Asimov Isak PRELUDIJUM ZA ZADU BINU Prevod: Bogdanovi Asimov Isaac PRELUDE TO FOUNDATION, 1988.

vo-Zadu bina" (10) POLARIS 1988. 1. MATEMATIAR

ika/ ivkovi Mirjana Serija "Roboti-Carst

KLEON I... Poslednji od galaktikih vladara iz dinastije Entun. Roen je 11, 988. godine galaktike ere - iste godine kada je i Hari Seldon do ao na svet (mada, postoje i mi ljenja da je datum Seldonovog roenja bio krivotvoren - u ta neki izra ava ju najozbiljnije sumnje - kako bi se prilagodio vremenu roenja samog Kleona, s ki m se Seldon, neposredno po svom prispeu na Trantor, po svoj prilici susreo). Po to je, 12,010, stupio na carski presto - bile su mu, tada, tek dvadeset dve godine - Kleon I je tokom svoje vladavine Carstvu obezbedio razdoblje mira, utoliko neobinije to je palo sred izrazito burnih vremena. Za to je, ipak, po sve mu sudei, ponajpre trebalo zahvaliti umeu i ve tini upravitelja njegovog dvora, Eta Demerzela, oveka koji se do te mere klonio svakog upadljivijeg prisustva u javnos ti da je o njemu ostalo malo ta znano... Sam Kleon, meutim... ENCIKLOPEDIJA GALAKTIKA 1. "Demerzele, da li si, nekim sluajem, ikada uo za oveka po imenu Hari Seldon ?" iznenada upita Kleon, jedva se uzdr avajui da ne zevne. Kleon je na carskom prestolju sedeo ve skoro deset godina i bio je, mahom u zvaninim prilikama, trenutaka kada mu je obuenom u prigodne halje i sa vladarsk im znamenjima, zaista polazilo za rukom da deluje dr avniki. Ba tako je, na primer, delovao na svom holografskom portretu koji bio sme ten u jednom udubljenju u zidu iza njega. Portret mu je bio postavljen tako da se upadljivo isticao izmeu hologr afskih prikaza pojedinih njegovih predaka, sme tenih u okolnim ni ama. Njegov vlastiti holografski portret nije mu ba bio sasvim veran; jer, mad a mu je kosa bila svetlosmea i u prirodi i na portretu, na holografskoj slici izg ledala je znatno gu a. Postojala je, u stvarnosti, na njegovom licu i izvesna asime trinost, budui da mu je leva ivica usana bila ne to uzdignutija od desne; meutim, to se, iz nekog razloga, na holografskoj slici nije dalo uoiti. A kada bi se uspravi o i stao pored svog portreta, videlo bi se da je barem dva centimetra ni i od slik e koja je, navodno, trebalo da ga prika e u punoj, prirodnoj visini od sto osamdes et tri centimetara - i, nesumnjivo, gojazniji. Dabome, holografska slika predstavljala je njegov zvanini potret u trenut ku krunisanja, a tada je, ipak, bio mlai. Ipak, jo je delovao mladalaki, i, moglo b i se rei, kao ovek odreene privlanosti; pored toga, u trenucima kada nije morao da b ude nemilosrdno zvanine i ceremonijalan, na licu mu se mogao uoiti i prisenak neega to je odavalo dobrodu nost. "Hari Seldon?" upita Demerzel sa prizvukom po tovanja u glasu, oko ega se, oigledno, svesrdno starao. "To mi je ime, sire, sasvim nepoznato. Da li je, iz bi lo kog razloga, trebalo da ujem za njega?" "Ministar nauka pomenuo mi ga je pro le noi. Pomislio sam da si mo da i ti uo za njega." Damerzel se lako namr ti, jedva primetno, zaista, jer nije bilo uputno mr ti ti se u carevom prisustvu. "Ministar nauka, sire, trebalo je da ga najpre spomen e meni, kao upravitelju va eg dvora. Ukoliko vas tako budu zasipali sa svih strana ..." Kleon podi e ruku i Demerzel zastade u pola reenice. "Molim te, Demerzele.. . Ne mo emo se dr ati formalnosti u svakom trenutku. Tokom noa njeg sastanka i razgovor a s njim, jednostavno mi ga je pomenuo. Nisam mogao izbei da ga saslu am, mada sam docnije bio zadovoljan zbog toga, budui da se itava stvar pokazala prilino zanimlji vom." "U kom smislu zanimljivom, sire?" "Pa, ovo vi e nisu vremena kada su nauka i fizika ba na svaijim usnama. ini s

e kao da su iz nekog razloga sasvim si le sa scene - mo da i stoga to su sva otkria ve nainjena... ta ti o tome misli ? Ipak, kako se ini, zanimljive stvari kao da se i dan as dogaaju... U najmanju ruku, predstavljene su mi kao zanimljive." "To vam je, sire, rekao ministar nauka?" "Da... Rekao mi je da je taj Hari Seldon uestvovao na nekom skupu matemat iara koji je nedavno odr an ovde na Trantoru - okupljaju se, iz nekog razloga, svak ih deset godina - i jo mi je rekao da je momak saop tio da je mogue matematikim putem predskazati budunost." Demerzel dozvoli sebi da mu oko usana zaigra mlak osmejak. "Ili je u zab ludi ministar nauka, poznat, inae, kao ovek male o troumnosti, ili je u zabludi taj matematiar. Jer, nema nikakve sumnje da je predskazivanje budunosti tek puko deje s nevanje." "Da li je ba tako, Demerzele? Ljudi, zna , veruju u takve stvari." "Ljudi, sire, veruju u mnoge stvari." "Ali veruju i u takve stvari. Imajui to u vidu, nije ba najva nije da li e se , na kraju, ispostaviti da je budunost bila tano predskazana. Ukoliko bi mi neki m atematiar predskazao dugu i srenu vladavinu, vreme mira i obilja za Carstvo... Rec i, zar to ne bi bilo sjajno?" "Dabome, bilo bi to prijatno uti, sire, ali ta bi se time postiglo?" "Ama... Ukoliko bi ljudi u to poverovali, bez sumnje bi se i pona ali u sk ladu sa svojim verovanjima. Mnogo je predskazanja do sada, samim verovanjem u nj ih, bilo preobraeno u tvrde injenice. Postoje, zna , 'predskazanja koja sama sebe po thranjuju'. U stvari, sada kad o tome razmi ljam, priseam se da si mi upravo ti o t ome govorio." "Siguran sam da jesam, sire", odgovori Demerzel. Njegove oi pa ljivo su odm eravale carevo lice, kao da nastoji da ustanovi koliko daleko sme da ode u svom protivljenu. "Ipak, ak i ako je tako, nikad vam nee biti te ko da pronaete nekog ko e vam dati eljeno predskazanje." "Stvar je, meutim, u tome, Demerzele, to se ne bi svakom podjednako verova lo. Ali jednog matematiara, koji bi svoja predskazanja bio u stanju da potkrepi m atmatikim formulama i jezikom, razumeo ne bi niko - a poverovali bi mu svi." "Kao i uvek, sire, iz vas govori mudrost zdravog razuma", slo i se Demerze l. "Zaista, ivimo u nemirnim vremenima i bilo bi po eljno uneti u njih malo mira dakako, bez ulaganja para ili primene vojne sile - to je ak i u bliskoj nam pro lost i donelo malo dobra, a puno nevolja." "Ba tako, Demerzele", odvrati car ne skrivajui odu evljenost. "Dr i mi na oku tog Harija Seldona. Pomenuo si mi jednom prilikom, da se tvoji konci prote u posvu da po ovom uzburkanom svetu, ak i do mesta na koja se ne bi usudili da zau ni moji vojnici. Povuci, dakle, jedan od tih tvojih konaca, i dovedi mi tog matematiara. elim da se susretnem s njim." "Uiniu kako ka ete, sire", prihvati Demerzel, kome je mesto Seldonovog prebi vanja bilo ve dobro poznato. Istovremeno, nalo i sebi da pohvali ministra nauka zbo g valjano obavljenog posla. 2. Hari Seldon, u to vreme, nije zraio nekim naroitim utiskom. Bile su mu, ka o i caru Kleonu I, tek trideset dve godine, ali je bio visok samo sto sedamdeset centimetara. Lice mu je bilo glatko i vedro, kosa sasvim zagasita, gotovo crna, dok mu je odea nedvosmisleno odisala provincijskim ukusom. Za svakog ko je, mnogo kasnije, Harija Seldona smatrao legendarnim polub o anstvom predstavljalo bi pravo bogohuljenje ne zami ljati ga sa sedom kosom, starak i izboranim licem, spokojnim osmehom koji zrai mudro u, i prikovanim za invalidska k olica. Ali ak i tada, u tom odmaklom dobu, lice bi mu odisalo vedrinom. Ba tako i nikako drugaije. Ovog asa, oi su mu se arile naroitim sjajem, zbog Saop tenja koje je podneo na Dekadnoj konvenciji. Saop tenje jeste pobudilo izvesnu dozu zanimanja, iako na ne ki razvodnjen nain; ipak, stari Osterfit s odobravanjem mu je klimnuo i kratko do bacio: "Pronicljivo, mladiu. Veoma pronicljivo." Imajui u vidu da je ovakva pohval a si la s Osterfitovih usana, mogla se smatrati sasvim zadovoljavajuom. Ali dogaaji su poeli da poprimaju sasvim nov, i neoekivan tok, i Seldon ni

sam nije bio naisto treba li da se zbog toga osea jo razdraganijim nego to je to bio u prvi mah. Zurio je u stasitog mladog oveka u uniformi - znamenje svemirskog broda i sunca blistalo mu je na levoj strani grudi. "Porunik Alban Velis", izgovori oficir carske garde po to je svoje zvanine p apire ponovo spremio u d ep. "Da li ste, gospodine, spremni da odmah poete sa mnom? " Velis je, dabome, bio naoru an. Pored toga, ispred vrata su se nalazila jo dvojica gardista. Uprkos veoma nagla enoj porunikovoj utivosti, Seldonu je bilo jasn o da nema izbora; ipak, ni ta ga nije spreavalo da zatra i dodatna obja njenja. "Da li to car eli da me vidi?" upita on. "Imamo nalog, gospodine, da vas dovedemo u carsku palatu. To je sve to mi je bilo reeno." "Ali zbog ega?" "Nemam pojma, gospodine. Ipak, nalog koji sam dobio sasvim je izriit: mor am vas dovesti u Palatu - po svaku cenu." "Ali to mi nekako izgleda kao da me hapsite. Koliko mi je, meutim, poznat o, za to nisam dao nikakav povod." "Recimo radije, gospodine, da treba da vam poslu imo kao poasna pratnja - r azume se, ukoliko me ne budete dalje zamajavali." I, razume se, Seldon di e ruke. Samo je stisnuo usne, kao da se trudi da n a taj nain na silu u sebi zadr i dalja pitanja, klimnuo i krenuo. Mada je trebalo d a bude primljen kod samog cara i, verovatno, da bude zasut njegovim odlijem, rado sti u njemu ipak nije bilo. Istina, bio je pristalica Carstva - ili, bolje reeno, ljudskih svetova objedinjenih u miru i spokoju - ali se ba nije moglo rei da je g ajio naklonost i prema samom caru. Porunik je koraao ispred njega, dok su dvojica gardista stupala za njim. S eldon je nastojao da udostoji osmeha svakog s kim bi se mimoi li, poku avajui istovre meno da deluje to opu tenije. Izi av i iz hotela, uspeli su se u zvanino vozilo koje ih je tu ekalo. (Seldon ne odoli da ne pree rukom preko unutra njih obloga; nikada do t ada nije video ni ta u toj meri kitnjasto.) Nalazili su se u jednom od najluksuznijih delova Trantora. Svod je tu bi o dovoljno visok da je oveku mogao stei utisak da se nalazi pod vedrim nebom; ta vi e , ovek se mogao zakleti - ak i sam Seldon, koji se rodio i sav dotada nji ivot proveo na jednom od otvorenih svetova - da ga i sunce ogreva. Nije, dabome, bilo ni su nca ni senki, ali je vazduh bio prozraan i mirisav. A onda sve to minu i svod poe da se zakrivljuje i su ava; malo potom, nao e se u jednom ograenom tunelu sa povremenim oznakama svemirskog broda i sunca - nesum njivo (pomisli Seldon) namenjenom iskljuivo zvaninim vozilima. Jedna se kapija potom otvori i vozilo se punom brzinom uputi kroz nju. A kada se kapija za njima zatvorila, obre e se na otvorenom - istinskim otvorenom, i vom prostoru. Na Trantoru je bilo samo dve stotine pedeset kvadratnih kilometara otvorenog zemlji ta, i na njemu se uzdizala Carska palata. Seldon za trenutak po el e da dobije priliku da prolunja tim krajem pod otvorenim nebom - ne samo zbog sa me Carske palate, ve i zbog toga to se tu nalazio i Galaktiki univerzitet i, to je b ilo najva nije, basnoslovna Galaktika biblioteka. A ipak, pre av i iz zasvoenog sveta Trantora na to otvoreno tle pro arano umama i parkovima, istovremeno je za ao u svet u kome su oblaci pro arali nebo i hladni ve tar ibao po licu. On naglo ispru i aku i pritisnu dugme kojim se zatvarao prozor na vozilu. Napolju je bio tmuran dan. 3. Seldon uop te nije bio siguran da e se susresti sa samim carem. U najboljem sluaju, mislio je, primie ga neki zvaninik etvrtog ili petog reda, i pri tom, zacel o, tvrditi da nastupa u ime samog cara. Koliko je ljudi, uop te, ikad, bilo u prilici da se nae oi u oi s carem? Koli ko ljudi ga je videlo u stvarnosti, opipljivog - tog cara koji nikad nije napust io svoje carsko prebivali te, svoj carski posed po kome je on, Seldon, sada putova o zvaninim vozilom?

Broj im je, po svoj prilici, bio sasvim zanemarljiv. Bilo je dvadeset pe t miliona naseljenih svetova, i na svakom od njih ivelo je milijardu ili ne to vi e l judskih bia - i meu tim trilionima ljudskih stvorova koliko ih je zapravo bilo, il i, koliko e ih ikada biti, koliko njih je dobilo priliku da se nau pred likom ivog cara? Hiljadu? Ali da li je to, uop te, bilo va no? Car je ionako bio samo simbol Carstva, poput obele ja svemirskog broda i sunca - iako daleko manje upeatljiv, i daleko man je stvaran. Njegovi su vojnici i inovnici, koji su se motali svuda unaokolo, sada bili pravi predstavnici Cartstva to je kao mrtav teret poivalo na pleima njegovih graana - mnogo vi e nego li sam car. I upravo stoga, kada je konano bio uveden u jednu osrednju, iako rasko no n ame tenu prostoriju, i tu zatekao nekog mladolikog oveka kako sedi na ivici stola s me tenog u jednom udubljenju naspram prozora, s jednom nogom na podu dok mu se dru ga slobodno klatila - Seldon se u udu zapitao kako je uop te mogue da ga neki zvanini k prima tako jednostavno i posmatra sa toliko blage prostodu nosti. Iz linog iskust va bilo mu je dobro poznato da vladini zvaninici - a pogotovo oni koji su se nala zili neposredno u carskoj slu bi - uvek izgledaju mrgodno, kao da im na ramenima p oiva teret itave Galaksije. tavi e, kao po pravilu, to su bili ni eg reda to su bili mrg odniji, i to im je izraz lica bio vi e pretei. Shodno tome, ovo je mogao biti neki zvaninik veoma visokog reda, obliven blistavilom vlasti do te mjere da nije oseao nikakvu potrebu da utisak moi pojaava name tenom mrgodno u. Seldon nije bio naisto u kojoj je meri to trebalo da ostavi utisak na nje ga, i stoga odlui da e najbolje biti da ostane nem, prepu tajui svom domainu da prvi p rogovori. "Vi ste, verujem, Hari Seldon?" upita najzad zvaninik. "Matematiar?" "Da, gospodine", kratko odgovori Seldon, i ponovo zauta. Mladi ovek odmahnu rukom. "Trebalo je da ka ete 'sire', ali ja ionako ne po dnosim ceremonijalnost. Ceremonijalnost me okru uje sa svih strana, i ve sam umoran od nje. Dakle, budui da smo sami, dozvoliu sebi da se malo opustim i odbacim svak u zvaninost. Sedite, profesore." Jo dok je njegov domain govorio, Seldon u magnovenju shvati da pred sobom ima Kleona, prvog cara tog imena, i istog asa oseti kako mu zastaje dah. Bilo je jedva primetne slinosti (to mu tek sada postade jasno) sa zvaninim holografskim po rtretom koji se redovno mogao nai u novinama, ali je na toj slici Kleon uvek bio sveano odeven, i izgledao vi i, uzvi eniji - i mrgodniji. A evo ga sada pred njim, u stvarnosti, i nekako je delovao mnogo prostos rdanije. Seldon se ni ne pomeri. Car se lako namr ti, i, potaknut navikom da zapoveda ak i kada je eleo uprav o suprotno, ponovi naredbodavnim tonom: "Rekoh, 'Sedite', ovee. U tu naslonjau. Odm ah." Seldon istog asa sede, i dalje bez daha. Sav pometen, nije ak uspeo ni da izusti ono: "Da, sire." Kleon se nasme i. "Tako. Ve je bolje. Sada mo emo razgovarati kao obini ljudi, to i jesmo kad odbacimo sve oblike zvaninosti. Sla ete li se?" "Ukoliko Va e Carsko Velianstvo tako ka e, onda je sigurno tako", odvrati Sel don oprezno. "Hajde, hajde, ne budi toliko snebivljiv! elim da razgovaramo na ravnoj n ozi. To me zabavlja. ak, oarava." "Da, sire." "Samo jedno obino 'Da' ovee. Ima li uop te naina da vam se pribli im?" Keon se zagleda u njega, i Seldon pmisli kako mu je pogled i ivahan i reit . "Ba mi ne izgledate kao matematiar", prozbori najzad car. Konano, Seldon oseti kako e mu poi za rukom da se nasme i. "Zaista ne znam ka ko bi jedan matematiar trebalo da izgleda, Va e Car..." Kleon upozoravajue mahnu rukom i Seldon istog asa proguta poslednje rei. "Pa, sedokos, rekao bih. Mo da, i sa bradom. U svakom sluaju - veeg broja go

dina." "Pa ipak, ak i matematiari moraju biti mladi u nekom trenutku svog ivota." "Sla em se, ali kao mladi jo nisu na glasu. A kada im poe za rukom da se nam etnu itavoj Galaksiji, izgledaju upravo onako kako sam ih opisao." "Bojim se da sam ja od onih koji jo nisu na glasu." "Pa ipak, podneli ste Saop tenje na Konvenciji koja je ovde nedavno odr ana. " "Bilo je podosta onih koji su podneli Saop tenje, i neki meu njima jo su mlai od mene. Meutim, tek je malom broju nas poklonjena kakva-takva pa nja." "Meutim, ono to ste vi rekli privuklo je pa nju nekih od mojih slu benika. Obj asnili su mi da smatrate da je mogue predskazivati budunost." Seldon odjednom oseti kako ga ophrvava umor. Izgleda da nema kraja pogre n im tumaenjem njegove teorije. Mo da nije ni trebalo da podnosi to Saop tenje. "Istini za volju, nije ba sasvim tako", odgovori on. "Moja istra ivanja ne se u tako daleko. U mnogim dru tvenim sistemima sled dogaaja je takav da pod odreenim okolnostima neumitno dolazi do haosa. To znai da, bilo kakvu polaznu taku odabrali , nije mogue predskazati konani ishod jednom zapoetih zbivanja. To se odnosi i na n eke sasvim jednostavne sisteme; meutim, to je neki sistem slo eniji, to je vea verova tnoa da e se na kraju izroditi u haos. Oduvek se smatralo da se ne to to je toliko sl o eno, koliko je to bilo koja ljudska zajednica, mora okonati haosom, te da je, sle dstveno tome, nemogue predskazati kakav e u budunosti biti tok dogaaja. Moji radovi, meutim, pokaz ali su da je, ukoliko se neka ljudska zajednica dobro proui, mogue iznai polaznu tak u na osnovu koje bi se izvela odreena re enja kako bi se haos predupredio. Na taj b i nain, zaista, bilo mogue predskazati budunost - ne u svim pojedinostima, razume s e, ve samo u naj irim okvirima; ne sa punom izvesno u, ve sa izgledima koji se mogu mat ematiki obraditi." "Ali ne znai li to, ipak, da ste pokazali kako je mogue predskazati budunos t?" upita car, po to je pa ljivo saslu ao Seldonovo izlaganje. "Moram da ponovim: ne sasvim. Ja sam samo pokazao da je to teorijski mog ue, ali ni ta vi e od toga. Da bismo postigli vi e, morali bismo biti u stanju da odabe remo odgovarajuu polaznu taku; da poemo od prihvatljivih pretpostavki; i konano, da budemo sposobni da sledimo proraune kroz neko utvreno razdoblje. Na alost, ni ta nam u mojim matematikim formulama ne kazuje kako da konano postignemo bilo ta od toga. U stvari, ak i kada bismo u tome uspeli, sve to bismo dobili bile bi, u najboljem sluaju, samo ostvarljive mogunosti. To, ipak, nije isto to i predskazivati budunost; re je samo o pukim nagaanjima o onome to bi se verovatno moglo dogoditi. Svaki usp e an politiar, svaki poslovni ovek, ak i ljudi svih ozbiljnih profesija uvek su suoeni sa neophodno u da u svom poslu pou od nekih osnovnih procena onoga to ih eka u budunos ti, i da nastoje da im procene budu to tanije - jer, u suprotnom, do ivljavae samo ne uspehe." "Ali oni to ine bez pomoi matematike." "Tako je. Oslanjaju se na intuiciju." "Meutim, oslanjajui se na matematiku, bilo ko bi bio u stanju da prorauna m ogunosti. Shodno tome, ne bi ba bila tako retka ljudska bia koja posti u uspeh zato to se oslanjaju na svoju izizetnu intuiciju." "I to je tano. Ali ja sam samo pokazao da je matematika analiza sleda dogaa ja u budunosti mogua; nisam pokazao da je i praktino ostvarljiva." "Kako ne to mo e biti mogue, ali ne i ostvarljivo?" "Teorijski je mogue da ja, lino, obiem svaki svet irom Galaksije i da se ruk ujem sa svakom osobom na svakom od tih svetova. Meutim, da to uinim trebalo bi mi mnogo vi e godina no to e moj itav ivot potrajati; na primer, ak i da sam besmrtan, sto pa raanja novih ljudskih bia znatno je vea od stope po kojoj bih ja mogao stupiti u dodir sa onima koji su se ve rodili. Pored toga, od onih koji su u ovom asu ve u g odinama mnogi bi poumirali pre no to bih do ao u priliku da se sa njima susretnem." "Da li sve to va i i kada je u pitanju va a matematika kojom bi se proraunava o sled dogaaja u budunosti?" Seldon je za trenutak oklevao, a onda je ipak odluio da nastavi. "Mogue je da bi bilo potrebno neobino mnogo vremena da se pribave svi potrebni prorauni, ak i ukoliko bismo se slu ili raunarom koji bi po obimu bio ravan Vaseljeni i koji bi

dejstvovao hipersvemirskom brzinom. Do trenutka kada bismo neki odgovor dobili, mogue je da bi pro lo toliko vremena da se prvobitna situacija izmeni do te mere da odgovor vi e nema nikakvog znaaja." "Zbog ega nije mogue pojednostaviti itav proces?" upita Kleon s primetnom o t rinom u glasu. "Va e Carsko Velianstvo..." Seldon je primetio da car postaje sve formalnij i u ophoenju, kako su mu odgovori postajali sve manje po volji, te odlui da i sam poe njegovim primerom... "Uzmite za primer nain na koji su se naunici uhvatili uko ta c sa subatomskim esticama... Postoji, tih estica, izvanredno veliki broj, i sve se one kreu ili vibriraju nasumino i nepredvidljivo; pa ipak, ispostavilo se da sred sveg tog haosa postoji i neki unutra nji red, tako da je na osnovu toga bilo mogue postaviti zakone kvantne mehanike koji e biti u stanju da pru e odgovore na sva pi tanja koja uspemo da postavimo... Prouavajui ljudske zajednice, prema pojedinanim i ljudskim biima odnosimo se kao prema subatomskim esticama, s tim to se, kao dodata n, javlja i faktor ljudskog uma. estice se kreu bez svesti o sebi; s ljudskim stvo renjima to, meutim, nije sluaj. Uzeti u obzir svu raznovrsnost pobuda i razloga um a ini stvari toliko slo enim da nam, jednostavno, nedostaje vreme da o svima vodimo rauna." "Nije li mogue da i u umu, ba kao i u bezrednom kretanju estica, ipak posto ji neki unutra nji red?" "Mo da... Moje mi matematike analize zaista kazuju da iza svega mora postoj ati neki red, ma koliko se inilo da je sve u posvema noj zbrci; ali ta nam injenica ni na koji nain ne ukazuje na to kako bismo mogli dokuiti skriveni sklad stvari... Zamislite, samo... Dvadeset pet miliona svetova, svaki sa svojim osobenim obele j ima i kulturama, svaki izrazito razliit u odnosu na sve ostale, i na svakom od nj ih milijardu ili vi e ljudskih bia s individualnim umovima; pri svemu tome, svi ti svetovi meusobno op te na bezbroj naina i u nepreglednom broju kombinacija! Ma kolik o psihoistorijska analiza mogla biti teorijski mogua, malo je verovatno da bi u b ilo kom praktinom smislu mogla biti ostvarljiva..." " ta tano imate u vidu kada ka ete 'psihoistorijski'?" "Imam u vidu teorijsku procenu mogunosti to ih u odnosu na budunost pru a 'ps ihoistorija'." Car naglo ustade, odsenim korakom od eta do suprotnog kraja prostorije, okr enu se, do eta nazad i zastade pred Seldonom, koji sve to vreme ostade sedei. "Ustanite!" naredi on. Seldon se smesta podi e i upravi pogled prema ne to vi em caru. Nastojao je, p ri tom, da ne skrene pogled. "Ta va a psihoistorija", progovori konano car, "ukoliko bi nai la na neku pra ktinu primenu... ta mislite, da li bi bila od veeg znaaja?" "Od ogromnog, nema sumnje. Znati ta nam budunost nosi, makar samo u najop ti jem i tek verovatnom vidu, znailo bi stei novog i udesnog vodia koji bi upravljao na i m delanjima - sredstvo kakvo oveanstvo nikad dosad nije dr alo u rukama. Ali razume se..." On zastade. "Pa?" upita Kleon nestrpljivo. "Pa, eto, ini se da bi rezultati psihoistorijske analize - s izuzetkom ne kolicine onih koji bi trebalo da donesu odluke - morali ostati nedostupni javnos ti." "Nedostupni!" uzviknu Kleon iznenaeno. "Stvar je sasvim jasna. Dozvolite mi da to pobli e objasnim... Ukoliko bis mo obavili psihoistorijsku analizu, i sa njenim rezultatima potom upoznali javno st, sve emocije i sve reakcije oveanstva istog asa poprimile bi sasvim novi smer. P sihoistorijska analiza, zasnovana na emocijama i reakcijama bez uvida u budunost, ostaje sasvim li ena smisla. Shvatate li?" Careve oi zablista e i on se glasno nasmeja. "Izvanredno!" On potap a Seldona po ramenu i ovaj lako posrnu pod te inom njegove ake. "ovee, zar vi ne shvatate?" upita Kleon. "Zar zaista ne shvatate? U tome j e, upravo, njena korisnost! Uop te nije potrebno predskazivati budunost - prosto, o daberete neku budunost, lepu i povoljnu budunost, dakako, a onda iziete s predskaza njem koje e ljudske emocije i reakcije promeniti na takav nain da se budunost koju ste zamislili zaista i ostvari! Uvek je bolje stvoriti lepu budunost nego predska

zivati ru nu!" Seldon se namr ti. "Vidim na ta ciljate, sire, ali to je naprosto nemogue." "Nemogue?" "Pa, u svakom sluaju, neostvarljivo. Zar vam nije jasno? Po to nije mogue da poete od ljudskih emocija i reakcija i predska ete budunost do koje bi one trebalo da dovedu, nije mogue uiniti ni suprotno od toga." Kleon je izgledao zbunjen, i usne mu se stisnu e. "A ta je, onda, s va im Sao p tenjem? Tako ste ga nazvali - Saop tenje... Od kakve je onda ono koristi?" "U pitanju je bila puka matematika spekulacija... Zanimljiva, mo da, za mat ematiare... Ali ni za trenutak nisam pomislio da je u pitanju ne to od bilo kakve p raktine upotrebljivosti." "Meni se ini a avim", primeti Kleon ljutito. Seldon lako sle e ramenima. Bilo mu je konano jasno, jasnije no ikad, da ni po to nije trebalo da izlazi sa svojim Saop tenjem. ta bi ga jo moglo snai ukoliko car uvrti sebi u glavu da od njega, u stvari, sve vreme pravi budalu? I zaista, Kleon je i izgledao kao neko ko se bavi upravo takvom mi lju. "Pa ipak", ree on na kraju, " ta ako ipak predska ete budunost, bilo to matema tiki opravdano ili ne bilo; i ako vladini zvaninici, iji se posao, upravo, i sastoj i u tome da znaju kako e narod najverovatnije postupiti, ocene da je u pitanju bu dunost koja e izazvati najpo eljnije reakcije?" "Ali zbog ega sam vam, u tom sluaju, ja potreban? Vladini zvaninici mogu sv e to i sami uiniti, i u tedeti sebi posrednika." "Vladini zvaninici ne bi to mogli obaviti sa toliko potrebne ubedljivosti . Zapravo, oni takve stvari povremeno i ine. Ali uvek se postavlja pitanje koliko im ljudi veruju." "Ima li razloga da se meni veruje vi e nego njima?" "Vi ste matematiar! Vi ste proraunali budunost, a ne... niste je samo naslu tili - ukoliko je to prava re." "Ali ja to zapravo nisam uinio." "Ko bi to jo mogao znati?" Kleon ga je posmatrao suziv i oi. Na trenutak zavlada ti ina. Seldon se oseao uhvaenim u zamku... Ukoliko bi m u car izdao izriitu naredbu, da li bi bilo uputno odbiti ga? Ukoliko ne bi prista o, mogue je da bi ga uhapsili, i, ak, do li mu glave. Ne bez suenja, razume se, ali j e, ipak, bilo te ko i zamisliti da bi proces mogao tei nasuprot eljama vrstoruke vlas ti, naroito ako je re o vlasti koja stoji na raspolaganju samodr cu ogromnog galaktik og carstva. "Ipak, ne bi uspelo", odgovori Seldon konano. "Zbog ega?" "Ukoliko bi se od mene zahtevalo da predska em budunost u najop tijim crtama, budunost koja bi se ostvarila tek po to ovog sada njeg, i mo da, narednog pokolenja vi e ne bude, mo da bismo i mogli ne to postii, ali, u tom sluaju, ljude bi sve to veoma m alo zanimalo. Jednostavno, ne bi mnogo marili za blistave dane koji bi osvanuli kroz jedno ili dva stolea. Da bi se postigao neki opipljivi rezultat", nastavi Seldon, "bio bih pri moran da predska em stvari ije bi posledice bile znatno neposrednije, bli e nama. Jed ino bi se u tom sluaju mogla oekivati neposredna reakcija. Ipak, ranije ili kasnij e - verovatnije: ranije - neko od mojih predskazanja ne bi se ispunilo, i svako poverenje u moje rei odmah bi se istopilo. Omiljenosti koju u ivate mo da bi takoe do ao kraj, ali, to je najgore, bila bi uskraena i svaka podr ka daljem razvoju psihoisto rije; bili bi, ak i ukoliko bi matematika saznanja u budunosti omoguila da se primak nemo njenoj praktinoj primeni, uklonjeni svi izgledi da iz nje ne to dobro proistek ne." Kleon se spusti u svoju naslonjau i namr teno se zagleda u Seldona. "Da li je to sve to vi matematiari umete? Da uporno tvrdite da je ne to nemogue?" "Vi ste taj, sire, koji tra i nemogue", odvrati Seldon s oajnikom pitomo u. "Hajde da probamo ne to... Zamislite da sam od vas zatra io da mi, uz pomo va e matematike, date odgovor na pitanje da li u, mo da, jednog dana biti umoren? ta bis te mi rekli?" "Moj matematiki sistem nije u stanju da pru i odgovor na tako izriito pitanj e, ak i pod pretpostavkom da psihoistorija dejstvuje na najbolji mogui nain. itava k

vantna mehanika nije u stanju da predska e kako e se u datom trenutku pona ati neki p ojedinani elektron; ona samo dozvoljava da se doe do krajnje uop tenog zakljuka o pon a anju njihovih veih skupina." "Razabirete se u svojoj matematici znatno bolje od mene... Ipak, eleo bih da ujem va u pretpostavku, sazdanu, koliko je mogue, na naunoj osnovi... Dakle, da l i u biti umoren?" "Hvatate me u zamku, sire", odgovori Seldon pitomo. "Ili mi recite kakav odgovor elite, da biste ga istog asa dobili, ili mi pru ite mogunost da vam bez ikak vih posledica, odgovorim prema vlastitim mogunostima." "Govorite slobodno!" "Imam li va u asnu re?" " elite li je napismeno?" Kleonovim glasom provejavao je sarkazam. "Dovoljno e biti da mi je date usmeno", odgovori Seldon, oseajui kako mu se srce ste e, budui da uop te nije bio siguran da e je i dobiti. "Imate moju asnu re." "U tom sluaju, podseam vas da je u protekla etiri veka gotovo polovina care va bila umorena; iz te injenice izvlaim zakljuak da izgledi da i vi budete umoreni iznose, otprilike, jedan prema dva." "Svaka budala bila bi u stanju da da takav odgovor", primeti Kleon nezad ovoljno. "Za to nije potrebna nikakva matematika." "Podsetiu vam da sam vam ve nekoliko puta napomenuo da moja matematika nij e ni od kakve koristi kada su praktini problemi u pitanju." "Zar ne mo ete bar da pretpostavite da sam izvukao neke pouke iz sudbine s vojih zlosrenih predhodnika?" Seldon duboko udahnu vazduh i otisnu se. "Ne mogu, sire. itava istorija p okazuje nam da ne uimo na poukama pro losti. Na primer, vi ste odluili da me primite u svojim linim odajama... A ta ako se bavim mi lju da vas umorim? to, dabome, uop te n ije sluaj", dodade on urno. Kleon se suvo osmehnu. "Dragi moj, uop te ne uzimate u obzir na u pomnost kao ni tehnika dostignua. Prouili smo va ivotopis, razmotrili sve podatke o vama... K ada ste ovamo dolazili, na i su vas aparati snimali, skroz-naskroz. Podvrgli smo a nalizi kako va izgled, tako i va glas. Va e emocionalno stanje predoeno nam je do naj sitnijih pojedinosti; praktino, bile su nam poznate ak i va e misli. Da je postojalo makar i najmanje dvoumljenje u pogledu opasnosti koju predstavljate, ne biste s e ni na li u mojoj blizini. U stvari, iskreno govorei, ne biste vi e ni bili meu ivima. " Iznenadni talas munine pro e Seldona, no on ipak nastavi. "Uljezima nikad n ije bilo lako da dou do careva, ak ni kada su tehnika pomagala manje savr ena. Meutim, gotovo sva umorstva do la su kao posledica dvorskih udara; oni koji su vam najbli i obino za njih predstavljaju i najveu opasnost. A kada je takva vrsta ugro enosti u pitanju, svaka, ak i najbri ljivija pretraga koja se primenjuje prema onima koji do laze spolja, postaje sasvim bespredmetna. Kada su u pitanju sami va i zvaninici, va i uvari, kao i svi oni koji se nalaze u va oj blizini - prema njima se, zacelo, ne m o ete ophoditi kao to se ophodite prema meni." "To mi je dobro poznato", slo i se Kleon, "u najmanju ruku bar koliko i va ma. Odgovor na to je, meutim, da se prema onima koji me okru uju ophodim vi e nego do brostivo, ne dajui im povoda za nezadovoljstvo." "Nerazborito..." poe Seldon, a onda zastade, ne uspevajui da prikrije zbun jenost. "Nastavite samo", pozva ga Kleon ljutito. "Dozvolio sam vam da govorite otvoreno. Dakle, moja nerazboritost..." "Re mi se otela s usana, sire; hteo sam, zapravo, da ka em 'nebitno'. Nebit no je kako se ophodite prema onima koji vas okru uju. Morate biti podozrivi; bilo bi protivno ljudskoj prirodi da ne budete. Samo jedna neoprezna re, poput one koj a mi se maloas omakla, samo jedan sumnjivi izraz, i vi se morate povui, uznemireni . A svaka sumnja, sama po sebi, otvara zlokoban ciklus. Oni iz va e neposredne bli zine osetie da se sumnja rodila u vama i to im se nikako nee dopasti; nastojae da i zmene svoje pona anje, nastojae, to bolje budu mogli, da je od sebe odagnaju. Vi ete

opet, sa svoje strane, to primetiti, i sumnja e se u vama pojaati, dok se, konano, sve ne okona ili njihovim pogubljenjem ili va im umorstvom... Takav se tok stvari, kada su samodr ci u pitanju, pokazao neizbe nim tokom protekla etiri veka, inei samo je dno od obele ja rastuih te koa u voenju poslova itavog jednog carstva." "U tom sluaju, znai, ne postoji ni ta to bih mogao uiniti da predupredim umors tvo?" "Ne postoji, sire", odvrati Seldon. "Mada, istinu za volju, mo da e, ipak, srea biti na va oj strani." Kleonovi prsti dobovali su po doruju naslonjaa u kojoj je sedeo... Na kraj u on grubo ree: "Beskorisni ste mi, ovee, ba kao i ta va a psihoistorija. Odlazite!" I zgovoriv i to, car se zagleda nekud u daljinu, odjednom ostavljajui utisak kao da m u je znatno vi e od trideset dve godine. "Rekao sam ve, sire, da vam moja matematik a nee biti ni od kakve koristi. Izvinjavam se, zaista." Seldon uini poku aj da se nakloni, ali na neki znak koji on nije uoio, dvoji ca stra ara udoe i izvedo e ga napolje. Iz carskih odaja do njega dopre Kleonov glas: "Vratite tog oveka tamo odakle ste ga i doveli!" 4. Eto Demerzel pojavi se trenutak potom i uputi caru pogled pun uobiajene s mirenosti. "Gotovo da ste izgubili ivce, sire", obrati mu se on. Kleon podi e glavu i, uz oigledan napor, istisnu iz sebe osmeh. "Pa, gotovo da je tako. Taj ovek je zaista veliko razoaranje." "A ipak, nije obeao ni trun vi e nego to je ponudio." "Nije ponudio ni ta." "Ni ta nije ni obeao, sire." "U svakom sluaju, razoaravajue." "Mo da i vi e nego razoaravajue", prihvati Demerzel. "Taj ovek je, sire, slobod an strelac." "Slobodan - ta, Demerzele? Uvek si pun neobinih izraza. ta je to strelac?" "Re je, naprosto, o izrazu koji sam uo nekad u mladosti, sire", odvrati De merzel ozbiljno. "Carstvo obiluje neobinim izrazima i neki od njih na Trantoru sa svim su nepoznati, kao to su i neki koji se koriste na Trantoru nepoznati na drug im mestima." "Jesi li naumio da me poduava koliko je Carstvo ogromno? ta si mislio da ka e time to si ga nazvao slobodnim strelcem?" "Samo to da je od onih ljudi koji mogu priiniti prilino teta ak i kada to uo p te ne ele. Jednostavno, nije svestan svoje snage. Kao ni va nosti." "Sam si do ao do tog zakljuka Demerzele, je li tako?" "Jesam, sire. On je provincijalac. Ne poznaje Trantor, niti zna kako se ovde valja postaviti. Nikada jo nije bio na na oj planeti, i nije u stanju da se po na a kao neko plemenitog roda, kao velika . Pa ipak, ostao je vrst pred vama." "A to da ne? Dozvolio sam mu da govori slobodno. Uklonio sam svaku zvanino st. Pona ao sam se prema njemu kao prema sebi ravnom." "Ne ba sasvim, sire. Nije vam svojstveno da se prema drugima ophodite kao prema sebi ravnima. U vama je uvek prisutna sklonost da zapovedate. ak i ako pok u ate da nekog navedete da se opusti, malo kome e to poi za rukom. Veina e ih ostati b ez glasa, ili, to je jo gore, ponizni i puni ulizi tva. Taj vam se ovek, meutim, uspro tivio." "Pa, Demerzele, ti se mo da tome i divi , ali meni se taj ovek nije dopao." N a nezadovoljnom Kleonovom licu jasno se mogla razabrati zami ljenost. "Jesi li pri metio da nije uinio ni najmanji napor da mi objasni ne to iz matematike? Pona ao se k ao da nisam u stanju da shvatim nijednu re." "I niste, sire. Niti ste matematiar, niti naunik, niti umetnik. Postoje br ojna podruja u kojima se drugi ljudi razabiru neuporedivo bolje od vas. I njihova je du nost da svoje znanje upotrebe kako bi vama to bolje slu ili. Vi ste car, to zna tno prema a sva njihova posebna znanja uzeta zajedno." "Da li je ba tako? Ne bi mi smetalo da me za neznalicu dr i neki starac koj i je itav ivot proveo sakupljajui razna znanja. Ali taj ovek, Seldon, otprilike je m ojih godina. Kako to da raspola e tolikim znanjem?" "Ali on nije nauio - ili nije ni morao da ui - kako se izdaju zapovesti, n

iti je ovladao ve tinom dono enja odluka koje bitno utiu na ivote mnogih ljidi." "Ponekad, Demerzele, pomi ljam da me ti, u stvari, zavitlava ." "Sire?" oglasi se Demerzel prekorno. "Nije va no. Vratimo se tom slobodnom strelcu. Zbog ega ga smatra opasnim? M eni pre deluje kao neki naivni provincijalac." "On to i jeste, ali, tu su i ti njegovi matematiki prorauni." "Da... Ipak, mi je rekao da su neupotrebljivi." "Vi ste, meutim, mislili da biste ih mogli upotrebiti. I ja sam to pomisl io, po to ste mi objasnili svoju zamisao. Do toga, meutim, mogu doi i drugi. I taj m atematiar mo e doi do takvog zakljuka, po to mu je um, posle razgovora s vama, usmeren u tom pravcu. Najzad, ko zna, mo da e tokom vremena i radom doi do toga da njegov pr onalazak postane upotrebljiv. Ukoliko u tome uspe, onda e mu predskazivanje buduno sti, ma koliko maglovito, dati izuzetnu mo. ak i ukoliko ne bude eleo da tu mo upotr ebi u line svrhe, to mi se kod ljudi uvek inilo malo verovatnim, postoje izgledi da je upotrebi neko drugi." "Poku ao sam da ga iskoristim. Meutim, nije se dao." "Ranije mo da o tome nije razmi ljao. Mo da e, posle svega, biti manje zatvoren . Pored toga, ukoliko nije bio zanteresovan da slu a vas, mo da e neko drugi biti u s tanju da ga ubedi - recimo gradonaelnik Vaj?" "Zbog ega bi bio spreman da pomogne Vaju, a ne nama?" "Kao to je poku ao da objasni, veoma je te ko predvideti oseanja ili pona anja k oji upravljaju pojedincima." Kleon frknu i zadubi se u misli. "Da li zbilja treba da verujem da tu sv oju psihoistoriju mo e razviti do te mere da zaista postane upotrebljiva? On sam m i je delovao krajnje ubeen da ne mo e." "Mo da e, s vremenom, doi do zakljuka da je gre io kada je o tome mislio na taj nain." "Pretpostavljam, u tom sluaju, da je trebalo da ga zadr im?" upita Kleon. "Ne, sire", odgovori Demerzel. "Va unutra nji glas, koji vam je rekao da ga pustite, bio je u pravu. Njegovo hap enje, u ma kakvo ruho da ga zaodenemo, prouz rokovalo bi kod njega oseaj gaenja i oajanja, to mu, s jedne strane, ne bi pomoglo d a dalje razvija svoje ideje, niti, s druge strane, da ih potom stavi vama na ras polaganje. Bilo je, stoga, uputnije pustiti ga da ode, kao to ste i uinili, ali ga sve vreme treba dr ati na nevidljivoj uzici. Na taj nain, sire, osvedoili bismo se da ga ne dr i u rukama neki va neprijatelj, a kada u punoj meri razvije svoju nauku samo bismo povukli uzicu i vratili ga ovamo. A onda bismo mogli biti... znatno ubedljiviji." "Ali ta ako ga zaista obrlati neki od mojih neprijatelja, ili, jo gore, ne prijatelja Carstva, jer sam, na kraju krajeva, ja Carstvo; ili, ak, ukoliko on, p o vlastitoj volji, po eli da slu i neprijatelju - vidi , ni takvu mogunost ne iskljuujem ?" "Ni ne treba. Ja u se ve pobrinuti da do toga ne doe, ali ako se, uprkos sv emu, to ipak dogodi, onda je bolje da ga se ne doepa niko nego da ga se doepa pogr e na osoba." Kleona obuze blagi oseaj pometenosti. "Prepustiu to tebi, Demerzele, ali s e ipak nadam da nismo odve prenaglili. Na kraju krajeva, mo da je re samo o zagovorn iku teorije nauke koja je bez ikakve praktine primene." "Sasvim je mogue, sire, ali razumnije bi bilo poi od pretpostavke da je ta j ovek va an - odnosno, da bi to mogao postati. Gubimo tek malo vremena i ni ta vi e uk oliko doemo do zakljuka da imamo posla sa neim to ne mo e doneti nikakav plod. Ali uko liko previdimo nekoga od velike va nosti - mo e nam se dogoditi da izgubimo itavu Gal aksiju." "Pa, u redu", slo i se Kleon, "ali nadam se da neu morati da zalazim u poje dinosti - naroito ukoliko se ispostavi da ba nisu prijatne." "Nadajmo se da to ovoga puta nee biti sluaj", zakljui Demerzel. 5. Seldon je imao na raspolaganju vee, itavu no i deo narednog jutra da se pov rati od susreta s carem. Pa, u najmanju ruku, bar je promenjiva jaina osvetljenja

na ulicama, u pokretnim prolazima, na trgovima i u parkovima, inila da izgleda k ako su minuli vee, itava no i deo jutra. Ovog asa sedeo je u jednom malenom parku, na jednoj maloj plastinoj stolic i koja je prisno obujmljivala njegovo telo i oseao se sasvim ugodno. Sudei prema s vetlosti, reklo bi se da je dan ve uveliko odmakao; vazduh je bio dovoljno hladan tako da je delovao sve e, mada bez i najmanjeg traka ranomrazice. Da li je ovde uvek bilo ovako? On pomisli na sivilo dana napolju, u tren utku kada je po ao u audijenciju kod cara. Pomisli, odmah potom, na sve sive i hla dne i vrue i ki ovite i sne ne dane tamo na Helikonu gde mu je bio dom, i iskreno se upita da li bi ovek mogao pre iveti bez svega toga. Da li bi bilo mogue samo sedeti tako u parku, dok se blistavoplavi dani ni u jedan za drugim tako da, na kraju, ove k oseti kao da ba nieg nema oko njega - sa sve veim aljenjem, jer ne uje zavijanje ve trova i ne osea tipanje mraza ili te ku, gu eu vlagu? Mo da... Ali ne ovog prvog, ni drugog, ni sedmog dana. Priu tie sebi samo ova j jedan dan, i sutra e otputovati. Zaista je nameravao da u iva, i inilo mu se sasvi m izvesnim da njegove oi vi e nikada nee ugledati Trantor. Pa ipak, i dalje je oseao nelagodnost zbog injenice da je sasvim otvoreno razgovarao s ovekom koji je bio u stanju da, ukoliko to samo po eli, izda nalog da se neko strpa u zatvorsku eliju ili rastavi sa ivotom - odnosno, u najmanju ruku, da ga ekonomski u dru tveno unazadi oduzev i mu polo aj i status. Pre no to e poi na poinak Seldon je u kompjuteru u svojoj hotelskoj sobi pot ra io osnovne enciklopedijske podatke o Kleonu I. Caru su bile odate najvi e pohvale , ba kao to je, nesumnjivo, bez obzira na njihova postignua, bio sluaj sa svim carev ima za njihova ivota. Seldonu to, dakako, nije ni ta znailo, ali mu je pa nju privukao podatak da je Kleon bio roen u Carskoj palati i da do tada, ni u jednoj prilici, nije kroio sa svog carskog poseda. Nikada jo nije stupio ni na sam Trantor, ni na jedan deli tog vi ekupolastog sveta. U pitanju su, mogue je, bili razlozi bezbednos ti; ali zapravo moglo se rei da je car boravio u tamnici, bez obzira na to da li je to sebi priznavao ili ne. Mogue je, ak, da je u pitanju bila najrasko nija tamnic a u itavoj Galaksiji - pa ipak, i dalje je to ostajala samo tamnica. Iako je car ostavljao utisak osobe prilino umerenog pona anja i nipo to nije izgledao kao bezobzirni samodr ac, kakvi su bili njegovi prethodnici, nije ba bilo zdravo privui njegovu pa nju. Stoga Seldon stade u sebi zahvaljivati okolnosti da e sutra krenuti nazad na Helikon, mada je tamo, kod kue, trebalo da ga saeka zimomra zica - i to, po svemu sudei, prilino neprijatna. On di e pogled i zagleda se u blistavo, meko svetlo iznad sebe. Mada ovde nije moglo biti ni govora o ki i, vazduh daleko od toga da je bio suv. Jedan vodos kok poigravao se mlazevima vode nedaleko od njega; biljni svet odisao je zelenil om i, po svoj prilici, nikad nije iskusio su u. Povremeno bi se u obli njem bunju zauo blagi u anj, koji bi proizvela neka sitna ivotinja u njemu skrivena. Mogao je sasvi m lepo uti i zujanje pela. Odista, iako se irom Galaksije o Trantoru govorilo kao o ve takom ustrojstvu od metala i keramike, na ovom mesta cetu i u ovom trenutku neopozivo je delovao k ao kakva seoska pitomina. Bilo je tu jo nekoliko namernika koji su u ivali u pogodnostima to ih je pru a o parki; i svi su oni na glavama nosili malene za titne e ire. Nedaleko odatle zatekla se i jedna prilino zgodna mlada devojka, ali kako se sasvim nagnula nad javni te leskop nije bio u mogunosti da joj sagleda i lice. Neki ovek naie, pogleda ga nakra tko i bez imalo zanimanja, a onda se spusti u stolicu preko puta njega i zagnjur i lice u svitak teleprinterskog papira, nemarno prekrstiv i noge koje su se jasno isticale ispod tesno pripijenih ru iastih nogavica. Prilino udno - ali meu mu karcima preovlaivale su pastelne boje, dok su ene ugl avnom nosile belo. S obzirom na to da se ivot odvijao u besprekorno istoj okolini, zaista je imalo smisla dr ati se svetlih tonova. Osmehnuv i se u sebi, on kri om baci pogled na svoju, izrazito zagasitosmeu helikonijansku odeu. Ukoliko bi ostao na T rantoru - to mu, dakako, ni na pamet nije padalo - morao bi da promeni odeu ili da prihvati da se izla e pogledima radoznalaca, podsmesima, pa ak i odbojnosti. Eto, i taj ovek preko puta njega posmatrao ga je sada sa vi e zanimanja - nesumnjivo pri vuen njegovom odeom koja je ukazivala na to da potie iz Spoljnih svetova. Seldon, ipak, oseti olak anje kada u ovekovom pogledu ne uoi ni najmanji pod

smeh. Razume se, bio je u stanju da sa filosofskim mirom prihvati ale na svoj raun ; ipak, te ko da bi se od njega moglo oekivati da u njima u iva. Seldon je prido licu posmatrao bez imalo nametljivosti, budui da mu se inilo da je ovaj uronio u neku vrstu rasprave sa samim sobom. U jednom asu izgledalo ui nilo mu se da je zaustio da ne to kA E, zatim kao da se predomislio, pa opet kao da je hteo da prozbori. Seldon se u sebi zapita kakav e biti konaan ishod sve te nezn aneve nesagla enosti sa samim sobom. A onda, i nehotice, stade da ga ispitivaki posmatrati. Bio je visok, po iri h ramena i bez makar nagove taja stomaka, crne kose sa jednim plavim pramenom, gla tko izbrijan, ozbiljna izraza lica - odavao je utisak snage, ali bez nabreklih m i ica; lice mu je bilo krepko, prijatno, mada se nije moglo rei da je na njemu bilo ieg 'lepog'. U trenutku kada se uinilo da je ovek izgubio bitku sa samim sobom (ili je, mo da, dobio) i kada se nagnuo prema njemu, Seldon je ve bio sasvim naisto da mu se stranac dopada. "Izvinite", obrati mu se neznanac utivo, "da niste nekim sluajem uesnik Kon vencije? Matematika?" "Da, jesam", odgovori Seldon milozvuno. "Oh, uinilo mi se da sam vas tamo video. Ba me je to to sam vas prepoznao oh, izvinite - i navelo da sednem ovde... Ali ako vas na bilo koji nain remetim u va ..." "Ne, nipo to. Upravo sam u ivao u nekoliko dokonih trenutaka." "Pa, da vidimo, onda, kako stoji s mojim pamenjem. Vi ste profesor Seldom ?" "Seldon. Hari Seldon. Nije lo e, zaista. A vi ste..." "eter Hamin." ovek kao da za trenutak oseti neku nelagodnost. "Prilino nezg rapno ime, bojim se." "Nikada jo nisam sreo nekoga ko se zove eter", primeti Seldon. "Istini za volju, ni Hamin... Pa, u najmanju ruku, to vas ini osobenim. Moglo bi se, ak, rei d a to ima i svojih prednosti - bar vas ne brkaju sa bezbrojnim Harisima. Ili, ist ini za volju, Seldonima." Seldon pomeri svoju stolicu malo bli e Haminu, jedva osetno zagrebav i njome po blago elastinim keramikim ploicama. "Kada ve govorimo o nezgrapnosti", zapoe on, "kako vam tek ja izgledam u o voj neprestonikoj odei? Nikada mi ni na pamet nije palo da bih trebalo da se uvuem u neke trantorske haljine." "Mogli biste ih, zaista, nabaviti ovde", odgovori Hamin, pogledav i Seldon a sa jedva prikrivenim neodobravanjem. "Sutra ionako odlazim, a pored toga, jedva da bih ih mogao sebi priu titi. Matematiari ponekad barataju velikim ciframa, ali ne i kada su im prihodi u pita nju... Pretpostavljam, Hamine, da ste i vi matematiar?" "Nisam... Matematika mi je, zapravo, jedna od najslabijih strana." "Oh!" Seldon odjednom oseti razoaranje. "Ipak, rekoste da ste me videli n a Konvenciji?" "Bio sam tamo samo kao posmatra. Ja sam, znate, novinar." On pokaza na te leprinterski svitak, a onda, kao da ga je tek tada postao svestan, gurnu ga u d ep svog aketa. "Radim na vestima za holoviziju", objasni on, dodav i pomalo zami ljeno: "U stvari, ve mi je dojadilo." "Posao kojim se bavite?" Hamin potvrdno klimnu. "Ve mi je muka od toga da sakupljam sve te besmisl ice iz svih krajeva sveta. Jednostavno, ne podnosim vi e tu silaznu spiralu." A onda se, s izrazom i ekivanja, zagleda u Seldona. "Ipak, povremeno iskrsn e i pone to zbilja zanimljivo. uo sam da su vas videli kako u pratnji stra ara ulazit e u Carsku palatu... Da se, nekim sluajem, niste sreli i sa samim carem?" Osmeh namah i eze sa Seldonovog lica i on lagano odgovori: "ak i da jesam, t e ko da bih o tome mogao da govorim za javnost." "Ne, ne, nisam imao u vidu javnost. Ukoliko vam, Seldone, to jo nije pozn ato, dozvolite mi da vam ja prvi ka em... Prvo pravilo ovda nje tampe jeste da se o c aru i osobama iz njegove neposredne okoline objavljuje samo ono to dolazi u vidu

zvaninih saop tenja. To je, naravno, gre ka, budui da glasine ionako kolaju, to je uvek gore nego da se ka e istina; bilo kako bilo, stvari tako stoje." "Ali prijatelju, emu onda pitanja ukoliko ionako niste u mogunosti da i ta o bjavite?" "Puka radoznalost. Vjerujte mi, posao mi je takav da uvek znam neuporedi vo vi e nego to mogu da saop tim... Da pogaam? Nisam upoznat sa va im Saop tenjem na Konve nciji, ali, koliko sam upuen, govorili ste o mogunosti predskazivanja budunosti." Seldon odmahnu glavom i promrmlja. "Bila je to gre ka." "Molim?" "Ni ta, ni ta." "Dakle, predskazivanje - pouzdano predskazivanje budunosti - svakako bi m oralo zanimati cara, ili nekoga iz vlade, te stoga pomi ljam da se Kleon, Prvoimen i, raspitivao o tome kod vas i zatra io da mu pone to proreknete." "Ne elim da o tome razgovaram", odreza Seldon kruto. Hemin gotovo neprimetno sle e ramenima. "Pretpostavljam da je i Eto Demerz el bio tamo?" "Ko?" "Nikada niste uli za Eta Demerzela?" "Nikada." "Demerzel je Kleonov alter ego - njegov mozak - njegov zao duh. Tako ga svi zovu - razume se, ukoliko se ograniimo na dobronamerne izraze. Mora da je bio tamo." Seldon se zbunjeno zagleda u Hamina, te ovaj urno dodade: "Pa, mogue je da ga niste sreli, ali je svakako bio tamo. I ukoliko on veruje da ste u stanju da predska ete budunost..." "Nisam u stanju da predska em budunost", prekide ga Seldon, sna no odmahujui g lavom. "Da ste pratili moje Saop tenje, bilo bi vam jasno da sam govorio samo o te orijskoj mogunosti." "Bez obzira... Ukoliko on smatra da ste to u stanju, nee vas pustiti da o dete odavde." "Ipak, pustio me je. Ovde sam." "To jo ni ta ne znai. Poznato mu je gde se nalazite, i nee vas ispu tati iz vid a. I kada mu to bude bilo potrebno domoi e vas se, ma gde da se budete nalazili. I ukoliko bude zakljuio da mu mo ete biti od koristi, istre e iz vas sve to bude po eleo d a sazna. Ukoliko, pak, s druge strane, bude do ao do zakljuka da ste opasni, ivot va m vi e nee vredeti ni mrvu." Seldon se zagleda u svog sagovornika. " ta vi to poku avate? Da me zastra ite? " "Poku avam samo da vas upozorim." "Ne verujem vam ni re od toga to mi govorite." "Ne verujete? ali maloas sami rekoste da ste poinili neku gre ku. Da li ste to mislili da ka ete da je samo podno enje Saop tenja bila gre ka i da vas to mo e uvaliti u neprilike koje biste radije izbegli?" Seldon se, osetiv i kako nelagodnost u njemu raste, ugrize za usne. Ovaj ov ek bio je sasvim blizu istine - i u istom tom trenutku Seldon postade svestan jo neijeg prisustva. Nije uoio niiju senku, jer je svetlost bila rastresita, po to je dopirala sa svih strana. U pitanju je, naprosto, bio jedva primetan pokret koji je uoio tek krajikom oka - ne to ega ve sledeeg trenutka vi e nije bilo. 2. BEG TRANTOR... Prestonica Prvog galaktikog carstva... U doba Kleona I odisao je 'sumranim sjajem', mada se, po svemu to ga je spolja krasilo, inilo da se nalazi na vrhuncu. Njegova kopnena povr ina veliine oko dve stotine miliona kvadratnih ki lometara bila je u celosti nadsvoena (s izuzetkom oblasti u kojoj se nalazila Car ska palata), dok se ispod tla protezao grad nedogledne veliine, koji se protezao a k i ispod podmorskih grebenova. Stanovnika je bilo oko etrdeset milijardi, i mada je postojalo mno tvo (i, na drugi ili trei pogled jasno vidljivih) znakova da se p

roblemi gomilaju, oni koji su na Trantoru iveli nesumnjivo su ga i dalje smatrali Venim Svetom iz predanja, ni ne pomi ljajui da bi ikad... ENCIKLOPEDIJA GALAKTIKA

6. Seldon podi e pogled. Pred njim je stajao neki mladi, posmatrajui ga odozgo s izrazom podrugljivog prezira. Pored mladog oveka nalazio se jo jedan - kako se in ilo, jo mlai. Obojica su bili krupna stasa i, po svemu sudei, prilino sna ni. Bili su, po Seldonovoj proceni, odeveni po ekstremnoj trantorskoj modi boja odee u unom meusobnom raskoraku, sa irokim rojtanim pojasevima, okruglim e iriim a irokim obodima i sa dve svetloru iaste trake to su im padale niz vrat. Seldonu su tako odeveni delovali vrlo zabavno, i on se nasmeja. Mladi koji se nalazio neposredno pred njim istog asa prasnu. "Na ta se to k ezi , Neprilagoeni?" Ne obrativ i pa nju na nain na koji mu se mladi obratio, Seldon pitomo odgovor i: "Izvinite to sam se nasmejao. Samo sam u ivao u va oj odei." "U mojoj odei? Stvarno? A ta ti to ima na sebi? Kakve su ti to prnje, koje verovatno naziva svojom odeom?" Ruka mu se odjednom pomoli ispod ogrtaa i on ka iprst om kvrcnu po reveru Seldonovog aketa - koji je bio tako odbojno te ak i bezbojan, p omisli Seldon i sam, u poreenju sa raspevanom ivopisno u odee prido lica. "Pa, eto", odgovori Seldon, "to je odea koja se nosi na mom svetu - i jed ina koju imam." Nije mu, meutim, promaklo da je nekoliko ljudi, koji su dotle sedeli u pa rkiu, poelo neupadljivo da ustaju i odlaze svojim putem. inilo se kao da su oekivali da e se ne to neprilino dogoditi, i da su vi e voleli da se ne zadese tu, u blizini. Seldon se za trenutak upita da li se sprema da odmagli i njegov poznanik, Hamin; smatrao je, meutim, neuputnim da odvrati pogled sa mladia koji je stajao pred nji m. "Znai, potie sa Spoljnih svetova?" "Tako je. Jamano, i moja odea." "Jamano? Kakva ti je to re? Je li i ona potie odande odakle dolazi ?" "Hteo sam da ka em da je to razlog to vam se moja odea ini neobinom. Ovde sam samo u poseti." "Sa koje si planete?" "Sa Helikona." Mladieve obrve se skupi e. "Nikad uo." "Nije ba neka velika planeta." "Za to se ne vrati tamo?" "To mi i jeste namera. Odlazim sutra." "Nema potrebe da eka . Odlazi odmah! Bri i!" Mladi ovek uputi brz pogled ka svom drugaru. Pratei njegov pogled, Seldon krajikom oka opazi Hamina. Znai, ipak nije odmaglio... Ali s izuzetkom njega samog , Hamina i dvojice mladia, parki je sada bio sasvim pust. "Nameravao sam da dana nji dan provedem u razgledanju grada", ree Seldon. "Ne. Ni ta od toga. Odlazi ovog asa." Seldon se nasme i. " ao mi je, ali neu moi." Mladi ovek se obrati svom drugu. "Marbi, da li ti se dopada njegova odea?" Marbi progovori po prvi put. "Nimalo, Odvratna je. Muka mi je od nje." "Pa, ne mo emo dozvoliti da tumara unaokolo i izaziva kod ljudi muninu... N ezdravo za ovda nji svet." "Taman posla, Aleme. Ni po koju cenu", slo i se Marbi. Alem se namr ti. "Pa, onda? uo si ta je Marbi rekao." U tom trenutku oglasi se Hamin. "ujte vas dvojica. Aleme, Marbi ili kako god da se ve zovete. Lepo ste se zabavili. Za to sad jednostavno ne krenete svojim putem?" Alem, koji se ve nadneo nad Seldona, naglo se uspravi i okrenu. "Ko si ti ?" "Ne tie te se", odreza Hamin. "Ti si sa Trantora?" upita Alem.

"Ni to te se ne tie." Alem se namr ti i ree: "Obuen si kao Trantorac... Ne zanima nas, dakle, te ne bi bilo zdravo da sam tra i kavgu." "Ipak, moraete i mene da uzmete u obzir. Jednostavno, to znai da smo i nas dvojica. Dvojica protiv dvojice - ne ini mi se da je to vrsta kavge u kojoj u ivat e. to ne odete i ne dovuete jo nekolicinu prijatelja, kako biste mogli da sredite d vojicu ljudi?" "Zaista mislim, Hamine, da ne bi trebalo da se upliete u ovo", ume a se Sel don. "Lepo je od vas to nastojite da me za titite, ali ne bih eleo da vam se desi ne t o neprijatno." "Ovi momci, Seldone, nisu stvarno opasni. Tek dvojica napirlitanih ilko a!" "ilko a!" inilo se da je ovaj izraz ozbiljno naljutio Alema, te Seldon pomis li da je njegovo znaenje bilo znatno uvredljivije na Trantoru nego to je to bilo n a Helikonu. "Hajde, Marbi", zare a Alem. "Ti se pobrini za ovog ovda njeg bad u, a ja u osl oboditi odee ovog Seldona. Njega, zapravo, i elim. Sad..." Njegove ruke krenu e prema reverima Seldonovog aketa, s namerom da ga privue k sebi. Seldon, instinktivno kako se inilo, odgurnu svoju stolicu i ova kliznu u nazad. Istog asa epa ruke koje se ispru ile prema njemu, noge mu polete e uvis i stolic a se prevrnu. Alem prelete preko njegove glave, nekako se udno premetnu u vazduhu i tre snu, nauznak, na tle iza Seldona. Istog asa ovaj se okrenu i osovi na noge, budno motrei na opru enog Alema i istovremeno krajikom oka o tro osmatrajui Marbija. Alem je nepokretno le ao, dok mu se lice grilo od bola. Posledice napada bu le su: oba i a ena palca, nepodno ljiv bol u preponama i ozbiljno uzdrmana kima. U meuvremenu Hamin, svojom levom rukom, otpozadi, zgrabi Marbija za vrat, a desnom ga obgrli i ste e u preteu, silovitu 'kragnu'. Marbijevo lice pomodre, do k je bezuspe no nastojao da doe do daha. No , na kome je svetlucao maleni laserski me hanizam, le ao je na tlu kraj njih. Hamin lagano popusti stisak i dobaci Seldonu, tobo e zabrinuto: "ini se da ste ga dobro udesili." "Bojim se da sam preterao." odvrati Seldon. "Da je samo malo nezgodnije pao, slomio bi vrat." "Kakav ste vi to matematiar?" zaueno upita Hamin. "Helikonijanski." A onda, sagnuv i se da podigne no , dodade, na brzinu ga o smotriv i: "Odvratno - i opasno." "I obino seivo obavilo bi posao, bez posezanja za laserom", primeti Hamin. "Ali pustimo ovu dvojicu da odu svojim putem. Sumnjam da jo imaju borbenog ara." I on pusti Marbija, koji istog asa poe da trlja rame, a onda i vrat. Jo se borei za dah, on upravi pogled pum mr nje prema dvojici ljudi. "Vas dvojica gledajte da se to pre izgubite", nalo i im Hamin o tro. "U supro tnom, moraemo da protiv vas podnesemo prijavu zbog napada i poku aja ubistva. Ovaj no bio bi sasvim dovoljan dokaz." Seldon i Hamin su posmatrali kako Marbi nastoji da Alema digne na noge i kako mu potom poma e da odbaulja, i dalje presamienom od bolova. Mladii se osvrnu e j ednom ili dvaput, ali su ih Seldon i Hamin posmatrali sa savr enom ravnodu no u. Seldon ispru i aku. "Kako da vam zahvalim to ste pritekli upomo jednom stranc u, suoenom sa dvojicom napadaa? Sumnjam da bih, sam, bio u stanju da sa obojicom i ziem na kraj!" Hamin omalova avajui odmahnu rukom. "Nisu me upla ili. Re je o obinim ulinim izm earima. Sve to je bilo potrebno uraditi jeste dii ruke na njih - moje i va e, naravno ." "Onaj va zahvat nije bio nimalo ne an", nadodade Seldon. Hamin sle e ramenima. "Pa, ni va ". A onda, uop te ne promeniv i ton svoga glasa , on pozva svog novog poznanika: "Hajdete, bolje bi bilo da se sklonimo odavde. Samo gubimo vreme." "Zbog ega bismo se sklanjali odavde?" upita Seldon. "Strahujete li, mo da, da se ona dvojica ne vrate?" "To je, svakako, poslednje to bi uinili... Ali neki od onih hrabrih graana

koji su se oistili iz parka onako urno, kako bi svoje oi po tedeli neprijatnih prizor a, mo da su ve obavestili policiju." "Ba dobro. Poznata su nam imena onih siled ija. A i mo emo dati njihov prilino veran opis." "Opis? Ali zbog ega bi se policija, uop te, dala u poteru za njima?" "Pa, poku ali su da napad..." "Ne bulaznite. Ni na jednom od nas dvojice nema ni ogrebotine. Ona dvoji ca su, praktino, ve na bolnikoj hrani, naroito Alem. Mi smo ti protiv kojih bi mogla biti podnesena tu ba." "Ali to je nemogue... Oni graani bili su svedoci..." "Niko nee ni biti pozvan da svedoi... Seldone, utuvite sebi u glavu sledee: ona dvojica do la su ovamo da pronau vas - upravo vas. Bilo im je reeno da na sebi nosite helikonijansku odeu i bio im je dat va podroban opis. Mo da su im, ak, pokazal i i va holografski snimak. Gotovo sam ubeen da su ih na vas poslali ljudi koji kon troli u i samu policiju, te je, stoga, najbolje da ne du imo." Izgovoriv i to Hamin pohita, vrsto zgrabiv i Seldona za mi icu. Shvativ i da nije u stanju da se oslobodi njegovog stiska, i oseajui se poput deteta u rukama kakve plahovite guvernante, Seldon poslu no poe za njim. Tek to su za li u jedan zasvoen prostor, i pre no to se Seldonove oi priviknu e na manjak svetlosti, do njih dopre kripav zvuk konica nekog vozila. "Tu su", primeti Hamin. "Po urite, Seldone." Trenutak potom, udoe u jedan h odnik sa pokretnom stazom i sasvim se izgubi e u gomili. 7. Seldon je poku avao da ubedi Hamina da ga odvede do njegove hotelske sobe, ali ovaj za to nije hteo ni da uje. "Jeste li sasvim po a aveli?" upita ga on polu apatom. "Upravo vas tamo i ekaju ." I eto, sada su se nalazili u jednom sobiku u nekom prijatnom zdanju koje se, to se Seldona ticalo, moglo nalaziti bilo gde na kugli trantorskoj. On se osv rnu po sobiku. Najvei njegov deo zauzimali su jedan pisai sto, stolica, krevet, kao i kompjuterska oprema. Niti je bilo ikakvih kuhinjskih pomagala, niti tekue vode , te ga Hamin uputi do zajednikih prostorija, dalje, u dnu hodnika. Neki ovek ue do k Seldon jo nije bio zavr io; samo je, meutim, bacio radoznali pogled na Seldonovu o deu, ne obrativ i pa nju na njega samog, i potom se okrenuo. Kada je, ne to kasnije, Seldon to pomenuo Haminu, ovaj zavrte glavom i ree: "Moraemo to pre da se otarasimo te va e odee... Ba teta to Helikon toliko zaostaje za odnim tokovima.." "Hamine, da nije, ipak, u pitanju va a prebujna ma ta?" prekide ga Seldon ne strpljivo. "Istina, napola ste me ve ubedili, pa ipak, sve ovo ini mi se kao neka vrsta..." "Poku avate li vi to da izustite re 'paranoja'?" "Dobro, u pravu ste. Mogue je, zaista, da je re o nekim va im paranoidnim pr ivianjima." "Razmislite malo i sami, hoete li?" predlo i mu Hamin. "Ne mogu da se nosim s vama kada je matematika u pitanju, ali siguran sam da ste bili kod cara. Ne p oriite... eleo je ne to od vas, i vi ste mu to uskratili. Nemojte ni to poricati. Po dozrevam da je od vas tra io pojedinosti vezane za budunost, i da ste vi odbili da mu ih pru ite. Mo e biti da Demerzel smatra da se samo pretvarate da vam te pojedino sti nisu poznate - da, u stvari, nastojite da izvuete veu cenu, ili da, mo da, jo nek o nastoji da ih se doepa. Ko to zna? Rekoh vam ve da e vas se Demerzel doepati, ukol iko to bude po eleo, gde god da se budete nalazili. Rekoh vam to ak i pre no to su s e pojavila ona dvojica tupoglavaca. Ja sam novinar, ali i itelj Trantora, i dobro mi je poznato kako stvari ovde stoje. U jednom trenutku Alem je naglasio: 'Hoemo samo ovog ovde'. Seate li se toga?" "Moram priznati da je tako", slo i se Seldon. "Za njega, ja sam predstavljao samo jo jednog 'bezveznjakovia', koga je tr ebalo zadr ati po strani, dok mu je pravi zadatak bio da vas sredi." Hamin sede na stolicu i pokaza rukom prema krevetu. "Opru ite se, Seldone. Nastojte da vam bude to prijatnije. Ko god da je poslao onu dvojicu - a ja smatr am da to mora da je uinio sam Demerzel - mogue je da e poslati i druge; moramo se,

stoga, to pre otarasiti te va e odee. Rekao bih da e bilo koji Helikonac ovde, koji b ude zateen u odei slinoj va oj, imati da proe kroz grdne nevolje, dok mu ne poe za ruko m da doka e da je on - on, a ne vi!" "Ma, hajdete!" "Ozbiljno to mislim. Moraete se osloboditi te odee, a onda emo je pretvorit i u prah - ukoliko budemo u mogunosti da se neopa eno dokopamo neke ma ine za uni tavan je otpadaka. Predhodno, naravno, morau da se postaram da vam nabavim pravi tranto rski kostim. Ne to ste ni i od mene, pa u i to imati u vidu... Nee mariti ako vam ba ne bude po meri..." Seldon odmahnu glavom. "Nemam para za to. Bar, nemam ih pri sebi. Ono pa ra to imam - ne ba mnogo - nalazi se u sefu u mom hotelu." "Pozabaviemo se time nekom drugom prilikom. Ostaete ovde, sami, sat ili dv a, dok vam ne pronaem pogodnu odeu." Seldon ra iri ruke i uzdahnu, predajui se. "U redu. Ukoliko vam se to ini to liko va nim, ostau." "Neete poku ati da se u meuvremenu domognete svog hotela? Na asnu re?" "Dajem vam svoju matematiarsku re. Ali uistinu mi je neprijatno zbog svih ovih neprilika kojima se zbog mene izla ete. I naravno, zbog tro kova. Na kraju kraj eva, uprkos svim tim priama o tom Demerzelu, ona dvojica, zapravo, nisu nameraval a ni da me povedu ni da me odvuku nekuda. Smetala im je samo moja odea." "Nije ba tako... Nameravali su, takoe, da vas sprovedu do svemirske luke i prinudno smeste na hiperbrod za Helikon." "Bila je to samo sme na pretnja s njihove strane - te ko da ju je trebalo uz eti je ozbiljno." "Zbog ega tako mislite?" "Ionako je trebalo da otputujem. Rekao sam im to - da se sutra vraam na H elikon." "I dalje nameravate da sutra otputujete?" upita Hamin. "Razume se, zbog ega ne bih otputovao?" "Ima bezbroj razloga zbog kojih to ne bi trebalo da uinite." Seldona odjednom obuze bes. "Ma haj'te, Hamine, dosta mi je ve te igre. O bavio sam svoj posao ovde, i elim da se vratim kui. Imam ve i kartu, u hotelskoj so bi. Poku au, ak, da je zamenim, i da otputujem ve danas. Ozbiljno to mislim." "Ne mo ete se vratiti na Helikon." Seldonovo lice se zacrvene. "A zbog ega? Da li me i tamo ekaju u zasedi?" Hamin potvrdno klimnu. "Ne pucajte naprazno, Seldone. I tamo bi vas saeka li. Saslu ajte me. Ukoliko krenete na Helikon, slobodno raunajte na to da ste ve u D emerzelovim rukama. Helikon, kao to i sami dobro znate, predstavlja valjanu, caru odanu teritoriju. Da li se ikada Helikon pobunio, da li se ikad dogodilo da se svrsta pod neku anticarinsku zastavu?" "Ne, nije... ali za takvo njegovo pona anje postoje i valjani razlozi. Sa svih strana ga okru uju moniji svetovi, i svoju bezbednost u najveoj meri duguje upr avo miru koji je car obezbedio." "Ba tako! Carske snage na Helikonu, sledstveno tome, mogu raunati na punu saradnju tamo njih vlasti. Na li biste se pod stalnim nadzorom; u svakom trenutku bi li bi oko vas. I u svakom trenutku, kad god po eli da vas dobije, Demerzel e vas se lako domoi. Povrh svega, s izuzetkom te injenice da vas upravo ja ovog asa na to u pozoravam, o tome neete imati pojma i radiete i dalje svoj posao krajnje spokojno, a sa la nim oseanjem sigurnosti." "Ali to je sme no! Ukoliko je eleo da me dobije na Helikonu, zbog ega, jedno stanovno, nije sve prepustio meni samom? Upravo sutra trebalo je da tamo otputuj em. Zbog ega bi slao onu dvojicu propalica, samo da bi ubrzao moj odlazak za neko liko asova, rizikujui, istovremeno, da me na taj nain upozori na opasnost koja mi p reti?" "Zbog ega bi on mislio da e vas na taj nain upozoriti? Nije mogao znati da u se i ja tamo zatei, kao ni da u vas potom preplaviti onim to nazivate mojom parano jom." "Dobro, ak i ukoliko ostavimo po strani primisao da bi me na taj nain moga o upozoriti na opasnost - ima li smisla sva ova gu va samo da bih krenuo nekoliko a sova ranije?"

"Mo da je stvar u tome to je zazirao od mogunosti da se predomislite?" "I kuda da odem, ako ne kui? Ukoliko je u stanju da me se doepa na Helikon u, onda je u stanju da to postigne i na bilo kom drugom mestu. Mogao bi da me se doepa i na... Anakreonu, dobrih desetak hiljada parseka odavde - ukoliko bi mi n ekim sluajem palo na pamet da se tamo uputim. ta, uop te, predstavljaju razdaljine z a hipersvemirske brodove? ak i ukoliko bi mi po lo za rukom da pronaem svet koji nij e, u meri u kojoj je to Helikon, podreen carskim snagama - postoji li, u ovom tre nutku, svet koji se nalazi u stanju pobune. U itavom Carstvu vlada mir. ak i pod p retpostavkom da se neki svetovi i danas mr te zbog nepravdi koje su im nanete u pr o losti, nijednom od njih nee ni na um pasti da se usprotivi naoru anoj carskoj sili samo da bi mene za titio... Povrh svega, samo bih na Helikonu bio graanin koji bi m ogao zahtevati da njegova prava budu tiena; na svim drugim mestima ak ni to pitanje principa ne bi se postavljalo kao razlog da se carska sila dr i na odstojanju." Hamin ga je pa ljivo slu ao, povremeno s odobravanjem klimajui, ali je i dalj e izgledao i ozbiljan i uporan. "U pravu ste", slo i se on, "u svemu to ste rekli, s time to, ipak, postoji jedan svet koji ne podle e u potpunosti carskoj kontroli. Nasluujem da je upravo to ono to unosi nemir u Demerzela." Seldon je razmi ljao nekoliko trenutaka, priseajui se skora nje istorije, a on da se pomiri s tim da nije u stanju da izdvoji svet na kome carske snage ne bi b ile u mogunosti da ispolje svoju punu mo. Konano, on upita: "Na koji to svet mislit e?" "Upravo ste na njemu", odgovori Hamin, "i upravo je to ono to, rekao bih, u Demerzelovim oima stvari ini tako opasnim. Nije toliko njemu stalo do toga da o dete to je pre mogue na Helikon, koliko mu je stalo da odete sa Trantora pre no to vam padne na pamet da biste ovde, iz bilo kog razloga, makar samo zbog turistike manije, mogli jo neko vreme ostati." Dva oveka sedela su neko vreme u ti ini, a onda, konano, Seldon se podruglji vo oglasi: "Trantor! Prestonica Carstva, sa sedi tem mone flotile u stanici u njeno j orbiti, sa najboljim borbenim jedinicama, pa ljivo odabranim. Ukoliko zaista mis lite da je ba Trantor taj bezbedni svet, onda moram rei da je va a paranoja ozbiljno uznapredovala, pre av ii i granice najrazuzdanije ma te." "Niste u pravu, Seldone! Vi dolazite sa Spoljnih svetova, i nemate pravu predstavu o Trantoru. Na njemu ivi etrdeset milijardi du a; jedva da postoji jo neko liko svetova sa desetinom te populacije. Njegova tehnolo ka i kulturna slo enost got ovo je nezamisliva. Upravo ovog asa nalazimo se u takozvanom Carskom sektoru - tu ive iskljuivo carski inovnici, sa ivotnim standardom koji je najvi i u itavoj Galaksij i. Na planeti, meutim, postoji jo preko osam stotina sektora; na nekima od njih cv atu podkulture koje se u celosti razlikuju od svega to imamo ovde; povrh svega, v eina meu njima je nedodirljiva za carske snage." "Za to - nedodirljiva?" "Carstvo ne mo e ozbiljno ni da pomisli da upotrebi silu na samom Trantoru . Ukoliko bi to uinilo, neminovno bi se uzdrmale neke od tehnolo kih osnova na koji ma poiva itava planeta. Njena tehnologija je do te mere isprepletena da bi, ukolik o bi se samo jedan njen deo poremetio, to neizostavno obogaljilo celinu. Verujte mi, Seldone, mi na Trantoru pa ljivo osmatramo ta se dogaa kada doe do zemljotresa k oji nam ne poe za rukom da predupredimo; do vulkanske erupcije koja pravovremeno nije imala odu ka; do oluje koja nije uga ena u samom zaetku; ili, najzad, do neke lj udske gre ke koja je, nekako, izbegla pa nji. itava se planeta potrese, i tek s najvei m naporima vraa joj se ravnote a." "Nikad jo nisam uo ni ta slino tome." Senka jedva primetnog osmeha minu Haminovim licem. "Naravno da niste. Ne oekujete li, valjda, da Carstvo na sav glas trubi o onome to predstavlja njegovu su tinsku slabost? Meutim, kao novinaru, poznato mi je i ono to do ljaci sa Spoljnih s vetova ni ne primeuju, kao ni sami itelji Trantora; najzad, ak i ono to carske vlast i po to-poto nastoje da prikriju. Verujte mi! Caru je dobro poznato - dobro je to poznato i Etu Demerzelu - ak i ako vama to nije, da izazvati nemir na Trantoru mo e znaiti propast Carstva." "Iz tog razloga, dakle, smatrate da bi trebalo da ostanem na Trantoru?" "Tako je. Mogu vam pronai mesto, ovde na Trantoru, gde ete biti sasvim bez bedni od Demerzela. Neete morati da promenite ime i biete u mogunosti da slobodno r

adite svoj posao - a on nee smeti ni da vas takne. Upravo stoga je eleo da to pre o dete sa Trantora, i da sudbina nije htela da se nas dvojica sretnemo - i, dakako , va e iznenaujue sposobnosti da uzvratite na napad - nema sumnje da bi u tome i usp eo." "Ali koliko u dugo morati da ostanem na Trantoru?" "Seldone, dokle god to budu zahtevali razlozi va e bezbednosti. Mo da, ak, do kraja ivota."

8. Hari Seldon posmatrao je svoj holografski lik, koji mu je doaravao Hamino v projektor. Prizor je bio, istovremeno, i dramatiniji i upotrebljiviji od njegov og odraza u ogledalu. U stvari, inilo mu se kao da se u istoj prostoriji nalaze d va Seldona. Trenutno je pa nju usmerio na rukav svoje nove tunike. U skladu sa svojim helikonijanskim navikama bio bi sretniji da su boje bile manje dreave; s druge st rane, opet, bio je zahvalan Haminu to je odabrao pitomije boje no to je to bilo uo biajeno na ovom svetu (pri tome, podie ga unutra nja jeza pri pomisli na odeu koju su na sebi imala dvojica napadaa). "Pretpostavljam da moram da stavim i ovaj e ir", primeti on poluupitno. "Da , bar u Carskom sektoru. Ii gologlav ovuda predstavlja znak najvee neotesanosti. P ravila se, meutim, razlikuju od mesta do mesta." Seldon uzdahnu. Okrugli e ir bio je nainjen od mekog materijala, te se, kada ga je stavio, smesta prilagodio obliku njegove glave. Obod mu je bio svuda jedn ake irine, mada je bio u i nego kod e ira to su ih nosila dvojica napadaa. Ute no oseanj obudi u njemu jedino injenica da je obod e ira, kada ga je konano stavio na glavu, po primio prilino dopadljiv luk. "Nema vrpcu za privr ivanje ispod brade." "Naravno da nema. Imaju ih samo oni pravljeni po poslednjoj modi, za mla de mekere." "Za mlade - ta?" " mekeri su oni koji biraju odeu u skladu sa njenom napadno u. Siguran sam da takve imate i na Helikonu." Seldon mrknu. "Postoje i takvi kojima s jedne strane kosa pada do ramena, dok je s druge strane briju." Prisetiv i se njihovog izgleda, on se glasno nasmej a. Hamin jedva primetno stisnu usne. "Rekao bih da izgledaju vi e nego grozno ." "Ba tako. Po svemu sudei, dele se meusobno na desniare i leviare, pri emu svak a strana frizuru one druge do ivljava gotovo kao linu uvredu. Nije redak sluaj ni da se upu taju u uline arke." "Pa, u tom sluaju, nadam se da ete se navii na e ir, pogotovo to je bez vrpce." "Pa, navii u se", slo i se Seldon. "Mogue je, ipak, da delujete upadljivo, pogotovo to ostavljate utisak kao da ste u alosti. I ne pristaje vam ba sasvim. Najzad, nosite ga s oiglednom nelagod no u. Ali ne mari, ionako se neemo dugo zadr ati u Carskom sektoru... Je li bilo dovol jno?" I on iskljui holografski projektor. "Koliko vas je sve ovo ko talo?" upita Seldon. "Zar je to va no?" "Smeta mi da se oseam va im du nikom." "Ne mislite na to. Sam sam tako odluio... Ali ve smo se previ e ovde zadr ali! Siguran sam da ve raspola u i mojim opisom. Ustanovie brzo gde ivim, i ubrzo e biti o vde." "U tom sluaju", primeti Seldon, "novac koji ste potro ili zaista je va an. Zb og mene, dovodite i sebe u opasnost. Samo zbog mene!" "To mi je poznato... Ali kako rekoh, sam sam tako odluio, a nema ni sumnj e da umem da se staram o sebi." "Ali zbog ega onda..." "To filosofsko pitanje raspraviemo kasnije... Va u staru odeu sam ve sagoreo, i, usput reeno, ne verujem da me je iko video. Istina, do lo je do poveanog utro ka e nergije, i to je sigurno zabele eno. Neko bi to ve mogao ispravno protumaiti - te ko j

e bilo ta prikriti, naroito kada imate posla sa neijim pronicljivim umom i o trim oko m. Ipak, pre no to nas dvojicu dovedu u vezu, nadam se da emo ve biti dovoljno dale ko." 9. Kretali su se pe akim stazama, birajui mesta gde je osvetljenje bilo prigu eni je, zagasito ukaste boje. I dok su mu prodorne oi skretale as na jednu, as na drugu st ranu, Hamin je nastojao da zadr i odmeren korak, brzinu hoda kojom su se i drugi p rolaznici kretali: niti su oni koga preticali, niti je ko preticao njih. Sve vreme nastojao je da odr ava labav, ali postojan razgovor, birajui po p ravilu beznaajne teme. Napet i li en sposobnosti da se pona a na isti nain, Seldon upita: "ini se kao da je sav ovda nji svet izi ao u etnju. Beskrajne povorke kao da teku u svim pravcim a." "A to da ne?" odvrati Hamin. "Hodanje i dalje predstavlja najprikladniji oblik prevaljivanja kraeg rastojanja. Najpogodniji, najjeftiniji, i najzdraviji. Bezbrojne godine tehnolo kog razvitka nisu to ni u najmanjoj meri izmenile... Seld one, da mo da ne patite od akrofobije?" Seldon baci pogled preko ograde na svojoj desnoj strani, ka prilinoj praz nini to se nalazila izmeu dveju staza za hodanje - jedna se protezala u jednom, a druga u drugom pravcu, prekidanih poprenim stazama na podjednakim udaljenostima. On se lako strese. "Ukoliko time mislite da li oseam strah od visine, ne bih ba mo gao rei. Ipak, zuriti nadole nije ba prijatno. Koliko se sve ovo prote e u dubinu?" "Na ovom mestu, rekao bih, bar etrdeset do pedeset spratova. Ovakve su va m stvari sasvim uobiajene u Carskom sektoru, kao i u jo nekim visokorazvijenim obl astima. Ipak, na veini mesta ovek hoda, otprilike, na razini tla." "Pretpostavljam da sve to izaziva kod ljudi sklonost prema samobustvu?" "Poku aji nisu ba esti. Postoje znatno lak i naini. Pored toga, samoubistvo na Trantoru ne izaziva gotovo nikakvu dru tvenu sablazan. Ukoliko neko po eli da okona s voj ivot, postoje za to razliiti op teprihvaeni postupci, koji se primenjuju u Centri ma koji su upravo tome i namenjeni - pod uslovom da je ovek spreman da najpre proe kroz neku vrstu psihoterapije. Povremeno, zaista, dolazi do nesreenih sluajeva, a li nije to razlog to sam vas pitao da li patite od akrofobije... Naime, uputili s mo se prema jednom terminalu za iznajmljivanje taksija, gde me poznaju kao novin ara. Povremeno sam im inio usluge, te ih, za uzvrat, i oni meni povremeno uine. I tako, prenebrei e da me uvedu u knjige, i nee ni primetiti da imam dru tvo. Razume se , morau da im platim najvi u cenu; isto tako, razume se, ukoliko ih Demerzelovi lju di dovoljno sna no pritisnu, morae da istresu istinu - ali inie to u asno sporo, to, sve u svemu, mo e zaista poprilino potrajati." "Gde poinje da se javlja oseaj akrofobije?" "Pa, mogli bismo i br e stii do terminala, ukoliko bismo se poslu ili gravita cionim liftom. Ne koristi ga ba mnogo ljudi, i moram vam rei da ni sam nisam ba pre srean pri pomisli na to; ali ukoliko smatrate da ete moi da podnesete taj oseaj, poim o." "A ta je to gravitacioni lift?" "Tek su u fazi eksperimenta. Mogue je da e doi vreme kada e ih biti posvuda na Trantoru, pod uslovom da se poka u psiholo ki prihvatljivim - odnosno, bar, dovol jnom broju ljudi. Potom, mo da, javie se i na drugim svetovima... To vam je, da tak o ka em, liftni stub, ali bez kabine. Jednostavno, stupimo u prazan prostor i ponem o da, pod uticajem antigravitacije, lagano padamo - ili da se penjemo. To vam je jedina primena antigravitacije do sada izvedena, mo da i stoga to je tako jednosta vna." " ta se dogaa ukoliko, ba u trenutku prevoza, doe do iskljuenja energije?" "Ba ono na ta i sami pomi ljate. Padamo - ukoliko se nismo zatekli na najni em spratu - i gubimo ivot. Ali jo nisam uo da se to ikad dogodilo, mada bih, verujte, ja za to svakako doznao. Mo da ponekad nismo u prilici da ne to objavimo iz razloga bezbednosti - to je izgovor koji uvek upotrebe, da bi prikrili neku ravu vest ali ja bih svakako znao... Eno, tamo je, ispred nas. Ali ukoliko niste u stanju da to podnesete, odustaemo. Meutim, hodnici su vam dugaki i monotoni, i mnoge, posl e nekog vremena, od njih spopadne muka."

Hamin skrenu na prvoj raskrsnici i stupi na jednu iru platformu gde se ve bio stvorio red mu karaca i ena, zajedno sa dvoje ili troje dece. "Ni ta o svemu tome nisam uo na svojoj planeti", ree Seldon gotov apui. "Dabome , na a sredstva informisanja u asno su lokalistika. Pa ipak, ovek bi oekivao da ga obav este da i ovakve stvari postoje." "Rekoh vam ve da je re o eksperimentu", odgovori Hamin, "i , pri tom, ogra nienom na Carski sektor. Tro i mnogo vi e energije nego to vredi, tako da vlada za sad a ba nije voljna da stvar udara na velika zvona. Stari car, Stanel VI, Kleonov pr ethodnik, onaj koji je sve zaprepastio time to je umro u krevetu, nalo io je da se gravitacioni liftovi postave na nekoliko mesta. Ka u da je eleo da mu ime zauvek os tane povezano s antigravitacijom - bio je veoma obuzet svojim mestom u istoriji, kao to je neretko sluaj sa starim ljudima bez veih postignua za sobom. Kao to rekoh, mogue je da e se tehnika pro iriti i na druga podruja, mada je, s druge strane, sasv im mogue da zauvek ostanemo samo na gravitacionim liftovima." " ta biste jo po eleli da vam antigravitaciona tehnika donese?" "Antigravitacione svemirske letove. To, meutim, podrazumeva brojne dalje prodore, ali koliko je bar meni poznato, veina fiziara iskljuuje svaki razgovor o t ome... Ipak, istini za volju, do nedavno su mnogi iskljuivali i svaki razgovor o gravitacionim liftovima." Red ispred njih brzo se skraivao, i Seldon se uskoro nae sa Haminom na ivi ci ambisa to se porostirao ispred njih. Vazduh ispred njih je jedva primetno svet lucao. Gotovo automatski, on ispru i ruku i oseti blagi udar. Nije osetio nikakav bol; ipak, trgnu ruku nazad to je br e mogao. Hamin zagrokta. "Osnovna predostro nost, kako neko ne bi zakoraio preko ivi ce dok je mehanizam iskljuen." On pritisnu nekoliko brojeva na kontrolnoj tabli i svetlucanja nestade. Seldon se zagleda preko ivice, u dubine otvora. "Mo da ete se osetiti bolje, ili lagodnije, ukoliko pove emo ruke i ukoliko d r ite oi zatvorenim", predlo i mu Hamin. "Trajae samo nekoliko sekundi." U stvari, nije ni pru io Seldonu mogunost izbora. Dohvatio ga je za ruku, i ovoga ponovo ispuni oseaj kao da nema nikakvog izlaza iz njegovog vrstog stiska. Hamin stupi u prazninu, i Seldon (zauv i sam sebe, uz oseaj nelagodnosti, kako kratk o skiknu) i sam se otisnu, lako posrnuv i. Dr ao je oi zatvorene, ali ne oseti ni ta slino propadanju, ak ni strujanju vaz duha oko sebe. Proe nekoliko sekundi, i on postade svestan kako ga ne to povlai unap red. On se lako saplete, ali uspev i da uspostavi ravnote u, stupi obema nogama na vr sto tle. Potom, otvori oi. "Jesmo li uspeli?" "Oigledno, ivi smo", odvrati Hamin suvo, a onda krenu, primoravajui Seldon, stiskanjem mi ice, da poe za njim. "Mislim, jesmo li uspeli da pronaemo pravi sprat?" "Razume se." "A ta bi se dogodilo da je neko poku ao da se popne, ba u trenutku kada smo se mi spu tali?" "Postoje dve odvojene linije. Putem jedne, svi se spu taju istom brzinom; putem druge, svi se istom brzinom penju. Vo nja je mogua samo kad je udaljenost izm eu jednog i drugog 'putnika' najmanje deset metara. Ukoliko se sve odvija kako tr eba, ne postoji ni najmanja mogunost da doe do sudara." "Nisam ba ni ta osetio." "A i kako biste? Nema nikakvog ubrzanja. Posle samo jedne desetine sekun de hvatate stalnu brzinu, a i vazduh u va oj neposrednoj blizini kree se zajedno s vama istom brzinom." "Izvanredno." "Bez sumnje. Ali i neekonomino. Pri svemu tome, ini se da ne postoji naroit a te nja da se povea efikasnost itavog mehanizma, i da se gravitacioni lift uini zais ta dobrodo lom novinom. Na sve strane mo ete uti ista jadikovanja. 'Ne mo emo to izvest i'. I to vam se, uistinu, odnosi na sve i sva ta." Hamin sle e ramenima, oigledno obu zet gnevom, a onda dodade: "Ali evo nas na taksi terminalu. Hajde, da i to obavi mo."

10. Seldon se na taksi terminalu potrudio da deluje neupadljivo; meutim, odma h je ustanovio da to nije nimalo lako. Nastojati da se ovek pona a neupadljivo - da se stalno dr i postrance, da okree lice od svakog ko bi tuda pro ao, da sa preterano m pomno u razgleda neko od parkiranih vozila - najbolji je nain da se privue neija pa nj a. Najbolji nain, bez sumnje, bio je da se pona a u skladu sa bezizra ajnom normalno u. Ali ta se moglo nazvati normalnim? U odei koju je sada imao na sebi oseao s e prilino neudobno. Na njoj nije bilo nikakvih d epova, tako da nije imao u ta da gu rne ake. Dve torbice, koje su mu visile okaene o pojas s obe strane, i le su mu na iv ce sve vreme ga lupkajui dok je hodao, tako da je imao utisak da ga neko stalno p odgurkuje. A onda poku a da malo bolje osmotri ene koje su tuda prolazile. Na njihovim haljama nije bilo torbica, bar ne torbica koje bi se slobodno ljulju kale; umesto njih, imale su ne to nalik na _ kutije, koje su povremeno zakainjale za jedno ili drugo bedro zahvaljujui nekom mehanizmu iju prirodu Seldon nije mogao da dokui. Zakljuio je da je po svoj p rilici u pitanju bio pseudomagnet. Sa aljenjem je, istovremeno, zakljuio da enska o dea nije mnogo otkrivala - nije bilo ni traga nekom dekolteu, mada se inilo da su neke haljine bile krojene tako da se istakne zadnjica. U meuvremenu, Hamin je imao pune ruke posla; po to je polo io odgovarajuu sumu , konano se vratio sa superprovodljivom keramikom ploicom, pomou koje je mogao da po krene odreeno vozilo. "Upadajte, Seldone", ree on, pokazav i mu na jedno omanje vozilo sa dva sed i ta. "Jesu li vam tra ili da upi ete i moje ime?" upita Seldon. "Nisu me ni pitali, a ja, opet, nisam ba bio priljiv." On uvue ploicu u odgo varajui prorez i, trenutak potom, Seldon oseti kako, o ivev i, vozilo poe polako da po drhtava. "Idemo prema D-7", ree Hamin, tek razgovora radi. Seldon, dabome, pojma nije imao ta bi D-7 mogao biti, ali pretpostavio je da je re o nekoj ruti, ili neem slinom. Vazdu ni taksi konano se izmigoljio izmeu okolnih zemaljskih vozila i, stiga v i do blago navi e isko ene piste, povea brzinu. Trenutak potom podi e se, uz lagan potr es. Seldon, koji je, automatski, bio sa svih strana obujmljen pauinastim veza ma, oseti kako ga potisak za trenutak gura prema sedi tu, a onda, malo potom, u su protnom pravcu, prema vezama to su vrsto uz njega prijanjale. "Ovo mi ba nije liilo na antigravitacioni pogon", primeti on. "Nije ni bio", odvrati Hamin. "Samo mala reakcija mlaznog motora, koliko da nas dobaci do tunela." Ono to se, trenutak potom, pojavilo pred njima nalikovalo je na planinski greben, naikan peinastim otvorima - poput neke ahovske table. Hamin upravi vozilo p rema otvoru D-7, ve to izbegavajui druge vazdu ne taksije, koji su se uputili prema d rugim otvorima tunela. "Ovde ovek mo e lako da se sudari", primeti Seldon proistiv i grlo. "To bi se, dakako, i dogodilo, kada bih bio prepu ten samo svojim ulima i r efleksima; ali taksi raspola e kompjuterom koji, bez imalo oklevanja, preuzima iz mojih ruku upravlja im se za tim uka e potreba. Isto va i i za ostale taksije... Ali e vo nas!" Oni uroni e u otvor D-7 kao da ih je ovaj usisao, i blistava osvetljenost otvorenog prostora napolju ustupi mesto uoj, toplijoj nijansi. Hamin skide ruke s upravljaa i zavali se u svoje sedi te. Malo potom oglasi se, duboko udahnuv i vazduh: "Pa, prvu samo fazu uspe no prebrodili. Moglo se dogod iti da nas presretnu na terminalu. Ovde, u tunelu, prilino smo bezbedni." Leteli su gotovo neosetno, dok su zidovi tunela brzo promicali kraj njih . Gotovo da nije bilo nikakvog zvuka; ulo se samo meko, bar unasto predenje taksija , dok je grabio napred. "Koliko brzo letimo?" upita Seldon. Hamin za trenutak baci pogled na kontrolnu tablu. "Tri stotine pedeset k ilometara na as."

"Magnetski pogon?" "Tako je. Ali rekao bih da ga imate i vi na Helikonu." "Da. Ali samo jednu liniju. Nikada se, lino, nisam njome vozio, mada sam uvek to eleo. Ali ne verujem da postoji i ta slino ovome." "Sigurno je da ne postoji. Na Trantoru je izgraeno vi e hiljada kilometara ovakvih tunela, doslovno proe ljavaju ispodpovr inski prostor, kao i izvestan broj on ih koji se prote u ispod pliih ogranaka okeana. Ovo vam je osnovni nain putovanja na velike daljine." "Koliko e potrajati na a vo nja?" "Do na eg neposrednog odredi ta? Pa, ne to malo vi e od pet asova." "Pet asova!" Seldon je bio iskreno zapanjen. "Neka vam to ne smeta. Prolazimo pored mesta za predah otprilike svakih dvadeset minuta; na njima mo emo zastati, izvui se iz tunela, opru iti se. Dabome, i ja sam za to da predahnemo to je mogue vi e puta." Nastavili su da se neko vreme voze u ti ini, a onda se, odjednom, Seldon t r e, uoiv i neka svetla koja su zablistala na nekoliko sekundi s njegove desne strane ; i u tom odsevu, uini mu se da je ugledao i dva vazdu na taksija. "Bilo je to jedno od mesta za predah", objasni Hamin, odgovarajui na nepo stavljeno pitanje. "Da li u stvarno biti bezbedan na tom mestu - ma gde ono bilo - gde me sa da vodite?" upita Seldon. "Savr eno bezbedni", odgovori Hamin, "bar kada je u pitanju otvoren poku aj carskih snaga da vas se domognu. Razume se, kada je u pitanju neki usamljeni izv r ilac - pijun, dou nik, najmljeni ubica - uvek ovek mora biti krajnje oprezan. Imajui to u vidu, staviu vam na raspolaganje i jednog telohranitelja." Seldon se odjednom oseti nelagodno. "Najmljeni ubica? Ne mislite to, val jda, ozbiljno? Zar bi zaista mogli po eleti da me smaknu?" "Gotovo sam siguran da to nije Demerzelova namera", odgovori Hamin. "Mis lim da on pre eli da vas iskoristi, nego da vas ubije. Pa ipak, i drugi bi se nep rijatelji mogli oglasiti, ili bi, u najmanju ruku, moglo doi do ne eljenog razvoja dogaaja. Ne mo ete ii kroz ivot kao da hodate u snu." Seldon odmahnu glavu i okrenu lice od svog sagovornika. Kad samo pomisli da je pre nepunih etrdeset osam asova bio tek jedan beznaajan, praktino nepoznat pr ovincijalni matematiar, sa jedinom eljom da ostatak svog slobodnog vremena na Tran toru provede u razgledanju, punei svoje do ljake oi ogromno u tog velikog sveta! A sada, evo ga gde uranja u njega: bio je ovek koga gone, i to ovek za kojim se u potragu dala sama carska sila. Nepojmljivost polo aja u kome se na ao jo jednom ga pro e i on se naje i. "A kako stoji stvar s vama: zbog ega uop te inite to to upravo inite?" "Pa, rekao bih da nee biti naroito ne ni ni sa mnom", odgovori Hamin zami ljen o. "Mogue je da mi glavu rascopa ili telo raznese neki tajanstveni napasnik, koji , dakako, nikad kasnije ne bi bio pronaen." "I mislio sam da pomi ljate da vas oekuje ne to slino tome. Pa ipak... ne izgl eda mi kao da vas to naroito uzbuuje." "Ja sam stari Trantorac, i ovu planetu poznajem isto toliko dobro koliko i bilo ko drugi. Poznajem i poprilian broj ljudi, meu kojima ima dosta onih koji su moji du nici. Volim, pored toga, da o sebi mislim kao o prepredenom momku, koga nije lako nadmudriti. Ukratko, Seldone, ubeen sam da mogu sam da se staram o seb i." "Milo mi je zbog toga, Hamine, i nadam se da ste u pravu to tako mislite. .. Ali pri svemu tome, nikako mi ne ulazi u glavu zbog ega se, uop te, izla ete svemu ovome? Ko sam ja za vas? Zbog ega biste pruzeli i najmanji rizik zbog nekog ko v am je potpuni stranac?" Hamin je neko vreme, naizgled sav obuzet njome, proveravao ne to na kontro lnoj tabli vozila, a onda se odjednom okrete prema Seldonu, ozbiljna i tvrda pog leda. " elim da vas spasem iz istog razloga zbog koga car eli da se vama poslu i zbog va e sposobnosti predskazivanja budunosti." Seldon namah oseti kako se nad njim natkriljuje hladna sen razoaranja. Na kraju, ispostavilo se da sve ovo i nije bila luda trka samo da bi se on izvukao

iz nevolje. Kako su stvari zaista stajale - bio je tek bespomoan, slastan plen o ko koga su se utrkivala dva meusobno suprotstavljena grabljivca. "Nikad se neu dov oljno nakajati zbog onog Saop tenja na Konvenciji", ljutito mu dobaci Seldon. "Uni t io sam itav svoj ivot." "Nemojte tako. Ne donosite zakljuke na brzinu, matematiaru. Car i njegovi zvaninici ele vas samo iz jednog razloga - da svoje ivote uine to bezbednijim. Za va e sposobnosti zainteresovan je samo onoliko koliko je potrebno da sauva carski tron , za sebe i svog sina; da se odr e polo aji, dru tveni status i mo njegovih upravljaa. S druge strane, meni su va e sposobnosti potrebne radi dobra itave Galaksije." "Ima li izmeu jednog i drugog ikakve razlike?" procedi Seldon ledenim gla som. "Ukoliko ne uoavate nikakvu razliku", odgovori Hamin lako se namr tiv i, "gre h e morati da padne na va u du u... Ljudski rod koji danas obitava u Galaksiji postoj ao je i pre sada njeg vladara, pre dinastije iji je on izdanak, pre nastanka samog Carstva. oveanstvo je neuporedivo starije od Carstva... Mogue je, ak, da je daleko s tarije nego svih dvadeset pet miliona svetova to danas ine ovu Galaksiju. Postoje, znate, predanja koja govore o vremenu kada je itavo oveanstvo ivelo na jednoj jedin oj planeti." "Predanja!" frknu Seldon, slegnuv i ramenima. "Tako je, predanja; ali ne vidim nikakav razlog da tako uistinu nije mog lo biti, pre dvadeset i vi e hiljada godina. ini mi se sasvim osnovanim zakljuak da se oveanstvo nije tek tako, iznebuha pojavilo sposobno da brodi kroz hipersvemirsk e prostore. Zapravo, sasvim je izvesno da je postojalo doba kada ljudi nisu bili u stanju da putuju nadsvetlosnim brzinama - kada su bili prikovani za samo jeda n planetarni sistem. Isto tako, ukoliko bacimo pogled u budunost, lako emo moi da z akljuimo da e ljudski rod koji obitava na bezbroj svetova u Galaksiji nastaviti da ivi i kada jednom ni vas ni cara vi e ne bude, kada i potomcima njegove krvi doe kr aj, i kada se i sami temelji Carstva rastoe. Imajui sve to u vidu, te ko da ima smis la voditi preteranu brigu o pojedincima, o caru i mladom, princu nasledniku. Nem a, ak, smisla ni brinuti o ustrojstvu samog Carstva. ta je sa trilionima ljudi koj i ive irom galaksije? ta e biti sa njima?" "Pa, pretpostavljam", odgovori Seldon, "da e i svetovi i ljudi na njima n astaviti da postoje." "Ne oseate li, pri tom, nikakvu potrebu da razmislite o uslovima pod koji ma e nastaviti da ive?" "Pa, ini mi se osnovanim pretpostaviti da e nastaviti da ive kao i do sada. " "Pretpostaviti, da. Ali da li bi, zahvaljujui umeu predvianja, o emu ste gov orili u svom Saop tenju, to bilo mogue znati?" "To 'umee' nazivam psihoistorijom. Da, sa teorijskog stanovi ta promatrano, bilo bi mogue." "I vi ne oseate ba nikakvu potrebu da tu teorijsku mogunost pretvorite u pr aktinu?" " eleo bih, Hamine, veoma bih to eleo; ali iz same elje ne proizilazi, nepos redno, i sposobnost da se eljeno izvede. Ve sam napomenuo caru da od psihoistorije nije mogue nainiti delatno tehniko sredstvo; bojim se da isti odgovor moram dati i vama." "Znai, nemate nameru ak ni da poku ate da psihoistoriju nainite primenjivom u praktine svrhe?" "Ne, nemam, kao to nemam nameru ni da stavim pred sebe gomilu kamiaka velii ne Trantora, da ih sve prebrojim, jedan po jedan, i svrstam u niz prema veliini, od veih ka manjim. Bilo bi mi jasno da je u pitanju zadatak za ije mi obavljanje n e bi bio dovoljan ni itav ivot, te, samim tim, ne bih bio dovoljno lud ni da poku am ." "Da li biste, ipak, poku ali kada bi vam bila poznata istina o polo aju u ko m se nalazi oveanstvo?" "Pitanje mi se ini besmislenim. Kako glasi istina o polo aju oveanstva? Hoete da ka ete da vam je ona poznata?" "Da, upravo to hou da ka em. I to u samo pet rei. "Hamin se ponovo zagleda i spred sebe, za trenutak samo skrenuv i pogled prema postojanoj praznini tunela koj

a ih je u sebe uvlaila, nadirui prema njima, mimoilazei se s njima i potom ih ostav ljajui za sobom. A onda, s emerom u du i, izgovori pet najavljenih rei: "Galaktiko carstvo je na umoru." 3. UNIVERZITET STRILIN KI UNIVERZITET... Najvi a obrazovna ustanova u Strilin kom sektoru na negda njem Trantoru... Uprkos, meutim, izvanrednom ugledu to ga u iva na podruju humani stike i nauka uop te, nije to glavni razlog to je sve do dana njih dana ostao utisnut u op tu svest. Delovalo bi, mo da, poput najveeg iznenaenja za itave nara taje univerzit etskih poslanika kada bi mogli znati da e u potonjim vremenima njihov Univerzitet najvi e biti upamen po izvesnom Hariju Seldonu, koji je, tokom Bega, proveo na nje mu izvesno krae vreme... ENCIKLOPEDIJA GALAKTIKA 11. Posle mirne Haminove izjave Hari Seldon je izvesno vreme neugodno utao. U sebi je samo slegnuo ramenima, iznenada postav i svestan svekolike dubine svoje n eupuenosti. Bio je tvorac jedne nove nauke: psihoistorije. Na veoma tanan nain raz vio je zakone verovatnoe, kako bi bilo mogue uzeti u obzir nove slo enosti i svaku v rstu nepouzdanosti, i svoja traganja okonao izvoenjem britkih jednaina sa brzbroj n epoznatih... Mo da je, ak, tih nepoznatih bio beskonaan broj; ni sam to ne bi umeo r ei. Ali to je bila tek puka matematika igra, i jedva ne to vi e od toga. Raspolagao je psihoistorijom - ili bar osnovama neeg to je psihoistorija t rebalo da bude - ali je i sam na nju gledao samo kao na matematiku zanimljivost. Da li je zaista postojalo istorijsko saznanje koje bi, mo da, pukim jednainama mogl o dati neki smisao? On takvim saznanjem nije raspolagao. Zapravo, istorija ga nikada nije po sebno zanimala. Raspolagao je tek ovla nim znanjima iz helikonijanske istorije. Ra zume se, teajevi o tim odlomcima iz prie o ljudskoj rasi bili su obavezni u heliko nijanskim kolama... Ali da li je bilo neega i izvan toga? Nesumnjivo, ono to mu je po lo za rukom da prikupi tu i tamo inilo je tek goli skelet, ni manje ni vi e od ono ga to je i drugima bilo poznato - delimino su to bila predanja, a delimino, najvero vatnije, izobliene injenice. Pa ipak, uprkos tome, kako je nekom uop te moglo pasti na um da je Galaktik o carstvo na umoru? Postojalo je ve deset hiljada godina kao tvrda i sveop te prihv aena injenica, pa ak i pre toga, kao prestonica jednog osvajaki usmerenog kraljevstv a, Trantor je, praktino kao carstvo, postojao dve hiljade godina. Carstvo je uspe n o prebrodilo rana stolea kada su itavi galaktiki sektori, tu i tamo, odbijali da pr ihvate injenicu da je njihovoj nezavisnosti do ao kraj. Prebrodilo je, takoe, i prom ene do kojih je dolazilo sa povremenim bunama, dinastikim ratovima, kao i nekim o pasnim razdobljima velikih lomova. Veinu svetova, ipak, sve to jedva da je zahvat ilo, i Trantor je postojano rastao sve dok nije postao sto er ljudske rase, ne bez ponesenosti nazivajui sebe Venim Svetom. Istini za volju, tokom poslednja etiri veka mete i su se iz nekog razloga u mno ili, uestala su umorstva careva i prevrati. Ali ak se i u tome dalo zapaziti lag ano smirivanje, i upravo u ovom asu Galaksijom je vladao mir kao u najboljim dani ma. Pod Kleonom I, kao i pre toga pod njegovim ocem, Stanelom VI, svetovi su cve tali - i samog Kleona nikada nisu smatrali tiraninom. ak i oni koji su bili proti v Carstva kao oblika vlasti jedva da su imali ta da zamere Kleonu, iako se to ta mog lo prebaciti Etu Demerzelu. Zbog ega je, onda, Hamin rekao da se Galaktiko carstvo nalazi na umoru - i to, jo , sa toliko ubeenosti? Hamin je bio novinar, i po svoj prilici poznavao je galaktiku istoriju sa vi e pojedinosti, to mu je omoguavalo da tekua zbivanja razume do najsitnijih spleto va. Da li je upravo to bilo ono to mu je pru alo onaj vi ak saznanja koji se morao na laziti iza njegove krajnje odre ite tvrdnje? Ali u tom sluaju, o kakvom je saznanju uistinu bila re?

Nekoliko puta Seldon je bio na ivici da ga o tome zapita, da zatra i od nj ega odgovor, ali ga je svaki put spreio da to uradi neki sveani izraz koji je popr imilo Haminovo lice. Pored toga, postojalo je ne to u njegovom vlastitom, duboko u korenjenom verovanju to mu je Galaktiko carstvo predstavljalo kao ne to zauvek dato, kao bespogovornost, kao ugaoni kamen svih argumenata i spreavalo ga da to uini. N a kraju krajeva, ako je u pogledu toga gre io, nimalo nije udio da se u to i uveri. Pa ipak, nikako nije uspevao da sebe uveri da gre i. Bilo je zaista te ko pr ihvatiti da se Galaktiko carstvo bli i svome kraju, ne manje te ko nego prihvatiti da se bli i kraj itave Vaseljene... U stvari, jedino ukoliko bi Vaseljeni do ao kraj jedino bi u tom sluaju i Carstvu do ao smrtni as. Seldon zatvori oi, u nastojanju da zaspi, ali razume se, to mu nikako nij e polazilo za rukom. Da li e biti neophodno da dobro proui istoriju itave Vaseljene , kako bi se izborio za mogunost da do kraja razvije svoju psihoistorijsku teorij u? Ali kako bi mu to, uop te, moglo poi za rukom? Bilo je dvadeset pet miliona svetova, i svaki od njih zaeo je i razvio beskrajno zapletenu istoriju. Kako bi ih sve redom prouio? Na tomove, pri emu se zama an njihov broj odnosi na galaktiku is toriju... ak je i sam, jednom, iz nekog davno ve zaboravljenog razloga, zavirio u neke od njih, ali ustanoviv i da su beskrajno dosadni, digao je ruke od daljnjeg n apora znatno pre no to se probio do polovine. Filmovani svici govorili su, uglavnom, o va nijim svetovima. Neki od njih prikazivali su njihove celokupne, odnosno, dobar deo njihove istorije; drugisu s e, pak, odnosili samo na razdoblja njihovog privremenog uspona - posle ega bi se ugasili u magli zaborava. Seao se da je, tom prilikom, u Indeksu potra io Helikon, i da je na ao tek jednu jedinu napomenu koja se odnosila na njegovu rodnu planetu. Pritisnuv i odgovarajuu dugmad na itau, radoznao da vidi na ta se napomena odnosila, ustanovio je da se Helikon pominje u spisku svetova to su se, u jednoj prilici, z a kratko vreme svrstali iza nekog pretendenta na carski tron - pretedenta koji j e, meutim, do iveo krah. Helikon je tom prilikom izbegao odmazdu, mo da i stoga to nij e bio ak ni dovoljno va an da bi ga kaznili! ega je korisnog moglo biti u takvim istorijama? Razume se, psihoistorija je morala uzeti u obzir sva zbivanja i sve njihove prepletenosti na nekom svetu - zapravo, na svakom pojedinanom svetu. Ali kako prouiti istoriju svih dvadeset pe t miliona svetova i razmotriti sve njihove mogue meuuslovnosti? Bio bi to, zacelo, nemogu zadatak; upravo je ta injenica obilato doprinela op tem zakljuku da je psihoi storija bila samo u teorijskom smislu zanimljiva, ali bez ikakvih izgleda da ste kne i praktinu primenu. Seldon oseti kako ga ne to blago potiskuje prema napred i zakljui da je vaz du ni taksi, po svoj prilici, poeo da usporava. " ta je sad?" upita on. "Pa, rekao bih da smo dovoljno odmakli", odgovori Hamin, da sebi mo emo pr iu titi krau pauzu - tek toliko da ne to prizalogajimo, popijemo po a u nekog pia i skokn emo do toaleta." I zaista, kroz petnaestak minuta, tokom kojih je vazdu ni taksi sve vi e sma njivao brzinu, zaustavi e se kraj jednog jarko osvetljenog odmori ta. Taksi skrenu u jedno udubljenje i lako nae mesto za parkiranje izmeu pet ili est drugih vozila.

