Asimov Isak ROBOTI I CARSTVO Prevod: ivkovi Mirjana Asimov Isaac ROBOTS AND EMPIRE, 1985.

Serija "Roboti-Carstvo -Zadu bina" (5) POLARIS 1990. POTOMAK 03 = Aurora

1. Gladija je opipala platnenu naslonjau kako bi se uverila da nije suvi e vla n a, a zatim je sela. Jednim pokretom podesila je kontrole tako da se na la u polule ee m polo aju, a drugim je aktivirala dijamagnetsko polje koje joj je kao i uvek omog uilo da se osea krajnje opu teno. A za to da ne? Ona je, u stvari, lebdela - centimeta r iznad tkanine. No je bila topla i ugodna, jedna od onih koje su planetu Auroru prikaziva le u najboljoj svetlosti - miomirisnu i zvezdama osvetljenu. Osetiv i teskobu usled tuge, stala je da prouava brojne male iskre koje su obrazovale ustrojstva na nebu, iskre koje su bile tim sjajnije jer je prethodno naredila da se svetla u njenoj nastambi prigu e. Kako to, pitala se, da nikad nije nauila imena zvezda i da nikada nije sa znala koja je koja tokom sve dvadeset tri dekade svoga ivota. Jedna od njih bila je zvezda oko koje se okretala njena rodna planeta Solarija, zvezda koju je, u p rve tri dekade svoga ivota, smatrala naprosto za "sunce". Gladiju su odavno prozvali Gladi Solarija. To se dogodilo kada je do la na Auroru, pre dvadeset dekada - dve stotine standardnih galaktikih godina - a svrh a tog nadimka bila je da se, ne ba na prijateljski nain, oznai njeno poreklo. Preth odnog meseca bila je dvestogodi njica njenog prispea, koju niim nije obele ila jer nij e elela da misli na te dane. Pre njih, na Solariji, bila je Gladija... Delmar. Nelagodno se trgla. Gotovo da je zaboravila na to prezime. Da li zbog to ga to je to bilo tako davno? Ili se, u stvari, trudila da zaboravi? Tokom svih ovih godina nikada nije za alila za Solarijom, nikada joj nije nedostajala. Pa u emu je, onda, sada bila stvar? Da nije mo da u pitanju bilo to to je sada, sasvim iznenada, otkrila da ju je nad ivela? Vi e je nije bilo - predstavljala je istorijsko seanje - a ona je nasta vila da ivi? Da li joj je sada zbog toga nedostajala? elo joj se nabra. Ne, nije joj nedostajala, zakljuila je odluno. Nije eznula za njom, niti je elela da se na nju vrati. Stvar je, naprosto, bila u tome to je minulo ono ne to bolno to je, iako veoma razorno, prestavljalo tako va an deo nje. Solarija! Poslednji od svetova Svemiraca koji je trebalo naseliti i pret voriti u dom za oveanstvo. A kao takav, prema nekom tajanstvenom zakonu simetrije, mo da je bio prvi koji je morao odumreti? Prvi? Da li je to podrazumevalo da e za njim doi i drugi i trei i tako dalj e? Gladija oseti kako joj se tuga produbljuje. Bilo je onih koji su odista smatrali da se tako ne to podrazumeva. Ako je to tano, onda bi Aurora, dom koji je odavno prihvatila kao svoj, po to je predstavljala prvi svet koji su Svemirci nase lili, trebalo da, po istom zakonu simetrije, odumre poslednja od pedeset postojei h. U tom sluaju, Aurora bi mogla, ak i po najgorim okolnostima, da nad ivi i njen vl astiti produ eni ivotni vek - i ako do toga doe pravda e biti zadovoljena. Pogledom ponovo stade da pretra uje zvezde. Bez uspeha. Nije bilo naina na koji bi mogla da odredi koja je od ovih neraspoznatljivih taaka svetlosti predsta vljala sunce Solarije. Zami ljala je da bi ono trebalo da bude jedna od onih sjajn ijih zvezda, ali ak je i takvih bilo na stotine. Podigla je ruku i napravila pokret kojim je oduvek dozivala Denila. injen ica da je bio mrak nije bila va na. Robot Denil Olivav stvorio se pored nje gotovo istog asa. Niko ko ga je p oznavao pre ne to vi e od dvadeset dekada, kada ga je tek projektovao Han Fastolf, n e bi mogao da uoi nikakvu vidljivu promenu u njemu. Njegovo iroko lice sa visoko p ostavljenim jagodicama, kratkom bronzanom kosom zae ljanom unazad; njegove plave oi, njegovo visoko, dobro sastavljeno i potpuno humanoidno telo uinilo bi mu se isto

onako mlado i isto onako mirno i bezoseajno kao i uvek. "Mogu li vam na bilo koji nain biti od pomoi, gospoo Gladija?" upita on jed nolinim glasom. "Da, Denile. Koja je od ovih zvezda sunce Solarije?" Denil nije ak ni podigao pogled, ve smesta odvrati: "Nijedna od njih, gosp oo Gladija. U ova doba godine sunce Solarije izlazi tek u 3,2O." "Oh?" Gladija je bila zbunjena. Zbog neega je pretpostavljala da svaka zv ezda za koju se ona zainteresuje mora biti vidljiva u svakom trenutku kada njoj padne na pamet da pogleda put neba. Razume se, one su izlazile i zalazile u razl iito vreme. Toliko je i ona znala. "Znai, zurila sam ni u ta." "Zvezde su, zakljuio sam to na osnovu ljudskih reakcija, divne", ree Denil , kao da poku ava da je ute i, "bez obzira na to da li je neka odreena meu njima vidlj iva ili nije." "Verovatno", ree Gladija nezadovoljno i puknuv i prstima ispravi naslonjau. Zatim ustade. "Ja sam, dodu e, elela da vidim sunce Solarije... ali ipak ne tako ark o da bih ovde ostala da sedim do 3,2O". "ak i kada biste saekali", ree Denil, "bila bi vam potrebna uveliavajua soiva. " "Uveliavajua soiva?" "Ne mo e se ba dobro viditi golim okom, gospoo Gladija." "Sve gore od goreg!" Ona otra ruke o pantalone. "Trebalo je prvo da se p osavetujem s tobom, Denile!" Svako ko je poznavao Gladiju pre dvadeset dekada, kada je stigla na Auro ru, uoio bi promenu. Za razliku od Denila, ona je bila gotovo ljudsko bie. Jo je bi la visoka sto pedeset pet centimetara, gotovo deset centimetara ispod idealne vi sine za jednu enu Svemiraca. Pomno se trudila da ouva svoj vitki stas i na njenom telu se nisu primeivali nikakvi znaci slabosti ili ukoenosti. Pa ipak, u kosi su j oj se nazirale sede, oko oiju siu ne bore, a na ko i su poele da joj se pojavljuju pege . Mogla je jo da po ivi deset do dvanaest dekada, ali nije se moglo porei da vi e nije bila mlada. To joj, meutim, nije smetalo. Ona ree: "Da li si u stanju da razazna sve zvezde, Denile?" "Poznajem one koje se mogu videti golim okom, gospoo Gladija." "Kao i vreme njihovog izlazka i zalaska bilo kog dana u godini?" "Da, gospoo Gladija." "Kao i mnoge druge stvari o njima?" "Da, gospoo Gladija. Dr Fastolf me je jednom zamolio da prikupim astronom ske podatke kako bi mu bili nadohvat ruke i kako ne bi morao da se slu i kompjuter om. Imao je obiaj da ka e kako mu je prijatnije kada mu ja tako ne to saop tim nego kad a to uini njegov kompjuter."A zatim, kao da nagaa kako e glasiti sledee pitanje, on nastavi: "Nije naglasio za to bi to trebalo da bude tako." Gladija podi e levu ruku i napravi odgovarajui pokret. Njena kua se istog asa osvetli. Pri blagoj svetlosti koja je sada dopirala do nje, bila je podsvesno s vesna senkovitih oblija nekolicine robota, ali nije obratila pa nju na to. U svakoj dobro uraenoj nastambi ljudima su se roboti uvek nalazili nadohvat ruke, kako zb og sigurnosti tako i da bi im uvek bili na usluzi. Gladija poslednji put baci kratak pogled prema nebu, na kome su zvezde s ada izgledale blede pri raspr enoj svetlosti iz kue. Ona se lagano strese. Bilo je to donkihotski. Kakve koristi od toga ak i da je bila u stanju da vidi sunce tog sada izgubljenog sveta, jednu bledu taku meu mnogima? Isto tako je mogla nasumce d a izabere bilo koju taku, ka e sama sebi da je to sunce Solarije i zagleda se u nju . Ona ponovo obrati pa nju na R. Denila. Strpljivo ju je ekao, dok mu je vei d eo lica bio u senci. Uhvatila je sebe kako ponovo razmi lja o injenici da se on tako malo promen io od kako ga je prvi put videla kada je prispela u nastambu dr Fastolfa pre tol iko vremena. Razume se da je pretrpeo izvestan broj popravki. To joj je bilo poz nato, ali je predstavljalo jedno od onih neodreenih znanja koja ovek potiskuje i d r i to dalje od sebe. Posredi je bio deo op te nesavr enosti koja se takoe odnosila na ljudska bia. Svemirci su mogli da se hvale svojim elinim zdravljem i ivotnim vekom koji se prote

zao na trideset do etrdeset dekada, ali nisu bili potpuno imuni na razorno delova nje starenja. Jedna od Gladijinih bedrenih kostiju bila je uglavljena u bedrenu zglobnu a icu od titanijum-silikona. Njen ceo levi palac bio je ve taki, mada to niko ne bi mogao da utvrdi bez pa ljivog ispitivanja pomou ultrazvuka. ak su i neki od nj enih nerava bili zamenjeni ve takim vlaknima. Sline stvari bile su karakteristine za svakog Svemirca njenog doba na bilo kome od pedeset svetova koji su im pripadali (ne, na etrdeset devet, jer Solarija se vi e nije mogla ubrajati meu njih). Meutim, pominjanje takvih stvari predstavljalo je krajnju neutivost. Medic inski zapisi koji su se odnosili na tako ne to, a koji su morali postojati u sluaju da se uka e potreba za daljim leenjem, nikada i ni zbog kakvih razloga nisu bili o belodanjivani. Hirurzi, iji su prihodi bili znatno vi i i od prihoda samog predsedn ika, bili su tako dobro plaeni delimino i zbog toga to su, doslovce, izgnani iz utiv og dru tva. Naprosto, zato to su znali. Sve je to predstavljalo deo kompleksa Svemiraca koji se odnosio na dug iv ot, na njihovu nevoljnost da priznaju postojanje starosti, ali Gladija se nikada nije upu tala u analiziranje uzraka. Bilo joj je neprijatno da o sebi razmi lja na taj nain. Da je samo imala trodimenzionu kartu same sebe sa svim protetikim delovi ma, svim popravkama, oznaenim crvenom bojom na sivilu njenog prirodnog bia, kakvo bi samo sveop te crvenilo predstavljala, posmatrana, iz daljine. Ili je bar tako z ami ljala. Njen je mozak, meutim, bio jo nedirnut i ceo i sve dok su stvari tako staj ale, ona je bila netaknuta i cela, bez obzira na ono to se de avalo sa ostalim delo vima njenog tela. To ju je vratilo na Denila. Mada ga je poznavala dvadeset dekada, njen j e bio tek godinu dana. Kada je Fastolf umro (mo da je zavr io ranije usled oajanja), sve je zave tao gradu Eosu, to je bilo i uobiajen postupak. Meutim, dve stvari ostavi o je Gladiji, pored toga to ju je naveo kao vlasnika nastambe u kojoj je obitaval a, robota koji su se u njoj nalazili, kao i ostale pokretne imovine, zajedno za zemlji tem koje je i lo uz to. Jedna od tih stvari bio je Denil. Gladija upita: "Da li se sea svega to si ikad pohranio u seanje tokom dvades et dekada, Denile?" Denil ozbiljno ree: "Verujem, gospoo Gladija. U stvari, da sam ikada bilo t a zaboravio, ja to ne bih mogao da znam, jer bi to bilo zaboravljeno, a ja se ne bih ni seao da sam ikada i ta slino pohranio u pamenje." "To nema smisla", ree Gladija. "Sasvim je mogue da se sea da si ne to znao, al i da datog trenutka to nikako ne mo e da prizove u pamenje. esto mi se dogaa da mi je n e to na vrh jezika, da se tako izrazim, ali nisam u stanju da se prisetim." Denil ree: "Ne razumem, gospoo. Da sam ne to znao, onda bih toga mogao da se setim kada bi mi to bilo potrebno." "Savr eno seanje?" Lagano su i li prema kui. "Puko seanje, gospoo. Tako sam projektovan." "Koliko jo dugo?" "Ne razumem gospoo." "Hou da ka em, koliko e tvoj mozak jo moi da odoleva? Ve preko dvadeset dekada akumuliranja seanja, koliko jo mo e tako da nastavi?" "Ne znam, gospoo. Do sada nisam osetio nikakve pote koe." "Mo da i nee - dok iznenada ne otkrije da se vi e niega ne sea ." inilo se da je Denil jedan trenutak bio zami ljen. "To bi moglo da se dogod i, gospoo." "Zna , Denile, nisu sva tvoja seanja podjednako va na." "Nisam u stanju o tome da sudim, gospoo." "Ostali jesu. Bilo bi sasvim mogue oistiti tvoj mozak, Denile, a zatim ga, pod budnim nadzorom, ponovo ispuniti samo va nim seanjima - recimo jednom desetino m onoga to sada obuhvata. Tada bi bio u stanju da ostane nekoliko vekova du e nego i nae. Kada bi se taj tretman ponavljao, mogao bi veno da traje . To je razume se, sku p proces, ali ja ne bih cepidlaila na tome. Zavreuje ti to." "Da li bih se i ja pitao o tome, gospoo? Da li bi se od mene tra ilo da pri stanem na takav jedan postupak?" "Razume se. Ja ti ne bih naredila da uradi ne to slino, ako ti to ne eli . To b

i znailo izneveriti poverenje dr Fastolfa." "Hvala vam, gospoo. U tom sluaju, moram vam saop titi da se ja nikada svojev oljno ne bih podvrgao jednom takvom procesu, sem u sluaju da izgubim mo pamenja." Stigli su do vrata i Gladija zastade, a onda ree iskreno zbunjena: "Za to d a ne, Denile?" Denil tiho odvrati: "Postoje seanja koja ne smem rizikovati da izgubim, g ospoo, bilo nepa njom bilo zbog slabe procene onih koji bi rukovali procesom." "Poput onih koja se odnose na izlazak i zalazak zvezda? Oprosti, Denile, nisam nameravala da zbijam s tim alu. Na koja si seanja mislio?" Denil ree jo ti im glasom: "Gospoo, mislio sam na seanja vezana za mog nekada nj eg partnera, Zemljanina Eliju Bejlija." Gladija je ostala da stoji, zateena, tako da je Denil bio taj koji je mor ao, konano, da preuzme inicijativu i da znak da se vrata otvore. 2. U dnevnoj sobi ekao je robot iskar Reventlov i Gladija ga pozdravi s istom onom nelagodno u koja bi je uvek obuzela kada bi se suoila s njim. U odnosu na Denila bio je primitivan. Bilo je oigledno da je robot - od m etala, sa licem na kome nije bilo nieg ljudskog i oima koje su sijale nejasnom crv enom bojom, to se moglo viditi ako je bilo dovoljno mrano. Dok je Denil nosio odeu, iskar je bio ogrnut tek iluzijom odee - ali ta iluzija je bila veoma uspe na, jer j u je Gladija lino kreirala. "Pa, iskare", ree ona. "Dobro vee, gospoo Gladija", ree iskar, lako se nakloniv i. Gladija se prisetila rei koje je davno ula od Elije Bejlija, a koje su joj sada poput apata odzvanjale u dubinama mozga: "Denil e se brinuti o tebi. Bie ti i prijatelj i za titnik i ti mora biti nje gov prijatelj - meni za ljubav. Ali iskar je taj koga elim da slu a . Dozvoli da ti on bude savetnik." Gladija se namr tila. "Za to on? Nisam sigurna da mi se dopada." "Ne tra im od tebe da ti se dopada. Tra im da mu veruje ." Nije eleo da mi objasni za to. Gladija je poku ala da veruje robotu iskaru, ali bilo joj je drago to nije m orala da gaji nikakvu naklonost prema njemu. Bilo je neeg u njemu to ju je svaki p ut kada bi ga ugledala nateralo da se naje i. I Denila i iskara posedovala je kao korisne delove svoje nastambe mnogo d ekada tokom kojih je Fastolf bio njihov nominalni vlasnik. Han Fastolf je tek na samrtnikoj postelji preneo vlasni tvo na nju. iskar je, posle Denila, bio druga stv ar koju je Fastolf ostavio Gladiji. Starcu je rekla: "Dovoljan mi je Denil, Hane. Tvoja kerka Vasilija volela bi da ima iskara. Sigurna sam u to." Fastolf je mirno le ao na krevetu, zatvorenih oiju, ve godinama ga nije vide la ovako spokojnog. Nije odmah odgovorio, te je na trenutak pomislila kako nije ni primetila kada je izdahnuo. Grevito je pojaala stisak ake u kojoj je dr ala njegov u i on je otvorio oi. Pro aputao je: "Nije me briga za moje biolo ke kerke, Gladija. Ve dvadeset dek ada imam samo jednu pravu ker, a to si ti. elim da ti dobije iskara. Veoma je vredan ." "U emu se sastoji njegova vrednost?" "Ne umem da ti objasnim, ali njegovo prisustvo je za mene uvek predstavl jalo potporu. Zadr i ga zauvek, Gladija. Obeaj mi da hoe ." "Obeavam", ree ona. Tada se njegove oi otvori e jo jednom i on poslednjom sakupljenom snagom ree, gotovo prirodnim glasom: "Volim te, Gladija, keri moja." A Gladija odvrati: "Volim te, Hane, oe moj." To su bile poslednje rei koje je izgovorio i koje je uo. Gladija uvide da dr i ruku mrtvog oveka, ali izvesno vreme nije mogla sebe da natera da je ispusti. Tako je iskar postao njen. Ali i dalje je kod nje izazvao teskobu, a ona nije mogla da ka e zbog ega. "Pa, iskare", ree ona, "poku avala sam da na nebu meu ostalim zvezdama ugleda

m Solariju, ali Denil mi ka e da to nee biti mogue do 3,2O, a ak e mi i tada biti potr ebna uveliavajua soiva. Da li si to znao? "Ne, gospoo." "Da li sve te asove da provedem budna? ta misli ? "Smatram, gospoo Gladija, da bi bilo bolje da odete na poinak." Gladija zabaci glavu. "Stvarno? A ta ako odluim da bdim? "Moje je samo da predlo im, gospoo, ali vas sutra eka te ak dan i bez sumnje et e aliti za propu tenim snom ako ostanete budni." Gladija se namr ti. "Kako to da u sutra imati te ak dan, iskare? Ne znam ni za kakvu predstojeu pote kou." iskar ree: "Imate sastanak, gospoo, sa nekim Levularom Mandamusom." "Stvarno? Kada je zakazan?" "Pre jednog sata. Telefonirao je i ja sam bio tako slobodan da..."

"Ti si bio tako slobodan? Ko je on?" "On je lan Robotikog instituta, gospoo." "Znai, u pitanju je jedan od pomonika Keldena Amadira." "Da gospoo." "Shvati, iskare, da nisam ni najmanje zainteresovana da se viam ni s tim M andamusom ni sa bilo kim ko je u bilo kakvoj vezi sa onim otrovnim gadom Amadiro m. Stoga, ako si bio tako slobodan da mu u moje ime zaka e sastanak, onda smesta uz mi daljnju slobodu, te mu ponovo telefoniraj i otka i." "Ako potvrdite da je to nareenje, gospoo, i uinite da to nareenje bude punov a no i konano, onako kako vi to umete, poku au da vas poslu am. Mo da neu biti u stanju. J , vidite, smatram da ete sebi nauditi ako otka ete taj sastanak, a ne smem dozvolit i da vam se bilo ta lo e dogodi zbog nekog mog postupka." "Mo da je tvoja procena pogre na, iskare. Ko je taj ovek zbog koga bih mogla d a imam nevolja ako se ne vidim s njim? To to je on lan Robotikog instituta te ko da i ma bilo kakve va nosti za mene." Gladija je bila potpuno svesna injenice da se iskaljuje na iskaru bez ikak vog opravdanja. Uznemirile su je vesti o napu tanju Solarije i stidela se svog nez nanja koje ju je nagnalo da tra i Solariju na delu neba gde se ona nije nalazila. Razume se, Denilovo znanje bilo je to koje je njen nedostatak istaklo, a li ona se ipak nije obrecivala na njega - jer Denil je izgledao kao ljudsko bie i Gladija se automatski i odnosila prema njemu kao da je takav. Sve je bilo u poj avi. iskar je izgledao kao robot, tako da je svako lako mogao pretpostaviti da on ne poseduje oseanja koja bi se mogla povrediti. I, dakako, iskar uop te nije reagovao na Gladijinu osornost. (Ni Denil ne b i reagovao - kada bi do lo do toga.) On ree: "Rekao sam za dr Mandamusa da je lan Ro botikog instituta, ali on je mo da i vi e od toga. Poslednjih nekoliko godina bio je desna ruka dr Amadira. To je ono to mu pridaje va nost i ne bi ga trebalo ignorisat i. Ne bi bilo dobro uvrediti dr Mandamusa, gospoo." "Odista, iskare? Ba me briga za Mandamusa, a jo manje me briga za Amadira. Pretpostavljam da se sea da je Amadiro nekada, kada smo on, ja i svet bili mladi, uinio sve to je mogao kako bi dokazao da je dr Fastolf ubica. Njegove mahinacije o sujeene su tek pravim udom." "Odlino se seam, gospoo." "Sad mi je lak e. Pobojala sam se da si to tokom dvadeset dekada zaboravio . Tokom tih dvadeset dekada nisam imala nikakve veze ni sa Amadirom ni sa bilo k im ko je bio u vezi s njim i nameravam da se i dalje pridr avam tog pravila. Ba me briga da li e mi to nauditi i ba me briga za mogue posledice. Neu da se sastanem sa dr... ko god da je on... i, ubudue, nemoj zakazivati sastanke u moje ime, a da se prethodno ne posavetuje sa mnom ili, bar, da ne objasni da ja treba jo da dam svoj u saglasnost." "Da, gospoo", ree iskar, "ali smem li da uka em..." "Ne, ne sme ", ree Gladija i okrenu mu lea. Vladala je ti ina tokom koje je napravila tri koraka, udaljui se, a zatim is kar mirnim glasom ree: "Gospoo, moram vas zamoliti da imate poverenje u mene." Gladija zastade. Za to je upotrebio taj izraz? Ponovo je zaula taj davni glas: "Ne tra im od tebe da ti se dopada. Tra im da

mu veruje ." Ona stisnu usne i namr ti se. Nerado, uop te ne elei da to uini, ona se okrenu. "Pa", ree neljubazno, " ta eli da ka e , iskare?" "Samo to, gospoo, da je, dok je dr Fastolf bio iv, njegova politika domini rala Aurorom i svim svetovima Svemiraca. Rezultat toga bio je da je Zemljanima b ilo dozvoljeno da slobodno migriraju na razne pogodne planete u galaksiji; sveto vi koje sada nazivamo Svetovima Naseljivaa u to su vreme cvali. Meutim, dr Fastolf a vi e nema, a njegovim naslednicima nedostaje njegov presti . Dr Amadiro i dalje za stupa svoje antizemaljske poglede i postoji verovatnoa da oni sada odnesu prevagu , te da na snagu stupi silovita politika struja protiv Zemlje i Svetova Naseljivaa ." "Ako do toga i doe, iskare, ta ja tu mogu da uinim?" "Mo ete se videti sa dr Mandamusom i mo ete otkriti za to je toliko nestrpljiv da se sastane sa vama, gospoo. Uveravam vas da je krajnje uporno zahtevao da se sa vama vidi to je ranije mogue. Tra io je da to bude u O8,OO". " iskare, nikada nikog ne primam pre podneva." "Objasnio sam mu to, gospoo. Shvatio sam njegovo nestrpljenje da vas vidi u vreme doruka, uprkos mom obja njenju, kao izraz oajanja. Osetio sam da je va no otk riti zbog ega je toliko oajan." "A ako se ne sastanem s njim, onda e mi to, smatra ti, zar ne, lino nauditi ? Ne pitam te da li e zbog toga pretrpeti neku tetu Zemlja, Naseljivai, ovo ili ono . Hoe li to nauditi meni?" "Gospoo, to bi moglo nepovoljno uticati na sposobnost Zemlje i Naseljivaa da nastave sa naseljavanjem galaksije. Taj se san zaeo u umu policajca u civilu E lije Bejlija pre vi e od dvadeset dekada. Tako bi svako nano enje tete Zemlji predsta vljalo skrnavljenje seanja na njega. Da li gre im kada smatram da biste vi svako sk rnavljenje uspomene na njega osetili kao lino ugro avanje?" Gladija se pokolebala. Elija Bejli je ve drugi put za jedan sat pomenut u razgovoru. Ve je dugo bio mrtav - jedan kratkoveni Zemljanin koji je umro pre vi e od esnaest dekada - pa ipak je i puko pominjanje negovog imena bilo u stanju da j e uzdrma. Ona ree: "Kako stvari mogu tako iznenada postati u toj meri ozbiljne?" "Nisu postale iznenada, gospoo. Tokom dvadeset dekada narod sa Zemlje i l judi sa Svetova Svemiraca i li su uporednim putevima, a mudra politika dr Fastolfa spreavala je izbijanje sukoba meu njima. Meutim, uvek je postojala jaka opozicija kojoj je dr Fastolf sve vreme morao da se odupire. Sada kada dr Fastolfa vi e nema , opozicija je mnogo jaa. Napu tanje Solarije u velikoj meri je ojaalo tu opoziciju, tako da ona uskoro mo e postati vodea politika sila." "Za to?" "Jasno je, gospoo, da snaga Svemiraca opada i mnogi itelji Aurore mora da oseaju kako treba preduzeti neku znaajnu akciju - sad ili nikada." "I ti smatra da moje vienje sa tim ovekom mo e odigrati va nu ulogu u spreavanju svega toga?" "Tako je, gospoo." Gladija je trenutak utala, a za to vreme se ponovo prisetila, mada nevolj no, da je jednom Eliji obeala kako e verovati iskaru. Ona ree: "Pa dobro, ne elim da vidim tog ovjeka i ne smatram da e moje vienje s njim bilo kome biti od koristi... ali, u redu, sastau se sa njim." 3. Gladija je spavala i kua je bila u mraku - prema ljudskim normama. Meutim, u njoj je bilo ivo, posvuda kretanje i akcija, jer bilo je puno posla za robote - a oni su mogli da ga obavljaju pri infracrvenoj svetlosti. Nastambu je valjalo dovesti u red posle neizbe nog va ara nastalog tokom dan a. Trebalo je uneti zalihe, izbaciti ubre, ne to oistiti, ne to izglancati ili spremit i, trebalo je proveriti ureaje i stalno uvati stra u. Ni na jednim vratima nije postojala brava; nije bilo potrebe. Na Aurori nije bilo nikakvog nasilja, koje bi ugro avalo bilo ljude, bilo vlasni tvo. Nije ni moglo biti nieg slinog, jer su roboti sve vreme uvali nastambu i svako ljudsko bie. To je svima bilo dobro poznato i bilo je prihvatano zdravo za gotovo.

Cena takvog mira bila je ta to su roboti-stra ari morali uvek da budu na sv om mestu. Nikada nisu kori eni - ali to je bio samo stoga to su uvek bili prisutni. iskar i Denil, ije su sposobnosti bile kako izra ajnije tako i uop tenije od s posobnosti ostalih robota u nastambi, nisu imali neka odreena zadu enja, sem ako ne ko ne bi kao odreenu du nost shvatao njihovu odgovornost za propisno obavljanje pos la od strane ostalih robota. U O3,OO zavr ili su s obilaskom travnjaka i umarka kako bi se uverili da sv i spolja nji stra ari dobro izvr avaju svoje obaveze i da nisu iskrsli nikakvi problem i. Sreli su se na ju noj granici zemlji ta koje je pripadalo nastambi i izvesno vreme su proveli u razgovoru na skraenom i ezopovskom jeziku. Jedan drugog su od lino razumeli, jer za njima su bile mnoge dekade komuniciranja i nije im bilo pot rebno da se optereuju kitnjasto u ljudskog govora. Denil ree glasom koji je liio na sve sem na neujni apat: "Oblaci. Nevidljivo " Da se Denil obraao ljudskim u ima, on bi rekao: "Kao to vidi , prijatelju iskar e, nebo se naoblailo. Da je gospoa Gladija ekala da joj se uka e prilika da vidi Sola riju, ona u tome ni u kom sluaju ne bi uspela." A iskarov odgovor "Predvieno. Bolje, sastanak", predstavljao je ekvivalent za: "To je stajalo i u predvianjima vremenske prognoze, prijatelju Denile, i mog lo se iskoristiti kao izgovor da se gospoa Gladija rano spremi u krevet. Meutim, m eni se inilo da je mnogo va nije suoiti se sa problemom otvoreno i ubediti je da odo bri ovaj sastanak o kome sam ti ve govorio." "ini mi se, prijatelju, iskare", ree Denil, "da je glavni razlog koji je mo gao da ti ote a ubeivanje taj to je bila uznemirena zbog napu tanja Solarije. Ja sam t amo jednom bio sa partnerom Elijom kada je gospoa Gladija jo bila Solarijanka i do k je jo tamo ivela." "Uvek sam smatrao", ree iskar, "da gospoa Gladija nije bila sretna na svojo j rodnoj planeti; da je rano napustila svoj svet i da nikada nije nameravala da se vrati. Ipak, sla em se s tobom da ju je, ini se, poremetila injenica da je istori ja Solarije okonana." "Nije mi jasno ovakvo reagovanje gospoe Gladije", ree Denil, "ali ljudske reakcije esto logiki ne proistiu iz dogaaja." "Zbog toga je, ponekad, te ko razabrati ta e nekom ljudskom biu nauditi, a ta ne." Da je iskar bio ljudsko bie, mogao je to izgovoriti uz uzdah, ak uz razdra ljiv uzdah. Ali po to on to nije bio, izneo je to kao neku procenu jedne te ke situacije bez ikakvog oseanja. "To je jedan od razloga to mi tri zakona robotike izgledaju n epotpuna ili nedovoljna." "To si mi ve i ranije govorio, prijatelju iskare, i ja sam poku ao da poveru jem u to, ali nisam uspeo"; ree Denil. iskar je izvesno vreme utao, a zatim ree: "Intelektualno posmatrano, mislim da moraju biti nepotpuni i nedovoljni, ali kada poku am da poverujem u to, ne pol azi za rukom, jer sam pod njihovom komandom. A da nisam, siguran sam da bih vero vao u njihovu nedovoljnost." "To je paradoks koji nisam u stanju da razumem." "Nisam ni ja. Pa ipak me ne to nagoni da glasno izgovorim taj paradoks. Po vremeno, ak oseam da sam na pragu da otkrijem u emu se sastoji nepotpunost ili nedo voljnost tri zakona, to je bio sluaj i u toku veera njeg razgovora sa gospoom Gladijom . Upitala me je kako njoj lino mo e nauditi nepristajanje na sastanak, a ne kako to mo e apstraktno izazvati neku tetu, a ja nisam mogao da joj odgovorim, jer taj odg ovor nije obuhvaen trima zakonima." "Savr eno si odgovorio, prijatelju iskare. Gospou Gladiju bi duboko pogodilo ako bi i ta promrailo uspomenu na partnera Eliju." "To je bio najbolji odgovor u okviru tri zakona. Ali to nije bio najbolj i mogui odgovor." "Kako bi glasio najbolji mogui odgovor?" "Ne znam, po to ne mogu da ga izrazim reima, niti da ga pojmim sve dok sam pod komandom zakona." "Nema nieg izvan zakona", ree Denil.

"Da sam ljudsko bie ", ree iskar, "mogao bih da vidim i mimo zakona i ini mi se, prijatelju Denile, da e ti moi da gleda mimo njih pre mene." "Ja?" "Da, prijatelju Denile, ve dugo razmi ljam o tome. Iako si robot, ti razmi lj a gotovo kao i ljudska bia." "Ne sme se na taj nain razmi ljati", ree Denil lagano, gotovo kao da ga je t o zabolelo. "Razmi lja o takvim stvarima zato to si u stanju da zaviri u ljudske umov e. To te izobliuje i na kraju bi moglo da te uni ti. To je za mene jedna nesrena mis ao. Potrudi se da ne zaviruje u umove vi e no to mora ." iskar se okrenu od njega. "Ne mogu, prijatelju Denile. Neu. ao mi je to malo mogu da uinim oko toga zbog tri zakona. Ne mogu da prodrem dovoljno duboko - usl ed straha da ne poinim neku tetu. Nisam u stanju da utiem dovoljno neposredno - iz straha da ne napravim neku tetu." "Pa ipak si na gospou veoma ve to uticao, prijatelju iskare." "Nije ba tako. Mogao sam da oblikujem njeno mi ljenje i nateram je da prihv ati razgovor bez pogovora, ali ljudski um je tako slo en da se ne usuujem mnogo ta d a preduzmem. Gotovo svaki moj potez izazvae posledice u iju prirodu ne mogu da bud em siguran i koje mogu da nanesu tetu." "Pa ipak si ne to uinio sa gospoom Gladijom." "Nisam morao. Na nju utie re 'poverenje' i ini je popustljivijom. Jo ranije sam uoio tu injenicu, ali tu re koristim krajnje oprezno, jer bi preterana upotreba sigurno oslabila njenu mo. Sve me to zbunjuje, ali ne mogu jednostavno poeti da k opam u potrazi za re enjem." "Zato to to ne bi dozvolila tri zakona?" Izgledalo je kao da se pojaao mutni sjaj iskarovih oiju. "Da. Tri zakona mi se uvek ispree na putu. Ne mogu da ih preoblikujem - jer mi sami oni stoje na pu tu. Pa ipak, oseam da moram da ih modifikujem, jer slutim da se bli i katastrofa." "To si ve i ranije pomenuo, prijatelju iskare, ali nisi objasnio prirodu t e katastrofe." "Stoga to mi njena priroda nije poznata. Odnosi se na sve veu netrpeljivos t izmeu Aurore i Zemlje, ali kako e to prerasti u stvarnu katastrofu, ne umem da k a em." "Da li je mogue da ipak ne doe do katastrofe?" "Mislim da nije. Osetio sam, meu odreenim funkcionerima Aurore koje sam sr eo, dah katastrofe - oekivanje trijumfa. Ne mogu to podrobnije da opi em, a ne mogu ni da se upustim u dublje ispitivanje u potrazi za boljim opisom, jer mi to ne bi dozvolila tri zakona. Postoji jo jedan razlog zbog koga do razgovora sa Mandam usom mora doi sutra. Tako e mi se pru iti prilika da prouim njegov um." "A ta ako ne bude mogao delotvorno da ga proui ?" Iako iskarov glas nije bio u stanju da izrazi oseanja u ljudskom smislu, n ije se moglo prenebrei oajanje koje je izbijalo iz njegovih rei. On kaza: "Onda u bi ti bespomoan. Mogu samo da se dr im zakona. ta bih drugo mogao da uinim?" I Denil ree ne no i poti teno: "Ni ta drugo." 4. Gladija je u la u dnevnu sobu u 08,l5, namerno - i s primesom zlobe - odlui v i da dozvoli da je Mandamus (sada je nevoljno upamtila njegovo ime) eka. Naroitu j e pa nju posvetila svom izgledu i (prvi put za sve ove godine) za alila je zbog sedi h vlasi. U magnovenju je po elela da upotrebi gotovo sveop tu praksu na Aurori - da se poslu i kontrolom senke. Konano, ako bi izgledala mlado i privlano, to bi stavilo ovog Amadirovog podreenog u jo nepovoljniji polo aj. Potpuno je bila pripremljena da smesta zakljui kako joj se ne dopada, ali je tako bila bolno svesna injenice da bi on mogao biti mlad i privlaan, da se nje govo vedro lice mo e razvui u veliastven osmeh kada se ona pojavi, da je mo e i protiv njene volje privui. Stoga joj je laknulo kada ga je ugledala. Da, bio je mlad, verovatno jo n ije napunio ni pola veka, ali on to nije ba na najbolji nain koristio. Bio je viso k - mo da l85 centimetara, ocenila je - ali suvi e mr av. Usled toga, liio je na vreten o. Kosa mu je za nijasu bila pretamna za jednog itelja Aurore, oi prilino bledo kes tenjaste, lice suvi e izdu eno, usne odve tanke, usta pre iroka, ten nedovoljno svetao.

Ali ono to mu je najvi e smetalo da deluje mlado bilo je to to je izgledao suvi e ure dno, suvi e bez smisla za alu. Na trenutak se zadubiv i u misli, Gladija se priseti istorijskih romana ko ji su bili veoma omiljeni na Aurori (romana koji su uvek imali neke veze sa prim itivnom Zemljom - to je bilo udno za jedan svet koji je sve vi e mrzeo Zemljane) i p omisli: Pa, on je prava slika puritanca.

Osetila je olak anje i gotovo se nasme ila. Puritance su obino opisivali kao hulje; bez obzira na to da li je ovaj Mandamus odista bio takav ili ne, izgledal o je zgodno videti ga kao takvog. Ali kada je progovorio, Gladija se razoarala, jer glas mu je bio mek i iz razito melodian. (Trebalo je da sadr i nazalni izgovor, ako je eleo da se dr i stereot ipa.) On ree: "Gospoo Gremionis?" Ona ispru i aku uz pa ljivo odmeren utiv osmeh. "Gospodine Mandamus. Molim vas , zovite me Gladija. Svi me tako oslovljavaju." "Poznato mi je da svoje ime koristite profesionalno..." "Koristim ga u svim prilikama. A moj brak se pre nekoliko dekada prijate ljski okonao." "Verujem da je dugo trajao." "Vrlo dugo. Bio je veoma uspe an, ali ak se i veliki uspesi zavr avaju na pri rodan nain." "Ah", ree Mandamus mudro. "Nastaviti po to nastupi kraj, ponekad znai pretvo riti uspeh u proma aj." Gladija klimnu i ree, jedva se osmehnuv i: "Veoma mudro za nekoga ko je tak o mlad - ali da preemo u trpezariju? Doruak je pripremljen, a ja sam vas sigurno d osta dugo zadr ala." Tek kada je Madamus krenuo za njom i podesio svoj korak njenom, Gladija je postala svesna prisustva njegova dva robota pratioca. Bilo je nezamislivo za bilo kog itelja Aurore da bilo gde krene bez robotske pratnje, ali sve dok su rob oti mirovali nisu privlaili pa nju oka sa Aurore. Baciv i jedan brz pogled u njihovom pravcu, Gladija primeti da su to najno viji, krajnje skupi modeli. Imali su usavr enu pseudoodeu koja je, iako je nije Gla dija kreirala, bila prvorazredna. Gladija je bar toliko morala sebi da prizna, m ada je to nevoljno uinila. Jednog dana morae da otkrije ko ju je kreirao, jer nije prepoznavala stil, a to je moglo da znai da e uskoro dobiti jednog novog i opasno g konkurenta. Uhvatila je sebe kako se divi nainu na koji je stil pseudoodee bio i zuzetno istovetan za oba robota, pa ipak i izrazito osoben za svakog. Niste mogl i jednog da zamenite s drugim. Mandamus je uhvatio njen brz pogled i protumaio je njen izraz lica zbunju jue tano. (Inteligentan je, pomisli Gladija, razoarano.) On ree: "Egzodizajn mojih r obota uradio je jedan mladi na Institutu koji se jo nije probio. Ali uspee, ne misl ite li tako?" "Sasvim sigurno hoe", ree Gladija. Gladija nije oekivala da e povesti poslovni razgovor dok ne zavr e sa dorukom . Bilo je krajnje nepristojno za vreme obeda govoriti o bilo emu drugom do o sitn icama, a Gladija je nagaala da se Mandamus nije ba najbolje snalazio kada su u pit anju bile sitnice. Razume se, mogli su razgovarati o vremenu. Pomenute su nedavn e dugotrajne ki e, koje su sreom pro le, kao i predvianja za nastupajuu su nu sezonu. Isk azano je gotovo nezaobilazno divljenje prema nastambi domaice, to je Gladija primi la sa uve banom skromno u. Nije preduzela ni ta da olak a njegovu napetost, ve ga je pu tal da sam iznalazi teme, nimalo mu ne poma ui. Konano, njegov pogled pade na Denila, koji je mirno i nepokretno stajao u svojoj ni i u zidu; Mandamus je uspeo da prevazie svoju auroransku ravnodu nost i da ga primeti. "Ah", ree on, "ono je, nema sumnje, uveni robot Denil Olivav. Njega je aps olutno nemogue zameniti s nekim drugim. Zadivljujui primerak." "Odista zadivljujui." "On je sada va , zar ne? Fastolf vam ga je zave tao?" "Da, doktor Fastolf mi ga je zave tao", ree Gladija, lagano naglasiv i re dokt

or. "Prosto je zauujue da su humanoidni roboti napravljeni na Institutu u toj m eri izneverili. Da li ste ikada o tome razmi ljali?" "ula sam za to", ree Gladija oprezno. (Da li je mogue da je to ono do ega eli zaobilazno da stigne?) "ini mi se da nisam utro ila mnogo vremena razmi ljajui o tome ." "Sociolozi se jo trude da shvate. Izvesno je da mi iz Istituta nikada nis mo preboleli to razoaranje. Izgledalo je da je to krajnje prirodni razvoj. Neki o d nas smatraju da je Fa... dr Fastolf imao neke veze s tim." Izbegao je da drugi put napravi istu gre ku, pomisli Gladija. Oi joj se suz i e i ona postade jo neprijateljskije raspolo ena, po to je zakljuila da je on kod nje d o ao kako bi prikupio materijal koji bi mogao da naudi jadnom, starom Hanu. Ona osorno ree: "Svako ko tako misli je budala. Ako i vi tako mislite, zn ajte da zbog vas neu povui ono to sam rekla." "Nisam jedan od onih koji tako misle, uglavnom stoga jer ne vidim ta je t o dr Fastolf mogao da uini da izazove fijasko." "Za to je iko bilo ta trebalo da uini? Iz svega proizlazi da ih narod nije el eo. Robot koji izgleda kao ovek takmii se s ovekom, a onaj koji izgleda kao ena takm ii se sa enom - a nije nimalo prijatno imati takve takmace. itelji Aurore nisu eleli takmienje. Treba li dalje da razmatramo stvar?" "Seksualno takmienje?" ree mirno Mandamus. Na trenutak se Gladijin pogled susretne s njegovim. Da li je znao za nje nu davna nju ljubav prema robotu Janderu? Je li bilo va no da li zna? inilo se da i njegov izraz ni na koji nain ne govori kako je eleo da ka e bil o ta drugo do onoga to je stvarno rekao. Ona konano ree: "Takmienje u svemu. Jedina krivica dr Hana Fastolfa koja je mogla da doprinese takvom mi ljenju sastojala se u tome to je on svoje robote proj ektovao tako da suvi e podseaju na ljude, ali to je bio jedini nain." "Mislim da ste ipak razmi ljali o tome", ree Mandamus. "Nevolja je u tome to sociolozi smatraju da strah od takmienja sa suvi e ljudskom kolekcijom robota pred stavlja odve pojednostavljeno re enje. To samo po sebi ne bi bilo dovoljno, a ne po stoji nikakav iole znaajan dokaz o bilo kakvom drugom motivu koji bi ukazivao na antipatiju." "Sociologija nije egzaktna nauka", ree Gladija. "Ali nije ni sasvim neegzaktna." Gladija slegnu ramenima. Posle izvesne pauze, Mandamus ree: "U svakom sluaju, spreila nas je da valj ano organizujemo kolonizacione ekspedicije. Bez humanoidnih robota koji bi utrli put..." Doruak jo nije bio potpuno zavr en, ali Gladiji postade jasno da Mandamus ni je vi e u stanju da izbegava netrivijalne teme. Ona ree: "Mogli smo sami da odemo." Ovog puta je bio red na Mandamusa da slegne ramenima. "Te ko. Pored toga, ti kratkoveni varvari sa Zemlje, uz dopu tenje va eg dr Fastolfa, preplavili su sve p lanete na vidiku poput po asti buba." "Jo ima mnogo raspolo ivih planeta. Na milione. A ako su oni u stanju to da uine..." "Razume se da oni to mogu", ree Mandamus, iznenada se uzbudiv i. "To staje i vota, ali ta su za njih ivoti? Gubitak dekade ili dve, i to je sve, a ima ih na mi lijarde. Ako koji milion i umre za vreme procesa kolonizovanja, ko e to primetiti , koga je briga? Njih sigurno nije." "Ubeena sam da ih je briga." "Gluposti. Na i ivoti su du i i stoga vredniji - te mi i pa ljivije postupamo s a njima." "I tako mi sedimo ovde i ni ta ne preduzimamo ve se samo rugamo Naseljivaima sa Zemlje zato to su voljni da rizikuju svoje ivote, a to, ini se, za posledicu ima to da oni nasleuju Galaksiju." Gladija nije bila svesna da osea toliku naklonost prema Naseljivaima, napr osto bila je raspolo ena da protivurei Mandamusu, ali dok je govorila nije mogla da se oslobodi utiska da je ono to je zapoelo kao puko suprostavljanje imalo smisla i da je valjano odra avalo njena oseanja. Pored toga, ula je i Fastolfa kako govori

sline stvari u svojoj malodu nosti poslednjih godina. Na Gladijin znak sto je bio hitro i efikasno pospremljen. Doruak je mogao biti nastavljen, ali razgovor i raspolo enje postali su prilino nepodesni za civil izovan obed. Ponovo su se premestili u dnevnu sobu. Sledili su ih njegovi roboti, kao i Denil i iskar, i svi su se smestili u svoje ni e. (Mandamus nije napravio nijedn u opasku u vezi sa iskarom, pomisli Gladija, a i za to bi? iskar je bio prilino staro modan, ak primitivan, potpuno neupeatljiv u poreenju sa Mandamusovim divnim primerc ima. Gladija se smesti i prekrsti noge, potpuno svesna da kroj donjeg dela nj enih sportskih pantalona odr ava jo uvek mladalaki izgled njenih nogu. "Mogu li saznati razlog zbog koga ste eleli da se sastanete sa mnom, dr M andamuse?" ree ona, ne elei da dalje odla e stvari. On ree: "Imam lo u naviku da vaem lekovitu gumu posle obroka, to mi poma e pri v arenju. Imate li ta protiv?" Gladija ukoeno odvrati: "To bi me ometalo." (Ako ne bude u stanju da vae, mo da e se nai u nepovoljnom polo aju. Pored toga, Gladija kreposno dodade u sebi, u njegovim godinama ne bi trebalo da ima proble ma sa varenjem.) Mandamus je ve bio delimino izvadio jedan mali pravougaoni paket iz gornje g d epa na tunici. Vratio ga je, niim ne pokazav i da je razoaran, i promrmljao: "Razu me se." "Pitala sam vas, dr Mandamuse, za razlog zbog koga ste eleli da se sastan ete sa mnom." "U stvari, postoje dva razloga, gospoo Gladija. Jedan je line prirode, a d rugi se tie dr ave. Imate li ne to protiv da krenem od privatnog?" "Dopustite mi da iskreno primetim, dr Mandamuse, kako mi je te ko zamislit i da postoji bilo ta lino meu nama. Vi radite u Robotikom institutu, zar ne?" "Da, tako je." "I bliski ste sa Amadirom. Tako su mi rekli." "Imam ast da radim sa doktorom Amadirom," odvrati on, blago naglasiv i re do ktor. (Vraa mi milo za drago, pomisli Gladija, ali ja to neu prihvatiti.) Ona ree: "Amadiro i ja smo silom prilika bili u izvesnoj vezi pre dvadese t dekada i ta veza je ispala krajnje neprijatna. Od tada nisam bila u situaciji da stupim u bilo kakvu vezu s njim. Niti bih stupala u bilo kakvu vezu s vama, u svojstvu njegovog bliskog saradnika, da me nisu ubedili kako bi ovaj razgovor m ogao biti va an. Meutim, line stvari nikako ne bi mogle ovaj razgovor da uine i najma nje va nim. Kako bi bilo, dakle, da nastavimo sa pitanjem vezanim za dr avu?" Mandamus obori pogled i obraze mu obli blago rumenilo koje je moglo da b ude posledica nelagodnosti. "Dozvolite mi, onda, da se ponovo predstavim. Ja sam Levular Mandamus, va potomak u petom pokolenju. Ja sam pra-pra-pra-praunuk Santr iksa i Gladije Gremionis. I obratno, vi ste moja pra-pra-pra-prababa." Gladija ubrzano zatrepta, poku avajui da ne poka e u kojoj ju je meri ovo pog odilo (u tome nije ba najbolje uspevala). Svakako da je imala potomke i za to jedan od njih ne bi bio ovaj ovek? Ipak je upitala: "Jeste li sigurni?" "Sasvim siguran. Izvr io sam geneolo ko istra ivanje. Konano, jedne od predstoj eih godina verovatno u po eleti da imam decu, a pre no to budem mogao da dobijem dete ionako e jedno takvo istra ivanje morati da bude preduzeto. Ako vas zanima, redosl ed meu nama je M- - -M." "Vi ste sin sina kerke kerke moga sina?" "Da" Gladija nije insistirala na daljim pojedinostima. Imala je jednog sina i jednu ker. Bila je krajnje po rtvovana majka, ali u dolino vreme deca su zapoela svo je nezavisne ivote. to se tie potomaka osim tog sina i kerke, ona se pona ala kao prav a Svemirka, nikada se o njima nije raspitivala niti joj je bilo stalo do toga. S ad kada se srela sa jednim od njih, jo je bila dovoljno Svemiraca da ne poka e zain teresovanost. Ova misao ju je ponovo vratila u ravnote u. Zavalila se u stolicu i opusti

la. "Pa dobro", ree ona. "Vi ste moj potomak u petom pokolenju. Ako je to ta lina stvar o kojoj elite da razgovarate, smatram da je to neva no." "To mi je potpuno jasno, pretkinjo. Ne elim da razgovaram o samoj mojoj g eneologiji, ali ona se nalazi u osnovi. Vidite, dr Amadiro zna za ovu vezu. Bar pretpostavljam da zna." "Stvarno? Kako je do toga do lo?" "Verujem da on u potaji ispituje poreklo svih koji dou da rade u Institit u." "Ali za to?" "Da bi prona ao upravo ono to je prona ao u mom sluaju. On nikome ne veruje." "Ne razumem. Ako ste vi moj potomak u petom pokolenju, za to bi to njemu v i e znailo nego to znai meni?" Mandamus zami ljeno poe a bradu zglobovima prstiju desne ake. "Odbojnost koju osea prema vama nije ni ta manja od one koju vi gajite prema njemu, gospoo Gladija. Ako ste bili spremni da zbog njega odbijete da razgovarate sa mnom, on je isto t ako spreman da zbog vas odbaci mene. Bilo bi ak i gore da sam potomak dr Fastolfa , ali ne ba mnogo." Gladija je ukoeno sedela u svojoj stolici. Nozdrve su joj se irile i ona p rogovori cedei rei: " ta, onda, oekujete od mene da uinim? Ne mogu izjaviti da niste m oj potomak. Da li biste eleli da putem hipervizije objavim kako me ba briga za vas i da vas se odriem. Da li bi to zadovoljilo va eg Amadira? Ako je to u pitanju, mo ram vas upozoriti da to neu uiniti. Neu uiniti ni ta to bi moglo udovoljiti tom oveku. ko smatrate da e vas otpustiti i li iti karijere zbog toga to ne odobrava va e genetsk e veze, onda e vas to nauiti da se dru ite sa razumnijim i manje pokvarenim osobama. " "Nee me on otpustiti, gospoo Gladija. Ja sam mu suvi e vredan - oprostite na neskromnosti. Ipak, nadam se da u ga jednog dana naslediti na elu Istituta, a to on, sasvim sam siguran, nee dozvoliti, sve dok sumnja da sam potomak nekoga ko je , prema njegovoj proceni, jo gori od vas." "Da li on to umi lja da je jadni Santriks gori od mene?" "Ni najmanje." Mandamus pocrvene i proguta knedlu, ali glas mu je i dalj e bio ravnomeran i miran. "Ne elim da budem neprijatan, gospoo, ali zbog sebe samo g moram saznati istinu." "Kakvu istinu?" "Va sam potomak u petom pokolenju. To jasno stoji u geneolo kim zapisima. A li da li je mogue da sam u petom pokolenju i potomak ne Santriksa Gremionisa ve Ze mljanina Elije Bejlija?" Gladija ustade tako brzo kao da su je podigla jednodimenziona polja sile nekog lutkara. Uop te nije bila svesna da je ustala. To je bio ve trei put za proteklih dvanest asova da je pomenuto ime tog Zem ljanina iz pro losti - i to od strane tri razliite osobe. Glas kao da nije bio njen. " ta elite da ka ete?" On ree, i sam ustav i i lagano se isprsiv i: "Meni izgleda dovoljno jasno. Da li je va sin, moj pra-pra-pradeda, roen iz seksualne veze vas i Zemljanina Elije Bejlija? Dali je Elija Bejli otac va eg sina? Ne znam kako bih to mogao jasnije da iznesem." "Kako se usuujete ne to tako da pretpostavite? ak i da pomislite?" "Usuujem se zato to od toga zavisi moja karijera. Ako je odgovor potvrdan, moj profesionalni ivot mo e biti uni ten. elim da odgovor bude 'ne', ali, 'ne' bez po dr ke mi nee koristiti. Moram biti u stanju da dr Amadiru podnesem dokaz u pravo vr eme i poka em mu da njegovo neodobravanje mog porekla mora zavr iti s vama. Konano, d a njegova antipatija prema vama - ili ak prema dr Fastolfu - nije ni ta u poreenju s a neverovatnom jainom njegove mr nje prema Zemljaninu Eliji Bejliju. Nije u pitanju samo injenica to je on bio kratkovean, premda bi me i sama pomisao da sam nasledio varvarske gene stra no uznemirila. Mislim da bi se on jo pomirio s tim kada bih mu podneo dokaz da potiem od nekog Zemljanina koji nije Elija Bejli, ali pomisao na Eliju Bejlija - i samo na njega - jeste ta koja ga dovodi do ludila. Ne znam za t o." Neprestano ponavljanje Elijinog imena prouzrokovalo je da se Gladiji uini kako je on ponovo gotovo iv. Disala je ubrzano i duboko, u ivajui u najboljem seanju

svog ivota. "Ja znam za to", ree ona. "Zato, to je Elija, protiv koga je sve bilo, proti v koga je bila cela Aurora, ipak uspeo da porazi Amadira u trenutku kada je ovaj smatrao da mu je uspeh zagarantovan. Elija je to uspeo pukom hrabro u i inteligenc ijom. Amadiro se susreo sa ovekom koji mu je neizmerno nadreen - sa jednim Zemljan inom koji ga je prezirao, te ta je drugo mogao nego da ga zauzvrat uzaludno mrzi? Elija je mrtav ve vi e od esnest dekada, a Amadiro jo nije u stanju da zaboravi, da oprosti, da se oslobodi lanaca koji ga sputavaju mr njom i seanjem na tog mrtvog ove ka. A ja neu dozvoliti da Amadiro zaboravi - ili prestane da mrzi - sve dok to tr uje svaki trenutak njegovog postojanja." Mandamus ree: "Shvatam za to elite zlo dr Amadiru, ali za to elite meni zlo? Ak o dr Amadiru dozvolite da misli kako sam ja potomak Elije Bejlija, pru iete mu zado voljstvo da me uni ti. Za to biste mu bez potrebe pru ili to zadovoljstvo, ako moje po reklo nema veze s tim ovekom. Pru ite mi stoga dokaz da potiem od vas i Santriksa Gr emionisa ili od vas i bilo kog drugog sem Elije Bejlija." "Budalo jedna! Idiote! Za to vam je potrebno da vam ja pru im dokaz? Idite d o istorijskih arhiva. Tamo ete nai tane datume kada se Elija Bejli nalazio na Auror i. Nai ete taan datum kada sam rodila svog sina, Darela. Saznaete da je Darel zaet vi e od pet godina po to Elija napustio Auroru. Takoe ete otkriti da se Elija nikada nij e vratio na Auroru. Mislite li da sam bila trudna pet godina, da sam nosila fetu s u utrobi pet standarnih galaktikih godina?" "Poznata mi je statistika, gospoo. I ne smatram da ste nosili fetus u utr obi pet godina." "Za to ste me onda posetili?" "Zato to tu ima jo neeg. Znam - a mislim da je to i dr Amadiru poznato - da je Zemljanin Elija Bejli, iako se, kao to ka ete, nikada nije vratio na Auroru, je dnom bio u brodu koji se nalazio na orbiti oko Aurore otprilike jedan dan. Znam - a mislim da je to i dr Amadiru poznato - da ste vi, iako taj Zemljanin nije na pu tao brod da bi do ao na Auroru, napustili Auroru kako biste oti li na brod; da ste na brodu ostali dobar deo dana; i da se to odigralo gotovo pet godina po to je taj Zemljanin bio na tlu Aurore - upravo nakako u vreme, u stvari, kada je zaet va si n." Gladija je osetila kako joj krv otie iz lica dok je slu ala mirne rei svoga sagovornika. Soba oko nje se zamrai i ona se zanjiha. Osetila je iznenadni, ne ni dodir jakih ruku koje su je obujmile i znala j e da pripadaju Denilu. Osetila je kako je lagano spu ta u njenu stolicu. ula je Mandamusov glas koji kao da je dopirao iz velike daljine. "Da li je to istina, gospoo?",upita on. Dakako da je bila istina. PREDAK 5. Seanje! Uvek je, razume se, prisutno, ali obino ostaje skriveno. A onda, ponekad, mo e da se iznenada pojavi kao posledica dobro ulo enog napora, jasno odreeno, svo u boji, svetlo, pokretno i ivo. Ponovo je bila mlada, mlaa od ovog oveka pred njom; dovoljno mlada da isku si tragediju i ljubav - ljubav na Solariji koja je bila na vrhuncu upravo u asu k ada je zadesio tragian kraj prvog oveka koga je smatrala za "mu a". (Ne, ni sada nij e elela da pomene njegovo ime, ak ni u mislima.) Za njen tada nji ivot bili su vezani i meseci uzburkanih oseanja sa drugim ne-ovekom - koga je takoe podvodila pod taj izraz. Jandera, humanoidnog robota ko ji joj je bio dodeljen, sasvim je posvojila i to je tako trajalo dok nije iznena da, kao i njen prvi mu , umro. I, na kraju, bio je tu Elija Bejli, koji joj nikada nije bio mu i koga je srela svega dvaput, u razmaku od dve godine; oba puta provela je s njim svega p o nekoliko asova, tih dalekih dana. Elija, iji je obraz jednom dodirnula akom sa ko je je skinula rukavicu i zapalila se; ije je nago telo kasnije dr ala u naruju i kon

ano postojano buknula.

A zatim je do ao trei mu sa kojim je ivela tiho i u miru, plaajui za nepro ivlje u bedu odsustvom oseanja trijumfa i pribegavajui potpunom zaboravu pred olak anjima koje bi donosilo ponovno pro ivljavanje pro losti. Sve dok jednog dana (nije bila ba sigurna koji je to bio dan koji se tako svalio na uspavane mirne godine) Han Fastolf nije, zatra iv i dozvolu za posetu, na vratio iz svoje susedne nastambe. Gladija ga je pomalo zbunjeno pogledala, jer on je bio suvi e zaposlen da bi lako stupao u dodir s drugim ljudima. Pro lo je svega pet godina od krize iz ko je je Han iza ao kao Aurorin vodei dr avnik. Bio je predsenik planete u pogledu svega sem u pogledu imena kao i pravi voa svih svetova Svemiraca. Malo vremena mu je p reostalo da se pona a kao ljudsko bie. Te godine su ostavile traga - i nastavie da ga ostavljaju dok tu no ne umre , smatrajui sebe za proma aj, iako nikada nije izgubio nijednu bitku. Kelden Amadir o, koji je bio pora en, ustrajno je nastavio da ivi, kao dokaz da pobeda mo e iznudit i veu kaznu od poraza. Fastolf je uprkos svemu ostao blag, strpljiv i nikad se nije alio, ali ak je i Gladija, koja je bila krajnje apolitiana i nezainteresovana za beskrajne mah inacije vezane za vlast, znala da se njegova vlast nad Aurorom odr ava jedino stog a to ula e stalan i nesmanjen napor koji ga li ava svega to je u stanju da ivot uini vre dnim i da se on dr i za to - ili se dr ao - jedino uz pomo neeg to je smatrao dobrim za - ta? Auroru? Svemirce? Jednostavno za neki neodreni pojam idealizovanog Dobra? Nije znala. Ustezala se da pita. Ali ovo se odigralo svega pet godina posle krize. Jo je ostavljao utisak mladog oveka, punog nade, a njegovo prijatno, vrsto lice i dalje je bilo u stanju da se smeje. On ree: "Imam poruku za tebe, Gladija." "Nadam se, prijatnu", odvrati ona utivo. Sa sobom je poveo Denila. To to je bila u stanju da pogleda Denila sa isk renom naklono u i da pri tom ne oseti nikakvu bol iako je on bio verna kopija mrtvo g Jandera sem u krajnje neva nim pojedinostima, predstavljalo je znak da su stare rane poele da zarastaju. Mogla je da razgovara sa njim, iako joj je odgovarao got ovo Janderovim glasom. Pet godina je spralo ljagu i umrtvilo bol. "Nadam se da jeste", ree Fastolf, blago se osmehujui. "Uputio ju je stari prijatelj." "Ba lepo to imam stare prijatelje", ree ona, poku avajui da ne bude cinina. "Od Elije Bejlija." Pet godina i ezne i ona oseti ubod i jak bol koje je izazvalo obnovljeno sea nje. "Je li dobro?", upita ona jedva ujnim glasom posle itavog minuta zanemelos ti. "Sasvim dobro. A to je jo va nije, nalazi se u blizini." "Blizini? Na Aurori?" "Na orbiti oko Aurore. Zna da ne mo e dobiti dozvolu za prizemljenje ak i k ad bi ja upotrebio sav svoj uticaj, ili bar pretpostavljam da on to zna. Voleo b i da te vidi, Gladija. Stupio je u vezu sa mnom jer osea da sam u stanju da ti sr edim da poseti brod. Mislim da mogu toliko da uinim - ali samo ako ti to eli . Da li e li ?" "Ja - ja ne znam. Suvi e je iznenadno." "Ili ak podsticajno?" Malo je poekao, a zatim ree: "Iskreno govorei, Gladija , kako se sla e sa Santriksom?" Ona ga besno pogleda, kao da ne razume zbog ega je promenio temu - a zati m shvati i odvrati: "Dobro se sla emo." "Jesi li sretna?" "Ja - nisam nesretna." "To mi ne zvui ba kao ekstaza." "Kako dugo mo e ekstaza da potraje, ak i u sluaju da je u pitanju stvarno bi la ekstaza?" "Planira li da jednog dana ima dece?"

"Da", ree ona. "Planira li da promeni svoje brano stanje?" Ona odre ito odmahnu glavom. "Za sada ne." Onda, moja draga Gladija, ako eli da uje savet jednog prilino umornog oveka, k oji se osea neprijatno star - odbij poziv. Seam se onih nekoliko reenica to si mi re kla po to je Bejli napustio Auroru, i da ti ka em istinu, iz toga sam mogao da izvuem vi e nego to si ti mo da i bila svesna. Ako ga bude videla, mo da e se razoarati to ni aj uspomena prepustila tamnjenju i sazrevanju; a ako se ne razoara , mo e biti jo gore , jer e to uneti razdor u mo da krajnje krhko zadovoljstvo, to vi e nee biti u stanju da popravi ." Gladija, koja je ba to imala na umu, shvati da je predlog samo trebalo iz raziti reima kako bi ga mogla odbiti. Ona ree: "Ne, Hane, moram ga videti, ali se bojim da to sama uinim. Hoe li p oi sa mnom?" Fastolf se umorno osmehnu: "Nisam pozvan, Gladija. A i da jesam, u svako m sluaju bio bih primoran da odbijem. Sprema se jedno va no glasanje u veu. Dr avni po slovi koje, kao to zna , ne mogu prenebregnuti." "Jadni Han!" "Da, stvarno, jadan ja. Ali ti ne mo e poi sama. Koliko mi je poznato, ne um e da upravlja brodom." "Oh! Pa, mislila sam da e me prebaciti..." "Komercijalna letelica?" Fastolf odmahnu glavom. "Nemogue. Da bi javno po setila i ukrcala se na jedan brod sa Zemlje koji se nalazi na orbiti, to bi bilo neizbe no ako bi se koristila komercijalna letelica, bila bi ti potrebna naroita do zvola, a to bi potrajalo nedeljama. Ako ne eli da poe , Gladija, ne mora to predstavit i kao da ne eli da ga vidi . Za dobijanje papira i crvene trake bile bi potrbne nede lje, a siguran sam da on tako dugo ne bi mogao da eka. "Ali ja elim da ga vidim", ree Gladija, sada odluno. "U tom sluaju, mo e uzetu moju privatnu letelicu, a Denil te mo e odvesti tamo gore. On stvarno dobro ume da upravlja, a isto tako je nestrpljiv da vidi Bejli ja kao i ti. Jednostavno, neemo prijaviti let." "Ali imae neprilika, Hane." "Mo da niko nee otkriti - ili e se pretvarati da nisu otkrili. A ako bilo ko bude stvarao neprilike, morau to da sredim." Gladija na trenutak pognu glavu i, zaneta u misli, potom ree: "Ako nema ni t a protiv, biu sebina i izlo iu te riziku da zapadne u neprilike, Hane. elim da poem." "Onda e ii." 5a. Bio je to jedan mali brod, manji nego to je to Gladija zami ljala; istovrem eno je bio udoban i zastra ujui. Pre svega bio je tako mali da se na njega nije odn osio zakon o obaveznom posedovanju pseudogravitacije - tako da ju je oseanje best e inskog stanja, koje ju je sve vreme podsticalo da se prepu ta zabavnoj gimnastici, isto tako stalno podsealo na to da se nalazi u nenormalnoj sredini. Bila je Svemirac. Postojalo je preko pet milijardi Svemiraca, ra trkanih n a preko pedeset svetova, i svi su se oni ponosili svojim imenom. A koliko je meu onima koji su sebe nazivali Svemircima bilo pravih putnika kroz svemir? Veoma ma lo. Mo da ak osamdeset posto njih nikada nije napustilo svet na kome su se rodili. a k je i meu preostalih dvadeset procenata jedva koji pro ao kroz svemir vi e od dva do tri puta. Gladija zadovoljno pomisli kako ni ona sama sigurno nije bila Svemirac u pravom smislu te rei. Jednom (jednom!) je putovala kroz svemir - i to sa Solarij a na Auroru pre sedam godina. Sada je kretala u svemir drugi put u jednoj maloj, privatnoj svemirskoj jahti na kratko putovanje koje e je odvesti tek nedaleko od atmosfere, ni tavnih sto hiljada kilometara, u dru tvu sa jednom drugom osobom - ko ja ak to i nije bila. Jo jednom je uputila pogled prema Denilu u maloj pilotskoj kabini. Na Sol ariji joj je uvek stajalo na raspolagnju na stotine - na hiljade robota. Na Auro ri ih je bilo jedva na desetine, ako ne i manje.

Ovde je bio samo jedan. Ona ree: "Denile!" Nije dopustio da mu pa nja skrene sa kontrola. "Da, gospoo Gladija?" "Da li si zadovoljan to e ponovo videti Eliju Bejlija?" "Nisam siguran, gospoo Gladija, kako najbolje da opi em svoje unutra nje stan je. Mogue je da je ono analogno stanju koje bi jedno ljudsko bie opisalo kao zadov oljstvo." "Ali mora da ne to osea ." "Oseam da sam u stanju br e da donosim odluke nego obino; ini se da lak e odgov aram; mojim pokretima kao da je potrebno manje energije. Mogao bi to oseanje pred staviti kao prijatnost. Bar sam uo da ljudska bia koriste tu re kada do ivljavaju ono to je analogno oseanju koje mene sada pro ima." Gladija ree: "Ali ta bi se dogodilo da sam po elela da ga vidim nasamo?" "Onda bi to bilo sreeno." "ak i kada bi to znailo da ga ti nee videti?" "Da, gospoo." "Zar ti onda ne bi bio razoaran? Hou da ka em, ne bi li iskusio oseanje koje je suprotno onome kada ka e da ti je prijatno? Sporije bi donosio odluke, te e bi odg ovarao, tvoji pokreti bi zahtevali vi e energije i tako dalje?" "Ne, gospoo Gladija, zato to bih se ja oseao prijatno to ispunjavam va a nareen ja." "Tvoje vlastito oseanje prijatnosti predstavlja trei zakon, dok je ispunja vanje mojih nareenja drugi zakon, a drugi zakon ima prednost. Je li to u pitanju? " "Da, gospoo." Gladija se borila sa vlastitom znati eljom. Nikada joj nije palo na pamet da na ovaj nain ispituje jednog robota. Robot je ma ina. Ali ona nije mogla o Denil u misliti kao o ma ini, isto kao to pre pet godina nije mogla o Janderu misliti kao o ma ini. Ali sa Janderom je u pitanju bila razbuktana strast - a nje je nestalo sa samim Janderom. Jer bez obzira na to koliko je liio na ovog drugog, Denil nije bio u stanju da ponovo raspiri pepeo. On joj je samo pru io mogunost da ispolji sv oju intelektualnu znati elju. "Zar ti ne smeta, Denile", upita ona, " to si toliko vezan za zakone?" "Ne mogu da zamislim ni ta drugo, gospoo." "Celog ivota vezana sam za silu te e, ak i na svom prethodnom putovanju svem irskim brodom, ali u stanju sam da zamislim kako bi izgledalo da nisam vezana za nju. I evo me ovde, gde, u stvari, nisam njome vezana." "I da li vam se dopada, gospoo?" "Na neki nain, da." "Da li vam je nelagodno?" "Na neki nain, takoe jeste." "Ponekad, gospoo, kada razmi ljam o tome kako ljudska bia nisu vezana za zak one, i ja se oseam nelagodno." "Za to, Denile? Da li si ikada poku ao da sebi navede razloge za to te pomisao na nepostojanje zakona ispunjava nelagodno u?" Denil je trenutak utao. Zatim ree: "Jesam, gospoo, ali ne mislim da bih raz bijao glavu zbog takvih stvari da nije mog kratkog dru enja sa partnerom Elijom. I mao je naina..." "Da, znam", ree ona. "Mozgao je o svemu. Bio je nemirna duha to ga je nago nilo da sve vreme postavlja najrazliitija pitanja." "Tako je izgledalo. I ja sam poku ao da budem poput i njega i da postavlja m pitanja. Tako sam se zapitao kako bi bilo da ne postoje zakoni i do ao sam do za kljuka da nisam u stanju ne to tako da zamislim, osim da bi to moglo nalikovati ivot u ljudskih bia, a to je kod mene izazvalo nelagodnost. Pa sam se zapitao, kao to s te me i vi pitali, za to se zbog toga oseam nelagodno? "I kako si sebi odgovorio?" Denil ree: "Posle du eg vremena zakljuio sam da tri zakona upravljaju nainom na koji se pona aju moja pozitronska kola. U svako doba, pod svim podsticajima, za koni ograniavaju smer i jainu pozitronskog toka du tih kola tako da uvek znam ta tre ba uiniti. Ipak, nivo znanja onoga to treba initi nije uvek isti. Ima trenutaka kad

je moje izvr avanje onoga to moram manje ogranieno nego u drugim. Uvek sam primeiva da to je ni i potencijal pozitronskog motiva, manje sam siguran ta treba preduzeti A to sam manje siguran, to se lo ije oseam. Odluiti se za akciju u milisekundi, a n u nanosekundi stvara kod mene oseanje koje ne bi voleo du e da traje. ta bi bilo, pomislio sam, gospoo, da uop te nemam zakona kao to ih nema kod l judska bia? ta bi bilo kad ne bih mogao da donesem nijednu jasnu odluku o tome kak o da reagujem na sklop datih uslova? To bi bilo nepodno ljivo i ja nerado razmi ljam o tome." Gladija ree: "Ali ipak razmi lja , Denile. Upravo sada o tome razmi lja ." "Samo zbog mog dru enja sa partnerom Elijom, gospoo. Posmatrao sam ga u usl ovima kada nije bio u stanju da se, izvesno vreme, odlui na akciju zbog zbunjujue prirode problema pred kojim se na ao. Jasno je bilo da se ne osea dobro zbog toga, a i ja sam se zbog njega lo e oseao, jer nisam bio u stanju nikako da mu olak am situ aciju. Mogue je da sam dokuio tek mali deo onoga to je on tada oseao. Da sam razumeo vi e i da sam bolje sagledavao posledice njegove nesposobnosti da se odlui na akci ju, mogao sam da..." Oklevao je. "Prestane da radi ? Postane neaktivan?" ree Gladija, naas se s bolom prisetiv i Jandera. "Da, gospoo. Moja nemogunost da shvatim mo da predstavlja ugraeno za titno sred stvo koje spreava da doe do o teenja mog pozitronskog mozga. Ali tada sam zapazio, ko liko god za partnera Eliju bila bolna njegova neodlunost, on je nastavljao da se trudi da re i svoj problem. I zbog toga sam mu se veoma divio. "Znai, u stanju si da se divi , zar ne?" Denil sveano ree: "Koristim tu re onako kako sam uo da je ljudska bia koriste . Nije mi poznat odgovarajui termin kojim bih izrazio svoje unutra nje stanje izazv ano ovakvim akcijama partnera Elije." Gladija klimnu, a zatim ree: "Pa ipak, postoje zakoni koji upravljaju lju dskim reakcijama: odreeni nagoni, porivi, uenja." "Tako misli i prijatelj iskar, gospoo." "Stvarno?" "Ali smatra da su suvi e slo eni za analizu. Pita se da li e jednoga dana bii razvijen neki sistem za analiziranje ljudskog pona anja matematikom iscrpno u, kao i mogunost da se iz toga izvuku uverljivi zakoni koji bi iskazali pravila takvog po na anja." "Sumnjam", ree Gladija. "Ni prijatelj iskar nije optimista. Smatra da e proi mnogo vremena pre nego to se jedan takav sistem razvije." "Veoma mnogo vremena, rekla bih." "Evo", ree Denil, "pribli avamo se brodu sa Zemlje i moramo pristati, to nij e sasvim jednostavno." 5b. Gladiji se inilo da im je bilo potrebno vi e vremena za pristajanje nego za prethodni ulazak na orbitu broda sa Zemlje. Denil je sve vreme ostao miran - a i nije mogao drugaije - i uveravao ju je da svi brodovi ljudi mogu pristati jedni uz druge bez obzira na razliku u vel iini i izradi. "Poput ljudskih bia", ree Gladija, uz iznueni osmeh, ali Denil na to ni ta ne odgovori. Usredsredio se na tanana pode avanja koja je trebao izvesti. Pristajanj e je, mo da, uvek bilo mogue, ali ini se da nije uvek i lo lako. Gladija je bila sve uznemirenija. Zemljani su bili kratkoveni i brzo su s tarili. Pro lo je pet godina od kada je videla Eliju. Kolilo je on ostario? Kako l i izgleda? Da li e biti u stanju da se savlada i ne poka e koliko je zaprepa ena ili u a snuta promenom? Bilo kako da izgleda, on e i dalje biti Elija prema kome je uvek oseala ne izmernu zahvalnost. A da li je to bila zahvalnost? Primetila je da je vrsto stezala preklopljene ake tako da su je ruke zabol ele. Tek uz veliki napor uspela je da olabavi stisak. Osetila je kada je pristajanje zavr eno. Brod sa Zemlje bio je dovoljno ve

a o . e

liki tako da je posedovao generator polja pseudogravitacije, pa se u trenutku pr istajanja polje pro irilo i obuhvatilo malu jahtu. Kada je ono to je bilo dole stva ro i postalo "dole", osetio se blagi rotacioni efekat i Gladija iskusi muninu pri padu sa visine od dva ina. Kolena joj se podvi e pod silinom udara, i to nesimetrin o, tako da je udarila u zid. Uspela je da se uz izvestan napor uspravi, ljuta na sebe to nije predvide la promenu i spremno je doekala. Denil nepotrebno izjavi: "Pristali smo, gospoo Gladija. Partner Elija tra i dozvolu da pree na na u letelicu." "Svakako, Denile." Zaulo se zujanje i deo zida se uvue u pro irenje. Jedna pogrbljena prilika ue unutra i zid se za njom zatvori. Prilika se ispravi i Gladija pro aputa: "Elija", osetiv i kako je preplavlju je oseanje prijatnosti i olak anja. Uinilo joj se da mu je kosa jo vi e posedela, ali i nae to je bio onaj stari Elija. Nije bilo drugih vidljivih promena, nikakvog znak a da je ostario. On joj se nasme i i na trenutak se inilo da je guta oima. Zatim podi e ka iprst, kao da eli ka e "Priekaj", i krenu ka Denilu. "Denile!" Uhvatio je robota za ramena i prodrmao ga. "Nisi se promenio. Jehosafat! Ti si konstanta svih na ih ivota." "Partneru Elija. Ba mi je drago da te vidim." "Meni je drago to me neko opet zove partnerom i voleo bi da je to potraja lo. Ovo je peti put kako se sreem sa tobom, a prvi da me ne mui nikakav problem. V i e nisam ak ni policajac u civilu. Podneo sam ostavku i sada sam doseljenik na jed nom od novih svetova. - Reci mi, Denile, za to nisi do ao sa dr Fastolfom kada je pr e tri godine posetio Zemlju?" "Dr Fastolf je tako odluio. Re io je da povede iskara." "Bio sam razoaran, Denile." "Za mene bi predstavljalo zadovoljstvo da sam mogao da te vidim, partner u Elija, ali dr Fastolf mi je rekao da je put bio veoma uspe an, tako da je njegov a odluka mo da bila ispravna." "I bio je uspe an, Denile. Pre te posete, vlada Zemlje je odbijala da sarau je u procesu naseljavanja, ali sada cela planeta pulsira i talasa se i na milion e ljudi nestrpljivo eka da krene. Nemamo dovoljno brodova da ih sve smestimo - ak i pored pomoi pristigle sa Aurore - a nemamo ni dovoljno svetova koji bi mogli sv e da ih prime, jer svaki svet treba urediti. Nijedan ne mo e da primi neku ljudsku zajednicu neizmenjen. Ovaj na koji ja idem nema dovoljno slobodnog kiseonika ta ko da e jedna generacija morati da ivi u gradovima pod kupolom dok se vegetacija z emaljskog tipa ne ra iri po planeti." Pogled mu je sve e e skretao prema Gladiji koja je malo dalje sedela i sme ila se. Denil ree: "To se moglo i oekivati. Iz onoga to sam nauio o istoriji ljudi, svetovi Svemiraca takoe su pro li kroz razdoblje teraformiranja." "Svakako da jesu! I zahvaljujui tom iskustvu ovaj proces sada mo e biti mno go br e okonan. Ali da li bi, molim te, hteo da izvesno vreme bude u pilotskoj odaji , Denile. Moram razgovarati sa Gladijom." "Svakao, partneru Elija." Denil proe kroz zasvoena vrata koja su vodila u pilotsku odaju, a Bejli up itno pogleda Gladiju i pokaza rukom na ne to postrance. Shvativ i ta ima na umu, ona pree preko odaje i dodirnu kontakt koji je be umn o navukao paravan preko vrata. Konano su bili sami. Bejli ispru i ake. "Gladija!" Ona ih prihvati u svoje, ak ni ne pomisliv i na to da je bez rukavica. Ree: "Da je Denil i ostao sa nama, ne bi nam smetao." "Ne fiziki. Ali psiholo ki bi nam smetao!" Bejli se tu no nasme i i ree: "Oprost i mi, Gladija. Morao sam prvo da porazgovaram sa Denilom." "Njega du e poznaje ", ree ona ne no. "On ima prednost." "Nema... ali on nije u stanju da se brani. Ako se ti, Gladija, naljuti na mene, mo e me pesnicom lupiti po oku ako to eli . Denil ne mo e. Mogu da ne obraam pa nju na njega, naredim mu da se udalji, da se odnosim prema njemu kao da je robot, i on e biti primoran da slu a i da i dalje bude onaj isti odani partner bez pritu bi."

"injenica je da on jeste robot, Elija." "Za mene to nikada nije bio, Gladija. Svestan sam da je on robot i da ne poseduje oseanja kao ljudi, ali srce mi govori da je on ljudsko bie i da se moram prema njemu tako i pona ati. eleo bih da mogu zamoliti dr Fastolfa da mi dozvoli d a Denila povedem sa sobom, ali robotima nije dozvoljen pristup na nove svetove N aseljivaa." "Da li si ma tao o tome da mene povede , Elija?" "Ni Svemircima nije dozvoljen pristup." "ini mi se da ste vi, Zemljani, isto tako nerazumno iskljuivi kao i mi Sve mirci." Elija zlovoljno klimnu. "Ludost s obe strane. Ali ak i da smo razumni, ne bih te poveo. Ti ne bi bila u stanju da podnese uslove ivota i ja nikad ne bih mo gao da budem siguran da e se tvoji imunolo ki mehanizmi pravilno izgraditi. Bojao b ih se da e ili ubrzo umreti od neke manje infekcije ili da e po iveti suvi e dugo i pris ustvovati umiranju jedne generacije za drugom. Oprosti mi, Gladija." " ta da ti oprostim, dragi Elija?" "Ovo." On ispru i ake sa dlanovima okrenutim nagore. "To to sam tra io da te v idim." "Ali drago mi je da jesi. elela sam da te vidim." On ree: "Znam. Poku ao sam da se ne vidim s tobom, ali pomisao da plovim sv emirom i da se ne zaustavim kod Aurore prosto me je razdirala. Pa ipak, ni ovo m i ne ini dobro, Gladija. To samo znai jo jedan rastanak, a to e me takoe razdirati. Z bog toga ti nikada nisam pisao; zato nikada nisam poku ao da doprem do tebe putem hipertalasa. Sigurno si razmi ljala o tome." "Pa i nisam. Sla em se sa tobom da nije imalo svrhe. To bi samo beskrajno ote alo stvari. Ipak sam ti mnogo puta pisala." "Stvarno? Nisam primio nijedno pismo." "Nijedno nisam poslala. Po to bih ih napisala, uni tava sam ih." "Ali za to?" "Zato, Elija, to se sa Aurore ne mo e na Zemlju poslati nijedno privatno pi smo, a da ono ne proe kroz ruke cenzora, a nijedno pismo koje sam ti napisala nis am elela da cenzori vide. Da si mi i poslao pismo, uveravam te da nijedno ne bi s tiglo do mene, bilo kako nevino da je bilo. Mislila sam da zbog toga nisam primi la nijedno pismo. Sada kada znam da nisi bio svestan situacije, izuzetno mi je d rago to nisi bio toliko luckast i poku ao da ostane u vezi sa mnom. Pogre no bi protmai o moje utanje." Bejli se zagleda u nju. "Kako to da si onda tu?" "Nisam legalno, uveravam te. Koristim se privatnim brodom dr Fastolfa, t ako da sam pro la pored pogranine stra e bez zaustavljanja. Da ovo nije brod dr Fasto lfa, oni bi me zaustavili i vratili nazad. Pretpostavila sam da ti je to jasno k ada si stupio u vezu sa dr Fastolfom, a nisi poku ao da potra i mene direktno." "Ni ta mi nije jasno. Evo me ovde kako se udim dvostrukom neznanju koje me je sauvalo. Trostrukom, u stvari, jer nisam znao odgovarajuu hipertalasnu kombinac iju da do tebe doprem direktno, a nisam bio u stanju da se suoim sa te koom i poku am da pronaem kombinaciju na Zemlji. Nisam mogao to da uinim privatno, a ve je bilo do voljno komentara o tebi i meni irom Galaksije zahvaljujui onoj budalastoj hipertal asnoj drami koju su prebacili na subtalase posle Solarije. Inae bih, kunem ti se, poku ao. Imao, sam meutim, kombinaciju dr Fastolfa i kada sam se jednom na ao na orb iti oko Aurore, smesta sam stupio s njim u vezu." "U svakom sluaju, evo nas ovde." Ona sede sa strane na le aj i ispru i ake. Bejli ih prihvati i poku a da sedne na jednu stolicu, koju je malo privuka o, ali ona ga upadljivo povue ka le aju i on sede pored nje. Zatim u neprilici ree: "Kako si, Gladija?" "Dosta dobro. A ti, Elija?" "Ostario sam. Upravo sam pre tri nedelje proslavio svoj pedeseti roendan. " "Pedeset godina ne predstavlja..." Ona uuta. "Za jednog Zemljanina to je starost. Kao to zna , mi smo kratkoveni." "ak i za jednog Zemljanina pedest godina ne predstavlja neku starost. Nis i se promenio."

"Ljubazno od tebe to mi to ka e , ali ja oseam gde su se pukotine umno ile. Glad ija..." "Da, Elija?" "Moram da te pitam. Da li ste se ti i Santriks Gremionis..." Gladija se nasme i i klimnu. "On je moj mu . Poslu ala sam tvoj savet." "I je li se pokazao kao dobar? "Dosta dobar. ivot je ugodan." "Dobro. Nadam se da e potrajati." "Ni ta ne traje vekovima, Elija, ali mogao bi potrajati godinama; mo da ak i dekadama." "Imate li dece?" "Jo ne. Ali ta je sa tvojom porodicom, moj o enjeni ovee? Tvojim sinom? Tvojom enom? "Bentli se pre dve godine iselio na jednu naseljenu planetu. U stvari, i dem da mu se pridru im. On je funkcioner na svetu ka kome sam se uputio. Tek su mu dvadeset etri godine, a ve se visoko uzdigao." Bejlijeve oi zaigra e. "Mislim da u mo rati da ga oslovljavam sa 'uva eni'. Bar u javnosti." "Odlino. A gospoa Bejli? Je li ona sa tobom?" "D esi? Nije. Ne eli da napusti Zemlju. Rekao sam joj da emo izvesno vreme iv eti pod kupolama tako da se onda nji ivot nee mnogo razlikovati od zemaljskog. Razum e se, bie primitivan. Jo ima vremena da se predomisli. Potrudiu se da obezbedim svu moguu udobnost, a kad se jednom smestim, zamoliu Bantlija da ode po nju na Zemlju . Do tada bi mogla postati dovoljno usamljena i voljna da doe. Videemo." "U meuvremenu si, znai, sam." "Na brodu ima preko stotinu drugih Naseljivaa, tako da, u stvari, nisam s am." "Meutim, oni se nalaze sa druge strane ovog pristajnog zida. I ja sam usa mljena." Bejli uputi jedan kratak, nevoljni pogled prema pilotskoj kabini, a Glad ija ree: "Sem Denila, razume se, koji se nalazi s druge strane tih vrata i koji j e robot, bez obzira na to koliko o njemu misli kao o osobi. I sigurno me nisi poz vao da bi smo jedno drugo pitali za zdravlje porodica?" Bejlievo lice poprimi svean izgled, gotovo uznemiren. "Ne mogu od tebe da tra im da..." "Onda ja od tebe tra im. Onaj ko je konstruisao ovaj le aj nije imao na umu seksualne aktivnosti, ali nadam se da e rizikovati da padne s njega." Bejli oklevajui ree: "Gladija, ne mogu porei da..." "Oh, Elija, ne upu taj se u dugaku raspravu da bi zadovljio svoju zemaljsku moralnost. Nudim ti se u saglasnosti sa obiajima Aurore. Ima puno pravo da me odb ije i ja u imati pravo da te pitam za to si to uinio. Ali ja bih to ipak podvrgla esto kom ispitivanju. Zakljuila sam da pravo na odbijanje pripada samo iteljima Aurore. Neu ga prihvatiti od jednog Zemljanina." Bejli uzdahnu. "Ja vi e nisam zemljanin, Gladija." "Jo sam manje voljna da ga prihvatim od jednog bednog Naseljivaa koji se u putio na neku varvarsku planetu na kojoj e morati da se krije ispod kupole. Elija , imali smo tako malo vremena, a i sada imamo tako malo vremena i ja te mo da vi e n ikada neu videti. Ovaj susret je tako neoekivan da bi predstavljalo kosmiki zloin ak o bi smo ga proigrali." "Gladija, da li stvarno eli jednog starca?" "Elija, da li stvarno eli da te molim?" "Ali ja se stidim." "Onda zatvori oi." "Hou da ka em sebe - svoga oronulog tela." "Onda pati. Tvoje budalasto mi ljenje koje ima o sebi nema nikakve veze sa mnom." I ona obavi ruke oko njega, upravo u asu kada se rastvori prorez na njenoj odori. 5c. Gladija je istovremeno postala svesna velikog broja stvari. Bila je svesna uda nepromenljivosti, jer Elija je bio onakav kakvog ga se

seala. Proteklih pet godina ni ta nije izmenilo. Nije ivela u aru sjaja pojaanog seanj em. Bio je to Elija. Takoe je bila svesna zagonetne razliitosti. Njeno oseanje pojaalo je injenicu da je Santriks Gremionis, bez ijedne vee mane koju bi mogla da navede, sam po se bi predstavljao manu. Santriks je bio srdaan, ne an, racionalan, razumno inteligent an - i bez du e. Nije umela da ka e kako to da on nije imao du u, ali ni ta to bi uinio il i kazao nije moglo da je uzbudi kao to je to Bejli inio, ak i onda kad ni ta ne bi ni inio ni govorio. Bejli je bio stariji po godinama i mnogo stariji fiziolo ki, ne t ako lep kao Santriks i to je bilo jo va nije, Bejli je u sebi nosio odreeni dah propa danja - zraenje brzog starenja i kratkog ivota osobenog za Zemljane. Pa ipak... Bila je svesna gluposti mu karca, gluposti samog Elije koji joj je oklevaj ui pristupao, potpuno nesvestan svog delovana na nju. Bila je svesna njegovog odsustva, jer se malopre udaljio da porazgovara sa Denilom, koji je trebalo da bude poslednji kao to je bio i prvi. Zemljani su s e pla ili robota i mrzeli su ih, pa ipak se Elija, iako je dobro znao da je Denil bio robot, odnosio prema njemu kao prema nekoj osobi. Svemirci, pak, koji su vol eli robote i koji se nisu udobno oseali ako oni nisu prisutni, nikad nisu o njima razmi ljali na drugi nain do kao o ma inama. Najvi e od svega bila je svesna vremana. Znala je da je tano tri asa i dvade set pet minuta proteklo od kada je Elija stupio na malu letelicu Hana Fastolfa i znala je da im nee biti pru eno jo puno vremena. to du e bude odsutna sa Aurore i to du e Bejlijev brod ostane na orbiti, poveav ala se mogunost da ih neko primeti - ili ako je stvar ve primeena, to je bilo gotovo sigurno, postojala ja vea mogunost da neko postane znati eljan i zapone istragu. A o nda bi se Fastolf na ao u nevolji. Bejli se pojavio iz pilotske odaje i tu no pogledao Gladiju. "Moram sada p oi, Gladija." "Svesna sam toga." Bejli ree: "Denil e se brinuti o tebi. Bie ti prijatelj i za titnik i ti mora biti njegov prijatelj - zbog mene. Ali iskar je taj koga elim da slu a . Dozvoli mu da bude tvoj savetnik." Gladija se namr ti. "Za to iskar? Nisam ubeena da mi se dopada." "Ne tra im od tebe da ti se dopada. Tra im da mu veruje ." "Ali za to, Elija?" "To ti ne mogu rei. Naprosto, mora i u mene imati poverenja." Pogledali su se i ni ta vi e nisu rekli. Kao da je ti ina uinila da vreme stane i omoguila im da se uhvate za sekunde i zadr e ih nepokretne. Ali to nije moglo da potraje veito. Bejli ree: "Ne ali ..." Gladija pro aputa: "Kako bih mogla da alim - kada te mo da nikada vi e neu videt i?" Bejli se spremao da joj na to odgovori, ali mu ona prisloni svoju malu s tisnutu pesnicu na usta. "Nemoj nepotrebno lagati", ree ona. "Mo da te vi e nikada neu videti." I nije ga videla. Nikada vi e. 6. S bolom je osetila kako se jo osti. Nikada ga vi e nisam videla, pomisli ona. Nikada! Tako dugo se titila od gorke slasti, a sada je uronila u nju - vi e gorku n ego slatku - zato to se sastala sa tom osobom, tim Mandamusom - zato to ju je iskar zamolio i zato to je bila prinuena da veruje iskaru. To je bila njegova poslednja e lja. Usredsredila se na sada njost. (Koliko li je vremena proteklo?) Mandamus ju je hladno posmatrao. On ree: "Sudei prema va oj reakciji, gospoo Gladija, razabiram da jeste istina. Niste to mogli jasnije da izrazite." " ta je istina? O emu vi to govorite?" "O tome da ste se videli sa Zemljaninom Elijom Bejlijem pet godina posle njegove posete Aurori. Njegov brod se nalazio na orbiti oko Aurore; vi ste otpu jednom vue preko mrtve pusto i godina do sada nj

tovali da ga posetite i bili ste s njim otprilike u vreme kada je zaet va sin." "Kakav dokaz imate za to?" "Gospoo, to nije bila potpuna tajna. Zemljaninov brod bio je otkriven na orbiti. Fastolfova jahta registrovana je za vrema leta. Viena je kako pristaje. N a jahti se nije nalazio Fastolf, pa se pretpostavlja da ste to bili vi. No, dovo ljan je bio uticaj dr Fastolfa da to ne bude zabele eno." "Ako nije zabele eno, onda nema ni dokaza." "Uprkos tome, dr Amadiro je proveo dve poslednje treine ivota s mr njom motr ei na kretanje dr Fastolfa. Uvek je bilo vladinih funkcionera koji su srcem i du om bili za politiku dr Amadira, politiku zadr avanja Galaksije za Svemirce i oni bi ga potpuno obave tavali o svemu to su smatrali da bi voleo da zna. Dr Amadiro je sa znao za va mali beg skoro odmah po to ste krenuli." "To jo nije nikakav dokaz. Nepotkrepljena re nekog ni eg funkcionera koji te i da zadobije naklonost ne uzima se u obzir. Amadiro nije ni ta preduzeo jer je ak i on znao da ne poseduje dokaz." "Nije imao dokaz kojim bi mogao bilo koga da optu i makar za najmanji prek r aj; nikakav dokaz kojim bi mogao da zada nevolje Fastolfu; ali i taj nikakav dok az bio mu je dovoljan da posumnja kako sam ja Bejlijev potomak i da zbog toga os akati moju karijeru." Gladija gorko ree: "U tedite sebi trud. Moj sin je sin Santriksa Gremionisa , pravi Auroranin, i vi potiete od tog Gremionisovog sina." "Ubedite me u to, gospoo. Ni ta vi e ne tra im. Ubedite me da ste oti li do orbit e i da ste sate proveli sa tim Zemljaninom i da ste za to vreme razgovarali - o politici, na primer - priseali se starih vremena i zajednikih prijatelja - priali v iceve - i da nijednom niste jedno drugo dodirnuli. Ubedite me." "Uop te nije va no ta smo radili, te me stoga po tedite va eg sarkazma. U vreme k ad sam se videla s njim ve sam bila trudna sa mojim tada njim mu em. Nosila sam trome seni fetus." "Mo ete li to dokazati?" "Za to bih morala to da dokazujem? Postoji zapis o datumu roenja moga sina, a Amadiro sigurno poseduje taan datum moje posete Zemljaninu?" "Tada mu je bilo tako reeno, kao to sam pomenuo, ali pro lo je skoro dvadese t dekada i on se vi e tano ne sea. Ne postoji zapis o toj poseti i ne mogu se pozvat i na njega. Bojim se da bi dr Amadiru vi e prijalo da veruje da ste sa Zemljaninom bili devet meseci pre roenja va eg sina." " est meseci." "Doka ite." "Imate moju re." "Nedovoljno." "Pa, onda... Denile, ti si bio sa mnom. Kada sam se videla sa Elijom Bej lijem?" "Gospoo Gladija, to je bilo sto sedamdeset tri dana pre roenja va eg sina." Gladija ree: " to je ne to manje od est meseci pre roenja." "Nedovoljno", ree Mandamus. Gladija isturi bradu. "Denilovo seanje je savr eno, to se mo e lako pokazati, a svedoenje robota se smatra kao merodavno na sudovima Aurore." "Ovo nije stvar za sud, niti e biti, a dr Amadiro nikada ne bi prihvatio Denilovo seanje kao dokaz. Denila je konstruisao Fastolf i Fastolf ga je odr avao g otovo dva veka. Ne mo emo znati kakve su promene izvr ene niti kakva je Denil primio uputstva u vezi sa onim to se odnosi na dr Amadira." "Budite onda razumni, ovee. Zemljani se genetski prilino razlikuju od nas. Mi smo, zapravo, dve razliite vrste. Ne mo emo se meusobno oploavati." "Nije dokazano." "Tu su, zatim, i genetski zapisi. Darelovi, Santriksovi. Uporedite ih. A ko moj biv i mu nije njegov otac, na to e nepogre ivo ukazati genetske razlike." "Genetski zapisi nisu za svaije oi. To vam je poznato." "Amadiro se ne dr i u toj meri etikih obzira. Poseduje dovoljan uticaj da b i ih mogao videti ilegalno. Ili se mo da boji da e to oboriti njegovu hipotezu?" "Bilo kakav da je razlog u pitanju, gospoo, on nee izneveriti auroransko p

ravo na privatnost." Gladija ree: "E pa, onda, otiite u spolja nji svemir i udavite se u vakuumu. Ako va Amadiro odbija da bude ubeen, to se mene ne tie. Bar bi vi trebalo da ste u beeni i va je zadatak da ubedite Amadira. Ako, pak, ne mo ete i ako ne budete napred ovali u karijeri onako kako biste eleli, molim vas shvatite da se to mene uop te ne tie." "To me ne iznenauje. Ni ta drugo nisam ni oekivao. I stoga jesam ubeen. Samo sam se nadao da e te mi pru iti ne to ime bih mogao da ubedim dr Amadira. Ali vi to ni ste uinili." Gladija prezirno slegnu ramenima. "Onda u upotrebiti druge metode", ree Mandamus. "Drago mi je to ih imate", odvrati hladno Gladija. Mandamus ree tako tihim glasom kao da nije bio svestan bilo ijeg prisustva . "I meni. Ostaju mi moni metodi." "Dobro. Predla em vam da poku ate da ucenite Amadira. Sigurno postoji mnogo stvari na osnovu kojih biste mogli da ga ucenite." Mandamus podi e pogled, iznenada se namr tiv i. "Ne budite budala." Gladija ree: "Poite sada. Mislim da du e ne bi mogla da vas podnesem. Napolj e iz moje nastambe!" Mandamus podi e ruke. "Stanite! Rekoh vam na poetku da sam eleo da vas vidim iz dva razloga - od kojih je jedan line prirode, a drugi u vezi sa jednom dr avnom stvari. Suvi e sam se zadr ao na prvom, ali moram vas zamoliti za pet minuta kako b ih vam izlo io i drugi." "Imate samo pet minuta." "Jo neko eli da vas vidi. Jedan Zemljanin - ili, bolje reeno, lan jednog sve ta Naseljivaa, potomak Zemljana." "Recite mu", odvrati Gladija, "da ni Zemljanima niti njihovim potomcima Naseljivaima nije dozvoljen pristup na Auroru i otpremite ga. Za to bih se ja sasta la s njim?" "Na nesreu, gospoo, tokom protekla dva veka ravnote a moi se ne to pomerila. Ti Zemljani imaju sada vi e svetova od nas - i kao i uvek veu populaciju. Imaju vi e br odova, iako ne tako modernih kao to su na i, a zbog kratkoe svojih ivota i svoje plod nosti oigledno su daleko spremniji da umru od nas." "U ovo poslednje nisam ba ubeena." Mandamus se nasmeja stisnutih usana. "Za to ne? Osam dekada je manje va no o d etrdeset. U svakom sluaju, moramo se prema njima ljubazno ophoditi - daleko ljub aznije nego to smo morali u vreme Elije Bejlia. Ako to za vas predstavlja neku ut ehu, ova situacija je nastala kao posledica Fastolfove politike." "U ije ime vi govorite? Da li i Amadiro sada mora biti ljubazan prema Nas eljivaima?" "Ne. To je, u stvari, zadatak vea?" "Jeste li vi predstavnik vea?" "Ne slu beno, ali zamoljen sam da vas o ovome obavestim - neslu beno." "Ako se sastanem sa tim Naseljivaom, ta onda? Za to on eli da se vidi sa mnom ?" "To je ono to ne znamo, gospoo. Raunamo da e te vi za nas to otkriti. Videete se s njim, saznati ta eli i obavestiti nas o tome." "Ko ste to vi?" "Kao to rekoh, vee. Naseljiva e doi ovamo, u va u nastambu, veeras." "Izgleda da vi mislite kako nemam drugog izbora do da nastavim da igram ulogu dou nika." Mandamus ustade po to je obavio svoju misiju. "Neete vi biti nikakav dou nik. Ni ta ne dugujete tom Naseljivau. Vi jednostavno podnosite izve taj svojoj vladi, to bi svaki odani itelj Aurore dobrovoljno uinio - ak udeo da uini. Vi sigurno ne biste leli da vee pretpostavi kako vam solarijansko poreklo na bilo koji nain oslabljuje auroranski patrotizam" "Gospodine, ja sam itelj Aurore preko etri puta du e nego to vi imate godina. " "U to nema sumnje, ali vi ste roeni i odrasli na Solariji. Vi predstavlja

te tu neobinu anomaliju itelja Aurore koji je drugde roen i to je te ko zaboraviti. T o naroito sada dolazi do izra aja, jer Naseljiva eli da vidi vas, pre svih drugih na Aurori, upravo zbog va eg solarijanskog porekla." "Otkud to znate?" "To je razlo na pretpostavka. Oznaio vas je kao 'solarijansku enu'. Znati eljn i smo da saznamo ta to njemu znai - sada kada Solarija vi e ne postoji." "Pitajte njega." "Vi e volimo da pitamo vas - po to vi prvo pitate njega. Moram vas sada zamo liti za dozvolu da se udaljim i zahvaljujem vam na va oj gostoljubivosti." Gladija ukoeno klimnu. "Odobravam vam da se udaljite radije nego da vam i dalje pru am gostoprimstvo." Mandamus krenu prema hodniku koji je vodio do glavnog ulaza dok su ga nj egovi roboti pratili na maloj udaljenosti. Upravo u trenutku kada je trebalo da napusti sobu, on zastade, okrenu se i ree: "Gotovo da sam zaboravio..." "Da?" "Prezime Naseljivaa koji eli da se vidi sa vama glasi, udnom igrom sluaja, B ejli." KRIZA

7. Denil i iskar su, sa robotskom utivo u, ispratili Mandamusa i njegove robote sa zemlji ta koje je pripadalo nastambi. A zatim su, po to su se ve na li napolju, napr avili jedna krug kako bi se uverili da li su ni i roboti na svojim mestima i prove rili kakvo je vreme (oblano i malo sve ije nego to je to bilo uobiajeno za ovo doba g odine). Denil ree: "Dr Mandamus je otvoreno priznao da su svetovi Naseljivaa danas jai od svetova Svemiraca. Nisam oekivao tako ne to od njega." iskar se slo i: "Nisam ni ja. Bio sam ubeen da e Naseljivai nadjaati Svemirce, jer je to predvideo Elija Bejli jo pre mnogo dekada, ali nisam mogao da utvrdim k ada e ta injenica postati oigledna i auroranskom veu. inilo mi se da e dru tvena inerci a dr ati vee u vrstom ubeenju da su Svemirci superiorniji dugo po to te nadmonosti nesta ne, ali nisam bio u stanju da izraunam koliko dugo e se zavaravati." "Zapanjen sam injenicom da je partner Elija to tako davno predvideo." "Ljudska bia razmi ljaju o drugim ljudskim biima onako kako mi to nismo u st anju." Da je iskar bio ljudsko bie mogao je ovu opasku izgovoriti sa aljenjem ili z avi u, ali po to je bio robot, zazvuala je kao izno enje injenice. On nastavi: "Poku ao sam da steknem ljudsko znanje, ako ne i ljudski nain r azmi ljanja, podrobno i itavajui ljudsku istoriju. Negde u toj dugakoj prii o ljudskim d ogaajima sigurno su skriveni zakoni ljudskosti koji su ekvivalentni na im trima zak onima robotike." Denil primeti: "Gospoa Gladija mi je jednom rekla da je ta nada neosnovan a." "Mo da i jeste, prijatelju Denile, jer iako mi se ini da takvi zakoni ljuds kosti moraju postojati, ne mogu da ih pronaem. Svako uop tavanje koje poku am da napr avim, ma kako iroko i jednostavno bilo, ima svoje mnogobrojne izuzetke. Pa ipak, ako bi takvi zakoni postojali i ako bih uspeo da ih pronaem, bio bih u stanju bol je da razumem ljudska bia i bio bih uvereniji da se pridr avam tri zakona na najbol ji nain." "Po to je partner Elija razumeo ljudska bia, mora da je poznavao zakone lju dskosti." "Po svoj prilici. Ali on se rukovodio neim to ljudska bia nazivaju intuicij om, re koju ne razumem i koja oznaava pojam o kome ni ta ne znam. Verovatno to potie s one strane razuma, a ja raspola em samo razumom." 7a. Time i seanjem! Seanjem koje, razume se, ne deluje kao ljudsko. Kome nedostaju ona nesavr e

nost, zamagljenost, dodavanje i oduzimanje to ih nala u pri eljkivanje i lini interes, a da se i ne pominju rastezanje, ispu tanje i oseanje koji pamenje pretvaraju u san janje na javi to traje. Robotsko seanje bilo je to koje je reprodukovalo dogaaje tano onako kako su se odigrali, ali na beskrajno ubrzan nain. Sekunde su se odigravale u nanosekund ama, to je omoguavalo da se dani ispunjeni dogaajima ponovo o ive izuzetnom brzinom i precizno u, tako da u razgovorima nije postojala nikakva primetna pauza. Kao to je to iskar uinio ve mnogo puta ranije, ponovo je o iveo onu posetu Zem lji, stalno iznova tragajui za bilo im to bi mu omoguilo da razume tu neodreenu sposo bnost Elije Bejlija da predvidi budunost, ali to mu nikako nije polazilo za rukom . Zemlja! Fastolf je stigao do Zemlje u jednom auroranskom ratnom brodu, sa itavom svitom saputnika, to ljudi to robota. Meutim, kada su se jednom na li na orbiti, jedi no je Fastolf seo u modul za sletanje. Svoj imunolo ki mehanizam ojaao je injekcija ma, a nosio je i neophodne rukavice, kontaktna soiva i nosne epove. Sa svim tim se oseao dosta sigurno, ali nijedan drugi itelj Aurore nije bio voljan da krene s nj im u svojstvu lana delegacije. Fastolf je to propratio sleganjem ramenima, jer mu se inilo (kako je kasn ije objasnio iskaru) da e ga srdanije primiti ako bude sam. Delegacija bi neugodno podsetila Zemlju na (po njih) lo a stara vremena kada je postojao Svemirograd, kad a su Svemirci imali stalnu bazu na Zemlji i direktno upravljali tim svetom. Meutim, Fastolf je sa sobom poveo iskara. ak i za Fastolfa bi bilo nezamisl ivo da stigne bez ijednog robota. Stii sa vi e od jednim izazvalo bi napetost kod k rajnje antirobotski raspolo enih Zemljana s kojima se nadao da e se sresti i sa koj im je nameravao da pregovara. Za poetak e se, razume se, videti sa Bejlijem, koji e biti njegova veza sa Zemljom i njenim ljudima. To je bio razumni izgovor za taj susret. Pravi razlog je jednostavno bio taj to je Fastolf silno eleo ponovo da vidi Bejlija; on mu je o dista mnogo dugovao. Fastolf ni na koji nain nije mogao da sazna - niti ak da pretpostavi - da je i iskar eleo da vidi Bejlija i da je bilo dovoljno samo malo da pritegne oseanja i impulse u Fastolfovom mozgu kako bi postigao eljeni cilj. Bejli ih je saekao u vreme predvieno za sletanje sa malom grupom funkcione ra sa Zemlje, tako da je proteklo prilino vremena dok nisu obavljene sve utivosti i zavr en protokol. Pro lo je nekoliko asova pre no to su Bejli i Fastolf uspeli da os tanu sami, a mo da i ne bi uspeli tako skoro da se iskar nije tiho i neprimetno ume a o - lako dodirnuv i umove onih va nijih funkcionera koji su se oigledno dosaivali. (Od uvek je bilo bezbedno ograniiti se na podsticanje nekog oseanja koje je ve prisutno . To skoro nikada nije moglo da priini nikakvu tetu.) Bejli i Fastolf su sedeli u jednoj maloj privatnoj trpezariji koju su ob ino koristili samo visoki vladini slu benici. Hrana je mogla biti poruena putem komp juterizovanog menija, a zatim bi je doneli kompjuterizovani nosai. Fastolf se nasme i: "Veoma napredno", ree on, "ali ovi nosai predstavljaju g otovo specijalizovane robote. Iznenaen sam to ih Zemlja koristi. Oigledno ih nisu i zradili Svemirci." "Ne, nisu", ree Bejli sveano. "Na ih ruku delo, da tako ka em. Ovo koriste sam o oni na vrhu i sada mi se prvi put, uop te, pru ila prilika da se njima poslu im. Ver ovatno mi se vi e nikada takva prilika nee ukazati." "Mo da e jednog dana biti izabran na neki rukovodei polo aj, pa e se s ovim stva ima sretati svaki dan." "Nikada", ree Bejli. Ispred svakog od njih spu tene su inije, a nosa je bio ak toliko usavr en da nije obratio pa nju na iskara, koji je ravnodu no stajao iza Fastol fove stolice. Bejli je izvesno vreme jeo u ti ini, a zatim ree pomalo stidljivo: "Ba mi je drago to te ponovo vidim, dr Fasolfe." "I meni je veoma drago. Nisam zaboravio da si pre dve godine kada si bio na Aurori uspeo da me oslobodi sumnje pod kojom sam se na ao da sam ja uni tio robot a Jandera, kao i da si drugim krajem batine lupio mog preterano samopouzdanog pr otivnika, dobrog Amadira."

