Asimov Isak ROBOTI ZORE Prevod: Bogdanovi ika Asimov Isaac ROBOTS OF DAWN (THE), 1983.

Serija "Roboti-Carstv o-Zadu bina" (4) POLARIS 1993. BEJLI 1. Skloniv i se u senku drveta, Elija Bejli promrmlja, obraajui se samom sebi: "Znao sam... Znao sam da u se preznojiti!" Zastav i za asak, uspravio se i obrisao nadlanicom znoj sa ela, a onda namr te no osmotrio vlagu to mu se sakupila na ruci. "Ba mrzim znojenje", dodade on ne obraajui se nikom posebno, kao da je re o nekom kosmikom zakonu. I jo jednom u njemu kao da se probudi ljutnja prema prirodi to je stvorila ne to istovremeno i neophodno i neprijatno. Ljudi se nikad (osim, dabome, ukoliko to sami nisu eleli) nisu preznojava li u Gradu, gde su i temperatura i vla nost uvek bili umereni, i gde nije bilo ba n ikakve potrebe da telo proizvodi vi e toplote nego to je istovremeno bilo u stanju da izlui. Bar se to moglo smatrati predno u civilizacije. Bejli se obazre prema poljani, put mladia i devojaka koji su, u manjoj il i veoj meri, bili predmet njegovog staranja. Re je bila, najveim delom, o mladima, koji nisu napunili ni dvadesetu, ali bilo je i sredovenih osoba, njegovih godina. Kopali su nevino unaokolo i bavili se i nizom drugih poslova koji su, inae, bili u nadle nosti robota - i koje bi, svakako, oni daleko bolje obavili, da im nije bi lo nalo eno da se dr e po strani i ekaju dok se ljudska bia do mile volje ne nave baju. Na nebu se pojavi e oblaci i, za asak, sunce zae za jedan od njih. Bejli neod luno podi e pogled. S jedne strane, to je znailo da e se osetno smanjiti vrelina sunc a (i, dakako, dalje preznojavanje). Ali s druge strane, da to nije mo da nagove tava lo nailazak ki e? U tome i jeste bila nevolja sa boravkom na Otvorenom. ovek se sve vreme k lackao izmeu dve podjednako neprijatne mogunosti. Bejlija je uvek zadivljavalo to to je srazmerno maleni oblak bio u stanju da sasvim prekrije sunce, i da uini da se zemlja smrai od jednog obzorja do drugo g, a da, istovremeno, plavetnilo neba ostane gotovo netaknuto. Stajao je ispod razlistale kro nje drveta - neke vrste grubog zida i tavan ice - dodirujui njegovu vrstu koru to mu je pru alo izvesnu utehu, a onda se ponovo, ispitivaki, zagledao u ljude na poljani. Bez obzira na vremenske prilike, jednom nedeljno izlazili su iz Grada i ovde se okupljali. Bilo je sve vi e prido lica. Nema sumnje, brojem su sve vi e nadma ivali ono mal o tvrdoglavaca koji su sve to i zapoeli. Iako ih gradska vlada nije ohrabrivala, imala je bar dovoljno pameti da ne postavlja dodatne prepreke. Na obzorju sa Bejlijeve desne strane - na istonoj strani, sudei prema polo a ju poznopopodnevnog sunca - ocrtavali su se obrisi brojnih, zatupastih kupola Gr ada, prekrivajui sve zarad ega je bilo vredno iveti. A onda Bejli ugleda i neku mal enu, pokretnu esticu iju prirodu, usled velike udaljenosti, nije bio u stanju sasv im jasno da razabere. Meutim, s obzirom na nain na koji se estica kretala, kao i na osnovu nekih drugih naznaka, suvi e tananih da bi se mogle opisati, Bejli bez pote koa zakljui da j e u pitanju neki robot - to i nije predstavljalo nikakvo iznenaenje. Zemaljski pro stori, izvan Gradova, bili su podruje robota, a ne ljudskih bia - s izuzetkom malo g broja onih koji su, poput njega samog, bili obuzeti snom o zvezdama. Pogled mu, gotovo automatski, ponovo skrenu prema sanjarima sa lopatama, i on ih stade pomnije posmatrati, jednog po jednog. Skoro svakog meu njima znao je po imenu. Svi su se predano trudili, nastojei da se priviknu na ivot na Otvoren om. A onda... Bejli se namr ti. "Gde li je Bentli?" proguna on jedva ujnim glasom. Gotovo istog asa, iza lea mu dopre pomalo dahtav, ali razdragan glas: "Ovde sam, tata!" Bejli se naglo okrete.

"Nemoj to initi, Bene!" "initi - ta?" "Tako se unjati... Ionako mi je te ko da ostanem stalo en ovde na Otvorenom, ne elim jo da brinem o moguim iznenaenjima!" "Nisam ni nameravao da te prepadnem... Zna , ovek ba ne pravi mnogo buke dok hoda po travi. Tome nema pomoi... Ali tata, zar ne misli da je ve vreme da se vrat i ? Ve si dva sata napolju, i rekao bih da ti je to vi e nego dovoljno." "A zbog ega? Misli , zato to mi je etrdeset peta, i to si ti utokljunac od samo devetnaest godina? Misli da ti je du nost da se brine o svom onemoalom alcu, jel' tak o?" "Tako je..." odgovori Ben. "Ba tako. Vidi se da si pravi detektiv: odmah oseti u emu je stvar." Ben se iroko osmehnu. Lice mu je bilo okruglo, a oi blistave. Bio je tolik o nalik na D esi, pomisli Bejli, toliko slian svojoj majci. Jedva da je na njemu bi lo i traga izdu enosti i ozbiljnosti Bejlijevog vlastitog lica. Meutim, to se naina razmi ljanja tie Ben je bio veoma slian svom ocu. Povremeno bi mu elo izbrazdale bore i licem provejala istinska ozbiljnost, jasno stavljajui do znanja iji je, zapravo, bio izdanak. "Sa mnom je sve u redu", zakljui Bejli. "Ne sumnjam u to, tata. Najbolji si meu svima nama, imajui u vidu..." "Imajui u vidu - ta?" "Tvoje godine, razume se. Pri tom, svakako, imam na umu da si ti sve ovo zapoeo. Ipak, kad sam te video kako se sklanja pod ovo drvo, pomislio sam - da je mom starom mo da ve dosta." "Dau ja tebi 'tvog starog'", tobo e se ljutnu Bejli. Robot koga je malopre uoio kako dolazi iz pravca Grada u meuvremenu se dovoljno pribli io tako da ga je sa da mogao sasvim dobro razaznati, ali Bejli odlui da ga otpi e kao neva nog. "Blizu je pameti", nastavi on, "povremeno se skloniti pod drvo dok sunce ovako e e. Moramo, dabome, nauiti da koristimo sve prednosti boravka na Otvorenom, ali, isto tako, i da otklonimo sve nevolje koje to donosi sa sobom... Evo, sunce e ponovo izii iza oblaka." "Da, upravo se pomalja... Namerava li da se vrati u Grad?" "Toliko mogu da izdr im napolju. Imam slobodno popodne jednom nedeljno, i re io sam da ga provodim ovde. Re je o privilegiji. Zna , to ide uz moju klasu, C-7." "Ali tata, nije re o privilegijama. U pitanju je tvoje iscrpljivanje." "Ka em ti, oseam se izvanredno." "Naravno... A kad stigne kui, strmoglavi se u krevet i ostane da le i u mrklom mraku!" "Prirodna reakcija na sve ovo ble tavilo." "A mama brine." "Pusti je neka brine; to joj ini dobro. Pored toga, ta mi mo e biti ako se m alo promuvam ovuda? Najgore je znojenje, ali morau i na to da se naviknem. Jednos tavno, tu nema pomoi. U poetku, nisam ak bio u stanju ni da do etam dovde a da se pot om ubrzo ne vratim u Grad - i ti si bio jedini koji me je pratio. A pogledaj sam o sada koliko nas je, i koliko dugo mogu bez pote koa da ostanem napolju. Mnogo tog a mogu i da uradim. Izdr au najmanje jo jedan sat. S lakoom... Ka em ti, Bene, i tvojoj bi majci dobro inilo da ponekad do eta ovamo." "Ko? Mama? Mora da se ali !" "I to mi je neka ala... A kada doe trenutak da se poleti, neu moi - jer ona nee hteti!" "A ni tebi ba nee biti krivo... Tata, ne zavaravaj se. Nee do toga doi jo nek o vreme - a ako sada i nisi prestar, bie tada. Tada e to biti zabava za mlad svet." "Zna ", odvrati Bejli, napola ste ui pesnice, "deluje kao pravi pametnjakovi ka d govori o 'mladom svetu'! A jesi li ikad napustio Zemlju? Ja jesam. Pre dve godi ne. Bilo je to pre no to sam poeo s ovim ve bama prilagoavanja - i, pre iveo sam." "Znam, tata, ali bilo je nakratko, i po slu benoj du nosti; pored toga, bio si u poseti jednom naprednom dru tvu. Nije to isto." "Bez obzira na to, ipak sam bio", odvrati Bejli tvrdoglavo, znajui i sam, u dubini du e, da je njegov sin u pravu. "Pored toga, nee nam biti potrebno ba toli ko vremena da se i sami otisnemo. Kad bi mi samo dozvolili da odem na Auroru, ve

bih od njih iskamio dozvolu."

" Zaboravi na to... Nee to ba ii tako lako!" "Moramo bar poku ati. Vlada nas nee pustiti da idemo bez saglasnosti Aurore , a jedino nam ona mo e dati zeleno svetlo. Aurora je najvei i najjai od svih Spoljn ih svetova, i ono to ona ka e..." "...to svi slede! Znam. Razgovarali smo o tome ve hiljadu puta. Ali ne mo ra da ide tamo da bi dobio njihovu saglasnost. Postoje i hipersvemirski primopreda jnici. Mo e i odavde razgovarati s njima. Ve sam ti to toliko puta rekao!" "Nije to isto... Potrebno je da razgovoramo licem u lice - i to je ono to sam ja rekao ve nebrojeno puta!" "U svakom sluaju", odvrati Ben, "jo nismo spremni." "Nismo spremni jer Zemlja ne eli da nam da brodove... Svemirci e hteti, a uz to i neophodnu tehniku podr ku." "Kakva samouverenost! A zbog ega bi Svemirci to uinili? Otkad su to oni po stali blagonakloni prema nama, kratkovenim Zemljanima?" "Mogao bih da porazgovaram s njima..." Ben se nasmeja. "Ma hajde, tata! eli da ode na Auroru samo da bi ponovo vid eo onu enu!" Bejli se namr ti tako da mu se obrve nakostre i e iznad duboko usaenih oiju. " enu ? Jehosafata mu, Bene, o emu to govori ?" "Tata, iskljuivo meu nama - mami o tome ni rei - ta se stvarno dogodilo sa t om enom na Solariji? Ve sam dovoljno odrastao... Mo e mi rei." "Koja ena na Solariji?" "Kako samo mo e da mi gleda pravo u oi i tvrdi da pojma nema o eni koju je ita Zemlja videla u onoj hipertalasnoj drami? Gladija Delmar. Ta ena!" "Ni ta se nije dogodilo. Ta hipertalasna drama bila je ista besmislica. Rek ao sam ti to ve hiljadu puta. Ni ona ni ja nismo tako izgledali. Sve su to izmisl ili, i dobro ti je poznato da su to uinili uprkos mom protivljenju, naprosto zato to je vlada smatrala da e itava stvar predstaviti Zemljane u povoljnijoj svetlosti u odnosu na Svemirce... Vodi rauna da pred majkom ne napravi nikakvu slinu aluziju !" "Ni na pamet mi ne pada. Ali Gladija sada ivi na Aurori, a ti uporno eli da ode tamo..." "Poku ava li ti to da ka e kako iskreno misli da je to razlog to elim da odem na Auroru... Oh, Jehosafata mu!" Njegov sin se namr ti. " ta je sada?" "Robot. Ono je R. D eronimo." "Ko?" "Jedan od robota-kurira iz na eg Odseka. Ali otkud on ovde? Danas imam slo bodno popodne, a i namerno sam ostavio daljinski prikljuak kod kue. To je jedna od privilegija klase C-7, ali su, eto, ak ovamo poslali robota po mene." "Ali tata, otkud zna da dolazi ba po tebe?" " Na osnovu moje bistre pameti! Kao prvo, niko ovde nema nikakve veze sa Policijskom upravom. I, kao drugo, onaj jad od kurira uputio se pravo ovamo. Na osnovu toga, zakljuujem da ba mene tra i. Trebalo je da se sklonim iza drveta, i da ne mrdam odande!" "Ali tata, ovo nije zid! Zna , roboti umeju i da zaobiu drvo!" Robot se najzad oglasi. "Gospodaru Bejli, imam poruku za vas. Tra e vas iz Odseka." Robot zastade i prieka nekoliko trenutaka. "Gospodaru Bejli", ponovi on, "imam poruku za vas. T ra e vas iz Odseka." "uo i razumeo", odvrati Bejli ravnodu no. Morao je da odgovori, inae bi robo t ponavljao poruku do u beskonanost. Bejli se jedva primetno namr ti, kao da prouava robota. Bio je to nov uzora k, sa ne to vi e ljudskog u liku nego prethodni modeli. Bio je napravljen i dobio je prvi posao pre samo mesec dana, to je objavljeno na sva zvona. Vlada je uvek bil a u potrazi za neim - bilo im - to e robote uiniti prihvatljivijim. Telo robota bilo je sivkaste boje i ne ba prefinjene izrade, ali elastino

na dodir (poput meke ko e). Izraz lica, iako u osnovi bezizra ajan, nije delovao pre vi e idiotski, kao to be e sluaj kod veine robota. Ipak, kada se sve sabere, jeste delo vao idiotski, u mentalnom kao i u svakom drugom pogledu. Bejli za trenutak pomisli na R. Denila Olivava, robota Svemiraca, s koji m je ve u dva navrata saraivao, prvi put ovde na Zemlji a drugi put na Solariji, i s kojim je poslednji put bio u vezi povodom sluaja 'telesne projekcije'. Denil j este bio robot, ali sa toliko ljudskih svojstava da ga je mogao smatrati prijate ljem i ak i sada oseati kako mu nedostaje. Kad bi svi roboti bili takvi... "Momak, danas imam slobodno popodne", ree konano Bejli. "Nema ba nikakvog r azloga da iz ovih stopa idem u Odsek." R. D eronimo ni ta ne odgovori; ruke su mu jedva primetno podrhtavale. Bejli ju to ne promae. To je znailo da je u robotovim pozitronskim kolima do lo do blage z brke. Roboti su, istina, morali slu ati ljudska bia, ali nipo to nije bila retkost da dva ljudska stvora oekuju sasvim razliite vrste poslu nosti. Robot kao da se najzad odlui. "Da, gospodaru, imate slobodno popodne..." ree on. "Ali tra e vas iz Odseka ." "Tata, ako te ve tra e..." ume a se Ben nevoljno. Bejli sle e ramenima. "Ne budali, Bene. Da sam im zaista toliko potreban, poslali bi ovamo zatvoreno vozilo i, mo da, nekog dobrovoljca, umesto to su taj pos ao poverili jednom robotu - koji me je samo razdra io svojom porukom." Ben odmahnu glavom. "Nisam ba siguran u to, tata. Nisu mogli znati gde si , niti koliko e vremena biti potrebno da te pronau. Nisam siguran da bi na li dobrov oljca za tako mukotrpan poduhvat." "Ka e ? Odmah emo videti koliko je ozbiljan taj nalog... R. D eronimo, vrati se u Odsek i reci im da u stii tano u devet uvee... A sada odlazi!" dodade on o tro. "To je nareenje!" Robot je vidljivo oklevao, a onda se okrenu i poe... Zatim se ponovo okre nu, kao da bi da se vrati do Bejlija, i, konano, stade kao ukopan, dok mu je itavo telo podrhtavalo. Bejliju je istog asa bilo jasno kako stvari stoje i on proguna, obraajui se Benu. "Jehosafata mu! Morau odmah da krenem!" Robot je zapao u ono to su robotiari nazivali 'ravnote om suprotnosti drugog stepena'. Obaveza poslu nosti proisticala je iz Drugog zakona robotike, i R. D eron imo se sada na ao pritisnut izmeu dva u osnovi podjednako vredna, ali meusobno supro tna naloga. Ljudi su to obino nazivali roboblokadom, ili, naje e, naprosto blokadom. Najzad, robot se lagano pokrenu. Prvobitan nalog ipak je prevagnuo, iako tek za dlaku, i glas mu je bio skoro nerazgovetan. "Reeno mi je, gospodaru, da et e mo da tako postupiti... Reeno mi je..." On za trenutak zastade. "Reeno mi je", dod ade on promuklim glasom -da vam to ka em - ukoliko budemo nasamo." Bejli odseno mahnu glavom svom sinu i Ben ni asak nije oklevao. Znao je ka da mu je otac bio tata, a kada policajac. Ben se urno udalji. Bejli se trenutak razdra eno poigravao mi lju da pojaa svoje nareenje i da rob ota gotovo sasvim blokira; meutim, to bi sigurno izazvalo o teenja koja bi potom bil o mogue otkloniti samo pozitronskom analizom i posvema njim reprogramiranjem. Tro kov i bi, dakako, bili stavljeni na njegov raun, i lako su mogli iznositi itavu njegov u godi nju platu. "Povlaim svoje nareenje", ree on na kraju. " ta su ti nalo ili da mi ka e ?" Glas R. D eronima odmah postade jasniji. "Nalo ili su mi da vam ka em da ste potrebni zbog neega u vezi s Aurorom." Bejli se osvrnu za Benom. "Ostanite jo pola sata", doviknu mu on, "a onda reci svima da sam rekao d a se vrate. Ja moram odmah da krenem." I dok se krupnim koracima udaljavao u pratnji robota, Bejli mu se pomalo mrzovoljno obrati. "Zar ti nisu mogli rei da mi to odmah ka e ? I to te nisu programirali da vozi kola, umesto da sada ovako pe aim?" Razlog za to bio mu je, razume se, veoma dobro poznat. Svaka saobraajna n esrea u koju bi bio upleten neki robot, ponovo bi prouzrokovala antirobotske nere

de. Nije usporavao korak. Trebalo je da prope ae dva kilometra samo do gradskih zidina, i, potom, da se do samog Odseka probiju kroz najgu i saobraaj. Aurora? Kakva li je to nova kriza opet bila na pomolu? 2. Bilo mu je potrebno pola sata da stigne do ulaza u Grad, i Bejli se sav ukrutio pri pomisli na ono ta ga oekuje. Ipak, mo da - mo da - se to ovog puta nee dogo diti. Najzad je stigao da granine linije to je odvajala prostor na Otvorenom od Grada - zida koji je odvajao neopisivi haos od civilizacije. Bejli pritisnu prst om signalnu ploicu, i pred njim se pojavi otvor. Kao i obino, ne saekav i da se prola z do kraja otvori, on mugnu unutra im je pukotina bila dovoljno velika da se kroz nju mogao provui. R. D eronimo ga je utke pratio. De urni policajac delovao je iznenaeno, kao i uvek kada se neko vraao odande . Svakog puta na licima im se mogao videti izraz neverice; uvek se javljao izraz iste, naglo probuene pa nje, uvek isti, brzi pokret ruke prema blasteru, i uvek is ta, mrgodna podozrivost. Bejli podjednako mrgodno pokaza svoje isprave, i stra ar ga propisno pozdr avi. Vrata se za njim zatvori e - i onda se dogodi ono. Bio je unutar Grada. Zidovi se sklopi e oko njega, i Grad postade vasceli svet. Ponovo ga preplavi e beskonano, neprestano brujanje i mirisi ljudi i ma ina, ko ji e mu uskoro, neprimetno, utonuti u podsvest; ponovo e ga celog obuhvatiti mekoa rastresitog, ve takog osvetljenja koje nije imalo nieg zajednikog sa o trim, raznolikim odblescima svega tamo na Otvorenom - zelenog i smeeg i plavog i belog, pro aranog crvenim i utim. Ovde nije bilo nasuminih vetrova, ege, hladnoe, ni pretee ki e; ovde je , umesto svega toga, postojala samo mirna postojanost be umnog vazdu nog strujanja k oje je svemu davalo punu sve inu. Uzajamni sklad temperature i vla nosti bio je ovde do te mere potpun, da ljudska bia nisu bila svesna ni jednog ni drugog. Uvek se to iznova dogaalo. Jo jednom je prihvatio Grad kao majinsko okrilje , i ponovo uronio u njega s oseanjem radosnog olak anja. Znao je, dakako, da ovek to okrilje mora jednom napustiti i osamostaliti se. Ali zbog ega je uvek ovako u nj ega uranjao? I, da li e tako zauvek ostati? Da li e se zbilja dogoditi da upravo on koj i je bezbroj ljudi mogao povesti izvan Grada, ak ih i odvojiti od Zemlje i povest i ka zvezdama, nee biti u stanju to da izvede? Da li je zaista osuen da se samo u Gradu osea kao kod kue? Bejli stisnu zube - nije imalo nikakve svrhe misliti o tome. "Momak, jesu li te dovde dobacili kolima?" upita on robota. "Da, gospodaru." "Gde su kola sada?" "Ne znam, gospodaru." Bejli se okrenu prema stra aru. "De urni, ovog su robota dovezli dovde pre otprilike dva asa. ta se u meuvrem enu dogodilo sa vozilom?" "Ne znam, gospodine. Preuzeo sam du nost pre samo jednog sata." U stvari, bilo je glupo s njegove strane to je to uop te pitao. Oni u kolim a nisu mogli znati koliko e robotu biti potrebno da ga pronae, i sigurno nisu imal i nameru da ekaju na njihov povratak. Bejli za trenutak oseti elju da ih pozove, a li odmah odustade; jednostavno bi ga posavetovali da krene najbr om pokretnom trak om; ionako e na taj nain najbr e stii u Odsek. Jedini razlog to je oklevao bilo je prisustvo R. D eronima. Nije ga eleo za saputnika na pokretnoj traci, a, opet, nije mogao oekivati da se robot probije do Odseka me ajui se sa neprijateljski nastrojenom svetinom. Ipak, te ko da je imao izbora. Komesar se oigledno nije trudio da mu olak a s tvar. Ne bi mu ba bilo pravo da se Bejli ne pojavi na njegov poziv, imao slobodno popodne ili ne. "Ovuda, momak!" pozva Bejli robota. Grad se prostirao na preko pet hiljada kvadratnih kilometara, i prekriva lo ga je vi e od etiri stotine kilometara ekspresnih traka, uz vi e stotina kilometar

a sporednih pokretnih traka; sve je to bilo u slu bi preko dvadeset miliona njegov ih itelja. Slo ena mre a pokretnih traka zahvatala je osam spratova, i postojalo je n a stotine prelaznih mesta razliitih nivoa slo enosti. Budui da je bio detektiv, od Bejlija se oekivalo da ih sve poznaje - i tak o je i bilo. Odvedite ga vezanih oiju u bilo koji kutak Grada, a onda mu skinite povez - i bez pote koa e nai put u bilo kom oznaenom pravcu. to znai da se uop te nije ni postavljalo pitanje kako stii do Odseka. Bilo je , meutim, ak osam traka kojima je mogao krenuti, i nekoliko asaka je oklevao, razmi l jajui o tome na kojoj od njih je u ovom trenutku bilo najmanje gu ve. Oklevao je, zaista, samo nekoliko asaka, a onda se odluio. "Sledi me, moma k!" Robot poslu no krenu u stopu za njim. Uskoili su u Vozilo u prolazu, i Bejli se uhvati za prvi dr a: beo, topao, i oblikovan tako da oveku lepo pristane u aku. Bejli odlui da ne sedne; ionako je us koro trebalo da se prebace na drugu traku. Robot je saekao da se Bejli uhvati za dr a, a onda je i sam spustio ruke na njega. Mogao je, isto tako, i da se ne slu i dr ae m - ne bi imao nikakvih pote koa da odr i ravnote u - ali Bejli nije eleo da rizikuje da se razdvoje. Bio je odgovoran za robota i nije imao ni najmanju elju da se, ukol iko bi se R. D eronimu ne to dogodilo, izlo i mogunosti da Grad od njega naplati nastal u tetu. U Vozilu je bilo jo nekoliko putnika iji se radoznali pogledi - neizbe no usmeri e prema robotu. Bejli prodorno odmeri svakog od njih, i, budui da je odavao linost od autoriteta, njihovi ljubopitljivi saputnici nevoljno skrenu e poglede u s tranu. Bejli mahnu rukom i skliznu iz Vozila. Vozilo je stiglo do pokretnih tra ka i kretalo se istom brzinom kao i one, tako da nije bilo potrebe da uspori. Be jli stupi na najbli u traku i odmah oseti strujanje vazduha, budui da vi e nisu bili za tieni plastinim vetrobranima. On se na e prema vazdu noj struji sa lakoom steenom tokom brojnih vo nji, i podi e jednu ruku do visine oiju da ih za titi od naleta vetra. Vozili su se pokretnim tr akama nani e prema raskrsnici sa ekspresnom trakom, a potom navi e, prema brzinskoj traci sa koje je trebalo da se prebace na ekspresnu liniju. Bejli odjednom zau kako neki momii uzvikuju: "Robot!" (i sam je nekad bio m lad) i istog asa mu bi jasno ta e se dogoditi. Jedna skupina deaka - trojica ili etvo rica njih, a mo da ih je bilo i vi e - uskakala je na trake i ponovo iskakala sa nji h i svakog se asa moglo oekivati da e neko od njih saplesti robota i da e se ovaj uz tresak sruiti. Ukoliko bi ikad iko od njih bio izveden pred sudiju, svaki od pri tvorenih derana naprosto bi rekao da se robot sudario s njim i da je, uop te, ugro a vao bezbednost putnika na traci - i bio bi pu ten bez ijedne rei. U prvom sluaju, robot ne bi ni imao priliku da se odbrani, a u drugom ni da se pojavi kao svedok. Bejli se hitro pokrenu i nae se izmeu najbli eg derana i robota. Iskoraiv i na br u, uporednu traku, on podi e ruku, kao da bi da se prilagodi naglom naletu vetra, i momi se, nekako, odjednom nae na sporijoj traci, na ta nije raunao. "Hej!" uzviknu on smeteno, pruiv i se koliko je dug. Ostali zastado e i, brzo proceniv i situaciju, i ez nu e. "A sada, momak, na ekspresnu liniju!" dobaci Bejli robotu. Robot je trenutak oklevao. Robotima bez pratnje nije bio dozvoljen prist up na ekspresnu liniju. O Bejlijevo nareenje, meutim, nije se mogao oglu iti, i R. D e ronimo uskoi na traku. Bejli odmah krenu za njim, na veliko robotovo olak anje. Bejli potom stade da se probija izmeu putnika, potiskujui robota ispred se be, krei na taj nain sebi put prema gornjem delu, gde je bilo vi e mesta. Prihvativ i s e rukom za dr a, jednom je nogom pritisnuo nogu robota, istovremeno prostreliv i pogl edom sve ljubopitljivce. Posle vo nje od petnaestak kilometara stigli su nadomak Policijske uprave, i tu on i R. D eronimo sio e. Robot je pro ao bez ijedne ogrebotine. Bejli predade rob ota na ulazu i uze priznanicu, pa ljivo proveriv i datum, as i robotov serijski broj, i stavi je u novanik. Pre isteka dana, proverie takoe da li je obave tenje o primopr edaji uneseno u kompjuter. Preostalo mu je jo da se sretne sa komesarom - koga je, na alost i te kako dobro poznavao. I najmanji povod bio bi dovoljan da Bejli izgubi in. Komesar je

odista bio preka osoba. Bejlijeve ranije uspehe do ivljavao je kao neku vrstu line uvrede. 3. Komesar je bio Vilson Rot. Na tom se polo aju nalazio ve dve i po godine, o tkako je njegov prethodnik, D ulijus Enderbi, podneo ostavku po to se sti ala buka oko ubistva jednog Svemirca i ostavka mogla biti obja njena drugim razlozima. Bejli se nikad nije sasvim pomirio sa tom promenom. Uprkos svim svojim n edostacima, D ulijus mu je bio i prijatelj, a ne samo pretpostavljeni; Rot mu je, meutim, bio samo pretpostavljeni. Nije, ak, bio ni poreklom iz Grada. Ovog Grada. Doveli su ga odnekud spolja. Rot nije bio ni posebno visok, ni posebno gojazan. Imao je pozama nu glavu nasaenu na vrat koji je, u odnosu na ramena, stajao blago pognut napred. Zahvalj ujui tome, odavao je utisak vrstine; vrstog tela i jo tvre glave. ak su mu i kapci del ovali nekako ote alo, sve vreme napola mu zatvarajui oi. Na mnoge je ostavljao utisak veito pospane osobe; meutim, ni najmanja sitn ica nije mu promicala. Bejli je to ustanovio vrlo brzo, neposredno po to Rot be e pr euzeo du nost. Ni za trenutak se nije zavaravao da se dopada Rotu; meutim, jo manje je bio sklon da pomisli da se Rot dopada njemu. Rot nije delovao d angrizavo - nikad to nije bio sluaj - ali, isto tako, ni njegov nain obraanja nije pobuivao odu evljenje. "Bejli, zbog ega je uvek tako te ko pr onai te?" upita on. "Danas imam slobodno popodne, komesare", odgovori Bejli, pa ljivo podesiv i glas da se u njemu oseti prizvuk po tovanja. "Da, tvoja privilegija kao detektiva C-7 klase... uo si ve za daljinski pr ikljuak, je li? Spravu, koja te dr i u stalnoj vezi sa Odsekom? Sa obavezom da se j avi , ak i u slobodno vreme." "Poznata mi je, komesare, ali Pravila slu be vi e ne predviaju obavezu stalno g no enja daljinskog prikljuka... jer nas uvek, i bez njega, mo ete pronai." "To se odnosi na Grad, ali ti si bio tamo, na Otvorenom - valjda ne gre im ?" "Ne gre ite, komesare. Bio sam na Otvorenom. Pravila slu be, ipak, ne ka u izr iito da je, u takvim okolnostima, neophodno nositi daljinski prikljuak." "Kao da smatra da ti slovo Pravila slu be daje za pravo, a?" "Tako je, komesare", mirno odgovori Bejli. Komesar ustade - delovao je mono, i na neki neodreeni nain pretee - i sede n a ivicu stola. Prozor sa spoljnim pogledom, koji je Enderbi postavio, be e ve odavn o uklonjen i to mesto prefarbano. U sasvim zatvorenoj prostoriji (toplijoj, i st oga ugodnijoj) i sam se komesar inio nekako veim. "ini mi se, Bejli, da rauna na zahvalnost Zemlje?" upita on ne di ui glas. "Najvi e raunam na valjano obavljen posao, komesare, i to u skladu sa Pravi lima slu be." "Ali i na zahvalnost Zemlje, kada na svoj nain tumai propise." Bejli na ovo ni ta ne odgovori. "Smatra se da si postigao pun pogodak u sluaju Sartonovog ubistva, pre tr i godine", nastavi komesar. "Hvala vam, komesare", odgovori Bejli. "Verujem da je i uklanjanje naseo bine Svemiraca bilo posledica toga." "Tako je - i to je nai lo na silno odobravanje irom Zemlje. Postigao si pun uspeh i u sluaju na Solariji, pre dve godine... I, pre no to me sam na to podseti , dopusti da ka em da su neposredna posledica toga bile izmene u trgovinskim ugovor ima sa Spoljnim svetovima - veoma povoljne izmene, sa stanovi ta Zemlje." "Verujem, gospodine, da sve to stoji negde zapisano." "A posledica svega bila je da si postao junak dana." "Nikada to nisam tvrdio." "Dva puta si unapreivan, neposredno po re avanju svakog od ta dva sluaja. ak su napravili i emitovali hipertalasnu dramu, zasnovanu na zbivanjima na Solariji ." "Bez moje saglasnosti, komesare, i mimo moje volje."

"Meutim, i ta drama doprinela je da te smatraju junakom." Bejli sle e ramenima. Saekav i nekoliko trenutaka da dobije ne to vi e od nemog komentara, komesar na stavi: "Ali ima ve, evo, dve godine kako nisi uradio ni ta to bi se moglo smatrati va nim." "Prirodno je da se Zemlja upita ta sam uinio za nju u poslednje vreme." "Ba tako... Mo da se i pita. Poznato je da si neka vrsta predvodnika u ovom novom ludilu boravljenja na Otvorenom, radu na zemlji i izigravanju robota." "To nije zabranjeno." "Ipak, ne znai da je sve to nije zabranjeno istovremeno i prihvatljivo. Mo d a te mnogo vi e ljudi smatra nastranim ovekom, nego junakom." "Mo da je to sasvim u skladu sa mojim vlastitim mi ljenjem o sebi", odgovori Bejli. "Poznato je da svetina ima veoma kratko pamenje. U tvom sluaju, junako delo mo e vrlo brzo zatamniti reena nastranost, te bi se, ukoliko naini neku gre ku, lako m ogao nai u ozbiljnim nevoljama. Ugled na koji se oslanja ..." "Uz du no po tovanje, komesare, moram rei da se uop te ne oslanjam na to." "Ugled na koji se oslanja , prema utisku na eg Odseka, nee te spasti, a ni ja neu biti u mogunosti da ti pomognem." Prisenak osmeha kao da za trenutak minu Bejlijevim namr tenim licem. "Nika ko ne bih eleo, komesare, da rizikujete svoj polo aj samo da biste mene spasli." Komesar sle e ramenima, i na njegovom licu se takoe javi bled i neodreen osm eh. " to se toga tie, ne treba da brine ." "Zbog ega mi sve to govorite, komesare?" "Da bih te upozorio. Razumi, ne nastojim da te uni tim, i stoga te samo up ozoravam - jednom. Uskoro e se suoiti sa neim krajnje osetljivim, pri emu vrlo lako m o e nainiti gre ku, i stoga te upozoravam da ti se to ni sluajno ne dogodi." Lice mu se odjednom opusti i na usnama mu zaigra sasvim vidljiv osmeh. Bejli mu, meutim, ne uzvrati istom merom. "Da li biste bili dobri da mi k a ete o kakvoj je to vrlo osetljivoj stvari re?" upta on. "Ne znam to ni sam." "Ima li to neke veze s Aurorom?" "R. D eronimo je imao nalog da ti to ka e, ukoliko bude potrebe, ali ja o to me ni ta ne znam." "Kako onda, komesare, mo ete kazati da je re o vrlo osetljivoj stvari?" "Ti si, Bejli, ionako ovek koji razre ava zagonetke... Zbog ega bi jedan lan Zemaljskog ministarstva pravde dolazio ak ovamo u Grad, kad su lako mogli zatra iti da ti ode u Va ington, kao to se dogodilo pre dve godine u vezi sa sluajem na Solari ji? I, zbog ega se ta osoba toliko mr tila i ispoljavala toliko nezadovoljstva i ne strpljenja zbog injenice da te nismo mogli istog asa pronai? Tvoje nastojanje da os tane izvan na eg doma aja predstavljalo je gre ku, i ja se za to ni najmanje ne oseam od govornim. Mo da to samo po sebi nije presudno, ali si ipak, kako mi se ini, uhvaen u raskoraku." "Uprkos tome, kao da se trudite da jo vi e zakasnim", primeti Bejli mr tei se. "Ne ba ... Osoba iz Ministarstva re ila je da se malo 'osve i' - zna ve kakve sv e privilegije imaju oni tamo... Nai emo se s njom kad zavr i. Ve smo joj javili da si stigao, te ti ne preostaje ni ta drugo do da eka , ba kao i meni." I Bejli je ekao. Bilo mu je jasno da je ona hipertalasna drama koju su mu nametnuli mimo njegove volje, ma koliko bila od koristi samoj Zemlji, ozbiljno uzdrmala njegov polo aj u Odseku. Dramatsko isticanje njega naspram svuda prisutne bezbojnosti Odseka trajno ga je obele ilo. Istina, zadobio je vi u klasu i niz dodatnih privilegija, ali je i to samo doprinelo da u Odseku ponu da gledaju na njega sa jo veim neprijateljstvom. Kao i uvek, to se ovek vi e uzdigne, to su vei izgledi da se u sluaju pada rasprsne u paramp arad. Ukoliko napravi gre ku... 4. Zvaninik iz ministarstva ue, obazre se letimice oko sebe, obie oko Rotovog

stola i spusti se na Rotovu polufotelju. Kao osoba najvi e klase, pona ao se sasvim u skladu s tim. Rot bez rei zauze drugu stolicu. Bejli ostade da stoji, nastojei da mu lice ostane bezizra ajno. Rot ga je ba mogao upozoriti, ali, ipak, iz nekog razloga to nije uinio. Oi gledno je pa ljivo birao rei dok je s njim razgovarao, nastojei da ne napravi ni naj manji nagove taj. Zvaninik je, naime, bila ena. Razume se, nije bilo nikakvog razloga da tako ne bude; bilo koji zvaninik mogla je biti i ena. I generalni sekretar mogla je biti ena. ena je bilo i u polic ijskim snagama; jedna je, ak, imala i kapetanski in. Jednostavno, bez prethodne najave, ovek nije mogao oekivati da e se u nekom odreenom sluaju suoiti sa enom. Bejli je dobro znao da je veliki broj ena u izvesnim razdobljima tokom istorije zauzimao polo aje u administraciji; ali, ovo nije bilo jedno od tih razdoblja. Bila je visoka i sedela je uspravno, gotovo ukrueno. Uniforma joj se nije preterano razlikovala od mu ke, ba kao ni frizura ili minka na licu. Grudi su bile te koje su nedvosmileno govorile kog je pola i oigledno, nije ni poku avala da ih s akrije. Mogla je imati oko etrdeset godina; crte lice bile su joj pravilne i kao isklesane. Posedovala je onu vrstu sredovene privlanosti, bez ijedne sede vlasi u crnoj kosi. "Vi ste detektiv Elija Bejli, klasa C-7", ree ona. Nije to bilo pitanje, ve, vi e, utvrivanje injenica. "Da, gospoo", odgovori Bejli potvrdno, bez obzira na to to ona to nije izg ovorila kao pitanje. "Ja sam podsekretar Lavinija Demaek. Ne liite ba mnogo na junaka iz one hip ertalasne drame koju su vam posvetili." I ranije su to Bejliju esto govorili. "Nisu me mogli predstaviti ba onakvi m kakav stvarno jesam, gospoo, i da pri tom raunaju da e privui mnogo gledalaca", od govori Bejli suvo. "Nisam ba sigurna u to. Delujete znatno ubedljivije nego onaj glumac pito mog lika ijim su se uslugama koristili." Bejli je oklevao trenutak ili dva, a onda odlui da rizikuje - ili, mo da, n aprosto nije mogao odoleti. "Imate veoma profinjen ukus, gospoo", primeti on. Ona se nasmeja i Bejli odahnu s olak anjem. "Dopada mi se da tako mislim o sebi", slo i se ona. "A sada, da ujem zbog ega ste me ostavili da vas ekam?" "Nisu me obavestili da sti ete, gospoo, a imao sam i jedno od svojih slobod nih popodneva." "Koja, koliko sam shvatila, provodite na Otvorenom." "Tako je, gospoo." "Jedan ste od onih udaka - tako bih se izrazila da nisam vaspitana osoba. Ali pitanje u postaviti ovako: da li ste jedan od onih odu evljenika?" "Jesam, gospoo." "Oekujete da jednog dana odete odavde i skrasite se negde u divljinama Va seljene?" "Mo da ne ja lino, gospoo. Mo da sam prestar za to, ali..." "Koliko vam je godina?" "etrdeset pet, gospoo." "Tako i izgledate. Eto, i meni je etrdeset pet." "Ne izgledate kao da vam je toliko, gospoo." "Izgledam li starija ili mlaa?" Ona se ponovo glasno nasmeja. "Ali dosta sa zagonetkama. elite li da ka ete da sam prestara da izigravam pionira?" "Niko sa ovog na eg sveta ne mo e 'izigravati' pionira, ako se prethodno ne navikne na boravak na Otvorenom. Meutim, takvu obuku najbolje podnose mladi. Moj sin e, nadam se, jednog dana kroiti na neki drugi svet." "Zaista? Ali sigurna sam da vam je poznato da svi ti spoljni svetovi pri padaju Svemircima." "Samo njih pedeset, gopoo. Postoje milioni svetova irom Vaseljene pogodnih za ivot - na kojima, po svoj prilici, ne postoje samorodna inteligentna bia." "Tako je, ali nijedan brod ne mo e napustiti Zemlju bez prethodne saglasno

sti Svemiraca." "Mo da bismo, gospoo, mogli dobiti njihovu saglasnost." "Nisam sigurna da delim va optimizam, gospodine Bejli." "Razgovarao sam sa Svemircima koji..." "Poznato mi je", prekide ga Lavinija Demaek. "Znate, moj pretpostavljeni je Albert Minim, isti onaj koji vas je pre dve godine poslao na Solariju." Dopus tila je sebi da jedva primetno iskrivi usne. "Neki glumac prikazao ga je u spore dnoj ulozi u onoj drami, i, koliko se seam, bio mu je veoma nalik. Ali seam se i d a Albert ba nije bio time oaran." Bejli odlui da promeni temu. "Zamolio sam podsekretara Minima..." "U meuvremenu je, znate, unapreen." Bejliju je veoma dobro bila poznata va nost pripadanja odreenoj klasi. "Na kakvom je sada polo aju, gospoo?" "Zamenika sekretara." "Hvala. Zamolio sam zamenika sekretara Minima da u moje ime zatra i dozvol u da odem na Auroru i pozabavim se tom stvari." "Kada?" "Ubrzo posle mog povratka sa Solarije. Zatim sam jo dva puta obnovio molb u." "Ali niste dobili povoljan odgovor?" "Ne, nisam." "Da li vas to iznenauje?" "Samo sam razoaran, gospoo." "Nema razloga." Lavinija Demaek se udobnije smesti na sedi tu. "Na i odnosi s a Spoljnim svetovima su veoma krhki. Mo da mislite da su va a dva uspe na poduhvata do nekle olak ala na polo aj - to, priznajem, i jeste bio sluaj. ak nam je i ona odvratna h ipertalasna drama bila od koristi. Meutim, sveukupno pobolj anje bilo je ovoliko... " Ona pri tom toliko pribli i palac i ka iprst da su se skoro dodirivali. "Razume se , u odnosu na ukupan broj po eljnih mogunosti." Ovog puta ra irila je ruke koliko je god mogla. "Imajui u vidu sve okolnosti", nastavi ona, "te ko da bismo smeli riziko vati i poslati vas na Auroru, vodei svet Svemiraca, jer bi svaka gre ka koju biste eventualno napravili mogla dovesti do porasta meuzvezdane napetosti." Bejlijeve oi susreto e se s njenim. "Bio sam na Solariji, i nije ispalo nim alo lo e. Ba suprotno..." "Znam, znam, ali tamo ste oti li na njihov poziv, to se parsecima razlikuje od situacije da ste tamo boravili na na zahtev. Sigurna sam da to i sami uviate." Bejli ni ta ne ree. Ona blago mrknu, nagovestiv i time da nije iznenaena. "Meutim, otkako ste pos lednji put podneli molbu podsekretaru - kojoj on, odmah da ka em, sasvim razumljiv o, nije izi ao u susret - situacija se osetno pogor ala. Naroito se pogor ala tokom pos lednjih mesec dana." "Je li to povod ovom sastanku, gospoo?" "Postajete li vi to nestrpljivi, gospodine?" Obraala mu se sada pomalo sa rdonino, tonom pretpostavljene osobe. " elite li da mi stavite do znanja da bi treb alo da preem na stvar?" "Ne, gospoo." "Ipak, upravo to inite... A to da ne? Postajem ve dosadna. Evo, prelazim na stvar, postaviu vam jedno pitanje: poznajete li dr Hana Fastolfa?" "Sreo sam se s njim jednom prilikom", odgovori Bejli oprezno, "pre otpri like tri godine, ovde na Zemlji, u naseobini Svemiraca." "Imam utisak da vam se dopao?" "Pona ao se vrlo prijateljski - za jednog Svemirca." Ona ponovo mrknu. "Mogu da zamislim. Da li vam je poznato da je, tokom po slednje dve godine, postao jedna od najuticajnijih politikih linosti na Aurori?" " Od jednog svog tada njeg... partnera, uo sam da je na visokom polo aju u vl adi." "Od R. Denila Olivava, va eg prijatelja i robota Svemiraca?" "Mog biv eg partnera, gospoo." "Onom prilikom kada ste, na brodu Svemiraca, re ili neki manji problem dvo

jice matematiara?" Bejli potvrdno klimnu. "Tako je, gospoo." "Kao to vidite, nastojimo da budemo u toku. Tokom poslednje dve godine dr Fastolf bio je, u manjoj ili veoj meri, kljuna figura u vladi Aurore, kao i va na l inost u Svetskom odboru; govorilo se, ak, da bi mogao biti izabran za predsednika. .. Predsedniki polo aj je, nadam se da shvatate, veoma blizak onome to bismo mogli s matrati glavnim upravnim polo ajem u politikom ustrojstvu Aurore." "Tako je, gospoo", odgovori Bejli, pitajui se i dalje kada e prei na onu veo ma osetljivu stvar koju je komesar pomenuo. Demaekovoj, meutim, kao da se nije urilo. "Fastolf je... umerenjak", nastav i ona. "Takvim, bar, sam sebe smatra. Prema njemu, Aurora je - kao, uostalom, i Spoljni svetovi u celini - oti la predaleko u jednom pravcu, ba kao to i vi, pretpos tavljam, smatrate da smo i mi, ovde na Zemlji, oti li predaleko u drugom pravcu. N jegova je elja da malo zastanu, da se manje oslanjaju na robote; da im se nara taji br e smenjuju; i najzad, da odr avaju prijateljskije odnose sa Zemljom i da, ak, sa njom osnuju savez. Prirodno, u tome ima na u podr ku - ali, to ba ne udaramo na sva z vona. Ukoliko bismo ispoljili preveliku ushienost, za njega bi to mogao biti prav i poljubac smrti." Bejli klimnu. "Verujem da bi on podr ao nastojanja Zemlje da istra i i nasel i druge svetove." "I ja sam sklona da u to verujem. Verujem, ak, da vam je dosta toga i sam rekao." "Jeste, gospoo, prilikom na eg susreta." Demaekova sklopi ruke, nasloniv i bradu na vrhove prstiju. "Verujete li da on izra ava stav javnog mnenja na Spoljnim svetovima?" "To ne znam, gospoo." "Bojim se da to nije sluaj. Oni koji su sa njim su mlakonje; oni, pak, ko ji su protiv njega, pravi su uspaljenici. Samo zahvaljujui svojoj politikoj ume nost i i svom linom armu uspevao je da se odr i u blizini centara moi. Pri tom, oigledno, n aklonost prema Zemlji predstavlja njegovu najveu slabost. Sve vreme se to koristi protiv njega, i utie na mnoge koji, inae, u drugim stvarima, u celini dele njegov a gledi ta. Ukoliko biste oti li na Auroru, bilo kakva gre ka koju biste poinili samo b i ojaala antizemaljska oseanja i, istovremeno, oslabila njegov polo aj, mo da nepovrat no. Zemlja, naprosto, ne sme preuzeti taj rizik." "Shvatam", promrmlja Bejli. "Fastolf je, meutim, spreman da se upusti u rizik. On je bio taj koji je udesio da odete na Solariju, i to jo u vreme kada se njegova politika zvezda tek r aala i kad je jo bio veoma ranjiv. Meutim, on jedino mo e izgubiti politiku mo, dok mi moramo voditi rauna o dobru preko osam milijardi Zemljana. I to je, upravo, ono to sada nju situaciju ini gotovo nepodno ljivo osetljivom." Ona za trenutak zastade, i, konano, Bejli oseti potrebu da postavi kljuno pitanje. "Kakva je to situacija, gospoo, za koju ka ete da je toliko osetljiva?" "Po svemu sudei", odgovori Demaekova, "dr Fastolf se upleo u neki ozbiljan , neuveni skandal. Ukoliko ne bude krajnje obazriv, svi su izgledi da e za nekolik o nedelja do iveti pravi politiki slom. Ukoliko, pak, ispolji nadljudsku spretnost, mo da e se odr ati nekoliko meseci. Malo ranije, ili malo kasnije, svi su izgledi da e politiki na Aurori biti potpuno uni ten - a to bi, nadam se da shvatate, predstav ljalo pravu katastrofu i za Zemlju." "Mogu li vas upitati za ta ga optu uju? Za korupciju? Izdaju?" "Ni ta tako sitno. U svakom sluaju, njegov lini integritet ak ni njegovi nepr ijatelji ne dovode u pitanje." "Onda, zloin iz strasti? Ubistvo?" "Ne ba ubistvo." "Ne razumem, gospoo." "Na Aurori, gospodine Bejli, ive ljudska bia. Postoje i roboti, veoma nali k na na e, ne ba mnogo napredniji. Meutim, postoji i nekoliko humanoidnih robota, to liko nalik na ljude da biste ih slobodno mogli smatrati ljudskim biima." Bejli potvrdno klimnu. "Poznato mi je to." "Pretpostavljam da se uni tenje robota ne bi moglo, u doslovnom smislu rei, smatrati ubistvom."

Bejli se na e napred, razrogaiv i oi. "Jehosafata mu, eno!" uzviknu on. "Presta nite da okoli ate! Hoete da ka ete da je dr Fastolf ubio R. Denila Olivava?" Rot skoi, kao da namerava da nasrne na Bejlija, ali ga Demaekova smiri lak im pokretom ruke. Bila je potpuno pribrana. "S obzirom na okolnosti, Bejli", ree ona, "opra tam vam va ispad. Ne, R. Den il Olivav nije ubijen. Ali on nije jedini humanoidni robot na Aurori. Ubijen je jedan drugi takav robot, ne R. Denil Olivav - ukoliko tu re upotrebite u njenom ir em znaenju. Ipak, da budem sasvim precizna: mozak mu je bio potpuno uni ten; bio je rtva konane i nepopravljive blokade." "I dr Fastolfa terete da je poinitelj?" primeti Bejli. "Tako tvrde njegovi neprijatelji. Ekstremisti koji bi eleli da se samo Sv emirci ire Vaseljenom, i da Zemljana sasvim nestane. Ukoliko bi im po lo za rukom d a tokom nekoliko narednih nedelja iznude nove izbore, gotovo da nema sumnje da b i zadobili punu kontrolu nad vladom, to bi imalo nesagledive posledice." "Zbog ega je to ubistvo robota od tolike politike va nosti? Ne razumem to." "Ni sama nisam sigurna", odgovori Demaekova. "Ne smatram da se preterano razabirem u politiki ivot na Aurori. Pretpostavljam da su humanoidni roboti u neka kvoj vezi sa planovima ekstremista i da ih je uni tavanje jednog od njih naprosto razbesnelo." Nos joj se nabra. "Njihova politika mi deluje zbunjujue, i samo bih vas navela na krivi trag ukoliko bih poku ala da vam je protumaim." Bejliju poe za rukom da ostane priseban, uprkos upornom, ispitivakom pogle du Demaekove. "Zbog ega sam ovde?" upita on tiho. "Zbog Fastolfa. Ve ste jednom boravili u svemiru i tom prilikom veoma usp e no re ili sluaj ubistva. Fastolf eli da se jo jednom ogledate. Treba da odete na Auro ru i ustanovite kako je do lo do ubistva robota. Prema reima dr Fastolfa jedino bi u tom sluaju mogao da obuzda ekstremiste." "Ali ja nisam robotiar. Ne znam ni ta o Aurori..." "Ni ta niste znali ni o Solariji, a ipak ste uspeli. Stvar je u tome, Bejl i, da smo i mi isto toliko zainteresovani da ustanovimo ta se tamo dogodilo kolik o i sam Fastolf. Ne bismo nikako eleli da bude upropa en. Ukoliko bi do toga do lo, Ze mlja bi po svoj prilici bila izlo ena takvom neprijateljstvu dotinih svemirskih eks tremista, da bi to bilo najte e isku enje s kojim smo se dosad suoili. Ne bismo nikak o eleli da se to dogodi." "Ne bih smeo na sebe da preuzmem toliku odgovornost, gospoo. Zadatak je.. ." "...gotovo neostvarljiv. Jasno mi je to, ali nemamo nikakvog izbora. Fas tolf to zahteva - i u tome, bar za sada, ima punu podr ku svoje vlade. Ukoliko vi odbijete da poete, ili ukoliko mi odbijemo da vas tamo uputimo, eka nas njihov sil an gnev. Ukoliko, pak, poete, i ponovo uspete, biemo svi spaseni... a i vas eka odg ovarajua nagrada." "A ukoliko krenem - i ne uspem?" "Postaraemo se da svu krivicu svalimo na vas... Da itavu stvar prika emo tak o kao da sa Zemljom nije imala nikakve veze." "Drugim reima, vladin obraz bie spasen." "Ne to bla e reeno", primeti Demaekova, "vi ete biti baeni lavovima, a mi emo se svesrdno nadati da Zemlja nee pretrpeti veu tetu. Jedan ovek umesto itave planete i n ije tako lo a cena." "Budui da postoje svi izgledi da ne uspem, sve mi se ini da neu ni poi." "Niste vi od te vrste", primeti Demaekova blago. "Aurora iskljuivo vas tra i , i naprosto ne mo ete odbiti... A zbog ega biste i odbili? Evo, ve dve godine poku av ate da dobijete dozvolu za odlazak na Auroru, i injenica da su vas stalno iznova odbijali ispunila vas je gorinom." " eleo sam da poem u miru, kako bih isposlovao njihovu pomo u naseljavanju d rugih svetova, a ne..." "Bejli, ni ta vas ne spreava da poku ate da dobijete njihovu pomo kako biste o stvarili svoj san o naseljavanju drugih svetova... Najzad, pretpostavimo da uspe te. To nije nemogue. Fastolf e biti va du nik, i mogue je da e poku ati da uini za vas go vi e nego to bi to inae bio sluaj. A i mi emo vam biti dovoljno zahvalni, da vam sa svoje strane takoe pru imo pomo. Zar to nije vredno rizika, ak i najveeg? Koliko god vam, ukoliko poete, izgledi na uspeh bili mali, ti izgledi su, ukoliko ne poete, r

avni nuli. Razmislite o tome, Bejli, ali, molim vas, ne premi ljajte se dugo." Bejli stisnu usne, shvativ i da, zapravo, i nema izbora. "Koliko vremena i mam na..." "Ali Bejli..." ree Demaekova tiho. "Zar vam ve nisam rekla da nemamo izbora - i, isto tako, ni vremena? Kreete..." Ona za asak baci pogled na mera vremena na svojoj ruci... "Kreete za ne to manje od est asova." 5. Svemirska luka nalazila se na istonom obodu Grada u jednom sasvim nenasel jenom sektoru, tako da se, doslovno, moglo smatrati da je sme tena na Otvorenom. O vu injenicu donekle je ubla avala okolnost da su se biletarnice i ekaonice nalazile unutar Grada, i da se do samih brodova stizalo pomou vozila koje se kretalo po na dkrivenim inama. Po tradiciji, sva uzletanja obavljala su se nou, tako da je kopre na tmine gotovo sasvim prigu ivala oseaj da je ovek na Otvorenom. Ako se uzme u obzir naseljenost Zemlje, u svemirskoj luci nije bilo pret erano ivo. Zemljani su veoma retko napu tali svoju planetu, i sav promet sastojao s e od trgovinske delatnosti o kojoj su se starali roboti i Svemirci. ekujui da brod pripreme za ukrcavanje, Elija Bejli se ve oseao odseenim od Ze mlje. Bentli je sedeo kraj njega, i izmeu njih dvojice vladala je mukla ti ina. " Nisam ni mislio da e mama doi", najzad se oglasi Ben. Bejli potvrdno klimnu. "Ni ja... Seam se kako je bilo kada sam kretao na Solariju. Ni ovog puta nije drugaije." "Jesi li uspeo da je smiri ?" "Uinio sam, Bene, sve to je bilo u mojoj moi. Ipak, ona i dalje misli da u i li zaglaviti negde u svemiru, ili da e me Svemirci ubiti im stignem na Auroru." "Ali vratio si se sa Solarije." "Ba zbog toga i misli da ne bi trebalo da jo jednom rizikujem; ona smatra da ne mogu dva puta imati toliko sree. Ipak, pre ivee... Bene, budi uz nju. Provodi s njom to vi e vremena bude mogao, i, ma ta inio, nemoj pominjati naseljavanje drugih planeta. Zna , to je ono to je najvi e uznemirava... po to joj je stalno u glavi da e nas uskoro, jedne od narednih godina, zauvek napustiti. Jasno joj je da ona nee biti u stanju da poe, i da te vi e nikad nee videti." "Mogue..." slo i se Ben. "Mo da e na kraju ba tako ispasti." "Ti se, mo da, mo e s tim lako suoiti, ali ona to nije u stanju... Stoga, moli m te, nemoj s njom o tome razgovarati dok budem odsutan. Va i?" "Va i... Ipak, mislim da je pomalo uznemirena i zbog Gladije." Bejli ga o tro pogleda. "Da li si..." "Ne, nisam s njom ni re o tome progovorio. Ali kao to zna , i ona je videla onu hipertalasnu dramu, a i poznato joj je da je Gladija sada na Aurori." "Pa ta? Aurora je velika planeta. Misli li da e me Gladija Delmar ekati tamo , u svemirskoj luci? Jehosafata mu, Bene, zar tvojoj majci nije poznato da je de vedeset posto grae tih hipertalasnih priica ista izmi ljotina?" Uz vidljiv napor, Ben se potrudi da promeni temu. "Ba sme no - sedi ovde bez ikakvog prtljaga." "Imam i vi e nego to mi treba. Evo, ovo odelo koje nosim - otarasie ga se im stupim na brod. Oduzee mi ga, hemijski oistiti - a onda izbaciti u svemir. Posle t oga, dobiu sasvim novu garderobu, po to prethodno i mene okade, oiste i izglaaju, i s polja i iznutra. Ve sam jednom pro ao kroz sve to." Ponovo zavlada ti ina... "Zna , tata..." zapoe opet Ben, pa zastade u pola ree nice. "Zna , tata..." poe on ponovo, s istim ishodom. Bejli se vrsto zagleda u svog sina. "Bene, ta to poku ava da mi ka e ?" "Tata, i sam sebi delujem budalasto to ti ovo govorim, ali, ipak, mislim da moram... Nisi ti tip junaka. ak ni ja nikad nisam smatrao da jesi. Ti si divan ovek i sjajan otac, ali nisi tip junaka." Bejli ne to proguna. "Uprkos tome", nastavi Ben, "kad se dobro razmisli, tvojom zaslugom Svem irci su napustili svoju naseobinu na Zemlji; tvojom zaslugom Aurora je stala na na u stranu; i, najzad, od tebe je potekla ideja o naseljavanju drugih planeta. Ta ta, ti si za dobrobit Zemlje uinio vi e nego svi oni u vladi zajedno. Kako to da te

ne cene u skladu s tim?" "Stoga to nisam tip junaka", odgovori Bejli, "a i zato to su me tutnuli u onu glupu hipertalasnu dramu. To je protiv mene okrenulo svakog pojedinca u Odse ku, tvoju majku izbacilo iz ravnote e, a mene stavilo pred standarde sa kojima nis am u stanju da se nosim... Bene, morao bih sada da poem." "Znam, tata... Ipak, ono to sam eleo da ti ka em, jeste da te ja uva avam. I k ada se ovoga puta vrati , na uva avanje e naii kod svih, a ne samo kod mene." Bejli odjednom oseti kako se topi. Stoga, samo brzo klimnu i potap a sina po ramenu. "Hvala ti", promrmlja on. "Dok se ne vratim, vodi rauna o sebi - i, ra zume se, o svojoj majci." Bejli se udalji, ne osvrnuv i se. Benu je objasnio da ide na Auroru da por azgovara o mogunosti naseljavanja drugih planeta. Da je to bio sluaj - mo da bi se i vratio kao pobednik. Ali kako su stvari stajale... Po glavi mu se vrzmala misao: vratiu se prezren - ukoliko se uop te vratim. DENIL

6. Bejli se po trei put na ina ao u svemirskom brodu; protekle dve godine nisu b ile dovoljne da mu izbledi seanje na prva dva otiskivanja u svemir. Znao je tano ta ga eka. Pre svega, potpuno e ga izolovati - to je znailo da se ni sa kim nee sresti , niti sa bilo kim doi u dodir, osim, mo da, s nekim robotom. Bie, takoe, pod stalnim medicinskim nadzorom - okadie ga i proistiti (nije to, naprosto, mogue izraziti na neki drugi nain). Preduzee sve da ga pripreme za susret sa Svemircima koji su bil i opsednuti strahom od bolesti i koji su na Zemljane gledali kao na pokretne vree prepune najraznovrsnijih klica. Bie, meutim, i nekih razlika. Ovoga puta, na primer, nee oseati strah zbog s vega kroz ta e biti prinuen da proe. U svakom sluaju, oseanje izgubljenosti zbog izlas ka iz utrobe majice Zemlje bie manje zastra ujue. Ovog puta, bie spreman za susret sa irim prostorima. Sam je sebe ubeivao (i ako, istini za volju, i dalje oseajui gr u predelu stomaka) da e ak, mo da, biti u stan ju da zatra i da mu omogue pogled na svemirska prostranstva. Pitao se, pritom, da li e se u bilo kom pogledu razlikovati od fotografij a nonog neba, kada se svod posmatra sa Otvorenog? Priseao se svog prvog do ivljaja u planetarijumu (razume se, u potpunoj bez bednosti Grada). Nije, pri tom, imao utisak da se nalazi na Otvorenom, i shodno tome, nije oseao ni nelagodnost. A onda, do le su i one dve - ne, tri - prilike kada se, nou, na ao na Otvoren om, i ugledao pravi nebeski svod posut zvezdama. Delovao je daleko manje upeatlji vo nego onom prilikom u planetarijumu; ali, svaki put bili su tu i sve povetarac i utisak daljine, to je izazivalo veu nelagodnost nego sam svod - mada je sve delo valo manje zastra ujue nego po danu, jer je tmina stvarala blagodatan za titniki zid o ko njega. Da li e pogled na svemirska prostranstva iz broda biti vi e nalik pogledu i z planetarijuma, ili pogledu sa same Zemlje? Ili e u njemu pobuditi neko sasvim d rugaije oseanje? Sav se predao razmi ljanju o tome, kao da eli da iz glave izbri e svaku pomis ao na D esi, Bena i sam Grad. Iz puke razmetljivosti, odbio je vozilo i umesto toga pe ice prevalio rast ojanje izmeu kapije i svemirkog broda, u pratnji robota koji je do ao po njega. Na kraju krajeva, re je bila o stazi prekrivenoj nadstre nicom. Prolaz je bio blago zakrivljen i Bejli je gledao unazad sve dok je bio u stanju da vidi Bena na drugom kraju. U jednom trenutku nehajno mu je mahnuo, ka o da se sprema da stupi na ekspresnu liniju za Trenton, i Ben mu je otpozdravio mahnito ma ui obema rukama, ispru iv i oba ka iprsta i srednja prsta - to be e drevni simbo pobede. Pobede? Puste nade, Bejli je u to bio siguran. Potom skrenu misli na drugu stranu, oekujui da ga one sasvim obuzmu. Kako

bi izgledalo ukrcavanje na svemirski brod po danu, dok mu se blistavi sunevi zrac i odbijaju o povr inu, i dok on sam, kao i ostali, ostaje u celosti izlo en Otvoreno m? Kako bi izgledalo biti sasvim svestan tog cilindrinog sveta koji e se ubrz o odvojiti od jednog neuporedivo veeg sveta, za koji je bio privremeno prikovan; koji e se malo potom nai u prostranstvu neuporedivo veem nego to je otvoreni prostor na samoj Zemlji, i boraviti u tom prostranstvu sve dok se, prebrodiv i beskrajno Ni ta, ne nae na drugom... Nastojao je da vrsto koraa, trudei se da mu lice ostane to bezizra ajnije - mi slio je, bar, da odaje takav utisak. Meutim, robot koji je sve vreme koraao pored njega odjednom se zaustavi. "Nije vam dobro, gospodine?" (Ne 'gospodaru', ve obino 'gospodine'. Bio je to robot s Aurore). "Sve je u redu, momak", odvrati Bejli promuklo. "Nastavimo." Dr ao je potom pogled uprt u tle, ne di ui oi sve dok ne stigo e do broda koji s e uzdizao poput nekog tornja. Auroranski brod! Bio je siguran u to. Obasjan mekom svetlo u, izgledao je i vei i graciozniji , ak i moniji nego solarijanski brodovi. Bejli kroi unutra, i dalja poreenja sasvim prevagnu e u korist Aurore. Njego va odaja bila je vea od onih koje je imao pre dve godine: istovremeno, bila je i udobnija i rasko nija. Budui da je znao ta sledi, bez oklevanja je skinuo svu odeu sa sebe. (Mo da e je mlaznim sagorevanjem razbucati na sastavne atome. Bilo je sasvim izvesno da m u je nee vratiti pri povratku na Zemlju - ukoliko se uop te bude vratio. Uostalom, tako je bilo i pro li put). Drugu odeu nee dobiti sve dok bri ljivo ne speru sve sa njega, dok ga ne pre gledaju, i dok ga celog ne i pricaju. Gotovo da se obradovao poni avajuem postupku ko me e ga podvrgnuti. Najzad, to e mu pomoi da skrene misli od onoga to e za neki trenu tak poeti da se zbiva. Jedva da je bio svestan poetnog ubrzanja, i gotovo da nije imao vremena da misli o trenutku kada e se odlepiti od Zemlje i zai u svemir. Po to je obukao novu odeu, pomalo zlovoljno stade pred ogledalo. Materijal od koga je odea bila nainjena, ma od ega da je bio, posedovao je glatkou i sjaj i me njao je boju u zavisnosti od ugla pod kojim ga je posmatrao. Nogavice pantalona dopirale su mu do lanaka, uranjajui u obuu koja mu je izvanredno pristajala. Rukavi jakne su avali su se kod doruja, dok su mu ruke prekrivale tanke, providne rukavic e. Jakna mu je sasvim pokrivala vrat; na nju je bila na ivena i kapuljaa kojom je, po volji, mogao pokriti glavu. Znao je da su ga toliko ututkali ne zarad njegove vlastite udobnosti, ve da bi predstavljao to manju opasnost za Svemirce. Posmatrajui sebe tako odevenog, Bejli pomisli da bi se morao oseati neprij atno oklopljenim; trebalo je, takoe, i da trpi zbog prekomerne toplote i suvi ka vl a nosti. Ali nije. ak se, na svoje ogromno iznenaenje, nije ni znojio. Zakljuak koji je izveo na osnovu toga bio je vi e nego razlo an. "Momak, da l i ova odea automatski pode ava temperaturu tela?" upita on robota koji ga je doprat io do broda, i jo se nalazio pokraj njega. "Tako je, gospodine", odgovori robot. "Re je o odei za svako vreme i smatr aju je izvanredno pogodnom. Meutim, veoma je skupa. Samo mali broj ljudi na Auror i mo e je sebi priu titi." "Zaista? Jehosafata mu!" Bejli se zagleda u robota. Bio je to prilino nerazraen model, zapravo dost a slian zemaljskim robotima. Uprkos tome, bilo je u njegovom izrazu tananosti koj a je nedostajala zemaljskim modelima. Na primer, iako u ogranienoj meri, mogao je menjati izraz lica. ak se i blago nasme io kada je napomenuo da je Bejli dobio odeu koju je mali broj itelja Aurore moglo sebi priu titi. Materija od koje je bio sazdan liila je na metal, ali je uprkos tome delo vala kao da je izatkana; menjala je izgled pri svakom pokretu, a boje kao da su se meusobno nadmetale, ostavljajui dosta prijatan utisak. Ukratko, sve dok ga ovek ne bi izbliza i pomno osmotrio, robot je, iako, oigledno, nije bio sazdan po ljud skom liku, delovao kao da i sam na sebi ima odeu. "Momak, kako ti je ime?" upita ga Bejli.

"Zovem se iskar, gospodine." "R. iskar?" "Ako vam tako odgovara, gospodine." "Imate li biblioteku na brodu?" "Imamo, gospodine." "Mo e li mi pribaviti neku video-knjigu o Aurori?" "Kakve vrste, gospodine?" "O istoriji... politikim doktrinama... geografiji... O bilo emu to mi mo e po moi da upoznam planetu." "Da, gospodine." "I ita." "Da, gospodine." Robot izie kroz dvostruka vrata, i Bejli ozbiljno klimnu sam sebi. Prilik om putovanja na Solariju, nijednog trenutka nije mu palo na pamet da dokolicu to kom plovidbe kroz svemir upotrebi da ne to korisno sazna o toj planeti. To znai da je uznapredovao tokom poslednje dve godine. Bejli poku a da otvori vrata kroz koja je robot upravo izi ao. Bila su zaklj uana, i nisu popu tala. Veoma bi ga iznenadilo da je bilo drugaije. Potom se obazre po sobi. Bio je tu i hipertalasni prijemnik. Poluodsutno je dodirivao dugmad, i iz aparata odjednom grmnu muzika; po to mu je konano po lo za rukom da je uti a, nastavi da slu a s neodobravanjem. Neskladno je tre tala, kao da i nstrumenti u orkestru nisu bilu ba najbolje na timovani. Najzad mu poe za rukom da promeni kanal. Pred sobom je sada imao neku vrs tu svemirske fudbalske utakmice, koja se, oigledno, odigravala pri uslovima nulte gravitacije. Lopta je letela u pravim linijama, dok su igrai (premnogo ih je bil o, na svakoj strani - sa stabilizatorima na leima, laktovima i kolenima, kako bi bolje upravljali svojim pokretima) graciozno poskakivali. Njihove neuobiajene kre tnje izazva e u Bejlijevoj glavi vrtoglavicu. I tek to se nagao i napipao dugme za iskljuivanje, Bejli zau kako se vrata iza njegovih lea otvaraju. On se okrenu, i mo da ba stoga to je oekivao da vidi R. iskara, isprva be e sves tan samo prisustva nekoga ko nije bio R. iskar. Zatreptav i nekoliko puta, on shvat i da pred sobom ima nekog ko je savr eno ljudskog oblija, sa irokim licem i istaknut im jagodicama, kratke rie kose zalizane unazad; nekog odevenog u odeu klasinog kroj a i prigu enih boja. "Jehosafata mu!" uzviknu Bejli, glasom koji kao da nije bio njegov. "Partneru Elija", oglasi se prido lica i stupi napred, sa malenim, ozbiljn im osmehom na licu. "Denile!" uzviknu Bejli, stu ti se prema robotu i zagrli. "Denile!" 7. Bejli nije pu tao Denila iz svog zagrljaja - on je bio jedino, iako neoekiv ano, njemu prisno stvorenje na brodu, njegova jedina vrsta veza sa pro lo u. Preplavi e ga olak anje i ljubav. A onda, malo pomalo, misli mu se sredi e i odjednom mu postade jasno da to na grudi ne pritiska Denila, ve R. Denila - Robota Denila Olivava. vrsto je stisk ao robota, a i robot se blago privijao uz njega, dopu tajui ljudskom biu da ga gu i sv ojim zagrljajem, procenjujui da ga to usreuje; njegov pozitronski mozak govorio mu je da se ne sme suprotstaviti tom izlivu, budui da bi to izazvalo razoaranje i os eanje nelagodnosti kod jednog ljudskog stvora. Nezaobilazni Prvi zakon robotike jasno je kazivao: "Robot ne sme da povr edi ljudsko bie..." a ne prihvatiti izraze prijateljstva ljudskog bia znailo bi ozb iljno ga povrediti. Lagano, kako ne bi dopustio da se ispolji emer to ga je obuzeo, Bejli popu sti stisak. Na kraju jo jednom sna no stisnu robotova ramena, kao da time eli da mu stavi do znanja da se od njega ne odvaja zbog oseanja nelagodnosti. "Nisam te video, Denile", napomenu Bejli, "jo otkako si brodom dovukao na Zemlju onu dvojicu matematiara... Sea li se?" "Razume se da se seam, partneru Elija. Lepo je to te ponovo vidim." "I ti ne to osea , zar ne?" upita Bejli blago. "Ne bih umeo da ka em, partneru Elija, ta oseam u ljudskom smislu rei. Ipak,

mogu da ka em da je ve sam susret s tobom uinio da mi misli postanu jasnije, i da si la gravitacije kojoj je moje telo podlo no nekako slabije utie na moja ula - a posto je i druge promene koje mi nije te ko da uoim... Pretpostavljam da bi se ono to oseam moglo u grubim crtama uporediti s onim to ljudska bia nazivaju zadovoljstvom." Bejli klimnu u znak saglasnosti. "Stari moj partneru, ta god bilo to to os eti pri susretu sa mnom, a to ti se i samom ini prijatnijim od stanja u kome si kad a ja nisam s tobom - meni sasvim odgovara... ukoliko shvata ta hou da ka em. Ali otku d ti ovde?" " iskar Revenlov me je obavestio da si..." R. Denil zaas zastade.

"Oriban?" upita Bejli podsme ljivo. "Dezinfikovan", odgovori R. Denil. "Smatrao sam da se posle toga mogu sr esti s tobom." "Nisi, valjda, mislio da e navui neku bole tinu?" "Nipo to, partneru Elija, ali bi ostali na ovom brodu mogli potom oklevati da me puste k sebi. Ljudi s Aurore posebno su osetljivi na mogunost zaraze, ak i kada ne postoji nikakva mogunost da se zaraze." "Shvatam... Ipak, nisam te pitao zbog ega si ovde ba u ovom trenutku. Misl io sam, zbog ega si uop te ovde, na brodu?" "Dr Fastolf, ija sam svojina, nalo io mi je, iz vi e razloga, da budem na bro du koji su poslali po tebe. Smatrao je da bi bilo dobro da se odmah na poetku mis ije, koja e po njemu biti prilino te ka, sretne sa nekim poznatim licem." "Zaista, veoma uviavno od njega. Iskreno sam mu zahvalan." R. Denil ozbiljno se nakloni, prihvativ i ovaj izraz zahvalnosti u ime svo g gospodara. "Dr Fastolf je takoe smatrao..." Denil za trenutak zastade. "Smatrao je, takoe, da e to i u meni pobuditi odgovarajue oseanje." "Misli , zadovoljstva", upita Bejli. "S obzirom da mi je dozvoljeno da upotrebim taj izraz - da. A trei razlog , i najva niji..." Vrata se u tom asu ponovo otvori e i R. iskar ue u sobu. Bejli okrenu glavu prema njemu i u magnovenju ga obuze prava poplava nez adovoljstva. Nije bilo nikakve sumnje da je R. iskar robot, i to je, na neki nain, podvlailo injenicu da je i Denil bio robot (R. Denil, Bejli ponovo i nehotice pom isli), mada je Denil u poreenju sa iskarom bio neuporedivo savr eniji. Bejli, meutim, nije eleo da ta injenica bude toliko upadljiva; nije ni sam eleo da osea nelagodnos t zbog toga to Denila nije bio u stanju da do ivljava drugaije nego kao ljudsko bie, bez obzira na pomalo napadan nain njegovog izra avanja. " ta je sad, momak?" upita on pomalo nestrpljivo. "Doneo sam vam video-knjige koje ste tra ili", odgovori iskar. "I ita." "Dobro, spusti ih tu. Tamo... slobodan si. Denil e ostati sa mnom." "Da, gospodine." Robotove oi - bledo su svetlucale, ustanovi Bejli, za ra zliku od Denilovih - na trenutak se usmeri e prema R. Denilu, kao da tra e odobrenje od nekog vi eg bia. "Bie sasvim u redu, prijatelju iskare, ukoliko ostane pred vratima", ree Den il. "Uiniu tako, prijatelju Denile", slo i se R. iskar. R. iskar izie, ali iz Bejlija izbi oseanje nelagodnosti. "Zbog ega da ostane pred vratima? Jesam li ja to zatoenik?" "U izvesnom smislu", odgovori Denil, "kako ne bi imao priliku da se toko m putovanja me a sa posadom. Sa aljenjem moram da priznam da si zaista neka vrsta za toenika. Ipak, nije to razlog za iskarovu prisutnost... I dozvoli mi, partneru Eli ja, da iskoristim ovu priliku kako bih ti skrenuo pa nju na to da bi bilo veoma pr eporuljivo da iskara - kao, uostalom, i druge rubote - ne oslovljava sa 'momak'." " to, ne dopada im se taj izraz?" " iskaru ne smeta ni ta to dolazi od nekog ljudskog bia. Naprosto, 'momak' nij e uobiajen izraz za robota na Aurori, i stoga ne bi bilo uputno, da makar i nenam erno, stvori jaz izmeu sebe i Auroranaca time to e neva nim razlikama u govoru nagla ava i mesto svog porekla." "Kako da im se onda obraam?" "Kao i meni, koristei njihovo uobiajeno ime za identifikaciju. Na kraju kr

ajeva, u pitanju je samo jedna re kojom se odreuje osoba kojoj se obraa - i nema nik akvog razloga da jedna obina re vredi manje od bilo koje druge rei. Sve je to stvar op teusvojenih obiaja. Na Aurori je sada obiaj da se robotima obraa kao 'njemu', ili , ponekad, 'njoj'; ne i sa bezlinim 'to'. Pored toga, na Aurori je sasvim izi lo iz upotrebe kori enje inicijala 'R', osim u isto formalnom obraanju, a i tada uz kori enje punog imena i prezimena; mada se, u novije vreme, taj inicijal ni tada ne koris ti." "U tom sluaju, Denile" - Bejli se jedva uzdr a da ne ka e 'R. Denile' - "kako pravite razliku izmeu robota i ljudskih bia?" "Razlika je, partneru Elija, naje e sama po sebi uoljiva. Nema nikakve potreb e da se ona svesno nagla ava. Tako, bar, na Aurori gledaju na to... budui da si od i skara tra io da te snabde video-knjigama o Aurori, pretpostavljam da eli da se bolje uputi u obiaje na njoj i olak a sebi obavljanje zadatka kojeg si se poduhvatio." "Da, zadatka to su mi ga natovarili na lea. Ali Denile, ta se zbiva u sluaju kada razlika izmeu robota i ljudskog bia nije ba sama po sebi uoljiva? Kao, na prim er, u tvom sluaju?" "emu, onda, uop te praviti razliku, osim ukoliko za tim ne postoji su tinska potreba?" Bejli duboko uzdahnu. Nee biti ba lako prilagoditi se te nji Auroranaca da s e pretvaraju kako roboti uop te ne postoje. "Ipak", nastavi on, "ukoliko iskarov za datak nije da me dr i kao zatoenika, zbog ega... on... uop te stoji pred vratima?" "ini to po nalogu dr Fastolfa, partneru Elija. iskar je tu da te titi." "Da me titi? Od ega? Ili, bolje, od koga?" "U pogledu toga, partneru Elija, dr Fastolf nije bio sasvim izriit. Ipak, imajui u vidu da su se strasti uzvitlale povodom sluaja Jandera Panela..." "Jandera Panela?" "Robota ije je funkcionisanje naglo privedeno kraju." "Drugim reima, ubijenog robota?" "'Ubiti' je, partneru Elija, izraz koji se obino primenjuje kada su ljuds ka bia u pitanju." "Ali na Aurori ne prave razliku izmeu robota i ljudskih bia, je li tako?" "Tako je! Uprkos tome, u ovom iznimnom sluaju okonanja ivotnih funkcija pit anje potrebe, ili nedostatka potrebe za razlikovanjem, nijednog se trenutka nije postavilo - bar, koliko je meni poznato. Ne znam, zaista, kakva su pravila u ta kvim prilikama." Bejli malo razmisli. Nije re bila ni o emu naroito va nom; u pitanju je, napr osto, bio nain izra avanja. Uprkos tome, eleo je da se to je vi e mogue uputi u nain raz i ljanja Auroranaca; u suprotnom, ni do ega ne bi mogao doi. "Ljudsko bie koje 'funkcioni e' smatra se ivim. Ukoliko mu neko drugo ljudsk o bie namerno, nasilno prekrati ivot, mi to nazivamo 'ubistvo' ili 'usmrivanje'. 'U bistvo' je, iz nekog razloga, znatno jai izraz. Kada bi se, nekim sluajem, iznenad a zatekao kao svedok poku aja nasilnog oduzimanja ivota nekom ljudskom biu, ovek bi p ovikao: 'Ubistvo!' Te ko da bi neko uzviknuo: 'Usmrivanje!' U pitanju je vi e formaln i, a manje emocionalni izraz." "Ne shvatam sasvim razliku koju pravi , partneru Elija", primeti Denil. "S obzirom da su 'ubistvo' i 'usmrivanje' izrazi koji u podjednakoj meri oznaavaju n asilno okonavanje ivota nekog ljudskog bia, onda bi u tom sluaju obe rei bilo mogue po djednako valjano upotrebiti. U emu je razlika?" "Kada neko uzvikne prvu od te dve rei, ona, Denile, ostavi mnogo jai utisa k na drugo ljudsko bie nego ona druga." "Zbog ega?" "Zbog znaenja i pomisli koje pri tom pobuuje... Re je o tananoj razlici, ne u znaenju, ve o razlici proistekloj iz vekovne upotrebe... U pitanju su priroda i zvesnih rei, okolnosti i zbivanja tokom kojih je ovek iskusio da se neki izraz neu poredivo e e upotrebljava - u poreenju sa nekim drugim, slinim izrazom." "Nieg od toga nema u mojoj memoriji", primeti Denil, sa prizvukom bespomon osti koji je vidljivo odudarao od prividne bezbojnosti sa kojom je to izgovorio (iste one bezbojnosti sa kojom je i sve drugo iskazivao). "Ipak, Denile, veruje li mi na re da je ba tako?" "Bezuslovno." Denil se slo i bez oklevanja, kao da su ga upravo uputili u

re enje neke zagonetke. "Shodno tome, mogli bismo rei da se i robot koji funkcioni e smatra ivim", n astavi Bejli. "Mnogi ne bi bili spremni da toliko pro ire smisao te rei, ali nama n i ta ne smeta da stvari defini emo onako kako nam to ponajbolje odgovara. Dakle, ni ta nam ne smeta da robota koji funkcioni e smatramo ivim; samo bismo stvari bez potre be komplikovali traganjem za nekom novom rei da takvo stanje opi emo, ili izbegavan jem da primenimo ve odomaen izraz. Na primer, Denile, ti si iv, je li tako?" "Ja funkcioni em", odgovori Denil lagano i nagla avajui rei. "Ma, hajde! Ukoliko neku vevericu smatramo ivom, ili bubu, ili drvo, ili vlat trave, zbog ega i tebe ne bismo smatrali ivim? Nikad mi ni na pamet nee pasti da za sebe ka em - ili, ak, da pomislim - da sam ja iv, dok ti samo 'funkcioni e ', pogo tovo ako neko vreme treba da provedem na Aurori, gde nema razloga da pravim nepo trebnu razliku izmeu robota i sebe. Shodno tome, ka em ti da smo obojica ivi, i tra im od tebe da mi u pogledu toga veruje na re." "Uiniu kako ka e , partneru Elija." "Ipak, mo emo li ba rei da je nameran nasilni prekid ivota jednog robota od s trane nekog ljudskog bia - 'ubistvo'? U pogledu toga smo u nedoumici. Ukoliko je zloin isti, i kazna bi morala biti ista; ali da li bi to bilo u redu? Ukoliko je kazna za ubistvo nekog ljudskog bia smrt, treba li istom kaznom kazniti i oveka ko ji je uinio kraj nekom robotu?" "Kazna za ubicu, partneru Elija, sastoji se u podvrgavanju psiho-sondi, t o za posledicu ima potpunu promenu njegove linosti. Jer, zloin je proistekao iz kr ajnje posebnog ustrojstva njegovog mozga, a ne iz injenice da mu u telu obitava iv ot." "A kakva kazna sledi na Aurori nekome ko je nasilno okonao funkcionisanje nekog robota?" "To mi nije poznato, partneru Elija. Koliko znam, tako ne to jo se nije zbi lo na Aurori." "Pretpostavljam da se ne pribegava primeni psiho-sonde", nastavi Bejli. "A ta ka e na 'robousmrenje'?" "'Robousmrenje'?" "Mislim, kao izraz kojim bismo opisali ubistvo nekog robota?" "Ali partneru Elija, ta je u tom sluaju sa glagolom koji se izvodi iz imen ice? Nikad nisam uo da se ka e 'robousmrtiti', te mi, stoga, ni 'robousmrenje' ne zv ui kao prikladna re." "U pravu si. Da ka emo 'umoriti' i u jednom i u drugom sluaju." "Ipak, re 'umoriti' primenjuje se samo kada su ljudska bia u pitanju. Ne m o e se, recimo, 'umoriti' neka ivotinja." "Tako je", slo i se Bejli. "Niko, da tako ka em, nee 'umoriti' neko ljudsko b ie pukim sluajem; to, uvek oznaava svesnu nameru. Znatno iri izraz je 'ubiti'. To se mo e odnositi kako na nenamerno ubistvo tako i na umorstvo - a i primenjuje se po djednako i za ljude i za ivotinje. ak se i neko drvo mo e 'ubiti' - bolest ga mo e, na primer, ubiti. Prema tome, Denile, zbog ega ne bi bilo mogue ubiti i jednog robot a?" "Ljudi, partneru Elija, ba kao i ivotinje i biljke, iva su bia", odgovori De nil. "Ali roboti su ovekova tvorevina, ba kao i ovaj ita ovde. A neka 'tvorevina' se mo e 'uni titi', 'o tetiti', 'smrskati'. Ne i 'ubiti'." "Ipak, Denile, koristiu izraz 'ubiti'. Jander Panel bio je ubijen." "Zbog ega bi upotreba neke druge rei unela bilo kakvu razliku u ono to elimo da opi emo?" upita Denil. "Ono to ru om nazivamo i pod drugim imenom bi slasno mirisalo. Je li tako, Denile?" Denil za trenutak zastade. "Nisam sasvim siguran ta se ima u vidu pod mir isom ru e, ali ako je ru a na Zemlji isti onaj obian cvet koji i na Aurori nazivaju r u om, i ako pod njenim 'mirisom' podrazumeva neko njeno svojstvo koje ljudi mogu os etiti, izmeriti i, uop te, utvrditi, u tom sluaju, sasvim sigurno, ako se za oznaava nje ru e upotrebi neki drugi splet zvukova - a pri tom se ni ta drugo ne izmeni - to ni na koji nain ne bi uticalo ni na njen miris ni na neka druga njena su tinska sv ojstva." "Tano. Ipak, kada su ljudska bia u pitanju, promena u nazivu dovodi i do p

romene u zapa anju." "Ne shvatam zbog ega, partneru Elija." "Zbog toga, Denile, to se ljudska bia esto ne pona aju u skladu sa logikom. R azume se, ta njihova osobina nije ba za pohvalu." Bejli se udobnije smesti u naslonjau i stade da se poigrava itaem, dopustiv i svom umu da se nekoliko minuta bavi vlastitim mislima. Rasprava sa Denilom bila je sama po sebi korisna; jer, dok se poigravao pitanjem znaenja rei, sasvim je us peo da zaboravi da se nalazi u svemiru, da se brod sve vi e udaljuje od Sunevog sis tema, da je na putu ka taki u kojoj e moi da izvede skok kroz hipersvemir; da zabor avi, najzad, da e se ubrzo nai nekoliko miliona kilometara udaljen od Zemlje, a po tom, i nekoliko svetlosnih godina daleko od Zemlje. Meutim, va nije je bilo to da je bio u stanju da izvede nekoliko pozitivnih zakljuaka. Bilo je jasno da Denilovo napominjanje kako Auroranci ne prave razlik u izmeu robota i ljudskih bia nije bilo sasvim osnovano. Mogue je, istina, da su ob zirni Auroranci uklonili inicijal 'R', da su otklonili izraz 'momak' u obraanju s a robotima, i da ne upotrebljavaju uobiajenu zamenicu 'to'; meutim, na temelju Den ilovog upornog neprihvatanja da koristi istu re za oznaavanje nasilnog kraja nekog robota i nekog ljudskog bia (to neprihvatanje bilo je sastavni deo njegove progr amiranosti koja je, opet, predstavljala prirodnu posledicu pretpostavki Aurorana ca o tome kako bi Denil trebalo da se pona a), lako se moglo zakljuiti da je re o kr ajnje povr nim promenama. U su tini, Auroranci su, kao i Zemljani, bili vrsto ubeeni d a su roboti samo ma ine, i da su daleko ispod ljudskih bia. To je samo moglo znaiti da pri re avanju ovog po svemu izuzetnog zadatka ko ji je za cilj imao otklanjanje krize (ukoliko je to uop te bilo mogue) nee naii na pr epreku u vidu pogre nog shvatanja auroranskog dru tva. Bejli se na trenutak zapita ne bi li trebalo da porazgovara sa iskarom, k ako bi proverio zakljuke do kojih je do ao tokom razgovora sa Denilom; ali, bez mno go kolebanja, odlui da to ipak ne uini. iskarov priprosti i, verovatno, sirov um ne bi mu u tome bio od koristi. Sve bi se na kraju svelo na "Da, gospodine" ili "N e, gospodine." Bilo bi to kao da postavlja pitanja traci na kojoj su unapred sni mljeni odgovori. U tom sluaju, odlui Bejli, nastavie sa Denilom koji je bar bio u stanju da na pitanja odgovara na nain koji je delovao kao da razume stvari. "Denile", obrati mu se on, "hajde da razmotrimo sluaj Jandera Panela, koj i, koliko sam razabrao iz onoga to si mi rekao, predstavlja prvi sluaj 'roboumorst va' u istoriji Aurore. Ljudsko bie za to odgovorno - ubica - ostalo je, koliko sa m shvatio, nepoznato." "Ukoliko pretpostavimo da je neko ljudsko bie za to odgovorno", odgovori Denil, "u tom sluaju njegov identitet zaista nije poznat. to se toga tie, partneru Elija, u pravu si." "A ta je s motivom? Zbog ega je Jander Panel umoren?" "Ni to nam nije poznato." "Ipak, Jander je bio ovekoliki robot, poput tebe a ne poput R. is... misli m, iskara?." "Tako je. Jander je bio humanoid, ba kao i ja." "Da li je u tom sluaju mogue da nije postojala namera da se umori jedan ro bot?" "Ne razumem te, partneru Elija." Bejli oseti kako ga obuzima nestrpljenje. "Da nije mo da ubica pomislio da je Jander Panel ljudsko bie; da nije nameravao da poini obino ubistvo, a ne roboum orstvo?" Denil lagano odmahnu glavom. "Humanoidi su, partneru Elija, samo izgledo m nalik na ljudska bia, od vlasi do epiderma. Na je govor sasvim prirodan, kao i n a e kretnje pri jelu, i tako dalje. Uprkos tome, u na em ukupnom pona anju razlike su jasno vidljive. Mogue je da e se vremenom, i sa usavr avanjem modela, te razlike sma njivati, ali e ih i dalje ostati poprilian broj. Ti, kao ni ostali Zemljani nenavi kli na humanoidne robote, mo da nisi u stanju da odmah uoi te razlike, ali Auroranci jesu. Nijedan itelj Aurore ne bi nikad, ni za trenutak, Jandera - kao ni mene zamenio sa ljudskim biem." "A da li bi mo da neki drugi Svemirac, sa nekog drugog sveta, mogao da poin

i takvu gre ku?" Denil je za trenutak oklevao. "Ne verujem. Ne tvrdim to na osnovu linog i skustva, ili na osnovu saznanja koje mi je dato; meutim, na temelju podataka koji ma raspola em znam da i drugi Svemirci isto tako dobro poznaju robote kao i Aurora nci - Solarijanci, mo da, jo i bolje - te nije nimalo te ko zakljuiti da nijednom Svem ircu ne bi promakla razlika izmeu robota i ljudskih bia." "Postoje li humanoidni roboti i na ostalim Spoljnim svetovima?" "Ne, partneru Elija, postoje samo na Aurori." "Prema tome, drugi Svemirci ba i nisu najbolje upoznati sa humanoidnim ro botima... Mo da bi mogla da im promakne razlika i da ih gre kom smatraju ljudskim bii ma." "To mi se ini malo verovatnim. ak se i humanoidni roboti, neopozivo, pona aj u na izvestan odreeni nain koji bi svaki Svemirac smesta prepoznao." "Ipak, sigurno je da postoje Svemirci koji zaostaju i po inteligenciji, i po iskustvu, i po zrelosti. Ako ni ta drugo, postoje deca Svemiraca, kojima bi r azlika verovatno mogla promai." "Prilino je sigurno, partneru Elija, da... da roboumorstvo nije poinila ni kakva neobrazovana, neiskusna ili izrazito mlada osoba. Sasvim sigurno." "Samo odstranjujemo mogunosti. U redu. Ukoliko nijednom Svemircu ne bi mo gla promai razlika - ta je sa nekim Zemljaninom? Da li bi bilo mogue da..." "Partneru Elija, kada stigne na Auroru, bie prvi Zemljanin koji je kroio na tu planetu jo otkako je okonano rano razdoblje naseljavanja. Svi sada ivi Auroranci rodili su se na Aurori, odnosno, u veoma malom broju sluajeva, na nekom od drugi h svetova Svemiraca." "Prvi Zemljanin", promrmlja Bejli. "Zaista sam poastvovan. Ipak, zar ne b i neki Zemljanin mogao da stigne na Auroru, a da Auroranci za to ne znaju?" "Ni govora!" odgovori Denil bez i najmanjeg kolebanja. "Mo da ni tebi, Denile, nije sve poznato?" "Ni govora!" sti e odgovor, po tonu isti kao i prethodni. "Mo emo, znai, zakljuiti", ree Bejli sle ui ramenima, "da je postojala namera da se izvr i roboumorstvo i ni ta vi e." "Do tog smo zakljuka do li jo na samom poetku." "Auroranci koji su izveli takav zakljuak od samog poetka su raspolagali sv im obave tenjima", primeti Bejli. "Ja ih, meutim, tek sada sakupljam." "Svojom napomenom, partneru Elija, nisam imao ni najmanju nameru da te o bezvredim. Znam da nije uputno prenebregavati tvoje sposobnosti." "Hvala ti, Denile. Znam da u tvojoj primedbi nije bilo nieg potcenjivakog. .. Meutim, maloas si rekao da roboumorstvo nije poinila nijedna neobrazovana, neisk usna, niti sasvim mlada osoba, i da je to izvan svake sumnje. Hajde da razmotrim o i tu tvrdnju..." Bejliju je bilo jasno da je krenuo okoli nim putem. Ipak, nije imao izbora . Imajui u vidu praznine u svom poznavanju obiaja na Aurori i naina auroranskog raz mi ljanja, nije mogao dozvoliti sebi da se oslanja na pretpostavke i da bilo ta zan emari. Da se na ovaj nain ophodio sa nekim inteligentnim ljudskim biem, takva bi o soba, po svoj prilici, ubrzo izgubila strpljenje i ispljunula neki podatak - vrl o verovatno smatrajui Bejlija budalom. Meutim, budui da je bio robot, Denil je bio spreman da sa savr enom strpljivo u sledi Bejlija na njegovom krivudavom putu. Upravo takvo pona anje odavalo je da je Denil robot, ma koliko bio nalik l judskom biu. Neki Auroranac bio bi u stanju da u njemu prepozna robota ve na osnov u jednostavnog odgovora na neko jednostavno pitanje. to se tie tananih razlika, De nil je odista bio u pravu. "Mo emo, dakle, zanemariti decu i sasvim mlade, mo da i veinu ena, kao i mnoge odrasle mu karce, ako se poe od pretpostavke da je za roboumorstvo bila potrebna p oprilina snaga - imajui u vidu da je Janderova glava bila smrskana silovitim udarc em ili da su mu grudi bile zdrobljene. ini mi se da bi tako ne to mogla da uini samo neka krupna i sna na osoba." Na osnovu onoga to mu je Demaekova rekla na Zemlji, Be jli je znao da roboumorstvo nije bilo izvr eno na taj nain... Ali s druge, pak, str ane, ko mu je mogao jemiti da i ona nije bila pogre no obave tena? "Tako ne to ne bi moglo da uini nijedno ljudsko bie", primeti Denil. "Zbog ega?"

"Sigurno ti je poznato, partneru Elija, da je robotov skelet nainjen od m etala i da je mnogo vr i od ljudskih kostiju. Na e su kretnje znatno sna nije, br e i pod tananijom kontrolom. Trei zakon robotike ka e: 'Robot je obavezan da preduzme sve to je neophodno u cilju vlastite za tite', tako da bi jedan robot sa lakoom mogao da odbije napad nekog ljudskog bia. Ne bi mu pri tom bilo nimalo te ko da osujeti napa d ni najsna nijeg ljudskog bia. Takoe, veoma je malo verovatno da bi takav napad doek ao nespreman. Uvek smo svesni ljudskih bia. Na drugi nain ne bismo ni bili u stanj u da funkcioni emo." "Ma hajde, Denile..." usprotivi se Bejli. Trei zakon robotike, zapravo, k a e: 'Robot mora da vodi rauna o svom opstanku osim ako se to kosi sa Prvim i Drugi m zakonom. 'Drugi zakon robotike, opet, ka e: 'Robot mora da izvr ava nareenja koja m u daju ljudska bia, osim ako se to kosi sa Prvim zakonom.' I najzad, Prvi zakon k a e: 'Robot ne sme da povredi ljudsko bie, niti da, uzdr avanjem od delanja, dopusti da ljudsko bie bude povreeno.' Neko ljudsko bie mo e robotu izdati nalog da uni ti samo g sebe - i robot e u tom sluaju upotrebiti svu snagu kojom raspola e da sebi raspolu ti glavu. Prema tome, ukoliko je neko ljudsko bie napalo robota, robot ne bi moga o odbiti napad a da ga pri tom ne povredi - jer bi time prekr io Prvi zakon." "Pretpostavljam da ima u vidu zemaljske robote", doeka ga Denil. "Na Auror i - kao i na svim svetovima Svemiraca - na robote se gleda sa vi e uva avanja nego n a Zemlji, i oni su, u celini posmatrano, slo eniji, mnogostraniji, i mnogo vrednij i. Trei zakon je stoga na Spoljnim svetovima vidljivo jai u poreenju sa Drugim zako nom nego to je to sluaj na Zemlji. Nalog za samouni tenje bio bi osporen i morao bi postojati zaista, krajnje opravdan razlog da bi se sproveo - jasna i neposredna opasnost. A to se tie odbijanja napada, Prvi zakon time ne bi bio prekr en, budui da su auroranski roboti u stanju da ljudsko bie uspe no spree, a da ga ni na koji nain n e povrede." "Pretpostavimo, ipak, da ljudsko bie istraje u tvrdnji da e, ukoliko robot ne uni ti sam sebe, ono, ljudsko bie, biti ugro eno? Ne bi li u tom sluaju robot ipak uni tio sam sebe?" "Jedan auroranski robot bi bezuslovno ispitao svaki takav nalog. Morali bi postojati savr eno jasni dokazi da ljudskom biu preti uni tenje." "Zar jedno ljudsko bie ne bi moglo biti dovoljno prepredeno da stvari pre dstavi u takvom svetlu da se robotu uini kako je ono zaista u velikoj opasnosti? Da li neinteligente, neiskusne i sasvim mlade osobe iskljuuje samo stoga to smatra d a bi bila neophodna izuzetna sposobnost da se tako ne to postigne?" "Ne, partneru Elija, ne", odgovori Denil. "U tom sluaju, ima li neke gre ke u mom nainu razmi ljanja?" "Nema, nikakve." "Znai, gre ka koju pravim, po svemu sudei, proistie iz moje pretpostavke da j e robot pretrpeo fizika o teenja. A, u stvari, njegova o teenja uop te nisu bila fizike p irode. Jesam li u pravu?" "Jesi, partneru Elija." (To je znailo, pomisli Bejli, da je Demaekova raspolagala pouzdanim injenic ama). "U tom sluaju, Denile, znai da je Jander pretrpeo mentalna o teenja. Da je do l o do roboblokade! Potpune i nepopravljive." "Roboblokade?" "Skraenica od 'robotska blokada'; oznaava trajni prekid funkcionisanja poz itronskih kola." "Na Aurori, partneru Elija, ne koristimo izraz 'roboblokada'." "A kako vi to nazivate?" "'Mentalnim iskljuivanjem'." "U svakom sluaju, govorimo o istoj pojavi." "Bilo bi mudro, partneru Elija, koristiti na izraz, jer se u suprotnom mo e desiti da te Auroranci ne shvate, to bi onemoguilo svaki razgovor. Maloas si i sam rekao da razliite rei izazivaju nedoumice." "U redu, onda, koristiemo izraz 'mentalno iskljuivanje'... Dakle, da li mo e , na primer, doi do 'mentalnog samoiskljuivanja?" "Mo e, ali su izgledi za tako ne to, kako ka u robotiari, beskrajno mali. Mogu, sa svoje strane, potvrditi da se nisam nikad susreo ni sa im to bi makar podsealo

na 'mentalno samoiskljuivanje'." "U tom sluaju, morali bismo zakljuiti da je neko ljudsko bie namerno stvori lo situaciju koja je dovela do 'mentalnog iskljuivanja'." "Upravo to, partneru Elija, tvrde i ljudi koji se suprotstavljaju dr Fas tolfu." "A budui da to podrazumeva upuenost u robotiku, iskustvo i odreenu ve tinu nijedna neobrazovana, neiskusna ili izrazito mlada osoba nije to mogla uiniti." "Mogli bismo, partneru Elija, rei da je to veoma razlo an nain razmi ljanja." "Bilo bi, ak, verujem, mogue sastaviti spisak svih osoba na Aurori koje su u stanju da uine tako ne to, i na taj nain izdvojiti ne tako brojnu skupinu sumnjiv ih." "To je ve uinjeno, partneru Elija." "I, koliki je taj spisak?" "Na spisku se, zapravo, nalazi samo jedno ime." Sada je na Bejlija bio red da zastane. Na licu mu se pojavi namr ten izraz . "Samo jedno ime?" upita on naglo. "Tako je, partneru Elija, samo jedno ime", odgovori tiho Denil. "Tako ba r misli dr Han Fastolf, najvei teoretiar robotike na Aurori." "Ali gde se u tom sluaju krije zagonetka? O kome je re?" "Razume se, o samom dr Fastolfu", odgovori Denil. Upravo sam ti rekao da je on najvei teoretiar robotike na Aurori, i prema mi ljenju samog dr Fastolfa jedi no je on bio u stanju da Jandera Panela navede na potpuno 'mentalno iskljuenje' a da pri tom ne ostavi nikakav trag. Meutim, dr Fastolf istovremeno tvrdi da on to nije uinio." "A niko drugi nije to mogao uiniti?" "Ba tako, partneru Elija. I upravo zbog toga je itava stvar zagonetna." "A ta ako dr Fastolf..." Bejli zastade. Nije imalo nikakvog smisla pitati Denila da li dr Fastolf la e, ili je, mo da, na bilo koji nain u zabludi, bilo u pog ledu vlastite procene da je samo on to mogao uiniti, bilo u pogledu sopstvene tvr dnje da on to nije uinio. Denila je programirao sam Fastolf, i sasvim sigurno tom prilikom nije u robota usadio mogunost da sumnja u samog tvorca programa."Razmis liu o tome, Denile, pa emo ponovo o svemu popriati", zakljui Bejli, nastojei da u svo je rei unese najveu moguu meru obzirnosti. "Sla em se, partneru Elija. U svakom sluaju, ionako je vreme za spavanje. B udui da je mogue da te, na Aurori, pritisak zbivanja izlo i prinudi da ivi mimo svih u tvrenih pravila, uputno bi bilo da se u meuvremenu dobro ispava . Pokazau ti kako se razme ta krevet i stavlja posteljina." "Hvala ti, Denile", promrmlja Bejli. Malo je bilo verovatno da e mu san l ako pasti na oi. Neposredni cilj njegovog dolaska na Auroru bio je da doka e da Fas tolf nije imao nikakvog udela u roboumorstvu - od njegovog uspeha zavisila je da lja bezbednost Zemlje i (mada mnogo manje va na, ali njemu samom isto toliko znaajn a) sama Bejlijeva karijera. Meutim, i pre nego to je stigao na Auroru, ustanovio j e da je Fastolf, praktino, priznao da je poinio zloin. 8. Bejli je uspeo da zaspi - tek po to ga je Denil uputio kako da smanji jainu polja koje je slu ilo kao neka vrsta pseudogravitacije. Nije u pitanju bila prava antigravitacija i zahtevala je toliki utro ak energije da se postupak primenjivao samo u ogranienom obimu i pod posebnim okolnostima. Denil nije bio programiran da objasni kako se to izvodi; a da i jeste, B ejli je bio sasvim siguran da ne bi uspeo da shvati njegova obja njenja. Na svu sr eu, mehanizmom se moglo upravljati i bez poznavanja nauke na kojoj se zasnivao. "Jainu polja nije mogue svesti na nulu", napomenu Denil, "bar ne, pomou ovi h ureaja. Spavanje pri nultoj gravitaciji nije nimalo udobno, pogotovo ne za one koji nisu naviknuti na svemirska putovanja. Ono to je oveku potrebno jeste dovoljn o smanjena jaina polja, kako bi stekao oseaj da se oslobodio pritiska koji stvara vlastitom te inom, ali, koja je istovremeno dovoljna da ne izgubi oseaj orijentacij e gore-dole. Veina ljudi najugodnije se osea pri minimalnoj jaini polja koju ureaji omoguuju, ali, s obzirom na to da ti je ovo prvo iskustvo, tebi bi mo da vi e odgovar

alo da jaina polja bude malo vea, kako bi imao normalniji oseaj te ine jer si na to n avikao. Naprosto, proveri razliite jaine i odaberi onu koja ti najvi e odgovara." Izgubljen u novini dotad nepoznatog iskustva, Bejli ustanovi, dok je sve vi e tonuo u san, kako mu se misli udaljuju od pitanja Fastolfovog priznanja/odri canja. A mo da je jedno s drugim bilo u prisnoj vezi. Sanjao je da se vratio (razume se) na Zemlju, i da se vozi jednom od eks presnih linija, ali ne sedei na sedi tu na koje je, u skladu sa svojim privilegijam a, imao pravo. U stvari, kao da je lebdeo du brzopokretne trake, iznad samih glav a putnika, lagano ih pretiui. Niko od ljudi prikovanih za tle nije izgledao iznenae n; niko se nije ni osvrnuo na njega. Bio je to prijatan oseaj, tako da ga je pro el o pravo negodovanje kada se probudio. Posle doruka, narednog jutra... Ali da li je uop te to bilo jutro? Da li je u svemiru uop te postojalo jutro - ili bilo koje drugo doba dana? Oito, nije. Razmisliv i malo, Bejli odlui da jutrom naziva trenutke posle bue nja, a dorukom prvi obed posle ustajanja iz postelje - i da sasvim odustane od sv akog voenja rauna o vremenu, jer je to sada bilo potpuno neva no... Bar za njega, ak o ne i za sam brod. I tako, dakle, posle doruka narednog jutra Bejli pregleda novosti koje su mu podneli na kratak uvid, ali u njima nije bilo nieg u vezi sa roboumorstvom; i stoga se on okrenu video-knjigama koje mu je iskar doneo prethodnog dana ('razdo blja budnosti'?) Odabrao je one na osnovu ijih se naslova moglo zakljuiti da je re o istorij skim delima, ali, po to je na brzinu pregledao neke od njih, shvati da ga je iskar snabdeo knjigama za mlade . Bile su bogato ilustrovane i pisane upro enim jezikom. Be jli se za trenutak upita nije li izbor bio u skladu sa iskarovom procenom njegove inteligencije - ili, pak, u skladu sa njegovim potrebama. Posle kraeg razmi ljanja , Bejli zakljui da je iskar, u svojoj robotskoj bezazlenosti, ipak nainio pravi izb or i da nema nikakvog smisla da se dalje optereuje razmi ljanjem o tome da li je im ao nameru da ga uvredi. Bejli stoga odlui da sa veom usredsreeno u pristupi razgledanju knjiga, a onda uoi da mu se i Denil u tome pridru io. Puka radoznalost? Ili, naprosto elja da neim zabavi oi? Denil nijednog trenutka ne zatra i da se neka stranica ponovi, niti zastad e da postavi neko pitanje. Po svemu sudei, jednostavno je, sa robotskim poverenje m, prihvatao ono to bi proitao i nije sebi dopu tao privilegiju ni da sumnja niti da ispoljava radoznalost. Ni Bejli nije postavljao Denilu pitanja o onome to je proitao, mada je u j ednom trenutku zatra io da mu objasni kako radi ureaj na auroranskom tampau koji mu j e bio potpuno nepoznat. Bejli bi povremeno prekidao itanje i odlazio u susedni so biak namenjen obavljanju razliitih fiziolo kih potreba; sobiak je bio do te mere inti mnog karaktera da je na vratima stajalo Lino, sa velikim 'L', to je na Aurori - ka ko mu je Denil objasnio - predstavljalo isto to i na Zemlji. Sobiak je bio taman t oliki da je mogao da primi jednu osobu - to je krajnje neprijatno delovalo na jed nog itelja Grada, naviklog na nizove pisoara, klozetskih olja, kupatila i tu eva. itajui video-knjige, Bejli se nije trudio da popamti pojedinosti. Nije ima o ni najmanju nameru da postane strunjak za auroransko dru tvo, niti, ak, da pola e ne ki ispit na tu temu. Naprosto, eleo je da ga to bolje do ivi. Zapazio je, na primer, da su, uprkos hagiografskom pristupu istoriara koj i su se obraali mladim itaocima, auroranski pioniri - oevi-utemeljivai, Zemljani koj i su u ranim danima svemirskih letova prvi prispeli na Auroru - po duhu i svojst vima bili pravi Zemljani. Njihova politika stanovi ta, meusobne rasprave, svaki vid njihovog pona anja, bili su izrazito zemaljski; ono to se dogodilo na Aurori bilo j e, u mnogo pogleda, nalik na ono to se zbilo prilikom naseljavanja pustih krajeva na Zemlji pre vi e hiljada godina. Razume se, na Aurori nije bilo domorodakog ivlja s kojim je valjalo odmeri ti snage, niti ikakvih razumnih organizama koji bi osvajae sa Zemlje doveli u ned oumicu kako prema njima da se odnose: ljudski ili okrutno. Ipak, postojalo je ita vo, dragoceno raznovrsje ivota na Aurori. Ljudska bia su tako veoma brzo naselila planetu, dovukav i sa sobom domae ivotinje i korisne biljke - ali, isto tako, i svu

silu parazita i raznih drugih organizama. Razume se, doseljenici su sa sobom dov eli i robote. Auroranci su veoma brzo prisvojili itavu planetu, budui da im je pala u ru ke bez ikakvog otpora. U poetku su je, jo , nazivali Nova Zemlja. Bilo je to i razu mljivo, budui da je bila re o prvoj planeti izvan sunevog sistema - prvom od Spoljn ih svetova - koju su ljudska bia naselila. Predstavljala je prvi plod meuzvezdanih putovanja - osvit jedne po svemu nove ere. Meutim, veoma brzo, doseljenici su pr esekli pupanu vrpcu sa starim svetom, i svojoj planeti dali ime Aurora, prema nek ada njoj rimskoj boginji koja je simbolizovala Zoru. To je zaista bio svet Zore. Naseljenici su od samog poetka, sa puno samou verenosti, smatrali sebe zaetnicima jednog novog soja. itava prethodna istorija ovea nstva predstavljala je tamnu No, i jedino se Aurorancima na tom novom svetu ukazi vala svetlost nastupajueg Dana. Ta znaajna injenica, taj sna ni izraz samopovlaivanja, oseali su se u svemu imenima, datumima, pobednicima i gubitnicima. To je bilo ono to je predstavljalo su tinu. Zatim su naseljeni i drugi svetovi, neki sa Zemlje, neki sa Aurore, meuti m, Bejli nije pridavao nikakvu va nost ni tome kao ni pojedinostima. Upijao je u s ebe op tu shemu zbivanja, ne propu tajui, ipak, da uoi dve krupne promene koje su jo vi e udaljile Aurorance od njihove zemaljske prapostojbine. Prvo, do lo je do sve veeg urastanja robota u sve pore ivota, i, drugo, do ozbiljnog porasta du ine ljudskog v eka. Meutim, sa sve veim savr enstvom robota i njihovom vi estrukom upotrebom, sve je vi e rasla i ljudska zavisnost od njih. Ali nikada nije prerasla u bespovratnu zavisnost. Bar ne, priseti se Bejli, kao na Solariji, gde je mali broj ljudskih bia na ao pribe i te u nekoj vrsti utrobe ogromnog broja robota. Aurora se u tom pogled u veoma razlikovala. Uprkos tome, i njihova zavisnost postajala je sve vea. Tragajui za op tim saznanjima - u elji da se obavesti o toku zbivanja i stek ne osnovnu sliku - Bejli je lagano shvatao da se, po svemu sudei, svaki korak u m euodnosu ljudi i robota temeljio na produbljivanju ljudske zavisnosti. ak je i nain na koji je bila postignuta saglasnost o pravima robota - postepeno odbacivanje onoga to je Denil nazivao 'nepotrebnim razlikama' - predstavljao izraz te zavisno sti. Bejli nije smatrao da je do toga do lo zato to je stav Auroranaca prema roboti ma postajao sve oveniji, ve stoga to su sve vi e zanemarivali robotsku prirodu kako bi uklonili oseanje nelagodnosti koje je proisticalo iz injenice da su ljudska bia u tolikoj meri postala zavisna od misleih ma ina. Neposredna, pak, posledica produ etka ljudskog ivota bila je usporavanje is torijskih tokova. Njeni vrhunci i padovi postajali su sve sliniji. Dolazilo je do sve vee ravnomernosti i sve izra enijeg jednoglasja. Bilo je sasvim jasno da je istorija to se odvijala pred njegovim oima, to j e vreme vi e proticalo, postajala sve manje zanimljiva; delovala je gotovo uspavlj ujue. Meutim, to se tie onih koji su je neposredno pro ivljavali, oni nisu mogli imati zamerki. Istorija je zanimljiva u onoj meri u kojoj je ispunjena katastrofama; ali, ma koliko u tom sluaju bila privlana za posmatranje, ako ju je trebalo pro ivet i, bila je u asna. Nema sumnje da je velika veina Auroranaca i dalje imala zanimlji v privatni ivot; ukoliko je pri tom njihov meuodnos postajao sve mirniji - kome je to moglo da smeta? Ako je na svetu Zore vladao pitom, sunani Dan, ko bi bio toliko lud da za ziva buru? ...U jednom trenutku, tokom razgledanja video-knjiga, Bejlija odjednom p replavi neko neodreeno oseanje. Da ga je neko naterao da ga opi e, morao bi rei da je bilo nalik na trenutnu izokrenutost. Kao da mu je neko ono to je unutra okrenuo napolje - a zatim ga vratio u prvobitno stanje - tokom samo jednog delia sekunde. Dogodilo se to tako brzo da mu je taj asak gotovo promakao; umalo ga nije sasvim prenebregao, kao da je bila re o nekom trenutnom prekidu. Tek nekoliko tr enutaka kasnije, kada se u mislima vratio na njega, shvatio je da mu se taj oseaj ve dva puta javio: prvi put dok je putovao na Solariju, i drugi put kada se s nj e vraao na Zemlju. U pitanju je bio skok: prolazak kroz hipersvemir tokom koga bi brod, u j

ednom bezvremenom, vanprostornom odseku nestvarnosti, prebrodio itave parseke i sa vladao brzinska ogranienja Vaseljene. (Nije u pitanju nikakvo poigravanje reima, b udui da je brod naprosto napu tao Vaseljenu i prolazio kroz ne to u emu nije bilo nika kvih brzinskih ogranienja. Potpuna zagonetka, meutim, bila je sadr ana u samom pojmu skoka, budui da nije bilo naina da se hipersvemir objasni - osim prizivanjem u po mo matematikih simbola koje, meutim, opet, nije bilo mogue prevesti ni u ta iole razu mljivo). ak i ako ovek nije nameravao da se udubljuje u injenicu da je ljudskim biima po lo za rukom da ovladaju skokom kroz hipersvemir, mada ga, u su tini, nisu razume la, njegove su posledice bile savr eno jasne. U jednom trenutku brod se nalazio na mikroparsek udaljen od Zemlje, a ve u sledeem mikroparsek blizu Aurore. Pod idealnim okolnostima, skok je trajao beskonano kratko - doslovno nula vremena - i ako je bio besprekorno izveden nije bio, niti je mogao biti, proprae n nikakvom biolo kom reakcijom. Fiziari su, razume se, tvrdili da je za besprekoran skok bila neophodna beskrajna koliina energije, tako da je uvek postojao 'vremen ski odseak' koji, iako blizu nule, nije ba imao nultu vrednost. Ipak, bilo ga je m ogue veoma, veoma skratiti. Upravo je skok izazivao taj neobini, mada sasvim ne kodl jiv, oseaj izokrenutosti. Iznenadno saznanje da se nalazi veoma daleko od Zemlje, i istovremeno ve oma blizu Aurore, samo pojaa Bejlijevu elju da vidi najuveniji od Spoljnih svetova. Ta je elja delimino bila prouzrokovana potrebom da se nae na mestu na kome obitavaju ljudi. A delimino je bila re o prirodnoj radoznalosti da vidi ono to je, posle pregledavanja tolikog broja video-knjiga, ispunjavalo sve njegove misli. iskar ba tada ue, unosei novi obrok - tano izmeu trenutka buenja i novog odlas a na poinak (Bejli ga u sebi nazva 'rukom'). "Pribli avamo se Aurori, gospodine", ree on, "ali neete moi spu tanje da posmatrate sa komandnog mosta... Ionako nema ta da s e vidi. Aurorino sunce samo je jedna svetla zvezda, i bie potrebno jo nekoliko dan a da joj dovoljno priemo kako bismo bili u stanju da na samoj planeti uoimo neku p ojedinost... Uostalom", dodade on, kao da se naknadno prisetio, "ni tada neete moi spu tanje da pratite sa komandnog mosta." Bejli oseti udnu zbunjenost. Po svemu sudei, pretpostavljali su da e po eleti da posmatra spu tanje na planetu, i ta njegova tobo nja elja bila je unapred, glatko odbijena. Njegovo prisustvo kao posmatraa, naprosto, nije bilo po eljno. "U redu, iskare", slo i se Bejli, i robot izie. Bejli je smrknuto gledao za njim. Koliko e mu jo ogranienja biti nametnuto? Ma koliko je malo bilo verovatno da e uspe no okonati svoj zadatak, Bejli se upitao ta e sve jo smisliti na Aurori da ga uine zaista neostvarljivim. ISKAR 9. Bejli se naglo okrenu prema Denilu. "Nije mi ba pravo, Denile, to sve vrem e moram da ostanem ovde kao zatoenik, i to samo zato to posada ovog broda strahuje od mene kao mogueg izvora zaraze... To je puka predrasuda! Uostalom, pro ao sam kr oz postupak i enja!" "Ne zahteva se od tebe, partneru Elija, da zbog straha od zaraze ostane u kabini", odgovori Denil. "Je li? A zbog ega, onda?" "Mo da se sea da si me, kada smo se prvi put sreli na ovom brodu, upitao zbo g ega sam ti dodeljen kao pratnja. Odgovorio sam ti da je to zato da bi kraj sebe imao neko poznato lice na koje se mo e osloniti, ali i zbog mog zadovoljstva. Name ravao sam tom prilikom da ti saop tim i trei razlog, a onda je iskar u ao sa video-knj igama i itaem - posle ega smo se upustili u raspravu o roboumorstvu." "I tako mi nisi ni saop tio koji je bio taj trei razlog. Pa?" "Eto, partneru Elija, da bih te mogao za tititi." "Od ega?" "Dogaaj koji smo odluili da nazivamo roboumorstvom uskovitlao je neoekivane strasti... Pozvan si na Auroru da doka e da je dr Fastolf nevin. A ona hipertalasn a drama..."

"Jehosafata mu, Denile", prekide ga Bejli ljutito, "zar su je prikazali i na Aurori?" "Partneru Elija, drama je bila prikazana na svim svetovima Svemiraca! Na dma ila je po popularnosti sve druge emisije i svima jasno stavila do znanja da si sasvim sigurno najsposobniji istra itelj." "Tako da je, ko god stajao iza roboumorstva, sada mo da na smrt upla en da b ih mogao obaviti i ovaj zadatak - te je, stoga, spreman sve da uini kako bi moj d olazak onemoguio, ak i po cenu da me ubije." "Dr Fastolf je", odgovori Denil mirno, "savr eno ubeen da niko ne stoji iza roboumorstva, budui da nijedno ljudsko bie izuzev njega samog ne bi moglo da ga i zvede. Prema mi ljenju dr Fastolfa, u pitanju je ista sluajnost. Ipak, postoje i oni koji iz toga nastoje da izvuku korist, i u njihovom bi interesu bilo da te spree da doka e kako dr Fastolf nipo to nije kriv. I ba zbog toga mora imati za titu!" Bejli napravi nekoliko u urbanih koraka s jednog kraja prostorije na drugi , kao da i fiziki eli da iska e ubrzani tok svojih misli. Iz nekog razloga, nije mu polazilo za rukom da se oseti lino ugro enim. "Denile", upita on najzad, "koliko, sve u svemu, ima humanoidnih robota na Aurori?" "Misli , otkako je Jander prestao da funkcioni e?" "Da, sada, po to je Jander mrtav." "Samo jedan, partneru Elija." Bejli se prenera eno zablenu u Denila, i on bezglasno pomerajui usne ponovi : samo jedan? "Da se razumemo, Denile", poe mu konano za rukom da prozbori. "Ti si sada jedini humanoidni robot na Aurori?" "Ili na bilo kom drugom svetu, partneru Elija. Mislio sam da ti je to po znato. Ja sam bio prototip, a onda je napravljen i Jander. Posle njega, dr Fasto lf je odbijao da napravi jo nekog, a niko drugi nije to umeo da uini." "Ali u tom sluaju, budui da je jedan od dvojice humanoidnih robota ubijen, zar dr Fastolfu nije palo na um da bi i onaj drugi - ti, Denile - takoe mogao bi ti u opasnosti?" "Razume se da je to shvatio, partneru Elija. Izgledi da se ne to tako kraj nje neverovatno dogodi - mislim na jo jedno 'mentalno iskljuenje' - zaista su veom a, veoma mali, i dr Fastolf ih, naprosto, ne uzima za ozbiljno. Uprkos tome, on ne odbacuje sasvim mogunost da doe do neke druge nevolje. I to je, verujem, razlog to je odluio da me po alje pred tebe. Na taj nain biu odsutan s Aurore nedelju ili dv e dana." "I ti si sada, Denile, zatoenik bar isto onoliko koliko i ja, zar ne?" "Ja sam zatoenik, partneru Elija", odgovori Denil ozbiljno, "jedino u tom smislu to se od mene ne oekuje da napustim ovu sobu." "A u kom drugom smislu, uop te, neko mo e biti zatoenik?" "U tom smislu da osoba kojoj je kretanje ogranieno naprosto ne podnosi ta kvo ogranienje. Pravo zatoeni tvo podrazumeva da su mu ogranienja nametnuta mimo njeg ove volje. Ja, meutim, u celosti shvatam zbog ega sam ovde, i u potpunosti prihvat am tu neophodnost." "Mo da ti prihvata ", proguna Bejli, "ali ne i ja. Ja sam zatoenik u punom smi slu te rei. Meutim, za to bi trebalo da se ovde oseamo bezbednim?" "Kao prvo, partneru Elija, iskar bdi nad nama tamo napolju." "Je li on dovoljno inteligentan da bi mogao obavljati tu du nost?" " iskar u potpunosti shvata naloge koji su mu dati. Masivan je i sna an i po tpuno razume va nost svog zadatka." "Misli , spreman je da dopusti da bude uni ten da bi nas za titio?" "Razume se, ba kao to sam i ja pripravan da budem uni ten da bih za titio tebe ." Bejli oseti laku zbunjenost. "I ne smeta ti to si se na ao u polo aju da mo da bude primoran da se rtvuje zbog mene?" "Tako sam programiran, partneru Elija", odgovori Denil glasom koji, odje dnom, kao da postade topliji. "Meutim, imam utisak da bi, nezavisno od programira nosti, moje uni tenje radi tvog spasa predstavljalo beznaajan gubitak."

Bejli vi e nije bio u stanju da izdr i; on ispru i ruku, i vrsto stisnu Denilov u aku. "Hvala ti, partneru Denile, ali, ipak, molim te, nemoj dopustiti da se to dogodi. Nipo to ne elim da te izgubim. To to bih se time ja spasao, ne izgleda mi ka o odgovarajua nadoknada." Bejlija i samog zaprepasti do koje je mere bio iskren dok je izgovarao t e rei. Jedva da se i u asnuo shvativ i da bi bio spreman da rtvuje ivot zarad jednog ro bota... Ali ne, ne zarad nekog robota. Ve, zarad Denila. 10. iskar ue ne najaviv i se, ali Bejli je na to ve bio navikao; uostalom, kao nj egov uvar, robot je imao pravo da ulazi i izlazi kad mu se svidi. A u Bejlijevim oima iskar i jeste bio samo robot, bez obzira na to koliko mogao biti 'on', kao i bez obzira na izostavljanje oznake 'R'. Ukoliko bi se Bejli poe ao, protrljao nos i li izveo bilo koju od svojih biolo kih funkcija, iskar bi, kako mu se inilo, ostao s asvim ravnodu an, na odstojanju, nesposoban za bilo kakvu reakciju - samo hladno p ohranjujui svoja zapa anja u neku od unutra njih banaka podataka. iskara je zbog toga naprosto smatrao delom name taja, i nije oseao nikakvu n elagodnost u njegovom prisustvu... Zaista, pomisli Bejli dokono, iskar mu jo nijed nom nije banuo u nekom nepogodnom trenutku. Ovog puta, iskar je sa sobom doneo neku omanju kocku. "Gospodine, pretpos tavljam da i dalje elite da osmotrite Auroru iz svemira." Bejli zausti da ne to ka e. Denilu oigledno nije promakla Bejlijeva ljutnja i , pogodiv i ta ju je izazvalo, postarao se da je na ovaj nain ubla i. Prepustiv i iskaru da to izvede kao da je u pitanju njegova prostodu na zamisao, Danil je pokazao kol iko je obziran. Na taj nain, Bejli nije morao da se zahvaljuje. Ili je, bar, Deni l tako mislio. U stvari, Bejli se vi e ljutio zbog toga to mu nije bilo omogueno da posmatr a pribli avanje Aurori, nego zbog same injenice to su ga dr ali u nekoj vrsti pritvora . Uzrujavao se zbog propu tene prilike jo itava dva dana posle skoka... Zato se sada okrenu Denilu. "Hvala ti, prijatelju." "Bila je to iskarova zamisao", odgovori Denil. "Da, razume se", odgovori Bejli blago se nasme iv i. "Zahvaljujem i njemu... iskare, ta je to?" "Astrosimulator, gospodine. Zasniva se na naelu trodimenzionalnog prijemn ika i povezan je sa osmatrakom kulom. Ako mi dozvolite da ka em..." "Da?" "Prizor, gospodine, nee biti posebno uzbudljiv. Ne bih eleo da bez potrebe ostanete razoarani." "Nastojau, iskare, da ne oekujem previ e. U svakom sluaju, ak i ukoliko do ivim azoaranje, neu tebe za to smatrati odgovornim." "Hvala vam, gospodine. Moram se sada vratiti na svoje mesto, ali e vam De nil pomoi u upravljanju ovom spravom - ukoliko vam ikakva pomo bude potrebna." iskar izie, i Bejli se okrenu Denilu s izrazom odobravanja. "Mislim da je i skar ovo veoma dobro izveo. Mo da i jeste neusavr en model, ali ima stila." "I on je, partneru Elija, proizvod dr Fastolfa... Taj astrosimulator je sasvim samostalna spravica, sa automatskim pode ivaima. Budui da je ve usmeren prema Aurori, dovoljno je samo dodirnuti kontrolnu ploicu. Odmah e poeti da dejstvuje, i vi e nee biti potrebe da bilo ta uini . Hoe li sam da ga stavi u pogon?" Bejli sle e ramenima. "Nije va no. Mo e i ti." "U redu." Denil postavi kocku na sto na kome je Bejli prethodno razgledao video- k njige. "Ovo ovde je, partneru Elija, kontrolni ureaj", objasni Denil pokazujui pl oicu koju je dr ao u ruci. "Potrebno je samo da je dr i u aci i blago pritisne kako bi s e naprava pokrenula - a potom jo jednom, kada po eli da je iskljui ." Denil pritisnu ploicu, i Bejli prigu eno uzviknu. Oekivao je, naime, da e se kocka osvetliti i da e se u njoj samoj ukazati h olografska slika zvezdanog prostora. Ali to nije bilo ono to se dogodilo: umesto toga, Bejli kao da se sam na ao u svemiru - da, u svemiru - sa svih strana okru en b listavim, netrepuim zvezdama.