12. Haminove izve bane oi su izgleda jednim pogledom osmotrile odmori te, druga v ozila, ljude i ene naokolo, svrati te i splet ravastih staza. Nastojei da deluje neup adljivo, a opet ne znajui kako, pa ljivo je posmatrao Hamina, trudei se da ne izazov e poglede drugih. Kada su konano seli za jedan stoi i naruili veeru, Seldon, poku avajui da deluj to opu tenije, upita: "Je li sve u redu?" "Izgleda", kratko odgovori Hamin. "Kako mo ete biti u to sigurni?" Za trenutak, Hamin zadr a pogled svojih crnih oiju na Seldonu. " esto ulo", od govor on lagano. "Steeno tokom godina provedenih u sakupljanju vesti. Jedan pogle d dovoljan je da se zakljui: 'Ovde nema vesti'." Seldon klimnu u znak saglasnosti sa velikim olak anjem. Mo da se Hamin izraz

io pomalo sardonino, ali nije bilo sumnje da su njegove rei sadr ale bar deli istine. Oseaj zadovoljstva, meutim, potrajao je samo dok nije prvi put zagrizao se ndvi; pogledao je Hamina koji je imao puna usta i licem mu pree izraz neprijatnog iznenaenja. "Ovo je veera na brzaka, dragi prijatelju", objasni mu Hamin. "Jeftina, b rzometna i, dabome, ne naroito ukusna. Hrana se pripravlja na licu mesta uz pomo b rzodelujueg kvasca. Trantorijanska nepca odavno su se ve navikla na nju." Seldon sa te koom proguta zalogaj. "ali tamo u hotelu..." "Ne zaboravite, Seldone, da ste se tamo nalazili u Carskom sektoru. Tamo se slu i uvozna hrana... kvalitetna, ali i skupa." Seldon za trenutak zasta, re avajui se da li da uzme jo jedan zalogaj. "Misl ite da u, dokle god budem ostao na Trantoru..." Hamin ga smesta uutka, ispustiv i i tav zvuk kroz stisnute usne. "Ne dozvolite nikom da stekne utisak da ste naviknuti na ne to bolje... Na Trantoru postoje mes ta gde se ovek mo e gore provesti ako u njemu prepoznaju pripadnika vi e klase nego, a k, do ljaka sa Spoljnih svetova. Ipak, uveravam vas da hrana nee biti posvuda ovako rava. Uostalom, ovakva svrati ta i bije glas da slu e hranu najni eg kvaliteta. Ali uk oliko va stomak uspe da savlada taj sendvi, budite sigurni da e vam svaka druga hra na na Trantoru biti prava blagodet. Uostalom, nee vam na koditi. Nije se usmrdeo, a nije se ni pokvario; ima samo o tar, grub ukus, i, iskreno da vam ka em, nije se ba te ko navii na takvu hranu. Sreo sam ak neke Trantorce koji su se gadili najukusnije hrane, tvrdei da im nedostaje upravo ovakav ukus!" "Kolika je proizvodnja hrane na Trantoru?" upita Seldon. Baciv i brz pogle d postrance, ustanovio je da niko ne sedi u njihovoj neposrednoj blizini; pa ipa k, govorio je tihim glasom. "Slu ao sam da dvadesetak okolnih svetova samo proizvo de hranu i prebacuju je ovamo stotinama tovarnih brodova - da bi zadovoljili dne vnu potro nju Trantora." "Tako je. Takoe je potrebno na stotine brodova da odavde raznesu otpatke. A ako ba elite da ono to ete rei zvui zaista dobro, jednostavno ka ete da jedni isti b odovi dovoze hranu ovamo i odvoze otpatke odavde... Uistinu, uvozimo popriline ko liine hrane, ali po pravilu su u pitanju luksuzni proizvodi. S druge strane, izvo zimo otpatke u isto tako zama nim koliinama, prethodno, dabome, pa ljivo preraene, pre obraene u izvanredno delatno organsko ubrivo - i za druge svetove to ubrivo je isto toliko dragoceno koliko i za nas hrana koju od njih uvozimo. Ali ipak, re je tek o malom delu na ih potreba." "Zaista?" "Zaista... Pored poprilinog ulova morske ribe, tu su i ba te i povrtarske p lanta e... Zatim vonjaci, ivinarske farme i manja divlja, kao i mikroorganike fabrike - obino ih nazivaju kva anim tvornicama, premda kvasac ini manji deo njihove proizvod nje. U stvari, najvei deo ubriva koristimo ovde, kako bismo zemlju uinili to plodnij om. U mnogo pogleda Trantor vam lii na neku ogromnu, mo da preterano razraslu svemi rsku naseobinu. Da li ste ikad bili na nekoj od tih naseobina?" "Jesam, naravno." "Svemirske naseobine su po pravilu zatvoreni gradovi, u kojima se sve iz nova prerauje - sa ve takim provetravanjem, ve takim danima i noima, i tako dalje. Trant or se od njih razlikuje samo po svojoj ogromnosti: ak i najvee svemirske naseobine ne broje vi e od desetak miliona ljudi, dok Trantor ima etri hiljade puta vi e itelja . Razume se, na a je gravitacija prirodna... Pored toga, nijedna se svemirska nase obina ne mo e meriti s nama u pogledu proizvodnje mikroorganike hrane. Mi imamo kva an e kace, gljivine silose i bazene s algama ija veliina prevazilazi i najbujniju ma tu. Posebno smo jaki u ve takim aromama, koje koristimo u izobilju. I ba je to ono to da je ukus hrani koju upravo poku avate da jedete." Seldon je u meuvremenu gotovo zavr io sendvi, ustanoviv i da i nije toliko nep odno ljiv koliko mu se uinilo nakon prvog zalogaja. "Neu li, mo da, imati stomanih tego ba?" "Ponekad, zaista, deluje na crevnu floru, i tu i tamo, poneki nesreni do lj ak sa Spoljnih svetova dobije jaku dijareju... Ali to su samo retki sluajevi: ak i tada, re je samo o prolaznim tegobama. A sada, popijte taj mleni napitak, koji va m se, po svoj prilici, takoe nee dopasti. Meutim, napitak sadr i antidijaretik koji s

preava crevne poremeaje, pod uslovom da ste skloni stomanim tegobama." "Ne govorite mi vi e o tome, Hamine", dobaci mu Seldon ljutito. "Znate i s ami da postoje ljudi podlo ni sugestijama takve vrste!" "Popijte, onda, svoj napitak i ne mislite vi e o tome." Veernji obed zavr i e ne progovoriv i vi e ni rei, i malo potom ponovo se nao e u ilu. 13. Ponovo su jurili tunelom gotovo besomunom brzinom. A onda Seldon odlui da postavi pitanje koje ga je muilo poslednjih sat ili dva. "Zbog ega rekoste da se Galaktiko carstvo nalazi na umoru?" Hamin skrenu pogled prema Seldonu i pa ljivo ga osmotri. "Kao novinar, nab ijen sam statistikim podacima do te mere, da su ve poeli da mi cure iz u iju. S druge strane, dozvoljeno mi je da tek mali deo toga objavim. Stanovni tvo Trantora post ojano se smanjuje. Pre samo dvadeset pet godina, brojalo je itavih etrdeset pet mi lijardi... Jednim delom, to smanjenje prouzrokovano je padom nataliteta. Pravo govo rei, stopa raanja na Trantoru nikad nije ni bila naroito visoka. Ukoliko samo malo obratite pa nju dok putujete Trantorom, uoiete da ne sreete ba mnogo dece - razume se, imajui u vidu broj stanovnika ove planete. Pri svemu tome, broj stanovnika opada . Pored toga, tu je i iseljavanje. Ljudi napu taju Trantor u osetno veem broju nego to se na njemu naseljavaju." "Ipak, imajui u vidu gustinu naseljenosti", primeti Seldon, "to i nije iz nenaujue." "Ipak, neobino jeste, budui da to ranije nije bio sluaj. Pored toga, i trgo vina irom Galaksije gubi na zamahu. Budui da ve du e vremena nema pobuna i da sve tee u najlep em skladu, ljudi zami ljaju da je sve u redu i da su te koe kroz koje smo prol azili tokom nekoliko proteklih stolea konano za nama. Meutim, politike borbe, pobune i nespokoj mogu, takoe, biti i obele ja odreene vrste vitalnosti. Sada, kao da nas pro ima sveop ti umor. Mirno je posvuda, istina, ali ne stoga to su ljudi zadovoljni i to ive u blagostanju, ve stoga to su umorni i to su se ve predali." "Oh, zaista nisam siguran", primeti Seldon neodreeno. "Ja jesam. ak je i sam onaj antigravitacioni mehanizam, o kome smo maloas govorili, dokaz za to. Samo je nekoliko takvih napravljeno, i nikom vi e kao da ni je stalo da ih postavi u znatno veem broju. U ovom trenutku ne donose nikakav pro fit, ali, stvar i jeste u tome to niko ni ne poku ava da iz tog novog pronalaska iz vue materijalnu korist. Stopa tehnolo kog razvoja ve vekovima opada, i ve je spala na najni e grane. U pojedinim podrujima, ak, ravna je nuli. Niste li to ve i sami zapaz ili? Na kraju krajeva, vi ste matematiar." "Pa, ne bih ba mogao rei da sam o tome razmi ljao." "Retko ko to, zapravo, uop te ini. Naunici ovih dana kao da se utrkuju da to bolje obrazlo e kako je ne to nemogue, nepraktino, beskorisno. Spremni su, ak, da estoko dignu glas ak i protiv svake smelije ideje. Vi, na primer... ta vi, lino, mislite o psihoistoriji? Da je u teorijskom smislu zanimljiva, ali sasvim beskorisna u s vakom praktinom pogledu! Nisam li u pravu?" "I jeste i niste", odgovori Seldon, pomalo zateen. "Ona jeste li ena svake korisnosti u praktinom smislu, ali ne zbog toga to je moj smisao za nove prodore z akr ljao. Budite sigurni u to. Psihoistorija je zaista potpuno beskorisna." "To je, u svakom sluaju, va utisak", primeti Hamin sa prizvukom sarkazma u glasu, "sasvim prirodan, s obzirom na atmosferu propadanja koja pro ima ivot itavog Carstva." Hamin pouta nekoliko trenutaka, kao da o neemu duboko razmi lja, a onda odgo vori: "Da, mogue je da se varam. Iz mene, pre svega, progovara intuicija, i ja sa mo nagaam. Stoga i jeste delatna, operativna tehnika psihoistorije upravo ono to m i je potrebno." Seldon, meutim, samo sle e ramenima, nespreman da zagrize udicu. "Ne raspol a em nikakvom slinom tehnikom, koju bih vam mogao staviti na raspolaganje", ree on. "Ali pretpostavimo za trenutak da se varate. Pretpostavimo da se Carstvo zaista nalazi u stanju propadanja, i da e se, na kraju, zaista raspasti. To, meutim, nika ko ne znai da e ljudska rasa prestati da postoji."

"Ali ovee, pod kojim e uslovima nastaviti da postoji? Pod rukom sna nih vlada ra Trantora, evo, ve dvanaest hiljada godina u osnovi mir uspeva da se odr i. Bilo je, dakako, poremeaja - pobuna, lokalnih graanskih ratova, i tragedija u izobilju - ali, u celini i u najveem delu Galaksije, vladao je mir. Zbog ega je Helikon do te mere vezan za carsku vlast? Mislim, va svet? Zato to je malen i to bi ga, da nij e carske vlasti koja mu pru a za titu, oas progutali njegovi moniji susedi." "Znai li to da smatrate da e, ukoliko Carstvo padne, doi do galaktikog rata i sveop te anarhije?" "Upravo je o tome re. Ne gajim ba preteranu ljubav prema caru ili prema in stitucijama Carstva, ali zaista ne vidim ni ta to bi ih moglo zameniti. Jednostavno , ne znam ta bi drugo moglo obezbediti mir, i stoga nisam spreman da dopustim da Carstvo propadne sve dok ne budem imao ne to drugo na raspolaganju." "Govorite kao da sedite za upravljaem itave Galaksije", podrugnu se Seldon . "Vi niste spremni da dopustite da Carstvo propadne. Vi mu morate nai zamenu. A ko ste vi da tako ne to sebi umi ljate?" "Govorim uop teno, retoriki", odvrati Hamin. "Ja ne brinem za etera Hamina, kao linost. Moglo bi se ak rei da e me Carstvo pre iveti; mogue je, ak, da e za mog i ispoljiti i neke znake oporavka. Proces propadanja, znate, nije isto to i ravan d rum. Mogue je da protekne jo hiljadu godina pre no to Carstvo padne, i siguran sam da vam nije te ko da zamislite da me do tada vi e nee biti u ivotu - u svakom sluaju, p otomke neu ostaviti za sobom. to se ena tie, upu tam se samo u povremene, prolazne vez e; nemam dece, niti imam nameru da ih dobijem. Ne elim da ikog uinim pukim zatoenik om sree... Ali Seldone, pa ljivo sam vas posmatrao dok ste govorili. Ni vi nemate d ece." "Imam ive roditelje i dva brata, ali ne i dece." Seldon se slaba no osmehnu . "Jedno vreme bio sam vezan za jednu enu, ali se njoj inilo da sam jo vezaniji za matematiku." "Da li je zaista tako bilo?" "Meni tako nije izgledalo, ali njoj jeste. Ostavila me je." "I nikog niste imali nakon toga?" "Nikog. Jo se sasvim jasno seam jada koji sam tada pre iveo." "Pa, u tom sluaju, ini se da se obojica mo emo opustiti i prepustiti drugima , kad nas vi e davno ne bude, da na sebe preuzmu svu patnju. Nekada sam mo da i bio spreman da prihvatim takav stav, ali vi e ne. Jer, sad imam orue; sada sam, kako ma loas rekoste, ja za upravljaem." "Koje je to va e orue?" upita Seldon, unapred znajui kakav e biti odgovor. "Vi!" ispali Hamin. Budui da je nagaao kakav e biti Haminov odgovor, Seldon ne protrai ni trenut ak na oseaj neverice ili zapanjenosti. On samo lagano odmahnu glavom i ree: "Veoma gre ite. Ja nisam to orue." "Za to da ne?" Seldon uzdahnu. "Koliko vam jo puta moram to rei? Psihoistorija nema nikak vu upotrebnu vrednost. Te koe su su tinske prirode. Ni sav prostor ni vreme itave Vase ljene ne bi dostajali da se razre e svi problemi." "Jeste li ba sigurni u to?" "Jesam, na alost." "Ali znate, nije stvar u tome da razre ite pitanje budunosti itavog Galaktiko g carstva. Nema nikakve potrebe da idete u najsitnije pojedinosti, i razre ite sud binu svakog pojedinanog ljudskog bia - ak ne ni svakog pojedinanog sveta. Postoji sa mo nekoliko pitanja na koja treba da pru ite odgovor; Da li e se Galaktiko carstvo r aspasti i, ukoliko e do toga doi, kada e se to dogoditi? U kakvom e se stanju nai lju dski rod posle toga? Da li je mogue i ta preduzeti da bi se spreila propast Carstva, ili da bi se stvari pobolj ale nakon njegovog pada? Meni se ini da je, u osnovi re o jednostavnim pitanjima." Seldon jo jednom odmahnu glavom i tu no se nasme i. "Istorija matematike prep una je jednostavnih pitanja, na koja je bilo mogue pru iti tek veoma slo ene odgovore - ili odgovora, zapravo, nije ni bilo." "Zar zaista nema nieg to bi se moglo uiniti? Ja vidim kako se Carstvo ru i, a li ne mogu da to i doka em. Svi moji zakljuci krajnje su subjektivni, i nema naina d a doka em da se ne varam... A budui da su moja gledi ta vi e nego onespokojavajua, utoli

ko e ljudi biti spremniji da moje subjektivne zakljuke odbace; i tako ni ta nee biti preduzeto da se Pad sprei, ili, makar, ubla i. Ali vi biste mogli pru iti dokaze o to me da e do Pada doi, ili jo bolje, da do njega nee doi." "Ali ba je to ono to nisam u stanju da uinim. Ne mogu da naem dokaz, kad nik akav dokaz ne postoji. Ne mogu neki matematiki sistem nainiti upotrebnim, kada on to nije. Ne mogu vam nai dva parna broja koja e, kao zbir, dati neparan broj, ma k oliko sudbonosno on vama - ili posvema noj Galaksiji bio potreban." "Pa, znai", zakljui Hamin, "i vi ste deo sveop teg propadanja. Spremni ste t ako lako da prihvatite poraz." "Ali imam li uop te izbora?" "Zar ne biste mogli bar da poku ate? Ma koliko vam se zaludni napori u tom smislu mogli initi, imate li i ta vrednije emu biste mogli posvetiti ivot? Imate li ikakav vredniji cilj? Postoji li ikakva svrha kojom biste u veoj meri opravdali s voj ivot u vlastitim oima?" Seldon poe ubrzano da trepe. "Milioni svetova. Milijarde kultura. Trilioni ljudskih bia. Decilioni meuveza... I u sve to oekujete da unesem neki red?" "Ne, ja elim samo da poku ate. Za dobro tih miliona svetova, milijardi kult ura, i triliona ljudskih bia. Ne zbog cara. Niti zbog Demerzela. Zbog oveanstva." "Neu uspeti", tiho odvrati Seldon. "Pa, ni tada nam nee biti gore nego to jeste. Hoete li bar da poku ate?" I protiv svoje volje i ni sam ne znajui za to, Seldon u svoj vlastiti glas k ako odgovara: "Da, spreman sam da poku am." I pravac njegovog ivota bi tako utvren. 14. Njihova vo nja konano je privedena kraju i oni utera e svoj taksi na jedno pa rkirali te, znatno vee od onoga gde su veerali (Seldonu je jo u ustima bio ukus sendv ia, i on za trenutak iskrivi lice). Hamin ode da preda taksi i ubrzo se vrati, sme tajui svoju kreditnu karticu u neki maleni d ep s unutra nje strane ko ulje. "Potpuno si bezbedan ovde", ree Seldon u, "od bilo kakvog otvorenog nasrtaja. Nalazimo se u Strilin kom sektoru." "Strilin kom?" "Strilining je, pretpostavljam, bilo ime oveka koji je ovu oblast otvorio za naseljavanje. I ostali sektori, po pravilu, nose slina imena, tako da su im n azivi ne retko ru ni i, ponekad, zaista te ko izgovorljivi. Uprkos tome, meutim, ukol iko bi poku ao da ovda nje itelje nagovori da ime Striling promene u Svitsmel ili ne to slino, ne bi se ba dobro proveo." "Dabome", odvrati Seldon gadljivo frknuv i, "ovom mestu ba takvo ime prista je." "Takvo ime te ko da bi pristajalo bilo kom mestu na Trantoru... Ali ve e se n a to navii." "Ipak, milo mi je da smo ovde", nastavi Seldon. "Ne stoga to mi se mesto dopada, ve to mi je ve bilo navrh glave sedenja u taksiju. Obila enje Trantora predst avlja pravu moru. Na Helikonu, vazdu nim putem mo emo oas stii iz jednog mesta u drugo , i to za osetno manje vremena no to nam ovde treba da preemo dve hiljade kilometa ra." "I mi ovde imamo mlaznjake." "Ali u tom sluaju..." "Dabome, mogao sam manje-vi e bez problema srediti da uzmemo vazdu ni taksi. .. Ali sa mlaznjakom bi ve bilo te e. I bez obzira na to koliko si ovde bezbedan, z natno se bolje oseam kada znam da Demerzelu nije poznato tvoje prebivali te... Kad smo ve kod toga, moram ti rei da jo nismo obavili sav posao. Poslednji deo puta prei emo Ekspresnikom." Seldonu je ovaj naziv bio poznat. "To je jedno od onih vozila to se kreu p o jednoj ini, slu ei se elektromagnetnim poljem, je li tako?" "Tako je." "Nemamo ih na Helikonu. U stvari, tamo nam nisu ni potrebni. Vozio sam s e Ekspresnikom ve prvog dana kada sam prispeo na Trantor: prebacio me je od vazdu n e luke do hotela. Zgodna novotarija, nema ta, ali ukoliko bih bio prinuen da se sv e vreme koristim njegovim uslugama, ini mi se da bi mi buka i mete postali nepodno l

jivi." inilo se kao da Hamina to zabavlja. "Jesi li se mo da izgubio?" "Ne, saobraajni znaci bili su dobro postavljeni. Imao sam te koa zbog silnih presedanja, ali drugi putnici uvek su mi priticali upomo. Tek sada shvatam da im , zbog moje odee, nije bilo te ko da u meni prepoznaju Do ljaka. Pri svemu tome, kao da su se utrkivali da mi pomognu; pretpostavljam stoga to je bilo zabavno posmatr ati me kako svaki as zastajem i blenem unaokolo." "Budui da si ve postao strunjak za vo nju Ekspresnikom, siguran sam da vi e nee ni zastajati ni blenuti unaokolo." Hemin ove rei zvuale su prijazno, ali mu je u uglovima usana lebdeo podrugljiv osmeh. "P a, da poemo." Dokonim koracima njih dvojica uputi e se stazom, osvetljenom sna nim svetilj kama, kao da je nebo bilo prekriveno gustim oblacima; pojedine meu njima toliko s u ble tale, da se u trenutku moglo pomisliti kako se sunce probilo kroz oblanu kopr enu. Seldon bi tada i nehotice dizao pogled, da proveri da li je zaista to bio s luaj, ali 'nebo' iznad njih bilo je obasjano ravnomernim svetlucavim sjajem. Hamin to primeti i spremno mu objasni: "Te nagle promene u jaini osvetlje nja izraz su potreba ljudske psihe. Ima dana kada su ulice obasjane kao usred le tnjeg sunanog dana, i dana kada je znatno tamnije nego ovo sada." "A ta je sa ki om i snegom?" "Ili rosom i injem? Nema ih. Ovde smo bez izrazitije vla nosti, i bez cie z ime. Vidi , Seldone, ak i u dana nje dane Trantor ima neke prednosti." Bilo je dosta ljudi koji su hodali u oba pravca, a naroito mladog sveta; bilo je i dece u pratnji odraslih, uprkos onome to je Hamin rekao o padu natalite ta. Sve je izgledalo u razumnoj meri i napredno i u najboljem skladu. Pripadnici oba pola bili su podjednako zastupljeni, i njihova odea bila je vidljivo mirnija od odee itelja u Carskom sektoru. Njihova vlastita odea, koju mu je Hamin odabrao, sasvim je odgovarala mestu. Tek je samo nekolicima prolaznika nosila e ire, i Seld on sa zahvalno u skide svoj i tutnu ga pod mi ku. Nije bilo nikakve duboke provalije koja je meusobno odvajala dve uporedne staze i, ba kao to mu je Hamin napomenuo jo u Carskom sektoru, inilo se da se sada kreu najni im novoom. Nije bilo ni vozila, i Seldon na to skrenu pa nju Haminu. "Ima ih prilian broj u Carskom sektoru", odgovori Hamin, "stoga to se tamo njima voze zvaninici. Na drugim mestima, privatna vozila su retka, i pored toga, kreu se posebno izgraenim tunelima. U stvari, budui da imamo Ekspresnik nisu nam b a nasu no potrebna; pored toga, za kraa rastojanja slu imo se pokretnim hodnicima. Za jo kraa rastojanja, pak, na raspolaganju nam stoje pokretne staze, tako da smo u m ogunosti i da malo protegnemo noge." Do Seldona su povremeno dopirali kripa i cviljenje i on, malo ispred njih , ugleda nepregledni niz vozila Ekspresnika. "Eno ih tamo", ree on, pokazujui prstom. "Znam, ali poimo do stalne stanice. Tamo je vi e vozila, i lak e je nai mesto u nekom od njih." Po to su se konano, udobno smestili u jednom od vozila Ekspresnika, Seldon se okrete prema Haminu i upita ga: "Ono to me zapanjuje jeste koliko tiho vozi Ek spresnik. Znam da se njegov pogon oslanja na elektromagnetsko polje; ipak, uprko s tome, neverovatno je tih." I on stade da oslu kuje jedva ujan metalasti zvuk, dok se sasvim lepo moglo videti, naspram drugih, da se njihovov vozilo kree. "Da, u pitanju je sjajna mre a", potvrdi Hamin, "ali da si je video kada j e bila na vrhuncu! Kada sam ja bio mlad, bila su osetno ti a nego sada, a ima i on ih koji se zaklinju da se pre pedesetak godina jedva moglo uti ne to nalik na apat mada, ini mi se, to bismo sasvim umesno mogli pripisati alu za idealizovanom pro lo u. " "A zbog ega i danas nije tako?" "Jer se Ekspresnik ne odr ava pravilno. Ve sam ti govorio o posvema njem rasp adanju." Seldon se namrgodi. "Naravno, ljudi ne etkaju sve vreme unaokolo, vajkaj ui se: 'Sve se raspada. Pa, neka se raspadne i Ekspresnik'." "Ne, naravno da to ne ine. Ali nije u tome stvar. Nagri ena mesta se krpe, ogrebotine se ponovo premazuju bojom, magneti menjaju... Meutim, sve se to ini nek ako na brzinu, nemarno, i u sve du im razmacima. Jednostavno, nema dovoljno novca. "

"Pa, kuda se novac denuo?" "Oti ao je na druge stvari. Za sobom jesmo ostavili stolea nemira... Ali ip ak, svemirska flotila je mnogo brojnija i neuporedivo skuplja no to je nekada bil a. Oru ane snage mnogo su bolje plaene, samo da bi obezbedile mir. Nemiri, pobune, kao i manji graanski ratovi - sve to uzima svoj danak." "Ali pod Kleonom vlada mir... Ve pedeset godina ivimo u miru!" "Tako je, ali dobro plaenim vojnicima nikako se ne bi dopalo da im se pla te smanje samo zato to nema rata. Admirali se protive tome da se brodovi stave u naftalin, i da se obustave dalja unapreenja samo zato to za njih ima manje posla. I tako novac - besciljno - nastavlja da otie, punei d epove pripadnicima oru anih snag a, dok kljuna podruja dru tvenog ivota ispoljavaju sve vidljivije znake pogor anja. To je, upravo, ono to nazivamo propadanjem. Zar ti se ne ini da je tako? Ne misli li d a e , na kraju, ipak biti u stanju da takvo stanje stvari izrazi pomou svojih psihois torijskih jednaina?" Seldon se nelagodno prome kolji, a onda upita: "Izvini, ali kuda smo se to uputili?" "Idemo na Strilin ki univerzitet." "Ah, znai zato mi je ime Strilin kog sektora zvualo nekako poznato? uo sam za taj univerzitet." "To me ne iznenauje. Na Trantoru postoji blizu stotinu hiljada visokoobra zovnih ustanova, ali je Strilin ki univerzitet jedan od hiljadu najistaknutijih." "Da li u tamo odsesti?" "Izvesno vreme. Univerzitetska zdanja su nepovrediva, poput kakvih sveti li ta. Bie tamo potpuno bezbedan." "Ali da li e me tamo prihvatiti?" "A zbog ega ne bi? U ove dane te ko je nai dobrog matematiara. Mogue je da im dobro doe . A i oni bi tebi mogli dobro poslu iti - ne samo time to e ti obezbediti pri be i te." "Misli li da bih tu mogao nastaviti rad na svojim psihoistorijskim jednain ama?" "Pa, zar mi nisi to obeao?" upita Hamin ozbiljnim glasom. "Obeao sam ti da u poku ati", odvrati Seldon, pomisliv i u sebi da mu je obeanj e bilo taman toliko vredno koliko bi vredno bilo obeanje da e istkati u e od zrnaca peska. 15. Razgovor nakon toga zamre i Seldon stade da posmatra zgrade kraj kojih s u prolazili. Neke su bile sasvim niske, dok se, opet, inilo da druge dodiruju 'ne besa'. Prostrane raskrsnice povremeno su im se ukazivale, a mogle su se, esto, vi deti i druge staze koje su se ravale unaokolo. U jednom trenutku Seldonu pade na pamet da je mogue da su se zdanja, pore d toga to su se protezala u visinu, takoe spu tala i duboko ispod povr ine, i da su, ak , mo da bila 'dublja' no to su bila visoka... I tek to mu ta misao proe glavom, on je prihvati kao neporecivu injenicu. Povremeno, u pozadini, ugledao bi zelene povr ine, a podalje od tranice Eks presnjaka, ak i omanje drvee. Posmatrao je okolinu prilino dugo, a onda odjednom postade svestan da se jaina osvetljenja sve vi e smanjuje. On se jo jednom obazre oko sebe i onda pogleda put Hamina, koji odmah odgovori ni ne saekav i da mu pitanje bude postavljeno. "Popodne se bli i kraju", objasni on, "i uskoro e vee." Seldon izvi obrve, dok mu se usne opusti e. "Zaista upeatljivo. Imam pred oi ma prizor itave planete kako lagano tone u tamu i kako opet, nekoliko asova kasnij e, ponovo biva sva obasjana." Hamin istisnu iz sebe povr an, bled osmeh. "Nije ba sasvim tako, Seldone. P laneta nikad ne tone sasvim u tamu - niti je ikad potpuno osvetljena. Sumrana zon a lagano se i postepeno kree du planete, i nekoliko asova potom javlja se slaba sve tlost praskozorja. U stvari, efekat sumraka i zore postojano prati efekat dana i noi, tako da na vi im geografskim irinama, u skladu sa godi njim dobima, dani i noi se produ avaju i skrauju." Seldon zaueno zavrte glavom. "Ali kakvog je smisla imalo prekriti svu plan

etu ve takim svodom, a onda podra avati ono to bi bilo da svoda nema?" "Pa, verovatno stoga to se ljudima tako vi e svia. Trantorci vole da u ivaju u svim prednostima koje im pru a ve taki svod, ali ne podnose da ih na njega prekomern o podseaju. Seldone, zaista veoma malo poznaje trantorsku psihologiju." Seldon blago porumene. Istina, bio je samo obian Helikonijanac i veoma je malo znao o milionima svetova izvan svoje rodne planete. Njegovo neznanje nije bilo ogranieno samo na Trantor. Pa, kako se onda, uop te, mogao nadati da e iznai nek u delatnu primenu za svoju psihoistorijsku teoriju? Kako je, uop te, bilo mogue da bilo kakva skupina ljudi - makar i udru iv i sna ge - zna dovoljno? To mu u seanje odjednom vrati jednu pitalicu s kojom su ga suoili dok je j o bio sasvim mlad: mo e li postojati srazmerno mali komad platine, sa privr enim rukama, koji samo golim rukama, bez ikakvih pomagala, ne bi bila u stanju da podigne ni veoma velika skupina ljudi, bez obzira na to koliko brojna ta skupina bila? Odgovor je bio potvrdan. Jedan kubni metar platine te i dvadeset dve hilja de etiri stotine dvadeset kilograma, pod, razume se, uobiajenom gravitacijom. Ukol iko se poe od pretpostavke da svaki ovek, ponaosob, mo e podii stotinu dvadeset kilog rama, bilo bi potrebno sto osamdeset osam pari ruku da se kubni metar platine od lepi od tla... Meutim, nije mogue okupiti sto osamdeset osam ljudi oko metarske ko cke, tako da svaki od njih ponese svoj deo tereta. Bez te koa se oko metarske kocke mo e svrstati najvi e devet do deset osoba, pri emu niti poluge niti ikakva druga po magala nisu dozvoljena. Zadatak se morao obaviti 'golim rukama, bez ikakve mehan ike ispomoi'. Na slian nain, moglo se ispostaviti da, jednostavno, nije bilo mogue okupit i dovoljan broj ljudi da bi se savladalo ukupno znanje koje je iziskivala psihoi storija, ak i pod pretpostavkom da se celokupno znanje nalazilo sme teno u kompjute rima, a ne u pojedinanim ljudskim mozgovima. Samo se, da se tako ka e, odreen broj l judi mogao okupiti oko raspolo ivih saznanja, i, istovremeno, meusobno op titi. "ini mi se, Seldone, da si se duboko zamislio", prenu ga Hamin. "Razmi ljam o dubini svog neznanja." "Korisno... Ipak, trilioni bi ti se mogli pridru iti, na sveop tu korist... Ali vreme je da siemo." Seldon di e pogled. "Na osnovu ega si to zakljuio?" "Ba kao i ti kada si se, prvog dana na Trantoru, vozio Ekspresnjakom. Pra tim saobraajne znake." Seldonu poe za rukom da proita jedan, u prolazu: STRILIN KI UNIVERZITET - tr i minuta. "Silazimo na sledeoj stanici. Pripazi kako stupa ." Seldon izie iz vozila za Haminom, zapaziv i da je nebo prekriveno zagasitim rumenilom i da su sve staze, prolazi i zgrade obliveni svetlo u, koja je svetlucal a utim odsjajem. Sve mu je to liilo na bli enje helikonijanske noi. Da su ga doveli ovamo vez anih oiju, i da su mu potom skinuli povez, bio bi, sasvim sigurno, ubeen da se nal azi na nekom od dobro odr avanih unutra njih delova nekog od veih helikonijanskih gra dova. "Hamine, ta misli koliko u dugo ostati na Strilin kom univerzitetu?" upita on . Hamin mu odgovori na svoj uobiajeni stalo en nain. "Te ko je to rei, Seldone. M o da, ak, do kraja ivota." " ta!" "Pa, mo da i ne. Ali od trenutka od kada si podneo ono Saop tenje o psihoist oriji, tvoj ivot prestao je da bude samo tvoj. I car i Demerzel smesta su uoili tv oju va nost. I ja. A koliko mi je poznato, i mnogi drugi. Vidi , to jednostavno znai da vi e ne pripada samo sebi." 4. BIBLIOTEKA VENABILI, DORS... Istoriar, roena na Sini... Sasvim je mogue da bi njen ivot

nastavio da se odvija ravnomernim tokom, bez uzbuenja, da nije, posle dve godine provedene na Strilin kom univerzitetu, tokom Bega, ostvarila duboku ljubavnu vezu sa mladim Harijem Seldonom... ENCIKLOPEDIJA GALAKTIKA 16. Prostorija u kojoj se Hari Seldon konano obreo bila je osetno prostranija od Haminove sobice u Carskom sektoru. U stvari, predstavljala je spavau sobu, sa kupatilom u jednom uglu, ali bez ikakvih vidljivih znakova da se u njoj mogla p ripremati hrana, ili makar, obedovati. Nije bilo nikakvog prozora, mada se na ta vanici nalazio jedan ventilator, prekriven re etkastom mre om, koji je sve vreme pro izvodio blago kripav zvuk. Seldon se pomalo snu deno stao obazirati oko sebe. Hamin protumai Seldonov pogled na svoj uobiajeni, samosvesni nain, i odmah mu objasni: "Ovo je, Seldone, samo za ovu no. Sutra izjutra doi e neko da te smesti negde na Univerzitetu, gde e ti sigurno biti udobnije." "Izvini, Hamine, ali kako sve to zna ?" "Lino sam obavio sve pripreme. Poznajem nekoliko ljudi ovde", pri tom, on se kratko nasmeja, ali bez prave veselosti, "kojima sam tu i tamo inio usluge, t ako da sada mogu oekivati da mi se na odgovarajui nain odu e... A sada, da se pozabav imo nekim pojedinostima." On se vrsto zagleda u Seldona i nastavi: "Bilo ta da si ostavio za sobom u hotelskoj sobi, moramo sada smatrati izgubljenim. Ima li tamo togod to ti je prek o potrebno?" "Ne, ne stvarno. Nekoliko linih stvarica, koje su mi drage jer su povezane s mojim nekada njim ivotom, ali ako ih vi e nema, znai da ih vi e nema. Tu su, dabome, i bele ke vezane za moje Saop tenje. Neki prorauni. I, dabome, samo Saop tenje." "Koje sada predstavlja javno dobro, sve dotle dok ne bude povueno iz javn e upotrebe jer predstavlja opasnost - do ega e, po svoj prilici, uskoro i doi. Uprk os tome, siguran sam da bi mi po lo za rukom da se dokopam jednog primerka. Ali pr etpostavljam da bi Saop tenje mogao ponovo napisati, je li tako?" "Da. Zato sam maloas i rekao da tamo nije ostalo ni ta to bi mi bilo preko p otrebno. Ali ostalo mi je tamo i blizu hiljadu kredita - sav novac koji sam imao - nekoliko knjiga, odea, kao i povratna karta za Helikon. Uglavnom, takve stvari ." "Ni ta, znai, to se kao gubitak ne bi moglo nadoknaditi... A sad, srediu da t i izdaju kreditnu karticu na moje ime, pri emu e rauni meni stizati. Uobiajene tro kov e pokriemo na taj nain." "Ali to je vi e nego plemenito od tebe. Zaista to ne mogu prihvatiti." "Uop te nije posredi moja plemenitost, budui da je u pitanju nain na koji se nadam da emo spasti Carstvo... Dakle, mora prihvatiti." "Ali Hamine, koliki tro ak mo e sebi priu titi? Dobro, koristiu tvoj novac, ali u najboljem sluaju, s nemirnom save u." "Mogu, Seldone, podneti svaki tro ak, vezan za osnovne potrebe, odnosno sr azmerno udoban ivot. Prirodno, ne bi me ba usreio kada bi poku ao da zakupi univerzite tsku laboratoriju, ili kada bi jedno milion kredita sruio u dobrotvorne svrhe." " to se toga tie, ne brini... Ali ako mi se ime nae na kreditnoj kartici..." "Ni o tome ne brini. Postoji apsolutna zabrana da carska vlada sprovodi bilo kakve bezbednosne mere na Univerzitetu, a to se odnosi na svo ovda nje osoblj e. Ovde se ivi u potpunoj slobodi. O svemu se ovde mo e razgovarati, i ni ta nije zab ranjeno da se ka e." " ta se dogaa ukoliko bi bio poinjen neki zloin?" "Same univerzitetske vlasti postarale bi se o tome, s pa njom i uzdr ano u - ma da, moram rei, da zloina ovde praktino i nema. I studenti i univerzitetsko osoblje veoma cene slobodu koju u ivaju, i po tuju okolnosti pod kojima je u ivaju. Prekomeran broj prestupa, neredi i krvoprolia - i vlada bi mogla zakljuiti da ima pravo da p rekr i nepisani dogovor i da uputi svoje trupe ovamo. Niko to, dakako, ne eli, ak ni sama vlada, i tako se tanana ravnote a, evo, ve dugo vremena odr ava. Drugim reima, n i sam Demerzel ne bi te mogao odavde izvui a da pri tom ne navede neki razlog jai

od svih koje je vlada imala tokom, bar, poslednjih stotinu pedeset godina. S dru ge strane, ukoliko bi te u klopku namamio neki student-dou nik..." "Zar i takvih ima?" "Otkud bih ja to mogao znati? Ipak, mogue je. to se toga tie, bilo ko bi na tako ne to mogao pristati pod ucenom, ili jednostavno, ako je potkupljen - i docn ije nastaviti da slu i bilo Demerzelu, bilo nekom drugom. Ovde si bezbedan u vrlo razumnoj meri, ali dabome, niko nije potpuno bezbedan. Stoga, morae da se uva . I mad a te sada upozoravam, nikako ne bih eleo da ostane pritajen itavog svog ivota. Sve u svemu, ovde e biti neuporedivo bezbedniji nego to bi to bio da si se vratio na Hel ikon, ili da si oti ao na bilo koji drugi svet Galaksije, dakako, s izuzetkom Tran tora." "Nadam se", slo i se Seldon sumorno. "Siguran sam u to", potvrdi Hamin. "U suprotnom, ne bih ni smatrao pamet nim da te ostavim ovde." "Da me ostavi ovde?" Seldon naglo podi e pogled. "Ali ne mo e to uiniti. Ti poz naje ovaj svet. Ja ga ne poznajem." "Bie ovde s drugima, koji takoe poznaju ovaj svet, koji zapravo, ovaj njego v deo poznaju znatno bolje od mene. to se mene samog tie, moram otii. Proveo sam s tobom itav dana nji dan, i ne usuujem se da i dalje budem odsutan. Ne smem na sebe p rivui preveliku pa nju. Ne zaboravi da, ba kao i ti, i ja imam problema." Seldon pocrvene. "U pravu si. Ne mogu oekivati da se zbog mene stalno izl a e opasnosti. Nadam se, samo, da ve nisi upropa en." "A ko bi to mogao znati?" odvrati Hamin s hladnim mirom. " ivimo u opasnim vremenima. Zapamti samo, da ukoliko iko postoji ko bi bio u stanju da ne to uini ako ve ne za nas same, onda barem za one koji e za nama doi - da si to jedino ti! I Seldone, neka ta misao bude ono to e te uvek pokretati." 17. San je sve vreme izmicao Seldonu. Obrtao se i prevrtao u tami, razmi ljajui . Jo nikad nije bio toliko usamljen, ni toliko bespomoan, kao to se oseao po to mu je Hamin klimnuo, na trenutak mu stisnuo aku, i potom oti ao. I tako, evo ga sada na j ednom tuem svetu - i na jednom tuem delu tog sveta... Bio je ovde bez jedine osobe koju je mogao smatrati prijateljem (i to posle samo jednog jedinog nepunog dana ), i pojma nije imao niti kuda da se dene, niti ta da ini, ni sutra ni bilo kog bu dueg dana. Ni ta od svega toga, dabome, nije mu pomagalo da zaspi, i kada je, ve sasvi m bez nade, pomislio da nee moi da zaspi te noi, a mo da ni ikada vi e, savlada ga umor ... Kada se probudio bilo je jo mrano - iako, ne ba sasvim, jer na drugom kraju sobe ugleda neku crvenu lampicu kako o tro i ubrzano treperi, i istovremeno zau ne ko prozuklo, postojano zujanje. Nema sumnje, upravo ga je taj zvuk probudio. I dok je poku avao da se priseti gde se to nalazi, i da unese bar neku vrs tu smisla u ograniene poruke koje su dopirale do njegovih ula, i svetlucanje i zuj anje prestado e i on postade svestan nekog upornog kucanja. Pomisli kako je kucanje najverovatnije dolazilo s one strane vrata, ali, nikako nije uspevao da se priseti gde se vrata nalaze... Isto tako, nema sumnje da je postojao i neki prekida, ijim bi okretanjem ispunio sobu svetlo u, ali nekako, nije mogao da se seti ni gde se on nalazi. Uspravio se na krevetu i seo, zapoev i gotovo oajniki da pipa po zidu sa svoj e leve strane, uzviknuv i: "Samo trenutak, molim vas!" Konano mu, ipak, poe za rukom da napipa prekida, i itavu sobu istog asa prepl avi meka svetlost. Potom se, sve vreme trepui, izvue iz kreveta, i dalje tra ei vrata... Po to ih j e konano prona ao, podi e aku da ih otvori, a onda, u poslednjem trenutku priseti se d a bi trebalo da bude na oprezu, te upita strogim, krutim glasom: "Ko je tamo?" "Zovem se Dors Venabili", odgovori mu neki prilino ljubak enski glas, "i d o la sam da vidim dr Harija Seldona." I pre no to je i zavr ila reenicu, na vratima se pojavi jedan enski lik - a d a Seldon nije ni dospeo da otvori vrata. Za trenutak, Hari Seldon ostade zagledan u enu, sav pometen od iznenaenost

i, a onda se odjednom priseti da na sebi ima samo donji deo pid ame. On ispusti pr igu en krik i pojuri nazad u krevet, i tek onda shvati da se pred njim nalazi samo halografski prikaz neznanke. Slika je bila donekle neizo trena po rubovima, i sad a je bilo sasvim oigledno da ena nije gledala u njega. Prikazala mu se samo radi i dentifikovanja. On poeka nekoliko trenutaka, te ko di ui, a onda odgovori, podigav i glas da bi ga ena s one strane vrata mogla uti: "Ukoliko biste bili dobri da priekate, brzo u v am se pridru iti... Dajte mi... pa, oko pola asa." ena ili u najmanju ruku, njena halografska prikaza, kratko odgovori: "Prie kau" i odmah potom i eze. Kako nije bilo tu a, Seldon se istrlja sunerom, nainiv i malenu baru na keramik om podu u uglu sobe koji je slu io kao kupatilo. Na ao je pastu za zube, ali ne i etk icu, tako da ispra usta uz pomo ka iprsta. Nije bilo druge do da navue odeu koju je n a sebi imao prethodnog dana. Potom, konano, otvori vrata. im su se vrata otvorila Seldon shvati da se neznanka nije u pravom smislu predstavila. Sve to je uinila bi lo je da mu saop ti neko ime; a ni Hamin mu nije pomenuo da bi trebalo nekoga da oe kuje, bilo tu Dors Kako-Se-Ve-Zva e, ili nekog drugog. Ipak, nije oseao nelagodnost, budui da je halografska slika prikazala jednu privlanu mladu enu; s druge strane, meutim, nije mogao biti siguran da se, nekim sluajem, u njenoj pratnji ne nalazi i nekoliko mladih ljudi. On oprezno proviri kroz vrata, ugleda samo do ljakinju, a onda irom otvori vrata propustiv i je unutra. Istog asa, on zatvori i zakljua vrata za njom. "Izvinjavam se", obrati joj se potom, "mo ete li mi rei koliko je sati?" "Devet", odgovori ona. "Ve je odavno svanulo." to se zvaninog vremena tie, i Trantor se pridr avao galaktikog standarda, budui da je jedino na taj nain moglo biti uneseno ne to reda, toliko potrebnog u meuzvezd anoj trgovini i vladinim upravnim poslovima. Meutim, svaki je svet imao i svoje l okalno vreme, i Seldon se jo nije bio prilagodio posebnom trantorskom asovniku. "Znai, jutro?" upita on. "Razume se." "Nema prozora ovde, na ovoj sobi", primeti on pomalo izvinjavajuim tonom. Dors prie njegovom krevetu, ispru i ruku, i dotae neku malenu crnu taku na zi du. Crvene brojke smesta se pojavi e na tavanici, neposredno iznad jastuka, oznaava jui 09.03. Ona se prostodu no nasme i. "Izvinjavam se", ree potom. "Ali pretpostavila sa m da vas je eter Hamin obavestio da u doi po vas u devet. Nevolja s njim je u tome t o on toliko podrazumeva, da ponekad zaboravlja da drugi ne znaju sve ono to on za mi lja da bi trebalo da znaju... Po svoj prilici, nije trebalo da kao sredstvo ide ntifikacije upotrebim radio-holografski snimak. Prepostavljam da na Helikonu nem ate takve sprave, pa se bojim da sam vas nepotrebno uzbunila." Seldon oseti kako mu napetost lagano popu ta. Delovala je veoma prirodno i prijatno, i usputno pominjanje Haminovog imena sasvim ga smiri. "Gre ite to se tie Helikona, gospoice..." zapoe on. "Molim vas, zovite me samo Dors." "Znate, Dors, zaista gre ite to se tie Helikona. I mi tamo raspola emo radio-h olografijom, s tim to nikad nisam bio u stanju da sebi priu tim neki od tih aparata . Istini za volju, niti iko drugi iz krugova u kojima sam se kretao, tako da u t om pogledu nemam nikakvih iskustava. Ali moram rei da mi je vrlo malo vremena bil o potrebno da shvatim ta je posredi." Sve to vreme pa ljivo ju je prouavao. Nije bila naroito visoka, i po njegovo j proceni otprilike je bila prosenog enskog rasta. Kosa joj je bila riastozlatna, m ada ne preterano svetla, i sva u sitnim loknicama. (Video je ve poprilino ena na Tr antoru koje su nosile sline frizure - po svoj prilici poslednja ovda nja moda, koja bi na Helikonu sigurno bila predmet podsmeha.) Ne bi se moglo rei da je bila zap anjujue lepa, ali bilo ju je ugodno posmatrati, emu su posebno doprinosile njene p une usne oko ijih je ivica, inilo se, stalno lebdeo neki veseo osmeh. Bila je vitk a, skladno graena, i izgledala je prilino mlada. (Premlada, mo da, pomisli on, da bi bila od koristi.) "Da li sam polo ila ispit?" upita ona. (inilo se da, poput Hamina, poseduje svojstvo da mu pogaa misli, pomisli Seldon, ili on nije bio u stanju da ih prikr

ije.) "Izvinjavam se", odgovori on. "Mora biti da sam se prekomerno zagledao u vas, ali to je samo stoga to sam nastojao da vas procenim. Nalazim se na jednom potpuno stranom mestu. Ne poznajem nikoga, i nemam ovde prijatelja." "Molim vas, dr Seldone, ponite da me ubrajate meu svoje prijatelje. Hamin je od mene zatra io da se postaram o vama." Seldon se nevoljno nasme i. "ini mi se da ste premladi za taj posao". "Ve ete se uveriti da nisam." "Pa, u svakom sluaju, nastojau da vam to manje budem na teretu... Molim vas , da li biste mi jo jednom rekli svoje ime?" "Dors Venabili". Prezime izgovori potom slovo po slovo, stavljajui naglas ak na drugi slog. "Ali kao to sam vas ve zamolila, obraajte mi se sa Dors, a i ja u vas, ukoliko vam to ne smeta,oslovljavati sa Hari. Ovde na Univerzitetu to je uo biajeni nain ophoenja; gotovo da postoji neki polusvesni napor da se to je mogue vi e i zbegava nagla avanje statusa, bilo profesionalnog bilo nasleenog". "Razume se, molim vas, jednostavno me zovite Hari." "Odlino. Pa, budimo onda skroz opu teni. Na primer, potreba za po tovanjem fo rmalnosti, ukoliko tako ne to uop te postoji, iziskivala bi sada od mene da od vas z atra im dozvolu da sednem. Meutim, s obzirom na na dogovor da prenebregnemo svaku fo rmalnost, jednostavno u sesti." I ona se istog asa smesti u jedinu naslonjau u sobi . Seldon oseti potrebu da proisti grlo. "Moram vam iskreno priznati da se j o nisam sasvim povratio. Inae bih vas ve ponudio da sednete." On se i sam spusti na ivicu svog neurednog kreveta, za aliv i to se nije setio da ga dovede u red; ali Dor sina pojava na vratima sasvim ga je pomela. "Pa, Hari, smislila sam ve ta emo dalje", nastavi ona svojim prijatnim glas om. "Pre svega, otii emo na doruak u neku od univerzitetskih kafeterija. Potom, pot ra iemo vam sobu u nekom od univerzitetskih stambenih naselja - znatno bolju od ove . Tamo ete imati i prozore... Hamin mi je ve napomenuo da vam izvadim kreditnu kar ticu na njegovo ime, ali e mi, na alost, biti potrebno dan ili dva da je izvuem od univerzitetske birokratije. Dok ne dobijete karticu ja u pokrivati va e tro kove - ka snije mi mo ete vratiti dug... Zatim sigurna sam da ovde imamo posla i za vas. eter Hamin mi je rekao da ste matematiar, a iz nekog te ko obja njivog razloga upravo nam matematiari ovde ozbiljno nedostaju." "Da li vam je Hamin, mo da, pomenuo da sam dobar matematiar?" "Istinu da vam ka em - jeste. Rekao mi je da ste, uop te, izvanredan ovek." "Pa..." Seldon se odjednom zagleda u svoje nokte. "Ne sporim da mi se do pada da me takvim smatraju, ali sa Haminom sam se upoznao tek jue; pre toga samo me je uo kako podnosim neko Saop tenje, iju vrednost on, dakako, nije u mogunosti da proceni. Stoga, mislim da je samo eleo da bude ljubazan." "Ne sla em se s vama", odvrati Dors. "I on sam je izvanredan ovek, i veoma iskusan u procenjivanju ljudi. Prema tome, prihvatiu sud koji je izrekao o vama. Ali u svakom sluaju, sigurna sam da ete imati prilike da se doka ete... U stanju ste , pretpostavljam, da programirate kompjuter?" "Razume se." "Znate, imam u vidu kompjutersku obuku... U stvari, pitam vas da li bist e mogli izraditi kompjuterski program za obuku u razliitim oblastima savremene ma tematike?" "Da, i to je deo mog posla. Ja sam vanredni profesor matematike na Helik onskom univerzitetu." "Da, poznato mi je", potvrdi ona. "Hamin mi je i to rekao... To e, dakako , znaiti da e svi biti upoznati s injenicom da niste sa Trantora, ali ni to nee pred stavljati nikakav ozbiljniji problem. Ovde na Univerzitetu prvenstveno su Tranto rci, ali postoji i znaajna, op teprihvaena manjina poreklom sa svih moguih mesta na S poljnim svetovima. Ne mogu vam, dakako, obeati da do vas nikada nee dopreti izraz planetarnog ovinizma, ali, u stvarnosti, do ljaci sa Spoljnih svetova gotovo da ga i e e ispoljavaju nego sami Trantorci. Usput da vam ka em, i ja potiem sa Spoljnih svet ova." "Oh?" Seldon za trenutak okleva e, a onda pomisli kako bi bilo utivo s njeg ove strane da je zapita koja joj je rodna planeta. "A sa kog ste sveta?"

"Sa Sine. Da li ste uli za tu planetu?" Sigurno bi ga brzo prozrela ukoliko bi, iz utivosti, poku ao da sla e, te sto ga jednostavno odgovori: "Nisam." "Uop te nisam iznenaena. Po svoj prilici, beznaajnija je i od Helikona... Al i da se vratimo kompjuterskom programu za matematiku obuku. Pretpostavljam da se program mo e izraditi i na najvi em i na najni em nivou?" "Ba tako." "A va e biti na najvi em?" "Voleo bih kad bi bilo tako." "Pa, dobro, eto, tu smo. Univerzitet e vas plaati za va posao... A sada, kr enimo na doruak. Usput, da li ste dobro spavali?" "Da, ak iznenaujue dobro." "A da li ste gladni?" "Jesam, ali..." zapoe on. "Ali brinete o kvalitetu hrane, je li tako?" upita ona veselo. "Pa, ne t reba da brinete. Budui da i sama potiem sa Spoljnih svetova, u potpunosti shvatam va a oseanja u odnosu na jake doze mikrohrane koje stavljaju u sve i sva ta, ali mora m vam rei da meniji ovde nisu tako lo i. Bar, to se tie univerzitetske trpezarije. St udenti prolaze ne to lo ije, ali to im svakako poma w da ovrsnu." Ona ustade i krenu prema vratima, ali zastade zauv i kako Seldon, ne mogav i da se dalje uzdr i, izgovara: "Da li ste i vi lan nastavnog osoblja ovde?" Ona se okrete i pomalo avolasto mu se nasme i. "Zar vam ne izgledam dovoljn o stara? Pre dve godine stekla sam doktorat na Sini, i od tada sam sve vreme ovd e. Kroz dve nedelje napuniu tridesetu." "Izvinite", presrete je Seldon, sada se i on osmehujui, "ali sa izgledom koji kao da ka e da vam je tek dvadeset etvrta, ne mo ete oekivati da se u ljudima ne javi sumnja u pogledu va eg akademskog statusa." "Nije li to ba lepo od vas?" dobaci mu Dors, i Seldon odjednom oseti kako ga preplavljuje neko prijatno oseanje. Ali na kraju krajeva, pomisli on, ovek ne mo e izmenjati laskave rei s nekom privlanom enom, i pri tom se i dalje, sasvim, oseat i kao stranac. 18. Dors je zaista bila u pravu. Doruak uop te nije bio rav. Bilo je tu neega to j e nedvosmisleno podsealo na jaja, a i meso je bilo tek ovla i na ukusan nain nadiml jeno. okoladni napitak (Trantor je obilato tro io okoladu i Seldonu to nije smetalo) po svoj prilici je bio sintetian, ali je bio pitak - a i kifle su bile sasvim sv e e. Ostio je odmah potrebu da i to prizna. "Ba lep doruak", primeti Seldon. "H rana. Ovo mesto. Sve zajedno." "Ba mi je milo to tako mislite", odvrati Dors. Seldon se obazre oko sebe. Na jednom zidu nalazio se itav niz prozora, i mada se sunevi zraci nisu prosijavali kroz njih (on se, za trenutak, upita da li e posle nekog vremena uspeti da se navikne na rastresitu dnevnu svetlost, i shvat i da sve vreme traga za prirodnom sunevom svetlo u), mesto je bilo sasvim lepo osvet ljeno. U stvari, moglo bi se ak rei da se prostorija kupala u svetlosti, jer je me sni kompjuter po svoj prilici doneo odluku da je vreme za jasan, vedar dan. Oko svakog stola nalazile su se etiri stolice, i sve su one, mahom, bile zauzete, pa ipak Dors i Seldona ostavi e same. Povremeno, Dors bi pozvala nekog mu k arca ili enu, i predstavila im Seldona. Sve se odvijalo krajnje uglaeno, ali niko im se nije pridru io. Nesumnjivo, Dors je elela da upravo tako i bude, ali Seldon n ikako nije uspevao da dokona kako joj je to polazilo za rukom. "Dors, niste me upoznali ni sa jednim matematiarem" primeti on posle neko g vremena. "Nisam jo ugledala nijednog poznatog. Veina rano zapoinje dan; predavanja i m poinju ve u osam. Moj je utisak da svaki student, koji je toliko ludo hrabar da se odlui za predavanja iz matematike, eli da taj deo studija ipak okona to je pre i br e mogue." "Oigledno je da niste matematiar."

"Bilo ta, samo to ne", odvrati Dors za trenutak se nasme iv i. "Bilo ta. Moje podruje je istorija. Ve sam objavila neke radove o usponu Trantora - mislim, primi tivnog kraljevstva kakvo je nekad bilo, a ne ovog sada njeg sveta. Pretpostavljam da e to na kraju postati i podruje moje specijalizacije - Kraljevstvo Trantor." "Izvanredno", primeti Seldon. "Izvanredno?" Dors ga ispitivaki pogleda. "Da niste, nekim sluajem, i vi z ainteresovani za Kraljevstvo Trantor?" "U izvesnom smislu, jesam. Za to, i za druge sline stvari. Nikada se nisa m bavio izuavanjem istorije, a trebalo je." "Trebalo je? Ali da ste se bavili prouavanjem istorije, jedva da biste im ali vremena da studirate matematiku, a za matematiarima vlada prava glad - posebn o na ovom Univerzitetu. Istoriara ovde imamo u izobilju", dodate ona, podigav i aku do visine oiju, kao da bi da poka e koliko je zapravo to izobilje, "ba kao i ekonomi sta i politikologa, ali ono to nam nedostaje jesu ljudi egzaktnih nauka i matemat iari. eter Hamin mi je jednom prilikom na to ukazao. Prema njegovom mi ljenju, to je izraz opadanja zanimanja za nauku... po svemu sudei, on smatra da je re o jednoj veoma rasprostranjenoj pojavi." "Razume se", po uri Seldon da bolje objasni svoje rei, "kada sam maloas pome nuo da je trebalo da prilje nije prouim istoriju, nisam mislio da ka em da je to treb alo da mi postane ivotno opredeljenje. Moje neposredno podruje je matematika analiz a dru tvenih ustrojstava." "Zvui u asno." "Na neki nain, da. Podruje je vrlo slo eno, i bez mojih dubljih saznanja o t ome kako se dru tva razvijaju stvar bi se okonala orsokakom. Vidite, predstave koje o svemu tome imam odve su statine." "Ne shvatam sasvim, verovatno stoga to o svemu tome nemam blagog pojma. et er mi je samo pomenuo da nastojite da razvijete neku novu nauku koju nazivate ps ihoistorijom, kao i to da je u pitanju veoma va no. Da li sam ga dobro shvatila? P sihoistorija?" "Tako je. Trebalo je, mo da, da itavoj stvari dam ime 'psihosociologija', a li mi se ono inilo nekako odve nezgrapnim. A mo da sam, isto tako, instiktivno naslui vao da je poznavanje istorije vi e nego neophodno, mada tome svojevremeno nisam pr idavao odgovarajuu pa nju." "Psihoistorija zaista zvui bolje, premda mi nije jasno ta treba da znai." "Jedva da je i meni samom jasno." Ostao je zmi ljen nekoliko trenutaka, za gledan u enu koja je sedela na suprotnom kraju stola i oseajui da bi, mo da, njoj zah valjujui, ovo svoje izgnanstvo mogao u znatno manjoj meri do ivljavati kao izgnanst vo. U seanja mu navre e slike ene koja mu je pre nekoliko godina bila veoma bliska, ali odlunim naporom volje odmah ih odagna. Ukoliko bi se ikada ponovo za nekoga v ezao, morala bi to biti ena koja dobro shvata ta je to nauna vizija i ta sve ona od o veka zahteva. Da bi odagnao takve misli, on upita: "eter Hamin mi je spomenuo da vlada nema nikakvog pristupa ovamo na Univerzitet." "Tano vam je rekao." Seldon zavrte glavom. "Prosto neverovatna trpeljivost s vladine strane. Obrazovne ustanove na Helikonu ni sluajno ne u ivaju toliku slobodu." "Ni na Sini. U stvari, ni na jednom od Spoljnih svetova, s izuzetkom, mo d a, dva ili tri najvea meu njima. Trantor je ve ne to sasvim drugo." "Da, ali zbog ega?" "Zbog toga to predstavlja sredi te Carstva. Ovda nje univerzitetske ustanove u ivaju ogroman ugled. Profesionalne delatnike na svim poljima stvaraju svi univer ziteti, bilo gde da se nalaze, ali administratori Carstva - njegovi najvi i zvanini ci, kao i brojni milioni onih koji predstavljaju pipke Carstva to se pru aju do naj daljih kutaka Galaksije - stiu obrazovanje iskljuivo ovde, na Trantoru." "Nisam nikad imao priliku da zavirim u statistike..." zapoe Seldon. "Mo ete mi verovati na re. Neobino je va no u zvaninike Carstva usaditi ne to zaj edniko, neki poseban oseaj za Carstvo. S druge strane, ne mogu svi biti roeni Trant orci, jer bi to meu ljude iz Spoljnih svetova unelo odreen nemir. Iz tog razloga, upravo, Trantor je prinuen da ovamo privue talente iz itave Galaksije i da im ovde pru i najvi e obrazovanje. Uop te nije va no odakle potiu ili kakvi su im kultura ili akc

enat, pod uslovom da se srode sa Trantorom i da se poistovete sa njegovom civili zacijskom ulogom. To je, upravo, ono to i ini Carstvo jedinstvenim. Spoljni svetov i su po pravilu spokojniji kada osetniji deo administratora, koji na njima preds tavlja carsku vlast, ine njihovi vlastiti ljudi, bilo po poreklu bilo po vaspitan ju." Seldon se ponovo zbuni. Ovo je bilo jo ne to o emu nikada nije razmi ljao, i o n se za trenutak zapita da li iko mo e biti uistinu veliki matematiar ukoliko je ma tematika jedino to mu je stvarno blisko. "Da li su takva saznanja ire rasprostranj ena?" upita on. "Pa, rekla bih da nisu", odgovori Dors nakon kraeg premi ljanja. "Postoji t oliko stvari koje je potrebno dokuiti, da se specijalisti, jednostavno, svojim sp ecijalnostima brane kao titom protiv potrebe da bilo ta znaju o bilo emu drugom. Pr osto, nastoje da ne budu zagu eni." "Ali vama su te stvari poznate." "Da, ali to je, opet, moja specijalnost. Ja sam istoriar koji se bavi izua vanjem uspona Kraljevstva Trantor - pri emu su, upravo, njegovi upravljaki metodi bili ono to je pro irilo njegov uticaj i omoguilo prerastanje iz kraljevskog u carsk i Trantor." Gotovo kao da se obraa samom sebi, Seldon primeti: "Kako je samo pogubna prekomerna specijalizacija! Rasparava svekoliko znanje na milion komadia, i prepu ta ih sebi samima!" Dors sle e ramenima. "A ta bi se, uop te, tu moglo uiniti? Ipak, vidite, ukoli ko ve Trantor te i da na svoje univerzitete privue talente iz Spoljnih svetova, mora im dati ne to za uzvrat - budui da ih je i upao iz korena i doveo u jednu tuu sredinu do neverovatnosti ve takog ustrojstva i neuobiajenih pravila pona anja. Ovde sam ve dve godine, i moram priznati da se jo nisam sasvim privikla. Mo da nikada ni neu. Ali s druge strane, budui da ne nameravam da postanem vladin administrator, ni ne poku a vam da od sebe prinudno nainim Trantorkinju. Ono, pak, to Trantor nudi zauzvrat nisu samo najvi i polo aji, poprilina mo, i razume se, novac, ve takoe, sloboda. Dok ovde stiu znanja, studenti su slobodni da ka u sve najgore o vladi, da organizuju nasilne proteste protiv njene politike, ka o i da razrauju vlastita gledi ta i teorije. Sve im je to ovde mogue, i uistinu, ne mali broj ih i dolazi ovamo kako bi mogli iskusiti taj oseaj slobode." "Pretpostavljam", primeti Seldon, "da je to korisno jer istovremeno sman juje napetost. Izraziv i sva svoja nezadovoljstva, pro ivev i sva lina zadovoljenja koj ima te i mladi revolucionar, kada doe vreme da zauzmu svoja mesta u carskoj hijerar hiji sasvim su spremni da se potine i ive dalje u punom konformizmu." Dors potvrdno klimnu. "Sasvim je mogue da ste u pravu. U svakom sluaju, iz svih navedenih razloga vlada veoma pa ljivo nastoji da sauva slobodu univerziteta. Uop te nije re o vladinom smislu za trpeljivost - ve o njenoj mudrosti." "Ukoliko, Dors, ne nameravate da postanete vladin administrator, ta, zapr avo, nameravate da postanete?" "Istoriar. Dr au predavanja, kao i pisati vlastite knjige." "Nije bogzna ta, ini se." "A ni ne donosi bogzna koliko novca, Hari, to je jo va nije. to se polo aja tie, potrebno je laktarenje koje bih veoma volela da izbegnem. Srela sam podosta lju di na polo aju, ali i dalje tra im neki na kojem bih bila srena. Polo aj nije ne to na emu mo ete mirno sedeti; potrebna je stalna borba, kako ne biste potonuli. ak i carevi , veinom, ne okonavaju svoju karijeru u miru... No, jednog u se dana, po svoj prili ci, vratiti na Sinu i raditi kao profesor." "A injenica da ste obrazovanje stekli na Trantoru odredie vam i polo aj." Dors se nasmeja. "Verovatno je tako, ali ko e na Sini za to mariti? To va m je prilino zaostao svet, prepun farmi i sa mnogo stoke, kako etvorono ne tako i dv ono ne." "Nee li vam tamo biti dosadno, posle Trantora?" "Da, ali na to i raunam. A ako ba postane odve dosadno, pa, uvek bih se mog la domoi kakve stipendije da tu i tamo obavim neko malo istorijsko istra ivanje. To vam je prednost moje profesije." "Od matematiara se, s druge strane, oekuje da samo sedi za kompjuterom i s mi lja", primeti Seldon sa prizvukom gorine, upravljene na ne to to ga nikada ranije n

ije morilo. "Po to ve pomenusmo kompjutere..." On naglo zastade. Doruak su ve odavno bili zavr ili, i on tek sada po prvi put pomisli da ona, najverovatnije, ima i dru gih obaveza. Ali kako se inilo, Dors nije ispoljavala nikakvu preteranu urbu. "Pa? Po to ve spominjemo kompjutere?" "Da li bi bilo mogue da dobijem dozvolu da koristim istorijsku biblioteku ?" Sada je ona za trenutak oklevala. "Pa, mislim da bi se to moglo srediti. Ukoliko budete radili na programima iz matematike, verovatno e vas smatrati prid ru enim lanom nastavnike porodice, te mogu zatra iti da vam izdaju dozvolu. Ipak..." "Ipak?" "Ne bih elela da povredim va a oseanja, ali vi ste matematiar i, kako sami ma loas rekoste, raspola ete tek oskudnim znanjima iz istorije. Da li biste umeli da s e snaete u istorijskoj biblioteci i da se kako valja koristite njome?" Seldon se nasme i. "Pretpostavljam da se slu ite kompjuterima poput onih u m atematikoj biblioteci." "Tako je, ali programi za svaku specijalnost imaju vlastite vijuge. Ne z nate ni ta o standardnim referencijalnim knjigama, o metodima brzog prosejavanja p odataka i odbacivanja nepotrebnog... Mogue je da i u mraku pronaete ne to o hiperbol ikom intervalu..." "Mislite, o hiperbolikom integralu", prekide je Seldon blago. Dors se ni ne osvrnu na njegovu upadicu. "Ali bilo bi vam potrebno, po svoj prilici, i vi e o d dva dana da pronaete ne to o odredbama Poldar kog ugovora." "Pa, pretpostavljam da bih mogao nauiti." "Ukoliko... Ukoliko..." Dors kao da se zbunila. "Ukoliko to stvarno elite , ne to bih vam predlo ila. Ja vodim jednonedeljni kurs - po jedan as dnevno, besplat no - o tome kako se koristi biblioteka. Kurs je namenjen bruco ima. Ne bi li vam s e inilo pomalo ispod asti da prisustvujete jednom takvom kursu - mislim, u dru tvu b ruco a? Poinje kroz tri nedelje." "Mo ete mi davati i privatne asove." I samog Seldona pomalo iznenadi sugest ivnost koju je uneo u svoj glas. Njoj to nije promaklo. "Skona sam da vam odgovorim potvrdno, ali smatram da bi vam vi e koristio redovan nain. Tokom kursa, znate, koristiemo biblioteku, i na kraju nedelje od vas e se oekivati da pronaete izvestan podatak na neku odreenu t emu od istorijskog interesa. Sve vreme biste se ogledali sa drugim studentima na kursu, i to bi vam bez sumnje pomoglo da bolje savladate pru eno znanje. Privatni asovi bili bi manje delotvorni, uveravam vas. S druge strane, potpuno shvatam sv e te koe nadmetanja sa bruco ima: ukoliko vam ne poe za rukom da dr ite korak s njima, m ogli biste se osetiti poni enim. Ne zaboravite, naime, da su oni - za razliku od v as, po svemu sudei - ve stekli odreena znanja iz osnova istorije." "Nemam ih, zaista. I nikakvo 'po svemu sudei' nije potrebno spominjati u vezi s tim. Ali zaista se ne pla im nikakvog nadmetanja, i neu mariti ako se ak i os etim poni enim - pod uslovom da uspem da se obuim u strunom pribavljanju referencija lnih istorijskih podataka." Seldonu je postajalo sve jasnije da mu se ova mlada ena dopada, i da e sve uiniti da iskoristi priliku da upravo od nje dobije potrebnu obuku. Ali isto tak o, bilo mu je ve potpuno jasno da je u sebi do ao do prekretnice. Haminu je, naime, obeao da e poku ati da iznae mogunost za praktinu primenu psi hoistorije; bilo je to, meutim, obeanje koje je dao umom, ali ne i srcem. Sada, pa k, oseao je kako u njemu raste re enost da se sa psihoistorijom - ukoliko to bude b ilo potrebno - stvarno uhvati uko tac, ne bi li je nainio delatnom. I to je, sasvim mogue, proisteklo iz utiska koji je na njega ostavila Dors Venabili. Da li je, mo da, i sam Hamin raunao s tim? Hamin je, konano se prelomi Seldo n, zaista bio izvanredna linost. 19. Kleon I be e upravo zavr io veeru koja je, na alost, predstavljala deo dr avnikih poslova. Veera je znaila gubljenje vremena sa raznim zvaninicima - nikoga meu njima niti je znao, niti prepoznavao - uz prosipanje fraza koje je trebalo da svakom od njih pru e podr ku i na taj nain ojaaju njihovu lojalnost prema Kruni. Isto tako, t

o je znailo da e mu hrana biti poslu ena mlaka, i da e se jo bio u stanju da uzme prvi zalogaj.

vi e ohladiti pre no to bud

Mora da postoji nain da se sve to izbegne! Da, na primer, najpre pojede n e to u svojim odajama, uz prisustvo dvojice ili trojice najbli ih saradnika u ijem dr u tvu bi mogao sasvim da se opusti, a da tek potom doe na formalnu veeru na kojoj bi bio poslu en tek ponekom probranom vokom. Naroito je voleo kru ke. Ali ne bi li to po vredilo njegove goste, koji bi carevo oklevanje da veera s njima mogli protumaiti kao smi ljenu uvredu? Supruga mu je, dakako, u tom smislu bila potpuno beskorisna, budui da bi njeno prisustvo samo pojaalo njegovo neraspolo enje... O enio se njome samo zato to je pripadala jednoj monoj disidentskoj porodici, od koje se moglo oekivati da e, zahv aljujui tom braku, prigu iti svoja otpadnika raspolo enja, mada se Kleon svesrdno nada o da, bar njegova supruga, nee to uiniti. Bio je, stoga, savr eno zadovoljan to mu su pruga vodi svoj vlastiti ivot, u svojim posebnim odajama, osim, dakako, kada su u pitanju bili neophodni napori da stekne naslednika; jer, uistinu, nije mu nimal o bila po volji. I sada, po to je dobio naslednika, mogao je sebi dopustiti da je sasvim zapostavi. Po to je ubacio u usta aicu badema koje je poneo sa sobom digav i se od trpeze , on pozva: "Demerzele!" "Da, sire?" Na svaki Kleonov poziv Demerzel se, uvek, smesta pojavljivao. Bez obzira na to da li se uvek nalazio na domaku careva glasa, ili ga je podaniki instinkt upozoravao da e carev poziv doi kroz nekoliko trenutaka, nije bilo znaaja; injenica je da se uvek javljao na poziv, i to je, pomisli Kleon dokono, bilo najva nije. Da bome, bilo je dana kada je Demerzel morao odsustvovati zbog neodlo nih dr avnih posl ova. Kleon je takva Demerzelova izbivanja iskreno mrzeo: oseao je u takvim trenuc ima nekakvu neobinu nelagodnost. " ta se dogodilo s onim matematiarem? Zaboravio sam mu ime." Demerzel, koji je bez sumnje tano znao koga je car oveka imao na umu, eleo je, meutim, da dobije u vremenu i proveri koliko je pouzdano carevo seanje, te sto ga upita: "Na kog matematiara mislite, sire?" Kleon nestrpljivo odmahnu rukom. "Onog predskazivaa. Onog s kojim sam se sreo." "Mislite, onog koga smo pozvali ovamo?" "Pa, dobro, onog koga smo pozvali ovamo. Ipak, sreo sam se s njim. Kolik o se seam, trebalo je da se postara o njemu. Pa, jesi li?" Demerzel nespokojno proisti grlo. "Sire, poku ao sam." "Ah! To znai da nisi uspeo, je li tako?" Na neki nain, Kleon oseti zadovol jstvo zbog toga. Demerzel je bio jedini od njegovih najbli ih saradnika koji je bi o spreman da prizna svoje neuspehe. Ostali nikako nisu bili spremni da ih prizna ju, i budui da je do proma aja dolazilo, naknadno ih je naje e bilo veoma te ko ispraviti . Mo da je Demerzel mogao sebi dopustiti da bude iskren i zbog toga to je zaista re tko oma ivao. Da nije bilo Demerzela, pomisli Kleon pomalo tu no, mogue je da nikad n e bi saznao ta je, uop te, iskrenost. Ali mo da to nikada nijedan car nije ni saznao, i mogue je da je upravo to bio jedan od razloga to je Carstvo... On odagna od seb e takve misli, i iznenada uzbunjen utanjem svog upravnika dvora, a i elei da iz nje ga istisne priznanje, pogotovo stoga to je upravo u sebi pohvalio Demerzelovu isk renost, on o tro ponovi: "Pa, znai da si zaista oma io, je li tako?" Demerzel, meutim, ne ustuknu. "Sire, oma io sam samo delimino. Mislio sam da bi njegov ostanak ovde na Trantoru, gde se susreemo sa, ovaj, te koama, mogao pred nas postaviti i neke probleme. Bilo je lako doi do zakljuka da bi znatno povoljnij e bilo ukoliko bi se vratio na svoju rodnu planetu. I sam je nameravao da se tam o vrati ve sledeeg dana, ali budui da se uvek mo e dogoditi ne to nepredvieno - na prime r, da naprasno odlui da produ i svoj boravak na Trantoru - udesio sam da ga dvojica mladih snagatora 'podstaknu' da otputuje tog istog dana." "Znai, Demerzele, odr ava veze i sa 'snagatorima'?" Kleona je, oito, ta stvar poela da zabavlja. "Veoma je va no sire, imati pri ruci razne vrste ljudi, budui da se svaka v rsta mo e, na svoj nain, korisno upotrebiti - pri tom, 'snagatori' nisu meu njima na

jneva niji. Meutim, plan nije uspeo." "Kako to?" "Zaista neobino, ali Seldon je, nekako, uspeo da s obojicom izie na kraj." "Matematiar, vian ulinim tuama?" "Po svemu sudei, matematika i borilake ve tine meusobno se ne iskljuuju. Ustan ovio sam, mada, na alost, ne na vreme, da je njegov rodni svet, Helikon, vi e pozna t po borilakim ve tinama nego po matematikim dostignuima. injenica da to nisam pravovr emeno ustanovio sire, jasno kazuje da sam oma io, i sve to mogu sada da uinim jeste da vas najponiznije zamolim za opro taj." "Ali pretpostavljam, u tom sluaju, da je matematiar otputovao na svoj svet sutradan, kako je i nameravao?" "Na alost, incident je iskomplikovao stvari. Uzbunjen onim to se dogodilo, odluio je da se ne vrati na Helikon, ve da ostane na Trantoru. Mo da ga je na to na veo i jedan sluajni prolaznik, koji se nekako zadesio na licu mesta u trenutku su koba. Bila je to jo jedna nepovoljna okolnost koja se nije mogla predvideti." Car Kleon se odjednom namr ti. "Znai da nam taj matematiar - kako mu ono be e ime?" "Seldon, sire. Hari Seldon." "Znai da nam je taj Seldon van doma aja." "U izvesnom smislu da, sire. Uspeli smo da ustanovimo kuda se uputio, i sada je na Strilin kom univerzitetu. I sve dok je tamo ne mo emo mu ni ta." Car uputi mrgodan pogled svom upravitelju dvora i lako se zacrvene. "Ne dopada mi se taj izraz - 'ne mo emo mu ni ta'. Ne bi smeo da postoji nijedan kutak u Carstvu do koga moja ruka ne mo e dosegnuti. Pa ipak, ka e mi da upravo na mom vlast itom svetu postoji neko ko je za mene nedodirljiv. Pa to je nepodno ljivo!" "Sire, razume se da ni Univerzitet nije van va eg doma aja. Mo ete poslati voj sku i tog Seldona izvui odande kada god to po elite. Meutim, uiniti to bilo bi... nep o eljno." "Zbog ega, Demerzele, ne ka e 'nepraktino'? Zvui mi poput tog matematiara, kada mi je govorio o svojim teorijama... Mogue je, ali nije praktino. I ja ti doem kao n eki car za koga je sve mogue, ali je, istovremeno, tek malo toga 'praktino'. No, n e zaboravi, Demerzele, ako osloboditi se tog Seldona nije 'praktino', kada si ti u pitanju stvari stoje potpuno obrnuto." Eto Demerzel odlui da ovu poslednju napo menu ostavi bez odgovora. 'ovek u senci prestola' dobro je znao od kolike je va nos ti za cara; i u nekim ranijim prilikama ve je imao prilike da uje sline pretnje. eka o je, utke, da Kleona mine gnev. Dobujui prstima po doruju naslonjae u kojoj je sede o, car napokon upita: "Pa, onda, od kakve nam koristi taj matematiar mo e biti na S trilin kom univerzitetu?" "Pa, sire, mo da bismo ba iz ovog sleda nesrenih okolnosti mogli izvui najveu korist. Sada, kada se nalazi na Univerzitetu, mogue je da donese odluku da ipak n astavi rad na svojoj psihoistoriji." "Iako, kako je rekao, smatra da nije ni od kakve praktine koristi?" "Mo da gre i, i mo da e to i sam uskoro uvideti. Ukoliko do toga doe, ve emo se p starati da naemo nain da ga odande izvuemo. Mogue je, ak, da pod izmenjenim okolnosti ma odlui da nam se dragovoljno stavi na raspolaganje." Car neko vreme ostade zadubljen u misli, a onda naglo upita: "A ta ako ga neko uzme pod svoje, pre no to nama to poe za rukom?" "Kome bi, sire, to jo moglo biti od interesa?" upita Demerzel milozvunim g lasom. "Pa, gradonaelniku Vaju, na primer", odgovori Kleon, odjednom podigav i ton . "On i dalje sniva o tome da stane na elo Carstva." "Godine su mu, sire, ve poprilino istupile kand e." "Ne nasedaj na to, Demerzele." "Pored toga, sire, ne postoji nijedan osnov za pretpostavku da bi mu Sel don mogao biti od interesa; ak, ni da je uop te uo za njega." "Ama hajde, Demerzele. Budui da su do nas doprili izve taji o Seldonovom Sa op tenju, siguran sam da je to sluaj i sa Vejem. Budui da smo mi uoili moguu Seldonovu va nost, izvesno je da ni Vaj ne bi morao biti daleko od toga." "Ukoliko bi do toga do lo", odgovori Demerzel, "ili ukoliko bi, ak, postoja li razumni izgledi da do toga doe, stekli bismo sva prava da preduzmemo energine m

ere." "Koliko energine?" Demerzel odvrati oprezno: "Moglo bi se sasvim uspe no zastupati stanovi te d a je neuporedivo bolje ne imati Seldona uop te, nego imati ga u Vajevim rukama. To znai, sire, osloboditi ga se zauvek." "Misli , skratiti ga za glavu?" upita Kleon. "Ako blagoizvolite da se tako izrazite, sire", zakljui Demerzel. 20. Hari Seldon se zavali u naslonjau u udubljenju u biblioteci koje su mu do delili posredstvom Dors Venabili. Oseao je kako nezadovoljstvo u njemu raste. U stvari, mada je upravo izraz 'nezadovoljstvo' bio taj koji je u sebi u potrebio da opi e stanje u kome se nalazio, bilo mu je sasvim jasno da on jedva da iskazuje njegova prava oseanja. Nije bio samo nezadovoljan; bio je, zapravo, isp unjen ljutnjom, i to utoliko vi e to ni sam nije umeo da odredi na ta je ta ljutnja upravljena. Da li je u pitanju bila istorija? Ili njeni pisci i tumai? Ili, ak, sv etovi i ljudi koji su stvorili istoriju? Ali ma ta da je bio uzronik njegove ljutnje, to vi e nije bilo va no. Ono to je bilo bitno bila je injenica da su mu njegove bele ke bile beskorisne, da su sva nj egova skora nja saznanja bila beskorisna, da je, kako mu se inilo, sve bilo beskori sno. Evo, ve itavih est nedelja nalazio se na Univerzitetu... Uspeo je da mu ve u samom poetku bude stavljen na raspolaganje konpjuterski sistem i odmah je poeo da ga koristi - bez ikakvih uputstava, slu ei se samo instinktom koji je jo vi e razvio godinama se bavei matematikim radom. Kompjuter je bio dosta spor i esto je zastajki vao, ali s druge strane, bilo je i neeg prijatnog u oseanju da lagano i postepeno otkriva puteve koji e mu omoguiti da dobije odgovore na postavljena pitanja. A onda doe ona sedmica obuke sa Dors, to mu omogui da se upozna sa nekoliko preica koje e mu olak ati rad, ali to mu, isto tako, donese i dve vrste neugodnih sa znanja. Prvu vrstu inili su povremeni pogledi to su mu ih kri om upuivali bruco i na ku rsu, ne skrivajui svoje nipoda tavanje zbog njegovih godina, i ispoljavajui gotovo n eprikriveno nezadovoljstvo zbog toga to je Dors, obraajui mu se, to uvek inila upotr ebljavajui titulu 'doktor'. "Ne bih elela da pomisle", objasni mu ona jednom prilikom, "da ste neki z aostali, veiti student koji je re io da se bavi istorijom jer ne zna ni za ta bolje. " "Ali ini mi se da ste im to ve u dovoljnoj meri dali na znanje. Rekao bih da bi puko 'Seldone' sada ve bilo sasvim dovoljno." "Ne bi", odvrati Dors i odjednom se nasmeja. "Pored toga, dopada mi se d a vas oslovljavam sa 'dr Seldone'. Dopada mi se, naime, kako me pri tom, svaki p ut, nekako unezvereno pogledate." "Imate krajnje neobian smisao za sadistiki humor." " elite li da me ga li ite?" Iz nekog razloga, i on se nasmeja na ovu njenu primedbu. U svakom sluaju, sasvim bi prirodno bilo da je odbacila svaku primisao da se radi o sadizmu s nj ene strane. Osetio je, stoga, zadovoljstvo to je prihvatila ovakvu vrstu razgovor a i to mu je uzvratila ravnom merom. Ta ga je pomisao, prorodno, dovela do naredn og pitanja. "Igrate li tenis ovde na Univerzitetu?" "Imamo teniske terene, ali ja ne igram." "Odlino. Nauiu vas. A kada proete kroz moju obuku, oslovljavau vas sa 'profes ore Venabili'." "Ali tako me ve ionako oslovljavate u uionici." "Iznenadili biste se kada biste uli kako to sme no zvui na teniskom terenu." "Pa, mo da e mi se i dopasti." "U tom sluaju, potrudiu se da ustanovim ta bi vam se jo moglo dopasti." "Vidim da imate krajnje neobian smisao za lascivan humor." Budii da je svesno uputila loptu na taj deo terena, on spremno uzvrati: " e lite li da me ga li ite?" Ona se samo nasmeja, ali kasnije, na teniskom terenu, zauujue se dobro sna la .

"Jeste li sigurni da nikada niste igrali tenis?" upita on, dahui, nakon je dne odigrane partije. "Sasvim sigurna", odgovori ona. Drugo neugodno saznanje bilo je ne to intimnije prirode. Po to je savladao o snovne metode istorijskog istra ivanja, ponovo se - nasamo - vratio svojim ranijim poku ajima da iskoristi kompjuterske memorije. Re je, jednostavno, o sasvim drugaij em ve takom umu no to su bili oni kojima se koristio u svojim matematikim operacijama . Kompjuter je, dakako, bio podjednako logian, budui da se njime mogao koristiti, bez zastajkivanja i bez gre aka, u bilo kom smislu u kome bi to po eleo; meutim, u pi tanju je bila su tinski razliita vrsta logike od one na koju je bio navikao. Ipak, uz pomo neophodnih obja njenja ili bez njih, spoticao se ili se kreta o bez pote koa, nikakvih rezultata, jednostavno, nije bilo. Nelagodnost koju je poeo da osea do la je do izra aja i na teniskom terenu. Do rs je veoma brzo uznapredovala, do te mere da vi e nije bilo potrebno da joj dobac uje lake lopte, kako bi imala vremena da im proceni pravac i daljinu. Zahvaljujui tome, brzo je zaboravljao da je ona ipak poetnik i sve e e je svoju ljutnju unosio u udarce, ispaljujui put nje lopte kao da je u pitanju iznenada ovrsli laserski zra k. Jednom takvom prilikom Dors se dokotrlja do mre e i primeti: "Sasvim mi je shvatljivo da po elite ponekad da me ubijete, budui da mora da vas ivcira to tako est o proma ujem. Ali kako to da vam se dogodi, maloas, da mi za samo nekoliko centimet ara proma ite glavu? Mislim, niste me ni dotakli. Zar ne umete bolje da ciljate?" Zaprepa en, Seldon poku a da objasni, ali mu samo poe za rukom da izgovori nek oliko nepovezanih reenica. "Dobro, nije va no", prihvati ona. "Budui da mislim da je za danas bilo dos ta, poimo lepo i istu irajmo se, a potom popijmo negde aj - ili ta vam je ve volja; is koristiemo tu priliku i vi ete mi mirno objasniti ta je to to, zapravo, poku avate da ubijete. Ukoliko zaista nije u pitanju moja jadna glavica, i ukoliko iz sebe ne istresete pravu rtvu svojih nastojanja, moram priznati da e s druge strane mre e sta jati suvi e opasna osoba kojoj ne bih bila nimalo rada da poslu im kao meta." Dok su pili aj, Seldon joj se poveri. "Dors, pretra ivao sam razne istorije , jednu za drugom; pretra ivao i obrstio. Priznajem, nisam imao dovoljno vremena z a temeljita prouavanja. Ipak, ini mi se da jedna stvar postaje sve oiglednija: sve knjige, mahom, govore o samo nekoliko stvari." "Ali to su kljune stvari. One, zapravo, koje ine istoriju." "To je samo izgovor. Sve se one naslanjaju jedna na drugu. U ovoj Galaks iji postoji dvadeset pet miliona svetova, a u znaajnijoj meri u knjigama se pomin je jedva dvadeset pet." "itali ste samo knjige o op tim galaktikim istorijama", napomenu Dors. "Valj alo bi da zavirite i u posebne istorije nekih od manjih svetova. Na svakom od nj ih, ma koliko malen bio, decu najpre poduavaju o zbivanjima iz njihove vlastite i storije, pre no to ih upute u to da, osim njihovog, postoje i drugi svetovi irom G alaksije. Nije li istina da i vi, ak i sada, neuporedivo vi e znate o svom Helikonu , nego o Trantoru ili, na primer Velikom meuzvezdanom ratu?" "Ta vrsta znanja takoe je ograniena", primeti Seldon sumorno. "Poznajem ge ografiju Helikona i poznate su mi i prie o njegovom naseljavanju; dosta znam i o neprilinim, neodgovornim postupcima planete Jenisek - na eg tradicionalnog neprijat elja, mada nam na i uitelji obazrivo saop tavaju da treba iskljuivo da upotrebljavamo izraze poput 'tradicionalni suparnik'... Meutim, jo nigde nisam ni ta na ao o doprinos u Helikona op toj galaktikoj istoriji." "Mo da ga nije ni bilo." "Ne budite sme ni... Sigurno ga je bilo. Mo da to samo nije bilo ne to naroito, mo da nisu bile u pitanju velike svemirske bitke u kojima je i Helikom uzeo ue a, ili ozbiljniji ustanci ili mirovni ugovori. Mo da se na Helikonu nikad nije javio nik o ko bi te io za carskim tronom... Meutim, mora da je bilo bar nekog njegovog utica ja. Izvesno je, nigde se ni ta ne mo e dogoditi a da se posledice toga ne osete i dr ugde. Pa ipak, ni ta slino nisam bio u mogunosti da pronaem... Evo, Dors, da to ovako objasnim. Kada je matematika u pitanju, sve to je u vezi s njom mogue je nai u kom pjuterima; svekoliko na e znanje, sve do ega smo do li tokom dvadeset hiljada godina. U istoriji, meutim, to nije sluaj. Istoriari vr e izbor, hotimino ili ne; stvar je meu

tim u tome to je kod svih njih izbor uvek isti." "Ali Hari", odgovori Dors, "mate matika predstavlja sreeni poredak ljudskih saznanja. Jedna stvar proistie iz druge . Postoje definicije i aksiomi, i svi su sa njima upoznati. Sve je to... jedinst vena celina. Istorija je, meutim, ne to drugo. Ona je izraz nesvesnog delanja i mi lj enja triliona ljudskih bia. Sledstveno tome, istoriari moraju da vr e izbor." "U pravu ste", priznade Seldon, "ali ukoliko elim da razradim zakone psih oistorije, moram saznati sve o istorijskim zbivanjima." "U tom sluaju, nikada vam nee poi za rukom da formuli ete zakone psihoistorij e." Bilo je to jue. Ovog asa, Seldon je sedeo u naslonjai u svojoj ni i u bibliot eci, po to je proveo jo jedan potpuno neuspe an dan, i u u ima mu je sve vreme odzvanja o Dorsin glas: "U tom sluaju, nikada vam nee poi za rukom da formuli ete zakone psiho istorije." Takvog je mi ljenja i sam bio, od poetka, i da nije bilo Haminove ubeenosti u suprotno, kao i njegove neobine sposobnosti da svoje uverenje prenese i na Seld ona, i dalje bi bio tog mi ljenja. Uprkos svemu, meutim, nije mogao od svega dii ruke. Da li je, ipak, postoj alo neko re en? Mo da... Ali za sada, nije mu bio na tragu. 5. GORNJA STRANA TRANTOR... Gotovo da nikad, ivopisno, nije bio predstavljen kao svet vien iz svemira. Ve mnogo vekova bio je u op tu svest oveanstva utisnut kao zasvoen svet, n alik kakvoj ljudskoj ko nici. Postojala je, meutim, i njegova spolja nja strana; jo im a holografskih snimaka nainjenih iz svemira, koji planetu prikazuju u razliitim st epenima pojedinosti (vidi ilustracije 14 i 15). Treba, stoga, imati u vidu da su povr ine iznad svodova, kao i meuprostori ogromnog grada i atmosfera iznad njih ono to se u svoje vreme nazivalo Gornjom stranom - predstavljali... ENCIKLOPEDIJA GALAKTIKA 21. Ipak, narednog dana Hari Seldon se opet obreo u biblioteci. Pre svega, b ilo je tu obeanje koje je dao Haminu. Obeao mu je da e poku ati, i sada nije mogao se bi dopustiti da to uini sa pola srca. Pored toga, i samom je sebi ne to dugovao. Na jzad, nikako se nije mogao pomiriti sa porazom. Ne, bar, na samom poetku. Ne, bar , dok je jo sa dosta pouzdanja mogao sebi rei da sledi bar neki trag. I tako, zurio je u spisak knjiga koje jo nije prouio, nastojei da odredi ko ja bi mu od njih, od te jedva svarljive koliine, mogla, nekim sluajem, najvi e koris titi. Upravo je zakljuio da odgovor glasi 'nijedna od njih ponaosob', odluiv i, isto vremeno, da je jedino re enje da prelista svaku od njih, kad zau tiho kucanje na zi du udubljenja u kome je sedeo. On podi e pogled i ugleda smeteno lice Lisunga Rande, kako zuri u njega kr oz otvor ni e. Seldon je ve poznavao Randu; s njim ga je upoznala Dors (kao i sa jo nekim osobama), pa su, ak, u nekoliko navrata, i zajedno obedovali. Randa, nastavnik psihologije, bio je ovek omanjeg rasta, nizak i debelju ka st, s okruglim i vedrim licem i gotovo veitim osmehom. Imao je ukast ten i uske oi, toliko karakteristine za ljude na milionima svetova. Ljudi tog soja bili su Seldo nu veoma dobro poznati, budui da je meu njima bio poprilian broj izvanrednih matema tiara, a takoe, esto je imao priliku da vidi i njihove holograme. Ipak, na Helikonu nikada nije sreo nijednog od tih Istonjaka. (Tako su ih nazivali po navici, mada niko nije znao zbog ega; bilo je govora o tome da taj naziv nije bio ba omiljen m eu samim Istonjacima, mada nikome nije bilo jasno zbog ega.) "Ima nas na milione na Trantoru", objasnio mu je Randa, sme ei se bez i naj manje primese samosvesnosti, budui da Seldon, kada su se prvi put sreli, nije usp eo da prikrije svoje iznenaenje. "Nai ete ovde i podosta Ju njaka - tamne boje ko e, sa kratkom kovrd avom kosom. Da li ste ve upoznali nekog od njih?" "Na Helikonu nisam imao prilike", promrmlja Seldon.

"Znai, dakle, na Helikonu su svi Zapadnjaci? Ba glupavo! Ali nije va no. Pos toje razne vrste." (On prepusti Seldonu da razmi lja o injenici da su postojali Ist onjaci, Ju njaci i Zapadnjaci, ali ne i Severnjaci. Poku ao je, potom, da odgovor na to pronae u knjigama koje je prouavao, ali bez ikakvog uspeha.) Sada ga je, meutim, Randino dobrodu no lice posmatralo sa gotovo dirljivom zabrinuto u. "Jeste li dobro, Seldone?" upita on. Seldon se zablenu u njega. "Jesam, naravno. A zbog ega ne bih bio?" "Samo sam sledio zvuke, prijatelju. Stenjali ste." "Stenjao?" Seldon ga odmeri pogledom punim neverice, i izvesne povreenost i. "Dabome, ne odve glasno. Otprilike ovako", Randa stisne zube i iz dubine grla ispusti prigu en, mada o tar zvuk. "Ali ukoliko mi se samo priinilo, molim vas d a me izvinite zbog ovog mog nenamernog upada. Jo jednom, molim vas, izvinite." Seldon odmahnu glavom. "Sve je u redu, Lisun e. Ponekad, zaista, kako su m i ve rekli, ispu tam sline zvuke. Ali uveravam vas da to inim sasvim nesvesno. Prosto , doe mi samo od sebe." "A da li vam je, mo da, poznato zbog ega do toga dolazi?" "Jeste. Usled oseanja osujeenosti. Osujeenosti." Randa se na e prema Seldonu i jo vi e spusti glas. "Smetamo ljudima ovde. Haj dete, poimo u salon pre no to nas odavde izbace." U salonu, po to su naruili dva topla napitka, Randa nastavi: "Mogu li vas z apitati, naprosto iz profesionalne zainteresovanosti, zbog ega se oseate osujeenim. " Seldon sle e ramenima. "Zbog ega se bilo ko, uop te, osea osujeenim? Nastojim d a obavim ne to, u emu ne posti em ama ba nikakav napredak." "Ali vi ste matematiar, Hari. Zbog ega bi bilo ta u istorijskoj biblioteci izazivalo u vama oseanje osujeenosti?" "A ta ste vi radili tamo?" "I ao sam preicom ka mestu na kome sam se uputio, kada sam zauo kako... sten jete. Sada, vidite", nasmeja se on, "Vi e uop te nije re o preici, ve o mom ozbiljnom z astanku, zbog ega se, dakako, nipo to ne alim." "I ja bih eleo da sam samo prolazio pokraj istorijske biblioteke... Meutim , nastojim da re im neki matematiki problem za koji su mi potrebna neka znanja iz i storije, mada, bojim se, nikako da se uhvatim uko tac s njim." Randa se zagleda u Seldona s neuobiajeno sveanim izrazom lica, a onda ree: "Oprostite mi, ali moram rizikovati da vas povredim. Znate, potra io sam u kompjut eru podatke o vama." "Podatke o meni?" Seldon razrogai oi. Bilo je sasvim oito da se ozbiljno na ljutio. "Eto, povredio sam vas. Meutim, znate, moj stric je takoe matematiar. Mo da s te, ak, uli za njega: Kijangtov Randa." Seldon ostade bez daha. "Vi ste roak tog Rande?" "Tako je. On je stariji brat mog oca, i bio je veoma nezadovoljan mnome t o nisam po ao njegovim stopama - znate, nije imao dece. Pomislio sam da bi mu mogl o biti milo to sam se upoznao s jednim matematiarem i po eleo sam da se, ukoliko to bude mogue, pohvalim poznanstvom s vama, te sam oti ao u matematiku biblioteku da po gledam ta bih mogao pronai o vama." "Tako... Znai, zbog toga ste tamo bili. Pa, ao mi je. Pretpostavljam da ni ste prona li ni ta ime biste se mogli hvalisati." "Gre ite. Naprotiv, bio sam impresioniran. Istina, nisam ba bio u stanju da se razaberem u pogledu onoga to ini su tinu va ih radova, ali ipak, shvatio sam da po daci govore sve najbolje o vama. A kada sam pregledao najnovije vesti, ustanovio sam da ste uestvovali na Dekadnoj konvenciji poetkom ove godine. I tako... Ali ta zapravo znai 'psihoistorija'? Oigledno, prvi deo kovanice ozbiljno podstie moje zan imanje." "Vidim da vam je re 'psiho' posebno zapela za oko." "Ukoliko sasvim ne gre im, ini mi se da nastojite da proraunate budue tokove istorije." Seldon umorno klimnu. "To je, manje ili vi e, ono emu se psihoistorija bavi , ili bar, ime nastoji da se pozabavi."

"Ali u pitanju je, zapravo ne to ozbiljno?" Randa se nasme i. "Ne bacate li, zapravo, samo tapie?" "Bacam tapie?" "Imao sam u vidu jednu igru kojom se deca zabavljaju na mojoj rodnoj pla neti, Hopari. Igra se odnosi na predskazivanje budunosti, i ukoliko ste proniclji v momak mo ete je sasvim lepo iskoristiti. Recite, samo, nekoj majci da e joj ker iz rasti u lepoticu i da e se udati za nekog bogatuna, i smesta ete od nje dobiti kol a, ili ak, neku paru. Razume se, nee ekati da proveri da li e se va e predskazanje obis tiniti da bi vas darivala; nagrada vam sledi samo zato to ste takvo predskazanje uop te nainili." "Shvatam... Ne, ne bacam tapie. Psihoistorija vam je, zapravo, prilino apst raktna disciplina. U stvari, sasvim apstraktna. Nije je mogue, ni na koji nain, pr aktino primeniti, osim..." "Aha, tu smo. Izuzeci su uvek najinteresantniji." "Osim to bih zaista voleo kada bih je uinio stvarno delatnom. Mo da, ukoliko bih bolje poznavao istoriju..." "Ah! Znai, zbog toga ste poeli da prouavate istoriju?" "Tako je, ali me to jo ni do ega nije dovelo", odvrati Seldon setno. "Toli ko se toga tokom istorije zbilo, i toliko je malo o svemu tome reeno." "I zbog toga se oseate osujeenim?" Seldon potvrdno klimnu. "Ali Hari", primeti Randa, "ovde ste tek nekoliko nedelja!" "Tako je, ali ve sasvim dobro uviam..." "Besmisleno je bilo ta tvrditi posle samo nekoliko nedelja. Mogue je da ita v ivot provedete, da biste nainili tek neki maleni napredak! Mogue je, ak, da e biti potreban napor itavih nekoliko nara taja sposobnih matematiara da bi se nainio stvarn i proboj." "Svestan sam toga, Lisun e, ali to ipak ne ini da se bolje oseam. eleo bih da sam, lino, nainim neki vidljivi napredak." "Pa, nee vam pomoi ni to da sami sebe izluujete! Ali ukoliko bi vam to pomo glo da se osetite bolje, dopustite mi da vam uka em na primer jednog daleko manje slo enog problema nego to je ljudska istorija - kojim se prouavaoci bave, bez ikakvo g napretka, ve ni sam ne znam koliko dugo vremena. Poznato mi je sve izbliza, jer se na tome radi upravo ovde na Univerzitetu, i jer jedan od mojih bliskih prija telja neposredno u tome uestvuje. I vi govorite o osujeenosti! U stvari, vi i ne z nate ta je prava osujeenost!" "O emu je re?" Seldon odjednom oseti kako se u njemu budi radoznalost. "O meteorologiji." "Meteorologiji!" Seldon ne uspe da prigu i blago razoaranje. "Ne krivite lice. Evo, pogledajte i sami. Svaki naseljeni svet ima svoju atmosferu. Atmosfera svakog sveta ima odreeni sastav; svaki svet ima svoje tempe raturne razlike, svoju karakteristinu rotaciju i periode obilaska oko svoje matine zvezde; isto tako, i odreeni stepen nagnutosti ose, kao i odreeni odnos kopnenih i vodenih povr ina. Imamo dvadeset pet miliona svetova, i svaki je na svoj nain oso ben. Meutim, nikome jo nije po lo za rukom da iznae neko op te pravilo, koje bi va ilo za sve njih." "Razlog tome je to pona anje atmosfere lako zapada u haotina stanja. To je s vima poznato." "Upravo to tvrdi i moj prijatelj, Jenar Legen. Upoznali ste ga." Seldon se za trenutak zamisli. "Onaj visoki momak? Sa dugakim nosem? Onaj to ba nije priljiv?" "Da, ba taj... A Trantor, pri svemu tome, predstavlja i zagonetku veu no b ilo koji drugi svet. Prema starim zapisima, u prvim danima naseljavanja klimatsk e okolnosti na njemu bile su sasvim normalne. A onda, stanovni tvo je stalo da se mno i i gradovi da se di u u sve veem broju; utro ak energije ubrzano je rastao, i sve je vi e toplote poelo da otie u atmosferu... Podruja prikrivena ledom su se smanjival a, oblaci postajali sve gu i, i klima je postajala sve gora. Zahvaljujui tome, krenu lo se ispod povr ine, ime je bio zapoet zlokoban ciklus. to su klimatski uslovi posta jali gori, ljudi su se sve predanije ukopavali u zemlju, poev i, konano, da zasvouju nebo; klima se, za sve to vreme, sve vi e pogor avala. Trantor je vremenom postao sv

et gotovo stalno prekriven oblacima, sa estim ki ama - ili, kada bi dovoljno zahlad nelo, i sne nim padavinama. Problem je bio u tome to nikome nije polazilo za rukom da ustanovi zbog ega se sve to dogaa. Nikome nije polazilo za rukom da objasni zbo g ega se klima pogor ala, niti da bar u razumnoj meri uspe da, iz dana u dan, progn ozira vremenske promene." Seldon neodluno sle e ramenima. "Zar je to ba toliko va no?" "Za meteorologe to jeste va no. I zbog ega se oni, suoeni sa svojim problemo m, ne bi smeli oseati osujeeni, bar onoliko koliko se vi oseate osujeenim kada je va problem u pitanju? Ne smete biti toliko samo ivi!" Seldon se odjednom priseti oblaka i neprijatne promrzlosti na putu do Ca rske palate. "Pa, ta su na kraju preduzeli u vezi s tim?" upita on. "Pa, ovde na Univerzitetu razraen je, u tom smislu, jedan veliki projekat , i Jenar Legen postao je deo istra ivake grupe. Prema njihovom mi ljenju, ukoliko bi im po lo za rukom da otkriju razloge za tako o tre vremenske promene na Trantoru, b ili bi na najboljem putu da upoznaju su tinske zakone meteorologije uop te. Legen za tim udi s istom stra u s kojom vi udite da otkrijete zakone te svoje psihoistorije. Iz tog razloga, upravo, postavio je neverovatnu zbirku svih vrsta instrumenata n a Gornjoj strani... znate iznad ovih ve takih svodova. Do sada, meutim, nije bilo ni kakvog napretka. I ako je, bez ikakvog ishoda, toliko nara taja ulo ilo toliko napor a u istra ivanje atmosfere, kako se, onda, vi mo ete aliti to ni ta niste postigli u svo jim nastojanjima za nekoliko pukih nedelja?" Randa je, dabome, bio u pravu, pomisli Seldon; zaista je gre io i bio nera zuman. Pa ipak... Ipak... Hamin bi bez sumnje taj nauniki neuspeh u rasvetljavanju jednog problema predstavio kao jo jedan znak op teg pogor anja u ovim vremenima. Mo da je, to se toga tie, bio u pravu, s tim to je on na umu imao sveop te pogor anje i to je govorio u op tim okvirima. to se njega lino tie, Seldon nije oseao nikakvo umanjenje svojih sposobnosti i svojih mentalnih moi. "Hoete li da ka ete da se ljudi penju na svodove i izlaze na otvoreno sa nj ihove spolja nje strane?" upita on iznenada se zainteresovav i. "Da. Izlaze na Gornju stranu. Dosta je zanimljivo. Najvei broj roenih Tran toraca ne bi ni pomislio da to uini: jednostavno, ne vole da zalaze na Gornju str anu. Ve na samu pomisao na tako ne to hvata ih vrtoglavica. Veina onih koji rade na tom meteorolo kom projektu potiu sa Spoljnih svetova." Seldon baci pogled kroz prozor, na travnjake i mali vrt univerzitetskog kruga, obasjane svelo u bez senki i neizlo ene prekomernoj ezi, i zami ljeno primeti: "N e znam da li smem kriviti Trantorce to u ivaju u svim pogodnostima zasvoenog sveta, ali pretpostavljam da bi puka radoznalost trebalo da bar neke meu njima navede da se popnu na Gornju stranu... U svakom sluaju, ja oseam takvu radoznalost." "Mislite li time da ka ete da bi vas zanimalo da pogledate Gornju stranu?" "Pa, verujem da bi me zanimalo. Kako se mo e dospeti na Gornju stranu?" "Ni ta lak e. Popnete se liftom, otvorite jedna vrata, i tu ste. Ja sam ve bi o tamo gore. Sve je nekako... drukije." "Pa, mo da e mi to pomoi da bar za neko vreme odvojim misli od psihoistorije ." Seldon uzdahnu. "Sigurno je da mi nee koditi." "S druge strane", primeti Randa, "moj je stric imao obiaj da ka e: 'Sva zna nja ine jedinstvenu celinu.' Pa, mo da je bio u pravu. Mo da bi vam ne to iz meteorolog ije moglo pomoi da se bolje razaberete u svojoj psihoistoriji. Mogue je, zar ne?" Seldon se jedva primetno nasme i. "Mnogo ta je mogue." A u sebi dodade: Ali nije ostvarljivo. 22. Dors je to, izgleda, iskreno zabavljalo. "Meteorologija?" "Tako je", potvrdi Seldon. "Za sutra su predvieni neki radovi, i ja namer avam da poem tamo gore s grupom." "Jeste li se ve umorili od istorije?" Seldon sumorno klimnu. "Da, jesam, i promena e mi dobro doi. Pored toga, R anda mi je napomenuo da je re o jednom problemu koji nadilazi matematiku, i da e m i dobro initi da shvatim da moj polo aj nije ni po emu jedinstven."

"Nadam se, samo, da ne patite od agorafobije." Seldon se nasme i. "Ne, ne patim, ali shvatam zbog ega me to pitate. Randa mi ree da Trantorci neretko pate od agorafobije i da ba ne zalaze rado na Gornju s tranu. Pretpostavljam da se oseaju nelagodno bez svog za titnog omotaa." Dors potvrdno klimnu. "Ovde je to sasvim prirodno, meutim, poprilian broj Trantoraca takoe mo ete sresti na mnogim planetama irom Galaksije - kao turiste, adm inistratore, vojnike. Pored toga oseaj ogorafobije nije tako redak ni na Spoljnim svetovima." "Mogue je da ste u pravu, Dors, ali ja, u svakom sluaju, nisam podlo an agor afobiji. Radoznao sam, i budui da smatram da bi mi mala promena dobro do la, poi u su tra gore." Dors je za trenutak oklevala. "Trebalo bi da vam se pridru im, ali ba sutra imam krcat dan... Ipak, budui da ste otporni na agorafobiju nee biti nikakvog pro blema i mo da ete se ak lepo provesti. Ah, da: bilo bi dobro da se dr ite bli u meteorol oga. ula sam ve da su se neki ljudi izgubili tamo gore." "Vodiu rauna. Ima ve dosta vremena kako mi nije po lo za rukom da se negde za ista izgubim." 23. Jenar Legen uvek je delovao nekako turobno. Razlog tome nije bio njegov izgled: izgledao je sasvim pristojno. Razlog tome nisu bile ni njegove obrve, ko je su bile guste i same po sebi dosta tamne. Razlog tome, zapravo, nalazio se u i njenici da su mu iste te obrve osetno trale iznad duboko usaenih oiju - kao i u dugak om, prilino istaknutom nosu. Posledica toga bila je da je uvek delovao nekako nev eselo. U oima mu nije titrao osmeh i kada bi progovorio, to se ba nije esto de avalo, iz sebe je ispu tao dubok, sna an glas, iznenaujue zvonak s obzirom na njegovo mr avo te lo. "Seldone", primeti on, "bie vam potrebna znatno toplija odea od te koju im ate na sebi." "Oh?" odvrati Seldon i obazre se oko sebe. Bila su tu jo dva mu karca i dve ene koje je trebalo da pou sa Legenom i Seld onom, koji su, ba kao i sam Legen, preko lake satenske trantorske odee navukli deb ele d empere - to su se, takoe, ne sasvim neoekivano, isticali jarkim bojama i veoma smelim arama. Samo se po sebi razume - nijedan od njih nije ni u najmanjoj meri b io slian drugom. Ogledav i se, Seldon ree: "Izvinite, nisam znao... Ali ne raspola em nikakvom drugom pristalom odeom." "Ja u vam je pozajmiti. ini mi se da tu negde imam jo ne to... Da, evo je. Ma lo je izno ena, ali bolje i ta no ni ta." "U ovakvim d emperima ume da bude i neprijatno toplo", primeti Seldon. "Ovde, da", odgovori Legen. "Ali na Gornjoj strani uslovi su sasvim druki ji. Hladno je i vetrovito. teta to i za vas nisam nabavio debele arape i izme. Tamo gore bez sumnje bi vam dobro do le." Sa sobom su povezli i jedna kolica s instrumentima, koje su, sada, pojed inano isprobavali sa, prema Seldonovom mi ljenju, nepotrebnom sporo u. "Je li i na va oj rodnoj planeti hladno?" upita ga Legen. "Samo na pojedinim njenim delovima, naravno", odgovori Seldon. "Onaj deo Helikona sa koga potiem ima blagu klimu, kao i dosta ki a." " teta. Mogue je da vam se ne dopadne kako izgleda tamo gore." "Verujem da u biti u stanju da izdr im onoliko koliko emo se tamo zadr ati." Po to su konano obavili pripreme, malena grupa ue u jedan lift na kome je st ajala oznaka: SAMO ZA SLU BENE SVRHE. "To je zato to lift vodi pravo na Gornju stranu", objasni mu jedna od dve ju mladih ena. "Gore se ne zalazi bez nekog valjanog razloga." Seldon nije ranije sreo tu mladu enu, ali je uo da je oslovljavaju imenom Klauzija. Nije, meutim, znao da li joj je to bilo lino ime, ili prezime, ili mo da, nadimak. Lift se ni po emu nije razlikovao od drugih, kojima se Seldon ve vozio, bi lo ovde na Trantoru, bilo na Helikonu (s izuzetkom, razume se, antigravitacionog lifta koji su Hamin i on jednom prilikom koristili); utisak je, meutim, menjalo

saznanje da ih vodi iznad svodova i u prazninu, tako da se u njemu oseao kao u ka kvom svemirskom brodu. Seldon se nasmeja u sebi. Zaista, luckasta pomisao. Lift je lako podrhtavao, to Seldona namah podseti na Haminove rei o sveop te m galaktikom propadanju. Legen je, zajedno sa dvojicom mu karaca i drugom od dveju e na, stajao nepomino i kao zaleen, kao da su re ili da ni na ta ne misle i ni ta ne ine s ve dok ne stignu na odredi te, ali ga je Klauzija sve vreme kri om pogledavala, kao da je na njemu na la ne to to je na nju ostavilo dubok utisak. Seldon se na e prema njoj i apatom joj se obrati (kao da ne eli da remeti mi r ostalih): "Koliko visoko treba da se uspnemo?" "Visoko?" ponovi ona. Govorila je normalnim glasom, oigledno se ne osvrui n a potrebu za ti inom koju su drugi oseali. Izgledala je prilino mladoliko, i Seldonu odjednom pade na pamet da je mo da tek bruco . Mo da je, zapravo, slu ila samo kao ispo mo. "Pa, potrajae. Gornja strana mora da se nalazi veoma visoko." Za trenutak, delovala je zbunjeno. A onda dodade: "Ah, ne. Uop te nije vis oko. Samo, krenuli smo sa najdonjeg sprata. itav Univerzitet nalazi se na najdonj em spratu. Potrebno nam je poprilino energije, a to ste dublje dole, i energija je jeftinija." "Sve je u redu", odjednom se oglasi Legen. "Stigli smo. Ali najpre da iz nesemo opremu." Lift se zaustavi uz blaki tresak i velika vrata se odmah irom raskril te. T emperatura istog asa pade i Seldon brzo zavue ruke u d epove, zadovoljan to na sebi i ma d emper. Hladan vetar stade da mu mrsi kosu, i on pomisli kako bi mu e ir ovde dob ro do ao. Gotovo istog asa Legen izvue neki zamotuljak ispod svog d empera, odmota ga i stavi kapu na glavu. Ostali poo e za njegovim primerom. Samo je Klauzija oklevala. Taman je nameravala da i ona stavi kapu na gl avu, a onda se odjednom predomislila i ponudila je Seldonu. Seldon, meutim, odmahnu glavom. "Ne mogu uzeti va u kapu, Klauzija." "Samo je uzmite. Ja imam dugaku kosu, i ona e mi sasvim dobro poslu iti. Va a je, meutim, kratka, i pomalo... proreena." Seldon po ele da se estoko usprotivi njenim reima, i u nekoj drugoj prilici bi to svakako i uinio. Sada, meutim, samo dohvati kapu i promrmlja u pola glasa: " Hvala vam... Ali ukoliko vam bude hladno, vratiu vam je." Mo da ipak i nije ba bila tako mlada. Mo da je tako delovala zbog svog okrugl og, bebastog lica. A po to mu je skrenula pa nju na svoju kosu, on zapazi da je sva u veoma privlanim riastosmeim prelivima. Takvu kosu nije jo nikad video ni kod koga na Helikonu. Ovde na Otvorenom bilo je oblano, ba kao to je bilo i onda kada su ga preko otvorenog prostora vodili put Carske palate. Meutim, ovog je puta bilo osetno hl adnije nego tada, i Seldon zakljui da je razlog tome to su se u meuvremenu za est ne delja primakli zimi. A i oblaci su bili gu i nego onda; dan je, isto tako, bio znat no sivlji i delovao je nekako pretee - ili je to, ipak, bilo samo stoga to je za s amo nekoliko asova trebalo da nastupi no? Ipak, po svoj se prilici ne bi uspeli ov amo da obave neki va an posao, a da sebi pri tom ne ostave dovoljno vremena da rad e po dnevnoj svetlosti. Ili su, pak, oekivali da e im za predvieni posao biti potre bno veoma malo vremena. Pomislio je, u jednom trenutku, da ih zamoli da ga podrobnije upute u st vari, ali mu onda na pamet pade da im mo da ba ne bi bilo zgodno da mu u ovom asu od govaraju na pitanja. Svi su nekako delovali kao da se nalaze u nekom posebnom ra spolo enju, pri emu se to raspolo enje kretalo od ushienosti do ljutnje. Seldon je stoga re io da malo bolje osmotri mesto na kome se obreo. Stajao je na neemu za ta jezakljuio da bi moralo biti od bezoblinog metala; takav je, bar, utisak stekao na osnovu zvuka koji je izazvao kada je, kradom, ne koliko puta lupnuo nogom po podlozi. Meutim, metalna povr ila oigledno je bila neim p resvuena, budui da su za njim, dok je po njoj hodao, ostajali tragovi stopala. Met alna podloga nesumnjivo je bila prekrivena bilo pra inom, bilo nekim drugim tanani m prahom. Pa, najzad, to da ne? Te ko je bilo i zamisliti da bi se neko peo ovamo sam o da poisti. Iz iste radoznalosti, on se sa e da prstima opipa prah pod svojim nogam

a. Klauzija mu se, meutim, u meuvremenu pribli ila i, videv i ime se bavi, primeti poput kakve domaice zateene usred posvema njeg nereda u kui: "Povremeno poistimo ovo mesto, pre svega zbog instrumenata. Na drugim mestima na Gornjoj strani jo je mno go gore, ali to i nije toliko va no. Do toga, znate, dolazi usled izolacije." Seldon ne to proguna u znak odgovora i nastavi da se obazire oko sebe. Nije bilo ni najmanje izgleda da shvati emu sve slu e instrumenti, koji su delovali kao da su iznikli iz tankog tla (ukoliko se ono, uop te, moglo tako nazvati). Nije im ao blagog pojma emu slu e, niti kakva su merenja obavljali. Sada se u njegovom pravcu uputio i sam Legen. Dizao je i ponovo spu tao st opala s kranjom obazrivo u, i Seldon za trenutak pomisli da to ini zato da ne bi por emetio rad instrumenata. Istog asa, on stavi sebi u zadatak da se i sam postara d a ubudue hoda na taj nain. "Hej! Seldone!" Seldonu se ba ne dopade ton njegovog poziva, i on se hladno odazva: "Da, dr Legene?" "Pa, dobro, dr Seldone", ispravi se on pomalo nestrpljivo. "Onaj mali Ra nda ree mi da ste matematiar." "Tano." "Dobar matematiar?" "Voleo bih da je tako, ali to je ne to to bih vam te ko mogao garantovati." "I zanimaju vas te ko svarljivi problemi?" "Upravo sam suoen s jednim takvim", odgovori Seldon svesrdno. "I ja sam suoen s jednim. Pa, slobodni ste da razgledate unaokolo. Ukolik o imate bilo kakva pitanja, na a sta istkinja, Klauzija, nai e vam se pri ruci. Mo da ete biti u mogunosti da nam pomognete." "Bilo bi mi veoma drago, ali znate, o metereologiji nemam ni pojma." "Ne mari, Seldone. Voleo bih, jednostavno, da malo pogledate unaokolo, i da potom porazgovaramo o nekim mojim matematikim proraunima." "Stojim vam na usluzi." Legen se okrenu, i njegovo mrgodno lice kao da se jo vi e natu ti. Zastav i, za asak, on se ponovo obrati Seldonu: "Ukoliko vam postane hladno - zaista hladno vrata lifta su otvorena. Samo uite u njega i pritisnite duge sa oznakom: UNIVERZ ITET. Lift e vas odvesti pravo dole i potom se automatski vratiti po nas. Klauzij a e vam ve pokazati - ukoliko zaboravite." "Neu zaboraviti." Ovog puta on se konano udalji, i Seldon ostade zagledan u njegova lea, osea jui kako mu se ledeni vetar s lakoom probija kroz debeli d emper. Klauzija mu prie s lea, lica blago zarumenjenog usled vetra. "ini mi se da je dr Legan zbog neeg nespokojan", primeti Seldon. "Ili je, mo da, u pitanju njegov uobiajeni odnos prema ivotu?" Ona se zakikota. "On zaista uvek izgleda nespokojan, ali sada to i jeste ." "Zbog ega?" upita Seldon bez ikakvih zadnjih misli. Klauzija se obazre preko svog ramena, dok joj je vetar vitlao bujnu kosu . "Ne bi ba trebalo da sam u to upuena", objasni ona, "ali, eto, ipak mi je poznat o. Dr Legen je proraunao da e se ba danas, i ba u ovo vreme, u oblacima javiti pukot ina i stoga je odluio da pri sunevoj svetlosti, obavi neka posebna merenja. Meutim. .. pa, pogledajte kakvo je vreme." Seldon s razumevanjem klimnu. "Ovde gore imamo postavljene holovizijske prijemnike, tako da mu je bilo poznato da je oblano - ak i vi e nego obino - ali mislim da je oekivao da e se isposta viti da ne to nije u redu s instrumentima, i da e gre ka biti u njima a ne u njegovim proraunima. Meutim, sve do ovog trenutka nisu uspeli da ustanove da je do lo do ika kvog poremeaja u radu instrumenata." "I to je, onda, razlog to izgleda toliko nesreno." Pa, ne bi se ba moglo rei da ikada izgleda sreno. kiljei oima, Seldon se ponovo obazre oko sebe. Uprkos oblacima, svetlost je bola oi. On odjednom primeti da povr ina na kojoj je stajao nije sasvim ravna. Sta

jao je na jednom malom ispupenju, i svuda oko njega, dokle mu je god pogled dopir ao, nalazila su se druga brojna ispupenja, razliite irine i visine. "Ova va a Gornja strane ne izgleda ba ravnomerno ustrojena", primeti on. "Pa, verovatno, najveim delom. Takvom su je sazdali." "Iz nekog posebnog razloga?" "Ne, ne verujem. Jednom su mi, meutim, objasnili - i ja sam se ovako ogle dala oko sebe, i postavljala sebi isto pitanje - da su na Trantoru najpre poeli s a zasvoivanjem trgova, tr nih centara, sportskih borili ta i slinih stvari; potom su s tali da di u svodove i nad itavim gradovima, tako da je uskoro svodova bilo posvuda , razliitih veliina i visina. A kada su ih, napokon, meusobno spojili, izgledali su kao nasumice razbacani; u meuvremenu se, pak, do lo do zakljuka da ba tako i treba d a bude." "Hoete da ka ete da je upravo ne to to je nastalo sasvim sluajno, poelo da se do vljava kao izraz tradicije?" "Pa, pretpostavljam - ukoliko ba elite da to tako objasnite." (Ukoliko se ne to, pomisli Seldon, to je nastalo istim sticajem okolnosti, p otom pone posmatrati kao izraz tradicije, koju potom ni ta, ili gotovo ni ta, ne mo e o sporiti, zar to ne bi mogao biti sluaj i sa zakonima psihoistorije? Dalovalo mu j e to krajnje upro eno, ali opet, koliko li je samo zakona postojalo, takoe krajnje u pro enih? Milion? Milijardu? Zar nije bilo samo nekoliko op tih zakona, iz kojih su t i brojni upro eni zakoni mogli biti posledino izvedeni? Mo e li se to uop te odrediti? Z a trenutak, zadubljen u misli, gotovo da je i zaboravio na ledeni vetar.) Ali Klauzija ga je bila itekako svesna, i uzdrhtav i od hladnoe, primeti: " Ba je gadno. Mnogo je bolje pod svodovima." "Jeste li roeni ovde?" upita Seldon. "Na Trantoru? Jesam." Prisetiv i se ta mu je Randa rekao o agorafobinosti Trantoraca, on puta: "Ka ko se oseate ovde gore?" "Odvratno", odgovori Klauzija, "ali elim da se izborim za naunu titulu, da se specijalizujem i da dobijem odgovarajui polo aj, i kako dr Legen tvrdi da ni ta o d toga nije moguno bez bar malo rada na terenu... Evo me, tu sam, iako mrzim ovo mesto iz dna du e, naroito kada je ovako hladno. Usput, budui da je ovde toliko hlad no, verovatno da ni u snu ne biste pomislili da na ovim svodovima ima i vegetaci je. Jesam li u pravu?" "Zaista je ima?" On je o tro pogleda, podozrevajui da je u pitanju nekakva neslana ala, smi ljena s jedinim ciljem da ga izvrgnu poruzi. Meutim, izgledala je s asvim bezazleno... Ipak, nije umeo da odredi koliko je ta bezazlenost bila stvar na, a koliko tek svojstvena njenom bebastom licu. "Pa, razume se! ak i ovde oko nas, razume se, kada je toplije. Jeste li p rimetili kakvo je tle ovde? Mi ga povremeno istimo, kao to sam vam ve rekla, zbog r adova koje ovde obavljamo, ali na drugim mestima pra ine ima u izobilju, pogotovo u udubinama na spojevima svodova. Tamo ima zaista zanimljivog bilja." "Ali otkud se ovde stvorila pra ina?" "Dok su jo svodovi prekrivali samo pojedine delove planete, vetar je nano sio pra inu na njih, malo po malo. Potom, kada je Trantor postao sav prekriven svo dovima i kada su ni i spratovi poeli sve vi e da se ukopavaju ispod povr ine tla, popri line koliine zemlje, ukoliko je to bilo mogue, bile su izbaene i prenesene na gornje povr i svodova." "Ali zar nije pretila opasnost da se svodovi survaju pod tolikim teretom ?" "Ne, nije, zaista. Svodovi su izuzetno vrsti, i pored toga, poduprti na m nogo mesta. Prema jednom starom filmskom zapisu, prvobitna je namera bila da se na gornjim povr inama svodova gaje usevi, ali se potom ispostavilo da je mnogo del atnije initi to ispod svodova. Kva anu hranu i alge takoe je bilo mogue odgajati ispod svodova, kako bi se smanjila povr ina zemlji ta koje su zahtevali uobiajeni usevi, t e je odlueno da se Gornja strana prepusti svojoj sudbini. Na Gornjoj strani, znat e, postoji i ivotinjski svet - leptirovi, kukci, mi evi, zeevi. I to u ne malom broj u." "Ali zar se ne mo e dogoditi da korenje ovda njeg bilja o teti svodove?" "Ve hiljadama godina je tako. Svodovi se odr avaju tako da se korenju ne do

zvoljava da se razraste. Veinom ovde raste trava, ali ima i drvea. Bili biste u pr ilici da ih i sami vidite, samo da smo u nekom toplijem godi njem dobu, ili da smo ne to dalje na jugu, ili da ste u svemirskom brodu." Ona ga, za asak, pogleda kraj ikom oka, i upita: "Jeste li imali priliku da posmatrate Trantor kada ste se ovam o spu tali iz svemira?" "Ne, Klauzija, moram priznati da nisam. Hiperbrod, iz nekog razloga, nik ad nije bio u povoljnom polo aju za promatranje. A da li ste vi ikad osmotrili Tra ntor iz svemira?" Ona se bledo osmehnu. "Nikad nisam kroila u svemir." Seldon se jo jednom obazre oko sebe. Sivilo, posvuda. "Prosto ne mogu da poverujem", zakljui on. "Mislim, da ovde na Gornjoj st rani postoji biljni svet." "Ipak je tako. ula sam kako govore - ljudi poput vas, iz Spoljnih svetova , koji jesu videli Trantor iz svemira - da se ova planeta presijava u zelenom, d a izgleda kao kakav travnjak, budui da je mahom prekrivena travom i niskim bunjem. U stvari, postoji i drvee. ak, nedaleko odavde, postoji i jedan estar. Videla sam ga svojim oima. ini ga, u celosti, zimzeleno drvee, visoko, ak, i do est metara." "Gde se nalazi?" "Ne mo ete ga videti odavde. Tamo je, na suprotnoj strani svoda. estar je.. ." Poziv je bio jedva ujan. (Seldon tek tada postade svestan da su se, dok s u razgovarali, udaljili iz neposredne blizine drugih lanova grupe). "Klauzija! Vr ati se ovamo. Potrebna si nam." "A-ha!" odazva se Klauzija. "Dolazim... Izvinite, dr Seldone. Ali moram da idem." I ona otra, uspevajui da stupa po tlu lakim korakom, uprkos svojim debel im, krznom postavljenim, izmicama. Da li se to, ipak, sve vreme izmotavala s njim? Nije li, mo da, namerno, j ednom lakovernom strancu ulivala u glavu itavu hrpu besmislica, tek ale radi? Pozn ato je da su se takve stvari ve de avale na mnogim svetovima i u sva vremena. To to je izgledala kao slika i prilika istinske estitosti nije ba ni ta moralo da znai; u s tvari, uspe ni pripovedai la nih pria posebno su nastojali da uve baju upravo najnevinij e izraze lica. Imajui to u vidu, bilo je sasvim umesno zapitati se da li na Gornjoj stra ni zaista postoji drvee visoko est metara? Ne razmi ljajui mnogo, Seldon se uputi u p ravcu najvi eg svoda koji se mogao videti na obzorju, obgrliv i sam sebe rukama kako bi se bar malo zagrejao. Ali poprilinu hladnou oseao je i na nogama. Klauzija mu nije ukazala ni u jednom posebnom pravcu. Mogla je, prosto, da mu nagovesti pravac u kome se nalazilo drvee, ali, eto, nije. Ali zbog ega nije ? I da bi sve do lo na svoje mesto, iznenadni poziv bio je dovoljan da ga ostave s amog. Svodovi su se vi e protezali u irinu nego u visinu, to je bez sumnje pogodov alo kretanju po njima, budui da bi u suprotnom ovek nailazio na neuporedivo vee te koe . S druge strane, opet, njihova blaga kosina jednostavno je znaila da je neophodn o prevaliti poprilinu razdaljinu, pre no to bi se stiglo do najvi e take svoda i odat le, sa najboljim pogledom, osmotrila itava okolina. I evo, konano mu se ukazala druga strana svoda na koji se uspeo. Za trenu tak, Seldon se osvrnu kako bi se uverio da je i dalje u stanju da vidi meteorolo ge i njihove instrumente. Bio se ve poprilino od njih udaljio; jo ih je mogao videt i u njihovoj udolini, mada ne sasvim jasno. Vrlo dobro! Njegovom pogledu ne ukaza se nikakav estar, nikakvo drvee; samo jo jedno ul egnue, koje je krivudalo izmeu dva svoda. Du obeju strana te neobine brazde tle je b ilo deblje, povremeno prekriveno zelenim mrljama koje su mogle biti mahovina. Uk oliko bi nastavio tom brazdom, i ukoliko bi se dovoljno spustio u udolinu, i uko liko bi sloj zemlje to je pokrivala gornju povr inu svoda bio dovoljno debeo - pa, mo da bi zaista mogao naleteti na drvee. On se jo jednom osvrnu, nastojei da u svest utisne ne to osobito to bi mu kas nije poslu ilo kao putokaz, ali sve to je mogao da vidi bile su kosine svodova, koj e su se spu tale i ponovo uzdizale. Suoen s tim, on stade da okleva; Dorsino upozor enje, koje mu je tada izgledalo kao sasvim suvi an savet, ovog asa dobi svoj puni s misao. Uprkos tome, inilo mu se sasvim nedvosmisleno da je brazda pred njim preds

tavljala neku vrstu puta. Ukoliko bi nastavio da se njome kree, posle nekog vreme na mogao se jednostavno okrenuti i istim putem se vratiti na sada nje mesto. I on odluno krenu dalje, sledei zaobljenu brazdu koja je vodila nadole. Iz nad njega dopiralo je neko jedva ujno huanje, ali on na njega ne obrati nikakvu pa n ju. Bio je u sebi vrsto odluio da vidi to drvee, i jedino je to tog trenutka obuzim alo njegov um. Mahovina je sada postajala sve deblja, prostirui se pod njegovim nogama k ao deo kakvog tepiha; povremeno su se, takoe, poeli javljati i zama nji travnati buno vi. Uprkos svoj pusto nosti Gornje strane mahovina je bila izrazito zelene boje, i Seldonu u magnovenju sinu da jednu ovakvu, debelim slojevima zastrtu plenatu, n ajverovatnije zasipaju este ki e. Brazda je nastavljala da vijuga i ubrzo, tamo, ba naspram jo jednog svoda, ukaza se neka tamna mrlja, jasno vidljiva spram sivog neba. Seldonu namah bi ja sno da je konano nabasao na drvee. Istog asa, kao da je njegov um, po to ga je oslobodio pogled na drvee, mogao poeti da prima i druge utiske, Seldon konano postade svestan huanja koje je i rani je uo, ali koje je, bez imalo razmi ljanja, odstranio iz dvojih ula, napreac pripisav i zvuk huku ma ina. Ali sada zastade i ozbiljno se upita: da li je zaista u pitanju bio huk ma ina? A to da ne? Stajao je na jednom od bezbrojnih svodova, koji su prekrivali stotine miliona kvadratnih kilometara tog grada-sveta. Mora da je postojalo mno t vo ma ina, najrazliitijih vrsta, sme tenih tik ispod svodova - na primer, izmeu ostalo g, mone sprave za provetravanje. Mo da je, upravo, tek sada bilo mogue uti ih kako ra de, budui da ovamo nisu dopirali nikakvi drugi zvuci iz tog grada-sveta. Nezgoda je, meutim, bila u tome to to huanje koje se jasno ulo izgleda nije dopiralo odozdo. On, stoga, podi e pogled da osmotri avetinjski bezoblino nebo. Ni ta . Ipak je nastavio da pogledom pretra uje nebo, zagledajui du kosina to su stre mile uvis, i onda, u daljini... Ono to je ugledao bila je tek jedna tamna takica koja se jasno izdvajala n aspram sive pozadine. I ma ta da je ta takica predstavljala, nije bilo nikakve sum nje da se kretala, kao da nastoji da utvrdi pravac, dok konano nije nestala iza o blaka. Istog asa, ni sam ne znajui zbog ega, pomisli: To mene tra e! I pre no to je uop te mogao smisliti ta mu valja initi, on uini ne to najprirodn ije. Iz sve snage, oajniki, on potra brazdom prema drveu, i da bi do njega stigao u najkraem roku, skrenu nalevo i uz blagu kosinu jednog svoda, probijajui se kroz ne ko mrko, napola sasu eno, paprati nalik busenje, sa bodljikavim stabljiicama sa sve tlocrvenim zrnastim plodovima.