"Uvek zadrhtim kada se toga setim", ree Bejli. "Takoe pozdravljam tebe, isk are. Verujem da me nisi zaboravio." "To bi bilo sasvim nemogue, gospodine", ree iskar. "Odlino! Pa, doktore, pretpostavljam da je politika situacija na Aurori i dalje povoljna. Ovda nje vesti je tako predstavljaju, ali nemam poverenja u zemalj ske analize auroranskih poslova." "Ovog asa - mo e . Moja stranka ima vrstu kontrolu nad veem. Amadiro ostaje i d alje mrana opozicija, ali ini mi se da e proi godine pre no to e se njegovi ljudi opor aviti od udarca koji si im zadao. Ali kako stoje stvari s tobom i Zemljom?" "Dosta dobro. - Reci mi, dr Fastolfe", Bejlijevo lice se neznatno zgri, k ao da se neega stidi, "da li si sa sobom doveo i Denila?" Fastolf sporo odgovori: " ao mi je, Bejli. Jesam, ali sam ga ostavio na br odu. Nekako sam oseao da ne bi bilo ba politiki dobro da me prati robot koji toliko lii na ljudsko bie. Po to je Zemlja postala u toj meri antirobotski raspolo ena, smat rao sam da biste prisustvo jednog humanoidnog robota mogli shvatiti kao namernu provokaciju." Bejli uzdahnu. "Razumem." Fastolf nastavi: "Da li je istina da va a vlada namerava da zabrani upotre bu robota unutar gradova?" "Pretpostavljam da e uskoro doi do toga, uz izvesno razdoblje usklaivanja, razume se, kako bi se finansijski gubitak i te koe sveli na minimum. Roboti e biti d ozvoljeni samo na selu, gde su potrebni u poljoprivredi i rudnicima. Zatim e i od ande na kraju nestati, a planira se da ih na novim svetovima uop te ne bude." "Kada si ve pomenuo nove svetove, da li je tvoj sin ve oti ao sa Zemlje?" "Da, pre nekoliko meseci. Dobili smo vesti od njega; sigurno je stigao n a jedan novi svet, zajedno sa nekoliko stotina Naseljivaa, kako oni sebe nazivaju . Na tom svetu ima tek ne to malo domorodake vegetacije, tako da je atmosfera sirom a na kiseonikom. Ali pouzdano je utvreno da ona za izvesno vreme mo e postati veoma s lina Zemljinoj. U meuvremenu, podignuto je nekoliko monta nih kupola, a putem oglasa se tra e novi Naseljivai. I svi su uposleni oko teraformiranja. Bentlijeva pisma i povremeni hipertalasni kontakti su veoma ohrabrujui, ali i pored toga on svojoj majci stra no nedostaje." "Hoe li i ti tamo poi, Bejli?" "Nisam ba uveren da ivot pod kupolom na nekom stranom svetu predstavlja mo ju ideju o srei, dr Fastolfe - nemam Benovu mladost i entuzijazam - ali mislim da u za dve-tri godine ipak morati da poem. U svakom sluaju, ve sam odeljenju predao d opis u kome ih izve tavam o svojoj nameri da se iselim." "Pretpostavljam da ih je to uznemirilo." "Ni najmanje. Ka u da jeste, ali drago im je to e me se otarasiti. Suvi e sam ozlogla en." "A kako vlada Zemlje gleda na ovu sklonost ka ekspanziji u Galaksiji?" "Ne ba ravnodu no. Ne zabranjuju, ali i ne sarauju. I dalje sumnjaju da su S vemirci protiv toga i da e preduzeti ne to kako bi stvar zaustavili." "Dru tvena inercija", ree Fastolf. "Sude o nama na osnovu proteklih godina. Zar nismo jasno stavili do znanja da sada podr avamo Zemljinu kolonizaciju novih planeta i da i sami nameravamo da kolonizujemo nove planete?" "Nadam se da e u to uspeti da ubedi i na u vladu. Ali, dr Fastolfe, imam jo je dno malo, neva no pitanje. Kako je..." I on zauta kao da je zanemeo. "Gladija?" ree Fastolf, skrivajui da ga sve to zabavlja. "Zar si zaboravio njeno ime?" "Ne, ne. Samo sam oklevao da... da..." "Dobro je", ree Fastolf, "i ivi udobno. Zamolila me je da te podsetim na n ju, ali pretpostavljam da to nee biti potrebno." "Nadam se da to to je roena na Solariji nije upotrebljeno protiv nje?" "Nije, kao ni njena uloga u raskrinkavanju dr Amadira. Pre e biti da je s uprotno. Uveravam te da vodim rauna o njoj. Ali ti ipak neu dozvoliti da sasvim pr omeni temu, Bejli. ta ako birokratija Zemlje nastavi da se suprostavlja iseljavanj u i irenju? Da li e taj proces moi da se nastavi uprkos takvoj opoziciji?" "Verovatno", ree Bejli, "ali ne i sigurno. Meu Zemljanima i inae postoji zn atno protivljenje. Te ko je odvojiti se od ogromnih podzemnih gradova koji predsta

vljaju na e domove..." "Va e materice." "Ili na e materice, ako vi e voli . Otii na nove svetove i dekadama iveti krajnj e primitivno, za ivota ne iskusiti udobnost - to je te ko. Kada ponekad o tome razm i ljam, jednostavno odluim da ne poem - naroito posle probdevene noi. Ve sam stotinu pu ta doneo odluku da ne idem i jednog dana mogu je i odr ati. Ako sam ja, na neki nai n, imao nevolja kada mi se rodila cela ta zamisao, kako e onda neko drugi poi svoj evoljno i rado? Bez vladinog ohrabrenja - ili da budem odvratno iskren - ako vla da ne utne narod u donji deo lea, ceo projekat mo e propasti." Fastolf klimnu: "Poku au da ubedim tvoju vladu. Ali, ta ako ne uspem?" Bejli prozbori tihim glasom: "Ako ne uspe - i ako, zbog toga, na narod ne uspe - preostaje samo jedna alternativa. Sami Svemirci e morati da nasele Galaksi ju. Posao se mora obaviti." "Da li biste bili zadovoljni kada biste videli da se Svemirci ire i popun javaju Galaksiju, a Zemljani ostaju na svojoj jedinoj planeti?" "Uop te ne bismo bili zadovoljni, ali i to bi bilo bolje od sada nje situaci je u kojoj ni jedni ni drugi ne preduzimaju ekspanziju. Pre mnogo vekova, Zemlja ni su nagrnuli ka zvezdama, osnovali neke svetove koji se sada nazivaju svetovim a Svemiraca, a tih prvih nekoliko kolonizovalo je ostale. Meutim, pro lo je mnogo v remena od kada su, bilo Svemirci bilo Zemljani, uspe no nastanili i razvili neki n ovi svet. Ne sme se dozvoliti da to potraje." "Sla em se . Ali za to ti eli ekspanziju, Bejli?" "Oseam da oveanstvo ne mo e napredovati ako ne preduzmu neku vrstu ekspanzije . To ne mora biti geografska ekspanzija, ali to je najasniji put za podsticanje ostalih vrsta ekspanzije. Ako je mogue preduzeti geografsku ekspanziju, a da to n e bude nau trb drugih inteligentnih bia; ako postoji prazan prostor na kome se mo e ir iti; onda, za to da ne? Opirati se ekspanziji pod takvim okolnostima predstavljalo bi sigurnu propast." "Znai, ti uvia te alternative? Ekspanzija i napredak? Nikspanzija i propast ?" "Da, verujem da je tako. Stoga, ako Zemlja odbije ekspanziju, onda je Sv emirci moraju prihvatiti. oveanstvo se, bilo u obliku Zemljana ili Svemiraca, mora iriti. Voleo bih da vidim Zemljane kako se prihvataju tog zadatka, ali ako to ne uspe, onda je i ekspanzija Svemiraca bolja od nikakve ekspanzije. Jedna od dve alternative." "A ta ako jedni krenu u ekspanziju, a drugi ne?" "Onda e ono dru tvo koje krene u ekspanziju postajati postojano jae, a ono d rugo postojano slabije." "Jesi li siguran u to?" "To e, mislim, biti neizbe no." Fastolf klimnu. "U stvari, sla em se s tobom. Zato i poku avam da ubedim i Z emljane i Svemirce da se ire i napreduju. To je trea alternativa i ini mi se, najbo lja." 7b. Seanje je treperei prelazilo preko narednih dana - neverovatne gomile ljud i koje su se neprekidno kretale jedne pored drugih u potocima i vrtlozima - eksp resne linije u koje se ljudi ukrcavaju i iz kojih se iskrcavaju - beskrajne konf erencije sa bezbrojnim funkcionerima - gomile umova. Naroito gomile umova. Gomile umova tako debele da iskar nije bio u stanju da izdvoji pojedince. Masovna svest koja se me ala i topila u zajedniko, neizmerno, pulsirajue sivilo tak o da je bilo mogue razabrati samo povremene iskre sumnje i nepodno enja koje bi sev nule svaki put kada bi neko iz mno tva zastao da ga pogleda. Samo kada se Fastolf nalazio na nekoj konferenciji sa funkcionerima, iska r je bio u stanju da se pozabavi pojedinanom sve u i samo je to, razume se, imalo ne ku va nost. Seanje se usporilo ka jednoj taki sa kraja njihovog boravka na Zemlji, kad a je iskar konano uspeo da ponovo ostane nasamo sa Bejlijem. iskar je sasvim malo p odesio nekoliko svesti kako bi obezbedio da neko vreme ne budu ometani.

Bejli ree, izvinjavajui se: "Nemoj misliti da sam te izbegavao, iskare. Jed nostavno mi se nije ukazala prilika da ostanem nasamo s tobom. Ne kotiram se vis oko na Zemlji, tako da ne mogu odluivati o svojim dolascima i odlascima." "To sam, razume se, shvatio, gospodine, ali sada emo izvesno vreme biti s ami." "Dobro. Dr Fastolf mi ka e da je Gladija dobro. Mo da mi on to govori iz nak lonosti, znajui da je to ono to elim da ujem. Meutim, tebi nareujem da mi ka e istinu. li je Gladija stvarno dobro?" "Dr Fastolf vam je, gospodine, kazao istinu." "Nadam se da se sea mog zahteva kada sam te poslednji put video na Aurori, da pazi na Gladiju i da je titi od nevolja." "Prijatelj Denil i ja, gospodine, stalno imamo na umu va zahtev. Tako sam udesio stvari da posle smrti dr Fastolfa prijatelj Denil i ja postanemo deo nas tambe gospoe Gladije. Tada emo jo bolje moi da je titimo od nevolja." "To e", ree Bejli tu no, "biti posle mene." "To mi je poznato, gospodine, i ao mi je zbog toga." "Da, ali tome nema pomoi, a kriza e nastupiti - ili e mo da nastupiti - ak i p re toga, a opet e i to biti posle mene." " ta to, gospodine, imate na umu? Kakva kriza?" " iskare, govorim, o krizi koja bi mogla da nastupi zato to dr Fastolf post i e izenaujui uspeh u ubeivanju. Ili mo da postoji jo neki inilac koji je s njim u vezi koji omoguava da se zadatak obavi." "Gospodine?" "Svaki funkcioner s kojim se dr Fastolf sastao i s kojim je razgovarao i zgleda da je sada odu evljen iseljavanjem. Odjednom su one voe koje oblikuju javno mjenje za, a ostali e ih sigurno slediti. To e se pro iriti poput epidemije?" "Zar to nije ono to elite, gospodine?" "Da, jeste, ali gotovo da je i vi e od onoga to elim. Ra iriemo se po Galaksiji - ali ta ako Svemirci to ne uine?" "Za to ne bi?" "Ne znam. Iznosim to kao pretpostavku, mogunost. ta ako to ne uine?" "Prema onome to sam razabrao iz va eg razgovora, Zemlja i svetovi koje e nas eljavati njeni ljudi zacelo e ojaati." "A Svemirci e oslabiti. Meutim, postojae izvesno razdoblje tokom koga e Svem irci i dalje biti sna niji od Zemlje i njenih Naseljivaa, mada e margina svakim dano m biti sve manja. Konano e Svemirci neizbe no postati svesni Zemljana kao sve vee opa snosti. Tada e svetovi Svemiraca sigurno zakljuiti da Zemlju i Naseljivae treba zau staviti pre no to postane suvi e kasno i uinie im se da treba preduzeti drastine mere. To e biti razdoblje krize koje e odrediti celokupnu istoriju ljudskih bia." "Shvatam ta elite da ka ete, gospodine." Bejli ostade zami ljeno da uti jedan trenutak, a zatim prozbori, gotovo apat om, kao da se boji da e ga neko uti: "Ko zna za tvoje sposobnosti?" "Od ljudskih bia jedino vi - a vi to ne mo ete saop titi ostalima." "Sasvim dobro znam da ne mogu. Su tina je u tome to si ti, a ne Fastolf, iz azvao preokret koji je od svakog funkcionera s kojim si do ao u dodir stvorio zago vornika iseljavanja. to navodi na pomisao da si sredio i to da Fastolf povede teb e, a ne Denila, sa sobom na Zemlju. Ti si bio preko potreban ovde, a Denil bi mo d a uneo pometnju." iskar ree: "Smatrao sam za potrebno da osoblje svedem na minimum kako bih izbegao da povreena oseanja Zemljana jo vi e ote aju moj zadatak. ao mi je, gospodine, t Denil nije prisutan. U potpunosti shvatam va e razoarenje to niste u stanju da ga p ozdravite." "Pa..." Bejli zavrte glavom. "Shvatam da je bilo neophodno i uzdam se u tebe da e Denilu objasniti koliko mi je nedostajao. U svakom sluaju, i dalje elim da te uverim u ovo. Ako se Zemlja zaplete u politiku naseljavanja svetova i ako Sv emirci zaostanu u trci irenja, odgovornost za to - a samim tim i za krizu koja e n eizbe no nastati - bie tvoja. Iz tog razloga mora prihvatiti kao dalju odgovornost d a svoje sposobnosti iskoristi kako bi za titio Zemlju kada ta kriza nastupi." "Uiniu sve to bude u mojoj moi, gospodine." "A ako u tome bude uspeo, Amadiro - ili njegovi slebdenici - mogli bi da

se okome na Gladiju. Ne sme

zaboraviti da i nju za titi ."

"Denil i ja neemo to zaboraviti." "Hvala iskare." I oni se rasta e Kada je iskar, sledei Fastolfa, ulazio u modul kako bi otpoeo putovanje naz ad na Auroru, ugledao je Bejlija jo jednom. Ovog puta nije bio u prilici da razgo vara s njim. Bejli je mahnuo i ustima oblikovao jednu bezglasnu re: "Upamti." iskar je osetio koja je re u pitanju kao i oseanje koje se krilo iza nje. Posle toga, iskar nikada nije vi e video Bejlija. Nikada. 8. iskaru nikada nije po lo za rukom da se priseti te posete Zemlji, a da odma h potom ne pone da se prisea kljune posete Amadiru u Robotikom institutu. Nije bilo lako udesiti tu konferenciju. Amadiro, koji je jo bio pod utisk om gorkog poraza, nikako ne bi pristao da i sam uvea svoje poni enje tako to bi oti ao u Fastolfovu nastambu. "Pa dobro, onda", rekao je Fastolf iskaru. "Mogu sebi dozvoliti da budem velikodu an u pobedi. Poi u ja k njemu. Pored toga, moram se videti s njim." Fastolf je bio lan Robotikog instituta od kada je Bejli omoguio da se uni ti Amadiro i smire njegove politike ambicije. Zauzvrat, Fastolf je Institutu predao sve podatke za izradu i odr avanje humanoidnih robota. Proizveden je odreen broj ta kvih robota, a onda je rad na projektu prekinut i Fastolf je pobesneo. U poetku je Fastolf nameravao da se pojavi u Institutu bez pratnje robota . Tako bi se na ao bez za tite i (tako rei) nag, usred onoga to je jo predstavljalo zna k poniznosti i poverenja, ali bi takoe ukazivalo na potpunu samouverenost, to bi A madiro sigurno shvatio. Na taj nain bi Fastolf, potpuno sam, pokazao da je ubeen k ako se Amadiro, kome su na raspolaganju stajala sva sredstva Instituta, ne bi us udio da dirne svog jedinog neprijatelja koji mu se bezbri an i goloruk na ao nadohva t ruke. Pa ipak je, na kraju, ni sam ne znajui za to, Fastolf odluio da sa sobom pov ede iskara. inilo se da je Amadiro ne to smr ao od kada ga je Fastolf poslednji put video , ali jo je izgledao veoma impresivno; visok i krupan. Nedostajao mu je onaj samo uvereni osmeh koji je ranije bio njegov za titni znak, a kada je poku ao da ga upotr ebi pri Fastolfovom ulasku, to je pre liilo na re anje koje se pretvorilo u izraz m ranog nezadovoljstva. "Pa, Keldene", ree Fastolf, uzev i slobodu da ovog drugog oslovi linim imeno m, "ne viamo se esto, uprkos injenici to smo kolege ve etiri godine." "Ostavimo se la ne utivosti Fastolfe", zare a Amadiro, oigledno ljutitim glaso m koji je bio tek ne to jai od apata, "i oslovljavaj me sa Amadiro. Nismo mi nikakve kolege sem po tituli i ja ne tajim - i nikada nisam tajio - da smatram kako je ta tvoja spolja na politika ubistvena za nas." Bila su prisutna tri Amadirova robota, velika i sjajna, i Fastolf ih je prouavao podignutih obrva. "Dobro si se za tito, Amadiro, od jednog miroljubivog ove ka i njegovog jedinog robota." "Kao to i sam zna , oni te nee napasti, Fastolfe. Ali za to si ti poveo iskara? Za to ne svoje remek-delo, Denila?" "Da li bi Denil bio bezbedan u tvojoj blizini, Amadiro?" "Pretpostavljam da je to trebalo da bude ala. Denil mi vi e nije potreban. Izraujemo vlastite humanoidne primerke." "Po uzoru na moj projekat." "Sa pobolj anjima." "Pa ipak, jo ne koristite te humanoidne primerke. Zbog toga sam i do ao da se vidim s tobom. Svestan sam injenice da sam ja samo nominalno prisutan u Instit utu i da ak ni moje fiziko prisustvo nije dobrodo lo, a da ne govorimo o mom mi ljenju i preporukama. Meutim, kao lan Instituta, moram protestovati to ne koristite human oidne primerke." "Na koji nain eli da ih upotrebim?"

"Namera je bila da humanoidni primerci pripremaju nove svetove na koje b i Svemirci konano mogli da se isele, po to ti svetovi budu teraformirani i potpuno osposobljeni za naseljavanje, zar ne?" "Ali ti si bio protiv toga, Fastolfe, zar ne?" Fastolf odvrati: "Da, jesam. eleo sam da sami Svemirci emigriraju na nove svetove i sami obavljaju teraformiranje. Meutim, to se nije dogodilo i jasno mi je da se ni nee dogoditi. Po aljimo, onda, humanoidne primerke. I to e biti bolje ne go ni ta." "Sve se na e alternative pretvaraju u ni ta i tako e ostati sve dok tvoji pog ledi budu upravljali veem, Fastolfe. Svemirci nee putovati na negostoljubive i neu reene svetove; niti im se, izgleda, dopadaju humanoidni roboti." "Jedva da ste Svemircima i pru ili priliku da ih zavole. Zemljani poinju da naseljavaju nove planete - ak i one negostoljubive i neureene. I ine to bez robots ke pomoi." "Veoma dobro vam je poznata razlika izmeu nas i Zemljana. Zemljana ima os am milijardi, plus veliki broj Naseljivaa." "Ali i Svemiraca ima pet i po milijardi." "Brojke ne predstavljaju jedinu razliku", ree gorko Amadiro. "Razmno avaju se poput insekata." "Nije tano. Prira taj na Zemlji je dosta stabilan ve vekovima." "Potencijal postoji. Ako se svim srcem zalo e za iseljavanje, u stanju su da veoma lako obezbede sto ezdeset miliona novih tela svake godine, a taj broj e s amo rasti sa popunjavanjem novih svetova." "Mi posedujemo biolo ku sposobnost da svake godine stvorimo sto miliona no vih tela." "Ali ne i sociolo ku sposobnost. Mi smo dugoveni; ne elimo da tako brzo bude mo zamenjeni." "Veliki deo novih tela mo emo poslati na druge svetove. " "Nee hteti da pou. Mi cenimo svoja tela, koja su jaka, zdrava i sposobna d a u snazi i zdravlju po ive skoro etrdest dekada. Zemljani ni ne mogu da visoko cen e svoja tela kada se ona istro e za manje od deset dekada i kada ih ak i tokom tog kratkog razdoblja mue bolesti i do ivljavaju degeneraciju tkiva. Za njih nije va no d a li e napolje poslati milione svake godine da se suoe sa bedom i sigurnom smru. U stvari, ak ni rtve ne treba da se boje bede i smrti, jer ta drugo imaju na Zemlji? Zemljani koji se iseljavaju be e od svog ku nog sveta, dobro znajui da svaka promena mo e biti samo na bolje. Mi, pak, cenimo na e dobro opremljene i udobne planete i ne elimo da ih se tek tako odreknemo." Fastolf uzdahnu i ree: "esto sam slu ao te argumente - smem li da uka em na je dnu jednostavnu injenicu, Amadiro? Na to da je Aurora prvobitno bila jedna negost oljubiva i neureena planeta, koju je trebalo teraformirati kako bi postala prihva tljiva, kao i na injenicu da bi takvi bili i ostali svetovi Svemiraca?" Amadiro ree: "I ja sam uo sve va e argumente ve toliko puta da me hvata muka kad i pomislim na njih, ali ipak se neu umoriti odgovarajui na njih. Aurora je mo da bila primitivna kada je naseljena, ali Auroru su naselili Zemljani - a i ostale svetove Svemiraca, kad ih nisu naseljavali Zemljani, naseljavali su ih Svemirci koji jo nisu nadrasli svoje zemaljsko poreklo. Vremena vi e nisu pogodna za to. On o to se onda moglo uiniti, sada se vi e ne mo e." Amadiro izdi e ugao usta i zare av i nastavi: "Ne, Fastolfe, ono to je tvoja po litika uspela da sprovedete jeste da je zapoeto stvaranje jedne Galaksije koja e b iti naseljena jedino Zemljanima, dok Svemirci moraju da oslabe i propadnu. Sada mo e pratiti kako se to odvija. Tvoj uveni put na Zemlju, od pre dve godine, oznaio j e prekretnicu. Ti si na neki nain izdao vlastiti narod ohrabriv i ta poluljudska bia da ponu ekspanziju. Za samo dve godine bar se po nekoliko Zemljana na lo na svakom od dvadeset etiri sveta i stalno im se pridru uju novi." Fastolf odvrati: "Ne preteruj. Nijedan od tih naseljenih svetova nije jo podesan za ivot, a i nee biti jo nekoliko dekada. Niti je verovatno da e svi pre iveti , a kako su najbli i svetovi ve zauzeti, umanjuju se anse za naseljavanje udaljenih svetova, tako da e doi do sti avanja poetnog poleta. Podstakao sam njihovu ekspanziju jer sam raunao i na na u. Ako se potrudimo, jo mo emo da odr imo korak sa njima i u zdr avom nadmetanju, zajedno mo emo popuniti Galaksiju."

"Ne", ree Amadiro. "Ono to ti ima na umu predstavlja najrazorniju od svih p olitika, glupavo idealiziranu. Ekspanzija je jednostrana i takva e i ostati uprko s svemu to si u stanju da uini . Ljudi sa Zemlje se nesmetano roje i treba ih zausta viti pre no to postanu suvi e sna ni da bi mogli biti zaustavljeni." "Kako predla e da se to izvede? Zakljuili smo sa Zemljom prijateljaski spora zum u kome izriito stoji da neemo spreavati njihovu ekspanziju u svemir tako dugo d ok ne dirnu u neku planetu koja se nalazi na udaljenosti manjoj od dvadeset svet losnih godina od nekog sveta Svemiraca. Oni su se toga savesno pridr avali." Amadiro primeti: "Svi znaju za taj sporazum. Svi takoe znaju da nijedan s porazum nikada nije ostao na snazi kada bi zasmetao nacionalnim interesima jaeg p otpisnika. Ne pridajem nikakvu va nost tom sporazumu." "Ja pridajem. Pridr avae ga se." Amadiro odmahnu glavom. "Dirljivo je tvoje poverenje. Kako e ga se pridr av ati kada vi e ne bude moan." " to Zemlja i njeni Naseljivai budu jai, to e Svemirci oseati vei strah i ti se nee dugo posle toga zadr ati na vlasti." Fastolf ree: "A ako ti pocepa sporazum, uni ti svetove Naseljivaa i zalupi vrat a pred nosom Zemlje, hoe li Svemirci onda poeti da se iseljavaju i popunjavaju Gal aksiju?" "Mo da nee. Ali ako odluimo da neemo, ako zakljuimo da nam je udobno tamo gde jesmo, u emu je razlika?" "Galaksija u tom sluaju nee postati ljudsko carstvo." "A ako ne postane, ta onda?" "Onda e Svemirci sami sebe osujetiti i degenerisati, ak i ako Zemlja ostan e u zatvoru i isto tako bude osujeena i degenerisana." "To je samo name taljka tvoje stranke, Fastolfe. Ne postoji nijedan stvarn i dokaz da bi se ne to takvo dogodilo. A ak i da se dogodi, to bi bio na izbor. Bar ne bismo doekali da varvarski kratkovekovii naslede Galaksiju." Fastolf primeti: "Da li ti to ozbiljno stavlja do znanja, Amadiro, da bi pristao da vidi civilizaciju Svemiraca kako umire, ako bi samo mogao da sprei Zemlj inu ekspanziju? "Ne raunam na na u smrt, Fastolf, ali ako doe do najgoreg, onda, da; za mene je na a vlastita smrt manje zastra ujua od trijumfa podljudskih kratkovenih bia skloni h bole tinama." "Od kojih smo potekli." "I sa kojima vi e nemamo nikakve genetske veze. Da li smo crvi zato to su s e crvi pre milijardu godina nalazili meu na im precima?" Fastolf stisnutih usana ustade da krene, a Amadiro sijajui od zadovoljstv a ne napravi nikakav pokret da ga u tome sprei. 9. Denil ni na koji nain nije mogao da sa sigurno u ka e da li se to iskar izgubio u seanjima. Kao prvo, zato to se iskarov izraz lica nije izmenio, a kao drugo, on se nije izgubio u mislima onako kako su to inila ljudska bia. Za to mu nije bilo p otrebno nikakvo uoljivo razdoblje. S druge strane, pak, tok misli koji je naveo iskara da razmi lja o pro losi, nagnao je Denila da razmi lja o istim dogaajima iz pro losti onako kako mu ih je pre dosta vremena iskar ispriao. To iskara nije zaudilo. Njihov razgovor se nastavio bez ikakve neobine pauze, ali na jedan sasvim novi nain, kao da je svaki od njih razmi ljao o pro losti u interesu obojice. Denil ree: "ini se, prijatelju iskare, da je kriza koju je Elija Bejli pred video sreno prebroena, po to su itelji Aurore shvatili da su slabiji od Zemlje i njen ih mnogobrojnih svetova Naseljivaa." "Da, ini se, prijatelju Denile." "Trudio si se da do toga doe." "Jesam. Doprineo sam da vee ostane na Fastolfovoj strani. Uinio sam ono to sam mogao kako bih oblikovao one, koji, s druge strane, oblikuju javno mnenje." "Ipak, oseam neki nemir." iskar odvrati: "Ja sam oseao nemir u svakoj etapi tog procesa, mada sam na stojao da nikome ne uinim ni ta na ao. Nisam dodirnuo - mentalno - nijedno ljudsko bie

kome je bilo potrebno vi e od lakog dodira. Na zemlji je trebalo samo potpiriti s trah od odmazde i izabrati one, posebno one, u kojima je strah ve tinjao i prekin uti nit koja je, u svakom sluaju, ve bila izlizana i koja je svakog trenutka mogla da pukne. Na Aurori je bilo obrnuto. Ovda nji politiari odbijali su da se zalo e za politiku koja bi ih dovela sa njihovog udobnog sveta i ja sam to samo potvrdio, te napravio jak konopac koji ih je malo jae stegnuo. Dok sam to radio uronio sam u stalan - mada slab - mete ." "Za to? Podr ao si ekspanziju Zemlje i osujetio ekspanziju Svemiraca. Tako i treba da bude." "Tako treba da bude? Zar ti, prijatelju Denile, smatra da je jedan Zemlja nin vredniji od jednog Svemirca, iako su obojica ljudska bia?" "Postoje razlike. Elija Bejli bi vi e voleo da vidi svoje Zemljane pora ene nego Galaksiju nenastanjenu. Dr Amadiro bi vi e voleo da vidi i Zemlju i Svemirce kako i ezavaju nego da vidi Zemlju kako se iri. Prvi s nadom gleda na trijumf bilo k oje strane, drugi je zadovoljan to ne vidi trijumf nijedne. Zar ne bi trebalo da izaberemo ono prvo, prijatelju iskare?" "Da, prijatelju Denile. Izgleda da je tako. Pa ipak, koliki uticaj na te be vr i ono izuzetno va no oseanje koje gaji prema svom nekada njem partneru, Eliji Bejl iju?" Denil odgovori: "Cenim seanje na partnera Eliju, a narod sa Zemlje je nje gov narod." "Vidim da ceni . Ve mnogo dekada govorim da te i da razmi lja poput nekog ljudsko g bia, prijatelju Denile, ali pitam se da li je to nu no kompliment. Ipak, iako te i d a razmi lja poput nekog ljudskog bia, ti nisi ljudsko bie, i konano, tebe sputavaju tr i zakona. Ti zacelo ne bi naneo zlo nijednom ljudskom biu, pa bilo da je to ljuds ko bie Zemljanin ili Svemirac." "Doe vreme, prijatelju iskare, kada se mora odluiti u korist jednog ljudsko g bia, a nau trb drugog. Dobili smo izriita nareenja da za titimo gospou Gladiju. U slua u potrebe bio bih primoran da naudim nekom drugom ljudskom biu da bih za titio gosp ou Gladiju i smatram da bih u nekoj istoj takvoj situaciji bio voljan da samo mal o naudim jednom Svemircu kako bih za titio nekog Zemljanina." "To ti misli . Ali u stvarnoj situaciji morao bi da se rukovodi naroitim oko lnostima. Otkrio bi da se stvari ne mogu uop tavati", ree iskar. "Tako je i sa mnom. Podr av i Zemlju i osujetiv i Auroru, onemoguio sam dr Fastolfa da ubedi vladu Aurore da postane zagovornik politike iseljavanja i da uspostavi u Galaksiji dve sile k oje se ire. Nisam ni ta drugo mogao do da shvatim kako je taj deo njegovih poslova propao. To ga je ispunjavalo sve veim oajanjem i mo da je i ubrzalo njegovu smrt. Bi lo je bolno to sam to oseao u njegovom umu. Pa ipak, prijatelju Denile..." iskar zastade, a Denil ree: "Da?" "Da nisam postupio onako kako sam postupio, to bi verovatno u velikoj me ri smanjilo Zemljinu sposobnost za irenje, a ni Aurora ne bi preduzela neke velik e korake u tom pravcu. Dr Fastolf bi se tada razoarao i u Zemlju i u Auroru - i, t avi e, dr Amadiro bi mu preuzeo vlast iz ruku. Njegovo razoarenje bilo bi jo vee. Dok je dr Fastolf bio iv, njemu sam bio najodaniji i izabrao sam onaj put koji ga je manje razoarao, a da nisam bitno naudio ostalim pojedincima s kojima sam imao po sla. Iako je dr Fastolfa neprestano muila injenica da nije u stanju da ubedi itelje Aurore - i Svemirce uop te - da se ire ka novim svetovima, bar je bio odu evljen akt ivno u Zemljana koji su se iseljavali." "Zar nisi mogao da podstakne i itelje Zemlje i itelje Aurore, prijatelju isk are, i da na taj nain zadovolji dr Fastolfa na oba plana?" "To mi je, razume se, palo na pamet, prijatelju Denile. Razmotrio sam, m eutim, tu mogunost i zakljuio da to ne bi valjalo. Mogao sam da podstaknem Zemljane na iseljavanje poslu iv i se sasvim neznatnim promenama koje ne bi nikom naudile. D a bih to isto poku ao sa iteljima Aurore, morao bih izvesti velike promene koje bi nanele veliku tetu. U tome me je spreio prvi zakon." " teta." "Jeste. Pomisli samo ta bi se sve moglo uiniti da sam mogao radikalno izme niti um dr Amadira. Pa ipak, kako sam mogao da izmenim njegovu vrstu re enost da op onira dr Fastolfu? To bi izgledalo kao kad bi neko poku ao da mu okrene glavu za s to osamdeset stepeni. Jedan takav potpuni zaokret, bilo glave bilo njenog emocio

nog sadr aja, izazvao bi, ini se, podjednako efikasno smrt." "Cena moje moi, prijatelju Denile", nastavi iskar, "sastoji se u velikoj n edoumici u koju sam neprestano zagnjuren. Prvi zakon robotike, koji nam brani da povredimo ljudsko bie, obino se odnosi na vidljive fizike povrede koje smo u stanj u, svi mi, lako da primetimo i o kojima lako mo emo da donosimo sud. Meutim, ja sam svestan ljudskih oseanja i duhovnih osobina, tako da su mi poznati tananiji obli ci nano enja povreda, iako nisam u stanju u potpunosti da ih razumem. U mnogim pri likama sam primoran da delujem iako nisam potpuno siguran u ispravnost svojih po stupaka, to izaziva neprestani stres u mojim kolima." "Ali ipak oseam da sam ovde dobro postupio. Omoguio sam Svemircima da izbe gnu krizu. Aurora je sada svesna sve vee snage Naseljivaa i bie primorana da izbega va sukob. Moraju shvatiti da je suvi e kasno za odmazdu i to se toga tie ispunili sm o obeanje dato Eliji Bejliu. Usmerili smo Zemlju prema ispunjavanju Galaksije i o snivanju galaktikog carstva." Ve su se vraali ka Gladijinoj kui, ali sada je Denil zastao i jednim ne nim p ritiskom ake na iskarovo rame primorao i ovog drugog da se zaustavi. Denil ree: "Slika koju si mi opisao je privlana. Partner Elija bi bio pono san na nas, kao to ka e , to smo sve to izveli. 'Roboti i carstvo' rekao bi Elija i mo d a bi me potap ao po ramenu. - Pa ipak, kao to rekoh, nisam spokojan, prijatelju iska re." " ta te mui, prijatelju Denile?" "Stalno se pitam da li smo stvarno prebrodili tu krizu o kojoj je partne r Elija govorio pre toliko dekada. Da li je, odista, prekasno za odmazdu Svemira ca?" "Za to te mue te sumnje, prijatelju Denile?" "Da posumnjam, nateralo me je pona anje dr Mandamusa u toku njegovog razgo vora sa gospoom Gladijom." iskarov pogled je nekoliko trenutaka ostao prikovan na Denilu i u ti ini su mogli da uju li e kako u ti na hladnom povetarcu. Oblaci su se razilazili i uskoro e se pojaviti sunce. Za ovaj njihov telegrafski razgovor nije im bilo potrebno mnogo vremena i znali su da se Gladija jo nee zapitati ta ih je zadr alo. iskar ree: " ta te je to u toku razgovora uznemirilo?" Denil odvrati: "U etiri posebna navrata imao sam prilike da promatram Eli ju Bejlija kako re ava zbunjujui problem. U sva etiri sluaja uspeo sam da zapazim na koji nain mu je polazilo za rukom da iz ogranienih podataka izvue korisne zakljuke pa ak i one koji navode na pogre an trag. Od tada sam uvek poku avao, u okviru svoji h ogranienja, da razmi ljam poput njega." "ini mi se, prijatelju Denile, da si u tom pogledu bio dobar. Ne rekoh li da te i da razmi lja kao neko ljudsko bie." "Primetio si, znai, da je dr Mandamus eleo da sa gospoom Gladijom porazgova ra o dve stvari. Sam je to podvukao. Jedna se ticala njegovog porekla, to jest t oga da li je potomak Elije Bejlija ili ne. Druga se odnosila na zahtev da se gos poa Gladija sretne sa jednim Naseljivaem i kasnije podnese izve taj o tom dogaaju. Od dve stvari, druga se mo e shvatiti kao ne to to je va no za vee. Prva bi trebala da je va na jedino njemu samom." iskar ree: "Dr Mandamus je stvar svog porekla predstavio tako kao da je on a va na dr Amadiru." "Onda se mo e rei da je to stvar koja je od line va nosti dvojici ljudi, a ne samo jednom, prijatelju iskare. To jo ne znai da je to stvar va na za vee, te stoga ni za planetu uop te." "Nastavi, onda, prijatelju Denile." "Ipak je dr Mandamus stvar vezanu za dr avu stavio na drugo mesto, kao da je u pitanju bila neka prikrivena misao, a i veoma brzo je s njom bio gotov. Te ko da je to i bilo ne to to bi zahtevalo linu posetu. To je mogao obaviti bilo koji fu nkcioner vea preko holografske veze. S druge strane, pak, dr Mandamus se prvo poz abavio pitanjem svog porekla, razgovarao o njemu do u tanine, i to je bila stvar koju niko sem njega nije mogao da obavi." "Kakav je tvoj zakljuak, prijatelju Denile?" "Verujem da je dr Mandamus iskoristio pitanje Naseljivaa kao izgovor za l ini razgovor sa gospoom Gladijom, tokom koga bi privatno mogao da razmotri svoje p

oreklo. Jedina stvar koja ga je zanimala bilo je pitanje njegovog porekla i ni ta drugo. Mo e li na bilo koji nain podr ati taj zakljuak, prijatelju iskare?" Aurorino sunce i dalje nije izronilo iza oblaka tako da se jo mogao videt i slabi sjaj u iskarovim oima. On ree: "Um dr Mandamusa bio je odista znatno napeti ji u prvom delu razgovora nego u drugom. To mo da mo e poslu iti kao potvrda, prijatel ju Denile." Denil ree: "Onda se moramo zapitati za to je dr Mandamusu toliko stalo da s azna svoje poreklo." iskar primeti: "Dr Mandamus je to objasnio. Jedino ako doka e da nije potom ak Elije Bejlija mo e oekivati da e napredovati. Dr. Amadiro, od ije dobre volje to z avisi, potpuno bi se okrenuo protiv njega da je potomak gospodina Bejlija." "Tako je on predstavio stvar, prijatelju iskare, ali tok razgovora govori protiv toga." "Za to to ka e ? Molim te nastavi da razmi lja kao ljudsko bie, prijatelju Denile. Mislim da je pouno." Denil ozbiljno ree: "Hvala ti, prijatelju iskare. Da li si primetio da ni ta od onoga to je gospoa Gladija iznela, kako bi opovrgla mogunost da dr Mandamus pot ie od partnera Elije, nije smatrao ubedljivim? Svaki put bi dr Mandamus rekao kak o dr Amadiro ne bi prihvatio takvu tvrdnju." "Tako je; i ta ti zakljuuje na osnovu toga?" "ini mi se da je dr Mandamus bio ubeen kako dr Amadiro nee prihvatiti nikak av dokaz da mu Elija Bejli nije bio predak, tako da se svako mora zapitati za to s e uop te muio da o tome zapodene razgovor sa gospoom Gladijom. Oigledno je od poetka z nao da od toga nema ni ta." "Mo da, prijatelju Denile, ali to je isto nagaanje. Mo e li navesti neki mogui m otiv za takvo njegovo pona anje?" "Mogu. Verujem da se raspitivao o svom poreklu, ne zato da bi uverio neu moljivog dr Amadira, ve zbog toga da bi uverio samoga sebe."

"Za to bi u tom sluaju uop te pominjao dr Amadira? Za to jednostavno nije kazao : 'Ja elim da znam.'" Jedan kratak osmeh prelete Denilovim licem i ono namah promeni izraz; dr ugi robot nije bi sposoban za tako ne to. Denil ree: "Da je kazao gospoi Gladiji: 'J a elim da saznam', ona bi mu sigurno odvratila da se to njega ne tie i on ni ta ne b i otkrio. Gospoa Gladija se, meutim, istom estinom suprostavlja dr Amadiru, kao to s e dr Amadiro suprostavljao Eliji Bejliju. Sasvim je izvesno da bi gospou Gladiju uvredilo svako mi ljenje koje bi o njoj vrsto zastupao dr Amadiro. Razbesnela bi se ak i da je to mi ljenje manje-vi e istinito, a posebno kada je potpuno la no, kao u ov om sluaju. Trudila bi se da poka e dr Amadiru kako nije u pravu i stavila bi na ras polaganje sve mogue dokaze kako bi to postigla." "U takvom jednom sluaju, hladna uverenost dr Mandamusa da je svaki dokaz nedovoljan, samo bi je jo vi e ra estila i naterala na nova otkrivanja. Dr Mandamus j e izabrao tu strategiju kako bi bio siguran da e od gospoe Gladije izvui najvi e to se mo e i na kraju je bio ubeen da mu nijedan predak nije bio Zemljanin; u svakom slua ju, ne u toku poslednjih dvadeset dekada. Mislim da uop te nije bilo bitno ta Amadi ro osea u vezi s tim." iskar ree: "Prijatelju Denile, na zanimljiv nain si sagledao stvar, ali ini mi se ne ba valjano. Kako da zakljuimo da to nije samo tvoja pretpostavka?" Denil objasni: "Ne ini li ti se, prijatelju iskare, da je dr Madamus treba lo da bude izrazito poti ten i obeshrabren kada je morao da okona istragu o svom po reklu, a nije dobio pouzdan dokaz koji mu je bio potreban za dr Amadira, u ta je e leo da mi poverujemo. Sam je rekao kako bi to trebalo da znai da nema nikakve anse da napreduje i da nikada nee postati glavni u Robotikom institutu. Ali meni se ini da on uop te nije bio poti ten, ve presrean. Ja mogu da donosim zakljuke jedino na osn ovu spolja njeg izgleda, ali ti mo e da uini i ne to vi e. Reci mi, prijatelju iskare, ka je bio stav njegovog uma na kraju tog dela razgovora sa gospoom Gladijom?" iskar odgovori: "Kada se sada osvrnem na to, prijatelju Denile, ne samo d a je bio presrean, ve bi se moglo rei da se oseao kao pobednik. U pravu si. Po to si o bjasnio nain svog razmi ljanja, to oseanje pobede, koje sam jasno detektovao, potvruj e ispravnost tvog zakljuivanja. U stvari, sada kada si sve razjasnio, na ao sam se

u neprilici jer sam to nisam uspeo da shvatim." "Tako sam ja, prijatelju iskare, bezbroj puta reagovao na nain razmi ljanja Elije Bejlija. To to sam ovom prilikom uspeo da dokraja razmi ljam na takva nain - m o da me je na to, delimino, nagnala i sada nja kriza. Ona me tera da ozbiljnije razmi l jam." "Potcenjuje sebe, prijatelju Denile. Ti ve dugo ozbiljno razmi lja . Ali za to s pominje neku sada nju krizu? Zastani na trenutak i objasni. Kakve veze ima to to se dr Mandamus osetio kao pobednik jer nije potomak gospodina Bejlija sa tom krizom koju spominje ?" Denil poe: "Dr Mandamus nas je mo da zavarao svojim tvrdnjama o dr Amadiru, ali mo da bi ipak trebalo pretpostaviti da on udi za unapreenjem; da mu je ambicija da postane prvi ovek u Institutu. Zar nije tako, prijatelju iskare?" iskar na trenutak ostade da uti, kao da je bio zadubljen u misli, a zatim ree: "Nisam tragao za njegovim ambicijama. Prouavao sam njegov um bez nekog odreeno g razloga i bio sam svestan samo onog to se ispoljavalo na povr ini. Pa ipak, mo da j e i bilo nagove taja ambicija dok je govorio o unapreenju. Nemam ni ta pouzdano na os novu ega bih moga da se slo im s tobom, prijatelju Denile, ali jo manje imam i ta na o snovu ega se ne bih slo io sa tobom." "Hajde, onda, da prihvatimo injenicu da je dr Mandamus ambiciozan ovek i d a vidimo kuda e nas to odvesti. Sla e se?" "Sla em." "Zar onda ne bi bilo verovatno da je njegovo oseanje pobede, po to su ga ub edili da ne potie od partnera Elije, posledica injenice da je oseao kako e sada moi d a zadovolji svoju ambiciju. Meutim, to se ne mo e opravdati zbog pristanka dr Amadi ra, po to smo se slo ili da je dr Mandamus upotrebio dr Amadira samo kao distrakciju . On sada svoju ambiciju mo e da zadovolji na neki drugi nain." "Koji drugi nain?" "Nijedan koji potie iz takvog iznuenog dokaza. Ali mogu da predlo im jedan d o koga sam do ao mozgajui. ta ako dr Mandamus zna ne to ili ako je u stanju da uini ne to to bi postiglo veliki uspeh; ne to takvo bi mu sigurno obezbedilo da postane nared ni prvi ovek Instituta? Priseti se da je u zakljuku raspitivanja o svom poreklu dr Mandamusu kazao: 'Preostaju mi mone metode.' Pretpostavimo da je to tano i da bi mogao da ih upotrebi samo u sluaju da nije potomak Elije Bejlija. Onda bi njegovo likovanje, po to su ga ubedili da ne potie od njega, proisticalo iz injenice da sad a mo e da upotrebi te metode i obezbedi sebi znatan napredak." "Ali kakvi su ti 'moni metodi', prijatelju Denile?" Denil ozbiljno proud i: "Moramo nastaviti sa nagaanjima. Poznato nam je da je najvea elja dr Amadira da porazi Zemlju i natera je da ponovo postane podlo na sv etovima Svemiraca. Ako dr Mandamus zna nain da to postigne, sigurno je da e od dr Amadira dobiti sve to eli, ukljuujui tu i garanciju da e uznapredovati do vrhovnog po lo aja. Ipak mo e se desiti da je dr Mandamus oklevao da porazi i ponizi Zemlju sve dok se nije uverio da ga ni ta ne vezuje za ljude sa Zemlje. To mu ne bi bilo mogue ukoliko bi vodio poreklo od Elije Bejlija. Poricanje da potie od njega oslobaa ga i omoguava mu da deluje, te on zbog toga likuje." iskar primeti: "Ti misli da je dr Mandamus savestan ovek?" "Savestan?" "To je re koju ljudska bia ponekad upotrebljavaju. Razabrao sam da se ona odnosi na osobu koja se dr i pravila pona anja to ga primoravaju da dela protiv svoji h trenutnih interesa. Ako dr Mandamus osea da ne sme sebi dozvoliti da napreduje nau trb onih sa kojima je makar i u daljoj vezi, onda pretpostavljam da je on save stan ovek. Mnogo sam razmi ljao o takvim stvarima, prijatelju Denile, jer mi se ini da one nagove tavaju kako ljudska bia imaju zakone koji upravljaju njihovim pona anje m. Bar u izvesnim sluajevima." "Mo e li onda rei da li je dr Mandamus odista savestan ovek?" "Na osnovu mojih promatranja njegovih oseanja? Ne, nisam tragao ni za im s linim, ali ako je tvoja analiza ispravna, onda se ini da je u pitanju savest. Pa i pak, s druge strane, ako ponemo da ga posmatramo kao savesnog oveka i stanemo unaz ad da obrazla emo stvari, mo emo doi do drugaijih zakljuaka. Moglo bi nam se uiniti da j e dr Mandamus pomislio kako je za pretka imao nekog Zemljanina i to pre nekih de vetnaest i po dekada, te je osetio potrebu da, i protiv svoje volje, predvodi po

ku aj koji e poraziti Zemlju, kako bi sebe oslobodio sramote zbog takvog porekla. A ko, pak, on poreklo ne vodi ni od kakvog Zemljanina, onda ga ni ta tako nezadr ivo n e bi vuklo da dela protiv Zemlje i savest bi mu bila slobodna, te bi mogla da ga nagna da ostavi Zemlju na miru." Denil ree: "Ne, prijetelju iskare. To ne bi odgovaralo injenicama. Kako god da se oseti rastereen to ne mora da preduzme nikakvu razornu akciju protiv Zemlje , ostao bi bez mogunosti da zadovolji dr Amadira i podupre vlastito napredovanje. Imajui u vidu njegovu ambicioznost, on se ne bi oseao kao pobednik, a jasno si pr imetio da je sa njim to bio sluaj." "Shvatam. Znai, zakljuujemo da dr Mandamus poseduje metod da porazi Zemlju ." "Da. A ako je to tano, onda kriza koju je predvideo partner Elija nije be zbedno prebroena, ve upravo nastupa." iskar zami ljeno ree: "Ali nismo odgovorili na kljuno pitanje, prijatelju Den ile. U emu se sastoji ta kriza? U emu je smrtna opasnost? Da li i to mo e da zakljui ?" "To ne mogu da uinim, prijatelju iskare. Uradio sam sve to je u mojoj moi. M o da bi partner Elija postigao vi e da je jo iv, ali ja ne mogu. Ovde se moram oslonit i na tebe, prijatelju iskare." "Na mene? Kako?" "Ti si u stanju da proui um dr Mandamusa onako kako ja ne mogu, kao to niko drugi ne mo e. U stanju si da otkrije prirodu te krize." "Bojim se da ne mogu, prijatelju Denile. Kada du e ivim sa nekim ljudskim b iem, kao to sam nekada iveo sa dr Fastolfom, kao to sada ivim sa gospoom Gladijom, mog u, malo po malo, da odmotavam slojeve uma, jedan list za drugim, sve dok, opet m alo po malo, ne stignem do zamr enog vora i ne saznam dosta toga, ne povrediv i pri t om njega, odnosno nju. Poku ati isto sa dr Mandamusom posle jednog kratkog susreta ili posle stotinu kratkih susreta ne bi urodilo nikakvim plodom. Oseanja su vidl jiva, misli nisu. Ako bih zbog hitnje poku ao da ubrzam stvar, forsirajui proces, s igurno bih ga ozledio - a to ne mogu da uinim." "Pa ipak, sudbina milijarde Zemljana i jo mnogo milijardi koje se nalaze u ostalim delovima Galaksije mo da zavisi od toga." "Mo da zavisi od toga. To je pretpostavka. Povreda naneta nekom ljudskom b iu je injenica. Imaj u vidu da mo da samo dr Mandamus zna za prirodu krize i da je s amo on u stanju da je okona. On ne mo e da upotrebi svoje znanje ili sposobnosti da primora dr Amadira da mu ustupi rukovodei polo aj - ako bi dr Amadiro mogao to da dobije iz drugog izvora." "Tano", ree Denil. "Nije iskljueno da je tako." "U tom sluaju, prijatelju Denile, nije neophodno poznavati prirodu krize. Ako mo emo onemoguiti dr Mandamusa da to ispria dr Amadiru - ili nekom drugom - bil o ta da je to to zna, time neemo krizu okonati." "Neko drugi mo e otkriti ono to dr Mandamus sada zna." "Svakako, ali mi ne znamo kada e se to desiti. Vrlo je verovatno da emo im ati vremena da i dalje ispitujemo i jo mnogo ta otkrijemo - kao i da se dobro prip remimo za na u ulogu u svemu tome." "I onda?" "Ako dr Mandamusa treba spreiti, onda se to mo e uraditi i tako to e mu se ra zoriti um u toj meri da vi e ne bude od koristi - ili to e biti sasvim li en ivota. Ja sam sam u stanju da mu propisno povredim um, ali ja to ne mogu uiniti. Isto tako, bilo ko od nas dvojice kadar je da okona njegov ivot fiziki. No, ja ni to ne mogu da uinim. Mo e li mo da ti, prijatelju Denile?" Nastupila ja pauza posle koje Denil konano pro apta: "Ne mogu. I sam to zna . " iskar lagano ree: "Iako zna da je budunost milijardi ljudi na Zemlji i drugd e u pitanju? "Ne mogu sebe naterati da povredim dr Mandamusa." "Ne mogu ni ja. I tako nam ostaje saznanje da se pribli ava pogubna kriza, kriza ija nam priroda nije poznata i koju nismo u stanju da otkrijemo, te joj se stoga ne mo emo ni suprostaviti." U ti ini su zurili jedan u drugog, sa lica im se ni ta nije moglo proitati, a li oseanje oajanja se na izvestan nain nadvilo nad njima.

JO JEDAN POTOMAK

10. Gladija je poku ala da se opusti posle one srceparajue sesije sa Mandamusom - i toliko se trudila da je postigla sasvim suprotan efekat. Zatamnila je sve p rozore u svojoj spavaoj sobi, podesila da oko nje duva blagi, topli povetarac prae n slabim zvukom u tanja li a i povremenim ne nim urlikanjem neke udaljene ptice. Zatim je taj zvuk zamenila udaljenim udaranjem talasa o obalu i dodala neznatan, ali nep ogre iv miris mora u vazduhu. Nije pomoglo. U umu joj je bespomono odzvanjalo ono to se upravo zbilo - i ono to e uskoro nastupiti. Za to je tako slobodno avrljala sa Mandamusom? ta se njega - ili Amadira, zapravo - tie da li je ona posetila Eliju na orbiti ili ne i da l i je ili nije - ili kada - rodila njegovog sina ili sina nekog drugog mu karca. Izbacila ju je iz ravnote e Mandamusova tvrdnja o poreklu, to je bilo u pi tanju. U jednom dru tvu u kome niko ne vodi rauna o poreklu ili rodbinskim odnosima izuzev kada su u pitanju medicinsko-genetski razlozi, normalno je to ju je uznem irio razgovor na tu temu. To - i ponovljeno (iako sigurno sluajno) pominjanje Eli je. Zakljuila je da samo tra i opravdanje za svoje pona anje i nestrpljivo je sve to odbacila. Lo e je reagovala, mucala je poput neke bebe; celu tu stvar naprosto je valjalo zaboraviti. A sada je trebalo da stigne i taj Naseljiva. On nije bio Zemljanin. Nije bio roen na Zemlji, bila je sigurna, i vrlo j e verovatno da nikada nije ni posetio Zemlju. Njegov narod je mo da iveo na nekom ud nom svetu za koji nikada nije ula i to mo da ve pokolenjima. To bi znailo da je on Svemirac, pomisli ona. I Svemirci su potekli od Zem ljana - pre mnogo vekova, ali kakve to ima veze? Dakako, Svemirci su bili dugoven i, a ovi Naseljivai verovatno kratkoveni, ali kakva je pa to razlika? ak i jedan Sv emirac mo e umreti pre vremena usled nekog hirovitog nesrenog sluaja; jednom je ula z a nekog Svemiraca koji je umro prirodnom smru pre no to je napunio ezdeset godina. Za to onda ne bi razmi ljala o narednom posetiocu kao o Svemircu sa neobinim naglasko m? Ali to nije bilo ba tako jednostavno. Taj Naseljiva se sigurno nije oseao k ao Svemirac. Nije va no ono to si, ve ono to osea da jesi. Znai, o njemu treba razmi lj kao o Naseljivau, a ne kao o Svemircu. Pa ipak, nisu li sva ljudska bia jednostavno ljudska bia bez obzira na to koje im se ime nadene - Svemirci, Naseljivai, Aurorani, Zemljani. Dokaz za to bio je taj to roboti nisu bili u stanju da ikog od njih povrede. Denil bi istom brzi nom priskoio u pomo nekom neukom Zemljaninu kao i predsedniku auroranskog vea - a t o je znailo... Mogla je da oseti kako zapada, u stvari tone, u plitki san kada joj se i znenada jedna misao nastani u umu i stade da poskakuje u njemu. Za to je Naseljiva nosio prezime Bejli? Um joj se izo tri i naglo je izbavi iz dobrodo lih zavoja zaborava koji tek t o je nije progutao. Za to Bejli? Mo da je stvar bila u tome to je to postalo esto prezime meu Naseljivaima. Kon ano, Elija je bio taj koji je sve to omoguio i on mora da je za njih junak kao... kao... Aurorani nisu imali junaka te vrste, bar nijednog nije mogla da se seti. Ko je predvodio ekspediciju koja je prva stigla na Auroru? Ko je nadgledao tera formiranje sirovog sveta jedva pogodnog za ivot kakav je Aurora bila? Nije znala. Da li je njeno neznanje proisticalo iz injenice da je odrasla na Solariji ... ili je to samo znailo da Aurorani nisu imali svog junaka-osnivaa? Konano, prva ekspedicija na Auroru bila je sastavljena od samih Zemljana. Tek u kasnijim nara t ajima, sa produ etkom ivotnog veka, zahvaljujui pode avanjima u okviru istananog bioin in jeringa, Zemljani su postali Aurorani. A uostalom, za to bi Aurorani eleli da napra

ve junake od svojih prezrenih predaka? Ali Naseljivai su mo da stvorili junake od Zemljana. Oni se mo da jo nisu prom enili. Na kraju e mo da pretrpeti promenu i tada e Elija biti zaboravljen, jer e se s vi oseati neprijatno, priseajui ga se, ali do tada... Mora da je to posredi. Verovatno je polovina ivih Naseljivaa uzela prezime Bejli. Jadni Elija! Svi mu se kae za grbau i zavlae u njegovu senku. Jadni Elija.. . dragi Elija... I ona zaspa. 11. San joj je bio suvi e nemiran da bi joj povratio spokoj, a kamoli dobro ra spolo enje. Mr tila se ni ne znajui da to ini - a da je ugledala sebe u ogledalu, ustu knula bi pred svojim sredovenim izgledom. Denil, za koga je Gladija bila ljudsko bie, bez obzira na godine, izgled ili raspolo enje, ree: "Gospoo..." Gladija ga prekinu, neznatno zadrhtav i. "Da li je Naseljiva stigao?" Ona podi e pogled prema satnoj traci na zidu, a zatim napravi jedan hitri pokret i Denil u znak odgovora smesta pojaa grejanje. (Dan je bio hladan, a vee e b iti jo hladnije.) Denil ree: "Jeste, gospoo." "Gde si ga smestio?" "U glavnu gostinsku sobu, gospoo. Sa njim je iskar, a i ostali kuni roboti su svi u blizini." "Nadam se da e uspeti da otkriju ta oekuje da dobije za ruak. Ne poznajem ku hinju Naseljivaa. I nadam se da su u stanju da mu bar donekle iziu u susret." "Uveren sam, gospoo, da e iskar to obaviti na odgovarajui nain." I Gladija je bila sigurna u to, ali ipak samo frknu. To bi liilo na neko frktanje da je Gladija bila osoba koja frke. Nije sebe smatrala za takvu. "Pretpostavljam", ree ona, "da je pro ao kroz odgovarajui karantin pre no to mu je dozvoljeno da se spusti." "Bilo bi mi neshvatljivo da nije, gospoo." Ona ree: "Ipak u staviti rukavice i filter za nos." Ona izie iz spavae sobe, kao u magli svesna da se oko nje nalaze kuni robot i, i dade znak da joj se donesu nove rukavice i sve filter za nos. Svaka nastamba imala je vlastiti renik znakova i svako ljudsko bie koje je bilo lan neke nastambe negovalo je te znake, uei da se njima slu i i brzo i neprimetno. Od robota se oekiva lo da ispunjava ta nenametljiva nareenja svojih ljudskih vrhovnih gospodara kao d a im ita misli; iz toga je proizlazilo da jedan robot nije bio u stanju da izvr ava nareenja ljudskih bia koja nisu pripadala njegovoj nastambi sem u sluaju da su mu ova bila izdata jasnim reima. Ni ta ne bi u veoj meri ponizilo jednog ljudskog lana nastambe nego oklevanj e kojeg od robota pri izvr avanju nareenja ili, jo gore, pogre no izvr eno nareenje. To b i znailo da je ljudsko bie dalo pogre an znak - ili da ga je robot pogre no protumaio. Gladija je znala da je u takvim situacijama uglavnom uvek ljudsko bie gre i lo, ali to se gotovo nikada nije priznavalo. Robot bi bio poslat na nepotrebnu p roveru sposobnosti ili nepravedno dat na prodaju. Gladija je oduvek oseala da ne bi nikada mogla upasti u tu zamku povreenog ega, pa ipak da u tom trenutku nije d obila svoje rukavice i filter za nos, ona bi... Nije morala da zavr i misao. Najbli i robot doneo joj je ono to je elela, tano i brzo. Gladija podesi filter za nos i lagano dunu kako bi proverila da li je do bro legao (nije bila raspolo ena da rizikuje infekciju zbog neke glupe nepravilnos ti koja je promakla tokom pomnog tretmana u karantinu). Ona upita:" Kako izgleda , Denile?" Denil odvrati: "Uobiajenog je stasa i razmera, gospoo." "Mislim na njegovo lice." (Bilo je glupo to je to pitala. Da je makar mal o liio na Eliju Bejlija, Denil bi to isto tako brzo primetio kao i ona i napomenu o.) "Te ko je to rei, gospoo. Ne vidi se dobro."

" ta to znai? Nije valjda maskiran, Denile." "Jeste, na neki nain, gospoo. Lice mu je prekriveno kosom." "Kosom?" Odjednom je poela da se smeje. "Misli po modi iz hipervizijskih p rikaza? Brada?" Napravila je nekoliko sitnih pokreta koji je trebalo da naznae pr amenove kose na bradi i ispod nosa. "Mnogo vi e od toga, gospoo. Pola lica mu je prekriveno." Gladija irom otvori oi i po prvi put oseti da bi elela da ga vidi. Kako li izgleda lice celo prekriveno kosom? Mu karci sa Aurore, kao i svi Svemirci - odnos no, mu karci uop te - imali su vrlo malo dlaka po licu, a i ono to su imali trajno je ukanjano u kasnom pubertetu - zapravo za vreme ranog detinjstva. Ponekad bi deo ispod gornje usne ostajao nedirnut. Gladija se priseti da je njen mu , Santriks Gremionis, pre njihovog venanja imao tanku crtu dlaka ispod nosa. Nazivao je to: "Brkovi." Liilo je na obrvu koja je bila na pogre nom mestu i imala pogre an oblik, i kada je konano pristala da ga prihvati za mu a, insistirala j e na tome da uni ti tu komu inu. Povinovao se jedva i zagunav i i tek sada joj je palo na pamet da se zapita , po prvi put, nisu li mu te dlake nedostajale. inilo joj se da ga je tih prvih g odina povremeno viala kako prinosi prst gornjoj usni. Tada je to smatrala za nerv ozno e anje i tek sada joj je sinulo da je on tra io brkove koji su zauvek bili nesta li. Kako li izgleda ovek koji po celom licu ima brkove? Da li lii na medveda? Kakvo li je to oseanje? ta bi bilo da i ene imaju takve dlake? Zamislila je mu karca i enu koji poku avaju da se poljube, ali ne mogu da pronau jedno drugom usta . Ta misao joj se uini sme nom, na jedan bezopasno nepristojan nain, i ona se naglas nasmeja. Osetila je kako njena snebivljivost prolazi; u stvari, bila je spremna da ugleda udovi te. Konano, nema potrebe da ga se pla i ak i ako se poka e da se i pona a kao ivotinj a, a ne samo da tako i izgleda. On sigurno nema vlastitog robota - dru tvo Naselji vaa trebalo bi da je nerobotsko - a nju e okru ivati njenih desetak. udovi te e biti one sposobljeno u tren oka ako napravi makar i najmanji sumnjivi pokret - ili ako sa mo u besu povisi glas. Ona ree odlino raspolo ena: "Povedi me k njemu, Denile." 12. udovi te ustade. Ree ne to to je zazvualo kao: "Dobla dna, gospoja." Odmah je razabrala ono "dobar dan", ali malo vi e joj je bilo potrebno da poslednju re prevede u "gospoo". Gladija odsutno ree: "Dobar dan." Prisetila se te koa koje je imala u razume vanju auroranskog izgovora galaktikog standardnog jezika, kada je u onim davnim d anima, kao upla ena mlada ena, stigla na ovu planetu sa Solarije. Naglasak udovi ta bio je neuobiajen... ili je samo neuobiajeno zvuao zato to nj eno uho nije bilo naviknuto na njega? Setila se da je Elija nagla avao "r" i "s", ali je inae dosta dobro govorio. Meutim, pro lo je devetnaest i po dekada, a i ovaj Naseljiva nije bio sa Zemlje. Izolovani jezik pretrpeo je promene. Ali tek mali d eo Gladijinog uma bavio se problemom jezika. Zurila je u njegovu bradu. Ona ni najmanje nije liila na brade kakve su glumci nosili u istorijskim dramama. Te su uvek liile na pramenove - malo ovde, malo onde - i izgledale su le pljive i sjajne. Brada ovog Naseljivaa bila je drugaija. Prekrivala mu je obraze i bradu, r avnomerno, gusto i duboko. Izgledala je tamnosmea, ne to svetlija i kovrd avija nego kosa na glavi, i bila je bar dva ina dugaka, oceni ona... svuda podjednake du ine. Nije mu prekrivala celo lice, to ju je prilino razoaralo. elo mu je bilo pot puno golo (ako se izuzmu obrve), kao i nos i oblast ispod oiju. I deo iznad gornje usne bio mu je go, ali i osenen kao da su dlake na nje mu ponovo poele da rastu. Dodatna praznina protezala se i odmah ispod donje usne, ali tu su zaeci dlaka bili manje vidljivi i koncentrisani uglavnom ispod sredi nje g dela. Po to su mu obe usne bile potpuno gole, Gladiji je bilo jasno da ga ne bi bilo te ko poljubiti. Znajui da nije utivo zuriti, ona ree iako je nastavila to da ra di: "ini mi se da ste uklonili dlake oko usana."

"Da, gospoo." "Za to, ako smem da pitam?" "Smete da pitate. Iz higijenskih razloga. Ne elim da mi se hrana zadr ava n a dlakama." "Stru ete ih, zar ne? Vidim da opet rastu." "Korisitim facijalni laser. Treba mi za to petnaest sekundi kada se prob udim." "Za to ih ne depilirate i svr ite s tim?" "Mo da u po eleti ponovo da ih pustim." "Za to?" "Iz estetskih razloga, gospoo." Ovog puta Gladija nije razabrala re. Zvuala joj je kao "asketskih" ili mo da "atletskih". Ona ree: "Izvinite?" Naseljiva objasni: "Mogao bi mi dosaditi moj sada nji izgled i mogao bih po e leti da ponovo pustim da mi porastu dlake iznad gornje usne. Nekim enama se to, z nate, dopada, i..." Naseljiva poku a da izgleda skroman, ali mu to ne poe za rukom " ...imam lepe brkove kada mi izrastu." Iznenada shvativ i koja je re u pitanju, ona ree: "Hoete da ka ete 'estetski'." Naseljiva se nasmeja, otkriv i niz lepih, belih zuba, te ree: "I vi sme no gov orite, gospoo." Gladija poku a da ne izgleda bahato, ali se ipak nasmeja. Pravilan izgovor bio je stvar lokalnih konsenzusa. Ona ree: "Trebalo je da ujete moj solarijanski akcenat - kada smo ve kod toga. Onda bi to zvualo ovako 'estitskih rajzloga'." "R" se beskonano kotrljalo. "Bio sam na mestima gde se slino govori. Zvui varvarski." Valjao je i "r" i "s" u poslednjoj rei na jedinstven nain. Gladija se zakikota. "Radite to vr kom jezika. A treba ivicama jezika. Nik o sem Solarijanaca nije u stanju to da pravilno izvede." "Mo da biste mogli da me nauite. Trgovac poput mene, koji je posvuda bio, uj e svakakve lingvistike perverznosti." Ponovo je poku ao da odvalja "r"i "s" u posle dnjoj rei, lagano se zagrcnuo i zaka ljao. "Vidite. Zaple e vam se krajnici i nikada se neete oporaviti od toga..." Jo j e zurila u njegovu bradu i vi e nije mogla da obuzda svoju znati elju. Posegnula je za njom. Naseljiva ustuknu i zagleda se u nju, ali po to je shvatio ta namerava, umir i se. Gladijina aka, u nevidljivoj rukavici, lagano se spusti na levu stranu nj egovog lica. Tanka plastika koja joj je prekrivala prste nije uticala na ulo dodi ra i ona oseti da su dlake meke i rastezljive. "Lepa je", ree ona, oigledno iznenaena. "Nadaleko joj se dive", odvrati Naseljiva, osmehnuv i joj se. Ona primeti: "Ali ja ne mogu ovde ostati da stojim ceo dan i grubo postu pam s vama." Ne obrativ i pa nju na njegovo oekivano: " to se mene tie, mo ete", ona nastavi. " Da li ste rekli mojim robotima to biste voleli da jedete?" "Gospoo moja, i njima sam rekao ono to sada vama ka em - bilo ta to vam je pri ruci. Bio sam na velikom broju svetova protekle godine i svaki od njih ima razl iit nain ishrane. Trgovac naui da jede sve to nije stvarno otrovno. Vi e bih voleo nek o auroransko jelo, od bilo ega to biste poku ali da napravite da lii na imitaciju jel a sa Bejlisveta." "Bejlisveta?" ponovi o tro Gladija i ponovo se namr ti. "Dobio je ime prema voi prve ekspedicije koja je stigla do te planete... ili do bilo koje od planeta Naseljivaa, zapravo, Benu Bejliju." "Sinu Elije Bejlija?" "Da", ree Naseljiva i smesta promeni temu. Spusti pogled prema sebi i ree p omalo ivahno: "Kako vam uspeva da nosite ovu va u odeu - bogato ukra enu i debelu. Bie mi drago da se ponovo naem u svojoj." "Sigurna sam da e vam se za to uskoro ukazati prilika. Ali sada vas molim da mi se pridru ite za rukom. Rekli su mi da se prezivate Bejli... kao i va a planet

a." "Nimalo iznenaujue. To je, razume se, najcenjenije prezime na planeti. Ja sam Di i Bejli." U li su u trpezariju, iskar je i ao ispred njih, Denil iza njih, a potom se o bojica uputi e svaki u svoju ni u u zidu. Ostali roboti su se ve nalazili u svojim ni a ma, a dva su se pojavila radi poslu ivanja. Odaja je bila obasjana suncem, zidovim a su ukrasi udahnuli ivot, sto je bio postavljen, a miris hrane je mamio. Naseljiva udahnu, a zatim zadovoljno ispusti dah. "Mislim da mi uop te nee b iti te ko da jedem auroransku hranu. Gde elite da sednem gospoo?" Jedan robot smesta ree: "Molim vas, sedite ovde, gospodine." Naseljiva sede, a za njim i Gladija zauze svoje mesto, po to su prethodno b ile ispunjene privilegije koje u iva gost. "Di i?" ponovi ona. "Nisu mi poznate nomenklaturne osobenosti va eg sveta, p a stoga izvinite ako vas moje pitanje uvredi. Zar Di i ne bi trebalo da je ensko im e?" "Nipo to", odvrati Naseljiva pomalo kruto. "U svakom sluaju, to i nije ime, ve par inicijala. etvrto i poslednje slovo abecede." "Oh", ree Gladija, ozarena, "D. . Bejli. A ta zamenjuju ti inicijali? Opros tite zbog moje znati elje." "Svakako. Ono tamo je sigurno 'D'", ree on, uperiv i palac prema jednoj od ni a u zidu, "i pretpostavljam da je ono tamo ' '." On uperi palac prema drugoj. "Nije valjda", ree tiho Gladija. "Jeste. Zovem se Denil iskar Bejli. Moja porodica u svakom pokolenju ima bar po jednog Denila ili jednog iskara meu mnogobrojnim lanovima. Ja sam bio posled nji od estoro dece, ali prvi deak. Moja majka je osetila da je dosta i odluila da s e zaustavi na jednom sinu tako to mi je dala oba imena. Tako sam ja Denil iskar Be jli, a taj dvostruki teret bio je za mene prete ak. Vi e mi se dopada da kao ime kor istim D. . i bio bih poastvovan da me i vi tako zovete." On se vedro osmehnuo. "Ja sam prvi koji nosi oba imena, a takoe sam prvi koji je video velike originale." "Ali otkud ta imena?" "To je bila ideja pretka Elije, ako je verovati porodinoj prii. Pripala mu je ast da nadene imena svojim unucima tako da je najstarijem dao ime Denil, dok je drugom dao ime iskar. Insistirao je na tim imenima i to je utemeljilo tradicij u." "A kerke?" "Iz pokolenja u pokolenje ponavlja se ime D ezabel-D esi. Ime Elijine ene, zn ate." "Znam." "Nema..." On se ugrize za jezik i usredsredi pa nju na jelo koje mu je bil o poslu eno. "Da je ovo Bejlisvet, rekao bih da je posredi odrezak peene svinjetine sa sosom od kikirikija." "To je, u stvari, jelo od povra, D. . eleli ste da ka ete da u porodici nema Gladija." "Nema", ree mirno D. . "Jedno od obja njenja je da se D esi - prava D esi - ne b i slo ila, ali ja to ne prihvatam. Znate, Elijina ena, pretkinja, nikada nije do la n a Bejlisvet, nikada nije napustila Zemlju. Kako je ona mogla da se ne slo i? Ne, j a smatram da predak nije eleo nikakvu drugu Gladiju. Nikakve imitacije, kopije, i zmi ljotine. Jedna je Gladija. Jedinstvena. Takoe je zahtevao da vi e ne bude ni Elij e." Gladija je te ko gutala. "Mislim da je va predak poslednjih dana ivota poku av ao da bude bezoseajan poput Denila. Pa ipak, u dubini du e gajio je romantine ideje. Mogao je dozvoliti da bude jo Elija i Gladija. To me, nipo to, ne bi uvredilo, a m islim da ne bi ni njegovu enu." Ona se kolebljivo nasmeja. D. . ree: "Sve ovo izgleda nekako nestvarno. Predak spada gotovo ve u drevn u istoriju; umro je pre sto ezdeset etiri godine. Ja sam njegov potomak u sedmom p okolenju, pa ipak sedim ovde sa enom koja ga je poznavala dok je jo bio prilino mla d." "Ja ga, u stvari, nisam poznavala", ree Gladija, zurei u tanjir. "Videla s am ga, nakratko, u tri razliite prilike tokom razdoblja od sedam godina." "Znam. Pretkov sin, Ben, napisao je njegovu biografiju koja predstavlja

jedno od literarnih klasinih dela Bejlisveta. ak sam je i ja proitao." "Stvarno? Ja nisam. ak nisam ni znala da postoji. ta... ta u njoj pi e o meni ?" Izgledalo je da se D. . zabavlja. "Ni ta to bi vam zasmetalo; sasvim dobro s te ispali. Ali pustimo sad to. Ono to me zadivljuje jeste injenica da smo nas dvoj e zajedno, povezani mostom od sedam pokolenja. Koliko vam je godina, gospoo? Da l i je utivo postaviti to pitanje? "Ne znam da li je utivo, ali meni ne smeta. Mereno galaktikim standardnim godinama, meni je dve stotine trideset tri godine. Preko dvadeset tri dekade." "Izgledate kao da jo nemate pedeset. Predak je umro u sedamdeset devetoj, kao starac. Meni su trideset devet, a vi ete iveti i posle moje smrti..." "Ako ne do ivim neki nesreni sluaj." "I nastaviete da ivite mo da jo pet dekada posle mene." "Da li mi zavidite, D. .?" upita Gladija s primetnom gorinom u glasu. "Da li mi zavidite to sam nad ivela Eliju preko esnaest dekada i to mi je sueno da ga nad iv im jo mo da deset dekada povrh toga?" "Svakako da vam zavidim", zau se stalo en odgovor. "Za to da ne? Ne bih imao ni ta protiv da po ivim nekoliko vekova, ako time ne bih pru io lo primer ljudima sa Be jlisveta. No, ne bih eleo da svi oni tako dugo ive. Korak istorijskog i intelektua lnog napretka tada bi postao prespor. Oni na vrhu bi predugo ostajali na vlasti. Bejlisvet bi utonuo u konzervatizam i propadanje - kao to je bio sluaj sa va im sve tom." Gladijina mala brada se podi e. "Uveriete se da Aurora sasvim dobro napredu je." "Govorim o va em svetu, Solariji." Gladija je oklevala, ali zatim odluno ree: "Solarija nije moj svet." D. . nastavi: "Nadam se da jeste. Do ao sam da se vidim s vama, jer verujem da je Solarija va svet." "Ako ste zbog toga do li, onda samo traite vreme, mladiu." "Roeni ste na Solariji, zar ne, i izvesno vreme ste tamo iveli?" "Pro ivela sam tamo prve tri dekade svog ivota... otprilike osminu eka." "Onda ste u dovoljnoj meri Solarijanka da budete kadri da mi pomognete u jednoj krajnje va noj stvari." "Ja nisam Solarijanka, uprkos toj takozvanoj va noj stvari." "U pitanju je rat ili mir... ako je to za vas va no. Svetovi Svemiraca spr emaju se na rat sa svetovima Naseljivaa i stvari e krenuti za sve nas naopako ako do toga doe. A na vama je, gospoo, da spreite taj rat i uvrstite mir." 13. Obrok je bio zavr en (nije bio naroito obilan) i Gladija uhvati sebe kako l edeno i besno zuri u D. .-a. Dvadeset poslednjih dekada ivela je mirno, odriui se pomalo slo enog ivota. La gano je zaboravila bedu Solarije i te ko privikavanje na Auroru. Uspela je prilino duboko da zakopa agoniju dva ubistva i ekstazu dve udne ljubavi - sa jednim robot om i jednim Zemljaninom - i iz svega da ispliva nepovreena. Zavr ila je u dugom i s pokojnom braku, rodila dvoje dece i radila na primenjenoj umetnosti odevanja. Na kraju su deca oti la, onda i mu , a uskoro bi ona mogla da se povue i iz posla. Tada bi ostala sama sa svojim robotima, zadovoljna... ili, pre, pomirena ... sa ivotom koji tiho i bez uzbuenja klizi ka laganom svr etku u dogledno vreme... svr etku tako ne nom da mo da nee ni biti svesna kraja kada on nastupi. To je bilo ono to je elela. A onda... ta se dogodilo? Poelo je pro le noi kada je uzaludno gledala prema nebu osvetljenom zvezdama tragajui za zvezdom Solarije, koje nije bilo na nebu i koju ne bi videla ak i da je bila tamo. Izgledalo je kao da je to budalasto posezanje za pro lo u - pro lo u koju je trebalo ostaviti na miru - probilo hladni mehur koji je izgradila oko sebe. Poelo je neumoljivim ponavljanjem imena Elije Bejlija, najlep im i najbolni jim seanjem od svih koje je tako pa ljivo odagnala od sebe. ivotnog v

Zatim je bila primorana da ima posla sa ovekom koji je... gre kom... mislio da je Elijin potomak u petom pokolenju, a onda i sa jednim drugim ovekom koji je odista bio njegov potomak u sedmom pokolenju. Konano, pred nju su izneti problem i i odgovornosti slini onima pred kojima se nalazio i sam Elija u razliitim prilik ama. Da li je ona, na neki nain, postajala Elija, bez njegovih talenata i bez njegovih sposobnosti da se po svaku cenu sa arom preda du nostima? ta je uradila da to zaslu i? Osetila je kako joj bes nestaje, preplavljen bujicom samosa aljenja. Oseti la je da se s njom nepravedno postupa. Niko nije imao prava da joj nametne odgov ornosti protiv njene volje. Ona ree, primoravajui se da ne podigne glas: "Za to insistirate na tome da s am ja Solarijanka, kada vam ka em da to nisam?" D. .-a kao da nije uznemirila hladnoa njenog glasa. Jo je dr ao meku salvetu koja mu je bila data posle obroka. Bila je vla no topla... ne suvi e topla... i on j e opona ao Gladiju koja je pa ljivo obrisala ruke i usta. Zatim ju je presavio i njo me pomilovao bradu. Tako ju je pocepao i izgu vao. On ree: "Pretpostavljam da bi i inae bila baena." "Tako je." Gladija je odlo ila svoju salvetu u odgovarajuu posudu na stolu. Nije bilo utivo zadr ati je u ruci, ali D. .-u se moglo progledati kroz prste jer n ije bio upoznat sa civilizovanim obiajima. "Ima nekih koji smatraju da zagauju atm osferu, ali postoji blago strujanje koje talog odnosi navi e prema filterima. Sumn jam da bi nam to zadalo ikakve nevolje. "Ali vi prenebregavate moje pitanje, gospodine." D. . smota ono to je ostalo od njegove salvete i sve anj polo i na doruje stoli ce. Jedan robot ga ukloni u znak odgovora na Gladijin hitar i nenametljiv gest. D. . ree: "Ne nameravam da prenebegnem va e pitanje, gospoo. Ne poku avam da va s primoravam da budete Solarijanka. Samo sam istakao da ste roeni na Solariji i d a ste tamo proveli svoje prve dekade, te se stoga logino mo ete smatrati Solarijank om, bar donekle. Znate li da je Solarija napu tena?" "Da. Tako sam ula." "Da li i ta oseate?" "Ja sam Auroranka i to ve dvadeset dekada." "To je non sequitur." " ta?" Uop te joj nije bilo jasno ta je eleo da ka e. "To nema nikakve veze s mojim pitanjem." "Non sequitur, hoete da ka ete. Rekoste 'Nos se kiti'." D. . se nasme i: "Pa, dobro. Manimo se gluposti. Pitam vas da li i ta oseate z bog smrti Solarije, a vi mi ka ete da ste Auroranka. Da li i dalje tvrdite da je t o neki odgovor? I roeni Auroranin mogao bi lo e da se osea zbog smrti sestrinskog sv eta. ta vi oseate?" Gladija ledeno odvrati: "Nije va no. Za to vas to zanima?" "Objasniu vam. Mi... mislim na trgovce sa svetova Naseljivaa... smo zainte resovani, jer posao treba obaviti, ostvariti profite i zadobiti jedan svet. Sola rija je ve teraformirana; to je ugodan svet; vama, Svemircima, izgleda nije potre ban, niti ga elite. Za to ga mi ne bismo naselili?" "Zato to nije va ." "Gospoo, protivite li se zato to je va ? Ima li Aurora vi e prava na njega od Bejlisveta? Mo emo li pretpostaviti da jedan prazan svet pripada onome ko je raspo lo en da ga naseli?" "Jeste li ga naselili?" "Nismo... jer nije prazan." "Hoete li da ka ete da nisu svi Solarijanci oti li?", upita brzo Gladija. D. . se ponovo nasme i, pa ak i razvue usta u iroki osmeh: "Uzbudili ste se na tu pomisao. Iako ste Auroranka." Gladija se smesta namr ti: "Odgovorite na moje pitanje." D. . slegnu ramenima. "Bilo je svega nekih pet hiljada Solarijanaca na to m svetu neposredno pre no to je napu ten, prema na im najboljim procenama. Stanovni tvo se godinama osipalo. Ali ak i pet hiljada... Mo emo li biti sigurni da su svi oti li ? Meutim, nije stvar u tome. ak i da su odista svi Solarijanci oti li, planeta ne bi

ostala prazna. Na njoj ima nekih dve stotine miliona ili ak vi e robota - robota b ez gospodara - od kojih su neki najmoderniji u Galaksiji. Verovatno su oni Solar ijanci koji su oti li poveli sa sobom neke robote... te ko je zamisliti Svemirce pot puno li ene robota." On se osvrnu unaokolo, sme ei se robotima sme tenim u sobnim ni ama. "Meutim, nemogue je da je svaki od njih poveo etrdeset hiljada robota." Gladija ree: "Pa, onda, pretpostavljam da vi ne mo ete nastaniti Solariju, jer su svetovi Naseljivaa protiv robota i ele da tako i ostane." "Tako je. Sve dok roboti ne budu uklonjeni, a tu na scenu stupaju trgovc i kao to sam ja." "Kako?" "Mi ne elimo robotsko dru tvo, ali ne smeta nam da stupamo u vezu sa roboti ma i da imamo sa njima dodira kada je posao u pitanju. Mi se praznoverno ne boji mo tih stvari. Jednostavno nam je poznato da je robotsko dru tvo osueno na propast. Svemirci su nam to potanko objasnili na vlastitom primeru. Tako, iako ne elimo d a ivimo s robotskim otrovom, sasvim smo voljni da ih prodamo Svemircima za jednu solidnu sumu... ako su oni ve toliko ludi da ele jedno takvo dru tvo." "Mislite li da e ih Svemirci kupiti?" "Siguran sam da hoe. Pozdravie dobrodo licom elegantne modele koje Solarijan ci proizvode. Dobro je poznato da su oni bili vodei projektanti robota u Galaksij i, mada se za pokojnog dr Fastolfa govorilo da mu na tom polju nema ravna, uprko s injenici to je bio Auroranin. Pored toga, iako bismo tra ili jednu solidnu sumu, t a suma bi ipak bila znatno ni a od stvarne vrednosti robota. I Svemirci i trgovci bili bi na dobitku... a to je tajna uspe ne trgovine." "Svemirci ne bi kupovali robote od Naseljivaa", ree Gladija sa oiglednim za dovoljstvom. D. . je na pravi trgovaki nain izbegavao da obraa pa nju na neva ne stvari kao t su bili bes ili zadovoljstvo. Va an je bio samo posao. On ree: "Razume se da hoe. P onudite im moderne robote upola cene i za to bi ih oni odbili? Iznenadilo bi vas u kojoj meri postaju neva na pitanja ideologije tamo gde treba obaviti neki posao." "ini mi se da ete se vi iznenaditi. Poku ajte da prodate svoje robote i uver iete se." "Kada bih samo mogao, gospoo. Mislio sam da poku am da ih prodam, ali nemam nijednog na raspolaganju." "Za to nemate?" "Zato to nijedan nije pokupljen. Na Solariju su se spustila dva zasebna t rgovaka broda, od kojih je svaki bio u stanju da uskladi ti nekih dvadeset pet robo ta. Da su uspeli, za njima bi krenule itave trgovake flote i usuujem se da ka em da b ismo nastavili da obavljamo taj posao dekadama... a zatim bismo naselili taj sve t." "Ali nisu uspeli. Za to?" "Zato to su oba broda bila uni tena na povr ini planete; koliko smo u stanju da procenimo, obe posade su mrtve." "Gre ka u opremi?" "Nipo to. Oba broda su se bezbedno spustila: nisu se razbila. U njihovima poslednjim izve tajima ka e se da se Svemirci pribli avaju... Solarijanci, ili uroenici sa ostalih svetova Svemiraca, nije nam poznato. Jedino mo emo pretpostaviti da su ih Svemirci napali bez upozorenja." "To je nemogue." "Da li je?" "Razume se da je nemogue. S kakvim motivom?" "Kako bi nas dr ali podalje od tog sveta, rekao bih." "Ako su to eleli da urade," ree Gladija, "jednostavno je trebalo da objave da je taj svet zauzet." "Mo da su zakljuili da bi bilo prijatnije ubiti nekoliko Naseljivaa. To je b ar ono to dosta na ih ljudi misli i postoji pritisak da se stvar sredi tako to e na S olariju biti poslato nekoliko ratnih brodova i tamo podignute vojne baze." "To bi bilo opasno." "Svakako. Moglo bi dovesti do rata. Neki od na ih ratobornih petlia eznu za tim. Mo da za tim ezne i nekoliko Svemiraca, te su uni tili ta dva broda kako bi izaz vali neprijateljstvo."

Gladija je bila zadivljena. Ni u jednom programu vesti nije ak ni nagove te no da su odnosi izmeu Svemiraca i Naseljivaa zategnuti. Ona ree: "O tome se mo e diskutovati. Da li su se va i ljudi obratili Federac iji Svemiraca?" "To je potpuno neva no telo, ali uinili smo to. Takoe smo se obratili veu Aur ore?" "I?" "Svemirci sve poriu. Nagove tavaju da je potencijalni profit od trgovine so larijanskim robotima tako veliki da bi se trgovci, koje zanima jedino novac... k ao da njih ne zanima... mogli meusobno pobiti. Oigledno ele da poverujemo kako su s e dva broda meusobno uni tila u nadi da e svaki za svoj svet ugrabiti monopol u toj trgovini." "Znai ta su dva broda bila sa razliitih svetova?" "Da." "Ne mislite li, onda, da je stvarno moglo doi do sukoba meu njima?" "Mislim da je to malo verovatno, ali priznajem da je mogue. Meu svetovima Naseljivaa do sada nije bilo direktnih sukoba, ali dolazilo je do dosta munih prep irki. Zemlja je u svojstvu arbitra sredila sve to. Ipak, injenica je da svetovi N aseljivaa mo da ne bi bili slo ni ako bi se na li u situaciji da treba odluiti o poslu v rednom mnogo milijardi. Zato rat, to se nas tie, ne predstavlja dobru zamisao i za to treba preduzeti ne to to e obeshrabriti te usijane glave. Tu mi stupamo na scenu. " "Mi?" "Vi i ja. Zamoljen sam da odem na Solariju i otkrijem... ako mogu... ta s e, u stvari, dogodilo. Uzeu jedan brod... naoru an, ali ne te kim oru jem." "I vi biste mogli biti uni teni." "Nije iskljueno. Ali moj brod bar nee biti zateen, nespreman. Pored toga, j a nisam jedan od onih junaka sa hipervizije, te sam razmotrio sve to se mo e uiniti da se mogunost uni tenja svede na najmanju moguu meru. Palo mi je na pamet da je jed an od nedostataka naseljivakog probijanja na Solariju i taj to mi uop te ne poznajem o taj svet. Stoga bi bilo korisno povesti nekoga ko ga poznaje... ukratko nekog Solarijanca." "Hoete da ka ete da elite da povedete mene?" "Upravo to, gospoo." "Za to mene?" "Mislio sam da e vam to biti jasno, gospoo. Solarijanci koji su napustili planetu oti li su neznano kud. Ako je ijedan Solarijanac ostao na planeti, on je v erovatno neprijatelj. Nije poznat nijedan Svemirac roen na Solariji koji ivi na ne koj drugoj planeti Svemiraca sem na Solariji... osim vas. Vi ste jedina Solarija nka do koje mogu doi... jedina u celoj Galaksiji. Zato vas moram pridobiti i zato morate poi." "Gre ite, Naseljivau. Ako sam vam ja jedina na raspolaganju, to onda znai da vam niko nije na raspolaganju. Nemam nameru da poem sa vama i nema naina... ba nik akvog naina... na koji biste mogli da me naterate da poem sa vama. Okru ena sam robo tima. Napravite jedan korak u mom smeru i smesta e vas imobilisati... a ako se bu dete opirali, biete povreeni." "Ne nameravam da primenjujem silu. Poi morate dobrovoljno... a i trebalo bi da budete voljni za tako ne to. U pitanju je spreavanje rata." "To je posao za va u i moju vladu. Odbijam da imam bilo ta s tim. Ja sam pr ivatni graanin." "Dugujete to svom svetu. U sluaju rata mo da emo imati gubitaka, ali isto ta ko e ih imati i Aurora." "Ni ja nisam jedna od onih junakinja sa hipervizije kao to ni vi niste ta kav junak." "Onda to dugujete meni." "Ludi ste. Ne dugujem vam ni ta." D. . se neznatno osmehnu. "Ne dugujete ni ta meni kao pojedincu. Ali mi mno go dugujete kao potomku Elije Bejlija." Ona konano s mukom promrlja: "Ne." "Da", ree estoko D. . "Predak je u dve razliite prilike uinio za vas vi e no to

te ikada biti u stanju da vratite. Njega vi e nema da utera dug... mali deo duga. Nasledio sam pravo da to uinim. Gladija u oajanju ree: "Ali ta mogu da uinim za vas ako i poem?" "Videemo. Hoete li poi?" Gladija je oajniki elela da odbije, ali da li zbog injenice da je Elija izne nada jo jednom posta deo njenog ivota u toku poslednja dvadeset etiri asa i zato to j e ovaj nemogui zahtev, koji je pred nju postavljen, uinjen u njegovo ime - tek ona nije bila u stanju da odbije. Ona ree: "Kakva korist? Vee mi ne bi dozvolilo da krenem sa vama. Oni ne b i dozvolili da jedna Auroranka bude odvedena nekim brodom Naseljivaa." "Gospoo, proveli ste ovde na Aurori dvadeset dekada, te stoga mislite da vas roeni Aurorani smatraju za Auroranku. To nije tano. Za njih ste jo Solarijanka. Pustie vas da poete." "Nee", ree Gladija, dok joj je srce divlje lupalo, a ko a na rukama se je ila. Bio je u pravu. Setila se Amadira koji je u njoj sasvim sigurno video samo Sola rijanku. Ipak je ponovila: "Nee", poku avajui sama sebe da razuveri. "Hoe", uzvrati D. . "Nije li neko iz va eg vea do ao da vas zamoli da me primit e? Ona prkosno ree: "Jedino me je zamolio da podnesem izve taj o ovom razgovor u koji vodimo. I ja u to uiniti." "Ako od vas tra e da me uhodite ovde u svom domu, gospoo, shvatie da e im bit i jo probitanije ako me budete uhodili na Solariji." ekao je na odgovor, ali kad ga nije dobio on pomalo klonulo ree: "Gospoo, ako odbijete, ja vas neu primoravati, j er neu morati. Oni e vas primorati. Ali ja to ne elim. Ni predak to ne bi eleo, da j e ovde. On bi eleo da poete sa mnom iz zahvalnosti koju oseate prema njemu i ni zbo g ega drugog... Gospoo, predak se pod krajnje te kim uslovima borio za va u dobrobit. Zar se neete boriti zbog seanja na njega?" Gladija se snu di. Znala je da se tome ne mo e odupreti. Ona ree: "Nikuda ne mogu poi bez robota." "To nisam ni oekivao." D. . se ponovo sme io. "Za to ne povedete moja dva imen jaka? Zar vam nisu oni dovoljni?" Gladija uputi pogled prema Denilu, ali on je nepokretno stajao. Pogledal a je zatim prema iskaru... isto. A onda joj se uini da se tek na tren njegova glav a pokrenula... tek malo...gore dole. Morala mu je verovati. Ona ree: "Pa, dobro, onda. Poi u sa vama. Bie mi potrebna samo ova dva robot a." NAPU TENI SVET 03 = Solarija

14. Gladija se peti put u ivotu na la u jednom svemirskom brodu. Nije mogla bez razmi ljanja da se priseti pre tano koliko vremena su ona i Santriks zajedno oti li na svet zvan Euterp ije su ki ne ume nadaleko bile priznate kao jedinstvene, naroito u trenucima dok ih romantino obasjava sjajni satelit, Dragulj. Ki na uma je odista bila bujna i zelena, drvee je bilo pa ljivo zasaeno poput v ojnika u stroju, a ivotinje bri ljivo odabrane kako bi obezbeivale raznobojnost i iz azivale odu evljenje, dok su otrovna i ostala neprijatna stvorenja bila izostavlje na. Satelit, koji je jedva imao sto pedest kilometara u preniku, nalazio se d ovoljno blizu Euterpa tako da je sijao poput neke brilijantne take iskriave svetlo sti. Bio je tako blizu planete da se moglo videti kako promie preko neba sa zapad a na istok, pretiui sporije rotaciono kretanje same planete. Na putu ka zenitu pos tajao je sve svetliji, a dok bi ponovo zalazio ka obzorju gubio je na sjajnosti. Prve noi svako bi ga zadivljeno posmatrao, druge ne to manje odu evljeno, a tree bi t o inio sa nejasnim nezadovoljstvom - pod pretpostavkom da je nebo tih noi bilo ved ro, a ono to obino nije bilo. Primetila je da domoroci sa Euterpa nikada nisu podizali pogled prema nj emu, mada su ga, razume se, na sva usta hvalili turistima.

Sve u svemu, Gladija je u ivala u tom putovanju, ali ipak se najjasnije sea la radosti koju je osetila po povrartku na Auroru i svoje odluke da vi e nikada ne putuje, sem ako ne bude u pitanju neka preka potreba. (Kada dobro razmisli, mor a da je to bilo pre najmanje osam dekada.) Izvesno vreme je ivela u neprijatnom strahu da e njen mu zahtevati da pou na jo koje putovanje, ali on nikada vi e nije ne to tako pomenuo. U to vreme je ponekad mislila kako je mo da i on doneo istovetnu odluku kao i ona i pla io se da bi ona m ogla po eleti ponovo da putuje. Nisu oni bili jedini koji su uzbegavali putovanja. Aurorani uop te... odno sno, Svemirci uop te,... te ili su da ostanu kod kue. Njihovi svetovi, njihove nastam be bili su suvi e udobni. Konano, ima li veeg zadovoljstva nego kad se o vama brinu va i vlastiti roboti, roboti koji znaju svaki va znak, te stoga znaju kakve su vam navike i elje ak i kada im se ni ta ne ka e. Osetila je nelagodnost. Da li je D. . na to mislio kada je govorio o deka denciji robotizovanih dru tava? Ali sada se ponovo nalazila u svemiru, posle toliko vremena. I to na jed nom brodu sa Zemlje. Najvei njegov deo nije videla, ali i ono na ta je uspela da baci pogled na teralo ju je da se u asno neprijatno osea. inilo se da nema nieg do pravih linija, o tr ih uglova i glatkih povr ina. Oito je bilo izbaeno sve to nije bilo kruto. Kao da nij e smelo postojati ni ta to nije bilo svrsishodno. Iako nije znala emu tano slu i bilo k oji od predmeta na tom brodu, oseala je da se na njemu nalaze samo one stvari koj e su potrebne, da nema niega to bi moglo da zasmeta u najkraem kretanju izmeu dve tak e. Sve to je bilo auroransko (sve to je poticalo od Svemiraca, moglo bi se ak rei, mada je Aurora u tom pogledu bila najnaprednija), postojalo je u slojevima. Svrsishodnost je bila na dnu... nemogue je odrei je se u potpunosti, sem u onome to predstavlja puki ukras, ali povrh toga uvek je bilo neeg to bi zadovoljilo oi i ula , uop te, a povrh toga, ne to za zadovoljenje duha. Koliko je to samo bilo bolje!... Ili je to mo da predstavljalo takvo izobi lje ljudske kreativnosti da Svemirci vi e nisu mogli da ive bez ukra ene vaseljene... i da li je to bilo lo e? Da li budunost treba da pripadne ovima odavde-donde geome trima? Ili je stvar mo da u tome to Naseljivai jo nisu upoznali slasti ivota? Ali, ako je ivot tako pun slasti, za to ih je Gladija za sebe tako malo pro na la? Ona na ovom brodu, u stvari, nije imala ta da radi do da neprestano razmi l ja o takvim pitanjima. Ovaj D. , ovaj Elijin potomak-varvarin, utuvio joj je to u glavu, hladno pretpostaviv i da svetovi Svemiraca odumiru, iako je svuda oko sebe mogao da vidi, ak i za vreme tako kratkog boravka na Aurori (sigurno je morao da vidi), da je ovaj svet duboko ogrezao u bogatstvo i sigurnost. Poku ala je da umakne vlastitim mislima gledajui holofilmove kojima su je s nabdeli i dok je sa umerenom znati eljom posmatrala slike koje su svetlucale i pos kakivale na projekcijskoj ravni; pustolovna pria (sve su to bile pustolovne prie) hitala je od jednog dogaaj ka drugom tako da je za razgovor ostajalo sasvim malo vremena, a za razmi ljanje... ili u ivanje nimalo. Nalik na njihov name taj. D. . ue usred jednog filma, ali zastade obrativ i pa nju na ono to je gledala. Nije ju iznenadio. Roboti koji su uvali vrata najavili su njegov dolazak na vrenm e i ne bi mu dozvolili da ue da njoj nije bilo zgodno da ga primi. Denil ue sa nji m. D. . ree: "Kako ste?" A zatim, po to je dodirnula kontakt i slike stale da b lede, gre se i konano nestaju, on ree: "Ne morate ga iskljuiti. Gledau sa vama." "Nema potrebe," odvrati ona. "Ve mi je bilo dosta. "Da li vam je udobno?" "Pa, ne ba . Izolovana sam." " ao mi je! Ali i ja sam bio izolovan na Aurori. Nisu dozvolili nikom iz m oje posade da poe sa mnom." "Da li se vi to sada na meni svetite?" "Nipo to. Kao prvo, dozvolio sam da vas prate dva robota po va em izboru. Ka o drugo, ovo vam nisam ja nametnuo, ve moja posada. Ne vole ni Svemirce ni robote . Ali za to se bunite? Zar ova izdvojenost ne umanjuje va strah od zaraze?"

Gladija ga je oholo pogledala, ali glas joj je zvuao umorno. "Pitam se, n isam li prestara da bih se pla ila zaraze. to se mnogih stvari tie, mislim da sam do voljno dugo po ivela. Zatim, tu su, takoe, moje rukavice, nosni filteri i ... ako b ude potrebno... moja maska. A pored svega, sumnjam da biste ba po eleli da me dodir nete." "Kao ni bilo ko drugi", ree D. . sa iznenadnom o trinom u glasu, dok mu je ak a krenula ka predmetu na desnoj butini. Pogledom je propratila tu kretnju. " ta je to?!" upita ona. D. . se nasme i dok je izgledalo da mu se brada svetluca na svetlosti. Meu s meim dlakama mestimino se nalazila i pokoja crvenkasta. "Oru je", ree on i izvue ga. D r ao ga je za oblikovani balak koji mu je trao iz ake kao da ga jaina stiska istiskuje navi e. Jedan tanak cilindar, dugaak nekih petnaest centimetara, bio je uperen u Gl adiju. Nije bilo vidljivog otvora. "Da li to ubija ljude?" Gladija pru i ruku prema predmetu. D. . ga hitro ukloni. "Nikada nemojte posezati za neijim oru jem, gospoo. To je gore od nevaspitanja, jer svaki Naseljiva je obuen da estoko reaguje na svaki ta kav pokret i mo e se desiti da budete povreeni." Gladijine oi se ra iri e, ona povue aku i obe sakri iza lea. Zatim ree: "Nemojte mi pretiti. Denil ne zna za alu, to se toga tie. Na Aurori nema varvara koji bi nos ili oru je. "Pa", ree D. . koga nije dirnula ova opaska, "mi nemamo robote koji bi nas titili. A ovo nije ne to to ubija. Ovo je, na neki nain, jo gore. Emituje neku vrstu vibracija koje nadra uju nervne zavr etke odgovorne za oseanje bola. To boli vi e od ieg a to mo ete zamisliti. Niko ne bi samovoljno pristao da to dva puta iskusi, a oni k oji nose ovo oru je retko imaju priliku da ga upotrebe. Zovemo ga neuronski bi." Gladija se namr ti. "Odvratno! Mi imamo robote, ali oni nikog ne povrede s em u izuzetnim sluajevima kada se to ne mo e izbei... a i tada to ine u najmanjoj mog uoj meri." D. . slegnu ramenim. "To zvui veoma civilizovano, ali ak i malo bola... mal o ubijanja bolje je od dekadencije duha koju sa sobom donose roboti. Osim toga, neuronski bi ne ubija, a va i ljudi na svojim svemirskim brodovima imaju oru je koje mo e sejati smrt i uni tenje." "To je stoga to smo u svojoj ranoj istoriji, dok je na e zemaljsko naslee jo bilo jako, vodili ratove, ali otkrili smo da postoji i ne to bolje od toga." "To oru je ste isprobavali na Zemlji i po to ste, tobo e, otkrili to bolje." "To je...", poe ona, ali zatvori usta kao da je elela da proguta ono to je nameravala da ka e. D. . klimnu: "Znam. Hteli ste da ka ete: To je ne to drugo. Setite se toga, g ospoo, ako uhvatite sebe kako razmi ljate o tome za to moja posada ne voli Svemirce. Ili za to ih ja ne volim. - Ali vi ete mi biti od koristi, gospoo, i neu dozvoliti da mi se oseanja ispree na putu." "Kako u vam biti od koristi?" "Vi ste Solarijanka." "Stalno to ponavljate. Pro lo je vi e od dvadeset dekada. Ne znam kako Solar ija danas izgleda. Ni ta ne znam o njoj. Kako je izgledao Bejlisvet pre dvadeset d ekada?" "Nije ni postojao pre dvadeset dekada, ali Solarija jeste i igrau na krat u da ete se setiti neeg korisnog." On ustade, kratko se pokloni u znak uivosti, koja je gotovo liila na rugan je, i ode. 15. Gladija je izvesno vreme utala, zaneta mislima i brigama, a zatim ree: "On uop te nije bio utiv, zar ne?" Denil odvrati: "Gospoo Gladija, oito je da je Naseljiva napet. Uputio se ka svetu na kome su uni tena dva broda nalik na njegov, a njihove posade pobijene. U pu ta se u veliku opasnost, kao i njegova posada." "Ti, Denile, uvek brani svako ljudsko bie", zameri mu Gladija. "Ja u se tak oe suoiti sa opasno u, i to ne svojom voljom, ali zbog toga nisam gruba." Denil ni ta ne odvrati.

