi. Pratio ju je jedan jasan muziki ton, pripadao joj je, bio je ona. Rasla je i irila se i Bajron je postao uznemiravajue svestan da ona sada p ostoji unutar njegove lobanje. To u stvari i nije bila boja, ve pre obojeni zvuk, ali neujan. Bila je dodirljiva, ali taj dodir nije pratilo oseanje dodira. Zavrtela se zatim i poela da se preliva u svim duginim bojama; muziki je t on postajao sve vi i, dok je lebdela iznad njega poput svile koja pada. Zatim je e ksplodirala, tako da su ga zapljusnule kapljice boje koje su, dodirnuv i ga, odmah sagorele, ne nanev i mu nikakav bol. Mehurovi ki om natopljenog zelenila poe e ponovo da se podi u uz tiho, blago za pevanje. Bajron zbunjeno stade da ih odguruje, ali shvati da ne mo e da vidi svoje ruke niti da oseti njihovo kretanje. Nieg nije bilo, samo su mu mali mehurovi is punjavali um iskljuujui iz njega sve drugo. On zavika bezglasno i fantazija izgubi ne to na snazi. Ispred njega je pon ovo stajao Gilbert, u osvetljenoj sobi, smejui se. Bajron oseti sna nu vrtoglavicu i drhtavom rukom pree preko hladnog, vla nog ela. Zatim iznenada sede. " ta se dogodilo?" upita on, onoliko razgovetno koliko je to uop te mogao. " Ne znam", odgovori Gilbert. "Nisam uestvovao u tome. Zar ne razume ? To je bilo ne to sa im se tvoj um nikada ranije nije sreo. Um ti je oseao neposredno, a taj se fen omen ne mo e predstaviti nijednim metodom. Dokle god si bio usredsreen na tu senzac iju, tvoj um je jedino bio u stanju da beskorisno poku ava da taj efekat natera da krene starim, poznatim stazama. Poku ao je, odvojeno ali i istovremeno, da ga pre dstavi i kao vienje, i kao zvuk i kao dodir. Uzgred budi reeno, da li si bio svest an mirisa? Ponekad mi se ini da mogu da omiri em neku od tih stvari. Kod pasa, pret postavljam da bi se senzacija svela gotovo iskljuivo na miris. Voleo bih jednog d ana da to isproban i na ivotinjama. S druge, pak, strane, ako se ne obazire na nju, ignori e je, ne napada , poinje da bledi. Ja upravo to inim kada elim da posmatram kako utie na druge; nije uop te t e ko." On spusti sitnu aku pro aranu venama na ureaj, besciljno dodirujui dogmad prs tima. "Ponekad mi se ini da bi neko, kada bi bio u stanju da odista proui ovu stva r, mogao da komponuje simfonije u novom mediju; mogao bi da stvori ne to to se ne m o e postii pomou obinog zvuka ili gledanja. Bojim se da mi za to nedostaje sposobnost i." " eleo bih ne to da vas upitam", iznenada se oglasi Bajron. "Samo napred." "Za to svoje naunike sposobnosti ne stavite u slu bu neeg vrednog, umesto to..." "Umesto to ih traim na nekorisne igrake? Ne znam. Mo da i nisu potpuno beskor isne. Zna li da je ovo protivzakonito?" " ta?" "Vizisonor. Ba kao i moji pijunski ureaji. Kada bi Tirani saznali za njih, lako je mogue da bi me osudili na smrt." "Sigurno se alite!" "Uop te se ne alim. Oigledno je da si odrastao na stoarskom ranu. Vidim da se mladi ne seaju kako je bilo u starim vremenima." On iznenada nakrivi glavu na jed nu stranu, a oi mu se pretvori e u tanke proreze. "Da li si protiv vladavine Tirana ?" upita on. "Slobodno ka i. Iskreno ti priznajem da ja jesam. Takoe ti tvrdim da j e i tvoj otac bio." "Da, jesam", mirno odvrati Bajron. "Za to?" "Oni su stranci, doo i. S kojim pravom upravljaju Nefelesom ili Rodijom?" "Da li si oduvek tako mislio?" Bajron ni ta ne odgovori. Gilbert frknu. "Drugim reima, zakljuio si da su stranci i doo i tek po to su ti pogubili oca, na ta su, najzad, imali pravo. Oh, molim te, ne esti se. Budi razum an. Veruj mi, ja sam na tvojoj strani. Ali razmisli! Tvoj je otac bio Raner. Kakv a prava ima njegov pastir? Ako bi koji od njih ukrao govedo radi sebe ili da bi ga preprodao, kakva bi ga kazna stigla? Zatvorili bi ga kao lopova. Ako bi kovao zaveru protiv tvog oca, iz bilo kakvog razloga, mo da zbog nekog razloga koji se njemu inio va nim, kakav bi bio ishod? Nema sumnje, pogubili bi ga. A kakvo pravo i ma tvoj otac da kroji zakon i izrie kaznu drugim ljudskim biima? On je bio njihov
Tiranin. Tvoj je otac sebe smatrao rodoljubom, a i ja ga smatram takvim. Pa, ta s tim? Za Tirane je on bio izdajica, i uklonili su ga. Mo e li prnebregnuti potrebu z a samoodbranom? Hinrijadi su u poetku i te kako umrljali svoje ruke krvlju. itaj i storiju, mladiu. Sve vlade ubijaju i to je prirodan poredak stvari. Stoga, pronai neki bolji razlog zbog koga e mrzeti Tirane. Nemoj misliti da je dovoljno samo zameniti jedne vladare drugima; nemoj misliti da ta jednostavn a izmena donosi slobodu." Bajron lupi stegnutom pesnicom po dlanu. "Nema sumnje da ta objektivna f ilozofija stoji. Da odgovara oveku koji ivi po strani. Ali ta bi bilo da je va otac ubijen?" "Pa, zar nije bio? Moj je otac bio Direktor pre Hinrika, i bio je ubijen . Oh, ne doslovce, ve krajnje ume no. Slomili su mu duh, isto kao to sada lome i Hin rikov. Mene nisu eleli za Direktora kada mi je otac umro; bio sam malo suvi e nepre dvidljiv. Hinrik je bio visok, zgodan i, povrh svega, povodljiv. Ali oigledno, ne ba sasvim povodljiv. Progone ga bez prestanka, pretvaraju u sa aljenja vrednu mari onetu, kako bi bili sigurni da se nee ak ni poe ati ako mu to ne dozvole. Video si ga . Sada je ve s njim svakog meseca sve gore. Neprekidno stanje straha u kome ivi je patetino psihopatsko. Ali ni ta od toga... ni ta od toga... ne predstavlja razlog zb og koga hou da uni tim vladavinu Tirana." "Ne?" upita Bajron. "Izmislili ste neki potpuno nov razlog?" "Pre bi se moglo rei stra no star razlog. Tirani onemoguavaju dvadeset milij ardi ljudskih bia da uestvuju u razvoju rase. Pohaao si kolu. Uio si o ekonomskom kru e nju. Naseljena je, na primer, neka nova planeta..." On poe da nabraja koristei se prstima... "Prva joj je briga da prehrani samu sebe. Postaje poljoprivredni svet , pastirski svet. Poinje da kopa po tlu u potrazi za vrstom rudom koju bi mogla da izvozi i alje svoje poljoprivredne vi kove napolje kako bi, opet, bila u stanju da nabavi luksuzne stvari i ma ineriju. To je naredni korak. Onda, sa porastom broja stanovnika i stranih investicija, poinje da nie industrijska civilizacija, koja p redstavlja trei korak. Konano, svet postaje mehanizovan, uvozi hranu, izvozi ma iner iju, ula e u izgradnju primitivnijih svetova i tako dalje. etvrti korak. Mehanizovani svetovi su uvek najgu e naseljeni, vojno nadmoni... A po to je ra t u funkciji ma ina... obino ih okru uju poljoprivredni, zavisni svetovi. Ali ta se desilo s nama? Bili smo u treoj etapi, sa industrijom koja se ra zvijala. A sada? Taj razvoj je prekinut, zaleen, primoran da krene u obrnutom pra vcu. To je vezano za tiransku kontrolu na ih industrijskih potreba. S njihove stra ne to je kratkorono ulaganje, jer emo na kraju postati neisplativi, osiroma iemo. Ali , u meuvremenu, oni ubiru kajmak. Pored toga, da smo se industrijalizovali do kraja, mogli smo razviti i r atnu tehnologiju. Znai, zaustavljena je industrijalizacija; zabraena su nauna istra i vanja. Ljudi su se na kraju toliko navikli na sve to da ni ne shvataju da ne to ne dostaje. Toliko, da si ak i ti bio iznenaen kada sam ti rekao kako me mogu pogubit i samo zato to sam napravio jedan vizisonor. Jednog dana emo, razume se, pobediti Tirane. To je neminovno. Ne mogu vla dati zauvek. Niko ne mo e. Postae meki i lenji. Meusobno e se eniti i izgubiti mnogo o d svojih odeljenih tradicija. Postae podmitljivi. Ali to mo e potrajati vekovima, j er istorija nigde ne uri. A kada ti vekovi prou, mi emo i dalje biti poljoprivredni svetovi bez industrijskog ili naunog naslea vrednog pomena, dok e na i susedi sa svi h strana, oni koji nisu bili pod kontrolom Tirana, biti jaki i urbanizovani. Kra ljevstva e zauvek ostati polukolonijalne oblasti. Nikada neemo dostii svoje susede i ostaemo samo puki posmatrai u velikoj drami ljudskog napretka." "To to ste rekli nije mi sasvim nepoznato", primeti Bajron. "Razume se da nije, ukoliko si sticao obrazovanje na Zemlji. Zemlja zauz ima kranje udno mesto u ukupnom dru tvenom razvoju." "Zaista?" "Razmisli! itava Galaksija se bez prestanka irila jo od prvog ostvarenog meu zvezdanog putovanja. Oduvek smo predstavljali dru tvo u razvoju, te stoga i nezrel o dru tvo. Oigledno je da je ljudska rasa sazrela samo na jednom mestu i to samo je dnom, a to se zbilo na Zemlji neposredno pre katastrofe koja ju je zahvatila. Ta mo smo imali dru tvo koje je privremeno izgubilo sve mogunosti za dalje geografsko i
renje, te se suoilo sa problemima kao to su prenaseljenost, iscrpljeni izvori i ta ko dalje; sa problemima sa kojima se nikada nije suoio nijedan drugi deo Galaksij e. Bili su primorani da se pomno bave dru tvenim naukama. Vei deo toga, ili ak i sve, izgubili smo i to je teta. Evo neeg zabavnog. Hinrik je kao mladi bio veliki Primitivista. Imao je itavu biblioteku sa stvarima vezanim za Zemlju, kojoj nije bilo ravne u Galaksiji. Od kada je, meutim, postao Direktor, i na to je, kao i n a sve drugo, zaboravio. Ali ja sam je na neki nain nasledio. Njihova literatura, ono malo to je od nje pre ivelo, upravo je zadivljujua. Poseduje jedan naroiti oreol introspektivnosti, koji se vi e ne mo e sresti u na oj ekstravertnoj galaktikoj civiliz aciji. To je krajnje zabavno." "Sada mi je lak e", priznade Bajron. "Tako dugo ste bili ozbiljni, da sam poeo da se pitam niste li izgubili smisao za alu." Gilbert sle e ramenima. "Opustio sam se i to je divno oseanje. Mislim da mi se to nije dogodilo ve nekoliko meseci. Da li si svestan kako izgleda igrati nek u ulogu? Dvadeset etiri sata na dan potiskivati vlastitu linost? ak i meu prijatelji ma? ak i kada si sam, kako se nikada ne bi zaboravio? Predstavljati se kao dileta nt? Veito se zabavljati? Ne biti ni od kakve koristi? Biti toliko jalov i neznatn o luckast da sve ubedi kako si potpuno beskoristan? I to sve zbog toga da bi bio bezbedan, mada uop te vi e nema zbog ega da ivi . Ali ak i tada, s vremena na vreme, poe za rukom da im se suprotstavim." On podi e pogled, a glas mu zazvua tako iskreno, gotovo moleivo. "Ti si u st anju da upravlja brodom. Ja nisam. Zar to nije udno? Govori o mojim naunikim sposobno stima, a ja ne umem da pilotiram obinim jednosedom. Ali ti ume , i iz toga proizila zi da mora napustiti Rodiju." Ovo je bez sumnje bilo izreeno kao molba, ali Bajron se ipak hladno namr ti . "Za to?" Gilbert nastavi u urbanim glasom. "Kao to ti ve rekoh, Artemisija i ja smo r azgovarali o tebi i sve smo sredili. Kada izie odavde, kreni pravo u njenu sobu, g de te ona eka. Iscrtao sam ti dijagram, tako da nee morati da se raspituje kojim hod nikom treba da poe ." On gurnu Bajronu u ruku mali list metalina. "Ako te bilo ko z austavi, reci da te je pozvao Direktor i kreni dalje. Sve e biti u redu ako bude s amouveren..." "Samo malo!" prekinu ga Bajron. Nije nameravao da to ponovo uini. D onti ga je gurnuo na Rodiju i shodno tome uspeo da ga dovede pravo pred Tirane. Predsta vnik Tirana ga je zatim poslao u Centralnu Palatu pre no to je njegova tajna stig la dotle te ga, shodno tome, prepustio potpuno nespremnog udima jedne nestabilne marionete. Ali sada je bilo dosta! Njegovo kretanje napred-nazad moglo je biti k rajnje ogranieno, ali Svemira mu i Vremena, sam u o njemu odluivati. vrsto je to bio odluio. "Do ao sam ovamo va nim poslom, gospodine", usprotivi se on. "Ne idem nikuda !" " ta! Ne pona aj se kao kakav mladi idiot." Na trenutak iz njega progovori o naj stari Gilbert. "Zar misli da e odavde bilo ta obaviti? Zar misli da e iv izii iz te ako saeka jutro? Hinrik e pozvati Tirane i uhapsie te u roku od dvadeset etiri sat a. On toliko okleva samo zato to mu je potrebno dosta vremena da se na bilo ta odl ui. Roak mi je. Ka em ti da ga poznajem." "Pa i da je tako", primeti Bajron, " ta se to vas tie? Za to se toliko brinet e za mene?" Nije eleo da ga vi e bacaju tamo-amo. Nikada vi e nee biti niija letea mario neta. Ali Gilbert ustade i zagleda se u njega. " elim da me povede sa sobom. Zabr inut sam za svoju bezbednost. Ne mogu vi e da podnesem ovaj ivot pod Tiranima. Stva r je samo u tome to ni Artemisija ni ja ne umemo da upravljamo brodom; da umemo, ve bismo odavno oti li. I na i ivoti su u pitanju." Bajron oseti izvesnu slabost. "Direktorova kerka? Kakve veze ona ima s ti m?" "ini mi se da je ona najoajnija od svih nas. Za ene postoji naroita vrsta um iranja. ta eka Direktorovu kerku koja je mlada, privlana i neudata, ako ne to da bud e mlada, privlana i udata? A ko ovih dana postaje presreni mlado enja? Pa, razume se , stari, razvratni dvorski funkcioner Tirana koji je sahranio tri ene i eli da u z
agrljaju devojke ponovo raspali vatru mladosti." "Ubeen sam da Direktor nikada ne bi dozvolio da se tako ne to dogodi!" "Direktor e sve dozvoliti. Niko, uostalom, ni ne eka da on i ta dozvoli." Bajron stade razmi ljati o svom poslednjem susretu sa Artemisijom. Kosa jo j je bila zae ljana od ela i pu tena slobodno da pada, te se samo na ramenima uvijala prema unutra. ista, svetla ko a, crne oi, crvene usne! Visoka, mlada, nasmejana! Taj opis bi verovatno odgovarao stotinama miliona devojaka irom itave Galaksije. Bilo bi krajnje glupo da ga to pokoleba. "Imate li spreman brod?" upita on napokon. Gilbertovo lice se nabra, ozareno iznenadnim sme kom. Ali pre no to uspe da prozbori ijednu re, na vratima se zau kucanje. Nije u pitanju bilo nikakvo blago prekidanje fotosnopa, ve upad ovla enog naoru anog lica. Kucanje se ponovi. "Bie bolje da otvori vrata", ree Gilbert. Bajron ga poslu a i dva uniformisana lica stupi e u sobu. Onaj prvi pozdravi kratko Gilberta, a potom se okrenu ka Bajronu. "Bajrone Farile, hapsim vas u im e sada njeg predstavnika Tirana i Direktora Rodije." "Zbog ega?" upita Bajron. "Zbog veleizdaje." Gilbertovo lice na trenutak iskrivi gr neizmernog gubitka. Okrenuv i se u s tranu, on promrmlja: "Ovog puta je Hinrik bio brz; br i no to sam oekivao. Zabavna m isao!" Opet je to bio onaj stari Gilbert, nasme en i nezainteresovan, malo podign utih obrva, kao da s trunkom aljenja prouava nekakvu odvratnu injenicu. "Molim vas, sledite me", ree prvi stra ar, i Bajron primeti da onaj drugi d r i u ruci neuronski bi. 8. IZA SUKNJE JEDNE GOSPE
Bajronu se lagano su ilo grlo. U po tenoj borbi mogao je da savlada i jednog i drugog stra ara. Bio je svetan toga, i udio je da mu se uka e prilika. Mogao je, ak , da se na zadovoljavajui nain suprotstavi i obojici. Ali oni su dr ali bieve, tako d a nije smeo ni ruku da podigne a da mu oni istog asa ne prika u kako bievi deluju. R azmi ljajui o tome, ve se bio predao. Drugog izlaza nije ni bilo. Ali Gilbert se pon ovo ume a. "Ljudi, dozvolite mu bar da uzme svoj ogrta", ree on. Bajron, zabezeknut, uputi jedan brz pogled prema omanjem oveku i smesta p ovue odluku o predaji. Dobro je znao da sa sobom nije imao nikakav ogrta. Stra ar sa isukanim oru jem lupnu petama u znak po tovanja. Biem dade znak Bajr onu. "uo si milorda. Uzmi ogrta, samo brzo!" Bajron poe unazad to je sporije mogao. Povukav i se do sanduka sa knjigama o n unu, posegnuv i iza stolice ka nepostojeem ogrtau. im je prstima zahvatio prazan pros tor iza stolice, stade da napeto i ekuje ta e Gilbert uiniti. Za stra are je vizisonor prdstavljao tek jedan neobian predmet prepun dugmia . Nee ni primetiti da Gilbert lagano okree i pritiska dugmad. Bajron je napeto pos matrao cev bia, dozvoliv i da mu ona obuzme ceo um. U njega nije smelo da prodre ni t a drugo to bi mogao uti ili videti (pomisliti da je uo ili video). Ali koliko e to jo potrajati? "Da li ti se ogrta nalazi iza te stolice?" dreknu stra ar. "Ustani!" On nes trpljivo koraknu napred, a onda zastade. Oi mu se suzi e u dubokom zaprepa enju i on s e o tro obazre put svoje leve strane. Poelo je! Bajron se uspravi i baci napred prema podu, obuhvatajui stra areva kolena i sna no ih povlaei. Stra ar mlitavo pade, a Bajronova velika aka epa zglavak dr gog stra ara u elji da mu otme neuronski bi. Drugi stra ar je imao isukano oru je, ali mu ono za trenutak niem nije slu ilo. Slobodnom rukom divlje je mlatarao kroz vazduh pred svojim oima. "Mui li te to, Farile?" odjednom se oglasi Gilbertov piskutavi glas. "Ni ta ne vidim", proguna Bajron, dodajui: "Sem ovog bia koji je sada kod men e." "U redu, pusti ih onda. Ne mogu ni ta uiniti da te zaustave. Umovi su im pr epuni prizora i zvukova koji ne postoje." Gilbert se ukloni s puta zamr enom klupk
u telesa. Bajron jednim trzajem oslobodi ruke i zamahnu njima navi e. Zatim jednu ru ku sna no spusti tik ispod rebra jednog od stra ara. Stra arevo lice se izoblii od bola i on se presamiti. Bajron ustade sa biem u ruci. "Pazi", povika Gilbert. Ali Bajron se nije okrenuo dovoljno brzo. Drugi stra ar nasrnu na njega, p onovo ga oboriv i. Napao je, meutim, naslepo. Nemogue je bilo utvrditi ta je stra ar za mi ljao da je uhvatio. Izvesno je bilo samo to da tog trenutka uop te nije bio svest an Bajronovog prisustva. Hrapavo je dahtao Bajronu u uvo, a iz grla mu je dopira lo isprekidano krkljanje. Bajron se uvrnu u poku aju da u igru uvede i svoje novosteeno oru je, ali se istog asa susrete sa zastra ujue ispraznim pogledom koji mora da je pratio neki u as k oji sem njega niko nije video. Bajron se osloni o noge i ulo i svu snagu u poku aj da se oslobodi - ali bez ikakvog uspeha. Tri puta je osetio kako ga stra arev bi sna no udara po bedru i kako se kontakt umalo nije aktivirao. A onda se stra arevo krkljanje najzad pretoi u rei. "Sve u vas ja pohvatati!" zaurla on. Na putu energetskog snopa bia pojavi se veoma bledo, gotovo nevidljiv o svetlucanje jonizovanog vazduha. Stra ar iroko zamahnu kroz vazduh i zrak pree pre ko Bajronovog stopala. Imao je utisak da je zagazio u kadu sa kipuim olovom. Ili kao da mu je st opalo odgrizla ajkula. U stvari, ni ta se od svega toga nije dogodilo u fizikom smi slu. Jedino su nervni zavr eci koji upravljaju oseanjem bola bili svi odreda, i to u isto vreme, nadra eni u najveoj moguoj meri. Ni samo kljualo olovo ne bi moglo imat i vei uinak. Bajron tako sna no zarula da pomisli kako mu se grlo cepa - a zatim se sru i . Nije mu ak ni padalo na pamet da je borba gotova. Sada mu ni ta vi e nije bilo va no do li sve vei bol. Ipak, iako to Bajron nije znao, stra arev stisak je popustio i nekoliko mi nuta kasnije, kada mladi uspe da otvori oi i trepui odagna suze, zatee stra ara oslonje nog leima uza zid kako obema rukama iznemoglo gura ne to to ne postoji i kikoe se sam za sebe. Prvi stra ar je i dalje le ao na leima, a ruke i noge su mu sada bile ra iren e poput kakve udne geometrijske are. Bio je pri svesti, ali miran. Oima je sledio n e to to se kretalo u cik-cak i telo mu je slabo podrhtavalo. Na usnama mu se primeiv ala pena. Bajron primora sebe da ustane. Gadno je epao dok se primicao zidu. Upotre bio je palicu bia da samo malo gurne stra ara, koji odmah pade. Zatim se vrati do o nog prvog, koji se takoe nije branio, ve su mu se samo oi u ti ini kretale dok se kon ano ne onesvesti. Bajron ponovo sede, i stade da masira stopalo. Skinuv i cipelu i arape, zauen o je zurio u nepovreenu ko u. Trljao je stopalo i gunao to osea bol kao da mu je ko a sp aljena. Zatim podi e pogled prema Gilbertu, koji je spustio svoj vizisonor i nadla nicom e ao mr avi obraz. "Hvala" ree Bajron, " to ste mi pomogli s tim va im ureajem." Gilbert samo lako sle e ramenima. "Ubrzo e ih ovamo stii jo ", pro apta on promu klo. "Idi u Artemisijinu sobu. Molim te! Brzo!" Bajron konano shvati ta mu Gilbert govori. Stopalo ga je sada ne to manje bo lelo, ali je imao utisak da je naduveno i nabreklo. On navue arapu, a cipelu zatak nu pod pazuh. Ve je imao jedan bi, a sekund kasnije je stra ara li io i drugog. Pa ljivo ih oba zataknu za pojas. Okrenuv i se prema vratima on za trenutak zastade, oseajui kako mu je sve vi e muka. " ta ste ih to naterali da vide, gospodine?" upita on. "Ne znam. Ja to ne mogu da kontroli em. Samo sam ureaj pustio na najjae, a o stalo je zavisilo od njihove vlastite slo enosti. Molim te, nemoj samo da tu stoji i pria . Ima li plan kako e stii do Artemisijine sobe?" Bajron klimnu i uputi se niz hodnik. Bio je gotovo prazan. Nije mogao da se kree brzo, po to bi odmah poinjao da epa. On pogleda na sat, a onda se seti da mu se uop te nije ukazala prilika da ga podesi na rodijansko lokalno vreme. I dalje je radio po standardnom meuzvezdan om vremenu koje se koristi na brodovima, po kome se jedan sat sastoji od sto min
uta, a dan od hiljadu. Tako mu sada brojka 876, koja je ru iasto odbleskivala na hl adnom metalu sata, ni ta nije znaila. Pa ipak, mora da je jo bila duboka no, ili u svakom sluaju doba za spavanje na ovoj planeti (ako to dvoje nije bilo usagla eno), jer hodnici inae ne bi bili t ako pusti, a reljefi na zidu ne bi svetleli u prazno. On mahinalno dodirnu jedan u prolazu, neku scenu krunisanja, i otkri da je dvodimenzionalna. A sticao se u tisak da tri iz zida. To mu se uini dovoljno neobinim, tako da istog asa zastade kako bi ispitao taj efekat. Ali onda se seti kuda je krenuo i po uri dalje. Prazan hodnik shvatio je kao jo jedan znak dekadencije Rodije. Otkako je postao pobunjenik, sve vi e su mu upadali u oi svi ti znaci propadanja. Da je bila sredi te nezavisne moi, u Palati bi uvek bilo nonih stra ara i nadzornika. Baciv i pogled na Gilbertovu turu kartu zavi nadesno, kreui se uz neku iroku r ampu koja je skretala. Nekada su se mo da ovuda kretale procesije, ali sada od nji h nije bilo ni traga. Osloniv i se o prava vrata, on dodirnu foto-signal. Vrata se od krinu e, a zat im i irom otvori e. "Uite, mladiu." Bila je to Artemisija. Bajron mugnu unutra, a vrata se za njim lagano i t iho zatvori e. Gledao je u devojku bez rei. Nejasno je bio svestan toga da mu je ko u lja pocepana na ramenima, tako da je jedan rukav visio; da mu je odea bila prljav a a lice u modricama. Setiv i se da jo pod mi kom nosi cipelu, on je ispusti i nekako u nju ugura stopalo. Tek tada se obrati devojci. "Imate li ne to protiv da sednem?" Sledila ga je do stolice i ostala da stoji pred njim, pomalo ljuta. " ta s e dogodilo? ta vam je sa stopalom?" "Povredio sam se", odvrati on kratko. "Jeste li spremni za polazak?" Lice joj se ozari. "Znai, pove ete nas?" Ali Bajronu nije bilo do utivosti. Stopalo ga je i dalje sevalo i on ga j e blago ljulju kao. "ujte, odvedite me do broda. Odlazim sa ove proklete planete. A ko hoete da poete sa mnom, pove u vas." Ona se namr ti. "Mogli biste da budete ljubazniji... Da li ste se to boril i sa nekim?" "Jesam. Sa stra arima va eg oca, koji su eleli da me uhapse zbog izdaje. Toli ko o mom pravu na utoi te." "Oh! ao mi je!" "I meni. Uop te me ne udi to Tirani gospodare na preko pedeset svetova sa sa mo aicom ljudi. Sami im u tome poma emo. Ljudi poput va eg oca sve bi uinili samo da os tanu na vlasti; zaboravili bi i na osnovne du nosti svakog d entlmena... Oh, nema ve ze!" "Rekoh ve da mi je ao, lorde Raneru." Izgovorila je njegovu titulu s hladno m oholo u. "Molim vas, nemojte na sebe preuzimati ulogu sudije kada je re o mom ocu. Nisu vam poznate sve injenice." "Ne elim da raspravljam o tome. Moraemo da odemo na brzinu, pre no to doe jo dragocenih stra ara va eg oca. Nisam nameravao da povredim va a oseanja. Sve je u redu. " Bajronova osornost obezvredila je njegovo izvinjenje, ali do avola, nikada rani je nije ga udario neuronski bi, a to nije bilo nimalo sme no. I Svemira mu, dugoval i su mu utoi te. Bar toliko. Artemisija je bila ljuta. Ne na oca, razume se, ve na tog glupog mladia. B io je tako mlad. Gotovo dete, zakljui ona, jedva ne to stariji od nje, ako je i to bio. Odjednom se oglasi komunikator i ona mu o tro dobaci: "Molim vas, saekajte trenutak i poi emo." Zauo se slab Gilbertov glas. "Arta? Je li kod tebe sve u redu?" "Ovde je", odvrati ona apatom. "U redu. Nemoj ni ta govoriti. Samo slu aj. Nemoj napu tati svoju sobu. Zadr i g a tamo. Izvr ie pretres Palate, koji niko ne mo e da sprei. Poku au ne to da smislim, ali meuvremenu, ostanite gde ste." Odgovor nije saekao. Veza se naglo prekinula. "Znai tako", ree Bajron. I on je uo poruku. "Da ostanem, pa da i vas uvalim u nevolju, ili da iziem i predam se? Pretpostavljam da nigde na Rodiji ne treba
da oekujem da u dobiti utoi te." Ona se besno okrenu prema njemu i obrecnu se isprekidanim apatom. "Oh, za ve i, ti velika, ru na budalo!" Zurili su jedno u drugo. Bajronova oseanja bila su povreena. Na neki nain p oku avao je i njoj da pomogne. Nije imala razloga da ga vrea. "Izvinite", dodade ona napokon i okrenu glavu. "U redu je", odvrati on hladno, ne mislei tako. "Imate pravo na svoje mi lj enje." "Niste morali ono da ka ete o mom ocu. Ne znate vi ta znai biti Direktor. ta god vi mislili, on radi za dobrobit svog naroda!" "Oh, svakako. Mora me predati Tiranima zbog dobrobiti naroda. To ba ima s misla." "Na neki nain, tako je. Mora im pokazati da im je odan. U suprotnom, mogl i bi ga ukloniti i preuzeti neposrednu upravu nad Rodijom. Da li bi tako bilo bo lje?" "Ako plemi nije u stanju da nae utoi te..." "Oh, samo na sebe mislite. To je ono to ne valja kod vas!" "Ne smatram da je ba naroito sebino ako neko ne eli da umre. I to, ni za ta. I ja sam se na neki nain borio, pre no to sam bio primoran da odem. Moj otac se bo rio protiv njih." Znao je da poinje da zvui melodramatski, ali ona je ba tako delov ala na njega. "I kakvu korist je va otac imao od toga?" upita ona. "Pretpostavljam, nikakvu. Ubili su ga." Artemisija je sada izgledala zaista nesreno. "Stalno ponavljam da mi je ao , i ovog puta to ozbiljno mislim. Tako sam uznemirena." A onda odbrambeno dodade : "I sama sam u nevolji, znate." Bajronu to napokon ue u glavu. "Znam. Hajde da ponemo ispoetka." On poku a da se osmehne. Stopalo ga je ve manje bolelo. Artemisija sada poku a da se na ali. "A i niste tako ru ni", primeti ona. Bajron se oseao glupo. "E, pa..." A onda uuta; Artemisija je urno prinela ruku ustima. Glave im se gotovo is tovremeno okrenu e prema vratima. Napolju se uo meki zvuk mnogobrojnih koraka po polusavitljivom plastinom m ozaiku koji je prekrivao pod hodnika. Veina ih proe, ali zau se i disciplinovano lu panje petama neposredno ispred vrata, a onda se oglasi noni signal. Gilbert je morao hitro da dela. Kao prvo, morao je da sakrije vizisonor. Po prvi put je po eleo da ima neko bolje skrovi te. Prokleti Hinrik, to je ovog puta tako brzo doneo odluku, i to nije saekao do jutra. Morao je da ode; mo da mu se nik ada vi e nee ukazati nova prilika. A onda odlui da pozove kapetana stra e. Nije mogao da prikrije takvu sitnic u kao to su dva onesve ena stra ara i odbegli zatvorenik. Kapetan stra e bio je besan. Nalo io je da se dva onesve ena oveka iznesu, a ond a se okrenu ka Gilbertu. "Gospodaru, nisam iz va e poruke ba najbolje shvatio ta se u stvari dogodilo ", ree on. "Samo ono to vidite", odgovori Gilbert. "Do li su da ga uhapse, ali se mlad i nije predao. Oti ao je, Svemir zna kuda!" "To i nije va no, moj gospodaru", ree kapetan. "U Palati noas ima dovoljno l judi, tako da je dobro uvana, uprkos poznom satu. Ne mo e da utekne iz nje, a mi emo proe ljati unutra njost. Ali kako je odavde utekao? Moji ljudi su bili naoru ani. A on nije." "Borio se poput tigra. Sa te stolice, iza koje sam se sakrio..." " ao mi je, gospodaru, to se niste setili da pomognete mojim ljudima u borb i protiv izdajnika." Gilbert ga prezrivo pogleda. "Kakva zabavna pomisao, kapetane. Ako je va i m ljudima, koji su bili dvostruko brojniji i uz to jo i naoru ani, potrebna moja po mo, onda je krajnje vreme da ih zamenite novima." "Dobro! Pretra iemo Palatu, pronai ga, pa emo videti da li mo e da ponovi tu pr
edstavu." "Poi u s vama, kapetane." Sada je na kapetana bio red da u udu izvije obrve. "To vam ne bih savetovao, gospodaru", ree on. "Bie opasno." To je bila opaska koja se ne izgovara pred Hinrijadima. Gilbert je toga bio svestan, ali se samo nasme i i pusti da mu bore izbrazdaju mr avo lice. "Znam", odvrati on, "ali povremeno nalazim da je i opasnost zabavna." Bilo je potrebno pet minuta da se okupe stra ari. Ostav i za to vreme sam u sobi, Gilbert je pozvao Artemisiju. Bajron i Artemisija se sledi e kada se zau zujanje signala. Oglasio se i dr ugi put, a zatim usledi obazrivo kucanje. Sada se napolju oglasi i Gilbertov gla s. "Dopustite da ja poku am, kapetane", govorio je glas. A onda, znatno glasn ije, usledi i poziv. "Artemisija!" Bajron se nasme i jer mu be e laknulo i on koraknu napred; devojka mu, meutim iznenada stavi ruku na usta i doviknu: "Samo as, ujae Gil", te oajniki stade da Baj ronu pokazuje prema zidu. Bajron je samo glupo zurio. Zid je bio gotovo beo. Artemisija napravi gr imasu i urno proe pored njega i polo i aku na zid. Jedan njegov deo je neujno skliznuo u stranu, otkriv i garderobu. Usnama je neujno oblikovala rei: "Ui unutra!" dok je r ukama petljala oko kitnjaste pribadae na svom desnom ramenu. Kada ju je napokon o tkaila prekinu se slabo polje sile koje je ivice ava, to se protezao du cele haljine , dr alo priljubljene jednu uz drugu. Ona pusti da joj haljina skliznu na tle. Bajron se okrenu, po to je prekoraio preko onog to je do maloas bio zid, uspe v i, pre no to se ovaj do kraja zatvorio, da vidi kako Artemisija preko ramena preb acuje kunu haljinu od belog krzna. Skarletna haljina ostala je da izgu vana le i prek o stolice. Osvrnuv i se oko sebe, on se upita da li e pretra iti i Artemisijinu sobu. Ak o do pretresa doe, bie potpuno bespomoan. Iz garderobe se moglo izii jedino putem ko jim je u nju u ao, a u njoj nije bilo nieg to bi mu moglo poslu iti kao jo skrovitije m esto. Du jednog zida visio je niz haljina, a vazduh ispred njega tek je neznatn o svetlucao. Rukom je sasvim lako pro ao kroz to svetlucanje, osetiv i tek blago gol icanje u predelu zgloba, jer namena mu je bila jedino da spreava ula enje pra ine kak o bi prostor iza njega ostao aseptino ist. Mo da je mogao da se sakrije iza suknji. A to je u stvari i inio. Uspeo je uz Gilbertovu pomo da savlada dva stra ara kako bi dospeo ovamo, ali sada, po to se v e na ao ovde, skrivao se iza enskih suknji. U stvari, iza suknji jedne ene. Neprimereno trenutku, on zatee sebe kako razmi lja o tome kako bi bilo lepo da se okrenuo ne to ranije, pre no to se zid gotovo ve bio zatvorio pred njim. Imal a je izuzetan stas. Malopre se ba glupo i nezrelo poneo. Ona, razume se, nije bil a kriva zbog gre aka koje je poinio njen otac. A sada mu je preostalo samo da eka, zurei u prazan zid; da eka hoe li zauti b at koraka u samoj sobi, hoe li se zid jo jednom povui u stranu, hoe li ugledati cevi ponovo uperene u sebe; samo ovog puta nee biti vizisonora da mu pomogne. ekao je dr ei u obe ruke po jedan neuronski bi. 9. I U ODORI JEDNOG TIRANINA " ta se desilo?" Artemisija nije morala da glumi nelagodnost. Obraala se Gi lbertu, koji se sa kapetanom stra e nalazio pred vratima. est uniformisanih ljudi s tajalo je diskretno u pozadini. A onda urno dodade: "Da se nije ta dogodilo ocu?" "Upravo sam se spremala da zaspim", odvrati ona, "a devojke su ve odavno oti le, svaka svojim poslom. Nije bilo nikog da otvori vrata sem mene, a ja sam se na smrt prepala." Ona se naglo okrenu prema kapetanu i sva se ukoi. " ta elite od mene, kapeta ne? Samo brzo, molim vas. Nije vreme ni za kakvu uglaenu audijenciju." Gilbert se ume a, pre no to ovome poe za rukom da makar usta otvori. "Krajnj e zabavna stvar, Arta. Onaj mladi, kako li se zva e... zna ve... zbrisao je, razbiv i u
sput dve glave. Krenuli smo u poteru za njim, snage su izjednaene. Jedan vod vojn ika na jednog begunca. A evo i mene lino, pratim sve i trag, zadivljujui na eg kapetan a svojom revno u i hrabro u." Artemisiji poe za rukom da se zbunjeno zagleda u njega. Kapetan jedva ujno opsova, pri emu mu se usne tek neznatno pokrenu e. "Izvin ite, gospodaru", ree on potom, "ali niste bili ba jasni, a izgubili smo ve mnogo vr emena. Gospo, ovek koji se izdaje za sina biv eg Ranera od Vajdemosa uhap en je zbog i zdaje. Uspeo je da pobegne i sada je na slobodi. Moramo pretra iti celu Palatu, od aju po odaju, kako bismo ga prona li." Artemisija koraknu unazad, namr tiv i se. "ak i moju sobu?" "Ako nam to va e gospodstvo dozvoli." "Ah, ali ja vam to neu dozvoliti. Valjda bih ja znala da li se u mojoj so bi nalazi neki nepoznati mu karac. I sama pomisao da bih u ovo doba noi mogla biti sa jednim takvim ovekom, ili bilo kojim nepoznatim mu karcem, krajnje je nepristojn a. Molim vas, kapetane, da od sada iskazujete du no po tovanje prema mom polo aju." Bila je dosta ubedljiva. Kapetanu preostade jedino da se pokloni i ka e: " Nije mi to bila namera, gospo. Molim vas da izvinite to smo vas uznemirili u ovo doba noi. Va a izjava da niste videli begunca sasvim je dovoljna, razume se. Zbog n astalih okolnosti, morali smo se uveriti da ste bezbedni. U pitanju je opasan ove k." "Ali nipo to toliko opasan da ga vi i va i ljudi ne biste mogli savladati." Ponovo se oglasi Gilbertov prodoran, piskutav glas: "Kapetane, hajdemo.. . hajdemo. Dok vi razmenjujete utivosti sa mojom neakinjom, na ovek je mo da imao vrem ena da orobi oru arnicu. Predla em vam da ostavite stra ara ispred vrata gospe Artemis ije, tako da ostatak noi mo e mirno da prespava. Sem ako, draga moja.".. i on tu pu cnu prstima prema Artemisiji... "ne eli da nam se pridru i ." "Biu zadovoljna ako budem mogla da zakljuam vrata", odvrati hladno Artemis ija, "i odem na poinak. Hvala ti." "Izaberi onog krupnog", povika Gilbert. "Tog uzmi. Lepe uniforme imaju n a i stra ari, Artemisija. Dosta je da vidi uniformu pa da ti bude jasno kako ima posla sa stra arom." "Gospodaru", upade nervozno kapetan, "nemamo vremena. Zadr avate nas." Jednim pokretom ruke on dade stra aru znak da se izdvoji iz voda, i ovaj s alutira Artemisiji u trenutku dok je zatvarala vrata, a zatim i kapetanu. Bat st rojevih koraka polako stade da se udaljava ka oba kraja hodnika. Artemisija malo saeka, a onda tiho otvori vrata, in, dva. Stra ar je stajao ispred njih, razmaknutih nogu, uspravno, s oru jem u desnoj ruci, dok je levu dr ao na dugmetu za uzbunu. Bio je to onaj stra ar koga je predlo io Gilbert, onaj visoki. Visok otprilike koliko i Bajron od Vajdemosa, mada nije imao tako iroka ramena. U tom trenutku joj sinu da je Bajron, iako mlad - zbog ega je imao neke p rilino nerazumne stavove - bio bar krupan, mi iav, to je bilo dobro. Ba je bilo glupo obrecnuti se na njega. Tako je lepo izgledao. Ona zatvori vrata i uputi se ka garderobi. Bajron se nape kada vrata poe e ponovo da se otvaraju. On zadr a dah, a prsti mu se ukoi e. Artemisija se zagleda u bieve. "Samo pa ljivo s tim!" On odahnu s olak anjem i vrati bieve u d epove. Smetali su mu, ali nije za nj ih imao odgovarajue ulo ke. "Opremio sam se u sluaju da neko doe po mene", objasni on . "Iziite, i apuite." Jo je bila u nonom ogrtau od glatke tkanine nepoznate Bajronu, ukra ene uperci ma srebrnastog krzna, koja je prianjala uz telo pomou neke slabe statine privlane s ile u samom materijalu, tako da joj nisu bila potrebna ni dugmad, ni kope, ni nale , ni polja koja dr e avove. Pa ipak, Artemisijino telo se tek neznatno ocrtavalo is pod tog ogrtaa. Bajron oseti kako mu u i crvene, i taj mu se oseaj veoma dopade. Artemisija poeka nekoliko trenutaka, a onda napravi krug ka iprstom i ree: " Molim vas!" Bajron se zagleda u njeno lice. "Molim? Oh, izvinite!"