24. Seldon zastade, dahui, ispod jednog drveta, vrsto se uhvativ i za njega. Zati m stade pogledom da traga za leteim objektom, kako bi ga pravovremeno ugledao uko liko se ponovo pojavi, kako bi se sklonio iza drveta, s njegove zadnje strane, p oput kakve veverice. Drvo je bilo hladno, kora mu je bila rapava, i nije mu pru ala ni ta - osim skrovi ta. Razume se, drvo mu ba nee biti od velike pomoi ukoliko ponu da okolinu pret ra uju toplotnim tragaem; s druge strane, pak, hladno stablo drveta mo da bi moglo za varati i sam toplotni traga. Tle je pod njegovim nogama, oito, bilo prekriveno podebljim zemljanim slo jem. ak i u tom trenutku, dok se skrivao, dok je nastojao da ugleda svoje progoni telje i da sam ostane neprimeen, nije mogao da se ne upita koliko je tle ovde bil o debelo, koliko je vremena bilo potrebno da se taj sloj natalo i, koliko je jo dru gih svodova u toplijim podrujima Trantora nosilo ume na svojim pleima, kao i to da li je drvee raslo iskljuivo meu brazdama, prepu tajui vi a podruja mahovini, travi i nis om bunju. A onda ponovo ugleda letelicu. Oigledno, nije u pitanju bio hiperbrod, ak ni meuplanetarni mlaznjak; u pitanju je, u stvari, bio brod za lokalne letove. Sa svim se jasno moglo uoiti bledo svetlucanje jonskog mlaza koji je isticao iz estou gaonog mlaznika na njegovom zadnjem delu, neutralizujui gravitacionu silu i omogua

vajui krilima da brod lagano odr avaju u praznom prostoru, nalik na kakvu golemu pt iurinu to leti slu ei se vazdu nim strujama. Bilo je to, nesumnjivo, vozilo koje se kor istilo za izvianje planetarnih povr ina. Samo zahvaljujui oblacima nisu ga do sada opazili. ak i da su upotrebili t oplotne tragae, to bi im samo ukazalo na to da se dole, na svodovima, nalaze neki ljudi. Letelica bi, stoga, morala poku ati da proba da se spusti na debeli sloj p ra ine koji je prekrivao svodove, kako bi uop te mogla ustanoviti koliko je ljudi tu bilo i, posebno, da li se meu njima nalazio ba onaj za kojim je dru ina sa broda tr agala.

Letelica se sada ve osetno pribli ila, ali to je znailo da vi e nije mogla ost ati neprimeena. Huk motora ju je pre svega odavao, ali ih na brodu nisu mogli isk ljuiti sve dotle dok su imali nameru da nastave sa traganjem. Seldon je dobro poz navao ovakve letelice, jer ih je bilo poprilino kako na Helikonu tako i na drugim nezasvoenim svetovima, naroito u danima kada je nebo bilo prozrano i mnoge su, ak, bile u privatnom vlasni tvu. Ali od kakve su koristi ovakve letelice mogle biti na Trantoru, na kome se sav ljudski ivot odvijao pod svodovima, i gde su, gotovo stalno, gusti niski o blaci skrivali nebo na otvorenom - osim ukoliko nije bilo u pitanju nekoliko vla dinih vozila upravo i namenjenim za ovakve svrhe, to jest, da uu u trag prekr itelj ima namamljenim na istinu iznad svodova? A to da ne? Vladine snage nisu imale pristupa na tle Univerziteta, ali mo d a upravo u ovom asu, Seldon se nije ni nalazio na njemu. Nalazio se na spolja njoj strani svodova koja, sasvim mogue, nije spadala u nadle nost nijedne od mesnih vlas ti. Bilo je, zaista, mogue da je carsko vozilo imalo pravo da se spusti na bilo k oji deo svoda sa njegove spolja nje strane, i da podvrgne saslu anju ili da ukloni s vakoga ko bi se tu zatekao. Hamin ga ni na to nije upozorio, ali mo da je, jednost avno, prevideo itavu stvar. Letelica mu se u meuvremenu jo vi e pribli ila, pretra ujui i dalje okolinu poput kakve slepe ptiurine koja nju ka svoj plen. Da li e im pasti na pamet da pomnije pr etra e i ovo drvee ovde? Da li e se spustiti, i uputiti nekog vojnika da se probije kroz estar? Ako tako zaista postupe, ta mu valja initi? Bio je nenaoru an, i sva njegova hitrina i borilaka ve tina bili bi mu potpuno nekorisni pred neizdr ljivim bolom to g a izaziva neutronski bi. Izgleda, ipak, da nisu nameravali da se spuste. Ili su propustili da uoe vrednost drvea kao mogueg skrovi ta... Ili... Jedna sasvim nova misao potpuno ga obuze. ta ako to, uop te, nije bila nika kva letelica za gonjenje? ta ako je letelica, zapravo, bila samo deo meteorolo kih ispitivanja? Nesumnjivo, meteorolozi bi mogli biti itekako zainteresovani da isp itaju i gornje slojeve atmosfere. Da li je, skrivajui se od letelice, sve vreme izigravao preispoljnu budal u? Nebo je, u meuvremenu, postajalo sve tamnije. Ili je sloj oblaka postajao sve gu i, ili se, to je bilo verovatnije, bli ila no. Istovremeno, postajalo je sve hladnije, i nesumnjivo, bie sve hladnije i hladnije. Da li je trebalo da ostane ovde i da se smrzne, samo zato to se pojavil a neka savr eno bezazlena letelica, izazvav i u njemu paranoidni strah kakav nikada ranije nije iskusio? Sna an podsticaj da izie iz svog skrovi ta i vrati se u meteorol o ku stanicu odjednom ga celog preplavi. Na kraju krajeva, kako je onaj ovek od koga je Hamin toliko zazirao - ona j Demerzel - uop te mogao znati da e se, ba u ovom trenutku, Seldon nai na Gornjoj st rani, izlo en prepadu? U trenutku, ova mu se misao uini potpuno prihvatljiva, i on, drhtei od hla dnoe, naini pokret kao da e se izvui iz svog skrovi ta iza drvea. Istog asa, meutim, o se povue, jer se letelica ponovo pojavila, sada bli a no ijednog trenutka pre toga . Nije na njoj uspevao da uoi ni ta to bi ga uverilo da je namenjena meteorolo kim isp itivanjima. Nije uzimala uzorke, obavljala merenja, ili jednostavno, vr ila prover

e. Ali da se time i bavila, da li bi on bio u stanju da to uop te uoi? Nije mu bilo poznato kakve je vrste instrumenata letelica mogla nositi, niti kako bi oni fun kcionisali. ak i da je obavljala neke meteorolo ke poslove, on, zacelo, to ne bi bi o u stanju da neopozivo ustanovi... Stoga, da li je bilo umesno da se izlo i rizik u i stupi na otvoreno? Najzad, ta ako Demerzelu jeste bilo poznato da e se on nai na Gornjoj stran i, jednostavno zahvaljujui tome to ga je o svemu obavestio neki od njegovih agenat a, prikriven na Univerzitetu, koji je i sam za to nekako douo? Lisung Randa, onaj vedri, uvek nasme eni maleni Istonjak, predlo io mu je da poe na Gornju stranu. Svesr dno se oko toga potrudio, iako pominjanje Gornje strane nije ba sasvim prirodno p roisteklo iz njihovog dotada njeg razgovora; u najmanju ruku, bar, ne dovoljno pri rodno. Da li je bilo mogue da je ba on bio vladin dou nik, i da je nekako stigao da upozori Demerzela? Zatim, bio je tu i onaj Legen, koji mu je pozajmio d emper to ga je sada im ao na sebi. Dakako, d emper mu je bio vi e nego neophodan, ali zbog ega mu Legen nije ranije rekao da e mu biti potreban, kako bi se sam mogao kako valja pripremiti z a izlazak? Da li je bilo neeg naroitog u d emperu koji je sada imao na sebi? Njegov je d emper bio sav u purpurnoj boji, dok su d emperi ostalih bili ispleteni, po tran torskoj modi, od jarkosvetlog materijala. Svako ko bi ih osmotrio iz visina lako bi razabrao zagasitu mrlju, sred ostalih znatno svetlijih, i ne bi mu bilo nima lo te ko da raspozna da je upravo re o osobi za kojom se traga. A Klauzija? Ona je, navodno, do la na Gornju stranu radi obuke, kao i da p omogne drugim meteorolozima. Nije li bilo mogue da mu je pristupila, povela s nji m neobavezan i opu ten razgovor, a onda ga mirno ostavila nasamo i pridru ila se ost alima - samo stoga da bi ga potom bilo to lak e uoiti? Kada ve razmi lja o takvim stvarima, kako su stvari stajale kada je Dors Ve nabili bila u pitanju? Bilo joj je poznato da se sprema da poe na Gornju stranu, i nije se tome usprotivila. Mogla je, ak poi s njim, ali se, eto, izgovorila zauze to u. U pitanju je bila zavera. Nema sumnje u to. Bio je sada sasvim ubeen da j e tako, te vi e nije moglo biti ni govora da izie iz svog skrovi ta meu drveem. (Noge s u mu bile ve ledene, i inilo se da ni od kakve pomoi nije bilo da povremeno njima z atrupka po tlu.) I zar se ta letelica nee nikada udaljiti? Tek to je to pomislio, huk motora postade prodorniji i letelica se di e put oblaka i ubrzo i eze. Seldon je napeto oslu kivao, motrei na najmanji um, nastojei da se uveri da j e letelica konano oti la. Ali ak i tada, kada je postao potpuno siguran da je odlete la, upita se nije li u pitanju bila samo varka, kako bi ga izvukli iz njegovog s krovi ta. I on ostade ne miui se, dok su minuti sporo proticali i no nastavljala da s e spu ta. Konano, kada je sasvim postao svestan da bi ne izlazak na otvoreno znaio d a e se smrznuti, on iskoi iz svog skrovi ta meu drveem, oprezno se obazirui unaokolo. Skoro se ve sasvim smrailo. Vi e nisu mogli otkriti njegovo prisustvo, osim pomou toplotnog tragaa, ali u tom sluaju, pravovremeno bi uo huk motora letelice koj a se vraa. On poeka nekoliko trenutaka, u blizini drvea, brojei u sebi spreman da se na najmanji zvuk ponovo zavue u svoje skrovi te - mada ni sam nije umeo da objasni od kakve bi mu to koristi bilo ukoliko bi im po lo za rukom da ga uoe. Seldon se ponovo obazre oko sebe. Kada bi mogao pronai meteorologe, sigur no bi od njih dobio neku runu svetiljku; vi e od toga, meutim, po svoj prilici, od n jih nije mogao oekivati. Jo je bio u stanju da razabere okolinu, ali kroz samo etvrt asa, najdalje z a pola sata kada se ponovo nae na otvorenom, vi e ni to nee moi. Bez ikakvog svetla, i sa oblanim nebom iznad, bie veoma mrano - nai e se u posvema njoj tmini. Obuzet iznenadnim oajanjem to e se nai u potpunom mraku, Seldon shvati da to pre mora nai brazdu kojom je dospeo ovamo, i potom se uputiti tragom otisaka vlas titih stopala. Stiskajui rukama sopstveno telo, kako bi se bar donekle zagrejao, on se konano uputi pravcem u kome se, kako je mislio, nalazila ona brazda izmeu dv aju ispupenja svoda. Mogue je, razume se, da nije postojala samo jedna brazda koja je vodila o d estara; meutim, poe mu za rukom da uoi neke od stabljika sa zrnastim plodovima koj

e je primetio kada je ovamo dolazio, s tim to plodovi nisu vi e izgledali jarkocrve ni, ve potpuno crni. Nije vi e smeo da okleva ni trenutka. Morao je poi od pretposta vke da se nalazi na pravom putu. to je br e mogao, stade se uspinjati kosinom to je vodila od brazde, rukovodei se svojim sve nemonijim vidom i vegetacijom pod nogama . Ali ni u brazdi nije mogao ostati veito. Seao se, sasvim dobro, da se pope o na najvi e svodno ispupenje koje je u tom trenutku imao u vidokrugu, kao i da je potom nabasao na brazdu koja se pod pravim uglom sekla sa linijom smera u kome s e uputio. Imajui, dakle, to u vidu, trebalo je da sada skrene udesno, pa potom po d o trim uglom ulevo, nakon ega bi trebalo da se nae na stazi koja e ga odvesti pravo do meteorolo ke stanice. Seldon naini zaokret ulevo, i podigav i pogled, ugleda luk svoda kako se ne jasno ocrtava nad tek ne to svetlijim nebom. Mora biti da je na pravom putu! Ili su, ipak, to bile samo puste elje? Nije mu, ipak, bilo druge do da poe od pretpostavke da ne gre i. Dr ei sve vre me na oku najvi u taku svoda, kako bi se, bar u razumnoj meri, mogao kretati u prav oj liniji, on pohita ka njoj to je br e mogao. Ali dok mu se postepeno pribli avao, b udui da je svodno ispupenje iz trenutka u trenutak postajalo sve vee, obrise naspra m neba mogao je da razabere sa sve manje pouzdanosti. Uskoro je, meutim, ukoliko je bio na pravom putu, trebalo da pone da se uspinje blagom kosinom, i kada konano dospe na zaravan trebalo bi da bude u prilici da sagleda i suprotnu stranu svod a i, u daljini, svetla meteorolo ke stanice. U mrkloj, gotovo mastiljavoj tmini, nije bio u stanju da odredi po kakvo m tlu koraa. Po elev i da ima bar nekoliko zvezda, da mu pomognu svojom bledom svetlo u, on se zapita da li se upravo ovako oseaju ljudi koji ne vide. I on ispru i ruke is pred sebe, ba kao da su u pitanju bili kakvi pipci. Iz asa u as postajalo je sve hladnije, i povremeno bi zastajkivao da svoji m toplim dahom koliko-toliko zagreje prste, stavljajui, potom, obe ake ispod mi ke. Sasvim iskreno je po eleo da to isto mo e uiniti i sa nogama. Ukoliko bi sada poelo ne t o da pada, to bi zacelo bio sneg - ili, jo gore, susne ica. Napred... Samo napred. Bilo je to jedino to mu je jo preostalo. Konano, uini mu se da je poeo da se spu ta. Ali ili je i to bila samo posledi ca njegovih pustih elja, ili je, zaista, ve bio dospeo na vrh ispupenja... Seldon z astade. Ukoliko je zaista dospeo na vrh svoda, u tom bi sluaju ve morao da ugleda svetla u meteorolo koj stanici. Ili bi, bar morao da ugleda svetiljke samih meteor ologa, kako svetlucaju i ple u poput svitaca. On zatvori oi, kao da bi hteo da se privikne na tminu, a onda poku a ponovo ; bio je to, meutim, oajniki poku aj. Kada je zatvorio oi tmina nije postala ni ta gu a o kada ih je dr ao otvorenim, a kada ih je ponovo otvorio, ni ta nije bilo svetlije nego kada ih je dr ao zatvorenim. Bilo je sasvim mogue da su Legen i ostali ve oti li, da su sa sobom odneli i svoje svetiljke, kao i da su iskljuili svetla na instrumentima. Ili je, isto tak o, bilo mogue da se uspeo na pogre an svod. Ili je, mo da, sledio zakrivljenu putanju du svoda, krenuo pogre nom brazdom, sve vi e se, u ne eljenom pravcu, udaljavajui od est ara. ta mu je sada, valjalo initi? Ukoliko je krenuo u pogre nom pravcu, postojali su izgledi da svetla uoi le vo ili desno od sebe - ali tamo ih nije bilo. A ako je, opet, krenuo pogre nom bra zdom, nikakvih vi e izgleda nije bilo da se vrati do estara i odatle pronae pravi pu t. Jedina prilika koja mu je preostala oslanjala se na _ pretpostavku da se uputio u ispravnom smeru i da se meteorolo ka stanica, manje ili vi e, nalazila u pravoj liniji neposredno ispred njega, ali da su meteor olozi ve oti li i ostavili ga samog u posvema njoj tmini. Pa, onda, napred. Izgledi na uspeh mo da su zaista bili maleni, ali, ujedn o, bili su to jedini izgledi koje je imao pred sobom. Procenjivao je, sada, da mu je bilo potrebno oko pola sata da prevali ra stojanje izmeu meteorolo ke stanice i vrha svoda, i da je polovinu puta pre ao sa Kla uzijom, vi e se etajui, nogu pred nogu, nego hitajui. Ali sada, u ovoj obespokojavajuo j tmini, jedva da se kretao ne to br e nego nogu pred nogu.

Seldon nastavi da ljapka u pravcu u kome se prvobitno uputio. Bilo bi ba l epo znati koliko je sati. Dabome, imao je asovnik, ali u ovoj tmini... On odjednom zastade. Pri sebi je imao trantorski asovnik, koji je pokaziv ao standardno galaktiko vreme (kao i svi drugi asovnici), ali istovremeno, i lokal no vreme na Trantoru. Brojke na asovnicima po pravilu su bile vidljive u mraku, z ahvaljujui fosfornom premazu, kako bi ovek i u spokojnoj tami svoje spavae sobe mog ao ustanoviti koliko je sati. asovnici na Helikonu imali su tu prednost, te, zbog ega je ne bi imali i ovi na Trantoru. Seldon, pomalo boja ljivo oklevajui, prinese asovnik bli e oima i pritisnu dugm ence, pokreui na taj nain izvor svetlosti. asovnik obli bleda svetlost, saop tavajui mu da je 18:47. Mora biti da se ve dobrano za lo u zimsku sezonu, budui da je no ve sasv im osvojila... Koliko je ve bilo otkako je pro ao zimski solsticij? Koliki je bio s tepen nagnutosti Trantorove ose? Koliko je duga bila godina na njemu? Koliko je, u ovom trenutku, bio udaljen od polutara? Nije bilo ni najmanjeg nagove taja odgo vora na bilo koje od ovih pitanja, ali va na je bila ta mrvica svetlosti. Nije bio slep! Iz nekog neobinog razloga, taj slaba an odsjaj na asovniku ul i mu novu nadu. Seldon je to obodrilo. Nastavie da hoda u zapoetom pravcu. Ii e, tako, oko p ola sata. A ako ni na ta ne naie, nastavie da koraa jo pet minuta; ne vi e, samo pet mi nuta. A ako ni do tada ni na ta ne naie, pa, stae i razmislie. To e, znai, od ovog tre nutka, oznositi trideset pet minuta. Do tada, pak, usredsredie se samo na hodanje , i na napor volje da ne obraa pa nju na hladnou. (On naglo, sna no, prodrma no ne prste . Jo uvek ih je oseao.) Seldon nastavi da koraa u zadatom pravcu, i pola asa proe. Potom, s malim o klevanjem, zastade, a onda nastavi da jo pet minuta koraa. Nastupio je trenutak odluke: pred njim nije bilo niega. Nalazio se, po sv oj prilici, u bestragiji, daleko od otvora koji bi ga odveo pod svodove. S druge strane, isto tako, mogao se od otvora u meteorolo koj stanici nalaziti nekoliko p ukih metara - s leve ili desne strane, ili ispred njega. Mo da mu je otvor, ak, bio na domaku ruku, ali zatvoren i stoga nevidljiv. I, ta sada? Da li je imalo ikakvog smisla da se prodere? Osim zvi duka vetra, okru ivala ga je posvema nja, mukla ti ina. Ukoliko je i bilo ptica, zverinja ili insekata ovd e iznad svodova, verovatno ih nije bilo u ovo doba godine, ili u ovo doba noi, il i naprosto, na ovom mestu. Oseao je sve e e kako mu ledeni vetar prodire do kostiju. Mo da je, ipak, sve vreme trebalo da ispu ta glasne krike? Po hladnom vazduh u zvuk je lako prevaljivao popriline razdaljine. Ali da li je bilo ikoga ko bi ga mogao uti? Da li bi ga mogli uti tamo ispod svodova? Da li su, nekim sluajem, instrum enti bili u stanju da zabele e zvuk ili kretanje to su dopirali odozgo? Mo da je, ak, bilo i stra ara, tu, odmah ispod svodova? Ba glupo od njega. Pa, sigurno bi ve uli njegove korake, zar ne? Ipak... Konano, ipak se re i. "U pomo! U pomo! Da li me neko uje?" Krik mu je bio prigu en, pro et nelagodno u. inilo mu se a avim vikati tako u besk ajnu, tamnu prazninu. A opet, inilo mu se jo a avijim oklevati u polo aju u kome se on zatekao. Panik a ga je sve vi e obuzimala. I on napuni plua hladnim vazduhom i prodera se iz sve s nage. I ponovo udahnu vazduh i ponovo se oglasi, ovog puta skoro kre tei. I jo jedno m. Zatim zastade, gotovo bez daha, okreui glavu as u jednom as u drugom pravcu, mada ni ta nije bilo mogue uoiti. Nije, ak, bio u stanju ni da otkrije odjek vlastit og glasa. Oigledno, nije mu preostajalo ni ta drugo do da eka do svanua. Ali koliko j e duga bila no u ovo doba godine? I koliko li e jo zahladneti? Iznenada, on oseti kako mu se ne to tanano i o tro zabada u lice. Malo potom , ponovo. Poela je susne ica, u mrklom mraku. I nije bilo ni najmanjeg izgleda da nae neko skrovi te. Misao mu doe sama od sebe: bolje bi mi bilo da me je ona letelica prona la i pokupila odavde. Sada bih, verovatno, ve bio u zatvoru, ali bi mi, bar, u njemu

bilo toplo i ugodno. Ili: samo da se Hamin nije ume ao, mogao sam ve odavno biti na Helikonu. Po d budnom paskom, istina, ali u toplom i na nekom prijatnom mestu. Ovog asa, bilo je to sve to je eleo - da mu bude toplo i ugodno. Ali sada, mogao je samo da eka. On se uuri, znajui dobro da, ma koliko dugo n o trajala, nipo to ne sme zaspati. Skinuv i izme, on sna no protrlja svoja ledena stopal a, i brzo ih potom opet navue. Bilo mu je jasno da e tokom noi morati to da ponovi jo bezbroj puta, kao i da protrlja i ruke i u i, kako bi ubrzao krvotok. Ali najva nije je bilo zapamtiti d a nipo to ne sme sebi dopustiti da zaspi. Zaspati, znailo je izlo iti se bezuslovnoj smrti. I dok je jo nastojao da to dobro upamti, oi mu se sklopi e i on utonu u san, izlo en ledenim iglicama koje su se sve sna nije zarivale u njega. 6. SPAS LEGEN, JENAR... Njegov doprinos meteorologiji, iako znatan, sve vi e je, m eutim, bledeo pred injenicom da je svojim pona anjem doprineo da Seldon zapadne u na jozbiljniju ivotnu opasnost van svake je sumnje, ali se spor i dalje vodi - sve v reme se vodio, zapravo, s nesmanjenom estinom - oko toga da li je njegovo pona anje bilo izraz pukog sticaja okolnosti ili deo svesne zavere. Strasti su se bile po djednako uzvitlale na obema stranama, pri emu ak ni najpomnija istra ivanja nisu dov ela do pouzdanog, konanog zakljuka. Pri svemu tome, sumnje koje su se javile neizo stavno su doprinele da se u potonjim godinama najozbiljnije uzdrma Legenova kari jera i zatruje njegov privatni ivot... ENCIKLOPEDIJA GALAKTIKA 25. Dan jo nije sasvim zgasnuo kad Dors Venabili odlui da potra i Jenara Legena. On samo ne to proguna na njen vidljivo uznemiren pozdrav i kratko joj klimnu. "Pa", upita ga ona pomalo nestrpljivo. "Kako se pokazao?" Legen, koji je unosio neke podatke u svoj kompjuter, nemarno odgovori pi tanjem: "Kako se pokazao - ko?" "Moj student iz biblioteke, Hari. Dr Hari Seldon. Po ao je tamo gore s tob om. Je li ti je bio od ikakve pomoi?" Legen skloni ake sa tastature kompjutera i obrnu se u svojoj rotirajuoj st olici. "Misli , onaj momak sa Helikona? Nije mi bio ni od kakve koristi. Nije, ak, ispoljio nikakvu zainteresovanost. Samo je buljio unaokolo, mada ba nije bilo nieg naroitog u ta bi vredelo tako predano zuriti. Pravi udak. Zbog ega si elela da poe go re?" "Nije to bila moja ideja. On je to eleo. Ali zaista ne razumem. Izgledao je toliko zainteresovan... I gde je sada?" Legen sle e ramenima. "Otkud ja to da znam? Valjda tu negde." "Kuda je oti ao kada ste si li? Je li ti ne to rekao?" "Nije si ao s nama. Rekoh ti ve da nije ispoljio nikakvu zainteresovanost." "Pa, u tom sluaju, kada je si ao?" "Nemam pojma. Nisam vodio rauna o njemu. ekalo me je toliko mnogo posla. M ora da je do lo do sna ne oluje i prilinih padavina tokom prethodna dva dana - sasvim neoekivano, i jednom i u drugom sluaju. Na i instrumenti nisu nam u vezi s tim, pon udili nikakvo prihvatljivo obja njenje, ba kao ni za injenicu da se sunce, koje smo oekivali da ugledamo, nije pojavilo. Evo, jo poku avam da ustanovim razloge za to, i zaista me gnjavi ." "Hoe da ka e da ga nisi ni video da je si ao?" "Slu aj. Uop te nisam razmi ljao o njemu. Ta budala se, ak, nije bila ni odenul a kako treba, i bilo je jasno da ni pola sata nee biti u stanju da izdr i na onoj h ladnoi. Dao sam mu jedan stari d emper, ali to se nogu i stopala tie, dabome, on mu n ije mogao biti ni od kakve koristi. Stoga sam ostavio vrata lifta otvorena, obja sniv i mu kako da ga pokrene i sie ovamo, dodav i jo , da e se lift automatski vratiti g

ore po nas. Vrlo jednostavno, kao to i sama zna ; siguran sam, stoga, da mu je bilo hladno i da je si ao, posle ega se lift vratio po nas, pa smo, konano, i mi si li." "Ali nisi video kada je si ao?" "Ne, nisam. Ve sam ti to rekao. Imao sam previ e posla. Sigurno je samo da nije bio tamo kada smo mi krenuli; ve se bilo smrailo, i inilo se kao da e svakog asa poeti susne ica. Mora da je ranije sam si ao." "Da li ga je iko video da silazi?" "Ne znam. Mo da, Klauzija. Izvesno vreme provela je u razgovoru s njim. Za t o nju ne upita ?" Dors zatee Klauziju u njenim odajama, ba u trenutku kada je izlazila ispod toplog tu a. "Jesi li bila sa Harijem Seldonom na Gornjoj strani?" upita je Dors. "Jesam, proveli smo u razgovoru krae vreme", odgovori ona uzdi ui obrve. "Ht eo je da malo procunja unaokolo, i posebno se raspitivao o vegetaciji tamo gore. Pronicljiv momak, Dors. inilo se da ga sve zanima, pa sam mu objasnila sve to sam dospela, budui da me je Legen ubrzo pozvao da im se pridru im. Bio je u jednom od onih svojih nemoguih raspolo enja. Vreme nije bilo nimalo povoljno, i on..." Dors je prekide. "Znai, ni ti nisi videla da je Hari u ao u lift?" "Nisam ga uop te vi e videla, po to me je Legen pozvao. Mora biti da je si ao. N ije ga bilo gore kada smo mi odlazili." "Ali ne mogu nigde da ga naem." Klauzija poprimi smeten izgled. "Stvarno? Ali mora da je ovde negde." "Ne, ne mora da je ovde negde", odvrati Dors, oseajui kako nemir u njoj ra ste. " ta ako je jo tamo gore?" "Ali to je nemogue! Nije ga bilo, kada smo mi odlazili. Prirodno, proveri li smo da li je tamo pre no to smo si li. Pored toga, Legen mu je objasnio kako da se sam spusti. Nije ba bio obuen kako valja, a vreme je zaista bilo odvratno. Lege n mu je, ak, rekao da se vrati i ne eka na nas ukoliko oseti da mu je hladno. A bi lo mu je hladno. U to sam sigurna! Pri tome, ta je drugo mogao uiniti nego da sie?" "Ali niko ga nije video da je si ao... Da li je sve bilo u redu s njim tam o gore?" "Apsolutno! U najmanju ruku, bar, dok sam ja bila s njim. Oseao se izvanr edno - osim, naravno, to mu je bilo hladno." Sada ve poprilino uznemirena, Dors upita: "Budui da ga niko nije video da j e si ao, mogue je da je jo tamo gore. Ne bi li bilo dobro da se popnemo i potra imo ga ?" "Rekla sam ti ve da smo pogledali svuda unaokolo pre no to smo si li", odvra ti Klauzija pomalo nervozno. "Bilo je jo dosta svetla i nije ga bilo na vidiku." "Ipak, da poemo i jo jednom pogledamo?" "Ja te ne mogu povesti gore. Ja sam samo sta ista, i nije mi poznata ifra p omou koje se ostvaraju vrata za Gornju stranu. Morae da zamoli dr Legena." 26. Dors Venabili je dobro znala da, u ovom trenutku, Legen nee biti tek tako spreman da poe na Gornju stranu. Morae nekako da ga primora na to. Ali najpre je ponovo proverila u biblioteci i u trpezariji i u njihovoj neposrednoj okolini. Potom je nazvala Seldonovu sobu. Najzad, popela se i do nje govih odaja i pozvonila. Kako se Seldon nije odazivao, ona od nastojnika zatra i d a joj otvori vrata matematiareve sobe. Nije ga bilo. Zatim pozva nekoliko osoba k oje su, tokom nekoliko proteklih sedmica, imali priliku da ga upoznaju. Niko od njih nije ga video. Pa, znai, morae prinuditi Legena da je povede na Gornju stranu. Meutim, kak o se inilo, gore je sada ve bila mrkla no. Legen e se, sigurno, najo trije usprotiviti ... A ona, koliko je uop te imala vremena da se s njim raspravlja, naroito ako je S eldon zaista ostao gore u stupici, u ledenoj noi u kojoj e ubrzo sve biti prekrive no sne nim omotaem?" A onda joj jedna misao sinu, i ona pohita ka malom univerzitetskom kompj uteru, u koji su bili pohranjeni podaci o poslovima kako studenata, tako i nasta vnog osoblja. Njeni prsti stado e da lete preko dirki i, malo potom, ona pronae ono to je

tra ila. Ostala tri lana meteorolo ke ekipe nalazila su se na drugom kraju univerzit etskog kruga. Ona pozva jedno malo vozilo da je odveze donde, i pronae zdanje koj e je tra ila. Iskreno se nalada da e bar neko od njih biti u svojim odajama. Imala je sree. Sa prvih vrata na koja je pozvonila sti e odgovor u obliku u pitnog svetlosnog kru ia. Ona ubaci u osvetljeni prorez svoju identifikacionu karti cu, na kojoj se nalazio i podatak o njenom univerzitetskom statusu. Vrata se otv ori e, i na njima se pojavi neki de mekasti mu karac, o tro se zagledav i u nju. Oigledno, je obavljao neke poslove po kui pre veere. Tamnoplava kosa bila mu je sva u neredu , i bio je nag do pojasa. "Izvinite", obrati joj se on, "ali zatekli ste me u neprilinom trenutku. t a mogu da uinim za vas, dr Venabili?" "Vi ste Rogen Benastra, glavni seizmolog, je li tako?" upita ga ona goto vo bez daha. "Jesam." "U pitanju je hitan sluaj. Moram pogledati seizmolo ke izve taje sa Gornje st rane tokom nekoliko poslednjih asova." Benastra se netremice zagleda u nju. "Ali zbog ega? Ni ta se nije dogodilo. Da jeste, sigurno bih znao. Seizmograf bi nam to ve dojavio." "Ne mislim na udar meteorita." "Ni ja. Za to nam seizmograf nije potreban. Mislim na meteorolo ku ki u, koj a izaziva sitne, jedva vidljive naprsline. Danas je, meutim, nije bilo." "Ne mislim na nju. Molim vas! Odvedite me do seizmografa, i protumaite mi njegove izve taje. U pitanju su ivot ili smrt." "Ali imam dogovorenu veeru..." "Rekoh vam da su u pitanju ivot ili smrt, i zaista je tako." "Pa, ne znam..." zapoe Benastra, ali ustuknu pred sjajem Dorsinog pogleda . On obrisa lice, izree nekoliko rei u svoj aparat za primanje poruka i na brzinu se uvue u ko ulju. Napola trei (Dors ga je bez milosti po urivala) uputi e se ka oniskoj, etvrtast oj Seizmolo koj zgradi. Dors, koja pojma nije imala o seizmologiji, zadihano puta: "Dole? Treba li da idemo dole?" "Naravno, ispod stambenih spratova. Seizmograf mora biti uvr en za stenovitu podlogu, i istovremeno sme ten dovoljno duboko kako do njega ne bi dopirali buka i podrhtavanje tla sa ulica i iz stambenih etvrti." "Ali kako je mogue da iz te dubine tano ustanovite ta se dogaa na Gornjoj st rani?" "Seizmograf je povezan sa sistemom transduktora, ugraenim u zidove svoda. Udar i najmanje estice uinie da kazaljica na brojaniku u odgovarajuoj meri uzdrhti. U mogunosti smo, ak, da zabele imo delovanje jakih vetrova gore iznad svodova. U stan ju smo..." "Da, shvatam", prekide ga Dors nestrpljivo. Nije bila do la ovamo radi pod uke o vrlinama i tananim svojstvima instrumenata... "Ali jeste li u stanju da uoi te bat ljudskih koraka?" "Ljudskih koraka?" Benastra kao da se poprilino zbunjen. "Ali te ko je i za misliti da na Gornjoj strani ima ljudi." "Naravno da ih ima. Danas popodne jedna grupa meteorologa boravila je na Gornjoj strani." "Oh! Pa, ljudske korake jedva da bi bilo mogue zabele iti." "Mo da su ipak zabele eni, i ukoliko se zaista potrudite mo da bi vam po lo za r ukom da to ustanovite. To je sve to elim od vas." Benastri se mo da nije dopadao vrst, zapovedniki ton njenog glasa, ali ako t o i jeste bio sluaj, ne ree ni ta. On dodirnu neko dugmence i ekran kompjutera smest a se obli svetlo u. Daleko na desnoj strani, posred ekrana, stajala je jedna debela svetlosn a mrlja, od koje se jedna vodoravna linija protezala sve do suprotnog ruba, na l evoj strani monitora. Pomalo je podrhtavala, kao da povremeno, nasumino poskakuju sitne svetlosne estice, sve vreme u svom toku usmerene prema levoj strani. Na Do rs su ostavljale gotovo hipnotiki utisak. "Sve je mirno, ba kao to bi se i moglo oekivati", objasni Benastra. "Sve ov

to vidite proishodi iz promena u vazdu nom pritisku tamo gore, uz poneku, mo da ki nu kap, ili udaljeno zujanje ma ina. Tamo gore nema niega." "U redu, a pre nekoliko asova? Proverite, na primer, zapise nainjene danas oko petnaest asova. Sigurna sam da imate zapise?" Benastra izdade kompjuteru neophodne naloge, i za trenutak ili dva na ek ranu nastade divlji mete . Potom se sve naglo smiri, i ponovo se pojavi maloprea nja vodoravna linija. "Podesiu ga na maksimum", promrmlja Benastra. Skokovi svetlosnih estica du vodoravne linije postado e namah izrazitiji, i u svom proticanju ka levoj strani o setno stado e da menjaju amplitude. " ta to znai?" upita Dors. "Objasnite mi!" "Pa, po to rekoste, Venabili, da su danas tamo gore boravili meteorolozi, priznajem da bi ovo mogli biti njihovi koraci - promene u te ini pritisaka, otisci njihovih stopala. Ne bih, meutim, do ao do tog zakljuka da mi niste rekli da je dan as tamo bilo nekoga. U svakom sluaju, ovo nazivamo dobroudnim treperenjem, koje ni je povezano ni sa im to prepoznajemo kao opasnu pojavu." "Mo ete li ustanoviti koliko je ljudi bilo gore?" "Ne, bar ne golim okom. Vidite, ovde dobijamo rezultantu svega to je bilo od nekog uticaja." "Rekoste - 'Ne golim okom'. Meutim, mo e li se kompjuterskom analizom rezul tanta ra initi na sastavne delove?" "Sumnjam. Ljudski koraci ostavljaju gotovo neuoljive tragove, a tu su, ta koe, i neizbe ni umovi. U svakom sluaju, ne bismo se mogli do kraja pozdati u dobijen i rezultat." "Dobro, onda. Pomerite zapis unapred, sve do trenutka kada na njemu vi e n ema naznaka ljudskih koraka. Mo ete li to uiniti ubrzanim premotavanjem snimka?" "Ako to uinim - mislim, kako mi predla ete, ubrzanim premotavanjem snimka sve e se pretvoriti u zamuenu pravu liniju, sa magliastim repiima iznad i ispod. On o to mogu da uinim jeste da ubrzano premotavam zapis u razmacima od po nekoliko mi nuta, i da onda zastajem i na brzinu ga prouim pre no to krenem dalje." "Odlino! Haj'te, napred!" Ponovo se pojavila prava linija, na kojoj nije bilo niega osim povremenih siu nih skokova - uobiajenih umova. "Kada su prestali da se javljaju ljudski koraci?" "Pre otprilike dva sada. Mo da malice vi e." "A kada su prestali, da li su se javljali jo neki, rei od onih prethodnih? " Benastra je pogleda, sa prisenkom ljutnje. "Na to ne mogu da vam odgovor im. Meutim, ne verujem da bi nas ni najtananija analiza mogla dovesti do pouzdano g zakljuka." Dors stisnu usne, a onda upita: "Da li ste proveravali transduktor - tak o, je li, rekoste da se zove? - u blizini meteorolo ke stanice?" "Da, tamo su instrumenti, i tamo je, oigledno, meteorolozi trebalo da bud u." A onda upita, gotovo s nevericom: " elite li vi to da proverim i ostale stanic e u njihovoj blizini? Jednu po jednu?" "Ne... Ostanite pri ovoj. Ali nastavite sa ubrzanim premotavanjem u razm acima od po nekoliko minuta. ini se, po svemu sudei, da su jednog lana ekipe ostavi li gore, i da on poku ava da se domogne stanice s instrumentima." Benastra samo odmahnu glavom i promrmlja ne to sebi u bradu. Slika na ekranu ponovo uzdrhta i Dors o tro upita, pokazujui prstom. " ta je ovo?" "Ne znam. Neki um." "Nije. Javlja se u pravilnim razmacima. Da li bi u pitanju mogao biti ba t stopala jedne jedine osobe?" "Razume se, ali isto tako, i milion drugih stvari." "Dolaze, ne ini li vam se, tano u razmacima ljudskog hoda?" Potom, priekav i nekoliko trenutaka, zatra i: "Pomerite zapis jo malo napred." Benastra je poslu a, i po to se slika na ekranu ponovo smirila, Dors upita: "Ne ini li vam se da ovi otisci postaju jai?" "Mogue je. Mo emo da im izmerimo jainu."

"Ne moramo. Vidite i sami da postaju sve jai. Koraci se pribli avaju transd uktoru. Pomerite zapis jo malo unapred, da vidimo kada e prestati." Posle nekog remena Benastra ree: "Prestali su pre dvadeset ili dvadeset p et minuta." A onda obazrivo dodade: "Bilo o emu da je re." "Sigurno su ljudski koraci", odvrati Dors s neodoljivom samouvereno u. "Taj ovek jo je tamo gore, i dok smo se nas dvoje zabavljali njega je izdala snaga: sm rznue se i umree. Samo mi jo jednom recite: 'Bilo o emu da je re'! A sada, pozovite M eteorolo ki odsek i dajte mi Jenara Legena. ivot ili smrt, ka em vam. Recite to i Leg enu!" Uzdrhtalih usana, Benastra je ve odavno zapao u raspolo enje u kojem ovoj n eobinoj i strastvenoj eni vi e ni ta nije mogao da odbije. Nije bilo potrebno vi e od tri minuta da se na pozivnom aparatu pojavi Leg enova holografska prikaza. Zatekli su ga za veerom. U ruci je jo dr ao salvet, a isp od donje usne presijavala mu se neka masna mrlja. Njegovo duguljasto lice poprimi zastra ujue mrgodan izraz. "' ivot ili smrt'? ta to treba da znai? Ko ste vi?" A onda, ugledav i Dors, koja stupi uz Benastru kak o bi se i ona mogla videti na slici na Jenarovom ekranu, dodade: "Opet ti. To je ve pravo proganjanje!" "Ni sluajno", odvrati Dors. "Upravo sam proverila kod Rogena Benastre, ko ji je glavni seizmolog ovde na Univerzitetu. Po to ste ti i tvoja grupa napustili Gornju stranu, seizmograf i dalje pokazuje jasne znake neijeg hoda tamo gore. Re j e o mom studentu, Hariju Seldonu, koji je po ao gore pod tvojim starateljstvom i k oji i sada, sasvim sigurno, le i tamo na ivici smrzavanja, osuen na smrt. Prema tome, smesta e me povesti tamo gore, i poneti sa sobom svaku opremu za kojom bi se mogla ukazati potreba. Ukoliko to ovog asa ne uini , obratiu se univer zitetskim bezbednosnim organima, i ukoliko bude neophodno, samom rektoru. Na ova j ili onaj nain otii u gore, i ukoliko se bilo ta dogodi Seldonu zbog tvog oklevanja , od ovog trenutka nadalje, postarau se da te optu e zbog nehata i nesposobnosti i jedan i drugi razlog bie dovoljno dobar - uz zahtev da te, uz gubitak polo aja, z auvek odstrane iz akademskog ivota. A ukoliko, ve, Seldon nije meu ivima, pa bie to o nda umorstvo iz nehata. A mo da i ne to jo te e, budui da te ovog asa upozoravam da on mo a umire." Jenar, kiptei od besa, okrenu se prema Benastri. "Jeste li ustanovili..." Ali Dors ga presee. "Meni je saop tio ta je ustanovio, a ja sam to prenela t ebi. Neu ti dozvoliti da daljim propitivanjem stvara zbrku u njegovoj glavi. Dakle , dolazi li? Ovog asa?" "Da li si mo da pomislila da grdno gre i ?" upita Jenar, stisnutih usana. "Da li ti je jasno ta ti mogu uiniti ukoliko se ispostavi da je u pitanju zlobna, la na uzbuna? Zna , gubitak akademskog polo aja mo e i tebe zadesiti!" "Ali ne i optu bu za ubistvo", odvrati Dors hladno. "Spremna sam da preuzm em na sebe rizik zbog neprilinog pona anja s moje strane... Ali da li si ti spreman da stupi pred sud pod uptu bom za umorstvo?" Jenar se sav zacrvene, mo da pre zbog prinude da se prikloni Dorsinom zaht evu, nego zbog njenih pretnji. "Dolazim, ali neu imati milosti prema tebi, devojk o, ukoliko se na kraju ispostavi da se tvoj student, tokom poslednja tri sata, n alazi u potpunoj bezbednosti negde ispod svodova." 27. I njih troje poo e liftom nagore, u savr enoj, neprijateljskoj ti ini. Legen je uspeo tek napola da pojede svoju veeru, i enu je ostavio za stolom bez ikakvog pr ihvatljivog obja njenja. Benastra uop te nije veerao, i mo da je svojim izostankom razoa rao neku prijateljicu, ostaviv i je takoe bez pristojnog obja njenja. Dors Venabili j e takoe propustila veeru, i od sve troje izgledala je najnapetije i najnesrenije. S a sobom je ponela i dva termalna ebeta, kao i dve fotonske lampe. Kada su dospeli do izlaza na Gornju stranu, Legen, stisnutih vilinih mi ia, stavi u prorez svoju identifikacionu karticu i vrata se odmah otvori e. Istog asa z apahnu ih ledeni vetar, i Benastra zagrokta. Ni jedno od njih troje nije nosilo prikladnu odeu, ali dvojica mu karaca ionako nisu nameravala da se tu dugo zadr e. "Sneg pada", primeti Dors uzrujano. "Vla an je", dodade Legen. "Temperatura je tek ne to iznad take mr njenja. Ova

hladnoa ne ubija." "To, zar ne, zavisi od toga koliko joj je vremena neko bio izlo en?" odvra ti Dors. "A biti sav natopljen vla nim snegom nije nimalo ugodno." Legen se obazre oko sebe. "Pa, gde je?" Zurio je s odbojno u u posvema nju tm inu, koju je jo gu om inila svetlost to je dopirala iz ulaznih vrata iza njegovih lea. "Dr Benastra", zamoli Dors, "hoete li mi, molim vas, pridr ati ovu ebad? A v i, dr Legen, zatvorite vrata za sobom, ali ih nemojte zakljuavati." "Vrata nemaju automatsku bratu. Mislite li da smo toliko ludi?" "Mo da niste, ali ste u stanju da zakljuate vrata iznutra, i da onemoguite s vakog ovde napolju da sie pod svodove." "Ukoliko uop te ima nekoga ovde napolju, poka ite mi ga", odvrati Legen. "Mogao bi se nalaziti bilo gde." Dors podi e obe ruke, na ijim su se dorujim a nalazile privr ene dve fotonske lampe. "Ne mo emo pretra iti svu okolinu", javi se Benastra kukavnim glasom. Lampe se ukljui e, rasipajui svetlost u svim pravcima. Sne ne pahuljice promic ale su poput ogromnog oblaka svitaca, jo vi e ote avajui osmatranje. "Koraci su postaj ali sve glasniji", primeti Dors. "Mora biti da je i ao prema transduktoru. Gde se ta sprava nalazi?" "Pojma nemam", prasnu Legen. "To nema nikakve veze ni sa mojim radom, ka o ni s mojim nadle nostima." "Dr Benastra?" Benastra odgovori s malim oklevanjem. "U stvari, ne znam. Istinu da vam ka em, jo nikad nisam bio ovde. Transduktor su ovde postavili pre mog dolaska na Un iverzitet. Kompjuteru je, dakako, njegov polo aj poznat, ali se nismo setili da ga pitamo... Hladno mi je, i zaista ne znam ta uop te tra imo ovde." "Moraete ostati ovde jo neko vreme", opomenu ga Dors o tro. "Poite za mnom. P regledau okolinu, kreui se u sve veim spiralnim krugovima." "Ne vidi se ba mnogo zbog snega", primeti Legen. "Jasno mi je. Da nema snega ve bismo ga ugledali. Sigurna sam u to. Meutim , kako stvari sada stoje, bie nam potrebno ne to vi e vremena. Na to mo emo mirne du e rau nati." Ali uprkos svoj vrstini svojih rei, nimalo nije bila sigurna da je u pravu. I ona zakorai u tminu, izmahujui rukama i pravei dvema lampama to je mogla v ee krugove, napre ui oi da se pogledom probije kroz sne nu vejavicu. Kada je do oekivanog konano do lo, Benastra je bio taj koji se prvi oglasio: " ta je ono tamo?" upita on, pokazujui rukom. Dors pribli i lampe jednu drugoj, stvarajui tako sna an mlaz, i uputi ga u na znaenom pravcu. Gotovo istog asa je potrala potra, a dvojica mu karaca su je sledili. Na li su ga, zgrenog i skroz naskroz mokrog, na desetak metara od vrata, i svega nekoliko koraka od najbli eg meteorolo kog instrumenta. Dors kleknu i oslu nu da li mu srce radi; bilo je to, meutim, sasvim nepotrebno jer, u odgovoru na njen d odir, Seldon se prome kolji i zacvile. "Dodajte mi tu ebad, dr Benastra", zatra i Dors slaba nim glasom, u kome se o sealo silno olak anje. Ona polo i ebad na tle i razastre ih po snegu. "Stavite ga pa lji vo na ebad, a ja u ga uviti. Zatim emo ga odneti dole." U liftu, dok su se ebad zagrevala od temperature krvi, umotani Seldona st ade da isparava. "Kada ga smestimo u njegovu sobu, dr Legene", nalo i Dors meteorologu, "poi te odmah po lekara - nekog zaista dobrog - i postarajte se da odmah doe. Ukoliko dr Seldon prebrodi ovo bez posledica, neu nikome rei ni re, ali samo ukoliko ne bud e nikakvih posledica. I, zapamtite..." "Ne morate me uiti", presee je Legen hladno. " ao mi je zbog svega i uiniu sve to mogu, ali jedina moja gre ka sastoji se u tome to sam se uop te saglasio da ovaj ov ek poe s nama na Gornju stranu." ebad odjednom kao da o ive e, i slab, jedva ujan glas dopre iznutra. Benastra se pokrenu, budui da se Seldonova glava nalazila u njegovom naruju. "Poku ava ne to da ka e", ree on. "Znam", prihvati Dors. Pita: ' ta se to dogaa?'" Nije mogla odoleti da se bar krajikom usana ne nasme i. Bilo je potpuno pri rodno postaviti takvo pitanje.

28. Lekar je naprosto blistao. "Jo nikad nisam imao sluaj izlo enosti mrazu", objasni on. "Tako ne to ne dogaa se na Trantoru." "Sla em se", odvrati Dors hladno, "i srena sam to ste dobili priliku da se s usretnete sa neim zaista novim, ali ne znai li to da ne znate kakav postupak da pr imenite u sluaju dr Seldona?" Lekar, postariji elavi oveuljak sa malenim sivkastim briima, narogu i se. "Razu me se da znam. Sluajevi izlaganja prekomernoj hladnoi prilino su esti - gotovo svako dnevni - na Spoljnim svetovima, i imao sam priliku da dosta toga o njima proitam. " Postupak se delom sastojao od ubrizgavanja antivirusnog seruma, a delom od mikrotalasnog zraenja. "Ovo bi trebalo da bude dovoljno", zakljui lekar. "Na Spoljnim svetovima, posebno u bolnicama, slu e se i nekim savr enijim aparatima, ali iz razumljivih raz loga, mi ih ovde na Trantoru nemamo. Ovo je, meutim, postupak koji se primenjuje u bla im sluajevima, i siguran sam da e sve biti u redu." Kasnije, dok se Seldon oporavljao ne pokazujui znake nikakvih ozbiljnih p osledica, Dors pomisli kako mu je po lo za rukom da uspe no pre ivi nezgodu mo da upravo zbog toga to je poticao sa Spoljnih svetova. Tmina, hladnoa, ak i sneg, nisu mu bi li ba nepoznati. Neki roeni Trantorac u slinoj prilici ne bi pre iveo, ne toliko zbog fizikih ozleda koliko zbog psihikog stresa. Ipak, nije mogla biti sasvim sigurna u to, budui da, razume se, ni sama n ije poticala sa Trantora. Odagnav i takve misli iz glave, ona prinese stolicu bli e Harijevoj postelji i ostade tako, i ekujui. 29. Drugog jutra nakon povratka Seldon se protegnu i pogleda navi e u Dors, ko ja je sedela kraj njegove postelje, itajui neku knjigu i pravei pribele ke. Glasom koji je zvuao sasvim normalno, on upita: "Jo ste ovde, Dors?" Ona odlo i knjigu. "Ne mogu vas ostaviti samog, zar ne? Iskreno da vam ka em vi e nikome ne verujem." "Imam utisak da svaki put kada se probudim, najpre vas ugledam. Jeste li sve vreme bili ovde?" "Da, malo spavajui, malo bdijui." "A va a predavanja?" "Imam asistenta, koji e me neko vreme zamenjivati." Dors se na e nad Seldona i uze njegovu aku u svoju. Primetiv i njegovu nelago dnost (najzad, nalazio se u postelji), ona je povue. "Hari, ta se dogodilo? Stra no sam se bila upla ila." "Dors, morau da vam ne to priznam", ree Seldon. "O emu je re, Hari?" "Pomislio sam, u jednom trenutku, da ste i vi mo da deo zavere..." "Zavere?" upita ona ustro. "Mislim, zavere koja je trebalo da me navue na Spoljnu stranu, gde bih bi o izvan nadle nosti Univerziteta, te carskim snagama ne bi bilo nimalo te ko da me p okupe." "Ali Spoljna strana nije izvan nadle nosti Univerziteta. Svaka nadle nost na Trantoru prote e se od najni eg sprata sve do spoljne atmosfere." "Oh, nisam to znao. Ali budui da niste po li sa mnom, rekav i da ste zauzeti, kada je poela da me hvata paranoja pomislio sam da ste me namerno napustili. Mol im vas, oprostite mi. Oigledno, vi ste se pobrinuli da me skinu odande? Da li je ikom drugom bilo stalo do toga?" "Imali su posla preko glave", odgovori Dors obazrivo. "Pored toga, misli li su da ste ranije si li. Hou da ka em, bila je to sasvim prirodna pomisao."

"I Klauzija je tako mislila?" "Ona mlada sta istkinja? Da, i ona." "Ipak, mogue je da je u pitanju bila zavera. Bez va eg ue a, dabome." "Ne, Hari, u pitanju je bila mojoj gre ci. Nipo to vam nisam smela dopustiti da sami odete na Gornju stranu. Moja je du nost da vas za titim. Nikako ne mogu da prestanem da krivim sebe, zbog toga to ste se tamo izgubili." "Ne, ne, ekajte", odvrati Seldon, odjednom se razdra iv i. "Uop te se nisam bio izgubio. Kakvo vi to mi ljenje imate o meni?" "Volela bih, onda, da ujem ta se zapravo dogodilo. Nije vas nigde bilo kad a su ostali krenuli dole, i niste se vratili do stanice - ak ni u blizinu - sve d ok se nije sasvim smrailo." "Ali nije u tome stvar. Nisam se izgubio zbog toga to sam odlutao i to nis am umeo da pronaem put natrag. Rekao sam vam ve da sam posumnjao da je u pitanju z avera, i imao sam sasvim dobre razloge za to. Nisam u su tini paranoik." "Pa, onda, ta se zaista dogodilo?" I Seldon joj sve redom ispria. Uop te mu nije bilo te ko da se priseti svih p ojedinosti; to ga je kao mora muilo itavog predhodnog dana. Dors je namr teno slu ala njegovu priu. "Ali to je nemogue. Letelica? Jeste li sigurni u to?" "Razume se da sam siguran. Mislite li da sam halucinirao?" "Ali nezamislivo je da su carske snage tragale za vama. Nisu vas mogli u hapsiti tamo na Gornjoj strani, a da pri tom ne naine isti onakav nezamislivi met e kakav bi nainili da su uputili policijski odred da vas uhapse ovde, u krugu Univ erziteta." "Pa, u tom sluaju, kako vi tumaite itavu stvar?" "Nisam sigurna", odgovori Dors, "ali je mogue da posledice mog propusta d a poem s vama na Spoljnu stranu mogu biti i te e no to su prvobitno izgledale; jedin o znam da e se Hamin grdno naljutiti na mene." "Pa, u tom sluaj, nemojmo mu ni ta rei", predlo i Seldon. "Najzad, sve se okona lo kako valja." "Moram mu rei", odvrati Dors namr teno. "Jer, ovo mo da nije sve." 30. Te veeri Jenar Legen doe da ih poseti. Bilo je to posle veere, i vi e puta je pogledao as Dors, as Seldona, kao da se pita ta bi rekao. Oboje su, meutim strpljiv o ekali, ne elei da mu ni u najmanjoj meri olak aju polo aj. Ni na jedno od njih dvoje nije ba ostavio sna an utisak kao majstor neobavezne konverzacije. Na kraju se ipak obratio Seldonu. "Do ao sam da vidim kako se oseate." "Savr eno", odgovori Seldon, "osim to sam pomalo pospan. Dr Venabili mi ree da u se, u vezi sa primenjenim postupkom, nekoliko dana oseati umornim, tako da sa m sasvim siguran da u dobiti priliku za neophodan odmor." On se nasme i. "Istinu da vam ka em, to mi sasvim odgovara." Legen duboko udahnu vazduh, izdahnu ga gotovo oklevajui, a onda, kao da s naporom istiskuje rei iz sebe, dodade: "Neu vas dugo zadr avati. Savr eno mi je jasno da vam je odmor preko potreban. elim, meutim, da ka em da mi je ao to je do svega ovo ga do lo. Nije trebalo - tako nemarno - da pretpostavim da ste se sami uputili dol e. Budui da ste novajlija, trebalo je da se osetim odgovornijim za vas. Najzad, s aglasio sam se da i vi poete s nama tamo gore. Nadam se da e u va em srcu biti... op ro taja za mene. Eto, to je sve to sam uistinu hteo da ka em." Seldon zevnu, prekriv i nadlanicom usta. "Oprostite... Budui da je, kako se ini, sve ispalo dobro, ne bi trebalo da budemo zlopamtila. Na izvestan nain, to b a i nije bila va a gre ka. Pre svega nije trebalo ni da se udaljujem, a pored toga, o no to se dogodilo..." Dors mu odjednom upadne u re. "Hari, molim vas, dosta je bilo razgovora. Morate se malo odmoriti. Prepustite meni, da ja malo porazgovaram sa dr Legenom, pre no to nas napusti... Pre svega, Jenare, sasvim mi je jasno da te zabrinjava kakve posledice po tebe mogu da proisteknu iz ovog ne eljenog dogaaja. Rekla sam ti ve da neu ni ta preduzimati, pod uslovom da se dr Seldon sasvim oporavi, bez ikakvi h neprijatnih posledica. Po svemu sudei, upravo se to i dogaa, te mo e biti bez brige - do daljeg. Meutim, elela bih ne to drugo da te pitam, i verujem da e ovog puta biti

spremniji za razgovor." "Nastojau, dr Venabili", slo i se Legen kruto. "Da li se i ta nesvakida nje dogodilo tokom va eg boravka tamo na Spoljnoj str ani?" "I sama zna da jeste. Izgubio sam dr Seldona, zbog ega sam ga upravo zamol io za izvinjenje." "Oigledno, nisam to imala na umu. Da li se dogodilo jo ne to?" "Ne, ni ta. Ba ni ta." Dors uputi pogled prema Seldonu, i ovaj se namr ti. inilo mu se da Dors nas toji da proveri njegovu priu, i da potvrdu za nju dobije iz jednog neutralnog izv ora. Da li je zaista mislila da je tragalaka letelica bila tek puko uobra enje s nj egove strane? On po ele da se estoko usprotivi, ali ga ona smiri kratkim pokretom r uke, kao da eli da sprei i samu pomisao da o tome ne to ka e. I on odustade, delom zbo g toga to je ona tako elela, a delom stoga to mu se zaista prispavalo. Nadao se, sa mo, da e Legen uskoro otii. "Jesi li sasvim siguran?" nastavi Dors sa ispitivanjem Legana. "Da li se , mo da, pojavio neko dolazei s one strane svodova?" "Ne, naravno da nije. Ali oh..." "Da, Jenare?" "Bila je tamo i neka letelica." "Nije li ti se to uinilo nimalo neobinim?" "Ne, naravno da nije." "A zbog ega nije?" "Ovo mi, Dors, sve vi e poinje da lii na unakrsno ispitivanje. I ne dopada m i se." "Potpuno razumem tvoja oseanja, dr Legene, ali ova pitanja u neposrednoj su vezi sa neprijatnostima kroz koje je pro ao dr Seldon. Mogue je, ak, da je itava s tvar znatno zamr enija no to ti se ini." "U kom smislu?" Ne to novo pojavi se u tonu njegovog glasa. "Namerava li to da pokrene neka nova pitanja, da zatra i dodatna izvinjenja? U tom sluaju, mogue je d a odluim da je najbolje da se povuem." "Sla em se, ali ne pre nego to mi objasni kako to da ti se prisustvo jedne k rstaree letelice nije uinilo ni najmanje neobinim." "Tako, draga moja gospoice, to poprilian broj meteorolo kih stanica na Tranto ru raspola e vlastitim letelicama, pomou kojih neposredno prouavaju oblake i gornje slojeve atmosfere. Mada, na a meteorolo ka stanica ne raspola e vlastitom letelicom." "Zbog ega? Koristila bi nam, zar ne?" "Razume se da bi nam koristila. Ali mi se ne takmiimo ni sa kim, niti uvam o svoje tajne. Mi otvoreno izve tavamo o svojim nalazima; oekujemo, s druge strane, da to i drugi ine. Stoga, sasvim je opravdano da biramo razliita podruja istra ivanj a, kao i da te imo specijalizaciji; bilo bi glupo duplirati napore. Novac i ljudsk i trud koji bismo utro ili na letelice mogli bi poslu iti za kupovinu mezonskih refr aktometara; drugi e, opet, nabaviti letelice, i u tedeti na refraktorima. U stvari, sasvim je mogue da izmeu pojedinih sektora postoji te nja za isticanjem, kao i sure vnjivost, ali, ipak, nauka je jedina stvar koja nas dr i na okupu. Pretpostavljam da ti je to bilo poznato", dodade on ironino. "Svakako, ali nije li ipak prilino udna podudarnost da neko po alje tamo gor e letelicu upravo onog dana kada ste i vi odluili da odete do stanice?" "Nema tu nikakve podudarnosti. Svima smo javili da emo toga dana poi da ob avimo merenja, te je, sledstveno tome, i neka druga stanica, sasvim umesno, po la od toga da bi i njena ekipa mogla obaviti istovremeno nefelometrijska merenja oblaka, zna . Tako dobijeni rezultati, meusobno uporeeni, mogli bi imati vi e smisla i biti korisniji nego rezultati proistekli iz samostalnih merenja." "Znai, samo su vr ili merenja?" oglasi se Seldon sanjivim glasom, ponovo ze vnuv i. "Nesumnjivo", odgovori Legen. "Kakav su drugi cilj mogli imati?" Dors nekoliko puta zatrepta oima, to joj se redovno de avalo kada je poku aval a da ne to smisli na brzinu. "To se ini sasvim uverljivim. Da li ti je poznato u ije m je vlasni tvu pomenuta letelica?"

Legen kratko odmagnu glavom. "Dr Venabili, kako uop te mo e misliti da bi mi to moglo biti poznato?" "Pomislila sam da, mo da, svaka meteorolo ka letelica nosi na sebi oznake st anice kojoj pripada." "Svakako, ali zna , nisam je ba pomno osmotrio. Imao sam svoja posla, kao to su i oni imali svoja. Kada bude stigao izve taj, svakako u saznati i kojoj je stan ici pripadala." "A ta ako izve taj ne stigne?" "Pa, u tom sluaju, pretpostaviemo da su im instrumenti zatajili. Zna , to se povremeno dogaa." Desna mu se aka stisnu u pesnicu. "Pa, je li to sve?" "Samo trenutak. ta misli , odakle je letelica mogla doi?" "Sa bilo koje stanice koja raspola e letelicama. Za samo jedan dan jedna o d takvih letelica mo e lako doi do nas sa bilo kog kraja planete." "Ali odakle je najverovatnije mogla doi?" "Te ko je to rei: iz Hestelonije, Vaja, Zigoreta, Severnog Damijana. Jedno od ta etiri mesta ini mi se najverovatnijim, mada je sasvim mogue da je do la i iz ne kog od najmanje etrdesetak drugih mesta." "Samo jo jedno pitanje. Kada si javio, Lenare, da e tvoja grupa poi na Gorn ju stranu, da li si, nekim sluajem, pomenuo i da e jedan matematiar, dr Hari Seldon , poi zajedno sa vama?" Izgled po svemu sudei dubokog i iskrenog iznenaenja pojavi se na Legenovom licu, da bi, trenutak potom, poprimio prisenak prezira. "Zbog ega bih saop tavao i mena? Od kakvog bi to interesa moglo biti za bilo koga?" "U redu je, onda", zakljui Dors. "Iskreno reeno, stvar je u tome to je i dr Seldon ugledao letelicu i to ga je njena pojava ozbiljno uznemirila. Ni samoj mi nije jasno zbog ega, ali po svemu sudei, u pogledu toga ni njegovo seanje nije ba s asvim pouzdano. U stvari, nastojao je da se skloni od nje, izgubio se, i nije ni pomi ljao - mo da se, u stvari, nije ni usudio - da se vrati u stanicu pre no to pone da se spu ta sumrak, a kada je pala no nije vi e uspeo da nae put do nje. Razume se, tebe zbog toga niko ne mo e kriviti, pa predla em da svi zajedno zaboravimo na itavu stvar. Sla e li se?" "Sla em se!" prihvati Legen. "Zbogom!" Okrenuo se i udaljio. Kada je Legen izi ao Dors ustade, skinu pa ljivo papue sa Seldonovih nogu, ispravi ga u postelji i pokri ga. Sve to vreme on je, naravno, vrsto spavao. Dors potom sede i zamisli se. Koliko je od onoga to joj je Legen rekao bi lo istinito, i koliko je jo toga, mo da, ostalo skriveno iza njegovih rei? Ni na jed no od tih pitanja nije imala nikakav odgovor. 7. MIKOGEN MIKOGEN... Jedan od sektora na starom Trantoru... Utonuo u pro lost sazdan u od vlastitih predanja. Mikogen je vr io veoma mali uticaj na ivot planete. Samoza dovoljan i napola odvojen od ostataka... ENCIKLOPEDIJA GALAKTIKA 31. Kada se Seldon probudio, kraj svog uzglavlja zatee jedno novo lice koje g a je posmatralo ozbiljna pogleda. Nekoliko trenutaka Seldon je treptao, poput ka kve sovuljage, a onda upita: "Hamin?" Hamin se nasme i tek krajikom usana. "Znai, sea me se?" "Proveli smo samo jedan dan zajedno, pre skoro dva meseca, ali kao to vid i , seam se. Znai, dakle, da te nisu uhapsili, niti na bilo koji nain..." "Kao to mo e videti ovde sam, prilino bezbedan i u jednom komadu, ali..." On uputi pogled ka Dors, koja je stajala postrani. "Ali nije mi bilo nimalo lako da ponovo doem ovamo." "Milo mi je to te ponovo vidim", ree Seldon. "Nee ti smetati?" Pokazivao je palcem u pravcu kupatila. "Samo izvoli", odvrati Hamin. "I dorukuj."

Hamin mu se, meutim, ne pridru i na doruku, kao ni Dors. Sve vreme proveli s u u utanju. Hamin je razgledao neku knjigu koja kao da mu je tek napola obuzimala pa nju. Dors je neko vreme pomnog razgledala svoje notke a onda, izvukav i mikrokom pjuter, stade praviti neke zabele ke. Seldon ih je zami ljeno promatrao, ni ne poku avajui, sa svoje strane, da zap odene razgovor. Ova ti ina mogla bi biti izraz nekih posebnih trantorskih obiaja, k ada se ljudi nau kraj bolesnike postelje. Istina, on se sada oseao sasvim dobro, al i mo da oni toga nisu bili svesni. I tek kada je progutao poslednji zalogaj i ispio mleko do kraja (oigledno se ve navikao na njega, jer mu vi e njegov ukus nije smetao), Hamin se oglasi. "Seldone, kako se osea ?" upita on. "Izvrsno, Hamine. U najmanju ruku toliko dobro, da se oseam sposobnim da ustanem i latim se svojih poslova." "Milo mi je to to ujem", odvrati Hamin suvo. "Dors Venabili snosi poprilinu krivicu to je dopustila da se sve ono dogodi." "Ne", namr ti se Seldon. "Ja sam zahtevao da poem na Gornju stranu." "Siguran sam u to, ali trebalo je da i ona, po svaku cenu, poe gore sa to bom." "Rekao sam joj da ne elim da poe sa mnom." "To, jednostavno, nije istina", upade Dors. "Hari, ne treba da me branit e slu ei se galantnim la ima." "Ali ne zaboravi da je Dors do la po mene na Gornju stranu", ree Seldon lju tito, "uprkos sna nom otporu, i neosporno je ona ta koja mi je spasla ivot. To je s u ta istina. Jesi li i to uneo u svoju ocenu, Hamine?" Dors se ponovo ume a, oigledno smetena. "Molim vas, Hari. ester Hamin savr eno je u pravu kada smatra da je ili trebalo da vas odgovorim od odlaska na Spoljnu stranu, ili da poem tamo s vama. to se, pak, tie svega onoga to se potom dogodilo, dao je najvi u ocenu mojim postupcima." "Sve u svemu", dodade Hamin, "sada je to ve pro lost, i mo emo je mirno prepu stiti zaboravu. Ipak, Seldone, ne bi bilo zgoreg da malo popriamo o onome to se do godilo na Gornjoj strani." Seldon se obazre oko sebe i oprezno upita: "Smemo li ovde razgovarati o tome?" Hamin se jedva vidljivo nasme i. "Dors je postavila distorziono polje oko ove prostorije. Sasvim je umesno pretpostaviti da nijedan carski dou nik - ukoliko takvih ima ovde na Univerzitetu - ne raspola e sa dovoljno znanja da se kroz njeg a probije. Ti si mi, Seldone, neki vrlo sumnjiav momak." "Nisam ba takav po prirodi", odvrati Seldon. "Ali slu ajui tebe u onom parkiu , kao i nakon toga... Ti, Hamine, zaista ume da ubedi oveka. Posle svega to si mi na priao, bio sam spreman da vidim Eta Demerzela u svakoj senci." "Ponekad pomi ljam da bi upravo to i mogao biti sluaj", slo i se Hamin ozbilj nog izraza lica. "Pa, ako je i bio", ree Seldon, "nisam siguran da bih ga prepoznao. Stvar no, kako taj ovek izgleda?" "To uop te nije va no. Ne bi bio u stanju da ga uoi sve dotle dok on sam ne po e li da ti se prika e, ali pretpostavljam, da bi tada ionako sve bilo svr eno - to je, upravo, ono to moramo preduprediti. Ali da ujem ne to o onoj letelici koju si video tamo gore." "Kao to ti rekoh, Hamine, na smrt si me isprepadao tim Demerzelom. im sam ugledao letelicu, pomislio sam da se to on dao u poteru za mnom; da sam, za av i na Spoljnu stranu, stavio sebe izvan nadle nosti Strilin kog univerziteta; da sam, zapr avo, bio namamljen tamo gore, s jedinim ciljem da me se doepaju bez ikakvih pote koa ." "S druge strane, Legen..." zausti Dors. "Je li to on bio ovde pro le noi?" upita Seldon brzo. "Da, zar se ne seate?" "Sasvim nejasno. Bio sam smrtno umoran. Sve mi je nekako mutno u seanju." "Pa, kada je navratio ovamo pro le noi, Legen je pomenuo da je i sam video letelicu, tvrdei da je bio u pitanju meteorolo ki brodi sa neke druge stanice. Sasvi m uobiajena stvar. Sasvim bezopasna."

" ta?" Seldon se odjednom oseti zateenim. "Ne verujem u to." Hamin se ponovo ume a. "Kljuno je pitanje sada: Zbog ega nisi spreman da u t o poveruje ? Da li je u pona anju letelice bilo iega to ti je dalo povoda da je smatra opasnom? Ne to sasvim odreeno - ne samo svepro imajua sumnjiavost koju sam u tebe usadi o." Seldon se zamisli, grickajui donju usnu. "Ni ta osim naina na koji se pona ala ", odgovori on napokon. "inilo se kao da pomalja svoj nos iz oblaka, kao da za nei m traga, pa potom nestaje, pa ponovo protura nos iz oblaka na drugom mestu, i ta ko sve vreme. inilo se kao da bri ljivo pretra uje Gornju stranu, deo po deo, i da up ravo mene tra i." "Mo da si, Seldone, u svojoj uobrazilji, od letelice nainio ivo bie: neku opa snu, divlju zver koja nastoji da te nanju i. Razume se, nije to bio lsuaj. Zaista j e u pitanju bila jedna obina letelica, i zaista je to bio meteorolo ki brodi, pri emu je njeno pona anje bilo sasvim prirodno.... i bezopasno." "Tada mi to nije takvim inilo", odvrati Seldon. "Siguran sam da nije", prihvati Hamin, "ali mi ne raspola emo nikakvim inje nicama. Tvoja uverenost da si se na ao u opasnosti stvar je, jednostavno, pretpost avke od koje si po ao. Ali i Legenovo mi ljenje da je u pitanju bio meteorolo ki brodi takoe je samo pretpostavka." "Ne mogu nikako da prihvatim da je posredi potpuno bezazlena stvar", usp rotivi se Seldon tvrdoglavo. "Pa, u tom sluaju", slo i se Hamin, "poimo od najgoreg - da je letelica zais ta tragala za tobom. Ali kako je bilo ko, ko je poslao letelicu, mogao znati da e se ti zatei tamo gore?" Dors se ponovo ume a. "Pitala sam dr Legena da nije on, nekim sluajem, u sv om izve taju o predstojeim meteorolo kim merenjima, pomenuo da e i Hari biti s njima u grupi. Po pravilu, imena uesnika u istra ivanju ne navode se posebno, i on je smes ta porekao da je to uinio - ispoljiv i prilino iznenaenje to ga to uop te pitam. Poverov ala sam mu." "Ne bi mu ba trebalo verovati, tek tako na re", zami ljeno primeti Hamin. "N e bi li se, u svakom sluaju, potrudio da to porekne? Upitaj sebe, jo jednom, zbog e ga se uop te saglasio da Seldon poe sa njim. Poznato nam je da se u poetku tome prot ivio, ali da je dosta brzo popustio, bez velike borbe. Meni se ne ini da je to sa svim u skladu s Legenovom prirodom." Dors se namr ti i ree: "Pa, to mo da ini ne to verovatnijom mogunost da je Legen sve unapred pripremio. Mo da se saglasio da Hari poe s njim kako bi ga doveo u polo a j da bude uhvaen. Mo da je, ak, u tom smislu imao i neke naloge. Mogli bismo, takoe, zamisliti da je ohrabrio onu svoju mladu sta istkinju, Klauziju, da sasvim zaokupi Harijevu pa nju i da ga odvede podalje od ostalih, a onda prepusti njemu samom. T o bi, ujedno, moglo objasniti i potpuno odsustvo svake brige kod Legena zbog Har ijeve odsutnosti, u trenutku kada je do lo vreme da se grupa vrati. Izrazio je mi lj enje da je Hari si ao ranije, za ta je unapred stvorio uslove, budui da mu je pretho dno pomno objasnio kako da upravlja liftom. To bi, takoe, objasnilo i njegovo okl evanje da poemo gore i damo se u potragu, budui da verovatno nije eleo da trai vreme jurei za nekim koga, kako je pretpostavljao, nee biti mogue pronai." Hamin, koji ju je pa ljivo pratio, primeti: "Predoila si nam zanimljive oko lnosti, koje ga ozbiljno terete, ali nemojmo, ipak, sve uzimati zdravo za gotovo . Na kraju krajeva, ipak je po ao gore sa tobom." "Samo zato to smo otkrili tragove koraka na seizmografu. Glavni seizmolog mogao se javiti kao nepobitan svedok u prilog tome." "Dobro, a da li je Legen ispoljio ikakvu iznenaenost, ili pometenost, kad a ste napokon prona li Seldona? Mislim, u veoj meri no to bi bilo prirodno, s obziro m na to da ste prona li oveka koji je Legenovim vlastitim nehatom ostao izlo en najveo j moguoj opasnosti? Da li se, na primer, pona ao kao da je veoma iznenaen to je Seldo n uop te tamo? Da li je odavao utisak da se pita: pa dobro, kako to da ga grupa pr i odlasku nije primetila?" Dors se zamisli, a onda odgovori: "Nesumnjivo je da ga je uzbudila injeni ca da smo tamo na li Seldona, ali zaista ne bih umela da ka em da li je njegova uzbue nost prevazilazila prirodnu reakciju na u asavajui prizor koji smo pred sobom ugled ali."

"Da, pretpostavljam da je tako." A onda Seldon, koji je sve to vreme pa ljivo slu ao, pogledajui as Hamina, as D ors, odjednom primeti: "Ja bih rekao da u pitanju nije bio Legen." Hamin se zagleda u Seldona. " ta te navodi na takvu pomisao?" "Pre svega, kao to ste ve i sami uoili, jasno je ispoljio nedostatak spremn osti da me povede sa sobom. Bio je potreban itav jedan dan ubeivanja, i ini mi se d a se konano saglasio samo stoga to je do ao do zakljuka da sam ve t matematiar i da bih mu mogao biti od pomoi u njegovim teorijama. Ja sam, meutim, goreo od elje da poem g ore, i da je on imao bilo kakav nalog da sve uini da me odvede na Gornju stranu, malo je verovatno da bi bilo potrebe da u toj meri glumi oklevanje." "Da li je razumno pretpostaviti da te je eleo tamo gore samo zbog tvog ma tematikog dara? Je li je s tobom, uop te, razgovarao o matematici? Da li je poku ao d a ti objasni svoje teorije?" "Ne", odgovori Seldon, "nije. Mada, pomenuo je da bi, kasnije, mogli i o tome da porazgovaramo. Nevolja je, meutim, u tome to je sve vreme bio potpuno obu zet svojim instrumentima. Shvatio sam da je oekivao da e biti sunan dan - to se, meut im, nije dogodilo - te da je gre ku pripisao svojim instrumentima; aparati su, ipa k, bili u savr enom redu, to je u njemu izazvalo oseaj osujeenosti. Verujem da je ova j neoekivani razvoj dogaaja podjednako doprineo da postane nervozan, kao i da me s asvim zanemari. to se, pak, tie Klauzije, one mlade ene koja se mnome bavila nekoli ko minuta, sada, kada pogledam unazad, imam utisak da me nije namerno izdvojila iz grupe. U stvari, ja sam je na to naveo. Ispoljio sam zanimanje za vegetaciju na Gornjoj strani, i u stvari ja sam nju odvojio od grupe, a ne ona mene. Ne sam o da je Legen nije u tome ohrabrivao, ve ju je pozvao da se vrati dok smo im nas dvoje jo bili u vidokrugu; kasnije sam se ja, po vlastitoj volji, udaljio od osta lih." "Pa, ipak", primeti Hamin, koji je izgleda bio spreman da prigovori svem u to Seldon ka e, "ukoliko je ona letelica zaista tragala za tobom, oni na njoj mor ali su unapred znati da e ti biti tamo. Ko bi im drugi to mogao dojaviti - ukoliko , ve, nije Legen?" "ovek u koga sumnjam je", odgovori Seldon, "onaj mladi psiholog, Lisung R anda." "Randa?" uzviknu Dors. "Ne mogu da poverujem! Dobro ga poznajem. Ne mogu ni da zamislim da bi radio za cara. Pa on je do sr i anticarski nastrojen." "Mo da se samo pretvara", upozori je Seldon. "U stvari, i prirodno je da o tvoreno, ustro i do krajnosti ispoljava anticarska oseanja, kako bi to bolje prikri o injenicu da je, zapravo, carski dou nik." "Ali on nipo to nije takav", i dalje se protivila Dors. "Ni ustro, ni zadrt o ne zala e se ni za ta. Tih je i odmeren, i svoja gledi ta uvek izra ava uzdr ano, skoro boja ljivo. Ubeena sam da je u tom pogledu iskren." "Pa ipak, Dors", primeti Seldon ozbiljno, "on je bio taj koji mi je prvi pomenuo Legenova meteorolo ka istra ivanja, on je bio taj koji me je uveravao da tr eba da poem na Gornju stranu, i on je bio taj koji je ubedio Legena da me povede sa sobom, prilino, pri tome, preterujui u pogledu mojih matematikih sposobnosti. ove k se, nesumnjivo, mora zapitati zbog ega mu je bilo toliko stalo da poem tamo gore , zbog ega se toliko, svojski, oko toga trudio." "Mo da ba stoga to je smatrao da e vam to biti od koristi. Ispoljio je vrlo v eliku zainteresovanost sa vas, Hari, i mora da je mislio da e vam neko saznanje i z matematike pomoi u va em radu na psihoistoriji. Zar to ne bi bilo mogue?" "Hajde, da razmotrimo stvar s druge strane", ree Hamin mirno. "Postoji pr ilian vremenski razmak izmeu trenutka kada vam je Randa pomenuo to meteorolo ko istr a ivanje i trenutka kada ste se uputili na Gornju stranu. Ukoliko je Randa u pogle du svega to se dogodilo nevin, ne bi imao nikakvog razloga da o svemu tome uti. Uk oliko je prijatna i dru tvena osoba..." " to, svakako, jeste", ubaci Dors. "...u tom sluaju vrlo je verovatno da je o tome govorio i svojim prijatel jima. Ukoliko je tako, ne preostaje nam, dakle, niko drugi na koga bismo mogli s umnjati kao na dou nika. U stvari, prosto da razmotrimo stvar sa svih strana, poimo od pretpostavke da je Randa zaista anticarski nastrojen. To, nipo to, ne bi moral o znaiti i da nije dostavlja. Jer, morali bismo se zapitati: iji je agent? I za kog

a radi?" Seldona ove rei zapanji e. "Ali za koga bi radio ako ne za cara? Ili za Dem erzela?" Hamin ga, meutim, uutka pokretom ruke. "Seldone, daleko si od toga da se r azabere u svoj slo enosti trantorske politike." On se okrenu prema Dors. "Reci mi j o jednom: koja etiri sektora je dr Legen pomenuo kao mogua mesta odakle je do ao mete orolo ki brodi?" "Hestelonija, Vaj, Zigoret i Severni Damijano." "I nisi se o tome dalje raspitivala? Nisi ga, na primer, pitala iz kojeg od njih smatra da je, najverovatnije, letelica do la?" "Ne, nisam. Samo sam ga pitala da li bi mi mogao bar nagovestiti odakle je letelica do la." "A ti", Hamin se obrati Seldonu, "da nisi mo da na letelici video bilo kak ve oznake, bilo kakav simbol?" Seldon za trenutak pomisli da o tro odgovori da je, usled oblaka, letelicu jedva mogao i videti, da se samo na kratko pojavila, da nije ni pomislio da je zagleda tra ei bilo kakve oznake na njoj, da je samo eleo da se to pre skloni... ali ni ta od toga ne ree. Nesumnjivo, Haminu je sve to bilo dobro poznato. Umesto svega, on samo jednostavno odgovori: "bojim se da nisam." "Ali ukoliko je letelica imala zadatak da ugrabi Seldona, nije li mogue d a je prikrila svoje oznake?" upita Dors. "To je sasvim razumna pretpostavka", slo i se Hamin, "i mo da je tako i bilo . Ali u ovoj na oj Galaksiji razum ne trijumfuje uvek. Prema tome, budui da Seldon nije u pogledu letelice uoio nikakve pojedinosti, ostaje nam samo da nagaamo. Ono o emu upravo razmi ljam, jeste - Vaj." "Vaj?" ponovi Seldon kao odjek. "Pretpostavljam da je onaj ko je hteo da me se doepa, ma ko to bio, eleo da to uini zbog mog poznavanja psihoistorije." "Ne, ne..." Hamin podi e svoj desni ka iprst, kao da poduava nekog mladog stu denta. "V-a-j. To ti je ime jednog sektora na Trantoru. Sasvim posebnog sektora, kojim ve tri hiljade godina upravlja jedna gradonaelnika loza. Bez prekida, poput kakve dinastije. Jedno vreme, ak, pre otprilike pet stotina godina, dva cara i je dna carica iz Kue Vaj sedeli su na trantorskom tronu. Bilo je to srazmerno kratko razdoblje, i nijedno od troje pomenutih nije se posebno istaklo, niti bilo naroi to uspe no, ali gradonaelnici Vaja nikada nisu zaboravili svoju carsku pro lost. Iako nisu ispoljavali nikakvu otvorenu neposlu nost prema Kuama to su ih nas ledile, nisu, takoe, ba bili ni na glasu kao neko ko e dragovoljno sve za njih uinit i. Tokom povremenih razdoblja graanskih ratova odr avali su neku vrstu neutralnosti , vukui, meutim, dobro sraunate poteze kojima su produ avali sukobe do u nedogled, ka ko bi se pokazalo neophodnim okretanje ka Vaju kao kompromisnom re enju. Nikada im to nije do kraja uspelo, ali isto tako, nikada nisu ni prestali sa svojim poku aj ima. Sada nji gradonaelnik Vaja je izrazito sposoban ovek. Ve je prilino star, ali mu ambicije nipo to nisu splasnule. Ukoliko se bilo ta dogodi Kleonu - ak i da umre prirodnom smru - gradonaelnik Vaja imao bi velike izglede da ga nasledi, uprkos, i stina odve mladom, zakonitom prestolonasledniku. Galaktiko javno mnenje uvek e biti bar malo sklonije prema pretendentu koji ve ima za sobom carsku pro lost. Prema tome, ukoliko je gradonaelnik Vaja uo za tebe, mogao je lako doi do z akljuka da bi mu mogao veoma dobro poslu iti tvoj nauno utemeljen profetizam. Kua Vaj je tradicionalno i veoma motivisana da uprilii prihvatljiv kraj za Kleonovu dina stiju, koristei se proroanstvom kao bespogovornim dokazom o neizbe nosti da ba ona na sledi tron, nakon ega bi sledeih hiljadu godina svi iveli u miru i blagostanju. Raz ume se, onog trenutka kada se gradonaelnik Vaja nae na prestolu i kada mu vi e ne bu de ni od kakve koristi, lako bi se moglo dogoditi da zavr i poput Kleona." Sumornu ti inu koja zavlada posle ovih rei prekinu Seldon, jednostavno prim etiv i: "Ali ne znamo pouzdano da li gradonaelnik Vaja eli da me se doepa." "Ne, to ne znamo. Ili istini za volju, da bilo ko u ovom trenutku nastoj i da te se doepa. Ona letelica, napokon, mo da je zaista bila meteorolo ki brodi, ba ka o to je Legen tvrdio. Pa ipak, kako se novosti o psihoistoriji i njenim mogunostim a budu irile - a nema nikakve sumnje da hoe - sve vei i vei broj monika i polumonika s a Trantora, odnosno, istini za volju, odasvud, po elee da je iskoristi u vlastite s

vrhe." "Pa, onda", upita Dors, " ta da radimo?" "To je, zaista, osnovno pitanje." Hamin se za trenutak zamisli, a onda r ee: "Mo da je bila gre ka to sam te uop te doveo ovamo. Kada je neki profesor u pitanju, sasvim je prirodno da kao svoje pribe i te odabere neki univerzitet. Strilin ki unive rzitet je, dabome, samo jedan od mnogih, ali nesumnjivo spada meu najvee i sa najv i e slobode. S druge strane, nee proi mnogo vremena pre no to se pipci, odasvud, ponu pru ati ovamo, nastojei da napipaju svoj plen. Mislim da bi bilo dobro da se to je p re mogue - mo da, ve danas - Seldon prebaci na neko drugo, skrovitije mesto. Samo... " "Samo?" upita Seldon. "Samo, ne znam gde." "Pa, pregledajmo spisak na kompjuterskom ekranu", predlo i Seldon, "i odab erimo nasumce neko mesto." "Nipo to", usprotivi se Hamin. "Ukoliko tako postupimo, isti su nam izgled i da pronaemo neko mesto na kome bi bio sasvim siguran, kao i mesto na kome uop te ne bi bio bezbedan. Ne, moramo sami ne to dokonati... Bilo kako." 32. Sve troje ostado e u Seldonovoj sobi sve do posle ruka. Hari i Dors povreme no bi se upu tali u tihi razgovor o raznim neva nim temama, dok je Hamin gotovo sve vreme utao. Sedeo je ukoeno, uzeo tek nekoliko zalogaja, i njegova ozbiljna prilik a (ta ga je ozbiljnost, pomisli Seldon, inila vidljivo starijim no to je u stvari bio) sve vreme je zadr ala stav spokojnog mira i nekakve udne odsutnosti. Seldon zami lja e da se, u duhu, prepustio mislima o ogromnim prostranstvima Trantora, nastojei da pronae neki idealni kutak. Oigledno, to nije bilo nimalo lak o. Seldonova rodna planeta, Helikon, za neki procenat je veliinom ak i prema al a Trantor, ali je imala manje vodenih povr ina. Kopnene povr ine na Helikonu bile su , otprilike, desetak procenata vee nego one na Trantoru. Ali Helikon je bio retko naseljen; na njemu je bilo tek nekoliko gradova, poprilino udaljenih meusobno; Tr antor je, meutim, bio planeta-grad. Dok je Helikon bio izdeljen u nekih dvadeseta k administrativnih jedinica, Trantor je bio sainjen od preko osam stotina sektora , i svaki od njih bio je dalje podeljen na niz podsektora. Konano, Seldon se oglasi pomalo alosnim glasom: "Mo da bi, Hamine, bilo najb olje kada bismo se odluili za najdobrostivijeg kandidata, zainteresovanog za moje sposobnosti, predali me njemu i potom raunali na to da e me on za tititi od ostalih ." Hamin podi e pogled i odgovori krajnje ozbiljno: "Nema potrebe. Znam ve kandidat a koji je najdobrostiviji, i koji te ve ima u svojim rukama." Seldon se nasme i: "Znai li to da stavlja sebe u isti red sa gradonaelnikom V aja i vladarem itave Galaksije?" "Sa stanovi ta polo aja koji zauzimam, svakako da ne. Ali to se tie nastojanja da te imam za sebe, tu sam im, bez sumnje, takmac. Oni te, meutim, kao i svi dru gi koji mi padaju na pamet, ele samo da bi ojaali vlastitu mo i uveali svoje bogatst vo, dok ja nemam ba nikakvih ambicija, osim, dakako, da uinim sve to sam u stanju z a dobro Galaksije." "Uop te ne sumnjam", primeti Seldon suvo, "da bi svaki od tvojih takmaca, kada bi ih samo neko pitao, svesrdno tvrdili da i on, dabome, ima iskljuivo u vid u dobro Galaksije." "Ni ja u to ne sumnjam", odvrati Hamin, "ali do sada, jedini od mojih ta kmaca, kako si ih izvoleo nazvati, s kojim si se sreo bio je car lino; i on nije ispoljio zainteresovanost ni za ta drugo osim za tvoje izmi ljeno predskazanje, koj e bi trebalo da uvrsti njegovu dinastiju. Ja, meutim, od tebe nisam tra io ni ta, ni i zdaleka slino tome. Sve to od tebe tra im jeste da usavr i svoju psihoistorijsku tehnik u, kako bi se mogla izvr iti matematiki valjana predvianja, makar samo u statistikom smislu." "U pravu si. Bar, do sada", slo i se Seldon, ovla se osmehujui. "Prema tome, neka mi bude dopu teno da ti odmah postavim i sledee pitanje: jesi li uspeo da se srodi sa tim svojim zadatkom? Ima li ikakvog napretka?" Seldon bi zateen ovim pitanje, i nije znao da li da se nasmeje ili da pob

esni. Dopustiv i, ipak, da proe nekoliko trenutaka, on ne uini ni jedno ni drugo, i poe mu za rukom da odgovori mirnim glasom. "Napretka? Za manje od dva meseca? Ham ine, pa to je ne to to me mo e zaposliti za itav ivot, i isto tako, mo da ispuniti ivote ar jo desetorice koji bi nastavili moj rad posle mene... ak i u tom sluaju, sve bi moglo da se okona potpunim krahom." "Nisam imao na umu ni ta odreeno, kao na primer konano re enje, ili, makar, tr aak nade da si krenuo u dobrom pravcu. Ali ne jednom, sam si rekao da je delatna psihoistorija mogua, ali ne i primenjiva. Sve to te, dakle, sada pitam, jeste da l i si ustanovio - ima li nade da je mo e uiniti primenjivom?" "Iskreno da ti odgovorim - ne." "Molim vas, izvinite me", ume a se Dors. "Ja nisam matematiar, i mogu se sa mo nadati da pitanje koje u postaviti nee zvuati a avo. Ali dr Seldone, kako mo ete biti sigurni da je ne to to je mogue istovremeno i neprimenjivo? ula sam vas ve kako govor ite da je, u teoriji, mogue da se vi lino susretnete i pozdravite sa svakim pojedi nanim graaninom Carstva, ali da to, istovremeno, nije izvodljivo budui da ne biste mogli dovoljno dugo po iveti da to i uinite. Ali odakle vam pomisao da je psihoisto rija ne to slino tome?"

Seldon pogleda Dors sa blagim izrazom neverice. "Zaista elite da vam to o bjasnim?" "Da, elim", odgovori ona, zatresav i glavom tako sna no da joj se sva kosa us talasala. "Pa, kad smo ve kod toga", dobaci Hamin, "i ja bih to voleo." "Bez imalo matematike?" upita Seldon, lako se nasme iv i. "Molim te", ponovi Hamin. "Pa..." zapoe Seldon, i odmah zastade, trudei se u sebi da odabere najbolj i nain da izlo i svoju teoriju. Potom nastavi: "Ukoliko elite da dokuite neki vid Vas eljene, od velike e vam pomoi biti ukoliko stvar uprostite to vi e mo ete i u vidu imat e samo ona njena svojstva i karakteristike koje su od su tinske va nosti za razumeva nje. Ukoliko, na primer, elite da ustnaovite zbog ega neki predmet pada, neete razm i ljati o tome da li je crvene ili zelene boje, da lli ispu ta neki miris ili ne, i da li je re o neem starom ili novom. Sve to odstranjujete iz svojih razmi ljanja, ka ko ne biste nepotrebno komplikovali tra enje odgovora. Takav upro eni vid problema na zivate modelom ili simulacijom, i mo ete ga, po izboru, predstaviti u bilo kom elje nom vidu na kompjuterskom ekranu, ili u vidu matematikih jednaina. Ukoliko poemo od primitivne teorije o nerelativistikoj gravitaciji..." Dors ga odjednom prekide. "Molim vas, Hari, obeali ste da e biti bez matem atike. Nemojte sada skliznuti u nju, nazivajui je 'primitivnom'." "Ne, ne... 'Primitivna', mislim, samo u tom smislu to se e sve do na ih najra nijih zapisa; u tom smislu to je njeno otkrie zamagljeno prohujalim vekovima, i to nam ostaje isto toliko nedokuivo koliko i pronalazak toka ili vatre. U svakom sluaj u, jednaine takve gravitacione teorije sadr e u sebi i opise pona anja jednog plentar nog sistema, dvojnih zvezda, plima i oseka, kao i mno tva drugih stvari. Zahvaljuj ui tim jednainama u mogunosti smo, ak, da stvorimo vizuelnu simulaciju - prikazujui n eku planetu kako kru i oko neke zvezde, ili dve zvezde kako kru e jedna oko druge, u dvodimenzionalnoj projekciji na ekranu; isto to mo emo uiniti stvarajui i slo enije s isteme, ovog puta koristei trodimenzionalne folografe. Takvi upro eni simulacioni mo deli omoguavaju da se znatno lak e dokui neka pojava, nego to bi to bio sluaj kada bis mo je morali izuavati u prirodnom stanju. Istini za volju, bez gravitacionih jedn aina na e poznavanje kretanja planeta i nebeske mehanike uop te bilo bi zaista krajnj e oskudno. Dakle, ukoliko nastojite da to vi e saznate o nekoj pojavi, ili ukoliko nek a pojava postaje sve slo enija, potrebne e vam biti i sve slo enije jednaine, sve razr aenije programiranje, i konano ete se nai pred kompjuterizovanim simulacionim modelo m kojeg e i samog biti veoma te ko shvatiti." "Ne bi li se, u tom sluaju, mogla izraditi simulacija simulacije?" upita Hamin. "Tako bi se, bar donekle, stvar ponovo uprostila." "Da, ali u tom sluaju morao bi da izostavi neke karakteristike pojave koje ba eli da ima u vidu, i simulacija bi, sledstveno tome, postala beskorisna. NMS - to e rei 'najupro enija mogua simulacija' - dobija u slo enosti znatno br e od samog predme

a simulacije, i konano, i pojava i njena simulacija potpuno se izjednauju. Sledstv eno tome, pre mnogo hiljada godina izreeno je mi ljenje da Vaseljena kao celina, u punoj svojoj slo enosti, ne mo e biti predstavljena nikakvim simulacionim modelom ko ji bi bio manji od nje same. Drugim reima, ne mo ete dobiti bilo kakvu predstavu o Vaseljeni kao celini, osim, razume se, prouavanjem itave Vaseljene. Ustanovljeno je, takoe, da bi se - u koliko bi neko poku ao da naini simulacioni model samo jednog delia Vaseljene, pa za tim jo jednog delia, pa jo jednog, i tako dalje, sa namerom da ih potom spoji ujedn o da bi se dobila ukupna slika Vaseljene - da bi se do lo do beskonanog broja takvi h siu nih simulacija. Iz toga prirodno proizilazi da bi bilo potrebno beskrajno mno go vremena da bi se Vaseljena dokuila u svoj njenoj celovitosti - to je samo drugi nain da se ka e isto: da je, naprosto, nemogue dosegnuti svekoliko znanje to u njoj poiva." "Do sada sam sve razumela", primeti Dors, donekle i sama iznenaena. "Prema tome, poznato nam je da je lako nainiti simulacioni model srazmern o jednostavnih stvari; ali, to su stvari slo enije, sve je te e i te e nainiti njihovu s imulaciju, sve dok, konano svaka simulacija postane jednostavno nezamisliva. Ali na kojoj razini slo enosti svaka simulacija prestaje da bude mogua? Pa, eto, ono to mi je po lo za rukom da poka em, slu ei se matematikom tehnikom otkrivenom tek u pro lom s toleu i jedva dostupnom ak i kada se ovek slu i velikim i izuzetno brzim kompjuterom, jeste da na a galaktika zajednica do te razine ne dose e. Nju je mogue predstaviti pu tem simulacije - modela - jednostavnijeg no to je ona sama. Nastavio sam time to s am pokazao da e, zahvaljujui tome, statistikim putem biti mogue predskazati tok budui h zbivanja - to jest, ukazati na verovatnou da e se dogaaji zbivati sledei izvesne a lternativne tokove, pre nego da e krenuti ba nekim odreenim pravcem." "U tom sluaju", oglasi se Hamin, "budui da si u stanju da izradi simulativn i model galaktikog dru tva, treba to, jednostavno, i uiniti. Zbog ega onda ka e da je ps ihoistorija neostvariva?" "Sve to jeste dokazao jeste da nije potrebno beskonano mnogo vremena da bi se shvatila galaktika zajednica, ali ako je za to potrebno, makar, samo milijard u godina, jasno je da se u tom sluaju susreemo s nekim praktino neostvarivim. Posmat rano sa na eg, ljudskog stanovi ta, milijardu godina isto je to i beskonano mnogo vrem ena." "Zar bi, zaista, toliko vremena bilo potrebno? Milijardu godina?" "Nisam ba bio u stanju da izvedem sasvim tanu raunicu, ali, podozrevam da b i bilo potrebno najmanje milijardu godina, te sam, stoga, i pomenuo tu brojku." "Ali u stvari, nisi u to siguran." "Pa, upravo to i poku avam da dokonam." "Bez uspeha?" "Ni univerzitetska biblioteka ti pri tom nije od pomoi?" Postaviv i ovo pit anje, Hamin uputi brz pogled prema Dors. Seldon lagano odmahnu rukom. "Ni najmanje." "Ni Dors ne mo e da ti pomogne?" Dors uzdahnu. "Nemam, etere, ni najmanjeg pojma o tim stvarima. Mogu ga s amo uputiti u metodologiju bibliotekog rada. Ako Hari ne to potra i i ni ta ne nae, ja s am potpuno bespomona." Hamin ustade. "U tom sluaju, dalje zadr avanje ovde na Univerzitetu nema ni kakve svrhe, te moram nai neko drugo mesto gde u te smestiti." Seldon ispru i ruku i povue ga za rukav. "Ipak, imam jednu ideju." Hamin se zagleda u njega, suziv i oi, kao da izra ava iznenaenje - ili sumnju. "Kada si do ao na tu ideju? Ovog asa?" "Ne... Vrtela mi se po glavi nekoliko dana, ak i pre no to sam oti ao na Gor nju stranu. Tamo nji dogaaj za trenutak ju je potisnuo, ali sada, kada si pomenuo b iblioteku, ponovo se javila." Hamin se ponovo spusti u naslonjau. "Reci mi o kakvoj je to ideji re - pod uslovom da nije sva nabijena matematikom." "Nema ni zrnca matematike u njoj. Stvar je u tome to sam, itajui knjige u b iblioteci, do ao do zakljuka da je galaktika zajednica u pro losti bila znatno manje s lo ena. Pre dvadeset hiljada godina, dok je Carstvo jo bilo u nastajanju, u na oj Gal aksiji bilo je tek oko deset miliona naseljenih svetova. Dvadeset hiljada godina

pre toga, predcarska kraljevstva obuhvatala su, sve u svemu, nekih desetak hilj ada naseljenih svetova. to vi e zalazimo dublje u pro lost, ko zna koliko e dalje sman jivanje biti? Mo da bismo, napokon, stigli do onog prepoetnog sveta iz predanja, o kojem si mi ba ti, Hamine, govorio." "Veruje , znai, da bi bio u stanju da razradi svoju psihoistorijsku teoriju, pod uslovom da pred sobom ima znatno jednostavniji model galaktike zajednice?" pr imeti Hamin. "Tako je. ini mi se da bih u tom sluaju uspeo." "Pa, onda", ume a se Dors s neprikrivenom poletno u, "za to ne biste poku ali da razradite naela psihoistorije imajui pred sobom neko manje razvijeno dru tvo u pro los ti; nakon toga, polazei od date situacije iz predcarskih vremena, mogli biste pok u ati da predska ete ta bi mu se moglo dogoditi hiljadu godina nakon nastanka Carstva ; i na kraju, trebalo bi da samo proverite kako su stvari zaista izgledale u tom trenutku, i ustanovite koliko ste bili u pravu u svojim predvianjima?" "Ipak, imajui u vidu da bi ti bilo unapred poznato kakva je situacija bil a oko hiljadite godine galaktike ere, takva provera jedva da bi imala smisla", hl adno primeti Hamin. "Prethodno saznanje verovatno bi te i nesvesno povuklo za so bom, i ti bi, sasvim nesvesno, za svoje jednaine odabrao upravo one vrednosti koj e bi te, na kraju, dovele do re enja kakvo si ve od samog poetka znao da e biti." "Ne sla em se s tim", usprotivi se Dors. "Nama ba nije do u tanine poznata s ituacija oko hiljadite godine galaktike ere, i bilo bi potrebno da prekopamo podo sta izvora. Najzad, bilo je to pre gotovo jedanaest milenijuma." Na Seldonom licu pojavi se izraz smetenosti. "Kako to mislite - da nam n ije do u tanine poznata situacija oko hiljadite godine galaktike ere? Dors, zar i tada nisu postojali kompjuteri?" "Jesu, naravno." "I raspola emo njihovim memorijama, kao i slikovnim i zvunim zapisima? Treb alo bi da imamo celovite zapise o hiljaditoj godini, ba kao to ih imamo i o sada nje m trenutku, dvadeset hiljada dvadesete godine galaktike ere." "U naelu je tako, ali u stvarnosti... Pa, znate, Hari, ba je onako kako vi to umete da ka ete: mogue je da imamo sve zapise o hiljaditoj godini galaktike ere, ali nije sasvim umesno oekivati da ih imamo." "Sla em se, Dors, ali kada ja to ka em imam u vidu matematike pokazatelje. Ne vidim kako bi se to moglo odnositi i na istorijske zapise." "Zapisi ne traju veito, Hari", odvrati Dors, izbegavajui da se jasno izraz i. "Banke podataka mogu biti uni tene, ili ozbiljno o teene, zahvaljujui raznim dru tven im sukobima... Pored toga, sa protokom vremena, njihovo se stanje pogor ava; naime , svaki zapis koji dugo ostane zapreten, koji se ne koristi, na kraju se pretvar a u bezoblinu masu znakova. Ka u da se, ak, itava treina svih zapisa u Carskoj bibliot eci nalazi sada u takvom stanju, ali eto, usled oko talog bibliotekog re ima, nikome ni na pamet ne pada da ih probere i neupotrebljivo odbaci. Druge biblioteke nisu do te mere krute. Ovde, na Strilin kom univerzitetu, neupotrebljiv materijal odba cuje se svakih deset godina. Razume se, kopije zapisa koje se nalaze na drugim svetovima i u razliitim bibliotekama - vladinim ili privatnim - mogu ostati ouvane kako valja i hiljadam a godina, tako da su nam su tinske epizode iz galaktike istorije dobro poznate iako su se zbile, ak, i u predcarskim vremenima. Ipak, to dublje zalazimo u pro lost, to na manje sauvanih zapisa nailazimo." "Prosto da ovek ne poveruje", zgrozi se Seldon. "Mislio sam da se nove ko pije zapisnika prave im zapreti opasnost da se neki od njih o teti. Kako se, uop te, mo e dopustiti da bilo kakvo znanje tek tako i ezne?" "Znanje koje nikome nije potrebno beskorisno je znanje", odvrati Dors. " Mo ete li i zamisliti koliko bi vremena, napora i energije bilo potrebno da se sta lno osve avaju zapisi kojima se niko ne koristi? Povrh toga, i vreme i napori i en ergija vremenom bi narasli do nepodno ljivosti." "Ipak, zar vam ne pada na pamet da bi nekome, u nekom trenutku, i te kak o mogli ustrebati podaci koje ste tako nemarno prepustili uni tenju?" "Neki odreeni podatak mogao bi nekom ustrebati jednom u hiljadu godina. uv ati ga samo zbog toga jednostavno je neisplativo. ak i kada je nauka u pitanju. P omenuli ste, maloas, i sami, primitivne gravitacione jednaine, objasniv i da ih nazi

vate primitivnim zbog toga to se injenice o njihovom nastanku gube negde u magli p ro lih vremena. Zbog ega je do toga do lo? Zbog ega vi matematiari, i naunici uop te, nis e sauvali sve podatke i saznanja, koji se u daleko unazad, do tih drevnih vremena, kada su i te va e gravitacione jednaine nastale?" Seldon, meutim, samo ne to proguna, ni ne poku av i da odgovori. Umesto toga, on ree: "Pa, eto, Hamine, toliko to se tie moje ideje: to dublje zalazimo u pro lost, i t o se ljudska zajednica vi e smanjuje, sve vi e rastu izgledi za uspostavljanje jedne delatne psihoistorije. Meutim, nevolja je u tome to se znanje smanjuje ak i br e neg o veliina izvesne zajednice, te tako delatna psihoistorija postaje manje verovatn a - 'manje', pri tome, prete e nad 'vi e'." "Ne bi trebalo da smetnemo s uma Mikogenski sektor", iznenad ase oglasi Dors, duboko zami ljena. Hamin je brzo pogled. "Tako je, i ini mi se da on predstavlja savr eno mest o za Seldona. Trebalo je da se toga ranije setim." "Mikogenski sektor?" ponovi Seldon, pogledajui as jedno, as drugo. "O emu pr iate i gde se on nalazi?" "Hari, molim te, objasniu ti kasnije. Ovog asa, moram poi da obavim sve pri preme. Odlazimo noas." 33. Dors je uspelo da nagovori Seldona da jo malo odspava. Trebalo je da Univ erzitet napuste izmeu zatamnjenja i ponovnog odtamnjenja, pod za titom 'noi', dok su svi jo bili u dubokom snu. Smatrala je da bi mu vi e nego dobro do lo jo malo poinka. "A vi ete opet morati da potra ite mesto na podu?" upita je Seldon. Dors samo sle e ramenima. "Krevet mo e da primi samo jedno od nas, i kada bi smo oboje poku ali da se u njega uvuemo, ni jedno ni drugo ba ne bi imalo mnogo pril ike da odspava." On se toplo zagleda u nju nekoliko trenutaka, a onda ree: "U tom sluaju, j a u ovog puta spavati na podu." "Ne, neete. Nisam ja le ala u komi na onoj vejavici." I, tako, dogodilo se da ni Dors ni Seldon nisu usnuli. Mada su ugasili s vetlost u sobi, i mada je stalni huk Trantora inio tek sanjivi zvuk u srazmernoj ti ini univerzitetskog kruga, Seldon oseti ivu potrebu za malo razgovora. "Toliko sam vam nevolja zadao, Dors, ovde na Univerzitetu", ree on. "ak sa m vas omeo i u va em radu. Uprkos svemu, ao mi je to moramo da se rastanemo." "Neemo se rastajati", odvrati Dors. "I ja idem s vama. Hamin je sredio da dobijem odsustvo." "Ali ne mogu to da oekujem od vas", primeti Seldon, sasvim zateen. "Ne vi", ree ona. "Hamin to oekuje - zahteva - od mene. Moram da pazim na vas. Na kraju krajeva, oma ila sam tamo na Spoljnoj strani, i moram sada da to nek ako nadoknadim." "Ali rekao sam ve. Molim vas, nemojte sebe kriviti zbog toga... Uprkos sv emu, moram priznati da se mnogo bolje oseam kada ste vi kraj mene. Kada bih samo bio siguran da vam ne remetim itav ivot..." Dors ga blago uutka. "Ne remetite ga, Hari. I molim vas, spavajte." Seldon je neko vreme le ao utke, a onda, odjednom, pro apta: "Jeste li sigurn i, Dors, da Hamin mo e sve srediti?" "On je izvanredan ovek", odgovori Dors. "Ima prilino uticaja ovde na Unive rzitetu, a rekla bih, i svuda druge. Ukoliko on ka e da je u stanju da mi obezbedi neogranieno odsustvo, sasvim sam sigurna da je ba tako. Vrlo je ubedljiv." "To mi je poznato", slo i se Seldon. "Ponekad se upitam ta on to zaista eli od mene." "Upravo ono to ka e", ree Dors. "On je ovek najvi ih ideala i najveih snova." "Zvuite mi, Dors, kao da ga veoma dobro poznajete?" "Oh, da, veoma ga dobro poznajem." "Intimno?" Dors naini neki neobian um. "Nisam sasvim sigurna, Hari, na ta ciljate, ali, ako bi va e rei trebalo da protumaim na najbezobrazniji nain... Ne, ne znam ga intim no. Ali ta se to, uop te, vas tie?" "Izvinite", prihvati brzo Seldon njen prekor. "Nipo to nisam eleo da, makar

i nenamerno, naru avam neije..." "Vlasni tvo? Hari, pa to je jo uvredljvije. Mislim da bi bilo bolje da poku a te da zaspite." "Izvinjavam se, Dors, jo jednom, ali jednostavno, ne mogu da zaspim. Dozv olite mi, bar, da promenim temu... Niste mi ni ta rekli o tom Mikogenskom sektoru. Da li je dobro to idem tamo? Kako izgleda?" "U pitanju je mali sektor, gde, ukoliko se dobro seam, ivi tek oko dva mil iona du a. Stvar je, meutim, u tome da su tamo duboko srasli sa tradicijom koja pro ishodi iz njihove najranije istorije, i da, veoma verovatno, raspola u drevnim zap isima koje nigde drugde nije vi e mogue nai. Veoma je, dakle, mogue da e vam boravak t amo, u va im nastojanjima da istra ite predcarska vremena, biti od neuporedivo vee ko risti nego to bi to bio bilo koji pravovreni istoriar. Upravo je na razgovor o najr anijoj istoriji uinio da se setim Mikogenskog sektora." "Da li ste ikada imali prilike da vidite njihove zapise?" "Nisam. ak ni ne poznajem nikoga ko ih je video." "Ali mo ete li onda biti sigurni da ti zapisi zaista postoje?" "Iskreno reeno, nisam sigurna. Poprilino je, znate, ra ireno _ mi ljenje da su vam Mikogenci jedna banda a avaca - mada im se, mo da, time ini ozbiljna nepravda. Meutim, oni tvrde da raspola u drevnim zapisima, te je to, mogue je, istina. U svakom sluaju, tamo neemo biti izlo eni pogledima radoznalaca. Mikogen ci ba ne vole da im se dolazi u pohode... A sada, molim vas, poku ajte da malo odsp avate." I zaudo, Seldonu to, konano, nekako poe za rukom. 34. Hari Seldon i Dors Venabili napusti e univerzitetski krug tano u tri asa po ponoi. Seldonu je bilo sasvim jasno da e morati da se prepusti Dorsinom vostvu. Poz navala je Trantor bolje od njega - imala je prednost od dve godine. Bila je, oigl edno, veoma bliska sa Haminom (koliko bliska? to pitanje i dalje ga je morilo) i u celosti je prihvatila sve to joj je ovaj govorio. I ona i Seldon umotali su se u lagane ogrtae, sa tesno skrojenim kapuljaam a. Pre nekoliko godina ovakvi su ogrtai bili - iako za kratko - u modi na Univerz itetu (i, uop te, meu mladim intelektualcima), i mada su sada mogli biti predmet po dsmeha, imali su tu dobrodo lu prednost da su ih sasvim obavijali i inili neprepozn atljivim - makar samo na prvi pogled. Hamin im je izdao poslednja uputstva pri odlasku. "Mogue je da je ono to s e dogodilo na Gornjoj strani bilo sasvim bezazleno, i da ti, Seldone, za petama nije nikakav dou nik; ipak, budi spreman na najgore." "Zar ne ide i ti sa nama?" upita Seldon pomalo uznemireno. "Voleo bih, naravno", odgovori Hamin, "ali ukoliko ne elim da i sam posta nem meta, moram to je mogue vi e skratiti svoja odsustvovanja s posla. Shvata ?" Seldon uzdahnu. Jasno. Potom uo e u jedno vozilo Ekspresnika i zauze e sedi te podalje od jedne grupic e koja se prethodno bila ukrcala. (Seldon se za trenutak upita da li bi bilo ko trebalo da se nalazi u Ekspresniku u tri asa izjutra - a onda mu pade na pamet da je ba dobro da je tako, budui da bi u suprotnom Dors i on bili odve upadljivi.) I Seldon se prepusti posmatranju beskrajne panorame koja se protezala po svuda oko njih, dok se isto tako beskonaan niz vozila kretao beskonanom tranicom du beskonanog magnetskog polja. Ekspresnik je promicao kraj nizova stambenih jedinica, od kojih su neke bile veoma visoke, ali koliko mu je bilo poznato, i prilino duboko usaene u tle. P ri svemu tome, ak i ako je nekoliko desetina kvadratnih kilometara inilo jednu urb anizovanu celinu, ak ni populacija od etrdeset milijardi du a ne bi iziskivala prete rano visoka zdanja, ili zdanja meusobno prekomerno sabijena. Prolazili su i pored nenaseljenih podruja, koja su izgleda bila obraivana - mada su mu neka vi e liila na ogromne parkove. Bilo je tu i podosta drugih zdanja, iju pravu namenu nije umeo da dokui. Fabrike? Poslovne zgrade? Ko bi to znao? Za jedno pozama no, bezoblino cil indrino zdanje pomisli da bi moglo biti skladi te za vodu. Najzad, Trantoru je bila neophodna sve a voda. Da li su, mo da, sakupljali tenost sa Gornje strane, proi avali je i preraivali, a potom skladi tili. inilo se da bi tako ne to bilo sasvim prirodno.