Potrajalo je to samo trenutak, a onda se sve vratilo u prea nje stanje: pon ovo je oko njega bila soba, a u njoj on, Bejli, Denil i kocka. "Izvini, partneru Elija", ree Denil. "Iskljuio sam je im sam primetio da ti ne prija. Nisam shvatio da nisi spreman na ono to e uslediti." "Pripremi me. ta se dogodilo?" "Astrosimulator deluje neposredno na centar vida u ljudskom mozgu. Ne po stoji mogunost da se uoi razlika izmeu utiska koji on proizvodi i trodimenzionalne stvarnosti. Re je o srazmerno novoj spravi i do sada se koristila samo za astrono mska osmatranja prizora koji ne obiluju pojedinostima." "Da li i ti, Denile, vidi sve te prizore?" "Vidim, ali ne dovoljno pregledno, i samo u onoj meri u kojoj to proizla zi iz ljudskog iskustva. Mogu da vidim samo nejasne obrise datog prizora, naspra m sasvim raspoznatljivog ambijenta ove prostorije; meutim, reeno mi je da ljudska bia vide samo prikazani prizor. Ipak, verujem da kada umovi poput moga postanu jo savr eniji i vi e prilagoeni..." Bejli je u meuvremenu uspeo da se povrati. "Stvar i jeste u tome, Denile, to nisam bio svestan nieg drugog. Nisam video ni svoje ruke, niti imao pojma ta je s njima. Oseao sam se poput bestelesnog bia, odnosno, ovaj, oseao sam se kao da sa m mrtav ali da, ipak, zahvaljujui svojoj svesti i dalje postojim u nekoj vrsti ne materijalnog zagrobnog ivota." "Shvatam, sada, zbog ega je to tako neprijatno delovalo na tebe."

"Uistinu je delovalo veoma neprijatno." " ao mi je, partneru Elija... Rei u iskaru da odnese kocku." "Nemoj. Sada sam spreman. Dodaj mi tu kocku... Ovaj, da li u biti u stanj u da je iskljuim, ak i ako ne budem svestan svojih ruku?" "Ostae ti kao slepljena za aku, partneru Elija, tako da je nee moi ispustiti. .. Dr Fastolf koji je i sam pro ao kroz slino iskustvo, objasnio mi je da do pritis ka prstiju dolazi automatski, im ljudsko bie po eli da se itava stvar okona. Re je o au tomatskoj reakciji, zasnovanoj na nadra aju nerava, na istom naelu na temelju koga se stvara i sama slika. U svakom sluaju, naprava tako dejstvuje kada su Auroranci u pitanju, te mislim..." "Da su, u fiziolo kom smislu, Zemljani dovoljno slini Aurorancima da bi nap rava dejstvovala na isti nain... U redu, onda, dodaj mi tu kontrolnu ploicu, da i sam poku am." Uz blagi unutra nji trzaj Bejli pritisnu kontrolnu ploicu i ponovo se nae u svemiru. Ali ovoga je puta oekivao da se to dogodi, i, po to je ustanovio da mo e slo bodno da di e, i da ni na koji nain ne osea da se nalazi u bezvazdu nom prostoru, poe m u za rukom da sve do ivi kao neku optiku varku. Prilino buno di ui (mo da da sebe uveri d zaista di e), Bejli stade radoznalo da se obazire u svim pravcima. Odjednom je postao svestan da mu vlastiti dah umno izlazi iz grudi. "Deni le, uje li me?" doviknu on. uo je svoj sopstveni glas - pomalo kao iz daljine, i kao da nije njegov v lastiti - ali ga je ipak uo. A onda je uo i Denilov glas, dovoljno razliit da bi ga mogao razaznati. "Da, ujem te", odgovori Denil. "Trebalo bi, partneru Elija, da i ti mene u je ... Vizuelni i kinestetiki oseaji meusobno se podupiru kako bi se stvorila potpuni ja iluzija stvarnosti, ali su zvuna zapa anja iz toga iskljuena. U svakom sluaju, naj veim delom." "Vidim samo zvezde... to jest, obine zvezde. Vidim i Aurorino sunce. ini s e da smo ve dovoljno blizu Aurore, tako da je njeno sunce primetno svetlije od os talih zvezda." "ak dosta svetlije, partneru Elija. Delimino je zatamnjeno, jer bi u supro tnom do lo do povrede onog ivca." "Ali gde je, onda, sama Aurora?" "Vidi li Orionovo sazve e?" "Da, vidim... Hoe da ka e da i dalje vidimo sazve a kao sa Zemlje, kao u planeta rijumu u Gradu?" "Otprilike tako. S obzirom na meuzvezdana rastojanja, ba i nismo tako dale

ko od Zemlje i Sunevog sistema, tako da nebeski svod izgleda pribli no isto i sa Au rore i sa Zemlje. Na Zemlji je Aurorino sunce poznato kao zvezda Tau Ceti koja j e udaljena samo 3.67 parseka... A sada, ako povue pravu liniju od Betelgeza prema srednjoj zvezdi u Orionovom pojasu, i dalje, za otprilike istu du inu - mo da tek ma lo vi e - srednjeblistava zvezda koju e ugledati, zapravo je planeta Aurora. Tokom n ekoliko narednih dana, s obzirom da joj se brzo pribli avamo, postajae sve prepozna tljivija." Bejli se ozbiljno zagleda u planetu. Predstavljala je tek svetlu takicu s linu kakvoj zvezdi. Nije bilo nikakvog svetleeg putokaza koji bi se palio i gasio, ukazujui na pravac prema njoj. Nije bilo nikakvog ble tavog luka, na kome bi staja lo ispisano njeno ime. "A gde je sunce?" upita on. "Mislim, Zemljina matina zvezda." "Gledajui s Aurore, nalazi se u sazve u Device. Re je o zvezdi drugog reda ve liine. Na alost, astrosimulator kojim raspola emo nije snabdeven odgovarajuim podacim a, te mu ba ne bi bilo lako da ti ga prika e. Mogao bi ga, u najboljem sluaju, videt i samo kao obinu zvezdu, nimalo razliitu od ostalih." "Nije va no", odgovori Bejli. "Ionako u sada iskljuiti spravu. Ukoliko ne to z apne - pomozi mi." Nije bilo potrebe da mu pomogne. Svemirskih prostranstava nestade istog onog asa kada je pomislio da eli da ih napusti, i Bejli se ponovo nae u sobi, iznen ada zaslepljen njenim osvetljenjem. I tek tada, kada su njegova ula ponovo normalno proradila, pade mu na um da mu se nekoliko prethodnih trenutaka inilo da je proveo u dubinama svemira, bez ikakvog za titnog zida, i da uprkos tome ni za asak nije osetio strah od otvorenog prostora, karakteristian za itelje Zemlje. Oseao se savr eno lagodno, budui da je odl uio da se ne obazire na svoje tobo nje nepostojanje. Ta ga je pomisao donekle zbunila, i za izvesno vreme odvojila od daljeg razgledanja video-knjiga. Povremeno bi se, ipak, vraao astrostimulatoru kako bi bacio jo koji pogled na svemir koji je video kao sa nekog vidikovca neposredno izvan broda, dok njeg a (oigledno) nigde nije bilo. inio je to ponekad samo na trenutak, naprosto da se uveri da boravak u beskonanoj praznini ne izaziva u njemu oseaj nelagodnosti. Pone kad bi se osetio izgubljen u zvezdanom rasporedu, pa bi lenjo prebrojavao zvezde ili od njih stvarao vlastite geometrijske slike, koristei priliku da se bavi neim to na Zemlji nikako ne bi bio u stanju da ini, jer bi rastui oseaj agorafobije veom a brzo sve drugo nadvladao. Konano, vi e nije bilo sumnje da Aurora postaje sve blistavija. Uskoro se m ogla lako razabrati meu ostalim svetlosnim takicama, zatim nepogre ivo, i na kraju n eizbe no. Najpre je delovala kao siu na, srebrnasta estica svetlosti, koja je zatim sv e br e poela da se uveava, tako da su se uskoro na njoj mogle uoiti i smene dana i noi . Predstavljala je gotovo savr en polukrug kada je Bejli konano postao svesta n njenih mena. Bejli se obrati Denilu za potpunije razja njenje. "Aurori se pribli avamo sa njene spolja nje orbitalne ravni, objasni robot. "Ju ni pol planete nalazi se, manj e ili vi e, u sredi tu njenog diska, delom na osvetljenoj povr ini. Na ju noj hemisferi sada je prolee." "Na osnovu onoga to sam proitao", primeti Bejli, "Aurorina osa nagnuta je pod uglom od esnaest stepeni." Samo se nekoliko trenutaka zadr ao na opisu fizikih s vojstava planete, nastojei da, pre svega, sazna to vi e o njenim iteljima, ali mu se taj podatak ipak urezao u pamenje." "Tako je, partneru Elija. Uskoro emo ui u Aurorinu orbitu i smene dana i n oi postae br e. Aurora se br e obre oko svog sunca nego Zemlja..." "Da, dan i no traju na njoj dvadeset tri asa." "Tano dvadeset tri asa i dvadeset minuta. Dan na Aurori sastoji se od dese t asova, a svaki as izdeljen je na stotinu minuta, od kojih, opet, svaki ima stoti nu sekundi. Svaki sekund na Aurori otprilike je za petinu krai od onog na Zemlji. " "Da li se na to misli kada se u knjigama govori o metrikim asovima, metriki

m minutima, i tako dalje?" "Da. U poetku je Aurorance bilo te ko ubediti da napuste vremenske jedinice na koje su bili navikli, i tako su u upotrebi bila oba sistema - i standardni i metriki. Danas navodimo samo asove, minute i sekunde, pri emu se decimalna verzija naprosto podrazumeva. Isti taj sistem usvojen je i na svim svetovima Svemiraca, premda na nekima od njih nije usklaen sa prirodnom rotacijom planete. Razume se, svaka pojedina planeta koristi svoj lokalni sistem." "Kao, na primer, Zemlja." "Tako je, partneru Elija, s tim to Zemlja koristi iskljuivo prvobitne, sta ndardne vremenske jedinice. To ne odgovara svetovima Svemiraca, pogotovo kada je trgovina u pitanju, ali se, uprkos tome, ne protive da Zemlja zadr i svoj tradici onalni nain merenja vremena." "Ne iz puke obzirnosti, pretpostavljam. Sve mi se ini da je to samo jedan od naina na koji ele da istaknu Zemljinu razliitost... A kako se decimalni sistem uklapa u godinu? Na kraju krajeva, i Aurora mora imati svoj prirodni tok obrtanj a oko sunca, od koga zavise i njena godi nja doba... Kako se ona mere?" "Aurora se oko svog sunca obrne za 373.5 auroranska dana, to iznosi 0.95 du ine zemaljske godine", odgovori Denil. "Meutim, to nema nikakvu praktinu va nost. N a Aurori su usvojili da jedan mesec ima trideset dana, a deset meseci da ini jedn u metriku godinu. Metrika godina iznosi etiri petine sezonske, odnosno, otprilike, e tiri petine zemaljske godine. Taj se odnos, razume se, razlikuje od jednog sveta do drugog. Obino se uzima da deset dana ini jedan decimesec. Ovakav sistem u upot rebi je na svim Spoljnim svetovima." "Ipak, mora postoja ti neki prihvatljiv nain da se slede promene godi njih doba." "Na svakom svetu postoji i sezonska godina, ali se na nju malo ko obazir e. Ukoliko je, iz bilo kog razloga, takvo obave tenje nekome potrebno, uz pomo komp jutera mogue je bilo kojem danu - u pro losti ili u sada njosti - odrediti mesto u se zonskoj godini. To se mo e uiniti na svakom od svetova, pri emu ni prebacivanje u lo kalno vreme, ili lokalnog vremena u sezonsku godinu, ne predstavlja ni najmanju te kou. Samo se po sebi razume, partneru Elija, da je svaki robot sposoban da to ob avi, kada god su lokalno vreme ili sezonska godina od nekog znaaja za ljudsku del atnost. Prednost metrikih jedinica je u tome to ljudima stavljaju na raspolaganje objedinjeni sistem merenja vremena, uz, dakako, tek manje promene u decimalnim v rednostima za pojedinane svetove." Bejlija je zbunjivala injenica da u video-knjigama koje je pogledao o sve mu tome nije bilo ni pomena. Meutim, zahvaljujui vlastitoj upuenosti u istoriju Zem lje, bilo mu je poznato da je - nekad davno - lunarni mesec na njoj predstavljao okosnicu kalendara, ali je potom do lo doba kada je, zarad lak eg merenja vremena, lunarni mesec naprosto bio zanemaren i gotovo zaboravljen. Da su zemaljske knjig e bile stavljene na uvid nekom strancu, on, vrlo verovatno, ne bi u njima na ao ni pomena o lunarnom mesecu ili promenama koje su nastupile u kalendarima. Sadr ale su samo datume, bez ikakvih dodatnih obja njenja. Do koje se mere, u tom sluaju, mogao osloniti na saznanja koja je dosad p rikupio? Bie, oigledno, prinuen neprestano da postavlja pitanja, i da ni ta ne uzima kao samo po sebi razumljivo. Bie toliko prilika da mu promakne i ono to je oigledno, toliko izgleda da n e to pogre no razume, toliko naina da se zaputi pogre nim tragom. 11. Sada je ve Aurora, koja je po mnogo emu liila na Zemlju, ispunjavala gotovo itav prizor kada bi koristio astrostimulator. (Bejli na taj nain jo nikada nije vi deo Zemlju, ali je u knjigama iz astronomije bilo dosta fotografija kojih se i t e kako nagledao). Bejli je na Aurori ugledao iste one kovitlace oblaka, istovetne prizore pustinjskih oblasti, iste iroke pruge dana i noi, iste spletove treperavih svetala na nonoj polulopti planete, ba kao na fotografijama Zemlje. Bejli je sve to zaneseno posmatrao, a onda pomisli: a ta ako su ga, iz ne kog razloga, poveli u svemir, rekav i mu da ide na Auroru, a u stvari su ga zbog n eega vraali na Zemlju - iz nekog tananog i ludakog razloga? Kako bi, uop te, pre nego

to sleti, mogao da uoi razliku? Ali da li je bilo razloga za podozrenje? Denil mu je strpljivo objasnio da sazve a na nebesima obe planete izgledaju isto, ali, nije li to i bilo prirodno za planete to kru e oko kom ijskih sunaca? Posmatrane iz svemira, obe su planete, u c elini gledano, bile gotovo istovetne; ali, nije li se to i moglo oekivati s obzir om na injenicu da su obe bile naseljene i u visokoj meri prilagoene ljudskim potre bama? Da li je imao i najmanjeg razloga da pretpostavi da se neko na tako neuv erljiv nain poigrao s njim? I emu? A opet, za to ne bi sve i predstavili tako da del uje neuverljivo i beskorisno? Ipak, ukoliko je postojao neki vrst razlog za tako ne to, on bi ga, sigurno, smesta prozreo. Da li bi i Denil bio deo jedne takve zavere? Sigurno ne bi, da je bio lj udsko bie. Meutim, on je bio samo robot; i, nije li postojala mogunost da mu se nar edi da se na odgovarajui nain i pona a? Nije bilo naina da doe do bilo kakvog razboritog zakljuka. Bejli zatee sebe kako poku ava da nazre obrise kontinenata ne bi li ih prepoznao kao zemaljske ili zakljuio da oni to nisu. To e biti tih-proba... ali ispala je neuspe na. Prizori koji su se neodreeno smenjivali kroz oblake nisu mu bili ni od ka kve koristi. On jednostavno nije bio dovoljno upuen u geografiju Zemlje. Ono to je na Zemlji najbolje poznavao, bili su njeni podzemni Gradovi, njene peine od elika . Delii morske obale koje je video nisu mu delovali poznato - da li je to b ila Aurora ili Zemlja, on to nije znao. Ali emu sve te nedoumice? Kada se uputio na Solariju, ni za asak nije posu mnjao da ide ka pravom odredi tu; ni za trenutak mu ni na pamet nije palo da ga, m o da, vraaju na Zemlju... Da, ali tada je pred sobom imao jasan zadatak, i postojal i su razumni izgledi da ga uspe no okona, dok je sada oseao da za tako ne to nema nika kve anse. A mo da je, zapravo, eleo da se vrati na Zemlju, te je u svom umu iskovao l a nu zaveru, kako bi je samom sebi predstavio kao moguu. Nedoumice u njegovom umu dostignu e takav stepen da su poele da ive vlastiti m ivotom. Nije, naprosto, bio u stanju da ih se oslobodi. Video je sebe kako posm atra Auroru sa gotovo mahnitom napeto u, nesposoban da se vrati u stvarnost svoje k abine. Aurora se kretala, lagano se obrui... Dovoljno ju je dugo posmatrao da bi to mogao uoiti. Dok je posmatrao svem ir, sve mu se inilo nepominim, poput neke tamno obojene pozadine, sa tihim i kao z amrznutim tkanjem iskrica svetlosti, usred koga se, kasnije, pojavila i jedna po lukru na takica. Da li mu je ta potpuna ukoenost pomogla da suzbije oseanje straha od beskrajnog, praznog prostora? Ali sada je bio u stanju da vidi Auroru kako se kree, i on shvati da brod spiralno ulazi u poslednju fazu leta pre sletanja. Oblaci su se naduvavali navi e ... Ne, ne oblaci; to se brod spiralno spu tao. Brod se kretao. On se kretao. Odjednom je postao svestan svog postojanja. Propadao je kroz oblake; padao je, b ez za tite, kroz prazninu pravo ka vrstom tlu. Grlo mu se steglo; jedva je disao. Oajniki je govorio samom sebi: ututkan si sa svih strana. Brodski zidovi s vuda su oko tebe. Ali zidove nije bio u stanju da oseti. Bez obzira na zidove, pomisli on, ipak si zatvoren sa svih strana. obmot an si ko om. Meutim, ni vlastitu ko u nije bio u stanju da oseti. Oseao se jo gore nego da je bio sasvim nag - bio je ogoljena linost, potpun o razotkrivena su tina identiteta, iva taka, singularnost okru ena otvorenim i beskraj nim svetom, a pri tom je i padao. eleo je da iskljui tu viziju, da stegne aku oko ivice kontrolne ploice - ali se ni ta ne dogodi. Nervni zavr eci su mu se do te mere izobliili da ni uz silnu vol ju do automatskog pritiskanja nije do lo. Jednostavno, izgubio je volju. Oi nisu ht ele da mu se sklope, niti aka da se stisne. U as ga je obuzeo i hipnotisao, toliko

ga upla iv i da se skamenio. Sve to je oseao bili su oblaci pred njim, beli - ipak, ne sasvim beli - sa narand asto-zlaanim prelivom... A onda je sve odjednom posivelo - i on poe da se davi. Nije bio u stanju da di e. Oajniki se trudio da proisti zaepljeno grlo, da pozove Denila u pomo... Ali nije bio u stanju ni glasa da pusti... 12. Bejli je disao kao da je upravo grudima prekinuo vrpcu posle duge i iscr pljujue trke. Soba je bila nekako isko ena, i on pod levim laktom oseti ne to tvrdo. Trenutak potom, shvati da le i na podu. iskar je kleao pokraj njega, i robotova aka (vrsta, ali nekako hladna) steza la mu je doruje desne ruke. Vrata kabine, koja je mogao videti preko iskarovog ram ena, bila su od krinuta. Bejli nije morao da pita ta se dogodilo, jer mu je odmah sve bilo jasno. i skar je epao njegovu nemonu aku i pritisnuo mu prste na kontrolnu ploicu kako bi iskl juio astrosimulator. U suprotnom... Denil je takoe bio tu, nadnesen nad Bejlijem; u njegovom pogledu naziralo se ne to to je bilo veoma nalik na bol. "Nisi ni ta rekao, partneru Elija", oglasi se Denil. "Da sam samo malo ran ije postao svestan tvojih tegoba..." Bejli poku a da mu stavi do znanja da je shvatio, ali da vi e nije va no. Jo ni je bio u stanju da govori. Dvojica robota saeka e dok Bejli ne naini slabaak pokret u elji da ustane, a o nda hitro podmetnu e ruke, pomogav i mu da se podigne. Po to ga smesti e na sedi te, iskar neosetno ukloni kotrolnu ploicu iz Bejlijeve ake. "Uskoro emo se spustiti", obavesti ga iskar. "Pretpostavljam da vam astros imulator vi e nee biti potreban." "U svakom sluaju, najbolje bi bilo da ga uklonimo", dodade Denil ozbiljni m glasom. "ekajte!" uzviknu Bejli. Glas mu je bio nalik na promukli apat, i jo nije b io siguran mo e li iz sebe istisnuti ijednu re. Stoga duboko udahnu, i proisti grlo. "ekajte!" ponovi on slabim glasom. " iskare!" iskar se okrenu. "Da, gospodine?" Bejli nije odmah progovorio. Sada, kada ga je pozvao, iskar e biti spreman da eka, mo da i beskonano dugo. Bejli poku a da se pribere. Bio u pitanju strah od pr aznine ili ne, i dalje nije bio naisto u pogledu njihovog odredi ta. To je prvo poel o da ga mui i sasvim je mogue da je samo pojaalo njegovu teskobu pred prazninom. Morao je to odmah da ra isti. iskar ga nee slagati. Robot nije u stanju da la e - osim ukoliko mu nije dat sasvim odreen nalog u tom smislu. Ali zbog ega bi, uop t e, takav nalog bio izdat iskaru? Denil je bio njegov pratilac, i on je trebalo da sve vreme ostane s njim. Ukoliko je uop te trebalo izrei neku la , bio bi to Denilov zadatak. iskar je samo obavljao sitne poslove, kao to je na primer bilo stra arenje pred vratima. Zasigurno, ne bi on bio taj koga bi upleli u mre u la i. " iskare", pozva on ponovo robota, sada gotovo normalnim glasom. "Da, gospodine?" "Treba uskoro da sletimo, je li tako?" "Kroz ne to manje od dva asa, gospodine." To znai dva metrika sata, pomisli Bejli. Vi e od dva normalna sata? Ili manj e? Nije va no. To je samo moglo uneti zbrku. "Reci mi smesta ime planete na koju se spu tamo", zatra i Bejli to je mogao o t rijim glasom. Ljudsko bie, ako bi uop te odgovorilo, uinilo bi to posle pauze - a i onda b i to uinilo sa vidnim iznenaenjem. iskar je, meutim, odgovorio istog asa, jasno i nedvosmisleno. "Aurora, gosp odine." "Otkud zna ." "Aurora je na e odredi te. Pored toga, to nikako ne bi mogla biti Zemlja, bu dui da masa Aurorinog sunca, Tau Ceti, iznosi samo devet desetina mase Zemljinog sunca. Iz toga sledi da je Tau Ceti ne to hladnija zvezda i njenu svetlost sve e i n

enaviknute ljudske oi do ivljavaju kao izrazito narand astu. Mogue je da ste ve u odblj escima na gornjim slojevima oblaka, uoili karakteristinu boju Aurorinog sunca. U s vakom sluaju, primeivaete je svuda oko sebe... dok vam se oi ne naviknu na nju." Bejli skloni pogled sa iskarovog bezizra ajnog lica. Tako je, ve sam zapazio razliku u bojama, pomisli Bejli, samo to tome nisam pridavao nikakvu va nost. Glup a gre ka. "Slobodan si, iskare." "Da, gospodine." Bejli se s gorinom obrati Denilu. "Napravio sam budalu od sebe, Denile." "Shvatio sam da se pita da li te mo da ne obmanjujemo, partneru Elija, i vo dimo na neko drugo mesto, a ne na Auroru... Da li si imao ikakvog razloga za tak o ne to?" "Nisam. Mo da je za to bila kriva nelagodnost proistekla iz podsvesnog str aha od praznog prostora. Zagledan u prividno nepomian svemir nisam oseao nikakvu u oljivu tegobu, ali je oseaj tegobe mogao biti skriven negde duboko unutra, gde je izazivao sve vei nespokoj." "Na a gre ka, partneru Elija. Budui da smo znali za tvoju odbojnost prema otv orenim prostorima, nismo smeli dopustiti da se prepusti astrosimulatoru, odnosno, budui da si to ve uinio, nismo te smeli ostaviti bez nadzora." Bejli zbunjeno odmahnu glavom. "Nije to u pitanju, Denile. Dovoljno me d obro nadzirete. Pitanje koje mi se namee jeste, zapravo, do koje u mere biti pod n adzorom na samoj Aurori." "Partneru Elija, ini mi se da e biti veoma te ko omoguiti ti slobodan pristup svim mestima na Aurori, kao i samim Aurorancima." "Uprkos svemu, ba mi to mora biti omogueno. Ukoliko treba da re im ovaj sluaj roboumorstva, mora mi biti omogueno da potra im obave tenja na licu mesta - i od oso ba koje su u tome imale nekog udela." Bejli se sada oseao ve sasvim dobro, mada je bio iznuren. Zaista neobino, a li sna an do ivljaj kroz koji je upravo pro ao izazvao je u njemu silnu potrebu za lul om i duvanom, iako je u pitanju bila navika s kojom je, bar je tako verovao, ras krstio jo pre godinu dana. Gotovo da je mogao osetiti ukus i miris duvanskog dima kako mu se provlae kroz usta i nos. Znao je da e morati da se zadovolji pukim seanjem na to. Na Aurori, pu enje ni po koju cenu nije bilo dozvoljeno. Duvana nije bilo ni na jednom od svetova S vemiraca, i, ak i da ga je poneo sa sobom, bio bi mu oduzet i uni ten. "Partneru Elija", prenu ga Denil iz misli, "o tome moramo porazgovarati sa dr Fastolfom im se spustimo. Nisam ovla en da donosim sline odluke." "Svestan sam toga, Denile, ali kako da razgovaram sa Fastolfom? Posredst vom neega nalik na astrosimulator? Sa kontrolnom ploicom u rukama?" "Ni u kom sluaju, partneru Elija. Razgovarae s njim licem u lice... Namerav a, naime, da te doeka u svemirskoj luci." 13. Bejli je oslu kivao nee li zauti zvuke koji je trebalo da prate sletanje. Ni je mu, razume se, bilo poznato kakve bi prirode oni mogli biti. Nije poznavao me hanizam broda, nije znao koliko je ljudi i ena bilo na njemu, kakve su obaveze im ali pri sletanju, niti u kom e se vidu zvuci objaviti. U obliku povika? Huanja? Ili, pak, tek nejasnog podrhtavanja? Nije uo ba ni ta. "ini mi se, partneru Elija", primeti Denil, "da si jo prenapet... Voleo bi h da ne okleva da me upozna sa svakim oseanjem nelagodnosti koje bi se kod tebe mog lo javiti... Moram ti smesta pritei u pomo ukoliko, iz bilo kog razloga, oseti nela godnost." U Denilovom glasu moglo se naslutiti blago nagla avanje rei 'moram'. Bejli poluodsutno stade da razmi lja: Prvi zakon navodi ga na to. I on je, na svoj nain, budui da nije predvideo nevolju koja me je sna la, sigurno propatio i sto onoliko koliko i ja. Nedozvoljena neuravnote enost pozitronskih kola za mene n e mora imati nikakvog znaaja, ali kod njega mo e proizvesti istu onu vrstu neprijat nosti i istu reakciju kao i bol kod mene. Razmi ljao je i dalje: mogu li ja, uop te, bolje znati ta se zbiva u ve takom tk

ivu i ve takoj svesti jednog robota, nego to Denil zna ta se dogaa u meni? A onda, osetiv i neku vrstu gri e savesti to je o Denilu razmi ljao kao o robot u, Bejli se zagleda u njegove blage oi (kada je o njegovom pogledu poeo razmi ljati kao o blagom?)... "Smesta u te obavestiti ako osetim i najmanju nelagodnost", slo i se Bejli. "U ovom trenutku, sa mnom je sve u redu. Samo poku avam, partneru Denil e, da uoim bilo kakav zvuk koji bi mi ne to nagovestio o postupku sletanja."

"Hvala ti, partneru Elija", odgovori Denil ozbiljno i lako se nakloni. " Ne bi trebalo da oseti nikakvu nelagodnost prilikom sletanja. Osetie ubrzanje, ali jedva primetno, jer e se, do izvesne mere, i sama ova prostorija tome prilagoditi . Mogue je da temperatura skoi, ali ne vi e od dva stepena celzijusa. to se tie zvunih efekata, mo da e se uti blago i tanje prouzrokovano prolaskom kroz atmosferu. Da li e i t od toga izazvati kod tebe oseaj nelagodnosti?" "Ne bi trebalo... Ono to mi smeta jeste to i sam, na neki nain, ne uestvujem u sletanju. Voleo bih da o tome saznam ne to vi e. Ne dopada mi se to sedim ovde kao kakav zatoenik i to mi je to iskustvo uskraeno." "Ali partneru Elija, ve si ustanovio da priroda takvih iskustava ba ne odg ovara tvojim sklonostima." "Ali Denile, kako da to onda prevaziem?" upita Bejli ustro. "To ipak nije razlog da sedim ovde zatvoren." "Partneru Elija, ve sam ti objasnio da te dr imo ovde zarad tvoje vlastite bezbednosti." Bejli odmahnu glavom, jasno ispoljiv i svoje neslaganje. "Razmislio sam o tome i smatram to istom besmislicom. Imajui u vidu sva ogranienja koja su mi nametn uta, kao i te koe s kojima u se suoiti u pogledu razumevanja bilo ega u vezi s Aurorom , moji izgledi da ra istim svu tu zbrku tako su mali da mislim da nikome ko je pri zdravom razumu ni na pamet ne bi palo da trai vreme poku avajui da me osujeti. A uko liko bi to nekom ipak palo na pamet, za to bi mene lino napadao? to ne bi izvr io sabo ta u na ovom brodu? Ukoliko poemo od toga da smo suoeni sa ovejanim nitkovima, posma trano sa njihovog stanovi ta, uni tenje ovog broda i njegove posade, iskara i tebe i mene, razume se - predstavljao bi malu cenu koju bi valjalo platiti." "I ta mogunost uzeta je u obzir. Brod je pa ljivo pregledan. I najmanji nag ove taj neke sabota e bio bi otkriven." "Siguran si? Sto odsto siguran?" "Razume se da ni ta nije apsolutno izvesno kada je u pitanju jedna ovakva stvar. iskara i mene, meutim, te i pomisao da je postotak izvesnosti u ovom sluaju vr lo visok i da mo emo nastaviti ne gubei iz vida onaj minimalni postotak mogunosti da doe do katastrofe." "A ako ipak gre ite?" Jedva primetni gr minu Denilovim licem, kao da se od njega tra ilo da razmo tri ne to to je bilo u oitoj suprotnosti sa nesmetanim radom pozitronskih spletova n jegovog mozga. "Ali dosad nismo pogre ili." "Ne mo e biti toliko siguran. Upravo nam predstoji sletanje, i to, sasvim s igurno, predstavlja trenutak poveane opasnosti. U stvari, u ovom trenutku ni nema potrebe za sabota om na brodu. Sada sam u najveoj opasnosti - upravo sada. Ne mogu ostati u ovoj prostoriji, s obzirom na to da treba da stupim na tle Aurore. Bie potrebno da proem kroz brod, i tako u biti nadohvat onih koji su na njemu. Je li s ve preduzeto da se iskrcavanje bezbedno obavi? (Oseao je da postupa sitniavo - bes potrebno se istresajui na Denila, uznemiren usled dugog zatoeni tva i oseajui se poni en im zbog svoje maloprea nje slabosti). "Jeste, partneru Elija", odgovori Denil mirno. "Da ti ka em istinu, ve smo sleteli. Ovog asa nalazimo se na Aurori." Bejli se na trenutak zgranuo, a onda stade mahnito da se obazire oko seb e - ali razume se, iz zatvorene prostorije ni ta se nije moglo videti. Niti je ose tio niti uo i ta od onoga to mu je Denil maloas nagovestio. Ni ubrzanje, ni porast te mperature, ni i tanje... Da nije Denil, ipak, ponovo, namerno potegao pitanje njego ve line bezbednosti, kako bi bio siguran da nee razmi ljati o drugim, dakako manje v a nim neprijatnim stvarima? "Ipak, ostaje pitanje bezbednog izlaska iz broda", nastavi Bejli uporno. "Kako da se to izvede a da ne budem izlo en napadu moguih neprijatelja?"

Denil pristupi zidu i dodirnu neko mesto na njemu. Zid se istog asa razdv oji i njegova dva krila brzo kliznu e u stranu. Bejli ugleda pred sobom dugu cilin drinu prostoriju, nalik na tunel. U tom trenutku na vratima se pojavi iskar. "Gospodine", obrati mu se on, "nas trojica izii emo kroz izlazni hodnik. Ostali e biti pod nadzorom spolja. Na kr aju tunela ekae nas dr Fastolf." "Vidi , preduzeli smo sve mere predostro nosti", dodade Denil. "Izvinjavam se Denile, iskare", promrmlja Bejli i smrknuto kroi u tunel. S va ta nastojanja da ga uvere kako su preduzete sve mere predostro nosti jasno su m u kazivala da su smatrali kako su one zaista bile neophodne. Bejli je voleo da misli kako nije kukavica, ali sada se nalazio na tuoj p laneti, bez mogunosti da razlikuje prijatelja od neprijatelja, bez mogunosti da nae utehu u bilo emu prisnom (s izuzetkom, razume se, Denila). U kljunim trenucima, p omisli on dok ga je podilazila jeza, nai e se ogoljen, bez iega to bi ga grejalo i p ru alo mu oseaj olak anja. FASTOLF 14. Dr Han Fastolf zaista ih je ekao - sme ei se. Bio je visok i vitak, svetlosm ee, ne naroito guste kose, a bile su tu, razume se, i njegove u i. Tih se u iju Bejli dobro seao, ak i posle tri godine. Velike, klempave u i, davale su mu pomalo sme an, p omalo prostodu an izgled. U i su bile te koje su izmamile Bejliju osmeh pre nego Fas tolfova dobrodo lica. Bejli se za trenutak zapita kako to da auroranska medicinska tehnologija ne obuhvata i podruje sitne plastine hirurgije koja se bavi otklanjanjem takvih n edostataka kao to su ovako ogromne u i... Ali s druge strane, mogue je da se Fastolf u dopadao njihov izgled ba kao -iznenaujue - i samom Bejliju. Uvek ima ta da se ka e o licu koje izaziva smeh. Mo da je Fastolf i dr ao do toga da ve na prvi pogled ostavi prijatan utisak. Ili je mo da smatrao uputnim da se prema njemu odnose s potcenjivanjem? Ili je, n aprosto, eleo da bude razliit? "Detektive Elija Bejli", oslovi ga dr Fastolf, "jo vas se dobro seam, iako vas stalno sebi predstavljam sa licem glumca koji je tumaio va lik u onoj drami." Bejli se namr ti. "Moram vam priznati, dr Fastolfe, da me ta hipertalasna drama jo progoni. Kad bih samo znao gde da se od nje sakrijem..." "Nema takvog mesta", doeka ga Fastolf srdano. "Ne, bar, nekog obinog. Ali a ko vam to toliko smeta, od ovog asa bri emo tu temu iz na ih razgovora. Nikada je vi e neu pomenuti. Sla ete li se?" "Hvala vam." Sa proraunatom naglo u, Bejli pru i ruku dr Fastolfu. Fastolf je trenutak vidljivo oklevao, a onda je oprezno i nakratko prihv ati. "Nadam se, gospodine Bejli, da ne predstavljate pokretnu vreu zaraze." On se alosno zagleda u svoje ake. "Moram ipak priznati", dodade on, "da se ba ne oseam pr ijatno, uprkos tome to su mi ake pro le kroz hemijsku obradu. ta ete, i ja sam rtva str ahova koji opsedaju na e dru tvo." Bejli sle e ramenima. "Niko od nas nije toga po teen. Ni meni ba nije najdra a p omisao da budem na Otvorenom - to jest, na vazduhu. A kad smo ve kod toga, nimalo nisam zadovoljan to sam na Auroru morao da doem pod okolnostima u kakvima sam se na ao." "Razumem vas sasvim dobro, gospodine Bejli. Imam ovde zatvoreno vozilo z a vas, i kada stignemo na moj posed, daemo sve od sebe da i dalje ostanete u zatv orenom." "Hvala vam, ali dok budem boravio na Aurori, oseam da u povremeno morati d a se naem i na Otvorenom. Spreman sam na to - u meri u kojoj to uop te mogu biti." "Shvatam... Ipak, nastojaemo da vas ne izla emo Otvorenom ako to zaista ne bude neophodno. Budui da to ovog asa nije sluaj, molim vas da ostanete unutra." Vozilo ih je ekalo u senci na izlazu iz tunela i jedva da je do ao u dodir sa Otvorenim pri prelazu iz jednog u drugo. Bejli je bio savr eno svestan prisustv a Denila i iskara iza svojih lea; iako veoma razliiti po izgledu, obojica su posedo

vali gotovo istovetnu ozbiljnost i sposobnost da ekaju - krajnje strpljivo. Fastolf otvori zadnja vrata na kolima. "Molim vas, uite." Bejli ue. Hitro i bez ikakvih pote koa Denil kliznu za njim, dok se iskar, go tovo istovremeno, pokretom nalik na lepo smi ljenu plesnu figuru, smesti s njegove druge strane. Bejli se, tako, nae uklje ten izmeu dvojice robota, mada ne i previ e s tisnut. U stvari, sasvim mu je godila pomisao da se izmeu njega i Otvorenog nalaz e masivna tela dvojice robota. Meutim, Otvoreno nije ugledao ni na tren. Fastolf se smestio na prednje s edi te i, po to su se vrata za njim zatvorila, prozori su se zatamnili i ve taka, rastr esita svetlost obasjala je unutra njost vozila. "Obino se, gospodine Bejli, ne vozim na ovaj nain", objasni mu dr Fastolf, "ali, sasvim mi je svejedno ukoliko vama ovako vi e odgovara. Vozilom u potpunost i upravlja kompjuter, poznato mu je kuda treba da ide, i u stanju je da izie na k raj sa svakom preprekom ili opasno u. Nema nikakve potrebe da mi sami bilo ta inimo." Osetilo se jedva uoiljivo ubrzanje, a potom neodreeni i jedva primetni osea j kretanja. "Ovo je bezbedan put, gospodine Bejli", nastavi Fastolf. "Dobro sam se p omuio da to manji broj ljudi sazna da ete biti u ovom vozilu; isto tako, sasvim je izvesno da niko nee moi da utvrdi da ste sada u njemu. Vo nja kolima - koja se kreu n a mlazni pogon, tako da, zapravo, lebde nad tlom - nee dugo potrajati, ali, razum e se, ukoliko elite, slobodno se opustite i predahnite. U ovom vozilu savr eno ste bezbedni." "Sve vreme se pona ate", primeti Bejli, "kao da smatrate da sam zaista u o pasnosti. Na brodu sam bio do te mere za tien da sam se gotovo oseao kao zatoenik - i , evo, sada nastavljamo s tim." Bejli se obazre po skuenoj, sa svih strana zatvor enoj unutra njosti vozila; bio je sasvim okru en konstrukcijom od elika i neprozirnog stakla - da se i ne pominju tela dvojice robota. Fastolf se veselo nasmeja. "Znam da preterujem, ali napetost na Aurori s ada je na vrhuncu. Sti ete ovamo usred krize, i stoga u radije ispasti sme an zbog pr eterivanja, nego da vas, zanemarivanjem mera predostro nosti, izlo im u asnim rizicima ." "Nadam se da shvatate, dr Fastolfe", odgovori Bejli, "da bi moj neuspeh ovde znaio i ozbiljan udarac za Zemlju." "To mi je veoma dobro poznato. Verujte mi, da u isto kao i vi dati sve od sebe da do toga ne doe." "Verujem vam. Pored toga, moj mogui neuspeh ovde - ma ta bio razlog tome znaio bi i moj lini i profesionalni krah tamo na Zemlji." Fastolf se naglo okrenu i zagleda u Bejlija s izrazom iskrene zaprepa enost i. "Stvarno? To, zaista, ne bismo eleli da se desi." Bejli sle e ramenima. "Sla em se, ali bi se to ipak dogodilo. Nema nikakve s umnje da bih postao najzgodnija meta za ojaenu vladu na Zemlji." "To mi uop te nije palo na pamet, gospodine Bejli, kada sam tra io da vas po a lju ovamo... Mo ete biti sigurni da u uiniti sve to je u mojoj moi. Mada, iskreno da k a em..." Fastolf obori pogled. "Mada, iskreno da ka em, ukoliko izgubimo, to ba i nee biti mnogo." "Znam", odgovori Bejli suvo i, zavaliv i se dublje u sedi te, zatvori oi. Kre tanje vozila osealo se sada samo kao blago ljulju kanje, ali Bejli ipak ne zaspa. U stvari, napregnuto je razmi ljao - bez obzira na to koliko mu to moglo biti od ko risti. 15. Bejli nije ni na drugom kraju imao prilike da iskusi Otvoreno. Kada je p omolio glavu iz vozila, ve su se nalazili u podzemnoj gara i; potom su se malim lif tom(kako se kasnije ispostavilo) popeli do prizemlja. Uveli su ga u jednu sunanu prostoriju i, dok je prolazio kroz nju izlo en n eposrednim zracima sunca - da, bilo je u njemu narand aste primese - Bejli malkice uvue ramena. Fastolfu to ne promae. "Prozori su prozirni, ali se mogu zamraiti", ree on. "Ukoliko elite, mo emo to odmah uiniti. Trebalo je da se ranije setim..." "Ne, nema potrebe", odgovori Bejli pomalo osorno. "Nastojau da im sve vre

me budem okrenut leima. Moram se naviknuti." "Kako god elite, ali, molim vas, obavestite me, u bilo koje doba, ukoliko se osetite neprijatno... Gospodine Bejli, na ovom delu Aurore sada je pozno jut ro. Ne znam prema kakvom ste se vremenu ravnali na brodu... Ipak, ukoliko ste bu dni ve nekoliko asova, i sada elite da odspavate, to mo emo lako srediti. Ukoliko vam se ne spava, i ukoliko niste gladni, niko vas nee terati da obedujete. Meutim, uk oliko bi vam doruak prijao, dobro ste do li da mi se za nekoliko asaka pridru ite." "To se sluajno sasvim poklapa sa mojim biolo kim vremenom." "Odlino. Podseam vas da je na dan otprilike sedam odsto krai od zemaljskog. Ne bi trebalo da osetite neke posebne te koe u bioritmikom prilagoavanju, ali, ukolik o se to ipak desi, nastojaemo da se ravnamo prema va im potrebama." "Hvala vam." "Jo ne to... Zaista nemam nikakvu predstavu o tome kakva bi vam hrana najvi e prijala." "Snai u se sa bilo im to budete stavili preda me." "Ipak, neu se uvrediti ukoliko vam se bilo ta uini... ovaj, neukusnim." "Hvala vam." "Nee vam smetati ukoliko nam se Denil i iskar pridru e?" Bejliju poe za rukom da se slaba no osmehne. "Hoe li i njih dvojica... obedo vati?" Fastolf mu, meutim, ne odvrati osmehom. "Nee, ali bih voleo da sve vreme b udu pokraj nas", odgovori on ozbiljno. "I dalje u opasnosti? ak i ovde?" "Ni u ta nemam do kraja poverenja. ak ni ovde." Jedan robot ue. "Gospodine, sto je postavljen." Fastolf klimnu. "Vrlo dobro, Faberu. Sti emo za nekoliko trenutaka." "Koliko robota imate?" upita Bejli. "Nekoliko. Nismo kao Solarijanci, gde svako ima i po deset hiljada robot a, ali ja imam vi e nego to je uobiajeno - pedeset sedam. Kua mi je prilino velika, a istovremeno mi slu i kao radni prostor i kao radionica. Pored toga i moja ena - kad a je imam - mora imati dovoljno prostora kako joj ne bi smetao moj rad; ona, obin o, ima zasebno krilo i o njoj se posebno staraju." "Kad ve imate pedeset sedam robota, verujem da vam nije bilo te ko da se pr ivremeno li ite dvojice... Sada se oseam manje krivim to ste poslali Denila i iskara da me doprate do Aurore." "Izbor nije bio nimalo sluajan, uveravam vas, gospodine Bejli. iskar je mo j majordomo i desna ruka. Sa mnom je jo od moje rane mladosti." "I ba njega ste poslali da me doprati ovamo: zaista sam poastvovan", odvra ti Bejli. "To samo svedoi o va nosti koju vam pridajemo, gospodine Bejli. iskar je naj pouzdaniji od svih mojih robota - vrst je i postojan." Bejli u magnovenju skrenu pogled prema Denilu, i Fastolfu to ne promae. " U reenu brojku ne ukljuujem i Denila", objasni on. "On mi nije sluga, ve dostignue n a koje sam bezmerno ponosan - toliko, ak, da predstavlja moju slabost. On je prvi iz svoje klase i, premda ga je dr Rod Nemenuh Sarton uobliio, prema svom liku, ove k koji je..." Fastolf za asak obzirno zastade, ali Bejli brzo klimnu i ree: "Shvatam." Nije bilo potrebe da Fastolf privede reenicu kraju, podseajui ga na svojevr emeno Sartonovo ubistvo na Zemlji. "Premda je Sarton nadzirao izradu", nastavi Fastolf, "moji teorijski pro rauni uinili su Denila moguim." Fastolf se osmehnu Denilu, koji se u znak priznanja blago nakloni. "Ali bio je tu i Jander", primeti Bejli. "Da..." Fastolf odmahnu glavom i lice kao da mu se smrai. "Trebalo je, po svoj prilici, da ga zadr im kraj sebe, kao i Denila. Ali on je bio moj drugi huma noidni robot i to je predstavljalo va nu razliku. Denil je, da tako ka em, bio moj p rvoroeni - poseban sluaj." "Vi e se ne bavite izradom humanoidnih robota?"

"Vi e ne... Ali hajdemo..." pozva ga Fastolf trljajui ruke. "eka nas doruak.. . Ne verujem, gospodine Bejli, da je stanovni tvo Zemlje naviknuto na ono to ovde n azivamo prirodnom hranom. Imamo salatu od raia, hleb, sir i mleko i, ukoliko elite, bilo kakvo voe. Sve je vrlo lako. I na kraju, sladoled." "Sva tradicionalna zemaljska jela", potvrdi Bejli, "koja, meutim, u izvor nom obliku danas mo ete nai samo opisana u starim knji evnim delima." "Nisu ta jela sasvim uobiajena ni ovde na Aurori... Ipak, smatrao sam da ne bi imalo smisla muiti vas na im tipinim jelovnikom koji se sastoji od posebnih au roranskih jela i zaina. ovek mora biti naviknut na njihov ukus." Fastolf ustade. "Molim vas, poite sa mnom, gospodine Bejli. Za stolom emo biti samo nas dvojica, i neemo se obazirati ni na kakav ceremonijal niti se pridr a vati ikakvih obreda." "Hvala vam", odgovori Bejli. "Smatram to posebnom ljubazno u s va e strane. J ednolinost putovanja dovde savlaivao sam intenzivnim prouavanjem podataka o Aurori, te mi je poznato da pravila ophoenja podrazumevaju i povei broj obrednih vidova p ona anja za vreme obeda - od ega sam, moram priznati, prilino zazirao." "Nema, zaista, nikakve potrebe za tim." "Mo emo li, dr Fastolfe, pravila pona anja zanemariti do te mere da jo za vre me obeda, porazgovaramo o poslu?" upita Bejli. "Ne bih smeo nepotrebno da gubim vreme." "Potpuno vas razumem. Porazgovaraemo i o poslu, ali se nadam da se mogu o sloniti na vas da nikome neete pomenuti to kr enje pravila. Ne bih eleo da budem pro gnan iz otmenog dru tva." Fastolf se prigu eno nasmeja. "Ipak, ne bi trebalo da se s mejem - nema, u itavoj toj stvari, nieg sme nog. Gubljenje vremena mo e predstavljati i ne to vi e od puke neprilike - mo e se, naime, pokazati fatalnim." 16. Soba koju je Bejli napustio bila je oskudno name tena: u njoj se nalazilo nekoliko stolica, jedna komoda sa ladicama, ne to nalik na klavir, ali sa mesingan im cevicama umesto dirki, i nekoliko crte a na zidovima koji kao da su isijavali sv etlost. Pod je bio gladak, nalik na ahovska polja sa razliitim nijansama mrke boje , mo da da bi to vi e podseao na drvenu podlogu, i mada je sijao kao da je upravo prem azan voskom, nije bio klizav. Iako je pod u trpezariji bio isto takav, ona se po svemu ostalom sasvim razlikovala od prethodne sobe. Bila je to jedna dugaka, pravougaona prostorija, p retrpana svim i svaim. U njoj se nalazilo est poveih pravougaonih stolova, oito napr avljenih tako da su se meusobno mogli povezati na bezbroj razliitih naina. Uz jedan od kraih zidova stajao je bar, sa svetlucavim bocama raznoraznih boja sme tenim is pred zakrivljenog ogledala koje kao da je do u beskraj umno avalo prostoriju koja se u njemu ogledala. Na suprotnom zidu nalazila su se etiri plia udubljenja, i u s vakom od njih stajao je po jedan robot. Du oba du a zida protezali su se mozaici koji su lagano menjali boje. Na je dnom od njih bio je prikazan neki pejsa , mada Bejli nije umeo da odredi da li je re o auroranskom pejsa u ili pejsa u sa neke druge planete - ili je, naprosto, bio de lo ma te. Na jednom kraju bilo je prikazano itno polje (ili ne to slino tome) sa obilj em slo enih poljoprivrednih ma ina, i svima njima upravljali su roboti. Sasvim na kr aju zida, preko koga je pogled lagano klizio uoavajui pri tom izvestan broj ra trkan ih kua, Bejli konano ugleda ne to to je, po svemu sudei, moglo predstavljati neku vrst u auroranskog Grada. Drugi zid prikazivao je svemirski ambijent. Neka plaviastobela planeta, o basjana dalekim suncem, odbijala je svetlost tako da se ni pri najpomnijem zagle danju ovek nije mogao oteti utisku kako se ona lagano okree. Zvezde u njenoj pozad ini - neke sasvim blede, a neke veoma sjajne - delovale su takoe kao da menjaju s voj meusobni raspored, mada su, kada bi se pogled usredsredio na neku njihovu man ju skupinu, izgledale sasvim nepokretne. Na Bejlija je sve to delovalo nekako zbrkano i odbojno. "Pravo umetniko delo, gospodine Bejli", ree Fastolf. Malo previ e skupo, rek ao bih, ali Fanji je bilo veoma stalo do toga da ga ima... Fanja je, znate, moja sada nja supruga." "Da li e nam se, dr Fastolfe, i ona pridru iti?"

"Nee... Kao to rekoh, biemo samo nas dvojica. Zamolio sam je da izvesno vre me ostane u svojim prostorijama. Ne elim da je optereujem problemom s kojim se suoa vamo. Razumete me, nadam se?" "Da, razumem." "Doite. Molim vas, sedite." Na jednom od stolova nalazili su se tanjiri, a e i razliit pribor za jelo, u iju namenu Bejli ba nije bio uvek siguran. U sredi tu stola stajao je neki predmet valjkastog oblika, koji se su avao pri vrhu, nalik na ogromnu ahovsku figuru izrezb arenu od sivog kriljca. Sedajui za sto, Bejli nije mogao da odoli da ne pru i ruku i dotakne ga prs tima. Fastolf se nasme i. "To je zainik. Na njemu se nalaze jednostavne kontrole pomou kojih mo e da se izbaci odreena koliina bilo kog od desetak razliitih zaina na bi lo koji deo jela. Da bi se njime rukovalo kako valja, potrebno je uzeti ga u aku i izvesti njime nekoliko slo enih pokreta koji su sami po sebi li eni svakog smisla, ali koji za otmene Aurorance predstavljaju simbole tananosti i prefinjenosti be z kojih se jelo ne mo e poslu iti. Kada sam bio mlai, bio sam u stanju da samo uz pom o palca i dva prsta izvedem sa zainikom trostruki premet i da iz njega izbacim so pre nego to mi padne na dlan. Meutim, kada bih to sada poku ao, po svoj prilici bih opasno rizikovao da nekom od svojih gostiju razbijem glavu. Nadam se da vam nee s metati ako ne poku am?" "Nipo to, dr Fastolfe." Jedan robot stavi salatu na sto, drugi prinese poslu avnik sa vonim sokovim a, trei se postara za hleb i sir, a etvrti im dodade salvete. Sva etvorica delovala su savr eno usklaeno, bez imalo pote koa obavljali su poslove i nisu smetali jedan dr ugom. Bejli ih je zadivljeno posmatrao. Zavr ili su svoj posao istovremeno, bez i najmanjeg znaka nekog prethodnog dogovora. Posle toga istovremeno odstupi e od stola, istovremeno se nakloni e, isto vremeno se okrenu e i vrati e u svoja udubljenja na drugom kraju prostorije. Bejli o djednom postade svestan Denilovog i iskarovog prisustva. Nije ni primetio kada su u li. Stajali su, i ekujui, u udubljenjima (koja su se na neki vol eban nain tu stvorila ) u zidu sa mozaikom na kome je bilo prikazano itno polje. Denil mu je bio bli i. "A sada, po to su oti li..." zausti Fastolf, a onda zastade i alosno odmahnu glavom. "Osim, to nisu oti li. Po pravilu, roboti treba da napuste prostoriju pre n ego to obed pone. Roboti, za razliku od ljudskih bia, ne jedu, te, shodno tome, ima smisla da oni koji jedu ponu s obedom, a da oni koji to ne ine iziu. To je prerasl o u neku vrstu obreda. Bilo bi nezamislivo poeti s jelom pre no to se roboti udalj e. U ovom sluaju, meutim..." "Nisu oti li", zavr i Bejli njegovu reenicu. "Nisu. Smatrao sam da je bezbednost va nija od etikecije i da vam to, budui da niste s Aurore, nee smetati." Bejli je ekao da Fastolf prvi pone da jede. Fastolf uze vilju ku, pa to uini i Bejli. Fastolf ju je upotrebljavao veoma usporenim pokretima, omoguavajui Bejlij u da sasvim jasno vidi kako se njome valja slu iti. Bejli obazrivo zagrize jednog raia i smesta ustanovi da je pun slasti. Nij e mu bilo te ko da prepozna ukus; bio je slian ukusu raje pa tete to se proizvodila na Zemlji, ali nesravnjivo bogatiji i lep i. Lagano je vakao i, izvesno vreme, uprkos svojoj elji da za vreme obeda nastavi sa pitanjima, naprosto nije bio u stanju da makar deli pa nje odvoji od jela. Fastolf je bio taj koji je napravio prvi korak. "Gospodine Bejli, hoemo l i se pozabaviti na im problemom?" Bejli oseti kako lagano crveni. "Razume se. Svakako. Izvinjavam se. Va a m e je hrana zaista zatekla, tako da naprosto nisam bio u stanju da mislim ni na ta drugo... Problem o kome je re sami ste izazvali dr Fastolfe, je li tako?" "Na osnovu ega tako mislite?" "Neko je poinio roboumorstvo, na nain koji zahteva veliku strunost... tako mi je, bar, reeno." "Roboumorstvo? Zanimljiv izraz." Fastolf se nasme i. "Naravno, shvatam na t a mislite... U pravu ste, nain na koji je to izvedeno zahteva izvanrednu strunost. "

"A samo ste vi dovoljno struni da to izvedete - tako mi je, bar, reeno." "Tano su vas obavestili." "ak i vi sami priznajete - ak, tvrdite - da ste jedino vi bili u stanju da Jandera dovedete u stanje 'mentalnog iskljuenja'." "Nisam u stanju, gospodine Bejli, da sporim ono to je su ta istina. Ne bi m i donelo nikakvo dobro da la em, ak i kada bih mogao sebe prinuditi da to uinim. Op te je poznato da sam ja najistaknutiji teoretiar robotike na svih pedeset Spoljnih svetova." "Bez obzira na to, dr Fastolfe, zar nije mogue da neki drugi teoretiar rob otike - prvi, drugi, ili petnaesti posle vas - ipak raspola e sa dovoljno znanja d a poini pomenuto delo? Da li je za to zaista neophodno celokupno znanje najboljeg od svih?" "Prema mom mi ljenju", odgovori Fastolf mirno, "to zaista zahteva sve spos obnosti stvarno najboljeg meu njima. Uistinu, opet prema mom mi ljenju, samo bih ja bio u stanju da tako ne to izvedem - i to pod uslovom da je re o trenutku kada mi sve polazi za rukom. Ne zaboravite da su se najbolji mozgovi na podruju robotike - ukljuujui i mene - posebno potrudili da stvore pozitronski mozak koga nee biti mo gue 'mentalno iskljuiti'." "Jeste li sigurni u sve to? Zaista sigurni?" "U potpunosti." "Jeste li to i obnarodovali?" "Razume se. Dragi moj Zemljanine, bila je pokrenuta javna istraga. Ve su mi postavljali pitanja koja mi vi sada postavljate i ja sam im odgovarao krajnje iskreno. Auroranci uvek tako postupaju." "Trenutno ne sporim da ste bili ubeeni da dajete iskrene odgovore", nasta vi Bejli. "Ali zar vas nije moglo zavesti prirodno samoljublje? To bi takoe moglo biti tipino za Aurorance?" "Hoete da ka ete da me je moja elja da me smatraju najboljim mogla navesti d a sebe svesno dovedem u takav polo aj na osnovu koga bi svi morali da zakljue kako sam samo ja mogao 'mentalno da iskljuim' Jandera?" "Ne znam za to, ali ini mi se da biste bili spremni da prihvatite da va poli tiki i dru tveni ugled budu uni teni - pod uslovom da va a nauna neprikosnovenost ostane netaknuta." "Shvatam. Razmi ljate na veoma zanimljiv nain, gospodine Bejli. To mi, razu me se, nije palo na pamet. Ako bih morao da biram izmeu mogunosti da priznam da ni sam najbolji ili da priznam, da upotrebim va izraz, roboumorstvo, vi smatrate da bih se svesno opredelio za ovo drugo." "Ne, dr Fastolfe, ne nameravam da toliko upro avam stvari. Nije li, ipak, m ogue da sami sebe obmanjujete smatrajui da ste najvei ivi robotiar i da vam niko nije ni prineti, i da se toga dr ite po svaku cenu, budui da ste podsvesno - pazite, dr Fastolfe, podsvesno - ve do li do zakljuka da vas drugi prevazilaze, i, ak, da su va s mo da ve prevazi li?" Fastolf se nasmeja, ali u njegovom smehu mogao se osetiti prisenak zbunj enosti. "Nipo to, gospodine Bejli. Uop te niste u pravu." "Razmislite malo, dr Fastolfe! Jeste li sasvim sigurni da vam nijedan od va ih kolega robotiara nije ak ni izbliza ravan?" "Svega nekolicina njih uop te je u stanju da se bavi humanoidnim robotima. Stvaranje Denila utemeljilo je, praktino, jednu sasvim novu profesiju, za koju j o ne postoji ni pravi naziv - mogli bismo, na primer, uzeti naziv humanorobotiari. Nijedan od robotiara na Aurori, izuzev mene, ak ni ne shvata kako funkcioni e Denil ov pozitronski mozak. Dr Sarton je to bio u stanju, ali on je mrtav - meutim, ak s e ni on nije mogao meriti sa mnom. Osnovna zamisao je moja." "Mogue je, razume se, da ste vi sve to zapoeli, ali, ipak, ne mo ete oekivati da ete zauvek ostati jedini koji zna sve o tome. Nije li se, ipak, neko mogao up utiti u va u teoriju?" Fastolf odluno odmahnu glavom. "Ba niko. Ja, lino, nisam nikog u nju uputio , i izazivam svakog ivog robotiara da sam razvije svoju teoriju." Bejli oseti blagu razdra enost. "Nije li mogue da postoji neki izuzetno pam etan momak, tek pristigao s univerziteta, sposobniji nego to to iko pomi lja, koji bi..."

"Ne, gospodine Bejli, odgovor je i dalje ne. Znao bih za nekog takvog ju no u. Morao bi da proe kroz moje laboratorije. Morao bi prvo saraivati sa mnom. Ovog asa, niko takav ne postoji. Jednog dana, sigurno; mo da e ih, ak, biti i vei broj. Al i ovog asa, nema nijednog." "Znai, ukoliko bi se vama ne to desilo, i nova nauka umrla bi sa vama?" "Imam samo sto ezdeset pet godina - metrikih, razume se - to manje ili vi e, iznosi sto dvadeset etiri zemaljske godine. Prema auroranskim standardima jo sam m lad, i svi medicinski nalazi govore da jo nisam pro iveo ni polovinu svog ivotnog ve ka. Nije nikakva retkost do iveti ak i etiri stotine - razume se, metrikih godina. Pr eostalo mi je, dakle, jo dosta vremena za poduavanje." Ve su odavno bili zavr ili sa jelom, ali nijednom od njih kao da nije padal o na pamet da ustane od stola. Niti je ijedan od robota pristupio da ga raspremi . Kao da ih je vrcavi razgovor u toj meri zaokupio da nisu mogli da se pokrenu. Bejlijeve se oi suzi e. "Dr Fastolfe, pre dve godine boravio sam na Solarij i", nastavi Bejli. "Tamo sam stekao jasan utisak da su Solarijanci, u celini gle dano, najsposobniji od svih robotiara Spoljnih svetova." "U celini posmatrano, da, mogue je." "I niko od njih ne bi to mogao uiniti?" "Niko, gospodine Bejli. Njihova osposobljenost odnosi se na robote koji, u najboljem sluaju, nisu ni ta napredniji od mog starog, pouzdanog iskara. Solarija nci ne raspola u nikakvim znanjem o izradi humanoidnih robota." "Kako mo ete biti sigurni u to?" "Budui da ste, gospodine Bejli, boravili na Solariji, dobro vam je poznat o da Solarijanci krajnje te ko uspostavljaju lini kontakt, da op te putem trodimenzio nalne projekcije - izuzev, razume se, kada je seksualni odnos apsolutno neophoda n. Zar pomi ljate da bi oni mogli i sanjati da stvore robota toliko nalik ljudskom biu koji bi samo jo vi e pojaao njihove neuroze? U toj meri bi izbegavali da mu se p ribli e, po to bi bio veoma slian ljudima, da ga ne bi mogli upotrebiti ni u kakvu ra zumnu svrhu." "Ne bi li, ipak, neki Solarijanac mogao tu i tamo da ispolji poveanu trpe ljivost prema ljudskom telu? Kako mo ete biti sigurni?" "ak i ako bi neki Solarijanac to bio u stanju, to zaista ne mogu sporiti, i njenica je da nijedan Solarijanac nije ove godine boravio na Aurori." "Ba nijedan?" "Nijedan! Oni ne ele da stupaju u kontakt ak ni sa iteljima Aurore, i, osim u sluaju nekog neodlo nog posla, niko od njih ne dolazi rado ovamo - niti zalazi n a neki drugi svet. ak i kada je neki hitan povod u pitanju, nastoje da ostanu u o rbiti, i s nama op te gotovo iskljuivo elektronskim putem." "U tom sluaju", nastavi Bejli, "ako ste vi, stvarno i doslovno, jedina os oba koja je to mogla uiniti - da li ste ubili Jandera?" "Prosto ne mogu da poverujem da vam Denil ve nije rekao da sam opovrgao t u tvrdnju", odgovori Fastolf. "Rekao mi je, razume se, ali ja bih hteo da to ujem i od vas." Fastolf prekrsti ruke i namr ti se. "Dobro, onda u vam glasno i jasno rei", izgovori on stisnuv i zube. "Ne, ja to nisam uinio." Bejli odmahnu glavom. "Verujem da verujete u to to ka ete." "Da, verujem, i to najiskrenije. Ka em vam istinu. Nisam ubio Jandera." "Ali ako vi to niste uinili, i ukoliko niko drugi to nije mogao uiniti, u tom sluaju... Ali ekajte. Mogue je da polazim od pogre ne pretpostavke. Da li je Jand er zaista mrtav, ili je to samo poslu ilo kao izgovor da me dovuete ovamo?" "Robot je zaista uni ten. Mogao bih da vam ga poka em, ukoliko mi Vlada do k raja dana ne zabrani svaki pristup robotu, to, lino, ne verujem da e uiniti." "U tom sluaju, ukoliko vi to niste uinili, ukoliko niko drugi to nije moga o uiniti, i ukoliko je robot zaista mrtav - ta mislite, ko je mogao izvr iti zloin?" Fastolf uzdahnu. "Siguran sam da vam je Denil ve rekao ta sam izjavio pril ikom saslu anja - ali, vi to, oigledno, elite da ujete ba od mene" "Tako je, dr Fastolfe." "Dobro: niko nije poinio zloin. Ne to se, naprosto, samo od sebe dogodilo u Janderovim pozitronskim kolima, to je dovelo do njegovog 'mentalnog iskljuenja'." "Da li, zaista, postoji verovatnoa da se tako ne to dogodi?"

"Ne postoji. Zapravo, izuzetno je mala - ali, ako ja to nisam uinio, onda preostaje samo ta mogunost." "Ipak, zar ne bismo mogli tvrditi da su mnogo vei izgledi da vi la ete, neg o da je do lo do spontanog 'mentalnog iskljuivanja'?" "Uistinu, mnogi to i tvrde. Ali budui da znam da ja to nisam uinio, kao je dina mogunost ostaje da je do toga do lo spontano." "I doveli ste me ovamo da poka em - da doka em - da se to dogodilo samo od s ebe?" "Tako je." "Ali kako mislite da bi bilo ko bio u stanju da doka e da se ne to dogodilo samo od sebe? Kako stvari stoje, ini se da bih jedino dokazivanjem da se sve zbil o spontano mogao spasti vas, Zemlju i sebe." "Je li to va m?" Bejli je trenutak bio zbunjen. "U tom sluaju - vas, sebe i Zemlju." "Bojim se da sam", priznade Fastolf, "posle pomnog razmi ljanja i sam do ao do zakljuka da, naprosto, ne postoji nain da se do takvog dokaza doe." 17. Bejli se u asnuto zagleda u Fastolfa. "Ne postoji?" "Tako je. Nikakav." On se odjednom, nekako odsutno, ma i zainika. "Znate, b a sam radoznao da ustanovim da li jo mogu da izvedem onaj trostruki premet." Naglim, proraunatim trzajem ruke on baci zainik u vazduh, i po to se ovaj ob rnu, Fastolf ga, dok je padao, ve to uhvati za u i deo izmeu desnog dlana i zgrenog pa lca. Zainik ponovo polete i obrnu se, i Fastolf ga ovog puta doeka na levi dlan. J o jednom zainik polete, i, po to se obrnuo nae se na desnom, a potom, ponovo, na levo m dlanu. Posle ovoga, zainik je poleteo u vazduh i trei put, dovoljno sna no da se o brne. Fastolf ga i ovog puta doeka desnom akom, dr ei levu sasvim blizu, sa dlanom ok renutim nagore. Istog trenutka kada je uhvatio zainik, Fastolf ispru i dlan leve ake : na njemu je svetlucala gomilica soli. Fastolf se zadovoljno nasme i. "Deluje pomalo detinjasto da se jedan naunik igra na ovaj nain, pogotovo to je ulo eni napor savr eno nesrazmeran postignutom - is tiskivanju malo soli; meutim, svaki pravi auroranski domain iskreno je ponosan na ovu svoju ve tinu. Postoje i pravi majstori koji su u stanju da zainik zadr e u vazdu hu i do minut i po, pokreui ruke tako brzo da ih, naprosto, ne mo ete pratiti pogled om." On se na trenutak zamisli. "Razume se, sve ovo Denil je u stanju da izve de i bolje i br e od bilo kog ljudskog stvora. Proveravao sam ga i na ovaj nain, da ustanovim kako mu rade mo dana kola; meutim, bilo bi krajnje pogre no tra iti od njega da javno prika e svoju ve tinu. To bi samo, bez ikakve potrebe, povredilo oseanja zai nd ija - tako ih, znate, popularno nazivaju, mada tu re neete nai ni u jednom reniku." Bejli ne to proguna. Fastolf uzdahnu. "Oigledno se moramo vratiti na em poslu." "Zbog koga ste me naterali da prevalim nekoliko parseka kroz svemir." "Da, da, u pravu ste... Da nastavimo!" "Dr Fastolfe, da li je postojao bilo kakav razlog zbog koga ste mi prika zali svoju ve tinu?" Fastolf ree: "ini mi se da smo se na li u orsokaku. Doveo sam vas ovamo da ob avite ne to to jednostavno nije mogue obaviti. Na licu vam se to sasvim jasno oitaval o, i, istinu da vam ka em, ni ja se ne oseam bolje. Uinilo mi se da bi bilo po eljno d a malo predahnemo. A sad - hajde da nastavimo!" "Sa tim neostvarljivim zadatkom?" "Zbog ega bi to za vas bio neostvarljiv zadatak, gospodine Bejli? Vas bij e glas da ste osoba koja posti e i nemogue." "Opet ona hipertalasna drama, a? Zaista verujete u taj iskrivljeni prika z onoga to se dogodilo na Solariji?" Fastolf ra iri ruke. "Ni ta mi drugo ne preostaje." "Ni ja nemam izbora", slo i se Bejli. "Moram nastaviti; ne mogu se vratiti na Zemlju neobavljena posla. To su mi jasno stavili do znanja... Recite mi, dr redosled po va nosti, gospodine Bejli? Mislim, od manjeg ka vee

Fastolfe, na koji je nain Jander mogao biti ubijen? ta bi trebalo uraditi s njegov im mozgom da doe do neeg slinog?" "Gospodine Bejli, zaista ne znam kako bih to mogao objasniti ak i nekom r obotiaru, to vi svakako niste, i pod uslovom da sam spreman da objavim svoje teori je, to svakako nisam. Ipak, da vidimo mo emo li doi do neega... Poznato vam je, razum e se, da su roboti nastali na Zemlji." "Kada je robotika u pitanju, Zemlja se ba ne zala e preterano..." "Sna ne zemaljske predrasude u odnosu na robote dobro su poznate i na Spol jnim svetovima." "Meutim, svakome na Zemlji ko odlui da porazmisli o tome postaje jasno da roboti moraju biti zemaljskog porekla. Op te poznata je stvar da su hipersvemirski letovi postali mogui tek zahvaljujui robotima, a budui da su Svemirci druge svetov e mogli da nasele samo zahvaljujui hipersvemirskim letovima, sam se po sebi namee zakljuak da su roboti postojali pre no to je do tog naseljavanja do lo, dok je Zemlj a jo bila jedini nastanjeni svet. Iz toga sledi da su Zemljani bili ti koji su st vorili robote." "Ali Zemlja se time nimalo ne ponosi, je li tako?" "O tome, naprosto, ne raspravljamo", odgovori Bejli kratko. "Pretpostavljam, ak, da Zemljani ne znaju ni ta o Suzani Kalvin?" "Nai ao sam na njeno ime u nekim starim knjigama... Bila je meu prvim prega ocima na podruju robotike." "Je li to sve to znate o njoj?" Bejli odmahnu rukom. "Pretpostavljam da sam mogao saznati i vi e da sam ko pao po arhivama, ali, naprosto, nisam imao prilike da to uinim." "udno", primeti Fastolf. "Za sve Svemirce ona je neka vrsta polubo anstva, i to njihovo uverenje ide dotle da je, uveren sam, tek nekolicina robotiara svesn a da je bila Zemljanka. Delovalo bi to kao bogohuljenje. Odbili bi, ak, da poveru ju kad bi im bilo reeno da je umrla po ivev i jedva stotinak metrikih godina. Ipak, sv e to o njoj znate jeste da je bila jedan od prvih pregalaca." "Ima li ona, dr Fastolfe, bilo kakve veze sa na im problemom?" "Ne neposredno, ali ipak... Morate imati u vidu da se bezbroj legendi pl ete oko njenog imena. Veina njih su samo puka predanja, ali, uprkos tome, vrsto su vezana za njenu linost. Jedno od najpoznatijih predanja - i, istovremeno, jedno od najmanje verovatnih - odnosi se na izradu robota u tim davnim danima - robota kod koga su se, navodno usled nekog neobja njivog poremeaja tokom izrade, pojavile telepatske moi..." " ta?" "Predanje! Rekoh vam ve da je re o predanju - sigurno, sasvim neosnovanom! Imajte u vidu, ipak, da postoje izvesni teoretski razlozi koji nas navode na po misao da bi to bilo mogue, mada jo nikome nije po lo za rukom da predstavi verodosto jnu shemu na temelju koje bi se moglo zakljuiti da je to bar izdaleka ostvarljivo . Savr eno je nezamislivo da se tako ne to moglo pojaviti u sirovim i priprostim poz itronskim mozgovima kakve smo imali u vremenima koja su prethodila hipersvemirsk im letovima. Upravo je to glavni razlog to smo gotovo sasvim sigurni da je ova pr ia, naprosto, puka izmi ljotina. Ipak, dopustite mi da nastavim, budui da iz te prie sledi i naravouenije." "Svakako, svakako, samo nastavite." "Robot je, kako ka e pria, bio u stanju da ita misli. I kada bi mu bilo post avljeno neko pitanje, budui da je umeo da ita misli, davao je odgovor kakav je oso ba koja je pitanja postavljala, zapravo, elela da uje. Poznato nam je da Prvi zako n robotike izriito ka e da robot ni na koji nain ne sme povrediti ljudsko bie, niti, svojim neme anjem, dopustiti da neko ljudsko bie bude povreeno... Uop te uzev, 'povred a' za robote ima znaenje fizike povrede. Meutim, robot koji je u stanju da ita misli sigurno bi shvatio da razoaranje ili gnev ili bilo kakav potres mogu ljudsko bie uiniti nesrenim, te je sasvim razlo no pretpostaviti da bi neko takvo oseanje svrstao u krug 'povreda'. Shodno tome, ukoliko je nekom robotu sa telepatskim moima bilo jasno da bi istina mogla razoarati ili razgneviti osobu koja mu se nekim povodom

obraa s pitanjem, ili, pak, izazvati kod nje zavist ili neraspolo enje, moglo bi s e oekivati da umesto istine upotrebi ute nu la . Shvatate?" "Da, razume se." "I tako je robot bio spreman da sla e ak i samu Suzanu Kalvin... La i se, dab ome, nisu mogle protezati u nedogled, budui da je raznim osobama govorio razliite stvari koje ne samo to su meusobno bile suprotne, ve naje e nisu odgovarale ni stvarnom stanju stvari. Suzana Kalvin je najzad ustanovila da je la e i da je na taj nain p ovremeno dovodi u nemogu polo aj. Ono to je s poetka, zahvaljujui la no probuenim nadama izgledalo da e biti tek blaga neprijatnost, poela je da se pretvara u naprosto ne podno ljiv oseaj razoaranosti... Nikada niste uli za tu priu?" "Dajem vam re." "Zapanjujue! Meutim, sasvim je sigurno da pria ne potie s Aurore, jer je odo maena i na svim drugim svetovima... U svakom sluaju, Suzana Kalvin je odluila da mu se osveti. Ukazala je robotu na to da, govorio istinu ili la , nanosi bol osobi s kojom ima posla. Nije mogao da ispo tuje Prvi zakon ta god da preduzme. Shvativ i to , robot je bio prinuen da utoi te potra i u potpunoj pasivnosti - odnosno, da se ivopis nije izrazim, njegova su pozitronska kola sagorela. Mozak mu je bio toliko o teen, da se vi e nije mogao dovesti u red. Prema predanju, poslednja re koju je Suzana Ka lvin uputila robotu bila je: La ljive!" "Pretpostavljam", primeti Bejli, "da se ne to slino dogodilo i Janderu Parn elu... Bio je suoen sa dva naloga koja su se meusobno iskljuivala i mozak mu je pre goreo." "Izgleda da se upravo to dogodilo, mada to danas nije onako lako izvesti kao u doba Suzane Kalvin. Mo da su se upravo zbog pomenutog predanja, robotiari od uvek svesrdno trudili da takvu mogunost svedu na najmanju moguu meru. to se teorija o pozitronskom mozgu vi e razvijala, i to je njegovo oblikovanje postajalo slo enije , iznala eni su sve uspe niji sistemi da se svaka neprijatnost do koje bi moglo doi u napred svede na ravan nepostojanja, tako da je bilo kakav postupak koji je robot mogao preduzeti uvek bio u saglasnosti sa Prvim zakonom." "Iz toga sledi zakljuak da je robotov mozak nemogue sagoreti. Je li to ono elite da ka ete? Ukoliko jeste, ta se, onda, u tom sluaju, dogodilo sa Janderom?" "Nije to ono to sam eleo da ka em. Sve uspe niji sistemi o kojima sam govorio nisu se, zapravo, nikad pokazali u potpunosti uspe nim. Nisu to ni mogli biti. Bez obzira na to koliko neki mozak mogao biti tanan i slo en, uvek je postojala izves na mogunost da doe do protivrenosti. Re je o su tinskoj matematikoj istini. Zato nikada nee biti mogue nainiti mozak i dovoljno tanan i dovoljno slo en kod koga e mogunost da doe do protivrenosti biti svedena na nulu. Uprkos tome, stvoreni sistemi bili su do te mere bliski nultoj vrednosti, da bi za postizanje 'mentalnog iskljuivanja' uno enjem odgovarajue protivrenosti bilo neophodno izuzetno duboko poznavanje datog pozitronskog mozga - i to je ono to bi zahtevalo izuzetno sposobnog robotiara." "Kao to ste vi, dr Fastolfe?" "Da, kao to sam ja. Odnosno, kada su humanoidni roboti u pitanju, iskljuiv o ja." "I niko drugi", dobaci Bejli sa vidljivim prizvukom ironije. "Niko drugi. Ba tako", odgovori Fastolf, ne osvrui se na ironiju. "Humanoid ni roboti imaju mozgove - i, da dodam, tela - sazdana na temelju namernog podra av anja ljudskih bia. Njihovi su pozitronski mozgovi izuzetno tanani, i, sasvim prir odno, do izvesne mere krhki koliko i ljudski. Ba kao to i ljudska bia mogu do iveti p otres, usled neke sluajnosti do koje dolazi iskljuivo u mozgu, bez ikakvog spolja nj eg uticaja, tako i pozitronski mozgovi, istom sluajno u - nasuminim, bezrazlo nim iskliz avanjem pozitrona - mogu do iveti 'mentalno iskljuenje'." "Mo ete li to dokazati, dr Fastolfe?" "Mogu to prikazati matematikim putem... Meutim, mo da se ni svi oni koji bi bili u stanju da me prate ne bi slo ili u pogledu valjanosti mog razmi ljanja. U sve to su, naime, ukljuene i neke moje line pretpostavke koje se ne uklapaju sasvim u op teprihvaeni nain razmi ljanja u robotici." "A kolika je verovatnoa da doe do spontanog 'mentalnog iskljuivanja'?" "Pod pretpostavkom da postoji poprilian broj robota, recimo stotinu hilja da, postojali bi realni izgledi da kod nekog od njih - u razdoblju prosenog auror to

anskog ivotnog veka - doe do pojave spontanog 'mentalnog iskljuivanja'. Razume se, moglo bi se dogoditi da do toga doe i ranije, kao u sluaju Jandera, mada bi izgled i za to bili izuzetno mali." "Ipak, dr Fastolfe, ak i kada biste bili u mogunosti da neopozivo doka ete d a je u naelu mogue da kod robota doe do spontanog 'mentalnog iskljuivanja', to, oigle dno, ne bi predstavljalo i dokaz da se upravo to, i ba u tom trenutku, dogodilo s a Janderom." "Ne bi", slo i se Fastolf. "U pravu ste." "Uprkos tome to ste najvei strunjak za robotiku, ne biste bili u stanju da doka ete kako se sa Janderom upravo to dogodilo." "I u pogledu toga ste u pravu." "U tom sluaju, ta oekujete od mene koji se nimalo ne razumem u robotiku?" "Nema nikakve potrebe da se bilo ta dokazuje. Verujem da bi bilo sasvim d ovoljno da naete neko obja njenje, dovoljno ubedljivo za naj iru javnost, na osnovu k oga e biti sasvim jasno da je spontano 'mentalno iskljuenje' odista mogue." "Kao na pr..." "Zaista ne znam kakvo." "Jeste li sasvim sigurni, dr Fastolfe, da ne znate?" upita Bejli pomalo grubo. " ta elite da ka ete? Ve sam vam rekao da ne znam!" "Dozvolite mi da vam uka em na ne to... Pretpostavljam da je Aurorancima, u naelu, poznato da sam na ovu planetu do ao da se pozabavim tim problemom. Bilo bi v eoma te ko kri om me dovesti ovamo, s obzirom na to da sam Zemljanin i da je ovo Aur ora." "Razume se, zato to nisam ni poku ao da uinim. Porazgovarao sam sa predsedn ikom vlade i privoleo ga da mi da saglasnost da vas dovedem ovamo. Na taj nain, u speo sam i da odlo im suenje: a vi ete imati priliku da u meuvremenu re ite zagonetku. Mada sumnjam da bih mogao da raunam na du e odlaganje." "Da ponovimo: Aurorancima je, u naelu, poznato da sam ovde. Pretpostavlja m da im je takoe poznato zbog ega sam ovde - da znaju da je moj zadatak da razre im zagonetku Janderove smrti." "Razume se. Kakav biste drugi razlog mogli imati?" "Od trenutka kada sam se ukrcao na brod koji me je doveo ovamo, inili ste sve da budem pod stalnim i bri nim nadzorom zbog mogue opasnosti da va i neprijatelj i poku aju da me uklone - smatrajui me nekom vrstom udotvorca koji bi ipak mogao da re i zagonetku tako da vi iz svega toga iziete kao pobednik, mada je sve protiv men e." "Da, bojim se da se takva mogunost ne mo e odbaciti." "Pretpostavimo, dalje, da nekome ko ne eli da se zagonetka razre i, i da vi , dr Fastolfe, budete progla eni nevinim, poe za rukom da me ubije. Zar to ne bi, m o da, raspolo enje javnosti okrenulo u va u korist? Zar u tom sluaju ljudi ne bi pomisl ili kako su va i neprijatelji, u stvari, znali da ste nevini, i da su se toliko pl a ili istrage da su do li do zakljuka da e biti najbolje da me se otarase?" "Prilino slo en nain razmi ljanja, gospodine Bejli. Pretpostavljam da bi, ukol iko bi se valjano iskoristila, va a smrt mogla poslu iti takvoj svrsi, ali, ipak, to se nee dogoditi. Potpuno ste bezbedni i neete biti ubijeni." "Ali dr Fastolfe, zbog ega toliko vodite rauna o mojoj bezbednosti? Zbog eg a im jednostavno ne dopustite da me ubiju, i moju smrt iskoristite da iz svega i ziete kao pobednik?" "Zbog toga to bih vi e voleo da ostanete ivi i da u pravom smislu rei doka ete moju nevinost." "Ipak, jasno vam je da nisam u stanju da pru im dokaze o va oj nevinosti?" "Mo da i jeste. Imate sna ne motive za to. Dobrobit Zemlje zavisi od toga hoe te li uspeti, a, kako mi sami rekoste, i va a vlastita karijera." " ta imate u vidu pod 'sna nim motivima'? Ukoliko biste od mene zatra ili da p oletim, ma ui rukama, uz napomenu da u, u sluaju neuspeha, biti umoren laganom smru i da e Zemlja biti razorena i celokupno njeno stanovni tvo uni teno, imao bih izuzetno sna an motiv da poletim ma ui rukama - ali ipak, ne bih bio u stanju da to postignem. "

"Znam da su izgledi izuzetno mali", odgovori Fastolf nevoljno. "Znate i sami da praktino ni ne postoje", odvrati Bejli ljutito, "i da va s samo moja smrt mo e spasti." "U tom mi sluaju nema spasa, jer nipo to neu dozvoliti da vas se moji neprij atelji doepaju." "Ali vi to mo ete." " ta?" "Palo mi je na pamet, dr Fastolfe, da biste me vi lino mogli ubiti tako d a izgleda kao da su to uinili va i neprijatelji. Posle toga biste moju smrt upotreb ili protiv njih - i to bi, sasvim lepo, mogao biti razlog to ste me uop te doveli n a Auroru." Fastolf je trenutak posmatrao Bejlija sa blagim uenjem, a onda mu se lice, u estokom i iznenadnom izlivu oseanja, zajapuri i izoblii. Podigav i zainik sa stola, on visoko njime izmahnu, kao da namerava da ga zavitla na Bejlija. Bejli je bio zateen i jedva mu je po lo za rukom da se zgri na stolici. DENIL I ISKAR 18. Iako je Fastolfov pokret bio brz, Denil se pokrenuo jo br e. Bejli koji je sasvim zaboravio na Denilovo prisustvo, sve je do iveo kao n eku neodreenu strku, propraenu zbrkom zvukova, a onda ugleda Denila kako stoji por ed Fastolfa, sa rukom na zainiku. "Nadam se, dr Fastolfe, da vas ni najmanje nisa m povredio", ree robot. Pomalo o amuenom Bejliju ipak ne promae da se i iskar na ao sa druge strane Fas tolfa, kao i to da su etiri robota napustila svoja udubljenja u zidu i sasvim se primakla stolu. Fastolf je isprekidano disao; kosa mu je bila razbaru ena. "Ne, nisi, Deni le. Postupio si ba kako treba." On malo proisti grlo. "Svi ste postupili kako treb a, ali upamtite, ne smete dozvoliti da vas i ta omete, ak ni injenica da sam ja u pi tanju." On se blago nasme i i ponovo sede, akom zaglaujui kosu. " ao mi je, gospodine Bejli, ako sam vas prepla io, ali mislio sam da e moj g est delovati neuporedivo ubedljivije nego sve to bih vam mogao rei." Bejli koji je isto nagonski uvukao glavu u ramena, otkopa okovratnik ko ulje . "Moram priznati da sam oekivao da ete me ubeivati reima, mada je, priznajem, ovo b ilo znatno ubedljivije", odvrati on pomalo promuklim glasom. "Drago mi je to je D enil bio dovoljno brz da vas sprei." "Bilo koji od robota je to mogao uiniti, ali mi je Denil bio najbli i i prv i me je epao. Bio je, ak, toliko brz da je imao dovoljno vremena da ne upotrebi sil u. Da se nalazio ne to dalje, mo da bi morao da mi i a i ruku, ili, ak, da me onesvesti." "Zar bi bio spreman i tome da pribegne?" "Gospodine Bejli",odgovori Fastolf lagano, "izdao sam im nalog da vas tit e, a ja, verujte, znam kako valja izdavati naloge. Ni za treutak ne bi oklevali da vam priteknu upomo, makar morali mene da povrede. Razume se, nastojali bi da t o uine to je obzirnije mogue, ba kao to je Denil upravo postupio. Jedine posledice su moje poljuljano dostojanstvo i razbaru ena kosa. I pomalo utrnuli prsti." On stad e da ih razgibava sa tu nim izrazom lica. Bejli duboko udahnu vazduh, nastojei da sasvim otkloni oseaj pometenosti. "A da li bi mi Denil priskoio upomo, ak i da mu to niste izriito nalo li?" upita on. "Izvan svake sumnje. Morao bi. Meutim, nemojte misliti da su robotove rea kcije svedene na jednostavno da ili ne, gore ili dole, unutra ili napolje. Laici esto prave tu gre ku. U pitanju je, meutim, brzina njegovog delanja. Tako sam sroio naloge vezane za vas da je budnost robota na mom gazdinstvu, ukljuujui i Denila, i zuzetno visoka, onoliko visoka, u stvari, koliko to razlo nost dozvoljava. Iz toga proizlazi da e suoeni sa jasnom i neposrednom opasno u koja vama zapreti, delovati i zuzetno brzo. Po to sam to znao, usudio sam se da nasrnem na vas to sam veom brzinom mogao - siguran da u vam na taj nain pru iti najubedljiviji dokaz da nisam u stanju da vam nanesem zlo."

"Sla em se, ali, ipak, nisam sasvim siguran da sam vam zahvalan na tome." "Oh, imao sam puno poverenje u svoje robote, naroito u Denila. Ipak, sinu lo mi je u jednom trenutku, mo da malo prekasno, da bi mi, da nisam smesta ispusti o zainik, mogao zdrobiti aku uprkos nedostatku volje (odnosno, onome to kod jednog robota predstavlja ekvivalent za volju) da to uini." "Rekao bih da rizik u koji ste se upustili nije ba bio preterano razuman" , primeti Bejli. "I meni se tako ini - posle svega. Meutim, ukoliko biste vi sada odluili da zavitlate zainik na mene, Denil bi, sasvim sigurno, i vas spreio, iako, po svoj p rilici, ne istom brzinom, budui da nije dobio nikakav poseban nalog vezan za moju bezbednost. Mogu se samo nadati da bi bio dovoljno hitar da me spase, premda u to nisam sasvim siguran - iskreno da vam ka em, nisam ba preterano spreman da to i proverim." Fastolf se bla eno nasmeja. " ta bi se desilo ako bi neko iz neke letelice bacio neku eksplozivnu napr avu na ovu kuu?" upita Bejli. "Ili ako bi neko s obli njeg bre uljka usmerio na nas snop gama zrakova... M oji nam roboti ne pru aju savr enu bezbednost, ali takvi radikalni teroristiki potezi gotovo su nezamislivi na Aurori. Preporuio bih vam, stoga, da se ne optereujete t akvim mogunostima." "Ni ne nameravam. Istinu govorei, dr Fastolfe, nisam ozbiljno ni mislio d a biste mogli predstavljati pretnju po mene, ali, da bismo mogli krenuti dalje, morao sam i tu mogunost da odbacim. Sada mo emo da nastavimo." "Da, mo emo", slo i se Fastolf. "Nezavisno od ove sporedne, iako prilino dram atine epizode, i dalje se suoavamo sa problemom pronala enja dokaza da je do Jandero vog 'mentalnog iskljuivanja' do lo sasvim spontano." Budui, meutim, da je u meuvremenu postao itekako svestan njegovog prisustva , Bejli se okrenu Denilu. "Denile, da li ti na bilo koji nain te ko pada to dr Fasto lf i ja vodimo ovakav razgovor?" upita ga on pomalo nevoljno. Denil je u meuvremenu sklonio zainik na drugi kraj stola. "Partneru Elija" , odgovori on, "nema sumnje da bih veoma voleo da je moj biv i prijatelj Jander jo u radnom stanju, ali budui da nije, i da ga nije mogue popraviti, najbolje e biti d a damo sve od sebe da u budunosti ne doe do neeg slinog. Budui da va razgovor vodi upr avo tom cilju, nimalo mi ne smeta; zapravo, godi mi." "U tom sluaju, Denile, da jo ne to ra istimo... Veruje li ti da bi dr Fastolf mo gao biti odgovoran za ovakav kraj tvog robotskog sabrata, Jandera?... Nadam se, dr Fastolfe, da nemate ni ta protiv to ga to pitam?" Fastolf pokretom ruke potvrdi da nema ni ta protiv i dade Denilu znak da m o e da odgovori. "Dr Fastolf je izjavio da on za to nije odgovoran, to znai da, razume se, nije odgovoran." "U pogledu toga, Denile, ne gaji nikakve sumnje?" "Nikakve, partneru Elija." Fastolfa kao da je sve to zabavljalo. "Gospodine Bejli, podvrgli ste una krsnom ispitivanju jednog robota." "Znam, ali nikako ne mogu o Denilu da mislim kao o robotu, i zato sam ga to pitao." "Njegove odgovore ne bi uva io nijedan istra ni odbor... Jer je prinuen da mi veruje, to je zacrtano u njegovim pozitronskim potencijalima." "Ja, dr Fastolfe, ne predstavljam nikakav istra ni odbor, i jednostavno eli m da raskrim bunje. Ali da se vratimo tamo gde smo stali. Ili ste vi sagoreli Jand erov mozak, ili je do toga do lo sluajnim sticajem okolnosti. Budui da, kako me uver avate, nisam u stanju da doka em da se to zbilo sluajnim sticajem okolnosti, ostaje mi jedino da doka em da to niste vi uinili. Drugim reima, ukoliko bih bio u u stanj u da doka em da, naprosto, nije postojala mogunost da vi ubijete Jandera, preostalo bi nam samo da prihvatimo da je u pitanju bio sluajan sticaj okolnosti." "A kako biste to mogli postii?" "Sve se svodi na sredstava, priliku i motiv. Raspolagali ste sredstvima da ubijete Jandera - mislim na va u sposobnost da ga navuete da izvr i 'mentalno iskl juivanje'. Ali da li ste imali priliku da to i uinite? On jeste bio va robot, u smi slu da ste stvorili njegova pozitronska kola i nadgledali njegovo konano uobliavan

je, ali, da li je zaista bio u va em posedu u trenutku kada je do lo do njegovog 'me ntalnog iskljuivanja'?" "Ne, nije, u doslovnom smislu rei. Nalazio se u posedu jedne druge osobe. " "Koliko dugo?" "Oko osam meseci - ili ne to vi e od pola zemaljske godine." "Aha. Vrlo zanimljiv podatak. Da li ste bili s njim - ili u njegovoj bli zini - u trenutku njegovog uni tenja? Da li vam je bio na dohvat ruke? Ukratko, mo e mo li dokazati da ste se nalazili dovoljno daleko od njega - ili da niste bili u neposrednom dodiru s njim - tako da ne bi bilo razumno pretpostaviti da ste poin ili to delo u trenutku kada se smatra da je ono poinjeno?" "Bojim se da je to nemogue", odgovori Fastolf. "Vremensko razdoblje u kom e se to moglo zbiti prilino je veliko. Kod robota posle smrti ne dolazi do promen a koje bi se mogle uporediti sa rigor mortis kod ljudi ili sa poetkom raspadanja ljudskog tela. Sve to mo emo rei jeste to da pouzdano znamo da je Jander, u jednom t renutku, jo bio u funkcionalnom stanju, i da je u nekom drugom trenutku do lo do nj egovog 'mentalnog iskljuivanja'... Izmeu ta dva trenutka proteklo je, otprilike, o sam asova. Ne raspola em nikakvim alibijem za to vremensko razdoblje." "Ba nikakvim? Dr Fastolfe, ta ste radili u to vreme?" "Nalazio sam se ovde na svom imanju." "Va i roboti su, verovatno, bili svesni va eg prisustva ovde, te vam mogu po slu iti kao svedoci." "Sigurno je da su bili svesni, ali ne mogu poslu iti kao svedoci ni u kakv om pravnom smislu. Pored toga, tog je dana i Fanja bila odsutna nekim svojim pos lom." "Uzgred budi reeno, da li Fanja zna bilo ta o robotici?" Fastolf iskrivi usne u osmeh. "Njeno znanje manje je ak i od va eg... Pored toga, to i nije va no." "Zbog ega tako mislite?" Fastolfovo strpljenje oigledno je bilo na izmaku. "Dragi moj gospodine Be jli, zato to nije re ni o kakvom fizikom nasrtaju, poput mog maloprea njeg tobo njeg nap ada na vas. Ono to se dogodilo Janderu nije iziskivalo moju fiziku prisutnost. Igr om sluaja, mada se nije nalazio na mom posedu, u prostornom smislu Jander nije bi o ni suvi e daleko odavde; meutim, savr eno bi bilo neva no i da se nalazio na drugom k raju Aurore. Mogao sam u svakom trenutku stupiti u vezu s njim elektronskim pute m i mogao sam, zahvaljui nareenjima koja sam mu izdao i odgovorima koje sam bio u stanju da izvuem, da ga dovedem u stanje 'mentalne iskljuenosti'. Kljuni potez ne b i ak iziskivao ni preterano mnogo vremena..." Bejli mu smesta upade u re. "Znai, ukoliko takav potez ne zahteva preteran o mnogo vremena, mo da ga je neko drugi mogao sasvim sluajno povui, u nameri da uini ne to sasvim obino?" "Nije! Za ime Aurore, Zemljanine, dopustite mi da govorim. Ve sam vam nap omenuo da nije re o tome. Dovoenje Jandera u stanje 'mentalnog iskljuenja' predstav ljalo bi dug, slo en i muan postupak koji bi zahtevao najvee mogue poznavanje stvari i veliku ve tinu i niko to ne bi mogao izvesti pukim sluajem, a da u pitanju ne bud e dugotrajna i neverovatna podudarnost. Na osnovu mojih matematikih prorauna, neup oredivo su manji izgledi da se to dogodi pukom igrom sluaja nego da doe do spontan og 'mentalnog iskljuivanja'. Meutim, da sam stvarno eleo da izazovem 'mentalno iskljuenje', mogao sam pa l jivo, malo-pomalo, tokom vi e nedelja, meseci, ili ak godina, unositi promene i pla nirati reakcije koje bi Jandera dovele do uni tenja. On ni u jednom trenutku ne bi ispoljio ni najmanji znak da je na pragu katastrofe, slino kao to biste se vi mog li, u tmini, korak po korak, pribli avati provaliji, a da sve vreme imate utisak d a se nalazite na vrstom tlu, ak i kada se naete na samoj ivici... A kada bih ga dov eo na sam rub - na sam rub provalije - jedna jedina moja re bila bi dovoljna da g a po alje u bezdan. Za taj poslednji korak bio bi dovoljan samo jedan asak. Shvatat e?" Bejli stisnu usne. Nije imalo nikakvog smisla prikrivati razoaranje. "Kra tko reeno, znai, imali ste i priliku." "Bilo ko je mogao imati takvu priliku. Bilo ko na Aurori, pod uslovom da

su on, ili ona, raspolagali neophodnim znanjem." "A samo vi raspola ete neophodnim znanjem." "Bojim se da je tako." "I to nas, konano, dovodi do motiva." "Oh!" "Na pitanju motiva mogli bismo da izgradimo dobru poziciju. Ti humanoidn i roboti su va i... Nastali su zahvaljujui va im teorijama, i uestvovali ste u svakoj fazi njihove izrade, mada je dr Sarton sve nadzirao. Oni postoje zahvaljujui vama , i iskljuivo vama. ak ste o Denilu govorili kao o svom 'prvoroenetu'. Oni su va e del o, va a eda, va dar oveanstvu, zalog va e besmrtnosti..." (Bejli za asak pomisli kako ba adahnuto govori, i zamisli sebe pred istra nim odborom). "Zbog ega biste onda, za i me sveta - odnosno, Aurore - zbog ega biste, onda, za ime Aurore, sve to doveli u pitanje? Zbog ega biste uni tili ivot koji ste stvorili udesnom moi svog uma?" Fastolf se setno osmehnu. "Ali gospodine Bejli, vi o tome ni ta ne znate. Na osnovu ega mislite da su moje teorije ishod udesnih moi mog uma? Mo da je re samo o razre enju neke glupe jednaine; mo da ju je bilo ko mogao razre iti, ali eto, naprosto nije osetio elju da se oko nje potrudi." "Mislim da ovde nije re o tome", odgovori Bejli, poku ava i da se suvi e ne zag reje za to. "Ukoliko niko, osim vas, ne raspola e dovoljnim znanjem da uni ti pozitr onski mozak, razlo no je pomisliti da niko, osim vas, nije bio u stanju ni da ga n aini. Mo ete li to osporiti?" Fastolf odmahnu glavom. "Ne mogu i neu. Ipak, gospodine Bejli..." Lice mu odjednom postade smrknutije nego i u jednom trenutku otkako su se sreli. "Va a br i ljiva analiza samo nam pogor ava polo aj. Ve smo se slo ili u pogledu toga da sam jedin o ja raspolagao sredstvima i da sam jedino ja bio u prilici da to uinim. Ispostav ilo se, meutim, da sam imao i motiv - izvanredan motiv - i moji neprijatelji su i te kako svesni toga. Kako onda, da upotrebim va e rei, za ime sveta - ili za ime A urore, ili bilo ije ime - nameravate da doka ete da ja to nisam uinio?" 19. Izraz na Bejlijevom licu odavao je istinski bes. On se urno udalji od sto la, uputiv i se ka jednom od uglova sobe, kao da tra i neko skloni te. A onda se naglo okrenu. "Dr Fastolfe, imam utisak da naprosto u ivate u tome da mi izvlaite tepih ispod nogu." Fastolf sle e ramenima. "Ne, ne u ivam... Naprosto, predoavam vam problem ona kav kakav jeste. Jadni Jander, do iveo je robotsku smrt zbog pozitronskog iskliznua ... Budui da znam da, lino, nemam nikakve veze s tim, jasno mi je da se jedino to moralo dogoditi. Meutim, budui da niko drugi ne mo e biti potpuno siguran da sam nev in, i da svi posredni dokazi ukazuju na mene - moramo raunati s tom injenicom pri dono enju odluke ta nam valja initi, ukoliko se i ta mo e uiniti." "U tom sluaju", slo i se Bejli, "da razmotrimo pitanje va eg motiva. Ono to se vama mo e initi kao nesporan motiv, mo da, u stvari, i nije nikakav motiv." "Sumnjam. Znate, gospodine Bejli, nisam ba tolika budala." "Ipak, dr Fastolfe, nije na vama da sudite o samom sebi i o svojim motiv ima. Ljudi katkad nisu sposobni za to. Mo da, iz nekog razloga, nepotrebno preteru jete." "Uop te nisam siguran u to." "Recite mi onda kakav bi mogao biti va motiv? Dakle? Recite mi!" "Samo malo, gospodine Bejli. Nije to ba tako lako objasniti... Ali mo emo l i da iziemo napolje?" Bejli hitro skrenu pogled ka prozoru. Napolje? Sunce se ve potpuno pribli ilo obzorju i soba je, usled toga, bila neposred no izlo ena njegovim zracima. Trenutak je oklevao. "Da, razume se", odgovori on, z natno glasnije nego to je bilo neophodno. "Odlino", prihvati Fastolf. "Ali mo da biste najpre eleli da odete u line pro storije", dodade on nagla eno ljubaznim glasom. Bejli malo razmisli. Nije ba oseao neku naroitu potrebu, ali nije znao ta ga eka na Otvorenom, koliko dugo e tamo morati da ostane, i koliko e tamo imati za to mogunosti. Ali pre svega, nisu mu bili poznati auroranski obiaji; nije se seao da je bilo ta o tome na ao u video-knjigama koje je pri dolasku pregledao. Bilo je, st

oga, najuputnije da postupi onako kako mu je to njegov domain predlo io. "Hvala vam", odgovori on. "Ukoliko to ne predstavlja neki problem." Fastolf klimnu. "Denile", pozva on robota. "Odvedi gospodina Bejlija u l ine prostorije za posetioce." "Partneru Elija, da li bi bio ljubazan da poe sa mnom?" pozva on Bejlija. " ao mi je, Denile, to nisi uzeo ue a u mom razgovoru sa dr Fastolfom", ree Bejl i robotu im su pre li u drugu prostoriju. "Nije mi bilo mesto u njemu, partneru Elija. Odgovorio sam kada si mi se neposredno obratio, ali nisam bio pozvan da u razgovoru uestvujem u punoj meri." "Ja bih te pozvao, Denile, ali nije bilo do mene, kao gosta, da to uinim. Mislio sam da ne bi bilo u redu da ja pokrenem to pitanje." "Shvatam... Evo, partneru Elija, ovo su line prostorije za posetioce. Uko liko je odaja slobodna, vrata e se otvoriti na dodir tvoje ruke." Bejli ne ue odmah. Nekoliko trenutaka zami ljeno je stajao. "Denile, da je od tebe bilo zatra eno da uzme ue a u razgovoru, da li bi i ta imao da ka e ?" upita on. " o ta, to smatra da bi valjalo rei? Zna i sam, prijatelju, da visoko cenim tvoje mi ljen je." "Jedino to sam mogao rei", odgovori Denil, krajnje ozbiljnim glasom, kao i uvek, "jeste da me je veoma iznenadila izjava dr Fastolfa da je imao izvanredan motiv da ukloni Jandera. Nije mi jasno kakav bi to motiv mogao biti. Meutim, bil o ta to bi u tom smislu mogao navesti, pokree pitanje zbog ega ne bi imao slian motiv i mene da ukloni... Ukoliko mogu da poveruju da je imao motiva da odstrani Jand era, zbog ega taj isti motiv ne bi mogao va iti i za mene? Veoma bi me zanimalo da to saznam." Bejli brzo pogleda Denila, nesvesno oekujui da na njegovom licu zatekne ne ki izraz koji ovaj ne bi bio u stanju da prikrije. "Osea li se ugro enim, Denile? Mi sli li da ti od dr Fastolfa preti neka opasnost?" "Trei zakon mi nala e da se postaram za svoju bezbednost", odgovori Denil, "ali ukoliko bi dr Fastolf, ili bilo koje drugo ljudsko bie, smatrali neizbe nim da uine kraj mom postojanju, ja se tome ne bih odupirao. To, uostalom, odreuje Drugi zakon. Ipak, poznato mi je da sam od velike va nosti, kako u pogledu svega to je u mene ulo eno - materijala, rada i vremena - tako i u pogledu naune vrednosti. Bilo bi stoga bitno da mi se pomno objasne razlozi zbog kojih je neophodno da se moj e postojanje okona. Dr Fastolf mi nikad - zaista nikad, partneru Elija - nije ni nagovestio da ne to slino ima na umu. Ne verujem da mu je ikada ne to slino palo na pa met, kao to ne verujem da je ikad pomislio da okona Janderovo postojanje. Mogue je, stoga, da su sluajna pozitronska iskliznua izazvala Janderovu smrt, kao to je, uos talom, sasvim mogue da se to i meni dogodi. U svetu u kome postojimo uvek ima mog unosti da doe do neeg nepredvienog." "Ti u to veruje , dr Fastolf u to veruje, pa sam i ja sklon da u to poveru jem..." slo i se Bejli. "Ali izuzetno je te ko ubediti iru javnost da je to mogue." On se natmureno okrenu prema vratima linih prostorija za goste. "Ide li i ti unutra, Denile?" Denilov izraz lica kao da je govorio da ga je taj poziv razveselio. "Las ka mi, partneru Elija, da me u ovom pogledu smatra jednakim ljudima. Razume se, n e goni me nikakva potreba." "Da, tako je. Ipak, mogao bi da ue ." "Ne bi bilo pristojno. Ovde nije obiaj da roboti zalaze u line prostorije. One su namenjene iskljuivo ljudskim biima... Pored toga, ova odaja prima samo jed nu osobu." "Samo jednu osobu!" Bejli za trenutak oseti ne to poput potresa, ali se br zo pribra. Drugi svet, drugi obiaji! Nije se seao da je o ovome bilo ta na ao u video -knjigama. "Zato si, znai, rekao da e se vrata otvoriti samo ukoliko je prostorija slobodna?" upita on. "A ta bi bilo da je zauzeta, kao to e biti sluaj kroz nekoliko trenutaka?" "U tom sluaju, razume se, vrata se ne bi otvorila na dodir spolja, i tvoj a privatnost bila bi u potpunosti sauvana. Razume se, otvorila bi se na dodir izn utra."

"A ta ako bi posetiocu nekim sluajem pozlilo, ukoliko bi, dok je unutra, d o iveo srani udar ili, iz bilo kog razloga, ne bi bio u stanju da dodirne vrata izn utra? Ne bi li to znailo da niko ne bi mogao da ue i pritekne mu upomo?" "Postoji mogunost, partneru Elija, da se vrata otvore u sluajevima hitne p otrebe. Misli li da bi se ne to slino ba sada moglo dogoditi?" upita on, vidno uznemi ren. "Ne, razume se da ne... Samo sam radoznao." "Ostau tu, kraj vrata", napomenu Denil ne prikrivajui nelagodnost. "Ukolik o me pozove , partneru Elija, smesta u stupiti u dejstvo." "Sumnjam da e morati." Bejli blago, gotovo nehajno dodirnu nadlanicom vrat a i ona se smesta otvori e. Saekao je trenutak ili dva da vidi da li e se ponovo zat voriti. Nisu se zatvorila. On kroi unutra i vrata se istog asa zatvori e za njim. Dok su vrata bila otvorena, stekao je utisak da su line prostorije upravo ono to im samo ime ka e. Umivaonik, pregradak (iza koga se verovatno nalazio tu ), k ada, jedna providna poluvrata iza kojih se, po svoj prilici, nalazila klozetska o lja. Bilo je tu i nekih drugih stvari ija mu namena nije bila poznata, tako da je pretpostavio da su tu radi zadovoljavanja ovakvih ili onakvih linih potreba. Imao je malo vremena da ih pobli e osmotri, jer u magnovenju i eznu e, tako da se Bejli ak zapitao jesu li asak pre toga uop te bile tu ili mu se, pak, samo uinilo da ih vidi jer je oekivao da ih tu zatekne. Dok su se vrata za njim zatvarala prostorija je tonula u mrak, budui da u njoj nije bilo nikakvih prozora; ali im su se sasvim zatvorila, u njoj se upalil a svetlost; meutim, ni ta od onoga to je u njoj u prvi mah ugledao ne pojavi se pono vo. Okru ivala ga je dnevna svetlost i nalazio se na Otvorenom - ili je, bar, tako izgledalo. Iznad njega prostiralo se isto nebo, pro arano oblaiima koji su plutali - ali na tako uredan nain da su delovali sasvim nestvarno. Svuda oko njega pru alo se ze lenilo koje takoe kao da se kretalo na isti, sreen nain. Osetio je ponovo ono poznato grenje u stomaku, koje se uvek javljalo kada bi se na ao na Otvorenom - samo to se sada nije nalazio na Otvorenom. Najzad, u ao j e u prostoriju u kojoj nije bilo nijednog prozora. Mora da je u pitanju bila nek a optika obmana. Bejli se zagleda pravo ispred sebe i lagano stupi napred. Sve vreme je, pri tom, dr ao ispru ene ruke, napregnuto posmatrajui okolinu. akama najzad dodirnu veoma glatku povr inu zida, i nastavi da ide uz njega. Najzad dotae ono to mu se prethodno uinilo da je umivaonik, ali ne napipa ni ta to bi bilo nalik na poznate ruke koje obezbeuju dotok vode. Umesto njih napipao je neku duguljastu traku koja se, zahvaljujui svojo rapavosti, jasno isticala naspram gl atke povr ine zida. Dok su mu prsti klizili preko nje, on je blago i, kao za probu , pritisnu, i istog asa se zelenilo to se protezalo daleko ispred njega - a za koj e su mu prsti govorili da je zapravo zid - razmaknu i iz procepa iknu mlaz vode, sruiv i mu se ka nogama nalik na kakav pljusak. Pro e ga iznenadni strah i on mahinalno odskoi unazad, ali mu mlaz ne dotae stopala; mlaz jeste i dalje ikljao, ali naprosto, nije dosezao do poda. On ispru i ruke. To uop te nije bila voda, ve optika iluzija vode. Ruke mu ostado e suve; nije ni t a osetio. Ipak, oi su mu tvrdoglavo ostajale pri svome. Ono to su videle bila je v oda. Podigao je pogled navi e sledei mlaz, i oi mu konano ugleda e ne to to jeste bila voda - tanak mlaz koji je isticao iz slavine. Bila je hladna. Prstima je ponovo napipao onu duguljastu traku, i nastavio da istra uje, p ovremeno je pritiskajui. Mlaz naglo postade topliji, a onda mu, konano, poe za ruko m da pronae taku pritiskanjem koje je dobijao vodu eljene toplote. Nije bilo nikakvog sapuna. Pomalo oklevajui, Bejli stade da trlja nenasap unjane ake jednu o drugu, podmetnuv i ih pod prirodni mlaz koji ga je mogao nakvasi ti od glave do peta - ali nije. Naprava kao da je bila u stanju da ita misli, ili su je, to je bilo verovatnije, na to navele ake koje je trljao, jer je odjednom o setio kako voda postaje sapunjava, dok se mlaz koji je gledao - koji nije video - sve vi e ispunjavao mehuriima, postav i na kraju penu av. I dalje se uste ui Bejli se nagnu nad umivaonik i protrlja lice sapunjavom vodom. Pod prstima je osetio ve naraslu bradu; meutim, bilo mu je jasno da, bez up

utstava, nikako ne bi mogao da odgonetne kako radi sprava za brijanje. Iako je zavr io Bejli je i dalje bespomono dr ao ake pod mlazom. Kako sad da o tkloni sapunicu? Meutim, nije ni morao da postavlja to pitanje. Po svemu sudei, nj egove ake koje vi e nije trljao jednu o drugu, kao ni lice obema, same su uspele to nekako da srede. Voda postepeno prestade da bude penu ava, i sapunica mu bi lagan o sprana sa aka. Bejli se potom popljuska i po licu - ne trljajui ga akama - ukloni v i na taj nain sapunicu i sa njega. Ali kako pred sobom nije imao ogledalo i zahva ljujui nespretnosti prouzrokovanoj nepoznavanjem postupka, uspeo je da pri svemu tome dobro navla i ko ulju. Pe kir? Papir? On malo odstupi, zatvorenih oiju, dr ei uspravno glavu kako bi izbegao da ga voda jo vi e nakvasi. To je, meutim, po svemu sudei, bio pravi pokret, jer je istog a sa osetio kako ga zapljuskuje struja toplog vazduha. On izlo i strujanju najpre li ce, a potom i ake. Otvoriv i ponovo oi, ustanovio je da je vodeni mlaz nestao. Ispru iv i ruke, Be jli se uveri da voda zaista vi e ne tee. Gr u stomaku odavno se rasplinuo u nejasnu nadra enost. Bejli je dobro shva tao da su se line prostorije razlikovale od jednog sveta do drugog, meutim, sa ovi m besmislenim podra avanjem boravka na Otvorenom kao da se oti lo predaleko. Na Zemlji su line prostorije predstavljale poveu zajedniku odaju, namenjenu iskljuivo jednom polu, sa privatnim odeljcima za koje je svaki pojedinac imao vl astiti klju. Na Solariji se u line prostorije ulazio kroz uzan hodnik vezan za kuu, kao da su se Solarijanci nadali da e na taj nain ostaviti utisak da one i nisu de o njihovog domainstva. Ipak, na oba ova sveta, ma koliko se oni inae po svemu drug om razlikovali, line prostorije bile su jasno prepoznatljive kao i svrha svega on oga to se u njima nalazilo. emu je, onda, ovde na Aurori, slu io taj pomno razraeni u tisak da se nalazite u prirodi, koji je trebalo da prikrije injenicu da se ovek na lazi u linim odajama. Zaista, emu? U svakom sluaju, bio je toliko zbunjen da nije imao vremenada misli na ne lagodnost zbog tobo njeg boravka na Otvorenom. On se uputi u pravcu u kome je, kol iko se seao, trebalo da se nalaze providna poluvrata. Ali pogre io je smer. Uspeo je da ih pronae tek po to je lagano pipajui obi ao c eo zid, i po to se u meuvremenu bolno sudario sa nekoliko izboina na njemu. Na kraju, zatee sebe kako prazni be iku u ne to to je stvaralo iluziju jezerce ta, ali to nije na pravi nain primalo mlaz u sebe. Prema polo aju kolena rekao bi da ispravno usmerava mlaz u ne to to je smatrao za klozetsku olju; ipak, nije propusti o da pomisli kako nije njegova gre ka ukoliko to ini na pogre nom mestu, ili ukoliko mlaz usmerava u pogre nom pravcu. Za trenutak, po to je i to obavio, pade mu na um da ponovo potra i umivaonik i jo jednom ispere ruke, ali odmah odustade od toga. Naprosto, nije imao snage d a ponovo juri za njim i da se jo jednom izlo i onom la nom vodopadu. Umesto toga, pipajui, pronae vrata kroz koja je u ao; nije, meutim, bio sigur an da ih je prona ao sve dok se na njegov dodir nisu otvorila. Svetlo se istog asa ugasi, i prava, prirodna svetlost dana obuhvati ga sa svih strana. Denil ga je ekao, zajedno sa iskarom i Fastolfom. "Zadr ali ste se skoro dvadeset minuta", primeti Fastolf. "Ve smo se bili z abrinuli." Bejli oseti kako ga obuzima bes. "Imao sam problema s onim va im a avim izmi lj otinama", odvrati on, nastojei da se obuzda to je vi e mogue. Fastolf iskrivi usne i izvi obrve u jedno nemo 'Ohh!' "S unutra nje strane, odmah pokraj vrata, postoji ploica pomou koje se vr i pr ilagoavanje... Iluzija se mo e prigu iti, tako da mo ete videti stvari oko sebe, a mo e s e, po elji, i sasvim ukloniti." "Nisam to znao. Jesu li vam sve line prostorije takve?" "Nisu", odgovori Fastolf. "Line prostorije na Aurori po pravilu doaravaju ovo ili ono, ali priroda tih iluzija usklauje se sa pojedinanim eljama. Meni se, na primer, dopada iluzija prirodnog zelenila, s tim to i sam, s vremena na vreme, v r im izmene u pojedinostima. Znate i sami da oveku, vremenom, sve mo e dosaditi. Ima

onih koji tra e erotske iluzije, ali takve stvari nisu ba po mom ukusu... Razume se , kada se ovek jednom navikne na line prostorije, iluzije mu vi e ne predstavljaju n ikakav problem. Sve je ureeno na osnovu nekih op tih standarda, tako da svako zna g de se ta nalazi. Nije ni ta gore nego kada se kreete po mrklom mraku kree nekim pozna tim mestom... Ali recite mi, gospodine Bejli, zbog ega naprosto niste izi li i zatr a ili uputstva?" "Zbog toga to to nisam eleo", odgovori Bejli. "Priznajem da me je iluzija po teno razdra ila, ali, ipak, uzeo sam je zdravo za gotovo. Najzad, Denil je bio ta j koji me je odveo do linih prostorija, ne upozoriv i me na ono to me eka i ne pru iv i m i nikakva uputstva. Sasvim sam siguran da bi mi on sve podrobno objasnio, da je to zavisilo od njega, budui da bi sigurno predvideo da se mogu nai u nevolji. Zakl juio sam, stoga, da ste mu vi dali nalog da me ni na ta ne upozorava; budui, pak, d a niste osoba od koje bi trebalo da oekujem neslane ale na moj raun, pretpostavio s am da ste imali veoma valjan razlog da tako postupite." "Oh?" "Seate se, zatra ili ste od mene da iziem sa vama na Otvoreno, a im sam prist ao upitali ste me da li oseam potrebu da prethodno poem u line prostorije. Zakljuio sam, na osnovu toga, da je razlog mog izlaganja iluziji boravka na Otvorenom bio , zapravo, da se proveri mogu li to uop te podneti - odnosno, neu li se istog asa da ti u panian beg. Dakle, ukoliko bih pro ao va ispit, to bi znailo da mo ete oekivati da i u stvarnosti podneti boravak na Otvorenom. Eto, uspeo sam. Malo sam se pokvas io, ali, nije va no, ubrzo u opet biti suv." "Zaista ste izuzetno pronicljivi, gospodine Bejli", ree Fastolf. "Izvinja vam vam se zbog ku nje na koju sam vas stavio, kao i zbog neprilika kroz koje ste pri tom pro li. eleo sam samo unapred da otklonim mogunost da doe do daleko ozbiljnij ih tegoba. Da li jo elite da poete napolje sa mnom?" "Ne samo da elim, dr Fastolfe, ve, zapravo, zahtevam to od vas." 20. Uputili su se, zatim, jednim hodnikom, dok su ih Denil i iskar pratili na malom rastojanju. "Nadam se da vam ne smeta to i roboti idu s nama", ree Fastolf veselo. "Au roranci nikud ne kreu bez pratnje makar jednog robota, a kada ste vi u pitanju, m oram uiniti sve da vas Denil i iskar ni za trenutak ne ispuste iz vida." On otvori vrata, i Bejli se napre e da ne poklekne pred bujicom suneve svet losti i naletom vetra - a da se i ne pominje udni i jedva raspoznatljiv tuinski mi ris Aurorinog tla. Fastolf se pomeri u stranu da iskar izie prvi; ovaj je, potom, nekoliko tr enutaka pomno osmatrao okolinu. Delovao je kao da su mu sva ula do kraja napregnu ta. Zatim se osvrnuo prema Denilu, i ovaj mu se pridru i, postupiv i na isti nain. "Ostavimo ih na trenutak, gospodine Bejli", ree Fastolf, "pozvae nas kada budu smatrali da je bezbedno da i mi iziemo. U meuvremenu, dopustite mi da vam se jo jednom izvinim zbog one neumesne obmane vezane za line prostorije. Uveravam vas da bismo smesta znali da ste se na li u nekoj neprilici - vitalne funkcije va eg or ganizma sve vreme bile su pod kontrolom. Veoma mi je drago, mada priznajem da ni sam iznenaen, to ste prozreli moju nameru." On se nasme i i samo na as, gotovo neprim etno oklevajui, polo i aku na Bejlijevo levo rame i prijateljski ga stisnu. Bejli se, meutim, dr ao ukrueno. "Kao da ste ve zaboravili prethodnu proveru - tobo nji napad na mene zainikom. Ukoliko mi obeate da emo se ubudue jedan prema drug ome odnositi po teno i otvoreno, smatrau da ste oba poku aja izveli u najboljoj namer i." "Dogovoreno!" "Mo emo li sada da iziemo?" Bejli pogleda prema Denilu i iskaru koji su se, po to su se prethodno razdvojili i jedan krenuo na levu a drugi na desnu stranu, m alo udaljili, i dalje se pomno ogledajui i ispitujui okolinu. "Ne jo . Pustimo ih da obiu itavo gazdinstvo... Denil mi ree da ste ga pozval i da vam se pridru i u linim prostorijama... Jeste li to ozbiljno mislili?" "Jesam. Bilo mi je jasno da on za tim nema nikakve potrebe, ali sam pomi slio da bi moglo biti neutivo da ga tek tako ostavim da me eka. Uprkos svim svojim nastojanjima da se upoznam sa obiajima na Aurori, nisam znao kako bi trebalo da

postupim..." "ini mi se da to nije ne to to bi Auroranci smatrali vrednim pomena, a, sasv im sigurno, ne treba oekivati da se u video-knjigama nau uputstva koja bi u tom sm islu pripremila posetioce za Zemlje..." "Mo da zato to tako malo Zemljana sti e na Auroru?" "Tano. Poenta je, meutim, u tome to roboti nemaju nikakve potrebe da zalaze u line prostorije. To je jedino mesto gde ljudska bia mogu biti bez njih. Pretpos tavljam da vlada oseanje da u izvesnim trenucima i na izvesnim mestima ovek treba da bude osloboen njihovog prisustva." "Meutim", primeti Bejli, "kada je Denil boravio pre tri godine na Zemlji, povodom Sartonovog ubistva, poku ao sam da mu uka em na to da ne treba da ulazi u n a e zajednike line prostorije, budui da za tim nema nikakvu potrebu. Ipak je zahtevao da i on ue." "S razlogom. Tom prilikom je, iz vama dobro poznatih razloga, dobio izrii ta uputstva da ni na koji nain ne pru i povoda da u njemu vide i ta drugo osim ljudsk og bia. Meutim, ovde na Aurori... Ah, evo, gotovi su." Roboti su se vraali ka izlazu, i Denil im je davao znak da mogu da iziu. Fastolf ispru i ruku da preprei put Bejliju. "Ne zamerite mi, gospodine Bej li, ali ja u izii prvi. Izbrojte potom strpljivo do sto, a onda nam se pridru ite." 21. Izbrojav i do sto, Bejli otresito zakorai i uputi se prema Fastolfu. Lice m u je mo da bilo previ e zgreno, vilice odvi e stisnute, i lea prejako ukruena. On se lagano obazre oko sebe. Prizor se nije mnogo razlikovao od onog ko ji mu se ukazao u linim prostorijama. Fastolf je, po svemu sudei, uzeo za uzor svo je vlastito gazdinstvo. Sve je odisalo zelenilom, i na jednom mestu potoi se sliva o niz padinu. Mo da je bio ve taki, ali nije bio nikakva iluzija: voda je bila stvarn a. Kada je pro ao pokraj njega osetio je kako ga zapra uju siu ne kapi. itav prizor delovao je nekako suvi e pitomo. Prostor na Otvorenom na Zemlji delovao je, pak, nekako neukroeno i uzvi enije u svojoj lepoti - bar u meri u kojo j je Bejli bio u prilici da ga upozna. "Poimo u onom pravcu", ree Fastolf i blago povue Bejlija za mi icu. "Pogledaj te onamo!" Prostor izmeu dva drveta otkrivao je nepreglednu livadu. Po prvi put se sticao oseaj daljine; na obzorju se naziralo neko stani te: prostrano, sa spu tenim krovom, zeleno obojeno, gotovo se stapalo sa okolinom. "Stambena oblast", objasni Fastolf. "Mo da vama ne deluje tako, budui da st e navikli na ogromne zemaljske ko nice; ipak, nalazimo se u blizini Eosa, aurorans kog administrativnog sredi ta. Gradi ima oko dvadeset hiljada itelja, i predstavlja najveu naseobinu ne samo na Aurori, ve i na svim Spoljnim svetovima. U Eosu ivi ist o onoliko ljudi koliko i na itavoj Solariji." U Fastolfovim reima mogao se jasno o setiti prizvuk ponosa. "A koliko ima robota, dr Fastolfe?" "Mislite, u ovoj oblasti? Otprilike sto hiljada. Na planeti kao celini, u proseku dolazi pedeset robota na svako ljudsko bie, a ne deset hiljada po pojed incu kao na Solariji. Veina Auroranaca ima samo po dva ili tri robota, a neki, ak, samo po jednog. Uprkos tome, ne elimo da sledimo primer Solarije." "Koliko domainstava uop te ne poseduje robote?" "Nema takvih, budui da to ne bi bilo u javnom interesu. Ukoliko neko, iz bilo kog razloga, ne bi bio u stanju sebi da priu ti makar samo jednog robota, tak voj bi osobi robot bio dodeljen, zajedno sa sredstvima za njegovo odr avanje." " ta se dogaa ukoliko se povea broj stanovnika? Poveavate li onda i broj robo ta?" Fastolf odmahnu glavom. "Broj stanovnika se ne poveava. Na Aurori imamo d ve stotine miliona ljudi i taj se broj ne poveava ve tri veka. ini nam se da to pre dstavlja najpo eljniju cifru. Sigurno ste ne to proitali o tome u video-knjigama." "Da, jesam", priznade Bejli, "ali nekako, nisam bio spreman da u to pove rujem." "Ipak, istina je. To nam svima omoguava da imamo dovoljno zemlje, dovoljn o prostora, dovoljno privatnosti, i dovoljno udela u kori enju prirodnih bogatstava