Gladija nastavi: "Ili mo da jesam. Bila sam pomalo gruba, zar ne?" "Mislim da vam Naseljiva to nije zamerio" ree Denil. "Smem li vam predlo iti , gospoo, da se spremite za spavanje. Prilino je kasno." "Dobro, spremiu se za spavanje, ali ini mi se da nisam dovoljno opu tena da bih mogla zaspati, Denile." "Prijatelj iskar me uverava da ete zaspati, gospoo, a on je obino u pravu u pogledu takvih stvari." Zaspala je. 16. Denil i iskar stajali su u tami Gladijine kabine. iskar ree: "Spavae vrsto, prijatelju Denile, a i potreban joj je odmor. Pred njom je jedno opasno putovanje." "Uinilo mi se, prijatelju iskare", primeti Denil, "da si uticao na nju kak o bi pristala da poe. Pretpostavljam da si imao razlog za to." "Prijatelju Denile, tako malo znamo o krizi s kojom se Galaksija sada su oava da ne mo emo bezopasno odbiti bilo kakvu akciju koja bi mogla da obogati na e zn anje. Moramo saznati ta se zbiva na Solariji, a jedini nain da to saznamo jeste da odemo tamo - a jedini nain da poemo jeste da udesimo da i gospoa Gladija poe. A to s e tie izvr enog uticaja, bilo je potrebno vrlo malo. Uprkos njenim izjavama da ne el i da poe, jedva je to doekala. Negde duboko u njoj oduvek je postojala elja da pono vo vidi Solariju. Taj bol koji nosi u sebi nee nestati dogod bude iva." "Ako ti tako ka e , onda je to tako, ali ipak sam zbunjen. Nije li esto jasno svima stavljala do znanja da njen ivot na Solariji nije bio srean, da je Auroru p rihvatila za svoj dom i da nikada nije po elela da se vrati na onaj prvobitni?" "Da, to takoe stoji. Jasno je izra eno u njenom umu. Oba oseanja opstajala s u zajedno i uporedno. esto sam u ljudskim umovima primeivao sline stvari; istovreme no prisustvo dva oprena oseanja." "Takvo jedno stanje mi ne izgleda logino, prijatelju iskare." "Sla em se i jedino mogu da zakljuim kako ljudska bia nisu uvek i u pogledu svega logina. To mora da je jedan od razloga zbog koga je tako te ko sainiti zakone koji rukovode ljudskim pona anjem. U pogledu gospoe Gladije, povremeno sam bio sves tan te njene udnje za Solarijom. Ona je redovno bila dobro prikrivena, zatamnjena daleko jaom antipatijom koju je takoe oseala prema tom svetu. Meutim, kada su prisp ele vesti da je Solarija napu tena, njena oseanja su se izmenila." "Otkud to? Kakve veze to napu tanje ima sa mladalakim iskustvima koja su us lovila antipatiju gospoe Gladije? Ili s onim to je dekadama zauzdavalo njenu udnju za tim svetom dok je on jo bio delotvoran? Za to bi ona popustila te uzde sada kada je planeta napu tena i odjednom poela da udi za jednim svetom koji mora da joj je d anas potpuno stran." "Ne umem to da objasnim, prijatelju Denile, jer to vi e saznajem o ljudskom umu, to zapadam u vee oajanje, budui da nisam u stanju da ga razumem. Mislim da ba nije neka prednost to to mogu da zavirim u taj um i esto ti zavidim na tvojoj jedn ostavnoj kontroli pona anja koja proistie iz nesposobnosti da razabere bilo ta ispod povr ine." Denil je bio uporan. "Da li si naslutio obja njenje, prijatelju iskare?" "Pretpostavljam da je tu na zato to je planeta opustela. Napustila ju je pr e dvadeset dekada..." "Bila je proterana." "Sada joj se ini da ju je dobrovoljno napustila i mislim da se poigrava b olnom mi lju da je ona pru ila ostalima primer; da niko drugi ne bi oti ao da to ona n ije uinila, te da bi planeta jo bila naseljena i srena. Po to ne mogu da joj itam misl i, ja samo pipajui izvlaim zakljuke - mo da pogre ne - iz njenih oseanja." "Ali nije ona mogla da im poslu i kao primer, prijatelju iskare. Po to je od njenog odlaska proteklo dvadeset dekada, ne mo e postojati nikakva uzrona veza koja bi se mogla dokazati izmeu tog davnog i ovog sada njeg dogaaja." "Sla em se, ali ljudska bia ponekad pronalaze neku vrstu zadovoljstva u neg ovanju bolnih oseanja, okrivljujui sami sebe bez ikakvog razloga ili ak protivno ra zumu. U svakom sluaju, gospoa Gladija je tako sna no udela da se vrati da sam osetio

potrebu da je oslobodim inhibicije koja ju je sputavala da da svoj pristanak. Bi lo je potrebno vrlo malo. Pa ipak, mada oseam da je trebalo da poe, jer to znai da e i nas tamo povesti, isto tako me pro ima jedno neprijatno oseanje, da teta mo e, mo da, biti vea od koristi." "Kako to, prijatelju iskare?" "Mo da je vee udelo da gospoa Gladija krene sa Naseljivaom zato to je elelo da e bude prisutna na Aurori tokom jednog va nog razdoblja u kome e se pripremati pora z Zemlje i njenih naseljenih svetova." Izgledalo je kao da Denil razmatra tu mogunost. Ipak je posle jedva prime tne pauze odvratio: " ta misli , emu bi moglo da poslu i odsustvo gospoe Gladije?" "O tome ne mogu da donesem sud, prijatelju Denile. elim da ujem tvoje mi lje nje." "Nisam razmotrio tu stvar." "Razmotri je sada!" Da je iskar bio ljudsko bie, ova primedba bi predstavl jala nareenje. Nastupila je jedna du a pauza posle koje Denil ree: "Prijatelju iskare, gosp oa Gladija nije pokazivala da je zanimaju meunarodni odnosi sve dok se taj dr Mand amus nije pojavio u njenoj nastambi. Ona se dru ila sa dr Fastolfom i Elijom Bejli jem, ali ta prijateljstva su se temeljila na linoj naklonosti, a nisu poivala na i deolo kim osnovama. tavi e, obojice vi e nema meu nama. Ona osea antipatiju prema dr Amad iru kao i on prema njoj, ali to je takoe stvar line prirode. Ta antipatija je star a ve dva veka i nijedno od njih nije preduzelo ni ta konkretno u vezi s tim, ve su o boje samo tvrdoglavo nastavili da gaje tu antipatiju. Dr Amadiro nema nikakvog r azloga... a sada ima i preovlaujui uticaj u veu... da se pla i gospoe Gladije ili da s e mui oko toga da je ukloni." iskar ree: "Prenebegao si injenicu da uklanjanjem gospoe Gladije, on takoe uk lanja tebe i mene. Verovatno je bio ubeen da gospoa Gladija nee poi bez nas, te smo stoga mo da mi ti koje smatra opasnima." "Tokom na eg postojanja, prijatelju iskare, nikada nismo, ni na koji nain, u grozili dr Amadira. Zbog ega bi nas se pla io? On ne zna za tvoje sposobnosti, niti za nain na koji se koristi njima. Za to bi se onda muio da nas privremeno ukloni sa Aurore?" "Privremeno, prijatelju Denile? Za to pretpostavlja da on planira privremen o uklanjanje? Mo da on ne zna vi e od Naseljivaa o nevoljama na Solariji i mo da, takoe, zna da e Naseljiva i njegova posada sigurno biti uni teni...kao i gospoa Gladija, te ti i ja zajedno s njima. Mo da je njegov glavni cilj uni tenje Naseljivaevog broda, ali e kraj prijateljice dr Fastolfa i njegovih robota smatrati za dodatni bonus." Denil ree: "On sigurno ne bi rizikovao da ue u rat sa svetovima Naseljivaa, a do toga lako mo e doi ako Naseljivaev brod bude uni ten, jer kada se tome pridoda k ratkotrajno zadovoljstvo koje bi do iveo po to bi nas uni tio, ne bi bilo vredno rizik a." "Da li je mogue, prijatelju Denile, da je upravo rat ono to dr Amadiro ima na umu? Tada za njega ne bi postojalo nikakvog rizika - pa tako u oslobaanju od nas on ne samo da bi iskusio zadovoljstvo, nego se ne bi izlo io nikakvom riziku." Denil mirno ree : "Prijatelju iskare, to nema smisla. Naseljivai bi pobedil i u bilo kakvom ratu koji bi se vodio u postojeim uslovima. Oni su psihiki bolje p rilagoeni surovostima rata. Ra trkaniji su, te stoga mogu sprovoditi taktiku udri-i -be i. Oni nemaju bogzna ta da izgube na svojim relativno primitivnim svetovima, do k pak Svemirci imaju mnogo toga da izgube na svojim udobnim i visoko organizovan im svetovima. Ako bi Naseljivai bili voljni da ponude uni tenje jednog svog sveta z a jedan svet Svemiraca, Svemirci bi smesta morali da se predaju." "Ali da li bi se jedan takav rat vodio u postojeim uslovima? ta ako Svemir ci imaju neko novo oru je kojim mogu brzo da uni te Naseljivae? Zar se ne mo e u tome s astojati kriza s kojom se sada suoavamo?" "U tom sluaju, prijatelju iskare, pobeda bi se mogla bolje i efektnije pos tii jednim iznenadnim napadom. Za to bi se muili da podstiu rat koji Naseljivai mogu i znenada da zaponu napadom na svetove Svemiraca ime bi im priinili prilinu tetu?" "Mo da je Svemircima potrebno da isprobaju to oru je, te uni tavanje niza brod ova na Solariji predstavlja probu." "Svemirci bi bili krajnje nema toviti ako nisu u stanju da pronau neki meto

d kojim bi mogli da izvr e testiranje, ne nagovestiv i postojanje tog novog oru ja." Sada je na iskara bio red da razmisli. "Pa dobro, prijatelju Denile, kako bi ti onda objasnio ovo na e putovanje? Kako bi objasnio spremnost vea... ak hitnju ... da nas otpremi na put sa ovim Naseljivaem? Naseljiva je kazao da e oni narediti Gladiji da poe - i oni su to, u stvari, uinili." "Nisam o tome razmi ljao, prijatelju iskare." "Razmisli sada." Njegove rei su ponovo zazvuale kao nareenje. Denil ree: "Hou." Nastupila je ti ina, koja se odu ila, ali iskar nijednom rei niti znakom nije pokazao da je nestrpljiv dok je ekao. Konano, Denil nastavi... lagano, kao da se probijao du nepoznatih avenija razmi ljanja... "Smatram da ni Bejlisvet... niti bilo koji drugi svet Naseljivaa... nema potpuno pravo da prisvoji robote sa Solarije. Iako su Solarijanci oti li, il i mo da, izumrli, Solarija ostaje svet Svemiraca, mada nije nastanjen. Preostalih e trdeset devet njihovih svetova sigurno bi tako rezonovalo. A ponajpre Aurora... ako smatra da situaciju dr i u aci." iskar razmisli o tome. "Hoe li to da ka e , prijatelju Denile, da su se Svemirc i odluili na uni tenje dva broda Naseljivaa kako bi ojaali svoje pravo vlasni tva nad S olarijom?" Denil ree: "Ne, to se ne bi desilo da je Aurora, vodea sila Svemiraca, ima la situaciju u aci. Aurora bi u tom sluaju jednostavno objavila da se na Solariju, bilo da je prazna ili ne, ne smeju spu tati letilice Naseljivaa i pripretila bi od mazdom njihovim svetovima ako ijedna protivnika letilica ue u planetni sistem Sola rije. Takoe bi uspostavili kordon brodova i senzorskih stanica oko planetnog sist ema. Takvo upozorenje nije izdato, nikakva slina akcija nije preduzeta, prijatelj u iskare. Za to bi onda uni tavali brodove koji se, kao prvo, veoma lako mogu dr ati na udaljenosti od tog sveta?" "Ali brodovi jesu uni teni, prijatelju Denile. Da li bi iskoristio osnovnu neloginost ljudskog uma kao obja njenje?". "Ne bih sve dok ne moram. Uzmimo na trenutak to uni tavanje zdravo za goto vo. Razmotrimo posledice... Kapetan jedne letilice Naseljivaa pribli ava se Aurori, tra i odobrenje da situaciju razmotri sa veem, zahteva da sa sobom povede jednog g raanina Aurore kako bi ispitao dogaaje na Solariji u vee mu to sve odobrava. Ako un i tenje brodova bez prethodnog upozorenja predstavlja preteranu akciju za Auroru, onda kukaviko popu tanje pred zahtevima jednog kapetana iz redova Naseljivaa predsta vlja krajnje slabu akciju. Daleko od toga da eli rat, Aurora je svojim popu tanjem pokazala da je voljna bilo ta da uini kako bi odagnala mogunost izbijanja rata." "Da", ree iskar. "Dogaaji se mogu tumaiti i na takav nain. Ali ta iz toga proi shodi?" "ini mi se", ree Denil, "da svetovi Svemiraca jo nisu u toj meri slabi da b i se morali tako ponizno pona ati... ali ak i da jesu, to im ne bi dozvolio ponos s tican tokom vekova prevlasti. Mora biti da ih na to nagoni ne to drugo do slabost. Istakao sam kao pouzdanu injenicu da oni ne izazivaju rat namerno; znai da je ver ovatnija pretpostavka da se bore da dobiju na vremenu." "S kojim ciljem, prijatelju Denile?" " ele da uni te Naseljivae, ali jo nisu spremni. Dozvoljavaju ovom Naseljivau d a dobije ono to eli, kako bi izbegli rat dok ne budu spremni da ga vode pod vlasti tim uslovima. Jedino me iznenauje to to nisu ponudili da sa njim po alju i jedan aur oranski ratni brod. Ako je ova analiza tana... a mislim da jeste... Aurora verova tno nema nikakve veze sa incidentom na Solariji. Ne bi sebi zadavali glavobolju sitnicama koje mogu samo da uzbune Naseljivae pre no to su spremni da upotrebe ne to stvarno razorno." "Kako onda da gledamo na te sitnice, kako ih ti naziva , prijatelju Denile ?" "Mo da emo to saznati kada se spustimo na Solariju. Mo da je Aurora isto tako znati eljna kao mi i Naseljivai i mo da je to drugi razlog to su saraivali sa kapetano m, ak u tolikoj meri da su dozvolili gospoi Gladiji da ga prati." Do ao je red na iskara da zauti. On konano ree: "A kakvo to oni tajanstveno ra zaranje pripremaju?" "Ranije smo razgovarali o krizi koja proizlazi iz plana Svemiraca da por

aze Zemlju, ali mislili smo na Zemlju uop te, pod Zemljom smo podrazumevali Zemlja ne zajedno sa njihovim potomcima na svetovima Naseljivaa. Meutim, ako ozboljno pos umnjamo da se sprema ne to razarajue to e omoguiti Svemircima da uni te svoje neprijatel je jednim udarcem, mo da bismo mogli da pojasnimo na e gledanje na tu stvar. Znai, on i ne mogu planirati da zadaju udarac nekom svetu Naseljivaa. Naseljivai mogu sebi dozvoliti da izgube jedan svet, ali e preostali svetovi Naseljivaa istog asa uzvrat iti udarac. Isto tako ne mogu planirati da zadaju udarac nekolicini ili svim sve tovima Naseljivaa. Ima ih suvi e; suvi e su ra trkani. Malo je verovatno da bi svi udar i uspeli, tako da bi svetovi Naseljivaa koji bi pre iveli, u besu i oajanju, razoril i svetove Svemiraca". "Znai, ti smatra , prijatelju Denile, da se sprema napad na samu Zemlju". "Da, prijatelju iskare. Na Zemlji se nalazi ta golema veina kratkovenih lju dskih bia; ona predstavlja trajni izvor emigranata za svetove Naseljivaa, kao glav nu sirovinu za stvaranje novih; ona je tovana postojbina svih Naseljivaa. Ako bi Z emlja na neki nain bila uni ena, pokret Naseljivaa mo da se nikad ne bi oporavio." "Ali nee li onda svetovi Naseljivaa vratiti milo za drago isto onako estoko kao to bi to uinili da je uni ten jedan od njih? Meni se ini da bi to bili neizbe no." "I meni, prijatelju iskare. Stoga, mislim da e, sem u sluaju da su svetovi Svemiraca poludeli, udarac morati da bude izveden veoma prepredeno; tako da izgl eda da svetovi Svemiraca ne snose nikakvu odgovornost." "Za to onda jedan slian prepreden udarac ne bi zadali onim svetovima Naselj ivaa u ijem se posedu nalazi stvarni ratni potencijal Zemljana?" "Ili zbog toga to Svemirci oseaju da bi napad na Zemlju bio psiholo ki razor niji ili zato to je priroda tog napada takva da mo e uspeti samo ako je uperen prot iv Zemlje, a ne protiv svetova Naseljivaa. Pretpostavljam da je u pitanju ovo dru go, po to je Zemlja jedinstven svet, a njeno dru tvo nije nalik ni na koje drugo... bilo kod Naseljivaa, ili Svemiraca". "Da svedemo raun, prijatelju Denile. Do ao si do zakljuka da Svemirci planir aju da izvedu prepredeni napad na Zemlju koji e je uni titi, a da pri tom ne uka e na njih; istovremeno, taj napad ne bi mogao uspeti ni na jednom drugom svetu, ali oni jo nisu spremni da zadaju taj udarac." "Da, prijatelju iskare, ali uskoro bi mogli biti spremni, a kada jednom b udu spremni, morae smesta da navale. Svako odlaganje poveae izglede da doe do kakve pukotine koja bi ih odala." "Veoma je pohvalno to do ega si sve do ao, prijatelju Denile, na osnovu ono malo nagove taja koje imamo. A sada mi reci ne to o prirodi tog udarca. to to, tano, Svemirci planiraju?" "Dovde sam, prijatelju iskare, stigao preko veoma nesigurnog tla, nisam b io ak ni siguran da je moje rezonovanje potpuno ispravno. Ali ak da pretpostavimo da jeste, ne mogu dalje. Bojim se da ne znam i da ne mogu zamisliti kakva bi pri roda tog udarca mogla biti." iskar ree: "Ali ne mo emo preduzeti odgovarajue mere da se suprotstavimo tom napadu i razre imo krizu, dok ne znamo njegovu prirodu. Ako budemo morali da ekamo rezultate napada da bismo otkrili njegovu prirodu, onda e biti suvi e kasno da se i t a preduzme." Denil ree: "Ako je priroda predstojeeg dogaaja poznata bilo kom Svemircu, o nda je to Amadiro. Zar ne bi mogao da natera Amadira da to javno objavi, te da na taj nain uzbuni Naseljivae i onemogui poduhvat?" "To ne bih mogao da uradim, prijatelju Denile, a da ozbiljno ne razorim njegov um. Sumnjam da bih ga mogao dovoljno dugo dr ati neo teenog kako bih mu omoguio da objavi tu stvar. Ne bih mogao da uinim ne to tako." "Mo da bismo, onda", ree Denil, "mogli da se te imo mi lju da je moje rezonovan je pogre no i da se ne priprema nikakav napad na Zemlju." "Ne", ree iskar. "Oseam da si u pravu i da jednostavno moramo... beskonano ek ati." 17. Gladija, koju je muilo neko gotovo bolno predoseanje, ekala je da se zavr i k onani Skok. Tada e se nai dovoljno blizu Solariji da se njeno sunce uka e u obliku di

ska. Bie to samo obian disk, razume se, bezoblini krug svetlosti, toliko prigu en da e se u njega moi netremice gledati, po to svetlost bude pro la kroz odgovarajui filt er. Ne bi se moglo rei da je njegov izgled jedinstven. Sve zvezde koje meu svo jim planetama imaju neki svet pogodan za ivot prema ljudskim merilima imale su po du u listu neophodnih uslova koja se zavr avala tako da su sve meusobno bile sline. Sv e su to bile pojedinane zvezde... ni mnogo vee ni mnogo manje od Sunca koje je oba sjavalo Zemlju... niti suvi e aktivne, suvi e stare, suvi e tihe, suvi e mlade, suvi e top le, suvi e hladne, kao ni suvi e neuobiajene po hemiskom sastavu. Sve su imale suneve pege, baklje, protuberance i sve su na prvi pogled izgledale isto. Bilo je potre bno da se izvede pa ljiva spektroheliografska analiza da bi se uoile pojedinosti ko je su svaku zvezdu inile jedinstvenom. Pa ipak, kada se Gladija zagledala u krug svetlosti koji joj odista nije predstavljao ni ta vi e do jednog kruga svetlosti, osetila je kako joj u oi naviru s uze. Nikada nije ni pomislila na to sunce dok je ivela na Solariji; ono je predst avljalo tek veni izvor svetlosti i toplote, koji se pojavljivao i zalazio postoja nim ritmom. Kada je napu tala Solariju, posmatrala je to sunce kako nestaje iza nj e i oseala je samo zahvalnost. Nije cenila nijedno svoje seanje na to sunce. Pa ipak sada je tiho plakala. Stidela se sebe to se razne ila bez ikakvog r azloga koji bi mogla da objasni, ali to nije zaustavilo pla. Ulo ila je vei napor kada se upalilo signalno svetlo. To mora da je D. . na vratima; niko drugi se ne bi pribli io njenoj kabini. Denil ree: "Da ga pustim unutra, gospoo? ini mi se da ste emocionalno potre seni." "Da, emocionalno sam potresena, Denile, ali pusti ga. Pretpostavljam da ga to nee iznenaditi." Ipak ga je iznenadilo. Konano je u ao sa osmehom na svom bradatom licu... s osmehom koji je gotovo odmah nestao. Napravio je korak unazad i tiho rekao: "Na vratiu kasnije." "Ostanite!" ree Gladija grubo. "Nije to ni ta. Trenutna glupa reakcija." On a mrknu i ljutito pree rukom preko oiju. "Za to ste do li?" " eleo sam s vama da porazgovaram o Solariji. Ako nam poe za rukom da izvr im o mikropode avanje, spustiemo se sutra. Ako vam sada nije do razgovora..." "Jeste mi do razgovora. U stvari, imam jedno pitanje za vas. Za to su nam bila potrebna tri Skoka da stignemo ovamo? Bio je dovoljan i samo jedan. Jedan j e bio dovoljan jo u vreme kada su mene prebacivali sa Solarije na Auroru pre dvad eset dekada. Tehnika putovanja kroz prostor sigurno od onda nije nazadovala." Na D. .-ovom licu ponovo zablista osmeh. "Izbegavanje. eleo sam, recimo, d a zbunim auroranski brod... ako nas je neki od njih pratio." "Za to bi nas sledio?" "To je, gospoo, bila tek pretpostavka. Uinilo mi se da je vee bilo malo pre vi e predusretljivo. Predlo ili su da se mojoj ekspediciji na Solariju pridru i i jeda n auroranski brod." "Pa, to ne bi bilo naodmet, zar ne?" "Mo da... da sam bio potpuno ubeen da iza svega ne stoji Aurora. Sasvim otv oreno sam rekao veu da bih vi e voleo da krenem sam... ili..." on uperi prst u Glad iju "...samo sa vama. Zar vee ipak nije moglo da po alje neki brod da me prati ak i protiv moje volje... da ka emo, isto dobronamerno? Ali ja ga i dalje ne elim; oekujem da u imati dovoljno nevolja i da mi nee biti potrebno da se jo svaki as nervozno os vrem. Zato sam se pobrinuo da zametnem trag... ta znate o Solariji, gospoo?" "Zar vam nisam ve toliko puta rekla? Ni ta! Pro lo je dvadeset dekada." "Ali, gospoo, mislim na psihologiju Solarijanaca. Ona se nije mogla izmen iti za samo dvadeset dekada... Recite mi, za to su napustili svoju planetu." "Pria koju sam ula", ree mirno Gladija, "svodi se na to da je broj stanovni ka nezadr ivo opadao. Za to je oigledno odgovorna kombinacija preranog umiranja i s labog raanja." "Da li vam to zvui verovatno?" "Svakako. Broj stanovnika se oduvek sporo poveavao." Lice joj se izobliilo usled seanja. "Solarijanski obiaji ne idu na ruku oploavanju, bilo da je u pitanju

prirodno, ve tako ili ektogenetsko." "Vi nikada niste imali dece, gospoo?" "Na Solariji, ne." "A to se tie prevremenog umiranja?" "Mogu samo da nagaam. Pretpostavljam da je ono posledica oseanja neuspeha. Jasno je da Solarija nije funkcionisala kako treba, mada su Solarijanci ulagali veliki emocionalni ar elei da svom svetu podare idealno dru tvo... koje ne samo da b i bilo bolje od onog najboljeg na Zemlji, ve i takvo koje bi bilo savr enije i od b ilo koga drugog meu svetovima Svemiraca." "Hoete li vi to da ka ete da je Solarija umirala od kolektivne boljke sloml jenih srdaca svog naroda?" "Ako to elite da predstavite na jedan tako besmislen nain", ree nezadovoljn o Gladija. D. . slegnu ramenima. "Izgleda da je bilo onako kako vi ka ete. Ali da li b i oni odista oti li? Gde bi oti li? Kako bi iveli?" "Ne znam." "Ali, gospoo Gladija, dobro je poznato da su Solarijanci naviknuti na ogr omne komade zemlje, koje opslu uju hiljade robota, tako da je svaki Solarijanac go tovo potpuno izolovan. Ako su napustili Solariju, kuda su mogli da odu? Gde bi n a li dru tvo koje bi im u tom pogledu izi lo u susret? Da li su oni, u stvari, oti li na neki drugi svet Svemiraca?" "Koliko ja znam, nisu. Ali ja ba nisam neko kome bi se oni poverili." "Da nisu mo da za sebe prona li neki novi svet? Ako je to u pitanju, onda to znai da je taj svet sirov i da treba ulo iti mnogo truda u teraformiranje. Da li s u oni bili pripremljeni za tako ne to?" Gladija zatrese glavom. "Ne znam." "Mo da nisu ni oti li." "Koliko sam razumela, Solarija ne daje znake ivota." "Kakve znake?" "Prestale su sve meuplanetne komunikacije. Prestalo je svako zraenje sa pl anete, sem onog koje potie od robotskog rada ili onog koje se jasno mo e pripisati prirodnim uzrocima." "Otkud to znate?" "To je izve taj koji se pojavio u auroranskim vestima." "Ah! Izve taj! Da neko mo da ne la e?" "emu bi slu ila jedna takva la ?" Gladija se ukruti pri pomisli na to. "Kako bi na i brodovi bili namamljeni na taj svet i uni teni." "Pa to je sme no, D. ." Glas joj postade o triji. " ta bi Svemirci dobili uni ten jem dve trgovake letelice, prethodno se poslu iv i jednom tako tananom i razraenom var kom?" "Ne to je uni tilo dve letelice Naseljivaa na jednoj planeti koja bi trebalo da je pusta. Kako to obja njavate." "Ne mogu da objasnim. Pretpostavljam da idemo na Solariju kako bismo do li do obja njenja." D. . ju je namrgoeno promatrao. "Da li biste bili u stanju da me odvedete u oblast koja je vama pripadala kada ste iveli na Solariji?" "Na moje imanje?" Ona mu zaprepa eno uzvrati pogled. "Zar ne biste voleli da ga ponovo vidite?" Gladijino srce kao da je na trenutak prestalo da kuca. "Da, elela bih, al i za to ba tamo?" "Dva broda koja su bila uni tena spustila su se na dosta udaljenim takama p lanete, pa ipak, oba su dosta brzo bila uni tena. Iako svako mesto mo e biti opasno po ivot, ini mi se da je va e mo da manje od ostalih." "Za to?" "Zato to nam tamo roboti mogu pomoi. Vi biste ih prepoznali, zar ne? Pretp ostavljam da traju vi e od dvadeset dekada. Bar je to bio sluaj sa Denilom i iskarom . A oni koji su bili tamo dok ste jo iveli na svom imanju sigurno vas se jo seaju, z ar ne? Odnosili bi se prema vama kao prema svojoj gospodarici i svoju uslu nost pr ema vama pretpostavili bi onoj koju duguju prosenim ljudskim biima."

Gladija ree: "Na mom imanju bilo je deset hiljada robota. Viala sam otpril ike tridesetak. Veinu ostalih nikad nisam srela, a verovatno ni oni mene. Poljopr ivredni roboti nisu ba usavr eni, znate, kao ni oni koji rade u umama i rudnicima. K uni roboti bi me se jo mogli seati... ako nisu prodati ili preme teni od mog odlaska. Zatim, de avaju se i nesreni sluajevi, pa neki roboti ne traju dvadeset dekada... P ored toga, bilo ta da mislite o robotskom seanju, ljudsko seanje je sklono gre kama i mo e se desiti da se ja nijednog ne setim." "Pa i da je tako", ree D. , "mo ete li me uputiti ka va em imanju?" "Mislite, da vam ka em geografsku irinu i du inu? Ne." "Imam karte Solarije. Mo e li vam to pomoi?" "Mo da pribli no. Nalazi se u ju nom centralnom delu severnog kontinenta Helio na." "A kada se jednom naemo tamo negde, da li e vam orijentiri biti od pomoi da se bolje snaete... ako preletimo preko povr ine Solarije?" "Mislite na morske obale i reke?" "Da." "Mislim da hoe?" "Dobro! A u meuvremenu poku ajte da se setite imena i izgleda bar nekih va ih robota. To bi moglo da bude pitanje ivota ili smrti." 18. D. . Bejli je bio sasvim drugaija osoba u prisutnosti oficira. Nigde ni tr aga od irokog osmeha niti ravnodu nosti prema opasnosti. Sedeo je nagnut nad karte sa izrazom lica koji je odavao krajnju koncentraciju. On ree: "Ako ena ne gre i, dosta tano smo odredili granice imanja... i ako pr eemo na letenje, trebalo bi uskoro sasvim pouzdano da ga odredimo." "Uzaludno tro enje energije, kapetane", promrmlja Jamin Oser, drugokomandu jui. Bio je visok kao i D. . i dobro zarastao u bradu. Brada mu je bila crvenkasto smea kao i obrve koje su pravile luk iznad svetloplavih oiju. Izgledao je prilino s tar, ali sticao se utisak da je to posledica iskustva, a ne godina. " ta ja tu mogu", ree D. . "Da imamo antigravitaciju koju nam tehnolozi stal no obeavaju da emo dobiti jo s ove strane venosti, bilo li drugaije." On se ponovo zagleda u kartu i ree: "Ona ka e da bi trebalo da se nalazi du ove reke oko ezdeset kilometara uzvodno od mesta gde se uliva u ovu veu. Ako ne gr e i." "I dalje sumnjate", ree andrus Nadirhaba, ije su oznake ukazivale na to da je bio navigator i da je njegov zadatak bio da brod spusti na odreeno mesto... il i bar na ono mesto na koje mu se uka e. Njegova tamna ko a i uredni brkovi doprinosi li su privlanoj snazi njegovog lica. "Ona se prisea tih stvari posle vremenskog jaza od dvadeset dekada", ree D . . "Kakvih bi se pojedinosti ti seao o nekom prizoru koji nisi video makar samo t ri dekade? Ona nije robot. Mo da je zaboravila." "Pa za to smo je onda poveli?" promrmlja Oser. "Kao i onog drugog, odnosno robota? On uznemiruje posadu, a i ja ga ba ne volim." D. . podi e pogled, nabrav i obrve. Zatim ree tihim glasom: "Na ovom brodu nij e va no da li se vama ili posadi ne to dopada ili ne, gospodine. Ja sam odgovoran i ja donosim odluke. Verovatno emo za est asova po to se spustimo svi biti mrtvi sem u sluaju da nas ta ena ne spasi." Nadirhaba hladno ree: "Ako treba da umremo, umreemo. Ne bismo bili trgovci , da ne znamo kako je iznenadna smrt druga strana velikog profita. A u ovoj misi ji svi smo dobrovoljci. Pa ipak, nije naodmet znati odakle nas smrt vreba, kapet ane. Ako ste to dokonali, mora li to ostati tajna?" "Ne, ne mora. Trebalo bi da su Solarijanci oti li, ali pretpostavimo da ih je nekoliko stotina ostalo, pritajiv i se kako bi motrili na radnju, da tako ka em. " " ta oni mogu protiv jednog naoru anog broda, kapetane? Poseduju li neko taj no oru je?" "Ne ba tako tajno", ree D. . "Solarija je preplavljena robotima. To je u pr vom redu razlog to su se brodovi Naseljivaa spustili na taj svet. Svaki preostali Solarijanac mo da ima na raspolaganju milion robota. Jednu ogromnu armiju."

Eban Kalaja bio je zadu en za vezu. Do tada nije progovorio ni rei, svestan svog statusa mlaeg lana posade, to je jo vi e isticala injenica da on jedini od etvori e prisutnih oficira nije imao ni bradu ni brkove. Sada je primetio: "Roboti", ree on, "ne mogu da povrede ljudsko bie." "Tako nam je reeno", ree hladno D. , "ali ta mi znamo o robotima? Znamo samo to da su dva broda uni tena i da je oko stotinu ljudskih bia... sve samih dobrih N aseljivaa... pobijeno na dve strane sveta pretrpanog robotima. Ko je to mogao uini ti? Mi ne znamo koju vrstu nareenja jedan Solarijanac mo e izdati robotima ili kakv im trikom se mo e zaobii takozvani prvi zakon robotike. "Stoga mi", nastavi on, "i sami moramo malo da zaobilazimo. Najvi e to mo emo da zakljuimo na osnovu izvje taja koje smo primili sa druga dva broda pre no to su bili uni teni, jeste to da su se cele posade bile iskrcale. Konano, to je bio praza n svet, pa su hteli da protegnu noge, udahnu sve vazduh i razgledaju robote koje su do li da pokupe. Brodovi su im ostali neza tieni, a oni sami nespremni kada je do lo do napada. "To se ovog puta nee dogoditi. Ja izlazim, ali vi ostali ostajete na brod u ili u njegovoj blizini." U Nadirhabinim oima ogledalo se neslaganje. "Za to vi, kapetane? Ako vam je potreban neko ko e izigravati mamac, mnogo lak e se mo emo odrei bilo kog drugog nego vas." "Drago mi je to tako mislite, navigatore", ree D. , "ali ja neu biti sam. Sa mnom e poi Svemirka i njeni pratioci. Ona je bitna. Mo da e prepoznati nekog robota; u svakom sluaju, neki bi mogli da je se sete. Nadam se da nju roboti nee napasti, iako im je mo da nareeno da nam to prirede." "Mislite da e se setiti stare gospodarice i pasti na kolena", ree suvo Nad irhaba. "Ako ti se tako dopada. Zbog toga sam je poveo i zbog toga emo se spustit i na njeno imanje. A ja moram biti s njom, jer je ja jedini poznajem... bar done kle... i moram se pobrinuti da ne napravi neku glupost. Kada jednom saznamo ta se to pred nama ispreilo i ako ostanemo ivi po to nju iskoristimo kao tit mo emo sami nas taviti. Ona nam vi e nee biti potrebna." Oser ree: "A ta emo onda s njom? Izbaciti je u svemir?" D. . zagrme: "Vratiemo je na Auroru!" Oser ree: "Moram vam rei, kapetane, da e posada smatrati da je to uzaludno i nepotrebno putovanje. Najbolje e biti da je ostavimo na ovom prokletom svetu. O na i inae odatle potie." "Da", ree D. . "To bi bila prava stvar, zar ne, kada bi posada meni izdava la nareenja." "Ubeen sam da do toga nee doi", ree Oser, "ali posada ima svoje mi ljenje, a n ezadovoljna posada mo e putovanje uiniti opasnim." POSADA 19. Gladija je stajala na tlu Solarije. Udisala je miris vegetacije... to ni su bili ba mirisi istovetni onima na Aurori. ... i odjednom je premostila provali ju od dvadeset dekada. Znala je da ni ta ne mo e tako verno povratiti uspomene kao mirisi. To nisu bili u stanju ni prizori, ni zvuci. Upravo ju je taj slabi, jednostavni miris vratio u detinjsvo... kada je slobodno trala unaokolo dok je desetak robota pomno motrilo na nju... Ponekad bi osetila silno uzbuenje po to bi ugledala drugu decu, a tada bi zastala, boja ljivo bi se zagledali, pribli iv i se jedno drugome za pola koraka, ispru iv i ake radi dodira, d a bi potom jedan od robota rekao: "Gospoice Gladija, dosta", i oni bi je odveli.. . dok je ona preko ramena gledala drugo dete, koje je bilo okru eno svojim robotim a, pratiocima na du nosti. Seala se dana kada joj je reeno da e ubudue druga ljudska bia viati samo preko holovizije. Reeno joj je, zapravo, da e moi promatrati.. ne videti. Roboti su izgo vorili re "videti" kao da je to neka re koju ne smeju izustiti, te je stoga moraju

aptati. Njih je mogla da vidi, ali oni nisu bili ljudska bia. U poetku to i nije bilo tako lo e. Slike sa kojima je mogla da razgovara bi le su trodimenzione, slobodno su se kretale. Mogle su da govore, tre, prevru se pr eko glave ako ele... ali nije mogla da ih oseti. A zatim su joj rekli da se, u st vari, mo e viati sa nekim koga je esto promatrala i ko joj se dopadao. Bio je to jed an odrastao mu karac, dosta stariji od nje, iako je izgledao prilino mlad, kao to je to uostalom bio sluaj sa svim na Solariji. Bie joj dozvoljeno da nastavi da se via s njim... ako to bude elela... uvek kada to bude potrebno. elela je. Seala se svega to se zbilo onog prvog dana... i to podrbno. Jezik joj se svezao kao i njemu. Kru ili su jedno oko drugog, pla ei se da se dodirnu... A li to je bilo venanje. Razume se da je bilo. A onda su se ponovo sreli... nisu se promatrali, v e videli, jer u pitanju je bio brak. Konano bi trebalo da se dodirnu. To se od nji h i oekivalo. To je bio najuzbudljiviji dan njenog ivota... dok je trajao. Gladija besno prekinu nit svojih misli. emu nastavljati? Ona je tako topl a i eljna; on tako hladan i povuen. Nastavio je da bude hladan. Kada je dolazio da je vidi, u unapred odreenim razmacima, zbog obreda posle koga je mogla (ali nije morala) da zatrudni, na njemu se jasno videlo da osea gnu anje, tako da je ona usk oro poela da udi da on zaboravi da doe. Ali on je bio ovek koji je ravnosno ispunjav ao svoje du nosti, te nikad nije zaboravio. A zatim je nastupilo vreme, godine neprekidne nesree, po to ga je prona la mr tvog, razbijene lobanje, a ona je bila jedina osumnjiana. Spasao ju je Elija Bejl i, te su je odveli sa Solarije i poslali na Auroru. Sada se vratila i udisala miris Solarije. Ni ta joj drugo nije bilo poznato. Kua koja se videla u daljini nije nimalo liila na onu koje se seala, mada joj je seanje bilo nejasno. Za dvadeset dekada bi la je preoblikovana, poru ena, ponovo sagraena. Nije ak bila u stanju da oseti bilo kaku prisnost ni sa samim tlom. Uhvatila je sebe kako pru a aku unazad u elji da dodirne brod Naseljivaa koji ju je doneo na ovaj svet to je mirisao na dom, ali koji to nije bio ni po emu dru gom... samo da bi dodirnula ne to to joj je, za promenu, bilo blisko. Denil, koji je stajao u senci broda pored nje, ree: "Vidite li robote, go spoo Gladija?" Jedna grupa nalazila se na udaljenosti od stotinu jardi, meu drveem jednog vonjaka; ukoeno ih je posmatrala i nepokretno stajala, presijavajui se na suncu sv ojom sivkastom, dobro uglaanom, metalnom politurom i Gladija se priseti da je to odlika svih solarijanskih robota. Ona ree: "Vidim ih, Denile." "Da li su vam poznati, gospoo?" "Nimalo. Izgleda da su to novi modeli. Ne mogu da ih se setim, a sigurna sam da ni oni ne mogu mene da se sete. Ako je D. . oekivao da e iz moje pretpostav ljene bliskosti sa robotima na mom imanju ispasti ne to to pru a nadu, morae da se raz oara." iskar ree: "ini mi se da oni ni ta ne preduzimaju, gospoo." Gladija odvrati: "To je razumljivo. Mi smo upali ovamo i oni su do li da n as promatraju kako bi mogli o nama da podnesu izve taj, u skladu sa verovatno post ojeim nareenjima. Meutim, sada nemaju kome da podnesu izve taj, te mogu samo da u ti in i osmatraju. Pretpostavljam da vi e od toga nee preduzeti bez daljih nareenja, ali n ee prestati ni da nas promatraju." Denil ree: "Mo da bi bilo dobro da se povuemo u na u kabinu na brodu, gospoo Gl adija. Mislim da kapetan nadgleda postavljanje odbrambenog sistema i da jo nije s preman da krene u istra ivanje. ini mi se da nee blagonaklono gledati na va e napu tanje kabine bez njegove izriite dozvole." Gladija bahato odvrati: "Neu odugovlaiti sa svojim stupanjem na tle vlasti tog sveta samo da bih njemu ugodila." "Shvatam, ali lanovi posade u blizini obavljaju poslove i verujem da su n eki od njih primetili da ste ovde." "I pribli avaju se", dodade iskar. "Ako elite da izbegnete infekciju..." "Obezbedila sam se," ree Gladija "epovima za nos i rukavicama."

Gladija nija shvatala prirodu struktura koje su podizali na ravnom tlu o ko broda. Veina lanova posade, zadubljena u gradnju, nije videla Gladiju i njena d va pratioca koji su stajali u senci. (Na ovom delu Solarije bilo je toplo doba, koje je te ilo da postane jo toplije... a u drugim prilikama, hladnije... od Aurore , po to je dan na Solariji trajao skoro est asova du e od dana na Aurori.) Pribli avalo im se pet lanova posade, a jedan od njih, najvi i i najkrupniji, pokaza u pravcu Gladije. Ostala etvorica podigo e pogled, zasta e na trenutak poput kakvih znati eljnika, ali tada, na znak koji im je uputio onaj prvi, poe e ponovo da se pribli avaju, lagano menjajui ugao kao da su se uputili pravo prema auroranskoj trojki. Gladija ih je utke promatrala, prezrivo izviv i obrve. Denil i iskar su ravn odu no ekali. iskar tihim glasom ree Denilu: "Ne znam gde je kapetan. Ne mogu da ga izdv ojim iz gomile lanova posade u ijem sredi tu bi morao da se nalazi." "Da se povuemo?" ree glasno Denil. "To bi bilo poni avajue", ree Gladija. "Ovo je moj svet." Nije se ni pomerila, pa je pet lanova posade nastavilo sasvim lagano da s e pribli ava. Pre toga su radili, obavljali te ak fiziki posao (poput robota, pomisli pre zrivo Gladija) i bili su oznojeni. Gladija postade svesna mirisa koji su irili ok o sebe. To je pre moglo da je nagna da se udalji od bilo kakvih pretnji, ali ona je i dalje ostala nepomina. Bila je sigurna da su epovi za nos ubla ili efekat tog mirisa. Onaj krupni lan posade primakao se vi e od ostalih. Ko a mu je bila preplanul a. Gole ruke blistale su od vlage na sna nim mi iima. Mogao je imati oko trideset god ina (ukoliko je Gladija bila u stanju da proceni starost ovih kratkovenih bia); da je bio okupan i pristojno obuen, izgledao bi sasvim pristojno. On ree: "Znai, vi ste ta gospoa Svemirka sa Aurore, koju smo primili na na b rod?" Govorio je prilino lagano, oigledno nastojei da njegov galaktiki jezik zvui ari stokratski. Razume se da u tome nije uspeo i da je govorio poput bilo kog Naselj ivaa... ak nedoteranije i od D. .-a. Gladija uzvrati, istakav i odmah svoja teritorijalna prava: "Ja sam sa Sol arije, Naseljivau", te zbunjena zastade. Toliko je vremena provela razmi ljajui o So lariji da se dvadeset dekada izgubilo kao da ih nikad nije ni bilo i ona je prog ovorila sa jakim solarijanskim naglaskom. Bilo je tu i ono razvueno "a" u rei Sola rija kao i grubo "r", dok je "j" u asno podsealo na "jo". Ona ponovi, ti im, manje zapovednikim glasom, u kom se jasno oitovao naglasa k sa auroranskog univerziteta... koji je predstavljao standard za galaktiki jezik na svim svetovima Svemiraca: "Ja sam sa Solarije, Naseljivau." Naseljiva se nasmeja i okrenu ka ostalima. "Ona pria tra-la-la, ali red je da poku a. Je l' tako, drugari?" I ostali se nasmija e, a jedan povie: "Nateraj je da jo malo pria, Nisse. Mo da bismo svi mogli da nauimo da govorimo kao ptiice Svemiraca." I on polo i jednu aku n a bok to je otmenije mogao, dok je drugu dr ao mlitavo opru enu. Jo se sme ei, Nis ree: "Zave ite, svi odreda." Istog asa nastupi ti ina. On se ponovo okrenu prema Gladiji: "Ja sam Berto Nis, iper prve klase. A kako se ti zove , mala eno?" Gladija se nije usudila da ponovo progovori. Nis ree: "Uitiv sam, mala eno. Izra avam se kao gospodin. Poput Svemiraca. Zn am da si dovoljno stara da mi bude prababa. Koliko ti je godina, mala eno?" "etiri stotine", uzviknu jedan od lanova posade iza Nisa, "ali ne izgleda kao da ima toliko!" "Ne izgleda kao da ima ni sto", ree drugi. "Izgleda sasvim dobro za malo sporta", ree trei, "a ini mi se da se ve dugo neim takvim nije bavila. Pitaj je da li bi elela malo, Nisse. Budi uitiv i pitaj je mo emo li na smenu." Gladija je ljutito pocrvenela, a Denil ree: " iperu prve klase, Nise, va i sa drugovi vreaju gospou Gladiju. Da li biste se udaljili?" Nis se okrenu i zagleda se u Denila koga je, sve to sada, potpuno ignori

sao. Osmeh nestade sa njegovog lica i on ree: "Slu aj, ti. Ova mala ena je zabranjen o voe. Tako je kapetan rekao. Neemo joj dosaivati. elimo samo malo da popriamo. Ona s tvar tamo je robot. S njim se neemo gnjaviti i on ne mo e da nas povredi. Znam za t ri zakona robotike. Nareujemo mu da ostane podalje od nas, vidi . Ali ti si Svemira c i kapetan nam nije izdao nikakva nareenja u vezi sa tobom. Stoga se ti" ...on u pre prstom... "ne me aj u ovo ili e biti sav u modricama, pa onda slobodno plai." Denil ni ta ne odgovori. Nis klimnu. "Dobro. Dopada mi se kada sretnem nekog ko je dovoljno mudar da ne zapoinje on to ne mo e da zavr i." On se okrenu prema Gladiji: "E pa, mala eno, ostaviemo te na miru jer kape tan ne eli da te gnjavimo. Ako je iko od prisutnih mu karaca napravio neku neumesnu primedbu, to je sasvim shvatljivo. Hajde da se rukujemo i postanemo prijatelji. .. Svemirac, Naseljiva, u emu je razlika?" On ispru i ruku prema Gladiji, koja u asnuta ustuknu. Denilova aka polete tak o brzo da ju je gotovo nemogue bilo pratiti i epa Nisov zglavak: " iperu prve klase, Nise" ree on mirno, "ne poku avajte da dodirnete damu." Nis spusti pogled na svoju aku i na prste koji su mu vrsto obavijali zglav ak. Zatim tiho i pretei zare a: "Dok izbrojim do tri da si me pustio." Denil oslobodi stisak, pa ree: "Moram uiniti kako nala ete jer ne elim da vas povredim, ali moram za tititi gospou... a ako ona ne eli da je iko dodirne, u ta sam siguran, mo da u biti primoran da vam nanesem bol. Molim vas, budite uvereni da u p reduzeti sve to je u mojoj moi da on bude to je mogue manji." Jedan od posade veselo zavika: "Poka i mu, Nise. On je brbljavac." Nis ree: "Slu aj, Svemire, dva puta sam ti rekao da ostane po strani, a ti si me ve jednom dotakao. Sada ti ka em po trei i poslednji put. Napravi li bilo kakav p okret, ka e li bilo ta, razneu te. Ova ena e se samo prijateljski s nama rukovati. A on da emo svi otii. U redu?" Gladija ree tiho, zaprepa enim glasom: "Neu da me dodirne. Uini ono to je neoph odno." Denil prozbori: "Gospodine, uz sve du no uva avanje, ali gospoa ne eli da je i ko dodirne. Moram vas zamoliti... sve vas... da se udaljite." Nis se nasme i i svojom masivnom rukom napravi pokret kao da je naumio da skloni Denila u stranu... i to nimalo ne no. Denil zamahnu levom rukom ponovo uhvati Nisov zglavak. "Molim vas, idite , gospodine", ree Denil. Nisovi zubi su i dalje bili vidljivi, ali vi e se nije osmehivao. On divlj e podi e ruku. Denilova aka kojom ga je stezao krenu malo navi e, uspori, a zatim se zaustavi. Na licu mu se nije oitavao nikakav napor. Zatim mu aka krenu nani e, vukui za sobom Nisovu ruku, a onda, jednim brzim pokretom, on savi Nisovu ruku iza Nas eljivaevih irokih lea i tamo je zadr a. Nis, koji se neoekivano na ao leima okrenut prema Denilu, ispru i iznad glave drugu ruku, u potrazi za Denilovim vratom. Odmah je bio uhvaen i za drugi zglob k oji mu je potom bio povuen nani e, dalje nego to je normalno mogao da ga spusti, te Nis stade da guna, oigledno trpei bol. Ostala etiri lana posade, koji su sve to posmatrali eljno oekujui ishod, osta e sada na svojim mestima, nepokretni, tihi, otvorenih usta. Zurei u njih, Nis proguna: "Pomozite mi!" Denil ree: "Nee vam pomoi, gospodine, jer e ih kapetan jo te e kazniti ako i ta oku aju. Sada vas moram zamoliti da mi date svoju re da vi e neete gnjaviti gospou Glad iju i da ete se u miru udaljiti, svi odreda. U protivnom u, iperu prve klase, uz ve liko aljenje, morati da vam i a im ruku." im je to izgovorio, on pojaa stisak na oba zglavka tako da je Nis stao da ispu ta prigu ene krike. "Izvinjavam se, gospodine", ree Denil, "ali takva su moja izriita nareenja. Imam li va u re?" Nis uputi jedan udarac nogom unazad, iznenadno i estoko, ali znatno pre n o to je njegova te ka izma uspela da se spusti na eljeno mesto, Denil se izvi u stran u i izbaci ga iz ravnote e. On sna no tresnu licem o zemlju. "Hoete li mi dati re, gospodine?" ree Denil, pa ljivo povlaei oba zglavka tako

da su se ruke ratobornog lana posade lagano podizale na leima. Nis zajauka i ree, napola nesuvislo: "Popu tam. Hajde." Denil ga smesta pusti i odstupi za jedan korak. Sporo i bolno, Nis se pr evrnu, lagano pomerajui ruke i okreui zglobove sa bolnom grimasom na licu. A zatim, po to je desnu ruku primakao futroli za pi tolj koji je nosio, on n espretno posegnu ka oru ju na boku. Denilovo stopalo se spusti na njegovu aku i prikova je za tlo. "Ne inite t o, gospodine, ili u biti primoran da vam slomim jednu ili vi e ko ica u aci." On se sag nu i izvadi Nisov blaster iz futrole. "A sada ustanite." "Gospodine Nise", ume a se jedan drugi glas. "Uinite kako vam je reeno i ust anite." D. . Bejli je stajao po strani, nakostre ene brade, lagano zarumenjenog lic a, ali glas mu je i dalje bio opasno miran. "Vas etvorca", ree on, "predajte mi svoje runo oru je, jedan po jedan. Hajde. Malo br e. Jedan... dva... tri... etri. A sada ostanite tamo gde jeste u stavu mir no. Gospodine" ...to se odnosilo na Denila... dodajte mi runo oru je koje je kod va s. Hvala. Pet. A sada, gospodine Nise, mirno." Blastere je odlo io na tle pored se be. Nis se ukrutio u stavu mirnu, zakrvavljenih oiju, iskrivljenog lica, oigle dno trpei bol. "Da li bi neko bio ljubazan", ree D. , "da mi ka e ta se ovde dogaa?" "Kapetane", ree urno Denil, "Gospodin Nis i ja smo se malo sporekali. Nikom nije naneta teta." "Gospodina Nisa, meutim, izgleda da ne to boli", ree D. . "Ubrzo e prestati, kapetane", ree Denil. "Tako, znai. Pa dobro, vratiemo se na to kasnije. Gospoo..." on se na peti okrete kako bi se obratio Gladiji, "ne seam se da sam vam dozvolio da izaete iz br oda. Smesta ete se vratiti u svoju kabinu u pratnji svoja dva pratioca. Ovde sam ja kapetan i ovo nije Aurora. Uinite kako vam je nalo eno!" Denil pomirljivo uhvati Gladiju za lakat. Ona isturi bradu, ali se okret e i pope metalnim stepenicama u brod, sa Denilom pored sebe, i iskarom koji ih je sledio. Zatim se D. . okrene lanovima posade. "Vas petorica", ree on, i dalje sasvi m mirnim glasom, "poite sa mnom. Ovo emo ra istiti do kraja ili emo s vama ra istiti do raja." Potom dade znak podreenom oficiru da pokupi runo oru je i odnese ga.

20. D. . je strogo zurio u ovu petoricu. Nalazio se u svojoj kabini, koja je jedina u celom brodu bila pristojne veliine i u kojoj se jedino nazirao zametak r asko i. On ree, pokazujui na svakoga ponaosob: "Uradiemo ovako. Ti, ispriae mi ta se t o dogodilo, re po re, kretnju po kretnju. Kada zavr i , ti e mi navesti sve to je bilo p gre no ili izostavljeno. Zatim red dolazi na tebe, pa na tebe, a onda u se pozabavi ti tobom, Nise. Slutim da ste svi uradili ne to to nije bilo u skladu sa nareenjima, da ste se svi pona ali neobino glupo, ime ste svi zaslu ili da budete na odgovarajui n ain poni eni, a Nis naroito. Ako iz va e prie zakljuim da niste uinili ni ta lo e i da n bili poni eni, znau da la ete, a Svemirka e mi sigurno rei ta se dogodilo... Nameravam d a poverujem u svaku njenu re. To e va polo aj pogor ati mnogo vi e od bilo ega to ste ve sada uinili. A sada", zare a on, "krei!" Prvi lan posade po urio je da na brzinu i zbrda-zdola ispria ta se dogodilo, za njim je to isto uinio i drugi, pomalo ga ispravljajui, pomalo pro irujui, a za ovi m je usledio trei, pa etvrti. D. . je slu ao, kamenog lica, njihovo pripovedanje, a z atim je dao znak Bertu Nisu da se izdvoji u stranu. Ostaloj etvorici ree: " ta ste vi preduzeli dok je Svemirac gnjeio Nisovo lic e u pra ini? Posmatrali ste? Pla ili ste se da se pokrenete? Sva etvorica? Protiv jed nog oveka?" Jedan od njih prekinu sve jau ti inu kako bi rekao: "Sve se, kapetane, tako brzo odigralo. Upravo smo se spremali da se ume amo, ali sve je ve bilo gotovo." "A ta ste se to spremali da uradite u sluaju da ste jednog lepog dana uspe li da se pokrenete?"

"Pa, nameravali smo da odvojimo Svemirca-stranca od na eg druga." "Mislite da biste uspeli u tome?" Ovog puta niko se nije odva io da prekine ti inu. D. . se nagnu ka njima. "Evo kako stvari stoje. Nije bilo potrebe da uzne miravate strance, te e stoga svaki od vas ostati bez jednonedeljne plate. A sada, da jo ne to rasistimo. Ako bilo kome ka ete ta se dogodilo, bilo u pijanstvu, ili dok ste trezni... svaki od vas e biti degradiran u obinog pomonika. Bez obzira na to ko progovori, sva etvorica ete biti degradirani, te stoga motrite jedan na drugoga. A sada se vratite svojim zadu enjima i ako me jo jednom naljutite tokom ovog putova nja, ako makar i tucnete kada to nije po propisu, nai ete se u zatvoru." Ova etvorica se udalji e, snu deni, pokunjeni, stisnutih usana. Nis, na ijem l icu su poele da se pojavljuju modrice, ostao je u kabini ne znajui ta da radi sa ru kama. D. . ga je pretei mirno promatrao, dok je Nis zurio as ulevo, as udesno, pa u svoja stopala, posvuda unaokolo sem u lice svog kapetana. Tek kada su Nisove oi sluajno uhvatile kapetanov pogled, D. . ree: "Pa, ba lepo izgleda posle susreta sa j ednim Svemiracem-slabiem upola manjim od tebe. Kada se naredni put koji od njih p ojavi, najbolje e biti da se sakrije ." "Da, kapetane", ree jadno Nis. "Jesi li ti mene, Nise, uo ili ne kada sam u svom izve taju, pre no to smo n apustili Auroru, rekao da se Svemirka i njeni pratioci ni po koju cenu ne smiju uznemiravati, kao i da im se ne smete obraati?" "Kapetane, eleo sam samo uitivo da proaskam. Bili smo znati eljni i eleli smo izbliza da ih pogledamo. Nismo mislili ni ta lo e." "Niste mislili ni ta lo e? Pitao si je koliko je stara? Da li se to tebe tic alo?" "Puka znati elja. eleo sam da znam." "Jedan od vas je predlo io seks." "Nisam ja, kapetane." "Neko drugi? Da li si se izvinio u njegovo ime?" "Jednoj Svemirki?" Nisov glas je zvuao u asnuto. "Svakako. Prenebregavali ste moja nareenja." "Nisam mislio ni ta lo e", ponovi Nis nepopustljivo. "Nisi eleo da uini ni ta na ao ni mu karcu?" "Samo sam mu se suprotstavio, kapetane." "Znam da jesi. Za to?" "Zato to mi je nareivao." "A ti to nisi mogao da otrpi ?" "Da li biste vi, kapetane?" "U redu. Nisi mogao da otrpi . I zbog toga si pao. Pravo na nos. Kako se t o dogodilo?" "U stvari, ne znam, kapetane. Bio je brz. Poput ubrzane kamere. A stisak mu je elini." D. . ree: "I jeste. A ta si ti, idiote, oekivao? On i jeste od elika." "Kapetane?" "Nise, zar je mogue da ne zna priu o Eliji Bejliju?" "Nisam vam ja neki obrazovan ovek, kapetane. Bar ne kada je u pitanju ist orija." On slegnu ramenima, ali im je to uradio, tr e se i stade tobo e da se e e po ram enu, zakljuiv i da ba to nije trebalo da uini. "Da li si ikada uo za R. Denila Olivava?" Nis nabra obrve. "On je bio prijatelj Elije Bejlija." "Da, bio je. Znai, ipak ne to zna . Da li zna ta oznaava ono "R" u imenu R. Deni l Olivav?" "Odnosi se na 'robota', zar ne? On je bio njegov prijatelj-robot. Na zem lji je u to doba bilo robota." "Bilo je, Nise, i jo ih ima. Ali Denil nije bio samo robot. On je bio rob ot Svemiraca koji je liio na Svemirca. Razmisli o tome, Nise. Pogodi ko je, u stv ari, bio Svemirac s kojim si zapodenuo kavgu." Nis ra iri oi, a lice mu postade tamnocrveno. "Hoete da ka ete da je taj Svemi rac bio ro..."

"To je bio R. Denil Olivav." "Ali, kapetane, to je bilo pre dve stotine godina." "Da, a ova Svemirka bila je lina prijateljica mog pretka Elije. ivi ve dve stotine trideset tri godine, u sluaju da te to jo zanima. Pa zar ne misli da je jed an robot u stanju bar isto toliko da po ivi? Poku ao si da se bori sa robotom, ti bes lovesna budalo." "Za to mi nije rekao?" upita Nis krajnje ogoreno. "A za to bi? Da li si ga pitao? Shvati, Nise. uo si ta sam rekao ostalima o tome da ne elim da bilo kome priaju o ovom dogaaju. To va i i za tebe, ali jo izriitije . Oni su samo lanovi posade, ali ja sam motrio na tebe, jer si voa posade. Motrio sam na tebe. Ako eli da bude zadu en za posadu, mora sem mi ia imati ne to i u glavi. Od da e ti biti te e, jer e morati da mi doka e da ima i ne to u glavi, u ta sumnjam." "Kapetane, ja..." "uti. Slu aj. Ako se ova pria prouje, ostala etvorica e postati pomoni utovariv , ali ti nee biti ni ta. Nikada vi e nee stupiti ni na jedan brod. Nijedan brod te nee p imiti, obeavam ti. Niti kao lana posade niti kao putnika. Zapitaj se kako e zaraivati na Bejlisvetu... i ta e tamo moi da radi ? To e te zadesteti u sluaju da bude priao me, ili ako se na bilo koji nain zakai sa Svemirkom, ili ak i ako je bude gledao du e o d pola sekunde pri svakom susretu, a to se odnosi i na njena dva robota. Pobrinue se, takoe, da je ni ostali lanovi posade ni na koji nain ne uvrede. Ti si mi odgovo ran. I nee primiti dvonedeljnu platu." "Ali, kapetane", ree Nis slabim glasom, "ostalima..." "Od ostalih manje oekujem, Nise, pa sam ih stoga manje kaznio. Gubi se od avde."

21. D. . se lenjo igrao fotokockom koja je uvek stajala na njegovom stolu. Sv aki put kada bi je okrenuo, postala bi crna, a kada bi je postavio da stoji na n ovoj stranici ona bi se razbistrila. Po to bi se razbistrila, mogla bi se videti t rodinenziona glava neke ene. Meu posadom se aputalo da se na svakoj od est strana nalazi lik druge ene. ap utanje nije bilo bez osnova. Jamin Oser je potpuno nezainteresovano promatrao bleskovite pojave i nes tajanje slika. Sada kada je brod bio obezbeen... ili obezbeen u onoj meri u kojoj je to bilo mogue protiv svakog napada oekivane vrste... do lo je vreme da se razmi lja o sledeem koraku. D. . se, meutim, toj stvari pribli avao izokola... ili joj se, mo da, uop te nij e pribli avao. On ree: "Razume se da je ena bila kriva." Oser slegnu ramenima i pree akom preko brade, kao kao da uverava samoga se be da se to ne odnosi na njega. Za razliku od D. .-a, Oser je imao rasko no pokrive nu gornju usnu. D. . ree: "Oigledno je zbog injenice to se na la na planeti na kojoj se rodila potpuno zaboravila na diskreciju. Napustila je brod, iako sam je zamolio da to n e ini". "Mogli ste joj narediti da to ne ini." "Nisam siguran da bi to pomoglo. Ona je jedna iskvarena aristokratkinja, navikla da sve bude po njenom i da izdaje nareenja svojim robotima. Pored toga, nameravam da je iskoristim i elim da sarauje, a ne da se duri. I opet ponavljam... bila je pretkova prijateljica." "A jo je iva", ree Oser, klimajui glavom. "Od toga se oveku je i ko a. Jedna sta a, stara ena." "Znam, ali izgleda prilino mlada. Jo je privlana. Uobra ena. Nije elela da se povue kada se posada pribli ila, nije elela da se rukuje ni sa kim od njih. Ma dobro , gotovo je." "Ipak, kapetane, da li je dobro to ste Nisu rekli da se namerio na jednog robota?" "Morao sam! Morao sam, Osere. Da je nastavio da misli kako ga je prebio i ponizio jedan Svemirac upola manji od njega i to pred etiri druga, mogli bismo da ga otpi emo. To bi ga potpuno slomilo. Isto tako ne elim da se bilo ta dogodi to b i podstaklo glasine da su Svemirci... ti humanoidni Svemirci... superljudi. Zato

sam morao tako uporno da zahtevam od njih da nikom ne govore o tome. Nis od sad a na sve njih mora paziti... a ako se pria ipak prouje, takoe e se prouti i da je Sve mirac robot... Ali ini mi se da je cela stvar imala i svoju dobru stranu." "Koju, kapetane?" upita Oser. "Navela me je da razmi ljam o robotima. Koliko znamo o njima? Koliko ti zn a ?" Oser slegnu ramenima. "O toj stvari ba ne razmi ljam mnogo, kapetane." "Kao ni ostali. Bar ne Naseljivai. Poznato nam je da Svemirci poseduju ro bote, da zavise od njih, da nikuda ne idu bez njih, da bez njih ni ta ne mogu da u rade, da su njihovi paraziti i da smo mi uvereni kako nestaju zbog njih. Poznato nam je da je robota nekada bilo i na Zemlji, jer su joj ih Svemirci nametnuli, te da oni postepeno nestaju sa Zemlje, da se u gradovima uop te vi e ne mogu nai, ve s amo na selu. Poznato nam je da ih svetovi Naseljivaa nemaju i da ih nikada nigde nee imati... ni u gradovima ni na selima. Tako se Naseljivai nikada nisu sreli s n jima na vlastitim svetovima, a gotovo nikada ni na Zemlji." (Svaki put kada bi i zgovorio "Zemlja", glas bi mu se udno izvio, tako da je ovek gotovo mogao uti velik o slovo, ili rei "dom" i "majka" pro aputane negde u pozadini.) " ta jo znamo?" Oser ree: "Tu su i tri zakona robotike." "Tano", D. . odgurnu fotokocku u stranu i nagnu se napred. "Naroito je va an prvi: 'Robot ne sme povrediti ljudsko bie ili, uzdr avanjem od delanja, dopustiti d a ljudsko bie bude povreeno.' Je li? Pa, ne raunaj ba s tim. To ni ta ne znai. Svi se o seamo potpuno bezbedni kada su u pitanju roboti zbog tog zakona i to je u redu ak o mu mo emo verovati, ali nije ako je to poverenje la no. R. Denil je povredio Nisa i to robota uop te nije zabrinulo, kao da se i nije radilo o prvom zakonu." "Branio je..." "Tano. ta ako doe u situaciju da mora odluiti koga da povredi? ta ako se tu r adilo o tome da li da povredi Nisa ili da dozvoli da bude povreena njegova vlasni ca Svemirka? Prirodno, ona dolazi na prvo mesto." "To ima smisla." "Svakako da ima. A mi se nalazimo na planeti robota, gde ih ima nekoliko stotina miliona. Kakva su njihova nareenja? Kako li oni re avaju sukob izmeu razliit ih naina nano enja povreda? Otkud mo emo biti sigurni da nas nijedan od njih nee dodir nuti? Ne to je na ovoj planeti uni tilo dva broda." Oser zbunjeno ree: "Taj R. Denil je neobian robot, vi e lii na oveka od nas. M o da ne bi trebalo da sudimo prema njemu. Onaj drugi robot, kako se zove..." " iskar. Lako se pamti. Moje ime je Denil iskar." "Ja o vama mislim kao o kapetanu, kapetane. U svakom sluaju taj R. iskar s amo stoji i ni ta ne radi. On lii na robota, a i tako se pona a. Tamo napolju, na Sol ariji, ima mnogo robota koji nas upravo sada posmatraju, ali ni ta ne preduzimaju. Samo posmatraju." "A ta ako ima nekih posebnih robota koji mogu da nas povrede?" "Mislim da smo se za njih pripremili." "Sada jesmo. To je dobra strana incidenta izmeu Denila i Nisa. Mislili sm o da mo emo upasti u nevolju jedino ako ovde ima jo Solarijanaca. Izgleda, meutim, d a ih nema. Mora da su oti li. Mo e se desiti da roboti... ili bar neki naroito projek tovani roboti... mogu biti opasni. A ako gospoa Gladija mo e da mobili e svoje ovda nje robote... to je nekada bilo njeno imanje... i nagna ih da brane i nju i nas, mo d a emo biti u stanju da neutrali emo sve to su ostavili za sobom." "Mo e li ona to?" upita Oser. "Videemo", odvrati D. . 22. "Hvala ti, Denile", ree Gladija. "Dobro si uinio." Meutim, lice kao da joj je bilo skvreno. Usne tanke i beskrvne, obrazi bledi. A zatim ti im glasom dodade: "Da bar nisam po la." iskar ree: "Beskorisna elja, gospoo Gladija. Prijatelj Denil i ja ostaemo izv an kabine kako bi smo se pobrinuli da vas vi e ne uznemiravaju." Hodnik je bio prazan, a takav je i ostao, pa su Denil i iskar uspeli da p orazgovaraju putem zvunih talasa ija jaina nije prelazila ljudski prag ujnosti, razm eniv i misli na njihov kratak i sa et nain.

iskar ree: "Gospoa Gladija je donela nerazboritu odluku kada je odbila da s e povue. To je jasno." "Pretpostavljam, prijatelju iskare", ree Denil, "da nije bilo mogue naterat i je da promeni tu odluku." "Bila je suvi e vrsta, prijatelju Denile, i doneta suvi e na brzinu. Isto to se odnosi na nameru Nisa, Naseljivaa. I njegova znati elja vezana za gospou Gladiju, kao i njegov prezir i mr nja prema tebi bili su suvi e sna ni da bi pro ao bez ozbiljni h mentalnih povreda. S ostalom etvoricom nije bilo problema. Bilo je sasvim lako zadr ati ih po strani. Sledili su se, razume se, od zaprepa enja kada su te videli ka ko sreuje Nisa, te sam morao to samo malo da pojaam." "Prava srea, prijatelju iskare. Da su se ta etvorica pridru ila gospodinu Nis u, morao bih se suoiti sa te kim izborom, da li da primoram gospoicu Gladiju da se n a poni avajui nain povue ili da propisno ozledim jedno dvojicu Naseljivaa kako bih zap la io ostale. Mislim da bih morao da izaberem ono prvo, ali i to bi bilo krajnje n eugodno." "Jesi li dobro, prijatelju Denile?" "Sasvim dobro. Gospodina Nisa sam tek neznatno povredio." "Fiziki gledano, prijatelju Denile, to jeste bila neznatna povreda. Meutim , psihiki je do iveo veliko poni enje to je za njega bilo mnogo gore od fizikog bola. P o to sam bio u stanju da to osetim, mislim da mi ne bi tako lako bilo da uinim ono t o si ti uinio. Pa ipak, prijatelju Denile..." "Da, prijatelju iskare?" "Zabrinut sam za budunost. Na Aurori sam, tokom svih dekada svog postojan ja, bio u stanju da radim polako, da ekam da mi se uka e prilika kako bih ne no dodir nuo neki um, a da ne prouzrokujem tetu; da pojaavam ono to ve postoji, ili da oslabl jujem ono to je ve oslabilo, te da ne no guram u pravcu postojeeg impulsa. Sada, meuti m, nastupa vreme krize u kome e se duhovi uspaliti, odluke donositi na brzinu, a dogaaji promicati mimo nas. Ako elim da uinim i ta dobro, morau takoe brzo da delam, a tri zakona robotike me u tome spreavaju. Potrebno je vreme da se odmere tananosti pri poreenju fizikih i mentalnih povreda. Da sam se, u trenutku kada se Naseljiva pribli avao, na ao sam sa gospoom Gladijom, ne vidim ta bih mogao preduzeti, a da to n e smatram za nano enje ozbiljnih povreda gospoi Gladiji, jednom ili vi e Naseljivaa, s ebi... ili mo da svima koji su bili ume ani." Denil ree: " ta da se radi, prijatelju iskare?" "Po to je nemogue izmeniti tri zakona, prijatelju Denile, jo jednom moramo z akljuiti da ne mo emo ni ta preduzeti ve samo ekati da doe do sloma." NADZORNICA

23. Bilo je jutro na Solariji, jutro na imanju - njenom imanju. Tamo u dalji ni nalazila se nastamba koja je mogla biti njena. Dvadeset dekada je na neki vol e ban nain nestalo i Aurora joj je izgledala kao neki davna nji san koji se nikada ni je obistinio. Okrenula se ka D. .-u, koji je stezao opasa oko svog tankog spolja njeg ogrt aa, opasa sa koga su visila dva runa oru ja. Na levom bedru mu se nalazo neuronski bi, a na desnom - ne to krae i glomaznije, za ta je pretpostavljala da je blaster. "Idemo li do kue?" upita ona. "Oigledno", odvrati D. . odsutno. Proveravao je svako runo oru je ponaosob, j edno je ak prineo uhu da oslu ne slabo zujanje koje je oznaavalo da je oru je ispravno . "Samo nas etvoro?" Ona se automatski okrenu prema ostalima; D. , Denil... A zatim se obrati Denilu: "Gde je iskar, Denile?" Denil odgovori: "Uinilo mu se, gospoo Gladija, da bi bilo mudro kada bi on krenuo kao prethodnica. Po to je robot, nee biti upadljiv meu drugim robotima... i moi e da nas upozori ako naie na ne to neobino. U svakom sluaju, bolje je li iti se njeg nego vas ili kapetana."

"Dobro staro robotsko razmi ljanje", ree mrano D. azimo."

. "Sasvim dobro. Hajde, pol

"Samo nas troje?" upita Gladija pomalo plano. "Da budem iskrena, nedostaj e mi iskarova robotska sposobnost da prihvati vlastitu pro lost." D. . ree: "Svi smo mi potro ni, gospoo Gladija. Dva broda uni tena, lanovi obe p osade, bez izuzetka, pobijeni. Ovde brojnost ne predstavlja garanciju sigurnosti ." "Od va ih rei se ba ne oseam bolje, D. ." "Poku au onda na drugi nain. Prethodni brodovi nisu bili pripremljeni. Na bro d jeste. Ja sam takoe pripremljen." On se pljasnu po bedrima. "A sa vama je robot koji se pokazao kao uspe an za titnik. tavi e, na e najbolje oru je ste vi sami. Znate kak o robotima da naredite da ine ono to elite da ine, a to se mo e pokazati od ivotne va no ti. Vi ste jedina meu nama koja to mo e, a prethodni brodovi nisu imali nikog slinog vama. Poimo, onda..." Oni krenu e napred. Posle izvesnog vremena, Gladija ree: "Ne idemo prema kui ." "Ne, jo ne. Prvo idemo prema jednoj grupi robota. Nadam se da ih vidite." "Da, vidim ih, ali oni ni ta ne rade." "Ne, ne rade. Kada smo se spustili bilo je prisutno mnogo vi e robota. Vein a je oti la, ali ovi su ostali. Za to?" "Ako ih pitamo, kazae nam." "Vi ete ih pitati, gospoo Gladija." "Odgovorie i vama, D. , kao i meni. Oboje smo ljudska bia." D. . nakratko zastade, a sa njim i drugo dvoje. On se okrenu prema Gladij i i sme ei se ree: "Draga gospoo Gladija, zar smo vi i ja u podjednakoj meri ljudska bia? Jedna Svemirka i jedan Naseljiva? ta vam je?" "Mi smo u podjednakoj meri ljudska bia za jednog robota", ree ona razdra lji vo. "I molim vas, nemojte se poigravati tim stvarima. Ja sa va im pretkom nisam ig rala igru Svemiraca i Zemljanina." D. .-ovog osmeha nestade. "To je tano. Izvinjavam se, gospoo. Poku au da obuzd am svoj cinizam jer, konano, na ovom svetu mi smo saveznici." Trenutak kasnije, on ree: "Gospoo, ja, u stvari, elim da otkrijem kakva su nareenja izdata robotima... ako su im bilo kakva uop te izdata; da li ovde ima robo ta koji bi, sluajno, mogli da vas znaju; da li uop te ima ljudi na ovom imanju ili na celom svetu; ili bilo ta drugo to vam padne na pamet da pitate. Ne bi trebalo d a su opasni; oni su roboti, a vi ljudsko bie; ne mogu vas povrediti. Nema zbora d a je", dodade on, setiv i se, "va Denil prilino grubo postupao sa Nisom, ali to je b ilo pod okolnostima koje ovde ne pristaju. I Denil mo e poi sa vama." Denil uitivo ree: "Ja bih u svakom sluaju pratio gospou Gladiju, kapetane. T o je moja uloga." "Kao i iskarova, mislim", ree D. , "pa je on ipak odlutao." "Svrsishodno, kapetane; razgovarali smo o tome i slo ili se da je to neoph odno, ako elimo da za titimo gospou Gladiju." "Dobro. Vas dvoje krenite napred. Pokrivau vas oboje." On izvue oru je koje mu je visilo na desnom boku. "Ako poviem 'Lezi', istog asa se opru ite. Ovo oru je ne bira metu." "Molim vas, D. , upotrebite ga samo u krajnjoj nu di", ree Gladija. "Te ko da e vam se uop te i pru iti prilika za to kada su u pitanju roboti. Hajdemo, Denile!" I oni krenu e, urno i odva no, prema grupi od desetak robota koji su stajali tano ispred niza kratkih bunova dok se jutarnje sunce u odsevima tu i tamo odbijal o od njihovih uglaanih spolja nosti. 24. Roboti se nisu ni povukli niti su krenuli napred. Mirno su ostali na svo jim mestima. Gladija ih prebroja. Videla ih je jedanaest. Mo da ih je bilo jo koje nije videla. Bili su oblikovani solarijanski. Krajnje ispolirani. Krajnje glatki. Ni traga od iluzije odee i napravljeni bez mnogo realizma. Gotovo su liili na matemat ike apstrakcije o ljudskom telu, bez ikakve meusobne slinosti. Oseala je da oni nipo to nisu bili okretni ili slo eni kao Auroranski roboti,

ve da su jednostavno bili projektovani za odreene zadatke. Zastala je na otprilike etiri metra od niza robota, a Denil je (osetila j e) zastao istovremeno kada i ona i ostao da stoji na manje od metar udaljenosti od nje. Bio je dovoljno blizu da se u sluaju potrebe istog asa ume a, ali dovoljno d aleko da jasno stavi do znanja kako je ona glavni govornik u njihovom dru tvu. Bil a je sigurna da roboti ispred nje gledaju Denila kao na ljudsko bie, ali je takoe znala da je Denil i te kako svestan da je robot, te se suvi e ne oslanja na pogre no mi ljenje drugih robota. Gladija ree: "Koji e od vas razgovarati sa mnom?" Nastupila je kratka ti ina, kao da se odr ava neko savetovanje bez izgovoren ih rei. Zatim jedan robot istupi: "Ja u, gospoo, s vama razgovarati." "Ima li ime?" "Ne, gospoo. Samo seriski broj." "Koliko si dugo u radnom stanju?" "U radnom sam stanju dvadeset devet godina, gospoo." "Da li je iko iz ove grupe du e u radnom stanju?" "Ne, gospoo. Zato ja, pre nego iko drugi, razgovaram s vama." "Koliko je robota zaposleno na ovom imanju?" "Ne raspola em tim brojem, gospoo." "Otprilike." "Mo da deset hiljada, gospoo." "Da li je ijedan od njih u radnom stanju du e od dvadeset dekada?" "Mo da se mo e nai neki meu poljoprivrednim robotima, gospoo." "A meu kunim robotima?" "Oni nisu dugo u radnom stanju, gospoo. Gospodari vi e vole nove modele rob ota." Gladija klimnu, okrenu se Denilu i ree: "To ima smisla. Tako je bilo i u moje vreme." Ponovo se okrenula prema robotu. "Kome pripada ovo imanje?" "To je imanje Zoberlona, gospoo." "Koliko ve pripada porodici Zoberlon?" "Du e nego to sam ja u radnom stanju, gospoo. Ne znam tano koliko, ali to se obave tenje mo e pribaviti." "Da li si ikad uo za porodicu Dalmar?" "Ne, gospoo." Gladija se okrenu prema Denilu i ree prilino skru eno. "Poku avam da usmeravam robota, malo po malo, kao to je to nekada inio Elija, ali mislim da ne znam kako to pravilno da izvedem." "Naprotiv, gospoo Gladija", ree Denil znaajno, "ini mi se da ste mnogo posti gli. Malo je verovatno da bilo koji robot na ovom imanju, sem mo da nekolicine pol joprivrednih, ima pohranjeno seanje na vas. Da li ste u svoje vreme sreli bilo ko g poljoprivrednog robota?" Gladija odmahnu glavom. "Nikada! Ne seam se da sam bilo kog videla makar i u daljini." "Onda je jasno da za vas ne znaju na ovom imanju." "Tano. A jadni D. . nas je uzalud poveo. Ako je oekivao da u mu u bilo emu bi ti od pomoi, prevario se." "Uvek je korisno znati istinu, gospoo. U ovom sluaju je biti nepoznat manj e korisno od biti poznat, ali ne znati da li je neko poznat ili ne, bilo bi jo be skorisnije. Mo da biste mogli da izmamite neka druga obave tenja?" "Pa, da vidimo..." Nekoliko trenutaka je bila zadubljena u misli, a zati m lagano ree: "udno. Kada se obraam ovim robotima, govorim sa solarijanskim naglask om. Ali tako ne govorim sa tobom." Denil odvrati: "Ni ta neobino, gospoo Gladija. Roboti govore tim naglaskom, jer su solarijanski. To vas vraa u dane va e mladosti i vi automatski govorite onak o kao to ste onda govorili. Meutim, postajete opet ona stara kada se okrenete prem a meni, jer sam ja deo va e sada njosti." Na Gladijinom licu pojavi se jedva primetni osmeh i ona ree: "Ti, Denile, sve vi e razmi lja kao ljudsko bie."

Ponovo se okrenula ka robotima, potpuna svesna mirnoe koja ih je okru ivala . Nebo je bilo gotovo potpuno plavo, izuzev tananog niza oblaka na zapadnom obzo rju ( to je znailo da se po podne mo e naoblaiti). ulo se u tanje li a na laganom vetru, nje insekata, usamljeni zov ptice. Nigde ni traga nekom ljudskom biu. Mora da je okolo bilo mnogo robota, ali oni su radili u ti ini. Nije bilo rasko nih zvukova lju dskih bia na koje se navikla (bolno, u poetku) na Aurori. Ali sada, kada se ponovo na la na Solariji, zakljuila je da je mir divan. N ije sve bilo tako lo e na Solariji. Morala je to da prizna. Ona se urno obrati robotu, dok joj se u glasu osealo da eli da izvr i izvesta n pritisak na njega. "Gde su ti gospodari?" Meutim, nije imalo svrhe po urivati jednog robotao, poku avati da se on uzbun i, ili da se uhvati nespreman. On uzvrati bez ikakvog znaka uznemirenosti. "Oti li su, gospoo." "Kuda su oti li?" "Ne znam, gospoo. Nije mi reeno." "Ko od vas to zna?" Nastupila je potpuna ti ina. Gladija ree: "Ima li na imanju ijedan robot koji bi to mogao da zna?" Robot odvrati: "Ne znam ni za jednog, gospoo." "Da li su gospodari poveli robote sa sobom?" "Da, gospoo." "Vas, ipak, nisu poveli. Za to su vas ostavili?" "Da obavljamo svoj posao, gospoo." "Ali vi samo stojite i ni ta ne radite. Kakav je to posao?" "uvamo imanje od onih spolja, gospoo." "Kao to smo mi?" "Da, gospoo." "Ali mi smo ovde, a vi ni ta ne preduzimate. Za to?" "Posmatramo, gospoo. Daljnja nareenja nam nisu izdata." "Da li ste podneli izve taj o svojim zapa anjima?" "Da, gospoo." "Kome?" "Nadzorniku, gospoo." "Gde je nadzornik?" "U zdanju, gospoo." "Ah." Gladija se okrenu i ustro krenu nazad prema D. .-u. Denil ju je sledio. "Pa?" upita D. . Oba oru ja je dr ao na gotovs, ali ih je vratio u fotrole ka da su mu se oni pribli ili. Gladija odmahnu glavom. "Ni ta, nijedan robot me ne poznaje. Ubeena sam da nijedan robot ne zna kuda su Solarijanci oti li. Ali podnose izve taje nekom nadzorn iku." "Nadzorniku?" "Na Aurori i ostalim svetovima Svemiraca nadzornik na velikim imanjima g de ima mnogo robota jeste neki ovek iji je posao da organizuje i upuuje grupe robot a-radnika na polje, u rudnike i industriska postrojenja." "To znai da su neki Solarijanci ostali." Gladija zatrese glavom. "Solarija je izuzetak. Odnos izmeu broja robota i ljudi uvek je bio toliko u korist robota da nije bio obiaj da se nadgledanje rob ota poveri nekom mu karcu ili eni. Taj posao obavljao je neki drugi robot, naroito p rogramiran robot." "Znai, u tom zdanju nalazi se neki robot", klimnu D. , "koji je usavr eniji od ovih i koga bi vredelo ispitati." "Mo da, ali nisam ba ubeena da je bezbedno poku ati ui u to zdanje." D. . ree ironino: "U pitanju je samo jo jedan robot." "To zdanje je mo da minirano." "I ovo polje mo e biti minirano." Gladija ree: "Mo da bi bilo bolje da po aljemo nekog robota do zdanja da saop t i nadzorniku kako ljudi ele da s njim razgovaraju."

D. . ree: "To nee biti potrebno. To je ve neko oigledno obavio. Nadzornik se pojavljuje i nije niti robot niti 'on'. Ono to moje oi vide jeste jedno ensko ljuds ko bie." Gladija podi e pogled u zaprepa enju. Hitro im se pribli avala jedna visoka, do bro graena i krajnje privlana ena. ak se i iz daljine nije moglo posumnjati u njen p ol.

25. D. . razvue usta u irok osmeh. Izgledalo je kao da se malo isprsio i isprav io ramena, zabaciv i ih unazad. Jedna aka mu je lagano krenula prema bradi, kao da je elela da se uveri da je ova oe ljana i glatka. Gladija ga pogleda sa neodobravanjem. Zatim ree: "Ovo nije Solarijanka." "Otkud znate?" upita D. .. "Nijedna Solarijanka ne bi dozvolila da je neko drugo ljudsko bie tako ne posredno gleda. Gleda, ne promatra." "Poznata mi je razlika, gospoo. Ali vi dozvoljavate da vas ja gledam." "Preko dvadeset dekada ivela sam na Aurori. I pored toga, jo je u meni ost alo dosta solarijanskog, pa se pred drugima tako ne pojavljujem." "Ona ima mnogo toga vrednog da poka e, gospoo. Rekao bih da je vi a od mene i da je lepa poput zalaska sunca. Nadzornica se zaustavi nekih dvadeset koraka od njih. Roboti su se povuk li u stranu tako da nijedan nije ostao izmeu ene na jednoj strani i njih troje na drugoj. D. . ree: "Obiaji su se mogli izmeniti za dvadeset dekada." "Ali ne i ne to u toj meri uroeno kao to je solarijanska netrpeljivost prema ljudskom dodiru", ree o tro Gladija. "Ne za dve stotine dekada." Ponovo je skliznu la u svoj solarijanski nazalni izgovor. "Mislim da potcenjujete dru tvenu gipkost. Bilo da je ona Solarijanska ili ne, pretpostavljam da je Svemirka... te ako ima jo ovakvih Svemiraca, ja sam svi m srcem za miroljubivu koegzistenciju." Gladijin neodobravajui pogled postade jo dublji. "Da li nameravate da stoj ite i zurite u taj uzorak sledeih nekoliko sati? Ne elite li da ispitam tu enu?" D. . poe, ali se okrenu da pogleda Gladiju, jasno joj staviv i do znanja da mu dosauje. "Vi ispitujete robote, kao to ste to ve radili. Ja u ispitivati ljude." "Naroito ene, pretpostavljam." "Ne bih hteo da se hvalim, ali..." "Nisam upoznala nijednog mu karca koji se time nije hvalio." Denil se ume a: "Mislim da ena nee jo dugo ekati. Ako elite da budete u prednos ti, kapetane, sada joj priite. Ja u vas slediti kao to sam sledio gospou Gladiju." "Gotovo i da mi nije potreba za tita", ree D. . otresito. "Vi ste ljudsko bie i ja ne smem dozvoliti da vam se i ta dogodi zbog toga t o ne bih stupio u akciju." D. . urno krenu napred, a Denil za njim. Kako se Gladiji nije ostajalo sam oj i ona krenu za njima, pomalo nesigurno. Nadzornica ih je bez rei promatrala. Na sebi je imala glatku belu odoru k oja je dopirala do pola bedara i u struku bila stegnuta kai em. Izrez na grudima b io je dubok i izazovan, a kroz tanak materijal odore jasno su joj se ocrtavale b radavice. Po svoj prilici na sebi je imala jo samo cipele. Kada se D. . zaustavio, meu njima je ostalo jo svega metar rastojanja. Moga o je da vidi da joj je ko a besprekorna, jagodine kosti visoko postavljene, oi dosta razmaknute i pomalo isko ene, izraz lica vedar. "Gospoo," ree D. , trudei se da govori to vi e nalik nekom plemiu sa Aurore, "i am li ast da govorim sa nadzornikom ovog imanja?" ena ga je za trenutak slu ala, a zatim ree tako jakim solarijanskim naglasko m da je to gotovo sme no zvualo, jer je dolazilo iz njenih savr eno oblikovanih usta: "Vi niste ljudsko bie." Ona zatim tako naglo krenu u akciju da Gladija, koja je jo bila udaljena nekih deset metara, nije tano mogla da vidi ta se dogodilo. Uoila je samo nejasnu k retnju i D. .-a kako le i nepokretan na leima, dok ena stoji nad njim dr ei u svakoj ruc i po jedno njegovo oru je.

26. Gladiju je u tom jednom vrtoglavom trenutku najvi e zaprepastila injenica d a se Denil nije pomerio kako bi je ili spreio, ili joj se suprotstavio. Ali iako ju je ta pomisao pogodila, ona je ve pripadala pro losti, jer je D enil u meuvremenu zgrabio enu za levi zglavak i zavrteo ga je govorei: "Smesta baci to oru je", o trim i odlunim glasom kojim se nikad ranije nije poslu io. Bilo je nezam islivo da se on tako obraa jednom ljudskom biu. ena odvrati isto tako o tro, ali i kre tavije nego malopre: "Ti nisi ljudsko bie." Podi e desnu ruku i opali. Na trenutak je oko Denilovog tela zasvetlucao slab i sjaj i Gladija, nesposobna da ispusti bilo kakav zvuk jer je bila u oku, oseti da joj se pred oima zamagljuje. Nikada se u ivotu nije onesvestila, ali ovo je izg leda bio uvod u tako ne to. Denil se nije rastopio, niti eksplodirao. Gladija shvati da je Denil mud ro epao ruku u kojoj je dr ala blaster. U drugoj je imala neuronski bi kojim je opali la to je jae mogla... i to izbliza... na Denila. Da je on bio ljudsko bie, tako jak o nadra ivanje njegovih senzorskih nerava sigurno bi ga ubilo ili bi ga zauvek one sposobilo. Meutim, iako je izgledao tako ljudski, on je ipak bio robot i njegov e kvivalent nervnog sistema nije reagovao na bi. Sada ju je Denil epao i za drugu ruku, na silu je podi ui. On ponovi: "Baci t a oru ja ili u ti i upati ruku iz zglobova." "Ma nemoj?" ree ena. Ona zgri ruke i Denil se na trenutak nae u vazduhu. Den il zabaci noge unazad, a zatim ih pru i napred, poput klatna, koristei taku u kojoj su joj se ruke spajale kao sto er. Stopalima sna no pogodi enu i oni oboje pado e na tl e. I pre no to je uspela da pretoi misao u rei, ona shvati da ena, iako je izgl edala ljudski kao i Denil, ipak nije bila ljudsko bie. Gladiju preplavi oseanje tr enutnog besa i iz nje iznenada progovori prava Solarijanka... bes to se jedan rob ot drznuo da upotrebi silu nad jednim ljudskim biem. Dopu tala je da je na neki nain nadzornica mogla da razotkrije Denila, ali kako se usudila da udari D. .-a. Gladija se primicala trei i vri tei. Nije joj ni palo na pamet da bi trebalo da se pla i nekog robota samo zbog toga to je uspeo da obori jakog mu karca jednim ud arcem i to se ravnopravno borio sa jo jednim jaim robotom. "Kako se usuuje ?" ona zavika po solarijanski tako da joj je jak naglasak i samoj zaparao u i... ali kako je drugije mogla da se obrati jednom solarijanskom r obotu? "Kako se usuuje , devojko? Smesta prestani da pru a otpor!" Izgledalo je kao da su se enini mi ii potpuno i svi istovremeno opustili, ka o da je struja iznenada bila iskljuena. Njene divne oi zagleda e se u Gladiju, ali n e ba ljudski da bi se moglo rei kako se u njima nazire zaprepa enost. Ona ree nerazgov etnim, oklevajuim glasom: "Izvinite, gospoo." Denil se bio podigao i pomno je motrio na enu koja je jo le ala na travi. Tr udei se da ne stenje, D. . se upirao da ustane. Denil se pognu da dohvati oru je, ali mu Gladija besno dade znak da se uda lji. "Daj mi to oru je, devojko," ree ona. ena odvrati: "Da, gospoo." Gladija ga epa, izdvoji hitro blaster i pru i ga Denilu. "Uni ti je kada ti se uini da je zgodno, Denile. To je nareenje." D. .-u dodade neuronski bi i ree: "Ovo j e ovde beskorisno, sem protiv mene... i vas. Jeste li dobro?" "Ne, nisam dobro", promrmlja D. , trljajui butinu. "Hoete da ka ete da je ona robot?" "Da li bi vas bilo koja ena tako sredila?" "Nijedna koju sam sreo. Ne rekoh li da na Solariji mo da ima naroitih robot a koji su programirani da budu opasni." "Razume se", ree Gladija neljubazno, "ali ste to zaboravili im ste ugledal i ne to to je nalikovalo na va ideal divne ene." "Da, lako je naknadno biti pametan." Gladija frknu i ponovo se okrenu prema robotu: "Kako se zove , devojko?" "Zovu me Landari, gospoo." "Ustani, Landari."

Landari se podigla slino Denilu... kao da je stajala na oprugama. Iz borb e sa Denilom izgleda da je iza la potpuno nepovreena. Gladija ree: "Za to si se oglu ila o prvi zakon i napala ova ljudska bia?" Gospoo", ree odluno Landari, "ovo nisu ljudska bia." "Da li ti to tvrdi da ja nisam ljudsko bie?" "Ne, gospoo, vi jeste ljudsko bie." "E pa onda ja, kao ljudsko bie, tvrdim da su ova dva mu karca ljudska bia. uj e li me?" "Gospoo", ree Landari ne to bla e, "to nisu ljudska bia." "Oni jesu ljudska bia zato to ja to tvrdim. Zabranjujem ti da ih napada ili da im na bilo koji nain naudi ." Landari je stajala bez rei. "Razume li ta sam rekla?" to je Gladija glasnije govorila glas je zvuao sve vi e solarijski. "Gospoo", ponovi Landari, "ovo nisu ljudska bia." Denil se ne no obrati Glaiji: "Gospoo, njoj su izdata vrsta nareenja tako da ih nee biti nimalo lako ukinuti." "To emo jo videti", ree Gladija, ubrzano di ui. Landari se obazirala unaokolo. Tokom ovih nekoliko trenutaka sukoba grup a robota se primakla bli e Gladiji i njenim sadrugovima. U pozadini su se nalazila dva robota za koje je Gladija bila sigurna da malopre nisu bili u grupi i koji su izmeu sebe nosili neki veoma te ak ureaj. Landari im dade znak i oni se ne to br e pr imako e. Gladija povika: "Stanite, roboti!" Oni stado e. Landari ree: "Gospoo, ja ispunjavam svoju du nost. Sledim nareenja." Gladija primeti: "Tvoja je du nost, devojko, da ispunjava moja nareenja." Landari nastavi: "Niko mi ne mo e narediti da se ne pokorim izdatim mi upu tstvima." Gladija naredi: "Denile, raznesi je!" Gladija je tek posle svega bila u stanju da razabere ta se dogodilo. Deni l je reagovao mnogo br e nego to bi to uinilo bilo koje ljudsko bie i znao je da pred njim stoji robot te da ga tri zakona robotike ne sputavaju da protiv nje upotre bi silu. Meutim, ona je izgledala toliko ljudski da ak i pouzdano saznanje da je r obot nije u potpunosti prevagnulo nad njegovom inhibicijom. Ispunio je nareenje s porije nego to je trebalo. Landari, ija se definicija "ljudskog bia" nije poklapala sa onom koju je D enil koristio, nije inhibirala njegova pojava, te je ona br e napala. epala je blast er i njih dvoje su ponovo zapoeli borbu. D. . uhvati naopake svoj neuronski bi i gotovo trei se ume a da zada udarac. Lu pio ju je po glavi pod pravim uglom, ali to na robota nije uop te uticalo i ona ga je utnula tako da je odleteo unazad. Gladija ree: "Robote! Prestani!" Njene napregnute ruke se podigo e. Landari povie gromkim kontraaltom: "Svi mi se pridru ite! Dvojica koji su m u karci oigledno nisu ljudska bia. Uni tite ih, ali pazite da ni na koji nain ne povred ite enu." Ako je Denila moglo da inhibira ljudsko oblije, isto je va ilo, ali u dalek o veoj meri, i za jednostavne solarijanske robote, koji su se lagano primicali za stajkujui uz put. "Stanite!" zavri ta Gladija. Roboti stado e, ali to nareenje nije uticalo na Landari. Denil je vrsto dr ao blaster, ali se povjiao unazad pod silinom Landarine oi gledno vee snage. Pometena, Gladija se osvrtala oko sebe kao sa se nada da e pronai negde ne ko oru je. D. . je poku avao da uspostavi vezu preko svog radio-predajnika. Stenjui, on ree: "O teen je. Mislim da sam pao na njega." " ta da radimo?" "Moramo se vratiti na brod. Brzo." Gladija ree: " ta ekate? Trite. Ja ne mogu da ostavim Denila." Ona se okrenu

prema robotima koji su se borili i divlje povika: "Landari, prestani! Landari, p restani!" "Ne smem prestati, gospoo", odvrati Landari. "Moja uputstva su krajnje od reena." Primorala je Denila da popusti stisak i ponovo se doepala blastera. Gladija se baci pred Denila. "Ne sme povrediti ovo ljudsko bie." "Gospoo", ree Landari dr ei blaster nepomino uperen u Gladiju. "Vi stojite isp red neega to izgleda kao ljudsko bie, ali to nije. Moja uputstva glase da tako ne to trebam uni titi im ga ugledam." A zatim glasnije dodade: "Vas dvojica nosaa... ka br odu." Dva robota koja su nosila izmeu sebe glomazan ureaj ponovo krenu e. "Roboti, stanite!" povika Gladija i oni prestado e da se kreu. Roboti su po drhtavali u mestu, kao da poku avaju da krenu, ali nisu sposobni da to uine. Gladija ree: "Ne mo e uni titi mog prijatelja, oveka Denila, a da pri tome ne u ni ti i mene... a sama priznaje da sam ja ljudsko bie te mi zbog toga ne sme biti nan eto zlo." Denil ree tihim glasom: "Gospoo, ne smete sebe izlagati opasnosti da biste mene za titili." Landari ree: "Nema svrhe to to inite, gospoo. Lako vas mogu ukloniti sa mest a na kome sada stojite, a zatim uni titi neljudsko bie iza vas. Ali po to bih vas mog la povrediti, uz svo du no po tovanje, umoljavam vas da se svojevoljno sklonite." "Morate, gospoo", ree Denil. "Ne, Denile. Ostajem ovde. Dok me bude sklanjala, ti be i!" "Ne mogu trati br e od zraka blastera... a ako poku am da trim, ona e radije pu cati i kroz vas nego da uop te ne puca. Njena uputstva su verovatno u toj meri odr eena. ao mi je, gospoo, to ete zbog ovoga biti nesreni." I Denil podi e Gladiju koja se opirala, te je sa lakoom odbaci u stranu. Landarin prst stade da pritiska kontakt, ali ne uspe da tu radnju izvede do kraja. Ona ostade nepokretna. Gladija se sa mukom pridi e u sedei polo aj, a onda ustade. D. , koji je ostao na svom mestu tokom poslednjih nekoliko trenutaka, oprezno prie Landari. Denil s asvim mirno ispru i ruku i uze blaster iz njenih prstiju koji se nisu opirali. "Mislim", ree Denil, "da je ovaj robot trajno dezaktiviran." On je ne no gurnu i ona se preturi, pav i tako da su joj udovi, trup i glava uglavnom zadr ali polo aje u kojima su se nalazili dok je stajala. Ruka joj je jo bi la povijena, aka je dr ala nevidljivi blaster, a prsti su pritiskali nevidljivi kon takt. S jedne strane travnatog polja, na kome se odigrala ova drama, kroz drvee se pribli avao iskar na ijem se robotskom licu nije nazirala znati elja, ali ona se i pak mogla osetiti u njegovim reima. " ta se dogodilo dok me nije bilo?" upita on. 27. Povratak do broda bio je prilino turoban. Sada kada je minula mahnitost p rouzrokovana strahom i akcijom, Gladija se oseala nekako prazno. D. . je prilino bo lno hramao, tako da su sporo napredovali; dodu e delimino zbog hramanja, a delimino zbog dva solarijanska robota koja su te ko nosila svoj glomazni instrument. D. . se preko ramena osvrnu na njih. "Sada, po to je ta nadzornica ispala i z igre, oni izvr avaju i moja nareenja." Gladija procedi kroz zube: "Za to niste pobegli i doveli pomo? Za to ste osta li bespomono da promatrate?" "Pa", ree D. , poku avajui da zvui bezbri no to mu ne bi bilo te ko da se bolje o, "po to ste odbili da napustite Denila, oklevao sam da na sebe preuzmem ulogu ku kavice." "Ba ste ludi! Bila sam bezbedna. Mene ne bi povredila." Denil ree: "U neprilici sam to moram da vam protivureim, ali smatram da bi ona to uinila da je njena hitnja da me uni ti postala vea." Gladija se obrecnu na njega: "A ti si mi ba pametno postupio kada si me o dgurnuo. Da li si eleo da te uni ti?"

"Vi e nego da gledam kako vama nanosi zlo, gospoo. Po to nisam uspeo da zaust avim tog robota zbog inhibicije koju je u meni izazvao njen ljudski izgled, to z nai da i onako nisam od neke velike koristi." "ak i da je tako ", ree Gladija, "ona bi oklevala da puca u mene, po to sam ljudsko bie, i to bi trajalo dovoljno dugo da se ponovo doepa blastera." "Nisam mogao va ivot da stavljam na kocku, gospoo, kladei se na ne to to je u t olikoj meri nesigurno kao to je njeno oklevanje", ree Denil. "A vi", ree Gladija ne dajui do znanja da je uop te ula Denila i ponovo se ok renuv i ka D. .-u: "Kao prvo, niste smeli da ponesete blaster." D. . odvrati, mr tei se: "Gospoo, sla em se da smo svi bili blizu smrti. Roboti ma to nije va no, a ja sam se na neki nain navikao na opasnost. Meutim, za vas je ov o neprijatna novina i kao posledica toga pona ali ste se detinjasto. Opra tam vam... donekle. Ali, molim vas, saslu ajte me. Nisam mogao znati da e mi blaster tako ola ko biti oduzet. Da nisam poneo oru je, nadzornica me je mogla ubiti golim rukama i sto onako brzo i uspe no kao to je to mogla uiniti i pomou razaraa. Takoe nije imalo sm isla be ati, da vam odgovorim i na va u maloprea nju primedbu. Nisam mogao pobei snopu. Nastavite ako morate na nekom da se iskalite, ali ja ne nameravam dalje da se s vama raspravljam." Gladija je pogledom pre la sa D. .-a na Denila i nazad, a potom ree: "Pretpo stavljam da sam malo nerazlo na. Pa dobro, manimo se cele stvari." Stigo e do broda. im ih je ugledala, posada pokulja napolje. Gladija primet i da su bili naoru ani. D. . pozva drugokomandujueg. "Osere, pretpostavljam da vidi onaj predmet ko ji nose dvojica robota?" "Da, gospodine." "Neka ga odnesu na brod. Neka ga smeste u stra arsku sobu i neka tamo osta ne. Stra arsku sobu treba zatim zakljuati i ostaviti pod kljuem." On se na trenutak okrenu, a zatim se ponovo vrati u prea nji polo aj. "I, Osere, im se ovo obavi, pripre miemo se da ponovo uzletimo." Oser ree: "Kapetane, da zadr imo i robote?" "Ne. Suvi e su jednostavne konstrukcije da bi mnogo vredeli, a njihovo odv oenje pod sada njim okolnostima prouzrokovalo bi ne eljene posledice. Ureaj koji nose mnogo je vredniji od njih samih." iskar se postarao da se ureaj polako i krajnje pa ljivo unese u brod. "Kapet ane", ree on, "nagaam da je ovo veoma opasna stvar." "I meni se tako ini", ree D. . "Pretpostavljam da bi brod bio uni ten ubrzo p osle nas." "Ta stvar?" ree Gladija. " ta je to?" "Nisam siguran, ali verujem da je to nuklearni pojaiva. Na Bejlisvetu sam video eksperimentalne modele, a ovaj izgleda kao krupnija verzija." " ta je to nuklearni pojaiva?" "Kao to samo ime govori, gospoo Gladija, to je ureaj koji pojaava nuklearnu fuziju." "Kako mu to uspeva?" D. . slegnu ramenima. "Ja nisam fiziar gospoo. U pitanju je protok 'W' estic a. One posti u slabo meudejstvo. To je sve to znam." "Kako se to izvodi?" upita Gladija. "Pa, pretpostavimo da brod ima zalihu energije, kao to je to sada sluaj, n a primer. Postoji mali broj protona, to potiu iz na e zalihe vodoninog goriva, koji s u krajnje zagrejani i fuzioni u se kako bi se dobila energija. Dodatni vodonik se neprestano zagreva kako bi se stvorili slobodni protoni, koji se, kada su dovolj no zagrejani, takoe fuzioni u da bi odr ali priliv energije. Ako protok 'W' estica iz nuklearnog pojaivaa pogodi protone koji se fuzioni u, ovi se onda mnogo br e fuzioni u i stvaraju vi e toplote. Ta toplota stvara protone i mnogo ih br e tera da se fuzioni u nego to je to uobiajeno, tako da se njihovom fuzijom dobija jo toplote, koja pojaav a taj opaki ciklus. U deliu sekunde, fuzioni e se dovoljno goriva da se obrazuje je dna siu na termonuklearna bomba koja je u stanju da ispari ceo brod i sve to se na n jemu nalazi."

Gladija je izgledala zastra ena. "Za to se sve ne zapali? Za to cela planeta n e odleti u vazduh?" "Mislim, gospoo, da nema opasnosti od toga. Protoni moraju biti veoma zag rejani i u stanju fuzije. Hladni protoni nisu u stanju da se fuzioni u. ak i kada j edan ovakav ureaj do krajnjih granica pojaa njihovu te nju ka tome, to jo nije dovolj no da doe do fuzije. Bar je to ono to sam uspeo da razaberem na jednom predavanju koje sam posetio. I koliko je meni poznato, to se odnosi samo na vodonik. ak i u sluaju kada imamo veoma zagrejane protone, proizvedena toplota ne raste u nedogle d. Temperatura opada sa udaljeno u do koje sti e snop pojaivaa, tako da se mo e pojaati s mo ograniena koliina fuzije. Dovoljno, razume se, da se uni ti jedan brod, ali ne po stoji, na primer, nain da se dignu u vazduh okeani koji su bogati vodonikom, ak i kada bi deo nekog okeana bio krajnje zagrejan... a pogotovo ne ako je hladan." "Ali ako se ma ina sluajno ukljui u skladi tu..." "Mislim da se ne mo e ukljuiti." D. . otvori aku u kojoj je poivala jedna kock a od uglaanog metala ija je stranica iznosila dva centimetra. "Na osnovu onoga to z nam o tim stvarima, rekao bih da je ovo aktivator i da nuklearni pojaiva ne mo e ni ta bez njega." "Jeste li sigurni?" "Ne potpuno, ali moraemo da oprobamo sreu, jer ja tu stvar moram otpremiti na Bejlisvet. Hajdemo sada u brod." Gladija i njena dva robota krenu e uz rampu ka brodu. D. . je i ao za njima, obrajui se kratko pojedinim oficirima. On se zatim obrati i Gladiji, prvi put pokazav i da je zabrinut: "Bie nam p otrebno nekoliko asova da ukrcamo svu na u opremu i spremimo se za poletanje, a sva ki trenutak pojaava opasnost." "Opasnost?" "Ne mislite valjda da je ta u asna ena-robot bila jedina te vrste na Solari ji? Ili da je onaj nuklearni pojaiva koji smo zarobili jedini te vrste? Pretpostav ljam da e im biti potrebno izvesno vreme da na ovo mesto dopreme druge humanoidne robote i nove nuklearne pojaivae... mo da ak dosta vremena... ali moramo im ga pru iti to je manje mogue. A u meuvremenu, gospoo, poimo u va u kabinu kako bismo obavili neke neophodne poslove." "O kakvim je to neophodnim poslovima re, kapetane?" "Pa", ree D. , pokazav i im da krenu napred, "po to se moglo desiti da postane m rtva izdaje, mislim da u sprovesti neslu benu istragu." 28. D. . poe, po to je prethodno seo, pri emu je glasno jauknuo: "U ovom asu, u st vari, elim topao tu , trljanje pe kirom, dobar obrok i mogunost da odspavam, ali sve e to morati da prieka dok ne napustimo ovu planetu. I vi ete, gospoo, na to morati da priekate. Meutim, neke stvari ne mogu da ekaju... Moje pitanje glasi: gde si ti, is kare, bio dok smo se mi ostali nalazili u znatnoj opasnosti?" iskar odgovori: "Kapetane, mislio sam da vam ne preti nikakva opasnost ak o su se na planeti zadr ali samo roboti. Pored toga, sa vama je ostao Denil." Denil dodade: "Kapetane, slo io sam se da iskar poe u izvianje, a ja da ostan em sa gospoom Gladijom i vama." "Vas dvojica ste se saglasili, zar ne?" ree D. . "Da li ste pitali za mi lje nje jo nekoga?" "Ne, kapetane", odvrati iskar. "Ako si bio ubeen da su roboti bezopasni, iskare, kako si obja njavao injenic u da su dva broda bila uni tena?" "Izgledalo mi je, kapetane, logino da na planeti mora jo biti ljudskih bia, ali da se ona trude da ih niko ne vidi. eleo sam da saznam gde se nalaze i ta rad e. Tragao sam za njima, pokrivajui teren to sam br e mogao. Ispitivao sam robote na koje sam nai ao." "Da li si prona ao neko ljudsko bie?" "Ne, kapetane." "Da li si ispitao kuu iz koje se pojavila nadzornica?" "Ne, kapetane, ali bio sam siguran da u njoj nema ljudskih bia. I jo sam u been u to."