Seldon, meutim, nije ba imao mnogo vremena za razgledanje. "Na sledeoj stanici silazimo", ree Dors upola glasa. Trenutak potom ona us tade, i njeni vrsti prsti uhvati e ga ispod ruke. Po to su si li, zastado e na platformi, nainjenoj od nekog tvrdog materijala, i Dors stade da prouava saobraajne znake. Znaci su bili potpuno nenametljivi i bio ih je poprilino. Seldon oseti ka ko mu bodrost kopni. Veina znakova sastojala se od slika i pojedinanih slova, nesu mnjivo razumljivih roenim Trantorcima, ali njemu potpuno stranih. "Onim putem", ree Dors. "Kojim? Jeste li sigurni?" "Vidite? Ona dva krila i strelicu?" "Dva krila? Ah!" Mislio je da je u pitanju naglavce okrenuto slovo "W", plitko urezano i pro ireno, ali sada shvati da su to mogla biti i stilizovana ptija krila. "Zbog ega ne koriste rei?" upita on tupo. "Jer se rei razlikuju od jednog sveta do drugog. Ono to se ovde naziva 'ml aznjakom' na Sini je 'jedrilica', ili na drugim svetovima, jednostavno, 'letelic a'. Dva krila i strelica predstavljaju galaktiki simbol za vazdu ni brodi, i kao tak av je smesta i svuda prepoznatljiv... Zar ih ne koristite i na Helikonu?" "Ne ba esto. U kulturnom smislu Helikon je prilino homogenizovan svet, i bu dui da se nalazimo u senci svojih suseda nastojimo, to vr e mo emo, da se dr imo svojih p sebnosti." "Vidite?" upita Dors. "Eto, na tom mo ete utemeljiti svoju psihoistoriju. Mo ete pokazati da, ak i pored postojanja razliitih nareja, upotreba svegalaktikih sim bola mo e predstavljati objedinjavajuu silu." "To ba nee biti od velike pomoi." Sledio ju je kroz prazan, sumraan sokak, i deliem svog uma pitao se koliki je stepen kriminaliteta na Trantoru i da li je, mo da, upravo ovo mesto bilo podruje sa najveim brojem prestupa. "Mo ete imati ak i mil ijardu pravila, pri emu se svako od njih odnosi na jednu te istu stvar, pa da ipa k iz svih njih ne izvuete jedinstven, op ti zakljuak. Upravo je o tome re kada se ka e da neki sistem mo e biti protumaen samo pomou simulacionog modela koji je isto tolik o slo en koliko i sam sistem... Dors, da li smo to krenuli u potragu za nekim vazd u nim vozilom?" Ona zastade i pogleda ga, blago se osmehujui. "Mislite li, budui da sledim o simbol za vazdu na vozila, da nastojimo da pronaemo igrali te za golf? Da li vi to zazirete od vazdu nih vozila, b kao i poprilian broj Trantoraca?" "Ne, ne... Na Helikonu uop te ne zaziremo od letenja, i ja se, lino, esto sl u im vazdu nim prevozom. Pitam samo stoga to je Hamin, kada me je dovodio na Univerzi tet, nastojao da izbegne vazdu ni prevoz, jer nije eleo da ostavi jasan trag za sob om." "Bilo je to stoga, Hari, to su tada znali gde ste, i to su vam ve bili za p etama. Ovog asa, meutim, sasvim je mogue da uop te ne znaju gde ste; pred toga, poslu ie mo se jednom sasvim neuglednom vazdu nom lukom i, dabome, privatnom letelicom." "A ko e pilotirati?" "Pa, pretpostavljam, neki od Haminovih prijatelja." " ta mislite, mo e li mu se verovati?" "Bez sumnje, im je Haminov prijatelj." "Oigledno, imate veoma visoko mi ljenje o Haminu" primeti Seldon sa prisenk om nezadovoljstva. "S razlogom", odgovori Dors nimalo se ne ustruavajui. "On je jedinstven." Odgovor, meutim, ne ukloni oseaj nezadovoljstva u Seldonu. "Eno mlaznjaka", pokaza mu ona. Bio je malen, sa neobino oblikovanim krilima. Pokraj mlaznjaka stajao je neki omanji ovek, odeven u odeu uobiajeno jarkih trantorskih boja. "Mi smo psiholozi", obrati mu se Dors. "A ja sam istoriar", odgovori pilot. Oni poo e za pilotom i pope e se u mlaznjak. "Ko je izmislio lozinku?" upita Seldon. "Hamin", odgovori Dors. Seldon mrknu. "Iz nekog razloga, nisam pomislio da Hamin ima smisla za hu

mor. Uvek je tako ozbiljan." Dors se nasme i. 8. SIN SUNCA SIN SUNCA, ETRNAESTI... Upravitelj i vo Mikogenskog sektora na starom Tran toru... Kao i kada su u pitanju bili raniji voi ovog u sebe povuenog sektora, i o ovome be e malo znano. Da je, uop te, zaigrao bilo kakvu ulogu u istoriji, u celosti treba da zahvali svojoj vezi sa Harijem Seldonom, tokom Bega... ENCIKLOPEDIJA GALAKTIKA 35. Bila su samo dva sedi ta iza otvorene pilotske kabine, i kada se Seldon za vali u jedno od njih neko mre asto tkanje pojavi se odnekud, obujmiv i mu noge, poja s i grudi; odozgo, pak, spusti se ne to nalik na kapuljau, koja mu prekri elo i u i. O n se odjednom oseti sputanim, i kada se iskrenu ulevo - tek malo, i uz prilian na por - ugleda da se i Dors na la u istom polo aju. Pilot, takoe, zauze svoje mesto i, po to je nekoliko trenutaka proveravao k ontrolnu tablu, obrati im se: "Ja sam Endor Levanijan, i stojim vam na usluzi. B iemo ovako vezani, samo zbog toga to e prilikom poletanja doi do veoma sna nog ubrzanj a. Kada se, konano, naemo na otvorenom, u punom letu, veze e same od sebe spasti. N ije potrebno da mi se predstavljate: va a imena nimalo me se ne tiu." On se iz svog sedi ta okrenu prema njima i sa svog patuljastog lica uputi im osmeh, usled ega mu se na licu useko e bore. "Imate li ikakvih psiholo kih te koa, ju no e?" "Ja sam sa Spoljnih svetova i ne zazirem od letenja", odvrati Dors nemar no. "To isto va i i za mene", oglasi se i Seldon, pomalo s visine. "Odlino, juno e. Razume se, ovo vam ba nije uobiajeni mlaznjak, i mogue je da jo niste leteli nou, ali nadam se da ete izdr ati." I on je bio sav upetljan u veze, ali kako ustanovi Seldon, ruke su mu bi le potpuno slobodne. Prigu eni huk odjednom se javi iz utrobe mlaznjaka, postajui sve glasniji i sve vreme povi avajui ton. Iako huanje motora ne postade neprijatno, Seldon ipak nai ni pokret kao da e da zatrese glavom i da odagna zvuk iz u iju, ali taj njegov poku a j kao da izazva veze da ga samo jo vr e stisnu. Trenutak potom mlaznjak poskoi (be e to jedina re koju Seldon nae da opi e ta se zbilo) u vazduh, i istog asa on oseti kako ga potisak svom snagom pritiska dublj e u sedi te. Kroz vetrobransko staklo ispred pilota, Seldon, u asnut, ugleda kako im se ispreuje neki ravan zid - a onda se, ve sledeeg trena, u zidu ukaza veliki okrugli otvor. Otvor je bio slian onom u koji je vazdu ni taksi utonuo onog dana kada su H amin i on napu tali Carski sektor, ali mada je ovaj bio dovoljno veliki da u sebe primi trup letelice, inilo se da za krila nije bilo dovoljno prostora. to god je vi e mogao Seldon iskrenu glavu udesno, i to mu poe za rukom ba na vreme da vidi kako se krila skupljaju i nestaju. Mlaznjak sunu kroz otvor i trenutak potom zahvati ga elektromagnetno pol je i uputi ga dalje, du osvetljenog tunela. Ubrzanje je bilo postojano, i povreme no su se mogli uti kliktavi umovi koje Seldon pripisa injenici da su prolazili kraj pojedinanih magneta. A onda, jedva desetak minuta kasnije, mlaznjak izlete u atmosferu, strem ei put svepro imajue noi. Po to je za sobom ostavio elektromagnetsko polje mlaznjak smanji ubrzanje i Seldon oseti kako ga veze vi e ne ste u kao ranije, i ostade tako, kao prikovan, n ekoliko trenutaka. Pritisak je, potom, sasvim nestao i veze se povuko e same od sebe. "Pa, kako se oseate, juno e", zau se vedri pilotov glas.

"Pa, to se mene tie, nisam sasvim siguran", odgovori Seldon. A onda, okren uv i se ka Dors, upita: "Jeste li dobro?" "Naravno", odgovori ona. "Imam utisak da je gospodin Levanijan ovako nag lo uzleteo samo da bi se uverio da smo zaista sa Spoljnih svetova. Jesam li u pr avu, gospodine Levanijane?" "Pa, nekim ljudima godi uzbuenje", odgovori on. "A vama?" "U razumnoj meri", odvrati Dors. "Svaka razumna osoba bi to priznala", primeti Seldon s odobravanjem. "Ipak, izgledalo bi vam manje zabavno, gospodine, da ste mlaznjaku prili kom poletanja otkinuli krila", dodade Seldon. "Taman posla, gospodine. Rekoh vam ve da ovo nije mlaznjak kao svaki drug i. Krilima u celosti upravlja kompjuter. Krila menjaju du inu, irinu, zakrivljenost , i uop te, oblik, kako bi se prilagodila brzini leta - kao i brzini i pravcu vetr a, temperaturi, i jo najmanje desetinama promenljivih okolnosti. Krila ni u kom s luaju ne mogu otpasti, osim, dakako, ukoliko itava letelica ne bi bila izlo ena potr esima koji bi je svu raskomadali." Na Seldonovom prozoru ukaza e se ki ne kapi. "Ki a", primeti on. "esto se javlja", kratko odvrati pilot. Seldon se zagleda kroz prozor. Na Helikonu, kao i na svim drugim svetovi ma, bilo bi mogue ugledati svetla - znamenje prisustva ljudskih bia. Samo je na Tr antoru vladala potpuna tmina. Pa, ne ba sasvim. U jednom trenutku, on ugleda svetlosni stub nekog refle ktora. Mo da je na najvi im delovima Gornje strane bilo neeg poput svetionika. Kao i obi no, Dorsi ne promae Seldonova nelagodnost. Potap av i ga po ruci, ona mu ree: "Hari, sigurna sam da pilot dobro zna svoj posao." "Poku avam, Dors, da samog sebe ubedim u to, ali voleo bih kada bi bar del i svog znanja podelio s nama," Seldon ovo izgovori dovoljno glasno, da ga je i pi lot mogao uti. "Samo izvolite", ree ovaj. "Pre svega, i dalje se uspinjemo i kroz nekoli ko minuta izbiemo iznad prekrivaa od oblaka. Nakon toga, ki a e prestati i ak emo videt i zvezde." Izgovorio je ovo u pravom asu, jer trenutak potom nekoliko zvezda zablist a kroz paperjaste ostatke oblaka; a onda, po to pilot ugasi svetla unutar letelice , i ostale se ukaza e u svom punom blistavilu. Samo je bledo svetlucanje pilotove table s instrumentima ostalo da se nadmee s njima, bezuspe no: kroz prozor se moglo videti nebo, osuto blistavim sjajem zvezda. "Ovo je prvi put posle dve godine da ponovo vidim zvezde", oglasi se Dor s. "Zar nisu velianstvene? Tako su blistave - i tako ih je mnogo." "Trantor je bli i sredi tu Galaksije nego veina Spoljnih svetova", dobaci im pilot. Budui da se Helikon nalazio u proreenom kutku Galaksije i da je njegovo ne bo bilo tek mestimice posuto zvezdama i nimalo uzbudljivo, suoen s ovim prizorom Seldon jednostavno ostade bez rei. "Kako samo tiho letimo", ponovo se oglasi Dors. "Izvanredno", slo i se Seldon. "Gospodine Levanijane, kakvo gorivo koristi te za motore?" "Ovo je mikrofuzni motor i koristimo tanak mlaz toplih gasova." "Nisam znao da postoje mikrofuzni mlaznjaci. uo sam da se o njima govori, ali..." "Postoji nekoliko malenih, poput ovog. Za sada ih ima samo na Trantoru i na usluzi su samo najvi im vladinim zvaninicima." "Tro kovi ovakvih letova mora da su vrlo visoki." "Veoma visoki, gospodine." "Koliko je, onda, gospodin Hamin morao da plati za ovaj let?" "Ovaj let je besplatan. Gospodin Hamin je u veoma bliskim odnosima sa ko mpanijom koja raspola e ovakvim letelicama." Seldon ne to proguna, a onda ponovo upita: "Zbog ega ovakvih mikrofuzionih m laznjaka nema u veem broju?" "Pre svega, gospodine, veoma su skupi. A ovi koje imamo udovoljavaju svi m potrebama."

"Ali mo da bi bilo vi e zainteresovanih kada biste imali vee mlaznjake." "Mogue, ali kompaniji nikad nije po lo za rukom da izgradi mikrofuzione mot ore dovoljno sna ne za vee mlaznjake." Seldon se priseti Haminovih jadikovki o sve veoj proreenosti tehnolo kih dos tignua. "Sveop te opadanje", promrmlja on. " ta?" upita Dors. "Ni ta", odvrati Seldon. "Samo sam se setio neeg to mi je Hamin jednom rekao ." On uputi pogled prema zvezdama i upita: "Da li se to kreemo put zapada, g ospodine Levanijan?" "Da, tako je. Kako ste to ustanovili?" "Pomislio sam, da se kreemo prema istoku, do sada bismo ve morali ugledati prve nagove taje svitanja." Ipak, sledei rotiranje planete, zora ih napokon susti e i suneva svetlost prava suneva svetlost - obli svu unutra njost letelice. Ne ostado e joj, meutim, dugo izlo eni, jer mlaznjak ubrzo polete nani e i ponovo zae meu oblake. Plave i zlaane boje i ezo e i ustupi e mesto sumornom sivilu, i oboje, i Dors i Seldon, uzvikunu e s neodobr avanjem to im je uskraeno jo nekoliko trenutaka u ivanja u svetlosti ivog sunca. I tek to zao e ispod oblaka pred oima im se ukaza Spoljna strana; njena povr bar na ovom mestu - sastojala se od me avine udubina prekrivenih drveem i travnati h ledina. Bilo je to ba ono to je Klauzija rekla Seldonu da postoji na Gornjoj str ani. Ali opet na raspolaganju nisu imali dovoljno vremena za razgledanje. Jed an otvor ukaza se pod njima, oivien oznakom na kojoj je stajalo: MIKOGEN. I oni skliznu e u njega. 36. Spustili su se u vazdu nu luku koja se Seldonovom ispitivakom pogledu uini s asvim pusta. Po to je obavio svoj zadatak, pilot se rukova i sa Dors i sa Harijem i ponovo uzlete svojim mlaznjakom, uroniv i u jedan otvor koji se smesta raskrili da ga celog obuhvati. inilo se, potom, da im ne preostaje ni ta drugo do da ekaju. Unaokolo je bil o sedi ta u kojima se moglo smestiti bar stotinu ljudi, ali kako se inilo, Dors i S eldon su ovde, u ovom trenutku, bili jedina dva ljudska stvora. Luka je bila pra vougaonog oblika, okru ena sa svih strana zidovima u kojima mora da je bilo mno tvo tunela to su se svakog trenutka mogli otvoriti, bilo da prime bilo da puste mlazn jake; meutim, nakon to je njihov mlaznjak uzleteo nijednog vi e nije bilo u vidokrug u, niti je ijedan drugi u meuvremenu sleteo. Niko im nije izlazio ususret; tavi e, nije bilo ni nagove taja nekog ivog stvo ra; ak, ni uobiajeni huk ivota na Trantoru ovde se nije mogao uti. Seldon odjednom oseti kako ta potpuna ti ina poinje da ga pritiska, i on se okrenu prema Dors i upita: " ta nam je sada initi ovde? Imate li bar neku predstav u o tome?" Dors, meutim, samo odmahnu glavom. "Hamin mi je rekao da emo se ovde susre sti sa Sinom Sunca, etrnaestim. To je sve to znam." "Sin Sunca, etrnaesti? ta mu to doe?" "Pa, pretpostavljam da je re o nekom ljudskom stvoru. Meutim, samo ime ne ka e pouzdano da li je u pitanju stariji ili o mlai ovek." "Neobino ime." "Neobino zvui samo na im u ima. Ponekad mi se de ava da osobe s kojima se nikad nisam srela misle da sam mu karac." "Ti mora da su budale", primeti Seldon, osmehnuv i se. "Nipo to. S obzirom na moje ime, prirodno je da dou do takvog zakljuka. Rekl i su mi da je ime Dors prilino uobiajeno mu ko ime na mnogim mestima." "Ja ga nikad ranije nisam uo." "Razlog tome je to niste ba esto putovali Galaksijom. Ime 'Hari' se posvuda mo e sresti, mada sam jednom upoznala neku enu koja se zvala 'Hare', s tim to joj s e ime izgovaralo kao i va e 'Hari'. Koliko se mogu setiti, mikogenska imena su po pravilu porodina imena, uz dodatak boja." "Ali Sin Sunca zvui tako napadno."

"Nema tete od malo razmetanja, zar ne? Na Sini, znate 'Dors' vue koren iz jednog starog izraza koji znai 'proletnji dar'." "Da li ste to ime dobili zato to ste roeni u prolee?" "Ne. Svetlost dana prvi put sam ugledala usred leta, ali se ime 'Dors' m ojima uinilo izuzetno privlanim, bez obzira na njegovo drevno i mahom zaboravljeno znaenje." "U tom sluaju, mo da, Sin Sunca..." Iznenaen, Seldon pogleda levo od sebe. Jedno zemaljsko vozilo im se, neop azice, gotovo sasvim pribli ilo. Bilo je kutijastoiarhainog oblika, i veoma podsealo na dostavna vozila. U vozilu, za upravljaem, nalazio se jedan visok, postariji m u karac, koji je delovao veoma krepko uprkos svojim poodmaklim godinama. Uzvi ena i otmena dr anja, on konano istupi iz svojih kola. Na sebi je imao dugu, belu togu sa veoma irokim rukavima, zakopanim iznad doruja. Na nogama je nosio meke sandale, iz kojih su mu trali veliki no ni prsti, dok na glavi, veoma lepo oblikovanoj, nije imao nijednu vlas. Posmatrao ih je spoko jno svojim dubokim plavim oima. "Pozdrav vama, plemena i", obrati im se on. Seldon odvrati krajnje utivim glasom: "Pozdrav i vama, gospodine." A onda , odmah, dodade: "Ali kako ste se odjednom stvorili ovde?' "Do ao sam kroz prolaz, koji se odmah za mnom zatvorio. Niste mnogo pa nje o braali na okolinu." "Pa, oigledno, nismo. Ali znate, nismo ni znali ta treba da oekujemo. ak ni sad to ne znamo." "Plemena Hamin obavestio je Bratstvo da e dvoje njegovih saplemenika doi ov amo, zamoliv i ga da se pobrine za njih." "Znai, poznajete Hamina." "Poznajemo ga. Bio nam je esto na usluzi. I zato to je on, uzvi eni plemena , bio na usluzi nama, moramu mu sada uzvratiti ravnom merom. Tek veoma mali broj d olazi ovamo u Mikogen, i veoma je mali broj onih koji odavde odlaze. Moja je du no st da se za vas postaram, da vam pru im utoi te i da pazim da vas niko ne uznemirava. Ovde ete biti potpuno bezbedni." Dors se lako nakloni. "Zahvalni smo vam, Sine Sunca, etrnaesti." Sin Sunca okrenu se ka njoj i pogleda je s potpunom ravnodu no u. "Nisu mi sa svim poznati obiaji plemena a", ree on. "Znam da njihove ene zbore ak i ako im se niko nije prethodno obratio. Prema tome, niste me uvredili. Ali morau da zatra im da bu dete obazriviji kada su drugi pripadnici Bratstva u pitanju, ije je znanje u tom pogledu ispod mojega." "Oh, stvarno?" primeti Dors, koja se oseti povreenom, bez obzira na to to Sin Sunca to nije bio. "Uistinu", potvrdi Sin Sunca. "Isto tako, nije potrebno da uzimate u ust a moj redni broj kada sam, bez svoje dru ine, nasamo s vama. 'Sin Sunca' sasvim je dovoljno... A sada vas moram zamoliti da poete sa mnom, da to pre odemo s ovog me sta koje odve plemena ki deluje da bih se na njemu oseao ugodno." "Oseaj ugodnosti va i za sve nas", odvrati Seldon, mo da malo glasnije no to j e bilo neophodno, "i neemo mrdnuti odavde sve dok od vas ne dobijemo obeanje da na s neete primoravati da se pona amo u skladu s va im eljama, ukoliko se to protivi va oj prirodi. Na je obiaj da ena slobodno zbori, kada god ima ne to da ka e. Ukoliko ste se, ve, saglasili da se o nama brinete, ta briga mora se odnositi kako na na a tela ta ko i na na duh." Sin Sunca zagleda se netremice u Seldona, a onda primeti: "Samouvereni s te, mladi plemena u. Kako vam je ime?" "Ja sam Hari Seldon, sa Helikona. Moja dru benica je Dors Venabili, sa Sin e." Na pomen Seldonovog imena Sin Sunca lako se nakloni, ali Dorsino ime kao da preu. "Zakleo sam se plemena u Haminu", ree on, "da u vas od svega tititi, te u, st oga, uiniti sve to budem mogao i za va u dru benicu. Ukoliko, uprkos svemu, bude nasta vila da se neprilino pona a, uiniu sve to je u mojoj snazi da joj se to ne pripi e u gre h... Ipak, u pogledu jednog moraete se pokoriti." I nimalo ne obuzdavajui svoju odvratnost, on pokaza najpre na Seldonovu, a potom i na Dorsinu glavu.

" ta mislite time da ka ete?" upita Seldon. "Va a kosa." " ta je s njom?" "Kosa ovde nije dozvoljena." "Mislite, treba da obrijemo glave, poput vas? Taman posla!" "Moja glava nije brijana, plemana u Seldone. U asu kada sam za ao u pubertet moja kosa je uklonjena, kao i kod svih pripadnika Bratstva i njihovih ena." "Ukoliko mislite da je uklonimo, vlas po vlas, tada je na odgovor jo odre it iji - ni govora!" "Plemena u, ne tra imo ni da je obrijete, ni da je uklonite. Sve to tra imo jes te da, dok ste meu nama, glave dr ite pokrivenim." "Ali ime?" "Doneo sam sa sobom kapice, koje e vam sasvim prekriti lobanju, zajedno s a trakama koje e sakriti to to vam raste iznad oiju - obrve. Nosiete ih kada budete meu nama. I razume se, plemena u Seldone, moraete se brijati svakog dana - pa i e e, uko liko to bude neophodno." "Ali zbog ega nas primoravate da to inimo?" "Zbog toga to se kod nas kosmatost smatra odvratnom i skarednom." "Verujem, ipak, da je i vama i va im ljudima dobro poznato da je, na svim drugim svetovima irom Galaksije, obiaj da se kosa neguje." "To nam je poznato. I oni meu nama koji, poput mene, povremeno stupaju u dodir s plemena ima, moraju to podnositi. Nekako u tome i uspevamo, ali ne bi bilo pristojno oekivati od itavog Bratstva da trpi zbog izlo enosti takvom prizoru." "U redu, onda, Sine Sunca", prihvati Seldon, ali recite mi jo ne to. Budui d a se i vi, kao i svi mi, raate s kosom, i da je ostavljate vidljivom sve do puber teta, zbog ega je ba toliko neophodno da je potom uklonite? Da li je u pitanju sam o obiaj, ili se iza svega krije neki drugi razlog?" "Njenim uklanjanjem", odgovori stari Mikogenac, pun ponosa, "na im mladima dajemo na znanje da su odrasli, a na i odrasli, ukloniv i obrasline po glavi i telu zauvek ostaju u punoj svesti o tome ko su i ta su, i da su svi ostali samo pleme na i." I ne saekav i odgovor (Seldonu, uistinu, ni ta nije ni palo na pamet), on izv ue iz nekog skrivenog d epa na svojoj tunici pregr t tankih plastinih traka razliitih b oja; zagledav i se, potom, o tro u lica dvoje do ljaka, odabra trake i zalepi im ih pr eko obrva. "Boje se moraju, u razumnoj meri, uskladiti", objasni on. "Nikoga, razum e se, neete zavarati da, zapravo, nosite kapice, ali to ne sme biti previ e, neprij atno upadljivo." Konano, Sin Sunca pru i Seldonu jednu kapicu i objasni mu kako da je stavi na glavu. "Molim vas, stavite je, plemena u Seldone", ree on. "Mo da ete se isprva oseati nelagodno, ali ve ete se navii." Seldon stavi kapicu na glavu, ali u dva maha ona mu skliznu preko kose d ok je nastojao da je navue. "Poku ajte tako to ete je vrsto zategnuti preko ela", posavetova ga Sin Sunca. Prsti stado e da mu podrhtavaju, kao da su udeli da obave posao s primerenom ve tino m. Jedva potiskujui elju da se nasmeje, Seldon mu se obrati: "Da li biste mi, molim vas, pomogli?" Ali istog asa, Sin Sunca odstupi korak ili dva, odvrativ i gotovo uzrujano: "Nipo to! Dodirnuo bih vam kosu!" Seldonu napokon poe za rukom da zategne kapicu i, sledei savet svog domaina , dotera je tu i tamo, sve dok mu se sva kosa ne nae pod njom. Trake preko obrva stajale su vrsto slepljene. Dors, koja ga je sve vreme pa ljivo posmatrala, stavi s voju kapicu bez ikakvih pote koa. "A kako se skida?" upita Seldon. "Potrebno je samo da je povuete s jednog kraja i kapica e vam skliznuti be z te koa. U stvari, bilo bi vam mnogo lak e i da je stavljate i da je skidate samo ka da biste to vi e skratili kosu."

"Pa, radije u se nositi s te koama?, odvrati Seldon. A onda, okrenuv i se prem a Dors, dobaci joj tihim glasom: "I ovako ste veoma lepi, Dors, mada s ovom kapi com na glavi, osetno je te e proitati vam karakter s lica." "Moj karakter ostaje netaknut, ak i ispod kapice", odvrati ona. "I usuujem se da ka em, ve ete se navii i na ovakvo moje lice." Jo vi e prigu iv i glas, Seldon joj dobaci: "Uop te ne nameravam da ovde ostanem toliko dugo da se naviknem na takvo va e lice." Sin Sunca, koji sa vidljivim nipoda tavanjem nije obraao pa nju na mrmljanje to dvoje pukih plemena a, napokon se ponovo oglasi: "Ukoliko sada izvolite da uete u moje vozilo, odve u vas u Mikogen." 37. "Iskreno da ka em", pro apta Dors, "jedva da sam u stanju da poverujem da sm o na Trantoru." "Treba li da shvatim da jo nikada ranije niste videli ni ta slino ovome?" up ita Seldon. "Tek sam dve godine na Trantoru i najvei deo vremana provela sam na Unive rzitetu, te se o meni ba ne bi moglo govoriti kao o svetskom putniku. Razume se, bila sam tu i tamo i slu ala sam prie o ovome ili onome, ali nikada jo nisam videla, ak ni ula da postoji ne to slino ovome. Poput ovoga." Sin Sunca vozio je ravnomerno i bez ikakve nepotrebne urbe. Uz put su se mimoilazili sa slinim etvrtastim vozilima i za svim upravljaima sedeli su ljudi pot puno golih lobanja, koje su se odsijavale na svetlosti. Na obema stranama puta uzdizala su se trospratna zdanja, bez ikakvih ukr asa, sa linijama to su se sekle pod pravim uglovima, i sve bezoblino sive boje. "U asavajue", promrmlja Dors. "Ba u asavajue." "Potpuni egalitarizam", odvrati Seldon, takoe apatom. "Zami ljam da nijedan pripadnik Bratstva ni ne pomi lja da se po bilo emu upadljivom istakne nad bilo koj im drugim." U prolazu, videli su i veliki broj pe aka kako hodaju pe akim stazama. Nije b ilo ni nagove taja nekih pokretnih hodnika, niti ikakvog zvuka obli njeg Ekspresnika . "Pretpostavljam da su ono u sivom ene", ree Dors. "Te ko je to rei", odvrati Seldon. "Haljine im sve skrivaju, a sve elave gla ve nalik su jedna na drugu." "Ali oni u sivom uvek idu u parovima, ili u pratnji nekog u belom. Oni, pak, u belom, idu i sami. Uostalom, i Sin Sunca je sav u belom." "Mo da ste u pravu. "Seldon progovori glasnije. "Sine Sunca, radoznao sam. .." "Samo pitajte, to god elite, mada, znajte, nisam ni u kakvoj obavezi da va m odgovorim." "ini se kao da prolazimo kroz stambeno podruje. Ne vidim nigde poslovna zd anja, industrijska postrojenja..." "Mi smo, u celosti, poljoprivredna zajednica. Odakle dolazite, kada vam a k ni to nije poznato?" "Znate i sami da potiemo sa Spoljnih svetova", odvrati Seldon kruto. "Na Trantoru sam tek dva meseca." "Bez obzira na to." "Ali ako ste vi ovde poljoprivredna zajednica, kako, onda, Sine Sunca, d a jo nismo ugledali nikakvo obraeno zemlji te?" "Na a imanja nalaze se na ni im spratovima", odgovori Sin Sunca kratko. "Znai, na ovoj razini iskljuivo su stambene etvrti?" "I na jo nekoliko drugih. Mi smo onakvi kakvim nas vidite. Svaki pripadni k Bratstva, sa svojom porodicom, ivi u stani tu koje je istovetno s drugima; svaka pojedinana grupa u zajednici istovetna je svim drugima; svi imaju ista vozila i s vaki pripadnik Bratstva ima svoje vozilo. Ovde nemamo sluge i niko ne ivi na raun drugih. Nikome nije dozvoljeno da se uzvisi nad drugima." Seldon naini grimasu, okrenuv i se za trenutak prema Dors, a onda upita: "A li neki su odeveni u belo, a neki u sivo?" "To je stoga to jedni ine Brau, a drugi Sestre."

"A mi?" "Vi ste plemena i na gost. Vi i va a", on za trenutak zastade, a onda nastav i, "dru benica neete biti ogranieni niim to ini uobiajeni nain ivota u Mikogenu. U to slu, vi ete dobiti belu, a va a dru benica sivu odeu i iveete u posebnim gostinjskim oda jama, potpuno istim kao to su i na e." "Potpuna jednakost ini se primamljivom, ali ta se dogaa kada vam se broj lan ova domainstva, ili zajednice, povea? Znai li to da se kola see na vei broj manjih kom ada?" "Nema nikakvog poveanja. To bi stvorilo potrebu da se podruje na kojem ivim o pro iri, to plemena i oko nas ne bi dozvolili, ili bi promenilo na nain ivota." "Ali ta ako..." zausti Seldon. Ali Sin Sunca uutka ga pokretom ruke. "Dosta je bilo, plemena u Seldone. Ka o to sam vas ve upozorio, nisam u obavezi da vam odgovaram na pitanja. Na je zadata k, kako smo obeali na em prijatelju, plemena u Haminu, da vas ovde dr imo u bezbednosti sve dotle dok ne naru avate na nain ivota. To emo i uiniti, ali to je, ujedno, sve. Va j radoznalosti emo udovoljiti, ali na em strpljenju brzo e doi kraj ukoliko u njoj bu dete preterivali." Ne to u tonu njegovog glasa dade im na znanje da razgovor smatra okonanim i Seldona to izbaci iz ravnote e. Uprkos svoj pomoi koju im be e pru io, Hamin je, oigled no, oma io. Jer, nije bezbednost bila ono to je Seldonu bilo potrebno. Ili bar, ne sa mo bezbednost. Njemu su bile potrebne informacije, a bez njih niti je mogao, nit i nameravao, da ovde ostane.

38. Sa oseanjem nelagodnosti Seldon stade da razgleda odaje koje su im bile d odeljene. Mala, ali zasebna kuhinja i malo, ali zasebno kupatilo. Dva uska kreve ta, dva plakara za odeu, jedan sto i dve stolice. Ukratko, bilo je tu sve to je bi lo potrebno dvema osobama spremnim da ive u skuenim prilikama. "Imali smo zasebnu kuhinju i kupatilo i na Sini", primeti Dors, s izgled om nekog ko se miri s neizbe nim. "Ali ne i ja", odreza Seldon. "Helikon je mo da malen svet, ali ja sam iveo u modernom gradu. Sa kuhinjom i kupatilima to su pripadali itavoj zajednici... A kakvo je samo ovo traenje! Ovako ne to mogli biste oekivati u nekom hotelu, gde ovek po pravilu privremeno odseda, ali ako je itav ovaj sektor ovakav, zamislite samo koliki je to ogroman, nepotreban broj kuhinja i kupatila." "Pretpostavljam da je i to deo njihovog egalitarizma", ree Dors. "Bez gu i oko omiljenih mesta, ili za br u uslugu. Isto za sve." "Ali i bez privatnosti. Ne mogu da ka em, Dors, da mi je do toga u asno stal o, ali vama mo da jeste i ne bih eleo da ostavim utisak kao da to nastojim da zloup otrebim. Moramo im jasno dati na znanje da elimo odvojene sobe - jednu kraj druge , ali odvojene." "Sigurna sam da od toga nee biti ni ta", odvrati Dors. "Prostor je, po svem u sudei, ovde prava dragocenost i verujem da su i sami zapanjeni vlastitom veliko du no u to su nam i ovoliko dali. Ipak, Hari, snai emo se nekako. Dovoljno smo ve odrasl . Ja vam ba nisam neka devica koja se zbog svega zacrveni, a ni vi me ba neete ubed iti da ste neki nezreli juno a." "Da nije zbog mene, ne biste se ni na li u ovakvom polo aju." "Pa ta onda? Ovo vam doe kao neka pustolovina." "Dobro, onda. Koju postelju elite za sebe? Za to ne biste uzeli onu pored k upatila?" On sede na drugi krevet. "Postoji jo ne to to mi smeta. Sve dok budemo ovd e smatrae nas plemena ima, i vas i mene; tako se, ak, odnose i prema Haminu. Mi smo pripadnici drugih plemena i budui da ne pripadamo njihovoj grupi, u veinu stvari j ednostavno ne treba da zabadamo noseve... Ali u veinu stvari ja moram da zabodem svoj nos. Zbog toga sam, uostalom, i do ao ovamo. elim da saznam neke od stvari koj e su njima poznate." "Ili samo mislite da su im poznate", odgovori Dors, pribegav i uobiajenoj s kepsi istoriara. "Jasno mi je da imaju predanja koja se u, po svemu sudei, daleko u najdublju pro lost, ali mi je te ko da poverujem da bi se ovek mogao na njih ozbiljno osloniti."

"To ne mo emo unapred znati, bar dok se ne upoznamo sa tim predanjima. Zar van njihovog sveta nema nikakvih zapisa o tim predanjima?" "Nema, bar koliko je meni poznato. Ovi su ljudi neverovatno povueni u seb e. U pogledu toga, gotovo da su manijaci. injenica da je Haminu po lo za rukom da, nekako, probije taj njihov zid, pa ak i nas da smesti ovde, pravo je postignue - i zvanredno postignue." Seldon se zamisli. "Ipak, negde mora da postoji neka pukotina u tom njih ovom zidu. Sin Sunca bio je iznenaen - uistinu, ak, ljutit - zbog injenice da pojma nisam imao da je Mikogen, prvenstveno, poljoprivredna zajednica. Rekao bih da j e to, eto, ne to to ne smatraju potrebnim da dr e u tajnosti." "Stvar je u tome to to i nije nikakva tajna. 'Mikogen' vue korene iz arhain e rei ije je, zapravo, znaenje 'proizvoa hrane'. Tako su mi, bar, objasnili, budui da sama ne raspola em nikakvim znanjima iz paleolingvistike. U svakom sluaju, oni proi zvode sve mogue vrste mikrohrane - kvasac, dabome, zajedno s algama, bakterijama, vi eelijskim gljivama, i drugim." "To nije nimalo neuobiajeno", primeti Seldon. "Te mikrokulture mogu se nai na mnogim svetovima. Neke od njih imamo, ak, i na Helikonu." "Ali nigde nije kao u Mikogenu. To je njihov specijalitet. Koriste se me todima koji su taman toliko arhaini koliko je to i ime njihovog sektora - tajne f ormule za oploavanje, tajne tvari za ubrenje... i ko zna ta sve jo ? Sve je kod njih tajna." "Potpuna zatvorenost." "Odavanje tajni strogo se ka njava. Jer, povrh svega, injenica je da proizv ode proteine i jo neke dodatke koji bitno utiu na ukus, tako da se njihova mikrohr ana zaista razlikuje od svake druge, bilo gde u Galaksiji. Istovremeno, svoju pr oizvodnju odr avaju na srazmerno niskoj razini, tako da su im cene astronomske. Ni kada jo nisam ku ala njihovu hranu, a verujem da ni vi niste; znam, meutim, da je u poprilinim koliinama isporuuju carkoj birokratiji, kao i vi im klasama na drugim svet ovima. Mikogenska privreda u najveoj meri zavisi upravo od tih isporuka, i veoma im je, stoga, stalo do toga da svi znaju da su oni jedini mogui snabdevai takvom h ranom. To, u najmanju ruku, nije tajna." "To, ujedno, znai da Mikogen nipo to nije siroma an." "Nisu sirotinja, dakako, ali pretpostavljam da ni ne te e nekom veem bogats tvu. U pitanju je, vi e, za tita. Carske vlasti ih tite jer bez njih ne bi ni bilo mi krohrane koja daje najtananiji ukus, gotovo poput najfinijih zaina, svim moguim je lima. Zahvaljujui tome, Mikogen je u mogunosti da sauva svoj krajnje neobian nain ivot a i da se s nadmeno u odnosi prema svojim susedima - koji ih, verujem, smatraju jed nostavno nepodno ljivim." Dors se obazre oko sebe: "Oigledno, ive asketskim ivotom. Nema, kako sam ve primetila, ni holovizije, niti ikakvih filmoknjiga." "Na ao sam, ipak, jednu u plakaru, na gornjoj polici." Seldon ispru i ruku i dohvati knjigu, za trenutak se zagleda u naslov, a onda ree, s vidljivim nipoda ta vanjem: "Kuvar." Dors uze filmoknjigu iz Seldonovih ruku i stade petljati po tastaturi. T o potraje neko vreme, budui da raspored slova i znakova ba nije bio uobiajen, ali n apokon joj poe za rukom da ukljui ekran i prelista nekoliko stranica. "Samo nekoli ko recepata", ree ona konano. "Vei deo sadr ine ine kilosofski sastavi iz gastronomije ." Ona sklopi filmoknjigu i obrnu je nekoliko puta u rukama, razgledajui je sa svih strana. "ini mi se kao da je u pitanju jedna jedinstvena jedinica. Ne vid im kako bi joj se mogla izvui mikrokartica i umesto nje ubaciti neka druga... Fil moknjiga i, istovremeno, ita samo za nju. E, to je ba pravo razbacivanje." "Mo da misle da je ova jedna filmoknjiga sve to je nekome uop te potrebno." S eldon ispru i ruku preko stola koji se nalazio izmeu dva kreveta i dohvati neki dru gi predmet. "Ovo mi izgleda kao vizofon, s tim to nigde ne vidim ekran." "Mo da stoje na stanovi u da je i glas sasvim dovoljan." "Pitam se, samo, kako li radi?" Seldon obrnu predmet u rukama i osmotri ga sa svih strana. "Jeste li ikad videli ne to poput ovoga?" "Jesam, jednom, u nek om muzeju - ukoliko je uop te u pitanju ista stvar. Ovde u Mikogenu kao da je sve, hotimino, potpuno arhaino. Pretpostavljam da i to smatraju jo neim to ih razlikuje o

d takozvanih pelemena a koji ih u premonom broju okru uju sa svih strana. Njihov arha izam, kao i njihovi obiaji, ine ih jo nesvarljvijim - da se tako izrazim. Pa, rekla bih da u svemu tome ima i neke izopaene logike." I dalje se poigravajui predmetom nepoznate namene, Seldon odjednom uzvikn u: "Opa! Ovo kao da je proradilo. Ili kao da ga je netko ukljuio. Ali ni ta ne ujem. " Dors se namr ti i dohvati maleni, filcom oblo eni cilindar koji je ostao na stolu, a onda ga pribli i uhu. "Evo, neki glas dopire iz ovoga", ree ona. "Hajde, p robajte." I ona pru i cilindar Seldonu. Seldon ga stavi blizu uveta i uzviknu: "Auh! Ba je zveknulo..." On poslu a nekoliko trenutaka, a onda ree: "Da, ba mi pue po u ima. I mene ujete, je li tako? Da, ovo je na a soba... Ne, ne znam joj broj. Dors, da li sluajno znate broj na e sobe?" "Neki je broj na samom aparatu", odgovori Dors. "Mo da odgovara." "Mo da", slo i se Seldon sumnjiavo. Zatim ponovo poe da govori u celindar: "Br oj na ovoj spravi je 6LT-3648A. Odgovara? Fino! Ali kako da ustanovim kako da ov u spravicu upotrebljavam kako valja, i kad smo ve kod toga, kako da koristimo kuh inju?... ta mislite time - 'Sve radi na uobiajen nain'? To mi ama ba ni ta ne ka e... Vi dite, ja sam... ovaj, plemena , poasni gost ovde. Ne znam ni ta o tim va im 'uobiajenim nainima'... Da, izvinite zbog mog tona i milo mi je to umete da prepoznate plemena a iji ujete glas... Zovem se Hari Seldon." Za trenutak nastade stanka i Seldon pogleda prema Dors sa paenikim izrazom lica. "Treba da me pronae. I pretpostavljam da e mi rei da nije u stanju... Ah, na l i ste me? Odlino! U tom sluaju, mo ete li i mene uputiti? Da... Da... Da... A kako m ogu da nazovem nekog izvan Mikogena? Oh! A kako, onda, na primer, da doem u vezu sa Sinom Sunca, etrnaestim? Aha... Pa, onda, sa njegovim zamenikom ili pomonikom, bilo s kim? Aha... Hvala." Seldon spusti spravu, uz malo te koa otkai slu alicu sa uveta, iskljui i jedno i drugo, a onda se obrati Dors: "Postarae se da pronau nekog ko e nas uputiti u sve to je potrebno da znamo, ali jo ne znaju kada e to biti. Ne mo ete pozvati nikog izv an Mikogena - bar ne pomou ove sprave - te, tako, ne mo emo dobiti Hamina ak ni ukol iko nam bude neophodan. A ukoliko budem eleo da razgovaram sa Sinom Sunca, etrnaes tim, morau da se probijem kroz itavu birokratsku mre u. Ovo je mo da egalitirijansko d ru tvo, ali kladim se da postoje izuzeci koje niko ne bi bio voljan da otvoreno pr izna." On baci pogled na svoj asovnik. "U svakom sluaju, Dors, nimalo ne marim da itam tu filmoknjigu sa receptima, a jo manje da se udubljujem u te kulinarske ese je. Moj sat i dalje pokazuje univerzitetsko vreme, tako da nemam pojma da li je vreme za spavanje - a ionako mi je svejedno. Probdeli smo dobar deo noi i ne vidi m ni ta lo e u tome da malo odspavam." "Nemam, dabome, ni ta protiv. I ja sam umorna." "Hvala. I ma kada da zaponemo dan, po to se dobro ispavamo, zatra iu od njih d a nas malo provedu kroz svoje planta e sa mikrohranom." Dors ga iznenaeno pogleda. "Zar vas to zaista zanima?" "Ne, ba , ali ako je to jedna od stvari na koju su ponosni, mogue je da e bi ti voljni da o tome govore; a kada ih, jednom, otkravim, mo da u uspeti da ih, pomou svog arma, navedem da ne to ka u i o tim svojim predanjima. Lino mislim da je to dost a dobra taktika." "Nadam se", odvrati Dors sumnjiavo, "ali nisam sigurna da e se Mikogenci d ati tako lako uhvatiti na lepak." "Videemo", zakljui Seldon turobno. "U svakom sluaju, moramo se dokopati tih njihovih predanja." 39. Jutro ponovo zatee Seldona za spravicom za razgovor. Bio je poprilino ljut , budui da je, pored svega, bio i veoma gladan. Njegovom poku aju da dopre do Sina Sunca, etrnaestog, ispreio se neko ko mu je jednostavno saop tio da ne dolazi u obzir da se Sin Sunca uznemirava. "Zbog ega?" upita Seldon razdra eno. "Oigledno, nema nikakve potrebe da vam se odgovori na to pitanje", sti e do njega neki hladan glas.

"Nismo dovedeni ovamo da bismo iveli kao zatoenici", odvrati Seldon to je m ogao grublje. "Niti da crkavamo od gladi." "Siguran sam da imate vlastitu kuhinju i popriline zalihe hrane." "Tako je, imamo", prasnu Seldon. "Ali ne znam kako da upotrebim kuhinjsk e aparate, niti kako da pripravim hranu. Da li je jedete sirovu, pr enu, peenu, ili ...?" "Te ko mi je da poverujem da ste tolika neznalica u tim stvarima." Dors, koja je tokom itavog tog razgovora etuckala gore-dole po sobi, u jed nom trenutku ma i se za aparat, ali je Seldon opomenu, pro aptav i: "U stanju je da pr ekine vezu, ukoliko neka ena poku a da sa njim razgovara." A onda ponovo govorei u aparat, ree to je odlunije mogao: "Ono to vi verujete , ili ne verujete, ni najmanje me ne zanima. Smesta po aljite nekog ovamo - nekog ko e nam se nai pri ruci - ili ete, kada se napokon dokopam Sina Sunca, etrnaestog, a verujte mi da hou, kad-tad, za sve ovo platiti." Uprkos svemu, protekla su dva sata pre no to je neko najzad stigao (Seldo n je dotle sasvim pomahnitao, i Dors gotovo da podle e oajanju, ne znajui kako da ga smiri). Prido lica je bio neki mlai ovek, ija je gola lobanja bila prekrivena pegama - po svemu sudei, da ju je sauvao, imao bi rikastu kosu. Sa sobom je doneo nekoliko lonia i upravo se spremao da im objasni namenu - kad mu se pogled unezveri i on naglo, sav zbunjen, okrete lea Seldonu. "Plemena u ", uzviknu on, oigledno duboko pometen, "kapica vam nije dobro pode ena." Seldon, ije je strpljene bilo sasvim na izmaku, jednostavno odbrusi: "Da zna koliko me za to briga!" "Dopustite meni, Hari, da vam je namestim", ume a se Dors. "Samo vam je ma lo vi e dignuta, ovde, na levoj strani." 'Sada se mo ete ponovo okrenuti, mladiu", proguna Seldon. "Kako vam je ime?" "Ime mi je Sivi Oblak, Peti", odgovori mladi ovek nevoljno, dok se okreta o i oprezno upuivao pogled prema Seldonu. "Ja sam novak i doneo sam vam obed." Za trenutak je oklevao. "Iz moje vlastite kuhinje, plemena u, gde ga je moja ena prip remila." On spusti posude na sto i Seldon podi e poklopac sa jednog lonia i sumnjiavo onju i sadr inu. Zatim uputi iznenaen pogled prema Dors. "Znate, ba i ne miri e tako ravo ." Dors potvrdno klimnu. "U pravu ste. Sasvim lepo oseam miris." "Ipak, jelo nije onoliko toplo koliko bi trebalo da bude", primeti Sivi Oblak. "Malo se ohladilo dok sam ga donosio ovamo. Trebalo bi da imate zemljano posue i stoni pribor u va oj kuhinji." Dors pripremi sve to im je bilo potrebno i po t o su pojeli obed, u zama nim koliinama i pomalo halapljivo, Seldon se ponovo oseti kao pripadnik civilizovanog roda. Budui da joj je bilo sasvim jasno da bi se mladi ovek osetio krajnje nelag odno kada bi ostao nasamo sa jednom tuom enom, i sigurno, jo nelagodnije ukoliko bi mu se ona obratila, Dors shvati da e - nije joj druge - ona morati da bude ta ko ja e odneti posue u kuhinju i tamo ga oprati, utoliko pre to je ve ustanovila kako r ade kuhinjski aparati. U meuvremenu Seldon se kod mladia raspita koliko je asova po lokalnom vreme nu, i iskreno prenera en, upita: "Hoete da ka ete da se nalazimo usred noi?" "Ba tako, plemena u", odgovori Sivi Oblak. "Zato nam je i bilo potrebno mal o vi e vremena da zadovoljimo va e potrebe." Seldon je istog asa razumeo zbog ega su rekli da Sina Sunca ne mogu da uzn emiravaju, i pomisli na enu Sivog Oblaka koju su, bez sumnje, morali probuditi da mu spravi obed; istog asa, zapee ga savest. "Izvinjavam se", ree on. "Mi smo vam o bini plemena i i nismo znali kako da upotrebimo kuhinju, niti kako da pripravimo se bi hranu. Mo ete li nam sutra izjutra poslati nekoga, da nas svemu kako valja podui ?" "Najbolje to mogu da uinim, plemena u", odgovori Sivi Oblak mirno, "jeste da vam uputim dve na e Sestre. Moramo vas zamoliti za izvinjenje zbog nelagodnosti to e je kod vas izazvati prisustvo dve enske osobe, ali znate, one se najbolje razum

eju u te stvari." Dors, koja se upravo pojavila na vratima kuhinje, spremno to prihvati (s metnuv i za trenutak s uma gde joj je mesto u izrazito mu kom mikogenskom dru tvu). "Divno, Sivi Oblae. Ba bismo voleli da upoznamo va e Sestre." Sivi Oblak je brzo i nelagodno pogleda, ali ni ta ne progovori. Seldon, pak, ubeen da se mladi ovek, iz principa, pravio kao da je preuo rei koje mu je uputila jedna ena, odlui da ponovi njene rei: "Divno, Sivi Oblae. Ba bism o voleli da upoznamo va e Sestre." Mladievo lice smesta se razvedri. "Postarau se da dou ovamo im svane." Po to ih Sivi Oblak napusti, Seldon se obrati Dors s vidljivim oseanjem zad ovoljstva. "Sestre e, po svemu sudei, biti ba ono to nam je potrebno." "Zaista?" odvrati Dors. "A u kom to smislu?" "Pa, verujem da e, ukoliko budemo s njima postupali kao s ljudskim biima, biti spremne da nam, iz zahvalnosti, ka u ne to i o svojim predanjima." "Ukoliko su im uop te poznata", odvrati Dors sumnjiavo. "Iz nekog razloga i mam sna an utisak da se ovda nji ljudi ba ne pretr u mnogo kada je obrazovanje njihovih ena u pitanju." 40. Sestre stigo e nakon otprilike est asova, po to su Dors i Seldon jo malo odspav ali, u nastojanju da novoj sredini prilagode svoje biolo ke asovnike. Sestre uo e u njihovo prebivali te stidljivo, gotovo na vrhovima prstiju. Nji hove haljine (koje su se, kako se ispostavilo, nazivale 'tunikama', prema starom mikogenskom dijalektu), bile su od mekog, sivog somota, svaka posebice ukra ena d opadljivim arama ne to tamnije sive boje. Tunike nisu delovale sasvim neprivlano, al i su nesumnjivo, izvanredno ispunjavale zadatak da to je mogue vi e sakriju ljudsku figuru. Dakako, i njihove lobanje bile su gole, dok im na licima nije bilo ni tr aga ikakvog doterivanja. Sa zanimanjem su, iako kradomice, upuivale povremene pog lede na laki nanos plavila u uglovima Dorsinih oiju, kao i na neupadljivo crvenil o na njenim usnama. Nekoliko trenutaka Seldon ostade u nedoumici, sasvim se ozbiljno pitajui kako je, uop te, neko mogao biti siguran da su Sestre zaista bile Sestre. Re enje je usleidlo gotovo istog asa, kada im se Sestre, krajnje utivo, i fo rmalno predstavi e. Obe zacvrkuta e ne nim sopranima. Seldon se jo seao ozbiljnog tona g lasa Sina Sunca i nervoznog baritona Sivog Oblaka, te pomisli da su ene, kako bi se to vidljivije predstavile svojim polom, imale nalog da neguju jasno raspoznatl jive visoke glasove i posebnu vrstu dru tvenog ophoenja. "Ja sam Ki na Kap, etrdeset Trea", zacvrkuta jedna od njih, "a ovo je moja m laa sestra." "Ki na Kap, etrdeset Peta", otpevu i i druga. "Ima nas poprilino 'Ki nih Kapi' u na oj zajednici." I ona se zakikota. "Veoma mi je milo to sam vas obe upoznala", ree Dors ozbiljnim glasom, "al i moram znati i kako da vam se obraam. Ne mogu valjda, tek tako rei: 'Ki na kapi!' Z ar ne?" "Tako je", odgovori Ki na Kap, etrdeset Trea. "Kada smo obe ovde, morate nam se obraati na im punim imenima." "A kako bi bilo da vam se, jednostavno, obraamo sa: etrdeset Trea! etrdeset Peta?" upita Seldon. Obe mu na to uputi e brz i kratak pogled, ali ni ta ne reko e. "Prepusti ih meni, Hari", ume a se Dors blago. I Seldon di e ruke. Po svemu sudei, bile su neudate i, vrlo verovatno, nije se od njih oekivalo da razgovaraju s mu karcima. Starija od njih dveju inila se ozb iljnijom i delovala je nekako puritanskije. Razume se, bilo je to te ko tvrditi na osnovu samo nekoliko rei i brzih pogleda, ali u najmanju ruku, imao je takav uti sak i bio je spreman da se u skladu s njim i ophodi. "Stvar je u tome, Sestre, to mi plemena i jednostavno ne znamo kako se ruku je va om kuhinjom", obrati im se Dors. "Mislite, ne znate da kuvate?" Ki na Kap, etrdeset Trea, izgledala je zabeze knuto i, nekako, kritiki nastrojena. Ki na Kap, etrdeset Peta, meutim, jedva prikri o

smeh. (Seldonu to, meutim, ne promae; istovremeno, on pomisli kako je njegova prvo bitna procena, po svoj prilici, bila tana). "Jedno vreme imala sam svoju kuhinj", objasni Dors, "ali nije bila ni na lik ovoj... Pored toga, ne raspoznajem ni hranu i ne znam kako je valja pripravi ti." "Vrlo je jednostavno", odgovori Ki na Kap, etrdeset Peta. "Pokazau vam." "Pomoiemo vam da nainite zaista hranljiv obed", dodade Ki na Kap, etrdeset Trea . "Napraviemo ga za... vas oboje." Vidljivo je oklevala pre no to je izgovorila po slednje dve rei. Oigledno nije joj bilo nimalo lako da prihvati prisutnost jednog mu karca. "Nemojte mi zameriti", ree Dors, "ali elela bih da budem u kuhinji zajedno s vama i veoma bih vam bila zahvalna ukoliko biste me u sve potanko uputile. Na kraju krajeva, Sestre, zaista ne mogu oekivati da dolazite ovamo tri puta dnevno samo da biste za nas kuvale." "Sve emo vam pokazati, naravno", prihvati Ki na Kap, etrdeset Trea, klimnuv i k ruto glavom. "Ipak, jednoj plemena ici mo da nee ba biti lako da naui. Znate, morate za to imati... oseaj." "Ipak, poku au", odvrati Dors sme ei se ljupko. Potom sve tri nestado e u kuhinji. Seldon ostade zurei za njima i poku avajui da u glavi razradi taktiku koju je nameravao da primeni. 9. MIKROFARMA MIKOGEN... Mikogenske mikrofarme su gotovo legendarne, mada su do dana nji h dana pre ivele jedino u esto kori enim poredbenim oblicima kao to su 'bogate kao miko genske farme' ili 'ukusno poput mikogenskog kvasca'. Istina je, dakako, da takve , katkad neumerene pohvale te e da se namno e sa protekom vremena, ali tokom Bega Ha ri Seldon je bio u prilici da poseti neke od tih mikogenskih mikrofarmi, ostaviv i pomen o njima u svojim zapisima, koji naje e potvruju op te prihvaena mi ljenja... ENCIKLOPEDIJA GALAKTIKA 41. "Ovo je ba bilo dobro?" uzviknu Seldon. "Neuporedivo bolje od onoga s im n as je Sivi Oblak poslu io..." "Ipak ne treba smetnuti s uma da je ena Sivog Oblaka bila dovedena u polo a j da nam obed pripremi na brzinu i usred noi", primeti Dors razlo o. Zastav i za tren utak, ona dodade: "Volela bih kada bi koristili izraz 'supruga'. Kada ka u ' ena', t o mi nekako zvui kao da se izra avaju o svom posedu, kao kad bi rekli 'moja kua' ili 'moja odea'. Deluje mi skroz-naskroz potcenjivaki." "Jasno mi je. oveku to mo e ozbiljno smetati. S druge, pak, strane, mogue je da bi i izrazu 'supruga' sasvim lako mogli dati potcenjivaki prizvuk. Takav im j e nain ivota, ali kako mi se ini, Sestre ba ne mare mnogo zbog toga. Vi i ja neemo to moi izmeniti nikakvim propovedima... Uzgred da vas pitam, da li ste gledali kako su Sestre pripravile ovaj obed?" "Jesam - i kako su one to obavile; sve je izgledalo izvanredno jednostav no. Sumnjam da bih ba mogla svega da se prisetim, ali kako reko e, to nije ni potre bno: dovoljno je da samo podgrejem pripravljeno jelo. Shvatila sam, meutim, da su u hleb stavile neki mikrododatak, zahvaljujui kome je tokom peenja testo naraslo, kao i dobilo onu rskavu koricu i, dakako, sladak ukus. Mo da su stavile i malo bi bera, zar nemate takav utisak?" "Nisam siguran, ali ta god da je u pitanju, stalno sam eleo jo neki komad. A orba? Jeste li prepoznali povre u njoj?" "Nisam." "A od kakve vrste mesa su bile nicle? Jeste li uoili?" "U stvari, nemam utisak da su to bile nicle. Na Sini smo povremeno imali jela od jagnjetine i ovo me je na to podsetilo." "Ali ovo sigurno nije bila jagnjetina!" "Rekla sam da nemam utisak da su uop te bile od mesa... U stvari, ne veruj

em da se iko izvan Mikogena hrani neim slinim - ak ni car, sigurna sam. Ma ta odavde iz Mikogena isporuivali drugima, gotovo bih se smela kladiti da je ni e vrste: ver ujem da najbolje zadr avaju za sebe. Zato bi, Hari, bilo dobro da se ovde ne zadr av amo previ e. Ukoliko se naviknemo na mikogensku hranu, vi e nikada neemo uspeti da se ponovo vratimo onim bednim stvarima kojima nas slu e tamo napolju." I ona se nasm eja. I Seldon se nasmeja. On otpi jo jedan gutljaj vonog soka, iji je ukus bio n euporedivo slasniji od ukusa bilo kog vonog soka koji je do tada okusio, i ree: "uj te, kada me je ono Hamin poveo na Univerzitet, zastali smo u jednom trenutku kra j puta i uzeli za veeru neku hranu koja je sva mirisala na kvasac. Imala je ukus poput... Najzad, nije va no kakav je ukus imala, ali u tom trenutku, ni pomi ljao ni sam da bi mikrohrana mogla imati ukus poput ove ovde. eleo bih da su Sestre jo ovd e: mislim da bi bilo lepo s na e strane da im jo jednom zahvalimo." "Rekla bih da im je bilo savr eno jasno da e nam se jela dopasti. Spomenula sam, u jednom trenutku, dok su ih pripravljale, da miri u izvanredno, na ta su one , prilino zadovoljne, odvratile da e im ukus biti jo privlaniji." "Verujem da je to rekla ona starija?" "Tako je. Mlaa se samo kikotala... Ali doi e opet. Donee i jednu tuniku za m ene, kako bih mogla izii s njima da razgledam trgovine. Pri tom, jasno su mi dale na znanje da u morati da sperem minku s lica, ukoliko nameravam da se pojavim na nekom javnom mestu. Pokazae mi gde mogu da kupim jo neke od kvalitetnijih tunika i gde mogu da naem gotovo sve vrste unapred pripravljene hrane. Sve to e potom biti potrebno jeste da je samo malo podgrejem. Objasnile su mi da, dakako, Sestre ne bi tako postupile, ve da bi hranu u celosti same pripravile. Zapravo, deo obeda k oji su pripremile za nas jeste bio samo podgrejan, zbog ega su mi se odmah izvini le. Ipak, nekako su mi nagovestile da plemena i ionako nisu u stanju da procene vr hunsku kulinarsku ve tinu, tako da je i podgrejana hrana za nas vi e nego dobra... P ri svemu tome, ini se da su smatrale samo po sebi razumljivim da upravo ja treba da obavljam sve nabavke, kao i da kuvam." "Kao to ka u u mom kraju - 'Kada si na Trantoru' pona aj se kao i Trantorci." "Aha. Bila sam sigurna da e, u ovom sluaju, va stav biti ba takav." "Ja sam vam samo obian mu karac", odgovori Seldon. "Uobiajeni izgovor", primeti Dors, lako se nasme iv i. Seldon se, s istinskim zadovoljstvom, zavali u stolici i upita: "Budui da ste, Dors, ve dve godine na Trantoru, mogue je da ste shvatili neke stvari, ije mi razumevanje ba ne polazi za rukom. Nemate li utisak da je ovo neobino mikogensko socijalno ustrojstvo samo deo njihovog op teg, natprirodnog pogleda na svet?" "Natprirodnog?" "Da, natprirodnog. Da li ste ve ranije uli ne to o tome?" "Ali ta podrazumevate pod 'natprirodnim'?" "Ono to je oigledno. Verovanje u postojanje bia koja ne podle u prirodnim zak onima, koja, na primer, nisu vezana zakonima o odr anju energije, ili zavisna od k onstanti sveop teg kretanja." "Ah, shvatam. elite da znate da li Mikogen predstavlja religijsku zajedni cu." Sada je bio na Seldona red da zastane. "Religijsku?" "Tako je. U pitanju je arhaini izraz, ali mi istoriari povremeno ga korist imo - u svojim prouavanjima pretrpani smo arhainim izrazima. 'Religijsko' ne znai b a sasvim to i 'natprirodno', premda se u religijskom verovanju mo e nai obilje natpri rodnih elemenata. Ipak, ne mogu potpuno odreeno odgovoriti na va e krajnje odreeno p itanje, jer se nikad nisam bavila dubinskim prouavanjima Mikogena. Uprkos tome, n a osnovu onoga to sam dospela da vidim, kao i na osnovu saznanja o religijskim ve rovanjima tokom vlastitih istorijskih prouavanja, ne bih bila iznenaena da je miko gensko dru tvo, u su tini, utemeljeno na religiji." "U tom sluaju, da li biste bili iznenaeni da su i mikogenska predanja reli gijski utemeljena?" "Ne, ne bih." "I, sledstveno tome, mislite da ne bi morala biti utemeljena na istorijs kim injenicama?" "Pa, ne bi moralo, neophodno, da bude ba tako. Sr predanja mogla bi biti z

asnovana na istorijskim injenicama, uz njihova delimina iskrivljavanja i uno enja na tprirodnih elemenata." "Oh", kratko odvrati Seldon i ponovo se zadubi u misli. Napokon, Dors prekinu ti inu koja je usledila i primeti: "Znate, nije to b a tako neuobiajeno. Na mnogim svetovima sauvali su se brojni religijski elementi. ak su se i pojaali tokom poslednjih nekoliko vekova, u saglasnosti sa rastuom napeto u koja zahvata itavo Carstvo. Na mom vlastitom svetu, Sini, najmanje etvrtinu stanov ni tva ine triteisti." Seldon jo jednom postade alostivo i bolno svestan dubine svog nepoznavanja istorije. "Da li je bilo razdoblja u pro losti kada su religije imale veu ulogu no to je imaju danas?" upita on. "Dabome. Pored toga, sve vreme javljaju se i njeni novi pojavni oblici. Ma kakva bila, mogue je da je mikogenska religija novijeg datuma, kao i da je ogr aniena samo na Mikogen. Ne bih vam to umela tano rei bez podrobnijeg prouavanja." "ini mi se da smo upravo do li na pravu stvar, Dors. Ne ini li vam se da su e ne sklonije religijskim verovanjima nego mu karci?" Dors Venabili uzdi e obrve. "Nisam ba sigurna da bismo smeli poi od jedne do te mere upro ene pretpostavke." Ona se za trenutak zamisli. "Ipak, rekla bih da su oni delovi stanovni tva iji je udeo u u ivanju u materijalnim dobrima manji - skloni ji da utehu potra e u onome to vi nazivate natprirodnim - siroti, obespravljeni, ug njeteni. U onoj mjeri u kojoj se natprirodno pro ima sa religijskim, mogue je i da su religiozniji od drugih. Ipak, oigledno, u oba smisla ima dosta izuzetaka. Mnog i meu ugnjetenima mogu biti li eni svakog religijskog oseanja; s druge strane, isto tako, mnogi meu bogatim, monim i zadovoljnim mogu biti njime u punoj meri nadahnut i." "Ali ovde, u Mikogenu", nastavi Seldon uporno, "gde se prema enama ophode kao prema podljudskim biima - ne bi li bilo ispravno pretpostaviti da su ene sklo nije religioznosti nego mu karci, i da su, samim tim, vi e vezane za predanja no to t o njihovo dru tvo u celini iskazuje?" "Ne bih se kladila u ivot da je ba tako, Hari, ali spremno bih kao ulog st avila svoju nedeljnu zaradu." "Odlino", odvrati Seldon zami ljeno. Dors mu se nasme i. "Imate u tome i pone to za svoju psihoistoriju, Hari. Na primer, Pravilo broj 47.854: Obespravljeni su u naelu skloniji religioznosti neg o oni kojima je sve dato." Seldon, meutim, odmahnu glavom. "Dobro, nemojte terati egu sa psihoistorij om. Znate i sami da ne jurim ni za kakvim sitnim pravilima, ve nastojim da iznaem op te, delatne zakone. Ne te im nikakvoj novoj religiji, sazdanoj na stotinak posebn ih pravila... elim da dobijem ne to na osnovu ega bih, posredstvom jednog sistema sa zdanog na matematikoj logici, mogao da ustvrdim: ova skupina ljudi ovde spremna j e da, ukoliko se slo e odreeni preduslovi, ispolji veu sklonost prema religioznosti nego ona tamo; i, sledstveno tome, da e se itavo oveanstvo, kada se suoi sa istim pre duslovima, pona ati na dati, utvreni nain." "U asavajue", primeti Dors. "Razmi ljate o ljudskim biima kao o mehanikim igraki cama. Dovoljno je da samo pritisnete neko dugmence i da se ona pokrenu u unapred ustanovljenom smeru." "Nije ba tako... Bilo bi poprilino dugmencadi koja bi valjalo istovremeno pritisnuti, i to ne sva podjednakom snagom, pri emu bi se javilo mno tvo najrazliiti jih reakcija tako da bi predskazivanje budunosti, posmatrano u celini, imalo samo statistiki vid, dok delovanje pojedinanih ljudskih bia ne bi bilo niim omeeno." "Ali kako mo ete unapred znati da bi tako bilo?" "Ne mogu, dakako", priznade Seldon. "Ili, u najmanju ruku, nisam u to si guran. Ali istovremeno, oseam da je tako. Ukoliko bi mi po lo za rukom da iznaem aks iome, fundamentalne, da tako ka em, Zakone Ljudskog Pona anja, kao i da ih matematiki obradim, u tom bih sluaju do ao do svoje psihoistorije. Dokazao sam, bar u teoriji , da je to mogue..." "Ali i te ko ostvarljivo, je li tako?" "I sam to sve vreme govorim." Blagi osmeh zaigra na Dorsinim usnama. "Je li to ono, Hari, to sve vreme i nite - tra ite neku vrstu re enja za taj problem?"

"Ne znam ni sam. Kunem vam se da ne znam. Ali eter Hamin je toliko nestrp ljiv da se re enje pronae, a i ja sam, iz nekog razloga, gorim od nestrpljenja da m u udovoljim. On je tako ubedljiv ovek." "Da, to mi je poznato." Poslednje Dorsine rei Seldon ostavi bez odgovora, ali mu lagana senka pree preko lica. "Hamin sve vreme tvrdi da se Carstvo raspada", nastavi Seldon, "da e, kon ano, do iveti propast, i da je psihoistorija jedina nada da ono mo e biti spaseno - i li, bar, njegov pad ubla en, ili mo da, njegov polo aj pobolj an - i da e bez nje oveanstv do iveti slom, ili, u najmanju ruku, morati da proe kroz dugotrajno razdoblje emera i jada. Po svemu sudei, meni je stavio u du nost da to spreim. Bez sumnje, mene, lin o, Carstvo e nad iveti, ali ukoliko elim da pro ivim valjan ivot, moram taj teret skinu ti sa svojih plea. Moram ubediti sebe - i moram ubediti Hamina - da psihoistorija ne predstavlja delatan izlaz; da je, uprkos svemu to ka e teorija, nije mogue razvi ti u tom pravcu. I upravo iz tog razloga moram slediti sve mogue niti, i dokazati da nijedna od njih ne vodi nikuda." "Niti? Izmeu ostalog, zai duboko u istoriju, kada je ljudska zajednica bil a manja no to je sada?" "Mnogo, mnogo manja. I daleko manje slo ena." "Da biste pokazali da re enje ne postoji?" "Tako je." "Ali ko e vas uputiti u to kako je taj davni svet izgledao? Ako ovde u Mi kogenu raspola u nekom odreenom predstavom o tome kako je izgledala drevna Galaksij a, Sin Sunca to, dakako, nee otkriti jednom plemena u. Niti bilo ko ovde. Ovo je za jednica zatvorena u sebe - koliko smo samo puta to uoili? - i njeni su pripadnici podozrivi prema plemena ima do granica paranoje. Od njih neemo ni ta doznati." "Morau da smislim neki nain da ih privolim da nam ka u ono to znaju. Na prime r, one dve Sestre." "One vas ak nee ni uti, budui da ste mu ko, ba kao to ni Sin Sunca ne uje mene kada bi, ak, bile spremne da vam ne to ka u, ta bi vam uop te mogle rei do li nekoliko k o zna gde pokupljenih fraza?" "Pa, negde moram poeti." "U tom sluaju, dozvolite mi da razmislim!", ree Dors. "Hamin mi je nalo io d a se brinem o vama i ja to tumaim tako da vam moram biti od pomoi u svemu u emu uzm ognem. Koliko mi je poznato o religiji? Znate, to podruje nije ni blizu mojoj spe cijalnosti. Uvek sam se bavila ekonomskim, vi e nego filosofskim pokretakim motivim a, ali nesumnjiva je istina da istoriju ne mo ete podeliti u iste, meusobno nezavisn e odeljke. Na primer, kada ojaaju religije ponu te iti da gomilaju bogatstva i to, n apokon, te i da izazove poremeaje u ekonomskom razvoju neke zajednice... To vam je, eto, igrom sluaja, jedno od brojnih pravila u ljudskoj istoriji, koje e morati da proistekne iz tih va ih fundamentalnih Zakona Ljudskog Pona anja, ili kako god ve na meravate da ih nazovete. Ali..." Na ovom mestu Dorsin glas zamre: misli su joj odlutale. Seldon ju je usr edsreeno posmatrao: oi su joj blistale, kao da se zagledala negde dugoko u sebe. "Nije re o bespogovornom pravilu", nastavi ona posle nekog vremena, "ali i ni mi se da je svaka religija, oduvek, imala neku svoju knjigu, ili knjige, ije j e znaenje bilo izuzetno; knjige u kojima su bili opisani religijski obredi, dati pogledi na istoriju, sakupljeni sveti spisi i ko zna ta sve jo . Po pravilu, ove su knjige dostupne svima i slu e kao orue preobraanja. Ponekad, pak, predstavljaju taj nu." "Mislite li da i Mikogenci imaju takvu vrstu knjiga?" "Iskreno da vam ka em", odvrati Dros zami ljeno, "nikada jo nisam ula ni ta u to m smislu. ula bih, verovatno, da se o tome govori otvoreno - to mo e znaiti ili da ih nemaju, ili da ih dr e u tajnosti. U svakom sluaju, bilo ta da je u pitanju, sumnja m da ete biti u prilici da ne to vi e saznate." "Pa i to je ne to, za poetak", odvrati Seldon smrknuto. 42. Dve Sestre vrati e se otprilike dva sata po to su Dors i Hari zavr ili obed. O be su se osmehivale, a Ki na Kap, etrdeset Trea, ona ozbiljnija, ra iri jednu sivu tun

iku, da bi je Dors mogla bolje videti.

"Veoma je lepa", ree Dors iroko se osmehujui, i klimajui pri tom glavom u zn ak iskrenog odobravanja. "Nije ba neka" zacvrkuta ki na Kap, etrdeset Peta. "U pitanju je samo jedna od mojih starih haljina i, budui da ste vi i od mene, nee vam ba pristajati. Ali posl u ie za neko vreme, dok vas ne odvedemo u najbolju radnju s tunikama, gde ete dobiti nekoliko koje e savr eno odgovarati i vama i va em ukusu. Videete, ve." Ki na Kap, etrdeset Trea, sme kajui se pomalo nervozno i ni ta ne govorei, sve vr me pogleda uprtog u pod, dodade Dorsi i jednu belu tuniku. Bila je uredno slo ena i ova je, ni ne poku avajui da je razvije, dobaci Seldonu. "Sudei po boji, Hari, rek la bih da je ova za vas." "Po svemu sudei", slo i se Hari, "ali vratite joj je. Hou da mi je lino preda ." "Ali, Hari", promrmlja Dors, lagano odmahujui glavom. "Ne", ponovi Seldon odluno. "Hou da mi je lino preda. Vratite joj je, a ja u saekati da mi je ona urui." Dors je trenutak oklevala, a onda nevoljno poku a da vrati tuniku Ki noj Kap i, etrdeset Treoj. Ali Sestra skloni ruke iza lea i odstupi, probledev i kao da joj je sva krv nestala s lica. Ki na Kap, etrdeset Peta, uputi jedan brz pogled put Seldona, a on da pristupi Ki noj Kapi, etrdeset Treoj, i obgrli je. "Hajte, Hari", ume a se Dors, "sigurna sam da Sestrama nije dozvoljeno da razgovaraju s mu karcima koji im nisu bliski. Kakvog smisla ima terati je u oaj? On a nije nimalo kriva za to." "Ne verujem u to", odvrati Seldon o tro. "Ukoliko takvo pravilo i postoji, odnosi se samo na Brau. Sumnjam da je ikada ranije srela nekog plemena a." Dors se obrati Ki noj Kapi, etrdeset Treoj, to je umela bla im glasom. "Da li s te ikada ranije, Sestro, sreli nekog plemena a ili plemena icu?" Nakon duge, mukle ti ine, usledi njen lagani, odreni pokret glavom. Seldon ra iri ruke. "Pa, sada su ovde. Ukoliko uop te postoji ikakvo pravilo koje im nala e da ne govore ono to se odnosi samo na Brau. Da li bi uop te poslali ov amo dve mlade ene - ove Sestre - da nam se nau pri ruci, da postoji ikakvo pravilo koje bi im zabranjivalo da razgovaraju s plemena ima?" "Mogue je, Hari, da je trebalo da se obraaju samo meni, a da ja njihove rei prenosim dalje, vama." "Koje ta. Ne verujem i ne elim da verujem u to. Ja nisam tek neki tamo plem ena , ve poasni gost u Mikogenu, uz zahtev etera Hamina da se prema meni kao takvom o phode; lino Sin Sunca me je ovamo dopratio. Ne elim da se prema meni postupa kao d a ne postojim. Nastojau da doem u vezu sa Sinom Sunca, etrnaestim, i o tro u mu se po al iti." Ki na Kap, etrdeset Peta, tiho zajeca, dok Ki nu Kap, etrdeset Treu, koja je ouv ala svoju srazmernu mirnou, obli blago rumenilo. Dors naini pokret kao da e jo jednom da poku a da urazumi Seldona, ali je ova j zaustavi naglim i ljutitim pokretom ruke, i potom se ponovo, s visine, zagleda u Ki nu Kap, etrdeset Treu. Konano, ona progovori, ne cvrkuui vi e. Glas joj je bio drhtav i nekako promu kao, kao da je morala da ulo i svu svoju snagu u taj zvuk i usmeri ga ka tom mu karc u, inei to nasuprot svim svojim instinktima i eljama. "Ne smete se po aliti na nas, plemena u. Bilo bi to nepravedno... Primoravat e me da kr im obiaje svog naroda. ta elite od mene?" Seldon se istog asa obezoru avajue nasme i i ispru i ruku. "Tu odeu koju ste mi d oneli. Tuniku." Bez ijedne rei, ona ispru i ruke i polo i tuniku u njegove. On se lako nakloni i ree blagim, toplim glasom: "Hvala vam, Sestro." Zati m uputi brz pogled u pravcu Dors, kao da eli da joj ka e: eto, vidite? Ali Dors lju tito odvrati pogled. Tunika je bila krajnje jednostavna, ustanovi Seldon dok ju je razvijao ( vezovi i ukrasi, po svemu sudei, bili su namenjeni samo enama), ali je imala i kit njasti pojas, koji se, verovatno, nosio na neki poseban nain. Nee mu, bez sumnje,

biti te ko da ustanovi kako. "Idem u kupatilo da stavim ovo na sebe", ree on. "Nee mi, nadam se, biti p otrebno vi e od minut ili dva." On krenu u malenu prostoriju, ali ustanovi da ne mo e da zatvori vrata za sobom, jer se i Dors be e uputila za njim. I tek po to se oboje nao e unutra, u kupatil u, vrata se za njima zatvori e. " ta to radite, Hari?" pro i ta Dors ljutito. "Pravi ste divljak! Zbog ega tako postupate sa tom jadnom enom?" "Morao sam da je nateram da razgovara sa mnom", odvrati Seldon nestrplji vo. "Raunam da od nje dobijem obave tenja. To vam je ve poznato. ao mi je to sam morao da pribegnem grubosti, ali kako sam drugaije mogao da razbijem njeno utanje?" I o n joj pokaza da izie iz kupatila. Kada se, malo potom, i sam vratio u sobu, zatee Dors takoe u tunici. Uprkos prividu gole lobanje, usled kapice to ju je imala na glavi, kao i bezoblinog kroja tunike, Dors je i dalje izgledala veoma privlano. Bodovi na tunic i, na neki nain, nagove tavali su joj stas, istovremeno ni ta ne otkrivajui. Pojas joj je bio iri nego njegov i delimino tamnijeg sivog tona nego sama tunika. tavi e, na p rednjem delu bio je ukra en dvema blistavoplavim emajliranim kopama. (Neverovatno j e, pomisli Seldon, koliko enama polazi za rukom da, ak i uz najvee te koe, ulep aju sebe .) Osmotriv i kratko Harija, Dors primeti: "Sada izgledate kao pravi graanin M ikogena. Sasvim smo prikladno odeveni i Sestre su spremne da nas povedu u trgovi nu." "Sla em se", odvrati Seldon, "ali elim da me nakon toga Ki na Kap, etrdeset Tr ea, povede da razgledam neku od mikrofarmi." Ki na Kap, etrdeset Trea, irom razrogai oi i istog asa odstupi korak ili dva. " oleo bih da vidim neku od njih", objasni Seldon mirno. Ki na Kap, etrdeset Trea, uputi brz pogled prema Dors. "Plemena ice..." "Ali mo da ne znate ni ta o farmama, Sestro." Seldon je, po svemu sudei, pogodio u ivac. Ona se dostojanstveno isprsi i ree, nastojei da se sve vreme obraa Dorsi: "Radila sam jedno vreme na jednoj mikrof armi. Sva Braa i Sestre to ine u nekom razdoblju svog ivota." "Pa, u tom sluaju", prihvati Seldon, "povedite me na jednu od njih i dost a rasprave o tome. Ja nisam Brat s kojim vam nije dozvoljeno da se upu tate u razg ovor i s kojim ne smete da dolazite u dodir. Ja sam plemena i va poasni gost. Ovu k apu i ovu tuniku nosim kako ne bih na sebe svraao nepotrebnu pa nju, ali ja sam naun ik i dok boravim ovde meu vama elim da to vi e saznam. Nisam spreman da sedim ovde u ovoj sobi i zurim u njene zidove. elim da vidim bar ne to od onoga to vi ovde imate i to se ne mo e sresti nigde drugde u vasceloj Galaksiji... na primer, neku od va ih mikrofarmi. Siguran sam da ete se ponositi to mo ete da mi je poka ete." "Mi i jesmo ponosni na njih", odgovori Ki na Kap, etrdeset Trea, upraviv i pri tom pogled ka Seldonovom licu, "i pove u vas na jednu od njih. Ali nemojte ni pomi l jati da ete otkriti ijednu od na ih tajni, ukoliko je to ono emu te ite. Pokazau vam mi krofarmu sutra ujutro. Potrebno nam je vremena da upriliimo odlazak." "Saekau do sutra ujutro", slo i se Seldon. "Ali da li mi to vrsto obeavate? Im am li va u asnu re?" Ki na Kap, etrdeset Trea, odgovori, meutim, s neprikrivenim nipoda tavanjem: "J a sam Sestra i postupiu onako kako sam rekla. Odr au re, ak i kada je jedan plemena u p itanju." Poslednje rei izgovori ledenim tonom, dok joj se oi ra iri e i zablista e. I Sel don se upita ta joj je u tom trenutku pro lo kroz glavu, osetiv i laku nelagodnost. 43. Seldon provede nemirnu no. Pre svega, Dors mu je saop tila da namerava da p oe s njim u obilazak mikrofarme i morao je da ulo i veliki napor da bi je od toga o dvratio. "Smisao itave stvari", poku a on da joj objasni, "jeste u tome da je navede m da slobodno govori, da je stavim u neuobiajene okolnosti - da bude nasamo s jed nim mu karcem, makar i plemena bio u pitanju. Po to mi je ve po lo za rukom da razbijem jednu od zabrana, bie od sada lak e. Ukoliko poete s nama, ona e se sve vreme obraati

vama, udeljujui meni samo mrvice." "A ukoliko vam se ne to dogodi u mom odsustvu, kao onda na Univerzitetu?" "Ni ta se nee dogoditi! Molim vas! Ukoliko elite da mi pomognete, ostanite o vde. Ukoliko to odbijete, ne elim da vi e i ta imam s vama. Ozbiljno to mislim, Dors. Ovo mi je veoma va no. I ma koliko da ste mi u meuvremenu postali bliski, ovo dola zi ispred svega drugog." Napokon, posle velikog oklevanja, ona popusti i samo ree: "Obeajte mi, ond a, da ete se lepo ophoditi prema njoj." "Je li vi to treba da titite mene ili nju?" upita Seldon. "Uveravam vas d a se prema njoj nisam ophodio grubo zato to mi to priinjava zadovoljstvo i obeavam vam da to neu ni ubudue initi." Seanje na ovu raspravu sa Dors - prvu, uop te - uini da Seldon dobar deo noi ostade budan; nikako nije mogao da zaspi; to, kao i uznemirujua pomisao da se dve Sestre mo da nee pojaviti sutradan, uprkos obeanju koje mu je dala Ki na Kap, etrdeset Trea. Ipak, pojavi e se obe, ubrzo po to je Seldon priveo kraju svoj oskudni doruak ( bio je odluan u nameri da ne dopusti da se ugoji, usled samoboleivosti) i stavio n a sebe tuniku koja mu je savr eno pristajala. Pa ljivo je, naroito, namestio pojas, t ako da mu je odlino stajao. Ki na Kap, etrdeset Trea obratila mu se sa primetnom hladnoom u glasu: "Ukoli ko ste spremni, plemena u Seldone, moja sestra ostae sa plemena icom Venabili." Glas joj nije bio ni cvrkutav, ni promukao. Kao da je tokom protekle noi uve bavala, u s vom umu, kako da vodi razgovor s jednim mu karcem koji, istovremeno, nije bio Brat . Seldon se upita da li je i ona provela besanu no, ali samo ree: "Spreman s am, Sestro." Pola asa kasnije, Ki na Kap, etrdeset Trea, i Hari Seldon stado e zajedno da se spu taju niz jedan sprat za drugim. I premda je asovnik pokazivao da je dan, svetl o je bilo prigu eno i delova e tmurnije no bilo gde drugde na Trantoru. Nije bilo nikakvog vidljivog razloga da bude tako. Nesumnjivo, ve taka dnev na svetlost koja je lagano putovala trantorskom sferom nije iskljuivala ni Mikoge nski sektor. Ali mo da su ovda nji itelji, pomisli Seldon, upravo eleli da ovako bude, sledei neki svoj drevni obiaj. Ipak, Seldonove se oi postepeno priviko e na polusumr anu okolinu. Seldon poku a da se, bez upadljivosti, susretne s pogledima Brae i Sestara na koje su uz put nailazili. Nadao se da e njega i Ki nu Kap, etrdeset Treu, smatrati jednim od Brae i njegovom enom, i da nee na njih obraati neku posebnu pa nju sve dotl e dok im on sam ne bi za to dao povoda. Na nesreu, inilo se da je Ki na Kap, etrdeset Trea, ba elela da privue pa nju ih. Progovorila je s njim samo nekoliko rei, tihim glasom i stisnutih usana. Po s vemu sudei, injenica da se nalazi u dru tvu jednog mu karca, i to tuina - premda je sam o ona to znala - veoma je uzdrmala njeno samopouzdanje. Seldon je bio potpuno si guran da e, makar samo zatra io od nje da se malo opusti, to kod nje izazvati jo sna n iju nelagodnost. (Seldon se za asak upita kako bi se pona ala da sretnu nekoga ko j e poznaje... Nekako, i sam oseti da je odahnuo kada se konano spusti e do najdonjih spratova, gde je ljudi bilo u mnogo manjem broju.) Nisu si li liftom, ve pokretnim stepenastim kosinama koje su se protezale u parovima, pri emu je jedna vodila nagore, a druga nadole. Ki na Kap, etrdeset Trea, ih je nazvala 'eskalatorima', ali Seldon nije bio siguran da je tano razabrao izr az, budui da ga nikad ranije nije uo. to su dublje zalazili, Seldonova zebnja sve vi e je rasla. Na mnogim svetov ima postojale su mikrofarme i veina svetova stvarala je vlastita postrojenja ove vrste; on je uvek bio svestan neprijatnih mirisa u njihovoj blizini od kojih mu se stomak okretao. Meutim, ljudi koji su radili na mikrofarmama na to kako da nisu obraali ni kakvu pa nju. ak i kada su povremeni posetioci, usled smrada, stali da nabiru nosev e, inilo se da se na njega ipak, navikavaju bez veih pote koa. Meutim, iz nekog razlog a, Seldon je uvek bio neobino osetljiv na mirise, pogotovo neprijatne. Uvek ih je te ko podnosio, te je oekivao da tako bude i ovog puta. On, odjednom, poku a sebe da ute i mi lju da, na najuzvi eniji nain, rtvuje svoju lagodnost pred potrebom za informa cijama, ali mu to nimalo ne pomo e u odnosu na stomak, koji je poinjao da se gri ve n

a sam nagove taj onoga ta ga na kraju oekuje. Po to je konano izgubio raun koliko su spratova do tada ve bili ostavili za s obom i kako je vazduh i dalje, u razumnoj meri, delovao sve e, on upita: "Kada emo stii do spratova na kojima su mikrofarme?"

"Upravo smo stigli." Seldon duboko udahnu vazduh. "Po mirisu ba ne bih rekao..." "Mirisu? ta time hoete da ka ete?" ini se da je Ki na Kap, etrdeset Trea, bila d te mere uvreena da nije ni primetila da je poela da govori prilino glasno. "Iz sopstvenog iskustva mi je poznato da sa mikrofarmi uvek dolazi i mir is truljenja. Znate, zbog ubriva koje je bakterijama, kva evim materijama, gljivama i saprofitima uop te, preko potrebno." "Ka ete, iz sopstvenog iskustva?" Ponovo je govorila tihim glasom. "A gde ste ga stekli?" "Na svojoj rodnoj planeti." Sestrino lice poprimi izraz beskrajnog gaenja. "I ka ete, va i ljudi naslauju se neim nastalim iz kala?" Seldon nikada ranije ne nije uo tu re, ali na osnovu njenog pogleda i tona njenog glasa bi mu sasvim jasno ta je imala na umu. "Znate, ne miri e vi e tako gadno, naravno, po to se pripremi za upotrebu." "Na a hrana nema takav miris nijednog trenutka. Na i biotehniari nainili su sa vr eno seme. Na e alge razmno avaju se pri naji oj svetlosti i u bri ljivo odmerenim elektr litskim rastvorima. Saprofiti se hrane tano ustrojenim organskim tvarima. Za na e f ormule i recepte plemana i nee nikad saznati... Ali doite, stigli smo. Nju ite koliko god vam je drago: neete osetiti ni ta to bi vam nadra ilo ula. To je jedan od razloga to je na a hrana na najvi oj ceni u Galaksiji i to se i sam car, kako su nam rekli, sam o njome hrani - mada je ona, ako mene pitate, odve dobra za bilo kog plemena a, pa ma on sebe nazivao i carem." Izgovorila je to s puno gneva, koji kao da je bio usmeren neposredno na Seldona. A onda, kao da se poboja da on nee valjano shvatiti ta je, tano, imala na umu, dodade: "Ili makar on sebe nazivao i poasnim gostom." Stupiv i potom u jedan uzani hodnik, na ijim su se obema stranama nalazila velika staklena burad, sa mutnozelenkastom teno u prepunom spletenih, izraslih algi, koje su se uvijale pod talasima gasovitih mehuria, to su se neprestano uzdizali k a povr ini. Tenost mora da je bila prepuna ugljendioksida, pomisli Seldon. Obilje ru iaste svetlosti slivalo se dole na burad, svetlosti koja je bila osetno jaa od one u hodnicima. Seldon joj zami ljeno skrenu na to pa nju. "Razume se", odgovori ona. "Alge najbolje rastu obasjane svetlo u iz crveno g dela spektra." "Pretpostavljam", ponovo upita Seldon, "da je sve automatizovano?" Ona sle e ramenima, ali ni ta ne odgovori. "Ne vidim ba mnogo Brae i Sestara unaokolo", nastavi Seldon, re en da ne odu stane. "Bez obzira na to, postoje poslovi koji se moraju obaviti i oni ih i oba vljaju, iako vi niste u stanju da ih vidite. Nema nikakve svrhe da se upu tate u p ojedinosti: samo gubite vreme takvim pitanjima." "Trenutak. Ne ljutite se na mene. Ne oekujem od vas da mi poverite dr avne tajne. Ali, hajdemo, draga." (Re mu se odjednom omae, a da ni sam nije znao kako.) On je dohvati za mi icu, po to je stekao utisak da namerava da odjuri od nje ga. Ona se ni ne pokrenu, ali je mogao osetiti kako lako podrhtava i on joj, sav smeten, pusti mi icu. "Prosto, uinilo mi se da je sve automatizovano." "Iz onoga to vam se ini mo ete izvlaiti kakve god elite zakljuke. Bez obzira na to, rei u vam samo da su ovde potrebni i ljudski um i ljudsko procenjivanje. Svak i Brat i svaka Sestra dobijaju priliku da, neko vreme, provedu ovde u radu. Neki ma to, opet, postaje stalno zanimanje." Sada je govorila vidljivo slobodnije, ali na alost, nije mogao da ne uoi k ako sve vreme levom rukom pose e ka desnoj miici, trljajui mesto gde ju je on dodirn uo, kao da joj je tu ostavio neku ogrebotinu.

"Ovako se prote e kilometrima i kilometrima", objasni mu ona, "ali ako ovd e skrenemo naii emo na jedan odeljak s gljivama, koji onda mo ete pogledati." Oboje nastavi e dalje. Seldon uoi savr enu istou na svakom koraku. Stakla su se blistala. Pod prekriven ploicama inilo se da je vla an, ali kada je u jednom asu ugr abio priliku, sagnuo se i opipao ga. Ispostavilo se da je bio sasvim suv. Nije b io ni klizav - osim ukoliko njegove sandale (kroz koje su mu se, na vrhu, po nes umnjivo prihvaenoj mikogenskoj modi, probijali prsti) nisu imale neklizajua pend eta . Ki na Kap, etrdeset Trea, bila je sasvim u pravu u jednom pogledu. Povremeno , tu i tamo, zaticali su ponekog Brata ili Sestru kako rade u ti ini, proveravajui brojke i doterujui instrumente. Katkad, bili su sasvim predani poslovima za koje nije bila potrebna nikakva prethodna sprema - kao, na primer, i enju i glaanju opreme . Ali ma ta da su radili, radili su potpuno udubljeni u svoj posao. Seldon je naroito vodio rauna da ne upita kakve su to poslove obavljali, n e elei da kod Sestre izazove neprijatan oseaj ukoliko ne bude znala odgovor, ili lj utnju, ukoliko bude morala da ga jo jednom podseti da postoje stvari koje mu mora ju ostati zauvek nepoznate. Tek to zao e u jedan blago zakrivljeni hodnik, Seldon prepoznade slaba an trag nekog mirisa koji mu je ostao u seanju. On uputi brz pogled ka Ki noj Kapi, etrdese t Treoj, ali se inilo da ona mirisa uop te nije bila svesna, te se i on ubrzo navikn u na njega. Vrsta osvetljenja odjednom se promeni. Ru iasti preliv, ba kao i blistavilo, i ezli su. inilo se kao da se sve nalazi u nekoj polutami, osim mesta na kojima su se nalazili instrumenti; na tim mestima uvek su se nalazili ili jedan Brat ili j edna Sestra. Nekima su na elu stajale privr ene lampice, koje su odsijavale biserastu svetlost; pored toga, na velikom odstojanju, Seldon bi mestimino ugledao malene svetlosne estice kako se nasumino kreu tamo-amo. I dok su tako hodali, Seldon uputi brz pogled ka njenom profilu. Bilo je to jedino po emu je mogao doneti neki sud o njoj. U svakoj drugoj prilici nikako ne bi bio u stanju da pree preko njene izboene gole lobanje, njenih oiju bez obrva i trepavica, kao i njenog nena minkanog lica. Potpuno su u njoj prigu ili svaku ind ividualnost; gotovo da su je nainili nevidljivom. Meutim, iz profila, bio je u mog unosti da sagleda bar ne to od njene linosti. Nos, bradu, pune usne, pravilne crte, lepotu. Prigu ena svetlost kao da je sa svoje strane doprinosila mekoi prizora, ubl a avajui, ak, i golotinju glave od ela nagore. I Seldon, i sam iznenaen, pomisli: mogla bi biti, ak, veoma lepa, samo kad bi pustila kosu i prikladno je uredila. A onda, odmah potom, pomisli da to jednostavno nije dolazilo u obzir. On a e ostati gole lobanje itavog svog ivota. Ali zbog ega? Zbog ega su joj to morali uiniti? Sin Sunca je napomenuo da j e razlog tome bio to da Mikogenci (oni ili one) ostanu itavog ivota svesni da su M ikogenci (oni ili one). Ali zbog ega je to bilo toliko va no, da je gola loganja mo rala biti prihvaena kao trajno obele je, znamenje identiteta? A onda, budui da je imao obiaj da u svom umu raspravlja o svemu, imajui u v idu obe strane, na pamet mu pade: navika je druga priroda. Treba se samo navii na golu lobanju, navii u pravom smislu te rei, i kosa na njoj zaista se mogla initi n ajgnusnijom stvari to se mogla zamisliti. Eto, i on, brijao se predano svakog jut ra, uklanjajui i najmanju dlaicu, oseajui se nelagodno ukoliko mu lice nije bilo sas vim glatko - pa ipak, nikad o svom licu nije mislio kao o golom, ili na bilo koj i nain, neprirodnom. Razume se, mogao je pustiti da mu brada raste kad god bi to po eleo - ali stvar i jeste bila u tome to nije eleo. Bilo mu je dobro znano da su postojali svetovi na kojima mu karci nisu ukl anjali bradu; na nekima je, ak, nisu ni potkresivali, niti na bilo koji nain doter ivali, pu tajui je da raste u divljem neredu. ta bi oni rekli, da su samo mogli vide ti njegovo glatko izbrijano lice, njegovu bradu, obraze i nausnice li ene i najman je dlaice? A u meuvremenu nastavljao je da koraa sa Ki nom Kapi, etrdeset Treom - do u be skraj, kako se inilo - i povremeno bi ga ona, da ga uputi, uhvatila za lakat, po svemu sudei sve se vi e na to navikavajui; jer, ruku nije odmah, urno, povlaila. U jed an mah, tako, ruka joj ostade na njegovom laktu itav minut.

"Ovamo! Doite ovamo!" uzviknu ona iznenada. "O emu je re?" upita Seldon. Nalazili su se ispred jedne omanje posude ispunjene brojnim kuglicama, o d kojih je svaka imala, otprilike, dva centimetra u preniku. Jedan Brat, pod ijim se starateljstvom ovo podruje oigledno nalazilo i koji je upravo tu postavio posud icu, podi e pogled sa pitomim, upitnim izrazom. Ki na Kap, etrdeset Trea, dobaci Seldonu gotovo apatom: "Zatra ite da vam da ne koliko!" Seldon odmah shvati da se ona nije usuivala da se obrati jednom Bratu, os im ukoliko je on ne bi oslovio, i pomalo nesigurno zatra i: "Mo e... Mo emo li dobiti nekoliko tih kuglica Brate?" "Uzmi punu aku, Brate", odgovori ovaj srdano. Seldon uze jednu od kuglica i upravo htede da je pru i Ki noj Kapi, etrdeset Treoj, kad primeti da je Bratovljevu ponudu da se poslu i prihvatila kao da njoj be e upuena i ve je iz posude zahvatila obema akama to je vi e mogla. Kuglica je pod prstima delovala meko i glatko. Dok su se udaljavali od k ace i Brata koji ju je nadzirao, Seldon upita Ki nu Kap, etrdeset Treu: "Je li ovo z a jelo?" I on oprezno prinese kuglicu vrhu nosa. "Nemaju mirisa", ree ona o tro. " ta je to?" "Slatki i. Sirovi slatki i. Za potrebe spoljnih tr i ta dodajemo im najrazliitije arome, ali ovde na Mikogenu jedemo ih ovakve - iskljuivo." Ona stavi jednu kuglicu u usta i primeti: "Nikad mi ih nije dosta." Seldon takoe stavi jednu kuglicu u usta i smesta oseti kako se ova razla e i brzo mu nestaje meu nepcima. U ustima, za asak, kao da oseti neku tenost, a onda mu sve, kao da on sam nema nikakve veze sa svim tim, skliznu niz grlo. On zastade nekoliko trenutaka, gotovo o amuen. Kuglica je imala slatkast uk us, ali odmah potom javi se jo lep i oseaj gorkosti; ali ono osnovno u ukusu nekako mu izmae. "Mogu li da dobijem jo jednu?" upita on. "Uzmite nekoliko", ponudi ga Ki na Kap, etrdeset Trea, ispru iv i aku. "Nemaju ni kad sasvim isti ukus i gotovo da su bez kalorija. Probajte." Bila je potpuno u pravu. Nastojao je da slatki to du e zadr i na jeziku; poku av ao je da ga li e; poku ao je da odgrize tek jedan komadi. Meutim, ma koliko pa ljiv bio, na najmanji dodir usana slatki se smesta razlagao. Nije vredelo odgristi samo ko madi; sledeeg trenutka ni ostatka vi e nije bilo. I svaki put ukus im je bio neodred ljiv, mada nijednog asa kao kod prethodnog komada. "Jedina je nevolja s njima", objasni mu Sestra razdragano, " to povremeno nailazite na zaista neobine parie, iji ukus nikako ne zaboravljate, ali ga nikad vi e ponovo ne osetite. Probala sam jedan kada mi je bilo devet godina..." Njeno lice , meutim, odjednom izgubi dotada nji veseli izraz i ona samo ree: "Veoma dobra stvar . Pored ostalog, ui vas i tome da je sve na ovom svetu kratkog veka." Bio je to signal, pomisli Seldon. Dugo su ve proveli u nesuminoj etnji. U m euvremenu se navikla na njega i poela je da s njim razgovara. I razgovor je, konano do ao na pravu stvar. Sad! 44. I Seldon zapoe: "Ja, Sestro, dolazim sa sveta koji se prostire na otvorenom, kao i svi o stali svetovi, osim Trantora. Ki e padaju ili ne padaju, reke teku mirno ili plave okolinu, temperature su visoke ili niske. To znai da su i etve dobre ili rave. Ovd e je, meutim, sva ivotna sredina pod nadzorom. etva uvek mora biti dobra. I to je, nesumnjivo, velika srea za Mikogen." On zastade, i ekujui. Postojao je veliki mogui broj odgovora na njegove rei i pravac njegovih daljih nastojanja zavisie od odgovora koji e dobiti. Govorila je sada sasvim slobodno i inilo se da joj vi e ni najmanje ne smet a injenica da se obraa jednom mu karcu; izgledalo je, dakle, da ova duga etnja poinje da ispunjava svoju prvobitnu svrhu. " ivotnu sredinu nije ba lako podvrgnuti potpun om nadzoru", ree ona. "Povremeno dolazi do virusnih infekcija, a javljaju se i ne oekivane i ne eljene mutacije. De ava se, ak, da doe do nekog poremeaja i da ogromne kol

iine jednostavno postanu neupotrebljive." "Zapanjujue. I ta se onda de ava?" "Obino nema drugog re enja do da se uni te sve kvarne koliine, ak i one za koje se samo sumnja da nisu ispravne. Posude i kace moraju biti pomno sterilisane, m ada se, ponekad, i one moraju uni titi." "Kao neka vrsta hirurgije", primeti Seldon. "Odstranjujete bolesno tkivo ." "Tako, nekako." "Ali postoji li nain da se takve stvari spree?" " ta mi tu mo emo? Ne prestajemo da proveravamo da li dolazi do mutacije; ne javljaju li se neki novi virusi; strogo pazimo da ne doe do nehotinog zagaivanja, ili kakvih drugih promena u sredini u kojoj ih odgajamo. Veoma se retko de ava da ustanovimo da je ne to krenulo ravim putem; ali, ako ustanovimo, preduzimamo drastin e mere. Posledica toga je da su lo e godine zaista retke i da, ukoliko do njih i d oe, teta biva ograniena samo na pojedine delove, tu i tamo. Tokom najgore godine ko ju smo ikad imali proizvodnja je pala samo dvanaest procenata ispod uobiajenog pr oseka - mada se i to itekako osetilo. Nevolja je u tome to uprkos najbri ljivije po duzetim merama, kao i najpomnije razraenim kompjuterskim programima, ne mo ete uvek predvideti ono to je u su tini nepredvidljivo." (I protiv svoje volje Seldon odjednom oseti kako ga podilazi jeza. Stica o se utisak da je govorila o psihoistoriji - dok je, zapravo, govorila samo o pr oizvodnji na mikrofarmama jednog siu nog dela oveanstva; a on je, sa svoje strane, im ao u vidu mono galaktiko carstvo, u svim njegovim preduzeima.) Iskusiv i, neizbe no, kako bodrost u njemu ili, on oseti potrebu da je ohrabr i. "Ipak, nije ba sve nepredvidljivo. Postoje sile to nas vode i staraju se o nama ." Sestra se, namah, nekako ukruti. Okrenuv i se, zagleda mu se u lice, kao d a nastoji da ga proita do kraja svojim prodornim oima. Ali ree samo: " ta?" Seldon se oseti nelagodno. "Imao sam utisak, dok smo govorili o virusima i mutacijama, da smo govorili o neemu to proishodi iz delanja prirode, neem to je p odlo no prirodnim zakonima. Ali zar ne, postoji i ne to to prevazilazi prirodne tokov e? Ne to to ne podle e prirodnim zakonima i, sledstveno tome, to prirodnim zakonima up ravlja." I dalje ga je netremice posmatrala, kao da je iznenada poeo da govori nek im dalekim, nepoznatim dijalektom standardnog galaktikog jezika. I ona jo jednom u pita, ovog puta gotovo apatom: " ta?" On nastavi, spotiui se o rei koje mu nisu bile prisne, napola smeten. "ovek mora imati podr ku neke velike su tine, nekog velikog duha, neeg... Ne znam ni sam ka ko da to nazovem." Iako je i dalje govorila tihim glasom, ton joj odjednom postade nekako u zvi eniji. "Pomislila sam... Pomislila sam da upravo to imate u vidu, ali nekako, nisam mogla da poverujem. Nagove tavate mi da imamo svoju religiju. Za to se niste o dmah tako izrazili? Za to niste upotrebili pravu re?" Ona zastade, oekujui odgovor, i Seldon, pomalo zateen njenim reima, uspe sam o da izusti: "Zato to to nije re koju ja inae upotrebljavam. Ono to imam u vidu nazi vam 'natprirodnost'." "Nazivajte to kako god elite, ipak je re o religiji. Ne, mi nemamo nikakvu religiju. Religija je za plemena e, za onaj gami ui o..." Sestra zastade, kao da je bila na ivici da se zagu i, i Seldon, gotovo sas vim ubeen, pomisli da je re o koju se saplela bila 'olo '. Ponovo je sasvim vladala sobom. Govorei usporeno i ne to dubljim glasom neg o inae, ona ree: "Mi nismo religiozan narod. Na e je kraljevstvo od ovog sveta i odu vek je to bilo. Ali ako vi imate religiju..." Seldon se oseti uhvaenim u stupicu. Na ovakav obrt nije raunao. Kao da se od neega brani, on podi e ruku. "U stvari, nemamo je. Ja sam matematiar i moje kralj evstvo takoe je od ovog sveta. Samo sam pomislio, zbog krutosti va ih obiaja, da mo da va e kraljevstvo..." "Pogre no mislite, plemena u. Ako na i obiaji i jesu kruti, razlog tome je to sm o malobrojni i okru eni milijardama drugih. Na neki nain moramo sebe obele iti kako s

e ne bismo izgubili sred va ih bezbrojnih hordi. Moramo sebe istai uklanjanjem kose , odeom, pona anjem, nainom ivota. Moramo znati ko smo i moramo, isto tako, biti sigu rni da i vi, plemena i, znate ko smo. Mi predano radimo na svojim farmama da bismo sebe uinili vrednijim u va im oima i da se na taj nain obezbedimo da ete nas ostaviti na miru. To je sve to od vas tra imo... da nas ostavite na miru." "Ali ja ne elim da povredim vas, ni va narod. Ono za im tragam jeste samo z nanje, ovde kao i svuda drugde." "Ali vreate nas svojim pitanjima o na oj religiji, kao da smo se ikad obrat ili nekom tajanstvenom, nestvarnom duhu da uini za nas ne to to sami za sebe ne bism o mogli uiniti." "Postoje mnogi ljudi, na mnogim svetovima, koji veruju u natprirodno, na ovaj ili onaj nain... koji imaju religiju, ukoliko mislite da ta re bolje pristaj e. Mogue je da se, u bilo kom vidu, s njima ne slo imo; ali isto je takoe mogue da mi gre imo u svojoj neverici, kao i da oni gre e u svom verovanju. U svakom sluaju, nem a nieg ravog u takvim verovanjima i svojim pitanjima zaista nisam nameravao da vam nanesem uvredu." Ali ona nije bila spremna da popusti. "Religija!" uzviknu ona ljutito. " Ne, ne oseam ama ba nikakvu potrebu za njom!" Seldonovo oseanje bodrosti, koje je tokom ovog razgovora sve vi e ilelo, kon ano dose e samo dno. Sve ovo, itav ovaj izlet sa Ki nom Kapi, etrdeset Treom, nije ga do velo ni do ega. Ali ona kao da jo nije izrekla svoju poslednju re. "Mi imamo ne to neuporedi vo vrednije. Mi imamo istoriju." I Seldon istog asa oseti kako mu se bodrost naglo vraa i on se nasme i. 10. KNJIGA PRIA O RUCI I BEDRU... Dogaaj koji Hari Seldon navodi kao pravi obrt u svo m traganju za metodom koji e mu omoguiti da razvije i utemelji psihoistoriju. Na al ost, njegovi objavljeni radovi ne obja njavaju pobli e o kojoj je to 'prii' re; takoe, nijedna od pretpostavki (a bilo ih je bezbroj) koje se na nju odnose nije dovela ni do kakvog pouzdanijeg saznanja. Stoga, to i dalje ostaje kao jedna od brojni h, uvek privlanih, ali nerazja njenih tajni u Seldonovoj karijeri. ENCIKLOPEDIJA GALAKTIKA

45. irom otvorenih oiju i te ko di ui, Ki na Kap, etrdeset Trea, stajala je netremic agledana u Seldona. "Ne mogu ovde da ostanem", ree ona. Seldon se obazre oko sebe. "Ali niko ne obraa pa nju na nas. ak ni Brat od k oga smo dobili slatki e nije nam ni re rekao. inilo se kao da nas smatra savr eno pris talim parom." "Sla em se, nema nieg neuobiajenog kada su svetla prigu ena, kada govorite tih im glasom, tako da va plemena ki naglasa ne pada u oi, i kada ja delujem smireno. Al i ovog asa..." Glas joj postaja e sve promukliji. " ta mislite time - ovog asa?" "Nervozna sam i napeta. Ja sam... sva sam mokra od znoja." "Ali ko e to primetiti? Smirite se. Opustite se." "Ne mogu. Bar ne mogu dok sve vreme mislim da svima bodem oi." "Kuda onda da poemo?" "Postoje ovde u blizini odaje za odmor. Znam za njih, jer sam nekad radi la ovde." Sada je brzo koraala i Seldon ju je u stopu pratio. Na jednom malenom uzv i enju, koje on u polutami bez nje ne bi ni primetio, stajao je niz meusobno odelje nih vrata. "Poimo ka onoj tamo na kraju", pro apta ona. "Ukoliko je slobodna." Odaja nije bila zauzeta. Iznad poluot krinutih vrata stajala je malena pra vougaona tablica, na kojoj su se svetlela slova: NEZAUZETO.

Ki na Kap, etrdeset Trea, na brzinu se obazre oko sebe, dade rukom znak Seld onu da ue i potom i sama kroi unutra, zatvoriv i vrata za sobom. Istog asa, jedna sve tiljka na tavanici upali se i obasja unutra njost prostorije. "Postoji li ikakav znak na vratima koji kazuje da se neko ve nalazi unutr a u prostoriji?" upita Seldon. "Znak ZAUZETO pali se automatski, im se vrata zatvore i svetlo ukljui u pr ostoriji", objasni Sestra. Seldon je mogao osetiti blago strujanje vazduha u prostoriji, praeno jedv a ujnim umom; ali zar je uop te postojalo neko mesto na Trantoru gde se taj zvuk nij e uo i gde se strujanje vazduha nije osealo? Prostorija nije bila velika. U njoj se nalazio jednostavan krevet sa tvr dim, ali prilagodljivim du ekom, presvuenim, oigledno, istim ar avom. Bili su tu, takoe, jedna stolica i sto, kao i jedan mali zamrziva, te ne to to je izgledalo kao zatvore na penica, po svoj prilici mali, priruni greja za hranu. Ki na Kap, etrdeset Trea, sede na stolicu uspravno i kruto, vidljivo nastojei da prinudi sebe na opu tanje. Nisiguran u pogledu toga ta mu valja initi Seldon ostade da stoji, sve dok mu ona, pomalo nestrpljivo, ne pokaza rukom da sedne na krevet. I tek tada on s ede. Ki na Kap, etrdeset Trea, napokon se oglasi tihim glasom, gotovo kao da se o braa samoj sebi. "Ukoliko se ikad sazna da sam bila ovde s nekim mu karcem - makar on bio samo plemena - smesta e me prognati. Seldon istog asa ustade. "Hajdemo, onda , odmah odavde." "Sedite. Ne mogu da iziem u ovakvom stanju. Raspitivali ste se o religiji . Na ta, u stvari, mislite?" Seldon je imao neodovljiv utisak da se sasvim izmenila. Nije vi e bilo ni traga njenoj uzdr anosti, povuenosti u prisustvu mu karca. Posmatrala ga je netremice , su enih oiju. "Ve sam vam rekao. Tragam za znanjem. Ja sam naunik. I moj poziv i sve moj e elje usmereni su samo ka jednom: sticanju znanja. Budui da, posebno, elim da upoz nam ljude, elim da steknem znanja iz istorije. Na mnogim svetovima, drevni istori jski zapisi - uistinu drevni istorijski zapisi - preobratili su se u mitove i pr edanja, postav i, neretko, deo religijskih verovanja ili verovanja u natprirodno. Ali ako Mikogen nema religiju, u tom sluaju..." "Ve sam vam rekla da imamo istoriju." "Ve mi dva puta to pominjete", primeti Seldon. "Dokle se e ta va a istorija?" "Dvadeset hiljada godina unazad." "Zaista? Hajde da razgovaramo sasvim otvoreno. Da li je u pitanju istins ka istorija ili ne to to se, takoe, preobratilo u puka predanja?" "U pitanju je, dabome, istinska istorija." Seldon zausti da je upita koliko u to mo e biti siguran, ali odustade. Da li zaista postoji mogunost da istorija se e unazad dvadeset hiljada godina i da je, ipak, ouvala svoju izvornost? Budui da nije bio istoriar, morae o tome da porazgova ra sa Dors. inilo mu se, meutim, potpuno prihvatljivim da su na svim svetovima najrani je istorije predstavljale me avinu samohranljivog juna tva i minidrama koje je treba lo da poslu i kao moralistika poduka, te ih, stoga, uop te nije trebalo shvatiti dosl ovno. U svakom sluaju, bar, tako su stvari stajale na Helikonu, premda bi zaista bilo te ko nai makar jednog Helikonca koji se ne bi u njih spremno zakleo, tvrdei da je re o nesumnjivoj istoriji. U tom smislu, bili bi spremni da istinitim proglas e i sasvim sme ne prie o najranijim istra ivanjima Helikona i o susretima sa ogromnim i opasnim leteim gmazovima - bez obzira na to to ni na jednom svetu koji su nasel ila ljudska bia nikada nije pronaen ni najmanji trag da su takva udovi ta postojala. Premetnuv i sve to na brzinu u glavi, on samo upita: "A kako ta istorija p oinje?" Sestrin pogled bio je zami ljen, kao da se zagledala u ne to veoma daleko; oi to, pogled joj nije bio usredsreen na Seldona, niti na i ta u tom sobiku. "Zapoinje s a jednim svetom - na im svetom", odgovori ona lagano. "Jednim jedinim svetom." "Jednim jedinim svetom?" (Seldon se namah priseti da mu je i Hamin govor io o predanjima o jednom jedinom svetu, kao pretei sveg oveanstva).