na eg sveta. Broj stanovnika nije preterano velik, kao na Zemlji, niti nas je pre malo, kao to je to sluaj na Solariji." On ispru i ruku Bejliju kako bi nastavili da hodaju. "Ovo to vidite", nastavi Fastolf, "pitom je svet. Izveo sam vas, gospodin e Bejli, da biste ga videli sopstvenim oima." "I nema nikakvih skrivenih opasnosti?" "Uvek postoji neka opasnost... Imamo oluje, odrone, zemljotrese, meave, l avine, ak i jedan ili dva vulkana... Nesree se nikad ne mogu sasvim iskljuiti. Susr eemo se, takoe, sa mahnitanjem gnevnih ili zavidnih ljudi, ludakim ispadima neuravn ote enih ili poremeenostima kratkovidih osoba. Meutim, re je o manjim smetnjama koje ne utiu bitno na civilizovani spokoj to poiva nad na im svetom." Fastolf kao da je trenutak razmi ljao o vlastitim reima, a onda uzdahnu. "J edva da bih mogao po eleti da bude drugaije", nastavi on, "meutim, gajim izvesnu int elektualnu uzdr anost. Na Auroru smo doneli samo one ivotinje i biljke za koje smo smatrali da e biti korisne, lepe, ili i jedno i drugo. Uinili smo sve to smo mogli da istrebimo korov, tetoine, kao i sve ostalo to nismo smatrali neophodnim. Priliko m naseljavanja nastojali smo da odaberemo sna ne, zdrave i privlane osobe - razume se, u skladu sa sopstvenim vienjem. Nastojali smo... Oh, vidim da se sme ite, gospo dine Bejli." Ne, nije se sme io; samo je stisnuo usne. "Ne, ne", ree on. "Ne vidim nikak vog razloga za smeh." "Ipak ga ima, budui da sam svestan, ba kao i vi, da ja lino, po auroranskim merilima, nisam nimalo privlaan. Nevolja je to nismo u stanju da u potpunosti kon troli emo kombinaciju gena i uticaje unutar materice. Danas, razume se, sa sve veom primenom ektogeneze - mada se nadam da nikad nee biti primenjivana u meri u kojo j je to sluaj na Solariji - sasvim izvesno bih bio 'odstranjen' u poznofetusnoj f azi." "U tom bi sluaju, dr Fastolfe, svet bio li en jednog velikog teoretiara robo tike." "Potpuno tano", odgovori Fastolf, nimalo se ne zbuniv i. "Meutim, niko to ni kada ne bi saznao, zar ne? U svakom sluaju, po lo nam je za rukom da uspostavimo, i ako veoma jednostavnu, savr eno funkcionalnu ekolo ku ravnote u. Imamo usklaenu klimu, plodno tle, i najuravnote eniju moguu raspodelu prirodnih bogatstava. Neposredni is hod svega toga jeste svet koji zadovoljava sve svoje potrebe; to je, istovremeno , mogao bih da ka em, ukoliko bi mi bilo dozvoljeno da budem i malo lian, upravo on o emu smo te ili... Ali dozvoljavate li mi da ka em ne to vi e o na im te njama?" "Kako da ne, samo izvolite", brzo se slo i Bejli. "Potrudili smo se da uredimo planetu tako da, u celini gledano, i sama b ude utemeljena na tri zakona robotike. Na njoj ne sme biti niega to bi, namerno il i sluajno, tetilo ljudskim biima. Ona nam pru a sve to od nje oekujemo - razume se, sve dotle dok ne zahtevamo od nje da na bilo koji nain povredi ljudska bia. U isti ma h, ona je u polo aju i da titi sebe samu - osim, razume se, kada mora slu iti nama, i li kada nas mora spa avati ak i po cenu da to njoj samoj mo e na koditi. Nigde drugde, ni na Zemlji ni na bilo kom od drugih Spoljnih svetova, nije to izvedeno u meri u kojoj je to postignuto na Aurori." "Zemljani su tome, takoe, dugo te ili ", primeti Bejli setno, "ali u meuvrem enu smo postali odve brojni, i u danima neznanja naneli smo toliku tetu svojoj pla neti da vi e nismo u mogunosti da u tom pogledu uinimo ne to zaista veliko... Ali ta je sa ivotnim oblicima koje ste zatekli ovde, na Aurori? Nezamislivo je da ste zate kli mrtvu planetu?" "Znate i sami da nismo", odgovori Fastolf, "budui da su vam bile na raspo laganju knjige o na oj istoriji. Kada smo stigli ovamo, zatekli smo i biljni i ivot injski svet - kao i atmosferu sa kiseonikom i ugljenikom. Isti je sluaj bio i sa svih pedeset Spoljnih svetova. Neobino je, u svakom sluaju, bilo to to je postojao sasvim mali broj izvornih ivotnih oblika i da oni nisu bili raznovrsni. Nisu ispo ljavali ni neku naroitu upornost da opstanu na vlastitoj planeti... Dakle, prevla dali smo, da tako ka em, bez nekog veeg truda - i ono to je od izvornih ivotnih oblik a preostalo nalazi se u ovda njim akvarijumima i zoolo kim vrtovima, kao i u izvesno m broju nacionalnih parkova. Nikada, meutim, nismo shvatili zbog ega su ivotni oblici s kojima su se lju

dska bia susretala pri naseljavanju drugih planeta bili toliko slaba ni, i zbog ega je jedino Zemlja, sa svojim neverovatnim raznovrsjem ivotnih oblika i njihovom te n jom da ispune svaki kutak planete, bila u stanju da porodi bilo kakvu vrstu razu mnog ivota." "Mo da je u pitanju ista sluajnost, a mo da ni na a dosada nja istra ivanja nisu do oljna da bi se doneo pouzdan, konani zakljuak. Do sada smo, naime, upoznali tek ma li broj planeta." "Sla em se da je to najprihvatljivije obja njenje", odgovori Fastolf. "Mo da i na nekim drugim svetovima postoji ekolo ka ravnote a sline slo enosti kao i ona na Zem lji, i mo da na njima postoje inteligentni ivot i veoma uznapredovale tehnolo ke civi lizacije. Ipak, zemaljski oblici ivota i, posebno, zemaljska inteligencija, pro iri li su se u svim pravcima, na udaljenostima koje se mere parsecima. Ukoliko ivot i inteligencija postoje i na drugim svetovima - zbog ega, u tom sluaju, nije do lo i do njihovog irenja? Zbog ega se sa njima jo nismo susreli?" "Prema onome to znamo, do toga mo e doi koliko sutra." "Sla em se. Meutim, ukoliko nam takav susret predstoji u bliskoj budunosti, imamo razlog vi e, gospodine Bejli, da ne sedimo skr tenih ruku. Ima ve dva i po veka kako nismo naselili nijedan novi svet. Na i su svetovi toliko sreeni, toliko puni a ri, da naprosto ne elimo da ih napustimo. Vidite, ovaj svet ovde naseljen je samo zato to je Zemlja postala u toj meri neprivlano mesto za ivot, da su u poreenju sa i votom na njoj sve tegobe i opasnosti novih svetova delovale potpuno prihvatljivo . Meutim, u vreme kada je i poslednji od pedeset Spoljnih svetova bio naseljen Solarija je do la na samom kraju - nije vi e bilo niega to bi nas dalje pokretalo, nij e bilo potrebe da svoje poglede usmerimo negde drugde. A Zemlja se, opet, sa svo je strane, povukla u podzemne eline peine. Kraj. Finis." "Ne mislite, valjda, zaista tako?" "Ukoliko se ni ta ne izmeni... Ukoliko se prepustimo spokoju, ugodnostima na eg naina ivota, li eni elja za daljim prodorima... Da, mislim to ozbiljno. Ukoliko el i da nastavi da cveta, oveanstvo se mora i dalje iriti. Jedan od naina da to uini pre dstavlja dalji prodor u svemir, stalno nastojanje da se ovlada drugim svetovima. Ukoliko tako ne postupimo, u jednom trenutku e se, neka druga civilizacija koja je krenula tim putem, susresti sa na om, i mi neemo biti u stanju da odolimo njenom dinamizmu." "Oekujete, znai, svemirski rat - ne to poput onog 'ukokaj-koga-stigne ' iz hip ertalasnih drama?" "Ne... Mislim da to nee biti neophodno. Civilizacija koja se iri svemirom nee oseati ni najmanju potrebu za nekoliko na ih svetova, i u intelektualnom smislu bie toliko napredna da, naprosto, nee smatrati nu nim da kri put uspostavljajui svoju prevlast ba ovde. Meutim, ukoliko se naemo u okru enju neke dinaminije, pokretljivije civilizacije, i eznuemo kada uvidimo ta smo postali i kakve smo mogunosti protraili. Ra zume se, mo emo se potruditi da napredak ostvarimo u nekom drugom smislu - na prim er, irenjem naunih saznanja ili posezanjem za velikim kulturnim dostignuima. Bojim se, meutim, da se sve to ne mo e posmatrati odvojeno jedno od drugog. Zamreti u jed nom pogledu, znai zamreti u svakom pogledu. Oigledno je, ini mi se, da zamiremo u s vemu. ivimo suvi e dugo. Suvi e u ivamo u ivotu." "Svemirce na Zemlji do ivljavamo kao svemona, neizmerno samopouzdana bia..." primeti Bejli. "Naprosto ne mogu da poverujem da sve ovo ujem od jednog Svemirca ." "Mo da i jesam jedini od koga ete to uti. Moja gledi ta ba nisu privlana. Drugi bi ih smatrali naprosto nepodno ljivima, i zato se sa ovakvim razmi ljanjima ne obraa m preesto mojoj sabrai. Umesto toga, tu i tamo naprosto iznesem poneku misao o pot rebi ulaganja daljih napora u naseljavanje novih svetova, ne pominjui pri tom svo je bojazni vezane za ono ta e nas konano zadesiti ukoliko to ne budemo inili. ini mi se da bar u tome nailazim na razumevanje. Aurora je poela ozbiljno - ak, poletno da razmi lja o novoj eri istra ivanja i naseljavanja novih svetova." "ini mi se", doeka ga Bejli, "da sve to govorite bez imalo poleta. U emu je stvar?" "U tome to smo se upravo pribli ili mom motivu za uklanjanje Jandera Panela ." Fastolf na trenutak zastade i odmahnu glavom. "Voleo bih, gospodine Bejl

i, kad bih bolje razumeo ljudska bia", nastavi on. "Proveo sam est decenija izuavaj ui slo enosti pozitronskog mozga, i oekujem da u provesti jo petnaest do dvadeset mozg ajui o istom problemu. Za sve to vreme, jedva da sam se pozabavio problemom ljuds kog mozga koji je, dabome, neuporedivo slo eniji. Postoji li kod ljudskih bia ne to i ole nalik zakonima robotike? Ukoliko postoji, koliko tih zakona ima i mogu li se izraziti matematikim putem. Ne znam. Mo da e se, meutim, jednog dana nai neko ko e biti u stanju da defini e zakone k oji e se odnositi na pona anje ljudskih bia, i ko e na osnovu njih moi, bar u naj irem s mislu, da predska e budunost; neko ko e znati ta stoji pred oveanstvom, umesto da se sa mo, kao ja, bavi pukim nagaanjima, neko ko e umeti da stvari pobolj a, umesto da se samo, kao ja, bavi pretpostavkama... Sanjam o utemeljivanju matematikih naela za o no to volim da nazivam 'psihoistorijom' - ali jasno mi je da to nisam u stanju da postignem, i sumnjam da e iko ikada biti u stanju." Glas mu lagano zamre i nastade ti ina. I Bejli je utao nekoliko trenutaka. "A ta je s va im motivom za uni tenje Jand era Panela, dr Fastolfe?" upita on konano, veoma tiho. Fastolf kao da je preuo njegovo pitanje. U svakom sluaju, ni ta nije odgovor io. "Denil i iskar ponovo nam javljaju da je sve u redu", primeti on. "Recite mi, gospodine Bejli, oseate li se sposobnim da krenemo dalje?" "Kuda?" upita Bejli oprezno. "Do susednog poseda. Tamo, u onom pravcu, preko livade. Da li vam borava k na otvorenom smeta?" Bejli stisnu usne i pogleda u oznaenom pravcu, kao da odmerava posledice. "Verujem da u izdr ati. Nadam se da nee biti nikakvih neprilika." iskar koji se nalazio dovoljno blizu da bi mogao uti njegove rei, jo mu se v i e pribli i; u oima mu se na dnevnoj svetlosti nije video nikakav odsjaj. Iako njego v glas nije izra avao ni ta slino ljudskom oseanju, same njegove rei ukazivale su na to da je zabrinut. "Gospodine, smem li vas podsetiti da ste prilikom prispea na ovu planetu imali ozbiljne tegobe?" Bejli se okrete prema njemu. ta god da je oseao prema Denilu, ma koliko to pline da je unosio u svoj odnos prema robotima uop te, zahvaljujui prethodnom dru enj u sa njim, u ovom sluaju tome nije bilo ni traga. Prema vidljivo primitivnijem isk aru oseao je blagu odbojnost. Ipak, nekoliko se trenutaka borio da savlada ljutnj u koja je poela da se javlja u njemu. "Bio sam, momak, pomalo neoprezan tamo na b rodu, jer sam bio previ e radoznao. Iskusio sam ne to s ime se nikada ranije nisam su oio, a nisam imao vremena da se prilagodim. Ovo sada je ne to drugo." "Nadam se, gospodine, da sada ne oseate nikakve tegobe? Mogu li biti sasv im siguran u to?" "Oseam li tegobu ili ne", odgovori Bejli odluno (nastojei, istovremeno, da ne smetne s uma da robota pritiska Prvi zakon i da se on, Bejli, zapravo, trudi da bude utiv prema jednoj metalnoj krntiji koja je u vidu imala jedino njegovu, B ejlijevu, dobrobit), "uop te nije va no. Preda mnom je obaveza koju moram ispuniti, a ne mogu je ispuniti ukoliko ostanem stalno zatvoren." "Va a obaveza?" iskar to izree kao da mu je ta re bila sasvim nepoznata. Bejli uputi brz pogled prema Fastolfu, ali je ovaj nemo stajao po strani , ne ispoljavajui ni najmanju nameru da se ume a. Kao da je sve to slu ao pomalo neza interesovano, kao da odmerava reakciju jednog robota odreenog tipa na neku novu s ituaciju i poredi je sa varijabilama, konstantama i diferencijalnim jednainama ko je je samo on razumeo. Odnosno, tako se, bar, Bejliju inilo. On oseti kako nelagodnost raste u n jemu, prouzrokovana oseanjem da je i sam deo jednog takvog testa. " eli li da uje ta zn ai re 'obaveza'?" upita on, sa vidljivom primesom o trine u glasu, koje je i sam bio svestan. "To, gospodine, znai 'ne to to mora biti uinjeno'", odgovori iskar. "Tvoja je obaveza da po tuje zakone robotike... I ljudska bia su takoe podlo na izvesnim zakonima - koje, kako tvoj gospodar, dr Fastolf, maloas ree, moraju po tov ati. I ja moram izvr iti svoju obavezu. Re je o veoma va noj stvari." "Ali izii na Otvoreno kada vam..." "Bez obzira na sve, to mora biti uinjeno. Moj sin e mo da jednog dana krenut i na neku drugu planetu, daleko manje ugodnu od ove, i ostati do kraja svog veka

ivi na Otvorenom. Ukoliko budem mogao, i ja u poi s njim." "Ali zbog ega biste to inili?" "Rekao sam ti. Zbog obaveza koje stoje preda mnom." "Ali gospodine, ne mogu se oglu iti o zakone. Mo ete li se vi oglu iti o svoje ? Jer, moram vam napomenuti da..." "Mogu odluiti da se o njih oglu im, ali to ne inim - i ponekad je, iskare, ta prinuda jaa." Za trenutak zavlada ti ina. "Da li biste se osetili povreenim ukoliko bih u speo da vas ubedim da ne izlazite na Otvoreno?" upita iskar. "Osetio bih se, ukoliko bi me to spreilo da izvr im svoju obavezu." "I to oseanje bilo bi jae od oseanja tegobe usled izlaska na Otvoreno?" "Mnogo jae." "Hvala vam, gospodine, to ste mi to objasnili", zakljui iskar, i Bejliju se uini da je na bezizra ajnom robotovom licu ugledao odsjaj koji se mogao protumaiti kao zadovoljstvo. (Ljudska potreba da se sve svede na lini nivo bila je naprosto neverovatna.) iskar se konano pomeri u stranu, posle ega se oglasi i dr Fastolf. "Bilo je veoma zanimljivo, gospodine Bejli. iskaru je trebalo objasniti kako da svoja poz itronska kola usaglasi sa tri zakona, odnosno, bolje reeno, kako da se, u svetlos ti date situacije, njegova pozitronska kola usaglase meusobno. Sada mu je jasno k ako treba da se pona a." "Primetio sam da Denil nije postavio nikakvo pitanje", odvrati Bejli. "Denil vas poznaje", napomenu Fastolf. "Bio je ve s vama i na Zemlji i na Solariji... Ali da krenemo? Ne moramo uriti. Ukoliko osetite elju da malo zastane te, da predahnete, ili, ak, da se vratite, molim cas, odmah mi ka ite." "Svakako... Ali kakva je svrha ove etnje? Budui da raunate s tim da bih se mogao osetiti neprijatno, sigurno mi je ne predla ete bez nekog razloga." "U pravu ste", odgovori Fastolf. "Pretpostavljam da biste eleli da vidite Janderovo telo." "Da, svakako, mada ne mislim da e mi to biti od ikakve koristi." "Siguran sam u to, ali, opet, imaete priliku da o tome porazgovarate s os obom u ijem se privremenom posedu nalazio Jander u trenutku kada je do lo do traged ije. Verujem da biste voleli da o svemu popriate sa jo nekim ljudskim biem, osim sa mnom." 22. Fastolf lagano krenu napred, otkinu u prolazu list s jednog buna, presavi ga stavi u usta, i poe da ga gricka. Bejli se radoznalo zagleda u njega. Kako su Svemirci mogli da ne to neobrae no, nezagrejano i, ak, neoprano stave u usta, kada su se toliko pla ili zaraze? Meut im, odmah se prisetio da na Aurori nije bilo (uop te nije bilo?) patogenih mikroor ganizama, ali Fastolfov gest, ipak, uprkos svemu, izazva kod njega odbojnost. Ra zume se, u tom oseanju odbojnosti nije moralo biti nieg racionalnog, pomisli on ka o da se pravda - a onda, odjednom, zatee sam sebe kako maltene nalazi opravdanje za Svemirce zbog njihovog stava prema Zemljanima. Smesta se povukao. To je bilo ne to drugo! U pitanju su bila ljudska bia! iskar ubrza i nae se ispred njih, s desne strane, dok se Denil lagano gega o iza njih, dr ei se njihovog levog boka. Aurorino narand asto sunce (iju boju Bejli j edva da je sada primeivao) blago mu je grejalo lea, ne zasipajui ga grozniavo toplot om kao zemaljsko sunce leti (ali kakva je uop te bila klima na Aurori, i koje je s ada godi nje doba na ovom delu planete, zapita se on?) Trava ili ta god da je bilo u pitanju (delovalo je kao trava), bila je, k oliko se seao, bujnija i mek a nego na Zemlji, ali je tle bilo tvrdo, kao da ve du e v remena nije bilo ki e. Kretali su se ka kui koja je stajala pred njima; po svoj prilici, bilo je to stani te osobe u ijem se privremenom posedu nalazio Jander. Bejli je zauo u anj neke ivotinje koja se, s njegove desne strane, provlaila k roz travu, veseli cvrkut ptice u kro nji drveta pozadi, i, svuda unaokolo, neodreen o zujanje insekata. Sve su to, pomisli Bejli, bili oblici ivota iji su preci nekad

da

a iveli na Zemlji. Nije bilo naina da shvate da ovaj komadi tla na kome su iveli nij e bio sav svet - vekovima unazad. ak i trava i drvee nastali su od trave i drvea to su nekada rasli na Zemlji. Samo je ljudskim biima koja su ivela na ovom svetu bilo poznato da nisu od uvek ovde, i da poreklo vode od Zemljana; meutim, da li su Svemirci zaista bili s vesni toga, ili su to, naprosto, izbrisali iz svog uma? Da li e, mo da, doi vreme ka da se vi e niega nee ni seati? Kada se nee seati sa kog sveta potiu, kao ni da je uop t ostojao takav svet? "Dr Fastolfe", ree on odjednom, delimino i da bi razbio lanac misli to ga j e sve vi e pritiskao, "jo mi niste saop tili kakav biste to motiv mogli vi imati za u ni tenje Jandera." "Da! Zaista! Nisam... Evo... ta mislite, gospodine Bejli, zbog ega sam ulo i o toliko truda da bih postavio teorijsku osnovu za pozitronske mozgove humanoidn ih robota?" "Ne znam, zaista." "Razmislite! Postavio sam sebi zadatak da stvorim robotski mozak koji e b iti to sliniji ljudskom, i u tom pregala tvu bilo je, ini mi se, neeg poetskog..." Fas tolf za trenutak zastade, i jedva primetan osmeh pretvori mu se u zlobno cerenje . "Znate, moje je kolege uvek zbunjivalo kada sam im govorio da neki zakljuak, uk oliko nije poetski uravnote en, ne mo e biti ni nauno utemeljen. Jednostavno su mi od vraali da uop te ne razumeju o emu govorim." "Bojim se da ni ja ne shvatam", primeti Bejli. "Ali zato ja znam. Te ko mi je da to objasnim, ali imam utisak da se razlo g to sam ja, a ne moje kolege, uspeo u svom naumu, sastoji upravo u tome to sam pr ona ao obja njenje koje je nemogue izraziti reima. Meutim, postao sam previ e samouveren, a to je bio najbolji znak da treba da se spustim na zemlju. Da bih nainio ne to bl isko ljudskom umu - ne znajui, pri tom, gotovo ni ta o funkcionisanju ljudskog uma - morao sam napraviti intuitivni skok koji do ivljavam kao poetski proboj... A taj intuitivni skok koji bi me doveo do humanoidnog pozitronskog mozga trebalo je, nedvosmisleno, da mi otvori put ka saznanjima i o samom ljudskom mozgu. Verovao sam da u na taj nain - stvaranjem ve take inteligencije - u najmanju ruku nainiti bar mali korak prema psihoistoriji, o kojoj sam vam ve govorio." "Shvatam." "Pod pretpostavkom da uspem da doem do teorijske strukture humanoidnog po zitronskog mozga, bilo bi mi neophodno i humanoidno telo u koje bih ga smestio. Znate i sami, mozak ne mo e opstati sam po sebi. Izmeu mozga i tela postoji jasan m euodnos, tako da bi humanoidni mozak u nehumanoidnom telu i sam, u izvesnoj meri, postao nehumanoidan." "Sigurni ste u to?" "Sasvim siguran. Dovoljno je da uporedite Denila i iskara." "Znai, stvaranje Denila predstavljalo je poku aj da unapredite svoja saznan ja o ljudskom mozgu?" "Ba tako. Na tome sam radio dvadeset godina, zajedno sa Sartonom. Susreta li smo se sa brojnim neuspesima. Denil je bio na prvi potpuni uspeh, i, razume se , zadr ao sam ga zbog daljeg prouavanja, ali i zbog naklonosti koju sam oseao prema njemu." On se iroko osmehnu, kao da je rekao ne to odista aljivo. "Najzad, Denil je u stanju da shvati smisao oseanja du nosti kod oveka, dok, uprkos svim svojim vrlina ma, iskar to nije. I sami ste se u to uverili." "Kada je, pre tri godine, do ao na Zemlju da sarauje sa mnom, bio je to Den ilov prvi zadatak?" "Da, prvi va niji zadatak. Kada je Sarton ubijen, bio nam je potreban neko , poput robota, ko je bio mogao odoleti svim zemaljskim zaraznim bolestima, ali istovremeno, i neko ko dovoljno liio na ljudsko bie, kako ne bi podstakao antirobo tske predrasude Zemljana." "Prosto neverovatna podudarnost: imati na raspolaganju Denila u pravom t renutku." "Zar? Verujete u sluajnosti? Ja, vidite, smatram da se uvek, kada doe do n ekog tako izuzetnog dostignua kao to je nastanak humanoidnog robota, gotovo istovr emeno javi i potreba da se ono primeni. Slinih potreba, po svoj prilici, esto je b ilo i pre no to je Denil nastao - ali budui da Denil nije postojao, morala su biti

pronaena druga sredstva i drugi naini da se dati problemi razre e." "Dr Fastolfe, jeste li konano uspeli? Da li sada imate bolji uvid u funkc ionisanje ljudskog mozga nego ranije?" Fastolf je hodao sve sporije i sporije, i Bejli se potrudi da svoje kora ke prilagodi njegovim. Konano su zastali, na pola puta izmeu Fastolfovog i onog dr ugog gazdinstva. Za Bejlija je to bila kritina taka, budui da je u oba pravca bio p odjednako udaljen od pribe i ta; meutim, ne elei da izazove iskarovu reakciju, svim se s ilama trudio da suzbije rastui oseaj nelagodnosti. Nije hteo da nekim pokretom ili uzvikom - ak ni izrazom - natera iskara da mu pru i ne eljenu pomo. Nikako nije eleo da do ivi da ga robot uzme u naruje i br e-bolje odnese u zaklon. Fastolf kao da nije primeivao ta se zbiva sa Bejlijem. "Nije bilo druge ne go da se nastavi sa razvojem nauke o mozgu. Ostalo je, meutim, mnogo velikih prob lema, koji mo da nikad nee biti razre eni, ali ipak, napredak je nainjen. Uprkos tome. .." "Da?" "Uprkos tome, Aurora se ne zadovoljava isto teorijskim prouavanjem ljudsko g mozga. Upotreba humanoidnih robota pro irila se do mere s kojom nisam spreman da se saglasim." "Kao, na primer, onom prilikom na Zemlji?" "Ne, bio je to usputni eksperiment s kojim sam se slo io; on me je, ak, i o pinjavao. Da li bi Denil bio u stanju da zavara Zemljane? Ispostavilo se da je bi o, mada, razume se, kada su roboti u pitanju, Zemljani ba nemaju preterano o tro ok o. Denil ne bi mogao da obmane nikog na Aurori, iako bi, usuujem se to da ka em, ra zvijeniji modeli u budunosti i u tome mo da uspeli. Meutim, pojavila se elja da se pr ed humanoidne robote postave i neki drugi zadaci." "Kakvi?" Fastolf se zami ljeno zagleda u daljinu. "Rekao sam vam ve da je ovaj svet prepitom. Kada sam poeo da podstiem otvaranje novog doba u istra ivanju i naseljavan ju, nisam voe video u otromboljenim Aurorancima, pa ak ni u Svemircima uop te. Smatr ao sam da je uputnije ohrabriti Zemljane da preuzmu vostvo. S obzirom na to kolik o im je svet u asan - izvinite - i na kratkou ivotnog veka, ne bi imali ta da izgube. Bio sam siguran da bi odu evljeno pozdravili takvu priliku, pogotovo ukoliko bism o im pru ili svu tehnolo ku pomo. Govorio sam vam o tome pre tri godine, kada smo se susreli na Zemlji. Seate li se?" On iskosa osmotri Bejlija. "Seam se sasvim dobro", odgovori Bejli mirno. "U stvari, pokrenuli ste ko d mene tok misli iji je ishod bio zaetak jednog pokreta na Zemlji koji te i u tom pr avcu." "Zaista? Pretpostavljam da vam nee biti lako. Vi, Zemljani, patite od kla ustrofilije: naprosto, zazirete od toga da iziete izvan svojih zidova." "Ipak, borimo se, dr Fastolfe. Na pokret gaji nadu da e se uputiti u svemi r. Moj sin je na elu, i nadam se da e doi dan kada e povesti ekspediciju iji e cilj bi ti naseljavanje nekog novog sveta. Ukoliko nam odista pru ite tehnolo ku pomo o kojoj govorite..." Bejli namerno ne dovr i reenicu. "Mislite, ukoliko vam stavimo na raspolaganje brodove?" "I ostalu opremu. Da, dr Fastolfe." "Ima dosta te koa. Mnogi Auroranci ne ele da se Zemljani otisnu u svemir i n asele nove svetove. Strahuju od naglog irenja zemaljske kulture, njihovih Gradova nalik na ko nice, njihove sklonosti ka zbrci." On, pomalo nelagodno, sle e ramenima . "Ali pitam se, to stojimo ovako, ovde? Poimo." Fastolf lagano krenu napred. "Tvrdio sam da ne mora biti tako", nastavi on. "Ukazivao sam na injenicu da naseljenici sa Zemlje ne bi bili Zemljani u sada njem smislu rei... Da se ne bi zatvarali u Gradove. Kada bi prispeli na novi svet, bili bi mnogo vi e nalik na na e oeve-utemeljivae. Postepeno bi uspostavili zadovoljavajuu ekolo ku ravnote u i u svom pristupu stvarima bili bli i Aurorancima nego Zemljanima." "Ali dr Fastolfe, ne bi li u tom sluaju postali rtve istih slabosti koje s u karakteristine za kulturu Svemiraca?" "Mo da ne bi... Uili bi na na im gre kama... Ipak, re je samo o akademskom pitan ju, budui da se u meuvremenu dogodilo ne to to je itav prigovor uinilo spornim." "A to je?"

"Pojava humanoidnih robota. Vidite, postoje i oni koji humanoidne robote smatraju savr enim naseljivaima. Smatraju da bi oni mogli naseliti nove svetove." "Ali oduvek ste raspolagali robotima. Mislite li da na takvu zamisao nik ad niko nije ranije do ao?" "Razume se da jeste, ali nije bila izvodljiva. Obini, nehumanoidni roboti , gradili bi svet koji bi slu io njihovim potrebama, i od njih se ne bi moglo oekiv ati da, bez neposrednog ljudskog nadzora, izgrade i svet koji bi bio po meri mno go tananijih i mnogo zahtevnijih umova i tela ljudskih bia." "Ipak, svet koji bi oni izgradili mogao bi poslu iti kao prihvatljiv model za ono to bi usledilo." "Svakako, gospodine Bejli. Ipak - a to, takoe, mo e poslu iti kao dokaz da Au rora polako tone - danas meu njenim iteljima preovlauje oseanje da takav, kako rekos te, prihvatljiv model, zapravo ne bi odgovarao njihovim najvi im oekivanjima... S d ruge strane, meutim, skupina humanoidnih robota, umom i telom onoliko bliska ljud skim biima koliko je to uop te mogue, uspela bi da izgradi svet koji bi, odgovarajui njima samima, neizbe no bio i po meri Auroranaca. Pratite li me?" "Razume se." "Tako bi savr eno izgradili taj svet da bi, kada sve bude obavljeno i moji sunarodnici najzad bili spremni da krenu, Auroranci naprosto trebalo samo zadat ak da se sa jedne stare prebace na jednu novu Auroru. Auroranci, zapravo, nikad ne bi napustili svoj dom; samo bi se preselili u novi, gotovo istovetan starom, u kome bi nastavili lagano da trule. Pratite li me?" "Shvatam kuda ciljate, ali pretpostavljam da Auroranci nemaju za to sluh a." "Mo da." Verujem da bih mogao da ih ubedim, pod uslovom da me opozicija ne uni ti politiki, slu ei se sluajem Jandera Panela. Uviate li, sada, u emu bi mogao biti moj motiv? Smatra se da sam se pridru io onima koji te e uni tenju humanoidnih robota, u elji da onemoguim njihovu primenu u naseljavanju drugih svetova. Odnosno, tako bar tvrde moji neprijatelji." Ovog puta bio je na Bejlija red da zastane i zami ljeno se zagleda u Fasto lfa. "Rekao bih, dr Fastolfe, da je u najboljem Zemljinom interesu da va a gledi ta u potpunosti prevagnu." "I u va em linom interesu, gospodine Bejli." "Sla em se: i u mom. Meutim, ak i ako se ja lino opredelim za jednu stranu, o staje i dalje od ivotne va nosti za moj svet da dobije pristanak, ohrabrenje i pomo da istra i svemir; da sauvamo onoliko od na eg naina ivota koliko nama to odgovara; da ne budemo osueni da zauvek ostanemo prikovani za Zemlju, jer nas na njoj eka samo propast." "Neki od vas, pretpostavljam, trudie se svim silama da ne maknu odande", odgovori Fastolf. "Razume se. Mo da, ak, velika veina. Ipak, bar neki meu nama - to je mogue vi e as - mo da e ipak krenuti, pod uslovom da za to dobijemo dozvolu... Iz toga sledi d a bi moja du nost bila, ne samo kao predstavnika zakona jednog znaajnog dela oveanstv a, ve, naprosto, kao Zemljanina, da vam pomognem da spasete svoj ugled, bili vi k rivi ili ne. Ipak, da bih se mogao svesrdno latili tog posla, neophodno je da bu dem naisto da li su optu be protiv vas neosnovane." "Razume se! Potpuno vas shvatam." "Da li biste mi onda, u svetlosti onoga to ste mi rekli u vezi sa motivim a koji vam se pripisuju, mogli jo jednom potvrditi da niste poinili zloin za koji v as okrivljuju?" "Gospodine Bejli", odgovori Fastolf, "savr eno mi je jasno da u ovoj stvar i nemate ba mnogo izbora. Isto tako, svestan sam da bih vam, bez ikakvih posledic a, mogao rei da sam kriv, i da biste se vi, zbog samog sebe kao i zbog nasu nih pot reba va eg sveta, potrudili da mi pomognete da tu injenicu prikrijemo. Zapravo, da sam zaista kriv, mislio bih da bi bilo najuputnije da vam to i priznam, kako bis te imali to u vidu i kako biste, znajui istinu, mogli uspe nije raditi na tome da s pasete mene - i razume se, vlastitu ko u. Ali ne mogu to uiniti, jer sam zaista nev in. Koliko god da okolnosti govorile protiv mene, ja ipak nisam uni tio Jandera. N ikad mi tako ne to nije ni palo na pamet."

"Nikad?" Fastolf se setno osmehnu. "Oh, mo da i jesam ponekad pomislio da bi za Aur oru bilo mnogo bolje da nikad nije ni bilo one ingeniozne zamisli koja nas je do vela do stvaranja humanoidnog pozitronskog mozga - ili kada bi se ispostavilo da su takvi mozgovi nestabilni i podlo ni mentalnom samoiskljuivanju. Meutim, bile su to samo usputne, nasumine misli. Ni za jedan as nisam se sasvim prepustio razmi ljan ju da se iz pomenutog razloga otarasim Jandera." "U tom sluaju, moramo obezvrediti motive koje vam pripisuju." "Odlino! Ali kako?" "Tako to emo ih svesti na puku besmislicu. Kakvog bi smisla imalo uni titi J andera? Mogu se nainiti novi humanoidni roboti. Na hiljade, milione njih." "Bojim se, gospodine Bejli, da nije ba tako. Niko, osim mene, ne bi to bi o u stanju da uini, a ja, opet, sve dok se razmi lja o tome da se pomou robota izvr i naseljavanje drugih svetova, odbijam da uestvujem. Jandera vi e nema, i preostao je samo Denil." "Ipak, i drugi bi mogli doi do slinih saznanja." Fastolf izvi obrve. "Ba bih voleo da vidim robotiara kome bi to po lo za ruk om. Moji neprijatelji osnovali su Institut za robotiku, sa jedinim ciljem da pro nau nain za stvaranje humanoidnih robota, ali nemaju nikakvih izgleda na uspeh. U svakom sluaju, dosad nisu uspeli i siguran sam da nee ni uspeti." Bejli se namr ti. "Ukoliko ste vi jedini ovek kome je poznata tajna humanoi dnih robota, i ukoliko va i neprijatelji oajniki ude da je se doepaju, ne mislite li d a bi mogli poku ati da iz vas izvuku to znanje?" "Razume se. Time to bi ugrozili moj politiki polo aj, ili time to bi izmajsto risali neku kaznu na osnovu koje mi vi e ne bi bilo dozvoljeno da nastavim svoj ra d, ime bi i moja profesionalna karijera bila uni tena, a u nadi da bi na taj nain mo gli da me nateraju da svoju tajnu podelim sa njima... Mogu ak da poku aju da utiu na vladu da mi naredi da otkrijem svoju tajnu, pod pretnjom konfiskacije celokupne imovine, odlaska u zatvor - i ko zna ega jo ? Uprkos tome, odluio sam da se ne pred am - ni po koju cenu. Ali shvatate, ne bih eleo da do toga doe." "Da li su upoznati sa va om odlukom da im se suprotstavite?" "Nadam se. U tom pogledu, bio sam dovoljno jasan. Pretpostavljam da misl e kako tvrdim pazar, da ne mislim ozbiljno to to ka em... Ali tako je, zaista." "Ipak, ukoliko vam poveruju, moglo bi im pasti na pamet da preduzmu i o tr ije mere." " ta time mislite da ka ete?" "Da vam ukradu dokumenta. Da vas otmu. Da vas podvrgnu muenju." Fastolf prsnu u glasan smeh i Bejli pocrvene. "Ne bih eleo da zvuim kao ne ko iz kakve otrcane hipertalasne drame, ali, ipak, jeste li razmotrili i takvu m ogunost?" upita on. "Gospodine Bejli..." zapoe Fastolf. "Kao prvo, moji roboti pru aju mi punu za titu. Poku aj da se domognu bilo mene, bilo mojih dokumenata, prouzrokovao bi pra vi rat. Kao drugo, ak i ukoliko bi im to nekako po lo za rukom, nijedan od mojih pr otivnika meu robotiarima ne bi mogao podneti da svi saznaju da je jedini nain da se domogne tajne humanoidnog pozitronskog mozga bio ili da je od mene ukrade, ili da je od mene izvue pod prinudom. Profesionalni ugled takve osobe bio bi trenutno razoren. I kao tree, tako ne to se na Aurori jo nije zbilo. I najmanji nagove taj nek og slinog nasrtaja na mene istog asa bi vladu, kao i itavo javno mnenje, okrenuo u moju korist." "Zaista?" promrmlja Bejli, nemo sam sebe proklinjui to je prinuen da dela u jednom svetu u ije se obiaje ni izdaleka nije razabirao. "Zaista. Verujte mi na re. ak bih voleo da se upuste u ne to tako melodramat ino. Voleo bih da su dovoljno glupi da tako ne to makar i poku aju. U stvari, gospodi ne Bejli, voleo bih kad bih vas mogao nagovoriti da odete k njima, da nekako zad obijete njihovo poverenje, i ubedite ih u korisnost napada na moj posed, ili na mene lino, negde iz zasede na pustom drumu - ili bilo ta slino tome, to, verujem, na Zemlji ba nije neuobiajeno." "To ba nije moj stil, dr Fastolfe", odvrati Bejli kruto. "Siguran sam u to, i stoga mi nije ni bila namera da vas nagovoram na ta ko ne to. Pored toga, verujte mi, ne bi to ni bilo dobro re enje... Jer, ukoliko se

ne potrudimo da ih navedemo na neki slian samoubilaki postupak, oni e, posmatrano s a njihovog stanovi ta, poku ati ne to znatno pogodnije. Poku ae, naime, da me uni te glasin ama." "Kakvim glasinama?" "Ne pripisuju mi oni samo uni tenje jednog robota, mada je i to, samo po s ebi, ravo i, mo da, sasvim dovoljno. Ve se unaokolo mogu uti aputanja - zasad samo aput anja - da je Janderovo ubistvo posledica nekog mog opita, i da kao takvo krije u sebi veliku opasnost. Kru e, naime, glasine da radim na programu brzog i efikasno g neutralisanja humanoidnih mozgova, tako da bih, kada oni konano izgrade svoje h umanoidne robote, zajedno sa svojim pristalicama, mogao sve da ih uni tim, i na ta j nain spreim Auroru da naseli nove svetove, prepu tajui itavu Galaksiju svojim prijat eljima Zemljanima." "Ali to je puka izmi ljotina!" "Razume se da jeste. Rekao sam vam ve da je u pitanju la . Glupa, sme na la . T akav program uni tavanja robota ak je i teorijski nezamisliv - a ljudi iz Instituta za robotiku nisu ni blizu re enja tajne humanoidnih robota. Ne bih bio u stanju d a se upustim u takvo orgijanje, masovno uni tenje robota, ak i kad bih to eleo. Napr osto, ne bih bio u stanju." "Zar u tom sluaju itava ta zamisao ne pada sama po sebi u vodu?" "Na alost ne, bar za izvesno vreme. Ma koliko sve to izgledalo blesavo, m o e da potraje dovoljno dugo da se javno mnenje okrene protiv mene, taman toliko k oliko je dovoljno da, konano, u vladi ostanem u manjini. Na kraju bi, razume se, svi shvatili da je re o istoj besmislici, ali tada bi bilo prekasno. Ne gubite tak oe iz vida da bi Zemlja mogla izii iz svega toga kao rtveno jagnje. Optu ba da radim u korist Zemlje ima poprilinu te inu, i mnogi e, uprkos svom zdravom razumu, biti sp remni da poveruju u tu glupost, naprosto stoga to ne vole ni Zemlju ni Zemljane." "Zapravo, poku avate da mi ka ete kako raste neraspolo enje prema Zemlji?" pri meti Bejli. "Ba tako, gospodine Bejli", odgovori Fastolf. "I za mene i za Zemlju situ acija postaje iz dana u dan sve gora, i veoma nam je malo vremena preostalo." "Ipak, ne postoji li neki lak i nain da im se to izbije iz glave?" (Sa izve snim oajanjem Bejli pomisli da je, mo da, Denil ipak u pravu u svojim procenama.) " Ukoliko biste odista po eleli da proverite postupak uni tavanja humanoidnih robota, zbog ega biste to poku ali da izvedete na jednom robotu sa nekog tueg poseda, na rob otu manje pogodnom za takav poku aj? Pri ruci vam je bio Denil koji se nalazio na va em sopstvenom gazdinstvu. Bio je u va oj neposrednoj blizini, i u potpunosti je m ogao odgovarati eljenoj svrsi. Nije li on mogao poslu iti za proveru, ako su te gla sine makar malo osnovane?" "Ne, ne, nikog u to ne bih mogao ubediti. Svima je poznato da Denil pred stavlja moj prvi uspeh, moj trijumf, i da ne bih bio spreman da ga uni tim ni pod kakvim okolnostima. Prirodno bi bilo, stoga, da se okrenem Janderu. Svima bi to bilo jasno, i delovao bih kao budala kada bih bilo koga poku ao da ubedim da bi bi lo prikladnije da rtvujem Denila." Nastavili su da koraaju, i uskoro se nao e blizu svog odredi ta. Bejli je utao, smrknutog lica i stisnutih usana. "Kako se oseate, gospodine Bejli?" upita Fastolf. "Ukoliko mislite zbog toga to sam na Otvorenom", odgovori Bejli tihim gla som, "nisam ak ni svestan gde se nalazim. Ali ukoliko imate u vidu dilemu sa kojo m smo suoeni, mislim da sam onoliko blizu da od svega dignem ruke koliko bih to u op te mogao biti - pod uslovom da mi ne preti kazna da budem izlo en dejstvu ultraso nine odaje za ispiranje mozga." Bejli za trenutak pouta. "Ipak, dr Fastolfe, zbog e ga ste zatra ili da ba ja doem ovamo?" nastavi on uno. "Zbog ega ste mi poturili ovaj p osao? ta sam vam uinio da tako postupite prema meni?" "U stvari", odgovori Fastolf lagano, "to, pre svega, nije ni bila moja z amisao... Mogu samo dodati da sam bio oajan." "ija je to onda zamisao bila?" "Prvi je to predlo io vlasnik poseda na kome se sada nalazimo, a ja, moram priznati, nisam umeo da smislim ni ta bolje."

"Vlasnik ovog poseda? Ali to bi on..." "Ona." "Dobro, dobro, zbog ega bi ona tako ne to predlo ila?" "Oh! Smetnuo sam s uma, gospodine Bejli, da vam ka em da vas ona dobro poz naje... Eno je tamo, i ekuje nas." Bejli zaprepa eno pogleda put kue. "Jehosafata mu!" pro apta on. GLADIJA 23. Mlada ena doekala ih je na pragu kue, bledo im se osmehujui. "Znala sam, Eli ja, da e to biti prve rei koje u uti od tebe kada se ponovo sretnemo!" Bejli se netremice zagleda u nju. Vidno se promenila. Kosa joj je bila k raa, a lice izmuenije nego pre dve godine, i delovala je kao da je ostarila vi e no t o se moglo oekivati za tako kratko vreme. Meutim, bila je to ipak ona, Gladija - s a svojim trouglastim licem, istaknutim jagodicama i malenom bradom. Oniska rasta , vitka, sa neim detinjastim u sebi. esto mu se, po povratku na Zemlju, javljala u snu - iako ti snovi nisu bi li nagla eno erotske prirode: naje e su se odnosili na njegova zaludna nastojanja da j e dohvati. Bila je uvek tu, u blizini, ali istovremeno i predaleko da bi mogao s njom zapodenuti razgovor. Nekako, kao da nije bila u stanju da ga uje dok joj se obraao. I koliko god se trudio da joj se pribli i, uvek je ostajala izvan njegovog doma aja. Nije bilo te ko razumeti zbog ega su snovi bili upravo takvi. Gladija je roe na i odrasla na Solariji, i zbog toga je ak bilo nezamislivo da se fiziki nae u dru t vu drugih ljudskih bia. Elija je shvatao da je ostajala izvan njegovog doma aja jer je bio ljudsko bie - a dodatni razlog bio je (razume se), taj to je bio sa Zemlje. Iako su stica jem okolnosti morali da se sreu dok je istra ivao sluaj ubistva, ona je uvek, kada b i se na li fiziki jedno kraj drugog, ostajala potpuno pokrivena, kako bi izbegla bi lo kakav stvarni dodir. Ipak, uprkos onome to joj je govorio zdrav razum, priliko m njihovog poslednjeg susreta, ovla ga je dodirnula po obrazu obna enom akom. Morala je biti svesna da je tim gestom, mogla navui kakvu zarazu. Taj dodir bio mu je u toliko dra i, jer ga je sveukupno njeno vaspitanje inilo naprosto nezamislivim. Vremenom su snovi poeli lagano da blede. "Znai, u tvom je posedu bio..." zausti on, delujui pri tom vi e nego glupo. On zastade, i Gladija dovr i reenicu umesto njega. "Robot. Da. A pre dve go dine imala sam mu a. Oito, uni tavam sve ega se god dotaknem." Potpuno nesvestan svog gesta, Bejli podi e ruku i dodirnu prstima obraz. G ladija to, meutim, izgleda nije primetila. "Tada si mi pritekao upomo", nastavi ona. "Oprosti mi, ali morala sam pon ovo da te pozovem... Ali ui, Elija. I vi, dr Fastolfe." Fastolf se pomeri u stranu da propusti Bejlija, a onda i on stupi u kuu. Za njima udo e Denil i iskar - i sa nenametljivo u karakteristinom za robote, stado e u d va naspramna, nezauzeta udubljenja u zidu gde ostado e utke da stoje, licem okrenut i prema sobi. Izgledalo je kao da e Gladija ostati prema njima sasvim ravnodu na; ljudska bia su se uglavnom na taj nain odnosila prema robotima. Meutim, po to je o inula pogle dom Denila, naglo se okrenula prema dr Fastolfu. "Recite, molim vas, ovom ovde d a se udalji", ree mu ona pomalo grcavim glasom. Fastolf se okrenu prema Denilu, i licem mu u magnovenju minu senka bola. "Razume se, draga. Mora mi oprostiti. Nisam se setio... Denile, otidi u drugu so bu i ostani tamo dok god budemo ovde." Bez ijedne rei, Denil napusti prostoriju. Gladijin se pogled za trenutak zadr a na iskaru, kao da procenjuje nije li i on suvi e nalik na Jandera, a onda se ponovo okrete, jedva primetno slegav i ramen ima.

" eli li ko od vas neko osve enje?" upita ona. "Imam izvrstan kokosov napita k; sve je i hladan." "Ne, hvala, Gladija", odgovori Fastolf. "Samo sam, kao to sam ti obeao, do veo gospodina Bejlija ovamo. Neu se dugo zadr avati." "Ja bih molio a u vode", oglasi se i Bejli. "To e biti dovoljno." Gladija podi e ruku. Oigledno nisu skidali pogled s nje, jer ve sledeeg asa, u sobu be umno ue jedan robot, nosei poslu avnik sa a om vode i tanjiriem neega to je li keks; na svakom komadiu nalazila se nekakva ru iasta gromuljica. Bejli nije mogao odoleti da ne proba bar jedan, iako pojma nije imao od e ga bi to poslu enje moglo biti. Mora da je u pitanju bilo ne to zemaljskog porekla, budui da ni u snu ne bi pomislio da bi na Aurori - on, ili bilo ko drugi - stavio u usta i ta od njenih oskudnih plodova, niti i ta stvoreno sintetikim putem. Uprkos tome, mogue je da se i ono to je poticalo sa Zemlje vremenom izmenilo, bilo namern im kultivisanjem bilo usled dejstva tue okoline; uostalom, tokom obeda i sam Fast olf je pomenuo da su auroranska jela proizvod posebno negovanog ukusa. Bio je prijatno iznenaen. Kolaii su bili veoma ukusni i dobro zainjeni i on, ponesen, gotovo istog asa uze jo jedan. "Hvala", ree on robotu (koji ne bi imao ni t a protiv da tu beskonano dugo stoji) i uze itav tanjiri, zajedno sa a om vode. Robot se udalji. Bilo je ve pozno posle podne i sunevi zraci, boje re, dopirali su kroz proz ore okrenute prema zapadu. Bejli je imao utisak da je kua bila ne to manja od Fasto lfove; delovala bi, meutim, mnogo vedrije da nije bilo setne Gladijine prilike ko ja je, sedei tu u sobi, unosila u njenu atmosferu primesu turobnosti. Mo da se sve to, razume se, Bejliju samo priinjavalo. U svakom sluaju, inilo mu se gotovo nemoguim da bi bilo koje zdanje koje je ljudskim biima trebalo da pru i dom i za titi ih, a ipak bilo sa svih strana izlo eno Otvorenom, moglo odisati vedr inom. Nijedan od zidova ovde, pomisli on, nije sa spolja nje strane izra avao toplin u ljudskog bivstovanja. U kome god pravcu da je pogledao, ovek nije mogao nai ni ta t o bi mu davalo utisak dru eljubivosti i zajedni tva. Iza svakog spolja njeg zida, na s vim stranama, i gore i dole, nalazio se svet bez i traka ivota. Mrtvilo! Hladnoa, o dasvud! Ta potpuna hladnoa preplavi i samog Bejlija dok, po ko zna koji put, stad e da razmi lja o dilemi sa kojom se suoio. (Na trenutak je uzbuenje zbog ponovnog su sreta sa Gladijom taj oseaj istisnulo iz njegove svesti.) "Doi. Sedi ovde, Elija", pozva ga Gladija. "Mora me izviniti to nisam sasvi m pri sebi... Ali evo, po drugi put sam se na la u sredi tu zbivanja na jednoj plane ti - a i onaj prethodni put bio mi je vi e nego dovoljan." "Shvatam te, Gladija. Molim te, nemoj se izvinjavati", odgovori Bejli. "A to se vas tie, dragi doktore, molim vas, nemojte se oseati suvi nim ovde." "Pa..." Fastolf baci pogled na mera vremena na zidu. "Ostau jo malo, ali, d raga moja, kao to i sama zna , postoje poslovi koji se moraju obaviti makar nam se i samo nebo sruilo na glavu. Utoliko pre, to se mo e desiti da mi u bliskoj budunosti mo da bude uskraena svaka mogunost za dalji rad." Gladija brzo zatrepta, kao da nastoji da zadr i suze. "Jasno mi je, dr Fas tolfe. Znam da ste u velikoj nevolji zbog... zbog onoga to se ovde dogodilo, a ja , opet, kao da nemam vremena da razmi ljam ni o emu drugom do o svojim vlastitim... te koama." "Postarau se, Gladija, da se svojim problemom pozabavim to bolje mogu, i z aista nema nikakvog razloga da se zbog bilo ega osea krivom... Mo da e gospodin Bejli uspeti da nam oboma pomogne." Bejli vrsto stisnu usne. "Pojma nisam imao, Gladija, da si na bilo koji n ain ume ana u ovaj sluaj", ree on ozbiljnim glasom. "A ko bi drugi mogao biti?" odvrati ona, uzdahnuv i. "Bila si... Jander Panel je bio u tvom vlasni tvu?" "Ne ba vlasni tvu. Dr Fastolf mi ga je samo pozajmio na neko vreme." "Da li si bila prisutna kada je..." Bejli je za trenutak oklevao, nastoj ei da pronae nain da se to bolje izrazi. "Kada je umro? Mo emo li za njega rei da je umro?... Ne, nisam. I, pre no to me to i sam upita , odmah da ti ka em da u tom trenutku u kui nije bilo nikog drugog . Obino sam sama. U stvari, skoro sve vreme. Zna i sam, moj solarijanski odgoj...

Razume se, to ovde nije obavezno. Vas dvojica ste, evo, ovde, i meni to ne smeta ... ne mnogo." "I sigurno je da si bila sasvim sama u vreme kada je Jander umro? Sasvim si sigurna u to?" "Rekla sam ti ve", odvrati Gladija, i u glasu joj se mogla osetiti blaga razdra enost. "Oh, Elija, nije va no. Poznato mi je da uvek tra i da ti se stvari ponav ljaju po sto puta. Da, bila sam sasvim sama. Na asnu re." "Ipak, bilo je tu i robota." "Da, razume se. Kada sam rekla 'sama', mislila sam da ka em da nije bilo l judskih bia." "Gladija, koliko robota ima ? Ne raunajui, razume se, Jandera." Gladija pouta nekoliko trenutaka, kao da u sebi sabira. "Dvadeset", odgov ori konano. "Pet ovde u kui, i jo petnaest na imanju. Roboti se slobodno kreu izmeu m og poseda i poseda dr Fastolfa, tako da nije uvek mogue rei, kada nekog od njih na trenutak ugleda tamo ili ovde, pripada li njemu ili meni." "Oh", uzviknu Bejli. "Budui, pak, da dr Fastolf ima pedeset sedam robota, to znai da vam je, praktino, oboma na raspolaganju ukupno sedamdeset sedam robota ... Postoji li u blizini jo neko gazdinstvo, iji se roboti slobodno me aju sa va im?" "Ne postoji u neposrednoj blizini nijedno drugo gazdinstvo, tako da je t ako ne to praktiki neizvodljivo", odgovori Fastolf. "Pored toga, meusobno me anje robo ta nije ba ne to emu se posebno te i. Gladija i ja smo izuzetak, verovatno stoga to ona nije rodom s Aurore, i to sam na sebe preuzeo obavezu da se staram o njoj." "Neka bude tako. Znai, ukupno sedamdeset sedam robota", prihvati Bejli. "Tako je", slo i se Fastolf. "Ali zbog ega tome pridajete toliki znaaj?" Bejli ga pogleda. "Zbog toga to ovde imate sedamdeset sedam pokretnih nap rava koje nalikuju na ljude; po navici, upuujete im tek letimine poglede, i, verov atno ih nikad pobli e ne osmotrite... Gladija, ukoliko bi neko ljudsko bie, iz bilo kog razloga, poku alo da ue u tvoju kuu, da li bi ti toga bila svesna? Za tebe bi o no, naprosto, predstavljalo samo jo ne to to hoda unaokolo, manje ili vi e nalik ljuds kom stvoru, i ti na prido licu mo da ne bi obratila nikakvu pa nju?" Fastolf se prigu eno nasmeja, ali Gladija samo ozbiljno odmahnu glavom. "Elija", odgovori ona, "odmah se mo e videti da si Zemljanin. Da li zaista veruje da bi se bilo ko, ukljuujui i dr Fastolfa kao mog najbli eg suseda, mogao mak ar pibli iti kui, a da me moji roboti na to ne upozore? Mogu da ne obratim pa nju na ne to to se kree unaokolo, smatrajui da je posredi robot, ali mojim robotima to ne bi promaklo. Saekala sam vas jer su me moji roboti upozorili na va dolazak. Ne, ne, kada je Jander umro, u kui nije bilo nijednog ljudskog stvora." "Osim tebe, razume se?" "Osim mene. Ba kao to i onda, kada mi je mu bio ubijen, u kui nije bilo niko g osim mene." Fastolf se obzirno ume a. "Gladija, postoji razlika. Tvoj mu bio je ubijen tvrdim predmetom. Prema tome, bilo je neophodno neije fiziko prisustvo, i budui da si se jedino ti u tom trenutku nalazila u kui, stvar je bila ozbiljna. U ovom slua ju, meutim, do Janderovog 'iskljuenja' do lo je usled nekog poremeaja u njegovom prog ramu: niije fiziko prisustvo nije bilo potrebno. Sama po sebi, tvoja prisustnost o vde ne znai ni ta, pogotovo ako se ima u vidu da pojma nema o tome kako se blokira m ozak jednog humanoidnog robota." Oboje se okrenu e prema Bejliju, Fastolf upitnog, a Gladija snu denog iraza lica. (Bejlija je sve vi e razdra ivala injenica da se Fastolf koji je, kao i on sam, do grla bio u nevolji, odnosio prema svom polo aju sa neprikladnom vedrinom. Za i me sveta, ta mu se u svemu tome inilo toliko sme nim, pomisli Bejli mrzovoljno.) "Neupuenost", polako odvrati Bejli, "ne mora ni ta da znai. Neko ne mora zna ti kako da stigne na izvesno, odreeno mesto, ali da ga ipak nae idui naslepo. Neko je i nehotice mogao ne to rei Janderu, i pokrenuti proces koji e robota dovesti do ' mentalnog iskljuenja', a da toga i nije bio svestan." "A kakvi su izgledi da se to dogodi?" upita Fastolf. "Vi ste strunjak, dr Fastolfe... Pretpostavljam da ete mi rei da su mali, v eoma mali." "Zanemarljivo mali. Mogue je da neka osoba ne zna kako da stigne na neko odreeno mesto, ali ako jedini put donde predstavlja splet konopaca zategnutih u n

ajraznoraznijim pravcima, kakvi su mu izgledi da vezanih oiju dopre do eljenog cil ja?" Gladijine ake odjednom estoko zadrhta e. Ona vrsto stisnu pesnice, kao da eli da ih smiri, i polo i ake na kolena. "Ja to nisam uinila, bio u pitanju nesrean sluaj ili ne. Nisam bila pokraj njega kada se to dogodilo. Nisam bila prisutna. Razgov arala sam s njim tog jutra. Delovao je kao da je sve u najboljem redu, savr eno no rmalno. Nekoliko asova kasnije, kada sam ga pozvala, nije se pojavio. Potra ila sam ga, i zatekla na uobiajenom mestu; i tada je delovao savr eno normalno. Nevolja je , meutim, bila u tome to mi nije odgovarao. Ni re nije izustio. I od tada je nem." "Nije li ne to to si mu rekla", upita Bejli, "onako uz put, moglo kasnije i zazvati njegovo 'iskljuenje' - recimo, jedan sat kasnije?" Fastolf se ponovo ume a, ali ovog puta znatno o trije. "To je nemogue, gospod ine Bejli. Ukoliko treba da doe do 'mentalnog iskljuenja', do toga mora doi istog as a. Molim vas, nemojte pritiskati Gladiju na takav nain. Ona nije u stanju namerno da izazove 'mentalno iskljuenje', a nezamislivo je i da to uini nenamerno." "Nije li, pak, isto tako, nezamislivo da do toga doe sluajnim 'iskliznuem' pozitrona - setite se, rekoste da se upravo to moralo dogoditi?" "To ve nije sasvim nezamislivo." "Ali izuzetno je mala verovatnoa da se dogodi bilo jedno, bilo drugo. Kak va je, onda, razlika izmeu te dve va e 'nezamislivosti'?" "Velika. Mislim da verovatnoa da do 'mentalnog iskljuenja' doe usled pozitr onskog 'iskliznua' iznosi jedan prema deset na dvanaesti stepen, a da verovatnoa d a do njega doe istom sluajno u iznosi jedan prema deset na stoti stepen. Razume se, u pitanju je samo moja procena, ali, verujem, da je ona veoma razlo na. Razlika je v ea nego to je razlika izmeu jednog elektrona i itave Vaseljene - razume se, u korist pozitronskog 'iskliznua'." Nekoliko trenutaka vladala je ti ina, a onda se Bejli ponovo oglasi. "Dr Fastolfe, rekoste maloas da ne mo ete dugo da ostanete." "Ve sam se predugo zadr ao." "Odlino. Da li biste, onda, bili dobri da krenete?" Fastolf se napola pridi e. "Zbog ega?" upita on smeteno. "Zbog toga to elim da porazgovaram sa Gladijom nasamo." "Da biste je i dalje mogli pritiskati?" "Moram je saslu ati bez va eg uplitanja. Polo aj u kome smo se na li suvi e je ozb iljan da bismo vodili rauna o lepom pona anju." "Dragi doktore", ume a se Gladija, "nimalo ne zazirem od gospodina Bejlija ... Ukoliko postane suvi e grub, moji su roboti tu da me za tite", dodade ona zami lje no. Fastolf se nasme i. "U redu, onda, Gladija." On ustade i pru i joj ruku, a o na je odsutno prihvati. "Voleo bih da iskar ostane ovde radi op te bezbednosti", do dade on, "a i Denil e sve vreme biti u susednoj sobi. Razume se, ukoliko ti to ne smeta. Gladija, mo e li mi pozajmiti nekog od svojih robota da me otprati do kue?" "Razume se", odgovori Gladija i podi e ruku. "Mislim da zna Pandiona." "Razume se! Pouzdan i vrst pratilac." Fastolf izie sa robotom koji ga je u stopu pratio. Bejli je ekao, posmatrajui Gladiju i prouavajui je. Sedela je preko puta nje ga, pogleda uprtog u ake koje su joj, blago sklopljene, poivale u krilu. Bejli je bio siguran da je imala jo to ta da mu ka e. Nije znao kako e je ubedi ti da progovori, ali u jednom pogledu bio je potpuno siguran. U Fastolfovom pris ustvu ne bi bila spremna da ka e punu istinu. 24. Gladija konano podi e pogled: lice joj je bilo kao u kakve devojice. "Kako s i, Elija?" upita ona slaba nim glasom. "Kako se osea ?" "Dosta dobro, Gladija." "Dr Fastolf mi ree da e te povesti preko livade ovamo, i da e pri tom dovolj no vremena ostati napolju da bi mogao iskusiti i ono najgore." "Oh! A zbog ega? ale radi?" "Ne, Elija. Ispriala sam mu kako si do iveo boravak napolju. Sea li se da si se onesvestio, onda na Solariji, i pao tamo kod ribnjaka?"

Elija brzo odmahnu glavom. Nije mogao tvrditi da se ne sea tog dogaaja, al i mu ba nije bilo milo da ga na njega podseaju. "Nisam vi e onakav", odvrati on osor no. "Uznapredovao sam, zna ." "Ipak, dr Fastolf ree da e te staviti na probu. Je li sve bilo u redu?" "Uglavnom jeste. Nisam se onesvestio." Prisetiv i se zgode na svemirskom b rodu, prilikom prispea na Auroru, Bejli se jedva primetno isceri. Ipak, bilo je t o ne to drugo, i nije imalo smisla upu tati se sada u to. On odlui da promeni temu. "Kako da te ovde oslovljavam? Kako da ti se obr aam?" "Uvek si me zvao po imenu. Gladija." "Mo da to sada ne bi bilo u redu. Mogao bih ti se obraati sa 'Gospoo Delmar' , ali ti mo da..." Gladija uzdahnu i naglo ga prekide. "Nisam to ime koristila otkako sam d o la ovamo. Molim te, nemoj me tako oslovljavati." "Kako te Auroranci oslovljavaju?" "Naprosto, ka u Gladija Solarija, ali samo zato da bi mi dali do znanja da sam tuinka. Ni to mi se ne dopada. Eto, zovi me naprosto Gladija. Samo imenom. G ladija nije auroransko ime, i ne verujem da ima ikoga drugog ovde sa tim imenom, tako da e 'Gladija' biti sasvim dovoljno. Ja bih, ukoliko nema ni ta protiv, nastav ila da te zovem Elija." "Ne, nemam ni ta protiv." "Sada bih te poslu ila ajem", ree ona. Nije to izgovorila kao pitanje, i Bej li potvrdno klimnu. "Nisam znao da Svemirci piju aj", primeti on. "To i nije aj kakav se pije na Zemlji. Re je o nekoj biljci prijatne arome , bez ikakvih tetnih sastojaka. Samo je nazivamo aj ." Gladija podi e ruku, i Bejli zapazi da su joj rukavi vrsto pripijeni uz dor uja, i da na akama ima tanke rukavice boje puti. I dalje je, u njegovom prisustvu, nastojala da to je manje mogue izla e svoje telo. I dalje je nastojala da se to je m anje mogue izla e zarazi. Zadr ala je ruku nekoliko asaka u vazduhu, a po to proteknu jo nekoliko trenut aka, ue robot nosei poslu avnik. Delovao je jo primitivnije od iskara, ali ipak je usp eo da sa uoljivom spretno u postavi pred njih oljice, male sendvie i neke sitne kolaie. Zatim im nali aj, pokretima koji gotovo da su odisali graciozno u. "Kako ti to polazi za rukom, Gladija?" upita Bejli radoznalo. "Polazi za rukom - ta?" "Kada god ne to po eli naprosto podigne ruku, i robot se pojavi kao da unapred zna ta je to to eli . Kako je ovaj robot znao da treba da poslu i aj?" "Veoma jednostavno. Kada god podignem ruku iz nje poinje da zrai maleno el ektromagnetno polje koje se potom iri preko itave sobe. Svaka, makar i najmanja iz mena polo aja moje ruke i prstiju dovodi do izoblienja polja, i moji roboti ta izob lienja primaju kao sasvim odreene naloge. Koristim samo kratka nareenja, kao: Doi! D onesi aj! I tako dalje." "Nisam zapazio da se dr Fastolf na svom imanju koristi time." "U stvari, Auroranci uop te ne koriste taj postupak. On je odomaen na Solar iji, i ja sam navikla na njega... Pored toga, u ovo doba dana uvek pijem aj. Borg raf to naprosto oekuje." "Znai, to je Borgraf?" Bejli sa zanimanjem odmeri robota, svestan da ga j e ranije samo okrznuo pogledom. Navika je veoma brzo izazivala oseanje ravnodu nost i. Jo nekoliko dana, i prestae da zapa a i same robote. Tumarae unaokolo oko njega, a on ih nee ni primeivati, i imae utisak da se kuni poslovi obavljaju sami od sebe. Uprkos tome, nije eleo da ih ne primeuje; eleo je da ih ne bude u njegovoj blizini. "Gladija", nastavi on, " elim da budem nasamo s tobom. ak i bez robota... i skare, pridru i se Denilu. Mo e paziti i odande." "Razumem, gospodine", odgovori iskar, odjednom se vrativ i u stvarnost na s am zvuk svog imena. Gladiju je to izgleda zabavljalo. "Ba ste vi Zemljani udni... Poznato mi j e da i na Zemlji imate robote, ali kao da ne znate kako sa njima da postupate. N aloge im izdajete izdirui se na njih, kao da su gluvi..." Ona se okrenu prema Bor grafu. "Borgrafe", ree mu ona tiho, "neka niko ne ulazi ovamo dok ne bude pozvan.

Nemojte nas ni zbog ega uznemiravati, osim, razume se, u sluaju nedvosmislene i n eposredne opasnosti." "Razumem, gospoo", odgovori Borgraf i odstupi korak-dva. Zastav i za trenut ak, prelete pogledom preko stola kao da proverava da nije ne to propustio, a onda se okrenu i napusti sobu. Sada je bio red na Bejlija da sve to posmatra sa zanimanjem. Gladijin je glas bio blag, ali joj je ton bio krut ba kao u nekog narednika koji se obraa tek prido lom regrutu. Ali za to ga je to iznenaivalo? Odavno je shvatio da je lak e uoiti trun u tuem, nego balvan u vlastitom oku. "Elija, sada smo sasvim sami", obrati mu se Gladija ponovo. "ak su i robo ti oti li." "Nije te strah da bude nasamo sa mnom?" upita je Bejli. Gladija lagano odmahnu glavom. "Zbog ega bi me bio strah? Treba samo da p odignem ruku, da nainim neki pokret, da uzviknem - i nekoliko robota bi se istog a sa na lo ovde. Ni na jednom od svetova Svemiraca niko nema razloga da strahuje od nekog drugog ljudskog bia. Ovo nije Zemlja. Ali zbog ega me to uop te pita ." "Zbog toga to, osim fizikog, postoje i druge vrste strahova. Ja, dakako, n e nameravam prema tebi da ispoljim nikakvo nasilniko pona anje, niti da te, u fiziko m smislu, izlo im bilo kakvoj neprijatnosti. Ali zar ne zazire od mog propitivanja, i od onoga to bih o tebi mogao otkriti? Ne zaboravi da ovo nije Solarija. Na Sol ariji su moje simpatije bile na tvojoj strani, i zaista sam eleo da doka em tvoju n evinost." "A zar i sada tvoje simpatije nisu na mojoj strani?" upita ona tiho. "Ovog puta nije re o ubistvu tvog supruga. Ovog puta, nisi ni osumnjiena z a ubistvo. Uni ten je samo jedan robot, i, koliko mi je poznato, niko te ni za ta u ovom trenutku ne sumnjii. Moj problem je, u stvari, dr Fastolf. Za mene je od iz uzetne va nosti - iz razloga u koje u ovom asu nema potrebe da se upu tam - da doka em njegovu nevinost. Ukoliko se ispostavi da bi to moglo tebi na koditi, znaj da neu m oi ni ta da uinim. Ne nameravam da krenem stranputicom da bih tebe po tedeo bola. Smat rao sam po tenim da ti to unapred ka em." Ona podi e glavu i prkosno mu se zagleda u oi. "Zbog ega misli da postoji bil o ta to bi mi moglo na koditi?" "Mo da emo to biti u stanju da ustanovimo", odgovori Bejli hladno, "sada ka da nema dr Fastolfa da nam se uplie u razgovor." Bejli nabode jedan od sendvia vil ju kom (nije imalo smisla da ga uzme prstima, i na taj nain ostatak uini neupotreblj ivim za Gladiju), prebaci ga na svoj tanjiri a onda stavi u usta, zaliv i potom zal ogaj gutljajem aja. Posle svakog njegovog zalogaja uzimala je i ona po jedan, i posle svakog njegovog gutljaja i ona bi srknula aj. Ukoliko je on nameravao da se pona a hladno , onda e se i ona tako pona ati. "Gladija", nastavi Bejli, "veoma je va no da doznam kakav je, tano, odnos i zmeu tebe i dr Fastolfa. ivite u neposrednom susedstvu, i imate, praktino, ono to bi h mogao nazvati zajednikim robotskim domainstvom. Oigledno ti je veoma sklon. Nije, do sada, uinio nikakav ozbiljan napor da doka e svoju nevinost, osim to je, u tom s mislu, izrekao nekoliko pukih tvrdnji; meutim, ustro je poeo da te brani im sam poeo da ti postavljam neugodna pitanja." Gladija se bledo osmehnu. "Na ta to cilja , Elija?" "Ne poigravaj se sa mnom", odsee Bejli. "Ne elim ni na ta da ciljam. elim da znam." "Da li ti je dr Fastolf pomenuo Fanju?" "Da, jeste." "Jesi li ga upitao da li mu je Fanja ena, ili samo privremena dru benica? I ima li dece?" Bejli se nelagodno prome kolji. Razume se, mogao je da mu postavi i takva pitanja. Meutim, u prenatrpanim stanovima na Zemlji privatni ivot smatrao se jedno m od svetinja, uglavnom zbog toga to je gotovo potpuno i ezao. Na Zemlji praktino i n ije bilo mogunosti da ovek ne bude do tanina upoznat sa porodinim ivotom drugih, tako da su se svi pretvarali da ni o emu nemaju pojma, i niko nikad nije postavljao n ikakava pitanja. Bilo je to sveop te obmanjivanje koga su se svi svesno pridr avali. Ovde na Aurori zemaljska pravila, razume se, nisu va ila; meutim, Bejli ih

se, ne razmi ljajui, i ovde pridr avao. Budala! "Nisam ga jo o tome pitao. Reci mi ti." "Fanja je Fastolfova ena", odgovori Gladija. "Bio je ve enjen vi e puta - raz ume se, jedan brak za drugim, mada ni poligamija, bilo koji da je pol u pitanju, nije nepoznata na Aurori." Licem joj minu blaga senka negodovanja, to izazva i p otrebu za dodatnim obja njenjem. "Na Solariji, meutim, to se ne mo e ni zamisliti. Meutim, i sada nji brak dr Fastolfa e, po svemu sudei, biti razvrgnut. Oboje e tada biti u mogunosti da zasnuju nove veze, mada, esto, ni jedna ni druga strana ne eka na formalni raskid da bi to uinila... Ne bih, Elija, mogla rei da sasvim raz umem nemaran nain na koji se Auroranci odnose prema tim stvarima, ali, eto, takvi su im obiaji. Koliko je meni poznato, dr Fastolf je ovek vrstih moralnih nazora. U vek po tuje brani odnos i ne pravi nikakve 'izlete'. Meutim, na Aurori se na takvo p ona anje gleda kao na ne to prilino a avo, ne to to pripada starim vremenima." Bejli potvrdno klimnu. "Saznao sam pone to o tome iz knjiga koje sam proita o. Koliko sam shvatio, do braka dolazi kada se javi obostrana elja za decom." "U naelu je tako, ali, kako mi reko e, u dana nje vreme jedva da se neko toga pridr ava. Dr Fastolf ve ima dva deteta, i vi e ih ne mo e imati, ali se ipak eni i, ak, podnosi molbu i za tree dete. Molbe mu, razume se, odbijaju, i on sve vreme zna da e ba tako i biti. Drugi se, meutim, ni ne trude da podnose molbe." "U tom sluaju, emu se uop te venavati?" "Postoje, ipak, i neke dru tvene prednosti. Sve je to prilino slo eno, i budui da nisam Auroranka, nisam sigurna ni da sve razumem."

"Nije ni va no. Reci mi ne to o Fastolfovoj deci." "Ima dve kerke, od dve razliite ene. Razume se, nijedna od njih nije Fanja. Nema nijednog sina. Obe kerke bile su zaete u majinoj utrobi, kao to je obiaj na Aur ori. Obe su sada ve odrasle osobe, i ive na vlastitim gazdinstvima." "Koliko je blizak sa kerima?" "Ne znam. Nikada ne govori o njima. Jedna od njih je robotiarka, pa pretp ostavljam da zbog toga mora i dalje odr avati vezu sa njom. ini mi se da se druga k andidovala za mesto venika u jednom od auroranskih gradova, a mo da je ve na tom pol o aju. Ne znam tano." "Postoji li kakva zategnutost u porodici?" "Ja, Elija, o tome ni ta ne znam, to, razume se, ne znai da je nema. Meutim, koliko mi je poznato, Fastolf se veoma uljudno pona a prema svim svojim biv im supru gama. Svi njegovi brakovi bili su razvrgnuti bez ikakve bure. Dr Fastolf naprost o nije takva osoba. Ne mogu da zamislim da bi i ta to bi ga u ivotu sna lo mogao propr atiti bilo im drugim do dobrodu nim sleganjem ramena. Verujem da e zbijati ale i na s vojoj samrtnikoj postelji." Ovo mi, u najmanju ruku, zvui poznato, pomisli Bejli. "A sada", nastavi o n, "da razmotrimo odnos izmeu Fastolfa i tebe. Ali samo istinu, molim te. Nismo u polo aju da je zaobilazimo, kako bismo izbegli oseaj nelagodnosti." Gladija podi e pogled i odluno mu se zagleda u oi. "Nema potrebe", odgovori ona. "Nema razloga ni za kakvu nelagodnost. Dr Fastolf mi je samo prijatelj, veo ma dobar prijatelj." "Koliko dobar, Gladija?" "Ve sam ti rekla - veoma dobar." "Oekuje li da se ponovo razvede, kako bi mu postala naredna supruga?" "Ne oekujem." Rekla je to bez imalo oklevanja. "Jeste li, onda, ljubavnici?" "Nismo." "Da li ste to bili?" "Nismo... Iznenaen si?" "Potrebna su mi samo obave tenja", odgovori Bejli. "Pusti me, onda, Elija, da ti povezano odgovaram na tvoja pitanja; nemoj ih ispaljivati kao da oekuje da e me zatei i da u ti rei ne to to bih, inae, spremn ila." U glasu joj se nije mogla uoiti nikakva ljutnja; zapravo, kao da ju je sve to zabavljalo. Bejlija obli blago rumenilo i on zausti da ka e kako mu to uop te nije bila namera, meutim, uzdr a se da joj protivurei znajui da mu to jeste bila namera. "Dobro

, produ i", ohrabri je on, dajui svom glasu prizvuk blagog gunanja. Ostaci poslu enja stajali su u neredu na stoiu izmeu njih, i Bejli se upita n e bi li Gladija, pod uobiajenim okolnostima, na trenutak podigla ruku na odreeni n ain - i ne bi li robot, Borgraf, odmah tiho u ao i doveo stoi u red. Da li je injenica da je stoi bio u neredu na bilo koji nain nepovoljno utica la na Gladiju - i da li bi mogla doprineti smanjenju njene samokontrole pri dava nju odgovora? Ukoliko bi to bio sluaj, bolje je ne dovoditi stoi u red - mada se Be jli na to nije preterano oslanjao; nije, naime, uspevao da uoi ni najmanji znak d a nered na stoiu smeta Gladiji, ak, ni da ga ona primeuje. Gladija je ponovo spustila pogled na krilo. Jo je vi e pognula glavu i lice joj je poprimilo natmuren izraz, kao da se prisea neeg iz pro losti to bi, radije, z auvek ostavila pokopano. "Uspeo si da, na trenutak, zaviri u moj ivot tamo na Solariji", nastavi on a. "Nije to bio ivot ispunjen sreom, ali za drugaiji nisam znala. U stvari, sve dot le dok me srea nije preplavila nisam ni bila svesna do koje je mere - i u kom obi mu - moj raniji ivot bio nesrean. Prvo saznanje o tome, Elija, do lo mi je preko teb e." "Preko mene?" Bejli je bio istinski zateen. "Da, Elija, preko tebe. Na poslednji susret na Solariji - nadam se da ga se sea , Elija - nauio me je neemu. Dodirnula sam te! Skinula sam rukavicu, slinu ovoj koju sada nosim, i dodirnula te po obrazu... Dodir nije dugo trajao. Ne znam ta je tebi znaio - ne, ne govori mi, nije ni va no - ali je meni znaio veoma mnogo." Gladija podi e oi prkosno se zagledav i u Bejlija. "Meni je to znailo sve. Izm enilo mi je ivot. Imaj u vidu, Elija, da nikad dotle, ne raunajui nekoliko godina s vog detinjstva, niti svog supruga, nisam dodirnula nekog mu karca, ili, tanije reeno , nijedno drugo ljudsko bie. A i svog vlastitog mu a retko sam dodirivala. Razume s e, mnogo sam puta na trodimenzionalnim ekranima posmatrala mu karce, i tako sasvim dobro upoznala sve njihove fizike odlike, svaki njihov pojedinani deo. U tom pogl edu nije mi ni ta bilo nepoznato. Ali i pored svega toga nisam imala nikakvog razloga da pretpostavim kako se mu karci, ipak, toliko meusobno razlikuju. Znala sam kakva je ko a mog mu a, kakve su mu ake kada bi, konano, odluio da me dodirne, kakav je... sve. Nije mi uop te pada lo na pamet da bi sa nekim drugim mu karcem sve to bilo drugaije. Nisam oseala nikak vo posebno zadovoljstvo pri dodiru sa svojim mu em - ali i zbog ega bih? Oseam li ik akvo posebno zadovoljstvo kada mi prsti dodirnu ovaj stoi, osim, razume se, kada j e u pitanju oseaj ugodnosti to ga proizvodi njegova uglaanost? Kontakt sa mu em predstavljao je deo povremenog obreda koga se on pridr avao jer se to od njega oekivalo; budui da je bio dobar Solarijanac, vodio je rauna o k alendaru i asovniku, nastojei da mi posveti dovoljno vremena na nain koji je bio u skladu sa najboljim odgojem. Ipak, u jednom drugom smislu, njegovo se pona anje ni je moglo smatrati najboljim: jer, mada su na i povremeni sastanci imali za cilj se ksualni odnos, moj mu nikad nije podneo molbu da imamo dete - verujem da, zapravo , nije bio ni zainteresovan za decu. A ja, opet, usled oseanja strahopo tovanja koj e sam prema njemu gajila, nisam ni pomi ljala da to sama uinim - iako sam na to ima la pravo. Sada, kada razmi ljam o svemu tome, shvatam da je moje seksualno iskustvo bilo krajnje povr no i mehaniko. Nikada nisam do ivela orgazam. Ni jedan jedini put. Da tako ne to uop te postoji saznala sam iz knjiga, ali su me opisi orgazma samo jo v i e zbunili, i - budui da se o tome moglo ne to saznati samo iz uvezenih knjiga - u s olarijanskim knjigama polni odnosi nikad se nisu ni pominjali - naprosto nisam b ila spremna da u to poverujem. Mislila sam da je re samo o egzotinim metaforama. Pored toga, nisam mogla - bar ne s uspehom - odgovor da potra im ni u samo zadovoljavanju. ini mi se da je uobiajena re za to masturbacija? U svakom sluaju, ula sam da se masturbacija primenjuje ovde na Aurori. Na Solariji se, razume se, ni ne razgovara o bilo emu to ima veze sa polnim odnosima; ta vi e, rei vezane za seks b ile su, naprosto, nepo eljne u pristojnom dru tvu... A druge vrste dru tva na Solariji i nema. Zahvaljujui onome to bih povremeno proitala, imala sam predstavu o tome kak o se masturbira, i, tu i tamo, iako nevoljno, poku ala sam i sama da opona am ono to sam proitala. Ali ni sa tim nisam daleko stigla. Tabu koji je propovedao zabranu

dodirivanja ljudskog tela nagonio me je da i na dodirivanje vlastitog tela gleda m kao na ne to to je zabranjeno i neprijatno. Mogla sam podneti da rukom trljam svo ja bedra, da prekrstim noge i osetim kako mi se butine meusobno stiskaju, ali sve su to bili usputni, zanemarujui dodiri. Pretvotiti dodir u instrument izazivanja namernog zadovoljstva bilo je, ipak, ne to drugo. Svaki deli moga tela znao je da je to ne to nevaljalo, i zato to sam to i sama znala, zadovoljstvo nikako nije nail azilo. I nikad mi, ni jedan jedini put, ni na pamet nije palo da bi, pod drugaij im okolnostima, iz dodirivanja tela mogao proizii istinski, veliko u ivanje. Ali zb og ega bi mi to, uop te, palo na pamet? I kako bi mi to moglo pasti na pamet? Sve dok, onom prilikom, nisam dodirnula tebe. Zbog ega sam to uinila, ni s amoj mi nije jasno. Naprosto, osetila sam poplavu naklonosti prema tebi, jer si spreio da me proglase za ubicu. Pored toga, postojee zabrane nisu se, tako rei, odn osile na tebe - ti nisi bio Solarijanac. Ti nisi bio - izvini zbog izraza - u pr avom smislu rei ljudsko bie. Bio si Zemljanin. Razume se, izgledao si kao ljudsko bie, ali bio si kratkoveno stvorenje i seja svakovrsnih zaraza - ne to to valja otpisa ti, u najboljem sluaju, bio si ne to kao poluljudsko bie. I tako, budui da si me spasao, i da nisi bio u pravom smislu ljudsko bie, mogla sam te dodirnuti. A to je jo va nije, nisi me pri tom gledao, kao moj mu , s odb ojno u i odvratno u - ili recimo, sa pa ljivo uve banom ravnodu no u nekoga ko me posmatra rodimenzionalnom ekranu. Bio si preda mnom, mogla sam te opipati, i oi su ti zrail e toplinom i bri no u. U stvari, kada sam prinela aku tvom obrazu - sav si uzdrhtao. P rimetila sam to. Zbog ega, nisam znala. Dodirnula sam te ovla , i nije bilo razloga da se ta j fiziki oseaj u bilo kom pogledu razlikuje od onoga to bih osetila dodirujui svog m u a ili bilo kog drugog mu karca, pa, ako hoe , i bilo koju enu. Ali ipak, u dodiru je b ilo neeg to je vidljivo prevazilazilo puki fiziki oseaj. Bio si tamo, sa rado u si prim io moj dodir, i pokazao sve znake onoga to sam shvatila kao... tvoju naklonost pr ema meni. A kada su se na e puti - moj prst i tvoj obraz - dodirnule, bilo je to k ao da sam dotakla blagu i ku ija je toplina istog asa zastrujala kroz moju aku i zapal ila plamen u celom mom telu. Ne znam koliko je to potrajalo - mo da samo trenutak ili dva - ali za mene , vreme kao da se zaustavilo. Dogodilo mi se ne to to nikad ranije nisam iskusila, i, priseajui se tog asa kasnije, kada sam o tim stvarima mnogo vi e znala, shvatila s am da sam se na la na rubu neega to je bilo veoma blisko orgazmu. Poku ala sam da to ne poka em..." (Bejli je, ne usuujui se da je pogleda, samo odmahnuo glavom.) "Dobro, nisam pokazala. Rekla sam samo: 'Hvala ti, Elija.' Rekla sam to tako da si mogao pomisliti kako ti zahvaljujem to si re io sluaj ubistva moga mu a. Meu tim, u mnogo veoj meri sam to rekla da bih ti zahvalila to si mi osvetlio ivot i uk azao mi, ni sam ne znajui da to ini , u emu se ivot sastoji; to si mi irom otvorio vrat ; to si me uputio stazom ivota, to si mi otkrio njegova obzorja. Fiziki dodir, sam p o sebi, nije predstavljao ni ta. Bio je to samo dodir. Ali istovremeno, bio je poet ak svega." Glas joj lagano zamre i, nekoliko sledeih trenutaka, ona ne ree ni ta, utonu v i u seanja. A onda uperi prst ka njemu. "Ne. Ne reci ni ta. Jo nisam zavr ila... I ranije sam zami ljala neke stvari, iako sasvim neodreeno i bledo. Nekog d rugog mu karca i sebe, kako radimo stvari koje smo moj mu i ja radili, ali nekako d rugaije - nisam, ak, znala ni kako ni koliko drugaije - ne to to nisam umela sasvim ni da zamislim, uprkos svom ulo enom trudu. Mogla sam itav ivot provesti poku avajui da z amislim nezamislivo, a mogla sam i umreti kao to, pretpostavljam, ene - i mu karci, razume se - na Solariji naje e ine, ni ta ne saznav i, ak ni posle ivotnog veka dugog tr li etiri stotine godina. Nikada ni ta ne saznav i. Izrodiv i i decu, ali nikad, u pravo m smislu rei, ni ta ne saznav i. Ali Elija, bilo je dovoljno da te samo ovla dodirnem po obrazu - i ja sam saznala! Nije li to udesno? Nauio si me onome to sam samo mogla da zami ljam. Ne meh anikom vidu stvari, ne tupom, uste uem dodiru dvaju tela, ve neemu to nisam mogla ni da pomislim da u upoznati. Pogled u neije lice, iskre u neijim oima, oseanje... ne nosti. .. bla enstva... ne to to ak ne umem ni da opi em... predavanje... uklanjanje u asnog zida

izmedju dvoje ljudskih bia. Ljubav je, pretpostavljam, najprikladnija re da sve t o izrazi, a mo da i mnogo vi e. Osetila sam ljubav prema tebi, Elija, zbog toga to sam poverovala da bi m i mogao uzvratiti ljubavlju. Ne ka em da si me voleo, ali mi se uinilo da bi me mog ao voleti. Nikad nisam upoznala ljubav, i mada se u starim knjigama toliko o njo j govori, nije mi znaila ni ta vi e nego kada se u tim istim knjigama govorilo o 'asti ' zbog koje su ljudi jedni druge ubijali. Prihvatila sam samu re, ali nikada nisa m upoznala njeno znaenje. To je potrajalo sve dok te nisam dodirnula. Posle toga znala sam ta je to ljubav - i kada sam stigla ovamo, na Auroru , seala sam te se, mislila na tebe, razgovarala sa tobom u mislima, i verovala da u ovde susresti na hiljade Elija." Za trenutak je zastala, kao da se izgubila u mislima. "Ali nisam", nasta vi ona iznenada. "Ispostavilo se da Aurora nije bila ni ta bolja od Solarije. Na S olariji je polni odnos bio ne to gre no. Bio je stoga omra en, i svi smo mu okrenuli l ea. Nismo mogli voleti, zbog mr nje kojom smo se odnosili prema seksualnom inu. Na Aurori je polni odnos bio ne to tegobno. Prihvatao se mirno, obino - kao puko disanje. Ukoliko bi neko osetio potrebu za njim, naprosto bi potra io bilo k oga ko mu je odgovarao; i ukoliko dotina osoba nije u tom trenutku bila spreena ne kim drugim obavezama koje se nisu mogle odlo iti, do seksualnog odnosa dolazilo je na odgovarajui, prikladan nain. Lako, jednostavno - kao i samo disanje... Ali ima li u disanju zanosa? Mo da e oveku koji je poeo da se gu i prvi dah koga se domogne do neti olak anje i pro eti ga ushienjem... Ali ta ako ne doe do gu enja? A ta ako bi se neko, nezavisno od svoje volje, poduavao seksu? ta ako bi se o njemu govorilo deci u kolama na isti nain kao i o knji evnoti i kompjuterima? Kad a bi se od njih tra ilo da ga obrauju kao i bilo koju drugu temu, uz pomo starije de ce? Polni odnos - dozvoljen i slobodan kao voda - na Aurori nema nikakve vez e sa ljubavlju, ba kao ni na Solariji gde je zabranjen i predmet stida. I na jedn om i na drugom svetu ima malo dece, i mogu se imati samo posle dobijanja formaln e dozvole... A i tada, ukoliko je pristanak dat, seks postoji samo kao usputna p ojava sa ciljem zainjanja dece i propraen je oseanjem prinude i odbojnosti. Ukoliko posle razumnog roka do zaea ne doe, partneri poinju da se opiru daljem odnosu i opl oavanje se vr i ve takim putem. Vremenom bi kao i na Solariji sasvim prevladala ektogeneza, tako da bi o ploavanje i razvoj ploda sasvim bili prepu teni porodili tima, dok bi seksualni odnos bio prepu ten samom sebi, kao neka vrsta dru tvenog op tenja i igre, u kojima ima lju bavi taman onoliko koliko i u svemirskom polou. Nisam u stanju, Elija, da se priklonim auroranskim gledi tima o tome. Nisa m tako bila vaspitana. U asnuta, posegnula sam za seksom i niko me nije odbio - al i isto tako, niko nije ni mario. Svi su me mu karci posmatrali praznim pogledom ka da bih im se ponudila, i isto me tako prazno do ivljavali kada bi moju ponudu prih vatili. Jedna vi e, govorili bi, zar je va no? Bili su voljni, ali ni ta vi e od toga. Dodirivati ih, takoe, nije ni ta znailo. Mogla sam, isto tako, dodirivati i svog mu a. Nauila sam da se tome priklanjam, da ih sledim, da prihvatam njihovo vost vo - ali mi i dalje to ni ta nije znailo. Nije se u meni pobudila ak ni elja da samoj sebi pomognem i da samu sebe zadovoljavam. Oseanje koje si u meni probudio vi e se nije razgorelo, i vremenom, sasvim sam odustala. Za sve to vreme, dr Fastolf se prema meni pona ao kao prijatelj. Jedino je on, od svih Auroranaca, tano znao ta se dogodilo na Solariji. Bar mislim da je zn ao. Poznato ti je da nije sve bilo obelodanjeno, i da nije sve ukljueno u onu odv ratnu hipertalasnu dramu o kojoj sam samo slu ala - odbila sam da je pogledam. Dr Fastolf mi je pru io svu pomo, titei me od nerazumevanja kojim su me Auror anci okru ili, suprotstavljajui se njihovoj odbojnosti prema Solarijancima. Nastoja o je da me za titi i od oajanja koje je posle izvesnog vremena poelo da me obuzima. Ne, nismo bili ljubavnici. Bila bih mo da spremna da mu se ponudim, ali u trenutku kada mi je to palo na pamet, shvatila sam da se oseanje koje si ti, Elij a, u meni pobudio, vi e nee vratiti. Na kraju sam poela ve da mislim da se to moje us pomene poigravaju sa mnom, pa sam odustala. Nisam mu se ponudila, a nije ni on s ebe ponudio meni. Ne znam zbog ega on to nije uinio. Mo da je shvatio da moje oajanje proishodi iz nemoi da u seksu naem ne to vi e, te, naprosto, nije eleo da me novim neu

spehom baci u jo dublji oaj. Tipino je za njega da ispolji tu vrstu obzirnosti - i tako nismo postali ljubavnici. Ostao mi je prijatelj, i to u vreme kada mi je pr ijatelj bio toliko potreban. Eto, Elija. Dobio si potpun odgovor na pitanja koja si mi postavio. Reka o si da eli da zna kakvi su moji odnosi sa dr Fastolfom, i da su ti potrebna obave te nja. Dobio si ih. Jesi li zadovoljan?" Bejli je iz sve snage nastojao da ne poka e koliko je ojaen. " ao mi je, Glad ija, to je ivot bio toliko surov prema tebi. Da, pru ila si mi obave tenja koja su mi bila potrebna. Pru ila si mi, ak, vi e obave tenja no to i sama misli ." Gladija se namr ti. "Kako to misli ?" Bejlijev odgovor bio je okoli an. "Gladija, ini me srenim to to ti je uspomen a na mene toliko znaila", odgovori on obzirno. "Tamo, u ono vreme na Solariji, ni na pamet mi nije padalo da poku am da ostavim takav utisak na tebe... ak i da jest e, sigurno ne bih poku ao... Zna i sama." "Znam, Elija", odgovori ona, spustiv i glas. "A i da si poku ao, ne bih isko ristila priliku. Ne bih mogla." "Shvatam... Shvatam i da to to si mi sada rekla ne predstavlja poziv... J edan dodir, jedan asak seksualnog saznanja, ne mora biti ni ta vi e od toga. ak je vrl o verovatno da se nikad vi e ne mo e ponoviti; ono to je u nekom trenutku iznenada za i velo ne valja kvariti glupim poku ajem da se vaskrsne. To je razlog to ti ja sada.. . ne nudim sebe. Meutim, nedostatak namere, s moje strane, da to uinim, ne treba p rotumaiti kao jo jedan od tvojih orsokaka. Pored toga..." "Da?" "Kao to rekoh, saop tila si mi i vi e no to sama misli . Na primer, nagovestila si mi da se itava pria ne zavr ava tvojim potpunim porazom." "Na osnovu ega to zakljuuje ?" "Govorei mi o oseanju koje se u tebi probudilo kada si me dodirnula po obr azu, rekla si ne to poput... 'priseajui se tog asa kasnije, kada sam o tim stvarima v i e saznala, shvatila sam da sam se na la na rubu neega to je bilo veoma blisko orgazm u'... Potom si nastavila, obja njavajui mi da tvoji seksualni odnosi s Aurorancima nisu bili zadovoljavajui, iz ega se mo e zakljuiti da nisi do ivela ni orgazam. Ipak, G ladija, morala si ga do iveti, da bi mogla prepoznati oseaj koji te je obuzeo onog trenutka na Solariji. Nisi se tek tako mogla u seanjima vratiti unazad i ne to ispr avno protumaiti - osim ukoliko u meuvremenu nisi uspe no savladala lekciju iz ljubav i. Drugim reima, imala si nekog ljubavnika s kojim jesi do ivela ljubav. Ukoliko tr eba da ti poverujem da nije dr Fastolf u pitanju - i da nije ni bio - moram zakl juiti da je re, ili da je bila re o nekom drugom." "A ta ako i jeste tako? Kakve to veze ima s tobom, Elija?" "Ne znam, jo , Gladija, ima li to ili nema veze sa mnom. Ka i mi o kome je r e, i ukoliko se zaista poka e da nema veze sa mnom, o tome vi e neemo govoriti." Gladija ni ta ne odgovori. "Ukoliko mi ne ka e ", nastavi Bejli, "onda u ti, Gladija, ja to rei. Ve sam ti kazao da nisam u polo aju da tedim tvoja oseanja." Gladija je i dalje utala, ali su joj uglovi usana pobledeli od silnog sti skanja. "Morao je postojati neko, Gladija, a tvoj al zbog gubitka Jandera, oigledn o je veoma velik... Zatra ila si da Denil napusti ovu sobu jer nisi mogla podneti da ga gleda , oito zbog njegove velike slinosti sa Janderom. Ukoliko gre im u svom zak ljuku da je re o Janderu Panelu...." Bejli za trenutak zastade, a onda nastavi, pr omuklim glasom. "Ako ti taj robot, Jander Panel, nije bio ljubavnik, onda mi to sama reci." Gladijin glas sav se pretvorio u apat. "Jander Panel, robot, nije mi bio ljubavnik..." Zastav i za asak, ona dodade, glasno i odluno: "Bio mi je mu !" 25. Bejlijeve usne pokretale su se ne proizvodei nikakav zvuk, mada nije bilo nikakve sumnje da upravo izrie svoj omiljeni uzvik. "Da", potvrdi Gladija. "Jehosafata mu ! Zapanjen si. Zbog ega? Ne odobrav a ?"

"Nije na meni da odobravam ili ne odobravam", odvrati Bejli bezbojnim gl asom.

" to znai da, ipak, ne odobrava ." " to znai da samo tra im obave tenja. Kakva je na Aurori razlika izmeu ljubavnik a i supruga?" "Ukoliko mu karac i ena ive neko vreme u zajednici na istom gazdinstvu, pre e sebe smatrati 'mu em' i ' enom' nego 'ljubavnicima'." "Koliko dugo treba da iznosi to 'neko vreme'?" "To se, koliko sam shvatila, razlikuje od podruja do podruja. Na osnovu lo kalnog opredeljenja. U Eosu, na primer, obino se uzima razdoblje od tri meseca." "Da li se, pri tom, podrazumeva da svako od 'supru nika' treba da se uzdr i od seksualnih veza sa drugim osobama?" Gladija iznenaeno izvi obrve. "Zbog ega?" "Naprosto, pitam." "Potpuna vezanost za samo jednu osobu nezamisliva je na Aurori. Suprug i li ljubavnik, razlika ne postoji. ovek se upu ta u seksualni odnos iskljuivo radi u iv anja." "A da li si ti u ivala u svojoj vezi sa Janderom?" "S obzirom na stanje stvari, nisam. Ali bio je to moj izbor." "Da li su ti se i drugi, ovaj, 'nudili'?" "Povremeno." "Jesi li ih odbijala?" "Uvek mogu da odbijem. Zahvaljujui tome to ovde nema ekskluzivnosti." "Ali da li si ih odbijala?" "Jesam." "A da li je onima koje si odbijala bilo poznato zbog ega to ini ?" " ta hoe time da ka e ?" "Da li im je bilo poznato da ima robota za mu a?" "Imala sam mu a. Nema potrebe da nagla ava ono 'mu -robot'. Ne postoji ovde tak av izraz." "Da li im je to bilo poznato?" Gladija pouta nekoliko trenutaka. "Ne znam, zaista, da li im je to bilo p oznato." "Da li si im ti rekla?" "Kakav bih razlog imala da im to ka em?" "Ne odgovaraj mi na pitanje pitanjem! Da li si im ti rekla?" "Nisam." "Kako si mogla to da izbegne ? Ne misli li da bi bilo sasvim prirodno objas niti im svoje odbijanje?" "Niko nikada nije tra io nikakvo obja njenje. Odbijanje je naprosto odbijanj e, i svi ga kao takvo prihvataju. Ne razumem te." Bejli zastade da pribere misli. Gladija i on ne da se nisu razumeli; kre tali su se, zapravo, uporednim inama. On odlui da krene ispoetka. "Da li bi na Solariji bilo sasvim prirodno ima ti za mu a jednog robota?" "Na Solariji bi to bilo nezamislivo, i tamo mi to nikad ne bi ni palo na pamet. Uostalom, na Solariji je mnogo toga bilo nezamislivo... Kao to je i na Ze mlji, Elija. Da li bi, na primer, tvoja ena ikad uzela robota za mu a?" "Nije re o tome, Gladija." "Mo da, ali odgovor ti se oitava na licu. Ti i ja, dakako, nismo Auroranci, ali se ovog asa nalazimo na Aurori. ivim ovde ve dve godine, i u celosti sam prihv atila auroranske obiaje." " eli li da ka e da su seksualne veze izmeu robota i ljudskih bia uobiajene ovde na Aurori?" "Ne znam. Jedino to znam jeste to da se tako ne to ovde prihvata, naprosto stoga to na Aurori prihvataju sve oblike seksualnog pona anja - sve, naime, do ega d olazi obostranim pristankom, to predstavlja izvor uzajamnog u itka, i to nikoga fizik i ne ugro ava. Kakav bi razlo an prigovor bilo ko mogao staviti u pogledu toga kako neki pojedinac, ili bilo koja kombinacija pojedinaca dolazi do u itka? Da li bi ik o imao razloga da brine o tome kakve video-knjige itam, za kakvu se hranu opredel

jujem, kada odlazim na poinak ili kada se budim, da li volim make ili mrzim ru e? Se ksualni odnos je na Aurori stvar linog izbora." "Da, na Aurori", ponovi Bejli kao odjek. "Ali ti nisi roena na Aurori, ni ti smo ti i ja odgajeni prema njenim merilima. Maloas si mi rekla da se nikako ni si moglo navii na tu ravnodu nost prema seksu - koju ba sada toliko hvali . Isto tako, izrazila si svoje neraspolo enje prema uzastopnim brakovima i nagla enom promiskuit etu. Ukoliko onima koje si odbijala nisi rekla zbog ega to ini , mo da je razlog tome bio to si se, negde u skrivenom kutku svoje du e, stidela to ti je Jander mu . Mogla s i znati - ili podozrevati, ili naprosto pretpostavljati - da je to ipak neuobiaje no, ak i na Aurori, i ti si se toga stidela." "Ne, Elija, nee ti uspeti da me natera da se osetim postienom. Ukoliko je i mati robota za mu a ne to neuobiajeno ak i za Auroru, to je samo zato to su roboti popu t Jandera veoma retki. Roboti na Solariji, na Zemlji - pa ak i ovi na Aurori, s i zuzetkom Jandera i Denila - tako su ustrojeni da mogu da pru e samo najsirovije se ksualno zadovoljstvo. Mogu biti kori eni kao sprave za masturbaciju, kao, na primer , mehaniki vibrator, ali ne i mnogo vi e od toga. Meutim, kada se bude pojavio vei br oj humanoidnih robota, sigurno e se poveati i broj ljudsko-robotskih seksualnih ve za." "Zanima me, Gladija, kako si uop te do la do Jandera?" upita Bejli. "Postoja la su samo dva humanoidna robota - oba na imanju dr Fastolfa. Da li ti je napros to ustupio jednog od njih - polovinu od ukupnog broja kojim je raspolagao?" "Tako je." "Zbog ega?" "Pretpostavljam zbog toga to je dobrodu nan. Bila sam usamljena, li ena iluzi ja, emerna, strankinja u stranoj zemlji. Ustupio mi je Jandera da mi pravi dru tvo, i oseam da mu nikad neu moi dovoljno zahvaliti. Trajalo je to mo da samo pola godine , ali tih nekoliko meseci mo da vrede vi e nego sve dosada nje godine mog ivota." "Da li je dr Fastolfu bilo poznato da ti je Jander bio mu ?" "Nikad mi to nije pominjao, tako da ne znam." "Da li si mu ti to nagovestila?" "Nisam." "Zbog ega?" "Nisam to smatrala potrebnim... Razume se, ne zbog toga to sam se stidela ." "Kako je do toga do lo?" " to nisam smatrala potrebnim da mu ka em?" "Ne, ve da ti Jander postane mu ." Gladija kao da se ukruti. "Zbog ega bih ti to obja njavala?" upita ona poma lo oporim glasom. "Gladija, ve je kasno", odvrati Bejli. "Nemoj mi se stalno suprotstavljat i... Je li te potresao Janderov... nestanak?" "Mora li to da zna ?" " eli li da ustanovimo ta se dogodilo?" "Ponovo te pitam: moram li ti to rei?" "Mora mi pomoi. Potrebna su mi sva obave tenja do kojih mogu doi da bih krenu o - samo da bih krenuo - u re avanje naizgled nere ivog problema. Dakle, kako je do lo do toga da ti Jander postane mu ?" Gladija se zavali u naslonjau i u oima joj odjednom zaiskri e suze. Potom na glo odgurnu tanjiri s ostacima kolaia i ree grcavim glasom: "Roboti po pravilu ne nose odeu, ali su tako obraeni da izgleda kao da je imaju na sebi. Robote dobro poznajem, budui da sam ivela na Solariji, a posedujem i izvesnu meru umetnikog dara..." "Seam se tvojih svetlosnih skulptura", prekide je Bejli blago. Gladija potvrdno klimnu. "Napravila sam nekoliko skica za nove modele ko ji bi, prema mom uverenju, imali vi e stila i bili privlaniji od onih koji su se ko ristili na Aurori. Neke od slika, zasnovanih na tim skicama, mo e videti ovde, na z idu. Ostale sam smestila po drugim prostorijama." Bejli se obazre put slika. Ve ih je ranije uoio: izvan svake sumnje, prika zivale su robote. Figure nisu delovale naturalistiki, ve su izgledale izdu ene i nek ako, udno zakrivljene. Sada je primetio da su figure bile namerno izobliene tako d

a, vrlo ve to, naglase pojedine delove koji su, posmatrani u novoj perspektivi, de lovali kao odea. Sticao se utisak da su odeveni poput slu inadi ije je slike, jednom prilikom video u nekoj knjizi posveenoj srednjevekovnoj Engleskoj. Da li je i Gla diji ta odea bila poznata ili je u pitanju bio puki sluaj, ista podudarnost? Verova tno bi bilo te ko odgovoriti na to pitanje; ipak, re je bila o neemu to je (verovatno ) bilo po eljno imati na umu. Kada je prvi put ugledao te skice, pomislio je da je, naprosto, bila u p itanju Gladijina elja da se okru i robotima, u znak podseanja na ivot na Solariji. Tv rdila je, razume se, da je taj ivot mrzela, ali u pitanju je bio samo proizvod nj enog svesnog uma. Solarija je bila jedini dom za koji je znala, i nije to bilo n e to to se moglo tek tako odbaciti - a mo da se uop te nije moglo odbaciti. Mo da je upra vo to bio razlog to su se u njenom umetnikom radu zadr ali ti motivi, iako su joj sa da stajali na raspolaganju mnogo privlaniji. "Imala sam uspeha", nastavi Gladija. "Neki od velikih proizvoaa robota bil i su spremni da dobro plate za moje skice; u velikom broju sluajeva roboti su, na osnovu mojih uputstava, dobili novi povr inski izgled. Sve sam to, u izvesnoj mer i, do ivljavala kao nadoknadu za ispraznost ivota koji sam vodila. Kada mi je dr Fastolf stavio Jandera na raspolaganje, dobila sam robota koji je, razume se, nosio uobiajenu odeu. Moj dragi prijatelj bio je, takoe, dovolj no ljubazan da mi stavi na raspolaganje i nekoliko preobuka za svog tienika. Ni ta mi se od toga nije dopalo, i ja sam se neko vreme zabavljala nabavlj ajui mu novu, i kako sam mislila, mnogo prikladniju odeu. To je znailo da sam mu mo rala pa ljivo uzeti sve mere, budui da sam nameravala da mu naruim odeu prema vlastit im nacrtima - a to je podrazumevalo da se, postepeno, morao sve vi e obna ivati pred a mnom. Tek po to je ostao sasvim nag, shvatila sam do koje je mere bio nalik ljud skom biu. Ni ta mu nije nedostajalo, a onaj deo tela koji je trebalo da se ukruuje, zaista se i ukruivao. Mada je, ljudskim jezikom reeno, bio pod svesnom kontrolom. Jander je to mogao, uvek, po volji da uini. Sam mi je to rekao, kada sam ga jedno m upitala da li se, u odgovarajuem smislu, mo e slu iti svojim penisom. Bila sam zais ta radoznala, i on je bio spreman da moju radoznalost zadovolji. Mora shvatiti da sam, mada je bio veoma slian ljudskom biu, sve vreme bila svesna da je robot. Zna i sam - ustruavala sam se da dodirujem ljudsko telo, i uop t e ne sumnjam da je to u velikoj meri uticalo na nezadovoljavajue stanje mojih sek sualnih odnosa s Aurorancima. Ali Jander nije bio ljudsko bie, a ja sam itavog ivot a bila okru ena robotima. to znai da se nisam ustruavala da dotaknem Jandera. Nije mi bilo potrebno mnogo vremena da shvatim da u ivam u tome da ga dodi rujem - a ni Janderu nije trebalo mnogo da shvati da ja u tome u ivam. Na kraju kr ajeva, bio je programiran da doslovno sledi tri zakona robotike. Za njega je bil o nemogue da ne usrei neko ljudsko bie kada to mo e - jer bi to znailo da ga je ozbilj no razoarao. A razoaranje se moglo protumaiti i kao povreda ljudskog bia, to on sebi nije smeo da dozvoli. Zato je dao sve od sebe ne bi li mi doneo radost, i budui d a sam prepoznala u njemu elju da to uini - ne to to nikad nisam uoila kod Auroranaca zaista me je usreio; konano sam shvatila ta je to orgazam." "Znai, bila si u pravom smislu rei srena?" upita Bejli. "Sa Janderom? Razume se. U potpunosti." "Nikada se niste posvaali?" "Jander i ja? Nemogue! Jedini smisao njegovog postojanja bio je da mi u s vemu ugodi." "Ipak, nije li ti to pomalo smetalo? Mislim, pru ao ti je zadovoljstvo jer je na to bio prinuen." "Ali kakvog bi iko razloga imao da ne to ini, ukoliko to nije, zbog ovoga i li onoga, prinuen da ini?" "I nikad nisi osetila potrebu da poku a , posle iskustva sa Janderom, da do iv i istinski orgazam sa nekim Aurorancem?" "inilo mi se da bi to bila neodgovarajua zamena. elela sam samo Jandera... Shvata li, sada, ta sam izgubila sa Janderom?" Bejlijevo i inae ozbiljno lice kao da postade jo ozbiljnije. "Shvatam, Gla dija", ree on. "Ukoliko sam te maloas povredio, molim te da mi oprosti ; nisam te do voljno dobro shvatio."

Gladijinim licem slivale su se suze, i Bejli zastade, nesposoban da i ta k a e, nemoan da smisli bilo to to bi je moglo ute iti. Gladija konano zatrese glavom i nadlanicom obriza suze. " eli li jo ne to da me pita ?" pro apta ona. "Imam jo samo nekoliko pitanja vezanih za druge stvari, pa smo gotovi", o dgovori Bejli sa prizvukom izvinjenja u glasu. "Za sada", dodade brzo. " ta te jo zanima?" Delovala je veoma umorno. "Da li ti je poznato da postoje osobe koje smatraju da je dr Fastolf odg ovoran za Janderovo ubistvo?" "Jeste." "Da li ti je, isto tako, poznato da i sam dr Fastolf tvrdi kako jedino o n raspola e znanjem da ubije Jandera na nain na koji je to uinjeno?" "Jeste. Moj dragi prijatelj mi je sam to rekao." "Reci mi, Gladija, misli li da je dr Fastolf ubio Jandera?" Gladija se iznenada i o tro zagleda u njega. "Svakako da ne mislim", odgov ori ona ljutito. "A i zbog ega bih? Pre svega, Jander je bio njegov robot, i on j e mnogo brinuo za njega. Ti, Elija, ne poznaje dr Fastolfa onoliko dobro koliko g a ja poznajem. On je blaga osoba, i ne bi nikada nikoga povredio, ak ni robota. P overovati da bi on bio u stanju da tako ne to uini bilo bi isto to i poverovati da b i neka stena mogla poeti da se sama od sebe kotrlja uzbrdo." "Nemam vi e pitanja, Gladija, preostaje mi jo samo da, dok sam ovde, vidim Jandera - odnosno, ono to je od njega ostalo. Razume se, uz tvoju dozvolu." Ponovo je postala sumnjiava, ak neprijateljski raspolo ena. "Ali zbog ega? Zb og ega?" "Gladija! Molim te! Ne mislim, zaista, da e mi to biti od ikakve koristi, ali moram videti Jandera i shvatiti da mi to ne mo e niemu poslu iti. Nastojau da ne uinim ni ta to bi povredilo tvoja oseanja." Gladija ustade. Njena haljina, toliko jednostavna da bi se najbolje mogl a opisati kao tunika tesno pripijena uz telo, nije bila crna (kao to je bio obiaj na Zemlji), ve neke prigu eno tamne boje, bez imalo sjaja. Bejli koji sebe nije mog ao smatrati poznavaocem enske odee, odjednom shvati do koje je mere ta haljina olia vala njenu tugu. "Poi sa mnom", pro aputa ona. 26. Bejli je, idui za Gladijom, pro ao kroz nekoliko soba, iji su zidovi prigu eno odbljeskivali. Jednom ili dvaput pogled mu privue neki pokret koji je odmah prip isao nekom robotu to je hitao da im se skloni s puta, budui da su imali nalog da o stanu to nenametljiviji. Pro li su i kroz predvorje i popeli se uz nekoliko zavojitih stepenika, ob rev i se u sobiku u kome je deo jednog zida blje tao kao da iz njega isijava svetlost . U sobi su se nalazili samo jednostavni krevet i stolica - drugog name taja nije bilo. "Ovo je bila njegova soba", ree Gladija. "Ni ta mu vi e nije bilo potrebno", dodade ona, kao da ita Bejlijeve misli. "Ostavljala sam ga na miru to sam vi e mogla - esto i po itav dan. Naprosto, nisam elela da mi sluajno dojadi." Ona odmahnu glav om. "Sada mi je ao to sa njim nisam provela svaki slobodan trenutak. Nisam znala d a e se sve tako brzo okonati... Evo, ovde je." Jander je le ao opru en na krevetu i Bejli se ozbiljno zagleda u njega. Robo t je bio pokriven nekom glatkom i blistavom prekrivkom. Svetlost koja je dopiral a sa onog mesta na zidu, obasjavala mu je glavu; delovala je bezizra ajno i gotovo neljudski u svom bezmernom spokoju. Oi su mu bile irom otvorene, ali neprozirne i be ivotne. Veoma je liio na Denila - dovoljno da Denilova prisutnost uznemiri Glad iju. Pokriva mu nije zaklanjao ni vrat ni ramena. "Da li ga je dr Fastolf pregledao?" upita Bejli. "Jeste, i to veoma pa ljivo. Sva oajna, pozvala sam ga da doe, i da si ga vi deo kako je dojurio, kakvu je brigu i bol iskazao, kakvu zbunjenost, nikada ti n e bi palo na pamet da bi on mogao biti odgovoran za Janderovu smrt. Ali ni ta nije

mogao da uini." "Da li je Jander obna en?" "Jeste. Dr Fastolf je morao da mu skine svu odeu kako bi bio mogao to podr obnije da ga pregleda. Nije bilo nikakve svrhe ponovo ga oblaiti." "Dozvoljava li mi da uklonim prekriva?" "Mora li?" "Ne bih eleo da mi se prebaci da sam propustio da uoim ne to to bi moglo biti va no za istragu." " ta bi ti mogao uoiti to je, eventualno, promaklo dr Fastolfu?"

"Verovatno ni ta, ali Gladija, moram biti siguran da nije bilo niega. Molim te, pomozi mi." "U redu, onda, ali molim te, kada zavr i , namesti prekriva tano kako sada sto ji." Ona okrenu lea i njemu i Janderu, osloni se levom rukom o zid i spusti elo na nju. Nije davala ni glasa od sebe - nije napravila ni najmanji pokret - ali je Bejliju bilo jasno da su joj ponovo potekle suze. U izvesnom smislu, Janderovo telo nije bilo sasvim nalik na ljudsko. Tel esna graa bila mu je donekle pojednostavljena i pomalo shematina, ali sve je bilo na svom mestu: bradavice, pupak, penis, testisi, stidne dlake, i tako dalje. ak i siu ne, svetle malje na grudima. Koliko je dana ve proteklo od Janderovog ubistva? Bejli se prenerazi kada shvati da ne zna; ipak, to mora da se dogodilo izvesno vreme pre njegovog prisp ea na Auroru. Sigurno je proteklo ve vi e od nedelju dana; meutim, ni pomou ula vida ni pomou ula mirisa nije mogao zakljuiti da postoji makar najmanji nagove taj raspadanj a. To je bilo ono to je robote jasno razlikovalo od ljudi. Bejli je trenutak oklevao, a onda naglo podvue jednu ruku pod Janderovo r ame a drugu pod njegovo bedro, i prevrnu ga na bok. Nije ni pomislio da potra i po mo od Gladije - to bi zaista bilo nezamislivo. Bejli se jo malo upre i najzad mu p oe za rukom da Jandera prevrne na stomak, a da ga pri tom ne zbaci sa kreveta. Krevet za kripa. Gladija mora da je bila svesna njegovog postupka, ali se nije okretala. Iako mu nije ponudila svoju pomo, nije mu ni prigovorila. Bejli povue ruke. Janderovo telo jo je bilo toplo. Po svoj prilici, odgova rajue kolo nastavljalo je sa radom, ak i kada je mozak bio iskljuen. Telo je i dalj e bilo vrsto i elastino. Po svemu sudei, roboti nikada nisu dospevali u stanje slino rigor mortisu. Jedna robotova ruka sada je slobodno visila pored kreveta kao da je u pi tanju ovek. Bejli je blago podi e, a zatim ponovo pusti; ruka stade da se klati, i tek se posle izvesnog vremena smiri. Bejli mu presavi jednu nogu i zagleda se na jpre u jedno, a potom i u drugo stopalo. Zadnjica mu je bila savr eno oblikovana; imao je ak i anusni otvor. Bejli nikako nije mogao da odagna oseaj nelagodnosti. Utisak da se me a u n ajintimnije stvari jednog ljudskog stvora nije ga napu tao. Da je u pitanju bio hl adan i ukruen le on u njemu ne bi video ni ta ljudsko. Pomalo nevoljno, Bejli pomisli: le robota deluje znatno vi e ljudski nego ov ekov le . Ponovo je podvukao ruke pod robota, okrenuo ga i vratio u prea nji polo aj. Zatim je to je bolje umeo poravnao ar av, i navukao prekriva preko robotovog tela, nastojei da ga to bolje zagladi. Koraknuo je unazad i zakljuio da je sve onak o kao to je i bilo - ili bar, gotovo sasvim tako. "Zavr io sam, Gladija", oglasi se Bejli. Ona se okrete, i vla nim oima osmotri Jandera. "Mo emo li onda da krenemo?" u pita ona. "Razume se, Gladija, ali..." "Da?" "Hoe li nastaviti da ga uva ovakvog? Pretpostavljam da se nee raspasti." "Ima li ikakvog znaaja ako to uinim?" "U izvesnom smislu, da. Mora , pre svega, pru iti sebi priliku da se oporavi . Ne mo e provesti sledea tri stolea oplakujui ga. Ono to je gotovo - gotovo je. (Odr ani govor mu se i samom uinio upljim. Kako li je tek njoj zvuao?)

"Znam, Elija, da nisi ni ta lo e mislio", odgovori ona. "Zatra ila sam da mi o stave Jandera dok se istraga ne okona. Potom e, po mojoj elji, biti spaljen." "Spaljen?" "Da, bie izlo en plazmatinom ognju i sveden na siu ne estice, ba kao to se ini ljudskim posmrtnim ostacima. Od njega e mi ostati samo hologram - i uspomene. Je si li sada zadovoljan?" "Razume se... Ali morao bih sada da se vratim Fastolfovoj kui." "Aha... Jesi li do ao do ikakvog zakljuka razgledajui Janderovo telo?" "Nisam ni ta ni oekivao, Gladija." Ona mu se zagleda u lice. "Zna , Elija, elela bih da ustanovi ko je to uinio i zbog ega. Moram to saznati." "Ali Gladija..." Meutim, ona stade estoko da odmahuje glavom, kao da nastoji da odagna ne to t o joj ne bi prijalo da uje. "Znam da si ti to u stanju." FASTOLF, JO JEDNOM

27. Bejli je iz Gladijine kue izi ao u sumrak. Okrenuo se u pravcu u kome je pr etpostavljao da se nalazi zapadno obzorje i ugledao zagasito crveno Aurorino sun ce, iznad koga su se, naspram jabuasto zelenog neba, protezale tanke pruge oblaia b oje re. "Jehosafata mu", promrmlja on. Aurorino sunce, hladnije od zemaljskog i narand aste boje, jasno je pri zalasku nagla avalo svoju razliitost dok mu se svetlos t probijala kroz deblje slojeve Aurorine atmosfere. Denil je koraao iza njega, do k je iskar, kao i ranije, izmakao napred. Denilov glas zavoni mu u u ima. "Jesi li dobro, partneru Elija?" "Sasvim dobro", odgovori Bejli, zadovoljan sam sobom. "Kao to vidi , Denile , prilino se dobro snalazim na Otvorenom. ak zatiem sebe kako u ivam u zalasku sunca! Je li uvek ovako?" Denil se bezizra ajno zagleda put zalazeeg sunca. "Jeste. Ali po urimo ka kui dr Fastolfa. U ovo doba godine sumrak, po pravilu, ne traje dugo. eleo bih, partn eru Elija, da za dana stignemo tamo." "Spreman sam. Krenimo." Bejli se, ipak, upita ne bi li bilo bolje da saek a dok se sasvim ne smrkne. Ne bi, mo da, bilo ba prijatno hodati po mrklom mraku, a li s druge strane, to bi mu vratilo oseaj da je ponovo za tien sa svih strana. Dubok o u du i, naime, nije bio siguran koliko bi jo mogao potrajati ovaj oseaj razdragano sti izazvan u ivanjem u sunevom zalasku (i to, jo , zamislite, sunevom zalasku na Otvo renom). Bilo je, meutim, u tome neeg kukavikog, to sebi nikako nije eleo da prizna. iskar se vrati i neujno mu se pribli i. " elite li, gospodine, da malo saekamo? " upita on. "Mo da bi vam mrak vi e prijao? Nama to ne bi smetalo." Bejli odjednom postade svestan prisustva i drugih robota, svuda oko sebe , na pristojnoj udaljenosti. Je li to Gladija odredila svoje poljske robote da d r e stra u, ili im je Fastolf poslao u susret svoje? To je samo jo sna nije istaklo njihovu brigu za njega. Ipak, perverzno, Bej li nije eleo da podlegne pred slabo u. "Ne, nastaviemo", odgovori on, i ubrzanim kora kom uputi se ka Fastolfovoj kui koja se mogla jasno razabrati kroz daleko drvee. Roboti mogu da me slede ili ne, od volje im, pomisli on samouvereno. Sav r eno je dobro znao da e se, bude li o tome razmi ljao, ponovo obeshrabriti ve i pri s amoj pomisli da se nalazi na goloj povr ini jedne planete, i da ga od beskrajne pr aznine titi samo sloj vazduha; o tome, dakako, nije eleo da razmi lja. Ushienje koje je osetio zbog uspe no otklonjenog straha izazva kod njega po drhtavanje usana i cvokotanje zuba. Ili je, ipak, razlog tome bio prohladni veern ji povetarac? U svakom sluaju, on oseti kako ko a poinje da mu se je i. Ne, nije taj oseaj izazvao boravak na Otvorenom. Ne, nije to bilo u pitanju. "Denile, koliko si dobro poznavao Jandera?" upita on, nastojei da suzbije cvokotanje.

"Jedno smo vreme iveli zajedno", odgovori Denil. "Od trenutka kada je bio nainjen, pa do trenutka kada je pre ao na gazdinstvo gospoe Gladije, sve vreme bili smo zajedno." "Da li ti je smetalo, Denile, to to ti je Jander bio toliko slian?" "Nije, partneru Elija. Jedan drugog smo bez te koa razlikovali, a ni dr Fas tolf nije u tom smislu pravio gre ke. Naprosto, obojica smo posedovali jasno izra en u individualnost." "A ti, iskare, da li si ih ti mogao razlikovati?" I Denil i iskar nalazili su se sada u njegovoj neposrednoj blizini, mo da zato to su se ostali roboti, oni u daljini, vratili svojim uobiajenim poslovima. "Koliko mogu da se setim", odgovori iskar, "nije iskrsla nijedna prilika u kojoj bi ta moja sposobnost bila od neke va nosti." "A da jeste?" "Bio bih u stanju da to uradim." "Denile, kakvo je tvoje mi ljenje o Janderu?" "Moje mi ljenje, partneru Elija? O kom vidu Janderove linosti eli da uje moje m i ljenje?" "Da li je, na primer, dobro obavljao svoje du nosti?" "Razume se." "Da li je u svakom pogledu zadovoljavao?" "Koliko je meni poznato, jeste." "A ti, iskare? Kakvo je tvoje mi ljenje?" "Nikad sa Janderom nisam bio blizak u onoj meri u kojoj je to bio Denil" , odgovori iskar, "i zato ne bi imalo smisla da iznosim svoje mi ljenje. Mogu jedin o rei da je, koliko znam, dr Fastolf bio u celini zadovoljan prijateljem Janderom . ini mi se da je bio podjednako zadovoljan i prijateljem Denilom i prijateljem J anderom. Pored toga, moram rei da moje sposobnosti nisu u toj meri razvijene da b ih se mogao upu tati u takve procene." "A ta je sa vremenom koje je Jander proveo na imanju gospoe Gladije? Denil e, jesi li ostao s njim u vezi?" "Nisam, partneru Elija. Sve vreme je provodio na gazdinstvu gospoe Gladij e. Kada je gospoa Gladija dolazila u posetu dr Fastolfu, Jander se, koliko je men i znano, nikada nije nalazio u njenoj pratnji. Takoe ga nijednom prilikom nisam s reo kada sam sa dr Fastolfom bio u poseti kod gospoe Gladije." Bejlija je ovo pomalo iznenadilo. Okrenuo se prema iskaru, s namerom da m u postavi isto pitanje, a onda je zastao i slegnuo ramenima. To ga, u stvari, ni je nikuda vodilo, a, pored toga, kao to dr Fastolf ree tog jutra, nije imalo nikak vog smisla podvrgavati robote unakrsnom ispitivanju. Svojevoljno ne bi nikada re kli ni ta to bi moglo da povredi neko ljudsko bie, niti bi ih ovek na to mogao navest i navaljivanjem, ulagivanjem ili pukim zahtevanjem. Ne bi, dakako, svesno lagali , ali bi se tvrdoglavo - iako krajnje utivo - opirali da pru e bilo kakav odgovor k oji nije bio nu an. S druge strane, pak, mo da to vi e nije ni bilo va no. U meuvremenu su ve stigli do ulaza u Fastolfovu kuu i Bejli je osetio kako poinje ubrzano da di e. Sada je bio siguran da je podrhtavanje ruku i donje usne, z aista bilo izazvano prohladnim povetarcem. Sunce je ve sasvim za lo za obzorje i pojavile su se prve zvezde na nebu ko jim se prevlaila neobina zeleno-purpurna tama; Bejli zakorai kroz vrata u ugodnu to plinu blistavih zidova. Bio je sada sasvim bezbedan. Fastolf ga srdano pozdravi. "Na vreme ste stigli, gospodine Bejli. Da li je va razgovor sa Gladijom bio plodonosan?" "Veoma, dr Fastolfe", odgovori Bejli. "Mo da, ak, ve imam u rukama klju za ra zre enje tajne." 28. Fastolf se samo utivo nasme i; nije u tom osmehu bilo ni iznenaenosti, ni us hienja, ni neverice. On povede Bejlija u prostoriju koja je oigledno bila trpezari ja; bila je manja i prijatnija od prostorije u kojoj su tog dana obedovali. "Vi i ja emo, dragi moj gospodine Bejli", objasni Fastolf ljubazno, "ovde

sasvim neformalno veerati. Samo nas dvojica. Ukoliko to elite, udaljiemo ak i robot e. I neemo razgovarati o poslu, osim ako to vi ne budete eleli." Bejli ni ta ne odgovori, ali za trenutak zastade i zapanjeno se zagleda u zidove. Bili su sjajno zeleni i trepereli su; sjaj im nije bio svuda istovetan, a nijanse su se lagano smenjivale od dna ka vrhu. Tu i tamo nazirali su se listo vi paprati zagasitije zelene boje i nejasni detlii. Takav izgled zidova inio je da itava prostorija bude nalik na dobro osvetljenu peinu, na samom kraju nekog plitk og morskog rukavca. Utisak koji se sticao izazivao je vrtoglavost - bar se Bejli ju tako inilo. Fastolfu nije bilo nimalo te ko da protumai izraz Bejlijevog lica. "Sve je to izraz ukusa, gospodine Bejli, moram to priznati... iskare, zatamni malo zidove ... Hvala ti." Bejli odahnu. "Hvala i vama, dr Fastolfe. Mogu li na trenutak da odem do linih prostorija?" "Razume se, razume se." Bejli je trenutak oklevao. "Da li biste mogli..." Fastolf se zakikota. "Sve je sreeno, gospodine Bejli. Neete vi e imati nikak vih problema." Bejli obori glavu. "Mnogo vam hvala." Line prostorije su bez onih nepodno ljivih optikih iluzija - Bejli ni za tre nutak nije posumnjao da su u pitanju bile iste one u kojima je ve boravio toga da na - predstavljale ono to je i trebalo da predstavljaju, iako su bile znatno luks uznije i opremljenije od ijednih koje je do tada video. Potpuno su se razlikoval e od onih na Zemlji, koje su se svodile na nizove istovetnih kabina to se prote u u nedogled, i od kojih je svaku, u jednom trenutku, mogla koristiti samo jedna os oba. Ove prostorije naprosto su blistale od istoe. Verovatno se posle svake upo trebe skidao spolja nji molekularni sloj, i odmah zamenjivao novim. Krajikom uma, B ejli postade svestan da bi mu, ukoliko bi se dovoljno dugo zadr ao na Aurori, bilo prilino te ko da se ponovo navikne na zemaljske gu ve, usled kojih su istoa i urednost bili potisnuti u drugi plan; istoa i urednost su tamo predstavljali ne to to je u nae lu trebalo po tovati, ali taj ideal je bio nedosti an. Stojei okru en svim potrebnim rekvizitima od zlata i slonovae (ni zlato ni s lonovaa sigurno nisu bili pravi), koji su u toj meri blistali i bili uglaani, Bejl i odjednom zatee sebe kako se je i i trza pri samoj pomisli na zemaljsku nemarnu ra zmenu bakterija i tamo nje obilje svakovrsnih izvora zaraze. Ali zar upravo to nij e bilo ono od ega su Svemirci zazirali? I kako ih je, onda, mogao kriviti? On zami ljeno opra ruke, poigravajui se siu nim ploicama na kontrolnoj traci na zidu dok je pode avao vodeni mlaz na eljenu temperaturu. Ipak su ti Auroranci bili krajnje nepotrebno nametljivi kada je u pitanju bilo unutra nje ureenje njhovih pr ebivali ta; stra no im je bilo stalo da imaju utisak kako ive u okru enju devianske prir ode, dok su, istovremeno, tu istu prirodu potpuno ukrotili i prilagodili sebi... Ili je to mo da bio sluaj samo sa Fastolfom? Na kraju krajeva, Gladijina kua bila je u svemu daleko skromnija... Ili j e to bilo samo zato to je odrasla na Solariji? Veera koja je usledila predstavljala je istinsko u ivanje. Ponovo, kao i za vreme ruka, javilo se ono lako prepoznatljivo oseanje bliskosti sa prirodom. Jela su bila brojna, raznovrsna i poslu ena u malim zdelama, od sastojaka koji su oigle dno bili biljnog ili ivotinjskog porekla. Nailazei povremeno na neupotrebljive del ove - poneku ko icu, rskavicu, ili na ilavo vlakno, od kojih bi se ranije zgrozio Bejli je to sada do ivljavao kao neku vrstu pustolovine. Prvo jelo sastojalo se od neke male ribe - male ribe koju je trebalo pro gutati celu, sa svim iznutricama - i to mu je, ve na prvi pogled, delovalo kao jo jedan luckasti nain da ovek bude prisan sa Prirodom, i to sa velikim 'P'. Ipak, poe mu za rukom da, ba kao i Fastolf, proguta ribicu, i njen ukus ga istog asa odu evi. Nikad do tada nije okusio ni ta slino. Kao da se ukus sam od sebe odjednom raspupa o u njegovim ustima i preobratio u cvet. Ukus se menjao od jednog jela do drugog i neki meu njima bili su zaista n eobini i ne uvek najprijatniji; meutim, na vlastito uenje, ustanovio je da mu to ne smeta. Najva nije je bilo uzbuenje izazvano prepoznavanjem ukusa, razliito u ukusa (Fas

tolf ga je posavetovao da izmeu zalogaja uzima po gutljaj blago zainjene vode) a n e su tinsko svojstvo jela. Nastojao je da ne bude halapljiv, da svu svoju pa nju ne posveuje jelu, i d a bar ne to ostavi na tanjiru. Nastojao je, to je bolje umeo, da posmatra i podra ava Fastolfa, i da ne obraa pa nju na njegove dobronamerne i vesele poglede. "Nadam se", primeti Fastolf u jednom trenutku, "da vam prija ukus ovih j ela." "Odlina su", odvrati Bejli izmeu zalogaja. "Molim vas, ne trudite se da se po svaku cenu dr ite lepih manira. Nemojte na silu jesti ni ta to vam izgleda neobino ili nesvarljivo. Ukoliko bilo ta drugo po e lite, smesta u narediti da nam se poslu i."