"U njoj je bila nadzornica." "Tako je, kapetane, ali nadzornica je bila robot." "I to opasan robot." "Na moju alost, kapetane, nisam to shvatio." "Tebi je ao, zar ne?" "To je izraz koji sam izabrao da opi em uinak izvr en na moja pozitronska kol a. To je kapetane gruba analogija sa terminom koji koriste ljudska bia." "Kako to da nisi shvatio da robot mo e biti opasan?" "Zbog tri zakona robotike..." Gladija se ume a: "Prestanite s tim, kapetane. iskar zna samo ono za ta je p rogramiran. Nijedan robot nije opasan po ljudska bia, sem u sluaju da doe do krvave svae meu ljudskim biima i robot mora poku ati da je sprei. U takvoj nekoj svai Denil i iskar bi bez sumnje branili nas, nanev i ostalima to je mogue manje povreda." "Tako, znai?" D. . polo i dva prsta na brid nosa i pritisnu. "Denil nas i je ste branio. Borili smo se protiv robota, ne protiv ljudskog bia, tako da on nije bio u nedoumici koga da brani i u kojoj meri to treba da ini. Ipak je iskazao zap anjujue malo uspeha, kada se ima u vidu da ga tri zakona ne spreavaju da nanosi po vrede robotima. iskar je ostao po strani i vratio se upravao u trenutku kada je s ve bilo gotovo. Da li je mogue da postoji naklonost meu robotima? Da li je mogue da roboti, kada brane ljudska bia od robota, na neki nain oseaju ono to iskar naziva ' al jenjem' zbog onoga to moraju da ine, te mo da zbog toga bivaju neuspe ni... ili se nap rosto udaljavaju..." "Ne!" prasnu sna no Gladija. "Ne?" ponovi D. . upitno. "Ja ne tvrdim da sam ekspert za robote. A vi, g ospoo Gladija?" "Nisam ja nikakav robotiar", ree Gladija, "ali sam sa robotima ivela celog i vota. To na ta vi ciljate je sme no. Denil je bio spreman da da ivot za mene, a i isk ar bi uinio to isto." "Da li bi to uinio bilo koji robot?" "Razume se." "Pa ipak je ta nadzornica, ta Landari, bila spremna da me napadne i uni ti . Dopustimo da je na neki tajanstven nain otkrila da je Denil, uprkos svom izgled u, isto tako robot kao i ona... uprkos izgledu... i da je ni ta nije spreavalo kada je trebalo da ga povredi. Ali za to je napala mene kada sam ja neosporno ljudsko bie? Kada ste vi bili u pitanju, malo je oklevala, priznav i da ste ljudsko bie, ali ne i kada je bila re o meni. Kako bi jedan robot mogao da pravi razliku meu nama dvoma? Mo da ona i nije bila stvarno robot?" "Bila je robot", ree Gladija. "Razume se da je bila. Ali... tano je i to d a ne znam za to se onako pona ala. Nikad ranije nisam ula za ne to slino. Mogu samo nagaa ti da su Solarijanci, po to su nauili kako da prave humanoidne robote, ove projekto vali bez za tite tri zakona, mada bih mogla da se zakunem da bi Solarijanci posled nji od svih Svemiraca uinili tako ne to. Solarijanaca je sasvim malo u odnosu na nj ihove robote, tako da oni u potpunosti zavise od od njih... u daleko veoj meri ne go ostali Svemirci... i iz tog razloga oni ih se i vi e pla e. U sve solarijanske ro bote ugraivana je pokornost i ak ne to gluposti. Tri zakona su na solariji bila jaa n ego drugde, a ne slabija. Pa ipak, ne mogu ni na koji drugi nain da objasnim Land arinino pona anje do da pretpostavim kako je prvi zakon bio..." Denil ree: "Izvinite me, gospoo Gladija, to vam upadam u re. Molim vas za do zvolu da poku am da objasnim nadzorniino pona anje." D. . ree ironino: "Sve se svodi na to. Samo robot mo e objasniti robota." "Gospodine", nastavi Denil, "ako ne odgonetnemo nadzorniino pona anje, neemo biti u stanju da u budunosti preduzimamo delotvorne mere protiv solarijanske opa snosti. Verujem da sam odgonetnuo njeno pona anje." "Nastavi", ree D. . "Nadzornica", poe Denil, "nije u prvom trenutku ni ta preduzela protiv nas. Stajala je i promatrala nas izvesno vreme, oigledno neodluna ta da uini. Kada ste j oj se vi, kapetane, pribli ili i kada ste joj se obratili, ona je izjavila da nist e ljudsko bie i istog asa vas je napala. Kada sam se ja ume ao i povikao da je ona r obot, ona je izjavila da ni ja nisam ljudsko bie i smesta me napala. Meutim, kada se pribli ila gospoa Gladija viui na nju, nadzornica je u njoj prepoznala ljudsko bie

i dozvolila da joj gospoa Gladija izvesno vreme izdaje nareenja." "Tako je, svega toga se seam, Denile. Ali ta to znai?" "ini mi se kapetane, da je mogue iz osnova promeniti pona anje jednog robota , a da se ne dirne u tri zakona, ako se, na primer izmeni definicija ljudskog bia kojom robot raspola e. Konano, ljudsko bie je samo ono to je navedeno u definiciji." "Tako, dakle? ta ti pograzumeva pod ljudskim biem?" Denil nije obraao pa nju na prizvuk sarkazma. On ree: "Konstruisan sam sa ug raenim pomnim opisom pojave i pona anja ljudskih bia, kapetane. Za mene je sve to odg ovara tom opisu ljudsko bie. Tako kod mene imate pojavu i pona anje, dok je nadzorn ica imala opis pojave, ali ne i pona anja. "Za nadzornicu je, ipak, s druge strane, kljuna karakteristika ljudskog b ia bio govor, kapetane. Solarijanski naglasak je krajnje osoben i za nadzornicu j e ne to to je izgledalo kao ljudsko bie bilo definisano kao ljudsko samo u sluaju ako je govorilo kao Solarijanci. Stoga je sve to je liilo na ljudsko bie, ali nije gov orilo sa solarijanskim naglaskom trebalo bez oklevanja uni titi, kao i svaki brod koji je nosio takva bia." D. . zami ljeno ree: "Mo da si u pravu." "Vi govorite naseljivaki, kapetane, to je lako uoljivo kao i solarijanski n aglasak, ali to dvoje se mnogo razlikuje. im ste progovorili vi ste sebe definisa li kao neljudsko bie u oima nadzornice, koja je to i objavila, a potom vas napala. " "A ti govori sa auroranskim naglaskom, pa si isto tako bio napadnut." "Tako je, kapetane, ali gospoa Gladija je govorila autentinim solarijanski m naglaskom, te je tako bila prepoznata kao ljudsko bie." D. . je izvesno vreme utei razmatrao ovu stvar, a zatim ree: "To je opasno ak i po one koji bi mogli da imaju koristi od toga. Ako se neki Solarijanac, iz bi lo kog razloga, bilo kada, obrati takvom jednom robotu na nain koji taj robot ne prihvata za autentian solarijanski naglasak, on e tog Solarijanca smesta napasti. Da sam ja Solarijanac, pla io bih se da priem takvom jednom robotu. Iz silne elje da govorim na istom solarijanskom verovatno u tom ne bih uspeo i bio bih ubijen." "Sla em se, kapetane", ree Denil, "i rekao bih da stoga oni koji su proizve li robote nisu na uobiajen nain ograniili definiciju ljudskog bia, ve su je ostavili t o je mogue irom. Meutim, Solarijanci su napustili planetu. Mo e se stoga pretpostavit i da je injenica da su roboti-nadzornici programirani na tako opasan nain najbolji pokazatelj da su Solarijanci odista oti li i da nisu ovde, jer bi se mogli nai u o pasnosti. ini se da Solarijance u ovom trenutku jedino zanima da nikom ko nije So larijanac ne dozvole da stupi na planetu." "ak ni ostalim Svemircima?" "ini mi se, kapetane, da bi te ko bilo definisati ljudsko bie tako da se ukl jui na desetine razliitih naglasaka Svemiraca, a iskljui isto toliki broj razliitih naseljivakih naglasaka. Dovoljno je ve te ko bilo sastavljanje definicije koja se od nosila na sam solarijanski naglasak." D. . ree: "Veoma si inteligentan, Denile. Nisam za robote, razume se, ne to se njih samih tie, ve zbog uznemirujueg uticaja koji vr e na dru tvo. Pa ipak, imati u za se jednog takvog robota kao to si ti, kao to si nekada bio uz pretka..." Gladija mu upade u re: "Bojim se da od toga nema ni ta, Kapetane. Denil nik ada nikom nee biti poklonjen ni prodat, a ne mo e lako ni silom biti odveden." Sme ei se, D. . podi e ruku kao da se brani. "Samo sam sanjario, gospoo Gladija . Uveravam vas da po zakonima Bejlisveta ni u kom sluaju ne mogu posedovati jedno g robota." iskar iznenada ree: "Kapetane, hoete li mi, molim vas, dozvoliti da dodam n ekoliko rei?" D. . ree: "Ah, robot koji je uspeo da izbegne akciju i koji se vratio kada je sve ve bilo bezbedno." " ao mi je to stvari izgledaju upravo onako kako ste ih upravo izneli. Hoete li mi ipak, kapetane, dozvoliti da dodam nekoliko rei?" "Da ujemo." "ini se, kapetane, da se va a odluka da povedete gospou Gladiju sa sobom u o vu ekspediciju pokazala kao ispravna. Da nje nije bilo i da ste krenuli u svoje

pustolovno istra ivanje samo sa lanovima brodske posade, svi biste ubrzo bili pobij eni, a brod uni ten. Ishod je izmenila samo sposobnost gospoe Gladije da govori sol arijanski, kao i njena hrabrost da se suoi sa tom nadzornicom." "Nije ba tako", ree D. , "jer svi bismo bili uni teni, mo da ak i gospoa Gladija da se nadzornica sluajno nije sama od sebe dezaktivirala." "Nije se to dogodilo sluajno, kapetane", ree iskar, "i malo je verovatno da e se bilo koji robot sam od sebe dezaktivirati. Za to mora postojati razlog i ja mogu da navedem jednu mogunost za takav ishod. Gospoa Gladija je u nekoliko mahov a naredila tom robotu da stane, kao to mi je rekao prijatelj Denil, ali su uputst va kojih se nadzornica pridr avala bila jaa. Ipak su, kapetane, postupci gospoe Gladije uspeli da oslabe nadzorniinu od lunost. Jo ju je vi e pomela injenica da se gospoa Gladija, koja je nesumljivo ljudsko bie, ak i prema nadzorniinoj definiciji, pona ala tako da je, mo da, ovu primoravala d a je povredi... ili ak ubije. U odluujuem trenutku su se ta dva suprotna zahteva... da se uni ti neljudsko bie i da se uzdr i od nano enja zla ljudskom biu... na la u ravnot e i i robot se sledio, nesposoban da bilo ta preduzme. Njegova kola su pregorela." Gladija nabra obrve, zbunjeno se namr tiv i. "Ali..." poe ona, ali zauta. iskar nastavi: "Pade mi na pamet da ne bi bilo lo e kada biste svoju posadu obavestili o ovome. Mo da biste stekli njihovo poverenje kada biste im naglasili t a je za svakog lana posade znailo ono to je preduzela, kao i hrabrost koju je pokaz ala, ukratko, da im je spasila ivot. Oni bi takoe stekli odlino mi ljenje o va oj vidov itosti kada ste zahtevali da i ona ovaj put poe sa vama, mo da i protiv saveta va ih oficira." D. . se gromoglasno nasmeja: "Sada mi je jasno, gospoo Gladija, za to niste hteli da se odvojite od ovih robota. Ne samo da su inteligentni kao i ljudska bia , ve su isto toliko lukavi. estitam vam to ih imate. A sada bih, ako nemate ni ta pro tiv, morao da po urim do posade. Ne elim da ostanem na Solariji ni trenutak du e no to je to neophodno. I obeavam vam da vas niko zadugo nee uznemiravati. Znam da vam j e potrebno osve enje i odmor isto onoliko koliko i meni." Po to je oti ao, Gladija je izvesno vreme ostala zami ljena, a zatim se okrenu la prema iskaru i rekla na obinom auroranskom, atrovakoj verziji standardnog galaktik og jezika koji je bio iroko rasprostranjen na Aurori, ali koga su oni koji nisu b ili sa Aurore te ko razumeli: " iskare, kakve su to gluposti o pregorelim kolima?" "Gospoo", ree iskar, "ja sam to izneo samo kao mogunost i ni ta vi e. Smatrao sa m da bi bilo korisno istai va u ulogu u odstranjenju te nadzornice." "Ali kako si mogao i pomisliti da e on poverovati da robot mo e tako lako p oeti da se pu i?" "On, gospoo, veoma malo zna o robotima. Mo e njima trgovati, ali potie sa sv eta gde ih ne koriste." "S druge strane ti i ja mnogo znamo o njima. Nadzornica nije pokazivala nikakve znake bilo kakve neravnote e u kolima; nije zamuckivala, niti je imala bil o kakve pote koe sa pona anjem. Jednostavno je... stala." iskar ree: "Gospoo, po to nam nisu poznate tane specifikacije prema kojima je nadzornica projektovana, nema nam druge do da budemo zadovoljni neznanjem u ovom sluaju." Gladija zatrese glavom: "Ipak me to zbunjuje." NASELJIVAKI SVET 03 = Bejlisvet 29. D. .-ov brod se ponovo obreo u svemiru okru en trajnom nepromenljivo u beskraj nog vakuma. Gladiji nije izgledalo da su ba urili sa polaskom, jer je tek povr no uspela da potisne napetost koju je oseala zbog mogunosti da neki drugi nadzornik... sa d rugim pojaivaem... mo e stii bez upozorenja. Nije se mogla zadovoljiti injenicom da bi , ako bi do toga do lo, to bila brza smrt, ne to to ne bi ni osetila. Ta napetost ju je omela da u iva u tu iranju koje bi u nekoj drugoj prilici ocenila kao luksuzno, k ao i u razliitim drugim oblicima udobnosti kojima je ponovo bila okru ena. Tek je, po to su stvarno poleteli i po to je zaula udaljeno meko zujanje prot

onskih mlaznjaka, uspela da zaspi. udno, mislila je dok je lagano uranjala u san, da se u svemiru oseala sigurnije nego na svetu svoje mladosti, kao i da je drugi put napustila Solariju ak sa veim olak anjem nego prvi put. Ali Solarija vi e nije bila svet njene mladosti. Bio je to jedan neoveni sve t, koji su uvale iskrivljene parodije ovenosti; ovekoliki roboti koji su izvrgavali ruglu blagog Denila i mislima zaokupljenog iskara. Konano je zaspala... a dok je spavala, Denil i iskar su, stojei na stra i, jo jednom ugrabili priliku da porazgovaraju. Denil ree: "Prijatelju iskare, sasvim sam ubeen da si ti uni tio nadzornicu." "Nisam mogao da biram, prijatelju Denile. Pukim sluajem sam stigao na vre me, jer su moja ula potpuno bila zaokupljena traganjem za ljudskim biima koja nisa m prona ao. Niti bih uspeo da razaberem znaenje onoga to se dogaalo da gospoa Gladija nije bila onako besna i oajna. To je bilo ono to sam iz daljine osetio i to me je n agnalo da pohitam na mesto zbivanja... i jedva stignem na vreme. S te strane gle dano, gospoa Gladija jeste spasla situaciju, bar to se tie kapetanovog i tvog opsta nka. Verujem da bih uspeo da spasem brod i da sam zakasnio vas da spasem." On za stade na trenutak, a zatim dodade: "Bio bih veoma nezadovoljan, prijatelju Denil e, da sam zakasnio tebe da spasem." Denil izjavi ozbiljnim i slu benim glasom: "Zahvaljujem ti, prijatelju iska re. Drago mi je da te nije inhibirao ljudski izgled nadzornice. To je usporilo m oje reagovanje, isto kao to je i moj izgled usporio njeno." "Prijatelju Denile, njena fizika pojava mi ni ta nije znaila jer sam bio sve stan ustrojstva njenih misli. To ustrojstvo je u tolikoj meri bilo ogranieno i to liko razliito od punog obima ljudskih ustrojstava da uop te nije bilo potrebno da u la em napor kako bih je indentifikovao na pozitivan nain. Bilo je toliko jasnih pok azatelja koji su je oznaavali kao neljudsko bie da sam smesta reagovao. Ja, u stva ri, nisam bio svestan onoga to radim dok to ve nisam uradio." "Tako sam i mislio, prijatelju iskare, ali eleo sam da dobijem potvrdu kak o ne bi bilo nesporazuma. Smem li, onda, da pretpostavim da ne osea nikakvu nelago dnost to si ubio ne to to je, po izgledu, bilo ljudsko bie?" "Nikakvu, jer to je bio robot." "ini mi se da bih ja patio od izvesnih smetnji u slobodnom protoku pozitr ona, da sam uspeo da je uni tim, bez obzira na to u kojoj meri bio svestan da je o na robot." "Ne mo e se, prijatelju Denile, boriti protiv neije humanoidne pojave, kada je ona jedina stvar na osnovu koje mo e neposredno da prosuuje . Mnogo pre ne to nego to izvede zakljuak. Samo zbog toga to sam bio u stanju da posmatram njenu mentalnu str ukturu i da se usredsredim na nju, mogao sam da prenebregnem njen fiziki izgled." " ta misli , kako bi se nadzornica oseala da nas je uni tila, sudei prena njenoj mentalnoj strukturi?" "Primila je krajnje odreena uputstva i u njenim kolima se uop te nije dovod ilo u sumnju to da ste ti i kapetan, prema njenoj definiciji, neljudska bia." "Ali mogla je takoe da uni ti gospou Gladiju." " to se toga tie, ne mo emo da budemo sigurni, prijatelju Denile." "Da li bi pre ivila da je to ipak uinila, prijatelju iskare? Mo e li to da mi k a e ?" iskar je izvesno vreme utao. "Nisam imao dovoljno vremena da prouim njeno m entalno ustrojstvo. Ne umem da ka em kako bi mogla da reaguje da je ubila gospou Gl adiju." "Ako bih sebe zamislio na mestu nadzornice", Denilov glas je podrhtavao i postajao ni i, "ini mi se da bih mogao da ubijem neko ljudsko bie kako bih spasao i vot drugom ljudskom biu, koje bi, iz nekog razloga, pre trebalo spasti. Meutim, ta ko ne to bilo bi te ko izvesti i sigurno bih zadobio izvesna o teenja. Ali nezamislivo je ubiti jedno ljudsko bie samo zbog toga da bi se uni tilo ne to to se smatra za nelj udsko." "Ona je samo pretila. Nije izvr ila pretnju." "A da li je mogla, prijatelju iskare?" "To ne mo emo znati, jer nam nije poznata priroda njenih uputstava." "Da li su uputstva mogla potpuno da negiraju prvi zakon?" iskar ree: "Vidim da je tvoj jedini cilj u ovom razgovoru bio da postavi to

pitanje. Savetujem ti da se dalje ne upu ta ." Denil tvrdoglavo nastavi: "Izneu to kao mogunost, prijatelju iskare. Ono to se ne mo e izraziti kao injenica, sigurno se mo e izlo iti kao ma tanje. Ako se uputstva mogu za titi definicijama i uslovima, ako uputstva mogu biti izdata sa dovoljno po jedinosti i na dovoljno jak nain, da li bi bilo mogue ubiti neko ljudsko bie zbog n eega to nije u onoj meri bitno kao spasavanje ivota nekog ljudskog bia?" iskar bezbojno ree: "Ne znam, ali pretpostavljam da bi to bilo izvodljivo. " "Ali onda, ako bi tvoju sumnju trebalo ispraviti, to bi podrazumevalo da je pod odreenim uslovima mogue neutralisati prvi zakon. U tom sluaju, prvi zakon, te stoga, i drugi zakoni, mogli bi se poni titi. Zakoni onda, ak ni prvi zakon, ne bi bili apsolutni, ve bi mogli predstavljati bilo ta to bi u robote kao definiciju uneli oni koji projektuju robote." iskar ree: "Dosta, prijatelju Denile. Nemoj ii dalje." Denil nastavi: "Jo samo jedan korak, prijatelju iskare. Partner Elija bi n apravio jo taj jedan dodatni korak." "On je bio ljudsko bie. On je to mogao." "Moram poku ati. Ako zakoni robotike... pa ak ni prvi zakon... nisu apsolut ni i ako ih ljudska bia mogu menjati, zar onda mo da, pod odreenim uslovima, mi sami ne bismo mogli da ih..." On zastade. iskar jedva ujno ree: "Nemoj ii dalje." Denil izusti, dok mu je blago brujanje prigu ivalo glas: "Neu ii dalje." Dugo je vladala ti ina. Pozitronska kola i jednog i drugog te ko su uspevala da savladaju nesklad. Denil konano ree: "Namee se jo jedna misao. Nadzornica je bila opasna ne sam o zbog uputstava koja su joj izdata ve i zbog svog izgleda. On me je inhibirao, a verovatno je to bio sluaj i sa kapetanom, to znai da je on mogao da zavede i preva ri ljudska bia uop te, kao to sam i ja, iako mi to nije bila namera, prevario ipera p rve klase, Nisa. Sasvim je izvesno da on u poetku nije bio svestan da sam ja robo t." "A ta proishodi iz toga, prijatelju Denile?" "U Robotikom institutu na Aurori, po to su prethodno zadobili nacrte dr Fas tolfa, pod vostvom dr Amadira konstruisan je izvestan broj humanoidnih robota." "To je svima poznato." " ta se dogodilo sa tim humanoidnim robotima?" "Projekat nije uspeo." Sada Denil ree: "To je svima poznato. Ali to ipak nije odgovor na pitanje . ta se dogodilo sa tim humanoidnim robotima?" "Mo e se pretpostaviti da su bili uni teni." "Takva jedna pretpostavka ne mora nu no biti tana. Da li su oni odista bili uni teni?" "Bilo bi razumljivo da jesu. ta su drugo mogli sa tim proma ajem?" "Po emu drugom znamo da su humanoidni roboti predstavljali proma aj, sem po tome to su uklonjeni s vidika?" "Zar to nije dovoljno? Zar nije dovoljno to su ih uklonili i uni tili?" "Nisam rekao 'i uni tili', prijatelju iskare. To mi ne znamo. Mi samo znamo da su uklonjeni." "A za to bi inae to uinili, sem ako su ovi predstavljali proma aj? "Zar oni iz nekog razloga nisu mogli biti uklonjeni i ako nisu predstavl jali proma aj?" "Nijednog ne mogu da se setim, prijatelju Denile." "Razmisli ponovo, prijatelju iskare. Nemoj zaboraviti: govorimo o humanoi dnim robotima za koje sada mislimo da mogu biti opasni i zbog same svoje ljudske prirode. U na em prethodnom razgovoru nam se inilo da je na Aurori u zaetku plan da se Naseljivai poraze... istrebe, i to jednim udarcem. Slo ili smo se da ti planovi mora da su usredsreeni na planetu Zemlju. Da li sam dovde sve tano izneo? "Jesi, prijatelju Denile." "Zar onda ne treba pretpostaviti da je u i i i sredi tu toga plana dr Amadiro ? Za proteklih dvadeset dekada jasno je izra avao svoju netrpeljivost prema Zemlji

. A ako je dr Amadiro konstruisao izvestan broj humanoidnih robota, gde su oni m ogli biti poslati po to su uklonjeni? Nemoj zaboraviti da ako su solarijanski robo tiari bili u stanju da izmene tri zakona, onda i auroranski robotiari mogu da uine to isto." "Da li ti to hoe da ka e , prijatelju Denile, da su humanoidni roboti poslati na Zemlju?" "Upravo to. Kako bi tamo prevarili Zemljane svojom humanoidnom pojavom i omoguili dr Amadiru da zada Zemlji nameravani udarac bez obzira na to u emu se on sastojao." "Ti za to nema dokaze." "Mogunost ipak postoji. Razmotri i sam etape na eg razgovora." "Ako je to tano, onda bismo morali da odemo na Zemlju. Morali bismo da se tamo naemo i nekako spreimo nesreu." "Da, tako je." "Ali mi ne mo emo poi, sem ako gospoa Gladija ne poe, a malo je verovatno da hoe." "Ako bi mogao da utie na kapetana da ovaj brod povede na Zemlju, gospoa Gla dija ne bi imala izbora do da i sama poe. " iskar ree: "Ne mogu, a da ga ne povredim. On je vrsto odluio da ide na svoju planetu, na Bejlisvet. Moramo ga nekako navesti da krene na Zemlju... ako mo e... po to prethodno obavi ono to namerava na Bejlisvetu." "Onda bi moglo biti suvi e kasno." "Tu ne mogu ni ta. Ne smem povrediti jedno ljudsko bie." "Ako bude suvi e kasno... prijatelju iskare, razmotri ta bi to znailo." "Ne mogu da uzmem u razmatranje ta bi to moglo znaiti. Znam samo to da ne mogu povrediti jedno ljudsko bie." "To onda znai da prvi zakon nije dovoljan i da mi moramo..." Nije mogao da nastavi, te oba robota zapado e u bespomono utanje. 30. Bejlisvet se sve o trije video dok mu se brod lagano pribli avao. Gladija ga je napeto promatrala preko monitora u kabini; prvi put je videla jedan naseljiv aki svet. Pobunila se protiv ove etape puta kada ju je D. . upoznao s njom, ali on je njenu primedbu odbacio uz neznatan osmeh. " ta da se radi, gospoo? Moram ovo oru j e va eg naroda odneti mom narodu." Neznatno je naglasio "va eg". "Takoe im moram podn eti izve taj." Gladija hladno ree: "Od auroranskog vea dobili ste dozvolu da me povedete sa sobom na Solariju pod uslovom da me i vratite." "Nije to ba tako, gospoo. To se, dodu e, mo da neformalno podrazumevalo, ali n e postoji ni ta napismeno. Nikakav formalni sporazum." "Mene bi obavezivalo i ono to se neformalno podrazumeva... kao i svaku dr ugu civilizovanu jedinku, D. ." "Siguran sam da je tako, gospoo Gladija, ali mi trgovci ivimo od novca i l egalno potpisanih dokumenata. Ni pod kakvim okolnostima ja ne bih prekr io potpisa ni ugovor ili odbio da uinim ono za ta sam bio plaen." Gladija podi e bradu. "Da li time elite da mi stavite do znanja kako treba da platim da biste me odveli kui?" "Gospoo!" "Hajde, hajde, D. . Ne glumite uzalud preda mnom uvreenost. Ako u na va oj pl aneti biti zatvorenik, recite to otvoreno i objasnite mi za to. Hou tano da znam u k akvom se polo aju nalazim." "Vi niti jeste niti ete biti moj zatvorenik. Ja u, u stvari, po tovati taj n episani sporazum. Odve u vas kui... na kraju. Meutim, prvo moram otii na Bejlisvet i v i morate poi sa mnom." "Za to moram poi s vama?" "Narod moga sveta e eleti da vas vidi. Vi ste junakinja sa Solarije. Spasl i ste nas. Ne mo ete im uskratiti priliku da promuknu klicajui vam. Pored toga, bil i ste dobar prijatelj sa pretkom." " ta oni znaju... ili misle da znaju... o tome?" upita o tro Gladija.

D. . se isceri. "Ni ta to bi vas osramotilo, uveravam vas. Vi ste legenda, a legende su vee od ivota... mada priznajem da bi legendi bilo lako da bude vea od v as, gospoo ... a i velikodu nija. U normalnim okolnostima, ne bih vas eleo na mom sv etu, jer ne biste mogli da se poka ete vrednim legende. Niste dovoljno visoki, dov oljno lepi, dovoljno velianstveni. Ali kada se prouje pria o Solariji, vi ete odjedn om ispunjavati sve zahteve. U stvari, mo e se desiti da nee eleti da vas puste da od ete. Ne smete zaboraviti da govorimo o Bejlisvetu, planeti na kojoj se mnogo ozb iljnije gleda na priu o pretku nego na ostalima... a vi ste deo te prie." "Neete to iskoristiti da biste me dr ali u zatvoru." "Obeavam da neu. I obeavam da u vas odvesti kui... kada budem mogao... im bude m mogao." Gladija nekako vi e nije bila onoliko ozlojeena koliko je oseala da bi imala pravo da bude. elela je da vidi kako izgleda jedan naseljivaki svet i, konano, nij e to bio bilo koji svet, ve svet Elije Bejlija. Osnovao ga je njegov sin. On sam je na njemu proveo svoje poslednje dekade. Na Bejlisvetu e biti stvari koje podsea ju na njega... ime planete, negovi potomci, legende o njemu. I tako je ona posmatrala planetu... i mislila na Eliju. 31. Posmatranje joj je malo toga pru ilo i ona oseti razoarenje. Nije se bog zn a ta videlo kroz sloj oblaka koji je prekrivao planetu. Donosei zakljuke na osnovu svog relativno skromnog iskustva svemirskog putnika izgledalo joj je da je sloj oblaka gu i nego to je uobiajeno za naseljene planete. Za nekoliko asova e se spustiti i ... Signalno svetlo zatreperi i Gladija pohita da pritisne dugme koje je ozn aavalo STANI, u znak odgovora. Posle nekoliko trenutaka ona pritisnu i dugme koje je dozvoljavalo ulazak. D. . ue, sme ei se. "Dolazim u nezgodan as, gospoo?" "U stvari, ne", odvrati Gladija. "Moram jo samo da navuem rukavice i stavi m epove za nos. Pretpostavljam da bi trebalo da ih nosim sve vreme, ali to postaj e zamorno i iz nekog razloga sve me manje brinu infekcije." "Prisnost raa prezir, gospoo." "Bolje da to ne nazivamo prezirom", ree Gladija, shvativ i da se i sama osm ehuje. "Zahvaljujem", ree D. . "Uskoro emo sleteti, gospoo, te sam vam doneo odelo, pa ljivo sterilisano i stavljeno u ovu plastinu kesu tako da ga naseljivake ake nisu dodirnule. Jednostavno se navlai. Neete imati pote koa i videete da prekriva sve osim nosa i oiju." "Samo za mene, D. .?" "Ne, ne, gospoo. Svi mi nosimo takve stvari kada smo napolju u ovo doba g odine. U na oj prestonici je sada zima i hladno je. Mi ivimo na jednom prilino hladn om svetu, sa te kim pokrovom oblaka, velikom koliinom padavina, estim snegom." "ak i u tropskim predelima?" "Ne, tamo je prete no toplo i suvo. Meutim, stanovni tvo se okuplja u hladnij im oblastima. Vi e ih volimo. Deluju okrepljujue i podsticajno. Mora, koja su nasel jena zemaljskim vrstama ivota, su plodna, tako da su se ribe i druga stvorenja na mno ila u velikom broju. Stoga smo dobro opskrbljeni hranom, iako je zemljoradnja na kopnu ograniena, tako da mi nikada neemo postati itnica Galaksije. Leta su kratk a, ali dosta topla, te su pla e onda prepune, mada se vama mogu uiniti nezanimljive , po to kod nas vlada jak tabu nudizma." "Izgleda da imate prilino udno vreme." "To je stvar razme taja kopna i mora, planetne orbite koja je ne to nepravil nija nego veina drugih i jo nekoliko stvari. Iskreno reeno, ne zamaram se time." On slegnu ramenima. "To ne ulazi u sferu mog interesovanja." "Vi ste trgovac. Pretpostavljam da niste esto na planeti." "Tano, ali nisam trgovac zato da bih be ao sa nje. Ovde mi se dopada. Ali m o da bi mi se manje dopadalo da vi e na njoj boravim. Ako na taj nain gledamo na stva ri, onda mo emo rei da surovi uslovi na Bejlisvetu slu e jednom va nom cilju. Oni podst iu trgovinu. Bejlisvet raa mu karce koji krstare morima u potrazi za hranom, a izmeu plovidbe morem i plovidbe kroz svemir postoji izvesna slinost. Rekao bih da je go

tovo treina svih trgovaca koji plove svemirskim koridorima sa Bejlisveta." "Izgledate prilino uzbueni, D. .", ree Gladija. "Stvarno? Upravo sada razmi ljam o tome kako sam dobro raspolo en. Imam razl oga za to. Kao i vi." "Oh?" "Pa, jasno je, zar ne? Poleteli smo ivi sa Solarije. Znamo tano u emu se sa stoji solarijanska opasnost. Domogli smo se jednog neobinog oru ja koje bi moglo da zanima na u vojsku. A vi ete biti junakinja Bejlisveta. Funkcioneri na mom svetu v e su ukratko obave teni o dogaajima i nestpljivo ekaju da vas pozdrave. Takoe ste juna kinja ovog broda. Gotovo su se svi sa broda dobrovoljno prijavili da vam donesu ovo odelo. Svi nestrpljivo ekaju da se nau u va oj blizini i da ih, da tako ka em, dod irne va a aura." "To je velika promena", ree Gladija suvo. "Svakako. Nis... lan posade koga je va Denil o tro kaznio..." "Dobro se seam, D. ." "Nestrpljiv je da vam se izvini. Takoe eli da sa sobom povede i svoja etiri druga kako bi se i oni izvinili. I da, u va em prisustvu, udari onoga koji je bio nepristojan. Nije on tako lo , gospoo." "Ubeena sam da nije. Uverite ga da mu je opro teno i da je incident zaborav ljen. I ako biste bili tako dobri da sredite da se rukujem s njim i mo da sa jo nek olicinom pre no to se iskrcamo. Ali ne smete im dozvoliti da se okupe u gomili ok o mene." "Razumem, ali ne mogu vam jamiti da se u Bejligradu neete nai u brojnim gom ilama... to je glavni grad Bejlisveta. Ni na koji nain se ne mogu spreiti razni vl adini funkcioneri u poku ajima da ostvare izvestan politiki presti tako to e biti vieni s vama dok unaokolo dele osmehe i klanjaju se." "Jehovine mi subote! Kao to bi rekao va predak." "Kada se spustimo, gospoo, nemojte vi e upotrebljavati tu re. To je izraz ko ji je samo on upotrebljavao. Bilo ko drugi da ga upotrebi, taj se smatra nevaspi tanim. Bie govora, zdravica i svih vrsta besmislenih formalnosti. ao mi je, gospoo. " Ona zami ljeno ree: "Moglo je proi i bez toga, ali pretpostavljam da se to v i e ne mo e spreiti." "Ne mo e, gospoo." "Koliko e to potrajati?" "Dok se ne umore. Mo da nekoliko dana, ali bie raznovrsnosti i u tome." "A koliko emo ostati na planeti?" "Dok se ja ne umorim. Izvinite, gospoo, ali eka me mnogo posla... moram ob ii mnoga mesta... mnoge prijatelje..." " ene s kojima ete voditi ljubav." "Avaj, i te ljudske slabosti nisu mi strane", ree D. , iroko se osmehnuv i. "Sve inite, ali nikada ne zabrljate." "To je moja slabost. Nikako ne mogu da zabrljam." Gladija se osmehnu. "Niste vi ba potpuno itavi, zar ne?" "Nikad nisam ni tvrdio da jesam. Ali pored toga, takoe se moram pozabavit i dosadnim stvarima kao to su zahtevi mojih oficira i posade da posete svoje poro dice i prijatelje, da se naspavaju i malo zabave na planeti. I, ako se sla ete, tr eba uzeti u obzir i oseanja ne ivih predmeta, brod treba popraviti, ponovo ispolira ti, osve iti i napuniti gorivom. Sve same sitnice." "I koliko je vremena potrebno da se obave sve te sitnice?" "Mo da i meseci. Ko zna?" "A ta u ja raditi u meuvremenu?" "Mo ete obii na svet, pro iriti vidike." "Ali va svet nije ba omiljeno izleti te Galaksije." "I to je tano, ali poku aemo da vas zabavimo." On pogleda na sat. "Jo jedno u pozorenje, gospoo. Ne navodite svoje godine." "Za to bih to inila?" "Mo e vam se omai kada se budete pozivali na ne to. Od vas e oekivati da ka ete n ekoliko rei i vi biste, na primer, mogli rei, 'Tokom vi e od dvadeset tri dekade mog a ivota nikada mi nije bilo toliko milo to nekoga vidim kao to mi je sada milo to vi

dim narod Bejlisveta.' Ako doete u isku enje da ne to ka ete u uvodnom govoru, uzdr ite s e." "Hou. U svakom sluaju nemam uop te nameru da se koristim hiperbolama. Ali, i z iste radoznalosti, elela bih da znam za to?" "Jednostavno zbog toga to je za njih bolje da ne znaju koliko vam je godi na." "Ali oni znaju koliko mi je godina, zar ne? Znaju da sam bila prijatelji ca va eg pretka i poznato im je pre koliko je on vremena iveo. Ili oni mo da misle" . .. ona ga pogleda suziv i oi... "da sam ja daleki potomak one Gladije?" "Ne, ne, znaju ko ste i koliko ste stari, imaju to u glavi...", on se ku cnu po elu, "...ali verovatno ste primetili da malo ljudi ume glavom da se korist e." "Da, primetila sam. ak i na Aurori." "To je dobro. Ne bih voleo da su Naseljivai to se toga tie izuzeci. Na kraj u krajeva, vi izgledate kao da vam je..." on napravi pauzu odmeravajui je, "...etr deset, mo da etrdeset pet, i oni e vas kao toliko staru i prihvatiti u svojim crevim a gde je sme ten mehanizam za razmi ljanje prosene osobe. Ako ih vi ne ubedite u supr otno, pominjui svoju stvarnu starost." "Ima li uop te razlike?" "Ima li? Vidite, prosean Naseljiva odista ne eli robote. On ih ne voli, ne e li. Zadovoljni smo to se u tome razlikujemo od Svemiraca. Drugaije stoji stvar sa dugakim ivotom. etrdeset dekada je znatno vi e od deset." "Svega nekolicina od nas dosegne granicu od etrdeset dekada." "A i nas svega nekolicina dosegne granicu od deset dekada. Mi propovedam o prednosti kratkog ivota... kvalitet nasuprot kvantitetu, brzinu evolucije, svet koji se stalno menja... ali ne mo e ljude usreiti to to ive deset dekada kada zami lja ju da bi mogli po iveti etrdeset, pa tako u izvesnim situacijama propaganda stvara suprotan efekat i najbolje je o tome utati. Kao to i sami mo ete pretpostaviti, oni ne viaju esto Svemirce, te tako nemaju prilike da keze zube zbog injenice da Svemir ci izgledaju mladi i krepkiji ak i kada su dva puta stariji i od najstarijeg Nase ljivaa koji je ikada iveo. To e videti u vama i ako porazmisle o tome, uznemirie se. " Gladija gorko ree: "Da li biste eleli da im odr im govor u kome u izneti tano t a znai iveti etrdeset dekada? Da im ka em koliko godina se nad ivi prva nada, a da ne g ovorimo o prijateljima i poznanicima. Da im ispriam o besmislenosti imanja dece i porodice; o beskonanim smenjivanjima mu eva, o zamagljenim nezvaninim vezama izmeu i za vreme braka; o vremenu kada shvatite da ste videli sve to ste eleli da vidite i uli sve to ste eleli da ujete i kada zakljuite da vi e niste u stanju da smislite ni t novo, o tome kako se zaboravlja ta je to uzbuenje i otkrie i kako svake godine pos tajete svesniji u kojoj meri se dosada mo e pojaati?" "Ljudi sa Bejlija ne bi poverovali u to. Mislim da ne bih ni ja. Da li s e tako oseaju svi Svemirci ili vi to izmi ljate?" "Zasigurno znam samo to kako se ja oseam, ali posmatrala sam ostale kako tamne s godinama; posmatrala sam kako postaju sve mrzovoljniji, kako im ambicije postaju sve manje i kako se sve manje razlikuju jedni od drugih." D. . stisnu usne i natmuri se: "Da li je meu Svemircima velika stopa samou bistava? Nisam uo za to." "Ona je na nuli." "Ali to se ne uklapa u ono to govorite." "Razmislite! Okru eni smo robotima iji je zadatak da nas odr avaju u ivotu. Ne ma naina da izvr imo samoubistvo kada su na i o trooki i aktivni roboti uvek oko nas. S umnjam da bi ikome od nas uop te palo na pamet da to proba. Ne bi ni meni, ako ni zbog ega drugog, a ono zbog pomisli na to ta bi tako ne to znailo za sve moje kune rob ote, a ponajvi e za Denila i iskara." "Ali oni, u stvari, nisu ivi. Oni nemaju oseanja." Gladija odmahnu glavom. "Tako govorite samo stoga to nikada niste iveli s njima. U svakom sluaju, mislim da ste precenili elju za produ enim ivotom meu va im ljud ima. Vi znate koliko mi je godina, vi me gledate, ali ipak vam to ni najmanje ne smeta." "Zato to sam ubeen da svetovi Svemiraca moraju i eznuti i izumreti, da su sve

tovi Naseljivaa ti koji predstavljaju nadu budunosti oveanstva, kao i da je na a kratk ovenost ono to e to osigurati. Upravo slu ajui vas, pod pretpostavkom da je sve to ste rekli tano, postajem sve ubeeniji da je tako." "Nemojte biti samo suvi e ubeeni. Mo e se desiti da razvijete vlastite neprem ostive probleme... ako to ve niste uinili." "I to je mogue, gospoo, ali sada moram da vas ostavim. Brod se sprema za s pu tanje i ja moram inteligentno buljiti u kompjuter koji to kontroli e ili niko nee verovati da sam kapetan." On se udalji, a ona izvesno vreme ostade zaokupljena mranim mislima, ste ui prstima kesu u kojoj se nalazilo odelo. Na Aurori je postigla oseanje ravnote e, prona la je nain da pusti ivot da mirn o protie. Obrok za obrokom, dan za danom, godi nje doba za godi njim dobom - sve je t o proticalo i taj mir ju je gotovo izolovao od tegobnog oekivanja jedine preostal e pustolovine, i to one poslednje - smrti. Upravo je bila na Solariji i u njoj su se razbudila seanja na detinjstvo koje je odavno pro lo na jednom svetu koga odavno nije bilo, tako da je mir bio uz drman... mo da zauvek... i ona je sada le ala nepokrivena i naga pred u asom daljnjeg i vota. ta bi moglo nadoknaditi nestali mir? Ona uhvati na sebi iskarov nejasan i sjajan pogled i ree: "Pomozi mi da se izborim s ovim, iskare." 32. Bilo je hladno. Nebo je bilo sivo i vazduh je svetlucao od slabog snega. Mrlje prhkog snega kovitlale su se na sve em povetarcu, a daleko s druge strane k osmodroma Gladija je mogla da vidi krupne nanose. Tu i tamo nalazile su se gomile okupljenog sveta, koje su postavljene pr epreke zadr avale da se suvi e ne pribli e. Nosili su odela razliitih tipova i boja i svi su izgledali kao naduveni, pretvarajui se u gomilu bezoblinih predmeta sa oima. Neki su nosili vizire koji su providno svetlucali preko njihovih lica. Gladija pritisnu uz lice aku u rukavici bez prstiju. Samo joj je nos bio hladan, inae joj je bilo dovoljno toplo. Odelo izgleda nije samo izolovalo; kao d a je i samo ispu talo toplotu. Ona se osvrnu iza sebe. Denil i iskar bili su odmah iza nje i svaki je na sebi imao odelo. U poetku se tome protivila. "Njima nisu potrebna odela. Oni su neosetljiv i na hladnou." "Ubeen sam u to", rekao je D. , "ali vi ka ete da bez njih neete nikuda poi, a mi ne mo emo dozvoliti da se Denil izla e hladnoi dok bude tamo sedeo. To bi izgleda lo neprirodno. Takoe ne elimo da izazivamo neprijateljstvo, suvi e jasno stavljajui d o znanja da imate robote." "Moraju znati da sam povela sa sobom robote, a iskara e u svakom sluaju oda ti njegovo lice... ak i u odelu." "Mogu oni to da znaju", ree D. , "ali postoje izgledi da o tome nee razmi lja ti ako ne budu na to primorani... te ih stoga nemojmo primoravati." Sada ju je D. . usmeravao prema jednom povr inskom vozilu sa providnim krov om i stranama. " elee da vas vide dok budete prolazili, gospoo", ree on sme ei se. Gladija se smesti s jedne strane, a D. . s druge. "Ja sam ko-junak", ree o n. "Da li to cenite?" "Oh, da. To znai da e moja posada dobiti bonus, a ja mo da unapreenje. To ne potcenjujem." Uo e i Denil i iskar i sedo e na sedi ta koja su suelice bila okrenuta ovim ljuds kim biima. Denil nasuprot Gladiji; iskar nasuprot D. .-u. Ispred njih se nalazilo jedno neprovidno povr insko vozilo, a niz od deset ak istih stajao je iza njih. Iz okupljene gomile ulo se klicanje i videla uma ruku koje su mahale. D. . se osmehnuo i podigao ruku u znak odgovora, te stavio do zn anja Gladiji da uini to isto. Ona nemarno mahnu. U kolima je bilo toplo, te joj s e nos otkravio.

Ona ree: "Ovi prozori veoma neprijatno svetlucaju. Mogu li se otvoriti?" "Bez sumnje, ali neemo ih otvoriti", ree D. . "To je najneprobojnije polje sile koje smo mogli da uspostavimo. Ono napolju su entuzijasti i bili su pretra en i, ali nekom je mo da uspelo da sakrije oru je, a mi ne elimo da budete povreeni." "Hoete da ka ete da bi neko mogao da poku a da me ubije?" Denilove oi su mirno skenirale gomilu s jedne strane kola; iskarove, pak, s druge strane. "To je malo verovatno, gospoo, ali vi ste Svemirka, a Naseljivai ne vole S vemirce. Nekolicina ih mo da toliko u sebi mrzi da bi u vama jedino mogli videti s vemira tvo. Ali, ne brinite. ak da i neko poku a - to je, kao to rekoh, malo verovatno - nee uspeti." Kolona vozila krenu, svi zajedno i bez cimanja. Gladija napola ustade u udu. Nikoga nije bilo iza pregrade. "Ko vozi?" up ita ona. "Kola su potpuno komjuterizovana", ree D. . "Pretpostavljam da kola Svemir aca to nisu?" "Imamo robote koji ih voze." D. . nastavi da odmahuje, a Gladija mu se automatski pridru i. "Mi ih nemam o", ree on. "Ali kompjuter je u osnovi isto to i robot." "Kompjuter ne opona a oveka i nikome se ne namee. Bilo kolike da su njihove meusobne slinosti u tehnolo kom pogledu, psiholo ki su oni neizrecivo udaljeni jedni o d drugih. " Gladija je promatrala okolinu i zakljuila da je ova deprimirajue ogoljena. Iako je imala u vidu da je zima, ipak je bilo neeg prekomerno samotnog u razbaca nim, bezlisnim bunovima i retkom drveu, ija je ukoena i be ivotna pojava samo jo vi e is icala smrt koja je, kako se inilo, posezala za svime. D. . ree, primetiv i njenu poti tenost i dovev i je u vezu sa pogledima koje je upuivalo tamo-amo: "Sada ne izgleda bogzna kako, gospoo. Mada u leto nije tako lo e. Ima travnatih ravnica, vonjaka, itnih polja..." " uma?" "Nema divljih uma. Mi smo jo svet u razvoju. Jo ga oblikujemo. Imali smo na raspolaganju tek ne to vi e od veka i po. Prvi korak se sastojao u tome da obradimo mesta za stanovanje prvih Naseljivaa, koristei se uvezenim semenjem. Zatim smo sm estili ribe i sve vrste beskimenjaka u okeane, trudei se, koliko smo mogli, da vas postavimo ekologiju koja e sama sebe izdr avati. To je dosta lak proces... ako je p ovoljna okeanska hemija. Ako nije, onda se planeta ne mo e naseliti bez prethodnog jakog menjanja hemijskog sastava, a to u praksi nikada nije isprobano, mada pos toji sva sila planova za takvu jednu proceduru. U svakom sluaju, ula emo napor da n am zemlja procveta. to uvek te ko i sporo biva." "Da li su svi svetovi Naseljivaa sledili taj put?" "Slede ga. Nijedan nije stvarno okonan. Bejlisvet je najstariji, a ni mi nismo jo gotovi. Za narednih nekoliko vekova svetovi Naseljivaa bie bogati i puni iv ota - kako na kopnu tako i u moru... mada e do tada biti jo novijih svetova koji e se probijati kroz razliite preliminarne etape. Siguran sam da su i svetovi Svemir aca pro li kroz isti proces." "Pre mnogo vekova... ali mislim da je to kod nas izvedeno sa manje napor a. Imali smo robote da nam pomognu." "Snai emo se", odvrati kratko D. . "A ta je sa uroenikim ivotom... biljkama i ivotinjama koji su se razvili na o vom svetu pre no to su prispela ljudska bia?" D. . slegnu ramenima. "Nisu uop te vredna pomena. Sve su to male i nemone st vari. Razume se da se naunici zanimaju za njih, tako da uroeniki ivot jo postoji u na roitim akvarijumima, botanikim ba tama, zoolo kim vrtovima. Ima jo dosta neizmenjenih v odenih povr ina i znatnih pojaseva tla koji nisu nadohvat ruke. Ne to uroenikog ivota j o postoji tamo napolju u divljini." "Ali ti pojasevi divljine e na kraju biti izmenjeni." "Nadamo se da hoe." "Zar ne oseate da planeta, u stvari, pripada tim beznaajnim, malim i nemoni m stvarima?"

"Ne. Nisam u toj meri sentimentalan. I ta planeta i cela Vaseljena pripa daju razumu. Svemirci se sla u s tim. Gde je uroeniki ivot Solarije? Ili Aurore?" Kolona vozila, koja je krivudavo napredovala od kosmodroma, sada je stig la do jednog zaravnjenog, asfaltiranog poteza na kome se videlo nekoliko niskih zgrada sa kupolama. "Ovo je glavni trg", ree tiho D. . "Posredi je slu bena ila kucavica planete. Ovde su sme tene kancelarije vlade, ovde se odr ava planetni kongres, tu se nalazi i predsednikova palata i tako dalje." " ao mi je D. , ali ovo nije ba upeatljivo. Sve su to male i nezanimljive zgr ade. D. . se osmehnu. "Ono to vidite, gospoo, samo je prigodni vrh. Same zgrade su sme tene ispod zemlje... i sve su meusobno povezane. Sve je to, u stvari, jedan jedinstveni kompleks, kompleks koji jo raste. To je, znate, jedan pravi grad. On, zajedno sa okolnim oblastima za stanovanje, sainjava Bejligrad." "Da li vam je namera da na kraju sve bude sme teno ispod zemlje? Ceo grad? Ceo svet?" "Veina nas se nada da emo stvoriti jedan podzemni svet." "Na Zemlji imaju podzemne gradove, koliko znam." "Tako je, gospoo. Takozvane eline peine." "Znai, vi ih ovde opona ate?" "Nije to puko opona anje. Dodajemo vlastite ideje i... Zaustavljamo se pol ako, gospoo, ubrzo e nas zamoliti da iziemo. Zatvorio bih sve otvore na odelu da sa m na va em mestu. Poznato je fijukanje vetra na trgu u zimskom razdoblju." Gladija ga poslu a, dosta petljajui dok je poku avala da spoji ivice otvora. "Ka ete da to nije puko opona anje." "Nije. Mi na e podzemlje projektujemo stalno imajui na umu vreme. Po to je na a klima u celini ne to o trija od zemaljske, potrebne su neke arhitektonske izmene. A ko se pravilno gradi, onda gotovo da nije potrebna energija za zagrevanje komple ksa zimi, a za hlaenje leti. Mi odista na neki nain zimi odr avamo temperaturu bar d elimino, koristei uskladi tenu toplotu od prethodnog leta, a hladovinu leti hladnoom od prethodne zime." " ta je sa ventilacijom?" "Na to ode izvesna koliina u teda, ali ne celokupna. Stvar funkcioni e, gospoo , i jednog dana i na e graevine e biti kao one na Zemlji. To nam je, razume se, kraj nji cilj: da Bejlisvet bude odraz Zemlje." "Nisam imala pojma da je Zemlja toliko divna da bi neko mogao po eleti da napravi njenu imitaciju", ree Gladija neozbiljno. D. . je o tro pogleda. "Takve ale zadr ite za sebe dok ste sa Naseljivaima, gos poo... ak i kada sam samo ja u pitanju. Zemlja nije predmet za alu." Gladija ree: "Izvinite, D. . Nisam mislila ni ta lo e." "Niste bili upueni u stvari. Ali sada jeste. Hajde da iziemo." Bona vrata na vozilu be umno se otvori e i D. . se okrete na sedi tu, te izie. On zatim ispru i jednu aku da pomogne Gladiji i ree: "Obratiete se planetnom kongresu, znate, u koji e se ugurati svaki vladin funkcioner kome to poe za rukom." Gladija, koja je ispru ila aku da prihvati D. .-ovu i koja je ve bolno oseala hladan vetar na licu, iznenada se trgnu unatrag. "Moram se nekom obratiti? To mi niste rekli." D. . je izgledao iznenaen. "Mislio sam da se to podrazumeva." "Ali ne podrazumeva se. Ne mogu se ja nikome obratiti. Nikada nisam ni ta slino uradila." "Morate. Nije to ni ta stra no. Treba samo izgovoriti nekoliko rei posle dugak ih i dosadnih pozdravnih govora." "Ali ta bih ja mogla da ka em?" "Ni ta veliko, uveravam vas. Samo ne to o miru, ljubavi i bla, bla... Posvet ite tome pola minute. Na vrljau vam ne to, ako elite." Gladija izae iz kola, a za njom i njeni roboti. U glavi joj je vladao ko ma r. GOVOR

33. Kada su u li u zgradu, skinuli su odela i predali ih pomonicima. I Denil i i skar su uinili isto, a pomonici su stali da upuuju o tre poglede prema ovom drugom, o prezno mu se pribli avajui. Gladija je nervozno umetnula svoje epove za nos. Nikada ranije nije se na l a u gomili kratkovenih ljudskih bia... kratkovenih delimino i stoga, znala je (ili s u joj tako bar uvek govorili), to su se u njihovima telima nastanjivale hronine za raze i horde parazita. Ona pro aputa: "Hou li ponovo dobiti svoje odelo?" "Nosiete samo svoje i niije vi e", ree D. . "Nalazie se na sigurnom i u meuvrem nu e biti sterilizovano zraenjem." Gladija je oprezno gledala unaokolo. inilo joj se nekako da je ak i optiki kontakt nekako opasan. "Ko su ti ljudi?" ona pokaza na nekolicinu u odei jarkih boja i sa oru jem. "Slu ba obezbeenja, gospoo", odvrati D. . "ak i ovde? U zgradi vlade?" "Svakako. A kada se naemo na platformi, od publike e nas deliti zavesa od polja sile." "Zar nemate poverenja u vlastito zakonodavno telo?" D. . se napola osmehnu. "Ne u potpunosti. Ovo je jo sirov svet i mi sledim o svoj vlastiti put. Jo nismo izbrusili sve ivice, a nemamo ni robote da bdiju na d nama. Zatim, tu su i manje vojne stranke; imamo na e ratne jastrebove." " ta su to ratni jastrebovi?" Veina itelja Bejlisveta bila je ve poskidala svoja odela i slu ila se piem. Va zduh je bio ispunjen nerazumljivim glasovima i mnogi su zurili u Gladiju, ali jo j niko nije pri ao da popria. Bilo joj je jasno da su oko nje namerno ostavili ne to slobodnog prostora. D. . primeti kako pogledom prelazi s jedne na drugu stranu i pravilno to protumai. "Reeno im je", napomenu on, "da biste cenili ako vas ne gurkaju. Mislim da shvataju va strah od zaraze." "Nadam se da se nisu uvredili." "Mo da i jesu, ali u va em dru tvu nalazi se i ne to to je nedvosmisleno robot, a veina stanovnika Bejlisveta ne eli time da se zarazi. A posebno ne ratni jastrebo vi." "Niste mi rekli ko su oni?" "Hou ako budemo imali dovoljno vremena. Vi, ja i ostali sa platforme usko ro emo morati da se pomerimo. Veina Naseljivaa misli da e Galaksija jednom njima pri padati, da Svemirci nee i ne mogu uspe no da okonaju nadmetanje u irenju. Takoe znamo da e za to biti potrebno dosta vremena. Mi to neemo do iveti. Verovatno ni na a deca. Kako stvari stoje, mo da e biti potrebno i hiljadu godina. Ratni jastrebovi ne ele d a ekaju. ele odmah da srede stvar." " ele rat?" "Ne ka u oni to otvoreno. I ne nazivaju sebe ratnim jastrebovima. Tako ih zovemo mi, razumni ljudi. Oni sebe nazivaju zemaljskim supremasticima. Konano, te k o je raspravljati se sa ljudima koji javno ka u da ele prevlast Zemlje. Svi mi to el imo, ali veina nas ne oekuje da se to nu no dogodi sutra i ne besni to se to nee dogod iti sutra." "Mogu li me ti ratni jastrebovi napasti? Fiziki?" D. . joj dade znak da krene napred. "Mislim da bi trebalo svi da krenemo, gospoo. Svrstavaju nas. Ne, mislim da vas nee bukvalno napasti, ali uvek je dobro biti obazriv." Gladija koraknu unazad kada joj D. . pokaza njeno mesto u povorci. "Ne idem bez Denila i iskara, D. . Nigde ne idem bez njih. ak ni na platfor mu. A naroito ne posle onoga to ste mi upravo rekli o ratnim jastrebovima." "Mnogo tra ite, gospoo." "Obrnuto, D. . Ja ni ta ne tra im. Povedite me smesta kui... zajedno sa mojim robotima." Gladija je napeto promatrala D. .-a koji se pribli avao jednoj maloj grupi funkcionera. Ona se lagano nakloni dr ei ruke spu tene, a ake spojene. Gladija je pret

postavljala da stanovnici Bejlisveta na taj nain iskazuju po tovanje. Nije ula ta je D. . govorio, ali su joj umom promicale najbolnije i potpuno nedovoljne primisli. Ako na bilo koji nain poku aju da je odvoje od njenih robota protiv njene volje, Denil i iskar e sasvim sigurno preduzeti sve da to spree. Oni b i, u tom sluaju, delali suvi e brzo i suvi e precizno da bi, u stvari, mogli ikoga da povrede... ali stra ari iz obezbeenja bi sigurno smesta upotrebili svoje oru je. To bi morala da sprei po svaku cenu - mo da bi pomoglo ako bi se pretvarala da se svojevoljno rastaje od Denila i iskara, te da ih zamoli da ostanu i saekaju je. Kako bi mogla to da uini? Nikada u ivotu nije bila potpuno li ena robota. Kako bi mogla da se osea bezbedna bez njih? Ali ta je bila alternativa? D. . se vratio. "Va status junakinje, gospoo, predstavlja vredan poen u cen kanju. Ali i ja sam, razume se, ubedljiv momak. Va i roboti mogu poi sa vama. Na pl atformi e sedeti iza vas i nalazie se u senci. U ime pretka, gospoo, molim vas, ne skreite pa nju na njih. Nemojte ih ak ni gledati." Gladija odahnu: "Dobar ste vi momak, D. .", ree ona drhtavo. "Hvala vam." Ona zauze svoje mesto blizu ela povorke; sa leve strane nalazio joj se D. , a pozadi Denil i iskar, a iza njih dugaka kolona funkcionera oba pola. Jedna Naseljivaica, koja je nosila ne to to je liilo na simbol polo aja, pa ljivo je odmerila povorku, klimnula, stala na elo i krenula. Svi su je sledili. Gladija postade svesna muzike koja je dopirala do njih; bio je to neki j ednostavni ritam za mar iranje koji se ponavljao i ona se zapita ne oekuje li se od nje da koraa na neki odreeni nain. (Obiaji se veoma izrazito i iracionalno razlikuj u od jednog sveta do drugog, pomisli ona.) Krajikom oka osmotrila je D. .-a i primetila da on lagano ide napred nepro menjenim korakom. Gotovo da se vukao. Ona s neodobravanjem napui usne i stade da koraa ritmiki, uzdignute glave i ukoene kime. Po to joj nije bilo nametnuto kako da ko raa, odluila je da to ini onako kako se njoj dopadalo. Izi li su na pozornicu, a im su se tamo na li, iz proreza u podu glatko su se pojavile stolice. Povorka se raspala, ali D. . ju je ovla uhvatio za rukav i ona krenu za njim. Roboti su je sledili. Zaustavila se ispred sedi ta koje joj je D. . pokazao. Muzika postade glasn ija, ali svetla vi e nisu bila onako jaka kao malopre. A zatim, posle gotovo nemog ue dugog ekanja, Gladija oseti da je D. .-ova aka gura lagano nadole. Ona sede kao i svi ostali. Bila je svesna jedva primetnog svetlucanja zavese od polja sile, a iza s ebe publike koja je brojala nekoliko hiljada osoba. U amfiteatru koji se strmo p enjao navi e sva su mesta bila popunjena. Svi su bili odeveni u odeu zagasitih boja , smeu i crnu, i nije primeivala veliku razliku meu polovima. (Ukoliko je uop te mogl a da ih raspoznaje?) Stra ari iz obezbeenja stajali su u prolazima u svojim zelenim i grimiznim uniformama. Nije bilo nikakve sumnje da su ih svi lako raspoznavali . Mada, pomisli Gladija, to je s druge strane, znailo da su izvrsne mete. Ona se okrenu D. .-u i ree: "Imate veoma obimno zakonodavno telo." D. . lagano slegnu ramenima. "Mislim da su se ovde okupili svi iz vladino g aparata, sa supruzima ili suprugama i gostima. To govori o va oj popularnosti, g ospoo." Prelazila je pogledom po publici zdesna nalevo, pa nazad, poku avajui da kr ajikom oka ugleda bilo Denila bilo iskara - kako bi se uverila da su tu. A zatim b untovno pomisli kako se ni ta nee dogoditi ako im i uputi jedan brz pogled, te name rno okrenu glavu. Bili su tamo. Takoe je uhvatila D. .-ovo ogoreno prevrtanje oima. Poelo je iznenada, po to je snop svetlosti pao na jednu od osoba na pozorni ci, dok je ostatak prostorije zapao u jo jau senku. Osoba na koju je pao snop svetlosti ustade i poe da govori. Glas mu nije bio ba naroito jak, ali Gladija je mogla da uje veoma slabi odjek od zidova. Mora d a prodire kroz sve pukotine te velike dvorane, pomisli ona. Da li je to neki kra jnje neupadljiv ureaj, koji nije videla, pojaavao zvuk, ili je u pitanju bio naroit o akustian oblik dvorane? Nije znala, ali podstakla je svoja zbunjujua nagaanja da se nastave, jer to ju je, naas, oslobodilo potrebe da slu a ono o emu je bilo govora . U jednom trenutku zaula je kako neko iz publike tiho izgovara: "Kuakenbu ". Ali zbog savr ene akustike (ako je to bilo u pitanju) verovatno e izgovorena re proi

neprimeeno. Re joj ni ta nije znaila, ali sudei prema tihom i kratkom smehu koji je prohu jao publikom, pretpostavila je da je u pitanju neka vulgarna re. Zvuk je zamro go tovo istog asa i Gladiju je prilino zadivila dubina ti ine koja je nastupila. Mo da je publika morala da bude mirna po to je odaja tako akustina da se moga o uti svaki zvuk, jer bi u suprotnom buka i zbrka bili nepodno ljivi. A onda, kada im je jednom pre lo u naviku da ute, te je buka meu publikom postala tabu, sve sem t i ine bilo je nezamislivo. Sem kada bi poriv da se izgovori "kuakenbu " postao neizd r iv, pomisli ona. Gladija shvati da joj se misli zapliu i da joj se oi sklapaju. Ona se uspr avi na stolici uz mali trzaj. Ljudi sa ove planete su poku avali da joj iska u ast, t e ako bi zaspala za vreme ceremonije, time bi ih sigurno neoprostivo uvredila. P oku ala je da ostane budna, trudei se da prati govor, ali to kao da ju je jo vi e uspa vljivalo. Umesto toga, poela je da grize unutra njost usta i duboko da di e. Jedan za drugim govorila su tri funkcionera ni mnogo dugako ni mnogo krat ko, a zatim se Gladija odjednom sasvim razbudila kada je snop svetlosti pao s nj ene leve strane, te je D. . ustao da govori i ostao da stoji ispred svoje stolice . (Nije li ona ipak odremala uprkos svim svojim naporima... dok ju je posmatralo hiljadu pari oiju?) Izgledao je potpuno opu teno sa palevima zataknutim za opasa. "Mu karci i ene Bejlisveta", poe on, "funkcioneri, zakonodavci, asne voe i bra tski narode planete, uli ste pone to o onome to se dogodilo na Solariji. Znate da sm o do iveli potpuni uspeh. Znate da je gospoa Gladija sa Aurore doprinela tom uspehu . Do lo je vreme da pred vas iznesemo i neke pojedinosti koje treba da uju i svi mo ji sunarodnici to nas gledaju putem hipervizije." On stade da opisuje dogaaje u ubla enom obliku i Gladija uhvati sebe kako s e po teno zabavlja uoavajui u emu se sastoji priroda tog ubla avanja. Vlastiti poraz do nekle je prebacio na humanoidnog robota. iskar uop te nije bio pomenut; Denilova ul oga umanjena je do krajnosti; a Gladijina krajnje nagla ena. Incident je prerastao u dvoboj dve ene - Gladije i Landari - a pobedu su izvojevali Gladijina hrabrost i autoritet. D. . konano ree: "A sada, gospoa Gladija, Solarijanka po roenju, Auroranka po mestu stanovanja, ali stanovnik Bejlisveta po delu..." Kod poslednjih rei prolom io se jak pljesak, najglasniji do tada, jer su raniji govornici bili mlako pozdr avljeni. D. . podi e ruku tra ei ti inu koja se smesta i uspostavi. On zatim zakljui: "... koja e vam se obratiti." Snop svetlosti pade na Gladiju, a ona se okrenu ka D. .-u, osetiv i iznenad nu paniku. U u ima joj je odzvanjo pljesak; ak je i D. . tap ao. Koristei aplauz kao pa ravan, on se nagnu ka njoj i pro aputa: "Sve ih volite, elite mir, a kako niste nik akav politiar niste navikli da dr ite duge govore u kojima se malo ta ka e. Recite to i sedite." Gledala ga je ne shvatajui ta joj govori, jer je bila suvi e nervozna da bi u la njegove rei. Ustala je i na la se licem u lice sa beskrajnom gomilom ljudi. 34. Kada se Gladija na la licem okrenuta prema pozornici, pro e je oseanje (i to ne prvi put u ivotu) da je veoma sitna. Svi mu karci na pozornici bili su vi i od nje , kao uostalom i one tri ene. inilo joj se da je svi oni nadvisuju iako su sedeli, a ona stajala. A to se tie publike, koja je sada ekala u gotovo preteoj ti ini, bila je gotovo ubeena da su svi do jednog u svemu vei od nje. Ona duboko udahnu i ree: "Prijatelji..." ali to ispade kao slaba an zvi duk k ome je nedostajalo daha. Ona proisti grlo ( to odjeknu kao gromovito struganje) te poku a ponovo. "Prijatelji!" Ovog puta je njen glas zazvuao ne to normalnije. "Svi ste vi potomci Zemljana, svi odreda. Ja potiem od ljudi sa Zemlje. Ne postoji nijedno lj udsko bie na svim nastanjenim svetovima... bilo da su u pitanju svetovi Svemiraca , Naseljivaa ili sama Zemlja... koje nije Zemljanin po roenju ili po poreklu. Sve ostale razlike se gube pred tom neumitnom injenicom."

Oi joj zasvetluca e dok je okretala glavu nalevo ka D. .-u. Videla je da se on jedva primetno osmehuje i da mu je jedan kapak zaigrao kao da se sprema da na migne. Ona nastavi. "To bi trebalo da nam bude nit vodilja u svemu to mislimo i t o inimo. Svima vam zahvaljujem to me smatrate za bratsko ljudsko bie i to ste me u s vojoj sredini doekali dobrodo licom, ne obazirui se na mogue kvalifikacije koje su va m se mogle uiniti primamljive i pod koje ste mogli da me povedete. Zbog toga, i u nadi da e uskoro nastupiti dan kada e esnaest milijardi ljudskih bia, ivei u ljubavi i slozi, smatrati sebe samo za ljudska bia i ni ta vi e... niti i ta manje... ja vas ne smatram samo za prijatelje ve i za roake i roakinje." Prolomio se aplauz koji ju je zapljusnuo i Gladija napola sklopi oi u ola k anju. Ostala je da stoji kako bi aplauz i dalje potrajao i obavio je dobrodo lim n agove tajem da je govorila dobro i... to je bilo va nije... dovoljno. Kada je aplauz poeo da slabi, ona se osmehnula, naklonila na levu i desnu stranu i poela da se sp u ta na stolicu. Ali tada se zauo jedan glas iz publike. "Za to ne govorite solarijanski?" Sledila se na pola puta do stolice i zaprepa eno pogledala u D. .-a. On lagano odmahnu glavom i neujnousnama oblikova rei: "Ne obraajte pa nju." D ao joj je znak da sedne to je neprimetnije mogao. Zurila je u njega sekund ili dva, a zatim je shvatila da mora da izgleda krajnje sme no, ovako ukoena na pola puta do sedi ta. Istog asa se ispravila i uputil a publici jedan brzi osmeh dok je glavu okretala s jedne na drugu stranu. Po prv i put je postala svesna predmeta u stra njem delu ija su sjajna soiva bila uperena u nju. Pa da! D. . je pomenuo da se ova procedura prenosi putem hipertalasa. To sada kao da i nije bilo va no. Odr ala je govor, tap ali su joj i nalazila se licem u lice sa publikom koju je mogla da vidi, uspravna i nimalo nervozna. Dodaci koje nije videla uop te sada vi e nisu bili va ni. I dalje se osmehujui, ona poe: "Shvatila sam to kao prijateljsko pitanje. e lite da vam poka em ono to znam. Koliko vas eli da govorim kao to bi govorila jedna S olarijanka? Ne oklevajte. Podignite desnu ruku." Podi e se nekoliko desnih ruku. Gladija ree: "Humanoidni robot na Solariji uo me je kako govorim solarijan ski. To je bilo ono to ga je na kraju porazilo. Hajde... da vidim sve koji bi elel i da uju kako to zvui." Podi e se jo desnih ruku i u trenutku se publika pretvori u more podignutih ruku. Gladija oseti kako je neija aka vue za nogavicu pantalona, ali je ona jednim brzim pokretom odgurnu. "Odlino. Sada mo ete spustiti ruke, roaci i roake. Sada govorim standardnim g alaktikim jezikom kojim i vi govorite. Meutim, ja ga izgovaram kao to to ine Auroran i i znam da me svi vi razumete iako vam se moj izgovor mo da ini sme an, a moj vas iz bor rei ponekad pomalo zbunjuje. Primetiete da je moj nain govora nalik zapevanju i ide gore-dole... gotovo kao da pevu im rei. To uvek svima, koji nisu Aurorani, zvui sme no, ak i drugim Svemircima. S druge, pak, strane, ako preem na solarijanski nain govora, kao to to sada inim, smesta ete uoiti da vi e nema zapevanja i da izgovor postaje bogat grlenim sug lasicama 'r' i 's' kojima nikad krrraja... narrroito onda kada nema nijednog 'rrr ' na glasovnom vidiku." Publika prsnu u smeh, a Gladija ostade ozbiljna. Na kraju ona podi e ruke uvis, a zatim ih o tro spusti nadole, pa odrui, te smeh prestade. "Meutim", ree ona, "verovatno nikada vi e neu stii do Solarije, tako da ubudue neu imati prilike da koristim solarijanski dijalekat. A dobri kapetan Bejli" ... ona se okrenu i delimino nakloni u njegovom pravcu, primetiv i da mu je elo dobro or o eno znojem... "me je obavestio da se ne zna kada u krenuti nazad na Auroru, tako da u se morati odrei i auroranskog dijalekta. Preostaje mi jedino da ponem da se sl u im dijalektom Bejlisveta, koji u smesta poeti da uve bavam." Ona zakai prste obeju aka za nevidljivi pojas, isprsi se, spusti bradu, na mesti D. .-ov samouvereni osmeh i ree, trudei se da joj glas zvui kao bariton: "Mu kar ci i ene Bejlisveta, funkcioneri, zakonodavci, po tovane voe i ostali svete... i to bi trebalo da obuhvati sve, sem, mo da, nepo tovanih voa..." Trudila se to je bolje mo

gla da izgovara praskave glasove koji nastaju u grkljanu, ravnomerno "r" i "s", te je takoe pa ljivo izgovarala "p" u "po tovani" i "nepo tovani", gotovo se gu ei u tome. Ovog puta smeh je bio jo glasniji i du i, a Gladija je sebi dozvolila da se osmehne i mirno je nastavila da eka dok je on s nesmanjenom estinom nastavljao da traje. Konano ih je naterala da se sami sebi smeju. Kada se sve ponovo uti alo, ona jednostavno ree, jednom umerenom verzijom a uroranskog dijalekta: "Svaki dijalekt je zabavan... ili udan... onima koji nisu n a njega naviknuti i svaki od njih te i da podeli ljudska bia u... esto meusobno nepri jateljske... skupine. Meutim, dijalekti predstavljaju samo varijante jednog te is tog jezika. Umesto da oslu kujemo njih, vi, ja i svako ljudsko bie na svakom naselj enom svetu trebalo bi da oslu kuje jezik srca... on se ne sastoji od dijalekata. T aj jezik... kada bismo ga poslu ali... u svima nama odzvanja istim reima." To je bilo sve. Spremala se da ponovo sedne, ali zaula je jo jedno pitanje . Ovog puta bio je to glas neke ene. "Koliko vam je godina?" Sada je D. . tiho zare ao kroz stisnute zube. "Sedite, gospoo! Ne obraajte pa n ju na to pitanje." Gladija se okrenu prema D. .-u. Ve je napola bio ustao. Ostali koji su se nalazili na pozornici, koliko je mogla da vidi u nejasnom mraku koji se irio van snopa svetlosti, napeto su se naginjali ka njoj. Ona se okrenu ponovo ka publici i njen glas se zaori: "Ovi sa pozornice e le da sednem. Koliko vas tamo dole eli da sednem? ... utite... Koliko vas eli da os tanem da stojim i iskreno odgovorim na pitanje?" Prolomi se o tar aplauz i zau e se povici: "Odgovorite! Odgovorite!" Gladija ree: "Glas naroda! Izvinite, D. . i vi ostali, ali nareeno mi je da govorim." Ona podi e pogled prema snopu svetlosti i, zakiljiv i, povika: "Ne znam ko up ravlja osvetljenjem, ali bilo bi bolje da osvetlite auditorijum i iskljuite ovaj snop svetlosti. Ba me briga kako e se to odraziti na hipertalasne kamere. Samo se postarajte da zvuk bude jasan. Ljudima nije va no da li me jasno vide, sve dok mog u da me uju. Je l' tako? "Tako je!" Zau se odgovor mnogih glasova. A zatim: "Svetla! Svetla!" Neko sa pozornice uzbueno dade znak i publika stade da se kupa u svetlost i. "Ovako je mnogo bolje", ree Gladija. "Sada mogu sve da vas vidim, roaci mo ji. Naroito bih volela da vidim enu koja je postavila pitanje, onu koja eli da sazn a koliko mi je godina. elela bih da se obratim direktno njoj. Nemojte biti povueni niti stidljivi. Ako ste bili dovoljno hrabri da iz mraka postavite pitanje, ond a bi trebalo da imate i dovoljno hrabrosti da ga javno postavite." Stala je da eka i konano iz sredine ustade jedna ena. Tamna kosa bila joj j e pozadi vrsto stegnuta, imala je svetlosmeu ko u, a odora, koja joj je stajala pril jubljena uz telo kako bi istakla njenu vitku figuru, bila je u tamnosmeim nijansa ma. Ona ree, tek neznatno kre tavije nego to je to normalno: "Ne pla im se da ustanem. Ne pla im se da postavim pitanje. Koliko vam je godina?" Gladija ju je mirno promatrala i ak je u sebi pozdravila to sueljavanje. ( Kako je to mogue? Tokom prve tri dekade njenog ivota pa ljivo su se trudili da joj u tuve kako je ak i prisustvo jednog ljudskog bia nepodno ljivo. A vidi sada... stoji pred hiljadama ljudskih bia i uop te ne drhti. Bila je neizmerno zaprepa ena i krajnje zadovoljna.) Gladija ree: "Gospoo, molim vas ostanite da stojite, kako bismo porazgovar ale. Kako emo meriti starost? Godinama koje su protekle od roenja?" ena pribrano odvrati: "Zovem se Sindra Lambid. Ja sam lan zakonodavnog tel a, te stoga jedna od 'zakonodavaca' kapetana Bejlia i jedna od 'po tovanih voa'. U svakom sluaju, nadam se da mi sleduje bar ono 'po tovana'. Zau se amor smeha, jer je publika postajala, kako se inilo, sve raspolo enija. "A to se tie va eg pitanja, mislim da je uobiajeno meriti neiju starost brojem galaktikih standardnih godina koje su protekle od roenja. Tako je meni pedeset etiri godine. Koliko je vama? Kako bi bil o da nam samo ka ete broj?" "I hou. Od mog roenja proteklo je dve stotine trideset pet galaktikih stand ardnih godina, tako da je meni preko dvadeset tri dekade... odnosno ne to sam vi e n

ego etvorostruko starija od vas." Gladija se dr ala uspravno, ali je znala da zbog svoje vitke figure i nejasnog osvetljenja izgleda neobino detinjasto u tom trenut ku. Iz publike se uo zbunjeni agor, a sa leve strane je dopiralo ne to nalik na stenjanje. Uputiv i jedan hitar pogled u tom pravcu, ugledala je D. .-a sa akom na el u. Gladija ree: "Ali to je potpuno pasivan nain merenja protoka vremena. Ovak o se meri kvantitet, a ne kvalitet. Ja sam ivot provela tiho, neko bi rekao dosad no. Provodila sam ivot rutinski, za tiena od svih nepovoljnih dogaaja jednim dru tvenim sistemom koji besprekorno funkcioni e, ali koji ne dopu ta niti promene niti eksper imente; takoe su me titili moji roboti koji bi se uvek na li izmeu mene i svake nezgo de. Svega dva puta u ivotu iskusila sam dah uzbuenja i oba puta u pitanju je b ila neka nesrea. Kada mi je bilo trideset tri godine, to jest kada sam bila mlaa o d veine vas koji me sada slu ate, jedno vreme... mada ne dugo... nada mnom se nadno sila optu ba za ubistvo. Dve godine kasnije, usledilo je jo jedno razdoblje... isto dugo... tokom koga sam bila ume ana u jo jedno ubistvo. U oba sluaja, na mojoj stra ni se na ao policajac u civilu Elija Bejli. Verujem da je veina vas... ili mo da svi. .. upoznata sa tom priom onako kako ju je u svom zapisu izneo sin Elije Bejlija. Sada u dodati i treu priliku, jer ovog meseca sam do ivela dosta uzbuenja, a najvee kada je od mene zatra eno da se pojavim pred vama svima, to je u suprotnosti sa svime to sam inila u celom svom dugakom ivotu. I moram priznati da sam uspela je dino zahvaljujui va em dobrom raspolo enju i ljubaznom prijemu. Neka svako od vas uporedi ovo sa svojim vlastitim ivotom. Vi ste pioniri i ivite na jednom pionirskom svetu. Ovaj svet je rastao tokom va eg ivota i nastavie da raste. Ovaj svet jo ni izdaleka nije naseljen i svaki dan na njemu je... i mor a biti... pustolovina.... Sama klima je pustolovna. Prvo imate hladnou, pa toplot u, a onda ponovo hladnou. To je klima bogata vetrovima, olujama i iznenadnim prom enama. Ni u jednom trenutku ne mo ete da se zavalite u stolicu i pustite vreme da sporo protie kao da se nalazite na nekom svetu koji se lagano ili uop te ne menja. Mnogi stanovnici Bejlisveta su trgovci ili mogu izabrati da to budu, to i m pru a mogunost da pola vremena provedu jurei svemirskim koridorima. A ako ovaj sve t ikada bude pripitomljen, mnogi njegovi stanovnici mogu izabrati da svoje aktiv nosti prebace na neki manje razvijeni svet ili da se pridru e ekspediciji koja e pr onai neki pogodan svet na koji jo nije kroila noga ljudskog bia i uzeti ue a u njegovom oblikovanju i ude avanju za ljudski boravak. Izmerite du inu ivota dogaajima i delima, znanjem i uzbuenjem, i videete da sa m ja prema vama jo dete. Sve te godine koje sam pro ivela iskoristila sam za dosaiva nje i iscrpljivanje, a ono malo godina koje vama stoje na raspolaganju bogato va s nagrauju i uzbuuju. Pa, recite mi, onda, ponovo, gospoo Lambid, koliko vam je god ina?" Lambid se osmehnu: "Pedeset etiri dobre godine, gospoo Gladija." Ona sede, a dvoranom se ponovo prolomi aplauz koji potraja. Pod njegovom za titom D. . promuklo ree: "Ko vas je, gospoo Gladija, nauio da ovako izlazite na kr aj sa publikom?" "Niko", odvrati mu ona apatom. "Nikada ranije nisam ni probala." "Ali odustanite dok ste u prednosti. Osoba koja upravo ustaje na je vodei ratni jastreb. Nema potrebe sueljavati se s njim. Ka ite da ste umorni i sedite. Sa mi emo srediti starog Bistervana." "Ali ja nisam umorna", ree Gladija. "U ivam u ovome." ovek koji je sada stajao okrenut prema njoj krajnje zdesna, ali dosta bli zu pozornice, bio je visok, odluan mu karac sa upavim, sedim obrvama koje su mu se n adnosile nad oi. Njegova proreena kosa takoe je bila seda, a odea sumorno crna, osve e na samo jednom belom prugom koja se protezala du svakog rukava i nogavice, kao da jasno ocrtava granice njegovog tela. Glas mu je bio dubok i muzikalan: "Zovem se", ree on, "Tomas Bistervan i mnogima sam poznat kao Starac, mislim uglavnom stoga to ele da ve jednom umrem i da vi e ne odugovlaim s tim. Ne znam kako da vas oslovim, jer izgleda da nemate prezi mena, a ne poznajem vas dovoljno dugo da bih vas oslovljavao vlastitim imenom. D

a budem iskren, ni ne elim tako dobro da vas upoznam. injenica je da ste pomogli jednom brodu sa Bejlisveta da na va em svetu izb egne glupe zamke i oru ja koje je postavio va narod i mi vam se na tome zahvaljujem o. Zauzvrat, vi nam servirate neke pobo ne gluposti o prijateljstvu i roakim vezama. Puko licemerje! Kada je va narod oseao da je s nama u srodstvu? Kada su Svemirci oseali da su u bilo kakvoj vezi sa Zemljom i njenim ljudima? Vi, Svemirci, neosporno potiet e od Zemljana. To nismo zaboravili, kao to nismo zaboravili ni da ste vi to zabor avili. Jer pre ne to vi e od dvadeset dekada Svemirci su vladali Galaksijom i odnosi li se prema Zemljanima kao da su ovi mrske, kratkovene, bolesne ivotinje. Sada, ka da smo ojaali, pru ate ruku prijateljstva, ali na aci vam je rukavica, kao i uvek. T rudite se da ne smetnete s uma da u na em prisustvu ne treba podizati nos, ali u t om nosu iako nije podignut, nalaze se epovi. Pa? Jesam li u pravu?" Gladija podi e ake. "Mo e biti", poe ona, "da publika u ovoj prostoriji... a j o verovatnije, publika van ove prostorije koja me vidi putem hipertalasa... nije svesna injenice da nosim rukavice. One nisu vidljive, ali tu su. Ja to ne poriem. Takoe imam nosne epove koji ne propu taju pra inu i mikroorganizme, ali mi ne smetaju pri disanju. Pazim i na to da s vremena na vreme na pricam sprejom grlo. A i perem se mo da malo e e nego to to zahteva higijena. Ni ta od toga ne poriem. Ali to je posledica mojih nedostataka, ne va ih. Moj imunolo ki sistem nije jak. Moj ivot je bio previ e udoban i sa malo toga sam dolazila u dodir. Ja to nisa m namerno odabrala, ali moram otplaivati dug. Da se iko od vas nae u mom nesrenom p olo aju, ta bi uinio? ta biste uinili, upravo vi, gospodine Bistervan?" Bistervan nije popu tao: "inio bih ono isto to i vi inite, ali bih to smatrao znakom slabosti, znakom da sam nepodesan i neprilagoen ivotu, te da se stoga mora m ukloniti s puta onima koji su jaki. eno, ne govorite nama o nekom srodstvu. Nis te vi meni nikakav rod. Vi pripadate onima koji su nas osudili i poku ali da nas u ni te kada su bili jaki, a koji nam dolaze cvilei, sada kada su slabi." U publici nastade kome anje... i to prijateljsko... ali Bistervan je vrsto dr ao svoj polo aj. Gladija ne no ree: "Seate li se zala koje smo poinili dok smo bili jaki?" Bistervan odvrati: "Ne pla ite se da emo zaboraviti. Stalno nam je to na um u." "Dobro! Jer sada znate ta treba izbegavati. Nauili ste da nije dobro kada jaki ugnjetavaju slabe. Stoga, kada se kolo sree okrene i vi budete jaki, a mi sl abi, vi neete biti od onih koji ugnjetavaju." "Kako da ne. To sam ve uo. Kada ste bili jaki, pravili ste se da ne znate t a je to moral, a sada kada ste slabi, iskreno se zala ete za njega" "A sa vama je obrnut sluaj, kada ste bili slabi znali ste sve o moralu i bili ste zaprepa eni pona anjem jakih... a sada kada ste jaki, zaboravljate na moral. Svakako je bolje ako nemoralan naui ta je to moral prolazei kroz nevolju, nego kad a onaj ko je moralan zaboravi na moral u napretku." "Uzvratiemo istom merom", ree Bistervan, podigav i stisnutu pesnicu. "Trebalo bi da uzvratite onako kako biste eleli da vama bude uzvraeno", ree Gladija, uspru iv i ruke kao da nekoga grli. "Svako mo e da se seti neke davne neprav de za koju bi se trebalo osvetiti, a vi, moj prijatelju, tvrdite da jaki treba d a ugnjetavaju slabe. A takvom jednom tvrdnjom vi opravdavate Svemirce iz pro losti , te onda ne bi trebalo da se alite na sada njost. Da nismo bili u pravu kada smo v as u pro losti ugnjetavali i da e isto tako biti pogre no ako se vi time poslu ite u bu dunosti. Pro lost, na nesreu, ne mo emo izmeniti, ali jo mo emo odluiti kakava e biti bu st." Gladija zastade. Po to Bistervan nije smesta odgovorio ona povika: "Koliko vas eli novu Galaksiju, a ne onu lo u staru koja se beskonaan broj puta ponovila?" Ljudi stado e da pljeskaju, ali Bistervan jednim naglim pokretom podi e ruke i gromoglasno povika: "Stanite! Stanite! Ne budite budale! Prestanite!" Pljeskanje se ne to uti a i Bistervan nastavi: "Mislite li da ova ena veruje u ono to govori? Mislite li da nam Svemirci ele dobro? Misle da su jo jaki, jo nas p reziru i nameravaju da nas uni te... ako mi prvi njih ne uni timo. im je ova ena stigl a, mi smo, poput budala, stali da je pozdravljamo i veliamo. Ali stavite njene rei na probu. Neka bilo ko od vas zatra i dozvolu da poseti neki svet Svemiraca, pa et

e videti da li ete moi. Ili, ako bi kojim sluajem iza vas stajao neki svet i ako bi ste imali ime da im zapretite, kao to je to uinio kapetan Bejli, te vam dopuste da se spustite na neki njihov svet, kako e se s vama postupati? Pitajte kapetana da li su se prema njemu odnosili kao prema roaku. Ova ena je licemerka, uprkos svemu to je izgovorila... ne, upravo zbog tog a. Njene rei su samo objava njenog licemerstva. Ona jadikuje i cmizdri zbog svog nedovoljno otpornog imunolo kog sistema i ka e da se mora za titi protiv zaraza. Razum e se, ona to ne ini zato to smatra da smo mi prljavi i zara eni. Pretpostavljam da j oj tako ne to nikada nije palo na pamet. Ona cmizdri zbog svog pasivnog ivota koji provodi za tiena od nesrea i nezgod a jednim suvi e sreenim dru tvom i gomilom suvi e bri nih robota. Kako samo ona mora da m rzi sve to! Ali ta nju ovde ugro ava? Kakva bi joj se nezgoda mogla dogoditi na na oj pla neti? Ipak je sa sobom dovela dva robota. U ovoj dvorani smo se okupili da joj o damo poast i da je veliamo, a ona je ipak ak i ovamo dovela svoja dva robota. Eno i h tamo na platformi zajedno s njom. Sada, kada je prostorija dobrim delom osvetl jena, mo ete da ih vidite. Jedan predstavlja imitaciju ljudskog bia i zove se R. De nil Olivav. Drugi je pravi besramni robot, metalne strukture, i njegovo ime je R . iskar Reventlov. Pozdravite ih, dragi moji stanovnici Bejlisveta. Oni su roaci o ve ene." " ah-mat!" zastenja D. . apatom. "Nije jo ", odvrati Gladija. Publika je istezala vratove kao da ih je spopao iznenadni svrab, a re "ro boti" strujala je uzdu i popreko po dvorani praena hiljadama uzdaha. "Mo ete ih videti bez po muke", zaori se Gladijin glas. "Denile, iskare, us tanite." Istog asa oba robota koja su se nalazila iza nje ustado e. "Priite mi svaki s jedne strane", ree ona, "tako da moje telo ne zaklanja vidik. Mada moje telo nije ba dovoljno veliko da bi i ta moglo da zakloni. A sada mi dozvolite da vam neke stvari razjasnim. Ova dva robota nisu do l a sa mnom da bi mi slu ila. Tano je da oni poma u u odr avanju moje nastambe na Aurori, zajedno sa jo pedeset jednim robotom, tako da ja ne obavljam ni ta sama, ve sve to p o elim obavi neki robot. Takav je obiaj na svetu na kome ivim. Roboti se razlikuju po slo enosti, sposobnosti i inteligenciji - i ova dvo jica se, to se toga tie, kotiraju veoma visoko. Prema mom mi ljenju, posebno je Deni l robot nad svim robotima, ija inteligencija najpribli nije opona a ljudsku u onim ob lastima gde je mogue vr iti poreenja. Sa sobom sam povela samo Denila i iskara, ali oni mi nisu od neke velike pomoi. Ako vas ba zanima, sama se oblaim, kupam, sama se slu im dok jedem i ne nose m e, ve sama hodam. Da li ih koristim kao linu stra u? Ne. Tano je da me oni tite, ali oni isto t ako tite i svakog drugog kome je potrebna za tita. Upravo nedavno, na Solariji, Den il je uinio sve to je bilo u njegovoj moi da za titi kapetana Bejlia i bio je spreman da se odrekne svog postojanja da bi mene za titio. Da nije bilo njega, brod ne bi mogao biti spa en. Na ovoj platformi mi sigurno nije potrebna za tita. Konano, preko pozornice se prote e polje sile to predstavlja dovoljnu za titu. Ja nisam tra ila da se ono post avi, ali ono je tu i vea za tita mi nije potrebna. Za to se onda moji roboti nalaze ovde sa mnom? Oni od vas kojima je poznata pria o Eliji Bejliju, koji je oslobodio Zeml ju od njenih gospodara-Svemiraca, koji je bio zaetnik nove politike naseljavanja i iji je sin poveo prvo ljudsko bie na Bejlisvet... za to bi se on inae takvo zvao... znaju da je Elija Bejli, mnogo pre no to je upoznao mene, saraivao sa Denilom. Sa raivao je s njim na Zemlji, na Solariji i na Aurori... u svim svojim velikim sluaj evima. Za Denila je Elija Bejli uvek bio 'Partner Elija'. Ne znam da li se ta inj enica javlja u njegovoj biografiji, ali mo ete mi verovati na re. I mada Elija Bejl i, po to je bio Zemljanin, u poetku nije imao mnogo poverenja u Denila, meu njima se ipak razvilo prijateljstvo. Kada je Elija Bejli umirao, ovde na ovoj planeti, p re vi e od esnaest dekada, kada se ovde nalazilo svega nekoliko gomila monta nih kua o kru enih ba tama, sa njim se u poslednjim trenucima nije nalazio njegov sin. Niti ja

." (U magnovenju je pomislila da e joj glas zadrhtati.) "Poslao je po Denila i po slednjim snagama se borio da po ivi dok Denil ne stigne. Da, ovo je Denilova druga poseta ovoj planeti. Bila sam s njim, ali sam ostala na orbiti." (Nepokolebljivo) "Samo se Denil spustio na planetu, Denil koj i je saslu ao njegove poslednje rei. Pa, zar vam to ni ta ne znai?" Glas joj postade jai dok je pesnicom udarala kroz vazduh. "Moram li vam r ei da biste shvatili? Zar to niste znali? Evo robota koga je Elija Bejli voleo. D a, voleo. elela sam da vidim Eliju pre no to umre, da se oprostim s njim; ali on j e tra io Denila... i evo Denila. To je onaj isti Denil. A ovaj drugi je iskar, koji je Eliju upoznao za vreme njegovog boravka na Aurori i koji je uspeo da mu tamo spase ivot. Bez ova dva robota Elija Bejli ne bi ostvario svoj cilj. Svetovi Svemira ca jo bi bili nadmoni, svetovi Naseljivaa ne bi postojali i niko od vas se ne bi ov de nalazio. To je jasno meni, a jasno je i vama. Pitam se da li je jasno i gospo dinu Tomasu Bistervanu? Denil i iskar predstavljaju imena vredna po tovanja na ovom svetu. Ona se o bino daju potomcima Elije Bejlija na njegov zahtev. Stigla sam brodom iji se kapet an zove Denil iskar Bejli. Pitam se koliko je onih pred kojima se sada nalazim... lino ili putem hipertalasa... koji se zovu Denil ili iskar? E, pa ovi roboti iza mene su oni roboti na koje treba da vas podseaju ta imena. Zar njih da optu i Tomas Bistervan?" amor u publici postajao je sve glasniji i Gladija podi e moleivo ruke. "Samo trenutak. Samo trenutak. Dozvolite da zavr im. Nisam vam rekla za to sam povela ova dva robota." Sve se istog asa uti a. "Ova dva robota", ree Gladija, "nisu zaboravili Eliju Bejlija kao to ga ni ja nisam zaboravila. Protekle dekade ni najmanje nisu potamnele ta seanja. Kada sam bila spremna da kroim na brod kapetana Bejlija i kada sam znala da se mo e desi ti da posetim Bejlisvet, kako sam mogla da odbijem Denila i iskara i ne povedem i h sa sobom? eleli su da vide planetu ije postojanje je omoguio Elija Bejli, planetu na kojoj je proveo svoju starost i na kojoj je umro. Da, oni su roboti, ali su to inteligentni roboti koji su verno i dobro s lu ili Eliju Bejlija. Nije dovoljno samo po tovati sva ljudska bia; treba pop tovati i sva inteligentna bia. I tako sam ih dovela ovamo." A zatim, na kraju, zavikav i, po stavi pitanje na koje se moralo odgovoriti: "Da li sam pogre ila?" I dobila je odgovor. Jedno gromoglasno "Ne!" zaorilo se dvoranom, svi su bili na nogama, lupali su akom o aku, lupali su nogama o pod, uzvikivali, mahali. .. bez prestanka... bez prestanka... bez prestanka. Gladija je promatrala, osmehujui se, i dok se buka nastavljala u beskraj, postala je svesna dve stvari. Prvo, bila je sva u znoju. Drugo, bila je srenija no ikad u ivotu. Izgledalo je kao da je celog ivota ekala na ovaj trenutak... trenutak kada e ona, koja je odrasla u osamljenosti, moi konano da otkrije, posle dvadeset tri d ekade, da je u stanju da se suoi sa gomilom, da je pokrene i natera da se povinuj e njenoj volji. Slu ala je neumoran, buan odgovor - ne... bez prestanka... bez prestanka... 35. Dosta kasnije... koliko kasnije nije umela da ka e... Gladija je konano do la k sebi. Prvo je poela beskrajna buka, zatim ju je vrsti klin sastavljen od ljudi i z obezbeenja sproveo kroz gu vu i gurnuo u beskrajne tunele koji kao da su se spu tal i sve dublje i dublje u tlo. Izgubila je vezu sa D. .-om jo u poetku, a vi e nije bila ni sigurna da li su se Denil i iskar nalazili uz nju. elela je da se raspita o njima, ali okru ivali su je sve sami nepoznati ljudi. Pala joj je na um umirujua misao da su roboti verov atno i dalje uz nju, jer bi se nesumnjivo oduprli razdvajanju, a ona bi ula mete d a je poku ano i ta slino. Kada je konano stigla do sobe, njena dva robota su bila s njom. Nije tano znala gde se nalazi, ali soba je bila prilino velika i ista. U poreenju sa njenim d

omom na Aurori ovo je bilo bedno stani te, ali u poreenju sa kabinom na brodu, ova odaja bila je dosta luksuzna. "Ovde ete biti sigurni, gospoo", ree poslednji stra ar dok je odlazio. "Ako v am i ta zatreba, samo nas obavestite." On pokaza na neki ureaj na malom stolu pored kreveta. Ona se zagleda u njega, ali dok se okrenula da upita ta je to i kako se u potrebljava, on ve be e oti ao. "Pa, neka", pomisli ona, "snai u se." " iskare", ree ona iscrpljeno, "pronai koja od ovih vrata vode u kupatilo i izvidi na kom principu radi tu . Tu mi je sada neophodan." Ona oprezno sede, svesna da je oznojena, ne elei da natopi stolicu svojim znojem. Kada se iskar vratio, nju je ve poelo sve da boli usled neprirodno ukoenog p olo aja u kome je sedela. "Gospoo, tu radi", ree on, "a temperatura je pode ena. Tamo se nalazi i neki v rsti materijal za koji pretpostavljam da je sapun kao i neka vrsta primitivnog m aterijala za brisanje, zajedno sa raznim drugim stvaricama koje bi mogle biti od koristi." "Hvala, iskare", ree Gladija, sasvim svesna da je iskar, koji inae nije obav ljao takve poslove, uradio upravo ono to je od njega zahtevala. Ali okolnosti men jaju stvari... Ako bi se moglo rei da joj nikada ranije nije u toj meri bilo potrebno tu i ranje, onda takoe nikada ranije nije u toj meri u ivala u tu iranju. Pod tu em je prove la mnogo vi e vremena nego to je to bilo potrebno, a kada je zavr ila nije joj ak ni p alo na pamet da se zapita da li su pe kiri bili na bilo koji nain podvrgnuti steril izaciji sve dok se njima nije obrisala... a tada je ve bilo kasno. Stala je da premee po stvarima koje je iskar polo io pred nju... puder, dezo dorans, e alj, pasta za zube, fen za kosu... ali nikako nije mogla da pronae ni ta to b i liilo na etkicu za zube. Na kraju je odustala i poslu ila se prstom, to je ba nije z adovoljilo. Nije bilo ni etke za kosu, pa je i zbog toga bila nezadovoljna. Istrl jala je e alj sapunom pre no to ga je upotrebila, ali ga je svejedno nerado upotrebi la. Prona la je ogrta koji joj se uinio podesan za spavanje. Mirisao je od istoe, ali je, zakljui ona, suvi e mlitavo visio. Denil tiho ree: "Gospoo, kapetan eli da zna da li mo e da se vidi s vama." "Pretpostavljam da mo e", ree Gladija, jo zaposlena oko tra enja neke druge od ore za no. "Pusti ga unutra." D. . je izgledao umoran, ak oronuo, ali kada se okrenula da ga pozdravi, o n joj se izmueno osmehnu i ree: "Te ko je poverovati da vam je preko dvadeset tri de kade." "Molim? U ovome?" "To vam samo ide u prilog. Poluprovidno je... Ili mo da niste znali?" Ona pomalo nesigurno spusti pogled na noni ogrta, a zatim ree: "Pa neka, ak o je to ono to vas zabavlja, ali ja sam svejedno, pro ivela ve dva veka i jednu trein u od treeg." "Niko vam toliko ne bi dao. Mora da ste bili veoma lepi u mladosti." "Niko mi to nikada nije rekao, D. . Uvek sam mislila da je najvi e emu se mo gu nadati, da mi neko ka e kako posedujem prigu eni arm... Ali kako se koristi ovaj u reaj? "Pozivna kutija? Samo dodirnite pravougaonik s desne strane i neko e vas upitati kako vas mo e uslu iti, a posle vi nastavljate." "Dobro. Bie mi potrebna etkica za zube, etka za kosu i odea." "Sam u se postarati da dobijete etkicu za zube i etku za kosu. A o odei smo se ve pobrinuli. U ormanu vam visi kesa sa odeom. Uveriete se da se u njoj nalaze s tvari po poslednjoj bejlisvetskoj modi, koje vam se, razume se, ne moraju svidet i. A neu vam ni jemiti da e vam odgovarati. Veina ena sa Bejlisveta je vi a od vas, a s ve su sasvim sigurno ire i deblje... Ali to nije va no. Mislim da ete u osami proves ti veoma malo vremena." "Za to?" "Pa, gospoo. ini mi se da ste veeras odr ali govor, i koliko se seam, niste ele li da sednete iako sam vam vi e puta predlagao da to uinite." "Mislim da je bio dosta uspe an, D. ."

"I bio je. Bio je to pravi uspeh." D. . se iroko osmehnu i poe a po desnoj st rani brade kao da veoma pa ljivo odmerava rei. "Meutim, svaki uspeh se plaa. Mogao bi h bez ustezanja da ka em da ste, u ovom trenutku, najpoznatija osoba na Bejlisvetu i svaki stanovnik Bejlisveta eli da vas vidi i dodirne. Ako bismo vas bilo gde i zveli, to bi pretpostavljalo da e istog asa doi do nereda. Bar dok se stvari ne smi re. Ne mo emo znati koliko e to potrajati. A zatim, tu su i ratni jastrebovi koji sada vri te, ali kada se sutra stva ri slegnu, kada se hipnoza i histerija sti aju, bie u asno besni. Ako starcu Bisterva nu nije palo na pamet da vas ubije odmah posle odr anog govora, do sutra e mu ivotna preokupacija postati da vas usmrti na laganim mukama. A tu su i ljudi iz njegov e stranke koji bi mogli da poku aju da iziu u susret ovom malom starevom efu. Zato ste sada ovde, gospoo. Zato ovu sobu, ovaj sprat, ceo ovaj hotel nad zire ne znam koliko vodova ljudi iz obezbeenja, meu kojima se nadam da nema prikri venih ratnih jastrebova. A po to sam bio u tesnoj vezi s vama u ovoj igri junaka i junakinja, i ja sam ovde zatarabljen i ne mogu da izaem." "Oh", ree Gladija bezizra ajno. " ao mi je zbog toga. Znai da ne mo ete posetiti svoju porodicu." D. . slegnu ramenima. "Trgovci, u stvari, i nemaju ba neku pravu porodicu. " "Onda, va u prijateljicu." "Pre ivee... Verovatno lak e nego ja." On zami ljeno uperi pogled u Gladiju. Gladija jednolino ree: "Nemojte o tome ak ni razmi ljati, kapetane." D. . podi e obrve. "Ne mo ete me spreiti da o tome razmi ljam, gospoo, ali preduz eti neu ni ta." Gladija nastavi: " ta mislite, koliko u ostati ovde? Ozbiljno." "Zavisi od uprave." "Uprave?" "Na e petolano izvr no vee, gospoo. Petoro ljudi", on podi e aku sa ra irenim i i u enim prstima, "od kojih svako slu i pet godina uglavnom se kolebajui, sa po jednom izmenom svake godine, plus specijalni izbori u sluaju smrti ili nesposobnosti. Ta ko se obezbeije kontinuitet i smanjuje opasnost od vladavine pojedinaca. To takoe znai da se svaka odluka mora razmotriti, a za to je potrebno vreme, ponekad vi e vr emena nego to ga imamo." "Trebalo bi da pomislim", ree Gladija, "kako u sluaju da je jedan od petor ice odluan i uticajan pojedinac..." "Da bi on mogao svoje poglede nametnuti ostalima. Povremeno su se takve stvari i de avale, ali sada nja vremena nisu jedna od tih... ako razumete ta hou da ka e m. Stariji upravitelj je Genovus Pandaral. On u su tini uop te nije zao, ali je neod luan... a to je ponekad isto. Nagovorio sam ga da pusti va e robote s vama na pozor nicu i to se pokazalo kao lo e. Jedan nula protiv nas oboje." "Ali za to je to bilo lo e? Ljudi su bili zadovoljni." "Suvi e zadovoljni, gospoo. eleli smo da budete na a mezimica - na a Svemirka-ju nakinja koja e nam pomoi da javno mi ljenje ostane hladno tako da ne uleemo u prevrem eni rat. Uspe no i dugo ste iveli, a uspeli ste da ih nagnate da kliu kratkovenosti. Ali zatim ste ih naterali da kliu i robotima, a mi to ne elimo. Nismo ba radi da uje mo ljude kako javno kliu bratstvu sa Svemircima." "Ne elite prevremni rat, ali ne elite ni prevremni mir. Je li u tome stvar ?" "Dobro reeno, gospoo." "Ali ta onda elite?" " elimo Galaksiju, celu Galaksiju. elimo da naselimo i nastanimo svaku plan etu u njoj koja je pogodna za ivot - i ni manje ni vi e, elimo da osnujemo galaktiko carstvo. Ne elimo da se Svemirci me aju u to. Mogu ostati na vlastitim svetovima i i veti u miru kako god ele, ali ne smeju se me ati." "Ali to znai da ete ih prikovati za njihovih pedeset svetova, kao to smo mi dr ali prikovane Zemljane na Zemlji tokom tolikih godina. Isti ste kao Bistervan. " "Situacija je drugaija. Zemljanima je bilo onemogueno da se ire. Vi, Svemir ci, ne posedujete taj potencijal. Izabrali ste dugovenost i robote i taj potencij al je nestao. ak vi e nemate ni pedeset svetova. Solarija je napu tena. S vremenom e i

drugi otii. Naseljivaima nije u interesu da guraju Svemirce stazom uni tenja, ali z a to da se me amo u njihov dobrovoljni izbor? Va govor je nagovestio jednu takvu te nju ." "Drago mi je. ta ste mislili da u rei?" "Kazao sam vam. Mir i ljubav - i da ete sesti. Mogli ste da zavr ite za otp rilike jedan minut." Gladija ljutito ree: "Ne mogu verovati da ste oekivali da u poiniti neku slin u ludost. Kakvo ste to mi ljenje imali o meni?" "Kakvo ste vi sami mi ljenje imali o sebi... na smrt ste se upla ili da prog ovorite. Otkud smo mogli znati da imamo posla s jednom luckastom enom koja bi u p ola sata mogla da ubedi stanovnike Bejlisveta da treba klicati neemu za ta ih mi p ola ivota ubeujemo da je nedostojno klicanja? Ali ovakav razgovor nas nikuda nee od vesti", on s mukom ustade, "i meni je potrebno tu iranje i bilo bi dobro da uhvati m ne to nonog sna... ako budem mogao. Vidimo se sutra." "Ali kada emo saznati ta e upravnici odluiti da uine sa mnom?" "Kada oni saznaju, to ne mora biti tako skoro. Laku no, gospoo." 36. "Ne to sam otkrio", ree iskar bezoseajnim glasom. "Do tog otkria sam do ao zahva ljujui tome to sam se prvi put na ao pred hiljadama ljudskih bia. Da mi se to dogodil o pre dva veka, do otkria bih jo onda do ao. Da se nikada nisam na ao pred toliko ljud i, nikada ne bih ni do ao do ovog otkria. Razmisli samo, tim povodom, u koliko bih kljunih taaka mogao lako da proni knem, ali nikada to nisam uinio niti u ikada uiniti, jednostavno zbog toga to nikada neu biti u prilici. Ostau neznalica sem u sluajevima gde mi okolnosti budu i le na r uku, ali ne mogu raunati na okolnosti." Denil ree: "Nisam mislio, prijatelju iskare, da bi gospoa Gladija, koja je svoj dugi ivot provela povueno, mogla tako stalo eno da se pojavi pred hiljadama lju di. Mislio sam da uop te nee biti sposobna da progovori. Kada se pokazalo da je u s tanju, pretpostavio sam da si to ti udesio po to si prethodno otkrio da to mo e uiniti , a da je ne povredi . Da li se u tome sastojalo tvoje otkrie?" iskar ree: "Prijatelju Denile, usudio sam se jedino da olabavim svega neko liko niti koje su je inhibirale, svega onoliko njih koliko je bilo dovoljno da i zgovori nekoliko rei koje bi ostali mogli uti." "Ali ona je uinila mnogo vi e od toga." "Po to sam izvr io mikroskopsko pode avanje, okrenuo sam se mno tvu umova iz pub like. Nikada ih nisam iskusio u tolikom broju, kao, uostalom, ni gospoa Gladija, tako da sam bio u istoj meri zaprepa en kao i ona. U poetku mi se inilo da ne bih mog ao ni ta preduzeti u toj neizmernoj mentalnoj povezanosti koja se razbijala o mene . Oseao sam se bespomono. Ali potom sam u njoj uoio tragove prijateljstva, znati elje, interesovanja. .. ne mogu to opisati reima... kao i izvesnu dozu naklonosti prema gospoi Gladiji. Poigrao sam se s onim to je u sebi sadr avalo tu dozu naklonosti, malo sam negde p ritegao, negde pojaao, ali sve to tek neprimetno. eleo sam da je bar malo ohrabre, kako ja vi e ne bih morao da se petljam sa umom gospoe Gladije. To je sve to sam uin io. Ne znam koliko sam odgovarajuih niti dotakao. U svakom sluaju, ne mnogo." Denil ree: "I ta je bilo onda, prijatelju iskare?" "Otkrio sam, prijatelju Denile, da sam pokrenuo ne to autokatalitino. Svaka nit koju sam ojaao ojaala je istovetnu susednu nit, a te dve zajedno ojaale su nek oliko susednih. Vi e ni ta nisam morao da uradim. Neprimetne kretnje, tihi zvuci i t ek neznatni pogledi koji su stavljali do znanja da se neko sla e sa onim to je gosp oa Gladija rekla hrabrili su ostale. Tada sam prona ao ne to jo udnije. Sve te male nagove taje podr ke, koje sam mogao da uoim samo zato to su umovi bili za mene otvoreni, mora da je na neki nain uoaval a i gospoa Gladija, jer je ostale inhibicije u svom umu savladala bez mog uplitan ja. Poela je da govori br e, samouverenije, a publika je uzvraala spremnije no ikada ranije... bez mog uplitanja. Na kraju je nastupila histerija, oluja, nepogoda k oja se sastojala od mentalne grmljavine i sevanja toliko jakog da sam morao zatv oriti svoj um pred tim ili bih u protivnom preopteretio svoja kola.