"Da, jednom jedinom svetu. Kasnije je bilo i drugih, ali na je svet bio p ravi. Jedinstven svet, sasvim otvoren, prostran, sa dovoljno mesta za sve, sa pl odnim poljima, udobnim domovima i prijatnim ljudima. Hiljadama godina iveli smo n a tom svetu, a onda smo bili prinueni da ga napustimo i da tumaramo unaokolo, sve dok neki meu nama nisu prona li jedan kutak na Trantoru, gde smo poeli da proizvodi mo hranu koja nam je donela bar malo slobode. I ovde u Mikogenu, ivimo svoj ivot i pothranjujemo vlastite snove." "I ta va a istorija sadr i sve pojedinosti o tom praiskonskom svetu? Jednom jedinom svetu?" "Oh, da, sve je to zapisano u knjizi i svi je imamo. Svi, do poslednjeg. Sve vreme je nosim s sobom, i ne postoji ni trenutak kada je bilo ko od nas ne mo e otvoriti i prelistati, kako bi se podsetio ko smo i ko smo bili, kao i da u s ebi uvrsti veru da emo jednog dana ponovo zadobiti svoj svet." "Da li vam je poznato gde se taj svet nalazi i ko sada na njemu ivi?" Ki na Kap, etrdeset Trea, meutim, samo estoko zavrte glavom. "Ne, ne znamo, al i jednog emo dana saznati." "I tu knjigu imate ak i ovog asa pri sebi?" "Razume se." "Da li biste mi dozvolili da je pogledam?" Bledi osmeh pree preko Sestrinog lica i ona ree: "Znai, to je ono to elite. Z nala sam da ne to imate na umu, im ste zatra ili da vi i ja, nasamo, poemo u posetu mi krofarmama." inila se pomalo pometenom. "Meutim, nije mi palo na pamet da je re o K njizi." "To je, zaista, sve to elim", slo i se Seldon ozbiljno. "Na umu, zaista, nem am ni ta drugo. A ako ste me doveli ovamo zato to ste mislili..." Ali mu ona ne dozvoli da zavr i. "Ali evo, tu smo. elite li ili ne elite da vidite Knjigu?" "Znai li to da ste spremni da mi je date?" "Da, pod jednim uslovom." Seldon zastade, odmeravajui mogunost da zapadne u ozbiljnu nepriliku ukoli ko naru i Sestrinu uzdr anost u veoj meri no to mu je to ijednog trenutka palo na um. "Pod kakvim uslovima?" upita on. Ki na Kap, etrdeset Trea, iznenada, naglo obliznu svoje usne. A onda ree, dok joj je glas primetno podrhtavao: "Da skinetu tu kapicu s glave." 46. Hari Seldon zagleda se u Ki nu Kap, etrdeset Treu, prazna pogleda. Be e to kra nje osetljiv trenutak i on zaista u prvi mah nije shvatio o emu ona to govori. Na ime, sasvim je smeo s uma da na glavi ima kapicu. A onda podi e ruku ka svojoj glavi i, po prvi put, u punoj meri oseti kapi cu koju je nosio. Bila je glatka, ali se ispod nje mogla osetiti kosa. Ne ba mnog o, istini za volju. Najzad, kosa mu je bila ravna i ve proreena. "Zbog ega?" upita on. "Jer ja tako elim. Jer je to uslov ukoliko elite da vidite Knjigu", odgovo ri ona. "Pa, ukoliko to zaista elite", prihvati on, i ma i se rukom za rub kapice, kako bi je skinuo. "ekajte!", uzviknu ona. "Pustite mene. Ja u to uiniti." Gledala ga je gladn im pogledom. Seldon spusti ruke. "U redu, onda." Sestra se istog asa di e sa stolice i sede kraj njega na krevet. Lagano, pa l jivo, ona mu otkai kapicu s glave neposredno iznad uveta. Ponovo obliznuv i usne i isprekidano di ui, povue kapicu i skinu je... Osloboena, Seldonova kosa kao da se mali ce nakostre i. "Usled stalnog no enja kapice, mora da mi se teme skroz oznojilo", primeti on s blagim oseajem nelagodnosti. "Verovatno mi je i kosa usled toga malo vla na." On pose e rukom, u nameri da proveri svoje rei, ali ga ona, uhvativ i ga za d lan, sprei u tome. "Ja elim da to uinim", ree ona. "I to je deo uslova." Blago i pomalo oklevajui, njeni prsti dotako e mu kosu i gotovo se istog asa povuko e. Zatim, ponovo, spusti mu prste na kosu i ne no je pritisnu.

"Suva je", ree ona. "Tako je... prijatna." "Zar niste nikad ranije opipali niiju kosu?" "Ponekad, kod dece. Ali... ovo je... drugaije." I ona ga ponovo pogladi p o kosi. "U kom pogledu?" Uprkos svoj svojoj smetenosti, Seldon oseti kako se u n jemu budi radoznalost. "Ne umem da vam ka em. Prosto je... drugaije." Posle nekog vremena, on je upita: "Pa, je li vam dosta?" "Nije. Ne po urujte me. Mo ete li je postaviti kako god po elite?" "U stvari, ne mogu. Kosa vam, po pravilu, pada na prirodan nain, ali da j e doteram potreban mi je e alj. Na alost, nemam ga pri sebi."

"e alj?" "To vam je ne to sa iljcima... Uf, kao vilju ka... Ali iljaka ima mnogo vi e i n isu tako o tri." "Mo ete li je doterati prstima?" Ne saekav i njegov odgovor, ona stade da pro vlai prste kroz njegovu kosu. "Zavisi", odgovori on. "Ali e alj je mnogo bolji." "O trija je ovde pozadi." "To je zato to je na tom mestu obino kraa." Kao da se neega odjednom prisetila, Ki na Kap, etrdeset Trea, upita: "Obrve? Tako ih zovete, zar ne?" I, trenutak potom, odlepi mu trake to su mu pokrivale ob rve i blago prevue prstima po njima. "Ba je to prijatan oseaj", ree ona i nasmeja se, gotovo piskavo, veoma nali k na kikot njene mlae sestre. "Ba su slatke." "Postoji li jo ne to to smatrate delom dogovora?" upita Seldon nestrpljivo. Pod prigu enom svetlo u sobe Ki na Kap, etrdeset Trea, pogleda ga kao da razmi lja da mu odgovori potvrdno, ali, ipak, ne ree ni ta. Umesto toga, samo brzo povue ruke i prinese ih svom nosu. Seldon se upita ta li je namirisala. "Ba udno", pro apta ona. "Mogu li... mogu li ponovoti sve ovo nekom drugom p rilikom?" "Ukoliko mi budete stavili na raspolaganje Knjigu, dovoljno dugo da je m ogu temeljito prouiti, u tom sluaju, mo da..." Ki na Kap, etrdeset Trea, zavue ruku ispod tunike, kroz prorez koji Seldon ni je ranije uoio, i iz nekog skrivenog d epa izvue knji icu uvezanu u neki vrst, ali elas tian materijal. On je odmah uze iz njenih ruku, nastojei da to god bolje mo e obuzda uzbuenje koje ga je obuzelo. I dok je Seldon ponovo stavljao kapicu na glavu, da pokrije kosu, Ki na Ka p, etrdeset Trea, pribli i ruke ustima i, brzo i ne no, liznu jedan prst. 47. "Tra ila je da vam pogladi kosu?" upita Dors. Zagledala se u Seldonovu kos u, kao da se i sama nosi sa namerom da je opipa. Seldon odstupi za korak. "Molim vas, nemojte. Ta ena uinila je da to deluj e kao neka vrsta nastranosti." "Pa, pretpostavljam da i jeste - sa njenog stanovi ta. Ali zar niste pri t om osetili nekakvo zadovoljstvo?" "Zadovoljstvo? Sav sam se naje io. I tek po to je prestala, bio sam u stanju da ponovo di em. Sve vreme sam mislio: kakve li e mi jo uslove postaviti?" Dors se nasmeja. "Da li ste se mo da pla ili da e vas odvui u krevet? Ili ste se, mo da, ponadali?" "Uveravam vas da se nisam usuivao ni da pomislim na to. Sve vreme mislio sam samo na Knjigu." Nalazili su se ponovo u svojoj sobi i Dors je ukljuila distorzioni aparat kako bi bila sigurna da ih ne mogu uti. Vee je ve bilo odmaklo. Seldon je skinuo kapicu i tuniku i okupao se, pose bno se potrudiv i oko svoje kose, koju je, ak, dvaput nasapunjao i isprao. Sedeo je sada na krevetu, u jednostavnoj spavaici koju je prona ao u plakaru. Dors ga upita, dok su joj oi vragolasto svetlucale: "Da li zna da imate i

malje na grudima?" "Najsvesrdnije sam se nadao da se nee i toga setiti." "Jadni Hari. Ali znate, sve je to bilo potpuno prirodno. I ja bih se, na jverovatnije, na la u slinoj neprilici da sam se zatekla nasamo s nekim Bratom. tavi e , mo da i u goroj, budui da bi on - s obzirom na to da je mikogensko dru tvo takvo ka kvo jeste - smatrao da sam, kao ena, du na da bez oklevanja i protivljenja udovolji m svakoj njegovoj elji." "Ne, Dors. Mo da zaista mislite da je sve bilo savr eno prirodno, ali vi to niste lino do iveli. Ta jadna ena bila je u stanju potpune seksualne mahnitosti. Sva su joj ula bila napeta... mirisala je svoje prste, oblizivala ih. Da je mogla da uje kako mi kosa raste, slu ala bi ne ujui ni ta drugo." "Ali upravo je to ono to smatram 'prirodnim'. Sve to je pod zabranom izazi va seksualno uzbuenje. Da li bi vas, na primer, posebno privlaile enske grudi kada biste iveli u dru tvu koje njihovo izlaganje smatra potpuno normalnim?" "Mo da i bi." "Ali zar vas ne bi vi e privlaile kada bi bile uvek skrivene, kao to je sluaj u veini dru tava?... Evo, da vam ispriam ne to to se meni dogodilo. Bila sam u jednom odmarali tu na jezeru, na Sini... Pretpostavljam da i na Helikonu imate takve stva ri - odmarali ta, pla e, i slino?" "Razume se", odgovori Seldon, kome ovo pitanje zasmeta. " ta mislite, da j e Helikon svet sav sainjen od stenja i pra ine, samo sa vodom za pie?" "Bez uvrede, Hari. elela sam samo da budem sigurna da ete shvatiti poentu prie. Dakle, na pla ama na Sini veoma malo vodimo rauna o tome ta emo imati na sebi... ili ta neemo imati." "Znai, pla e za golae?" "Ne ba sasvim, mada pretpostavljam da bi se malo ko uzbunio kada bi on il i ona skinuli sve sa sebe. Obiaj je da ovek zadr i na sebi pristojni minimum, mada m oram priznati da ono to nazivamo pristojnim minimumom ostavlja tek malo prostora ma ti." "Mi na Helikonu imamo ne to vi e standarde kada je pristojnost u pitanju", p rimeti Seldon. "Da, to mi je jasno zahvaljujui tome kako se prema meni ophodite; ali sva ko ima svoje standarde. Dakle, sedela sam na jednoj maloj pla i kraj jezera i jeda n mladi ovek, s kojim sam razgovarala prethodnog dana, pristupi mi. Bio je sasvim pristojan momak, i nisam mu mogla ba ni ta zameriti. Seo je na doruje moje stolice za sunanje i svoju desnu ruku stavio na moje levo, nago bedro - naravno, samo da bi se oslonio. Po to smo, tako, minut ili dva proveli u razgovoru, on mi se, pomalo izazo vno, obrati: 'Pa, evo, tu smo. Jedva da se poznajemo, pa ipak mi se ini savr eno pr irodnim da stavim ruku na va e bedro. tavi e, i vama se to ini savr eno prirodnim, budui da niste zatra ili da je uklonim.' I tek tog asa, zaista, postadoh svesna injenice da mu ruka poiva na mom bed ru. Javno izlo ena nagota ini da se erotski izazov nekako prigu i. Kao to rekoh, su tina je u skrivanju. Mora da se i momak bavio slinim mislima, budui da je nastavio: 'Pri svemu tome, da smo se sreli pod drugaijim okolnostima i da ste na sebi imali haljinu, s vakako da vam ni na pamet ne bi palo da mi dopustite da vam je zadignem i stavim ruku na mesto gde se ovog trenutka nalazi'. Ja se na to samo nasmejah i mi nastavisno da avrljamo o raznim stvarima. Razume se, budui da je skrenuo moju pa nju na polo aj ruke, mladi vi e nije smatrao pris tojnim da je tamo i dalje zadr ava, te ju je uklonio. Te veeri obukoh se za veeru sa mnogo vi e bri ljivosti nego inae i pojavih se u trpezariji u haljini znatno sveanijoj no to su prilike zahtevale, vidljivo time o dudarajui od svih ostalih prisutnih ena. Sretoh i mladia o kome vam priam: sedeo je za jednim od stolova. Ja mu pristupih, pozravih ga, a onda mu rekoh: 'Imam sada na sebi haljinu, ali noge su mi pod njom gole. Dajem vam svoju dozvolu. Sami mi zadignite haljinu, i stavite ruku na moje levo bedro, gde ste je i danas bili st avili.' I zaista je poku ao. Moram mu to priznati; ali svi su se zabuljili u nas. Ne bih ga spreila i sigurna sam da ga, isto tako, niko drugi ne bi spreio, ali na

kraju, nije se usudio da to uini. Bili smo u gotovo istoj meri izlo eni pogledima k ao i toga dana na pla i. Bilo je potpuno jasno da sam ga ja izazvala i da se nisam nimalo protivila, ali eto, jednostavno to nije mogao uiniti. Okolnosti koje su s e inile prirodnim tog popodneva, nisu vi e bile prirodne te veeri; i bilo je u tome vi e smisla nego to bi bilo koja logika mogla izraziti." "Ja bih, meutim, uinio ba kako ste bili zatra ili", ree Seldon. "Jeste li sigurni u to?" "Sasvim." "Uprkos tome to su va a merila pristojnosti na pla i vi a od na ih?" "Uprkos tome." Dors sede na svoj krevet, a onda se opru i, staviv i ruke ispod glave. "Sled stveno tome, niste preterano uzbueni injenicom da na sebi imam samo tanku spavaicu i gotovo ni ta ispod nje?" "Nisam posebno okiran. to se, pak, uzbuenosti tie, potpuno sam svestan toga t o imate na sebi." "Pa, pretpostavljam, ukoliko emo neko vreme provesti ovde izmeu etiri zida, moraemo se navii da takve stvari ne primeujemo." "Ili da iskoristimo priliku koja nam se pru a", odvrati Seldon, smejuljei s e. "I moram vam rei da mi se dopada va a kosa. Gledajui vas itavog dana elavu, do ao sam do zakljuka da mi va a kosa ba godi." "U redu, samo je nemojte dodirivati. Jo je nisam oprala." Ona napola zatv ori oi. "Zanimljivo. Ono to upravo rekoste trebalo bi da znai da Helikon iskazuje v i e obzira nego Sina u neformalnim, a manje i formalnim prilikama. Jesam li u prav u?" "Pa, zapravo, govorio sam samo o mladiu koji vam je bio stavio ruku na be dro i o sebi samom. Ne bih ba umeo da vam ka em koliko on ili ja u tom smislu mo emo reprezentovati Sinu, odnosno Helikon. Ipak, potpuno bi mi lako bilo da zamislim pristojne pojedince i na jednoj i na drugoj strani - ba kao i ludake." "Ono o emu razgovaramo jesu dru tvene stege. Ja se ba ne mogu smatrati nekim velikim galaktikim putnikom, ali sam se, s druge strane, poprilino bavila istorij om ljudskih zajednica i njihovim socijalnim konvencijama. Na planeti Dervod, na primer, postojalo je razdoblje kada u odnosu na predbrane seksualne odnose nije b ilo nikakvih zabrana. Grupni seks smatrao se dozvoljenim neo enjenim, odnosno neud atim, dok je javni seks izazivao negodovanje samo ukoliko bi zbog toga do lo do po remeaja u saobraaju. Pri svemu tome, nakon sklapanja braka, monogamija je bila dos ledno po tovana i u tom smislu nije bilo odstupanja. Postojala je, naime, teorija da su ljudi, po to najpre i ive sve svoje seksualne fantazije, spremni da se posvete ozbiljnom, delatnom ivotu." "Pa, kako je dalje bilo?" "Pre otprilike tri stotine godina, stvari su se izmenile, ali neke od mo jih kolega smatraju da je do promene do lo usled spoljnog pritiska, koji je dolazi o sa drugih svetova, iji su turistiki prihodi sa Dervoda bili u ozbiljnom opadanju . Kao to vidite, postoji i ono to bismo mogli nazvati galaktikim dru tvenim stegama." "Ili, mo da, u pomenutom sluaju, ekonomskim stegama." "Mo da. Ali radei kao nastavnik na Univerzitetu, uz put sam dobila priliku da prouavam i sve vrste socijalnih stega, bez neposrednih obilazaka veeg broja sve tova. Susrela sam se s mno tvom ljudi, kako sa Trantora tako i sa drugih mesta; za bava na odelenjima za socijalne nauke upravo vr enje poreenja izmeu dru tvenih stega to se javljaju irom Galaksije. Ovde u Mikogenu, na primer, imam utisak da je seks pod najstro im nadzorom i da je dozvoljen samo pod veoma krutim pravilima; da, ak, pravila ni ne dopu taju da se o njemu raspravlja, ali tamo, s druge strane, ne postoje zabrane. U D enats kom sektoru, gde sam jednom, na nekom istra ivakom poslu, provela nedelju dana, o s eksu se raspravljalo u beskraj, ali s jedinom svrhom da se on osudi. Veoma sumnj am da postoje makar dva sektora na Trantoru - gde je odnos prema seksu u celosti istovetan." "Znate li na ta lii to to govorite?" upita Seldon. "Mogao bi se stei..." "Ja u vam sama rei kakav se utisak mo e stei", prekide ga Dors. "Jednostavno, ne nameravam da vam vi e dopustim da mi se izgubite iz vida." "Molim?"

"Dva puta sam vam to do sada dopustila - prvi put jer sam stvari pogre no procenila, a drugi put jer ste me vi na to nagovorili. U oba sluaja, van svake su mnje, pogre ila sam. Znate i sami ta vam se dogodilo u prvom sluaju." "Znam", odgovori Seldon pomalo jetko, "ali ni ta mi se nije dogodilo u dru gom sluaju." "Ipak, umalo da niste zapali u grdne neprilike. Pretpostavimo da su vas zatekli u seksualnim orgijama sa jednom Sestrom..." "Nije to bilo nikakvo seksualno..." "Ipak, sami ste mi rekli da je zapala u stanje prave seksualne pomahnita losti." "Ali..." "Bila je to gre ka, Hari. Molim vas, razmislite jo jednom o svemu. Od sada pa nadalje, neete nikuda ii bez mene." "Slu ajte", ree Seldon gotovo ledenim glasom, "moj cilj bio je da saznam ne t o o mikogenskoj istoriji i posledica tog mog takozvanog seksualnog orgijanja sa jednom Sestrom jeste knjiga u mojim rukama - Knjiga, da se izrazim tanije." "Knjiga! Istina je, imamo Knjigu. Pa, da je pogledamo." Seldon izvue knjigu i pokaza joj je i Dors je zami ljeno odmeri. "Mogue je da ne budemo u stanju da se njome okoristimo, Hari. Ne izgleda mi kao da odgovara bilo kom tipu itaa s kojima sam se do sada srela. To, jednostav no, znai da ete morati da potra ite odgovarajui, mikogenski ita, a oni e vas, naravno, dmah zapitati zbog ega vam je potreban. A onda e ustanoviti da imate ovu knjigu, i , razume se, oduzee vam je." Seldon se nasme i. "Da ste po li od ispravnih pretpostavki, Dors, va i bi zakl juci bili nesumnjivo tani; meutim, stvar je u tome to ovo nije knjiga one vrste kakv om je smatrate. Ova se knjiga ne ita pomou itaa. Ono to je u njoj zapisano od tampano j e u njoj na nizu stranica i itate je listajui njene stranice. Ki na Kap, etrdeset Trea , bila je spremna da mi bar toliko objasni." "Od tampana knjiga!" Bilo je te ko rei da li je Dors bila zabezeknuta ili ush iena. "Znai da potie jo iz Kamenog doba!" " U svakom sluaju je iz predcarskih vremena", slo i se Seldon, "mada, verov atno, ne u potpunosti. Da li ste ve nekad videli neku tampanu knjigu?" "S obzirom na to da sam istoriar? Razume se da jesam, Hari." "Da, ali neku poput ove?" On joj dade Knjigu i Dors, osmehujui se, otvori je - zatim okrenu sledeu s tranicu - pa je na brzinu itavu prelista. "Prazni listovi", iznenadi se ona. "Samo izgledaju da su prazni. Istina je da se Mikogenci tvrdoglavo dr e sv ega starostavnog, ali ne ba sasvim. Oni, po svemu sudei, nastoje da odr e su tinu, ali su veoma radi da se okoriste i modernom tehnologijom, ukoliko nau da im to odgov ara. Ko to zna?" "Mo da ste u pravu, Hari, ali vas ipak ne razumem." "Stranice te knjige nisu prazne, ve prepune mikrofilmovanog teksta. Dodaj te mi je, molim vas. Evo, kad pritisnem na ovo mesto na unutra njoj strani korica. .. Pogledajte!" Stranica na kojoj je knjiga stajala otvorena odjednom se prekri pismenim a to su se lagano pomerala odozdo navi e. "Brzinu pomeranja redova mo ete prilagoditi vlastitim mogunostima itanja tek sta", objasni Seldon, "jednostavnim pritiscima na oznaeno mesto unutar korica. Ka da od tampani redovi dosegnu gornju ivicu knjige - to jest, kada vi stignete sa ita njem do donjeg ruba knjige - sve se ponovo vraa u prvobitni polo aj i iskljuuje. Na vama je onda da okrenete sledeu stranicu i da nastavite sa itanjem." "Odakle potie energija koja pokree mehanizam?" "U knjigu je ugraena mikrofuziona baterija, iji je vek koliko i vek same k njige." "Znai, kada se baterija istro i..." "Knjiga se uni tava, to se mo e dogoditi i pre no to se baterija sasvim iscrpi , pod uslovom da se knjiga pohaba ili o teti. U tom sluaju, dobijate novi primerak. Baterije se nikad ne zamenjuju." Dors ponovo uze knjigu u ruke i stade je razgledati sa svih strana. "Mor am priznati da jo nikad nisam imala u ruci ovako ne to", ree ona napokon. "Ni ja. itava se Galaksija odve brzo prebacila na vizuelnu tehnologiju, ta

ko da su mnogima jednostavno promakle i ovakve mogunosti." "Ali knjigu ini vizuelni materijal." "Tako je, ali ne na uobiajen nain. Ova vrsta knjiga ima nesumnjive prednos ti. U najmanju ruku, trajnija je od uobiajenih filmoknjiga." "Kako se mehanizam pokree?" upita Dors. "Ah, dozvolite mi da proverim mog u li se snai." Nasumino je otvorila knjigu na jednoj stranici i redovi pismena sta do e se lagano pomicati nagore. "Bojim se, Hari, da vam nee biti od prevelike koris ti", primeti ona odjednom. "Radi se o pregalaktikom vremenu. Ne mislim, ovaj, na knjigu, ve na pismena... na jezik." "Ali zar vi, Dors, niste u stanju da se u njemu razaberete? Mislim, kao istoriar..." "Kao istoriar, zaista, jesam obuena da se snalazim u arhainim jezicima - al i, samo do izvesne mere. Meutim, ovaj je jezik previ e arhaian, ak i za mene. Mogu se , mo da, razabrati u pojedinim reenicama, ali ni izdaleka dovoljno da bismo knjigu kako valja iskoristili." "U redu je", ree Seldon. "Ukoliko je jezik zaista arhaian, mo emo je iskoris titi." "Ne, ako niste u stanju da je proitate." "Jesam", odvrati Seldon. "Tekst je dvojezian. Ne, mislite valjda da bi Ki n a Kap, etrdeset Trea, bila u stanju da ita drevne tekstove?" "Za to da ne, pod uslovom da je pro la kroz odgovarajuu poduku." "Pa, veoma sumnjam da mikogenske ene dobijaju ikakvu drugu poduku, osim u kunim poslovima. Neki meu obrazovanijim mu karcima verovatno su u stanju da itaju i ovaj tekst, ali svima ostalim bio bi neophodan prevod na standardni galaktiki jez ik." I on dodirnu prstom jedno drugo mesto na koricama. "Ovo e mi pomoi." Pismena u knjizi smesta se preobrati e u standardni galaktiki jezik. "Izvanredno", ree Dors, iskreno zadivljena. "Mogli bismo to ta nauiti od ovih ljudi ovde, ali iz nekog razloga to ne inim o." "Nismo ni pojma imali da ovako ne to postoji." "Te ko mi je da u to poverujem. Ja sada znam za to, a i vi od ovog trenutk a znate. Mora biti da do ljaci spolja povremeno navraaju ovamo, iz trgovinskih ili politikih razloga, inae ovde ne bi imali one kapice za pokrivanje glave. I tako, t im povremenim posetiocima postojanje ovakvih knjiga verovatno nije promaklo; mo da su ih smatrali zabavnim, ali ne i vrednim pomnijeg razgledanja, po svoj prilici samo zato to su mikogenska posebnost." "A vi smatrate da su vredne pomnijeg razgledanja?" "Razume se. Kao i sve drugo pod kapom nebeskom. Hamin bi mi, vrlo verova tno, na taj nedostatak zainteresovanosti za ovu vrstu knjiga ukazao kao na jo jed an znak sveop teg propadanja Carstva." On se ponovo ma i knjige i dodade, iskreno ponesen: "Ali radoznalost u men i nije presahla i ja u knjigu proitati. Mo da e me, ak, pogurati u nekom pravcu koji e me dovesti do psihoistorije." "Iskreno se nadam", prihvati Dors, "ali ako ste spremni da me poslu ate, p reporuila bih vam da najpre lepo odspavate, a da potom, ujutru, sve i navalite na n ju. Nee vam puno koristiti ukoliko vam glava bude padala nad njom." Seldon je trenutak oklevao, a onda uzviknu: "Prava materinska briga s va e strane!" "Ja i jesam ovde da se brinem o vama." "Ali ja imam ivu majku, tamo na Helikonu. Vi e bih voleo da ste mi prijatel j." "Ali ja vam i jesam prijatelj, jo od prvog trenutka kada sam vas upoznala ." " to se toga tie, i ja sam isto osetio im sam vas ugledao." Ona mu se nasme i i Seldon zastade kao da nije sasvim siguran kakav bi bio najprikladniji postupak s njegove strane. "Pa, onda, poslu au va savet - kao prijat elja - i odspavau malo pre no to se latim itanja", ree napokon. On naini pokret kao da e Knjigu odlo iti na stoli to se nalazio izmeu njihova d va kreveta, ali zastade nekoliko trenutaka, oklevajui, a onda je smesti ispod svo g jastuka.

Dors se jedva primetno nasmeja. "ini mi se da strahujete da u tokom noi ust ati i proitati neki deo iz Knjige, pre no to vi to uzmognete. Jesam li u pravu?" "Pa", odvrati Seldon, nastojei da prikrije stid koji ga je obuzeo, "mo da s te u pravu. ak i prijateljstvo ima granice, a ovo je moja knjiga, kao to je i psih oistorija moja." "Sla em se", prihvati Dors, "i obeavam vam da oko toga neemo imati nesporazu ma. Uz put, da vas ne to pitam; maloas, kada sam vas prekinula, imala sam utisak da ste eleli da mi ne to ka ete. Seate li se?" "Ne seam se", odgovori Seldon, nakratno razmisliv i. U tami sobe, misli su mu bile obuzete samo Knjigom. Priicu o ruci i bedru be e sasvim smeo s uma. U stvari, gotovo da ju je ve bio sasvim zaboravio - u najm anju ruku, vi e mu nije bila u svesti. 48. Dors se probudi i, baciv i pogled na asovnik, vide da je tek minula pono. Bu dui da nije ula Harijevo burno disanje, zakljui da mu je krevet prazan. Ukoliko, pa k, nije izi ao iz sobe, mora da se nalazio u kupatilu. Ona lagano pokuca na vrata kupatila i tiho pozva: "Hari?" "Uite", odgovori on pomalo odsutno i ona kroi unutra. Poklopac na klozetskoj olji bio je spu ten i Seldon je sedeo na njoj, dr ei Kn jigu otvorenu na kolenu. "itam", ree on, krajnje suvi no. "To vidim. Ali za to?" "Nisam mogao da zaspim. Izvinite." "U redu, ali za to je itate ovde, u kupatilu?" "Probudio bih vas, da sam upalio svetlo u sobi." "Jeste li sigurni da Knjiga nije samoosvetljiva?" "Sasvim siguran. Kada mi je Ki na Kap, etrdeset Trea, obja njavala kako mehani zam funkcioni e, nije ni re rekla o tome da je Knjiga samoosvetljiva. Pored toga, t o bi izazvalo toliki utro ak energije da baterije ne bi izdr ale ni pola veka trajan ja same knjige." U glasu mu se javi prizvuk nezadovoljstva. "Pa, sada mo ete izii", ree Dors. "Budui da sam ve ovde, mogla bih da zadovolj im svoje fiziolo ke potrebe." Kada je izi la, zatee ga kako prekr tenih nogu sedi na svom krevetu, udubljen u knjigu. Soba je bila jarko osvetljena. "Ne izgledate mi ba presreni", ree Dors. "Da li to znai da Knjiga ne ispunja va va a oekivanja?" On podi e pogled, ubrzano treptui. "Pa, moglo bi se i tako rei. Bacio sam po gled, tu i tamo; tek sam poeo da je prelistavam. Knjiga predstavlja pravu enciklo pediju i njen Indeks gotovo da je u celosti sainjen od imena raznih osoba i mesta koji veoma malo slu e mojoj svrsi. Nema ni rei o Galaktikom carstvu, ba kao ni o pre dcarskim kraljevstvima. Gotovo u potpunosti odnosi se na jedan jedini svet, i, k oliko sam mogao da vidim na osnovu onih nekoliko odlomaka koje sam proitao, sva j e sainjena od beskrajnih razmatranja politikih pitanja." "Mo da ste potcenili njenu starost. Mo da se Knjiga zaista odnosi na razdobl je kada je postojao samo jedan svet... mislim, jedan jedini naseljeni svet." "Da, znam", odvrati Seldon pomalo nestrpljivo. "Upravo je to ono za im tr agam - pod uslovom da je zaista re o istoriji, a ne o predanjima. Ali nisam sigur an. Ne elim da u sve ovo poverujem, samo zato to elim da poverujem." "Pa, to pitanje porekla sveukupne ljudske rase sa jednog jedinog praisko nskog sveta ne to je o emu se poprilino govori ovih dana", primeti Dors. "Ljudska bia predstavljaju jedinu vrstu koja se rasprostrla irom Galaksije, te, zaista, mora da su do la odnekud. U svakom sluaju, danas takvo gledi te preovladava. Te ko je zamisl iti da je na tolikom broju svetova, istovremeno, iznikla jedna ista vrsta." "Nisam se nikad do kraja uverio u neoborivost takve tvrdnje", primeti Se ldon. "Pretpostavimo da su se ljudska bia pojavila na izvesnom broju svetova kao pripadnici razliitih vrsta... Zar ne bi bilo mogue da su se, meusobnim ukr tanjem, pr eobratili u jednu me ovitu, ali pak jedinstvenu vrstu?" "Ali razliite vrste ne ukr taju se meusobno. Upravo zbog toga i jesu vrste." Seldon se na trenutak zamisli, a onda sle e ramenima. "Pa, prepustiu to pit anje biolozima."

"Upravo su biolozi najvatreniji zagovornici zemaljske hipoteze." "Zemaljske? Zemlja? Je li to naziv onog, tobo njeg, praiskonskog sveta?" "To je naziv koji je naje e u upotrebi, mada je gotovo nemogue tvrditi da je ba takvo bilo ime planete, pod uslovom da je uop te postojala. I povrh svega, niko jo nije bio u stanju da makar nagovesti mesto na kome se, mo da, nalazila." "Zemlja!" uzviknu Seldon, grickajui usne. "Zvui mi kao neka onomatopeja. U svakom sluaju, ukoliko se Knjiga i bavi tim praiskonskim svetom, jo nisam na njeg a natrpao. Ali kako rekoste da se tano pi e to ime?" Dors mu kaza, i on brzo prelista Knjigu. "Eto, vidite. Naziv emlja se ne spominje u Indeksu, ni onako kako ste mi upravo rekli da se pi e, ni na bilo koji drugi, prepoznatljiv nain." "Zaista?" "A druge svetove pominju samo uz put. Bez imena, i ini se da nikakva zain teresovanost za njih ne postoji, osim ukoliko nisu posegli za tim lokalnim sveto m o kome se govori... Bar, toliko sam uspeo da dokuim iz onog to sam do sada proita o. Na jednom mestu govori se o neem to nazivaju 'Pedeset'. Nije mi jasno ta su pod tim imali u vidu. Pedeset voa? Pedeset gradova? Ipak, imam utisak da se odnosi na pedeset svetova." "Da li daju bar nekakvu naznaku o nazivu svog sveta, mislim, tog sveta k oji, kako se ini, zaokuplja svu njihovu pa nju? upita Dors. "Ukoliko ga ne nazivaju Zemljom, kako ga, onda, uop te nazivaju?" "Kao to biste mogli i oekivati, nazivaju ga jednostavno 'svetom', ili 'pla netom'. Ponekad ga nazivaju i 'Najstarijim', ili 'Svetom Zore', s oiglednim poets kim znaenjem u kome se, meutim, uop te ne razabirem. Imam utisak da Knjigu treba itat i od korica do korica, postepeno, tako da oveku i njen smisao postaje sve jasniji ." On pogleda put Knjige, koju je dr ao u ruci, ne skrivajui senku negodovanja koja mu minu licem. "Ali prilino bi potrajalo itavu je i itati; povrh svega, nisam sasvim siguran ni da bih posle itanja bio i ta pametniji." Dors uzdahnu. "Ba mi je ao, Hari. Izgledate tako razoarani." "I jesam razoaran. Ali sam sam kriv - nije trebalo da sebi dopustim da to liko nade pola em u tu knjigu... Ah, upravo se setih: u jednom trenutku, u Knjizi, svoj su svet oznaili imenom 'Aurora'." "Aurora?" ponovi Dors, izviv i obrve. "Meni je zvualo kao lino ime. U svakom sluaju, koliko je meni poznato, nema nikakvo drugo znaenje. Da li mo da vama, Dors, to ime i ta kazuje?" "Aurora". Dors se zamisli nekoliko trenutaka, namr tiv i se. "Ne mogu rei da sam ikad nai la na planetu s tim imenom tokom punog cvata Galaktikog carstva, odnos no, istini za volju, ni tokom razdoblja njegovog laganog rasta; meutim, ne mogu t vrditi da mi je poznato ime ba svakog od dvadeset pet miliona svetova. Razume se, mo emo proveriti u univerzitetskoj biblioteci - ukoliko se ikad vratimo na Strili ng. Nema nikakve svrhe tragati za bibliotekom ovde u Mikogenu. Iz nekog razloga, imam neodoljiv utisak da je sve njihovo znanje u toj Knjizi. A ukoliko, pak, nee g u Knjizi nema, verovatno da smatraju da nije ni od kakve va nosti." "Rekao bih da ste u pravu", saglasi se Seldon i zevnu. "U svakom sluaju, i ni se da nema nikakve svrhe itati je dalje; povrh svega, i oi mi se ve sklapaju. Nee li vam smetati ukoliko ugasim svetlo?" "Naprotiv, Hari. I hajde da ne ustajemo odve rano, sutra izjutra." Kasnije, u tmini, Seldon se ponovo oglasi. "Pone to od onog to ka u u Knjizi naprosto je sme no. Na primer, govore o tome da je ivotni vek oveka na tom svetu bio od tri do etiri stolea." "Stolea?" "Tako je. Merili su svoj ivotni vek decenijama, a ne godinama. I to u vam a, zaista, izaziva udan oseaj: jer, najvei broj stvari izla u hladno, kao nepobitne in jenice, i kada iziu na sredu s neim ovakvim, gotovo da se uhvatite za mamac, sprem ni da im poverujete." "Ukoliko imate oseaj da biste to mogli progutati, u tom bi sluaju trebalo da znate da mnoga drevna predanja uzimaju zdravo za gotovo da su njihove rane voe imale znatno du i ivotni vek od uobiajenog. Ukoliko ih, ve, predstavljaju kao gotovo neverovatne junake, pa, ini se potpuno prirodnim i da ih obdare odgovarajuom du ino m ivota."

"Ba tako?" upita Seldon i ponovo zevnu. "Ba tako. I jedini pravi lek za ve uznapredovalu lakovernost jeste krepak san, i dakako, ponovno razmatranje itave stvari sledeeg jutra." I Seldon, jedva imajui vremena da pomisli kako je produ eni ivotni vek mo da, odista, nasu na potreba svakog ko nastoji da pojmi Galaksiju nabijenu ljudskim biim a, gotovo istog asa usnu. 49. Sledeeg jutra, oseajui se opu tenim i osve enim, i ispunjen eljom da se ponovo m a i Knjige, Seldon upita Dors: "Koliko mislite da sestre Ki ne Kapi imaju godina?" "Ne znam. Dvadeset... dvadeset dve?" "Pa, zamislite, na primer, da ivite tri ili etiri stolea..." "Ali Hari. Pa to je naprosto sme no!" "Rekoh, samo: zamislite. U matematici mi stalno govorimo 'zamislimo', a onda ekamo da vidimo kakav e ishod biti: bespogovorno netaan, ili u suprotnosti sa samim sobom. Produ eni ivotni vek bi otud neminovno morao podrazumevati i produ eno r azdoblje sazrevanja. Bilo bi, dakle, mogue da izgledaju kao da im je tek dvadeset , a da, zapravo, ve budu u ezdesetim." "Pa, mogli biste to proveriti jednostavno ih upitav i koliko im je godina. " "Moramo, meutim, poi od pretpostavke da e nas slagati." "Zatra ite im, u tom sluaju, kr tenice." Seldon se kiselo nasme i. "Smeo bih da se opkladim u ta god hoete - ak i u ne t o novaca, ukoliko elite - da bi mi odgovorile da se te stvari kod njih ne bele e, o dnosno, ukoliko se i bele e, da su podaci o tome nedostupni plemena ima." "Odustajem od opklade", odvrati Dors. "Ali ako ste u pravu, zar onda, uo p te, ima smisla bilo kakvo nagaanje o njihovim godinama?" "Ah, ne. Razmislite o svemu na sledei nain... Ukoliko Mikogenci zaista ima ju znatno du i ivotni vek, etiri ili pet puta du i no to je sluaj kod ostalih ljudskih b ia, u tom se sluaju meu njima ne bi smeo raati vei broj dece - zaas bi se strahovito n amno ili. A seate li se, isto tako, da je Sin Sunca rekao ne to o tome da postoji pop ulaciona kontrola i da se i sam na sebe pomalo ljutnuo to nam je to uop te pomenuo. " "Na ta to, zapravo, ciljate?" upita Dors. " etajui sa Ki nom Kapi, etrdeset Treom, nisam video nijedno dete." "Na mikrofarmi?" "Da." "Ali zar ste zaista oekivali da tamo naiete na decu? Ja sam u meuvremenu, u pratnji Ki ne Kapi, etrdeset Pete, obi la trgovine i stambene etvrti, i mogu vam potv rditi da sam imala priliku da vidim decu raznih uzrasta, ukljuujui i odojad. I to u ne malom broju." "Oh." Seldon je izgledao iskreno ojaen. "Pa, u tom sluaju, to bi moralo zn aiti da nemaju ni ta du i ivotni vek." "Sudei po tome kako ste zapoeli da tumaite itavu stvar, ini mi se da bi odgov or morao biti stopostotno odrian. Ali zar ste to zaista ozbiljno mislili?" "Ne, ne stvarno. Ali istini za volju, ne mo ete sasvim okovati svoj um i z atvoriti ga za svaku ideju pre no to je bar razmotrite." "Ali ne smete ni traiti previ e vremena na njih - na pre vakavanje stvari koj e su sme ne ve na prvi pogled." "Ipak, neke stvari koje izgledaju sme ne, nisu to uop te. U tome i jeste stv ar... Ali to me ba podseti. Vi ste istoriar. Da li ste ikad, tokom svojih istra ivan ja, nai li na ne to - stvar ili pojavu - pod nazivom 'robot'?" "Ah! Sada se, eto, prebacujete na jedno drugo, takoe prilino omiljeno pred anje. Postoji, znate, poprilian broj svetova na kojima ivi verovanje o ma inama u lj udskom liku, kakvih je, navodno, bilo u drevnim vremenima. Te ma ine nazivaju 'rob otima'. Prie o robotima, najverovatnije, proishode iz jednog jedinog obrasca, bud ui da je osnovna tema uvek ista. Robote su, prema tom predanju, nainili ljudi, ali su se oni namno ili i stekli svojstva koja su ih uinila gotovo nadljudima. Po to su postali pretnja oveanstvu, uni teni su. U svakom od tih sluajeva, do njihovog uni tenja

do lo je pre no to su nastali pouzdani istorijski zapisi kojima danas raspola emo. P reovlaujue je mi ljenje, danas, da su te prie tek simbolian prikaz rizika i opasnosti t o ih je sa sobom donelo istra ivanje Galaksije, kada se ljudska rasa otisnula u sv emir sa sveta, ili svetova, koji su predstavljali njene praiskonske domove. Uvek je, znate, postojala bojazan da e, pri tom, doi do susreta sa drugim - i dakako, nadmonim - inteligencijama." "Po svoj prilici, do toga je do lo bar u jednom sluaju - i mo da je upravo ta j sluaj utemeljio predanje o robotima?" "S tim se, meutim, kosi injenica da ni na jednom od svetova koje su zapose li ljudi nije pronaen ni najmanji trag bilo kakvoj pred-ljudskoj, odnosno ne-ljud skoj inteligenciji." "Ali sam izraz 'roboti'? Ima li on neko posebno znaenje?" "Ne, nijedno mi nije poznato. Meutim, ula sam da ne znai ni ta drugo do li 'a utomati'." "Automati! Pa, za to onda odmah tako i ne ka u?" "Jednostavno zato to ljudi, kada prepriavaju drevna predanja, vole da kori ste i arhaine nazive. Ali zbog ega me sve ovo pitate?" "Jer se i u ovoj drevnoj mikogenskoj knjizi pominju roboti. I to, moram rei, sa podosta naklonosti... Ali Dors, niste li nameravali da danas po podne pon ovo iziete sa Ki nom Kapi, etrdeset Treom?" "Mogue je - pod uslovom da se uop te pojavi." "Da li biste bili spremni da joj postavite neka pitanja, i da od nje izv uete odgovore?" "Mogu da poku am. Ali kakva pitanja ste imali u vidu?" "Voleo bih da ustanovim, to je mogue obzirnije, da li ovde u Mikogenu post oji neko zdanje od posebne va nosti, neka graevina povezana sa pro lo u, sa nekom vrstom mitske vrednosti, koja bi..." Dors ga prekide, nastojei da ne prsne u smeh. "Imam utisak da ono to poku av ate da upitate jeste - da li u Mikogenu postoji neki hram." I, dakako, neizbe no, Seldon je pogleda praznim pogledom i upita: " ta je to hram?" "Jo jedan arhaian izraz, potpuno neizvesnog porekla. Hram podrazumeva sve one stvari o kojima ste se upravo raspitivali - va nost, pro lost, mit. Vrlo dobro, pitau je. Meutim, bojim se da je to jo jedna od stvari, izmeu niza drugih, o kojima bi se te ko mogli odluiti da povedu razgovor. Bar, sa plemena ima." "Bez obzira na sve, poku ajte." 11. SAKRATORIJUM AURORA... Mitski svet, po svemu sudei naseljen u praiskonska vremena, u s am osvit svemirskih letova. Pojedinci smatraju da je, mo da, re o takoe mitskom 'pra iskonskom svetu' oveanstva i da predstavlja tek drugo ime za 'Zemlju'. itelji Mikog enskog sektora (q.v.) na drevnom Trantoru navodno su sebe smatrali potomcima neg da njih stanovnika Aurore i to naelo uinili su sredi tem svog sistema verovanja i shva tanja - o kojem, inae, gotovo da ni ta podrobnije nije poznato... ENCIKLOPEDIJA GALAKTIKA 50. Dve Ki ne Kapi stigo e, napokon, sredinom prepodneva. Ki na Kap, etrdeset Peta, inila se razdraganom, kao i uvek, ali Ki na Kap, etrdeset Trea, zadr a se samo kraj vr ata, delujui povueno i na oprezu. Sve vreme oi su joj bile spu tene i prema Seldonu n ije uputila nijedan jedini pogled. Pomalo zateen, Seldon dade rukom znak Dors i ova vedrim, ali istovremeno, i poslovnim glasom, zamoli: "Samo jedan trenutak, Sestre. Moram na ne to ukazati svom oveku, inae nee znati ta da ini sa sobom itavog dana." Oboje se potom povuko e u kupatilo i Dors upita apatom: "Ne to nije u redu?" "Aha. Ki na Kap, etrdeset Trea, izgleda mi potpuno pometena. Molim vas, reci te joj da u joj vratiti Knjigu to skorije budem mogao."

Dors uputi Seldonu jedan dug, iznenaen pogled. "Hari, veoma ste slatki i obzirni, ali oigledno, u nekim se stvarima neprosto ne snalazite. Ukoliko samo po menem Knjigu toj jadnoj eni, bie joj namah jasno da ste mi ispriali sve to se jue dog odilo i tek e se onda sva slomiti. Jedina prava stvar je da se prema njoj ophodim na potpuno uobiajen nain." Seldon klimnu i slo i se bezvoljno: "Pa, ini mi se da ste u pravu." Dors se vrati na vreme za veeru i zatee Seldona kako sedi na svom krevetu, i dalje prelistavajui Knjigu, ali sa pojaanim nestrpljenjem. On joj uputi namr ten pogled i ree: "Ukoliko se ovde budemo zadr ali du e, bie n am neophodan neki aparat za meusobnu komunikaciju. Nisam pojma imao kada ete se vr atiti i ve sam se pomalo poeo brnuti za vas." "Pa, evo me, tu sam", odvrati ona, svlaei kapicu s glave i razgledajui je s vidljivom odvratno u. "Zaista mi je drago to se brinete za mene. Ali verovala sam d a ste se toliko zadubili u tu Knjigu, da ak niste ni primetili da me nema." Seldon samo mrknu. " to se aparata za komuniciranje tie", nastavi Dors, "veoma sumnjam da bism o ovde ne to lako prona li. To bi, naime, znailo da se mo e uspostaviti i komunikacija sa plemena ima napolju; a ja podozrevam da voi Mikogena nisu ba radi da doe do bilo k akvog nesmetanog dodira njihovih ljudi sa svetom napolju." "Verovatno ste u pravu", slo i se Seldon, odlo iv i Knjigu na stranu. "ini se d a je to mogue zakljuiti i na osnovu same Knjige. Ali jeste li bilo ta ustanovili u pogledu onog, kako ga nazvaste... hrama?" "Jesam", odgovori Dors, uklanjajui i trake s obrva. "Hram zaista postoji. Zapravo, postoji ih vei broj u ovom sektoru, ali ovde postoji i jedna glavna zgr ada, koja je izgleda od posebnog znaaja. Ali da li biste poverovali da je jedna en a primetila moje trepavice, i da mi je skrenula pa nju da ne bi trebalo da se s nj ima pojavljujem u javnosti? Imala sam, ak, utisak da je za trenutak nameravala da me prijavi zbog nedolinog pona anja." "Pustite to", odvrati Seldon nestrpljivo. "Da li ste ustanovili gde im s e nalazi taj glavni hram?" "Znam kako se do njega sti e, ali me je Ki na Kap, etrdeset Peta, upozorila d a enama pristup tamo nije dozvoljen, osim u izuzetnim prilikama - a nijedne od nj ih nee skoro biti. Nazivaju ga Sakratorijumom." "Kako?" "Sakratorijum." "Kakav odvratan izraz. A ta bi on trebalo da znai?" Dors odmahnu glavom. "Taj naziv potpuno je nov i za mene. I nijedna od K i nih Kapi nije umela da mi objasni ta izraz zapravo znai. Ali po svemu sudei, Sakrat orijum nije naziv samog zdanja, ve se re odnosi na ono to on predstavlja. Pitanje z bog ega ga tako nazivaju verovatno im je zvualo kao i pitanje zbog ega neki zid zov u zidom." "Postoji li i ta u vezi s njim to im je poznato?" "Naravno, Hari. Poznato im je emu zdanje slu i. Posveeno je neemu to se ne odn osi na ivot ovde, u Mikogenu. Posveeno je nekom drugom svetu, boljem svetu koji je nakad postojao." "Mislite, svetu na kome su nekada iveli?" "Ba tako. Ki na Kap, etrdeset Peta, potvrdila je to, premda ne sasvim izriito . Naime, nije se usuivala da mu ime prevali preko usana." "Aurora?" "Da, ali imam utisak da bi se Mikogenci, kada biste tu re pred njima glas no izgovorili, u asnuli. Ki na Kap, etrdeset Peta, kada mi je rekla 'Sakratorijum je posveen...' zastala je kod poslednje rei, a onda mi je naziv sveta pa ljivo ispisala prstom na svom dlanu, slovo po slovo. I pri tom se sva zacrvenela, kao da ini ne t o skaredno." "udno", zamisli se Seldon. "Ukoliko Knjiga predstavlja pouzdano tivo, Auro ra bi trebala da predstavlja njihovu najdra u uspomenu, osnovno upori te njihove jed instvenosti, sredi nju taku oko koje se sve u Mikogenu obre. Prema tome, zbog ega bi samo pominjanje njenog imena zvualo skaredno?... Jeste li sigurni da niste pogre no protumaili ono to je Sestra imala na umu?" "Sasvim sigurna. Pored toga, rekla bih da u tome nema nieg tajanstvenog.

Previ e prianja o tome svakako bi privuklo pa nju plemena a. Najbolji nain da tajnu sauva ju samo za sebe same jeste potpuna zabrana da joj se i samo ime spomene. Tabu." "Tabu?" "To vam je jedan poseban antropolo ki izraz. Odnosi se na krajnje ozbiljnu i potpunu dru tvenu zabranu, bilo ta da je u pitanju. Na primer, to da enama nije d ozvoljen pristup u Sakratorijum, predstavlja neku vrstu tabua. Sigurna sam da bi svaka Sestra bila u asnuta na moj eventualni predlog da odemo tamo." "Ali smatrate li da je uputstvo koje ste dobili u pogledu njegovog mesta dovoljno da ja poem tamo?" "Pre svega, Hari, ne dolazi u obzir da tamo poete sami. I ja u ii s vama. in i mi se da smo takve stvari ve raspravili i da sam vam jasno dala na znanje da se ne mogu starati o vama na daljinu - tititi vas kako od sne nih oluja, tako i od po mahnitalih ena. Pored toga, potpuno je besmisleno i pomisliti da biste mogli od eta ti donde. Mikogen mo da jeste malen sektor - to sektori, po pravilu, i jesu - ali t oliko malen ba nije." "U tom sluaju, mogu poi Ekspresnikom." "Ekspresnici ne prolaze kroz Mikogenski sektor; to bi znailo uspostavljan je prisnog dodira izmeu Mikogenaca i plemena a. Ipak, postoje javna prevozna sredst va kakva je mogue nai na manje razvijenim planetama. U stvari, Mikogen upravo i je ste to: deli manje razvijene planete, zaboden kao trn u telo Trantora, koji je, i nae, po svemu, uzor jednog razvijenog dru tva... I Hari, nastojte da zavr ite sa itanj em Knjige to je pre mogue. Po svemu sudei, Ki na Kap, etrdeset Trea, bie izlo ena nepri i sve dok je Knjiga u va im rukama, a u nevolji emo se nai i mi ukoliko se to otkrij e." "Mislite li da je itanje Knjige od strane nekog plemena a takoe pod tabuom?" "Sigurna sam u to." "Pa, ini mi se da neu ba mnogo izgubiti i ako joj je odmah vratim. Sklon sa m mi ljenju da su dvadeset pet odsto onoga to se u njoj nalazi prave koje tarije; tu su vam beskonani unutarnji sukobi izmeu politikih grupa; beskrajna pravdanja politik ih pona anja iji smisao nisam u stanju da procenim; nepregledne propovedi o etikim p itanjima koje su, ak i kada deluju prosveeno - a naje e nisu takve - pro ete toliko tvrd om samouvereno u da gotovo pozivaju na nasilnu primenu." "Zvuite mi kao da bih vam uinila veliku uslugu ukoliko bih itavu stvar preu zela od vas." "Osim to postoji preostalih pet postotaka u okviru kojih se, mada joj se ime nijednog trenutka ne pominje, raspravlja o Aurori. Sklon sam da mislim da bi tu moglo biti neeg i, posebno, neeg to bi mi moglo biti od koristi. Upravo zbog to ga sam po eleo da saznam ne to vi e o tom Sakratorijumu." "Oekujete li da ete u Sakratorijumu pronai ne to to bi poduprlo ono to Knjiga k a e o Aurori?" "Na neki nain, da. Pored toga, posebno me golica ono to Knjiga govori o au tomatima, ili, da upotrebim pravi izraz, robotima. Ta me stvar veoma privlai." "Ipak, nadam se da je ne uzimate preve ozbiljno?" "Pa, prilino ozbiljno. Ukoliko pojedine delove Knjige shvatite doslovno, u tom sluaju nesumnjivo proizilazi da su bar neki od tih robota imali ljudski lik ." "Pa naravno. Ukoliko stvarate ma inu koja bi trebalo da podra ava ljudsko bie , onda ete uiniti i da izgleda kao ljudsko bie." "Da, podra avati znai istai 'slinost', ali ta slinost mo e biti krajnje gruba. N eki umetnik mo e nacrtati tek nekoliko linija i vama e biti jasno da u vidu ima lju dsku figuru: kru i kao glava, ravna linija trup, i etiri blago izvinute crte za ruke i noge - i, eto, tu smo. Ali ja mislim na robote koji zaista izgledaju poput lj udskih bia, u svakoj pojedinosti." "Pa, to je, Hari, naprosto sme no. Zamislite, samo, neko doba u kome bi bi lo pomodno stvoriti metalno telo savr enih oblika, sa blagim ispupenjima od nabrekl ih mi ia!" "Ko je, Dors, uop te pomenuo 'metal'? Naprotiv, stekao sam utisak da su ti roboti bili nainjeni od organske ili pseudoorganske materije, da su bili presvuen i ko om, tako da ih ba niste mogli lako i ni po emu razlikovati od ljudskih bia." "Da li Knjiga to zaista ka e?"

"Ne ba sa toliko pojedinosti. Zakljuak je, meutim..." "Va zakljuak, Hari. Ne uzimate, valjda, sve to za ozbiljno?" "Dozvolite mi da poku am da vam objasnim. Ustanovio sam etiri stvari, koje sam mogao izvui iz onoga to Knjiga govori o robotima - i pored toga, sledio sam sv aki podatak koji mi je Indeks mogao pru iti. Pre svega, kao to rekoh, oni - ili bar , neki od njih - bili su potpuno poput ljudskih bia; zatim, imali su veoma dug ivo tni vek - ukoliko se taj izraz mo e primeniti na ma ine." "ini mi se da bi prikladniji izraz bio 'dug vek upotrebljivosti'", primet i Dors, "inae ete, na koncu, zaista o njima poeti da razmi ljate kao o ljudskim biima. " "Tree", nastavi Seldon, ne obrativ i pa nju na njenu upadicu, "da su neki meu njima, ili u najmanju ruku, jedan od njih, i danas u ivotu." "Ali Hari, ba je to jedno od danas najrasprostranjenijih predanja. Drevni junak ne umire, ve ostaje u nekoj vrsti meupostojanja, spreman da se vrati i spas e svoj narod u sluaju neke velike nu de. Zaista, Hari." "I etvrto", nastavi Seldon, ni ovog puta ne zagrizav i udicu, "postoje pasu si koji nagove tavaju da u tom glavnom hramu - ili Sakratorijumu, ukoliko je o nje mu re, budui da na taj izraz nisam nai ao u samoj Knjizi - i danas postoji jedan rob ot." On za trenutak zastade, a onda dodade: "Shvatate li?" "Ne", odgovori Dors. "Ne shvatam to bi trebalo da shvatim." "Pa, to da, ukoliko objedinimo ove etiri stvari, dolazimo do zakljuka da s e, mo da, neki robot, potpuno nalik na ljudsko bie, po to je po iveo, recimo, dvadeset hiljada godina, i danas nalazi u Sakratorijumu." "Ma, hajte, Hari, nije valjda da u to verujete?" "Ne mogu ba rei da verujem, ali isto tako, ne mogu tu pomisao tek tako odb aciti. A ta ako je to istina? ta ako je to - mada, priznajem, izgledi za tako ne to su tek jedan prema milion - ipak istina? Zar ne uviate od kolike bi mi koristi to moglo biti? Mo da bi se seao kao je Galaksija izgledala mnogo pre vremena o kome i mamo pouzdane istorijske zapise. Mogao bi da mi pru i pomo da psihoistoriju uinim i ostvarljivom i delatnom." "Pa, ak i kada bi to bilo tano, zar zaista mislite da bi vam Mikogenci dop ustili da se s tim robotom susretnete i sa njim porazgovarate?" "Uop te ne nameravam da ih pitam za dozvolu. Jednostavno u otii do Sakratori juma i lino se uveriti kako stvari zapravo stoje." "Ali ne sada. Sutra, najranije. I ukoliko, kad svane, ne budete ni ta pame tnije smislili, poi emo zajedno." "Ali sami ste mi rekli da enama tamo pristup..." "Sigurna sam da ne brane enama da Sakratorijum osmotre spolja i, kako mi se ini, to je ujedno sve to emo postii." I u tome ostade nepopustljiva. 51. Hari Seldon bio je vi e nego voljan da dopusti Dorsi da ona preuzme vostvo. Ve je, naime, bila obi la glavne ulice u Mikogenu i neuporedivo se bolje od njega snalazila u njima. Pomalo se namr tiv i, Dors ba ne ispolji veliko odu evljenje. "Znate, lako bi n am se moglo dogoditi da zalutamo", ree ona. "Ne s ovom knji icom", odvrati on. Dors mu, meutim, uputi nestrpljiv pogled. "Usredsredite svoje misli na Mi kogen, Hari. Ono to mi je potrebno jeste kompjutomapa kojoj se u svakom trenutku mogu obratiti za savet. Ta mikogenska knji ica je tek jedan malo upotrebljvi svita k papira. Ne mogu joj se obratiti ni sa kakvim pitanjem. Niti glasom, niti priti skom na neko dugmence koje bi aktiviralo mehanizam. Ta knji ica ne daje nikakve od govore, Hari. To je tampana knji ica." "Pa, onda, proitajte ta u njoj pi e." "To i poku avam, ali na nevolju, u njoj se mogu razabrati samo oni koji su upoznati s ovda njim sistemom. Moraemo da se nekom obratimo." "Ne, Dors. Ostavimo to kao poslednju mogunost. Ne elim da privuem niiju pa nju . Radije bih da sami oku amo sreu i da naemo put bez iije pomoi, makar to znailo da jed nom ili dva puta krenemo u pogre nom pravcu."

Dors uze knji icu, stade je pa ljivo listati i napokon poluglasno proguna: "P a, u svakom sluaju, dosta se u njoj govori o Sakratorijumu, to je, pretpostavljam, i prirodno. Nema sumnje da e, u ovom ili onom trenutku, svako u Mikogenu poku ati da dospe tamo." Malo potom, po to je jo neko vreme pa ljivo prelistavala knji icu, ona dodade: "Rei u vam ne to... Odavde donde nema nikakvog prevoznog sredstva." " ta?" "Ne uzbuujte se. Po svemu sudei, postoji ovde negde neko transportno sreds tvo koje e nas dobaciti donde. Moraemo, samo, da presedamo." Seldon se opusti. "Pa, razume se. Bez presedanja, ne mo ete ni Ekspresniko m stii do polovine mesta na Trantoru." Dors uputi nestrpljiv pogled prema Seldonu. "To mi je dobro poznato. Stv ar je, jednostavno, u tome to sam navikla da mi ovi vodii to i ka u. Kada ste, meutim , suoeni sa zadatkom da sami pronaete mesto koje tra ite, uvek je mogue da vam promak ne i neka najbezazlenija stvarica." "U redu, draga. Prestanite sa praskanjem. Ukoliko vam je sada jasno koji m putem treba da krenemo - krenimo. Pokorno u vas slediti." I sledio ju je bez primedbi, sve dok ne doo e do neke raskrsnice, gde neodl uno zastado e. Trojica u belo obuenih mu karaca, kao i nekoliko u sivo odevenih ena, stajal i su na istoj raskrsnici. Seldon poku a da se pona a prijateljski i uputi im irok osm eh, ali mu oni uzvrati e praznim pogledom i okrenu e glave na drugu stranu. Napokon, sti e i oekivano transportno sredstvo. Posredi je bio prilino zasta reli model neega to bi Seldon, na Helikonu, nazvao gravitacionim autobusom. U auto busu je bilo dvadesek tapaciranih klupa, na kojima se, na svakoj ponaosob, moglo smestiti po etiri putnika. Do svake od klupa dolazilo se kroz posebna vrata, sme t ena s obe strane autobusa. Kada se autobus pred njima zaustavio, iz njega, s obe strane, pokulja e putnici. (Za trenutak, Seldon se zabrinu za one meu putnicima ko ji iz autobusa izio e na strani na kojoj se odvija saobraaj, ali onda primeti da se svako vozilo, pribli iv i se autobuskoj stanici, mirno zaustavljalo; ostajala su tak o, sve dok je autobus mirovao). Dors nestrpljivo gurnu Seldona i ovaj ue i zauze mesto na jednom od dva s lobodna sedi ta; Dors ue za njim. (Seldonu, takoe pade u oi da mu karci, uvek, i ulaze i izlaze prvi). Dors se na e prema njemu. "Prestanite ve jednom da prouavate ljudske navike. Obratite pa nju na to gde se nalazite." "Trudiu se." "Na primer, gledajte tamo", ree ona i pokaza prstom prema uokrivenoj tabl ici iza sedi ta to su se nalazile neposredno ispred njih. Uistinu, im se autobus pok renuo, tablica se osvetli, imenujui sledeu stanicu, kao i va nija zdanja i raskrsnic e u neposrednoj blizini. "Tu e, verovatno, stajati napisano kada se budemo pribli ili stanici na koj oj emo obaviti presedanje. Pa, bar, ovaj sektor nije sasvim podivljao." "Vrlo dobro", slo i se Seldon. Malo potom, nagnuv i se prema Dors, on pro apta : "Niko ne obraa ni najmanju pa nju na nas. ini se kao da postoje ve take ograde, iji je cilj da na veoma prometnim mestima obezbede ljudima malo privatnosti. Jeste li ve to primetili?" "Uvek sam to smatrala samo po sebi razumljivim. Ukoliko to treba da post ane neko od pravila u va oj psihoistoriji, sumnjam da ete ba ostaviti neki naroiti ut isak." Kao to je Dors i pretpostavila, tablica ispred njih najzad zasvetle, obav e tavajui ih da se pribli avaju stanici na kojoj je trebalo da presednu i da se direk tnom linijom odvezu do Sakratorijuma. Oni izao e, ali su ponovo morali malo da saekaju. Neki autobusi ve su napusti li ovu stanicu, ali se novi gravi-bus ve pribli avao. Nalazili su se, oigledno, na l iniji sa velikim brojem vozila, to, uostalom, nije bilo nimalo iznenaujue; moglo se i oekivati da Sakratorijum bude sredi te sektora, njegova ila-kucavica. Po to su se popeli u gravi-bus, Seldon se apatom obrati Dors: "Ali mi uop te ne plaamo prevoz!" "Sudei prema mapi, javni saobraaj se ovde ne plaa." Seldon se ugrize za donju usnu. "Veoma napredno. Pa ini se da ni ta nema sa

mo jedan vid - ni zaostalost, ni varvarstvo, ni ta." Ali Dors ga gurnu laktom i pro apta mu na uvo: "Upravo su prekr ili va e pravi lo. Nadziru nas. ovek s va e desne strane." 52. Seldon hitro pogleda u stranu. ovek s njegove desne strane bio je prilino mr av i izgledao je dosta star. Imao je tamnosmee oi i zagasit ten i Seldon pomisli da bi, da je nije uklonio, imao gavranastocrnu kosu. On ponovo upravi pogled ravno ispred sebe, nastojei da dobro promisli. Ov aj Brat, nekako, nije se uklapao. Ono nekoliko Brae na koje, uop te, be e obratio nek u pa nju bili su svi odreda visoki, svetle ko e i plavih ili sivih oiju. Ipak, morao je priznati da ih nije video u dovoljnom broju, da bi mogao izvesti neko op te pra vilo. A onda oseti laki dodir na desnom rukavu svoje tunike. On s oklevanjem s krenu pogled u desno i pred oima mu se ukaza jedna kartica na kojoj je jasno pisa lo: pazi, plemena u! Seldon, ni ne razmi ljajui, krenu rukom prema kapici to mu je pokrivala glav u. ovek koji je sedeo do njega gotovo bezglasno izusti: "Kosa." Seldon ga napokon napipa, maju ni uperak na elu, koji mu je provirio ispod k apice. Mora da mu se kapica u nekom trenutku pomerila. Brzo i to je neupadljivije mogao on gurnu uperak ispod kapice, a onda naini jo nekoliko pokreta rukom po glav i kao da se, tobo e, e ka po njoj. Zatim se na e prema svom saputniku s desne strane, kratko mu klimnu i bezg lasno izusti: "Hvala vam." Njegov se sused nasme i i upita, sada ve prirodnim glasom: "Idete u Sakrato rijum?" Seldon potvrdno klimnu. "Da, idem." "Nije bilo te ko pogoditi. I ja idem tamo. Da siemo zajedno?" Neznanev osmeh delovao je prijateljski. "Idem sa svojom... svojom..." " enom? Naravno. Pa, da poemo utroje?" Seldon nije bio siguran kako da postupi. Brzo se obazrev i na suprotnu str anu, on vide kako Dors gleda pravo pred sebe. Nije ispoljavala ni najmanje zanim anje za razgovor izmeu dvojice mu karaca - pona ala se ba kao to bi se i oekivalo od pra ve Sestre. Ipak, Seldon oseti blagi dodir na svom levom kolenu, koji on (mo da ne ba sasvim ispravno) protumai kao znak da prihvati poziv. U svakom sluaju, njegov prirodni oseaj za uglaenost potaknu ga u istom smer u i on odgovori: "Da, naravno." Vi e nisu izmenili ni re, sve dok im tablica ne saop ti da se pribli avaju Sakr atorijumu; Seldonov mikogenski prijatelj ve se poeo pripremati za silazak. Gravi-bus naini irok zaokret na podruju na kome se nalazio Sakratorijum i im se zaustavi nastade prava strka: mu karci se stado e gurati izmeu ena da siu prvi, i t ek potom i ene napusti e autobus. U Mikogenevom glasu oseale su se godine, ali je ipak zvuao vedro. "Malo je rano za ruak, moji... prijatelji", ree on, "ali s druge strane, mo ete mi verovati n a re da uskoro ovde nee biti slobodnog mesta. Nadam se da vam ne bi smetalo da sad a ne to kupimo, pa da to pojedemo posle, napolju? Ovo mi je mesto dobro poznato i znam gde mo emo dobiti ne to zgodno za obed." Seldon za trenutak pomisli da je to mo da samo varka da se bezazleni pleme na i namane da uzmu ne to ne ba ukusno, ili pak, preskupo; istog asa, meutim, odlui da p rihvati izazov. "Veoma ste ljubazni", odgovori on. "Budui da smo ovde prvi put, bie nam dr ago da se pouzdamo u vas." Potom kupi e obed - sendvi i neko pie nalik na mleko - na jednom obli njem kio sku. Budui da je bio lep dan, a oni ovde posetioci, stari Mikogenac im predlo i da se pro etaju i uz put pojedu svoj obed, kako bi se to bolje upoznali s okolinom. Tokom etnje, dok su jeli svoj skromni obed, Seldon zapazi da, iako tek u veoma maloj meri, Sakratorijum podsea na Carsku palatu, kao i da okolina, takoe u maloj meri i tek izdaleka, podsea na okolinu oko Carske palate. Te ko mu je bilo i da zamisli da su Mikogenci imali i najmanje sklonosti prema carskim institucijam

a; u stvari, bio je sklon verovanju da su ih mrzeli i prezirali, ali se, ipak, k ulturna privlanost jednostavno nije mogla zanemariti. "Zaista je lepo ovde", ree Mikogenac s nesuzdr anim ponosom. "Sla em se", prihvati Seldon. "Kako samo zdanje blista pri dnevnoj svetlos ti." "Zemlji te oko Sakratorijuma", objasni Mikogenac, "ureeno je po ugledu na z emlji te oko upravnih zgrada na na em Svetu Zore... ali, istini za volju, sve je man je." "Da li ste ikad imali priliku da vidite zemlji te oko Carske palate?" upit a Seldon oprezno. Mikogencu, meutim, ne promae ta stoji iza Seldonovog pitanja; inilo se, po s vemu sudei, da ga to nimalo ne uzbudi. "Oni su tamo, takoe, nastojali da to bolje p reslikaju izgled sa na eg Sveta Zore." Seldon posumnja da su stvari toliko daleko i le, ali ipak, ni ta ne ree. Napokon stigo e do jedne polukru ne klupe, koja se presijavala pod svetlo u ba k ao i sam Sakratorijum. "Odlino", oglasi se Mikogenac, dok su mu tamne oi blistale od zadovoljstva . "Niko mi nije ugrabio mesto. Nazivam ga svojim jedino stoga to je to moja omilj ena klupa. Od nje se pru a divan pogled, kroz kro nje drvea, prema pokrajnom zidu Sak ratorijuma. Molim vas, sedite. Nije hladno, uveravam vas. I va a ena. Neka i ona se dne. Jasno mi je da je ona plemena ica, i da je navikla na drugaije obiaje. Ona... N eka slobodno govori, ukoliko to eli." Dors mu uputi tvrd pogled, ali ipak sede. Shvativ i, napokon, da e s ovim starim Mikogencem mo da provesti du e vremena n o to je prvobitno pretpostavljao, Seldon ispru i ruku i ree: "Ja sam Hari, a ovo je Dors. Mi, znate, ne upotrebljavamo brojeve iza imena." "Svako... ima svoje obiaje", odvrati Mikogenac irokogrudno. "Ja sam Mikeli jum, Sedamdeset Drugi. Na je rod veoma velik." "Mikelijum?" ponovi Seldon, pomalo oklevajui. "Kao da ste iznenaeni?" upita Mikelijum. "Znai da ste, po svoj prilici, im ali susret samo sa pripadnicima drevnijih porodica. Sa imenima kao to su Oblak, i li Sunev Sjaj, ili Zvezdani Prah - sva, nekako, nebeske naravi." "Moram priznati da..." zausti Seldon. "Pa, upoznali ste sada i nekoga ko pripada ni oj klasi. Na a imena potiu od z emlje po kojoj hodimo i od mikroorganizma koje odgajamo. Nema nieg lo eg u tome." "Siguran sam u to", prihvati Seldon, "i jo jednom vam zahvaljujem to ste m i pomogli... kod one moje nezgode, tamo u autobusu." "Znate", odvrati Mikelijum, Sedamdeset Drugi, "po tedeo sam vas prilinih ne prilika. Da vas je neka Sestra ugledala pre nego ja, sigurno bi zavri tala iz sveg glasa i najbli a Braa bi vas, najverovatnije, izbacili iz autobusa - ne saekav i, pre thodno, da se ovaj zaustavi." Dors se na e napred, kako bi mu, mimo Seldona, mogla pogledati u lice. "A t a je vas nagnalo da ne postupite na slian nain?" "Mene? Ja ne gajim nikakvu odvratnost prema plemena ima. Znate, ja sam naun ik." "Naunik?" "Tako je. Prvi naunik u mom rodu. Studirao sam u Sakratorijumskoj koli, i to dosta uspe no. Stekao sam znanja iz svih drevnih umetnosti i imam dozvolu da po volji pohaam plemena ku biblioteku - znate, gde se uvaju plemena ke filmoknjige, kao i ostali zapisi. Dostupne su mi sve filmoknjige, kao i svi zapisi. Imamo, ak, i k ompjuterizovano enciklopedijsko odeljenje i sasvim se dobro u njemu snalazim. Te stvari, znate, ire vam vidike. Stoga, ne marim, ba , i ukoliko ugledam neki pramiak kose. Video sam bezbroj puta slike na kojima su prikazani ljudi s kosom. I ene, dakako." On uputi jedan brz pogled prema Dors. Neko vreme su jeli u ti ini, a onda Seldon upita: "Zapazio sam da svaki Br at, bilo da ulazi ili izlazi iz Sakratorijuma, nosi crvenu e arpu." "Ah, da", odvrati Mikelijum, Sedamdeset Drugi. "Preko levog ramena i spo jenu na desnoj strani, kod struka - po pravilu izvezenu neobinim vezom." "Kakva je to e arpa?" "Naziv e arpe je 'obijah'. Ona simboli e radost ulaska u Sakratorijum i krv

koju bi svaki prolio da ga sauva." "Krv?" upita Dors, namr tiv i se. "Samo u simbolinom smislu. Zapravo, nikad jo nisam uo da je neko zaista pro lio krv zbog Sakratorijuma. Pa, iskreno, te ko da bi se moglo rei da ovek u njemu do i vljava ushienja. Ljudi tamo unutra mahom jadikuju, oplakuju i bacaju se niice zbog Izgubljenog Sveta." Glas mu odjednom postade tih i poverljiv. "Ba glupo." "Vi niste... vernik?" upita ga Dors. "Ja sam naunik", odgovori Mikelijum s neskrivenim ponosom. On pri tom nain i grimasu i lice mu jo vi e preplavi e bore, inei ga i starijim no to je, verovatno, bio . Seldon, odjednom, zatee sebe kako razmi lja koliko mu je, zapravo, moglo biti god ina. Nekoliko stolea...? Ne, to mora da je ve pro lost. To nije mogla biti istina, p a ipak... "Koliko vam je godina?" upita Seldon iznenada i protiv svoje volje. Ali Mikelijum, Sedamdeset Drugi, ne ispolji ni najmanji znak da ga je pi tanje uvredilo, niti je imalo oklevao da odgovori: " ezdeset sedam." Ali Seldon ve be e zabrazdio. "uo sam da se u va em narodu pria kako je nekad, veoma davno, svako iveo po nekoliko stolea." Mikelijum, Sedamdeset Drugi, zagonetno se zagleda u Seldona. "Ovaj, kako ste do li do toga? Neko mora da je priao o stvarima o kojima... ipak, istina je. P ostoji takvo verovanje. Istina, samo priproste du e veruju u to, ali Staroste takv a verovanja podr avaju, budui da se kroz njih ogleda na a nadmo. Istini za volju, na ivo tni vek du i je no bilo gde drugde, ali razlog tome je u na oj ishrani. Pri svemu to me, stogodi njaci su i kod nas veoma retki." "Pretpostavljam da vi, lino, ne verujete u te prie o mikogenskoj rasnoj na dmoi?" primeti Seldon. "S Mikogencima je sve u redu", odvrati Mikelijum, Sedamdeset Drugi. "U s vakom sluaju, nisu inferiorni. Tu mislim i na ene", dodade on, uputiv i iskosa pogle d prema Dors. "Prosto sumnjam", primeti Seldon, "da bi se vei broj va ih sunarodnika slo io u tom pogledu s vama." "Ili, isto tako, va ih sunarodnika", doeka ga Mikelijum, Sedamdeset Drugi, sa jedva primetnom odbojno u. "Ipak, verujem u to. Kao naunik, moram u to verovati. Pregledao sam, i ak, proitao sva znaajna dela pelmena ke knji evnosti. I va a kultura mi je sasvim dobro znana: ak sam napisao i jedan ogled o njoj. Sedei ovde s vama, osea m se isto toliko ugodno koliko bih se oseao i kada bih..." "Delujete kao da se ponosite time to shvatate plemena e", dobaci mu Dors, p omalo oporim glasom. "Da li ste ikada putovali negde izvan Mikogena?" Mikelijum, Sedamdeset Drugi, kao da se malo povue. "Nisam", odgovori on. "Zbog ega niste? To bi vam, sigurno, pomoglo da nas malo bolje upoznate." "Ne bih se oseao kako treba. Morao bih da stavim periku. Oseao bih se, nek ako, posramljenim." "Zbog ega periku?" upita Dors. "Mogli biste poi bez iega na glavi." "Ne..." odgovori Mikelijum, Sedamdeset Drugi. "Tolika budala, ipak, nisa m. Kosati bi me sigurno izlo ili poruzi i drugim nevoljama." "Poruzi? Nevoljama? Ali zbog ega?" upita Dors. "Na itavom Trantoru, kao i na svim drugim svetovima, mo ete nai podosta onih koji su prirodnim putem ostali be z kose." "I moj je otac sasvim elav", uzdahnu Seldon, "i pretpostavljam da u i ja, u godinama to dolaze, ostati bez kose. Ve sada mi je kosa dosta proreena." "To nije isto", odgovori Mikelijum, Sedamdeset Drugi. "I dalje vam, oko rubova, raste kosa, kao i iznad oiju. Kad ja ka em bez kose - mislim potpuno, bez i jednog znaka kosmatosti." "Na bilo kom delu tela?" upita Dors radoznalo. inilo se, ovog puta, da se Mikelijum, Sedamdeset Drugi, osetio povreenim. On ni ta ne odgovori. Nestrpljiv da razgovor vrati na prea nji tok, Seldon zapita: "Recite mi, Mi kelijume, Sedamdeset Drugi, da li je plemena ima dozvoljeno da uu u Sakratorijum, m akar kao posetioci?" Mikelijum, Sedamdeset Drugi, meutim, samo estoko zavrte glavom. "Nipo to. Un utra mogu ui samo Sinovi Zore."

"Samo Sinovi?" upita Dors. Mikelijum, Sedamdeset Drugi, kao da se za trenutak zbuni, a onda odgovor i, pra tajui glavom. "Pa da, vi ste plemena i. Sestrama Zore dozvoljeno je da uu samo u posebnim prilikama i posebnim danima. Jednostavno, tako vam je to. Ne ka em da t o i odobravam. Kada bih se ja pitao, rekao bih: 'Hajdete, samo. Uite i u ivajte'. M ada, istini za volju, ja to ne bih uinio." "Zar nikad aniste bili tamo unutra?" "Jednom, kad sam bio sasvim mali, roditelji su me poveli, ali..." On odm ahnu glavom. "Sve to sam video bili su ljudi koji su zurili u Knjigu i itali iz nj e, uzdisali i jadikovali za starim danima. Sve je bilo krajnje neprijatno. Ne sm ete ni sa kim ni re progovoriti. Ne smete se ni nasmejati. Ne smete se, ak, ni osv rnuti oko sebe. Va um sme biti izlo en samo mislima o Izgubljenom Svetu. Do posledn jeg ostatka." On odmahnu rukom, u znak odbijanja. "Nije to za mene. Ja sam naunik i elim da mi sam svet bude otvoren." "Odlino", slo i se Seldon, koji kao da ugleda pukotinu kroz koju bi se moga o provui. "U potpunosti delim va a oseanja. Znate, i mi smo naunici, Dors i ja." "Znam", odgovori jednostavno Mikelijum, Sedamdeset Drugi. "Znate? A odakle to znate?" "Drugaije ne bi moglo biti. Jedini plemena i kojima je dozvoljen pristup u Mikogen su vladini zvaninici i diplomate, kao i ugledniji trgovci i naunici - a me ni izgledate ba kao naunici. To me je i privuklo vama. Nauniko bratstvo." On se nasm e i s oiglednim zadovoljstvom. "Tako je. Naunici smo. Ja sam matematiar, a Dors je istoriar. A vi?" "Moje podruje je... kultura. Proitao sam veinu velikih dela va e knji evnosti Lisauera, Mentona, Novigora..." "I mi smo itali velika dela va ih naroda. Na primer, ja sam proitao Knjigu.. . O Izgubljenom Svetu." Oi Mikelijuma, Sedamdeset Drugog, irom se otvori te, u oiglednom iznenaenju. N jegov zagasitomaslinasti ten kao da odjednom postade blei. "Zaista! Kako? Gde?" "Na na em Univerzitetu imamo nekoliko primeraka, koji su nam dostupni - na ravno, uz dozvolu." "Primeraka - Knjige?" "Da". "Pitam se da li je Starostama to poznato." "itao sam i o robotima", nastavi Seldon. "Robotima?" "Aha. Upravo stoga bih eleo, kad bih mogao, da uem u Sakratorijum. eleo bih da vidim robota." (Dors ga lako munu, ali se on naini kao da to ne primeti.) "Ja vam ne verujem u takve stvari", odvrati Mikelijum, Sedamdeset Drugi, s vidljivom nelagodno u. "Naunici, znate, ne veruju." Ali pri tom, on se obazre oko sebe, kao da zazire da ga neko ne uje. "itao sam i o tome da neki robot i danas postoji u Sakratorijumu", nastav i Seldon. "Ne elim da razgovaram o takvim besmislicama", odvrati Mikogenac. Seldon, meutim, odlui da bude uporan. "Na kom bi mestu bio, ukoliko bi se nalazio u Sakratorijumu?" "ak i da u Sakratorijumu postoji neki robot, ne bih vam umeo rei gde bi se tano nalazio. Poslednji put sam bio unutra jo kao dete." "Ukoliko, ipak, u Sakratorijumu postoji neko posebno, skriveno mesto, da li bi vam bilo poznato gde se ono nalazi?" "Takvo mesto je Venjak Starosti. Samo je Starostama dozvoljen pristup ta mo, ali ni tamo nema niega." "Jeste li ikada bili tamo?" "Ne, naravno da nisam." "Pa, kako onda znate da tamo nema niega?" "Nije mi poznato da tamo nema narova. Nije mi poznato ni da tamo ne post oje laserske orgulje. Nije mi, najzad, poznato ni da se tamo ne nalazi milion dr ugih stvari. Prema tome, da li to to ja ne znam da tamo i ta postoji znai da, zaprav o, postoji bilo ta od svega toga?"

Nekoliko trenutaka Seldon pouta, ne znajui ta da ka e. Traak osmeha odjednom se, meutim, probi kroz zabrinuti izraz na licu Mikel ijuma, Sedamdeset Drugog. "Ovako bi, razume se, razmi ljao jedan naunik", ree on. "V idite, sa mnom se ba nije lako nositi. Pri svemu tome, ne bih vam savetovao da po ku ate da se probijete do Venjaka Starosta. Siguran sam da vam se ne bi dopalo ono to bi se dogodilo ukoliko bi, tamo unutra, prona li jednog plemena a... Pa, dobro. N eka Zora bdi nad vama." I on ustade, iznenada, bez ikakve najave, i urno se udalj i. Seldon je gledao za njim, ne malo zateen. " to li je samo tako brzo odmagli ?" "ini mi se", odgovori Dors, "zbog toga to nam se neko pribli ava." I zaista, neko je dolazio. Bio je to neki visok ovek, obuen u veoma dotera nu, belu tuniku, sa jo doteranijom crvenom e arpom, koja je blago svetlucala. I ao je pravo ka njima, ozbiljnog izraza lica. Imao je, neporecivo, izgled oveka od auto riteta i, isto tako, neporecivi izgled oveka neim veoma nezadovoljnog. 53. Kada im se ovek sasvim pribli i, Seldon ustade. Nije mu, uop te, bilo poznato da li se ovakvo njegovo pona anje moglo smatrati utivim, ali opet, jasno mu je bil o da od njega ne mo e biti nikakve tete. I Dors Venabili takoe ustade, nastojei da sv e vreme dr i pogled usmeren prema tlu. ovek stade tano ispred njih dvoje. Bio je takoe star, ali na neki otmeniji nain nego Mikelijum, Sedamdeset Drugi. Godine kao da su jo vi e istakle njegovo i da lje upeatljivo lice. Bez ijedne vlasi, lobanja mu je bila izvanredno lepo izvajan a, dok su mu oi bile duboko plave, u o troj suprotnosti sa blistavim crvenilom njeg ove e arpe. "Vidim da ste plemena i", oslovi ih prido lica. Glas mu je bio ne to piskaviji no to bi Seldon oekivao, ali je govorio razgovetno izgovarajui svaku re, kao da je duboko svestan njihove te ine i va nosti. "Jesmo, plemena i smo", odgovori Seldon utivo, ali vrsto. Nije video nikakvo g razloga da dovodi u pitanje polo aj neznanca, ali isto tako, nije imao nameru ni da umanji vlastiti znaaj. "Kako se zovete?" "Ja sam Hari Seldon, sa Helikona. Moja dru benica je Dors Venabili, sa Sin e. A kako je va e ime, po tovani gospodine?" ovekove se oi skupi e, izra avajui nezadovoljstvo, ali je i on, nesumnjivo, bio u stanju da prepozna vrednost oveka s kojim bi se susreo. "Ime mi je Nebeski Svod, Drugi", odgovori on podigav i ka iprst", Starosta S akratorijuma. A ime se vi bavite?" "MI", odgovori Seldon, naglasiv i zamenicu, "mi smo naunici sa Strilin kog un iverziteta. Ja sam matematiar, a moja je dru benica istoriar i ovde smo radi prouavan ja naina ivota u Mikogenu." "Sa ijom dozvolom?" "Sa dozvolom Sina Sunca, etrnaestog, koji nas je pozdravio po na em dolasku ." Nebeski Svod, Drugi, pouta nekoliko trenutaka, i laki osmejak pojavi se p otom na njegovom licu, koje se uini gotovo dobrodu nim. "Visoki Starosta", ree on. " Poznajem ga vrlo dobro." "Nesumnjivo", odgovori Seldon kruto. "Mo emo li vam bilo ime biti od pomoi, Starosto?" "Mo da." Starosta je oigledno poku avao da ponovo stane na vrsto tle. "Ko je o naj ovek to je sedeo ovde sa vama i koji se oznako urno udaljio videv i da se ja prib li avam?" Seldon, meutim, odmahnu glavom. "Nikad ga ranije nismo videli, Starosto, i ne znamo ni ta o njemu. istom sluajno u sreli smo se njim i zamolili ga da nam poka e p ut do Sakratorijuma." "A ta ste ga pitali?" "Samo smo mu dva pitanja postavili, Starosto. Prvo, pitali smo ga da li je ovo zdanje Sakratorijum, i drugo, da li je plemena ima dozvoljeno da uu unutra. Odgovorio nam je potvrdno na prvo, a odreno na drugo pitanje."

"U pravu je. A zbog ega se zanimate za Sakratorijum?" "Gospodine, ovde smo da bismo izuavali nain ivota u Mikogenu, te smo mislil i, budui da je Sakratorijum srce i du a sveg Mikogena..." "Sakratorijum, meutim, pripada samo nama i samo je nama namenjen." "Ali ako bi neki Starosta... na primer, Visoki Starosta... ipak dao dozv olu, imajui u vidu potrebu naunih istra ivanja?" "Imate li, zaista, dozvolu Visokog Staroste?" Seldon je za trenutak oklevao i Dors mu, na brzinu, uputi pogled postran ce. Shvativ i da ne bi mogao opstati sa toliko velikom la i, on se odlui na polovian o dgovor. "Ne, gospodine", odvrati on, "za sada jo ne." "Niti ete je ikad imati", primeti Starosta. "U Mikogenu ste sa odobrenjem vlasti, ali ak ni najvi a vlast ne mo e se izdii iznad javnog mnenja. Mi veoma dr imo d o na eg Sakratorijuma i stanovni tvo se mo e veoma lako uzbuditi zbog prisustva plemen a a bilo gde u Mikogenu, ili posebno, u blizini Sakratorijuma. Dovoljno bi b ilo da samo neko povie: 'Uljezi!' i ova miroljubiva masa oas bi se preobratila u g omilu spremnu da vas rastrgne. Mislim to sasvim doslovno. Za va e vlastito dobro, bez obzira na to to vam je i Visoki Starosta pokazao svu meru svoje ljubaznosti, otidite odavde. I to smesta!" "Ali Sakratorijum..." zapoe Seldon tvrdoglavo, ne obazirui se na to to ga j e Dors potajno potezala za tuniku. "ega to ima u Sakratorijumu to bi vas moglo zanimati?" upita Starosta. "Ev o, videli ste ga spolja. Unutra nema niega to bi vi trebalo da vidite." "Tamo je robot", primeti Seldon. Starosta se zagleda u Seldona, oito zabezeknut, a onda, nagnuv i se prema S eldonu, tik uz uvo, on grubo izree: "Odlazite smesta, ili u ja biti taj koji e uzvi knuti: 'Uljezi!" I da u pitanju nije Visoki Starosta, ne biste dobili ni ovu pri liku da se mirno udaljite." I Dors, s iznenaujuom snagom, gotovo obori Seldona vukui ga za sobom i urno se udaljujui. Povrativ i ravnote u, on brzo krenu za njom. 54. Tek za dorukom, sledeeg jutra, ne ranije, Dors se vrati na itav sluaj - i to na najneprijatniji mogui nain po Seldonova oseanja. "Pa, ba divan krah ono jue", primeti ona. Seldon, koji be e iskreno poverovao da e se izvui bez ikakvih primedbi, nagl o se smrknu. " ta nazivate krahom?" "Pa, to to smo bili oterani odande. I emu sve to? ta smo na kraju dobili?" "Saznanje da postoji robot tamo unutra." "Mikelijum, Sedamdeset Drugi, ree nam da tamo nema nikakvog robota." "Ne sporim da je to rekao. On je naunik - ili misli da jeste - ali ono to on ne zna o Sakratorijumu po svoj prilici bi ispunilo i samu biblioteku u koju s e uputio. Videli ste, meutim, kako se Starosta poneo." "Videla sam, naravno." "Ne bi se tako poneo da nema robota tamo unutra. Prosto je bio u asnut to i mi to znamo." "Ipak, Hari, to su samo va a nagaanja. Pri svemu tome, ak i da tamo unutra p ostoji robot, nema naina da mi tamo unutra zaemo." "Ali mo emo bar poku ati. Posle doruka izii emo i kupiti jednu e arpu za mene, je dan od onih obijaha. Staviu je na sebe, smerno uprti pogled ka tlu i jednostavno ui unutra." "Sa tom kapicom i svim ostalim? Pa, za deli sekunde e vas otkriti!" "Ne, nee. Otii emo do biblioteke u kojoj se nalaze svi podaci o plemena ima. Ionako bih eleo da je vidim. A iz biblioteke, koja predstavlja samo dodatak Sakra torijuma, bar tako pretpostavljam, postoji, i neki ulaz u sam Sakratorijum..." "Gde e vas istog asa smotati." "Ni sluajno. uli ste dobro ta je rekao Mikelijum, Sedamdeset Drugi. Svi dr e oborene oi i prebiraju po mislima svoj veliki gubitak. Izgubljeni Svet, Auroru. N iko tamo nikoga ne gleda. Mo da to ne ine i stoga to bi to znailo kr enje nekog va nog pr

avila. A onda u pronai Venjak Starosti..." "Tek tako, a?" "U jednom trenutku, istina, Mikelijum, Sedamdeset Drugi, rekao je da mi ne bi savetovao da poku am da se uspnem do Venjaka Starosti. Uspnem. Mora biti da se nalazi negde u kuli Sakratorijuma, najverovatnije u glavnoj kuli." Dors zavrte glavom. "Ne seam se tano rei koje je izgovorio, a sumnjam da ih se i vi seate. Ali u svakom sluaju, one su u asno slab osnov za... Trenutak!" Ona o djednom zastade i namr ti se. "Dakle?" upita napokon Seldon. "Postoji drevna re 'venjak' ije je znaenje, otprilike, 'mesto za prebivanje na otvorenom'." "Ah! Eto, vidite, ipak smo do li do neeg od nesumnjive va nosti, proisteklog iz onog to vi nazivate krahom. I ukoliko uzmognem da pronaem robota starog dvadese t hiljada godina i ako mi on ka e..." "Pretpostavimo da ne to poput robota zaista postoji, mada je to krajnje ne verovatno, i da ga vi pronaete... to mi se ini nimalo verovatnim. Koliko dugo misli te da biste imali priliku da sa njim razgovarate, pre no to otkriju va e prisustvo? " "Pojma nemam, ali ako se ispostavi da robot zaista postoji i ukoliko mi poe za rukom da ga pronaem, u tom sluaju ve u se potruditi da naem naina da porazgovar m s njim. Sada je ve odve kasno za mene da se povuem, pod bilo kakvim okolnostima. Hamin je trebalo da me ostavi na miru, jo onda kada sam mu rekao da ne postoji nai n da se psihoistorija uini delatnom. Sada, pak, kada mi se ini da mo da, ipak, posto ji pot do nje, neu dopustiti da me i ta zaustavi - osim, dakako, da budem smaknut." "Mikogenci se, Hari, mo da ni od toga ne bi ustezali i stoga ne mo ete predu zeti taj rizik." "Ali mogu. I svakako u poku ati." "Ne. Hari. Ja sam du na da se staram o vama i to vam neu dopustiti." "Ali morate. Iznala enje puta do delatne psihoistorije va nije je i od moje vlastite bezbednosti. Moja bezbednost va na je samo u onoj meri u kojoj mi omoguava da postavim temelje delatnoj psihoistoriji. Ukoliko biste me u tome onemoguili, va bi zadatak izgubio svaki smisao... Razmislite o tome." Hari je oseao kako ga pro ima obnovljeni oseaj smislenosti. Psihoistorija njegova mutna teorija za koju, pre samo malo vremena, ni sam nije pomi ljao da je vredna truda - sada mu je poinjala izgledati nekako opipljiva, stvarnija. Oseao je da mora verovati da je ostvarljiva; oseao je to itavim svojim biem. Kockice kao da su zapoele da se sla u i mada jo nije bio u stanju da sagleda itavu shemu bio je sig uran da e mu Sakroatorijum doneti jo neki deli, neophodan za razre enje zagonetke. "Pa, u tom sluaju, poi u i ja s vama, blesane, kako bih vas mogla izvui odan de kada za to doe trenutak." " enama tamo nije dozvoljen ulaz." "A ta od mene ini enu? Samo ova siva odea. Pod tunikom ne mo ete da mi vidite grudi. Budui da nemam ni neku posebno izra enu frizuru, ni kosa mi se ba ne istie pod kapicom. Lice mi je isprano i neupadljivo, ba kao i lice kakvog mu karca. Ovda nji m u karci ne nose ni brade. Sve to mi je potrebno jesu bela tunika i crvena e arpa i on da i ja mogu ui. Svaka bi Sestra, uostalom, to mogla, samo kada je tabui ne bi sp reavali. A ja, kao to vam je poznato, ne dr im do tabua. Nikakav tabu nee mi se isprei ti na putu." "Ipak, ja u vam se ispreiti. Jednostavno, neu vam dopustiti da poete. Suvi e j e opasno." "Ni ta opasnije za mene nego za vas." "Ali ja moram preduzeti taj rizik." "U tom sluaju, moram i ja. Zbog ega bi va e moranje bilo sna nije od moga?" "Zbog toga to..." Seldon zastade i zamisli se. "Imajte, samo, u vidu ove rei", prekinu Dors ti inu, glasom vrstim poput ste ne. "Neu vam dopustiti da tamo poete bez mene. Ukoliko, pak, poku ate, onesvestiu vas jednim udarcem i vrsto svezati. A ako vam se to ne dopada, odustanite i od same pomisli da tamo poete sami." Seldon je jo malo oklevao, mrmljajui ne to poluglasno. I napokon, odustade o d rasprave - bar neko vreme.

55. Nebo je bilo gotovo bez ijednog oblaka, ali je imalo nekakvu plavobeliastu boju, kao da je, negde u visinama, bilo omotano tankom izmaglicom. Ba lepa slika , pomisli Seldon, ali, istog asa, oseti kako mu nedostaje sunca. Niko na Trantoru nije nikad ugledao matino sunce planete - osim, dakako, ako se nije uspeo na Gor nju stranu, pa ak i tada, sluajno, kroz neku iznenadnu provedricu. Da li je roenim Trantorcima nedostajalo sunce? Da li su, uop te, ikad pomis lili na njega? Kada bi neko od njih oti ao u posetu nekom drugom svetu, gde se ovek mogao izlo iti golemom suncu, da li je osetio potrebu da se, napola zaslepljen, s divljenjem zagleda u njega? Zbog ega je, pomisli on, toliki broj ljudi provodio ivot ni ne poku avajui da iznae odgovore na pitanja - u stvari, ak ni ne pomi ljajui da uop te postoje pitanja k oja bi valjalo postavljati? A da li je, uop te, bilo ieg uzbudljivijeg u ivotu od tr aganja za odgovorima? On spusti pogled na tle. iroke ulice bile nakrcane niskim zdanjima, veinom trgovinama. Brojna vozila kretala su se u oba smera, svako se dr ei desne strane. Izgledala su kao zbirka nekih pradavnih stvarica, ali budui da su bila na elektrini pogon, kretala su se gotovo be umno. Seldon se za trenutak zapita da li je ba sve t o se moglo nazvati 'pradavnim' zaslu ilo podsmeh. Da li je to to su se vozila kreta la gotovo bez uma predstavljalo neku vrstu nadoknade za njihovu sporost? Na kraju krajeva, da li je uop te bilo neke svrhe tek tako jurcati kroz ivot? Bilo je podosta dece na pe akim stazama i Seldon stisnu usne, pomalo zbunje n. Bilo je jasno da Mikogenci ne bi bili u stanju da osetnije produ e svoj ivotni v ek, osim ukoliko se, dobrovoljno, ne bi odrekli dece. Deca oba pola (mada je bil o te ko razlikovati deake od devojica) nosila su kratke tunike, koje jedva da su im dopirale do kolena, kako bi bila slobodna da uivaju u svim neobuzdanostima detin jstva. Deca su jo imala kosu, istina, u najboljem sluaju skraenu na centimetar ili dva, ali su, ak i tako, ona starija imala kaupljae, koje su nosila preko glave. in ilo se kao da su ve dovoljno odrasla da im pogled na kosu deluje pomalo skaredno - ili dovoljno odrasla da sama po ele da je sakriju, udei za sveanim danom ulaska u d ru tvo istinski odraslih, kada e im kosa zauvek biti otklonjena. A onda se jedna misao stade vrzmati Seldonovom glavom. "Dors", upita on, "kada ste onomad i li u kupovinu, ko je platio, vi ili one dve Ki ne Kapi?" "Ja, dabome. Ki ne Kapi nisu niim pokazale da raspola u kreditnom karticom. A i emu? Ono to smo kupovale bilo je za nas, ne za njih." "Ali vi imate trantorsku kreditnu karticu... mislim, plemena ku." "Dabome, Hari, ali nije bilo nikakvog problema. Niko ne brani itelju Miko gena da se vrsto dr i svoje kulture, svog naina razmi ljanja i svojih oblika ivota. Nik o im ne brani da uklanjaju kosu i nose tunike. Bez obzira na to, obavezni su da prihvataju novac koji va i u itavom svetu. Ukoliko bi to odbili, zaas bi ispali iz s vetske trgovine; nijedna pametna osoba to, svakako, ne bi uinila. Lova je sve, Ha ri." I ona podi e dva prsta, kao da meu njima dr i kreditnu karticu. "I bez rei su prihvatili va u kreditnu karticu?" "Nisu je ak ni zagledali. Pored toga, kao da niko nije bio svestan da na glavi imam kapicu. Lova sve dovodi u red." "Pa, ba dobro. Znai, mogu da kupim..." "Ne, ja u obavljati sve kupovine. Mogue je da novac, sam po sebi, sve dovo di u red, ali sve je lak e i br e kada je neka plemena ica u pitanju. Toliko su navikl i da malo pa nje obraaju na ene, da su takvo svoje pona anje neosetno preneli i na men e... Evo i radnje s odeom u kojoj sam obavila kupovinu." "Onda, ekau vas napolju. Uzmite mi jednu lepu crvenu e arpu - neku zaista mon u." "Nemojte se pretvarati kao da sam zaboravila na na dogovor. Useu dve e arpe. I jo jednu belu tuniku... po meri za mene." "Zar nee smatrati neobinim da jedna ena kupuje belu tuniku?" "Naravno da nee. Pretpostavie, verovatno, da je kupujem za supru nika koji j e, sluajno, mog stasa. U stvari, verujem da jednostavno nee ni na ta misliti - sve dok mi je kreditna kartica u redu."

Seldon ostade da eka, napola oekujui da mu neko pristupi i pozdravi ga kao plemena a - ili, verovatnije, da ga neko zbog toga nagrdi - ali se ni ta ne dogodi. Oni koji su kraj njega pro li nisu ga pri tom ni pogledali, a oni koji su se ipak potrudili da pogledaju u njegovom pravcu proo e naizgled potpuno ravnodu ni. Posebno su ga izluivali oni u sivim tunikama - ene - koje su, naje e, prolazile u parovima, il i jo gore, u pratnji nekog mu karca. Bile su podreene, neupadljive, li ene svakog znaaj a. Da li je, stoga, bilo boljeg naina da se bar za trenutak istaknu - nego da sta nu da vri te na prisustvo plemena a? Ali ak su i ene utke prolazile kraj njega. Budui da nisu oekivale da ovde sretnu nekog plemena a, pomisli Seldon, jedno stavno nisu bile u stanju da ga vide. I to je, pomisli on, bio dobar predznak za njihov nastupajui upad u Sakra torijum. Jo e manje neko oekivati da tamo ugleda nekog plemena a i jo e manje neko biti spreman da ih kao takve prepozna! Bio je veoma dobro raspolo en kada se Dors konano pojavila. "Jeste li sve nabavili?" "Ba sve." "Hajdemo, onda, natrag u sobu, da se presvuete." Bela tunika, meutim, nije ba pristajala Dorsi onako dobro kao siva. Oigledn o, nije bila u mogunosti da je isproba u radnji, budui da bi se i najnemarniji pro davac smesta uzbunio. "Hari, kako vam izgledam?" upita ona. "Ba kao neki mladi", odgovori Seldon. "A sada, da isprobamo e arpu... ili ob ijahe. Dobro bi bilo da se naviknemo da ih tako nazivamo." Dors, koja je skinula svoju kapicu, s oseanjem olak anja je razmrsivala kos u. "Ne stavljajte je sada", upozori ga ona. "Neemo valjda paradirati mikogenskim ulicama sa tim e arpama. Poslednje to bismo eleli jeste da na sebe privuemo pa nju." "Ne, ne. Samo sam hteo da vidim kako mi stoji." "Uzmite onu drugu. Lep a je i od kvalitetnijeg materijala." "U pravu ste, Dors. Ja treba da na sebi privuem svu moguu pa nju. Ne elim da vas zagledaju i ustanove da ste ensko." "Nisam na to mislila, Hari. Samo sam elela da vi lepo izgledate." "Hiljadu vam puta hvala, ali bojim se da to nije mogue. A sada, da vidimo ... Kako vam izgleda?" I Dors i Seldon stado e da uve bavaju no enje obijaha, stavljaj ui ih i skidajui sa sebe bezbroj puta, sve dok im to, napokon, ne poe glatko od ruk e. Dors pokaza Seldonu kako da namesti e arpu, po to je prethodnog dana kod Sakrator ijuma posmatrala jednog mu karca dok je upravo to inio. A kada je Hari pohvali zbog njenih svevideih oiju, ona malko porumene i od vrati: "Nije to ni ta, Hari, prosto sam bila obratila pa nju." "Onda ste pravi genije da obratite pa nju kako treba", pohvali je on jo jed nom. Zadovoljni, konano, oni se malo udalji e jedno od drugog, pa ljivo se meusobno osmatrajui. Harijev obijah presijavao se i svetlocrveni vez nalik na zmaja jasno se isticao na bledoj pozadini tek ne to drugaije nijanse. Dorsina e arpa bila je man je upadljiva, ukra ena samo jednom tankom linijom to se protezala po sredini, i bil a je veoma svetle boje. "Tako", ree ona, "tek da posvedoi o dobrom ukusu." I ona s kide e arpu. "A sada", ree Seldon, "smotajmo ih i stavimo u unutra nji d ep na tunici. Tu mi je i kreditna kartica - to jest, Haminova - i klju od ove sobe, a u drugom je Knjiga." "Knjiga? Mislite li da je uputno da je vuete sa sobom unaokolo?" "Moram. Pretpostavljam da svako ko ide u Sakratorijum mora uz sebe imati i svoj primerak Knjige. Mogue je da nam bude potrebna ukoliko doe do itanja nekih odlomaka. Ako bude neophodno, poslu iemo se njom oboje, u nadi da to niko nee ni pri metiti. Jeste li spremni?" "Nikada neu biti sasvim spremna, ali idem s vama." "Bie to neuzbudljivo putovanje. Da li biste hteli da mi proverite kapicu, da ponovo ne tri neki uperak? I nemojte se e kati po glavi." "Ne brinite. Izgledate sasvim dobro." "I vi."

"Ali delujete mi pomalo napeto." "Pogodite zbog ega!" odgovori Seldon crnohumorno. Dors se, potpuno spontano, pribli i Hariju i ste e ga za mi icu, a onda se odm ah povue, kao da je i nju samu iznenadio ovaj postupak. Oboriv i pogled, ona stade da doteruje tuniku. Hari, i sam prilino iznenaen, ali i gotovo ushien, samo proisti grlo i ree: "Pa, onda, krenimo." 12. VENJAK

ROBOT... Izraz koji se u drevnim predanjima koristio na izvesnom broju s vetova, oznaavajui ono to se, mnogo e e i uobiajenije, nazivalo 'automatima'. Robote su obino opisivali kao tvorevine u ljudskom liku, nainjene od metala, mada se smatra sasvim moguim da su neki od njih bili sazdani od pseudoorganskih tvari. Smatra se da je Hari Seldon, tokom Bega, navodno i video jednog od robota, ali je priica o tome sumnjive vrednosti. Nigde u svom zaista obimnom delu Seldon ne pominje rob ote, premda... ENCIKLOPEDIJA GALAKTIKA 56. Niko nije obratio pa nju na njih. Hari Seldon i Dors Venabili u celosti ponovi e svoje putovanje od prethodn og dana i niko se ni ne potrudi da ih bolje pogleda. Istini za volju, niko ih, u op te, nije ni pogledao. U nekoliko navrata bili su prinueni da pomere noge u stran u, kako bi pojedinim putnicima, koji su eleli da siu, napravili prolaz. A onda, vr lo brzo, shvati e da je pravilo da se pomeraju prema unutra njim sedi tima, ukoliko je bilo slobodnih, pri nailasku svakog novog putnika. Ovog puta, meutim, prilino im brzo zasmeta miris ne ba sve e opranih tunika - pa nju im, naime, vi e nije tako lako o dvlailo ono to se moglo videti iz gravi-busa. Konano, ipak, stigo e. "Evo biblioteke", ree Seldon, gotovo apui. "Po svemu sudei", odvrati Dors. "U svakom sluaju, to je zgrada koju nam je Mikelijum, Sedamdeset Drugi, jue pokazao." Polako su, krajnje nezainteresovano, od etali do zgrade. "Duboko udahnite", ree Seldon. "Nalazimo se pred prvom preprekom." Vrata pred njima bila su otvorena, a svetlost unutra prigu ena. Pet irokih kamenih stepenika vodili su nagore. Po to su zakoraili na prvi stepenik, poeka e nekol iko trenutaka, u uzaludnom oekivanju da e se stepenice, pod uticajem njihove te ine, same pokrenuti navi e. Napokon, Dors jedva primetnom grimasom dade Seldonu znak d a sami krenu nagore. Peli su se stepeni tem jedno uz drugo, oseajui blagu nevoljnost zbog tolike mikogenske zaostalosti. Potom poo e kroz neka vrata kod kojih je, odmah pored ulaza , stajao neki ovek nagnut nad najprostijim i najnezgrapnijim kompjuterom koji je Seldon ikad video. ovek ih ni ne pogleda. Nije ni bilo potrebe, pomisli Seldon. Bele tunike, gole glave - svi su Mikogenci bili nalik jedan drugom da bi ih pogled samo okrz nuo i to je, bez sumnje, u ovom trenutku bila dobrodo la prednost za plemena e. A onda, iako je i dalje izgledalo da prouava ne to za svojim stolom, ovek kr aj ulaza ih upita: "Naunici?" "Naunici", kratko odgovori Seldon. Pokretom glave, ovek im pokaza prema vratima. "Uite. I u ivajte." Oni uo e, i koliko su mogli videti, bili su jedini posetioci u tom delu bib lioteke. Ili biblioteka ba nije bila preterano izazovna, ili je naunika bio mali b roj - ili je, najverovatnije, posredi bilo i jedno i o drugo. "Mislio sam da e nam zatra iti neku vrstu dozvole, ili ak, stalne propusnice , i ve sam nameravao da poku am da ga ubedim da smo je zaboravili", pro apta Seldon. "Verovatno im se na e prisustvo ini dobrodo lim, pod bilo kakvim okolnostima. .. Jeste li ikad videli mesto slino ovom? Ukoliko bi se za neko mesto, kao za kak vo ivo bie, moglo rei da je mrtvo, ovog bismo se asa nalazili usred nekog le a."

Veinu knjiga u tom odeljenju inile su tampane knjige, poput Knjige koju je Seldon dr ao u svom unutra njem d epu. Dors krenu du polica, razgledajui njihovu sadr inu. "Stare knjige, najveim delom", zakljui ona. "Delom klasika. Delom bez ikakve vred nosti." "Mislite, spoljne knjige? Hou da ka em - nemikogenske?" "Aha. Ukoliko ovde ima i njihovih knjiga, mora biti da ih uvaju u nekom d rugom odeljenju. Ove ovde, verovatno, slu e za prouavanje onim sirotim, samobrazova nim naunicima poput onog juera njeg... Ovo je, ini se, leksikografsko odeljenje. Vidi m i Carsku enciklopediju... izdanje od pre pedesetak godina... Evo i kompjutera. " Ona pose e rukom da ga ukljui, ali je Seldon zaustavi. "Nemojte. Ne to mo e isp asti kako ne treba i zadr ati nas." On joj skrenu pa nju na jednu prilino neupadljivu tablu to je visila iznad j edne police, na kojoj su svetlucala slova ZA SAKR TORIJUM. Drugo A u nazivu SAKR ATORIJUM nije svetlelo, mo da tek odnedavno, a mo da i zbog toga to se niko nije potr udio da na to obrati pa nju. (Carstvo se, pomisli Seldon, odista raspadalo. Svaki njegov deli. Ukljuujui i Mikogen). On se osvrnu oko sebe. Sirota Biblioteka, toliko neophodna da osna i mikog enski oseaj ponosa, i mo da, zaista od koristi Starostama, koji su u njoj mogli nai kojekakve mrvice da podupru svoja verovanja i da ih predstave kao dostignua jedne uzvi ene rase, ini se da je bila potpuno prazna. Koliko je Seldon mogao da vidi, b ili su jedini koji su u nju danas u li. "Sklonimo se ovamo", ree Seldon, "da nas onaj ovek kraj vrata ne mo e videti , i stavimo e arpe." Zastav i, potom, na vratima, i ponovo shvativ i da im nee biti povratka ukoli ko preu i ovu drugu prepreku, on se jo jednom obrati Dors. "Molim vas, nemojte ii s a mnom." Ona se namr ti. "Zbog ega?" "Opasno je i ne bih eleo da se izla ete nepotrebnom riziku." "Ovde sam da vas titim", odgovori ona blago, ali odluno. "Ali kakvu biste mi vi za titu mogli pru iti? Mogu i sam sebe za tititi, iako vi ne mislite tako. Pored toga, mogua potreba da ja za titim vas samo e mi ote ati pol o aj. Kako da to niste u stanju da shvatite?" "Nemojte brinuti za mene, Hari", odvrati Dors. "Ja sam ona koja je zadu en a da brine." I ona se potap a po e arpi, na mestu na kojem su joj se, otprilike, nal azile sada skrivene grudi. "Zbog toga to je to Hamin od vas zahtevao?" "Zbog toga to sam dobila takav nalog." Ona ste e Seldonovu ruku neposredno iznad lakta i, kao i uvek, njega iznen adi vrstina njenog stiska. "Nisam za ovo, Hari", ree ona. "Ali ako smatrate da mor ate da poete tamo, onda i ja idem s vama." "U redu, onda. Ali ukoliko se bilo ta dogodi i vi budete u stanju da se i zmigoljite, be ite. Nemojte brinuti o meni." "Hari, samo gubite vreme. Pored toga, i vreate me." Seldon stavi ruku na ulaznu ploicu i vrata skliznu e u stranu. I oni zajedn o, gotovo ukorak, zakorai e u susednu prostoriju. 57. Na li su se u jednoj poveoj prostoriji, koja je izgledala utoliko prostrani ja to u njoj nije bilo nieg ni nalik na name taj. Ni jedne jedine stolice, ni klupe, nikakvog sedi ta. Nikakvog postolja, ni zavesa, niti ikakvog ukrasa. Nije bilo nikakvih svetala; samo jednolika, rastresita svetlost, bez pra vog izvora. Zidovi, ipak, nisu bili potpuno prazni. Na pojedinim mestima, poreani tako da nije bilo lako odgonetnuti postoji li neki unutra nji red, nalazili su se omanji, dvodeimenzioni televizijski monitori, svi ukljueni. Meutim, sa mesta na k ome su Dors i Seldon stajali nije moglo biti ni govora ak ni o prividu tree dimenz ije, a pogotovo ne prave holovizije. Bilo je tu i ne to ljudi. Ne mnogo i nikad zajedno. Stajali su pojedinano, i kao i u sluaju televizijskih monitora, nije bilo mogue razabrati neki unutraji r ed u njihovom razme taju. Meutim, svi su bili u belim tunikama i svi sa e arpama.

Najveim delom vladala je potpuna ti ina. Niko nije razgovarao, u uobiajenom smislu rei. Nekima su se samo usne pokretale, u neujnom mramoru. Oni koji su koraal i inili su to nekako kradom, oborenih oiju. Atmosfera je bila kao na pogrebu. Seldon se u jednom trenutku na e prema D ors, ali ona smesta stavi prst na usne, a potom pokaza prema jednom od monitora. Na ekranu se mogao videti neki gotovo idilini vrt, prepun pupoljaka u cvatu, pri emu je kamera lagano klizila preko prizora. Oni poo e prema monitoru na nain koji je savr eno podra avao kretanje drugih - s porim koracima, podi ui i nanovo spu tajui stopala s beskrajnom mekoom. Kada se nao e na jedva pola metra od ekrana, odjednom se zau neki pitomi, al i uverljiv glas: "Ovo je lug Antenin, preslikan sa drevnih vodia i fotografija, s me ten na rubu Eosa. Obratite pa nju na..." Dors se apatom obrati Seldonu, koji jedva da razabra njene rei, prigu ene gl asom koji je dopirao iz monitora: "Ukljuuje se kada mu se neko dovoljno pribli i i iskljuuje se im se odmaknemo. Ukoliko mu se dovoljno pribli imo, mo emo razgovarati je r e glas govornika pokriti na e rei; ali nemojte gledati u mom pravcu i ukoliko se n eko pone pribli avati, smesta uutite." I dalje pognute glave i sklopljenih ruku (primetio je da je i veina drugi h bila u takvom stavu), Seldon tiho odvrati: "Oekujem da svakog trenutka neko pone da rida." "Mogue. Ovde oplakuju svoj Izgubljeni Svet", ree Dors. "Nadam se da s vremena na vreme menjaju film. Bilo bi ubitano dosadno sva ki put gledati isto." "Filmovi na monitorima su razliiti", odvrati Dors, etajui pogledom unaokolo . "Mo da ih povremeno i menjaju. Ne znam." "ekajte!" gotovo da uzviknu Seldon. Odmah sniziv i glas, on dodade: "Poimo o vuda." Dors se namr ti, po to joj nije po lo za rukom da razabere Seldonove rei, ali o n joj jedva primetnim pokretom glave pokaza ta ima na umu. I ponovo lagano zakorai e , ali Seldonovi koraci postado e nekako du i, kao da je eleo da ubrza hod; Dors ga, m eutim, odmah zaustavi, za trenutak ga sna no povukav i za tuniku. I oni nastavi e spori jim hodom. "Evo robota", ree on, po to se pribli i e drugom monitoru, pokrivajui svoj glas glasom govornika. Slika je prikazivala kutak jednog stani ta sa negovanim travnjakom i ivom o gradom u prednjem delu i tri prilike koje su se mogle opisati jedino kao roboti. Bili su, po svemu sudei, od metala i su delimino podra avali ljudski oblik. Prethodno snimljen glas obja njavao je: "Pred sobom imate nedavno rekonstr uisan pogled na uveno imanje Vandom iz treeg veka. Robot koga mo ete videti u sredi tu slike zvao se, kako tradicija ka e, Bendar i, sudei prema starim zapisima, slu io je dvadeset dve godine pre no to je bio zamenjen." "Nedavno rekonstruisan", primeti Dors. "Znai da ipak menjaju prizore." "Osim ukoliko pod tim 'nedavno rekonstruiran' nemaju u vidu hiljadu godi na." Jedan Mikogenac stupi u zvuno polje monitora i obrati im se tihim glasom, premda ne ba apatom, kako su govorili Dors i Seldon: "Pozdrav, Brao." Nije ni pogledao ni Dors ni Seldona dok im se obraao i, po to ga je, i prot iv svoje volje, samo okrznuo pogledom, Seldon odlui da ostane pognute glave. Dors , pak, kao da nije ni ugledala prido licu, ostade nema i nepokretna. Seldon okleva e nekoliko trenutaka. Mikelijum, Sedamdeset Drugi, upozorio ih je da se u Sakratorijumu ne govori. Ipak, mo da je preterivao. Najzad, on nije kroio u Sakrataorijum jo od svog detinjstva. Krajnje uzbuen, Seldon shvati da mora ne to odgovoriti. "I tebi, Brate, poz drav." Pojma nije imao da li je to bio ispravan, oekivan odgovor, ili je, mo da, p ostojala neka druga fraza; meutim, po svemu sudei, Mikogenac ne nae ni ta neobino u nj egovoj rei. "I tebi, na Aurori", ree on. "Tebi, takoe", odgovori Seldon, i po to mu se uini da je ovek oekivao i ne to vi , on dodade: "Na Aurori." I namah, kao da neka nevidljiva ruka ukloni oseaj napet

osti. Seldon oseti kako mu se na elu poinju skupljati gra ke znoja. "Predivno!" primeti Mikogenac. "Ovo do sada nisam video." "Izvanredno", slo i se Seldon. A onda, u iznenadnom nastupu smelosti, on dodade: "Gubitak koji s e nikad ne bi smeo zaboraviti." Za trenutak kao da je bio iznenaen, a onda ovek odgovori: "Zaista, zaista" , i asak potom se udalji. "Ne poigravajte se", dobaci mu Dors. "Ne govorite vi e no to je neophodno." "Pa, primedba se inila sasvim prirodna. Najzad, ovo i jeste nedavno napra vljeno... Ali ovi me roboti razoaravaju: izgledaju ba onako kako sam i oekivao da e automati izgledati. eleo bih da vidim one druge, nainjene od organskih tvari - hum anoide." "Ukoliko ih je uop te bilo", primeti Dors uz malo oklevanje, "sumnjam da s u ih koristili za vrtlarske poslove." "U pravu ste", slo i se Seldon. "Ali moram da pronaem Venjak Starosta." "Ukoliko uop te postoji. Imam utisak da u ovoj jazbini i ne postoji ni ta os im jazbine." "Hajde da pogledamo." I oni ponovo krenu e du zida, od monitora do monitora, zastajkujui povremeno u oekivanju stanke u programu. U jednom trenutku, Dors zgrabi Seldona za ruku. I zmeu dva ekrana nalazio je jedva vidljiv obriz nekog pravougaonika. "Vrata", ree Dors i odmah dodade, kao da nije sasvim sigurna u svoju proc enu: " ta vi mislite?" Seldon se kri om osvrnu oko sebe. Bilo je do najvi e mere prikladno da, u sa glasnosti sa turobnom atmosferom, svi prisutni, ukoliko nisu dr ali pogled prikova n za televizijski monitor, stoje glava pognutih i oiju uprtih u pod, u tu noj usred sreenosti na bol za izgubljenim. " ta mislite kako se otvaraju?" upita Seldon. "Mora da postoji neko dugme." "Ali ne vidim ga." "Nije obele eno, ali evo, ovde, vidim mesta ce razliitih nijansi boja. Vidite li? Samo, pitanje je s koliko prstiju ga treba dodirnuti? I koliko puta?" "Poku au. Obratite pa nju na ostale i dajte mi znak ukoliko neko bude gledao u na em pravcu." On zadr a dah, a onda dodirnu prstom oznaeno mesto. Ni ta. On potom stavi itav dlan i pritisnu. Vrata se tiho otvori e, bez kripe, bez ikakvog uma. to je br e mogao Seldon kroi kroz njih, a istog asa, za njim, stupi i Dors. Vrata se za njima odmah zatvori e. "Pitanje je sada", oglasi se Dors, "da li nas je iko video." "Staroste mora da esto prolaze kroz ova vrata", odvrati Seldon. "Da, ali da li e iko pomisliti da smo mi Staroste?" Seldon poeka nekoliko trenutaka, a onda odgovori: "Ukoliko nas je neko pr imetio i pomislio da bilo ta nije u redu, ova bi se vrata, verujem, kroz nekoliko sekundi ponovo otvorila." "Mogue je", slo i se Dors suvo, "ali mogue je, isto tako, da s ove strane vr ata nema ta da se vidi ili ini, te da, stoga, niko nee ni mariti to smo ovamo u li." "To emo tek videti", promrmlja Seldon. Prilino uzana prostorija u koju su u li bila je veoma slabo osvetljena, ali im kroi e dalje u nju, svetlo se pojaa i sna no obasja sobu. Bilo je tu naslonjaa, velikih i oigledno udobnih, stoia, nekoliko divana, pl akata; bio je tu, takoe, jedan povei fri ider. "Ukoliko je ovo Venjak Starosta", primeti Seldon, "ini mi se da Starostam a nimalo ne smeta da se prepu taju lagodnostima ivota, uprkos asketizmu samog Sakra torijuma." "Tako ne to bi se moglo i oekivati", primeti Dors. "Vladajue klase - osim u svoju bele nicu - ne pola u mnogo na asketizam. Stavite to u svoju bele nicu - mo da e va m zgodno doi kao psihoistorijski aforizam." Ona se osvrnu oko sebe. "Ne vidim nik akvog robota ovde." "Venjak se, obino, nalazi na otvorenom", podseti je Seldon, "a ova elija t o svakako nije. Mora da je na nekom od vi ih spratova, a onim putem emo verovatno s tii tamo." I on pokaza prstom na jedno stepeni te prekriveno lepo istkanom stazom.