On joj se okrenu leima, poev i napeto i budno da oslu kuje jedva ujno u tanje gor jih delova odee. Nije mu palo na pamet da se upita za to se nije povukla u garderob u ili za to se, jo bolje, nije presvukla pre no to mu je otvorila vrata. Postoje u en skoj psihologiji dubine koje, ako niste iskusni, ne mo ete ni poeti da razmatrate. Kada se okrenuo bila je odevena u crni komplet iz dva dela, koji joj nij e sezao ni do ispod kolena. Izgledala je mnogo stvarnije u ovoj odei za izlazak n ego to bi to bio sluaj da je na sebi imala balsku haljinu. Bajron automatski upita: "Znai, odlazimo?" Ona odmahnu glavom. "Najpre ete vi morati da odigrate svoju ulogu. I vama je potrebna druga odea. Stanite pored vrata, a ja u pozvati stra ara da ue." "Kakvog stra ara?" Ona se kratko nasmeja. "Pred vratima su, na predlog ujaka Gilberta, osta vili jednog stra ara." Vrata koja su vodila na hodnik skliznu e glatko za in ili dva. Stra ar je jo b io tamo, ukoen i nepokretan. "Stra aru", pro apta ona. "Brzo, ovamo!" Nije postojao nikakav razlog zbog koga bi jedan obian vojnik oklevao da p oslu a Direktorovu kerku. Pro ao je kroz vrata koja su se otvarala, izgovarajui s po tov anjem: "Vama na usluzi, gos...", a onda mu kolena popusti e pod te inom koja mu se s rui na ramena; rei mu zamre e na usnama, tako da se nije ulo ak ni ono iznenadno skvian je koje nastaje kada se nadlakticom pritisne grlo. Artemisija urno zatvori vrata i nastavi da posmatra taj prizor dok su se u njoj kome ala razna oseanja, koja na kraju gotovo prerasto e u odvratnost. U Palati Hinrijada ivelo se smireno, gotovo dekadentno, tako da nikada ranije nije videla niije lice zajapureno od navrele krvi, kao ni razjapljena usta kako se uzaludno trude da uhvate vazduh. Ona skloni pogled u stranu. Bajron iskezi zube od napora dok je pojaavao stisak oko stra arevog grla. S tra areve sve slabije ruke na trenutak se beznadno okai e o Bajronovu ruku, dok je st opalima nasumice poku avao da zada udarac. Bajron ga odi e sa poda ne popustiv i stisa k. A onda se stra areve ruke nemono opusti e, noge ostado e mlitavo da vise, a grudni k o polako poe da se smiruje. Bajron ga gotovo ne no spusti na pod. Stra ar se pru i kolik o je dug i irok, poput kakve ispra njene vree. "Je li mrtav?" upita Artemisija apatom, sva u asnuta. "Sumnjam", odvrati Bajron. "Potrebno je dr ati oveka ovako etiri do pet minu ta da bi umro. Al, za izvesno vreme je izbaen iz igre. Imate li ne to ime bismo mogl i da ga ve emo?" Ona odmahnu glavom. Na trenutak se oseala krajnje bespomonom. "Sigurno imate neki par celitskih arapa", upita Bajron. "Mogu odlino poslu i ti!" Ve je bio oduzeo stra aru oru je i odeu. "Voleo bih i da se operem. U stvari, mor am." Bilo je tako prijatno proi kroz deterd entsku maglu u Artemisijinom kupatil u. Izi ao je mo da malo previ e namirisan, ali na sve em vazduhu e to nestati - bar se na dao. Sada je bio ist, a za to je bilo potrebno samo da na trenutak proe kroz sitne , lebdee kapi koje su pored njega veoma sna no ibale pri toplom strujanju vazduha. N ije bila neophodna nikakva odaja za su enje, po to je izi ao iz kupatila suv i ist. Ni na Vajdemosu ni na Zemlji nisu imali ni ta slino. Stra areva uniforma mu je bila malo tesna i Bajronu se nije dopalo kako na njegovoj kratkoj, irokoj glavi stoji dosta ru na kupasta vojnika kapa. Zurio je u s voj odraz pomalo nezadovoljno. "Kako izgledam?" "Kao pravi vojnik", odvrati ona. "Moraete da ponesete jedan od ovih bieva", ree on. "Ne umem da se slu im sa t ri odjednom." Ona prihvati neuronski bi sa dva prsta i spusti ga u torbicu, koju zatim pomou neke druge mikrosile okai o iroki pojas, tako da su joj ruke bile slobodne. "Bie bolje da sada krenemo. Namojte rei ni re ako nekoga sretnemo, ve pustit e mene da vodim razgovor. Va akcenat nije ba najbolji, a bilo bi i neutivo, ako vas neko prethodno ne oslovi, da govorite u mom prisustvu. Ne zaboravite! Sada ste obian vojnik." Vojnik na podu poe da se pomalo me kolji i da prevre oima. Zglobovi i lanci bi li su mu dobro vezani na leima arapama koje su bile jae od iste koliine elika. Iza za
pu enih usta uzalud je mlatarao jezikom. Sklonili su ga u stranu, tako da sada nisu morali da ga preskau kako bi s tigli do vrata. "Ovuda", te ko di ui izgovori Artemisija. Na prvom zaokretu iza njih se zau e koraci i na Bajronovo rame se spusti je dna laka ruka. Bajron hitro odstupi u stranu i okrenu se, jednom rukom dohvativ i oveka za mi icu, dok drugom istovremeno posegnu za biem. Ali bio je to Gilbert, koji samo jeknu. "Polako, ovee!" Bajron olabavi stisak. Gilbert stade da trlja ruku. "ekao sam vas, ali to nije razlog da mi slom i kosti. Dopusti da te s divljenjem osmotrim, Farile. Odea kao da ti se skupila, a li nije lo e... uop te nije lo e. Niko te dvaput ne bi pogledao u tome. U tome se i sa stoji prednost uniforme. Svako uzima zdravo za gotovo da se u uniformi vojnika n alazi vojnik, a ne neko drugi." "Ujae Gile", pro apta Artemisija, "ne priaj toliko. Gde su ostali stra ari?" "Svi se bune zbog nekoliko rei", ljutnu se on kao kakvo dete. "Ostali str a ari napreduju ka kuli. Zakljuili su da se na prijatelj ne nalazi na ni im nivoima, t ako da su na glavnim ulazima i rampama ostavili samo nekoliko stra ara, i ukljuili su sveop ti alarmni sistem. Mo emo se provui." "Zar im neete nedostajati, gospodine?" upita Bajron. "Ja? Ha! Kapetan je bio sretan to odlazim, jer sam mu se bio popeo na gla vu. Budi uveren da me nee tra iti." Razgovarali su apatom, pa su i stim prestali. Na dnu rampe stajao je jeda n stra ar, dok su druga dvojica stajali s obe strane velikih, izrezbarenih dvostru kih vrata koja su vodila na sve vazduh. "Ima li vesti o odbeglom zatvoreniku, ljudi?" viknu Gilbert. "Nema, gospodaru", odvrati najbli i lupnuv i petama i pozdraviv i ga. "E pa, budite na oprezu." Oni proo e pored njih i izio e napolje, dok je jedan od stra ara pa ljivo neutralizovao alarm na vratima dok su prolazili. Napolju je bila no. Nebo je bilo jasno i zvezdano, a krbava masa Tamne Mag line gutala je iskrice svetlosti u blizini obzorja. Centralna palata iza njih pr edstavljala je tamnu masu, a sleti te Palate nalazilo se na manje od pola milje od atle. Meutim, posle pet minuta hodanja du tihe staze, Gilbert postade uznemiren. "Ne to nije u redu", ree on. "Ujae Gile, nisi valjda zaboravio da nalo i da pripreme brod?" upita Artemis ija. "Razume se da nisam", obrecnu se on na nju, koliko je to bilo mogue uiniti apatom, "ali za to je Kula na uzleti tu osvetljena? Trebalo bi da je u mraku." On pokaza kroz drvee, ka mestu gde se Kula videla poput medenog e lja bele s vetlosti. Obino je to znailo da je na uzleti tu veoma ivo: da brodovi poleu u svemir i li da sti u odande. "Za noas ni ta nije bilo predvieno", proguna Gilbert. "To pouzdano znam." Jo iz daljine ugleda e o emu je re, ili je, bar, Gilbert ugledao. Iznenada se zaustaviv i, on ra iri ruke kako bi zadr ao ostale. "Gotovo je", ree on i gotovo se histerino zakikota. "Ovog puta je Hinrik b a propisno zamutio stvar, taj idiot. Ovde su! Tirani! Zar ne razumete? To je Arat apova privatna, naoru ana krstarica." Bajron ju je ugleda kako slabo svetluca okupana svetlo u, istiui se meu ostali m jednolinim brodovima. Trup joj je bio glatkiji, tanji i otrovniji od rodijanski h brodova. "Kapetan je rekao da se posada danas zabavljala, ali ja na to nisam obra tio pa nju", objasni Gilbert. "Sada ni ta ne mo emo uiniti. Ne mo emo se boriti protiv Ti rana." Bajron oseti kako ne to iznenada puca. "Za to da ne?" upita on jarosno. "Za to ne bismo mogli da se borimo protiv njih? Nemaju razloga da oekuju neku nevolju, a mi smo naoruani. Uzmimo ba Predstavnikov brod. Ostavimo ga bez gaa!" On koraknu napred, napustiv i delimino tamu koju je stvaralo drvee i izie na brisani prostor. Ostali krenu e za njim. Nisu imali razloga da se kriju. Predstavl
jali su tek dva lana kraljevske porodice koje prati jedan vojnik. Ali sada su se boriti protiv Tirana.
Simoka Aratapa sa Tirana rodijska Palata zadivila je jo kada ju je prvi p ut video, pre mnogo godina; pokazalo se, meutim, da je na njega takav utisak osta vila samo lju tura. Unutra njost je predstavljala tek plesnivu relikviju. Dva pokole nja ranije, zakonodavne komore Rodije sastale su se na ovom tlu i veina administr ativnih slu benika bila je upravo ovde sme tena. Centralna Palata predstavljala je il u kucavicu dvanaest svetova. Ali sada su se zakonodavne komore (koje su jo postojale, po to se Kan nikad a nije me ao u lokalno zakonodavstvo) sastajale jednom godi nje kako bi odobrile izv r ena nareenja iz proteklih dvanaest meseci. Bila je to, dakako, tek puka formalnos t. Izvr no vee bilo je jo , po imenu telo koje je stalno zasedalo, ali sastojalo se o d dvanaestoro ljudi koji su devet nedelja od deset provodili na svojim imanjima. Jo su bili aktivni razni izvr ni biroi, po to se bez njih nije moglo vladati, bez ob zira na to da li je na vlasti bio Direktor ili Kan, ali oni su sada bili razbaca ni svuda po planeti; tako su postali manje zavisni od Direktora, a svesniji pris ustva novih gospodara, Tirana. Tako je Palata ostala isto onako velianstvena kao to je oduvek i bila - al i velianstvena zbog svog kamenja i gvo a i nieg vi e. U njoj je stanovala porodica Dire ktora, jedva dovoljan broj slugu, i potpuno nedovoljan broj lokalnih vojnika. Aratap se nelagodno oseao u koljci i bio je nesrean. Bilo je kasno bio je u moran i pekle su ga oi, tako da je eznuo za tim da skine kontaktna soiva. Ali pre s vega, bio je razoaran. Nije postojala nikakva shema! Povremeno je pogledao prema svom glavnom p omoniku, ali major je slu ao Direktora sa bezizra ajnom uporno u. to se, pak, Aratapa tie on gotovo da i nije obraao pa nju. "Vajdemosov sin! Stvarno?" rekao je otsutno. A onda je kasnije dodao: "I tako ste ga uhapsili? Sasvim ispravno!" Ali to mu gotovo ni ta nije znailo, po to je dogaajima nedostajala shema. Arat apov um bio je u celosti sazdan tako da u svemu tra i neku shemu tako da nije moga o podneti pomisao da se pojedinane injenice ovla spajaju bez ikakvog pristojnog red a. Vajdemos je bio izdajica, a Vajdemosov sin je poku ao da se sretne sa Dire ktorom Rodije. Najpre je to poku ao da uini kri om, a kada nije uspeo, toliko mu se ur ilo da je poku ao otvoreno, poslu iv i se onom svojom glupom priom o zaveri protiv Dire ktora. To je, nema sumnje, morao biti poetak tra ene sheme. A sada se sve raspalo. Hinrik je urio da to pre preda deaka, to je bilo kraj nje neprijatno. ak nije mogao da saeka ni da se no spusti. A ni to se nikako nije u klapalo. Ili mo da Aratap jo nije saznao sve pojedinosti. Ponovo je usredsredio svu svoju pa nju da Direktora. Hinrik je poeo da se p onavlja i Aratap oseti kako ga nagriza sa aljenje. Od tog su oveka napravili takvu kukavicu da sada ak ni Tirani vi e nisu imali strpljenja da ga slu aju. A s druge, pa k, strane, to je bio jedini nain. Jedino je strah mogao da obezbedi potpunu odano st. Samo on i ni ta vi e. Vajdemos se nije pla io, i uprkos injenici da su njegovi lini interesi potpu no zavisili od opstanka vladavine Tirana, pobunio se. Hinrik se pla io i u tome je bila razlika. A po to se Hinrik pla io, sada je sedeo tamo, nepovezano priajui gluposti i po ku avajui da se na neki nain opravda. Major mu u tome nee pomoi, razume se. Aratap je to znao. Taj ovek nije imao ma te. On uzdahnu i po ele da je ni on sam nema. Politika je bila prljav posao. I tako on ree, naizgled zainteresovano: "Potpuno ste u pravu. Pohvaljujem vas to ste tako brzo doneli odluku i to ste tako revnosni u obavljanju svojih du no sti u slu bi Kana. Budite uvereni da e on o tome biti obave ten." Hinrik se vidno ozari; oigledno mu je laknulo. "Dovedite ga da ujemo ta taj juno a ima da nam ka e", zatra i napokon Aratap. Je dva se savladavao da ne zevne. Uop te ga nije zanimalo to je 'juno a' imao da ka e. Hinrik se upravo spremao da pozove kapetana stra e, ali za to nije bilo po trebe, po to je kapetan ve stajao na vratima, nenajavljen.
"Ekselencijo", povika on i ue ne saekav i dozvolu. Hinrik se zagleda u svoju ruku, nekoliko ina udaljenu od pozivnog signala, kao da se pita nije li sama nje gova namera na neki nain razvila dovoljno jaku silu koja je bila u stanju da zame ni i sam in. " ta se desilo, kapetane?" upita on nesigurnim glasom. "Ekselencijo, zatvorenik je pobegao", odgovori kapetan. Aratap oseti kako ga umor polako napu ta. ta je sada pa ovo? "Pojedinosti, kapetane!" naredi on i uspravi se na stolici. Kapetan ih izlo i u nekoliko rei. "Tra im va u dozvolu", okona on svoj izve taj, " da objavim op tu uzbunu. Imaju prednost od svega nekoliko minuta." "Da, svakako", stade da zamuckuje Hinrik, "svakako. Op ta uzbuna, odista. To je prava stvar. Brzo! Brzo! Predstavnie ne mogu da shvatim kako se to moglo do goditi. Kapetane, neka svi va i ljudi krenu u potragu. Sprove emo istragu, Predstavnie . Ako bude potrebe, slomiemo sve stra are. Slomiti! Slomiti!" Ponavljao je tu re gotovo histerino, ali kapetan je i dalje stajao. Oigledn o je imao jo ne to da ka e. " ta jo ekate?" upita ga Aratap. "Mogu li da razgovaram sa va om ekselencijom u etiri oka?" upita iznenada k apetan. Hinrik baci jedan brz, upla en pogled prema blagom, mirnom Predstavniku, u spev i samo da se umereno zgrozi na takvu pomisao. "Mi nemamo nikakvih tajni pred Kanovim vojnicima, na im prijateljima, na im..." "Ka ite ta imate, kapetane", ume a se blago Aratap. Kapetan o tro lupi petama i izjavi: "Po to mi je nareeno da govorim, va a eksel encijo, ao mi je to moram da vas obavestim da su gospa Artemisija i gospodar Gilbe rt pobegli zajedno sa zatvorenikom." "Usudio se da ih kidnapuje?" Hinrik skoi na noge. "I moja stra a je to dozv olila?" "Nisu kidnapovani, ekselencijo. Dobrovoljno su ga sledili." "Otkud zna ?" Aratap je bio odu evljen i ve potpuno budan. Sada je pred njim konano poela da se pomalja toliko tra ena shema. I to bolja nego to je mogao i da pre tpostavi. "To su nam posvedoili stra ar koga su savladali i stra ari koji su im, u nezn anju, dozvolili da napuste zgradu", objasni kapetan. Trenutak je oklevao, a onda smrknuto nastavi. "Kada sam razgovarao sa gospom Artemisijom na vratima njenih privatnih odaja, izjavila je da se upravo spremala da zaspi. Tek kasnije sam shv atio da je u trenutku kada mi je to govorila bila potpuno na minkana. Kada sam se vratio, bilo je ve kasno. Prihvatam na sebe krivicu zbog ovog propusta. Po to noas o bavim svoju du nost, zamoliu va u ekselenciju da prihvati moju ostavku; ali voleo bih pre toga da objavim op tu uzbunu. Bez va eg ovla enja nisam u stanju da i ta preduzmem u vezi lanova va e kraljevske porodice." Ali Hinrik se ljuljao stojei i jedino je bio u stanju da prazno zuri u nj ega. "Kapetane", ree Aratap, "Bie bolje da se pobrinete za zdravlje svog Direkt ora. Predla em vam da pozovete njegovog lekara." "A op ta uzbuna?" ponovi kapetan. "Nee biti nikakve op te uzbune", odvrati Aratap. "Razumete li? Nema op te uzb une! Nema hvatanja zatvorenika! Ovaj sluaj je zakljuen! Naredite svojim ljudima da se vrate u svoje odaje i na uobiajene du nosti i pobrinite se za Direktora. Hajdem o, majore." Kada su ostavili za sobom masivnu Centralnu palatu, major Tiranin napeto progoviri. "Aratape", ree, "pretpostavljam da znate ta radite. Samo zbog toga sam tam o unutra utao." "Hvala, majore." Aratap je voleo noni vazduh na planeti punoj zelenila i rastinja. Tiran je bio lep i na neki svoj nain, ali to je bila u asna lepota stenja i planina. Bio je suv, suv! "Majore Andros", nastavi on, "vi niste u stanju da iziete na kraj sa Hinr ikom. U va im rukama bi on pokleknuo i slomio se. Koristan nam je, ali ako elimo da takav i ostane moramo s njim obazrivo postupati."
Major odmahnu na to rukom. "Nisam to imao u vidu. Za to ste bili protiv op t e uzbune? Zar ne elite da ih uhvatite?" "A vi?" Aratap za asak zastade. "Sednimo na trenutak ovde, Androse. Na kl upu pored puta koji vodi preko istine. ta ima lep e od toga i gde bismo bili sigurni ji od pijunskih zraka? Za to elite da uhvatite mladia, majore?" "Pitate me za to elim da se doepam izdajnika i zaverenika?" "Da, za to, ako to znai da ete pohvatati samo nekoliko posrednika, dok e izvo r otrova ostati netaknut? Koga ete dobiti? Jednog mladog neotesanca, jednu ludu d evojku i jednog senilnog idiota?" U blizini se ulo tiho pljuskanje ve takog vodopada. Malog, ali ukrasnog. A t o je za Aratapa predstavljalo pravo udo. Zamislite samo, voda izvire, odlazi u ne povrat, u beskraj se sliva niz stenje i tee po tlu. Nikada nije uspeo da se oslob odi izvesne ogorenosti koju je oseao prema takvim stvarima. "Kako sada stvari stoje", primeti major, "nemamo ni ta." "Imamo shemu. Kada je mladi stigao, povezali smo ga sa Hinrikom, i to nas je muilo, jer Hinrik je ono to jeste. Ali to je bilo najbolje to smo mogli da uinim o. Sada nam je jasno d Hinrik uop te tu nije bio bitan; da je Hinrik trebalo da na s odvede u pogre nom pravcu. On je, u stvari, hteo da stupi u vezu sa Hinrikovom ke rkom i njegovim roakom, a to ve ima vi e smisla." "Za to nas nije ranije pozvao? ekao je do ponoi?" "Jer on je orue onog ko prvi stigne do njega, i ubeen sam da je Gilbert pr edlo io da se odr i ovaj noni sastanak kao znak vlastite revnosti." "Hoete da ka ete da smo ovamo namerno pozvani? Da prisustvujemo njegovom be gu?" "Ne, ne zbog toga. Postavite sebi pitanje: gde ti ljudi nameravaju da pou ?" Major sle e ramenima. "Rodija je velika." "To bi va ilo da je re samo o mladom Farilu. Ali gde bi na Rodiji dva lana k raljevske kue mogla da prou nezapa eno? Naroito devojka." "Znai da bi morali da napuste planetu? Tako je, sla em se!" "A odakle bi krenuli? U stanju su da stignu do izleti ta Palate pe ice za sa mo petnaestak minuta. Da li vam je sada jasno za to smo ovde?" "Na brod?" naglo upita major. "Razume se. Oni smatraju da bi im tiranski brod mogao savr eno poslu iti za beg. Inae bi morali da odaberu neki teretni brod. Faril se kolovao na Zemlji i ubee n sam da ume da upravlja krstaricom." "To ve ima smisla. Za to dozvoljavamo plemstvu da alje svoje sinove kuda po el e? ta e ijednom od njih da zna i ta vi e o putovanju od onoga to mu treba u lokalnoj tr govini? Stvaramo vojnike koji e nam se jednog dana suprotstaviti." "Bez obzira na sve", primeti Aratap sa utivom ravnodu no u, "u ovom trenutku i mamo posla sa Farilom koji se kolovao na strani, i razmotrimo to objektivno, bez ikakve ljutnje. Tvrdim da su uzeli na u krstaricu." "Ne mogu da u to poverujem!" "Imate predajnik na zglobu. Poku ajte da stup ite u vezu sa brodom." Major je uzalud poku avao. "Poku ajte da dobijete Kulu na uzleti tu", predlo i mu Aratap. Major ga poslu a i iz siu nog prijemnika zau se jedan tanak, krajnje uzbuen gla s: "Ali ekselencijo, ne razumem... To je neka gre ka. Va pilot je uzleteo pre deset minuta." Aratap se sme io. "Vidite? Razradite li shemu, svaki makar i neznatni dogaa j, postaje neizbe an. Da li ste svesni posledica?" Major konano shvati. On se lupi po butini i kratko nasmejao. "Tako je!" r ee on. "Pa", nastavi Aratap, "oni, razume se, nisu mogli znati da e time sami se be uni titi. Da su se zadovoljili makar i najsporijim rodijanskim trgovakim brodom koji se nalazi na uzleti tu, nema sumnje da bi umakli i... kako se ono ka e?... noas bi me ostavili bez gaa. Ali kako stvari sada stoje, gae su jo na meni, a njih ni ta n
e mo e da spase. Kada ih povuem nazad, kada meni to bude zgodno.".. sa zadovoljstvo m je nagla avao rei... "u rukama e mi se takoe nai i ostali zaverenici." Uzdahnuo je i osetio da mu se ponovo prispavalo. "Imali smo sree, i sada vi e ne treba da urimo. Pozovite Centralnu bazu i zatra ite da po nas po alju drugi bro d." 10. MO DA! Bajron Faril je na Zemlji stekao uglavnom teorijsko znanje iz svemirske nautike. Na univerzitetu su postojali kursevi iz razliitih faza svemirskog in enjer stva, koji su, mada se pola semestra tro ilo na teoriju o hiperatomskom motoru, nu dili veoma malo u pogledu stvarnog upravljanja brodovima u svemiru. Najbolji i n ajve tiji piloti sticali su znanje u samom svemiru, a ne u uionici. Uspeo je bez ikakvih problema da uzleti, mada je pri tome imao vi e sree ne go to je pokazao ume nosti. Okrutni je reagovao mnogo br e nego to je Bajron pretposta vljao. Na Zemlji je upravljao nekolicinom brodova; odleteo bi njima u svemir i v ratio ih na planetu, ali to su bili stari, stabilni modeli, pode eni za obuku stud enata. Bili su osetljivi i veoma, veoma istro eni, te su se stoga s naporom podiza li i lagano pravili spirale kroz atmosferu na putu ka svemiru. S druge, pak, strane, Okrutni se podigao bez imalo napora, skoio navi e i z azvi dao kroz vazduh, tako da je Bajron sleteo sa sedi ta i propisno i a io rame. Artemis ija i Gilbert, koji su bili oprezniji, jer tako ne to ranije nikada nisu iskusili, su se vezali i sada su sedeli ste njeni postavljenom naslonjaom. Zatvorenik Tirani n le ao je prikovan za zid, divlje poku avajui da se oslobodi spona i jednolino psujui. Bajron se drhtavo podi e na noge i utnu Tiranina, posle ega ovaj smesta uuta. Bajronu poe za rukom da se, dr ei se za ipku koja se protezala du zida kako bi putnic i odoleli ubrzanju, vrati na sedi te. Daljni naleti energije stado e da potresaju br od, te smanji e stopu poveanja brzine i svedo e je u podno ljive razmere. Do tada su ve stigli do gornjih slojeva rodijanske atmosfere. Nebo je bil o tamnoljubiasto, a trup broda zagrejan usled trenja vazduha u toj meri da se ta toplota oseala ak i u unutra njosti. Posle toga im je bilo potrebno nekoliko asova da uvedu brod u orbitu oko Rodije. Bajronu nikako nije polazilo za rukom da brzo izrauna potrebnu brzinu za savlaivanje rodijanske atmosfere. Morao je da radi nasumice, smanjujui i poveavajui brzinu, te posmatrajui masometar, koji je pokazivao koliko su udaljeni od povr ine planete merei jainu gravitacionog polja. Masometar je sreom bio pode en na kalibre ma se i prenika Rodije. Bajron ne bi mogao sam da podesi kalibraciju, bez prethodnog dugotrajnog eksperimentisanja. Konano su se vrednosti na masometru ustalile i ostale iste vi e od dva sata . Bajron dopusti sebi da se opusti, a ostali se oslobodi e kai eva. "Niste ba ne ni dok upravljate, lorde Raneru", primeti Artemisija. "Ali letim", odvrati kratko Bajron. "Ako umete bolje - samo izvol'te, al i tek po to se ja iskrcam." "Dosta, dosta, dosta", stade ih smirivati Gilbert. "U brodu je ionako su vi e tesno da bismo bili zlovolni, a i inae emo morati da postanemo nepristojno blis ki u ovoj skakutavoj olovci-zatvoru, te stoga predla em da se manemo svih tih 'gos podara' i 'gospa', koji e u protivnom samo sputavati na razgovor do nesluenih grani ca. Ja sam Gilbert, ti si Bajron, a ona je Artemisija. Predla em da upamtimo da emo se ubudue jedni drugima na taj nain obraati, ili pak, da upamtimo neku od mogunosti koja nam se dopada. A to se tie upravljanja brodom, za to ne bismo iskoristili pomo na eg prisutnog prijatelja Tiranina?" Tiranin ga mrko pogleda, ali Bajron se ume a. "Ne! Ne mo emo mu verovati. A i moje pilotiranje e se popraviti kada se malo naviknem na ovaj brod. Do sada nis te nastradali, je li tako?" Rame ga je jo bolelo od prvog trzaja, pa je kao i uvek kada bi oseao neki bol bio krajnje osoran. "Dobro", odvrati Gilbert, "ali ta emo onda s njim?" "Ne svia mi se da ga hladnokrvno ubijem", primeti Bajron, "a to nam ni ne bi i lo u korist. Samo bi Tirane jo vi e uzbudilo. Ubiti nekog pripadnika vladajue ra
se predstavlja neoprostivi greh." "Ali ta nam drugo preostaje?" "Iskrcaemo ga." "Sla em se. Ali gde?" "Na Rodiju." " ta!" "Tamo nas jedino nee tra iti. Ionako emo ubrzo morati dole." "Za to?" "Pa ovo je Predstavnikov brod, koji je on koristio za krstarenje po plan eti. U njemu nema zaliha za putovanje u svemir. Pre no to se bilo gde uputimo, mo ramo pomno istra iti brod kako bismo se bar uverili da imamo dovoljno hrane i vode ." Artemisija je odluno klimala glavom. "Tako je. Bravo! Ja se toga ne bih s etila. Ba pametno, Bajrone." Bajron odmahnu rukom elei da ka e kako to nije ni ta, ali ga ipak svega prepla vi zadovoljstvo. Prvi put je izgovorila njegovo ime. Mogla je da bude veoma ugod na kada bi se potrudila. "Ali on e odmah preko radija dojaviti na e privremeno boravi te", usprotivi s e Gilbert. "Mislim da nee", odvrati Bajron. "Kao prvo, pretpostavljam da na Rodiji i ma napu tenih oblasti. Ne moramo brod spustiti u poslovni deo grada ili usred kakv og tiranijanskog garnizona. Pored toga, mo da mu se i nee ba uriti da stupi u vezu sa pretpostavljenima, kao to vi mislite... Hajde, ka i mu, redove, ta se mo e dogoditi v ojniku koji dozvoi da mu ukradu privatnu letelicu Kanovog Predstavnika?" Zatvorenik ne odgovori, ali usne mu se stisnu e i preblede e. Sam Bajron ne bi ba voleo da se nae na mestu ovog vojnika. Meutim, te ko da b i ga ko mogao okriviti za ono to se dogodilo. Nije uop te bilo razloga za pretposta vku da mo e doi do nevolje ako se sa lanovima rodijanske kraljevske porodice ophodi ljubazno. Dr ei se slova tiranskog vojnog zakona, odbio je da ih pusti na brod bez dozvole svog zapovednika. Da je i sam Direktor zahtevao da ue, razmi ljao je Bajron dalje, morao bi da ga odbije. Ali oni su mu se u meuvremenu ve toliko pribli ili da je, kada je shvatio kako bi trebalo da se jo rigoroznije pridr ava svojih propisa, to jest da upotrebi oru je, bilo ve suvi e kasno. Neuronski bi mu je gotovo dodirivao prsa. ak i tada se nije odmah predao. Morali su da ga biem pogode u grudi da bi se smirio. Ali bez obzira na sve, ekaju ga vojni sud i osuda. Niko u to nije sumn jao, a ponajmanje sam vojnik. Spustili su se dva dana kasnije u predgrau grada Sautvorka. Namerno su nj ega izabrali, jer se nalazio podalje od glavnih sredi ta na Rodiji. Tiranijski voj nik bio je uvezan i sme ten u repulzivnu jedinicu, te pu ten da odlepr a nekih pedeset milja od najbli eg grada. Uz veoma malo potresa uspeli su da se spuste na jednu praznu pla u. U naba vku je krenuo Bajron, jer je on imao najvi e ansi da proe nezapa eno. Rodijanski novac , koji se Gilbert setio da ponese, jedva da je bio dovoljan da podmiri osnovne p otrebe, po to je najvei njegov deo oti ao na kupovinu jednog malog bivola i kola za v uu, na kojima je mogao da prenese zalihe malo po malo. "Mogao si da sauva ne to novca", prigovori mu Artemisija, "da nisi kupio tol iko te tiranske ka e." " ta sam drugo mogao", odvrati uzbueno Bajron. "mo da je to za tebe tiranska ka a, ali to je dobra me avina hrane koja e nas bolje prehraniti od bilo ega drugog to sam bio u prilici da nabavim. Bio je besan. Predstavljalo je veliki fiziki napor izvui sve to iz grada i preneti na brod. A podrazumevalo je i znatan rizik, jer je kupovinu morao obavi ti u radnji sa me ovitom robom koju je dr ao Tiranin. Oekivao je bar malo zahvalnosti . Drugog izbora, najzad, nisu ni imali. Tiranske snage razvile su itavu teh niku snabdevanja prilagoenu iskljuivo svom nainu kori enja malih brodova. Nisu mogli d a prave ogromna skladi ta na brodovima kao to je to bio sluaj sa drugim flotama, koj a bi potom natrpali truplima celih ivotinja, uredno okaenih u nizove. Morali su da
pronau neki standardni koncentrat hrane koji sadr i dovoljan broj kalorija i hranl jivih sastojaka i da se njime zadovolje. Zauzimao je svega dvadeseti deo prostor a i mogao se nagomilati u skladi tima sa niskom temperaturom, poput cigli. "Ima u asan ukus", s neodobravanjem primeti Artemisija. "E pa, morae da se navikne ", odvrati Bajron, opona ajui njeno gaenje, zbog ega na pocrvene i ljutito se okrenu. Bajron je znao da je, u stvari, mui ste njen prostor i sve to ide uz to. Nij e u pitanju bila samo jednolina zaliha hrane nabavljena da bi se na jednom kubnom inu moglo smestiti to vi e kalorija. Problem je bio u tome to, na primer, nisu imali razdvojene spavae sobe. Na brodu su postojale strojarnice i kontrolna odaja, koj e su zauzimale gotovo sav brodski prostor. (Konano, pomisli Bajron, ovo je ratni brod, a ne jahta za u ivanje). Zatim su tu bili i skladi te i jedna mala kabina sa d va niza od po tri klupe sa svake strane. Odvodne cevi nalazile su se u maloj ni i odmah do kabine. Sve je to ukazivalo na skuen prostor; na potpuno odsustvo privatnosti; ta koe je znailo da e Artemisija morati da se navikne na injenicu da na brodu nema enske odee, ogledala, niti kupatila. E pa, morae na sve to da se navikne. Bajron je oseao da je ve dovoljno uinio za nju, da je dosta odstupio od svojih principa. Za to nije mogla da bude malo lj ubaznija i ponekad se nasme i? Imala je prijatan osmeh, i morao je priznati da nij e bila lo a, sem to je imala opaku narav. I te kako opaku! Ali za to on trai vreme razmi ljajui o njoj? Najgore su stajali sa vodom. Tiran je bio prvenstveno pustinjska planeta , na kojoj se voda visoko cenila i ljudi koji su na njoj iveli znali su njenu vre dnost, tako da na brodu nije bila predviena odreena koliina vode za pranje. Vojnici su mogli da se okupaju i operu line stvari kada se spuste na kakvu planetu. Malo prljav tine i znoja za vreme puta nije trebalo da im kodi. ak je ni za pie nije bilo dovoljno, pogotovo ukoliko bi brod krenuo na kakvo du e putovanje. Konano, vodu ni su mogli ni da pretvore u koncentrat, niti da je dehidriraju, ve su morali da je prenose u prirodnom stanju; problem je bio jo vei po to je u koncentratima hrane bil o veoma malo vode. Postojali su ureaji za destilaciju ve upotrebljene vode, koju je organizam izbacivao; meutim, kada je Bajron shvatio nain njihovog rada umalo mu nije pozlil o, te je stvar sredio tako da se otpaci izbacuju bez poku aja da iz njih povrati d eo vode. Hemijski gledano, taj je proces imao smisla, ali ovek mora biti obrazova n u tom duhu da bi ga mogao prihvatiti. U poreenju sa prvim, drugo poletanje je proteklo krajnje glatko, posle ega je Bajron proveo izvesno vreme poigravajui se kontrolama. Kontrolna tabla je tek u op tim crtama nalikovala onima na brodovima kojima je upravljao na Zemlji. Bila je zastra ujue skuena i jezgrovita. Bajron je, im bi shvatio emu slu i koji kontakt ili brojanik, na pare hartije odmah zapisivao njegove funkcije te ga lepio na odgovar ajue mesto na tabli. Gilbert ue u pilotsku odaju. Bajron se osvrnu preko ramena. "Pretpostavljam da je Artemisija u kabini ?" "A gde bi drugde mogla da bude?" "Kada je vidi ", odgovori Bajron, "reci joj da sam preneo svoje stvari u p ilotsku kabinu. Preporuujem ti da i ti to uini , i da njoj prepustimo kabinu." Zatim , mrmljajui, dodade: "Razma eno stvorenje!" "Nisi ni ti savr en, Bajrone", primeti Gilbert. "Nemoj zaboraviti na kakav je ivot navikla." "U redu. Neu zaboraviti, pa ta s tim? ta mislite vas dvoje, na kakav sam ivo t ja navikao? Nisam ni ja, zna , roen na rudnim poljima nekog asteroidnog pojasa! R oen sam na najveem ranu na Nefelosu. Ali kada se ovek nae u nekoj nezgodnoj situaciji mora da se bar potrudi da iz nje izvue to vi e mo e. Do avola, ne mogu da razvuem trup broda. U njega ne mo e stati vi e hrane i vode, niti ja mogu da stvorim kadu. Okomil a se na mene kao da sam lino ja projektovao ovaj brod!" Laknulo mu je to mu se uka zala prilika da se izvie na Gilberta. Laknulo mu je to bar na nekoga mo e da se izvie . Ali vrata se jo jednom otvori e i na njima se pojavi Artemisija. "Da sam na
va em mestu, gospodine Faril", ree ona ledenim glasom, "uzdr ala bih se od vikanja. u jete se na celom brodu." "Meni to", odvrati jogunasto Bajron, "nimalo ne smeta. Ali ako vama nije ugodno na ovom brodu, samo se prisetite da se nijedno od nas ne bi ovde nalazil o da va otac nije poku ao mene da ubije, a vas da uda protiv va e volje." "Ne pominjite mog oca!" "Pominjau koga mi drago!" Gilbert akama prekri u i. "Molim vas!" Na taj nain je uspeo istog asa da prekine prepirku. "Da porazgovaramo malo o na em odredi tu?" predlo i Gilbert. Oigledno je da e nam biti mnogo udobnije im dospem o negde drugde i napustimo ovaj brod." "U tome se sla em s tobom, Gile", ree Bajron. "Hajdemo negde gde neu morati da slu am njeno zvocanje. Ko to ka e da su ene za svemirske brodove!" Artemisija nije vi e na njega obraala pa nju, te se sada obraala iskljuivo Gilb ertu. "Za to ne bismo napustili Maglenu oblast?" "Ne znam kako stvari stoje sa vama", smesta se javi Bajron, "ali ja mora m da povratim oev ran i preispitam njegovo ubistvo. Ostajem u Kraljevstvima!" "Nisam mislila", nastavi Artemisija, "da treba otii zauvek; ve samo dok ne proe ova gu va oko potere. Ionako mi nije jasno ta bi sada mogao da uini po pitanju r ana. Ne mo e ga povratiti dok carstvo Tirana ne propadne, a nisam ba primetila da si i ta preduzeo na tom planu." "To i nije tvoja stvar. Ve moja!" "Smem li ne to da predlo im?" blagim glasom upita Glibert. Ti inu koja je usledila shvatio je kao odobravanje, te stoga nastavi: "Pre tpostavimo da vam ka em kuda bi trebalo da poemo i ta tano treba da uinimo kako bismo doprineli slamanju Carstva, upravo onako kako je to Arta maloas rekla!" "Oh? Kako misli da to postignemo?" upita Bajron. Gilbert se osmehnu. "Dragi moj deae, zauzima krajnje zanimljiv stav prema m eni. Zar mi ne veruje ? Gleda me kao da misli kako je svako preduzetni tvo koje je u s tanju mene da zainteresuje - budalasto. A ja sam vas izvukao iz Palate!" "To mi je poznato. Spreman sam da te saslu am." "Onda dopusti da nastavim. Preko dvadeset godina ekam da mi se uka e prilik a da im umaknem. Da sam obian graanin, to sam ve odavno mogao da uinim; ali usudom r oenja na ao sam se stalno izlo en oima javnosti. Pa ipak, da nisam roen kao Hinrijad, n e bih prisustvovao krunisanju sada njeg Kana Tirana, te u tom sluaju ne bih sluajno otkrio tajnu koja e jednog dana uni titi tog istog Kana." "Nastavi", ree Bajron. "Put od Rodije do Tirana prevalili smo, razume se, na jednom tiranskom r atnom brodu, kojim smo krenuli i nazad. Bio je to brod slian ovome, ali dosta vei. Putovanje na Tiran proteklo je bez uzbuenja. Sam boravak na Tiranu nije bio neza nimljiv, ali to se tie onog, to nas sada zanima protekao je isto tako bez uzbuenja. Meutim, na povratku nas je udario meteor!" " ta?" Gilbert podi e ruku. "Dobro znam da postoji mala verovatnoa da se ne to takvo dogodi. Nesreni sluajevi koje izazivaju meteori u svemiru... naroito u meuzvezdanom prostoru... malo su verovatni, tako da su mogunosti da se sudare sa nekim brodom gotovo zanemarljive. Ali kao to znate, to se ponekad ipak dogaa. Ovom prilikom se i dogodilo. Razume se, svaki meteor koji udari o brod, pa ak i ako je veliine gla ve pribadae, kao uostalom to veina njih i jeste, u stanju je da probije trup svakog broda, izuzev onih koji imaju zaista debeo oklop." "To mi je poznato", nestrpljivo upade Bajron. "U pitanju je njihov momen tum koji je proizvod mase i brzine. Brzina, u stvari, nadoknauje odsustvo mase." On to odrecitova natmureno, poput kakve kolske lekcije, uhvativ i sebe kako kradomi se posmatra Artemisiju. Sela je dok je slu ala Gilberta, te se sada nalazila tako blizu njega da s u se gotovo dodirivali. Bajronu sinu da ima predivan profil dok tako sedi, iako joj se kosa ve malo zaprljala. Na sebi nije imala kratku jaknu, ali pahuljasta be lina njene bluze jo je bila glatka i neizgu vana i to posle vi e od etrdeset osam asova . Pitao se kako joj je to uspelo. Zakljuio je kako bi ovo putovanje moglo biti ba lepo, samo kada bi ona naui