"Nema potrebe, dr Fastolfe. Sve je izvanredno." "Odlino." Uprkos Fastolfovom predlogu da veeraju bez prisustva robota, jedan ih je ipak slu io. (Bejli pomisli kako Fastolf to sigurno nije ni primeivao i odlui da ni on to pitanje ne pokree). Kao to se moglo oekivati, robot je bio krajnje utljiv i kretao se be umno. Nj egova lepa livreja kao da je poticala iz istorijskih drama koje je Bejli gledao u hipertalasnim programima. Tek se izbliza moglo videti da mu je kostim, zapravo , optika iluzija, i da mu je povr ina tela od fino obraenog metala - i to je bilo sv e. "Nije li, mo da, spolja nji izgled ovog robota uraen prema Gladijinim nacrtim a?" upita Bejli. "Jeste", odgovori Fastolf, oigledno prijatno iznenaen. "Ba bi joj godilo da uje da ste prepoznali njen rad. Zaista je dobra, zar ne? Njeni radovi postaju ov de sve omiljeniji, a i nju samu sve radije pozivaju u auroransko dru tvo." Razgovor koji su vodili za vreme veere bio je prijatan, ali ni po emu znaaj an. Bejli nije oseao veliku potrebu da 'govore o poslu'; bilo mu je, zapravo, mil ije da obeduje utke, u ivajui u jelu i prepu tajui svojoj podsvesti - ili bilo emu to je u odsustvu ozbiljnog razmi ljanja isplivavalo na povr inu - da odlui kada e i kako zag risti u temu koja je, kako mu se sada inilo, predstavljala su tinu Janderovog probl ema. Na pomalo neoekivan nain, Fastolf nae temu koja im je obojici okupirala deo svesti. "Budui da ste, gospodine Bejli, pomenuli Gladiju", zapoe on, "smem li vas upitati kako je do lo do toga da gotovo oajni odete k njoj, a da se odatle vratite gotovo likujui, ak napomenuv i da mo da imate u ruci klju za razre enje itave zagonetke? Da li ste kod Gladije do li do nekog novog, i mo da, neoekivanog saznanja?" "ini mi se da jesam", odgovori Bejli poluodsutno, zabavljen poslasticom k oju nije umeo da prepozna, a od koje je robot stavio pred njega jo jedno pare (kad a je primetio kako ga guta pogledom). Nikada jo , u itavom svom ivotu, nije toliko u i vao u jelu; prvi put je ovog asa osetio silnu odbojnost prema fiziolo kim ogranienji ma koja su mu onemoguavala da zauvek nastavi da jede. Istog trenutka se gotovo po srameo zbog te pomisli. "A ta je to novo i neoekivano to ste saznali?" upita Fastolf strpljivo. "Pr etpostavljam, ne to to ni ja ne znam?" "Mo da. Gladija mi je rekla da ste joj Jandera ustupili pre otprilike pola godine." Fastolf potvrdno klimnu. "To mi je bilo poznato. Tano vas je obavestila." "Zbog ega ste to uinili?" upita Bejli o tro. Sa Fastolfovog lica lagano i ile prijaznost. "A zbog ega to ne bih uinio?" up ita on. "Ne znam zbog ega to ne biste uinili, dr Fastolfe, i nije me briga", odvra ti Bejli. "Moje pitanje glasi: zbog ega ste to uinili?" Fastolf, meutim, samo odmahnu glavom i ni ta ne odgovori. "Dr Fastolfe", nastavi Bejli, "ovde sam da poku am da ra istim svu oajnu zbrku . Ni ta od onoga to ste dosad uinili - ba ni ta - nije doprinelo njenom pojednostavljiv anju. U stvari, kao da u ivate da mi ukazujete na to o kolikoj zbrci je zapravo re, nalazei udno zadovoljstvo u tome da mi izvlaite tepih ispod nogu svaki put kada se primaknem nekom moguem razre enju. I da znate, ne oekujem da ljudi odgovaraju na mo

ja pitanja. Na ovom va em svetu nemam nikakav zvanini polo aj i nemam prava ak ni da p ostavljam pitanja, a kamoli da iznuujem odgovore. Ipak, vi ste ne to drugo. Ovde sam na va zahtev, i poku avam da vam spasem ka rijeru, ba kao i svoju vlastitu, i, inim to, ukoliko ste u tom pogledu u pravu, ra di dobrobiti i Aurore i Zemlje... Imajui sve to u vidu, oekujem da na moja pitanja odgovarate iskreno i bez zadr ke. I molim vas, nemojte me terati u pat poziciju p ostavljajui mi pitanje ' to da ne?' kada god vas ja upitam 'zbog ega?' A sada, jo jed nom - i poslednji put: zbog ega ste to uinili?" Fastolf stisnu usne i namr ti se. "Izvinjavam se, gospodine Bejli. Kada bo lje razmislim, nisam imao ba nikakav posebno dramatian razlog da oklevam. Gladija Delmar - ne, ona ne eli da koristi svoje prezime - Gladija je, dakle, bila strank inja na ovoj planeti. Na svom rodnom svetu, kao to i sami znate, do ivela je trauma tino iskustvo, a ni ovde nije bolje pro la - to vam, po svoj prilici, nije poznato.. ." "Jeste, poznato mi je. Molim vas, budite neposredniji." "Eto, sa alio sam se na nju. Bila je usamljena, te sam pomislio da bi joj Jander mogao pomoi da prevazie tu usamljenost." "Sa alili ste se? Tek tako? Jeste li vas dvoje ljubavnici? Ili ste to mo da bili?" "Ne, nismo. Nisam joj se ponudio. Ni ona meni... Zbog ega to pitate? Je l i vam ona rekla da smo ljubavnici?" "Ne, nije, ali u svakom sluaju, neophodno je da mi i vi to potvrdite. Rei u vam kada se va e izjave budu meusobno sukobljavale; ne treba da o tome brinete. Al i kako to da se, sa tolikom naklono u koju ste oseali prema njoj - i njenim tolikim, kako mi je sama rekla, oseanjem zahvalnosti prema vama - niste jedno drugom, ova j, ponudili? Koliko sam shvatio, ponuditi nekom da stupi u seksualni odnos ovde, na Aurori, isto je to i razgovor o vremenu." Fastolf se namr ti. "Gospodine Bejli, vi o tome ni ta ne znate. Nemojte sudi ti o nama na osnovu prilika na svom sopstvenom svetu. Seksualni odnos, uistinu, nema za nas preterano veliku va nost, ali ipak, vodimo rauna kako stupamo u seksual nu vezu. Mo da se to vama tako ne ini, ali niko se meu nama ne nudi tek tako. Usled seksualne osujeenosti na Solariji, i nepoznavanja na ih obiaja, Gladija se mo da nudil a odve lako - mo da bi 'u oajanju' bila prikladnija re - te mo da i ne iznenaujue to u sualnom odnosu nije bila u stanju da do ivi pravo zadovoljstvo." "Jeste li poku avali da popravite stvari?" "Time to bih joj ponudio sebe? Ja nisam ono to je njoj potrebno, i to se to ga tie, ni ona nije bila ono to je meni bilo potrebno. alio sam je. Zaista mi je dr aga. Obo avam njenu umetniku nadarenost. I elim da bude srena... Na kraju krajeva, go spodine Bejli, siguran sam da ete se slo iti da naklonost prema nekom ljudskom biu n e mora poivati na seksualnoj udnji; da u pitanju mo e biti i najestitije ljudsko osean je. Zar nikad niste ni prema kome osetili naklonost? Zar nikad niste po eleli da n ekom pomognete, naprosto zbog lepih oseanja to ih u vama pobuuje injenica da otklanj ate neiji bol? Sa kakve vi to planete dolazite?" "U pravu ste u pogledu svega to ka ete, dr Fastolfe", odgovori Bejli. "Uop te ne sporim injenicu da ste estit ovek. Uprkos tome, pogledajte stvari sa mog stanov i ta. Kada sam vas prvi put upitao zbog ega ste Jandera ustupili Gladiji, tada mi n iste rekli ono to ste mi rekli sada - i to, sa ovoliko oseanja. Poku ali ste, najpre , da izbegnete svaki odgovor, potom ste oklevali, i najzad ste mi, kako biste do bili u vremenu odgovorili protivpitanjem. Ako prihvatimo da je ono to ste mi konano rekli istina - ta je sa pitanjem koje vas je u poetku toliko pomelo? Kakav ste razlog - onaj koji niste bili sprem ni da pomenete - imali pre nego to ste se setili razloga koji jeste bili spremni da navedete? Oprostite mi to toliko cepidlaim, ali, moram to da saznam, ne samo, u veravam vas, zbog line radoznalosti. Ukoliko to to mi budete rekli ne bude ni od k akve koristi za ovaj na tu ni posao, mo ete u tom sluaju smatrati kao da ste sve bacil i u crnu jamu." "Iskreno da vam ka em", odgovori Fastolf tihim glasom, "ni samom mi nije j asno zbog ega sam na va e pitanje odgovorio protivpitanjem. Mo da samo stoga to ste me , iznenada, stavili pred ne to sa im nisam bio spreman da se suoim. Dopustite mi, go spodine Bejli, da malo razmislim."

Neko su vreme sedeli u potpunoj ti ini. Robot je pospremio sto i napustio prostoriju. I Denil i iskar bili su odsutni (po svoj prilici nadzirali su kuu). Be jli i Fastolf su najzad ostali sami, nije bilo nijednog robota. Najzad se Fastolf ponovo oglasi. "Ne znam ta bi trebalo da vam ka em, ali d ozvolite mi da se vratim unazad nekoliko decenija. Imam dve keri, od dveju razliit ih ena... Ali to vam je mo da ve poznato..." "Da li biste, dr Fastolfe, vi e voleli da imate sinove?" Fastolf je izgledao iskreno iznenaen. "Ne... Ne, uop te. Istina, verujem da je majka moje druge keri elela sina, ali ja nisam bio spreman da dozvolim da se o bavi ve tako zaee odabranom spermom - ak ni mojom vlastitom; insistirao sam na prirodn om sledu stvari. I da vam odmah ka em, pre no to me sami upitate, razlog za to je to dr im, u izvesnoj meri, do uloge sluaja u ljudskom ivotu; pored toga, mislim da sam , u celini gledano, eleo da mi sluaj pomogne da dobijem jo jednu ker. Razume se, i s in bi mi bio drag, ali naprosto, nisam eleo da se li im mogunosti da imam jo jednu ker . Nekako sam skloniji kerima. U svakom sluaju, moja je druga ena rodila ker i to je, mo da, bio razlog to je uskoro posle toga odluila da razvrgne na brak. S druge, pak, strane, prilian postotak brakova se u svakom sluaju razvrgava posle roenja deteta, te, stoga, mo da i ne treba da tragam za nekim posebnim razlogom." "Pretpostavljam da je povela i dete sa sobom." Fastolf se zaueno zagleda u Bejlija. "Zbog ega bi to uinila? Oh, zaboravio s am da ste sa Zemlje. Ne, razume se, da nije. Dete je trebalo da bude sme teno u ob dani te, gde je moglo dobiti svu potrebnu negu... U stvari", dodade on, protrljav i nos kao da je osetio nelagodnost zbog navale uspomena, "dete nije bilo sme teno u obdani te. Odluio sam da sam podi em svoju ker. Imao sam na to puno pravo, iako je moj postupak bio krajnje neuobiajen. Bio sam, razume se, tada mlad, nisam jo bio napu nio ni stotu, ali ve sam se prouo na podruju robotike." "Jeste li u tome uspeli?" "Mislite, u odgajanju svoje keri? Oh, da. Veoma sam je zavoleo. Dao sam j oj ime Vasilija; znate, po svojoj majci." Prisetiv i se toga, Fastolf se prigu eno n asmeja. "Povremeno me obuzmu takva oseanja - kao i ljubav prema mojim robotima. N ikada, razume se, nisam sreo svoj majku, ali mi je njeno ime ostalo utisnuto u s vest. Budui da je, koliko znam, jo iva, mogao bih se videti s njom kad god po elim ali ini mi se, nekako, da ima neeg neprijatnog u tome da se sreete s nekim u ijoj st e utrobi zaeti... Ali gde sam ono stao?" "Rekoste da ste svojoj keri dali ime Vasilija." "Da... Uspe no sam je podigao i veoma je zavoleo. Veoma. Shvatam sve vrlin e toga, ali istovremeno, izazivao sam kod svojih prijatelja oseanje nelagodnosti, i stoga sam je dr ao po strani kada sam s njima dolazio u dodir, u dru tvenom ili p rofesionalnom pogledu. Seam se, jednom..." On zastade. "Da?" "Re je o neemu o emu ve decenijama nisam razmi ljao. Jednom je prilikom dotrala odnekud, sva uplakana, i bacila mi se u naruje ba u trenutku kada se dr Sarton za tekao kod mene, radi razmatranja jednog od najranijih nacrta za humanoidne robot e. Mislim da joj je tada bilo samo sedam godina, i razumljivo, ja sam je zagrlio i poeo da je ljubim, sasvim zanemariv i svoj posao - to je, dakako, bilo neoprostiv o s moje strane. Sarton je oti ao, iska ljavajui se i gu ei se - zaista prenera en. itavih nedelju dana bilo mi je potrebno da ponovo doem u vezu s njim i da nastavimo rad. Deca, pretpostavljam, ne bi trebalo tako da deluju na odrasle; ali tako ih je m alo i tako se retko ovek sa njima susree." "A va a ker - Vasilija - da li je i ona vas volela?" "Oh, jeste, odnosno, dok... Da, veoma me je volela. Upisao sam je u kolu i postarao se da u potpunosti razvije sve svoje sposobnoti." "Rekoste maloas da vas je veoma volela sve dok... dok se ne to nije dogodil o? Niste zavr ili reenicu. Imam utisak da je do ao trenutak kada je njena ljubav prem a vama iz nekog razloga splasnula. Kada se to dogodilo?" "Kada je dovoljno odrasla po elela je da ima svoju kuu. Sasvim prirodno." "A vi ste se tome usprotivili?" " ta mislite time da ka ete - da sam se usprotivio? Razume se da nisam. Gosp odine Bejli, sve vi e stiem utisak da u meni vidite pravo udovi te!" "U tom sluaju, jesam li u pravu ako pretpostavim da je, kada je do ao trenu

tak da ima svoju kuu njena ljubav prema vama postala manja nego to je bila dok je, kao devojica, ivela u va em domu, pod va im okriljem?" "Nije to bilo ba tako jednostavno. U stvari, bilo je prilino zamr eno. Vidit e..." Fastolfu kao da je bilo neprijatno. "Odbio sam je, znate, kada mi se ponud ila." "Ponudila se - vama?" Bejli je bio istinski u asnut. " to se toga tie, to je sasvim prirodno", primeti Fastolf s vidljivom ravno du no u. "Dobro me je poznavala. Ja sam je uputio u znaenje polnih odnosa, ohrabrivao je da ih upozna, odveo je na Erosove igre - uinio najbolje to sam mogao. Bilo je t o ne to to se moglo oekivati, i bilo bi ludo s moje strane to ne oekivati i dopustiti da budem zateen." "Ali rodoskrvnue?" "Rodoskrvnue?" upita Fastolf. "Ah da, zemaljski izraz. Gospodine Bejli, n a Aurori tako ne to ne postoji. Veoma mali broj Auroranaca poznaje ak i najbli e lanov e svoje porodice. Prirodno, ukoliko je brak u pitanju, i ukoliko postoji elja za porodom, pristupa se proveri geneolo ke loze; ali kakve to veze ima sa polnim odno som kao takvim? Ne, ne, neprirodno je bilo to to sam odbio ponudu svoje vlastite keri." On pri tom pocrvene - a jo vi e se to dogodi sa njegovim velikim u ima. "Trebalo je da se toga setim", promrmlja Bejli. "Uistinu, nisam imao valjanog razloga da to uinim - u najmanju ruku razlo g koji sam mogao predoiti Vasiliji. Bila je moja velika gre ka to to nisam predvideo i pripremio razumno obja njenje koje bi mogla prihvatiti i jedna tako mlada i nei skusna osoba; obja njenje koje je ne bi povredilo i izvrglo bolnom poni enju. Zaista se duboko stidim to sam na sebe preuzeo nesvakida nju odgovornost da je odgojim da bi se, potom, sve okonalo takvim nepodno ljivim iskustvom. Verovao sam da mo emo n astaviti na odnos oca i keri - kao prisni prijatelji - ali ona nije odustajala. I tako, kada god bih je ponovo odbio, ma koliko se trudio da to uinim to je obzirnij e mogue - odnosi meu nama postajali su sve gori." "Sve dok, konano..." "Sve dok, konano, nije odluila da stvori vlastiti dom. U poetku sam se tome opirao, ne stoga to nisam eleo da joj u toj nameri pomognem, ve stoga to sam eleo da , pre no to me konano napusti, na divni odnos vratim u prea nje stanje. Ali ni ta nije p omagalo. Bilo je to, mo da, razdoblje u mom ivotu kada sam u ne to ulagao najvi e truda . A ona je, na kraju, jednostavno - i veoma odluno - zatra ila da ode. Nije vi e bilo naina da je zadr im. U to vreme je ve i sama bila profesionalni robotiar - zahvalan sam joj bar na tome to zbog odbojnosti koju je oseala prema meni nije digla ruke i od svoje profesije - te joj je po lo za rukom da i bez moje pomoi nae sebi kuu. Oti la je i od tada se veoma retko viamo ili ujemo." "Mo da se, dr Fastolfe, budui da nije digla ruke od robotike, nije ni sasvi m otuila od vas?" "Veoma je dobra u svom poslu i veoma vezana za svoj rad. Ali to nema nik akve veze sa mnom. Siguran sam u to, jer, u poetku, mislei kao i vi, poku ao sam da joj se ponovo pribli im - bez ikakvog uspeha." "Da li vam nedostaje, dr Fastolfe?" "Razume se da mi nedostaje, gospodine Bejli... Dokaz vi e da ovek gre i kada sam odgaja decu. Prepustite se nerazumnoj, atavistikoj elji, a to onda pobudi u de tetu najjae mogue oseanje ljubavi; i konano, dovedete sebe u polo aj da prvu ponudu de vojke izrasle iz tog deteta odbijete i tako je emocionalno unakazite za sav ivot. I uza sve to, i sami potpadnete pod vlast jednog krajnje nerazumnog oseanja - ob uzme vas alost to vi e nije tu. U pitanju je ne to to nikad ranije, i nikad posle toga nisam iskusio. Oboje smo, i ona i ja, nepotrebno propatili, a krivica za sve to iskljuivo je moja." Fastolf zauta i prepusti se dalekim mislima. "Ali kakve sve to veze ima s a Gladijom?" upita Bejli blago. Fastolf kao da se tr e iz sna. "Oh, gotovo sam zaboravio na nju! Sve to vam rekoh o Gladiji su ta je istina. Zaista mi je draga, i veoma saoseam sa njom. Divi m se njenoj nadarenosti. Ali od svega toga va nije je da me podsea na Vasiliju. Uoio sam njihovu slinost kada sam je prvi put ugledao, prilikom hipertalasnog izve taja o njenom dolasku sa Solarije. Bio sam zapanjen, i to me je navelo da se za nju

zainteresujem." On uzdahnu. "Kada sam shvatio da i ona, kao i Vasilija, nosi o ilj ke zbog svog neuspelog polnog ivota, bilo je to ne to to, naprosto, nisam mogao podn eti. Sredio sam da, kao to vidite, dobije imanje u mom neposrednom susedstvu. Pos tao sam joj prijatelj i uinio sve to sam mogao da joj pomognem da prebrodi te koe pri lagoavanja novoj sredini." "Na neki nain vam je, znai, zamenila ker." "Na svoj nain, gospodine Bejli... Da, mo e se i tako rei... Ne mo ete ni zamis liti koliko mi je drago to joj nikad nije palo na pamet da mi se ponudi. Odbiti j e, znailo bi ponovo pro iveti sve to mi se dogodilo sa Vasilijom; a opet, prihvatiti njenu ponudu, samo zbog oseanja nemoi da jo jednom proem kroz nekada nju moru, znailo bi da sam sebe zauvek prezrem; jer, za tu bih strankinju - tek bledi odraz moje keri - uinio ono to nisam bio u stanju da uinim za vlastitu ker. U svakom sluaju... Al i nije va no... Verujem i sami sada uviate zbog ega sam u poetku oklevao da vam odgov orim. Podseanje na to vratilo me je u mislima na najvei proma aj u mom ivotu." "A ta je sa va om starijom kerkom?" "Sa Lumen?" ravnodu no upita Fastolf. "Nikad sa njom nisam odr avao vezu, ma da s vremena na vreme slu am o njoj." "Koliko sam uo, u la je u izbornu trku za neki politiki polo aj?" "Da... Na lokalnim izborima. Na listi Globalista." "Ko su ti?" "Globalisti? Zala u se iskljuivo za Auroru - ovaj na svet pre svega. Shvatat e? Prema njima, iskljuivo bi Auroranci trebalo da naseljavaju nove svetove, dok b i svima drugima, to je god vi e mogue, to trebalo da bude uskraeno - posebno Zemljani ma. Krilatica im je 'prosveeni samointeres'." "Vi, dakako, ne delite njihova gledi ta?" "Razume se da ne delim. Ja stojim na elu stranke Humanista ije je uverenje da sva ljudska bia imaju pravo na svoj udeo u ovoj Galaksiji. Kada sam vam pomin jao svoje 'neprijatelje', u vidu sam ponajpre imao upravo Globaliste." "Lumen je, znai u taboru va ih neprijatelja?" "I Vasilija, takoe. Zapravo, ona je lan Auroranskog robotikog instituta - A RI - osnovanog pre nekoliko godina; vode ga robotiari koji u meni vide zloduha ko ga valja odstraniti po svaku cenu. Meutim, koliko mi je poznato, moje se ranije s upruge ne bave politikom, osim to je, mo da, poneka meu njima sklona Humanistima." O n se suvo nasmeja. "Jeste li mi postavili sva pitanja koja ste eleli, gospodine B ejli?" Bejlijeve ruke se bez vidljivog razloga ma i e za d epove na njegovim mekim, ir okim auroranskim pantalonama - inio je to povremeno jo otkako ih je obukao na svem irskom brodu - ali d epova na njima nije bilo. Umesto toga, kao i u nekim ranijim prilikama, zadovoljio se time da prekrsti ruke na grudima. "Trenutno jesam, dr Fastolfe", odgovori on, "mada nisam sasvim siguran d a ste mi odgovorili na moje prvo pitanje. Sve mi se ini da neumorno nastojite da ga izbegnete. Zbog ega ste Jandera dali Gladiji? Stavimo sve karte na sto kako bi smo uneli makar traak svetlosti u tminu to nas okru uje." 29. Fastolf ponovo pocrvene. Mogue je da je ovog puta zaista bio ljut; ipak, nastavio je da govori odmerenim glasom. "Nema potrebe da me kinjite, gospodine Bejli. Ve sam vam odgovorio. Bilo mi je ao Gladije, te sam pomislio da bi joj Jander mogao biti dobro dru tvo. Razgov arao sam s vama otvorenije nego to bih to bilo s kim drugim uinio, delimino zbog po lo aja u kome se nalazim, a delimino i stoga to niste s Aurore. Za uzvrat, tra im bar razumnu meru po tovanja." Bejli se ugrize za donju usnu. Nije se nalazio na Zemlji. Iza njega ovde nije stajao autoritet vlasti, i na kocki je bilo mnogo vi e nego njegov profesion alni ponos. "Izvinjavam se, dr Fastolfe, ukoliko sam povredio va a oseanja. Uop te nisam imao nameru, ak ni da nagovestim, da ne govorite istinu ili da ne elite da saraujet e. Naprosto nisam u stanju da delam ako nisam upoznat sa celom istinom. Dopustit e mi da vam uka em na odgovor kakav nastojim da dobijem, kako biste mogli da mi ka e te da li sam u pravu, ili samo delimino u pravu, ili da, pak, u celosti gre im. Da

niste mo da Jandera ustupili Gladiji da bi joj poslu io kao objekat za zadovoljavanj e njenih seksualnih potreba, ime biste istovremeno izbegli da se ponudi vama? Mo da toga niste ni bili svesni, ali razmislite sada i o takvoj mogunosti. Da nije ta okolnost doprinela va oj odluci da joj ga podarite?" Fastolf dohvati sa stola neki lak i proziran ukras, i stade da ga obre u svim pravcima. Da ne be e toga, delovao bi kao da je skamenjen. "Mogue je, gospodin e Bejli", saglasi se on konano. "Mogu samo rei da, po to sam joj dao Jandera na priv remenu upotrebu - ne, u svakom sluaju, nisam joj ga trajno poklonio - vi e nisam to liko zazirao od toga da e mi se mo da ponuditi." "Da li vam je poznato da li je Gladija koristila Jandera radi zadovoljav anja svojih seksualnih potreba?" "A da li ste je vi, gospodine Bejli, pitali da li se u te svrhe njime po slu ila?" "To nema nikakve veze sa mojim pitanjem. Da li je vama to bilo poznato? Da li ste bili svedok bilo kakve otvorene polne veze izmeu njih? Da li vam je nek i od va ih robota predoio tako ne to? Da li vam je ona sama to pomenula?" "Na sva ta pitanja, gospodine Bejli, imam samo odrian odgovor. Ali moram vam rei da nema nieg posebno neobinog u kori enju robota u seksualne svrhe, bilo da su u pitanju ene ili mu karci. Obini roboti nisu naroito pogodni za to, ali su ljudska bia, kada su te stvari u pitanju, veoma domi ljata. to se, pak, tie Jandera, on je la ko mogao poslu iti i u te svrhe; budui da je re o humanoidnom robotu, uinili smo sve t o smo mogli..." "Da ga osposobite za polne odnose?" "Ne, to nam nije bilo ni na kraj pameti. Namera pokojnog dr Sartona i mo ja bila je da napravimo robota to slinijeg ljudskom biu." "Ipak, takvi humanoidni roboti bili bi, istovremeno, idealno osposobljen i za polne odnose?" "Pretpostavljam da je tako, i kada sad o svemu bolje razmislim - dozvolj avam, ak, da je takva pomisao od samog poetka le ala skrivena u mom umu - Gladija ga je zaista mogla upotrebiti u te svrhe. Ukoliko jeste, nadam se da je pri tom i dobila ono to je elela i smatrau da sam pozajmljivanjem Jandera uinio dobro delo." "Zar to za posledicu ne bi moglo imati i ne to vi e od dobrog dela koje ste prvobitno imali u vidu?" "Kako to mislite?" " ta biste rekli ako vam ka em da su Gladija i Jander bili mu i ena?" Fastolfova ruka kojom je jo dr ao ukras, grevito se ste e; ostala je tako stis nuta nekoliko trenutaka, a onda on ispusti ukras na sto. " ta? To je sme no! Ni zako nski to nije mogue... Budui da deca ne dolaze u obzir, te ko je zamisliti da bi se u tom smislu mogao podneti zahtev. Opet, bez takve, jasno izra ene namere, nema ni braka." "Nije re, dr Fastolfe, o zakonskom osnovu. Ne zabravite da je Gladija sa Solarije, i da ne deli auroranska gledi ta. U pitanju su emocije. Sama Gladija mi je rekla da je Jandera smatrala svojim suprugom. Verujem da sada sebe smatra udo vicom, i da je do ivela jo jednu seksualnu traumu - i to vrlo ozbiljnu. Ukoliko ste , na bilo koji nain, namerno tome doprineli..." "Tako mi svih zvezda, nisam!" uzviknu Fastolf neuobiajenom estinom. " ta god mi moglo biti na umu, nisam mogao ni pomisliti da e Gladija u svojim fantazijama otii toliko daleko da sklopi brak s jednim robotom, ma koliko ovaj bio nalik lju dskom biu. Nijednom Aurorancu to ne bi palo na pamet." Bejli klimnu i podi e ruku. "Verujem vam. Siguran sam da niste tako dobar glumac, da biste me mogli navui na tanak led svojom la nom iskreno u. Ipak, morao sam da znam. Na kraju krajeva, bilo je mogue da..." "Ne, nije. Mislite, da predvidim da bi do toga moglo doi? Da sam, iz neko g razloga, namerno izazvao to gnusno udovi tvo? Nipo to. Bilo je to ne to nezamislivo, i stoga mi ni na pamet nije palo. Gospodine Bejli, ta god da sam imao na umu kad a sam joj Jandera stavio na raspolaganje, eleo sam joj samo dobro. Nisam mislio d a e se to dogoditi. Znam da dobre namere same po sebi nisu dovoljne, ali one su s ve to mogu da ponudim u svoju odbranu." "Dr Fastolfe, ne govorimo vi e o tome", predlo i Bejli. "Ono to sada ja mogu

da vam ponudim, predstavlja, mo da, re enje na e zagonetke." Fastolf duboko uzdahnu i zavali se u naslonjau. "To ste mi ve nagovestili prilikom povratka od Gladije..." On se iznenada, usplamtelim oima zagleda u Bejli ja. "Niste li mi mogli odmah rei kakav to 'klju' dr ite u ruci? Zar je ba bilo neopho dno da proemo kroz... sve ovo?" " ao mi je, dr Fastolfe. 'Klju' ne bi imao nikakvog smisla bez... svega ovo ga." "Dobro, onda. Da ujemo." "Evo... Jander se na ao u polo aju koji ni vi, najvei ivi teoretiar robotike, n iste, prema vlastitom priznanju, bili u stanju da predvidite. Jander se toliko d opao Gladiji, da je prema njemu osetila duboku ljubav, te ga je, ak, smatrala svo jim suprugom. ta bi se, meutim, dogodilo ukoliko bi se ispostavilo da je Jander, p ru ajui joj toliko zadovoljstva, istovremeno izazvao i njeno nezadovoljstvo?" "Nisam siguran da vas sasvim shvatam." "Razmislite malo, dr Fastolfe. Gladija je bila prilino tajanstvena u pogl edu itave te stvari. Pretpostavljam da na Aurori polni odnosi nisu stvar o kojoj bi ovek utao po svaku cenu." "Ne udaramo to ba na sva zvona", odvrati Fastolf suvo, "ali od toga ne pr avimo ni ta veu tajnu nego od bilo koje druge privatne stvari. U naelu, poznato nam je ko je bio iji poslednji izbor, i kada su prijatelji u pitanju, esto imamo sasvi m pristojnu predstavu o tome koliko je dobar, svesrdan, ili naprotiv, rav odnos i zmeu partnera. Povremeno, kada se naemo, i o tome meu sobom razgovaramo." "Da, ali nije vam bilo ni ta poznato o Gladijinoj vezi sa Janderom." "Ovaj, podozrevao sam..." "Nije to isto. Gladija vam ni ta nije rekla. Niste ni ta ni primetili. Niti vam je bilo koji drugi robot bilo ta prijavio. Tajila je to i od vas, svog najbol jeg prijatelja na Aurori. Oigledno, njenim robotima bio je izdat strogi nalog da ne priaju o Janderu, a i samom Janderu mora da je bilo nalo eno da o tome ni re ne k a e." "Rekao bih da je to sasvim razlo an zakljuak." " ta mislite, dr Fastolfe, zbog ega se tako pona ala?" "Zbog solarijanskog ustezanja da se javno govori o seksu?" "Ne znai li to isto to i rei da se stidela te veze?" "Nije za to imala razloga, mada bi se, uistinu, zbog toga to je Jandera s matrala svojim mu em izlo ila sveop tem podsmehu." "Tu je pojedinost lako mogla prikriti, ne skrivajui i sve ostalo. Ipak, p retpostavimo da se, u skladu sa svojim solarijanskim vaspitanjem, oseala posramlj enom." "U redu. ta onda?" "Nikome nije prijatno da se stidi - i sasvim je mogue da je zbog toga kri vicu svalila na Jandera. Ljudi su, iako bez ikakvog osnova, esto skloni da druge terete zbog neprijatnosti koje ih zadese, iako oni sami za to snose krivicu." "Da?" "Gladija je, kao to znate, prilino plahovita i mo da je ponekad, recimo, bri znula pla, i sav teret svoje osujeenosti svalila na Jandera, optu iv i ga za svoju sra motu i emer. Mo da ti trenuci nisu dugo trajali, i mo da je ona brzo menjala raspolo en je, pri emu su prekori ustupali mesto izvinjenjima i ne nostima; ipak, nije li moga o i sam Jander da doe na pomisao da je upravo on izvor njenog stida i boli?" "Da, mogao je." "Nije li to, opet, moglo Jandera navesti na pomisao da e, nastavi li svoj odnos sa njom, unesreiti Gladiju - ali da e je, isto tako, nesrenom uiniti i ako pr ekine svoju vezu sa njom? ta god da uini, prekr io bi Prvi zakon; i budui da nije bio u stanju da i ta uini kako do povrede Zakona ne bi do lo, mo da je izlaz potra io u tome da ni ta ne uini - izazvav i, tako, 'mentalno samoiskljuenje'... Seate li se prie koju ste mi jutros ispriali - o onome legendarnom robotu koji je bio u stanju da ita mi sli, i koga je njegov tvorac jednostavno onesposobio?" "Da, Suzana Kalvin. Shvatam! Nastojite da svoju tezu zasnujete na toj st aroj legendi... Veoma domi ljato, gospodine Bejli, samo, bojim se, neete uspeti." "Zbog ega? Kada ste rekli da ste samo vi bili u stanju da dovedete do Jan derovog 'mentalnog iskljuenja', niste uop te znali u ta se on upustio. ini mi se da j

e ta situacija veoma slina situaciji u kojoj se na la Suzana Kalvin." "Pretpostavimo da pria o Suzani Kalvin i robotu koji je umeo da ita misli nije puka izmi ljotina. Uzmimo je, dakle, ozbiljno. Uprkos tome, nema slinosti izmeu te prie i polo aja u kome se Jander na ao. U sluaju Suzane Kalvin, suoavamo se sa jedn im krajnje primitivnim robotom - kakav danas ne bi mogao da poslu i ni kao igraka. Polo aj u kome se on na ao mogao se svesti na jednostavnu jednainu: delati, znai nanet i bol; ne delati, isto tako, znai naneti bol. Re enje: 'mentalno samoiskljuenje'." "A to se Jandera tie?" upita Bejli. "Dana nji robot - uistinu, bilo koji robot nainjen tokom poslednjih stotinu godina - odvagnuo bi polo aj u kome se na ao. Koje bi od dva re enja - delati ili ne delati - prouzrokovalo vei bol? Takav robot bi veoma brzo do ao do ispravnog zakljuk a i odluio se za najbezbolnije re enje. Izgledi da dve meusobno iskljuive mogunosti pr oceni tako da ishod bude podjednako nepovoljan veoma su mali; meutim, ak i ako bi se ispostavilo da se upravo to desilo, u dana nje robote ugraen je i faktor nasumino sti. Ukoliko e, naime, odluka o tome da li delati ili ne, prema njegovoj proceni, imati za posledicu istu stvar, on e se nasumice opredeliti za jedno ili za drugo , i onda bez razmi ljanja slediti svoj izbor... Nee pribei 'mentalnom samoiskljuenju' ." "Hoete, znai, da ka ete da je naprosto nemogue da kod Jandera doe do 'mentalno g iskljuenja'? Ali sve vreme mi govorite da ste vi to mogli uiniti!" "Kada je u pitanju humanoidni pozitronski mozak, postoji mogunost da se o tkloni faktor nasuminosti koji zavisi samo od naina na koji je mozak ustrojen. Meut im, ak i onome ko je upuen u su tinu teorijskih postavki robotike, bilo bi veoma te ko i mukotrpno da, recimo, vodi robota ba tenskom stazom, da se tako izrazim, ve to po vezujui pitanja i naloge kojima bi se, konano, izazvalo njegovo 'mentalno iskljuenj e'. Nezamislivo je da bi do toga moglo doi sluajno, i samo puko postojanje oigledne protivrenosti, izazvane istovremenim izlivom ljubavi i oseanja stida, ne bi bilo dovoljno bez izuzetno tananog postupka prilagoavanja pod tim krajnje neuobiajenim okolnostima... to nas, kao to sve vreme govorim, ponovo vraa na neodredljivu ulogu sluajnosti kao jedino mogueg naina da se to dogodi." "Upravo stoga, va i neprijatelji nee odustati od tvrdnje da je mnogo verova tnije da ste vi poinitelj... Ne bismo li, ba zato, mi sa svoje strane mogli tvrdit i da je do 'mentalnog samoiskljuenja' do lo usled sukoba Gladijine ljubavi sa stido m koji je istovremeno oseala? Ne bi li to moglo zvuati uverljivo? I ne bi li to na gnalo javno mnenje da stane na va u stranu?" Fastolf se namr ti. "Gospodine Bejli, prenagljujete. Razmislite malo. Ukol iko bismo na problem poku ali da razre imo na taj neastan nain, kakve bi bile posledice ? Nemam na umu samo sramotu i jad koji bi se sruili na Gladiju; u tom sluaju ona n e bi patila samo zbog gubitka Jandera, ve i zbog oseanja da je sama svemu doprinel a - ukoliko je, razume se, njome zaista ovladao stid i ukoliko je, nekako, to i Janderu dala na znanje. Ne bih to nikako eleo da uinim, i ukoliko je uop te mogue, os tavimo to za trenutak po strani. Pretpostavimo, umesto toga, da bi moji neprijat elji mogli rei da sam joj Jandera pozajmio samo zato da bi se dogodilo to to se do godilo. Mogli bi rei da sam to uinio u nastojanjima da pronaem bezbedan nain da izaz ovem 'mentalno samoiskljuivanje' kod humanoidnih robota, izbegav i, istovremeno, sv aku neposrednu odgovornost. Na li bismo se u jo gorem polo aju nego to smo sada: ne sa mo to bi me, kao sada, optu ivali da sam podmukli intrigant, ve bi mi na lea natovari li i optu bu - koje sam do sada bio po teen - da sam se udovi no poneo prema jednoj beza zlenoj eni, pred kojom sam izigravao prijatelja." Bejli je bio zapanjen. Donja usna mu se oklembesi, i on poe da zamuckuje. "Nije valjda da bi..." "Ne sumnjajte u to. I sami ste bili skloni da u to poverujete, pre samo nekoliko trenutaka." "Ali imao sam to u vidu samo kao mogunost..." "Moji neprijatelji ne bi na to gledali samo kao na mogunost i ne bi to ta ko ni predstavili javnosti." Bejli je bio svestan da ga obliva rumenilo. Osetio je kako ga obuzima vr uina, i nije se usuivao da pogleda Fastolfu u lice. Najzad, on proisti grlo. "U pra vu ste", slo i se on. "Skakuem unaokolo ne razmi ljajui, preostaje mi samo da vas zamo lim za izvinjenje. Veoma se stidim... Nema drugog re enja, rekao bih, osim istine

- ukoliko nam poe za rukom da je pronaemo." "Ne oajavajte", ute i ga Fastolf. "Ve ste otkrili toliko toga o Janderu o emu ja isam imao pojma. Mo da ete otkiriti jo ne to, i mo da e se ono to nam sada deluje kao nerazmrsiva zagonetka na kraju rasplesti i prikazati u jasnoj svetlosti. ta namer avate sledee da preduzmete?" Bejli, meutim, stidei se i dalje zbog svog maloprea njeg kraha, nije bio u st anju da i ta smisli. "Ne znam ni sam", odgovori on. "U tom sluaju, nije bilo lepo od mene to sam vas to pitao. Imali ste dug i naporan dan, i nije nikakvo udo da vam je mozak postao pomalo trom. Za to se ne bi ste malo odmorili, pogledali neki film, oti li na poinak? Ujutro ete se oseati mnogo bolje." Bejli potvrdno klimnu. "U pravu ste", promrmlja on. Ali gotovo istog asa pomisli da se ni sutra ujutru nee oseati ni ta bolje. 30. Spavaa soba bila je hladna, kako u pogledu zagrejanosti tako i u pogledu izgleda. Bejli se strese. Tako niska temeratura u sobi stvarala je neprijatan ut isak da se nalazi na Otvorenom. Zidovi su bili prljavobele boje i (neobino za Fas tolfovu kuu) bez ikakvih ukrasa ili optikih iluzija. Na prvi pogled sticao se utis ak da je pod od uglaane slonovae, ali je pod bosim nogama delovao kao da je prekri ven tepihom. Krevet je bio beo, a svilenkasti prekriva hladan na dodir. Bejli sede na rub postelje koja se blago ugnu pod njegovom te inom. "Da li ti smeta, Denile, ako neko ljudsko bie izrekne la ?" upita on robota koji je u ao u sobu zajedno s njim. "Svestan sam, partneru Elija, da ljudska bia povremeno pribegavaju la ima. La ponekad mo e biti korisna, ak i neizbe na. Moj odnos prema la i zavisi od toga ko la e, od okolnosti, i od razloga zbog kojih se la izrie." "Da li uvek mo e prepoznati kada ljudsko bie la e?" "Ne mogu, partneru Elija." "Da li ti se ini da dr Fastolf esto pribegava la ima?" "Nikad mi se jo nije uinilo da je dr Fastolf izrekao neku la ." "ak ni u sluaju Janderove smrti?" "Koliko je meni poznato, on govori istinu u svakom pogledu." "Mo da ti je nalo io da mi tako ka e - ukoliko te budem pitao." "Nije, partneru Elija." "Ali mo da ti je nalo io da mi i na to pitanje odgovori odrino..." Bejli zastade. Opet! Kakve je svrhe imalo podvrgavati jednog robota unak rsnom ispitivanju? Pored toga, u ovom sluaju, samo je izazivao njegovo beskonano i zmicanje. Bejli odjednom postade svestan kako se du ek sve vi e ugiba pod njim, i pola ko mu prekriva bedra. On gotovo poskoi. "Denile, postoji li neki nain da se ova so ba zagreje?" upita on. "Zagrejae se, partneru Elija, kada legne i pokrije se, i kada ugasi svetlo." "Oh!" Bejli stade sumnjiavo da se ogleda oko sebe. "Da li bi, Denile, uga sio svetlo i posle toga ostao u sobi?" Svetlo se gotovo istog asa iskljui, i Bejli odmah shvati da se i te kako p revario kada je pomislio da je soba bez ikakvih ukrasa ili optikih iluzija. im je zavladala tama, imao je utisak da se nalazi na Otvorenom. Zaulo se slaba no u tanje po vetarca u kro njama drvea, i jedva raspoznatljivo, pospano amorenje ivotinjskog sveta u daljini. Imao je, takoe, utisak da mu iznad glave svetlucaju zvezde, uz poneki , jedva vidljivi oblaak koji bi brzo minuo nebom. "Denile, upali svetlo!" Svetlost preplavi celu sobu. "Denile", zastenja Bejli, "ne elim ni ta od svega ovoga. Ne elim zvezde, ni oblake, nikakve zvuke, drvee, povetarac - ak ni mirise. elim samo mrak - mrkli mrak . Mo e li mi to srediti?" "Razume se, partneru Elija." "Onda, uini tako. I poka i mi kako da sam ugasim svetlo, kada budem spreman da zaspim." "Ovde sam da bdim nad tobom, partneru Elija."

"Mo e to, siguran sam, initi i s one strane vrata", odvrati Bejli osorno. "P retpostavljam da se iskar nalazi pod prozorom, ukoliko, uop te, iza onih draperija postoje prozori." "Postoje... Partneru Elija, treba samo da kroi preko onog praga, i nai e se u linim prostorijama samo za tvoju upotrebu. Onaj zid tamo nije od vrstog materijala , i bez pote koa e proi kroz njega. im ue , svetlo e se upaliti, i isto tako, ugasiti - i nema nikakvih optikih iluzija. Mo e se i istu irati, ukoliko eli , ili uiniti bilo t inae ini pre odlaska na poinak ili posle buenja." Bejli pogleda u dotinom pravcu. Nije video nikakvu pukotinu u zidu, ali i zgled poda na tom mestu ukazivao je na zadebljanje kao da je zaista prag bio u p itanju. "Kako da, Denile, vidim to mesto u mraku?" upita on. "Taj deo zida - koji i nije zid - blago svetluca u pomrini. to se, pak, tie osvetljenja u sobi, na uzglavlju tvog kreveta nalazi se jedno maleno udubljenje , koje samo treba da dodirni prstom. Ukoliko je mrak, svetlo e se upaliti, a ukoli ko je soba osvetljena - zamraie se." "Hvala ti. Slobodan si." Pola asa kasnije, po to je izi ao iz linih prostorija, na ao se sklupan ispod ebe a; soba je bila u mraku, i on je le ao obuhvaen prijatnom toplinom neprozirne tame. Kao to je Fastolf rekao, bio je to dug i zamoran dan. Gotovo da nije moga o da poveruje da je tog jutra stigao na Auroru. U meuvremenu je saznao dosta, ali to mi nije pomoglo da se osea bolje. Le ao je u tami i razmi ljao o onome to se toga dana dogodilo, u nadi da e se setiti neega to je prenebregao - ali se ni ta slino tome ne dogodi. Toliko o zami ljenom, o troumom, pronicljivom Eliji Bejliju iz one hipertala sne drame. Du ek se ugibao pod njim, blago mu obuhvatajui itavo telo, grejui ga svojom t oplotom. Bejli se blago pomeri i du ek se istog asa ispravi pod njim, a onda se pon ovo ugnu da bi se prilagodio novom polo aju njegovog tela. Nije bilo nikakvog smisla da poku a u svom izmuenom, sna eljnom umu, ponovo da prebira po proteklom danu; ali naprosto nije mogao odoleti da to ne poku a jo je dnom, idui vlastitim tragom koji je za sobom ostavio ve prvog dana provedenog na A urori - od svemirske luke do Fastolfovog gazdinstva, potom do Gladijine kue, i na zad do Fastolfovog imanja. Gladija - lep a nego to ju je pamtio, ali nekako tvrda - bilo je neeg neobino tvrdog u njoj - ili je, naprosto, izgradila oko sebe za titni zid - jadna ena. Sa toplinom se priseti oseanja koje ju je obuzelo kada ga je onomad rukom dodirnula po obrazu - da je samo mogao ostati s njom nauio bi je - ti glupi Auroranci - odv ratno nemarni kada je seks u pitanju - sve kod njih prolazi - to znai da nema nieg t o vredi - nieg zaista vrednog - ba glupo... Misli mu skrenu e na Fastolfa, pa na Gla diju, pa ponovo na Fastolfa... na Fastolfa. Bejli se malo prome kolji i odsutno oseti kako se du ek ponovo prilagoava nje govom telu. Misli mu se usredsredi e na Fastolfa. ta se dogodilo pri povratku na Fa stolfovo imanje? Neko je ne to rekao? Ili nije rekao? I na brodu, pre no to je uop te dospeo na Auroru - ne to to se uklapalo... Bejli se obreo u nepostojeem svetu polusna, u kome se um sasvim oslobaa i bludi sledei vlastita pravila. Kao kad ovek lebdi, stremei nad prazninom i osloboen sile te e. Dogaaji su se nizali nekim svojim sledom - delii neega ega nije bio svestan - uobliavajui se - nadovezujui se jedan na drugi - uklapajui se - tvorei pauinastu mre - tkanje... A onda, kako mu se uini, zau neki zvuk koji ga istog asa razbudi. On oslu nu, ali ne zau ni ta, i ponovo utonu u polusan, nastojei da uhvati tok prea njih misli - a li mu one izmako e. Bilo je to kao da neka umetnika slika tone u ivi pesak. Jo je mogao da vidi njene obrise, naslage boja. Obrisi su joj postajali sve nejasniji, ali je znao da je slika jo tu. I dok je i dalje oajniki posezao za njom, ona sasvim potonu i i eze bez traga. Bez ikakvog traga. Da li je uop te o neem razmi ljao, ili je i puko seanje na to bila takoe samo p rikaza, nastala u besmislenoj bludnji ve napola usnulog uma? Usnuo je.

A kada se, tokom noi, nakratko probudio, on sneno pomisli: imao sam neku ideju. Neku va nu ideju. Ali nije se nieg seao, osim da mu je ne to bilo nadohvat uma. Ostao je budan neko vreme, zurei u tminu. Ukoliko je krajikom uma ne to nasl utio, to e se ponovo pojaviti, kada doe trenutak. A mo da i nee? (Jehosafata mu!) I on ponovo usnu. FASTOLF I VASILIJA 31. Bejli se iznenada tr e iza sna i sumnjiavo udahnu vazduh. Oseao se nekakav s laba an i neraspoznatljiv miris koji se, meutim, rasplinu pri drugom udisaju. Denil je ozbiljna lica stajao kraj njegove postelje. "Nadam se, partneru Elija, da si dobro spavao." Bejli se obazre oko sebe. Zavese su jo bile spu tene, mada je oigledno ve sva nulo. iskar mu je spremao odeu, sasvim razliitu, od obue do jakne, od one koju je Be jli imao na sebi prethodnog dana. "Sasvim dobro", odgovori on. "Reci mi, Denile, je li me to ne to probudilo ?" "Raspr ili smo, partneru Elija, po sobi malo antisomnina koji izaziva br e b uenje. Stavili smo ne to manju koliinu od uobiajene, budui da nismo bili sigurni kako e na tebe delovati. Mo da je trebalo da upotrebimo jo manju dozu." "Meni se uinilo kao da me je neko otpozadi mlatnuo mougom", primeti Bejli. "Koliko je sati?" "Sedam i pet minuta, po auroranskom vremenu", odgovori Denil. "Fiziolo ku potrebu za dorukom osetie kroz pola asa." Rekao je to bez i traka humora, mada bi, mo d a, neko ljudsko bie osetilo potrebu da te rei proprati osmehom. Javi se potom i iskar, glasom koji je bio krui i za nijansu manje vedar od Denilovog. "Gospodine, prijatelju Denilu i meni nije dozvoljeno da zalazimo u l ine prostorije. Ali ukoliko bi vam tamo bilo i ta potrebno, samo nas pozovite i sme sta emo vam to dobaviti." "Da, da, razume se." Bejli se pridi e, malo se prome kolji, a onda ustade iz kreveta. iskar istog asa stade da posprema postelju. "Gospodine, mogu li dobiti va u pid amu?" Bejli je trenutak oklevao. Ipak, u pitanju je bio samo robot. On se svue i dodade pid amu iskaru koji je uze, lako, gotovo neprimetno klimnuv i. Bejli alosno osmotri svoje telo. Odjednom postade svestan svog sredovenog tela koje je, po svemu sudei, bilo u daleko lo ijem stanju od Fastolfovog, mada je ovaj bio tri puta stariji od njega. Ni ne razmi ljajui, Bejli se osvrte za papuama; meutim, nije ih bilo. Po svoj prilici, nisu mu ni bile potrebne. Pod je delovao toplo i meko pod njegovim sto palima. Bejli kroi u line prostorije, i odmah zatra i obja njenja. S druge strane tobo n jeg zida, iskar mu ozbiljna lica objasni kako da koristi aparat za brijanje, gde se nalazi pasta za zube, kako da ispere klozetsku olju, i kako da podesi mlaz vod e iz tu a na eljenu temperaturu. Sve je tu bilo na vi em i razraenijem nivou od bilo ega to je Zemlja mogla po nuditi; nije bilo tankih pregradnih zidova kroz koje su se mogle uti kretnje drug ih korisnika linih prostorija i spontani zvuci koje su ispu tali - to je morao nauiti da ne primeuje, ukoliko je eleo da ouva oseaj privatnosti. Sve je to bilo prekomerno, pomisli Bejli natmureno dok je obavljao rasko n i jutarnji obred; meutim, bila je to prekomernost - ve mu je to bilo sasvim jasno - na koju bi se mogao lako navii. Ukoliko bi du e ostao ovde na Aurori, kulturni ok po povratku na Zemlju mogao bi biti prilino bolan - naroito kada je bila re o linim prostorijama. Nadao se, ipak, da ponovno prilagoavanje nee dugo potrajati; ali ist o tako, nadao se da se oni Zemljani koji budu naselili druge svetove nee uporno d r ati navike da imaju zajednike line prostorije.

e to na

Mo da je upravo tako, pomisli Bejli, trebalo opisati 'prekomernost': kao n ta se ovek veoma lako mogao navii. Bejli izie, obaviv i sve jutarnje potrebe, istu irav i se i osu iv i, sve e izbrijan i blistavih zuba. " iskare, gde bih mogao da naem dezodorans?" upita on. "Ne razumem vas, gospodine", odgovori robot. Denil se brzo ume a. "Kada si, partneru Elija, pokrenuo mehanizam za sapun janje, proizveo si i dezodorirajui efekat. Izvinjavam ti se to prijatelj iskar nije razumeo tvoje pitanje. Nedostaje mu moje iskustvo sa Zemlje." Bejli upitno podi e obrve i uz iskarovu pomo poe da se oblai. "Vidim da se iskar i ti i dalje ni za korak ne odmiete od mene", ree on. "J este li dosad uoili bilo kakav nagove taj da bi neko eleo da me ukloni s puta?" "Do sada nikakav, partneru Elija", odgovori Denil. "Uprkos tome, bilo bi mudro, ukoliko je to ikako mogue, da prijatelj iskar i ja budemo sve vreme uz teb e." "Zbog ega?" "Iz dva razloga, partneru Elija. Kao prvo, mo emo ti biti od pomoi ako se n ae u nedoumici oko bilo kog vida auroranskih shvatanja ili naina ivota sa kojima nis i upoznat. I kao drugo, moj prijatelj iskar, posebno, u stanju je da snimi i poto m reprodukuje svaku re svakog razgovora koji bi ti mogao voditi. To bi ti moglo i tekako koristiti. Sea se da je bilo trenutaka, dok si razgovarao sa dr Fastolfom i gospoom Gladijom, da smo prijatelj iskar i ja bili ili daleko ili smo se nalazili u drugoj prostoriji..." "Znai, te razgovore iskar nije snimio?" "U stvari, jeste, partneru Elija, ali ne ba najbolje - mo da pojedini delov i nee biti onoliko jasni koliko bismo to eleli. Bilo bi dobro da sve vreme budemo onoliko blizu tebe koliko je to uop te mogue." "Denile", odgovori Bejli, "da li zaista smatra da u se oseati opu tenije ukol iko u vama budem video vodie i aparate za snimanje, a ne uvare? Zar nije jednostav nije zakljuiti da ste mi, kao uvari, savr eno nepotrebni. Budui da do sada nije bilo a k ni nagove taja da me neko ugro ava, ne bi li bilo ispravno zakljuiti da do neeg slino g nee ni ubudue doi?" "Ne, partneru Elija, takvo bi pona anje bilo krajnje neoprezno. Dr Fastolf misli da njegovi neprijatelji imaju krajnje visoko mi ljenje o tebi. ak su poku ali da ubede predsednika da ne izda dozvolu dr Fastolfu da te pozove da doe ovamo, i s igurno je da nee odustati od nastojanja da ga ubede da te to hitnije vrati na Zeml ju." "Ipak, nemam utisak da takva miroljubiva nastojanja zahtevaju da imam te lohranitelje." "Ne zahtevaju, zaista, ali ako imaju povoda da strahuju da bi ti mogao d r Fastolfa osloboditi krivice, mo da e, u tom sluaju, doi do zakljuka da moraju preduz eti krajnje mere. Na kraju krajeva, ti nisi Auroranac, i sve konice koje na na em s vetu spreavaju nasilnika pona anja mogle bi se u tvom sluaju pokazati nedovoljne." Bejli se natmuri. "injenica da sam ovde proveo ve itav jedan dan i da se pr i tom ni ta nije dogodilo trebalo bi da ih smiri, i u velikoj meri smanji moguu pre tnju nasiljem." "Zaista izgleda tako", odgovori Denil, ni na koji nain ne pokazav i da je u oio ironiju u Bejlijevom glasu. "S druge, pak, strane", nastavi Bejli, "ukoliko bi se pokazalo da napred ujem u istrazi, to bi smesta povealo obim opasnosti." Denil je razmi ljao nekoliko trenutaka. "Nesumnjivo, bila bi to logina posl edica", slo i se on. "Zbog toga ete", dodade Bejli, " iskar i ti biti uz mene kuda god da krenem - za svaki sluaj, ukoliko mi poe za rukom da pokrenem istragu sa mrtve take." Denil se ponovo zamisli. "Nain na koji posmatra stvari pomalo me zbunjuje, ali ipak, ini mi se da si sasvim u pravu." "U tom sluaju", zakljui Bejli, "spreman sam za doruak... mada mom apetitu n ee ii u prilog saznanje da e alternativu za neuspeh predstavljati nasrtaj na moj ivo t!" 32.

Fastolf se iroko osmehnu Bejliju preko stola postavljenog za doruak. "Jest e li dobro spavali, gospodine Bejli?" Bejli je kao zanesen posmatrao re njeve unke. Mora da su bili seeni no em; jed nim rubom protezala se tanu na traka masnoe. Nije bila preraena, tako da je ukus, mo glo bi se rei, bio jo ' unkovitiji'. Bila su tu, takoe, jaja 'na oko', sa umancima u obliku spljo tenih polulopti , oivinim belancetom, veoma nalik belim radama koje mu je Ben, jednom, tamo na Ze mlji, pokazao na livadi. Znao je, razume se, kako jaje izgleda pre no to se pripr emi, da sadr i umance i belance, ali ih jo nikada nije video razdvojene po to su sprav ljeni za jelo. Na brodu, dok je dolazio ovamo, ak i na Solariji, jaja su uvek bil a poslu ivana u obliku omleta. Bejli podi e pogled prema Fastolfu. "Oprostite - rekoste ne to?" "Pitao sam vas da li ste dobro spavali", ponovi Fastolf strpljivo. "Jesam. ak, prilino dobro. Mo da bih jo " "Oh, da. Ne izgleda ba mnogo gostoljubivo kada su gosti u pitanju, ali po mislio sam da biste mo da eleli ranije da ustanete." "Bili ste u pravu. A ja vam ba i nisam pravi gost." Fastolf je utke jeo nekoliko trenutaka. Po to je otpio nekoliko gutljaja na pitka iz svoje olje, on se ponovo obrati Bejliju. "Da li vam je ne to palo na um to kom noi? Da li ste se, na primer, probudili sa nekom novom idejom, da niste na ne ki novi nain sagledali stvari?" Bejli se sumnjiavo zagleda u svog domaina, ali na Fastolfovom licu nije bi lo ni traka sarkazma. Bejli i sam podi e olju. "Ne, bojim se da nisam. I sada sam ta mo gde sam bio pro le veeri." On otpi gutljaj, a onda i nehotice iskrivi lice. " ao mi je..." ree Fastolf. "Kao da vam se napitak ne dopada?" Bejli ne to proguna i ponovo, oprezno, otpi jo jedan gutljaj. "Obina kafa, znate", ree Fastolf. "Bez kofeina." Bejli se namr ti. "Nema ba ukus kafe, i... Oprostite, dr Fastolfe, ne bih el eo da zvuim sumanuto, ali Denil i ja smo maloas, pomalo u ali, popriali o moguem nasr taju na mene, u svakom sluaju, ja sam se alio, ali ne i Denil - i tako, palo mi je na pamet kako bi mo da mogli..." Glas mu zamre. Fastolf izvi obrve, a onda, promrmljav i ne to u znak izvinjenja, uze Bejlij evu olju i omirisa je. Potom nali nekoliko kapi u svoju ka iicu i oku a je. "Bez gre ke je, gospodine Bejli", ree on. "Nije zatrovana." "Izvinite to se pona am ovako luckasto", odvrati Bejli. "Znam da su je prip ravili va i roboti - ali, da li ste sasvim sigurni?" Fastolf se nasme i. "Nekada su znali i robote da obmanu... Ali ovog puta t o nije sluaj. Stvar je naprosto u tome to kafa, mada veoma omiljena kao napitak na svim svetovima, potie od razliitih vrsta zrna. Dobro je poznato da ljudima najvi e prija vrsta kafe koja se pije na njihovom svetu. ao mi je, gospodine Bejli, ali n emam ovde zemaljsku vrstu kafe da vas poslu im. Da li biste radije uzeli mleka? Ml eko je, znate, manje vi e isto na svim svetovima. Ili neki voni sok? Smatra se da j e auroranski sok od gro a najbolji. Neki, ak, musle da mu dopu tamo da malo prevri, al i to, razume se, nije istina. Vode?" "Probau sok od gro a." Bejli ponovo sumnjiavo pogleda olju s kafom. "Pretposta vljam da u morati da se naviknem na nju." "Taman posla!" odvrati Fastolf. "Zbog ega bi se ovek, bez prave potrebe, n avikavao na ne to to mu ne prija? I tako..." Osmeh kao da mu postade pomalo nategnu t dok se vraao na svoju prethodnu misao. "I tako, znai, no i krepak san nisu vam po mogli da doete ni do ega upotrebljivog?" " ao mi je", odgovori Bejli. A onda, prisetiv i se neega, odjednom se namr ti. "Mada..." "Da?" "Imam utisak da sam se, neposredno pre no to sam zapao u san, dok sam leb deo u praznom prostoru izmeu sna i jave, odjednom na ao na tragu neega..." "Zaista? A ta je to bilo?" "Ne znam ni sam. Ta me je misao naterala da se na trenutak rasanim, ali spavao da nije bilo onog antisomnina.

kada sam se probudio nje vi e nije bilo. Ili me je, mo da, prenuo samo neki umi ljeni zvuk. Ne seam se. Poku ao sam da je zadr im, ali bez uspeha. Nestala je. Rekao bih da te stvari i nisu tako retke." Fastolf ga je zami ljeno posmatrao. "Jeste li sigurni da vam se to uop te de silo?" "U stvari, nisam. Misao mi se tako brzo rasplinula, da ak nisam siguran n i da mi se uop te javila. A ako i jeste, mo da mi se uinila vrednom samo stoga to sam ve bio napola usnuo. Kada bi se sada, usred bela dana, ponovo pojavila, mo da bi se ispostavilo da nema ba nikakvog smisla." "Ipak, ma ta ona bila, i ma koliko neraspoznatljiva, mora da je, ipak, os tavila neki trag." "Sasvim je mogue, dr Fastolfe. U tom sluaju, javie mi se ponovo. Ubeen sam u to." "Treba li, onda, da sedimo i ekamo?" "A ta bismo drugo mogli uiniti?" "Znate, postoje psihike sonde..." Bejli se zavali u sedi te i za trenutak se netremice zagleda u Fastolfa. "u o sam za njih", odgovori on, "ali se policija na Zemlji njima ne slu i." "Gospodine Bejli, nismo na Zemlji", primeti Fastolf blago. "Sonda mo e da o teti mozak... Nije li tako?" "Malo je verovatno da bi do toga moglo doi, ako se sondom rukuje kako val ja." "Ali nije nemogue, ak i ako se njome rukuje kako valja", odvrati Bejli. "K oliko mi je poznato, psihika sonda se i na Aurori mo e koristiti iskljuivo pod preci zno utvrenim uslovima. Onima, na kojima se koristi, mora biti dokazana krivica za neki te ak zloin, ili mora..." "Tako je, gospodine Bejli, ali to se odnosi na Aurorance. Vi, meutim, nis te Auroranac." "Mislite da se, samo zato to sam Zemljanin, prema meni mo e postupati nehum ano?" Fastolf se nasme i i ra iri ruke. "Ma haj'te, gospodine Bejli. Ni ta lo e nisam mislio. Sino ste bili toliko oajni, da vam je, ak, u nameri da razre imo na problem, p alo na um da Gladiju dovedemo u u asan i tragian polo aj. Jednostavno sam se zapitao da li ste dovoljno oajni da i samog sebe izlo ite riziku?" Bejli protrlja oi i trenutak ili dva, ne ree ni ta. "Da, priznajem, sino sam pogre io", ree on izmenjenim glasom. "Ipak, to se ovoga sada tie, nemamo nikakvog dok aza da je pomisao koja mi se javila u polubudnom stanju, od ikakvog znaaja za na p roblem. Mo da je re o pukoj fantaziji - istoj besmislici. A mo da nije ni bilo nikakve misli. Niega. Smatrate li, onda, po to je mogunost dobitka tako mala, da bi bilo mu dro izlo iti moj mozak moguem o teenju, imajui pri tom u vidu, kako sami rekoste, da up ravo od njega zavisi razre enje na eg problema" Fastolf klimnu. "Veoma uspe no branite svoj stav; ali ponavljam, nisam ni mislio ozbiljno." "Hvala vam, dr Fastolfe." " ta emo dalje?" "Pre svega, eleo bih da jo jednom porazgovaram sa Gladijom. Potrebna su mi izvesna obja njenja." "Trebalo je da to sino obavite." "Sla em se, ali bilo je toliko toga to sam sino morao da svarim, tako da su mi neke stvari naprosto promakle. Ja sam istra iva, a ne bezgre ni kompjuter." "Nemojte misliti da vam zbog bilo ega zameram... Naprosto, te ko mi pada da Gladiju uznemiravam bez stvarne potrebe. U svetlosti onoga to ste mi sino rekli, logino je pomisliti da je veoma uznemirena." "Izvan svake sumnje. Ali isto tako, gotovo oajniki eli da ustanovi ta se zap ravo dogodilo - ko je, ukoliko je uop te re o bilo kome, ubio onoga koga je smatral a svojim suprugom. I to je sasvim razumljivo. Siguran sam da e biti spremna da mi pomogne... Ali pored toga, eleo bih da porazgovaram sa jo jednom osobom." "S kim?" "Sa va om kerkom, Vasilijom." "Sa Vasilijom? Ali zbog ega? emu bi to moglo poslu iti?"

"Ona je robotiar. eleo bih da, pored vas, porazgovaram sa jo jednim strunjak om za robotiku." "Ne bih to voleo, gospodine Bejli." Zavr ili su sa dorukom, i Bejli ustade. "Dr Fastolfe, moram vas jo jednom po dsetiti da sam ovde na va zahtev. Nemam nikakvih formalnih ovla enja za policijsku i stragu. Ne znam nikoga iz auroranske vlade. Jedini nain da do kraja prodrem u ovu alosnu zbrku jeste da se nadam da e ljudi dobrovoljno saraivati sa mnom i odgovara ti na moja pitanja. Ukoliko, pak, poku ate da me u tome ometete, u tom se sluaju oigledno neu pom eriti s take na kojoj sam sada - a to je nigde. Bie to izuzetno lo e po vas - pa, pr ema tome, i za Zemlju - te vas stoga molim da mi ne stajete na put. Ukoliko mi o moguite da porazgovaram s kime god po elim - ili, makar, samo poku ate da mi to omogui te - ljudi ovde na Aurori sigurno e umeti to da ocene kao izraz va e uverenosti u v lastitu nevinost. Ukoliko, pak, s druge strane, budete ometali moju istragu, do kakvog bi drugog zakljuka mogli doi osim da ste krivi i da strahujete da budete ra zoblieni?" "Razumem vas, gospodine Bejli", odgovori Fastolf. "Ali zbog ega ba Vasilij a? Postoje i drugi robotiari." "Vasilija je va a ker. Poznaje vas, i vrlo verovatno ima sasvim odreen stav u pogledu toga da li ste vi mogli da uni tite robota. Pored toga, budui da je lan Ro botikog instituta i da je na strani va ih politikih neprijatelja, svako pozitivno mi l jenje koje bi ona dala delovalo bi veoma uverljivo." "A ako bude svedoila protiv mene?" "S tim emo se suoiti kada do toga doe. Da li biste bili dobri da stupite u vezu s njom i zamolite je da me primi?" "Poslu au vas", ree Fastolf pomirljivo, "ali gre ite ako mislite da e mi to lak o poi za rukom. Mo da je prezauzeta - a mo da e samo tvrditi da jeste. Mo da se uop te ne nalazi na Aurori. Mo da ne eli da u sve ovo bude ume ana. Poku ao sam sino da vam objasn im da ima razloga - da ima razloga da misli da ima razloga - da se neprijateljsk i odnosi prema meni. Mo da je ba moj zahtev da vas primi navede na odbijanje - napr osto da bi pokazala koliko je mnome nezadovoljna." "Hoete li bar poku ati, dr Fastolfe?" Fastolf uzdahnu. "Poku au, dok vi budete razgovarali sa Gladijom... Pretpos tavljam da biste eleli da ponovo odete do nje? Znate, stvar biste mogli isto tako dobro obaviti i pomou trodimenzionalnog ekrana. Slika je tako kvalitetna, da ne biste ni uoili razliku u odnosu na lini kontakt." "Svestan sam toga, dr Fastolfe, ali Gladija je Solarijanka i ima vrlo ne prijatna iskustva sa trodimenzionalnim kontaktima. Pored toga, nepopravljivo sam sklon mi ljenju da postoje znatne dodatne prednosti u neposrednom kontaktu. Trenu tna situacija toliko je osetljiva i te koe suvi e velike da bih tek tako odustao od t ih dodatnih prednosti." "U redu, onda, javiu Gladiji..." On se okrenu, za trenutak zastade, a ond a se ponovo zagleda u svog gosta. "Ali gospodine Bejli..." "Da, dr Fastolfe?" "Sino ste mi pomenuli da se nalazite u veoma ozbiljnoj situaciji i da bis te ak bili spremni da zanemarite sve nezgodne posledice s kojima bi se Gladija mo gla suoiti. Kako rekoste, na kocki su mnogo va nije stvari." "Tako je, ali se mo ete osloniti na mene da u nastojati da to izbegnem ukol iko ikako budem mogao." "Ne mislim sada na Gladiju. eleo bih samo da vam skrenem pa nju na to da bi se takvo va e ispravno gledi te moralo protegnuti i na mene. Ne oekujem, naime, da v odite rauna o mom oseanju nelagodnosti, ili mom ponosu, ukoliko vam se pru i prilika da porazgovarate sa Vasilijom. Ne oekujem od va eg razgovora ni ta posebno; ali ako budete s njom razgovarali, morau da prihvatim sve to iz toga proistekne, i stoga m e ne smete tedeti. Razumete li me?" "Da vam iskreno priznam, dr Fastolfe, nijednog trenutka nisam ni pomisli o da vas tedim. Ukoliko bi trebalo da odvagnem izmeu va eg oseanja neprijatnosti i po sramljenosti s jedne, i koristi po va u politiku i dobrobiti mog sveta s druge str ane, ne bih ni trenutka oklevao..." "Odlino... Va stav morali bismo, takoe, protegnuti i na vas lino. Ni ono to v

ama odgovara ne bi smelo da nam stoji na putu." "Bilo je to razre eno onog trenutka kada ste, ni ta me ne pitajui, odluili da me dovedete ovamo." "Ipak, imam jo ne to u vidu. Ukoliko, posle nekog razumnog razdoblja - ne d ugog, ve razumnog - ne krenete s mrtve take, moraemo, ipak, da razmotrimo i mogunost primene psihike sonde. Mo da nam je poslednje pribe i te da ustanovimo ta to va um zna, a ega vi niste svesni." "Mogue je, dr Fastolfe, da ne zna ni ta." Fastolf snu deno pogleda Bejlija. "Sla em se. Ali kao to sami rekoste kada sm o govorili o mogunosti da Vasilija svedoi protiv mene - suoiemo se s tim kada vreme za to doe." On se ponovo okrenu i izie iz sobe. Bejli je zami ljeno gledao za njim. inilo mu se sada sasvim moguim da se, u sluaju napretka u istrazi, suoi sa nekom nepoznatom, ali ozbiljnom pretnjom. S dru ge strane, ukoliko napredak izostane, nai e se pred psihikom sondom - to jedva da bi moglo biti i ta bolje. "Jehosafata mu!" jeknu on. 33. Put do Gladijine kue uinio se Bejliju krai nego prethodnog dana. Dan je bio sunan i veoma prijatan, ali krajolik je delovao nekako drugaije. Sunce je sada, r azume se, sijalo sa suprotne strane neba, i boje su bile delimino drugaije. Sasvim je mogue da je biljni svet drugaije izgledao izjutra nego uvee - mo da je, ak, i mirisao drugaije. Seao se sasvim dobro da je, povremeno, na isti nain raz mi ljao i o zemaljskom biljnom svetu. Denil i iskar i ovog puta bili su u njegovoj pratnji, ali su i li uporedo s njim i delovali opu tenije. "Da li su svi dani ovde sunani", upita Bejli, tek razgovora radi. "Nisu, partneru Elija", odgovori Denil. "Da je tako, bilo bi to pogubno za biljni svet, i shodno tome, i za itelje Aurore. U stvari, vremenska prognoza k a e da nam kasnije tokom dana predstoji naoblaenje." " ta je ono?" upita Bejli iznenaeno. Neka sivomrka ivotinjica protezala je n oge na travnjaku. Ugledav i ih, ona pomalo lenjo poskoi. "Zei, gospodine", odgovori iskar. Bejli se opusti. Viao ih je i na zemaljskim poljima. Gladija ih ovog puta nije ekala na dovratku, ali je bilo jasno da ih i ekuje . Gladija ne ustade kada ih jedan robot uvede u kuu, i obrati im se glasom u kome su se me ali umor i mrzovolja. "Dr Fastolf me je obavestio da ponovo eli da me vidi . ta je sad u pitanju?" Na sebi je imala haljinu tesno pripijenu uz telo; bilo je oigledno da isp od nje nema ni ta. Kosa joj je bila zae ljana unazad, a lice dosta bledo. Delovala je iznurenije nego prethodnog dana, i bilo je oito da je malo spavala. Denil, seajui se ta se dogodilo prethodnog dana, nije ni u ao u sobu. iskar je meutim u ao, i po to se pomno obazreo na sve strane, smestio se u udubljenje u zidu. Jedan od Gladijinih robota stajao je u drugom udubljenju. "Stra no mi je ao, Gladija, to sam morao ponovo da te uznemirim..." zapoe Bej li. "Zaboravila sam jue da ti ka em", prekide ga ona, "da e Janderovi ostaci, po t o bude spaljen, biti poslati natrag u fabriku, na dalju preradu. Pretpostavljam da e neobino delovati saznanje da je svaki novi robot koga ugledam sazdan od nemal og broja Janderovih atoma." "I nas", primeti Bejli, "kada umremo podvrgavaju recikla i; i ko zna kolik o je i ijih atoma ovog trenutka u nama dvoma, i u kome e se jednog dana nai na i atom i." "U pravu si, Elija. Podsetio si me, jo jednom, kako je lako filosofirati o nevoljama drugih." "U pravu si i ti, Gladija, ali nisam do ao ovamo da bih 'filosofirao'." "Obavi onda ono zbog ega si do ao."

"Moram ti postaviti jo neka pitanja." "Zar ona juera nja nisu bila dovoljna? Jesi li proteklu no proveo u smi ljanju novih?" "Delimino da, Gladija... Jue si mi rekla da su ti se i tokom tvoje veze sa Janderom - veze mu a i ene - izvesni ljudi nudili, i da si ih ti redom sve odbila. Mora mi rei ne to pobli e o tome." "Zbog ega?" Bejli ne obrati pa nju na njeno pitanje. "Reci mi", nastavi on, "koliko ti se ljudi ponudilo dok si bila u braku sa Janderom?" "Ne vodim bele ke o tome, Elija. Trojica ili etvorica." "Da li je iko od njih bio naroito uporan? Da li ti se iko ponudio vi e nego jednom?" Gladija koja je dotad izbegavala njegov pogled, ovoga ga puta pogleda pr avo u oi. "Jesi li razgovarao s nekim o tome?" upita ga ona. Bejli odmahnu glavom. "O tim stvarima razgovarao sam samo sa tobom. Meuti m, na osnovu tvojih odgovora ini mi se da mogu zakljuiti da je bar jedan od njih b io uporniji od drugih." "Da, jedan - Santiriks Gremionis." Ona uzdahnu. "Auroranci imaju tako udn a imena, i on je zaista bio udan - za jednog Auroranca. Niko se drugi tako uporno , kao on, nije vraao na tu temu. Uvek je delovao uglaeno, svaki je put sa sme kom i lakim naklonom prihvatao moje odbijanje, a onda bi opet, sledee nedelje ili, ak, s ledeeg dana, poku ao ponovo. Samo to navaljivanje delovalo je pomalo nepristojno. S vaki pristojan Auroranac prihvatio bi odbijanje kao trajno, osim, razume se, ako mu mogui partner ne bi veoma jasno dao do znanja da je promenio mi ljenje." "Reci mi jo jednom... Da li su oni koji su ti se nudili znali za tvoju ve zu sa Janderom?" "Nije to bilo ne to to bih pominjala u usputnim razgovorima." "Hajde, onda, da se usredsredimo na tog Gremionisa. Da li je on znao da ti je Jander suprug?" "Nikada mu to nisam ni pomenula." "Ne odbacuj to tek tako, Gladija. Nije su tina u tome da li si mu rekla. Z a razliku od drugih, nudio ti se vi e puta. Usput: koliko puta, ukoliko se sea ? Tri? etiri puta? Koliko?" "Nisam brojala", odgovori Gladija umorno. "Desetak puta, mo da i vi e. Da, s ve u svemu, nije bio prijatna osoba, htela sam da naredim robotima da ga vi e ne p u taju na moje imanje." "Da, ali ipak nisi. Da bi ti se ponudio toliko puta potrebno je vreme. N avraao je da te vidi. Sretao se s tobom. Imao je dovoljno vremena da uoi Janderovu prisutnost, i kako si se odnosila prema njemu. Zar nije mogao da pogodi u kakvo m ste odnosu?" Gladija odmahnu glavom. "Ne verujem. Jander se nikad nije pojavljivao ka da sam imala goste." "Da li si mu ti nalo ila da se ne pojavljuje? Pretpostavljam da jesi." "Jesam. Ali pre nego to nagovesti da je to bilo stoga to sam se stidela na e veze, rei u ti da je, naprosto, u pitanju bila elja da izbegnem neprijatne komplika cije. Nisam se sasvim oslobodila solarijanske potrebe za privatno u kada je seks u pitanju - to je ne to za ta Auroranci ve odavno ne znaju." "Razmisli jo malo. Nije li, ipak, mogao ne to da nasluti? Eto, tu je, pred tobom, zaljubljen ovek..." "Zaljubljen!" Zvuk koji be e ispustila liio je na frktaj. " ta Auroranci znaj u o ljubavi?" "Verovao je da je zaljubljen u tebe, ali mu ti nisi uzvraala istom merom. Imajui u vidu osetljivost i sumnjiavost zaljubljenog kome nije uzvraeno istom mero m, nije li, ipak, mogao da nasluti ta je bilo u pitanju? Razmisli malo! Da li je ikad, onako izokola, pomenuo Jandera? Da li je rekao bilo ta to bi moglo pobuditi makar najmanju sumnju..." "Nije! Nije! Naprosto je nezamislivo da bilo koji Auroranac stavlja nepr ijatne primedbe na raun seksualnih sklonosti ili navika drugih ljudi." "Nisu to morale biti grube primedbe. Mo da, samo poneka aljiva opaska. Bilo

to bi moglo nagovestiti da mu je bio poznat tvoj i Janderov odnos." "Ne! Da je mladi Gremionis makar samo jednu re izustio u tom smislu, nika da vi e ne bi ni kroio u moju kuu; postarala bih se, ak, da se vi e s njim ne susretnem ... Ali ne bi on uradio ni ta slino. Bio je pun obzira prema meni." "Rekla si maloas 'mlad'... Koliko je godina tom Gremionisu?" "Otprilike je mojih godina... Trideset pet. Mo da je ak godinu ili dve mlai. " "Pravo dete", primeti Bejli snu deno. "Mlai je i od mene. Ali u tim godinam a... Pretpostavimo da je ipak naslutio kakav je odnos izmeu tebe i Jandera, ali d a nije ni ta rekao... ba ni ta. Nije li, uprkos tome, mogao biti ljubomoran?" "Ljubomoran?" Bejliju se iznenada uini da ta re mo da nema nikakvog znaenja ni na Aurori, n i na Solariji. "Ljut to si mu pretpostavila nekog drugog." "Poznato mi je ta znai re 'ljubomoran'", odvrati Gladija o trim glasom. "Pono vila sam je samo zato to me je iznenadilo da mo e i pomisliti da bi bilo koji Aurora nac mogao osetiti ljubomoru. Na Aurori, kada su polni odnosi u pitanju, nema lju bomore. Mo da, kada su druge stvari u pitanju, ali ne i kada je re o seksu." Izraz na njenom licu bio je dovoljno reit. "ak i da je bio ljubomoran, od kakvog bi to z naaja bilo? ta je, na kraju krajeva, u vezi s tim mogao uiniti?" "Mogao je rei Janderu da bi odnos sa jednim robotom mogao ugroziti tvoj p olo aj na Aurori..." "Ali to bi bila la !" "Ipak, ukoiko mu je tako bilo reeno, Jander je u to mogao poverovati - po verovati da te ugro ava, da ti mo e naneti zlo. Ne bi li to mogao biti razlog njegov og 'mentalnog iskljuivanja'" "Jander u to ne bi nikad poverovao. Svaki dan koji sam provodila s njim i nio me je srenom - i to sam mu i rekla." Bejli ostade miran. Oigledno, nije shvatala su tinu pitanja, i stoga je, na prosto, morao da joj ga sasvim pojasni. "Siguran sam da ti je poverovao; ali nij e li, isto tako, mogao biti nagnan da poveruje i u rei neke druge osobe koja mu j e govorila suprotno. I ukoliko se, u tom sluaju, na ao usred nepodno ljive dileme pro uzrokovane Prvim zakonom..." Gladijino lice se iskrivi. "To je a avo!" kriknu ona. "Ponavlja mi onu staru priu o Suzani Kalvin i robotu koji je bio u stanju da ita misli drugih osoba. Nik o iznad deset godina ne bi nikad poverovao u to!" "Ipak, nije li mogue da..." "Ne, nije. Potiem sa Solarije i znam dovoljno o robotima da mi bude jasno da je to, naprosto, nemogue. U svakom sluaju, bio bi neophodan izvanredan strunjak da tako ne to izazove kod nekog robota. Dr Fastolf bi to mo da bio u stanju da izve de, ali ne i Santiriks Gremionis. Gremionis je modni kreator, i radi sa ljudima: oblikuje frizure i pravi nacrte za odeu. Ja radim to isto, ali sa robotima. Grem ionis u ivotu nije dotakao nekog robota. Ne zna ni ta o njima; jedino to ume jeste d a im naredi da zatvore prozor, ili urade ne to slino tome. Ali poku ava li ti to da mi nagovesti da je odnos izmeu Jandera i mene... da sam ja..." Ona sna no pritisnu prs tom grudi, i obline njenih malenih dojki jasno se ocrta e ispod tkanine. "... Da s am ja prouzrokovala Janderovu smrt?" "Ni ta ti nisi svesno uinila", odgovori Bejli, elei i sam da se zauzda, ali, nekako, ne uspevajui da prestane s ispitivanjem. "A ta ako je Gremionis saznao od dr Fastolfa kako da..." "Gremionis nije poznavao Fastolfa; uostalom, ne bi ni bio u stanju da sh vati i ta od onoga to bi mu on mogao rei." "Ne mo e biti potpuno sigurna ta je Gremionis mogao shvatiti, a ta nije; to se , pak, tie toga da li je poznavao dr Fastolfa - ukoliko je toliko oko tebe obleta o, morao je esto boraviti na tvom imanju, i tako..." "Dr Fastolf gotovo nikad nije boravio na mom imanju. Jue, kada te je dove o ovamo, tek je drugi put prekoraio moj prag. Strahovao je da bi me njegovo nasto janje da bude u mojoj blizini moglo udaljiti od njega - sam mi je to jednom reka o. Mislio je da je na taj nain izgubio svoju ker - prilino a avo... Shvata li, Elija, d a kada ivi nekoliko stotina godina, ima vi e nego dovoljno vremena da izgubi na hiljad e stvari. Budi zah-zahvalan, Elija, to e kratko iveti." Nesuspregnuti jecaji potresa

ta

li su joj itavo telo. Bejli je pogleda i oseti se bespomoan. " ao mi je, Gladija. Nemam vi e pitanj a. Da pozovem nekog robota? Da li ti je potrebna pomo?" Ona zatrese glavom i samo odmahnu rukom. "Idi, sada, samo idi", ree ona s lomljenim glasom. "Molim te, odlazi." Bejli je za trenutak oklevao, a onda krenu preko sobe, baciv i jo jedan, br i an pogled put Gladije dok je zamicao kroz vrata. iskar je i ao za njim, a izvan kue mu se pridru i i Denil. Bejli jedva da ih je primeivao; samo je, na asak i odsutno p omislio kako se sve vi e navikava na njihovu prisutnost, kao na vlastitu senku ili odeu, i kako e uskoro, mo da, doi trenutak kada e se bez njih oseati gotovo obna en. Koraao je urno prema Fastolfovoj kui, dok mu se u glavi sve mutilo. Vasilij u je u poetku eleo da sretne iz istog oaja, ne, ak, ni iz puke radoznalosti. U meuvrem enu, meutim, stvari su se promenile. Postojali su, ma koliko mali bili, svi izgle di da se spotakao o ne to zaista va no. 34. Kada se Bejli vratio, na prijatnom Fastolfovom licu videle su se duboke bore. "Ima li ikakvog napretka?, upita ga on. "Otklonio sam bar jedan deo mogunosti... mo da." "Jedan deo mogunosti? A kako mislite da otklonite i drugi deo? Ili, jo bol je: kako mislite da ustanovite pravu mogunost?" "Kada neka mogunost ne mo e da se otkloni, poinju da se naziru prave mogunost i." "A ako se ispostavi da je nemogue otkloniti taj drugi deo mogunosti koji t ako zagonetno pominjete?" Bejli sle e ramenima. "Pre no to ponemo da traimo vreme na to, voleo bih da s e vidim sa va om kerkom." Fastolf je delovao razoarano. "Gospodine Bejli, uinio sam onako kako ste z ahtevali i poku ao da s njom stupim u vezu. Morao sam je, ak, probuditi." "Hoete da ka ete da ivi na delu planete gde je sada no? Nije mi to palo na pa met..." Bejli se smrknu. "Bojim se da se pona am luckasto, zaboravljajui da vi e nisa m na Zemlji. U podzemnim Gradovima dan i no izgubili su svaki smisao; doba dana p o pravilu je svuda isto." "Nije ba tako ravo. Eos je robotiarski centar Aurore, i malo robotiara ivi iz van njega. Naprosto, jo je spavala, i injenica da sam je probudio nije, po svemu s udei, naroito doprinela njenom raspolo enju. Nije htela da razgovara sa mnom." "Pozovite je ponovo", zatra i Bejli urno. "Razgovarao sam sa njenim sekretarom-robotom, i pro lo je nekoliko neprija tnih trenutaka dok su poruke bile razmenjivane. Sasvim mi je jasno dala na znanj e da ni na koji nain ne eli da razgovara sa mnom. to se vas tie, bila je ne to umereni ja. Robot mi je saop tio da je spremna da vam posveti pet minuta na svom privatnom kanalu..." Fastolf pogleda na mera vremena na zidu. "...ukoliko je pozovete kroz pola sata. Ali ni pod kakvim okolnostima ne eli da se vidi sa vama lino." "Njeni mi uslovi ne odgovaraju, ba kao ni vreme. Moram je lino videti, i p rovesti s njom onoliko vremena koliko mi bude potrebno. Da li ste joj, dr Fastol fe, objasnili od kolike je to va nosti?" "Poku ao sam. Nije je zanimalo." "Otac ste joj. Sigurno..." "Neuporedivo je manje sklona da popusti mene radi, nego da je u pitanju neka strana osoba. Znao sam to, pa sam se poslu io iskarom." " iskarom?" "Da, njime. iskar joj je, znate, velika slabost. Dok je studirala robotik u na univerzitetu, uzela je sebi slobodu da izvr i neke manje prepravke u njegovom programu - ni ta vas vi e od tog nee zbli iti s nekim robotom, osim, razume se, Gladij inog naina. Bilo je to skoro kao da je iskar bio Endru Martin." "Ko je Endru Martin?" "Ko je bio - ne ko jeste", odvrati Fastolf. "Nikad niste uli za njega?" "Ne, nisam." "udno! Sva na a drevna predanja potiu sa Zemlje, a opet, na Zemlji kao da ne

znaju za njih... Endru Martin je bio robot koji je postepeno, korak po korak, p oprimio ljudsko oblije. Da se razumemo: i pre Denila je bilo humanoidnih robota, ali su svi oni bili poput igraaka, jedva ne to vi e od automata. Ipak, bez obzira na to, udesne su se prie ispredale o sposobnostima Endrua Martina - pouzdan znak da s u prie o njemu bile puke fantazije. Deo tih predanja bila je i jedna ena, poznata kao Mala Gospoj'ca. Njihov odnos bio je odve slo en da bih vam ga sada podrobnije o bja njavao; u svakom sluaju, gotovo da ne postoji devojica na Aurori koja ne sanjari o tome da bude Mala Gospoj'ca i ima Endrua Martina za robota. Vasilija je u tom pogledu bila srenija - iskar je bio njen Endru Martin." "I?" "Napomenuo sam njenom robotu da biste do li u pratnji iskara. Godinama ga v e nije videla, pa sam pomislio da bi je to moglo navesti da pristane da se vidi s a vama." "Po svemu sudei, nije vam uspelo." "Nije." "Onda moramo smisliti ne to drugo. Mora postojati nain da je privolimo da s e vidi sa mnom." "Mo da ete ne to smisliti", slo i se Fastolf. "Kroz nekoliko trenutaka pojavie s e na ekranu, i na raspolaganju ete imati pet minuta da je ubedite da je neophodno da se lino susretnete." "Pet minuta! ta mogu da uinim za pet minuta?" "Ne znam. Ipak, i to je bolje nego ni ta." 35. Petnaest minuta kasnije, Bejli se smesti pred trodimenzionalni ekran, sp reman da se susretne sa Vasilijom Fastolf. Dr Fastolf se sklonio, objasniv i, suvo se sme ei, da bi njegova prisutnost s amo mogla doprineti da mu ker bude manje popustljiva. Ni Denila nije bilo. Samo j e iskar bio u sobi da mu pravi dru tvo. "Trodimenzionalni kanal dr Vasilije je otvoren za prijem", oglasi se iska r. "Jeste li spremni, gospodine?" "Onoliko koliko to uop te mogu biti", odvrati Bejli namr teno. Nije eleo da s edne, smatrajui da e u stojeem polo aju delovati ubedljivije. (Ali koliko je, uop te, n eki Zemljanin mogao biti ubedljiv?) Ekran se osvetli dok se, istovremeno, ostali delovi prostorije zamrai e, i uskoro se pred Bejlijem ukaza jedna ena iji su obrisi u poetku bili nejasni. Stajal a je suelice prema njemu, osloniv i se desnom rukom na laboratorijski stoi pretrpan r aznim dijagramima. (Nema sumnje, i ona je nameravala da ostavi utisak). Dok se slika izo travala, rubovi ekrana kao da su poeli da se rasplinjuju i Vasilijina prilika (ukoliko je to bila ona) postepeno se sasvim uoblii. Stajala je u sobi koja je po svemu delovala stvarno, osim to se po onome to se u njoj nala zilo razlikovala od sobe u kojoj se Bejli nalazio; linije na mestu dodira bile s u o tro izra ene. Na sebi je imala tamnosmee, iroke pantalone koje su od butina nani e bile po luprozirne, tako da su joj se mogli videti nejasni obrisi nogu. Nosila je tesnu bluzu bez rukava, tako da su joj ruke bile obna ene do ramena. Izrez na grudima bi o je dubok, dok joj je plava kosa bila uvijena u sitne kovrd e. Nije bila nimalo nalik na svog oca, i sasvim sigurno, nije imala oeve vel ike u i. Bejli pomisli da joj je majka morala biti veoma lepa ena, i da je Vasilija imala sree pri me anju roditeljskih gena. Bila je niska rasta i u crtama njenog lica Bejli je lako uoio veliku slino st sa Gladijom - iako joj je izraz bio daleko hladniji i sadr ao sva obele ja linosti sna ne volje. "Jeste li vi onaj Zemljanin koji je do ao da re i problem mog oca?" upita on a o tro. "Jesam, dr Fastolf", odvrati Bejli istim, prepadajuim tonom. "Mo ete me zvati dr Vasilija. Ne bih elela da budem oslovljavana isto kao m oj otac." "Dr Vasilija, moram porazgovarati sa vama, licem u lice, onoliko dugo ko liko je to razumno."

"Ne sumnjam da tako mislite. Meutim, budui da ste Zemljanin, predstavljate ozbiljno izvori te zaraza." "Medicinski sam potpuno proveren, i ne predstavljam opasnost ni za koga. Va otac je sve vreme sa mnom ve vi e od jednog dana." "Moj otac izigrava idealistu, i povremeno mora da ini stvari koje e ga pre dstaviti u takvoj svetlosti. Nemam nameru da ga u tom pogledu sledim." "Pretpostavljam da mu ne elite nikakvo zlo. Ipak, moglo ga snai ukoliko od bijete da se sretnete sa mnom." "Samo gubite vreme. Neu se sresti s vama, osim, iskljuivo, na ovaj nain; po red toga, ve je pro la polovina vremena koje sam odluila da vam posvetim. Ukoliko va m to ne odgovara, mo emo odmah prekinuti na razgovor." " iskar je ovde, dr Vasilija, i eleo bi da vam preporui da se ipak sretnemo. " iskar stupi u vidno polje. "Dobro jutro, Mala Gospoj'ce", ree on tihim gla som. Vasilija je za trenutak delovala pometeno, ali kada je ponovo progovoril a, glas joj je bio osetno bla i. "Milo mi je, iskare, to te ponovo vidim, i sastau se s tobom kada god to po eli ... Ali nemam nameru da se naem s ovim Zemljaninom, ak ni na tvoj nagovor." "U tom sluaju", ume a se Bejli, izbacujui u oajanju svoju poslednju kartu, "m orau da sluaj Santiriksa Gremionisa iznesem u javnost bez prethodnog dogovora s va ma." Vasilijine oi se ra iri e, i ona podi e ruku sa police i stisnu je u pesnicu. " Kakve to veze ima s njim?" "Nikakve, osim to je u pitanju zgodan mlad ovek i to ste vas dvoje dobri po znanici. Dakle, treba li da nastavim da se njime bavim, bez prethodnog razgovora s vama?" "Rei u vam sada, ovog asa..." "Ne, neete", gotovo povika Bejli. "Neete mi ni ta rei, ukoliko se ne srtenemo licem u lice." Usne joj se stisnu e. "U redu, onda, sastau se s vama, ali neu ostati ni asak du e no to budem smatrala potrebnim. Upozoravam vas na to... Povedite i iskara." Veza se uz prasak prekinu, i Bejli gotovo oseti vrtoglavicu pri nagloj p romeni pozadine. On potra i naslonjau i skoro se srui u nju. iskar ga je jo pridr avao za lakat, kao da eli da se uveri da je bezbedno seo . "Mogu li vam, gospodine, na bilo koji nain biti od pomoi?" upita on. "Dobro sam", odvrati Bjeli. "Potrebno mi je samo da doem do daha." Dr Fastolf je stajao pred njim. "Izvinjavam se jo jednom to nisam postupio kao pravi domain. Slu ao sam va razgovor i gledao vas preko kune veze koja omoguava s amo prijem, ali ne i oda iljanje slike i zvuka. eleo sam da vidim svoju ker, ak i ako ona nije videla mene." "Shvatam vas", odgovori Bejli, blago dahui. "Ukoliko vam pravila lepog pon a anja nala u da se izvinite zbog onoga to ste uinili - opra tam vam." "Ali ta je to s tim Santiriksom Gremionisom? Njegovo mi je ime potpuno ne poznato." Bejli pogleda navi e u Fastolfa. "Dr Fastolfe", odgovori on, "njegovo sam ime prvi put uo jutros od Gladije. Znam veoma malo o njemu, ali ipak sam rizikova o da ga pomenem va oj keri. Izgledi su bili vi e nego mali, meutim, uprkos tome, dobio sam ono to sam eleo. Vidite, ponekad sam u stanju da izvuem korisne zakljuke, ak i n a osnovu oskudnih obave tenja, te vas molim da mi dopustite da i dalje tako nastav im. Molim vas, stoga, da ubudue to predusretljivije saraujete sa mnom, i da mi vi e n e pominjete psihiku sondu." Fastolf ni ta ne odgovori i Bejli oseti mrano zadovoljstvo to je uspeo svoju volju prvo da nametne kerki, a potom i ocu. Ali koliko e jo moi u tome da istraje - ni sam nije znao. VASILIJA 36.

Bejli naglo zastade kraj vrata vozila. " iskare, ne elim da se prozori zata mne..." napomenu on odluno. "Ne elim ni da sedim na zadnjem sedi tu. elim da sedim na prednjem sedi tu i da posmatram okolinu. Budui da u sedeti izmeu tebe i Denila, biu d ovoljno bezbedan, sem, razume se, ukoliko neko ne poku a da uni ti samo vozilo. U to m sluaju, pak, svima bi nam bio kraj, i ne bi bilo va no sedim li na prednjem ili z adnjem sedi tu." Pred estinom ovog zahteva iskar se povue, uz puno po tovanja. "Gospodine, uko liko osetite da vam je zlo..." "U tom e sluaju zaustaviti vozilo i ja u se prebaciti na zadnje sedi te, a ti mo e zatamniti stra nja okna. U stvari, ak se nee morati ni zaustavljati - mogu se preba citi pozadi i dok je vozilo u pokretu. Stvar je u tome, iskare, da se moram to je mogue vi e navii na Auroru; i od svega je pri tom za mene najva nije da se prilagodim boravku na Otvorenom. Shvati ovo, iskare, kao nareenje." Denil se ume a. "Prijatelju iskare", ree on "mislim da je partner Elija sasv im u pravu u pogledu svog zahteva... U kolima e biti sasvim bezbedan." Pomalo oklevajui (Bejli ba nije bio u stanju da tano odredi izraz njegovog ne sasvim ljudskog lica) iskar popusti i zauze mesto za upravljaem. Bejli ue za nji m i pogleda kroz staklo vetrobrana, ali bez one samouverenosti od maloas. U svako m sluaju, prisna blizina robota koju je oseao s obe strane delovala je ute no. Vozilo krenu, potisnuto mlazevima komprimovanog vazduha, zaljuljav i se za trenutak kao da tra i oslonac. Negde u dubinama stomaka Bejli oseti muninu, i iz s ve snage se potrudi da ne za ali zbog svog maloprea njeg izliva hrabrosti. Nije imalo nikakvog smisla uveravati sebe da ni Denil ni iskar nisu osetili nikakav strah i da bi trebalo da se pona a poput njih dvojice. Roboti nisu bili u stanju da osete zebnju. Vozilo odjednom jurnu svom silinom i Bejlija sila te e gotovo prikova za s edi te. Trenutak kasnije, vozilo se kretalo brzinom kakva se na Zemlji postizala s amo na najbr im ekspresnim putevima u Gradu. irok, travnat put prostirao se ispred njih. Izgledalo je da se vozilo kree veom brzinom nego to se u stvari kretalo, bu dui da ni na jednoj strani puta nije bilo poznatih svetala i zdanja Grada; unaoko lo su se prostirali samo iroki pojasevi zelenila, i tek povremeno, minuli bi obri si nekih nepravilih ustrojstava. Bejli se borio da to ravnomernije di e, i da to stalo enije govori o beznaajnim stvarima. "Ne vidim, Denile, nikakvu farmu", primeti Bejli. "Ovda nje tle kao da se ne obrauje." "Nalazimo se na gradskom podruju, partneru Elija", odgovori Denil. "Ovda nj e zemlji te je u privatnoj svojini, i uglavnom je namenjeno gradnji novih kua i par kova." "Gradsko podruje?" Bejli nije krio svoje zaprepa enje. Dobro mu je, naime, b ilo poznato znaenje rei Grad. "Eos je najvee i najva nije mesto na itavoj Aurori; zapravo, i prvo naselje stvoreno na ovoj planeti. U njemu je i sedi te vlade. Imanje predsednika vlade nal azi se u blizini, i uskoro emo proi pored njega." Ne samo grad, ve jo i najvei. Bejli se osvrnu unaokolo. "Iz nekog razloga b io sam ubeen da se gazdinstva Gladije i dr Fastolfa nalaze izvan gradskog atara. Mislio sam da je ve trebalo da uemo u sam grad." "Odavno smo ve, partneru Elija, u samom njegovom sredi tu. Ono se prostire na oko sedam kilometara, a mesto ka kome smo se uputili udaljeno je od njega etrd esetak kilometara." "Ovo - centar grada? Ali ne vidim nikakve zgrade!" "Nisu ni postavljene tako da se vide s puta... Ali ba sada mo e videti jednu , tamo izmeu drvea. To je gazdinstvo Fuada Laborda, poznatog pisca." "Zar na osnovu izgleda mo e rei ije je koje imanje?" "Izgled svakog od njih zapisan je u mojoj memoriji", odgovori Denil ozbi ljno. "Nema nikakvog saobraaja na putu. Zbog ega?" "Vea rastojanja prevaljuju se letelicama ili vozilima na magnetskim jastuii ma. Pored toga, mre a trodimenzionalnih vizifona..."

"Na Solariji ih nazivaju mre om 'susretanja'", primeti Bejli. "I ovde, u svakodnevnom govoru; meutim, trodimenzionalni kontakt (TDK) je zvanian naziv. Najvei deo komunikacija obavlja se tim putem. Najzad, budui da Auro ranci vole etnje, nije za njih ni ta neobino da prepe ae i po nekoliko kilometara radi odlaska u posetu, ili ak, poslovnog sastanka - razume se, kada imaju dovoljno vre mena." "A mi moramo stii do odredi ta koje je suvi e daleko da bismo se do njega pro e tali, suvi e blizu da bismo i li vazduhoplovom, a po to trodimenzioni kontakt nije po el jan - idemo tamo zemaljskim vozilom." "Tanije reeno, partneru Elija, lebdeim vozilom, mada se, uistinu, i ono raun a kao zemaljsko vozilo." "Koliko e nam vremena biti potrebno da stignemo do Vasilijinog gazdinstva ?" "Ne mnogo, partneru Elija. Ona, kao to ti je verovatno poznato, ivi u krug u Robotikog instituta." Neko vreme vozili su se u ti ini. "Tamo ispred nas, iznad obzorja, kao da se naoblailo", primeti Bejli. iskar ue velikom brzinom u jednu krivinu, i vozilo se nagnu pod uglom od t ridesetak stepeni. Bejli glasno zastenja i pribi se uz Denila koji ga svojom lev om rukom vrsto, kao mengelama, obujmi oko ramena, pridr av i ga istovremeno i drugom rukom. Kada vozilo izie iz krivine, Bejli poe ponovo lagano da di e. "Da, kao to je bilo reeno u vremenskoj prognozi, oni oblaci tamo treba da nam kasnije tokom dana donesu malo ki e." Bejli se namr ti. Jednom prilikom - jednom - na Zemlji ga je, na Otvorenom , zatekla ki a. Imao je tada utisak da je odeven stao pod tu hladne vode. Nekoliko trenutaka ostao je tako, obuzet gotovo paninim strahom, shvativ i da nema rukice pom ou koje bi mogao zatvoriti tu nebesku slavinu. Ki a je mogla liti doveka... A onda su svi stali da jurcaju i on je pojurio za ostalima, nastojei da se domogne bezbe dne i ute ne suvoe Grada. Ali ovo je bila Aurora i on pojma nije imao ta bi ovek mogao uiniti kada pon e da ki i, pogotovo to nije bilo Grada u koji bi se mogao skloniti. Odjuriti do naj bli eg imanja? Da li su sluajni namernici uop te bili po eljni? Potom uo e u jednu manju krivinu i iskar se oglasi. "Gospodine, nalazimo se na parkirali tu Robotikog instituta. Uskoro emo ui i na imanje dr Vasilije, koje se n alazi u krugu Instituta." Bejli klimnu. Putovanje kolima trajalo je izmeu petnaest i dvadeset minut a (koliko je mogao da proceni, dakako,prema zemaljskom vremenu), i on oseti zado voljstvo to se najzad okonalo. "Pre nego to se sretnem sa kerkom dr Fastolfa, eleo bi h da saznam ne to vi e o njoj", ree on gotovo bez daha. "Ti je poznaje , Denile, zar ne ?" "U vreme kada sam bio stvoren, dr Fastolf i njegova ker su ve du e vremena iv eli odvojeno", odgovori Denil. "Nikada je nisam upoznao." "Ali to se tebe tie, iskare, ti i ona znali ste se veoma dobro. Je li tako? " "Jeste, gospodine", odgovori iskar mirno. "Bili ste veoma privr eni jedno drugom?" "Verujem, gospodine", odgovori iskar, "da je kerka dr Fastolfa oseala zadov oljstvo u mom prisustvu." "A da li si i ti oseao zadovoljstvo u njenom dru tvu?" inilo se da iskar tra i nain da se prikladno izrazi. "U meni je to pobuivalo o seanje za koje verujem da predstavlja ono to ljudska bia nazivaju 'zadovoljstvom' to su u dru tvu nekog drugog ljudskog stvora." "Ali imam utisak, i ne to vi e od toga kada je Vasilija bila u pitanju. Jesa m li u pravu?" "Njeno oseanje zadovoljstva to je u dru tvu sa mnom", odgovori iskar, "ini se da je stimulisalo ona pozitronska svojstva koja u meni izazivaju stanje slino ono m to kod ljudskih bia proishode iz oseanja zadovoljstva. Tako mi je, bar, jednom re kao sam dr Fastolf." "Zbog ega je Vasilija napustila svog oca?" upita Bejli naglo. iskar ni ta ne odgovori.

"Momak, ne to sam te pitao", ponovi Bejli, unev i, iznenada, u svoj glas zap ovedniki ton, kojim se Zemljani obino obraaju robotima. iskar okrenu glavu i netremice se zagleda u Bejlija, i ovaj, na asak, pomi sli da se mirno svetlucanje robotovih oiju pretvorilo u gnevni odsjaj zbog poni ava jue rei kojom je bio oslovljen. Ipak, iskar odgovori mirno, i na njegovom licu nije bilo nikakvog odreenog izraza. "Voleo bih, gospodine, da mogu da odgovorim na va e pitanje, ali gospoica Vasilija mi je svojevremeno naredila da o stvarima vezanim za njeno odvajanje od oca nikada ni re ne izustim." "Ipak, ja ti sada nareujem da to uini , a mogao bih, ukoliko to po elim, da to bezuslovno uradim." " ao mi je", odgovori iskar. "U vreme kada mi je gospoica Vasilija dala taj nalog, bila je ve dovoljno sposoban robotiar i umela je to da uradi tako da se nje n nalog po tuje - bez obzira, gospodine, na sve to biste vi sada mogli preduzeti." "Mora da je zaista bila sposoban robotiar", nastavi Bejli, "budui da je, k ako mi dr Fastolf ree, povremeno unosila i neke izmene u tvoj program." "Nije, pri tom, gospodine, bilo nikakve opasnosti. Sam dr Fastolf uvek j e mogao pravovremeno ispraviti svaku gre ku." "Je li ikad bilo potrebe za tim?" "Ne, nije, gospodine." "Kakva je bila priroda tih izmena?" "Bile su to, gospodine, sitne izmene." "Mo da, ali me ipak zanimaju. ta je tano uradila?" iskar je oklevao i Bejli smesta shvati ta je bilo u pitanju. "Bojim se, go spodine, da vam na pitanja vezana za te izmene nisam u mogunosti da pru im odgovor" , ree on. "Zbog ega? Zabranjeno ti je?" "Nije, gospodine, ali se uno enjem izmena automatski bri e sve to je ranije p ostojalo. Ukoliko bi i bile izvr ene neke promene, meni bi se inilo da sam oduvek b io takav, i ne bih se seao kako sam izgledao pre tih promena." "Ali u tom sluaju, otkud zna da su u pitanju bile samo sitne izmene?" "Budui da dr Fastolf nikada nije osetio potrebu da ispravi i ta od onoga to gospoica Vasilija uradila - tako mi je, bar, on sam jednom prilikom rekao - mogu, sasvim osnovano, pretpostaviti da su izmene zaista bile sitne. Mo ete se o tome r aspitati kod gospoice Vasilije." "I hou", potvrdi Bejli. "Bojim se, meutim, gospodine, da nee biti voljna da vam na to pitanje odgo vori." Bejli oseti poti tenost. Do sada je razgovarao sa dr Fastolfom, Gladijom i dvojicom robota, i svi su oni imali razloga da sarauju s njim. Sada je, meutim, p o prvi put, trebalo da se suoi sa jednom osobom iji je stav prema njemu, u najmanj u ruku, bio odbojan. 37. Bejli izie iz vozila, koje je poivalo na tlu obraslom travom, i oseti veli ko zadovoljstvo to pod nogama ponovo ima vrstu podlogu. On se iznenaeno obazre oko sebe, jer su okolne zgrade bile meusobno gusto zbijene; jedna od njih, ona s njegove desne strane, iako jednostavna, bila je iz razito velika i delovala je kao neki pravougaoni blok sazdan od metala i stakla. "Je li ovo Robotiki institut?" upita on. "itav ovaj kompleks, partneru Elija, predstavlja Robotiki institut", odgov ori Denil. "Pred tobom je, sada, samo jedan njegov deo; izgraen je sa ne to meusobno gu e zbijenim zgradama nego to je obiaj na Aurori, stoga to predstavlja svojevrsnu, ak i politiki samostalnu jedinicu. Tu su stambene zgrade, laboratorije, biblioteke, zajednike ve baonice, i tako dalje. Ono veliko zdanje predstavlja administrativnu upravu." "Prilino neauroranski, sve te zgrade tako zbijene - sudei, bar, prema onom e to sam video od Eosa... Rekao bih da je to moralo izazvati prilino nezadovoljstv o..."

"Vrlo verovatno, partneru Elija, ali ef Instituta prisan je prijatelj sa predsednikom vlade, koji je, opet, prilino uticajan, te je, verujem, zbog potreba istra ivakog rada nainjen izuzetak." Denil se zami ljeno obazre oko sebe. "Zaista je sve ovde zbijenije nego to sam pretpostavljao", dodade on. "Pretpostavljao? Zar jo nikad nisi bio ovde?" "Nisam, partneru Elija." "A ti, iskare?" "Ni ja", odgovori iskar. "Bez pote koa ste na li put ovamo - izgledalo je kao da vam je ovo mesto pozn ato." "Dobili smo sva potrebna obave tenja, partneru Elija", objasni Denil, "bud ui da je trebalo da te dopratimo ovamo." Bejli zami ljeno klimnu. "Zbog ega dr Fastolf nije po ao sa nama?" upita on, i odmah, ponovo, pomisli kako nema nikakvog smisla to to poku ava da uhvati robota u trenutku nepa nje. Sasvim je svejedno da li im je pitanje postavljeno na brzinu ili neoekivano - roboti e uvek saekati dok pitanje ne obrade, i tek potom odgovorit i. Robota, naprosto, niste mogli zatei nespremnog. "Kao to dr Fastolf sam ree", odgovori Denil, "budui da nije lan Instituta, s matrao je da ne bi bilo po eljno da doe nepozvan." "Ali zbog ega i on nije lan?" "Razlog tome nikad mi nije bio saop ten, partneru Elija." Bejli se okrete prema iskaru. "Ni meni", spremno odgovori robot. Nisu znali? Ili im je reeno da ka u da ne znaju? Bejli sle e ramenima. Ti o n ije bilo tako va no. Ljudska bia mogla su lagati, i u tom smislu davati sasvim odree ne naloge robotima. Razume se, ukoliko je istra itelj bio dovoljno spretan, ili bezobiran, mog ao je navesti, ili primorati, ljudska bia da priznaju da la u; ukoliko je bio dovol jno ve t, ili lukav, mogao je i robote navesti da zanemare naloge koji su im dati. Ali re je bila o razliitoj vrsti osposobljenosti, i kada su roboti bili u pitanju , Bejli se oseao sasvim nemoan. "Gde bismo mogli da potra imo dr Vasiliju Fastolf?" upita on. "Njeno imanje je odmah tu, ispred nas", odgovori Denil. "Dobili ste, znai, i obave tenje o tome gde se nalazi?" "To smo obave tenje, partneru Elija, jo odranije imali u na im memorijama." "U redu, onda, vodite me." Narand asto sunce ve je prilino odskoilo; bilo je ve blizu podneva. Pribli iv i s Vasilijinoj kui, zao e u senku fabrike i Bejli se malo tr e, osetiv i kako je temperatu ra odmah naglo pala. Usne mu se malo zgri e na pomisao o dolasku i naseljavanju svetova na kojim a ne bi bilo Gradova, na kojima je temperatura nestalna i podlo na nepredvidljivim , glupim promenama... Istovremeno je s izvesnom nelagodno u zapazio da su se oblaci na obzorju vidljivo nagomilali. Ki a se mogla sruiti svakog asa, mogla je da pone da lije kao iz kabla. Zemlja! Bejli oseti kako ga obuzima e nja za Gradovima. iskar prvi ue u zgradu, a Denil ispru i ruku kako bi spreio Bejlija da ue odma h za njim. Razume se! iskar je oti ao u izvianje. Uistinu, tako se pona ao i Denil. Oi su mu pretra ivale okolinu sa pomno u s koj om se nikakav ljudski pogled nije mogao meriti. Bejli je bio siguran da tim robo tskim oima nije promicala ni najmanja pojedinost. (Pitao se, ponekad, zbog ega nem aju etiri oka, pravilno rasporeena, ili, ak, optiku traku koja bi se protezala oko c ele glave. to se Denila tie, to se, razume se, nije moglo oekivati, budui da je treb alo to vi e da podsea na ljudsko bie, ali sa iskarom je bila druga stvar. Mo da bi to, i pak, na neki nain poremetilo njegov vid, s ime njegova pozitronska kola ne bi bila u stanju da iziu na kraj? Za trenutak, Bejli pomisli kako malo zna o slo enim zaht evima koji optereuju ivot jednog robotiara). iskar se ponovo pojavi na ulazu i klimnu. Denil s uva avanjem, lakim dodiro m ruke, podstaknu Bejlija da krene napred. Vrata su bila od krinuta. Na vratima Vasilijine kue nije bilo brave, kao uostalom ni na vratima Gla dijine i Fastolfove kue, priseti se Bejli. Retka naseljenost i izdvojeni nain ivlje

nja doprinosili su privatnosti; nema sumnje da je, pri tom, i navika neuplitanja u tue stvari bila od pomoi. A kada je ve re o tome, sveprisutni roboti-stra ari bili su neuporedivo pouzdaniji od bilo kakve brave. Blagi pritisak Denilove ruke po ramenu naglo zaustavi Bejlija. iskar koji je stajao ispred njih, tihim je glasom razgovarao s dvojicom robota, koji su mu bili veoma nalik. Bejlija odjednom podio e hladne srsi. ta ako bi mu, na brzinu, podmetnuli ne kog drugog robota umesto iskara? Da li bi bio u stanju da uoi obmanu? Kako da, uop t e, odredi koji je koji od dva gotovo istovetna robota? Zar ne bi mogao biti pred at nekom robotu kome nije izdata naredba da se stara za njegovu bezbednot, robot u koji bi ga u neznanju mogao izlo iti opasnosti, i potom mu, u sluaju potrebe, sa fatalnim zaka njenjem pohitati u pomo? "Neverovatna je meusobna slinost iskara i ovih robota", ree on tiho Denilu, nastojei da mu glas ostane miran. "Mo e li da ih razlikuje ?" "Razume se, partneru Elija", odgovori Denil. "Razlikuju se po nainu izrad e, a i oznake su im razliite." "Meni ba ne izgledaju razliiti." "Nisi navikao da uoava tu vrstu pojedinosti." Bejli se ponovo zagleda u robote. "O kakvim to oznakama govori ?" "Lako su uoljive, partneru Elija, ukoliko zna gde treba da pogleda , i ukoli ko su ti oi osetljivije na infracrveni deo spektra nego to su to ljudske." "U tom sluaju bih znai imao te koa ukoliko bi bilo potrebno da ih identifikuj em. Je li tako?" "Ne, uop te ne, partneru Elija. Trebalo bi samo da zatra i od robota da ti ka e svoje puno ime i serijski broj, i on bi ti to bez oklevanja rekao." "ak i ukoliko bi mu bilo nalo eno da mi da pogre ne podatke?" "Zbog ega bi bilo ko izdao takav nalog bilo kom robotu?" Bejli odustade od daljeg raspitivanja. U meuvremenu se iskar vratio do njih. "Gospodine, oekuju vas", obavesti on Bejlija. "Molim vas, poite ovuda." Dvojica Vasilijinih kunih robota poo e napred. Bejli i Denil su ih sledili, pri emu je Denil i dalje za titniki pridr avao Bejlija za lakat. Iza njih dvojice i ao je iskar. Dvojica robota zaustavi e se pred jednim dvokrilnim vratima koja su se otv orila naizgled automatski tako to su oba krila skliznula u stranu. Soba koja se u kazala pred njima bila je prigu eno osvetljena - dnevna svetlost s mukom se probij ala kroz debele, navuene zavese. Bejli u sobi jedva nazre neku sitnu osobu koja je napola sedela na visok oj stolici, nalik na barsku, laktom se osloniv i na sto to se protezao du inom itavog zida. Bejli i Denil kroi e u sobu; iskar ih je u stopu pratio. Vrata se za njima z atvori e, posle ega u prostoriji postade jo mraenije. Istog asa sobom se razle e jedan o tar enski glas. "Ne prilazite bli e! Ostanite tu gde ste!" Sobu odjednom preplavi dnevna svetlost. 38. Bejli zatrepta i pogleda uvis. Tavanica je bila od stakla, i kroz nju se moglo videti sunce. Blistavost sunca bila je na neki nain prigu ena, tako da se u njega moglo gledati; meutim, to kao da uop te nije uticalo na osvetljenost prostoru je. Po svemu sudei je staklo (ili ma koji prozirni materijal da je bio u pitanju) razlivalo svetlost, ne upijajui je. Bejli skrenu pogled nani e, na enu, koja je i dalje sedela u istom polo aju. "Dr Vasilija Fastolf?" upita on. "Dr Vasilija Alijena, ukoliko vam je potrebno moje puno ime. Ne slu im se tuim imenima. Mo ete me zvati, naprosto, dr Vasilija. Pod tim me imenom znaju svi n a Institutu." Njen glas, dotad gotovo grub, odjednom smek a. "A kako si ti, stari moj prijatelju iskare?" iskarov glas udno je odudarao od uobiajenog. "Pozdravljam vas..." On za tre nutak zastade. "Pozdravljam te, Mala Gospoj'ce."

Vasilija se nasme i. "A ovo je, pretpostavljam, humanoidni robot o kome sa m toliko slu ala... Denil Olivav?" "Tako je, dr Vasilija", odgovori Denil odluno. "Konano, imamo i jednog... Zemljanina." "Elija Bejli, dr Vasilija", odgovori Bejli kruto. "Da, poznato mi je da i Zemljani imaju imena, i da je va e Elija Bejli", o dvrati ona hladno. "Nimalo niste nalik na glumca koji je tumaio va lik u onoj hipe rtalasnoj drami." "Sasvim sam svestan toga, dr Vasilija." "Onaj koji je tumaio Denila bio mu je, meutim, dosta slian; ipak, pretposta vljam da se nismo okupili da bismo razgovarali o tom komadu." "Ne, nismo." "Pretpostavljam da smo ovde, Zemljanine, da porazgovaramo o neemu to ste h teli da mi saop tite o Santiriksu Gremionisu, i da svr imo s tim. Jesam li u pravu?" "Ne sasvim", odgovori Bejli. "Nije to glavni razlog mog dolaska ovamo, m ada sam pretpostavljao da emo doi i na tu temu." "Zaista? Zami ljate li, mo da, da smo ovde da bismo se upustili u beskonaan i slo en razgovor o bilo kojoj temi koju sami izvolite da odaberete?" "Mislim, dr Vasilija, da bi bilo uputno s va e strane da mi omoguite da ova j razgovor vodim prema sopstvenoj elji." "Je li to pretnja?" "Ne, nije." "Budui da jo nikad nisam srela nekog Zemljanina, mo da bi bilo zanimljivo vi deti koliko zbilja liite na glumca koji vas je tumaio - mislim, ne samo po spolja nj em izgledu. Jeste li zbilja takav majstor kakvim su vas prikazali u tom komadu?" "Taj komad je", odvrati Bejli s vidljivom odbojno u, "pru io potpuno pogre nu s liku o mojoj linosti i preterao u svakom pogledu. Vi e bih voleo da me prihvatite o nakvog kakav jesam i da o meni sudite na osnovu onoga to sada imate pred sobom." Vasilija se nasmeja. "Sve mi se ini da moja pojava nije na vas ostavila n aroiti utisak. Moram rei da vam to ide u prilog. Ili mo da smatrate da vas ta stvar sa Gremionisom, koju imate na umu, stavlja u polo aj da mi nareujete?" "Ovde sam iskljuivo zbog toga da ustanovim istinu u vezi sa smru onog huma noidnog robota, Jandera Panela. "Smru? Znai, smatrate da je bio iv?" "Koristim, naprosto, samo jednu jednoslo nu re, umesto fraza poput 'stavlje n van upotrebe'. Da li vas rei kao 'mrtav' ili 'smrt' iz nekog razloga uznemiruju ?" "Uspe no se maujete..." primeti Vasilija. "Debrete, prinesi Zemljaninu stol icu. Umorie se ovako stojei, ukoliko ovaj na razgovor potraje. Potom se vrati u svo je udubljenje. Mo e i ti sesti, Denile, a ti, iskare, stani ovde pokraj mene." Bejli sede. "Hvala ti, Debrete... Dr Vasilija, nemam nikakvih ovla enja da vas ispitujem; mislim, nemam nikakav pravni osnov da vas prinudim da odgovarate na moja pitanja. Ipak, smrt Jandera Panela dovela je va eg oca u polo aj u kome..." "Dovela je u izvestan polo aj - koga?" "Va eg oca." "Zemljanine, s vremena na vreme pominjem izvesnu osobu kao svog oca, ali niko drugi to ne ini. Molim vas, koristite odgovarajue ime." "Dr Hana Fastolfa. On je va otac, je li tako? Bar formalno?" "Slu ite se biolo kom odrednicom..." primeti Vasilija. "Delim gene s njim na nain karakteristian za ono to se na Zemlji smatra odnosom oca i keri. Na Aurori je to sasvim nebitno, osim u medicinskom i genetskom smislu. Mogu da se prisetim iz vesnih tegoba vezanih za metabolizam zbog kojih bi valjalo ispitati fiziolo ko i b iohemijsko ustrojstvo onih sa kojima delim gene - roditelja, brae ili sestara, de ce, i tako dalje. U svakom drugom pogledu, razgovarati o tim odnosima u aurorans kom se dru tvu ne smatra izrazom osobitog ukusa... Govorim vam sve ovo stoga to ste Zemljanin." "Ukoliko sam", odvrati Bejli, "naru io va e obiaje, razlog tome je moje nezna nje, te vas molim za izvinjenje. Mogu li gospodina koji je predmet na eg razgovora navoditi po imenu?"