On, meutim, ne zakorai prema njemu, ve se, potpuno neodreeno, stade ostvrati oko sebe. Dors odmah pogodi ta mu je na umu. "Nemojte tra iti lift", ree ona. "U Mikog enu - nadam se da to niste smeli s uma - postoji gotovo pravi kult drevnih obiaja . Te ko da emo ovde naii na lift i, tavi e, ukoliko zakoraimo na stepeni te, sigurna sam a se nee pokrenuti da nas odvede tamo gore. Moraemo da se sami uspnemo. Nekoliko s pratova, pretpostavljam." "Da se uspnemo?" "Po prirodi stvari, stepeni te bi trebalo da vodi do Venjaka - ukoliko uop t e nekuda vodi. elite li, ili ne eite, da vidite taj Venjak?" I zajedno, nogu pred nogu, stupi e na stepeni te i stado e se peti. Popeli su se tri sprata i, dok su se peli, svetlo se ravnomerno smanjiva lo. Seldon duboko udahnu vazduh i pro apta: "Smatram da sam u prilino dobrom fizikom stanju, ali ovo ba mrzim." "Niste navikli na ovu vrstu fizikog napora", odvrati Dors, ne pokazujui ni u najmajoj meri da je penjanje uz stepeni te fiziki iscrpljuje. Na Treem spratu stepeni te se zavr avalo i oni se nao e pred jo jednim vratima. " ta ako su zakljuana?" primeti Seldon, vi e se obraajui samom sebi nego Dors. "Da ih, u tom sluaju, razvalimo?" "Zbog ega bi bila zakljuana", odvrati Dors, "kada ona donja vrata to nisu bila? Ukoliko je iza ovih vrata Venjak Starosta, rekla bih da tabu spreava svakog , osim, dakako, Staroste, da doe ovamo, a tabu vam je vr i od bilo kakve brave." "Svakako, kada su u pitanju oni koji tabue po tuju", odvrati Seldon, ali i pak, ne poku a da prie vratima. "Jo imamo vremena da se vratimo, budui da oklevate", pripomenu Dors. "Zapr avo, to je ono to bih vam najsrdanije preporuila da uinimo." "Oklevao sam zato to ne znam na ta emo naii tamo... Ukoliko je prostorija pr azna..." On za trenutak zastade, a onda prilino glasno zavr i zapoetu reenicu: "Pa, on da je prazna." Potom odluno zakorai napred i pritisnu ploicu za otvaranje vrata. Vrata brzo i tiho skliznu e u stranu i Seldon, iznenada preplavljen svetlo u t o je dopirala iznutra, ustuknu korak-dva. I tamo, suelice prema njemu, oiju ivih od svetlosti, sa napola uzdignutim r ukama, sa jednom nogom delimino isturenom ispred druge, odbljeskujui slabim, ukastom etalastim sjajem, stajala je neka ljudska prilika. Za trenutak se uini kao da na sebi ima tesno pripijenu tuniku, ali odmah potom postade potpuno jasno da je tun ika takoe bila deo prikaze. "Robot", promrmlja Seldon jedva di ui. "Ali od metala." "Ne samo to", odvrati Dors, koja brzim pogledom osmotri priliku s leva i zdesna. "Njegove me oi ne slede. I ruke kao da su mu skamenjene. Nije iv - ukolik o se, uop te, kada su roboti u pitanju, mo e govoriti o ivim biima." A onda neki ovek ovek, u to nije moglo biti sumnje - iskorai iza robota i ree: "Mo da, kada su roboti u pitanju, zaista ne mo e. Ali ja sam savr eno iv." Istog asa, ni trenutak se ne primi ljajui, Dors iskoi i postavi se izmeu Seldo na i oveka koji se tako iznenada pojavio. 58. Seldon gurnu Dors u stranu, mo da tek malo grublje no to je nameravao. "Nij e mi potrebna za tita. Ovo je na stari prijatelj, Sin Sunca, etrnaesti." ovek koji je stajao pred njim, sa dvostrukom e arpom na koju je, mo da, kao V isoki Starosta imao pravu, odvrati jednostavno: "A vi ste plemena Seldon." "Naravno", ree Seldon. "A ovo je, uprkos mu koj tunici, plemena ica Venabili." Dors ni ta ne odgovori. "Razume se, plemena u, vi ste u pravu", nastavi Sin Sunca, etrnaesti. "Od m ene vam, u fizikom pogledu, ne preti nikakva opasnost. Molim vas, sedite. Oboje. Budui da niste Sestra, plemena ice, nema potrebe da se povuete. Tu je, evo, jedno se di te i, ukoliko vam je stalo do takvih stvari, smatrajte sebe prvom enom koja e na njemu sedeti." "Nije mi stalo do takvih stvari", odvrati Dors, naglasiv i svaku re.

Sin Sunca, etrnaesti, s razumevanjem klimnu. "Kako vam drago. Dakle, i ja u sesti, jer vam moram postaviti neka pitanja, a ba ne marim da to inim stojei." Napokon svi zauze e mesta u jednom uglu prostorije. Seldonove oi i nehotice potra i e robota. "To jeste robot", ree Sin Sunca, etrnaesti, uhvativ i Seldonov pogled. "Znam", odvrati Seldon kratko. "Poznato mi je da znate", ree Sin Sunca etrnaesti, sa istom odseno u. "A sada, kad smo s tim zavr ili da vas pitam: ta tra ite ovde?" Netremice se zagledav i u Sina Sunca, etrnaestog, Seldon odgovori: " eleo sam da vidim robota." "Da li vam je poznato da je samo Starostama dozvoljen pristup u Venjak?" "Nije mi to bilo poznato, ali pomi ljao sam da bi tako moglo biti." "Da li vam je, takoe, poznato da plemena ima nije dozvoljen pristup u Sakra torijum?" "Da, upoznat sam s tim." "Pa, ipak, niste se na to obazirali?" "Kao to vam rekoh, eleli smo da vidimo robota." "Da li vam je poznato da nijednoj eni - bez obzira na povod ili razlog nije dopu teno da na sebe stavi mu ku odeu? To, na podruju Mikogena, va i kako za plemen a ice tako i za Sestre." "S tim nisam bio upoznat, ali isto tako, nisam ni iznenaen." "Vrlo dobro. eleo sam da to razjasnimo. A sada - zbog ega ste hteli da vid ite robote?" Seldon sle e ramenima. "Iz puke radoznalosti. Nikada jo nisam video nekog r obota - u stvari, nije mi bilo poznato da takva stvar uop te postoji." "A kako ste saznali da roboti postoje i, tavi e, da ih ima ba ovde?" Seldon pouta nekoliko trenutaka, a onda odgovori: "Ne elim da odgovorim na to pitanje." "Da li vas je zbog toga plemena Hamin poslao u Mikogen? Da tragate za rob otima?" "Ne. Plemena Hamin poslao nas je ovamo da bismo bili bezbedni. S druge st rane, mi smo naunici. Oboje, i dr Venabili i ja. Znanje je ono emu te imo i sticanje znanja na je cilj. O Mikogenu se veoma malo zna izvan njegovih granica i mi smo e leli da saznamo ne to vi e o va em nainu ivota i o va im pogledima. ini nam se to potpuno azumljivom te njom, i ne samo bezazlenom ve i hvale vrednom." "Da, ali mi ne elimo da tuini saznaju vi e o nama. To je na a razumljiva te nja i mi smo ti koji e proceniti ta nam mo e tetiti, a ta biti od koristi. I stoga vas, pl emena u, ponovo pitam: kako ste doznali da postoji robot u Mikogenu i, posebno, u ovoj prostoriji?" "Pa, na osnovu govorkanja", odgovori Seldon. "Ostajete pri tome?" "Ostajem. Na osnovu govorkanja." Pogled plavih oiju Sina Sunca, etrnaestog, kao da postade jo o triji i on nas tavi, ne podigav i glas: "Plemena u Seldone, mi ve dugo vremena saraujemo sa plemena em Haminom. S obzirom na to da je u pitanju jedan plemena inio nam se pristojnim i po verenja vrednim ovekom. S obzirom na to da je u pitanju plemena ! Kada nam je prist upio sa molbom da vas primimo pod svoje okrilje i stavimo pod svoju za titu, prihv atili smo to drage volje. Ali ma kakve bile njegove vrline, plemena Hamin za nas ostaje i dalje plemena i mogue bi bilo da smo se u njemu prevarili. Nismo, naime, sasvim sigurni kakvi bi va i - ili njegovi - pravi ciljevi mogli biti." "Na cilj je iskljuivo sticanje znanja", odgovori Seldon. "Akademskog znanj a. Plemena ica Venabili je istoriar, a i mene, isto tako, zanima istorija. Zbog ega mislite da ne bi trebalo da nas zanima mikogenska istorija?" "Prvi je razlog taj to mi ne elimo da za nju budete zainteresovani... U sv akom sluaju, dve na e sestre, dostojne svakog poverenja, poslate su vam kao ispomo. Trebalo je da sarauju s vama i da poku aju da ustanove ta vi zapravo elite, i - kakav ono izraz vi plemena i upotrebljavate? - da igraju po va im pravilima. Pri svemu to me, nije trebalo da budete svesni njihove prave uloge." Sin Sunca etrnaesti, nasm e i se, ali to nije bio uop te ljubazan osmeh. "Ki na Kap, etrdeset Peta", nastavi Sin Sunca, etrnaesti, "po la je u kupovinu

sa plemena icom Venabili, ali tokom njihove etnje, nije se dogodilo ni ta to bi se mo glo smatrati neobinim. Razume se, o tome smo dobili podroban izve taj. Ki na Kap, etrd eset Trea, u meuvremenu je vas, plemena u Seldone, povela u obilazak jedne od na ih mi krofarmi. U vama se, dakako, mogla javiti sumnja zbog njene spremnosti da sa vam a poe sama - s pravom, uostalom, jer takve stvari kod nas ne dolaze u obzir; ali, ipak, va e je shvatanje bilo da se ono to va i za Brau ne odnosi na plemena e, i tako, sami ste sebi polaskali da ste, posle kraeg ubeivanja, uspeli da je na to privolit e. Udovoljila je, dakle, va oj elji, plativ i za to prilinu cenu remeenjem vlastitog un utra njeg mira. I konano, zatra ili ste od nje Knjigu. Njena spremnost da vam je odma h da mogla je izazvati elje, kojima ste jedino vi mogli udovoljiti. Njena rtva, da kako, nee proi bez pravine nadoknade... Pretpostavljam, dakle, plemena u Seldone, da je Knjiga i dalje kod vas i, tavi e, da je u ovom trenutku imate pri sebi. Mogu li je dobiti?" Seldon je sedeo u gorkoj ti ini. Sin sunca, etrnaesti, ispru i zapovedniki svoju naboranu ruku i napomenu: "K oliko bi bolje bilo kada ne bismo morali da vam je oduzmemo silom." I Seldon izv ue Knjigu i predade mu je. Sin Sunca, etrnaesti, prelista je na brzinu, kao da bi da se uveri da joj ne nedostaje nijedna stranica. Zatim, kratko uzdahnuv i, nastavi: "Moraemo je uni titi, u skladu sa predvieni m pravilima. Ba tu no... ali znate, po to ste se domogli Knjige, nimalo nas, naravno, nije iznenadilo to to ste poku ali i da se probijete u Sakratorijum. Sve vreme bil i ste pod prismotrom - jer nije bilo mogue da vas bilo koji Brat, ili bilo koja S estra, osim ukoliko nisu bili duboko povueni u sebe, ne prepozna kao plemena a ve na prvi pogled. Nema ni traka sumnje u nama kada neko nosi kapicu i jedva da je, u ovom trenutku, sedamdesetak takvih u Mikogenu... mahom plemena a u zvaninoj poslovn oj poseti, ije je kretanje, dok su ovde, gotovo sasvim ogranieno na vladine ustano ve. Prema tome, ne samo da ste sve vreme bili prepoznavani kao plemena i, ve upravo , kao plemena Seldon i plemena ica Venabili. Brat s kojim ste se upoznali lepo vam je sve ispriao o biblioteci, kao i o Sakratorijumu i, isto tako, lepo vam je skrenuo pa nju na sve to vam nije dozvolj eno, jer, zaista, nismo eleli da vas uvuemo u stupicu. Nebeski svod, Drugi, takoe v as je upozorio... i to dosta odluno. Pri svemu tome, niste odustali. Prodavac u trgovini u kojoj ste kupili belu tuniku i dve e arpe smesta nas je obavestio i na osnovu toga smo procenili kakve su vam namere. Biblioteku smo namerno ispraznili i bibliotekaru nalo ili da vas ne zagleda; nastojali smo, takoe , da u samom Sakratorijumu bude to manje posetilaca, Onaj Brat koji vam se nehoti ce obratio gotovo da nas je provalio, ali se smesta urno udaljio im je shvatio - s kim ima posla. A onda ste do li ovamo. Shodno tome, kao to i sami mo ete zakljuiti, o vamo ste do li od svoje volje, a ne zato to smo vas mi namamili. Ovde ste na osnovu vlastite elje, na osnovu svesne namere, te vas, stoga, jo jednom, moram upitati: "Za to?" Dors be e ta koja mu ovog puta odgovori, vrsta glasa i tvrda pogleda. "Pono viemo vam to jo jednom, Mikogene. Mi smo naunici, za koje je znanje svetinja i sve z a ime tragamo jeste iskljuivo znanje. Istina je da nas niste ovamo namamili, ali n as, isto tako, niste ni zaustavili, to ste mogli uiniti mnogo pre nego to smo se uo p te pribli ili ovom zdanju. Naprotiv, uinili ste sve da nam olak ate put ovamo, da nam ne postavite nikakvu prepreku - te bi se i to, konano moglo smatrati namamljivan jem. A kakvu smo vam tetu priinili? Ni ta lo e nismo uinili ni u odnosu na ovu graevinu, ni u odnosu na ovu prostoriju, ni u odnosu na vas, ni u odnosu na ovo." Ona pokaza rukom prema robotu. "Re je samo o mrtvoj gomili koju ovde skri vate; sada nam je jasno da je o tome re i to je jedino saznanje za kojim smo te ili . Nadali smo se da e ono to emo ovde zatei biti od vee va nosti i u tom smo smislu razo rani; ali budui da nam je sada poznato ta je posredi, spremni smo da napustimo ovo mesto i, ukoliko to bude odgovaralo va im eljama, i sam Mikogen. Sin Sunca, etrnaesti, saslu ao ju je bezizra ajna izraza lica, ali po to je zav r ila, on se obrati Seldonu: "Ovaj robot, kakvog ga vidite, predstavlja za nas sim bol, simbol svega to smo izgubili i to vi e ne posedujemo; svega onoga to, tokom minu lih hiljada godina, nismo zaboravili i to, jednog dana, nameravamo da povratimo. Budui da je to sve to nam je preostalo izvorno i opipljivo, cenimo ga u najveoj mog uoj meri - pa ipak ga ova va a ena naziva pukom, 'mrtvom gomilom metala'. Da li se i

vi prikljuujete njenom mi ljenju, plemena u Seldon?" "Mi pripadamo dru tvima koja nas ne nagone da se vezujemo za pro lost staru hiljadama godina", odgovori Seldon. "Ne dr e nas nikakve spone s onim to je postoja lo izmeu te pro losti i nas samih. Mi ivimo u sada njosti, koju smatramo proizvodom sv ega to se zbilo u pro losti, a ne samo nekog davno prohujalog trenutka koji uporno privijamo na grudi. Kao ljudima od razuma jasno nam je ta vama ovaj robot znai i n ipo to se ne protivimo da tako i dalje ostane. Ali ba kao to ga vi mo ete sagledati sa mo svojim oima, i mi smo u stanju, jedino, da ga sagledavamo svojim. Za nas, ovaj robot jeste mrtva gomila metala." "A sada", dodade Dors, "nameravamo da napustimo ovo mesto." "Ne, to neete uiniti", usprotivi se Sin Sunca, etrnaesti. "Time to ste ovamo do li poinili ste zloin. To, mo da, jeste zloin samo u na im oima" - njegove se usne isk ivi e u ledeni osmeh - "ali nalazite se na na em tlu, a ovde mi propisujemo pravila. Shodno, pak, na im pravilima, takav se zloin ka njava smru." "Nameravate, dakle, da nas smaknete?" upita Dors izazovno. Licem Sina Sunca, etrnaestog, pree senka prezira, ali on nastavi da se obr aa samo Seldonu. "Za ta nas vi dr ite, plemena u Seldone? Na a je kultura stara koliko i va a; ni ta manje razvijena, manje civilizovana, manje humana. Kao to vidite, nisam naoru an. Bie vam sueno i, budui da ste nedvosmisleno krivi, nad vama e presuda biti i zvr ena u saglasnosti sa zakonom, brzo i bezbolno. Ukoliko sada poku ate da odete ja vas neu zaustavljati, ali tamo dole nalaz i se mnogo Brae, mnogo vi e nego to vam se uinilo kada ste u li u Sakratorijum; i u pra vednom gnevu zbog onoga to ste uinili, mogue je da budu vrlo grubi i da dignu ruke na vas. Dogaalo se ve u na oj povesti da je plemena e sna la i takva, nimalo prijatna sm rt - posebno ne bez velike boli." "Na to nas je", odvrati Dors, "ve upozorio Nebeski Svod, Drugi. Toliko to se tie va e razvijene, civilizovane i humane kulture." "U trenucima estokih strasti, plemena u Seldone, ljudi mogu biti navedeni n a nasilnino pona anje", primeti Sin Sunca, etrnaesti, "ma koliko, inae, u trenucima s pokoja, izrazita bila njihova humanost. To va i za svaku kulturu i va a bi ena, koja za sebe ree da je istoriar, to svakako morala znati." "Budimo razumni, Sine Sunca, etrnaesti", odvrati Seldon. "Vi, dakako, predstavljate zakon kada su u pitanju va i mesni poslovi, ali ne i kada smo mi u pitanju, i vi to dobro znate. Nas dvoje smo podanici Carstva , i jedino su car i njegovi zvanini pravni zastupnici nadle ni u sluajevima prestupa koji zaslu uju najveu kaznu." "Mo da tako jeste kada su u pitanju dokumenta i papiri", odgovori Sin Sunc a, etrnaesti, "i mo da vam tako, zaista, prestavljaju stvari na holovozijskim ekran ima. Ali ovog asa nas ne zanima teorija. Visoki Starosta ve dugo ima mo da ka njava z loine svetogra, bez ikakvog uplitanja carskog trona." "Ukoliko su prestupnici graani Mikogena", odvrati Seldon. "Stvari, meutim, stoje potpuno drukije ukoliko je re o strancima." "Sumnjam da je to u pitanju u ovom sluaju. Plemana Hamin poslao vas je ova mo kao begunce i na e mikogenske glave nisu ba toliko tupe da ne shvatimo da za vam a, zapravo, pose e carska ruka. Zbog ega bi se, dakle, car protivio da njegov posao mi obavimo?" "Jer bi se protivio", odvrati Seldon. "ak i da be imo ispred carske vlasti, ak da nas on eli samo da bi nas kaznio, to ostaje dovoljan razlog da nas eli. Smak nuti, na bilo koji nain i iz bilo kog razloga, dvoje nemikogenskih graana, bez odg ovarajueg carskog sudskog procesa, znailo bi izazvati autoritet Carstva; oigledno j e, meutim, da nijedn car ne bi bio spreman da dozvoli da doe do takvog presedana. Bez obzira na to koliko dr ao do toga da se trgovina mikrohranom ne poremeti, ipak bi stao na stanovi te da je neophodno da svim sredstvima obezbedi ouvanje svojih c arskih prerogativa. Da li zaista elite, neobuzdani u svojoj udnji da nas smaknete, da jedan odred carske vojske doe ovamo i opusto i va e farme i va e kue, da oskrnavi va Sakratorijum i da se naslauje va im Sestrama? Razmislite." Sin Sunca, etrnaesti, nasme i se jo jednom, ali njegov pogled ne postade nim alo bla i. "Istini za volju, razmislio sam i ustanovio da postoji jo jedna mogunost. Po to vas osudimo, mo emo odlo iti izvr enje kazne kako bismo vam dali priliku da se ob ratite caru sa molbom da se va sluaj ponovo razmotri. Mogue je da nam car iska e svoj

u zahvalnost zbog na e spremnosti da po tujemo njegov autoritet, kao i zadovoljstvo t o mu se - iz razloga koji su samo njemu znani - pru a prilika da vas se oboje doepa ; u oba sluaja, to mo e ii samo u korist Mikogenu. Da li, zaista, to elite? Da se sa prizivom obratite caru i da budete izrueni?" Seldon i Dors brzo razmeni te poglede, ali ni ta ne reko e. "Jasno mi je", zakljui Sin Sunca, etrnaesti, "da biste vi e voleli da vas iz ruimo caru nego da vas smaknemo, ali zbog ega imam utisak da izmeu toga dvoga posto ji tek mala, gotovo beznaajna razlika?" "U stvari", zau se iznenada jedan novi glas, "ini mi se da ni jedna ni dru ga mogunost nisu prihvatljive i da se moramo potruditi da pronaemo treu." 59. Dors je prva razabrala ko je prido lica, mo da i stoga to je jedina oekivala n jegovu pojavu. "Hamine", uzviknu ona, "oarana sam to si nas prona ao. Stupila sam u vezu s tobom onog asa kada sam shvatila da ne mogu odvratiti Harija", irokim pokretom ruk e ona obuhvati prostoriju, "od ovoga". Na Haminovom licu lebdeo je bled osmeh koji niim ne poremeti uobiajenu ozb iljnost njegovog izraza. Ali na tom licu kao da se ocrtavao i jedva vidljiv umor . "Draga moja", odvrati on, "imao sam toliko drugih poslova. Ne mogu ti se uvek odazvati istog asa kada me pozove . A kada sam napokon stigao ovamo, morao sa m, ba kao i vi, da nabavim tuniku i e arpu - da o kapici ne govorim - i, napokon, d a se probijem ovamo. Da sam ranije stigao mogue je da bih spreio da do ovog uop te d oe, mada se nadam da ni sada nije kasno." Sin Sunca, etrnaesti, u meuvremenu, kao da se povratio iz onog to za njega mora da je predstavljalo bolno iznenaenje. "Kako si dospeo ovamo, plemena u Hamine? " upita on glasom iz koga kao da je i ilela uobiajena strogost. "Nije bilo lako, Visoki Starosto, ali kao to to plemena ica Venabili voli d a ka e, ja umem da budme veoma uverljiv. Neki od ovda njih graana prisetili su se ko sam i ta sam u pro losti uinio za Mikogen, kao i da sam, ak, poasni Brat. Zar si ti to zaboravio, Sine Sunca, etrnaesti?" "Nisam zaboravio", odgovori Starosta, "ali ak ni najvei dugovi ne mogu pok riti neka zlodela. Jedan plemena , ovde - ak i jedna plemena ica! Vei zloin od toga ne postoji. Sve to si za nas u pro losti uinio nije dovoljno da izbri e tu injenicu. Moj n arod, dakako, ne zaboravlja dugove i uiniemo sve da ih naplati na neki drugi nain. A li ovo dvoje moraju umreti - ili biti izruni caru." "I ja sam ovde", primeti Hamin mirno. "Zar i to nije zloin?" " to se tebe t ie", odgovori Sin Sunca, etrnaesti, "tebe lino budui da si poasni Brat... mogu tu inje nicu zanemariti... u ovoj prilici. Ali ne i kada su ovo dvoje u pitanju." "Zbog toga to oekuje da e te car nagraditi? Uzvratiti ti uslugu? Dati neki u stupak? Da li si ve stupio u vezu s njim ili, to je verovatnije, s Etom Demerzelom , njegovim upravnikom dvora?" "O tome ne elim da razgovaram." " to je, samo po sebi, priznanje. Hajde, ne pitam te ta ti je car obeao, mad a, verujem, da to nije ni ta naroito. Te ko da bi imao da ti ponudi ne to zaista vredno u ovim sve tmurnijim vremenima. Dopusti, stoga, meni da ti ne to ponudim. Da li t i je ovo dvoje pomenulo da su naunici?" "Pomenuli su." "I jesu. Nisu te slagali. Plemena ica je istoriar, a plemena matematiar. Njih dvoje udru ilo je svoje sposobnosti da naine ne to to se zove matematikom istorije, a to oni sami nazivaju 'psihoistorijom'." "Ne znam ni ta o toj psihoistoriji, niti mi je do nje stalo", odvrati Sin Sunca, etrnaesti. "Ni to, ni bilo ta drugo od va ih tuinskih znanja ne pobuuje moje za nimanje." "Uprkos svemu", ree Hamin, "preporuio bih ti da me saslu a ." Haminu je bilo potrebno petnaestak minuta da, govorei krajnje sa eto, izlo i mogunosti ustrojavanja prirodnih dru tvenih zakonitosti ( to je, sve vreme, tonom svo g glasa stavljao pod navodnike) na takav nain da bude mogue, sa prilinom merom vero vatnosti, predskazivati budunost.

A kada je napokon zavr io, Sin Sunca, etrnaesti, koji ga je sve vreme slu ao bez ikakvog izraza na licu, kratko primeti: "Krajnje neverovatna spekulacija, mo ram da ka em." alostiva izraza lica Seldon zausti da ne to ka e, po svoj prilici da se slo i s a Starostom, ali Haminova ruka, koja je ovla poivala na njegovom kolenu, blagim ga pritiskom odvrati od toga. "Mo da, Visoki Starosto", ree Hamin, "ali vidi , car ne misli tako. A kad ka em car, koji je, nesumnjivo, prijatna osoba, ja, zapravo, imam u vidu Demerzela, o ijim ambicijama, dakako, nema potrebe da ti govorim. Oni bi, dakle, veoma eleli d a se dokopaju ovo dvoje naunika, to i jeste razlog to sam ih poslao ovamo, pod tvoj e okrilje. Jedva da sam mogao oekivati da e biti toliko rad da uslu i Demerzela, time t o e mu izruiti ovo dvoje naunika." "Ali poinili su zloin, koji..." "Da, poznato mi je, Visoki Starosto, ali to je zloin samo zato to si ti od luio da njihov postupak tako oceni . U stvari, ni do kakvih pogubnih posledica nije do lo." "Posledice su pogubne po na e verovanje, po na a najdublja ose..."

"Ali zamisli samo do kakvih bi pogubnih posledica do lo ukoliko bi se Deme rzel dokopao psihoistorije. Naravno, spreman sam da priznam da, mo da, od psihoist orije na kraju nee ni ta biti; ali, makar samo za trenutak, zamisli da bude i da je se carska vlada doepa - da bude u stanju da predska e budue dogaaje - da na osnovu s aznanja zasnovanih na psihoistoriji bude u mogunosti da preduzme mere mimo elja i potreba svih drugih - da, zapravo, iskoristi priliku i sazda budunost koja e biti u skladu sa njenim najdalekose nijim ciljevima?" "Pa?" "Postoji li, Visoki Starosto, imalo sumnje u to da bi takva budunost, usk laena sa dalekose nim carskim eljama, zapravo znaila mnogo vr u, centralizovaniju vladav nu? Ve vekovima, kao to ti je i samom dobro poznato, Carstvo se postojano kree pute m sve vee decentralizacije. Mnogi svetovi tek prividno prihvataju carsku vlast, u i vajui, praktino, gotovo popunu nezavisnost. ak i ovde, na Trantoru, jaaju sile decen tralizacije. Mikogen je, uzmimo samo njega za primer, najveim delom slobodan od s vakog carskog uplitanja. Ti vlada kao Visoki Starosta i ne vidim ovde nijednog ca rskog zvaninika koji bi nadgledao tvoja preduzea i odobravao tvoje odluke. Koliko misli da bi to moglo potrajati ukoliko ljudi poput Demerzela dou u priliku da budun ost izmene u saglasnosti sa svojim ambicijama?" "I dalje krajnje klimave spekulacije", ree Sin Sunca etrnaesti, "mada, mor am priznati, vrlo neprijatne." "S druge strane, ukoliko ovo dvoje naunika ostvare svoj cilj - ti bi, sig urno, rekao da je to ukoliko malo verovatno, ali pri svemu tome, ukoliko ostaje ukoliko - izvesno je da nee smetnuti s uma da si ih po tedeo u trenutku kada si mog ao i drugaije postupiti. Sasvim bi, u tom sluaju, bilo zamislivo da iznau mogunost d a istkaju takvu budunost u kojoj bi se, na primer, iskazivalo kao neophodno da Mi kogen dobije svoj vlastiti svet, planetu koja bi se mogla preurediti tako da sas vim bude nalik na Izgubljeni Svet. Pa, ak, ako bi ovo dvoje zaboravilo na tvoju d obrotu, ja u biti tu da ih na nju podsetim." "Pa..." zausti Sin Sunca, etrnaesti. "Hajde, hajde", stade ga ohrabrivati Hamin, "nije to ba tako te ka odluka. Od svih plemena a, zna i sam, najmanje mo e verovati ba Demerzelu. I mada su u ovom tre nutku maleni izgledi da se psihoistorija uini delatnom (da nisam iskren prema teb i, ne bih ti to nikad priznao), oni, ipak, nisu ravni nuli; a ukoliko bi, na kra ju, ona dovela do vaspostavljanja Izgubljenog Sveta, ta bi, u tom sluaju, mogao vi e po eleti? ta te, stvarno, spreava da preduzme rizik, ak i ako su izgledi veoma maleni ? Hajde, odlui se! Obeo sam ti, a dobro zna da ja obeanja ne dajem tako lako. Oslobo di ovo dvoje i prihvati makar i najmanje izglede da e se ostvariti najdublja elja tvog srca - jer, bez toga, nikakvih izgleda nee ni biti." Neko vreme vladala je savr ena ti ina, a onda Sin Sunca, etrnaesti, uzdahnu. "Ne znam kako, plemena u Hamine, ali kad god se nas dvojica sretnemo, uvek ti poe z a rukom da me ubedi da uinim ne to to, zapravo nikad ne elim." "Da li sam te ikada obmanuo, Visoki Starosto?"

"Ali nikad mi jo nisi obeao tako malene izglede na uspeh." "Tako je. Ali ni mogua nagrada nikada nije bila tako visoka. Jedno je u r avnote i s drugim." I Sin Sunca, etrnaesti, napokon potvrdno klimnu. "U pravu si. Uzmi ovo dv oje i povedi ih iz Mikogena i neka ih moje oi nikada vi e ne ugledaju - osim ukolik o ne doe trenutak ka... Ali do toga sigurno nee doi za mog ivota." "Mo da, zaista, nee, Visoki Starosto. Ali tvoj narod strpljivo eka ve, evo, d vadeset hiljada godina. Zar bi, zaista, imao ne to protiv ukoliko bude potrebno da saeka jo - recimo - dve stotine godina?" "Ja, lino, nisam spreman da ekam ni jedan jedini trenutak, ali e moj narod e kati koliko god bude morao." stav i, on dodade: "Ja u vam ra istiti put. Povedi ih i idi!"

60. Konano se ponovo nao e u tunelu. Hamin i Seldon ve su putovali jednim od njih , kada su se vazdu nim taksijem prebacivali iz Carskog sektora na Strilin ki univerz itet. Sada su se, pak, nalazili u nekom drugom tunelu, koji ih je vodio iz Mikog ena u... pa, Seldon nije pojma imao kuda. Oklevao je da pita. Haminovo lice kao da je bilo isklesano od granita i oigledno nije bio spreman za razgovor. Hamin je sedeo u prednjem delu etvoroseda, a sedi te pored njega bilo je pr azno. Seldon i Dors su se smestili na dva zadnja sedi ta. Seldon u jednom trenutku uputi osmeh prema Dors koja je izgledala prilino smrknuto. "Lepo je ponovo biti u normalnoj odei, a?" "Nikad vi e", odvrati Dors, sa gotovo prenagla enom iskreno u, "neu staviti na s ebe - u stvari, ak ni pogledati - bilo ta to lii na tuniku. I nikad, ni pod kakvim o kolnostima, neu na glavu staviti ni kapu ni e iri. Iskreno reeno, oseau se neprijatno k da god ugledam nekog prirodno elavog oveka." A onda, napokon, Dors se odlui da postavi pitanje koje je Seldon sve vrem e izbegavao. "etere", upita ona prilino mrzovoljno, "zbog ega nam ne ka e kuda nas vod i ?" Hamin se malo iskrenu u stranu, kako bi ih mogao videti i uputi Dorsi i Haminu krajnje ozbiljan pogled. "Nekuda", odgovori on, "gde vam ba nee biti tako l ako da uletite u neprilike - mada, opet, nisam siguran da takvo mesto uop te posto ji." Dors istog asa spusti koplje. "Zaista, etere, za sve sam ja kriva. U Stril ingu, dopustila sam Hariju da bez mene poe na Gornju stranu. U Mikogenu sam, bar, po la s njim, ali pretpostavljam da nije trebalo da mu dozvolim da uop te ulazi u S akratorijum." "Sve je uvek bila stvar moje odluke", primeti Seldon pitomo. "Dors za to nije nimalo kriva." Hamina, meutim, kao da pitanje krivice uop te nije zanimalo. "Shvatio sam d a si eleo da vidi robota", ree on, ne okoli ei. "Da li je za to postojao ikakav razlog ? Mo e li mi to objasniti?" Seldon oseti kako ga obliva rumenilo. "U pogledu robota, Hamine, prevari o sam se. Nisam na ao ono to sam oekivao, ili to sam se nadao da u nai. Da sam samo zna o ta se u Venjaku nalazi, ni na pamet mi ne bi palo da odem onamo. Mo e taj odlazak u Venjak nazvati potpunim krahom." "Ali, Seldone, ta si, zapravo, oekivao da e tamo zatei? Molim te, reci mi. Sr edi, najpre, svoje misli, ukoliko ti je to neophodno. Ovo e se putovanje odu iti, i ja sam spreman da do kraja saslu am tvoju priu." "Stvar je u tome, Hamine, da sam uvrteo u glavu da u tamo nai robota u lju dskom liku, one iji se ivotni vek protezao na stolea, i da u bar jednog od njih, u V enjaku, zatei ivog. Tamo jesam na ao robota, ali je taj bio sazdan od metala; pored toga, vi e nije bio iv i predstavljao je tek puki simbol. Da sam samo znao..." "Ba tako. Kad bismo sve znali, ne bi bilo nikakve potrebe ni za postavlja njem pitanja, niti za bilo kakvim istra ivanjem. Ali odakle ti obave tenje da postoj e roboti sa ljudskim likom? Budui da nijednom Mikogencu ne bi na pamet palo da o tome s tobom raspravlja, mogu zamisliti samo jedan izvor. Posredi je ona mikogen ska Knjiga - elektro tampana knjiga na drevnom autoranskom i savremenom galaktikom jeziku. Jesam li u pravu?"

"Jesi." "A kako si do ao do te knjige?" Seldon pouta nekoliko trenutaka, a onda promrmlja: "Pria zvui pomalo neprij atno." I Seldon mu ispria kako je do ao do Knjige. Samo jedan jedva vidljivi osmeh minu Haminovim licem. "Zar ti se nijednog trenutka nije uinilo da je u pitanju tek puka varka?" upita Hamin. "Nijedna Sestra ne bi nikad uinila tako ne to - osim ukoliko nije dob ila izriit nalog, pa i u tom sluaju tek posle velikog ubeivanja." Seldon se namr ti i odgovori sa prilino izra enom jetko u: "Ipak, nije bilo toli ko oigledno. Tu i tamo, ljudi zaista ispoljavaju sklonost ka nastranosti. Lako je tebi da se tako ceri . Ja nisam raspolagao saznanjima kojima ti raspola e , a nije ni Dors. Ukoliko nisi eleo da uletim u stupicu, mogao si me bar upozoriti na one za koje si znao da postoje." "Sla em se i povlaim svoju primedbu. U svakom sluaju, siguran sam da vi e nema Knjigu." "Nemam je. Sin Sunca, etrnaesti, oduzeo mi ju je." "A koliko si dospeo da iz nje proita ?" "Samo jedan manji deo. Nisam imao dovoljno vremena. Knjiga je prilino obi mna i, Hamine, moram ti priznati da je u asno zamorna." "Da, poznato mi je, budui da sam iz nje, verovatno, proitao vi e nego ti. Ne samo da je zamorna, ve je i, najveim delom, krajnje nepouzdana. U njoj je sadr an p rilino jednostran, zvanian mikogenski pogled na istoriju - i cilj joj je, u mnogo veoj meri, da izlo i taj pogled nego da pru i stvarnu sliku dogaaja. Povremeno je, ak, namerno nejasna, tako da tuini - ak i ukoliko bi im Knjiga do la u ruke - ne budu u stanju da shvate o emu je, zapravo, re. Na primer, ta si to proitao o robotima to je toliko privuklo tvoju pa nju?" "Ve sam ti rekao. U Knjizi se govorilo o robotima u ljudskom obliju, koje je, po njihovom spoljnom izgledu, bilo nemogue razlikovati od ljudskih bia." "A koliko ih je takvih postojalo?" upita Hamin. "Knjiga o tome ni ta ne kazuje... U svakom sluaju, nisam nai ao na mesto gde se, mo da, o tome govorilo. Mo da ih je bilo samo nekoliko; ali Knjiga navodi da je postojao bar jedan, koga naziva 'Otpadnikom'. Stekao sam utisak da se za njega v ezuju neka rava oseanja, mada nisam bio u stanju da dokonam zbog ega." "Niste mi pomenuli ni ta od svega toga", ume a se Dors. "Da ste mi rekli, ob jasnila bih vam da nije u pitanju nikakvo lino ime, ve jo jedan prastari izraz koji , tek veoma grubo, odgovara rei 'izdajnik' na savremenom galaktikom jeziku. Mada, istini za volju, ta drevna re sna nije nagla ava su tinu stvari, nosei u sebi smisao koj i veoma u asava. Jer izdajnik je neko ko svoje zlodelo ini u potaji, dok otpadnik s voj in prikazuje kao najvi u moralnu vrlinu." "Te tananosti drevnog jezika prepustiu tebi, Dors", nastavi Hamin, "ali a ko je Otpadnik odista postojao, i ukoliko se zaista radilo o robotu u ljudskom o bliju, u tom sluaju ne bi ga kao izdajnika i neprijatelja dr ali kao neko polubo anstv o u Venjaku Starosta." "Nije mi bilo poznato znaenje izraza 'Otpadnik', ali kao to rekoh, stekao sam utisak da se za njega vezuju rava oseanja. Pomi ljao sam da je, mo da, re o nekom k oga su porazili i odluili da sauvaju kao uspomenu na neki mikogenski trijumf." "Da li je bilo, uop te, nekog nagove taja u Knjizi da je Otpadnik neko koga su Mikogenci, nekad, porazili?" "Nije, ali mogue je da sam propustio taj deo..." "Jedva zamislivo. Svaki mikogenski trijumf bio bi u Knjizi istaknut u na jveoj meri i, tavi e, o njemu bi se bez prestanka govorilo." "Bilo je jo jedno mesto u Knjizi na kome se pominjao Otpadnik", ree Seldon pomalo oklevajui, "ali nisam siguran da sam kako valja protumaio znaenje..." "Kao to ti ve rekoh", prekinu ga Hamin, "na pojedinim su mestima stvari u Knjizi namerno zamagljene." "Bez obzira na to... Imao sam utisak da ele da ka u kako je Otpadnik na nek i nain bio u stanju da utie na ljudska oseanja... da njima upravlja..." "Svaki je politiar to u stanju", primeti Hamin, slegav i ramenima. "To se n aziva harizmom - pod uslovom da dejstvuje."

Seldon uzdahnu. "Pa, eto, eleo sam da verujem da u nai robota. I poznato ti je ta se na kraju zbilo. Ali ne znam ta bih dao kada bih mogao da pronaem jednog d revnog robota u ljudskom obliju - ivog, naravno - i da mu postavim neka pitanja." "Sa kakvim ciljem?" upita Hamin. "Da saznam vi e pojedinosti o prvobitnoj galaktikoj zajednici, kada je bilo tek nekoliko svetova. Na osnovu takvog galaktikog uzorka bilo bi mnogo lak e izves ti naela psihoistorije." "Ali da li si siguran da se mo e pouzdati u ono to bi saznao?" upita Hamin. "Posle vi e hiljada minulih godina, da li bi bio spreman da se osloni na najranija seanja nekog robota? Do kakvih je samo izvrtanja injenica moglo u meuvremenu doi!" "To je tano", ume a se Dors iznenada. "Ba kao i u sluaju onih kompjuterizovan ih zapisa, Hari, o kojima sam vam priala. Tokom vremena, postepeno, robotova seanj a bi bledela, gubila se, brisala ili iskrivljavala. U pro lost se mo e vraati s izves nom pouzdano u, samo do izvesne mere; i ukoliko nastojite da krenete jo dalje, naila ziete na sve manje pouzdana svedoanstva - bez obzira na to ta budete inili." Hamin klimnu u znak saglasnosti. "uo sam da se to u teoriji informacija n aziva nekom vrstom naela neizvesnosti." "Ali", ree Seldon zami ljeno, "zar ne bi bilo mogue da, iz nekog posebnog ra zloga, neka informacija bude sauvana? Mogue je da mikogenska Knjiga zaista govori o zbivanjima to su se odigrala pre dvadeset hiljada godina i da njen dobar deo bu de istinit. to se vi e ceni i to se bri ljivije uva neka posebna informacija, to su i v ei izgledi da ona du e opstane i, dakako, da bude autentina." "Kljuna re u svemu tome je 'posebna'. Ono to se Knjiga postarala da sauva mo gue je da nije isto to bi ti eleo da je sauvano; i ono ega se robot ponajbolje sea mog ue je da bude ba ono do ega je tebi ponajmanje stalo." Seldona kao da zahvati oajanje. "U kom god pravcu da se okrenem, koji god put da odaberem u svom traganju za delatnom psihoistorijom, ini mi se da se stva ri ustrojavaju tako da mi zadatak uine neostvarljivim. Pa, onda, emu se truditi?" "Mo da ti se, ovog asa, sve to ini beznade nim", odvrati Hamin ne ispoljavajui nikakvo oseanje. "Ali pod pretpostavkom da se izuzetni ovek latio posla, mogue je d a se put ka psihoistoriji otvori tamo gde ga niko od nas ovog trenutka ne oekuje. Daj sebi jo vi e vremena... Ali evo nas blizu odmori ta. Hajde da skrenemo i priu timo sebi prigodnu veeru." Dok su se slu ili jagnjeim peenjem, uz prilino bezukusan hleb (sve im se, sad a, nakon Mikogena, inilo bezukusnim), Seldon u jednom trenutku napomenu: "Imam ut isak, Hamine, da si se srodio s pretpostavkom da sam ja taj 'izuzetan ovek' koji treba da utre put psihoistoriji. Zna , veoma je mogue da nisam." "U pravu si", odgovori Hamin. "Mo da i nisi. Ali budui da na raspolagnaju n emam nikog drugog, moram se to je vr e mogue dr ati tebe." "Pa, poku au", ree Seldon i uzdahnu. "Ali znaj, u meni je tek iskrica nade. Psihoistorija je, kao to ti ve rekoh, mogua, ali ne i ostvarljiva. I ini mi se da sa m u to ovog asa ubeeniji no ikad ranije." 13. TOPLOTNI SLIVNIK AMARIL, JUGO... Matematiar koji se, pored samog Harija Seldona, mo e smatra ti najzaslu nijim za razvitak psihoistorije. On je bio taj koji je... ...Uslovi u kojima je proveo detinjstvo gotovo da su dramatiniji od njegovih matematikih dostignua. Roen u beznadnoj bedi ni ih klasa Dala, je dnog od sektora na drevnom Trantoru, mogao je ceo ivot provesti kao potpuno nepoz nat da se, pukim sluajem, nije sreo sa Seldonom dok je... ENCIKLOPEDIJA GALAKTIKA 61. Car vascele Galaksije oseao je umor - fiziki umor. Usne su ga bolele od lj upkog osmeha kojim je morao u odreenim razmacima da ozari svoje lice. Vrat mu se ukoio jer je bio primoran da krivi glavu as na jednu as na drugu stranu kako bi izg ledao bar tobo e zainteresovan. U i su ga bolele jer je morao da slu a. Celo telo mu j

e klecalo od ustajanja i ponovnog sedanja, okretanja, pru anja ake i klimanja. To je bila samo jedna od njegovih du nosti kao dr avnika - susret sa gradonae lnicima, vice-kraljevima i ministrima, kao i njihovim enama ili mu evima iz pojedin ih delova Trantora i ( to je bilo jo gore) sa pojedinih mesta u Galaksiji. Bilo je gotovo hiljadu prisutnih zvanica, svi su bili odeveni u kostime od kitnjastih do krajnje egzotinih, te je morao da slu a brbljanje razliitim naglascima koji su post ajali gotovo nerazumljivi po to su se svi trudili da govore carskim galaktikim jezi kom kojim se govorilo na Galaktikom univerzitetu. A najgore od svega bilo je to to je car stalno morao da vodi rauna o tome da ne da kakvo va no obeanje, dok je slobo dno sipao bujice beznaajnih rei. Sve je bele eno i vizuelno i zvuno - krajnje neupadljivo - i Eto Demerzel e sve pregledati da proveri da li se Kleon, prvi tog imena, dolino pona ao. Tako je n a to, razume se, gledao samo car. Demerzel bi nema sumnje kazao da je sakupljao podatke o tome da li se koji od gostiju neim nenamerno odao. Mo da i jeste. Blago Demerzelu! Car nije mogao da napusti Palatu i prostrano zemlji te oko nje, dok je Dem erzel mogao po volji da krstari Galaksijom. Car je uvek bio na raspolagnaju, do njega se uvek moglo doi, uvek je morao da prima posetioce, od onih va nih do obinih nametljivaca. Demerzel je ostajao anoniman i nikad nije dozvoljavao da ga iko vi di na zemlji tu Palate. On je ostajao puko ime koje je uterivalo strah u kosti i n evidljiva (te stoga jo vi e zastra ujua) prilika. Car je bio ovek Iznutra sa svim zamkama i svim uzgrednim dobicima koje do nosi vlast. Demerzel je bio ovek Spolja, koji na prvi pogled ni ta nije imao, ak ni formalnu titulu, ali njegovi prsti i um prodirali su svuda, a za svoj zamorni po sao nije tra io nikakvu nagradu do jedne - stvarnu vlast. Cara je zabavljalo - na neki jezovit nain - da razmi lja o tome kako mo e, u svakom trenutku, bez upozorenja, poslu iv i se kakvim izmi ljenim opravdanjem ili bez ikakvog opravdanja uop te, da uhapsi Demerzela, protera ga, stavi ga na muke ili p ogubi. Konano, u ovim zabrinjavajuim vekovima stalnih nemira, car bi mogao imati p ote koa u sprovoenju svoje volje na raznim planetama Carstva, pa ak i u raznim sektor ima Trantora - sa mno tvom mesnih upravnika i zakonodavnih tela sa kojima je bio p rimoran da sarauje kroz lavirint isprepletenih dekreta, protokola, obaveza, prego varanja i op tih meuzvezdanih zakona - ali bar je imao apsolutnu vlast u Palati i n ad okolnim zamlji tem. Pa ipak, Kleon je bio svestan da su njegovi snovi o moi beskorisni. Demer zel je slu io pod njegovim ocem i Kleon nije mogao da se seti nijedne prilike u ko joj se nije obratio Demerzelu za pomo. Demerzel je bio taj koji je sve znao, koji je sve smi ljao, sve obavljao. I vi e od toga, ako bi i ta krenulo naopako, tu je bio Demerzel da se na njega svali krivica. Sam car ostajao je iznad bilo kakve krit ike i nije imao ega da se pla i - sem, razume se, dvorskih prevrata i ubistva koje bi mu mogli upriliiti njemu najbli i i najdra i. A da bi to spreio, zavisio je, vi e neg o zbog bilo ega drugog, od Demerzela. Car Kleon blago zadrhta pri pomisli da poku a da vlada bez Demerzela. Bilo je careva koji su lino vladali, koji su imali itav niz nenadarenih efova osoblja, koji su imali nesposobne ljude na tom polo aju, a ipak su ih dr ali - i nekako su us pevali da izvesno vreme na ovaj ili onaj nain opstanu. Ali Kleon to nije bio u stanju. Njemu je Demerzel bio potreban. U stvari , po to mu je ta misao o ubistvu pala na pamet - a s obzirom na modernu istoriju C arstva, bilo je neizbe no da mu padne na pamet - uvideo je da je bilo prosto nemog ue re iti se Demerzela. To se nije moglo izvesti. Bez obzira na to kako mudro bi on , Kleon, poku ao to da izvede, Demerzel bi (u to je bio siguran) nekako predvideo taj njegov korak, znao bi da se sprema na tako ne to i organizovao bi, mnogo pamet niji, dvorski udar. Kleon bi bio mrtav pre no to bi Demerzel dospeo u lance i ve b i se na ao novi car kome bi Demerzel slu io - i kojim bi upravljao. A mo da bi se Demerzel umorio od te igre i proglasio sebe za cara? Nikada! Navika da ostane anoniman bila je u njemu i suvi e jaka. Kada bi s e Demerzel prikazao svetu, onda bi, sasvim sigurno, ostao bez svojih moi, mudrost i, sree ( to god to bilo). Kleon je u to bio ubeen. Oseao je da stvari upravo tako st oje.

I tako, dok se dobro vlada, Kleon e biti siguran. Demerzel e ga verno slu it i ne ispoljavajui vlastite ambicije. A evo i Demerzela, odevenog tako strogo i jednostavno da je Kleon s nela godno u postao svestan svoje bespotrebno ure ene dr avnike odore, koju je, hvala bogu, u pravo skinuo uz pomo dvojice slugu. Razume se, Demerzel se nikada nije pojavljiva o dok car ne bi ostao sam i dok se ne bi razodenuo. "Demerzele", obrati mu se car vascele Galaksije, "umoran sam!" "Dr avniki poslovi su zamorni, sire", promrmlja Demerzel. "Moram li onda da ih obavljam svake veeri?" "Ne svake veeri, ali to je od veoma velike va nosti. Ljudima godi da vas vi de i da vi njih zapazite. To poma e da se Carstvom lak e upravlja." "Nekada se Carstvom upravljalo pomou moi", mrano primeti car. "A sada se to mora obavljati osmehom, mahanjem, promrmljanom reju, medaljom ili plaketom." "Ako sve to poma e da se ouva mir, sire, onda sve ide tome u prilog. A va a v ladavina dobro napreduje." "Zna ti za to - zato to imam tebe. Moj jedini dar sastoji se u tome to sam sv estan tvoje va nosti." On prepredeno pogleda Demerzela. "Moj naslednik ne mora bit i moj sin. On nije talentovan za to. ta ako tebe proglasim svojim naslednikom?" Demerzel odvrati ledenim glasom: "Sire, to je nezamislivo. Ja nikada ne bih bio uzurpator. Ne bih mogao ukrasti presto, od va eg zakonitog naslednika. Por ed toga, ako ste zbog neeg nezadovoljni mnome, kaznite me pravedno. Ali nema sumn je da ni ta nisam uinio, niti sam mogao da uinim i ta to zaslu uje takvu kaznu - da me ui ite carem." Kleon se nasmeja. "Zbog tvoje istinite procene vrednosti carskog prestol a, Demerzele, odriem se svake pomisli da te kaznim. Doi, hajde da priamo o neemu. Po span sam, ali jo nisam spreman za ceremonije uz koje me stavljaju u krevet. Hajde da priamo." "O emu, sire?" "O bilo emu... O onom matematiaru i njegovoj psihoistoriji. Zna da ga se sv aki as setim. Razmi ljao sam o njemu i za vreme veere. Pitao sam se: ta ako bi psihoi storijske analize predvidele izvestan metod koji bi omoguio da se bude car bez be skrajnih ceremonija?" "Sve mi se ini, sire, da ak ni najpametniji psihoistoriar ne bi bio u stanj u to da postigne." "Pa dobro, ka i mi onda poslednje vesti. Da li se jo krije meu onim udnim obr ijanim glavama iz Mikogena? Obeao si da e ga i upati odande." "I jesam, sire, sve sam preduzeo da to i ostvarim, ali ao mi je to moram r ei da nisam uspeo." "Nisi uspeo?" Car dozvoli sebi da se namr ti. "To mi se ne dopada." "Ni meni, sire. Planirao sam da matematiara ohrabrim da poini neki bogohul ni in - to u Mikogenu uop te nije te ko, naroito strancu - neki koji bi zahtevao surov u kaznu. Matematiar bi tada bio primoran da se obrati caru za milost i mi bismo g a se doepali. Planirao sam da to izvedem inei beznaajne ustupke - Mikogenu va ne, a na ma potpuno neva ne - i nisam nameravao da se neposredno upliem u taj aran man. Sve je trebalo veoma pa ljivo izvesti." "Usuujem se da ka em", javi se Kleon, "da nisi uspeo. Da li je gradonaelnik Mikogena..." "Sebe naziva Visokim Starostom, sire." "Ma pusti titule. Da li je taj Visoki Starosta odbio da sarauje?" "Naprotiv, sire, pristao je i matematiar Seldon je glatko upao u zamku." "I ta se onda desilo?" "Dozvoljeno mu je da neka njen napusti Mikogen." "Za to?" upita ozlojeeno Kleon. "Nisam siguran, sire, ali podozrevam da smo izigrani." "Ko nas je izigrao? Gradonaelnik Vaja?" "Mogue je, sire, ali sumnjam da je on. Vaj stalno dr im pod nadzorom. Da su se domogli matematiara, ve bih to doznao." Car ne samo da se mr tio. Bio je oito besan. "Demerzele, to je lo e. Uop te nis am zadovoljan. Posle ovakve jedne gre ke primoran sam da se upitam da li si jo onaj

stari Demerzel. Kakve mere emo preduzeti protiv Mikogena zbog ovog oitog suprotst avljanja carevim eljama?" Demerzel se duboko pokloni jer je shvatio da se car obuzdao da ne plane, ali elinim glasom ree: "Pogre no bi bilo krenuti sada na Mikogen. Razdor koji bi nas tao i ao bi na ruku Vaju." "Ali moramo ne to preduzeti." "Mo da i ne moramo, sire. Stvari i nisu tako lo e kao to mo da izgledaju." "Kako mogu ne biti lo e kako izgledaju?" "Sigurno se seate, sire, da je matematiar bio ubeen kako je psihoistorija u praktinom smislu nedelatna?" "Svakako da se toga seam, ali to i nije va no, je li tako? S obzirom na na e ciljeve?" "Mo da i nije. Ali ako postane delatna, mogla bi i te kako poslu iti na im cil jevima, sire. A sudei prema onome to sam uspeo da saznam, na matematiar upravo sada poku ava da psihoistoriju uini delatnom. Njegov bogohulni poku aj u Mikogenu bio je, koliko sam shvatio, deo nastojanja da se re i problem psihoistorije. U tom sluaju, sire, moglo bi nam se isplatiti da ga ostavimo na miru. Bolje bi nam bilo da ga pokupimo kada se pribli i cilju ili kada ga dosegne." "Ne bi, ako ga se Vaj prvi doepa." "Pobrinuu se da se to ne dogodi." "Na isti nain kao to si upravo uspeo da i eprka matematiara iz Mikogena?" "Naredni put neu pogre iti, sire", odvrati hladno Demerzel. Car ga upozori: "Demerzele, bie bolje da ne pogre i . Neu prei preko jo jedne gr e ke s ovim u vezi." A zatim zlovoljno dodade: "Mislim da noas uop te neu spavati." 62. D irad Tisalver iz sektora Dal bio je niska rasta. Teme mu je jedva dopira lo Hariju Seldonu do nosa. Meutim, to kao da mu uop te nije smetalo. Bio je ak lepu ka st, nasmejan, i imao je negovane guste brkove, te izrazito kovrd avu kosu. iveo je, sa enom i poluodraslom keri, u stanu od sedam malih soba, koje su sve bile bri no odr avane, ali gotovo bez name taja. Tisalver ree: "Izvinjavam se, gospodar Seldone i gospodarice Venabili, to ne mogu da vam pru im vi e udobnosti na koju ste verovatno navikli, ali Dal je sirom a an sektor, a ja ak ne spadam ni meu one malo bogatije." "To je razlog vi e", odvrati Seldon, " to mi moramo vama da se izvinemo jer smo vam svojim prisustvom natovarili samo jo jedan teret vi e na plea." "Niste mi vi nikakav teret, gospodaru Seldone. Gospodar Hamin je sredio da nam bude isplaena velikodu na nadoknada za kori enje na ih skromnih odaja, a krediti su nam dobrodo li, ak i da vi niste - to, svakako, jeste." Seldon se priseti rei koje je Hamin izgovorio na rastanku po to su konano st igli u Dal. "Seldone", rekao je, "ovo je tree pribe i te koje sam vam na ao. Prva dva su bi la potpuno van doma aja Carstva, to je vrlo lako moglo da privue pa nju; konano, i login o je bilo da se naete na tim mestima. Ovde je drugaije. Sme taj je siroma an, neupadlj iv, i iskreno govorei, nije ba najsigurniji. To nije pribe i te u kome bi se oekivalo d a se smestite, tako da se ni car ni njegov upravnik dvora mo da nee setiti da vas t u potra e. Da li bi vam smetalo da se ovog puta dr ite malo podalje od nevolja?" "Poku au, Hamine", odvratio je Seldon, pomalo uvreeno. "Ali molim te da ne i zgubi iz vida da nisam ja taj koji tra i nevolje. Poku avam da dokuim ono za ta bi mi m o da bilo potrebno trideset ljudskih ivota da bih saznao ako elim da mi se uka e i naj manja ansa da utemeljim psihoistoriju." "Razumem", odgovorio je Hamin. "Tvoji napori da ne to naui odveli su te na G ornju stranu u Strilingu i u Venjak starosta u Mikogenu i ko zna kuda e te odvest i u Dalu. to se tebe tie, dr Venabili, znam da si se trudila da vodi rauna o Seldonu , ali mora ulo iti vi e truda. Utuvi u glavu da je on najva nija osoba na Trantoru - il i u Galaksiji - i da mora biti bezbedan po svaku cenu." "Nastaviu da dajem sve od sebe", odvratila je ukoeno Dors. " to se tie va ih domaina, imaju i oni svojih bubica, ali su u osnovi dobri lj udi s kojima sam i ranije saraivao. Poku ajte da ni njih ne uvuete u neku nevolju."

Ali bar Tisalver nije predviao da e sa novim stanarima imati bilo kakve ne volje, a zadovoljstvo koje je pokazivao zbog dru tva koje je sada imao - ne raunajui tu i kredite koje e dobijati - izgleda da je bilo potpuno iskreno. Nikada nije kroio nigde izvan Dala, ali je njegov apetit za priama o udalj enim naseljima bio nezaja ljiv. Slu ala bi ih i njegova ena, koja se klanjala i sme ila , a kerka je, sa prstom u ustima, provirivala iza vrata. Obino su posle veere, kada je cela porodica bila na okupu, oekivali da im Seldon i Dors priaju o drugim svet ovima. Hrane je bilo dovoljno, ali je bila bezukusna i esto suvi e tvrda. A jo nedav no u ivali su u veoma ukusnim mikogenskim jelima, tako da su im se ova inila nejest ivim. 'Sto' je u stvari bila jedna dugaka polica postavljena uza zid i jeli su st ojei. Obazrivim ispitivanjem, Seldon je saznao da je to bio uobiajen nain slu enja hrane kod svih Dalita, a ne odraz neverovatnog siroma tva. Gospodarica Tisalver i m je objasnila da ima i onih koji se nalaze na visokim polo ajima u vladi Dala koj i su usvojili svu silu lo ih obiaja kao to su stolice - zvala ih je 'police za telo' - ali solidna srednja klasa je na to gledala s neodobravanjem. Mada nisu odobravali nepotrebni luksuz, Tisalverovi su voleli da slu aju o njemu, glasno cokui jezikom dok su im gosti priali o du ecima podignutim na noge, o izrezbarenim komodama i ormanima kao i o superfluidnosti stolnjaka. Slu ali su i opise mikogenskih obiaja, dok je D irad Tisalver samodopadno gla dio svoju kosu stavljajui sasvim jasno do znanja da je spreman da depilaciju pois toveti sa kastriranjem. Gospodarica Tisalver je besnela pri svakom pominjanju ens ke podreenosti i glatko je odbila da poveruje da Sestre to mirno prihvataju. Meutim, najvi e su se hvatali za Seldonove povremene opaske o carskom zemlj i tu. Kada je, tokom ispitivanja, isplivalo na povr inu da je Seldon video cara i da je s njim razgovarao, celu porodicu obuze strahopo tovanje. Bilo je potrebno da p roe malo vremena pa da se odva e da mu postavljaju pitanja o caru, na koja Seldon, pak, nije mogao da odgovori jer niti je video puno od okoline, a jo je manje vide o od unutra njosti Palate. To je razoaralo Tisalverove, ali nisu odustajali od poku aja da od njega iz mame to vi e podataka. Kada su saslu ali celu Seldonovu carsku pustolovinu, bilo im j e te ko da poveruju u Dorsinu tvrdnju da ona, lino, nije nogom stupila na carsko ze mlji te. A najizriitije od svega odbacili su Seldonovu usputnu opasku da je car raz govarao i pona ao se kao obino ljudsko bie. To se Tisalverovima inilo potpuno nemoguim . Posle tri veeri tako provedene, Seldonu je sve to postalo zamorno. U poetk u se radovao to mu se ukazala prilika da ni ta ne radi (bar preko dana) osim da gle da izvesne istorijske filmoknjige koje mu je Dors preporuila. Tisalverovi su prek o dana s puno dobre volje pozajmljivali gostima svoj ita knjiga, mada je devojica b ila nesrena jer je morala da ide kod suseda, da bi na njihovom radila domae zadatk e. "Ne poma e", ree uznemireno Seldon u sigurnosti svoje sobe, po to je pustio m uziku kako bi onemoguio prislu kivanje. "Shvatam va u obuzetost istorijom, ali ona se sastoji od beskonano mnogo pojedinosti. To je gomila podataka velika kao planina - ne, kao Galaksija - u kojoj ne nazirem osnovno ustrojstvo." "Usuujem se da primetim", napomenu Dors, "da je verovatno postojalo vreme kada ljudska bia nisu nazirala nikakvo ustrojstvo ni meu zvezdama na nebu, ali su na kraju ipak otkrila strukturu Galaksije." "Ali ubeen sam da su im za to bila potrebna pokolenja, a ne nedelje. Mora da je postojalo vreme u kome je fizika ljudima liila na masu nepovezanih opa anja pre no to su otkriveni sredi nji zakoni prirode, a i za to su bila potrebna pokolen ja. - A ta je sa Tisalverovima?" " ta sa njima? Mislim da su vrlo fini prema nama." "Radoznali su." "Razume se da jesu. Zar vi ne biste bili da ste na njihovom mestu?" "Ali da li je u pitanju puka radoznalost? Kao da ih stra no zanima moj sus ret sa carem." Dors je bila nestrpljiva. "Ponovo vam ka em... to je prirodno. Zar vas ne bi zanimalo - da je situacija obrnuta?" "To me ini nervoznim."

"Hamin nas je ovamo doveo." "Jeste, ali ni on nije savr en. Odveo me je na Univerzitet, odatle su me i zvukli na Gornju stranu. Odveo nas je kod Sina Sunca etrnaestog, a ovaj nas je uh vatio u zamku. Znate i sami da je tako bilo. Koga zmija ujede, taj se i gu tera pl a i. Dosadilo mi je da me ispituju." "Pa, onda, Hari, osmotrite stvari s druge strane. Zar vas ne zanima Dal? " "Svakako da me zanima. Za poetak, ta vi znate o njemu?" "Ni ta. To je samo jedan od vi e od osam stotina sektora, a na Trantoru sam tek ne to vi e od dve godine." "Tano. Postoji jo dvadeset pet miliona drugih svetova, a ja se ovim proble mom bakem tek ne to vi e od dva meseca... Rekoh vam ve. elim da se vratim na Helikon i pozabavim se prouavanjem matematikih obrazaca dru tvenih napetosti, to sam obradio u svojoj doktorskoj disertaciji, a onda zaboravio da sam ikada shvatio - ili misli o da sam shvatio - da pojave napetosti omoguavaju bolji unutra nji uvid u ljudska d ru tva." Te veeri obratio se Tisalveru reima: "Gospodaru Tisalvere, niste mi uop te r ekli ime se vi bavite, kakva je priroda va eg posla." "Mog posla?" Tisalver polo i prste na prsa, prekrivena jednostavnom majico m ispod koje ni ta nije imao, a to je izgleda bila standardna mu ka no nja na Dalu. "P a, ne radim ni ta naroito. Zaposlen sam u lokalnoj holovizijskoj stanici kao progra mer. Posao je dosadan, ali od neeg se mora iveti." "A i uva en je", dodade gospodarica Tisalver. "To znai da ne mora da radi u toplotnim slivnicima." "Toplotnim slivnicima?" upita Dors, podigav i levu obrvu i namestiv i zadivl jen izraz. "Oh, znate", poe Tisalver, "po tome je Dal najpoznatiji. Nije bog zna ta, ali energiju tro i etrdeset milijardi ljudi na Trantoru, a mi mnoge od njih snabdev amo. Ne cene nas dovoljno, ali voleo bih da vidim ta bi radili bez nje neki od na i h uglednih sektora." Seldon je izgledao zbunjen. "Zar Trantor ne dobija energiju iz solarnih energetskih stanica u orbiti!" "Jednim delom", odgovori Tisalver, "ne to dobija i iz stanica za nuklearnu fuziju sme tenim na ostrvima, a ne to od mikrofuzijskih motora, tu su i stanice koj e pokree vetar na Gornjoj strani, ali polovina", on podi e prst da bi to istakao, a lice mu poprimi neobino ozbiljan izraz, "polovina potie iz toplotnih slivnika. Na mnogim mestima ima toplotnih slivnika, ali nijedan - nijedan - nije tako bogat kao ovi u Dalu. Zar ozbiljno ni ta ne znate o slivnicima toplote? Sedite tu i samo zurite u mene." Dors brzo ree: "Mi smo sa Spoljnih svetova, znate." (Umalo nije rekla 'pl emena i', ali se na vreme obuzdala.) "Naroito dr Seldon. On je na Trantoru svega ne koliko meseci." "Stvarno?" oglasi se gospodarica Tisalver. Bila je neznatno ni a od mu a, go jazna, ali ne i debela, tamnu kosu nosila je vrsto stegnutu u punu, i imala je pre divne tamne oi. Kao i mu , bila je tridesetih godina. (Posle razdoblja provedenog u Mikogenu, koje, u stvari, i nije bilo ba ta ko dugo, ali zato puno dogaaja, Dorsi se uini udnim da se ena svojevoljno uplie u raz govor. Kako se samo brzo odomauju novi oblici i naini pona anja, pomisli ona, i odlui da to pomene Seldonu - bie to jo jedna bele ka za njegovu psihoistoriju.) "Ah da", priseti se ona. "Dr Seldon je sa Helikona." Gospodarica Tisalver pokaza utivo neznanje. "A gde mu to doe?" Dors poe: "Pa, to vam je..." Zatim se okrenu ka Seldonu. "Gde se nalazi, Hari?" Seldon je bio zateen. "Pa, da vam ka em istinu, ne znam da li bih uspeo da lako odredim gde se nalazi na galaktikom modelu, ukoliko prethodno ne bih proveri o koordinate. Jedino vam mogu rei da se nalazi na drugoj strani sredi nje crne rupe gledano u odnosu na Trantor i stii tamo svemirskim brodom dosta je zamorno." Gospodarica Tisalver primeti: "Mislim da se D irad i ja nikada neemo obrest i na jednom svemirskom brodu." "Mo da i hoemo, Kasilija", ree veselo Tisalver, "jednog dana. Ali priajte nam

o Helikonu, gospodaru Seldone." Seldon odmahnu glavom. "Bilo bi mi dosadno. To je svet kao i svaki drugi . Jedino se Trantor razlikuje od svih ostalih. Na Helikonu nema toplotnih slivni ka - a verovatno ih nema niti bilo gde drugde - osim na Trantoru. Priajte mi o nj ima." ('Jedino se Trantor razlikuje od svih ostalih' Seldon je nastavio da pre mee po umu tu reenicu, na trenutak se uhvativ i za nju, a onda mu na um pade, ko zna zbog ega, Dorsina pria o ruci na bedru, ali Tisalver poe da govori i Seldon zabora vi na sve to isto onako brzo kao to mu je i palo na pamet.) Tisalver ree: "Ako vas odista zanimaju toplotni slivnici mogu vam ih poka zati". Zatim se okrenu prema svojoj eni. "Kasilija, da li bi imala ne to protiv da sutra uvee povedem gospodara Seldona da vidi toplotne slivnike?" "I mene", brzo se javi Dors. "I gospodaricu Venabili?" Gospodarica Tisalver se namr ti i o tro odvrati: "Mislim da to ne bi bilo pa metno. Na im posetiocima bi tamo bilo dosadno." "Mislim da ne bi, gospodarice Tisalver", ree Seldon dodvorno. "Veoma bism o voleli da vidimo toplotne slivnike. Bili bismo odu evljeni kada biste nam se i v i pridru ili... kao i va a mala ker - ukoliko eli da poe." "Do toplotnih slivnika?" upita gospodarica Tisalver ukoiv i se. "To uop te ni je mesto za jednu pristojnu enu." Seldonu je bilo neprijatno zbog ovog. "Nisam mislio ni ta lo e, gospodarice Tisalver." "Bez uvrede", ume a se Tisalver, "Kasilija hoe da ka e da se to nama ne prilii i u pravu je, ali budui da ja tamo ne radim, nema nieg lo eg da samo odem u posetu i poka em ih gostima. Ali mesto ba nije prijatno i nikada Kasiliji ne bih dozvolio da se odene onako kako je neophodno kada se onamo odlazi." Usta e iz ueih polo aja. Dalitske 'stolice' predstavljale su obina izlivena plas tina sedi ta na malim tokovima, tako da su Seldona stra no bolela kolena koja je sve v reme morao da dr i zgrena, a i inilo mu se da se pomera im bi napravio i najmanji pok ret. Tisalverovi su, meutim, savladali tehniku vrstog sedenja i besprekornog ustaj anja i nisu morali da se, poput Seldona, poma u rukama. I Dors je ustala bez po mu ke, a Seldona je ponovo zadivila njena prirodna ljupkost. Pre no to su oti li svaki u svoju sobu, Seldon ree Dors: "Jeste li sigurni d a ni ta ne znate o toplotnim slivnicima? Gospodarica Tisalver je o njima govorila kao o neem krajnje neprijatnom." "Sigurno nisu ba toliko neprijatni, jer nam Tisalver inae ne bi predlo io da poemo u obilazak. Budimo zadovoljni ako se iznenadimo." 63. Tisalver ree: "Bie vam potrebna prigodna odea." Gospodarica Tisalver samo z naajno zavrnu nosem iza njega. Seldon, kome na um pado e suknje za mu karce, pomalo uznemireno upita. " ta po drazumevate pod prigodnom odeom?" "Ne to lagano, slino ovome to ja imam na sebi. Majica veoma kratkih rukava, komotne sportske pantalone, komotan ve , sokne, otvorene sandale. Sve to imam i za vas." "Odlino. Ne zvui lo e." "I za gospodaricu Venabili e se ve ne to nai. Nadam se da e mere odgovarati." Odea kojom ih je Tisalver snabdeo (bila je njegova) odlino im je pristajal a - mada nije bila i dovoljno komotna. Kada su se spremili, pozdravili su se sa gospodaricom Tisalver i ona ih je, pomiriv i se s njihovim odlaskom, mada je na to i dalje gledala s neodobravanjem, posmatrala sa ulaza kako se udaljuju. Bilo je rano vee i iznad njihovih glava nalazio se privlaan sjaj sumraka. Svima je bilo jasno da e se uskoro upaliti dalska svetla. Temperatura je bila pri jatna i nigde na vidiku nije bilo nijednog jedinog vozila; svi su hodali. Iz dal jine se ulo uvek prisutno zujanje Ekspresnika i povremeno su se jasno uoavala njeg ova svetla. Seldon je primetio da Daliti nisu i li ulicom s nekim odreenim ciljem. Pre je izgledalo kao da se etaju. etaju iz zadovoljstva. Mo da je, ako je Dal bio siroma a

n sektor, kao to su Tisalverovi tvrdili, jeftin nain zabave bio na ceni, a ta je bi lo prijatnije - i jeftinije - od veernje etnje? Seldon oseti kako se i sam opu ta i prepu ta besciljnoj etnji, dok je svuda o ko sebe oseao prijateljsku toplinu. Ljudi su se pozdravljali u prolazu i razmenji vali po neku re. Posvuda su samo nicali crni brkovi razliitih oblika i debljina i i nilo se da su oni neraskidivo vezani za dalitske mu karce, i da su svuda prisutni kao i elave glave mikogenske Brae. Bio je to veernji obred, nain da se potvrdi kako je jo jedan dan bezbedno p ro ao i da su prijatelji i dalje sreni i zdravi. Ubrzo je postalo jasno da Dors pri vlai svaiji pogled. Pri prigu enom sjaju sumraka njena ria kosa postala je tamnija, a li se ipak izdvajala u tom moru crnoglavih (samo povremeno videla bi se i po koj a seda) poput zlatnog novia koji se kotrlja preko gomile uglja. "Vrlo je prijatno", ree Seldon. "Jeste", slo i se Tisalver. "Da nije ovoga etao bih sa svojom enom i ona bi bila u svom elementu. U preniku od jednog kilometra nema nijedne osobe koju ona n e zna po imenu, ime se bavi i ostale porodine veze. Ja to nisam u stanju. Evo, ni sada, ne znam ni polovinu imena ljudi koji nas pozdravljaju. Ali ne smemo se vui suvi e sporo. Moramo stii do lifta. Na ni im spratovima mnogo se radi." Nalazili su se u liftu koji je vodio nadole kada Dors ree: "Pretpostavlja m gospodaru Tisalvere, da su toplotni slivnici mesta na kojima se vena toplota Tr antora koristi za stvaranje pare koja pokree turbine za stvaranje elektrine energi je." "Oh, ne. Veoma delotvorne termoelektrine baterije velikih razmera neposre dno proizvode elektrinu energiju. Nemojte me pitati za pojedinosti, molim vas. Ja sam samo programer na holoviziji. U stvari, nemojte tamo dole nikoga pitati za pojedinosti. Cela ta stvar predstavlja jednu veliku crnu kutiju. Radi, ali niko ne zna kako." " ta ako ne to poe naopako?" "Obino je sve u redu, ali ako se to dogodi, odnekud se stvori neki strunja k. Neko ko se razume u kompjutere. Razume se, cela stvar je potpuno kompjuterizo vana." Lift se zaustavi i oni izio e. Istog asa zapahnu ih nalet toplote. "Toplo je", primeti Seldon sasvim nepotrebno. "Da, toplo", potvrdi Tisalver. "Zbog toga je Dal toliko na ceni kao ener getski izvor. Sloj magme je ovde bli i povr ini nego igde na celom svetu, i tako se mora raditi na vruini." "Kako stoje stvari sa provetravanjem?" upita Dors. "Postoji sistem za provetravanje, ali zahteva velike tro kove. Provetravam o, uklanjamo vlagu i hladimo, ali ako preteramo, to znai da koristimo suvi e energi je i da ceo proces postaje preskup." Tisalver se zaustavi kod jednih vrata i pritisnu signal. Ona se otvori e i propusti e malo sve ijeg vazduha, a on promrmlja: "Valjda emo nai nekog da nas proved e unaokolo, nekog ko e braniti gospodaricu Venabili od raznoraznih primedbi... ba r onih koje e izricati mu karci." "Nee mi biti neprijatno, bez brige", odvrati Dors. "Ali meni hoe", dodade Tisalver. Iz kancelarije izie jedan mladi i predstavi se kao Hano Linder. Dosta je l iio na Tisalvera, i Seldon zakljui da mu nee biti lako da uoava razliku meu pojedinci ma dok se ne navikne na njihov gotovo po pravilu nizak rast, crnomanjastost, crn u kosu i bogate brkove. Lindor ree: "Veoma rado u vas provesti unaokolo da vidite ono to ima da se vidi. Ali to nije ni nalik na neku od va ih spektakularnih stvari, znate." Obraao i m se svima, ali pogled mu je ostao prikovan za Dors. Zatim nastavi: "Nee biti ba p rijatno. Predla em da skinemo majice." "Ovde unutra je lepo i sve e", ree Seldon. "Razume se, ali to je tako jer smo mi ovde nadzornici. Rang povlai sa sob om i privilegije. Tamo napolju, na ovom nivou, nismo u stanju da vr imo provetrava nje. Zato su oni plaeni vi e od mene. U stvari, to su najbolje plaeni poslovi u Dalu , i to je jedini razlog to uspevamo da naemo ljude koji e ovde dole raditi. Pa ipak , sve je te e pronai radnike za rad na toplotnim slivnicima." On duboko udahnu. "U

redu, hajdemo napolje u pakao." On skinu majicu i gurnu je za pojas. Tisalver uini isto, a i Seldon poe za njihovim primerom. Lindor pogleda u Dors i ree: "Bilo bi vam prijatnije, gospodarice, ali ni je obavezno." "Sve je u redu", ree Dors i skinu majicu. Na sebi je imala beli, nepostavljeni grudnjak sa velikim izrezom izmeu do jki. "Gospodarice", zausti Lindor, "to nije..." Trenutak je razmi ljao, a zatim je slegnuo ramenima i rekao: "U redu. Snai emo se ve." U poetku je Seldon bio svestan samo kompjutera i postrojenja, ogromnih ce vi, treperavog svetla i zaslepljujuih ekrana. Sveprisutna svetlost bila je dosta prigu ena, mada su pojedina odeljenja s a postrojenjima bila dobro osvetljena. Seldon podi e pogled prema gotovo potpunoj tami. Pa upita: "Za to nije bolje osvetljeno?" "Pa osvetljeno je... tamo gde treba", odvrati Lindor. Glas mu je bio pri lagoen sredini i govorio je brzo i pomalo grubo. "Ne koristimo svuda jako osvetlj enje iz psiholo kih razloga. Suvi e svetlosti ljudi u svojim glavama odmah pretvaraj u u toplotu. Kada pojaamo osvetljenje dobijamo vi e pritu bi, ak i onda kada snizimo t emperaturu." Dors ree: "Izgleda da je sve odlino kompjuterizovano. Zar ne bi bilo bolje kada biste mogli sve operacije da prepustite kompjuterima? Ova vrsta okoline je kao stvorena za ve taku inteligenciju." "Potpuno ste u pravu", slo i se Lindor, "ali ne mo emo rizikovati ni najmanj u gre ku. Moramo imati ljude na licu mesta ako i ta krene naopako. Kompjuter u kvaru mo e prouzrokovati nevolje u preniku od dve hiljade kilometara." "Mo e i ovek da pogre i. Je li tako?" primeti Seldon. "Svakako, ali kada isti posao obavljaju i ljudi i kompjuteri, onda ljudi mogu brzo da ustanove gde kompjuter gre i, i obrnuto, kompjuter mo e brzo da isprav i ljudsku gre ku. Tako ispada da se ni ta ozbiljno ne mo e dogoditi sem u sluaju da ist ovremeno pogre e i ovek i kompjuter. A to te ko da se ikada mo e dogoditi." "Te ko, ali ne i nikada, a?" upita Seldon. "Gotovo nikada, ali ne i nikada. Niti su ljudi niti kompjuteri onakvi ka kvi su nekada bili." "Tako nam to uvek izgleda", slo i se Seldon, nasme iv i se. "Ne, ne. Ne govorim ja o onome ega se seam. Ne govorim o dobrim starim dan ima. Govorim o statistici." Tada se Seldon priseti Haminove prie o sveop tem raspadu. "Vidite ta sam hteo da ka em?" upita Lindor, ti im glasom. "Eno gomile ljudi, na nivou C-3, koji oigledno piju. Niko od njih nije na svom mestu." " ta to piju?" upita Dors. "Naroitu tenost da bi nadoknadili gubitak elektrolita. Voni sok." "Ne mo ete ih kriviti zbog toga, je l' tako?" upita Dors ogoreno. "ovek mora piti kada radi u ovakvim uslovima." "Da li znate koliko dugo mo e jedan ve t C-3 radnik da pije jedno pie? Tu se ni ta ne mo e uiniti. Ako im damo samo petominutne pauze za pie i ne dozvolimo da se o kupljaju za vreme tih pauza, onda moramo biti spremni na pobunu." Upravo su se pribli avali dotinoj skupini. Sainjavlai su je i mu karci i ene (D al je, izgleda, bio manje vi e amfiseksualno dru tvo) i oba pola bila su bez majica. ene su nosile ne to to se moglo nazvati grudnjakom, ali oni su bili strogo namenski . Slu ili su za podizanje grudi kako bi vazduh lak e strujao ispod njih, te se smanj ivalo znojenje, ali zato ni ta nisu pokrivali. Dors do apnu Seldonu: "Pametne su, Hari. iva se preznojih pod grudima." "Skinite, onda, grudnjak", ree Seldon. "Neu ni prstom maknuti da vas spreim ." "Uverena sam da ne biste", odvrati mu Dors. Grudnjak ipak nije skinula. Pribli avali su se okupljenim ljudima - bilo ih je desetak. Dors ree: "Pre iveu ako budu pravili neumesne primedbe." "Hvala", javi se Lindor. "Ne mogu vam obeati da nee... Ali morau da vas pre dstavim. Ako im se uini da ste vas dvoje inspektori, pa jo u mom dru tvu, postae neob

uzdani. Inspektori treba da nju kaju sami unaokolo, a ne da ih nadgleda neko iz up rave." On podi e ruke. "Radnici, elim nekoga da vam predstavim. Do li su nam posetio ci spolja - sa Spoljnih svetova, dvoje naunika. Tamo imaju svetove na kojima nema dovoljno energije, pa su do li ovamo da vide kako mi to radimo u Dalu. Misle da b i mogli ne to nauiti." "Nauie da se znoje!" doviknu jedan radnik posle ega se zaori buan i razuzdan smeh. "Ona ve ima znojava prsa", povika jedna ena, "kad se sva zamotala." Dors j oj doviknu u znak odgovora: "Skinula bih ga, ali moje grudi ne mogu da se mere s va im." Smeh postade dobroudan. Tada istupi jedan mladi i pomno se zagleda u Seldona svojim duboko usaenim oima, dok mu je lice bilo krajnje ozbiljno. Ree: "Prepoznao sam vas. Vi ste matem atiar." On pohita napred, zagledav i se Seldonu u lice s krajnjim strahopo tovanjem. Istog asa Dors se nae ispred Seldona, a Lindor zakorai ispred nje i povika: "Nazad , radnie. Pazi kako se pona a ." Seldon ree: "Stanite! Hou da razgovaram s njim. ta ste se svi poreali ispred mene?" Lindor mu do apnu: "Ako vam se ijedan od njih pribli i, uveriete se da ne mir i u kao cvee iz staklene ba te." "Pre iveu", odvrati naprasito Seldon. "Mladiu, ta si eleo?" "Zovem se Amaril. Jugo Amaril. Video sam vas na holoviziji." "Mo da i jesi, ali kakve to veze ima?" "Ne seam se va eg imena." "A i za to bi?" "Govorili ste o neemu to se zove psihoistorija." "Nema pojma koliko bih voleo da nisam." "Molim?" "Ni ta. ta si eleo?" " elim da porazgovaram sa vama. Samo na kratko. Sada." Seldon upitno pogleda u Lindora, koji odluno odmahnu glavom. "Ne dok je n a du nosti." "Kada vam poinje smena, gospodine Amaril?" upita Seldon. "U esnaest asova." "Mo ete li da se vidite sa mnom sutra u etrnaest asova?" "Svakako. Gde?" Seldon se okrenu prema Tisalveru. "Dozvoljavate li da se vidim s njim ko d vas?" Na Tisalverovom licu pojavi se nesrean izraz. " ta e vam to? On je obian radn ik na toplotnim slivnicima." Seldon odvrati: "Prepoznao me je. Zna pone to o meni. Nije on niko. Primiu ga u svojoj sobi." A po to Tisalverovo lice nije smek alo, on dodade: "U mojoj sobi za koju je plaen najam. A vi ete biti na poslu, neete biti u stanu." Tisalver odvrati tihim glasom: "Nisam ja u pitanju, gospodaru Seldone, v e moja ena, Kasilija. Ona to nee odobriti." "Porazgovarau s njom", mrgodno zakljui Seldon. "Morae." 64. Kasilija Tisalver razrogai oi. "Radnik sa toplotnih slivnika? Ne u mom sta nu." "A za to da ne? Pored toga, bie u mojoj sobi", ree Seldon. "U etrnaest asova." "Neu to dozvoliti", nastavi gospodarica Tisalver. "Eto do ega je dovelo va e sila enje u toplotne slivnike. D irad je ispao budala." "Gre ite, gospodarice Tisalver. Oti li smo tamo na moj zahtev i bio sam zadi vljen. Moram se videti s tim mladiem, jer je to neophodno zbog mog naunog rada." " ao mi je ako je tako, ali ja to neu dozvoliti." Dors Venabili podi e ruku. "Hari, pustite da se ja za ovo pobrinem. Gospod arice Tisalver, ako dr Seldon mora s nekim da se nae u svojoj sobi danas popodne, osoba vi e, razume se, podrazumeva i dvostruku najamninu. To nam je jasno. Stoga e

vam za dana nji dan biti plaeno dvostruko." Gospodarica Tisalver razmisli o tome. "Pa, to je svakako po teno od vas, a li nisu u pitanju samo krediti. Treba misliti i na susede. Znojav, smrdljiv radn ik..." "Sumnjam da e biti znojav i smrdljiv u etrnaest asova, gospodarice Tisalver , ali dopustite da nastavim. Po to dr Seldon mora da se vidi s njim, te ako nee moi da se nae s njim ovde, morae negde drugde, a mi ne mo emo da tumaramo unaokolo. To b a ne bi bilo zgodno. To bi nas nateralo da negde drugde iznajmimo sobu. Stoga emo vam platiti za dana nji dan i otii i, razume se, moraemo gospodaru Haminu da objasni mo za to smo bili primorani da promenimo boravi te koje nam je on tako ljubazno obez bedio." "Stanite." Lice gospodarice Tisalver postade nalik na ekran kalkulatora. "Ne bismo eleli da uvredimo gospodara Hamina... kao ni vas dvoje. Koliko dugo e t o stvorenje morati da ostane?" "Dolazi u etrnaest asova. Na poslu mora biti u esnaest asova. Prove e ovde manj e od dva sata, a mo da i znatno manje. Nas dvoje emo ga doekati napolju i odvesti ga do sobe dr Seldona. Ako nas vidi koji sused pomislie da je on na prijatelj sa Spo ljnih svetova." Gospodarica Tisalver konano klimnu. "Neka bude. Dvostruki iznos za sobu g ospodara Seldona za danas i taj radnik sme da vas poseti samo ovaj put." "Samo ovaj put", slo i se Dors. Ali kasnije, dok su Seldon i Dors sedeli u njenoj sobi, Dors upita: "Za to morate da se vidite s njim, Hari? Zar je razgovor sa jednim radnikom sa toplotn ih slivnika ba toliko va an za psihoistoriju?" Seldon pomisli kako joj glas zvui pomalo sarkastino, pa zlovoljno odvrati: "Ne moram sve da podreujem toj svojoj ogromnoj zamisli, u koju i inae ne verujem ba mnogo. Ja sam i ljudsko bie, sklono ljudskoj znati elji. Sate smo proveli dole u toplotnim slivnicima i sami ste videli kakvi ljudi rade tamo dole. Oigledno su ne obrazovani. To su pojedinci sa dna - nikakva igra reima mi nije bila na pameti a onda smo nai li na jednoga koji me je prepoznao. Mora da me je video na holovozi ji za vreme Dekadne Konvencije, a upamtio je i re 'psihoistorija'. To mi se uinilo neobinim - nekako neprimerenim za ono mesto - i voleo bih da porazgovaram s njim ." "Zato to godi va oj ta tini to ste poznati ak i meu radnicima u Dalu?" "Pa... mo da je tako. Ali to kopka i moju znati elju." "A otkud znate da nije podmetnut i ne namerava da vam stvori neprilike k ao to se ve ranije dogaalo." Seldon se trgnu. "Neu mu dozvoliti da mi prstima proe kroz kosu. U svakom sluaju smo mnogo bolje pripremljeni, zar ne? Ubeen sam da ete biti sa mnom. Hou da k a em, pustili ste me samog na Gornju stranu, zatim ste me pustili samog sa Ki nom Ka pi etrdeset Treom na mikrofarmu, ali to vi e neete ponoviti, zar ne?" "U to mo ete biti ubeeni", odvrati Dors. "Pa, onda ja u razgovarati s tim mladiem, a vi mo ete motriti na eventualne zamke. Imam u vas puno poverenje." 65. Amaril je stigao nekoliko minuta pre etrnaest asova, zabrinuto se osvrui una okolo. Kosa mu je bila uredna, a gusti brkovi oe ljani i blago uvrnuti navi e na kraj evima. Majica mu je bila zaslepljujue bela. Miris se oseao, ali bio je to miris voa koji je verovatno poticao od malo preteranog kori enja parfema. Nosio je torbu. Seldon, koji ga je napolju ekao, ovla ga uhvati za jedan lakat, a Dors za drugi, te brzo uo e u lift. Kada su stigli do njihovog sprata, proo e brzo kroz stan d o Seldonove sobe. Amaril upita tihim, pomalo upla enim glasom: "Nikog nema kod kue, a?" "Svi su zaposleni", sasvim prirodno odvrati Seldon. On pokaza na jedinu stolicu u sobi, jastuk na podu. "Ne", odbi Amaril. "Nije mi potreban. Neka na njega sedne neko od vas dv oje." On se graciozno spusti na pod i prekrsti noge. Dors uini isto to i on i sede na ivicu Seldonovog du eka polo enog na pod, ali zato Seldon prilino nespretno bupnu na pod, morajui pri tom da se potpomogne akama

, dok je noge nastavio da pomera jer nikako nije mogao udobno da se smesti. Seldon upita: "Pa, mladiu, za to si eleo da se vidi sa mnom?" "Zato to ste matematiar. Vi ste prvi matematiar koga sam ikada video... izb liza... tako da sam mogao da ga dodirnem, razumete." "Matematiari su ti kao sav ostali svet." "Ne za mene, dr... dr... Seldone?" "Tako se zovem." Amarilu je bilo milo. "Konano sam se setio... Vidite, i ja bih voleo da b udem matematiar." "Odlino. ta te spreava?" Amaril se iznenada namr ti. "Vi to ozbiljno?" "Pretpostavljam da te ne to spreava. Da, mislim ozbiljno." "Spreava me to to sam Dalit, radnik na toplotnim slivnicima u Dalu. Nemam novca da se kolujem, a ne mogu dobiti ni kredite za kolovanje. Mislim na pravo kolo vanje. Nauili su me samo da itam i raunam i da se koristim kompjuterom, a to je bil o dovoljno da postanem radnik na toplotnim slivnicima. Ali ja elim vi e od toga. Ta ko sam se sam obrazovao." "To je na neki nain i najbolji vid obrazovanja. Kako si to uspeo?" "Poznavao sam jednu bibliotekarku. Htela je da mi pomogne. Bila je to ve oma fina ena, pokazala mi je kako da upotrebljavam kompjutere da bih uio matematik u. Podesila je sistem softvera tako da sam mogao da se pove em sa ostalim bibliote kama. Dolazio bih kada sam imao slobodne dane i ujutro posle posla. Ponekad bi m e zakljuala u svoju privatnu sobu kako mi ne bi smetali ostali posetioci ili bi m e pu tala unutra kada je biblioteka bila zatvorena. Ona nije znala matematiku, ali mi je pomagala koliko je god mogla. Bila je postarija, udovica. Mo da me je smatr ala za sina ili tako ne to. Sama nije imala dece." (Seldon pomisli kako su tu bila mo da ume ana i neka druga oseanja, ali odmah odbaci tu pomisao. To se njega nije ticalo.) "Dopala mi se teorija brojeva", objasni Amaril. "Neke stvari sam izveo i z onoga to sam nauio pomou kompjutera i iz filmoknjiga koje je kompjuter koristio d a bi me nauio matematiku. Izveo sam neke nove stvari koje nisam na ao u filmoknjiga ma." Seldon podi e obrvu. "Zanimljivo. Kao na primer?" "Doneo sam ne to od toga. Nikada to nikome nisam pokazao. Ljudi oko mene.. . " On slegnu ramenima. "Ili bi me ismejali ili bi im bilo dosadno. Jednom sam t o poku ao da ispriam devojci koju sam poznavao, ali ona mi je rekla da sam uvrnut i nije vi e elela da me vidi. Da li bih mogao vama da poka em?" "Svakako. Imaj poverenja u mene." Seldon ispru i aku i Amaril mu posle kraeg oklevanja pru i torbu koju je doneo . Seldon je dugo pregledavao Amarilove papire. Rad je bio krajnje naivan, ali on ne dopusti da mu makar i najmanji sme ak pree preko lica. Sledio je dokaze, od kojih, razume se, nijedan nije bio nov - ili bar savremen - ili od bilo kakve va nosti. Ali to nije bilo va no. Seldon podi e pogled. "Jesi li sve ovo sam uradio?" Amaril je izgledoa dosta upla en, te samo klimnu. Seldon izdvoji nekoliko stranica. " ta te navelo na ovo?" On prstom pree pr eko redova matematikih dokaza. Amaril pogleda ta mu to pokazuje, namr ti se, i malo razmisli. Zatim objasni svoje mi ljenje. Seldon ga saslu a i upita: "Da li si proitao knjigu Anata Bigela?" "O teoriji brojeva?" "Naslov joj je Matematika dedukcija. Ne razmatra neposredno teoriju broje va." Amaril odmahnu glavom. "Nisam uo za njega. ao mi je." "On je pre tri stotine godina razradio ovu tvoju teoremu." Amaril je bio zapanjen. "To nisam znao." "Ubeen sam da nisi. Mada si ti to obavio pametnije. Ne ba preterano tano, a li..." "Kako to mislite 'preterano tano'?"

"Nije va no". Seldon vrati izvaene listove na svoje mesto, a zatim sve zaje dno u torbu i ree: "Napravi nekoliko kopija svega ovoga. Uzmi jednu kopiju, neka ti je zavede slu beni kompjuter i neka je zapeati. Moja prijateljica, gospodarica V enabili, mo e da te upi e na Strilin ki univerzitet, bez prethodne obuke, kao stipendi stu. Morae krenuti iz poetka i pohaati i druge asove pored matematike, ali..." Sada je Amaril ve do ao do daha. "Na Strilin ki univerzitet? Nee me primiti." "Za to da ne? Dors, mo ete to da sredite, zar ne?" "Sigurna sam da mogu." "Ne, ne mo ete", poree urno Amaril. "Nee me primiti. Ja sam iz Dala." "Pa?" "Ne uzimaju ljude iz Dala." Seldon pogleda u Dors. "O emu on to?" Dors odmahnu glavom. "Stvarno ne znam." Amaril ree: "Vi ste sa Spoljnih svetova, gospodarice. Koliko dugo ste bil i u Strilingu?" "Ne to vi e od dve godine, gospodine Amaril." "Jeste li ikada videli nekog Dalita tamo - niskog, kovrd ave crne kose, ve likih brkova?" "Ima studenata veoma razliitog izgleda." "Ali nema Dalita. Kada se tamo ponovo naete, obratite pa nju." "Za to ih nema?" upita Seldon. "Ne vole nas. Mi drugaije izgledamo. Ne dopadaju im se na i brkovi." "Mo e ih obrijati..." Ali Seldonov glas zamre kada uhvati mladiev besni pogl ed. "Nikada. Za to bih to uinio? Moji brkovi su znak moje mu kosti." "Brije bradu. I ona je oznaka tvoje mu kosti." "Za moj narod to su brkovi." Seldon pogleda ponovo u Dors i promrmlja: "elave glave, brkovi... ludilo. " "Molim?" javi se ljutitim glasom Amaril. "Ni ta. Reci mi ta im se jo ne dopada kod Dalita." "Izmi ljaju razne stvari. Ka u da zaudaramo. Da smo prljavi. Da krademo. Da smo goropadni. Ka u da smo glupi." "Za to sve to priaju?" "Zato to to nije te ko izgovoriti, a i oni se onda bolje oseaju. Svakako da smo prljavi i da zaudaramo, kad moramo da radimo u toplotnim slivnicima. Poneki od siroma nih i potlanih kradu i postaju goropadni. Ali nismo svi takvi. ta je sa on im visokim utokosim iz Carskog sektora koji misli da je cela Galaksija njihova ne, oni stvarno poseduju Galaksiju. Zar se oni nikada ne razgoropade? Zar i oni ponekad ne kradu? Da rade moj posao i oni bi zaudarali kao ja. Da moraju da ive k ao ja, i oni bi se prljali." "Ko zabranjuje da svuda svi ive?" upita Seldon. "Niko to ne osporava! Oni to uzimaju zdravo za gotovo. Gospodaru Seldone , moram pobei sa Trantora. Na Trantoru nemam nikakvih izgleda, nema naina da zarad im kredit, da se obrazujem, nema naina da postanem matematiar, nema naina da postan em bilo ta drugo do ono to oni ka u da jesam... beskorisno ni ta." Ovo poslednje izrek ao je razoarano i s puno oaja. Seldon poku a da bude razuman. "Osoba kod koje sam iznajmio ovu sobu je Da lit. On obavlja ist posao. Obrazovan je." "Oh, svakako", uzbueno se slo i Amaril. "Ima i takvih. Nekolicini dopuste d a uspeju, kako bi mogli rei da se i to mo e. A ta nekolicina mo e lepo da ivi dok god je u Dalu. Neka odu negde drugde, pa e videti kako e se prema njima pona ati. A dok su ovde, odnose se prema nama ostalima kao da smo ubre samo zato da bi se oni bol je oseali. To ih ini utokosima u vlastitim oima. ta je rekla ta fina osoba kod koje s te iznajmili sobu kada ste joj rekli da ete dovesti jednog radnika? ta je rekao ka kav u biti? Sada ih nema... ne ele da budu u istom stanu zajedno sa mnom." Seldon ovla i usne. "Neu te zaboraviti. Pobrinuu se da te izvuem sa Trantora i da te smestim na moj univerzitet na Helikonu... kada se jednom i sam tamo vrat im." "Obeavate li? Dajete asnu re? Uprkos tome to sam Dalit?"

"injenica da si Dalit za mene nema nikakvog znaaja. Ali zato ima znaaja inje nica da si ve sada matematiar! Ipak ne mogu jo sasvim da shvatim ono to mi govori . Ne zamislivo mi je da neko mo e gajiti takva nerazumna oseanja prema nedu nim ljudima." Amaril gorko ree: "To je zato to nikada niste bili u prilici da se zainter esujete za ne to slino. Sve se to moglo de avati i pred va im nosem, ali vi ni ta ne bist e primetili jer niim nije uticalo na vas." Dors ree: "Gospodine Amaril, dr Seldon je matematiar kao i vi, i glava mu je ponekad u oblacima. To morate razumeti. Meutim, ja sam istoriar. Poznato mi je da nije ni ta neobino ako postoji skupina ljudi koja s visine gleda na drugu skupin u ljudi. Postoje udne i gotovo obredne mr nje koje se ne mogu razumno opravdati i t o mo e vr iti ozbiljan uticaj na istoriju. To je veoma lo e." Amaril primeti: "Lako je rei da je ne to 'veoma lo e'. Ka ete da se s time ne s la ete, to zna i da ste fina osoba, ali potom odlazite za svojim poslom i to vas se v i e ne tie. Mnogo je gore nego 'veoma lo e'. To se protivi svemu pristojnom i prirodn om. Svi smo mi isti, utokosi i crnokosi, visoki i niski, oni sa Istoka, Zapada, J uga, kao i iz Spoljnih svetova. Svi smo mi zajedno, vi, ja, pa ak i car, potekli od ljudi sa Zemlje, zar ne?" "Potekli smo od koga?" upita Seldon. Zatim se okrenu i zagleda u Dors ra zrogaenih oiju. "Od ljudi sa Zemlje", povika Amaril. "Sa planete sa koje potiu sva ljudsk a bia." "Misli na onu jedinu planetu? Jednu jedinstvenu planetu?" "Jedinu planetu. Svakako. Na Zemlju." "Kada ka e Zemlja, misli na Auroru, zar ne?" "Aurora? ta je to? Ne, mislim na Zemlju. Zar nikada niste uli za Zemlju?" "Ne", odvrati Seldon. "Zapravo nisam." "To je mitski svet", poe Dors, "koji..." "Nije mitski. Bila je to stvarna planeta." Seldon uzdahnu. "Sve sam to ve uo. Dobro, hajdemo iz poetka. Postoji li dal itska knjiga koja govori o Zemlji?" "Molim?" "Mo da neki kompjuterski softver?" "Ne znam o emu govorite?" "Mladiu, od koga si uo za Zemlju?" "Od oca. Svi znaju za nju." "Postoji li neko ko zna ne to vi e o njoj? Da li su te u koli uili o njoj?" "Nisu je tamo nikada ni pomenuli." "Kako onda ljudi znaju za nju?" Amaril slegnu ramenima sa izrazom koji je govorio da ga beskorisno gnjav e zbog gluposti. "Jednostavno, znaju. Ako elite da ujete prie o njoj, tu je Majka R ita. Nisam uo da je umrla." "To je tvoja majka? Zar ne bi znao..." "Nije ona moja majka. Samo je tako zovu. Majka Rita. To je jedna starica . ivi u Bilibotonu. Ili je bar ivela." "Gde je to?" "Dole u onom pravcu", odvrati Amaril i neodreeno pokaza rukom. "Kako tamo da stignem?" "Da stignete, tamo? Vi ne elite da poete tamo. Nikada se ne biste vratili." "Za to se ne bih vratio?" "Verujte mi. Vi ne elite da poete tamo." "Ali voleo bih da vidim Majku Ritu." Amaril odmahnu glavom. "Umete li da baratate no em?" "emu? Kakvim no em?" "No em za seenje. Ovakvim." Amaril posegnu za kai em koji mu je pridr avao pant alone. Jedan deo se pomeri i iz jednog kraja sunu o trica, tanka, sjajna, ubojita. Dorsina aka se istog asa te ko spusti na njegov zglavak. Amaril se nasmeja. "Nisam nameravao da ga upotrebim. Samo sam hteo da va m ga poka em." On zatim vrati no u kai . "Potreban vam je za samoodbranu, jer ako ga nemate ili, pak, ako ga imate a ne umete njime da rukujete, nikada neete ivi napus

titi Biliboton. U svakom sluaju..." On se iznenada smrknu i postade napet... "Da li ozbiljno mislite, gospodaru Seldone, da mi pomognete da se prebacim na Heliko n?" "Krajnje ozbiljno. Obeavam. Napi ite mi svoje ime i gde vas mo e pronai hiperk ompjuter. Pretpostavljam da imate ifru." "Moja smena u toplotnom slivniku je ima. Je li to dovoljno?" "Jeste." "E pa, onda", kaza Amaril, ozbiljno se zagledav i u Seldona, "to znai, gosp odaru Seldone, da od vas zavisi cela moja budunost, stoga vas molim da ne idete u Biliboton. Ne mogu dopustiti sebi da vas sada izgubim." On uputi Dors moleiv pog led i blago dodade: "Gospodarice Venabili, ako vas slu a, nemojte mu dozvoliti da poe. Molim vas." 14. BILIBOTON DAL... udno, ali najpoznatiji deo ovog sektora je Biliboton, polulegendar no mesto o kome su stvorene nebrojene prie. U stvari, danas postoji itav ogranak k nji evnosti iji junaci i pustolovi (i rtve) moraju da se suoe sa opasnostima na prola sku kroz Biliboton. Te su prie vremenom postale toliko stilizovane, da je ona naj poznatija i, verovatno, izvorna, u kojoj se opisuje jedan takav prolazak, prolaz ak Harija Seldona i Dors Venabili, postala fantastina jednostavno zbog asocijacij e... ENCIKLOPEDIJA GALAKTIKA 66. Kada su Hari Seldon i Dors Venabili ostali sami, Dors zami ljeno upita: "Z ar stvarno nameravate da posetite tu enu - Majku Ritu?" "Razmi ljam o tome, Dors." "Ba ste udni, Hari. Kao da se uporno trudite da iz jedne nevolje upadnete u drugu, i to iz manje u veu. Oti li ste na Gornju stranu, to je u poetku izgledalo s asvim bezopasno, i to iz razumnih razloga za vreme svog boravka u Strilingu. Zat im, u Mikogenu, provalili ste u Venjak starosta, to je bilo daleko opasnije, a ra zlog za to mnogo budalastiji. A sada u Dalu, elite da odete u to mesto, to je onaj mladi smatrao za isto samoubistvo, zbog neeg sasvim besmislenog." "Zainteresovala me njegova opaska o Zemlji - i moram saznati ima li ega u tome." Dors ree: "U pitanju je legenda i to ne ba mnogo zanimljiva legenda. Spada , zapravo, u ve otrcane prie. Imena se razlikuju od planete do planete, ali sadr aj je isti. Uvek postoji pria o prvobitnom svetu i zlatnom dobu. Postoji udnja za nav odno jednostavnom pro lo u punom vrlina koja je gotovo jedinstvena meu ljudima to ive u slo enom dru tvu punom poroka. Na ovaj ili onaj nain, to je isto kod svih dru tava, po to svako zami lja da je njegovo dru tvo suvi e slo eno i puno poroka, bez obzira na to kol iko je jednostavno. Pribele ite to za va u psihoistoriju." "Svejedno", ree Seldon, "moram razmotriti mogunost da je takav svet nekada postojao. Aurora... Zemlja... ime nije bitno. U stvari..." On zastade, tako da je na kraju Dors morala da upita: " ta, u stvari?" Seldon odmahnu glavom. "Seate li se one prie o ruci na bedru koju ste mi i spriali u Mikogenu? Neposredno po to sam dobio Knjigu od Ki ne Kapi etrdeset Tree... e pa, nedavno sam je se setio dok smo uvee razgovarali sa Tisalverovima. Rekao sam ne to to me je podsetilo, na trenutak..." "Na ta vas je podsetilo?" "Ne seam se vi e. U jednom trenutku sam znao, a u sledeem ve zaboravio, ali n ekako uvek kada pomislim na pojam jednog sveta, uini mi se da sam blizu neega, a o nda izgubim nit." Dors iznenaeno pogleda u Seldona. "Ne shvatam ta bi to moglo biti. Pria o r uci na bedru nema nikakve veze niti sa Zemljom niti sa Aurorom." "Znam, ali ta... stvar... koja lebdi tik s druge strane ivice moga uma i

zgleda da je nekako povezana s tim jednim svetom i predoseam da moram pronai vi e po jedinosti o tome po svaku cenu. O tome i o... robotima." "I o robotima? Mislila sam da ste s tim zavr ili posle odlaska u Venjak st arosta." "Naprotiv. Razmi ljao sam o njima." Zurio je jedan dugi trenutak u Dors za brinutim pogledom, a onda ree: "Ali nisam siguran." "Siguran u ta, Hari?" Ali Seldon samo odmahnu glavom i ni ta vi e ne ree. Dors se namr ti, pa nastavi: "Hari, dozvolite da vam ne to ka em. U razboritoj istoriji - i verujte mi, znam o emu govorim - uop te se ne pominje nikakav prvobit ni svet. Priznajem da je to iroko rasprostranjeno verovanje. Ne mislim samo na ne prosveene sledbenike folklora, poput Mikogenaca i dalitskih radnika u toplotnim s livnicima, ve postoje i biolozi koji uporno tvrde da je morao postojati jedan prv obitni svet i navode razloge koji su meni nedokuivi; postoje i mistiki orijentisan i istoriari koji nastoje da spekuli u time. A meu intelektualcima vi e klase, koliko m i je poznato, takve su spekulacije postale pomodne. Pa ipak, koska istorija ne zn a ni ta o tome." Seldon ree: "Mo da je to jo jedan razlog da zavirimo van granica kolske istor ije. Sve to je meni potrebno jeste sredstvo koje e mi omoguiti da pojednostavim psi hoistoriju i nije me briga kakvo e to sredstvo biti, mo e biti i neki matematiki tri k, ali isto tako i istorijski ili ne to potpuno izmi ljeno. Da mladi s kojim smo malo pre razgovarali ima samo malo vi e formalnog obrazovanja, dao bih mu da radi na to m problemu. Njegova razmi ljanja su doista genijalna i originalna..." Dors ga prekinu: "Znai, stvarno nameravate da mu pomognete?" "Svakako. im budem u prilici." "Ali da li treba da dajete obeanja za koja niste sigurni da ete ih moi odr at i?" " elim da ih odr im. Ako tako kruto gledate na nemogua obeanja, pomislite samo na to da je Hamin nastojao da uveri Sina Sunca, etrnaestog, kako u iskoristiti ps ihoistoriju da Mikogencima vratim njihov svet. A za to ne postoje nikakvi izgled i. ak i ako uspem da razradim psihoistoriju, ko zna da li e se ona moi upotrebiti z a jedan tako uzan i specijalizovan cilj? U pitanju je pravi sluaj obeanja koje se ne mo e ispuniti." Ali Dors pomalo uzbueno ree: "eter Hamin je poku avao da nam spase ivote, da n as zadr i to dalje od Demerzela i cara. Nemojte to zaboraviti. I ja mislim da bi on stvarno voleo da pomogne Mikogencima." "A ja bih stvarno voleo da pomognem Jugu Amarilu i mnogo je verovatnije da u moi njemu da pomognem nego Mikogencima, te stoga ako opravdavate ovo drugo, m olim vas ne kritikujte prvo. Jo ne to, Dors", i oi mu besno sevnu e, "zaista bih voleo da pronaem Majku Ritu i spreman sam da krenem sam." "Nipo to!" odreza Dors. "Ako vi poete i ja u." 67. Gospodarica Tisalver se vratila sa kerkom kui sat vremena po to je Amaril ot i ao na posao. Ni ta nije kazala ni Seldonu ni Dors, ve je samo kratko klimnula kada su je pozdravili te stala da seva oima po sobi kao da je elela da se uveri da radn ik nije ostavio nikakav trag. Zatim je stala da nju i vazduh i na kraju je optu ujui pogledala Seldona pre no to je pro la kroz zajedniku sobu i nestala u porodinoj spava onici. Tisalver je kui stigao kasnije, i kada su Seldon i Dors do li na veeru, Tisa lver iskoristi priliku to mu se ena zadr ala da izda poslednja uputstva u vezi sa vee rom, te tiho upita: "Je li ona osoba bila ovde?" "I oti la", sveano odvrati Seldon. "Va a ena je za to vreme bila napolju." Tisalver klimnu i ree: "Da li ete morati to da ponovite?" "Mislim da neu", odgovori Seldon. "Dobro." Veera je uglavnom pro la u ti ini, ali kasnije kada je kerka oti la u svoju sobu radi sumnjivog u ivanja u kompjuterskim ve bama, Seldon se zavali i zatra i od domaina : "Priajte mi o Bilibotonu."

Tisalver ga zapanjeno pogleda i stade da mie usnama, ali iz usta mu ne iz ie nikakv zvuk. Meutim, Kasiliju je bilo mnogo te e naterati da ostane bez rei. Ona upita: "Zar va novi prijatelj tamo stanuje? Zar ete mu uzvratiti poset u?" "Za sada sam samo", primeti tiho Seldon, "pitao za Biliboton." Kasilija o tro odgovori: "To je ubri te. Tamo ivi talog. Tamo ne odlazi niko s em ljama koji tamo stanuje." "Koliko sam shvatio tamo ivi i Majka Rita." "Nikada nisam ula za nju", odgovori Kasilija i stisnu usne. Sasvim je jas no stavila do znanja da ona ne eli po imenu da zna nikoga ko ivi u Bilibotonu. Tisalver baci jedan boja ljiv pogled prema svojoj eni i ree: "Ja sam uo za nj u. To je jedna luda starica koja navodno prorie budunost." "A da li ivi u Bilibotonu?" "Ne znam, gospodaru Seldone. Nikada je nisam video. Ponekad je pominju u holovestima, kada predska e ne to." "Da li se ta predskazanja ispunjavaju?" Tisalver frknu. "Da li se bilo koje predskazanje ikada ostvarilo? Njena, ak, nemaju ni smisla." "Da li je ikada pominjala Zemlju?" "Ne znam. Ne bi me iznenadilo i da jeste." "Niste se zbunili kada sam pomenuo Zemlju. Znai, uli ste za nju?" Sada je Tisalver izgledao iznenaen. "Svakako, gospodaru Seldone. To je sv et sa koga potiu svi ljudi... bar se tako pretpostavlja." "Pretpostavlja? Zar ne verujete u to?" "Ja? Ja sam obrazovan. Ali mnogi neuki veruju." "Postoje li filmoknjige o Zemlji?" "Zemlja se ponekad pominje u dejim knjigama. Seam se da je, kada sam bio d eak, moja omiljena knjiga poinjala: 'Jednom, veoma davno, na Zemlji, kada je Zemlj a bila jedina planeta...' Sea li se, Kasilija? I ti si je volela." Kasilija, meutim, samo slegnu ramenima, ne elei da popusti. "Voleo bih da pogledam", ree Seldon, "mislim na prave filmoknjige... uh.. . ud benike... filmove... ili kompjuterske listove." "Nisam uo da tako ne to postoji, ali biblioteka..." "Poku au... Postoje li tabui vezani za spominjanje Zemlje?" " ta su to tabui?" "Hou da ka em, da li postoji obiaj koji ljudima strogo zabranjuje da spominj u Zemlju ili koji do ljacima sa Spoljnih svetova zabranjuju da se raspituju o njoj ?" Tisalver ga je pogledao s takvom iskrenom zapanjeno u da uop te nije bilo svr he ekati na odgovor. Dors se ubaci u razgovor: "Postoji li zakon koji zabranjuje do ljacima sa Spoljnih svetova da idu u Biliboton?" Sada Tisalver postade ozbiljan. "Nema takvog zakona, ali niko ne bi treb alo da tamo ide. Ja ne bih." Dors upita: "Za to ne biste?" "Opasno je. Posvuda nasilje! Svi su naoru ani... Hou da ka em, Dal je ionako stalno pod oru jem, ali u Bilibotonu se to oru je i koristi. Ostanite bolje ovde. Ba r je bezbedno." "Za sada", primeti smrknuto Kasilija. "Bilo bi najbolje da se odselimo. Radnici na toplotnim slivnicima poeli su svuda da zalaze." I uputi Seldonu jo jeda n od svojih pogleda ispod oka. Seldon ree: "Kako to mislite da je Dal pod oru jem? Postoje jaki carski pro pisi protiv no enja oru ja." "To mi je poznato", odgovori Tisalver, "i ovde nema o amuivaa, pendreka, psi hikih sondi ili bilo ega slinog. Ali ima no eva." Izgledao je kao da mu je neprijatno . Dors upita: "Da li i vi nosite no , Tisalveru?" "Ja?" u asnu se on. "Ja sam miroljubiv ovek i ovo je bezbedan kraj." "Imamo ih nekoliko u kui", ume a se Kasilija, ponovo mrknuv i. "Nismo ba ubeeni

da je ovo bezbedan kraj." "Da li svi nose no eve?" upita Dors. "Gotovo svi, gospodarice Venabili", ree Tisalver. "To je uobiajeno. Ali to ne znai da ih svi i koriste." "Ali pretpostavljam da ih koriste u Bilibotonu", ree Dors. "Ponekad. Kada se uzbude, onda se i potuku." "I vlada to dozvoljava? Mislim na carsku vladu?" "Povremeno poku avaju da oiste Biliboton, ali no eve je lako sakriti, a obiaj je suvi e ukorenjen. Pored toga, retko kada pogine neko drugi osim Dalita, a to mi slim da puno ne uzbuuje carsku vladu." "A ta ako je ubijeni neko sa Spoljnih svetova?" "Ako se sluaj prijavi, carski zvaninici bi mogli da se uzbude. Ali nai li bi na zatvorena vrata. Svi bi im odgovarali kako ni ta nisu niti videli niti uli. Car ski vojnici ponekad pokupe nasumice ljude, ali nikada ni ta nisu uspeli da doka u. P retpostavljam da na kraju zakljue kako je taj stranac sam kriv to se tamo na ao... S toga nemojte ii u Biliboton, ak i ako imate no ." Seldon zlovoljno odmahnu glavom: "Ne bih sa sobom poneo no . Ne znam njime da baratam. Nisam ve t." "Onda nema problema, gospodaru Seldone. Dr ite se podalje od tog mesta." T isalver dostojanstveno zatrese glavom. "Klonite ga se." "Mo da ni to neu moi", odvrati Seldon. Dors ga pogleda, sa oiglednim besom, i obrati se Tisalveru: "Gde se mo e ku piti no ? Ili mo da mo emo dobiti jedan od va ih?" Kasilija brzo ree: "No evi se ne pozajmljuju. Morate ga kupiti." Tisalver joj odgovori: "Posvuda imate radnje u kojima se prodaju no evi. N e bi trebalo da ih bude. Teorijski su oni, znate, protivzakonite. Meutim, prodaje ih svaka radnja sa namirnicama. Ako u radnji vidite izlo enu ma inu za pranje ve a to vam je siguran znak." "A kako se sti e u Biliboton?" upita Seldon. "Ekspresnikom." Tisalver odjednom postade neodluan kada primeti namr ten iz raz na Dorsinom licu. Seldon nastavi: "A kada stignem do Ekspresnika?" "Ukrcajte se na onaj koji ide prema istoku i pazite na oznake. Ali ako v e morate da poete, gospodaru Seldone"... Tisalver je oklevao, a zatim zavr i reenicu, "ne smete povesti gospodaricu Venabili. Prema enama se ponekad odnose... gore." "Ona nee ii", ree Seldon. "Bojim se da hoe", izjavi tiho, ali odluno Dors. 68. Brkovi trgovca u radnji sa aparatima bili su oigledno isto onako gusti ka o i u njegovim mlaim danima, mada prosedi, iako mu je kosa jo bila crna. Dok je zu rio u Dors on dodirnu brkove iz iste navike i zavrnu ih u stranu. Zatim ree: "Vi niste Dalitkinja." "Nisam, ali ipak elim no ." On nastavi: "Protivzakonito je prodavati no eve." Dors ga umiri: "Nisam policajka niti kakav vladin agent. Idem u Biliboto n." Sami ljeno je zurio u nju. "Sami?" "Sa prijateljem." Ona pokaza palcem preko ramena u Seldonovom pravcu; on ju je mrzovoljno ekao napolju. "Kupujete ga za njega?" On se zatim zagleda u Seldona i nije mu bilo pot rebno mnogo vremena da odlui. "I on je sa Spoljnih svetova? Neka sam ue da ga kupi ." "Ni on nije vladin agent. A no kupujem za sebe." Trgovac zatrese glavom. "Do ljaci sa Spoljnih svetova su ludi. Ali ako elit e da potro ite nekoliko kredita, primiu ih od vas. On posebnu rukom ispod tezge i i zvue dr ku, okrenu je lako i ve to i istog se asa pojavi o trica no a. "Je li to najvei koji imate?" "Najbolji enski no ." "Pka ite mi neki mu ki no ."