la pristojno da se pona a. Nevolja je bila u tome to niko nikada nije vodio o njoj rauna u dovoljnoj meri, i to je bilo sve. A ponajmanje njen otac. Suvi e se bila na vikla na to da sve bude po njenom. Da je roena meu obinim ljudima, bila bi ba ljupko stvorenje. Upravo je poeo da zapada u privremeno sanjarenje u kome je posedovao vlas t na njom, tako da ju je naveo da ga po tuje u dovoljnoj meri, kada je okrenula gl avu i mirno se suoila sa njegovim pogledom. Bajron skrenu pogled i istog asa usred sredi svu svoju pa nju na Gilbeta. Bio je ispustio nekoliko reenica. "Nisam imao pojma za to je ekran na brodu zatajio. To je bila jedna od oni h stvari na koje niko nikada nee uspeti da pru i odgovor, ali on je ipak zatajio. U svakom sluaju, meteor je udario posred broda. Bio je veliine ljunka i pri proboju trupa izgubio je dosta na brzini, tako da nije uspeo da se probije na drugu stra nu. Da je do toga do lo, teta bi bila ni tavna, jer bi se trup mogao oas zakrpiti. Meutim, on je prodro u kontrolnu odaju, odbio se o suprotni zid te stao d a udara unaokolo dok se na kraju nije umirio. Za zaustavljanje bio bi mu potreba n otprilike tek deli trenutka, ali pri prvobitnoj brzini od stotinu milja u minut u mora da je stotinak puta pre ao preko prostorije tamo-amo. Oba lana posade bila s u iseena na komadie, a ja sam izbegao istu sudbinu jedino zahvaljujui tome to sam se u to vreme nalazio u kabini. uo sam odjek prvog udara meteora kada je probio trup, zatim njegovo skaku tanje levo-desno, kao i u asnute kratke krike dvojice lanova posade. Kada sam skoio u kontrolnu prostoriju, posvuda unaokolo videli su se samo krv i raskidano meso. Svega to se potom dogodilo seam se krajnje neodreeno, mada sam godinama u svojim k o marima stalno isto pro ivljavao. Hladni zvuk vazduha koji otie odveo me je do rupe koju je napravio meteor . Preko nje sam prislonio jedan metalni disk, koji je vazdu ni pritisak dosta dobr o pridr avao. Mali izlupani svemirski ljunak prona ao sam na podu. Bio je topao, ali ipak sam ga udario kljuem i raspolutio. Otkrivena unutra njost gotovo se istog asa z amrzla. Jo je bio na temperaturi svemira. Svezao sam konopce oko struka oba le a, a onda sam svaki konopac privrstio za vuni magnet. Izbacio sam ih kroz vazdu nu komoru, uo kako su se magneti uhvatili za trup, i znao sam da e od sada potpuno smrznuta tela pratiti brod kuda god da o n poe. Shvatate, znao sam da e mi njihova tela biti potrebna kao dokaz kada se vra tim na Rodiju, dokaz da ih je ubio meteor a ne ja. Ali postavljalo se pitanje mog povratka. Bio sam potpuno bespomoan. Nisam umeo da upravljam brodom, niti sam se bilo ta usuivao da poku am tamo u dubinama meu zvezdanog prostora. Nisam ak znao ni kako se rukuje subeterskim komunikacijskim s istemom, tako da nisam mogao da uputim ni poziv za pomo. Jedino mi je preostajalo da pustim brod da prati kurs koji mu je bio zacrtan." "Ali to nije bilo dovoljno, zar ne?" ponovo upade Bajron. Pitao se da li Gilbert sve ovo izmi lja, zbog neke jednostavne romantine ma tarije ili iz nekog kra jnje praktinog vlastitog razloga. " ta je bilo sa skokovima kroz hipersvemir? Mora da si nekako uspeo da podesi kontrole da brod izvede te skokove, inae sada ne bi b io ovde." "Kada su kontrole na jednom tiranskom brodu propisno pode ene", objasni Gi lbert, "on automatski izvodi neogranien broj skokova." Bajron je zurio u neverici. Zar ga Gilbert smatra za budalu? "To si izmi slio", proguna on. "Nisam. To je jedna od prokletih vojnih prednosti koja im omoguava da dob iju svaki rat. Nisu oni porazili pedeset planetnih sistema, pri emu na svakom ivi stostruko vei broj stanovnika i pri emu imaju mnogo bogtije izvore nego Tiran, igr ajui se s njima murke. Ne sporim da su nas sreivali jednog po jednog i da su krajnj e ve to iskori avali na e izdajnike, ali nema sumnje da su i vojno nadmoni. Svima je poz nato da je njihova vojna taktika daleko ispred na e, delimino i zbog tog automatsko g skoka. On predstavlja veliki napredak kada je u pitanju manevrisanje njihovih brodova i omoguava im da naprave mnogo razraenije planove bitaka od nas. Priznajem da je ta tehnika jedna od njihovih najbolje uvanih tajni. Nikad za nju nisam uo, dok se nisam na ao u klopci na Krvopiji... Tirani, znate, imaju k rajnje zastra ujui obiaj da svojim brodovima nadevaju neprijatna imena, mada pretpos tavljamo da to, psiholo ki gledano, nije lo e... i dok nisam sve video svojim oima. P
osmatrao sam taj brod kako pravi skokove sam od sebe." "I hoe da ka e kako ovaj brod mo e to isto?" "Ne znam. Ne bi me iznenadilo." Bajron se okrenu ka kontrolnoj tabli. Na njoj je bilo jo desetine kontaka ta za koje nije imao pojma emu slu e. Mo da, kasnije! On se ponovo okrenu ka Gilbertu. "I taj brod te je odveo kui?" "Ne, nije. Dok je meteor jurcao po kontrolnoj odaji nije zaobi ao ni kontr olnu tablu. Bilo bi pravo udo da jeste. Brojanici su bili smrskani, kui te je bilo sl upano i ulubljeno. Nikako se vi e nije moglo odrediti u kom polo aju su se kontrole pre toga nalazile, ali mora da su nekako drugaije stajale, jer me brod nije vrati o na Rodiju. Na kraju je brod, razume se, poeo da usporava i meni je bilo jasno da je putovanje bar teorijski zavr eno. Nisam znao gde se nalazim, ali uspeo sam da pome rim viziekran tako da sam uoio neku plantu koja je bila dovoljno blizu, jer je br odski teleskop uhvatio njen disk. Bila je to puka srea, jer se disk uveavao. Brod se pribli avao toj planeti. Oh, nije joj se primicao ba izravno. Tome se niko razuman ne bi smeo ni p onadati. Da sam sedeo skr tenih ruku brod bi proma io planetu bar za milion milja, a li na toj udaljenosti mogao sam da se poslu im obinim eterikim radiom. To sam bar zn ao. Tek po to se cela ta avantura zavr ila poeo sam da uim elektroniku. Odluio sam da n ikada vi e u ivotu ne budem tako bespomoan. Biti bespomoan nije nimalo zanimljivo." Bajron stade da ga po uruje. "I tako si upotrebio radio", upita on. "Tako je, i oni su do li po mene", potvrdi Gilbert. "Ko?" "Ljudi sa te planete. Bila je nastanjena." "Znai da si opet imao sree. Koja je to bila planeta?" "Ne znam." "Hoe da ka e da ti nisu rekli?" "Zabavno, zar ne? Nisu. Ali nalazi se negde meu Magliastim Kraljevstvima!" "Otkud to zna ?" "Jer su znali da je brod na kome sam se nalazio tiranska letelica. Ve na prvi pogled su to pogodili i gotovo da su ga razneli pre no to sam uspeo da ih ub edim kako sam ja jedini pre iveli na brodu." Bajron polo i svoje velike ake na kolena i stade da ih gnjei. "Sada malo zas tani i vratimo se unazad. Ne to ne shvatam. Ako su znali da je to tiranska letelic a i ako su nameravali da je raznesu, zar to nije najbolji dokaz da se taj svet n e nalazi u Magliastim Kraljevstvima? Da se nalazi bilo gde drugde samo ne tamo?" "Ne, Galaksije mu!" Gilbertove oi su sijale, a u glasu mu se osealo sve vee odu evljenje. "Nalazila se u Kraljevstvima. Izveli su me na povr inu - i kakav je t o svet samo bio! Bilo je tu ljudi iz svih kraljevstava. Zakljuio sam to na osnovu njihovih naglasaka. I nimalo se nisu pla ili Tirana. To mesto je predstavljalo pr avi arsenal. Iz svemira se to nije moglo zakljuiti. Mo da je to bio neki ispo en farme rski svet, ali ivot na toj planeti odvijao se ispod povr ine. Negde u Kraljevstvima , deae, negde jo postoji ta planeta, koja se ne boji Tirana, i koja e uni titi Tirane, kao to bi uni tila i brod na kome sam se nalazio da su lanovi posade bili ivi." Bajron oseti kako mu srce uzbueno udara. Na trenutak je eleo da poveruje u itavu priu. Konano, mo da. Mo da! 11. A MO DA I NE! A onda, opet, mo da i ne! "Kako si saznao da je u pitanju bio arsenal?" upita Bajron. "Koliko dugo si ostao? ta si video?" Gilbert je postajao nestrpljiv. "Nije uop te re o tome da sam ne to video. Ni su me vodili u obilazak, ili bilo ta slino..." On ulo i oigledan napor da se opusti.. "E pa, slu aj ta se dogodilo. Kada su me izvukli iz broda ve sam bio u prilino jadno m stanju. Bio sam suvi e upla en da bih dovoljno jeo... u asno je biti zarobljen u sve
miru... i mora da sam izgledao mnogo gore no to sam se u stvari oseao. Predstavio sam se u glavnim crtama i oni me povedo e pod zemlju. Zajedno s a brodom, razume se. Pretpostavljam da ih je vi e zanimao brod nego ja. Ukazala im se prilika da proue tiransko kosmoin enjerstvo. Poveli su me na neko mesto koje mo ra da je bilo bolnica." "Ali ta si video, strie?" upita sada Artemisija. Bajron se takoe ume a. "Zar ti nikada ranije nije priao o ovome?" "Nije", odgovori kratko Artemisija. "Nikome do sada nisam ni re rekao o tome", potvrdi Gilbert. "Odveli su me , kao to ve rekoh, u bolnicu. Tamo su mi uradili sve mogue laboratorijske analize, a ta bolnica bila je bolje opremljena od bilo koje ovde na Rodiji. Na putu do bo lnice pro ao sam pored fabrika u kojima su se izraivali nekakvi metalni predmeti. B rodovi koji su me zarobili nisu liili ni na jedne za koje sam dotad uo. U to vreme sve mi je izgledalo krajnje jasno, tako da narednih godina ni sam sebe muio pitanjima. To je bio moj 'pobunjeniki svet' i znam da e jednog dana r oj brodova krenuti odatle u napad na Tirane, i da e podjarmljeni svetovi biti poz vani da se okupe oko pobunjenikih voa. Iz godine u godinu ekao sam da se to dogodi. Na poetku svake godine pomislio bih: mora da je ovo ona prava. I svaki put, napo la sam se nadao da se moja prvobitna elja nee ostvariti, jer sam udio najpre da pob egnem, da im se pridru im, kako bih mogao da uestvujem u velikom napadu. Nisam eleo da ponu bez mene." On se drhtavo nasmeja. "Pretpostavljam da bi se veina ljudi zabavljala da je znala ta se odvija u mom umu. U mom umu. Niko ne dr i puno do mene, zna ." "Sve se to dogodilo pre vi e od dvadeset godina i oni jo nisu napali?" upit a Bajron. "Nigde im nema ni traga? Nije prijavljeno prisustvo nikakvih nepoznati h brodova? Nije bilo nikakvih incidenata? I ti jo smatra ..." Gilbert se odjednom o brecnu na njega. "Da, smatram! Dvadeset godina nije ba neko dugo razdoblje, da bi se organizovala pobuna protiv planete koja dr i u aci pedeset naseljenih sistema. Ja sam se tamo na ao na poetku organizovanja pobune. I to je ono to pouzdano znam. M ora da su od tada lagano izdubili planetu vr ei svoje podzemne pripreme, gradei novi je tipove brodova i oru ja, obuavajui stalno nove ljude, pripremajui napad. Jedino u video-trilerima ljudi se ma aju oru ja u tren oka; samo u njima se ukazuje potreba za novim oru jem u jednom danu, zatim se ono izmi lja u narednom, ma sovno proizvodi u treem i upotrebljava u etvrtom. Za takve stvari potrebno je vrem e, Bajrone, a ljudi sa pobunjenikog sveta verovatno su svesni da e morati biti pot puno spremni pre no to krenu. Nee im se ukazati prilika da udare dvaput. A sada to se tie onoga to ti naziva 'incidentima'! Tiranski brodovi su znali da nestanu bez traga. Svemir je velik, mo e rei, i mogli su se jednostavno izgubiti . Ali ta ako su ih zarobili pobunjenici? Pre dve godine zbila se ona nezgoda sa N eumornim. Prijavio je da se u blizini nalazi neki udni predmet koji utie na masome tar, i posle toga niko o njemu vi e ni ta nije uo. Pretpostavljam da je mogao biti u pitanju meteor, ali da li je, zaista, to bio sluaj! Potraga je potrajala mesecima. Nikada ga nisu prona li. Ja smatram da su g a se pobunjenici doepali. Neumorni je bio novi brod, eksperimentalni model. Uprav o ono to bi pobunjenici mogli po eleti." "Kada si se jednom tamo spustio, za to nisi ostao?" upita Bajron. "Misli da nisam eleo? Ali nisam imao izbora. Slu ao sam jednom njihov razgov or kada su mislili da sam u nesvesti, te sam tako ne to vi e saznao. U to vreme su b ili na poetku. Nisu smeli da dopuste da budu otkriveni. Znali su da sam Gilbert o d Hinrijada. Na samom brodu bilo je dovoljno stvari koje su ukazivale na to, ak i da im to sam nisam rekao, to u stvari jesam uinio. Znali su da bi bila pokrenuta opse na potraga koja ne bi tako lako bila obustavljena, ako se ne bih vratio na Ro diju. Nisu smeli da rizikuju da takva istraga bude pokrenuta, te su se morali pobrinuti da me vrate na Rodiju. I tako su me tamo i odveli." " ta!" povika Bajron. "Ali to mora da je predstavljalo jo vei rizik. Kako su to izveli?" "Ne znam." Gilbert pree svojim tankim prstima kroz kosu koja je vee poela d a sedi; inilo se da mu oi beskorisno prodiru u davna nje pramenove seanja. "Pretposta vljam da su mi dali anesteziju. Ceo taj deo mi je potpuno izbrisan. Posle izvesn
e granice nema vi e nieg. Seam se jedino da sam se, kada sam otvorio oi, ponovo nalaz io na Krvopiji bio sam u svemiru, u naposrednoj blizini Rodije." "Da li su ona dva mrtva lana posade jo bila privezana vunim magnetima? Nisu ih uklonili na pobunjenikom svetu?" upita Bajron. "Jo su bili tamo." "Da li je postojao bilo kakav dokaz koji bi ukazivao na to da si bio na pobunjenikom svetu?" "Nikakav; sem dabome, mog seanja." "Kako si onda znao da si u blizini Rodije?" "Nisam znao. Znao sam da sam u blizini neke planete; to je stajalo na ma sometru. Ponovo sam se poslu io radiom, i ovog puta su rodijski brodovi do li po men e. Izneo sam svoju priu pred tada njim Predstavnikom Tirana, sa odgovarajuim izmenam a. Razume se, nisam ni pomenuo pobunjeniki svet. Takoe sam rekao da nas je meteor pogodio neposredno posle poslednjeg skoka. Nisam eleo da pomisle kako znam da tir anski brodovi mogu da izvode automatske skokove." "Misli li da je pobunjeniki svet otkrio tu sitnicu? Jesi li im ti mo da reka o?" "Ja im nisam rekao. Nisam imao prilike. Nisam tamo bio dovoljno dugo. Mi slim na vreme tokom koga sam bio pri svesti. Ali ne znam koliko dugo sam bio bez svesti i ta su oni sami uspeli da pronau." Bajron je zurio u viziekran. Sudei prema ukoenosti slike na njemu, brod na kome su se nalazili lako je mogao biti i prikovan za svemir. Okrutni je putovao brzinom od deset hiljada milja na as, ali ta je to bilo prema ogromnim udaljenost ima u svemiru? Zvezde su bile krute, sjajne i nepokretne. Delovale su krajnje hi pnotiki. "Pa, kuda emo?" upita on. "Pretpostavljam da i dalje ne zna gde se nalazi taj pobunjeniki svet?" "Ne znam. Ali pretpostavljam da znam nekoga kome je to poznato. Gotovo s am ubeen u to." Gilbert se oito zagrejao za tu ideju. "Ko?" "Autarh od Lingana." "Lingana?" Bajron se namr ti. uo je to ime pre izvesnog vremena, bar mu se tako inilo, ali nije znao u vezi s im. "Za to ba on?" "Lingan je poslednje kraljevstvo koje su Tirani porobili. Nije, da ka emo, u toj meri mirnodopski nastrojeno kao ostala. Zar to nema smisla?" "Donekle. Ali samo donekle." "Tvoj ti otac mo e poslu iti kao drugi dokaz za to, ako ti je dokaz potreban ." "Moj otac?" Bajron je na trenutak zaboravio da mu je otac bio mrtav. Vid eo ga je kako stoji u ari tu njegove svesti, krupan i iv, ali onda se seti da ga vi e nema i ponovo oseti ono hladno upanje u unutra njosti. "Kakve veze moj otac ima sa svim tim?" "Bio je na dvoru pre est meseci. Shvatio sam u glavnim crtama zbog ega je do ao. Prislu kivao sam neke razgovore izmeu njega i mog roaka, Hinrika." "Oh, strie", oglasi s nestrpljivo Artemisija. "Draga moja?" "Nema prava da prislu kuje oeve privatne razgovore." Gilbert ravnodu no sle e ramenima. "Razume se da nemam, ali bilo je zabavno, a i korisno." Bajron se ume a. "Stanite. Ka ete da je moj otac pre est meseci bio na Rodiji ?" Osetio je kako ga sve vi e obuzima uzbuenje. "Da." "Reci mi... Dok je tamo boravio, da li je imao pristup Direktorovoj kole kciji primitivnih predmeta! Jednom si mi rekao da Direktor ima veliku biblioteku sa stvarima vezanim za Zemlju." "Mislim da jeste. Ta biblioteka je veoma poznata i obino se stavlja na ra spolaganje uglednim gostima, razume se, ukoliko poka u zanimanje za nju. Obino ga n e pokazuju, ali tvog oca je veoma zanimala. Tako je, dobro se toga seam. Proveo j e u njoj gotovo ceo dan." Slagalo se. Upravo pre pola godine otac ga je prvi put zamolio da mu pom
ogne. "Pretpostavljam da i ti dobro poznaje biblioteku", upita Bajron. "Razume se." "Postoji li i ta u toj biblioteci to bi moglo da nagovesti da na Zemlji pos toji neki dokument od velike vojne vrednosti?" Gilbert je prazno zurio u njega oigledno ne shvatajui o emu ovaj govori. "N egde u poslednjim vekovima praistorijske Zemlje mora da je postojao jedan takav dokument", objasni Bajron. "Jedino to vam mogu o njemu rei jeste da ga je moj otac smatrao najva nijom pojedinanom stvari u Galaksiji, a ujedno i najsmrtonosnijom. T rebalo je da mu ga nabavim, ali prerano sam morao da napustim Zemlju, i on je, u svakom sluaju..." Glas poe da ga izdaje... "Umro je prerano." Ali Gilbert je i dalje samo tupo zurio. "Ne znam o emu govori ." "Ne razume . Otac mi ga je prvi put pomenuo pre est meseci. Mora da je sazn ao za njega u biblioteci na Rodiji. Ako si i sam kopao po njoj, zar ne bi mogao da pretpostavi ta on to mora da je saznao?" Ali Gilbert samo odmahnu glavom. "Hajde, nastavi sa svojom priom", zatra i Bajron. "Razgovarali su o Autarhu od Lingana, tvoj otac i moj roak", objasni Gilb ert. "Uprkos pa ljivo biranim re ima tvoga oca, Bajrone, bilo je oigledno da je Autar h pokreta i glava zavere... Zatim..." On odjednom stade da okleva... "Do lo je i poslanstvo sa Lingana , koje je predvodio lino Autarh. Ja... ja sam mu rekao za pobunjeniki svet." "Malopre si kazao da nikome ni ta nisi ispriao", primeti Bajron. "Sem Autarhu. Morao sam da saznam istinu." " ta ti je rekao?" "Gotovo ni ta. Ali i on je morao da bude oprezan. Zar je mogao da ima pove renja u mene? ta ako je pomislio da radim za Tirane? Otkud je mogao da zna? Ali o stavio je vrata od krinuta. I to nam je sada jedini trag." "Da li je?" upita Bajron. "Pa, idemo onda na Lingan... Pretpostavljam da je ionako svejedno kuda emo." Bio je poti ten jer je pomenuto ime njegova oca i na trenutak ni ta mu nije izgledalo mnogo va no. Neka bude Lingan. Neka bude Lingan! To je bilo lako rei. Ali kako se usmerava brod prema je dnoj siu noj iskri svetlosti udaljenoj trideset pet svetlosnih godina? Dve stotine triliona milja? Jedna dvojka i etrnaest nula iza nje. Brzinom od deset hiljada mi lja na as (trenutna standardna brzina Okrutnog) trebalo bi im preko dva miliona g odina da stignu donde. Bajron je prelistavao Standardne galaktike efemeride sav oajan. Nailazio j e na podatke o desetinama hiljada zvezda, iji su polo aji bili izra eni trocifrenim b rojevima. Bilo je na stotine strana tih brojki, za ije su simbole slu ila grka slova ro, teta, fi. Fi je oznaavalo udaljenost od sredi ta Galaksije u parsecima; ugaoni razmak du ravni galaktikog soiva od standardne galaktike du i (linije, naime, koja spaja sre di te Galaksije i sunce planete Zemlje); ugaoni razmak od te du i u ravni upravnoj n a ravan galaktikog soiva; dve poslednje mere bile su izra ene u radijanima. Na osnov u ova tri parametra mogao se odrediti taan polo aj bilo koje zvezde u svekolikoj og romnosti svemira. Odnosno, u nekom odreenom trenutku. Pored polo aja zvezde u odnosu na stand ardni dan prema kome se izraunavaju sva vremenska odreenja, valjalo je jo uzeti u o bzir vlastito kretanje zvezde, odnosno brzinu i pravac. Bila je to srazmerno mal a ispravka, ali neophodna. Milion milja ne predstavlja doslovce ni ta u poreenju sa zvezdanim razdaljinama, ali to postaje veliki put kada ga treba prevaliti brodo m. Postavljalo se, razume se, i pitanje polo aja samog broda. Udaljenost od R odije mogla se izraunati oitavanjem masometra ili, jo tanije, udaljeno u od sunca Rodij e, budui da je ovde duboko u svemiru gravitaciono polje tog sunca potiralo gravit aciono polje bilo koje planete. Mnogo je te e bilo odrediti pravac u kome su putov ali u odnosu na galaktiku du . Bajron je morao da locira jo dve poznate zvezde, pore d sunca Rodije. Prema njihovom vidljivom polo aju i poznate mu udaljenosti od rodi jskog sunca, mogao je da odredi taan polo aj broda. Uradio je to dosta grubo, ali bio je ubeen, i dosta tano. Sada kada mu je
bio poznat njihov taan polo aj, kao i polo aj sunca Lingana, trebalo je samo da podes i kontrole za taan pravac i jainu hiperatomskog pogona. Bajron je bio usamljen i napet. Ne zapla en! Odbacivao je tu re. Ali bez su mnje je bio napet. Namerno je proraunavao elemente potrebne da se izvr i skok kroz e st asova. eleo je da mu na raspolaganju ostane dosta vremena da proveri brojke. A mo da e mu se ukazati i prilika da malo odrema. Izvukao je iz kabine sve to mu je bi lo potrebno za krevet koji ga je sada raspremljen ekao. Drugo dvoje je verovatno spavalo u kabini. Ubeivao je sebe da je to ba dob ro i da mu u blizini nije potreban niko da ga gnjavi, kada napolju zau tapkanje b osih stopala, te ljutito podi e pogled. "Zdravo", ree on, "za to ne spava ?" Artemisija je stajala na vratima, oklevajui, a onda upita tihim glasom: " Da li bi ti smetalo ako uem? Hou li ti dosaivati?" "Zavisi od toga ta namerava da radi ?" "Poku au da radim samo ono to treba." Bila je suvi e ponizna, pomisli sumnjiavo Bajron, a odmah potom saznade i r azlog za takvo njeno pona anje. "Stra no sam zapla ena", ree ona. "Zar ti nisi?" eleo je da ka e da nije, nimalo, ali nije ba tako ispalo. Stoga se samo smet eno nasme i i odgovori: "Pomalo." Zaista udno, ali to ju je ute ilo. Klekla je na pod pored njega i zagledala se u debele tomove koji su stajali otvoreni pred njim, kao i u listove sa prorau nima. "I sve te knjige su dr ali ovde?" "Svakako. Ne bi mogli da upravljaju brodom bez njih." "I ti to sve razume ?" "Ne ba sve. Voleo bih da sve razumem. Ali nadam se da razumem dovoljno. M oraemo, zna , da napravimo skok do Lingana." "Je li to te ko izvesti?" "Ne, nije, ako zna brojke, koje se nalaze ovde, i ima kontrole, a one su o vde, i ako si iskusan, to ja nisam. Na primer, to bi trebalo izvesti u nekoliko s kokova, ali ja u poku ati samo jednim, jer time smanjujem mogunost da doe do nevolje, mada to podrazumeva i traenje energije." Nije trebalo da joj to ka e; nije imalo svrhe; kukaviki bi se poneo ako bi je namerno zapla io, a i s njom bi bilo te ko izii na kraj ako bi se odista upla ila, a ko bi je uhvatila panika. Stalno je to sebi ponavljalo, ali nije vredelo. eleo je to s nekim da podeli. eleo je da bar deo odgovornosti skine sa sebe. "Postoje neke stvari koje treba da znam a koje mi nisu poznate", nastavi on. "Stvari kao to je, na primer, gustina mase izmeu ovog mesta ovde i Lingana, a koja utie na kurs skoka, po to je gustina mase to to uslovljava zakrivljenost ovog dela vaseljene. Efemeridi... to je ova knjiga ovde... pominju ispravke zakrivlje nosti koje se moraju izvr iti pri odreenim standardnim skokovima, i iz njih bi treb alo da izraunam odreene ispravke koje se tiu na eg kretanja. Ali ako se u promeru od deset svetlosnih godina na na em putu nae neki super-div, svi prorauni padaju u vodu . Nisam ak ni siguran da sam pravilno koristio kompjuter." "Ali ta bi se moglo dogoditi ako pogre i ?" "Vratili bismo se u normalni svemir u taki koja se nalazi suvi e blizu sunc a Langana." Ona malo porazmisli o tome, a zatim ree: "Nema pojma koliko se sada bolje oseam." "Posle svega to sam rekao?" "Razume se. U krevetu sam se jednostavno oseala bespomonom i izgubljenom, jer sam sa svih strana bila okru ena prazninom. Sada znam da smo se negde uputili i da tu prazninu dr imo u svojim rukama." Bajron je bio zadovoljan. Kako je samo sada bila drugaija. "Nisam ba sigur an da je vrsto dr imo u rukama." "Dr imo", prekinu ga ona. "Znam da si u stanju da upravlja ovim brodom." I Bajron zakljui da mo da stvarno i mo e. Artemisija je podavila poda se svoje duge obna ene noge i sela suelice njem u. Na sebi je imala samo tanak donji ve , ali kao da toga uop te nije bila svesna, to
se za Bajrona ba ne bi moglo rei. "Zna ", ponovo zapoe ona, "u tom krevetu sam se neobino udno oseala, kao da sa m lebdela. To je jedna od stvari koje su me upla ile. Svaki put kada bih se okrenu la, nekako sam udno odskoila u vazduh, a zatim se lagano spustila kao da su se u v azduhu nalazile opruge koje su me zadr avale." "Nisi valjda spavala na gornjem le aju?" "Jesam. Na donjem sam oseala klaustrofobiju, po to mi se na est ina iznad gla ve nalazio jo jedan du ek." Bajron se nasmeja. "Onda je sve jasno. Gravitaciona sila ovog broda usme rena je prema njegovoj osovini i opada sa udaljeno u od osnove. Na gornjem le aju bil a si verovatno dvadeset do trideset funti lak e nego na podu. Da li si ikada putov ala putnikim brodom? Nekim velikim?" "Jednom. Pro le godine, kada smo otac i ja posetili Tiran." "E pa, na putnikim brodovima gravitacija postoji u svim delovima broda i usmerena je prema spolja njosti trupa, tako da je du a osa broda uvek okrenuta 'gore ', bez obzira gde se nalazili. Zato su motori tih velikih beba uvek poreani poput cilindra du du e ose. Tamo nema gravitacije." "Mora da je potrebno stra no mnogo energije da bi se odr avala ve taka gravitac ija." "Dovoljno da se njome napaja jedan mali grad." "Nema opasnosti da ostanemo bez goriva, zar ne?" "O tome nemoj brinuti. Brodovi se napajaju gorivom kroz proces potpunog pretvaranja mase u energiju. Gorivo je poslednja stvar bez koje emo ostati. Pre e se izlizati spolja nji omota." Bila je okrenuta prema njemu. On primeti da na licu vi e nema minke i zapit a se kako je uspela da je skine; verovatno maramicom i krajnje oskudnom koliinom vode za pie. Rezultat nije bio pora avajui ve, naprotiv, njena ista bela ko a jo je jae savr enije odudarala od crne kose i oiju. Oi su joj veoma tople, pomisli Bajron. Ti ina je malo predugo potrajala i on urno ree: "Nisi ba esto putovala? Hou da ka em, samo si se jednom vozila putnikim brodom?" Ona potvrdno klimnu. "I to je bilo previ e. Da nismo posetili Tiran, onaj prostak komornik me ne bi video i... Ne elim da govorim o tome!" Bajron nije navaljivao, ali nastavi da je ispituje o putovanjima. "Da li je to uobiajeno? Mislim, da se ne putuje?" "Bojim se da jeste. Otac stalno leti iz jedne dr avnike posete u drugu, otv ara razne poljoprivredne izlo be, posveuje zgrade. Obino samo dr i govor koji mu Arata p napi e. to se nas ostalih tie, Tirani su uvek zadovoljniji ako ne napu tamo Palatu. Jadni Gilbert! Jedan jedini put napustio je Rodiju radi Kanovog krunisanja, kao oev predstavnik. Posle toga mu nikada vi e nisu dozvolili da kroi na neki brod." Pogled joj je bio oboren i odsutan, gu vala je krajiak Bajronovog rukava pr i zglavku. A onda ponovo progovori: "Bajrone?" "Da... Arta?" Malo je zastao, ali ipak uspe da izgovori njeno ime. "Dr i li da bi pria strica Gilberta mogla biti istinita?" "Zar misli da ju je izmislio? Ve godinama sanja Tirane, a nikada mu se nij e ukazala prilika da bilo ta uini, razume se, sem da uspostavlja pijunske zrake, to je krajnje detinjasto i on je toga svestan. Mo da je pravio kule u vazduhu, u koje je na kraju i sam poverovao. Vidi , dobro sam ga upoznao." "Mo da si u pravu, ali hajde da sledimo malo taj njegov san. Ipak mo emo da otputujemo na Lingan." Bili su veoma blizu jedno drugom. Mogao je da ispru i ruku i dodirne je, u zme je u naruje i poljubi. I on to i uini. Bilo je to potpuno non seguitur. Bajronu se inilo da za to uop te nije bilo razloga. Jednog trenutka raspravljali su o skokovima, gravitaciji i Gilbertu, a u sledeem se na la u njegovom naruju, mekim i svilenastim usnama priljubljenim uz n jegove. U prvi mah je po eleo da joj se izvini, da iznese svu silu budalastih opra vdanja, ali kada se malo odmakao i ve hteo da progovori, primetio je da ona ni ne poku ava da pobegne, ve da je polo ila glavu na njegovu levu mi icu. Oi su joj i dalje
bile zatvorene. I tako on ni ta ne ree, ve je ponovo poljubi lagano i strasno. To je bilo na jbolje to je mogao da uini i on je toga bio svestan. Konano ona progovori, pomalo sanjivo: "Zar nisi gladan? Doneu ti malo konc entrata i zagrejau ti ga. Ako bude eleo da odspava , mogu ostati da pazim umesto tebe . I... bie bolje da jo ne to obuem." Okrenula se kao da namerava da ode. "Koncentrat ima ba dobar ukus kada se na njega navikne . Hvala ti to si ga nabavio." Upravo ove njene rei, vi e nego poljupci, zapeatili su mir meu njima. Kada je Gilbert u ao u kontrolnu odaju, mnogo asova kasnije, uop te se nije i znenadio zatekav i Bajrona i Artemisiju u budalastom razgovoru. Nije ak ni prokomen tarisao injenicu da je Bajronova ruka poivala oko pasa njegove neake. "Kada emo napraviti skok, Bajrone?" upita on. "Za pola sata", odvrati Bajron. Pro lo je i tih pola sata; kontrole su bile pode ene; razgovor je bledeo, do k na kraju nije zamukao. Kada je najzad do ao as Bajron duboko udahnu i povue jednu polugu sleva udes no, napraviv i pun luk. Skok nije bio onakav kao na kakvom putnikom brodu. Okrutni je bio mnogo m anji, te ni skok nije bio onako glatko izveden. Bajron se zateturao, a u deliu se kunde stvari oko njega se zaljulja e. A onda sve opet postade glatko i vrsto. Zvezde na viziekranu su se izmenile. Bajron je okrenuo brod, tako da se polje zvezda podiglo, i svaka zvezda se sada kretala u postojanom luku. Na kraju se pojavila jedna zvezda koja je bila ble tavo bela i vea od puke take. Bajron je u hvati, umiri brod pre no to je ponovo izgubi i usmeri teleskop u njenom pravcu, u baciv i unutra spektroskopski dodatak. Zatim se opet usredsredi na Efemiride, i stade da proverava kolonu pod n azivom "Spektralne karakteristike." Onda ustade sa pilotskog sedi ta i ree: "Jo je d osta daleko. Morau malo da poguram brod donde. Ali u svakom sluaju, tamo ispred na s nalazi se Lingan." Bio je to njegov prvi skok i to uspe an. 12. AUTARH DOLAZI Autarh od Lingana razmi ljao je o onome to je upravo uo ali njegove hladne, dobro kontrolisane crte lica jedva da su to pokazivale. "I ekali ste etrdeset osam asova da mi to ka ete", ponovi on. "Nije bilo razloga da vam to ranije ka em", odgovori hrabro Rizet. "Kada b ismo vas bombardovali svime to se zbiva ivot bi vam postao prava mora. Sada vam sa op tavamo tu vest, po to ne znamo ta o njoj da mislimo. U najmanju ruku je udna, a u p olo aju u kome se ovog asa nalazimo ne mo emo sebi dozvoliti ni ta udno." "Ponovite mi sve iz poetka. Hou da jo jednom ujem sve pojedinosti." Autarh prebaci nogu preko simsa ble tavog prozora i zami ljeno se zagleda na polje. Sam prozor predstavljao je mo da najveu pojedinanu neobinost linganske arhitek ture. Bio je srednje veliine i postavljen na kraju pet stopa dugakog udubljenja ko je se blago su avalo idui prema njemu. Bio je krajnje jasan, neobino debeo i istanano zakrivljen; to je vi e bilo soivo nego prozor, koje je poput levka uvlailo unutra s vetlost iz svih pravaca, tako da se predao, kada se gledalo prema spolja, video u minijaturi. Sa bilo kog prozora u Autarhovom dvoru jednim pogledom moglo se obuhvati ti pola obzorja, od zenita do nadira. Na ivicama je dolazilo do preteranog umanj enja i iskrivljenosti, ali i to je samo po sebi davalo odreenu aromu onome to je ov ek video: umanjenu, spljo tenu vrevu grada; puzei, zakrivljene orbite stratosferiks a u obliku polumeseca koje se uzdi u sa aerodroma. ovek se vremenom u toj meri navi kne na to da mu otvaranje prozora, kako bi unutra prodrla ravna, ukruena stvarnos t izgleda krajnje neprirodno. Kada se sunce nae u takvom polo aju da prozori u obli ku soiva postaju i e nemogue toplote i svetlosti, oni se automatski zatamnjuju, a ne
otvaraju, postaju zamraeni zahvaljujui pomaku u karakteristikama polarizacije stak la. A teorija koja ka e da arhitektura planete odslikava mesto te planete u Ga laksiji, kao da je nastala zahvaljujui ba Linganu i njegovim prozorima. I Lingan je bio mali, poput tih prozora, ali se oblikovao panoramskim po gledom. Bila je to 'dr ava-planeta' u Galaksiji koja je, u to vreme, ve bila prevaz i la takvo stanje ekonomskog i politikog razvoja. Iako su gotovo sve politike jedini ce predstavljale sastavni deo velikih zvezdanih sistema, Lingan je ostao ono to j e ve vekovima bio... usamljeni, naseljeni svet. To ga, meutim, nije spreavalo da bu de bogat. U stvari, postalo je gotovo nezamislivo da Lingan to ne bude. Te ko je unapred rei koji je svet tako sme ten da ga mnogi putevi to se korist e za skokove mogu upotrebljavati kao sredi nju meutaku; ili da ga, ak, moraju upotreb ljavati u interesu optimalne tednje. Velikim delom sve zavisi od ustrojstva razvo ja te oblasti svemira. Postavlja se i pitanje raspodele prirodno naseljivih plan eta; reda kojim e biti kolonizovane i kojom e se brzinom razvijati; tipova ekonomi ja zastupljenih na njima. Lingan je rano otkrio svoje vlastite vrednosti, to je predstavljao veliku prekretnicu u njegovoj istoriji. Pored stvarno va nog strate kog polo aja, va na je i s posobnost da se taj polo aj ceni i iskoristi. Lingan je nastavio da zauzima male p lanetoide koji nisu posedovali niti izvore niti mogunosti da sami izdr avaju nezavi sno stanovni tvo, samo zato da bi oni podr ali linganski monopol u trgovini. Na tom stenju izgradili su servisne stanice. U njima se moglo nai sve to je jednom brodu moglo zatrebati, od hiperatomskih rezervnih delova do novih izdanja knjiga. Te s tanice su vremenom prerasle u velike trgovake postaje. Iz svih Magliastih Kraljevs tava krzno, minerali, ito, govedina, drvena graa, slivali su se u njih; iz Unutra nj ih Kraljevstava pristizali su ma inerija, orue, lekovi; gotovi proizvodi svih vrsta pristizali su na slian nain. Tako je Lingan, poput svojih prozora, kiljei nadzirao itavu Galaksiju. Bila je to jedna jedina planeta kojoj je dobro i lo. Autarh ponovo progovori, ne okrenuv i se od prozora: "Poni od po tanskog brod a, Rizet. Kao prvo, gde se sreo sa tom krstaricom?" "Na manje od stotinu hiljada milja od Lingana. Tane koordinate nisu va ne. Od tada ih stalno nadziremo. Stvar je u tome to se tiranska krstarica ve tada nala zila u orbiti oko planete." "Kao da ne namerava da se spusti, ve eka na ne to?" "Da." "Nema naina da utvrdite koliko je dugo ekala?" "Bojim se da je to nemogue. Niko drugi ih nije video. Podrobno smo sve is pitali." "Dobro", ree Autarh. "Ostavimo to na as. Zaustavili su po tanski brod, to, ra zume se, predstavlja naru avanje na ih dogovora vezanih za odnose sa Tiranom." "Sumnjam da su Tirani. Njihovi nesigurni postupci pre ukazuju na begunce , na letee zatvorenike." "Misli na ljude na toj tiranskoj krstarici? Mo da, razume se, samo ele da mi u to poverujemo. U svakom sluaju, jedino to su javno zatra ili bilo je da lino meni predaju jednu poruku?" "Lino Autarhu, tako je." "Ni ta drugo?" "Ni ta." "Uop te nisu stupili na po tanski brod?" "Komunicirali su preko viziekrana. Po tanska kapsula bila je izbaena preko dve milje praznog prostora, a potom ju je uhvatila brodska mre a." "Da li su komunicirali i slikom ili samo zvukom." "I slikom i zvukom. U tome i jeste stvar. Nekolicina njih opisala je gov ornika kao mladia 'aristokratskog dr anja' - ta god da to znai." Autarh lagano stisnu pesnicu. "Stvarno? I niko se nije setio da napravi foto-utisak tog lica? to je bila gre ka." "Na nesreu, kapetan po tanskog broda nija imao nikakvog razloga da pretpost avi da bi ne to takvo moglo biti va no. Ako je uop te va no! Da li sve to vama ne to kazuj e, gospodine?"