Nikada, u celom svom postojanju, nisam nai ao na ne to slino, pa ipak sve je zapoelo time to sam u celoj toj gomili izvr io svega neznatna pode avanja, pode avanja k oja sam inae u pro losti primenjivao na aici ljudi. U stvari, pretpostavljam da se ta j efekat pro irio sa publike koja mi je mentalno bila dostupna - na onaj vei deo pu blike preko hipertalasa." Denil ree: "Ne shvatam kako je to mogue, prijatelju iskare." "Ne shvatam ni ja, prijatelju Denile. Ja nisam ljudsko bie. Ja ne oseam di rektno dejstvovanje nekog ljudskog uma sa svim njegovim slo enostima i suprotnosti ma, tako da ne mogu da razaberem mehanizme kojima umovi reaguju. Ali oigledno je da je mnogo lak e upravljati gomilom nego pojedincem. To izgleda paradoksalno. Da bi se pomerilo ne to te e potrebno je ulo iti vi e snage nego za ne to lak e. Veoj energiji eophodno je suprostaviti se veom snagom nego manjoj energiji. Da bi se pre la velik a razdaljina potrebno je vi e vremena nego da bi se pre la mala razdaljina. Za to bi o nda bilo lak e pokolebati mnogo ljudi nego nekolicinu? Ti razmi lja poput ljudskih bia , prijatelju Denile. Mo e li ti to objasniti?" Denil ree: "Sam si rekao, prijatelju iskare, da je u pitanju bio autokatal itiki efekat, ne to nalik na zarazu. Jedna jedina varnica mo e zapaliti celu umu." iskar je utao i inilo se da je zadubljen u misli. Zatim ree: "Ali nije razum zarazan, ve oseanja. Gospoa Gladija je izabrala argumente za koje je mislila da e p okrenuti oseanja publike. Nije ni poku ala da se raspravlja sa njima. Znai, moglo bi se rei da to je gomila vea, lak e ju je pokolebati oseanjem nego razumom." "Po to postoji svega nekoliko oseanja, a razuma mnogo, lak e je predvideti po na anje gomile nego pona anje jedne jedine osobe. S druge strane, pak, to znai da ako bi trebalo stvoriti zakone koji omoguuju da se predvidi tok istorije, onda se mo ra uzeti u obzir brojno stanovni tvo, to brojnije to bolje. To bi samo po sebi mogl o predstavljati prvi zakon psihoistorije, klju za izuavanje ljudskosti. Ipak..." "Da?" "Pogaa me to to ranije nisam shvatio samo zato to nisam ljudsko bie. Jedno l judsko bie bi, mo da, instiktivno razumelo vlastiti um u dovoljnoj meri da shvati k ako treba upravljati sebi slinima. Gospoa Gladija je bez ikakvog iskustva u obraanj u velikim gomilama savr eno obavila posao. Bili bismo jo bolji da je sa nama bio ne ko poput Elije Bejlija. Prijatelju Denile, zar ne misli na njega?" Denil ree: "Da li ti to mo e da vidi njegov lik u mom umu? To je iznenaujue, pr ijatelju iskare." "Ne vidim ga, prijatelju Denile. Ne mogu da primam tvoje misli. Ali mogu da iskusim oseanja i raspolo enje - tvoj um je sada takav, da na osnovu dosada njeg iskustva, znam da misli na Eliju Bejlija." "Gospoa Gladija je pomenula da sam ja poslednji video partnera Eliju Bejl ija ivog, pa sam u seanju ponovo preslu avao te trenutke. Ponovo mislim na ono to je rekao." "Za to, prijatelju Denile?" "Tragam za znaenjem. Oseam da je bilo va no." "Kako bi ono to je kazao moglo imati i neko drugo znaenje od onoga koje iz vire iz samih rei? Da je u tome bilo ikakvog skrivenog znaenja, Elija Bejli bi to jasno i kazao." "Mo da", ree lagano Denil, "partner Elija nije ni sam shvatio znaenje svojih rei." POSLE GOVORA 37. Seanje! Le alo je u Denilovom umu poput neke zatvorene knjige beskrajnih pojedinos ti, koja mu je uvek stajala na raspolaganju. Neke delove esto je prizivao zbog ob ave tenja koja su sadr ali u sebi, ali svega je nekoliko bilo onih koja je o ivljavao u seanju zato to bi po eleo da im oseti aromu. Tih nekoliko se uglavnom odnosilo na Eliju Bejlija. Pre mnogo dekada, Denil je do ao na Bejlisvet dok je Elija Bejli jo bio iv. Sa njim je stigla i gospoa Gladija, ali po to su u li na orbitu oko Bejlisveta, Bentl

i Bejli se vinuo u visine u svom malom brodu da ih doeka i bio doveden na njihovu letelicu. Tada je ve izgledao kao prilino vornovat, sredovean mu karac. Zagledao se u Gladiju pomalo neprijateljski i rekao: "Vi ga ne mo ete vide t, gospoo." A Gladija, koja je plakala, upita: "Za to?" "On to ne eli, gospoo, i ja moram po tovati njegove elje." "Ne mogu da verujem, gospodine Bejli" "Imam to i napismeno, kao i snimljeno, gospoo. Ne znam, da li mo ete da pre poznate njegov rukopis ili glas, ali dajem vam asnu re da je ovo on napisao i da j e ovo njegov glas, a takoe vam dajem asnu re da na njega nije vr en nikakav pritisak i ji je cilj bio da se izmami ne to slino." Ona je zatim oti la u svoju kabinu da na miru proita poruku i saslu a glas. M alo kasnije se ponovo pojavila... sva skrhana... ali uspela je odluno da ka e: "Den ile, sam e se spustiti da ga vidi . Tako on eli. Ali izvestie me o svemu to e se tamo oditi ili rei." "Dobro, gospoo", ree Denil. Denil se spustio Bentlijevim brodom. Tokom putovanja Bentli mu je kazao: "Robotima nije dozvoljen pristup na ovaj svet, Denile, ali u tvom sluaju napravl jen je izuzetak, jer je to elja moga oca, kao i zbog toga to njega ovde veoma po tuj u. Nadam se da shvata da ja lino nemam ni ta protiv tebe, ali tvoje prisustvo ovde m ora biti krajnje ogranieno. Bie odveden pravo do mog oca. Kada on zavr i s tobom, sme sta e biti vraen na orbitu. Shvata li?" "Shvatam, gospodine. Kako je va otac?" "Umire", ree Bentli, mo da namerno osorno. "To mi je jasno", ree Denil, kome je glas vidljivo podrhtavao, ne usled o binih oseanja, ve stoga to je svest o smrti jednog ljudskog bia, bez obzira na to kol iko bila neizbe na, stvarala nered na njegovim pozitronskim mo danim stazama. "Hou da ka em, koliko mu je jo vremena preostalo?" "Trebalo bi da je ve umro. Odr avala ga je u ivotu samo elja da tebe vidi." Spustili su se. Bio je to veliki svet, ali naseljen deo... ako je to bil o sve... bio je mali i jadan. Dan je bio oblaan i nedavno je padala ki a. iroke, pra ve ulice bile su puste, kao da i ono malo stanovni tva koje je tu ivelo nije bilo r aspolo eno da se okupi kako bi buljilo u jednog robota. Povr inskim vozilom pro li su kroz tu pusto i stigli do jedne ne to vee i istakn utije kue. U li su zajedno. Kod jednih od unutra njih vrata Bentli zastade. "Moj otac je tamo unutra", ree on tu no. "Treba da ue sam. On ne eli da budem unutra dok si ti tamo. Ui. Mo da ga nee prepoznati." Denil zakorai u polutamu sobe. Oi mu se brzo priviko e i on postade svestan jednog tela prekrivenog ar avom, unutar plastine aure koja se mogla nazreti samo po s vom slabom svetlucanju. Svetlo u sobi se ne to pojaa tako da je Denil sada mogao ja sno da razazna lice. Bentli je bio u pravu. Denil na njemu nije video ni ta to bi ga podsealo na starog partnera. Oi su bile zatvorene i Denilu se inilo da on, u stvari, gleda u m rtvaca. Nikada ranije nije video nijedno mrtvo ljudsko bie, a kada mu je to sada palo na pamet, on posrnu i uini mu se da nee uspeti da se odr i na nogama. Ali stareve oi se otvori e i Denil povrati ravnote u, mada je i dalje oseao neu obiajenu slabost. Oi se zagleda e u njega i preko bledih, ispucalih usana prelete jedan slabi sme ak. "Denile. Moj stari prijatelju Denile." U tom apatu uspeo je da nazre slab i prizvuk nekada njeg glasa Elije Bejlija koji je upamtio. Ispod ar ava se lagano pom oli jedna ruka i Denilu se uini da je konano uspeo da prepozna Eliju. "Partneru Elija", ree on ne no. "Hvala ti... hvala ti to si do ao." "Bilo mi je va no da doem, partneru Elija." "Bojao sam se da ti mo da nee dozvoliti. Oni... drugi... ak i moj sin... mis le o tebi kao o nekom robotu." "Ja jesam robot." "Ne za mene, Denile. Nisi se promenio, zar ne? Ne vidim te jasno, ali ini

mi se da si isti onakav kakvog te se seam. Kada sam te poslednji put video? Pre dvadeset devet godina?" "Tako je... i za sve to vreme, partneru Elija, nisam se promenio, to znai da ipak jesam robot." "Ali zato sam se ja promenio, i to mnogo. Nije trebalo da ti dopustim da me vidi ovakvog, ali bio sam suvi e slab i nisam mogao odoleti elji da te jo jednom vidim." Izgledalo je kao da je Bejlijev glas postao ne to jai, kao da ga je osna io p ogled na Denila. "Drago mi je to te vidim, partneru Elija, bez obzira na to koliko si se p romenio." "A gospoa Gladija? Kako je ona?" "Dobro je. Do la je sa mnom." "Nije valjda..." U glasu mu se pojavi bolna uzbuenost dok je poku avao da p ogledom obuhvati prostoriju. "Nije na ovom svetu, ali jo se nalazi na orbiti. Bilo joj je obja njeno da vi ne elite da je vidite... i ona je shvatila." "To nije tano. elim da je vidim, ali uspeo sam da odolim tom isku enju. Ona se nije promenila, zar ne?" "Jo izgleda kao onda kada ste je poslednji put videli. " "Dobro. Ali nisam mogao dozvoliti da ona mene ovakvog vidi. Nisam mogao dozvoliti da joj ovakav ostanem u seanju. S tobom je drugaije." "To je stoga to sam ja robot, partneru Elija." "Prestani to da nagla ava ", ree ovek na samrti mrzovoljno. "Meni ne bi vi e znai o, Denile, ni da si ovek." Izvesno vreme je ostao da le i utei, a zatim ree: "Sve ove godine nikada je n isam video preko hipertalasa, nikada joj nisam pisao. Nisam smeo sebi dozvoliti da se me am u njen ivot... Je li Gladija jo udata za Gremionisa?" "Jeste, gospodine." "Srena?" "O tome ja ne sudim. Ne pona a se na nain koji bi se mogao opisati kao nesr ean." "Deca?" "Dozvoljenih dvoje." "Nije se ljutila to nisam stupio s njom u vezu?" "Mislim da je razumela va e pobude?" "Da li me ikada... pominje?" "Gotovo nikada, ali iskar je uveren da esto misli na vas." "Kako je iskar?" "Funkcioni e kako treba... na nain koji vam je poznat." "Znai, ti zna ... za njegove sposobnosti." "Rekao mi je, partneru Elija." Bejli je ponovo ostao da le i utei. Zatim se pokrenuo i rekao: "Denile, tra io sam da doe kako bih uta io svoju sebinu elju da te vidim, da se sam uverim da se nisi promenio, da jo postoji dah velikih dana moga ivota, da me se sea i da nee prestati d a me se sea . Ali takoe elim ne to da ti ka em. Uskoro u umreti i znam da e ta vest stii do tebe. ak i ako ne bude ovde, ve na Aurori, ta vest e stii do tebe. Moja smrt predstavljae galaktiku vest." Njegova prs a se izdigo e pri slabom i jedva ujnom smehu. "Ko bi to nekada mislio?" Zatim nastavi: "Razume se da e i Gladija to uti, ali Gladija je svesna da moram umreti i ona e tu injenicu prihvatiti ma koliko bila tu na zbog nje. Meutim, pl a im se kako e to delovati na tebe, po to si ti... kao to sam stalno ponavlja , a ja por iem... robot. U ime starih vremena mogao bi osetiti da je tvoja du nost da me odr i u i votu, pa bi injenica da to nisi u stanju mogla mo da pogubno da deluje na tebe. Doz voli mi stoga da s tobom popriam o tome." Bejlijev glas je sve vi e slabio. Iako je Denil nepomino sedeo, njegovo lic e je na neobian nain odra avalo ono to je oseao. Izra avalo je zabrinutost i tugu. Bejli jeve oi bile su sklopljene tako da nije bio u stanju to da vidi. "Moja smrt, Denile", ree on, "nije va na. Kao to nije va na smrt nijednog poje dinca meu ljudskim biima. Onaj ko umire za sobom ostavlja svoje delo - i to je ono

to u potpunosti ne umire. To nikada u potpunosti ne umire dogod postoji oveanstvo. Razume li ta hou da ka em?" Denil odvrati: "Da, partneru Elija." "Rad svakog pojedinca doprinosi sveukupnosti i tako postaje veni deo te s veukupnosti. Sveukupnost ljudskih ivota... pro la, sada nja i ona koja e tek doi... obr azuje tapiseriju koja postoji ve mnogo desetina hiljada godina i koja je sve to v reme postajala sve tananija, celovitija i lep a. ak su i Svemirci izdanci te tapise rije i oni, takoe, doprinose tananosti i lepoti njenog ustrojstva. Pojedinani ivot je jedna nit u toj tapiseriji, a ta je jedna nit u poreenju sa celinom?" "Denile, neka ti um vrsto bude usredsreen na tu tapiseriju i ne dozvoli da na tebe utie jedna izvuena nit. Postoji mnogo drugih niti, svaka od njih je vredn a, svaka doprinosi..." Bejli je prestao da govori, ali je Denil i dalje strpljivo ekao. Bejli otvori oi i, zagledav i se u Denila, lagano se namr ti. "Jo si ovde? Vreme je da poe . Rekao sam ti ono to sam nameravao da ti ka em." "Ne elim da poem, partneru Elija." "Mora . Ne mogu vi e da zadr avam smrt. Umoran sam... oajno umoran. elim da umre m. Vreme je." "Mogu li da ostanem do kraja?" "Ja to ne elim. Ako umrem dok me gleda to bi moglo gadno da utie na tebe up rkos svim mojim reima. Poi sada. To je... nareenje. Dozvoliu ti da bude robot ako to e li , ali u tom sluaju, mora ispunjavati moja nareenja. Ni na koji nain mi ne mo e spasit ivot, tako da ni ta ne sputava drugi zakon. Poi!" Bejliev prst se drhtavo uperi ka njemu i on ree: "Zbogom, prijatelju Deni le." Denil se lagano okrenu, izvr avajui Bejlieva nareenja s neizrecivom te koom. "Z bogom partneru..." On zastade, a zatim ree, pomalo promuklo: "Zbogom, prijatelju Elija." U sledeoj prostoriji Denila doeka Bentli. "Da li je jo iv?" "Bio je dok sam izlazio." Bentli ue, ali se gotovo istog asa vrati. "Vi e nije. Video te je i... i umr o." Denil je morao da se osloni na zid. Pro lo je izvesno vreme pre no to je po novo uspeo da se uspravi. Bentli odvrati pogled, saeka, a zatim se zajedno vrati e do malog broda i k renu e ka orbiti gde ih je ekala Gladija. I ona je prvo pitala da li je Elija Bejli jo iv, a kada su joj pa ljivo saop t ili da nije, ona se okrenula i suvih oiju uputila ka svojoj kabini da se isplae. 37a. Denil je nastavio da prati svoju misao kao da mu o tro podseanje na Bejliev u smrt u svim njenim pojedinostima nije istog asa doprlo do svesti. "Pa ipak, sad a, u svetlosti govora gospoe Gladije, mogu ne to bolje da razumem ono to je partner Elija tada rekao." "Kako to misli ?" "Nisam jo siguran. Te ko je razmi ljati u pravcu u kome ja poku avam da razmi lja m." "ekau koliko god da bude potrebno", ree iskar. 38. Genovus Pandaral bio je visok, ali ne i vrlo star, iako mu je gusta kosa bila seda, kao i upavi zalisci, to mu je davalo dostojanstven i lako raspoznatlji v izgled. Op ti utisak voe koji je ostavljao pomagao mu je u napredovanju, ali kao t o je i sam bio svestan, njegova pojava zraila je veom snagom nego to ju je on posed ovao. Kada je jednom bio izabran u upravni odbor, dosta ga je brzo napustio pr vobitni zanos. Nije bio za taj posao i to mu je svake godine, dok su ga prema ne kom automatizmu gurali na vi e stepenike, bivalo sve jasnije. Sada je bio stariji upravnik. I za sva vremena e ostati stariji upravnik! U stara vremena, upravljanje nije predstavljalo ni ta. U vreme Nefli Morle

ra, pre osam dekada, isti taj Morler koga su uvek acima isticali kao najveeg od sv ih upravnika, nije bio ni ta. ta je onda predstavljao Bejlisvet? Tek jedan mali sve t, aicu farmi, desetak gradova okupljenih oko prirodnih linija komunikacije. Ukupa n broj stanovnika nije prelazio pet miliona, najva niji izvozni artikli bili su si rovo drvo i ne to malo titanijuma. Svemirci nisu obraali pa nju na njih, zahvaljujui manje-vi e povoljnom uticaju Hana Fastolfa sa Aurore i ivot je bio jednostavan. Ljudi su, kad god su to hteli , mogli da putuju nazad na Zemlju... ako bi se u eleli kulture ili tehnologije... a postojao je i stalan priliv Zemljana-imigranata. Mono stanovni tvo Zemlje bilo je neiscrpno. Za to onda Morler nije mogao biti veliki upravnik? Nije imao ta da radi. I u budunosti e upravljanje ponovo postati jednostavno. Po to su Svemirci na stavili da se degeneri u (svakom aku je reeno da e se to dogoditi, da se moraju zaple sti u protivurenost vlastitog dru tva... mada Pandaral ponekad ba nije bio ubeen u to , iako je to odista bilo izvesno) i po to su Naseljivai nastavili da uveavaju svoj b roj i da jaaju, uskoro e nastupiti vreme kada e ivot ponovo biti siguran. Naseljivai e iveti u miru i razvie vlastitu tehnologiju do krajnjih mogunosti. Kada se Bejlisvet popuni, poprimie razmere i naine ivota druge Zemlje, kao t o e biti sluaj i sa svim ostalim svetovima, dok e tu i tamo u jo veem broju nicati no vi svetovi, konano obrazujui veliko galaktiko carstvo. A Bejlisvet e zasigurno, kao najstariji i najpoznatiji od svih svetova Naseljivaa, uvek zauzimati prvo mesto u tom carstvu, pod blagonaklonom i stalnom upravom majke Zemlje. Ali Pandaral nije bio stariji upravnik u pr losti. Kao to nee biti ni u budun osti. Bio je sada. Han Fastolf je bio mrtav, ali je zato Kelden Amadiro bio iv. Amadiro je p re dvadeset dekada bio protiv toga da se Zemlji dozvoli da alje Naseljivae, a iveo je jo i sada i nastavljao da pravi neprilike. Svemirci su i dalje bili suvi e jaki da bi se mogli zanemariti; Naseljivai jo nisu bili dovoljno jaki da bi samouvereno mogli krenuti napred. Morali su, stoga, na neki nain da dr e Svemirce na odstojanj u dok se ravnote a ne pomeri dovoljno u njihovu korsit. Zadatak da dr i Svemirce na uzdi, a Naseljivaima da ne dozvoli da izgube sv oju odlunost, a ipak da ostanu razboriti, pao je na Pandaralova plea vi e nego na bi lo ija... To je, meutim, bio zadatak koji mu se nije ni dopadao niti je eleo da ga se prihvati. Sada je bilo jutro, hladno, sivo jutro koje je obeavalo jo snega... mada t o nije predstavljalo nikakvo iznenaenje... i on je sam i ao hotelom. Nije eleo da ga iko prati. Stra ari iz obezbeenja, koji su bili na du nosti, stado e u stavu mirno dok je prolazio i on im umorno otpozdravi. Zatim zapodenu razgovor sa kapetanom stra e ko ji mu poe u susret. "Ima li neprilika, kapetane?" "Nema, upravnie. Sve je mirno." Pandaral klimnu. "U kojoj sobi je sme ten Bejli? - Ah. Da li su Svemirka i njeni roboti dobro uvani? - Dobro." On krenu dalje. Sve u svemu, D. . se dobro poneo. Napu tenu Solariju su trg ovci mogli koristiti kao gotovo neiscrpan izvor robota i kao izvor velikih zarad a... mada zarade ne bi trebalo uzimati kao prirodni ekvivalent za svetsku bezbed nost, pomisli mrzovoljno Pandaral. Ali Solariju sa njenim zamkama trebalo je ost aviti na miru. Nije bila vredna rata. D. . je dobro uinio to je odmah oti ao odande. Pametno je postupio i to je sa sobom poneo nuklearni pojaiva. Do sada su ta kvi ureaji bili u toj meri glomazni da su se mogli koristiti samo u ogromnim i sk upim postrojenjima projektovanim za uni tavanje invazionih letelica... a ovi nikad a nisu prevazi li ak ni fazu planiranja. Bili su suvi e skupi. Manji i jeftiniji mode li su im apsolutno bili potrebni, tako da je D. . bio u pravu kada je pretpostavi o da je mnogo va nije doneti kui jedan solarijanski pojaiva nego sve robote koji post oje na tom svetu. Taj pojaiva e neizmerno pomoi naunicima Bejlisveta. A ipak, ako je jedan svet Svemiraca imao runi pojaiva, za to ga ne bi imali i ostali? Za to ga ne bi imala Aurora? Ako je oru je te vrste postalo dovoljno malo d a se mo e smestiti na ratne brodove, jedna flota Svemiraca bila bi u stanju da zbr i e bilo koji broj naseljivakih brodova, bez po muke. Koliko su odmakli u tom razvo ju? I kako brzo je Bejlisvet mogao da napreduje u istom pravcu uz pomo pojaivaa koj

. doneo? On se najavi na vratima D. .-ove hotelske sobe, zatim ue, ne saekav i na odgo vor, i sede, opet ne saekav i da ga ponude. Bilo je i nekih korisnih povlastica koj e su pratile polo aj starijeg upravnika, D. . promoli glavu iz kupatila i ree ispod pe kira kojim je upravo brisao ko su: "Bila mi je elja da pozdravim va u upravniku ekselenciju na odgovarajui nain, ali zatekli ste me u nepovoljnom polo aju, po to sam u krajnje nedostojnoj i te koj situac iji, jer sam upravo iza ao ispod tu a." "Oh, zave i", ree Pandaral zlovoljno. Obino je u ivao u D. .-ovom neukrotivom peckanju, ali sada to nije bio sluaj. U nekim stvarima nikada, zapravo, nije shvatao D. .-a. D. . je bio Bejli, direktn i potomak velikog Elije i osnivaa, Bentlija. Zbog toga je bio kao stvoren za mest o upravnika, a jo vi e zbog svog prijatnog ophoenja kojim je naprosto plenio javnost . Pa ipak, izabrao je da bude trgovac, a ivot trgovca je bio te ak i opasan. ovek se mogao obogatiti, ali s veom verovatno u je mogao raunati da e biti ubijen... ili, to j e bilo jo gore, da e pre vremna ostareti. Poziv trgovca je D. .-a ponekad, uz to, i odvodio sa Bejlisveta na putova nja duga mesecima, a Pandaral je vi e voleo da saslu a njegov savet nego savet veine glave ina iz svog ministarstva. ovek nije uvek mogao biti siguran kada je D. . ozbil jan, ali i pored toga, vredelo ga je saslu ati. Pandaral s naporom ree: "Mislim da govor te ene nije ba najbolja stvar koja je mogla da nas zadesi." D. , koji je uglavnom bio odeven, slegnu ramenima. "Ko je to mogao predvi deti?" "Ti si mogao. Mora da si prouio njenu pro lost... kada si se odluio da je do vede ." "Prouio sam njenu pro lost, upravnie. Provela je preko tri dekade na Solarij i. Solarija je bila ta koja ju je oblikovala, a na njoj je ivela potpuno okru ena r obotima. Ljudska bia viala je samo putem holografskih slika, sem svog mu a - a ni on je nije ba esto poseivao. Kada je stigla na Auroru, bilo joj je te ko da se prilagod i, a i tamo je uglavnom ivela sa robotima. Nikada za dvadeset tri dekade nije se na la pred vi e od, sve u svemu, dvadeset ljudi, uzimajui u obzir i njena etiri mu a. Mi slio sam da nee biti u stanju da izgovori vi e od nekoliko rei... ako joj i to poe za rukom. Otkud sam mogao da znam da je demagog." "Mogao si je zaustaviti, kada si to konano shvatio. Sedeo si pored nje." "Da li ste eleli da doe do izgreda? Ljudi su u ivali. Bili ste tamo. Znate d a jesu. Da sam je primorao da sedne, popeli bi se na pozornicu. Konano, upravnie, ni vi niste poku ali da je zaustavite." Pandaral proisti grlo. "U stvari, imao sam nameru da to uinim, ali svaki p ut kada bih se osvrnuo, uhvatio bih pogled njenog robota... onog koji izgleda ka o robot." " iskara. Da, pa ta? On vas ne bi povredio." "Znam. Pa ipak, unervozio bi me i na neki nain izbacivao iz koloseka." "Pa, nije ni va no, upravnie", ree D. . Sada je ve bio potpuno obuen, te pokaza gostu poslu avnik sa dorukom. "Kafa je jo topla. Poslu ite se pecivom i d emom, ako elit e. Proi e to. Mislim da javnost ba nee preplaviti ljubav prema Svemircima i da to nee osujetiti na u politiku. Moglo bi ak poslu iti svrsi. Ako Svemirci uju za ovo, to bi moglo ojaati Fastolfovu stranku. Fastolf je mo da mrtav, ali njegova stranka nije.. . ne sasvim... i trebalo bi da ohrabrimo njihovu politiku umerenosti." "Razmi ljam", ree Pandaral, "o kongresu svih Naseljivaa koji e se odr ati za pe t meseci. Morau da slu am bezbrojne sarkastine primedbe o umerenosti Bejlisveta i o tome kako ovda nji itelji vole Svemirce. to je svet manji", dodade on mrano, "to je n aklonjeniji ratnim jastrebovima, ka em ti." "Pa, recite im to", kaza D. . "U javnosti se pona ajte kao pravi dr avnik, a kada ih pridobijete, pogledajte ih pravo u oi... neslu beno... i recite im da na Be jlisvetu postoji sloboda izra avanja i da nameravamo da tako ostane i ubudue. Ka ite im da Bejlisvet u srcu nosi interese Zemlje, ali ako neki svet eli da poka e kako j e u veoj meri od nas odan Zemlji tako to e Svemircima objaviti rat, Bejlisvet e to s a zanimanjem pratiti, ali ni ta vi e od toga. To bi trebalo da ih uutka." "Oh, ne", ree uspanieno Pandaral. "Jedna takva opaska bi se sigurno proula.

i je D.

Proizvela bi nepodno ljiv smrad." D. . ree: "U pravu ste, teta. Ali imajte to na umu i nemojte dozvoliti tim sitnim mozgovima sa velikim ustima da se okome na vas." Pandaral uzdahnu. "Pretpostavljam da emo uspeti, ali pro la no je krajnje po remetila na e planove. A to mi je stvarno ao." "Kako?" Pandaral nastavi: "Kada ste krenuli sa Aurore ka Solariji, za vama su ta koe po la dva auroranska ratna broda. Da li si to znao?" "Nisam, ali sam oekivao tako ne to", ree D. . ravnodu no. "Zbog toga sam se i p omuio da do Solarije stignem zaobilaznim putem." "Jedan od auroranskih brodova spustio se na Solariju hiljadama kilometar a daleko od vas... tako da vas je lako mogao nadgledati... a drugi je ostao na o rbiti." "Razumno. To bih isto i ja uinio da sam na raspolaganju imao drugi brod." "Auroranski brod koji se spustio bio je uni ten u roku od nekoliko asova. B rod na orbiti je to prijavio i bilo mu je nareeno da se vrati. Jedna trgovaka nadg ledna stanica uhvatila je taj izve taj i prosledila ga nama." "Zar izve taj nije bio ifrovan?" "Razume se da je bio, ali jednom od ifara koju smo odgonetnuli." D. . zami ljeno klimnu, a zatim ree: "Krajnje zanimljivo. Pretpostavljam da sa sobom nisu imali nikoga ko je umeo da govori solarijanski." "Oigledno", ree va no Panaral. "Osim ako neko nije u stanju da pronae kuda su oti li Solarijanci, ova tvoja ena je jedina raspolo iva Solarijanka u Galaksiji." "I dozvolili su mi da je dobijem, zar ne? Neugodno po Aurorane." "U svakom sluaju, nameravao sam sino da objavim da je taj auroranski brod uni ten. Bez ikakvog zluradog radovanja... samo kao podatak. To bi ipak uzbudilo s ve Naseljivae u Galaksiji. Hou da ka em, mi smo uspeli da se izvuemo, a Aurorani nisu ." "Mi smo imali Solarijanku", ree suvo D. . "Aurorani nisu." "Pa dobro. To bi jo vi e podiglo tebe i tu enu u njihovim oima. Ali sve je pr opalo. Posle onoga to je ta ena uinila, sve ostalo bi predstavljalo antiklimaks, pa ak i vest o uni tenju jednog auroranskog ratnog broda." D. . ree: "A da i ne pominjemo injenicu da bi bar u narednih pola asa bilo n eprimereno tap ati zbog smrti nekoliko stotina auroranskih roaka, po to su prethodno svi tap ali meusobnom bratstvu i ljubavi." "Pretpostavljam da je tako. Tako smo propustili da zadamo stra an udarac, psiholo ki udarac." D. . se mr tio. "Zaboravite na to, upravnie. Propagandom se uvek mo ete baviti u neko pogodnije vreme. Va no je znaenje svega toga. Raznet je jedan auroranski br od. To znai da oni nisu oekivali da e biti upotrebljen nuklearni pojaiva. Drugom brod u je bilo nareeno da se udalji, a to bi moglo da znai da on nije bio opremljen za odbranu protiv neeg slinog... a mo da i nemaju ime da se brane protiv toga. Na osnovu svega, trebalo bi da zakljuim kako je runi pojaiva - ili bolje rei poluruni, u svakom sluaju... solarijanske izrade, odnosno da ne potie od Svemiraca. To je za nas dob ra vest... ako je tana. Zaboravimo na trenutak propagandu, ve se usredsredimo na i zvlaenje to vi e obave tenja iz tog pojaivaa. elimo da u ovome budemo ispred Svemiraca.. ako je to mogue." Pandaral zavr i sa vakanjem peciva i ree: "Mo da si u pravu. Ali kako se u tom sluaju uklapamo u ovu drugu vest?" D. . se upita: "Koju drugu vest? Upravnie, hoete li me snabdeti potrebnim o bave tenjima kako bih mogao da vodim jedan iole inteligentan razgovor ili elite da e nim kako bih do ao do njih?" "Ne budi razdra ljiv, D. . S tobom nema smisla razgovarati ako ne mogu da b udem neformalan. Zna li kako je na jednom sastanku upravnika? eli li moj posao? Zna da ga mo e dobiti." "Ne, hvala, ne elim ga. elim samo obave tenje koje imate." "Primili smo poruku sa Aurore. Pravu poruku. Udostojili su se da direktn o stupe u vezu sa nama umesto da je po alju preko Zemlje." "Treba, dakle, da pretpostavimo da je to neka va na poruka... za njih. ta el e?"

" ele da im vratimo Solarijanku." "Znai, oni znaju da je na brod utekao sa Solarije i do ao na Bejlisvet; i on i imaju osmatrake stanice i prislu kuju na e veze kao to mi prislu kijemo njihove." "Svakako", odvrati Pandaral vidno uzbuen. "Oni odgonetaju na e ifre isto ona ko brzo kao i mi njihove. Lino smatram da bi trebalo da se dogovorimo da aljemo ne i frovane poruke. To nikome ne bi naudilo." "Da li su naveli za to ele tu enu?" "Razume se da nisu. Svemirci ne navode razloge; oni nareuju." "Da li su otkrili ta je izvela na Solariji? Po to je ona jedina osoba koja govori autentinim solarijanskim naglaskom, da li je ele kao ispomo u oi enju planete od nadzornika?" "Ne vidim kako su to mogli saznati, D. . Tek sino smo izvestili o ulozi ko ju je odigrala. Poruka sa Aurore je stigla mnogo pre toga. Ali nije ni va no za to j e ele. Pitanje glasi: ' ta da radimo?' Ako je ne vratimo, mogli bismo da natovarimo sebi na vrat Auroru, a ja to ne elim. Ako je vratimo, to se nee svideti stanovnic ima Bejlisveta, a starcu Bistervanu pru iemo priliku da istakne kako se ulagujemo S vemircima." Zurili su jedan u drugog, a zatim D. . lagano prozbori: "Moraemo da je vra timo. Konano, ona je Svemirka i itelj Aurore. Ne mo emo je zadr ati protiv volje Auror e ili emo ugroziti svakog trgovca koji poslom zae na teritoriju Svemiraca. Ali ja u je vratiti, upravnie, i vi svu krivicu mo ete svaliti na mene. Recite da sam je po veo na Solariju pod uslovom da je vratim na Auroru, to i nije la , mada nemam ni ta n apismeno, te kako sam ja ovek od morala, smatrao sam svojom du no u da ispunim sporazu m do kraja. To jo mo e ispasti u na u korist." "Kako?" "Morau da poradim na tome. Ali da bih to obavio, upravnie, moj brod e morat i da bude opravljen o tro ku planete. A mojim ljudima e biti potrebni zdravstveni b onusi. Odriu se svoga odsustva, zar ne?" 39. Imajui u vidu da nije nameravao da se nae ponovo u svom brodu bar jo tri me seca, D. . je izgledao izvanredno raspolo en. Nasuprot njemu, a imajui u vidu da je dobila vee i luksuznije odaje nego r anije, Gladija je izgledala prilino neraspolo eno. "emu sve ovo?" upita ona. "Zagledate poklonjenom konju u zube?" upita D. . "Samo pitam. Za to?" "Kao prvo, vi ste junakinja nad junakinjama, a po to je brod ve ionako bio na farbanju ovo mesto je nakinureno za vas." "Nakinureno?" "To je samo izraz. Ulep ano, ako vam se tako vi e dopada." "Ovaj prostor se nije stvorio sam od sebe. Ko je na gubitku?" "To je, u stvari, bilo predvorje za posadu, ali oni su, znate, bili nava lili. Vi ste i njihova mezimica. Zapravo, Nis... seate se Nisa?" "Svakako." " eli da zauzme Denilovo mesto. Ka e da Denil ne u iva u svom poslu i da se st alno izvinjava svojim rtvama. Nis ka e da e uni titi svakoga ko vam bude zadavao ma i najmanje nevolja, da e u ivati u tome i da se nikada nee izvinjavati." Gladija se osmehnu. "Recite mu da neu zaboraviti na njegovu ponudu kao i da u se rado s njim rukovati ako se to mo e srediti. Nisam imala prilike da to uinim pre no to smo se spustili na Bejlisvet." "Nadam se da ete nositi rukavice za vreme rukovanja." "Razume se, ali pitam se da li je to ba potrebno. Nisam ak ni za mrcala otka da smo napustili Auroru. Injekcije koje sam primala verovatno su dosta ojaale moj imunolo ki sistem." Ona se ponovo osvrnu oko sebe. "ak ste napravili i zidne ni e za Denila i iskara. To je krajnje pa ljivo od vas, D. ." "Gospoo", ree D. , "trudimo se da vam udovoljimo i drago nam je to vam se do pada." "Veoma udno" - Gladijin glas zazvuao je kao da je i sama zbunjena onim to j e nameravala da ka e - "ali ja nisam potpuno zadovoljna. Nisam sigurna da elim da n

apustim va svet." "Stvarno? Hladnoa... sneg... pusto ... primitivnost... posvuda gomile koje u nedogled kliu. ta bi vas to moglo privui da ovde ostanete?" Gladija se zacrvene. "Nisu u pitanju gomile koje kliu." "Pretvarau se da vam verujem, gospoo." "Odista nisu. U pitanju je ne to sasvim drugo. Ja... ja nikada ni ta nisam ui nila. Zabavljala sam se na razne trivijalne naine, radila sam na bojenju polja si le i robotskom egzodizajnu. Vodila sam ljubav, bila supruga i majka i... i ... n ikada u svemu tome nisam bila vredan pojedinac. Da sam iznenada nestala ili da n ikada nisam bila roena, niko ili ni ta ne bi zbog toga alio... sem, mo da, jednog ili dvojice bliskih linih prijatelja. Sada je drugaije." "Je li?" U D. .-ovom glasu naziralo se tek neznatno ruganje. Gladija ree: "Jeste! Mogu da utiem na ljude. Mogu da izaberem neki cilj i proglasim ga za svoj. Izabrala sam ne to to e biti za svaije dobro. elim da spreim rat. elim da Vaseljena bude naseljena i Svemircima i Naseljivaima. elim da obe grupe za dr e svoje osobenosti, ali da bez uastezanja prihvataju osobenosti drugih. elim da na tome tako uporno radim da se, po to mene vi e ne bude, istorija promeni zbog onog to budem uinila, i da ljudi govore: "Stvari ne bi tako dobro stajale da nije bilo nje." Ona se okrete prema D. .-u za arenog lica: "Znate li kolika je razlika kada provedete dva veka i jednu treinu od treeg kao niko, a onda vam se uka e prilika da postanete neko; kada otkrijete da ivot koji ste smatrali za isprazan sadr i ipak u sebi ne to, ne to predivno; kada postanete sreni mnogo, mnogo posle trenutka po to ste izgubili svaku nadu da ete ikada ponovo biti sreni?" "Ne morate se nalaziti na Bejlisvetu, gospoo, da biste imali to sve." inil o se da je D. . pomalo pometen. "To ne mogu imati na Aurori. Na Aurori sam samo izbeglica sa Solarije. N a nekom svetu Naseljivaa, ja sam Svemirac... ne to neobino." "Pa ipak ste nebrojeno puta... i to prilino estoko... tvrdili da elite da s e vratite na Auroru." "Pre izvesnog vremena, da... ali vi e to ne tra im, D. . Ja to, u stvari, ne e lim." "To bi na nas ostavilo duboki utisak, ali sada Aurora eli vas. Tako su na m saop tili." Gladija je bila krajnje zaprepa ena: "Oni ele mene?" "Tako stoji u slu benoj poruci koju nam je uputio predsednik auroranskog v ea", ree jasno D. . "Bilo bi nam drago da vas zadr imo, ali upravnici su zakljuili da to ne bi bilo vredno meuzvezdane krize. Nisam siguran da se sla em s njima, ali oni su vi i po rangu." Gladija se namr ti: "Za to bi oni mene mogli da ele? Boravila sam na Aurori p reko dvadeset dekada i nikada nisam stekla utisak da me ele. Stanite! ta mislite, ne vide li oni sada u meni, mo da, jedini nain da zaustave nadzornike na Solariji?" "To sam i sam pomislio, gospoo." "Neu to da radim. Vukla sam jednom tu nadzornicu za kosu i mo da nikada vi e neu biti sposobna da uinim i ta slino. Znam da neu. Pored toga, za to moraju da se spu ta u na tu planetu? Nadzornike mogu da uni te i iz daljine, sada kada znaju ta oni pre dstavljaju." "U stvari", ree D. , "poruka u kojoj se zahteva va povratak poslata je mnog o pre no to su mogli da saznaju za va sukob sa nadzornicom. Mora da vas ele zbog nee g drugog." "Oh." Bila je prenera ena. A zatim je ponovo zapala u vatru: "Ne tie me se zbog ega me ele. Ne elim da se vratim. Ovde me eka posao i nameravam da ga nastavim. " D. . ustade. "Drago mi je to to ujem, gospoo Gladija. Nadao sam se da ete se tako oseati. Obeavam da u uiniti sve to bude u mojoj moi da vas povedem sa sobom kada krenemo sa Aurore. Ipak, sada moram poi na Auroru i vi morate krenuti sa mnom." 40. Gladija je gledala kako se Bejlisvet udaljava, uz oseanja koja su se dost a razlikovala od onih koja su je pro imala dok ga je posmatrala kako se pribli ava.

To je doista bio jedan hladan, siv, jadan svet kakvim joj se uinio i na poetku, al i ljudi su zraili toplinom i ivotom. Bili su to stvarni, pravi ljudi. Solarija, Aurora, ostali svetovi Svemiraca koje je posetila ili videla p utem hipervizije, svi su izgledali kao da su ispunjeni bestelesnim, rasplinutim ljudima. To je bila prava re. Rasplinut. Bez obzira na to koliko malobrojna bila ljudska bia koja su ivela na nekom svetu Svemiraca, ona su se ra trkavala u elji da ispune planetu kao to se molekuli gasa ire kako bi ispunili kontejner. inilo se kao da Svemirci odbijaju jedni druge . A to je bilo tano, pomisli ona mrano. Svemirci su je oduvek odbijali. Na S olariji su joj usadili tu odbojnost, ali ak i na Aurori, kada je u poetku suludo e ksperimentisala sa seksom, najmanje u emu je u ivala bila je neophodna bliskost. Osim... osim sa Elijom... Ali on nije bio Svemirac. Bejlisvet nije bio takav. Verovatno takvi nisu bili ni ostali svetovi Na seljivaa. Naseljivai su se zbijali u gomile, ostavljajui oko sebe velike nenastanje ne povr ine koje su predstavljale cenu tog okupljanja - prazninu, to je to, dok ih naraslo stanovni tvo ne bi ispunilo. Jedan svet Naseljivaa bio je svet sainjen od g omila ljudi, od oblutaka i gromada, ne gasa. Za to je to bilo tako? Mo da zbog robota! Oni su umanjili meusobnu zavisnost izmeu ljudi. Oni su ispunili meuprostor. Oni su predstavljali izolacioni materijal koji je umanjio prirodnu privlanost koju su ljudi oseali jedni prema drugima, tak o da se ceo sistem raspao na izolavana podruja. Mora da je to bilo u pitanju. Nigde nije bilo toliko robota kao na Solar iji, gde je efekat izolacionog materijala bio u toj meri veliki da su razdvojeni molekuli gasa, to jest ljudska bia, postali potpuno nepokretni tako da gotovo ni kada nisu dolazili u meusobnu vezu. (Kuda su oti li Solarijanci, ponovo se zapitala , i kako su iveli?) S tim u vezi je, takoe, dug ivot. Kako je neko mogao da razvije emocionaln u naklonost koja s vremenom nee postati muna - ili, ako bi jedan umro, kako je dru gi mogao mnogo dekada da ivi s tim gubitkom? Tako su nauili da ne razvijaju emocio nalne naklonosti ve da se dr e po strani, da se izoluju od drugih. S druge, pak, strane, ljudska bia, ako su bila kratkovena, nisu mogla tako olako da i ive aroliju koju je predstavljao ivot. Po to su se pokolenja brzo smenjiva la, lopta arolije skakala je iz jedne ruke u drugu, nikada ne dodirnuv i tlo. Nedavno je rekla D. .-u da vi e nije bilo niega to je mogla da uradi, da sazn a, da je iskusila i nauila sve, da je morala dalje da ivi krajnje dosadno. Dok je izgovarala te rei, nije ni znala, ni sanjala da postoje gomile ljudi, jedne na dr ugima; nije ni znala da se mo e govoriti mno tvu koje se pretapa u nepreglodno more glava; da se mogu uti njihovi odgovori, izreeni ne reima ve neartikulisanim zvucima; nije znala da se ovek mo e sjediniti s njima, oseati ono to oni oseaju, postati jedan veliki organizam. Nije u pitanju bilo samo to to ona nikada ranije nije iskusila ni ta slino, ve injenica da nikada nije ni sanjala da se ne to slino mo e iskusiti. Uprkos svom dugak om ivotu ona je tako malo znala. Da li je postojalo jo ne to to se moglo iskusiti, a t o ona nije mogla ni zamisliti? Denil ne no ree: "Gospoo Gladija, ini mi se da je kapetan na vratima." Gladija odvrati: "Pa, pusti ga da ue." D. . ue, podignutih obrva. "Laknulo mi je. Mislio sam da mo da niste kod kue. " Gladija se osmehnu. "Na izvestan nain i nisam bila. Zadubila sam se u mis li. To mi se ponekad de ava." "Blago vama", odvrati D. . "Moje misli nikada nisu dovoljno duboke da bih se u njih zadubio. Da li ste se pomirili s tim da ete posetiti Auroru, gospoo?" "Ne, nisam. A meu mislima u koje sam se bila zadubila nalazila se i jedna koja se mo e sa eti u tvrdnju da ja jo ne znam za to morate ii na Auroru. Sigurno ne sa mo zato da biste mene vratili. To je mogao obaviti bilo koji trgovaki teglja." "Mogu li da sednem, gospoo?" "Razume se da mo ete. To se podrazumeva, kapetane. Volela bih da prestanet e da se prema meni ophodite kao prema nekoj aristokratkinji. Postaje dosadno. A

ako je to zbog toga da biste ironisali moje poreklo Svemirke, onda je to neutivo, a ne samo dosadno. U stvari, gotovo bih vi e volela da me zovete Gladija." "Izgleda da ste nestrpljivi da se odreknete svog identiteta Svemirke, Gl adija", ree D. , po to je seo i prekrstio noge. "Vi e bih volela da zaboravim na neva ne razlike." "Neva ne? To nee biti mogue sve dok budete iveli pet puta du e od mene." "Odista udno, ja sam o tome razmi ljala kao o prilino dosadnoj i nepovoljnoj stvari za Svemirce. Koliko jo imamo do Aurore?" "Ovog puta nema zaobila enja. Bie nam potrebno nekoliko dana da se dovoljno udaljimo od na eg sunca kako bismo mogli da napravimo Skok kroz hipersvemir, koji e nas odvesti na razdaljinu od nekoliko dana od Aurore... i gotovo." "A za to vi morate ii na Auroru, D. .?" "Mogao bih da odgovorim da to radim iz iste utivosti, ali u stvari, voleo bih da mi se uka e prilika da va em predsedavajuem... ili bar nekom od njegovih podree nih... objasnim ta se tano dogodilo na Solariji." "Zar oni ne znaju ta se tamo dogodilo?" "Uglavnom znaju. Bili su toliko ljubazni da prislu kuju na e veze, kao to bis mo i mi njihove da je situacija bila obrnuta. Ipak, mo da nisu izvukli pravilne za kljuke. Voleo bih da ih ispravim... i eto to je sve." "Koji su to pravilni zakljuci, D. .?" "Kao to znate, nadzornici na Solariji bili su uslovljeni da u nekoj osobi vide ljudsko bie samo ako ona govori solarijanskim naglaskom, kao to ste vi govor ili. To znai da oni ne samo da ne bi Naseljivae smatrali za ljudska bia, nego ni sv e Svemirce koji nisu sa Solarije. Tanije reeno, da su se Aurorani spustili na Sola riju, oni ne bi bili smatrani za ljudska bia." Gladija ra iri oi. "To je neverovatno. Solarijanci ne bi programirali nadzo rnike da se prema Auroranima odnose kao to su se odnosili prema vama." "Zar mislite da ne bi? Ve su uni tili jedan brod sa Aurore. Da li ste to zn ali?" "Brod sa Aurore! Ne, to nisam znala." "Uveravam vas da jesu. Spustio se otprilike u isto vreme kada i mi. Mi s mo uspeli da se izvuemo, a oni nisu. Vidite, mi smo imali vas, a oni nisu. Zakljua k glasi... ili bi trebalo da glasi... da Aurora ne mo e raunati s tim da su joj ost ali svetovi Svemiraca saveznici. Ako ne to iskrsne, svaki svet Svemiraca bie za seb e." Gladija estoko odmahnu glavom. "Nije ba uputno vr iti uop tavanje na osnovu je dnog jedinog primera. Solarijancima je bilo te ko da programiraju nadzornike tako da pozitivno reaguju na pedeset naglasaka, a negativno na mno tvo drugih. Bilo je lak e usredsrediti ih na jedan jedini naglasak. U tome je stvar. Igrali su na to d a nijedan Svemirac nee poku ati da se spusti na njihov svet i izgubili su." "Da, ubeen sam da e auroransko vostvo upravo tako reagovati, po to je ljudima uvek lak e da izvedu povoljan zakljuak nego nepovoljan. elim da se uverim da oni uv iaju mogunost da je posredi neprijatan zakljuak... i da im to nije prijatno. Izvini te na mom samoljublju, ali ni u koga nemam poverenja da bi to mogao obaviti tako dobro kao ja, te stoga mislim da ja, pre svih drugih, treba da poem na Auroru." Gladija se oseala neprijatno rastrzana. Nije elela da bude Svemirac; elela je da bude ljudsko bie i da zaboravi na ono to je upravo nazvala "nebitnim razlika ma". Pa ipak, kada je D. . govorio sa oiglednim u ivanjem kako e Auroru poniziti, ona je jo na neki nain oseala da je Svemirac. Stoga nervozno ree: "Pretpostavljam da ni meu svetovima Naseljivaa ne vlada ba idealna sloga. Zar svaki naseljivaki svet nije svet za sebe?" D. . odmahnu glavom. "Mo e vam se initi da je to tako i ne bih bio iznenaen a ko bi svaki naseljivaki svet povremeno gledao da dobrobiti celine pretpostavi svo je interese, ali mi posedujemo ne to to vama Svemircima nedostaje." "A ta je to? Vea plemenitosti?" "Razume se da ne. Nismo mi ni ta plemenitiji od Svemiraca. Ali mi imamo Ze mlju. To je na svet. Svaki Naseljiva poseuje Zemlju to e e mo e. Svaki Naseljiva zna d toji jedan svet, jedan veliki, napredan svet, sa neverovatno bogatom istorijom i kulturnom raznovrsno u, kao i ekolo kom slo eno u, koji pripada njemu ili njoj i kome on ili ona pripadaju. Svetovi Naseljivaa se mogu meusobno svaati, ali ta svaa se ne mo e

pretvoriti u nasilje ili za posledicu imati trajni prekid odnosa, jer se automat ski poziva zemaljska vlada da posreduje u re avanju svih problema i njena odluka j e kako dovoljna tako i bespogovorna. To su te tri na e prednosti, Gladija: nedostatak robota, ne to to nam omoguava da izgraujemo nove svetove vlastitim rukama; brza smena pokolenja, to izaziva sta lne promene; i najvea od svih, Zemlja, koja predstavlja na u sr ." Gladija u urbano poe: "Ali Svemirci...", i stade. D. . se osmehnu i pomalo gorko se nadoveza: "Hteli ste da ka ete da su i Sv emirci potomci Zemljana i da je to i njihova planeta? injeniki je to tano, ali psih ol ki nije. Svemirci su sve uinili kako bi se odrekli svog porekla. Oni sebe ne sma traju Zemljanima koji su nekada bili preme teni... ili u bilo kom broju preme teni. Da sam mistiar, rekao bih da Svemirci ne mogu dugo da opstanu ako bi se odrekli s vojih robota. Razume se, ja nisam mistiar i ne postavljam stvari na taj nain... al i oni ipak ne bi dugo opstali. Ubeen sam u to." Zatim, posle jedne krae pauze, on dodade sa pomalo iznuenom ljubazno u, kao d a je shvatio da je u svom radovanju povredio neku bolnu taku u njoj: "Ali ja vas molim da o sebi mislite kao o ljudskom biu, Gladija, a ne kao o Svemirki, a i ja u o sebi misliti kao o ljudskom biu, a ne kao o Naseljivau. oveanstvo e pre iveti, bez o bzira na to da li e ga sainjavati Naseljivai ili Svemirci ili i jedni i drugi. Ja v erujem da e ga sainjavati samo Naseljivai, ali mo da gre im." "Ne", ree Gladija, poku avajui da bude ravnodu na. "Mislim da ste u pravu, osi m ako ljudi ne naue kako da prestanu da prave razlike izmeu Svemiraca i Naseljivaa. To je moj cilj... da pomognem ljudima da to uine." "Meutim", ree D. , pogledav i u nejasnu vremensku prugu koja je kru ila zidom, "odla em va u veeru. Mogu li jesti s vama?" "Svakako", ree Gladija. D. . ustade. "Odoh da donesem veeru. Voleo bih da po aljem Denila i iskara, a li ne elim da mi ikada pree u naviku da robotima izdajem nareenja. Pored toga, koli ko god da vas posada obo ava, mislim da se njihovo obo avanje ne odnosi i na va e robo te." Gladija zapravo nije u ivala u jelu koje je D. . doneo. Izgleda da nije usp ela da se navikne na nedostatak prefinjenih zaina, to je mo da vuklo korene iz zemal jskog naina kuvanja za mase u kome se koristio kvasac, ali ipak hrana joj nije bi la ni naroito odvratna. Jela je ravnodu no. D. , koji je primetio nedostatak odu evljenosti kod nje, ree: "Nadam se da v am hrana ne kodi?" Ona odmahnu glavom. "Ne. Oigledno sam se privikla. Bilo je nekoliko nepri jatnih epizoda kada sam tek stigla na brod, ali ni ta ozbiljno." "To mi je drago. Ali, Gladija..." "Da?" "Zar se ne mo ete setiti nijednog razloga zbog koga bi auroranska vlada ele la da se tako hitno vratite? Sigurno nije u pitanju to to ste iza li nakraj sa nadz ornicom, a ni govor koji ste odr ali. Zahtev je upuen dosta pre no to su mogli da sa znaju bilo za jedno bilo za drugo?" "U tom sluaju, D. .", ree tu no Gladija, "malo je verovatno da me uop te ele. Ni kada i nisu." "Ali mora da postoji ne to. Kao to sam vam rekao, poruka je poslata u ime p redsednika auroranskog vea." "A taj odreeni predsednik u ovo odreeno vreme predstavlja samo figuru za r eprezentaciju." "Oh? Ko stoji iza njega? Kelden Amadiro?" "Tano. Znai, uli ste za njega." "Oh, da", ree mrano D. , "sredi te antizemaljskog fanatizma. ovek koga je poli tiki uni tio dr Fastolf pre dvadeset dekada jo je iv i sprema se da nam ponovo preti. Pravi primer pogubnih posledica dugovenosti." "Ali to je zagonetno", ree Gladija. "Amadiro je osvetoljubiv ovek. On zna da je poraz o kome ste govorili prouzrokovao Elija Bejli i veruje da sam i ja za to odgovorna. Njegova antipatija... neverovatna antipatija... prote e se na mene. Ako me predsednik eli, to mo e samo da znai da me Amadiro eli... a za to bi me Amadiro eleo? On bi vi e voleo da me se otarasi. Zbog toga me je verovatno i poslao sa vam

a na Solariju. Sigurno je oekivao da e va brod biti uni ten... a i ja zajedno s njim. To ga uop te ne bi zabolelo." "Bez nekontrolisanih suza, ha?" ree zami ljeno D. . "Ali vama sigurno nije t o reeno. Niko vam nije saop tio: 'Poi s ovim ludim trgovcem jer e nam tako pru iti zadov oljstvo da bude ubijena.'" "Ne. Rekli su mi da vam je oajniki potrebna moja pomo i da bi bilo politiki dobro da u ovom trenutku saraujemo sa svetovima Naseljivaa, kao i to da bi Aurora imala velike koristi ako bih im, kada se vratim, podnela izve taj o svemu to se dog odilo na Solariji." "Da, tako bi to oni predstavili. Mo da su ak u izvesnoj meri tako i mislili . A onda kada je... protivno svim njihovim oekivanjima... na brod uspeo sigurno da se izvue, dok je auroranski brod bio uni ten, mo da su po eleli da iz prve ruke uju ta s e dogodilo. Stoga su, kada sam vas umesto na Auroru odveo na Bejlisvet, poeli da vri te da se vratite. Mo da je tako. Do sada su, razume se, saznali celu priu, pa im mo da vi e niste ni potrebni. Mada...", pre bi se moglo rei da se obraao sam sebi nego Gladiji, "...oni samo znaju ono to su pokupili sa bejlisvetske hipervizije i mo da misle kako to nije sve. Pa ipak..." "Pa ipak ta, D. .?" "Instikt mi ka e da njihova poruka nije proistekla samo iz elje da im podne sete izve taj. ini mi se da izriitost njihovog zahteva to prevazilazi." "Ne postoji ni ta vi e to bi mogli da ele. Ni ta", ree Gladija. "Pitam se", odvrati D. . 41. "I ja se pitam", ree Denil iz svoje zidne ni e te noi. " ta se pita , prijatelju Denile", upita iskar. "Pitam se kakvo je pravo znaenje auroranske poruke u kojoj se zahteva pov ratak gospoe Gladije. I meni, kao i kapetanu, ini se da elja da dobiju izve taj iz pr ve ruke ne predstavlja dovoljan motiv." "Ima li kakav alternativan predlog?" "Ne to mi je palo na pamet, prijatelju iskare." "Mogu li saznati ta, prijatelju Denile?" "Palo mi je na pamet da auroransko vee mo da oekuje da e zahtevom za povratak gospoe Gladije dobiti vi e nego to tra i... a mo e biti da nije gospoa Gladija ta koju e." " ta je to to bi oni mogli da dobiju?" "Prijatelju iskare, da li je mogue da bi se gospoa Gladija vratila bez tebe i mene?" "Nije, ali od kakve bismo koristi ti i ja mogli biti auroranskom veu?" "Ja im, prijatelju iskare, ne bih bio ni od kakve koristi. Meutim, ti si j edinstven, jer si u stanju da direktno osea umove." "To je tano, prijatelju Denile, ali oni to ne znaju." "Zar nije mogue da su nekako, posle na eg odlaska, otkrili tu injenicu i gor ko za alili to su ti dozvolili da napusti Auroru?" iskar nije nimalo oklevao. "Ne, to nije mogue, prijatelju Denile. Kako bi oni to mogli da saznaju?" Denil pa ljivo ree: "Razmi ljao sam ovako. Ti si, za vreme tvoje davna nje pose te Zemlji sa dr Fastolfom, uspeo da podesi nekoliko zemaljskih robota tako to si i m usadio veoma ograniene mentalne sposobnosti, dovoljne da nastave tvoj posao - v r enje uticaja na funkcionere sa Zemlje kako bi oni i dalje blagonaklono gledali n a proces naseljavanja i podsticali ga. Tako si mi bar jednom rekao. Znai, na Zeml ji postoje roboti sposobni da vr e pode avanje umova. Zatim, kao to smo nedavno posumnjali, i auroranski Robotiki institut posal o je humanoidne robote na Zemlju. Ne znamo tano s kakvim ciljem su to uinili, ali ono to se od tih robota najmanje mo e oekivati jeste da prate zbivanja na Zemlji i p odnose im izve taje. ak i ako auroranski roboti nisu u stanju da oseaju umove, mogu slati izve ta je u kojima se navode imena funkcionera koji su iznenada promenili svoje stavove

prema naseljavnju i mo da je od na eg odlaska sa Aurore nekom tamo njem moniku sinulo. .. mo da samom dr Amadiru... da se to jedino mo e objasniti postojanjem robota koji su sposobni da pode avaju umove na Zemlji. Zatim, mo da je taj trag mogue pratiti do dr Fastolfa ili tebe. To je, pak, auroranskim funkcionerima moglo razjasniti znaenje nekih drug ih dogaaja, iji je trag vodio pre do tebe nego do dr Fastolfa. Kao rezultat toga, oni bi oajniki eleli da se vrati , ali kako nisu u mogunosti da tra e direktno tebe, jer bi to obelodanilo njihovo novo otkrie, zatra ili su da se vrati gospoa Gladija... to je predstvaljalo sasvim prirodan zahtev... znajui da e, ako nju vrate, vratiti i tebe." iskar je utao jedan ceo minut, a zatim ree: "Tvoje razmi ljanje je zanimljivo , prijatelju Denile, ali neodr ivo. Ti roboti koje sam obuio da podstiu naseljavnje zavr ili su svoj posao pre vi e od osamnaest dekada i od tada su neaktivni, bar to se tie pode avanja umova. tavi e, Zemlja je pre dosta vremena uklonila robote iz svojih gradova i ograniila njihov prostor na nenaseljene oblasti gde nema gradova. To znai da ti humanoidni roboti, koji su, prema na em mi ljenju, poslati na Z emlju, nisu imali priliku da se sretnu sa mojim robotima-pode ivaima umova, niti su bili svesni bilo kakvog pode avanja umova, jer se ti roboti vi e time ne bave. Stog a je nemogue da je neko otkrio moju naroitu sposobnost onako kako si ti to zamisli o." Denil ree: "Ne postoji li neki drugi put da se to otkrije, prijatelju iska re?" "Ne postoji", ree odluno iskar. "Pa ipak... pitam se", odvrati Denil. STARI VOA 42. I Kelden Amadiro je, kao i svi ljudi, patio od zajednike boljke zvane sean je. U stvari, on i izrazitije od veine drugih ljudi. tavi e, u njegovom sluaju je sean je, koje ga je pratilo, bilo stalno prisutno i neobino silovito se ispoljavalo u njegovom dubokom i neiscrpnom besu i osujeenosti. Pre dvadeset dekada sve mu je tako lepo i lo od ruke. Bio je rodonaelnik Ro botikog instituta (jo i sada je bio na njegovom elu) i u jednom blistavom i trijumf alnom trenutku uinilo mu se da mu nikako ne mo e izmai i potpuna vlast nad veem, kao i da e neosporno uspeti da uni ti svog velikog neprijatelja, Hana Fastolfa, koji e p osle toga biti nemoan u svojoj opoziciji. Da je... da je samo... (Koliko se samo trudio da ne misli na to, ali seanje mu nije dalo mira, k ao da mu nikada nije bilo dosta bola i oajanja.) Da je izvojevao pobedu, Zemlja bi ostala izolovana i sama, a on bi se po brinuo da nazaduje, propadne i konano nestane u rasulu. Za to da ne? Za kratkovene l jude sa jednog bolesnog, prenaseljenog sveta bolje je da izumru... stotinu puta bolje nego da vode ivot onakav kakav su sebi nametnuli. Tada bi mirni i bezbedni svetovi Svemiraca nastavili da se ire. Fastolf s e uvek alio da su Svemirci bili suvi e dugoveni i da su se suvi e udobno oseali na svoj im robotikim jastucima da bi bili pioniri, ali Amadiro bi mu dokazao da gre i. Fastolf je ipak pobedio. U trenutku sigurnog poraza, on je na neki never ovatan, udesan nain dospeo u prazan prostor, kako se ka e, i domogao se pobede... ug rabljene ni iz ega. Razume se, za to je kriv onaj Zemljanin, Elija Bejli... Ali Amadirovo inae neprijatno seanje uvek bi se zaustavilo kod tog Zemljan ina i okrenulo se od njega. Bilo je dovoljno i samo ime. Ni dvadeset vekova ne b i uspelo nimalo da oslabi mr nju koju je oseao... ili da ubla i njegov bol makar i za mrvicu. A sa Fastolfom, koji je bio nadle an za policiju, ti bedni Zemljani napust ili su podmitljivu planetu i stali da naseljavaju svet za svetom. Vihor zemaljsk og napretka o amutio je svetove Svemiraca i naterao ih da se slede. Koliko se samo puta Amadiro obratio veu i istakao da Galaksija izmie iz aka

Svemiraca, da Aurora samo promatra kako podljudi zauzimaju svet za svetom, dok se ravnodu nost iz godine u godinu sve vr e uauruje u duhu Svemiraca? "Podignite se", izvikivao je. "Podignite se. Vidite li kako se mno e. Vidi te li kako se umno avaju svetovi Naseljivaa? ta ekate? Da vas zaja u"? A Fastolf bi uvek odgovarao onim svojim umirujuim i uspavljujuim glasom, p a bi Aurorani i ostali Svemirci (koji su uvek sledili vostvo Aurore onda kada bi ona izabrala da ne bude predvodnik) prihvatili njegove argumente i ponovo zadrem ali. Izgleda da ih nije diralo ono to je bilo oigledno. injenice, brojke, upadlj ivo pogor anje poslova, ostavljalo ih je ravnodu nima iz dekade u dekadu. Kako je bi lo mogue da je sam Fastolf bio u stanju da posmatra kako se sve to je rekao pretva ra u istu besmislicu, a ipak da ne odustane od svoje politike? ak nije bilo u pita nju ni to da je on tvrdoglavo bio uporan u svojim pogre kama, ve je posredi bila inj enica da on jednostavno nikada nije ni primetio da gre i. Da je Amadiro bio ovek sklon ma tanju, sigurno bi uobrazio da je na svetove Svemiraca pala neka arolija, neka vrsta apatine arolije. Uobrazio bi da neko negde poseduje maginu mo da uljuljkuje inae aktivne mozgove i zaslepljuje inae pronicljiv e oi kada je u piatnju istina. A krunu cele te neverovatne agonije predstavljalo je to to su ljudi alili Fastolfa, jer je umro frustriran. Frustriran, govorili su, zbog toga to Svemirci nee dosei nove vlastite svetove. A upravo ih je Fastolfova politika spreila da to uine! Odakle mu pravo da se zbog toga osea frustriran? ta bi on uinio da je uvek, poput Amadira, video i gov orio istinu, a ipak bio nemoan da natera Svemirce... dovoljno Svemiraca... da ga slu aju. Koliko li je samo puta pomislio da bi bilo bolje za Galaksiju da je praz na, nego da njome vladaju podljudi? Da je posedovao neku maginu mo da uni ti Zemlju. .. svet Elije Bejlia... jednim naklonom glave - on bi to jedva doekao. Ali tra iti utoi te u takvom ma tanju moglo je jedino predstavljati znak njegov og potpunog oajanja. S druge, pak, strane, stalno je i uzaludno eleo da odustane i dobrodo licom pozdravi smrt... kada bi mu samo njegovi roboti to dozvolili. A tada je usledio trenutak kada mu se iznenada pru ila prilika da uni ti Zem lju... ak mu je namtenuta mimo njegove volje. To vreme je nastupilo pre neke tri e tvrtine dekade, kada je prvi put sreo Levulara Mandamusa. 43. Seanje! Pre tri etvrtine dekade... Amadiro podi e pogled i primeti da je Malun Cicis u ao u kancelariju. Bez su mnje se najavio, ali njemu je bilo dozvoljeno da ue i kada mu niko ne bi odgovori o. Amadiro uzdahnu i odlo i svoj mali kompjuter. Cicis je bio njegova desna r uka jo od osnivanja Instituta. Stario je u njegovoj slu bi. To se nije moglo primet iti na prvi pogled, ali op ti izgled je otkrivao blago propadanje. Nos mu je izgle dao ne to asimetriniji nego to je nekada bio. On protrlja svoj pomalo baburasti nos i zapita se u kolikoj li je meri b lago propadanje i njega naelo. Nekada je bio visok metar devedeset pet, to je ak i prema merilima Svemiraca bila dobra visina. Jo se dr ao uspravno kao i uvek, pa ipa k, pri nedavnom merenju nikako nije uspeo da pree visinu od metar devedeset tri. Da li je poeo da stagnira, da se gri, da se smanjuje? On odagna te neprijatne misli koje su same po sebi predstavljale sigurni ji znak starenja od samog merenja i ree: " ta je, Malune?" Cicis je imao novog linog robota koji se vukao za njim - bio je vrlo mode ran i sa sjajnim ukrasima. I to je bio znak starenja. Ako nisi mogao da odr i svoje telo mladim uvek si mogao da kupi novog, mladog robota. Amadiro je odluio da nika da ne dopusti onima koji su odista mladi da mu se podsmevaju zato to je podlegao toj obmani - naroito stoga to joj nije podlegao Fastolf koji je bio osam dekada st ariji od njega. Cicis ree: "Opet taj momak Mandamus, efe." "Mandamus?" "Onaj koji stalno tra i da se vidi s vama."

Amadiro kratko razmisli. "Misli na onog idiota, potomka Solarijanke?" "Da, efe." "Pa, ja ne elim da se vidim s njim. Zar mu, Malune, to jo nisi jasno stavi o do znanja?" "Nedvosmisleno jasno. Tra i da vam predam neku bele ku i ka e da ete ga, po to je proitate, primiti." Amadiro lagano ree: "Ne bih rekao, Malune. ta stoji u bele ci?" "Ne razumem, efe. Nije na galaktikom." "U tom sluaju, kako u je ja bolje razumeti od tebe?" "Ne znam, ali on me je zamolio da vam je predam. Ako biste hteli da je p ogledate i izdate mi nareenje, ja u se vratiti i ponovo ga se osloboditi." "Pa, daj da vidim", ree Amadiro, odmahujui glavom. On baci pogled pun gnu an ja na pru enu poruku. Pisalo je :"Ceterum censeo, delenda est Carthago." Amadiro proita poruku, podi e pogled prema Malunu, a zatim ga ponovo spusti na poruku. Konano ree: "Mora da si proitao ta pi e, im zna da nije na galaktikom. Da si ga pitao ta to znai?" "Jesam, efe. Rekao je da je to latinski, ali od toga nisam postao pametni ji. Rekao je da ete vi razumeti. On je vrlo odluan ovek i rekao je da e ceo dan pres edeti tamo ekajui da vi ovo proitate." "Kako izgleda?" "Mr av. Ozbiljan. Verovatno operisan od humora. Visok, ali ne ba kao vi. Pr enapet, duboko usaane oi, tanke usne." "Koliko je star?" "Sudei prema ko i, rekao bih otprilike etiri dekade. Vrlo je mlad." "U tom sluaju, moramo biti uviavni prema mladima. Po alji ga unutra." Cicis je bio iznenaen. "Primiete ga?" "Zar nisam upravo to rekao? Po alji ga unutra." 44. Mladi ue u sobu gotovo mar irajui. Zaustavio se ukoeno ispred stola i rekao: " Zahvaljujem vam, gospodine, to ste pristali da me primite. Da li biste mi dozvoli li da uvedem i svoje robote?" Amadiro podi e obrve. "Voleo bih da ih vidim. Da li ete mi dozvoliti da zad r im svoje?" Pro lo je mnogo godina od kada je poslednji put uo da je neko izgovorio sta ru robot-formulu. Bio je to jedan od onih dobrih starih obiaja koji su privremeno ukinuti kada je pojam o formalnoj utivosti i ezao i kada je sve vi e postajalo normal no da su lini roboti deo same linosti. "Da, gospodine", ree Mandamus i dva robota uo e. Oni to nisu uinili dok odobr enje nije bilo dato, primeti Amadiro. Bili su to novi roboti, veoma efikasni, na kojima su bili vidljivi svi znaci dobre izrade. "Izraeni su prema va em vlastitom nacrtu, gospodine Mandamuse?" Roboti za k oje su njihove gazde pravili nacrte uvek su vredeli vi e od ostalih. "Tako je, gospodine." "Znai, vi ste robotiar?" "Da, gospodine. Imam diplomu Eoskog univerziteta." "Radite kod..." Mandamus glatko odgovori: "Ne radim kod dr Fastolfa, gospodine. Kod dr M askelnika." "A tako, ali niste lan Instituta." "Podneo sam molbu za prijem, gospodine." "Razumem." Amadiro dotera papire na svom stolu, a zatim hitro ree, ne pod igav i pogled: "Gde ste nauili latinski?" "Ne znam latinski dovoljno dobro da bih ga mogao govoriti ili itati, ali znam dovoljno o njemu tako da mi je poznata ova izreka i znam gde mogu da je pro naem." "Ve je samo po sebi i to zadivljujue. Kako ste to uspeli?" "Ne mogu sve svoje vreme posveivati robotici, tako da imam i neka sporedn a zanimanja. Jedno od njih je planetologija, sa naroitim osvrtom na Zemlju. To me

je odvelo do zemaljske istorije i kulture." "To ba nisu popularna izuavanja meu Svemircima." "Nisu, gospodine, i to je teta. ovek uvek treba dobro da poznaje svoje nep rijatelje... kao to ih vi poznajete, gospodine." "Kao to ih ja poznajem?" "Tako je, gospodine. Verujem da dosta dobro poznajete mnoge vidove Zemlj e i da ste u njih mnogo upueniji od mene, po to se du e bavite time." "Otkud to znate?" "Trudio sam se da o vama saznam to je vi e mogue, gospodine." "Zato to sam ja jo jedan od va ih neprijatelja?" "Ne, gospodine, ve zato to elim da u vama dobijem saveznika." "Saveznika? Znai, nameravate da me iskoristite? Ne ini li vam se da ste ma lo preterali u svojoj drskosti?" "Ne, gospodine, siguran sam da ete eleti da budete moj saveznik." Amadiro se zagleda u njega."Meni se ipak ini da ste preterali sa drsko u. Re cite mi, razumete li ovu izreku koju ste prona li za mene?" "Da, gospodine." "Prevedite je onda na standardni galaktiki." "Ona glasi:'Prema mom mi ljenju, Kartagina mora biti uni tena.'" "A ta to prema va em mi ljenju, znai?" "To je izgovorio Marko Porcije Katon, senator rimske republike, jedne po litike jedinice drevne Zemlje. Ona je porazila svog glavnog protivnika, Kartaginu , ali je nije uni tila. Katon je tvrdio da Rim ne mo e biti siguran dok Kartagina ne bude potpuno uni tena... i na kraju je bila uni tena, gospodine." "Ali kakve veze ima Kartagina sa nama, mladiu?" "Postoji ne to to se naziva analogija." " to znai?" "Da i svetovi Svemiraca imaju svog glavnog protivnika koji, prema mom mi l jenju, mora biti uni ten." "Imenujte neprijatelja." "Planeta Zemlja, gospodine." Amadiro je ovla dobovao prstima po stolu ispred sebe. "I vi elite da budem va saveznik u jednom takvom projektu? Pretpostavljate da u to sav srean i s nestrp ljenjem prihvatiti? Recite mi, dr Mandamuse, da li sam ja ikada u nekom od mojih bezbrojnih govora i lanaka o toj temi rekao da Zemlja mora biti uni tena?" Mandamusove tanke usne se stisnu e, a nozdrve ra iri e. "Nisam do ao", ree on, "k ako bih poku ao da vas uvuem u ne to to bi moglo da se upotrebi protiv vas. Nije me ov amo poslao ni dr Fastolf niti iko iz njegove stranke. Niti ja pripadam njegovoj stranki. Isto tako, ne poku avam da vam izlo im to je vama na umu. Samo vam govorim ta je meni na umu. Prema mom mi ljenju, Zemlja mora biti uni tena." "A kako predla ete da se Zemlja uni ti? Mislite li da bismo mogli da na nju bacamo nuklearne bombe dok eksplozije, zraenje i oblaci pra ine ne uni te celu planet u? Pitam vas to stoga to mi nije jasno kako ste zamislili da spreite naseljivake br odove eljne osvete da to isto ne uine Aurori i onolikom broju drugih svetova Svemi raca do kojih su u stanju da stignu? Zemlja je neka njeno mogla biti razneta pre n ekih petnaest dekada. Sada je to nemogue." inilo se da je Mandamus revoltiran. "Ni ta slino nisam imao na umu, dr Amadi ro. Ja ne bih bez potrebe uni tavao ljudska bia, pa makar ona bila i Zemljani. Meuti m, postoji nain da se Zemlja uni ti, a da se nu no ne pobije celokupno njeno stanovni t vo... i to bez odmazde." "Vi ste sanjalica", ree Amadiro, "ili mo da niste ba pri zdravoj pameti." "Dozvolite da objasnim." "Ne, mladiu. Imam malo vremena i samo zbog va eg citata, koji sam savr eno do bro razumeo i koji je probudio moju znati elju, dozvolio sam sebi da se tako dugo bavim vama." Mandamus ustade. "Shvatam, dr Amadiro, i molim da me izvinite to sam vam oduzeo vi e vremena nego to ste u stanju da odvojite. Meutim, razmislite o onome to s am rekao, pa ako postanete znati eljni, mogli biste me pozvati kada budete imali v i e vremena da utro ite na mene, nego to ga sada imate. Ipak, nemojte suvi e dugo ekati,

jer u morati da se okrenem drugima, po to u ipak uni titi Zemlju. Vidite, iskren sam sa vama." Mladi poku a da se osmehne, ali to samo razvue njegove mr ave obraze i ne osta vi drugog traga. On ree: "Do vienja... i ponovo se zahvaljujem", okrenu se i ode. Amadiro je izvesno vreme gledao zami ljeno za njim, a zatim dodirnu kontak t koji se nalazio na bonoj strani stola. "Malune", ree on, kada Cicis ue, " elim da tog mladia neko sve vreme prati i e lim da saznam s kim sve razgovara. Sve. elim da svi budu identifikovani i ispitan i. One koje oznaim elim da budu dovedeni ovamo. Ali, Malune, sve mora biti uraeno t iho i na bazi ljubaznog i prijateljskog ubeivanja. Kao to i sam zna , jo nisam postao ovde gospodar. " Ali na kraju e ipak postati. Fastolf je imao trideset est dekada i bio je na zalasku, a Amadiro je bio osam dekada mlai. 45. Amadiro je za devet dana dobio tra ene izve taje. Mandamus je razgovarao sa svojim robotima, povremeno sa kolegama na faku ltetu i jo ree sa pojedincima iz nastambi koje su se nalazile u njegovom susedstvu . Njegovi razgovori bili su krajnje beznaajni i mnogo pre no to je proteklo devet dana Amadiro je zakljuio da ne mo e da nateka tog mladia. Mandamus je bio tek na poetk u jednog dugakog ivota i pred njim je mo da jo trideset dekada; Amadiru je preostalo jo najvi e osam do deset. I Amadiro je, razmi ljajui o onome to je mladi rekao, sa sve jaim nemirom oseao da ne sme rizikovati da ostane po strani ako postoji nain da se Zemlja uni ti. Da li je mogao da dozvoli da do uni tenja doe posle njegove smrti i da mu o n ne prisustvuje? Ili, to je bilo isto tako lo e, da se to dogodi za vreme njegova i vota, ali sa nekim drugim na elu i da neiji tui prsti pritisnu kontakt? Ne, morao je to videti, prisustvovati tome i uiniti to; za to je inae produ av ao svoju dugu frustraciju? Mandamus mo da jeste budala ili ludak, ali u tom sluaju se Amadiro mora uveriti da je odista budala ili ludak. Kada je u razmi ljanju stigao do te take, Amadiro je pozvao Mandamusa u svo ju kancelariju. Amadiro je shvatio da je time sebe ponizio, ali poni enje je bilo cena koj u je morao da plati kako bi se uverio da ne postoji ni najmanja ansa da Zemlja bu de uni tena bez njega. To je bila cena koju je bio voljna da plati. Pripremio se ak i na mogunost da Mandamus ue kod njega, zadovoljno se smeju ljei zbog svoje pobede. I to bi morao da podnese. Razume se da bi se posle toga, ako bi se pokazalo da je mladiev predlog budalast, postarao da ovaj bude zaslu eno ka njen u onoj meri u kojoj to dopu ta jedno civilizovano dru tvo, ali u suprotnom... Bio je zadovoljan kada je Mandamus u ao u njegovu kancelariju sa razumnom ponizno u na licu i kada mu je zahvalio sasvim iskreno, to ga je po drugi put primio . Amadiru se uinilo da bi i on sa svoje strane trebalo da bude predusretljiv. "Dr Mandamuse", ree on, "pro li put sam se poneo krajnje neuljudno to sam va m nalo io da se udaljite, prethodno ne saslu av i va plan. Stoga mi sada ka ite ta to imat e na umu i ja u vas slu ati dok se ne uverim... a verujem da hou... da je va plan, mo d a, pre rezultat entuzijazma nego hladnog rezonovannja. Tada u vam ponovo nalo iti d a se udaljite, ali vi e neu prezirati sebe zbog toga i nadam se da ete se vi bez lju tnje povinovati." Mandamus odvarti: "Ne bih mogao da se ljutim ako me nepristrasno i pa ljiv o saslu ate, dr Amadiro, ali ta ako vam se ono to vam budem saop tio uini razumno i pro budi u vama nadu?" "U tom sluaju", ree polagano Amadiro, "mo da bismo nas dvojica mogli da post anemo saradnici." "To bi bilo divno, gospodine. Zajedno bismo bili u stanju da obavimo vi e nego svaki za sebe. Ali da li bih smeo da se nadam i neem opipljivijem nego to je povlastica da radim s vama? Da li bih mogao da se nadam nekoj nagradi?" Amadiro je izgledao nezadovoljan. "Razume se, bio bih vam zahvalan, ali ja sam samo kancelar i upravnik Robotikog instituta. Moje moi su ograniene." "Shvatam ja to, dr Amadiro. Ali ne bih li ipak unapred mogao dobiti ne to t o je u okviru tih ogranienja? Odmah?" Uporno je gledao u Amadira.

Amadiro se namr ti i uhvati sebe kako zuri u par pronicljivih, odlunih oiju koje nisu treptale. U njima nije bilo poniznosti! Amadiro hladno upita: "Na ta mislite?" "Ni ta to ne mo ete da mi date, dr Amadiro. Primite me za lana Instituta." "Ako ste kvalifikovani..." "Bez brige. Kvalifikovan sam." "Ne mo emo prepustiti kandidatu da sudi o tome. Moramo. .. "Ma hajdete, dr Amadiro, to nije nain na koji se uspostavlja neka veza. P o to ste me dr ali pod prismotrom svakog trenutka od kada sam pro li put odavde izi ao, ne mo ete me uveriti da niste pomno prouili moj dosje. A kao rezultat toga, sigurno vam je poznato da sam kvalifikovan. Da ste bilo zbog ega oseali da nisam kvalifik ovan, vi ne biste gajili nikakvu nadu da sam dovoljno genijalan da izradim plan za uni tenje te na e Kartagine i ne biste me zvali da se vratim ovamo." Na trenutak je Amadiro osetio kako u njemu sve kljua. U tom asu pomislio j e da ni uni tenje Zemlje nije toliko vredno da bi zbog toga morao da podnosi hvali sanje jednog deteta. Ali to je osetio samo u tom jednom jedinom trenutku. Odmah potom mu se vratila sposobnost za tano procenjivanje situacije i ak je uspeo sebi da ka e da osoba koja je tako mlada, a ipak u toj meri drska i ledeno samouverena, predstavlja upravo onakvog oveka kakav mu je potreban. Pored toga, odista je pro uio Mandamusov dosje i znao je da je on dovoljno kvalifikovan za Institut. Amadiro konano ree (atakujui u izvesnoj meri na svoj krvni pritisak): "U pr avu ste. Kvalifikovani ste." "Onda me ulanite. Siguran sam da u kompjuteru imate pohranjene potrebne o brasce. Treba samo da unesete moje ime, kolsku spremu, godinu diplomiranja i osta le statistike sitnice koje tra ite, a zatim da se potpi ete." Bez rei, Amadiro se okrete svom kompjuteru. Uneo je potrebne podatke, izv ukao obrazac, potpisao ga i predao Mandamusu. "Nosi dana nji datum. Sada ste lan In stituta." Mandamus je prouio papir, a zatim ga predao jednom od svojih robota, koji ga je stavio u male ko ne korice za spise, a ove gurnuo pod mi ku. "Hvala vam", ree Mandamus, "to je krajnje ljubazno od vas i nadam se da v as nikada neu izneveriti ili naterati da za alite to ste na ovako ljubazan nain prizn ali moje sposobnosti. Meutim, ostalo je jo ne to o emu bi trebalo da se dogovorimo." "Stvarno? A to je?" "Da li bismo mogli da popriamo o prirodi konane nagrade... razume se, samo u sluaju potpunog uspeha. Potpunog uspeha." "Zar ne bismo mogli, to bi bilo loginije, da to ostavimo za vreme kada pot puni uspeh bude ostvaren ili kada bude srazmerno blizu ostvarenja?" "Ako se na to gleda racionalno, onda ste u pravu. Ali ja sam sanjar, por ed toga to cenim razum. Voleo bih malo da sanjarim." "Pa", ree Amadiro, "o emu biste voleli da sanjarite?" "ini mi se, dr Amadiro, da stvari ne stoje ba najbolje sa dr Fastolfom. Po i veo je dugo i nee jo mnogo godina moi da se opire smrti." "Pa ta s tim?" "Kada jednog dana umre, va a stranka e postati agresivinija i oni mlitaviji lanovi Fastolfove stranke mo da e smatrati da e biti probitanije da promene stranu. K ada na narednim izborima ne bude bilo Fastolfa, sigurno ete vi biti izabrani." "Mogue je. Pa ta s tim?" "Tad ete de fakto predvoditi vee i upravljati aurorinom spoljnom politikom , to e, u stvari, znaiti da ete upravljati spoljnom politikom svetova Svemiraca uop te . A ako se moji planovi poka u uspe ni, va a uprava e biti tako dobra da e vas vee sigurn o prvom prilikom izabrati za predsedavajueg." "Va i snovi streme visoko, mladiu. Dobro - i ta ako se ostvari sve to ste pre dvideli?" "Te ko da ete imati vremena da upravljate i Aurorom i Robotikim institutom. Stoga tra im da kada budete konano odluili da date ostavku na svoj sada nji polo aj upra vnika Instituta, spremno podr ite mene kao svog naslednika na tom mestu. Te ko da bi neko mogao da odbije va eg linog izabranika." Amadiro ree: "Postoji ne to kao to je kvalifikacija za to mesto."

"Stei u tu kvalifikaciju." "Priekajmo da vidimo." "Voljan sam da saekam i uverim se, ali uvideete, i pre no to ostvarimo potp uni uspeh, da ete eleti da udovoljite ovom mom zahtevu. Stoga vas molim da se pola ko navikavate na tu ideju." "Sve ovo pre no to sam uo ijednu re", promrlja Amadiro. "Pa, postali ste lan Instituta i ja u nastojati da se naviknem na va lini san, ali zavr imo sada sa dogov aranjima i ka ite mi kako nameravate da uni tite Zemlju." Gotovo automatski, Amadiro dade znak svojim robotima da ne treba da se s eaju ovog razgovora. I Mandamus uz laki osmeh upusti isti takav znak svojima. "Ponimo, onda", ree Mandamus. Ali pre no to je i ta vi e uspeo da ka e, Amadiro krenu u napad. "Jeste li sigurni da niste prozemaljski nastrojeni?" Mandamus je bio zaprepa en. "Dolazim k vama sa predlogom da uni timo Zemlju." "Ali vi ste ipak potomak Solarijanke... u petom pokolenju, koliko mi je poznato." "Da, gospodine, to se nalazi zapisano u javnom dosjeu. Pa ta s tim?" "Solarijanka je ... bila je dugo... bliski saradnik... prijatelj... tienic a... dr Fastolfa. Pitam se da vi mo da stoga niste simpatizer njegovih prozemaljsk ih pogleda." "Zbog svog porekla?" inilo se da je Mandamus odista zaprepa en. Na trenutak je izgledalo kao da su mu se od muke ili ak besa nozdrve skupile, ali to je brzo nestalo i on mirno ree: "Isto tako dugo je va a bliska saradnica... prijateljica... tienica... dr Vasilija Fastolf, kerka dr Fastolfa. Ona je potomak iz prvog pokolen ja. Pitam se da li je ona simpatizer njegovih ideja." "U pro losti sam se i ja pitao," ree Amadiro, "ali ona nije njihov simpatiz er i to se nje tie prestao sam da se pitam." "Mo ete da prestanete da se pitate i to se mene tie, gospodine. Ja sam Svemi rac i elim da vidim Svemirce kako upravljaju Galaksijom." "Pa, dobro, onda. Nastavite sa opisom svoga plana." Mandamus ree: "Hou, ali... ako nemate ni ta protiv... krenuu od poetka. Dr Amadiro, astronomi se sla u da postoji na milione zemljolikih planeta u na oj Galaksiji, planeta na kojima ljudska bia mogu da ive po to se prethodno izvr e po trebna prilagoavanja ivotne sredine, koja ne podrazumjevaju geolo ko teraformiranje. Njihove atmosfere su pogodne za disanje, postoje okeani vode, zemlji te i klima s u odgovarajui, postoji ivot. Naime, u atmosferi se ne bi mogao nalaziti slobodan k iseonik ako na planeti ne postoje bar planktoni u okeanima. Zemlji te je esto ogoljeno, ali kada jednom bude podvrgnuto, zajedno sa oke anom, biolo kom teraformiranju... to jest, kada bude zasejano zemaljskim ivotom... taj ivot e procvasti i planeta e moi da bude naseljena. Registrovano je i proueno na stotine takvih planeta, a otprilike polovinu ve su naselili Naseljivai. Pa ipak, nijedna od svih tih naseljivih planeta koje su do danas otkrive ne nema tako raznovrstan i obilan ivot kao Zemlja. Ni na jednoj ne postoji ni ta to je vee ili slo enije od male ete crvolikih ili insektolikih beskimenjaka ili, u biljn om svetu, ieg to je iznad nekih papratolikih grmova. Ni traga od inteligencije, ieg to bi bar bilo pribli no inteligenciji." Amadiro je slu ao te krute reenice i mislio: govori mehaniki. Sve je nauio na pamet. On se pokrenu i primeti: "Nisam planetolog, dr Mandamuse, ali tra im od vas da mi verujete da mi niste kazali jo ni ta to ve nisam znao." "Kao to pomenuh, dr Amadiro, kreem iz poetka. Astronomi su sve skloniji da veruju da su nam poznati svi zadovoljavajui primeri nastanjivih planeta u Galaksi ji i da se one sve... ili gotovo sve... izrazito razlikuju od Zemlje. Iz nekog n epoznatog razloga, Zemlja je iznenaujue neobina planeta, ali se na njoj evolucija o dvijala krajnje ubrzanim korakom i na krajnje nenormalan nain. Amadiro ree: "Uobiajeni argument glasi da ako u ovoj Galaksiji postoje dru ge inteilgentne vrste, napredne kao to smo mi, one bi do sada ve postale svesne na e g irenja i obznanile bi nam svoje prisustvo... na neki nain." Mandamus odvrati: "Da, gospodine. U stvari, da su u Galaksiji postojale druge inteligentne vrste, naprednije od nas, ne bi nam se kao prvo ni pru ila pril ika za irenje. Stoga je izgleda sasvim sigurno da smo mi jedine vrste u Galaksiji

sposobne da putuju hipersvemirom. Da smo jedine vrste u Galaksiji koje su mo da i nteligentne, ili postoji dobra ansa da jesmo." Amadiro ga je sada slu ao sa umornim poluosmehom na licu. Mladi je eleo da p oduava, poput oveka koji jednolino ponavlja svoju fiks-ideju. Bio je to jedan od zn akova nestabilnosti, te je i ona siu na nada koju je Amadiro imao da bi Mandamus i mogao imati ne to to bi izmenilo istoriju, poinjala da bledi. On ree: "I dalje mi priate o onome to mi je poznato, dr Mandamse. Svi znaju da je Zemlja jedinstvena i da smo mi verovatno jedine inteligentne vrste u Gala ksiji." "Ali izgleda da niko ne postavlja jednostavno pitanje: Za to? Ne postavlja ju ga Zemljani i Naseljivai. Oni to prihvataju. Oni zauzimaju mistiki stav prema Z emlji i smatraju je svetim svetom, tako da njenu neobinu prirodu uzimaju zdravo z a gotovo. to se Svemiraca tie, ni mi uop te ne postavljamo to pitanje. Ignori emo ga. Dajemo sve od sebe da uop te ne mislimo na Zemlju, jer ako bismo to inili, vrlo ver ovatno bismo oti li i dalje i poeli da razmi ljamo o tome kako smo i sami potekli od Zemljana." Amadiro primeti: "Ne shvatam vrednost tog pitanja. Nema potrebe tragati za slo enim odgovorima na pitanje 'Za to?'. Nasumini procesi igraju va nu ulogu u evolu ciji, a u izvesnoj meri i u svemu ostalome. Da postoji na milione naseljivih sve tova, evolucija bi mogla na svakome od njih da krene drugaijim pravcem. Na veini n jih bi ta stopa razvoja imala neku srednju vrednost; na nekima bi bila izrazito usporena, na drugima izrazito ubrzana. Dogodilo se da je ona na Zemlji bila neob ino brza i zbog toga smo mi sada ovde. Ako sada postavimo pitnje 'Za to', prirodan. .. i dovoljan odgovor glasi 'Sluaj'." Amadiro je ekao da onaj drugi otkrije svoju nestabilnost tako to e besno ek splodirati iznev i neku nadmonu logiku tvrdnju, izra enu na zabavan nain, to bi poslu ilo da se njegove teze zatresu uz temelja. Meutim, Mandamus je samo zurio u njega nek oliko trenutaka svojim duboko usaenim oima, a zatim je mirno rekao: "Ne." Mandamus nije ni ta dodao mo da u naredna dva otkucaja srca, a zatim je nast avio: "Potrebno je vi e od jednog ili dva sluaja da se evolucija hiljadostruko ubrz a. Na svakoj planeti sem na Zemlji brzina evolucije je u bliskoj vezi sa prilivo m kosmikog zraenja u kome se kupa ta planeta. Ta brzina uop te nije rezultat sluaja v e rezultat kosmikog zraenja koje lagano stvara mutacije. Na Zemlji postoji ne to to st vara mnogo vi e mutacija nego na drugim nastanjivim planetama, a to nema nikakve v eze sa kosmikim zracima, jer oni ne pogaaju Zemlju u velikim koliinama. Mo da vam je sada malo jasnije za to bi pitanje 'Za to?' moglo biti va no." "Pa, dr Mandamuse, po to vas jo slu am sa vi e strpljenja nego to sam i mislio d a ga posedujem, odgovorite na pitanje koje toliko uporno postavljate. Ili mo da im ate samo pitanje, ali ne i odgovor?" "Imam i odgovor", ree Mandamus, "ali on je vezan za injenicu da je Zemlja jedinstvena i na jedan drugi nain." Amadiro primeti: "Dozvolite da nagaam. Mislite na njen veliki satelit. Na dam se, dr Mandamuse, da to ne ubrajate u svoja otkria." "Nikako", odvrati Mandamus ukoeno, "ali uzmite u obzir da su veliki satel iti karakterisitini za takve planete. Na planetni sistem ima ih pet, Zemljin sedam i tako dalje. Svi veliki sateliti sem jednog, meutim, kru e oko gasnih d inova. Samo Zemljin satelit, Mesec, kru i oko planete koja nije mnogo vea od njega samog." "Smem li ponovo da upotrebim re 'Sluaj', dr Mandamuse?" "U ovom sluaju bi to moglo da bude sluaj, ali i dalje stoji da je Mesec je dinstven." "ak i da je tako. Kakva mogua veza postoji izmeu tog satelita i obilja ivota na Zemlji?" "To mo da nije oigledno i veza mo e izgledati malo verovatna... ali daleko je manje verovatno da takva dva neobina primera jedinstvenosti na jednoj jedinoj pl aneti nisu ni u kakvoj vezi. Prona ao sam jednu takvu vezu." "Stvarno?" ivnu Amadiro. Sada je morao da usledi nepogre ivi dokaz njegove nestabilnosti. Povremeno je bacao pogled na vremensku traku na zidu. Odista vi e n ije mogao mnogo vremena posvetiti ovome, iako je njegova znati elja i dalje rasla. "Mesec se", ree Mandamus, "lagano udaljava od Zemlje, zbog svojih plimski h uticaja na planetu. Zemljine velike plime predstavljaju jedinstvenu posledicu

postojanja ovog velikog satelita. Zemljino Sunce takoe stvara plime, ali njihova jaina je trostruko manja od jaine onih koje stvara Mesec... upravo onako kao to na e sunce stvara male plime na Aurori. Na osnovu injenica da se Mesec udaljava zbog svoje plimske aktivnosti, mo e mo zakljuiti da se on nalazio mnogo bli e Zemlji za vreme rane istorije ovog planet nog sistema. to je Mesec bli i Zemlji, to su na njoj vi e plime. Te plime vr e dva va na uticaja na Zemlju. Kora se neprkidno ugiba kako se Zemlja okree oko svoje ose, a i ovo rotiranje se usporava kako usled tog ugibanja tako i zbog trenja kojim oke anske vode deluju na plitko morsko dno - to uzrokuje da se rotaciona energija pre tvara u toplotnu. Stoga Zemlja ima tanju koru od bilo koje druge naseljive planete za koju znamo, a takoe je i jedina naseljiva planeta na kojoj ima ivih vulkana, kao i sis tem ivih tektonskih pomernja." Amadiro ree: "Ali ak ni sve to ne mo e imati nikakve veze sa obiljem ivota na Zemlji. Mislim, dr Mandamuse, da ete morati ili prei na stvar ili otii." "Molim vas, dr Amadiro, imajte jo samo malo strpljenja sa mnom. Va no je ra zumeti su tinu kad se jednom stigne do nje. Uradio sam veoma pa ljivu kompjutersku s imulaciju hemijskog razvoja Zemljine kore, pri emu sam uzeo u obzir efekat delova nja plima i oseka i tektonska pomeranja ploa, ne to to niko ranije nije uinio na jeda n tako pedantan i usavr en nain kao ja... ako smem sam da se pohvalim." "Oh, samo izvolite", promrlja Amadiro. "I sasvim jasno se pokazuje... staviu vam na uvid sve potrebne podatke ka da god to za elite... da se uran i torijum skupljaju u Zemljinoj kori i povr inskom sloju i to u koncentraciji koja je i do hiljadu puta vea nego na bilo kom drugom naseljivom svetu. tavi e, oni se skupljaju neravnomerno, tako da se, razbacani po Z emlji, nalaze mestimini d epovi u kojima je koncentracija urana i torijuma veoma ve lika." "Pretpostavljam da su oni jako radioaktivni?" "Ne, dr Amadiro. Uran i torijum su slabo radioaktivni, a ak i tamo gde je njihova koncentracija relativno velika, oni su koncentrisani u apsolutnom smisl u te rei. I sve je to, ponavljam, posledica prisustva jednog velikog meseca." "Onda pretpostavljam da je ta radioaktivnost, iako nije dovoljno jaka da bi bila opasna po ivot, ipak dovoljna da povea stopu mutacije. Je li tako, dr Ama diro?" "Jeste. Tu i tamo dolazilo bi do br eg izumiranja, ali takoe i do br eg razvo ja novih vrsta... to je rezultiralo ogromnom raznovrsno u i obiljem ivotnih oblika. I konano, samo na Zemlji bila je dostignuta taka u kojoj su se razvile inteligentne vrste i civilizacija." Amadiro klimnu. Mladi nije bio udak. Mo da nije bio u pravu, ali nije bio uda k. A takoe je mogao biti u pravu. Amadiro nije bio planetolog, te e stoga morati da proveri u knjigama da l i je Mandamus samo otkrio ne to to je ve bilo poznato, kao to je bio sluaj sa mnogim z anesenjacima. Meutim, sada je bilo najva nije da se to smesta proveri. On poe umilnim glasom: "Govorili ste o moguem uni tenju Zemlje. Ima li kakve veze izmeu toga i Zemljinih jedinstvenih svojstava?" "Neko bi mogao na jedinstven nain iskoristiti jedinstvena svojstva", odvr ati Mandamus isto tako umilno. "U ovom odreenom sluaju... na koji nain?" "Pre no to razmotrimo metod, dr Amadiro, moram istai da, u izvesnom smilu, pitanje da li je uni tenje fiziki mogue, zavisi od vas." "Od mene?" "Da", potvrdi odluno Mandamus. "Od vas. Za to bih, inae, do ao k vama sa ovom dugakom priom ako ne stoga da vas ubedim da znam o emu govorim i sa eljom da vas pri volim da saraujete sa mnom kako bih postigao uspeh?" Amadiro duboko udahnu. "A ako vas ja odbijem, da li bi iko drugi mogao d a poslu i svrsi?" "Mo da bih mogao da se obratim i nekom drugom ako vi odbijete. Da li odbij ate?" "Mo da ne, samo me zanima koliko sam vam va an." "Odgovor glasi, ne u onoj meri u kojoj sam ja vama. Morate saraivati sa m

nom." "Moram?" "Mo da biste vi e voleli da to ka em na neki drugi nain. Ali ako elite da Aurora i Svemirci trijumfuju, sada i zauvek, nad Zemljom i Naseljivaima, onda morate sa raivati sa mnom bilo da vam se taj nain izra avanja dopada ili ne." Amadiro odvrati: "Recite mi tano ta moram uiniti. " "Ponite time to ete mi rei da li je istina da je Institut u pro losti projekto vao i izradio humanoidne robote." "Jeste. Sve u svemu njih pedeset. To je bilo pre otprilike petnaest do d vadeset dekada." "Tako davno? I ta se dogodilo s njima?" "Razoarali su", odvrati Amadiro nezainteresovano. Mandamus se zavali u stolicu sa u asnutim izrazom na licu. "Bili su uni teni ?" Amadiro smesta podi e obrve. "Uni teni? Niko ne uni tava robote. Nalaze se u s kladi tu. Uklonjene su im energetske jedinice, a u svakom je sme tena po jedna naroit a dugovena mikrofuzijska baterija kako bi pozitronske staze stalno bile bar minim alno aktivne." "Znai, mogu se ponovo potpuno osposobiti?" "Siguran sam da mogu." Mandamusova desna aka je ravnomerno lupkala po doruju stolice. On mrano ree: "Onda mo emo pobediti!" PLAN I KERKA 46. Ve dugo Amadiro nije mislio na humanoidne robote. Bila je to za njega bol na misao, tako da je, uz izvesne te koe, nastojao da izbegava tu temu. A sada ju je Mandamus neoekivano ponovo pomenuo. Humanoidni robot predstavljao je Fastolfov moni adut onih davnih dana kad a je Amadiro bio nadohvat pobede, adut pobede. Fastolf je projektovao i izradio dva humanoidna robota (od kojih jedan jo postoji) i niko drugi nije bio u stanju tako ne to da postigne. Nije moglo da ih napravi ak ni celokupno osoblje Robotikog i nstituta udru enim snagama. Sve to je Amadiro uspeo da izvue iz svog velikog poraza bio je taj adut. F astolf je bio primoran da obelodani prirodu nacrta za izradu humanoidnih robota To je znailo da se moglo pristupiti izradi humanoidnih robota i pristupil o se... ali... niko ih nije eleo. Aurorani ih nisu eleli u svom dru tvu. Amadirove usne se iskrivi e pri pomisli na taj jad. Nekako se saznalo za p riu o Solarijanki... za injenicu da je iskoristila Jandera, jednog od dvojice Fast olfovih humanoidnih robota i to za svoje seksualne potrebe. Aurorani nisu bili p rotiv takve jedne situacije, u teoriji. Meutim, kada su prestale o tome samo da r azmi ljaju, Auroranke su jednostavno zakljuile da ih ne odu evljava pomisao da bi mor ale da se takmie sa enskim robotima. Niti su Aurorani eleli da se takmie sa mu kim rob otima. Institut se trudio koliko je mogao da objasni kako humanoidni roboti nis u bili namenjeni za samu Auroru, ve je trebalo da poslu e kao prvi talas pionira ko ji bi zasejao i udesio nove nastanjive planete, to bi ih Aurorani posle teraformi ranja zauzeli. I to je bilo odbijeno, jer se u Aurorane uvukla sumnja. Neko je humanoid ne robote nazvao "klinom razdora". Taj izraz se ra irio i Institut je bio primoran da odustane. Amadiro je tvrdoglavo insistirao na tome da se oni koji su ve postojali z a svaki sluaj zadr e, ako se u budunosti uka e potreba za njima... potreba koja do sad a nije iskrsla. Za to je do lo do tolikog otpora prema humanoidnim robotima? Amadiro oseti k ako ga ponovo obuzima blagi bes koji mu je pre toliko dekada dobro zagorao ivot. I ako nevoljno, i sam Fastolf je pristao da podupre projekat i treba biti pravedan prema njemu, on je to doista i uinio, mada ne ba onako zdu no kako se obino zalagao

za stvari kojima se svim srcem predavao... Ali ni to nije pomoglo. Amadiro nije bio od onih koji se slu e mistinim uzvicima kao to su: "Bolje d a je tako zavr ilo. Tako je bilo sueno." Pa ipak, jedva se uzdr ao da ne razmi lja na t akav nain dok ga je lift nosio ka mestu dosta ispod nivoa tla... ka jedinom mestu na Aurori koje bi moglo da podsea, mada tek neznatno, na legendarne zemaljske elin e peine. Mandamus je na Amadirov znak izi ao iz lifta i na ao se u nekom nejasnom hod niku. Bilo je prohladno i oseao se blagi vetar iz ventilatora. Jedva primetno se stresao. Amadiro mu se pridru i. Svakog je sledio samo po jedan robot. "Malo ljudi dolazi ovamo", obavesti ga Amadiro. "Koliko smo duboko ispod zemlje?" upita Mandamus. "Otprilike petnaest metara. Postoje brojni nivoi. Na ovom su uskladi teni humanoidni roboti." Amadiro na trenutak stade, kao da razmi lja, a zatim odluno skrenu levo. "O vuda!" "Nema putokaza?" "Kao to rekoh, malo ljudi zalazi ovamo. A oni koji dolaze, znaju gde e nai ono to im je potrebno." Upravo kada je zavr io reenicu, oni se nao e pred jednim vratima koja su izgle dala vrsta i golema pri nejasnom osvetljenju. Sa svake strane stajao je po jedan robot. Nisu bili humanoidni. Mandamus ih kritiki odmeri i ree: "To su jednostavni modeli." "Veoma jednostavni. Niste valjda oekivali da emo one iole usavr enije traiti na zadu enje kao to je uvanje vrata." Amadiro povisi glas, ali on je i dalje bio bez izra ajan. "Ja sam Kelden Amadiro." Oi oba robota nakratko zasija e. Oni se okrenu e od vrata koja se be umno otvor i e, podigav i se uvis. Amadiro ovom drugom dade znak da ue, a dok je prolazio pored robota, mirn o ree: "Vrata ostavite otvorena, a osvetljenje podesite za line potrebe." Mandamus ree: "Pretpostavljam da ovamo ne mo e ui bilo ko." "Svakako da ne. Ti roboti me poznaju po izgledu i glasu i zahtevaju oboj e pre no to otvore vrata." Napola za sebe dodade: "Na svetovima Svemiraca nisu po trebne ni brave, ni kljuevi ni kombinacije. Roboti nas verno i stalno uvaju." "Nekada sam mislio", poe Mandamus, prepustiv i se mranim mislima, "da kada b i neki Auroranin pozajmio jedan od onih blastera koje Naseljivai, izgleda, nose k ud god krenu, za njega vi e nijedna vrata ne bi predstavljala prepreku. Mogao bi d a uni ti robote u tren oka, a zatim da poe kud god po eli, uini tagod mu srce i te." Amadiro o inu vrata jednim ljutitim pogledom. "Ali kome Svemiracu bi palo na pamet da upotrebi jedno takvo oru je na nekom od na ih svetova? Mi ivote provodimo bez oru ja i bez nasilja. Zar ne shvatate da sam zbog toga svoj ivot posvetio uni te nju Zemlje i njenog zatrovanog potomstva... Da, nekada smo se slu ili nasiljem, al i to je bilo tako davno, po to su tek naseljeni svetovi Svemiraca, dok se jo nismo oslobodili otrova Zemlje sa koje smo stigli i pre no to smo se uverili u vrednost robotske za tite. Zar mir i sigurnost nisu stvari za koje se treba boriti? Svetovi bez nas ilja! Svetovi na kojima vlada razum! Da li smo bili u pravu kada smo na desetine naseljivih svetova predali kratkovenim varvarima koji, kao to ka ete, svuda sa sobo m nose blastere?" "Pa ipak", promrlja Mandamus, "da li ste spremni da upotrebite nasilje k ako biste uni tili Zemlju?" "Kratkotrajno nasilje... i nasilje s ciljem... jeste cena koju emo verova tno moprati da platimo kako bismo stavili taku na veno nasilje." "Ja sam u dovoljnoj meri Svemirac", ree Mandamus, "tako da bih bio zadovo ljan da se nasilje svede na najmanju moguu meru." U tom trenutku uo e u jednu veliku odaju u obliku peine, i samo to su kroili u nju, zidovi i tavanica o ive e, osvetljeni difuznom rasvetom koja nije zaslepljival a. "Pa, je li to ono to vam je potrebno, dr Mandamuse?" upita Amadiro. Mandamus stade da se osvre oko sebe sav o amuen. Konano je uspeo da prozbori: "Neverovatno!"