"Sigurno ne elite neki te ak? Znate li uop te da baratate ovim?" "Nauiu, a te ina me ne brine. Poka ite mi mu ki no ." Trgovac se nasme i. "E, kad ve hoete da ga vidite..." On posegnu dublje ispo d tezge i izvadi jednu mnogo deblju dr ku. Nekako je okrenu i iz nje se pojavi mes arski no . On joj ga pru i, okrenuv i prema njoj dr ku, i dalje se grubo sme ei. Ona ga zamoli: "Poka ite mi kako to radite." On joj pokaza na drugom no u, lagano ga okreui u jednom pravcu da se o trica p ojavi, a zatim u drugom da nestane. "Zavrne i stisne , ree on. "Ponovite to, gospodine." Trgovac je poslu a. Dors ree: "U redu, uvucite ga i bacite mi dr ku." On to i uini, baciv i je lagano uvis. Ona je uhvati, vrati mu je i ree: "Br e." On podi e obrve, a onda, bez upozorenja, baci joj je ulevo drugom rukom. N ije ni poku ala da je dohvati desnom, ve ju je uhvatila levom i o trica je u istom asu sevnula - a zatim nestala. Trgoveva usta se razjapi e u udu. "A ovo je najvei koji imate?" upita ona. "Jeste. Ako poku ate njime da se slu ite jednostavno e vas iscrpsti." "Disau duboko. Uzeu i drugi." "Za prijatelja?" "Ne. Za sebe." "Nameravate da upotrebljavate dva no a?" "Pa, imam dve ruke." Trgovac uzdahnu. "Gospodarice, molim vas, dr 'te se podalje od Bilibotona. Vi i ne znate ta tamo rade enama." "Mogu da zamislim. Kako da stavim ove no eve za pojas?" "Za taj koji imate ne mo ete, gospodarice. To nije opasa za no eve. Mogu vam prodati pravi." "Za dva no a?" "Mo da negde imam dupli opasa. Ne tra e ih ba mnogo." "Ja ga tra im." "Mo da vam nee odgovarati veliina." "Mo emo ga skratiti ili ne to drugo uiniti." "To e vas stajati dosta kredita." "Moja kreditna ploica ima pokrie." Kada se konano pojavila, Seldon nabusito primeti: "Izgledate sme no sa tim glomaznim opasaem." "Stvarno, Hari? Suvi e sme no da bih mogla s vama u Biliboton? Hajde onda ob oje da se vratimo u stan." "Ne. Dalje idem sam. Tako e biti bezbednije." Dors primeti: "Hari, ne treba to ni spominjati. Ili se oboje vraamo, ili oboje idemo dalje. Ne razdvajamo se ni pod kakvim okolnostima." Odre it pogled njenih plavih oiju, polo aj usana i nain na koji je spustila ake na dr ke za opasaem, ubedi e Seldona da ona to ozbiljno misli. "U redu", slo i se on, "ali ako pre ivite, i ako ikada ponovo ugledam Hamina , tra iu da vas skloni od mene - iako ste mi postali veoma dragi - ukoliko eli da na stavim rad na psihoistoriji. Jeste li razumeli?" Dors se iznenada nasme i. "Zaboravite na to. Ne izigravajte kavaljera pred a mnom. Ni ta mene nee skloniti. Razumete li?" 69. Si li su sa Ekspresnika kada su ugledali u vazduhu treperavi znak na kome je pisalo BILIBOTON. Ve je drugo I, koje je svo bilo zamrljano i predstavljalo pu ki mehur slabije svetlosti, moglo poslu iti kao nagove taj onoga to tu mogu oekivati. Izio e iz kola i spusti e se na plonik koji se nalazio ispod tranice Ekspresnik a. Bilo je rano popodne i na prvi pogled im se uini da Biliboton podsea na onaj de o Dala iz koga su upravo do li. Meutim, u vazduhu se oseao neki prodoran miris, a plonik je bio zasut ubreto m. Bilo je jasno da unaokolo nema samoistaa.

I mada je plonik izgledao sasvim obino, atmosfera je bila nekako neprijatn a i napeta, kao kod suvi e navijene opruge. Mo da su u pitanju bili ljudi. Susreli su se sa uobiajenim brojem pe aka, ali ovi nisu bili poput pe aka na drugim mestima, pomislio je Seldon. Obino su u urbani pe aci bili zabavljeni sami sobom, te su u beskrajnim gomilama na beskrajnim putev ima Trantora, ljudi mogli jedino da pre ive - psiholo ki - tako to ne bi obraali pa nju jedni na druge. Sklanjali bi poglede. Iskljuivali mozgove. Oko svake osobe oseala se nekakva ve taka privatnost, jer su svi bili zaogrnuti maglom koju su sami stvara li. Ili je postojalo obredno prijateljstvo pri veernjim etnjama u onim etvrtima u k ojima su ljudi sebi dopu tali takve stvari. Ali ovde u Bilibotonu nije se osealo ni pomenuto prijateljstvo niti priro dna povuenost. Bar ne kada su u pitanju bili do ljaci sa Spoljnih svetova. Svako ko bi pro ao, bilo u kom pravcu, okrenuo bi se i zagledao u Seldona i Dors. Svaki pa r oiju, kao da se nevidljivim nitima lepio za prido lice, nastavljao bi da ih zlosl utno prati. Bilibotonci kao da su namerno nosili prljavu, staru i ponekad iscepanu o deu. Prekrivala ih je patina siroma tva koja se ogledala u retkom pranju, tako da s e Seldon neprijatno oseao zbog svoje bogate nove odee. On upita: " ta mislite, gde bi u Bilibotonu mogla da ivi Majka Rita?" "Ne znam", odvrati Dors. "Vi ste nas ovamo doveli, pa vi i nagaajte. Name ravam da se usredsredim samo na za titu, a i ini mi se da e to biti najpametnije." Seldon ree: "Pa, pretpostavljam da treba bilo kog prolaznika jednostavno da upitamo za put, ali nekako nisam spreman to da uinim." "Ne krivim vas. Mislim da neete nai nikog ko e vam pritei u pomo." "Zbog toga postoje klinci." On kratko pokaza na jednog. Deak koji je imao otprilike dvanaest godina - u svakom sluaju bio je jo mlad, jer nije imao brkove koji su krasili svakog mu karca - prestao je da koraa i sada je stajao zurei u njih. Dors upita: "Mislite da deak tog uzrasta jo nije nauio da treba mrzeti sve do ljake, kao to je to sluaj sa njegovim starijim sugranima ovde u Bilibotonu." "U svakom sluaju", nastavi Seldon, "pretpostavljam da je suvi e mali, te da jo nije spreman da upra njava sveop tu sklonost ovda njih graana ka nasilju. Pretpostav ljam da bi mogao pobei i iz daljine nam doviknuti uvrede, ako mu priemo, ali sumnj am da e nas napasti." Seldon podi e glas: "Mladiu." Deak koraknu unazad i nastavi da zuri u njih. Seldon mu doviknu: "Doi ovamo", i pozva ga rukom. Deak upita: "A zbog radi ega, momak?" "Da te upitam za pravac. Prii, da ne moram da viem." Deak napravi dva koraka prema njemu. Lice mu je bilo umrljano, ali imao j e bistar i o tar pogled. Nosio je dve razliite sandale, a na jednoj nogavici imao j e veliku zakrpu. On ree: "Kaki pravac?" "Poku avamo da naemo Majku Ritu." Deakove oi zasvetluca e. "Zbog radi ega, momak?" "Ja sam naunik. Zna li ti ta je to naunik?" "I 'o si u kolu?" "Da. Zar ti ne ide ?" Deak prezrivo otpljunu u stranu. "Ne." " elim da me Majka Rita posavetuje - da li bi me poveo do nje?" "A eli uje kake sree e bude ? Do 'o si u Biliboton, momak, sa svoje kitnjasto , i ja ti mogu rei kaka e ti bidne tvoja srea. Lo e ti se pi e." "Kako se zove , mladiu?" " ta te briga." "Kako inae da razgovaramo prijateljski? Znai mo e me odvesti do Majke Rite. Z na li gde ivi?" "Mo da znajem, mo da ne znajem. Zovem se Raj. ta dobijem ako vas odvedem?" " ta bi eleo, Raje?" Deakov pogled se zaustavi na Dorsinom opasau. Raj ree: "Gospoja imade par no e kanja. Daj jedan, pa vas vodim do Majka Rite." "To su no evi za odrasle, Raje. Suvi e si mlad za njih." "Ondak sam i suvi e mlad da znajem gde ivi Majka Rita." I on ih prepredeno

pogleda kroz kudravu kosu koja mi je padala preko oiju. Seldon se nae na muci. Mogli su da privuku pa nju gomile na sebe. Nekolicin a mu karaca se ve zaustavila, ali su oti li dalje po to se ni ta zanimljivo na prvi pogle d nije dogaalo. Meutim, ako se deak naljuti, te ih opsuje, ili bilo ta uini protiv nj ih, ljudi e se bez sumnje okupiti. On se osmehnu i upita: "Ume li da ita , Raje?" Raj ponovo pljunu. "Ne! Ko eli da ita?" "Ume li da koristi kompjuter?" "Onaj to pria? Svakako. To svak' ume." "Da se nagodimo. Odvedi me u najbli u radnju sa kompjuterima i ja u ti kupi ti mali kompjuter koji e biti samo tvoj i softver koji e te nauiti da ita . Za nekolik o nedelja umee da ita ." Seldonu se uini da su deakove oi zaiskrile na tu pomisao, ali - bez obzira na to - pogled mu je ponovo istog asa otvrdnuo. "Ne igra. No il' ni ta." "U tome i jeste stvar, Raje. Nauie da ita , a da to niko ne zna, pa e onda mo iznenadi ljude. Posle izvesnog vremena moi e da se kladi s njima da ume da ita . Tra i kredita. Na taj nain mo e zaraditi jo pet kredita i kupiti sebi no ." Deak je oklevao. "Ne! Niko nee sa mnom da se opkladi. Niko nema kredite." "Kada bi znao da ita , mogao bi da se zaposli u radnji gde se prodaju no evi, mogao bi da u tedi od plate i kupi no po sni enoj ceni. ta misli o tome?" "Kada e kupiti kompjuter koji pria?" "Odmah. Dau ti ga kada me odvede do Majke Rite." "Ima kredite?" "Imam kreditnu ploicu." "Hajd' da vidimo 'oe li kupi taj kompjuter?" Kupovinu su obavili, ali kada je deak posegnuo za kompjuterom, Seldon odm ahnu glavom i spusti ga u svoju torbu. "Prvo mora da me odvede do Majka Rite, Raje. Jesi li siguran da zna gde je mo emo nai?" Raj dozvoli da mu zadovoljni izraz prekrije lice. "Svakako da znajem. Odv esti u vas do tamo, al' bie bolje da mi o'ma' tamo dadne kompjuter ili u pozovem nek e momke koje znajem, te e bude bolje se priuvate ti i gospoja." "Ne mora nam pretiti", ree Seldon. "Mi emo svoj deo pogodbe izvr iti." Raj ih hitro povede trotoarom; pratili su ih znati eljni pogledi. Seldon je utao dok su i li, a isto tako i Dors. Meutim, Dors, je mnogo manje od njega bila zaokupljena vlastitim mislima, jer je sve vreme budno motrila na ljude oko njih. Svakog prolaznika koji bi skrenuo ka njima pogledala bi pravo u oi. Povremeno, kada bi zauli korake iza sebe, ona bi se okrenula i uputila jedan m rk pogled. A onda je Raj zastao i rekao: "Tamo unutra. Nije ona bez doma, znajete." U li su za njim u kompleks stanova i Seldon, koji je nameravao da pomno pr ati put kojim su do li kako bi kasnije umeo da se vrati, ubrzo se izgubio. On ree: "Kako se snalazi u ovim prolazima Raje?" Deak slegnu ramenima. "Muvam se tudena od malena", ree on. "A stanovi imaj u i brojeve - ako nisu otkinuti - a ima i strela i tak'ih stvari. Ne mo e se izgubi ako znaje cake." Raj je, oigledno, znao cake i oni nastavi e sve dublje da zalaze u kompleks. Posvuda su nailazili na neumitno raspadanje: napu teni otpaci, stanari koji su se unjali pored njih pokazujui jasno da im nije pravo zbog ove invazije do ljaka. Neot esana deca trala su kroz uliice igrajui neku igru. Neki od njih povika e: "Hej, sklan jaj se!" kada je njihova levitirajua lopta za dlaku proma ila Dors. Konano, Raj se zaustavi ispred jednih tamnih izgrebanih vrata na kojima je slaba no svetlucao broj 2782. "Tu smo", ree on i ispru i aku. "Prvo da vidimo ko ivi unutra", blago ree Seldon. On pritisnu signalno dug me ali se ni ta ne dogodi. "Ne radi", objasni Raj. "Mora lupa . Glasno. Ne uje dobro." Seldon zalupa na vrata i bi nagraen nekim kome anjem unutra. Potom se odazv a jedan prodoran glas: "Ko tra i Majku Ritu?" Seldon povika. "Dvoje naunika!" On dobaci Raju mali kompjuter, sa prilo enim pakovanjem softvera, ovaj ga u

hvati, isceri se i podbrusi pete. Seldon se zatim okrenu licem prema vratima koj a su se otvorila i prema Majka Riti. 70. Majka Rita je verovatno ve dobro zakoraila u sedamdesete godine, ali imala je onu vrstu lica koje je to na prvi pogled poricalo. Naduvene obraze, mala ust a, malu zaobljenu bradu sa naznaenim podvaljkom. Bila je niska - nije imala ni je dan i po metar - ali je zato bila debela. Oko oiju je imala fine bore a kada se sme ila, kao sada kada ih je ugledala , lice bi joj izbrazdale nove bore. I dosta te ko se kretala. "Uite, uite", pozva ih ona mekim povi enim glasom i zagleda se u njih kao da je vid poeo da joj slabi. "Stranci... Do ljaci sa Spoljnih svetova ak. Jesam li u p ravu? Ne irite oko sebe trantorski miris." Seldon bi vi e voleo da nije pomenula miris. Stan, pretrpan i pun sitnica koje su izgledale tamne i pra njave, vonjao je na hranu koja je bila na granici u eg losti. Vazduh je bio tako gust i lepljiv da je bio ubeen kako e mu odea jako zaudar ati na nju kada ode. On ree: "U pravu ste, Majko Rita. Ja sam Hari Seldon sa Helikona. Moja pr ijateljica je Dors Venabili sa Sine." "A tako", ree ona, osvrui se unaokolo ne bi li ugledala neko prazno mesto n a podu na koje bi im ponudila da sednu, ali ne nae nijedno prigodno. Dors ree: "Mo emo i da stojimo, Majko." "Molim?" Ona podi e pogled prema Dors. "Morate govoriti jasnije, dete moje . Moj sluh nije vi e onakav kakav je bio u va im godinama." "Za to ne nabavite aparat za sluh?" upita Seldon podigav i glas. "Ni ta mi ne bi pomogao, gospodar Seldone. Izgleda da ne to nije u redu sa iv cima, a ja nemam novaca za zamenu ivaca... Do li ste da doznate budunost od stare Ma jke Rite?" "Pa, ne ba to", odvrati Seldon. "Do ao sam da saznam ne to o pro losti." "Odlino. Tako je naporno odgonetnuti ta ljudi ele da uju." "Mora da je to pravo umee", primeti Dors s osmehom. "Izgleda lako, ali ovek mora biti dovoljno ubedljiv. Po teno zaraujem svoje pare." "Ako imate ma inicu za kreditne ploice", ree Seldon "platiemo svaku razumnu s umu ako nam ispriate ta znate o Zemlji - ali bez pametnih opaski koje e nam prijati . elimo da ujemo istinu." Starica, koja se gegala po sobi, popravljajui raspored stvari unaokolo, k ao da eli da sve izgleda lep e i da vi e odgovara ovim va nim posetiocima, nakratko zas tade. " ta elite da saznate o Zemlji?" "Za poetak, ta je to?" Starica se okrenu i kao da se zagleda negde u svemir. Kada je progovoril a, glas joj je bio tih i postojan. "To je svet, jedna veoma stara planeta. Zaboravljena i izgubljena." Dors dodade: "Nije deo istorije. Toliko znamo." "Ona dolazi pre istorije, dete", ozbiljnim glasom izjavi Majka Rita. "Po stojala je u praskozorju Galaksije, pa ak i pre tog praskozorja. Bio je to jedini svet na kome je postojalo oveanstvo." Ona odluno klimnu. Seldon upita: "Da li je drugo ime za Zemlju bilo... Aurora?" Na to se lice Majke Rite namr ti. "Gde ste to uli?" "Za vreme svojih lutanja. uo sam za neki stari, zaboravljeni svet po imen u Aurora, na kome je oveanstvo ivelo u praiskonskom miru." "To je la ." Ona obrisa usta kao da eli iz njih da odstrani ukus onoga to je upravo ula. "Ime koje ste upravo izgovorili ne sme nikada biti izgovoreno sem da se oznai mesto Zla. Ono je bilo zaetak Zla. Zemlja je bila sama dok se nije pojav ilo Zlo, zajedno sa svojim sestrinskim svetovima. Zlo je gotovo uni tilo Zemlju, a Zemlja se ujedinila i uni tila Zlo - uz pomo junaka." "Zemlja je, ka ete, postojala pre tog Zla. Jeste li ba sigurni u to?" "Mnogo pre. Zemlja je hiljadama godina bila sama u Galaksiji - milionima godina."

"Milionima godina? oveanstvo je postojalo na njoj milionima godina, a ni n a jednom drugom svetu nije bilo ljudi?" "To je prava istina. To je prava istina. To je prava istina." "Ali otkud vi to sve znate? Da li je to pohranjeno u kakav kompjuterski program? Ili postoji isprintani tekst? Imate li bilo ta to bih mogao da proitam?" Majka Rita odmahnu glavom. "Od svoje majke sam slu ala prie iz davnina, ona od svoje i tako je to i lo u nedogled. Ja nemam dece, te stoga prie priam drugima, ali mo da je ovo ipak kraj. Danas vi e niko ni u ta ne veruje." Dors ree: "Nije ba tako, Majko Rita. Postoje ljudi koji nagaaju ta je bilo u predistorijskim vremenima i koji prouavaju neke od pria o izgubljenim svetovima." Majka Rita napravi pokret rukom kao da eli da odagna Dorsine rei. "Oni na njih gledaju hladno i promi ljeno. Nauniki. Poku avaju da ih uklope u svoje predstave. Godinu dana mogla bih da vam priam prie o velikom junaku Ba-Liju, ali vi nemate v remena da ih slu ate, a ja vi e nemam snage da priam." Seldon postavi novo pitanje: "Da li ste ikada uli za robote?" Starica se strese i gotovo vri tavim glasom upita: "Za to me ispitujete o ti m stvarima? To su bila ve taka ljudska bia, zla u biti i pravili su ih na svetovima Zla. Uni teni su i ne bi ih trebalo nikad pominjati." "Postojao je jedan naroiti robot, zar ne, koga su svetovi Zla mrzeli?" Majka Rita se otetura do Seldona i zagleda mu se u oi. "Jeste li vi do li d a mi se rugate? Pitate me o neem to ve znate? Za to postavljate ta pitanja?" "Zato to elim da saznam." "Postojalo je jedno ve tako ljudsko bie koje je pomoglo Zemlji. Bio je to Da -Ne, prijatelj Ba-Lija. On nikada nije umro i jo negde ivi, i eka da se vrati njego vo vreme. Niko ne zna kada e to biti, ali jednog e dana doi i vratiti nam slavna st ara vremena, ukloniti svu okrutnost, nepravdu, i bedu. To je obeanje." Posle ovog a ona zatvori oi i nasme i se, kao da je utonula u seanja... Seldon malo poeka u ti ini, a onda uzdahnu i ree: "Hvala vam, Majko Rita. Mn ogo ste nam pomogli. Koliko vam dugujemo?" "Prijatno je sresti ljude sa Spoljnih svetova", odvrati starica. "Deset kredita. Mogu li vas poslu iti nekim osve enjem?" "Ne, hvala", odvrati Seldon ozbiljno. "Uzmite, molim vas, dvadeset. Samo nam jo ka ite kako da odavde stignemo nazad do Ekspresnika... I Majko Rita, ako bi ste mogli nekako da snimite neku od va ih pria o Zemlji na disk kompjutera, dobro b ih vam platio." "Bilo bi mi potrebno mnogo snage. Koliko dobro?" "To bi zavisilo od du ine prie i od toga da li je dobro ispriana. Mogao bih vam platiti i hiljadu kredita." Majka Rita obliznu usne. "Hiljadu kredita? Kako da vas pronaem kada priu i spriam?" "Dau vam ifrovani broj za kompjuter na kome me mo ete nai." Po to je Seldon dao majci Riti ifrovani broj, on i Dors odo e, zahvalni na sr azmerno istom vazduhu u uliici. urno su krenuli pravcem kojim im je starica naznaila . 71. Dors ree: "Razgovor nije ba dugo potrajao, Hari." "Znam. Sve oko nas bilo je stra no neprijatno, a i imao sam oseanje da sam dosta saznao. Neverovatno kako te narodne prie te e da uveliaju stvari." "Kako to mislite, 'uveliaju'?" "Pa, Mikogenci nastanjuju svoju Auroru ljudskim biima koja su, navodno, iv ela vekovima, a Daliti svoju Zemlju oveanstvom koje je ivelo milionima godina. A i jedni i drugi pominju robote koji ive veno. Pa, ipak, ovek mora da se zamisli." "Pa kada su ve u pitanju milioni godina, onda ima mesta za... Kuda to ide mo?" "Majka Rita je rekla da idemo u pravcu dok ne naiemo na odmori te, a zatim da sledimo znak za CENTRALNO ETALI TE, zavijemo nalevo i nastavimo da sledimo znak. Da li smo pro li kroz odmori te kada smo dolazili?" "Mo da se vraamo drugim putem, a ne onim kojim smo do li. Ne seam se odmori ta, ali ja nisam ni pazila kuda idemo. Motrila sam na ljude pored kojim smo prolazil

i..."

Glas joj zamre. Ispred njih, uliica se irila sa obe strane. Seldon se priseti. Pro li su tuda. Sa obe strane odmori ta nalazilo se po ne koliko otrcanih sedeljki. Dors, meutim, sada nije morala da zagleda prolaznike kao kada su dolazili . Prolaznika nije bilo. Ali ispred njih, u gornjem delu odmori ta uoili su skupinu mu karaca, prilino krupnih za Dalite, nakostre enih brkova, golih mi ica koji su se pre sijavali na ukastoj unutra njoj svetlosti etali ta. Bilo je jasno da ekaju na do ljake, te Seldon i Dors gotovo automatski zast ado e. Trenutak ili dva, ni ta se nije dogodilo. A onda se Seldon urno osvrnu. Iza nj ih su se pojavila jo trojica. Seldon procedi kroz zube: "U klopci smo. Nije trebalo da vam dopustim da poete, Dors." "Naprotiv. Zbog ovog sam ovde, ali da li se vama isplatila poseta Majci Riti?" "Ako se izvuemo iz ovoga, isplatie se." Seldon tada upita glasno i odre ito skupinu ispred njih: "Mo emo li proi?" Jedan od onih ispred njih istupi. Bio je Seldonove visine, otprilike met ar sedamdeset tri, ali je bio pleatiji i mi iaviji. Seldon ipak primeti da mu je str uk otromboljen. "Ja sam Marun", izjavi on samozadovoljno i znaajno, kao da je to ime treb alo ne to da im znai, "i ovde sam da bih vam rekao kako ne volimo da nam se tuinci m otaju po okrugu. Da uete mo ete - ali ako hoete da izaete moraete da platite." "Dobro. Koliko?" "Sve to imate. Vi, bogati tuinci, imate kreditne ploice, je li tako? Dajte mi ih." "Ne." "Ne vredi vam da odbijate. Jednostavno emo ih uzeti." "Ne mo ete ih uzeti a da mene ne ubijete ili povredite, a one vam ni ta ne v rede bez otiska mog glasa. Mog normalnog otiska glasa." "Nije ba tako, gospodaru - vidite kako sam utiv - mo emo vam ih oduzeti, a d a vas mnogo ne povredimo." "Koliko e vas mu karina biti za to potrebno? Devet? Ne." Seldon ih na brzinu prebroja. "Deset." "Samo jedan. Ja." "Bez iije pomoi?" "Biu dovoljan samo ja." "Ako se ostali uklone i naprave nam mesta, voleo bih da te vidim da poku a , Marune." "Ali vi nemate no , gospodaru. Hoete da vam ga pozajmim?" "Ni ne poku avaj da izjednai snage. Boriu se goloruk." Marun prelete pogledom preko ostalih i ree: "Hej, ovaj slabiak je pravi da sa. ak mu ni glas nije zadrhtao. Ba lepo: bila bi prava sramota povrediti ga... Zn ate ta, gospodaru. Uzeu devojku. Ako elite da me spreite, predajte mi va e kreditne pl oice, i va u i njenu, i upotrebite svoje prirodne glasove da ih aktivirate. Ako odb ijete, onda u po to zavr im sa devojkom... a to e potrajati", on se nasmeja, "morati v as da povredim." "Ne", ree Seldon. "Pusti enu. Izazvao sam te na dvoboj - jedan protiv jedn og, ti ima no , ja ne. Ako eli da bude u jo veoj prednosti, boriu se protiv dvojice, a nu pusti." "Prestanite, Hari!" povika Dors. "Ako me eli, pustite ga da doe po mene. V i ostanite gde ste, Hari, i ne miite se." "Jesi li uo?" upita Marun, iroko se isceriv i. "'Vi ostanite gde ste, Hari, i ne miite se'. Mislim da me gospojica eli. Vas dvojica, priuvajte ga." Obe Seldonove ruke nao e se u elinom stisku i on oseti o tar vrh no a prislonjen uz lea. "Ne mrdaj", zau on promukao apat kod uveta. "Dozvoliemo ti da gleda . Dami e s e verovatno dopasti. Marun je prilino dobar u tome." Dors mu ponovo doviknu. "Ne miite se, Hari!" Ona se okrenu prema Marunu p umno motrei na njega, sa poluzatvorenim akama blizu opasaa.

On sa jasnom namerom krenu prema njoj, a ona saeka da joj se pribli i na do hvat ruke, a onda iznenada njene ruke sevnu e i Marun se nae pred dva ogromna no a. Na trenutak se nagnu unazad, a onda se nasmeja. "Gospojica ima dva no a no eve kakve nose veliki momci. A ja imam samo jedan. Ali neka, tako je i fer." On s lakoom izvue svoj no . "Ne dopada mi se to u morati da te secnem, gospojice, jer bi lo bi nam lep e kada to ne bih uinio. Mo da bih mogao jednostavno da ti ih izbijem iz ruke, a?" Dors odvrati: "Ne elim da vas ubijem. Uiniu sve da to izbegnem. Pa ipak, tr a im od svih da mi budu svedoci da u borbu stupam da bih za titila svog prijatelja, na ta me obavezuje data asna re, neka se to zna u sluaju da vas ubijem." Marun se pretvarao da je u asnut. "Oh, molim vas, nemojte me ubiti, gospoj ice." A zatim prsnu u smeh, a pridru i e mu se i ostali prisutni Daliti. Marun nasrnu no em, ali ne izravno na svoj cilj. Poku a zatim ponovo, pa i t rei put, ali Dors se ni ne pomaknu. Nije poku ala da se odbrani ni od jednog pokret a koji je zapravo nije ugro avao. Marun se smrknu. Poku ao je da je natera da mu uspanieno odgovori, ali samo je ispao neefikasan. Sledei put nasrnuo je izravno na nju, a o trica koju je Dors dr ala u levoj aci pokrenu se brzinom munje i pogodi njegovu takvom snagom da mu od gurnu ruku u stranu. O trica koju je dr ala u desnoj aci polete prema unutra i naprav i dijagonalni prorez na njegovoj majici. Tanak trag krvi zaprlja tamnu kosmatu k o u ispod nje. Marun, sav zaprepa en spusti pogled na svoja prsa, a posmatrai ispusti e uzvik iznenaenja. Seldon oseti da je stisak oko njegovih ruku neznatno popustio, jer j e ovu dvojicu koji su ga dr ali omelo to to se dvoboj nije odvijao ba onako kao to su oekivali. On se nape. Tada Marun ponovo nasrnu i ovog puta njegova leva aka polete da dohvati D orsin desni zglavak. O trica koju je Dors dr ala levom akom ponovo zadr a njegov no , dok desnu aku hitro iskrenu i povue je nadole, jo dok joj se Marunova leva aka pribli ava la. On uhvati samo o tricu i kada rastvori prste na dlanu mu se video krvavi trag. Dors odskoi unazad, a Marun, postav i svestan krvi na prsima i dlanu zagrme davei se: "Neka mi neko dobaci jo jedan no !" Na trenutak su oklevali, a onda mu jedan od posmatraa dobaci svoj no . Maru n ispru i ruku da ga uhvati, ali Dors je bila br a. O tricom koju je dr ala u desnoj aci udari baeni no i posla ga spiralno nazad kroz vazduh. Seldon oseti da je stisak ponovo popustio. On iznenada podi e ruke, gurnu ih uvis i napred i oslobodi se. Ona dvojica koja su ga dr ala okrenu e se ka njemu u z iznenadni povik, ali on hitro jednog kolenom udari u prepone, a drugog laktom u solarni pleksus i obojica pado e. On kleknu da od obojice pokupi no eve i podi e se dvostruko naoru an kao i Dor s. Za razliku od Dors, Seldon nije znao da barata no evima, ali bilo mu je jasno d a e to Dors te ko primetiti. Dors ree: "Samo ih dr ite na odstojanju, Hari. Nemojte jo napadati. Marune, kada te naredni put potkaim nee ti ostati samo ogrebotina." Marun, strahovito besan, ne to nepovezano zaurla i naslepo napade, poku av i d a istom kinetikom energijom savlada protivnika. Dors se nagnu i zakorai u stranu, t ako da se na la pod njegovom desnom rukom, udari ga stopalom po desnom lanku, tako da on pade, a no mu odlete. Ona zatim kleknu, polo i mu jednu o tricu na stra ni deo vrata, a drugu na grl o, i ree: "Predaj se!" Uz novi krik, Marun je udari rukom, gurnu je u stranu, i uspe da stane n a noge. Ali jo se nije ni potpuno uspravio a ona ga je napala, zamahnuv i jednim no e m nadole i odfikariv i mu deo brka. Ovog puta on riknu poput kakve ogromne ivotinje u agoniji, prinev i aku licu. Kada ju je sklonio, s nje je kapala krv. Dors povika: "Nee ti ponovo izrasti, Marune. Izgubio si i deo usne. Ako j o jednom napadne - ti si mrtav ovek." ekala je, ali Marunu je bilo dosta. On se otetura odatle, mrmljajui, ostav ljajui za sobom krvavi trag. Dors se okrenu prema ostalima. Ona dvojica koju je Seldon oborio jo su le a la, nenaoru ani i ne ba orni da ustanu. Ona se nagnu, presee im opasae jednim od svoj

ih no eva, a zatim im raspori pantalone. "Sada ete morati da pridr avate pantalone dok budete hodali", ree ona. Zatim se zagleda u preostalu sedmoricu koji su je posmatrali zadivljeno i sa strahopo tovanjem. "Koji mu je ono od vas dobacio no ?" Nastade muk. Ona nastavi: "Meni to nije va no. Da li ete umirati jedan po jedan ili svi zajedno, ali svaki put kad zamahnem, neko e od vas umreti." Kao jedan, sva sedmorica se okrenu e i nestado e. Dors podi e obrve i ree Seldonu: "Bar ovog puta Hamin nee moi da se ali kako v as nisam dobro titila." Seldon odvrati: "Jo ne mogu da poverujem u ono to sam video. Nisam znao da umete ne to slino - ili da umete onako da govorite." Dors jedva da se osmehnu. "I vi imate dara za ne to. Dobar smo par. Hajde, uvucite o trice i stavite ih u torbu. Mislim da e se vesti jako brzo pro iriti, tako da se ne moramo pla iti da e nas iko zaustaviti dok budemo napu tali Biliboton." Bila je sasvim u pravu. 15. ILEGALA DAVAN... U nemirna vremena koja su obele ila poslednje vekove Prvog galakt ikog carstva, tipini izvori nezadovoljstva nastajali su iz sukoba politikih i vojni h voa koji su se nadmudrivali oko 'vrhovne' vlasti (prevlasti koja je sa svakim d esetleem imala sve manje smisla). Pre pojave psihoistorije veoma retko razvijalo se i ne to to bi se moglo nazvati narodnim pokretom. S ovim u vezi, uz jedan od zan imljivih primera pominje se i Davan, o kome se inae malo zna, ali koji se mogao s astati sa Harijem Seldonom jednom prilikom kada... ENCIKLOPEDIJA GALAKTIKA 72. I Hari Seldon i Dors Venabili dosta dugo su se zadr ali u kupatilima koris tei pomalo primitivna sredstva koja su im stajala na raspolaganju u Tisalverovom domainstvu. Presvukli su odeu i upravo su se nalazili u Seldonovoj sobi kada se D ir ad Tisalver uvee vratio kui. Pozvonio je (ili je bar tako izgledalo) prilino stidlj ivo. Zujanje nije dugo potrajalo. Seldon je otvorio vrata i ljubazno rekao: "Dobro vee, gospodaru Tisalvere . Gospodarice." Stajala je odmah iza mu a, a elo joj je bilo zbunjeno nabrano. Tisalver poe zaobilazno kao da nije siguran kako stvari stoje: "Jeste li vi i gospodarica Venabili oboje dobro?" On klimnu kao da govorom tela poku ava da izvue potvrdan odgovor. "Sasvim smo dobro. Uspeli smo da uemo i iziemo iz Bilibotona bez ikakve ne volje i ve smo se oprali i presvukli. Vi e se ne osea nikakav miris." Seldon podi e br adu dok je to govorio, nasme iv i se u pravcu Tisalverove ene kao da je ova reenica nj oj bila namenjena. Ona glasno mrknu, kao da proverava. I dalje oprezno, Tisalver ree: "Koliko sam razumeo, do lo je do borbe no evim a." Seldon podi e obrve. "To su, znai, smislili?" "Vi i gospodarica protiv stotine razbojnika, tako su nam rekli, i sve st e ih pobili. Je li to tano?" U glasu mu se osealo duboko po tovanje. "Svakako da nije", upade Dors iznervirano. "Pa to je sme no. Za koga nas s matrate? Masovne ubice? Zar mislite da bi stotinu razbojnika mirno stajalo i ekal o da ih ja - mi - sve pobijemo? Hou da ka em, razmislite malo o tome." "To se pria", izjavi Kasilija Tisalver resko i odluno. "U ovoj kui neemo trp eti takve stvari." "Kao prvo", primeti Seldon, "to se nije dogodilo u ovoj kui. A kao drugo, nije ih bilo stotinu, ve samo desetorica. A kao tree, niko nije bio ubijen. Do lo j

e do male arke izmeu nas, posle koje su se oni razi li, propustiv i nas." "Propustili su vas tek tako. Zar oekujete da u to poverujem?" upita gospo darica Tisalver ratoborno. Seldon uzdahnu. Izgleda da se ljudska bia svrstavaju na suprotne strane p ri i najmanjem stresu. On ree: "Pa, priznajem da je jedan zadobio malu posekotinu . Ni ta ozbiljno." "A vi uop te niste bili povreeni?" upita Tisalver. U glasu mu se ovog puta osealo jo vee divljenje. "Nismo zadobili ni ogrebotine", odvrati Seldon. "Gospodarica Venabili sa vr eno dobro barata s dva no a." "U to sam ubeena", primeti gospodarica Tisalver, spustiv i pogled na Dorsin opasa. "A to je upravo ono to ne elimo ovde." Dors nepokolebljivo ree: "Sve dok nas niko ovde ne napadne, to ovde neete imati". "Imamo jo ne to za vas", nastavi gospodarica Tisalver. "Neko ubre sa ulice j e pred vratima." "Ljubavi moja", umirujuim glasom ree Tisalver, "nemojmo ljutiti..." "Za to?" presee ga ena likujui. "Boji li se njenih no eva? Ba bih volela da ih o de upotrebi." "Uop te ne nameravam ovde da ih upotrebim", frknu Dors glasno, isto onako kao to je to inila gospodarica Tisalver, nimalo ne zaostav i za njom. "Kakvo je to ub re s ulice koje pomenuste?" Tisalver odvrati: "Moja ena je htela da ka e da vas tra i neki deran iz Bilib otona - bar tako izgleda - a mi nismo naviknuti da takve spodobe viamo u susedstv u. To nam naru ava ugled." Zvuao je kao da se izvinjava. Seldon ree: "Dobro, gospodaru Tisalvere, izii emo napolje, videti o emu je r e i otposlati ga odavde to pre..." "Ne. Stanite", upade besno Dors. "Ovo su na e sobe. Plaamo ih. Mi odluujemo ko e nas posetiti, a ko ne. Ako nas napolju eka mladi iz Bilibotona, to je onda, ne ma sumnje, neki Dalit. to je jo va nije, on je Trantorac. A jo va nije od toga, on je g raanim Carstva i ljudsko bie. I najva nije od svega, tra ei nas, on postaje na gost. Sto ga emo ga pozvati unutra." Gospodarica Tisalver se ni ne pomeri. Tisalver je izgledao neodluan. Dors ree: "Po to tvrdite da sam u Bilibotonu ubila stotinu siled ija, ne misl ite valjda da se bojim jednog deaka ili, mo da, vas dvoje." Desna aka joj, naizgled sluajno, skliznu do opasaa. Tisalver iznenada progovori s krajnje puno energije: " Gospodarice Venabili, nije nam namera da vas uvredimo. Razume se da su ovo va e od aje i da u njima mo ete primati koga god elite." On koraknu unazad, povukav i za sobo m i svoju ozlojeenu enu, ispoljiv i iznenadnu odlunost zbog koje e najverovatnije kasn ije dobro platiti. Dors je mrko gledala za njima. Seldon se suvo nasmeja. "To ba , Dors, ne lii na vas. Mislio sam da sam ja taj koji glupavo upadam u navolje, a da ste vi smireni i praktini i da vam je jed ini cilj da spreavate nevolje." Dors odmahnu glavom. "Ne mogu da pdnesem kad ujem kako se o nekom ljudskom biu govori s prezirom samo zbog sloja kome pripada - pa a k ni kada to ine druga ljudska bia. Upravo ovi uva eni ljudi ovde stvaraju one hulig ane tamo napolju." "A drugi uva eni ljudi", nastavi Seldon, "stvaraju ove uva ene ljude. Ta uza jamna mr nja je isto tako deo oveanstva kao..." "Onda ete time morati da se pozabavite u svojoj psihoistoriji, zar ne?" "Nema sumnje - ako postoji psihoistorija koja je u stanju bilo ta da obja sni... Ah, evo tog derana koji je bio predmet spora. I to je razume se, Raj, to me uop te ne iznenauje."

73. Raj ue, osvrui se unaokolo, oigledno zastra en. Ka iprst desne ake prinese gorn usni kao da se pita kada e poeti da osea prve paperjaste dlaice na njoj. Zatim se okrenu prema oigledno besnoj gospodarici Tisalver i nespretno se pokloni. "Hvala vi, gospoja. Imati lep stan." A kada se vrata sa treskom zatvori e za njim, on se okrenu ka Seldonu i Do

rs i ree poput kakvog dobrog poznavaoca: "Stra no mesto, dru tvo." "Drago mi je da ti se dopada", odvrati Sedlon ozbiljno. "Kako si nas pro na ao?" "Kako, pratio vi. ta ste mislili? Hej, gospoja"... okrenu se ka Dors... " ne borite se kao gospoja". "Jesi li gledao mnogo gospoja kako se bore?" upita ga raspolo eno Dors. Raj se poe a po nosu. "Ne, nikad nisam vid'o nijednu. One ne nose no evi, sem one malecne sa koji pla e decu. Ali mene nikada nisu mogle zapla e." "Siguran sam da nisu. ta to radite gospojama, da vas jure no evima?" "Ni ta. Malo se glupiramo. Izazivamo: "Hej, gospoja, je l' mo e malo..." Na trenutak se zamislio, a zatim ree: "Ni ta." Dors ga upozori. "Ni ne poku avaj ne to slino sa mnom." " alite se? Posle onog to se uradila Marunu? Hej, gospoja, gde ste nauliili da se bori ?" "Na mom svetu." "Mo ete nauite mene?" "Jesi li zbog toga do ao ovamo?" "Ma, ne. Do 'o sam da vi predam poruku." "Od nekog ko eli da se bori sa mnom?" "Niko ne eli da se bori sa vas, gospoja. Gospoja, vi ste sada izbili na g las. Svi znaju za vas. Gde god se pojavite u stari Biliboton, svi momci e se sklo nu i propuste vi, i cerie se i paziti da vi popreko ne pogledaju. Oh, gospoja, us peli ste. Zato on i eli da vas vidi." Seldon upita: "Raje, reci nam tano ko to eli da nas vidi?" "Momak po imanu Davan." "A ko je on?" "Jedan momak. ivi u Biliboton i ne nosi no ." "I uspeva da ostane iv, Raje?" "Mnogo ita i poma e momcima kada upadnu u nevolju sa vlada. Ne diraju gi. O n ne potrebuje no ." "Za to onda nije sam do ao?" upita Dors. "Za to je poslao tebe?" "Ne voli ovo mesto. Ka e da mu je od njega muka. Ka e da svi ovdenak vole vl adu..." On zastade, nesigurno se zagleda u dvoje do ljaka , pa ree: "On ovamo nee doe . Rek'o je e da me puste jer sam samo dete." Zatim se isceri. "Malo je falilo, da me ne puste, je l' da? Mislim na onu gospoju koja kao da ne to nanju ila?" On iznenada zastade, posramljen, i pogleda se. "Odakle ja dolazim nema mn ogo anse da opere sebe." "Sve je u redu", re mu Dors, osmehnuv i se. "Gde treba da se sretnemo, ako on ne eli da doe ovamo? Konano... ako nema ni ta protiv... ne ide nam se ponovo u Bili boton." "Rekoh vi", stade Raj ozlojeeno da ponavlja. "Kunem se, da ete slobodni izi' iz Biliboton. A i ionako vas niki nee dira tamo gde on ivi." "A gde je to?" upita Seldon. "Mogu vas odvedem. Nije daleko." "A za to eli da nas vidi?" upita Dors. "Nemam pojam. Ali ovako je rek'o..." Raj napola sklopi oi, poku avajui da se priseti. "Reci im 'ou govorim sa ovek koji je razgovar'o sa jedan dalitski radnik na toplotni slivnik kao da je ljudsko bie i sa ena koja je pobedila Maruna no em, a nije ga ubila iako je mogla to uini. Mislim da ni ta nisam zaboravijo." Seldon se osmehnu. "I ja tako mislim. Da li nas eka?" "eka." "Poi emo s tobom." On pogleda Dors s trakom sumnje u oima. Ona pristade: "U redu. Sla em se. Mo da i nije zamka. Nada je vena..." 74. Kada su se pojavili vee je bilo obasjano prijatnim sjajem, bledoljubiastim sa ru iastim obrubom oko ve takih oblaka koji su klizili unaokolo u vreme zalaska sun ca. Dal se mogao aliti na nain na koji su se carski vladari Trantora odnosili prem a njemu, ali ni ta se nije moglo zameriti vremenu koje su kompjuteri za njih ispro gramirali.

Dors tiho ree: "Izgleda da smo postali slavni. U to nema zbora." Seldon spusti pogled sa onog to je trebalo da predstavlja nebo i istog asa postade svestan povee gomile koja se nalazila oko zgrade u kojoj su iveli Tisalve rovi. Svi do jednog napeto su zurili u njih. Kada je postalo jasno da oboje do l jaka postalo svesno njihove pa nje, kroz gomilu poe da se iri amor, koji kao da je bi o na pragu da se prolomi u pljesak. Dors ree: "Sada shvatam za to je gospodarica Tisalver bila zabrinuta. Treba lo je da poka em malo vi e samilosti prema njoj." Veina onih koji su sainjavali gomilu bila je bedno odevena i nije bilo te ko pogoditi da su mnogi poticali iz Bilibotona. Seldon bez razmi lljanja stade sa se sme i, te podi e ruku ovla ih pozdraviv i, to bi doekano pljeskom. Jedan glas, izguljen u bezbednoj anonimnosti gomile, povika : "Da bi bi nam dama pokazala neke trikove no evima?" A kada mu Dors odvrati: " Ne, pote em ih samo kada sam besna", smesta se p rolomi smeh. Jedan ovek istupi. Oigledno nije bio iz Bilibotona i nije nosio nikavu vid ljivu oznaku da je Dalit. Imao je samo male brkove, kao prvo, i to smee, a ne crn e. Predstavio se: "Ja sam Marlo Tanto iz 'Trantorijanskih HV vesti'. Mo emo li da vas dobijemo za noni holo prenos?" "Ne", odvrati kratko Dors. "Nikakvi intervjui ne dolaze u obzir." Reporter se, meutim, nije dao smesti. "Koliko sam razumeo, u Bilibotonu s te se sukobili sa mnogo ljudi - i pobedili." On se osmehnu. "To je prava vest, s tvarno." "Ne", odvrati Dors. "Sreli smo neke momke u Bilibotonu, porazgovarali s njima, a onda nastavili dalje. To je sve to se zbilo i sve to ete od mene uti." "Kako se zovete? Ne govorite kao Trantoranka." "Ja nemam imena." "A va prijatelj?" "Ni on nema imena." Reporter se razljuti. "Slu ajte, gospoo. Vi ste vest dana, i ja samo poku ava m da obavim svoj posao." Raj povue Dors za rukav. Ona se sagnu i saslu a ono to joj je ozbiljno aputao. Zatim klimnu i ponovo se uspravi. "Mislim da vi niste nikakav reprter, g ospodine Tanto, ve carski dou nik koji poku ava Daljanima da stvori nevolje. Nije do lo ni do kakve borbe i vi samo poku avate da iskonstrui ete vest kojom biste opravdali carsku ekpediciju u Biliboton. Da sam na va em mestu brzo bih se izgubila odavde. Mislim da vas ovi ljudi ovde ne vole ba puno." Gomila je poela da mrmlja ve kod prvih Dorsinih re. Sada su postali jo glasn iji i stali su lagano da se pomeraju, pretei, prema Tantu. On stade nervozno da s e osvre oko sebe, a zatim da se povlai. Dors podi e glas. "Pustite ga. Da ga niko nije taknuo. Ne dajte mu priliku da prijavi nasilje." Gomila se razdvoji da ga propusti. Raj primeti: "Au, gospoja, trebalo je da ih pustite da ga malo propuste k roz ake." " edan krvi, mome, a?" upita Dors. "Bolje nas povedi do tog svog prijatelja ." 75. Sreli su se s ovekom koji je sebe zvao Davan u odaji iza razru enog restora na. U stvari, daleko iza njega. Raj je predvodio, jo jednom pokazav i da se u rupama Bilibotona snalazi kao krtica u podzemnim tunelima u Helikonu. Dors Venebli prva postade obazrivija. Zastade i upita: "Vrati se, Raj. Ku da to idemo?" "Kod Davana", odvrati Raj ozlojeeno. "Rekoh vam." "Ali ovo je napu tena oblast. Ovde niko ne stanuje." Dors stade da se osvre unaokolo, s oitom odvratno u. Okolina je bila be ivotna, a ono malo svetlosnih ploa ko je su postojale nisu sijale - ili su sijale veoma slabo.

"Davanu to odgovara", objasni Raj. "On je stalno u pokretu, menja boravi ta . Znate... muva se." "Za to?" upita Dors. "Tako je sigurnije, gospoja." "Od koga se krije?" "Od vlade." "Za to bi vlada tra ila Davana?" "Nemam pojam, gospoja. Aj'd ovako. Ja vama ka em gde je, i kako stignete, a ja odo' - ako ne elite da vas vodim." "Ne, Raje", ume a se Seldon, "ubeen sam da bismo se bez tebe izgubili. U stv ari, bie najbolje da nas saeka dok ne zavr imo kako bi nas vratio nazad." Raj se smesta pobuni. " ta ja tim dobivam? A mislite da u se motam naokolo i kad ogladnim?" "Samo se ti motaj unaokolo i ogladni, Raje, a ja u ti kupiti obilnu veeru. t a god po eli ." "To sad ka ete, gospodin. Otkud znam da 'oete?" Dorsina aka polete i u njoj se nae isukani no . "Ti nas to ni sluajno ne nazi va la ovima, zar ne, Raje?" Raj razgorai oi. Nije izgledao upla en. Ree: "Hej, nisam dobro vid'o. Ponovite ." "Ponoviu kasnije - ako jo bude ovde. Inae..." Dors se zagleda u njega... "pr onai emo te". "Ma, gospoja, 'ajte", ree Raj. "Ne mo 'te vi mene pronai. Nisam ja od ti'. Al i biu ovdi." On se isprsi. "Imate moja re." Dalje ih povede u ti ini, mada je bat njihovih cepela uplje odzvanjao prazn im hodnicima. Kada su u li Davan podi e pogled, divlji pogled koji se ubla i kada ugleda Raja . On hitro i upitno pokaza prema drugo dvoje. Raj ree: "To su oni." I cerei se, izie. Seldon predstavi oboje: "Ja sam Hari Seldon. Mlada dama je Dors Venabili ." Ljubopitljivo je zagledao Davana. Bio je crnomanjast i nosio je guste cr ne brkove tipine za Dalite, ali i kratku o tru bradu. Bio je prvi Dalit koga je Sel don video, a koji nije bio bri ljivo izbrijan. ak su i oni pljaka i u Bilibotonu imali glatko izbrijane obraze i bradu. Seldon upita: "A kako je va e ime, gospodine?" "Davan. Mora da vam je Raj rekao." "Mislim na va e prezime." "Zovem se samo Davan. Jesu li vas pratili, gospodaru Seldone?" "Nisu, sasvim sam siguran u to. Ako i jesu, na audio ili video nain, pret postavljam da bi Raj to znao. A ako bi njemu promaklo, tu je gospodarica Venabili ." Dors se ovla osmehnu. "Ba imate poverenja u mene, Hari." "Sve vi e", odvrati on zami ljeno. Davan se nelagodno prome kolji. "Ipak, ve su vas prona li." "Prona li?" "Da, uo sam za onog la nog reportera." "Ve?" Seldon je izgledao pomalo iznenaen. "Ali smatram da je on stvarno bi o reporter... i to bezopasan. Optu ili smo ga da je carski dou nik na Rajev predlog, t o je bila dobra ideja. Gomila je poela da preti, pa smo ga se otarasili." "Ne", ostade uporan Davan, "on je upravo to. Moji ga ljudi znaju i on od ista obavlja poslove za Carstvo... Ali vi se ne pona ate kao ja. Ne koristite la na imena i ne menjate mesta boravka. Slu ite se svojim imenima, uop te se ne trudei da o stanete u ilegali. Vi ste Hari Seldon, matematiar." "Da, tako je", odvrati Seldon. " ta e mi la no ime?" "Carstvo eli da vas se doepa, je li tako?" Seldon slegnu ramenima. "Boravim po mestima do kojih Carstvo ne mo e da do segne." "Ne otvoreno, ali Carstvo i ne mora da radi otvoreno. Savetujem vam da h itno nestanete... stvarno nestanete."

"Kao vi... kao to rekoste", primeti Seldon, osvrnuv i se unaokolo s izvesno m odvratno u. I ova prostorija bila je mrtva kao i hodnici kroz koje je pro ao. Bila je skroz naskroz plesniva i stra no depresivna. "Da", ree Davan. "Mogli biste nam biti od koristi." "Na koji nain?" "Razgovarali ste sa mladiem po imenu Jugo Amaril?" "Jesam." "Ameril mi ka e da mo ete predskazati budunost." Seldon umorno uzdahnu. Ve mu je bilo te ko da stoji u ovoj praznoj prostori ji. Davan je sedo na jastuku, i bilo ih je jo slobodnih, ali nisu izgledali ba isti . A nije hteo ni da se osloni o plesniv zid. On ree: "Ili vi niste razumeli Amarila ili je Amaril mene pogre no razumeo. Ja sam samo dokazao da je mogue izabrati poetne uslove iz kojih istorijska predvia nja ne vode u haotine uslove, ve mogu postati predvidljivi u okviru izvesnih grani ca. Meutim, kakvi ti poetni uslovi mogu biti, ja to ne znam, niti sam siguran da j e u stanju da ih ustanovi bilo jedna, bilo mnogo osoba, tokom nekog odreenog vrem enskog razdoblja. Razumete li me?" "Ne." Seldon ponovo uzdahnu. "Dopustite da jo jednom poku am. Mogue je predskazati budunost, ali ne i nain da se ta mogunost iskoristi. Razumete li?" Davan se mrko zagleda u Seldona, pa u Dors. "Znai, ne mo ete da predska ete b udunost." "E, sada ste shvatili, gospodaru Davane." "Zovite me samo Davan. Ali mo da ete jednog dana otkriti nain kako da predsk a ete budunost." "Mogue je." "Znai, zbog toga vas Carstvo eli." "Ne." Seldon pouno podi e prst. "Ve zbog moje ideje, a to je i razlog zbog k oga se Carstvo preterano ne zala e da me se doepa. Mo da bi im se i svidelo da me dob iju, ako to mogu da obave mirno, ali znaju da ovog tenutka ni ta ne znam, te se st oga ne isplati uznemiravati jedva uspostavljeni mir na Trantoru me anjem u mesna p ravila ovog ili onog sektora. Stoga mogu da se kreem unaokolo pod svojim imenom i da u ivam dosta veliku sigurnost." Davan zari glavu u ake i provede tako trenutak, mrmljajui. "Ovo je ludost. " Zatim umorno podi e pogled i obrati se Dors: "Jeste li vi ena gospodara Seldona?" Dors mirno odvrati: "Ja sam mu prijateljica i za titnica." "Zajedno smo nekoliko meseci." "Ne vi e?' "Ne." "Smatrate li da govori istinu?" "Znam da govori, ali za to biste verovali meni, ako ve ne verujete njemu? A ko vas Hari, iz nekog razloga, la e, za to vas i ja ne bih isto tako slagala, da ga podr im?" Davan je bespomono prelazio pogledom s jednog na drugog, a onda upita: "D a li biste nam, ipak, pomogli?" "Ko ste to 'vi' i kakva vam je pomo potrebna?" Davan poe. "Jasna vam je situacija ovde na Dalu. Ugnjetavaju nas. To vam je sigurno poznato, a na osnovu onoga kako ste se odnosili prema Jugu Amarilu ne mogu da poverujem da ne gajite odreenu naklonost prema nama." "Veoma smo vam naklonjeni." "Ali morate saznati i ko je kriv za to ugnjetavanje." "Pretpostavljam da ete rei da je kriva carska vlada, i usuujem se da ka em da i ona ima udela u tome. S druge, pak, strane, primeujem da u Dalu postoji srednj a klasa koja prezire radnike iz toplotnih slivnika i klasa kriminalaca koja tero ri e preostali deo sektora." Davan stisnu usne, ali ga ove rei preterano ne dirnu e. "Tano. Sasvim tano. A li Carstvo podstie takvo pona anje. U Dalu mo e doi do ozbiljnih nevolja. Ako radnici otponu trajk, Trantor e gotovo istog asa biti suoen sa ozbiljnim nedostatkom energije ... i svim onim to uz to ide. Meutim, Dalova vlastita vi a klasa dae novac da se unaj me razbojnici iz Bilibotona - i iz drugih mesta - koji e se boriti protiv radnika

i naterati ih da prekinu trajk. To se ve dogaalo. Carstvo dozvoljava izvesnim Dali tima da uspeju - u izvesnoj meri - da bi ih pretvorilo u svoje lakeje, ali odbij a da donese stro ije zakone za kontrolu oru ja koji bi smanjili kriminal. Carska vla da to ini posvuda - ne samo u Dalu. Ne mogu da upotrebe silu da bi nametnuli svoj u volju, kao u starim danima kada su vladali neposredno brutalno. Danas je Trant or postao toliko slo en i tako ga je lako uznemiriti da se carska vojska mora dr ati podalje od..." "Sveop ti raspad", primeti Seldon, setiv i se Haminovih albi. "Molim?" ree Davan. "Ni ta", odvrati Seldon. "Nastavite." "Carska vojska mora da se dr i po strani, ali shvatili su da ak i tako mogu puno da uine. Svaki sektor podstiu da bude sumnjiav kada je u pitanju onaj do njeg a. Unutar svakog sektora, ekonomske i dru tvene klase podstiu da vode neku vrstu meu sobnog rata. Rezultat toga jeste da je na Trantoru nemogue organizovati jidinstve nu akciju. Svuda su ljudi spremniji da se meusobno bore nego da se ujedine protiv glavnog tiranina - i tako Carstvo vlada bez upotrebe sile." "I ta vi mislite", upita Dors, "da se mo e preduzeti u vezi s tim?" "Ve godinama poku avam da izgradim oseanje solidarnosti meu narodima Trantora ." "Mogu samo da pretpostavim", suvo primeti Seldon, "da je to nezamislimo te ak i uglavnom nezahvalan zadatak." "Va a je pretpostavka tana", ree Davan, "ali stranka sve vi e jaa. Mnogi od oni h koji se slu e no evima poinju polako da shvataju da no eve mogu i bolje iskoristiti n ego u meusobnim borbama. One koji su vas napali u hodnicima Bilibotona nemogue je preobratiti. Meutim, oni koji vas sada podr avaju, koji su spremni da vas brane od dou nika za koga ste mislili da je reporter, to su moji ljudi. Ja ivim ovde meu njim a. To ba nije neki privlaan ivot, ali ovde sam bezbedan. U susednim sektorima imamo sledbenike i svakog dana nas je sve vi e." "Ali gde se mi tu uklapamo?" upita Dors. "Kao prvo", ree Davan, "oboje ste do ljaci sa Spoljnih svetova, i naunici. M eu voama imamo ljude poput vas. Najveu snagu crpemo od sirome nih i neobrazovanih jer oni najvi e trpe, ali oni nisu za voe. Svako od vas dvoje vredi stotinu takvih." "udna tvrdnja za nekoga ko te i da izbavi potlaene", primeti Seldon. "Ne mislim da ste vredni kao ljudi", urno dodade Davan. "Ve to se tie rudovoe nja. Partija mora meu svojim voama imati mu karce i ene velikih intelektualnih moi." "Mislite da su ljudi poput nas potrebni va oj partiji da bi joj pribavili po tovanje kod drugih." Davan odvrati: "Uvek mo ete, ako puku ate, rei ne to plemenito na podrugljiv nai n. Ali vi ste, gospodaru Seldone, i vi e nego samo uva eni, vi e nego intelektualac. ak i ako ne elite da priznate da ste u stanju da prodrete kroz magle budunosti..." "Molim vas, Davane", prekide ga Seldon, "ne izigravajte pesnika i ne upo trebljavajte kondicional. Ne radi se o tome da li elim da priznam. Ja ne mogu da predska em budunost. To to me spreava da je sagledam nisu nikakve magle ve prepreke od hromiranog elika." "Dozvolite da zavr im. ak i ako niste u stanju da je predska ete sa - kako vi to nazivate - psihoistorijskom tano u, prouavali ste istoriju i mo da imate izvesno in tuitivno oseanje za posledice. Da li je to tano?" Seldon odmahnu glavnom. "Mo da sam u stanju da intuitivno razumem matematik e mogunosti, ali u kojoj meri mogu da ih prevedem u bilo ta to je od istorijske va no sti sasvim je neizvesno. U stvari, nisam prouavao istoriju. Voleo bih da jesam. T o mi stra no nedostaje." Iznenada se javi Dors: "Ja sam istoriar, Davane, i mogu va m pone to rei ako to elite." "Molim vas", odvrati Davan, napola utivo, a napola izazivaki. "Kao prvo, u galaktikoj istoriji bilo je mnogo revolucija koje su zbacile tiranije, ponekad na pojedinanim planetama, ponekad na skupinama planeta, povrem eno u samom Carstvu ili u predcarskim oblasnim vladama. esto je to, meutim, znailo samo smenu tirana. Drugim reima, jednu vladajuu klasu zamenila bi druga - ponekad neka koja bi bila efikasnija, te samim tim i sposobnija da se odr i - dok su sirom a ni i podjarmljeni ostajali siroma ni i podjarmljeni ili im je bilo jo gore." Davan, koji ju je pa ljivo slu ao primeti: "Svestan sam toga. Svi smo svesni

. Mo da mo emo pone to da nauimo iz pro losti kako bismo sline stvari ubudue izbegli. Pore toga, tiranija koja danas postoji je stvarna. One koje mogu postojati u budunost i samo su potencijalne. Ako se uvek budemo povlaili pred promenama, imajui na umu da ta promena mo e biti samo na gore, onda uop te nema nade da emo se ikada oslobodit i nepravde." "Druga stvar na koju ne smete zaboraviti", nastavi Dors, "jeste ta da je , ak i ako ste u pravu, ak i ako pravda vapi za osudom, obino postojea tiranija ta n a ijoj je strani sila. Va i no evaoci ne mogu svojim bunama i demonstracijama da post ignu ni ta to bi dalo neki trajniji rezultat sve dok, sa druge strane, postoji vojs ka opremljena kinetikim, hemijskim i neurolo kim oru jem, koja je voljna da ga upotre bi protiv va eg naroda. Mo ete na svoju stranu privui sve potlaene, pa ak i sve uva ene, ali nekako morate pridobiti i snage bezbednosti i samu carsku vojsku ili bar ozb iljno poljuljati njihovu odanost vladarima." Davan odgovori: "Trantor je svet sa mnogo vlada. Svaki sektor ima vlatit e vladare, a pojedini od njih su i sami pritiv Carstva. Ako bismo na svoju stran u pridobili neki jak sektor, to bi izmenilo situaciju, zar ne? Tada ne bismo bil i ubogi odrpanci koji se bore no evima i kamenjem." "Da li to znai da ste ve pridobili neki jak sektor ili je to samo va a namer a?" Davan je utao. Dors nastavi: "Pretpostavljam da mislite na gradonaelnika Vaja. Ako je gradonaelnik raspolo en da iskoristi nezadovoljstvo naroda kao nain za svrga vanje cara, zar vam nije jasno da je gradonaelnikov krajnji cilj da se sam uspne na carski presto? Za to bi gradonaelnik rizikovao svoj sada nji zavidni polo aj za i ta m anje? Samo zbog blagoslovene pravde i pristojnog odnosa prema narodu, za koji se i inae slabo zanima?" "Hoete da ka ete", primeti Davan, "da nas mo e izdati svaki moni vladar koji j e spreman da nam pomogne." "Takve stvari su se isuvi e esto dogaale u galaktikoj istoriji." "Ako smo spremni na tako ne to, zar ne bismo mogli mi njega da izdamo?" "Mislite, iskoristite ga, a onda, u nekom odsudnom trenutku, li ite tog vou njegove vojske - ili ve nekog vou - da biste ga potom ubili?" "Pa, mo da ne ba tako, ali mogao bi postojati neki nain da ga se re imo ako se to poka e neophodnim." "Onda imamo revolucionarni pokret u kome glavni uesnici moraju biti sprem ni da izdaju jedan drugoga, te samo ekaju da im se uka e prilika. To mi zvui kao rec ept za haos." "Znai, neete nam pomoi?" upita Davan. Seldon, koji je ovaj razgovor izmeu Davana i Dors slu ao zbunjeno namr tenog lica, ree: "Ne mo emo stvari toliko pojednostavljivati. Voleli bismo da vam pomogne mo. Na va oj smo strani. ini mi se da nema tog razumnog oveka koji bi eleo da se odr i carski sistem koji se hrani podstrekivanjem meusobne mr nje i sumnienja. ak i kada iz gleda da je uspeo, mo e se samo opisati kao metastabilan; to jest, suvi e je sklon z apadanju u nestabilnost u jednom ili drugom pravcu. Ali pitanje glasi: kako vam mi mo emo pomoi? Kada bih imao psihoistoriju, ako bih mogao da vam ka em ta e se najverovatnije dogoditi, ili ako bih mogao da vam ka em koja bi akcija sa brojnim alternativnim mogunostima mogla najverovatnije da dovede do oigl edno srenih posledica, onda bih vam svoje sposobnosti stavio na raspolaganje... A li ja ih nemam. Najbolje vam mogu pomoi i dalje poku avajui da razvijem psihoistorij u." "I koliko e to potrajati?" Seldon slegnu ramenima. "Ne mogu to da vam ka em." "Kako mo ete od nas da tra ite da beskrajno dugo ekamo?" " ta drugo mogu, kada vam sada nisam ni od kakve koristi? Ali rei u jo ovo: d o nedavno sam bio potpuno ubeen da je razvoj psihoistorije potpuno nemogu. Sada vi e nisam tako ubeen u to." "Hoete da ka ete da imate na umu re enje?" "Ne, samo oseam da bi se re enje moglo pronai. Nisam bio u stanju da odredim koji je dogaaj u meni izazvao to oseanje. Mo da je to samo iluzija, ali ja i dalje poku avam. Dopustite da nastavim... Mo da emo se ponovo sresti." "Ili ete se, mo da", primeti Davan, "ako se vratite tamo odakle ste do li, na kraju nai u carskoj klopci. Vi samo slobodno mislite kako e vas Carstvo ostaviti

na miru da se rvete sa psihoistorijom, ali ubeen sam da car i njegov ulizica Deme rzel nisu uop te raspolo eni da veno ekaju, ni ta vi e no ja." "Ni ta im nee koristiti da ure", odvrati mirno Seldon, "jer nisam na njihovo j strani, ve na va oj... Hajdemo, Dors." Oni se okrenu e i ostavi e Davana da sedi u svojoj prljavoj sobi; Raja pronao e napolju.

76. Raj je jeo, li ui prste i gu vajui kesu u kojoj se nalazila hrana - ko zna kakv a. U vazduhu je preovlaivao miris luka - nakako drugaiji, kao da je plesniv. Dors, koja se malo povukla pred tim mirisom, upita: "Odakle ti hrana Raje ?" "Od Davanovih momaka. Oni su mi je doneli. Davan je okej." "Onda mi ne moramo da ti kupujemo veeru, je li tako?" upita Seldon, posta v i svestan vlastitog praznog stomaka. "Aha, ali ne to mi dugujete", odvrati Rej pohepno se zagledav i u Dorsinom pr avcu. "Mo e li gospojin no ? Samo jedan." "Ni ta od no a", odbrusi Dors. "Ako nas bezbedno vrati , dau ti pet kredita." "Za pet kredita ne mogu kupiti nikakav no ", promrmlja Raj. "Nee dobiti ni ta drugo", ree Dors. "Ba ste vra ka gospoja", promrmlja Raj. "Ja sam vra ka gospoja brza na no u, Raje. Krei." "U redu. ta ste se zajapurili." Raj mahnu rukom. "Ovuda." Vraali su se praznim hodnicima, ali ovog puta Dors stade i poe da se osvre levo desno. "Stani, Raje. Neko nas prati." Raj je bio ozlojeen. "Ne bi trebalo da ujete ih." Seldon primeti nakrivi i glavu na jednu stranu: "Ja ni ta ne ujem." "Ja ih ujem", ree. "Slu aj, Raje, nema muvanja. Smesta mi reci ta se dogaa ili ti uvrnuti vrat tako da nedelju dana nee moi da gleda pravo. I to ozbiljno mislim." Raj podi e jednu ruku kao da se brani. "Samo probaj, vra ka gospojo. Samo pro baj... To su Davanovi momci. Samo paze na nas, ako sluajno naiu no evaoci." "Davanovi momci?" "Aha. Kreu se hodnicima za snadbevanje." Dorsina desna ruka polete napred i epa Raja za nabore gornjeg ogrtaa. Zatim ga podi e, a on stade da mlatara nogama, viui: "Hej, gospoja, hej!" "Dors!" uzviknu Seldon. "Pa ljivije s njim." "Videe on samo ako mi se uini da la e. O vama treba da vodim rauna, Hari, ne o njemu." "Ne la em", re Raj, batrgajui se. "Stvarno." "Ubeen sam da ne la e", ree Seldon. "Pa, videemo. Raje, ka i im da iziu da ih vidimo." Ona ga pusti da padne, te otra ake. "Ba ste ludi, gospoja", javi se alosnim glasom, Raj. Zatim ne to glasnije vik nu: "Hej Davane! Momci, iziite, deder, malo ovamo!" Nastade pauza, a onda iz jednog neosvetljenog otvora malo dalje u hodnik u, izio e dvojica mu karaca sa tamnim brkovim; jedan od njih imao je o iljak preko celo g obraza. Obojica su dr ali isukane no eve. "Koliko vas jo tamo ima?" upita o tro Dors. "Nekoliko", odgovori jedan od prido lica. "Nareenje. titimo vas. Davan eli da budete bezbedni." "Hvala vam. Poku ajte da budete jo ti i. Raje, krei." Raj joj mrzovoljno predbaci: "Bili ste grubi, a pri'o istinu." "U pravu si", odvrati Dors. "Bar mislim da si u pravu... i izvinjavam se ." "Nisam siguran da bi trebalo prifatim", ree Raj, poku av i da izgleda to vi i. "A l', 'ajd, dobro, samo ovaj put." I on krenu dalje. Kada stigo e do puta, nevidljiva povorka stra ara nestade. Bar ih Dors, i po red svog izo trenog sluha, nije mogla vi e uti. Sad su se ve kretali otmenijim delom s ektora. Dors zami ljeno ree: "Mislim da nemamo odeu koja bi ti pristajala, Raje."

Raj upita: " ta e vam, gospoja, odea koja meni pristaje?" (Raj kao da je dobio napad utivosti im su izi li iz hodnika.) "Nisam go". "Mislila sam da bi voleo da svrati do nas i okupa se". "emu?" upita on. "Oprau se jedan od ovih dana. I obui onu svoju drugu ko ulju ." Zatim lukavo pogleda u Dors. " ao vam to ste me onako tresli. A? Poku avate isprav ite to?" Dors se osmehnu. "Da. Na neki nain." Raj gospodski odmahnu. "Sve je uredu. Nije bolelo. ujete. Jaki ste za ensko . Pokupili ste me k'o da sam ni ta." "Bila sam zabrinuta, Raje. Moram voditi rauna o gospodaru Seldonu." "A vi ste neka vrst' telohranitelja?" Raj zatim upitno pogleda Seldona. " Otkud da uzmete ensko za telohranitelja?" " ta sam mogao", odvrati Seldon, sme ei se. "Bila je uporna. A i nema sumnje da zna svoj posao." Dors ponovi: "Razmisli dobro, Raje. Je si li siguran da nee da se okupa ? U d ivnoj toploj vodi?" Raj odvrati: "Nema anse. Mislite l' da bi me ona dama ponovo pustila u kuu? " Dors podi e pogled i ugleda Kasiliju Tisalver ispred ulaznih vrata komplek sa sa apartmanima, kako pogledom prelazi s nje na prljavog momia. Nije se moglo do kuiti koga je od njih dvoje posmatrala s vi e besa. Raj ree: "Pa, do vienja, gospodine i gospojice. Nisam siguran da e vas pusti t' u kuu." On u nu ake u d epove i udalji se glumei ravnodu nost. Seldon pozdravi: "Dobro vee, gospodarice Tisalver. Prilino je kasno, zar n e?" "Da, prilino je kasno", odvrati ona. "Umalo danas nije do lo do pobune upra vo pred ovim kompleksom zbog reportera na koga ste nahu kali bagru sa ulice." "Nikog mi nismo ni na koga nahu kali", odvrati Dors. "Bila sam prisutna", odvrati tvrdoglavo gospodarica Tisalver. "Videla sa m." Ona koraknu u stranu kako bi ih propustila, ali prethodno je dovoljno dugo o klevala kako bi im jasno stavila do znanja da joj se to nimalo ne svia. "Pona a se kao da je u pitanju poslednja kap", primeti Dors dok su se ona i Seldon peli prema svojim sobama. "Pa? ta mi tu mo emo?" upita Seldon. "Upravo o tome razmi ljam", odvrati Dors. 16. OFICIRI RAJ... Prema Hariju Seldonu, prvi susret sa Rajom bio je sasvim sluajan. On je bio ulini deran koga je Seldon upitao za put. Ali od tog trenutka pa nadalje, njegov ivot stalno se ukr tao sa ivotom velikog matematiara do... ENCIKLOPEDIJA GALAKTIKA 77. Narednog jutra, odeven od pasa nani e, umiven i obrijan, Seldon pokuca na vrata koja su vodila u Dorsinu sobu koja se nalazila do njegove i smirenim glaso m ree: "Dors, otvorite." Ona to i uini. Kratke crvenkastozlatne kovrd e su joj jo bile vla ne a i ona j e bila odevena samo od pasa nani e. Seldon koraknu posramljeno unazad. Dors nezainteresovano pogleda svoje n abrekle grudi i obmota pe kir oko glave. " ta se dogodilo?" upita ona. Seldon joj odgovori gledajui u stranu: "Hteo sam da vas pitam ne to o Vaju. " Dors sasvim prirodnim glasom nastavi da postavlja pitanja: "O emu i u vez i ega? I tako vam svega, ne terajte me da se obraam va em uvetu. Niste valjda jo nevi ni?" Seldon povreeno odvrati: "Samo sam poku avao da budem utiv. Ako vama ne smet a, onda meni smeta jo manje. I nije to neko za to i o emu. Pitam vas za sektor Vaj."

"Za to vas on zanima? Ili ako vam se vi e dopada: zbog ega ba Vaj?" "Slu ajte, Dors, ne alim se. Vaj sektor se svaki as pominje - u stvari, grad onaelnik Vaja. Pomenuli ste ga Hamin, vi, Davan. A ja ne znam ni ta o tom sektoru n i o gradonaelniku." "Ni ja nisam sa Trantora, Hari. Znam tek pone to, ali s tim u vas rado upoz nati. Vaj se nalazi blizu ju nog pola - veoma je velik, gusto naseljen..." "Gusto naseljen, a nalazi se na ju nom polu?" "Nismo na Helikonu, Hari. A ni na Sini. Ovo je Trantor. Sve se nalazi is pod povr ine, a da li ste ispod povr ine na polovima ili na ekvatoru uglavnom se svo di na isto. Razume se, pretpostavljam da strogo vode rauna o podeli na dan i no dugi dani leti, duge noi zimi - gotovo kao to bi bilo i na povr ini. To, u stvari, p redstavlja prenemaganje; ponosni su to ive na polu." "Ali Gornja strana mora da je veoma hladna." "Oh, jeste. Gornju stranu Vaja sainjavaju sneg i led, ali oni nisu onako debeli kao to ih mo da zami ljate. Da jesu, mogli bi da probiju kupolu; meutim, to se ne de ava i to je osnovni razlog to je Vaj veoma moan." Ona se okrenu prema ogledalu, skinu pe kir s glave, i prebaci mre u za su enje preko kose koja, u roku od pet sekundi, dobi prijatan sjaj. Zatim dodade: "Nema te pojma koliko mi je drago to ne moram da nosim kapu za glavu", dok je navlaila g ornji deo odee. "Kakve veze ima ledeni omota sa moi Vaja?" "Razmislite. etrdeset milijardi ljudi koristi veoma mnogo energije, a sva ka njena kalorija na kraju se pretvara u toplotu koje se treba osloboditi. Ona s e cevima sprovodi do polova, naroito do ju nog, koji je razvijeniji, i oslobaa se u svemir. Tokom tog procesa toplota otapa vei deo leda i ubeena sam da tome imamo da zahvalim na trantorskim oblacima i ki i, bez obzira na to koliko metereolozi upor no tvrdili da stvari nisu tako jednostavne." "Da li Vaj koristi tu energiju pre no to je oslobodi?" "Koliko mi je poznato, mogao bi. Uzgred budi reeno, nemam pojma kakva se tehnologija upotrebljava za oslobaanje toplote; govorim o politikoj moi. Ako se Dal sprema da prestane sa proizvodnjom upotrebljive energije, to e nema sumnje biti nezgodno za Trantor, ali postoje i drugi sektori koji proizvode energiju i u sta nju su da poveaju proizvodnju, a postoji, razume se, i uskladi tena energija, u ovo m ili onom obliku. Na kraju e ipak morati da se nagode sa Dalom, ali za to e biti vremena. S druge, pak, strane, Vaj..." "Da?" "Pa, preko Vaja se oslobaa najmanje devedeset procenata celokupne toplote proizvedene na Trantoru i to se ne mo e izmeniti. Ako Vaj prekine sa izbacivanjem toplote, na celom Trantoru temperatura e poeti da raste." "Ali i u Vaju." "Da, ali po to se Vaj nalazi na ju nom polu, u stanju je da sebi obezbedi do tok sve eg vazduha. To mu nee ba mnogo pomoi, ali izdr ae du e od ostalih delova Trantora to znai da Vaj mo e caru praviti velike probleme, i da je gradonaelnik Vaja beskrajn o moan - ili bar to mo e biti." "A kakav je taj sada nji gradonaelnik Vaja?" "To ne znam. Na osnovu onoga to sam povremeno ula izgleda da je veoma star , veliki usamljenik, ali te ak poput trupa hiperbroda i da jo pametno manevri e ne bi li se doepao vlasti." "Pitam se, za to? Ako je tako star, to znai da ne bi mogao dugo ostati na v lasti." "Ko to zna, Hari? Pretpostavljam da je opsednut dugim ivotom. Ili je re o igri... manevrisanjem da se dospe na vlast, igri koja nema nikakve veze sa udnjom za vla u. Mo da bi ak osetio i razoarenje kada bi uspeo da zauzme Demerzelovo mesto il i, ak, i sam carski presto, jer bi se igra onda zavr ila. Razume se, mogao bi, ako bi jo bio iv, da otpone novu igru ouvanja vlasti, koja bi mogla da za njega bude ist o tako te ka i da ga u istoj meri zadovolji." Seldon odmahnu glavom. "ini mi se da nema toga ko bi mogao eleti da bude c ar." "Sla em se da to ne bi po elela nijedna razumna osoba, ali 'carska udnja', ka ko je esto nazivaju, slina je bolesti koja osobu koja je dobije li ava razuma. I to ov

ek vi e napreduje, vea je verovatnoa da e od nje oboleti. Sa svakim daljnjim unapreenj em..." "Bolest postaje sve jaa. Da, to shvatam. Ali takoe mi se ini da je Trantor suvi e veliki svet, toliko ispovezan svojim potrebama i veoma suprotnim ambicijama , to sve zajedno ini najvei deo problema s kojima se car suoava tokom vladavine. Za to on jednostavno ne napusti Trantor i ustolii se na nekom jednostavnijem svetu?" Dors se nasmeja. "To ne biste pitali da poznajete istoriju. Trantor pred stavlja Carstvo ve hiljadama godina; to je sad vi e kao obiaj. Car koji ne vlada iz Carske palate nije car. On je mesto, ak i vi e nego osoba." Seldon zauta, ukoenog izraza lica, a posle kraeg vremena Dors ga upita: "U e mu je stvar, Hari?" "Razmi ljam", odvrati od prigu enim glasom. "Od kada ste mi ispriali priu o ru ci na bedru, more me misli koje mi izmiu da... A sada je va a opaska o tome da je c ar vi e mesto nego osoba izgleda pogodila cilj." "Kakav cilj?" Seldon odmahnu glavom. "Jo razmi ljam. Mo da gre im." Pogled kojim je posmatrao Dors se izo tri, zenice mu se usredsredi e. "U sva kom sluaju, treba da siemo na doruak. Kasnimo, a ini mi se da gospodarica Tisalver n ije tako dobro raspolo ena da bi nam ga donela." "Ba ste optimista", primeti Dors. "Meni se ak ini da nije ni toliko dobro r aspolo ena da bi po elela da ostanemo - sa dorukom ili bez njega. Ona eli da odemo." "Mogue, ali plaamo joj." "Da, ali podozrevam da nas je toliko do sada ve zamrzla da prezire i na e k redite." "Mo da e njen mu imati malo vi e naklonosti prema zakupnini." "Ako bude imao makar jednu re da ka e, Hari, jedina osoba koja e biti vi e izn enaena od mene, bie gospodarica Tisalver... U redu, spremna sam." Krenu e niz stepenice spustiv i se u deo stana koji su zauzimali Tisalverovi i zateko e dotinu damu kako ih eka ne sa dorukom - ve s neim mnogo znaajnijim. 78. Kasilija Tisalver stajala je uspravna kao svea stisnutih usana u osmeh na svom okruglom licu, dok su joj tamne oi svetlucale. Njen mu je zlovoljno stajao o slonjen o zid. Na sredini sobe nalazila su se dva ukoena mu karca, koji su, nema su mnje, primetili jastuke na podu, ali su na njih gledali s prezirom. Obojica su imali tamnu kovrd avu kosu i guste crne brkove kao to se i oekiva lo od Dalita. Obojica su bili mr avi i odeveni u tamna odela koja su toliko naliko vala jedno na drugo da su svakako predstavljala uniforme. Tanka bela pruga prote zala im se preko ramena i du nogavica pantalona nalik na sulundare. Obojica su na desnoj strani grudi imali, prilino nejasan svemirski brod i sunce, simbol Galakt ikog carstva koji je bio u upotrebi na svim naseljenim svetovima Galaksije, sa, u ovom sluaju, jednim tamnim 'D' u sredi tu sunca. Seldonu istog asa bi jasno da su ova dvojica pripadnici dalitskih bezbedn osnih snaga. " ta ovo treba da znai?" upita odbojno Seldon. Jedan od one dvojice istupi: "Ja sam oficir sektora, Lanel Ras. Ovo je m oj partner, Gebor Astinvald." Obojica pokaza e svetlucave holo legitimacije. Seldon se ni ne potrudi da ih pogleda. " ta elite?" Ras mirno upita: "Jeste li vi Hari Seldon sa Helikona?" "Jesam." "A jeste li vi Dors Venabili sa Sine, gospodarice?" "Jesam", odvrati Dors. "Ovde sam da ispitam osnovanost albe da je neki Hari Seldon jue podsticao na pobunu." "Ja nisam uinio ni ta slino", odvrati Seldon. "U na em obave tenju stoji", nastavi Ras, zagledav i se u ekran malog kompjute rskog bloka, "da ste nabedili nekog reportera da je carski dou nik, te na taj na in nahu kali gomilu na njega." Dors ree: "Ja sam rekla da je carski dou nik, Oficiru. Imam razloga da tako mislim. A izraziti svoje mi ljenje ne predstavlja nikakav zloin. U Carstvu vlada s

loboda govora." "Ali ona ne obuhvata namerno izneto mi ljenje s ciljem da se izazove pobun a." "Kako mo ete da tvrdite da je to bilo u pitanju, Oficiru?" U tom se trenutku ume a gospodarica Tisalver vri tavim glasom. "Ja to mogu d a potvrdim, Oficiru. Videla je okupljenu gomilu, gomilu siromaha koji su upravo tra ili neku nevolju. Namerno je izjavila kako je on carski dou nik, mada ni ta o njem u nije znala i to je doviknula gomili da bi je pokrenula. Bilo je sasvim jasno d a zna ta ini." "Kasilija", obrati joj se moleivo mu , ali ona ga o inu pogledom i on uuta. Ras se okrenu gospodarici Tisalver. "Vi ste ulo ili albu, gospodarice?" "Da. Ovo dvoje stanuju ovde tek nekoliko dana i samo stvaraju neprilike. U moj stan su pozvali ljude niskog porekla, naru iv i time moj ugled kod suseda." "Je li protivzakonito, Oficiru", upita Seldon, "pozvati iste, mirne graane Dala u neiju sobu? One dve sobe gore su na e sobe. Iznajmili smo ih i platili za n jih. Predstavlja li zloin, Oficiru, razgovarati sa Dalitima u Dalu?" "Ne", odvrati Ras. "Ali to nije predmet albe. Na osnovu ega ste, gospodari ce Venabili, pretpostavili da je osoba koju ste za to optu ili, u stvari, carski d ou nik?" "Imao je male smee brkove, na osnovu ega sam zakljuila da nije Dalit", odvr ati Dors. "Naslutila sam da je carski dou nik." "Naslutili ste? Va saradnik, gospodar Seldon, uop te nema brkova. Nasluujete li da je i on carski dou nik?" "U svakom sluaju", po uri da ka e Seldon, "do pobune nije do lo. Zamolili smo g omilu da ni ta ne preduzima protiv tog nazovi reportera i ubeen sam da nisu." "Ubeeni ste, gospodaru Seldone?" upita Ras. "Obave teni smo da ste oti li odm ah posle iznete optu be. Kako ste mogli prisustvovati onome to se dogodilo po to ste oti li?" "Nikako", odvrati Seldon, "ali dozvolite da ja vas pitam: je li taj ovek mrtav? Je li povreen?" "ovek je ispitan. Porie da je carski pijun, a mi ne posedujemo nikakva obav e tenja da jeste. On takoe tvrdi da se s njim grubo postupalo." "Mo da la e i u pogledu jednog i u pogledu drugog", primeti Seldon. "Predla em vam da upotrebite psihiku sondu." "Ona se ne mo e primeniti na rtvu zloina", ree Ras. "Sektorska vlada je to se toga tie neumoljiva. Moglo bi pomoi ako biste se vas dvoje, kao kriminalci u ovom sluaju, podvrgli psihikoj sondi. elite li da mi to obavimo?" Seldon i Dors izmenja e trenutne poglede, a onda Seldon odgovori: "Ne, nar avno da ne elimo." "Naravno da ne", ponovi Ras s primesom sarkazma u glasu, "ali spremno st e predlo ili da je upotrebimo na nekom drugom." Drugi oficir, Astinvald, koji do sada nije rekao ni re, nasmeja se na ovo . "Takoe", nastavi Ras, "posedujemo obave tenje da ste pre dva dana u Bilibotonu bi li ume ani u tuu no evima i da ste te ko ranili dalitskog graanina po imenu..." On priti snu dugme na kompjuterskom bloku i stade da prouava novu stranicu na ekranu, "Elg in Maron." Dors upita: "Da li u tom va em obave tenju stoji i kako je do lo do tue?" "To u ovom trenutku nije va no, gospodarice. Poriete li da je do tue do lo?" "Razume se da ne poriemo da je do tue do lo", uzrujano odvrati Seldon, "ali poriemo da smo mi na bilo koji nain krivi za njeno izbijanje. Bili smo napadnuti. Gospodaricu Venabili je epao taj Maron i bilo je oito da namerava da je siluje. Ono to se potom dogodilo predstavljalo je istu samoodbranu. Ili Dal mo da odobrava silo vanje?" Ras upita gotovo bezbojnim glasom: "Ka ete da ste bili napadnuti? Koliko i h je bilo?" "Desetorica." "I uspeli ste da se sami - uz pomo samo ove ene - oduprete desetorici?" "Da. Gospodarica Venabili i ja smo se odbranili." "Kako je onda mogue da se ni na jednom od vas ne vide posledice te tue? Je li to ko od vas dvoje zadobio kakvu posekotinu ili modricu koja se ne vidi na p

rvi pogled?" "Ne, Oficiru." "Kako je onda mogue da u borbi jedan ovek - plus jedna ena - protiv desetor ice, vi ne budete uop te povreeni, a podnosilac albe, Elgin Maron, zavr i povreen u bol nici, gde e morati da mu izvr e transplantaciju ko e na gornjoj usni?" "Dobro smo se borili", odvrati mrano Seldon. "Neverovatno dobro. ta biste mi odgovorili ako vam ka em da su trojica posv edoila kako ste vi i va a prijateljica napali Marona, bez ikakvog razloga?" "Odgovorio bih da ne vidim razloga za to bismo to uinili. Ubeen sam da je Ma ron poznat kao kavgad ija i no evalac. Ka em vam da su tamo bila desetorica. Oigledno s u estorica odbila da se zakunu na la . Da li su ona preostala trojica objasnili za to nisu prijatelju pritekli u pomo, ako su bili prisutni kada je bez razloga napadn ut i kada se na ao u ivotnoj opasnosti? Sigurno vam je sasvim jasno da la u." "Predla ete da i njih podvrgnemo ispitivanju pod psihikom sondom?" "Da. I pre no to nas ponovo upitate, i dalje odbijamo da je primenite i n a nama." Ras ree: "Takoe smo dobili obave tenje da ste se jue, posle napu tanja mesta po bune, sastali sa izvesnim Davanom, poznatim prevratnikom koga tra i bezbednosna po licija. Je li to istina?" "To ete morati da doka ete bez na e pomoi", odvrati Seldon. "Na dalja pitanja neemo odgovarati." Ras odlo i svoj blok. "Bojim se da u morati da vas zamolim da poete s nama u tab radi daljeg ispitivanja." "Mislim da to nee biti potrebno, Oficiru", ree Seldon. "Mi potiemo sa Spolj nih svetova i nismo ni na koji nain naru ili zakon. Poku ali smo da izbegnemo reporte ra koji nas je neopravdano gnjavio, poku ali smo da se za titimo od silovanja i mogue g ubistva u delu sektora koji je poznat po nasilnikom pona anju, i razgovarali smo sa nekolicinom Dalita. U tome ne vidim nieg to bi zahtevalo na e dalje isptivanje. I to bi se moglo ubrajati u uznemiravanje." "O tome mi odluujemo", odvrati Ras. "Ne vi. Molim vas poite sa nama." "Ne, neemo", ree Dors. "Pazite!" povika gospodarica Tisalver. "Ima dva no a." Oficir Ras uzdahnu i ree: "Hvala vam gospodarice, ali to ve znam." Zatim s e okrete ka Dors. "Znate li da no enje no a bez dozvole predstavlja ozbiljan prekr aj u ovom sektoru? Imate li dozvolu?" "Ne, Oficiru, nemam je." "Znai, Marona ste napali ilegalnim no em? Shvatate li da to i te kako uveava ozbiljnost poinjenog zloina?" "Nije u pitanju nikakav zloin, Oficiru", odvrati Dors. "Poku ajte da shvati te. Maron je isto tako imao no , ali ne i dozvolu, u to sam ubeena." "Za to ne posedujemo nikakve dokaze. Maron je zadobio rane od no a, a vas dvoje niste." "Imao je no , Oficiru, o tome nema zbora. Ako ne znate da svaki mu karac u B ilibotonu, a i veina u drugim mestima u Dalu nosi no eve za koje verovatno nemaju d ozvole, onda ste vi jedini ovek u Dalu koji to ne zna. Gde god se okrenete nalaze se radnje koje otvoreno prodaju no eve. Zar to niste znali?" Ras ree: "Nije va no da li ja to znam ili ne. Kao to nije va no ni to da li dr ugi kr e zakon ili koliko njih to radi. U ovom trenutku je jedino va no da gospodari ca Venabili kr i zakon protiv no enja no eva. Moram vas zamoliti da mi smesta predate te no eve, gospodarice, a da potom oboje krenete sa mnom u tab." "U tom ete sluaju morati sami da mi ih oduzmete", odluno odvrati Dors. Ras ponovo uzdahnu. "Nemojte misliti, gospodarice, da u Dalu ne postoji drugo oru je sem no eva ili da se moram upu tati s vama u borbu no evima. I moj partner i ja imamo blastere koji e vas uni titi za tren, pre no to uspete i da spustite aku n a dr ku no a - koliko god da ste brzi. Mi, razume se, neemo upotrebiti blastere, budui da nismo do li da vas ubijemo. Meutim, obojica imamo i neuronske bieve koje mo emo sa svim slobodno na vama isprobati. Nadam se da nas na to neete naterati. To vas ne bi ubilo, niti osakatilo, pa ak ni ostavilo bilo kakve belege... ali bol je nepod no ljiv. Moj partner dr i uperen u vas neuronski bi u ovom trenutku. A evo i mog... A sada nam lepo predajte svoje no eve, gospodarice Venabili."

Nastupila je trenutna pauza, a onda Seldon ree: "Ne vredi, Dors. Predajte mu no eve." Upravo u tom trenutku, na vratima se oglasi ludako lupanje i svi zau e neiji vri tav glas. 79. Po to ih je otpratio do kue, Raj je ostao da se muva po okolini.

Dok je ekao da zavr e razgovor sa Davanom, dobro se najeo, a potom je malo i odspavao, po to je prethodno prona ao kupatilo koje je koliko-toliko radilo. On u stvari nije imao kuda da poe sada kada je sve obavio. Imao je neku vrstu doma i m ajku koja se nee naroito zabrinuti ako izvesno vreme bude izbivao. Nikada se nije ni brinula. Nije znao ko mu je otac i ponekad se pitao da li ga uop te ima. Reeno mu je da ga mora imati, a razlog za to mu je obja njen na veoma grub nain. Ponekad se op et pitao da li treba da veruje u jednu tako udnu priu, ali pojedinosti su ga ipak uzbuivale. Poeo je da razmi lja o njima i povezao ih sa gospojom. Bila je stara, razum e se, ali je bila lepa i umela je da se bori poput mu karca - bolje od mu karca. To mu glavu ispuni neodreenim mislima. ak mu je ponudila i da se okupa. Ponekad je bio u prilici da pliva u bili botonskom bazenu kada je imao neke kredite koji mu nisu bili potrebni ni za ta dr ugo ili kada bi uspeo da se uvue unutra. Tada se jedino ceo kvasio, ali bilo mu j e prohladno i morao je da eka da se osu i. Kupanje je bilo drugaije. Koriste se topla voda, sapun, pe kiri i topao vaz duh. Nije bio siguran kako bi se oseao, samo je znao da bi bilo lepo kada bi i on a bila tamo. Imao je dovoljno iskustva sa ulice, tako da je umeo da pronae prikladne b ud ake u blizini kakvog kupatila, a ujedno i blizu nje, gde bi ga te ko mogli pronai i naterati u beg. Proveo je no razmi ljajui o udnim stvarima. ta bi bilo ako bi nauio da ita i pi Da li bi s tim ne to mogao da postigne? Nije bio siguran ta, ali mo da bi mu ona to mogla rei. Imao je neke neodreene predstave o dobijanju novca za uinjene stvari koj e sada jo nije umeo da ini, ali nije znao ta bi to moglo biti. Morae neko da mu ka e, ali kako se to radi? Ako bi ostao s tim mu karcem i gospojom, oni bi mu mogli pomoi. Ali za to bi oni eleli da on ostane s njima? On se probudi iz dreme a, kada sti e do ove poslednje misli, ne zato to je sv etlost postajala jaa, ve stoga to je njegov izo tren sluh uhvatio nove zvukove na plon iku koji su najavljivali poetak dnevnih aktivnosti. Nauio je da raspoznaje gotovo svaki zvuk, jer u podzemnom lavirintu Bilib otona, ako eli da pre ivi i u iva u iole kakvoj udobnosti, mora biti svestan stvari pre o to ih ugleda . A sada je uoio ne to u zvuku motora terenskog vozila to ga je upozoril o na opasnost. Zvualo je slu beno, neprijateljski... On zatrese glavom da se razbudi i lagano se prikrade ploniku. Nije mu ni bilo potrebno da vidi znak svemirskog broda i sunca na terenskom vozilu. Dovolja n mu je bio i njegov oblik. Znao je da su sigurno do li po onog mu karca i gospoju j er su se videli sa Davanom. Nije oklevao da preispita svoje misli ili da ih anal izira. Dade se u trk, probijajui se kroz sve veu dnevnu gu vu. Vratio se za manje od petnaest minuta. Terensko vozilo je i dalje bilo t u, a oko njega su se okupili znati eljni i oprezni posmatrai zagledajui ga sa svih s trana sa pristojne udaljenosti. Uskoro e ih biti jo vi e. On se zalete uz stepenice, poku avajui da se seti na koja vrata treba da zalupa. Za lift nije imao vremena. Vrata je prona ao - bar je mislio da su to ona prava - i stao da lupa, vri t avo viui: "Gospoja! Gospoja!" Bio je suvi e uzbuen da bi se setio njenog imena, ali bar se delimino seao mu k arevog. "Hari!" povika on. "Pusti me unutra." Vrata se otvori e i on jurnu unutra - poku a da jurne unutra. Gruba aka ofici ra epa ga za ruku. "Polako, mali. Kuda si to naumio?"

"Pust'me, bre! Ni ta nisam uinio." On stade da se osvre unaokolo. "Hej, gosp oja, ta to ovi rade?" "Hapse nas", odgovori smrknuto Dors. "Za to, bre?" upita Raj dahui i otimajui se. "Hej, pust'me, ti Suncoznako. Nemo j poi s njim, gospoja. Ti ne mora poi s njim." "Gubi se", ree Ras, tresui sna no deaka. "E, ba neu. A nee ni ti, Suncoznako. Moja banda dolazi. Nee odavle izii ako n usti ove." "Cela banda?" upita Ras mr tei se. "Ve su napolju. Verovatno rastavljaju va e terensko vozilo. A rastavie i vas ." Ras se okrenu prema svom partneru. "Pozovi tab. Neka po alju nekoliko kamio na sa Markosima." "Ne!" ciknu Raj, oslobodiv i se i jurnuv i na Astinvalda. "Nemoj zvati!" Ras podi e neuronski bi i opali. Raj ciknu, uhvati se za desno rame i pade, divlje se koprcajui. Ras se jo nije okrenuo prema Seldonu kada ga ovaj uhvati za zglavak, gurn u neuronski bi navi e a zatim napravi zglavkom polukrug, pa ga cimnu unazad, istovr emeno mu zgaziv i stopalo kako bi ostao donekle nepokretan. Hari oseti da mu je i a io rame, a Ras promuklo zaurla izbezumljen od bola. Astinvald hitro podi e svoj blaster, ali Dorsina leva ruka ve se nalazila o ko njegovog ramena, a no koji je dr ala u desnoj aci bio mu je prislonjen uz grlo. "Ne mii se!" naredi ona. "Pomeri se samo za milimetar, bilo kojim delom t ela, i rasporiu ti vrat sve do kime... Baci blaster. Baci! I neuronski bi." Seldon podi e Raja, koji je i dalje stenjao i vrsto ga ste e. Zatim se okrenu prema Tisalveru i ree: "Napolju ekaju ljudi. Besni ljudi. Pozvau ih ovamo pa e vam r azbiti sve to imate. Raznee zidove. Ako ne elite da se to dogodi, pokupite ovo oru je i bacite ga u susednu sobu. Oduzmite oru je i oficiru bezbednosti koji le i na podu , pa i sa njim isto postupite. Brzo! Neka vam ena pomogne. Naredni put e dobro pro misliti pre no to ulo i albu protiv nevinih ljudi... Dors, ovaj na podu bar jo izvesn o vreme nee moi ni t. Onemoguite i drugog, ali ga nemojte ubiti. "Dobro", slo i se Dors. Okrenuv i no sna no ga lupi dr kom po lobanji. On klonu n a kolena. Ona iskrivi lice u grimasu. "Mrzim to da radim." "Pucali su na Raja", ree Seldon, poku av i da odagna gaenje koje je i sam oseao zbog onoga to se upravo dogodilo. urno napusti e stan, a kada se nao e na ploniku, ustanovi e da je pretrpan ljudim a. Gotovo svi su bili mu karci, iz ijih se grla prolomi vrisak kada ih ugleda e da iz laze. Opkoli e ih sa svih strana i njih zapahnu miris neopranog oveanstva. Neko povika: "Gde su Suncoznake?" "Unutra", odvrati glasno Dors. "Ostavite ih na miru. Izvesno vreme e biti bespomoni, ali stii e im pojaanje, stoga se brzo izgubite odavde." "A ta e biti s vama?" zaori se iz desetak grla. "I mi odlazimo. Neemo se vratiti." "Ja u se za njih pobrinuti", razdra se Raj, izvukav i se iz Seldonovog naruja i doekav i se na noge. Divlje je masirao desno rame. "Mogu da hodam. Pu taj me da pr oem." Gomila se razdvoji da ga propusti, a on povika: "Gospodin, gospoja, poite sa mnom... Brzo!" Za njima je plonikom i lo nekoliko desetina mu karaca, a onda Raj iznenada pok aza prema jednom otvoru i promrmlja: "Izvoli, narode. Odve u vas na jedno mesto gde vas niko nee pronai. ak ni Davan verovatno ne zna za nj. Samo to moramo proi kroz ni voe sa kanalizacijom. Tamo nas niko nee videti, ali pomalo zaudara... shvatate?" "Valjda emo pre iveti", promrmlja Seldon. I oni poe e da se spu taju niz usku zavojitu rampu, a odozdo su im u znak poz drava u susret dopirali ku ni mirisi. 80. Raj im je prona ao skloni te. Da bi stigli do njega, do te velike sobe koja j e liila na potkrovlje, morali su da se popnu metalnim lestvama. Seldon nije mogao

da dokui namenu ove prostorije. Bila je ispunjena opremom, glomaznom i tihom, al i emu je ta oprema slu ila to je ostalo tajna. Prostorija je bila prilino ista, nije bila pra njava jer je postojano strujanje vazduha spreavalo pra inu da se slegne i - t o je jo va nije - kao da je umanjivalo smrad. Raj je bio zadovoljan. "Nije li ovde ba lepo?" upita on. Jo je povremeno tr ljao rame i trzao se kada bi ga vr e pritisnuo. "Moglo je biti i gore", odvrati Seldon. "Zna li mo da, Raje, emu slu i ovo mest o?" Raj slegnu ramenima ili krenu da to uini pa se tr e. "Ne znajem", odvrati. A zatim dodade, pomalo se razmeui: "Koga je briga?" Dors, koja je sela na pod po to je pre la akom preko njega, a zatim sumnjiavo osmotrila dlan, ree: "Ako vam je stalo do nagaanja, ja mislim da je ovo deo komple ksa koji se bavi detoksifikacijom i recikliranjem otpadaka. Ova roba sigurno e za vr iti kao ubrivo." "Znai", zakljui mrano Seldon, "oni koji vode kompleks silazie s vremena na v reme ovamo, a mogu naii u bilo kom trenutku, i to je sve to znamo." "Bijo sam ve ovde i pre", ree Raj. "Nikada nikog ovde nisam vid'o." "Pretpostavljam da je na Trantoru veina stvari automatizovana, a ako je i gde automatizacija potrebna onda je to pri obradi otpadaka", primeti Dors. "Ovde mo emo biti sigurni... bar izvesno vreme." "Ali ne za dugo. Ogladneemo i o edneti, Dors." "Ja mogu nabavljam hranu i vodu za sviju nas", javi se Raj. "Naui pre ivi kada si dete iz sokaka." "Hvala ti, Raje", odvrati odsutno Seldon, "ali u ovom trenutku nisam uop te gladan." On onju i vazduh. "Mo da nikada vi e neu biti gladan." "Biete", ree mu Dors. "ak i ako na izvesno vreme izgubite apetit, o edneete. A li bar neemo imati problema sa pra njenjem. Praktino stanujemo iznad neega to je oigled no otvoreni odvodni kanalizacioni kanal." Izvesno vreme vladala je ti ina. Svetlost je bila prigu ena i Seldon se pita o za to je Trantorijanci sasvim ne ugase. Ali onda mu sinu da nikad nije nai ao na p otpunu tamu u bilo kojoj javnoj oblasti. To je verovatno bila navika dru tva bogat og energijom. udno da je jedan svet sa etrdeset milijardi stanovnika bio bogat ene rgijom, ali po to su crpli energiju iz unutra njosti planete - da se i ne pominju so larna energija i nuklearna fuzija iz fabrika u svemiru - bio je. U stvari, kada se bolje razmisli, u celom Carstvu nije bilo planete siroma ne energijom. Zar je i kada postojalo doba u kome je tehnologija bila toliko primitivna da je moglo doi do energetskog siroma tva? On se osloni o sistem cevi kroz koje je - koliko je znao - proticao otpa d iz kanalizacije. Kada mu to sinu, on se udalji od cevi i spusti se na pod pore d Dors. Zatim upita: "Ima li naina da stupimo u vezu sa eterom Haminom?" Dors odgovori: "Ja sam mu ve, u stvari, poslala poruku, mada mi je to bil o krajnje mrsko." "Mrsko?" "Nareeno mi je da vas titim. Svaki put kada sam primorana da stupim u vezu s njim, to znai da sam negde zakazala." Seldon ju je posmatrao skupljenih oiju. "Zar morate stalno biti pod priti skom, Dors? Ne mo ete me za tititi od oficira bezbednosti jednog celog sektora." "Verovatno da ne mogu. Mo emo onesposobiti nekolicinu..." "Znam. To smo ve uradili. Ali poslae pojaanje... naoru ana terenska vozila... neuronski top... maglu za uspavljivanje. Nisam siguran ta sve imaju, ali upotreb ie celokupno svoje naoru anje. U to sam ubeen." Dors se kiselo nasme i i promrsi deakovu kosu, pa se pomalo obeshrabreno za gleda u svoj dlan. Zatim mu ree: "Mislim, Raje, da ne bi trebalo da ostane s nama. Ne elim da tebe pronau." "Mene oni nee pronai, a ako vas ostavim ko e vam donositi hranu i vodu, i k o e vam pronalaziti nova skrovi ta, tako da Suncoznake nikada nee moi ni da naslute gd e da vas tra e?"

"Ne, Raje, nas e nai. Davana se ni ne trude ba ne to naroito da nau. On im smet , ali ini mi se da ga ne shvataju ozbiljno. Shvata li ta hou da ka em?" "Hoete da ka ete da je on samo neki tamo dave ... i da oni misle kako nije vr edno jurcati za njim?" "Da, upravo to mislim. Ali nas dvoje smo vrlo ozbiljno povredili dvojicu oficira, i nee nam dopustiti da se tako lako izvuemo. Ako bude potrebno pokrenue s ve to imaju - ako bude potrebno proe ljae svaki skriveni ili nekori eni hodnik u sektoru - i pronaie nas." Raj se snu di: "Sada se oseam kao... kao ni ta. Da nisam uleteo tamo i da me n isu apili, vi ne bi sredili oficire i ne bi zapali u tak'u nevolju." "Ne, ranije ili kasnije, morali bismo da ih - uh - sredimo. Ko zna? Mo da bismo morali da onesposobimo jo nekolicinu." "E pa, divno ste to obavili", pohvali ih Raj. "Da me nije sve bolelo, vi e bi vid'o i u iv'o." Seldon ree: "Nikakve koristi ne bismo imali od toga ako bismo poku ali da s e suprotstavimo celom sistemu bezbednosti. Pitanje glasi: ta e s nama kada nas se jednom doepaju? Sigurno e nas osuditi na zatvor." "Oh, ne. Ako bude potrebno, aliemo se caru", ume a se Dors. "Caru?" upita Raj, razrogaiv i oi. "Poznajete cara?" Seldon odmahnu rukom prema deaku. "Svaki graanin Carstva mo e da se ali caru. .. Sve mi se ini, Dors, da bi to bilo pogre no. Jo od vremena kada smo Hamin i ja na pustili Carski sektor, izbegavamo cara." "Ali ne u toj meri da bi dozvolio da zavr ite u dalitskom zatvoru. Carska a lba slu i za odugovlaenje - skretanje pa nje, na neki nain - a za to vreme, mo emo smisl iti ne to drugo." "A imamo i Hamina." "Da, imamo", nesigurno ponovi Dors, "ali ne mo emo ga ba smatrati svemoguim. Kao prvo, ak i da je moja poruka stigla do njega i da je bio u mogunosti da pohit a u Dal, kako bi nas ovde prona ao? A ak i da nas pronae, ta on sam mo e protiv celokup nih dalitskih snaga bezbednosti?" "U tom sluaju", ree Seldon, "moraemo ne to da preduzmemo pre no to nas pronau." Raj predlo i: "Ako poete sa mnom, ja u vas dr at' stalno pred njima. Znam ovde svaku rupu." "Mo e be ati pred jednom osobom, ali bie ih mnogo i kretae se istovremeno velik im brojem hodnika. Umai emo jednoj grupi, a naleteti na drugu." Dosta dugo proveli su sedei u neprijatnoj ti ini, svaki od njih suoen sa nai zgled bezizlaznom situacijom. A onda se Dors Venabili prome kolji i ree napetim apat om: "Tu su. ujem ih." Nekoliko trenutaka su napeto oslu kivali, a onda Raj skoi na noge i prosikta : "Dolaze odande. Mi moramo tamo." Zbunjeni Seldon ni ta nije uo, pa se zadovolji da poveruje onima sa boljim sluhom, ali im je Raj poeo urno i tiho da se udaljava od pravca kojim su prido lice na ilazile, zau se glas koji stade da se odbija o plesnive zidove. "Stanite. Stanite ." A Raj ree: "To je Davan. Otkud je znao da smo ovde?" "Davan?" upita Seldon. "Jesi li siguran?" "Narafski da jesam. On e nam pomoi." 81. Davan upita: " ta se dogodilo?" Seldonu je bilo malo lak e. Nema sumnje da sam Davan nije mogao mnogo da i m pomogne protiv celokupnih snaga dalskog sektora, ali on je, bar, komandovao ve likim brojem ljudi koji su mogli da stvore dvoljno zbrke... On ree: "Trebalo bi da znate, Davane. Pretpostavljam da su mnogi iz one g omile koja se jutros nalazila ispred Tisalverove kue, bili va i ljudi." "Da, izvestan broj. Pria se da ste bili uhap eni, ali da ste sredili ceo je dan odred Suncoznaki. Ali za to su vas uhapsili?" "Dvojicu", ree Seldon, podigav i dva prsta. "Dvojicu Suncoznakastih. I to je ve dovoljno lo e. Jedan od razloga to su nas uhapsili bio je taj to smo tebe posetil i."

"To nije dovoljan razlog. Suncoznake se ni inae ne gnjave mnogo sa mnom." Zatim ogoreno dodade: "Potcenjuju me." "Mo da", odvrati Seldon, "ali ena kod koje smo iznajmili sobe prijavila nas je da smo izazvali pobunu... nepravedno optu iv i onog reportera na koga smo nalete li i av i k vama. Priali smo vam. Po to su va i ljudi bili jue na mestu dogaaja, a i jutro ponovo - a nemojmo zaboraviti i na onu dvojicu oficira koji su te ko povreeni - ne bi me udilo da odlue da oiste ove hodnike - a to znai da ete se i vi nai na udaru. St varno mi je ao. Nisam ni nameravao niti sam oekivao da e se sve ovo zbog mene zakuv ati." Ali Davan odmahnu glavom. "Ma ne, ne poznajete vi Suncoznakaste. Ni to sv e im nije dovoljno. Oni ne ele da nas pokupe. Sektor bi morao ne to da preduzme u v ezi s nama ako bi to uinili. Sreni su to mogu da nas puste da trunemo u Bilibotonu i na ostalim ubri tima. Ne, oni su vama za petama - vama. ta ste to uinili?" Dors nestrpljivo upade: "Ni ta nismo uinili, a i da jesmo, kakve to ima vez e? Ako ne ele vas, ve nas, doi e ovamo dole da nas izvuku napolje. Ako im se naete na putu, biete u grdnoj nevolji." "Ne, ja nikako. Ja imam prijatelje - mone prijatelje", odvrati Davan. "To sam vam rekao i sino. A oni mogu pomoi i vama, ba kao i meni. Kada ste otvoreno od bili da nam pomognete, stupio sam s njima u vezu. Oni znaju ko ste, doktore Seld one. Vi ste uven ovek. Oni mogu da porazgovaraju sa gradonaelnikom Dala i pobrinu s e da vas ostave na miru, ta god da ste uinili. Ali moraete da budete odvedeni iz Da la." Seldon se osmehnu. Osetiv i kako ga preplavljuje olak anje, upita: "Poznajet e nekog monika, zar ne Davane? Nekoga ko se smesta odaziva na poziv, ko je u stan ju da nagovori dalsku upravu da ne preduzima nikakve drastine korake, nekoga ko j e u stanju da nas izvede odavde? Odlino. Nisam iznenaen." On se okrenu prema Dors sa sme kom na licu. "Ponovo taj Mikogen. Kako Haminu to polazi za rukom?" Ali Dors odmahnu glavom. "Suvi e je to bilo brzo... Ne razumem." Seldon ree: "Verujem da je on u stanju sve da uini." "Poznajem ga bolje nego vi - i du e - i ne verujem u to." Seldon se osmehnu. "Ne potcenjujte ga." A onda, kao da je eleo to pre da p ree na drugu temu, okrenu se ka Davanu. "Ali kako ste nas prona li? Raj nam je kazao da ne znate za ovo mesto." "I ne zna", zacvile ozlojeeno Raj. "Ovo je samo moje mesto. Ja sam ga pron a ao." "Nikada ranije nisam bio ovde", odvrati Davan osvrui se unaokolo. "Zanimlj ivo mesto. Raj je stvorenje iz hodnika, i savr eno se snalazi u ovom lavirintu." "Da, Davane, u to smo se i sami uverili. Ali kako ste nas vi prona li?" "Toplotni traga. Imam ureaj koji bele i infracrveno zraenje, odreeno termalno ustrojstvo od trideset sedam stepeni Celzijusovih. Ukazuje na prisustvo ljudskih bia, ali ne i na druge izvore toplote. Otkrio je vas troje." Dors se namr ti. "Od kakve je koristi to na Trantoru, na kome posvuda ima ljudskih bia? Imaju ih na drugim svetovima, ali..." "ali ne i na Trantoru. Znam", prekinu ga Davan. "Samo to su vrlo korisni u sirotinjskim etvrtima, u zaboravljenim, propalim hodnicima i sokacima." "Odakle vam?" upita Seldon. Davan odvrati: "Dovoljno je da ga imam... Ali moramo vas skloniti odavde , gospodaru Seldon. Suvi e ljudi te i da vas se doepa, a ja elim da vas dobije moj moni prijatelj." "A gde je taj tvoj moni prijatelj?" "Dolazi. Bar bele im pribli avanje novih trideset sedam stepeni, i mislim da to ne mo e biti niko drugi." Kroz vrata ue prido lica, a Seldonu na usnama zamre radostan uzvik. To nije bio eter Hamin. 17. VAJ VAJ... Jedan od sektora sveta-grada Trantora... U poslednjim vekovima Ga

laktikog carstva, Vaj je bio najjai i najstabilniji deo sveta-grada. Njegovi vlada ri dugo su te ili da se domognu carskog prestola, opravdavajui to svojim poreklom o d prvih careva. Pod Maniksom IV Vaj je postao vojna sila i (kako su kasnije tvrd ile carske vlasti) planirao je da izvr i prevrat koji bi obuhvatio celu planetu... ENCIKLOPEDIJA GALAKTIKA 82. ovek koji je u ao bio je visok i mi iav. Imao je dugake plave brkove koji su se kovrd ali na krajevima i trag kose koji mu se protezao niz obraze i ispod brade, ostavljajui deo brade i donju usnu potpuno izbrijane i pomalo vla ne. Kosa mu je bi la tako kratko pod i ana i tako svetla da je Seldona, na jedan prijatan trenutak, po dsetio na Mikogen. Prido lica je na sebi imao odeu koja je, nema sumnje, predstavljala uniform u. Bila je crvenobela, a oko pasa je nosio iroki pojas ukra en srebrnim ukrasnim avl iima. Kada je progovorio, njegov glas podseti Seldona na svirku kontrabasa, a za naglasak zakljui da ga nikada ranije nije uo. Najneobiniji naglasci uvek su Seld onu zvuali neuglaeno, ali ovaj je gotovo liio na muziku, mo da zbog bogatstva niskih tonova. "Ja sam narednik Emer Talus", zabrunda on lagano izgovarajui slogove. "Tr a im doktora Harija Seldona." "Ja sam taj", odgovori Seldon, a zatim apnu Dors: "Ako Hamin nije mogao s am da doe, nema sumnje da je poslao velianstveni komad teletine da ga zameni." Narednik je osmotrio Seldona jednim prodornim i podu im pogledom. Zatim ree : "Da. Opisali su mi vas. Molim vas poite sa mnom, doktore Seldon." Seldon ree: "Povedite nas." Narednik koraknu unazad. Seldon i Dors Venabili poo e napred. Narednik stade i podi e ogromnu aku, okrenuv i dlan prema Dors. "Nareeno mi je da povedem dr Harija Seldona. U mom nareenju nije stajalo da povedem bilo kog dr ugog." Seldon je jedan trenutak zbunjeno zurio u njega. A onda njegov iznenaeni pogled smeni pogled pun besa. "Nemogue da vam je izdato jedno takvo nareenje, nare dnie. Dr Dors Venabili je moja saradnica i saputnica. Ona mora poi sa mnom." "To se kosi s mojim uputstvima, Doktore." "Uop te me ne zanimaju ta va a uputstva, narednie Talus. Bez nje ne idem." " ta vi e", dodade iznervirana Dors, "moja uputstva glase da treba da titim d r Seldona sve vreme. A to ne mogu ako nisam s njim. Stoga, gde on ide, idem i ja ." Narednik je bio zbunjen. "Imam izriito nareenje da se pobrinem za vas kako vam se ni ta ne bi dogodilo, dr Seldone. Ako ne budete hteli da poete dobrovoljno, morau da vas odnesem do svog vozila. Poku au da to uradim ne no." On ispru i ruku kao da e da epa Seldona oko struka i da ga ponese. Seldon se izmaknu van njegovog doma aja. Dok je to inio, njegov desni dlan se bridom spusti na narednikovu desnu mi icu, tamo gde su mu mi ii bili najtanji, tak o da ga je udario po kosti. Narednik iznenada duboko udahnu i kao da se malo stresao, ali onda se ok renu, bezizra ajnog lica i ponovo krenu napred. Davan je sve to nepomino posmatrao, ali zato je Raj za ao naredniku s lea. Seldon ponovi svoj udar dlanom po drugi, a zatim i po trei put, ali ovog puta je ve narednik Tulus predvideo ta e se desiti, pa je sagnuo rame kako bi udara c doekao kojim tvrdim mi iem. Dors je izvukla no eve. "Narednie", poe ona grlato, "okrenite se ovamo. elim da shvatite kako vam m ogu naneti te ku povredu, ako budete i dalje uporno tra ili da odnesete dr Seldona p rotiv njegove volje." Narednik zastade. Izgleda da je ozbiljno shvatio no eve koji su se lagano pomerali. "Moja mi uputstva ne brane da povredim nekog drugog, ve samo dr Seldona ", ree on. Desna aka mu neverovatnom brzinom skliznu ka neuronskom biu koji mu je vis

io u koricama zakaenim za opasa. Dors isto tako brzo koraknu napred, sevajui no evima . Ali nijedno od njih ne zavr i kretnju. Baciv i se napred, Raj se zaleteo i udario narednika u lea levom akom, a desn om mu izvukao oru je iz korica. Hitro se povukao, dr ei obema akama neuronski bi i viui: "Ruke gore, narednie, ili u vas poastiti!" Narednik se okrenu, a nervozni izraz pree mu preko zajapurenog lica. Jedi no u tom trenutku je njegova ravnodu nost popustila. "Spusti to, sinko", zagrme on . "Ne zna kako se ukljuuje." Raj zaurla. "Znam gde je prekida. Sada je iskljuen, ali mo e da opali. A i op alie ako poku a da me dohvati ." Narednik se ukoi. Dobro je znao koliko mo e biti opasno kada jedan dvanaest ogodi njak ima u ruci mono oru je. Ni Seldon se nije oseao ni ta bolje. On ree: "Pa ljivo s tim, Raje. Nemoj pucat i. Skini prst s kontaktnog dugmeta." "Neu mu dozvoliti da me zaskoi." "Nee... Narednie, molim vas ostanite nepokretni. Hajde da ne to raspravimo. Reeno vam je da me odvedete odavde. Je li tako?" "Tako je", odvrati narednik, pomalo iskolaenih oiju upiljenih u Raja (iji je pogled isto tako bio prikovan za narednikov). "Ali nije vam reeno da povedete bilo kog drugog. Je li tako?" "Ne, to mi nije reeno, Doktore", odseno ospori narednik. ak ni neuronski bi nije mogao da ga nagna da promeni iskaz. To je bilo oigledno. "U redu, ali saslu ajte me, narednie. Da li vam je reeno da ne povedete niko g drugog?" "Upravo sam vam rekao..." "Ne, ne. Slu ajte, narednie. Postoji razlika. Da li vam je izdato ovakvo na reenje: 'Dovedite dr Seldona!'? Je li to bilo sve, da li se u va em nareenju nije po minjao niko drugi, ili je ono bilo odreenije.? Da ono nije glasilo: "Dovedite sam o dr Seldona i nikoga vi e." Narednik stade da premee ove dve mogunosti po glavi, a zatim ree: "Reeno mi je da vas dovedem, dr Seldone." "Znai, nije pominjan niko drugi na bilo koji nain, je li tako?" Pauza. "Ne." "Nije vam reeno da dovedete dr Venabili, ali vam nije ni reeno da je ne do vedete. Je li tako?" Pauza. "Da." "Znai, mo ete i da je dovedete i da je ne dovedete, kako god elite?" Duga pauza. "Pretpostavljam." "E, sad, tu je i Raj, momak koji dr i u vas uperen neuronski bi - va neuronsk i bi, ne zaboravite - i jedva eka da ga upotrebi." "Aha!" zavika Raj. "Jo ne, Raje", ree Seldon. "A tu je i dr Venabili i njena dva no a kojima ume veoma struno da barata, i na kraju tu sam ja, a ja mogu, ako mi se uka e prilika, da vam akom slomim Adamovu jabuicu tako da ete doveka moi samo da apuete. E pa sad, el te li da povedete dr Venabili ili ne? Nareenja vam dopu taju i jednu i drugu mogunos t." Narednik konano skrhanim glasom ree: "Pove u i enu." "I deaka, Raja." "I deaka." "Dobro, Dajete li asnu re - va u asnu vojniku re - da ete uiniti onako kao to upravo izjavili... na asnu re?" "Imate moju asnu vojniku re", odvrati narednik. "Dobro, Raje, vrati bi. Smesta. Nemoj da ekam." Raj, sa nesretnim izrazom na licu iskrivljenom u grimasu, pogleda u Dors, koja je oklevala, da bi potom lagano klimnula. I na njenom licu bio je isti nes retni izraz kao i na Rajovom. Raj pru i neuronski bi naredniku i ree: "Naterali su me, veliki..." Poslednje rei bile su nerazumljive. Seldon ree: "Sklonite no eve, Dors."