Autarh ne odgovori na pitanje. "I ovo je ta poruka?" "Tako je. Silna poruka od jedne jedine rei, koju je trebalo da uruim lino v ama; to mi, razume se, nismo uinili. To je na primer, mogla biti i fisijska kapsul a. Ljudi su na taj nain i ranije ubijani." "Da, kao i Autarsi", primeti Autarh. "Samo jedna re: "Gilbert." Jedna re: "Gilbert." Autarh je zadr ao svoj ravnodu ni mir, ali u njemu je ve poela da se gomila od reena nesigurnost - a on nije voleo da se osea nesigurnim. Nije voleo ni ta to ga je i nilo svesnim ogranienja. Autarha nisu smela da sputavaju nikakva ogranienja, a na Linganu su ga sputavala jedino prirodna ogranienja. Nisu oduvek Linganom vladali Autarsi. U ranim danima na vlasti su bile d inastije prineva-trgovaca. Porodice koje su prve uspostavile subplanetarne servis ne stanice inile su dr avnu aristokratiju. Njihovo bogatstvo se nije sastojalo u ze mlji, te se stoga u dru tvenom polo aju nisu mogle meriti sa Ranerima ili Grend erima o bli njih svetova. Ali u njihovim rukama bila je valuta za pogaanje, te su tako mogl i kupiti i prodati iste te Ranere i Grend ere; to su ponekad i inili, zahvaljujui dobr om poznavanju finansija. Tako je Lingan zadesila uobiajena sudbina planeta kojima se vlada (ili ne vlada) pod takvim okolnostima. Ravnote a moi prelazila je sa jedne porodice na dru gu. Razne grupe smenjivale su se u izgnanstvu. Intrige i revolucije u krugu Pala te postale su hronine, te je stoga Lingan, nasuprot Direktorstvu na Rodiji, koje je predstavljalo najbolji primer stabilnosti i razvitka reda u Sektoru, bio prim er nemira i nereda. Ljudi su imali obiaj da ka u: "Prevrtljiv poput Lingana." Ishod je bio neminovan, ako je suditi prema nagove tajima. Kada su se suse dne planete-dr ave udru ile u skupinu dr ava i stekle mo, graanske borbe na Linganu post ale su preskupe i opasne po planetu. Obino stanovni tvo bilo je, na kraju, vi e nego voljno da bilo ta rtvuje za op ti mir. I tako su zamenili plutokratiju za autokratij u, i pri tom izgubili ne to od slobode. Mo nekolicine koncentrisana je u jednom, al i taj jedan je, veoma esto, bio namerno prijateljski raspolo en prema stanovni tvu te ei da ga iskoristi kao protivtezu trgovcima koji se nikada nisu pomirili sa tom pr omenom. Kao autokratija Lingan je uveao bogatstvo i snagu. ak su i Tirani, kada su ih napali pre trideset godina na vrhuncu njihove moi, bili primorani da stanu na mrtvoj taki. Nisu bili pora eni, ali bili su zaustavljeni. Od oka koji su tada do ive li nikada se nisu oporavili. Od godine kada su napali Lingan Tirani nisu osvojil i nijednu planetu. Ostale planete Magliastih Kraljevstava bile su pravi vazali Tirana. Linga n je, meutim, predstavljao Udru enu dr avu, teorijski ravnopravnog 'saveznika' Tirana , sa pravima koja su titili lanovi Udru enja. Autarh se, meutim, nije zavaravao postojeim stanjem stvari. ovinisti na pla neti mogli su sebi dozvolti da se smatraju slobodnima, ali Autarh je znao da je tiranska opasnost tokom ovog poslednjeg pokolenja dr ana na svega pedalj udaljenos ti. Na samo toliko. Nimalo vi e. I sada se mo da brzo pribli avala da im nanese poslednji, dugo odlagani udar ac. Nema sumnje da im je on pru io priliku na koju su dugo ekali. Organizacija koju je izgradio, mada jo neaktivna, predstavljala je dovoljan razlog da krenu u ka nje niku akciju bilo kakve vrste koju bi Tirani mogli smatrati odgovarajuom. Pravno gl edano, Lingan ne bi bio u pravu. Da li je krstarica predstavljala prvi nagove taj tog poslednjeg udarca? "Da li je na taj brod upuen stra ar?" upita Autarh. "Rekoh da ih nadziremo. Na a dva teretna broda"... Rizet se osmehnu jednim krajem usana... "nalazi se u dometu masometra." "I kakav zakljuak izvlai iz svega ovoga?" "Ne znam. Jedini Gilbert ije bi mi ime samo po sebi ne to znailo jeste Gilbr et od Hinrijada, sa Rodije. Da li ste imali neka posla s njim?" "Video sam ga prilikom svoje poslednje posete Rodiji", odgovori Autarh. "Razume se, ni ta mu niste rekli." "Razume se." Rizetove oi se suzi e. "Pomislio sam da mo da niste postali malo neoprezni; d
a su Tirani postali isto tako neoprezni, kada se oslanjaju na tog Gilbreta... Po znato je da Hinrijadi predstavljaju slabe karike ovih dana... i da ih mo da korist e kao sredstvo kojim e vas uhvatiti u klopku i naterati da na kraju izdate sami s ebe." "Sumnjam. Cela ova stvar pada u udno vreme. Nisam bio na Linganu vi e od go dinu dana. Stigao sam pro le nedelje i trebalo bi da opet odem za nekoliko dana. A jedna ovakva poruka me zatie upravo u trenutku kada sam ovde, pri ruci." "Ne mislite valjda da je u pitanju sluajnost?" "Ja ne verujem u sluajnost. I postoji samo jedan nain kako da se sve to ra zjasni. Stoga u posetiti taj brod. Sam." "To je, gospodine, nemogue." Rizet je bio zaprepa en. Iznad desne slepoonice imao je mali, neravan o iljak, koji iznenada pocrvene. "Zabranjuje mi?" upita suvo Autarh. Konano, on je bio Autarh, tako da se Rizet snu di i samo tiho ree: "Kako elit e gospodine." ekanje je na Okrutnome postajalo sve neprijatnije. Ve dva dana nisu skrenu li sa orbite. Gilbret je posmatrao kontrole sa istrajnom pa njom. I u glasu mu se to oita valo. "Zar ti se ne ini da se pomeraju?" Bajron baci jedan kratak pogled. Brijao se, i krajnje pa ljivo baratao tir anskim erozivnim sprejom. "Ne", odvrati on, "ne pomeraju se. A i za to bi? Posmatraju nas, i nastavie da nas posmatraju." Bajron je usredsredio svu svoju pa nju na osetljivu oblast iznad gornje us ne, te se nestrpljivo namr tio kada oseti pomalo kiselkast ukus spreja na jeziku. Svaki Tiranin umeo je da barata sprejom krajnje graciozno i gotovo poetino. To je , bez sumnje, bio najbr i i najdelotvorniji nain brijanja koji nije uklanjao malje zauvek - kada je sprej koristio kakav ekspert. U su tini, bilo je to krajnje dobro abrasivno sredstvo koje je skidalo dlake ne o tetiv i ko u. Na ko i se oseao tek neznata n pritisak nalik na vazdu no strujanje. Meutim, Bajron se ipak neprijatno oseao. Bila mu je poznata legenda, pria i li injenica ( ta god da je to bilo), o tome da je meu Tiranima rak lica rasprostranj eniji nego meu ostalim kulturnim skupinama, tako da su neki to pripisivali tirans kom spreju za brijanje. Bajron se po prvi put zapitao ne bi li bilo bolje da pot puno depilira lice. To se i inilo u nekim delovima Galaksije. Meutim, on odmah odb aci tu pomisao. Depilacija je predstavljala trajan metod. A u modu su uvek mogli da se vrate brkovi ili nakovreni zulufi. Bajron je posmatrao svoje lice u ogledalu, pitajui se kako bi izgledao sa zulufima koji se prote u do donjoviline kosti, kada se sa praga oglasi Artemisija: "Mislila sam da si oti ao da malo odspava ?" "Jesam", odvrati on. "A onda sam se rasanio." On podi e pogled prema njoj i osmehnu se. Ona ga potap a po obrazu, a zatim ne no pree prstima preko njega. "Tako je gl adak. Izgleda kao da ti je tek osamnaest." On prinese njenu aku usnama. "Nemoj dozvolti da te to prevari", ree on. "Da li nas jo dr e na oku?" upita ona. "Dr e. Nije li dosadna ova pauza u kojoj ima vremena da sedi i razmi lja ?" "Meni nije dosadno." "Sada govori o drugim vidovima te stvari, Arta." "Za to ih ne preemo i spustimo se na Lingan?" upita ona. "Razmi ljali smo o tome. Mislim da jo nismo spremni na takav rizik. Mo emo eka ti sve dok nam se zaliha vode drastino ne smanji." "Ka em vam da se kreu", povika odjednom Gilbret. Bajron ode do kontrolne table i stade da oitava podatke na masometru. Zat im pogleda u Gilbreta i ree: "Mo da si u pravu." Potom svu pa nju usredsredi na raunar, te trenutak ili dva provede zurei u n jegove brojanike. "Ne, ta dva broda se ne kreu u odnosu na nas, Gilbrete. Promene na masome tru potiu od treeg broda, koji im se pridru io. Koliko mogu da procenim, udaljen je
pet hiljada milja, otprilike 46 stepeni i 192 stepeni od linije koja spaja brod sa planetom, i to pod uslovom da sam dobro odredio efemeride. Ako nisam, vrednos ti iznose 314 i 168 stepeni." On naas zastade, kako bi obavio jo jedno oitavanje. "Mislim da se pribli avaj u. To je neki mali brod. ta misli , Gilbrete, da li bi mogao da stupi u vezu s njima ?" "Mogu poku ati", odvrati Gilbret. "U redu. Bez vizuelnog kontakta. Ostanimo samo na zvunom, dok ne steknemo neku predstavu o tome ta nam se pribli ava." Bilo je prosto divno posmatrati Gilbreta kako barata kontrolama eterikog radija. Nesumnjivo je posedovao prirodan dar za to. Stupiti u vezu sa kakvom osa mljenom takom u svemiru pomou gustog radio-snopa predstavlja, konano, zadatak u kom e brodska kontrolna tabla sa informacijama mo e tek neznatno da uestvuje. Znao je p ribli nu udaljenost broda, koja je mogla da varira stotinu milja gore ili dole. Im ao je dva ugla, od kojih je svaki, ili su, pak, oba, mogli biti pogre ni za pet do pedeset stepeni u bilo kom pravcu. To je sve zajedno inilo zapreminu od otprilike deset miliona kubnih milja u kojoj se brod mogao nalaziti. Ostalo je bilo prepu teno oveku-operatoru i radiosnopu koji je predstavljao pipajui prst koji u preseku nije imao ni pola milje i to na naj iroj taki svog prijemnog dometa. Govorilo se da ve t operator mo e na osnovu pukog dodira kontrola odrediti za koliko je snop proma io metu. Nauno posmatrano ta je teorija, razume se, predstavljala istu glupost, ali esto je izgledalo da ne po stoji nikakvo drugo obja njenje. Za manje od deset minuta igla mernog ureaja koji je utvrivao aktivnost rad io-aparata stala je da skae i Okrutni je poeo da prima i oda ilje poruke. Posle jo deset minuta Bajron je mogao da se zavali na sedi tu i ka e: "Poslae ovamo nekog oveka." "Treba li da im to dozvolimo?" upita Artemisija. "Za to da ne? U pitanju je samo jedan ovek; a i naoru ani smo." "Ali ako ima dozvolimo da nam se suvi e pribli e?" "Ovo je tiranska krstarica, Arta. Tri do pet puta smo jai od njih, ak i ak o je u pitanju najbolji lingan ki ratni brod. Njihove dragocene Odredbe o savezni tu im ne dopu taju ba mnogo, a pored toga, mi imamo i pet blastera velikog kalibra." "Zna li da rukuje tiranskim blasterima?" upita Artemisija. "Nisam znala da ume ." Bajronu ba nije bilo milo to e morati da je razoara, ali ipak ree: "Na nesreu, ne znam. Bar ne za sada. Ali oni na linga kom brodu to ni ne pretpostavljaju, shv ata ?" Pola sata kasnije na viziekranu se ukaza brod. Bila je to jedna mala zat upasta letelica, snabdevena sa dva niza od po etiri stabilizatora, to je moglo znai ti da je esto slu ila kao atl za stratosferske letove. Kada se brod prvi put pojavio na teleskopu, Gilbret odu evljeno uzviknu. " To je Autarhova jahta", povika on, i lice mu se nabra u osmeh. "To je njegova pr ivatna jahta. Ubeen sam u to. Nisam li vam kazao da je puko pominjanje moga imena najsigurniji nain da se privue njegova pa nja." Usledilo je razdoblje usporavanja i pode avanja brzine lingan kog broda, dok se nije sasvim umirio na viziekranu. Iz prijemnika dopre slaba an glas. "Jeste li spremni za prebacivanje?" "Jesmo!" odseno odvrati Bajron. "Ne zaboravite, samo jedna osoba!" Liilo je na odmotavanje zmije. Zamr eni metalni konopac bio je baen sa linga k og broda u njihovom pravcu, poput kakvog harpuna. Na viziekranu je izgledao mnog o deblji no to je u stvarnosti bio, a namagnetisani cilindar na njegovom kraju po stajao je sve vei to im se vi e pribli avao. Kada se na ao sasvim blizu, uputio se ka iv ici vidnog polja, da bi zatim potpuno i ezao. Zvuk koji je proizveo pri kontaktu bio je upalj i zvonak. Namagnetisani u teg se se zakaio, tako da je konopac sada prestavljao nit pauine koja se nije izvi jala poput kakve normalne optereene krive, ve je zadr ala sve vorove i ome koje je ima la i u trenutku dodira i koji su se lagano kretali napred, nalik na jedinice pod uticajem inercije.
Lagano i pa ljivo, lingan ki brod je stao da se povlai dok se nit nije isprav ila. Ostala je kao da visi zategnuta i vrsta, stanjujui se s razdaljinom dok se ni je pretvorila u neku gotovo nevidljivu stvar, to je neverovatno kieno svetlucala n a svetlosti lingan kog sunca. Bajron ubaci u teleskop neki dodatak koji smesta, prosto udovi no uvea brod u vidnom polju, tako da su mogli videti odakle izlazi pola milje dugaak konopac z a spajanje i siu nu priliku koja je krenula, prebacujui se preko njega aku pred aku. To ba nije predstavljalo uobiajeni prelazak s jednog broda na drugi. U nor malnim prilikama oba broda bi manevrisala dok se gotovo ne bi spojila, tako da s e njihove vazdu ne komore mogu sresti i spojiti pod uticajem sna nih magnetskih polj a. Tunel kroz svemir spojio bi brodove, pa bi se ovek mogao prebaciti s jednog na drugi odeven i za tien ba kao to je bio i na samom brodu. Razume se, ovaj oblik prel aska zahtevao je obostrano poverenje. Prebacujui se pomou konopca u svemiru, ovek je zavisio od skafandera. Linga nac koji se pribli avao bio je sav ututkan u svoje odelo, te je izgledao poput kak ve debele, vazduhom naduvane metalne stvari, iji su se zglobovi mogli pokretati j edino velikim naporom mi ia. ak i sa udaljenosti na kojoj se nalazio Bajron je mogao da vidi kako mu se ruke savijaju o trim trzajima kada god bi se zglobovi pomerili ili zaustavili na novoj brazdi. Trebalo je pa ljivo podesiti i meusobne brzine oba broda. Nepredvieno ubrzav anje bilo koga od njih izizvalo bi oslobaanje konopca, usled ega bi putnik bio odb aen u svemir kroz koji bi poeo da se okree usled slabe privlane snage udaljenog sunc a i poetnog impulsa nastalog pri pucanju konopca... tako da ga ni ta, ni trenje ni kakva prepreka ne bi mogli zaustaviti s ove strane venosti. Linganac koji se pribli avao kretao se samouvereno i brzo. Kada se pribli io moglo se videti da se njegovo prebacivanje nije sastojalo iz jednostavnog preme tanja jedne ake preko druge. Svaki put kada bi savio ruku koja mu je bila ispru ena i odbacio se napred, ispustio bi konopac tako da je lebdeo prema njima nekih de setak stopa pre no to bi ispru io drugu aku da se ponovo uhvati za konopac. Bilo je to pravo kretanje kroz svemir na rukama. ovek u svemiru liio je na kakvog sjajnog metalnog gibona. " ta ako proma i?" upita Artemisija. "Izgleda mi suvi e ve t da bi mu se to dogodilo", odvrati Bajron, "ali ako m u se to dogodi, ocrtavae se naspram sunca. Mogli bismo da ga pokupimo." Sada je Lingnac ve bio blizu. Izi ao je iz vidnog polja. Posle jo pet sekund i zaulo se tupkanje stopala po trupu broda. Bajron povue polugu kojom su se palile signalne lampice to su oiviavale bro dsku vazdu nu komoru. Trenutak kasnije, u znak odgovora na niz odlunih udara, spolj a nja vrata se otvori e. Zauo se sna an udar neposredno iza praznine u zidu pilotske ka bine. Spolja nja vrata se zatvori e, taj deo zida skliznu u stranu i kroz njega stup i unutra neki ovek. Njegovo odelo se istog asa zaledi, tako da se debelo staklo na lemu pretvo ri u beli humak. Od njega se irila hladnoa. Bajron pojaa grejanje tako da oko njih odmah zastruja topao i suv vazduh. Jedan trenutak led na odelu mu je odolevao, a onda poe da se tanji i pretvara u rosu. Zatupasti prsti Linganca borili su se sa kopama na kacigi, kao da je bio nervozan to ni ta ne vidi kroz staklo prekriveno snegom. Kaciga se skidala u jednom komadu, pri emu se video unutra nji debeo i mekan izolacioni materijal koji mu je razbaru io kosu. "Va a ekselencijo!" uzviknu Gilbret. A onda pobedonosno dodade: "Bajrone, ovo je Autarh glavom." Ali Bajron uspe jedino da izgovori glasom koji se uzaludno borio protiv zaprepa enja: "D onti!" 13. AUTARH OSTAJE Autarh ne no odgurnu nogom odelo u jednu stranu, te prisvoji za sebe veu od tapaciranih stolica. "Dosta dugo se nisam ovim bavio", objasni on. "Ali ka u da se to nikada ne
zaboravlja kada se jednom naui, to je bar u mom sluaju oigledno tano. Zdravo, Farile ! Lorde Gilbrete, dobar dan. Ako me pamenje dobro slu i, ovo je Direktorova kerka, g ospa Artemisija!" On pa ljivo namesti dugaku cigaretu meu usne i zapali je pukim udisanjem vaz duha. Mirisni duvan ispuni vazduh svojim prijatnim isparenjima. "Nisam oekivao da u te tako brzo videti, Farile", primeti on. "Ili mo da nisu oekivao da e me uop te vi e videti?" odvrati zajedljivo Bajron. "Nikad se ne zna", slo i se Autarh. "Ali imajui u vidu da je poruka sadr ala samo jednu re - Gilbret; te znajui da Gilbret ne ume da upravlja svemirskim brodom ; kao i to da sam ja sam poslao na Rodiju mladia koji ume da upravlja svemirskim brodom i koji je u stanju da ukrade tiransku krstaricu ako se nae u kripcu; te, sa znav i da je jedan od ljudi na krstarici mladi aristokratskog dr anja - nametao se sa mo jedan zakljuak. Nisam iznenaen to te vidim." "Mislim da jesi", odvrati Bajron. "Mislim da si stra no iznenaen to me vidi . Po to si ubica i trebalo bi da to bude . Zar misli da ne umem da se bavim dedukcijom? " "Ja o tebi Farile mislim sve najbolje." Autarh je bio potpuno smiren, tako da se Bajron oseao neprijatno i glupo dok je negodovao. On se besno okrenu ka ostalima. "Ovaj ovek ovde je Sander D onti. .. onaj Sander D onti o kome sam vam priao. On, pored toga, mo e biti i Autarh Lingan a ili pedeset puta Autarh. Meni je to svejedno. Za mene je on Sander D onti." "On je ovek koji je..." poe Artemisija. Gilbret prinese svoju mr avu drhtavu aku elu. "Urazumi se, Bajrone. Jesi li poludeo?" "To je taj ovek! A ja nisam lud!" povika Bajron. S mukom se savladao. "U redu. Pretpostalvjam da se vikom ni ta ne mo e re iti. Gubi se s mog broda, D onti. Nisa m li to dovoljno mirno rekao? Gubi se s mog broda." "Dragi moj Farile. Zbog ega?" Gilbret poe ispu tati neke nesuvisle zvuke, ali Bajron ga samo grubo odgurn u u stranu i nae se licem u lice sa Autarhom koji je sedeo. "Napravio si samo jed nu gre ku, D onti. Samo jednu. Nisi unapred mogao znati da u u svojoj spavaonici, tam o na Zemlji, zaboraviti runi sat. A kai na tom mom runom satu bio je sluajno i indik ator zraenja." Autarh ispusti kolut dima i prijatno se osmehnu. "A taj kai uop te nije poplavio, D onti", nastavi Bajron. Te noi u mojoj sobi nije bilo nikakve bombe. Ve samo namerno ostavljen muak! Ako to porekne , onda si la o v, D onti, ili kako god ti volja da nazove sam sebe. ta vi e, ti si tamo podmetnuo taj muak. Ti si me uspavao pomou hipnita i prip remio sve za nastavak te none komedije. Sve to ima smisla, zna . Da sam bio prepu ten sam sebi, prespavao bih tu no ni ne primetiv i da ne to nije u redu. Ko me je uporno zvao preko vizifona dok nije bio siguran da sam se probudio? Tano, probudio, kak o bih bio u stanju da pronaem bombu, koja je namerno bila ostavljena u blizini br ojaa kako je ne bih mogao proma iti. Ko je razvalio vrata kako bih mogao da napusti m sobu pre no to otkrijem da je bomba u stvari samo muak? Mora da si te noi u ivao, D o nti!" Bajron zastade da bi video kakav je utisak izazvao, ali Autarh je samo k limnuo u znak utive zainteresovanosti. Bajron oseti kako se bes u njemu sve vi e po veava. inilo mu se da udara po jastucima, bri e vodu, utira vazduh. "Moj otac je trebalo da bude pogubljen", nastavi on grubo. "Sigurno bih to relativno brzo saznao. Oti ao bih ili ne na Nefelos. to se toga tie ravnao bih se prema svom razumu, otvoreno se suprotstavio Tiranima, ili mo da ne, u zavisnosti od toga kako bih sam odluio. Znao bih kakve su mi anse. Bio bih pripremljen na raz ne mogunosti. Ali ti si eleo da poem na Rodiju, da se vidim sa Hinrikom. A nisi ba mogao oekivati da u uiniti ono to ti eli . Malo je bilo verovatno da u poi do tebe po savet. m u sluaju da ti poe za rukom da iscenira odreenu situaciju. I uspelo ti je! Pomislio sam da mi je bomba bila podmetnuta, ali nisam mogao da se doset im zbog ega. Ti, jesi. Izgledalo je kao da si mi spasao ivot. Izgledalo je kao da ti sve zna ; kao, na primer, ta treba posle toga da preduzmem. Bio sam izbaen iz rav note e, zbunjen. Poslu ao sam tvoj savet."
Bajron za trenutak ostade bez daha, te napravi pauzu ekajui odgovor. Nije ga dobio. Stoga, on odlui da nastavi, viui: "Nisi mi rekao da u Zemlju napustiti na rodijanskom brodu i da si se pobrinuo da kapetan bude obave ten o mom identitetu. Nisi mi rekao da si isplanirao da padnem Tiranima u ruke onog trenutka kada kroim na Rodiju. Porie li to?" Nastupi duga pauza. D onti ugasi cigaretu. Gilbret je trljao jednu aku o drugu. "Bajrone, ba si sme an. Autarh ne bi... " D onti, meutim, podi e pogled i tiho ree: "Ali Autarh ipak bi. Sve priznajem. Sasvim si u pravu, Bajrone, i estitam ti na pronicljivosti. Bombu-muak sam sam sme stio u orman i poslao te na Rodiju u elji da te Tirani uhapse." Bajronovo lice se razvedri. Ne to od ispraznosti njegovog ivota upravo je n estalo. "Jednog dana u izravnati raune s tobom, D onti", pripreti on. "U ovom trenut ku izgleda da si zaista Autarh Lingana i da te tamo napolju ekaju tri broda. To m i se ba ne dopada, pre bi se moglo rei da mi smeta. Meutim, ovo je moj brod. Ja nji me upravljam. Stoga navuci odelo i gubi se. Svemirski konopac jo je rastegnut." "Ovo nije tvoj brod. Ti si pre gusar nego pilot." "Jedini zakon koji se ovde priznaje jeste zakon svojine. Ima pet minuta d a navue odelo." "Molim te. Manimo se dramatike. Potrebni smo jedan drugome i uop te ne nam eravam da odem." "Ti meni nisi potreban. Ne bi mi bio potreban ni da nam se upravo pribli a va tiranska flota i da je ti mo e razneti, a ja ne!" "Farile", ree D onti, "govori i pona a se kao kakav klinac. Pustio sam te da ka e a ima . Mogu li sada ja?" "Ne mo e . Ne vidim za to bih te slu ao." "A sada?" Artemisija zavri ta. Bajron krenu, ali se odmah zaustavi. Crven od besa, s tajao je napet i bespomoan. "Uvek preduzimam izvesne mere opreza", mirno ree D onti. " ao mi je to moram b iti tako grub i pretiti vam oru jem. Ali pretpostavljam da u vas na taj nain primora ti da me saslu ate." U ruci je dr ao d epni blaster. "Nije predvien da izaziva bol ili o amuenost. Ve da ubija!" On ree: "Ve godinama organizujem Lingan protiv Tirana", zapoe D onti. "Znate li vi ta to znai? Nije mi bilo nimalo lako. Bilo je to gotovo nemogue. Unutra nja Kra ljevstva ne ele da nam ponude pomo. To znamo iz sopstvenog pozama nog iskustva. Magl iastim Kraljevstvima niko nee pritei u pomo ako ona sama sebi ne pomognu. Ali ubedit i na e domorodake poglavare u to ne predstavlja ba prijateljsku igru. Tvoj je otac r adio na tome i bio ubijen. To uop te nije prijateljska igra. Imaj to na umu. Kada ti je otac uhap en zapali smo u krizu. Za nas je to bilo biti ili ne biti. Pripadao je na im unutra njim krugovima i svima je bilo jasno da su nam Tirani na tragu. Trebalo ih je izbaciti iz koloseka. Te ko da bih to mogao postii na po ten i estit nain. Oni se ne ale. Nisam mogao da doem do tebe i da ti ka em: 'Farile, moramo Tirane uputiti n a pogre an trag. Ti si Ranerov sin i samim tim si sumnjiv. Otidi tamo i pona aj se pr ijateljski prema Hinriku od Rodije, kako bi Tirani bili zavedeni. Odvrati im mis li od Lingana. To bi moglo biti opasno; mogao bi poginuti, ali ideali za koje se borio tvoj otac dolaze na prvo mesto'. Mo da bi ti to i prihvatio, ali nisam smeo da eksperimenti em. Uvukao sam te u celu tu rabotu, a da nisi ni znao. Veruj mi, nije bilo lako. Ali nisam imao i zbora. Mislio sam da mo da nee pre iveti; otovreno ti to ka em. Ali pre iveo si, i milo mi je zbog toga. Posredi je bilo jo ne to, jedan dokument..." "Kakav dokument?" upita naglo Bajron. "Kuda uri ? Rekoh ve da je tvoj otac radio za mene. Tako sam znao sve to i on . Trebalo je da ti nabavi taj dokument i predstavljao si dobar izbor, bar u poetku . Zvanino si se nalazio na Zemlji. Mlad si i malo je verovatno da bi u tebe neko
posumnjao. Ali rekoh ve, tako je bilo samo u poetku! Kasnije, kada ti je otac uhap en, postao si opasan. Za Tirane si postao os umnjieni broj jedan; nismo mogli dopustiti da taj dokument dospe u tvoje ruke, je r bi onda gotovo neminovno postao njihov plen. Morali smo te ukloniti sa Zemlje pre no to uspe no okona svoju misiju. Kao to vidi , sve se uklapa." "Znai, on je sada kod tebe?" upita Bajron. "Ne, nije", odvrati Autarh. "Dokument koji mo da tra imo nije na Zemlji ve go dinama. Ako je uop te re o pravom dokumentu - i ne znam kod koga je. Mogu li sada d a sklonim blaster? Postaje mi prete ak." "Skloni ga", ree Bajron. Autarh gotovo lenjo ukloni blaster, a onda upita: " ta ti je otac kazao o tom dokumentu?" "Ni ta to ti ve ne zna , po to je radio za tebe." Autarh se nasme i. "Tako je!" Ali taj osmeh nije bio ba veseo. "Ima li jo ta da nam objasni ?" "Nemam." "E, onda se", prasnu Bajron, "gubi s broda." "ekaj malo, Bajrone", iznenada se javi Gilbret. "Treba ovde razmotriti i ne to vi e od privatnih razmirica. Tu smo jo i Artemisija i ja. I mi imamo ne to da ka em o. to se mene tie, smatram da Autarhove rei imaju smisla. Podseam te da sam ti na Ro diji spasao ivot, te stoga smatram da bi i moje mi ljenje trebalo uzeti u obzir." "U redu. Spasao si mi ivot", povika Bajron. On upre prst prema vazdu noj ko mori. "Poi onda s njim. Poi samo. I ti odlazi odavde. eleo si da pronae Autarha. Evo ti ga! Pristao sam da te odvezem k njemu, i na tome se zavr ava moja odgovornost. Ne poku avaj da mi odreuje ta da inim!" Zatim se okrenu ka Artemisiji i dalje dosta ljut. "A ta je s tobom? I ti si mi spasla ivot. Svi mi samo spasavaju ivot. eli li i ti da poe s njima?" "Ne govori u moje ime, Bajrone", odgovori Artemisija mirno. "Da sam elela da poem s njim sama bih to rekla." "Nemoj misliti da ima neke obaveze. Mo e otii kada god eli ." Na njoj se videlo da je povreena, te se on okrete na drugu stranu. Kao i obino, njegov trezveniji deo znao je da se pona a detinjasto. D onti ga je naterao da se pona a budalasto i on ni ta nije mogao da preduzme kako bi se li io zlovolje koju je oseao. Osim toga, za to svi tako mirno prihvataju da je bilo sasvim u redu to to su eleli da Bajrona Farila bace Tiranima, poput kakve koske baene psu, kako bi ih skinuli D ontiju s vrata. Doavola, za koga su ga oni smatrali? Razmi ljao je o bombi-muku, rodijanskom putnikom brodu, Tiranima, ludoj noi n a Rodiji, i poeo da osea samosa aljenje. "Pa, Farile?" upita Autarh. "Pa, Bajrone?" upita i Gilbret. Bajron se okrenu ka Artemisiji. " ta ti misli ?" Artemisija pribrano odvrati: "Mislim da ima tri broda tamo napolju, da j e, pored toga, jo i Autarh Lingana. Mislim da nema izbora." Autarh je pogleda i klimnu joj glavom u znak divljenja. "Veoma ste razbo riti, moja gospo. Ba je lepo kada takav um krije ovako prijatna spolja njost." Zadr a o je pogled primetno dugo na njoj. "Kakva je pogodba?" upita naglo Bajron. "Dozvolite da se poslu im va im imenom i sposobnostima i odve u vas na svet koj i lord Gilbret naziva svetom pobunjenika." "Smatra da takav postoji?" kiselo primeti Bajron. "Znai, to je va svet!" upade Gilbret gotovo istog asa. Autarh se osmehnu. "Smatram da svet kakav je lord opisao postoji, ali on , na alost, nije moj." "Nije va ", jeknu Gilbret malodu no. "Kakve to ima veze ako sam u stanju da ga pronaem?" "Kako?" upita Bajron. "Nije to tako te ko kao to biste mogli misliti", objasni Autarh. "Ako u cel osti prihvatimo priu, onako kako nam je ispriana, onda moramo poverovati da postoj i svet koji sprema pobunu protiv Tirana. Moramo poverovati da se nalazi negde u sektoru Maglina i da Tirani ve dvadeset godina ne mogu da ga pronau. Ako je tako n
e to mogue, onda u tom sektoru postoji samo jedno mesto gde se takva planeta mo e nal aziti." "A gde to?" "Zar vam se re enje samo ne namee? Zar vam ne izgleda neizbe no da se takav s vet mo e nalaziti u samoj Maglini?" "Unutar Magline?" "Galaksije mi, tako je", uzviknu Gilbret. U tom trenutku ponueno re enje odista je izgledalo oigledno i jedino mogue. "Mogu li ljudi da ive na svetovima unutar Magline?" upita boja ljivo Artemi sija. "Za to da ne?", odgovori pitanjem Autarh. "Nemojte imati pogre no mi ljenje o Maglini. Ona predstavlja tamnu maglu u svemiru, ali ne i otrovan gas. To je vero vatno razreena masa atoma natrijuma, kalijuma i kalcijuma, koja apsorbuje i zatam njuje svetlost zvezda unutar nje, kao i, razume se, onih koji se nalaze na supro tnoj strani od posmatraa. Inae je potpuno bezopasna i po to se nalazi u neposrednoj blizini jedne zvezde nemogue ju je otkriti. Izvinjavam se ako vam se ini da sam suvi e iscrpan, ali poslednjih nekoliko meseci proveo sam na Univerzitetu Zemlje prikupljajui astronomske podatke o Magl ini." "Za to tamo?" upita Bajron. "To, dabome, uop te nije va no, ali tamo sam te sr eo pa sam znati eljan." "Nema u tome nikakve tajne. Prvobitno sam napustio Lingan zbog linih stva ri. Njihova priroda nije uop te va na. Otprilike pre est meseci posetio sam Rodiju. M oj agent, Vajdemos... tvoj otac, Bajrone... nije postigao neki naroiti uspeh u pr egovorima sa Direktorom, koga smo se nadali da emo pridobiti. Poku ao sam da prover im stvar, ali nisam uspeo, po to Hinrik, uz svo uva avanje prema na oj gospi ovde, nij e ba ovek koji bi odgovarao na im potrebama." "Vidi, vidi", promrmlja Bajron. "Ali onda sam sreo Gilbreta", nastavi Autarh, "kao to vam je to ve mo da rek ao. Tako sam oti ao na Zemlju, po to je Zemlja prvobitni dom oveanstva. Veina prvobitni h istra ivanja Galaksije bila je zapoeta sa Zemlje. Stoga se na Zemlji nalaze uglav nom svi zapisi. Maglina Konjska glava bila je ispitana veoma podrobno; i to u ne koliko navrata. Nikada nije bila naseljena, zbog pote koa oko putovanja kroz suvi e v eliku zapreminu svemira u kojoj nije bilo mogue vr iti osmatranje zvezda. Meutim, me ni su bila potrebna samo istra ivanja. A sada me pa ljivo slu ajte. Meteor je pogodio tiranski brod na kome se lord Gilbret nasukao posle njegovog prvog skoka. Pod pretpostavkom da se brod kretao uobiajenom trgovakom rutom od Tirana prema Rodiji... a nemamo razloga da pretpost avimo drugaije... utvrena je taka u svemiru u kojoj je brod skrenuo s puta. Jedva d a je prevalio ne to vi e od pola miliona milja kroz obini svemir, izmeu prva dva skoka . Tu du inu u svemiru mo emo smatrati za taku. Mo emo pretpostaviti jo ne to. Pravei dar-mar po kontrolnim tablama sasvim je mogue da je meteor izmenio pravac skokova, jer za to je dovoljno samo da se izmen i kretanje brodskog iroskopa. To je te ko izvesti, ali ne i nemogue. Meutim, da bi se promenila snaga hiperatomskog pogona, bilo bi potrebno da doe do potpunog uni tenj a ma ina, koje meteor, razume se, nije ni dodirnuo. Sa nepromenjenom snagom pogona du ina preostala etiri skoka ostala bi ista, kao i njihov relativni pravac. To bi bilo analogno dugakoj povijenoj ici okaenoj o jednu jedinu taku u nepoznatom pravcu kroz nepoznati ugao. Konani polo aj broda bio bi negde na povr ini zami ljene sfere, ije sredi te bi predstavljala ona taka u svemiru u kojoj je meteor udario, a prenik zbir vektora preostalih skokova. Nacrtao sam jednu takvu sferu i ta povr ina odseca dobar komad Magline Kon jska glava. Nekih est hiljada kvadratnih stepeni povr ine sfere, to jest jedna etvrt ina celokupne njene povr ine, le i u Maglini. Stoga, preostaje jedino da se pronae zv ezda koja se nalazi u Maglini, koja istovremeno ulazi u onih milion milja, otpri like, zami ljene povr ine o kojoj govorimo. Seate se da se Gilbretov brod na ao nadomak neke zvezde kada se zaustavio. ta mislite, koliko zvezda mo emo pronai unutar Magline koje su tako blizu po vr ine sfere? Imajte na umu da u Galaksiji postoji stotinu milijardi zvezda koje z rae."
Bajrona je sve ovo i protiv njegove volje zainteresovalo. "Stotinu, pret postavljam!" "Pet!" odvrati Autarh. "Samo pet. Neka vas ne zavara brojka od stotinu m ilijardi. Galaksija ima zapreminu od otprilike sedam triliona svetlosnih godina, tako da po zvezdi, u proseku, dolazi sedamdeset kubnih svetlosnih godina. Prava je teta to ne znamo koja od tih pet ima naseljive planete. Njihov broj tada bismo mogli svesti na samo jednu. Na nesreu, rani istra ivai nisu imali vremena za detalj nija prouavanja. Iscrtali su polo aj zvezda, pravilno kretanje i spektralni tip." "I tako, znai, u jednom od tih pet zvezdanih sistema", upita Bajron, "nal azi se pobunjeniki svet?" "Jedino taj zakljuak odgovara injenicama koje su nam poznate." "Pod pretpostavkom da Gilovu priu mo emo prihvatiti kao verodostojnu." "To sam i pretpostavio." "Moja je pria istinita", napeto ih prekinu Gilbret. "Kunem vam se." "Upravo sam se spremao", nastavi Autarh, "da istra im svaki od tih pet sve tova. Motivi zbog ega to inim su oigledni. Kao Autarh od Lingana mogu jednako kao i oni uestvovati u njihovim nastojanjima." "A sa dva Hinrijada i jednim Vajdemosom na svojoj strani, tvoja ponuda d a uestvuje sa jednim delom i, verovatno, da sebi osigura jak polo aj meu novim, slobod nim svetovima koji e zavladati, bila bi mnogo bolja", primeti Bajron. "Tvoj me cinizam ne pla i, Farile. Odgovor je, razume se, potvrdan. Ako tr eba da doe do neke uspe ne pobune, bilo bi, opet, razume se, po eljno da se ti nae na p obunjenikoj strani." "Inae bi neki uspe ni anonimus ili pobunjeniki kapetan mogao kao nagradu dob iti Autokratiju na Linganu." "Ili Ran na Vajdemosu. Tano." "A ta ako pobuna ne uspe?" "Imaemo vremena da o tome donesemo sud kada pronaemo ono to tra imo." Bajron lagano pristade. "Poi u s tobom." "Dobro! Hajde da onda sve sredimo za va e prebacivanje na moj brod." "emu to?" "Bolje je za vas. Ovaj brod je prava igraka." "To je tiranski ratni brod. Pogre ili bismo ako bismo ga napustili." "Upravo zato to je to tiranski ratni brod bio bi opasno sumnjiv!" "Ne u Maglini. ao mi je, D onti. Pridru ujem ti se zbog mogue koristi. I ja mo gu da budem iskren. elim da pronaem pobunjeniki svet. Ali nas dvojica ne mo emo posta ti prijatelji. Ostajem za svojim kontrolama." "Bajrone", javi se Artemisija ne nim glasom, "ovaj brod je suvi e mali za na s troje." "Kako sada stvari stoje, Arta, u pravu si. Ali to se mo e srediti i pomou p rikolice. D onti to isto tako dobro zna kao i ja. Tada bismo imali sasvim dovoljno prostora, a ostali bismo gospodari nad na im kontrolama. A tim bismo odlino i mask irali sam brod." Autarh je za trenutak razmi ljao o tome. "Ako meu nama nee biti ni prijatelj stva, ni poverenja, Farile, onda se moram za tititi. Mo e zadr ati svoj brod i dobiti p rikolicu, opremljenu po vlastitoj elji. Ali moram dobiti neki zalog da ete se pona a ti kako valja. Bar gospa Artemisija mora poi sa mnom." "Ne!" uzviknu Bajron. Autarh podi e obrve. "Ne? Pustimo damu da se izjasni." On se okrenu prema Artemisiji i nozdrve mu se neosetno ra iri e. "Usuujem se da ka em da e vam kod mene biti veoma udobno, gospo." "Ali vama ne bi bilo ugodno, lorde. Budite ubeeni u to", odvrati ona. "Po t edeu vas neprijatnosti i ostau ovde." "Mislim da ete se mo da predomisliti, ako..." poe Autarh, a dve sitne bore n a nosu naru i e iskrenost kojom je poku ao da zrai. "Mislim da nee", prekide ga Bajron. "Gospa Artemisija je odabrala." "I ti podr ava njen izbor, Farile?" Autarh se ponovo osmehivao. "U potpunosti! Sve troje emo ostati na Okrutnome. Nema pogaanja." "Ba ume da izabere udno dru tvo!"
"Zaista?" "ini mi se." Izgledalo je da Autarha u tom trenutku zanimaju jedino njego vi nokti. "Bio si toliko ljut na mene to sam te prevario i doveo ti ivot u opasnos t. Zar nije onda udno to si toliki prijatelj sa erkom oveka kakav je Hinrik, koji je , recimo, moj gospodar." "Poznajem Hinrika. Tvoje mi ljenje o njemu ne mo e ni ta izmeniti." "Da li ba sve zna o Hinriku?" "Znam dovoljno." "Zna li da ti je on ubio oca?" Autarh uperi ka iprst prema Artemisiji. "Zna li ti da je devojka za koju se toliko zala e da ostane pod tvojom za titom kerka ubice tvoga oca?" 14. AUTARH ODLAZI Nekoliko trenutaka niko ne naru i ovu dramatinu situaciju. Autarh zapali jo jednu cigaretu. Bio je potpuno opu ten, bez imalo zabrinutosti na licu. Gilbret se sklupao na pilotskom sedi tu, i inilo se da e svakog asa briznuti u pla. Oko njega su lepr ale trake za za titu udova iz opreme za ubla avanje udara na pilotskom sedi tu, koj e su samo pojaavale taj alostan prizor. Bajron je, samrtniki bled, stisnutih pesnica, zurio u Autarha. Artemisija , ije su se tanke nozdrve irile, uop te nije obraala pa nju na Autarha; pogled joj je b io prikovan za Bajrona. U tom trenutku oglasi se radio, blagim piskutavim zvucim a koji kao da su poticali od cimbala, neobino odzvanjajui u teskobnoj pilotskoj od aji. Gilbret se istog asa ispravi i okrenu na sedi tu. "Bojim se da smo u razgovoru proveli vi e vremena no to sam pretpostavio da e nam biti potrebno", lenjo im se obrati Autarh. "Rekao sam Rizetu da doe po mene ako se ne vratim za jedan sat." Ekran za vizuelni kontakt o ive i na njemu se pojavi Rizetijeva proseda gl ava. " eli da razgovara sa vama", prenese Gilbret poruku Autarhu i pomeri se u stranu. Autarh ustade sa svog sedi ta i krenu napred, tako da se i njegova glava n ae u zoni vizuelnog prenosa. "Potpuno sam bezbedan, Rizete", dobaci on. Pitnje onog drugog sasvim se dobro ulo: "Ko sainjava posadu na toj krstari ci, gospodine?" Iznenada, Bajron se nae pored Autarha. "Ja sam Raner od Vajdemosa", ree on ponosno. Rizet se zadovojno i iroko osmehnuo. Na ekranu se pojavi ruka kojom je kr atko salutirao. "Pozdravljam vas, gospodine." Autar ih prekinu. "Ubrzo u se vratiti sa jednom mladom damom. Budite spre mni za manevar priljubljivanja vazdu nih komora." I on prekinu vizuelni kontakt iz meu dva broda. Zatim se okrenu ka Bajronu. "Ubedio sam ih da se upravo ti nalazi na ovom brodu. Inae bi se suprotstavili mom dolasku ovamo. Tvoj je otac, zna , bio neobino popularan meu mojim ljudima." "I zato bi ti mogao dobro da iskoristi moje ime." Autarh samo sle e ramenima. "Ipak, to je jedino to mo e da upotrebi ", dodade Bajron. "Poslednja izjava ko ju si dao svom oficiru bila je pogre na." "Kako to misli ?" "Artemisija od Hinrijada ostaje sa mnom." "Zar posle svega? Posle onoga to sam ti upravo saop tio?" "Ni ta mi ti nisi saop tio", o tro odvrati Bajron. "Dao si izjavu, ali ja uop te nemam nameru da tvoje neproverene rei uzimam zdravo za gotovo. Ka em ti to sasvim otvoreno. Nadam se da me shvata ?" "Da li ti tako dobro poznaje Hinrika da ti moja izjava izgleda potpuno ne
prihvatljiva?" Bajron je bio zateen. Na njemu se jasno videlo da je Autarhova primedba b ila znalaki odabrana. On ni ta ne odgovori. "Ja tvrdim da to nije tano", ume a se odjednom Artemisija. "Imate li kakav dokaz?" "Razume se da ne raspola em neposrednim dokazom. Nisam bio prisutan ni na jednom sastanku izmeu va eg oca i Tirana. Ali mogu da navedem odreene poznate injenic e i pustim vas da na osnovu njih stvorite vlastite zakljuke. Prvo, prethodni Raner od Vajdemosa posetio je Hinrika pre est meseci. To sam ve pomenuo. Ovde bih mogao dodati da se sa odu evljenjem unosi u svoja nastojanja ili da je mo da precenio Hin rikovu diskreciju. U svakom sluaju, izbrbljao je vi e no to je trebalo. To vam mo e po tvrditi i lord Gilbret." Gilbret pokunjeno kimnu. Zatim se okrenu ka Artemisiji, koja ga je posma trala vla nog i ljutitog pogleda. " ao mi je, Arta, ali to je istina. Zar ti nisam r ekao? Od Vajdemosa sam uo za Autarha." "Imao sam sreu", nastavi Autarh, " to je lord napravio tako dugake mehanike u i , koje je trebalo da zadovolje njegovu veliku znati elju kada su u pitanju Direkto rovi sastanci na dr avnom nivou. Gilbret me je sasvim nenamerno upozorio na opasno st kada mi je prvi put pri ao. Oti ao sam im sam mogao, ali teta je, razume se, ve bila priinjena. Koliko znamo, Vajdemosu se jedino to omaklo i ni ta vi e, a Hinrik ne u iva ba zavidan ugled. Ne va i, naime, za oveka nezavisne volje i hrabrosti. Tvoj je otac, Farile, bio uhap en u roku od pola godine. Ako za to nije kriv Hinrik, otac ove de vojke ovde, ko je onda?" "Nisi ga upozorio?" upita Bajron. "U na em poslu se ljudi izla u velikim rizicima, Farile, ali on je bio upozo ren. Posle toga nije uop te stupao u vezu ni sa jednim od nas, ak ni posredno, a ta koe je uni tio i sve dokaze koji bi mogli da uka u na njegovu povezanost sa nama. Nek i od nas su mislili da je trebalo da napusti Sektor, ili bar, na kraju, da se sa krije. On je to odbio. Mislim da razumem za to. Da je izmenio nain dotada njeg ivota samo bi potvrdio ono to su Tirani ve saznali, i tako doveo u opasnost itav pokret. Odluio je da rizi kuje jedino vlastiti ivot. Nije se sklonio. Gotovo pola godine Tirani su ekali da se neim oda. Ti Tirani su krajnje st rpljivi. Po to to nije uinio, oni su, kada vi e nisu mogli da ekaju, izvukli mre u, ali u njoj nisu na li nikog drugog do njega."