"Svakako." "U tom sluaju... Vidite, smrt Jandera Panela dovela je dr Hana Fastolfa u te ak polo aj, te sam pretpostavio da vam on dovoljno znai da biste bili spremni da mu pomognete." "To ste pretpostavili? A zbog ega?" "Stoga to je on va ... Stoga to vas je on othranio. Brinuo se o vama. Stoga t o ste meusobno bili toliko bliski. On jo gaji najlep a oseanja prema vama." "Da li vam je on to rekao?" "To je, kao sasvim oigledno, proisteklo iz na ih razgovora - kao i iz injeni ce da se veoma zainteresovao za jednu Solarijanku, Gladiju Delmar, samo zbog tog a to ga veoma podsea na vas." "Je li vam i to on rekao?" "Jeste, ali ak i da nije, slinost vas dve vi e je nego oigledna." "Bez obzira na to, Zemljanine, smatram da dr Fastolfu ni ta ne dugujem. Mo e te odbaciti svoju pretpostavku." Bejli proisti grlo. "Nezavisno od linih oseanja koje mo ete imati, ili ne ima ti, javlja se i pitanje budunosti Galaksije. Dr Fastolf eli da se nastavi s istra iv anjem novih svetova koje bi naselila ljudska bia. Dr Falstof smatra da bi po Auro ru i itavo oveanstvo bilo katastrofalno ukoliko bi politike posledice Janderove smrt i uticale na dono enje odluke da roboti budu ti koji e istra iti i naseliti nove svet ove. Siguran sam da ni na koji nain ne biste eleli da budete deo te katastrofe." Vasilija ga pa ljivo odmeri. "Bili biste potpuno u pravu", odgovori ona ra vnodu no, "da se nekim sluajem sla em sa dr Fastolfom. Ali ne sla em se. Ne vidim ni ta l o e u zamisli da humanoidni roboti obave taj zadatak. U stvari, ovde sam na Instit utu upravo stoga da tome doprinesem. Ja sam Globalista. Budui da je dr Fastolf Hu manista, on mi je politiki neprijatelj." Odgovori su joj bili odluni i neposredni, i ni ta du i nego to je bilo neophod no. Posle svakog od njih zautala bi, kao da sa zanimanjem i ekuje kakvo e biti naredn o pitanje. Bejli je imao utisak da ju je zanimao, da ju je zabavljao, nagaala je koje bi moglo biti njegovo naredno pitanje, odluna da mu pru i najoskudniji mogui od govor, kako bi ga naterala da postavi novo pitanje. "Jeste li odavno lan ovog Instituta?" upita Bejli. "Od njegovog nastanka." "Ima li vas dosta?" "Cenim da su treina svih robotiara na Aurori njegovi lanovi, premda mo da sam o polovina meu njima ivi ovde, u krugu Instituta." "Da li i ostali lanovi Instituta dele va e mi ljenje u pogledu istra ivanja dru gih svetova pomou robota? Da li se svi jednodu no suprotstavljaju shvatanjima dr Fa stolfa u vezi s tim?" "Pretpostavljam da su veina meu njima Globalisti, ali se ne seam da smo o t ome glasali, ili se, pak, formalno izja njavali. Bolje da ih sami to pitate, pojed inano." "Da li je dr Fastolf lan Instituta?" "Nije." Bejli malo saeka, ali ona ni ta ne dodade svom odrenom odgovoru. "Nije li to neobino?" nastavi on. "Pomislio bih da bi on, pre svih drugih, trebalo da bude la n." "Znate, ne elimo ga ovde. Odnosno, to je mo da manje va no, ni on ne eli da bud e meu nama." "Nije li to, mo da, jo neobinije?" "Ne sla em se..." Ona za trenutak zastade, a onda nastavi, kao da ju je ne ka unutra nja razdra enost podsticala da ka e i vi e nego to je prvobitno nameravala. "On , kao to znate, ivi u Eosu. Pretpostavljam, Zemljanine, da vam je, takoe, poznato i poreklo tog imena?" Bejli potvrdno klimnu. "Eos je drevna grka boginja zore, ba kao to je to Au rora bila meu Rimljanima." "Tano. Dr Han Fastolf ivi u Gradu Zore, na Svetu Zore, ali on sam ne veruj e u Zoru. On ne shvata neophodnu metodologiju irenja kroz Galaksiju, prerastanje Zore Svemiraca u puno blje tavilo Galaktikog Dana. Istra ivanje Galaksije pomou robota jedini je praktian nain da se taj zadatak obavi, a on ne eli da prihvati niti tu in

jenicu - niti nas." "Zbog ega bi to bio jedini praktian nain?" upita Bejli obazrivo. "Auroru, k ao i ostale svetove Svemiraca, nisu istra ili i naselili roboti, ve ljudska bia." "Jedna ispravka: Zemljani. Takav je postupak predstavljao bespotrebno tr aenje vremena i energije; pored toga, danas ne postoje Zemljani kojima bismo dozv olili da obave nova naseljavanja. Mi smo postali Svemirci, dugovena i zdrava bia, i raspola emo robotima koji su neuporedivo prilagodljiviji i upotrebljiviji od oni h koje su posedovala ljudska bia koja su prvobitno naselila na e svetove. Vremena i okolnosti potpuno su se izmenili - danas je to izvodljivo jedino pomou robota." "Zamislimo da ste vi u pravu, i da dr Fastolf gre i. Meutim, ak i u tom sluaj u njegovo gledi te nije li eno logike. Zbog ega on i Institut ne bi pomirili svoja st anovi ta? Zar samo stoga to se u toj jednoj taki razilaze?" "Ne, razmimoila enje u pogledu toga srazmerno je malog znaaja. Postoji i mn ogo dublji, su tinskiji sukob." Bejli ponovo outa, ali ni ovog puta ona ni ta ne dodade svojoj prvobitnoj t vrdnji. Bejli je oseao da nije uputno razdra ivati je, te nastavi tiho, skoro kao d a se ustruava. "U emu se sastoji taj 'mnogo dublji, su tinskiji sukob'?" upita on. Veselost koja se pojavi u Vasilijinom glasu gotovo da se odslikavala i n a njenom licu: crte joj se donekle ubla i e, i ona, bar na trenutak, postade jo slinij a Gladiji. "Morala bih to da vam objasnim, budui da, ini mi se, nikada ne biste sa mi pogodili." "Upravo vas, dr Vasilija, zbog toga to i pitam." "Evo ovako, Zemljanine... ula sam da su Zemljani kratkovena bia. Nadam se d a, to se toga tie, nisam pogre no obave tena?" Bejli sle e ramenima. "Neki meu nama po ive i stotinu godina, po zemaljskom r aunanju vremena." On malo razmisli. "Recimo, otprilike stotinu i trideset metrikih godina." "A koliko je vama godina?" "etrdese pet zemaljskih, ezdeset metrikih." "Meni je ezdeset est metrikih godina. I oekujem, ukoliko budem vodila rauna o svom zdravlju, da u po iveti jo najmanje tri stotine metrikih godina." Bejli ra iri ruke. "estitam vam." "Meutim, to ima i svojih mana." "Jutros mi ba neko ree da, tokom tri ili etiri veka, gubici ispoljavaju sve veu te nju da se nagomilaju." "Bojim se da je tako", priznade Vasilija. "Zauzvrat, meutim, postoji i mo gunost gomilanja sve veeg broja dobitaka. Na kraju, sve se uravnote i." "U emu se onda ogledaju mane?" "Vi, razume se, niste naunik." "Ja sam detektiv - pajkan, ako tako vi e volite." "Pretpostavljam da, ipak, poznajete ponekog naunika sa svog sveta." "Da, imao sam priliku da se sretnem sa nekolicinom", odgovori Bejli opre zno. "Da li vam je poznato kako oni rade? Reeno nam je da, na Zemlji, naunici m eusobno sarauju iskljuivo iz nu de. Tokom kratkog ivotnog veka, u najboljem sluaju imaj u na raspolaganju pukih pedeset godina aktivnog rada - manje nego sedamdeset met rikih godina. Za to vreme veoma se malo mo e uraditi." "Uprkos tome, neki od na ih naunika ostvarili su znaajna dostignua i za mnogo krae vreme." "Stoga to su se koristili dostignuima svojih prethodnika, kao i nalazima s vojih savremenika. Jesam li u pravu?" "Razume se. Imamo naunu zajednicu kojoj svi daju doprinos, nezavisno od v remena i prostora." "Tako je. Drugaije ne bi ni bilo mogue. Svaki naunik, duboko svestan male v erovatnoe da ne to postigne oslanjajui se iskljuivo na samog sebe, naprosto je prinuen da se ukljui u zajednicu - da postane deo velike istionice ideja. Napredak na taj nain postaje nesravnjivo vei, nego to bi inae bio sluaj." "Nije li isto i na Aurori i na ostalim svetovima Svemiraca?" upita Bejli . "U teoriji jeste, ali ne toliko i u praksi. Pritisci koji se do ivljavaju

u jednom dugovenom dru tvu znatno su manji. Ovde naunici imaju na raspolaganju tri i li tri i po veka da se posvete nekom problemu, tako da postoji vea mogunost da i n eki pojedinani istra iva postigne ozbiljniji napredak. Mogue je, ak, da se javi i neka vrsta intelektualne pohlepe - udnja da ovek ne to sam, lino postigne, da sebi osigur a pravo vlasni tva na makar neki deli op teg napretka, tako da, ak, doe i do usporavanj a op teg napretka - pre nego to drugima prepusti ono to je u poetku bila samo njegova zamisao. Posledica toga jeste da je na svetovima Svemiraca zaista do lo do uspora vanja op teg napretka, do te mere da je, uprkos na im ogromnim prednostima, ve postal o te ko dr ati korak s onim to se posti e na Zemlji." "Pretpostavljam da mi sve to ne biste govorili, da ne elite da mi predoite da se dr Han Fastolf pona a ba na reeni nain." "Ba tako. Zahvaljujui njegovim teorijskim postavkama o pozitronskom mozgu, humanoidni roboti su, konano, postali stvarnost. To je znanje - uz pomo pokojnog dr Sartona - iskoristio i da napravi va eg robotskog prijatelja Denila; meutim, nik ada nije javno obelodanio najva nije pojedinosti svoje teorije, niti je ikada sa n jima upoznao bilo kog od svojih kolega. Na taj je nain on - iskljuivo za sebe - za dr ao sva znanja neophodna za izradu humanoidnih robota." Bejli nabra obrve. "Da li je Robotiki institut u celosti posveen saradnji meu naunicima?" "Upravo tako. Institut ini preko stotinu vrhunskih robotiara razliitih doba starosti, znanja i sposobnosti; nadamo se da emo otvoriti podru nice i na drugim s vetovima i, konano, izrasti u meuplanetarno udru enje. Svi smo mi odluni, imajui pred oima op tu dobrobit, da svoja pojedinana otkria ili ideje prilo imo u zajedniki fond i vi Zemljani inite, jer vas na to tera va a kratkovenost. Dr Han Fastolf, meutim, nije spreman da to uini. Sigurna sam da dr Hana Fa stolfa do ivljavate kao plemenitog, idealistikog auroranskog rodoljuba, ali uprkos tome, on nije spreman da svoju intelektualnu svojinu - kako je on, zapravo, vidi - prilo i u zajedniki fond; sledstveno tome, on ni ne eli da nam se prikljui. S obir om na okolnost da pola e lina prava na svoja nauna otkria, ni mi ne elimo njega... Ver ujem da vam se na a uzajamna odbojnost vi e ne ini tako zagonetnom?" Bejli potvrdno klimnu. "Verujete li, zaista, da ete imati uspeha - mislim na dobrovoljno odustajanje od line slave?" upita on. "Nema mi druge", odgovori Vasilija smrknuto. "Da li je Institutu, zahvaljujui objedinjenim naporima, po lo za rukom da p ostigne isto to i dr Fastolf, to jest da samostalno doe do teorije o pozitronskom mozgu humanoidnih robota?" "Jo nije. Ali s vremenom, uspeemo. To je neizbe no." "Ipak, ne inite nikakav poku aj da to razdoblje istra ivanja skratite, time to biste ubedili dr Fastolfa da vam oda svoju tajnu?" "Verujem da smo na najboljem putu da u tome uspemo." "Zahvaljujui onome to se dogodilo sa Janderom?" "Nisam sigurna da bi trebalo da vam odgovorim na to pitanje... Dobro, Ze mljanine, jesam li vam rekla sve to ste eleli da saznate?" "Saop tili ste mi neke stvari koje nisam znao", odgovori Bejli. "Onda je mo da trenutak da porazgovaramo o Gremionisu. Zbog ega ste ime tog berberina doveli u vezu sa mnom?" "Berberina?" "Pored drugih stvari, on sebe smatra i modnim frizerom, ali je, ipak, sa mo obian berberin. Recite mi ta imate u vezi s njim - ili ovaj na razgovor smatrajt e okonanim." Bejli oseti kako ga obuzima umor. Bilo je sve oiglednije da Vasilija u iva u ovom maevanju. Dala mu je dovoljno da mu otvori apetit, i sada je nameravala da ga prinudi da kupi jo , zauzvrat joj plaajui vlastitim obave tenjima... Ali on ih nij e imao. Raspolagao je samo pukim nagaanjima. Ukoliko se poka e da su bila pogre na, t emeljito pogre na, bie gotov. Bejli stoga odlui da i sam izvue ma. "I samoj vam je jasno, dr Vasilija, da se ne mo ete izvui pretvarajui se da je sme no i pomisliti da izmeu vas i Gremionisa p ostoji neka veza." "A to da ne, kada takva pomisao i jeste sme na?"

"Ne, nije. Da je zaista sme na, nasmejali biste mi se u lice ve pri na em prv om vizifonskom kontaktu i prekinuli vezu. Sama injenica da ste ipak ispoljili spr emnost da odustanete od svog prvobitnog stava i da me primite - sama injenica da ste pristali da sa mnom natenane porazgovarate, saop tiv i mi toliko stvari - predst avlja oigledno priznanje da oseate kako vam mo da dr im no pod grlom." Vasilijine vilice se stisnu e. "Mali Zemljanine, polo aj u kome se nalazim z aista je osetljiv, i vi to verovatno znate", odgovori ona tihim i ljutitim glaso m. "Ja jesam ker dr Fastolfa i ovde u Institutu postoje i takvi koji su dovoljno a a vi - ili dovoljno podmukli - da zbog toga nemaju poverenja u mene. Ne znam kakva je to pria mogla dopreti do vas - ili kakvu ste sami izmislili - ali je sasvim s igurno da je, u manjoj ili veoj meri, zaista sme na. Uprkos tome, ma koliko sme na bi la, sigurno je da bi mogla biti korisno upotrebljena protiv mene. I upravo sam s toga spremna da trgujem s vama. Rekla sam vam ve neke stvari, i mogla bih vam rei jo neke, ali samo ukoliko mi sada izlo ite ta to imate u rukavu i ka ete mi istinu. St oga, recite mi to... Sada! Ukoliko, pak, poku ate da se poigrate sa mnom, neu se nai u gorem polo aju neg o to sam sada ako vas najurim; u najmanju ruku, izvui u iz toga neko zadovoljstvo. Pored toga, upotrebiu sav svoj uticaj kod predsednika vlade da ga nagovorim da po vue svoj pristanak za va dolazak ovamo i da vas po alje natrag, pravo na Zemlju. Ve p ostoji ozbiljan pritisak na njega da ba tako postupi, i vi sigurno ne biste eleli da tom pritisku pridodam i svoj. Prema tome, govorite! Odmah!"

39. Bejlijeva prva pomisao bila je da odmah pree na stvar, kako bi proverio d a li je u pravu. Istog je asa, meutim, shvatio da to ne bi bilo mudro. Prozrela bi ga - nije bila budala - i zaustavila. Znao je da je na tragu neega, i nije nipo to eleo da to pokvari. Ono to je rekla o osetljivom polo aju u kome se nalazi zbog oca mogla je biti istina; ipak, to ne bi mogao biti razlog da se toliko upla i i pris tane da se nae s njim; verovatno je podozrevala da zaista raspola e neim to i nije bi lo ba toliko sme no. Morao je, stoga, da izie pred nju sa neim, sa neim va nim to e mu omoguiti da i tog asa stekne prednost. Sledstveno tome - morao je da se kocka. "Santiriks Gremionis vam se ponudio", zapoe on. I pre no to je Vasilija us pela bilo ta da ka e, on podi e ulog, unev i u svoj glas primesu namerne grubosti. "I t o ne samo jednom, ve vi e puta." Vasilija obema rukama obuhvati koleno, a onda se ponovo uspravi i ostade da sedi na stolici kao da tra i ugodniji polo aj. Zatim baci pogled put iskara koji je, mirno i bezizra ajna lica, stajao kraj nje.

Potom ponovo pogleda Bejlija. "Ta se budala, znate, nudi svima unaokolo, bez obzira na godine i pol. Bilo bi zaista neobino da i na mene nije obratio pa nj u." Bejli napravi pokret rukom kao da odbacuje ovaj njen odgovor. (Nije se n asmejala. Nije smesta okonala razgovor. ak, nije ispoljila ni traak ljutnje. ekala j e da vidi ta e uslediti - to je moglo znaiti da je neku zverku ipak uhvatio za rep.) "Preterujete, dr Vasilija", ree on. "Niko, ma koliko nepo eljan, ne bi prop ustio mogunost da bira; a to se tie Gremionisa, on je odabrao vas i uprkos tome to s te ga odbili, nastavio je da vam se i dalje nudi to ba nije u skladu s auroranskim obiajima." "Milo mi je da ste uoili da sam ga odbila", odgovori Vasilija. "Ima i tak vih koji smatraju da, iz obzirnosti, nijednu ponudu - ili bar, skoro nijednu - n e bi trebalo odbiti, ali ja ne delim to mi ljenje. Ne vidim razloga za to bih se pre pustila neem nezanimljivom, neem to e predstavljati puko traenje vremena. Imate li ne t o protiv ovakvog stava, Zemljanine?" "Nemam ba nikakav stav - ni povoljan, ni nepovoljan - u odnosu na auroran ske obiaje." (Jo je i ekivala, jo ga je slu ala. Ali na ta je to ekala? Da nije mo da u nju bilo ne to to je on eleo da ka e, ali to jo nije bio siguran da se usuuje da ka e?) Vasilija se potrudi da u svoj glas unese primesu bezbri nosti. "Imate li j o togod da mi ponudite - ili smo zavr ili?"

"Jo nismo zavr ili", odgovori Bejli, osetiv i da mora izbaciti novu kartu. "B udui da ste uoili tu neauroransku crtu istrajnosti kod Gremionisa, mo da vam se uinil o da biste je mogli korisno upotrebiti?" "Stvarno? Ba a avo! A kako sam je to mogla iskoristiti?" "Budui da ste ga, oigledno, veoma privlaili, ne bi bilo nimalo te ko srediti da ga isto tako privue i neka druga osoba, veoma nalik na vas. Mogli ste ga naves ti da se u to upusti, mo da mu obeav i da ete prihvatiti njegovu ponudu ukoliko na dru goj strani bude odbijen." "A ko je ta jadna osoba toliko nalik na mene?" "Zaista ne znate? Ma, haj'te, ne izigravajte naivku, dr Vasilija. Govori m o onoj Solarijanki, Gladiji, prema kojoj, kako vam ve rekoh, dr Fastolf ispolja va posebnu naklonost samo zbog njene velike slinosti s vama. Niste se nimalo izne nadili kada sam vam to pomenuo, na samom poetku na eg razgovora. Prekasno je da se sada pretvarate da to niste znali." Vasilija ga o tro pogleda. "Na osnovu toga to je Gremionis zainteresovan za nju, zakljuili ste da je, prethodno, morao biti zainteresovan za mene? Jeste li samo na osnovu tog besmislenog zakljuka odluili da mi se obratite?" "Nije to bio ba toliko besmislen zakljuak. Postoje i druge va ne okolnosti. Poriete li sve to?" Vasilija zami ljeno prevue akom preko stola pokraj sebe, i Bejli se za trenu tak upita ta su sve mogli sadr ati dugaki listovi hartije to su stajali na njemu. Bio je u stanju, izdaleka, da razabere svu slo enost njihove sadr ine, ali je isto tako znao, da za njega ne bi imali nikakvog smisla, ak i kada bi ih pomno i detaljno prouio. "Postajem umorna", ree Vasilija. "Rekoste, dakle, da se Gremionis najpre zainteresovao za mene, a potom za tu meni slinu osobu, tu Solarijanku. Sada, opet , tra ite od mene da to poreknem. A zbog ega bih se uop te trudila da to poriem? Od ka kve je sve to va nosti? ak i kada bi to bila istina, kakvu bi mi to tetu moglo nanet i, u bilo kom pogledu? Rekli ste, jo , da mi nije prijala pa nja koju nisam tra ila, i da sam uspela da se ve to izvuem. ta s tim?" "Nije toliko u pitanju ta ste uinili, ve zbog ega", odgovori Bejli. "Bilo va m je jasno da je Gremionis vrsta osobe koja ne odustaje lako. Nudio vam se bezbr oj puta, te je bilo jasno da e se to dogoditi i u Gladijinom sluaju." "Ukoliko odmah ne prihvati njegovu ponudu." "Ona je Solarijanka, sa neprijatnim iskustvima u pogledu seksualnih odno sa, te je svakog odbijala. Usuujem se da ka em da vam je to bilo poznato, budui da s asvim lako mogu da vas zamislim kako, bez obzira na svu odbojnost koju ste oseali prema svom rod... prema dr Fastolfu, pomno motrite ne biste li otkrili ko e vas kod njega zameniti." "Ba zgodno. Ukoliko je odbila Gremionisa, samo je pokazala da ima ukusa." "Dobro vam je bilo poznato da nee biti nikakvog 'ukoliko'. Znali ste da e ga odbiti." " ta onda?" "Njegova uporna nastojanja znaila su da e Gremionis esto boraviti u njenoj kui, da e se prosto prilepiti uz nju." "Poslednji put: i ta onda?" "U Gladijinoj se kui nalazilo ne to zaista nesvakida nje... Jedan od dvojice postojeih humanoidnih robota, Jander Panel." Vasilija je trenutak oklevala. "Na ta to ciljate?" upita ona. "Mislim da vam je palo na um da bi, ukoliko bi taj humanoidni robot neka ko bio usmren, pod okolnostima koje bi ukazivale na dr Falstofa kao jedinog krivc a, to moglo poslu iti kao orue da se on primora da obelodani tajnu humanoidnog pozi tronskog mozga. Gremionis je, ozbiljno uzdrman Gladijinim upornim odbijanjem da prihvati njegovu ponudu, i zahvaljajui estim posetama njenom domu, lako mogao biti naveden da se osveti, tako to e ubiti robota." Vasilija brzo zatrepta. "Taj jadni brica mogao je imati dvadesetak slinih motiva, i dvadesetak slinih prilika, ali to, ipak, ne bi ni ta znailo. On, ak, ne bi umeo ni da nalo i nekom robotu da se rukuje kako valja. Kako bi mu, onda, moglo p oi za rukom da uspe u takvom naumu - koji itavu svetlosnu godinu prevazilazi njego

ve mogunosti - i kod jednog robota izazove 'mentalno iskljuenje?" "I to nas sada", primeti Bejli blago, "dovodi do su tine stvari... Siguran sam da ste i sami to imali u vidu, budui da vam je po lo za rukom da se uzdr ite i n e izbacite me smesta odave; eleli ste, naime, da proverite da li je to i meni pal o na pamet, ili nije. Ono to elim da ka em jeste da je Gremionis to zaista uinio, uz pomo va eg Robotikog instituta koji je delovao preko vas." VASILIJA, JO JEDNOM

40. Ove rei dovele su do neega to se moglo opisati kao zaleena holografska slika u nekoj hipertalasnoj drami. Nijedan od robota nije se, razume se, pokrenuo, ali to nisu uinili ni Bej li ni dr Vasilija Alijena. Dugi sekundi - beskonano dugi - proteko e pre no to Vasil ija, konano, doe do daha i uspravi se. Lice joj se zgrilo u bezoblian osmeh, a glas joj je bio tih. "Tvrdite li v i to, Zemljanine, da sam ja orue koje treba da poslu i za uni tenje humanoidnih robot a?" "Da, ne to slino palo mi je na pamet, dr Vasilija." "Hvala vam, to se tie te pomisli. Na je razgovor zavr en i vi ete smesta otii." Ona pokaza prstom put vrata. "Bojim se da to nije u skladu s mojim eljama", odvrati Bejli. "Va e me se elje ne tiu, Zemljanine." "Moraju vas se ticati, jer ne vidim kako biste me mogli udaljiti protiv moje volje." "Raspola em robotima koji e vas, na moj zahtev, utivo ali odluno izvesti odav de, povrediv i pri tom samo va e samouva avanje - ukoliko ga uop te imate." "Ovde imate samo jednog robota. Ja, meutim, imam dvojicu, i oni sigurno n ee dozvoliti da se tako ne to dogodi." "Na moj e poziv ovamo smesta stii dvadeset robota." "Dr Vasilija, molim vas da malo razmislite! Niste bili nimalo iznenaeni k ada ste ugledali Denila. Pretpostavljam da, mada radite u Robotikom institutu gde vam je njihovo stvaranje najprei zadatak, nikad jo niste videli jednog potpuno do vr enog i delatnog humanoidnog robota. Prema tome, lako je zakljuiti da se ni va i ro boti jo nisu s njim susreli. Pogledajte Denila. Veoma je nalik ljudskom biu - delu je vi e ljudski nego ijedan robot do sada, osim, razume se, pokojnog Jandera. Sasv im je sigurno da e Denil i va im robotima delovati kao ljudsko bie. U stanju je, tak oe, da im izda nalog na takav nain da e, mo da, va i roboti pre poslu ati njega nego vas. " "Ukoliko bi to bilo neophodno, mogla bih pozvati dvadesetak ljudi odavde iz Instituta, koji bi vas, istina, pomalo grubo, mogli izbaciti napolje, pri emu ni va i roboti, ukljuujui i Denila, ne bi bili u stanju da i ta preduzmu." "Kako to zami ljate da ih pozovete, kada vam moji roboti nee dozvoliti ni d a mrdnete? Znate, imaju izuzetno brze reflekse." Vasilija iskezi zube; neko bi to, mo da, mogao nazvati i osmehom. "Ne mogu to da tvrdim za Denila, ali to se iskara tie, poznajem ga jo od malih nogu. Ne veru jem da bi i ta uinio da me sprei da pozovem pomo; pored toga, verujem da bi spreio i D enila da se ume a." Bejli uini silan napor da mu glas ostane miran, znajui dobro da se kree po veoma tankom ledu. "Pre no to bilo ta poku ate", odvrati on, "mo da ne bi bilo ravo da priupitate iskara kako bi postupio ukoliko od vas i mene dobije dva meusobno oprena naloga." " iskare?" pozva Vasilija robota krajnje samouvereno. iskar skrenu pogled ka njoj i u njegovom se glasu moglo osetiti blago pod rhtavanje. "Mala Gospoj'ce, prinuen sam da za titim gospodina Bejlija. On ima predn ost." "Zaista? Po ijem nalogu? Samog Zemljanina? Tog stranca?" "Dr Fastolf mi je izdao takav nalog", odgovori iskar. Vasilijine oi bljesnu e i ona se ponovo lagano spusti na stolicu. Ruke koje

su joj poivale na krilu, primetno su podrhtavale, a usne su joj se, dok je govor ila, jedva pomerale. "ak mi je i tebe oduzeo." "Ukoliko vam ovo, dr Vasilija, nije dovoljno", ume a se Denil, iznenada se oglasiv i, "dozvolite mi da vam saop tim da u i ja dobrobit partnera Elije staviti i spred va e dobrobiti." Vasilija pogleda Denila sa zanimanjem pro etim ogoreno u. "'Partner Elija'? Ta ko ga zove ?" "Da, dr Vasilija. Moje opredeljenje - davanje prednosti Zemljaninu nad v ama - ne proishodi samo iz naloga dr Fastolfa, ve i iz injenice da smo u ovoj istr azi Zemljanin i ja partneri, i..." Denil zastade, kao da i sam be e iznenaen onim to je nameravao da izrekne. "I prijatelji." "Prijatelji?" upita Vasilija. "Jedan Zemljanin i jedan humanoidni robot? I odgovarate jedan drugom. Ni jedan ni drugi niste u pravom smislu rei ljudska b ia." "Uprkos tome, povezuju nas spone prijateljstva", odvrati Bejli o tro. "Rad i vlastitog dobra, nemojte stavljati na probu jainu na e..." Sada on zastade, a ond a, na vlastito iznenaenje, zavr i reenicu. "Na e meusobne odanosti." Vasilija se ponovo okrete Bejliju. " ta elite?" upita ona muklo. "Obave tenja. Pozvali su me ovamo na Auroru - na ovaj Svet Zore - da unese m vi e svetlosti u zbivanja koja se ne mogu lako objasniti, povodom sluaja u kome j e dr Fastolf krivo optu en, to mo e imati u asne posledice po va i moj svet. Denil i iska r su u punoj meri svesni toga, i dobro im je znano da samo potreba za punom i hi tnom primenom Prvog zakona mo e imati prednost nad mojim nastojanjima da razre im za gonetku. Budui da su uli ta sam imao da ka em, da ste vi mo da bili orue poinjenog dela, oni nee dozvoliti da se ovaj na razgovor brutalno okona. Sledstveno tome, ponavljam , nemojte initi ni ta to bi ih primoralo da deluju, ukoliko odbijete da odgovarate n a moja pitanja. Optu io sam vas da ste poslu ili kao orue u ubistvu Jandera Panela. P oriete li moju optu bu ili ne? Morate mi ogovoriti." "Odgovoriu vam", prihvati Vasilija s prizvukom gorine. "Ne pla im se! Ubistv o? Jedan robot stavljen je izvan upotrebe - i vi to nazivate ubistvom? Poriem va u optu bu, zvali vi to ubistvom ili ime god vas je volja. Poriem va u optu bu najenerginije ... Nisam ni na koji nain uputila Gremionisa u znanja iz robotike, koja bi mu omo guila da ukloni Jandera Panela. Ni sama ne znam dovoljno da bih to mogla uiniti, a pretpostavljam, takoe, da niko drugi u ovom Institutu takvim znanjem ne raspola e. " "Ne bih umeo da ka em da li vi, ili bilo ko drugi u ovom Institutu, raspol a ete znanjem potrebnim da se izvr i reeni zloin. Ipak, mo emo razmotriti motive. Pre sv ega, mogli ste gajiti izvesna, sasvim odreena oseanja prema tom Gremionisu. Sa kol ikom god uporno u da ste odbijali njegove ponude - koliko god ga mogli smatrati nep rikladnim za ljubavnika - zar bi bilo neobino da vam njegova istrajnost polaska u dovoljnoj meri da mu pomognete ukoliko vas svesrdno zamoli i obea da e vas po tedet i daljih seksualnih zahteva kojima vas je ranije saletao?" "Mislite, mogao je doi k meni i rei: 'Vasilija, draga, eleo bih da smrsim k once jednom robotu. Molim te, uputi me kako da to uinim i ja u ti biti stra no zahva lan'. A ja bih mu, navodno, na to odgovorila: 'Razume se, dragi, najvi e od svega bih elela da ti pomognem da poini zloin'... Zaista, neuveno! Niko, osim nekog Zemljan ina koji ne zna ni ta o auroranskom nainu ivota, ni u snu ne bi poverovao da bi se i t a slino moglo dogoditi. I da dodam, prema mom uverenju, na takvu jednu pomisao mo e da doe samo neki glupavi Zemljanin." "Mo da, ali moramo razmotriti sve mogunosti. Na primer - navodim to kao jo j ednu mogunost - mogli ste osetiti ljubomoru jer je Gremionis svoju naklonost usme rio prema nekom drugom; mogli ste odluiti da mu se naete pri ruci ne zbog nekog ne odreenog oseanja, ve zbog sasvim odreene elje da ga ponovo pridobijete za sebe?" "Ljubomoru? Koliko mi je poznato, to oseanje svojstveno je Zemljanima. Uk oliko nisam elela Gremionisa za sebe, zbog ega bih marila da li e se ponuditi nekoj drugoj eni i da li e ona njegovu ponudu prihvatiti - odnosno, kad smo ve kod toga, ukoliko mu se neka druga ena ponudi, a on to prihvati?" "Ve su mi rekli da je seksualna ljubomora nepoznata na Aurori, i ja sam s klon da prihvatim da je to teorijski tano; meutim, takve se teorije retko kad odr av aju u praksi. Sigurno je da postoje neki izuzeci. tavi e, ljubomora je naje e sasvim ir

acionalno oseanje i ne mo e se otpisati pukim logikim rasuivanjem. Ipak, zanemarimo t o za trenutak. Postoji, meutim, i trea mogunost: mogli ste biti ljubomorni na Gladi ju i eleti joj zlo, iako sami uop te niste marili za Gremionisa." "Ljubomorna na Gladiju? Nikada je nisam ni videla, osim, jednom, na hipe rtalasnom programu, kada je stigla na Auroru. injenica da su ljudi, povremeno, sp ominjali njenu slinost sa mnom, nije mi ni najmanje smetala." "A da li vam je smetalo to to je postala tienica dr Fastolfa, njegova milje nica, gotovo ker, sve ono to ste vi nekad bili? Znate, zauzela je va e mesto." "Neka joj bude sa sreom. Zaista mi do toga nije ni najmanje stalo." "ak i kada bi njih dvoje bili ljubavnici?" Vasijala se zagleda u Bejlija sa rastuim besom, i elo joj se orosi znojem. "Nema nikakve potrebe da o tome razgovaramo", odvrati ona. "Tra ili ste od mene da poreknem va u optu bu da sam bila orue onoga to nazivate ubistvom, i ja sam t o i uinila. Rekla sam da nemam ni znanja ni motiva za tako ne to. Nemam ni ta protiv da sa svojim tvrdnjama iziete pred lice itave Aurore. Istupite sa svojim a avim tvrdn jama i obelodanite moje motive. Tvrdite, ako elite, da posedujem dovoljno veliko znanje da budem sauesnik u navodnom zloinu. Meutim, neete stii daleko. U stvari, neete stii nigde." Iako joj je glas podrhtavao od gneva, Bejli je stekao utisak da misli on o to govori. Nije se pla ila optu bi. Meutim, ostala je injenica da je pristala na susret sa njim, to znai da se J este nalazio na tragu neega - neega od ega je oajniki zazirala. Ipak, njegovih se optu bi oigledno nije pla ila. Gde je to pogre io? 41. Uzdrman, nastojei da nae naina da se nekako izvue, Bejli smisli novi plan. " Pretpostavimo, dr Vasilija, da va u izjavu prihvatim zdravo za gotovo. Zamislimo, isto tako, da je moja pretpostavka da ste poslu ili kao orue u ovom - roboumorstvu - bila neosnovna. Ipak, to ne znai da ne mo ete da mi pomognete." "Zbog ega bih vam uop te pomagala?" "Naprosto, iz ljudske obzirnosti. Dr Han Fastolf nas uverava da on to ni je uinio, da nije roboubica, i da nije on bio taj koji je tog robota, Jandera Pan ela, 'iskljuio'. Poznavali ste dr Fastolfa bolje od ikog drugog. Proveli ste niz godina s njim u najprisnijoj vezi, najpre kao njegovo voljeno dete, a potom i ka o odrasla ker. Viali ste ga u svako doba dana i u okolnostima u kojima ga niko nij e sretao. Ma kakva mogla biti va a sada nja oseanja prema njemu, ona ne mogu izmeniti pro lost. Poznajui ga tako kako ga vi poznajete, mo ete biti najpouzdaniji svedok da njegov karakter nije takav da bi mogao naneti zlo bilo kom robotu, a pogotovo n e robotu koji se mo e smatrati njegovim najveim dostignuem. Da li biste bili spremni da otvoreno svedoite njemu u prilog? Pred itavim svetom? To bi mu i te kako pomog lo." Vasilijino lice kao da otvrdnu. "Morate me shvatiti", ree ona izgovarajui razgovetno svaku re. "Ne elim da u to budem ume ana." "Morate biti ume ani." "Zbog ega?" "Mislite li da ba ni ta ne dugujete svom ocu? On jeste va otac. Znaila vam ta re ne to ili ne znaila, injenica je da izmeu vas dvoje postoji biolo ka veza. Pored tog a - otac ili ne - godinama se brinuo o vama, othranio vas i odgojio. Ne to mu zbog toga dugujete." Vasilija uzdrhta. Vidljivo se tresla, ak su joj i zubi cvokotali. Bezuspe n o je zaustila da ne to ka e, duboko udahnula, zatim jo jednom, i ponovo poku ala. " iskar e, uje li ti sve ovo?" upita ona. iskar se lako nakloni. "ujem, Mala Gospoj'ce." "A ti, humanoidni - Denile?" "ujem, dr Vasilija." "uo si sve ovo?" "uo sam, dr Vasilija." "Obojici vam je jasno da Zemljanin zahteva od mene da svedoim o vrlinama

dr Fastolfa?" Obojica potvrdno klimnu e. "U tom u sluaju svedoiti - uprkos svojoj volji i gnevu koji oseam. Ba stoga to sam oseala da tom svom ocu, od koga sam nasledila deo svojih gena, i koji me je, na svoj nain odgajio, dugujem minimum obzira - nisam nameravala da svedoim. Ipak, sada hou. A vi, Zemljanine, ujte i ovo. Dr Han Fastolf, sa kojim delim svoje gene , nije se starao o meni - o meni, meni - kao samostalnom, posebnom ljudskom biu. Istina je, zapravo, da mu nikad nisam znaila ni ta vi e od pukog opita, pojave zaniml jive za posmatranje." Bejli odmahnu glavom. "Nisam vas to pitao." Vasilija nasrnu na njega svom estinom. "Zahtevali ste od mene da govorim - i govoriu, a vi u onome to u rei naite svoj odgovor... Postoji ne to to naroito zanima dr Fastolfa. Jedna stvar. Jedna jedina stvar - delovanje ljudskog mozga. On eli da ga, to delovanje, svede na jednaine, na gra fiku krivulju, na put pouzdanog izlaska iz lavirinta, i tako postavi osnove nauke o ljudskom pona anju utemeljenom na matematikim principima - to bi mu omoguilo da pr edvidi budunost. On to naziva 'psihoistorijom'. Ne verujem da ste makar samo jeda n as proveli u razgovoru s njim, a da on to nije pomenuo. To mu je, naprosto, man ija." Vasilija se zagleda u Bejlijevo lice, i povika u mahnitom zadovoljstvu. "Jasno mi je! Govorio vam je o tome! U tom sluaju mora da vam je pomenuo da se za robote zanima samo u meri u kojoj mu oni mogu pomoi da dopre do ljudskog mozga. Za humanoidne robote zainteresovan je samo u meri u kojoj mu oni, u tom pogledu, mogu jo vi e biti od pomoi... Da, da, i to vam je rekao. Osnovne postavke teorije koja je omoguila nastanak humanoidnih robota tem elje se, sigurna sam u to, na njegovim nastojanjima da shvati ljudski mozak; upr avo zbog toga i uva svoju teoriju samo za sebe, i odbija da bilo kom drugom omogui da se s njom upozna, jer eli da problem ljudskog mozga re i sam, lino, tokom dva na redna stolea koliko mu je jo , recimo, preostalo od ivota. Sve je tome podreeno. Sasv im sigurno sam i ja bila u to ukljuena." Nastojei da ne poklekne pred tom poplavom gneva, Bejli je upita tihim gla som: "Na koji nain mislite da ste u to ukljueni?" "Kada sam se rodila, trebalo je da se naem u dru tvu druge novoroenadi, da bu dem prepu tena profesionalcima koji znaju kako valja brinuti o deci. Nikako nisam smela biti prepu tena brizi jednog amatera - bio mi on otac ili ne, bio on naunik i li ne bio. Dr Fastolfu se nije smelo omoguiti da dete smesti u takve okolnosti, i nikom drugom to ne bi palo na pamet - osim, razume se, samom Hanu Fastolfu. Isk oristio je sav svoj uticaj da se za to izbori, pozvao se na sve svoje doprinose, ubedio sve va ne osobe da je sposoban za to, i na kraju dobio kontrolu nada mnom. " "Ipak, voleo vas je", promrmlja Bejli. "Voleo me? Svako drugo detence dobro bi u tom pogledu poslu ilo, samo to ga nije bilo na raspolaganju. Ono to je eleo bilo je dete koje e rasti pokraj njega, sa mozgom iji e razvoj moi sve vreme budno da prati. eleo je da pomno prouava njegov razvoj, nain sazrevanja. eleo je ljudski mozak u najjednostavnijem obliku, da ga p osmatra kako se uslo njava, tako da ga mo e izuavati u svim pojedinostima. Iz tog raz loga smestio me je u neprirodnu sredinu, podvrgav i me tananom eksperimentu, ne ob azirui se uop te na mene kao na ljudsko bie." "Te ko mi je da u to poverujem. ak i ako ste ga zanimali kao predmet izuavan ja, ipak se mogao starati o vama kao o ljudskom biu." "Ali nije. Govorite kao Zemljanin. Mo da na Zemlji postoje posebni obziri kada su biolo ke veze u pitanju. Ovde, na Aurori, to nije sluaj. Za njega sam bila samo predmet opita. Prolazan." "ak i ukoliko je to u poetku bio sluaj, mo da vas je kasnije dr Fastolf nemin ovno zavoleo - bespomono detence prepu teno njegovom staranju. ak da meu vama nije bi lo nikakve biolo ke veze, da je re bila, da tako ka em, o nekoj ivotinjici, postepeno bi se u njemu javila ljubav." "Mislite?" odvrati ona gorko. "Ne znate koliko mogu biti ravnodu ni ljudi poput dr Fastolfa. Ukoliko bi mu moj ivot mogao poslu iti da unapredi svoja znanja,

li io bi ga se bez i najmanjeg oklevanja." "Ali to je sme no, dr Vasilija. Pona ao se prema vama sa toliko dobrote i ob zirnosti, da je to u vama probudilo ljubav prema njemu. Poznato mi je to. Vi... ponudili ste mu se." "I to vam je rekao, je li? Da, uinio bi to. Ni za trenutak, ak ni danas, n e bi zastao i upitao se da li bi me jedno takvo otkrie moglo dovesti u nepriliku. .. Da, ponudila sam mu se, a i to da ne? Bio je jedino ljudsko bie koje sam stvarn o poznavala. Bio je neverovatno ne an prema meni, a ja nisam shvatala njegove prav e razloge. Bio je za mene sasvim prirodna meta. Potom se, takoe, postarao da pod kontrolisanim uslovima budem izlo ena seksualnom nadra ivanju - a on je bio za koman dama. Bilo je neminovno da se, na kraju, usmerim prema njemu. Morala sam, jer ni kog drugog nije bilo - i odbio me je." "I zbog toga ste ga zamrzeli?" "Nisam. Bar ne u poetku. Godinama ga nisam mrzela - mada se moj seksualni razvoj poremetio i izopaio, a posledice oseam i dan danas, ne krivim ga. Nisam zn ala dovoljno. Nalazila sam opravdanja za njega. Prezaposlen. Ima druge. Potrebne su mu iskusne ene. Iznenadili biste se sa koliko sam revnosti iznalazila razloge za njegovo odbijanje. Tek dosta godina kasnije shvatila sam da ne to nije u redu i upela sam da se sa tim suoim, licem u lice. 'Zbog ega si me odbio?' upitala sam ga. 'Izi av i mi u susret mogao si me postaviti na pravi kolosek, re iti sve...'" Vasilija zastade, proguta knedlu i prekri oi rukama. Bejli je utao, sleen o d nelagodnosti. Roboti su bezizra ajno stajali (sudei prema onome to je Bejli znao, roboti nisu bili u stanju da osete poremeaj u svojim pozitronskim kolima koji bi proizveo oseaj po bilo emu slian oseanju zbunjenost kod ljudskih bia). "Izbegavao je odgovor na to pitanje", nastavi Vasilija smirenije, "kolik o god je mogao, ali ja nisam odustajala. 'Zbog ega si me odbio? Zbog ega si me odb io?' Nije bio nesklon upu tanju u seksualne odnose. Znala sam za nekoliko takvi h sluajeva - seam se, ak, da sam se pitala nisu li mu dra i mu karci. Kada deca nisu u pitanju, line sklonosti u takvim stvarima nisu ni od kakve va nosti; nekim mu karcima ene mogu biti odvratne i obrnuto. Ipak to nije bio sluaj sa ovekom koga nazivate m ojim ocem. U ivao je u enama - ponekad i veoma mladim - mlaim, ak, nego to sam ja bila kada sam mu se prvi put ponudila. 'Zbog ega si me odbio?' Konano mi je odgovorio - i rado bih ula ta vi mislite kakav je bio njegov odgovor." Ona zastade, izazivaki posmatrajui Bejlija. Bejli se nelagodno prome kolji. "Nije eleo da vodi ljubav sa svojom kerkom?" promrmlja on. "Oh, ne budite ludi. Kakva je tu razlika? Imajui u vidu injenicu da jedva koji mu karac na Aurori zna ko mu je ker, bilo koji od onih koji vode ljubav sa enom vi e decenija mlaom od sebe mogao bi biti... Ali nije va no, to se samo po sebi podr azumeva. Ono to je odgovorio - oh, kako se samo seam njegovih rei - bilo je: 'Ti, l udao! Kad bih se s tobom tako spetljao, ne bih mogao sauvati svoju nepristrasnost - a ta bi onda bilo sa mojim daljim prouavanjem tvoje linosti?' Vidite, u to vreme ve sam znala da ga zanima ljudski mozak. ak sam krenula njegovim stopama, postav i i sama robotiar. Radila sam sa iskarom i eksperimentisal a sa njegovim programom. Nisam bila lo a - je li tako, iskare?" "Nisi, Mala Gospoj'ce", odgovori iskar. "Meutim, uvidela sam da taj ovek koga nazivate mojim ocem ne gleda u meni ljudsko bie. Bio je ak spreman da rizikuje da ostanem uvrnuta za ceo ivot, samo da ne bi doveo u pitanje svoju 'nepristrasnost'. Njegova su mu prouavanja znaila vi e n ego moje psihiko zdravlje. Tog trenutka shvatila sam ta sam, i ta je on - i napusti la ga." Zavladala je duboka, pritiskujua ti ina. U Bejlijevoj glavi sve je bualo. eleo je da je upita: Ne biste li mogli uz eti u obzir samoljublje jednog velikog naunika? Ili va nost jednog izuzetnog proble ma? Ne biste li mogli prihvatiti da je ne to, mo da, moglo biti reeno u besu, jer ste uporno tra ili da s njim razgovarate o neemu o emu on nije eleo da razgovara? Nije l i Vasilijina usredsreenost na svoje 'psihiko zdravlje' (ma ta to moglo znaiti), uz p otpuno iskljuenje dva mo da najva nija problema s kojima se oveanstvo suoavalo - priroda ljudskog mozga i naseljavanje Galaksije - predstavljala podjednak izraz samolju

blja, ali sa daleko manje opravdanja? Ali ni ta od toga nije je mogao upitati. Nije znao kako da je to pita, a d a pitanja dobiju pravu te inu u svesti te ene, kao to nije bio siguran ni da e je raz umeti ukoliko mu uop te bude odgovorila. ta je on to radio na ovom svetu? Nije bio u stanju da shvati njihove obiaj e, bez obzira na to koliko mu ih obja njavali. A ni oni nisu bili u stanju da razu meju njega. " ao mi je, dr Vasilija", ree on umorno. "Shvatam va gnev, ali, ukoliko bist e makar za trenutak dozvolili sebi da ga sti ate, i da, umesto toga, razmotrite sl uaj dr Fastolfa i umorenog robota, nadam se da biste do li do zakljuka da su u pitan ju dve razliite stvari. Mo da je dr Fastolf eleo da vas posmatra na krajnje nepristr asan nain, ak i po cenu da vas to uini nesrenom, ali da ipak pozama an broj svetlosnih godina ostane udaljen od same pomisli da uni ti jednog humanoidnog robota." Vasilija pocrvene. "Zar ne shvatate, Zemljanine, o emu vam govorim?" uzvi knu ona. "Mislite li da sam vam rekla to to sam vam maloas rekla samo stoga to bi v ama - ili bilo kome drugom - bilo zanimljivo da uje tu nu priu o mom ivotu? Kad smo v e kod toga, mislite li da sam u ivala razotkrivajui se pred vama na ovakav nain? Govorim vam sve ovo samo stoga da bih vam predoila da dr Han Fastolf - mo j biolo ki otac, kako to stalno istiete - jeste uni tio Jandera. Razume se, da jeste. Uzdr avala sam se do sada da to ka em jer niko - sve dok se vi niste pojavili - nij e bio tolika budala da me to upita, kao i zbog nekih a avih preostataka obzirnosti koje imam prema tom oveku. Ali sada, kada ste me upitali, ja to i ka em, i tako mi Aurore, nastaviu to da govorim - bilo kome i svakome. I javno, ukoliko bude neoph odno. Dr Fastolf jeste uni tio Jandera Panela. Sigurna sam u to. Jeste li zadovo ljni?" 42. Bejli se, u asnut, zagleda u izbezumljenu enu, a onda, zamucav i, nastavi: "Uop te vas ne razumem, dr Vasilija. Molim vas da se smirite i malo razmis lite. Zbog ega bi dr Fastolf uni tio robota? Kakve to veze ima s nainom na koji se, kako maloas rekoste, poneo prema vama? Smatrate li da je u pitanju neka vrsta odm azde prema vama?" Vasilija je ubrzano disala (pomalo odsutno i bez svesne namere, Bejli uoi da su joj, iako je bila krhke grae kao i Gladija, grudi vidljivo vee) i inilo se d a se svim silama trudi da ovlada svojim glasom. "Rekoh vam ve, Zemljanine, zar ne, da je Han Fastolf bio prvenstveno zain teresovan za prouavanje ljudskog mozga", odgovori ona. "Nije prezao ni da ga dove de u stanje stresa, samo da bi mogao prouiti rezultate dobijene na taj nain. Naroit o mu je stalo do nesvakida njih primeraka - detinjeg mozga, na primer - kako bi mo gao posmatrati njihov razvoj. Bilo kakav mozak osim uobiajenog." "Ali kakve to ima vez..." "Upitajte se, zbog ega se zainteresovao za tu strankinju?" "Mislite, Gladiju? Pitao sam ga, i odgovorio mi je. Podsetila ga je na v as, i moram priznati da slinost zaista nije mala." "Kada ste mi to ranije spomenuli, moram priznati da me je to oraspolo ilo; ipak, upitala sam vas da li ste mu zaista poverovali? Pitam vas to i sada. Da l i mu zaista verujete?" "Zbog ega mu ne bih verovao?" "Zbog toga to to nije istina. Mo da mu je na a slinost zaista privukla pa nju, a li kljuni razlog zbog koga se zainteresovao za tu strankinju - bila je injenica da je strankinja. Odrasla je na Solariji, pod okolnostima i dru tvenim normama razlii tim od onih na Aurori. Sledstveno tome, dobio je priliku da prouava mozak razliito oblikovan od na ih, i to mu je moglo otvoriti veoma zanimljive perspektive. Shvat ate li? Ali kada smo ve kod toga, zbog ega se on, Zemljanine, zainteresovao za vas ? Mislite li da je toliko blesav da je mogao i pomisliti kako ete re iti auroranski problem, vi, koji o Aurori ne znate ni ta?" Denil se iznenada ume a, i Bejli se tr e na sam zvuk drugog glasa. "Dr Vasil ija, partneru Bejliju je po lo za rukom da re i problem na Solariji, iako nije ni ta z nao o samoj Solariji."

"Poznato mi je to", odgovori Vasilija kiselo, "svi su to mogli videti u onoj hipertalasnoj drami. I munja mo e sevnuti, ali sumnjam da bi se i Han Fastolf usudio da tvrdi da e grom, u kratkom vremenskom razdoblju, dva puta udariti u is to mesto. Ne, Zemljanine, privukli ste ga pre svega zbog toga to ste Zemljanin. I vi raspola ete neuobiajenim mozgom koji je spreman da prouava i da se njime poigrav a." "Nije, valjda, dr Vasilija, da verujete da bi bio spreman da stavi na ko cku stvari od vitalnog znaaja za Auroru, i dovede ovamo nekoga za koga unapred zn a da e biti beskoristan - samo da bi mogao prouavati neki nesvakida nji mozak." "Razume se da bi. Nije li ba u tome prava su tina onoga o emu vam govorim? N e postoji kriza sa kojom bi se Aurora suoila i za koju bi on, ijednog asa, pomisli o da bi mogla biti va na koliko i re enje problema mozga. Mogu vam tano rei ta bi odgov orio da ste ga to upitali. Aurora se mo e uzdii ili pasti, cvetati ili istrunuti, a li to bi bilo beznaajno u poreenju sa problemom mozga; ukoliko ljudska bia odista u poznaju delovanje mozga, sve to bi moglo biti izgubljeno tokom milenijuma dono enja ravih ili pogre nih odluka moglo bi se nadoknaditi za samo jednu deceniju pomno us meravanog ljudskog razvoja, na temelju njegovog sna o 'psihoistoriji'. Isti bi t aj argument upotrebio da bilo ta drugo opravda - la i, okrutnost, bilo ta - pukom tv rdnjom da to treba da poslu i unapreenju saznanja o mozgu." "Prosto ne mogu da zamislim da bi dr Fastolf mogao biti okrutan. Deluje mi kao izrazito obziran i plemenit ovek." "Stvarno? A koliko ste vremena proveli s njim?" "Nekoliko asova na Zemlji, pre tri godine. I jedan dan, sada, ovde na Aur ori." "itav dan, ha? itav jedan dan. Ja sam, meutim, provela s njim trideset godi na, i sve vreme potom s odstojanja pratila razvoj njegove karijere. A vi ste, Ze mljanine, proveli s njim itav jedan dan! Da ujemo - da li je tokom tog jednog jedi nog dana uinio bilo ta to vas je prepla ilo ili ponizilo?" Bejli outa. Setio se iznenadnog napada zainikom, od koga ga je Denil spasa o; linih prostorija u kojima je, zbog onih optikih vizija, imao toliko te koa; podu u et nju na Otvorenom, namerno prireenu da bi se ispitala njegova sposobnost prilagoava nja boravku napolju. "Vidim da jeste", nastavi Vasilija. "Lice vam, Zemljanine, ne prikriva o seanja onoliko dobro koliko to zami ljate. A da li vam je zapretio i psihikom sondom ?" "Spominjao ju je", odgovori Bejli. "Samo jedan dan - i nije propustio da je pomene. Zami ljam da vam ba nije b ilo ugodno?" "U pravu ste." "I da nije bilo razloga da je uop te pominje?" "Oh, bilo je", odvrati Bejli hitro. "Rekao sam mu da mi se, za trenutak, javila neka pomisao koja se odmah potom izgubila; ini mi se, stoga, da je bilo s asvim opravdano predoiti mi da bi psihika sonda mogla biti od pomoi da mi se izgubl jena misao ponovo vrati." "Ne, nije", primeti Vasilija. "Pre svega, uvek postoji rizik kada se kor isti psihika sonda - tako da bi, da je do toga do lo, postojali veliki izgledi da d oe do trajnog o teenja mozga." "Mo da, ipak, ne bi, ukoliko bi sondom rukovao neki strunjak - na primer, d r Fastolf lino?" "On? On gotovo da ne zna ni kako ta sonda izgleda! On je teoretiar, ne te hniar." "Onda neko drugi. Uistinu, nije sebe pominjao u vezi s tim." "Ne, Zemljanine. Ba niko. Razmislite! Razmislite! Ukoliko bi bilo ko bio u stanju da, bezbedno, petlja po ljudskim biima psihikom sondom, i ukoliko Han Fas tolf toliko brine o 'mentalnom iskljuenju' jednog robota, zbog ega, u tom sluaju, n ije predlo io da se psihika sonda isproba na njemu?" "Na njemu?" "Nemojte mi rei da vam to ve nije palo na pamet! Svako ko ume da razmi lja m orao bi doi do zakljuka da je Fastolf kriv. Jedino to govori u prilog njegovoj nevi nosti jeste njegova vlastita tvrdnja da je nevin. U tom sluaju, zbog ega, u cilju

dokazivanja vlastite nevinosti, ne predlo i da bude podvrgnut psihikoj sondi i tako poka e da se ni trag krivice ne mo e izvui iz najnerazgovetnijih dubina njegovog uma ? Da li je, Zemljanine, i ta rekao u tom smislu?" "Ne, nije. U najmanju ruku, nije meni." "Zbog toga to veoma dobro zna da tako ne to mo e biti smrtonosno. Ipak, uop te nije oklevao da to predlo i kada ste vi u pitanju - naprosto, da bi posmatrao kako va um deluje pod takvim optereenjem, to jest, kako ete se pona ati izlo eni nesavladiv om strahu. Ili mu je mo da, opet, palo na pamet da bi to, ma koliko opasno bilo za vas, moglo njemu biti od koristi - bar to se tie saznanja o oblikovanju va eg zemal jskog mozga. Recite, nije li okrutan?" Bejli odbaci ovakvo Vasilijino razmi ljanje odlunim pokretom ruke. "Kako to povezujete sa sluajem na kome radim - roboumorstvom?" "Solarijanka, Gladija, u nekom trenutku zapala je za oko mom onda njem ocu . Mora biti da ima zanimljiv mozak - posmatrano sa stanovi ta njegovih potreba. Sl edstveno tome, dao joj je tog robota, Jandera, naprosto da bi video kako e se jed na ena koja nije odgajena na Aurori suoiti sa jednim robotom koji je u svakoj poje dinosti izgledao kao ljudsko bie. Bilo mu je jasno da se neka Auroranka, vrlo ver ovatno, ne bi libila da robota iskoristi u seksualne svrhe, i da ne bi bilo nika kvih prepreka da to i uini. Priznajem, ja bih oklevala da to uinim, stoga to nisam odgajena na uobiajen nain, ali nijedna normalna Auroranka ne bi se toga libila. S druge strane, ta Solarijanka imala bi ozbiljnih problema, budui da je odrasla na jednom izrazito robotikom svetu, i prihvatila krajnje krute stavove kada su robot i u pitanju. Ta razlika bi, vidite, mogla biti od veoma velike koristi mom ocu k oji je poku ao da na temelju brojnih varijacija sazda svoju teoriju o delovanju mo zga. Han Fastolf strpljivo je ekao pola godine kako bi ta Solarijanka do la na ivic u elje da se upusti u taj eksperimenat..." Bejli je prekide. "Va otac ba ni ta nije znao o odnosu izmeu Gladije i Jander a." "Ko vam je, Zemljanine, to rekao? Moj otac? Sama Gladija? Ukoliko vam je on to rekao, prirodno da je lagao; a ako ste to od nje uli, vrlo je verovatno da ni ona sama to nije znala. Mo ete biti sigurni da je Fastolf znao ta se dogaa; mora o je znati, budui da je to sigurno predstavljalo deo njegovog prouavanja koje se b avi nainom na koji je ljudski mozak podlegao solarijanskim obiajima i uslovima ivot a. A onda se zapitao - sigurna sam u to, ba kao da sam u stanju da mu itam mi sli - ta bi se dogodilo ukoliko bi, u trenutku kada je poela da se oslanja na Jand era, Solarijanka bez ikakvog stvarnog razloga ostala bez svog robota. Dobro je z nao ta bi jedna Auroranka uinila. Osetila bi malo razoaranje, a potom potra ila zamen u; ali, ta bi uinila jedna Solarijanka? I tako se postarao da Jander bude stavljen izvan upotrebe..." "I uni tio jednog robota neprocenjive vrednosti samo da bi zadovoljio svoj u prizemnu radoznalost?" "udovi no, zar ne? Ali ba je to ono to bi Han Fastolf bio sposoban da uini i to bi uinio. Stoga, Zemljanine, otidite ponovo do njega i recite mu da je njegovoj maloj igri do ao kraj. Ukoliko ova planete, u celini, jo ne veruje u njegovu krivic u, nema sumnje da e poverovati kada budem rekla ono to imam da ka em." 43. Nekoliko dugih trenutaka Bejli je proveo kao skamenjen, dok ga je Vasili ja posmatrala s mranim u ivanjem; lice joj je sada bilo tvrdo i nimalo nalik na Gla dijino. Izgleda da se ni ta vi e nije moglo uiniti... Bejli ustade, oseajui se starim - mnogo starijim od svojih etrdeset pet zem aljskih godina (bio je jo dete, prema auroranskim merilima). Do sada ga ni ta od on oga to je poku ao nije nikuda odvelo. Upravo suprotno: inilo se, naime, da se sa sva kim njegovim novim korakom oma oko Fastolfa sve vi e ste e. On pogleda uvis, prema prozirnoj tavanici. Sunce je ve bilo visoko odskoil o, mo da je ak pro lo zenit, jer mu je sjaj bio prigu eniji no ikad. Trake tankih oblaak a skrivale su ga sve vreme. I Vasilija kao da je postala svesna toga na osnovu njegovog podignutog p

ogleda. Ruka joj krenu prema delu klupe u blizini koga je sedela i providne tava nice istog asa nestade. U isti mah, blistava svetlost, sa primesom narand astog kao i samo sunce, preplavi sobu. "Mislim da smo na razgovor priveli kraju", primeti konano Vasilija. "Veruj em, Zemljanine, da neu imati razloga da vas ponovo vidim - ba kao ni vi mene. Mo da bi bilo najbolje da odete s Aurore. Ve ste mom ocu naneli dovoljno tete." Nasme ila se osmehom u kome nije bilo ni traka humora. "Mada, uistinu, ni izdaleka onoliko koliko to zaslu uje", dodade ona oporim glasom. Bejli se uputi prema izlazu, i oba njegova robota krenu e za njim. "Jeste li dobro, gospodine?" upita ga iskar tihim glasom. Bejli sle e ramenima. ta da odgovori? " iskare!" doviknu Vasilija. "Kada dr Fastolf zakljui da mu vi e nisi potreba n, da li bi pre ao ovamo, kod mene?" iskar je mirno pogleda. "Svakako, Mala Gospoj'ce, ukoliko mi to dr Fastol f dozvoli." Osmeh joj postade topliji. "Molim te, iskare, uini tako. Stra no mi nedostaj e ." "esto mislim na tebe, Mala Gospoj'ce." Bejli zastade na vratima i okrenu se. "Dr Vasilija, imate li mo da line pro storije koje bih mogao upotrebiti?" Vasilija razrogai oi. "Razume se da nemam, Zemljanine. Postoje ovde zajedn ike line prostorije, kao i tamo, u Institutu. Va i vam roboti mogu pokazati put." Bejli se zagleda u nju i odmahnu glavom. Nije ga iznenadilo to nije elela da joj jedan Zemljanin zagadi line prostorije; ipak je osetio bes. Kada je ponovo prozborio, nije to uinio na temelju ikakve razlo ne procene, ve, iskljuivo, iz besa. "Da sam na va em mestu, dr Vasilija, ne bih govorio o krivi ci dr Fastolfa." "A ta bi me moglo spreiti?" "Opasnost da se otkrije sve o va im dogovorima sa Gremionisom. Opasnost po vas lino." "Ne budite sme ni. I sami ste priznali da nije bilo nikakve zavere izmeu Gr emionisa i mene." "Ne, nisam. Slo io sam se samo da je razumno zakljuiti da izmeu vas i Gremio nisa nije bilo neposredne zavere da se Jander uni ti. Postoji, meutim, mogunost post ojanja posredne zavere." "Vi ste ludi. ta vam znai 'posredna zavera'?" "Nisam spreman da o tome vodim razgovor u prisustvu robota dr Fastolfa osim ukoliko to ne budete izriito zahtevali. A i zbog ega biste to zahtevali? Dob ro vi znate ta imam na umu." Nije bilo nikakvog razloga da Vasilija na ovo nasedn e, i Bejli je toga bio svestan. Naprotiv, mogao je samo jo vi e pogor ati itavu situac iju. Ali nije. Vasilija uzdrhta i kao da se povue u sebe. Bejli pomisli: Postoji, zaista, posredna zavera, bilo ta da je u pitanju, i mo da e je ta injenica paralisati dok ne prozre moj blef. Bejli ponovo ivnu. "Ponavljam - ne govorite ni ta o dr Fastolfu." Ali razume se, ni sam nije znao koliko je time uspeo da dobije na vremen u - mo da veoma malo. GREMIONIS 44. Ponovo su se na li u vozilu - sva trojica na prednjem sedi tu. Bejli se smes tio u sredinu, stisnut s obe strane telima dvojice robota. Bio im je duboko zahv alan na brizi koju su mu bez ostatka posveivali, uprkos tome to su bili puke ma ine, nesposobne da prenebregnu izdate naloge. Istog asa, Bejli pomisli: da li je pravo tek tako ih otpisati, pukom reju - 'ma ine'? Oni su bili dobre ma ine, u svetu u kome zli ljudi nisu predstavljali re tkost. Nemam pravo da stavljam ma ine iznad ljudi, zbog samo jedne podvrste ovih p

otonjih. U svakom sluaju, bar o Denilu ne mogu da mislim kao o nekoj ma ini. "Moram vas ponovo upitati, gospodine", oglasi se iskar. "Da li se dobro o seate?" Bejli potvrdno klimnu. "Prilino dobro, iskare. Milo mi je to ste vas dvojic a sa mnom." Nebo je najveim delom bilo beliasto - zapravo, sivkasto-belo. Oseao se lak povetarac, i dok nisu u li u vozilo vazduh je odisao sve inom. "Partneru Elija", javi se i Denil, "pa ljivo sam pratio razgovor izmeu dr V asilije i tebe. Ne elim nepovoljno da se izrazim o onome to je ona rekla; ipak, mo ram primetiti da, na osnovu svojih saznanja, smatram dr Fastolfa plemenitim i ug laenim ovekom. Nikada, koliko je meni poznato, nije namerno ispoljio ni traak okrut nosti, niti je ikada, koliko sam ja u stanju da procenim, ispoljio spremnost da su tinsku dobrobit nekog ljudskog bia rtvuje zarad svoje naune radoznalosti." Bejli se zagleda u Denilovo lice koje je, nekako, odavalo utisak najdubl je iskrenosti. "Da li bi bio u stanju da i ta ka e protiv dr Fastolfa, ak i ako bi on zaista bio okrutan i bezoseajan?" "Mogao bih da ni ta ne ka em." "Ipak, da li bi rekao?" "Ukoliko bih, izrekav i la , naneo tetu istinoljubivoj dr Vasiliji time to bih neopravdano doveo u sumnju njenu iskrenost, i ukoliko bih, ni ta ne rekav i, naneo t etu dr Fastolfu doprinev i opravdanim optu bama protiv njega, i ukoliko bi, pri tom, teta njima nanesena bila prema mojoj proceni podjednake te ine, u tom bih se sluaju odluio da ni ta ne ka em. Nano enje tete delanjem, u celini uzev, prevazilazi tetu nanes enu nedelanjem - ukoliko ni ta drugo ne prete e." Bejli ga ponovo pogleda. "To bi trebalo da znai da, iako Prvi zakon ka e: ' Robot ne sme da povredi ljudsko bie, niti da, uzdr avanjem od delanja, dopusti da l judsko bie bude povreeno', dve njegove polovine nisu meusobno sasvim jednake? Prema tebi, drugim reima, gre ka koja se poini delanjem te a je od gre ke koja se poini nedela njem?" "Rei sadr ane u zakonu, partneru Elija, predstavljaju samo pribli an opis nep restanih promena pozitronomotivnih sila u robotskim mo danim kolima... Ne raspola em dovoljnim znanjem da to matematiki izrazim, ali poznate su mi vlastite sklonosti ." "I ukoliko je mogunost tete podjednaka u oba smera, ti bi se uvek opredeli o za nedelanje, umesto za delanje?" "U naelu je tako. I uvek bih se, u naelu, opredelio za istinu, nasuprot ne istini, ukoliko je mogunost nano enja tete podjednaka u oba sluaja." "U ovom sluaju, znai, budui da si odluio da govori da bi opovrgao rei dr Vasil ije, i tako osporio njen iskaz, mogao si to uiniti samo stoga to je imperativ Prvo g zkona u dovoljnoj meri ubla en injenicom da govori istinu?" "Tako je, partneru Elija." "Ipak, injenica je da bi ti rekao ono to si rekao ak i ako bi to bila la - p od uslovom da ti je dr Fastolf, sasvim izriito, nalo io da kada to okolnosti zahtev aju izrekne la , kao i da potom ne prizna da ti je takav nalog bio dat." Na trenutak zavlada ti ina. "Tako je, partneru Elija", slo i se konano Denil. "Sve je to, Denile, prilino zbrkano... Ipak, ti si i dalje uveren da dr F astolf nije ubio Jandera Panela?" "Na osnovu dosada njeg iskustva, partneru Elija, mogu rei da je on istinolj ubiv ovek, i da ne bi naneo nikakvo zlo prijatelju Janderu." "Meutim, sam dr Fastolf naveo je veoma jak motiv koji bi ga mogao navesti da poini zlodelo; dr Vasilija je, opet, sa svoje strane, iznela sasvim drugaiji m otiv, isto tako valjan i, mo da, ak, i sramotniji." Bejli se malo zamisli. "Ukoliko bi se javnosti predoio bilo koji od ta dva motiva, svi bi bili uvereni u krivicu dr Fastolfa." Bejli se iznenada okrenu prema iskaru. "A ta ti misli , iskare? Poznaje dr Fas tolfa du e od Denila. Uzev i u obzir svoje poznavanje karaktera dr Fastolfa, sla e li s e s tvrdnjom da on nije mogao poiniti ono za ta ga terete - uni titi Jandera?" "Sla em se, gospodine." Bejli se neodluno zagleda u robota. Bio je vidljivo primitivnije izrade o

d Denila. Koliko mu se moglo verovati, da li je bio pouzdan svedok? Mo da mu je iz dat nalog da u svemu sledi Denila, u ma kom smeru da se ovaj uputi? "Dobro si poznavao i dr Vasiliju, je li tako?" upita on. "Da, gospodine, dobro sam je poznavao", odgovori iskar. "Koliko sam shvatio, bio si joj veoma privr en?" "Mnogo je godina bila pod mojim starateljstvom, i du nost da se o njoj bri nem nije mi ni na koji nain te ko padala." "Iako je imala obiaj da petlja po tvom programu?" "Bila je vrlo ume na, to se toga tie." "Da li bi bila spremna da la e kada je njen otac u pitanju - mislim, dr Fa stolf?" iskar je trenutak oklevao. "Ne verujem, gospodine. Ne, ne bi" "Onda, znai, tvrdi da je ono to je rekla istina?" "Ne sasvim, gospodine. Ono to elim da ka em jeste da ona veruje kako je ono t o je rekla ista istina." "Ali zbog ega bi bila spremna da poveruje u tako gnusne stvari o svom ocu - ukoliko je on, kako to Denil maloas ree, zaista prijatna osoba?" iskar odgovori lagano, kao da bira rei. "Bila je ogorena zbog niza dogaaja i z svoje mladosti, dogaaja za koje je dr Fastolfa smatrala odgovornim, i za koje j e on mo da i protiv svoje volje bio odgovoran - bar do izvesne mere. ini mi se, ipa k, da nije raunao s tim da e pomenuta zbivanja dovesti do dotinih posledica. Ipak, ljudskim biima ne upravljaju jasni i nedvosmisleni zakoni robotike. Sledstveno to me, u najveem broju prilika zaista je te ko suditi o esto veoma slo enim razlozima nji hovog pona anja." "Tano", promrmlja Bejli. "Smatrate li, gospodine, da je va zadatak da doka ete nevinost dr Fastolfa beznade an?" upita iskar. Bejlijeve obrve se skupi e i lice mu se namr ti. "Mo da. Kako zasad stvari sto je, ne vidim re enje - i ako dr Vasilija progovori, kao to je zapretila da e uiniti.. ." "Ali naredili ste joj da ne govori. Objasnili ste joj da bi to bilo pogu bno i za nju samu." Bejli odmahnu glavom. "Blefirao sam. Nisam znao ta drugo da ka em." "Znai li to da nameravate da odustanete?" "Ne!" uzviknu Bejli odluno. "Da je samo Fastolf u pitanju, mo da bih i odus tao. Na kraju krajeva, ta bi mu se, u fizikom smislu, moglo dogoditi? Roboumorstvo , oito, nije zloin; tek, puki prekr aj. U najgorem sluaju, srozao bi mu se politiki ut icaj, i mo da bi, izvesno vreme, bio suoen sa te koama u svom naunom radu. Bilo bi mi, dakako, ao da se to dogodi, ali ukoliko ne bi postojalo ni ta to bih mogao uiniti - o nda ni ta ne bih ni uinio. S druge strane, da je re samo o meni, takoe bih mo da odustao. Neuspeh bi na neo tetu mom ugledu, ali kuu od opeka ne mo e izgraditi bez opeka? Vratio bih se na Z emlju podvijena repa, i nastavio da ivim emernim ivotom li enim odreenih privilegija, ali ta mogunost ionako vreba svakog Zemljanina. I bolji od mene su se, bez opravd anog razloga, suoili s tim. Meutim, u pitanju je Zemlja. Ukoliko ne bih uspeo, u tom sluaju, zajedno s a bolnim gubicima koji bi zadesili dr Fastolfa i mene, do ao bi kraj i svakoj nadi da e se Zemljani izvui sa svog sveta i krenuti put Galaksije. To je razlog zbog k oga moram uspeti; moram nekako nastaviti sve dok me na silu ne oteraju odavde." Zavr iv i svoju alopojku gotovo apatom, Bjeli naglo di e pogled. "Zbog ega, iskar , samo sedi tako, s upaljenim motorom?" upita on mrzovoljno. "Da li te brujanje m otora toliko zabavlja?" "Uz sve du no po tovanje, gospodine", odgovori iskar, "niste mi rekli kuda da vas vozim." "Oh! Izvini, iskare. Pre svega, odvezi me do najbli ih zajednikih linih prost orija - onih, zna , to ih je dr Vasilija pomenula. Vas dvojica ste u tom pogledu mi rni, ali ja imam be iku koju povremeno valja isprazniti. Posle toga, potra i neko me sto u blizini gde bih mogao ne to pojesti. Imam i stomak, koga povremeno valja nap uniti. I posle toga..." "Da, partneru Elija?" doeka ga Denil.

"Iskreno da ti ka em, Denile, ne znam ni sam. Ipak, po to zadovoljim dve pom enute potrebe, nadam se da u ne to smisliti." Oh! Koliko je samo eleo da i sam mo e u to poverovati! 45. Vozilo nije dugo klizilo tlom; uskoro se zaustavilo, uz mali trzaj, i Be jli ponovo oseti ve prepoznatljivo grenje negde duboko u stomaku. Ta blaga nelagod nost jo jednom ga podseti da se nalazi u vozilu, to odmah odagna privremeni oseaj d a je bezbedan, okru en zidovima i stisnut izmeu dvojice robota. Kroz prednja stakla kao i ona sa strane (i pozadi, trebalo je samo da iskrivi vrat) nazirali su se belina neba i zelenilo krajolika, ukazujui na Otvoreno - to jest, na prazninu. Bejli nevoljno proguta knedlu. Zaustavili su se pokraj neke omanje zgrade. "Jesu li to zajednike line pro storije?" upita Bejli. "Da, partneru Elija", potvrdi Denil. "Najbli e u ovom delu Robotikog instit uta." "Brzo si ih prona ao. Jesu li ti i ovakve zgrade ubacili u memoriju?" "Jesu, partneru Elija." "Jesu li prostorije trenutno zauzete?" "Mo da, partneru Elija, ali prostorije mogu da prime po nekoliko osoba ist ovremeno." "Ima li trenutno mesta i za mene?" "Vrlo verovatno, partneru Elija. "U tom sluaju, pustite me da iziem. Poi u tamo i proveriti..." Roboti se, meutim, ni ne pokrenu e. "Gospodine, nismo u mogunosti da tamo poe mo s vama", ree iskar. "Znam, iskare, svestan sam toga." "To znai, gospodine, da neemo biti u mogunosti da se kako valja staramo o v a oj bezbednosti." Bejli se namr ti. Bilo je prirodno da robot primitivnije izrade ima krui um , i Bejli odjednom shvati da postoji opasnost da odlue da ga ne puste iz vida, to bi znailo da nee moi da ode u line prostorije. Stoga odlui da u glas unese prizvuk hi tnosti, i ovog puta obrati se Denilu koji je trebalo da ima vi e razumevanja za lj udske potrebe. "Ni ta ja tu ne mogu, iskare... Denile, zna i sam da nemam izbora. Pu stite me da iziem iz vozila." iskar pogleda Bejlija, ali ostade nepomian, i u jednom odista u asavajuem tre nutku, Bejliju pade na pamet da bi mu robot mogao predlo iti da se olak a negde u bl izini, napolju, kao kakva ivotinja. Proe jo nekoliko trenutaka. "Mislim da emo ipak morati partneru Eliji da iz iemo u susret", primeti konano Denil. "Ukoliko ste, gospodine, u mogunosti da se jo malo strpite", ree na to iskar , obrativ i se Bejliju, "ja bih prvi od etao do te zgrade tamo." Bejli se iskezi, to je trebalo da znai da je saglasan, i ikar lagano odgegu ca do zgrade, a potom je i itavu obie. Bejli je bio gotovo siguran da e, im iskar zam akne za ugao, osetiti jo nepodno ljiviju fiziolo ku potrebu. U nadi da e odagnati napetost koju je osetio pri toj u asavajuoj pomisli, Be jli stade da se ogleda oko sebe, i posle nekoliko trenutaka postade svestan neki h tankih ica u vazduhu, tu i tamo - poput tananih, tamnih vlasi naspram beliastog neba. Meutim, nije prvo njih uoio. Prvo je ugledao neki kru ni predmet to je klizio i spod oblaka. Trebalo mu je veoma malo da shvati da je re o letelici; meutim, nije plovila vazduhom, ve kao da je visila okaena na nekom dugakom, vodoravnom kablu. Sl edio je dugaki kabl pogledom, napred nazad, primetiv i i druge. Ne to dalje ugledao j e jo jednu letelicu - a znatno dalje jo jednu. Najdalja od tri predstavljala je be zoblinu mrlju koju je prepoznao samo zahvaljujui tome to je video one bli e. Nije bilo nikakve sumnje: bile su to iane kabine koje su slu ile za interni prevoz sa jednog kraja Robotikog instituta na drugi. Koliku povr inu mora da je Institut zahvatao? upita se Bejli. Kako je samo taj Institut traio prostor! Meutim, nije izgledalo da naru ava izgled okoline. Zdanja Instituta nisu bi

la meusobno zbijena, tako da je okolni prostor izgledao netaknut; biljni i ivotinj ski svet (pomisli Bejli) mora da je u ivao punu slobodu, ba kao u kakvoj divljini. Solarija je, priseti se on, delovala prazno. Nije bilo nikakve sumnje da su i svi drugi svetovi Svemiraca bili takvi - budui da je ak i Aurora, najnaselje nija meu njima, ostavljala slian utisak, ak i ovde, na delu planete na kome je bio podignut najvei broj zdanja. Kada bolje razmisli, i Zemlja je - razume se, izvan Gradova - delovala nenastanjeno. Ali Gradovi jesu postojali, i Bejli odjednom oseti kako ga obuzima e nja za domom; meutim, sve to je mogao da uini bilo je da istog asa tu misao izbri e iz svoje svesti. "Prijatelj iskar obavio je proveru", oglasi se Denil. iskar se vrati do njih, i Bejli mu mrzovoljno dobaci: "Pa? Da li bi bio tako ljubazan da mi dozvoli ..." Bejli zastade usred reen ice. Kakvog je smisla imalo udarati sarkazmom po robotovom neprobojnom oklopu? "Po svemu sudei", odvrati iskar, "line prostorije su slobodne." "Odlino! Pusti me da proem." Bejli otvori vrata vozila i skliznu napolje n a usku po ljunanu stazu, a onda urnim korakom krenu prema zgradi. Denil ga je u stop u pratio. Kada su stigli do ulaza, Denil mu utke pokaza mesto koje je trebalo priti snuti prstom da bi se vrata otvorila. Nije ni poku ao da to sam uini. Po svoj prili ci, pomisli Bejli, kada bi robot to uinio bez izriitog naloga to bi znailo da namer ava tamo i da ue - a ak ni sama namera nije dolazila u obzir. Bejli stavi prst na oznaeno mesto i ue, ostaviv i napolju dvojicu robota. Tek kada se na ao unutra, Bejliju sinu da sam iskar nije mogao ui unutra i p roveriti da li su line prostorije slobodne; po svemu sudei, zakljuak je doneo na te melju uvida spolja - sumnjiv postupak, u najmanju ruku. Istog asa Bejli shvati, s oseanjem izvesne nelagodnosti, da je sada po prv i put ostao sasvim sam, odvojen od svojih telohranitelja - i da oni, u sluaju bil o kakve nevolje u kojoj bi se mogao nai, ne bi ba tako lako mogli ui unutra. ta, rec imo, ako ovog trenutka ne bi bio sam? ta ako je Vasilija dojavila nekom neprijate lju da e se on nai u linim prostorijama, i ta ako se ta osoba ovog asa nalazila negde u zgradi? Bejli, sa pojaanim oseanjem nelagodnosti ( to, dakako, na Zemlji ne bi bio s luaj) iznenada shvati da pri sebi nema nikakvo oru je. 46. Line prostorije, odista, nisu bile preterano velike. Bilo je nekoliko pis oara, sme tenih u nizu i nekoliko umivaonika, takoe u nizu. Nije bilo tu eva, osve ivaa odee, ni sprava za brijanje. Bilo je i nekoliko klozetskih olja, meusobno odvojenih pregradama; do svak e od njih vodila su po jedna vratanca. Da ga neko ne eka u nekoj od njih... Vrata na pregradcima nisu dopirala do poda. Kreui se tiho, Bejli se zausta vljao i saginjao ispred svakih vrata, nastojei da uoi neije noge. Zatim poe od jedni h do drugih, lagano ih otvarajui, spreman da ih ponovo zalupi na najmanji znak nee g iznenaujueg i da se najveom moguom brzinom doepa izlaza. Svi pregradci bili su prazni. On se jo jednom obazre oko sebe, da se uveri ne postoji li jo neko mesto n a kom bi se neko mogao sakriti. Nije na ao nijedno. Bejli potom ode do vrata koja vode napolje, ali ne nae ni ta ime bi se ona m ogla zakljuati; istog asa je pomislio da je i prirodno to se ne zakljuavaju. Line pro storije bile su namenjene veem broju osoba - svima je trebalo da bude omogueno da uu im osete potrebu. S druge, pak, strane nije mogao napustiti ove i potra iti neke druge line p rostorije; opasnost ga je i tamo mogla vrebati - a pored toga, potreba mu nije d ozvoljavala da se jo koleba. Bejli uhvati sebe kako okleva koji od pisoara da odabere. Mogao je upotr ebiti bilo koji - ba kao i bilo ko drugi. Bejli se konano odlui za onaj najbli i, i svestan praznine oko sebe, odjedno

m oseti gotovo nepodno ljiv pritisak u be ici. Potreba je zaista bila velika; ipak, morao je strpljivo saekati da ga napusti neprijatno oseanje da bi jo neko mogao ui, kako bi se opustio. Nije, po svoj prilici, trebalo da zazire od nailaska neprijatelja; mo da, samo, jo neke osobe s istom potrebom. I tek mu tada pade na pamet: roboti e, sigurno, zaustaviti svaku nepo eljnu osobu. Kada mu je to palo na pamet, Bejliju najzad poe za rukom da se opusti... Bio je ve pri kraju, olak anje je bilo veliko, i upravo se spremao da ode d o jednog od umivaonika, kad odjednom zau neki umereno piskav, napet glas. "Jeste li vi Elija Bejli?" Bejli se sledi. Uprkos svoj pa nji i svim predostro nostima, jednostavno nij e primetio da je iko u ao. Oito, bio je sav obuzet inom pra njenja be ike - emu, inae, ni e imao razloga da posveti ni deli svojih misli. (Da li je to znailo da stari?) U svakom sluaju, u glasu koji je uo nije bilo nagove taja nikakve pretnje. N i ta u njemu nije ukazivalo na opasnost. Bejliju se odmah vrati oseanje samopouzdan ja - ako ne iskar, Denil bi se sigurno potrudio da ne dozvoli ulazak nikome ko bi po njega mogao predstavljati pretnju. Bejliju je, naprosto, smetao sam ulazak neke druge osobe. Nije se, jedno stavno, seao da mu je iko ikad u linim prostorijama pristupio - a o obraanju da i n e govori. Na Zemlji je to bio najstro i tabu, i na Solariji (i do ovog asa, i na Au rori) koristio je samo line prostorije za jednu osobu. Do ljak se ponovo oglasi, ovog put s primesom nestrpljenja. "Odgovorite! M ora biti da ste Elija Bejli." Bejli se lagano okrenu. ovek je bio srednje visine, odeven u dobro skroje nu odeu razliitih nijansi plave boje. Bio je svetle puti i imao je svetlu kosu; pa l jivo negovani brkovi bili su mu ne to tamniji od kose. Bejli odjednom zatee sebe ka ko, gotovo opsednut, zuri u malenu dlakavu traku na neznanevoj nausnici. Prvi put je sada video nekog Svemirca sa briima. Bejli odgovori (osetiv i izvestan stid to se uop te ogla ava u linim prostorijam a): "Da, ja sam Elija Bejli." ak i njemu samom uini se da mu je glas zazvuao mu klo, slino neubedljivom apatu. Oigledno se i Svemircu uinio neubedljiv. Netremice je, suziv i oi, posmatrao Bejlija. "Oni roboti napolju reko e mi da je Elija Bejli ovde unutra", primeti on, "ali meni ni malo ne liite na onog momka iz hipertalasne drame. Ba nimalo." Ta glupa drama! pomisli Bejli ogoreno. Do kraja ivota nee vi e nikog sresti k o nije unapred zatrovan tim njegovim nemoguim portretom. Niko u njemu nee gledati ljudsko bie, ljudsko bie sa zabludama - i kada ustanove da je i on sklon gre kama, z auzvrat e ga, razoarani, smatrati budalom. Bejli se ozlojeeno ponovo okrenu ka umivaoniku, isplaknu ruke i neodreeno izmahnu njima, pitajui se gde bi mogao biti mlaz sa toplim vazduhom. Svemirac, meu tim, dotaknu neku ploicu i gotovo nitokuda pojavi se tanka traka brisaa. "Hvala vam", promrmlja Bejli. "Nisam lino nastupio u onoj hipertalasnoj d rami. Igrao me je neki glumac." "Jasno mi je to, ali ipak, mogli su pronai nekog vi e nalik na vas, zar ne? " inilo se da mu je to iz nekog razloga zasmetalo. " eleo bih da porazgovaram s vam a." "Kako ste pro li pored mojih robota?" inilo se da i to, iz nekog razloga, izaziva u njemu nelagodnost. "Skoro d a nisam uspeo", odgovori Svemirac. "Poku ali su da me zaustave, a ja sam uza se im ao samo jednog robota. Morao sam da se pretvaram kako me neodlo na potreba tera da uem ovamo, i oni su me pretresli. ak su stavili ruke na mene, da provere da ne no sim neku opasnu napravu. Podneo bih tu bu protiv vas zbog toga - da niste Zemljani n. Nije dozvoljeno izdavati robotima naloge koji mogu dovesti u nepriliku ljudsk a bia." " ao mi je", odvati Bejli kruto, "ali nisam im ja izdao takav nalog. ta mog u da uinim za vas?" " elim da razgovaram s vama." "Ve razgovaramo... Ko ste vi?"

Do ljak kao da je trenutak oklevao. "Gremionis", odgovori on najzad. "Santiriks Gremionis?" "Tako je." "Zbog ega elite da razgovarate sa mnom?" Nekoliko trenutaka Gremionis je samo zurio u Bejlija; oigledno mu je bilo neprijatno. "Budui da sam ve ovde..." poe on. "Ako vam ne smeta... mogao bih..." G remionis koraknu prema pisoaru. Shvativ i istog asa ta Gremionis namerava da uini, Bejli se u asnu, oseti gaenje , i urno se okrenu. "Saekau vas napolju", ree on. "Ne, ne odlazite", zaustavi ga Gremionis oajnim, gotovo kre tavim glasom. " Nee trajati du e od nekoliko sekundi. Molim vas!" I Bejli je, isto tako, gotovo oajniki, eleo da porazgovara sa Gremionisom; nije, stoga, smeo da uini ni ta to bi ga moglo povrediti i naterati da se predomisli u pogledu razgovora. U suprotnom, moglo se dogoditi da mu, naprosto, ne izie u s usret. On okrenu lea Gremionisu, i nehotice gotovo zatvori oi, pro et dubokom nelag odno u. Tek kada mu je Gremionis ponovo pri ao, bri ui ruke tankom upijajuom trakom, Bejl iju poe za rukom da se opusti. "Zbog ega elite da razgovarate sa mnom", upita on po novo. "Gladija... ona ena sa Solarije..." Gremionis se sumnjiavo zagleda u njega i zastade. "Poznajem Gladiju", primeti Bejli hladno. "Video sam se s njom... preko televeze, znate... i ona mi je rekla da se raspitujete za mene. Pitala me je, takoe, da li sam se ikad, na bilo koji nain, ra vo poneo prema njenom robotu... humanoidnom robotu, poput onog tamo napolju." "Jeste li, gospodine Gremionis?" "Nisam! Nisam ni znao da ima takvog robota, sve dok... Jeste li joj vi t o rekli?" "Samo sam postavljao pitanja, gospodine Gremionis." Stisnuv i desnu aku u pesnicu, Gremionis ju je nervozno gnjeio levom. "Ne eli m da bez ikakvog povoda budem la no optu en", nastavi on uzrujano. "Pogotovo ako tak ve la ne optu be mogu tetiti mom odnosu sa Gladijom." "Kako ste uspeli da me pronaete?" upita Bejli. "Postavljala mi je pitanja o tom robotu, a onda mi je rekla da se raspit ujete o meni. uo sam da vas je dr Fastolf pozvao na Auroru da razre ite tu... zagon etku... u vezi s tim robotom. uo sam to u televestima. I ja..." Rei su mu oigledno te ko navirale na usta. "Nastavite", zatra i Bejli. "Morao sam da porazgovaram s vama i objasnim vam da nemam nikakve veze s a robotom. Ba ni ta! Gladija nije znala gde ste, ali sam pomislio da bi dr Fastolf to mogao znati." "I tako, pozvali ste ga?" "Ne, ne... Nisam se usudio... Znate, tako va na osoba. Ali Gladija ga je p ozvala u moje ime... Ona je... tako divna osoba. On joj je rekao da ste oti li u p osetu njegovoj keri, dr Vasiliji Alijeni. Bilo je to zgodno, jer nju poznajem." "Da, poznato mi je", primeti Bejli. Gremionis ga nevoljno pogleda. "Kako ste... Da li ste se i kod nje raspi tivali o meni?" Njegova nelagodnost polako je prerastala u pravi oaj. "Konano, poz vao sam dr Vasiliju i ona me je obavestila da ste upravo oti li od nje i da bih va s, po svoj prilici, mogao nai u nekim od zajednikih linih prostorija - a ove su naj bli e njenoj zgradi. Bio sam skoro siguran da neete gubiti vreme tra ei line prostorije na nekom udaljenijem mestu. Mislim, zbog ega biste to inili?" "Ispravno ste zakljuili... Ipak, kako ste uspeli da tako brzo doete ovamo? " "Radim u Robotikom institutu i moja kua nalazi se u krugu Instituta. Zahva ljujui svom vozilu, stigao sam ovamo za nekoliko minuta." "Da li ste do li sami?" "Jesam! To jest, u pratnji jednog robota. Znate, moje vozilo je dvosed." "I va robot vas sada eka tamo napolju?" "Da."

"Recite mi jo jednom zbog ega ste eleli da se naete sa mnom." " eleo sam da vas uverim da nemam nikakve veze s onim robotom. Nisam ni uo za njega, sve dok ovaj sluaj nije eksplodirao u televestima. Mo emo li sada da pora zgovaramo?" "Mo emo, ali ne ovde", odgovori Bejli odluno. "Hajdemo odavde." udno, pomisli Bejli, odjednom je toliko eleo da za sobom ostavi ugodnu bez bednost zidova i izie na Otvoreno. Bilo je neeg potpuno stranog u ovim linim prosto rijama to je nadma ivalo sve sa ime se sreo bilo na Solariji, bilo na Aurori. Postoj alo je ne to to je mnogo vi e zbunjivalo od iroko rasprostranjenog, otvorenog meusobnog obraanja - pona anja koje, naprosto, nije pravilo nikakvu razliku izmeu ovog mesta i njegove namene i bilo kog drugog mesta i njegove namene. Video-knjige koje je pregledao ni ta mu od svega toga nisu rekle. Oito, ba k ao to je dr Fastolf napomenuo, te knjige nisu bile pisane za Zemljane, ve za Auror ance, i u manjoj meri, za posetioce sa ostalih etrdeset devet svetova Svemiraca. Najzad, Zemljani gotovo nikad nisu stizali na svetove Svemiraca, a ponajmanje na Auroru. Naprosto, nisu bili po eljni. Zbog ega bi se, onda, uop te o njima vodilo rau na? Zbog ega bi video-knjige uop te govorile o neemu to je svima bilo dobro pozna to? Da li je trebalo da se di e pra ina oko injenice da je Aurora sfernog oblika, ili da je voda mokra, ili oko toga to su se ljudi slobodno obraali jedni drugima u lin im prostorijama? Ipak, nije li to izvrgavalo poruzi sam naziv zdanja? Pri svemu tome, Bej li nije uspevao da odagna seanje na enske line prostorije na Zemlji, gde su, kako m u je D esi esto priala, ene do u beskraj eretale, ne oseajui pri tome nikakvu nelagodno t. Zbog ega, onda, samo ene, a ne i mu karci? Bejli o tome nikad nije ozbiljno razmi l jao, prihvatajui to, naprosto, kao obiaj - nenaru iv obiaj; ali zbog ega ene, a ne i mu arci? Najzad, nije ni bilo va no. Razmi ljanje o tome bilo je isto akademsko, i ni izdaleka nije doticalo u njemu ono to ga je ispunjavalo svepro imajuim i neizbrisivi m gaenjem prema itavoj toj zamisli. "Hajdemo odavde", ponovi on. "Ali va i roboti su tamo napolju", pobuni se Gremionis. "Da, jesu. ta onda?" "Ovo o emu elim da popriamo strogo je privatno, razgovor jednog oveka sa dru gim o-ovekom." Gremionis kao da malo zape, izgovarajui ovu uobiajenu frazu. "Mislite, Svemirca s jednim Zemljaninom?" "Ako nemate ni ta protiv." "Roboti su mi neophodni. Oni su moji partneri u istrazi." "Ali na razgovor nema nikakve veze sa va om istragom... Sve vreme poku avam d a vam to ka em." "Ja u proceniti ima li ili nema veze", odvrati Bejli odluno, izlazei iz lini h prostorija. Gremionis je trenutak oklevao, a onda poe za njim.

47. Denil i iskar su ih ekali - nepomini, bezizra ajnih lica, strpljivi. Bejliju se za asak uini da je na Denilovom licu uoio senku zabrinutosti; ipak, bolje razmis liv i, zakljui da je tim neoveno ljudskim crtama samo pripisao pomenuto oseanje. iskar ji je lik bio daleko manje ljudski, nije pokazivao nikakvo oseanje, ak ni onome ko je bio spreman da na njegovom licu ne to uoi. I trei robot je ekao - po svoj prilici Gremionisov. Bio je primitivnije iz rade ak i od iskara, i odavao je utisak istro enosti. Bilo je oigledno da Gremionis b a nije bio imuan. "Milo mi je da si dobro, partneru Elija", doeka ih Denil, i Bejliju se po novo uini da je u njegovim reima prepoznao uzdah olak anja. "Sasvim dobro. Ipak, ne to me zanima. Da ste me uli kako vas dozivam iznutr a, da li biste u li?" "Istog asa, gospodine", odgovori iskar. "ak iako ste programirani da ne ulazite u line prostorije?" "Potreba da za titimo ljudsko bie - posebno vas, gospodine - stajala bi izn ad svega."

"Tako je, partneru Elija", potvrdi Denil. "Milo mi je da to ujem", ree Bejli. "Ovo je Santiriks Gremionis. Gospodine Gremionis, ovo je Denil, a ovo iskar." I jedan i drugi robot ozbiljno se nakloni e. Gremionis jedva da ih i pogle da, nemarno odmahnuv i rukom. Ni na pamet mu nije palo da predstavi svog robota. Bejli se obazre oko sebe. U meuvremenu se dosta smrailo, vetar je postao o t riji i vazduh hladniji, i oblaci su sasvim zaklonili sunce. Bilo je neeg turobnog u atmosferi, ali to ne ostavi nikakav utisak na Bejlija; bio je oaran to se konano iskobeljao iz linih prostorija. Duh mu zapanjujue obodri puka injenica da osea zado voljstvo to se ponovo nalazi na Otvorenom. U pitanju su, znao je, bile posebne ok olnosti; ipak, nije uspevao da suzbije oseaj ponesenosti. Upravo se spremao da se okrene ka Gremionisu i ponovo s njim zapodene ra zgovor, kad krajikom oka uoi neko kretanje. Dolazei preko travnjaka, prema njima je i la neka ena, u pratnji robota. Iako im je i la ususret, inilo se da uop te nije bila svesna njihovog prisustva. Oito se uputila u line prostorije. Bejli ispru i ruku prema eni, kao da bi da je zaustavi, iako je bila udalje na jo najmanje tridesetak metara. "Zar ona ne zna da su ono line prostorije za mu ka rce?" promrmlja on. " ta?" upita Gremionis. ena nastavi da im se pribli ava, dok ju je Bejli posmatrao krajnje zbunjen. Konano, robot se pomeri ustranu da propusti enu, i ova ue u zgradu. "Ali njoj tamo pristup nije dozvoljen", primeti Bejli bespomono. "Zbog ega?" upita Gremionis. "To su zajednike line prostorije!" "Ali samo za mu karce!" "Za sve", odvrati Gremionis. Bio je iskreno zabezeknut. "I za mu karce i za ene? Ne mislite valjda ozbiljno?" "Za sve, razume se! Upravo tako. Kako, inae, mislite da bi trebalo da bud e? Ne shvatam vas." Bejli se okrenu od njega. Pre samo nekoliko trenutaka mislio je da oslov ljavanje u linim prostorijama predstavlja neoprostiv znak ravog ukusa - Stvar-Koja -Se-Ne-ini. ak i da je poku ao da zamisli ne to jo gore od toga, jedva da bi uspeo da isko pa mogunost da se u linim prostorijama susretne sa nekom enom. Zemaljski obiaji zaht evali su od njega da se ne osvre na prisutnost drugih u velikim zajednikim linim pr ostorijama na njegovoj rodnoj planeti; ali, ni svi mogui ustanovljeni obiaji ne bi ga omeli da mu namah bude jasno da li je neka osoba, s kojom bi se susreo, mu kar ac ili ena. A ta da je, dok se nalazio u linim prostorijama, u la neka ena - ne hajui, bez zazora - kao ova maloas? Ili jo gore, da je on u ao u line prostorije, i tamo zateka o neku enu? Nije umeo da ka e kako bi se poneo. Nikada jo nije razmatrao takvu mogunost - a jo se manje na ao u takvom polo aju - ali nije bilo nikakve sumnje da to, naprost o, ne bi mogao podneti. O tome mu, takoe, video-knjige nisu ni rei rekle. Pregledao je vi e takvih knjiga ne elei da zapone istragu dok se bar povr no ne obavesti o auroranskom nainu ivota - ali one ga nisu uputile ni u ta od onoga to je bilo istinski va no. Kako je, onda, mogao razmrsiti taj trostruki vor Janderovog zagonetnog ub istva, kada se na svakom koraku saplitao o vlastito neznanje? Trenutak pre toga bio je ushien zbog svoje male pobede nad u asom boravka n a Otvorenom; meutim, evo ga sada kako se suoava sa oseanjem da je okru en tolikim nep oznanicama - da mu je, ak, tua i sama priroda njegovog neznanja. I tog trenutka, borei se da iz svesti odagna sliku ene kako prolazi kroz p rostorije u kojima je on sam maloas boravio, Bejli oseti kako sti e na rub potpunog oajanja. 48. "Nije vam dobro, gospodine?" Ponovo se oglasio iskar, pri emu se, ako ne u tonu, bar u njegovim reima mogla osetiti zabrinutost. "Da li vam je potrebna pom

o?"

"Ne, ne", promrmlja Bejli. "Sve je u redu... Ali hajde da krenemo odavde . Nalazimo se na putu ljudima koji ure u onu zgradu tamo." Bejli ustro zakorai prema letelici koja je spokojno stajala na istom travna tom pojasu, pokraj same poploane staze. Na drugoj strani staze stajao je maleni d vosed, nalik na motocikl, i Bejli zakljui da je, po svoj prilici, u pitanju Gremi onisovo vozilo. Bejliju odjednom sinu da je oseanje poti tenosti i emera pojaavala injenica da je bio gladan. Podne je ve davno minulo, a on ni zalogaja nije okusio. On se okrenu prema Gremionisu. "Porazgovarajmo - ali ako nemate ni ta prot iv, obavimo to za vreme ruka. Razume se, ukoliko ve niste obedovali - i ukoliko va m ne smeta da ruate sa mnom." "Gde da poemo na ruak?" "Ne znam. Gde obino ruavaju u Institutu?" "Nemojmo ii u javnu obedovaonicu", usprotivi se Gremionis. "Tamo se ne mo e razgovarati." "Gde bismo onda mogli otii?" "Poimo mojoj kui", br e-bolje predlo i Gremionis. "Moram priznati da nije od r asko nijih ovde. Znate, ne spadam meu istaknutije glave ine. Ipak, imam nekoliko upot rebljivih robota, i oni nam mogu spremiti sasvim pristojan obrok... Evo, ovako em o: ja u sa Brundijem - to je, znate, moj robot - poi dvosedom, a vi krenite za mno m. Moraete da vozite sasvim lagano, ali kua je odavde udaljena samo kilometar. Stii emo tamo za dva ili tri minuta." Gremionis urno krenu, kao da hita na neku zabavu. Gledajui za njim, Bejli pomisli kako u njemu ima neeg mladalaki vetropirastog. Razume se, nije bio u stanj u da iz prve odredi koliko mu je godina; Svemircima se nije mogla lako ustanovit i starost, Gremionis mora da je imao pedesetak godina. Meutim, pona ao se kao mladi, gotovo kao osoba koja je prema zemaljskim merilima tek zakoraila u mlade godine. Bejli, meutim, nije umeo da ka e ta ga je navelo da stekne upravo takav utisak o Gr emionisu. Bejli se naglo okrenu prema Denilu. "Denile, da li od ranije poznaje Grem ionisa?" "Nikada ga ranije nisam sreo, partneru Elija." "A ti, iskare?" "Sreo sam ga jednom, gospodine, ali samo u prolazu." " iskare, da li i ta zna o njemu?" "Ni ta, gospodine, to se odmah ne bi moglo uoiti." "Koliko mu je godina? Ne to o njegovoj linosti?" "Ni ta, gospodine." "Jeste li spremni?" doviknu im Gremionis. Motor njegovog vozila bio je p rilino buan. Oigledno nije bio na mlazni pogon. Tokovi se nisu odlepljivali od tla. Brundij je sedeo pored Gremionisa. Bejli, Denil i iskar se urno potrpa e u svoje vozilo. Gremionis pokrenu vozilo i napravi iroki luk. Vetar mu zatalasa kosu, i B ejli se odmah zapita kakav je oseaj morao pro imati oveka u otvorenom vozilu, poput Gremionisovog. Bio je zahavalan injenici da se nalazi u zatvorenom vozilu - pomis liv i, istovremeno, da je u pitanju mnogo civilizovaniji nain putovanja. Gremionisovo vozilo najzad krenu poput strele u odreenom pravcu, uz prigu e no praskanje motora. Gremionis im jo jednom mahnu, dajui im znak da ga slede. Sedei na zadnjem sedi tu, robot je sa bezbri nom nehajno u odr avao ravnote u; nije se, ak, ni p idr avao Gremionisu oko pasa, to bi, prema Bejlijevom mi ljenju, neki ljudski stvor z asigurno uinio. Njihovo vozilo krenu za Gremionisovim. Iako se sticao utisak da dvosed k oji se sada skladno kretao dobija u brzini, to je bilo usled njegove siu nosti. Pod ovakvim okolnostima nije bilo lako podesiti brzinu prema dvosedu, to jest, kret ati se dovoljno sporo i za tili as ne ostaviti dvosed za sobom. "Evo, ponovo", zami ljeno se oglasi Bejli. "Opet me ne to zbunjuje." "O emu je re, partneru Elija?" upita Denil. "Vasilija je, govorei o njemu, otpisala Gremionisa kao beznaajnog 'berberi na'. Po svemu sudei, njegova struka jesu frizura, odea i sline stvari, vezane za sp

oljni izgled ljudi. Kako to da ima kuu u krugu Robotikog instituta?" GREMIONIS, JO JEDNOM 49. Pro lo je samo nekoliko minuta pre nego to se Bejli na ao i u etvrtom aurorans kom domainstvu otkako je, pre samo jednog i po dana, prispeo na planetu; posle Fa stolfovog, Gladijinog i Vasilijinog, bio je sada i u Gremionisovom. Gremionisovo prebivali te delovalo je skuenije i bezbojnije nego prethodna tri, mada je sve u njemu, ak i Bejlijevim oima nenaviklim na auroranske prilike, u kazivalo na to da je kua tek nedavno sazdana. Prepoznatljiva obele ja auroranskih s tani ta - posebna udubljenja za robote u zidovima - ipak su bila tu. im uo e u sobu, is kar i Denil hitro stupi e u dva, koja su bila prazna, i ostado e nepomini i tihi, lic em okrenuti prema prostoriji. Gotovo istom brzinom, Gremionisov robot Brundij za uze mesto u treem udubljenju. Nije bilo ni najmanjeg nagove taja, ma koliko sve kratko trajalo, ikakvih te koa pri izboru, ili posebnih namera dvojice robota da se smeste u neko odreeno ud ubljenje. Bejli se za asak upita kako je robotima polazilo za rukom da se pri tom ne sudare, i zakljui da su meusobno morali op titi na nain nedostupan ljudskim biima. Bejli jo pomisli da e morati da se o tome raspita kod Denila - pod uslovom, razum e se, da to kasnije ne smetne s uma. Bejliju, isto tako, ne promae da se i Gremionis zagledao u udubljenja. Gremionis podi e aku prema usnama, i pogladi brkove. "Ovaj va ovekoliki robot kao da se ne uklapa sasvim u to udubljenje", primeti on sa izvesnim ustruavanjem . "To je Denil Olivav, zar ne? Robot dr Fastolfa?" "Tako je", odgovori Bejli. "I on se pojavio u onoj hipertalasnoj drami. Odnosno, neki glumac - koji je vi e odgovarao toj ulozi." "Da, seam se." Bejli primeti da i Gremionis - ba kao i Vasilija, pa ak, i Gladija i Fasto lf - nastoji da se dr i podalje od njega. Kao da se oko Bejlija rasprostiralo neko neuoljivo, neprepoznatljivo i nesavladivo polje odbojnosti koje je Svemirce sprea valo da mu se suvi e pribli e; polje zbog koga su ga ak i u prolazu obilazili u irokom luku. Bejli se na asak upita da li je i Gremionis svestan toga ili je, naprosto , do toga dolazilo sasvim spontano. ta li su kasnije inili sa stolicama na kojima je sedeo dok je boravio u njihovim kuama, sa posuem iz koga je jeo, i sa pe kirima k oje bi upotrebio? Da li je obino pranje bilo dovoljno? Da li je postojao neki pos eban postupak sterilizacije? Da li su sve ega se dotakao naprosto bacali, i zamen jivali novim? Da li e im kue biti u celosti dezinfikovane kada konano napusti njiho vu planetu - ili se to inilo svake noi? A ta je sa zajednikom privatnom prostorijom koju je upotrebio? Da li e je, naprosto, do temelja poru iti, i sagraditi novu? I ta e biti sa enom koja je, u neznanju, u nju u la posle njega? Da nije mo da ona bila iz dezinfekcione slu be? Sledei takve misli, Bejli odjednom i sam shvati koliko je sve to a avo. Do vraga sa svim tim! ta su Auroranci inili i kako su se rvali sa svojim p roblemima bila je njihova stvar, i on vi e oko toga nee lupati glavu. Jehosafata mu ! Imao je on i vlastitih problema, i upravo ovog asa, jedan njhov iver predstavlj ao je ovaj Gremionis; ali ipak, odlui da se njime pozabavi posle obeda. Obed je bio prilino skroman, uglavnom vegetarijanski, i Bejli se po prvi put suoi sa izvesnim pote koama. Svako jelo se po ukusu o tro razlikovalo od ostalih. Naprosto, argarepa je imala ukus argarepe, i gra ak je imao iskljuivo ukus gra ka. Mo da i pomalo previ e. Gutao je zalogaje s blagim oklevanjem, trudei se da ne poka e gaenje. Zaudo, uskoro postade svestan da se sasvim lako navikava na to - kao da m u ulo ukusa postaje sve zasienije, i da sa sve manje pote koa savlauje o tar, prepoznatl jiv ukus hrane. Bejli odjednom, sa prilino sete, pomisli da bi mu, ukoliko bi du e vremena uzimao auroransku hranu, ona mogla po povratku na Zemlju ak i nedostajati ; posebno njen lako raspoznatljiv ukus. Zbog svog neodreenog ukusa, zemaljska mu se hrana uini, nekako, vi e nego odbojnom.

ak mu se uini i da krtost pojedinih jela - koja ga je isprva zapanjila, bu dui da su mu zubi pri svakom zalogaju stvarali um koji je, kako je mislio, morao s metati razgovoru - prerasta sve vi e u uzbudljiv dokaz da, zapravo, uzima hranu. N a Zemlji je pri obedima sve bilo savr eno tiho, tako da je, naprosto, ne to nedostaj alo. Poeo je potom da jede s vi e pa nje, prouavajui ukus razliitih jela. Mo da e, ka Zemljani budu naselili druge svetove, ovaj nain ishrane Svemiraca postati obele je i njihovih jelovnika, pogotovo ukoliko ne bude robota da pripremaju i poslu uju ob ede. A onda pomisli s izvesnom nelagodno u: ne kada, ve ukoliko Zemljani budu nas elili druge svetove; a sve e to, mo da, u velikoj meri zavisiti od njega, detektiva Elije Bejlija. Taj teret je zaista bio prevelik. Konano su obed priveli kraju. Dvojica robota uo e nosei tople, vla ne ubruse, d a obri u ruke. Samo to to nisu bili obini ubrusi; kada je Bejli spustio svoj na tanj ir, ovaj kao da se lagano pokrenuo, i stao da se tanji, poprimajui pauinast oblik. A onda, sasvim iznenada i gotovo nestvarno poskoi i nestade u ispustu na tavanic i. Bejli gotovo skoi i podi e pogled, razrogaenih oiju posmatrajui ubrus kako nestaje ko zna kuda. "Nova spravica, nedavno sam je nabavio", ree Gremionis. "Zgodna je, kao to vidite, ali jo nisam siguran da mi se dopada. Neki tvrde da e se posle izvesnog v remena otvori zapu iti, dok drugi zaziru od zagaenja, strahujui da e ne to od toga nai p ut i do ljudskih plua. Proizvoai to opovrgavaju, ali..." Bejli odjednom postade svestan injenice da tokom obeda nije progovorio ni jednu jedinu re, i da je ovo bilo prvi put da je jedan od njih dvojice otvorio u sta posle kratkog razgovora o Denilu, pre nego to je obed uop te bio poslu en... Na o nu malu Gremionisovu napomenu o ubrusima nije se imalo smisla ni osvrtati. "Da li ste vi, gospodine Gremionis, berberin po zanimanju?" upita Bejli pomalo osorno. Gremionisovo bledo lice obli rumenilo sve do korena kose. "Ko vam je to rekao?" upita on mucajui. "Izvinjavam se ukoliko to smatrate neprikladnim nazivom za svoju profesi ju", odgovori Bejli. "Na Zemlji je to sasvim uobiajen izraz i niko se zbog njega ne osea povreenim." "Ja sam modni frizer", objasni Gremionis, "a isto tako i modni kreator. I jedno i drugo su priznate, umetnike ve tine. Mogu se, eto, smatrati nekom vrstom umetnika." On ponovo poe rukom da pogladi brkove. "Ve sam uoio va e brkove", nastavi Bejli ozbiljno. "Jesu li brkovi uobiajena pojava na Aurori?" "Ne, nisu, ali se nadam da e uskoro postati. Va e lice deluje veoma mu evno.. . Meutim, veliki broj mu kih lica mogue je uz pomo brade i brkova uiniti izra ajnijim i privlanijim. Stvar je u oblikovanju - i to spada u moju profesiju. ovek, razume se , u tome mo e otii i predaleko. Na Palasu, jednom od svetova Svemiraca, brada i brk ovi su uobiajena pojava; meutim, tamo je veoma ra ireno i njihovo bojenje razliitim b ojama. Maltene je svaka vlas razliito obojena, tako da se dobija krajnje neobina m e avina... Lino mislim da je to pomalo a avo. Stvar, naime, ne traje dugo, boje se vre menom menjaju, i konano, sve postaje u asno. Meutim, i to je bolje od izbrijanog ili osavog lica. Ni ta nije neprivlanije nego lice poput gole pustinje... To mi je, zna te, uobiajena fraza. Koristim je u razgovorima sa moguim mu terijama, i mogu vam rei da prilino deluje. enama, razume se, brada i brkovi nisu potrebni, budui da to u po tpunosti nadoknauju na razne druge naine. Na Smiteusu, jo jednom od svetova Svemira ca..." Bilo je neeg hipnotikog u njegovom tihom, brzom govoru i ozbiljnom izrazu, kao i nainu na koji su mu se oi irile ostajui prikovane za Bejlija s upadljivom isk reno u. Bejli je bio prinuen da se tome odupre gotovo fizikim naporom. "Gospodine Gremionis, razumete li se u robotiku?" Gremionis kao da je bio zateen, i pometen jer ga je Bejli prekinuo usred reenice. "U robotiku?" "Da, u robotiku." "Ne, nimalo. Koristim robote, kao i svi drugi, ali pojma nemam ta je u nj ima... U stvari, i ne marim."

"Ali ivite ovde, na podruju Robotikog instituta. Kako je to mogue?" "A to ne bi bilo mogue?" U Gremionisovom glasu pojavio se prepoznatljiv pr izvuk neprijateljstva. "Ako niste robotiar..." Gremionis iskrivi lice u grimasu. "Ali to je glupo! Kada su pre nekoliko godina napravljeni planovi za njegovu izgradnju, Institut je trebalo da bude sa modovoljna zajednica. Imamo ovde vlastite radionice za popravku vozila, vlastite radionice za odr avanje robota, vlastite lekare, vlastite graevinare. Svi oni ive o vde, i ukoliko su im potrebne usluge poput onih koje im ja mogu pru iti, onda je t u Sentiriks Gremionis, jer i on ivi u blizini... Da li, prema va em mi ljenju, ne to ni je u redu s mojom profesijom to bi mi branilo da ovde ivim?" "Nisam to rekao." Gremionis odvrati pogled sa vidljivom mrzovoljom koju ne ubla i ak ni Bejli jevo urno poricanje. Zagledav i se u neku vi ebojnu pravougaonu traku, on pritisnu du gmence tako to kratko lupnu prstom po njemu kao da namerava da pone da dobuje po s tolu. Jedna kugla otkai se sa tavanice i osta da lebdi na otprilike metar iznad njihovih glava. Kugla se otvori poput neke narand e izdeljene na kri ke i u njoj za igra splet boja propraen tihim pljuskom zvukova. Ples boja i zvuci stopi e se u tak av sklad da Bejli, zapanjeno posmatrajui itav prizor, odjednom shvati da mu je sve te e da razlui jedno od drugog. Prozori se zatamni e i kri ke kao da jo jae zasvetle e. "Previ e svetla?" upita Gremionis. "Ne", odgovori Bejli posle kraeg oklevanja. "Namera mi je bila da stvorim bolji ugoaj, i odabrao sam, znate, jednu pr igu eniju nijansu kako bi nam bilo lak e da razgovor vodimo na civilizovan nain..." U glasu mu se odjednom pojavi prizvuk nestrpljivosti. "Da preemo na stvar?" Bejli uz izvesne pote koe skrenu pogled sa kugle - ili ma ta da je bilo u pi tanju (Gremionis nije naveo nikakav naziv). "Ako nemate ni ta protiv, bilo bi mi d rago." "Da li me optu ujete da imam bilo kakve veze sa uni tenjem robota Jandera?" "Ja samo istra ujem okolnosti pod kojima je do lo do njegovog 'mentalnog isk ljuivanja'." "Ali ste me ipak doveli u vezu s tim... U stvari, koliko maloas, pitali s te me razumem li se u robotiku, i odmah mi je bilo jasno ta imate na umu. Poku ali ste da me navedete da priznam da se razabirem u robotiku kako biste mogli otvori ti moj sluaj kao... kao dokrajivaa robota." "Mogli ste slobodno rei i ubice." "Ubice? Ne mo ete ubiti nekog robota! U svakom sluaju, nisam ga ni 'dokrajio ', ni 'ubio', niti uinio i ta slino, kako god vi to izvoleli da nazovete. Rekoh vam ve, ja nisam robotiar. Ne znam ni ta o robotici. Kako ste samo mogli i pomisliti..." "Gospodine Gremionis, du an sam sve da proverim. Jander je pripadao Gladij i - onoj Solarijanki - a vi ste njen prijatelj. Na taj nain ste povezani sa celim sluajem." "Postoji mno tvo ljudi koji su njeni prijatelji. Ne vidim da to ima ikakve veze." " elite li da ka ete da tokom svih svojih boravaka na Gladijinom imanju nist e nikada videli Jandera?" "Nikada! Ni u jednoj jedinoj prilici!" "I niste ak ni znali da ima ovekolikog robota?" "Nisam!" "I nikada vam ga nije pomenula?" "Imala je robote svuda unaokolo. Sve su to bili obini roboti. Nikada nije pomenula da ima i nekog posebnog." Bejli sle e ramenima. "U redu, onda. Nemam nikakvog razloga - za sada - da pretpostavim kako to nije istina." "Recite to onda i Gladiji. Zbog toga sam eleo da se vidim s vama. Da vas zamolim da joj to ka ete. Da od vas zahtevam da joj to ka ete." "Ima li Gladija ikakvog razloga da misli drugaije?" "Razume se. Vi ste joj stavili tu bubu u glavu. Ispitivali ste je u vezi

s tim i ona je poela da pretpostavlja - poela je da se koleba... U svakom sluaju, i njenica je da me je jutros zvala i pitala imam li ikakve veze s tim. Ve sam vam t o rekao." "I vi ste to porekli?" "Razume se, da sam porekao i to vrlo odluno, jer zaista s tim nemam nikak ve veze. Meutim, rekao bih da nije dovoljno ubedljivo ako to samo ja uinim. eleo bi h da to i vi uinite. eleo bih da joj ka ete da, prema va em mi ljenju, ja sa itavom tom s tvari nisam ni na koji nain povezan. I sami ste to maloas rekli i ne mo ete, bez ika kvih dokaza, tek tako dovoditi u pitanje moj ugled. Mogu vas i prijaviti." "Kome?" "Komitetu za za titu graana. Vladi. ef ovog Instituta je blizak prijatelj sa mog predsednika vlade, i ve sam mu o svemu ovom uputio potpun izve taj. Nisam neko oklevalo, shvatate. Ja delam." Gremionis zavrte glavom kao da time eli da izrazi svoju estinu, meutim, to ba nije ispalo naroito ubedljivo s obzirom na njegovo pitomo lice. "Shvatite", nas tavi on, "ovo nije Zemlja. Mi smo ovde za tieni. Vi na toj va oj planeti ivite kao u k o nicama, kao u mravinjacima, jer vas je previ e. Nasrete jedni na druge, gu ite jedni druge - i uop te za to ne marite. Jedan ivot ili milion ivota - uop te vam nije va no." Bejli se veoma potrudi da mu se u glasu ne oseti ni najmanji prizvuk neg odovanja. "Mora da ste proitali mnogo istorijskih romana", ree on. "Svakako da jesam - i oni jasno govore o svemu tome. Ne mo ete imati na mi lijarde ljudi na nekoj planeti, a da do toga ne doe... Na Aurori, meutim, svaki ivo t je vredan. U fizikom pogledu, svakog od nas tite roboti, tako da na Aurori nema ni najmanjeg nasrtaja, a kamoli ubistva." "Izuzev kada je Jander u pitanju." "To nije bilo ubistvo; on je bio samo robot. Pored toga, vlada nas titi i od mnogo tananijih pretnji no to su fiziki nasrtaji na na u linost. Komitet za za titu graana suprotstavlja se - i to veoma o tro - svemu to bi bez osnovanog razloga mogl o ugroziti ugled ili dru tveni status svakog pojedinanog graanina. Svaki Auroranac k oji bi postupao kao to to vi inite, na ao bi se u grdnim neprilikama. Ali kada je ne ki Zemljanin u pitanju, onda..." "Ovde sam", odvrati Bejli, " da bih sproveo istragu po nalogu, pretposta vljam, va e vlade. Sumnjam da me je dr Fastolf mogao dovesti ovamo bez prethodne s aglasnosti va e vlade." "Mogue je, ali vam ni to ne daje pravo da prekoraujete okvire pristojnosti ." "Znai li to da nameravate moj sluaj da iznesete pred svoju vladu?" "Zatra iu od efa ovog Instituta da..." "Usput da vas pitam, kako mu je ime?" "Kelden Amadiro. Zatra iu od njega da va sluaj iznese pred vladu - a on je, z nate, lan kabineta - pored toga to je i jedan od voa Stranke globalista. Sve u svem u, mislim da bi bilo umesno da Gladiji jasno date do znanja da sam sasvim nevin u itavoj ovoj stvari." "Voleo bih da postupim tako, gospodine Gremionis, utoliko pre to i sam pr etpostavljam da jeste nevini; ipak, da bih mogao svoje sumnje da preobratim u ne opozivu izvesnost o va oj nevinosti - morali biste da mi odgovorite na neka pitanj a, zar ne?" Gremionis je za trenutak oklevao, a onda se, pomalo izazivaki, zavalio du blje u naslonjau i stavio ruke iza glave - odajui prizor oveka kome ba ne polazi naj bolje za rukom da deluje opu teno. "Pitajte", ree on. "Nemam ta da krijem. A po to zav r imo na razgovor, moraete odavde pozvati Gladiju putem stereo-veze, i rei joj ta imat e da joj ka ete - ili ete se nai u nevolji ak i veoj no to to mo ete zamisliti." "Shvatam. Ali pre svega... Koliko dugo, gospodine Gremionis, poznajete d r Vasiliju Fastolf? Ili dr Vasiliju Alijenu, ukoliko je znate pod tim imenom?" Gremionis je ponovo trenutak oklevao. " ta e vam to?" upita on napetim glas om. "Kakve to veze ima sa itavim sluajem?" Bejli uzdahnu i njegovo turobno lice kao da se jo vi e smrai. "Podseam vas, g ospodine Gremionis, da ste sami rekli da nemate ta da krijete i da elite da me ube dite u svoju nevinost kako bih opet ja u to mogao uveriti Gladiju. Stoga mi jedn ostavno recite koliko dugo poznajete dr Vasiliju Fastolf. Ukoliko je, pak, ne po

znajete, naprosto to i ka ite; ipak, pre no to to uinite, bilo bi korektno s moje st rane da vam saop tim kako mi je ve rekla da ona poznaje vas - i to ak toliko dobro d a ste joj se, u najmanju ruku, ponudili." Gremionisovo lice se smrknu. "Nikako mi nije jasno zbog ega ljudi oko tog a di u toliku buku", ree on drhtavim glasom. "Ponuda takve vrste je savr eno normalan oblik dru tvenog op tenja, i ne tie se nikog drugog osim dve dotine osobe... Ali budui da ste Zemljanin, prirodno je da to udarate na sva zvona." "Koliko sam shvatio, nije izi la u susret va oj ponudi." Gremionis spusti ruke na kolena i vrsto ih stisnu. "Njeno je pravo bilo d a prihvati ili odbije. Bilo je i osoba koje su se meni nudile, i koje sam ja odb io. Ni ta posebno, dakle." "U redu, onda. Koliko je dugo poznajete?" "Nekoliko godina. Petnaestak, otprilike." "Da li ste je poznavali dok je jo ivela sa dr Fastolfom?" "Tada sam bio jo deak", odgovori on pocrvenev i. "Kako ste se upoznali s njom?" "Kada sam zavr io obuku za modnog kreatora, dobio sam poziv da nainim nacrt e za njenu garderobu. Bila je vrlo zadovoljna, i od tada je koristila iskljuivo m oje usluge - razume se, profesionalne." "Da li to znai da ste, zahvaljujui njenim preporukama, zadobili svoj dana nj i polo aj - recimo, zvaninog modnog frizera i kreatora lanova Robotikog instituta?" "Sigurno je shvatila koliko vredim. Meutim, bio sam testiran zajedno sa o stalima, i na taj polo aj sam do ao vlastitom zaslugom." "Ipak, preporuila vas je?" "Jeste", odgovori Gremionis kratko i sa blagim prizvukom nelagodnosti. "Posle ega ste zakljuili da biste joj se odu ili na najbolji nain ako biste j oj se ponudili?" Gremionis naini grimasu i obliza jezikom usne kao da je upravo probao ne to neprijatno. "To je... odvratno! Mogao sam pretpostaviti da e jedan Zemljanin doi na takvu pomisao! Moja ponuda samo je znaila da taj in za mene predstavlja zadovol jstvo." "Zato to je privlana i srdana?" Gremionis je trenutak oklevao. "Ne bih ba mogao rei da je srdana", odgovori on oprezno, "ali je sasvim sigurno vrlo privlana." "uo sam da se esto nudite unaokolo, ne birajui." "To je la !" "La - ta? To da se nudite svima unaokolo, ili da mi je to neko mogao rei?" "To, da se nudim svima redom. Ko vam je to rekao?" "Ne vidim kakvoj bi svrsi mogao poslu iti odgovor na to pitanje. Da li bis te eleli da vas navedem kao izvor nekog nezgodnog obave tenja? Da li biste sa mnom otvoreno razgovarali, kada biste znali da u o tome trubiti unaokolo?" "Ko god da vam je to rekao, slagao vas je." "U redu, da ka emo da je u pitanju bila vrsta pripovedakog preterivanja. Ip ak, da li ste se nudili i drugima, pre no to ste se ponudili dr Vasiliji?" Gremionis odvrati pogled. "Jednom ili dvaput. Ni ta ozbiljno." "Ali to sa dr Vasilijom jeste bilo ozbiljno?" "Pa..." "Koliko sam shvatio, ponudili ste joj se vi e puta, to ba nije u skladu s au roranskim obiajima." "Oh, auroranski obiaji..." zapoe Gremionis ljutito, a onda stisnu usne i el o mu se nabra. "ujte, gospodine Bejli, mogu li otvoreno sa vama da razgovaram?" "Razume se. Sva moja pitanja idu za tim da se uverim da nemate nikakve v eze sa Janderovom smru. Kada tu potrebu zadovoljim, mo ete biti sigurni da u sve to m i budete rekli zadr ati iskljuivo za sebe." "U redu, onda. Nije u pitanju ni ta lo e, razumete, ni ta ega bi trebalo da se stidim. Re je, naprosto, o mojoj veoma nagla enoj potrebi za privatno u. Imam puno pra vo na to, zar ne?" "Razume se", odgovori Bejli ute no. "Vidite, ja verujem da je polni odnos najbolji kada izmeu dve osobe posto je puna privr enost i ljubav."

"Rekao bih da je to sasvim tano." "U tom sluaju se ne osea potreba za drugima, je li tako?" "Zvui kao sasvim... mogue." "Oduvek sam sanjao o tome da naem takvu osobu, i da ne osetim potrebu ni za kim drugim. To se naziva monogamijom. Ovde, na Aurori, tako ne to ne postoji, a li postoji na nekim drugim svetovima - na primer, na Zemlji. Jesam li u pravu, g ospodine Bejli?" "U naelu je tako, gospodine Gremionis." "To je ono to ja elim. Tragam za tim ve godinama. Kada god sam se upu tao u p olne odnose, uvek sam oseao da mi ne to nedostaje. A onda sam upoznao dr Vasiliju, i ona mi je rekla... Znate, ljudi se esto poveravaju frizerima, jer je posao koji oni obavljaju veoma line prirode - i ovo je zaista veoma poverljiv deo..." "U redu, samo nastavite." Gremionis obliza usne. "Ukoliko se to to u vam rei prouje, gotov sam. Ona e s e postarati za to da se nikada vi e ne bavim svojim poslom. Jeste li sigurni da to ima ikakve veze sa va im sluajem?" "Uveravam vas, gospodine Gremionis, da bi to moglo biti veoma va no." "U redu, onda." Gremionis kao da nije bio potpuno ubeen. "injenica je, sud ei na osnovu onog to sam, u raznim prilikama, od nje saznao..." Glas mu se odjedno m spusti do apata. "Znate, ona je jo devica." "Shvatam", odvrati Bejli tiho, setiv i se istog asa Vasilijine uverenosti d a joj je oevo odbijanje izopailo ivot i bolje shvativ i njenu mr nju prema svom roditel ju. "To me je uzbudilo. inilo mi se da bih je mogao imati samo za sebe, kao i da bih ja bio jedini koga e ona ikad imati. Ne mogu vam objasniti koliko mi je t o znailo. U mojim je oima bila beskrajno lepa, i naprosto sam je eleo preko svih gr anica." "I tako ste joj se ponudili?" "Da." "U vi e navrata... I nije vas obeshrabrilo njeno odbijanje?" "To je samo jo vi e, da tako ka em, istaklo privlanost njenog devianstva i u me ni izazvalo jo veu po udu. Sve je bilo jo uzbudljivije jer nije i lo glatko. Nisam u st anju da vam to objasnim, i ne oekujem da ete me razumeti." "injenica je, gospodine Gremionis, da vas veoma dobro razumem... Ipak, do a o je trenutak kada ste prestali da joj se nudite?" "Da, tako je." "I poeli ste da se nudite Gladiji?" "Jeste, tako je." "Uradili ste to u vi e navrata?" "Da, tako je." "Zbog ega? ta je dovelo do te promene?" "Dr Vasilija mi je, najzad, jasno dala do znanja da nemam nikakvih izgle da", odgovori Gremionis. "Potom se pojavila Gladija, a kako je liila na Vasiliju. .. Eto, to vam je to." "Meutim, Gladija nije devica", primeti Bejli. "Bila je u braku na Solarij i, i koliko mi je poznato, nije se ustezala od polnih odnosa ni ovde, na Aurori. " "Znao sam za to, ali - prestala je s tim. Vidite, ona je Solarijanka po roenju; nije Auroranka, i nije se sasvim snalazila u auroranskim obiajima. Ipak, p restala je, jer joj se nije dopadalo ono to je nazivala 'promiskuitetom'." "Da li vam je to ona rekla?" "Da. Monogamija je uobiajena na Solariji. Nije ba imala sretan brak, ali i majui u vidu tamo nje obiaje, navikla se. Nije bila u stanju, po to ih je oprobala, da prihvati auroranske obiaje - a monogamija je ono emu i ja te im. Shvatate?" "Shvatam. Ali kako ste se uop te sreli s njom?" "Naprosto, sreli smo se. Pojavila se u hipertalasnim vestima kada je sti gla na Auroru - delovala je kao romantina begunica sa Solarije. Pored toga, imala je i odgovarajuu ulogu u onoj hipertalasnoj drami..." "Znam, znam. Ipak, postojalo je jo ne to, zar ne?" "Nije mi jasno ta jo oekujete."