Dors zavrte glavom, ali ih ipak skloni. "Narednie?" obrati mu se Seldon. Narednik pogleda u neuronski bi, pa u Seldona. Zatim ree: "Vi ste astan ovek , dr Seldone, i moja asna re va i." Vojniki o tro, on vrati neuronski bi u korice. Seldon se okrenu Davanu i ree: "Davane, molim vas da zaboravite sve to ste ovde videli. Nas troje dobrovoljno kreeno s narednikom Talusom. Recite Jugu Amar ilu kada ga budete videli da ga neu zaboraviti i da u se, kada se ovo jednom zavr i i kada budem mogao ne to da preduzmem, pobrinuti da dospe na Univerzitet. A ako ik ada bude bilo potrebno da uinim bilo ta razumno za va u stvar, Davane, ja u to i uinit i... A sada narednie, poimo." 83. "Jesi li se ve ranije vozio mlaznjakom, Raje?" upita Hari Seldon. Raj nemo odmahnu glavom. Posmatrao je Gornju stranu koja je promicala isp od njih s me avinom straha i strahopo tovanja. Seldona ponovo iznenadi u kojoj meri je Trantor predstavljao svet Ekspre snika i tunela. Mase su ak i dugaka putovanja obavljale ispod zemlje. Vazdu ni saobr aaj, koliko god bio uobiajen na drugim svetovima, predstavljao je na Trantoru luks uz i mlaznjaci poput ovog...

Kako li je Hamin uspeo da ga nabavi? pitao se Seldon. On pogleda kroz prozor i ugleda kupole koje su se uzdizale i spu tale okru e ne zelenilom u ovoj oblasti planete, povremene mrlje neega to je veoma liilo na d ung le, rukavce mora koje su s vremena na vreme preletali, s vodom nalik na olovo ko ja bi iznenada zasvetlucala kada bi sunce naas provirilo iza gustog omotaa oblaka. Posle otprilike jednog sata leta, Dors, koja je gledala novi istorijski roman u kome oigledno nije mnogo u ivala, iskljui ureaj za projektovanje i ree: "Volel a bih da znam kuda to idemo." "Ako vama to nije poznato", odvrati Seldon, "meni je jo manje. Du e ste na Trantoru od mene." "Da, ali sve vreme sam provela unutra", primeti Dors. "Ovde napolju, kad a ispod sebe imamo samo Gornju stranu, izgubljena sam poput neroenog deteta." "Oh, dobro... Hamin verovatno zna ta radi." "Ubeena sam da zna", odvrati Dors prilino o tro, "ali to nema nikakve veze s a na om sad njom situacijom. Za to i dalje pretpostavljate da je ovo njegovo delo?" Seldon izvi obrvu. "Kad bolje razmislim, ne znam. Samo sam pretpostavljao. Za to ovo ne bi bi lo njegovo delo?" "Jer bilo ko da je ovo sredio nije izriito naredio da i ja budem dovedena tamo. Jednostavno ne mogu da prihvatim da bi Hamin mogao da zaboravi na mene. A i zbog toga to nije sam do ao, kao u Strilingu i Mikogenu." "Ne mo ete oekivati, Dors, da uvek lino doe. Mo da je bio zauzet. Zapanjujua je njenica ne to to ovog puta nije do ao ve to je dolazio u prea njim prilikama." "Pod pretpostavkom da nije do ao lino, zar bi poslao jednu ovako upadljivu i rasko nu leteu palatu poput ove?" Ona pokaza rukom oko sebe na unutra njost velikog , luksuznog mlaznjaka. "Mo da mu je to jednostavno bilo zgodno u datom trenutku. A mo da je i misli o da niko nee posumnjati kako se begunci koji se oajniki trude da ostanu neotkriven i voze u ovako neem. To je stara varka." "I suvi e poznata, prema mom mi ljenju. Zar bi poslao idiota kakav je naredn ik Tulus da ga zameni?" "Narednik nije idiot. Jednostavno je obuen da bespogovorno izvr ava nareenja . Kada bi dobijao odgovarajua nareenja, mogao bi biti potpuno pouzdan." "Evo nas opet na istom, Hari. Vratili smo se na to. Za to nije dobio odgov arajue nareenje? Nezamislivo mi je da je eter Hamin mogao da mu naredi da vas izved e iz Dala, a da mene ni ne spomene. Nezamislivo." Na To Seldon nije imao ta da odgovori, te se snu di. Proe jo jedan sat, a onda se Dors ponovo oglasi: "Izgleda da napolju posta je hladnije. Zelenilo Gornje strane postaje smee, a ini mi se da je ukljuno grejanj e."

" ta to znai?" "Dal se nalazi u tropima, to znai da sada idemo ili na sever ili na jug i to prilino daleko. Da imam neku predstavu o tome u kom pravcu se nalazila linij a noi, znala bih u kom pravcu idemo." Na kraju preo e i preko dela obale na kojoj je ledeni obod oiviavao kupole t amo gde ih je more dodirivalo. A onda, sasvim iznenada, mlaznjak se nagnu nadole. "Udariemo u zemlju!" zavri ta Raj. "Razbiemo se!" Seldonovi stomani mi ii se zgri e i on epa naslon sedi ta. Dors se, meutim, nije uzbuivala. Ona samo ree: "Izgleda da je kod pilota sv e u redu. Poniremo." U trenutku kada je zavr ila reenicu, krila mlaznjaka se povuko e unazad i isp od njega i mlaznjak poput metka ulete u tunel. U trenutku ih obavi tama, a sekun d kasnije ukljui se osvetljenje u tunelu. S obe strane mlaznjaka promicali su zid ovi tunela. "Pretpostavljam da me nikada niko nee moi da ubedi kako znaju da je tunel prazan", promrmlja Seldon. "Ubeena sam da su jo pre nekoliko desetina kilometara primili obave tenje da je tunel prazan", odvrati Dors. "U svakom sluaju, pretpostavljam da e se putovanj e ubrzo zavr iti i da emo saznati gde se nalazimo." Ona napravi pauzu, pa dodade: "Pretpostavljam, takoe, da nam se ono to emo saznati uop te nee dopasti." 84. Mlaznjak izie iz tunela na dugaku pistu iznad koje se protezao krov na tak voj visini da se Seldonu uinio bli im pravoj dnevnoj svetlosti od bilo ega to je vide o od kada je napustio Carski sektor. Zaustavili su se za krae vreme no to je Seldon pretpostavljao, ali po cenu neprijatnog potiska unapred. To se naroito odrazilo na Raju, koji se zalepio za s edi te ispred sebe i jedva uspevao da di e, dok ga Dorsina ruka koja je poivala na nj egovom ramenu nije blago povukla unazad. Narednik Talus, upeatljiv i uspravan, napusti mlaznjak i krenu ka stra njem delu, otvori vrata odeljenja za putnike i pomo e svojim putnicima, jednom po jedn om, da iziu. Poslednji je izi ao Seldon. Napola se okrenuv i kada je prolazio pored nared nika, on mu ree: "Bio je to prijatan let, narednie." Lagani osmeh razli se narednikovim irokim licem usled ega mu se podi e gornj a usna sa brkovima. On dotae obog kape u polupozdrav i odvrati: "Jo jednom hvala, Doktore." Potom su ih urno smestili na stra nje sedi te nekog terenskog vozila krajnje neobinog oblika, narednik lino sede na mesto vozaa, pokrenu vozilo i nastavi da voz i s neverovatnom lakoom. Prolazili su irokim putevima, oivienim visokim, lepo izgraenim zgradama, ko je su sijale na jarkoj dnevnoj svetlosti. Kao i svuda na Trantoru, uli su udaljen o brujanje Ekspresnika. Plonici su bili pretrpani uglavnom dobro odevenim ljudima . Okolina je bila zadivljujue, gotovo preterano ista. Seldonovo oseanje sigurnosti nastavi da se smanjuje. Dorsina nagaanja u po gledu njihovog odredi ta konano se obistini e. On se nagnu ka njoj i ree: "Mislite li da smo se vratili u Carski sektor?" Ona odvrati: "Ne, zgrade su vi e u rokoko stilu u Carskom sektoru, a u ovo m ima manje carske kitnjastosti - ako shvatate na ta mislim." "Pa, gde smo onda, Dors?" "Bojim se, Hari, da emo morati da pitamo." Nisu dugo putovali i uskoro se ukotrlja e na parkirali te koje se nalazilo p ored neke impozantne etvorospratne graevine. Oko vrha se protezao friz sa izmi ljeni m ivotinjama, ukra en trakama jarkoru iastog kamena. Bila je to upadljiva fasada prilin o dopadljivog izgleda. Seldon primeti: "To me ba podsea na rokoko." Dors samo nesigurno slegnu ramenima. Raj zviznu i poku a da zvui ravnodu no kada ree: "Hej, pogledajte to otmeno mes

to." Narednik Tulus dade znak Seldonu, jasno mu staviv i do znanja da treba da ga sledi. Seldon se povue, a zatim se takoe poslu i univerzalnim jezikom pokreta, is pru i obe ruke, jasno pokazav i na Dors i Raja. Narednik stade nelagodno da okleva ispred velelepnog ru iastog ulaza. Brkov i samo to mu nisu otpali koliko su se obesili. A onda osorno ree: "Dobro, svo troj e. Moja asna re i dalje va i... Ali da znate da se ostali mo da nee smatrati obaveznima da po tuju moje obeanje." Seldon klimnu. "Smatram vas odgovornim samo za sopstvena dela, narednie." Narednik je bio dirnut, i lice mu se na trenutak razvedri kao da razmatr a mogunost da protrese Seldonovu aku ili na neki drugi nain iska e svoju zahvalnost. Meutim, ipak odustade od toga i zakorai na najni i stepenik stepeni ta koje je vodilo do vrata. Stepenice se smesta pokrenu e. Seldon i Dors krenu e za njim s lakoom odr avajui ravnote u. Raj, koga je sve ovo na trenutak zapanjilo, skoi na stepenice u pokretu posle izvesnog vremena, gurnu obe ake u d epove i stade bezbri no da zvi di. Vrata se otvori e i kroz njih izio e dve ene, svaka sa jedne strane, potpuno s imetrino. Bile su mlade i privlane. Njihove haljine, vrsto stegnute u struku kai evim a, dosezale su im gotovo do lanaka, i padale u u tavim naborima koji su se trli jeda n od drugi dok su hodale. Obe su imale smeu kosu, upletenu u dve debele pletenice . (Seldonu se to dopadalo, ali pitao se koliko im je vremena bilo potrebno svako jutro da ih upletu. Nije primetio da su i ene koje je video na ulici nosile tako slo ene frizure.) Ove dve se zagleda e u prido lice s vidljivim gaenjem. Seldon nije bio iznenae n. Posle svega to se toga dana dogodilo, on i Dors izgledali su gotovo isto onako odrpano kao i Raj. Ipak su uspele pristojno da se poklone, a zatim naprave poluokret i poka u prema unutra savr eno uigrano i sa bri ljivo ouvanom simetrijom. (Uve bavaju li one te pokrete?) Oigledno je trebalo njih troje da uu. Sada su koraali kroz ukra enu prostoriju, natrpanu name tajem i ukrasnim stva ricama iju namenu Seldon nije odmah shvatio. Pod je bio svetlo obojen, elastian i s ijao se kao ogledalo. Seldon s nelagodno u primeti da njihova odea ostavlja po njemu pra njave tragove. Onda se otvori e unutra nja vrata i pojavi se jo jedna ena. Bila je dosta star ija od prve dve (koje lagano poe e da se spu taju kada ona ue, simetrino prekrstiv i noge dok su to inile to zadivi Seldona koji se pitao kako uspevaju da odr e ravnote u; nem a sumnje da su to dugo uve bavale). Takoe se pitao da li se i od njega oekuje da toj eni na neki obredni nain is ka e po tovanje, ali po to uop te nije imao pojma kako bi to trebalo da izgleda, on samo malo pognu glavu. Dors ostade uspravno da stoji, i Seldonu se uini da to ini s pr ezirom. Raj je otvorenih usta zverao u svim pravcima, kao da uop te nije video enu k oja je upravo u la. Bila je puna ka - ne debela, ali prijatno zaobljena. Imala je istovetnu fr izuru kao i mlade dame i haljinu istog stila, ali mnogo bogatije ukra enu - i prev i e ak, da bi zadovoljila Seldonov oseaj za lepo. Oigledno je bila srednjih godina i u njenoj kosi ve su se primeivale sede, ali jamice u obrazima inile su je mnogo mlaom nego to je u stvari bila. Njene svetl osmee oi bile su vesele i sve u svemu izgledala je nekako vi e materinski nego staro . "Kako ste?" upita ona. "Svi zajedno?" (Uop te se nije iznenadila to vidi Do rs i Raja, ve ih je s lakoom uvrstila u svoj pozdrav.) "Ve vas izvesno vreme ekam, i umalo vas nisam dobila jo na Gornjoj strani u Strilingu. Vi ste dr Hari Seldon, k oga odavno elim da upoznam. Vi mora da ste dr Dors Venabili, jer javljeno nam je da ste u njegovom dru tvu. Bojim se da ovog mladia ne znam, ali mi je drago to ga vi dim. Ali ne smemo traiti vreme u razgovoru, jer sam ubeena da biste voleli da se n ajpre odmorite." "I okupamo, gospoo", upade Dors prilino grubo. "Svakom od nas bi dobro do lo jedno tu iranje." "Svakako", odvrati ena, "i ista odea. Naroito ovom mladiu." Ona pogleda Raja b

ez imalo gaenja ili nezadovoljstva, za razliku od one dve mlade ene. Zatim ga upita: "Kako se zove , mladiu?" "Raj", odvrati Raj posramljeno mucajui. A onda isprobavajui dodade. "Misus." "Kakva sluajnost", ree ena, dok su joj oi svetlucale. "Mo da, ak, predskazanje. Ja se, naime, zovem Rajel. Zar to nije udno? Ali, doite. Pobrinuemo se za sve vas. Posle emo imati dovoljno vremena za veeru i razgovor." "Samo as, gospoo", ree Dors. "Smem li da upitam gde se nalazimo?" "Vaj, draga. I, molim vas, zovite me Rajel, lak e emo postati prijatelji. Uv ek se muim sa formalnostima." Dors se ukruti. "Zar ste iznenadeni to pitamo? Zar nije prirodno to elimo da znamo gde smo?" Rajel se prijatno zvuno nasmeja. "Nema sumnje, dr Venabili, da emo morati n e to uiniti sa imenom ovog mesta. Ja vam nisam postavila pitanje, ve odgovorila. Pit ali ste gde se nalazite i ja vas nisam pitala za to. Odgovorila sam vam: 'Vaj'. Vi ste u sektoru Vaj." "U Vaju?" gotovo uzviknu Seldon. "Da, tako je, dr Seldone. eleli smo vas jo od dana kada ste se obratili De kadnoj Konvenciji i veoma nam je drago to ste sada ovde." 85. U stvari, bio im je potreban itav dan da se odmore, razgibaju, operu i ois te, dobiju novu odeu (svilastu i prilino komotnu, vajskog stila) i da se naspavaju . Tek su druge veeri u Vaju si li na veeru koju im je gospoa Rajel obeala. Sto je bio ogroman - prevelik, kada se ima u vidu da ih je za veerom bilo samo etvoro: Hari Seldon, Dors Venabili, Raj i Rajel. Zidovi i tavanica bili su os vetljeni mekom svetlo u ija se boja menjala brzinom koju je oko moglo da prati, ali ne prebrzo, tako da nije zbunjivala um. Sam stolnjak, koji nije bio od tkanine ( Seldon nije uspeo da razabere od ega je), kao da je svetlucao. Poslu ivali su ih brojni, tihi ljudi, a kada su se vrata jednom otvorila, Seldonu se uini da je video naoru ane vojnike na stra i tamo napolju. Ova soba bila j e somotska rukavica, ali elina pesnica nije bila daleko. Rajel je bila ljupka i prijateljski raspolo ena, i jasno je pokazivala da j oj se naroito dopada Raj, koji je, na njeno navaljivanje, morao da sedne pored nje . Raj - izriban i uglaan, prosto je sijao, da ga ovek gotovo nije mogao prepo znati u novoj odei, sa o i anom, opranom i oetkanom kosom - jedva da se usuivao da proz bori. Kao da je oseao da njegova gramatika vi e ne odgovara njegovom izgledu. Oseao se stra no neugodno i pa ljivo je promatrao Dors kako se slu i jelom as iz jedne as iz d ruge inije, trudei se da je u svemu opona a. Hrana je bila ukusna ali dosta zainjena - u toj meri da Seldon nije mogao da raspozna jela. Rejel, ije je bucmasto lice izgledalo sreno jer se stalno sme ila pri emu su j oj se videli lepi, beli sjajni zubi, u jednom trenutku ree: "Mo da ste pomislili da koristimo mikogenske dodatke za hranu, ali to nije tano. Sve to vidite gajimo ovd e u Vaju. Na celoj planeti nema sektora samostalnijeg od Vaja. Naporno radimo da bismo takvo stanje i odr ali." Seldon ozbiljno klimnu i ree: "Sve to ste nam dali je prvoklasno, Rejel. Ve oma smo vam zahvalni." A u sebi je mislio da je hrana ipak ispod mikogenskih standarda, a oseao je, to je ve ranije pri apnuo Dors, da upravo proslavlja vlastiti poraz. Ili Haminov poraz, u svakom sluaju, za njega je to bilo isto. Konano, Vaj ga se doepao, a ve sama pomisao na to stra no je zabrinula Hamina prilikom onog nesrenog sluaja na Gornjoj strani. Rejel ree: "Mo da ete mi dozvoliti da vam, kao domaica, postavim jedno lino pit anje. Da li sam u pravu to pretpostavljam da vas troje ne sainjavate porodicu; da vi, Hari, i vi, Dors, niste venani i da Raj nije va sin." "Nas troje nismo ni u kakvoj vezi te vrste", odvrati Seldon. "Raj je roen na Trantoru, ja na Helikonu, Dors na Sini." "Pa, kako ste se onda na li?"

Seldon ukratko objasni, otkriv i to je mogao manje pojedinosti. "U na im susr etima nema nieg romantinog, niti znaajnog", dodade on. "Ali stavljeno mi je do znanja da ste stvarali neprilike mom linom pomonik u, naredniku Talusu, kada je eleo da samo vas izvede iz Dala." Seldon ozbiljno odvrati: "Zavoleo sam Dors i Raja i nisam eleo da se razdv ajamo." Rajel se osmehnu i ree: "Vidim da ste sentimentalni." "Da, jesam. A i zbunjen." "Zbunjeni?" "Pa, da. A po to ste bili tako ljubazni da nam postavite neka lina pitanja, mogu li i ja vama da postavim jedno?" "Razume se, dragi Hari. Pitajte ta god elite." "Kada smo tek stigli rekli ste da me Vaj eli od dana kada sam se obratio Dekadnoj Konvenciji. Ali zbog ega?" "Sigurno niste toliko glupi da ne znate. elimo vas zbog va e psihoistorije. " "To mi je jasno. Ali zbog ega mislite da ako imate mene da ete imati i psi hoistoriju?" "Ne verujem da ste bili toliko nepa ljivi da je izgubite." "Jo gore od toga, Rajel. Nikada je nisam ni imao." Rajelino lice se nabora. "Ali u svom govoru ste rekli da je imate. Ja nis am razumela va govor. Nisam matematiar. Mrzim brojeve. Ali u mojoj su slu bi matemat iari koji su mi objasnili ono to ste rekli." "U tom sluaju, draga moja Rajel, moraete ubudue pa ljivije da slu ate. Pretposta vljam da su vam oni kazali kako sam dokazao da su psihoistorijska predvianja mogua , ali ubeen sam da su vam takoe kazali i to da ona nisu izvodljiva." "U to ne mogu da poverujem, Hari. Ve narednog dana, bili ste pozvani u au dijenciju kod onog samonametnutog cara, Kleona." "Samonametnutog cara?" promrmlja ironino Dors. "Nego ta", odvrati joj Rajel, kao da odgovara na neko ozbiljno pitanje. "S amonametnuti car. On nema prava na taj presto." "Rajel", obrati joj se Seldon, pomalo nervozno se vrativ i na prea nju temu ra zgovora, "Kleonu sam rekao isto ono to i malopre vama i on me je pustio." Rajel se vi e nije osmehivala. Glas joj postade ne to grublji. "Da, pustio va s je isto onako kao to je maka iz basne pustila mi a. Od tada vas je stalno progonio - u Strilingu, Mikogenu, u Dalu. Isto bi inio i ovde da se usuuje. Ali dosta o to me - na je razgovor postao suvi e ozbiljan. Zabavimo se. Malo muzike." Na te njene rei, odjednom se oglasi blaga ali vesela instrumentalna melod ija. Ona se nagnu ka Raju i ne no mu ree: "Ako se mui sa vilju kom, uzmi ka iku ili se po lu i prstima. Meni ne smeta." "Dobro, gospo", odvrati Raj i proguta knedlu, ali Dors uhvati njegov pogl ed, i njene usne bezglasno oblikova e: "Vilju ka." On nastavi da se slu i vilju kom. Dors primeti: "Muzika je divna, gospoo" - upadljivo je odbijala familijar ni oblik ophoenja - "ali ne smemo dozvoliti da nas omete. Ne to mi pade na pamet da su progonitelji na svim tim mestima mogli biti u slu bi sektora Vaj. Vi sigurno n e biste bili tako dobro upoznati sa dogaajima da Vaj nije bio inicijator." Rajel se glasno nasmeja. "Vaj, razume se, ima oi i u i posvuda, ali nismo mi bili ti progonitelji. Da jesmo, ne biste umakli - kao to niste u Dalu, gde smo o dista mi bili progonitelji. Meutim, kada neka potera pretrpi neuspeh, kada aka pro ma i metu, onda mo ete biti ubeeni da iza toga stoji Demerzel." "Zar imate tako lo e mi ljenje o Demerzelu?" promrmlja Dors. "Da. Zar vas to iznenauje? Porazili smo ga." "Vi? Ili sektor Vaj?" "Sektor, razume se, ali ako je Vaj pobednik, onda to znai da sam i ja pob ednik." "udno", primeti Dors. "Na Trantoru preovlauje mi ljenje da stanovnici Vaja n emaju nikakve veze sa pobedama, porazima, ili bilo im drugim. Osea se da u Vaju od luke donosi jedan ovek koji vlada gvozdenom pesnicom, a taj ovek je gradonaelnik. V

i - ili bilo koji drugi Vajanin - u poreenju s njim nemate nikakvog uticaja." Rajel razvue usta u osmeh. Zastala je da blagonaklono pogleda Raja i da ga t ipne za obraz, a zatim ree: "Ako verujete da je na gradonaelnik autokrata i da Vajo m upravlja po svojoj volji, mo da ste u pravu. Ali ak i da je tako, ipak mogu da se poslu im linom zamenicom, jer moja se volja slu a." "Za to va a?" upita Seldon. "A za to da ne?" odvrati pitanjem Rajel kada poslu itelji poe e da ra i avaju sto sam gradonaelnik Vaja." 86. Prvi je reagovao Raj. Sasvim zaboraviv i na pla t civilizovanosti u kome se t ako neprijatno oseao, on se promuklo nasmeja i ree: "Hej, gospoja, ne mo e ti biti gr adonaelnik. Gradonaelnici su momci." Rajel ga raspolo eno pogleda i odvrati mu savr eno opona ajui njegov nain govora: "Hej, klinac, neki gradonaelnici su momci, a neki gospoje. Poku aj to utuvi u glavu ." Raj iskolai oi i zabezeknuto se zagleda u nju. Konano uspe da prozbori: "Hej , ti pria regularni, gospoja." "Narafski. Regularni ako elim", odvrati Rajel i dalje se osmehujui. Seldon proisti grlo i primeti: "Naglasak vam je odlian, Rejel."

Rajel malo nakrivi glavu. "Ve mnogo godina nisam imala prilike da se njime slu im, ali to se ne zaboravlja. Jednom sam imala prijatelja, odlinog prijatelja, Dalita - kada sam bila veoma mlada." Ona uzdahnu. "On, razume se, nije tako govo rio - bio je veoma inteligentan - ali znao je jezik, pa je i mene nauio. Bilo je divno. Takoe, nemogue. Moj je otac bio jasan. A sada mi dolazi ova mala bitanga, R aj, da me podseti na te davne dane. Isti naglasak, oi, drsko dr anje, i za otprilike esto godina devojke e ludeti za njim i strahovati od njega. Zar ne, Raje?" Raj odvrati: "Ne znajem, gospoja... uh, gospoa." "Ubeena sam da e tako biti i veoma e liiti na mog... starog prijatelja i za m ene e biti bolje da te u to vreme ne sretnem. Veera je gotova, Raje, i vreme je da poe u svoju sobu. Mo e malo da gleda holoviziju ako eli . Pretpostavljam da ne zna da Raj pocrvene. "Jednoga dana proitau. Gospodar Seldon ka e da 'ou." "Onda sam ubeena da hoe .' Jedna mlada dama prie Raju, s puno po tovanja nakloniv i se u Rajelinom pravcu. Seldon nije primetio nikakav znak kojim je dozvana. Raj upita: "Zar ne mogu ostati sa gospodarom Seldonom i gospojicom Venabi li?" "Videe ih kasnije", odvrati mu ne no Rajel, "ali gospodar, gospojica i ja mor amo sada da porazgovaramo - a ti mora da poe ." Dors odseno oblikova "Poi!" prema Raju i deak, nepraviv i grimasu, skliznu sa stolice i krenu za pomonicom. Po to se Raj udaljio, Rajel se okrenu prema Seldonu i Dors i ree: "Deak je, ra zume se, bezbedan, i s njim e se lepo postupati. Molim vas da se toga ne pla ite. A i ja sam bezbedna. Upravo onako kao to se ova ena sada pojavila, tako e se pojavit i i desetak naoru anih ljudi - a i mnogo br e - ako budu pozvani. elim da toga budete svesni." Seldon ravnodu no odvrati: "Nije nam ni palo na pamet da vas napadnemo, Ra jel - ili vas sada moram oslovljavati sa, 'gospoo gradonaelnice'?" "I dalje samo Rajel. Stavljeno mi je do znanja da ste dobar rva, Hari, a v i, Dors, da ste veoma ve ti sa no evima koje smo uklonili iz va e sobe. Ne elim da se b eznade no oslanjate na svoje ve tine, po to Harija elim ivog, nenaoru anog i kao prijatelj a." "Svima je poznato, gospoo gradonaelnice", progovori Dors i dalje veoma nep rijateljski, "da je vladar Vaja, ovog asa i poslednjih etrdeseg godina, Maniks, etv rti s tim imenom, da je on jo iv i sposoban da obavlja svoje du nosti. Ko ste onda, u stvari, vi?" "Upravo ono to sam vam i rekla, Dors. Maniks IV je moj otac. On je, kao to rekoste, jo iv i sposoban da obavlja svoje du nosti. U oima cara i celog Carstva, on je gradonaelnik Vaja, ali se umorio od napetosti koju sa sobom donosi mo i voljan

je, konano, da je prepusti meni, a ja sam isto tako voljna da je prihvatim. Ja s am njegovo jedino dete i celog sam ivota bila odgajana da vladam. I tako je moj o tac gradonaelnik po zakonu i imenu, ali u stvari, gradonaelnik sam ja. Meni su se naoru ane snage Vaja zaklele na vernost, a u Vaju je to najva nije." Seldon klimnu. "Neka je tako kao to ka ete. Ali ak i da jeste, bilo da je gr adonaelnik Maniks IV ili Rajel I - pretpostavljam da ste Prva - nema razloga da me zadr avate. Rekao sam vam da nemam upotrebljivu psihoistoriju i stvarno mislim da je nikada niti ja niti bilo ko drugi nee imati. To sam rekao i caru. Nisam ni va ma ni njemu ni od kakve koristi." "Kako ste samo naivni", doeka ga Rajel. "Poznajete li istoriju Carstva?" Seldon odmahnu glavom: "Nedavno sam po eleo da je bolje upoznam." Dors suvo primeti: "Ja dosta dobro poznajem istoriju Carstva, mada je mo ja specijalnost predcarsko doba, gospoo gradonaelnice. Ali kakve to veze ima?" "Ako poznajete svoju istoriju, onda vam je poznato da je Kua Vaja drevna i asna i da potie iz daanske dinastije." Dors ree: "Daani su vladali pre pet hiljada godina. Broj njihovih potomaka tokom sto podeset pokolenja koja su ivela i umrla od tada, sada mo da iznosi polov inu stanovni tva Galaksije - ako prihvatimo sva geneolo ka potra ivanja, bez obzira na njihovu preteranost." "Na a geneolo ka potrazivanja, dr Venabili", po prvi put je Rajelin glas zazv uao hladno i neprijateljski, a oi su joj sevnule poput elika, "nisu preterana. Pose dujemo potpunu dokumentaciju. Kua Vaja odr ala se bez prekida na vlasti tokom svih tih pokolenja, a s vremena na vreme i carski presto je bio u na im rukama i vladal i smo kao carevi." "Istorijske filmoknjige", primeti Dors, "obino prikazuju vladare Vaja kao 'anti-careve', koji nikada nisu bili priznati od strane veeg dela Carstva." "To zavisi od toga ko ih je pisao. U budunosti emo ih pisati mi, jer e pres to koji je nekada pripadao nama opet biti u na em posedu." "Da biste to postigli, morate izazvati graanski rat." "To neemo rizikovati", ree Rajel. Ponovo se sme ila. "To je ono to vam moram o bjasniti jer elim da nam dr Seldon pomogne da spreimo takvu jednu katastrofu. Moj otac, Maniks IV, celog se ivota zalagao za mir. Bio je odan svakom ko je vladao u Carskoj palati i brinuo se za napredak Vaja, stvoriv i od njega moan stub trantors ke ekonomije, za dobro celog Carstva." "Nije mi poznato da se carevo poverenje u njega zbog toga imalo povealo", primeti Dors. "Ubeena sam da ste u pravu", mirno odvrati Rajel, "po to su carevi koji su b oravili u Palati za vreme mog oca znali da su uzurpatori iz uzurpatorske loze. U zurpatori ne mogu sebi da dozvole da veruju zakonitim vladarima. Ali moj je otac svejedno odr avao mir. On je, razume se, razvio i uve bao velianstvene snage bezbedn osti iji je zadatak da odr e taj mir, napredak i stabilnost u ovom sektoru, a carsk e vlasti su to dozvolile po to su elele da u Vaju vlada mir, da Vaj napreduje i bud e stabilan - i odan." "Ali da li je odan?" upita Dors. "Pravom caru, svakako", odvrati Rajel, "a sada smo dostigli taku u kojoj j e na a snaga tolika da mo emo brzo preuzeti vlast - jednim munjevitim udarom, u stva ri - i pre no to iko uspe da izgovori 'graanski rat' dobie pravog cara... ili caric u, ako vam se to vi e dopada... i u Trantoru e opet vladati mir kao i ranije." Dors odmahnu glavom. "Smem li da vas prosvetlim? Kao istoriar?" "Uvek sam voljna da saslu am." I ona tek neznatno nagnu glavu prema Dors. "Bilo kolike da su va e snage bezbednosti, koliko god da su dobro obuene i opremljene, one se ne mogu meriti sa veliinom i snagom carskih snaga koje podr ava dvadeset pet miliona svetova." "Upravo ste uprli prstom u uzurpatorovu slabost, dr. Venabili. Postoji d vadeset pet miliona svetova, a carske snage su razbacane po njima. Te snage su o slabljene time to su rasporeene na tolikom prostoru, to njima rukovodi nebrojeno mn ogo oficira, od kojih nijedan nije naroito spreman da preduzme bilo kakvu akciju izvan vlastite provincije, a mnogi od njih su pre spremni da bilo ta preduzmu rad i vlastitog interesa nego zarad interesa cara. S druge, pak strane, na e snage su sve ovde, na Trantoru. Mo emo preduzeti akciju i okonati je pre no to udaljeni gener

ali i admirali uop te shvate da su potrebni." "Ali odgovorie kad tad... i to silom kojoj se neete moi odupreti." "Jeste li ubeeni u to?" upita Rajel. "U Palati emo biti mi. Trantor e biti n a i vladae mir. Za to bi se carske snage pokrenule kada, gledajui svoja posla, svaki sitan vojni voa mo e imati vlastiti svet na kome vlada, svoju vlastitu provinciju?" "Ali je li to ono to elite?" upita Seldon s nevericom. "Da li vi to meni g ovorite da te ite da vladate Carstvom koje e se raspasti?" Rajel odvrati: "Upravo tako. Vladau Trantorom, njegovim svemirskim naseobi nama, nekolicinom obli njih planetnih sistema koji su deo trantorske provincije. M nogo bih vi e volela da budem carica Trantora nego carica Galaksije." "Zadovoljili biste se samo Trantorom", ree Dors glasom u kome se oseala kr ajnja neverica. "Za to da ne?" upita Rajel, iznenada se zajapuriv i. Ona se ljutito nagnu nap red, osloniv i se obema akama o sto. "Moj otac to planira ve etrdeset godina. Odr ava s e u ivotu jo jedino da bi video ispunjenje toga sna. ta e nam milioni svetova, udalj enih svetova koji nam ni ta ne znae, koji nas oslabljuju, koji odvlae na e snage dalek o od nas u besmislene kubike parseka prostora, koji nas uvlae u administrativni h aos, uni tavaju nas svojim beskrajnim svaama i problemima - a to se nas tie, svi su o ni samo jedno udaljeno ni ta? Na vlastiti naseljeni svet - na vlastiti planetni grad - to je na a Galaksija koja nam je sasvim dovoljna. Imamo sve to nam je potrebno d a se izdr avamo. A to se tie ostalog dela Galaksije, neka se raspr i. Neka svaki mali militarista dobije svoju vlastitu krhotinu. Ne treba da se bore za nju. Za sve e biti dovoljno." "Ali oni e se ipak boriti", ree Dors. "Svaki ponaosob odbie da se zadovolji svojom provincijom. Svaki e osetiti nesigurnost i poeti da sanja o galaktikoj vlad avini kao jedinoj garanciji svoje bezbednosti. U to nema sumnje, gospoo carice od niega. Doi e do beskrajnih ratova u koje ete vi i Trantor neizbe no biti uvueni - koji e sve upropastiti." Rajel, meutim, odvrati s jasnim zadovoljstvom: "To mo da tako izgleda onome ko ne vidi dalje od vas, onome ko se oslanja na obine lekcije iz istorije." " ta ima dalje da se vidi?" uzvrati Dors. "Na ta se ovek mo e osloniti ako ne na asove istorije?' "Valjda na koga?" upita Rajel. "Pa, na njega!" Ona ispru i ruku, i ka iprst usmeri prema Seldonu. "Na mene?" zgranu se Seldon. "Ve sam vam kazao da psihoistorija..." Rajel ga prekinu: "Ne ponavljajte ono to ste ve rekli, dobri moj dr Seldone . Time ni ta ne dobijamo... Zar mislite, dr Venabili, da moj otac nije bio svestan opasnosti od beskrajno dugog graanskog rata? Zar mislite da nije uposlio svoj mon i um da iznae nain da se to sprei? Poslednjih deset godina nije bilo dana kada nije bio spreman da za samo dvadeset etiri asa preuzme Carstvo. Bilo mu je samo potreb no da bude siguran da e posle pobede svuda i dalje vladati mir." " to je neizvodljivo", dodade Dors. " to je postalo izvodljivo onog trenutka kada smo uli za izjavu dr Seldona na Dekadnjoj Konvenciji. Odmah mi je bilo jasno da je to ono to nam treba. Moj je otac bio suvi e star da bi shvatio znaenje toga. Meutim, kada sam mu objasnila i nj emu je postalo jasno i tada je i formalno prebacio svu mo u moje ruke. I tako vam a, Hari, dugujem svoj polo aj i vama u dugovati jo vi i polo aj u budunosti." "Stalno vam ponavljam da..." poe Seldon krajnje uzrujan. "Uop te nije va no ta se mo e, a ta ne mo e uiniti. Va no je ono to e ljudi vero se mo e ili ne mo e uiniti. Vama e verovati, Hari, ako im ka ete da psihoistorija predv ia da Trantor mo e da vlada sobom, a da privincije mogu postati kraljevstva koja e iv eti u miru." "Ja tako ne to neu izjaviti", usprotivi se Seldon, "bar ne bez prave psihoi storije. Neu da izigravam arlatana. Ako elite ne to slino, sami izjavite." "Ma, hajdete, Hari. Meni ne bi poverovali. Vama bi. Veliki matematiar. Za t o ih ne bi obavezali zakletvom?" "I car je", nastavi Seldon, "mislio da me iskoristi za izricanje proroans tva koja bi njemu i la u korist. Njega sam odbio, zar mislite da bih pristao da to isto radim za vas?' Rajel je izvesno vreme utala, a kada je ponovo progovorila u glasu joj se

vi e nije osealo maloprea nje odu evljenje, ve je postao gotovo ulagivaki. "Hari", poe ona, "razmislite malo o razlici izmeu Kleona i mene. Kleon je od vas, nema sumnje, tra io da vr ite propagandu u njegovu korist kako bi ouvao prest o. Bilo bi beskorisno dati mu tako ne to jer presto ne mo e sauvati. Zar ne znate da je Galaktiko carstvo u stanju raspadanja, da se ono ne mo e jo dugo odr ati? I sam Tra ntor lagano klizi u propast jer mora da upravlja sa dvadeset pet miliona svetova . ekaju nas slom i graanski rat, bez obzira na to ta vi uinili za Kleona." Seldon odvrati: "To sam ve negde uo. Mo da je ak i tano, ali ta onda?" "Pomozite da se raspadne na delove bez graanskog rada. Pomozite mi da pre uzmem Trantor. Pomozite mi da uspostavim vrstu vladu nad dovoljno malim kraljevst vom kojim e moi uspe no da se vlada. Dozvolite mi da oslobodim ostali deo Galaksije, da svaki njen deo poe svojim putem u zavisnoti od vlastitih obiaja i kulture. Gal aksija e ponovo postati uspe na celina preko slobodnih agencija za trgovinu, turiza m, komunikacije i na taj nain emo izbei propast koja joj preti pod sada njom vladavin om sile koja je jedva dr i na okupu. Moja ambicija je skromna; jedan svet, ne mili oni svetova; mir, ne rat; sloboda, ne ropstvo. Razmislite o tome i pomozite mi." Seldon upita: "Za to bi Galaksija pre poverovala meni nego vama? Ne poznaj u me, a pored toga, kojeg e od na ih komandanata flote zadiviti obina re - 'psihoisto rija'?" "Ne bi vam poverovali sada, ali ja ne tra im od vas da odmah stupite u akc iju. Kua Vaj, koja je ekala hiljadama godina, mo e da prieka jo hiljadu dana. Saraujte sa mnom i ja u vam proslaviti ime. Uiniu da obeanje psihoistorije zablista na svim s vetovima, a onda u pravo vreme, kada procenim da je kucnuo as, izgovoriete svoje p redskazanje i mi emo udariti. I za jedan istorijski treptaj oka, u Galaksiji e zav ladati novi Poredak koji e je ouvati stabilnom i srenom eonima. Hajdete, Hari, zar me mo ete odbiti?" 18. PREVRAT TALUS, EMER... Narednik vojnih snaga bezbednosti sektora Vaj na drevnom Trantoru... ...Pored ovih potpuno obinih podataka o njegovom ivotu, o tom oveku se ni ta drugo ne zna sem da je u jednom trenutku dr ao sudbinu Galaksije u aci. ENCIKLOPEDIJA GALAKTIKA 87. Doruak je narednog jutra bio poslu en u ni i blizu soba troje zarobljenika i bio je odista liksuzan. Hrana je bila raznovrsna i svega je bilo u izobilju. Seldon sede za sto sa tanjirom punim zainjenih kobasica, uop te se ne obazi rui na mrana predvianja Dors Venabili o bolesnim stomacima i kolikama. "Dama...", poe Raj, "gospoa gradonaelnica ree, kada me je sino posetila..." "Posetila te?" upita Seldon. "Aha. Da se uveri da mi je okej. Rekla da e me, kada bude imala vreme, po vesti u zoolo ki vrt." "Zoolo ki vrt?" Seldon se zagleda u Dors. "Kakve bi ivotinje mogli da imaju u zoolo kom vrtu na Trantoru? Pse i make?" "Ima i nekih pra ivotinja", odvrati Dors. "Pretpostavljam da uvoze i pra ivo tinje sa drugih svetova, a tu su i ivotinje zajednike svim svetovima, na ostalim i h svetovima, razume se, ima vi e nego na Trantoru. U stvari, Vaj ima uveni zoolo ki v rt, verovatno najbolji na ovoj planeti posle carskog zoolo kog vrta." Raj primeti: "Ba je ona jedna fina stara dama." "Nije ba toliko stara", ispravi ga Dors, "ali mora joj se priznati da nas dobro hrani." " to jest - jest", slo i se Seldon. Po to su dorukovali Raj ode da istra uje okolinu. Kada su se konano povukli u Dorsinu sobu, Seldon joj se obrati s vidljivi m nezadovoljstvom: "Ne znam koliko emo jo biti prepu teni sami sebi. Ona oigledno smi l ja kako da nam ispuni vreme."

Dors odvrati: "Istinu govorei, za sada nemamo na ta da se po alimo. Ovde nam je mnogo udobnije nego u Mikogenu ili Dalu." Seldon je upita: "Dors, vas ta ena nije pridobila, zar ne?" "Mene? Rajel? Razume se da nije. Kako vam tako ne to uop te pada na pamet?" "Pa, udobno vam je ovde. Dobro vas hrane. Sasvim bi bilo prirodno da se opustite i prihvatite ono to budunost nosi." "Da, bilo bi prirodno. A za to to ne bismo i uinili?" "Slu ajte, sino ste vi meni obja njavali ta e se dogoditi ako ona pobedi. Mo da n isam neki poznavalac istorije, ali voljan sam da prihvatim va e mi ljenje koje, uzgr ed budi reeno, ima smisla - ak i jednom slabom poznavaocu istorije. Carstvo e biti uzdrmano, a njegovi delovi stupie u meusobne borbe koje e trajati... trajati... u n edogled. Moramo je zaustaviti." "Sla em se", ree Dors. "Moramo je zaustaviti. Samo ne vidim kako bismo mogl i tu sitnicu da izvedemo u ovom trenutku." Ona se zagleda u Seldona skupljenim oi ma. "Hari, noas niste dobro spavali?" "A vi?" Bilo je oigledno da nije. Dors je zurila u njega sa sve zabrinutijim izrazom lica. "Zar ste le ali b udni razmi ljajui o uni tenju Galaksije zbog onoga to sam rekla?" "Zbog toga i jo zbog nekih stvari. Da li je izvodljivo stupiti u vezu sa e terom Haminom?" Ovo poslednje izgovorio je apatom. Dors odvrati: "Poku ala sam da stupim u vezu s njim kada smo prvi put izbe gli hap enje u Dalu. Nije do ao. Ubeena sam da je primio poruku, ali ipak nije do ao. K o zna zbog ega, jednostavno nije mogao doi do nas, ali kada bude mogao, sigurno e d oi." "Mislite da mu se ne to dogodilo?" "Ne", strpljivo odgovori Dors. "Mislim da nije." "Kako mo ete biti tako sigurni?" "Takva vest bi nekako stigla do mene. Ubeena sam. A nikakva slina vest nij e do la do mene." Seldon se namr ti i ree: "Za razliku od vas nisam ba uveren u sve to. U stva ri, uop te nisam uveren. ak i da Hamin doe, ta bi mogao da preduzme? Ne mo e se boriti protiv celog Vaja? Ako imaju, kao to Rajel tvrdi, najbolje organizovanu vojsku na Trantoru, ta bi on mogao da uini protiv nje?" "Nema svrhe raspravljati o tome. Mislite li da mo ete ubediti Rajel... neka ko joj utuviti u glavu... da nemate psihoistoriju?" "Ubeen sam da je svesna da je namam i da je neu imati jo mnogo godina - ako je uop te ikada i budem imao. Ali ona e objaviti da imam psihoistoriju, te ako to izvede dovoljno ve to, ljudi e joj poverovati i konano e delati u zavisnosti od njeni h verzija mojih tobo njih previanja i proglasa - makar ja ne izrekao ni jednu jedin u re." "Za to e biti potrebno dosta vremena. Ne mo e vas lansirati preko noi. Ili z a nedelju dana. Da bi to obavila kako treba, bie joj potrebno i godinu dana." Seldon je koraao po sobi, o tro se okretao na peti i vraao nazad. "Mo da je i tako, ali, opet, nisam siguran. Pritiskae je da po uri. Ne lii mi na neku naroito str pljivu enu. A i taj njen ostareli otac, Maniks IV, bie jo nestrpljiviji. Mora da os ea kako mu se kraj bli i, ako je ovome posvetio ceo ivot, sigurno bi mu se vi e svidel o da posao bude obavljen nedelju dana pre no to umre nego nedelju dana posle. Por ed toga..." On naglo zauta i osvrnu se po sobi. "Da?" "Pa, moramo se osloboditi. Vidite, Dors, re io sam psihoistorijski problem ." Dors razrogai oi. "Uspeli ste! Uspeli ste da ga re ite." "Nisam ga ba re io u doslovnom smislu. Za to e biti potrebne desetine godina ... vekovi, koliko znam. Ali sada znam da je psihoistorija i praktino izvodljiva, a ne samo teorijski. Znam da je ostvarljiva, te stoga moram dobiti na vremenu, moram imati mira i uslove da poradim na tome. Carstvo mora opstati dok ja - ili mo da moji naslednici - ne otkrijemo kako najbolje da ga ouvamo ili kako da nesreu s vedemo na najmanju moguu meru - ukoliko se ono raspadne uprkos na im nastojanjima. Sino sam razmi ljao o tome da imam poetak za svoj rad, ali da ne mogu da mu se posve

tim, i zbog toga nisam mogao da zaspim." 88. Osvanuo je njihov peti dan u Vaju i Dors je upravo pomagala Raju da se uv u u sveano odelo koje im je oboma bilo strano. Raj se sumnjiavo posmatrao u holoogledalu; pred sobom je video sliku svog lika velike preciznosti, koja je opona ala sve njegove pokrete, ali bez zamene lev e i desne strane. Raj se nikada ranije nije ogledao u holoogledalu, te je neprest ano poku avao da ga opipa, a onda bi se smejao jer mu je bilo neprijatno to mu aka p rolazi kroz njega, dok ona nepostojea uvire u njegovo pravo telo bez ikakvog efek ta. On konano ree: "Ba sme no izgledam." Zagledao je tuniku napravljenu od nekog veoma prilagodljivog materijala, sa tankim filigranski ugraenim pojasom, a zatim je pre ao akama preko krutog okovra tnika koji mu se, nalik na olju, uzdizao pored u iju s obe strane. "Glava mi izgleda kao kakva lopta u iniji." Dors primeti: "Ali ovako se oblae bogata deca u Vaju. Svako ko te vidi di vie ti se i zavidee ti." "Iako mi je kosa sva ulepljena?" "Svakako. Nosie ovaj mali okrugli e ir." "Glava e mi jo vi e liiti na loptu." "Onda nemoj dozvoliti da je neko utne. Nemoj zaboraviti ta sam ti rekla. S uzdr avaj se i nemoj se pona ati kao dete." "Ali ja jesam dete", ree on, podigav i prema njoj svoje velike, nevine oi. "Iznenaena sam to to ujem", ree Dors. "Ubeena sam da o sebi misli kao o dvanae stogodi njem odraslom mu karcu." Raj se isceri. "U redu. Biu dobar ti pijun." "Nije to ono to sam ti rekla da bude . Nemoj rizikovati. Nemoj prislu kivati. Ako te uhvate nikome nee biti ni od kakve koristi - a ponajmanje sebi." "Ma 'ajde, gospoja, ta vi mislili ko sam ja? Nekak'o deri te?" "Zar upravo to i sam nisi rekao, Raje? Samo slu aj ta se unaokolo govori, al i to ini neupadljivo. I nemoj zaboraviti ono to uje . Kako bi nam kasnije ispriao. To bar nije te ko." "Nije vama te ko da reknete, gospojice Venabili", primeti Raj uz osmeh, "a ni meni uinim." "Budi pa ljiv." Raj namignu. "Bez brige." Jedan livrejisani sluga (ledeno neutiv kako to samo arogantni livrejisani sluga mo e biti) do ao je da povede Raja do mesta gde ga je ekala Rajel. Dok ga je ispraao pogledom, Seldon zami ljeno ree: "Verovatno nee videti ni ta od zoolo kog vrta, jer e se sav pretvoriti u uvo. Ne znam da li je po teno gurati deak a u tako veliku opasnost." "Opasnost? Sumnjam. Ne zaboravite da je Raj odrastao u kalu Bilibotona. S ve mi se ini da je po sokacima pokupio vi e trikova nego to ih znamo vi i ja zajedno . Pored toga, Rajel ga voli i sve to uini ona e protumaiti u njegovu korist... Jadnic a." "Zar je stvarno sa aljevate, Dors?" "Mislite li da ne zaslu uje niije simpatije samo zato to je gradonaelnikova ke r i to smatra sebe punopravnim gradonaelnikom - i zato to namerava da uni ti Carstvo? Mo da ste u pravu, ali ak i da je tako postoje izvesne stvari zbog kojih je ovek mo e sa aljevati. Na primer, imala je jednu nesrenu ljubavnu vezu. To je sasvim jasno. Nema sumnje da je veoma patila - bar izvesno vreme." "Da li ste se ikada razoarali u ljubavi, Dors?" upita je iznenada Seldon. Dors je nekoliko trenutaka razmi ljala, a onda odvrati: "Pa, i nisam. Suvi e sam vezana za posao da bih za to imala vremena." "To sam i mislio." "Za to ste me onda pitali?" "Mogao sam i da pogre im." "Kako stvari stoje s vama?" Seldonu kao da je bilo neprijatno. "Pa, u stvari, jesam. Ali sam u tedeo v

reme za tugovanje. Ba sam bio uzdrman." "To sam i mislila." "Za to ste vi onda mene pitali?" "Budite uvereni - ne stoga to sam mislila da mo da nisam u pravu. Samo sam htela da vidim da li ete lagati. Niste, i to mi je drago." Nastala je pauza posle koje Seldon upita: "Pro lo je pet dana i ni ta se nij e dogodilo." "Sem to se lepo brinu o nama, Hari." "Da ivotinje mogu da misle i njima bi izgledalo da lepo s njima postupaju kada ih tove za klanje." "Priznajem da ova tovi Carstvo za klanje." "Ali kada e do klanja doi?" "Hvalila se da udar mo e izvr iti u toku jednog dana, a stekao sam ustisak d a ga mo e izvesti bilo kog dana." "ak i da mo e, ona eli da bude sigurna da e u datom trenutku moi da prigu i pokr etanje celog Carstva, a to mo e potrajati." "Koliko dugo? Planira da prigu i to pokretanje uz moju pomo, ali ni ta ne pre duzima s tim u vezi. Nema nekakvih nagove taja da poku ava da me uini poznatim. Jo me niko u Vaju nije preoznao. Gomile Vajana se ne skupljaju da bi mi klicale. Nema nieg ni na vestima holoprenosa." Dors se osmahnu. "Neko bi ak mogao da pomisli kako ste uvreeni to jo niste p oznati. Naivni ste, Hari. Ili bolje reeno niste istoriar, budui da vam to izlazi na isto. Mislim da bi trebalo vi e da vas raduje to to e vas prouavanje psihoistorije n aterati da se uputite u istoriju nego to ete njome mo da spasiti Carstvo. Da sva lju dska bia poznaju istoriju, mo da bi prestala da stalno iznova prave iste glupe gre ke ." "Kako sam ja to naivan?" upita Seldon s visine. "Za to se vreate, Hari?" Meni je ta va a osobina ba privlana." "Znam. To pobuuje va materinski instinkt, a i inae ste zamoljeni da vodite rauna o meni. Ali kako sam ja to naivan?" "Pa, kada mislite da e Rajel poku ati da putem propagande uveri celokupno st anovni tvo Carstva da vas prihvati kao proroka. Ni ta slino nee ona uiniti. Te ko je brzo pokrenuti trilione ljudi. Svuda je prisutna dru tvena i psiholo ka inercija, isto k ao i fizika. Da bi stvar obnarodovala, jednostavno e obavestiti Demerzela." "Pa ta onda sada radi?" "Mislim da je obave tenje o vama... primereno uveliano i ulep ano... otposlat o nekolicini va nih osoba. Upueno je onim vicekraljevima sektora, onim admiralima f lote, i onih uticajnim ljudima za koje smatra da blagonaklono gledaju na nju - i li se smrknu pri pomenu cara. Ima ih verovatno oko stotinu za koje misli da bi m ogli da joj se priklone, a to je sasvim dovoljan broj da se na odreeno vreme zbun e lojalisti i obezbede Rajeli Prvoj mogunost da uvrsti svoj Novi Ppredak i ugu i mogui otpor. Bar mislim da ona tako rezonuje." "A mi jo nemamo vesti od Hamina." "Ubeena sam da i on ini ne to slino. Ovo je suvi e va no da bi se moglo zanemarit i." "Zar vam nije palo na pamet da je mo da mrtav?" "I to je mogue, ali mislim da nije. Da jeste, ta vest bi doprla do mene." "Ovamo?" "ak i ovamo." Seldon izvi obrve, ali ni ta ne ree. Raj se vratio kasno popodne, srean i uzbuen, te stao da im opisuje majmune i bakarijanske demoire, i tokom cele veere vodio je glavnu re. Tek kada su zavr ili veeru i na li se u svojim odajama, Dors ga upita: "E pa, Raje, sad mi reci kako stvari stoje sa gospoom gradonaelnicom. Ispriaj mi sve to je rekla ili uradila, a to ti smatra da bi trebalo da znamo." "Samo jedno", odvrati Raj, a lice mu se ozari. "I kladim se da zbog radi tog nije se pojavila na veeri." "O emu je re?" "Zoolo ki vrt je, znate, bio za sve zatvoren sem za nas, a nas je bilo mno go - Rajel i ja i mnogo momaka u uniforme i dama u lepe haljine i tako to. A onda

je jedan momak u uniformi - drugaiji momak, koji tu nije bio od poetak - do ao pred kraj i rekao ne to u tihi glas, a Rajel se okrenu svima ljudima i rukom napravila kao da ne sme da se mrdnu oni nisu. A ondak je oti la malo u stranu sa taj novi mo mak, i mogla je da pria s njim i niko je nije uo. Sem to ja nisam obra'o pa nju pa sam nastavijo da zagledam u kavezi i pri 'o tako Rajel i mog'o da je ujem ta govori. Rekla je: "Kako se usuuje ?" Kao da je bila odistinski ljuta. A momak u uni formi izgled'o je mlogo nervozan - bac'o sam poglede na brzinu jer sa se pravijo da zagledam ivotinje - pa sam samo mog'o uti rei. Rekao je da neki - ne seam se ime na, ali be e neki general il' tako neki. On je kaz'o da je taj general kaz'o da su se vojnici pleli Rajelinom starom..." "Zakleli", ispavi ga Dors. "Tako ne to i bili su unervo eni to su morali init to je gospoja rekla. Rek'o j e da elu staroga ili, ako je on u nekoj bolesti, nek' izabere nekog momka za grad onaelnika, a ne gospoju." "Ne gospou? Jesi li siguran?" "Tako je rek'o. aput'o je. Bio je mnogo unervo en, a Rajel mnogo ljuta da je na jedvite jade priala. Rekla je: "Imau ja njegovu glavu. Sutra e se svi zakleti m eni, a ko odbije imae razloga da za ali pre isteka jednog asa." Tano je tako rekla. R asturila je celo dru tvo i mi se vratili, i sve vreme mi nije rekla ni re. Samo je sedela, izgledala zla i besna." Dors ga pohvali: "Odlino. Nikom da ovo nisi pominjao, Raje." "Narafski da neu. Je l' to ono to ste 'teli?" "Upravo to. Odlino si to obavio, Raje. A sada idi u svoju sobu i celu stva r zaboravi. Nemoj ak ni razmi ljati o njoj." Kada je oti ao, Dors se okrenu ka Seldonu i ree: "Veoma zanimljivo. Keri su i ranije nasleivale oeve - ili majke, to se toga tie - ili zamenjivale gradonaelnike ili druge visoke funkcionere u brojnim prilikama. Kao to vam je bez sumnje poznat o bilo je i carica, i ne mogu da se setim da je ikada u carskoj istoriji bilo pr oblema zato to je na vlasti bila ena. To tera oveka da se zapita za to se upravo sada u Vaju javlja takav problem." Seldon upita: "Za to da ne? Nedavno smo bili u Mikogenu, gde ene uop te ne ce ne i gde ih ovek ne mo e nai ak ni na najni im polo ajima koji pru aju neku mo." "Da, svakako, ali to je izuzetak. Ima drugih mesta kojima vladaju ene. Meu tim, vlast i mo manje vi e svuda su podjednako rasporeeni izmeu mu karaca i ena. Ako se uglavnom mu karci nalaze na visokim plo ajima, to je obino stoga to ene biolo ki vi e nagi ju tome da budu vezane za decu." "Ali kakvo je stanje u Vaju?" "Ravnopravnost meu polovima, koliko je meni poznato. Rajel nije oklevala d a preuzme mesto gradonaelnika, a pretpostavljam da ni Maniks nije oklevao da joj ga prepusti. Iznenadila se i razbesnela kada je ula za ovaj mu ki ovinizam. Nije to oekivala." Seldon upita: "Jasno je da ste zadovoljni zbog toga. Za to?" "Jednostavno stoga to je to toliko neprirodno da mora biti name teno, te pr etpostavljam da je to Haminovo delo." Seldon zami ljeno primeti: "Stvarno to mislite?" "Da", odvrati Dors. "Znate", ree Seldon, "i ja." 89. Desetog dana njihovog boravka u Vaju, oglasi se ujutro signal na Seldono vim vratima i on zau Rajev kre tavi glas: "Gospodin! Gospodin Seldon! Rat!" Seldonu je trebalo nekoliko trenutaka da se razbudi i iskobelja iz kreve ta. Pomalo je drhtao (Vajani su voleli da im domovi budu na hladnijoj strani i t o je otkrio odmah po dolasku) kada je otvorio vrata. Raj upade unutra, uzbuen i razrogaenih oiju. "Gospodin Seldon imaju Maniksa, starog gradonaelnika! Imaju..." "Ko, Raje?" "Carske trupe. Njihovi mlaznjaci su sino do li i po svuda ih je. Vesti na h oloviziji samo o tome priaju. Ukljuen je u gospojinoj sobi. Rekla je da vas ostavi m spavati, ali ja mislio vi eleti znati."

"Bio si sasvim u pravu." Seldon se zadr a samo toliko da ogrne bademantil, a zatim upade u Dorsinu sobu. Bila je potpuno odevena i gledala je holoviziju u ni i. Iza jasne, male slike stola sedeo je ovek sa vidljivim znakom svemirskog broda i sunca na levoj strani tunike. Sa svake strane stajala su po dva naoru ana vojnika sa istim znakom na grudima. Oficir za stolom je govorio: "... je pod mir oljubivom upravom njegovog carskog velianstva. Gradonaelnik Maniks je bezbedan, do bro se osea i u punoj meri raspola e svojom gradonaelnikom vla u pod vostvom prijateljsk h carskih trupa. Uskoro e se pojaviti pred vama da preporui svim Vajanima da se za la u za mir i da zatra i od vajanskih vojnika koji jo nisu polo ili oru je da to odmah uin e." Holoemitovane su jo neke vesti raznih reportera koji su ih itali ravnodu nim glasom i svi su imali carske oznake na rukavima. Sve vesti bile su iste: predaj a ove ili one vajanske jedinice snaga bezbednosti po to su ispalile po nekoliko me taka tek reda radi - a ponekad po to uop te nisu pru ile nikakav otpor. Zauzeto je sre di te ovog ili onog grada - i stalno su iz poetka prikazivali grupe Vajana kako smr knuto posmatraju carske snage koje mar iraju ulicama. Dors ree: "Savr eno izvedeno, Hari. Iznenaenje je bilo potpuno. Nisu im uop te pru ili priliku za bilo kakav otpor, tako da nije bilo nikakvih posledica." Konano se pojavio gradonaelnik Maniks IV, kao to je bilo obeano. Stajao je u spravno, i mo da radi utiska, u blizini nije bilo nijednog carskog vojnika, mada j e Seldon bio sasvim siguran da ih se proprilian broj nalazi ne to malo izvan dometa kamere. Maniks je bio star, ali videlo se da je, i pored oronulog izgleda, jo dos ta sna an. Uop te nije gledao u kameru, a rei je izgovarao kao da je primoran da to ui ni - ali kao to je spiker obeao, savetovao je Vajanima da ostanu mirni, da ne pru aj u otpor, da sauvaju Vaj od svega lo eg to bi mu se moglo desiti, i da sarauju sa care m koji e, a tome se svi nadaju, jo dugo boraviti na prestolu. "Uop te nije pomenuo Rajel", primeti Seldon. "Kao da njegova ker ne postoji. " "Niko je nije pomenuo", dopuni ga Dors, "a ovo mesto, koje je, konano, nj eno prebivali te - ili bar jedno od njih - nije napadnuto. ak i ako uspe da umakne i nae pribe i te u nekom obli njem sektoru, sumnjam da e jo dugo igde na Trantoru biti be zbedna." "Mo da neu", zau se glas, "ali u ovde biti bezbedna jo izvesno vreme." Rajel ue unutra. Bile je propisno odevena, i sasvim pribrana. ak se i osmeh ivala, ali ne radosno; njen je osmeh pre predstavljao hladno pokazivanje zuba. Svo troje ju je iznenaeno trenutak gledalo, a Seldon se zapita da li su j o sa njom njene sluge ili su je napustili ve pri prvom nagove taju predstojeih nevolj a. Dors ree ne to hladnije: "Primeujem, gospoo gradonaelnice, da su se va e nade na prevrat izjalovile. Oigledno su vas pretekli." "Nisu me pretekli. Izdali su me. Moji oficiri su potkupljeni i - protivn o celokupnoj istoriji i racionalnosti - odbili su da se bore za enu, tra ili su da se vrati njihov stari gospodar. A te su izdajice onda, jer oni su upravo to, doz volile da njihovog starog gospodara pritisnu kako ne bi mogao da ih povede u pro tivnapad." Osvrnula se tra ei pogledom stolicu i sela. "I tako sada Carstvo mora da na stavi da propada i umire, a ja sam bila spremna da mu ponudim novi ivot." "Mislim", poe Dors, "da je Carstvo upravo izbeglo beskrajno razdoblje bes korisnih borbi i uni tavanja. Neka vam to bude uteha, gospoo gradonaelnice." inilo se da je Rajel nije ula. "Tolike godine priprema uni tene su za samo je dnu no." Sedela je skrhana, pora ena i izgledala kao da je ostarila dvadeset godina . Dors ree: "Te ko da se to moglo izvesti za samo jednu no. Za podmiivanje va ih oficira - ako je do toga do lo - bilo je potrebno vi e vremena." "Ako je tako, to je onda Demerzelovo maslo, i ja sam ga oigledno potcenil a. Kako je samo uspeo, ne znam - pretnjama, mitom, ume nim i la nim ubeivanjem. On je pravi majstor da ne to uini kradom, da izda - trebalo je da znam." Posle krae pauze ona nastavi: "Da je upotrebio grubu silu, bez po muke bi

h izi la na kraj sa svime to bi poslao protiv nas. Ali ko je mogao pomisliti da e Va j biti izdan, da e zakletva na vernost biti tako lako opovrgnuta?" Seldon je razumno rezonovao: "Ali pretpostavljam da su se oficiri zaklel i na vernost va em ocu, a ne vama." "Gluposti", odluno odvrati Rajel. "Kada je otac prepustio meni mesto grado naelnika, na ta je imao zakonsko pravo, automatski je na mene preneo i njemu date zakletve na vernost. Bilo je puno presedana. Uobiajeno je da se zakletva ponovi i pred novim vladarem, ali to je samo ceremonija, a ne zakonska obaveza. Moji ofi ciri to znaju, ali su ipak odluili da zaborave. Poslu ili su se mojim polom kao izg ovorom, a u stvari im se kolena tresu od straha da ne doe do carske odmazde od ko je ne bi bilo ni govora da su ostali verni ne polakomiv i se za obeanim im nagradam a koje sigurno nikada nee dobiti - koliko poznajem Demerzela." Ona se o tro okrenu ka Seldonu. "On vas eli, to vam je jasno. Demerzel je u dario na nas zbog vas." Seldon upita: "Za to mene?" "Ne budite budala. Iz istog razloga zbog koga sam vas ja elela... da vas iskoristi kao orue, razume se." Ona uzdahnu. "Bar me nisu svi izdali. Jo ima odani h vojnika. Narednie!" Narednik Emer Talus ue nekim opreznim korakom koji je potpuno odudarao od njegove veliine. Uniforma mu je bila uredna, dugaki plavi brkovi jako ukovrd ani. "Gospoo gradonaelnice", ree on, britko salutirav i. I dalje je, to se izgleda tie, podseao na komad govedine, kako ga je Hari n azvao - ovek koji i dalje slepo izvr ava nareenja, uop te se ne obazirui na nov i prome njen odnos snaga. Rajel se tu no osmehnu Raju. "A kako si ti, mali Raje? Nameravala sam da ne to napravim od tebe. Izgleda da neu imati prilike." "Zdravo gospoja... gospoja", pozdravi je smeteno Raj. "A i od vas sam nameravala ne to da stvorim, dr Seldone", dodade Rajel, "Sv e vas molim za opro taj. Ne mogu." " to se mene tie, gospoo, ne treba da alite." "Ali ipak mi je ao. Ne mogu dozvoliti Demerzelu da vas se doepa. To bi ve b ilo previ e, i bar tu pobedu mogu da mu osujetim." "Ne bih radio za njega, gospoo, uveravam vas, kao to ne bih radio ni za va s." "Nije u pitanju posao. Stvar je u iskori avanju. Zbogom, dr Seldone... Nare dnie, raznesite ga." Narednik smesta izvue blaster, ali se Dors, uz glasan krik, baci napred Seldon uspe da je uhvati za lakat. Oajniki ju je stezao. "Sklonite se, Dors", povika on, "ili e vas ubiti. Mene nee. I ti, Raje. Ost ani tu. Ne mii se." Seldon se okrenu prema naredniku. "Oklevate, narednie, jer znate da ne mo e te pucati. Pre deset dana sam mogao da vas ubijem, ali nisam. Tada ste mi dali as nu re da ete me tititi." " ta ekate?" sreza Rajel. "Rekla sam da ga ubijete, narednie." Seldon ni ta vi e ne ree. Ostao je da stoji dok je narednik, iskolaenih oiju, i dalje dr ao blaster uperen u njegovu glavu. "Primili ste nareenje!" zakre ta Rajel. "A ja va u re", dodade mirno Seldon. A narednik Talus isprekidnao primeti: "U svakom sluaju, ja sam obe a en." aka mu klonu i blaster lupi o pod. Rajel povika. "Znai i ti si me izdao!" Pre no to je Seldon uspeo da se pomeri, a Dors da se oslobodi njegovog st iska, Rajel epa blaster, uperi ga u narednika i pritisnu okida. Seldon nikada ranije nije video kako deluje blaster. Valjda zbog samog i mena oru ja oekivao je da uje glasnu eksploziju, i vidi rasprsnuto mesto i krv. Meuti m, bar ovaj vajanski blaster nije uinio ni ta ni nalik tome. ta je uradio sa organim a u narednikovim grudima, Seldon nije znao ali, ne promeniv i ni izraz lica, niti trepnuv i od bola, narednik se presamitio i pao, nedvosmisleno i beznade no mrtav. Sada je Rajel uperila blaster u Seldona s takvom sigurno u da se slobodno mo gao odmah oprostiti od ivota.

Meutim, u akciju stupi Raj i to onog trenutka kada je narednik pao. Na av i se izmeu Seldona i Rajel on poe divlje da mlatara rukama. "Gospoja, gospoja", povika on. "Ne pucajte." Rajel se na trenutak zbuni. "Sklanjaj se, Raje. Ne elim tebe da povredim." Dors je bio potreban samo taj jedan trenutak oklevanja. Naglo se otrgnuv i , ona se baci Rajel u noge. Rajel pade kriknuv i, a blaster se po drugi put nae na po du. Raj ga zgrabi. Duboko i isprekidano di ui, Seldon mu ree: "Raje, daj mi to." Ali Raj stade da se povlai. "Neete je ucmekati, je l' tako, gospodin Seldon ? Bila je dobra prema meni." "Nikoga je neu ubiti, Raje", odvrati Seldon. "Ubila je narednika i bila sp remna da ubije mene, ali nije pucala da tebe ne bi povredila i zbog toga emo joj po tedeti ivot." Seldon je sada bio taj koji je sedeo, mlitavo dr ei blaster u aci, dok je Do rs uzimala neuronski bi od mrtvog narednika. A onda se zau jedan novi glas: "Ja u se pobrinuti za nju, Seldone." Seldon podi e pogled i sa iznenadnom rado u uzviknu: "Hamine! Konano!" "Izvinjavam se to je ovako dugo potrajalo, Seldone. Mnogo toga sam morao da obavim. Kako si, dr Venabili? Pretpostavljam da je ovo Maniksova ker, Rajel. Al i ko je deak?" "Raj je mladi Dalit, na prijatelj", odgovori Seldon. Poe e da ulaze vojnici koji, dobiv i znak od Hamina, s puno po tovanja podigo e R ajel. Dors, osloboena du nosti da pomno motri na drugu enu, rukama otra njenu odeu i popravi joj bluzu. Seldon odjednom shvati da je jo u mantilu za kupanje. Rajel, prezrivo se otev i stra arima, upre prst u Hamina te upita Seldona: "K o je ovaj?" Seldon odvrati: "To je eter Hamin, moj prijatelj i za titnik na ovoj planet i." "Va za titnik?" Rajel se ludaki nasmeja. "Budalo! Idiote! Taj ovek je Demerzel , a ako pogledate u oi va u Venabilku, moi ete u njima da proitate da je ona toga i te kako svesna. Sve vreme ste u zamci, mnogo goroj od one koju sam vam ja bila spr emila!" 90. Hamin i Seldon su toga dana zajedno ruali, i obrok je uglavnom protekao u utanju. Tek pred kraj se Seldon uzmuvao i uno rekao: "Pa, gospodine, kako da te os lovljavam? Jo o tebi razmi ljam kao o 'eteru Haminu', pa ak ako te i prihvatim kao dr ugu osobu, sigurno neu moi da ti se obraam kao 'Etu Demerzelu'. Kao takav sigurno i ma i odgovarajuu titulu koju ja ne umem kako treba da upotrebljavam. Podui me." Ovaj drugi mrgodno odvrati: "Zovi me, 'Hamin' - ako ti nije te ko. Ili 'ete r'. Da, ja sam Eto Demerzel, ali iz po tovanja prema tebi sam Hamin. U stvari, ta se dvojica uop te ne razlikuju. Rekao sam ti da Carstvo propada i zakazuje. I kao jedna i kao druga linost verujem da je to tano. Rekao sam ti da elim psihoistoriju jer verujem da bi mogla da sprei to propadanje i zakazivanje ili stvori uslove za obnovu i unese novu snagu ako ve propadanje i gubljenje moraju ii svojim tokom. I u to verujem i kao jedna i kao druga linost." "Ali imao si me u aci - pretpostavljam da si bio u blizini za vreme mog s astanka s njegovim carskim velianstvom. "Kleonom. Razume se." "Mogao si tada da razgovara sa mnom, isto onako kao to si to kasnije uinio kao Hamin." " ta bih postigao? Kao Demerzel imam silne du nosti. Moram upravljati Kleono m, dobronamernim, ali ne ba sposobnim vladarem, spreavati ga, koliko je to u mojoj moi, da ne pravi gre ke. Moram posavr avati svoje du nosti u upravljanju Trantorom kao i Carstvom. A kao to vidi , dosta vremena sam morao da utro im kako bih spreio Vaj da ne poini veliku tetu." "Da, znam", promrmlja Seldon.

"Nije bilo lako i gotovo sam izgubio. Godine sam utro io pa ljivo se nosei s Maniksom, trudei se da shvatim njegov nain razmi ljanja i smi ljajui protivpotez na sva ki njegov potez. Ni u jednom trenutku nisam pomislio da e, za svoga ivota, ovla enja preneti na ker. Nisam je prouavao i nisam bio spreman na toliku neopreznost koliku je ona ispoljila. Za razliku od svog oca, odgojena je da vlast prihvata zdravo za gotovo i nije joj uop te jasno da i vlast ima granica. I tako je ona epala tebe i naterala me da delam pre no to sam, u stvari, bio spreman." "Mogao si me izgubiti. Dva puta je u mene bio uperen blaster." "Znam", odvrati Hamin, klimnuv i. "Mogli smo te izgubiti i na Gornjoj stra ni - to je bio jo jedan nesretni sluaj koji nisam mogao predvideti." "Ali jo nisi odgovorio na moje pitanje. Za to si me poslao da obilazim Tran tor kako bih pobegao Demerzelu - kada si ti lino Demerzel?" "Rekao si Kleonu da je psihoistorija isto teorijski pojam, neka vrste mat ematike igre koja nema praktinog smisla. Mo da je odista tako, ali da sam ti pri ao sl u beno, bio sam ubeen da bi jednostavno ostao pri tom svom uverenju. Ali ideja psih oistorije me je privukla. Pitao sam se da li ona mo e ipak biti i ne to vi e od igre. Mora shvatiti da nisam hteo samo da te iskoristim, eleo sam stvarnu i praktinu psih oistoriju. I tako sam te poslao, kao to sam ree, da juri po celom Trantoru, sa omra enim Demerzelom stalno za petama. Oseao sam da e to naterati tvoj um da se napne do kr ajnjih granica. Da e od psihoistorije stvoriti ne to opipljivo, ne to vi e od matematike igre. Poku ao bi to da ostvari radi iskrenog idealiste Hamina, ali ne i zbog carsko g ulizice Demerzela. Takoe, na taj bi nain sagledao i razne strane Trantora to bi t i takoe bilo od koristi - svakako korisnije od ivota u kuli od slonovae na nekoj ud aljenoj planeti, okru en samo kolegama matematiarima. Jesam li bio u pravu? Jesi li napredovao?" Seldon ree: "Sa psihoistorijom? Jesam, Hamine. Mislio sam da zna ." "Otkud bih ja to znao?" "Rekao sam Dors." "Ali nisi rekao meni. Nije va no, sada si mi rekao. To su dobre vesti." "Pa i nisu", odvrati Seldon. "Tek sam na poetku. Ali to je dobar poetak." "Da li je to poetak koji bi mogao shvatiti i neko ko nije matematiar?" "Mislim da jeste. Vidi , Hamine, od poetka sam shvatao psihoistoriju kao na uku koja zavisi od meusobnog delovanja dvadeset pet miliona svetova, sa prosenim b rojem stanovnika od etiri hiljade miliona. To je previ e. Nema naina da se upravlja neim tako slo enim. Ako sam uop te eleo da uspem, ako je postojao nain da pronaem delatn u psihoistoriju, trebalo je, pre svega, da pronaem jednostavniji sistem. Tako sam mislio da se vratim unazad u vremenu i pozabavim se jednim jedi nim svetom koji je jedini bio naseljen ljudima u nejasnom dobu pre kolonizacije Galaksije. U Mikogenu su pominjali kao prvobitni svet Auroru, dok sam u Dalu uo d a kao prvobitni svet pominju Zemlju. Pomislio sam da je to jedan isti svet, samo da su imena razliita; ali oni su se veoma razlikovali bar u jednoj kljunoj stvari , tako da je to bilo iskljueno. A i nije bilo va no. Ni o jednom se nije gotovo ni ta znalo, a i ono malo bilo je obavijeno mitovima i legendama, tako da nije bilo n ade da bi se psihoistorija mogla na njih primeniti." On zastade kako bi otpio gutljaj hladnog soka, ne skidajui pogled s Hamin a. Hamin upita: "Pa? ta je bilo dalje?" "U meuvremenu mi je Dors ispriala ne to to sam ja nazvao priom o ruci na bedru . U poetku je to bila jedna beznaajna pria, sme na i potpuno trivijalna. Ali na kraju je Dors pomenula razliite obiaje koji vladaju na razliitim svetovima i u razliitim sektorima na Trantoru, vezane za razliku meu polovima. Sinulo mi je, tada, da ona gleda na razliite trantorske sektore kao na razdvojene svetove. Lenjo sam pomisl io da, umesto na dvadeset pet miliona razliitih svetova, moram raunati na dvadeset pet miliona - plus osam stotina. Ta mi se razlika uinila potpuno beznaajnom, te s am tako na nju zaboravio i vi e nisam o tome razmi ljao. Ali dok sam putovao iz Carskog sektora u Striling, pa iz njega u Mikogen , pa u Dal i na kraju u Vaj, sam sam se uverio koliko su oni meusobni razliiti. Sv e sam vi e mislio o Trantoru ne kao o jednom svetu ve kao o kompleksu svetova, ali jo u tome nisam sagledavao ono najbitnije.

Tek kada sam uo Rajel - vidi dobro je ispalo to me je Vaj na kraju zarobio i to je Rajel zbog svoje urbe zapala u veliajne sheme koje mi je saop tila - dok sam sl u ao Rajel, kao to rekoh, rekla mi je da ona eli samo Trantor i neke obli nje svetove. To je srce Carstva, prema njoj, a ostale spolja nje svetove nameravala je da raspu sti kao ne to 'udaljeno i ni tavno'. Tada sam, u trenutku, shvatio ta sam to verovatno ve podu e vreme gomilao u svojim skrivenim mislima. S jedne strane, Trantor je posedovao neverovatno slo en dru tveni sistem, po to je gusto naseljen i po to se sastoji od osam stotina manjih sv etova. On sam bio je dovoljno slo en sistem tako da je psihoistoriju mogao uiniti s mislenom, ali i dovoljno jednostavan, u poreenju sa celim Carstvom, da psihoistor iju uini mo da i praktinom. A Spolja nji svetovi, njih dvadeset pet miliona? Oni su bili 'udaljeni i n i tavni'. Oni su, razume se, uticali na Trantor, i Trantor na njih, ali to su efek ti drugog reda. Kada bi mi uspelo da psihoistorija dejstvuje, makar pribli no, u s luaju samog Trantora, onda bi manja dejstva Spolja njih svetova mogla biti dodata k ao kasnije modifikacije. Shvata li? Tragao sam za pojedinanim svetom na kome bih u spostavio praktinu nauku o psihoistoriji i to sam inio u dalekoj pro losti, a taj se pojedinani svet koji sam eleo, sve vreme nalazio pod mojim nogama - sada." Hamin odvrati s oiglednim olak anjem i zadovoljstvom: "Divno!" "Ali sve ostalo jo treba uraditi, Hamine. Moram podrobno prouiti Trantor. Moram izmisliti potrebnu matematiku. Ako budem imao sree te po ivim dosta dugo, mo da u doi do odgovora pre no to umrem. Ako ne, moji naslednici e morati da nastave. Raz ume se, Carstvo mo e pasti i raspr iti se pre no to psihoistorija postane delatna kao metod saznanja." "Uiniu sve to mogu da ti pomognem." "Znam", ree Seldon. "Znai, veruje mi, uprkos tome to sam Demerzel." "U potpunosti. Sasvim. Ali to inim stoga to nisi Demerzel." "Ali jesam", ostade uporan Hamin. "Ali nisi. Ti kao Demerzel si isto onako daleko od istine kao i ti kao H amin." "Kako to misli ?" Hamin razrogai oi i malo ustuknu pred Seldonom. "Hou da ka em da si verovatno izabrao ime 'Hamin' zato to si oseao da ti ne p ristaje. 'Hamin' je pogre no izgovorena re 'human' - ljudski, je li tako?" Hamin ni ta ne odvrati. I dalje je zurio u Seldona. I Seldon konano ree: "Jer ti i nisi ovek, zar ne, 'Hamine/Demerzele'? Ti si robot." 19. DORS SELDON, HARI... Hari Seldon se uvek povezuje jedino sa psihoistorijom, o n je personifikacija matematike i dru tvenih promena. Nema sumnje da je on lino bio utemeljiva svega, mada nigde u njegovim va nim rukopisima nema ak ni nagove taja o to me kako je uspeo da re i razliite probleme psihoistorije. Mo da je ideje jednostavno crpeo iz vazduha, budui da se o tome nikada nije izja njavao. U svom radu nije pomi njao ak ni orsokake na koje je nailazio, kao ni povremena skretanja. ... to se tie njegovog privatnog ivota, ne postoji zapisano gotovo ni ta. O nj egovim roditeljima, brai i sestrama posedujemo tek aicu podataka, i to je sve. Za n jegovog jedinog sina, Raja Seldona, zna se da je usvojen, ali kako je do lo do toga , nije poznato. Postoje podaci da je imao enu, ali to je jedino i sve to se o njoj zna. Oigledno je Seldon eleo da ostane nepoznat sem kada je u pitanju bila psihoi storija. Kao da je tako i oseao - ili eleo da drugi oseaju - da on nije iveo ivot, ve da je samo iveo psihoistoriju. ENCIKLOPEDIJA GALAKTIKA 91. Hemin je mirno sedeo, nijedan mi i mu se nije zgrio, i dalje gledajui u Harij a Seldona, a Seldon je opet, akao. Smatrao je da je na Hamina sada red da progovo

ri. Hamin je to i uinio, ali samo ree: "Robot? Ja? Pod robotom, pretpostavljam , podrazumeva ve tako bie nalik na ono koje si video u Sakratorijumu u Mikogenu. "Pa, ne ba takvo", primeti Seldon. "Da nije od metala? Uglaan? Da nije be ivotna prilika?" pitao je Hamin nima lo veselim glasom. "Ne. Biti ve taki stvoren ne znai nu no biti napravljen od metala. Govorim o r obotu koji se po izgledu ne mo e razlikovati od ljudskog bia." "Ako se ne mo e razlikovati, Hari, kako ti onda uoava razliku?" "Ne po izgledu." "Objasni mi to, molim te." "Hamine, dok sam be ao od tebe kao Demerzela, uo sam za dva drevna sveta, k ao to ti rekoh - Auroru i Zemlju. O svakom od njih govorili su mi kao o prvom sve tu ili jedinom svetu. U oba sluaja pominjani su roboti, ali na razliite naine." Seldon je zami ljeno zurio u oveka koji je sedeo preko puta njega za stolom , pitajui se, da li e se na bilo koji nain odati da je manje od oveka - ili vi e. "Kad a je u pitanju bila Aurora", nastavi on, "jedan robot je pominjan kao otpadnik, izdajica, kao neko ko je odustao od cilja. Kada je Zemlja, pak, bila u pitanju, jedan je robot pominjan kao junak, kao neko ko je doneo spasenje. Da li je prete rano pretpostaviti da je re o jednom istom robotu?" "Da li je?" promrmlja Hamin. "To mi je palo na pamet, Hamine. Pomislio sam da su Zemlja i Aurora bila dva odvojena sveta, koja su postojala u isto vreme. Ne znam koji je prethodio k ome. Sudei prema nadutosti i svesnom oseanju nadmonosti Mikogenijanaca, mogao bih p retpostaviti da je Aurora bila prvobitni svet i da su oni prezirali Zemljane koj i su od njih potekli - ili koji su se iz njih izrodili. S druge strane, Majka Rita, koja mi je priala o Zemlji, bila je ubeena da je Zemlja bila prvobitna kolevka oveanstva i da je bez sumnje, neva an i usamljen po lo aj Mikogenaca u celoj Galaksiji, sa trilionima ljudi koji ne upra njavaju udni mik ogenski etos, mo da dokaz da je Zemlja stvarno prvobitni dom, a Aurora hiroviti iz danak. Ja ne mogu da presudim, ali iznosim ti svoje mi ljenje, kako bi mogao da sh vati odakle potiu moji krajnji zakljuci." Hamin klimnu. "Shvatam ta radi . Molim te, nastavi." "Ta dva sveta bila su u neprijateljstvu. Majka Rita mi je to sasvim jasn o stavila do znanja. Kada uporeujem Mikogence, koji su izgleda naseljvali Auroru, i Dalite, koji su po svoj prilici naseljavali Zemlju, zami ljam da je Aurora, bez obzira na to da li je bila prva ili druga, bila naprednija, ona koja je mogla d a stvori savr enije robote, ak i takve koji se po izgledu ne bi razlikovali od ljud skih bia. Znai, takav jedan robot je zami ljen i stvoren na Aurori. Ali bio je otpad nik, pa je napustio Auroru. Za ljude sa Zemlje on je bio junak, to znai da se prid ru io Zemlji. Za to je to uinio, kakvi su mu bili motivi, ne znam." Hamin primeti: "Sigurno hoe da ka e - za to je ono - ta stvar - to uinila, kakvi su joj - toj stvari - bili motivi?" "Mo da, ali dok ti sedi preko puta mene", ree Seldon, "te ko mi je da upotrebl javam zamenice srednjeg roda. Majka Rita je bila ubeena da taj robot junak - njen robot junak - jo postoji, i da e se vratiti kada bude potreban. Meni se ini da ni ta nije nemogue kada je u pitanju besmrtni robot ili bar takav koji je besmrtan sve dotle dok se ne zanemari promena dotrajalih delova." "ak i mozga?" upita Hamin. "ak i mozga. Ja u stvari ne znam ni ta o robotima, ali zami ljam da se novi m ozak mo e presnimiti sa starog... Majka Rita je ak nagovestila i ne to o udnim umnim s posobnostima... Pomislio sam: mora da je tako. Mo da sam, u nekim stvarima, romant ina du a, ali ne ba u toj meri da bih pomislio kako je jedan robot koji je promenio stranu, mogao da izmeni tok istorije. Robot nije mogao da Zemlji osigura pobedu, niti da zajami Aurorin poraz - osim ako u vezi s tim robotom nije postojalo ne to u dno, ne to neobino." Hamin ga upita: "Hari, da li ti je jasno da barata legendama, legendama k oje su mo da iskrivljene tokom vekova i milenijuma, ak u tolikoj meri da je oko sas vim obinih dogaaja podignut veo neeg neprirodnog? Mo e li uveriti sebe u postojanje ro bota koji ne samo da izgleda kao ljudsko bie, ve ivi veno i poseduje mentalne moi? Za

r to nije poetak verovanja u superljudsko bie?" "Sasvim sam dobro upuen u to ta su legende i nisam jedan od onih koje one mogu da zavedu i nateraju da poveruje u bajke. Ali kada ih podr avaju neki udni dog aaji kojima sam lino prisustvovao - pa ih ak iskusio i na vlastitoj ko i..." "Kao to su?" "Hamine, od samog poetka imam poverenja u tebe. Da, pomogao si mi protiv one dvojice razbojnika kada nisi morao i to me je priklonilo tebi, budui da u to vreme nisam znao da su oni tvoji plaenici, i da se ravnaju prema tvojim uputstvim a... Ali to nije va no." "Nije", promrmlja Hamin, a u glasu mu se konano oseti nagove taj zadovoljst va. "Imao sam poverenja u tebe. Lako si me ubedio da se ne vratim kui na Heli kon i da postanem lutalica na Trantoru. Bez pogovora sam verovao u sve to si mi r ekao. Potpuno sam ti se predao. Kada se sada osvrnem na to, kao da ja nisam bio ja. Nisam od onih ljudi kojima je lako upravljati, pa ipak je ispalo da jesam. ta vi e, uop te nisam smatrao udnim to se pona am toliko suprotno svom karakteru." "Ti sam sebe najbolje poznaje , Hari." "Nisam u pitanju samo ja. Kako to da Dors Venabili, prelepa ena sa vlasti tom karijerom, napusti tu karijeru da bi mi se pridru ila u mom begu? Za to bi ona r izikovala svoj ivot da bi spasla moj, i na sebe preuzela, kao neku vrstu svete du n osti, zadatak da me titi i pri tome zna samo za jedan cilj? Da li je ona to prist ala samo zato to si je ti zamolio?" "I jesam je zamolio, Hari." "Pa ipak, nisam stekao utisak da je od onih osoba koje tako radikalno me njaju ivot samo zato to ih neko za to zamoli. Niti mogu da poverujem da je to uinil a stoga to se ludo zaljubila u mene ve na prvi pogled te nije mogla da odoli. Vole o bih da je tako bilo, ali ona savr eno vlada svojim oseanjima, vi e - ovo ti iskreno govorim - nego ja svojim kada je ona u pitanju." "Ona je divna ena", ree Hamin. "Ne osuujem te." Seldon nastavi. "Dalje, kako to da je Sin Sunca etrnaesti, udovi no arogantn o stvorenje koje predvodi narod koji je isto toliko krut u svom samoljublju, pri stao da prihvati plemena e poput Dors i mene i da nam pru i najbolje to su Mikogenci uop te u stanju? Kako si, potom, uspeo da ga nagovori da nas pusti, budui da smo pre kr ili sve mogue Zakone, poinili sva svetogra? Kako si nagovorio Tisalverove, pune predrasuda, da nas prime? Kako to da se svuda na svetu snalazi kao kod kue, da si sa svakim prijatelj, da utie na svakog oveka, bez obzira na njegove individualne osobenosti? S tim u vezi, kako uspeva d a upravlja Kleonom? Ako ga smatra povodljivim i lakim za ubeivanje, kako si onda us peo da izie na kraj s njegovim ocem, koji je, po svemu sudei, bio o tar i svojevoljan tiranin? Kako ti sve to polazi za rukom? A ponajavi e od svega, kako to da je Maniks IV potro io itave decenije stvara jui vojsku bez premca, obuenu do krajnjih pojedinosti u svim ve tinama, a koja se ip ak raspala kada je njegova ker poku ala da je upotrebi? Kako si uspeo da ih ubedi da postanu Odmetnici, svi do jednog, kakav si i ti sam?" Hamin odgovori: "Zar to ne mo e jednostavno da znai kako sam ja taktina osob a navikla da radi sa svim vrstama ljudi, da sam bio u prilici da inim razne uslug e ljudima na kljunim mestima i da u im i u budunosti moi initi razne dodatne usluge? Izgleda da ni za ta od onoga to sa uinio nisu bile potrebne nikakve nadnaravne moi." "Ni za ta to si uinio? ak ni za onesposoljavanje vajanske vojske?" "Nisu eleli da slu e jednoj eni." "Mora da su godinama ve znali da e, jednog dana kada se Maniks odrekne svo jih ovla enja ili kada umre, Rajel postati njihov gradonaelnik, pa ipak nijednom nisu pokazali nimalo nezadovoljstva zbog toga - dok ti nisi osetio da je to potrebno . Dors te je jednom opisala kao veoma uverljivu osobu. I ti to jesi. Ume da ubedi bolje od bilo kog oveka. Ali ne i od besmrtnog robota sa neobinim mentalnim moima.. . Pa, Hamine?" Hamin ree: " ta ti oekuje od mene, Hari? Da li oekuje da priznam da sam robot? Da samo liim na ljudsko bie? Da sam besmrtan? Da sam mentalno udo?" Seldon se nagnu napred preko stola prema Haminu. "Da, Hamine, upravo to oekujem od tebe. Da mi ka e istinu i krajnje sam uveren da je sve ono to si upravo na

brojao - istina. Ti si, Hamine, robot koga je Majka Rita zvala Da-Ni, prijatelj Ba-Lija. Mora to priznati. Nema izbora."

92. inilo se da se nalazi u vlastitoj siu noj Vaseljeni. Tu, u sredi tu Vaja, sede li su u ti ini dok je carska sila razoru avala vajansku vojsku. Tu, u sredi tu zbivanj a koja su ceo Trantor - a mo da i cela Galaksija - posmatrali, postojao je ovaj ma li mehur potpune izdvojenosti u kome su Seldon i Hamin igrali svoju igru napada i odbrane - Seldon se jako trudio da nametne novu stvarnost, dok je Hamin odbija o da napravi bilo kakav pokret kojim bi tu novu stvarnost prihvatio. Seldon se nije pla io da bi ih neko mogao prekinuti. Bio je ubeen da u taj mehur unutar koga su sedeli niko nije mogao prodreti, da e Haminove - ne, robotov e - moi sve dr ati na odstojanju dok se igra ne zavr i. Hamin konano ree: "Ti si genijalan momak, Hari, ali ja ipak ne vidim za to b ih morao da priznam da sam robot i za to nema drugog izbora do da to uinim. Sve to s i rekao mo e biti tano to se tie injenica - tvoje vlastito pona anje, Dorsino pona anje, ona anje Sina Sunca, Trisalverovih, vajanskih generala - sve, ba sve se moglo dogod iti upravo onako kao to si rekao, ali to ne znai da je tvoje obja njenje znaenja tih dogajaja tano. Razume se, sve to se dogodilo mo e biti i prirodno obja njeno. Imao si poverenja u mene zato to si prihvatio ono to sam kazao; Dors je oseala da je tvoja bezbednost va na jer je osetila da je psihoistorija od su tinske va nosti, po to je i sa ma istoriar; Sin Sunca i Tisalver su bili moji du nici, o emu ti ni ta ne zna , vajanski generali odbili su da primaju nareenja od ene, i to je sve. Za to moramo da se upu ta mo u nadnaravna obja njenja?" Seldon ree: "uj, Hamine, da li stvarno veruje da Carstvo propada i da li od ista smatra va nim da mu se to ne dopusti ne preduzimajui ni ta ili da bar treba, ubla i ti njegov Pad?" "Stvarno tako mislim." Seldon oseti da je ova njegova tvrdnja bila iskre na. "I odista eli da razradim pojedinosti psihoistorije i smatra da to sam nisi u stanju?" "Nedostaju mi sposobnosti." "I misli da jedino ja mogu izii na kraj sa psihoistorijom - ak iako i sam p onekad sumnjam u to?" "Da." "Te, stoga, mora da osea da ako mi u bilo emu mo e pomoi, onda to mora i uinit "I oseam." "Lina oseanja - sebini razlozi - ne igraju nikakvu ulogu?" Jedva primetan i kratak osmeh pree preko Haminovog ozbiljnog lica i Seldo n na trenutak oseti nepreglednu i spr enu pustinju umora koju je Hamin prikrivao s vojim utivim pona anjem. "Ve dugo gradim karijeru na stvarima kao to su nepoklanjanje va nosti linim oseanjima ili sebinim razlozima." "Onda tra im od tebe da mi pomogne . Mogu stvoriti psihoistoriju uzev i u obzi r samo Trantor, ali naii u na pote koe. Prevazii u ih, ali koliko bi mi bilo lak e da zn m neke kljune stvari. Na primer, na kom je svetu poniklo oveanstvo, na Zemlji ili A urori, ili pak, na nekom sasvim treem svetu? Kakav je bio odnos izmeu Zemlje i Aur ore? Koja je od njih - ili su, mo da, obe naselile Galaksiju? Ako je jedna od njih , za to nije druga? Ako su obe, kako je do toga do lo? Postoje li svetovi koji su po tekli od obe ili od samo jedne? Kako to da su roboti odstranjeni? Kako to da je Trantor, a ne neka druga planeta postao carsko sedi te? ta se u meuvremenu dogodilo sa Aurorom i Zemljom? Ima na hiljade pitanja koja bih ti ovog trenutka mogao pos taviti i stotinu hiljada onih koja bi mogla iskrsnuti za vreme tog ispitivanja. Hoe li dozvoliti da ostanem neznalica, Hamine, i pretrpim neuspeh u poslu, a u sta nju si da mi pru i odgovore i pomogne da uspem?" Hamin upita: "Da sam robot, da li bih imao dovoljno mesta u mozgu za svi h dvadeset hiljada godina istorije vezane za milione razliitih svetova?" "Nije mi poznat kapacitet robotskih mozgova. Nije mi poznat ni kapacitet tvog mozga. Ali ako on nije dovoljan, tada svaku informaciju koju ne mo e da sauva m ora imati zabele enu na nekom mestu i na takav nain da je mo e po elji pozvati. A ako je ima , a meni je potrebna, kako to onda mo e porei i uskratiti mi je? A ako mi je ne m

uskratiti, kako onda mo e porei da si robot - onaj robot - Otpadnik?" Seldon se zavali u stolicu i uzdahnu. "Stoga te ponovo pitam: Jesi li ro bot? Ako eli psihoistoriju, onda mora priznati. Ako i dalje odbija da prizna da si ro bot i ako me ubedi da nisi, onda moji izgledi na polju psihoistorije postaju mnog o, mnogo manji. Znai na tebi je da odlui . Da li si robot? Jesi li ti Da-Ni?" I Hamin odgovori, hladnokrvno kao i uvek. "Tvoji argumenti su neoborivi. Ja sam R. Danil Olivo. 'R' je oznaka za 'robot'."

o e

93. R.Danil Olivo nastavi tiho da govori, ali Seldonu se ipak uini da je nast upila neka tanana promena u njegovom glasu, kao da je sada, kada vi e nije mogao d a igra svoju ulogu, govorio lak e. "Za dvadeset hiljada godina", poe Danil, "niko jo nije otkrio da sam robot , osim kada sam eleo da on ili ona to saznaju. To je bilo tako, delimino stoga, to su ljudska bia veoma davno napustila robote tako da svega nekolicina uop te i zna d a su ovi nekada postojali. A delimino i zbog toga to odista posedujem sposobnost d a izazivam i utiem na ljudska oseanja. Sa samim izazivanjem je lako, ali meni je t e ko da utiem na oseanja zbog moje robotske prirode - mada to mogu da inim kada po elim . Posedujem sposobnost, ali moram se obuzdavati da tu sposobnost i ne upotrebim. Poku avam da se ne me am sem kada nemam drugog izbora. A i kada se ume am, retko kada uinim i ta vi e od malog pojaavanja onoga to ve postoji. Ali ako mogu da ostvarim svoje ciljeve ne uiniv i ak ni to, izbegavam da upotrebim svoje sposobnosti. Na Sina Sunca, etrnaestog, nije bilo potrebno vr iti pritisak da bi te prih vatio - primetio si da to nazivam 'vr enjem pritiska', jer ba ne volim da radim tak ve stvari. Na njega nisam morao da vr im pritisak jer mi odista duguje neke usluge , a on je astan ovek, uprkos neobinosti koje si prona ao kod njega. Drugi put, kada s i poinio svetogre u njegovim oima, stvarno sam se ume ao, ali sasvim ovla . Nije ba bio red da vas preda carskim vlastima, koje ne voli. Samo sam malo pojaao tu njegovu odbojnost i on vas je predao meni na staranje, prihvativ i obrazlo enja koja sam mu ponudio, a koja bi inae mogao smatrati la nim. Ni na tebe nisam vr io neki znaajniji pritisak. Ni ti ne veruje caristima. T ako je sa veinom ljudi danas, a ta injenica igra znaajnu ulogu u propadanju i izopaa vanju Carstva. ta vi e, bio si ponosan na samu zamisao o psihoistoriji, ponosan to j e tebi to palo na pamet. Ne bi ti smetalo kada bi dokazao da je ona i praktino os tvarljiva. To bi samo jo vi e uvealo tvoj ponos." Seldon se namr ti i ree: "Izvini, gospodine Robote, ali nisam znao da sam t akvo ponosno udovi te." Danil blago nastavi: "Nisi ti nikakvo ponosno udovi te. Sasvim ti je jasno da nije niti lepo niti korisno biti suvi e ponosan, te se stoga trudi da potisne taj poriv, ali kao to ne mo e da porekne da ti srce kuca, tako ne mo e porei ni da si ponos n na svoj rad. To ti izlazi na isto. Iako svoj ponos skriva i od samoga sebe zara d vlastitog duhovnog mira, ne mo e ga sakriti od mene. On postoji, koliko god ga pa l jivo zamaskirao. Bilo je potrebno samo ga malo pojaati, pa da smesta, pristane da preduzme mere i sakrije se pred Demerzelom, mere kojima bi se trenutak ranije opir ao. I bio si voljan da se baci na rad na psihoistoriji s mnogo vi e ara nego trenuta k ranije kad bi to s prezirom odbio. Nisam video potrebu da se me am u bilo ta drugo i tako si me razotkrio kao robota. Da sam predvideo tu mogunost, mogao sam te spreiti, ali moja predvianja i m oje sposobnosti nisu neograniene. A nije mi ni ao to sam pogre io, jer tvoji argument i su valjani i va no je da zna ko sam i da u to to sam robot iskoristiti da ti pomogn em. Oseanja su, dragi moj Seldone, moan stroj ljudskog delanja, mnogo moniji ne go to su ljudska bia toga svesna, i ti ne mo e znati koliko toga se mo e postii pukim do dirom i koliko se ja opirem da ga uinim." Seldon je te ko disao, poku avajui da sagleda sebe kao oveka gonjenog ponosom i to mu se nije dopalo. "Za to se opire ?" "Zato to bi bilo beskrajno lako preterati. Morao sam da spreim Rajel da ne pretvori Carstvo u feudalnu anarhiju. Bio sam primoran da brzo vr im pode avanja, a ishod toga je mogao biti krvavi ustanak. Mu karci su mu karci - a vajanski generali su gotovo svi mu karci. U stvari, i nije potrebno mnogo da bi se kod svakog mu karca

izazvali negodovanje i pritajen strah od ena. To je mo da biolo ka stvar koju ja, ka o robot, ne mogu sasvim da razumem. Trebalo je samo malo da ojaam to oseanje, pa da se njeni planovi izjalove. Da sam ih ojaao makar samo trunku prejako ne bih dobio ono to sam eleo - prevrat b ez krvi. Samo sam eleo da ne pru e otpor kada stignu moji vojnici." Danil zastade, kao da bira rei, a zatim nastavi: "Ne elim da se upu tam u ma tematiku mog pozitronskog mozga. To prevazilazi moje moi razumevanja, mada mo da ne i tvoje ako bi se u to dovoljno udubio. Meutim, mnome upravljaju tri zakona robo tike koji se tradicionalno iskazuju reima - ili su se, bar, jednom davno iskaziva li. Oni glase: 'Prvi zakon: robot ne sme ozlediti ljudsko bie niti, ustezanjem od delanj a, dopustiti da ljudsko bie bude ozleeno. Drugi zakon: robot se mora pokoravati nareenjima koja mu daju ljudska bia, izuzev onda kada se ta nareenja kose sa Prvim zakonom. Trei zakon: robot mora da vodi rauna o samom sebi, izuzev kada se to kosi sa Prvim ili Drugim zakonom.' Ali imao sam... jednog prijatelja pre dvadeset hiljada godina. Takoe robo ta. Nije bio kao ja. Njega niko nije mogao da zameni za ljudsko bie, ali on je bi o taj koji je posedovao mentalne moi i preko njega sam ja stekao svoje. Njemu se inilo da treba da postoji jedno jo uop tenije pravilo nego to je bil o koji od tri zakona. Nazvao ga je Nulti zakon, to nula dolazi pre jedinice. On g lasi: 'Nulti zakon: robot ne sme ugroziti oveanstvo niti, uzdr avanjem od delanja, dopustiti da oveanstvo bude ugro eno.' Sledstveno tome Prvi zakon bi morao da glasi: 'Prvi zakon: robot ne sme da ozledi ljudsko bie niti uzdr avanjem od delanj a da dopusti da ljudsko bie bude ozleeno, izuzev onda kada se to kosi sa Nultim za konom.' I ostali zakoni se moraju na slian nain modifikovati. Razume li?" Danil, i ekujui odgovor, napravi pauzu, te Seldon ree: "Razumem." Danil nastavi. "Nevolja je u tome, Hari, to je ljudsko bie lako prepoznati . Mogu u svako upreti prstom. Lako je uvideti ta e nauditi ljudskom biu, a ta ne - i to je srazmerno lako. Ali ta je oveanstvo? U ta mo emo upreti prstom kada govorimo o o veanstvu? I kako da defini emo ta je lo e po oveanstvo? Kada e ono to preduzimamo donet i e dobra nego tete oveanstvu kao celini i kako to da znamo? Robot koji je smislio nu lti zakon je umro - postao za stalno nedelatan - jer je bio primoran da uini ne to za ta je oseao da e spasti oveanstvo, ali nije bio siguran da e ga spasti. A kada je p restao da bude delatan, prepustio je meni da se staram o Galaksiji.

Od tada se trudim. Me ao sam se to je manje bilo mogue, prepu tajui ljudskim bii ma da ocenjuju ta je dobro. Oni su mogli da se kockaju. Ja nisam. Oni su mogli da proma e; ja se nisam usuivao. Oni su mogli nesmotreno da uine ne to pogre no; ja bih po stao nedelatan da mi se ne to slino desilo. Nulti zakon ne dozvoljava da se nesmotr eno poini zlo. Ali s vremena na vreme primoran sam da ne to preduzmem. To to jo delujem pok azuje da su moje akcije bile umerene i diskretne. Meutim, kako je Carstvo poelo da gre i i propada, morao sam sve e e da se me am, a ve nekoliko desetina godina ak da igra i ulogu Demerzela, poku avajui da vodim vladu tako da ne propadne - pa ipak i dalj e sam delotvoran. Kada si odr ao onaj svoj govor na Dekadnoj Konvenciji, smesta sam shvatio da je psihoistorija mo da to orue koje bi moglo da prepozna ta je dobro, a ta lo e za ov eanstvo. Kada bismo nju imali, ne bismo naslepo donosili odluke. ak bih poverio lj udskim biima da donose te odluke, a sebe uvao za najveu nu du. I tako sam sredio da K leon odmah uje za tvoj govor i da te pozove. A kada sam te uo kao porie vrednost psi hoistorije, bio sam primoran da ne to smislim kako bih te ipak naterao da poku a . Raz ume li, Hari?" Iako veoma zapla en, Seldon ree: "Razumem, Hamine." "Za tebe moram ostati Hamin u onim retkim prilikama kada u moi da te viam. Od mene e dobiti sva obave tenja koja ti budu potrebna, a kao Demerzel titiu te to bolj e budem mogao. Ali nikada o meni ne sme govoriti kao o Danilu."

"To sigurno neu ni po eleti", brzo odvrati Seldon. "Po to mi je potrebna tvoj a pomo, samo bi na kodilo zajednikoj stvari ukoliko bi se tvoji planovi usporili." "Da, znam da to ne bi eleo." Danil se umorno osmehnu. "Konano, dovoljno si ta t da ne po eli ni sa kim da deli priznanje za pronalazak psihoistorije. Ne bi eleo da iko sazna - ikada - da ti je bila potrebna pomo jednog robota." Seldon pocrvene. "Ja nisam..." "Ali jesi, iako to pa ljivo krije od smog sebe. A to je va no, jer upravo sas vim neznatno pojaavam tu tvoju osobinu tako da nikada nee biti u stanju da bilo kom e drugom govori o meni. Nee ti ak ni pasti na pamet da bi to mogao uiniti." Seldon primeti: "Pretpostavljam da Dors zna..." "Ona zna za mene. Ali ni ona ne mo e o meni govoriti pred bilo kim drugim. Sada, kada oboje znate sve o meni, mo ete o meni slobodno meusobno razgovarati, al i ne i sa bilo kim drugim." Danil zastade. "Hari, eka me posao. Uskoro ete ti i Dors biti prebaeni u Ca rski sektor..." "Sa mnom mora poi i deak Raj. Ne mogu ga ostaviti. A tu je i jedan mladi Da lit po imenu Jugo Amaril..." "Shvatam. I Raj e poi s vama, a za svakog prijatelja mo e uiniti ta god eli . e biti propisno zbrinuti. A ti e raditi na psihoistoriji. Imae pomonike. Imae potrebne kompjutere i priruni materijal. Uplitau se to manje budem mogao, te ako bude otpora upuenog tvojim gledanjima na stvari koji, meutim, nee ugro avati tvoju misiju, morae s njima sam da izie na kraj." "Hamine, samo malo", po uri da ka e Seldon. " ta ako se, uprkos svoj tvojoj po moi i mojim nastojanjima, poka e da se od psihoistorije ne mo e stvoriti delatno sred stvo? ta ako ne uspem?" Danil ustade. "U tom sluaju imam spreman drugi plan. Plan na kome ve dugo radim na jednom drugom svetu, na drugaiji nain. I on je veoma slo en, i u nekim stva rima ak radikalniji od psihoistorije. I on mo e da ne uspe, ali vei su izgledi ako r adimo na dva polja nego na nijednom. Prihvati moj savet, Hari! Ako doe vreme kada e biti u stanju da stvori ne to to mo e spreiti da se dogodi ono najgore, poku aj da smisli dve takve stvari, tako da ak o jedna otka e, s drugom mo e nastaviti. Carstvo se mora stabilizovati ili ponovo izg raditi na novim temeljima. Ako je mogue, bolje neka postoje dva naina za to nego j edan." Zatim jo dodade: "Sada se moram vratiti svojim tekuim poslovima, a ti svoj ima. Srediu da se za vas pobrinu." Pokloniv i se, on se di e i udalji. Dok je gledao za njim, Seldon ne no ree: "Prvo moram da porazgovaram sa Dor s."

94. Dors mu ree: "Palata je ispra njena. Rajel nee biti izlo ena fizikim patnjama. A vi ete se vratiti u carski sektor, Hari." "A vi, Dors?" upita Seldon tihim, stegnutim glasom. "Pretpostavljam da u se vratiti na Univerzitet", odvrati ona. "Zanemarila sam svoj rad, i prekinula s a asovima." "Ne, Dors, vas eka krupniji zadatak." "A to je?" "Psihoistorija. Bez vas ne mogu da se uhvatim u ko tac s tim projektom." "Razume se da mo ete. Potpuna sam neznalica kada je matematika u pitanju." "A ja kada je istorija u pitanju - a potrebno nam je i jedno i drugo." Dors se nasmeja: "Pretpostavljam da ste, kao matematiar, jedinstveni. A j a sam samo prosean istoriar, ni ta posebno. Mo ete nai koliko hoete istoriara koji e va iti od vee koristi oko psihoistorije od mene." "U tom sluaju, Dors, dozvolite da vam objasnim kako je psihoistoriji potr ebno ne to vi e nego to su to jedan matematiar i jedna istoriarka. Potrebna joj je takoe i volja da se ovek uhvati u ko tac sa neim to e mo da raditi ostatak ivota. Bez vas, Do s, neu imati volje za tako ne to." "Ma, kako da neete." "Dors, ako ne budete sa mnom, ne nameravam da dobijem volju za posao."

Dors zami ljeno pogleda Seldona. "Ovo je beskoristan razgovor, Hari. Nema sumnje da e Hamin doneti odluku. Ako me po alje nazad na Univerzitet..." "Nee." "Otkud znate?" "Znam jer sam mu to jasno stavio do znanja. Ako vas po alje nazad na Unive rzitet, ja se vraam na Helikom i Carstvo mo e slobodno da uni ti samo sebe." "Ne mislite valjda ozbiljno?" "Svakako da mislim." "Zar ne shvatate da Hamin mo e da vam izmeni oseanja tako da uprkos svemu i pak radite na psihoistoriji - ak i bez mene?" Seldon odmahnu glavom. "Hamin nee doneti jednu tako va nu odluku. Razgovara o sam s njim. Ne usuuje se mnogo ta da uini sa ljudskim mozgom jer je vezan neim to o n zove zakonima robotike. Izmeniti moj um u toj meri da vas ne elim pored sebe, D ors, predstavljalo bi takvu vrstu promene koju on ne sme da rizikuje. S druge, p ak, strane, ako me ostavi na miru i ako mi se vi pridru ite u radu na projektu, do bie ono to eli - pravu ansu za psihoistoriju. Za to se ne bi pobrinuo da tako i bude?" Dors odmahnu glavom. "Mo da se nee slo iti zbog nekih svojih razloga." "Za to se ne bi slo io? Od vas je tra eno da me titite, Dors. Zar je Hamin povu kao taj zahtev?" "Nije." "Znai, eli da nastavite da me titite. A i ja elim da me vi titite." "Protiv ega? Sada vas Hamin titi, i kao Demerzel i kao Danil, vea za tita vam sigurno nije potrebna." "Makar me titili svi ljudi i sve sile Galaksije, ja bih i dalje eleo da vi to inite." "Znai, ne elite me zbog psihoistorije. elite da vas titim." Seldon se namrgodi. "Ne! Za to izvrete moje rei? Za to me prisiljavate da ka em ono to ve morate znati? Ne elim vas ni zbog psihoistorije, niti radi za tite. To su s amo izgovori i poslu iu se bilo kojim da dobijem ono to elim. elim vas - samo vas. A a ko hoete da ujete pravi razlog - elim vas zato to ste vi-vi." "ak me ni ne poznajete." "To nije va no. Nije mi stalo... Pa ipak vas na ne ki nain poznajem. Bolje no to i slutite." "Zaista?" "Razume se. Sledite nareenja i bez oklevanja rizikujete vlastiti ivot za m ene, ne hajui za posledice. Veoma brzo ste nauili da igrate tenis. Jo br e ste nauili da se koristite no evima i savr eno ste se sna li u tui sa Maronom. Neljudski - ako sme m da ka em. Mi ii su vam zapanjujue sna ni, a vreme reagovanja zapanjujue kratko. Umete d a otkrijete kada se neka prostorija prislu kuje i u stanju ste da odr avate vezu sa Haminom na neki udan nain koji ne zahteva nikakve ureaje." Dors upita: "I kakav zakljuak iz svega toga izvodite?" "Palo mi je na pamet da Hamin, kao R. Danil Olivo, ima nemogu zadatak. Ka ko jedan robot mo e poku ati da vodi Carstvo? Mora imati pomonike." "Oigledno. Pretpostavljam da ih ima na milione. Ja sam jedan od njih. I v i ste pomonik. Mali Raj je pomonik." "Vi ste drugaiji pomonik." "U kom smislu? Hari, recite. Kada budete uli sebe kako to izgovarate, shv atiete koliko je ludo." Seldon ju je dugo posmatrao, a zatim tihim glasom ree: "Neu rei jer... nije mi va no." "Stvarno ti nije va no? eli me onakvu kakva jesam?" "Uzeu te onakvu kakvu moram da te uzmem. Ti si Dors, i bez obzira na to ta si jo , na celom svetu ne elim ni ta drugo." Dors ne no primeti: "Hari, elim ti ono to je dobro za tebe upravo zbog onog t o sam, ali oseam da i nisam ono to jesam, ipak bih ti elela samo ono to je dobro za tebe. Takoe mislim da ja nisam dobra za tebe." "Bilo da si dobra za mene ili ne, nije mi va no." Hari spusti pogled i nap ravi nekoliko koraka, odmeravajui ta da ka e. "Dors, da li te je iko ikada poljubio? " "Svakako da jeste, Hari. To je dru tveni deo ivota, a ja ivim dru tvenim ivotom ."

"Ne, ne! Hou da ka em, da li si ikada stvarno poljubila kog mu karca? Zna , ona ko, strastveno?" "Pa jesam, Hari." "Jesi li u ivala?" Dors je oklevala, a onda ree: "Kada sam se ljubila na taj nain, vi e sam u t ome u ivala nego to bih u ivala da razoaram nekog mladia koji mi se dopadao, nekoga ije mi je prijateljstvo ne to znailo." Tu Dors pocrvene i okrenu glavu u stranu. "Molim te, Hari, te ko mi je da ti to objasnim." Ali Hari, odluniji no ikada, nastavi da navaljuje. "Znai, ljubila si se iz pogre nih razloga, da bi izbegla nekoga da povredi ." "Mo da svi, u izvesnom smislu, to rade." Seldon malo promisli o ovome, a onda iznenada upita: "Da li si ti ikada od nekog tra ila da te poljubi?" Dors zastade, kao da se prisea svog ivota. "Nisam." "A da li si ikada po elela ponovni poljubac?" "Ne". "Da li si ikada spavala sa mu karcem?" upita je on ne no, oajno. "Razume se da jesam. Ve sam ti rekla. Te stvari su deo ivota." Hari je epa za ramena kao da e je protresti. "A da li si ikada osetila elju, potrebu za takvom vrstom blizine samo sa jednom odreenom osobom? Dors, da li si ikada oseala da voli ?" Dors lagano podi e pogled, gotovo tu no i zagleda se u Seldonove oi. " ao mi je , Hari, ali nisam." Seldon je pusti, snu deno dozvoliv i da mu ruke klonu niz telo. Dors zatim ne no spusti aku na njegovu ruku i ree: "Vidi , Hari. Ja stvarno ni sam ono ti ti eli ." Seldonu klonu i glava i on se zagleda u pod. Odmeravao je itavu stvar i p oku avao razumno da razmi lja. Zatim odustade. eleo je ono to je eleo, a to je eleo van svake misli i van svakog razuma. On podi e pogled. "Dors, draga, ak i da je tako, nije mi va no." Seldon je zagrli i stade lagano da primie svoje lice njenom, kao da eka da se ona povue, sve vreme je i dalje privlaei sve bli e. Dors ne napravi nikakav pokret i on je poljubi - u poetku ju je ljubio la gano, oklevajui, a zatim strastveno - i njene ruke ga iznenada vrsto obujmi e. Kada je konano prestao, ona ga pogleda nasme enim oima i ree: "Poljubi me ponovo, Hari... Molim te."