"To je la ", povika Artemisija. "Sve je to la . To je samo jedna lepa, licem erna, la ljiva pria ija ni jedna jedina re nije istinita. Da je sve ono to ste rekli i stina, onda bi to znailo da motre i na vas. I sami biste se nalazili u opasnosti. Ne biste ovde sedeli, sme ei se i gubei vreme!" "Gospo moja, ne gubim ja vreme. Ve sam poku ao sve to sam mogao da diskredit ujem va eg oca kao izvor obave tenja. Mislim da sam u tome donekle uspeo. Tirani e se u budue zamisliti pre no to poslu aju oveka iji su erka i roak, nema sumnje, izdajice. S druge, pak, strane, ako i dalje budu razpolo eni da mu veruju, ja se ionako spre mam da nestanem u Maglini, gde me nee pronai. Mislim da e moja dela poslu iti kao dok az za moju priu, a ne da e se dogoditi suprotno." Bajron duboko udahnu. "Smatrajmo ovaj razgovor zavr enim, D onti", ree on. "D ogovorili smo se da emo te slediti i da e nas ti snabdeti potrebnim stvarima. To je dovoljno. Ovde se uop te ne razmatra da li je ono to si rekao tano ili nije tano. erk a Direktora Rodije nije nasledila njegove zloine. Artemisija od Hinrijada ostaje ovde sa mnom - razume se, ako se sama s tim slo i." "Sla em se", potvrdi Artemisija. "Dobro. Mislim da smo onda s tim zavr ili. Uzgred budi reeno, elim da te upo zorim. Naoru an si; ali i ja sam. Tvoji brodovi su, mo da, lovci; moj je, meutim, tir anska krstarica!" "Ne budi lud, Farile. Moje namere su isto prijateljske. eli da zadr i devojku? Neka ti bude. Mogu li da se prebacim na svoj brod putem vazdu nih komora?" Bajron potvrdno klimnu. "Toliko ti verujemo."
Dva broda se manevri ui pribli i e jedan drugome, tako da su pokretni produ eci v azdu nih komora mogli da krenu u susret jedan drugome. Pa ljivo su se spojili, poku av ajui da se potpuno uglave jedan u drugi. Gilbret se za sve vreme nije pomerao od radija. "Ponovo e poku ati kroz dva minuta", objasni on. Magnetno polje je ve tri puta bilo stavljeno u pogon, ali svaki put su pr odu eci cevi krenuli jedan prema drugome i proma ili, zahvativ i i deo svemira izmeu se be. "Dva minuta", ponovi Bajron i stade napeto da eka. Sekundara se pomerala i magnetno polje je o ivelo po etvrti put, svetla su se prigu ila dok su se motori po lako privikavali na iznenadni otok energije. Produ eci vazdu nih komora su se ponovo ispru ili, stali da lebde na ivici nestabilnosti, a onda, uz neujno kripanje, ije su se vibracije probile ak do pilotske odaje, seli svaki na svoje mesto, dok su se spone automatski sklopile. Oformljen je vazdu ni prolaz. Bajron lagano pree nadlanicom preko ela, ime je jasno stavio do znanja da s e oslobodio delia napetosti. "I to smo obavili", ree on. Autarh podi e svoj skafander. Pod njim je jo bilo vla no. "Hvala", ree on ljubaznim glasom. "Ubrzo e stii jedan moj oficir. S njim ete se dogovoriti oko neophodnih potrep tina." I Autarh napusti brod begunaca. "Pripazi malo na D ontijevog oficira umesto mene, Gile, hoe li?" upita Bajro n. "Kada ue, prekini vezu izmeu vazdu nih komora. Treba jedino da iskljui magnetno pol je. Ovo ovde je fotonski prekida koji e okrenuti." On se okrenu i izie iz pilotske odaje. Sada je morao malo sebi da se posv eti. Uglavnom da bi razmi ljao. Ali iza njega se zau e urni koraci i jedan ne an glas. On zastade. "Bajrone", ree Artemisija, " elila bih da porazgovaram s tobom." On se okrenu prema njoj. "Kasnije, ako nema ni ta protiv, Arta." Napeto ga je posmatrala. "Ne, sada." Ruke je dr ala tako kao da je elela da ga zagrli, ali nije bila sigurna kak o e on to prihvatiti. "Nisi poverovao u ono to je rekao o mom ocu?" upita ona. "Niim to nije potkrepio", odvati Bajron. "Bajrone", poe ona, pa zastade. Bilo joj je te ko da izgovori ono to je naum ila. "Bajrone, znam da je za ono to se dogaa izmeu nas delimino kriva opasnost i to t o smo zajedno, ali..." Ona ponovo zastade. "Ako poku ava da mi ka e kako si ti jedna od Hinrijada, Arta, nemoj se truditi ", odgovori Bajron. "Ja to znam. Ni ta vi e neu zahtevati od tebe." "Ne. Oh! Ne!" Ona ga uhvati za ruku i prisloni obraz uz njegovo vrsto ram e. A onda poe urno da govori. "Nisam to elela da ka em. Hinrijadi i Vajdemosi s tim n emaju veze. Ja... ja te volim, Bajrone!" Zatim podi e pogled i njene oi se sreto e s njegovim. "Mislim da i ti mene vo li . Mislim da bi ti to i priznao, samo kada bi mogao da zaboravi da sam jedna od H inrijada. Mo da e sada moi, kada sam ja to prva rekla. Rekao si Autarhu da nee mene kri viti zbog dela moga oca. Nemoj me kriviti ni zbog njegovog polo aja." Ruke mu je obavila oko vrata. Bajron je oseao mekou njenih grudi na svom t elu i toplinu njenog daha na usnama. Lagano je podigao ruke i ne no je pomilovao p o mi icama. Isto tako ne no odvojio je njene ruke od svog vrata, a potom koraknuo un azad. "Nisam ja jo zavr io sa Hinrijadama, gospo", ree on. Bila je zapanjena. "Rekao si Autarhu..." On skrenu pogled. " ao mi je, Arta. Ne oslanjaj se na ono to sam rekao Auta rhu." elela je da povie kako to nije tano, da njen otac nije to uinio, da u svakom sluaju... Ali on je ve bio u kabini, ostaviv i je da stoji u hodniku, dok joj se u oim a moglo proitati koliko je povreena i postiena.
15. RUPA U SVEMIRU Tedor Rizet se okrenu kada se Bajron vrati u pilotsku odaju. Kosa mu je bila seda ali mu je telo ostalo krepko, a lice iroko, rumeno i nasmejano. On jednim korakom pree razdaljinu koja ga je delila od Bajrona i srdano st egnu mladievu ruku. "Zvezda mu", uzviknu on, "ne morate mi uop te rei da ste sin svog oca. Kao da je stari Raner ponovo o iveo!" "Voleo bih da je tako", odvrati Bajron mrano. Sa Rizetovog lica nestade osmeha. "Kao i mi ostali. Svi do jednog. Uzgre d, ja sam Tedor Rizet. Pukovnik u redovnoj vojsci Lingana, ali u na oj maloj igri ne pominjemo inove. ak i Autarha oslovljavamo samo sa ser. To me je ba podsetilo!" Bio je smrknut. "Kod nas, na Linganu, nema lordova i gospa, pa ni Ranera. Nadam s e da nikoga neu uvrediti ako ponekad zaboravim da ubacim odgovarajuu titulu?" Bajron sle e ramenima. "Kao to rekoste, u na oj maloj igri neemo se obazirati na titule. Ali ta je sa prikolicom? Pretpostavljam da sa vama treba da se dogovor im oko pojedinosti?" Na trenutak je pogledao prema suprotnom kraju odaje. Gilbret je sedeo i nemo slu ao. Artemisija je stajala okrenuta leima. Vitkim, bledim prstima tkala je neku apstraktnu aru po fotokontaktima kompjutera. Rizetov glas vrati ga u stvarno st. Linganac jednim sveobuhvatnim pogledom osmotri odaju. "Prvi put vidim je dnu tiransku letelicu iznutra. Nije me ba oborila s nogu. Vazdu na komora za sluaj o pasnosti okrenuta je prema krmi, zar ne? ini mi se da energetski potisnici u obli ku prstena obuhvataju sredi nji deo." "Tako je." "Dobro. Onda Nee biti problema. Neki od starijih modela imaju energetske potisnike okrenute prema krmi, tako da se prikolice moraju postavljati pod izves nim uglom. To ote ava pode avanje gravitacije, a manevrisanje u atmosferi svodi goto vo na nulu." "Koliko e dugo potrajati, Rizete?" "Nee dugo. Koliko veliku elite?" "Koliko veliku mo ete da nabavite?" "Super de luxe? Nema problema! Ako Autarh tako ka e, onda ta nabavka ima p rioritet. Mo emo nabaviti prikolicu koja je praktino i sam svemirski brod. Mo e ak ima ti i pomone motore." "Pretpostavljam da u njoj ima i prostorija namenjenih stanovanju." "Za gospoicu Hinrijad? Bie vam mnogo bolje nego to vam je sada..." On iznen ada uuta. Pri pomenu svog imena Artemisija proe pored njih hladno i lagano, te napu sti pilotsku odaju. Bajron ju je pratio pogledom. "Pretpostavljam da nije trebalo da ka em gospoica Hinrijad?" upita zbunjeno Rizet. "Ne, ne. Sve je u redu. Ne obraajte pa nju. Upravo ste govorili... o?" "Oh, da, o odajama. Bie najmanje dve, povee, sa zajednikim tu em. Uobiajena ga rderoba i odvodni sistem uobiajen za velike putnike brodove. Trebalo bi da joj bud e udobno." "Dobro. Bie nam takoe potrebni i hrana i voda." "Svakako. Rezervoar za vodu dovoljan da potraje dva meseca; ne to manje, a ko elite da vam na brodu napunimo i bazen. Dobiete i cele smrznute ivotinje. Sada s e hranite tiranskim koncentratom, zar ne?" Bajron potvrdno klimnu, a Rizet napravi grimasu. "Ima ukus iseckane piljevine, zar ne? ta jo ?" "Odeu za damu", ree Bajron. Rizet nabra elo. "Da, razume se. E pa, za to e morati sama da se pobrine." "Ne, gospodine, nee. Daemo vam sve potrebne mere, a vi ete nam doneti sve to budemo tra ili, u bilo kom od novijih stilova." Rizet se kratko nasmeja i zatrese glavom. "Raneru, njoj se to nee dopasti. Nee joj se dopasti odea koju sama ne odabe re. ak ni onda ako to budu upravo oni primerci koje bi i sama odabrala da je imal
a priliku. Nemojte misliti da govorim napamet. Imao sam iskustva s tim stvorenji ma." "Ubeen sam da ste u pravu, Rizete", odvrati Bajron. "Ali tako mora biti." "U redu, ali upozorio sam vas. Vama prepu tam da se svaate s njom. ta jo ?" "Sitnice. Sitnice. Zalihu deterd enata. Oh, da, kozmetiku, parfeme... sve t o je potrebno enama. Na vreme emo vam javiti. Ali ponimo sa prikolicom." Sada je i Gilbret oti ao bez rei. Bajron i njega otprati pogledom i pri tom oseti kako mu se vilini mi ii ukruti e. Hinrijadi! Bili su Hinrijadi! ta je on tu moga o? Bili su Hinrijadi! Gilbret je bio jedan, a ona drugi. "Razume se", nastavi on, "tu je jo odea za gospodina Hinrijada i mene. Ali to i nije tako va no." "U redu. Imate li ta protiv da upotrebim va radio? Bie bolje da ostanem na brodu dok ne budu obavljene sve pripreme." Bajron saeka dok prvobitna nareenja nisu bila odaslata. Rizet se zatim okr enu na sedi tu i ree: "Ne mogu se navii da vas gledam ovde, kako se kreete, priate, je dnom reju da ste ivi. Toliko liite na njega! Raner je s vremena na vreme voleo da pr ia o vama. kolovali ste se na Zemlji, zar ne?" "Jesam. Trebalo je da diplomiram pre ne to vi e od nedelju dana, ali su me d ogaaji omeli u tome." Videlo se da je Rizetu neprijatno. "ujte, to se tie naina na koji ste bili p oslani na Rodiju... Ne smete nam to zameriti. Ni nama se nije svialo. Hou da ka em, ovo je meu nama, ali nekim momcima se to ni najmanje nije dopalo. Autarh nas nije pitao za mi ljenje. I prirodno to nije. Iskreno reeno, bio je spreman da sam snosi odgovornost za preuzeti rizik. Neki od nas... neu da pominjem imena... ak smo razm i ljali o tome da zaustavimo putniki brod na kome ste bili i da vas izvuemo. Razume se, moglo se desiti da to ipak uinimo, ali smo prilikom poslednjeg razmatranja si tuacije zakljuili da Autarh ipak mora da zna ta radi." "Lepo je kada neko u iva toliko poverenje!" "Poznajemo ga. Ne treba poricati. Ima mozga." Prstom se, pri tom, nekoli ko puta lagano kucnuo po elu. "Niko ne zna tano za to ponekad ini odreene stvari. Ali izgleda da nikada ne gre i. Bar je do sada uvek uspeo da nadmudri Tirane, to jo niko m drugom nije po lo za rukom." "Kao, na primer, mom ocu!" "Nisam mislio ba na njega, ali u izvesnom smislu ste u pravu. ak je i Raner bio uhvaen. Ali on je bio drugaiji ovek. Razmi ljao je pravolinijski. Nikada se ne b i zalo io za bilo ta nepo teno. Uvek je potcenjivao ljudske vrednosti. Ali to nam se, na neki nain kod njega najvi e dopadalo. Jer, prema svima je bio isti. Bez obzira to sam pukovnik, potiem iz sloja obinih ljudi. Otac mi je bio me talski radnik. To njemu uop te nije bilo va no. Ali nije mu bilo va no ni to to sam puk ovnik. Ako bi u hodniku sreo kakvog in enjerskog egrta, zastao bi i rekao mu nekoli ko prijatnih rei, tako da bi se egrt ostatak dana oseao kao glavni in enjer. Takav je bio. Nije da je bio blag. Ako je koga trebalo dovesti u red, taj je i bio dov eden u red - ali samo onoliko koliko je zaslu io. Znao si da e dobiti ono to si zaslu i o. Kada je s nekim zavr io, onda je stvarno zavr io. Nije nikoga kinjio, u bilo koje doba tokom nedelju i vi e dana. Takav je bio Raner. to se tie Autarha, on je drugaiji. Kod njega ovek ceni mozak. Ne mo ete mu se pribli iti, bez obzira ko ste. Na primer, uop te ne poseduje smisao za humor. S njim e ne mogu razgovarati ovako kako sada razgovaram sa vama. Sada samo priam. Opu ten sam. Gotovo da izgovaram sve to mi padne na pamet. Meutim, kada ste s njim, izgova rate samo ono to vam je tog trenutka na umu, bez suvi nih rei. Koristite formalnu fr azeologiju, ili e vam zameriti da ste povr ni. Ali Autarh je Autarh, i tu nema drug e." "Moram se slo iti s vama kada je u pitanju Autarhov mozak", prihvati Bajro n. "Znate li da je dedukcijom do ao do zakljuka da se na ovom brodu nalazim ja a ne neko drugi, ak i pre no to je stupio na njega?" "Stvarno? Nismo to znali. Eto, upravo sam na to mislio. Spremao se da na tiransku krstaricu poe sam. Nama je to liilo na samoubistvo. Nije nam se dopadalo . Ali pretpostavili smo da zna ta radi, kao to i jeste znao. Mogao je da nam ka e da se na brodu mo da vi nalazite. Nema sumnje da je znao kako bi za nas bila velika
novost kada bismo saznali da je Ranerov sin uspeo da pobegne. Ali to je tipino za njega. Nije nam rekao."
Artemisija je sedela na jednoj od donjih klupa u kabini. Morala je da za uzme neudoban polo aj kako bi izbegla da joj se glava izgubi negde oko du eka na gor njoj klupi, to gotovo da i nije primeivala u ovom trenutku. Gotovo automatski poela je da prelazi dlanovima preko bonog ava na haljini. Bila je upla ena, prljava i umorna. Umorila se bri ui dlanove i lice vla nim maramicama. Umorila se od no enja iste odee ve nedelju dana. Umorila se od kose koja joj je izgledala vla na i kruta. A onda, umalo da ponovo ustane, spremna da se okrene na drugu stranu; uo p te nije imala nameru da ga ponovo pogleda; nije elela da ga vidi. Ali to je bio samo Gilbret. Ona ponovo klonu. "Zdravo, ujae, Gile." Gilbret sede nasuprot njoj. Njegovo mr avo lice je za trenutak bilo napeto , ali onda poe da se osmehuje. "I ja smatram da nedelja dana na ovom brodu nije b a najzabavnija stvar u Galaksiji. Nadao sam se da e me mo da ti malo razvedriti." "Ujae Gile", odvrati ona, "nemoj primenjivati psihologiju na meni. Ako mi sli da e uspeti umiljavanjem da me natera da se oseam odgovornom za tebe, gre i . Mislim da u te pre udariti." "Ako e se od toga oseati bolje..." "Ponovo te upozoravam. Ako ispru i ruku da te udarim, ja u to i uiniti, a ako me upita : 'Da li ti je sada bolje?' Udariu te ponovo!" "Kako god okrene , oigledno je da si se posvaala sa Bajronom. Oko ega?" "Nemam nikakvu potrebu da raspravljam o tome. Ostavi me na miru." A zati m, posle pauze, Artemisija dodade: "Misli da je otac uinio sve ono za ta ga je Aut arh optu io. Mrzim ga zbog toga!" "Svog oca?" "Ne! Ve onu glupu, licemernu budalu!" "Onda se to verovatno odnosi na Bajrona... Dobro. Mrzi ga. Ne mo e staviti o t ricu no a izmeu one mr nje zbog koje sedi ovde ovako i neega to mom umu ne enje pre lii glupo iskazivanje ljubavi." "Ujae Gile", poe ona, "da li je on to stvarno mogao da uini?" "Bajron? ta da uini?" "Ne! Otac! Da li je otac mogao to da uini? Da li je mo da on prijavio Ranera ?" Gilbret se zamisli i namr ti. "Ne znam." Posmatrao ju je uglovima oiju. "Zn a , on je ipak predao Bajrona Tiranima." "Jer je znao da je posredi zamka", odvrati ona naglo. "I bila je. Taj u as ni Autarh je celu stvar tako i zamislio. Sam je to rekao. Tirani su znali ko je Bajron i namerno su ga poslali ocu. Otac je uinio jedino to mu je preostalo. To bi trebalo svakom da je jasno." "ak i kada bismo to prihvatili..." On je ponovo pogleda ispod oka. "Ipak je poku ao da te nagovori na onaj prilino zabavni brak. Ako je Hinrik mogao sam seb e da natera da uini tako ne to..." Ona ga, meutim, prekide. "Ni tu nije imao izbora." "Draga moja, ako namerava da svaki njegov in potinjenosti Tiranima pravda ti me da je morao tako da postupi, kako onda mo e biti sigurna da nije morao da do apne Tiranima i ne to o Raneru?" "Zato to sam ubeena da on to ne bi uinio. Ne poznaje ti oca onako dobro kao t o ga ja poznajem. On mrzi Tirane. Stvarno. Sigurna sam. Ne bi on njima pomagao. Priznajem da ih se pla i i da se ne usuuje da im se javno suprotstavi, ali ako ikak o mo e to da izbegne, ubeena sam da im nikada ne bi pomogao!" "Otkud zna da je to mogao izbei?" Ali ona divlje stade da odmahuje glavom, tako da ju je kosa ibala po oima. A takoe i po suzama. Gilbret ju je trenutak posmatrao, a onda bespomono ra iri ruke i izie. Prikolica je bila prikaena na Okrutnog jednim uskim hodnikom privr enim za va zdu nu komoru za sluaj nu de na stra njem delu broda. Po kapacitetu bila je nekoliko de
setina puta vea od tiranske letelice, tako da je bilo gotovo sme no videti ih spoje ne. Autarh se pridru i Bajronu prilikom poslednje inspekcije. "Da li ne to nedos taje?" upita on. "Ne", odgovori Bajron. "Mislim da e nam sada biti sasvim udobno." "Dobro. Uzgred budi reeno, Rizet mi je pomenuo da se gospa Artemisija ne osea dobro, ili da, bar, ne izgleda dobro. Ako joj je potrebna medicinska pomo, bi lo bi pametno da je po alje na moj brod." "Sasvim se dobro osea", odvrati kratko Bajron. "Ako ti tako ka e . Da li e kroz dvanaest sati biti spreman da krene ?" "I za dva sata, ako eli !" Bajron proe kroz hodnik koji je spajao dve letelice (morao je naas da zast ane), pre no to ue u Okrutnog. Rekao je, trudei se da mu glas zvui to ravnodu nije: "Tamo pozadi ima privatni apartman, Artemisija. Neu ti smetati. Ovde u provoditi uglavnom sve vreme." "Ne smeta mi, Raneru", odvrati devojka hladno. "Sasvim mi je svejedno gde se nalazi ." A onda se brodovi razdvoji e i pojuri e, i posle samo jednog skoka nao e se na ivici Magline. Ostali su da ekaju nekoliko asova dok su na D ontijevom brodu vr eni po slednji prorauni. Unutar Magline morae da lete gotovo naslepo. Bajron je neraspolo eno zurio u viziekran. Na njemu nije bilo niega! Cela p olovina nebeske sfere bila je neprozirna, nije je osvetljavala nijedna iskra sve tlosti. Bajron tada po prvi put shvati kako zvezde izgledaju tople i prijateljsk e, kako se ini kao da ispunjavaju vasceli svemir. "Kao da propadamo kroz rupu u svemiru", promrmlja on Gilbretu. A onda ponovo skoi e u Maglinu. Gotovo u istom trenutku Simok Aratap, Predstavnik Velikog Kana, na elu de set naoru anih krstarica, slu ao je ta mu govori njegov navigator, a zatim primeti: " Nema veze. Prati ih." Na udaljenosti manjoj od jedne svetlosne godine od mesta na kome je Okru tni u ao u Maglinu, deset tiranskih letelica uinilo je to isto. 16. PROGONITELJI Simok Aratap se oseao pomalo neudobno u uniformi. Tiranske uniforme bile su ivene od prilino grubog materijala i nikome nisu ba najbolje pristajale. Meutim, nije bilo vojniki aliti se na takve sitnice. U stvari, uverenje da je za vojnika d obro da se osea pomalo nelagodno, po to to doprinosi disciplini, predstavljalo je d eo tiranske vojne tradicije. Ipak, Aratap se u izvesnoj meri pobunio protiv te tradicije kada je alosn o primetio: "Ova tesna kragna mi nadra uje vrat!" Major Andros, ija je kragna bila isto tako tesna i koga niko ne pamti u d rugom odelu do uniforme, odgovori: "Kada ste sami, smete da je otkopate. Ali u pr isustvu bilo kog oficira, ili lana posade, svako odstupanje od pravila oblaenja lo e bi uticalo na ostale." Aratap frknu. Ovo je ve bila druga stvar koju su mu nametnuli zbog kvazivojne prirode ovog poduhvata. Pored toga to su mu navukli uniformu, morao je da s lu a ovog krajnje samouverenog vojnog pomonika. To je poelo jo pre no to su napustili Rodiju. Andros mu je to jasno stavio do znanja. "Predstavnie, bie nam potrebno deset brodova", rekao je. Aratap je podigao pogled, veoma besan. U tom trenutku bio je spreman da za mladim Vajdemosom krene u brodu jednosedu. Odlo io je na stranu kapsulu u koju je smestio izve taj za Kanov Kolonijalni biro, to je trebalo pre njega da stigne i obavesti nadle ne o nesrenim okolnostima zbog kojih se nije vratio iz ekspedicije.
"Deset brodova, majore?" "Tako je, gospodine. Manje ne bi bilo dovoljno." "Za to ne bi?" "Nameravam da za sve uspostavim razumni nivo bezbednosti. Mladi se nekuda uputio. Ka ete da postoji dobro razraena zavera. To dvoje verovatno ide zajedno!" "Te, stoga?" "Te, stoga, moramo biti spremni na mogunost da postoji razraena zavera. Ta kva koja bi mogla da izie na kraj sa samo jednim brodom." "Ili sa njih deset. Ili stotinu. Gde prestaje nivo bezbednosti?" "Neko to mora odluiti. U sluaju kakve vojne akcije, to spada u domen moje odgovornosti. Predla em deset." Aratapova kontaktna soiva, kada je podigao obrve, neprirodno zasija e pri z idnoj svetlosti. Re vojnika se slu ala. Teorijski, u vreme mira, odluke su donosili civili, ali vojna tradicija je ipak predstavljala ne to to se te ko moglo prenebrei. "Razmotriu to", odgovori on oprezno. "Hvala vam. Ako odluite da prihvatite moju preporuku, a moj predlog je iz net kao takav, uveravam vas..." Major o tro lupnu petama, ali taj njegov prelazak na ceremonijalni nain ophoenja bio je u stvari nepotreban, i Aratap je toga bio sv estan... "Uveravam vas da na to imate pravo. Meutim, tim inom ete me naterati da po dnesem ostavku na ovu du nost." Sada je na Aratapa bio red da iz situacije u kojoj se na ao izvlai najvi e to se moglo. "Nemam nameru da se protivim bilo kojoj va oj odluci, majore - naravno, pri tom mislim na one koje se tiu isto vojnih stvari. Samo se pitam da li i vi mo et e biti isto tako popustljivi kada su u pitanju moje odluke u vezi isto politikih s tvari." "A koje bi to stvari bile?" "Na primer, problem Hinrika. Jue ste se usprotivili mom predlogu da i on krene sa nama." "Smatram da je to nepotrebno", odvrati suvo major. "Kada na e snage jednom stupe u akciju, prisustvo stranaca moglo bi nepovoljno da utie na moral." Aratap blago uzdahnu, tako da ga sagovornik nije mogao uti. Ipak je Andro s bio sposoban, na neki svoj nain. Niemu ne bi koristilo da poka e nestrpljenje. "Ponovo se sla em s vama", ree on. "Samo sam vas zamolio da razmotrite poli tike vidove date situacije. Kao to vam je poznato, pogubljenje starog Ranera od Vaj demosa politiki je nepovoljno oeknulo. Nepotrebno je uzburkalo Kraljevstvo. Koliko god da je to pogubljenje bilo neophodno, ipak bi bilo dobro kada smrt sina ne b i bila pripisana nama. to se tie ljudi na Rodiji, oni misle da je mladi Vajdemos k idnapovao Direktorovu kerku, uzgred budi reeno, devojku koja je veoma popularna i javno istican lan porodice Hinrijada. Ba bi nam odgovaralo, i bilo bi razumljivo, da Direktor predvodi kaznenu evidenciju. Bio bi to krajnje dramatian potez, koji bi prijao rodijskom patriotizmu. Samo po sebi se razume da bi on u takvoj situaciji zatra io pomo Tirana i dobio je, to se sve lako mo e srediti. Bilo bi lako postii, pa ak i neophodno, da narod Rodije smatra kako je ovo njihova ekspedicija. Pri tom bi se Rodijanci uverili da su u nutra nji konci zavere i dalje neotkriveni. A ako doe do pogubljenja mladog Vajdemo sa, onda e ono biti pripisano Rodiji, bar to se tie ostalih Kraljevstava!" "I dalje smatram da bi predstavljalo lo presedan ako bismo rodijanskim le telicama dozvolili da prate tiransku vojnu ekspediciju", tvrdoglavo ponovi major . "Ometae nas u borbi. I tako ta stvar prerasta u vojni problem." "Ali ja, dragi moj majore, nisam jo kazao da e Hinrik upravljati brodom. S igurno ga toliko dobro poznajete da vam je jasno kako on nije u stanju za tako n e to, a da je jo manje zainteresovan da proba. Bie sa nama. Na brodu nee biti nijedno g drugog Rodijanca." "U tom sluaju, Predstavnie, povlaim svoju primedbu", odvrati major. Tiranska flota ostala je veim delom nedelje na udaljenosti od dve svetlos ne godine od Lingana, a situacija je postajala sve neizvesnija. Major Andros zastupao je mi ljenje da bi trebalo da se smesta spuste na Li ngan. "Autarh od Lingana", ree on, "dosta se trudio da nas uveri kako je Kanov pr ijatelj, ali ja ne verujem ljudima koji putuju u inostranstvo. Mogu im pasti na
um razne uznemirujue misli. udno je to to se mladi Vajdemos uputio k njemu upravo u trenutku kada se ovaj tek vratio s puta." "Nije, majore, nikada poku ao da prikrije ni svoje odlaske ni svoje povrat ke. Jo pouzdano ne znamo da li je Vajdemos krenuo da se s njim nae. Za sada, izgle da, ne namerava da napusti orbitu oko Lingana. Za to se ne spusti?" "A za to ostaje u orbiti? Bilo bi bolje da se pozabavimo onim to ini, a ne o nim to ne ini." "Imam ne to to bi se dobro uklopilo u itavu shemu!" "Bie mi drago da to ujem." Aratap gurnu prst u okovratnik, uzaludno poku avajui da ga pro iri, a onda poe obja njavati. "Po to mladi eka, mo emo pretpostaviti da eka na ne to ili nekoga. Bilo bi me no smatrati da je sada, po to je tako brzo i direktno stigao do Lingana... jednim jedinim skokom, u stvari... neodluan i da zbog toga ne deluje. Stoga smatram da e ka na nekog prijatelja, ili prijatelje, da stigne do njega. S tim pojaanjem, kree dalje. injenica da se ne spu ta na Lingan ukazuje na to da taj potez ne smatra bezb ednim. To, pak, podrazumeva da Lingan u celini... a naroito Autarh... nisu uvueni u zaveru, mada se to ne mora odnositi i na pojedine Lingance." "Ne znam da li mo emo uvek verovati kako je oigledno re enje istovremeno i tan o." "Dragi moj majore, ovo nije neko puko oigledno re enje. Ono je logino. Uklap a se u shemu." "Mo da se i uklapa. Ali, svejedno, ako se u narednih dvadeset etiri asa ni ta ne dogodi, biu prinuen da naredim spu tanje na Lingan." Aratap namr teno pogleda prema vratima kroz koja je major izi ao. Uznemirava la ga je injenica to je istovremeno morao da motri i na nemirnog pobeenog i na krat kovide pobednike. Dvadeset etiri asa. Moglo bi se ne to dogoditi; inae e morati da smi sli kako da zaustavi Androsa. Signal na vratima se oglasi i Aratap nervozno podi e pogled. Nemogue da se to Andros vratio. Zaista, nije bio Andros. Na vratima se pojavi visoka, pogrblje na prilika Hinrika od Rodije, iza koga na trenutak ugleda stra ara koji ga je ovde na brodu pratio u stopu. Teorijski, Hinrik je mogao sasvim slobodno da se kree. Verovatno je on sam tako i mislio. Bar nikada nije obratio pa nju na stra ara tik iz a sebe. Hinrik se samo osmehnu. "Smetam li, Predstavnie?" "Ni najmanje. Sedite, Direktore." Sam Aratap ostade da stoji. Hinrik kao da to uop te nije primetio. "Moram o neem veoma va nom da proazgovaram sa vama", zapoe Hinrik. Istog asa napravi pauzu, ali mu se u pogledu moglo videti da je ne to naumio. Zatim dodade s asvim drugaijim glasom: "Kako je ovo lep i velik brod!" "Hvala, Direktore." Aratap se uzdr ano osmehnu. Devet prateih brodova bili su tipino mali, ali brod-predvodnik, na kome su se nalazili, bio je vanserijski m odel to se tie veliine i preureen prema nacrtima pokojne rodijanske flote. Mo da je to bio prvi znak da tiranski vojni duh postepeno smek ava, po to je u njihovoj floti b ilo sve vi e ovakvih brodova. Borbene jedinice i dalje su sainjavale siu ne krstarice sa posadom od dva do tri oveka, ali vi i oficiri sve su e e iznalazili razloge da za sv oj tab tra e velike brodove. To Aratapu uop te nije smetalo. Neki stariji vojnici smatrali su tu poveanu blagost degeneracijom; on je, pak, smatrao da je u pitanju porast civilizacije. Na kraju... posle mnogo vekova, mo da... mo da e se Tirani pretvoriti u jedan sasvim obian narod i stopiti se sa sada njim pokorenim dru tvima u Magliastim Kraljevstvima. .. Mo da, najzad, to i ne bi bilo tako lo e. Razume se, nikada ni ta slino nije naglas rekao. "Do ao sam ne to da vam ka em", nastavi najzad Hinrik. Bio je pomalo zbunjen, ali vi e nije, kao do maloas, oklevao. "Danas sam poslao kui poruku upuenu mom narodu . Rekao sam da sam dobro i da e kriminalac uskoro biti uhvaen, a moja erka ponovo b iti u bezbednosti." "Odlino", prihvati Aratap. Za njega to nije bila nikakva novost. On sam j e napisao tu poruku, mada nije bilo mogue da je Hinrik do sada ve bio ubedio sebe kako je on njen autor - ili, ak, da on predvodi ekspediciju. Aratapu ga je pomalo
bilo ao. ovek se na oigled svih raspadao. "Verujem", nastavi Hinrik, "da je moj narod stra no uznemirio taj drski up ad u Palatu od strane dobro organizovanih bandita. Mislim da e biti ponosni na sv og Direktora koji je odgovorio jednom tako brzom akcijom - zar ne, Predstavnie? U verie se da su Hinrijadi jo sna ni." inilo se da ga je celog ispunio taj nejasan trij umf. "Mislim da hoe", slo i se Aratap. "Da li smo ve u dometu neprijatelja?" "Nismo, Direktore, neprijatelj je i dalje na istom mestu, u neposrednoj blizini Lingana." "Jo ? Setio sam se, u stvari, ta sam do ao da vam ka em." Odjednom se uzbudio, tako da su rei same potekle iz njega. "To je veoma va no, Predstavnie. Moram ne to da vam ka em. Na brudu se sprema izdaja. Ja sam je otkrio. Moramo brzo delovati. Izda ja..." aputao je. Aratap postade nestrpljiv. Bilo je, razume se, neophodno sada ismejati o vog jadnog idiota, ali sve bi to predstavljalo gubljenje vremena. Ako ovako nast avi sasvim e poludeti, tako da e to svi primeivati, pa e postati beskoristan ak i kao marioneta, to bi, dakako, bila istinska teta. "Nema nikakve izdaje, Direktore", odgovori Aratap. "Na i ljudi su pouzdani i provereni. Neko vas je naveo na pogre an trag. Umorni ste." "Ne, ne." Hinrik odgurnu Aratapovu aku, koju je ovaj na trenutak spustio na njegovo rame. "Gde smo sada?" "Kako, pa ovde!" "Mislim na brodu. Posmatrao sam kroz viziekran. U blizni nema nijedne zv ezde. Nalazimo se u dubokom svemiru. Da li ste to znali?" "Pa, svakako." "Lingana nema nigde u blizini. Da li ste i to znali?" "Udaljen je dve svetlosne godine." "Ah! Ah! Ah! Predstavnie, niko nas ne slu a, zar ne? Jeste li sigurni?" On se nagnu napred, a Aratap mu dozvoli da se primakne njegovom uvetu. "Otkud onda znamo da je neprijatelj u blizini Lingana? Suvi e je daleko da bismo ga pratili. D aju nam pogre na obave tenja, to znai da je u pitanju izdaja." Ovaj ovek mo da i jeste lud, ali ovo mu nije bilo lo e. Stoga Aratap ree: "Za to su odgovorni tehniari, Direktore, i ne pristoji se ljudima na polo aju da razbij aju glavu takvim stvarima. ak ni ja ne znam kako su to saznali." "Ali po to ja predvodim ovu ekspediciju trebalo bi da znam. Ja sam glavni, nisam li?" On se pa ljivo osvrnu oko sebe. "U stvari, ini mi se da major Andros ne izvr ava sva moja nareenja. Mo emo li mu verovati? Razume se, retko kada mu izdajem nareenja. Bilo bi krajnje neobino da neko nareuje jednom tiranskom oficiru. Ali ja moram pronai svoju ker. Zove se Artemisija. Oduzeli su mi je i ja sam poveo celu o vu flotu da je vratim. Shvatate li sada da moram znati? Hou da ka em da moram sazna ti kako ste do li do podataka da se neprijatelj nalazi kod Lingana. To bi znailo da je i moja kerka tamo. Poznajete li moju ker? Zove se Artemisija." Hinrik moleivo podi e pogled prema Predstavniku Tirana, a onda pokri lice r ukama i promuca ne to to je liilo na 'Izvinite!'. Aratap oseti kako mu se vilini mi ii gre. Te ko mu je bilo da shvati da pred nj im sedi jedan o alo eni otac i da ak i taj idiot od Direktora Rodije mo e gajiti oinska o seanja. Nije ga mogao pustiti da pati. "Poku au da vam objasnim", ree on to je bla e mogao. "Poznato vam je da postoji jedna sprava koja se zove masometar i koja slu i za otkrivanje brodova u svemiru? " "Da, da!" "Reaguje na gravitacioni efekat. Razumete ta hou da ka em?" "Oh da. Sve poseduje silu te e." Hinrik se naginjao ka Aratapu, nervozno k r ei prste. "Dosta dobro. Razume se da se masometar mo e koristiti jedino kada je brod blizu. Manje od milion milja, ili tako ne to. Takoe se mora nalaziti i na pristojn oj udaljenosti od svake planete, jer ako to nije sluaj masometar mo e da detektuje jedino planetu, koja je mnogo vea."
"I poseduje veu gravitaciju!" "Upravo tako", prihvati Aratap, a Hinrik ga zadovoljno pogleda. "Mi, Tirani, imamo jo jedan ureaj", nastavi Aratap. "Mislim na transmiter koji zrai kroz hipersvemir u svim pravcima, a zrai naroiti tip distorzije tkanja sv emira, koji nije elektromagnetski. Drugim reima, to nije isto to i svetlost ili ra dio ili, pak, subeterini radio. Shvatate?" Hinrik ni ta ne odgovori. Izgledao je zbunjen. Aratap urno nastavi. "Pa, drugaije je. Nije va no kako drugaije. Mo emo detekto vati to ne to to brod zrai, tako da uvek mo emo znati gde se nalazi svaki tiranski bro d, ak i ako je na pola puta preko Galaksije, ili sa druge strane kakve zvezde." Hinrik sveano klimnu glavom. "I tako", zakljui Aratap, "da je mladi Vajdemos utekao na nekom obinom bro du, bilo bi ga veoma te ko pronai. Ali po to je uzeo tiransku krstaricu, u svako doba znamo gde se nalazi, iako on toga nije svestan. Eto, vidite, po tome znamo da j e u blizini Lingana. ta vi e, ne mo e umai, tako da emo bez sumnje spasti va u ker." Hinrik se osmehnu. "Odlino izvedeno. estitam vam, Predstavnie. Kakvo lukavs tvo!" Aratap se nije zavaravao. Hinrik jedva da je ne to razumeo od onoga to mu j e ispriao, ali to uop te nije bilo va no. Zavr ilo se na tome da ga je uverio kako e mu kerka biti spasena, a negde u njegovoj mutnoj sveti mora da je proklijalo i sazna nje da e to biti mogue zahvaljujui tiranskoj nauci. Uveravao je sebe da se u ovo nije upustio samo stoga to je Rodijanac bio tako patetian. Morao je, iz oiglednih politikih razloga, po svaku cenu spreiti da ta j ovek do ivi potpuni slom. Mo da e se malo povratiti kada mu vrate ker. Nadao se da e b iti tako. Ponovo se oglasi signal na vratima i ovog puta se pojavi major Andros. H inrikova ruka se ukruti na naslonu stolice, a na licu mu se pojavi izraz kao da ga neko progoni. On ustade i poe: "Majore Andro..." Ali Andros je ve u urbano ne to govorio, uop te ne obraajui pa nju na Rodijanca. "Predstavnie", ree on, "Okrutni je promenio polo aj." "Sigurno se nije spustio na Lingan", primeti o tro Aratap. "Nije", odvrati major, "Skoio je dosta daleko od Lingana." "Ah, to je dobro. Da li mu se mo da pridru io jo jedan brod?" "Mnogi brodovi. U stanju smo da detektujemo samo taj jedan, kao to vam je poznato." "U svakom sluaju, ponovo kreemo za njim." "Nareenje je ve izdato. eleo bih samo da napomenem da ga je skok odveo do i vice Magline Konjska glava." "Molim?" "U naznaenom pravcu ne postoji nijedan vei planetni sistem. Namee se samo j edan logiki zakljuak." Aratap ovla i usne i urno se uputi ka pilotskoj kabini zajedno sa majorom. Hinrik ostade da stoji nasred iznenada ispra njene odaje, zurei minut-dva u vrata. Zatim, lagano slegav i ramenima, ponovo sede. Izraz lica mu je bio tup, i dugo vremena jednostavno je samo sedeo. "To nije bitno", ree Aratap. "Sledite ih." On se okrenu prema majoru Androsu. "Uviate li za to je ponekad dobro ekati? Sada je dosta toga postalo sasvim jasno. Gde bi se drugde mogao nalaziti tab zave renika ako ne u samoj Maglini? Jedino tamo nismo mogli da ih otkrijemo. Ba lepa s hema!" I tako tiranski vod ue u Maglinu. Po dvadeseti put je Aratap bacao pogled na viziekran. Bilo je to, naravn o, potpuno beskorisno, po to je viziekran sve vreme bio potpuno crn. Nigde na vidi ku nije bilo nijedne zvezde. "Ve su se trei put zaustavili", primeti Andros, "a da se nigde nisu spusti li. Ne razumem. S kakvim ciljem? ta tra e? Zaustavljaju se u razmaku od po nekoliko dana. A ipak se ne spu taju!" "Mo da im je toliko potrebno", nagovesti Aratap, "da izraunaju naredni skok
. Vidljivost je svedena na nulu." "Mislite?" "Ne... Skokovi su im suvi e precizni. Svaki put se zaustavljaju veoma bliz u neke zvezde. To ne bi mogli da izvedu koristei se samo podacima dobijenim putem masometra, a da pri tom ve unapred nisu znali polo aj dotinih zvezda." "Ali za to se onda ne spuste?" "Mislim", poe Aratap, "da verovatno tragaju za naseljivim planetama. Mo da ni oni sami ne znaju gde se tano nalazi sredi te zavere. Ili bar ne znaju pouzdano. " On se osmehnu. "Treba samo da ih sledimo." Navigator lupnu petama. "Gospodine!" "Da?" Aratap podi e pogled. "Neprijatelj se spustio na jednu planetu." Aratap pozva majora Androsa. "Androse", ree Aratap, kada je major u ao, "jesu li vas ve obavestili?" "Jesu. Naredio sam obru avanje i gonjenje." "Stanite. Mo da ste ponovo malo poranili, kao i onda kada ste hteli da se spustite na Lingan. Mislim da samo ovaj brod treba da nastavi da se kree." "ime to potkrepljujete?" "Ako nam bude potrebna pomo vi ete biti tu, i zapovedaete krstaricama. Ukol iko je odista u pitanju neko mono pobunjeniko sredi te, mogli bi pomisliti da je sam o jedan brod sluajno naleteo na njih. Nekako u vam to dojaviti, tako da ete moi da s e vratite na Tiran." "Vratim?" "I ponovo doete sa celom flotom." Andros stade da razmi lja o predlogu. "Dobro. Ovo je ionako na najbezvredni ji bord. Suvi e je veliki." Kada su stali da se zavojito spu taju polje viziekrana ispuni neka planeta . "Povr ina izgleda da je prilino ogoljena, gospodine", primeti navigator. "Jeste li odredili taan polo aj Okrutnoga?" "Jesam, gospodine." "Spustite se to bli e mo ete, ali da vas niko ne primeti." Ve su ulazili u atmosferu. Kada su prelazili preko neba one polovine plan ete na kojoj je vladao dan, svod je bio svetloru iaste boje. Aratap je posmatrao po vr inu planete koja im se pribli avala. Duga potera bli ila se kraju! 17. I PROGONJENI Onima koji nisu nikada izistinski boravili u svemiru istra ivanje kakvog z vezdanog sistema i potraga za naseljivim planetama mogu izgledati prilino uzbudlj ivo - ili bar zanimljivo. Meutim, za astronaute nema dosadnijeg posla. Odrediti polo aj zvezde koja u stvari predstavlja ogromnu sjajnu masu vodo nika to se fuzioni e u helijum gotovo da je suvi e lako. Ona sama sebe najavljuje. ak i u tmini Magline, u pitanju je samo razdaljina. Treba samo prii na kakvih pet mi lijardi milja i ona e se ve najaviti. Ali sasvim drugaije stoje stvari sa planetama, tim relativno malim masama stenja koje sjaje jedino odbijenom svetlo u. ovek mo e proi kroz jedan zvezdani sistem stotinu hiljada puta, pod svim moguim udnim uglovima, a da nikada ne prie dovoljno blizu nekoj planeti i sagleda ta ima pred sobom - sem u sluaju neobine sree. Stoga se uvek uzima ceo sistem. U svemiru se odredi taka koja je od zvezd e to se ispituje udaljena deset hiljada njenih prenika. Na osnovu galaktike statist ike dobro je poznato da se samo jednom u pedeset hiljada sluajeva planeta nalazi na veoj razdaljini od svoje matine zvezde. tavi e, praktino se nikad ne dogaa da se jed na nastanjiva planeta nalazi na razdaljini od svog matinog sunca koje je vea od hi ljadu njegovih prenika. To znai da se na osnovu polo aja u svemiru, do koga doe brod, svaka naseljiv a planeta mora nalaziti unutar est stepeni od zvezde. To predstavlja oblast od sa
mo 1/3600 dela celog neba. Ta se oblast mo e do poslednjih pojedinosti ispitati sa svega nekoliko osmatranja. Kretanje tele-kamere mo e se tako podesiti da potre kretanje broda u orbit i. U tim uslovima vreme ekspozicije omoguuje da se tano razlue sazve a u okolini te zv ezde; razume se, samo pod uslovom da je buktinja samog sunca zaklonjena - to se l ako posti e. Meutim, planete se vidljivo kreu, te se stoga na filmu javljaju kao siu ne linije. Meutim, ak i kada se linije ne pojave, uvek postoji mogunost da se planete nalaze iza svog sunca. Manevar se stoga ponavlja iz drugog polo aja u svemiru, koj i se obino nalazi bli e zvezdi. To je odista krajnje dosadna procedura, a kada se jo ponavlja po tri puta za tri razliite zvezde, i svaki put se dobijaju potpuno negativni rezultati, nem inovno je da doe do vidnog pada morala. Gilbertov moral je ve dosta dugo bio na veoma niskoj taki. Sve je ree nalaz io da je ne to 'zabavno'. Upravo su se spremali za naredni skok ka etvrtoj zvezdi na Autarhovom pop isu, kada Bajron ree: "Barem svaki put pogodimo zvezdu. D ontijeve brojke su tane." "Statistika ka e da bar jedna od tri zvezde ima planetni sistem", odgovori Gilbret. Bajron potvrdno klimnu. Ti statistiki podaci bili su odavno prevazieni. Sv ako dete je to uilo na asovima iz osnova galaktografije. "To znai", nastavi Gilbret, "da su anse da se nasumice pronau tri zvezde ko je nemaju nijednu jedinu planetu... bez i jedne jedine planete... dve treine na k ub, to jest osam kroz dvadeset sedam ili manje od jedne na tri." "Pa?" "A mi nismo prona li nijednu. Mora da je posredi neka ozbiljna gre ka." "Sam si video tabele. Uostalom, kakva korist od statistike? Jedino to zna mo to je da su uslovi unutar Magline sasvim drugaiji. Mo da magla sastavljena od est ica spreava formiranje planeta, ili je ta magla mo da proizvod planeta koje se nisu sjedinile." "Ne misli to valjda ozbiljno?" upita ga Gilbret, oigledno iznenaeno. "U pravu si. Govorim samo zato da bih uo vlastiti glas. Ne znam ni ta o kos mologiji. Za to se planete, do avola, uop te stvaraju? Nikada nisam uo ni za jednu koj a nije stvarala neprilike." Bajron je i sam bio oronuo. I dalje je udarao po kom andnoj tabli i lepio nalepnice. "Bar smo stavili u pogon sve blastere, odreivae dometa, kontrole snage... sve to." Te ko je bilo ne gledati u viziekran. Uskoro e opet skoiti kroz to mastilo. "Zna li za to je zovu Maglinom Konjske glave, Gile?" upita Bajron odsutno. "Prvi ovek koji je stupio u nju bio je Hors Hed. Nee mi sada valjda rei da t o nije tano?" "Mo da i jeste. Ali na Zemlji imaju drugo obja njenje." "Oh?" "Tvrde da se tako zove zato to lii na konjsku glavu." " ta je to konj?" "Jedna ivotinja koja ivi na Zemlji." "Zabavna misao, ali meni ta Maglina uop te ne lii na kakvu ivotinju, Bajrone ." "To zavisi od ugla iz koga je posmatra . Sa Nefelosa izgleda poput troprst e oveje ruke, ali ja sam je jednom posmatrao iz univerzitetske opservatorije na Ze mlji. Odista pomalo lii na konjsku glavu. Mo da odatle i potie njeno ime. Mo da nikada nije ni postojao nikakav Hors Hed. Ko zna?" Bajronu je ve dosadilo da o tome gov ori. Nastavljao je da govori jednostavno zato da bi uo vlastiti glas. Nastupi zatim pauza, pauza koja potraja suvi e dugo, tako da Gilbret dobi priliku da potegne stvar o kojoj Bajron nije eleo da razgovara, ali o kojoj je ne prestano razmi ljao. "Gde je Arta?" upita odjednom Gilbret. Bajron mu uputi jedan brz pogled. "Negde u prikolici", odgovori on. "Ne trkaram za njom unaokolo kao kue."