Nalazili su se tamo, kruta regimenta ljudskih bia koja su u sebi imala te k ne to malo vi e ivota od niza kamenih kipova, ali daleko manje od kakvog uspavanog ljudskog stvora. "Oni stoje", promrlja Mandamus. "Tako zauzimaju manje prostora. Oigledno." "Ali oni stoje ve otprilike petnaest dekada. Nemogue je da su jo ispravni. Zglobovi su im sigurno smrznuti, organi smrskani." Amadiro slegnu ramenima. "Mo e biti. Ipak, ako su se zglobovi razglavili.. . a ne mogu da tvrdim da nisu, pretpostavljam... mogu se zameniti... ako bude ne ophodno. To zavisi od toga da li e biti potrebe da se tako ne to uini." "Bie razloga", ree Mandamus. Prelazio je pogledom s jedne glave na drugu. Zurili su u pomalo razliitim pravcima i zbog toga su izgledali pone to uznemirujue, kao da se spremaju da raskinu niz. Mandamus ree: "Uop te nisu meusobno slini, razlikuju se i u visini, grai i tak o dalje." "Da. Zar vas to iznenauje? Nameravali smo da od ovih, zajedno sa drugima koje smo mogli da izradimo, napravimo pionire za razvoj novih svetova. Da bi del ovali onako kako treba, eleli smo da izgledaju to ljudskije, a to je podrazumevalo da ih treba napraviti to osobenijim, kao to su to i Aurorani. Zar vam se to ne ini razumnim?" "Razumljivo. Drago mi je to je tako. Proitao sam sve to sam na ao o dva proto humanoidna oblika koja je izradio sam Fastolf... Denilu Olivavu i Janderu Panelu . Video sam njihove holograme i uverio se da su po izgledu istovetni." "Da", ree Amadiro strpljivo. "Ne samo da su isti, ve su, zapravo, to stvor enja koja predstavljaju jednu koncepciju, koncepciju idealnog Svemirca. U tome s e sastojao Fastolfov romantizam. Ubeen sam da bi on izradio rasu zamenljivih i hu manoidnih robota oba pola, koja bi posedovala taj eterian izgled... ili ono to je on smatrao da to predstavlja... kako bi ih uinio potpunio neljudskim. Fastolf je mo da briljantan robotiar, ali on je neverovatno glup ovek." Amadiro zatrese glavom. Da te potue jedan u toj meri glup ovek, pomisli on ... a zatim odagna tu misao. Nije ga potukao Fastolf... ve onaj prokleti Zemljani n. Zadubljen u misli, nije uo naredno Mandamusovo pitanje. "Izvinite", ree on pomalo razdra ljivo. "Rekoh, 'Da li ste vi ove projektovali', dr Amadiro?" "Nisam, udnom igrom sluaja... koja mi se oduvek inila i neobino ironina... nj ih je projektovala Fastolfova kerka Vasilija. Ona je u istoj meri briljantna kao i on, ali je mnogo, mnogo inteligentnija... A to mo e biti jedan od razloga to se n ikada nisu slagali." " to se tie prie koju sam uo o njima...", poe Mandamus. Amadiro mu mahnu da zauti. "I ja sam uo tu priu, ali ona nije va na. Dovoljno je to to ona odlino obavlja svoj posao i to ne postoji opasnost da e ikada zavoleti nekoga ko e joj uprkos nesrenom sluaju da joj je biolo ki otac... i da to mora ostat i... zauvek biti stran i mrzak. I sami znate da sebe zove Vasilija Aliena." "Da, znam to. Da li imate zapise mo danih ustrojstava ovih robota?" "Razume se." "Za svakog od njih?" "Razume se." "Mogu li ih dobiti?" "Ako postoji razlog za to." "Postojae", odvrati odluno Mandamus. "Po to su ovi roboti bili projektovani s namerom da obavljaju poslove pionira, da li bih smeo da pretpostavim da su opr emeljeni za istra ivanje novog sveta i za snala enje u primitivnim uslovima?" "To bi trebalo samo po sebi da se podrazumeva." "Odlino... ali mo da e biti potrebne neke izmene. Mislite li da bi mi Vasili ja Fest... Aliena mogla pomoi oko toga... ako bude potrebe? Oigledno je da su njoj mo dana ustrojstva ovih robota najbolje poznata." "Oigledno. Ipak, ne znam da li bi ona htela da vam pomogne. Znam da ona t o nije u stanju da uini u ovom trenutku, po to nije na Aurori." Mandamus je izgledao iznenaen i nezadovoljan. "Pa, gde se, onda, nalazi, dr Amadiro?"

Amadiro ree: "Videli ste ove ljudske oblike i ja ne elim dalje da ostanem u ovoj turobnoj sredini. Pustili ste me prilino dugo da ekam i ne smete aliti ako s ada ja vas pustim da ekate. Ako imate jo neka pitanja, pozabavimo se njima u mojoj kancelariji." 47. Kada su se na li u kancelariji, Amadiro je nastavio da odugovlai. "Saekajte me ovde", ree on prilino odluno i izae. Madamus je ukoeno ekao, razvrstavajui misli, pitajui se kada e Amadiro da se vrati... ili da li e uop te da se vrati. Da li e ga uhapsiti ili jednostavno izbacit i? Da li se Amadiro umorio ekajui da uje su tinu? Mandamus je odbio da u to poveruje. O troumno je zakljuio da Amadiro oajniki e li da izravna stare raune. inilo se oigledno da se Amadiro nee umoriti od slu anja sve dok budu postojali i najmanji izgledi da mu Mandamus omogui da se osveti. Dok se s dosadom osvrtao po Amadirovoj kancelariji, Mandamus uhvati sebe kako razmi lja o tome da li bi se u kompjuterizovanim dosjeima, koji su mu bili g otovo na dohvat ruke, moglo nai kakvo obave tenje koje bi mu bilo od koristi. Bilo bi dobro ako ne bi u svemu morao da zavisi od Amadira. Ta misao je bila beskorisna. Mandamus nije znao ulaznu ifru za dosjee, a a k i da ju je znao, nekoliko Amadirovih linih robota stajalo je u svojim ni ama i on i bi ga zaustavili ako bi se makar i za korak pribli io bilo emu to je u njihovim um ovima bilo oznaeno kao osetljivo. To bi ak uinili i negovi vlastiti roboti. Amadiro je bio u pravu. Roboti su bili tako korisni i efikasni... i nepo dmitljivi... kao stra ari, tako da nikome nije ni padalo na pamet da uradi bilo ta kriminalno, ilegalno, ili jednostavno potajno. Takve namere su naprosto zakr ljale ... bar u meusobnim odnosima Svemiraca. Pitao se kako se Naseljivai snalaze bez robota. Mandamus je poku ao da zami sli kako se ljudi sukobljavaju, bez robotskih odbojnika koji bi ubla ili te sudare , bez robota koji bi im pru ali pristojno oseanje sigurnosti i koji bi pojaavali... iako toga uglavnom nisu svesni... odgovarajui vid moralnosti. Imajui u vidu te okolnosti, bilo je nemogue zamisliti da su Naseljivai prev azi li stepen varvarstva, te je stoga bilo nemogue njima ostaviti Galaksiju. to se t oga tie, Amadiro je bio u pravu, oduvek je bio u pravu, dok je Fastolf neverovatn o gre io. Mandamus klimnu, kao da je jo jednom uverio samog sebe u ispravnost onoga to je nameravao da uini. On uzdahnu i po ele da to nije neophodno, a zatim se pripr emi da, jo jednom, zanemari razum koji mu je dokazao da to odista jeste potrebno, kada Amadiro ue. Amadiro je jo bio upeatljiva prilika, iako se nalazio u godini kada e napun iti svoju dvadeset osmu dekadu. Uglavnom je izgledao onako kako bi jedan Svemira c trebalo da izgleda, osim to mu je nos bio nesreno bezoblian. Amadiro ree: " ao mi je to ste morali da ekate, ali morao sam da zavr im jedan posao. Ja sam glavni u Institutu, a to za sobom povlai odgovornosti." Mandamus odvrati: "Da li biste mogli da mi ka ete gde se nalazi dr Vasilij a Aliena? Tada u vam bez odlaganja izneti svoj plan." "Vasilija je na obilasku. Obilazi svetove Svemiraca kako bi otkrila dokl e su stigli u robotskim istra ivanjima. Ona smatra da bi meuplanetno usklaivanje, a imajui u vidu Robotiki institut, koji je osnovan kako bi usklaivao rad pojedinanih i stra ivanja na Aurori, jo vi e unapredilo stvar. To je odista dobra ideja." Mandamus se nasmeja, kratko i neveselo. "Ni ta joj nee otkriti. Sumnjam da ijedan svet Svemiraca eli da obezbedi Aurori jo veu prevlast od one koju ve ima." "Ne budite suvi e uvereni u to. Situacija u vezi sa Naseljivaima sve nas je uznemirila." "Znate li gde se sada nalazi?" "Imamo njen plan puta." "Vratite je, dr Amadiro." Amadiro se namr ti. "Sumnjam da to lako mogu uiniti. Verujem da eli da se na lazi daleko od Aurore, dok joj otac ne umre." "Za to?" upita iznenaeno Mandamus. Amadiro slegnu ramenima. "Ne znam. Nije me briga. Ali zato znam da je va e

vreme isteklo. Razumete li? Preite na stvar ili odlazite." On mrano pokaza prema vratima i Mandamus oseti kako se vi e ne sme poigravati Amadirovim strpljenjem. Mandamus prozbori: "Pa dobro. Postoji i trea stvar zbog koje je Zemlja je dinstvena..." Govorio je s lakoom, koristei minimum rei, kao da je esto uve bavao svoje izla ganje i doterivao ga sa ciljem da ga iznese pred Amadirom. I uspeo je da privue s vu Amadirovu pa nju. To je bilo to! Amadiro je prvo osetio ogromno olak anje. Bio je u pravu ka da se kladio da mladi nije udak. Bio je potpuno razuman. A tada je nastupio vrhunac. Plan e sigurno uspeti. Razume se, pogledi ovo g mladia, prema onome kako ih je on izneo, donekle su se razlikovali od Amadirovi h, ali o tom potom. Uvek je bilo mogue vr iti izmene. Kada je Mandamus zavr io, Amadiro ree, trudei se da mu glas bude postojan: " Vasilija nam nee biti potrebna. U Institutu postoji odgovarajua ekspertiza koja e n am omoguiti da odmah ponemo. Dr Mandamuse...", u Amadirov glas vrati se ne to od for malnog po tovanja, "...ako ovo ispadne onako kako je planirano... a ne mogu da se otmem utisku da hoe... vi ete postati prvi ovek u Institutu kada ja budem predsedav ajui u veu." Mandamus se jedva primetno i kratko osmehnu, dok je Amadiro ostao da sed i, zavaljen u stolici, i isto tako nakratko dozvolio sebi da na budunost gleda sa zadovoljstvom i poverenjem, to nije mogao da uini dvadeset dugih i mukotrpnih dek ada. Koliko vremena e biti potrebno? Dekade? Jedna dekada? Deo jedne dekade? Ne dugo. Ne dugo. Po svaku cenu stvar mora biti izvedena to br e kako bi on do iveo da vidi kako se menja stara odluka i on postaje gospodar Aurore... te tak o i svetova Svemiraca... pa stoga (po to e Zemlja i svetovi Naseljivaa biti prokleti ) ak i gospodar Galaksije, pre no to umre. 48. Kada je dr Fastolf umro, sedam godina po to su se Amadiro i Mandamus sreli i otpoeli svoj projekat, ta vest je putem hipertalasa jainom bombe odjeknula u sv akoj zabiti nastanjenih svetova. Svuda je privukla najveu pa nju. Za svetove Svemiraca to je bilo va no, po to je Fastolf bio najmoniji ovek na Aurori, te stoga i u Galaksiji, preko dvadeset dekada. Za svetove Naseljivaa i za Zemlju to je bilo va no po to im je Fastolf bio prijatelj... koliko to jedan Svemir ac mo e da bude... i sada se postavljalo pitanje da li e se politika Svemiraca izme niti, a ako se izmeni, na koji nain. Vest je stigla i do Vasilije Aliene i za nju je imala jo slo enije znaenje, jer ju je pratila gorina koja je gotovo od samog poetka obojila njen odnos sa biol o kim ocem. Uve bavala je da ne oseti ni ta kada on umre, pa ipak nije elela da se nalazi na istom svetu sa njim u trenutku kada se to dogodi. Nije elela da je obaspu pit anjima bilo gde, a najbrojnija i najupornija pitanja bila bi joj postavljana na Aurori. Odnos izmeu roditelja i dece meu Svemircima bio je slab i, u najbolnijem s luaju, ravnodu an. To je bilo razumljivo kada se imaju u vidu njihovi dugaki ivoti.. Vasilija u tom pogledu ne bi nikoga zanimala. Ali Fastolf je tako dugo bio istak nuti voa stranke, a Vasilija gotovo isto toliko istaknuti partizan na suprotnoj s trani. To je bilo otrovno. Potrudila se da Vasilija Aliena postane njeno legaln o ime, da ga upotrebljava na svim dokumentima, u svim intervjuima, u svemu... al i ipak je pouzdano znala da veina ljudi o njoj razmi lja kao o Vasiliji Fastolf. Ka o da ni ta nije moglo da izbri e taj potpuno neva an odnos, te je morala da se zadovol ji time da je oslovljavaju samo imenom. Bar je imala neobino ime. Kao da je ak i to isticalo njen odnos kao u ogledalu sa tom Solarijankom koja je, iz potpuno razliitih razloga, poricala svog prvog mu a kao to je Vasilija p oricala svog oca. Solarijanka takoe nije mogla da ivi sa ranijim prezimenom tako d a joj na kraju ostalo samo ime - Gladija. A te dve ene, Vasilija i Gladija, koje nisu pristajale u svoju okolinu, k oje su bile osporavane... ak su i liile jedna na drugu.

Vasilija se kri om pogleda u ogledalu koje je visilo u njenoj kabini na sv emirskom brodu. Gladiju nije videla ve dosta dekada, ali bila je ubeena da su jo bi le sline. Obe su bile niske i mr ave. Obe su bile plave, a i likovi su im bili poma lo slini. Ali Vasilija je bila ta koja je uvek gubila, a Gladija ona koja je uvek dobijala. Kada je Vasilija napustila oca i izbrisala ga iz svog ivota, on ju je z amenio Gladijom... koja mu je bila povodljiva i pasivna ker kakvu je eleo, onakva kakva Vasilija nikada ne bi mogla da bude. Pa ipak, Vasilija je bila ogorena zbog toga. Ona je bila robotiar, bar ist o onoliko sposoban i ve t robotiar kao i Fastolf u svojim najboljim danima, dok je Gladija bila samo umetnica, koja se zabavljala bojenjem polja sile i iluzijama o dee za robote. Kako je Fastolf mogao biti zadovoljan to je izgubio prvu i umesto n je dobio ovu drugu? Kada je na Auroru do ao onaj policajac sa Zemlje, Elija Bejli, pretnjama j e naterao Vasiliju da otkrije mnoge svoje misli i oseanja koje nikome pre njega n ije poverila. Meutim, prema Gladiji je bio su ta blagost i pomogao je njoj... i nje nom za titniku, Fastolfu... da pobede uprkos svemu, mada Vasilija do dana dana njeg nije uspela jasno da razabere kako se to dogodilo. Gladija je bila ta koja je bdela kod Fastolfove postelje za vreme njegov e poslednje bolesti, ta koja ga je do poslednjeg asa dr ala za ruku i koja je ula nj egove poslednje rei. Vasilija nije znala da li bi ikome trebalo da zameri zbog ov oga. Jer ona sama, ni pod kojim uslovima, ne bi priznala da taj starac postoji t ako to bi oti la da ga poseti i prisustvuje njegovom prelasku u nepostojanje u apso lutnom, pre nego subjektivnom smislu... pa ipak, bila je besna zbog Gladijinog p risustva. Tako oseam, rekla je prkosno sama sebi, i nikome ne dugujem nikakvo obja nj enje. Izgubila je i iskara. iskar je bio njen robot, Vasilijin vlastiti robot ka da je bila mlada devojka, robot koga joj je poklonio otac koji joj je u to vreme , ini se, bio naklonjen. Uz iskarovu pomo savladala je robotiku i on joj je prvi bi o iskreno naklonjen. Kao dete se nije poigravala trima zakonima niti se upu tala u filosofiranje o pozitronskom automatizmu. inilo se da je iskar srdaan, pona ao se sr dano, a to je jednom detetu dovoljno. Ni kod jednog ljudskog bia nije nikada nai la na takvu srdanost... a najmanje kod svog oca. Sve do dana njeg dana morala je da bude dovoljno slaba, pa da se upu ta u bu dalaste ljubavne igre sa drugim. Ogorenost koju je osetila zbog gubljenja iskara n auila ju je da nikakav poetni dobitak nije bio vredan krajnjeg gubitka. Kada je napustila kuu, odrekav i se oca, on nije dozvolio da iskar poe sa njo m iako je ona neizmerno pobolj ala iskara dok se bavila njegovim pomnim reprogramir anjem. A kada joj je otac umro, on je iskara ostavio Solarijanki. Takoe joj je ost avio Denila, ali Vasiliji uop te nije bilo stalo do te humanoidne blede imitacije. elela je iskara koji je bio njen. Vasilija se sada vraala na Solariju. Obilazak je bio gotovo zavr en. U stva ri, to se ticalo njegove korisnosti, on je bio zakljuen jo pre nekoliko meseci. Ali ona je ostala na Hesperosu jer joj je bio potreban odmor, kao to je objasnila u slu benom dopisu poslatom u Institut. Meutim, Fastolf je sada bio mrtav i ona je mogla da se vrati. Ako ve nije mogla potpuno da izbri e pro lost, mogla je bar da izbri e jedan njen deo. iskar mora p onovo postati njen. Bila je odluna. 49. Amadiro je gajio potpuno oprena oseanja u vezi sa Vasilijinim povratkom. N ije se vratila sve dok stari Fastolf (sada kada je on bio mrtav sasvim lako je m ogao u sebi da ponavlja njegovo ime) nije proveo mesec dana u svojoj urni. To mu je laskalo jer se pokazalo da je bio u pravu. Konano, i Mandamusu je saop tio da s e ona klonila Aurore dok joj otac ne umre. Zatim, Vasilija je takoe bila prijatno providna. Nedostajala joj je ona r azdra ujua odlika Mandamusa, koji je postao njegov novi miljenik, da, kako se inilo, uvek ima jo neku neizra enu misao, duboko pohranjenu, bez obzira na to to se inilo d

a je pomno izneo sve to mu je na umu. S druge, pak, strane, nju je razdra ujue te ko bilo kontrolisati, a najmanje je bilo verovatno da e poslu no slediti put na koji joj on uka e. Morao joj je dopust iti da do u tanine ispituje Svemirce na drugim svetovima tokom godina koje je pro vela daleko od Aurore... onda je jo morao da joj dozvoli i da sve to iznese svoji m mranim i zagonetnim reima. Stoga ju je pozdravio s odu evljenjem koje i jeste i nije bilo iskreno. "Vasilija, tako mi je drago to si se vratila. Institut je leteo pomou samo jednog krila dok tebe nije bilo." Vasilija se nasmeja: "Ma hajde, Keldene"... ona se nimalo nije libila da ga oslovljava njegovim linim imenom, iako je bila dve i po dekade mlaa od njega.. . "To preostalo krilo predstavlja ti i otkad si prestao da bude potpuno ubeen da i to jedno krilo nije dovoljno?" "Otkada si odluila da godinama bude udsutna. Kako ti se ini, da li se Auror a u meuvremenu mnogo promenila?" "Nije ni najmanje... to bi mo da trebalo da nas zabrine. Nepromenljivost pr edstavlja izumiranje." "Paradoks. Nijedno raspadanje ne dogaa se bez promene na gore." "Nepromenljivost predstavlja promenu na gore, Keldene, u poreenju sa okol nim svetovima Naseljivaa. Oni se brzo menjaju, pro irujui svoju kontrolu nad sve veim brojem svetova, a na pojedinanim svetovima je sve temeljitije uspostavljaju. Oni uveavaju svoju snagu i mo kao i samopouzdanje, dok mi ovde sedimo snevajui i zaklj uujemo da na a nepromenjena mo postojanije opada u poreenju sa njihovom." "Divno, Vasilija! Mislim da si to pa ljivo nauila napamet, dok si letelea o vamo. Meutim, do lo je do promene u politikoj situaciji na Aurori." "Hoe da ka e da je moj biolo ki otac mrtav." Amadiro ra iri ruke, lako se nakloniv i. "Kako ti ka e . On je u velikoj meri bi o odgovoran za na u paralizu, a po to njega vi e nema, pretpostavljam da e sada doi do p romena, mada te promene nee nu no biti vidljive." "Ne to taji preda mnom, zar ne?" "Zar bih ja uinio ne to tako?" "Razume se. Taj tvoj la ni osmeh te uvek oda." "Onda moram nauiti da u tvom dru tvu uvek budem ozbiljan... Doi, dobio sam t voj izve taj. Reci mi ta se nalazi u njemu." "Ni ta ne nedostaje... gotovo ni ta. Svi svetovi Svemiraca strastveno tvrde da su uznemireni zbog sve vee arogancije Naseljivaa. Svi su vrsto odluili da se Nase ljivaima odupiru do kraja, s odu evljenjem sledei Auroru, ispunjeni odluno u i galantno prkosei smrti." "Da, sledie nas. A ako ih mi ne povedemo?" "Onda e ekati i poku ati da prikriju svoje olak anje to mi nismo na elu. Inae... Pa, svi su zaokupljeni tehnolo kim napretkom i svi odbijaju da otkriju ime se, tano, bave. Rade nezavisno i nisu ak ni ujedinjeni, ni u okviru jednog istog sveta. Ni na jednom svetu Svemiraca ne postoji nijedan jedini istra ivaki tim koji podsea na na Robotiki institut. Svaki svet ima svoje istra ivae-pojedince koji marljivo uvaju vl astite podatke jedni od drugih." Amadiro se gotovo ponosio sobom dok je govorio: "Od njih nisam ni oekivao da budu napredni kao mi." "Krajnje je lo e to nisu", odvrati osorno Vasilija. "Kako da br e napredujemo kada svi svetovi Svemiraca predstavljaju smesu pojedinaca. Svetovi Naseljivaa se redovno okupljaju na konvencijama, imaju svoje institute... pa iako kaskaju za nama, sustii e nas. Ipak sam uspela da otkrijem nekoliko tehnolo kih noviteta na koj ima se radi na svetovima Svemiraca i sve sam ih pobrojala u svom izve taju. Svi, n a primer, rade na nuklearnom pojaivau, ali ne verujem da je neki od tih ureaja iza ao iz faze laboratorisjkih demonstracija na bilo kom svetu. Jo ne postoji ni ta to bi se moglo praktino koristiti na letelicama." "Nadam se da si, to se toga tie, u pravu, Vasilija. Nuklearni pojaiva predst avlja oru je koje bi na e flote mogle dobro da upotrebe, jer ono bi se smesta razraun alo sa Naseljivaima. Meutim, smatram da bi, gledano u celini, bilo bolje ako bi se Aurora pre svoje brae-Svemiraca doepala tog oru ja. Ali rekla si da se u tvom izve ta ju nalazi gotovo sve. Nije mi promaklo to 'gotovo'. ta se onda ne nalazi u njemu.

?"

"Solarija!" "Najmlai i najudniji od svih svetova Svemiraca." "Od njih direktno gotovo ni ta nisam izvukla. Posmatrali su me krajnje nep rijateljski, kao to verujem da bi posmatrali bilo koga ko nije sa Solarije, pa bi lo da je u pitanju Svemirac ili Naseljiva. A kad sam rekla 'posmatrali', imala sa m u vidu njihovo znaenje te rei. Na tom svetu sam ostala skoro godinu dana, znatno du e nego na bilo kom drugom, i tokom svih tih meseci nisam se nijednom videla ni sa jednim Solarijancem lice u lice. Svaki put sam posmatrala njega... ili nju.. . putem hipertalasnog holograma. Nikako nisam mogla da se sretnem s neim opipljiv im... samo sa slikama. Svet je udoban, neverovatno luksuzan, u stvari, dopao bi se ljubiteljima prirode, jer je potpuno nedirnut, ali kako mi je samo nedostajal o da nekoga vidim" "Pa, posmatranje predstavlja solarijanski obiaj. Svi to znamo, Vasilija. i vi i pusti druge da ive." "Hmmm", odvrati Vasilija. "Tvoja tolerancija mo da nije na mestu. Da li su ti roboti jo u iskljuenom stanju?" "Jesu. I uveravam te da nas ne prislu kuju." "Nadam se da ne, Kaldene. Imam vrlo jak utisak da su Solarijanci mnogo v i e napredovali u radu na minijaturnom nuklearnom pojaivau od bilo kog drugog sveta. .. ak i od nas. Mo da im jo samo malo nedostaje da naprave runi pojaiva kod koga bi utr o ak energije bio dovoljno mali za praktinu upotrebu u svemirskim letilicama." Amadiro se jako namr ti: "Kako su to uspeli?" "Ne umem da objasnim. Ne oekuje , valjda, da su mi pokazali planove? Moji u tisci su u takvom haosu da se nisam usudila da ih navedem u izve taju, ali iz sitn ih napomena koje sam tu i tamo ula i primetila... zakljuujem da su dobrano odmakli . O tome bi trebalo pa ljivo da porazmislimo." "Hoemo. Ima li jo togod to bi elela da mi saop ti ?" "Da... ni to se ne nalazi u izve taju. Solarija ve mnogo dekada radi na pro jektovanju humanoidnih robota i ini mi se da su taj cilj ostvarili. Nijedan drugi svet Svemiraca... sem nas, razume se... nije ak ni poku ao ni ta slino. Na svakom sve tu sam se raspitivala ta preduzimaju u vezi sa humanoidnim robotima i svuda sam d obijala isti odgovor. I sama zamisao im je izgledala neprijatna i u asavajua. Misli m da su svi uoili na neuspeh i da ih je on te ko pogodio." "Ali ne i Solariju? Za to?" "Kao prvo, uvek su iveli u krajnje robotizovanom dru tvu, najrobotizovanije m u celoj Galaksiji. Okru eni su robotima... deset hiljada na jednoga. Svet je pre trpan njima. Ako vam padne na pamet da besciljno lutate, u potrazi za ljudskim b iima, neete ih pronai. Za to bi aicu Solarijanaca, koja ivi na jednom takvom svetu, uzn miravala pomisao na jo nekoliko robota samo zbog toga to su to humanoidni roboti? A zatim, i taj pseudoljudski jadnik koga je Fastolf projektovao i izradio i koji jo postoji..." "Denil", primeti Amadiro. "Da, upravo taj. On... to je bilo na Solariji pre dvadeset dekada i Sola rijanci su se prema njemu odnosili kao prema ljudskom biu. Nikada se nisu oporavi li od toga. ak i da nemaju nikakve koristi od humanoidnih modela, bili su poni eni jer ih je prevario. To im je na nezaboravna nain pokazalo da je Aurora daleko isp red njih, bar to se tie te grane robotike. Solarijanci se neumereno die da su najna predniji robotiari u Galaksiji, tako da su od tada pojedini Solarijanci radili na humanoidnim robotima.... ako ni zbog ega drugog ono u elji da speru tu sramotu. D a ih je vi e ili da poseduju institut koji bi mogao da koordinira njihov rad, oni bi bez sumnje ve davno u tome uspeli. Kako stvari stoje, mislim da ih sada imaju. " "Ne zna pouzdano, zar ne? U pitanju je samo sumnja zasnovana na deliminim podacima sakupljenim tu i tamo." "Upravo tako, ali u pitanju je dosta jaka sumnja koja zaslu uje da bude po mnije ispitana. I trea stvar. Mogla bih se zakleti da rade na telepatskom komunic iranju. Nepa njom su mi dozvolili da vidim neku opremu. A opet, drugi put kada sam posmatrala jednog od njihovih robotiara, na hipertalsnom ekranu se videla tabla sa pozitronskim matrinim ustrojstvom koje nije nalikovalo niemu to sam ikada videla

, pa ipak mi se uinilo da bi to ustrojstvo moglo da odgovara nekom telepatskom pr ogramu." "ini mi se, Vasilija, da je ovo to si sada pomenula jo neverovatnije od prie o humanoidnim robotima." Preko Vasilijinog lica pree blaga nelagodnost. "Moram priznati da si vero vatno u pravu to se toga tie." "U stvari, Vasilija, to mi zvui kao puko ma tanje. Ako je matrino ustrojstvo koje si videla bilo potpuno razliito od svega ega se sea da si ikada videla, kako m o e i da pomisli da neemu odgovara?" Vasilija je oklevala. "Moram da priznam da sam se i sama to pitala. Pa i pak, im sam ugledala to ustrojstvo, odmah mi je na pamet pala re, 'telepatija'." "Iako je telepatija nemogua, ak i u teroiji." ""Misli se da je nemogua, ak i u teoriji. To nije ba isto." "Niko nije postigao ni najmanji uspeh na tom polju." "Tano, ali za to sam pogledala u to ustrojstvo i pomislila 'telepatija'?" "Vasilija, to je mo da bila neka psihodoskoica koju je beskorisno i poku ati analizirati. Ja bih na to zaboravio... Jo ne to?" "Jo samo ovo... ali to najvi e zbunjuje. Stekla sam utisak, Keldene, ako je suditi po malim nagove tajima, da se Solarijanci spremaju da napuste svoju planet u." "Za to?" "Ne znam. Njihovo stanovni tvo, ionako malobrojno, stalno se osipa. Mo da ele da krenu iz poetka negde drugde pre no to potpuno izumru." "Kakav nov poetak? Kuda bi mogli da pou?" Vasilija odmahnu glavom. "Rekla sam ti sve to znam." Amadiro lagano nastavi: "Dobro, sve u to imati u vidu. Te etiri stvari: nu klearni pojaiva, humanoidne robote, telepatske robote i napu tanje planete. Iskreno reeno, ne verujem ni u jednu od te etiri stvari, ali ubediu vee da odobri razgovore sa solarijanskim namesnikom. Verujem, Vasilija, da bi ti dobro do ao odmor. Za to ne bi uzela nekoliko nedelja slobodno da se ponovo navikne na auroransko sunce i le po vreme pre no to se opet lati posla?" "Ljubazno od tebe, Keldene", odvrati Vasilija, ne di ui se iz stolice, "ali elim da porazgovaramo jo o dve stvari." I protiv svoje volje, Amadiro pogledom potra i vremensku traku. "To nee dug o trajati, nadam se, Vasilija?" "Koliko bude potrebno, Keldene." " ta eli jo da ka e ?" "Ko je taj mladi sveznalica koji izgleda umi lja da vodi Institut, taj... kako se zva e... Mandamus?" "Znai, srela si ga?" ree Amadiro, osmehom prekrivajui izvesnu nelagodnost. "Vidi da se stvari ipak menjaju na Aurori." "Sigurno ne na bolje u ovom sluaju", primeti mrano Vasilija. "Ko je on?" "On je upravo onakav kakim si ga opisala - sveznalica. Briljantan mladi, dovoljno o trouman robotiar, ali isto toliko upuen u op tu fiziku, hemiju, planetologi ju..." "A koliko je staro to udovi te erudicije?" "Nema jo ni pet dekada." "A ta e od tog deteta biti kada odraste?" "Mo da e biti isto onako mudar kao to je briljantan." "Ne pravi se da ne razume ta sam htela da ka em, Keldene. Da li razmi lja da ga postavi za narednog glave inu Instituta?" "Nameravam da po ivim jo mnogo dekada." "To nije odgovor." "To je jedini odgovor koji mogu da ti pru im." Vasilija se nemirno pomeri u svojoj stolici, a njen robot, koji je staja o iza nje, prelete pogledom s jedne strane na drugu kao da se priprema da odgovo ri na napad... Vasilijina nelagodnost ga je mo da naterala da se tako pona a. Vasilija ree: "Keldene, naredni glave ina biu ja. To je sreeno. Tako si mi re kao." "Jesam, ali kada jednog dana umrem, Vasilija, o izboru e odluivati vee dire

ktora. ak i ako za sobom ostavim direktivu ko treba da postane naredni glave ina, v ee mo e da je opovrgne. To jasno stoji u uslovima koje su postavili osnivai Institut a." "Ti samo napi i direktivu, Keldene, a ja u se postarati za direktorsko vee." Amadiro, skupiv i vee, ree: "O tome neu dalje da raspravljam u ovom trenutku. O emu jo eli da razgovara ? Molim te budi kratka." Trenutak je zurila u njega u nemom besu, a zatim jedva prevali preko usa na re: " iskar!" "Robot?" "Razume se da mislim na robota. Poznaje li bilo kog drugog iskara o kome b ih ja elela da razgovaram? "Pa, ta je s njim?" "On je moj." Amadiro je bio iznenaen. "On je... bio je... pravno gledano... Fastolfovo vlasni tvo." " iskar je bio moj dok sam bila dete." "Fastolf ti ga je pozajmio i na kraju uzeo nazad. Nije bilo nikakvog for malnog prenosa vlasni tva, zar ne?" "On je moralno bio moj. U svakom sluaju, on vi e nije Fastolfov. Ovaj je mr tav." "Postoji testament. Ako se dobro seam, prema tom testamentu, dva robota.. . iskar i Denil... su sada vlasni tvo Solarijanke." "Ali ja ne elim da budu njeni. Ja sam Fastolfova kerka..." "Oh?" Vasilija pocrvene. "Imam prava na iskara. Za to da ga dobije jedna strankin ja... jedna tuinka...?" "Zato to je Fastolf tako eleo. A ona je stanovnik Aurore." "Ko to ka e? Za sve Aurorane ona je 'Solarijanka'." Amadiro spusti pesnicu na naslon stolice u iznenadnom napadu besa. "Vasi lija, ta tra i od mene? Ja nisam ba naklonjen Solarijanki, u stvari, uop te je ne podno sim i da je bilo naina, ja bih je..." on baci jedan kratka pogled prema robotima, kao da ne eli da ih uznemiri, "...izbacio sa ove planete. Ali ne mogu da izmenim testament. ak i da postoji legalan nain da se to izvede... a ne postoji... to ne bi bilo mudro. Fastolf je mrtav." "Upravo je to razlog to bi iskar trebalo sada meni da pripadne." Amadiro ne obrati pa nju na nju. "Savez na ijem elu se nalazio uveliko se ra spada. Poslednjih nekoliko dekada na okupu ga je dr ala samo njegova lina harizma. Ja bih sada eleo da pokupim delove te koalicije i pripojim ih mojim sledbenicima. Na taj nain mogao bih da sastavim grupu koja bi bila dovoljno jaka da upravlja v eem i ima uvid u predstojee izbore." "A ti da postane naredni predsedavajui?" "Za to da ne? Aurora bi mogla da proe i gore, jer to e mi pru iti priliku da i zmenim na u dugotrajnu politiku uplanirane nesree, pre no to postane suvi e kasno. Nev olja je u tome to ne posedujem Fastolfovu linu popularnost. Nemam njegov dar da lui m svetost koja prikriva glupost. Sledstveno tome, ako bude izgledalo da sam pobe dio, na nefer i vredan prezira nain, jednog mrtvaca, to nee ispasti na dobro. Niko ne sme rei da sam, po to me je Fastolf porazio dok je bio iv, izmenio njegov testam ent zbog neke sitnice, posle njegove smrti. Ne elim da mi se na putu isprei ne to ta ko sme no, sada kada Aurora mora da donese jednu tako va nu odluku. Razume li me? Mor a se snai i bez iskara!" Vasilija ustade, ukruenog tela i su enih oiju. "Videemo." "Ve smo videli. Ovaj sastanak je zavr en i ako eli da postane upravnica Instit uta, savetujem ti da mi ne preti . Ako si upravo imala nameru da mi pripreti , bez o bzira na to na ta se ta pretnja odnosila, savetujem ti da je ponovo razmotri ." "Ja ne pretim", odvrati Vasilija, dok je svaki deli njenog tela govorio s uprotno... i udalji se dostojanstveno, prethodno nepotrebno uputiv i svom robotu z nak da je sledi. 50.

Nevolja... ili pre niz nevolja... zapoeo je nekoliko meseci kasnije kada je Malun Cicis u ao u Amadirovu kancelariju na uobiajeni jutarnji dogovor. Obino se Amadiro radovao tome. Cicis je uvek predstavljao predah u danu i spunjenom poslovima. On je bio jedini stariji lan Instituta koji nije bio ambicio zan i koji nije kovao planove za razdoblje koje e nastupiti posle Amadirove smrti ili odlaska u penziju. Cicis je, u stvari, bio savr eni potinjeni. Bio je srean to j e od pomoi i odu evljen to u iva Amadirovo poverenje. Zbog toga je Amadiro ve otprilike godinu dana bio uznemiren, jer je primei vao dah prolaznosti, neznatno udubljivanje prsnog ko a, pomalo krut hod svog savr en og potinjenog. Da li je mogue da Cicis stari? On je sigurno bio svega nekoliko dek ada stariji od Amadira. Amadira je krajnje neprijatno pogodila pomisao da mo da zajedno sa postepe nom degeneracijom tolikih vidova ivota Svemiraca opada i ivotno oekivanje. Namerava o je da pregleda statistike, ali stalno je zaboravljao da to uini... ili se mo da p odsvesno pla io da to uini. Meutim, ovog puta je Cicis izgledao mnogo stariji, jer je bio jako uzbuen. Lice mu je bilo crveno ( to je jo jae isticalo sedilo njegove bronzane kose) i inilo se da e doslovce eksplodirati od zaprepa enja. Amadiro nije morao da postavlja nikakva pitanja. Cicis je u jednom dahu saop tio vest, kao da nije mogao da je zadr i u sebi. Kada je zavr io sa praskanjem, Amadiro zapanjeno upita: "Prekinuta su sva radio-talasna emitovanja? Sva?" "Sva efe. Mora da su svi mrtvi... ili su svi oti li. Nijedan naseljen svet ne mo e da izbegne neko emitovanje elektromagnetskog zraenja na na em stepenu... " Amadiro ga uutka pokretom ruke. Jedna od Vasilijinih napomena... etvrta po redu, koliko se seao... odnosila se na to da se Solarijanci spremaju da napuste svoj svet. Bila je to bemislena pretpostavka; sve etiri, dodu e, bile su manje-vi e b esmislene. Obeao je da e ih imati na umu, i razume se, zaboravio je na njih. Sada se to oigledno pokazalo kao gre ka. Razlog zbog koga je to izgledalo besmisleno onda kada je Vasilija iznela to mi ljenje va io je i sada. Opet je postavio isto pitanje kao i onda, iako nije oe kivao da e dobiti odgovor. (Kakav odgovor bi se mogao dati na takvo jedno pitanje ?) "Kuda su u svemir mogli da pou, Malune?" "O tome se ni ta ne ka e, efe." "Pa, onda, kada su oti li?" "Ni o tome se ni ta ne ka e. Vest je stigla jutros. Nevolja je u tome to je j aina zraenja na Solariji i inae niska. Ona je veoma retko naseljena, a njeni roboti su dobro za tieni. Red veliine jaine zraenja je ni i nego na bilo kom drugom svetu Svem iraca; za dva reda veliine ni i nego na ." "I tako je jednog dana neko primetio da je ne to to je bilo veoma nisko opa lo na nulu, ali niko nije, u stvari, uhvatio tok opadanja. Ko je to primetio?" "Jedan neksonijanski brod, efe." "Kako?" "Brod je bio primoran da ue na orbitu oko solarijanskog sunca kako bi izv r io hitne opravke. Putem hipertalasa su zatra ili dozvolu, ali nisu dobili odgovor. Nisu imali drugog izbora do da prenebregnu tu injenicu, nastave da se kreu orbito m i vr e opravke. Ni na koji nain nisu bili ometani u tome. Tek kada su se udaljili i stali da proveravaju zapise, otkrili su da ne samo da nisu primili nikakav od govor, ve da nisu uhvatili ni bilo kakvo zraenje. Ne postoji nain da se utvrdi kada je zraenje prestalo. Poslednja zabele ena poruka sa Solarije stara je preko dva me seca." "A ta je sa ostale tri njene napomene?" promrlja Amadiro. "Izvinite, efe?" "Ni ta. Ni ta.", ree Amadiro, ali se stra no namr ti i zadubi u misli. TELEPATSKI ROBOT 51. Mandamus nije bio svestan razvoja na Solariji kada se nekoliko meseci ka

snije vratio sa produ enog treeg puta na Zemlju. Na prvom putovanju, pre est godina, Amadiro je uz izvesne te koe izdejstvova o da ga po alju kao opunomoenog emisara sa Aurore da razmatra neke sitnice kao to je ulazak trgovakih brodova u prostor Svemiraca. Izdr ao je svearski deo protokola i b irokratsku dosadu i ubrzo mu je postalo jasno da mu je kao emisaru u takvoj jedn oj stvari kretanje ogranieno. To i nije bilo va no, po to je saznao ono zbog ega je do a o. Vratio se s vestima: "Sumnjam, dr Amadiro, da e uop te biti bilo kakvih pro blema. Ne postoji nain, nikakav mogui nain, na koji bi funkcioneri sa Zemlje mogli da nadziru bilo ulazak bilo izlazak. Svake godine mnogo miliona Naseljivaa poseuje Zemlju sa sijaset svetova i svake godine isto toliko miliona Naseljivaa koji su bili u poseti vraa se kui. Izgleda da svaki Naseljiva osea da ivot nije potpun ukolik o on ili ona povremeno ne udahnu zemaljski vazduh i pro etaju njenim prenatrpanim podzemnim prostorima. Pretpostavljam da je u pitanju potraga za korenima. ini se da oni ne oseaju apsolutni ko mar koji prestavlja ivot na Zemlji." "Poznato mi je, Mandamuse", ree mrano Amadiro. "Samo intelektualno, gospodine. To ne mo ete istinski razumeti dok ne isku site. Kada jednom budete iskusili, uveriete se da vas ni ta od onoga to ste znali ni najmanje nije pripremilo za stvarnost. Za to bilo ko, ko jednom odatle ode, eli da se vrati..." "Na i preci sigurno nisu eleli da se vrate, kada su jednom napustili planet u." "Ne, nisu", ree Mandamus, "ali meuzvezdani letovi nisu onda bili ovako nap redni kao to su sada. Oni su tada trajali mesecima, a hiperprostorni Skok predsta vljao je nepouzdanu stvar. Danas oni traju tek nekoliko dana, a Skokovi su uobiaj eni i pouzdani. Da je u vreme na ih predaka bilo tako lako vratiti se na Zemlju, k ao to je sada, pitam se da li bismo mi prekinuli sve veze, kao to, inae, jesmo." "Nemojmo filosofirati, Mandamuse. Preite na stvar." "Svakako. Pored toga to beskonane reke Naseljivaa dolaze i odlaze, milioni Zemljana svake godine kreu kao iseljenici na neki od svetova Naseljivaa. Neki se g otovo odmah vraaju, jer ne uspevaju da se prilagode. Ostali stvaraju nove domove, ali veoma esto dolaze u posetu. Ne postoji nain da se prate ulasci i izlasci, a Z emlja to ak ni ne poku ava. Ako bi poku ali da uspostave sistematske metode za identi fikaciju i praenje posetilaca, mo da bi do lo do opadanja protoka, a Zemlja je i te k ako svesna da svaki posetilac sa sobom donosi novac. Turistika trgovina... da je tako nazovemo... sada nja je zemaljska najunosnija industrija." "Pretpostavljam da hoe da ka e kako humanoidne robote bez po muke mo emo prebac iti na Zemlju." "Bez ikakve muke. To me uop te ne brine. Sada, po to smo ih programirali na odgovarajui nain, mo emo ih na Zemlju slati u serijama od po pet- est sa krivotvorenim dokumentima. Ne mo emo promeniti njihovo robotsko po tovanje i strahopo tovanje prema ljudskim biima, ali to ih mo da nee izdati. Tumaie ga kao uobiajeno po tovanje i straho o tovanje koje Naseljivai gaje prema planeti sa koje su potekli. Ali, ubeen sam da n e bi trebalo da ih spustimo na neki od gradskih aerodroma. Ogromni prostori izmeu gradova su praktino nenastanjeni, tu nema vi e nikoga sem primitivnih robota-radni ka, tako da bi prispee nekog broda moglo proi neprimeeno... ili bar niko ne bi obra tio pa nju na to." "Mislim da je to suvi e rizino" ree Amadiro. 51a. Na Zemlju su poslate dve serije humanoidnih robota koji su se pome ali sa Zemljanima u gradu pre no to su prona li put do praznih meuoblasti i uspostavili vez u sa Aurorom putem za tienog hiperzraka. Mandamus ree (dosta je o tome razmi ljao i dugo je oklevao): "Morau ponovo d a poem, gospodine. Moram da se uverim da su prona li pravu taku." "Da li ste sigurni da znate gde se ta prava taka nalazi, Mandamuse?" upit a ironino Amadiro. "Pomno sam prekopao celu zemaljsku drevnu istoriju, gospodine. Ubeen sam da je mogu pronai." "Mislim da ne bih mogao da ubedim vee da sa vama po alje i neki ratni brod. "

"Ne, ja to ne bih ni eleo. To bi mi vi e tetilo nego koristilo. Potreban mi je brod-jednosed, sa dovoljno energije da odem tamo i vratim se." I tako je Mandamus po drugi put posetio Zemlju; spustio se u spolja nju ob last jednog od manjih gradova. Uz pome ano oseanje olak anja i zadovoljstva, prona ao j e nekoliko robota na predodreenom mestu i ostao je sa njima kako bi izvesno vreme nadzirao njihov rad, izdao je nekoliko nareenja u vezi sa tim radom i izvr io neka tanana pode avanja u njihovom programiranju. A zatim se, ispraen nezainteresovanim pogledima nekolicine primitivnih po ljoprivrednih robota zemaljske izrade, Mandamus uputio ka obli njem gradu. Bio je to sraunat rizik i Mandamus, koji nije bio nikakav neustra ivi junak , mogao je da oseti kako mu srce neugodno lupa u grudima. Ali sve je dobro pro lo. Stra a na kapiji bila je nemalo iznenaena kada se na ulazu pojavilo ljudsko bie koj e je pokazivalo sve znake da je izvesno vreme provelo na otvorenom. Meutim, Mandamus je imao dokumenta iz kojih se videlo da je Naseljiva i uva r je slegnuo ramenima. Naseljivaima nisu smetala otvorena prostranstva i uop te se nije moglo rei da je za njih bilo neuobiajeno da krenu na krae izlete kroz polja i u me koje le e oko neupeatljivih gornjih slojeva gradova koji su trali iznad tla. uvar je samo bacio letimian pogled na njegova dokumenta i niko drugi mu ih vi e nije tra io. Mandamusov nezemaljski naglasak (trudio se da govori to manje auro ranski) bio je prihvaen bez primedbi i koliko je on mogao da se razabere, niko se nije zapitao nije li on mo da Svemirac. A i za to bi? Pro lo je dva veka od kada su S vemirci imali stalnu isturenu postaju na Zemlji; sada je tu bilo svega nekoliko slu benih emisara sa svetova Svemiraca, a u poslednje vreme taj broj se sve vi e osi pao. Zemljani iz provincija se mo da nisu ni seali da Svemirci postoje. Mandamus je pomalo brinuo da neko ne primeti njegove providne rukavice k oje je uvek nosio ili epove za nos, ali ni ta se nije dogodilo. Niko mu nije branio da se vrzma po gradu niti da putuje u druge gradove. Imao je dovoljno novca za to, a novac je na Zemlji otvarao sva vrata (a, iskreno govorei, i na svetovima Sv emiraca). Navikao se da ga roboti ne slede u stopu, a kada je u pojedinim gradovim a nailazio na vlastite humanoidne robote sa Aurore, morao je pomno da im obja njav a kako ne smeju da ga slede. Saslu ao je njihove izve taje, izdao im uputstva koja s u tra ili i udesio sve za dalje po iljke robota van grada. Na kraju je prona ao put da se vrati na svoj brod i oti ao. Niko nije ometao njegov odlazak, kao to ga niko nije ometao ni pri dolask u. "U stvari", ree on zami ljeno Amadiru, "ti Zemljani i nisu ba varvari." "Zaista?" "ak postoji ne to opojno u njihovoj predusretljivosti." "Poinjete li vi da alite to ste se upustili u ovu rabotu?" "Pomalo mi se gadila, dok sam lutao meu njima, razmi ljjui o tome kako oni n e znaju ta im se sprema. Ne mogu sebe da nateram da u ivam u onome to inim." "Razume se da mo ete, Mandamuse. Razmi ljajte o tome da ete, kada posao bude obavljen, sa izvesno u moi da raunate na mesto upravnika Instituta i da ete ga se ubrz o potom domoi. To e vam omiliti ovaj posao." Od tada je Amadiro budno motrio na Mandamusa. 51b. Na svom treem putovanju Mandamus se gotovo oslobodio ranije nelagodnosti, te se pona ao gotovo kao pravi Zemljanin. Projekat je lagano napredovao, ali poele su da se javljaju nepredviene te koe. Za vreme svojih ranijih poseta nije imao nikakvih problema sa zdravljem, ali tokom ove tree... bez sumnje zbog prevelikog poverenja... mora da je ne to zak aio. Izvesno vreme mu je cureo nos i muio ga je ka alj. Posetio je jedan od gradskih dispanzera, gde je dobio injekciju gamaglob ulina od koje mu je odmah bilo bolje, ali dispanzer ga je vi e zastra io od same bol esti. Znao je da su svi koji su se tamo nalazili verovatno bolovali od neke zara zne bolesti, ili su bili u kontaktu sa obolelima. Ali sada se konano ponovo nalazio okru en tihim poretkom Aurore i bio je ne verovatno zahvalan zbog toga. Slu ao je Amadirov izve taj o solarijanskoj krizi. "Zar ni ta o tome niste uli?" upita Amadiro.

Mandamus odmahnu glavom. "Ni ta, gospodine. Zemlja je neverovatno provinci jalan svet. Osam stotina gradova sa ukupno osam milijardi ljudi... koje ne zanim a ni ta drugo do osam stotina gradova sa ukupno osam milijardi ljudi. Pomislili bi ste da Naseljivai postoje samo zato da bi posetili Zemlju, a da Svemirci uop te ne postoje. Zaista, vesti u svakom gradu devedeset posto vremena posveuju zbivanjima u samom tom gradu. Zemlja je jedan zatvoren, klaustrofobian svet, kako u mentaln om tako i u fizikom pogledu." "Pa ipak, tvrdite da nisu varvari." "Klaustrofobija ne podrazumeva nu no varvarizam. Prema njihovim merilima, oni su civilizovani." "Prema njihovim merilima!... Ali nema veze. Na trenutni problem jeste Sol arija. Nijedan od svetova Svemiraca nee se pokrenuti. Naelo neme anja istie se kao na jva nije, a isto tako i tvrdnja da Solarija sama treba da re i svoje unutra nje proble me. Na vlastiti predsedavajui je nepokretan kao i svi drugi, iako je Fastolf mrtav i njegova pogubna ruka vi e ne poiva na svima nama. Ja ne mogu ni ta da uinim... dok sam ne postanem predsedavajui." Mandamus primeti: "Kako mogu da pretpostavljaju da Solarija ima unutra nje probleme u koje se niko ne sme me ati kada su Solarijanci oti li?" Amadiro ironino odvrati: "Kako to da ste vi odmah uoili da je to glupo, a oni nisu?... Istiu da ne postoji nikakav vrst dokaz da su svi Solarijanci oti li i s ve dok su oni... ili bar neki od njih... jo mo da na planeti, nijedan drugi svet Sv emiraca nema prava da se nepozvan namee." "Kako obja njavaju odsustvo zraenja?" "Ka u da su se Solarijanci mo da preselili pod zemlju ili da su mo da razvili komunikacionu tehnologiju koja ne zrai. Takoe ka u da niko nije video Solarijance ka ko odlaze i da oni apsolutno nemaju gde da odu. Razume se, da ih niko nije video kako odlaze, jer niko nije gledao." Mandamus ree: "Kako obrazla u tvrdnju da Solarijanci nisu imali gde da pou? Postoji mnogo praznih svetova." "Obrazla u je time da Solarijanci nisu u stanju da ive bez svojih mnogobroj nih robota, a sve nisu mogli da povedu sa sobom. Da su, na primer, do li ovamo, ta mislite koliko bismo robota mogli da im dodelimo... ako bismo uop te ijednog mogli ?" "A kako glasi va a tvrdnja koja se protivi ovoj?" "Nemam je. Pa ipak, bez obzira na to da li su oti li ili ne, situacija je u dna i zbunjujua i prosto je neverovatno da niko nee ni prstom da makne da je ispit a. Sve sam ih upozoravao, koliko je to bilo u mojoj moi, da e inercija i apatija i zazvati na u propast; a im svetovi Naseljivaa shvate da Solarija jeste... ili je mo da ... ostala prazna, oni nee oklevati da ispitaju stvar. Ti ljubitelji opora su bezu mno znati eljni, to bih eleo da smo i mi, bar povremeno. Oni e, ni ne razmisliv i dva p uta, rizikovati ivot ako je u pitanju neki profit." "Kakav profit u ovom sluaju, dr Amadiro?" "Ako su Solarijanci oti li, oni su, nu no ostavili za sobom gotovo sve svoje robote. Oni jesu... ili su bili... naroito daroviti robotiari, a Naseljivai, iako neizmerno mrze robote, nee oklevati da ih prisvoje i nama po alju kao zalogu za pov oljne kredite Svemiraca . U stvari, oni su to ve nagovestili. Dva naseljivaka broda ve su se spustila na Solariju. Uputili smo im protes t, ali oni e se sigurno oglu iti o njega, a isto je tako izvesno da mi ni ta vi e neemo preduzeti. Upravo suprotno. Neki svetovi Svemiraca se potajno raspituju o vrsti robota koji e mo da biti spa eni i o tome kolika e im biti cena." "Mogue je", ree tiho Mandamus. "Zar je takoe mogue da se mi pona amo upravo onako kako su to predvideli nas eljivaki agenti za propagandu? Da li se mi pona amo kao da propadamo i pretavaramo u razvodnjenu masu dekadencije?" "emu ponavljati njihove stalno iste rei, gospodine? Stvar je u tome to smo mi mirni i civilizovani i to nas jo niko nije otepio. Da jeste, uzvratili bismo rav nom merom i ubeen sam da bismo protivnika zgromili. Jo smo daleko ispred njih u te hnolo kom pogledu." "Ali teta koju bismo sami pretrpeli ne bi bila ba prijatna." " to znai da ne smemo biti suvi e spremni da uletimo u rat. Ako je Solarija n

apu tena i Naseljivai ele da je opljakaju, mo da bi trebalo da im to dopustimo. Konano, predviam da emo u toku nekoliko narednih meseci svi biti primorani da ne to preduzme mo." Preko Amadirovog lica pree prilino pohlepan i okrutan izraz. "Meseci?" "Siguran sam u to. Prva stvar za koju se moramo pobrinuti jeste da ne do zvolimo da nas isprovociraju. Sve emo pokvariti ako se upustimo u neki nepotreban sukob i pretrpimo tetu... ak i u sluaju da pobedimo... koja nam nije potrebna. Kon ano, za kratko vreme, izvojevaemo potpunu pobedu i bez borbe i bez pretrpljene tete . Jadna Zemlja!" "Ako nameravate da ih alite", primeti Amadiro s la nom lakoom, "mo da im ni ta n eete ni uiniti." "Upravo suprotno", ree hladno Mandamus. " alim ih upravo stoga to sam vrsto r e en da im ne to uinim... i to znam da e to biti objavljeno... Biete predsedavajui!" "A vi ete biti upravnik Instituta." "Nizak polo aj u poreenju s va im." "A posle moje smrti?" gotovo zare a Amadiro. "Ne razmi ljam o tako dalekoj budunosti." "Potpuno sam..." poe Amadiro, ali ga prekide uporno zujanje jedinice za p rimanje poruka. Ni ne pogledav i u tom pravcu i gotovo automatski, Amadiro prinese aku izlaznom prorezu. Zagledao se u tanku traku hartije koja se pojavila i na nj egovom licu se pojavi jedan spori sme ak. "Ona dva broda koja su se spustila na Solariju", ree on. "Da, gospodine?" upita Mandamus namr tiv i se. "Uni tena! Oba su uni tena!" "Kako?" "U eksplozivnom blesku zraenja, koji je lako bilo uoiti iz svemira. Shvata te li ta to znai? Solarijanci ipak nisu oti li i najslabiji od na ih svetova lako mo e i zai nakraj sa naseljivakim brodovima. Naseljivai su dobili po nosu i nee to tako lak o zaboraviti... Evo, Mandamuse, proitajte sami." Mandamus odgurnu hartiju. "Ali to nu no ne znai da se Solarijanci jo nalaze na planeti. Mogli su ih jednostavno namamiti u neku klopku." "U emu je razlika? Lini napad ili zamka, brodovi su uni teni." "Ovog puta su ih uhvatili na prepad. ta e se dogoditi sledeeg puta kada bud u pripremljeni? I ta ako taj dogaaj shvate kao nemarni napad Svemiraca." "Odgovoriemo da su se Solarijanci naprosto branili od namerne naseljivake invazije." "Ali, gospodine, zar predla ete da vodimo bitku reima? ta ako Naseljivaima ni je stalo do prie, ve na uni tenje svojih brodova gledaju kao na ratni in i smesta nam uzvrate?" "Za to bi?" "Zato to su isto onoliko bezumni kao i mi kada im se povredi ponos; mo e se rei da su jo bezumniji, po to su skloniji nasilju." "Bie potueni." "Sami priznajete da bismo pretrpeli neprihvatljivu tetu, ak i ako budu pot ueni." " ta hoete od mene? Nije Aurora uni tila te brodove." "Ubedite predsedavajueg da kategoriki izjavi kako Aurora nema nikakve veze s tim, da nijedan od svetova Svemiraca nema ni ta s tim, da je za tu akciju odgov orna jedino Solarija. " "Da napustimo Solariju? To bi predstavljalo kukaviki in." Mandamus zasija od uzuenja. "Dr Amadiro, zar nikad niste uli za ne to to se n aziva strate kim povlaenjem? Ubedite svetove Svemiraca da nakratko ustuknu; poslu ite se nekim uverljivim izgovorom. U pitanju je svega nekoliko meseci dok na i planov i na Zemlji ne sazru. Za sve druge bie te ko da ustuknu i da budu pomirljivi prema Svemircima, jer ne znaju ta se sprema... ali mi znamo. U stvari, vi i ja, koji po sedujemo naroito znanje, mo emo gledati na ovaj dogaaj kao na poklon koji nam je do ao od bia koja su ranije nazivali bogovima. Pustimo Naseljivae da se zabavljaju Sola rijom dok im se sprema propast... koju ne primeuju... na Zemlji... Ili biste vi e v oleli da budemo uni teni na samoj ivici konane pobede?"

Amadiro ustuknu pred direktnim sjajem iz duboko usaenih oiju njegovog sabe sednika. 52. Amadiru nikada nije bilo te e nego u razdoblju koje je usledilo po to su uni t eni naseljivaki brodovi. Sreom, uspeo je da ubedi predsedavajueg da sledi politiku koju je Amadiro nazavao "majstorsko izvrdavanje". Ova fraza je zaokupila ma tu pre dsedavajueg, iako je predstavljala istu glupost. Pored toga, predsedavajui je bio d obar u majstorskom izvrdavanju. Te e je bilo sa ostalima iz vea. Ozlojeen, Amadiro je iscrpeo svu svoju snag u opisujui u ase rata i potrebu odabiranja odgovarajueg trenutka za napad... a ne po gre nog... ako rata ve mora biti. Smislio je neverovatna obja njenja kojima je tumaio za to jo nije pravi trenutak i koristio ih je u raspravama sa voama ostalih svetova Svemiraca. Trebalo se poesto pozivati na Aurorinu prirodnu hegemoniju kako bi ih naterao na ustupke. Ali kada je stigao kapetan D. . Bejli sa svojim brodom i onim svojim zaht evom, Amadiro je osetio da vi e ni ta ne mo e da preduzme. Ovo je prevr ilo svaku meru. "To je sasvim nemogue", ree Amadiro. "Zar emo mu dozvoliti da se spusti na Auroru, sa svojom bradom, sme nom odeom, nerazumljivim naglaskom? Zar trebam da zah tevam od vea da pristane da mu preda jednu Svemirku? To bi bilo bez presedana u n a oj istoriji. Jednu Svemirku!" Mandamus suvo primeti: "Uvek ste upravo o toj Svemirki govorili kao o 'S olarijanki'." "Ona i jeste 'Solarijanka' za nas, ali svi e u njoj gledati Svemirku kada se ume a jedan Naseljiva. Ako se njegov brod spusti na Solariju, a on nagove tava da hoe, mo e biti uni ten kao i ostali, zajedno s njim i tom enom. Moji me neprijatelji tada mogu optu iti, ne sasvim bez razloga, za ubistvo... to moja politika karijera m o da ne bi izdr ala." Mandamus ree: "Umesto toga, mislite na injenicu da smo proveli gotovo seda m godina u radu na konanom uni tenju Zemlje i da nas sada deli svega nekoliko mesec i od zavr etka tog projekta. Hoemo li sada da rizikujemo rat i napreac da upropastim o sve to smo uinili kada smo tako blizu konanoj pobedi?" Amadiro zatrese glavom. "Ali ja nemam izbora, moj prijatelju. Vee me ne b i podr alo ako bih poku ao da se prepirem s njima oko toga da li tu enu treba predati jednom Naseljivau. Sama injenica da sam to predlo io bila bi iskori ena protiv mene. M oja politika karijera bila bi uzdrmana, a pride bismo mo da imali i rat na grbai. Pa ipak, pomisao da jedna Svemirka mo e umreti u slu bi jednog Naseljivaa sasvim je nep odno ljiva." "Neko bi jo mogao da pomisli da vam je Solarijanka draga." "Znate da nije. Svim srcem alim to nije umrla pre dvadeset dekada, ali ne na ovaj nain, ne na jednom naseljivakom brodu. Ipak, trebalo bi da stalno imam na umu da je ona va a pretkinja u petom pokolenju." Mandamus ga pogleda ne to stro ije nego obino. "Kakve to veze ima sa mnom? Ja sam Svemirac-pojedinac, svestan sebe i svog dru tva. Ja nisam lan nekog plemenskog konglomerata koji tuje pretke." Mandamus na trenutak zauta, a njegovo mr avo lice poprimi izraz jake usreds reenosti. "Dr Amadiro", nastavi on, "zar ne biste mogli da objasnite veu da tu moj u pretkinju uzimaju ne kao Svemirca-taoca, ve samo zbog njenog jedinstvenog pozna vanja Solarije, na kojoj je provela detinjstvo i mladost, i da je ona stoga bitn a karika u istra ivanju, a da to istra ivanje mo e biti korisno ak i za nas u istoj mer i kao i za Naseljivae? Budimo iskreni, zar ne bi bilo po eljno da saznamo ta su to n ameraili ti bedni Solarijanci? Ta ena e verovatno po povratku podneti izve taj o prot eklim dogaajima... ako pre ivi." Amadiro isturi donju usnu. "To bi moglo uspeti ako ena dobrovoljno krene na brod, ako jasno stavi do znanja da je razumela va nost tog poduhvata i ako bude voljna da ispuni svoju patriotsku du nost. Nezamislivo je da na brod dospe silom. " "Pa, pretpostavimo onda da ja odem da posetim tu moju pretkinju i poku am da je ubedim da se dobrovoljno ukrca; takoe pretpostavimo da vi porazgovarate s t im Naseljivaem-kapetanom putem hipertalasa i ka ete mu da se on mo e spustiti na Auro

ru i dobiti tu enu ako uspe da je ubedi da svojevoljno krene s njim... ili da bar ka e da e dobrovoljno poi s njim, bez obzira na to da li hoe ili ne." "ini mi se da ne mo emo ni ta izgubiti ako se bar toliko potrudimo, ali ne vi dim kako mo emo da uspemo." Pa ipak, na Amadirovo iznenaenje, pobedili su. Zapanjeno je slu ao Mandamus a dok mu je iznosio pojedinosti. "Pokrenuo sam pitanje humanoidnih robota", ree Mandamus, "i sasvim je jas no da ona o njima ni ta ne zna, na osnovu ega zakljuujem da ni Fastolf nije ni ta o nj ima znao. To je bila jedna od onih stvari koje su me izjedale. Zatim sam nadugako i na iroko priao o svojim precima, tako da sam je primorao da govori o Zemljaninu Eliji Bejliju." " ta o njemu?" upita strogo Amadiro. "Ni ta, sem to je govorila o njemu i priseala se. Ovaj Naseljiva Bejlijev je potomak, pa sam mislio da e mo da s vi e naklonosti gledati na njegov zahtev nego to b i to inae inila na zahtev nekog obinog Naseljivaa." U svakom sluaju, upalilo je i tokom nekoliko narednih dana Amadiro je osea o olak anje koje je zamenilo gotovo neprestani pritisak kojem je bio izlo en od poetk a solarijanske krize. Ali to je potrajalo svega nekoliko dana. 53. Jedna od stvari koje su, bar do sada, i le Amadiru u prilog za vreme solar ijanske krize bila je ta to nije viao Vasiliju. Ovo sigurno ne bi bilo pravo vreme da se vidi s njom. Nije eleo da ga uzn emiruje svojom zabrinuto u zbog nekog tamo robota za koga je tvrdila da je njen... potpuno prenebegavajui legalnost situacije... i to u vreme kada je u jeku bila je dna prava kriza. Niti je eleo da se izla e svai koja bi lako mogla da plane izmeu nje i Mandamusa oko toga ko e biti naredni upravnik Instituta. U svakom sluaju, gotovo je ve odluio da e Mandamus biti njegov naslednik. To kom solarijanske krize stalno je motrio na ono to je va no. ak i onda kada je Amadir o bio uzdrman, Mandamus je ostajao ledeno hladan. Mandamus je bio taj koji je sm atarao da je mogue da ta Solarijanka dobrovoljno poe sa naseljivakim bratom i on je bio taj koji ju je ve to naveo da to uini. A ako njegov plan za uni tenje Zemlje uspe, jer trebalo bi da uspe... mora da uspe... onda je Amadiro mogao pretpostaviti da e Mandamus na kraju dogurati i do predsedavajueg u veu. To bi ak bilo i pravedno, mislio je Amadiro, u trenutku r etkog izliva nesebinosti. I tako, te veeri uop te nije mislio na Vasiliju. Napustio je Institut sa ma lim vodom robota koji su se postarali da bezbedno stigne do svog povr inskog vozil a. To povr insko vozilo kojim je upravljao robot, dok su druga dvojica sedela sa n jim na zadnjem sedi tu, tiho je prolazilo kroz sumrak i ledenu ki u i konano ga dovel o do njegove nastambe, gde su ga nova dva robota uvela unutra. I sve to vreme ni je mislio na Vasiliju. A kada ju je potom na ao kako u njegovoj dnevnoj sobi gleda komplikovan ba let robota na njegovom hipertalaseru, dok je nekoliko Amadirovih robota stajalo u svojim ni ama, a dva njena iza stolice u kojoj je sedela, nije u prvi mah bio to liko besan koliko iznenaen. Bilo mu je potrebno izvesno vreme da ovlada disanjem u dovoljnoj meri ka ko bi mogao da progovori, a zatim ga je obuzeo bes i on grubo ree: " ta e ovde? Kako si u la?" Vasilija je bila dosta smirena. Konano, i oekivala je da se Amadiro pojavi : "Kako, ta u ovde?" ponovi ona. "ekam tebe. U la sam vrlo lako. Tvoji roboti me dovo ljno dobro poznaju po izgledu, a poznato im je i kakav polo aj zauzimam u Institut u. Za to me ne bi pustili da uem ako ih prethodno ubedim da imam zakazan sastanak s tobom?" "Koji nema . Povredila si moju privatnost." "U stvari, i nisam. Postoji granica do koje mo e igrati na poverenje kod tui h robota. Pogledaj ih. Ni za trenutak me nisu ispustili iz vida. Da sam elela da

diram tvoje stvari, da preturam po tvojim hartijama, da na bilo koji nain iskoris tim tvoje odsustvo, uveravam te da to ne bih mogla da uinim. Moja dva robota ne b i bila u stanju da iziu nakraj s njima." "Zna li", ree gorko Amadiro, "da si se ponela potpuno nesvemirski. Zaslu uje prezir i ja ti ovo neu zaboraviti." Vasilija kao da je malo prebledela kada je ula koje prideve vezuje uz nju . Ona prozbori dubokim, odlunim glasom: "I nadam se da nee zaboraviti, Keldene, jer ono to sam uinila, uinila sam zbog tebe... i ako bih u ovom trenutku postupila ona ko kako ti smatra da bi trebalo, ja bih oti la i ostavila te da i dalje celog ivota izigrava pora enog oveka, to si i bio poslednjih dvadeset dekada." "Neu ostati pora eni ovek... bez obzira na to ta ti uinila." Vasilija ree: "Zvui kao da si uveren u to, ali, vidi , ti ne zna ono to ja znam . Moram ti rei da e bez mog ue a ostati pora en. Uop te me se ne tie ta ima na umu. N e ni ta je taj tankousni, ledeni Mandamus zakuvao za tebe..." "Za to njega pominje ?" urno upita Amadiro. "Zato to to elim", ree Vasilija sa izvesnim zadovoljstvom. "Bilo ta da je uin io ili misli da ini... nemoj se bojati, nemam pojma ta bi to moglo biti... nee uspe ti. Ja mo da ne znam ni ta o tome, ali znam da nee uspeti. " "Trabunja gluposti", ree Amadiro. "Bilo bi ti bolje da saslu a te gluposti, Keldene, ako ne eli da se sve sru i. I ne samo ti, ve verovatno i svetovi Svemiraca, svi odreda. Mo da ipak nee eleti da me saslu a . Mo e da bira . ta si odluio?" "Za to bih te saslu ao? Kakav bih razlog mogao da imam za tako ne to?" "Kao prvo, rekla sam ti da se Solarijanci pripremaju da napuste svoj sve t. Da si me tada poslu ao, ne bi te iznenadili kada su to i uinili." "Solarijsnka kriza jo e ispasti na na e dobro." "Ne, nee", ree Vasilija. "Mo e ti se uiniti da hoe, ali nee. Uni tie te... bez ira na to ta preduzima da ne dospe u nevolju... sem ako mi ne dozvoli da ka em ono to i mam." Amadirove usne su bile bele i lagano su podrhtavale. Dva veka poraza koj e je Vasilija pomenula ostavili su traga na njemu i solarijanska kriza mu, to se toga tie, nije pomogla, te mu je tako nedostajalo unutra nje snage da izda nareenje svojim robotima da je isprate, kao to je trebalo da uini. On mrzvoljno ree: "Ka i ukr atko ta ima ." "Ne bi poverovao u ono to imam da ti ka em, ako ti to ne iznesem na svoj nai n. Mo e me u svakom trenutku prekinuti, ali time e uni titi svetove Svemiraca. Razume s e, nad ivee oni mene i neu ja biti ta koju e pominjati istorija... naseljivaka istorij a, uzgred budi reeno... kao najveu zapamenu pogre ku. Da nastavim?" Amadiro se sklupa u stolici. "Nastavi, a kada zavr i - poi." "I nameravam, Keldene, sem, razume se, ako me ne zamoli ... vrlo ljubazno. .. da ostanem i pomognem ti. Da ponem?" Amadiro ni ta ne odgovori, te Vasilija krenu s priom. "Ve sam ti rekla da sa m za vreme svog boravka na Solariji postala svesna nekih veoma udnih ustrojstava pozitronskih kola koja su oni projektovali, kola za koja sam stekla utisak... ve oma sna an... da predstavljaju poku aje stvaranja telepatskih robota. ta me je nagnal o da steknem takav utisak?" Amadiro gorko odvrati: "Ne znam kakvi patolo ki porivi mogu da utiu na tvoj e mi ljenje." Vasilija na to odvrati grimasom. "Hvala ti, Keldene. Nekoliko meseci sam provela razmi ljajui o tome, dok mi nije postalo jasno da nije u pitanju nikakva p atologija, ve izvesno potisnuto seanje. Vratila sam se u mislima u detinjstvo kada mi je Fastolf, koga sam tada smatrala ocem, u jednom od svojih dare ljivih raspol o enja... tu i tamo bi eksperimentisao sa dare ljivo u, zna ... poklonio robota." "Opet o iskaru?" promrlja nestrpljivo Amadiro. "Da, o iskaru. Uvek o iskaru. Bila sam pubertetlijka i ve sam imala instink t robotiara, ili bi mo da trebalo da ka em da sam roena s tim instinktom. Tada sam dos ta slabo znala matematiku, ali sam lako shvatala ustrojstva. Tokom dekada, moje znanje matematike se znatno pobolj alo, ali smatram da nisam oti la dalje u shvatanj u ustrojstava. Moj otac je imao obiaj da ka e: 'Mala Vas'... takoe je eksperimentisa o sa deminutivima da bi utvrdio kakav utisak e to ostaviti na mene... 'ti si geni

je za ustrojstva'. I ja mislim da jesam..." Amadiro ree: "Po tedi me... Priznau da si genijalna. U meuvremenu, jo nisam vee rao, da li si toga svesna?" "Pa", odvrati Vasilija o tro, "narui veeru i pozovi me da ti se pridru im." Mr tei se, Amadiro nemarno podi e ruku i napravi jedan hitar pokret. Istog asa postade uoljivo tiho kretanje u urbanih robota. Vasilija ree: "Imala sam obiaj da se poigravam sa iskarovim ustrojstvima ko la. Oti la bih kod Fastolfa... moga oca, kakvim sam ga tada smatrala... i pokaziva la bih mu ustrojstvo. Ponekad bi zatresao glavom, nasmejao se i rekao: 'Ako to d oda umu jadnog iskara, on vi e nee biti u stanju da govori i trpee dosta veliki bol.' Seam se da sam ga jednom upitala da li iskar odista mo e da oseti bol, a moj otac je odgovorio: 'Ne znam ta bi mogao da oseti, ali pona ao bi se kao to bismo se mi pona a li da trpimo veliki bol, te stoga isto tako mo emo rei da bi i on oseao bol.' Ili bih mu odnela neko od mojih ustrojstava, a on bi se popustljivo nasm e io i rekao: 'Pa, to mu nee na koditi, mala Vas, a bilo bi i zanimljivo poku ati.' I ja bih tako inila. Ponekad bih izvadila ono to sam prethodno umetnula, a ponekad bih ostavljala. Nisam se ja poigravala iskarom iz nekog sadizma, kao to p retpostavljam da bih mogla pasti u isku enje da inim da sam neko drugi. Nema zbora da sam veoma volela iskara i da nisam elela da ga povredim. Kada mi se uinilo da je iskar posle kog od mojih pobolj anja... uvek sam o njima razmi ljala kao o pobolj anji ma... poeo slobodnije da govori ili da reaguje br e i zanimljivije... i kada je izg ledalo da mu ono nije na kodilo... ostavljala bih ga. A tada jednog dana..." Robot koji je stajao kod Amadirovog lakta ne bi se usudio da prekine gos ta osim u sluaju neke velike potrebe, ali Amadiro je odmah shvatio na ta ovaj eka. Stoga ree: "Da li je veera gotova?" "Da, gospodine", odvrati robot. Amadiro prilino nervozno pokaza u Vasilijinom pravcu. "Pozivam te da veera sa mnom." Uputili su se u Amadirovu trpezariju, u koju Vasilija nikada ranije nije u la. Amadiro je ipak bio privatno lice i svi su znali da potpuno zanemaruje ari d ru tvenog ivota. Vi e no jednom mu je reeno da bi br e napredovao na politikom planu ako bi prireivao prijeme u svojoj kui, a on bi se uvek nasme io i odvratio: "Suvi e visoka cena." Vasilija pomisli kako je njegov name taj verovatno bio tako obian i jednolia n stoga to se on nije zabavljao. Nigde nije videla jednostavnije postavljen sto, posue i pribor za jelo. A zidovi su predstavljali jednobojne vertikalne povr ine. K ada se sve sabere, ovek je u ovoj prostoriji lako mogao da izgubi apetit, pomisli ona. Supa kojom su zapoeli obrok... neki bistri buljon... bila je isto tako ob ina kao i name taj, i ona stade preko volje da je jede. Amadiro primeti: "Draga moja Vasilija, i sama vidi da sam strpljiv. Nemam ni ta protiv da napi e autobiografiju ako eli . Ali zar zaista namerava da mi izrecituje nekoliko poglavlja iz nje? Ako je to u pitanju, moram ti bez uvijanja rei da me u op te ne zanima." Vasilija odvrati: "Ubrzo e te i te kako zanimati. Ako ti je, pak, stalo d a i dalje do ivljava neuspehe i ako ba eli da ne dosegne ni jedan cilj koji sebi postav i , samo reci. Je u utei, a kada zavr im otii u. Je li to ono to eli ?" Amadiro uzdahnu: "Pa, nastavi, Vasilija." Vasilija ree: "A tada sam jednog dana do la do ustrojstva koje je bilo celo vitije, ugodnije i primamljivije od bilo kog koje sam ikada ranije videla ili, t ako mi svega, koje sam od tada videla. arko sam elela da ga poka em ocu, ali on je b io na nekakvom sastanku ili neem, slinom na nekom drugom svetu. Nisam znala kada e da se vrati, pa sam sklonila svoje ustrojstvo, ali sva kog dana zagledala bih ga sa sve veim zanimanjem i prema njemu poela da oseam sve v ee divljenje. Konano, vi e nisam mogla da ekam. Jednostavno, nisam mogla. Izgledalo j e tako divno da sam pomislila kako bi bilo glupo ak i pretpostaviti da bi ono mog lo nekome nauditi. Bila sam jo dete u svojoj drugoj dekadi i jo nisam u potpunosti uspela da nadrastem neodgovorno pona anje, te sam tako modifikovala iskarov um ugr

adiv i u njega to ustrojstvo. Odista mu nije naudilo. To je odmah bilo jasno. Odgovarao mi je sa savr en om lakoom... i inilo mi se... da je mnogo br e shvatao i da je bio daleko inteligent niji nego ranije. Bio mi je privlaniji i poela sam da ga volim vi e nego pre. Bila sam odu evljena, ali sam istovremeno bila i nervozna. ta sam uinila... modifikovala sam iskara, a da se prethodno nisam posavetovala sa Fastolfom... to j e bilo u suprotnosti sa svim pravilima koja je Fastolf odredio za mene i ja sam to dobro znala. Ipak, bilo mi je jasno da neu ukloniti ono to sam uinila. Dok sam m odifikovala iskarov um pravdala sam se sama pred sobom da je to samo privremeno i da u uskoro poni titi promene koje sam izvr ila. Meutim, kada sam zavr ila modifikovanj e, postalo mi je jasno da ih neu poni titi. Jednostavno, nisam imala nameru da to ui nim. U stvari, nikada vi e nisam izvr ila nijednu promenu na iskaru iz straha da ne p oremetim ono to sam ve bila uinila. Niti sam ikada rekla Fastolfu ta sam uinila. Uni tila sam sve zapise o velian stvenom ustrojstvu koje sam stvorila, a Fastolf nikada nije saznao da je iskar bi o modifikovan bez njegovog znanja. Nikada! A zatim je svako krenuo svojim putem, Fastolf i ja, ali Fastolf nije eleo da se odrekne iskara. Urlala sam da on pripada meni, da ga volim, ali Fastolf ni kada nije dozvoljavao da se njegova ljubazna blagonaklonost, kojom je paradirao celog ivota... ta ljubav za sve stvari, bile velike ili male... isprei na putu nje govim vlastitim eljama. Dobila sam druge robote do kojih mi uop te nije bilo stalo, ali iskara je zadr ao za sebe. A kada je umro, ostavio je iskara Solarijanki... poslednja gorka pilula z a mene." Amadiro je tek uspeo da izie nakraj sa pola lososa prelivenog zainjenom pa vlakom. "Ako mi sve ovo pria s namerom da se lak e dokopa iskara, koji sada pripada So larijanki, slobodno zaboravi. Ve sam ti objasnio za to ne mogu da poni tim Fastolfov testament." "Nije to sve, Keldene," ree Vasilija. "Ima tu ne to jo va nije. Mnogo va nije. el i li da sada prestanem?" Amadiro zategnu usne u mehaniki osmeh. "Kada sam te ve ovako dugo slu ao, na staviu da izigravam ludaka i saslu au te do kraja." "Ispao bi lud kada to ne bi uinio, jer sada prelazim na ono glavno. Nikad a nisam prestala da mislim na iskara i na okrutnost i nepravdu koja me je li ila nj ega, ali, ne znam ni sama za to, nikada nisam razmi ljala o ustrojstvu prema kome sa m ga modifikovala bez iijeg znanja. Sasvim sam uverena da ne bih mogla ponovo da izradim to ustrojstvo da sam poku ala, a ukoliko me pamenje jo slu i, ono nije nalikov alo niemu to sam srela u robotici dok... dok, nakratko, nisam videla ne to to mu je n alikovalo za vreme mog boravka na Solariji. To solarijansko ustrojstvo mi se uinilo poznato, ali nisam znala za to. Bil o mi je potrebno nekoliko nedelja napetog razmi ljanja dok iz nekog dobro sakriven og dela svoje podsvesti nisam izvukla tu kakljivu pomisao na ustrojstvo koje sam pre dvadeset pet dekada ni iz ega izma tala. ak ni tada nisam mogla do u tanina da se setim svog ustrojstva. Znam samo da je solarijansko ustrojstvo samo njegova bleda senka. Predstavljalo je tek kra jnje ogoljeni nagove taj neega to sam ja zarobila u udovi no slo enoj simetriji. Ali ja s am to solarijansko ustrojstvo promatrala kroz iskustvo koje sam sakupila tokom d vadeset pet dekada pomnog bavljenja teorijom robotike i stekla sam utisak da je posredi telepatija. Ako me je to jednostavno, tek neznatno zanimljivo ustrojstvo podsetilo na tako ne to, ta je onda moj original tek predstavljao... stvar koju sa m izmislila kao dete i na koju nikada kasnije nisam nabasala?" Amadiro ree: "Stalno govori da prelazi na ono glavno, Vasilija. Da li bih i spao potpuno nerazuman ako bih te zamolio da prestane da kuka , prisea se i jednostav nim reima mi saop ti u emu je stvar?" Vasilija prozbori: "Vrlo rado. Poku avam da ti saop tim, Keldene, da sam, sa svim nesvesno, pretvorila iskara u telepatskog robota i da je on takav ostao do d ana dan njeg." 54. Amadiro je dugo ostao zagledan u Vasiliju i po to je pria, kako izgleda, bi

la zavr ena, vratio se svom lososu prelivenom zainjenom pavlakom koga je zami ljeno n astavio da jede. Zatim je rekao: "Nemogue! Zar smatra da sam idiot?" "Smatram da si prava pravcata pogre ka", izjavi Vasilija. "Ne ka em da je isk ar u stanju da ita razgovore u umovima, da mo e da prenosi i prima rei ili ideje. To mo da jeste nemogue, ak i u teoriji. Ali sasvim sam sigurna da je u stanju da otkri va oseanja, op te mentalne aktivnosti i mo da ak i da ih modifikuje." Amadiro zavrte glavom i to estoko. "Nemogue!" "Nemogue? Razmisli malo. Pre dvadeset dekada gotovo si ostvario svoje cil jeve. Fastolf ti je stajao na milost i nemilost, imao si za saveznika predsedava jueg - Hordera. I ta se dogodilo? Za to je sve po lo naopako?" "Zemljanin...", poe Amadiro, zagrcnuv i se kada se setio tih dogaaja. "Zemljanin", opona ala ga je Vasilija. "Zemljanin. Ili je to bila Solarija nka? Nijedno od njih! Nijedno! Bio je to iskar, koji se tamo sve vreme nalazio. N asluivao je. Pode avao je." "Za to bi on bio zainteresovan? On je robot." "Robot odan svom gospodaru, Fastolfu. Prema prvom zakonu, on je trebalo da se brine o tome da se Fastolfu ne dogodi ni ta lo e, a kako je telepata, on taj z akon nije mogao da poistoveti samo sa nano enjem fizikog bola. Znao je da e Fastolf, ako ne bude mogao da radi po svome, ako ne bude mogao da ohrabri nastanjivanje naseljivih svetova u Galaksiji, do iveti duboko razoarenje... to bi u iskarovoj telep atskoj Vaseljeni predstavljalo 'nano enje bola'. Nije mogao da dozvoli da se to do godi i ume ao se kako bi to spreio." "Ne, ne, ne", pobuni se zgro eno Amadiro. "Ti eli da stvari tako stoje, iz n eke svoje divlje, romantine e nje, ali one nisu takve zbog toga. I ja se isto tako d obro seam ta se dogodilo. Kriv je Zemljanin. Nikakav robot telepata nije potreban da bi se objasnili ti dogaaji." "A ta se nadalje dogaalo, Keldene?" upita Vasilija. "Da li si ikada tokom dvadeset dekada uspeo da pobedi Fastolfa? Uz sve injenice koje su i le tebi u prilog , kada je bilo oigledno da je Fastolfova politika pogubna, da li si ikada mogao d a pridobije veinu u veu? Da li si ikada bio u stanju da u dovoljnoj meri pokoleba pr edsedavajueg kako bi se domogao stvarne moi?" "Kako to obja njava , Keldene? Zemljanin nije nijednom bio na Aurori tokom s vih tih dekada. Mrtav je ve preko esnaest dekada, njegov bedni kratki ivot okonao se posle nekih osam dekada. A ti si i dalje trpeo neuspehe... Ima dosje ispunjen ne nadma nim brojem pogre aka. ak i sada, kada Fastolfa vi e nema, da li si uspeo da u pot punosti iskoristi to to se njegov savez raspao ili smatra da te uspeh i dalje zaobi lazi? ta je preostalo? Nema vi e Zemljanina. Nema vi e Fastolfa. iskar je bio taj ko ji je sve vreme delao protiv tebe... a iskar je i dalje tu. On je sada u istoj on oj meri odan Solarijanki kao to je bio Fastolfu, a ja mislim da ta Solarijanka ba nema razloga da te voli." Amadirovo lice se iskrivi u masku besa i osujeenosti. "To nije tano. Ni ta o d ovoga nije tano. Ima privienja." Vasilija je ostala sasvim hladna. "Ne, nemam privienja. Ja obja njavam ono t o se dogaa. Objasnila sam ti ono to ti nisi bio u stanju da objasni . Ili mo da ima nek o alternativno obja njenje?... Ja ti mogu obezbediti lek. Prebaci iskara iz Solarij ankinog vlasni tva u moje i - sasvim iznenada - sve e ti ii na ruku." "Ne", ree Amadiro. "Meni ve sve ide na ruku." "Mo da ti tako misli , ali oni nee tako misliti, sve dok iskar bude radio prot iv tebe. Bez obzira na to koliko bude blizu pobede, sve e se istopiti ako ne bude i mao iskara na svojoj strani. To se dogodilo pre dvadeset dekada; dogodie se i sada ." Amadirovo lice se iznenada razvedri. On ree: "Pa, kada bolje o tome razmi slim, po to ni ti ni ja ne posedujemo iskara, nije ni va no, jer u ti dokazati da iskar nije telepata. Da je iskar telepata, kao to tvrdi , da poseduje sposobnost da sreuje stvari onako kako se njemu dopada ili kako se dopada onom ljudskom biu koje ga p oseduje, za to bi onda dozvolio da Solarijnka bude odvedena, vrlo verovatno, u smr t?" "Smrt? O emu ti to pria , Keldene?"

"Zna li ti, Vasilija, da su dva naseljivaka broda uni tena na Solariji? Ili mo da u poslednje vreme ni ta drugo nisi radila do sanjala ustrojstva i nezaboravne dane detinjstva kada si modifikovala svog omiljenog robota?" "Sarkazam ti ne prilii, Keldene. ula sam za naseljivake brodove na vestima. ta se dogodilo s njima?" "To se uputio da otkrije trei naseljivaki brod. I on mo e biti uni ten." "Mo e. S druge, pak, strane preduzee izvesne mere predostro nosti." "I preduzeo je. Zatra io je i dobio Solarijanku, smatrajui da ona poznaje p lanetu dovoljno dobro da im omogui da izbegnu uni tenje." Vasilija ree: "To je malo verovatno, po to ona tamo nije bila dvadeset deka da." "Tano. Znai, mo e se rei da e ona tamo umreti zajedno s njima. Meni lino to ni t ne bi znailo. Bio bih odu evljen da nestane, a verujem i ti. A pored toga, to bi n am omoguilo da ulo imo albu svetovima Naseljivaa, a njima bi bilo te ko da doka u kako je Aurora namerno uni tila te brodove. Da li bismo mi uni tili jednu od na ih? Postavlja se pitanje, Vasilija, za to bi iskar, ako poseduje moi koje ti tvrdi da poseduje - i odanost - dozvolio Solarijanki da dobrovoljno pristane da bude povedena u vrlo verovatnu smrt?" Vasilija je bila zateena. "Zar je dobrovoljno po la?" "Krajnje dobrovoljno. Odmah je prihvatila. Politiki bi bilo nemogue prisil iti je na to protiv njene volje." "Ali, ne razumem..." "Nema ta da se razume sem toga da je iskar obian robot." Vasilija je na trenutak ostala sleena na stolici, ake prislonjene uz bradu . Zatim lagano ree: "Robotima nije dozvoljen pristup na svetove Naseljivaa niti na brodove Naseljivaa. To znai da je oti la sama. Bez robota." "Nije, razume se da nije. Morali su da prime njene line robote ako su elel i da dobrovljno krene. Poveli su tog robota koji imitira oveka, toga Denila, a dr ugi je bio"... on zastade a zatim pro i ta... " iskar. Ko drugi? to znai da i taj tvoj ud ovi ni robot iz snova takoe ide ka svojoj propasti. On vi e ne mo e..." Glas mu odjednom zamre. Vasilija je ustala, sevajui oima, zarumenjena lica . "Hoe da ka e da je iskar oti ao? Da nije na ovom svetu, ve na naseljivakom brod Keldene, mo e se desiti da si nas sve uni tio!" 55. Nijedno od njih dvoje nije zavr ilo obrok. Vasilija je urno izi la iz trpezarije i nestala u toaletu. Amadiro se borio da ostane hladno logian, vikao je na nju kroz zatvorena vrata, sasvim svestan da time naru ava svoje dostojanstvo. Izvikivao je: "To je jo jedna potvrda da je iskar tek obian robot. Za to bi i nae dobrovoljno krenuo na Solariju da bude uni ten sa svojom vlasnicom?" Konano se vi e nije uo zvuk vode koja tee i pljuskanja i Vasilija se pojavila sve e umivena i gotovo ledeno smirena. Ona ree: "Ti odista ne razume , zar ne? Zadivljuje me, Keldene. Razmisli. isk ar nikada ne mo e dospeti u opasnost, sve dok je u stanju da utie na ljudske umove, je li tako? Isti je sluaj i sa Solarijankom, tako dugo dok joj je iskar odan. Nas eljiva koji je odveo Solarijanku mora da je za vreme razgovora sa njom otkrio da na Solariji nije bila dvadeset dekada, tako da je malo verovatno da je nastavio da veruje, posle toga, kako e mu ona biti od neke velike pomoi. Pored nje poveo je i iskara, ali nije mogao znati da mu iskar mo e biti od pomoi... Ili je mo da mogao da zna?" Ona malo razmisli, a zatim lagano nastavi: "Ne, on to nikako nije mogao znati. Ako niko za dvadeset dekada nije otkrio da iskar poseduje izvesne mentalne sposobnosti, onda to znai da je iskaru stalo da niko to ne nasluti... a ako je to tano, onda to niko nije mogao ni naslutiti." Amadiro pakosno primeti: "Ti tvrdi da si to smislila." Vasilija odvrati: "Posedovala sam naroito znanje, Keldene, pa ak mi ni ono nije pomoglo da ranije sagledam ono to je oigledno... a i sada sam to uspela samo zbog onog nagove taja na Solariji. iskar mora da je i u tom pogledu zamaglio moj u

m, jer bih ja inae odavno shvatila. Pitam se da li je Fastolf znao..." "Koliko je lak e", ree uznemireno Amadiro, "prihvatiti jednostavnu injenicu da je iskar samo robot." "Ti bi preicom do uni tenja, Keldene, ali mislim da ti neu dozvoliti da to ui ni , bez obzira na to koliko ti to eleo. Ispada da je taj Naseljiva do ao po Solarijan ku i poveo je sa sobom, iako je otkrio da e mu ona biti od male... ili ak nikakve. .. koristi. A Solarijanka je dobrovoljno po la, iako je verovatno zazirala od toga da se nae na jednom naseljivakom brodu sa zara enim varvarima... i iako joj je bilo jasno da na Solariji lako mo e nastradati. ini mi se da je to sve iskarovo maslo, da je on primorao tog Naseljivaa da bez razloga i dalje zahteva da Solarijanka krene s njim, a Solarijanku da bez ra zloga pristane." Amadiro ree: "Ali za to? Smem li postaviti to jednostavno pitanje. Za to?" "Pretpostavljam, Keldene, da je iskar osetio da bi trebalo da se skloni s a Aurore... Da li je mogao da pogodi da sam na najboljem putu da razotkrijem nje govu tajnu? Ako je to u pitanju, onda on nije siguran da bi uz pomo svoje sada nje sposobnosti mogao sa mnom da izie nakraj. Konano, ja sam ve t robotiar. Pored toga, s etio bi se da mi je nekada pripadao, a robot ne zanemaruje olako zahteve na vern ost. Mo da je oseao da je jedini nain da za titi Solarijanku bio taj da je skloni od m og uticaja." Ona podi e pogled prema Amadiru i ree odluno: "Keldene, moramo ga vratiti. N e smemo dozvoliti da poma e Naseljivaima u ostvarenju njihovih ciljeva, u bezbednom raju nekog naseljivakog sveta. Poinio je ve dosta tete ovde meu nama. Moramo ga vrat iti i ti se mora postarati da mi legalno pripadne. Uveravam te da sam u stanju da iziem s njim nakraj i da ga primoram da radi za nas. Ne zaboravi! Ja sam jedina koja mo e s njim da izie nakraj." Amadiro ree: "Ne vidim razloga za brigu. Po to je on obian robot, to je najve rovatnije, bie uni ten na Solariji i mi emo ih se oboje re iti, i njega i Solarijanke. A ako je ono to ti tvrdi da jeste, to je malo verovatno, on nee biti uni ten na Solar iji, ali tada e morati da se vrati na Auroru. Konano, ta Solarijanka, iako nije roe na na Aurori, ivela je na Aurori suvi e dugo da bi bila u stanju da se suoi sa ivotom meu varvarima... a kada stane da navaljuje da se vrate u civilizaciju, iskar nee i mati izbora i morae da se vrati s njom." Vasilija ree: "Zar ti, Keldene, i pored svega jo ne razume kakve sposobnost i iskar poseduje. Ako on oseti da je bitno da ne bude na Aurori, lako mo e da podes i Solarijankina oseanja tako da ona podnese ivot na nekom naseljivakom svetu, isto onako kako ju je primorao da se dobrovoljno ukrca na jedan naseljivaki brod." "Pa, ako bude potrebe, jednostavno mo emo pod pratnjom sprovesti taj nasel jivaki brod... sa Solarijankom i iskarom... nazad na Auroru." "Kako misli to da izvede ?" "Mo e se izvesti. Nismo mi budale ovde na Aurori, kakvim nas ti oigledno sm atra , dok za sebe misli da si jedina razumna osoba na ovoj planeti. Taj naseljivaki brod se uputio na Solariju da ispita zbog ega su uni tena prethodna dva broda, ali nadam se da ne misli kako nameravamo da zavisimo od njegove dobre volje ili od d obre volje te Solarijanke. Poslali smo na Solariju na a dva ratna broda i ne oekuje mo da oni zapadnu u neprilike. Ako se Solarijanci jo nalaze na planeti, mo da su u stanju da uni te primitivne naseljivake brodove, ali nee biti u stanju ni ogrebotinu da nanesu jednoj auroranskoj ratnoj letilici. Ako, stoga, naseljivaki brod, uz p omo neke iskarove arolije..." "Kakve arolije", prekide ga oporo Vasilija. "Umni uticaj." "Ako, pak, naseljivaki brod, iz bilo kog razloga, uspe da napusti povr inu Solarije, na i brodovi e mu presei put i ljubazno ga zamoliti da im bude isporuena So larijanka i njena dva robota. Ako to ne uspe, insistirae na tome da naseljivaki br od sledi na brod do Aurore. U pitanju nee biti nikakvo neprijateljstvo. Na brod e sa mo pratiti jednu Auroranku po nacionalnosti do sveta na kome joj se nalazi dom. Kada se jednom Solarijanka i njena dva robota iskrcaju na Auroru, naseljivakom br odu bie dozvoljeno da nastavi kuda god eli." Vasilija klonulo klimnu: "To mi dobro zvui, Keldene, ali zna li ta pretpost avljam da e se dogoditi?" " ta, Vasilija?"