"Pustite me da pogaam. Zar vam dr Vasilija nije u jednom trenutku rekla d a vas odbija jednom i za svagda - i nije li vam predlo ila zamenu?" "Je li vam to ona rekla?" Gremionis gotovo vrisnu obuzet iznenadnim gnev om. "Ne, ba , na taj nain, ali mi je ipak bilo jasno ta se dogodilo. Nije li vam napomenula da bi bilo uputno nametnuti se toj prido lici na planeti, mladoj dami koja je, povrh svega, bila i tienica dr Fastolfa - koji je, kao to znate, otac dr V asilije? Nije li vam dr Vasilija takoe napomenula kako ljudi govore da ta mlada d ama, Gladija, prilino lii na nju, ali da je i mlaa i srdanija od nje. Ukratko, nije li vas dr Vasilija podstakla da svoju pa nju sa nje prenesete na Gladiju?" Gremionis je oigledno bio na mukama. as je gledao Bejlija u oi as je skretao pogled. Bilo je to prvi put da Bejli u oima nekog Svemirca zapazi strah - ili je to bila zapanjenost? (Bejli lagano odmahnu glavom. Ne bi smeo previ e da se dii ti me to je takvo oseanje izazvao kod nekog Svemirca. Moglo bi to uticati na njegovu nepristrasnost.) "Jesam li u pravu - ili gre im?" Gremionis prozbori jedva ujnim glasom . "Izgleda da, ipak, nisu preterali u onoj hipersvemirskoj drami... Zar zaista umete da itate misli?" 50. "Samo sam vam postavljao pitanja..." odvrati Bejli tiho. "Niste izbegava li odgovore. Jesam li u pravu, ili gre im?" "Nije se ba sve tako dogodilo", odgovori Gremionis. "Ne ba tako. Ona mi je ste pominjala Gladiju, ali..." Gremionis se ugrize za usnu. "Konano je do lo do ono ga to ste i sami opisali. Otprilike se dogodilo onako kako ste rekli." "I niste bili razoarani? Zakljuili ste da Gladija lii na dr Vasiliju?" "Lii, na izvestan nain." Gremionisove oi zasvetle e. "Ali zapravo i ne. Posta vite li ih jednu kraj druge, odmah ete uoiti razliku. Gladija je mnogo tananija i ljupkija. I ima mnogo vi e duha." "Po to ste se upoznali sa Gladijom, da li ste se jo koji put ponudili dr Va siliji?" "Jeste li poludeli? Razume se, da nisam." "Ali ste se nudili Gladiji?" "Jesam." "I ona vas je odbila?" "Jeste, ali morate shvatiti da je elela da bude sigurna, ba kao i ja. Pomi slite kakvu bih gre ku nainio da sam uspeo da dr Vasiliju navedem da me prihvati. G ladija nije elela da poini takvu gre ku, i ne mogu je zbog toga kriviti." "Ali ste, ipak, smatrali da, prihvatajui vas, Gladija ne bi poinila gre ku, i tako ste joj se ponovo ponudili - i to vi e puta." Gremionis je izvesno vreme odsutno zurio u Bejlija, a onda uzdrhta i nap ui donju usnu kao kakvo buntovno dete. "Ka ete to na pomalo uvredljiv nain..." "Izvinite. Nisam imao nameru da vas uvredim. Molim vas, odgovorite mi na pitanje." "Da, u pravu ste." "Koliko ste joj se puta ponudili?" "Nisam brojao. Mo da, etiri puta. Ili pet. A mo da i vi e." "I svaki put vas je odbila?" "Da. U suprotnom, zar ne, ne bih morao stalno iznova da joj se nudim?" "Da li je u njenom odbijanju bilo ljutnje?" "Oh, ne. Gladija nije takva. Veoma je mila." "Da li vas je to nagnalo da se ponudite nekoj drugoj?" " ta?" "Gladija vas je odbila. Jedan od moguih naina da na to odgovorite bio je d a sebe ponudite nekoj drugoj. to da ne? Ukoliko vas Gladija nije elela..." "Nisam. Ne elim nijednu drugu." "Imate li neko obja njenje - zbog ega?" "Otkud znam zbog ega?" odvrati Gremionis s napeto u u glasu. " elim Gladiju. T o jeste neka vrsta ludosti - s tim to smatram da je u pitanju lepa ludost. Bio bi h lud da nisam ispoljio tu vrstu ludosti. Ne oekujem da to shvatite."

"Da li ste poku ali da to objasnite i Gladiji? Mo da bi vas razumela." "Nikad. Samo bih je uznemirio. Doveo u nepriliku. ovek ne govori o takvim stvarima. Trebalo je da se konsultujem s nekim mentologom." "Jeste li to i uinili?" "Nisam." "Zbog ega?" Gremionis se namr ti. "Ba umete, Zemljanine, da postavljate neprijatna pita nja." "Mo da ba zbog toga to sam Zemljanin. Ne umem bolje. Ali istovremeno, ja sam i islednik i moram znati sve o tome. Zbog ega niste posetili svog mentologa?" Na Bejlijevo iznenaenje, Gremionis se nasmeja. "Ve sam vam rekao. Lek bi p redstavljao vee ludilo od same bolesti. Radije bih bio sa Gladijom koja me stalno odbija, nego sa nekom drugom koja bi me prihvatila... Zamislite da s vama ne to n ije u redu, a vi ipak elite da tako ostane? Svaki bi me mentolog zbog toga podvrg ao najozbiljnijem leenju." Bejli za trenutak razmisli. "Znate li, mo da", upita on, "da li se dr Vasi lija na bilo koji nain bavi mentologijom?" "Ona je robotiar. Meutim, ka u da izmeu robotiara i mentologa i nema neke veli ke razlike. Ako znate kako neki robot deluje, imate, ujedno, prilino dobru predst avu o tome kako deluje ljudski mozak. Tako bar ka u." "Da li vam je palo na pamet da su dr Vasiliji mo da poznata ta udna oseanja koja gajite prema Gladiji?" Gremionis se istog asa ukoi. "Ja joj to nisam rekao... Mislim, ne tako pod robno." "Da nije mo da u stanju da prozre va a oseanja ni ne pitajui vas? Da li joj je poznata injenica da ste se Gladiji ponudili u vi e navrata?" "Ovaj... Umela je da upita kako mi ide s Gladijom. Onako, znate, kao sta ra poznanica. Pominjao sam joj samo obine stvari. Ni ta intimno." "Ba ni ta intimno? Jeste li sigurni u to? Pretpostavljam da vas je ohrabriv ala da se i dalje nudite." "Znate... Sada kad ste to pomenuli, ini mi se da poinjem da stvari sagleda vam u novoj svetlosti. Nije mi jasno kako ste mi tu bubu ubacili u glavu. Pretpo stavljam da ste mi, naprosto, postavili pitanje; meutim, sada mi se ini da je Vasi lija zaista ohrabrivala moje prijateljstvo sa Gladijom. Ba se trudila oko toga." Delovao je prilino pometeno. "Nikada mi to ranije nije palo na pamet. Nikada nisa m stvarno o tome razmi ljao." " ta mislite, zbog ega vas je tako uporno ohrabrivala da se i dalje nudite Gladiji?" Gremionis alosno nabra obrve. Prsti mu ponovo poo e ka brkovima. "Pretpostav ljam da bi se moglo pomisliti da je, naprosto, elela da me se otrese. Da je poku al a da se osigura da vi e njoj ne dosaujem." Gremionis se bledo nasme i. "Nije ba naroito laskavo za mene, je l' te?" "Da li je u meuvremenu dr Vasilija prestala da ispoljava naklonost prema vama?" "Ne... Najbla e reeno, postala je jo ljubaznija." "Da li je poku ala da vas uputi u to kako da postignete vei uspeh kod Gladi je? Na primer, da ispoljite vee zanimanje za Gladijin rad?" "Nije ni morala. Ono ime se Gladija i ja bavimo veoma je slino. Ja radim s a ljudima, a ona sa robotima, ali oboje smo kreatori - umetnici... Ali znate, to nije dovoljno za prisnost. ak smo, povremeno, pomagali jedno drugom. Kad joj se ne nudim, i kad je ne dovodim u polo aj da me odbija, sasvim se dobro sla emo... Kad ovek bolje razmisli, ni to nije malo." "Da li vam je dr Vasilija govorila kako bi trebalo da ispoljite vee zanim anje za rad dr Fastolfa?" "Zbog ega bi to inila? Zaista ne znam ni ta o radu dr Fastolfa." "Gladija je mo da ispoljavala zanimanje za rad svog dobroinitelja, i mo da je to bio jedan od naina da joj se dodvorite." Gremionisove oi se suzi e, on naglo ustade, ode do drugog kraja prostorije,

vrati se, i stade pred Bejlija. "ujte me dobro, sada! Ja mo da ba nisam najbistrija osoba na ovoj planeti, ak mo da nisam ni meu najbistrijima, ali ipak nisam neki brb ljivi zvekan. Samo da znate da mi je jasno na ta ciljate!" "Zar?" "Sva va a pitanja slu ila su samo jednoj svrsi - da me naterate da ka em kako me je dr Vasilija navela da se zaljubim... Da, ba to..." On za trenutak zastade, kao da je i sam iznenaen. "Tako je, zaljubljen sam, ba kao to opisuju u istorijskim romanima." On ponovo zastade i zamisli se dok su mu oi blistale. A onda gnev ope t provali iz njega. "Da, da me je dr Vasilija navela da se zaljubim, i to do u iju , kako bih otkrio tajne dr Fastolfa i saznao na koji se nain mogao ukloniti ona r obot, Jander." "Vi ne mislite da je to bilo po sredi?" "Ne, ne mislim!" gotovo vrisnu Gremionis. "Nemam pojma o robotici. Ba ni ta o tome ne znam. Bez obzira na to koliko mi pomno obja njavali stvari iz robotike, naprosto ne bih ni ta razumeo. Verujem da je isti sluaj i sa Gladijom. Pored toga, nikada nikoga ni re nisam upitao u vezi sa robotikom. Niko mi nikada ni slovce n ije prozborio o robotici - ni dr Fastolf, niti iko drugi. Niko me nikada nije po dstakao da se zainteresujem za robotiku. Ni dr Vasilija. Va a umurasta teorija napro sto ne dr i vodu." On nemono ra iri ruke. "Naprosto, ne dr i vodu. Zaboravite je." On ponovo sede, prekrsti vrsto ruke na grudima i skupi usne u tanku linij u pri emu mu se brkovi nakostre i e. Bejli podi e pogled prema kugli iznad glave koja je i dalje izvijala svoju tihu, prijatnu melodiju, stvarajui ugodan splet boja dok je, blago se ljuljajui, hipnotiki ispisivala maleni luk. Ukoliko je Gremionisova provala besa poremetila njegovu liniju napada, B ejli to niim nije pokazao. "Jasno mi je ta elite da ka ete", primeti on. "Meutim, isti na je da i dalje esto viate Gladiju. Je li tako?" "Da, tako je." "U nekoliko navrata ste pomenuli da je va e ponude nisu uvredile - kao ni da njena stalna odbijanja nisu povredila vas." Gremionis sle e ramenima. "Moje su ponude uvek krajnje utive. Njena su odbi janja, opet, krajnje ljubazna. Zbog ega bismo se, onda, oseali povreenim?" "Ali kako onda provodite vreme kada ste zajedno? S obzirom na to da je, oigledno, polni odnos iskljuen, a robotika vas ne zanima. ta onda radite?" "Da li se prijateljstvo samo od toga sastoji - seksa i robotike? Imamo m nogo toga zajednikog. Pre svega, razgovaramo. Veoma je zanima da to vi e sazna o Aur ori, i mnoge asove proveo sam govorei joj o na oj planeti. Znate, jedva da ju je i u poznala. A ona je meni, zauzvrat, satima govorila o Solariji, o tome kakav je ta mo pakao. Radije bih, bez uvrede, iveo na Zemlji. A onda i taj njen pokojni supru g. Kakvo je samo bedno eljade bio! Gladija je zaista imala te ak ivot, jadnica. Odlazimo, takoe, na koncerte, odveo sam je nekoliko puta i u Umetniki muze j, i kao to sam vam ve rekao, radimo zajedno. Zajedniki razmatramo moje - i razume se - njene kreacije. Da budem potpuno iskren, ne vidim nikakvo ispunjenje u radu sa robotima, ali kao to znate, svi mi imamo svoje posebne predstave o stvarima. t o se toga tie, moram rei da su je veoma zabavljala moja obja njenja zbog ega su frizu re toliko va ne - njena je frizura, inae, znate, sasvim u redu. Ali najvi e, etamo." " etate? Kuda?" "Nikud posebno. Naprosto, etamo. Navikla je na to - znate, tako je odgoje na na Solariji. Jeste li ikad bili na Solariji? Da, razume se, da jeste. Izvinit e... Na Solariji, kao to znate, postoje prostrana imanja na kojima ive samo po jed na ili dve osobe; ostalo su roboti. Mo ete miljama hodati a da nikog ne sretnete, i Gladija ka e da to u oveku stvara oseaj kao da poseduje itavu planetu. Roboti su, r azume se, uvek tu, u blizini, dr e vas na oku i brinu o vama, ali razume se, skriv eni od pogleda. Gladiji ovde na Aurori nedostaje to oseanje da poseduje itav svet. " "Hoete da ka ete da eli da poseduje itav jedan svet?" "Mislite, u smislu da se kod nje javlja udnja za moi? Kod Gladije? Koje ta! Sve to ona pod tim podrazumeva, jeste da joj nedostaje oseanje da je nasamo i u pr isnoj vezi sa prirodom. Ja to, razume se, ne shvatam sasvim, ali volim da je zbo g toga zaikavam. Razumljivo, na Aurori se ne mo ete oseati isto kao na Solariji. Pre

svega, ovde ima mnogo vi e ljudi, naroito u centralnom delu Eosa, a ni roboti nisu programirani tako da se skrivaju od pogleda. U stvari, u celini posmatrano, Aur oranci se nigde ne pojavljuju bez svojih robota... Uprkos tome, poznate su mi ne ke prijatne i nezakrene staze, i Gladija u iva da se njima eta." "Da li i vi u ivate u tim etnjama?" "Jedino zato to mi se na taj nain pru a prilika da budem u dru tvu sa Gladijom . Auroranci su takoe, u celini gledano, obo avaoci etnji, iako moram priznati da ja ne spadam meu takve. U poetku su me boleli svi mi ii, i Vasilija mi se esto smejala." "Bilo joj je, zar ne, poznato da odlazite u etnje sa Gladijom?" "Jednog dana oti ao sam do nje hramljui i sav izmo den, tako da sam morao da joj objasnim o emu je re. Nasmejala se, dodav i da to nije lo a zamisao, i da je najbo lji nain da ovek pridobije nekog ljubitelja etnji - da eta s njim. 'Samo nastavi', r ekla mi je, 'i videe da e prestati da ti se opire, ak i pre no to joj se ponovo ponud i . U stvari, ona e se tebi ponuditi'. injenica je, meutim, da se to nije dogodilo, a li sam u meuvremenu i ja sam zavoleo etnje." Izgleda da ga je bes sasvim pro ao; delovao je sada sasvim opu teno. Mo da se, pomisli Bejli, prisea etnji sa Gladijom, jer mu je na usnama lebdeo blag osmeh. ak je delovao prijatno - i nekako krhko - utonuo tako u seanje na ko-zna-kakav odlo mak razgovora, sa ko-zna-koje etnje. Bejli mu se gotovo zauzvrat nasme i. "Vasiliji je, znai, poznato da ste nastavili sa tim etnjama." "Najverovatnije. Poeo sam sredom i subotom da uzimam slobodne dane, jer s e to poklapalo sa Gladijinim rasporedom - i Vasilija bi ponekad terala egu sa moj im 's-s etnjama', pogotovo kada je videla i neke moje skice koje sam pri tom prav io." "Da li i dr Vasilija u iva u etnjama?" "Ni govora!" Bejli se prome kolji u naslonjai i neobino pa ljivo zagleda u svoje prste. "Pr etpostavljam da su vas prilikom tih etnji pratili roboti", upita on. "Razume se. Jedan moj, i jedan njen. Ipak, dr ali su se podalje od nas. Ni su trkarali za nama, na uzici, kako je to Gladija umela da ka e, govorei o auroransk im obiajima. Naprosto, elela je da bude sama, na solarijanski nain. I tako sam i ja to prihvatio, mada sam u poetku skoro iskrivio vrat stalno se osvrui da se uverim da je Brundij u blizini." "Koji je od robota pratio Gladiju?" "Nije bio uvek isti. Ipak, ma koji bio, uvek se dr ao po strani. Nisam ima o prilike da s njima razgovaram." "A ta je sa Janderom?" Ne to od ozarenosti istog asa nestade sa Gremionisovog lica. "Kako to mislite - ta je sa Janderom?" upita on. "Je li vas on ikada pratio? Da jeste, sigurno biste to znali, zar ne?" "ovekoliki robot? Razume se, da bih znao. Ne, nije nas pratio, ni u jedno j prilici." "Jeste li sigurni u to?" "Savr eno siguran." Gremionis ga mrgodno pogleda. "Pretpostavljam da ga je smatrala odve vrednim da bi ga traila na poslove koje je svaki drugi robot mogao obaviti." "Kao da vas to zbog neega uznemirava... Da li ste u tom pogledu delili nj en stav?" "Re je o njenom robotu. Mene se to nije ticalo." "Ka ete da ga nikad niste videli, ak ni u Gladijinoj kui?" "Nikad." "Da li vam ga je ikada pomenula? Da li ste razgovarali o njemu?" "Koliko mogu da se setim, nije." "Ne ini li vam se to pomalo udnim?" Gremionis odmahnu glavom. "Ne... Kakvog bi smisla imalo razgovarati o ro botima?" Bejli se zlovoljno zagleda u Gremionisovo lice. "Da li i ta znate o odnosu izmeu Gladije i Jandera?" "Poku avate li vi to da mi ka ete da su odr avali seksualnu vezu?"

"Da li bi vas to iznenadilo?" upita Bejli. "I to se dogaa", odgovori Gremionis tupo. "Nije to ba tako neuobiajeno. Uko liko vam to odgovara, ponekad mo ete i robota iskoristiti u tu svrhu. A to se ovekol ikog robota tie - toliko slinog ljudskom biu - verujem..." "Da, toliko slinog ljudskom biu", potvrdi Bejli, uz odgovarajui pokret ruko m. Gremionis opusti usne. "Pojedinim enama bi zaista bilo te ko da odole isku en ju." "Gladija je odolela vama. Ne smeta li vam mogunost da vam je pretpostavil a jednog robota?" "Kada ve o tome razgovaramo, nisam sasvim siguran da verujem da je to ist ina; ipak, ukoliko i jeste, nema nikakvog razloga da se zamajavam oko toga. Robo t je, na kraju krajeva, samo robot. ena i robot - ili ako hoete, mu karac i robot na kraju mu to izie na masturbaciju." "Iskreno govorei, gospodine Gremionis, zaista ni ta niste znali o takvom od nosu? Niste ak ni posumnjali?" "Naprosto, nisam o tome razmi ljao", potvrdi Gremionis. "Niste znali? Ili jeste, ali naprosto, niste tome pridavali nikakvu pa nju ?" Gremionis ponovo skupi vee. "Ponovo me pritiskate... ta elite da vam ka em? S ada, kad ste me naterali da o tome razmi ljam, i gnjavite me time, ini mi se da sam se, kada bolje razmislim, mo da i pitao nije li tako ne to posredi. Ipak, bez obzir a na sve, nisam osetio da se i ta slino dogaa pre no to ste vi poeli da mi postavljate takva pitanja." "Jeste li sigurni u to?" "Jesam, siguran sam. Nemojte me gnjaviti." "Ne gnjavim vas. Samo se pitam niste li mo da znali da Gladija odr ava redov ne seksualne odnose sa Janderom, i nije li vam mo da bilo jasno da vas, sve dok st vari tako stoje, nikada nee prihvatiti kao svog ljubavnika, i niste li je toliko e leli da vas ni ta nije moglo spreiti da uklonite Jandera; da ste, drugim reima, bili toliko ljubomorni da..." I u tom trenutku - kao da se neka do kraja zategnuta opruga, jedva nekol iko trenutaka izdr av i u stanju prenapregnutosti, naglo opustila - Gremionis mahnit o skoi i ustremi se na Bejlija, ispustiv i prodoran i krkljav krik. Bejli, iznenaen i zateen, nagonski odgurnu stolicu i preturi se. 51. Istog asa prihvati e ga neije sna ne ruke. Bejli oseti kako ga podi u, ispravlja ju stolicu - i tek onda shvati da je u naruju robota. Kako je samo lako bilo sasv im zaboraviti da su sve vreme bili tu u sobi, dok su nemi i nepomini stajali u sv ojim udubljenjima. Meutim, ni iskar ni Denil nisu bili ti koji su mu pritekli u pomo. Bio je t o Gremionisov robot, Brundij. "Nadam se, gospodine", obrati mu se robot malo neprirodnim glasom, "da s e niste povredili?" Ali gde su bili iskar i Denil? Odmah je dobio odgovor na svoje pitanje. Roboti su brzo i glatko meusobno podelili poslove. Trenutno proceniv i da Gremionisovo mahnitanje predstavlja po B ejlija neuporedivo veu pretnju nego pad preko stolice, iskar i Denil su se bacili na domaina. Brundij, opet, shvativ i da im njegova pomo nije potrebna, postarao se d a pomo pru i gostu. Gremionis je stajao mirno i te ko disao, sapet dvostrukim stiskom Bejlijev ih robota. "Pustite me", obrati im se Gremionis jedva ujnim glasom. "Ponovo vladam s obom." "U redu, gospodine", odvrati iskar. "Razume se, gospodine Gremionis", dodade i Denil gotovo ljubaznim glasom . Meutim, i po to oslobodi e Gremionisa, nijedan od dvojice robota jo neko vreme ne odstupi od njega. Gremionis se obazre levo i desno, zagladi nabore na odei, a

onda, namerno napadno, ponovo sede. Jo je ubrzano disao, i kosa mu je bila u bla gom neredu. Bejli ostade da stoji, rukom oslonjen o stolicu na kojoj je do maloas sed eo. "Izvinite, gospodine Bejli, to mi se za trenutak pomutio razum", ree Gremi onis. "Ni ta slino nije mi se dogodilo jo od dea tva. Ali optu ili ste me da sam lju-ljub omoran, a to je re koju nijedan pristojan Auroranac ne bi uputio drugoj osobi. Tr ebalo je, meutim, da imam na umu da ste Zemljanin. To je re koju ovde sreemo jo samo u istorijskim romanima; ak i u njima koristimo je samo sa jo jednim dodatnim slog om 'lju'. Razume se, to nije sluaj i na va em svetu. To mi je jasno." "I ja se izvinjavam vama, gospodine Gremionis", odvrati Bejli ozbiljno, " to sam u ovoj prilici bio rtva svog nepoznavanja auroranskih obiaja... Uveravam va s da mi se takva oma ka vi e nee ponoviti." Bejli i sam ponovo sede. "Ne vidim o emu b ismo jo mogli razgovarati..." Meutim, inilo se da ga Gremionis ne slu a. "Dok sam jo bio dete", ree on, "de av alo mi se ponekad da na nekog nasrnem, kao i da drugi nasrnu na mene, i ponekad bi, razume se, pro lo dosta vremena pre nego to bi roboti priskoili i razdvojili nas ..." "Dozvoli meni, partneru Elija, da ti objasnim", oglasi se Denil. "Odavno je dobro poznata injenica da potpuno potiskivanje agresivnosti kod veoma mladih osoba dovodi do ne eljenih posledica. Stoga je dozvoljen - ak se i podstie - izvesta n broj igara za mlade u kojima dolazi do izra aja potreba za fizikim nadmetanjem, p od uslovom, svakako, da ne doe do ozbiljnijih povreda. Roboti zadu eni za staranje o deci pomno su programirani da znaju da procene mo e li doi do povrede i koliko ta povreda mo e da bude ozbiljna. Ja, na primer, u tom pogledu nisam na odgovarajui n ain programiran, i ne bih bio pogodan za dejeg staratelja - osim, razume se, u nu ni m sluajevima i za samo kratko vremensko razdoblje... Isto je i sa iskarom." "Pretpostavljam da to znai da se agresivno pona anje poinje suzbijati u doba adolescencije?" upita Bejli. "Do toga dolazi postepeno", odgovori Denil, "sa poveanjem stepena ozbiljn osti moguih povreda, kao i sa sve veom po eljno u samouzdr avanja u socijalnom pona anju." "U vreme kada sam dorastao za srednju kolu", ume a se Gremionis, "kao i svi ma Aurorancima i meni je ve bilo sasvim jasno da svako meusobno nadmetanje treba d a se zasniva iskljuivo na intelektualnim sposobnostima i talentu..." "Bez fizikog nadmetanja?" upita Bejli. "Ne sasvim... Samo onog koje podrazumeva svesni fiziki kontakt u cilju na no enja povreda drugoj osobi." "Otkad ste izi li iz doba dea tva..." "Nisam ni na koga nasrnuo. Nisam, zaista. Istini za volju, osetio sam po trebu za tim u nekoliko prilika. Pretpostavljam da ne bih bio sasvim normalna os oba da se to nije dogodilo; meutim, sve do ovog trenutka, bio sam u stanju da se obuzdam. Opet, s druge strane, niko mi jo nikada nije uputio... takvu re." "U svakom sluaju", primeti Bejli, "ne bi se ni isplatilo nasrnuti na neko ga, budui da bi se, zar ne, roboti odmah ume ali? Rekao bih da su roboti uvek nadoh vat ruke, i napadaa i napadnutog." "Razume se... Jo jedan razlog vi e da se zaista stidim to sam izgubio vlast nad sobom. Nadam se da to neete uneti u svoj izve taj?" "Uveravam vas da to nikome neu ni pomenuti. To nema nikakve veze sa sluaje m koji istra ujem." "Hvala vam... Ali rekoste li maloas da je na razgovor zavr en?" "Mislim da jeste." "U tom sluaju, da li ete postupiti onako kako sam vas zamolio?" "Na ta mislite?" "Da ka ete Gladiji da nemam nikakve veze sa 'iskljuivanjem' Jandera." Bejli je za trenutak oklevao. "Saop tiu joj to kao svoje mi ljenje." "Molim vas, naglasite to to vi e mo ete. eleo bih da bude potpuno ubeena da nem am nikakve veze s tim; utoliko pre to je, u seksualnom smislu, bila toliko vezana za tog robota. Ne bih mogao podneti da pomisli da sam lju-lju... A kako je Sola rijanka, mogla bi doi i na takvu pomisao." "Da, mogla bi", potvrdi Bejli zami ljeno.

"Vidite", nastavi Gremionis brzo i ozbiljnim glasom, "ja ba ni ta ne znam o robotima - i niko, ni dr Vasilija niti iko drugi - nikad mi ni ta nije rekao o nj ima - mislim, kako funkcioni u. Naprosto, nije bilo naina da ja uni tim tog Jandera." Izgledalo je, za trenutak, da je Bejli duboko utonuo u misli, a onda se ponovo oglasio, s nedvosmislenim prizvukom oklevanja. "Te ko mi je da vam ne pover ujem. I samom vam je jasno da ni ja ne raspola em svim injenicama. Meutim, mogue je molim vas, primite ovo bez uvrede - da ili vi, ili dr Vasilija, ili oboje, ne g ovorite istinu. Stra no malo znam o intimnim stranama auroranskog dru tva, i verovat no me nije te ko obmanuti. Uprkos tome, ne mogu da vam ne verujem. Uzev i sve to u o bzir, mogu samo rei Gladiji da ste, prema mom mi ljenju, u itavoj ovoj stvari sasvim nevini. Moram, naprosto, rei to 'prema mom mi ljenju'. Siguran sam da e ona to najo zbiljnije shvatiti." "U tom sluaju, morau se i s tim zadovoljiti", odvrati Gremionis turobno. " Ipak, ukoliko vam to ne to znai, dajem vam svoju re, kao auroranski graanin, da sam n evin." Bejli se jedva primetno nasme i. "Ni u snu ne bih posumnjao u va u re, ali mi moja policijska obuka dozvoljava da se oslanjam iskljuivo na nepobitne injenice" On ustade i za trenutak se ozbiljno zagleda u Gremionisa. "Ono to u vam rei , gospodine Gremionis, ne bi mi trebalo uzeti za zlo. Mislim, naime, da vam je v eoma stalo da ubedim Gladiju u va u nevinost naprosto zbog toga to elite da sauvate n jeno prijateljstvo." "Zaista, veoma bih to eleo, gospodine Bejli." "I nameravate, takoe, u nekoj narednoj pogodnoj prilici, da joj se ponovo ponudite?" Gremionis vidljivo pocrvene i s mukom proguta knedlu. "U pravu ste", odg ovori on. "Dozvoljavate li mi, onda, da vam dam jedan savet? Nemojte to initi." "Svoj savet mo ete zadr ati za sebe, ukoliko ste nameravali da mi ka ete to to ste mi upravo rekli. Nemam nameru da ikad odustanem." "Mislim, nemojte slediti uobiajen postupak. Naprosto, mogli biste..." Bej li se zagleda nekud u daljinu, beskrajno se smeo. "Naprosto, mogli biste je uzet i u naruje i poljubiti je." "Ne dolazi u obzir", odvrati Gremioni ozbiljno. "Molim vas. Nijedna Auro ranka to ne bi mogla podneti. Ba kao nijedan Auroranac." "Gospodine Gremionis, zar ste zaboravili da Gladija nije Auroranka? Ona je Solarijanka i navikla je na drugaije obiaje, na drugaiju tradiciju. Da sam na va e m mestu, upravo bih tako postupio." Bejli uspe da upornim pogledom prikrije unutra nji bes to se odjednom razbu kta u njemu. ta mu je znaio taj Gremionis da mu daje takve savete? Zbog ega ubeivati drugog da uini ono to je on sam toliko udeo da uini? AMADIRO 52. Trenutak potom, meutim, Bejli se vrati poslu, glasom ne to dubljim nego obin o. "Gospodine Gremionis, maloas pomenuste ime efa Robotikog instituta... Mo ete li mi ga ponoviti?" "Kelden Amadiro." "Da li postoji mogunost da odavde stupim u vezu s njim?" "I da i ne", odgovori Gremionis. "Mo ete uspostaviti vezu sa njegovim sekr etarom ili asistentom, ali sumnjam da mo ete dopreti i do njega. Koliko sam uo, pri lino je nedru eljubiva osoba. Razume se, ne poznajem ga lino. Viam ga tu i tamo, ali nikada jo nisam s njim razgovarao." "Zakljuujem, na osnovu toga, da se ne koristi va im uslugama kada su u pita nju odevanje ili lini izgled?" " to se toga tie, nije mi poznato da se koristi iijim uslugama, i sudei na os novu onih nekoliko susreta, rekao bih da bi mu u tom smislu pomo itekako bila pot rebna - mada bih radije tu napomenu zadr ao za sebe." "Siguran sam da ste u pravu, te u smatrati da su va e rei izgovorene u punom

poverenju", odvrati Bejli ozbiljno. "Ipak, eleo bih da s njim uspostavim vezu, b ez obzira na njegovu nedru eljubivost. Ukoliko raspola ete stereovizorom, nadam se d a vam ne bi smetalo da se u tu svrhu njime poslu im?" "Brundij ga mo e pozvati u va e ime." "Ne, mislim da bi moj partner, Denil, trebalo to da uini - razume se, uko liko nemate ni ta protiv." "Svakako da nemam", slo i se Gremionis. "Mehanizam je tamo... Denile, moli m vas, poite za mnom. ifra je 75-30, uveanje 20." Denil se nakloni. "Hvala vam, gospodine." Prostorija u kojoj se nalazio stereovizijski mehanizam bila je gotovo pr azna, osim to se u jednom kraju sobe nalazio tanak stub. Stub, visine oko jednog metra, zavr avao se praznom, zaravnjenom povr inom, na kojoj je stajala neka prilino slo ena konzola, i bio je postavljen usred posebno obele enog svetlozelenog kruga ko ji se jasno isticao naspram neodreeno sivog poda. U blizini se nalazio jo jedan kr ug iste boje i obima, ali u njemu nije bilo stuba. Denil pristupi stubu i istog asa, krug u koji je stupio zasja bledobelom svetlo u. ake je spustio na konzolu, ali je tako brzo prebirao prstima po njoj da Be jli nije bio u stanju da razabere ta, zapravo, robot ini. To potraja samo nekoliko asaka, a onda i drugi krug obli svetlost na potpuno isti nain kao i prvi. U njemu se pojavi neki robot, delovao je sasvim prirodno; meutim, tanana svetlucava aura oko njegovog tela nedvosmisleno je ukazivala na to da je re o holografskoj slici . Pored njega nalazila se konzola slina onoj kraj koje je stajao Denil; meutim, i konzola je bila optoena svetlosnom aurom, to je znailo da je opet re samo o pukoj ho lografskoj projekciji. "Ja sam R. Denil Olivav", oglasi se Denil, blago naglasiv i ono 'R' ispred svog imena, kako ga robot ne bi pogre no smatrao za ljudsko bie. "Javljam se u ime svog partnera, Elije Bejlija, detektiva sa Zemlje. Moj partner eleo bi da razgov ara sa velerobotiarem Keldenom Amadirom." "Velerobotiar Amadiro nalazi se na sastanku", odgovori robot. "Da li bi s vrsi mogao da poslu i razgovor sa robotiarem Cicisom?" Denil se brzo osvrnu prema Bejliju i ovaj potvrdno klimnu. "Mogao bi", p otvrdi Denil. "Zatra ite, molim vas, da detektiv Bejli stane na va e mesto, a ja u poku ati d a pronaem robotiara Cicisa", ree robot. "Bilo bi mo da bolje ukoliko bi prethodno..." zausti Denil. Bejli ga naglo prekide. "U redu je, Denile. Mogu malo i da saekam." Denil se, meutim, usprotivi. "Partneru Elija, kao lini predstavnik velerob otiara Hana Fastolfa vi sa njim, barem privremeno, delite i njegov dru tveni status . Nije u skladu sa va im polo ajem da ekate..." "U redu je, Denile", ponovi Bejli, sa dovoljno vrstine u glasu da presee s vaki dalji razgovor. "Ne elim da gubim vreme vodei rauna o dru tvenoj etikeciji." Denil izie iz svog kruga i prepusti mesto Bejliju. Istog asa Bejli oseti n eko blago dra kanje (ili mu se to samo uini); u svakom sluaju, ono ve sledeeg trena ne stade. Robotova prikaza, u drugom krugu, lagano stade da se rasplinjava, a onda je sasvim nestade. Bejli je strpljivo saekao da se konano uoblii jedna druga trodi menzionalna prilika. "Robotiar Malun Cisis ovde", ree prikaza jasnim, odsenim glasom. ovek je ima o kratko pod i anu kosu boje bronze koja mu je sama po sebi davala izgled, prema Bej lijevom shvatanju, tipian za jednog Svemirca, mada mu je nos u izvesnoj meri bio asimetrian to opet nije bilo osobeno za Svemirce. "Ja sam detektiv Elija Bejli, sa Zemlje", predstavi se Bejli tihim glaso m. " eleo bih da razgovaram sa velerobotiarem Keldenom Amadirom." "Imate li, detektive Bejli, zakazan sastanak s njim?" "Nemam, gospodine." "Ukoliko elite da se vidite s njim, moraete zakazati sastanak - mada, boji m se, gospodin Amadiro nee imati vremena ove ili idue sedmice." "Ja sam detektiv Elija Bejli, sa Zemlje..." "Da, shvatio sam, ali ta injenica ni ta ne menja."

"Na zahtev dr Hana Fastolfa", nastavi Bejli, "i uz saglasnost auroranske vlade, ovde sam da sprovedem istragu u vezi sa ubistvom robota Jandera Panela.. ." "Ubistvom robota Jandera Panela?" upita Cicis sa toliko hladne utivosti, izraziv i na taj nain jasno svoj prezir. "Roboumorstvom, ako vam to vi e odgovara. Na Zemlji, razume se, uni tenje je dnog robota ne bi izazvalo toliku strku, ali ovde na Aurori, gde se roboti u man joj ili veoj meri do ivljavaju kao ljudska bia, re 'ubistvo' ini mi se sasvim prikladn om." "Bez obzira na to", odvrati Cicis, "radilo se o ubistvu, roboumorstvu il i bilo emu slinom, naprosto neizvodljivo je da se sretnete sa velerobotiarem Amadir om." "Mogu li mu ostaviti poruku?" "Mo ete." "Da li e mu odmah biti prenesena? Mislim, odmah?" "Mogu poku ati, ali ne mogu vam to i obeati." "I to mi je dovoljno. Nave u nekoliko stvari, i svrstau ih po brojevima, te, stoga, mo da ne bi bilo ravo da ih pribele ite." Na Cicisovim usnama zaigra bled osmeh. "Verujem da u biti u stanju da ih sve popamtim." "Pre svega, gde postoji ubistvo mora postojati i ubica, te sam smatrao p otrebnim da dr Amadiru pru im priliku da ka e ne to u svoju odbranu..." " ta!" uzviknu Cicis. (Gremionis koji je sve to posmtrao sa drugog kraja sobe, samo zinu.) Bejli poku a da sa svojih usana iscedi bled osmeh kakav je upravo, u magno venju, nestao s robotiarevog lica. "Nisam li, gospodine, malo prebrz za vas? Mo da bi ipak bilo uputnije da sve zapi ete?" "Da li vi to velerobotiara Amadira optu ujete da ima neke veze sa sluajem to g Jandera Panela?" "Naprotiv, gospodine. Moram ga videti ba zato to ne elim da ga optu im. Mrska mi je i sama pomisao da, na temelju nepotpunih obave tenja, dovedem u vezu velero botiara Amadira sa Janderovim 'iskljuenjem' - pogotovo kada bi samo nekoliko njego vih rei moglo sve razjasniti." "Vi mora da ste si li s uma!" "Vrlo dobro. U tom sluaju, prenesite velerobotiaru Amadiru da jedan ludak nastoji da porazgovara s njim kako bi izbegao da ga optu i za ubistvo. To, kao prv o, a postoji jo ne to. Molim vas da mu prenesete da je isti taj ludak upravo pomno saslu ao modnog kreatora Santiriksa Gremionisa i da mu se javlja iz njegovog prebi vali ta. I kao tree - ali ne ini li vam se da sam i dalje prebrz za vas?" "Ne! Zavr ite!" "Evo i tree take. Sasvim je mogue da se velerobotiar Amadiro koji je sigurno zauzet mnogim preim stvarima, i ne sea ko je umetnik Santiriks Gremionis. U tom s luaju, molim vas da ga podsetite da je re o nekom ko ivi na podruju Instituta, o oso bi koja se tokom poslednjih godinu dana esto viala sa Gladijom - znate, onom Solar ijankom koja sada ivi na Aurori." "Zemljanine, nisam u mogunosti da velerobotiaru Amadiru prenesem jednu tak o sme nu i uvredljivu poruku." "U tom sluaju, da li biste ga obavestili da u se obratiti neposredno va oj v ladi i upoznati je sa injenicom da nisam u mogunosti da nastavim sa istragom - jer je izvesni Malun Cicis preuzeo na sebe da me uveri kako velerobotiar Kelden Amad iro nije spreman da mi pomogne u istrazi povodom sluaja uni tenja Jandera Panela, k ao i da nije spreman da se brani protiv optu be da je za taj in on odgovoran?" Cicis pocrvene. "Ne biste se usudili da tako ne to uinite!" "Ne bih, a? A ta bih imao da izgubim? S druge strane, kako bi to doekalo v a e javno mnenje? Na kraju krajeva, Auroranci su savr eno svesni injenice da, u pogle du strunosti kada je robotika u pitanju, dr Amadiro ustupa preimustvo samo dr Fast olfu, te da, ukoliko dr Fastolf nije odgovoran za roboumorstvo... Je li potrebno da nastavim?" "Shvatate li, Zemljanine, da su auroranski zakoni, kada su klevete u pit

anju, veoma strogi?" "Izvan svake sumnje... Ali ukoliko je dr Amadiro osnovano oklevetan, svi su izgledi da e njegova kazna osetno nadma iti moju. Ipak, to mu ne biste, odmah, p reneli moju poruku? U tom sluaju, ukoliko mi pomogne da rasvetlim samo nekoliko m anje bitnih pojedinosti, mogli bismo izbei sva pitanja vezana za klevete, optu be, ili bilo ta slino." Cicis se namr ti. "Preneu va u poruku dr Amadiru", odvrati on kruto, "i uradiu sve ta je u mojoj moi da ga privolim da vas odbije." Istog asa, on nestade. Bejli nastavi strpljivo da eka, dok je Gremionis besomuno izmahivao rukama u njegovom pravcu. "Ali ne mo ete to uiniti!" Gremionis je vi e kre tao, nego aputao. " Ne mo ete to uiniti!" Bejli mu, meutim, odmahnu rukom, dajui mu znak da ostane miran. Posle, otprilike, pet minuta (Bejliju se uini da je pro lo mnogo vi e), Cicis se ponovo pojavi, delujui krajnje ljutito. "Kroz nekoliko trenutaka", saop ti on, " dr Amadiro e zauzeti moje mesto ovde i razgovarae s vama. Saekajte!" "Nema nikakve potrebe da ekam!" ispali Bejli bez oklevanja. "Ovog asa pola zim u kancelariju dr Amadira, tamo emo se sresti." Bejli istupi izvan svog kruga i dade znak Denilu koji istog asa prekide v ezu. Gremionis se borio da doe do daha. "Ali Zemljanine, ne mo ete tako razgovar ati sa ljudima dr Amadira !" "Upravo jesam, kao to ste uli", odreza Bejli. "Postarae se da vas kroz nekoliko asova uklone s ove planete!" "Ukoliko mi za to vreme ne poe za rukom da ra istim svu ovu zbrku, mo da mi za ista vi e nee biti mesto na ovoj planeti." "Partneru Elija, bojim se da je gospodin Gremionis sasvim u pravu u pogl edu onoga to ka e. Budui da nisi graanin Aurore, sve to ovda nja vlada mo e da uini jest a te protera odavde. Nezavisno od toga, mogu od Zemlje zahtevati da te strogo ka zne, i nema sumnje da e Zemlja tako i postupiti; zemaljske vlasti u tom pogledu n ee moi da se oglu e o auroranski zahtev. A ja, partneru Elija, nikako ne bih eleo da ti se to dogodi." Bejli ga ozbiljno pogleda. "Ni ja, Denile, ne bih eleo da me to snae; ipak , moram rizikovati... Gospodine Gremionis, veoma mi je ao to sam Cicisu morao rei d a zovem iz va e kue. Morao sam to uiniti da bih ga ubedio da me primi, i smatrao sam da je injenica da sam ovde od znatne va nosti. Na kraju krajeva, rekao sam mu isti nu." Gremionis zavrte glavom. "Da sam, gospodine Bejli, znao ta smerate, ne bi h vam dozvolio da zovete odavde. Gotovo sam siguran da u izgubiti svoje mesto ovd e, i..." Glas mu postade gorak. " ta biste vi mogli uiniti da mi to nadoknadite?" "Uiniu sve to je u mojoj moi, gospodine Gremionis, da ne izgubite svoje mest o ovde. Ja sam, pak, gotovo siguran da vam se nee ni ta desiti. Ukoliko se, ipak, d ogodi da ne uspem, slobodni ste da me proglasite maloumnom osobom koja je i vas neosnovano optu ila i, zapretiv i vam da e vas javno oklevetati, prinudila da joj sta vite na raspolaganje svoj stereovizor. Siguran sam da e vam dr Amadiro poverovati . Najzad, koliko sam shvatio, ve ste mu uputili poruku u kojoj ste se alili da sam vas oklevetao." Bejli mahnu rukom u znak pozdrava. "Zbogom, gospodine Gremionis. Jo jedno m, hvala vam. Nemojte brinuti, i setite se ta sam vam rekao za Gladiju ." Uz pratnju Denila i iskara - prvi je i ao ispred, a drugi iza njega - Bejli izie iz Gremionisovog prebivali ta jedva i primetiv i da je ponovo stupio na otvoren o. 53. Na av i se ponovo na otvorenom, Bejlija obuze sasvim drugaije oseanje. On zast ade i pogleda uvis. "udno", primeti on. "Ni na pamet mi nije palo da je ve pro lo toliko vremena , uprkos tome to je auroranski dan ne to krai od zemaljskog." "O emu je re, partneru Elija?" upita Denil obzirno. "Sunce je ve za lo. Nisam ni pomislio da je dan ve pri kraju." "Sunce jo nije za lo, gospodine", primeti iskar. "Ima jo puna dva asa do zalas ka."

"Sprema se oluja, partneru Elija", ume a se Denil. "Oblaci se zgu njavaju, a li uprkos tome, oluja nee odmah izbiti." Bejli se strese. Tama ga sama po sebi nije uznemiravala. U stvari, kada bi se nou na ao na Otvorenom, imao bi utisak da su oko njega zidovi i oseao bi se mn ogo prijatnije nego danju, kada su se obzorja irila i nepregledni prostor pru ao u svim pravcima. Nevolja je, meutim, bila u tome to sada nije bio ni dan ni no. Bejli jo jednom poku a da se priseti kako je izgledalo onog puta kada ga je ki a zatekla na Otvorenom. I odjednom mu pade na pamet da se jo nikad nije na ao napolju kada je padao sneg, i da ak, nije bio ni siguran kako izgledaju ki ne kapi pretvorene u sitne le dene kristale. Opisi su, dakako, bili krajnje nedovoljni. Oni najmlai katkad su i zlazili da se klizaju ili sankaju - ili bilo ta drugo - i vraali se uzbueno viui - al i uvek zadovoljni to su ponovo unutar zidina Grada. Ben je jednom prilikom poku ao da naini par skija, na osnovu uputstava iz neke stare knjige, i umalo ga nije zat rpao sne ni nanos. Ali ak je i njegov opis oseanja koje je sneg pobuivao delovao neka ko nedreeno i nezadovoljavajue. Opet, s druge strane, niko nije ni izlazio na Otvoreno kada je sne ilo, ne kako ne prihvatajui injenicu da se, tek tako, beli pokrov prostire svuda unaokolo. Bejli se, pri tom, priseti da je postojalo i ne to u pogledu ega su se svi slagali - naime, da je sneg padao samo kada je bilo vrlo hladno. Sada, meutim, nije bilo hladno; bilo je samo sve e. Ovi oblaci nisu nagove tavali nikakve sne ne padavine... Ipak, ta injenica mu pru i tek malu utehu. Ovaj dan nije bio nalik na oblane dane koje je tamo, na Zemlji, do iveo. Na Zemlji su oblaci bili svetliji; u to je bio potpuno siguran. Bili su sivkasto-b eli, ak i kada su sasvim prekrivali nebo. Ovde je, meutim, svetlost - iz nekog raz loga - bila mutna, sablasno ukaste boje. Da li je obja njenje trebalo tra iti u injenici da je Aurorino sunce bilo nar and astije nego Zemljino? "Je li boja neba pomalo... neuobiajena?" upita on. Denil podi e pogled. "Nije, partneru Elija. Samo, sprema se oluja." "Da li esto imate ovakve oluje?" "Da, u ovo doba godine... Povremeno su praene i estokim pljuskovima. Meutim , oluja se oekivala: sino, kao i jutros, najavili su je u vremenskoj prognozi. Sas vim e minuti do zore, a pored toga, i poljima e dobro doi malo vode. U poslednje vr eme imali smo premalo ki nih dana." "A to to je odjednom ovako sve e? Je li i to uobiajeno?" "Oh, da... Ali uimo u vozilo, partneru Elija. Unutra e nam biti toplije." Bejli klimnu u znak saglasnosti i oni poo e prema vozilu koje je i dalje st ajalo na travnjaku gde su ga ostavili pre odlaska na ruak. A onda Bejli odjednom zastade. "ekajte. Zaboravio sam da pitam Gremionisa gde se nalazi Amadirovo prebiv ali te - ili kancelarija." "Nema potrebe, partneru Elija", odmah odvrati Denil, uhvativ i ga za lakat i blago ga, ali odluno, potisnuv i napred. "U svojoj banci podataka prijatelj iskar ima potpun pregled Instituta, i on e nas odvesti do upravne zgrade. Vrlo je vero vatno da se kancelarija dr Amadira nalazi u njoj." "Prema mojim obave tenjima", oglasi se iskar, "kancelarija dr Amadira zaist a se nalazi u upravnoj zgradi. Ukoliko se nekim sluajem ne zatekne u njoj, sigurn o e biti u svom prebivali tu koje se i samo nalazi u blizini." Bejli se ponovo nae u vozilu, na prednjem sedi tu, ste njen izmeu dvojice robo ta. Posebno mu je, pri tom, godila Denilova blizina, zbog topline njegovog ovekol ikog tela. Mada je povr inski sloj iskarovog tela bio izolovan i ne tako hladan na dodir kao to bi to bio obian metal, u trenutnim okolnostima, kada je Bejli i te ka ko oseao hladnou, Denil mu je delovao znatno ugodnije. Bejli umalo spontano ne prebaci ruku Denilu preko ramena, u nameri da ga privue k sebi i oseti se jo ugodnije. Zbuniv i se, ruku ipak spusti na kolena. "Ne dopada mi se ba kako sada izgleda ovde napolju", ree on. "Partneru Elija, kako si mogao znati da je dr Vasilija podsticala zainte resovanost gospodina Gremionisa za Gladiju?" upita Denil, mo da jedino u nameri da

odvrati Bejlijeve misli od oseanja neprijatnosti koje ga je obuzimalo na Otvoren om. "Nisam zapazio da u pogledu toga raspola e ikakvim dokazom." "I ne raspola em", odgovori Bejli. "Bio sam, naprosto, dovoljno oajan da ci ljam nasumice - odnosno, da se kockam sa minimalnim izgledima na uspeh. Gladija mi je rekla da je Gremionis bio jedina osoba dovoljno za nju zainteresovana da j oj se u vi e navrata ponudi. Pomislio sam da je on mo da ubio Jandera, iz iste ljubom ore. Nisam, razume se, smatrao da je raspolagao dovoljnim znanjem iz robotike da bi to zaista mogao uiniti; ali potom sam saznao da je Fastolfova ker, Vasilija, i sama robotiar i da je, u fizikom pogledu, neobino slina Gladiji. Upitao sam se, sto ga, nije li Gremionis, toliko opsednut Gladijom, mogao ranije biti opsednut i Va silijom - i nije li ubistvo moglo biti ishod zavere izmeu njih dvoje... Ciljajui, dosta neodreeno, na mogunost postojanja takve zavere, po lo mi je za rukom da navede m Vasiliju da pristane da se sa mnom sretne." "Ali partneru Elija", primeti Denil, nije bilo nikakve zavere, bar kada je u pitanju Janderovo uni tenje. Vasilija i Gremionis nisu mogli to da urade, ak n i udru enim snagama." "Sla em se... Uprkos tome, Vasilija je ispoljila vidljivu nervozu ve pri sa mom nagove taju da je u nekoj vezi sa Gremionisom. Zbog ega? Kada nam je Gremionis saop tio da ga je najpre privukla Vasilija, a potom i Gladija, upitao sam se nije li veza izmeu njih dvoje mogla biti samo posredna; nije li, drugim reima, Vasilija to Gremionisovo preno enje interesovanja na Gladiju mogla podstai iz nekog razloga koji je bio u manjoj meri povezan - ali ipak povezan - sa Janderovom smru. Na kr aju krajeva, morala je postojati neka veza izmeu njih dvoje; Vasilijina reakcija na moj prvi nagove taj to je sasvim jasno pokazala. Moje sumnje pokazale su se osnovanim. Vasilija jeste podstakla Gremionis ovo okretanje od jedne ene ka drugoj. Gremionisa je zapanjilo to ja to znam, i to mi je, takoe, bilo od koristi; jer da je re bila o neem savr eno bezazlenom, ne bi bi lo nikakvog razloga da se to dr i u tajnosti - a dr alo se. Sigurno se sea da Vasilija nije ni pomenula injenicu da je ohrabrivala Gremionisa da se okrene Gladiji. Por ed toga, kada sam joj rekao da se Gremionis nudio Gladiji, pona ala se kao da za t o prvi put uje." "Ali partneru Elija, od kakve je sve to va nosti?" "Mo da emo i to ustanoviti. Uinilo mi se da to nema nikakvog znaaja ni za Gre mionisa ni za Gladiju. Meutim, ukoliko to uop te ima bilo kakvog znaaja, mogue je da je ume ana i neka trea osoba. Ukoliko je sve to imalo ikakve veze sa Janderovim slua jem, onda je sigurno bio u pitanju robotiar ije sposobnosti nadma uju Vasilijine - a to je mogao biti samo dr Amadiro. Stoga sam ciljao na njega i pomenuo postojanj e zavere - namerno saop tiv i da sam upravo saslu ao Gremionisa i da se javljam iz nje govog prebivali ta. I to je, kao to ti je poznato, takoe upalilo." "Ipak, partneru Elija, jo mi nije jasno ta sve to treba da znai." "Ni meni - mogu samo da nagaam. Ali mo da emo ne to ustanoviti pri susretu s A madirom. Vidi , polo aj u kome se nalazimo toliko je lo , da ni ta ne mo emo izgubiti nagaa njem i kockanjem." Tokom razgovora, vozilo se uzdiglo i sada se kretalo na umerenoj visini. Po to je ostavilo za sobom nizove bunja, vozilo je sada blago klizilo iznad travna tih povr ina i po ljunanih staza. Bejliju ne promae da se trava, na mestima gde je vi e izrasla, povila na jednu stranu, usled vazdu ne struje to ju je za sobom ostavilo n eko nevidljivo, i znatno vee vozilo koje je tuda preletelo. " iskare, snimio si sve razgovore koji su voeni u tvom prisustvu, je li tak o?" upita Bejli, obrativ i se drugom robotu. "Tako je, gospodine." "I u stanju si da ih, po potrebi, sve reprodukuje ?" "Tako je, gospodine." "I da bez pote koa pronae - i reprodukuje - svaku re neke odreene osobe?" "Tako je, gospodine. Ne morate da preslu avate itav snimak." "A da li bi mogao, po potrebi, da poslu i i kao svedok na sudu?" "Ja, gospodine? Ne, gospodine." iskarove oi bile su vrsto prikovane za put. "Budui da, ve tim programiranjem, robot mo e biti naveden da ne ka e istinu, i budui da sve pretnje i prinude suda mogu ostati uzaludne, zakon je ispravno procenio da robot ne mo e biti pouzdan svedok."

"Ali u tom sluaju, od kakve su valjanosti tvoji snimci?" "To je, gospodine, ve sasvim druga stvar. Jednom nainjen snimak ne mo e se i zmeniti prostim nalogom, mada se on mo e izbrisati. Sledstveno tome, takav snimak mo e poslu iti kao dokaz. Pri svemu tome, ne postoji nikakav vrst presedan, i da li e - ili nee - snimak biti prihvaen kao dokaz, u punoj meri zavisi od odreenog sluaja i odreenog sudije." Bejli ni sam nije bio naisto da li su same ove rei izazvale u njemu oseanje teskobe, ili je posredi bio uticaj modrikaste svetlosti u kojoj se kupao itav kr ajolik. " iskare, vidi li dovoljno dobro da bi mogao voziti?" upita on. "Razume se, gospodine, ali to nije neophodno. Vozilo je snabdeveno kompj uterizovanim radarom koji mu omoguava da izbegne svaku prepreku, ak i ukoliko bih ja, iz nekog nepredvienog razloga, zakazao na du nosti. Upravo smo se radarom slu ili jue ujutro, kada smo bezbri no putovali iako su prozori na vozilu bili zastrti." "Partneru Elija", ponovo se ume a Denil, oito u nameri da Bejlijeve misli o dvrati od nadolazee oluje, "da li se zaista nada da bi nam dr Amadiro mogao biti o d pomoi?" iskar spusti vozilo na prostrani travnjak ispred neke iroke, ali i ne pret erano visoke zgrade; njeno kitnjasto proelje bilo je oigledno novo, ali je, uprkos tome, odavalo utisak kao da podra ava ne to veoma staro. Nije mu ni trebalo rei da je to bila upravna zgrada; Bejli je to istog asa shvatio. "Ne, Denile", ogovori on, "rekao bih da je dr Amadiro odve prepreden da bi nam dao i najmanju priliku da iz njega ne to i upamo." "Ako je tako, ta dalje namerava ?" "Ne znam to ni sam", odgovori Bejli, sa turobnim deja vu oseanjem, "ali p oku au ve ne to da smislim." 54. Po to je u ao u upravnu zgradu, Bejli prvo oseti olak anje to se, konano, skloni o od neprirodnog osvetljenja na Otvorenom. A potom iznenaenje koje ga natera da i skrivi usta u osmeh. Ovde, na Aurori, sva prebivali ta - ljudska stani ta - delovala su strogo au roranski. Ni za trenutak, dok je sedeo u Gladijinoj dnevnoj sobi, dorukovao u Fas tolfovoj obedovaonici, razgovarao s Vasilijom u njenoj radnoj prostoriji, ili se koristio Gremionisovim stereovizorom, ni na pamet mu nije moglo pasti da se nal azi na Zemlji. Sve etiri odaje vidno su se meusobno razlikovale, ali su, uprkos to me, sve pripadale istoj vrsti, veoma razliitoj od podzemnih stani ta na Zemlji. Upravna zgrada, meutim, odisala je zvanino u koja je, po svemu sudei, nadrasta la uobiajenu raznolikost meu ljudima. Nije nosila obele ja koja su krasila prebivali t a na Aurori - ni ta vi e no to je neko zvanino zdanje u Bejlijevom rodnom Gradu bilo n alik na prebivali ta u stambenim etvrtima; u stvari, dve zvanine zgrade na ta dva ta ko razliita sveta bile su na neki udan nain meusobno veoma sline. Bilo je to prvo mesto na Aurori na kome je, makar na trenutak, Bejli mog ao pomisliti da se nalazi na Zemlji. Bili su tu isti dugaki, hladni, goli hodnici , oskudna unutra nja dekoracija, i ista vrsta osvetljenja koja je imala za cilj da to manji broj ljudi razdra i, i da, isto tako, kod to manjeg broja ljudi izazove os eaj ugodnosti. Bilo je, tu i tamo, sitnica koje se na Zemlji ne bi mogle nai - na primer , visee posude sa biljkama koje su cvale okupane svetlo u, i snabdevene (Bejli je to samo nagaao) mehanizmima za odmereno i pravovremeno zalivanje. Takvih prirodnih sitnica na Zemlji nije bilo, pa ni njihova prisutnost ovde ne izazva kod Bejlija nikakvo ushienje. Da li se, na primer, moglo dogoditi da se neka od tih posuda o tkai i padne? Nisu li te biljke predstavljale pravi mamac za svakovrsne insekte? A ta ako je voda iz njih kapala? Neke stvari su mu nedostajale. Na Zemlji, u Gradu, uo se neprestani, topl i huk svetine i ma ina - ak i u najotuenijim zvaninim upravnim zgradama. Re je bila o 'velikom, poslovnom huku ljudskog bratstva' - da upotrebi frazu kojom su se rado koristili zemaljski politiari i novinari. Ovde je, pak, sve bilo tiho. Bejliju nije posebno palo u oi da u zdanjima koja je posetio tog i prethodnog dana vlada neka primerna ti ina, budui da je u nj ima sve delovalo tako neprirodno da mu je neka dodatna neobinost mogla lako promai

. I zaista, vi e je bio svestan zujanja insekata napolju ili arlijanja vetra kroz k ro nje drvea nego odsustva postojanog 'ljudskog amora' (bio je to jo jedan omiljeni i zraz). Ovde, meutim, gde se inilo da postoji deli Zemlje, izostanak tog ' amora' del ovao je isto onoliko uznemirujue koliko i prepoznatljiva narand asta primesa kod ve t akog osvetljenja - koja je bila znatno upadljivija ovde, meu sivkasto-belim zidovi ma, nego u odajama prepunim ukrasa osobenih za auroranska prebivali ta. Bejlijevo sanjarenje ne potraja dugo. Nalazili su se u holu na glavnom u lazu i Denil odjednom ispru i ruke da zaustavi Bejlija i iskara. "Zbog ega smo stali ?" upita Bejli apatom, po to su tako utke prestajali tridesetak sekundi, okru eni potp unom ti inom. "Uputno je tako postupiti, partneru Elija", odgovori Denil. "Ispred nas je 'polje dra kanja'." "Polje - ega?" "Polje dra kanja, partneru Elija. U stvari, re je o eufemizmu. Polje deluje na nervne zavr etke i izaziva prilino o tar bol. Roboti mogu da prou, ali ne i ljudsk a bia. Meutim, svaki prolazak kroz polje, bilo robota bilo ljudskog bia, ukljuuje al arm." "Otkud zna da postoji to polje dra kanja?" upita Bejli. "Vidi se, partneru Elija, ukoliko zna gde treba da gleda . Deluje kao da va zduh blago svetluca, i zid s one strane, za razliku od zida s ove strane polja, ima blagu primesu zelenkaste boje." "Nisam uop te siguran da mogu da je vidim", odvrati razoarano Bejli. " ta bi spreilo mene - ili bilo kog neupuenog do ljaka - da naprosto zakoraim u to polje i do i vim ono to me tamo eka?" "lanovi Instituta imaju spravicu koja polje neutrali e", odgovori Denil. "P osetioce, meutim, uvek prati poneki robot, kome nije nimalo te ko da uoi postojanje polja." Jedan robot pribli avao im se hodnikom, s druge strane polja. (Svetlucanje polja bilo je sada, naspram prigu ene, glatke povr ine njegovog tela, znatno lak e uoi ti.) Nije ni pogledao iskara, ali je, prelazei pogledom sa Denila na Bejlija trenu tak oklevao. Konano se odluio i obratio Bejliju. (Mo da mu je, pomisli Bejli, Denil delovao previ e ljudski da bi ga smatrao ljudskim biem.) "Va e ime, gospodine?" upita robot. "Ja sam detektiv Elija Bejli, sa Zemlje. U mojoj pratnji su dvojica robo ta sa poseda dr Hana Fastolfa - Denil Olivav i iskar Reventlov." "Identifikujte se, molim." iskarov serijski broj zasvetluca blagim fosforescentnim sjajem na levoj s trani njegovih grudi. "Jamim za ostalu dvojicu, prijatelju", ree on. Robot je za trenutak pa ljivo prouavao iskarov broj, kao da tra i potvrdu u sv ojoj memoriji, a onda klimnu. "Serijski broj prihvaen. Mo ete proi." Denil i iskar istog asa krenu e, ali Bejli to uini s izvesnim oklevanjem, isp ru iv i ruku kao da eli da proveri ta e se zbiti ulaskom u polje. "Polje je iskljueno, partneru Elija", dobaci mu Denil. "Ponovo e se ukljuit i tek kada proemo." Bolje spreiti nego leiti, pomisli Bejli, i nastavi da lagano koraa sve dok ne pree liniju do koje se moglo oekivati da se polje prostire. Ne pokazujui ni najmanji znak nestrpljenja ili urbe, roboti mirno saeka e da im se Bejli pribli i i uhvati korak s njima. Potom stupi e na jednu isko enu platformu, dovoljno iroku da primi samo dve o sobe. Robot stade napred; iza njega, naporedo, Bejli i Denil (koji je, iako blag o, za titniki dr ao Bejlija za lakat), i iskar pozadi. Bejli oseti kako mu se vrhovi cipela pomalo nelagodno odi u i on odsutno p omisli da e biti zamorno peti se ovom suvi e strmom platformom, sve vreme pognut un apred kako bi izbegao da se i nehotice ne oklizne. Bilo bi prikladnije da su ili onovi njegovih cipela, ili sama platforma - ili oboje - imali ljebove; meutim, nis u. "Gospodine Bejli", oglasi se iznenada robot koji ih je predvodio, kao da eli da ga na ne to upozori, i trenutak potom, akom uoljivo stisnu ogradu za koju se dr ao.

Istog asa, platforma se izdeli na stepenike. Odmah potom cela platforma s tade da klizi nagore. Nainiv i pun zaokret, ona proe kroz tavanicu - deo koji se pov ukao - i kada se konano zaustavila, nalazili su se (po svoj prilici) na drugom sp ratu. Stepenice nestado e i sva etvorica sio e. Bejli se radoznalo obazre oko sebe. "Pretpostavljam da se ovom platformo m slu e i oni koji ele da siu; ali ta se dogaa u trenucima kada vei broj ljudi eli da s popne nego da sie? Zavr ie tako to e trati nekoliko stotina metara u nebo - ili, u sup otnom, zai isto toliko pod zemlju." "Ovo je platforma koja vodi samo navi e", odgovori Denil tiho. "Postoji, m eutim, i druga koja vodi nani e." "Ali nekom drugom prilikom ponovo e morati da se spusti, zar ne?" "Sklapa se, partneru Elija, kada stigne dole - ili gore - u zavisnosti o d toga o kojoj je platformi re, a u trenucima kada ne radi, platforma se, da tako ka em, ponovo rasklapa. Platforma koja vodi navi e upravo se ovog trenutka vraa dole ." Bejli pogleda iza sebe. Mogue je da se glatka povr ina platforme spu tala, al i se to ni po emu nije dalo primetiti. " ta se dogaa kada neko eli da koristi platformu, u trenutku kada se ona nal azi na samom kraju?" "U tom sluaju mora saekati da se ponovo rasklopi, to ne traje du e od jednog minuta... Postoje, partneru Elija, i obine pokretne stepenice, i veina Auroranaca se nimalo ne ustruava da se njima slu i. Roboti gotovo uvek njih koriste. Budui da s i ovde posetilac, predusretljivo ti je omogueno da se koristi platformom." Ponovo su se uputili nekim hodnikom ka vratima koja su bila ukra enija od ostalih. "Znai, ispoljavaju nameru da budu predusretljivi", primeti Bejli. "Dobar znak." Povoljnim znakom mo da se mogla protumaiti i injenica da se na ukra enim vrati ma pojavio neki Auroranac. Bio je visok, gotovo desetak centimetara vi i i od Deni la, koji je, opet, bio pet santimetara vi i od samog Bejlija. ovek koji ih je i ekivao na vratima bio je i krupan, pomalo zdepasto graen, s okruglim licem, baburastim nosem, kovrd avom tamnom kosom i tamne puti - i sme io se. Najupeatljiviji od svega bio je upravo taj osmeh. irok i naizgled nename ten , otkrivao je istaknute, bele i lepo oblikovane zube. "Ah", prozbori on, "to je, dakle, taj slavni islednik sa Zemlje, koji je stigao na ovu na u malu planetu da poka e koliki sam nitkov... Uite, uite. Dobro nam do li. Izvinjavam se ako je moj sposobni pomonik, robotiar Malun Cicis, ostavio utis ak da vam neu biti na raspolaganju; ali znate, on je uviavan momak i mnogo se vi e b rine o mom vremenu nego ja sam." ovek se pomeri u stranu i dok je prolazio pored njega, on ga blago potap a po ramenu. Bio je to prijateljski gest kakav Bejli jo nije do iveo tokom svog borav ka na Aurori. "Pretpostavljam da ste vi velerobotiar Kelden Amadiro?" upita Bejli oprez no (ne elei da ni ta uzima zdravo za gotovo). "Tako je, tako je. ovek koji eli da uni ti dr Hana Fastolfa kao politiku snag u na ovoj planeti - to, razume se, kao to ete se, nadam se, i sami uveriti, ne ini, nezaobilazno, od mene zlotvora. Na kraju krajeva, ja ni ne poku avam da doka em da j e Fastolf nitkov samo zbog onog glupog vandalskog ina izvr enog nad onim to je sam s tvorio. Jadni Jander! Recimo, samo, da u vam pokazati da je Fastolf - u zabludi." On lagano mahnu rukom, i robot koji ih je sproveo dovde istupi napred i smesti se u udubljenje u zidu. Po to se vrata zatvori e, Amadiro srdano ponudi Bejliju da sedne u jednu boga to tapaciranu naslonjau, dok drugom rukom, istovremeno, gotovo neprimetno uputi D enila i iskara u odgovarajua udubljenja. Bejliju ne promae da se Amadiro, za trenutak, udno upiljio u Denila, i da je, isto tako, na as, osmeh nestao s njegovog lica; umesto osmeha, na licu mu se u magnovenju pojavio izraz grabljive zveri. Istog asa, meutim, tog izraza nestade i ponovo mu na usnama zaigra osmeh, ostavljajui Bejlija da se pita nije li ta brz a promena na Amadirovom licu bila tek puki proizvod njegove vlastite ma te. "Po to emo", nastavi Amadiro, "po svemu sudei, imati srazmerno odvratno vrem

e, uklonimo ovo dnevno svetlo koje nam ionako nije ni od kakve koristi." Na neki nain (Bejli nije tano uoio ta je Amadiro uradio na kontrolnoj ploi na svom pisaem stolu) prozori se zatamne e i iz zidova stade da se razliva svetlost, veoma nalik na prijatnu dnevnu svetlost. Amadirov osmeh kao da postade jo iri. "U stvari, gospodine Bejli, vi i ja ba nemamo o mnogo emu da razgovaramo. Postarao sam se da porazgovaram sa gospodino m Gremionisom, dok ste vi bili na putu ovamo. S obzirom na ono to mi je rekao, od luio sam da pozovem i dr Vasiliju. Kako mi se ini, gospodine Bejli, vi ste njih dv oje optu ili za sauesni tvo u zaveri iji je cilj bio uni tenje Jandera, ali isto tako, u koliko sam dobro razumeo, optu ili ste i mene." "Samo sam, gospodine Amadiro, postavljao pitanja, to i sada nameravam da uinim." "Ne sumnjam u to, ali budui da ste Zemljanin, niste svesni zama nosti svog preduzetni tva, i iskreno mi je ao to ete morati da snosite posledice toga... Siguran sam da vam je poznato da mi je Gremionis poslao bele ku o tome kako ste ga okleve tali." "Da, pomenuo mi je to, ali pogre no je protumaio moje namere. Nije uop te re b ila o klevetama." Amadiro skupi usne kao da razmi lja o Bejlijevim reima. "Posmatrano s va eg s tanovi ta, gospodine Bejli, sklon sam da priznam da ste u pravu; ipak, nisam sigur an da dobro razumete o em je re. Bio sam obavezan da Gremionisovu bele ku prosledim predsedniku vlade i ishod toga e, najverovatnije, biti taj da e vam sutra ujutro b iti nalo eno da napustite Auroru. ao mi je zbog toga, razume se, ali bojim se da je va a istraga pre vremena privedena kraju." AMADIRO, JO JEDNOM

55. Bejli se oseti zateenim. Ni sam nije znao ta bi s Amadirom, ali ipak, nije oekivao da e se ovako smesti. Gremionis je Amadira opisao kao 'nedru eljubivog'. Na osnovu onoga to je Cicis rekao, oekivao je da e se sresti s jednom autokratskom lin o u. Meutim, na njega lino Amadiro je ostavio utisak prijazne, otvorene, prijateljski raspolo ene osobe. Uprkos tome, ukoliko je trebalo verovati njegovim reima, Amadir o je nameravao da lagano privede istragu kraju. inio je to gotovo nemilosrdno - i pak, uz osmeh koji je izra avao saoseanje. Kakav je, zapravo, on ovek bio? I nehotice, Bejli baci pogled prema udubljenjima u kojima su stajali iska r i Denil; iskar, kao primitivniji model, bio je, razume se, bez ikakvog izraza, dok je napredniji Denil delovao mirno i spokojno. S obzirom na izraz Amadirovog lica, sticao se utisak da se on, najverovatnije, tokom kratkog razdoblja Denilov og postojanja, nije nikada susreo s njim. S druge strane, tokom mnogih (koliko b rojnih?) decenija iskarovog ivota, bilo je sasvim mogue da je imao prilike da se s njim sretne. Bejli stisnu usne, pomisliv i da je od iskara mogao zatra iti neka prethodna obave tenja o Amadiru. U tom bi sluaju mogao mnogo lak e da proceni u kojoj meri je t renutni izraz robotiarevog lica bio stvaran, a u kojoj je izra avao prepredenu sraun atost. Tako mi svega zemaljskog, pomisli Bejli ljutei se na samog sebe, zbog ega li sam samo propustio da pametnije iskoristim mogunosti koje su mi pru ali Fastolfo vi roboti? Ili zbog ega mi iskar nije sam stavio na raspolaganje potrebna obave tenj a; ipak, ne, ne bi bilo po teno da mu zbog toga zamera. Naprosto, iskar je bio li en sposobnosti da u tom smislu samoinicijativno deluje. Na odreen zahtev, pomisli Be jli, sigurno bi mu pru io svako eljeno obave tenje, ali sam od sebe, nikada to ne bi uinio. Amadiru ne promako e brzi treptaji Bejlijevih oiju. "ini mi se da ovde imamo trojicu protiv jednog", ree on. "Kao to i sami vidite, nemam u ovoj prostoriji ni jednog od svojih robota - premda, priznajem, na moj poziv mnogi od njih bi se tr enutno na li ovde - dok vi imate dvojicu Fastolfovih robota; starog, pouzdanog iska ra, i to udo od zamisli, Denila."

"Kako vidim, obojicu ih poznajete", primeti Bejli. "Samo po uvenju. Sada ih - umalo da, iako sam robotiar, upotrebim izraz 'd u om i telom' - sada se, fiziki, sreem s njima po prvi put, iako sam Denila ve video u tumaenju jednog glumca u onoj hipertalasnoj drami." "Kao da ne postoji osoba, u itavom svemiru, koja nije gledala tu predstav u", primeti Bejli natmureno. "Ta mi je drama - kao oveku od krvi i mesa, i sa svi m uobiajenim ogranienjima - zaista zagoravala ivot." "Meni se tako ne ini", odvrati Amadiro iroko se osmehnuv i. "Uveravam vas da hipertalasni prikaz va e linosti nisam uzeo nimalo ozbiljno; po ao sam od toga da st e, u stvarnom ivotu, zaista podlo ni mnogim ogranienjima. to i jeste - jer u suprotno m ne biste tako olako sipali unaokolo svoje izmi ljene optu be ovde na Aurori." "Dr Amadiro", upozori ga Bejli, "molim vas da imate u vidu da jo nikog ni sam formalno optu io. Naprosto, vodio sam istragu i razmatrao date mogunosti." "Nemojte me pogre no shvatiti", odvrati Amadiro odjednom se uozbiljiv i. "Uo p te vas ne krivim. Siguran sam da ste se, imajui u vidu zemaljske standarde, pona al i na odgovarajui nain. Nevolja je, meutim, u tome to se u ovom asu sukobljavate sa au roranskim standardima pona anja. Mi, znate, izuzetno mnogo dr imo do ugleda ljudi." "U tom sluaju, dr Amadiro, ne ini li vam se da ste vi, kao i drugi globali sti, zasuli dr Fastolfa klevetnikim sumnjienjima koja po obimu daleko nadma uju sitn ice koje sam ja poinio?" "To je istina", priznade Amadiro, "ali ja sam ugledni graanin Aurore i po sedujem izvestan uticaj, dok ste vi Zemljanin i osoba bez ikakvog uticaja. Prizn ajem da to ba nije u redu, i alim zbog toga, ali tako vam je to na svim svetovima. ta mi tu mo emo? Pored toga, optu be protiv Fastolfa mogu se pokazati osnovanim - i pokazae se osnovanim - a kada se poka e da su istinite, klevete prestaju da budu kl evete. Va a je gre ka u tome to ste izneli optu be koje, naprosto, nemaju osnova. Veruj em da ete i sami priznati da ni g. Gremionis, ni dr Vasilija Alijena - niti oboje zajedno - nisu bili u stanju da onesposobe jadnog Jandera." "Ni protiv jednog od njih nisam podigao formalnu optu bu." "Mo da i niste, ali se na Aurori ne mo ete skrivati iza izraza 'formalno'. te ta to vas Fastolf nije na to upozorio kada vas je dovukao ovamo da sprovedete ist ragu - zlosrenu istragu, bojim se, kako se sve vi e pokazuje." Bejli oseti da mu je krajiak usana zaigrao, pri pomisli da ga je Fastolf zaista mogao na to upozoriti. "Da li u u pogledu toga imati priliku da se izjasnim, ili je ve sve unapre d re eno?" upita Bejli. "Razume se da ete, pre no to vam bude presueno, imati priliku da se izjasni te. Znate, mi ovde na Aurori nismo varvari. Predsednik vlade razmotrie zabele ku ko ju sam mu uputio, zajedno sa mojim mi ljenjem o itavoj stvari. Mogue je da e porazgov arati i sa Fastolfom, kao drugom zainteresovanom stranom, posle ega e, pretpostavl jam, upriliiti sastanak sa svom trojicom, mo da ve tokom sutra njeg dana. Do odluke bi moglo doi ve tada - ili ne to kasnije - a onda e to prihvatiti i itava vlada. Uverava m vas da e se sve odvijati u skladu sa zakonom." "Slovo zakona e bez sumnje biti po tovano... Ali ta ako je predsednik ve done o odluku, i ta ako ni ta od onoga to ja ka em ne bude prihvaeno; ta, drugim reima, ako v ada samo potvrdi odluku koja je ve donesena? Mo e li se to dogoditi?" Amadiro se na ove rei ne nasmeja iako se inilo da ga itava stvar veoma zaba vlja. "ini mi se da ste realista, gospodine Bejli, i to mi se dopada. Ljudi koji sanjare o zakonitosti esto su izlo eni razoaranjima - i kako je esto re o divnim ljudi ma, oveku je prosto ao to se to dogaa." Amadiro se ponovo zagleda u Denila. "Izvanredno dostignue, taj ovekoliki r obot", priznade on. "Naprosto zapanjuje injenica u kojoj meri Fastolf uva svoje ta jne samo za sebe. Zaista je silna teta to je Jander izgubljen. Imajui to u vidu, Fa stolf je zaista uinio ne to neoprostivo." "Dr Fastolf, gospodine, porie da je na bilo kakav nain ume an u Janderovo ub istvo." "Jeste, gospodine Bejli, i te kako jeste ume an. Da li vam je mo da rekao da sam ja u to upetljan? Ili je to palo vama na pamet?" "Ni ta meni nije palo na pamet", odvrati Bejli mirno. "Ja vam, naprosto, s amo postavljam pitanja. to se dr Fastolfa tie, te ko da biste ga mogli optu iti za kle

vetu. On je, naime, uveren da vi nemate ni ta s onim to se dogodilo Janderu, napros to stoga to je siguran da ne raspola ete znanjem i sposobno u da 'iskljuite' jednog ovek olikog robota." Ukoliko se Bejli nadao da e na ovaj nain izazvati buru - prevario se. Ovak av izraz nipoda tavanja nimalo ne naru i Amadirovo dobro raspolo enje. " to se toga tie, gospodine Bejli, potpuno je u pravu. Odgovarajuu sposobnost za tako ne to ne posedu je nijedan robotiar - iv ili mrtav - osim, razume se, sam Fastolf. Nije li to, upr avo, ono to ka e taj na majstor nad majstorima?" "Tako je, upravo to." "U tom sluaju, pretpostavljam da se Janderu dogodilo ba ono to on ka e?" "Sticaj okolnosti. ista sluajnost." Amadiro se nasmeja. "Da li je i u svojim proraunima uzeo u obzir i mogunos t da do toga doe istom sluajno u?" "Jeste, velerobotiaru. ak je i do jedne takve izuzetno malo verovatne mogun osti zaista moglo doi, pogotovo pri okolnostima koje poveavaju izglede za to." "Kao, na primer?" "Upravo se to nadam da u ustanoviti. Meutim, budui da ste ve sve uinili da me proteraju odavde, nameravate li sada da me spreite da vam dalje postavljam pitan ja - ili ete mi omoguiti da istragu nastavim sve dok se moj zadatak ovde zakonski ne okona? Ipak, dr Amadiro, pre nego to mi odgovorite, molim vas da uzmete u obzir injenicu da moja istraga jo nije zakonski okonana, i da bih vas, ukoliko budete za htevali da ovog asa zavr imo na razgovor, prilikom mog izja njavanja sutra, ili bilo k ad kasnije, mogao optu iti da ste odbili da odgovorite na moja pitanja. Pretpostav ljam da bi takva jedna injenica mogla uticati na odliku va eg predsednika." "Ne bi, dragi moj gospodine Bejli. Ne umi ljajte da biste mi na bilo koji nain mogli stati na put... Uprkos tome, mo ete priati sa mnom koliko god vam je drag o. Spreman sam na saradnju, naprosto stoga to u ivam u prizoru kako dobri Fastolf z aludno nastoji da sa sebe skine odgovornost za ono to je poinio. Ja, gospodine Bej li, nisam naroito osvetoljubiva osoba, ali injenica da je Jander bio njegova tvore vina ne daje Fastolfu pravo i da ga uni ti." "Budui da, u zakonskom smislu, jo nije ustanovljeno da je uinio to to ka ete, va e rei, bar u naelu, predstavljaju klevetu. Ipak, ostavimo to po strani, i vratimo se na em razgovoru. Potrebna su mi neka obave tenja. Postavljau vam kratka i neposre dna pitanja, i ukoliko mi budete odgovarali na isti nain, na e razgovor biti brzo p riveden kraju." "Ne, gospodine Bejli", odvrati Amadiro, "neete vi postavljati uslove za o vaj razgovor. Pretpostavljam da jedan, a mo da i oba va a robota raspola u spravom za snimanje razgovora?" "Vrlo verovatno." "Ja to znam. Zato i ja imam ovde spravu za bele enje razgovora. Nemojte uo bra avati, dobri moj gospodine Bejli, da e vam poi za rukom da me provedete kroz d ung lu kratkih odgovora, do neega to e poslu iti Fastolfovoj svrsi. Odgovarau vam po svom nahoenju, i nastojau da se uverim da nisam pogre no shvaen. Oekujem da e mi moja sprava za snimanje razgovora u tome veoma mnogo pomoi." Prvi put se, sada, iza Amadirov og prijateljskog stava ukazala vuja ud. "Sla em se, ali imajte u vidu da e, ukoliko va i odgovori budu zamr eni i okoli n i, i to biti na snimku." "Nesumnjivo." "Po to smo se sporazumeli, da li bih, za poetak, mogao dobiti a u vode?" "Razume se... iskare, da li bi poslu io gospodina Bejlija?" iskar smesta istupi iz svog udubljenja. ulo se neizbe no zveckanje leda kod bara na drugom kraju prostorije, i trenutak potom velika a a puna vode nae se na sto lu ispred Bejlija." "Hvala ti, iskare", ree Bejli i saeka da se robot vrati u udubljenje. "Dr A madiro", zapoe on, "da li sam u pravu ako vas smatram efom Robotikog instituta?" "Da, jeste." "I njegovim osnivaem?" "Tako je... Vidite, odgovaram kratko i jasno." "Koliko ve dugo Institut postoji?" "Kao zamisao - ve nekoliko decenija. Ljude koji misle poput mene okupljam

ve petnaestak godina. Pre otprilike dvanaest godina, najzad je i vlada dala svoj u saglasnost. Sa njegovom izgradnjom poelo se pre devet godina, a pravi rad u nje mu zapoet je pre est godina. U svom sada njem obliku, Institut deluje dve godine, a imamo i razraene, dugorone planove za njegovo dalje irenje... Dobili ste, eto, sraz merno dugaak odgovor, ali u najsa etijem moguem vidu." "Zbog ega ste smatrali da je neophodno osnivati Instituta?" "Oh, gospodine Bejli... Na to pitanje, ipak, mora biti da oekujete zaobil azan odgovor." "Samo izvolite, gospodine." U tom tenutku, jedan robot unese poslu avnik sa malim sendviima i jo manjim komadiima pa tete; ni ta od toga nije Bejliju bilo poznato. On okusi jedan od sendvia i ustanovi da je krckav; nije bio neukusan, ali ga je, ipak, na silu dovr io. Poto m ga je progutao, popiv i ostatak vode iz a e. Amadiro ga je posmatrao zabavljajui se. "Morali biste shvatiti, gospodine Bejli, da su Auroranci nesvakida nji soj", napomenu on. "Takvi su, zapravo, svi S vemirci, ali sada govorim samo o Aurorancima. Mi, istina, potiemo od Zemljana - to je injenica koje se mnogi meu nama nerado seaju - ali smo, isto tako, samoodabrani ." " ta vam to, gospodine, zapravo znai?" "Zemljani su predugo iveli prvo na prenaseljenoj planeti, a onda su se na kraju nagurali u jo prenaseljenije gradove, poput ko nica ili mravinjaka koje nazi vate Gradovima - sa velikim 'G'. Kakva bi se onda vrsta Zemljana otisnula sa Zem lje i oti la na druge svetove, puste i neprijateljske, da tamo izgradi dru tvene zaj ednice u ijem zavr nom obliku ne bi mogli da u ivaju u toku svog ivotnog veka - mladic e nee za njihova ivota izrasti u drvee, da tako ka em." "Krajnje neobina vrsta, reklo bi se." "Da, vrlo neobina. To jest, ljudi koji ne zavise u tolikoj meri od mno tva svoje sabrae, da ne bi mogli da se suoe s prazninom. U stvari, ljudi izrazito spre mni da se suoe sa prazninom, koji e biti voljni da zasuu rukave i sami se uhvate uk o tac sa svim problemima - pre nego ljudi koji e oseati potrebu da budu u krdu i del e teret sa drugima, tako da gotovo i ne osete njegovu te inu. Individualisti, gosp odine Bejl. Individualisti!" "Shvatam." "Na e je dru tvo, meutim, upravo na tome utemeljeno. Svi pravci u kojima su s e svetovi Svemiraca razvijali nagla avaju taj na individualizam. Mi ovde na Aurori te imo da budemo ponosni ljudi, a ne utorene ovce, kao vi tamo na Zemlji... Imajte u vidu, gospodine Bejli, da ovu metaforu ne koristim da bih Zemlju izlo io poruzi . Re je, naprosto, o razliitoj vrsti dru tvene zajednice kojoj, lino, nisam nimalo sk lon, ali koju vi, pretpostavljam, smatrate i po eljnom i idealnom." "Kakve to veze, dr Amadiro, ima s osnivanjem Instituta?" "ak i ponosan i zdrav individualizam pati od nedostataka. Ni najvei umovi - delujui usamljeno, makar i vekovima - ne mogu ostvariti brz napredak, ukoliko n isu spremni da svoja otkria podele sa drugima. Jedan naunik mo e itav vek stajati pre d nekim nerazmrsivim vorom, dok je mo da neki njegov kolega ve prona ao re enje, a da, ak , nije bio ni svestan postojanja zagonetke... Institut, u tom smislu, predstavlj a poku aj, bar na uskom podruju robotike, da utemelji neku vrstu bratstva ideja." "Gre im li ako imam utisak da taj nerazmrsivi vor, o kome govorite, predsta vlja zapravo nastanak ovekolikog robota?" Amadiro zatrepta. "Da, to je oigledno, zar ne? Pre dvadeset est godina, za hvaljujui svom novom matematikom sistemu koji je nazvao 'intersekcionalna analiza' , Fastolf je stvorio preduslove za nastanak ovekolikog robota - ali je sistem zad r ao iskljuivo za sebe. Nekoliko godina kasnije, kada su razre ene sve ozbiljne tehnik e pote koe, on i dr Sarton primenili su nastalu teoriju i izradili Denila. Potom je Fastolf, sam, napravio i Jandera. Ali je sve pojedinosti o tome takoe zadr ao u ta jnosti. Veina robotiara samo je slegla ramenima, smatrajui to sasvim prirodnim. Sve to im je preostajalo bilo je da, svaki za sebe, sami re avaju sve neophodne pojedi nosti. S druge strane, meni je sinulo da bi se u jednom strunom Institutu ti poje dinani napori mogli objediniti. Nije bilo lako ubediti druge robotiare u opravdano st jedne takve zamisli, ili privoleti vladu, i pored silnog Fastolfovog protivlj

enja, da odobri za njega sredstva - i godinama istrajavati u takvim nastojanjima . Ipak, evo nas, tu smo." "Zbog ega se dr Fastolf tome protivio?" "Pre svega, iz samoljublja... Ali neka vam bude jasno, ne mogu mu zbog t oga zameriti. Svi smo mi, prirodno, podlo ni takvim oseanjima. To, naprosto, ide ru ku pod ruku s individualizmom. Stvar je, meutim, u tome to Fastolf smatra sebe naj veim robotiarem koji je ikad iveo, i to nastanak ovekolikog robota dr i iskljuivo vlast tim dostignuem. On, naprosto, ne eli da isto takvo dostignue ostvari ijedna objedin jena grupa robotiara, od kojih se nijedan, pojedinano, ne mo e s njim meriti. Sasvim lako mogu da zamislim da on njihova nastojanja do ivljava kao zaveru ni tavnih, iji je cilj da razvodne i okrnje njegov veliki trijumf." "Govorei o razlozima njegovog protivljenja, rekoste maloas 'pre svega'. To bi trebalo da znai da postoje i drugi razlozi. U emu ih vidite?" "Protivi se, takoe, i na im zamislima o kori enju ovekolikih robota." "Na kakvu vrstu kori enja mislite, dr Amadiro?" "Ma hajdete, gospodine Bejli! Ne pravimo se neve ti. Dr Fastolf vam je sig urno govorio o planovima globalista za dalje naseljavanje Galaksije?" "Jeste, govorio mi je o tome, ali to se toga tie, i dr Vasilija mi je govo rila o te koama naunog napretka kada su u pitanju individualna istra ivanja. Ipak, to ne umanjuje moju elju da o tim stvarima ujem i va e mi ljenje. Niti to treba da vas sp rei da me sa svojim razmi ljanjima upoznate. Na primer, elite li da tumaenje dr Fasto lfa, kada su planovi globalista u pitanju, shvatim kao neizvitopereno i nepristr asno - i da li biste to javno izneli? Ili biste te planove opisali vlastitim reim a?" "S obzirom na to kako ste se izrazili, gospodine Bejli, ne nameravate, z apravo, da mi ostavite nikakvu mogunost izbora." "Tako je, dr Amadiro." "Dobro, onda. Ja... U stvari, trebalo bi da ka em 'mi', budui da ljudi u In stitutu o tome istovetno misle. Razmi ljamo o budunosti i elimo da vidimo kako oveanst vo iznalazi sve vi e novih svetova koji bi se mogli naseliti. Ne bismo, meutim, elel i da u tom procesu samoodbira doe do uni tenja starih planeta, ili njihovog svoenja na samrtnike, kao to je - izvinite to ovo moram da ka em - sluaj sa Zemljom. Mi, napr osto, ne elimo da nas nove planete li e najboljih meu nama, ostavljajui za sobom samo talog. Shvatate me, zar ne?" "Molim vas, nastavite." "U bilo kojoj dru tvenoj zajednici utemeljenoj na robotima, kao to je sluaj i sa na om, najjednostavnije je re enje poslati robote da odigraju ulogu prvih nasel jenika. Roboti bi tamo izgradili nove dru tvene zajednice, i postavili na noge itav svet, i kasnije bi, bez posebnog odbira, za njima mogli poi i ljudi, jer bi ti n ovi svetovi bili podjednako ureeni i prilagoeni na im potrebama kao i stari svetovi - tako da bismo, da tako ka em, mogli na nove svetove otii ne napu tajui stare." "Ne postoji li, ipak, mogunost da roboti, umesto ljudskih, stvore robotsk e svetove?" "U pravu ste - kada bismo na njih poslali robote koji nisu ni ta vi e od obin ih robota. Imamo, meutim, mogunost da tamo po aljemo ovekolike robote, poput ovog ovd e Denila, koji bi, izgraujui svetove po svojoj meri, istovremeno podigli svetove p o na im merilima. Dr Fastolf se, meutim, tome protivi. On se zala e za zamisao da lju dska bia vajaju nove svetove od tuih i nepristupanih planeta, ne uviajui da bi ulo eni napor bio ogroman, ne mislim pri tom samo na ljudske ivote, ve bi to, kao ishod, i malo stvaranje svetova koje bi katastrofalna zbivanja oblikovala u ne to sasvim dr ugaije od svetova kakve poznajemo." "Kao to se dana nji svetovi Svemiraca razlikuju od Zemlje, i jedan od drugo g?" Amadiro na trenutak kao da zaboravi na srdanost; delovao je nekako zami lje no. "Iskreno da vam ka em, gospodine Bejli, dotakli ste ne to veoma va no. Govorei maloa s, imao sam u vidu samo Auroru. Svetovi Svemiraca odista se meusobno razlikuju, i veini meu njima nisam osobito sklon. Jasno mi je - mada je, razume se, sasvim mog ue da su u pitanju samo moje predrasude - da je Aurora, najstariji meu njima, ujed no i najbolji i najuspe niji. Ne te im ja itavom raznovrsju novih svetova, od kojih s amo nekoliko mo e biti od stvarne vrednosti. Ono emu te im je jo vi e Aurora - zapravo,

na milione Aurora - i stoga elim da novi svetovi budu sazdani po slici i prilici Aurore pre nego to ljudska bia dospeju na njih. Uzgred budi reeno, to i jeste razlo g to sebe nazivamo 'globalistima'. Ono do ega nam je stalo jeste ovaj na globus - A urora - i to je sve." "Znai li to, dr Amadiro, da ne nalazite ni ta vredno u raznovrsnosti?" "Ukoliko bi sva ta raznovrsnost bila podjednako dobra, u tom bi sluaju i vredela; meutim, ukoliko bi to znailo zaostajanje makar samo jednog sveta - a pogo tovo vi e njih - od kakve bi to koristi bilo za oveanstvo?" "Kada biste zapoeli s takvim programom?" "Kada budemo raspolagali ovekolikim robotima, pomou kojih bismo to izveli. Do sada su postojala samo dva takva robota, oba Fastolfova, od kojih je jednog sam uni tio, ostaviv i samo Denila kao uzorak." Pri tom, pogled mu nakratko ponovo o dluta do Denila. "Kada oekujete da ete imati ovekolike robote?" "Te ko je to rei. Jo nismo uhvatili korak sa dr Fastolfom." "Uprkos tome, dr Amadiro, to je vas mnogo, dok je on sam?" Amadiro za trenutak skupi ramena. "Razmeete se sarkazmom, gospodine Bejli . Pre svega, Fastolf je poeo sa radom mnogo pre nego mi; pored toga, iako Institu t postoji ve du e vreme, na posao smo se punom parom bacili tek pre dve godine. Pri svemu tome, bie neophodno ne samo da uhvatimo korak sa Fastolfom, ve i da ga pret eknemo. Denil je nesumnjivo uspe na tvorevina, ali je ipak samo prototip i nikako se ne mo e smatrati savr enim." "U kom smislu treba usavr iti ovekolike robote, kako bi nadma ili Denilove mo gunosti?" "Oigledno, morali bi biti jo bli i ljudskim biima. Moralo bi ih biti oba pola , a moralo bi biti i onih koji bi odgovarali dejem uzrastu. Ukoliko elimo da na ti m planetama izgradimo pravo ljudsko dru tvo, morali bismo imati i zastupnike svih nara taja." "Bojim se, dr Amadiro, da ete se suoiti s ozbiljnim pote koama." "Izvan svake sumnje. Ima ih mnogo. A kakve nam vi to pote koe predviate, gos podine Bejli?" "Ukoliko nainite ovekolike robote koji su toliko bliski ljudskim biima da e biti u stanju da stvore ljudsko dru tvo, i ukoliko meu njima budu zastupljeni svi n ara taji oba pola, kako, u tom sluaju, mislite da ih razlikujete od samih ljudskih bia?" "Zar e to biti od ikakve va nosti?" "Moglo bi biti. Ukoliko takvi roboti budu suvi e nalik ljudima, mo e se desi ti da srastu sa ljudskom zajednicom i postanu deo op teoveanske porodice - te, sleds tveno tome, nedovoljno pogodni da poslu e kao pioniri." Amadiro se nasmeja. "To vam je, oigledno, palo na pamet zbog Gladijine pr ivr enosti Janderu. Vidite, iz razgovora sa Gremionisom i dr Vasilijom, saznao sam pone to od onoga o emu ste raspravljali sa tom enom. Podseam vas, meutim, da je Gladi ja sa Solarije, i da njene predstave o braku nisu, neophodno, u saglasnosti s au roranskim shvatanjima." "Nisam ba na nju mislio. Imao sam u vidu da se polni odnosi na Aurori veo ma iroko tumae i da se, ak i danas, roboti prihvataju kao seksualni partneri - ak i roboti tek izdaleka nalik ljudskim biima. Ali ukoliko stvarno ne biste mogli razl ikovati nekog robota od ljudskog stvora..." "Ostaje pitanje dece. Roboti ne mogu ni praviti, ni raati decu." "Ta nas injenica, meutim, dovodi do jedne druge teme. Roboti e, nesumnjivo, morati da budu dugoveni, budui da izgradnja odgovarajue dru tvene zajednice mo e potra jati i stoleima." "U svakom sluaju, morae biti dugoveni, ukoliko treba da lie na Aurorance." "A deca - takoe dugovena?" Amadiro ni ta ne odgovori. "Bie to ve taka, robotska deca koja nikad nee odrasti - koja nikada nee sazret i i postati odrasle osobe. To e, nesumnjivo, u sve uneti jedan dovoljno ne-ljudsk i elemenat, tako da e senka sumnje pasti na prirodu itavog nastalog dru tva." Amadiro uzdahnu. "Dotakli ste samu su tinu, gospodine Bejli. Zaista razmi lj amo o postupku koji bi omoguio da roboti imaju potomstvo koje bi potom na neki nai

n raslo i sazrevalo - barem onoliko dugo koliko je neophodno da se uspostavi dru t vena zajednica kakvu elimo." "A onda, kada ljudi stignu, zami ljate da robote vratite njihovim uobiajeni m oblicima pona anja?" "Mo da - ukoliko nam se to uini preporuljivim." "A to se tie robotskog potomstva? Po svemu sudei, najbolje bi bilo da kori eni sistem bude to bli i ljudskom, je li tako?" "Vrlo verovatno." "Polni odnos, zaee, roenje?" "Po svoj prilici." "Ukoliko ti roboti uspostave dru tvenu zajednicu koja e biti takva da je, n aprosto, nee biti mogue razlikovati od ljudske, ne mislite da bi u tom sluaju, kada stignu i ljudska bia, bilo razlo no oekivati da e roboti doseljenike doekati s odbojn o u i, ak, poku ati da ih spree? Mislite li da se roboti ne bi mogli poneti prema Auror ancima na isti nain na koji se vi odnosite prema Zemljanima?" "Gospodine Bejli, roboti e i dalje biti obavezni da se pokoravaju Trima Z akonima." "Tri Zakona govore o obavezi robota da ne nanesu nikakvo zlo ljudskim bii ma, kao i da izvr avaju njihove naloge." "Tano." " ta, meutim, ako roboti budu toliko nalik ljudskim biima da ponu sebe smatra ti ljudskim biima koja valja tititi i slu ati? Mogli bi, ak, s punim pravom, staviti sebe iznad doseljenika." "Dobri moj gospodine Bejli, zbog ega vas sve te stvari toliko brinu? Sve to pripada dalekoj budunosti. Ve e se vremenom nai re enja, kako budemo napredovali i na temelju posmatranja poeli bolje da sagledavamo stvarne probleme." "Mo da Auroranci, dr Amadiro, kada shvate o emu je re, ba i nee bezrezervno bi ti voljni da podr e to to vi imate na umu. Mo da e biti skloniji gledi tima dr Fastolfa. " "Zaista? Prema mi ljenju dr Fastolfa, ukoliko Auroranci ne bi bili u stanj u da sami, i bez pomoi robota, nasele nove planete, trebalo bi podstai Zemljane da to uine." "Meni se to izgleda sasvim razumno gledi te." "Zato to ste Zemljanin, dragi moj Bejli. Uveravam vas, meutim, da Auroranc e ne bi nimalo radovala pomisao da se Zemljani roje po drugim svetovima, stvaraj ui nove ko nice i sa bilionima i trilionima pripadnika svoje vrste grade neko galak tiko carstvo, osudiv i istovremeno svetove Svemiraca - na ta? U najboljem sluaju na b eznaajnost, a u najgorem na potpun nestanak." "Meutim, alternativa tome su ovekoliki roboti, koji grade dru tvene zajednic e veoma nalik ljudskim, ne dozvoljavajui pristup pravim ljudskim biima. Oni bi pos tepeno izgradili galaktiko carstvo, svodei svetove Svemiraca u najboljem sluaju na beznaajnost, a u najgorem na potpun nestanak. Ubeen sam da bi Auroranci, ipak, rad ije videli ljudsko, nego robotsko galaktiko carstvo." "Zbog ega ste toliko uvereni u to, gospodine Bejli?" "Oblici koje va e dru tvo sada poprima uveravaju me u to. Na putu ovamo, bil o mi je reeno da se na Aurori ne pravi nikakva razlika izmeu ljudi i robota, ali t o uop te nije tano. Tako ne to jo ne postoji u stvarnosti, mada je sasvim mogue da Auro ranci laskaju sebi da je taj pri eljkivani ideal ve ostvaren." "Ovde ste - koliko? - Tek nepuna dva dana, i ve o tome mo ete da sudite?" "Tako je, dr Amadiro. Mo da sam, ba stoga to sam stranac, u stanju da to jas nije sagledam. Ne zaslepljuju me ni va i obiaji ni va i ideali. Robotima nije dozvolj en pristup u line prostorije, i to je sasvim jasno naznaeno - ljudskim biima omoguen o je da imaju mesto gde mogu biti sami. Vi i ja sedimo ovde sasvim opu teni, dok j e robotima dodeljeno da stoje u svojim udubljenjima..." Bejli mahnu rukom prema Denilu. "Eto, i sami mo ete uoiti razliku. Mislim da e ljudska bia - ak i Auroranci uvek te iti da tu razliku uine uoljivom, i nastojati da sauvaju svoju ljudsku posebno st." "Zapanjujue, gospodine Bejli." "Nimalo, dr Amadiro. Izgubili ste. ak i kada bi vam po lo za rukom da Auror ancima nametnete uverenje da je dr Fastolf uni tio Jandera, ak i ako uspete da dr F

astolfa svedete na politiku nulu, ak i ako pridobijete vladu i javno mnenje da odo bri va plan o naseljavanju drugih svetova pomou robota - dobili biste samo na vrem enu. im Auroranci prozru sve posledice va eg plana, istog e se asa okrenuti protiv va s. Bilo bi stoga bolje da obustavite napade na dr Fastolfa i postignete s njim n eki dogovor, kako bi se na ao nain da nove svetove nasele Zemljani, ne ugro avajui pri tom ni Auroru ni svetove Svemiraca u celini." "Zapanjujue, gospodine Bejli", ponovi Amadiro. "Zaista, nemate izbora", odreza Bejli. "Kada maloas rekoh da su va a razmi ljanja naprosto zapanjujua", odvrati Amadi ro opu tenim i gotovo veselim glasom, "nisam imao u vidu sadr inu onoga to ste rekli, ve puku injenicu da ste to uop te izgovorili - i da mislite da va a razmi ljanja uop te i maju nekog smisla." 56. Bejli je posmatrao Amadira kako pose e za poslednjim komadom pa tete i kako polovinu stavlja u usta, oigledno se sladei. "Ba su odline", primeti Amadiro. "Samo, bojim se da sam previ e popustljiv p rema jelu. Ali ta ono rekoh? Ah, da. Gospodine Bejli, mislite li zaista da ste ot krili neku tajnu? Da sam vam rekao ne to to ve svima na ovom na em svetu nije poznato? Da su moji planovi opasni, ali da ih, uprkos tome, istrtljavam svakoj prido lici? ak mi se ini da razmi ljate na sledei nain: ako bude govorio dovoljno dugo, sigurno e ne to izlanuti, to e se kasnije moi upotrebiti. E pa, uveravam vas da se to sigurno n ee dogoditi. Postoje pismene zabele ke o mojim nastojanjima da pribavim to je mogue v i e ovekolikih robota, itave porodice robota, i o stvaranju robotske kulture to je mo gue slinije ljudskoj. Te su zabele ke dostupne kako na oj vladi, tako i svakom zainter esovanom pojedincu." "Da li je iroj javnosti i ta o tome poznato?" upita Bejli. "Verovatno nije. ira javnost, znate, pravi vlastite redoslede vrednosti, i prvenstveno je zainteresovana za sledei obed, narednu hipertalasnu emisiju, ili predstojeu utakmicu u bezte inskom fudbalu; jedva da je i zanima ta e se zbiti tokom dolazeeg stolea ili milenijuma. Uprkos tome, i ira javnost bi moje planove prihvat ila s istim onim zadovoljstvom sa kojim ih primaju i umni ljudi koji su ve imali priliku da se sa njima upoznaju. Oni koji bi im se usprotivili ne bi bili dovolj no brojni, da bi uop te bili va ni." "Jeste li zaista sigurni u to?" "Iako vam to mo e udno zvuati, jesam. Bojim se da ne shvatate jainu oseanja ko je Auroranci - kao i Svemirci uop te - gaje prema Zemljanima. Ja, neka vam to bude jasno, takva oseanja ne delim, i na primer, sada u razgovoru s vama veoma sam op u ten. Nema u meni ni trunke onog primitivnog straha od mogue zaraze; ne umi ljam seb i da smrdite; ne prepoznajem u va em pona anju ni ta to bi mi u naelu delovalo uvredljiv o; ne smatram da vi i va i kujete zaveru da nas li ite ivota i pokradete na u imovinu.. . Ipak, veina Auroranaca sklona je ba takvom stavu. To se, mo da, ne oituje odmah, na povr ini, i Auroranci umeju da se veoma utivo ophode prema pojedinim Zemljanima ko ji im deluju pristojno; ipak, samo malo zagrebite - samo ih stavite na probu - i sva njihova mr nja i podozrenje namah e izbiti. Recite im samo da e se Zemljani, po put utih mrava, namno iti po novim svetovima i konano, ovladati itavom Galaksijom - i videete kako e pobesneti, zahtevajui da se Zemlja uni ti pre no to se to dogodi." "ak i kada bi alternativa tome bila stvaranje robotskog dru tva?" "Razume se. U stvari, vi ne shvatate ni na a oseanja prema robotima. Mi smo bliski s njima; oni su deo na e kulture." "Nije tako... Oni su va e sluge. Oseate se nadmonim i odr avaete odnos bliskost i s njima samo dotle dok se budete oseali nadmonim. Meutim, ukoliko bi zapretilo da doe do preokreta - da oni postanu nadmoni nad vama - iz temelja biste bojim se, i to na u asavajui nain, promenili svoje pona anje." "Ka ete to, naprosto, stoga to bi Zemljani tako postupili." "Ne... Na primer, ne dozvoljavate im pristup u line prostorije. Ve je i to dovoljan simptom." "Njima te prostorije, naprosto, nisu potrebne. Imaju vlastite higijenske prostorije, a pored toga, ne izbacuju nikakav organski otpad... Jednostavno, ni

je re o pravim ljudskim biima. Da to jesu, nikakve razlike ne bi ni bilo." "U tom sluaju, jo biste vi e od njih zazirali." "Mislite?" upita Amadiro. "Ali to je glupo! Zazirete li vi od Denila? Uk oliko je verovati onoj hipertalasnoj drami - to meni, priznajem, nije ni na kraj pameti - u vama se pobudila velika naklonost prema Denilu. I jo je oseate, zar ne? " Bejlijevo utanje bilo je dovoljno reito, i Amadiro pohita da iskoristi stee nu prednost. "Ovog asa", nastavi on, "vama kao da nimalo ne smeta injenica da iskar, mir no i bez rei, stoji u svom udubljenju; meutim, na osnovu sitnih nagove taja u va em po na anju nije mi te ko da uoim da vam ne godi injenica da je i Denil u istom polo aju. Sm atrate da suvi e podsea na ljudsko bie, da bi se prema njemu trebalo odnositi kao pr ema robotu. Ne zazirete dodatno od njega samo zato to vi e nalikuje ljudskom biu." "Ja sam Zemljanin", odgovori Bejli. "Tano je da imamo robote, ali ne i ro botsku kulturu. Ne mo ete suditi samo na osnovu mog sluaja." "A Gladija koja je Jandera pretpostavila jednom ljudskom biu..." "Ona je Solarijanka. Ne mo ete ni na osnovu nje izvlaiti uop tene zakljuke." "Na osnovu ega onda vi prosuujete? Naprosto, samo nagaate. Meni izgleda oigl edno da e neki robot, dovoljno nalik ljudskom biu, biti i prihvaen kao ljudsko bie. Zahtevate li dokaz da ja nisam robot? Oigledno, injenica da izgledam kao ljudsko b ie sasvim je dovoljna. Na kraju krajeva, nee nam biti va no da li su nove svetove na selili Auroranci koji jesu ljudska bia, ili koji samo tako izgledaju - pod uslovo m, razume se, da se ne uoava nikakva razlika. Jer - bili ljudska bia ili roboti u oba sluaja bie Auroranci, a ne Zemljani." Bejlijevo samopouzdanje kao da malo splasnu. " ta e se dogoditi ako vam nik ad ne poe za rukom da nainite ovekolike robote?" upita on neubedljivo. "A zbog ega ne bismo uspeli? Obratite, molim vas, pa nju na to da upotreblj avam mno inu. Mnogo nas ovde radi na tome." "Sasvim je mogue da velikom broju osrednjih, ipak, na kraju ne poe za ruko m da stvori jednog, neophodnog, genija." "Mi ovde nismo 'osrednji'", odreza Amadiro. "Mo da Fastolf na kraju, ipak, zakljui da bi mu i te kako koristilo da nam se prikljui." "Nisam ba siguran u to." "Ja jesam. Nee mu ba goditi da bude bez ikakvog uticaja u vladi, i kada se na i planovi za naseljavanje Galaksije ponu ostvarivati, i kada konano uvidi da nas njegovo protivljenje nije zaustavilo, i on e nam se pridru iti. Bie sasvim ljudski da to uini." "Ne verujem da ete vi prevagnuti." "Mo da zato to ivite u ubeenju da e, zahvaljujui va oj istrazi, Fastolf biti osl boen krivice, i da e vam poi za rukom da je, mo da, prebacite na mene, ili nekog drug og." "Mo da", odvrati Bejli neodreeno. Amadiro odmahnu glavom. "Prijatelju moj, da sam i za trenutak pomislio d a biste bili u stanju da mi pokvarite planove, mislite li da bih tek tako sedeo ovde i ekao da me uni tite?" "Vi to i ne inite. Trudite se, zapravo, da ova istraga ne uspe. Zbog ega b iste, inae, tako postupali, ukoliko ste sasvim sigurni da vam se ne mogu ispreiti na putu?" "U stvari", poe Amadiro, "mo ete mi se ispreiti - tako to ete obeshrabriti nek e od lanova mog Instituta. Ne predstavljate opasnost, ali izazivate nevolje - a j a ni to ne elim. I stoga, ukoliko budem mogao, uiniu kraj tom va em petljanju - ali ui niu to odmereno, ak na najljubazniji mogui nain. Ali da ste zaista opasni..." " ta biste, dr Amadiro, u tom sluaju bili u stanju da uinite?" "Mogao bih vas odmah sada epati i dr ati zatvorenog sve dok vas odavde ne pr oteraju. Sumnjam da bi veinu Auroranaca naroito potresao moj postupak prema tamo n ekom Zemljaninu." "Poku avate da me zastra ite, ali vam to nee upaliti. Dobro znate da vam moji roboti to ne bi dozvolili." "Da li shvatate da bi na jedan moj poziv stotinu robota istog asa nagrnul o ovamo? ta bi, u odnosu na njih, mogli uiniti va i roboti?"

"Nijedan od njih ne bi smeo da me povredi, budui da nisu u stanju da razl ikuju Aurorance od Zemljana. Po to sam ljudsko bie, i mene tite Tri zakona robotike. " "Mogli bi da vas uine bezopasnim - ne povrediv i vas - dok bi va i roboti bil i uni teni." "Nije ba tako", odvrati Bejli. " iskar budno motri na vas, i u sluaju da uini te makar samo jedan pokret kako biste pozvali svoje robote, on bi vas uinio bezop asnim. Kao to i sami znate, veoma je brz; a kada bi se to desilo, va i bi roboti, ak i kada bi vam po lo za rukom da ih pozovete, bili sasvim nemoni. Shvatili bi, naim e, da bi svaki njihov nasrtaj na mene znaio da vas izla u ozbiljnoj opasnosti." "Zaista verujete da bi me iskar povredio?" "Da bi mene za titio? Razume se! ak bi vas i ubio, ukoliko bi to bilo izvan svake sumnje neophodno." "Ne mislite to, valjda, ozbiljno?" "Da, mislim", odvrati Bejli. "Denil i iskar dobili su nalog da me tite. Dr Falstof je u pojaavanje Prvog zakona ulo io svo svoje znanje - sa posebnim naglask om u odnosu na moju linost. Nisu mi to ba tako potanko objasnili, ali sam uveren d a stvari upravo tako stoje. Ukoliko bi moji roboti bili primorani da se opredele izmeu toga hoe li dopustiti da se vama desi ne to lo e, ili da se neko zlo dogodi men i, iako sam Zemljanin, odluie u moju korist bez i najmanjeg premi ljanja. Nadam se d a vam je jasno da dr Fastolf ba ne brine mnogo o va oj dobrobiti." Amadiro se prigu eno nasmeja, i iskezi se. "Siguran sam, gospodine Bejli, da ste to se toga tie u pravu, i ba zato je dobro to ste mi to rekli. Poznato vam je , dragi moj gospodine, da i ja snimam ovaj na razgovor - rekao sam vam to na samo m poetku - i sada sam ba zadovoljan zbog toga. Mo e se desiti da dr Fastolf izbri e ov aj poslednji deo na eg razgovora; uveravam vas, meutim, da ja to neu uiniti. Na osnov u onoga to ste rekli, sasvim je jasno da je spreman da protiv mene upotrebi robot e - ak i da me ubije, ukoliko bi mu to po lo za rukom. Istovremeno, iz ovog na eg raz govora - odnosno, bilo kog drugog razgovora koji sam vodio - ne mo e se izvui zaklj uak da ja nameravam da nanesem zlo ne samo njemu, ve ni vama. Ko je onda, gospodin e Bejli, od nas dvojice vei nitkov? Verujem da ste to shvatili, i stoga, mislim d a posle ovoga treba da okonamo ovaj na razgovor." On ustade, i dalje se sme kajui, a Bejli, progutav i knedlu, gotovo automatsk i, takoe ustade. "Ipak, eleo bih jo ne to da vam ka em", nastavi Amadiro. "I da znate, to to u va m sada rei nema nikakve veze s ovim na im malim sporom ovde na Aurori - izmeu Fastol fa i mene. U stvari, gospodine Bejli, re je o va em problemu." "Mom problemu?" "Mo da bi trebalo da ka em - Zemljinom problemu. Pretpostavljam da oseate sna n u potrebu da spasete jadnog Fastolfa od njegove vlastite ludosti, naprosto stoga to zami ljate da ete na taj nain svojoj planeti obezbediti priliku za dalje irenje. N e vredi vam, gospodine Bejli. U potpunoj ste zbrci - da upotrebim izraz 'lud zbu njenog', na koji sam nai ao u nekom od va ih istorijskih romana." "Moram priznati da mi taj izraz nije poznat", odvrati Bejli kruto.

"Vidite, hteo sam da ka em da stvari stoje upravo obrnuto. Kada moja gledi t a budu preovladala u vladi - obratite pa nju: ka em 'kada', a ne 'ukoliko' - Zemlja e , priznajem, biti prisiljena da ostane u okvirima vlastitog planetarnog sistema, ali to e biti samo za njeno dobro. Aurora e doi u priliku da se dalje iri i konano, uspostavi beskonano carstvo. Ukoliko, dakle, budemo znali da e Zemlja zauvek ostat i samo Zemlja, i da nikad nee postati ni ta vi e od toga, ta e nam ona znaiti? Sa itavom Galaksijom koja e nam stajati na raspolaganju, nee biti nikakvog razloga da zavidi mo Zemljanima na jedinom svetu koji e im preostati. ak emo biti spremni da Zemljani ma, to god vi e budemo mogli, uinimo njihov svet prijatnijim nego to je sada. S druge strane, gospodine Bejli, ukoliko bi Auroranci postupili prema Fa stolfovim zahtevima i dozvolili Zemljanima da na druge svetove po alju svoje iselj enike, nee proi mnogo vremena i sve vei broj meu nama poee da shvata da e Zemlja ovlad ti itavom Galaksijom, da e nas opkoliti sa svih strana i stisnuti, osuujui nas na ta vorenje i laganu smrt. Posle takvog saznanja, ak ni ja neu vi e biti u stanju da i ta

uinim. Ni svojim linim razboritim stavom prema Zemljanima neu moi da zaustavim silov ito razgorevanje auroranske sumnjiavosti i predrasuda, i to nee biti nimalo dobro za Zemlju. Shodno tome, gospodine Bejli, ukoliko istinski brinete za dobrobit svog naroda, morate se usredsrediti na to da Fastolf ne uspe da ovoj planeti nametne svoj zlokobni plan. Zapravo, morali biste vrsto stati uz mene. Razmislite o tome. Govorim vam sve ovo, uveravam vas, iz iskrenog oseanja prijateljstva i simpatija i prema vama i prema va em svetu." Amadiro se i dalje srdano osmehivao, ali je, sada, to nedvosmisleno bilo vuje cerenje. 57. Pratei Amadira, Bejli i dvojica njegovih robota izio e iz sobe i uputi e se ho dnikom. Amadiro iznenada zastade pred jednim neupadljivim vratima. " elite li da s e olak ate ovde pre nego to iziete?" upita on. Za trenutak, ni ta ne shvatajui, Bejli se zbuni, ali se odmah priseti kako je Amadiro maloas upotrebio stari izraz koji je prona ao u istorijskim romanima. "Seam se", odgovori on, "da je neki davna nji general, ije ime nisam upamtio , vodei rauna o iznenadnim potrebama vojnog zanata, jednom rekao: 'Nikada ne propu stite priliku da se dobro ispi ate!'" Amadiro se veselo nasmeja. "Odlian savet", slo i se on. Ba kao i moj, da ozb iljno porazmislite o onome to vam maloas rekoh... Ipak, primetio sam da oklevate. Nadam se da ne mislite da vam postavljam neku zamku. Verujte mi, nisam nikakav v arvarin. U ovoj zgradi ste moj gost, i ako ni zbog ega drugog, zbog toga ste savr e no bezbedni." "Ako oklevam, to je samo stoga to razmi ljam o uputnosti kori enja prilike da se, ovaj... ovde olak am. Razume se, imajui u vidu injenicu da nisam s Aurore." "Koje ta, dragi moj Bejli. Kakav drugi izbor imate? Nu da je prea od svega. M olim vas, nemojte se ustruavati. Uzmimo to kao simbolian gest - da ne delim uvre ene auroranske predrasude i da vama i Zemlji elim sve najbolje." "Mo ete li, kad smo ve kod toga, poi i korak dalje?" "U kom smislu, gospodine Bejli?" "Doka ite mi da ste iznad predrasuda ove planete i kada su roboti u pitanj u..." "Ne postoje nikakve predrasude kada su roboti u pitanju", odgovori Amadi ro brzo. Bejli ozbiljno klimnu, u znak da prihvata Amadirovu tvrdnju, i zavr i zapoe tu reenicu: "... time to ete im dopustiti da sa mnom uu u line prostorije? Sve se vi e oseam neprijatno bez njih." Amadiro je trenutak bio u oku. Meutim, uspeo je brzo da se pribere. "Ah, s vakako, gospodine Bejli", odvrati on natu tiv i se. "Ipak, ma ko da je ovog asa tamo unutra, mogao bi se tome energino suprots taviti. Ne bih eleo da budem vinovnik nekog skandala." "Trenutno, tamo unutra nema nikoga. Pre svega, re je o linim prostorijama za samo jednu osobu, a i da je neko unutra, na vratima bi stajao znak da je pros torija zauzeta." "Hvala vam, dr Amadiro", ree Bejli i otvori vrata. " iskare, molim te, ui." iskar je asak oklevao; ipak, nije izustio ni re prigovora ve je kliznuo unut ra. Na Bejlijev znak, za njim poe i Denil, ali on u prolazu dohvati Bejlija za la kat i blago ga potisnu ispred sebe. "Odmah u izii", dobaci Bejli Amadiru dok su se vrata zatvarala za njima. " Hvala vam to ste mi ovo omoguili." Bejli ue u prostoriju to je god opu tenije bio u stanju, ali ipak u dnu stom aka oseti neku vrstu gra. Da li je to trebalo da znai da ga oekuje neko neprijatno iznenaenje? 58. Prostorija je, meutim, bila prazna. Nije, ak, ni bilo mesta da se neko sak rije: bila je znatno manja od linih prostorija na Fastolfovom gazdinstvu.

Konano, Bejli ugleda Denila i iskara kako utke stoje jedan kraj drugog, leim a okrenuti vratima, kao da se trude da, po to su se ve tu obreli, zauzmu to je mogue manje mesta. Bejli se potrudi da im se obrati normalnim glasom, ali pri tom istisnu s amo ne to nalik na nerazgovetno krkljanje. Zatim nepotrebno buno proisti grlo. "Ne s tojte tu kraj vrata - a ti, Denile, nemoj se ustruavati da govori ." (Budui da je bo ravio na Zemlji, Denil je dobro znao da se u linim prostorijama ne sme govoriti.) Denil istog asa pokaza da to nije zaboravio. Prinese ka iprst usnama. "Znam, znam, ali nemoj se ustruavati. Ako je Amadiro u stanju da pree prek o zabrane vezane za ulazak robota u line prostorije, mogu i ja zanemariti zabranu govorenja u njima." "Nee li ti to smetati, partneru Elija?" upita Denil tihim glasom. "Ni najmanje", odgovori Bejli glasno. (U stvari, to to je Denil govorio u linim prostorijama bilo je ne to drugo - re je bila, ipak, o robotu. Razgovor u jed noj ovakvoj prostoriji, bez prisustva nekog drugog ljudskog stvora, i nije delov ao tako u asavajue kao to je to moglo izgledati. U stvari, kada su samo roboti bili prisutni to uop te nije delovao u asavajue, bez obzira na to koliko neki od njih moga o biti nalik ljudskom biu. Razume se, nije to mogao otvoreno rei. Mada Denil nije imao oseanja koja je mogao povrediti, Bejli je smatrao da bi se on sam, u njegovo ime, mogao osetiti povreenim.) A onda, odjednom ne to mu sinu i on, potpuno pometen, pomisli da je skroznaskroz ispao budala. "U stvari", upita on, obrativ i se Denilu veoma tihim glasom, -ne misli , va ljda, da treba da budemo tihi zato to je ova prostorija ozvuena?" Poslednju re izgo vorio je gotovo samo miui usnama. "Ukoliko pomi lja , partneru Elija, da bi neko spolja, pomou neke vrste napra ve za prislu kivanje, mogao uti ta se ovde unutra govori, moram ti odmah rei da je to potpuno nemogue." "Zbog ega misli da bi bilo nemogue?" Pisoar se ispra brzo i be umno, i Bejli se uputi prema umivaoniku. "Na Zemlji", nastavi Denil, "prenaseljenost Gradova onemoguava gotovo sva ku vrstu privatnosti. Uzima se kao samo po sebi razumljivo da se tui razgovori uju , i kori enje naprava da bi se tui razgovori bolje uli mo e izgledati sasvim prirodno. Ukoliko neki Zemljanin ne eli da ga drugi uju, on, naprosto, ne govori, to mo da mo e o bjasniti zbog ega je utanje obavezno na navodno intimnim mestima, kao to su, na pri mer, upravo line prostorije. Na Aurori, s druge strane, kao i na svim svetovima Svemiraca, privatnost je ivotna injenica i na izuzetno je visokoj ceni. Sea se, u tom smislu, Solarije i njenih bolesnih krajnosti? Ali ak i na Aurori koja ni izdaleka nije Solarija, lju dska bia meusobno odvaja obilje prostora nezamislivo na Zemlji, i povrh svega, i z id to ga dodatno stvaraju roboti. Naru iti tu privatnost znailo bi poiniti ne to neshva tljivo." "Misli li, onda, da bi postavljanje prislu kivaa u ovoj prostoriji predstavl jalo kriminalno delo?" "Jo gore od toga, partneru Elija. Takvo pona anje ne bi odgovaralo standard ima uglaenog auroranskog d entlmena." Bejli se obazre oko sebe. Pogre no protumaiv i njegovu nameru, Denil iz orman ia koji nenaviknute oi nisu primeivale na prvi pogled, izvue ubrus i pru i ga Bejliju. Bejli prihvati ubrus, ali to nije bilo ono to je tra io. Oi su mu tragale za mikrofonom, budui da nikako nije mogao da poveruje da bi se neko dobrovoljno li io takve pogodnosti, samo zato to se to kosilo sa normama civilizovanog pona anja. Bi o je to, meutim, uzaludan poku aj - to je, pomisli on pomalo utueno, mogao i oekivati. Po svoj prilici, ne bi mu po lo za rukom da pronae auroranski mikrofon ak i da se o vaj tu nalazio. U jednoj tuoj kulturi, naprosto, ne bi ni znao za im da traga. U meuvremenu, Bejli poe da sledi drugi tok sumnji koje su mu se rojile u g lavi. "Reci mi Denile, budui da Aurorance poznaje bolje od mene, ta misli zbog ega se Amadiro uop te toliko trudi oko mene? Pristaje sa mnom na razgovor, tro ei pri tom s voje slobodno vreme. Ljubazno me ispraa. Nudi mi da upotrebim ovu prostoriju - to

Vasilija ne bi nikad uinila. Kao da ima beskrajno mnogo vremena, i namerava da ga ba na mene utro i. Iz puke utivosti?" "Mnogi Auroranci die se svojom utivo u. Mo da je to sluaj i sa dr Amadirom. Neko liko puta naglasio je da nije varvarin." "Jo jedno pitanje. ta misli , zbog ega je bio spreman da dozvoli da tebe i isk ara povedem sa sobom u line prostorije?" "ini mi se da je time eleo da ukloni tvoje sumnje da te u ovoj prostoriji mo da eka neka zamka." "Zbog ega bi mu to bilo va no? Zbog toga to mu je stalo da se nepotrebno ne potresem?" "Pretpostavljam da je u pitanju jo jedan od manira auroranskog d entlmena." Bejli odmahnu glavom. "Ako je ova prostorija ozvuena i Amadiro mo e da me uj e - neka me uje. Ne smatram ga ba uglaenim auroranskim d entlmenom. Bio je sasvim jas an u pogledu toga da e, ukoliko ne obustavim istragu, i Zemlja kao celina zbog to ga imati tete. Je li to pona anje uglaenog d entlmena? Ili pona anje neverovatno osionog ucenjivaa?" "Auroranski d entlmen", odgovori Denil, "mo e smatrati neophodnim da pribegn e pretnjama, ali ak i tada, nastojae da to uini na uglaen nain." "Ba kao to je to Amadiro i uinio. Znai, d entlmen se prepoznaje prema nainu oph oenja, ne prema sadr ini onoga to ka e. S druge strane, Denile, ti si robot i nisi u s tanju da kritikuje neko ljudsko bie. Je li tako?" "Bilo bi mi zaista te ko da tako ne to uinim. Ali partneru Elija, mogu li da te ne to upitam? Zbog ega si zatra io dozvolu da ovamo povede iskara i mene? Mislio sam da uop te nisi spreman da poveruje da si u opasnosti. Da li si u meuvremenu do ao do zakljuka da si bezbedan samo u na em prisustvu?" "Ne, Denile, uop te nije re o tome. Sada sam potpuno ubeen da nisam ugro en, i da nikada i nisam bio." "Ipak, partneru Elija, ispoljio si podozrenje kada si u ao u ovu prostorij u. Odmah si poeo da se ogleda unaokolo." "Razume se!" uzviknu Bejli. "Rekao sam da sam uveren da nisam u opasnost i, ali nisam rekao da opasnosti nema." "Ne vidim u emu je razlika, partneru Elija", odvrati Denil. "Razgovaraemo o tome kasnije... Jo nisam siguran da li se ova prostorija p rislu kuje ili ne." Bejli oseti da vi e nema razloga da se tu dalje zadr ava. Ree: "Dovoljno smo se zadr ali, Denile; nisam nimalo urio. Vreme je da iziemo. Pitam se, samo, da li na s Amadiro jo eka napolju, ili je u meuvremenu zadu io nekog od svojih potinjenih da na s isprati do izlaza. Na kraju krajeva, sigurno je da ima puno posla i sumnjam da itav dan mo e utro iti na mene. ta ti, Denile, misli o tome?" "Bilo bi loginije da je dr Amadiro za to zadu io nekog drugog." "A ti, iskare? ta ti misli ?" "Sla em se sa prijateljem Denilom, mada, iz iskustva znam da se ljudska bia ne pona aju uvek u skladu sa onim to se ini loginim." "Ja ipak mislim", ree Bejli, "da nas Amadiro i dalje strpljivo i ekuje. Ukol iko ga je ne to nagnalo da toliko vremena utro i na nas, sklon sam da poverujem da o no to ga u tom smislu pokree - ma o emu da je bila re - nije izgubilo prvobitni zama h." "Ne znam ta bi, partneru Elija, moglo biti to to ga pokree", primeti Denil. "Ni ja, Denile", odvrati Bejli, "ali upravo me to kopka. Iziimo i ustanov imo o emu je re." 59. Amadiro ih je zaista ekao sa druge strane vrata, na istom onom mestu na k ome ga je Bejli ostavio. Ugledav i ih, on se nasme i, ne pokazujui uop te nestrpljenje. Bejli nije mogao da se uzdr i da ne uputi jedan brzi ta-sam-ti-rekao pogled prema Denilu koji mu, meutim, odvrati sa savr enom bezazleno u. "Veoma mi je ao, gospodine Bejli", ree Amadiro, " to niste ovde ostavili iska ra kada ste u li u line prostorije. Mogao sam da ga upoznam u pro losti, kada smo Fas tolf i ja bili u boljim odnosima, ali nisam. Znate, Fastolf mi je nekada bio pro fesor."