"Ali Autarh trkara. Mogao bi da se preseli ovamo." "Ba je srena!" Gilbretove bore se produbi e, a crte lica kao da mu se zbrka e. "Oh, ne budi takva budala, Bajrone. Artemisija je Hinrijad. Ne mo e da prihvati ono to si joj pr iredio." "Mani se toga", odvrati Bajron. "Neu. To me ve dugo izjeda. Za to joj to radi ? Zato to je Hinrik - mo da - odgov oran za smrt tvog oca? Ali Hinrik je moj roak! A prema meni se i dalje isto pona a ." "U redu", prihvati Bajron razgovor, "prema tebi sam i dalje isti. Razgov aram s tobom kao to sam to uvek i inio. Ali razgovaram i sa Artemisijom." "Isto kao i pre?" Bajron outa. "Gura je u Autarhovo naruje", napomenu Gilbret. "Sama je izabrala." "Nije. Ti si izabrao. Slu aj, Bajrone..." Gilbret odjednom poe da govori po verljivim glasom, polo iv i ruku na Bajronovo koleno... "Ovo nipo to nije ne to u ta bih e leo da se me am, razume . Ali stvar je u tome da je ona jedina dobra strana Hinrijad a u ovom asu. Da li bi te zabavilo kada bih ti rekao da je volim? Nemam vlastite dece." "Ja ne stavljam na probu tvoju ljubav." "Onda te savetujem za njeno dobro. Zaustavi Autarha, Bajrone." "Mislio sam da mu veruje , Gile." "Kao Autarhu, da. Kao antitiranskom voi, da. Ali kao mu karcu za neku enu, k ao mu karcu za Artemisiju, ne!" "Reci joj to." "Ne bi me saslu ala." "Misli li da bi mene saslu ala?" "Ako joj prie na pravi nain." Bajron je trenutak oklevao, ovla jezikom pre av i preko suvih usana. Zatim se okrenu na drugu stranu i grubo dobaci: "Ne elim da razgovaram o tome!" "Za alie !" ree Gilbret alosno. Bajron mu ni ta ne odvrati. Za to ga Gilbret ne ostavi na miru? Mnogo mu je ve puta palo na pamet da bi sve ovo mogao gorko za aliti. Nije bilo lako. Ali ta je on tu mogao? Nikako vi e nije mogao bezbedno da se povue. Poku ao je da di e na usta, kako bi se nekako oslobodio gu enja u grudima. Posle narednog skoka vidik se promeni. Bajron podesi kontrole prema uput stvima koja je dobio od Autarhovog pilota, a runo upravljanje prepusti Gilbretu. Ovaj poku aj je re io da prespava. A onda oseti kako ga Gilbret drmusa za rame. "Bajrone! Bajrone!" Bajron se okrenu na svom krevetu-klupi, skliznu sa njega u uanj, stegnutih pesnica. " ta se desilo?" Gilbret se urno odmaknu. "Smiri se. Ovog puta smo nai li na jednu tipa F-2. " Bajron napokon shvati, i Gilbret duboko udahnu i opusti se. "Nemoj nikad a takao da me budi , Gilbrete. F-2 ka e ? Pretpostavljam da se to odnosi na novu zvezd u?" "Svakako. Mislim da izgleda veoma zabavno!" Na neki nain i jeste. Otprilke devedest pet procenata naseljenih planeta u Galaksiji kru i oko zvezda iji su spektralni tipovi F i G; prenika od sedam stotin a pedeset do hiljadu pet stotina hiljada milja, povr inske temperature od pet do d eset hiljada stepeni celzijusovih. Zemljino Sunce bilo je tipa G-0, Rodijino, F8, Linganovo G-2, kao i Nefelosovo F-2 je znailo da je malo toplo, a ne i pretopl o. Tri prve zvezde kod kojih su se zaustavili bile su spektralnog tipa K, p rilino male i crvene. Da su i imale planete, one verovatno ne bi bile odgovarajue. Zna se ta je dobra zvezda! Prvog dana fotografisanja odreen je polo aj pet p laneta, od kojih je najbli a od matine zvezde bila udaljena sto pedeset miliona mil ja. Tedor Rizet im je lino doneo vest. Poseivao je Okrutnoga isto onako esto ka
o i Autarh, unosei, svojom srano u, malo vedrine na brod. Ovog puta je dahtao i sopta o od napornog prela enja preko metalne ice. "Ne znam kako to Autarh uspeva", ree on. "Nikada mu nije te ko. Pretpostavl jam da je u pitanju starost." A zatim iznenada dodade: "Pet planeta!" "I pripadaju ovoj zvezdi? Sigurni ste?" upita Gilbret. "Potpuno. Mada su etiri tipa J." "A peta?" "Peta bi mogla odgovarati. U svakom sluaju, u njenoj atmosferi ima kiseli ne." Gilbret ispusti jedan kre tavi pobedonosni usklik, ali Bajron se zamisli. "etiri su tipa J?" primeti on. "Pa dobro, nama je ionako potrebna samo jedna." Shvatio je da je to bila razumna raspodela. Velika veina zama nijih planeta u Galaksiji imala je vodoninu atmosferu. Konano zvezde se uglavnom sastoje od vod onika, a ovaj predstavlja izvorni materijal za stvaranje planeta. Planete J-tipa imale su atmosferu koja se sastojala od metana ili amonijaka, uz, ponekad, doda tak molekula vodonika, kao i znatnih koliina helijuma. Takve atmosfere uglavnom s u bile duboke i veoma guste i imale su, gotovo sve odreda, vi e od trideset hiljad a milja u preniku, sa bednom temperaturom retko kada veom od pedeset celzijusovih, dabome, ispod nule. Bile su potpuno nenaseljene. Tamo na Zemlji rekli su mu da se ove planete nazivaju planetama tipa J i da se J odnosi na Jupiter, planetu iz Sunevog sistema koja je bila najbolji prim er tog tipa. Mo da su bili u pravu. Razume se, po to su druge bile klasifikovane kao planete tipa Z, a Z se odnosilo na Zemlju. Planete tipa Z obino su bile male u o dnosu na ostale, njihova slaba sila te e nije bila u stanju da zadr i vodonik ili ga sove koji sadr e vodonik, posebno stoga to su se obino nalazile bli e suncu i bile top lije. Njihove atmosfere bile su tanke i sadr ale su obino kiseonik i ugljenik, a po vremeno i primesu hlora, to nije bio nimalo dobar znak. "Ima li hlora?" upita Bajron. "Koliko su podrobno ispitali atmosferu?" Rizet sle e ramenima. "Iz svemira mo emo samo zakljuiti kakvi su gornji sloje vi. Ako ima hlora, onda je on koncentrisan u donjim slojevima. Videemo." On lupnu Bajrona po irokim pleima. "Kako bi bilo da me pozove na pie u svoju sobu, mome?" Gilbret se nelagodno osvrnu za njim. Po to je Autarh pravio dru tvo Artemisi ji, a njegova desna ruka Bajronu, Okrutni mu je sve vi e liio na kakav lingan ki brod . On se upita da li Bajron zna ta aradi, ali onda poe da razmi lja o novoj planeti i zaboravi na sve ostalo. Kada su u li u atmosferu Artemisija se nalazila u pilotskoj odaji. Na licu joj je blistao blag osmeh i izgledala je prilino zadovoljna. Bajron je esto pogle davao u njenom pravcu. Pozdravio ju je sa: "Dobar dan, Artemisija", kada je u la ( retko je dolazila ovamo, pa ga je bez sumnje iznenadila), ali mu ona nije otpozd ravila. Samo je rekla: "Ujae Gile", i to veoma veselo; a potom: "Je li istina da se spu tamo?" Gil stade da trlja ake. "Izgleda da je tako, mila moja. Mo da emo za nekolik o asova izii iz broda i ponovo moi da hodamo po vrstom tlu. Kako je to samo zabavna misao!" "Nadam se da je to planeta koju tra imo. Ako nije, onda nam nee biti ba zaba vno." "Preostaje nam jo jedna zvezda", napomenu Gil, ali obrve mu se, dok je go vorio, nakostre i e i skupi e. A onda se Artemisija okrenu i hladno ree: "Jeste li ne to kazali, gospodine Farile?" Bajron, koga je opet iznenadila, samo promuca: "Ne, nisam." "Izvinite, onda. Mislila sam da jeste." Pro la je tako blizu njega da ga je plastinim rubom haljine oe ala po kolenu, a njen ga parfem svega obavi. Mi ii na vilici mu se istog asa ukruti e. Rizet je i dalje bio sa njima. Jedna od prednosti bila je ta to su imali gde da smeste goste preko noi. "Upravo dobijaju podatke o atmosferi", obavesti ih . "Ima dosta kiseonika, gotovo trideset procenata, kao i vodonika i inertnih gas
ova. Sasvim je normalna. Hlora nema." Zatim napravi pauzu i proguna: "Hmmm!" "U emu je problem?" upita Gilbret. "Nema ugljen-dioksida. A u tom sluaju s tvari ba ne stoje najbolje." "Za to?" upita Artemisija sa svog mesta blizu viziekrana, na kome je posma trala udaljenu povr inu planete koja je promicala brzinom od dve hiljade milja na a s. "Ako nema ugljen-dioksida, nema ni biljnog sveta", odgovori kratko Bajro n. "Oh?" Ona ga pogleda i toplo mu se osmehnu. Bajron joj i protiv svoje vo lje uzvrati osmeh, ali njoj nekako poe za rukom da, jedva promeniv i dr anje, taj osm eh prodre kroz njega, proe pored njega, kao da uop te ni nije bila svesna njegovog postojanja; a on ostade da se glupavo osmehuje. Zatim osmeh izblede i sa njegovo g lica. Bie bolje da je izbegava. Oigledno nije bio u stanju da se savlauje kada je bio u njenoj blizini. Kada bi je ugledao, kao da je gubio svaku volju da joj se suprotstavi. I to je ve poinjalo da ga boli. Gilbret je bio tu an. Upravo su se spu tali. Te ko je bilo, usled aerodinamiki nesavr enog dodatka prikolice, rukovati Okrutnim u ni im slojevima atmosfere. Bajron se tvrdoglavo borio sa kontrolama koje ga nisu slu ale. "Razvedri se, Gile!" uzviknu on. Ni on sam ba nije oseao neku radost zbog pobede. Do sada im niko nije odgo vorio na njihove radio-signale, te ako ovo nije bio svet pobunjenika onda nije i malo smisla i dalje ekati. Zacrtao je sebi ta sve treba da preduzme u tom sluaju. "Ne lii mi ba na pobunjeniki svet", oglasi se Gilbret. "Stenovit je i mrtav , a nema ni mnogo vode." On se okrenu. "Da li su, Rizete, ponovo izvr ili merenja u potrazi za ugljen-dioksidom?" Rizetovo crveno lice se izdu i. "Jesu. Prona li su ga samo u tragovima. Otpr ilike u koliini od hiljaditog dela procenta." "Nikad se ne zna", ume a se Bajron. "Mo da su upravo zbog njegovog izgleda i zabrali ovaj svet!" "Ali ja sam video farme", ree Gilbret. "U redu. ta mislite, koliko mo emo da vidimo od planete ove veliine ako je s amo nekoliko puta obletimo? Prokleto dobro zna , Gile, da ko god da su oni, ne mog u imati dovoljno ljudi da ispune itavu jednu planetu. Mo da su za sebe odabrali nek u dolinu u kojoj ima ugljen-dioksida nastalog kakvog vulkanskom reakcijom, i u ij oj okolini ima dosta vode. Mo emo pro i tati na dvadeset milja od njih i da ih ne otkr ijemo. Sasvim je razumljivo da nam nee odgovoriti dok ne sprovedu potrebnu istrag u." "Ne mo e se tako lako stvoriti koncentracija ugljen-dioksida na samo jedno m mestu", promrmlja Gilbret. Ali i dalje je napeto posmatrao viziekran. Bajron se odjednom ponada da to nije pravi svet. Zakljuio je da vi e ne mo e da eka. Morae to odmah da sredi! Bilo je to udno oseanje. Ve tako svetlo bilo je uga eno i unutra je, kroz otvorena vrata, prodirala su neva svetlost. U stvari, taj nain osvetljavanja broda bio je manje efikasan, ali p okazao se kao prijatna promena. Vrata su bila otvorena i kroz njih je slobodno u lazila lokalna atmosfera u kojoj se moglo disati. Rizet je protestovao protiv toga, obrazla ui da nedostatak ugljen-dioksida mo e da naru i ravnote u disanja tela, ali Bajron je smatrao da se tom riziku, ipak, m ogu na kratko izlo iti. Gilbret im prie i priljubi svoju glavu uz njihove. A onda, istovremeno, p odi e pogled i odvoji e se jedan od drugog. Gilbret se nasmeja. Zatim proturi glavu kroz otvorena vrata, uzdahnu i r ee: "Stenje!" "Postaviemo radio-predajnik na vrh nekog uzvi enja", odvrati mu Bajron, i s am se sme ei. "Tako emo obuhvatiti vei prostor. U svakom sluaju, trebalo bi da budemo u stanju da uspostavimo kontakt sa svim takama na ovoj hemisferi. Ako ne dobijemo odgovor, mo emo poku ati na drugoj strani planete."
"Jeste li o tome ti i Rizet raspravljali?" "Upravo o tome. Posao emo obaviti Autarh i ja. Sam je to predlo io, to je is palo dobro; jer, da nije, ja bih morao da iznesem isti predlog!" On na as okrznu pogledom Rizeta dok je govorio. Lice mu je bilo potpuno bezizra ajno. Bajron ustade. "Mislim da e biti najbolje da se sada uvuem u svoj skafande r." Rizet se slo i s tim. Na planeti je sijalo sunce; u vazduhu je bilo tek sa svim malo vodene pare i nijednog oblaka, ali bilo je veoma hladno. Autarh se nalazio u glavnoj vazdu noj komori Okrutnog. Njegovo odelo bilo je od tankog foamita, tako da je te ilo svega mali deo unce, ali je ipak predstavl jalo odlian izolator. Na grudima mu je bio privr en mali cilindar sa ugljen-dioksidom , pode en da veoma sporo ispu ta svoju sadr inu, tako da u njegovoj neposrednoj blizin i odr ava primetnu koliinu CO 2 pare. " eli li da me pretrese , Farile?" upita on. Podigao je ruke i stao da eka, do k mu se na mr avom licu jasno videlo da ga sve to zabavlja. "Ne", odvrati Bajron. " eli li ti mene da pretrese ?" "To mi ne pada na pamet!" Ova razmena utivih fraza be e ledena, poput vremena na toj planeti. Bajron izie na zubato sunce i prihvati jednu dr ku kovega u kome je bila sme t ena radio-oprema. Autarh prihvati drugu. "Nije ba mnogo te ak", primeti Bajron. On se okrenu i ugleda Artemisiju na vratima broda, kako nemo stoji. Na sebi je imala glatku, ravnu, belu odoru koja ju je obavijala u krupni m naborima i lepr ala na vetru. Poluprovidni rukavi zatezali su joj se na rukama, pretvarajui ih u srebro. Bajron na trenutak opasno smek a. eleo je hitro da se vrati; da potri, skoi u brod, epa je tako sna no da joj na ramenima ostanu modrice i oseti svoje usne na nj enima... Ali umesto svega toga on samo kratko klimnu, a osmeh koji je uzvratila, kao i lako mahanje prstiju, bili su upueni Autarhu. Pet minuta kasnije, kada se ponovo okrenuo, jo jednom je ugledao taj beli sjaj na otvorenim vratima, a zatim jedna uzvisina u tlu sakri brod od njihovih pogleda. Pred njima se nalazio, niim zaklonjeno, jasno i stenovito obzorje. Bajron je razmi ljao o onome to ga eka tamo napred, pitajui se istovremeno da li e ikada ponovo ugledati Artemisiju... kao i o tome da li joj je uop te va no hoe l i se on vratiti. 18. IZLAZ IZ ELJUSTI PORAZA Artemisija je gledala za njima sve dok se nisu pretvorili u siu ne prilike koje su se pele uz goli granit, da bi potom pre le preko vrha bre uljka i nestale s vidika. Trenutak pre no to su nestali, jedan od njih se okrenuo. Nije sa sigurno u m ogla rei koji, ali joj se srce na as steglo. Ni re joj nije rekao na rastanku. Ni jednu jedinu re. Okrenula se od sunca i stenja i uputila dublje u ogranienu metalnu unutra njost broda. Oseala je usamlje nost, u asnu usamljenost; nikada u ivotu nije oseala toliku usamljenost. Mo da se usled toga stresla, ali priznati da je to posredi, a ne hladnoa, p redstavljalo bi nedopustivo pokazivanje slabosti. "Ujae Gil!" uzviknu ona mrzovoljno. "Za to ne zatvori vrata? Mogli bismo jo d a se posmrzavamo!" Na brojaniku termometra videlo se da je unutra nja temperatura s vega sedam stepeni celzijusovih, iako su svi grejai radili punom parom. "Draga moja Arta", odvrati blago Gilbret, "ako se i dalje bude dr ala svoje sme ne navike da na sebi nema ni ta do malo magle tu i tamo, morae biti spremna na hla dnou." Ali on ipak pritisnu odreene kontakte, i po to se zau kljocanje vazdu na komora s e zatvori, vrata se povuko e ka unutra njosti i ulego e u glatki, sjajni trup. Kada je to bilo zavr eno, debelo staklo se polarizova i postade neprozirno. Svetla u brod u se upali e, a senke nestado e. Artemisija sede u debelo postavljeno pilotsko sedi te i besciljno polo i prs
te na doruja. Njegove ake esto su na njima poivale, a toplina koja je preplavi kada joj ta misao proe kroz glavu (ubeivala je sebe) bila je posledica normalnog rada g rejaa, sada kada vi e nije bilo spolja njih vetrova. Prolazili su dugi minuti i ubrzo vi e nije mogla mirno da sedi. Mogla je d a poe s njim! im joj je ta jeretika misao pro la kroz glavu, odmah je jedninu 's njim ' promenila u mno inu 's njima'. "Za to su uop te morali da postavljaju taj radio-transmiter, ujae Gile?" upit a ona. On podi e pogled sa viziekrana i kontrola po kojima je pa ljivo prebirao i u pita: "A?" "Poku avali smo da stupimo s njima u vezu iz svemira", ree ona, "i nismo us peli nikoga da pronaemo. Od kakve onda koristi mo e biti transmiter postavljen na p ovr ini planete?" Gilbret oseti zabrinutost. "Pa, moramo nastaviti sa poku ajima, draga. Mor amo pronai pobunjeniki svet." A zatim kroz zube, vi e za sebe, procedi: "Moramo!" Posle jednog trenutka, on ree: "Ne mogu da ih pronaem." "Koga?" "Bajrona i Autarha. Smeta mi onaj greben, kako god da podesim spolja nja o gledala. Vidi ?" Nije videla ni ta do stena obasjanih suncem koje su promicale viziekranom. Gilbret potom odustade i ree: "Ionako je tamo Autarhov brod." Artemisija ga okrznu jednim letiminim pogledom. Nalazio se dublje u dolin i, na mo da milju udaljenosti. Nepodno ljivo je blistao na suncu. U tom trenutku joj je izgledalo kao da im je on stvarni neprijatelj. Ne Tirani, ve on. Iznenada je po elela, veoma sna no, da nikada nisu ni po li na Ligan; da su ostali u svemiru, njih troje, sami. To su bili udni dani, bilo im je tako neudobno, a opet, na neki nain , tako toplo. A sada se samo trudila da ga povredi. Ne to ju je teralo da mu nanos i bol, iako bi vi e volela... " ta sad pa on hoe?" iznenada upita Gilbert. Artemisija podi e pogled prema njemu i ugleda ga kroz vodenu izmaglicu tak o da je morala brzo da mirka kako bi ga dovela u normalnu i u. "Ko?" "Rizet, mislim da je to Rizet. Ipak je nemogue da se uputio ovamo!" Artemisija se u trenu stvori kod viziekrana. "Uveaj ga", naredi ona. "Na ovako maloj udaljenosti?" usprotivi se Gilbret. "Ni ta nee videti. Neu moi da ga odr im usredi tenog." "Uveaj, ujae Gil!" Mrmljajui, on ipak ubaci unutra teleskopski dodatak te stade da pretra uje nabreklo grumenje stenja. Poskakivalo je br e no to je oko moglo da ga sledi, ak i p ri najlaganijem dodirivanju kontrola. Na trenutak, pred njima promaknu uveana mut na prilika Rizeta i sada vi e nije bilo sumnje u njegov identitet. Gilbret vrati t eleskop i ponovo ga uhvati, zadr a se na njemu tek za trenutak, ali Artemisija ipa k uspe da primeti: "Naoru an je. Jesi li video?" "Nisam." "Ima dalekometnu blastersku pu ku, ka em ti!" Ve je bila ustala i nervozno otvarala pretinac. "Arta! ta to radi ?" Otkopavala je drugi skafander. "Izlazim. Rizet je krenuo za njima. Zar ne razume ? Autarh nije po ao napolje da postavi radio. Spremio je Bajronu klopku." Da htala je dok se uvlaila u odelo od debelog, grubog materijala. "Stani! Priinjavaju ti se stvari!" Ali ona je zurila u Gilbreta ne videv i ga, dok joj se lice u iljilo i poble delo. Trebalo je da to jo odavno shvati, na osnovu toga kako je Rizet mazio onu b udalu. Onu oseajnu budalu! Rizet je hvalio njegovog oca, priao mu o tome kako je v eliki ovek bio Raner od Vajdemosa, i Bajron bi istog asa smek ao. U svemu to je preduz eo jasno se videlo da se rukovodi mi lju na oca. Kako jedan ovek mo e da dozvoli da n jime tako ovlada neka fiksna ideja? "Ne znam koje su kontrole za vazdu nu komoru", upita ona Gilbreta. "Otvori je!" "Arta, ti ne ide nikuda sa broda. ak ne zna ni gde se nalaze!" "Pronai u ih. Otvori vazdu nu komoru!"
Gilbret odmahnu glavom. Ali sakafander koji je navukla imao je i futrolu za pi tolj. Ona se potap a po blasteru i ree tvrdim glasom: "Ujae Gile, kunem se da u upotrebiti ovo!" Gilbretu se odjednom ispred nosa stvori cev neuronskog bia. On primora se be da se nasme i. "ekaj malo!" "Otvori vazdu nu komoru!" zadahta ona. On je poslu a i ona izie, potrav i u pravcu vetra, klizajui se preko stena i ve rui se uz greben. Krv joj je dobovala u u ima. Nije bila ni ta bolja od njega, mahala mu je Autarhom pred nosem bez ikakvog razloga, sem da sauva svoj glupi ponos. Sa da joj je sve to izgledalo glupo, a Autarhova linost se jasno iskristalisala u nj enom umu; bio je to promi ljeno hladan ovek, ijim telom kao da nije tekla krv, i koj i je bio potpuno bezukusan. Ona se na asak strese od gaenja. Stigla je do vrha grebena, ali pred njom nije bilo niega. Artemisija kren u napred, dr ei pred sobom neuronski bi. Bajron i Autarh nisu izmenili nijednu jedinu re dok su hodali; sada su se zaustavili na mestu gde je prestajalo ravno tle. Sunce i vetar ve su milenijumim a stvarali pukotine u stenama. Ispred njih nalazila se jedna drevna raselina, ija se dalja ivica odronila tako da je nastao ponor dubok stotinu stopa. Bajron se oprezno pribli i i pogleda preko ivice. Ponor se strmo spu tao nad ole, prekriven krzavim gromadima koje su vreme i povremene ki e razbacali u nedogl ed unaokolo. "Izgleda mi, D onti", ree on, "da je ovo beznade an svet." Autarh, nasuprot Bajronu, nije uop te pokazivao da ga okolina zanima. Nije ni pri ao ponoru. "Ovo smo mesto prona li jo pre sletanja", odgovori on kratko. "Sav r eno odgovara na im ciljevima." Mo da savr eno odgovara tvojim ciljevima, pomisli Bajron, i udalji se od ivi ce i sede. Oslu kivao je lagano i tanje koje je dopiralo iz cilindra sa ugljen-dioksi dom i ekao. Posle izvesnog vremena, Bajron tiho upita: " ta e im rei kada se vrati na svoj brod, D onti? Ili da pogaam?" Autarh zastade usred otvaranja kovega sa dve dr ke, koji su dovde doneli. O n se uspravi i upita: "O emu to pria ?" Bajron oseti kako mu vetar iba lice, te se rukom u rukavici poe a po nosu. I pak, on raskopa foamit tkaninu koja ga je obavijala, tako da se ona sada vijorila pri naletima vetra. "O svrsi tvog dolaska ovamo", odgovori on. "Vi e bih voleo, Farile, da ponemo sa postavljenjem radija nego to sedimo ov de i raspravljamo o tome!" "Nee ti postaviti nikakav radio. A i za to bi? Poku ali smo da dopremo do njih iz svemira, ali nam niko nije odgovorio. Nema razloga oekivati da emo ne to vi e post ii transmiterom, postavljenim na povr ini. Nisu u pitanju ni jonizovani radio-nepro pustljivi slojevi pri vrhu atmosfere, jer smo poku ali i sa subeterom i opet ni ta. A nas dvojica ba i nismo neki radio eksperti. Pa, za to si onda do ao ovamo, D onti?" Autarh sede nasuprot Bajronu i s dosadom lupnu nekoliko puta po kovegu. " Ako te more te sumnje, za to si onda ti do ao?" "Da otkrijem istinu. Taj ovek, Rizet, kazao mi je da si planirao ovaj put i savetovao mi je da ti se pridru im. Verujem da si mu nalo io da mi ka e kako u, ako ti se pridru im, moi da te dr im na oku i proveravam sve poruke koje prima . To je bilo vrlo razumno, s tom razlikom to ja ne smatram da e primiti bilo kakvu poruku. Ali dopustio sam mu da me ubedi i po ao sam s tobom." "Da bi otkrio istinu?" upita ga D onti, s neskrivenom porugom u glasu. "Tano! Mada je ve nazirem." "U emu se sastoji ta tvoja istina? I ja bih voleo da otkrijem istinu." "Do ao si ovamo da bi me ubio. Sam sam ovde s tobom, a ispred nas je stena , sa koje niko ne bi pre iveo pad. Nigde ne bi ostali vidljivi znaci nasilja. Nije dnog raznetog uda, niti bilo kakve pomisli o oru anom obraunu. Bila bi to lepa, tu na pria, koju bi mogao da servira kada se vrati na brod. Okliznuo se i pao! ak bi moga o da dovede dru tvo ovamo da me pokupi i pristojno sahrani. Sve bi ispalo tako dirl jivo, a mene vi e ne bi bilo da ti se naem na putu."
"Ubeen si da je tako, ali si ipak po ao sa mnom?" "Po to tako ne to oekujem, nee ti poi za rukom da me uhvati nespremnog. Nijedan od nas nije naoru an i sumnjam da bi me mogao gurnuti upotrebiv i jedino snagu svoji h mi ia." Bajronove nosnice stado e da se ire. On napola savi desnu ruku, lagano i po ud no. Ali D onti se nasmeja. "Po to sada ne dolazi u obzir da nastrada , hoemo li mal o d se pozabavimo na im radio-oda iljaem?" "Ne jo . Jo nisam zavr io. elim da prizna da si poku ao da me ubije ." "Oh? Znai, uporno zahteva da do kraja odigram svoju ulogu u ovoj tvojoj im provizovanoj drami? Kako namerava da me na to natera ? Da ne misli mo da batinama da m i izvue priznanje? Slu aj sad dobro, Farile, ti si jo mlad, te sam zbog toga, a i zbo g tvog imena i polo aja, spreman da ti oprostim. Meutim, moram priznati da si mi do sada zadao vi e glavobolja nego to si mi bio od pomoi." "Znai tako! Pretpostavljam da se to odnosi na injenicu to sam i protiv tvoj e volje uspevao da ostanem iv!" "Ako misli na rizik na Rodiji, to sam ti ve objasnio; neu da se ponavljam." Bajron ustade. "Tvoje obja njenje je bilo la no. Od samog poetka ne to se u nje mu nije uklapalo." "Stvarno?" "Stvarno! Ustani i saslu aj me, ili u te ja dii na noge!" Dok je ustajao Autarhove oi se suzi e do dva tanu na proreza. "Ne bih ti save tovao da promeni nasilje, mladiu." "Slu aj!" Bajronov glas bio je prodoran, a kapuljaa mu je i dalje slobodno lepr ala na povetarcu. "Rekao si da si me poslao na Rodiju, gde sam mogao da nastr adam, samo da bi uvukao Direktora u neku zaveru protiv Tirana." "To i dalje va i." "To i dalje va i kao la . Prvenstveni cilj ti je bio da nastradam. Obavestio si kapetana rodijanskog broda o mom identitetu jo u samom poetku. Uop te nisi verov ao da e mi dozvoliti da se vidim sa Hinrikom." "Da sam eleo da te se otarasim, Farile, mogao sam postaviti pravu radijac ijsku bombu u tvoju sobu!" "Ali svakako bi bilo pogodnije navesti Tirane da me ubiju, umesto da to uini ti lino." "Mogao sam te ubiti jo tamo u svemiru, kada sam se prvi put prebacio na O krutnog." "Tako je. Do ao si opremljen blasterom i u jednom trenutku si ga uperio u mene. Oekivao si da e me nai na brodu, ali to nisi saop tio svojoj posadi. Kada je Riz et nazvao i ugledao me, vi e nisi mogao da me raznese . Tada si pogre io. Rekao si mi da si saop tio svojim ljudima kako se na tom brodu verovatno nalazim ja, ali malo kasnije Rizet je to porekao. Zar nisi obuio svoje ljude kako treba da se pona aju k ada ih la e , D onti?" D ontijevo lice, pobelelo od hladnoe, postajalo je sve blee i blee. "Trebalo bi da te ubijem, zato to si otkrio da sam lagao. Ali za to nisam povukao okida pre n o to se Rizet pojavio na viziekranu i ugledao te?" "Zbog politike, D onti. Na brodu se nalazila Artemisija od Hinrijada, i u tom trenutku ona je bila va nija od mene. Pru ila ti se ansa da brzo izmeni plan. Da s i me ubio u njenom prisustvu, upropastio bi mnogo veu igru." "Znai, ljubav na prvi pogled?" "Ljubav! Kada je u pitanju jedna od Hinrijada, za to da ne? Nisi gubio vre me. Najpre si poku ao da je prebaci na svoj brod, a kada ti to nije po lo za rukom, r ekao si mi da je Hinrik izdao mog oca." Trenutak je utao, a zatim nastavi: "Tako sam je izgubio i ti vi e nisi imao takmaca. Pretpostavljam da ti ona u ovom trenut ku vi e nije bitna. Pridobio si je na svoju stranu, tako da mo e nastaviti sa svojim planom da me ubije bez straha da bi time izgubio mogunost da se uvali kao naslednik Hinrijada." D onti uzdahnu. "Farile", ree on, "hladno je, i postaje sve hladnije. Pretp ostavljam da sunce zalazi. Neoprostivo si budalast i umara me. Pre no to okonamo ov u bujicu besmislica, reci mi bar za to bih ja uop te eleo da te ubijem? To jest, ako je tvojoj oiglednoj paranoji uop te potreban neki razlog." "Isti onaj koji te je nagnao da ubije mog oca."