"Mislim da e naseljivaki brod napustiti Solariju, ali da to nee biti sluaj i sa na im ratnim brodovima. ta god da se nalazi na Solariji, iskar mo e s tim izii nakr aj, ali pla im se da to niko drugi nije u stanju." "Ako do toga doe", odvrati Amadiro uz odvratan osmeh, "priznau da mo da neeg i ima u tom tvom ma tanju. Ali nee se dogoditi." 56. Nerednog jutra, Vasilijin glavni lini robot, pomno izraen da predstavlja en u, pri ao je njenom krevetu. Vasilija se pokrenula i ne otvoriv i oi upitala: " ta je b ilo, Nadila?" (Nije bilo potrebe da otvara oi. Ve mnogo dekada niko nije pri ao njen om krevetu sem Nadile.) Nadila umilno ree: "Gospoo, dr Amadiro tra i da doete u Institut." Vasilija otvori oi. "Koliko je sati?" "Sada je 05,17, gospoo." "Jo nije svanulo?" Vasilija je bila ozlojeena. "Tako je,gospoo." "Kada eli da doem?" "Sada, gospoo." "Za to?" "Njegovi roboti nas nisu o tome obavestili, ali ka u da je va no." Vasilija smaknu sa sebe krevetske ar ave. "Prvo u dorukovati, Nadila, a pre d oruka u se istu irati. Obavesti Amadirove robote da se smeste u ni e za posetioce i sae kaju. Ako budu navaljivali da po urim, podseti ih da se nalaze u mojoj nastambi." Vasilija je bila besna to su je uznemirili i nije bez potrebe urila. Doter ivala se bri ljivije nego obino i dorukovala sporije nego obino. (Inae nije bila od on ih koji na te stvari tro e mnogo vremena.) U vestima koje je gledala nije prona la n i ta to bi joj objasnilo Amadirov poziv. U vreme kada je povr inskim vozilom (u kome su se pored nje nalazila i etir i robota - dva Amadirova i dva njena) stigla do Instituta, sunce se upravo pomal jalo na obzorju. Amadiro podi e pogled i ree: "Konano si stigla." Zidovi njegove kancelarije jo su bili sjajni, mada njihova svetlost vi e nije bila potrebna. "Izvini", ree Vasilija ukoeno. "Potpuno mi je jasno da je pravi greh poeti s radom u cik zore." "Po tedi me svojih igara, Vasilija, molim te. Uskoro u morati da budem u sa li gde zaseda vee. Predsedavajui je jo du e budan od mene. Vasilija, ponizno ti se iz vinjavam to sam sumnjao u tvoje rei." "Znai da je naseljivaki brod bezbedno napustio planetu?" "Da. A jedan od na ih brodova je uni ten, kao to si i predvidela. Taj podatak jo nije obelodanjen, ali vest e na kraju ipak procureti, to se podrazumeva." Vasilijine oi se ra iri e. Ona je predskazala takav ishod s vi e spolja nje uvere nosti nego to ju je u sebi oseala, ali ovo oigledno nije bio trenutak da to prizna. Stoga je izjavila: "Znai, priznaje da iskar poseduje neobine moi." Amadiro oprezno ree: "Ne smatram da je to i matematiki dokazano, ali volja n sam da to prihvatim u svetlosti novih informacija. Mene zanima ta bi trebalo da bude na naredni korak. Vee ne zna ni ta o iskaru i ja smatram da mu ni ne treba rei." "Drago mi je, Keldene, to ti je bar to jasno." "Ali ti si ta koja razume iskara i ti najbolje zna ta bi trebalo preduzeti. ta da ka em veu i kako da im objasnim akciju, a da ne otkrijem celu istinu?" "Zavisi. Po to je naseljivaki brod napustio Solariju, kuda se uputio? Znamo li to? Konano, ako se vraa na Auroru, ne treba ni ta da inimo, ve samo da se pripremi mo za njegov dolazak." "Ne dolazi na Auroru", ree znaajno Amadiro. "Izgleda da si i u tom pogledu bila u pravu. iskar... pod pretpostavkom da je on ef parade... izgleda da je odlui o da i dalje ostane po strani. Presreli smo poruke upuene sa broda na njihov svet . Razume se, ifrovane, ali ne postoji nijedna naseljivaka ifra koju nismo..." "Pretpostavljam da su i oni na e de ifrovali. Pitam se za to se svi ne slo ite d a se alju ne ifrovane poruke i da tako u tedite sebi mnogo truda." Amadiro odmahnu rukom. "Pusti sad to. Stvar je u tome to se naseljivaki br

od vraa na vlastitu planetu." "Sa Solarijankom i robotima?" "Razume se." "Siguran si? Da ih mo da nisu ostavili na Solariji?" "Sigurni smo", ree nestrpljivo Amadiro. "Navodno je Solarijanka zaslu na to su poleteli." "Ona? Na koji nain?" "Jo ne znamo." Vasilija ree: "To mora da je bio iskar. Udesio je da izgleda da je za sve zaslu na Solarijanka." "A ta sada da radimo?" "Moramo vratiti iskara." "Da, ali kako da ubedim vee da rizikuje meuzvezdanu krizu da bi vratili je dnog robota?" "Uop te ne mora , Keldene. Zatra i da vrate Solarijanku, to sigurno imamo pravo da zahtevamo. Da li bi uop te mogao, makar na trenutak, da pomisli da bi se ona vr atila bez svojih robota? Ili da bi iskar dozvolio Solarijanki da se vrati bez nje ga? Ili da bi taj svet Naseljivaa eleo da zadr i robote, ako bi se Solarijanka vrati la? Tra i nju. Odluno. Ona je auroranski graanin, pozajmljen za posao na Solariji, p osao je obavljen, te ona sada mora biti odmah vraena. Neka to zvui ratoborno, kao da predstavlja ratnu pretnju." "Ne mo emo rizikovati rat, Vasilija." "Nee rizikovati da izazove rat. iskar ne mo e da preduzme akciju koja bi mogla direktno da dovede do rata. Ako se naseljivake voe odupru i same postanu ratoborn e, iskar e nu no izvr iti potrebna pode avanja stavova naseljivakih voa kako bi Solarijan u mirnim putem vratio na Auroru. A razume se, sa njom e morati i on da se vrati." Amadiro turobno primeti: "A kada se jednom vrati, on e nas, pretpostavlja m, promeniti, tako da emo zaboraviti na njegove moi i zanemariemo ga, a on e i dalje biti u stanju da se dr i svog plana bilo u emu da se on sastoji." Vasilija zabaci glavu unazad i nasmeja se. "Nema izgleda. Ja, zna , poznaj em iskara i u stanju sam da izaem nakraj s njim. Ti ga samo vrati i ubedi vee da za nemari Fastolfov testament... to se mo e uiniti i ti to mo e uiniti... i dodeli iskara m eni. On bi tada radio za nas; Aurora e vladati Galaksijom; ti e preostale godine sv oga ivota provesti kao predsedavajui u veu; a ja u te naslediti na mestu upravnika R obotikog instituta." "Jesi li sigurna da e sve ba tako ispasti?" "Sasvim. Samo ti po alji poruku i neka bude o tra, a ja ti jemim za sve ostal o... za pobedu Svemiraca i pobedu nas samih, za poraz Zemlje i Naseljivaa." DVOBOJ 03 = Aurora

57. Gladija je na ekranu promatrala Aurorinu kuglu. inilo se da je njen prekr iva oblaka uhvaen usred okretaja du tog debelog polumeseca koji je sijao obasjan sv etlo u svog sunca. "Nemogue da smo tako blizu", ree ona. D. . se nasme i. "Nipo to. Ovo vidimo pomou prilino jakih soiva. Jo smo udaljeni nekoliko dana, ako se uzme u obzir spiralno pribli avanje. Ako ikada bude pronaen a ntigravitacioni pogon, o kome fiziari sanjaju, ali koji nisu u stanju da proizved u, let kroz svemir postae odista jednostavan i brz. Kako sada stvari stoje, na i Sk okovi nas samo mogu sigurno dopremiti na prilinu udaljenost od mase planete." "udno je to", ree Gladija zami ljeno. " ta, gospoo?" "Kada smo krenuli ka Solariji, pomislila sam: 'Idem kui', ali kada smo se spustili zakljuila sam da se uop te ne oseam kao kod kue. Sada idemo ka Aurori i ja sam pomislila, 'Sada idem kui', pa ipak... ni taj svet tamo dole nije moj dom." "Gde je, onda, va dom, gospoo?" "Poinjem da se pitam. Ali za to me uporno oslovljavate sa 'gospoo'?" D. . je pogleda iznenaeno. "Da li bi vam vi e odgovoralo 'gospoa Gladija', go

spoo Gladija?" "To mi takoe lii na izrugivanje. Da li je to ono to oseate prema meni?" "Izrugivanje? Svakako da ne. Ali kako drugaije da jedan Naseljiva oslovlja va jednog Svemirca? Poku avam da budem utiv i da se prilagodim va im obiajima... da ini m ono to e vama biti prijatno." "Ali nije mi prijatno. Zovite me jednostavno Gladija. Ve sam vam to ranij e predlo ila. Konano i ja vas zovem, 'D. .'" "I to mi savr eno odgovara, mada bih vi e voleo da me pred oficirima i posad om oslovljavate sa 'kapetane', a ja vas sa 'gospoo'. Disciplina se mora odr avati." "Da, svakako", ree odsutno Gladija, ponovo se zagledav i u Auroru. "Ja nema m dom." Ona se okrenu ka D. .-u. "Da li biste me mo da mogli odvesti na Zemlju, D. . ?" "Mogao bih", odvrati D. , sme ei se. "Ali vi mo da ne biste eleli da poete... Gl adija." "Mislim da elim", ree Gladija, "sem ako ne izgubim hrabrost." "Tamo ima zaraza", ree D. , "a to je ono ega se Svemirci pla e, zar ne?" "Mo da i preterano. Konano, poznavala sam va eg pretka i nisam se bila zarazi la. Bila sam na ovom brodu i pre ivela sam. Pogledajte, upravo sada ste blizu mene . Bila sam ak i na va em svetu, a hiljade ljudi se tiskalo oko mene. Mislim da sam postala u izvesnoj meri otpornija." "Moram vam rei, Gladija, da je Zemlja hiljadu puta zakrenija od Bejlisveta ." "ak i u tom sluaju", ree Gladija, zagrejav i se, "potpuno sam izmenila svoje mi ljenje... u pogledu mnogih stvari. Jednom sam vam rekla da mi nije ostalo ni ta z a ta bih ivela posle dvadeset tri dekade, a ispalo je da postoji. Ono to mi se dogo dilo na Bejlisvetu... govor koji sam odr ala, nain na koji je on pokrenuo ljude... predstavljalo je ne to novo, ne to to ranije nisam ni zami ljala da je mogue. To je bilo kao da sam ponovo roena, kao da ponovo poinjem od prve dekade. Sada mi se ini da e a k i u sluaju da mi Zemlja doe glave, to biti vredno rtve, jer umreu mlada, borei se d a pobedim smrt, a ne stara, umorna i eljna da umrem." "Pa!" zausti D. . podigav i ruke i izlo iv i ruglu taj junaki gest, "zvuite kao h ipertalasni istoriar. Da li ste ih ikada gledali na Aurori?" "Razume se. Veoma su popularni." "Spremate li se i vi da budete jedan od njih, Gladija, ili odista mislit e ono to govorite?" Gladija se nasmeja. "Pretpostavljam da zvuim prilino luckasto, D. , ali naj sme nije od svega je to to ja to odista i mislim... ako, u meuvremenu, ne izgubim hr abrost." "U tom sluaju emo to i izvesti. Poi emo na Zemlju. Mislim da nee zbog vas riz ikovati rat, naroito ako podnesete podroban izve taj o dogaajima na Solariji, to oni i ele, i ako im date asnu re kao Svemirka... ako kod vas tako ne to postoji... da ete se vratiti." "Ali neu." "Ali mogli biste jednog dana po eleti. A sada, gospoo... hou da ka em, Gladija ... s vama je uvek, zapravo, zadovoljstvo razgovarati i ja uvek padam u isku enje da u tome provedem suvi e vremena, ali siguran sam da sam potreban u kontrolnoj od aji. Ako im, meutim, nisam potreban i ako mogu i bez mene, onda bih bar voleo da to ne otkriju." 58. "Da li je to bilo tvoje maslo, prijatelju iskare?" "Na ta misli , prijatelju Denile?" "Gospoa Gladija je nestrpljiva da krene na Zemlju, pa ak mo da i da se ne vr ati. Ta elja je u suprotnosti sa svime to bi jedan Svemirac kao to je ona mogao da po eli, pa sam jednostavno primoran da posumnjam da si ne to uinio s njenim umom kako bi osetila jednu takvu elju." iskar odvrati: "Nisam je ni dotakao. Dovoljno je te ko potajno vr iti pritisa k na bilo koje ljudsko bie u okviru tri zakona. A jo je te e potajno vr iti pritisak n a um jedne odreene jedinke za iju si sigurnost direktno odgovoran."

"Ali za to onda eli da poe na Zemlju?" "Iskustva koja je stekla na Bejlisvetu potpuno su izmenila njen nain gled anja na stvari. Pred njom je zadatak... uspostavljanje mira u Galaksiji... i ona gori od elje da mu se posveti." "Zar u tom sluaju ne bi bilo bolje, prijatelju iskare, da poku a da ubedi kape tana, na svoj nain, da krene pravo na Zemlju?" "To bi izazvalo te koe. Auroranske vlasti veoma uporno zahtevaju da se gosp oa Gladija vrati na Auroru, pa bi bilo bolje da tako i postupimo, bar privremeno. " "Ipak, to bi moglo biti i opasno", primeti Denil. "Znai, ti jo misli , prijatelju Denile, da sam ja taj koga ele da zadr e, jer s u saznali za moje sposobnosti?" "Ne vidim za to bi inae zahtevali da se gospoa Gladija vrati." iskar ree: "Vidim da razmi ljati kao ovek nije ba uvek bez mana. Postoji moguno st da se pretpostave te koe koje ne postoje. ak i da je neko na Aurori posumnjao da posedujem izvesne sposobnosti, ja bih upravo tim sposobnostima otklonio svaku ta kvu sumnju. Nema mesta strahu, prijatelju Denile." 59. Gladija se zami ljeno osvrtala unaokolo, otpustiv i prethodno robote jednom nehajnom kretnjom. Dok je to inila, posmatrala je svoju aku kao da je vidi po prvi put. Bila je to ona aka kojom se rukovala sa svakim lanom posade ponaosob, pre no to je u la u mali brod koji je nju i D. .-a odneo na Auroru. Kada je obeala da e se vratiti, oni su je veselo pozdravili, a Nis je zaurlao: "Neemo krenuti bez vas, gospoo." To veselo pozdravljanje neizmerno ju je obradovalo. Njeni roboti slu ili s u je bez prestanka, odano, strpljivo, ali je nikada nisu veselo pozdravljali. Radoznalo je promatrajui, D. . ree: "Sada ste, nema sumnje, kod kue, Gladija ." "Nalazim se u svojoj nastambi," ree ona tiho. "Ova nastamba pripada meni od kada mi ju je dr Fastolf namenio pre dvadeset dekada, a ipak mi je strana." "A tek meni", odvrati D. . "Oseau se prilino izgubljeno kada ostanem sam." O n se osvrnu unaokolo sa poluosmehom na usnama zagledajui kitnjasti name taj i temel jno ukra ene zidove. "Neete biti sami, D. .", ree Gladija. "Sa vama e biti roboti iz mog domainstv a, a oni su dobili iscrpna uputstva. Uinie sve kako bi vam bilo udobno." "Da li e razumeti moj naseljivaki naglasak?" "Ako u prvi mah ne razumeju ta elite, zatra ie da ponovite, a onda morate gov oriti sporije i gestikulirati. Spremie vam hranu, pokazati vam kako da se koristi te pogodnostima u gostinskim odajama... a takoe e budno motriti na vas kako bi bil i sigurni da se ne pona ate protivno gostinskim obiajima. Ako bude potrebno... zaus tavie vas... ali vas nee povrediti." "Pretpostavljam da nee pomisliti kako nisam ljudsko bie." "Kao to je to bio sluaj sa nadzornicom? Ne, za to vam jemim D. , mada ih va a brada i naglasak mogu zbuniti i naterati da za sekund ili dva sporije reaguju." "Pretpostavljam da e me za tititi pred uljezima?" "Hoe, ali nee se pojaviti nikakvi uljezi." "Mo da vee po eli da doe i doepa me se." "U tom sluaju bi poslali robote, a moji bi ih vratili nazad." " ta ako njihovi roboti nadjaaju va e robote?" "To se ne mo e dogoditi, D. . Nastambe su neosvojive." "Ma hajde, Gladija. Hoete da ka ete da niko nikada nije..." "Niko nikada nije!" odvrati ona smesta. "Samo se vi udobno smestite, a m oji roboti e se postarati da udovolje svim va im potrebama. Ako elite da stupite u v ezu sa svojim brodom, Bejlisvetom, ak i sa auroranskim veem, oni e tano znati ta treb a da uine. Neete morati ni prstom da maknete." D. . utonu u najbli u stolicu, raskomoti se u njoj i duboko uzdahnu. "Kako smo samo mudri to ne dopu tamo da se na svetove Naseljivaa donesu roboti. Znate li k oliko bi bilo potrebno da podlegnem lenarenju i tromosti ako bih ostao u jednom o vakvom dru tvu? Najvi e pet minuta. U stvari, ve sam podlegao." On zevnu i iroko se pr

otegnu. "Hoe li im smetati ako budem spavao?" "Razume se da nee. Ako budete spavali, roboti e se pobrinuti da sve oko va s bude mirno i zamraeno." Tada se D. . iznenada uspravi. " ta ako se ne vratite?" "Za to se ne bih vratila?" "ini se da ste hitno potrebni veu." "Ne mogu me zadr ati. Ja sam slobodan graanin Aurore i idem tamo gde mi se dopada da idem." "Uvek postoje hitni sluajevi, kada vlada eli da ih stvori... a u takvim sl uajevima, pravila se uvek mogu izigrati." "Gluposti. iskare, hoe li me tamo zadr ati?" iskar odvrati: "Nee vas tamo zadr ati, gospoo Gladija. Kapetana to ne treba d a zabrinjava." "Eto vidite, D. . A kada sam poslednji put videla va eg pretka, on mi je re kao da uvek treba da verujem iskaru." "Dobro! Odlino! Pa ipak, do ao sam ovamo s vama, Gladija, kako bih bio sigu ran da ete se vratiti nazad. Nemojte to zaboraviti; saop tite to, ako budete morali , tom va em dr Amadiru. Ako poku aju da vas zadr e protiv va e volje, morae isto tako da poku aju i mene da zadr e... i moj brod, koji se nalazi na orbiti i koji je potpuno spreman da im se suprostavi." "Ne, molim vas", ree uznemireno Gladija, "ni ne pomi ljajte da uinite tako n e to. I Aurora ima brodove i ubeena sam da je va brod pod prismotrom." "Postoji razlika, Gladija. Veoma sumnjam da bi se Aurora upustila u rat zbog vas. S druge pak strane, Bejlisvet bi bio spreman na to." "Sigurno ne bi. Ne bih ni elela da krenu u rat zbog mene. A i za to bi? Zat o to sam bila prijateljica va eg pretka?" "Ne ba zbog toga. Mislim da niko nije u stanju da poveruje da ste upravo vi bili ta prijateljica. Mo da va a praprababa, ali ne vi. ak ni ja ne verujem da ste to bili vi." "Vi znate da sam to bila ja." "Intelektualno, da. Na planu oseanja smatram da je nemogue. To je bilo pre dvadeset dekada." Gladija zatrese glavom. "Vi na stvari gledate iz perspektive svoje kratk ovenosti." "Mo da je to sa svima nama sluaj, ali to nije bitno. Za Bejlisvet ste va ni z bog govora koji ste odr ali. Vi ste junakinja i oni e odluiti da morate biti predsta vljeni na Zemlji. Tome ni ta nee smeti da se nae na putu." Gladija ree, pomalo uznemirena: "Predstavljena na Zemlji? Uz sve poasti?" "One najvi e." "Za to bi oni smatarali da je to toliko va no, da bi ak bilo vredno rata?" "Nisam siguran da to mogu objasniti jednom Svemircu. Zemlja je naroit sve t. Zemlja je... sveti svet. Ona je jedini pravi svet. Na njoj su ljudska bia post ala i ona je jedini svet na kome su se ona stvorila, razvila i ivela punim ivotom. Na Bejlisvetu imamo drvee i insekte... ali na Zemlji imaju takvo obilje drvea i i nsekata kakvo niko od nas nigde nije sreo, sem na Zemlji. Na i svetovi su imitacij e, blede imitacije. Oni ne postoje i ne mogu da postoje bez intelektualne, kultu rne i duhovne snage koju crpe sa Zemlje." Gladija primeti: "To je sasvim suprotno mi ljenju koje Svemirci imaju o Ze mlji. Kada govorimo o Zemlji, to retko inimo, karakteri emo je kao jedan varvarski s vet u opadanju." D. . se zarumeni. "Zato su svetovi Svemiraca postojano sve slabiji. Kao to ve rekoh, vi ste poput biljaka koje su se odvojile od svog korenja, poput ivotinj a koje su i upale svoja srca." Gladija ree: "Pa, i sama elim da vidim Zemlju, ali sada moram poi. Molim va s, oseajte se kao kod svoje kue dok se ne vratim." Ona ivahno krenu ka vratima, zas tade, a zatim se okrenu. "Nema alkoholnih pia u ovoj nastambi, niti na celoj Auro ri, nema duvana, nikakvih alkaloidnih stimulansa, nieg od bilo koje vrste ve takih.. . bilo ega na ta ste mo da naviknuti." D. . se kiselo osmehnu. "Mi Naseljivai smo toga svesni. Vi ste pravi purit anci."

"Uop te nismo puritanci", odvrati Gladija, namr tiv i se. "Neim se mora platiti za trideset do etrdeset dekada ivota... a to je jedan od naina. Ne pretpostavljate valjda da to posti emo na neki vol eban nain, zar ne?" "Pa, zadovoljiu se zdravim vonim sokovima, sintetizovanom zamenom za kafu. .. i mirisau cvee." "Nai ete veliki izbor takvih stvari", odvrati hladno Gladija, "a kada se v ratite na brod, uverena sam da ete nadoknaditi sve to e vam ovde nedostajati." "Nedostajaete mi samo vi, gospoo", ree ozbiljno D. . Gladija je morala da se nasme i. "Vi ste nepopravljivi la ov, kapetane. Vrat iu se. Denile, iskare." 60. Gladija je ukoeno sedela u Amadirovoj kancelariji. Tokom mnogo dekada vial a je Amadira samo iz daljine ili na ekranu... a u takvim prilikama imala je obiaj da okrene glavu. Seala ga se samo kao Fastolfovog velikog neprijatelja, a sada k ada se prvi put na la s njim u istoj prostoriji... licem u lice...morala je da zal edi izraz na svom licu, da ga uini potpuno bezizra ajnim kako ne bi dozvolila svojo j mr nji da proviri. Iako su ona i Amadiro bili jedina opipljiva ljudska bia u prostoriji, bil o je prisutno bar desetak visokih funkcionera... a meu njima i sam predsedavajui.. . putem zatvorene emisije holovizije. Gladija je prepoznala predsedavajueg i jo ne kolicinu, ali ne sve. Bilo je to prilino gadno iskustvo. Toliko je nalikovalo posmatranju koje je bilo rasprostranjeno na Solariji i na koje je bila naviknuta kao devojka... a koga se seala sa velikom odvratno u. Potrudila se da govori jasno, nedramatino i sa eto. Kada bi joj postavili p itanje, bila je kratka koliko je bilo mogue, a da se ne naru i jasnoa odgovora, i su zdr ljiva koliko je mogla, a da ne ispadne neutiva. Predsedavajui je ravnodu no slu ao, a drugi su se ugledali na njega. On je bi o oigledno postariji - predsedavajui su nekako uvek bili postariji, jer su obino te k pred kraj ivota dolazili na taj polo aj. Imao je duguljasto lice, jo gustu kosu i upadljive obrve. Glas mu je bio milozvuan, ali nipo to prijateljski. Kada je Gladija zavr ila, on ree: "Znai, vi tvrdite da su Solarijanci predef inisali 'ljudsko bie' u tako uskom smislu da se njihova definicija odnosi samo na Solarijance." "Ni ta ja ne tvrdim, gospodine predsedavajui. Samo, niko nije uspeo da smis li nikakvo drugo obja njenje koje bi bilo u skladu sa onim to se dogodilo." "Da li ste svesni, gospoo Gladija, da tokom svekolike istorije nauke o ro botici nijedan robot nije bio projektovan sa su enom definicijom 'ljudskog bia'?" "Ja nisam robotiar, gospodine predsedavajui, i ne znam ni ta o matematici po ziotronskih kola. Po to ste vi rekli da to nikada nije uinjeno, ja to, razume se, p rihvatam. Meutim, ne mogu na osnovu vlastitog znanja rei da li injenica da to nikad a nije uinjeno pretpostavlja da to ni u budunosti nikada nee moi da bude uinjeno." Oi joj nikada ranije nisu bile toliko irom otvorene i nevine kao sada, tak o da se predsedavajui zarumeneo i rekao: "Teorijski nije nemogue suziti tu definic iju, ali je to nezamislivo." Gladija primeti, spustiv i pogled na svoje ake, koje su ovla le ale priljublje ne jedna uz drugu u njenom krilu: "Ljudima ponekad mogu pasti na pamet razne udne stvari." Predsedavajui promeni temu i ree: "Uni ten je jedan auroranski brod. Kako to obja njavate?" "Nisam bila prisutna kada se to dogodilo, gospodine predsedavajui. Nemam pojma ta se dogodilo, te stoga ne mogu ni objasniti taj udes." "Nalazili ste se na Solariji, a i roeni ste na toj planeti. Sudei na osnov u nedavnog iskustva i onog to znate iz detinjstva, ta mislite da se dogodilo?" Pre dsedavajui je pokazivao znake lo e prikrivenog nestrpljenja. "Ako ve moram da nagaam", poe Gladija, "rekla bih da je na ratni brod eksplo dirao jer je na njega donet runi nuklearni pojaiva slian onome koji je gotovo iskori en i za uni tenje naseljivakog broda."

"Zar vam, meutim, ne pada u oi da su ta dva sluaja razliita. U jednom je nas eljivaki brod upao na Solariju sa ciljem da zapleni solarijanske robote; u drugom je auroranska letelica do la na Solariju da pomogne jednoj planeti-sestri." "Jedino mogu da pretpostavim, gospodine predsedavajui, da nadzornice... h umanoidni roboti koji su ostavljeni da uvaju planetu... nisu bile dovoljno dobro upuene u tu razliku." inilo se da je predsedavajui uvreen. "Nezamislivo je da ne budu upuene u raz liku izmeu Naseljivaa i brae Svemiraca!" "Kako vi ka ete, gospodine predsedavajui. Pa ipak, ako je prema definiciji ljudsko bie ono koje prema svom ljudskom izgledu podsea na ljudsko bie, zajedno sa sposobno u da govori solarijanskim naglaskom... kako se uinilo nama koji smo bili na licu mesta... onda Aurorani, koji ne govore solarijanskim naglaskom, mo da ne pot padaju pod naslov na kome pi e 'ljudska bia' kada su u pitanju nadzornice." "Vi, znai, tvrdite da su Solarijanci definisali svoju brau Svemirce kao ne ljude i namenili im uni tenje." "Ja to iznosim samo kao mogunost, jer ne mogu da smislim nijedan drugi nai n da objasnim uni tenje auroranskog ratnog broda. Sigurno bi ljudi sa vi e iskustva bili u stanju da ponude alternativna obja njenja." Ponovo se na njenom licu pojavi o onaj nevin, prazan pogled. Predsedavajui ree: "Nameravate li da se vratite na Solariju, gospoo Gladija ?" "Ne, gospodine predsedavajui, nemam to u planu." "Da li vas je va prijatelj Naseljiva zamolio da to uinite kako biste planet u oistili od nadzornika?" Gladija lagano zatrese glavom. "Niko me nije zamolio ni ta slino. Da i jest e, odbila bih. Kao prvo, na Solariju sam po la samo zato da ispunim svoju du nost pr ema Aurori. Da poem na Solariju od mene je zahtevao dr Levular Mandamus iz Robotik og instituta, iji je ef dr Kelden Amadiro. Tra eno je da poem kako bih po povratku mo gla da podnesem izve taj o dogaajima... to sam upravo i uinila. Taj zahtev sam shvati la kao nareenje, nareenje koje...", ona uputi jedan kratak pogled u pravcu Amadira , "...je izdao sam dr Amadiro." Amadiro na to ni na koji vidljiv nain nije reagovao. Predsedavajui ree: "Kakvi su vam, onda, planovi za budunost?" Gladija je priekala jedan do dva otkucaja srca, a zatim je odluila da ne b i bilo lo e kada bi se hrabro uhvatila uko tac sa situacijom. "Nameravam, gospodine predsedavajui", ree Gladija krajnje razgovetno, "da posetim Zemlju." "Zemlju? Za to elite da posetite Zemlju?" "To bi moglo biti va no, gospodine predsedavajui, za auroranske vlasti, jer biste bili u prilici da saznate ta se de ava na Zemlji. Po to su mi vlasti Bejlisvet a uruile poziv da posetim Zemlju i po to je kapetan Bejli spreman da me tamo odvede , to bi mogla biti odlina prilika da se vratim sa izve tajem o tamo njim dogaajima... kao to sam vam upravo podnela izve taj o dogaajima na Solariji i Bejlisvetu."

Hoe li se on oglu iti o obiaj i, u besu, zatvoriti je na Aurori? Ako do toga doe, mora da postoji nain da se ta odluka opovrgne. Gladija je osetila kako napetost u njoj raste, te je Denilu uputila jeda n brz pogled, a ovaj je, razume se, ostao potpuno ravnodu an. Meutim, predsedavajui, koji je izgledao ogoren, ree: " to se toga tie, gospoo G adija, imate ista prava kao i svaki drugi Auroranin da inite kako vam je drago... ali na vlastitu odgovornost. Niko to od vas ne tra i, kao to je prema va im reima od vas tra eno da odete na Solariju. Iz tog razloga moram vas upozoriti da se Aurora nee oseati obaveznom da vam pru i pomo u sluaju neprilika." "To mi je jasno, gospodine." Predsedavajui osorno primeti: "Imaemo o mnogo emu kasnije da porazgovaramo, Amadiro. Biu u vezi s tobom." Slike izblede e i Gladija se iznenada nae sa svojim robotima samo u dru tvu A madira i njegovih robota. 61.

Gladija ustade i ukrueno ree, pazei da ne pogleda pravo u Amadira dok je to inila: "Sastanak je, pretpostavljam, zavr en, te u ja sada poi." "Da, svakako, ali hteo bih da vam postavim nekoliko pitanja i nadam se d a neete imati ni ta protiv." Kada se ispravio u svoj svojoj visini izgledao je tako nadmono, a uz to se jo osmehivao i oslovljavao je tako utivo kao da meu njima vlada dugogodi nje prijateljstvo. "Dozvolite da vas ispratim, gospoo Gladija. Znai, idete na Zemlju?" "Tako je. Predsedavajui nije imao ni ta protiv, a svakom graaninu Aurore doz voljeno je da u vreme mira slobodno putuje po Galaksiji. Izvinite, ali moji robo ti... i va i ako je potrebno... predstavljae dovoljnu pratnju." "Kako vi ka ete, gospoo." Jedan robot im je pridr ao vrata. "Pretpostavljam d a ete na Zemlju povesti i robote." "To je izli no pitanje." "Koje robote, ako smem da pitam?" "Ovu dvojicu. Ova dva robota koji su i sada sa mnom." Dok je urno koraala du hodnika, leima okrenuta Amadiru i ne trudei se da proveri da li ju je uo, cipelam a je proizvodila odsene zvuke. "Je li to mudro, gospoo? To su vrlo napredni roboti, neobini proizvodi vel ikog dr Fastolfa. Biete okru eni varvarskim Zemljanima, koji bi mogli da ih po ele." "Ako ih i po ele, ipak ih nee dobiti." "Nemojte potcenjivati opasnost, niti precenjivati robotsku za titu. Nai ete se u jednom od njihovih gradova, okru eni desetinama miliona tih Zemljana, a robot i ne smeju da naude ljudskim biima. Odista, to je robot savr eniji, to je osetljivij i na nijanse u trima zakonima i manje je verovatno da e preduzeti ma kakvu akciju koja bi na bilo koji nain naudila nekom ljudskom biu. Zar nije tako, Denile?" "Tako je, dr Amadiro", odvrati Denil. "Mislim da se i iskar sla e s tobom." "Sla em se", uzvrati iskar. "Vidite, gospoo? Ovde na Aurori, u jednom nenasilnikom dru tvu, va i vas robot i mogu za tititi od drugih. Na Zemlji... ludoj, dekadentnoj, varvarskoj... nee biti mogunosti da dva robota za tite ni vas ni sebe. Ne bismo eleli da budete li eni njiho vog prisustva. Niti bismo mi iz Instituta i vlade, moram priznati iz sebinih razl oga, eleli da se usavr eni roboti nau u rukama tih varvara. Zar ne bi bilo bolje da povedete neke obine robote na koje Zemljani ne bi obraali pa nju? U tom sluaju ih mo et e povesti koliko vam drago. Desetak, ako elite." Gladija ree: "Dr Amadiro, ova dva robota sam povela na jedan naseljivaki b rod i posetila jedan naseljivaki svet. Niko ni prstom nije maknuo u nameri da ih prisvoji." "Naseljivai ne upotrebljavaju robote i ne odobravaju njihovu primenu. Ali na samoj Zemlji roboti su jo u upotrebi." Denil dodade: "Ako mi je dozvoljeno da se ume am, dr Amadiro... koliko je meni poznato, roboti na Zemlji lagano izlaze iz upotrebe. U gradovima ih ima sve ga nekoliko. Gotovo se svi postojei roboti na Zemlji sada koriste za rad u poljop rivredi i rudarstvu. Ostalima je dozvoljeno da upotrebljavaju samo nerobotsku au tomatizaciju." Amadiro naas pogleda Denila, a zatim se obrati Gladiji: "Va robot je verov atno u pravu i ini mi se da biste Denila mogli povesti. On bi lako mogao da proe k ao ljudsko bie, to se toga tie. Meutim, iskara bi valjalo ostaviti u va oj nastambi. Mo gao bi pobuditi gramzivost tog gramzivog dru tva... ak i ako je tano da nastoje da s e oslobode robota." Gladija odvrati: "Nijedan od njih nee ostati, gospodine. Poi e sa mnom. Jed ino sam ja merodavna da odluim koji delovi mog vlasni tva mogu poi sa mnom, a koji n e." "Razume se." Amadiro se osmehnuo na svoj najsrdaniji nain. "Niko to ne por ie. Da li biste ovde priekali?" Otvori e se jo jedna vrata i ukaza se prostorija koja je bila veoma udobno name tena. Nije bilo prozora, ali ona je bila osvetljena mekom svetlo u i ispunjena j o ne nijom muzikom. Gladija zastade na pragu i o tro upita: "Za to?"

"Jedan lan Instituta eli da vas vidi i popria sa vama. Nee dugo potrajati, a li je neophodno. Kada to obavimo, moi ete da poete. ak vam od ovog trenutka ni ja vi e neu dosaivati svojim prisustvom. Izvolite." U poslednjoj rei se oseala primesa neum oljivosti. Gladija ispru i ruke prema Denilu i iskaru. "Ulazimo zajedno." Amadiro se vedro nasmeja. "Ne mislite valjda da poku am da vas odvojim od va ih robota? Zar mislite da bi oni to dozvolili? Suvi e ste dugo bili sa Naseljivaim a, draga moja." On izie iz prostorije, zatvoriv i vrata za sobom. Gladija pogleda prema zatvorenim vratima i procedi kroz zube: "Oseam kraj nju odbojnost prema tom oveku. A ponajpre kad se sme i i poku ava da deluje umirujue." Ona se protegnu, a laktovi joj lagano zakrcka e. "U svakom sluaju, umorna s am. Ako se jo ko pojavi sa pitanjima o Solariji i Bejlisvetu, budite uvereni da n ee dobiti nijedan op iran odgovor." Sela je na kau koji se meko izvio pod njenom te inom. Izula je cipele i pod igla noge na kau. Nasme ila se pospano, duboko je uzdahnula, okrenula se na stranu i im je izgubila iz vida sobu, utonula je u dubok san. 62. "Ba je dobro to joj se spavalo", ree iskar. "Bio sam u stanju da joj produbi m san, ne nanev i joj ni malo tete. Ne bih eleo da gospoa Gladija uje ono to verovatno predstoji." "A ta nam to predstoji, prijatelju iskare?" upita Denil. "Ono to e uslediti jeste, ini mi se, rezultat injenice da ja nisam bio u pra vu, a ti jesi. Trebalo je mnogo ozbiljnije da shvatim tvoj izuzetan um." "Znai, ipak tebe ele da zadr e na Aurori?" "Da. Zahtevajui da se gospoa Gladija hitno vrati, u stvari su zahtevali da se ja vratim. uo si dr Amadira kako tra i da mi ostanemo. Prvo obojica, a zatim sa mo ja." "Mo da se iza njegovih rei ne krije ni ta drugo do briga da Zemljani ne dou u posed dva usavr ena robota?" "U njegovim reima se oseala neka dublja zabrinutost, prijatelju Denile, ko ja je prema mom mi ljenju bila suvi e jaka da bi odgovarala njegovim reima." "Mo e li sa sigurno u rei da li zna za tvoje naroite sposobnosti?" "Ne znam pouzdano, po to ne mogu da itam same misli. Pa ipak, dva puta toko m razgovora sa lanovima vea do lo je do iznenadnog o trog podizanja nivoa oseanja u umu dr Amadira. Bila su to neobino o tra podizanja. Ne mogu to opisati reima, ali odgov aralo bi, mo da, crno-beloj sceni koja... iznenada i nakratko... blesne jarkim boj ama." "Kada se to dogodilo, prijatelju iskare?" "Drugi put kada je gospoa Gladija pomenula da e poi na Zemlju." "To nije prouzrokovalo vidljivo kome anje meu lanovima vea. Kakvi su bili nji hovi umovi?" "Ne bih mogao da ka em. Bili su prisutni posredstvom holovizije, a takve s like ne prate nikakvi umni do ivljaji koje mogu da otkrijem." "Znai, mo emo da zakljuimo, da bez obzira na to da li je vee uznemireno ili n e zbog budueg putovanja gospoe Gladije na Zemlju, dr Amadiro sigurno jeste." "Nije u pitanju bila samo jednostavna uznemirenost. inilo se da je dr Ama diro krajnje uzbuen; kao to bismo oekivali da bude, na primer, kada bi odista u aci imao plan, kao to i podozrevamo da ima, za uni tenje Zemlje i da se pla i da ga neko ne otkrije. I jo ne to, prijatelju Denile, kada je gospoa Gladija pomenula tu svoju nameru, dr Amadiro mi je uputio jedan kratak pogled; to je uinio samo tada, tokom cele sesije. Blesak jakih oseanja vremenski se poklopio sa tim pogledom. Mislim da ga je uzbudila pomisao na to da bih ja mogao poi na Zemlju. Kao to bismo mogli oekivati, verovatno je osetio da bih ja, sa svojim naroitim moima, predstavljao odr eenu opasnost za njegove planove." "Njegovo se pona anje takoe mo e protumaiti, prijatelju iskare, u skladu sa izr a enim strahom da e Zemljani poku ati da te prisvoje zbog tvoje savr enosti, a to bi bi lo lo e po Auroru." "Izgledi da do toga doe, prijatelju Denile, i obim tete koji bi to moglo n

aneti zajednici Svemiraca suvi e su mali da bi mogli objasniti obim njegove zabrin utosti. Kako bih ja mogao nauditi Aurori ako bih se na ao u rukama Zemljana... ako sam samo iskar za kakvog me svi smatraju?" "Znai, tvoj zakljuak glasi da dr Amadiro zna da ti nisi samo onakav iskar k akvim te svi smatraju." "Nisam siguran. Mo da on samo sumnja. Da je znao kakav sam, zar se ne bi p otrudio da ne kuje planove u mom prisustvu?" "Mo da samo nije imao sree, jer gospoa Gladija nije elela da se odvoji od nas . On ne mo e uporno da zahteva da ti ne bude prisutan, prijatelju iskare, a da se pr ed tobom ne izda." Denil zastade, a zatim nastavi: "U velikoj si prednosti, prij atelju iskare, to si u stanju da odmerava emocionalni sadr aj umova. Ali opisao si ka da se jaina oseanja dr Amadira znatno poveala pri pomenu tog puta na Zemlju drugi p ut. Kada je do toga do lo prvi put?" "Pri pomenu nuklearnog pojaivaa... a i to mi izgleda znaajno. Zamisao o nuk learnom pojaivau poznata je svima na Aurori. Oni nemaju takav runi ureaj; nemaju nij edan koji je dovoljno lak i dovoljno efikasan da bi se zgodno mogao koristiti na brodovima, ali to nije ne to to bi trebalo da ga pogodi poput groma iz vedra neba. Za to se, onda, toliko uzbudio?" "Mo da stoga", ree Denil, " to neki slian pojaiva ima veze s njegovim planovima na Zemlji." "Mo da." Ali u tom trenutku vrata su se otvorila, u la je neka osoba, a jedan glas je rekao: "Pa... iskare!" 63. iskar pogleda prido licu i ree mirnim glasom: "Gospoo Vasilija." "Znai, sea me se", primeti Vasilija, toplo se osmehnuv i. "Da, gospoo. Vi ste dosta poznati robotiar i va lik se tu i tamo pojavljuje na hipertalsnim vestima." "Ma hajde, iskare. Nisam mislila da li me prepoznaje . To svako mo e. Htela s am da ka em, sea me se. Nekad si me zvao gospoice Vasilija." "I toga se seam, gospoo. Davno je to bilo." Vasilija za sobom zatvori vrata i sede u jednu od stolica. Zatim se okre nu prema drugom robotu. "A ti si, svakako, Denil." Denil ree: "Da, gospoo. Da iskoristim razliku koju ste upravo istakli, ja vas se i seam, jer sam bio sa policajcem u civilu Elijom Bejlijem kada vas je jed nom prilikom ispitivao, a i prepoznajem vas." Vasilija o tro odvrati: "Vi e da nisi pominjao tog Zemljanina. Prepoznajem i ja tebe, Denile. Ti si isto onoliko poznat koliko i ja na neki svoj nain. Obojic a ste slavni, jer ste najvea ostvarenja pokojnog dr Hana Fastolfa." "Va eg oca, gospoo", ree iskar. "Ti dobro zna , iskare, da ja ne pridajem nikakvu va nost tom isto genetskom o dnosu. Da ga vi e nisi pominjao na taj nain." "Neu, gospoo." "A ova ovde?" Nemarno je pogledom okrznula usnulo telo na kauu. "Po to ste vas dvojica ovde, razumno je pretpostaviti da je usnula lepotica Solarijanka." iskar odvrati: "To je gospoa Gladija i ja njoj pripadam. elite li da je pro budim, gospoo?" "Samo bismo je uznemirili, iskare, svojim priama o starim vremenima. Pusti mo je da spava." "Dobro, gospoo." Vasilija se obrati Denilu: "Mo da ni tebe nee zanimati razgovor koji emo iska r i ja voditi, Denile. Da li bi priekao napolju?" Denil odvrati: "Bojim se da ne mogu da se udaljim, gospoo. Moj je zadatak da uvam gospou Gladiju." "Mislim da je od mene ne mora uvati. Sigurno primeuje da sa sobom nisam pove la nijednog svog robota, tako da e i sam iskar moi na odgovarajui nain da za titi tvoju gospodaricu Solarijanku." Denil ree: "Nijedan robot nije u ao sa vama u ovu prostoriju, gospoo, ali vi deo sam ih etvoricu u hodniku dok su vrata bila otvorena. Bie najbolje da ostanem.

" "Pa, neu poku ati da zaobiem tvoja nareenja. Mo e ostati. iskare!" "Da, gospoo?" "Sea li se trenutka kada si prvi put bio aktiviran?" "Da, gospoo." "ega se sea ?" "Prvo svetlosti. Zatim zvuka. Potom kristalizacije lika dr Fastolfa. Bio sam u stanju da razumem standardni galaktiki jezik i posedovao sam izvesnu koliin u poetnog znanja koje je bilo ugraeno u moja pozitronska mo dana kola. Tu su bila, r azume se, tri zakona; veliki fond rei; definicije; du nosti robota; dru tveni obiaji. Ostale sam stvari ubrzo potom nauio." "Sea li se svog prvog vlasnika?" "Kao to rekoh, bio je to dr Fastolf." "Razmisli ponovo, iskare. Zar to nisam bila ja?" iskar je trenutak utao, a zatim ree: "Gospoo, bio mi je dodeljen zadatak da vas titim koliko je to bilo u mojoj moi kao neko ko pripada dr Hanu Fastolfu." "ini mi se da je u tome bilo i neeg znaajnijeg. itavih deset godina slu ao si samo mene. Ako si kada i poslu ao bilo koga drugog, ukljuujui i dr Fastolfa, to je b ilo samo sluajno, kao posledica tvojih robotskih du nosti, i samo u onoj meri u koj oj se to nije kosilo sa tvojom primarnom funkcijom da mene titi ." "Tano je da sam vama bio dodeljen, gospoo Vasilija, ali dr Fastolf je zadr a o vlasni tvo nada mnom. Kada ste napustili njegovu nastambu, on je ponovo preuzeo punu kontrolu nada mnom u svojstvu mog vlasnika. Ostao je moj vlasnik i kasnije kada me je dodelio gospoi Gladiji. Bio je moj jedini vlasnik do svoje smrti. Posl e njegove smrti nasledila me je, u skladu sa njegovim testamentom, gospoa Gladija - i tako stvari i danas stoje." "Nije ba tako. Upitala sam te da li se sea trenutka kada si prvi put bio ak tiviran - ega si se ti setio. Sada nisi onakav kakav si bio kada su te prvi put a ktivirali." "Banke moga seanja su sada, gospoo, neuporedivo punije nego to su tada bile , a posedujem i vee iskustvo nego onda." Vasilijin glas postade jo stro i. "Ne govorim ja o seanju, niti o iskustvu. Govorim o kapacitetima. Ne to sam dodala tvojim pozitronskim kolima. Podesila sam ih. Pobolj ala." "Da, gospoo, vi ste to uinili, ali u tome vam je pomogao i sa izmenama se saglasio dr Fastolf." "Jednom, iskare, jednom prilikom, izvr ila sam izvesno pobolj anje... u najma nju ruku pro irenje, u emu mi dr Fastolf nije pomogao, niti mi je dao svoju saglasn ost. Sea li se toga?" iskar je izvesno vreme utao. Zatim ree: "Seam se da jednom prilikom nisam pr isustvovao va em konsultovanju s njim. Ali pretpostavljao sam da ste i u tom sluaju obavili prethodne konsultacije." "Ako si to pretpostavljao, onda tvoja pretpostavka nije bila tana. U stva ri, po to si znao da on u to vreme nije bio na planeti, onda to nikako nisi mogao ni da pretpostavi . Veoma si neodreen u davanju odgovora, da ne upotrebim neku te u r e." "Niste u pravu, gospoo. Vi ste se mogli s njim konsultovati i preko hiper talasa. Uzeo sam to kao jednu od mogunosti." Vasilija primeti: "Bilo kako bilo, taj dodatak unela sam na svoju ruku. Kao rezultat toga postao si sasvim drugaiji. A robot koji je izrastao iz te prome ne je moj proizvod, moja kreacija, i ti to dobro zna ." iskar nije odgovorio. "Reci mi onda, iskare, kakvo je pravo imao na tebe dr Fastolf u trenutku tvog aktiviranja?" Saekala je trenutak, a zatim o tro rekla: "Odgovori mi, iskare. T o je nareenje!" iskar odvrati: "Po to je on bio projektant i supervizor tokom konstrukcije, predstavljao sam njegovo vlasni tvo." "A kada sam te ja, u biti, ponovo projektovala i ponovo konstruisala i t o na krajnje temeljan nain, zar onda nisi pre ao u moje vlasni tvo?" iskar odvrati: "Ne mogu da odgovorim na to pitanje. Odluku bi trebalo da

donese sud koji bi obrazlo io taj specifian sluaj. To bi mo da zavisilo od stepena une tih izmena u projekte i konstrukciju." "Da li si svestan stepena tih izmena?" iskar je ponovo zautao. "To je detinjasto, iskare", ree Vasilija. "Zar u morati da te posle svakog pitanja podstiem da odgovori ? Nee me na to naterati. U svakom sluaju, utanje predstavl ja dovoljnu potvrdu. Tebi je poznato kakve su izmene izvr ene i u kojoj meri su on e bile temeljne, a poznato ti je takoe da je i meni to sve poznato. Solarijanku s i uspavao, jer nisi eleo da od mene sazna o tim promenama. Ona ne zna, zar ne?" "Ne, gospoo", ree iskar. "I ti ne eli da sazna?" "Ne, gospoo", odvrati iskar. "Da li Denil zna?" "Da, gospoo." Vasilija klimnu. "To sam i pretpostavljala, jer je toliko eleo da ostane. Saslu aj me sada, iskare. Pretpostavimo da sud sazna da si pre no to sam te ponovo projektovala bio obian robot i da si posle mog ponovnog projektovanja postao robo t koji je u stanju da osea um pojedinanih ljudskih bia i da ga pode ava prema svom na hoenju. Zar misli da bi zakljuili da ta promena nije dovoljno velika, te da nema ra zloga da pree u moje ruke?" iskar primeti: "Gospoo Vasilija, to ak ne bi ni smelo da doe do suda. Zbog o dreenih okolnosti sigurno bi me proglasili vlasni tvom dr ave iz oiglednih razloga. Mo d a bi ak naredili i da budem dezaktiviran." "Gluposti. Zar smatra da sam ja dete? Ti bi pomou svojih moi uspeo da sprei s ud da ne donese nikakvu slinu odluku. Ali stvar nije u tome. Ja ne predla em da ovo predamo sudu. Od tebe tra im da iznese svoj sud. Zar se ipak ne bi slo io da sam ja tvoj zakoniti vlasnik i da sam to bila jo od svog detinjstva?" iskar odvrati: "Gospoa Gladija smatra da je moj vlasnik i sve dok zakon ne ka e drugaije, ona se mora smatrati mojim vlasnikom." "Ali ti zna da su i ona i zakon u zabludi. Ako brine zbog Solarijankinih o seanja, njen um bi se lako mogao tako podesiti da joj ne bude stalo to joj vi e ne p ripada . ak bi mogao da kod nje izazove oseanje olak anja to sam te skinula s njenog vra ta. Ja u ti narediti da to i uini im bude spreman da prizna ono to ti je ve poznato.. a sam ja tvoj vlasnik. Koliko dugo ve Denil zna za tvoju pravu prirodu?" "Dekadama, gospoo." "Mo e uiniti da on to zaboravi. Izvesno vreme to zna i dr Amadiro, te mo e i nj ega naterati da zaboravi. Tada emo preostati samo ti i ja od svih koji znaju." Denil se iznenada ume a: "Gospoo Vasilija, po to iskar ne smatra da je va e vlas ni tvo, lako mo e uiniti da i vi zaboravite, a tada biste bili sasvim zadovoljni sada n jim stanjem stvari." Vasilija o inu Denila hladnim pogledom. "Mo e li? Ali zna , nisi ti taj koji t reba da odluje o tome koga iskar smatra svojim vlasnikom. Ja znam da je iskaru pozn ato da sam ja njegov vlasnik, tako da ja odluujem o njegovim du nostima na osnovu t ri zakona. Ako mora nekoga da natera da zaboravi i mo e to da uini ne nanev i fiziki b ol, on e morati da izabere bilo kog drugog osim mene. On me ne mo e naterati da zab oravim niti mo e vr iti bilo kakav pritisak na moj um. Zahvaljujem ti, Denile, to si mi pru io priliku da ovo razjasnim." Denil odvrati: "Ali oseanja gospoe Gladije su u toj meri zapletena u iskaru da bi joj on mogao nauditi ako bi poku ao da je privoli da zaboravi." Vasilija odbrusi: "O tome iskar odluuje. iskare, ti si moj. Ti zna da si moj i ja ti nareujem da izazove zaborav kod ovog humanoidnog robota koji stoji pored tebe i kod ene koja te je pogre no smatrala za svoje vlasni tvo. Uini to dok spava i t ako nee naneti nikakvu tetu." Denil ree: "Prijatelju iskare, gospoa Gladija je tvoj zakoniti vlasnik. Ako gospou Vasiliju natera da zaboravi, nee joj nimalo nauditi." "Ali hoe", odvrati smesta Vasilija. "Solarijanka nee pretrpeti nikakvu tetu , jer ona samo treba da zaboravi da je pod utiskom da je iskarov vlasnik. S druge strane, ja znam da iskar poseduje mentalne moi. Bilo bi mnogo slo enije to ukloniti kod mene i sigurna sam da iskar mo e potvrditi, na osnovu moje vrste odlunosti da za dr im znanje o tome, da nee moi da izbegne izazivanje tete kod mene tokom procesa ukl

anjanja." Denil ponovo prozbori: "Prijatelju iskare..." Vasilija ree, glasom tvrdim poput dijamanata: "Nareujem ti, robote Denile Olivave, da uti . Ja nisam tvoj vlasnik, ali tvoj vlasnik spava i ne suprostavlja s e mom nareenju, tako da se ono mora izvr iti." Denil uuta, ali usne su mu podrhtavale kao da eli da govori i uprkos zabra ni. Vasilija je to promatrala sa zadovoljnim osmehom na usnama. "Vidi , Denile , ne mo e da govori ." Ali Denil prozbori promuklim apatom: "Mogu, gospoo, te ko mi je, ali mogu, j er nalazim da postoji ne to to ima prvenstvo u odnosu na va e nareenje, koje potpada j edino pod drugi zakon." Vasilija razdrogai oi i odbrusi: "Ti ina, kad ka em. Ni ta nema prvenstvo nad mo jim nareenjem sem prvog zakona, a ve sam pokazala da e iskar priiniti najmanje tete... nikakvu tetu, odista... ako mi se vrati. Naudie meni, kojoj je najmanje u stanju da naudi, ako bude i ta drugo preduzeo." Ona upre prstom u Denila, ponovi blago zasiktav i: "Ti ina!" Denilu je bilo stra no te ko da ispusti bilo kakav zvuk. Siu na pumpa u njemu k oja je upravljala strujanjem vazduha to je proizvodilo zvuk, pravila je jedva ujnu buku dok je radila. Pa ipak, iako je govorio jo ti im apatom, jo se mogao uti. On ree: "Gospoo Vasilija, postoji ne to to nadma uje ak i prvi zakon." iskar se usprotivi isto tako tihim, ali prirodnim glasom: "Prijatelju Den ile, ne sme tako govoriti. Ni ta ne nadma uje prvi zakon." Vasilija je, lagano se namr tiv i, pokazala iskru zanimanja. "Odista? Denile , upozoravam te da e sigurno uni titi sam sebe ako nastavi da iznosi te udne zakljuke. ikada nisam videla ni ula da neki robot ini ono to ti upravo ini i zadivljeno u promat rati kako sam sebe uni tava . Nastavi." im je nareenje bilo izdato, Denilu se istog asa povrati normalan glas. "Zah valjujem, gospoo Vasilija. Pre mnogo godina sedeo sam na samrtnikoj postelji jedno g Zemljanina ije ste mi ime zabranili da pominjem. Smem li ga sada pomenuti ili v i ve znate o kome govorim?" "Govori o onom policajcu Bejliju", ree bezbojno Vasilija. "Tako je, gospoo. Na svojoj samrtnikoj postelji on mi je rekao: 'Rad svako g pojedinca doprinosi sveukupnosti i tako postaje veni deo te sveukupnosti. Sveuk upnost ljudskih ivota... pro lih, sada njih i onih koji e doi... oblikuje tkanje koje p ostoji ve mnogo desetina hiljada godina i koje postaje sve razraenije, u celini, i sve lep e tokom vremena. ak su i Svemirci jedan od izdanaka tog tkanja i oni, takoe , pridodaju toj razraenosti i lepoti ustrojstva. Pojedinani ivot predstavlja jednu nit u tom tkanju, a ta je jedna nit u poreenju sa celinom? Denile, usredsredi svoj um na to tkanje i nemoj dozvoliti da na tebe utie izvlaenje jedne niti.'" "Jeftino sentimentalisanje", promrlja Vasilija. Denil nastavi: "Verujem da je partner Elija poku ao da me za titi od injenice da e uskoro umreti. On je to govorio o svom vlastitom ivotu kao o pukoj niti u to m tkanju; to se njegov vlastiti ivot 'izvlaio u obliku jedne niti' i to nije treba lo da utie na mene. Njegove rei su me za titile za vreme krize koja je potom usledil a." "Nema sumnje", prozbori Vasilija, "ali prei na stvar i iznesi to to ima u v ezi sa nadma ivanjem prvog zakona, jer to je ono to e te sada uni titi." Denil nastavi: "Dekadama sam razbijao glavu oko te tvrdnje policajca u c ivilu Elije Bejlija i vrlo verovatno bih je odmah shvatio da mi se na putu nisu ispreila tri zakon. U mom ista ivanju pomogao mi je moj prijatelj iskar, koji ve dugo osea da tri zakona nisu potpuna. Takoe su mi pomogle i neke misli koje je gospoa G ladija iznela u svom nedavnom govoru odr anom na jednom od svetova Naseljivaa. Sada sam ubeen da su tri zakona nepotpuna." "Robot koji je ujedno i robotiar", ree Vasilija uz izvesnu dozu zadovoljst va. "Zbog ega su tri zakona nepotpuna." Denil odvrati: "Tkanje ivota mnogo je va nije od jedne jedine niti. Ako to uop timo tako da se ne odnosi samo na partnera Eliju i... i... i dolazimo do zaklj uka da je oveanstvo u celini va nije od pojednianog ljudskog bia."

"Zamucao si dok si to izgovarao, robote. Ti u to ne veruje ." Denil uzvrati: "Postoji zakon koji je va niji od prvog zakona: 'Jedan robo t ne sme povrediti oveanstvo ili, ustezanjem od delovanja, dozvoliti da oveanstvo bu de povreeno'. Smatram da je to nulti zakon robotike. Prvi zakon bi onda trebalo d a glasi: 'Jedan robot ne sme povrediti ljudsko bie ili, uzdr avanjem od delovanja, dozvoliti da ljudsko bie bude povreeno, sem u sluaju da to naru ava nulti zakon robot ike.'" Vasilija frknu: "Jo si na nogama, robote?" "Jo sam na nogama, gospoo." "Onda u ti neke stvari objasniti, robote, pa emo videti da li e pre iveti to o bja njenje. Tri zakona robotike odnose se na pojedinana ljudska bia i pojedinane robo te. U bilo koje pojedinano ljudsko bie ili pojedinanog robota mo e upreti prstom. Ali t a je drugo to tvoje 'oveanstvo' do jedna apstrakcija? Mo e li upreti prst u oveanstvo? Ti mo e povrediti ili ne uspeti da povredi jedno odreeno ljudsko bie i razumeti tu pov redu ili nedostatak povrede do koje je do lo ili nije do lo. Mo e li videti povredu nan etu oveanstvu? Mo e li je razumeti? Mo e li upreti prst u nju?" Denil je utao. Vasilija se iroko osmehnu. "Odgovori, robote. Mo e li videti potvredu nanese nu oveanstvu ili upreti prst u nju?" "Ne, gospoo, ne mogu. Ali verujem da jedna takva povreda ipak mo e postojat i i vidite, jo sam na nogama." "Upitaj, onda, iskara da li bi on... ili da li mo e... da postupi prema tom tvom nultom zakonu robotike." Denil okrete glavu prema iskaru. "Prijatelju iskare?" iskar lagano prozbori: "Ne mogu prihvatiti nulti zakon, prijatelju Denile . Poznato ti je da sam mnogo toga proitao o ljudskoj istoriji. U njoj sam prona ao da su veliki zloini koje su ljudska bia inila jedna nad drugima uvek pravdani izgov orom da su poinjeni zbog potreba plemena, dr ave ili ak oveanstva. Upravo zbog toga to je oveanstvo apstrakcija na njega se mo e tako slobodno pozivati kako bi se opravdal o bilo ta, te je stoga tvoj nulti zakon neprikladan." Denil odvrati: "Ali tebi je poznato, prijatelju iskare, da oveanstvu sada p reti opasnost i da e ta opasnost sigurno postati jo vea ako postane vlasni tvo gospoe V asilije. Bar to nije nikakva apstrakcija." iskar dodade: "Opasnost o kojoj govori nije ne to to je poznato, ve smo do nje do li na osnovu pukog izvoenja zakljuaka. Ne mo emo na tome zasnivati svoj izazov tri ma zakonima." Denil je trenutak jo nastavio da uti, a zatim prozbori ne to ti im glasom: "Al i ti se nada da e ti tvoje prouavanje ljudske istorije pomoi da stvori zakone koji ru kovode ljudskim pona anjem, da e nauiti da predskazuje i upravlja ljudskom istorijom ili da e bar uiniti prvi korak, kako bi neko jednog dana nauio da je predskazuje i n jome upravlja. ak si tu tehniku nazvao 'psihoistorijom'. Zar i tu nema posla sa lj udskim tkanjem? Zar ne poku ava da barata oveanstvom kao jednom uop tenom celinom, pre n ego kao sa zbirkom pojedinanih ljudskih bia?" "U pravu si, prijatelju Denile, ali to je tek nada i ja nisam u stanju d a temeljim svoje akcije na pukoj nadi, niti sam u stanju da u skladu s tim izvr im preoblikovanje tri zakona." Na to Denil nije odgovorio. Vasilija ree: "Pa, robote, svi tvoji poku aji su pali u vodu, ali ti si jo n a nogama. udnovato si tvrdoglav, a takav jedan robot kao to si ti, koji je u stanj u da porekne tri zakona, te i dalje ostane u radnom stanju, predstavlja jasnu op asnost za svako pojedinano ljudsko bie. Zbog toga, verujem da bi te bez odlaganja trebalo onesposobiti. Sluaj je suvi e opasan da bi se moglo ekati na sporu milost za kona, naroito stoga to si ti ipak robot, a ne neko ljudsko bie na koje poku ava da lii . Denil ree: "Sigurno nije na vama, gospoo, da na svoju ruku donosite jednu takvu odluku." "Ipak sam je donela i ako kasnije doe do nekih pravnih reperkusija, izii u ve s njima nakraj." "Li iete gospou Gladiju i drugog robota... na koga ne pola ete nikakvo pravo." "Ona i Fastolf su me, to jedno to drugo, li ili mog robota, iskara, du e od dva deset dekada i ne verujem da je to bilo kog od njih makar i na trenutak uznemiri

lo. Tako sada ni mene nee uznemiriti injenica to u ja nju neega li iti. Ona poseduje na desetine drugih robota, a i ovde u Institutu ih ima dosta koji e se s krajnjom o dano u brinuti o njenoj sigurnosti dok se ne probudi." Denil primeti: "Prijatelju iskare, ako bi probudio gospou Gladiju, mo da bi ona mogla da ubedi gospou Vasiliju..." Posmatrajui netremice iskara, Vasilija se namr tila i o tro rekla: "Ne, iskare. Pusti enu nek spava." iskar se u prvi mah uskome ao na Denilove rei, ali sada se povue. Vasilija zapucketa tri puta ka iprstom i palcem desne ake i vrata se smesta otvori e, te kroz njih uo e etiri robota jedan za drugim. "Bio si u pravu, Denile, eti ri su robota. Oni e te onesposobiti, a tebi nareujem da se ne opire . Potom emo se isk ar i ja uhvatiti uko tac sa preostalim stvarima." Ona preko ramena pogleda u robote koji su ulazili. "Zatvorite vrata za s obom. A sada, brzo i uspe no, onesposobite ovog robota", i pokaza prema Denilu. Roboti pogleda e prema Denilu, ali se nekoliko sekundi ne pokrenu e. Vasilij a nestrpljivo ree: "Rekla sam vam da je robot i ne smete se obazirati na njegovu ljudsku pojavu. Denile, reci im da si robot." "Ja sam robot", izusti Denil, "i neu se opirati." Vasilija koraknu u stranu, a etiri robota krenu e napred. Denilove ruke vis ile su uz telo. Okrenuo se da pogleda prema uspavanoj Gladiji po poslednji put, a zatim se soio sa robotima. Vasilija se osmehnu i ree: "Ovo e biti zanimljivo." Roboti zastado e. Vasilija ree: "Ponite ve jednom." Nisu se pomerili i Vasilija se okrete i zaprepa eno zagleda u iskara. Nije d ovr ila tu kretnju. Mi ii joj se olabavi e i ona poe da pada. iskar je prihvati i posednu leima oslonjenu o zid. Zatim promrlja: "Potreno mi je nekoliko trenutaka, a zatim emo otii." I ti trenuci proo e. Vasilijin pogled i dalje je bio staklast i neusredsreen . Njeni roboti su ostali nepokretni. Denil je u jednom koraku stigao do Gladije. iskar podi e pogled i obrati se Vasilijinim robotima: "Pazite na va u gospou. Nemojte nikome dopustiti da ue dok se ona ne probudi. Probudie se mirno." Jo dok je govorio, Gladija se prome kolji i Denil joj pomo e da ustane. Ona z apita: "Ko je ova ena? iji roboti... Kako je..." iskar odre ito prozbori, ali u glasu mu se oseao umor. "Gospoo Gladija, kasni je. Objasniemo vam sve. Sada moramo da pohitamo." I oni se udalji e. SVETI SVET 03 = Zemlja

64. Amadiro je grizao donju usnu i svetlucavim oima promatrao Mandamusa, koji je, kako se inilo, bio izgubljen u mislima. Amadiro stade da se brani: "Bila je uporna. Rekla mi je da je jedino ona u stanju da izie nakraj s tim iskarom, da jedino ona ima dovoljno jak uticaj na n jega i da jedino ona mo e da ga sprei da se koristi tim svojim mentalnim moima." "Nikada mi niste o tome govorili, dr Amadiro." "Nisam bio siguran ta bi trebalo da ka em, mladiu. Nisam bio siguran da je u pravu. "Da li ste sada sigurni?" "Potpuno. Ona se ne sea niega to se dogodilo..." "Te tako ni mi ne znamo ta se dogodilo." Amadiro klimnu. "Upravo tako. A ne sea se ni onoga to mi je ranije ispriala . Pobrinuo sam se da joj se odmah napravi elektroencefalogram. Vidljive su bitne izmene u odnosu na prethodne zapise." "Postoje li izgledi da vremenom povrati seanje?" Amadiro smrknuto odmahnu glavom. "Ko to zna? Ali sumnjam." Mandamus je i dalje dr ao oborene oi i izgledao zami ljen, a potom je rekao: "Pa, nije ni va no. Mo emo prihvatiti njeno mi ljenje o iskaru kao ispravno, to znai da n am je sada poznato da je on u stanju da utie na umove. To je veoma va no saznanje k

ojim sada mi raspola emo. U stvari, i dobro je to na a koleginica robotiarka nije uspe la. Da je Vasilija ovladala tim robotom, ta mislite koliko bi vremena bilo potreb no da se i vi naete u njenoj vlasti... kao i ja, pod pretpostavkom da me smatra d ovoljno va nim?" Amadiro klimnu: "Pretpostavljam da joj je ne to slino moglo pasti na um. Ma da je sada te ko rei ta joj je bilo na umu. Bar na prvi pogled izgleda da nije pretp rpela nikakve druge povrede sem to je izgubila deo seanja... oigledno je da se sea s vega ostalog... ali ko zna kako e to uticati na njene dublje misaone procese i na njenu ve tinu robotiara? injenica je da je iskar uspeo da tako ne to uini jednoj u toj meri strunoj osobi kao to je ona, ini ga neverovatno opasnim fenomenom." "Ne ini li vam se, dr Amadiro, da su Naseljivai mo da u pravu to nemaju pover enja u robote?" "Gotovo da mi se ini, Mandamuse." Mandamus protrlja ake. "Sudei prema va oj poti tenosti, zakljuujem da cela ta r abota nije bila otkrivena pre no to su napustili Auroru." "Va a pretpostavka je tana. Solarijanka i oba njena robota nalaze se na bro du tog naseljivakog kapetana koji se uputio prema Zemlji." "A kako mi onda sada stojimo?" Amadiro lagano ree: "ini mi se da nam ne preti nikakav poraz. Ako do kraja zavr imo svoj projekat, pobedili smo... sa iskarom ili bez njega. A to mo emo da uini mo. ta god da je iskar u stanju da ini sa oseanjima, on nije kadar da ita misli. Mo da mo e da odredi kada mlaz oseanja prostruji jednim ljudskim umom, ili je ak mo da u sta nju da razlikuje jedno oseanje od drugog, da ih promeni jedno u drugo, da podstak ne san ili amneziju... i jo neke takve neva ne stvari. Meutim, dok to ini, on ne mo e d a bude o trouman. Nije u stanju da razabere stvarne rei ili ideje." "Jeste li sigurni u to?" "Vasilija je to tvrdila." "Mo da nije znala o emu govori. Konano, ona nije uspela da uspostavi kontrol u nad tim robotima, a rekla je da e sigurno to postii. To ba ne ide u prilog isprav nosti njenog poimanja stvari." "Pa ipak joj, to se ovoga tie, verujem. Ustrojstvo pozitronskih kola moral o bi biti u toj meri slo eno da bi taj robot bio u stanju da ita misli, tako da je krajnje neverovatno da je jednom detetu pre dvadeset dekada po lo za rukom da u nj ega tako ne to ugradi. To je jo daleka budunost i za nas, sudei prema sada njem stanju stvari, Mandamuse. Ubeen sam da se morate slo iti s tim." "Da, morao bih se slo iti. I uputili su se ka Zemlji?" "Ubeen sam." "Da li bi ta ena, odgojena onako kako jeste, stvarno po la na Zemlju?" "Ako iskar njome upravlja, onda nema izbora." "Ali za to bi iskar eleo da ona poe na Zemlju? Da ne zna mo da za na projekat? i i se da vi smatrate da ne zna." "Mogue je da ne zna. Mo da eli da poe na Zemlju samo zato da bi sebe i Solari janku sklonio od nas." "Ako je mogao da sredi Vasiliju, ne bih se kladio da se nas pla i." "Moglo bi ga oboriti", ree ledeno Amadiro, "neko dalekometno oru je. Njegov e sposobnosti mora da imaju ogranien domet. Mora da se zasnivaju na elektromagnet skom polju, to znai da za njih va i zakon opadanja na kvadrat sa poveanjem udaljenost i. Tako mi izlazimo van njegovog dometa to smo udaljeniji od njega, ali on e tada otkriti da nije van dometa na eg oru ja." Mandamus se namr ti i inilo se da mu je neprijatno. "Vi, dr Amadiro, izgled a posedujete nesvemirsku naklonost prema nasilju. Mada pretpostavljam da je, kad a je u pitanju jedan ovakav sluaj, dozvoljena upotreba sile." "U jednom ovakvom sluaju? Robot koji je u stanju da naudi ljudskim biima? Mislim da je tako. Moraemo da izmislimo neki izgovor to u poteru aljemo jedan ratni brod. Ne bi bilo mudro izneti kako stvari tano stoje..." "Ne", naglasi Mandamus. "Pomislite samo koliko bi ljudi elelo da se lino d oepa jednog takvog robota." " to ne smemo dozvoliti. A to je jo jedan razlog zbog koga u se pobrinuti da robot bude uni ten, to e za nas biti sigurnije i po eljnije." "Mo da ste u pravu", ree nevoljno Mandamus, "ali mislim da nije ba mudro osl

anjati se samo na taj jedan poku aj uni tavanja. Moram poi na Zemlju - smesta. Moramo po uriti okonavanje projekta, pa i ako ne obele imo svako 'i' i ne precrtamo svako ' t'. Kada to jednom bude gotovo, onda e biti gotovo. ak ni jedan robot koji je u st anju da upravlja mislima... pod bilo ijom kontrolom... nee biti u stanju da ra ini poi njeno. A ako i uradi bilo ta drugo, to, mo da, vi e nee biti va no." Amadiro ree: "Ne govorite u jednini. I ja u poi." "Vi? Zemlja je u asan svet. Ja moram poi, ali za to vi?" "Zato to i ja moram poi. Ne mogu vi e ovde ostati i brinuti. Vi niste na ovo ekali celog ivota kao ja, Mandamuse. Vi nemate zaostale raune koje morate da napla tite." 65. Gladija se ponovo na la u svemiru i opet je mogla da vidi Auroru u obliku kugle. D. . je bio zaposlen negde drugde, a i ceo brod je izgledao kao da je u op sadnom stanju, kao da se sprema bitka, kao da ga neko progoni ili kao da oekuje d a ga neko progoni. Gladija zatrese glavom. Mogla je jasno da razmi lja; dobro se oseala; ali k ada joj se um vraao na ono vreme provedeno u Institutu, ubrzo po to ju je Amadiro n apustio, njome bi prostrujala neka udno pro imajua nestvarnost. Postojala je pukotin a u vremenu. U jednom trenutku je sedela na kauu i oseala pospanost; u sledeem, pak u odaji su se nalazila etiri robota i neka ena koje tu ranije nije bilo. Zaspala je, znai, ali uop te nije bila svesna, niti se seala da je zaspala. Postojala je pukotina nepostojanja. Kada je kasnije o tome razmi ljala, prepoznala je tu enu. Bila je to Vasili ja Aliena - kerka koju je Gladija zamenila u srcu Hana Fastolfa. Gladija nikada, zapravo, nije videla Vasiliju, mada ju je nekoliko puta posmatrala preko hiperta lasa. Gladija je uvek o njoj rami ljala kao o nekom udaljenom i neprijateljskom dr ugom ja. Drugi su uvek stavljali primedbe na nejasnu slinost njihovih izgleda, al i Gladija je uporno odbijala da prizna da ona postoji... i to je predstavljalo o nu udnu, protivurenu vezu sa Fastolfom. Kada su se na li na brodu i kada je ostala sama sa robotima, postavila je neizbe no pitanje. " ta je Vasilija Aliena radila u toj prostoriji i za to ste me pust ili da nastavim da spavam po njenom dolasku?" Denil odvrati: "Gospoo Gladija, ja u vam odgovoriti na to pitanje, po to je to ne to u emu bi iskaru bilo te ko da razgovara." "Za to bi mu bilo te ko, Denile?" "Gospoa Vasilija je do la s nadom da e uspeti da nagovori iskara da stupi u n jenu slu bu." "Bez obzira na mene?" upita krajnje ozlojeeno Gladija. Nije ba mnogo volel a iskara, ali to s tim nije imalo veze. Ono to je bilo njeno, bilo je samo njeno. "I dozvolili ste mi da spavam dok ste se vas dvojica sami uhvatili s tim uko tac?" "Oseali smo, gospoo, da vam je odista san potreban. Zatim, i gospoa Vasilij a nam je naredila da vas pustimo da spavate. Konano, obojici nam je bilo jasno da iskar nee, ni u kom sluaju, stupiti u njenu slu bu. To su bili razlozi zbog kojih va s nismo probudili." Gladija ozlojeeno primeti: "Nadam se da se iskar ni na trenutak nije koleb ao da li da me napusti. To bi bilo u suprotnosti i sa auroranskim zakonom i, to j e jo va nije, sa trima zakonima robotike. Trebalo bi se vratiti na Auroru i izvesti je pred sud." "To vam ba ne bih savetovao u ovom trenutku, gospoo." "Kakvim se izgovorom poslu ila kada je tra ila iskara. Da li je uop te imala bi lo kakav izgovor za to?" " iskar joj je bio dodeljen dok je bila dete." "Zakonski?" "Ne, gospoo. Dr Fastolf joj je samo dozvolio da se njime koristi." "Onda ona nema nikakva prava na iskara." "Ukazali smo joj na to, gospoo. Oigledno je posredi sentimentalna privr enos t od strane gospoe Vasilije." Gladija frknu. "Po to je ve pre ivela gubitak iskara i pre no to sam ja uop te do a na Auroru, ta joj je trebalo da sada ode tako daleko i poku a da me na nezakonit

nain li i mog vlasni tva." A zatim, s izvesnim nemirom, dodade: "Trebalo je da me pro budite." Denil primeti: "Gospoa Vasilija je sa sobom povela etiri robota. Da ste bi li budni i da je meu vama dvema do lo do o trih rei, bilo bi te ko nagnati robote da sva ki izvr i upravo ono to je njemu nalo eno." "Ve bih ja znala kako da uputim prave naloge, uveravam te, Denile." "Ne sumnjam u to, gospoo. Isto to bi mogla da uini i gospoa Vasilija, a ona je jedan od najpametnijih robotiara u Galksiji." Gladija sada pa nju usredsredi na iskara. "Zar nema ni ta da ka e ?" "Samo to da je dobro to je sve bilo onako kako jeste, gospoo." Gladija je zami ljeno gledala u te prigu ene robotske oi koje su se toliko ra zlikovale od Denilovih gotovo ljudskih oiju, i uini joj se u tom trenutku da taj d ogaaj konano i nije toliko va an. Sitnica. Bilo je drugih stvari o kojima je trebalo brinuti. I li su na Zemlju. udno, ali vi e nije mislila na Vasiliju. "Zabrinut sam", ree iskar svojim poverljivim apatom iji zvuni talasi jedva da su zamre kali vazduh. Naseljivaki brod se bez problema udaljavo od Aurore i do sad a ih jo niko nije progonio. Aktivnosti na brodu su se primirile i stvari su posta le rutinske, a kako su se sve rutinske stvari obavljale automatski nastupila je ti ina, te je Gladija zaspala prirodnim putem.

66. "Zabrinut sam za gospou Gladiju, prijatelju Denile." Denil je dovoljno dobro poznavao karakeristike iskarovih pozitronskih kol a, tako da mu dalje obja njenje nije bilo potrebno. On ree: "Prijatelju iskare, bilo je neophodno podesiti gospou Gladiju. Da je nastavila da postavlja pitanja, mogl a je da izmami istinu o tvojim mentalnim aktivnostima, pa bi onda pode avanje bilo mnogo opasnije izvesti. Dosta tete je ve poinjeno i samim tim to je gospoa Vasilija otkrila tu injenicu. Ne znamo s kim je sve... i sa koliko njih... podelila to svo je saznanje." "Bez obzira na to", ree iskar, "nisam eleo da izvr im to pode avanje. Da je gos poa Gladija elela da zaboravi, to bi bilo sasvim jednostavno pode avanje bez ikakvog rizika. Meutim, ona je bila odluna u svom besu da sazna vi e o toj stvari. alila je t o nije odigrala veu ulogu u svemu tome. Stoga sam bio primoran da slomim dosta ja ke vezivne sile." Denil ree: "ak je i to bilo neophodno, prijatelju iskare." "Pa ipak, u ovom sluaju je postojala velika mogunost da doe do tete. Ako vez ivnu silu zamisli kao jedan tanak, savitljivi konopac - to nije ba najbolja analog ija, ali nisam u stanju da smislim nijednu drugu, jer ono to oseam u jednom umu ne ma svoju analogiju van tog uma - onda su uobiajene inhibicije sa kojima se sreem t oliko tanke i krhke da nestaju kada ih dodirnem. Jake vezivne sile, s druge stra ne, pucaju i odbijaju se pri slamanju, usled ega mogu da budu slomljene i druge s ile, koje nisu ni u kakvoj vezi sa prvim vezivnim silama ili pak mogu biti stra no ojaane ibanjem i uvijanjem oko drugih takvih sila. U jednom i u drugom sluaju mogu biti izazvane nenameravane promene u oseanjima nekog ljudskog bia, a isto tako i u njegovim stavovima, to sasvim sigurno dovodi do tete." Denil ree, ne to jaim glasom: "Ima li utisak da si naneo neku tetu gospoi Gladi ji, prijatelju iskare?" "Mislim da nisam. Bio sam krajnje pa ljiv. Radio sam na tome sve vreme dok si s njom razgovarao. Bilo je mudro od tebe to si na sebe preuzeo da vodi razgovo r i da se izlo i riziku da te uhvati u rascep izmeu nepodesne istine i neistine. Ali uprkos sve moje pa nje, prijatelju Denile, izlo io sam se riziku i brine me to to sa m bio spreman da se izlo im tom riziku. Toliko sam se pribli io naru avanju prvog zako na da sam morao da ulo im krajnje veliki napor da bih celu stvar izveo. Ubeen sam d a ne bih bio u stanju da to uinim..." "Da, prijatelju iskare?" "Da nisi izlo io tvoj pojam nultog zakona." "Znai, prihvata ga?" "Ne, ne mogu. Mo e li ti? Suoen sa moguno u da naudi nekom pojedinanom ljudskom

ili da dozvoli da mu neko naudi, da li bi mogao da naudi ili da dozvoli da mu neko naudi u ime apstraktnog oveanstva? Razmisli!" "Nisam siguran", odvrati Denil, kome je glas treperavo bledio. A zatim s a naporom nastavi: "Mogao bih. Na to me nagoni i sam pojam... kao uostalom i teb e. Pomogao ti je da se odlui da preuzme rizik oko pode avanja uma gospoe Gladije." "Da, jeste", slo i se iskar, "i to vi e budemo razmi ljali o nultom zakonu, to e nas on lak e nagoniti na tako ne to. Meutim, pitam se da li to mo e biti uspe no u nekim va nijim stvarima? Da nam to nee samo pomoi da preuzimamo na sebe ne to vee rizike no to bismo to obino inili?" "Ja sam ipak ubeen u valjanost nultog zakona, prijatelju iskare." "Mo da bih mogao i ja biti, ako bismo uspeli da odredimo ta smatramo pod 'ov eanstvom'." Nastala je kraa pauza, a zatim Denil ree: "Zar nisi na kraju ipak prihvati o nulti zakon kada si zaustavio robote gospoe Vasilije i iz njenog uma izbrisao o no to je znala o tvojim mentalnim moima?" iskar odvrati: "Nisam, prijatelju Denile. Nisam do kraja. Bio sam u isku en ju da ga prihvatim, ali ne potpuno." "Ali tvoje akcije..." "Bile su uslovljene izvesnom kombinacijom motiva. Ispriao si mi o svom po jmu nultog zakona i inilo se da je on u izvesnoj meri valjan, ali ne dovoljno da bi poni tio prvi zakon, niti ak da bi poni tio sna nu upotrebu drugog zakona u nareenjim a koja je izdala gospoa Vasilija. Kada si, zatim, usmerio moju pa nju na dodatak nu ltom zakonu, na psihoistoriju, mogao sam da osetim kako se pozitronska motivska sila penje, ali jo nije bila dovoljno visoko da bi mogla da zameni prvi zakon, pa ak ni jak drugi zakon." "Ipak si", promrlja Denil, "oborio gospou Vasiliju, prijatelju iskare." "Kada je naredila robotima da te onesposobe, prijatelju Denile, i kada s am video da u tome neobino u iva, onda je ono to je trebalo za tebe uiniti u tom tren utku, zajedno sa onim to je pojam nultog zakona ve postigao kod mene, zamenilo dru gi zakon i suprostavilo se prvom zakonu. Kombinacija nultog zakona, psihoistorij e, moje odanosti gospoi Gladiji i tvoje potrebe uslovila je moj postupak." "Moja nu da te ko da je mogla imati uticaja na tebe, prijatelju iskare. Ja sa m samo robot i moja nu da je jo mogla da utie na moje vlastite akcije prema treem zak onu, ali one nisu mogle da utiu na tebe. Na Solariji si bez oklevanja uni tio nadzo rnicu; trebalo je i moje uni tenje da posmatra sasvim ravnodu no." "Tako je, prijatelju Denile, i u drugoj nekoj situaciji to bi bilo tako. Meutim, tvoje pominjanje nultog zakona neverovatno je umanjilo jainu prvog zakona . Dovoljna je bila i sama pomisao da tebe treba spasiti, pa da se premosti ostat ak i da... reagujem onako kako sam reagovao." "Ne, prijatelju iskare. Mogunost da jedan robot bude povreen ne bi trebalo da utie na tebe. To ne bi trebalo ni na koji nain da doprinese prevazila enju prvog zakona, bez obzira na to koliko slab taj prvi zakon je postao." "udno, prijatelju Denile, ali ja ne znam kako je do toga do lo. Mo da zbog to ga to sam zapazio da sve vi e i vi e razmi lja kao ljudsko bie, ali..." "Da, prijatelju iskare?" "U trenutku kada su roboti krenuli prema tebi, a gospoa Vasilija pokazala da u tome divljaki u iva, ustrojstvo mojih pozitronskih kola se preoblikovalo na j edan nepravilan nain. Na trenutak sam pomislio da si... ljudsko bie... te sam sled stveno tome i reagovao." "To je bilo pogre no." "Znam. Pa ipak... pa ipak, da se to opet dogodi, ubeen sam da bi do lo do i ste nepravilne promene." Denil ree: "udno, ali po to sam te uo kako to obja njava , oseam da si pravilno p stupio. Da je situacija bila obrnuta, gotovo mi se ini da bih i ja... uinio isto.. . da bih te smatrao za... za ljudsko bie." Denil, oklevajui i dosta sporo, ispru i aku, a iskar se nesigurno zagleda u n ju. A tada, veoma sporo, ispru i i on svoju aku. Vrhovi prstiju im se gotovo dodirn u e, a zatim, malo po malo, svaki prihvati aku onoga drugog i stisnu je... gotovo k ao da su uistinu bili prijatelji, kao to su se meusobno i oslovljavali.

67. Gladija se osvrtala unaokolo sa prikrivenom znati eljom. Prvi put se nalaz ila u D. .-ovoj kabini. Nije bila primetno luksuznija od nove kabine koja je za n ju bila opremljena. Video ekran u D. .-ovoj kabini bio je, svakako, savr eniji, a i mao je i slo enu konzolu sa svetiljkama i kontaktima koji su mu, pretpostavljala j e, slu ili da ak i ovde bude u vezi sa ostalim delom broda. Ona ree: "Malo sam vas viala od kada smo napustili Auroru, D. ." "Polaskan sam to ste to primetili", odvrati D. , razvukav i usta u osmeh. "D a budem iskren, Gladija, i ja sam toga bio svestan. Po to je cela posada sastavlje na od mu karaca, vi dosta trite." "To ba i nije laskav razlog zbog koga sam vam nedostajala. U posadi koja se sva sastoji od ljuskih bia, pretpostavljam da i Denil i iskar takoe tre. Da li su vam i oni nedostajali onoliko koliko ja?" D. . se osvrnu oko sebe. "U stvari, tako mi malo nedostaju da sam tek sad a primetio da nisu sa vama. Gde su?" "U mojoj kabini. Izgledalo mi je glupo da ih svuda vuem sa sobom po brodu . Iznenadilo me je da su mi bez primedbi dopustili da ostanem sama. Ne", ispravi se ona, "kada bolje razmislim, ipak sam morala prilino o tro da im naredim da osta nu, pre no to su me poslu ali." "Zar to nije prilino udno? Koliko mi je poznato, Aurorani nikada nisu bez svojih robota." "Pa ta s tim? Jednom, davno, kada sam tek stigla na Auroru, morala sam da nauim da podnosim ljudska bia oko sebe, to nije bilo obuhvaeno mojim odgojem na Sol ariji. Verovatno e mi biti lak e da se naviknem da povremeno, dok sam meu Naseljivaim a, budem bez svojih robota, nego to sam se navikla na ono prvo." "Dobro. Vrlo dobro. Moram priznati da mi se vi e dopada da budem s vama, a da me ne fiksiraju iskarove sjajne oi... a jo vi e bez Denilovog sme ka." "On se ne sme i." "Meni to izgleda kao veoma laskav sme ak." "Ludi ste. To je Denilu potpuno strano." "Vi ga ne posmatrate onako kao ja. Njegovo prisustvo deluje krajnje sput avajue. Primorava me da pazim na svoje pona anje." "Oh, nadam se da je tako." "Ne morate ba tako zdu no da se nadate. Ali nema veze. Primite moje izvinje nje to vas nisam e e obilazio od kada smo napustili Auroru." "Ma, nije potrebno." "Po to ste pomenuli, mislio sam da jeste. Dozvolite ipak da vam objasnim. Bili smo na pragu bitke. Bili smo ubeeni da e nas auroranske letelice progoniti, p osle onakvog na eg odlaska." "Mislim da bi trebalo da im bude drago to su se oslobodili grupe Naseljiv aa." "To se podrazumeva, ali vi niste Naseljivaica i mo e se desiti da vas oni el e. Jedva su ekali da se vratite sa Bejlisveta." "Pa, vratila sam se. Podnela sam im izve taj i zavr ila s tim." "Zar nisu eleli ni ta drugo do da im podnesete izve taj?" "Ne", Gladija napravi pauzu i na trenutak se namr ti kao da joj ne to nejasn o nagriza seanje. Ma ta da je to bilo, pro lo je i ona nezainteresovano ponovi: "Ne. " D. . slegnu ramenima. "To ba nema mnogo smisla, ali nisu poku ali da nas zau stave dok smo se vi i ja nalazili na Aurori, a ni kasnije, kada smo se ukrcali n a brod i on se pripremao da napusti orbitu. Neu se raspravljati oko toga. Jo malo pa emo napraviti Skok... a posle toga vi e neemo imati o emu da brinemo." Gladija ree: "Uzgred budi reeno, za to vam je cela posada sastavljena od mu ka raca? Na auroranskim brodovima uvek se nalazi me ovita posada." "Isto je i na naseljivakim brodovima. Onim obinim. Ovo je trgovaka letelica ." "U emu je razlika?" "Trgovanje podrazumeva opasnost. To je prilino te ak ivot u kome ovek uvek mo ra da bude pripravan. ene na brodu bi stvarale probleme."

"Kakva glupost! Kakve probleme ja stvaram?" "Neemo o tome. Konano, u pitanju je tradicija. Mu karci se ne bi slo ili." "Otkud znate?" nasmeja se Gladija. "Da li ste ikada probali?" "Nisam. Ali, s druge strane, nisam ba video da se redovi ena otimaju za le a j na mom brodu." "Ja sam ovde. I dopada mi se." "Vi imate povla eni tretman... i da nije bilo onoga na Solariji, moglo je d oi do mnogih nevolja. U stvari, i bilo ih je. Ipak, nema veze." On dodirnu jedan od kontakata na konzoli i nakratko se pojavi brojanik za odbrojavanje. "Napraviemo Skok za otprilike dva minuta. Nikada niste bili na Zemlji, zar ne, Gladija?" "Ne, razume se da nisam." "Niti ste videli pravo Sunce, ne mislim na bilo koje sunce." "Nisam... mada sam ga viala u istorijskim dramama na hiperviziji, ali mis lim da ono koje prikazuju u dramama nije ba pravo sunce." "Ubeen sam da nije. Ako nemate ni ta protiv, prigu iemo svetla u kabini." Svetla se gotov sasvim prigu i e i Gladija ugleda na video ekranu zvezdano p olje, gu e posuto sjajnijim zvezdama nego to je to bio sluaj na auroranskom nebu. "Da li ovo gledamo kroz teleskop?" upita ona tiho. "Da, ali uz neznatno uveanje... jo petnaest sekundi." On stade da unazad o dbrojava. Doe do pomaka u zvezdanom polju, a u ovom novom sredi nje mesto zauzimala je jedna sjajna zvezda. D. . dodirnu drugi kontakt i ree: "Nalazimo se dosta izva n ravni ekliptike. Dobro! Bilo je pomalo rizino. Trebalo je vi e da se udaljimo od auroranske zvezde pre Skoka, ali bili smo u urbi. To je pravo Sunce." "Mislite na tu sjajnu zvezdu?" "Da. Kako vam se ini?" Gladija odvrati pomalo zbunjena, jer nije znala kakvu vrstu odgovora on oekuje: "Sjajno je." On pritisnu jo jedan kontakt i prizor se osetno zatamni. "Da... Ako, meuti m, budete zurili u njega, neete ba uiniti uslugu svojim oima. Ali nije sjaj taj koji je najva niji. Prema svom izgledu... to je samo jedna obina zvezda... ali razmisli te. To je bilo ono izvorno Sunce. To je bila zvezda ija je svetlost obasjavala pl anetu, jedinu planetu na kojoj su postojala ljudska bia. Obasjavala je planetu na kojoj su se ljudska bia lagano razvijala. Obasjavala je planetu na kojoj je nast ao ivot pre nekoliko milijardi godina, ivot koji e iznedriti ljudska bia. U ovoj Gal aksiji ima tri stotine milijardi sunaca, a u Vaseljeni postoji sto milijardi gal aksija i od svih tih zvezda samo je jedna nadzirala raanje oveka - i to je ta zvez da." Gladija je upravo nameravala da ka e: "Pa neka zvezda je morala da bude ta zvezda", ali ipak je samo prilino slabim glasom izustila: "Krajnje upeatljivo." "Nije samo upeatljivo", ree D. , ije su se oi nalazile u senci usled zamraenja . "U celoj Galaksiji nema nijednog Naseljivaa koji tu zvezdu ne smatra svojom. Zr aenje zvezda koje dopire do na ih raznih rodnih planeta predstavlja pozajmljeno zrae nje... iznajmljeno zraenje koje mi koristimo. Tamo... i samo tamo... nalazi se on o pravo zraenje koje nam daruje ivot. Ujedinjeni smo i povezani vrstim vezama zato t o tamo postoji ta zvezda i planeta koja kru i oko nje... Zemlja. Da nam ni ta drugo nije zajedniko, zajedno bismo delili tu svetlost na ekranu i to bi bilo dovoljno. Vi, Svemirci, ste to zaboravili; zbog toga ste razdeljeni i zato neete uspeti da pre ivite na duge staze." "Ima mesta za sve nas, kapetane", ree blago Gladija. "Da, svakako. Sigurno ni ta ne bih preduzeo da spreim Svemirce da pre ive. Ja samo verujem da e se upravo to dogoditi, ali ne bi moralo da se dogodi ako bi se Svemirci odrekli svoje izluujue ubeenosti da su oni superiorni, svojih robota i sv oje zaokupljenosti samima sobom tokom dugih ivota." "Znai, u takvoj svetlosti vi mene vidite, D. .?" upita Gladija. D. . odvrati: "Imali ste i vi svojih trenutaka. Mada, moram rei da ste se popravili." "Hvala", odvrati ona sa oiglednom ironijom. "I mada vam se mo e uiniti da je u to te ko poverovati, ali i Naseljivai su ponosno arogantni. No, moram priznati d a ste se i vi popravili."

D. . se nasmeja. "Kako smo poeli jedno drugo da hvalimo, sve mi se ini da t o vodi ka do ivotnom neprijateljstvu." "Te ko", ree Gladija, koja se i sama smejala i koja se pomalo iznenadila ka da je osetila da njegova aka poiva na njenoj. A zatim se jo vi e iznenadila kada je s hvatila da nije povukla svoju aku.

68. Denil ree: "Ne oseam se ba najbolje, prijatelju iskare, kada gospoa Gladija n ije pod na om direktnom za titom." "Na ovom brodu to nije potrebno, prijatelju Denile. Ne detektujem nikakv a negativna oseanja, a u ovom trenutku je kapetan s njom. A uz to, bilo bi korisn o zbog na eg skorog boravka na Zemlji da shvati da se bez nas, bar povremeno, mo e p rijatno oseati. Mo e se desiti da emo ti i ja morati da preduzmemo iznenadne akcije koje bi mogle da ugroze njenu sigurnost ako bude prisutna." "Znai, ti si udesio da se sada odvoji od nas?" "Tek donekle. udno, ali u njoj sam prona ao sna nu te nju da, to se toga tie, opo na a naseljivaki nain ivota. Obuzdavala je svoju udnju za nezavisno u uglavnom zbog toga o je oseala da bi time pogazila svemirstvo. Ne mogu to bolje da opi em. Nije nimalo lako tumaiti takva oseanja, jer ih meu Svemircima nikada ranije nisam sreo. Tako s am samo jednim neznatnim dodirom olabavio inhibiciju koju je u njoj stvaralo sve mirstvo." "Da li to znai da ona vi e nee eleti da koristi na e usluge, prijatelju iskare? To bi me uznemirilo." "Ne bi trebalo. Ako bi do la do zakljuka da eli da ivi bez robota jer e tako b iti srenija, to emo joj i mi po eleti. Mada, kako stvari stoje, ubeen sam da emo joj j o biti od koristi. Ovaj brod je malo i specijalizovano prebivali te u kome ne vreba ju neke vee opasnosti. Njeno oseanje sigurnosti pojaava i prisustvo kapetana, to s d ruge strane umanjuje njenu potrebu za nama. Na Zemlji emo joj jo biti potrebni, ma da sam ubeen ne u onolikoj meri kao na Aurori. Kao to sam ve rekao, kada se naemo na Zemlji, mo da e nam biti potrebno vi e slobode za delanje." "Da li ve mo e da pogodi prirodu krize s kojom se Zemlja suoava? Da li ti je p oznato to emo morati da inimo?" iskar odvrati: "Ne, prijatelju Denile. Ne znam. Ti si taj koji poseduje d ar za razumevanje. Da li si mo da do neega do ao?" Denil je izvesno vreme utao. Zatim izusti: "Vrzmale su mi se po glavi nek e misli." "Kakve to misli?" Sea se da si mi u Robotikom institutu, ne to pre no to je gospoa Vasilija u la u prostoriju u kojoj je gospoa Gladija spavala, rekao da si kod dr Amadira uouio dva bleska zabrinutosti. Do prvog je do lo pri pomenu nuklearnog pojaivaa, a do drugog kada je gospoa Gladija izjavila da e poi na Zemlju. ini mi se da to dvoje mora da je u nekoj vezi. Oseam da kriza sa kojom imamo posla podrazumeva upotrebu nuklearno g pojaivaa na Zemlji, da jo ima vremena da se ona zaustavi, kao i da se dr Amadiro pla i da emo mi upravo to uiniti, ako odemo na Zemlju." "Tvoj um mi govori da nisi zadovoljan takvim razmi ljanjem. Za to, prijatelj u Denile?" "Nuklearni pojaiva ubrzava proces fuzije koji je ve u toku, pomou protoka 'W ' estica, stoga sam sebi postavio pitanje, da li dr Amadiro planira da upotrebi j edan ili vi e nuklearnih pojaivaa kako bi razneo mikrofuzijske reaktore koji Zemlju snabdevaju energijom. Tako izazvane nuklearne eksplozije podrazumevale bi razara nje pomou toplote i mehanike sile, pra ine i radioaktivnioh proizvoda koji bi bili i zbaeni u atmosferu. ak i da to nije dovoljno da Zemlji zada smrtni udarac, uni tenje njenih energetskih snabdevaa sigurno bi dovelo do dugoronog kolapsa zemaljske civ ilizacije." iskar mrano primeti: "To je zastra ujua misao i ini mi se da predstavlja gotov o siguran odgovor na pitanje o prirodi krize za kojom tragamo. Za to onda nisi zad ovoljan?" "Bio sam tako slobodan da iskoristim brodski komjuter kako bih do ao do ob ave tenja o planeti Zemlji. Kao to se i moglo oekivati, kompjuter na jednom naseljiv akom brodu raspola e bogatim podacima o tom pitanju. ini se da je Zemlja jedini ljud

ski svet koji ne koristi mikrofuzijske reaktore kao rasprostranjeni izvor energi je. Gotovo u potpunosti koristi direktnu Sunevu energiju, te se du njene celokupne geostacionarne orbite nalaze solarne energetske stanice. Tu nema posla za nukle arni pojaiva osim da uni tava mala ustrojstva... svemirske brodove, razumne konstruk cije. teta ne bi bila zanemarljiva, ali ne bi ni ugrozila opstanak Zemlje." "Mogue je, prijatelju Denile, da Amadiro poseduje neki ureaj kojim e uni titi generatore Suneve energije." "Ako je to tano, za to je onda reagovao pri pomenu nuklearnog pojaivaa? Oni s e ni na koji nain ne mogu upotrebiti protiv generatora Suneve energije." iskar lagano klimnu. "Dobra opaska. A evo jo jedne: ako se dr Amadiro toli ko u asnuo pri pomisli da emo poi na Zemlju, za to se nije potrudio da nas zaustavi do k smo se jo nalazili na Aurori? Ili, ako je na beg otkrio tek po to smo napustili or bitu, za to nije poslao neku auroransku letelicu da nas presretne pre no to smo nap ravili Skok prema Zemlji? Da li je mogue da smo na potpuno pogre nom tragu, da smo negde napravili neki ozbiljan pogre an korak koji..." Celim brodom stala je da odzvanja nagla ena, isprekidana zvonjava i Denil ree: "Uspe no smo izveli Skok, prijatelju iskare. Osetio sam to pre nekoliko minuta. Ali jo nismo stigli do Zemlje i podozrevam da je upravo do lo do presretanja koje si malopre pomenuo, te tako mo da nismo na pogre nom tragu." 69. D. . je bio primoran da oseti perverzno divljenje. Kada bi se Aurorani od luili da ne to preduzmu, onda je do izra aja dolazila njihova tehnolo ka istananost. Nem a sumnje da su poslali jedan od svojih najnovijih ratnih brodova, na osnovu ega s e moglo zakljuiti da im je do onoga to ih je na to nagnalo bilo neobino stalo. A taj brod je otkrio prisustvo D. .-ove letelice za nekih petnaest minuta po to se ona pojavila u normalnom svemiru - i to sa prilino velike udaljenosti. Auroranski brod je koristio hipertalasni sistem ogranienog fokusa. Glava govornika mogla je jasno da se vidi dok se nalazila u i i. Sve ostalo bilo je u siv oj izmaglici. Ako bi govornik pomerio glavu za otprilike deset centimetara od i e i ona bi nestala u izmaglici. I zvuni fokus je takoe bio ogranien. Rezultat toga bio je da se video i uo samo najosnovniji minimum sa neprijateljskog broda (D. . je v e o njemu razmi ljao kao o "neprijateljskom" brodu), tako da im je privatnost bila sauvana. Brod D. .-a takoe je posedovao hipertalase ogranienog fokusa, ali im je, po misli zavidno D. , nedostajala istanansot i elegancija auroranske verzije. Razume se da njegov brod nije raspolagao ureajem najveeg dometa meu Naseljivaima, ali moglo se rei da su Svemirci, to se tehnologije tie, veoma isprednjaili. Naseljivai su jo mo rali mnogo toga da postignu. Glava Auroranina u i i jasno se razaznavala i njena pojava bila je tako stv arna da se inilo kako je sablasno odvojena od tela, tako da se D. . ne bi iznenadi o da je iz nje kapala krv. Meutim, kada bi se malo bolje pogledalo, mogao se raza brati vrat koji je nestajao u sivilu odmah ispod okovratnika nesumnjivo dobro sk rojene uniforme koja je poinjala da se pomalja. Glava se predstavila, sa istananom uljudno u, kao Lisiform, zapovednik auror anskog broda Borealis. Potom se i D. . predstavio, isturiv i bradu, kako bi bio sig uran da mu se nalazi u najizo trenijem delu i e. Bio je mi ljenja da mu je brada davala divlji izgled koji je morao da zapla i osave i (mislio je on) slabobrade Svemirce. D. . je pretpostavio da je tradicionalno neformalan izgled isto onako raz dra ujue delovao na jednog oficira Svemiraca, kao to je tradicionalna arogancija ovo ga razdra ivala jednog Naseljivaa. On ree: "Zbog ega ste mi se obratili, zapovednie Li siform?" Auroranski zapovednik preterano je nagla avao rei dok ih je izgovarao, to je vrlo verovatno smatrao da na sagovornika ostavlja utisak, isto kao to je D. . dr ao da je to sluaj sa njegovom bradom. D. . je oseao da je dosta napet dok se trudio d a prodre kroz naglasak i razume su tinu. "Uvereni smo", poe Lisiform, "da se na va em brodu nalazi jedan auroranski graanin po imenu Gladija Solarija. Je li to tano, kapetane Bejli?" "Da, gopoa Gladija se nalazi na ovom brodu, zapovednie." "Hvala, kapetane. Na osnovu obave tenja koje posedujem pretpostavljam da s

u sa njom dva robota auroranske izrade, R. Denil Olivav i R. iskar Reventlov. Je li to tano?" "Jeste." "U tom sluaju, moram vas obavestiti da je R. iskar Reventlov postao opasna naprava. Ne to pre no to je va brod napustio prostor Aurore, pomenuti robot, iskar, te ko je povredio jednog itelja Aurore, protivno trima zakonima. Robot stoga mora b iti onesposobljen i popravljen." "Da li vi to, zapovednie, predla ete da mi ovde onesposobimo tog robota?" "Ne, gospodine, to ne bi valjalo. Va im ljudima nedostaje iskustva sa robo tima, te ne bi bili u stanju pravilno da ga onesposobe, a verovatno ne bi mogli ni da ga poprave ak i kada bi poku ali." "Mogli bismo, onda, jednostavno da ga uni timo." "Suvi e je vredan da tako zavr i. Kapetane Bejli, taj robot je proizvod Auro re i Aurorina odgovornost. Ne bismo eleli da prouzrokujemo nevolje va im ljudima na brodu kao ni onima na planeti Zemlji, ako se tamo spustite. Sledstveno tome, tr a imo da nam bude izruen." D. . ree: "Zapovednie, cenim va u brigu. Meutim, ovaj robot zakonski pripada g ospoi Gladiji koja se nalazi sa nama. Mo e se dogoditi da ona ne pristane da se odv oji od svog robota, ali iako nemam nameru da vas uim aurorasnkim zakonima, veruje m da bi se kosilo s njima da nasilu izvedete to razdvajanje. Po to moja posada i j a smatramo da nas auroranski zakoni ni na ta ne obavezuju, neemo svojevoljno preds tavljati grupu koja e vam pomoi da izvedete ne to to bi va a vlastita vlada mogla smatr ati nezakonskim inom." U zapovednikovom glasu poelo je da se nazire nestrpljenje. "Nije u pitanj u nikakav nezakoniti in, kapetane. Kvar nekog robota koji mo e da ugrozi neiji ivot s tavlja na drugo mesto uobiajena prava vlasnika. Ali bez obzira na to, ako je to o no to je sporno, moj brod je spreman da primi gospou Gladiju i njenog robota Denil a, zajedno sa iskarom, robotom o kome je re. Tako ne bi do lo do razdvajanja gospoe G ladije i njenog robotskog vlasni tva dok ne bude vraena na Auroru. Tada bi se zakon mogao po tovati u punoj meri." "Mo da gospoa Gladija nee eleti da napusti moj brod, niti da dozvoli svom vla sni tvu da tako postupi, zapovednie." "Nema kuda da poe, kapetane. Moja vlada me je ovlastila da to od nje tra im ... a po to je auroranski graanin, ona mora poslu ati." "Ali mene nikakav zakon ne obavezuje da bilo ta to se nalazi na mom brodu isporuim na zahtev neke strane sile. ta e se dogoditi ako re im da se oglu im o va zahte v?" "U tom sluaju, kapetane, neu imati drugog izbora do da to shvatim kao nepr ijateljski in. Smem li istai da se nalazimo u okviru sfere planetnog sistema iji je i Zemlja deo. Nimalo niste oklevali da me pouite auroranskim zakonima. Stoga ete mi oprostiti ako naglasim da va narod smatra da ne treba ulaziti u sukob u okviru prostora ovog planetnog sistema." "Svestan sam toga, zapovednie, i ne elim da doe do sukoba, a nije mi ni nam era da se neprijateljski pona am. Meutim, treba hitno da stignem na Zemlju. Ve sam i zgubio na vremenu vodei ovaj razgovor, a izgubio bih jo vi e ako bih krenuo prema va ma... ili ako bih ekao da se vi pomerite prema meni... kako bismo mogli da obavim o fiziko prebacivanje gospoe Gladije i njenih robota. Vi e bih voleo da nastavim nap red prema Zemlji i formalno da prihvatim svu odgovornost za robota iskara i njego vo pona anje dok se gospoa Gladija i njeni roboti ne vrate na Auroru." "Smem li predlo iti, kapetane, da enu i njena dva robota smestite u spasilak i brod i dodelite im jednog lana posade koji e ih dovesti do nas? Kada ena i dva ro bota budu izrueni, mi emo lino ispratiti spasilaki brod do u neposrednu okolinu Zeml je i na odgovarajui nain emo vam se odu iti za va e vreme i trud. Jedan trgovac ne bi t rebalo da ima ni ta protiv toga." "I nemam, zapovednie, i nemam", odvrati D. . sme ei se. "Pa ipak, lan posade k oji bi upravljao spasilakim brodom mogao bi da se nae u velikoj opasnosti po to bi o stao sam sa tim opasnim robotom." "Kapetane, ako je vlasnik robota odluan u izdavanju nareenja, lan va e posade nee biti na spasilakom brodu u veoj opasnosti nego to bi to bio na va em brodu. Dobie od nas nadokandu za rizik kome e se izlo iti."

"Ali ako je vlasnik ipak u stanju da kontroli e robota, onda on sigurno ni je tako opasan da ne bi mogao ostati sa nama." Zapovednik se namr tio: "Kapetane, verujem da vam nije namera da se poigra vate sa mnom. uli ste moj zahtev i voleo bih da ga smesta ispunite." "Pretpostavljam da se mogu posavetovati sa gospooma Gladijom." "Ako to odmah uinite. Molim vas, tano joj objasnite ta je posredi. Ako u meu vremenu poku ate da nastavite svoje kretanje prema Zemlji, smatrau to neprijateljsk im inom i preduzeu odgovarajue mere. Po to, kako tvrdite, urite da stignete na Zemlju, savetujem vam da se smesta posavetujete sa gospoom Gladijom Solarijom i isto tak o brzo odluite da saraujete sa nama. Tako neete izgubiti mnogo na vremenu." "Uiniu sve to je u mojoj moi", odvrati D. . ukoenih mi ia na licu dok je izlaz iz i e.