"Zaista?" upita Bejli. "Istinu da vam ka em, nisam to znao." "Niste ni mogli, osim ukoliko vam neko nije rekao - pretpostavljam, takoe , da za vreme svog kratkog boravka na ovoj planeti niste imali prilike da ne to vi e saznate o takvim beznaajnostima... Ali poimo, upravo mi je palo na um da me neete smatrati gostoljubivim ukoliko propustim priliku kad ste ve ovde da vam poka em Ins titut." "Stvarno", odvrati Bejli, ukrutiv i se, "morao bih..." "Ali molim vas", nastavi Amadiro, a u glasu mu se oseti primesa neeg zapo vednikog. "Stigli ste na Auroru jue izjutra, i sumnjam da ete se jo dugo zadr ati na o voj planeti. Ovo e vam mo da biti jedina prilika da bacite pogled na jednu modernu laboratoriju koja se bavi istra ivanjima na podruju robotike." On uze Bejlija pod ruku, i nastavi da mu govori prisnim tonom. ('Toroe', bio je prvi izraz koji Bejliju pade na um.) "Umili ste se", nastavi Amadiro, "i obavili svoje fiziolo ke potrebe. Mora da postoje i drugi robotiari s kojima biste eleli da porazgovarate, i to u vam sa zadovoljstvom omoguiti, budui da elim da vam poka em kako vam neu postavljati nikakve prepreke u va oj istrazi - tokom ono malo vremena koliko e vam jo biti dozvoljeno da je vodite. U stvari, mislim da ne postoji razlog zbog koga ne biste i veerali s nama." "Ako mi dozvolite da vas prekinem, gospodine..." ume a se iskar. "Ne dozvoljavam!" odvrati Amadiro s nedvosmislenom vrstinom u glasu, i ro bot zauta. Zatim se ponovo obrati Bejliju. "Dragi moj gospodine Bejli, kao to vidi te, veoma dobro poznajem robote. Uostalom, ko bi ih i mogao bolje poznavati? Osi m, razume se, onog jadnog Fastolfa. Eto, siguran sam da je iskar nameravao da vas podseti na neki ranije ugovoreni sastanak, na neko obeanje, na neki posao - ali ni ta od svega toga nema vi e svrhe. Budui da e va a istraga biti uskoro okonana, ni ta od onoga na ta je iskar nameravao da vas podseti nema vi e nikakvog znaaja. Zaboravimo, stoga, sve te besmislice i bar nakratko, budimo prijatelji. Treba da znate, dobri moj gospodine Bejli", nastavi on, "da sam ja pravi zaljubljenik u Zemlju i njenu kulturu. Nije to ba najomiljenija tema ovde na Aur ori, ali to se mene tie, smatram je fascinantnom. Posebno me zanimaju drevna zemal jska istorija, kada se na Zemlji govorilo na stotine jezika i kada meuzvedani sta ndardni govor jo nije bio uveden... Da li biste mi, uzgred budi reeno, dozvolili d a vam estitam na va em izvrsnom vladanju meuzvezdanim govorom? Ovuda, ovuda", dodade on, skreniv i za jedan ugao. "Uskoro emo se nai u pros toriji za simulaciju delovanja pozitronskih mozgova. Videete, ima u tome neke uvr nute lepote, a mo da emo biti u prilici i da prisustvujemo jednom od eksperimenata. Deluje, zapravo, kao prava simfonija... Ali maloas vam pomenuh va e vladanje meuzve zdanim govorom. Jedna od mnogih auroranskih predrasuda je da Zemljani taj govor koriste u jednoj krajnje nerazumljivoj varijanti. Kada je ona hipertalasna drama o vama bila prikazana, mnogi nisu poverovali da su glumci bili Zemljani - napro sto zbog toga to su razumeli njihov govor! A evo, ja razumem va govor." I on se po novo, iroko nasmeja. "Poku ao sam da itam i ekspira", nastavi Amadiro samouvereno, "ali ga, razum e se, nisam mogao itati u originalu; prevod je, opet, krajnje upro en. Razume se, mo ram poi od toga da je gre ka u prevodu, a ne u samom ekspiru. Bolje sam pro ao sa Dike nsom i Tolstojem, mo da i zato to je re o prozi, premda imena njihovih junaka, napro sto, nisam u stanju da izgovorim. Ono to poku avam da ka em, gospodine Bejli, jeste da sam veliki poklonik Zeml je. elim joj sve najbolje. Shvatate li?" On uperi vuji pogled u Bejlija. Bejli podi e glas, ubacujui svoje rei izmeu reenica svog sagovornika koje su t ekle glatko poput slapova. "Bojim se, dr Amdiro, da neu moi da prihvatim va ljubazn i poziv. Imam jo dosta posla, a i nemam vi e pitanja koja bih mogao postaviti bilo vama, bilo nekom drugom ovde. Ukoliko..." Bejli zastade. Odnekud je do njih dopro neki slaba an i neobian zvuk, poput potmule tutnjave. On iznenaeno podi e pogled. " ta je to?" " ta je - ta?" upita Amadiro. "Nisam ni ta primetio." On pogleda robote koji su ih pratili u grobnoj ti ini. "Ni ta!" dodade on ustro. "Ba ni ta!" Bejli ove rei smesta protumai kao neku vrstu nareenja upuenog robotima. Ni j

edan ni drugi nije sada mogao tvrditi da je uo zvuk, budui da bi to znailo otvoreno se suprotstaviti jednom ljudskom biu, osim ukoliko Bejli ne bi odvratio jo sna niji m reima - a bio je siguran, imajui u vidu Amadirovu profesionalnu ve tinu, da to ne bi bio u stanju da uini na odgovarajui nain. Sve u svemu, to ionako nije bilo va no. On jeste ne to uo, i nije bio robot; i stoga, nee dozvoliti da bude pora en. "Kako sami rekoste, dr Amadiro, ostalo mi j e jo samo malo vremena. Razlog vi e, dakle, to moram da..." Ponovo se zau tutnjava, samo mnogo jae. "Ovo je, pretpostavljam, ono to maloas niste uli, i to, mo da, ni sada ne ujete ", ree Bejli o trim, odsenim glasom. "Dozvolite mi, gospodine, da poem, ili u biti pri nuen da zatra im pomo od svojih robota." Amadiro smesta popusti stisak na Bejlijevoj mi ici. "Dragi prijatelju, tre balo je samo da odluno izrazite takvu elju. Hajdemo! Odve u vas do najbli eg izlaza, i ako se ikad ponovo naete na Aurori - to smatram beskrajno malom moguno u - molim vas, svratite opet ovamo; moja ponuda da vam poka em Institut i dalje e va iti." I li su prema izlazu brzim koracima. Spustili su se niz spiralnu platformu , pa potom pro li kroz hodnik do hola i sada praznog predvorja, i najzad stigli do vrata kroz koja su u li u Institut. Prozori u predvorju bili su sasvim zamraeni. Zar se ve bila spustila no? Ne, nije. "Odvratno vreme!" promrmlja Amadiro. "Ve su zamraili prozore." P otom se okrete Bejliju. "Pretpostavljam da napolju plju ti. To su i nagovestili u vremenskoj prognozi, i obino su u pravu - kada predviaju ravo vreme." Ulazna vrata se otvori e i Bejli, gotovo bez daha, istog asa odskoi unazad. Hladan vetar grunu unutra... Naspram neba - ne crnog, ve tmasto sivog - kro nje drv ea povijale su se tamo-amo. Iz neba je lila ki a - kao iz kabla. I dok je Bejli zapanjeno posmatrao pr izor pred oima, vijugava, ognjena zmija zapara nebo zaslepljujuim blje tavilom, i ma lo potom ponovo odjeknu tutnjava, ovog puta kao da razdire sav svet - kao da je ognjena zmija rasparala nebesa, izazvav i pri tom zaglu ujuu buku. Bejli se okrenu, i gotovo cvilei pohita nazad putem kojim je do ao. DENIL I ISKAR, JO JEDNOM

60. Bejli oseti sna ni Denilov stisak na mi ici, odmah ispod pazuha. On zastade i prisili sebe da se sasvim zaustavi, i dalje ispu tajui onaj detinji zvuk. Oseao je da drhti. "Partneru Elija", obrati mu se Denil s nagla enim po tovanjem u glasu, "to j e samo grmljavina... oekivana... predviena... uobiajena." "Znam", odvrati Bejli grcajui. I jeste znao. Bezbroj puta nai ao je na opise grmljavine u knjigama koje j e itao, romanima ili prirunicima. Viao je oluje i na holografskim slikama i hiperta lasnim programima - do ivljujui ih i zvukom i bljeskom munja. Stvar je, meutim, bila u tome da ni tutanj gromova ni bljesak munja nisu nikada prodrli u utrobu Grada, i da se nikada u stvarnosti nije sreo sa njima. Uprkos svemu to je, intelektualno, znao o olujama, nije bio u stanju da s e, fiziki, suoi sa tom pojavom. Uprkos opisima, gomilama rei, posmatranju holografs kih slika ili prizora na malim ekranima, kao i zvunim snimcima; uprkos svemu tome , pojma nije imao da munje mogu biti zaslepljujue i da poput spleta ognjenih zmij a zahvataju itavo nebo; da je zvuk bio tako potmuo, dok je podrhtavao i tutnjao p raznim svetom; da je i jedno i drugo dolazilo toliko iznenada; i da ki a mo e liti k ao iz prevrnute posude sa vodom. "Nisam u stanju sada da iziem na Otvoreno", promrmlja Bejli oajno. "Nee ni morati", odvrati Denil urno. " iskar e privesti vozilo do samog ulaza, i nijedna kap ki e nee te ni orositi." "A to ne bismo saekali da sve proe?" "To, partneru Bejli, nikako ne bi bilo preporuljivo. Ki a mo e, ak i ako oslab i, da potraje do posle ponoi, i ako predsednik vlade sti e ovamo sutra izjutra, kao to je dr Amadiro nagovestio, bilo bi uputnije provesti vee u dogovorima sa dr Fas

tolfom." Bejli s mukom prinudi sebe da se okrene, licem prema mestu odakle je udeo da pobegne, i zagleda se Denilu u oi. Ostavljale su utisak najvee bri nosti; ipak, pomisli Bejli sumorno, ono to je video u tim oima predstavljalo je samo njegovo tu maenje njihovog izgleda. Robot je bio li en pravih oseanja, i samo su mu pozitronski impulsi podra avali ljudska oseanja. (A mo da su i ljudska bia bila li ena oseanja; mo da su se samo njihovi neuronski impulsi tako tumaili.) Nekako neodreeno bio je svestan da je Amadiro oti ao. "Amadiro me je namern o zadr ao", ree on. "Prvo mi je ponudio da koristim line prostorije, potom me je zao kupio svojim bespredmetnim razgovorom, i konano je spreio tebe i iskara da ga preki nete i upozorite me na nailazak oluje. ak je poku ao da me navede da obiem Institut i da veeram s njim. Odustao je tek na prvi zvukom grmljavine. Upravo je to i ekao. " "Po svemu sudei. I ukoliko te sada oluja zadr i ovde, postii e svoj cilj." Bejli duboko udahnu vazduh. "U pravu si. Moram otii odavde - bilo kako." Bejli oklevajui zakorai prema vratima koja su jo bila otvorena, tako da se pred njim pru ao prizor tmastog sivila i ki e to je lila. Jo jedan korak. I jo jedan svom te inom se oslanjao na Denila. iskar ih je utke ekao kraj ulaza. Bejli zastade i na trenutak zatvori oi. A onda ponovo prozbori, vi e se obr aajui sebi nego Denilu. "Moram. Moram to izvesti." I ponovo krenu napred. 61. "Jeste li dobro?" upita ga iskar. Bilo je to glupo pitanje, pomisli Bejli, na koje je robota navela njegov a programiranost; mada, istini za volju, nije bilo nimalo gluplje od pitanja koj a su ponekad postavljala ljudska bia, sasvim zanemarujui i njihovu neuputnost i inj enicu da su time kr ili obzire pristojnosti. "Jesam", odgovori Bejli muklim apatom iako se trudio da mu glas tako ne z vui. Bio je to beskoristan odgovor na glupo pitanje, budui da je iskar, kao robot, sigurno mogao uoiti da mu nije dobro i da je njegov odgovor predstavljao presnu l a . Ipak, odgovorio je, i odgovor je uzet na znanje, to je iskaru omoguilo da n aini sledei potez. "Idem, sada, da vozilo dovezem do ulaza", ree on. "Hoe li uspeti, iskare, da pokrene vozilo - mislim, zbog ovolike vode?" "Razume se, gospodine. Nije ovo nikakva neuobiajena ki a." iskar izie, odluno se kreui kroz ki ni zastor. Munje su gotovo nesprekidno seva le, i grmljavina je potmulo odjekivala, svakih nekoliko minuta uzdi ui se do glasno g, praskovitog kre enda. Prvi put u ivotu Bejli oseti kako zavidi jednom robotu. Zami ljao je sebe k ako se slobodno kree po tome, savr eno ravnodu an prema ki i, grmljavini i munjama; zam i ljao je sebe kako se naprosto ne obazire na ono to ga okru uje, i kako vodi neki po seban ivot ispunjen juna tvom. Kako ne zna za strah od bola, niti mari za samu smrt , jer, naprosto, nije bilo ni bola ni umiranja. A opet, s druge strane, biti li en sposobnosti da samostalno razmi lja , biti li en sposobnosti da intuitivno ponire ... Da li su ti darovi bili vredni cene koju je oveanstvo moralo za njih da pl ati? Bejli u tom trenutku nije znao odgovor. Bilo mu je jasno da e, kada se ov aj u as zavr i, ponovo misliti kako nijedna cena nije previsoka da bi se bilo ljudsk o bie. Ali ovog asa, oseao je samo da mu srce muklo lupa i da gubi volju, i mogao j e samo da se pita za to je bilo va no biti ljudsko bie - ukoliko nije u stanju da pre vazie to duboko usaeno oseanje u asa, taj toliko silan strah od otvorenog prostora. Uprkos tome, priseti se, ve je dva dana proveo na Otvorenom, i nije se os eao nimalo neugodno. Ipak, nije uspeo do kraja da savlada strah. To mu je sada bilo sasvim ja sno. Uspevalo mu je da ga potisne, mislei na druge stvari, ali oluja je sada prev ladala nad tim mislima. Nije to nipo to smeo da dozvoli. Ukoliko sve drugo popusti - i razmi ljanje o drugim stvarima, i ponos, i volja - morae da se osloni na oseanje posramljenosti

. Nije smeo tek tako da se preda, pred bezlinim, nadmonim, netreminim pogledom robo ta. Stid mora biti jai i od samog straha... Oseao je vrstu Denilovu ruku oko svog pasa i jedino ga je stid spreio da uin i ono to je, za trenutak, po eleo da uini - da se okrene i zagnjuri lice u robotove grudi. Da je Denil bio ljudsko bie, mo da toj elji ne bi odoleo... Kao da je izgubio vezu sa stvarno u, jer odjednom postade svestan Denilovog glasa koji kao da je do njega dopirao iz velike daljine. Denilov glas zvuao je k ao da ga je obuzelo ne to poput panike. "Partneru Elija, uje li me?" 'Moramo ga poneti.' Bio je to iskarov glas koji takoe kao da je dopirao s velike udaljenosti. "Nema potrebe", promumla Bejli. "Sam u." Mo da ga nisu uli. Mo da nikakav zvuk nije ni si ao s njegovih usana; mo da je on samo mislio da je to kazao. Ve sledeeg trenutka, Bejli oseti da ga podi u. Leva mu je ruka bespomono visila, i on poku a da je podigne, da se osloni na neije rame, da poku a da ukloni taj oseaj lebdenja, da se ponovo dokopa poda i osovi na noge. Ali leva ruka ostade i dalje bespomono da mu visi i itav njegov napor rasp linu se ni u ta. Ipak, bio je svestan da lebdi kroz vazduh, a potom i da ga ne to prska po licu. Nije to bila voda, ve ne to nalik na siu ne kapljice vla nog vazduha. Potom oseti pritisak neeg vrstog sa svoje leve, a odmah zatim i neeg, mek eg, sa desne strane. Ponovo se nalazio u vozilu ste njen izmeu iskara i Denila. Meutim, do svesti mu je najjasnije dopirala injenica da je iskar skroz mokar. Trenutak potom, oseti kako ga zapljuskuje struja toplog vazduha. S obzir om na tmasto, sumrano sivilo napolju, i koprenu to su je stvarale ki ne kapi, staklo je moglo biti i zatamnjeno - pomisli Bejli dok su se okna zaista zatamnjivala, i itavo vozilo tonulo u mrak. Blago grgoljenje mlaznog motora, dok se vozilo, lju lju kajui se, izdizalo iznad travnjaka, prigu i grmljavinu, prinudiv i je da ustukne. "Izvinite, gospodine, zbog neprijatnosti koju vam priinjava moje mokro te lo", oglasi se iskar. "Ali brzo u se osu iti. Priekaemo malo ovde, dok se sasvim ne po vratite." Bejli je sada mnogo lak e disao. Tako zatvoren, oseao se i udobno i divno. Vratite me u moj Grad, pomisli on. Zaboravite itavu Vaseljenu - pustite Svemirce neka je nasele. Zemlja je sve to nam je potrebno. I dok je jo o tome razmi ljao, znao je da to ne misli on: te misli bile su posledica ludila koje ga je obuzelo. Bejli istog asa shvati da mora neim zabaviti um. "Denile", pozva on slabim glasom. "Da, partneru Elija?" "U vezi sa predsednikom vlade... Misli li da je Amadiro, nagovestiv i da e p redsednik obustaviti dalju istragu, ispravno procenio situaciju, ili je samo dao maha svojim pustim eljama?" "Mogue je, partneru Elija, da e predsednik vlade zaista o tome porazgovara ti sa dr Fastolfom i dr Amadirom. To je uobiajen postupak kada je u pitanju ovakv a vrsta spora. Sudei, bar, prema prilinom broju prethodnih sluajeva." "Ali zbog ega?" upita Bejli slabim glasom. "Ukoliko ve Amadiro deluje toli ko ubedljivo, zbog ega predsednik naprosto ne naredi da se istraga obustavi?" "Predsednik vlade nalazi se u te kom politikom polo aju", odgovori Denil. "Na zahtev dr Fastolfa, dao je saglasnost za tvoj dolazak na Auroru, i ne mo e tek ta ko, i tako brzo, promeniti stav, a da pri tom ne ispadne slab i neodluan - i isto tako da ne povredi dr Fastolfa, koji je jo uticajna linost u vladi." "Zbog ega, u tom sluaju, jednostavno nije odbacio Amadirov zahtev?" "Dr Amadiro je, partneru Elija, takoe uticajan, i sva je prilika da e njeg ov uticaj i dalje rasti. Predsednik nastoji da dobije na vremenu ne opredeljujui se ni za jednu stranu, i nastojei da postigne bar privid nepristrasnosti pre nego to donese konanu odluku." "Na temelju ega?" "Koliko mo emo da pretpostavimo, na temelju svih okolnosti vezanih za ovaj sluaj."

"Shodno tome, do sutra izjutra morao bih raspolagati neim to e predsednika vlade ubediti da treba da stane na Fastolfovu stranu. Ukoliko u tome uspem, da l i e to znaiti da smo pobedili?" "Predsednik vlade nije svemoan", odgovori Denil, "ali ima veliki uticaj. Ukoliko se, dovoljno odluno, stavi na stranu dr Fastolfa, u tom e sluaju, pri trenu tnom politikom odnosu snaga, dr Fastolf zadobiti i podr ku itave vlade." Bejli odjednom oseti kako mu se um razbistrava. "ini mi se da to obja njava poku aj dr Amadira da nas zadr i. Mo da je smatrao da nemam jo ni ta to bih mogao ponudit i predsedniku vlade, i mo da je njegova jedina namera bila da me onemogui da za vre me koje mi je jo preostalo doem do neega." "ini se da je tako, partneru Elija." "A pustio nas je tek po to je poverovao da e oluja obaviti itav posao umesto njega." "Mo da si u pravu, partneru Elija." "U tom sluaju, ne smemo dozvoliti da nas oluja zaustavi." "Gde elite, gospodine, da vas odvezem?" upita iskar. "Natrag, na imanje dr Fastolfa." "Mo emo li, partneru Elija, jo malo da saekamo?" upita Denil. "Namerava li dr Fastolfu da ka e da odustaje od dalje istrage?" "Zbog ega to pita ?" odvrati Bejli o tro. Ako je trebalo suditi prema jaini nj egovog glasa i ljutnji s kojom je ovo upitao, bilo je jasno da se sasvim oporavi o. "Samo sam se za asak pobojao", odgovori Denil, "da si zaboravio da ti je dr Amadiro savetovao da tako postupi zarad dobrobiti same Zemlje." "Nisam zaboravio", ree Bejli smrknuto, "i jedino me iznenauje, Denile, kak o si mogao pomisliti da e to na mene uticati. Dr Fastolf mora biti osloboen optu be i Zemlja mora dobiti priliku da svoje naseljenike uputi irom Galaksije. Ukoliko g lobalisti to dovode u pitanje, sa tom pretnjom moramo se suoiti." "Ali partneru Elija, kad je ve tako, zbog ega se onda vraamo kod dr Fastolf a? Nemam utisak da, trenutno, raspola emo bilo im vrednim to bi mu valjalo saop titi. Ne postoji li neki drugi pravac kojim bi valjalo usmeriti dalju istragu - pre ne go to se ponovo obratimo dr Fastolfu?" Bejli se ispravi na svom sedi tu i spusti aku na iskara koji je sada ve bio p otpuno suv. "Sasvim sam zadovoljan, Denile, svojim trenutnim stanjem. Krenimo, is kare. Idemo na Fastolfovo imanje." Bejli ste e pesnice i telo mu se ukruti. " iskare, molim te da odtamni prozor e. eleo bih da se licem u lice suoim s olujom." 62. Bejli je zadr avajui dah i ekivao da se okna razbistre. Malena kutija - vozilo - prestae uskoro da ga sa svih strana titi; nee vi e delovati kao pregradni zid to ga deli od celog sveta. I dok su se okna razbistravala, jedna munja iznenada sevnu, nai av i i nesta v i odve brzo da bi i ta drugo uinila, osim da za trenutak jo vi e smrai okolni predeo. Bejli, naprosto, nije mogao da se obuzda - sav se zgrio da spremnije doeka tutanj groma koji, nekoliko trenutaka potom, potmulo projezdi nebom. "Oluja ve gubi na silini", primeti Denil te ei ga, "i uskoro e sasvim prestat i." "Briga me da li e jo potrajati ili ne", procedi Bejli kroz stisnute usne. "Hajde, idemo. Krenimo." Poku avao je, sebe radi, da ostavi utisak ljudskog bia koj e i dalje upravlja robotima. Vozilo se lagano podi e, a onda se tresui sna no zanese, tako da se Bejli nae kao prikovan za iskara. " iskare, ispravi vozilo!" uzviknu on (ili, bolje reeno, promumla, nastojei da doe do daha). Denil obgrli Bejlija i blago ga povue k sebi. Drugom se rukom, istovremen o, uhvatio za dr a u unutra njosti vozila. "Ne mo emo, partneru Elija", dobaci mu Denil. "Vetar je suvi e jak." Bejli oseti kako mu se kosa kostre i. "Misli , ovaj... da emo se slupati?" "Ne... Razume se da neemo", odvrati Denil. "Kad bi ovo bilo antigravitaci

ono vozilo - kakvo jo ne postoji - i kad bi mu eliminisali masu i inerciju, vozil o bi bilo oduvano u vazduh kao kakvo perce. Mi, meutim, zadr avamo sveukupnu masu ak i pri punom dejstvo mlaznica, tako da inercija sasvim lepo odoleva vetru. Ipak, bez obzira na to, udari vetra nas zanose, premda je vozilo sve vreme pod punom i skarovom kontrolom." "Ne izgleda mi ba tako." Bejli je i te kako bio svestan blagog cviljenja, zami ljajui da potie od vetra koji se kovitla oko vozila dok ono see put kroz uskome a ni vazduh. A onda se vozilo jo jednom silovito zatrese, a Bejli koji ovog puta ni je mogao da se savlada ak i da mu je ivot bio u pitanju, grevito se obesi Denilu ok o vrata. Denil obzirno saeka nekoliko trenutaka, a onda se, po to Bejli povrati dah i popusti svoj stisak, blago izvue iz njegovog zagrljaja, ne skidajui ruku s njego vog ramena, i privinu ga jo vi e uz sebe. "Da bi odr ao pravac, partneru Elija", objasni on, " iskar se mora suprotsta vljati vetru povremeno pojaavajui rad pojedinih mlaznica. Na taj nain prilagoava sna gu i smer vozila promenama snage i smera samog vetra. Nema vinijeg tom manevrisan ju od iskara, ali, uprkos tome, povremeno ipak dolazi do potresa i trzanja. Moram o, stoga, oprostiti iskaru to nije u mogunosti da uestvuje u na em razgovoru. Naprosto , primoran je da svu pa nju usredsredi na vozilo." "Jesmo li... bezbedni?" Bejli oseti kako mu se utroba gri na samu pomisao da se na ovaj nain poigravaju s vetrom, i bi mu oajniki milo to ve nekoliko asova nij e ni ta stavio u usta. Naprosto, nije mogao - nije se usuivao - da se, ovako zatvor en u vozilu, prepusti oseanju munine. Ali i sama pomisao na to jo ga vi e uznemiri, i on dade sve od sebe da misli o neem drugom. Misli mu skrenu e na pokretne trake na Zemlji, na to kako se sa jednih, na glim skokom, prebacuje na druge, br e, a onda na sledee, jo br e, pa opet natrag, na s porije, izve bano se suprotstavljajui naletima vetra; na jedan nain dok je ubrzavao (neobian izraz, odomaen samo meu onima koji su u ivali u takvim poduhvatima) i opet, na drugi, pri usporavanju. U mlaim danima, Bejli je bio u stanju da to ini bez ima lo zastoja i bez i najmanje gre ke. Denil je bez ikakvih pote koa savladao tu ve tinu i jednom prilikom, kada su se zajedno na li na pokretnim trakama, sve je savr eno izveo. Eto, i ovo je bilo ne to slino tome! Trebalo je samo zamisliti da je vozilo neka vrsta pokretne trake. Ba tako! Potpuno isto! Ipak, ne ba sasvim isto. U Gradu je brzina kojom se svaka traka kretala b ila stalna. Vetar je bio potpuno predvidljiv, budui da je nastajao usled kretanja samih traka. Ovde, meutim, za vreme oluje, vetar se pona ao prema vlastitom efu, od nosno, bolje reeno, zavisio je od brojnih okolnosti (Bejli je namerno nastojao da razmi lja to je mogue razumnije), tako da se inilo da postupa po svojoj volji - i isk ar je to i te kako morao da ima u vidu. I to je bilo sve. U svakom drugom pogled u, nije bilo razlike u odnosu na pokretne trake - ovo je, mo da, bilo ne to slo enije. Ove trake su se kretale na promenljiv nain - naglo su menjale brzinu. " ta ako naletimo na neko drvo?" promumla Bejli. "Izuzetno mala mogunost, partneru Elija. iskar je odve ve t da bi mu se to do godilo. Letimo tek ne to malo iznad tla, i mlazni motori su izuzetno sna ni." "Onda, mo emo udariti u neku stenu i ostati sahranjeni pod njom." "Neemo, partneru Elija, udariti ni u kakvu stenu." "A to da ne? Kako, za ime sveta, iskar uop te vidi kuda vozi?" Bejli se pono vo zagleda u gusto sivilo ispred sebe. "Sumrak tek poinje da se hvata", odgovori Denil, "i svetlost se jo pomalo probija kroz oblake. Dovoljno da, uz malu pomo farova, sasvim lepo mo emo da vidimo . A kada se jo vi e smrai, iskar e pojaati svetlost farova." "Kakvih farova?" upita Bejli pomalo buntovno. "Njihovu svetlost ti ba ne vidi najbolje, jer imaju ugraenu infracrvenu kom ponentu, na koju su, za razliku od tvojih, iskarove oi osetljive. Ono to je, meutim, va nije, jeste injenica da infracrveni zraci prodiru dalje od kratkotalasne, vidlj ive svetlosti, i da su, stoga, mnogo efikasniji pri ki nom vremenu, izmaglici i ma gli." U Bejliju se pobudi radoznalost, uprkos nelagodnosti koju je i dalje osea o. "A kako stvar stoji, Denile, s tvojim oima?"

"Moje su oi, partneru Elija, nainjene tako da budu to slinije ljudskim oima. t o je, verovatno, u ovom trenutku, za aljenje." Vozilo se jo jednom zatrese i Bejliju ponovo zastade dah. "Oi Svemiraca jo su prilagoene zemaljskom suncu, ak i ako oi robota to nisu", pro aputa on. "Ba dobro, ukoliko im to poma e da ne zaborave da vode poreklo od Zemljana." Glas mu odjednom zamre. Gotovo se sasvim smrailo. Nije uspevao ni ta da vid i, uprkos povremenim bljeskovima munja; u stvari, samo su ga zaslepljivale. On z atvori oi, ali ni time ni ta nije postigao - kao da je postao jo svesniji ljutite, p retee grmljavine. Ne bi li bilo bolje da malo zastanu? Ne bi li bilo bolje da priekaju da s e nevreme malo sti a? "Vozilo se ne pona a kako treba", oglasi se iskar iznenada. I Bejli je osetio da se voze nekako neravnomerno - kao da se vozilo kree na tokovima, po grbavom tlu. "Da li ga je oluja o tetila, prijatelju iskare?" upita Denil. "U tom sluaju ne bi se ovako pona alo, prijatelju Denile. ini mi se veoma ma lo verovatnim da bi ova, ili bilo koja druga oluja, mogla o tetiti ovo vozilo." Bejli je s te koom uspevao da prati razgovor dvojice robota. "O teenje?" promr mlja on. "O kakvom to o teenju govorite?" "ini mi se da kompresor popu ta, gospodine, iako veoma sporo", odgovori iska r. "Ali ne bih rekao da je u pitanju neka obina pukotina." "Kako je onda do lo do o teenja?" upita Bejli. "Mo da je namerno napravljeno, dok je vozilo stajalo pred upravnom zgradom . Ve izvesno vreme mi se ini da imamo pratnju koja se veoma trudi da nas ne pretek ne." "Zbog ega, iskare?" "Mo da, gospodine, ele da se uvere da smo se sru ii." Vozilo se sada kretalo uz sve sna nije potrese. "Hoe li uspeti da stigne do imanja dr Fastolfa?" "Nisam ba u to siguran, gospodine." Bejli se napre e da ponovo pokrene svoj omlitaveli um. "U tom sluaju, sasvi m sam pogre no procenio Amadirovo nastojanje da nas zadr i. inio je sve da ostanemo to du e, kako bi pru io priliku svojim robotima da o tete na e vozilo da bismo se sru ili ne gde gde nema ive du e i usred oluje." "Ali zbog ega bi to uinio", upita Denil u asnuto. "Da te se doepa? Ali na izv estan nain ve te je imao u rukama." "Ne eli on mene. Ja nikome nisam potreban", odgovori Bejli sa prizvukom s laba nog besa. "Opasnost preti tebi, Denile." "Meni, partneru Elija?" "Da, tebi, Denile... iskare, pronai neko bezbedno mesto gde bismo se mogli spustiti, i im se prizemimo Denil mora potra iti neko mesto gde e biti bezbedan." "Ali to je nemogue, partneru Elija", usprotivi se Denil. "Ne mogu te osta viti jer ti jo nije sasvim dobro... a pogotovo ako ti oni koji nas progone mogu n aneti neko zlo." "Denile", odvrati Bejli odluno, "oni progone tebe. Ti se mora spasavati. to se mene tie, ostau u vozilu. Ja nisam ni u kakvoj opasnosti." "Kako da u to poverujem?" "Molim te! Molim te! Kako da ti i ta objasnim kad mi se sve ovako vrti..." Bejlijev glas postade oajniki miran. "Denile, ti si najva niji stvor ovde, mnogo va n iji od iskara i mene zajedno. Nije stvar samo u tome to brinem za tebe i to ne elim da te zadesi ikakvo zlo. itavo oveanstvo mo da sada zavisi od tebe. Ne brini za mene; ja sam samo jedan ovek, a sada su u pitanju milijarde ljudskih bia. Denile... mol im te..." 63. Bejli je sada ve mogao osetiti kako ga sna ni potresi vozila bacaju naprednazad. Ali da li je uop te re bila o vozilu? Je li se to vozilo raspadalo? Ili je is kar gubio kontrolu nad njim? Ili je, nekako, poku avao da ih spase? Bejliju to nije bilo va no. Nije mu bilo va no! Neka se sru e. Neka od njih os tanu samo komadii. Sa rado u e prihvatiti konani kraj. Samo da se oslobodi ovog u asa, s

voje potpune nemoi da se nekako usaglasi sa Vaseljenom. Osim toga morao je biti siguran da je Denil uspeo da umakne - da je potp uno bezbedan. Ali kako? Sve je bilo tako nestvarno i on oseti kako, naprosto, ni ta nee biti u stan ju da objasni ovim robotima. Njemu je itava situacija bila savr eno jasna - ali kak o da to svoje znanje prenese robotima, tim ne-ljudskim stvorenjima koja su razum ela samo svoja Tri Zakona, i koji bi bili spremni da dopuste da itava Zemlja, i n a du i rok, itavo oveanstvo ode u pakao, jer brinu iskljuivo o jednom jedinom oveku, tu , pokraj sebe? Zbog ega su ljudi, uop te, napravili robote? A onda mu, zaudo, iskar, primitivniji od dvojice robota, pritee upomo. "Prijatelju Denile", oglasi se on sa prizvukom nezadovoljstva, "neu jo dug o moi da vozilo dr im pod kontrolom. Mo da bi bilo uputno da postupi onako kako ti je gospodin Bejli nalo io. Ne zaboravi da je bio veoma izriit u svom nalogu." "Ali prijatelju iskare, smem li da ga napustim, sada, dok mu jo nije dobro ?" upita Denil zbunjeno. "Prijatelju Denile, ne mo e ga povesti sa sobom po ovakvoj oluji. A i tolik o mu je stalo da ode , da bi ga svojim ostajanjem ovde mogao samo pozlediti." Bejli se odjednom oseti bodrije. "Tako je, tako je", prokrklja on. "Ba ka o to iskar ka e. iskare, poi i ti sa njim, sakri ga negde, postaraj se da se ne vrati - a onda doi po mene." "Ne dolazi u obzir, partneru Elija", usprotivi se Denil energino. "Ne mo em o te ovde ostaviti samog, bez pomoi, bez za tite." "Nema opasnosti... Ni ta mi ne preti... Uinite kako vam ka em..." "Po svemu sudei prate nas roboti", ponovo se oglasi iskar. "Te ko da bi se b ilo koji ovek odluio da krene po ovakvom nevremenu. A roboti nee naneti nikakvo zlo gospodinu Bejliju." "Mogu ga nekud odvesti", primeti Denil. "Ne po ovakvoj oluji, prijatelju Denile, budui da bi to moglo imati te ke p osledice po njega. Zaustaviu sada vozilo, prijatelju Denile. Mora biti spreman da postupi prema nareenju gospodina Bejlija. Kao i ja, uostalom." "Odlino!" pro aputa Bejli. "Odlino!" U sebi je zahvaljivao zbog injenice to je na taj upro eniji um bilo lak e ostaviti utisak, i to mu je nedostajala sposobnost da se zagubi u neizvesnostima sve tananijih pobolj anja. Umom mu neodreeno proe slika Denila ste njenog izmeu saznanja o tome u koliko se lo oj situaciji Bejli nalazi i neopozivosti naloga koji mu je izdao - i mozga koga je taj unutra nji sukob naprosto razdirao. Ne, ne, Denile, pomisli Bejli. Samo uini kako ti ka em i ni ta ne pitaj. On oseti kako mu ponestaje snage, ak i volje, da ponovo izrekne nalog, te ga ostavi da mu lebdi u mislima. Vozilo se najzad spusti uz tresak, i kratku, o tru, kripavu buku. Istog asa otvori e se vrata s obe strane, i odmah potom ponovo zatvori e, uz blag, i tei zvuk. Trenutak potom, robota vi e nije bilo. Po to su konano doneli odluku, v i e nije bilo razloga za oklevanje; udaljavali su se brzinom koju nijedan ljudski stvor ne bi bio u stanju da postigne. Bejli duboko uzdahnu i strese se. Vozilo je vrsto stajalo na tlu, kao da be e sraslo s njim. Tek sada je postao svestan koliko je jad to ga je oseao bio posledica ljul janja i truckanja samog vozila, oseanja vlastite nedovoljnosti, injenice da nije u sklaen sa Vaseljenom, ve prepu ten bezdu nim, nemilostivim silama. Sada se bar nalazio na vrstom tlu. Bejli otvori oi. Do tog asa nije bio ni svestan da su bile zatvorene. Na obzorju su i dalje sevale munje, ali je grmljavina bila potmulija, do k se vetar, nailazei sada na manje prepreka nego ranije, ogla avao za nekoliko tono va piskavije. Svuda unaokolo bio je mrak. Bejlijeve su oi, ipak, bile samo ljudske, i n ije uspevao da ugleda nikakvu svetlost, osim povremenih odseva munja. Sunce mora da je ve odavno za lo i debeli oblaci su zastirali nebo.

Po prvi put otkako je napustio Zemlju, Bejli je bio sam!

64. Sasvim sam! Oseao se suvi e lo e, previ e je bio obuzet sobom, da bi uinio ne to suvislo. ak i sada, borio se da dokui ta je to to bi trebalo da uini, ili ta bi uinio - da je u njeg ovom uzburkanom umu bilo mesta za bilo ta drugo osim za misao da Denil mora otii. Na primer, nije se ni zapitao gde se nalazi, da li je u blizini nekog im anja, niti gde su iskar i Denil nameravali da se sklone. Pojma nije imao ni kako bilo koji deo vozila funkcioni e. Nije ga, razume se, mogao pokrenuti; ali je bar, u sluaju da mu bude hladno, mogao ukljuiti grejanje, odnosno, iskljuiti ga ako bi mu bilo pretoplo - samo da je znao kako da bilo ta od toga izvede. Nije znao ni kako da zatamni okna, ukoliko bi po eleo da se izdvoji od spo ljne okoline, ili kako da otvori vrata, ukoliko bi po eleo da izie. Sada mu je jedino preostalo da saeka na iskarov povratak. Uostalom, iskar j e upravo to od njega i oekivao. Nalog koji mu je izdao bio je jednostavan: vrati se po mene. Nije bilo ni najmanjeg nagove taja da bi Bejli na bilo koji nain mogao otii na neko drugo mesto, i iskarov jasan i neoptereen um nedvosmisleno je to 'vrati se ' morao protumaiti u skladu sa pretpostavkom da e ga ponovo nai kraj vozila. Bejli se potrudi da se to je bolje mogao prilagodi datim okolnostima. Na izvestan nain za njega je predstavljalo olak anje samo da sedi i eka i to izvesno vre me nee morati da donosi nikakve odluke, jer, naprosto, nije ni bilo niega o emu bi valjalo odluivati. Predstavljala je olak anje i injenica da se nalazi na vrstom tlu, u prilici da predahne, osloboen u asnih bljeskova munja i uznemirujue, praskave tutn jave. Mo da je ak mogao dozvoliti sebi i da malo odspava? Ali na samu tu pomisao sav se stegao. Da li bi smeo tako da postupi? Bili su im za petama. Bili su pod prismotrom. Vozilo je dok se nalazilo ispred upravne zgrade Robotikog instituta, ekajui na njihov povratak, bilo namerno o teeno, i nije bilo nikakve sumnje da e se oni koji su to uinili ubrzo pojaviti. I ekivao je i njih, a ne samo iskara. Da li je, usled jada koji ga je sna ao, jo bio u stanju da bistro misli? Vo zilo je namerno bilo pokvareno dok je stajalo ispred upravne zgrade. Mogao je to bilo ko da uini, ali najverovatnije je posredi bio neko kome je bilo poznato da se vozilo tamo nalazi - a ko je to mogao bolje znati od samog Amadira? Amadiro ga je svesno zadr avao do nailaska oluje. To je sada bar bilo oigle dno. Trebalo je da put nastave po najgoroj oluji, i da se sru e. Amadiro je dobro prouio Zemlju i njene itelje; ak se time i hvalio. Bilo mu je dobro poznato kako se Zemljani oseaju na Otvorenom, a pogotovo kada bi se na li usred oluje. Bilo mu je savr eno jasno da e Bejli biti potpuno bespomoan. Ali kakve je razloge imao za to? Da ga vrati na Institut? Ve ga je imao u rukama, iako, istini za volju, s asvim pribranog, i sa dvojicom robota koji su ga, u fizikom pogledu, mogli savr eno dobro za tititi. Sada su, meutim, stvari sasvim drugaije stajale! Ukoliko bi vozilo nastradalo u oluji to bi, emocionalno, Bejlija ozbiljn o uzdrmalo. Mo da bi, ak, izgubio svest, te ne bi bio u stanju da se odupre vraanju u Institut. Niti bi njegovi roboti tome mogli prigovoriti. Ako bi Bejli bio nemoa n da bilo ta uini, ni ta im drugo ne bi preostalo nego da pomognu Amadirovim robotim a da ga spasu. U stvari, iskar i Denil morali bi da se vrate zajedno sa Bejlijem, i uinil i bi to stoga to im ni ta drugo ne bi preostalo. Da stvar bude jo lep a, ukoliko bi se iko ikad o tome propitivao kod Amadir a, on bi jednostavno odgovorio da se pobojao da Bejli ne nastrada u oluji; rekao bi da je poku ao da ga zadr i u Institutu i da u svom nagovaranju nije uspeo; da je za njim poslao svoje robote, kako bi se uverio da je bezbedan; i da su, kada se vozilo prinudno spustilo usled oluje, njegovi roboti sklonili Bejlija na sigurn o. I dok god ne bi postalo jasno da je vozilo bilo o teeno po nalogu samog Amadira (Kako to dokazati? Kako u to ikoga ubediti?) sve to bi javnost mogla uiniti bilo b i da Amadira pohvali zbog iskazane humanosti - utoliko pre to ju je ispoljio prem

a jednom bezvrednom Zemljaninu. I ta bi posle svega toga Amadiro uinio sa Bejlijem? Ba ni ta - osim to bi ga izvesno vreme zadr ao kod sebe, onemoguiv i ga da bilo preduzme. Sam po sebi, Bejli nije bio va an. U tome je bila itava stvar. Amadiro bi u rukama dr ao i dvojicu njegovih robota koji bi takoe bili sasv im bespomoni. Njima je bio izdat izriit nalog da bdiju nad Bejlijevom bezbedno u; ako se Bejli ne bi dobro oseao i ako se sa njim valjano postupalo, nije im preostaja lo drugo do da slede Amadirova nareenja - ukoliko bi smatrali da ta nareenja idu B ejliju u korist. A ni sam Bejli (po svemu sudei) ne bi bio u stanju da im pomogne novim nalozima - pogotovo ako bi ga dr ali pod sredstvima za umirenje. Jasno! Tako je! Amadiro bi se doepao i Bejlija, i Denila, i iskara - iako na pomalo neuobiajen nain. Svesno ih je gurnuo u oluju kako bi do ao u priliku da ih ponovo vrati i zadr i - na sasvim neuobiajen nain. Naroito Denila! Denil je bio klju svega. Razume se, Fastolf bi posle izvesnog vremena krenuo u potragu za njima i na kraju ih prona ao, i vratio na svoje imanje; ali tada bi, oigledno, ve bilo prek asno. A ta je Amadiro eleo od Denila? Bejli je, iako ga je glava u asno bolela, bio siguran da i to zna - ali, k ako da to i doka e? Nije vi e bio u stanju da razmi lja... Kad bi samo uspeo da zatamni prozore, mogao bi ponovo da stvori svoj maleni svet, miran i zatvoren sa svih strana, i onda bi, mo da, bio u stanju da nastavi s razmi ljanjem. Meutim, nije znao kako da zatamni prozore. Mogao je, samo, da ostane da s edi u vozilu i da posmatra oluju koja je sve vi e jenjavala; da oslu kuje udare ki e p o prozorima, da zuri u sve udaljenije odseve munja i da oslu kuje potmule odjeke g rmljavine. On vrsto stisnu oi. Kapci mu poslu i e kao blagodatan zid; ipak, nije se usuiva o i da zaspi. Vrata s njegove desne strane se, uz kripav um, naglo otvori e. Bejli oseti d a ga je zapljusnuo hladan, vla an vazduh; temperatura se naglo spusti i o tar miris zelenila i vlage preplavi unutra njost vozila, potiskujui slab i prisan miris ulja i presvlaka koji ga je na izvestan nain podseao na Grad koji se sve manje nadao da e ponovo ugledati. Bejli otvori oi i istog ga asa zapahnu neobian oseaj da oi nekog robota zure u njega - istovremeno lutajui unaokolo, ali se ne pokreui. Bejli gotovo da oseti vr toglavicu. Robot, ta tamna prilika naspram jo tamnijeg neba, delovao je kao pravi or ija , i nekako, veoma samopouzdano. "Izvinite, gospodine", oslovi on Bejlija, "zar nisu s vama bila i dva robota?" "Oti li su", promrmlja Bejli, pretvarajui se da mu nije dobro to, s obzirom na okolnosti, i nije bila neka la . Jo jedna, blistavija munja sevnu, i gotovo mu z aslepi napola sklopljene oi. "Oti li? A kuda, gospodine?" Robot zastade, i ekujui odgovor. "Je li vam zlo, gospodine?" dodade on. Duboko u sebi, u delu svog bia koje je jo bilo u stanju da misli, Bejli os eti navalu zadovoljstva. Ukoliko mu nije bio izdat neki izriit, poseban nalog, ro bot bi morao, pre svega drugog, da povede rauna o Bejliju. injenica da je najpre u pitao za dvojicu robota jasno je i nedvosmisleno ukazivala na njihovu va nost. Sve se slagalo. Bejli poku a da se pribere, i povrati bar malo snage koju u sebi nije oseao . "Dobro mi je", odgovori on. "Ne brini za mene." Mo da mu ne bi uspelo da, pod uobiajenim okolnostima, tako lako ubedi nekog robota; meutim, ovaj je, oigledno, bio toliko obuzet Denilom, da Bejlijeve rei pri hvati bez pogovora. "A kuda su, gospodine, oti li ti roboti?" "Vratili su se u Institut." "U Institut? A zbog ega, gospodine?" "Pozvao ih je velerobotiar Amadiro i naredio im da se vrate. ekam ih ovde da ponovo dou." "A zbog ega i vi, gospodine, niste po li s njima?"

"Velerobotiar Amadiro nije eleo da se izlo im opasnostima oluje. Naredio mi je da ostanem ovde. Samo postupam prema nareenju velerobotiara Amadira." Nadao se da e dvostruka upotreba robotierevog imena, zajedno sa njegovom u va enom titulom, kao i dvostruka, nagla ena upotreba rei 'nareenje', delovati na robot a i naterati ga da ga ostavi na miru. S druge, pak, strane, ukoliko im je izdat krajnje izriit nalog da vrate D enila, i ukoliko su poverovali da je Denil ve na putu ka Institutu, to je moglo d oprineti smanjenju njihove dalje zainteresovanosti za robota. Mogli bi, znai, svo ju pa nju ponovo usredsrediti na Bejlija. Mogli bi rei... "Ipak mi se ini, gospodine, da vam nije dobro", ree robot. Bejli ponovo oseti kako ga preplavljuje talas zadovoljstva. "Sasvim se d obro oseam", odgovori on. Bejli je iza robota, kao nejasne obrise, mogao da vidi kako se gura jo ne koliko robota - nije bio u stanju da im utvrdi taan broj - iako su im, povremeno, lica osvetljavali odsevi munja. Po to su mu se oi, u meuvremenu, prilagodile na tam u, Bejli je mogao jasno da razabere svetlucanje njihovih oiju. Okrenuo je glavu. Robota je bilo i kraj vrata s leve strane, ali nisu po ku avali da ih otvore. Koliko li ih je Amadiro poslao? Da li je, ukoliko bi to bilo neophodno, trebalo da ih vrate silom? "Nareenje velerobotiara Amadira glasilo je da se moji roboti vrate, a da j a ostanem ovde", ponovi on. "Vidi i sam da su se vratili, kao i to da sam ja ovde . Ukoliko ste nam bili poslati upomo, i ukoliko imate vozilo, pronaite robote koji su sada na putu ka Institutu, i prebacite ih tamo. Ovo vozilo je u kvaru." Nast ojao je da sve to izgovori otresito i bez imalo oklevanja kao to bi to uinio ovek k oji se sasvim dobro osea. Ipak, nije sasvim uspeo u tome. "Oti li su pe ice, gospodine?" "Pronaite ih", odgovori Bejli. "Imate jasna nareenja." Oklevanje. Nedvosmisleno, oklevanje. Bejli se najzad doseti da pomeri desnu nogu - nadao se, samo, da e to uini ti kako valja. Trebalo je da to ve ranije uini, ali njegovo telo nije kako valja o dgovaralo na njegove elje. Roboti su, meutim, i dalje oklevali i Bejli se trgnu. Nije bio Svemirac. Nije znao prave rei, pravi ton, pravi nain na koji je valjalo postupati sa robotim a. Jedan iskusni robotiar mogao je pukim gestom, obinim izvijanjem obrva, upravlja ti robotom ba kao da je u pitanju neka lutka koja se pokree koncima... Naroito ako je tog robota sam stvorio. Ali Bejli je bio samo Zemljanin. On se namr ti - u jadu koji ga je sna ao to je bar bilo lako uiniti - samo um orno pro aputa jedno 'Odlazite!' i odmahnu rukom. Mo da je to ba bio onaj neophodni, maleni teg koji je dao te inu njegovom nar eenju - ili je, mo da, pro lo dovoljno vremena da se pozitronski mozgovi robota konano odlue, uskladiv i date naloge sa Tri Zakona. U svakom sluaju, konano su se odluili i, posle toga, nikakvom oklevanju vi e nije bilo mesta. Svi zajedno su krenuli ka svom vozilu, ma kakvo da je bilo i ma gde da se nalazilo, i to takvom brzinom da je izgledalo da su u magnovenju i ezli. Vrata koja su roboti otvorili stado e sama od sebe da se zatvaraju. Bejli podmetnu nogu, u nameri da ih zaustavi, i pomalo odsutno se upita hoe li mu stopa lo biti odseeno ili, samo, kosti zdrobljene, ali ne odustade. Bio je ubeen da nije dno vozilo nije moglo biti napravljeno tako da do toga doe. Ponovo je bio sam. Po lo mu je za rukom da prinudi robote da napuste jedno ljudsko bie u oigledno lo em stanju, naprosto zloupotrebiv i nareenje koje im je izdao jedan iskusni robotiar sa namerom da iskoristi svu snagu Drugog Zakona zarad vla stite dobiti; uspeo je u tome u toj meri da su, ak, njegove providne la i nadjaale s nagu samog Prvog Zakona. Ba sam dobro to izveo, pomisli Bejli sa nemim zadovoljstvom - i tek tada postade svestan injenice da su vrata i dalje od krinuta, zahvaljujui tome to je potur io nogu i da, pri tom, nije bilo nikakvih neprijatnih posledica. 65.

Bejli oseti kako mu prohladni vazduh arlija oko nogu i kako ga prskaju hl adne ki ne kapi. Bio je to krajnje neugodan oseaj, meutim, nekako, nije imao volje d a pusti da se vrata zatvore - jer ne bi znao ponovo da ih otvori. (Kako li su ih , samo, roboti otvorili? Razume se, za ovda nji svet to nije predstavljalo nikakvu zagonetku; meutim, u knjigama o Aurori koje je proitao, ni rei nije bilo o tome ka ko se otvaraju vrata jednog obinog vozila. Sve to je bilo od va nosti naprosto se po drazumevalo. Oekivalo se da te stvari znate, iako ste o njima samo u naelu bili ob ave teni.) Razmi ljajui o tome, Bejli potra i d epove. Ali ak ni d epove nije bilo lako prona . Nisu se nalazili na uobiajenim mestima i bili su kao zaliveni, tako da ih je iz vesno vreme nasumice opipavao, dok nije prona ao pravi nain da ih otvori. Najzad mu poe za rukom da nae maramicu; zgu vao ju je i uglavio izmeu dovratka i vrata, kako o va ne bi mogla sasvim da se zatvore. Tek je tada povukao nogu. A sada, da razmisli - ukoliko bude u stanju. Nije imalo nikakvog smisla dr ati vrata otvorena osim ukoliko nije nameravao da izie. Dalje, da li je imalo ik akve svrhe izlaziti napolje? Ukoliko mirno ostane gde jeste, iskar e konano doi po njega i odvesti ga na neko bezbedno mesto. Ali da li je smeo samo tako da sedi i i ekuje njegov povratak? Pojma nije imao koliko e vremena biti potrebno iskaru da odvede Denila na sigurno, a potom se vrati po njega. S druge, pak, strane, nije znao ni koliko e vremena biti potrebno robotim a-progoniteljima da ustanove da ni na jednom od puteva to vode u Institut nema De nila i iskara. (Bilo je, razume se, veoma malo verovatno da su Denil i iskar, u po trazi za nekim skloni tem, krenuli nazad prema Institutu. Istina, Bejli im nije iz riito nalo io da to ne ine - ali ta ako im je samo taj put stajao na raspolaganju? Ne ! Nemogue!) Bejli odmahnu odreno glavom, kao da je time eleo da naglasi kako tako ne to smatra krajnje neverovatnim, ali od toga ga samo ponovo zabole glava. On stavi r uku na elo i stisnu zube. Koliko e vremena jo proi pre no to roboti-progonitelji shvate da ih je Bejli uputio na pogre an trag - ili je, mo da, time samo samog sebe obmanuo? Da li e se u tom sluaju vratiti i primorati ga da poe s njima - razume se, veoma utivo i krajnje vodei rauna da ga ni na koji nain ne povrede? Da li e biti u stanju da ih sprei, sao p tiv i im da e ga neminovno snai smrt ukoliko bude izlo en oluji? Da li e u to poverovati? Da li e pozvati Institut, da provere? Razume se, to bi svakako mogli uiniti. Da li bi se, posle toga, pojavio i neki ljudski odred ? Oni se, nesumnjivo, ne bi mnogo uzbuivali oko njegove dobrobiti. A opet, ukoliko bi izi ao iz vozila i potra io skloni te meu okolnim drveem, rob otima-progoniteljima bilo bi sigurno mnogo te e da ga pronau - i time bi svakako do bio u vremenu. Ali i iskaru bi bilo te e da ga pronae, mada je njegov nalog da bdi nad Bejl ijem bio mnogo sna niji nego nalog izdat robotima- progoniteljima da ga pronau. Osn ovni iskarov cilj bio bi da pronae Bejlija, a gonilaca da pronau Denila. Pored toga, iskara je programirao Fastolf lino, i Amadiro, ma koliko sposo ban i ve t, nije se s njim mogao meriti. Kada se sve sabere, bilo je jasno da postoje svi izgledi da se iskar vrat i pre robota-progonitelja. Ipak, da li mu je raunica bila ispravna? Neodreeno poku avajui da bude cinian, Bejli pomisli: iznuren sam i nisam u stanju da razmi ljam kako valja. Naprosto, p oku avam da se oajniki uhvatim za bilo ta to e mi doneti utehu. Ali ta mu je drugo preostalo nego do da se bavi pukim nagaanjima, i to nag aanjima kako ih je on sam video? Bejli se na e prema vratima, i trenutak potom nae se napolju. Maramica pade na vla nu, pa ljivo potkresanu travu, i on se, ne razmi ljajui, sa e da je dohvati, vrsto je potom ste ui u aci dok se teturajui udaljavao od vozila. Sa svih strana zasipale su ga ki ne kapi kvasei mu lice i ruke. Ne proe mnog o vremena i odea mu se sasvim ovla i i obesi na njemu. Bejli uzdrhta od hladnoe. Nebo rascepi munja - suvi e brzo i iznenadno da bi na vreme zatvorio oi - a onda ga o tar prasak nagna da se gotovo sledi, u u asu pritisnuv i akama u i.

Da li je to oluja ponovo postajala jaa? Ili je tutanj izgledao sna niji sam o zato to se nalazio na Otvorenom? Morao je da krene dalje. Morao je to vi e da se udalji od vozila, tako da p rogonitelji ne budu u stanju da ga lako pronau. Nije smeo da se pokoleba i ostane u blizini vozila, jer, u tom sluaju, mogao je ostati i u vozilu - suv. Poku ao je maramicom da obri e lice; ali maramica je takoe bila sasvim mokra i on di e ruke. Nije imalo smisla truditi se. Bejli nastavi da koraa ispru enih ruku. Da li je i Aurora imala svoj Mesec? inilo mu se da ga je neko jednom prilikom pomenuo, i sada bi mu ba dobro do la njeg ova svetlost... Ali zar je to bilo va no? ak i da je postojao, i da mu se ovog asa n alazio iznad glave, sakrivali bi ga gusti oblaci. Odjednom je na ne to nai ao. Nije mogao videti o emu je re, ali po rapavoj kor i shvatio je da je u pitanju neko drvo. Drvo, izvan svake sumnje. ak je i itelj Gr ada toliko znao. Seti se, meutim, istog asa, da munja mo e udariti u drvo, i ubiti onog ko st oji pod njim. Nije pamtio da je ikad nai ao na opis kako to izgleda kada oveka pogo di munja, kao ni da li je postojala bilo kakva mogunost da se ovek od toga za titi. Nije uo da je na Zemlji ikoga spr io grom. Bejli obie drvo, a onda mu ne to sinu i on sav u asnut zastade. Da li je samo napola zaobi ao drvo, i hoe li nastaviti put u smeru kojim je krenuo? Napred! Nisko bunje postade gusto i te ko prohodno. Uini mu se da ga neki ko ati prsti hvataju za odeu. On ih mrzovoljno odgurnu i zau kako mu se odea cepa. Napred! Zubi su mu cvokotali i sav je drhtao. Jo jedna munja bljesnu. Nije ba bila tako stra na. Za trenutak mu poe za ruko m da krajikom oka osmotri okolinu. Drvee. Bezbroj drveta. Pred njim je bio neki gaj. Ali s obzirom na gromov e, da li se izlagao veoj opasnosti u gaju gde je bilo puno stabala ili ispod usam ljenog drveta? Nije znao. Da li bi ne to znailo ako uop te ne bi dodirivao drvee? Ni to nije znao. U Gradu niko nije razmi ljao o tome da bi ga mogao pogodi ti grom, a istorijski romani (katkad i istorijske knjige) koji su to pominjali n ikad nisu zalazili u pojedinosti. On di e pogled put mranog neba i oseti kako mu voda zasipa lice. Vla nim ruka ma obrisa vla ne oi. Bejli nastavi teturajui se da koraa, visoko di ui noge, i u jednom trenutku s e okliznu na ljunak i zagazi u potoi koji je stvorila ki a i dobro se pokvasi. udno! Nije bio ni ta vi e mokar nego ranije. Bejli nastavi da koraa. Gonioci ga sigurno nee pronai. Ali hoe li iskar? Nije znao gde se nalazi, niti kuda ide. Niti je znao koliko je bio udalj en od bilo ega. I da je po eleo da se vrati do vozila, vi e to nije mogao da uini. I da je poku ao da ustanovi gde se nalazi, ne bi mu to po lo za rukom. A oluja kao da nije imala nameru da stane; na kraju e se istopiti na ki i i njegove ostatke, poput kakvog potoia, odnee neznano kud, i niko ga nikad vi e nee pro nai. A ono ta od njega ostane, razlo eno u molekule, otei e i stopiti se s okeanom . Da li je na Aurori bilo okeana? Razume se da je bilo! Bio je ak vei i od najveeg zemaljskog okeana, jer je na Aurorinim polovima bilo vi e leda. Da, da, otplutae pravo do toga leda i zamrznuti se tamo, ostav i da odbljes kuje pod zracima narand astog sunca. ake mu ponovo dodirnu e neko drvo... vla ne ake... mokro drvo... tutanj groma. .. udno, nije uoio da je munja sevnula... munja uvek dolazi pre groma... da li ga je to grom udario? Nije ni ta oseao - osim tla pod nogama. Znao je da je tle pod njim, jer su mu prsti bili zariveni u hladno, glib ovito tle. Bejli se okrenu na lea kako bi lak e disao. Oseao se sasvim ugodno. Vi e ni

je morao da hoda. Sada je mogao samo da eka. iskar e ga ve pronai. Odjednom, bio je sasvim siguran u to. iskar e ga sigurno pronai, budui da... Oh, zaboravio je zbog ega. Po drugi put mu se ve desilo da ne to zaboravi. P re no to je, onda, po ao na poinak... To to je zaboravio - da li je bila u pitanju is toj stvar? Ista stvar? Oh, nije bilo va no. Sve bi bilo u redu, samo... Ostao je tako da le i, sam i bez svesti, na ki i i ispod drveta, dok je oluj a nastavljala da besni. GLADIJA, JO JEDNOM

66. Mnogo kasnije, kada se u mislima vratio unazad i procenio vreme, Bejli j e zakljuio da je bez svesti, ostao najmanje deset, a najvi e dvadeset minuta. Tada je, meutim, samo neodreeno bio svestan trenutaka koji su proticali: m ogli su trajati od nule do beskonanosti. Nije mogao uti rei koje je izgovarao, ve sa mo glas. Svestan je bio samo glasa. Zbunio se jer mu je zvuao udno, ali re io je i t u zagonetku: bio je to neki enski glas. Osetio je neije ruke oko sebe, kako ga di u, podupiru. Jedna ruka - njegova ruka - nemono se klatila. Glava mu je visila. On poku a da se uspravi, ali bez uspeha. Ponovo onaj enski glas. Bejli s mukom otvori oi. U svesti mu je ostalo da je mokar i da mu je hla dno, ali onda, odjednom shvati da ga voda vi e ne zaliva. Vi e nije bilo ni mrano - b ar ne sasvim. Bio je polumrak, i zahvaljujui prigu enoj svetlosti, on ugleda lice n ekog robota. Odmah ga prepoznade. " iskare", pro apta on, i istog asa postade svestan i ol uje i svog bekstva. I iskara koji je ipak stigao prvi; prona ao ga je pre robota-pr ogonitelja. Bejli zadovoljno pomisli: znao sam da hoe. Ponovo je zatvorio oi i osetio da se brzo kree, mada jedva uoljivo, ali ipa k primetno neujednaeno, to je samo moglo znaiti da ga nosi neko ko je i sam bio u p okretu. Potom su se zaustavili, do lo je do nekog laganog pode avanja i on se konano na ao na neem toplom i ugodnom. Znao je da je u pitanju sedi te kola, najverovatnije pokriveno ubrusima, ali nije se zapitao otkud to zna. Zatim je usledio oseaj glatkog kretanja kroz vazduh, kao i oseanje prijatn osti kada mu je meka, upijajua tkanina prekrila lice i ruke; osetio je kako mu ra skopavaju gornji deo odee, hladan vazduh kako mu se spu ta na grudi, a onda, ponovo, kako ga bri u i su e. Posle toga prepleo se niz razliitih utisaka. Oito, nalazio se u nekoj kui. Mogao je da uoi blago svetlucanje zidova, pri gu eno osvetljenje, niz predmeta (name taj najrazliitijih oblika) koje je ugledao prv i put kada je otvorio oi. Osetio je kako mu svlae odeu, i on slaba no i beskorisno poku a da pri tom i s am bude od pomoi; potom oseti toplu vodu i kako mu prilino sna no trljaju telo. inilo mu se da sve to beskonano dugo traje, i Bejli ne oseti ni najmanju elju da presta ne. U jednom trenutku, jedna iznenadna pomisao proe mu umom i on epa ruku koja ga je pridr avala. " iskare! iskare!" "Ovde sam, gospodine", gotovo istog asa oglasi se iskar. " iskare, je li Denil na bezbednom?" "S njim je sve u redu, gospodine." "Odlino." Bejli ponovo sklopi oi, i prepusti se daljem su enju svog tela. Os eao je kako ga obru s jedne strane na drugu, izla ui ga strujanju toplog vazduha; pot om ga ponovo obuko e, u neku vrstu zagrejane tunike. Pravi luksuz! Ni ta slino nije osetio jo od detinjstva i bi mu pomalo ao beba kojima je sve to darivano, a one toga nisu uop te bile svesne i nisu mogle u takv im stvarima da u ivaju. Mo da su ipak u ivale? Da li je skriveno seanje na taj luksuz iz najranijih d

ana detinjstva bilo odluujue po njihovo pona anje u zrelo doba? Nije li i njegovo sa da nje oseanje bilo, upravo, izraz ushienosti to je ponovo kao dete? A onda ponovo zau onaj enski glas. Majka? Ne, bilo je to nemogue. "Mama?" Sedeo je u nekoj naslonjai. Toliko je bio u stanju da dokui, i isto je tak o poeo da nasluuje kako se kratki, sreni trenuci njegovog obnovljenog detinjstva pr imiu kraju. Morao je ponovo da se vrati u emerni svet pune svesti i oslanjanja na sebe samog. A onda, jo jednom, onaj enski glas. Koja ena? Bejli otvori oi. "Gladija?" 67. Bilo je to pitanje, ali pitanje koje je odisalo iznenaenjem - mada, negde duboko u sebi, zapravo nije bio iznenaen. Po to je dobro razmislio shvatio je da j oj je jo prvog trenutka prepoznao glas. Bejli se obazre oko sebe. iskar je stajao u svom udubljenju, ali on ne za dr a pogled na njemu. Treba ii redom. "Gde je Denil?" upita on. "Oistio se i osu io u sobi namenjenoj robotima, i navukao suvu odeu", odgovo ri Gladija. "Sa njim su moji roboti kojima su izdati odreeni nalozi. Uveravam te da se nijedna strana osoba ne mo e pribli iti na manje od pedeset metara mom imanju, a da mi to istog asa ne saznamo... iskar se takoe oistio i osu io." "Da, vidim", odvrati Bejli. Nije ga zanimao iskar; na pameti mu je bio sa mo Denil. Ute ilo ga je saznanje da je Gladija prihvatila da bdi nad Denilom; izgl eda da nije bilo razloga da joj u vezi s tim bilo ta obja njava. Meutim, u bezbednosnom zidu postojala je pukotina, i on gunavo upita: "Zbo g ega si ga tamo ostavila, Gladija? Kada si ti izi la u kui nije ostalo nijedno ljud sko bie koje je moglo zaustaviti tue robote. Mogli su ga odvesti na silu." "Gluposti", odvrati Gladija vedro. "Nismo dugo bili odsutni, a i dr Fast olf je o svemu bio obave ten. Vi e njegovih robota prikljuilo se mojima, i u sluaju po trebe mogao se nai ovde za nekoliko trenutaka - i ba bih volela da vidim bilo koju skupinu tuih robota koja bi se njemu mogla suprotstaviti." "Gladija, jesi li videla Denila otkako si se vratila?" "Razume se! Rekoh ti ve, potpuno je bezbedan." "Hvala ti!" Bejli se opusti i ponovo zatvori oi. Neverovatno, ali istinit o, pomisli on. Stvari i nisu stajale tako ravo. Razume se da nisu. Uspeo je da pre ivi, zar ne? Pomisliv i na to, ne to se dub oko u njemu naceri i on se oseti srenim. Uspeo je da pre ivi, nije li tako? Ponovo je otvorio oi. "Gladija, kako si uspela da me pronae ?" "Zahvaljujui iskaru. Stigli su ovamo - obojica - i iskar mi je brzo objasni o kako stoje stvari. Odmah sam se pobrinula za Denilovu bezbednost, ali on nije hteo ni da se pokrene pre nego to sam mu obeala da u narediti iskaru da se vrati po tebe. Bio je vrlo reit. Njegove reakcije u odnosu na tebe, Bejli, vrlo su sna ne. Denila smo, razume se, ostavili ovde. Nije bio nimalo srean zbog toga, al i je iskar zahtevao da mu takav nalog izdam na najizriitiji nain. Mora da si, u tom smislu, ti izdao iskaru najenerginije nareenje. Potom smo o svemu obavestili dr Fa stolfa, a onda na lice mesta krenuli mojim linim vozilom." Bejli umorno odmahnu glavom. "Nije trebalo, Gladija, da i ti poe . Mesto ti je bilo ovde, uz Denila, gde je trebalo da se brine o njegovoj bezbednosti." Na Gladijinom licu zatitra podrugljiv osmeh. "I da te ostavimo da skona ta mo u oluji? Ili da te se doepaju neprijatelji dr Fastolfa? Imala sam sasvim dobru predstavu o tome ta bi se u tom sluaju dogodilo. Ne, Elija, bilo je neophodno da budem tamo, da spreim gonioce u sluaju da stignu prvi. Mo da ba nisam ponajbolja u mn ogim stvarima, ali veruj mi na re, svaki Solarijanac u stanju je da se ponese sa i tavom gomilom robota. Imamo iskustva u tome." "Ali kako ste me prona li?" "Nije ba bilo naroito te ko. U stvari, tvoje vozilo nije daleko odavde, tako da smo, da nije bilo oluje, donde mogli stii i pe ice. Mi..."

"Hoe jli.

da ka e da smo skoro uspeli da stignemo do Fastolfovog imanja?" upita Be

"Tako je", odgovori Gladija. "Ili tvoje vozilo, iako o teeno, nije bilo dov oljno o teeno tako da niste morali ranije da se zaustavite, ili je iskar, zahvaljujui svojoj ve tini, uspeo da ga dovede dalje no to su poinioci pretpostavljali da je mo gue. Sve u svemu, ispalo je sasvim dobro. Da ste bili prinueni da se spustite bli e Institutu, mogli su se doepati sve trojice. U svakom sluaju, oti li smo mojim vozilo m do mesta gde ste se zaustavili. iskar je, razume se, znao gde je ostavio va e voz ilo, pa smo izi li..." "I sva si se nakvasila, je li tako, Gladija?" "Ne, ni najmanje", odvrati ona. "Ponela sam veliki titnik protiv ki e, kao i svetleu kuglu. Istina, ukaljala sam cipele i noge su mi se navla ile, jer u urbi n isam stigla da ih poprskam lateksom, ali sve to nije ni najmanje va no... U svakom sluaju, stigli smo do va eg vozila za manje od pola sata po to su te Denil i iskar ta mo ostavili... i razume se, tebe tamo nije bilo." "Poku ao sam..." zausti Bejli. "Da, poznato nam je. Ja sam pomislila da su te... oni... ve odveli, budui da mi je iskar rekao da su vas pratili. Meutim, iskar je na ao tvoju maramicu pedeset ak metara od vozila i pretpostavio da si krenuo u tom pravcu. Dodao je, jo , da u tvom postupku nije bilo nikakve logike, ali kako ljudska bia neretko tako postupa ju, kazao je da te moramo potra iti... I tako smo krenuli u potragu - oboje - kori stei svetleu kuglu, ali te je, ipak, iskar prona ao. Rekao je da te je uoio, ispod jed nog drveta, zahvaljujui infracrvenom toplotnom zraenju to ga je odavalo tvoje telo, potom smo te pokupili i vratili ovamo." "Zbog ega je moje napu tanje vozila smatrao neloginim?" upita Bejli, pomalo uvreen takvim robotovim zakljukom. "Nije mi to rekao, Elija. eli li da ga sam upita ?" Gladija pokaza rukom pre ma iskaru. "U emu je bila stvar, iskare?" upita Bejli. iskar se smesta pokrenu i oi mu se usmeri e prema Bejliju. "Smatrao sam, gos podine, da ste se sasvim nepotrebno izlo ili oluji. Da ste saekali u vozilu, doneli bismo vas ovamo ranije." "Ali moglo se dogoditi da oni roboti stignu pre vas!" "I jesu, gospodine - ali vam je po lo za rukom da ih po aljete nazad." "Odakle ti je to poznato?" "Bilo je, gospodine, mno tvo otisaka robotskih stopala oko vrata, s obe st rane vozila, ali ni traga vlage u njegovoj unutra njosti, to bi sigurno bio sluaj da su svojim mokrim rukama poku ali da vas izvuku napolje. Budui da vam je po lo za ruk om da ih po aljete nazad, nije bilo nikakvog razloga za bojazan da e se brzo vratit i, budui da su se dali u potragu za Denilom - to ste i sami naglasili - i da im n iste vi bili potrebni. Najzad, mogli ste biti sigurni da u se ja vratiti u najsko rije vreme." "I ja sam razmi ljao na sasvim isti nain", proguna Bejli, "ali sam smatrao d a dodatno zametanje tragova mo e biti samo od pomoi. Uinio sam ono to sam smatrao naj boljim, i na kraju si me ipak na ao." "Sla em se, gospodine." "Ali zbog ega ste me doneli ovamo?" nastavi Bejli. "Ukoliko smo ve bili ta ko blizu Gladijinog imanja, isto smo toliko bili blizu, ako ne i bli e, gazdinstvu dr Fastolfa." "Nije ba tako, gospodine. Ovo nam je imanje, ipak, bilo ne to bli e, i imajui u vidu va nalog, zakljuio sam da je svaki sekund dragocen kada je u pitanju bila D enilova bezbednost. Denil se s tim sasvim saglasio, uprkos tome to je jedva prist ao da vas tamo ostavi. Po to smo stigli ovamo, zakljuio sam da biste i vi eleli da b udete s njim, kako biste se, ukoliko to po elite, na licu mesta mogli uveriti da j e potpuno bezbedan." Bejli potvrdno klimnu. "Dobro si postupio, iskare", slo i se on pomalo razd ra ljivo (ne mogav i nikako da pree preko maloprea nje primedbe o neloginosti svog postup ka). "Elija, je li ti va no da se to pre vidi sa dr Fastolfom?" upita Gladija. "M

ogu da ga pozovem da odmah doe ovamo. Ili ga mo emo, ukoliko eli , pozvati preko stere ovizije." Bejli se ponovo zavali u naslonjau. Imao je dovoljno vremena na raspolaga nju da uvidi kako jo nije u stanju razborito da misli i da je sasvim iscrpljen. N e bi imalo nikakvog smisla u takvom stanju suoiti se sa Fastolfom. "Ne", odgovori on. "Videu ga sutra, posle doruka. Imamo vremena. Tada u, verujem, ponovo sresti i onog tipa, Keldena Amadira, efa Robotikog instituta. I onog va eg zvaninika - kako g a ono zovete? - predsednika vlade. I on e, pretpostavljam, biti tamo." "Elija, izgleda u asno iscrpljen", primeti Gladija. "Razume se, ovde nema o nih mikroorganizama - virusa i bakterija - koje imate na Zemlji; pored toga, pro a o si i kroz postupak dezinfekcije, tako da se nee razboleti, to bi ti se sigurno do godilo na tvojoj planeti. Ipak, oigledno je da si sasvim iscrpljen." Znai, posle svega - ni prehlada? pomisli Bejli. Ni grip? Ni zapalenje plua ? Zaista, samo zbog toga je vredelo biti na nekom od svetova Svemiraca. "Priznajem da sam umoran", slo i se on, "ali, bie dovoljno da samo malo pre dahnem." "Jesi li gladan? Uskoro e veera." Bejli se namr ti. "Ne jede mi se." "Nisam sigurna da ti je to pametno. Mo da ti ne odgovara obilan obrok, ali ta misli o malo tople supe? inie ti dobro." Bejli oseti potrebu joj se nasme i. Jeste bila Solarijanka, ali je u pojed inim trenucima zvuala ba kao kakva Zemljanka. Istog asa, on pomisli da bi se to mog lo odnositi i na Aurorance. Postojale su izvesne stvari koje kulturne razlike, n aprosto, nisu ni okrznule. "Ima li malo ve spremljene supe?" upita on. "Ne bih eleo da ti budem na ter etu." "Kako bi mi mogao biti na teretu? Imam poslugu - ne tako brojnu kao na S olariji, ali ipak, dovoljnu da u najkraem roku pripremi bilo kakav obed... Samo t i lepo sedi i reci mi kakvu bi supu eleo. Za sve emo se pobrinuti." Bejli zaista nije mogao da odoli. "Malo pilee supe?" "Razume se." Gladija ga bezazleno pogleda. "Predlo ila bih ti da uzme i nek oliko komadia piletine - da ojaa ." inija se stvorila pred njim neverovatno brzo. "Hoe li se i ti poslu iti, Glad ija?" upita je on. "Ve sam jela, dok su te kupali i obraivali." "Obraivali?" "Radi se samo o uobiajenom biohemijskom prilagoavanju, Elija. Pro ao si kroz ozbiljne psihike tegobe, i nismo eleli da ostanu ikakve posledice... Jedi, sada!" Bejli prinese ka iku ustima. Pilea supa uop te nije bila lo a, mada je, kao i s va auroranska hrana, bila zainjenija nego to je bio navikao. Ili su, mo da, u nju bi li stavljeni i drugi zaini, osim onih koje je poznavao. Iznenada se setio majke - u trenutnom seanju prikazala mu se mlaom nego to je on sada bio. Gotovo da ju je video kako stoji kraj njega, dok je on buntovno odbijao da jede svoju 'slatku supicu'. Imala je obiaj da mu ka e: 'Hajde, Lije, jedi. To je prava, skupa pilea supi ca. ak ni Svemirci nemaju ni ta bolje'. I zaista nisu imali. Preko ponora godina, on je zazva u svom seanju. Nema ju mama, zaista! Uistinu! Ukoliko je mogao verovati svojim seanjima, i snazi detinjeg osean ja ukusa, supa njegove majke, kada je nije jeo iz dana u dan, bila je neuporediv o ukusnija. Nastavio je da uzima supu, ka iku za ka ikom, dok nije sasvim ispraznio posu du. "Mogu li da dobijem jo malo?" upita on gotovo srame ljivim glasom. "Koliko god bude hteo, Elija!" "Samo jo sasvim malo." Na kraju je ispraznio i novu posudu. "Elija, onaj sastanak sutra izjutra ..." zapoe Gladija. "Da, Gladija?" "Znai li to da je tvoja istraga okonana? Da li si ustanovio ta se dogodilo Janderu?"

"Do ao sam na ideju ta mu se moglo dogoditi", odgovori on mirno. "Samo, nis am siguran da li u ikoga uspeti da ubedim da sam u pravu." "emu, onda, taj sutra nji sastanak?" "Nisam ga ja tra io, Gladija, ve velerobotiar Amadiro. On se protivi istrazi , i poku ae da izdejstvuje da me vrate na Zemlju." "Je li on izazvao kvar na tvom vozilu, i posle toga poslao robote da se domognu Denila?" "Mislim da jeste." "Misli li da bi zbog toga mogao biti izveden pred sud i osuen?" "Sigurno bi mogao", odvrati Bejli ustro. "Problem je, meutim, u tome to to ne mogu dokazati." "Znai, on mo e sve to da uradi i da se izvue bez posledica - i jo da izdejstv uje obustavljanje istrage?" "Bojim se da ima dobre izglede da ba to uini. Kao to sam ree, ljudi koji ni ta ne oekuju od pravde nee ni doi u polo aj da pate zbog razoaranja." "Ali to se ne sme dogoditi! Ne sme ga tek tako pustiti. Mora okonati istrag u i utvrditi istinu." Bejli uzdahnu. "A ta ako nisam u stanju da utvrdim istinu? Ili jo gore, da mi to poe za rukom - a ne uspem da navedem ljude da me saslu aju?" "Ti jesi u stanju da utvrdi istinu. I u stanju si da navede ljude da te sa slu aju!" "Dirljiva je ta tvoja vera u mene, Gladija. Uprkos tome, ukoliko auroran ska vlada po eli da me vrati i odlui da obustavi istragu, neu u pogledu toga biti u stanju i ta da uinim." "Ne mogu da poverujem da bi pristao da ode , a da ne okona zapoeti posao." "Sasvim je sigurno da to ne bih eleo. Ali Gladija, nije sve u nesvr enom po slu. Vratiu se i karijera e mi biti uni tena - a mo da e i sama budunost Zemlje biti dov edena u pitanje." "Onda, Elija, nemoj dozvoliti da se to dogodi." "Jehosafata mu, Gladija", odvrati on, "sve u uiniti da to ne dopustim; ali ne mogu itavu jednu planetu dii golim rukama. Ne mo e od mene oekivati uda." Gladija klimnu, obori oi, stavi aku na usta i ostade nepomino da sedi, uton ula u misli. Pro lo je izvesno vreme pre no to Bejli konano shvatio da to ona, zapra vo, bezglasno jeca.

68. Bejli naglo ustade i poe ka njoj obi av i stoi, gotovo odsutno, uoiv i s izvesnom nelagodno u da mu noge podrhtavaju i da ga u desnoj butini hvata gr. "Gladija", ree on bri no, "nemoj plakati." "Ne brini, Elija", pro apta ona. "Proi e." Stajao je bespomono kraj nje, sa ispru enim rukama, ali i dalje oklevajui. " Ne dotiem te", ree on. "Ne znam da li bi bilo dobro da to uinim, ali..." "Oh, dotakni me... Dotakni me! Nije mi toliko stalo do mog tela i neu se zaraziti od tebe. Vi e nisam... ono to sam nekad bila." Bejli ispru i ruku i dotae joj lakat, zatim ga blago i trapavo pomilova. "Ui niu sutra, Gladija, sve to budem mogao", ree on. "Uiniu sve to budem mogao." Gladija ustade i okrenu se licem prema njemu. "Oh, Elija", pro apta ona. Sasvim nesvesno, ni sam ne znajui ta ini, Bejli ispru i ruke. I isto tako nes vesno, ona mu se nae u naruju, spustiv i mu glavu na grudi. Dr ao ju je to je ne nije mogao, ekajui da shvati da se nalazi u naruju jednog Z emljanina. (Imala je prilike da se nae u naruju jednog ovekolikog robota, ali ne i nekog Zemljanina.) Gladija glasno mrknu i progovori, usana napola zarivenih u Bejlijevu ko ulj u. "Nije pravo, zaista", ree ona. "To je samo zato to sam Solarijanka. Nikome nije stalo da utvrdi ta se dogodilo sa Janderom, ali da sam Auroranka, onda bi s ve bilo drugaije. Sve su to prljave predrasude i politikanstvo." Bejli pomisli: i Svemirci su ljudi. Tano to bi rekla i D esi u slinoj situac iji. Da je Gremionis sada ovde na mom mestu, i da dr i Gladiju u naruju, rekao bi i sto to i ja - kada bih samo ja znao ta da ka em.

"Nije ba sasvim tako", odvrati on. "Siguran sam da je dr Fastolfu stalo d a sazna ta se dogodilo Janderu." "Ne, nije. Ne iskreno. Njemu je samo stalo do uticaja u vladi, ba kao i A madiru, i obojica bi tome rtvovala Jandera." "Obeavam ti, Gladija, da neu trgovati Janderom." "Zaista? A ako ti ka u da se vrati na Zemlju i obeaju ti da ti karijera nee b iti uni tena, i da tvoj svet nee biti ka njen, pod uslovom da naprosto zaboravi na Jan dera - ta bi u tom sluaju uinio?" "Nema nikakve svrhe izmi ljati kojekakve situacije, do kojih najverovatnij e nee ni doi. Nee mi dati ni ta zauzvrat, ak i ako dignem ruke od Jandera. Naprosto e m e poslati nazad, praznih aka - sa najboljim izgledima da budemo uni teni i ja i moj svet. Meutim, ako mi dopuste, mogao bih se doepati oveka koji je uni tio Jandera i p ostarati se da bude primerno ka njen." " ta misli time da ka e - ako ti dopuste? Prinudi ih da ti dopuste!" Bejli se gorko nasme i. "Ako ve misli da ih nije briga za tebe zato to si Sol arijanka, zamisli kako bi tek bilo da si sa Zemlje, kao ja." On je privue jo bli e, zaboraviv i na as da je sa Zemlje, iako je koliko maloas pomenuo tu re. "Ipak, Gladija, poku au. Nema nikakvog smisla buditi la ne nade, ali ni sam ni ja bez aduta. Poku au..." Glas mu zamre. "Stalno ponavlja to 'poku au'... Ali kako? Ona se malo odmae, da bi mu mogla pogledati u lice. "Mogao bih..." zausti Bejli razdra eno. "Pronai ubicu?" "Uiniti bilo ta... Gladija, molim te, moram da sednem." On se ma i stoia, osloniv i se o njega. " ta ti je, Elija?" upita ona. "Oigledno sam imao te ak dan, i ini mi se da se jo nisam sasvim oporavio." "Onda bi bilo najbolje da poe u krevet." "Istinu da ti ka em, Gladija, prijalo bi mi." Ona se izmae sa zabrinutim izrazom na licu tako da na njemu vi e nije bilo mesta suzama. Zatim naini brz pokret rukom i Bejlija (tako mu se, bar, uini) istog asa okru i e roboti. Meutim, kada se konano na ao u krevetu, i po to je i poslednji robot oti ao, Bej li nije mogao da usni: samo je zurio u tminu. Nije umeo da ka e da li napolju jo pada ki a, niti da li zaostale munje i dal je, povremeno, slaba no odbljeskuju nebom; ali grmljavinu vi e, svakako, nije uo. On duboko udahnu vazduh i pomisli: Oh, ta li sam to obeao Gladiji? ta e se s utra dogoditi? Poslednji in: krah? I dok je plutao u prostorima izmeu jave i sna, on se jo jednom zadr a na ono m neverovatnom trenutnom saznanju koje mu se javilo pre nego to je usnuo. 69. Ve dva puta mu se to desilo. Prvi put prethodne noi kada je, kao i sada, z apadao u san, i drugi put ranije te veeri, u trenutku kada ga je, dok je le ao pod drvetom sred oluje, napu tala svest. Oba puta, pri tom, ne to mu se nejasno prikazal o, neki bljesak saznanja koji je odgonetao tajnu, ba kao to i sevanje munje na tre nutak nadvladava tminu. Ali zadr avalo se u njemu upravo onoliko koliko i munja to sevne pred oima. ta je to moglo biti? Da li e mu se ponovo prikazati? Ovog puta, meutim, on se svesno potrudi da je epa, da uhvati tu varljivu is tinu... Ili je to bila samo varljiva iluzija? Da nije ipak bila re o gubitku spos obnosti da razlo no misli i nailasku privlane besmislice koju ovek nije u stanju da razmotri kako valja ako mu mozak ne radi kako valja? Potraga za tim - ma o emu da je bila re - lagano se rasplinu. Nee se, izves no, pojaviti na puki zahtev, ba kao to se ni jednorog ne bi pojavio u kraju gde je dnorozi uop te ne postoje. Lak e je bilo misliti o Gladiji i o njenim oseanjima. Bejli u magnovenju po novo pro ive neposredni dodir njene svilaste bluze i tananih maju nih ruku koje je o

na pokrivala, i njena glatka lea. Da li bi se usudio da je poljubi da noge nisu poele da ga izdaju? Ili bi to znailo otii predaleko? Bejli oseti kako ispu ta vazduh blago hrui, i to ga, kao i uvek, ispuni nela godno u. On ponovo izroni iz polusna i nastavi da razmi lja o Gladiji. Pre nego to kre ne natrag, sigurno... ali ne, ukoliko joj ni ta ne bi ostavio zauz... Da li bi to bila nagrada za njegove us... On ponovo zau vlastito blago hrkanje, ali se ovog p uta na to ni ne osvrnu. Gladija... Nikad nije ni pomislio da bi je ikad mogao ponovo videti... o dodiru izmeu njih da i ne govori... a o tome da mu se nae u naruju... naruju... Nije znao kada je iz razmi ljanja pre ao u san. Ponovo mu je bila u naruju, kao i maloas... Ali ovog puta na sebi nije ima la bluzu... i put joj je bila topla i meka... i ruka mu je lagano klizila niz ob line njenih ramena, i dalje, niz skrivena ispupenja njenih grudi... Bilo je neeg sasvim stvarnog u svemu tome. Sva njegova ula bila su krajnje izo trena. Mirisao joj je kosu i njegove usne oseti e jedva razaznatljivu slanost n jene ko e - ali nisu vi e stajali. Da li su u meuvremenu legli, ili su le ali sve vreme ? I ta se dogodilo s osvetljenjem? On oseti du ek ispod sebe i prekriva na sebi - vladala je potpuna tmina - i dalje je bila u njegovom naruju, naga. Bejli se potpuno razbudi, bio je zabezeknut. "Gladija?" Izvijanje... neverica... "Pssst, Elija." Ona ne no stavi prste na njegove usne. "Nemoj da govori ." Mogla je, isto tako, da mu naredi da zaustavi krvotok. " ta to radi ? upita on. "Zar ti nije jasno ta radim? U krevetu sam s tobom." "Ali za to?" "Zato to to elim." Jo se vi e pripila uz njega. Ona povue gornji deo njegove tunike i rastvori av koji je dr ao spojeve. "Ostani miran, Elija. Ve si dovoljno iscrpljen, i ne elim da se jo vi e iscrp ljuje ." Bejli oseti toplo kome anje u svom telu, a onda odlui da ne titi Gladiju od nje same. "Nisam toliko iscrpljen, Gladija", ree on. "Ne!" odvrati ona o tro. "Odmaraj se! Hou da se odmori . Ne pokrei se." Usne joj se nao e na njegovim, kao da eli da ga na silu uutka. On se opusti, i kroz um mu minu da samo postupa prema nareenju, da jeste iznuren, i da zaista el i sve njoj da prepusti, umesto da on bude taj koji e je voditi. I u isti mah, pom alo postieno pomisli kako na taj nain, bar donekle, umanjuje svoju krivicu. (Ne mo gu tu ni ta uiniti, uo je sam sebe kako govori. Nagnala me je na ovo.) Jehosafata mu , kakvog li kukaviluka! Kakvog li nepodno ljivog poni enja! Ali i te misli ubrzo i ile e. Odnekud se javi ne na muzika, i temperatura u sob i malo poraste. Prekriva je nestao, ba kao i njegova tunika. Osetio je kako mu gla va nestaje u njenom naruju i kako se oslanja na ne to meko. Sa nepristrasnom iznenaeno u, on najzad shvati, na osnovu njenog polo aja, da mekota na koju je spustio glavu potie od njene leve dojke ija je bradavica bila us merena tano ka njegovim usnama. Tihim glasom, pevu ila je uz muziku, uspavljivo srenu melodiju koju nije po znavao. Stala je blago da se nji e napred nazad, ne no prelazei prstima preko njegove brade i vrata. Bejli se sasvim opusti, srean to ne mora ni ta da ini, prepustiv i njoj da vodi igru i dovede je do kraja. Kada mu je pomakla ruke, nije odoleo, ve ih j e pustio da ostanu gde god bi ih ona spustila. Nije joj pomagao, a kada je konano odgovorio krajnjim uzbuenjem i svr avanje m, uinio je to samo zato to drugaije nije mogao. inilo se da je neumorna, i on, razume se, ni za asak nije po eleo da je zaus tavi. Pored erotskog uzbuenja, ponovo je do iveo ono to je ve do iveo ranije te veeri u ivanje u luksuzu malog deteta kome se ispunjava svaka elja. Konano vi e nije bio u stanju da odgovara na njene podsticaje; ali izgleda da je i ona bila na kraju snaga i sada je mirno le ala sa glavom spu tenom na njegov u mi icu. Levu ruku mu je prebacila preko grudi, ne no mu upkajui sitne, kovrd ave malje

. inilo mu se da je uje kako apue. "Hvala ti... Hvala ti..." Hvala, zbog ega? upita se on. Jedva da je jo bio svestan njenog prisustva, jer taj besprimerno sladak s vr etak jednog iznurujueg dana delovao je uspavljujue ba kao i udesni napitak iz neke bajke; i on oseti kako klizi neznano kud, kao da mu se prsti odlepljuju od ruba litice grube stvarnosti i tone... tone... kroz meke oblake nadolazeeg spokoja, u blago namre kani okean snova. I u tom asu, ono to nije htelo da se javi po pozivu, iskrsnu samo od sebe. Po trei put, zavesa se podi e i sva zbivanja otkako je napustio Zemlju jo jednom mu se prikaza e u punoj jasnoi. Sve je sad, meutim, bilo jasno i bistro. Borio se da p rogovori, da uje rei koje je trebalo da uje, da se usmeri na njih i uini ih delom vl astitih misli; ipak, iako se za njih hvatao svakim pipkom svog uma, sve se ubrzo rastoi i asak potom nestade. I tako se, u tom pogledu, Bejlijev drugi dan na Aurori okona na gotovo is ti nain kao i prvi. PREDSEDNIK 70. Kada je Bejli otvorio oi sunce je ve blistalo kroz prozore; iako je jo bio pospan, uop te ga nije iznenadilo to mu se obradovao. To je znailo da je oluja pro la - u stvari, kao da je nikad nije ni bilo. S uneva se svetlost - kada se do ivljavala samo kao suprotnost blagoj, prigu enoj, topl oj i razlivenoj svetlosti unutar Gradova - zaista mogla initi i nepredvidljivom i grubom. Ali u poreenju s olujom, delovala je kao obeanje spokoja. Pod datim okoln ostima sve mo e izgledati drugaije, pomisli Bejli, svestan da sunevu svetlost vi e nik ad nee do ivljavati kao ne to samo po sebi ravo. "Partneru Elija?" Denil je stajao pored njegove postelje. Malo pozadi, n alazio se i iskar. Bejlijevim izdu enim licem razli se osmeh istog u ivanja. On ispru i ruke prema obojici. "Jehosafata mu, ljudi" - bio je u tom trenutku savr eno nesvestan neprik ladnosti upotrebljene rei - "kad sam vas poslednji put video zajedno, gotovo da s e nisam nadao da u ikad ponovo ugledati bilo kog od vas." "Ipak", odvrati Denil blago, "sasvim je sigurno da se, ni pod kakvim oko lnostima, nijednom od nas ni ta lo e nije moglo dogoditi." "Sada se, pod sjajem ovog jutarnjeg sunca, i meni tako ini", slo i se Bejli . "Ipak, pro le sam se noi oseao kao da e me oluja dokrajiti; pored toga, Denile, bio sam siguran da ti preti smrtna opasnost. ak sam mislio da bi se i iskaru moglo dog oditi ne to lo e, dok je nastojao da me za titi pred tolikim nepoznanicama. Mo da ti, pr iznajem, ovo zvui melodramatino, ali, zna , nisam bio sasvim pri sebi." "Bili smo, gospodine, potpuno svesni toga", primeti iskar. "Zato nam je b ilo toliko te ko da vas tamo ostavimo, uprkos va em izriitom nareenju. Nadamo se da va m ta injenica vi e ne smeta." "Ni najmanje, iskare." "Pored toga", dodade Denil, "sada nam je poznato da si, otkako smo se ra stali, bio u dobrim rukama." I tek tog asa Bejli se priseti ta se dogodilo protekle noi. Gladija! On se naglo, sav pometen, obazre oko sebe. Nije bila u sobi. Da li se sv e zbilo samo u njegovoj uobrazilji... Ne, razume se, da nije. Bilo bi to, naprosto, nemogue. A onda se namr teno zagleda u Denila, podozrevajui da je u njegovoj napomen i bilo i nagove taja onoga to se zbilo pro le noi. Ali ne to bi bilo nemogue. Ma koliko imao ljudski lik, jedan robot ne bi bio u stanju da u iva u takvim skarednim mislima. "Da, u veoma dobrim rukama", odvrati Bejli. "Ali ono to mi je ovog asa naj potrebnije, jeste da me uputite kako u stii do linih prostorija." "Ovde i jesmo zato, gospodine", odvrati iskar, "da vam se ovog jutra naemo

pri ruci. Gospoa Gladija je smatrala da ete se oseati lagodnije s nama nego sa nek im lanom njene posluge, i posebno nam je nalo ila da uinimo sve kako bi se oseali to u godnije, da se niega pri tom ne libimo." Bejli ga sumnjiavo pogleda. "Koliko daleko vam je, pri tom, nalo ila da ide te? Oseam se sasvim dobro, tako da niko ne mora da me okupa i osu i. Mogu sam za se be da se pobrinem. Nadam se da to i ona shvata." "Ne treba da se zbog toga osea nelagodno, partneru Elija", primeti Denil s a jedva primetnim sme kom (tako se, bar, Bejliju uini) koji mu se obino javljao na l icu u trenucima kada bi se kod ljudi verovatno javilo oseanje tople naklonosti. " Ovde smo samo zato da se postaramo da ti bude to ugodnije. Ukoliko bi se, iz bilo kog razloga, oseao bolje da si sam, saekaemo te napolju." "U tom sluaju, Denile, sve je u redu." Bejli se lagano izvue iz postelje, sa zadovoljstvom ustanoviv i da ga noge ponovo vrsto dr e. Noni poinak i nega koju su m u pru ili po to su ga doveli ovamo (ma ta da je bilo posredi) postigli su pravo udo... Razume se, za to je bila zaslu na i Gladija. 71. Jo nag i dovoljno mokar posle tu iranja usled ega se oseao sasvim osve en, Bejl i je, dok se e ljao, kritiki odmeravao uinak. Izgledalo je sasvim prirodno da dorukuje sa Gladijom; nije, meutim, bio sasvim siguran kako e ga ona doekati. Mo da bi bilo n ajbolje da se pretvara kao da se pro le noi ni ta nije dogodilo. A potom jo pomisli, n i sam ne znajui zbog ega, da bi bilo sasvim prikladno da ostavi utisak kao da se v eoma dobro osea - pod uslovom da pri tom deluje sasvim prirodno. Posmatrajui se u ogledalu, Bejli se nezadovoljno iskezi. "Denile!" pozva on. "Da, partneru Elija?" "Uinilo mi se da na sebi ima novu odeu", primeti Bejli, ustiju punih pene o d paste za zube. "Nije ba moja, partneru Elija. Pripadala je prijatelju Janderu." Bejli nabra obrve. "Dozvolila ti je da uzme Janderovu odeu?" "Gospoa Gladija nije elela da budem bez odee, dok smo ekali da se moja, koju sam uprljao tokom oluje, opere i osu i. Sada je ve u redu, ali mi je gospoa Gladija rekla da mogu zadr ati i ovu." "Kada ti je to rekla?" "Jutros, partneru Elija." "Znai da je ve ustala?" "Jeste... Treba da joj se pridru i za dorukom, kada bude spreman." Bejli stisnu usne. Bilo je udno to, u ovom asu, vi e razmi lja o tome da treba da se suoi sa Gladijom, nego, malo kasnije, sa predsednikom vlade. Na kraju kraje va, to sa predsednikom vlade bilo je u najveoj meri u rukama Sudbine. On je ve raz radio plan, i samo je jo preostalo da se vidi da li e stvari krenuti kako valja. to se, pak, Gladije tie - nije imao nikakav plan. U svakom sluaju, morae da se suoi s njom. Potrudio se da to ravnodu nijim glasom upita: "Kako je gospoa Gladija od jut ros?" "Izgleda da je dobro", odgovori Denil. "Razdragana? Poti tena?" Denil je za trenutak oklevao. "Te ko je procenjivati unutra nje stanje nekog ljudskog bia. Meutim, u njenom pona anju nema nieg to bi ukazivalo na to da se u njoj ne to posebno zbiva." Bejli baci brz pogled prema Denilu, ponovo se upitav i ne nagove tava li rob ot ne to u vezi sa proteklom noi... I jo jednom, odbaci takvu pomisao kao potpuno ne moguu. Uostalom, nije imalo nikakve svrhe prouavati Denilovo lice. Nije imalo ni kakvog smisla blenuti u lice nekog robota u nastojanju da se na osnovu njegovog izraza dokui ta misli - budui da nije ni bilo nikakvih misli, bar u ljudskom znaenju te rei. Bejli izie iz spavae sobe i obazre se za odeom koja ga je ve ekala; posmatrao ju je zami ljeno, pitajui se da li e biti u stanju da je kako valja navue, bez pomoi robota. Oluja i no su pro li, i eleo je da ponovo deluje kao zrela, odrasla osoba, s

posobna da se sama o sebi brine. " ta je ovo?" upita on. U rukama je dr ao dugaku e arpu, operva enu slo enim bojeni m arabeskama. "E arpa", odgovori Denil. "Slu i iskljuivo kao ukras. Stavlja se preko levog ramena i podvezuje na desnom boku. Obiaj je da se nosi za dorukom na pojedinim sve tovima Svemiraca, ali na Aurori ba nije naroito omiljena." "Zbog ega bih je onda stavljao?" "Gospoa Gladija je mislila da e ti dobro pristajati, partneru Elija. Budui, meutim, da se podvezuje na prilino slo en nain, bie mi drago da ti pomognem." Jehosafata mu, pomisli alosno Bejli, ona eli da lepo izgledam... ta li je n aumila? Oh, ne misli na to! "Nije va no", ree on naglas. "Snai u se i sam - s obinim vorom... Ali uj, Denil , trebalo bi da posle doruka odem preko do Fastolfa, da se vidim s njim, Amadirom i predsednikom vlade. Ne znam, meutim, da li e jo neko biti prisutan." "Da, partneru Elija, poznato mi je da ima taj sastanak. Meutim, ni samom m i nije znano da li e tamo biti jo neko." "Onda, u redu", zakljui Bejli, oblaei donje rublje i inei to veoma sporo, kak o ni u emu ne bi pogre io. Pokaza se, meutim, da nije bilo nikakve potrebe da mu rob oti pomognu. "Denile, reci mi ne to o tom predsedniku. Iz video-knjiga sam saznao da je on, ovde na Aurori, neka vrsta najvi eg izvr nog inovnika, ali sam isto tako st ekao utisak da je re o isto poasnom polo aju. Rekao bih, naime, da ne raspola e nikakvo m posebnom vla u." "Pla im se, partneru Elija..." zapoe Denil. iskar se ume a. "Gospodine, ako mi dozvolite da ka em, ja sam mnogo bolje upo znat sa politikom situacijom na Aurori nego prijatelj Denil. Napravljen sam mnogo pre njega. elite li da ja odgovorim da va a pitanja?" "Razume se, iskare. Samo napred." "Kada je, gospodine, na Aurori ustanovljena prva vlada", zapoe iskar pomal o pounim glasom koji je delovao kao da je negde unutar njega odjednom poela da se odmotava neka traka, "namera je bila da najvi i izvr ni inovnik obavlja samo ceremoni jalne du nosti. Trebalo je da prima zvaninike sa drugih svetova, da otvara sve sedn ice vlade i njima predsedava, ali da glasa samo ukoliko su glasovi ravnomerno po deljeni, bez izgleda na razre enje. Meutim, posle Renog spora..." "Da, itao sam o tome", prekide ga Bejli. Bio je to izrazito mutan dogaaj u istoriji Aurore. Nerazmrsiva svaa oko podele hidroelektrine energije dovela je pl anetu do samog ruba graanskog rata. "Nema potrebe da zalazi u pojedinosti." "U redu, gospodine", slo i se iskar. "U svakom sluaju, posle Renog spora svi su bili jednodu ni u uverenju da vi e nikada ne sme doi do spora koji bi mogao ugrozi ti same temelje auroranskog dru tva. Posle toga postao je obiaj da se sve nesuglasi ce razre avaju privatno i bez buke, da se ne iznose pred organe dr avne uprave. I ka da bi, posle toga, stvar bila izneta pred vladu na glasanje, sve bi ve unapred bi lo dogovoreno, tako da je jedna strana uvek dobijala veliku veinu. Kljunu ulogu u svemu tome imao je predsednik vlade. Smatralo se da on tre ba da stoji iznad spora, i njegova mo - koja je, u naelu, gotovo ni tavna, ali u stv arnosti veoma velika - imala je pravu snagu samo u meri u kojoj se on dr ao tog pr avila. Sledstveno tome, svaki predsednik gotovo ljubomorno dr i do svoje nepristra snosti, i sve dotle dok mu to polazi za rukom, on je u osnovi taj koji obino dono si odluke to razre avaju spor u jednom ili drugom smeru." "Hoe da ka e ", prekide ga Bejli, "da e predsednik vlade najpre saslu ati mene, F astolfa i Amadira, i tek potom doneti odluku?" "Najverovatnije. S druge strane, gospodine, mogue je da ostane neodluan i da zatra i jo dokaza, da predlo i da se stvari jo jednom razmotre - ili i jedno i drug o." "A ako predsednik vlade ipak donese odluku, i ona bude nepovoljna po Ama dira, da li e se on takvoj odluci prikloniti - odnosno, da li e joj se i Fastolf p rikloniti, ukoliko bude nepovoljna po njega?" "Ne mora biti. Uvek se javi neko ko ne prihvata odluku predsednika vlade , a obojica, i dr Fastolf i dr Amadiro, sudei prema njihovim postupcima, uporne s u i tvrdoglave osobe. Bez obzira na sve to, veina lanova vlade po pravilu prihvata

predsednikove odluke, kakve god one bile. Sledstveno tome, i dr Fastolf i dr Am adiro - po bilo kog od njih da predsednikova odluka bude nepovoljna - nai e se, pr ilikom glasanja u vladi, u osetnoj manjini." "Koliko je to sigurno, iskare?" "Skoro sasvim sigurno. Predsednik vlade bira se na taj polo aj, po pravilu , na trideset godina, sa moguno u jo jednog izbora, na daljnjih trideset godina. Ukol iko, meutim, tokom glasanja predsednikova preporuka ne bi bila prihvaena, on bi bi o prinuen da istog asa podnese ostavku; time bi se, meutim, stvorila ozbiljna kriza , i vlada bi bila dovedena u situaciju da tra i novog predsednika u uslovima ozbil jnih razmimoila enja. Veoma je malo lanova vlade spremno da se upusti u takav rizik , i stoga su izgledi da se veina izjasni protiv predsednika, imajui u vidu reene po sledice, gotovo ni tavni." "U tom sluaju", primeti Bejli alosno, "izgleda da sve zavisi od predstojeeg sastanka." "Vrlo verovatno." "Hvala ti, iskare." Pomalo utuen, Bejli poku a da sredi misli. inilo mu se da nije bio bez izgle da, a opet, pojma nije imao ta bi Amadiro mogao rei, niti kako bi se predsednik vl ade mogao poneti. Amadiro je bio taj koji je zatra io ovaj sastanak, i mora da je siguran u sebe. Istog asa Bejli se priseti da je ponovo, tonui u san, sa Gladijom u naruju, shvatio - ili je mislio da je shvatio - ili je zami ljao da je shvatio - znaenje s vega to se zbilo na Aurori. Sve mu se uinilo jasnim - oiglednim - izvesnim. I jo jed nom, sve se ponovo rasplinulo, kao da se nikad nije ni javilo. Sa tom mi lju i njegove nade kao da se potpuno izjalovi e. 72. Denil povede Bejlija u prostoriju u kojoj je bio poslu en doruak - delovala je upadljivo intimnije nego uobiajena obedovaonica. Soba je bila mala i jednosta vna, bez ikakvog name taja osim jednog stoia i dve polunaslonjae, i Denil se nije pov ukao ni u kakvo udubljenje. U stvari, u sobi nije ni bilo nikakvog udubljenja i tokom nekoliko minuta Bejli ostade sam, potpuno sam. Potpuno sam, razume se, nije bio, u to je bio ubeen. Roboti bi se smesta pojavili, na najmanji njegov znak. Uprkos tome, bila je to prostorija za dvoje u kojoj robotima nije bilo mesta - soba za (Bejli za asak okleva e da to i sam seb i prizna) ljubavnike. Na stoiu su se nalazile dve gomile neega nalik na palainke; nisu mirisale na palainke, ali im je miris bio veoma prijatan. Dve posudice sa neim nalik na otopl jeni maslac (mada, mo da, uop te nije bila re o maslacu) stajale su pored palainki. Bi lo je tu i jedno lone sa toplim piem, zamenom za kafu, koje je Bejli ve probao i za koje je ustanovio da mu se ne dopada. Gladija ue, krajnje bri ljivo odevena; kosa joj je blistala kao da je tek s tigla od frizera. Za trenutak je zastala, bledo se nasme iv i. "Elija?" Pomalo zateen njenom naglom pojavom, Bejli skoi na noge. "Kako si, Gladija ?" promuca on. Gladija se ni ne osvrnu na njegovu smetenost. Delovala je opu teno, ak razd ragano. "Nemoj brinuti to Denil nije ovde, s nama", ree ona. Potpuno je bezbedan. A to se nas tie..." Ona mu se sasvim pribli i i blago ga dodirnu akom po obrazu - ba k ao to je, jednom, davno, to uinila na Solariji. Veselo se nasmejala. "Bilo je to sve, Elija, to sam onda uinila. Sea li se?" Bejli, bez rei, potvrdno klimnu. "Jesi li dobro spavao? Sedi, dragi." Bejli ponovo sede. "Veoma dobro... Hvala ti, Gladija." Trenutak je oklev ao, a onda odlui da joj ne uzvrati ne no u. "Ne zahvaljuj meni. Spavala sam bolje nego nedeljama unazad, ali to sigu rno ne bi bio sluaj da se nisam izvukla iz tvoje postelje, po to sam se uverila da si vrsto zaspao. Da sam ostala - kao to sam elela - ponovo bih te tokom noi pozvala, a onda bi sigurno ti ostao bez potrebnog odmora." Bejli oseti potrebu da joj uzvrati neim galantnim. "Postoje stvari koje s u va nije od od... odmora", ree on, ali sa takvom kruto u da je to nagna u smeh.

"Jadni Elija", ree ona. "Sav si se pomeo." injenica da je Gladija uoila njegovu pometenost jo ga vi e zbuni. Pripremio s e na kajanje, zgaenost, stid, glumljenu ravnodu nost, suze... na sve, osim na ovakv o njeno neusiljeno ispoljavanje erotske otvorenosti. "Ne oajavaj. Sigurno si gladan. Sino jedva da si ne to pojeo. Unesi u sebe n e to kalorija, i odmah e se oseati bodrije." Bejli se sumnjiavo zagleda u palainke koje i nisu bile palainke. "Oh!" uzviknu Gladija. "Sigurno ni ta slino jo nisi video, ali veruj mi, u p itanju je solarijanska poslastica. Painke! Da bi umeo da ih pripravi kako valja, morala sam da reprogramiram svog glavnog kuvara. Pre svega, morala sam da nabavi m pravo solarijansko bra no, budui da mi sa auroranskim vrstama ni ta ne bi uspelo. P ainke su, zna , nadevene. U stvari, postoji na hiljade nadeva koji se mogu staviti u njih, ali ovo to sam stavila smatram najboljim i sigurna sam da e se i tebi dopa sti. Neu ti rei o emu je re, osim da ima i malo kesten-pirea i meda... Ali probaj, p a mi reci ta misli . Mo e jesti i prstima, ali pripazi kako uzima zalogaje." Ona uze jednu painku, ovla je dr ei palevima i srednjim prstima obeju aku, a on da lagano odgrize komadi, oblizav i jezikom polu itki nadev koji stade da curi. Bejli ju je opona ao. Painka je bila vrsta na dodir, i ne previ e topla da je ne bi mogao dr ati. On oprezno stavi jedan njen kraj u usta, ali istog asa ustanovi da mora sna nije da zagrize. vrsta pokorica se slomi i Bejli oseti kako mu se nade v razliva po akama. "Previ e si sna no zagrizao, i uzeo preveliko pare", objasni mu Gladija i urno mu dodade ubrus. "Poli i to sada. U stvari, painke se i ne mogu jesti a da se ovek sav ne uma e. Po pravilu, ovek ih jede nag, pa se potom istu ira." Pomalo oklevajui, Bejli oliza nadev i na licu mu se istog asa javi reit izr az. "Dopada ti se, je li?" upita ga Gladija. "Izvrsno je", slo i se Bejli i nastavi da lagano otkida male zalogaje. Pain ke nisu bile suvi e slatke, i inilo se da se naprosto rastapaju pri dodiru s nepcim a. Gotovo da nije ni bilo potrebno gutati zalogaje. Pojeo je tri painke, i jedino ga stid sprei da ne zatra i jo . Lagano je obliz ivao prste, izbegavajui da se koristi ubrusom, kako ni najmanji deli ne bi protraio . "Stavi prste i ake u ispira, Elija", ree Gladija i pokaza mu kako da to ura di. Posude s 'istopljenim maslacem', oigledno su imale potpuno drugaiju namenu. Bejli postupi kako mu je reeno, a potom osu i ake. Prinev i ih potom pod nos, ustanovio je da na njima nema ni traga ikakvom mirisu. "Osea li se nelagodno, Elija, zbog onoga to se dogodilo pro le noi?" upita ga ona. "Je li to sve to osea ?" ta ovek da na to ka e? pomisli Bejli. Ipak, na kraju, on potvrdno klimnu. "Bojim se da je tako, Gladija. Razum e se, to ni izdaleka nije sve to oseam, ali jesam pometen. Razmisli i sama. Ja sam Zemljanin i ti to dobro zna ; meutim, privremeno si tu injenicu potisnula, i 'Zemlj anin' je za tebe u ovom asu samo troslo na imenica li ena svakog znaenja. Pro le noi oset ila si sa aljenje prema meni zbog tegoba koje sam imao s olujom, i ispoljila si pr ema meni oseanja kakva bi ispoljila prema nekom detetu, i - ispoljavajui prema men i toplinu koja je, mo da, bila pojaana i gubitkom koji si do ivela - do la mi u postelj u. Ali to e te proi - iznenauje me da se to ve nije dogodilo - i tada e se prisetiti d a sam samo Zemljanin, i osetie stid, poni enje, osetie se uprljanom. Zamrzee me zbog on ga to sam ti uinio - a ja ne elim da me mrzi ... Ne elim da me mrzi , Gladija." (Ukoliko je izgledao nesrean onoliko koliko se oseao, mora da je zaista izgledao nesreno.) Mora da je ba tako bilo, jer Gladija ispru i aku i vrsto ste e njegovu. "Neu te mrzeti, Elija. Zbog ega bih te mrzela? Nisi mi uinio ni ta to bih ti mogla zameriti. Zapravo, ja sam ne to uinila tebi, i do kraja ivota biu srena to sam tako postupila. Pr e dve godine, Elija, oslobodio si me jednim pukim dodirom, i pro le noi ponovo si t o uinio. Pre dve godine mi je bilo potrebno da shvatim da mogu osetiti elju - a pr o le noi, Elija, bilo mi je va no da shvatim da, posle Jandera, mogu ponovo osetiti t u elju... Elija, ostani sa mnom. Bilo bi to..." On je prekinu, krajnje ozbiljna lica. "Ali Gladija, kako? Moram se vrati ti na svoj svet. Tamo me ekaju du nosti i obaveze, a ti ne mo e poi sa mnom. Ne bi, nap

rosto, mogla iveti ivotom kakvim se ivi na Zemlji. Umrla bi od zemaljskih bole tina ukoliko te, prethodno, ne bi dokrajili gu ve i boravak u zatvorenom prostoru. To t i je sigurno jasno." "Razume se, Elija, da mi je jasno", odvrati Gladija uzdahnuv i. "Ipak, sig urna sam da ne mora odmah da poe natrag." "Mo da e mi predsednik vlade, pre isteka jutra, nalo iti da napustim Auroru." "Ne, nee se to dogoditi", usprotivi se Gladija ustro. "Nee mu to dopustiti.. . A ukoliko, ipak, do toga doe, mo emo da odemo na neki drugi svet Svemiraca. Ima i h na desetine, i mo emo da biramo. Znai li ti Zemlja toliko, da ne bi bio u stanju da ivi na nekom od svetova Svemiraca?" "Mogao bih okoli iti, Gladija, i uveravati te da mi ni na jednom od svetov a Svemiraca ne bi dozvolili da na njemu sagradim svoj stalni dom - a ti i sama z na da je tako. Prava istina je, meutim, da mi Zemlja toliko mnogo znai da bih se, ak i kada bi mi neki od svetova Svemiraca dozvolio da se na njemu nastanim, ipak n a nju vratio... ak i po cenu da te moram napustiti." "I nikad nee ponovo doi na Auroru? Nikad se vi e neemo videti?" "Ukoliko bude prilike, sigurno u doi", odgovori Bejli, iskreno elei da tako bude. "I ne samo jednom, ve bezbroj puta, veruj mi. Ali kakvog bi imalo smisla da ti to obeam? I samoj ti je jasno da je malo verovatno da e me ponovo pozvati ovam o. A jasno ti je i da ne mogu ponovo doi bez poziva." "Ne elim da poverujem u to, Elija", odvrati Gladija tihim glasom. "Gladija, nemoj biti nesrena", ree Bejli. "Dogodilo nam se ne to divno, ali postoji jo divnih stvari koje stoje pred tobom - mno tvo, itavo bogatstvo divnih stv ari, iako ne i ono isto to se nama dvoma dogodilo. ivi u i ekivanju tih drugih divnih stvari." Gladija je utala. "Gladija", upita je Bejli sa prizvukom urbe u glasu, "da li iko zna ta se meu nama dogodilo?" Ona ga pogleda, i izraz povreenoti minu joj licem. "Zar se toliko stidi ?" "Razume se da se ne stidim onoga to se dogodilo. Ali to bi moglo imati ne ugodne posledice po oboje. O tome bi se poelo govorkati. Zahvaljujui onoj blesavoj hipertalasnoj drami, u kojoj je na iskrivljen nain prikazan na odnos, nas dvoje i dalje predstavljamo ljude pogodne da se nau u televestima... Jedan Zemljanin i j edna Solarijanka! Ukoliko postoji i najmanji nagove taj da se meu nama... rodila lj ubav, vest o tome dopree do Zemlje brzinom svetlosti." Gladija izvi obrve, i lice joj poprimi gospodstven izraz. "A na Zemlji e smatrati da si se ponizio? Jer si se upustio u polni odnos s nekim ispod svog po lo aja?" "Ne, svakako da ne", odgovori Bejli s prizvukom nelagodnosti, dobro znaj ui da e ba takvo biti gledi te milijardi itelja Zemlje. "Da li ti je palo na pamet da bi i moja ena mogla za to saznati? Zna , o enjen sam." " ta ako sazna? ta onda?" Bejli duboko udahnu vazduh. "Ne shvata . Zemljani se razlikuju od Svemirac a. Bilo je razdoblja u na oj istoriji kada su pojmovi o seksu bili prilino rasteglj ivi - bar na nekim mestima i u nekim dru tvenim slojevima. Ali ovo sada nje nije jed no od takvih vremena. Zemljani danas ive u zbijenim skupinama, i pod takvim okoln ostima neophodna je prava puritanska etika da bi porodini sistem uop te mogao opsta ti." "Hoe da ka e da svako ima samo po jednog ivotnog saputnika, i nikog vi e?" "Ne..." odgovori Bejli. "Da budem iskren, nije ba sasvim tako. Ali itekak o se vodi rauna o tome da se odstupanja od toga previ e ne razgla avaju, tako da svak o mo e... mo e..." "Da se, naprosto, pretvara da mu ni ta o tome nije poznato?" "Tako je, ali u na em sluaju..." "Sve e postati do te mere javna stvar, da se vi e niko nee moi pretvarati da o tome ni ta ne zna - i tvoja e se ena razgneviti i napustiti te." "Ne, nee me napustiti, ali e biti povreena, to je jo gore. A ja u se stideti, kao i moj sin. Moj dru tveni polo aj e usled toga trpeti, i... Gladija, ukoliko to ne shvata , onda, jednostavno ne shvata . Ipak, obeaj mi da o nama dvoma nee otvoreno gov

oriti, onako kako se to ini ovde na Aurori." Bejli je i te kako bio svestan da je ono to je govorio moralo zvuati vi e nego bedno. "Ne misli valjda, Elija, da se poigravam tobom", odgovori Gladija zami ljen o. "Bio si dobar prema meni, i ja ne elim da se lo e ponesem prema tebi. Ipak" - on a, pri tom, nemono ra iri ruke - "va i mi se obiaji zaista ine besmisleni." "Izvan svake sumnje je tako. Ipak, moram im se prikloniti - ba kao to je i s tobom bio sluaj na Solariji." "Da..." Lice joj se smrknu pri navali uspomena. "Oprosti mi, Elija", dod ade ona. "Izvinjavam ti se, stvarno i iskreno. elela sam ne to to ne mogu imati, i s ada se praznim na tebi." "U redu je, Gladija." "Ne, nije u redu. Molim te, Elija, moram ti ne to objasniti. ini mi se da n e shvata sasvim ta se dogodilo pro le noi. Hoe li te jo vi e zbuniti ako ti ka em da ja atam?" Bejli se na trenutak upita kako bi se D esi oseala i ta bi uinila da je mogla uti ovaj razgovor. Bilo mu je, razume se, sasvim jasno da je ovog asa njegov um t rebalo da bude zabavljen susretom sa predsednikom vlade koji mu je neposredno pr edstojao, a ne vlastitim branim dilemama. Trebalo je da razmi lja o opasnosti koja se nadnela nad Zemlju, a ne o svojoj eni, ali kako su stvari stajale, ipak je mis lio o D esi. "Po svoj e prilici biti tako", odgovori on. "Ipak, reci ta si htela." Gladija pomeri stolicu, ne smatrajui potrebnim da pozove nekog od svojih robota da to uini umesto nje. Bejli je nervozno i ekivao da pone, ne ponudiv i se da jo j pomogne. Gladija postavi stolicu bli e njemu, suelice, tako da ga je, kada je sela, mogla gledati pravo u lice. Potom ispru i svoju tanu nu ruku i stavi aku u njegovu, i oseti kako je njegova aka ste e. "Vidi i sam", zapoe ona, "da vi e uop te ne zazirem od dodira. Veoma sam dalek o od onih dana kada sam se, pa i to samo na trenutak, usudila da te dodirnem po obrazu." "Tano, Gladija, ali ovo sada - je li tako? - nema toliko znaaja kao onaj o vla ni dodir?" Ona potvrdno klimnu. "Ne, nema onoliki znaaj, ali mi se ipak dopada. Misl im, zapravo, da je to veliki napredak za mene. To to se tada sve u meni preokrenu lo, zahvaljujui samo jednom ovla nom dodiru, veoma dobro pokazuje koliko sam, i kol iko dugo, nenormalno ivela. Sada stvari stoje mnogo bolje. Dozvoljava li mi da ti ka em kako to? Ovo to sam rekla samo je uvod." "Reci mi." " elela bih da smo u krevetu i da nas obavija tama. ini mi se da bih onda m ogla mnogo slobodnije da govorim." "Ali mi sedimo ovde, Gladija, i dan je. Ipak, nastavi." "Da... Na Solariji, Elija, kao to ti je poznato, o stvarima seksa nije se govorilo." "Da, poznato mi je." "Nisam nikad do ivela seksualno uzbuenje, u pravom smislu te rei. U nekoliko navrata - samo u nekoliko - mu mi je pri ao, ali samo iz oseanja du nosti. Ne bih mog la da ti opi em na ta je to liilo, ali sam sigurna da e mi poverovati ako ti ka em da je , kada se samo setim, bilo gore nego da nismo imali nikakav odnos." "Verujem ti." "Ali znala sam ta je pravi seksualni odnos. itala sam o tome. Ponekad sam o tome razgovarala sa drugim enama, i sve su se one pretvarale da je re o odvratno j du nosti koju Solarijanci moraju ispunjavati. One koje su, zahvaljujui pravu koje im je pripadalo, imale mogunost da dobiju dete, bile su naprosto odu evljene to su zauvek sa sebe skinule obavezu seksualnog odnosa." "Jesi li im poverovala?" "Razume se da jesam. Nikad ni ta drugo nisam ni ula od njih, a ono nekoliko nesolarijanskih izve taja o tome koje sam imala priliku da proitam bili su prokaza ni kao gruba izvitoperenost. I u to sam poverovala. Moj suprug na ao je jednom pri likom kod mene neke knjige - nazovimo ih, uslovno, pornografskim - i smesta je n aredio da se uni te. Kao to ti je i samom poznato, ljude mo e navesti da u sva ta poveru

ju. Stoga mislim da su Solarijanke odista verovale u ono to su govorile i da su o dista mrzele seksualne odnose. U svakom sluaju, zvuale su iskreno, i ubedile su me da sa mnom sigurno ne to u asno nije u redu, samo zato to sam ispoljavala radoznalos t za te stvari - neko udno oseanje koje ni sama nisam umela da odgonetnem." "U to vreme nisi koristila robote da, u tom smislu, sebi pomogne ?" "Ne, to mi ni na pamet nije palo. Uostalom, kao ni bilo kakvu pogodnu sp ravicu. Povremeno bi do mene doprla aputanja o takvim stvarima, ali sa takvim u asa vanjem - ili bar, glumljenim u asavanjem - da ni u snu nisam pomi ljala da ne to slino probam. Razume se, imala sam erotske snove i povremeno mi se dogaalo ne to za ta dan as, kada se toga prisetim, mislim da je bio nagove taj orgazma, i to bi me uvek bu dilo. Razume se, nikada to nisam razumela, niti sam se usuivala da o tome govorim . U stvari, stidela sam se. to je jo gore, pla ila sam se u itaka koje su mi takvi sno vi donosili. A onda, kao to zna , do la sam na Auroru." "Ve si mi to rekla. Polni odnosi s Aurorancima nisu te zadovoljili." "Tako je. ak sam poela da mislim da su, na kraju krajeva, Solarijanci ipak bili u pravu. Ti polni odnosi nisu bili ni nalik na moje snove. Sve do Jandera ni ta nisam shvatala. Nije polni odnos to to imaju ovde na Aurori; pre bi se moglo rei da je posredi neka vrsta... koreografije. Svaki korak podreen je pravilima - o d pristupa, do razdvajanja. Nema tu nieg neoekivanog, nieg nepredvidljivog. Na Sola riji, budui da seksa nije ni bilo, ni ta se nije ni davalo, ni primalo. Na Aurori, pak, seksualni odnos bio je do te mere uhodana stvar, da se, na kraju, takoe ni ta nije ni davalo, ni primalo. Shvata li?" "Nisam ba siguran da shvatam, budui da nikad nisam imao polni odnos sa nek om Aurorankom, odnosno, kad smo ve kod toga, da nikad nisam bio u ko i nekog Aurora nca. Ipak, nema potrebe da zalazi u pojedinosti. Imam, iako samo maglovitu, preds tavu o tome ta eli da ka e ." "Sve ovo te veoma zbunjuje, je li tako?" "Ne toliko da ne bih bio u stanju da te pratim." "A onda sam dobila Jandera i nauila kako da se njime koristim. On nije bi o poput auroranskih mu karaca. Njegov jedini cilj, njegov jedini mogui cilj, bio je da mi pru i u itak. Davao je i primao, i po prvi put, seksualni odnos do ivljavala sa m onako kako ga jedino valja do ivljavati. Da li to shvata ? Mo e li zamisliti ta je znai lo iznenada shvatiti da nisi lud, ili izopaen ili posuvraen, ili naprosto, da ne g re i - shvatiti, konano, da si ena i da u seksualnom odnosu ima odgovarajueg partnera?" "ini mi se da sam u stanju da to zamislim." "A onda, odjednom, posle samo kratkog vremena, sve to izgubiti? Mislila sam... pomi ljala sam... da je svemu kraj. Kao da sam bila osuena na lagano umiranj e. Sve je i lo u prilog tome da, tokom brojnih narednih decenija, vi e nikad, ni sa kim, neu uspostaviti zadovoljavajuu seksualnu vezu. Ali uspostaviti je uprkos svim izgledima, a onda ponovo sve izgubiti i vratiti se u ni tavilo - to je ono to mi s e ini nepodno ljivim... Shvata li, sada, koliko mi je va na bila protekla no s tobom?" "Ali Gladija, zbog ega ba ja? Zbog ega ne neko drugi?" "Ne, Elija, morao si to biti ti. Do li smo po tebe i na li te, iskar i ja, po tpuno bespomonog. Istinski bespomonog. Nisi bio bez svesti, ali nisi bio ni u stan ju da vlada svojim telom. Morali smo te podii, poneti i smestiti u vozilo. Bila sa m prisutna kada smo te zagrejali i povratili, okupali i osu ili - sasvim bespomonog . Roboti su sve to obavili sa zadivljujuom pomno u, brinuli su o tebi i nastojali da ti se ni ta ne desi - ali bez ikakvih stvarnih oseanja. S druge strane, ja sam sve to posmatrala i oseala." Bejli pognu glavu, grickajui usne pri pomisli na takvo javno izlaganje sv oje bespomonosti. U ivao je u svemu tome, tada; ali ovog asa nije mu bio nimalo prij atan oseaj da je pod takvim okolnostima bio izlo en tuim pogledima. " elela sam da sve to sama obavim", nastavi Gladija. "Mrzela sam robote to su za sebe zadr ali pravo da ne no postupaju s tobom - i da daju. I razmi ljajui o tome kako bih volela da sve to sama obavim, osetila sam kako seksualna udnja raste u meni - bilo je to ne to to nisam osetila jo od Janderove smrti... A onda mi je sinul o da je, u mom jedinom uspe nom seksualnom odnosu, ono to sam pru ala trebalo da bude i prihvaeno. Jander mi je pru ao sve to god bih po elela, ali nikad ni ta, za uzvrat, n ije uzimao. Nije ni bio sposoban za tako ne to, budui da mu je jedino zadovoljstvo bilo da meni pru i u itak. Opet, s druge strane, nikad mi nije palo na pamet da daje

m, budui da sam odrasla meu robotima i znala da oni ne mogu ni ta primiti. I dok sam te posmatrala, shvatila sam da sam upoznala samo jednu stranu seksualnog odnosa, i stoga sam oajniki po elela da upoznam i njegovu drugu stranu. P osle toga, tokom veeri, za stolom, dok si jeo supu, stekla sam utisak da si se op oravio; ponovo si delovao sna no. Dovoljno sna no da izie u susret mojoj udnji. I budui da sam iskusila pomenuto oseanje prema tebi dok su se starali o tebi, nisam se vi e bojala to si sa Zemlje; bila sam spremna da se prepustim tvojim zagrljajima. elel a sam to, iz sve snage. Ipak, ak i dok sam ono stajala u tvom naruju, osetila sam se ponovo kao gubitnik. Jer sam ponovo uzimala ne dajui ni ta zauzvrat. A onda si mi rekao: 'Gladija, molim te, moram da sednem.' Oh, Elija, bil a je to mo da najlep a stvar koju si mi ikad rekao!" Bejli oseti kako ga obliva rumenilo. "Tada sam se zbog toga oseao krajnje neprijatno. Mislim, zbog priznanja vlastite slabosti." "Bilo je to, meutim, ba ono to mi je bilo potrebno. Gotovo sam pomahnitala od udnje. Naterala sam te da ode u krevet, a onda ti se pridru ila, i po prvi put u i votu, ja sam bila ta koja daje. Nisam ni ta uzimala. Tako sam se oslobodila Jander ovih ini; shvatila sam da, zapravo, ni on nije bio re enje za mene. Treba i pru ati i uzimati, oboje... Elija, ostani sa mnom." Bejli odmahnu glavom. "Gladija, ak i kada bih rascepio svoje srce nadvoje , to ne bi bilo mogue. Ne mogu da ostanem na Aurori. Moram se vratiti na Zemlju. A ti, opet, ne mo e poi sa mnom." "Elija, a ta ako ipak mogu s tobom na Zemlju?" "Zbog ega, uop te, govori takve luckaste stvari? ak i kada bi po la, ja bih brz o ostario i uskoro ti postao beskoristan. Kroz dvadeset, najvi e trideset godina, ja u biti starac, mo da ve i pokojnik, dok se ti jo decenijama nee ni za dlaku izmeniti ." "Ali Elija, upravo sam na to i mislila. Na Zemlji bi me zakaila neka od v a ih bolesti, i ubrzo bih i ja ostarila." "Nemogue je da to stvarno eli ! Pored toga, starost nije nikakva zaraza. Nap rosto, veoma bi se brzo razbolela, i umrla. Gladija, treba da nae nekog drugog." "Nekog Auroranca?" Gladija prezrivo mrknu. "Mo e ga poduiti. Sada, kada zna kako se i daje i prima, naui i njega kako da to ini." "Ako bih poku ala da ga poduim, da li bi mogao da naui?" "Neki meu Aurorancima bi to bili u stanju. Siguran sam da bi bili u stanj u. Ima toliko vremena na raspolaganju, i siguran sam da e nekog pronai. Eto..." (Ne, pomisli on, ne bi bilo uputno pominjati sada Gremionisa; ipak, ukoliko joj pris tupi... manje poslovno i sa vi e odlunosti...) Gladija kao da se zamislila. "Misli li, stvarno, da bi to bilo mogue?" Pot om ga ponovo pogleda svojim sivoplavim, zamagljenim oima. "Oh, Elija, sea li se iega to se dogodilo pro le noi?" "Moram priznati", odvrati Bejli pomalo alosno, "da se poneeg seam tek kao k roz izmaglicu." "Da se zaista sea , ne bi eleo da me ostavi ." "Ne elim da te ostavim tek tako, Gladija, bez ikakvog razloga. Naprosto, moram to uiniti." "Posle svega", primeti Gladija, "delovao si tako spokojno, tako smireno. Le ala sam sklupana kraj tebe i slu ala kako ti srce udara, najpre brzo a onda sve s porije i sporije, osim kada si se ono naglo uspravio. Sea li se toga?" Bejli se pomeri, udaljiv i se malo od nje, a onda se ustro zagleda u nju. " Ne, ne seam se. ta time hoe da ka e ? ta sam to uinio?" "Rekla sam ti. Odjednom si se uspravio." "Da, ali ta jo ?" Srce je poelo estoko da mu otkucava, mahnito kao onog trenu tka pro le noi, pre no to mu je do la u postelju. Tri puta mu se javilo ne to nalik na n epobitnu istinu, i dva puta mu se to dogodilo kada je bio sasvim sam. Trei put, m eutim, pro le noi, Gladija je bila pokraj njega. Imao je, dakle, svedoka. "Ni ta vi e, odista", odgovori Gladija. Ja sam te samo upitala: ' ta ti je, El ija?', ali ti nisi obratio pa nju na moje rei. Samo si rekao: 'Najzad! Tu smo!' Nis i ba govorio razgovetno, i oi su ti bludele. Delovao si pomalo zastra ujue." "Je li to sve to sam rekao, Gladija? Jesam li rekao jo ne to?"