" ta?" "Ne misli valjda da sam i na trenutak poverovao da ga je Hinrik izdao? Mo gao je to uiniti, da ga ne bije glas nepopravljivog slabia. Zar misli da je moj ota c bio potpuno blesav? Zar je mogao o Hinriku da misli bilo ta drugo do ono to on u stvari jeste? Da i nije znao kakav ga bije glas, zar par minuta provedenih u nj egovom prisustvu ne bi bilo dovoljno da shvati kako ima posla sa beznade nom mario netom? Misli li da bi moj otac izlanuo ne to pred Hinrikom, to bi moglo da se upotre bi protiv njega i optu i ga za izdaju? Ne, D onti. Mog oca mora da je izdao ovek kome je on verovao." D onti koraknu unazad i udari u bok kovega. Zauzev i polo aj kao da eli da se su protstavi toj optu bi, on ree: "Vidim kuda cilja . To jedino mogu da objasnim tvojim ludilom." Bajron se tresao, ali ne od hladnoe. "Moj otac je, D onti, bio popularan meu tvojim ljudima. Suvi e popularan. Kada je vlast u pitanju, jedan Autarh ne sme do zvoliti da ima takmaca. I ti si se pobrinuo da ti on vi e ne bude suparnik. Naredn a du nost ti je bila da se pobrine da ja ne ostanem u ivotu, kako ga ne bih zamenio, ili mo da osvetio." Glas mu se pretvorio u viku, koja kao da je rezala hladan vaz duh. "Nije li tako?" "Nije!" D onti se sa e ka kovegu. "Mogu ti dokazati da gre i !" On irom otvori koveg. "Unu ra je radio-oprema. Pregledaj je. Dobro je osmotri!" I on stade da izbacuje delo ve pred Bajronove noge. Bajron je zurio u njih. "Kako to mo e bilo ta da doka e?" D onti ustade. "I ne mo e. A sada dobro pogledaj ovo!" U ruci je dr ao blaster, a zglavci su mu se beleli koliko ga je stezao. Gl as mu vi e nije bio onako hladan kao malopre. "Dosta mi te je", uzviknu on. "Ali n eu jo dugo morati da te trpim." Bajron primeti bezlinim glasom: "Sakro si blaster u koveg sa opremom?" "Zar si mislio da neu? Stvarno si do ao ovamo mislei da u probati da te sa st ene gurnem golim rukama, kao da sam neki fiziki radnik ili rudar? Ja sam Autarh o d Lingana... " Izraz lica mu se neprestano menjao, dok je levom rukom pravio bri tak rez kroz vazduh... "Dosta mi je ispraznog i sme nog idealizma Ranera od Vajdemo sa!" Zatim pro apta: "Kreni! Prema steni!" I on koraknu napred. Bajron podi e ruke, oiju uprtih u blaster, te koraknu unazad. "Znai, ti si u bio mog oca!" "Ja sam ubio tvog oca!" potvrdi Autarh. "Ka em ti to kako bi u poslednjim trenucima ivota bio svestan injenice da e se isti ovek koji se pobrinuo da ti otac u odaji za dezintegraciju bude raznesen u paramparad, pobrinuti da i ti krene njego vim putem... te zadr ati devojku Hinrijada za sebe, zajedno sa svim onim to ide uz nju. Razmisli malo o tome! Ali ne pomeraj ruke ili u te razneti, pa makar morao d a odgovaram pred svojim ljudima!" Kao da je njegova hladna spolja njost sada bila napukla, ostavljajui samo razgolienu, goruu strast. "Kao to sam ve rekao, i ranije si poku ao da me ubije !" "Jesam. Sva tvoja nagaanja bila su ispravna. Poma e li ti to sada? Nazad!" "Ne", odvrati Bajron. On spusti ruke i uzviknu: "Ako ima nameru da puca , o nda pucaj!" "Misli da se neu usuditi?" upita Autarh. "Zamolio sam te da puca !" "I hou!" Autarh pa ljivo nani ani u Bajronovu glavu i sa udaljenosti od etiri stope pritisnu obara. 19. PORAZ Tedor Rizet zabrinuto je obigravao oko male zaravni. Nije jo eleo da ga ug ledaju, ali je bilo veoma te ko ostati sakriven na ovom svetu gde je bilo samo gol og stenja. Oseao se malo sigurnijim tek u zaklonu od prevrnutih kristalnih gromad a. Stao je da se lagano provlai izmeu njih. Povremeno bi zastajkivao da rukama uvue nim u suneraste rukavice pree preko znojavog lica. Suva hladnoa bila je varljiva. A onda ih, proviriv i izmeu dva granita manolita u obliku slova V, konano ug
leda. Istog asa smesti blaster u rave. Sunce mu je bilo iza lea. Oseao je kako mu kr oz odeu probija njegova slaba toplota i bio je zadovoljan. Ako sluajno pogledaju u njegovom pravcu zaslepie ih sunce, tako da e te ko moi da ga primete. Njihovi glasovi su mu o tro odzvanjali u uhu. Radio veza je bila ispravna i on se zbog toga osmehnu. Do sada je sve teklo po planu. Razume se da njegovo p risustvo ovde nije bilo planirano, ali i bolje je ovako. Plan je ipak bio previ e smeo, a rtva nije bila potpuna budala. Mo da e upravo njegov blaster morati da odlui o ishodu. ekao je. Ravnodu no je promatrao kako Autarh podi e blaster prema Bajronu, ko ji ni za korak ne uzmae. Artemisija nije videla podignuti blaster. Nije videla ni dve prilike na glatkoj povr ini stene. Pet minuta ranije na trenutak je ugledala Rizetovu siluetu ocrtanu spram neba, i od tada ga je sledila. Ispalo je da se kretao suvi e brzo za nju. Stvari ispred nje su na trenutk e postajale nejasne i poinjale da se ljuljaju, a dva puta se na la opru ena na tlu. U op te se nije seala da je pala. Posle drugog pada, kada se teturajui podigla, videla je da joj zglavak krvari po to se ogrebla na neku o tru ivicu. Rizet joj se ponovo odmakao, tako da je morala da pohita. Kada je nestao u sjajnoj umi gromada, ona sva oajna zajeca. Za trenutak se osloni o jednu stenu, potpuno iscrpljena. Uop te nije primetila ni njenu predivnu rozikastu boju mesa, ni staklastu glatkou njene povr ine, niti je bila svesna injenice da je ta stena pre dstavljala podsetnik nekog pradavnog vulkanskog razdoblja. Jedino je jo nekako uspevala da se bori protiv oseanja gu enja, koje ju je s ve vi e obuzimalo. A onda ga je ugledala, onako sitnog, pored stena postavljenih u obliku v ilju ke, leima okrenutog prema njoj. Ispru ila je neuronski bi ispred sebe, kada je po srui potrala preko tvrdog tla. On je dr ao pu ku prislonjenu uz obraz, sav se udubiv i u ono to radi, ciljajui, spreman da odapne. Nee uspeti da stigne na vreme. Morae da mu nekako privue pa nju. I ona viknu? "Rizete!" I Ponovo: "Rizete, nemojte pucati!" Ponovo se saplete! Sunce je bilo na zalasku, ali svest je jo nije napu tala . Ostala je pri sebi dovoljno dugo da oseti kako joj pod nogama tutnji, dovoljno dugo da pritisne kontakt na biu; i dovoljno dugo da shvati da je podosta izvan d ometa, ak i da je dobro nani anila, to je bilo nemogue. Osetila je potom neije ruke oko sebe, ruke koje su je podizale. Poku ala je da otvori oi, ali oni kapci nisu hteli da se podignu. "Bajrone?" Pro aptala je to jedva ujno. Do nje dopre me avina rei, ali to je bio Rizetov glas. Poku ala je jo ne to da k a e, a onda iznenada odustade. Nije uspela! Sve je postalo tamno. Autarh je ostao nepokretan da stoji onoliko dugo koliko bi oveku trebalo da lagano izbroji do deset. Bajron je isto tako nepokretno stajao okrenut prema njemu, pogleda uprtog u cev blastera iz koga je upravo bilo pucano na njega. Cev se lagano spu tala, jo dok ju je on posmatrao. "Izgleda da ti je blaster neispravan", doviknu mu Bajron. "Proveri!" Autarhovo beskrvno lice as se okretalo prema Bajronu, a as prema oru ju. Puc ao je sa udaljenosti od etiri stope. Trebalo bi da je sve gotovo. Ledeno zaprepa enj e koje je osetio odjednom se raspuknu i on jednim brzim pokretom rastavi blaster . U njemu nije bilo energetske kapsule. Na mestu gde je trebalo da se nala zi zjapilo je beskorisno udubljenje. Autarh zacvile od besa i daleko od sebe odb aci beskoristan komad metala. Pi tolj se nekoliko puta premetnu u vazduhu, ta crna mrlja naspram sunca, a zatim se razbi o stenu uz slab, zveketav zvuk. "ovek protiv oveka!" uzviknu Bajron. U glasu mu se osealo drhtavo nestrplje nje. Bajron napravi jedan korak napred. "Mogu te ubiti na mnogo naina, ali ni svi zajedno ne bi mogli da me zadovolje. Kada bih te razneo blasterom, to bi znai lo da te je od smrti delio samo milioniti deo sekunda. Uop te ne bi bio svestan da umire . A to ne bi bilo dobro. Stoga smatram da bi me mnogo vi e zadovoljilo kada b
ih se odluio za ne to sporiji metod: upotrebu mi ia!" Njegovi vrsti mi ii se napregnu e, ali zamah za koji su se spremili nikad nije bio izveden. Uzvik koji je sve to prekinuo bio je slaba an i kre tav, pun panike. "Rizete!", zaulo se. "Rizete, nemojte pucati!" Bajron se okrenu na vreme da vidi neko kretanje iza stenja, na nekih sto tinu jardi odatle, i odsjaj sunca na mestalu, a u sledeem trenutku na lea mu se sr ui ogromna te ina ljudskog tela. On se povi pod njom, i pade na kolena. Autarh se prikladno doeka i kolenima sna no udari onog drugog tik ispod pas a, istovremeno ga pesnicama udarajui po zatiljku. Uspeo je da mu izbije vazduh, p ri emu Bajron zakrklja. Bajron se borio protiv nastupajue tame dovoljno dugo da se baci u stranu. Autarh odskoi i oslobodi se, stvoriv i sebi prostor za udarac nogom dok se Bajron okretao na lea. Imao je samo toliko vremena da skupi noge ispred sebe pre no to se Autarh ponovo obru i na njega, naglo odskoiv i. Ovog puta se zajedno podigo e na noge, dok im se znoj ledio na obrazima. Lagano su kru ili jedan oko drugog. Bajron odgurnu cilindar sa ugljen-diok sidom na jednu stranu. Autarh isto tako odveza svoj i trenutak ga ostavi da visi na metalnoj vrpci, a zatim se urno primae i zavitla njime. Bajron se sagnu, i obo jica u e kako mu kontejner zazvi da iznad glave. On se ponovo uspravi, skoiv i na onog drugog pre no to je ovaj uspeo da povr ati ravnote u. Autarha posred lica pogodi jedna ogromna pesnica; Bajron pusti Auta rha da padne i koraknu unazad. "Ustani", ree Bajron. "Imam ja jo toga za tebe. Nema potrebe da uri !" Autarh dodirnu rukom u rukavici lice, a zatim se s izrazom munine zagleda u krv razmazanu po njoj. Usta mu se iskrivi e, a ruka posegnu za metalnim cilindr om koji je maloprebacio. Bajron mu priklje ti ruku stopalom, tako da Autarh zaurla od bola. "Suvi e si blizu ivice provalije, D onti", opomenu ga Bajron. Ne sme u tom pr avcu. Ustani. Sada u te baciti u drugom pravcu!" Ali u to se zau Rizetov glas: "Stani!" Autarh smesta viknu: "Ubij ovog oveka, Rizete! Ubij ga smesta! Pucaj mu n ajpre u ruke, onda u noge, pa emo ga ostaviti!" Rizet lagano podi e oru je do ramena. " ta misli , D onti, ko se pobrinuo da ti blaster bude prazan?" upita Bajron. " ta?" Autarh je tupo zurio preda se. "Ja nisam imao pristupa do njega, D onti. Ko je imao? Ko je upravo sada up erio blaster u tebe, D onti? Ne u mene, D onti, ve u tebe?" Autarh se okrenu prema Rizetu i povika: "Izdajnie!" "Nisam ja, gospodine", odvrati Rizet tihim glasom. "Izdajnik je onaj koj i je poslao u smrt odanog Ranera od Vajdemosa." "A to nisam ja", povika Autarh. "Ako ti je on rekao da sam to ja, la e!" "Sami ste nam to rekli. Ne samo da sam vam ispraznio oru je, ve sam vam skr atio i prekida komunikatora, tako da smo i ja i svi lanovi posade primili svaku re koju ste izgovorili. Svi smo saznali kakvi ste u stvari!" "Ja sam va Autarh!" "Takoe i najvei ivi izdajnik!" Izvesno vreme Autarh ni re nije progovorio, ve je samo arao pogledom od jed nog do drugog, dok su ga oni gledali sa mranim i ljutitim izrazom na licima. Zati m se s mukom podi e na noge, nekako uspe da se pribere i ostane pribran. Kada je ponovo progovorio glas mu je bio gotovo hladan. "Pa i da je sve to istina, ta vam vredi? Ne preostaje vam ni ta drugo do da pustite da se stvari ra zvijaju svojim tokom. Preostalo nam je da posetimo jo samo jednu planetu unutar o ve magline. To mora da je pobunjeniki svet, a samo ja znam njene koordinate." Uspeo je nekako da povrati dostojanstvo. Jedna ruka mu je beskorisno vis ila na slomljenom zglobu; gornja usna bila mu je sme no naduvena; po obrazu mu se okorila razmazana krv, ali je ipak zraio oholo u ljudi roenih da vladaju. "Otkrie nam ih", ree Bajron. "Nemoj se zavaravati da u to uiniti pod bilo kakvim uslovima. Ve sam rekao da na jednu zvezdu dolazi otprilike sedamdeset kubnih svetlosnih godina. Ako kre
nete u potragu nasumice, bez mene, verovatnoa da ete stii makar na milijardu milja od neke zvezde iznosi dve stotine pedeset kvadriliona prema jedan - na va u tetu. I to, mislim, na bilo koju zvezdu!" U Bajronovom umu odjednom zasvetle neka sijalica. "Vodi ga nazad na Okrutnog!" ree on Rizetu. "Gospa Artemisija... " pro apta Rizet. "Znai, to je bila ona! Gde je sada?" "Dobro je. Na sigurnom je. Izi la je bez cilindra sa ugljen-dioksidom. Tak o da joj se, sasvim prirodno, telesno disanje usporilo im je iz krvi izgubila sav ugljen-dioksid. Poku ala je da tri, i nije bila svesna da mora duboko disati, tako da se onesvestila." Bajron se namr ti. "Za to je uop te poku ala da se me a u tvoj posao? Verovatno da bi bila sigurna kako joj deko nee biti povreen?" "Tako je!" odgovori Rizet. "Samo to je smatrala da sam ja Autarhov ovek i da nameravam tebe da upucam. Vratiu sada ovog pacova, ali Bajrone..." "Da?" "Vrati se to pre bude mogao. On je jo Autarh, pa e mo da morati malo da popria posadom. Te ko je otkazati poslu nost nekome koga si slu ao itavog ivota... Ona je tamo iza one stene. Otidi do nje pre no to se potpuno smrzne! Sama nee otii." Lice joj je bilo gotovo celo umotano u kapuljau, a telo bez ikakvog oblik a u debeloj tkanini skafandera, pa ipak je ubrzao korak dok joj se pribli avao. "Kako si?" upita je on. "Bolje, hvala", odgovori ona. " ao mi je ako sam prouzrokovala kakvu nevol ju." Stajali su gledajui se, i inilo se da su sve ideje za razgovor iscrpli u t e dve reenice. A onda Bajron ree: "Znam da ne mo emo vratiti vreme unazad, ra initi stvari ko je su poinjene, porei ono to je reeno. Ali elim da me razume ." "Za to ti je toliko stalo da razumem?" Oi odjednom poe e da joj sevaju. "Ve ned eljama ni ta ne radim, samo poku avajui da shvatim. Hoe li mi opet priati o mom ocu?" "Neu. Znao sam da je tvoj otac nevin. Gotovo od samog poetka sumnjao sam u Autarha, ali morao sam da budem siguran. Stoga sam morao da ga nateram da prizn a, Arta, jer sam jedino tako mogao da doem do dokaza. Pomislio sam kako bih mogao da ga nateram da prizna, pod uslovom da ga navedem da poku a da me ubije... Posto jao je samo jedan nain na koji sam to mogao da izvedem." Oseao se jadno, ali je ipak nastavio. "Grozno je to to sam uradio. Gotovo isto onoliko grozno koliko i ono to je on uradio mom ocu. Ne oekujem da mi oprosti . " "Ne pratim te", ree ona. "Znao sam da te eli, Arta", objasni Bajron. "Politiki gledano, ti predstav lja savr en brani projekat. Njegovim ciljevima mnogo bi vi e koristilo ime Hinrijada n ego Vajdemosa. to znai, kada bi se jednom doepao tebe, ja mu vi e ne bih bio potreban . Namerno sam te gurnuo u njegovo naruje, Arta. Uradio sam to, nadajui se da e se od vratiti od mene i okrenuti njemu. Kada se to stvarno i dogodilo, pomislio je da je do lo vreme da me se re i, pa smo mu Rizet i ja postavili zamku." "I sve ovo vreme si me voleo?" "Zar ne mo e ubediti sebe da u to poveruje , Arta?" odgovori Bajron. "Ali razume se, bio si spreman da rtvuje svoju ljubav zbog seanja na oca i zbog asti porodice. Kako ide ona stara glupava pesma? 'Ne bi' mog'o ni upola mene volet' k'o to voli ast!'" "Molim te, Arta!" pokunjeno odvrati mladi. "Ne diim se sobom, ali ni ta drug o nisma mogao da smislim." "Mogao si da mi saop ti svoj plan, uini me svojim poverenikom, a ne oruem!" "To nije bila tvoja borba. Da nisam uspeo... a i to se moglo dogoditi... ti bi ostala van svega. Da me je Autarh ubio, ti ne bi bila na mojoj strani i m anje bi te bolelo. Moglo se ak desiti da se uda za njega, ak i da bude sretna." "Pa po to si ti pobedio, mo da e me boleti to sam njega izgubila!" "Ali ne boli te!"
"Otkud zna ?" "Bar poku aj da sagleda moje motive", zatra i Bajron s oajem u glasu. "Priznaj em da sam bio budala... velika budala... Ali zar ipak ne mo e da shvati ? Zar ne mo e ba r poku ati da me ne mrzi ?" "Poku ala sam da te ne volim i, kao to vidi , nisam u tome uspela", uzvrati o na blago. "Znai, pra ta mi?" "Za to? Mo da zato to razumem? Ne! Da je re samo o shvatanju, pominjanju tvoji h motiva, ne bih ti ni za ta na svetu oprostila ono to si mi uinio. Da je posredi s amo to i ni ta vi e. Ali oprostiu ti, Bajrone, jer ne bih mogla da podnesem da to ne uinim. Kako bih mogla tra iti od tebe da mi se vrati ako ti ne bih oprostila?" Odjednom se na la u njegovom zagrljaju, pru ajui mu svoje hladne usne. Razdva jala su ih dva sloja debele odee. Njegove ruke u rukama nisu mogle da osete telo koje su grlile, ali su mu zato usne bile svesne njenog belog, glatkog lica. Konano, on zabrinuto primeti: "Sunce je sve ni e. Jo e vi e zahladneti." Ona mazno odvrati: "Onda je pravo udo to je meni sve toplije." Zajedno su se vratili do broda. Bajron je stao pred Autarhovu posadu naizgled pun samopouzdanja, koje, m eutim, nije oseao. Lingan ki brod bio je veliki i na njemu je bilo pedeset ljudi. Sa da su sedeli licima okrenuti prema njemu. Pedeset lica! Pedeset lingan kih lica na vikavanih od roenja da bez pogovora izvr avaju svako Autarhovo nareenje. Rizet je neke ve uspeo da ubedi; neke je ubedilo to to im je omogueno da pr islu kuju Autarhove rei, koje je ovaj malo pre toga izgovorio pred Bajronom. Ali ko liko ih je jo bilo nesigurnih, ili ak krajnje neprijateljski raspolo enih? Bajronove rei do sada nisu postigle neki naroiti uspeh. On se nagnu napred , a glas mu postade poverljiv. "A za ta se vi to, ljudi, borite? Za ta rizikujete i vote? Za slobodnu Galaksiju, ini mi se. Za Galaksiju u kojoj e svaki svet moi da od luuje ta je za njega najbolje, da ini ono to je za njega najbolje, nikom da ne bude sluga, niti gospodar. Jesam li u pravu?" Zaulo se tiho mrmljanje koje je moglo da znai odobravanje, ali nedostajalo mu je odu evljenja. "A za ta se bori Autarh Lingana. Ako pobedi postae Autarh Magliastih Kralje vstava. Zamenili biste Kana Autarhom. Kakva korist od toga? Da li je to vredno u miranja?" "On je bar jedan od nas, a ne neki prljavi Tiranin!" povika neki glas iz publike. Zau se i drugi: "Autar je tragao za pobunjenikim svetom kako bi mu ponudio svoje usluge. Mo e li se to smatrati ambicijom?" "Ambicija bi trebalo da je sazdana od vr eg materijala, je li tako?" odvrati mu ironino Bajron. "Ali on bi na pobunjeniki svet stigao sa itavom organizacijom i za sebe. Mogao im je ponuditi ceo Lingan; mislio je da im mo e ponuditi i presti ko ji u sebi nosi savez sa Hinrijadima. Na kraju je bio sasvim ubeen da e taj pobunje niki svet biti samo njegov i da e s njime moi da radi ta mu je volja. Da, ja to zove m ambicijom. A kada je bezbednost pokreta poela da ugro ava njegove vlastite planove, da li je oklevao da rizikuje va e ivote zarad vlastite ambicije? Moj je otac bio opas an po njega. Bio je po ten i cenio je slobodu. A bio je i suvi e popularan, te je bi o izdan. Izdav i ga, Autarh je mogao da uni ti celokupno preduzetni tvo, kao i sve vas zajedno s njim. Ko se mo e oseati bezbednim pod vla u oveka koji e sklapati pogodbu sa Tiranima svaki put kada to bude koristilo njegovim ciljevima? Ko mo e da se osea si gurnim ako slu i izdajnika i kukavicu?" "Sada je bolje", pro apta Rizet. "Dr ' se toga. Priaj im jo !" Opet se iz zadnjih redova javi onaj isti glas. "Autarh zna gde se nalazi pobunjeniki svet. A ti?" "O tome emo kasnije. U meuvremenu, bie bolje da porazmislite o tome kako bi smo pod Autarhovom vla u sigurno svi propali; o tome da jo ima vremena da se spasemo ako se oslobodimo njegovog vostva i izaberemo neki bolji i asniji put; da je jo mo gue i upati se iz eljusti poraza i..." "... opet do iveti poraz, dragi moj mladiu", zau se neki mek glas, i Bajron se, u asnut, okrenu.
Pedeset lanova se uskome a i skoi na noge, i na trenutak se inilo kao da bi m ogli jurnuti napred, ali na veanje su do li nenaoru ani; Rizet se za to pobrinuo. A s ada je jedan vod tiranskih stra ara nadirao kroz razna vrata, sa oru jem na gotovs. Iza Bajrona i Rizeta na ao se lino Simok Aratap, sa po jednim blasterom u s vakoj ruci. 20. GDE? Simok Aratap pa ljivo je procenjivao linosti onih koji su stajali pred njim , oseajui kako u njemu lagano raste uzbuenje. Ovo e biti velika partija. Niti sheme uplitale su se u zavr nu aru. Bio je zahvalan to major nije vi e bio s njim i to je tir anska krstarica oti la. Ostao je sam sa svojim predvodnikim brodom, posadom i sobom. To e biti dov oljno. Mrzeo je glomaznost. Prigovorio je blagim glasom. "Dozvolite da vas uputim u situaciju, gospo i gospodo. Na Autarhovom brodu nalazi se pobednika posada i on se upravo nalazi na putu ka Tiranu, u pratnji majora Androsa. Autarhovim ljudima bie sueno po zakon u, i ako budu progla eni krivim sleduje im kazna predviena za izdaju. Oni su rutins ki zaverenici i protiv njih e biti voen rutinski postupak. Ali ta da radim sa vama? " Pored njega sedeo je Hinrik od Rodije, sa izrazom krajnje bede na licu. "Uzmite u obzir da je moja kerka veoma mlada", oglasi se on. "Ona je u ovo uvuena protiv svoje volje. Artemisija, ka i im da..." "Va a kerka", prekide ga Aratap, "verovatno e biti osloboena. Koliko mi je po znato, ona je budua nevesta jednog tiranskog plemia na visokom polo aju. A i to e bit i uzeto u obzir." "Udau se za njega ako ostale pustite", ree Artemisija. Bajron napola ustade, ali mu Aratap dade znak da sedne. Tiranski Predsta vnik se blago osmehnu i ree: "Moja gospo, molim vas! Priznajem da imam ovla enja da se cenkam. Meutim, ja nisam Kan, ve samo jedan od njegovih slugu. Na taj nain e svak a pogodba koju sklopim morati da bude odobrena kod kue. Da ujemo, onda ta nam vi to tano nudite?" "Svoj pristanak na brak!" "Nije u va oj moi da to nudite. Va otac je ve dao pristanak, a to je dovoljno . Imate li jo ta da ponudite?" Aratap je ekao da se pokolebaju. injenica da nije u ivao u svojoj ulozi nije ga spreavala da je smatra uspe nom. Devojka je, na primer, u ovom trenutku mogla b riznuti u pla, a to bi korisno delovalo na mladia. Bilo je oigledno da su zaljublje ni jedno u drugo. Zapitao se, stoga, da li bi je stari Pohang i dalje eleo pod ov im okolnostima; zakljuio je, odmah, da verovatno bi. Pogodba e u svakom sluaju ii u korist starijeg mu karca. Na trenutak je negde u dubini uma pomislio da je devojka veoma privlana. A i uspela je da ostane pribrana. Nije posustala. Odlino, pomisli Aratap. I ona je imala jaku volju. Pohang ipak nee u ivati u svojoj pogodbi. Napokon, on se obrati Hinriku. " elite li da tra ite milost i za svog roaka?" Hinrikove usne be umno su se pomicale. "Niko ne mora da moli za mene", povika Gilbret. "Ni od jednog Tiranina n e tra im ba ni ta. Samo napred. Naredite da me ubiju!" "Histerini ste", osmehnu se Aratap. "I sami znate da bez suenja ne mogu na rediti da vas ubiju." "On mi je roak", pro apta najzad Hinrik. "I to e biti uzeto u obzir. Vi plemii ete jednog dana morati nauiti da ne mo e te suvi e raunati na korist koju imamo od vas. Pitam se da li je va roak ve nauio tu le kciju?" Bio je zadovoljan nainom na koji je Gilbret reagovao. Taj je momak, bar, iskreno pri eljkivao smrt. Osujeenja koja mu je donosio ivot bila su prete ka za njega . Znai, treba ga odr ati u ivotu to du e i to e ga samog po sebi slomiti. Zami ljeno je zastao kada je na red do ao Rizet. Bio je jedan od Autarhovih
ljudi. Na tu pomisao Aratap oseti laku nelagodnost. Na poetku potere, odbacio je Autarha kao mogui va an faktor na osnovu, kako je tada mislio, vrste logike. Pa, zdr avo je ponekad i proma iti. To poma e oveku da mu samopouzdanje ne pree u aroganciju. "Vi ste budala koja je slu ila izdajnika", zapoe on. "Bilo bi vam bolje sa nama." Rizet pocrvene. "Ako ste se trudili da izgradite izvestan vojniki ugled", nastavi Aratap, "bojim se da e ga ovo potpuno uni titi. Niste plemi, tako da u va em sluaju nikakvu ul ogu nee imati dr avniki razlozi. Sudie vam se javno, tako da e svi saznati kako ste bi li orue orua. A to je prilino lo e." "Ali vi ete mi, pretpostavljam, predlo iti da se nagodimo?" upade Rizet. "Da se nagodimo?" "Zar vam nije, na primer, poteban dokaz za Kana? Imate samo brodski tova r. Zar ne elite da saznate kako radi preostala ma inerija revolta?" Aratap lagano odmahnu glavom. "Ne. Imamo Autarha. On e nam poslu iti kao iz vor obave tenja. ak i bez toga, ono ime raspola emo bilo bi dovoljno da stupimo u rat sa Linganom. Ubeen sam da bi posle toga malo ta preostalo od te pobune. Dakle, nem a ni ta od neke takve pogodbe." I tako je stigao do mladia. Aratap ga je namerno ostavio za kraj, budui da je deko bio najpametniji u itavoj skupini. Ali bio je mlad, a mladi ljubi obino ni su opasni. Po pravilu, nedostaje im strpljenje. Bajron progovori prvi, upitav i: "Kako ste nas sledili? Je li on bio u dos luhu sa vama?" "Autarh? Ovog puta nije. ini mi se da je, jadnik, hteo da sedi na dve sto lice, pa su mu se obe izmakle, kao to to obino biva, kada ovek nije ve t." U tom trenutku ume a se Hinrik, s neprimerenom dejom nestrpljivo u. "Tirani im aju neki izum kojim prate brodove kroz hipersvemir!" Aratap se o tro okrenu. "Bio bih vam zahvalan, ekselencijo, ako biste se u zdr ali od primedbi." Hinrik se, namah, sav zgrbi. U stvari, nije ni bilo va no. Nijedno od ovo etvoro vi e nee biti opasno, ali on nipo to nije eleo niim da umanji nesigurnost koju je mladi trenutno oseao. Bajron poeka nekoliko trenutaka, a onda se ponovo oglasi. "Hajde, onda, da razmotrimo injenice - moramo li uop te da razgovaramo? Ne dr ite nas ovde zato to nas volite. Za to nas niste poslali nazad na Tiran, zajedno s a ostalima? Da nije mo da razlog u tome to ne znate kako bi se gledalo na to da nas poubijate? Dvoje od nas su Hinrijadi. Ja sam Vajdemos. Rizet je poznati oficir lingan ke flote. A taj koji je u va im rukama, va lini mezimac, kukavica i izdajnik, j o je Autarh Lingana. Ne mo ete ubiti nijednog od nas, jer bi time Tiran oku io Kralje vstvo do same ivice Magline. Morate poku ati da se nekako nagodite sa nama; jer ta vam drugo preostaje?" "U nekim stvarima ne gre ite", odvrati Aratap. "Dopusite da vam predstavim jednu shemu. Pratili smo vas, mada nije va no kako. Mislim da ne bi trebalo da ob raate pa nju na Direktorovu previ e bujnu ma tu. Zastali ste u blizini tri zvezde, ali niste se spustili ni na jednu planetu. Onda ste stigli do etvrte i prona li planetu na koju ste se spustili. Spustili smo se i mi, stali da osmatramo i ekamo. Smatr ali smo da nam se ekanje mo e isplatiti - i isplatilo se. Posvaali ste se sa Autarho m, obojica ste emitovali bez prstanka. Znam da je to bilo ude eno zbog va ih vlastit ih ciljeva, ali dobro je do lo i nama. Prislu kivali smo. Autarh je pomenuo da je ostala samo jedna planeta unutar Magline koju ni ste proverili i da ona mora da je svet pobunjenika. Vidite, to je veoma zanimlji vo. Svet pobunjenika. Znate, postao sam veoma znati eljan. Gde bi mogla da se nala zi ta peta i poslednja planeta?" Pustio je da ti ina potraje. Seo je i posmatrao ih sasvim ravnodu no... jedn og po jednog. "Ne postoji nikakav svet pobunjenika", ponovo se oglasi Bajron. "Znai, tragali ste uzalud?" "Da, tragali smo uzalud!" "Ba ste sme ni." Bajron umorno sle e ramenima. "I sami ste sme ni ako oekujete neki potpuniji odgovor."
"Napominjem da taj svet pobunjenika mora da se nalazi u sredi tu hobotnice ", navaljiva e Aratap. "Jedini razlog zbog koga sam vas ostavio u ivotu jeste moja e lja da ga pronaem. Svako od vas ima pone to da dobije. Gospo, vas mogu osloboditi n e eljenog braka. Lorde Gilbrete, za vas mo emo otvoriti laboratoriju i dozvoliti vam da neometano radite. Da, znamo o vama mnogo vi e no to mislite." (Aratap se urno ok renu na drugu stranu. Lice tog oveka bilo je tako izra ajno. Mogao bi zaplakati, a to bi bilo veoma neprijatno!) "Pukovnie Rizet, po tedeemo vas poni enja vojnog suda i sugurne osude, te ismevanja i gubitka ugleda, to sve ide uz to. Vi, Bajrone Faril e, postaete ponovo Raner od Vajdemosa. Kada ste vi u pitanju, mo da bismo ak mogli i da izmenimo presudu izreenu va em ocu." "I vratiti ga u ivot?" "I vratiti mu ast." "Njegova ast", poe Bajron, "poiva u samom delanju koje je dovelo do njegove osude i smrti. Nije u va oj moi da joj bilo ta dodate ili oduzmete!" "Jedno od vas etvoro", nastavi Aratap ne obazrev i se na Bajrona, "rei e mi g de da potra im taj svet za kojim ste i sami tragali. Jedno od vas bie razborito. Be z obzira na to ko to bude, dobie ono to sam obeao. Ostali e, kako ko, biti ili udati , ili e se nai u zatvoru, ili e biti pogubljeni... sve ono to je po vas najgore. Upo zoravam vas, ako moram umem da budem i sadista." On saeka nekoliko trenutaka. "Ko li e to od vas biti? Ako ne progovorite v i, progovorie onaj do vas. Vi ete izgubiti sve, a ja u ipak dobiti obave tenje koje el im!" "Uzalud se trudite", ponovo se oglasi Bajron. "Toliko ste truda ulo ili u sve ovo, a opet za uzvrat ni ta neete dobiti! Ne postoji nikakav svet pobunjenika." "Autarh ka e da postoji." "Onda neka vam Autarh ka e gde se on nalazi." Aratap se namr ti. Ovaj mladi je re io da nerazumno nastavi da blefira. "Vi e bih voleo da postignem dogovor sa nekim od vas", ree on. "U pro losti ste sporazume sklapali sa Autarhom. Za to to ponovo ne uinite? N e mo ete nam ponuditi ni ta to bismo bili voljni da kupimo." Bajron se osvrnu oko seb e. "Je li tako?" Artemisija se dovue bli e njemu i lagano ga uhvati pod ruku. Rizet kratko k limnu, a Gilbret samo promrmlja: "Tako je!" gotovo bez daha. "Sami ste tako odluili", zakljui Aratap i spusti prst na pravo dugme. Autarhov desni zglavak bio je uvr en zavojem od lakog metala, koji je, magne tski, vrsto prijanjao uz metalnu traku oko njegovog stomaka. Leva strana lica bil a mu je naduvena i plava od modrica, osim iskrzanog, silom zaceljenog o iljka koji se crveneo. Stajao je pred njima nepokretno, posle onog prvog trzaja kojim je o slobodio zdravu ruku za koju ga je vrsto dr ao naoru ani stra ar to je stajao pored njeg a. " ta elite?" "Odmah u vam rei", odvrati Aratap. "Kao prvo, elim da osmotrite publiku. Vi dite koga sve imamo ovde. Jednog mladia, na primer, koga ste planirali da ubijete , a koji je, meutim, po iveo dovoljno dugo da vas osakati i da upropasti sve va e pla nove, iako ste vi bili Autarh a on begunac." Te ko je bilo rei da li je Autarh pocrveneo, budui da mu je lice bilo tako s tra no izubijano. Aratap, meutim, nije skrenuo pogled. Nastavio je mirno, gotovo bezoseajno. "Ovo je Gilbret od Hinrijada, koji je mladiu spasao ivot i doveo ga do vas. Ovo j e gospa Artemisija, prema kojoj ste, koliko sam saznao, bili krajnje ljubazni a koja vas je ipak izdala, iz ljubavi prema onom mlaem. Ovo je pukovnik Rizet, va vo jni pomonik u koga ste imali najvi e poverenja, a koji vas je na kraju takoe izdao. t a dugujete ovim ljudima, Autar e?" " ta elite?" ponovi Autarh. "Obave tenje. Ako mi ga date biete ponovo Autarh. Va e prea nje pogodbe skloplje ne sa nama ii e vam u korist na Kanovom dvoru. U protivnom.." "U protivnom?" "U protivnom u obave tenje dobiti od njih. Oni e se spasti, a vi ete biti pog ubljeni. Zato sam vas najpre pitao da li im i ta dugujete, zbog ega biste mo da mogli
smatrati da im morate pru iti priliku da sebe spasu time to ete vi do kraja ostati tvrdoglavi." Autarh bolno iskrivi lice u osmeh. "Oni ne mogu da se spasu na moj raun. Oni ne znaju polo aj sveta za kojim tragate. Ali ja ga znam!" "Nisam pomenuo ta elim, Autar e." "Postoji samo jedna stvar koju mo ete da elite." Glas mu je bio promukao... gotovo neprepoznatljiv. "Ako odluim da progovorim, i dalje u, kao to rekoste, osta ti Autarh." "Samo malo bolje uvan, razume se", dodade ljubazno Aratap. "Ako mu poverujete", povika odjednom Rizet, "samo ete na jednu izdaju dob iti jo jednu, i na kraju zbog toga biti i sami ubijeni!" Stra ar koraknu napred, ali ga Bajron primeti na vreme. On se baci prema R izetu i stade ga vui nazad. "Ne budi lud", promrmlja on. "Ne mo e ni ta uiniti!" "Uop te mi nije stalo do moje Autarhije ili mene samog, Rizete", odvrati A utarh hladno. Zatim se okrenu ka Aratapu. "Hoe li ovi ovde biti pobijeni? Bar mi to morate obeati!" Njegovo u asno lice divljaki se iskrivi. "A ovaj pre svih!" I on uperi prst u Bajrona. "Ako je to cena koju tra ite, dogovorili smo se!" "Ako mi dozvolite da budem d elat, oslobaam vas svih va ih daljnih obaveza pr ema meni. Ako bih, pak, mogao sam da upravljam zrakom za pogubljenje, smatrao bi h da ste me ve samim tim delimino isplatili. Ali ako to ne mo e, bar u vam rei ono to o n nije eleo da doznate. Dau vam ro, teta i fi u parsecima, kao i u radijanima: 735 2.43, 1.7836, 52112. Te tri take vam oreuju polo aj dotinog sveta u Galaksiji. Eto, d obili ste ih!" "I jesam", odvrati Aratap, zapisujui. Rizet se otrgnu, viui: "Izdajnie! Izdajnie!" Bajron izgubi ravnote u, ispusti Linganca i pade na koleno. "Rizete", povi ka on uzaludno. Rizet se iskrivljenog lica kratko borio sa stra arima. Nadirali su i ostal i stra ari, ali Rizet je sada ve dr ao blaster. I rukama i nogama borio se protiv tir anskih vojnika. Probijajui se kroz gomilu tela, Bajron se pridru i tunjavi. On dohva ti Rizeta za gu u, stade da ga davi i vue unazad. "Izdajnie", dahtao je Rizet, borei se da dobro nani ani, dok se Autarh oajniki trudio da izmakne u stranu. I Rizet opali! A potom ga razoru a e i obori e na lea. Ipak je razneo Autarhu desno rame i pola grudnog ko a. Nadlanica mu je gro teskno visila iz namagnetisanog povoja. Prsti, zglavak i lakat zavr avali su se po crnelim patrljkom. Jedan dugi trenutak inilo s da Autarhove oi svetlucaju dok mu j e telo odr avalo neku suludu ravnote u, da bi potom postale staklaste; i on se srui i ostade na podu. Artemisija se zagrcnu i zagnjuri lice u Bajronove grudi. Bajron primora sebe da baci jedan odluan pogled na telo ubice svoga oca i pri tom ne trepnu, a o nda okrenu glavu na drugu stranu. U suprotnom uglu odaje Hinrik je ne to mrmljao i kikotao se sam za sebe. Jedino je Aratap ostao miran. "Uklonite telo", naredi on mirno. Stra ari ga poslu a e, a zatim usmeri e na pod jedan blagi toplotni zrak, i to s amo na nekoliko trenutaka kako bi uklonili krv. Na kraju je stalo samo nekoliko mestiminih ugljenastih tragova. Pomogo e, konano, Rizetu da ustane. Branio se obema rukama, a zatim se besn o okrenu prema Bajronu. " ta si to poku avao? Umalo da proma im to kopile!" "Upao si u Aratapovu zamku, Rizete." "Zamku? Ubio sam kopile, zar nisam?" "U tome se sastojala zamka. Uinio si mu uslugu!" Rizet ni ta vi e ne ree, a Aratap nije eleo da se me a. Slu ao ih je sa izvesnim z adovoljstvom. Mladiev mozak je odlino radio. "Ako je Aratap prislu kivao", nastavi Bajron, "a tvrdi da jeste, onda je d akako znao da samo D onti poseduje obave tenje do koga mu je bilo stalo. D onti je to jasno naglasio posle borbe. Bilo je jasno da nas Aratap ispituje samo da bi nas uzdrmao, te naterao da u odreenom trenutku nepromi ljeno postupimo. Ja sam spremno doekao taj iracionalan impuls na koji je on raunao. Ti nisi."
"Mislio sam", ume a se blagim glasom Aratap, "da ete vi to obaviti." "Ja bih", odvrati Bajron, "ciljao u vas!" On se ponovo okrenu ka Rizetu. "Zar ne shvata da on nije eleo da Autarh ostane iv? Tirani su zmije. On je eleo da od Autarha dobije obave tenje; ali nije eleo da za njega i plati; nije smeo da rizi kuje da ga sam ubije. To si ti uinio umesto njega!" "Tano", ree Aratap, "a dobio sam i obave tenje!" Negde se odjednom zau zvonjava. "U redu", prikloni se Rizet. "mo da sam mu i uinio uslugu, ali uinio sam ist ovremeno i uslugu samom sebi." "Pa i niste ba ", odvrati Predstavnik, "jer na mladi prijatelj nije dovr io s voje obrazlo enje. Vidite, poinjen je novi zloin. Da je va jedini zloin bila izdaja Ti rana, va e uklanjanje predstavljalo bi politiki delikatnu stvar. Ali sada, po to je u bijen Autarh od Lingana, mo e vam se suditi, mo ete biti osueni i pogubljeni po linga n kom zakonu, tako da Tiran uop te ne mora da uestvuje u tome. To e biti pogodno za... " A onda se namr ti i zastade. Najzad je i on uo zvonjavu i naglo skrenu ka v ratima. Tu za asak zastade, a onda naglo otvori zasun. " ta se de ava?" Vojnik mu salutira. "Op ta uzbuna, gospodine", uzviknu on. Skladi ta!" "Vatra?" "Jo se ne zna, gospodine!" Aratap pomisli: Galaksije mu! i vrati se u odaju. "Gde je Gilbret?" Do tada niko nije uop te primetio da ovoga nema. "Pronai emo ga!" uzviknu Aratap. Prona li su ga, najzad, kako se krije u strojarnici izmeu divovskih postroj enja, te ga, napola nosei a napola vukui, vrati e u Predsednikovu odaju. "Sa broda se ne mo e pobei lorde", suvo primeti Predstavnik. "Ni ta vam nije koristilo ni to to ste ukljuili znak za op tu uzbunu. ak i u tom sluaju vreme mete a je ogranieno! Mislim da je sada dosta", nastavi on posle krae stanke. "Zadr ali smo krsta ricu koju ste ukrali, Farile, moju vlastitu krstaricu, i ona je ovde na brodu. U potrebiemo je za istra ivanje sveta pobunjenika. Krenuemo put kukavnih Autarhovih re ferenci im budu zavr eni prorauni za skok. Bie to pustolovina kakve uglavnom nedostaj u ovom na em pokolenju, koje je mahom naviklo na lagodan ivot." Sasvim neoekivano pomislio je na svog oca, zapovednika divizije, koji je pokoravao svetove. Bilo mu je drago to je Andros oti ao. Ova pustolovina bie samo nj egova. Posle toga su ih razdvojili. Artemisija je bila sme tena sa ocem, a Rizeta i Bajrona odvedo e u razliitim pravcima. Gilbret se opirao i vri tao. "Neu da ostanem sam. Neu u samicu!" Aratap uzdahnu. Deda tog oveka bio je veliki vladar, tako bar pi e u istori jskim knjigama. Bilo je poni avajue posmatrati ovakvu jednu scenu. "Smestite lorda s nekim", nalo i on gnu ajui se. I tako Gilbreta smesti e sa Bajronom. Nisu ni progovorili dok na brodu nij e nastupila 'no', a svetla postala nejasno ljubiasta. Bilo je mudro to to su ih str a ari nadzirali putem tele-sistema za gledanje, a pri tom je bilo i dovoljno mrano da se moglo spavati. Ali Gilbret nije spavao. "Bajrone", pro apta on. "Bajrone!" I Bajron se podi e iz poludreme a, te upita: " ta eli ?" "Bajrone, uspeo sam to da uinim. Sve je u redu, Bajrone!" "Hajde spavaj, Gile", odvrati Bajron. Ali Gilbret je bio uporan. "Uinio sam to, Bajrone. Mo da je Aratap lukav, a li ja sam lukaviji. Nije li to zabavno? Nemoj ni ta da brine , Bajrone. Bajrone, ne brini! Sve sam sredio... " Ponovo je stao grozniavo da trese Bajrona. Bajron sede. " ta te je to spopalo?" "Ni ta. Ni ta! Sve je u redu. Ipak sam sredio stvar!" Gilbret se osmehivao. Bio je to jedva primetan osmeh, osmeh deaka koji je uinio ne to veoma pametno. " ta si to sredio?" Bajron je ve bio na nogama. epao je Gilbreta za ramena, t
e ga primorao da se uspravi. "Odgovori mi!" "Prona li su me u strojarnici!" Trebalo mu je izvlaiti rei. "Mislili su da s e krijem. Ali nisam. Ukljuio sam znak za op tu uzbunu u skladi tu, jer sam morao osta ti sam makar svega nekoliko minuta... samo nekoliko minuta. Bajrone, skratio sam hiperatomike." " ta?" "Bilo je lako. Bio mi je potreban svega minut. Oni nee ni znati. Izveo sa m to pametno. Ni ta nee primetiti dok ne poku aju da izvedu skok, a onda e se svo gori vo pretvoriti u energiju u jednoj reakciji, a ovaj brod, Aratap i svi podanici u svetu pobunjenika pretvorie se u razreenu eleznu paru!" Bajron stade da se povlai, irom otvorenih oiju. "Ti si to zaista uinio?" "Jesam!" Gilbret pokri lice rukama i stade da se klati napred-nazad. "Um reemo! Bajrone, ne pla im se smrti, ali ne elim da umrem sam. Ne sam. Moram biti s n ekim. Drago mi je to sam s tobom. elim da budem s nekim dok umirem. To nee ni ta bole ti; brzo e biti gotovo. Nee boleti. Nee... boleti." "Budalo!" uzviknu Bajron. "Ludae! Mogli smo da se izvuemo, ali sada..." Gilbret ga, meutim, nije uo. U i su mu bile pune vlastitih jadikovki. Bajron u je samo preostalo da se odvue do vrata. "Stra a", povika on. "Stra a!" Da li su im preostali asovi ili jo svega nekoli ko minuta. 21. OVDE? Vojnik sti e klepeui niz hodnik. "Vraaj se unutra!" Glas mu je bio mrzovoljan i o tar. Stajali su jedan naspram drugog. Nije bilo vrata koja su vodila u male o daje u donjem nivou to su kori ene kao zatvorske elije, ve ih je od ostalog dela broda razdvajalo polje sile koje se protezalo s jedne na drugu stranu i od vrha do dn a. Bajron je mogao da ga oseti pod rukama. Oseao mu je neznatnu elastinost, kao da je kakva guma bila rastegnuta do krajnjih granica, a onda bi polje u jednom tre nutku prestalo da popu ta kao da se od prvobitnog pritiska pretvorilo u elik. Sila zagolica Bajronovu aku. Bilo mu je poznato da e polje zaustaviti svak u materiju, ali isto tako, da e propustiti energetski snop neuronskog bia. A stra ar je u ruci dr ao bi. "Moram smesta kod Predstavnika Aratapa!" zatra i Bajron. "I zbog toga si digao ovoliku buku?" Stra ar ba nije bio dobro raspolo en. Ni ko nije voleo nou da stra ari, a i gubio je na kartama. "Pomenuu mu to po to se upale svetla." "Ovo ne mo e da eka!" Bajron je bio oajan. "Veoma je va no!" "Morae da saeka. Hoe li se od svoje volje vratiti ili eli da okusi bi?" "Slu aj", poku a Bajron ponovo, "sa mnom u eliji je Gilbret od Hinrijada. Bol estan je. Mo da ak umire. Ako jedan Hinrijad umre na brodu Tirana zbog toga to vi nee te da mi omoguite da razgovaram sa onim ko je za to ovla en, neete se ba dobro provest i!" " ta mu je?" "Ne znam. Hoete li da po urite ili vam je dosta ivota?" Stra ar ne to promrmlja i ode. Bajron ga je gledao kako odlazi sve dok mu je to dozvoljavalo nejasno pu rpurno osvetljenje. Napregao je potom u i, poku avajui da uoi nije li se zvuk ma ina poj aao, to bi znailo da se poveala koncentracija energije - to se de ava neposredno pre i zvoenja skoka - ali ni ta nije uo. On ode do Gilbreta, epa ga za kosu i ne no mu zabaci glavu. U njega su zuril e oi sa iskrivljenog lica. U njima se ogledao samo strah, a ne svest. "Ko si ti?" "To sam samo ja... Bajron. Kako se osea ?" Trebalo je vremena da te rei prodru do njega. Gilbret tupo odvrati: "Bajr on?" A zatim ponovi, malo ivnuv i: "Bajron! Skau li? Smrt ne boli, Bajrone! Bajron mu pusti glavu da padne. Nije imalo smisla ljutiti se na Gilbreta . I ovo je bilo previ e za njega, posebno ako se uzme u obzir ono to je znao ili to
je mislio da zna. tavi e, bilo je oigledno da ga to razara. Ali ipak se sav grio zbog nemogunosti da i ta preduzme. Za to mu ne dozvoljava ju da porazgovara sa Aratapom? Za to ga ne puste napolje? Odjednom se na ao kod zida i stao da po njemu lupa pesnicama. Da su postojala vrata, mogao bi da ih razval i; da je bilo ipki, mogao bi da ih, Galaksije mu, razmakne ili iskida iz ulegnua! Ali pred njim je bilo polje sile koje ni ta nije moglo da o teti. On ponovo zavika. Ponovo se zau e koraci. On pohita ka otvorenim, a ipak zatvorenim vratima. Nije video ko se pribli ava hodnikom. Mogao je jedino da eka. Ponovo se pojavio onaj stra ar. "Udalji se od polja", zalaja on. "Korakni unazad, sa rukama ispred sebe." Sa njim je bio i jedan oficir. Bajron se povue. Neuronski bi onog drugog mirno je poivao na njemu. "Ovaj ov ek s tobom nije Aratap", povika Bajron. " elim da razgovaram sa Predstavnikom!" "A ko je Gilbret od Hinrijada bolestan, nije vam potreban Predstavnik", ree oficir. "Potreban vam je lekar." Polje sile nestade uz nejasno plavo iskrienje koje se pojavilo kada je ko ntakt prekinut. Oficir ue, a Bajron na njegovoj uniformi primeti oznake ina lanova Medicinske grupe. Bajron stade ispred njega. "U redu. A sada dobro saslu ajte ta u vam rei. Ova j brod ne sme da napravi skok. Predstavnik je jedina osoba koja se za to mo e pobr inuti i ja moram da se vidim s njim. Razumete li? Vi ste oficir. Mo ete nalo iti da ga probude." Doktor ispru i ruku kako bi uklonio Bajrona, ali ga Bajron odgurnu. Doktor o tro povika: "Stra aru, sklonite ovog oveka odavde!" Stra ar koraknu napred, i Bajron se baci na njega. Oni zajedno pado e, i Baj ron se ispentra na stra arevo telo, premeui ruke s jednog mesta na drugo, tako da mu najpre epa rame, a potom i zglavak ruke u kojoj je ovaj dr ao bi, poku avajui da ga spu sti na Bajrona. Trenutak su ostali nepomini, napre ui se da nadjaaju jedan drugog, a zatim Ba jron krajikom oka uhvati neki pokret. Oficir lekar hitao je pored njih da podigne uzbunu. Bajron ispru i drugu, slobodnu ruku, i epa oficira za lanak. Stra aru umalo poe za rukom da se oslobodi, a oficir stade divlje da ga utira; ali iako mu vene iskoi e na vratu i slepoonicama, Bajron je oajniki nastavljao da ih vue sa obe ruke. Oficir pade, promuklo viui. Gotovo istovremeno stra arev bi muklo zaklopara p ri padu na pod. Bajron pade preko njega, otkotrlja se zajedno s njim i podi e se na kolena osloniv i se na jednu ruku. U drugoj je vrsto dr ao bi. "Da niste ni pisnuli", ree on dahui. "Spustite na pod i sve ostalo to imate pri sebi." Stra ar se posrui podi e; tunika mu je bila iscepana, sevao je unaokolo pogled om punim mr nje, te najzad odbaci jednu kratku plastinu palicu koja je bila tako te k a kao da je napravljena od metala. Doktor nije bio naoru an. Bajron podi e palicu. " ao mi je", ree on. "Ah, po to nemam ime da vas ve em ni da vam zaepim usta, te kako nemam ni vremena..." Bi sevnu jednom, dvaput. Najpre stra ar, a potom i doktor ukoi e se u agonijsk oj nepokretnosti, a zatim tupo pado e, u jednom komadu, sa nogama i rukama grotesk no razmaknutim od tela, u stavu u kome su se nalazili trenutak pre no to ih je bi pogodio. Bajron se okrenu prema Gilbretu koji je sve to posmatrao sa odsutnim izr azom na licu. "Izvini", ree Bajron, "ali to se odnosi i na tebe, Gilbrete." I bi sevnu i po trei put. Odsutan izraz ostao je sleen na Gilbretovom licu sve vreme dok je le ao na boku. Polje sile i dalje je bilo spu teno, tako da Bajron slobodno i eta u hodnik. U njemu nije bilo nikoga. Na brodu je vladala 'no', tako da su samo stra ari i one slu be koje su i nou morale da rade bili budni.