Gladija se namr ti. "Ne seam se. Ali malo potom si ponovo legao i rekao: 'N e pla i se, Elija. Ne pla i se. Sada si na vrstom tlu'. I ja sam te onda blago lupnul a, ti si se prome koljio i usnuo - i zahrkao... Nikada jo nikoga nisam ula da hre, al i na osnovu opisa, sudim da je ba to bilo u pitanju." Oito ju je zabavljalo seanje na to. "Slu aj me, Gladija. ta sam rekao? 'Najzad! Tu smo!' Ali jesam li rekao o em u je re?" Gladija se ponovo namr ti. "Ne... Ne seam se... Ali ekaj... Rekao si jo ne to, ali veoma tihim glasom. Rekao si: 'On se tamo na ao prvi'." "'On se tamo na ao prvi'... To sam rekao?" "Da. Pretpostavila sam da misli na to kako je iskar stigao do tebe pre oni h robota; da poku ava da odagna strah da te ne odvuku - da, naprosto, ponovo pro ivlja va ono to se tokom oluje de avalo s tobom. Tako je! Zato sam te i lupnula i nekoliko ti puta rekla: 'Ne pla i se, Elija. Sada si bezbedan'! Govorila sam ti to sve dok se nisi smirio." "'On se tamo na ao prvi... Stigao je prvi...' Neu to ovog puta zaboraviti. Gladija, hvala ti za proteklu no. I hvala ti za ovaj jutro nji razgovor." "Ne shvatam zbog ega je sada toliko va no spominjati da se iskar tamo prvi n a ao", primeti Gladija. "Tako se, naprosto, dogodilo. Zna to dobro i sam." "Ne verujem da je re o tome. Mora biti u pitanju ne to to mi ni samom jo nije jasno, ali to mi se javlja u stanju potpune umne opu tenosti." "Ali u tom sluaju, od kakvog je to znaaja?" "Ni sam nisam siguran, ali ako sam to rekao, mora biti od nekakvog znaaja . Preostao mi je jo samo jedan sat da dokuim ta je u pitanju." On ustade. "Morau da krenem." Bejli naini nekoliko koraka prema vratima, ali Gladija pohita za njim i o besi mu se oko vrata. "Saekaj, Elija." Bejli je asak oklevao, a onda pognu glavu i poljubi je u usta. Nekoliko d ugih trenutaka, ostali su tako vrsto zagrljeni. "Hou li te ponovo videti, Elija?" "Ne bih mogao da ti to obeam", odgovori Bejli alosno. "Ipak, nadam se." On se okrenu i izie da potra i Denila i iskara, kako bi obavio poslednje pri preme za predstojee suoavanje. 73. Tu no raspolo enje nije napu talo Bejlija dok je lagano koraao preko travnjaka prema Fastolfovoj kui. Roboti su koraali pored njega. Denil je delovao opu teno, ali je iskar koji je i dalje bio pod pritiskom izdatih naloga o koje nije mogao da se oglu i, nastav ljao budno da motri okolinu. "Denile", upita Bejli, "kako se zove taj predsednik vlade?" "Ne bih znao da ti ka em, partneru Elija. Povremeno, kada su ga pominjali u mom prisustvu, nazivali su ga iskljuivo 'predsednik'. Treba ga oslovljavati sa 'Gospodine predsednie'." "Zove se Rutilan Horder, gospodine", ume a se iskar, "ali mu se ime nikad n e pominje u zvaninim prilikama. Koristi se samo titula, sa ciljem da se naglasi k ontinuitet vlasti. Ljudi koji dr e taj polo aj dr e ga, pojedinano, samo na odreeno vrem e, ali izraz 'predsednik' nikada se ne menja." " to se sada njeg predsednika tie - koliko mu je godina?" "Ve je dosta star, gospodine. Sada mu je tri stotine trideset prva", odgo vori iskar, kao da iznosi neki statistiki podatak. "Da li ga zdravlje slu i?" "Nije mi poznato ni ta, gospodine, to bi govorilo suprotno." "Ima li neku posebnu, linu karakteristiku, sa kojom bi trebalo da budem u poznat, radi boljeg snala enja?" To pitanje kao da natera iskara da zastane. "Te ko mi je da vam na to odgov orim, gospodine", ree on posle kraeg premi ljanja. "Ovo mu je drugi izborni rok. Sma traju ga vrlo efikasnim predsednikom, koji se mnogo trudi i posti e veoma dobre re zultate." "Je li plahovit? Odmeren? Voli li da se prsi? Je li strpljiv?"

"Moraete to sami da procenite, gospodine", odgovori iskar. "Partneru Elija", ume a se Denil, "predsednik se postavlja iznad svih stra naka. Polo aj koji zauzima, prema definiciji, zahteva od njega da bude prema svima obziran i pravedan." "Siguran sam da je tako", promrmlja Bejli, "ali definicije su puka apstr akcija, ba kao i re 'predsednik', dok su pojedinani predsednici - ljudi sa imenom i prezimenom - stvarni, sa mozgovima i oseanjima s kojima se valja nositi." Bejli odmahnu glavom. Njegov vlastiti um, mogao bi se u to zakleti, bio je isto tako i te kako stvaran. Po to se tri puta na ao nadomak neega, i po to mu je to 'ne to' ve tri puta izmaklo, sada se nalazio suoen sa vlastitim reima, to ih je izgov orio u asu kada mu je misao o tome minula umom. Ipak, to mu jo nije bilo od pomoi. 'Na ao se tamo prvi'. Ko se to na ao prvi, na licu mesta? I kada? Bejli na to nije imao odgovor. 74. Fastolf je saekao Bejlija na vratima svoje kue. Iza njega je stajao robot koji je delovao krajnje nerobotski uznemiren, kao da nije bio u stanju da valjan o pozdravi posetioca to ga je duboko uznemiravalo. (ovek naprosto nije mogao odoleti da u pona anju robota ne tra i obrasce ljud skog pona anja. Verovatno nije bila u pitanju nikakva uznemirenost - niti oseanje ve samo neznatno kome anje u pozitronskim kolima proisteklo iz injenice da mu je na lo eno da pozdravi i pregleda sve posetioce, a nije mogao da obavi tu du nost ako pr ethodno ne odgurne u stranu Fastolfa, to takoe nije mogao da uini, osim u sluaju pre ke potrebe. Kretnje su mu, stoga, od samog poetka bile pogre ne, to je njegovom pona a nju davalo privid uznemirenosti.) Bejli zatee sebe kako odsutno posmatra robota, i kako uz velike pote koe skr ee pogled ka Fastolfu. (Stalno je mislio je na robote, ni sam ne znajui zbog ega.) "Milo mi je to vas ponovo vidim, dr Fastolfe", ree on i ispru i ruku. Posle susreta sa Gladijom, bilo mu je te ko da dr i na umu da Svemirci nisu ba voljni da st upaju u fiziki dodir sa jednim Zemljaninom. Fastolf je trenutak oklevao, a onda, po to je uglaenost ipak prevladala nad oprezno u, prihvati Bejlijevu ispru enu aku, zadr a je ovla i nakratko u svojoj, a onda je pusti. "Meni je jo milije to vas vidim, gospodine Bejli. Veoma me je uznemirilo ono to vam se dogodilo pro le veeri. Nije to bila neka naroito sna na oluja, ali prihv atam da se jednom Zemljaninu morala uiniti pora avajuom." "Znai, poznato vam je ta se dogodilo?" "Denil i iskar podneli su mi iscrpan izve taj, sa svim pojedinostima. Istin a, mnogo bih se bolje oseao da su vas doveli ovamo, ali se njihova odluka temelji la na injenici da je do kvara na vozilu do lo na mestu bli em Gladijinom imanju, da s te im dali izriito nareenje, kao i da ste Denilovu bezbednost pretpostavili svojoj vlastitoj bezbednosti. Nadam se da me nisu pogre no obavestili?" "Ne, nisu. Prinudio sam ih da me tamo ostave." "Da li je to ba bilo mudro?" Fastolf povede Bejlija unutra i pokaza mu na jednu naslonjau. Bejli sede. "inilo mi se najrazumnijim da tako postupim. Bili su nam za p etama." "To mi je i iskar rekao. Saop tio mi je, takoe..." Bejli ga prekide. "Molim vas, dr Fastolfe. Imam veoma malo vremena i mor am vam postaviti neka pitanja." "Samo napred, izvolite", smesta se slo i Fastolf svojom neizbe nom, uobiajeno m uglaeno u. "Pria se da svoj rad na istra ivanju delovanja mozga pretpostavljate svemu drugom, i da ste..." "Molim vas, gospodine Bejli, dozvolite mi da sam zavr im... Dakle, da neu d ozvoliti da mi se pri tom i ta isprei, da sam vi e nego bezobziran, da sasvim prenebr egavam pitanje moralnosti ili zla, da me ni ta nee zaustaviti, da u pribei svakom izg ovoru - i sve to u ime svog rada." "Ba tako." "Ko vam je sve to rekao, gopodine Bejli?" upita Fastolf.

"Ima li to ikakvog znaaja?" "Mo da i nema. Mada nije te ko pogoditi. Moja kerka Vasilija. Siguran sam u t o." "Mo da", lagano odvrati Bejli. "Meutim, ono to mene zanima jeste da li je ta kva procena va eg karaktera ispravna." Fastolf se alosno nasme i. "Oekujete li od mene iskren odgovor na pitanje o mom karakteru? Optu be kojima me zasipaju nisu sasvim neistinite. Zaista svoj rad smatram va nijim od svega drugog, i nesumnjivo sam sklon da zarad njega sve drugo r tvujem. Nema, takoe, nikakve sumnje da se ne bih ni osvrnuo na uobiajeno shvatanje morala ili zla, ukoliko bi mi se ono ispreilo na putu... Stvar je, meutim, u tome to to ne inim. Naprosto, nisam u stanju da sebe nagnam na to. A naroito odluno opov rgavam optu bu, ako ju je iko izneo, da sam Jandera ubio zato to bi to moglo, na bi lo koji nain, dovesti do napretka u mojim istra ivanjima. To, naprosto, nije istina . Nisam ubio Jandera." "Predlo ili ste mi da se podvrgnem psihikoj sondi", primeti Bejli, "kako bi ste od mene dobili neka obave tenja koja, inae, na drugi nain nisam u stanju da izvue m iz svog uma. Nije li vam, ipak, palo na pamet da biste, podvrgavajui sebe psihik oj sondi, mogli veoma lako dokazati svoju nevinost?" Fastolf zami ljeno klimnu. "Pretpostavljam da vam je Vasilija rekla da moj e odbijanje da se tome podvrgnem predstavlja nedvosmislen dokaz moje krivice. Ip ak, nije tako. Podvrgavanje psihikoj sondi nije bezopasno, ni ta manje ne zazirem o d toga od vas. Ipak bih, uprkos svim svojim strahovima, pristao da se podvrgnem ispitivanju putem sonde, kada ne bih znao da moji protivnici upravo to najvi e pri e ljkuju. Sporili bi i dalje da sam nevin, budui da psihika sonda nije ba do te mere pouzdan ureaj, da mo e da pru i dokaze koji bi se morali smatrati bespogovornim. Meuti m, ono to bi sigurno dobili kada bi se ja podvrgao psihikoj sondi, jesu obave tenja o teoriji i nainu izrade ovekolikih robota. To je ono ega oni nastoje da se domognu , i to je, upravo, ono to ne nameravam da im dam." "Vrlo dobro", ree Bejli. Hvala vam, dr Fastolfe." "Nema na emu", odvrati Fastolf. "A sada, ako mi dozvolite vratio bih se n a na maloprea nji razgovor. iskar me je obavestio da su vas, po to ste ostali sami, spo pali neki neobini roboti. Bar ste pominjali, prilino nepovezano, neke udne robote p o to su vas na li bez svesti u oluji." "Tano, dr Fastolfe, neki udni roboti zaista su me spopali. Meutim, po lo mi j e za rukom da ih obmanem i da ih uputim natrag, ali sam, isto tako, smatrao uput nim da se udaljim od vozila, radije nego da tamo saekam njihov povratak. Mogue je, meutim, da mi misli ba nisu bile sasvim bistre kada sam se na to odluio. iskar smat ra da je upravo to bio sluaj." Fastolf se nasme i. " iskarova gledi ta esto su veoma upro ena. Imate li ikakvu pr edstavu o tome iji su to roboti mogli biti?" Bejli se nelagodno prome kolji, ali inilo se da mu nikako ne uspeva da pron ae najugodniji polo aj. "Da li je predsednik ve stigao?" upita on. "Ne, nije, ali bie ovde kroz nekoliko trenutaka. Takoe i Amadiro, ef Instit uta, s kojim ste se, kako mi roboti reko e, jue sreli. Nisam ba siguran da vam je to bilo pametno. Oigledno ste ga naljutili." "Morao sam da ga vidim, dr Fastolfe. Meutim, nisam stekao utisak da se na ljutio." "To ni ta ne znai kada je Amadiro u pitanju. Zbog, kako ree, va ih kleveta i n eprihvatljivog blaenja njegovog profesionalnog ugleda, prinudio je predsednika da se ume a." "U kom smislu?" "Du nost predsednika je da uprilii sastanak zavaenih strana i da poku a da izn ae kompromisno re enje. Ukoliko bi Amadiro izrazio elju da se sretne sa mnom, predse dnik mu, po prirodi stvari, to ne bi mogao odbiti, a jo manje zabraniti. Morao je , dakle, upriliiti tra eni sastanak, i ukoliko Amadiro bude u stanju da podnese dov oljno dokaza protiv vas - a nije nimalo te ko nai dokaze protiv nekog Zemljanina to bi onda moglo znaiti kraj istrage." "Mo da, dr Fastolfe, imajui u vidu koliko smo ranjivi, nije ni trebalo da p ozivate u pomo jednog Zemljanina." "Mo da, gospodine Bejli, ali eto, nisam bio u stanju da smislim ni ta bolje.

Ni sada mi ni ta drugo ne preostaje, te vam moram prepustiti da predsednika ubedi te u ispravnost na eg stanovi ta - razume se, ukoliko to budete u stanju." "Znai, sva odgovornost pada na mene?" upita Bejli smrknuto. "Iskljuivo na vas", odvrati Fastolf ljubazno. "Biemo prisutni samo nas etvorica?" "U stvari", odgovori Fastolf, "samo trojica: predsednik, Amadiro i ja. A madiro i ja smo uesnici u sporu, i da tako ka em, na nama je da pronaemo kompromisno re enje. Vi ete, gospodine Bejli, imati ulogu etvrte strane, a i to je iznueno. Pred sednik vam mo e u bilo kom trenutku nalo iti da napustite sastanak, te se, shodno to me, mogu samo nadati da ga niim neete izazvati." "Nastojau, dr Fastolfe." "Na primer, gospodine Bejli, nemojte mu pru ati ruku radi rukovanja... Nad am se da mi opra tate zbog ovakve neotesanosti." Prisetiv i se svog maloprea njeg postupka, Bejli oseti kako mu odjednom posta je vruina i kako ga, iako sa zaka njenjem, obuzima oseanje pometenosti. "Ne brinite, neu." "I nastojte da budete to utiviji. Nemojte izricati nikakve gnevne optu be. N e iznosite nikakve tvrdnje za koje nemate dokaze..." "Hoete da ka ete da nikoga ne priterujem uza zid, kako se ne bi izlanuo. Am adira, na primer." "Da, nemojte to initi. Smatrae vas za klevetnika, a to nam samo mo e ote ati s tvar. Prema tome, budite obazrivi. Meutim, ukoliko utivo u zamaskirate napad, oko tog a se neemo sporiti. I posebno pazite, nemojte govoriti dok se to od vas ne zatra i. " "Otkud to, dr Fastolfe", upita Bejli, "da ste sada tako puni obzirnih sa veta, dok ranije niste na li za shodno da me upozorite na opasnost da me proglase klevetnikom?" "To je, zaista, moja gre ka", slo i se Fastolf. "inilo mi se to samo po sebi razumljivim, tako da mi ni na pamet nije palo da bi bilo potrebno da vam na to u ka em." "Da, po svemu sudei ste u pravu", proguna Bejli. Fastolf odjednom podi e glavu. "ujem neko vozilo napolju. ta vi e, ujem i korak e jednog od svojih robota na ulaznim vratima. Pretpostavljam da su predsednik i Amadiro stigli." "Zajedno?" upita Bejli. "Bez sumnje. Amadiro je predlo io da se naemo kod mene, prepu tajui mi tako pr ednost domaeg terena. Na taj je nain sebi omoguio da, izgovarajui se istom utivo u, po e predsednika i dobaci ga ovamo. Konano, ionako je trebalo da se ovde nau. Ali Ama diru je to pru ilo priliku da nekoliko minuta provede nasamo sa njim i izlo i mu svo je stanovi te." "To mi ba ne deluje po teno", primeti Bejli. "Niste li ga mogli spreiti u to me?" "Nisam ni eleo. Amadiro preuzima na sebe sraunat rizik. Mo e se, naime, desi ti da ka e i ne to to se predsedniku nee ba dopasti." "Je li predsednik po prirodi lako razdra ljiva osoba?" "Ne, nije. Ne vi e nego bilo koji predsednik u petoj deceniji na visokom p olo aju. Pri svemu tome, potreba da se dosledno pridr ava pravila, neophodnost da ni kad ne staje ni na iju stranu, kao i stvarna mo da presuuje u sporu - sve to gotovo neizbe no oveka ini razdra ljivim. A ni Amadiro ba nije uvek prepametan. Njegovo prete rano osmehivanje, blistavi zubi i glumljena dobrodu nost mogu i te kako ii na ivce u koliko onaj kome su upueni, iz bilo kog razloga, nije u najboljem raspolo enju... A li gospodine Bejli, moram krenuti da ih doekam, i da predsednika zalijem, nadam s e, sa ne to vi e istinskog arma. Molim vas, ostanite ovde i ne ustajte iz te naslonjae ." Bejliju nije preostalo ni ta drugo do da eka, pomisliv i, pri tom, bez ikakvo g naroitog povoda, da se na Aurori nalazi tek ne to manje od pedeset standardnih aso va. PREDSEDNIK, JO JEDNOM

75. Predsednik je bio nizak, ak iznenaujue nizak. Amadiro ga je nadvisivao za it avih tridesetak centimetara. Uprkos tome, budui da je njegov niski rast bio posledica kratkih nogu, pr edsednik po visini nije zaostajao za prisutnima kada su svi posedali. Istina, bi o je ne to de mekastiji, sa sna nim grudima i ramenima, i u sedeem polo aju delovao je, ak , i krupnije od ostalih. Glava mu je takoe bila povea, a lice izbrazdano, sa tragovima minulih godi na. Nisu to bile bore koje na lice urezuju osmesi dobrodu ne osobe. Sticao se utis ak da su mu se usekle na elo i obraze tokom dugogodi njeg obavljanja odgovornog pos la koji mu je davao veliku mo. Kosa mu je bila seda i proreena, a na temenu, gde s u mu se ostaci kovrd a preplitali, bio je ak i elav. Glas mu je potpuno odgovarao pojavi - bio je dubok i odluan. Godine su mu , ini se, oduzele pone to od zvonkosti, i unele u njega prizvuk promuklosti, ali (p omisli Bejli) jednom predsedniku je to samo jo davalo na va nosti. Fastolf ne propusti ni najmanji deli obreda ukazivanja dobrodo lice, ni ui svu silu rei bez stvarnog smisla, i na kraju ponudi goste hranom i piem. Za sve to vr eme niko se ni ne osvrnu na tuinca; kao da ga nisu primeivali. Tek po to je taj uvodni ceremonijal bio okonan i po to su se svi smestili u n aslonjae, Bejli (kome je dodeljeno da sedi malo podalje od ostalih) bi predstavlj en predsedniku. "Dobar dan, gospodine predsednie", ree on, ne pru iv i ruku, a onda ovla klimnu . "Sa dr Amadirom sam ve imao prilike da se sretnem." Amadirov osmeh ostade dobrodu an, iako je Bejlijev glas bio pomalo izazivak i. Ne pokazujui da je uo Bejlijev pozdrav, predsedavajui polo i ake na kolena, ra i riv i pri tom prste. "Hajde da odmah preemo na stvar, sa nadom da e ovaj razgovor bi ti i kratak i plodonosan ukoliko je to uop te mogue... Pre svega, predla em da se za trenutak ne obaziremo na neprikladno - odnosno, mogue neprikladno pona anje jednog Zemljanina - i da smesta zaemo u su tinu stvari. Pri tom, meutim, smatram da ne bi t rebalo da se posebno bavimo ovim, mislim, preterano naduvanim sluajem jednog robo ta. Namerno 'mentalno iskljuivanje' jednog robota stvar je kojom bi trebalo da se bave graanski sudovi, a presuda u jednom takvom sluaju mogla bi glasiti da je re o kr enju imovinskog prava i sledstveno tome, bila bi izreena kazna za podmirenje tr o kova; ali ni ta vi e od toga. Povrh svega, ukoliko bi se dokazalo da je dr Fastolf ' iskljuio' tog robota, Jandera Panela, ne bi se pri tom smela smetnuti s uma injeni ca da je on, ujedno, najvi e i doprineo njegovom nastanku; da je, naime, robot izr aen prema njegovim nacrtima, i da je, u trenutku kada je robot bio 'iskljuen', on bio njegov vlasnik. U tom sluaju nikakva kazna ne bi dolazila u obzir, budui da je svako u mogunosti da sa svojom svojinom postupa kako mu je volja. Ovde je, u stvari re o istra ivanju i naseljavanju Galaksije: da li emo to i zvesti samo mi, Auroranci, ili mi u saradnji sa ostalim Spoljnim svetovima, ili e mo stvar prepustiti Zemlji. Dr Amadiro i njegovi globalisti zala u se za to da itav teret na svojim pleima ponese sama Aurora; dr Fastolf, opet, smatra da taj zadat ak treba prepustiti Zemlji. Ukoliko bismo uspeli da razre imo ovo pitanje, u tom bi sluaju pitanje robo ta mogli preneti u nadle nost graanskih sudova, dok bi pona anje Zemljanina, po svoj prilici ostalo sporno, i u tom sluaju bismo mu, naprosto, nalo ili da ode odavde. Zato mi dozvolite da ponem pitanjem da li je dr Amadiro spreman da prihva ti stanovi te dr Fastolfa, u nastojanju da doemo do jednodu ne odluke, odnosno, da li je dr Fastolf pripravan da se saglasi sa dr Amadirom, kako bismo na isti nain ok onali itavu ovu stvar." On zastade, ekajui da se drugi oglase. " ao mi je, gospodine predsednie", progovori Amadiro, "ali moram istrajati u svom stavu da Zemljani treba da ostanu prikovani za svoju planetu i da samo Au roranci treba da pristupe daljem naseljavaju Galaksije. Uprkos tome, bio bih spr eman i na kompromis - da se, ukoliko bi to spreilo izbijanje razmirica meu nama, i ostalim Spoljnim svetovima omogui da uzmu ue a u naseljavanju novih svetova."

"Shvatam", primeti predsednik. "Da li ste vi, dr Fastolfe, imajui u vidu ovu izjavu, spremni da odstupite od svog stava?" "ini mi se da bi se kompromis koji predla e dr Amadiro jedva mogao smatrati kompromisom", odgovori Fastolf. "Stoga bih, gospodine predsednie, bio spreman da predlo im ne to to mi se ini neuporedivo dalekose nijim kompromisom. Zbog ega, naime, is tra ivanje i naseljavanje novih svetova ne bismo uinili dostupnim svim Svemircima, ba kao i samim Zemljanima? Galaksija je dovoljno velika, i za sve ima dovoljno pr ostora. Bio bih spreman da prihvatim takvo re enje." "Oigledno", hitro dobaci Amadiro, "budui da nije re ni o kakvom kompromisu. Preko osam milijardi itelja Zemlje ini vi e od polovine stanovni tva svih Spoljnih sv etova, uzetih zajedno. Zemljani su kratkoveni, i navikli su da brzo nadoknauju svo je gubitke. Pored toga, nedostaje im i na e uva avanje individualnog ljudskog ivota. Narojie se irom Galaksije, mno ei se poput insekata, i ispunie svu Galaksiju, a mi emo jo biti na samom poetku. Ponuditi Zemlji navodno jednake mogunosti znailo bi, napros to, prepustiti im Galaksiju - a to se nikako ne mo e smatrati jednakim uslovima. Z emljani moraju ostati vezani za Zemlju." "Dr Fastolfe, ta imate da ka ete na ovo?" upita predsednik. Fastolf uzdahnu. "Moje je mi ljenje ve dobro poznato, i ne vidim razloga da ga ponavljam. Dr Amadiro namerava da za naseljavanje upotrebi ovekolike robote k oji bi nove svetove izgradili za Aurorance, kako bi ovi potom do li na gotovo; meut im, on ne raspola e ovekolikim robotima. Nije u stanju da ih naini, a pored toga, ak i kada bi to bio u stanju, njegov je projekat, naprosto, neostvarljiv. Nikakav k ompromis nije mogu sve dok dr Amadiro ne prihvati polazno stanovi te da i Zemljani, u najmanju ruku, mogu uestvovati u naseljavanju novih svetova." "To, onda, naprosto znai da nikakav kompromis nije mogu", primeti Amadiro. Predsednik oigledno nije bio zadovoljan. "Bojim se da e jedan od vas dvoji ce morati da popusti. Ne mogu dozvoliti da se, oko tako va nog pitanja, Aurora pod eli na dve uno zavaene strane." On se zagleda u Amadira praznim pogledom, ali mu izraz na licu nije odav ao ni odobravanje ni neodobravanje. "Nameravate da sluaj 'mentalnog iskljuivanja' onog robota, Jandera Panela, iskoristite kao argument protiv Fastolfovih gledi ta, je li tako?" upita on. "Tako je", odgovori Amadiro. "Skreem vam pa nju da je re o isto emocionalnom argumentu. Nameravate da tvrd ite kako je dr Fastolf poku ao da va a gledi ta opovrgne tako to je, krivotvorei stvari, nastojao da ovekolike robote prika e manje pogodnim u tu svrhu nego to to, u stvari , oni jesu." "Upravo je to ono to on namerava da uini..." "Kleveta!" dobaci Fastolf tihim glasom. "Nije, ukoliko budem u stanju da to i doka em - a jesam", odvrati Amadiro. "Moj argument mo da jeste emocionalan, ali isto tako, i delatan. Uviate to i sami, zar ne, gospodine predsednie? Moja e gledi ta sigurno prevladati, ali dopustiti da se to samo od sebe dogodi znailo bi stvoriti pometnju. Predla em vam, stoga, da ube dite dr Fastolfa da prihvati neizbe an poraz i po tedi Auroru neprijatnih zbivanja k oja bi mogla oslabiti na polo aj meu Spoljnim svetovima i uzdrmati na u veru u same se be." "Kako mo ete dokazati da je dr Fastolf uzronik robotovog 'mentalnog iskljuen ja'?" "Sve vreme je sam tvrdio da je jedini on bio u stanju da to uini. I to va m je poznato." "Jeste, poznato mi je", odvrati predsednik, "ali eleo sam da ujem kako vi to sami ka ete - ne svojim sledbenicima, niti tampi, ve meni lino, privatno. Upravo s te to i uinili." On se potom okrenu Fastolfu. "A ta vi imate na to da ka ete, dr Fastolfe? J este li vi zaista jedini ovek koji je mogao uni titi tog robota?" "A da, pri tom, ne ostavim nikakve tragove fizikog nasilja? Da, jesam, ko liko mi je poznato. Ne verujem da je dr Amadiro dovoljno dobar robotiar da bi to mogao izvesti, i naprosto sam zapanjen da je, uprkos tome to je na elu Robotikog in stituta i to iza sebe ima itav tim saradnika, spreman da prizna svoju nesposobnost - ak i javno." On se nasme i Amadiru, ne ba bez zlobe.

Predsednik uzdahnu. "Molim vas, dr Fastolfe. Manite se sada zajedljivost i. Zaboravimo na sarkazam i jeftinu domi ljatost. ta imate da ka ete u svoju odbranu? " "Jedino to da nisam ni ta uinio Janderu. I da ne tvrdim da je to iko drugi uinio. U pitanju je sluajnost - a do nje uvek mo e doi kada je re o pozitronskim kolim a. To ak ne mora predstavljati ni izuzetak. Neka samo dr Amadiro prizna da je u p itanju bila puka sluajnost, da niko ne mo e biti optu en bez dokaza, i posle toga bis mo mogli pristupiti razmatranju argumenata u skladu sa njihovom stvarnom te inom." "Ne dolazi u obzir", odvrati Amadiro. "Izgledi da doe do sluajnog samouni te nja toliko su mali da ih, naprosto, nema smisla uzimati u obzir - toliko mali da bi zanemariti krivicu dr Fastolfa znailo ispoljiti najveu moguu neodgovornost. Neu odstupiti; ta vi e, pobediu. Gospodine predsednie, i samom vam je jasno da e se to dog oditi, i stoga mi se ini jedino razumnim prinuditi dr Fastolfa da u interesu op teg jedinstva prihvati svoj poraz." "I to nas sada", dobaci Fastolf brzo, "dovodi do istrage koju sam tra io d a sprovede gospodin Bejli, sa Zemlje." Ni Amadiro nije oklevao. "Bila je to odluka kojoj sam se protivio od sam og poetka. Mo da je Zemljanin ve t istra itelj, ali naprosto, nije upoznat sa na im nainom ivota i ovde nije u stanju ni ta da postigne. Odnosno, ni ta osim da klevee unaokolo i Auroru ostalim Spoljnim svetovima prika e u nedostojanstvenom i sme nom svetlu. Po drugljivi komentari o tome ve su dobili mesta u hipertalasnim vestima na vi e va nih Spoljnih svetova. Snimili smo ih i uputili va im slu benicima." "Upoznat sam s tim", potvrdi predsednik. "A i na samoj Aurori mogu se uti sve rasprostranjenija gunanja povodom tog a", nastavi Amadiro. "Bilo bi, nema sumnje, u mom sebinom interesu da podr im dalju istragu: ve je nanela prilinu tetu Fastolfu kako meu stanovni tvom, tako i u samoj vl adi. to se istraga vi e odu i, to je moja pobeda izvesnija; meutim, od toga tetu trpi i sama Aurora, i ja ne elim pobedu po cenu op teg interesa. Predla em vam, stoga - uz puno uva avanje - da vi, gospodine predsednie, obustavite tu istragu i da dr Fastol fa ubedite da ve sada dobrovoljno prihvati ono to e na kraju morati da prihvati - p o znatno vi oj ceni." "Prihvatam da davanje saglasnosti dr Fastolfu da se sprovede istraga mo da nije bio najmudriji korak. Rekoh: 'mo da'. I zaista sam u isku enju da naredim da s e ona obustavi. Uprkos tome, Zemljanin je..." Po prvi put, tek sada, on stavi do znanja da je svestan Bejlijevog prisustva. " Zemljanin je ovde na Aurori ve izve sno vreme, i..." On zastade, kao da eli da pru i Fastolfu priliku da to potvrdi, i ovaj pohi ta da je iskoristi. "Danas je, gospodine predsednie, trei dan njegove istrage." "U tom sluaju", ree predsednik, "pre no to izdam nalog da se ona obustavi, i ni mi se da bi bilo po teno da ga priupitamo da li je do ovog asa do ao do ikakvog zn aajnijeg saznanja." On ponovo zastade. Fastolf uputi brz pogled prema Bejliju i gotovo nepri metno mu klimnu. "Ne bih eleo, gospodine predsednie", oglasi se Bejli tiho, "da nepozvan, n eupitan, iznosim ikakva svoja zapa anja. Mogu li smatrati da ste to od mene zatra il i?" Predsednik se namr ti. "Oekujem od gospodina Bejlija da nam saop ti da li je, tokom dosada nje istrage, do ao do ikakvih znaajnijih saznanja", ree on ni ne pogleda v i Zemljanina. Bejli duboko udahnu vazduh. Poinjalo je. 76. "Gospodine predsednie", zapoe on, "jue po podne vodio sam razgovor sa dr Am adirom koji se pokazao veoma predusretljivim i uslu nim. Kada smo moji saradnici i ja krenuli..." "Va i saradnici?" prekide ga predsednik. "Gospodine predsednie, sve vreme tokom istrage sa mnom su bila i dva robo ta", objasni Bejli. "Roboti koji pripadaju dr Fastolfu?" upade Amadiro. "Postavljam ovo pita nje samo zato da bi se to zapisniki konstatovalo."

"Tako je, potvrujem radi zapisnika, roboti zaista pripadaju dr Fastolfu", prihvati Bejli. "Jedan od njih je ovekoliki robot Denil Olivav, a drugi iskar Rev entlov, neovekoliki robot starije izrade." "Hvala vam", ree predsednik. "Nastavite." "Kada smo napustili podruje Instituta, ustanovili smo da je na e vozilo sab otirano." "Sabotirano?" zabezeknu se predsednik. "A ko je to uinio?" "To nam nije poznato, ali ipak, sabotirano je na podruju Instituta. Kako smo tamo boravili po pozivu, osoblju Instituta bilo je poznato da emo biti tamo. Pored toga, malo je verovatno da bi se iko mogao nai na podruju Instituta bez pozi va ili znanja tamo njeg osoblja. Ukoliko je tako ne to uop te zamislivo, bilo bi neizb e no zakljuiti da je kvar izazvao neko od osoblja Instituta, to bi, opet, bilo samo po sebi nezamislivo - osim ukoliko do toga nije do lo po nalogu samog dr Amadira, t o je takoe nezamislivo." "Ne to mnogo govorite o onome to vam se ini nezamislivim", primeti Amadiro. "Da li je vozilo posle toga pregledao neki iskusan majstor, kako bi se ustanovil o da je na njemu zaista bio namerno izazvan kvar? Ne ini li vam se da bi to bio p rirodan postupak?" "Nismo to uinili, gospodine", odvrati Bejli, "ali iskar je iskusan voza i es to je upravljao upravo tim vozilom, a on smatra da je na vozilu namerno izazvan kvar." " iskar, kao to nam je poznato", upade Amadiro, "pripada osoblju dr Fastolf a, i od njega svakodnevno prima naloge." "Nameravate li da ka ete..." zausti Fastolf. "Ni ta ja ne nameravam da ka em!" Amadiro podi e ruke, glumei nevina ce. "Samo sa m utvrivao injenice - radi zapisnika." Predsednik se prome kolji. "Gospodine Bejli, sa Zemlje, molim vas nastavit e." "Kada smo, usled kvara, bili prinueni da zaustavimo vozilo, pojavili su s e na i pratioci." "Pratioci?" upita predsednik. "Da, roboti koji su nas sve vreme u stopu pratili. Dakle, stigli su do v ozila, ali moja dva robota ve su bila oti la." "Trenutak", ponovo se ume a Amadiro. "U kakvom ste se stanju, gospodine Be jli, tada nalazili?" "Ne ba sjajnom." "Niste se najbolje oseali? Vi ste Zemljanin i navikli ste iskljuivo na ivot u zatvorenim sredinama svojih Gradova. Na otvorenom se nimalo dobro ne oseate. J e li tako, gospodine Bejli?" upita Amadiro. "Tako je, gospodine." "Pro le veeri izbila je sna na oluja - siguran sam da se i gospodin predsedni k toga sea. Ne bi li bilo tanije rei da se uop te niste oseali dobro? Bili ste na ivic i gubitka svesti, ako vam nije pretilo i ne to gore?" "Da, nimalo se nisam dobro oseao", priznade Bejli, s blagim ustezanjem. "Kako se onda moglo dogoditi da vas va i roboti tek tako ostave, samog?" u pita predsednik o trim glasom. "Nije li, s obzirom na va e stanje, trebalo da ostanu sa vama?" "Ja sam im naredio da se udalje, gospodine predsednie." "Zbog ega?" "Mislio sam da je to najbolje re enje", odgovori Bejli, "i odmah u vam obja sniti i zbog ega - ukoliko mi dozvolite da nastavim." "Nastavite." "Oni roboti su nam zaista sve vreme bili za petama, jer su na lice mesta stigli nekoliko asaka po to su se moji roboti udaljili. Na i pratioci upitali su me gde su moji roboti, i ja sam im odgovorio da sam ih poslao nazad. Tek potom su m e upitali da li se dobro oseam. Odgovorio sam im da se oseam sasvim dobro, i oni s u se onda udaljili, nastaviv i potragu za mojim robotima." "Potragu za Denilom i iskarom?" upita predsednik. "Tako je, gospodine predsednie. Bilo mi je jasno da imaju izriito nareenje da pronau tu dvojicu robota."

"Kako to mislite, bilo vam je jasno?" "Uprkos tome to mi, oigledno, nije bilo dobro, prvo su se raspitali o odsu tnim robotima, a tek su potom ispoljili zainteresovanost za moje stanje. Zatim s u me, uprkos oiglednoj slabosti u kojoj su me zatekli, ostavili i po li u potragu z a Denilom i iskarom. Mora da im je bio izdat vi e nego izriit nalog da pronau dvojicu robota - jer bi inae bilo nezamislivo da tek tako ostave jedno oigledno iznemoglo ljudsko bie. injenica je, meutim, da sam pretpostavio da su krenuli u potragu za m ojim robotima, i upravo zbog toga sam ih poslao nazad. Smatrao sam izuzetno va nim da ne dozvolim da padnu u neovla ene ruke." "Gospodine predsednike", upita Amadiro, "dozvoljavate li mi da u vezi s o vim postavim nekoliko pitanja gospodinu Bejliju, kako bih to potpunije prikazao s vu bezvrednost njegovih tvrdnji?" "Izvolite." "Gospodine Bejli", nastavi Amadiro, "po to su vas va i roboti napustili, ost ali ste potpuno sami, je li tako?" "Tako je, gospodine." "Sledstveno tome, ne raspola ete nikakvim pouzdanim dokazima o onome to se zbilo? Niste imali pri sebi nikakvu spravu za snimanje razgovora?" "Odgovor je 'ne' na oba va a pitanja." "I oseali ste se veoma lo e?" "Tako je, gospodine." "Bili ste rastrojeni? Bilo vam je suvi e lo e da biste se mogli svega jasno seati?" "Ne, gospodine. Svega se veoma dobro seam." "Pretpostavljam da ste uvereni da je tako, ali je, isto tako, mogue da st e bili u groznici i da vam se sve to samo privialo. S obzirom na okolnosti, oprav dano bi bilo posumnjati da su roboti rekli ono to ka ete da su rekli - ak i da su se uop te pojavili." "Sla em se s tim", primeti predsednik zami ljeno. "Gospodine Bejli, sa Zemlj e, pretpostavimo da je to ega se seate - ili verujete da se seate - u osnovi ili u celosti tano. Meutim, kakvo je va e tumaenje zbivanja koja ste nam upravo opisali?" "Te ko mi je, gospodine predsednie, da vam ka em ta o tome mislim", odgovori B ejli. "Zazirem, naime, od toga jer bi se moje rei mogle protumaiti kao klevetanje velepo tovanog dr Amadira." "Budui da govorite na moj zahtev, i da ono to ka ete nee izii izvan ove prosto rije..." Predsednik se za trenutak obazre oko sebe; meutim, u udubljenjima nije b ilo nijednog robota. "Dakle, budui da je tako, ne mo e biti govora o klevetanju, os im, razume se, ukoliko u va im reima ne uoim prizvuke zlobe." "U tom sluaju, gospodine predsednie", nastavi Bejli, "biu otvoren: pomislio sam da me je dr Amadiro svesno zadr avao, razgovarajui sa mnom znatno podrobnije n o to je to mo da bilo neophodno, kako bi obezbedio dovoljno vremena da se na na em vo zilu izazove kvar. Nastavio je da me zadr ava ekajui da izbije oluja, kako bi se dod atno obezbedio da u tokom vo nje dospeti u jadno stanje. Kao to mi je i sam u nekoli ko navrata napomenuo, dobro je upoznat sa nainom ivota na Zemlji, tako da mu nije bilo te ko da predvidi ta bi mi se moglo dogoditi pri suoavanju s olujom. Rekao bih, takoe, da je planirao da za nama uputi svoje robote koji je trebalo da nas susti gnu po to se usled kvara zaustavimo i da nas vrate na podruje Instituta - pod izgov orom da mi je potrebna pomo zbog stanja u kome sam se nalazio, ali u stvari, da b i se doepao dvojice robota dr Fastolfa." Amadiro se uzdr ano nasmeja. "Ali kakvog bih razloga imao da sve to uinim? Vidite i sami, gospodine predsednie, da su u pitanju gole pretpostavke koje izras taju jedna iz druge... i koje bi svaki sud na Aurori proglasio klevetama." "Da li bi gospodin Bejli, sa Zemlje, mogao neim da potkrepi svoje pretpos tavke?" upita predsednik o trim glasom. "Do svega to sam izneo do ao sam logikim razmi ljanjem", odgovori Bejli. Predsednik ustade, istog asa poprilino izgubiv i na visini, jer je dok je st ajao bio jedva ne to vi i nego dok je sedeo. "Dozvolite mi da se malo pro etam, kako b ih mogao razmisliti o onome to sam do sada uo. Odmah u se vratiti." I on se uputi k a linim prostorijama. Fastolf se na e prema Bejliju, a i Bejli uini isto. (Amadiro ih na as ravnod

u no pogleda, kao da ga se gotovo uop te ne tie ta bi njih dvojica mogla rei jedan drug om). "Imate li ne to bolje to biste mogli rei?" pro aputa Fastolf. "Mislim da imam, ali se pitam da li u dobiti priliku da to i ka em. Ne ini m i se ba da mi je predsednik naroito sklon." "I nije. Sve do sada samo ste pogor avali stvari, i ne bih se iznenadio uk oliko nam, kada se vrati, objavi da se istraga prekida." Bejli, meutim, samo odmahnu glavom i zagleda se u cipele. 77. Bejli je jo zurio u cipele kada se predsednik vratio i ponovo seo, uputiv i , posle toga, ozbiljan i mrgodan pogled put Zemljanina. "Gospodine Bejli, sa Zemlje?" obrati mu se on. "Da, gospodine predsednie?" "Mislim da samo traite moje vreme... Ipak, ne bih eleo da se ka e da nisam p ru io mogunost obema stranama da se do kraja izjasne - ak i kada bih to smatrao gubl jenjem vremena. Mo ete li mi predoiti neki motiv koji bi naveo dr Amadira da postup i onako kako ga optu ujete da je postupio?" "Gospodine predsednie", odgovori Bejli, glasom u kome se dao naslutiti pr izvuk beznaa, "smatram da zaista postoji motiv - i to veoma jak motiv. Taj se mot iv temelji na injenici da e se plan dr Amadira o naseljavanju Galaksije naprosto r asplinuti - ukoliko njemu i njegovom Institutu ne poe za rukom da naprave ovekolik e robote. Do sada nije u tome imao nikakvog uspeha, i po svoj prilici nee mu to n i u skorijoj budunosti poi za rukom. Upitajte ga, stoga, da li bi dozvolio da njeg ov Institut poseti vladina komisija koja bi ispitala da li je u pogledu stvaranj a uspe nih ovekolikih robota nainjen ikakav napredak. Ukoliko ispolji spremnost da p oka e kako se uspe ni ovekoliki roboti ve proizvode, ili mo da, da prika e nacrte za njiho vu izradu - ili ak, da pru i dokaze o postojanju teorijskih re enja - i ukoliko ispol ji spremnost da sa tim upozna vladinu komisiju, uzdr au se od svake dalje rei i priz nati da me moja istraga nije ni do ega dovela." Bejli zastade, zadr av i dah. Predsednik uputi pogled prema Amadiru, na ijem licu vi e nije bilo ni traga od osmeha. "Priznajem da u ovom trenutku nemamo u izgledu izradu nikakvog ovekolikog robota." "U tom u sluaju nastaviti", ree Bejli, povrativ i dah uz zvuk pomalo nalik na krkljanje. "Razume se, ukoliko bi se obratio dr Fastolfu, dr Amadiro bi bio u m ogunosti da pribavi sva obave tenja koja su mu potrebna za njegov projekat; meutim, dr Fastolf nije spreman da u tome s njim sarauje." "Ne, nisam", promrmlja Fastolf. "Ni pod kakvim okolnostima." "Meutim, gospodine predsednie", nastavi Bejli, "dr Fastolf nije jedina oso ba koja raspola e tajnom nacrta i izrade ovekolikih robota." "Nije?" upita predsednik. "A ko bi jo mogao njome raspolagati? Imam utisa k, gospodine Bejli, da je i samog dr Fastolfa zaprepastila va a izjava." (Prvi put nije dodao i ono obavezno: 'sa Zemlje'.) "Zaista sam zaprepa en", spremno se slo i Fastolf. "Koliko znam, jedino ja nj ome raspola em. Zaista ne znam ta je gospodin Bejli mislio time da ka e." "Bojim se da ni sam gospodin Bejli to ne zna", primeti Amadiro, prezrivo napuiv i usne. Bejli je imao oseaj da je opkoljen sa svih strana. On pree pogledom od jed nog do drugog i istog asa, zakljui da niko od njih - ba nijedan od njih - nije na n jegovoj strani. "Zar vam se ne ini da bi njome morao raspolagati i svaki ovekoliki robot?" nastavi Bejli. "Ne, mo da, svesno, ne tako da bi mogao pru iti precizna obave tenja ali ne ini li vam se da bi obave tenja morala biti pohranjena u njemu? Ukoliko bi se nekom ovekolikom robotu postavila prava pitanja, iz njegovih bi se odgovora mo glo naslutiti na koji je nain zami ljen i uoblien. Na kraju bi, uz dovoljno raspolo iv og vremena, i zahvaljujui ispravno postavljenim pitanjima, jedan ovekoliki robot p ru io dovoljno obave tenja na temelju kojih bi se moglo pristupiti izradi drugih ovek olikih robota... Ukratko, ustrojstvo nijedne ma ine ne bi se moglo odr ati u tajnost

i, ukoliko bi postojala mogunost da se sama ta ma ina podrobno proui." Fastolf je bio vi e nego iznenaen. "Shvatam na ta ciljate, gospodine Bejli, i moram rei da ste potpuno u pravu. Nikada mi to nije palo na pamet." "Uz najvee po tovanje, dr Fastolfe", nastavi Bejli, "moram primetiti da, ka o i svi Auroranci, ispoljavate neobinu meru linog ponosa. Naprosto ste ushieni injen icom da ste najbolji robotiar, jedini robotiar koji je u stanju da napravi ovekolik og robota - i usled toga ste jednostavno slepi za sve drugo." Predsednik dopusti sebi da se blago nasme i. "Zaskoio vas je, dr Fastolfe. Sve vreme se pitam zbog ega toliko uporno tvrdite da ste jedini koji zna kako se mogao uni titi Jander, uprkos injenici da vam to ozbiljno podriva politiki polo aj. Sa da mi je jasno da biste vi radije prihvatili politiki gubitak, nego osporavanje s voje jedinstvenosti." Fastolf se vidno uznemiri. to se Amadira tie, on se samo namr ti. "Ima li to ikakve veze sa pitanjem ko je razmatramo?" upita on. "Razume se da ima", odvrati Bejli, oseajui kako mu samopouzdanje raste. "N iste u mogunosti da od dr Fastolfa, neposredno, izvuete nikakvo obave tenje. Ne mo ete nalo iti svojim robotima da mu nanesu zlo - na primer, da ga muenjem prinude da va m oda svoju tajnu. Ne mo ete ni lino nasrnuti na njega, budui da ga titi njegovo osob lje. Mo ete se, meutim, uz pomo svojih robota dokopati njegovog ovekolikog robota, u trenutku kada je neko ljudsko bie preslabo da preduzme potrebne mere da vas u tom e sprei. Sve to se jue popodne dogaalo predstavljalo je na brzinu smi ljen plan da se doepate Denila. Shvatili ste da vam se takva prilika pru a onog trenutka kada sam z atra io da se s vama susretnem u Institutu. Da nisam uklonio svoje robote, i da ni sam bio jo toliko priseban da va e robote po aljem u pogre nom pravcu - doepali biste ga se. Podrobno prouiv i Denilovo pona anje i njegove odgovore, mogli ste otkriti i taj nu izrade ovekolikih robota." "Gospodine predsednie, najodlunije protestvujem", pobuni se Amadiro. "U ivo tu nisam uo goru klevetu. I to zasnovanu na uobra enjima jednog bolesnog uma. Nije nam poznato - i po svoj prilici, nikada to neemo pouzdano saznati - da li je u pi tanju bila sabota a; ako i jeste, ko je to uinio; da li su roboti zaista pratili vo zilo i zaista razgovarali sa gospodinom Bejlijem. Sve to je do sada uspeo da urad i bilo je da nagomila zakljuke zasnovane na sumnjivim svedoenjima o zbivanjima iji je on bio jedini svedok - i to u trenutku kada je bio sav izbezumljen od straha i mo da rtva privienja. Ni ta se od svega toga ne bi se ni trenutak odr alo u sudnici." "Ovo, meutim, nije sudnica, dr Amadiro", primeti predsednik, "i moja je d u nost da saslu am sve to bi moglo biti od va nosti za pitanje o kojem raspravljamo." "Nije re o tome, gospodine predsednie, ve o injenici da pred sobom imamo ne to toliko slaba no, poput paukove mre e." "Ipak, ini mi se, ne ba toliko slaba no. Nemam utisak da bilo ta to je gospodi n Bejli rekao zvui nelogino. Ukoliko prihvatimo da je istina ono to je do iveo, u tom sluaju njegovi zakljuci imaju smisla. Poriete li sve to, dr Amadiro? Kvar na vozil u, gonjenje, nastojanje da se domognete ovekolikog robota?" "Razume se! Od prvog do poslednjeg slova! Ni ta od svega toga nije istina! " uzviknu Amadiro. Osmeh mu je ve odavno nestao s lica. "Zemljanin raspola e snimko m itavog na eg razgovora, i nema sumnje da e nastojati da posebno naglasi kako sam g a namerno zadr avao beskrajnim priama, kako sam ga pozvao da obie Institut, da veera sa mnom - ali, sve bi se to moglo protumaiti i kao moje nastojanje da budem ljuba zan i gostoljubiv. Mo da su me, pri tom, donekle zavele moje simpatije prema Zemlj anima, i to je sve. Poriem sve njegove tvrdnje, i smatram da ni ta od onoga to je re kao nema veu te inu od mog opovrgavanja. Moj ugled ba nije tako mali da bi jedna puk a spekulacija mogla bilo koga uveriti da sam takav nitkov kakvim eli da me predst avi ovaj Zemljanin." Predsednik se zami ljeno poe a po bradi. "Svakako, nisam spreman da vas optu im na temelju onog to je Zemljanin do sada rekao... Gospodine Bejli, ukoliko je to sve to ste imali da ka ete... mislim da je zanimljivo, ali nedovoljno. Postoji li j o ne to su tinsko to biste mogli rei? Upozoravam vas, ukoliko ne postoji, da sam na ova j razgovor utro io sve vreme koje mi je stajalo na raspolaganju." 78.

"Postoji, gospodine predsednie, samo jo jedna stvar koju bih hteo da pokre nem", odgovori Bejli. "Pretpostavljam da ste uli za Gladiju Delmar - ili Gladiju Solarijanku. Ona sebe naprosto naziva Gladija." "Jesam, gospodine Bejli", priznade predsednik, sa blagom mrzovoljom u gl asu. "uo sam za nju. Gledao sam i onu hipertalasnu dramu u kojoj ste vas dvoje im ali tako istaknute uloge." "Tokom vi e meseci odr avala je vezu sa onim robotom, Janderom Panelom. U st vari, pred kraj, postao joj je i suprug." Predsednik je do tada krajnje neblagonaklono gledao u Bejlija, a sada nj egov pogled postade nekako prazan. "Njen - ta?" "Suprug, gospodine predsednie." Fastolf koji je napola ustao, ponovo sede, duboko pometen. "To je protivzakonito", odvrati grubo predsednik. " to je jo gore, i sme no. Nije mogla zaeti s jednim robotom. Nisu mogli imati dece. Za sklapanje braka nika da se ne daje saglasnost bez prethodnog ispoljavanja spremnosti da se, uz izriitu dozvolu, ima porod. Rekao bih da bi ak i jedan Zemljanin to morao znati." "Svestan sam toga, gospodine predsednie", odvrati Bejli odmereno. "Sigura n sam da je i Gladija bila svesna toga. Meutim, ona re 'suprug' nije upotrebljaval a u zakonskom, ve u emocionalnom smislu. Naprosto, smatrala je da je Jander za nj u najbli i predstavi supruga. Njena oseanja prema njemu bila su oseanja supruge prem a suprugu." Predsednik se okrete prema Fastolfu. "Da li ste znali za to, dr Fastolfe ? Taj robot je pripadao vama." Fastolf je bio vidljivo pometen. "Poznato mi je da je bila veoma vezana za njega", odgovori on. "Podozrevao sam, ak, i da ga je koristila u seksualnom sm islu. Meutim, pojma nisam imao o svoj toj nezakonitoj aradi - dok mi gospodin Bejl i nije to otkrio." "Ona je poreklom Solarijanka", napomenu Bejli, "i njeno shvatanje 'supru ga' razlikuje se od auroranskog." "Oigledno", promrmlja predsednik. "Ipak, gospodine predsednie, imala je dovoljno smisla za realnost da bi t o dr ala u tajnosti. Nikada tu aradu, kako je naziva dr Fastolf, nije poverila nije dnom itelju Aurore. Sama mi je to priznala prekjue, zato to joj je stalo da razre im zagonetku vezanu za nekoga do koga joj je bilo toliko stalo. Ipak, pretpostavlja m da tu re ne bi upotrebila da joj nije bilo poznato da sam Zemljanin, i da u to s hvatiti na njen, a ne na auroranski nain." "U redu", slo i se predsednik. "Priznajem da je imala bar malo zdravog raz uma - za jednu Solarijanku. Je li to ono pitanje koje ste eleli da pokrenete?" "Jeste, gospodine predsednie." "U tom sluaju, moram vam rei da ga smatram potpuno neva im, i bez ikakve te in e u na em odluivanju." "Gospodine predsednie, postoji jo jedno pitanje koje bih morao postaviti. Samo jo jedno pitanje - samo nekoliko rei, pa smo, to se mene tie, zavr ili." Predsednik je za trenutak oklevao. "Sla em se. Jo jedno, poslednje pitanje. " "Hvala vam, gospodine predsednie." eleo je da odmah grune s pitanjem, ali se uzdr a. Nije, ak, ni glas podigao. Ni prst pomerio. Sve je zavisilo od tih nekol iko rei. Sve je pripremio za to pitanje, ali setiv i se Fastolfovog upozorenja, pok u ao je da pitanje izgovori onako uzgred. "Kako to da je dr Amadiro znao da je Jan der bio Gladijin suprug?" " ta? Predsednik pobele i kosmate obrve iznenaeno mu se izvi e. "Ko ka e da je on bilo ta o tome znao?" Po to mu je pitanje bilo direktno upueno, Bejli je smatrao da slobodno mo e d a produ i. "Upitajte njega, gospodine predsednie." I on jedva primetno pokaza glavom prema Amadiru koji ustade iz naslonjae i u asnuto se zagleda u Bejlija. 79. "Upitajte njega, gospodine predsednie", ponovi Bejli krajnje odmerenim gl asom, nastojei da ne skrene pa nju s Amadira. "ini se da je veoma uzrujan."

"O emu je re, dr Amadiro?" upita predsednik. "Da li ste i ta znali o tome da je taj robot, navodno, bio suprug te Solarijanke?" Amadiro stade da muca, zastade, za trenutak vrsto stisnu usne, a onda pon ovo zausti da ne to ka e. Bledilo koje mu se razlilo licem u meuvremenu se povuklo pr ed crvenim peatima. "Gospodine predsednie", odgovori on, "vi e sam nego iznenaen ovom besmislenom optu bom. Nemam pojma o emu je re." "Dozvoljavate li mi da objasnim, gospodine predsednie?" upita Bejli. "Naj krae mogue?" (Da li e ga prekinuti?) "Bilo bi dobro da to uinite", odgovori predsednik namrgoeno. "Ukoliko rasp ola ete ikakvim obja njenjem, bio bih veoma rad da ga ujem." "Gospodine predsednie..." zapoe Bejli. "Jue po podne razgovarao sam sa dr A madirom. Budui da je imao nameru da me zadr i do nailaska oluje, bio je vi e nego pril jiv i po svemu sudei, pomalo neoprezan. Pominjui Gladiju, onako usput, pomenuo je i robota, Jandera Panela, kao njenog supruga. Veoma me zanima otkud mu je to bil o poznato." "Je li to tano, dr Amadiro?" upita predsednik. Amadiro je i dalje stajao, nalik na optu enika suoenog sa sudijom. "Bilo to tano ili ne, smatram da nema nikakve veze s pitanjem koje razmatramo." "Mo da i nema", odvrati predsednik, "ali ipak, zapanjilo me je va e pona anje kada je gospodin Bejli postavio to pitanje. Sve mi se ini da u tome ima neeg i da i gospodin Bejli i vi to dobro znate, dok meni to, nekako, jo izmie. Sledstveno to me, eleo bih da i ja u sve budem upuen. Dakle, jeste li ili niste znali za taj nem ogu odnos izmeu Jandera i te Solarijanke?" "Otkud sam to mogao znati?" odgovori Amadiro pomalo krkljavim glasom. "To nije nikakav odgovor", primeti predsednik. "Slu ite se dvosmislicama. Odgovarate pitanjem, dok ja od vas tra im da mi pru ite izriit odgovor. Da poku amo pon ovo. Jeste li, ili niste, rekli ono to vam se pripisuje da ste rekli?" "Pre no to odgovori", upade Bejli, oseajui se sada sigurnije, budui da je pr edsednik za ao na tle morala, "smatram da e s moje strane biti po teno da podsetim dr Amadira da je iskar, robot koji je prisustvovao na em razgovoru, u stanju, ukoliko to od njega bude zatra eno, da od rei do rei ponovi itav na razgovor, verno prenosei i njegovu sadr inu i ton. Ukratko, postoji snimak razgovora." Amadira spopade bes. "Gospodine predsednie, tog robota, iskara, zamislio j e, nainio i programirao dr Fastolf koji ne samo to za sebe tvrdi da je najvei ivi ro botiar, ve i priznaje da mi je protivnik. Mo emo li se pouzdati u snimak koji bi nam jedan takav robot stavio na raspolaganje?" "Mo da bi, gospodine predsednie", primeti Bejli, "bilo dobro da preslu ate sn imak, i da onda sami o tome donesete odluku." "Mo da bi to, zaista, bilo dobro", slo i se predsednik. "Ja nisam ovde, dr A madiro, da prihvatam tue odluke. Ali ostavimo to za trenutak po strani. Bez obzir a, dakle, ta e nam snimak rei, elite li, dr Amadiro, da za zapisnik izjavite da vam nije bilo poznato da je ta Solarijanka smatrala tog robota svojim suprugom, i da ga vi lino nikada u tom smislu niste spominjali? Molim vas, imajte pri tom na um u ( to bi, budui da ste obojica lanovi vlade, trebalo da bude sluaj) da se itav ovaj n a razgovor, iako se vodi bez prisustva robota, snima ovom mojom spravicom." On se pri tom blago potap a po maloj izboini na jednom od d epova na svojim prsima. "Dakle , dr Amadiro, budite sasvim odreeni. Da ili ne?" "Gospodine predsednie", odgovori Amadiro s prizvukom oajanja u glasu, "zai sta se, najiskrenije govorei, ne seam ta sam sve rekao u jednom neobaveznom razgovo ru. Ukoliko i jesam to pomenuo - a ne priznajem da jesam - mogue je da je to bilo tokom nekog drugog neobaveznog razgovora, tokom koga je neko pomenuo kako se Gl adija prema svom robotu pona a s toliko zaljubljenosti, kao da joj je suprug." "A s kim ste vodili taj drugi, neobavezni razgovor?" upita predsednik. " I ko vam je to pomenuo?" "Trenutno, ne bih mogao da se setim." "Gospodine predsednie, ukoliko bi dr Amadiro bio ljubazan da navede osobe koje su mu to mogle rei, ne bi bilo nikakvih te koa da ih saslu amo i ustanovimo koja je od njih to zaista i rekla." "Nadam se, gospodine predsednie", primeti Amadiro, "da ete imati u vidu ka

kve bi posledice, ukoliko se i ta slino uini, to imalo po moral Instituta." "Nadam se, dr Amadiro", odvrati predsednik, "da ete i vi to imati u vidu, i da ete nam pru iti neki bolji odgovor na na e pitanje, kako ne bismo morali pristu pati krajnjim merama." "Trenutak, gospodine predsednie", ponovo se ume a Bejli, to je vi e udvoriki bi o u stanju. "Ostaje nam jo jedno pitanje." "Opet? Jo jedno?" Predsednik uputi Bejliju pogled koji je izra avao su tu nen aklonost. "O emu je sad re?" "Zbog ega se dr Amadiro tako estoko protivi da prizna da mu je bila poznat a vrsta odnosa izmeu Gladije i Jandera? On tvrdi da taj odnos nije ni od kakve va n osti. U tom sluaju, zbog ega naprosto ne potvrdi da je za taj odnos znao, pa da sv r imo s tim? Ja, meutim, tvrdim da to jeste od va nosti, i da je dr Amadiru dobro poz nato da bi njegovo priznanje moglo biti iskori eno kao dokaz njegovog zloinakog delov anja." "Najodlunije protestvujem zbog upotrebljenog izraza", grmnu Amadiro, "i z ahtevam izvinjenje!" Fastolf se jedva vidljivo nasme i, dok Bejli mrgodno skupi usne. Konano mu je po lo za rukom da Amadira satera u ugao. Predsednikovo lice preli pretee rumenilo. "Zahtevate?" upita on plahovito . "Vi to ne to zahtevate? A kome to upuujete svoj zahtev? Ja sam predsednik. Ovde s am da saslu am sva mi ljenja pre nego to donesem odluku o tome ta u preporuiti kao najbo lje re enje. Morate mi omoguiti da ujem kako Zemljanin tumai va e pona anje. Ukoliko vas bude klevetao, budite sigurni da e zbog toga biti ka njen, i isto tako, mo ete biti s igurni da e, u tom pogledu, zakon biti primenjen u svom naj irem smislu. Ali vama, dr Amadiro, ne dozvoljavam da mi postavljate nikakve zahteve. Nastavite, Zemljan ine. Recite ta imate da ka ete, ali vodite rauna ta ete govoriti." "Hvala vam, gospodine predsednie", ree Bejli. "U stvari, postoji jedan Aur oranac kome Gladija jeste otkrila tajnu svog odnosa sa Janderom." "O kome je re?" prekide ga predsednik. "Ne primenjujte svoje hipertalasne trikove na mene!" "To mi uop te nije namera, gospodine predsednie", odvrati Bejli. "Sve to elim , jeste da dam jasan i nedvosmislen iskaz. Auroranac o kome govorim je, razume s e, sam Jander Panel. Znam, on je robot, ali je i itelj Aurore, i u tom ga smislu mo emo smatrati Aurorancem. Izvesno je da mu se Gladija, u trenucima strasti, obraa la sa 'mu u moj'. Budui da je sam dr Amadiro priznao da je od nekoga uo da izmeu Glad ije i Jandera postoji odnos supruga i supruge, nije li logino pretpostaviti da je to uo od samog Jandera? Da li bi, stoga, dr Amadiro bio sada voljan da, za zapis nik, izjavi da nikad nije razgovarao sa Janderom, dok je ovaj jo bio lan Gladijino g domainstva?" Amadiro dva puta zausti da ne to ka e. Oba puta, meutim, nikakav zvuk ne sie m u s usana. "Dr Amadiro", poe predsednik, "da li ste u to vreme ikad razgovarali sa J anderom?" Nije bilo nikakvog odgovora. "Ukoliko jeste", primeti Bejli mirno, "oito je da je to itekako va no za na a razmatranja." "Poinjem to i sam da uviam, gospodine Bejli. Dr Amadiro, pitam vas jo jedno m - da ili ne?" Amadiro ponovo prasnu. "Kakve dokaze ovaj Zemljanin uop te ima protiv mene ? Poseduje li snimak mog razgovora sa Janderom? Raspola e li ijednim svedokom, spr emnim da potvrdi da me je ikada video sa Janderom? Ima li bilo ta drugo, osim svo jih pukih, samovoljnih tvrdnji?" Predsednik se okrenu prema Bejliju. "Gospodine predsednie", odvrati Bejli , "da niim ne raspola em, dr Amadiro sigurno ne bi oklevao da porekne da je bio u b ilo kakvoj vezi sa Janderom kako bi to u lo u zapisnik. Meutim, on to ne ini. Sticaj em okolnosti, tokom istrage razgovarao sam sa dr Vasilijom Alijenom, kerkom dr Fa stolfa. Razgovarao sam, takoe, i sa jednim mladim Aurorancem, Santiriksom Gremion isom. Na osnovu snimaka tih dvaju razgovora, nedvosmisleno se potvruje da je dr V asilija ohrabrivala Gremionisa da se udvara Gladiji. Mo ete se kod same dr Vasilij e propitati kakve je razloge za to imala, i da li ju je na to naveo dr Amadiro. i

njenica je, takoe, da je Gremionis imao obiaj da odlazi u duge etnje sa Gladijom, u kojima su oboje u ivali, i tokom kojih ih Jander nije pratio. Mo ete to, gospodine, ukoliko elite, vrlo lako proveriti." "Razume se da mogu", odvrati predsednik suvo, "ali ukoliko je to sve to i mate da ka ete, ta time dokazujete?" "Ve sam rekao", odgovori Bejli, "da je tajnu izrade ovekolikih robota, osi m od dr Fastolfa, bilo mogue dobiti jo samo od Denila. Pre Janderove smrti tajna s e isto tako lako mogla pribaviti i od Jandera. Budui, meutim, da je Denil bio lan d omainstva dr Fastolfa, nije bilo lako doi do njega, to nije bio sluaj i sa Janderom; on je, bar privremeno, pripadao Gladijinom domainstvu, a ona nije bila ni dovolj no predostro na, ni dovoljno sposobna da svom robotu pru i potpunu za titu. Lako je dakle mogue da je dr Amadiro koristio Gladijina povremena odsustv ovanja, njene odlaske u duge etnje sa Gremionisom, za razgovare sa Janderom, mo da putem stereovizije; koristio je to vreme da prouava njegove reakcije, da ga podvr gava razliitim testovima, kao i da, potom, sve to izbri e iz robotove memorije, kak o on o tome ne bi mogao obavestiti Gladiju. Mo da je, ak, ve bio nadomak onoga to je e leo da sazna - a onda su se sva njegova nastojanja okonala Janderovim 'iskljuenjem '. Bilo je prirodno da se, posle toga, usredsredi na Denila. Mo da je smatrao da m u je potrebno jo samo nekoliko testova i provera, i stoga je postavio sinonju zamk u - kao to ve rekoh u svom maloprea njem... iskazu." "Izgleda da se sve uklapa", primeti predsednik glasom veoma bliskim apatu . "Gotovo da sam prinuem da vam poverujem." "Jo samo ne to, i onda odista nemam vi e ni ta da ka em", nastavi Bejli. "Sasvim je mogue da je dr Amadiro, tokom svojih testova i prouavanja Jandera, sasvim sluajn o - bez ikakve namere da to uini - doprineo da doe do Janderovog 'mentalnog iskljue nja', i da je, na taj nain, poinio roboumorstvo." "Ne! Nikad!" dreknu Amadiro, sav izbezumljen. "Ba ni ta to sam inio sa tim ro botom nije moglo dovesti do njegovog 'iskljuenja'!" Fastolf se ume a. "Sla em se. Gospodine predsednie, i ja smatram da dr Amadir o nije mogao izazvati 'mentalno iskljuenje' robota. Ipak, gospodine predsednie, ini mi se da maloprea nje rei dr Amadira nedvosmisleno potvruju da je petljao oko Jander a - kao to je i gospodin Bejli veoma precizno pokazao u svojoj analizi." Predsednik potvrdno klimnu. "Prinuen sam da se slo im s vama, dr Fastolfe.. . Dr Amadiro, da li ste spremni da i formalno sve ovo poreknete, i na taj me nain prisilite da pokrenem iscrpnu istragu koja bi vam nanela grdnu tetu, ma kako da se okona - pri emu, u ovom trenutku, pomi ljam da bi se jedino mogla okonati lo e po va s. Preporuujem vam, stoga, da ne idete dalje - da ne dovodite u pitanje i sam svo j polo aj u vladi, i mo da, ak, onemoguite da politiki ivot na Aurori nastavi da tee mir im tokom. Koliko sam ja uspeo da shvatim, pre no to je iskrslo ovo sa Janderovim 'i skljuenjem', veina u vladi - mada, priznajem, ne ba velika veina - dr ala je stranu dr Fastolfu po pitanju daljeg naseljavanja Galaksije. Nametanjem sluaja Janderovog 'iskljuenja' mo da bi vam po lo za rukom da prilian broj lanova vlade privuete na svoju stranu; navodna odgovornost dr Fastolfa za 'iskljuenje' Jandera obezbedila bi vam veinu. Ali kako stvari sada stoje, dr Fastolf bi, ukoliko to bude eleo, mogao pon ovo podeliti karte i vas optu iti za Janderovo 'iskljuenje'; tavi e, mogao bi, takoe, i zneti i da ste poku ali da la no optu ite svog politikog protivnika - i vi biste, bez s umnje, izgubili. Ukoliko se ne bih ume ao, mo da biste obojica, i vi, dr Fastolfe, i vi, dr A madiro, zahvaljujui svojoj tvrdoglavosti, ili ak osvetoljubivosti, nastavili da pr odubljujete spor, iznosei jedan protiv drugog sijaset najraznovrsnijih novih optu b i. Na e bi se politike snage, kao i na e javno mnenje, u tom sluaju beznade no podelili - mo da, ak, na bezbroj struja - na neopisivu tetu svih nas. Smatram, stoga, da bi Fastolfova pobeda, iako neizbe na, imala veoma visok u cenu; moja je dakle du nost, kao predsednika, da glasanje, pre svega, okrenem u njegovu korist, a potom da na vas i va e sledbenike, dr Amadiro, izvr im pritisak da Fastolfovu pobedu prihvatite sa to je vi e mogue trpeljivosti, i to ve ovog trenutka - za dobrobit itave Aurore." "Nisam, gospodine predsednie, zainteresovan za pobedu koja bi znaila poni en

je mog protivnika", primeti Fastolf. "I dalje stojim iza svog predloga da naemo k ompromis - da svi, i Aurora, i ostali svetovi Svemiraca, i Zemlja, dobiju punu s lobodu u naseljavanju Galaksije. Zauzvrat, spreman sam da se prikljuim Robotikom i nstitutu, da mu stavim na raspolaganje svoja znanja o ovekolikim robotima, i tako doprinesem nastojanjima dr Amadira - razume se, samo ukoliko bi on dao sveanu, n apismenu izjavu da ni ubudue nee te iti nikakvoj odmazdi protiv Zemlje. Sve bi to mo ralo imati oblik sporazuma koji bi potpisali i mi i Zemlja." Amadiro konano sede, sa izrazom lica koji je predstavljalo olienje poraza. "Nisam te io linoj vlasti", ree on, "kao ni u itku u pobedi. eleo sam samo ono to sam s matrao najboljim za samu Auroru i uprkos svemu, i dalje smatram da plan dr Fasto lfa znai, kad-tad, konani kraj Aurore. Pri svemu tome, jasno mi je da sam sada pot puno bespomoan, zahvaljujui ovom Zemljaninu" - on pri tom uputi brz, otrovan pogle d Bejliju - "i da sam prinuen da prihvatim predlog dr Fastolfa. Iako u, i to da ka e m, zatra iti dozvolu da se obratim vladi po pitanju daljeg naseljavanja Galaksije, ako ni zbog ega drugog ono da bi ostalo zabele eno da strahujem od posledica." "Samo se po sebi razume", odgovori predsednik, "da e va em zahtevu biti udo voljeno. A to se vas tie, dr Fastolfe, ukoliko biste bili spremni da mene poslu ate, nastojte da ovaj Zemljanin to pre napusti na svet. Doprineo je da prevagne va e gle di te, ali sumnjam da e biti svesrdno prihvaeno ukoliko se ovda njem svetu pru i dovoljn o vremena da u svemu tome sagleda nadmo jednog Zemljanina nad Aurorancima." "Potpuno ste u pravu, gospodine predsednie, i gospodin Bejli e veoma brzo otii odavde - uz punu moju, a nadam se, i va u zahvalnost." "Budui da smo zahvaljujui njegovoj o troumnosti po teeni ozbiljnih politikih spo rova, i ja mu se zahvaljujem... Hvala vam, gospodine Bejli", slo i se predsednik, mada bez pravog odu evljenja. BEJLI, JO JEDNOM 80. Bejli ih je iz daljine posmatrao kako odlaze. Iako su Amadiro i predsedn ik do li zajedno, odlazili su odvojeno. Po to ih je ispratio, Fastolf se vrati unutra, poku av i da prikrije koliko mu je laknulo. "Hajde, gospodine Bejli", pozva on svog gosta, "ruaemo zajedno, a potom, to pre to bude mogue, krenuete natrag na Zemlju." Fastolfovi roboti ve su se u urbano kretali unaokolo, kao da su unapred zna li ta se od njih oekuje. Bejli klimnu u znak saglasnosti. "Predsedniku je po lo za rukom da mi se z ahvali, ali kao da su mu rei zapinjale u grlu", primeti on ironino. "Nemate pojma kakvu ast vam je time ukazao", odvrati Fastolf. "Veoma retk o ikome upuuje rei zahvalnosti, mada, istini za volju, niko nikad ni predsednicima ni na emu ne zahvaljuje. Po pravilu se to prepu ta istoriji, a ovaj sada nji je na o vom polo aju ve etrdesetak godina. U meuvremenu je postao d angrizav i zlovoljan, kao je uvek sluaj sa predsednicima u poslednjim decenijama njihovog mandata. Ipak, gospodine Bejli ja vam, jo jednom, od sveg srca zahvaljujem, i prek o mene, verujem da to ini i itava Aurora. Siguran sam da ete, bez obzira na svoju k ratkovenost, dovoljno dugo po iveti da doekate dan kada e se Zemljani otisnuti u svem ir; u svakom sluaju, na a tehnologija e vam stajati na raspolaganju. A kako vam je, za samo dva i po dana - ak i manje - po lo za rukom da razre i te ovu na u zavrzlamu, jednostavno mi ne ide u glavu. Zaista ste pravo udo... Ali p oimo, sigurno elite da se umijete i osve ite. U najmanju ruku, bar je meni to potreb no." Po prvi put otkako se sreo sa predsednikom tog jutra, Bejli je imao vrem ena da razmi lja i o neem drugom, a ne samo o narednoj reenici koju je trebalo da iz govori. Jo mu ni samom nije bilo jasno ta mu se to u magnovenju javilo tri puta; n ajpre neposredno pre zapadanja u san, a onda i u trenutku kada je, izlo en oluji, poeo da gubi svest, i konano, kada je bio potpuno opu ten posle ljubavnog ina.

to

'On se tamo na ao prvi!' I dalje je imao utisak da su te rei li ene svakog smisla; ipak, iako nije z apravo shvatao o emu je re, uspeo je da ubedi predsednika i stvari istera na istinu . Da li je, s obzirom na to, ta reenica uop te imala nekog smisla, da li je bila ne ki kamiak koji se, naprosto, nije uklapao u itav mozaik, kao da nije ni bio neopho dan? Da li je u pitanju bila ista besmislica? Ipak, i dalje mu je tiho bubnjala negde u zabiti uma, tako da se Bejli p ojavio na ruku kao pobednik koji jedva da je oseao slast pobede. Nije znao za to, al i imao je utisak da je negde pogre io. Pre svega, da li e predsednik ostati pri svojoj odluci? Amadiro jeste izg ubio bitku, ali nije uop te liio na osobu koja e se pod bilo kakvim okolnostima pred ati. Pretpostavimo da mu ovek poveruje i poe od toga da je zaista mislio ono to je rekao - da ga nije pokretala ta tina, ve, naprosto, njegovo shvatanje patriotizma. Ukoliko je to bio sluaj, moglo bi se dogoditi da ne odustane. Bejli oseti potrebu da na to upozori Fastolfa. "Dr Fastolfe", ree on, "bojim se da sve jo nije okonano. Dr Amadiro e nastav iti da se bori da Zemlja bude iskljuena." Fastolf potvrdno klimnu, dok su roboti poslu ivali obed. "Znam to i sam, i oekujem da e upravo tako postupiti. Meutim, strahovau samo u sluaju da neko ponovo p otegne pitanje Janderovog 'iskljuenja'. Bez te afere, siguran sam da ga uvek mogu nadigrati u vladi. Ne strahujte, gospodine Bejli, Zemlja e se nai na istom putu s nama. Ne treba da zazirete ni od opasnosti da vam se Amadiro lino osveti. Napust iete ovu planetu najkasnije do smiraja dana - i razume se, Denil e vas pratiti. Po red toga, izve taj koji emo istovremeno poslati obezbedie vam, uveren sam, dolino una preenje." "I sam bih eleo da to pre poem", odvrati Bejli, "ali se nadam da u imati vre mena za nekoliko opro taja. eleo bih da... jo jednom vidim Gladiju, a takoe bih eleo i da se oprostim sa iskarom koji mi je pro le noi mo da spasao ivot." "To se samo po sebi razume, gospodine Bejli. Ali molim vas, okusite ne to! " Bejli poe da jede, ali naprosto, nije mogao da u iva u jelu. Ba kao i suoavan je sa predsednikom, i pobeda koja je potom usledila, i hrana mu je, nekako, delo vala bezukusno. Nije trebalo da izvojuje pobedu. Predsednik je trebalo da ga prekine. Am adiro je, naprosto, trebalo sve da porekne. Njegova je re, u svakom sluaju, trebal o da ima veu te inu od rei jednog Zemljanina. Meutim, Fastolf je bio slavljeniki raspolo en. "Gospodine Bejli, zaista sam se pla io najgoreg. Strahovao sam da susret sa predsednikom dolazi prerano, i da n i ta to biste mogli rei nee biti dovoljno. Ipak, uspeli ste preko svake mere. Naprost o me je preplavilo odu evljenje dok sam vas slu ao. Sve vreme sam oekivao da e Amadiro zatra iti da se njegovoj rei poveruje pre nego rei jednog Zemljanina koji se, povrh svega, nalazi u stanju stalne polupometenosti, kako usled boravka na jednoj tuoj planeti, tako..." "Uz svo du no po tovanje, dr Fastolfe, moram rei da se uop te nisam nalazio u s tanju stalne polupometenosti", odvrati Bejli hladno. "Pro la no bila je ne to posebno , ali to je bilo jedini put da sam izgubio kontrolu nad sobom. to se tie ostatka v remena koje sam proveo na Aurori, mo da sam povremeno oseao blagu nelagodnost, ali sam, u celini uzev, uspevao da sauvam punu prisebnost duha." Ne to od gneva koji je , plativ i veoma veliku cenu, uspeo da potisne tokom susreta sa predsednikom, odje dnom izbi na povr inu. "Jedino tokom oluje, gospodine - izuzev, razume se", priset i se on, "na trenutak ili dva prilikom spu tanja vasionskog broda..." Ni sam nije bio svestan naina na koji mu je ta misao - ili to seanje, ili saznanje - do la, niti kojom brzinom. Trenutak pre toga nije je bilo, a onda mu se , odjednom, rascvetala u umu, kao da je sve vreme bila tamo, i ekujui da se pupoljak konano otvori. "Jehosafata mu!" pro apta on, i sam zapanjen. A onda lupi pesnicom po stolu, da se sve posue zatreslo. "Jehosafata mu!" Bejli se zagleda u Fastolfa, kao da je jedva uo njegovo pitanje. "Ni ta, dr Fastolfe", odgovori on, "samo sam pomislio na to koliko je paklena bila drskost dr Amadira da uini ono Janderu, i da potom krivicu svali na vas; kako nije preza

o da me gotovo izludi na onoj oluji pro le noi i da, potom, to iskoristi da bi dove o u sumnju moje tvrdnje. Naprosto sam... za trenutak... pobesneo." "Nemate vi e za to razloga, gospodine Bejli. Iskreno da vam ka em, Amadiro n aprosto nije mogao da 'iskljui' Jandera. Dogodilo se to istom sluajno u... Mogue je, ra zume se, da je Amadirovo petljanje po Janderu povealo izglede da se to zaista i d ogodi, ali se oko toga ne bih sporio." Bejli jedva da je uo ove njegove rei. Ono to je upravo rekao Fastolfu bila je ista izmi ljotina, i ono to mu je Fastolf na to odgovorio nije imalo nikakvog znaa ja. Bilo je to (kako bi predsednik rekao) sasvim neva no. U stvari, ni ta od onoga to se dogodilo - kao ni Bejlijeva tumaenja onoga to se dogodilo - nije imalo nikakvo g znaaja. Ali zbog toga, nije bilo potrebe da se i ta menja. Osim jedne stvari - ali o tome malo kasnije. Jehosafata mu! pro apta on bezglasno, samo u svom umu, i naglo skrenu misl i na jelo, i stade da jede s u ivanjem i s unutra njom ozareno u. 81. Bejli jo jednom pree preko travnjaka koji je spajao Fastolfovo i Gladijino gazdinstvo. Trebalo je da se sa Gladijom sretne etvrti put tokom poslednja tri d ana - i (on oseti kako mu se srce ste e u grudima) ovom prilikom poslednji put. iskar ga je pratio, ali na izvesnoj udaljenosti, ovog puta jo bri ljivije mo trei na okolinu. Razume se, budui da je predsednik sad raspolagao svim injenicama, bilo je razumno oekivati da popusti pa nja u pogledu Bejlijeve bezbednosti - ukolik o mu je, uistinu, ikad pretila opasnost; jer, opasnost je, zapravo, sve vreme pr etila Denilu. Po svoj prilici, iskar jo nije bio sasvim u toku. Robot se samo jednom pribli i Bejliju, i to onda kad ga je ovaj pozvao. " is kare, gde je Denil?" iskar hitro pree razdaljinu koja ih je delila, kao da ne eli da ih iko uje. "Denil je krenuo prema svemirskoj luci, gospodine, u pratnji nekolicine drugih r obota dr Fastolfa, kako bi obavio sve pripreme za va povratak na Zemlju. Doekae vas tamo, kada stignete u luku, i bie s vama na brodu sve do va eg konanog prispea na Ze mlju." . A "Ba mi je milo. Dragocen mi je svaki dan koji provedem u njegovom dru ta je s tobom, iskare? Ide li i ti s nama?" "Ne, gospodine. Nalo eno mi je da ostanem na Aurori. Meutim, Denil e u svemu nai pri ruci, neu vam biti i ja potreban." "Siguran sam da je tako, iskare, ali ipak, nedostajae mi." "Hvala vam, gospodine", odvrati iskar i povue se isto tako brzo kao pribli io. Bejli ga je nekoliko trenutaka zami ljeno posmatrao... Ne, mora da sve po redu. Najpre da se vidi sa Gladijom. tvu.. vam se to se i obavi

82. Po la mu je u susret da ga pozdravi - kako se svet izmenio za samo dva dan a! Nije bila razdragana, nije igrala od sree, nije kiptela od radosti; jo su joj s e na licu ocrtavali potresenost i bol zbog gubitka. Meutim, nestalo je zabrinutos ti sa njega. Bilo je sada u njenom pona anju vedrine, kao da je postala svesna da i vot, posle svega, ipak tee dalje i da bi joj, mo da, mogao pru iti i trenutke tihe sr ee. Dok je koraala prema njemu, ispru enih ruku, lice joj je ozarivao topao i p rijateljski osmeh. "Oh, prihvati ih, prihvati ih, Elija", uzviknu ona, uoiv i njegovo oklevanj e. "Sme no je da se sada povlai i pretvara , posle onoga to se dogodilo pro le noi, da ne sme da me dotakne . Vidi i sam, jo se svega dobro seam, i nimalo se ne kajem zbog toga . Naprotiv." Bejli uini ne to to (za njega) nije bilo uobiajeno, uzvrati joj osmehom. "I j a se svega seam, Gladija, i ni ja se ne kajem. tavi e, eleo bih da se to mo e ponoviti. .. Ali na alost, do ao sam da se oprostim." Tamna senka prekri joj lice. "Znai, vraa se na Zemlju. U izve taju to je stiga o preko robotske mre e koja uvek stoji otvorena izmeu mog i Fastolfovog imanja, sto ji da je sve pro lo kako treba. Znala sam da ne mo e zakazati."

"I nisam. Dr Fastolf je odneo punu pobedu. Sumnjam da e, posle svega, iko makar i nagovestiti da je on na bilo koji nain povezan sa Janderovom smru." "Zahvaljujui, Elija, onome to si ti o tome imao da ka e ?" "Nadam se da je tako." "Znala sam", ponovi ona, sa prizvukom samozadovoljstva u glasu. "Znala s am da e tako biti, jo otkako sam im predlo ila da te pozovu da preuzme sluaj... Ali zb og ega te onda alju natrag?" "Upravo zbog toga to sam sluaj uspe no razre io... Ukoliko bih jo ostao ovde, p o svemu sudei bih delovao kao razdra ujui trn u ovda njem politikom organizmu." Gladija se za trenutak sumnjiavo zagleda u njega. "Nisam sasvim sigurna d a shvatam ta time hoe da ka e . Zvui mi kao neka zemaljska dosetka. Ali nije va no. Jesi i uspeo da otkrije ko je ubio Jandera? To jeste va no." Bejli se obazre oko sebe. U jednom udubljenju stajao je iskar, a u drugom jedan od Gladijinih robota. Gladija bez pote koa protumai njegov pogled. "Elija, vreme je da ve jednom pr estane da brine zbog prisustva robota", ree ona. "Kao to, nadam se, ne brine zbog sto lica u sobi, ili zbog ovih zavesa, je li tako?" Bejli potvrdno klimnu. "Da, izvini, Gladija... U asno mi je ao - ovaj, to sa m morao da im ka em da ti je Jander bio suprug." Ona razrogai oi, i on pohita da nastavi. "Morao sam. Bilo je to od su tinske va nosti za itav sluaj, ali obeavam ti da to ni na koji nain nee uticati na tvoj polo a na Aurori." to je sa etije mogao, Bejli joj potom prepria kako je tekao razgovor sa predsednikom. "I tako, shvata ", zakljui on, "niko nije ubio Jandera. Do 'mentalno g iskljuenja' do lo je usled sluajnih promena u njegovim pozitronskim kolima, mada j e sasvim mogue da je verovatnoa da se to dogodi bila poveana zbog onoga to se s njim dogaalo." "A meni ni na kraj pameti nije bilo", potu i se ona. "Pojma nisam imala da sam, i ne znajui, bila sauesnik u tom podlom Amadirovom naumu... Smatram ga isto toliko odgovornim, kao da mu je ba on, lino, namerno, raspolutio glavu ekiem." "Gladija", odvrati Bejli ozbiljno, "nema razloga da bude toliko nemilosrd na. Nije imao nameru da uini i ta na ao Janderu; sve to je inio bilo je, prema njegovom mi ljenju, za dobro Aurore. S obzirom na ishod, mo e se smatrati da je dolino ka njen. Izgubio je, planovi su mu se raspali u paramparad, a dr Fastolf preuzee punu nadl e nost nad Robotikim institutom. Ni sama ga ne bi mogla o trije kazniti, ma koliko se trudila." "Razmisliu jo o tome", prihvati ona. "Ali ta e biti sa Santiriksom Gremionis om, tim zgodnim mladim udvoricom, iji je zadatak bio da me namami u zamku? Nije n ikakvo udo to nije odustajao, uprkos svim mojim odbijanjima. Doi e on ve ovamo, i bie mi zadovoljstvo da ga..." Bejli estoko odmahnu glavom. "Gladija, nemoj. Razgovarao sam s njim, i uv eravam te da pojma nije imao ta se zbiva. Bio je obmanut koliko i ti sama. Zaprav o, stvari stoje sasvim obrnuto. Nije toliko navaljivao zbog toga to mu je bilo va n o da te namami u zamku. Upravo zbog te svoje 'upornosti' bio je od koristi Amadi ru - a bio je uporan samo stoga to si mu iskreno draga. Iz ljubavi prema tebi, Gl adija, ako te rei ovde imaju isto znaenje kao na Zemlji." "Na Aurori je to puka koreografija. Jander je bio robot, a ti si Zemljan in. S Aurorancima stvari stoje drugaije." "Ve si mi to objasnila. Ipak, Gladija, od Jandera si nauila da prima ; od me ne, pak, iako to nisam tako zami ljao, da daje . Ukoliko si ne to postigla uei, ne bi li bilo pravo i po teno da sada ti poui druge? Gremionis je dovoljno vezan za tebe, i uop te ne sumnjam da bi bio spreman da ui. On je, uostalom, ve zanemario mnoge auror anske obiaje, jer se ne obazire na tvoja odbijanja. I nee se samo na tome zaustavi ti. Mo e ga nauiti i da prima i da daje, a i sama e , naizmenino ili istovremeno s njim, nauiti da to i dalje ini ." Gladija mu se ispitivaki zagleda u oi. "Elija, poku ava li ti to da me se ota rasi ?" Bejli lagano, potvrdno klimnu. "Tako je, Gladija, upravo to poku avam. Tvo ja je srea ono do ega mi je u ovom asu najvi e stalo, mnogo vi e no to sam, ikad, i ta, p leo za sebe na Zemlji. Ja ti ne mogu pru iti tu sreu, ali ako je Gremionis to u sta nju, i ja u biti srean - gotovo isto toliko srean kao da sam ja taj koji te usreuje.

Gladija, mo da e se i sama iznenaditi sa koliko e u ivanja Gremionis odbaciti s vu tu koreografiju - kada ga, jednom, naui pravim stvarima. I prie o tome poee da se same od sebe ire, pa e i drugi poeti da te opsedaju - dok e Gremionis, opet, mo da bit i voljan da poduava i druge ene. Gladija, sasvim je mogue da e ti biti ta koja e su tin ki izmeniti seksualni ivot na Aurori. Uostalom, ima pred sobom itavih tri stotine g odina!" Gladija se zagleda u njega, a onda prsnu u smeh. "Zadirkuje me. Namerno s e glupira . Nikad te jo nisam videla takvog, Elija. Lice ti je uvek tako izdu eno i o zbiljno. Jehosafata mu!" (Izgovarajui ove poslednje rei, ona se svojski potrudi da joj glas to vi e nalikuje na njegov pomalo promukli bariton.) "Mo da te pomalo i zaikavam", odvrati Bejli, "ali u su tini sam ozbiljan. Obea j mi da e Gremionisu pru iti priliku." Ona mu pristupi i stade tik uz njega, i on je, ovog puta bez imalo oklev anja, uze u naruje. Ona mu ne no stavi prste na usne, i on na njih spusti lagani po ljubac. "Ipak, Elija, zar me ne bi radije zadr ao za sebe?" upita ga ona ne no. "Da, Gladija, i te kako bih to eleo", odvrati on isto tako ne no (iako i da lje veoma svestan prisutnosti robota). "Stid me je da ka em da ovog trenutka ne bi h mario da i cela Zemlja nestane, ukoliko bi to znailo da te mogu sauvati za sebe - ali ne mogu to da ka em. Kroz nekoliko asova biu ve daleko od Aurore, i ne postoji nikakva mogunost da ti poe sa mnom. Ne verujem, takoe, da ima ikakvih izgleda da u po novo doi na Auroru, ba kao to ne verujem ni da e ti ikada kroiti na Zemlju. Gladija, nikada te vi e neu videti, ali veruj mi, nikada te neu zaboraviti. Jo nekoliko desetina godina i ja u umreti, a kada se to desi ti e jo biti mlada i sve a kao ovog asa; stoga se moramo rastati sada, bez obzira na sve to zami ljamo da se m oglo dogoditi." Ona nasloni glavu na njegove grudi. "Oh, Elija, dva puta si u ao u moj ivot , i oba je puta to bilo samo na nekoliko asova. Oba si puta toliko uinio za mene, i oba si mi puta rekao zbogom. Prvi put, sve to sam se usudila da uinim bilo je da ti dotaknem lice - ali kakvu je to promenu u meni izazvalo! Nikad te neu zaborav iti, Elija, makar ivela i vi e vekova no to ih mo e izbrojati." "U tom sluaju, uinimo sve da to ne budu ru ne uspomene zbog kojih e biti nesren a. Prihvati Gremionisa i usrei njega - i dopusti mu da i on usrei tebe. I ne zabor avi, ne postoji ni ta to bi te moglo spreiti da mi pi e . Postoji, zna , hiperpo tanski sao raaj izmeu Aurore i Zemlje." "Pisau ti, Elija. A hoe li i ti meni pisati?" "Obeavam ti to, Gladija." Potom zavlada nekoliko trenutaka ti ine, i konano, njih se dvoje utke razdvo ji e. Gladija ostade da stoji nasred sobe; kada je stigao do vrata i okrenuo se jo jednom prema njoj, jo je tamo stajala, sme ei se. Njegove usne uoblii e re: Zbogom... A onda bez ikakvog zvuka - naprosto, nije bio u stanju da iz sebe istisne bilo kak av zvuk - on dodade: ljubavi moja. I njene se usne pokrenu e. Zbogom, najdra a moja ljubavi. Okrenuo se i izi ao, svestan da je nikad vi e nee u stvarnosti ugledati, da j e vi e nikad nee dotai. 83. Bejliju je bilo potrebno malo vremena da se pribere, kako bi mogao prist upiti zadatku koji je jo morao obaviti. utke je pre ao, otprilike, polovinu rastojan ja to ga je delilo do Fastolfovog gazdinstva, pre no to je zastao i podigao ruku. Prilje ni iskar odmah se na ao kraj njega. " iskare, koliko jo vremena imam do polaska u svemirsku luku?" upita on. "Tri sata i deset minuta, gospodine." Bejli se za trenutak zamisli. " eleo bih da odem do onog drveta tamo, i da provedem neko vreme ispod njega, leima naslonjen na stablo, potpuno sam. S tobom , razume se, ali bez prisustva ijednog drugog ljudskog stvora." "Na Otvorenom, gospodine?" Robotov glas nije bio u stanju da izrazi izne naenje i uznemirenost, ali je Bejli, ipak, osetio da bi njegove rei, da je bio lju dsko bie, izra avale upravo takva oseanja. "Da", odvrati Bejli. " elim da malo razmislim, a ovaj, tih i miran dan - s

unan, bez oblaka, spokojan - za razliku od pro le noi, jedva da bi se mogao smatrati opasnim. Obeavam ti da u se smesta vratiti im osetim prve znake munine usled boravka na Otvorenom. Jesi li voljan da poe sa mnom?" "Jesam, gospodine." "Vrlo dobro." Bejli poe ka drvetu. Po to su stigli, Bejli oprezno opipa sta blo i zagleda se u svoje prste: nije na njima bilo ni traga prljav tine. Uveren da se nee uprljati ukoliko se nasloni na drvo, on se obazre po tlu i sede, osloniv i se leima na stablo. Nije mu, svakako, bilo udobno kao u naslonjai, ali je zato bio neopisivo smiren (udno, zaista) kakav, mo da, ne bi bio ni da se nalazio u nekoj sobi. iskar ostade da stoji pokraj njega. "Zar i ti nee da sedne ?" upita ga Bejli. "Sasvim mi je dobro i kad stojim, gospodine." "Znam, iskare, ali moi u bolje da razmi ljam ukoliko ne budem morao da gledam navi e u tebe." "Ukoliko sednem, gospodine, neu moi dovoljno uspe no da bdim nad vama." "I to mi je poznato, iskare, ali rekao bih da u ovom trenutku nema nikakv e stvarne opasnosti. Moj posao ovde je okonan, sluaj je zakljuen, polo aj dr Fastolfa je uvr en. Mo e , dakle, mirno sesti. Nala em ti da tako uini ." iskar smesta sede, licem okrenut prema Bejliju, ali mu oi ne prestado e da s treljaju unaokolo; i dalje je bio na oprezu. Bejli podi e pogled put neba, kroz lisnatu kro nju, to zelenilo na plavetnil u, oslu kujui zujanje insekata i povremeno, iznenadno dozivanje ptica; ne promae mu ni blago talasanje trave u blizini, to je samo moglo znaiti da je tuda upravo prom akla neka ivotinjica, a onda ponovo pomisli kako ovde vlada neobian spokoj i kolik o se on razlikuje od stalne tutnjave Grada. Bio je to spokojan, niim naru en, sasvi m izdvojen mir. Bejli tada po prvi put nasluti da bi ivot na Otvorenom bilo lako pretpost aviti ivotu u Gradu. Zatee, isto tako, sebe kako osea zahvalnost zbog iskustva koje mu je Aurora podarila, pre svega oluja - bilo mu je sada jasno da bi bio u stan ju da napusti Zemlju i suoi se sa prilikama na bilo kom novom svetu na kome bi se naselili on i Ben - a mo da i D esi. "Pro le noi", ree on, "tokom oluje, okru en tminom, pitao sam se da li bih, da nije oblaka, mogao videti Aurorinog stalnog pratioca. Ukoliko se dobro seam onog a to sam proitao, i Aurora ima svoj Mesec, je li tako?" "U stvari, gospodine, Aurora ima dva pratioca. Veem je ime Titonus, ali j e, veoma daleko, tako da se prikazuje samo kao malo svetlija zvezda. Manjeg uop te nije mogue videti golim okom, i jednostavno se naziva Titonus II, ukoliko se uop t e ikad pominje." "Hvala ti... iskare, jo jednom ti zahvaljujem to si me spasao pro le noi." On pogleda robota. "U stvari, ne znam kako da ti se na odgovarajui nain zahvalim." "Nema nikakve potrebe da mi se uop te zahvaljujete. Naprosto sam samo sled io odredbe Prvog Zakona. Drugo nisam ni mogao." "Bez obzira na to, mo da ti dugujem i sam ivot, i va no mi je da zna da to shv atam... A sada, iskare, ta bi trebalo da uinim?" "U pogledu ega, gospodine?" "Moj zadatak ovde je obavljen. Gledi ta dr Fastolfa su prevladala. Budunost Zemlje je, nadam se, osigurana. ini se da nije preostalo ni ta to bi valjalo uiniti, ali ipak, jo ostaje nerazre en Janderov sluaj." "Ne razumem vas, gospodine." "ini se da je zaista nastradao usled sluajnog poremeaja u kolima njegovog p ozitronskog mozga - mada dr Fastolf i dalje smatra da su izgledi da se tako ne to dogodi bili beskrajno mali. ak i pored Amadirovog petljanja, izgledi da se tako n e to dogodi, ma koliko ozbiljno poveani, i dalje su bili beskrajno mali. U svakom s luaju, tako bar smatra dr Fastolf. Sledstveno tome, meni se i dalje ini da je Jand erova smrt bila svesno roboumorstvo. Uprkos tome, ne usuujem se da ponovo potegne m to pitanje. Ne elim da jo jednom pokreem pitanje koje je na tako zadovoljavajui nai n bilo razre eno. Ne bih eleo Fastolfa ponovo da izlo im opasnosti, a ne bih eleo ni G ladiju da rastu im. Ne znam kako da postupim. Ne mogu o ovome da razgovaram ni sa jednim ljudskim biem, i stoga, iskare, odabrao sam tebe da ti se poverim." "Razumem vas, gospodine."

"Mogu ti uvek nalo iti da iz svog seanja izbri e sve to sam ti rekao, i da o to me ne ostane nikakvog traga?" "Tako je, gospodine." "Po tvom mi ljenju, ta bi trebalo da uradim?" "Ukoliko je, gospodine", odgovori iskar, "zaista do lo do roboumorstva, u t om sluaju mora da postoji neko ko je bio u stanju da ga poini. Samo je dr Fastolf bio u stanju da to uini, ali on tvrdi da nije." "Da, s tim se suoavamo od samog poetka. Verujem dr Fastolfu i sasvim sam s iguran da on to nije uinio." "Ali gospodine, kako se u tom sluaju mo e govoriti o roboumorstvu?" "Pretpostavimo, iskare, da postoji jo neko ko o robotima zna koliko i sam dr Fastolf." Bejli skupi noge i obgrli kolena. Nije vi e gledao u iskara, i izgledao je duboko utonuo u misli. "A ko bi to mogao biti, gospodine?" upita iskar. Konano, Bejli sti e do kljune take. "Ti, iskare", odgovori on.

84. Da je iskar bio ljudsko bie, mo da bi se samo zagledao u Bejlija, nem i zapr epa en; ili je mogao poludeti od besa; ili u asnuto ustuknuti; ili se poneti na deset inu drugih naina. Meutim, budui da je bio robot, on ne ispolji ba nikakvo oseanje. "N a osnovu ega to tvrdite, gospodine?" upita on jednostavno. "Gotovo sam siguran, iskare", odgovori Bejli, "da ti je savr eno dobro pozn ato kako sam do ao do tog zakljuka. Ipak, uinie mi veliku uslugu ukoliko mi omogui da t , na ovom spokojnom mestu i za ovo malo vremena koliko mi je jo preostalo do odla ska, sve lepo objasnim - sebe radi. Naprosto, elim da slu am samog sebe dok o tome govorim. Takoe, voleo bih da me ispravi , ukoliko u neemu pogre im." "Svakako, gospodine." "Rekao bih da se moja poetna gre ka sastojala u tome to sam pretpostavio da si ti manje slo en, i primitivniji robot nego Denil, naprosto stoga to manje lii na l judsko bie. Ljudska bia uvek e poi od ubeenja da je robot, to je sliniji oveku, napre ji, slo eniji i inteligentniji. Da se razumemo: robota poput tebe lako je napravit i, dok stvaranje robota kao to je Denil predstavlja veoma te ak problem za ljude ak i Amadirovih mogunosti, i samo je jedan robotiarski genije, kao Fastolf, bio u sta nju to da izvede. Uprkos tome, osnovna te koa u stvaranju Denila sastoji se, rekao bih, u potrebi da se otelotvori sve to je ljudsko - izraz lica, glas, gestovi i p okreti; sve je to veoma zapleteno, ali u stvarnosti, nema nikakve veze sa slo eno u u ma. Jesam li u pravu?" "U potpunosti, gospodine." "Tako sam te nesvesno potcenio, ba kao to je sluaj i sa svima drugima. Ipak , odao si se ak i pre no to smo stigli na Auroru. Sea se, sigurno, da me je pre spu ta nja spopala silna teskoba, od straha pred otvorenim prostorom, i da sam, nakratk o, bio u jo gorem stanju nego sino za vreme oluje." "Seam se, gospodine." "U tom trenutku Denil se nalazio u kabini sa mnom, dok si ti stajao ispr ed vrata. Zapao sam u neku vrstu obamrlosti; nisam davao od sebe ni glasa; kako, verovatno, Denil nije gledao u mom pravcu, nije ni bio svestan onoga to se dogaa sa mnom. Ti si, meutim, iako si se nalazio napolju, uleteo unutra i iskljuio preki da. Prvi si se na ao na licu mesta, pre Denila, iako mu, siguran sam, refleksi nisu ni ta sporiji od tvojih - to je, uostalom, i dokazao spreiv i dr Fastolfa da me onoma d udari." "Sasvim je sigurno da dr Fastolf nije nameravao da vas udari." "I nije. Samo je hteo da poka e koliko su brzi Denilovi refleksi... Uprkos tome, kako rekoh, ti si onda u kabini prvi reagovao. Jedva da sam tada bio u st anju da to zapazim; ali budui da sam izve ban da uoavam stvari, ne mo e me sasvim izba citi iz ravnote e ni u asno oseanje usled izlo enosti Otvorenom - to sam, uostalom, pro le noi i dokazao. Dakle, uoio sam da si ti prvi reagovao, premda sam, istovremeno, i spoljio sklonost da preem preko toga. Za tvoj postupak, razume se, postoji samo j edno logino obja njenje."

Bejli zastade, kao da oekuje da se iskar slo i s njim, ali robot ne ree ni ta. (Tokom potonjih godina, Bejli bi sebi uvek prvo doarao ove trenutke, kada bi razmi ljao o svom boravku na Aurori. Ne oluju. ak ne ni Gladiju. Bili su to upr avo ovaj spokojni trenutak pod drvetom, sa zelenilom li a naspram nebesnog plavetni la, blagi povetarac, pitomi zvuci skrivenih ivotinjica i iskar, kako sedi kraj nje ga, bledosvetlucavih oiju.) "inilo se da si ti", nastavi Bejli, "na neki nain bio u stanju da uoi moje d u evno stanje, ak i kroz zatvorena vrata, i da shvati da sam zapao u neku vrstu obam rlosti. Ili da se izrazim kratko i mo da pomalo upro eno, da si bio u stanju da mi ita misli." "U pravu ste, gospodine", priznade iskar tihim glasom. "Rekao bih, takoe, da si u stanju i da utie na tue umove. Verujem da si prim etio da sam to zapazio i potrudio si se da to nekako potisne to dublje u moj um, k ako se ne bih toga vi e setio ili, bar, shvatio va nost svog otkria - ukoliko bih se, nekim sluajem, svega ipak prisetio. Ipak, nisi u tome sasvim uspeo, mo da i stoga t o su ti moi ograniene..." "Gospodine", prekide ga iskar, "Prvi Zakon stoji iznad svega. Morao sam d a vam priteknem u pomo, iako sam bio sasvim svestan da u se time odati. S druge st rane, morao sam da tek ovla dotaknem va um, kako ga ne bih ni na koji nain o tetio." Bejli potvrdno klimnu. "Shvatam da si se suoio s ozbiljnim te koama. Samo si malo zatamnio moj um - tako da sam se svega setio kada se on, ponovo, dovoljno opustio i kada sam mogao da razmi ljam slu ei se slobodnim asocijcijama. Sino, tokom o luje, pre no to sam izgubio svest, znao sam da e do mene stii prvi, ba kao i onda na svemirskom brodu. Mo da si me prona ao zahvaljujui infracrvenom zraenju, ali svaki sis ar i svaka toplokrvna ivotinja odaju istu vrstu zraenja, tako da je moglo doi do za bune; ali ti si, isto tako, mogao otkriti i delovanje mog uma, ak i ako sam bio u nesvesti, i to ti je pomoglo da me pronae ." "Svakako, pomoglo mi je", priznade iskar. "Ipak, kada god bih se toga prisetio, bilo na rubu sna ili gubitka svest i, ponovo bih sve zaboravio im bih poku ao da razbistrim misli. Pro le noi, setio sam se toga i trei put, ali tada nisam bio sam. Gladija je bila sa mnom, i bila je u stanju da ponovi ta sam rekao u polusnenom stanju. Rekao sam: 'On se tamo na ao prv i'. ak ni tada, meutim, nisam mogao da dokuim smisao tih rei - dogodilo se to tek ka da je jedna usputna primedba dr Fastolfa pokrenula u meni nezadr iv tok misli, to j e, konano, imalo za posledicu da sve ispliva na povr inu. A onda, kada mi je konano svanulo pred oima, poeo sam da se priseam i drugih stvari. Na primer, kada sam se o no upitao da li smo se stvarno spustili na Auroru, poeo si me uveravati da smo na Aurori pre no to sam i dospeo da naglas postavim to pitanje... Pretpostavljam da nisi spreman da ikome dozvoli da sazna kako si u stanju da ita tue misli?" "Ne, nisam, gospodine." "Zbog ega?" "Moja sposobnost da itam tue misli, gospodine, pru a mi jedinstvenu mogunost da sledim Prvi Zakon, i stoga to svoje svojstvo visoko cenim. Na taj nain, u stan ju sam da se neuporedivo uspe nije staram o dobrobiti ljudskih bia. Pri svemu tome, ini mi se da nijedno ljudsko bie - ak ni sam dr Fastolf - ne bi moglo podneti robo ta sa takvim moima; to i jeste razlog to to dr im u tajnosti. Dr Fastolfe, kao to i s ami znate, voli da navodi ono predanje, po kome je Suzana Kalvin uni tila svog rob ota, ustanoviv i da je u stanju da ita tue misli - i ja ne bih eleo da dr Fastolf pos tupi poput svoje uvene prethodnice." "Da, upoznao me je s tim predanjem. Ipak, rekao bih da on, mo da samo pods vesno, ipak podozreva da si u stanju da ita tue misli, jer, inae, ne bi bilo razloga da se stalno vraa na to predanje. ak mislim da je opasno to to ini kada si ti u pit anju. Nema sumnje da je i to doprinelo da ponem o tome da razmi ljam." "inim sve to je u mojoj moi da tu opasnost smanjim, a da pri tom, svojim pe tljanjem, ne o tetim um dr Fastolfa. Na primer, kada god tu priu pominje, dr Fastol f neizostavno navodi da je re o pukom predanju i da, naprosto, nije mogue da se to dogodi." "Tako je, i toga se seam. Meutim, ukoliko dr Fastolfu nije poznato da si u stanju da ita tue misli, onda to znai da nisi posedovao takva svojstva kada su te p rvobitno zamislili i oblikovali. Kako je, onda, do lo do toga da ih stekne ? Ne, nem

oj mi rei, iskare. Dopusti mi da malo nagaam... Gospoica Vasilija je, kao jo sasvim m lada devojka, i pre no to je i sama postala robotiar, bila naprosto opsednuta tobo m. Sama mi je rekla da je esto ne to menjala na tebi, uz tek usputni nadzor dr Fast olfa, unosei u tebe neke svoje programe. Da li je mogue da je, u nekom trenutku, is tom igrom sluaja, uinila ne to to ti je dalo takve moi? Jesam li u pravu?" "U potpunosti, gospodine." "A da li je tebi poznato o emu je re?" "Jeste, gospodine." "Jesi li, u tom sluaju, jedini robot koji raspola e takvom moi?" "Za sada jesam, gospodine. Ali bie i drugih." "Ukoliko bih zatra io od tebe da mi ka e ta je to dr Vasilija uinila da stekne t akvu mo - ili ukoliko bi to dr Fastolf od tebe zatra io - da li bi te Drugi Zakon o bavezivao da to uini ?" "Ne bi, gospodine, budui da bih na osnovu svog shvatanja Drugog Zakona za kljuio da bi takvo saznanje imalo rave posledice po vas, i moje odbijanje da vam t o ka em imalo bi, u skladu sa Prvim Zakonom, prednost. Problem, meutim, uop te ne mo e da iskrsne, budui da bih unapred znao ako bi neko eleo da mi postavi to pitanje, i kada bi imao nameru da mi naredi da mu odgovorim; i ja bih takvu nameru unapred osujetio, tako da pitanje ne bi ni bilo postavljeno." "Tako je", slo i se Bejli. "Preksino, dok smo se vraali od Gladije na Fastol fovo imanje, upitao sam Denila da li se ikad sreo sa Janderom dok je ovaj iveo u njenom domainstvu, i on mi je jednostavno odgovorio da nije. Okrenuo sam se potom tebi, da ti postavim isto pitanje, ali iz nekog razloga, nisam to uinio. Pretpos tavljam da si me ti spreio da to uinim." "U pravu ste, gospodine." "Zato to bi mi, da sam te to upitao, morao odgovoriti da si ga u to vreme esto sretao - a nisi bio spreman da me sa tom injenicom upozna ." "Ne, nisam, gospodine." "Ipak, tokom tih susreta sa Janderom postao si svestan injenice da dr Ama diro poku ava da dokui tajnu njegove izrade - pretpostavljam tako to si i njemu itao misli ili si bio u stanju da pronikne u njegova pozitronska kola..." "U pravu ste, gospodine, i ljudski i robotski mozak delju na isti nain. S amo, robote je neuporedivo lak e razumeti." "Nisi odobravao ono to je dr Amadiro inio, naprosto zato to se sla e sa dr Fas tolfom po pitanju daljeg naseljavanja Galaksije?" "Tako je, gospodine." "Zbog ega, u tom sluaju, naprosto nisi zaustavio Amadira? Zbog ega nisi iz njegovog uma uklonio samu nameru da ispita Jandera?" "Gospodine", odvrati iskar, "nisam ba voljan da tako lako zalazim u ljudsk e umove. Odlunost dr Amadira da to uini bila je tako duboka i sna na, da bih, u cilj u da je obuzdam, morao da izvr im izvesne korenite izmene - a njegov je um toliko britak i va an, da se, naprosto, nisam usuivao da mu nanesem makar i najmanje o teenje . Pustio sam da stvari neko vreme idu svojim tokom, pitajui se ta mi valja initi ka ko bih na najbolji nain zadovoljio odredbe Prvog Zakona. Konano, opredelio sam se za, prema mom mi ljenju, najbolji nain da razre im itavu situaciju, i tu odluku nisam nimalo lako doneo." "Opredelio si se za Janderovo 'mentalno iskljuenje', pre no to dr Amadiru poe za rukom da pronikne u tajnu izrade pravog ovekolikog robota. Znao si kako to treba uiniti, zahvaljujui tome to si se, tokom godina, itajui Fastolfov um, savr eno do bro upoznao sa njegovim teorijama. Jesam li u pravu?" "U potpunosti, gospodine." "Znai, dr Fastolf ipak nije jedini koji je bio u stanju da 'iskljui' Jande ra." "U izvesnom smislu jeste, gospodine. Moja sposobnost da to uinim samo je puki odraz, ili instrument, njegovih sposobnosti." "Oigledno je i to bilo dovoljno. Meutim, nije li ti palo na pamet da bi to 'iskljuenje' moglo Fastolfa izlo iti najveoj moguoj opasnosti? Da bi, sasvim prirodn o, najpre na njega posumnjali? Da li si, mo da, pomi ljao na to da prizna da si ti to uinio, i na taj nain da obelodani moi kojima raspola e , kako bi njega spasao ako to bu

de neophodno?" "Znao sam da e se dr Fastolf nai u oajnom polo aju", odgovori iskar, "ipak, ni sam bio spreman da priznam da sam ja vinovnik svega toga. Nadao sam se da u sve t o moi da iskoristim da vas dovuem ovamo, na Auroru." "Da mene dovue ovamo? Bila je to tvoja zamisao?" Bejli je bio vi e nego zapa njen. "Tako je, gospodine. Ukoliko mi dozvolite, rado bih vam to objasnio." "Kako da ne... Izvoli", saglasi se Bejli urno. "Saznao sam za vas od gospoe Gladije i dr Fastolfa, i to ne samo na osnov u onoga to su o vama govorili, ve i na temelju onoga to su dr ali u svojim mislima. S hvatio sam i u kakvom je polo aju Zemlja. Bilo mi je jasno da Zemljani ive okru eni z idovima koje im je veoma te ko da uklone; ali isto tako, bilo mi je jasno da i Aur oranci imaju svoje zidove. Auroranci ive iza zidova od svojih robota koji ih tite od svih ivotnih zala i koji bi trebalo, prema Amadirovom planu, da izgrade za tiene zajednice i tako og rade i Aurorance koji e naseliti nove svetove. Auroranci, takoe, ive i iza zidova o d svojih dugovenih ivota, to ih nagoni da precenjuju vrednost individualizma i sprea va da ujedine svoje naune snage. Isto tako, ne dozvoljavaju da doe do ustrih raspra va, ve, preko svog predsednika, nastoje da pronau preice u re avanju svih nedoumica, tra ei da se sve razre i pre no to problemi budu i obelodanjeni. Naprosto, nisu zainte resovani za najbolja re enja - zanimaju ih samo tiha razre enja. Zidovi Zemljana su grubi i opipljivi, tako da je njihovo postojanje vidl jivo i upadljivo - i uvek se nae neko ko e po eleti da im izmakne. Auroranski zidovi su nestvarni i ak se ni ne vide kao zidovi, tako da nikome ak ni na pamet ne pada da ih ukloni. Stoga mi se ini da Zemljani, a ne Auroranci, ili bilo koji drugi S vemirci, moraju pristupiti naseljavanju Galaksije i izgraditi ono iz ega e, jednom , izrasti Galaktiko carstvo. Na takav je nain razmi ljao dr Fastolf, i u tome se sa njim u potpunosti sl a em. Dr Fastolf se, meutim, zadovoljavao samo razmi ljanjem, ali ja, obdaren dotinim moima, nisam mogao na tome da ostanem. Morao sam dobiti priliku da se neposredno upoznam sa umom makar samo jednog Zemljanina, i vi ste bili taj Zemljanin koga s am naumio da dovedem na Auroru. Janderovo 'iskljuenje' poslu ilo je, istovremeno, i da se Amadiro zaustavi, i da vama pru im priliku da doete ovamo. Malo sam podstaka o gospou Gladiju da predlo i dr Fastolfu da vas pozove; njega sam, opet, tek ovla po dstakao da to isto predlo i predsedniku; i najzad, malkice sam podstakao i predsed nika da taj predlog prihvati. Po to ste prispeli ovamo, pa ljivo sam vas prouavao, i vi e sam nego zadovoljan onim to sam ustanovio." iskar zastade i ponovo postade slika i prilika robota koji ne odaje nikak va oseanja. Bejli se namr ti: "Znai, ono to sam ovde postigao uop te nije moja zasluga. Mo ra da si se postarao da na kraju i ja doem do istine." "Nije tako, gospodine. Upravo je suprotno. Trudio sam se da ometem va u is tragu - svakako, u razumnoj meri. Nisam bio spreman da vam dozvolim da shvatite kakvim moima raspola em, uprkos tome to sam u jednom trenutku bio prinuen da se odam. Postarao sam se, ak, da se povremeno osetite obeshrabrenim i na rubu oajanja. Ohr abrivao sam vas da prevladate strah od Otvorenog, kako bih, u takvim okolnostima , mogao lak e prouavati va e pona anje. Uprkos svemu, uspeli ste da pronaete put i prebr odite sve prepreke i ja sam, zaista, vi e nego zadovoljan. Nije mi promaklo da eznete za okriljem zidova Grada, ali i da ste shvatil i da morate istrajati i bez njih. Ustanovio sam da vas je obuzeo silan strah pri pogledu na Auroru iz svemira, kao i to da ste grdno propatili tokom oluje; ali ni jedno ni drugo nije vas pokolebalo, niti vam oduzelo sposobnost da zrelo rasuu jete. Utvrdio sam i to da ste spremni da se suoite sa svojim nedostacima, kao i d a ne jadikujete zbog kratkoe svog ivota - i ne izbegavate estoka sueljavanja." "Kako mo e biti siguran da predstavljam reprezentativni uzorak svih Zemljan a?" "Znam da to niste. Ali na temelju onoga to sam prona ao u va em umu, poznato mi je da postoje i drugi poput vas, i sa njima emo graditi dalje. Lino u se za to p ostarati - i sada, po to mi je dobro poznata staza kojom se mora krenuti, pripremiu

i druge robote, sline sebi; i oni e se, takoe, za to postarati." "Hoe da ka e da e ti roboti, sa sposobno u da itaju umove, doi i na Zemlju?" u naglo Bejli. "Ne, ne mislim. I u pravu ste to vas takva mogunost brine. Neposredno upli tanje robota znailo bi stvaranje istih onakvih zidova koji su Auroru i druge svet ove Svemiraca osudili na potpunu paralizu. Zemljani e morati da nasele Galaksiju bez ikakve pomoi od strane robota. Donee to nebrojene te koe, opasnosti i bezmerne ja de - to bi sve roboti mogli spreiti, da su tamo - ali na kraju, ljudska bia e se osea ti bolje to su sve sama postigla. I mo da jednog dana - nekog dalekog dana u budunos ti - mo da e roboti ponovo stupiti na scenu. Ko to mo e znati?" "Mo e li da predska e tu budunost?" upita Bejli radoznalo. "Ne, gospodine, ali na osnovu prouavanja umova, mogu tek neodreeno da nago vestim da postoje zakoni koji upravljaju ljudskim pona anjem, ba kao to i Tri Zakona Robotike odreuju pona anje robota. Mo da e uz njihovu pomo budunost, jednog dana, biti sazdana po pravoj meri. Ljudski zakoni znatno su slo eniji nego Zakoni Robotike, i ni samom mi nije jasno u emu bi se oni sastojali. Mogli bi predstavljati neku vr stu statistike, tako da bi do izra aja mogli doi kada je re o velikim ljudskim skupi nama. Mo da bi, s druge strane, mogli biti veoma neodreeni, i na taj nain li eni svako g smisla, ukoliko te velike skupine nisu svesne njihovog delovanja." "Reci mi, iskare, je li to ono to dr Fastolf pominje kao nauku budunosti nazivajui je 'psihoistorijom'?" "Jeste, gospodine. Veoma tanano, usadio sam to u njegov um, kako bi zapoe o proces njenog nastanka. Bie neophodna jednog dana - po to se postojanje Spoljnih svetova kao dugovene robotizovane kulture bli i svom kraju, i poinje novi talas ljud skog irenja, uz pomo kratkovenih Zemljana i bez robota. Mislim, gospodine" - iskar pri tom lagano ustade - "da je vreme da krenem o natrag na imanje dr Fastolfa i pripremimo se za va odlazak. Sve ovo to smo ovde rekli, razume se, ostae meu nama." "Uveravam te da u sve ovo o emu smo razgovarali smatrati najstro om tajnom", odgovori Bejli. "Tako i treba da bude", zakljui iskar mirno. "Meutim, ne treba da strahujet e od odgovornosti zbog toga to ete sve to morati da zadr ite za sebe. Omoguiu vam da s e svega seate, ali nikad neete osetiti elju - ni najmanju - da i ta od toga ikada iko me pomenete." Bejli izvi obrve, nemo prihvativ i takvu robotovu odluku. "Imam jo ne to da t e zamolim, iskare, pre no to sasvim stegne klje ta oko mene. Hoe li se, molim te, posta rati da Gladija ne do ivi ni ta muno na ovoj planeti, da ne postupaju grubo s njom sa mo zato to je Solarijanka i to je odabrala jednog robota sebi za mu a, i... i da izie u susret Gremionisovom udvaranju?" "uo sam, gospodine, va poslednji razgovor sa gospoom Gladijom, i sve sam ra zumeo. Za sve u se pobrinuti. A sada, gospodine, mogu li se oprostiti od vas, dok nema nikog u blizini?" iskar ispru i ruku, i to je bio najljudskiji pokret koji je Bejli video da je ikada napravio. Bejli prihvati robotovu ruku. Prsti su mu, na dodir, bili tvrdi i hladni . "Zbogom... prijatelju iskare." "Zbogom, prijatelju Elija", odvrati iskar, "i ne zaboravi da je - mada lj udi taj izraz koriste kada je u pitanju Aurora - od ovog asa Zemlja pravi Svet Sv itanja."