Vi e nije imao vremena da najpre tra i Aratapa. Morao je da krene pravo u st rojarnicu. Tako je, najzad, postupio. Ona se, razume se, morala nalaziti u pravc u pramca. Pored njega u urbano proe neki ovek u radnom in enjerskom odelu. "kada e slediti naredni skok?" upita ga Bajron. "Za otprilike pola sata", odvrati in enjerac preko ramena. "Je li strojarn ica pravo napred?" "Pa, tamo uz rampu." A onda se ovek odjednom okrenu. "Ko ste vi?" Bajron mu ne odgovori. Bi fijuknu i po etvrti put. On prekorai preko tela i nastavi dalje. Imao je na raspolaganju jo pola sata. amor ljudi postajao je sve glasniji dok je hitao uz rampu. Svetlost pred njim bila je bela, a ne vi e purpurna. On zastade, a zatim spusti bi u d ep. Verovatn o imaju pune ruke posla. Nema nikakvog razloga da posumnjaju u njega. On urno ue unutra. Ljudi su izgledali poput pigmeja dok su trkarali oko ogr omnih konvertora to su pretvarali materiju u energiju. Prostorija je sva sijala o d brojanika - stotinu hiljada oiju koje su svima to su eleli da gledaju pru ali na uvi d svoja obave tenja. Brod ove veliine, koji se gotovo mogao svrstati u klasu veliki h putnikih brodova, znatno se razlikovao od siu ne tiranske krstarice na koju se ve n avikao. Tamo nijedno postrojenje nije bilo automatsko. Ovde su, meutim, bila tako velika da su lako mogla da napajaju kakav grad, tako da ih je dosta ljudi moral o nadgledati. Nalazio se na ograenom balkonu koji je opasivao strojarnicu. U jednom ugl u nalazila se neka mala prostorija u kojoj su prsti dvojice mu karaca preletali pr eko dirki kompjutera. On po uri u tom pravcu, dok su in enjerci prolazili pored njega ni ne pogled av i ga, te na kraju ue unutra. Ona dvojica za kompjuterima osvrnu e se prema njemu. " ta se desilo?" upita jedan. " ta ete vi ovde gore? Vratite se odmah na svoj e mesto!" Nosio je uniformu sa porunikim oznakama. "Saslu ajte me", poe Bajron. "Hiperatomici su skraeni! Treba ih popraviti!" "Stani malo", ree onaj drugi, "video sam ovog oveka. On je jedan od zatvor enika. Dr ' ga, Lensi!" On skoi i stade da se pribli ava drugim vratima. Bajron preskoi preko stola sa kompjuterom, epa kontrolora za pojas na tunici i povue ga nazad. "Tano", potvrdi Bajron. "Ja sam jedan od zatvorenika. Bajron od Vajdemosa . Ali ono to sam vam upravo rekao je istina. Hiperatomici su skraeni. Naredite da se provere, ako mi ne verujete!" Porunik se na ao pred nauronskim biem. Stoga, veoma pa ljvo, on ree: "To se, go spodine, ne mo e izvesti bez nareenja de urnog dnevnog oficira ili Predstavnika. Jer to bi znailo da bismo morali praviti nove proraune za skok, kao i da bi zaka njenje iznosilo nekoliko asova." "Pozovite onda nekog ovla enog. Zovite Predstavnika!" "Smem li da upotrebim komunikator?" "Po urite." Porunik ispru i ruku ka mikrofonu komunikatora, ali na pola puta je iznenad a spusti ka redu dugmadi na kraju stola. Alarm se oglasi u svim delovima broda. Bajron zakasni sa udarcem, ali ipak sna no pogodi porunikov zglob. Porunik p ovue aku trljajui je i mrmljajui, ali alarm je ipak uspeo da ukljui. Stra ari su hrlili ka balkonu kroz sve ulaze. Bajron izlete iz kontrolne o daje, osvrnu se na sve strane, a zatim skoi preko ograde. Pao je poput viska, doekao se na noge povijenih kolena i stao da se kotrl ja. Kotrljao se to je br e mogao kako im ne bi postao meta. Pored uveta mu prozvi da metak ispaljen iz iglaste pu ke. Na kraju se nae u senci jedne od ma ina. Podigao se odmah u uanj, krijui se ispod jednog od njenih zavoja. U levoj n ozi oseao je potmuli bol. Gravitacija je bila veoma jaka u blizini trupa, a i dug o je padao. Gadno je uganuo koleno, to je znailo da vi e nema be anja. Izborio se jedi no da bude van njihovog doma aja.
Stoga se odlui i doviknu: "Prestanite da pucate! Nisam naoru an!" Najpre je , prema sredi tu strojarnice, odbacio palicu, a zatim i bi koji je uzeo od stra ara. Tamo su ostali nepomino da stoje, na vidljivom mestu. Bajron se ponovo oglasi: "Do ao sam da vas upozorim. Hiperatomici su skraen i. Ako doe do skoka, svi emo poginuti. Od vas jedino tra im da proverite motore. Ako nisam u pravu, izgubiete nekoliko sati. Ako sam u pravu, sauvaete ivote!" "Sii dole i epaj ga!" dreknu neko. Bajron ponovo povika: "Da li vam je milije da stavite na kocku svoje ivot e nego da me saslu ate?" Zau e se potom mnogobrojni obazrivi koraci te se on povue unazad. A onda se zau neki zvuk odozgo. Jedan vojnik je kliznio niz ma inu prema njemu, vrsto se za nj u dr ei kao da mu je nevesta. Bajron je ekao. Jo je mogao da upotrebi ruke. A onda se negde odozgo zau neprirodno jak glas, koji je prodirao u svaki ugao ogromne prostorije. "Vratite se na svoja mesta", govorio je glas. "Prekinit e pripreme za skok. Proverite hiperatomike." Bio je to Aratap, koji im se obraao preko javnog razglasa. Odmah potom on izdade jo jedno nareenje: "Dovedite mladia kod mene." Bajron dopusti da ga povedu. Sa svake strane pratili su ga po dvojica st ra ara, dr ei ga kao da su oekivali da e eksplodirati. Poku ao je sebe da natera da koraa normalno, ali je ipak dosta hramao. Aratap je bio napola obuen. Oi su mu izgledale nekako drugaije: blede, izgu bljene, neusredsreene. Bajronu sinu da je ovek nosio kontaktna soiva. "Ba si napravio gu vu, Farile!" oglasi se on. "Morao sam, kako bih spasao brod. Udaljite stra are. Sve dok pregledaju te ma ine, ne nameravam bilo ta da uinim." "Ostae malo. Bar, dok mi se ne jave moji in enjerci." ekali su u ti ini, dok su se minuti vukli, a onda odjednom blesnu crvena bo ja na krugu od ledenog stakla iznad natpisa Strojarnica. Aratap uspostavi kontakt. "Podnesite izve taj!" Rei koje su se zaule bile su izgovorene kriputavim i u urbanim glasom: "Hiper atomici na niovu C potpuno skraeni. Popravka u toku." "Ponovo uradite proraune za skok koji emo izvesti za est asova", naredi Arat ap. Zatim se okrenu ka Bajronu. "Bili ste u pravu", ree on savr eno hladnim gla som. Jednim pokretom, on otpusti stra are. Ovi salutira e, okrenu e se na petama i udalji e se jedan za drugim, savr eno uve banim korakom. "Pojedinosti, molim", ponovo se oglasi Aratap. "Gilbret od Hinrijada smatrao je, dok je boravio u strojarnici, da je to dobra ideja. On vi e ne mo e da odgovara za svoje postupke i stoga ga ne smete kazn iti." Aratap klimnu. "Ve godinama ga ne smatraju odgovornim ni za ta. To e ostati meu nama. Meutim, mene zanima za to ste spreili uni tenje broda. Sigurno se ne pla ite d a umrete za pravu stvar?" "Koju stvar?" upita Bajron. "Svet pobunjenika ne postoji. To sam vam ve r ekao i sada ponavljam. Lingan je bio sredi te pobune i to je provereno. Mene je je dino zanimalo da otkrijem ubicu svoga oca, gospu Artemisiju da izbegne ne eljeni b rak. A to se Gilbreta tie, on je lud!" "Pa ipak je Autarh verovao u postojanje te tajanstvene planete. Nema sum nje da mi je dao koordinate neega!" "Njegovo uverenje zasnivalo se na snu jednog ludaka. Gilbret je ne to sanj ao, pre nekih dvadesetak godina. Uzev i to za osnovu, Autarh je izraunao polo aj pet planeta koje su, mo da, mogle biti sedi te tog snevanog sna. Sve je to glupost." "Pa ipak mi ne to ne da mira", primeti Predstavnik. " ta to?" "Toliko se trudite da me ubedite! Verovatno u se u to i sam uveriti - pos le skoka. Ali uzmite u obzir da je sasvim mogue da jedan od vas dovede brod u opa snost, a drugi ga spase, u cilju da me na taj slo eni nain ubedite kako ne treba da lje da tragam za svetom pobunjenika. Moja razmi ljanja bi i la u ovom pravcu: ako od
ista postoji neki takav svet, mladi Faril bi dopustio da brod ispari, jer je mla d i romantino sposoban da umre herojskom smru - onako kako je on vidi. Po to je rizi kovao ivot da to sprei, Gilbret je lud, svet pobunjenika ne postoji, i ja u se vrat iti prekinuv i traganje. Govorim li mo da suvi e zapetljano za vas?" "Ne. Razumem vas." "Te, po to na taj nain spasete svima ivote, na Kanovom dvoru bi vam bila oda ta du na poast. Tako biste spasli i ivot i cilj. Ne, mladi gospodine, nisam ba sprema n da poverujem u ne to tako oigledno. Ipak emo izvesti taj skok!" "Nemam ni ta protiv", slo i se Bajron. "Hladnokrvni ste", primeti Aratap. " teta to niste roeni kao jedan od nas." eleo je da mu uputi kompliment. "Sada emo vas vratiti u va u eliju i uspostav iti polje sile", zakljui on. "Mere opreza." Bajron samo klimnu. Stra ar koga je Bajron oborio vi e nije bio tamo kada su se vratili u zatvor sku odaju, ali doktor jeste. Nadnosio se nad Gilbretom, koji je i dalje bio u ne svesti. "Je li jo pod dejstvom?" upita Aratap. Kada zau njegov glas, doktor gotovo poskoi. "Dejstvo bia je pro lo, Predstavn ie, ali ovek nije u cvetu mladosti, a i bio je vrlo napet. Ne znam da li e se opora viti." Bajron oseti kako ga ispunjava u as i on se spusti na kolena ne obazirui se na jak bol, te ispru i ruku kako bi ne no dotakao Gilbretovo rame. "Sklanjaj se, ovee!" Lekar ga je namrgoeno posmatrao, vadei iz svog unutra nje g d epa malenu lekarsku torbicu. "Bar mi pric za potko ne injekcije niste slomili", proguna on. Zatim se nagn u nad Gilbretom, sa pricom ispunjenim nekom bezbojnom teno u i, zastav i za asak, duboko je zari i ova se automatski isprazni. Doktor potom odbaci pric i svi zajedno sta do e da ekaju. Gilbret zatrepta oima, a zatim ih otvori. Trenutak je zurio u prazno. Kad a je konano progovorio, glas mu je bio tek apat. "Ne vidim, Bajrone. Ne vidim!" Bajron se ponovo na e nad njega. "Sve je u redu, Gile. Samo se ti odmori." "Ne elim da se odmaram." On poku a da se uspravi. "Bajrone, kada e da izvedu skok?" "Uskoro! Uskoro!" "Ostani onda sa mnom. Ne elim da umrem sam." Prsti mu se slabano zgri e, a za tim opusti e. Glava mu se zaklati unazad. Lekar se nagnu nad njim, i odmah potom ispravi. "Zakasnili smo. Mrtav je ." Bajrona su pekle oi od suza. " ao mi je, Gile", ree on, "ali ti nisi znao. Nisi r azumeo." Nisu ga uli. Bili su to te ki asovi za Bajrona. Aratap je odbio da mu dopusti da prisust vuje obredu sahranjivanja u svemiru. Znao je da e, negde u brodu, Gilbretovo telo biti razneto u atomskoj pei, a zatim izbaeno u svemir, gde e se njegovi atomi mo da zauvek pome ati sa tananim pramenovima meuzvezdane materije. Artemisija i Hinrik bie tamo. Hoe li razumeti? Hoe li ona razumeti da je uin io jedino to je mogao? Doktor mu je dao injekciju hrskaviavog ekstrakta koji e ubrzati zarastanje Bajronovih pokidanih ligamenata, tako da mu je bol u kolenu ve gotovo sasvim pop ustio; ali to je ionako bio samo fiziki bol. Na njega je mogao da ne obrati pa nju. Oseao je, za trenutak, izvestan poremeaj u organizmu to je znailo da je brod napravio skok, a onda su za njega nastupili najgori asovi. Ranije je oseao da su njegove procene tane. Morale su biti. Ali ta ako je p ogre io? ta ako su se na li ba u samom srcu pobune? Obave tenje e biti otposlato pravo na zad na Tiran i armada e se okupiti. A on sam umree svetan da je mogao spasti pobun u, ali da je rizikovao i uni tio je. Tokom tog te kog razdoblja setio se dokumenta. Dokumenta koji nije uspeo d a dobavi. udno je bilo to kako se u izvesnim trenucima priseao dokumenta, a onda pon ovo zaboravljao na njega. U toku je bila luda, usredsreena potraga za svetom pobu
njenika s jedne strane, a s druge, pak, strane, niko uop te nije tragao za tajanst venim nestalim dokumentom. Nije li pogre nim stvarima pridavana nezaslu ena pa nja? Tada Bajronu sinu da je Aratap svesno i ao na to da nabasa na svet pobunje nika sa samo jednim jedinim brodom. U ta je to imao poverenja? Da li bi smeo da it avu jednu planetu izazove tek jednim jedinim brodom? Autarh je rekao da je taj dokument nestao pre mnogo godina; ali, kod kog a je sada bio? Mo da kod Tirana. Mo da imaju dokument to sadr i tajnu kako da se jednim brodom savlada itav jedan svet. Ako je to bilo tano, kakve je veze imalo gde se nalazi svet pobunjenika i li da li on uop te postoji. Vreme je prolazilo, a onda ue Aratap. Bajron ustade. "Stigli smo do pomenute zvezde", ree Aratap. "Ta je zvezda, kao to mi reko e moji astrogatori, bila nova pre manje od milion godina. Ako je i imala planete, one su tada bile uni tene. Sada je to beli petuljak. Ne mo e imati planete." Bajron je zurio u njega: "I..." "I vi ste bili u pravu. Ne postoji nikakav svet pobunjenika." 22. I TAKO... Ni sva Aratapova filosofija nije mogla da u potpunosti izbri e oseanje aljen ja koje ga je ispunjavalo. Izvesno vreme uop te nije liio na sebe, ve, ponovo, na sv og oca. On je, takoe, poslednjih nedelja predvodio eskadrilu brodova protiv Kanov ih neprijatelja. Ali ovo je neko izopaeno vreme, i tamo gde je trebalo da se nalazi svet p obunjenika, njega nije bilo. Konano, Kan nije imao neprijatelja; nije vi e bilo sve tova koje bi mogao osvojiti. Ostao je samo Predstavnik koji je bio osuen da se no si sa sitnim nevoljama. I to je bilo sve. Pa ipak, aljenje je predstavljalo sasvim beskorisno oseanje. Njime se ni ta nije moglo postii. "Znai, bili ste u pravu", ponovi on. "Ne postoji nikakav svet pobunjenika ." Onda sede i dade Bajronu znak da uini isto. " elim da porazgovaram sa vama. " Mladi ga je dostojanstveno posmatrao, a Aratap se vrlo iznenadi kada shva ti da su se njih dvojica prvi put sreli pre manje od mesec dana. Mladi je sada bi o stariji, mnogo stariji nego to ovek ostari za mesec dana, i nije se vi e pla io. Ara tap pomisli kako postaje sve vi e dekadentan. Koliko li nas poinje da osea naklonost prema pojedincima meu na im podanicima? Koliko li nas eli da im bude dobro? "Nameravam da oslobodim Direktora i njegovu ker", nastavi on. "Razume se, to je i politiki inteligentan potez. U stvari, to je politiki neizbe an potez. I ta ko, mislim da u ih upravo sada osloboditi i vratiti na Okrutnoga. Da li biste vi hteli da ih tamo vratite?" "Da li vi to i mene oslobaate?" upita Bajron. "Da." "Za to?" "Spasli ste mi brod i ivot." "Sumnjam da bi va a lina zahvalnost mogla da ima uticaja na dr avnike poslove. " Aratap samo to ne prsnu u smeh. Mladi mu se odista dopadao. "Dobro, evo jo jednog razloga. Dok sam istra ivao veliku zaveru protiv Kana, bili ste opasni. Kad a se ispostavilo da, u stvari, nikakva velika zavera ne postoji, i kada mi je od svega toga ostala samo lingan ka spletka iji je voa mrtav, vi vi e niste opasni. U st vari, bilo bi opasno suditi bilo vama bilo zatvorenicima sa Lingana. Suenje bi se odr alo u nekom od lingan kih sudova, te tako ne bi bilo pod na om potpunom kontrolom. Nezibe no bi se povela re i o takozvanom svetu pobunjenika. Te
, iako tako ne to ne postoji, polovina stanovnika pod vla u Tirana pomislila bi da ta j zakljuak mo da ipak nije taan, da tamo gde ima dima mora biti i vatre. Mi bismo im tako dali povoda za okupljanje, razlog za podizanje glasa, nadu za budunost. Tir ansko kraljevstvo bi do kraja veka sigurno potresla nekakva pobuna." "Znai, sve nas oslobaate?" "Pa, ja to ba ne bih nazvao pravom slobodom, po to niko od vas nije potpuno odan Tiranu. Sa Linganom emo ve izii na kraj, na na nain, tako da e naredni Autarh bi ti mnogo zavisniji od Kana. To vi e nee biti Savezna Dr ava, te se ni sva suenja nee nu n o obavljati na Linganu. Svi ume ani u zaveru, ukljuujui i one koji su sada u na im ruk ama, bie izgnani na svetove bli e Tiranu, gde e iveti prilino bezopasno po nas. Vi se, na primer, neete moi vratiti na Nefelos i ne treba da se nadate da ete povratiti s voju titulu Ranera. Ostaete na Rodiji, zajedno sa pukovnikom Rizetom." "Nije lo e", primeti Bajron, "ali ta e biti sa brakom gospe Artemisije?" " elite da to spreite?" "Trebalo bi da znate da bismo mi eleli da se venamo. Jednom ste rekli da b i se ta tiranska rabota nekako mogla spreiti." "Tada sam rekao da ne to poku avam da postignem. Kako ono glasi stara izreka ? 'Ljubavnicima i diplomatima treba oprostiti njihove la i'." "Ali postoji nain, Predstavnie. Kanu samo treba natuknuti da kada jedan moa n dvoranin eli da se orodi sa kakvom va nom porodicom onda to mo e znaiti da ga je na to nagnala ambicija. Pobunu isto tako dobro mo e predvoditi i kakav ambiciozni Tir anin i ambiciozni Linganac." Ovog puta Aratap se zaista nasmeja. "Rezonujete kao da ste zaista jedan od nas. Ali to ne bi pro lo. elite li da ujete moj savet?" "A on glasi?" "O enite se njom, samo brzo. U zavisnosti od okolnosti, te ko da bi se posle ne to moglo uiniti u vezi s tim. Pohangu emo nai drugu enu." Bajron je oklevao. Zatim ispru i ruku. "Hvala vam, gospodine." Aratap prihvati ponuenu aku. "Ionako ba ne marim mnogo za Pohanga. Ali jedn u stvar ne smete smetnuti s uma. Nemojte dozvoliti da vas ambicija zavede. Iako e te se o eniti Direktorovom kerkom, vi sami nikada neete postati Direktor. Niste tip koji nama treba."
Aratap je posmatrao Okrutnoga koji se smanjivao na viziekranu, oseajui dub oko zadovoljstvo to je doneo odluku. Mladi je bio slobodan; kroz subeter ve je bio uputio na Tiran poruku. Majora Androsa e bez sumnje udariti kap, ali na dvoru nik o nee zatra iti od njega da podnese ostavku na mesto Predstavnika. Ako bude potrebno, otputovae na Tiran. Uspee nekako da se probije do Kana i natera ga da ga saslu a. Kada bude znao sve pojedinosti, Kralju Kraljeva bie sasv im jasno da ni ta drugo nije ni mogao da preduzme, te e stoga moi da porekne postoja nje bilo kakvog neprijatelja. Sada je ve Okrutni predstavljao tek sjajnu taku, jedva raspoznatljivu meu z vezdama koje su poele da ga okru uju po to su ve polako napu tali Maglinu. Rizet je promatrao tiranski brod-predvodnik koji se smanjivao na viziekr anu. "I tako", ree on, "taj nas je ovek pustio da odemo! Znate, kada bi svi Tirani bili poput njega, neka sam proklet ako ne bih stupio u njihovu flotu! Pa ipak m e to, na neki nain, uznemiruje. Imam svoje mi ljenje o tome kakvi su Tirani, a ovaj se ne uklapa u njega. Pretpostavlja li da mo e da nas uje?" Bajron ukljui automatskog pilota i okrenu se na pilotskom sedi tu. "Ne. Raz ume se da ne mo e. Mo e nas pratiti kroz hipersvemir, kao to je to ve inio, ali mislim da nas ne mo e uhoditi pomou pijunskog zraka. Sea li se da je, kada nas je zarobio, zn ao samo ono o emu smo razgovarali na etvrtoj planeti. Ni ta vi e." Artemisija ue u pilotsku kabinu, sa prstom prislonjenim uz usne. "Nemojte tako glasno", ree ona. "Mislim da je zaspao. Jo malo pa emo stii na Rodiju, Bajrone , je li tako?" "Mo emo stii jednim skokom, Arta. Aratap ga je izraunao umesto nas." "Moram da operem ruke", urno se oglasi Rizet. Posmatrali su ga dok je odlazio, a potom se ona odmah nae u Bajronovom za grljaju. Ovla ju je ljubio po elu i oima, a onda pronae njene usne i vr e obavi ruke ok nje. Poljubac je potrajao tako dugo da su oboje ostali bez daha. "Veoma te voli
m", apnu ona, na ta on odvrati: "Volim te vi e no to umem da ti ka em!" Razgovor koji j e potom usledio bio je isto tako neoriginalan kao i dve pomenute replike, ali u njima izazva istovetno oseanje zadovoljstva. Posle izvesnog vremena Bajron ree: "Hoe li nas venati pre no to se spustimo? " Artemisija se malko namr ti. "Poku ala sam da mu objasnim da je on Direktor i kapetan ovog broda, kao i to da ovde nema nijednog Tiranina. Ali nisam sigurna . Prilino je uznemiren. Uop te nije pri sebi, Bajrone. Po to se odmori, poku au ponovo." Bajron se ne no nasme i. "Ne brini. Ubediemo ga." Rizet se vrati hodajui bunim koracima, i jo s vrata dobaci: "Voleo bih da i dalje imamo prikolicu. Ovde nema mesta ni da se di e!" "Za nekoliko asova smo na Rodiji", odgovori Bajron. "Uskoro emo napraviti skok." "Znam." Rizet se namr ti. "I ostaemo na Rodiji do smrti. Nemojte misliti da alim; drago mi je to sam iv. Ali ba se sve ovo blesavo savr ilo." "Ni ta se nije zavr ilo", ree blago Bajron. Rizet podi e pogled. "Hoe da ka e da mo e sve zapoeti iz poetka? Ne, ja ne misl ko. Mo da ti i mo e , ali ja ne. Suvi e sma star i ni ta vi e nije preostalo za mene. Lingan e postati isto to i ostale planete i ja ga vi e nikada neu videti. Mislim da me to n ajvi e mui. Tamo sam roen i tamo sam iveo itavog ivota. Na svakom drugom mestu biu samo pola oveka. Ti si mlad; zaboravie Nefelos." "U ivotu postoji i ne to va nije no to je rodna planeta, Tedore. Da smo u pro li m vekovima to shvatili, mogli smo mnogo da postignemo. Sve planete su na i rodni s vetovi." "Mo da. Mo da. Da postoji svet pobunjenika, mo da bih se i slo io s tobom." "Svet pobunjenika postoji, Tedore." "Nisam raspolo en, Bajrone", o tro odvrati Rizet. "Ne la em. Postoji jedan takav svet, i ja znam gde se on nalazi. Trebalo j e da mi to postane jasno jo pre nekoliko nedelja, kao i svima iz na eg dru tva. Sve in jenice su nam bile na raspolaganju. Kucale su na vrata mog uma, u nemogunosti da uu unutra sve do onog trenutka, na etvrtoj planeti, kada smo ti i ja razoru ali D onti ja. Sea li ga se kako je stajao tamo i govorio da petu planetu neemo nai bez njegove pomoi? Sea li se njegovih rei?" "Ne seam ih se tano." "Ja mislim da ih se seam. Rekao je: 'Na svaku zvezdu dolazi otprilike sed amdeset kubnih svetlosnih godina. Ako budete poku avali nasumice, bez mene, verova tnost da dospete makar na milijardu milja od neke zvezde iznosi jedan prema dve stotine pedeset kvadriliona. I to u blizinu bilo koje zvezde!' U tom trenutku, m islim, injenice su uspele da prodru do mog uma. Prosto sam osetio ono: Klik!" "U mom umu ni ta ne klike", odvrati Rizet. "Ne bi li ti to malo objasnio?" "Uop te mi nije jasno na ta cilja , Bajrone", ume a se Artemisija. "Zar ne shvatate da je upravo tu verovatnost Gilbret trebalo da re i u svo ju korist?" upita Bajron. "Seate se njegove prie. Meteor je pogodio brod i skrenuo ga sa kursa, ali on se po obavljenim skokovima ipak na ao unutar nekog zvezdanog sistema. To se moglo dogoditi samo pod tako neverovatnim okolnostima da je u tak o ne to te ko poverovati." "Znai, to je ipak bila samo pria jednog ludaka i ne postoji nikakav svet p obunjenika?" "Sem u sluaju ako se stekne jedan uslov pod kojim je spu tanje unutar nekog zvezdanog sistema manje neverovatno, a takav uslov je ipak mogu. U stvari, posto ji niz okolnosti, koje je trebalo da budu okupljene na jednom mesti i u isto vre me da bi on morao stii do nekog sistema. Upravo je to bilo neizbe no." "I?" "Seate se naina na koji je rezonovao Autarh? Postrojenja na Gilbretovom br odu nisu bila o teena, tako da nije do lo do promene u hiperatomskom potisku - to jes t, u du ini skokova. Promenjen im je bio jedino pravac, i to tako da je stigao do jedne od pet zvezda u neobino velikom prostranstvu Magline. To obja njenje je ve sam o po sebi bilo neverovatno." Ali koja je alternativa? Alternativa je da ni snaga ni pravac nisu bili
promenjeni. Nema razloga za pretpostavku da je meteor uticao na pravac. To je je dina mogua pretpostavka. ta ako je brod jednostavno nastavio svojim prvobitnim kur som? Bio je usmeren prema jednom zvezdanom sistemu, te je i zavr io u tom zvezdano m sistemu. U tom sluaju, vi e nemamo posla sa verovatnostima." "Ali zvezdani sistem ka kome je bio usmeren..." "... bio je zvezdani sistem Rodije. I tako je on stigao na Rodiju. ini li vam se to tako oiglednim da je toliko te ko shvatiti?" "Ali onda se taj svet pobunjenika mora nalaziti negde kod kue", upade Art emisija. "A to je nemogue!" "Za to je nemogue? Nalazi se negde u sistemu Rodije... Postoje, u naelu dva naina da se ne to sakrije. Stvar mo ete staviti tamo gde je niko ne mo e pronai, kao na primer u Maglini Konjske glave. Ili ga mo ete staviti tamo gde nikom nee pasti na p amet da je ba tu tra i, ispred nosa. Razmislite malo o tome ta se dogodilo Gilbretu po to se spustio na svet pob unjenika. Vraen je iv na Rodiju. Prema njegovoj teoriji, to su uinili kako bi spreil i tiransku poteru za brodom koja bi ih mogla dovesti u opasnu blizinu samog svet a. Ali za to su mu po tedeli ivot? Da su brod vratili sa mrtvim Gilbretom postigli bi isti cilj, a predupredili bi i mogunost da Gilbret ikada progovori, to je on konan o i uinio. I to se mo e samo objasniti pretpostavkom da se svet pobunjenika nalazi u rodijanskom sistemu. Gilbret je bio jedan od Hinrijada, a gde bi se drugde ivot j ednog Hinrijada toliko po tovao do ba na Rodiji?" Artemisija je grevito stiskala ake. "Ali ako je to to ka e istina, Bajrone, on da je otac u strahovitoj opasnosti!" "On je to ve dvadeset godina", slo i se Bajron, "ali mo da ne onako kako ti t o misli . Gilbret mi je jednom kazao kako je veoma te ko pretvarati se da si diletan t i sasvim bezvredan ovek, pretvarati se u toj meri da se u ivi u tu ulogu te se tak o pona a i kada si meu prijateljima, pa ak i kada si sam. Razume se, kod njega je to, jadnika, bilo uglavnom samopretvaranje. On se, u stvari, nije u iveo u tu ulogu. Njegovo pravo ja veoma je lako izlazilo na videlo kada je bio s tobom, Arta. Pok azao ga je i pred Autarhom. ak je smatrao shodnim da ga poka e i preda mnom, i to p osle veoma kratkog poznanstva. Ali pretpostavljam da je mogue stalno iveti takvim ivotom, ako ovek za to im a dovoljno sna an razlog. Mo e se lagati ak i vlastita kerka, pa ak i dozvoliti da se o na uda za u asnog oveka samo da se ne bi ugrozilo ivotno delo koje se zasniva na nep rikosnovenom poverenju Tirana; mo e se, ak, pristati i na ulogu poluludaka..." Artemisiji konano poe za rukom da povrati glas. "Ti, u stvari, ne misli to t o govori !" za kripa ona. "Ali, Arta, to je jedino mogue obja njenje! On je Direktor ve vi e od dvadeset godina. Tokom tog razdoblja Rodija je, zahvaljujui Tiranima, stalno teritorijaln o jaala, jer su oni smatrali da su posedi kod njega u sigurnim rukama. Ve dvadeset godina on organizuje pobunu koju oni ne ometaju, jer im izgleda potpuno bezopas an." "To su samo nagaanja, Bajrone", usprotivi se Rizet, "i to nimalo manje op asna od onog prea njeg." "Ovo nije nikakvo nagaanje", nastavi Bajron. "U na oj poslednjoj raspravi r ekao sam D ontiju da on mora da je izdajnik koji je ubio mog oca, a ne Direktor, j er moj otac nikada ne bi bio toliko glup da u poverenju saop ti Direktoru bilo kak vo obave tenje koje bi ga moglo stajati glave. Ali stvar je u tome... i ja sam to ve tada znao... da je moj otac upravo to i uinio. Gilbret je saznao za D ontijevu za vereniku ulogu prislu kujui razgovore izmeu mog oca i Direktora. Ali to nas mo e odvesti u dva pravca. Mislili smo da je moj otac radio za D ontija i da je poku avao da pridobije Direktora. Za to ne bi isto tako bilo verovatn o, ili ak, verovatnije, da je on radio za Direktora i da je njegova uloga u D ontij evoj organizaciji bila uloga agenta sa sveta pobunjenika, koji poku ava da sprei pr eranu eksploziju na Linganu jer bi to uni tilo dve decenije pa ljivog planiranja? ta mislite, za to mi je bilo toliko va no da spasem Aratapov brod kada je Gil bret skratio motore? Nisam to, naravno, uinio zbog sebe. Tada nisam mislio da e me Aratap osloboditi, bez obzira na sve. Nisam to uinio ni toliko zbog tebe, Arta. Uradio sam to da bih spasao Direktora. On je bio va niji od nas. A jadni Gilbret t
o nije shvatio." Rizet odmahnu glavom. " ao mi je. Ja naprosto ne mogu u sve to da poveruje m!" U tom trenutku, zau se novi glas. "A ipak, mogli biste! Jer sve je to ist ina!" Direktor je stajao pred vratima, visok i mranog pogleda. To i jeste i nije bio njegov glas. Bio je otresit i samouveren. Artemisija potra ka njemu. "Oe! Bajr on ka e..." "uo sam ta je Bajron rekao." Milovao ju je po kosi dugim, ne nim pokretima. "I tano je. ak bih dozvolio i da se uda ." Ona se odvoji od njega gotovo pocrvenev i. "Zvui sasvim drugaije. Kao da..." Rizet je zurio u njega, a njegov inae rumeni ten bio je siv kao i kosa. B ajron je prestao da di e. "Doi, Bajrone", pozva ga Hinrik. On spusti ruku na Bajronovo rame. "Bilo je trenutaka, mladiu, kada sam bi o spreman da rtvujem tvoj ivot. Mo da e u budunosti opet iskrsnuti neki takav trenutak . Dok ne osvane taj odreeni dan, nisam u stanju nijedno od vas da za titim. Ne mogu biti niko drugi do onaj stari, kakav sam oduvek bio. Razumete li to?" Oboje klimnu e. "Na nesreu", nastavi Hinrik, " teta je poinjena. Pre dvadeset godina jo nisam bio toliko ogrezao u svojoj ulozi kao to sam to danas. Trebalo je da naredim da ubiju Gilbreta, ali nisam mogao. Budui da to nisam uinio, sada se zna da postoji s vet pobunjenika i da sam mu ja voa." "Samo mi to znamo", ree Bajron. Hinrik se gorko osmehnu. "To ti misli , zato to si jo mlad. Zar misli da je A ratap gluplji od tebe? Tvoje rezonovanje, koje te je dovelo do lokacije i voe sve ta pobunjenika, zasniva se na injenicama koje su i njemu poznate, a on ume isto t ako dobro da razmi lja kao i ti. On je samo stariji, oprezniji; na njemu je velika odgovornost. Mora biti siguran. Misli li da te je oslobodio samo zato to si mu se dopao? Ja mislim da te j e oslobodio iz istog razloga kao i pro li put... jednostavno zato da bi ga poveo d alje stazom koja vodi do mene." Bajron preblede. "Onda moram napustiti Rodiju?" "Ne. To bi bilo pogubno. Nema nikakvog razloga da ode , sem onog pravog. Os tani sa mnom i oni nee biti sigurni. Gotovo sam ostvario svoje planove. Mo da jo god inu dana, a mo da i manje." "Ali, Direktore, postoje faktori kojih niste svesni. To je ona stvar sa dokumentom..." "Za kojim je tragao tvoj otac?" "Da." "Tvoj otac, deae, nije znao sve to je imalo da se zna. Nikada nije sigurno imati uz sebe osobu koja zna sve injenice. Stari Raner je do ao do tog dokumenta nez avisno od mene, razgledajui moju biblioteku. Imao sam u njega poverenja. Shvatio je njegovo znaenje. Da me je upitao, rekao bih mu da se vi e ne nalazi na Zemlji." "U tome i jeste stvar, ser. Ubeen sam da je kod Tirana." "Razume se da nije. Kod mene je. Imam ga ve dvadeset godina. Upravo je ta j dokument bio razlog za osnivanje sveta pobunjenika, jer tek kada sam ga se doep ao mogao sam biti siguran da emo i zadr ati ono to jednom budemo osvojili." "Znai, to je neko oru je?" "To je najvee oru je u itavoj Vaseljeni. Uni tiemo Tirane i nas zajedno s njima , ali spa emo Magliasta Kraljevstva. Bez njega bismo mo da mogli da pobedimo Tirane, a li samo bismo jedan feudalni despotizam zamenili drugim i kao to mi kujemo zaveru protiv Tirana tako bi se na ao neko ko bi skovao zaveru protiv nas. I mi i oni mo ramo biti baeni u korpu za otpatke zajedno sa prevazienim politikim sistemima. Do lo je vreme za sazrevanje, kao to je jednom stiglo i na planetu Zemlju, tako da emo d obiti novi oblik vladavine, oblik koji jo nikada nije bio isproban u ovoj Galaksi ji. Nee biti Kanova, Autarha, Direktora ili Ranera." "U ime Svemira", iznenada zagrme Rizet, "koga e onda biti?" "Naroda." "Naroda? Kako on mo e da upravlja? Mora postojati jedna osoba koja e donosi ti odluke!"
"Postoji nain. Nacrt koji posedujem odnosi se na mali deo jedne planete, ali mo e se prilagoditi itavoj Galaksiji." Direktor se osmehnu. "Doite, deco, mogao bih i da vas venam. Sada to vi e ni kome ne mo e nauditi." Bajron vrsto ste e Artemisijinu ruku, a ona mu se osmehnu. Osetili su onaj u dni unutra nji gr kada je Okrutni napravio jedan jedini, ve ranije izraunati skok. "Pre no to ponete, gospodine", ree Bajron, "da li biste mi rekli ne to o tom planu koji ste pomenuli, kako biste zadovoljili moju radoznalost i omoguili mi da se usredsredim na Artu." Artemisija se nasmeja. "Bie bolje, oe, da to uini ", ree Arta. "Ne bih mogla d a podnesem da mi mlado enja bude odsutan!" Hinrik se osmehnu. "Znam taj dokument napamet. Slu ajte!" I dok je rodijansko sunce ble talo na viziekranu Hinrik poe da izgovara rei koje su bile starije... daleko starije od svih planeta u Galaksiji, sem jedne. "Mi, narod Sjedinjenih Dr ava, u elji da obrazujemo savr eniji savez, vaspost avimo pravdu, obezbedimo unutra nji mir i zajedniku odbranu, stvorimo uslove za op te blagostanje i zajamimo blagodet slobode kako sebi tako i svom potomstvu, odreujem o i utvrujemo ovaj Ustav za Sjedinjene Dr ave Amerike..."

Zvezde Prah Nebeski

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Zvezde Prah Nebeski

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Asimov Isak ZVEZDE PRAH NEBESKI Prevod: ivkovi Mirjana/Proti Aleksandra Asimov Isaac STARS LIKE DUST (THE),

You might also like