70. "Pa?" ree ozbiljno D. . Gladija je izgledala pometena. Nesvesno je uputila pogled prema Denilu i iskaru, ali oni su ostali nemi i nepokretni. Ona ree: "Ne elim da se vratim na Auroru, D. . Nemogue da ele da uni te iskara; uveravam vas da je u savr enom stanju. To je samo izgovor. Oni zbog neeg ele mene. M ada pretpostavljam da se ne mogu ni na koji nain zaustaviti, je li tako?" D. . odvrati: "Ono tamo je auroranski ratni brod... i to veliki. Ovo je s amo trgovaka letelica. Imamo energetske titnike, te nas ne mogu uni titi jednim jedi nim hicem, ali nas mogu iscrpsti... i to dosta brzo... a potom nas uni titi." "Da li ih na bilo koji nain mo ete napasti?" "S mojim oru jem? ao mi je, Gladija, ali njihovi titnici su u stanju da izdr e sve to mogu na njih da bacim i to onoliko dugo koliko budem imao energije za tro e nje. Pored toga..." "Da?" "Pa, izgleda da su me priklje tili. Ne znam zbog ega, ali mislio sam da e po ku ati da me presretnu pre no to napravim Skok, ali po to im je bilo poznato moje odr edi te, stigli su ovamo pre mene i saekali me. Nalazimo se u Sunevom sistemu... plan etnom sistemu kome pripada i Zemlja. Ovde se ne mo emo boriti. ak i kada bih ja bio za to, posada me ne bi poslu ala." "Za to ne bi?" "Nazovite to sujeverjem. Za nas je Sunev sistem sveto mesto... ako vam je stalo do jednog melodramskog izraza. Ne smemo ga obe astiti borbom." iskar se iznenada ume a: "Smem li i ja da doprinesem ovom razgovoru, gospod ine?" D. . se namr ti i pogleda prema Gladiji. Gladija ree: "Molim vas. Dopustite mu. Ovi roboti su veoma inteligentni. Znam da vam je te ko da u to poverujete, ali..." "Saslu au ga. To ne mora da utie na mene." iskar poe: "Gospodine, siguran sam da oni ele mene. Ne smem dozvoliti da lj udska bia trpe zbog mene. Ako niste u stanju da se odbranite i sigurni ste da ete u sukobu sa drugom letelicom biti uni teni, ne preostaje vam ni ta drugo do da me iz ruite. Ubeen sam da nee imati ozbiljnijih primedbi ako im ponudite mene, a po elite d a zadr ite gospou Gladiju i prijatelja Denila. To je jedino re enje." "Ne", estoko se usprotivi Gladija. "Ti si moj i ja te se neu odrei. Poi u sa tobom... ako kapetan odlui da mora poi... i pobrinuu se da te ne uni te." "Mogu li i ja ne to da dodam?" upita Denil. D. . ra iri ruke, glumei oajanje. "Izvolite samo. Ovde svi imaju ne to da ka u." Denil poe: "Ako budete morali da predate iskara, trebalo bi da budete sves ni posledica. Verujem da iskar misli kako mu oni sa auroranskog broda nee uiniti ni t a na ao ako im bude predat u ruke, i da e ga ak osloboditi. Ja ne verujem da e to ba t ako izgledati. Verujem da Aurorani ozbiljno misle da je on opasan i mo e se desiti da imaju uputstvo da uni te spasilaki brod dok se bude pribli avao, pri emu bi ubili sve koji bi se na njemu na li." "Kakav razlog bi imali da to uine?" upita D. . "Nijedan Auroranin nikada nije sreo... pa ak ni zamislio... ono to nazivaj u opasnim robotom. Ne bi oni rizikovali da jednog takvog prime na jednu od svoji

h letelica. Predlo io bih vam, kapetane, da se povuete. Za to ne biste opet napravili skok i udaljili se od Zemlje? Nismo u blizini nikakve planetne mase koja bi mog la to da sprei." "Da se povuem? Misli da pobegnem? To ne mogu da uinim." "E, pa onda nas morate izruiti", ree Gladija glasom u kome se osealo da se pomirila sa beznade nom situacijom. D. . se pobuni: "Neu vas izruiti. A neu ni pobei. A ne mogu ni da se borim." " ta vam preostaje?" upita Gladija "etvrta mogunost". Odvrati D. . "Gladija, moram vas zamoliti da ostanete ov de sa svojim robotima dok se ne vratim." 71. D. . je razmotrio podatke. Imali su dovoljno vremena tokom razgovora da o drede taan polo aj auroranske letelice. Bila je ne to udaljenija od Sunca nego njihov brod i to je bila povoljna okolnost. Bilo bi odista rizino napraviti Skok prema Suncu na ovoj udaljenosti od njega; napraviti Skok u stranu bi, tako rei, predsta vljalo, u poreenju s tim, pravu igrariju. Postojala je mogunost da doe do nesrenog s luaja zbog verovatnog odstupanja. Ali ona je uvek bila prisutna. Preuzeo je na sebe da sam ubedi posadu kako nee biti ispaljen nijedan met ak ( to ni u kom sluaju ne bi bilo dobro). Bilo je oigledno da gaje neprikosnovenu v eru da e ih zemaljski prostor tititi sve dok njegov mir ne naru e nasiljem. D. .-ovo prezrivo omalova avanje predstavljalo bi isti misticizam da on i sam nije delio to uverenje. On se ponovo vrati u i u. Pauza je prilino potrajala, ali druga strana se ni je javila. Pokazali su veliku strpljivost. "Ovde kapetan Bejli", ree on. " elim da govorim sa zapovednikom Lisiformom. " Nije dugo ekao. "Ovde zapovednik Lisiform. Mogu li uti va odgovor?" D. . nastavi: "Izruiemo enu i oba robota." "Dobro! To je mudra odluka." "Isporuiemo ih to pre budemo mogli." "I to je mudra odluka." "Hvala", D. . dade znak i njegov brod napravi Skok. Nije bilo ni vremena, ni potrebe da se zadr i dah. Sve je maltene bilo zav r eno i pre no to je poelo.... ili je, pak, vreme koje je proteklo bilo tako kratko da se nije moglo ni osetiti. Zau se glas pilota: "Utvren novi polo aj neprijateljskog broda, kapetane." "Dobro", odvrati D. . "Znate ta vam je initi." Brod je iz Skoka iza ao velikom brzinom u odnosu na auroransku letelicu i upravo su vr ene ispravke u kursu (svi su se nadali da nee biti velike). Zatim je d o lo do daljeg ubrzavanja. D. . se vrati u i u: "Zapovednie, vrlo smo blizu i na putu da izvr imo primopre daju. Mo ete pripucati ako elite, ali na i titnici su podignuti i pre no to biste uspel i da ih onesposobite mi bismo stigli do vas da izvr imo primopredaju." " aljete li spasilaki brod?" zapovednik je izi ao iz i e. D. . je saekao da se zapovednik ponovo vrati, iskrivljenog lika. " ta ovo zn ai? Va brod je na kursu sudara." "Da, izgleda da jeste", odvrati D. . "To je najbr i nain da izvr imo primopred aju." "Uni tiete svoj brod." "Kao i va . Va brod je bar pedeset puta skuplji od moga, a mo da i vi e. To ba n ee biti uspe na izmena za Auroru." "Ali vi ulazite u borbu u prostoru Zemlje, kapetane. Va i obiaji to ne dozv oljavaju." "Ah da, vama su poznati na i obiaji i vi se njima koristite. Ali ja nisam z apoeo bitku. Nisam ispalio nijedan erg energije, niti hou. Ja samo sledim putanju. Ispalo je da se ta putanja see sa va im polo ajem, ali po to sam uveren da ete se sklon iti pre no to doe do trenutka presecanja, jasno je da nemam nameru da izvr im nikakv o nasilje." "Stanite. Hajde da popriamo o ovome."

"Umorio sam se od pria, zapovednie. Hoemo li jedni drugima da uputimo jedno ne no zbogom? Ako se ne uklonite, ja u se mo da odrei etiri dekade, od kojih jedna trei na ili etvrtina i onako nee biti bogzna kakva. Koliko ete ih se vi odrei?" Potom se D. . pomeri iz i e i vi e se u nju ne vrati. Sa auroranskog broda bio je ispaljen jedan snop zraenja... probni... kao da su eleli da ispitaju da li su titnici stvarno podignuti. Bili su. Brodski titnici bi mogli da izdr e elektromagnetsko zraenje i subatomaske est ice, ukljuujui ak i neutrone, a mogli bi da izdr e i kinetiku energiju malih masa... es tice pra ine, ak i meteorski ljunak. titnici ne bi mogli da izdr e veu kinetiku energiju kao to je ona koju na njih mo e da upravi pri supermeteorskoj brzini jedan ceo bro d. Mogu da izau nakraj ak i sa opasnim masama, ako one nisu voene... kao to su na primer meteoriti. Kompjuteri na letelici automatski bi skrenuli brod sa puta bilo kog nadolazeeg meteorita koji je suvi e veliki za titnik. To, meutim, nije palil o protiv broda koji je u stanju da skree isto onako kao i njegova meta. Ako je uz to naseljivaki brod bio manji od ta dva, to je znailo da je on spretniji u manevr isanju. Auroranski brod mogao je samo na jedan nain da izbegne uni tenje... D. . je posmatrao kako se drugi brod naoigled uveava na njegovom video ekra nu i pitao se da li Gladija, koja se nalazila u njegovoj kabini, zna ta se dogaa. Mora da je svesna ubrzanja, uprkos hidraulinim amortizerima u njenoj kabini, kao i kompenzatorskom dejstvu pseudogravitacionog polja. A tada je drugi brod jednostvano nestao s vidika, napraviv i Skok, i D. , k oji je bio razumljivo bri an, shvati da zadr ava dah i da mu srce divlje udara. Zar nije imao poverenja u za titni uticaj Zemlje ili mo da u svoju procenu situacije? D. . progovori u predajnik glasom koji je, elinom odluno u, primorao da zvui hl dno. "Odlino obavljeno, momci! Popravite kurs i krenimo pravo prema Zemlji." GRAD 72. Gladija ree: "Ozbiljno ste to mislili, D. .? Stvarno ste nameravali da se sudarite sa tim brodom?" "Nipo to", ree ravnodu no D. . "Nisam oekivao da se to dogodi. Jednostavno sam navalio na njih, znajui da e se povui. Ti Svemirci nisu bili spremni da rizikuju sv oje dugake, divne ivote kada su mogli lako da ih sauvaju." "Ti Svemirci? Kakve su samo kukavice." D. . proisti grlo. "Stalno zaboravljam da ste i vi Svemirka, Gladija." "Da... i pretpostavljam da mislite da je to kompliment za mene. ta da su bili isto onoliko budalasti kao i vi... da su pokazali detinjasto ludilo za koje vi mislite da je hrabrost... i ostali na mestu? ta biste onda uinili?" D. . promrmlja: "Udario bih ih." "I svi bismo poginuli." "U toj razmeni mi bismo bolje pro li, Gladija. Jedan pi ljivi stari trgovaki brod sa nekog tamo sveta Naseljivaa za novi, usavr eni ratni brod, sa vodeeg sveta S vemiraca." D. . se zaljulja na stolici i prisloni njen naslon uza zid, a zatim ispre plete prste na akama iza vrata (oseao se zauujue dobro, sada kada je sve bilo gotovo) . "Jednom sam video neku istorijsku hiperdramu, u kojoj su se avioni pred kraj n ekog rata, napunjeni eksplozivom, namerno obru avali na mnogo skuplje morske brodo ve da bi ih potopili. Razume se, pilot svakog aviona je poginuo." "To je bila izmi ljotina", ree Gladija. "Ne pretpostavljate, valjda, da civ ilizovani ljudi ine sline stvari u stvarnom ivotu, zar ne?" "Za to da ne? Ako je uzrok dovoljno dobar." " ta ste oseali dok ste hrlili prema slavnoj smrti? Ushienje?... Vi ste isto vremeno i celu svoju posadu gurali u smrt." "Bili su svesni toga. Ni ta drugo nismo mogli da uinimo. Zemlja nas je gled ala." "Ljudi sa Zemlje nisu ak ni znali ta se dogodilo ovde?"

"Mislio sam metaforiki. Nalazili smo se u prostoru Zemlje. Nismo mogli nea sno da postupimo." "Oh, kakva glupost! Rizikovali ste i moj ivot." D. . se zagleda u vrhove izama. "Da li biste eleli da ujete ne to odista ludo? To je bila jedina stvar koja me je muila." "Da bih ja mogla poginuti?" "Ne ba to. Da bih vas mogao izgubiti. Kada mi je taj brod naredio da vas izruim, znao sam da to neu uiniti... ak i da ste me molili. Umesto toga, bio sam vol jan da se zarijem u njih; nisu smeli da vas se doepaju. A onda, dok sam gledao nj ihov brod kako se uveeva na ekranu, pomislio sam: 'Ako se ne sklone, ipak u je izg ubiti'; tada mi je srce poelo da udara kao ludo i stao sam da se znojim. Znao sam da e pobei, pa ipak ta pomisao..." On zatrese glavom. Gladija se namr ti. "Ne razumem vas. Niste brinuli da li u umreti, ali ste zato brinuli da me ne izgubite? Zar to dvoje nije jedno te isto?" "Znam da jeste. Ni ne tvrdim da je to razumno. Setio sam se vas kako hit ate prema nadzornici da biste me spasli, iako ste znali da vas jednim udarcem mo e usmrtiti. Setio sam se vas kako se suoavate sa gomilom sveta na Bejlisvetu i kak o im se obraate, a da nikada ranije niste ak ni videli neku gomilu ljudi. ak sam ra zmi ljao o vama kao o mladoj eni koja je krenula na Auroru, privikla se na nov nain i vota... i pre ivela. I inilo mi se da uop te nije va no da li u umreti, ve mi je jedino b ilo stalo da vas ne izgubim. U pravu ste. To nema smisla." Gladija zami ljeno ree: "Zar ste zaboravili koliko mi je godina? Bila sam o tprilike isto onoliko stara koliko i sada kada ste se vi rodili. Kada sam bila v a ih godina, snevala sam o va em davnom pretku. I jo ne to, imam jedan ve taki bedreni zgl ob. Moj levi palac... ovaj ovde"... ona stade da vrti njime. .. "nije pravi ve je proteza. Neki ivci su mi zamenjeni. Svi moji zubi su od ugraene keramike. A vi go vorite kao da ete mi svakog asa priznati transcendentalnu strast. Zbog ega? Zbog ko ga? Razmislite, D. .! Pogledaj me i sagledaj me onakvu kakva jesam!" D. . se ponovo zaljulja na dve stra nje noge stolice i vrati se u normalana polo aj, a zatim poe a bradu, to je proizvelo udan, kripavi zvuk. "U redu. Naterali ste me da se pona am kao budala, ali neu odustati. to se va ih godina tie, znam samo to da ete me nad iveti i da ete tada izgledati jedva ne to starije nego sada, te ste znai ml ai od mene, a ne stariji. A i inae me nije briga da li ste stariji. eleo bih da zau vek ostanete sa mnom gde god da poem... ako je mogue, dok god budem iv." Gladija se upravo spremala da ne to ka e, ali ju je D. . urno spreio u tome. "I li, ako to bude zgodnije, da ja ostanem s vama gde god da poete...dogod sam iv, ak o je mogue. Ako nemate ni ta protiv." Gladija ne no ree, pre av i na "ti": "Ja sam Svemirka. Ti si Naseljiva." "Kome je to va no, Gladija? Mo da tebi?" prihvati D. . novi nain oslovljavanja . "Hou da ka em, deca ne dolaze u obzir. Ja sam svoju ve izrodila." "To mi je svejedno! Nema opasnosti da e ime Bejli izumreti." "Imam zadatak koji elim da obavim. Nameravam da ostvarim mir u Galaksiji. " "Pomoi u ti." "A tvoje trgovanje? Hoe li se odrei mogunosti da se obogati ?"

"Trgovaemo malo zajedno. Tek koliko da mi posada bude srena i kako bih mog ao da te podr im u tvom zadatku mirotvorca." " ivot e ti biti dosadan, D. ." "Stvarno? A meni se ini da je bio isuvi e uzbudljiv od kada si mi se pridru i la." "Verovatno e zahtevati da se odreknem svojih robota." D. . je izgledao pometen: "Zar si samo zbog toga poku ala da me odgovori ? Ne bih imao ni ta protiv da zadr i njih dvojicu... ak i Denila sa njegovim tek vidljivim raskala nim osmehom... ali ako budemo iveli meu Naseljivaima..." "Onda pretpostavljam da bih morala da smognem hrabrosti da to uinim." Ona se ne no nasmeja, a to isto uini i D. . On ispru i ruke ka njoj i ona polo i svoje ake u njegove.

Ona ree: "Lud si. Luda sam. Ali sve je bilo tako udno jo od veeri kada sam n a Aurori pogledala put neba i poku ala da pronaem Solarijino sunce, te pretpostavlj am da je biti lud jedino razumno stanje." "To to si upravo rekla nije samo ludo", primeti D. , "ve a avo, ali elim da zau vek ostane takva." Trenutak je oklevao, a zatim dodade: "Ne, priekau. Obrijau bradu pre no to poku am da te poljubim. To e umanjiti rizik od zaraze." "Ne, nemoj! Znati eljna sam da osetim kako e to izgledati." I ubrzo je otkrila. 73. Zapovednik Lisiform koraao je napred-nazad celom du inom kabine. "Kakva kor ist da smo izgubili brod? Kakva korist?" Njegov politiki savetnik sedeo je mirno na svojoj stolici. Oi mu se nisu t rudile da prate uzrujano i urno kretanje onog drugog. "Razume se da nije bilo kor isti", ree on. " ta su ti varvari imali da izgube? Oni ionako ive svega nekoliko dekada. iv ot im ni ta ne znai." "Da, razume se." "Pa ipak, nikada nisam ni uo ni video da je neki naseljivaki brod tako pos tupio. To bi mogla biti nova fanatika taktika protiv koje se ne mo emo boriti. ta ak o protiv nas po alju islu ene brodove sa podignutim titnicima u punom zamahu, ali na kojima nema ljudskih bia?" "Mogli bismo u potpunosti da robotizujemo na e brodove." "To ne bi bilo od pomoi. Ne bismo mogli da dozvolimo sebi da izgubimo bro d. Potreban nam je no za titnik o kome stalno priaju. Ne to to bi prorezalo titnik." "Onda bi i oni prona li ne to slino, te bismo mi morali da izmislimo titnik ot poran na no eve, a isto bi uinili i oni, te bi opet do lo do pat-pozicije samo na vi em nivou." "Onda nam je, znai, potrebno ne to potpuno novo." "Pa", poe savetnik, "mo da e ne to iskrsnuti. Va a misija nije se u prvom redu o dnosila na Solarijanku i njene robote, zar ne? Bilo bi lepo da smo uspeli da ih isteramo iz naseljivakog broda, ali to je bilo sporedno, je li tako?" "Veu se svejedno nee dopasti." "Ja u se za to postarati. Va na je injenica da su Amadiro i Mandamus napusti li brod i da se sada nalaze na putu ka Zemlji u jednom dobrom, brzom trajektu." "Pa, tako je." "A vi ne samo da ste odvratili pa nju naseljivakog broda na njih, ve ste ga i zadr ali. To znai da su Amadiro i Mandamus ne samo neprimeeni napustili brod, ve i da e stii na Zemlju pre na eg kapetana-varvarina." "Pretpostavljam da je tako. Ali ta s tim?" "Samo se pitam. Da je u pitanju bio samo Mandamus, zaboravio bih na celu stvar. On nije va an. Ali Amadiro? Napustio je politiko boji te kod kue u te kim vremen ima i po ao na Zemlju? Mora da se ovde dogaa ne to od izuzetne va nosti." " ta?" Zapovednika je izgleda nerviralo to to je u toj meri ume an u ne to to ne razume. "Nemam pojma." "Pretpostavljate li da je re o tajnim pregovorima na najvi em nivou o nekoj vrsti sveop teg usklaivanja mera oko uspostavljanja mira, o emu je i Fastolf pregov arao?" Savetnik se nasme i: "Uspostavljanje mira? Ako mislite da je to posredi, o nda ne poznajete na eg dr Amadira. Ne bi on putovao na Zemlju da bi utanaio jednu i li dve take ugovora za uspostavljanje mira. On te i da Galaksiju oisti od Naseljivaa i ako se uputio na Zemlju... pa, sve to mogu da ka em jeste da ne bih voleo sada da se nalazim u ko i tih jadnih naseljivakih varvara." 74. "Verujem, prijatelju iskare", ree Denil, "da se gospoa Gladija ne osea nepri jatno bez nas. Mo e li na ovoj daljini razluiti ta se zbiva u njenom umu?" "Slabo razabirem njen um, ali nepogre ivo, prijatelju Denile. Ona je sada sa kapetanom i do mene jasno dopire njeno uzbuenje i radost."

"Odlino, prijatelju iskare." " to se mene tie, nije ba odlino, prijatelju Denile. Oseam da sam nekako porem een. U poslednje vreme bio sam stra no napet." "Brine me to to ujem, prijatelju iskare. Smem li upitati za razlog?" "Dok je kapetan pregovarao sa auroranskim brodom, mi smo izvesno vreme o vde proveli sami." "Da, ali auroranski brod se oigledno udaljio, to znai da je kapetan pregovo re zavr io u svoju korist." "Ti oigledno nisi svestan kako je on to postigao. Ja sam, bar donekle, zn ao ta se dogaa. Iako kapetan nije bio ovde sa nama, uop te mi nije bilo te ko da oseti m njegov um. Luio je napetost i i ekivanje koji su preovlaivali nad sve jaim i jasniji m oseanjem gubitka koje se ispod njih pomaljalo." "Gubitka, prijatelju iskare? Da li si bio u stanju da odredi na ta se taj g ubitak mogao odnositi?" "Ne umem da objasnim nain na koji vr im analizu takvih stvari, ali gubitak o kome je re ini se da nije pripadao vrsti gubitaka koje sam u pro losti vezivao za naela ili ne ive predmete. Imao je u sebi primesu... to nije ba prava re, ali ne post oji nijedna druga koja bi makar neodreeno odgovarala... gubitka neke odreene osobe ." "Misli , na gospou Gladiju?" "Da." "To je i razumljivo, prijatelju iskare. Suoio se sa moguno u da e morati da je izrui auroranskoj letilici." "Bilo je suvi e jako. Suvi e bolno." "Suvi e bolno?" "To je jedina ree koje mogu da se setim s tim u vezi. Primetio sam iscrpl jujue aljenje koje se odnosilo na to oseanje gubitka. A ono nije bilo u vezi sa mog uno u da gospoa Gladija nekuda ode i da zbog toga ne bude dostupna. Konano, to bi se u budunosti moglo ispraviti. inilo se, naprotiv, kao da e gospoe Gladije nestati... k ao da e ona umreti... te e zauvek postati nedostupna." "Znai da je on predosetio da e je Aurorani ubiti? To je nemogue." "Nije nemogue, zaista nije. Ali nije to u pitanju. Osetio sam izvesnu nit oseanja line odgovornosti udru enu sa dubokim, dubokim strahom od gubitka. Pretra io sam i ostale umove na brodu i kada sam sve sabrao, rodila se u meni sumnja da je kapetan namerno usmerio svoj brod prema auroranskoj letelici." "To je, takoe, nemogue, prijatelju iskare", primeti Denil tihim glasom. "Bio sam primoran da to prihvatim. U prvom trenutku osetio sam nagon da uzbudim kapetanovo ustrojstvo oseanja kako bih ga primorao da promeni kurs, ali n isam bio u stanju da to uinim. Njegov um bio je tako vrsto ustrojen, u toj meri pr o et odluno u i... uprkos i ekivanju, napetosti i strahu od gubitka... toliko ispunjen uv ereno u u uspeh." "Kako je mogue da je istovremeno oseao bojazan zbog gubitka usled smrti i uverenost u uspeh?" "Prijatelju Denile, prestao sam da se divim sposobnosti ljudskog uma da izae nakraj sa dva oprena oseanja u isto vreme. Ja to jednostavno prihvatam. U ovom sluaju, da sam poku ao da uzbunim kapetanov um u toj meri da skrene brod sa kursa, to bi ga ubilo. A to nisam bio u stanju da uinim." "Ali ako nisi bio u stanju da uini , prijatelju iskare, moglo se desiti da d esetine ljudskih bia na ovom brodu, ukljuujui i gospou Gladiju, kao i nekoliko stoti na na auroranskoj letilici, umre." "Postojala je mogunost i da ne umru, ako je kapetan pravilno oseao da je u speh zagarantovan. U tome se sastoji nevolja sa tvojim nultim zakonom, prijatelj u Denile. Prvi zakon se odnosi na odreene pojedince i na ono to ne podle e sumnji. T voj nulti zakon se odnosi na neodreene grupe i na mogunosti." "Ljudska bia koja se nalaze na ova dva broda ne predstavljaju nejasne gru pe. Oni su skup mnogih odreenih pojedinaca." "Pa ipak, u trenutku odluke, ja se oslanjam na sudbinu odreenog pojedinca na koga treba da utiem. Od toga ne mogu da se oslobodim." "Pa ta si onda uop te uinio, prijatelju iskare... ili si mo da bio potpuno besp omoan?"

"U svom oajanju, prijatelju Denile, poku ao sam da stupim u vezu sa zapoved nikom auroranske letilice kada se na ao sasvim blizu posle jednog malog Skoka. Nis am uspeo. Razdaljina je bila prevelika. Pa ipak, moj poku aj nije predstavljao pot puni proma aj. Razabrao sam ne to, ne to to bi odgovaralo slabom mrmljanju. U poetku, pr e no to sam shvatio da primam ono to oseaju umovi svih ljudskih bia na toj auroransk oj letelici, bio sam time zbunjen. Morao sam da oistim to slabo mrmljanje od mnog o istaknutijih oseanja koja su dopirala sa na e vlastite letelice... naporan zadata k." Denil primeti: "Gotovo nemogu, rekao bih, prijatelju iskare." "Kao to i sam ka e , gotovo nemogu, ali ja sam uspeo po to sam ulo io ogoroman nap or. Meutim, koliko god da sam poku avao, nisam uspeo da izdvojim nijedan pojedinaan um. Kada se gospoa Gladija suoila sa velikim brojem ljudskih bia na Bejlisvetu, ose tio sam anarhinu zbrku neizmernog broja izme anih umova, ali uspeo sam tu i tamo da na trenutak ili dva izdvojim pojedinane umove. Ovog puta nije bilo tako." iskar zastade kao da se izgubio u seanjima na to oseanje. Denil ree: "Pretpostavljam da to mora biti slino nainu na koji razabiremo p ojedinane zvezde ak i u velikim grupama, kada nam je data skupina srazmerno blizu. Meutim, u nekoj udaljenoj galaksiji nismo u stanju da razaberemo pojedinane zvezd e ve mo emo da vidimo samo nejasno osvetljenu maglu." "ini mi se, prijatelju iskare, da ti to poreenje nije lo e. A kada sam se usr edsredio na taj slabi i udaljeni um, uinilo mi se da razabirem krajnje nejasan tal as straha koji se kroz njega probijao. Nisam u to bio ubeen, ali oseao sam da mora m poku ati to da iskoristim. Nikada ranije nisam poku ao da utiem na ne to to je tako da leko i to je nepotpuno kao jedan obian um... ali oajniki sam nastojao da taj strah ma kar malo pojaam. Ne znam da li sam u tome uspeo." "Auroranska letelica je pobegla. Mora da si uspeo." "Nije nu no. Letelica je mogla da utekne i bez mog uticaja." inilo se da se Denil zadubio u misli. "Mogue je. Ako je na kapetan bio u to j meri ubeen da e brod pobei..." iskar nastavi: "S druge, pak, strane, nisam ba ubeen da je ta uverenost bil a racionalno zasnovana. inilo mi se da razabirem ne to to je imalo veze sa oseanjem p o tovanja i naklonosti prema Zemlji. Poverenje koje sam osetio bilo je veoma slino onome koje sam ranije otkrivao kod dece, a koje su ona gajila prema svojim za titn icima - roditeljima ili nekom drugom ko se brinuo za njih. Pro imalo me je oseanje da je kapetan ubeen kako ne mo e izgubiti kada se nalazi tako blizu Zemlje i to zbo g uticaja koji ima Zemlja. Ne bih rekao da je to oseanje u potpunosti iracionalno , ali u svakom sluaju bilo je neracionalno." " to se ovog tie, nesumnjivo si u pravu, prijatelju iskare. Kapetan je povre meno i pred nama govorio o Zemlji sa strahopo tovanjem. Pa kako Zemlja ne mo e stvar no da utie na uspeh nekog poduhvata slu ei se bilo kakvim mistinim uticajem, nije neo snovano pretpostaviti da si odista uspe no ostvario svoj uticaj. tavi e..." iskar, kome su oi nejasno sjale, ree: "O emu razmi lja , prijatelju Denile?" "Razmi ljao sam o pretpostavci da je pojedinano ljudsko bie konkretno dok je oveanstvo apstraktno. Kada si razabrao onaj slabi um sa auroranskog broda, ti nisi razabrao neko pojedinano bie, ve deo oveanstva. Zar ne bi onda mogao, kada bi se na ao na odgovarajuoj udaljenosti od Zemlje i ako bi buka u pozadini bila neznatna, da razabere um umne aktivnosti svih ljudi na Zemlji? A ako to jo pro irimo, ne bismo li mogli zamisliti da u Galaksiji uop te postoji um mentalne aktivnosti celog oveanstva ? Za to bi onda oveanstvo predstavljalo apstrakciju? Ono je ne to u ta se mo e upreti prs t. Razmisli o tome u vezi sa nultim zakonom i videe da je njegovo postojanje oprav dano... da ga je opravdalo tvoje vlastito iskustvo." Nastupila je podu a pauza i iskar konano ree, lagano, kao da mu neko kle tima i zvlai rei: "Mo da si u pravu, prijatelju Denile. Pa ipak, ako se sada spustimo na Ze mlju, sa saznanjem da mo emo koristiti nulti zakon, jo ne znamo kako bismo mogli da ga iskoristimo. ini nam se da kriza sa kojom se Zemlja suoava ima neke veze sa up otrebom nuklearnog pojaivaa, ali koliko nam je poznato, na Zemlji ne postoji ni ta z naajno to bi se moglo uni titi pomou nuklearnog pojaivaa. ta emo mi onda na Zemlji?" "Jo ne znam", odvrati tu no Denil. 75.

Buka! Gladija je zaprepa eno slu ala. Nije joj smetalo u ima. To nije bio zvuk sudara nja dve povr ine. To nije bio prodorni vrisak, ili agor ili lupa ili bilo ta to bi se moglo izraziti nekom onomatopejom. Taj zvuk bio je mek i i manje napadan, podizao se i spu tao, nosei u sebi pov remenu nepravilnost... ali nikada nije prestajao. D. . ju je promatrao kako oslu kuje, iste ui vrat as na jednu as na drugu stranu , a zatim ree: "Ja to nazivam 'gradsko zujanje', Gladija." "Da li ikada prestaje?" "Nikada u potpunosti, ali ta si oekivala? Zar se nikada nisi na la u polju i slu ala vetar kako u ka u li u, insekte kako zuje, ptice koje dozivaju, ili vodu kako t ee. To nikada ne prestaje." "To je drugaije." "Ne, nije. Isto je. Ovda nji zvuk predstavlja smesu tutnjanja ma inerije i r aznih vrsta buke koju prave ljudi, ali princip je u dlaku isti kao kod prirodne, neljudske buke u polju. Ti si navikla na polje, te tamo ne uje buku. Na ovo nisi navikla, te stoga dok je slu a nalazi da je dosadna. Zemljani je ni ne primeuju, sem povremeno, kada se sa du eg boravka u prirodi vrate u grad... a i onda su veoma sr eni to je uju. Sutra je ni ti nee vi e primeivati." Gladija je zami ljeno gledala unaokolo sa jednog malog balkona na kome su se nalazili. "Koliko zgrada!" "To je tano. Kud god da se osvrne - graevine - pru aju se miljama. Prote u se i navi e i nani e. Ovo nije samo grad kao to su to Aurora ili Bejlisvet. Ovo je Grad.. . sa velikim 'G'... kakav postoji samo na Zemlji." "Ovo su eline peine", primeti Gladija. "Da, znam. Nalazimo se ispod povr ine, zar ne?" "Tako je. Neosporno je tako. Moram ti priznati da mi je bilo potrebno ne t o vremena da se na ovo priviknem kada sam prvi put posetio Zemlju. Kuda god da p oe u Gradu ini ti se da prisustvuje nekom gradskom prizoru sa puno uesnika. Plonici i putevi, izlozi i gomile ljudi, zajedno sa mekim i univerzalnim fluoroscentnim os vetljenjem koje ini da sve izgleda kao da se kupa u mekoj Sunevoj svetlosti bez se nki... ali to nije Suneva svetlost i ja ak i ne znam da li tamo gore, na povr ini, S unce u ovom trenutku uop te sija, ili je prekriveno oblacima, ili ga mo da uop te nema , te je ovaj deo sveta uronjen u no i tamu." "Znai da je grad optoen. Ljudi udi u vazduh jedni drugih." "To i inae inimo... na svakom svetu... bilo gde." "Ali ne ovako." Ona mrknu. "Ovde smrdi." "Svaki svet smrdi. Svaki grad na Zemlji ima drugaiji miris. Navii e se na to ." "Da li to elim? Kako to da se ljudi ne ugu e?" "Ventilacija je odlina." " ta se dogaa kada otka e?" "To se nikada ne dogaa." Gladija se ponovo osvrnu i ree: "ini mi se da je svaka zgrada prenatrpana balkonima." "To je znak statusa. Mali broj ljudi ima stanove okrenute napolje, te ak o ih poseduju ele to i da iskoriste. Veina gradskih stanovnika ivi u stanovima bez prozora." Gladija se strese. U asno! Kako se zove ovaj Grad, D. .?" "Ovo je Njujork. To je glavni grad, ali nije i najvei. Meksiko Siti i Los Aneles su najvei na ovom kontinetu, a i na drugim kontinentima ima veih gradova od Njujorka." "Za to je, onda, glavni grad?" "Iz uobiajenih razloga. Ovde je sme tena globalna vlada, Ujedinjene nacije. " "Nacije?" Ona pobedonsno uperi prst u D.G-a. "Zemlja je bila podeljena u nekoliko nezavisnih politikih celina. Tano?" "Tano. Bilo ih je na desetine. Ali to je bilo pre hiperprostornog putovan ja... u prehipervremenima. Ipak, ostalo je ime. To je ono to je divno na Zemlji. Smrznuta istorija. Svaki drugi svet je nov i prazan. Samo Zemlja predstavlja su ti

nu oveanstva." D. . to izgovori svojim jedva ujnim apatom, a zatim se povue u sobu. Nije bi la velika i name taj je bio oskudan. Gladija razoarano ree: "Za to ovde nikoga nema?" D. . se nasmeja: "Ne brini, draga. Ako eli parade i pa nju, imae ih. Samo sam i h zamolio da nas malo ostave same. elim malo mira i odmora, a pretpostavljam da j e i tebi to potrebno. to se tie mojih ljudi, oni moraju da smeste brod, da ga oiste , obnove zalihe, pobrinu se za svoje ljubavi..." " ene?" "Ne, nisam na to mislio, mada pretpostavljam da e ene kasnije zauzeti svoj e mesto. Pod ljubavima sam hteo da ka em da Zemlja jo poseduje svoju religiju i to na neki nain smiruje ljude. Bar ovde na Zemlji. ini se da to ovde ima dublje znaenj e." "Pa", ree Gladija pomalo zami ljeno. "Sleena istorija, kao to ka e . ta misli , d i bismo mogli da iziemo iz zgrade i malo se pro etamo?" "Poslu aj me; Gladija, nemoj se jo upu tati u tako ne to. Na etae se kada ponu ce onije." "Ali to e biti formalno. Da li bismo mogli da izbegnemo ceremonije?" "Nema nade. Po to si se na Bejlisvetu trudila da se prika e kao junakinja, mo rae tako da se pona a i na Zemlji. Konano, i ceremonije e se jednog trenutka zavr iti. K da se oporavi od njih, uzeemo vodia i onda emo krenuti u pravo razgledanje Grada." "Da li e biti problema ako povedemo i moje robote?" Ona pokaza prema Deni lu i iskaru koji su se nalazili na drugom kraju prostorije. "Ne smeta mi da budem bez njih kada sam s tobom na brodu, ali ako budem morala da dolazim u dodir sa gomilama nepoznatih, oseau se mngogo bezbednijom ukoliko budu uz mene." "Sa Denilom sigurno nee biti problema. I njemu pripada pravo da se pona a k ao junak. On je bio pretkov partner, a mo e da proe i kao ljudsko bie. Dok iskaru, ko ji je oigledno robot, naelno ne bi trebalo biti dozvoljeno ni da ue unutar gradskih zidina, ali u ovom sluaju napravili su izuzetak i ja se nadam da e ih i dalje init i. Ba je grozno to moramo ovde da ekamo i ne mo emo izii." "Pa sam ka e da jo ne bi trebalo da se izla em svoj toj buci", ree Gladija. "Ne, ne. Nisam mislio na javne trgove i puteve. Samo bih eleo da te poved em hodnicima ove zgrade. Ni u se milju za miljom... doslovno... i oni predstavljaj u sami po sebi grad u malom: radnje, trpezarije, prostorije za zabavu, toaleti, liftovi, prolazi, i tako dalje. Jedan sprat neke zgrade u nekom gradu na Zemlji raznobojniji je i raznovrsniji od bilo kog celog naseljivakog grada, pa ak i od ce log sveta Svemiraca." "Zar se ljudi ne gube u njima?" "Svakako da ne. I ovde, kao i svuda, svako poznaje svoje susedstvo. ak i stranci treba samo da slede znake." "Toliko hodanje mora da predstavlja dobar trening za ljude", primeti dvo smisleno Gladija. "Dobro je i za dru enje. U hodnicima uvek ima ljudi i obiaj je da se ovek za ustavi i popria sa svakim koga poznaje, a one koje ne poznaje da pozdravi. Hodanj e nije ba neophodno. Za vertikalno putovanje postoje liftovi. Glavni hodnici su u jedno i transputevi i slu e za horizontalno putovanje. Van zgrada, razume se, post oji prikljuna linija za mre u ekspresputeva. To je prava stvar. Proi e njome." "ula sam za to. To su trake po kojima se hoda, a one te nose sve br e i br e. .. ili sve sporije... ako treba da pree sa jedne na drugu. Ja to ne bih mogla. Nem oj od mene tra iti da to poku am." "Ma nema sumnje da e moi", odvrati blago D. . "Pomoi u ti. Ako ne bude druge, nosiu te, ali potrebno je samo malo ve be. Kod Zemljana je uobiajeno da se njima kreu deca iz obdani ta, kao i stariji ljudi sa tapovima. Priznajem da Naseljivai obino iz gledaju nespretni. Ni ja nisam ba naroito graciozan, ali uspevam, a i ti e ." Gladija te ko uzdahnu. "Pa, probau, ako ba moram. Ali zna ta, D. , dragi. Moram o dobiti za no bar razumno mirnu sobu. Ne elim da ujem to tvoje 'gradsko zujanje'." "Siguran sam da se to mo e srediti." "I ne elim da jedem u oblasti gde su kuhinje." D. . je sumnjiavo pogleda. "Mo emo udesiti da nam donesu hranu ovamo, ali bi lo bi za tebe dobro da uzme ue a u dru tvenom ivotu Zemljana. Konano, biu s tobom."

"Mo da posle izvesnog vremena, D. , ali ne odmah u poetku... a let."

elim i lini toa

"Oh, ne, to je nemogue. U svakoj sobi koju nam budu dodelili nalazie se la vabo i WC olja i to zato to imamo status, ali ako namerava ozbiljnije da se tu ira ili kupa morae da krene za gomilom. Nai e se neka ena koja e te upoznati sa procedurom i deliti ti pregradak ili ta ve tamo imaju. Nee ti biti neprijatno. Naseljivakim enama se svakog dana obja njava kako se koriste toaleti. Mo da e ti se na kraju i dopasti, Gladija. Svi ka u da su enski toaleti mesta gde se mnogo toga dogaa i gde je veoma z abavno. S druge, pak, strane, u mu kim toaletima zabranjen je svaki razgovor. Tamo je vrlo dosadno." "Sve je to u asno", promrlja Gladija. "Kako podnosite nedostatak privatnos ti?" "Na jednom prenaseljenom svetu najva nije je podmiriti najosnovnije potreb e", le erno odvrati D. . "Kako mo e da ti nedostaje ono to nikada nisi ni imao. eli li d a uje jo koji aforizam?" "Ba i ne", odvrati Gladija. Videv i da se Gladija snu dila, D. . je obgrli oko ramena. "Hajde, nee biti ta ko lo e kao to ti se ini. Obeavam." 76. To nije bio pravi ko mar, ali Gladija je bila zahvalna svom ranijem iskust vu steenom na Bejlisvetu koje joj je pomoglo da stekne izvesnu predstavu o onome t o je sada predstavljalo pravi pravcati okean oveanstva. Ovde, u Njujorku, gomile s u bile mnogo vee nego na onom svetu Naseljivaa, ali, s druge strane, ovde je bila odeljenija od stada nego prethodni put. Bilo je oigledno da su vladini funkcioneri zainteresovani da budu vieni u njenom dru tvu. Vodila se nema, utiva borba za mesto u njenoj neposrednoj blizini, kako bi ih svi videli sa njom na hiperviziji. To ju je udaljilo ne samo od gomil a ljudi iza kordona policajaca, ve i od D. .-a i njena dva robota. Zbog toga je, t akoe, bila izlo ena nekoj vrsti utivog gurkanja; to su inili ljudi kojima je jedina b riga, izgleda, bila kamera. Naslu ala se govora kojima kao da nije bilo kraja, ali su svi sreom bili kr atki; u stvari, trudila se da ne obraa pa nju na njihov sadr aj. Povremeno se osmehiv ala, i prijatno i nesvesno, svima podjednako pokazujui svoje ugraene zube. Gladija je povr inskim vozilom pu evim korakom pre la milje prolaza, dok je je dna nepregledna gomila mrava oiviavala trotoare, pozdravljajui je i ma ui joj dok je prolazila. (Pitala se da li su se Zemljani ikada bilo kom Svemircu ovoliko ulagi vali i bila je krajnje ubeena da je njen sluaj bez presedana.) Gladija je na jednom mestu na trenutak ugledala u daljini grupu ljudi ok upljenu oko jednog hipervizijskog ekrana i istog asa je na njemu sasvim pouzdano uhvatila sebe. Znala je da gledaju snimak njenog govora odr anog na Bejlisvetu. Gl adija se pitala koliko je puta, na koliko mesta i pred koliko ljudi taj govor ve bio prikazan od kada ga je odr ala, i koliko e jo puta biti emitovan. Takoe ju je zan imalo kako na celu stvar gledaju na razliitim svetovima. Na Aurori, na primer? Da li ljudi sa Aurore, mo da, u njoj vide izdajnika i da li e ovaj prijem s hvatiti kao potvrdu toga? Mo da vide... i mo da e shvatiti... ali to se nje nije ticalo. Imala je ona s voju misiju mira i izmirenja koju e slediti gde god da je povede i to ne alei se... pa makar posredi bila i neverovatna orgija masovonog kupanja i kre tavog, nesvesn og egzibcionizma u enskom toaletu tog jutra. (Bez pritu bi.) Stigli su do jednog od ekspres puteva koje je D. . pomenuo i Gladija je s neskrivenim u asom upiljila u beskrajnu zmiju putnikih vozila koja su prolazila... prolazila... i prolazila... sa svojim tovarom ljudi koji su hitali da obave nek i posao to nije mogao da se ostavi za kasnije (ili mo da zato to nisu eleli da se gnj ave i sveano zure, sa ostalim mno tvom, u sveanu povorku tokom onih nekoliko minuta koliko se ona zadr ala na vidiku). Zatim je povr insko vozilo zaronilo ispod ekspresputa, pro lo kroz jedan kra tak tunel koji se ni po emu nije razlikovao od prolaza iznad (Grad je sav bio u t unelima) i ponovo izbilo gore, ali na drugoj strani. Kolona vozila konano se zaustavila ispred jedne velike javne zgrade koja

je, sreom, bila mnogo privlanija od beskrajnog niza blokova koji su predstavljali jedinice gradske oblasti za stanovanje. U zgradi je odr an jo jedan prijem na kome su bila slu ena alkoholna pia i raz na predjela. Gadljiva Gladija nije pipnula ni ta od svega toga. Tuda je pro lo sigur no hiljadu ljudi, a beskrajan broj pri ao je da porazgovara sa Gladijom. Oigledno j e svima stavljeno na znanje da ne treba da se rukuju s njom, ali neki su to ipak uinili; Gladija se trudila da ne okleva, te bi nakratko polagala dva prsta na tuu aku, a zatim ih odmah povlaila. Konano se izvestan broj ena spremio da krene do najbli eg toaleta, te je jed na od njih izvela ne to to je oigledno predstavljalo neki dru tveni obred i s puno tak ta upitala Gladiju da li bi elela da im se pridru i. Gladija nije elela, ali no je mo gla da se otegne, pa se moglo dogoditi da bi joj kasnije jo te e palo da mora ne to p rekinuti. U samom toaletu vladalo je uobiajeno raspolo enje, veseo smeh i razgovor, i Gladija je, pokoriv i se nu nosti trenutka i osloniv i se na jutro nje iskustvo, iskori stila pogodnosti jedne male odaje koja je imala bone pregrade, ali ne i prednju. inilo se da se niko na to ne obazire i Gladija je poku avala da ubedi sebe kako mora da se privikne na lokalne obiaje. Mesto je bar imalo odlinu ventilaciju i bilo je besprekorno isto. Za sve to vreme niko nije obraao pa nju na Denila i iskara. Gladija je shvat ila to kao ljubaznost. Robotima vi e nije bio dozvoljen pristup unutar gradskih gr anica, mada ih je napolju, na selu, bilo na milione. Ako bi iko primetio prisust vo Denila i iskara, to bi znailo da eli da pokrene pitanje pravnih posledica. Lak e j e bilo taktino se praviti da njih nema. Kada je gozba jednom poela, oni su mirno sedeli za stolom sa D. .-om, ne s uvi e daleko od podijuma. Na podijumu je sedela Gladija i umereno jela, pitajui se da li e od te hrane dobiti dizenteriju. D. , koji izgleda nije bio zadovoljan dodeljenom mu ulogom uvara robota, b ez prestanka je s nemirom zurio u Gladijinom pravcu, a ona je povremeno podizala aku i upuivala mu sme ak. iskar, koji je isto tako budno motrio na Gladiju, ugrabio je priliku da v eoma tiho saop ti Denilu, poslu iv i se zaklonom od nemilosrdnog i neprekidnog zveketa pribora za jelo i agora: "Prijatelju Denile, ovde u ovoj prostoriji nalaze se vi soki funkcioneri. Vrlo je verovatno da jedan ili vi e njih poseduje obave tenja koja bi nam mogla biti od koristi." "Nije iskljueno, prijatelju iskare. Mo e li mi pomoi da otkrijemo to, poslu iv i e svojim sposobnostima?" "Ne mogu. Umno zalee ne daje mi nikakve odreene, va ne emocionalne odgovore. Kao to mi ni povremeni blesci meu najbli ima ni ta ne kazuju. Ipak sam uveren da se k limaks krize pribli ava velikom brzinom, dok mi ovde besposleni sedimo." Denil ozbiljno odvrati: "Poku au da postupim onako kako bi postupio partner Elija i da ubrzam stvar." 77. Denil nije jeo. Svojim mirnim oima promatrao je prisutne i uspeo je da pr onae osobu za kojom je tragao. Lagano se podigao i krenuo ka drugom stolu, oiju up rtih u jednu enu koja je uspevala da istovremeno ivahno jede i vodi veseo razgovor sa mu karcem sa svoje leve strane. Bila je to jedna zdepasta dama, kratke kose, u kojoj su se primeivali tragovi sedih. Iako joj lice nije bilo mlado, ipak je bil o prijatno. Denil je ekao da u njihovom razgovoru doe do uobiajene pauze, ali, kako se to nikako nije dogaalo, on joj se obrati uz izvestan napor: "Gospoo, mogu li da va s prekinem?" Ona ga zbunjeno pogleda sa oiglednim nezadovoljstvom. "Izvolite", ree pril ino o tro, "o emu je re?" "Gospoo", poe Denil, "Molim vas da mi oprostite to sam vas prekinuo, ali da li biste mi dozvolili da malo popriam sa vama?" Zurila je u njega, na trenutak se i namr tila, ali onda je njen izraz lica smek ao. Ona odvrati: "Sudei prema va oj prekomernoj ljubaznosti, vi ste robot, zar ne?"

"Ja sam jedan od robota gospoe Gladije, gospoo." "Da, ali vi ste onaj humanoidni. R. Denil Olivav." "Da, tako se zovem, gospoo." ena se okrete prema mu karcu sa svoje leve strane i obrati mu se: "Molim te da me izvini . Ne mogu tek tako odbiti ovog... robota." Njen sused se nesigurno nasme i i svu svoju pa nju usredsredi na tanjir ispr ed sebe. ena ree Denilu: "Ako imate stolicu, za to je ne donesete ovamo? Rado u porazg ovarati sa vama." "Hvala vam, gospoo." Kada se Denil vratio i smestio, ona poe: "Vi ste zaista R. Denil Olivav, zar ne?" "Da, to je moje ime, gospoo." "Hou da ka em, vi ste onaj koji je pre toliko vremena radio sa Elijom Bejli jem. Niste novi model iz iste serije? Niste R. Denil Olivav etvrti ili tako ne to?" Denil odvrati: "Ima malo toga na meni to u poslednjih dvadeset dekada nij e zamenjeno... ili ak modernizovano i pobolj ano... ali moj pozitronski mozak je is ti kao i onda kada sam radio sa partnerom Elijom na tri razliita sveta... i na je dnom svemirskom brodu. On nije menjan." "Tako!" Ona se zadivljeno zagleda u njega. "Vi ste, nema sumnje, izuzeta n primerak. Da su svi roboti poput vas, ne vidim za to bi se iko protiv njih bunio . O emu to elite da razgovarate sa mnom?" "Pre nego to smo zauzeli svoja mesta, bili ste predstavljeni gospoi Gladij i kao podsekretar za energetiku, Sofija Kvintana." "Imate dobro pamenje. Tako se zovem i to je moje zvanje." "Da li se to zvanje odnosi na celu Zemlju ili samo na ovaj Grad?" "Uveravam vas da sam op ti podsekretar." "Onda ste upueni u energetiku?" Kvintana se nasme i. inilo se da joj ispitivanje uop te ne smeta. Mo da je misl ila da je zabavno ili ju je mo da privukao Denilov izgled smernog dostojanstva ili pak jednostavna injenica da je jedan robot u stanju da je ispituje na taj nain. U svakom sluaju, ona je uz osmeh odgovorila: "Energetika mi je bila glavni predmet na Kalifornijskom univerzitetu, a i doktorirala sam na njoj. Koliko sam jo u nju upuena, nisam ba sigurna. Suvi e dugo sam provela radei na administrativnim poslovim a... a to, uveravam vas, zatupljuje." "Ali bi trebalo da ste dobro upueni u praktine vidove sada njih energetskih zaliha Zemlje, zar ne?" "Tako je. To svakako. Da li biste eleli ne to o tome da saznate?" "Postoji ne to to pobuuje moju znati elju, gospoo." "Znati elju? Kod robota?" Denil pognu glavu. "Ako je robot dovoljno slo en, on mo e biti svestan neega u sebi to tra i obave tenja. To je istovetno sa onim to sam primetio da ljudska bia naz ivaju 'znati eljom' i ja sam tako slobodan da za vlastita oseanja upotrebi istu re." "Po teno. ta vas to zanima, R. Denile? Mogu li tako da vas zovem?" "Mo ete, gospoo. Koliko mi je poznato, Zemlja se energijom snabdeva preko S unevih energetskih stanica na geostacionarnoj orbiti u polutarnoj ravni Zemlje." "U pravu ste." "Ali da li su te energetske stanice jedini izvori energije za ovu planet u?" "Ne. One su na prvom mestu... ali ne i jedini... snabdevai energijom. Dob ar deo energije dobija se od unutra nje toplote Zemlje, vetrova, talasa, plime i o seke, tene vode i tako dalje. Posedujemo veoma slo enu me avinu, a svaka raznovrsnost ima svojih prednosti. Meutim, Suneva energija nam je glavno upori te." "Niste pomenuli nuklearnu energiju, gospoo. Zar ne koristite mikrofuzije? " Kvintana podi e obrve. "Je li to ono to vas zanima, R. Denile?" "Da, gospoo. Zbog ega na Zemlji nema izvora nuklearne energije?" "Nije da ih nema, R. Denile. Mo e se i na njih tu i tamo nabasati. Na i robo

ti... poznato vam je da ih na selu ima mnogo... rade na mikrofuzijski pogon. Uzg red budi reeno, je li to i sa vama sluaj?" Denil odvrati: "Da, gospoo." "Zatim", nastavi ona, "ima i ponekih ma ina koje rade na mikrofuzijski pog on, ali sve u svemu to je zanemarljivo." "Nije li tano, gospoo Kvintana, da su izvori mikrofuzijske energije osetlj ivi na nuklearne pojaivae?" "Svakako da jesu. Razume se. Izvor mikrofuzijske energije e u tom sluaju e ksplodirati i ja pretpostavljam da je to zbog toga to postaje preosetljiv." "Znai, neko ko bi upotrebio nuklearni pojaiva na Zemlji ne bi mogao ozbiljn o da o teti bitne Zemljine snabdevae energijom." Kvintana se nasmeja. "Ne, razume se da ne bi mogao. Kao prvo, ne vidim n ikoga ko unaokolo, s jednog mesta na drugo, vue neki nuklearni pojaiva. Te e na tone i mislim da ne bi mogli da prou ulicama i hodnicima Grada. Neko bi bez sumnje mor ao da primeti takav poku aj. A i kada bi nuklearni pojaiva bio uveden u igru, uspeo bi da uni ti svega nekoliko robota i ma ina pre no to bi bio otkriven i onesposobljen . Nema anse... ba nikakve... da nam na taj nain bude naneta teta. Da li ste u to elel i da se uverite, R. Denile?" Gotovo kao da mu je stavljala do znanja da je razgo vor zavr en. Denil ree: " eleo bih da ra istim jo nekoliko sitnica, gospoo Kvintana. Za to na emlji nema velikih mikrofuzijskih izvora? Svi svetovi Svemiraca zavise od mikrof uzije, kao i svi svetovi Naseljivaa. Mikrofuzija je zgodna za preno enje, svrsishod na i jeftina... ne zahteva mnogo truda oko odr avanja, popravki i zamena delova ka o to je sluaj sa strukturama u svemiru." "Ali, kao to rekoste, R. Denile, osetljiva je na nuklearne pojaivae." "Ali, vi rekoste, gospoo Kvintana, da su nuklearni pojaivai suvi e veliki i n espretni da bi bili korisni." Kvintana se iroko osmehnu i ree: "Veoma ste inteligentni, R. Denile. Nikad a mi nije palo na pamet da bih se mogla nai za stolom sa jednim robotom i voditi jedan ovakav razgovor. Va i auroranski robotiari su veoma pametni... suvi e pametni.. . i pla im se da nastavim zapoeti razgovor. Morala bih da se zabrinem za svoje mest o u vladi. Znate, imamo legendu o robotu po imenu Stefan Bejerli koji je zauzima o visoko mesto u vladi." "To mora da je puka izmi ljotina, gospoo Kvintana", ree ozbiljno Denil. "Ni na jednom od svetova Svemiraca nema nijednog robota ni u jednoj vladi. Mi smo je dnostavno... roboti." "Sada mi je lak e kada sam to ula, te u stoga nastaviti. Razlike u izvorima energije potiu iz istorije. U vreme kada je do lo do razvoja hipersvemirskog putova nja, imali smo mikrofuziju, te su tako ljudi koji su napu tali Zemlju nosili sa so bom mikrofuzijske energetske izvore. To je bilo neophodno kako na brodovima tako i na planetama tokom pokolenja, dok su opne prilagoavane za naseljavanje ljudi. Da bi se izgradio odgovorajui sistem stanica za solarnu energiju potrebno je mnog o godina... te da se ne bi upu tali u jedan takav zadatak, emigranti su radije zad r avali mikrofuziju. Tako je bilo i sa Svemircima u njihovo vreme, a tako je sada i sa Naseljivaima. Meutim, na Zemlji su se mikrofuzija i solarna energija u svemiru razvile otprilike u isto vreme, te su se oba naina dobijanja energije sve vi e i vi e koristi la. Konano smo mogli da biramo da li emo koristiti mikrofuziju ili Sunevu energiju ili, razume se, obe. Izabrali smo Sunevu energiju." Denil upita: "To mi izgleda udno, gospoo Kvintana. Za to ne obe?" "Na to pitanje je, u stvari, veoma lako odgovoriti, R. Denile. Zemlja je u prehipersvemirskim danima imala izvesna iskustva sa izvesnim primitivnim obli kom nuklearne energije, a to iskustvo nije bilo ba najbolje. Kada je do lo vreme da se izabere izmeu mikrofuzije i Suneve energije, Zemljani su na mikrofuziju gledal i kao na jedan oblik nuklearne energije i okrenuli su joj lea. Ostali svetovi, ko ji nisu imali na a iskustva sa primitivnim oblikom nuklearne energije, nisu ni ima li razloga da se odreknu mikrofuzije." "Smem li vas upitati na kakav to primitivan oblik nuklearne energije mis lite, gospoo?" "Na fisiju urana", odgovori Kvintana. "Ona se potpuno razlikuje od mikro

fuzije. Fisija podrazumeva cepanje te kih jezgara, kao to su jezgra urana. Mikrofuz ija podrazumeva sjedinjavanje lakih jezgara, kao to su jezgra vodonika. Meutim, i jedna i druga predstavljaju oblike nuklearne energije." "Pretpostavljam da bi uran trebalo da bude gorivo za fisijske ureaje." "Da... ili i druga te ka jezgra, kao to su jezgra torijuma ili plutonijuma. " "Ali uran, kao i ostali pomenuti elementi, krajnje je redak. Da li bi on i mogli da odr avaju jedno dru tvo koje koristi fisiju?" "Ti elementi su retki na drugim svetovima. Ne mo e se rei ni da se na Zemlj i nalaze na svakom koraku, ali nisu ba ni tako retki. Uran i torijum veoma su ras prostranjeni u kori u malim koliinama, a na nekoliko mesta postoje i koncentracij e ovih metala." "Ima li, gospoo, danas na Zemlji bilo kakvih ureaja na fisijski pogon?" "Nema", odvrati ravnodu no Kvintana. "Nigde i ni u kakvom obliku. Ljudska bia bi pre sagorevala naftu... ili ak drvo... nego vr ila fisiju urana. U jednom utiv om dru tvu ak i re 'uran' predstavlja tabu. Vi mi ne biste postavljali ova pitanja n iti bih vam ja na njih odgovarala da ste ljudsko bie i Zemljanin." Denil uporno nastavi: "Da li ste sigurni, gospoo? Ne postoji li neki tajn i ureaj koji koristi fisiju, a koji zbog nacionalne sigurnosti..." "Ne, robote", odgovori Kvintana, namr tiv i se. "Ka em vam... nema takvog ureaj a. Ni jednog jedinog!" Denil ustade. "Zahvaljujem vam, gospoo, i molim da mi oprostite to sam vam oduzeo vreme i to sam se raspitivao o neem tako delikatnom. Uz va e dopu tenje, sada u vas ostaviti." Kvintana mu nemarno odmahnu rukom. "Bilo mi je drago, R. Denile." Ponovo se okrenula svom susedu za stolom, sigurna da u zemaljskoj gu vi lj udi nikada ne prislu kuju razgovor koji se vodi u njihovoj blizini, kao i to da, a ko to ipak i uine, tu injenicu nikada ne priznaju. Ona ree: "Mo e li zamisliti, vodila sam razgovor o energetici s jednim robotom?" to se tie Denila, on se vratio na svoje mesto i tiho pri apnuo iskaru: "Ni ta, prijatelju iskare. Ni ta to bi nam bilo od pomoi." Zatim je tu no dodao: "Mo da sam postavljao pogre na pitanja. Partner Elija bi umeo da postavi ona prava." UBICA 78. Edgar Andrev, generalni sekretar i izvr ni predsednik Zemlje bio je prilino visok i naoit mu karac, glatko obrijan poput kakvog Svemirca. Uvek se kretao odmer enim korakom, kao da je stalno na pozornici i inilo se da je u svakom trenutku kr ajnje zadovoljan sobom. Glas mu je bio malo previsok za njegov stas, ali daleko od toga da bude piskav. Nije izgledao uporan, ali ga je bilo te ko pokolebati. to je bio sluaj i ovog puta. "Nemogue", ree on odluno D. .-u. "Ona se mora poj aviti." "Imala je naporan dan, generalni sekretare", ree D. . "Nije navikla na gu vu , a ni na ovakvu okolinu. Ja Bejlisvetu odgovaram za nju i u pitanju je moja ast. " "Shvatam va polo aj", odvrati Andrev, "ali ja predstavljam Zemlju i ne mogu Zemljanima uskratiti da je vide. Hodnici su popunjeni, hipertalasni kanali su s premni, tako da kada bih ak i oajniki eleo da je sakrijem, ne bih mogao to da uinim. Posle ovoga... koliko to mo e da potraje? Pola sata. .. mo e da se povue i ne mora da se pojavljuje do sutra uvee, kada treba da odr i govor." "Moramo se pobrinuti da joj bude ugodno", ree D. , preutno napustiv i svoj pr ethodni stav. "Moramo je dr ati na izvesnoj udaljenosti od ljudi." "Kordon stra ara iz obezbeenja e joj obezbeivati dovoljno vazduha. Prednji re d gledalaca bie potisnut dosta unazad. Oni su ve sada tamo napolju. Ako uskoro ne najavimo njen skora nji dolazak, doi e do nereda." D. . ree: "To nije trebalo da bude uprilieno. Nije bezbedno. Ima i takvih Z emljana koji ne vole Svemirce."

Generalni sekretar slegnu ramenima. "Voleo bih kada biste umeli da mi ka e te kako sam to mogao da spreim. U ovom trenutku ona je junakinja i ne mo e se dr ati po strani. Isto tako, naii e samo na topao doek... bar za sada. Ali ako se ne pojav i, to e se izmeniti. Hajdemo, sada." D. . mu nezadovoljno okrenu lea. Uhvatio je Gladijin pogled. Izgledala je umorno i prilino nesreno. On ree: "Mora , Gladija. Nema uzmaka." Trenutak je zurila u svoje ake, kao da se pita da li bi je one mogle na n eki nain za titi, zatim se ispravila i isturila bradu... jedna mala Svemirka u ovoj hordi varvara. "Ako moram, moram. Hoe li ostati uz mene?" "Sem ako me silom ne odvuku." "A moji roboti?" D. . je oklevao. "Gladija, kako bi dva robota mogla da ti pomognu meu mili onima ljudskih bia?" "Znam, D. . Takoe znam da u konano morati da se snalazim i bez njih, ako nam eravam da nastavim s ovom svojom misijom. Ali, molim te, ne jo . U ovom trenutku, oseau se sigurnijom sa njima, bez obzira na to da li to ima smisla ili ne. Ako ti funkcioneri sa Zemlje ele da se obratim svim tim ljudima, da se smejem, ma em, da r adim sve ono to se od mene oekuje da radim, Denilovo i iskarovo prisustvo mi je pot rebno kao uteha. Slu aj, D. , ja njima popu tam u neem velikom, iako se u toj meri nel agodno oseam da bih najradije pobegla. Neka i oni meni popuste kada je u pitanju ova sitnica." "Poku au", ree D. . potpuno obeshrabeno, ali im je krenuo ka Andrevu, iskar se tiho uputio za njim. Nekoliko minuta kasnije kada je Gladija, okru ena pa ljivo odabanim skupom f unkcionera, po la ka otvorenom balkonu, D. . je nekoliko koraka zaostao za njom, sa iskarom uz levi bok, a Denilom uz desni. Generalni sekretar je skru eno rekao: "U redu, u redu. Ne znam kako si usp eo da me nagovori , ali u redu." Protrljao je elo, svestan neznatnog i neodreenog bo la u desnoj sleponici. Ni sam ne znajui za to, ukrstio je pogled sa iskarom i okrenuo se uz prigu eni drhtaj. "Ali, ne smete im dozvoliti da se pomeraju, kapetane, upa mtite to. I molim vas, neka onaj koji izgleda kao robot bude to neupadljiviji. Iz aziva u meni nalogodnost i ne elim da ga ljudi primeuju vi e nego to je potrebno." D. . primeti: "Svi e gledati u Gladiju, generalni sekretare. Nikog drugog nee primeivati." "Nadam se", ree razdra ljivo Andrev. Zastao je kako bi primio kapsulu sa po rukom koju mu je neko polo io u aku. Spustio ju je u d ep i krenuo dalje, zaboraviv i n a sve dok nisu stigli do balkona. 79. Gladiji se inilo da je svaki put kada bi se prizor izmenio bivalo sve gor e... vi e ljudi, vi e buke, vi e zbunjujueg osvetljenja, sve vea invazija na sva njena ul a. uli su se povici. Mogla je da uje kako izvikuju njeno ime. Te kom mukom uspe la je da savlada vlastitu te nju da se povue i postane nepokretna. Podigla je ruku, mahnula i osmehnula se, a vika je postala jo glasnija. Neko je poeo da govori, glas mu je odzvanjao preko sistema zvunika, a lik mu se pojavio na jednom velikom ekranu visoko iznad njih tako da su ga svi mogli videti. Bez sumnje su ga videli i na nebrojenim ekranima u nebrojenim dvoranama za okupljanje u svakom delu svakog grada na ovoj planeti. Gladija s olak anjem odahnu to se neko drugi na ao u centru pa nje. Poku ala je d a se skupi to je vi e mogla i da dozvoli zvuku iz zvunika da na sebe svrati pozornos t gomile. Generalni sekretar Andrev, koji je takoe gledao da se za titi glasom, isto onako kako je to Gladija uinila, bio je krajnje zahvalan to je, ustupiv i Gladiji pr venstvo, izgledalo krajnje nepotrebno da i on ovom prilikom odr i govor. Odjednom se setio poruke koju je spustio u d ep. Namr tio se, osetiv i iznenadni nemir, kada je postavio sebi pitanje ta bi to moglo biti toliko neodlo no da je zahtevalo da se prekine jedna tako va na ceremoni ja, a zatim je iskusio i suprotno oseanje, razdra enost zbog injenice da e se sigurno

ispostaviti da je poruka potpuno neva na. Sna no je pritisnuo desnim palcem blago ispupenje predvieno za to i kapsula se otvorila. Uklonio je tanak komad plastihartije, proitao poruku koja je bila is pisana, a zatim je promatrao kako se ona raspada i drobi. On otra fini prah koji je preostao i zapovedniki dade znak D. .-u da se pribli i. Uop te nisu morali da apuu po to je na trgu vladala neizmerna i neprestana buk a. Andrev ree: "Pomenuli ste da ste u Sunevom sistemu sreli jednu auroransku ratnu letilicu." "Tako je... pretpostavljam da su je otkrili i senzori na Zemlji." "Razume se da jesu. Rekli ste da ni vi ni oni niste preduzeli nikakave n eprijateljske akcije." "Nije bilo upotrebljeno nikakvo oru je. Zahtevali su da im predam gospou Gl adiju i njene robote. Odbio sam i oni su se udaljili. Sve sam vam to ve objasnio. " "Koliko je sve to ukupno potrajalo?" "Ne dugo. Nekoliko asova." "Hoete da ka ete da je Aurora poslala ratni brod da bi se nekoliko asova nat ezao sa vama, a zatim se udaljio." D. . slegnu ramenima. "Generalni sekretare, meni njihove pobude nisu pozn ate. Mogu samo da podnesem izve taj o onome to se dogodilo." Generalni sekretar je nabusito zurio u njega. "Ali vi niste podneli iscr pan izve taj o svemu to se dogodilo. Senzorska obave tenja su sada pomno prouena pomou kompjutera i izgleda da ste vi njih ipak napali." "Nisam ispalio nijedan kilovat energije, gospodine." "Da li pod tim mislite i na kinetiku energiju? Iskoristili ste sam brod k ao projektil." "Mo da je to njima tako izgledalo. Nisu odluili da mi se suprostave i sve s hvate kao blef." "Ali da li je posredi bio blef?" "Mogao je da bude." "Meni se ini, kapetane, da ste vi bili spremni da uni tite dva broda unutar Sunevog sistema i da time mo da stvorite ratnu krizu. Kako ste smeli da preuzmete na sebe takav rizik?" "Bio sam uveren da nee doi do uni tavanja i nije." "Ali sve vas je to zadr alo i zaokupilo vam pa nju." "To da, ali za to to istiete?" "Zato to su na i senzori uhvatili ne to to vi niste primetili... ili bar niste o tome podneli izve taj." " ta bi to moglo biti, generalni sekretare?" "Uhvatili su lansiranje jednog orbitalnog modula u kome su se, kako izgl eda, nalazila dva ljudska bia i koji je krenuo prema Zemlji." Ova dvojica su bila zaokupljena svojim razgovorom. Nijedno drugo ljudsko bie na balkonu nije obraalo pa nju na njih. Samo su dva robota, koja su stajala uz D. .-a, zurila u njih i pa ljivo slu ala. U tom trenutku, govornik je zastao. Poslednje rei su mu glasile: "Gospoa G ladija, roena Svemirka sa Solarije, koja ivi kao Svemirka na Aurori i koja je post ala graanka Galaksije na naseljivakom svetu, Bejlisvetu." On se okrenu prema njoj i iroko zamahnu rukom. "Gospoa Gladija..." Gomila stade dugo i sreno da tutnji, a mnogo glava masa pretvori se u umu ruku koje su mahale. Gladija oseti jednu ne nu aku na ramenu i zau u uhu glas koji r ee: "Molim vas, gospoo, samo nekoliko rei." Gladija poe slabim glasom: "Narode Zemlje." Te rei se zaori e i nastade neug odna ti ina. Gladija ponovi, mnogo odlunije: "Narode Zemlje, stojim pred vama kao to jedno ljudsko bie stoji pred drugim ljudskim biem. Ne to sam starija, priznajem, ta ko da mi nedostaju va a mladost, va a nadanja, va polet. Meutim, u ovom trenutku moja nesrea se prekaljuje; injenica je da u va em prisustvu oseam kako me zahvata va a vatra , te krinka starosti spada..." Prolomi se aplauz, a na balkonu se zau ovakva primedba: "Nagoni ih da se

to su kratkoveni. Ta Svemirka poseduje avolsku bestidnost." Andrev nije obratio pa nju na to. On ree D. .-u: "Cela ta epizoda sa vama mo d a je samo poslu ila da se ti ljudi prebace na Zemlju." D. . odvrati: "Ja to nisam mogao znati. Mislio sam samo na to kako da spa sem gospou Gladiju i svoj brod. Gde su se spustili?" "Ne znamo. Nisu se spustili ni u jednu gradsku svemirsku luku." D. .primeti: "To sam i pretpostavio." "Ali to i nije va no", izjavi generalni sekretar. Tek da se nakratko zabri nem. Tokom proteklih nekoliko godina izveden je izvestan broj ovakvih sletanja, mada nijedno od njih nije bilo tako bri ljivo pripremljeno. Nikada se ni ta nije dog odilo i mi nismo obraali na njih pa nju. Konano, Zemlja je otvoren svet. To je dom ov eanstva i bilo ko sa bilo kog sveta mo e slobodno da doe i ode... ak i Svemirci, ako e le." D. . se poe a po bradi, proizvev i jedan neprijatan zvuk. "Pa ipak, mo da im nam ere nisu ba asne." (Gladija je govorila: "Svima vama sa ovog sveta na kome je nastalo oveanst vo, sa ovog prenaseljenog, naroitog sveta, kao i svima u ovom udu od grada elim dob ro..." sme ei se i ma ui odgovarala je na pljesak dok je tamo stajala i dozvoljavala e ntuzijazmu da uzme maha.) Andrev povisi glas kako bi nadjaao amor gomile. "Bilo kakve da su im namer e, od njih nee biti ni ta. Mir se spustio na Zemlju od kada su se Svemirci povukli, a naseljavanje poelo neumoljivo da se odvija. Ve mnogo dekada uspaljeni duhovi meu nama odlaze na svetove Naseljivaa, tako da se na Zemlji vi e ne mo e nai nijedan duh poput va eg, kapetane, duh koji bi se odva io da rizikuje uni tenje dve letilice unuta r Sunevog sistema. Na Zemlji vi e nema puno zloina, nema nasilja. Stra ari iz obezbeenj a odreeni da obuzdavaju ovu svetinu ne nose oru je, jer ni ono nije potrebno." Dok je on to govorio, iz anonimnosti te nepregledne gomile neko je uvis prema balkonu uperio jedan blaster i pa ljivo nani anio. 80. Skoro u isti as odigralo se nekoliko stvari. iskar je okrenuo glavu i zagledao se u gomilu, jer mu je ne to iznenada pri vuklo pa nju. Njegovu kretnju sledio je Denilov pogled; spazio je uperen blaster i bac io se br e no ijedno ljudsko bie. Prolomio se prasak blastera. Ljudi na balkonu su se sledili, a zatim su stali da glasno viu. D. . je epao Gladiju i povukao je u stranu. Iz gomile se prolomi zastra ujua rika. Denil se bacio na iskara i oborio ga. Hitac iz blastera uleteo je u sobu iza balkona i napravio rupu na tavani ci. Linija koja bi se povukla od blastera do rupe pro la bi kroz prostor koji je s amo sekundu ranije zauzimala iskarova glava. Dok je padao, iskar je promrmljao: "Nije ljudsko bie. Robot." Oslobodiv i iskara, Denil je hitro ispitao situaciju. Tlo se nalazilo nekih est metara ispod balkona i prostor ispod njega bio je prazan. Stra ari iz obezbeenj a probijali su se prema jednoj uzvi ici u gomili koja je oznaavala mesto na kome je stajao nesueni ubica. Denil je skoio preko balkona i pao; njegov metalni skelet lako je apsorbo vao udarac, to ne bi bio sluaj sa kosturom nekog ljudskog bia. Potrao je prema gomili. Denil nije imao izbora. Nikada ranije nije se suoio ni sa im slinim. Bilo j e neophodno da stigne do robota sa blasterom pre no to ovaj bude uni ten i, imajui t o na umu, Denil je prvi put tokom svog postojanja shvatio da ne mo e svu pa nju usre dsrediti na to da ni najmanje ne povredi neko ljudsko bie. Bio je primoran da ih donekle uzdrma. U stvari, odgurivao ih je dok je krio put kroz gomilu, gromoglasno uzviku jui: "Napravite prolaz! Napravite prolaz! Osoba sa blasterom mora biti ispitana!" Za njim su krenuli i stra ari iz obezebeenja i oni konano pronao e tu "osobu" n a tlu i u dobroj meri isprebijanu.

raduju

ak je i na jednoj Zemlji, koja se hvalila da na njoj nema nasilja, proval a besa protiv oiglednog ubice ostavila traga. Ubicu su epali, i utirali i izudarali. Samo ga je gustina gomile spasila da ne bude rastrgnut. Mnogobrojni napadai, smet ali su jedni drugima da budu efikasniji, te su uspeli vrlo malo da urade. Stra ari iz obezbeenja imali su muke dok nisu razdvojili gomilu. Na tlu se, pored robota koji je le ao potrbu ke nalazio blaster. Denil na njega nije obratio p a nju. Denil je kleknuo pored uhvaenog ubice. Zatim ga je upitao: "Mo e li da govor i ?" Bistre oi zagleda e se u Denilove. "Mogu", odvrati ubica tihim, ali inae nor malnim glasom. "Potie li sa Aurore?" Ubica ne odgovori. Denil brzo nastavi: "Znam da potie . To je bilo nepotrebno pitanje. Gde ti se na ovoj planeti nalazi baza?" Ubica ne odgovori. Denil ree: "Tvoja baza? Gde je? Mora odgovoriti. Nareujem ti da odgovori ." Ubica prozbori: "Ti mi ne mo e nareivati. Ti si R. Denil Olivav. Na tebe mi je skrenuta pa nja i ne moram da te poslu am." Denil podi e pogled, dodirnu najbli eg stra ara i obrati mu se: "Gospodine, da li biste upitali ovu osobu gde mu se nalazi baza?" Zbunjeni stra ar poku a da progovori, ali iz njegovih usta izie samo promuklo groktanje. On postieno proguta knedlu, proisti grlo, a zatim zare a: "Gde ti je baz a?" "Zabranjeno mi je da na to pitanje odgovorim, gospodine", odvrati ubica. "Mora ", ree odluno Denil. "Postavlja ga funkcioner ove planete. Gospodine, da li biste mu naredili da odgovori?" Zau se glas stra ara: "Zatvorenie, nareujem ti da odgovori ." "Zabranjeno mi je da odgovorim na to pitanje, gospodine." Stra ar posegnu rukom da grubo epa ubicu za rame, ali Denil brzo ree: "Mislim , gospodine, da silom ni ta neemo postii." Denil se osvrnu unaokolo. agor gomile se dosta sti ao. U vazduhu se oseala n apetost i izgledalo je kao da milioni ljudi s nestrpljenjem oekuju da vide ta e Den il uiniti. Denil ree nekolicini stra ara koji su se sada okupili oko njega i opru enog u bice: "Da li biste mi, gospodo, obezbedili prolaz? Moram ovog zatvorenika odvest i do gospoe Gladije. Mo da e ona uspeti iz njega da izvue odgovore." " ta je sa medicinskom negom koju treba pru iti zatvoreniku?" upita jedan od stra ara. "Nee biti potrebna, gospodine", odvrati Denil. Nije objasnio za to. 81. "Ovo da se dogodi", primeti suvo Andrev, dok su mu usne podrhtavale od u zbuenja. Nalazili su se u sobi kojoj je pripadao i balkon i on baci pogled prema rupi u tavanici koja je ostala kao nemi svedok nasilja koje se upravo odigralo. Gladija progovori glasom koji je uspe no obuzdala da ne podrhtava. "Ni ta se nije dogodilo. Nisam povreena. Samo ete morati da popravite ovu rupu u tavanici i da izvr ite neke dodatne opravke u sobi iznad ove. I to je sve." Jo dok je govorila, mogla je da uje kako ljudi odozgo pomeraju stvari sa r upe i verovatno procenjuju priinjenu tetu. "To nije sve", ree Andrev. "To nam kvari planove u vezi sa va im sutra njim p ojavljivanjem i glavnim obraanjem ovoj planeti." "Upravo suprotno", primeti Gladija. "Planeta e samo sa jo veim nestrpljenje m oekivati da me uje, znajui da sam gotovo postala rtva nekog ubice." "Ali postoji mogunost da neko ponovo poku a." Gladija neznatno slegnu ramenima. "To me samo uverava da sam na pravom p utu. Generalni sekretare Andrev, ne tako davno otkrila sam da za ivota moram ne to obaviti. Nije mi palo na pamet da bih zbog te svoje misije mogla dospeti u opasn ost, ali po to se i to dogodilo, takoe mi pada na pamet da ne bih bila u opasnosti i da me ne bi imali zbog ega ubiti da onima kod kue nisam zapala za oko. Ako je op

asnost merilo moje efikasnosti, onda sam spremna na rizik." iskar ree: "Gospoo Gladija, stigao je Denil sa... pretpostavljam da je u pi tanju osoba koja je uperila razara u ovom pravcu." Nije se samo Denil... nosei jednu opu tenu i mirnu priliku... pojavio na vr atima sobe, ve se tu na lo i pet stra ara iz obezbeenja. inilo se da napolju jenjava i postaje udaljenija buka koju je stvarala gomila. Poeli su da se razilaze, a preko zvunika se povremeno moglo uti obave tenje: "Niko nije povreen. Vi e ne preti nikakva opasnost. Vratite se kuama." Andrev dade znak stra arima da se udalje. "Je li to taj?" upita on o tro. Denil odvrati: "Nema sumnje, gospodine, da je to osoba sa blasterom. Oru j e je pronaeno u njegovoj blizini, postoje svedoci koji su videli ta je uinio, a i o n sam priznaje da je pucao." Andrev je zaprepa eno zurio u njega. "Tako je miran. Uop te ne izgleda kao lj udsko bie." "On i nije ljudsko bie, gospodine. On je robot, humanoidni robot." "Ali na Zemlji nema humanoidnih robota. Sem vas." "Ovaj je robot, generalni sekretare", ree Denil, "kao i ja, auroranske iz rade." Gladija se namr ti. "Ali to je nemogue. Nijednom robotu niko ne bi mogao da naredi da me ubije." D. . je izgledao ozlojeen, te ljutito procedi kroz zube, dok je krajnje po sesivno jednu ruku dr ao prebaneu preko Gladijinog ramena: "Auroranski robot, naroit o programiran..." "Gluposti D. .", ree Gladija. "Nipo to. Bez obzira na to da li potie sa Auror e ili ne, da li je naroito programiran ili ne, nijedan robot nije u stanju da nam erno povredi neko ljudsko bie za koje zna da jeste ljudsko bie. Ako je ovaj robot odista ispalio hitac iz blastera u mom pravcu, onda mora da me je namerno proma io ." "S kakvim ciljem?" upita Andrev. "Za to bi proma io, gospoo?" "Zar ne shvatate?" uzvrati pitanjem Gladija. "Bilo ko da je robotu izdao ta nareenja, oseao je da bi i sam poku aj bio dovoljan da osujeti moje planove ovde na Zemlji, a to je i bio njihov cilj. Nisu mogli da narede robotu da me ubije, ali mogli su mu narediti da me proma i... i ako bi to bilo dovoljno da razbije pro gram, oni bi bili zadovoljni. Ali to nee nauditi programu. Ja to neu dozvoliti." D. . primeti: "Ne izigravaj junakinju, Gladija. Ne znam ta bi sledee mogli da poku aju, ali ni ta... ni ta... nije toliko vredno da tebe izgubim." Gladijin pogled smek a. "Hvala ti, D. . Cenim tvoja oseanja, ali moramo rizi kovati." Andrev se pometeno povue za uvo. " ta da radimo? Zemljani nee ba blagonaklono primiti saznanje da je jedan humanoidni robot upotrebio blaster u gomili ljudsk ih bia." "Razume se da nee", slo i se D. . "Stoga im nemojmo rei." "Izvestan broj ljudi sigurno ve zna... ili bar nagaa... da je re o robotu." "Glasine neete spreiti, generalni sekretare, ali nema potrebe potvrivati ih sa slu benog mesta." Andrev ree: "Ako je Aurora spremna da ode tako daleko i..." "Nije re o Aurori", ree urno Gladija. "Ve o odreenim ljudima sa Aurore, izves nim ratobornim tipovima. I meu Naseljivaima znam da ima takvih ratobornih ekstremi sta, a verovatno ih ima i na Zemlji. Nemojte dozvoliti da upadnete u zamku tih e kstremista, generalni sekretare. Obraam se nepreglednoj veini razumnih ljudskih bia na obe strane i ni ta ne sme oslabiti tu nameru." Denil, koji je strpljivo ekao, konano je ugrabio dovoljno dugaku pauzu koja mu je omoguila da ubaci svoj komenatar. "Gospoo Gladija... gospodo... va no je da o d ovog robota saznamo gde mu se na planeti nalazi baza. Mo da ih ima jo ." "Zar ga niste upitali?" javi se Andrev. "Jesam, generalni sekretare, ali ja sam robot. Od ovog robota se ne mo e t ra iti da odgovori na pitanja koja mu postavi drugi robot. Kao ni to da ispunjava moja nareenja." "Dobro, onda u ga ja upitati", predlo i Andrev. "Mo e se desiti da ni to ne urodi plodom, gospodine. Robotu su izdata stro

ga nareenja da ne odgovori i va a nareenja da to uini verovatno ne bi uspela da ih na djaaju. Vama nije poznata odgovarajua frazeologija i intonacija. Gospoa Gladija je Auroranka i ona zna kako se to mo e izvesti. Gospoo Gladija, da li biste ga ispital i gde mu se nalazi ovda nja baza?" iskar primeti tihim glasom, tako da ga je samo Denil uo: "To mo da nee biti i zvodljivo. Verovatno mu je nareeno da se nepovratno zaledi ako ispitiva postane su vi e uporan." Denilova glava se jednim o trim trzajem okrenu prema iskaru. On pro aputa: "M o e li to da sprei ?" "Nisam siguran", odgovori iskar. "Mozak mu je fiziki ve o teen time to je morao da puca u ljudska bia." Denil se ponovo obrati Gladiji: "Gospoo", poe on, "predla em da budete obazr ivi, a ne brutalni." Gladija sumnjiavo primeti: "Pa, ne znam." Ona se zagleda u robota-ubicu, duboko udahnu, a zatim glasom koji je bio odluan, ali mek i ne an, ree: "Robote, kak o da te oslovljavam?" Robot odvrati: "Odazivam se na R. Ernet drugi, gospoo." "Ernete, ta misli da li sam ja Auroranka?" "Govorite auroranski, ali ne ba kao prava Auroranka, gospoo." "Roena sam na Solariji, ali sam Svemirka koja je dvadeset dekada pro ivela na Aurori i navikla sam da me roboti poslu uju. Od robota sam oekivala i primala us luge svakog dana svoga ivota jo od detinjstva. Nikada se u njih nisam razoarala." "Tu injenicu prihvatam, gospoo." "Hoe li, Ernete, odgovoriti na moja pitanja i izvr iti moja nareenja?" "Hou, gospoo, ako ona nisu u suprotnosti sa konkurentskim nereenjem." "Ako postavim pitanje gde ti je na ovoj planeti sme tena baza... onaj njen deo koji ti smatra da predstavlja nastambu tvog gospodara... da li e mi na to odgo voriti?" "Ne bih mogao to da uinim, gospoo. Isto kao to ne bih mogao da odgovorim ni na jedno drugo pitanje u vezi sa mojim gospodarem. Ni na jedno pitanje." "Da li ti je jasno da u se, ako mi ne odgovori , gorko razoarati i da u zauve k izgubiti veru u robotsku uslu nost koju s pravom treba da oekujem?" "Jasno mi je, gospoo.", odgovori robot jedva ujnim glasom. Gladija pogleda Denila. "Da poku am?" Denil odvrati: "Ni ta nam drugo ne preostaje, gospoo Gladija. Ako i posle o voga ostanemo bez obave tenja, neemo biti u gorem polo aju nego to smo sada." Gladijin glas je sada odzvanjao autoritetom: "Ernete, ne nanosi mi tetu s vojim odbijanjem da otkrije mesto gde ti se na ovoj planeti nalazi baza. Nareujem ti da mi ka e ." Izgledalo je kao da se robot ukoio. Usta su mu se otvorila, ali iz njih n ije izi ao nikakav zvuk. Ponovo su se otvorila ali bezglasno. Otvori e se i po trei p ut i on promuklo pro aputa: "...milje...", a zatim, dok su mu usta i dalje bila ot vorena, iz oiju robota ubice nestade sjaja i one posta e bezizra ajne i vo tane. Ruka k oja mu je bila malo podignuta, pade nani e. Denil ree: "Pozitronski mozak se zaledio." iskar pro aputa samo za Denila: "Nepovratno! Dao sam sve od sebe, ali nisam mogao du e da izdr im." "Ni ta nismo saznali", primeti Andrev. "Ne znamo gde bi se mogli nalaziti ostali roboti." D. . ree: "Pomenuo je neke 'milje'." "Ne poznajem tu re", javi se Denil. "Ne lii ni na jednu re iz standardnog g alaktikog jezika kakav se koristi na Aurori. Da li ona ne to znai na Zemlji?" Andrev primeti, prilino bezizra ajno: "Mo da je poku ao da ka e 'mrlju' ili 'Smil ju'. Nekada sam znao enu ije ime je bilo Smilja." Denil ozbiljno ree: "Ne vidim kako bi ijedna od tih rei mogla da predstavl ja odgovor... ili bar jedan njegov deo... na postavljeno pitanje. Niti sam uo da je izgovorio tu re ikako drugaije do onako kao to sam ve rekao." Jedan posrtariji Zemljanin, koji je do sada utao, ree pomalo nesigurno: "in i mi se, robote, da bi re 'milja' mogla oznaavati drevnu meru za razdaljinu." "Koliku razdaljinu, gospodine?" upita Denil.

"Ne znam", odvrati Zemljanin. "Du u od jednog kilometra, ini mi se." "Vi e nije u upotrebi, gospodine?" "Jo od pre hipersvemirske ere." D. . provue prste kroz bradu i zami ljeno ree: "Jo se koristi. Bar na Bejlisve tu u jednoj staroj poslovici koja glasi: 'Proma aj vredi koliko i milja'. to znai da je svejedeno da li si nesreu izbegao za dlaku ili u irem luku. Uvek sam mislio da 'milja' znai u ' irokom luku'. Ako stvarno oznaava meru za udaljenost, onda sada bo lje razumem tu poslovicu." Gladija ree: "Ako je tako, onda je ubica mo da poku ao da ka e upravo to. Mo da j e eleo da naznai koliko je zadovoljan to e njegov proma aj... njegov namerni proma aj... postii ono to mu je nareeno da postigne ili, mo da, da njegov proma aj, koji nije nane o nikakavu tetu, ima istu vrednost kao da uop te nije ni pucao." "Gospoo Gladija", poe Denil, "te ko da bi jedan robot auroranske izrade kori stio fraze koje su u upotrebi na Bejlisvetu, a koje sigurno nikada nisu bile poz nate na Aurori. A takoe je izvesno da u svom o teenom stanju ne bi filosofirao. Bilo mu je postavljeno pitanje i jedino to se od njega moglo oekivati jeste da poku a da na njega odgovori." "Ah", poe Andrev, "mo da jeste poku avao da odgvori. Na primer, poku ao je da n am saop ti da se baza nalazi na izvesnoj udaljenosti odavde. Toliko i toliko milja ." "U tom sluaju", ree D. , "za to bi upotrebio jednu drevnu meru za udaljenost? Nijedan Auroranin ne bi upotrebio ni ta drugo do uobiajenu meru za razdaljinu da t o oznai, ba kao ni neki robot auroranske proizvodnje. U stvari", nastavi on pomalo nestrpljivo, "robot je brzo tonuo u potpunu neaktivnost, te je mo da ispustio sam o neki nasumian zvuk. Beskorisno je tragati za znaenjem tamo gde ga nema. eleo bih da se gospoi Gladiji obezbedi potreban odmor, ili bar da se skloni iz ove sobe pr e no to padne preostali deo tavanice." Oni urno izao e, a Denil, koji se na trenutak zadr ao, mekim glasom ree iskaru: "Opet nismo uspeli!" 82. Grad nikada nije tonuo u potpunu ti inu, ali postojala su razdoblja kada s u svetla bila prigu enija, buka stalno ukljuenih ekspresputeva ubla ena, a beskonano k loparanje ma inerije i oveanstva bi ne to jenjavalo. U nekoliko miliona stanova ljudi su spavali. Gladija je oti la u krevet u apartmanu koji joj je bio dodeljen, a koji jo j se inio neudoban usled nedostatka onih pogodnosti zbog kojih je mislila da e nou morati da izlazi u hodnik. Da li je i na povr ini bila no, pitala se ne to pre no to je zaspala, ili je o vo vreme tek onako bilo uzeto za "razdoblje spavanja" u ovoj elinoj peini i nije od govoralo navici koja se razvijala tokom stotina miliona godina koje su ljudska b ia i njihovi preci pro iveli na povr ini. A potom je zaspala. Denil i iskar nisu spavali. Denil je u apartmanu prona ao kompjuterski term inal i proveo je pola sata zami ljeno odgonetajui nepoznate kombinacije dirki nasum inim pritiskanjem. Nisu mu na raspolaganju stajala nikakva uputstva (kome su potr ebna uputstva za ono to svako dete naui jo u osnovnoj koli?) ali, sreom, komande, iak o nisu bile istovetne onima na Aurori, nisu bile ni potpuno razliite. Konano je bi o u stanju da dobije obave tajno odeljenje gradske biblioteke i da zaviri u encikl opediju. asovi su prolazili. U razdoblju kada je ljudski san bio najvr i, iskar ree: "Prijatelju Denile." Denil podi e pogled. "Izvoli, prijatelju iskare." "Moram te zamoliti da mi objasni tvoje pona anje na balkonu." "Prijatelju iskare, pogledao si prema gomili, pratio sam tvoj pogled, ugl edao oru je usmereno prema nama i smesta sam reagovao." iskar nastavi: "I jesi, prijatelju Denile, i na osnovu izvesnih pretposta vki mogu razumeti za to si se bacio da mene za titi . Ponimo sa injenicom da je nesueni u bica bio robot. U tom sluaju, bez obzira na to kako bio programiran, on ne bi bio u stanju da uperi svoje oru je u bilo koje ljudsko bie s namerom da ga pogodi. Nit i je bilo verovatno da je ciljao u tebe, jer ti dovoljno lii na ljudsko bie, tako d

a se aktivira prvi zakon. ak i da je tom robotu reeno da e se na balkonu nalaziti j edan humanoidni robot, on nije mogao biti siguran da si to ti. Stoga, ako je rob ot nameravao da uni ti nekoga na balkonu, onda sam to mogao biti samo ja... oigledn o robot... i ti si smesta reagovao kako bi me za titio. Ili da krenemo od injenice da je ubica bio Auroranin... svejedno da li lj udsko bie ili robot. Najverovatnije je dr Amadiro taj koji je naredio da se izvr i jedan ovakav napad, jer on je ekstremista u svom antizemaljskom stavu i mi veruj emo da radi na uni tenju Zemlje. S pouzdano u mo emo tvrditi da je dr Amadiro saznao za moje naroite sposobnosti od gospoe Vasilije i moglo bi se dokazati da bi on moje uni tenje smatrao za va nije od svega ostalog, jer bi se, to je i prirodno, mene pla io vi e od bilo koga drugog... bilo da je u pitanju robot ili ljudsko bie. Ako bismo na ovaj nain rezonovali, bilo bi logino to si reagovao onako kako si reagovao da bi me za titio. Da me nisi oborio, ubeen sam da bi me taj hitac uni tio. Ali, prijatelju Denile, malo je verovatno da si ti znao da je ubica robo t ili da je Auroranin. I ja sam sam uhvatio neku udnu anomaliju u vidu ustrojstva robotskog mozga nasuprot nepreglednoj mrlji ljudskih oseanja tek kada si me udar io... i tek mi se posle toga ukazala prilika da te o tome obavestim. Bez moje sp osobnosti, jedino si mogao biti svestan uperenog oru ja i bilo bi prirodno da si p retpostavio da ga je uperilo ljudsko bie i to neki Zemljanin. Znai, logina meta bil a bi gospoa Gladija, to su pretpostavili i svi oni koji su se nalazili na balkonu. Za to si onda zanemario gospou Gladiju i, umesto nje, za titio mene?" Denil odvrati: "Prijartelju iskare, razmotri nain na koji sam ja razmi ljao. Generalni sekretar je rekao da se na Zemlju spustio auroranski modul sa dve oso be. Smesta sam pretpostavio da su na Zemlju do li dr Amadiro i dr Mandamus. Za to je postojao samo jedan razlog. Plan koji imaju u vidu, ili priroda tog plana, je ... ili samo to nije... dostigla taku sazrevanja. Po to si sada i ti stigao na Zemlj u, prijatelju iskare, oni su po urili ovamo kako bi se pobrinuli da se sve okona pre no to se tebi uka e prilika da ih zaustavi pomou svojih moi da pode ava umove. U elji se dvostruko obezbede, re ili su da te, ako to bude mogue, uni te. Stoga, kada sam ug ledao upereno oru je, smesta sam krenuo da te sklonim sa linije paljbe." iskar primeti: "Prvi zakon je trebalo da te nagna da ukloni gospou Gladiju sa linije paljbe. To nije trebalo da izmeni nikakva misao, nikakvo rezonovanje." "Nisi u pravu, prijatelju iskare. Ti si va niji od gospoe Gladije. U stvari, u ovom trenutku ti si va niji od bilo kog ljudskog bia. Ako je uop te iko u stanju d a zaustavi uni tenje Zemlje, onda si to ti. Po to sam svestan tvoje potencijalne mog unosti da oveanstvu uini ogromnu uslugu, nulti zakon zahteva od mene da pre svih drug ih tebe za titim. Ako se naem u mogunosti da biram." "I ne osea se neprijatno to nisi postupio u skladu sa prvim zakonom." "Ne, po to sam delovao u skladu sa va nijim nultim zakonom." "Ali nulti zakon nije unet u tebe." "Prihvatio sam ga kao prirodnu posledicu prvog zakona, jer, kako se mo e n ajbolje za tititi od povrede jedno ljudsko bie, ako ne sveop tom za titom i odr avanjem l judskog dru tva?" iskar je trenutak razmi ljao. "Shvatam ta eli da ka e , ali ta da se pokazalo... k si spa avao mene, te stoga i oveanstvo... da metu nisam predstavljao ja i da je go spoa Gladija ubijena? Kako bi se onda oseao, prijatelju Denile?" Denil tiho ree: "Ne znam, prijatelju iskare. Pa ipak, da sam skoio da spase m gospou Gladiju, te da se pokazalo da je ona i bez mog uplitanja bila bezbedna, a da sam dozvolio da ti bude uni ten, a sa tobom, prema mom mi ljenju, budunost oveanstv a, kako bih mogao da pre ivim taj udarac?" Njih dvojica osta e da zure jedan u drugoga... obojica izvesno vreme zadub ljena u misli. Konano, iskar ree: "Mo da je i tako, prijatelju Denile, ali sla e li se da je u ovakvim sluajevima te ko odluiti?" "Sla em se, prijatelju iskare." "Dovoljno veliku te kou predstavlja ve i to da se na brzinu mora izabrati iz meu dva pojedinca, da se mora doneti odluka o tome koji pojedinac mo e pretpreti... ili naneti... veu tetu. Izabrati izmeu pojedinca i oveanstva, kada nisi siguran sa k ojim vidom oveanstva ima posla, toliko je te ko da sumnji podle e ak i sama vrednost zak ona robotike. im se uvede apstraktno oveanstvo, zakoni robotike poinju da se sjedinj

uju sa zakonima ljudskosti... koji mo da ni ne postoje." Denil primeti: "Ne razumem te, prijatelju iskare." "Nisam iznenaen. Nisam siguran ni da li sam sebe razumem. Ali razmotri ov o... Kada mislimo na oveanstvo koje moramo da spasemo, mi mislimo na Zemljane i Na seljivae. Oni su brojniji od Svemiraca, odluniji, otvoreniji. Pokazuju veu incijati vu, jer su manje zavisni od robota. Poseduju vei potencijal za biolo ku i dru tvenu e voluciju jer su kratkoveniji, mada dovoljno dugoveni da pojedinano doprinose veliki m stvarima." "Tako je", slo i se Denil, "jezgrovito si to izneo." "Pa ipak, Zemljani i Naseljivai izgleda da poseduju mistino, pa ak i iracio nalno poverenje u svetost i nepovredivost Zemlje. Zar ta mistinost ne bi mogla da za njihov razvoj bude isto onako pogubna kao to je to mistinost robota i dugog ivo ta koji sputavaju Svemirce?" "O tome nisam razmi ljao", ree Denil. "Ne znam." iskar nastavi: "Da si svestan umova kao ja, morao bi o tome da razmi lja . Ka ko neko pravi izbor?" nastavi on jo e e. "Razmi ljaj o oveanstvu podeljenom na dve vrste na Svemirce, sa jednom oigledno pogubnom mistikom, i na Zemljane sa Naseljivaima, sa drugom moguom fatalnom mistikom. Mo da e u budunosti postojati i druge vrste, sa jo manje privlanim odlikama vlasni tva. Nije dovoljno izabrati, prijatelju Denile. Moramo biti sposobni da oblik ujemo. Moramo oblikovati po eljne vrste, a onda ih tititi, pre nego se naemo primora ni da biramo izmeu dve ili vi e nepo eljnosti. Ali kako da dostignemo eljeno ako nemam o psihoistoriju, naviku o kojoj sanjam i do koje nisam u stanju da doprem?" Denil ree: "Nisam uviao koliko je te ko posedovati sposobnost da se oseaju um ovi i da se na njih utie, prijatelju iskare. Da li je mogue da si previ e toga nauio i da vi e nisi u stanju da dozvoli trima zakonima robotike da glatko delaju u tebi?" "Ta mogunost je oduvek postojala, prijatelju Denile, ali tek je u svetlos ti nedavnih dogaaja postala aktuelna. Poznato mi je ustrostvo kola koje u meni pr oizvodi tu mogunost da oseam umove i utiem na njih. Dekadama sam pa ljivo sebe prouava o s ciljem da se obavestim i kako bih bio u mogunosti da to prenesem na tebe, te da i ti bude u stanju da se sam programira i postane kao ja... ali sam oklevao da t o i uinim. To ne bi bilo fer prema tebi. Dovoljno je to ja nosim taj teret." Denil ree: "Pa ipak, prijatelju iskare, ako ikada, bude smatrao da je to po trebno zbog dobrobiti oveanstva, ja sam spreman da prihvatim taj teret. Stvarno, p rema nultom zakonu bio bih obavezan da to uinim." iskar ree: "Ali ovaj razgovor je beskoristan. Oigledno je da kriza samo to s e nije nadvila nad nama... a kako mi jo nismo uspeli da odgonetnemo prirodu te kr ize..." Denil mu upade u re. "Bar to se toga tie nisi u pravu, prijatelju iskare. Sa da znam prirodu krize." 83. Niko od iskara nije oekivao da poka e iznenaenje. Njegovo lice, razume se, ni je bilo u stanju da menja izraz. Mogao je da menja glas, tako da mu je govor zvua o ljudski i nije bio ni jednolian ni neprijatan. Meutim, njegov glas se nikada nij e prepoznatljivo menjao u zavisnosti od oseanja. Stoga, kada je kazao: "Misli li to ozbiljno?" to je zazvualo kao da izra ava sumnju u istinitost Denilove primedbe u vezi sa sutra njim vremenom. Ipak, prema nainu na koji je okrenuo glavu prema Denilu i na koji je podigao jednu ruku, vide lo se da je bez sumnje bio iznenaen. Denil odgovori: "Mislim, prijatelju iskare." "Kako si do ao do tog obave tenja?" "Delimino i na osnovu onoga to mi je ispriala podsekretarica, gospoa Kvintan a, za vreme veere." "Ali zar nisi rekao da od nje nisi saznao ni ta to bi nam bilo od pomoi. Da ti se ini kako si postavljao pogre na pitanja?" "Tako mi se inilo u tom trenutku. Meutim, daljim razmi ljanjem otkrio sam da iz onog to mi je rekla mogu izvui korisne zakljuke. Nekoliko proteklih asova pretra i vao sam preko kompjuterskog terminala Zemljinu centralnu enciklopediju..." "I na ao potvrdu za svoje zakljuke?"

"Ne ba to, ali nisam ni prona ao ni ta to bi ih opovrglo, to je mo da naredna dob ra vest." "Ali da li je negativan dokaz dovoljan dokaz?" "Nije. Zato i nisam siguran. Ali dopusti da ti iznesem svoja razmi ljanja, a ti mi reci ako u njima otkrije kakvu gre ku." "Molim te, nastavi, prijatelju Denile." "Na Zemlji se, prijatelju iskare, za fuziju znalo jo pre hipersvemirskog p utovanja, te se, sledstveno tome, mo e zakljuiti da su se ljudska bia u to vreme mog la nalaziti samo na jednoj planeti, Zemlji. To svi znaju. Od trenutka kada je za misao o kontrolisanoj fuzijskoj energiji prvi put bila zaeta i postavljena na vrst e naune osnove, bilo je potrebno da proe mnogo vremena do njene praktine primene. G lavna pote koa u pretvaranju zamisli u praksu sastojala se u tome to je bilo potrebn o dostii dovoljno visoku temperaturu u dovoljno gustom gasu tokom dovoljno dugog razdoblja da bi se zaela fuzija. Pa ipak, nekoliko dekada pre no to je dobijena kontrolisana fuzijska ener gija postojale su fuzijske bombe... te bombe predstavljale su nekontrolisanu fuz ijsku reakciju. Ali kontrolisana ili ne, fuzija nije bila mogua bez krajnje visok e temperature, merene milionima stepeni. Ako ljudska bia nisu bila u stanju da st vore potrebnu temperaturu za kontrolisanu fuzijsku energiju, kako su onda to pos tizala u nekontrolisanoj fuzijskoj eksploziji? Gospoa Kvintana mi je rekla da je pre fuzije na Zemlji postojala jedna dr uga vrsta nuklearne reakcije... nuklearna fisija. Energija se dobijala putem del jenja... ili fisije... velikih jezgara, kao to su jezgra urana i torijuma. Pomisl io sam da bi to mogao biti jedan od naina da se postigne visoka temperatura. Enciklopedija koju sam noas konsultovao sadr i veoma malo podataka o bilo k akvim nuklearnim bombama i, razume se, nikakve pojedinosti. To je tabu tema, pre tpostavljam, i mora da je tako na svim planetama, jer ni na Aurori nisam nigde n ai ao na tu vrstu pojedinosti, iako takve bombe jo postoje. To je deo istorije koga se ljudska bia stide, ili ga se boje, ili oboje, i ja mislim da je to razumno s njihove strane. Meutim, u svemu onome to sam proitao o fuzijskim bombama nisam na ao ni ta o tome kako se one stavaljaju u pogon, a to bi iskljuilo fisijsku bombu kao me hanizam za paljenje. Tako sam na osnovu ovog negativnog dokaza pretpostavio da f isijska bomba predstavlja mehanizam za paljenje. Ali kako se onda palila fisijska bomba? Fisijske bombe su postojale pre fuzisjkih i ako je za paljenje fisijskih bombi bila isto potrebna ultravisoka te mperatura, kao i za fuzijske bombe, ne znam ime su to postizali, jer pre fisijski h bombi nije postojalo ni ta to bi obezbeivalo dovoljno visoku temperaturu. Na osnov u ovoga zakljuujem... iako se u enciklopediji ne nalaze podaci o tome... da se fi sijske bombe mogu zapaliti na relativno niskim temperaturama, mo da ak na sobnoj te mperaturi. Postojale su izvesne te koe, jer je bilo potrebno nekoliko godina neprek idnog rada po otkrivanju fisije pre no to je napravljena bomba. Meutim, bez obzira na to o kakvim te koama je bila re, one nisu obuhvatale stvaranje ultravisokih temp eratura. ta misli o svemu ovome, prijatelju iskare?" Sve vreme dok je Denil obrazlagao svoje mi ljenje, iskarove oi su mirno poiva le na njemu; sada ree: "Mislim da struktura koju si izgradio ima vrednosti... ali ak i da poiva na vrstim osnovama, sigurno nema nikakve veze sa moguom predstojeom kr izom koju se trudimo da razaberemo." Denil ree: "Molim te da jo malo bude strpljiv, prijatelju iskare, i ja u nast aviti. Ispada da su fuzija i fisija posledice slabih meusobnih dejstava, jednog o d etiri meusobna dejstva koja upravljaju svim dogaanjima u Vaseljeni. Sledstveno to me, isti nuklearni pojaiva koji e izazvati eksploziju u jednom fuzionom reaktoru ta koe e izazvati eksploziju i u jednom fisionom reaktoru. Postoji, meutim, razlika. Fuzija se odvija jedino na ultravisokim tempera turama. Pojaiva izaziva eksploziju ultratoplog dela goriva koje aktivno uestvuje u fuziji, kao i jednog dela okolnog goriva koje je zagrejano od fuzije tokom poetne eksplozije... pre no to materijal biva eksplozijom izbaen napolje, a toplota se r apline tako da preostale koliine prisutnog goriva ne bivaju zapaljene. Drugim reim a, izvestan deo fuzionog goriva eksplodira, ali njegov veliki deo... mo da ak i pre te an deo... ne eksplodira. Razume se, eksplozija je i ovako dovoljno sna na da uni ti fuzioni reaktor, kao i sve u njegovoj neposrednoj blizini, kao to je, na primer,

brod na kome se taj reaktor nalazi. S druge, pak, strane, fisioni reaktor je u stanju da deluje i na niskim temperaturama, koje mo da nisu mnogo vi e od take kljuanja vode, a mo da ve i na sobnoj t emperaturi. Zadatak nuklearnog pojaivaa, znai, bio bi da obezbedi ue e celokupnog fisio nog goriva. I stvarno, ak i ako fisioni reaktor nije aktiviran, pojaiva e u njemu iz azvati eksploziju. Mada pretpostavljam da fisiono gorivo oslobaa manje energije o d fuzionog, fisioni reaktor ipak e izazvati veu eksploziju jer u njemu dolazi do e ksplozije vi e goriva nego to je to sluaj u fuzionom reaktoru." iskar lagano klimnu i primeti: "Mo e biti da je sve to tano, prijatelju Deni le, ali ima li na Zemlji elektrinih centrala na fisioni pogon?" "Ne, nema... nijedne. Tako mi je bar rekla podsekretarica Kvintana, a ini se da se i enciklopedija sla e. Dodu e, na Zemlji ima ureaja koji se snabdevaju ener gijom putem malih fuzionih reaktora, ali nema nieg... ba nieg... to se snabdeva ener gijom dobijenom iz fisionih reaktora, velikih ili malih" "Onda, prijatelju Denile, nema posla za nuklearni pojaiva. Propade ti sve tvoje mudrovanje, ak i da je bilo besprekorno." Denil ozbiljno primeti: "Ne sasvim, prijatelju iskare. Preostaje nam trei tip nuklearne reakcije koji treba razmotriti." iskar ree: " ta bi to moglo biti? Ne mogu da se setim treeg tipa." "Nije ni lako dosetiti se, prijatelju iskare, jer na svetovima Svemiraca i Naseljivaa nema mnogo urana i torijuma u planetnoj kori, te je stoga i vrlo mal o oigledne radioaktivnosti. Sledstveno tome, stvar nije od velike va nosti, te je s vi zanemaruju sem nekolicine teorijskih fiziara. Meutim, na Zemlji su uran i torij um dosta rasprostranjeni, na ta mi je i gospoa Kvintana skrenula pa nju, te tako rad ioaktivnost, sa svojom ultrasporom proizvodnjom toplote i energetskog zraenja, mo ra da predstavlja dosta istaknut deo okoline. To je trei tip nuklearne reakcije k oji treba razmotriti." "Na koji nain, prijatelju Denile?" "Prirodna radioaktivnost je takoe jedan od izraza slabog meudejstva. Jedan nuklearni pojaiva, koji je u stanju da izazove eksploziju nekog fuzionog ili fisi onog reaktora, takoe mo e da ubrza prirodnu radioaktivnost, bar pretpostavljam, do take na kojoj e doi do eksplozije dela kore... ako je u njoj prisutno dovoljno uran a ili torijuma." iskar je izvesno vreme proveo zurei u Denila, nepokretan i nem. Zatim je g otovo neujno izustio: "Ti, znai, nagove tava da je plan dr Amadira da izazove eksploz iju Zemljine kore, uni ti planetu kao boravi te ivota i na taj nain osigura Svemircima prevlast u Galaksiji." Denil klimnu. "Ili ako nema dovoljno torijuma i urana za masovnu eksploz iju, porast radioaktivnosti mogao bi stvoriti dodatnu toplotu koja bi pak izmeni la klimu, kao i dodatna zraenja koja bi izazivala rak i uticala na raanje defektne dece, a to bi poslu ilo istoj svrsi... mada ne to sporije." iskar ree: "To je zastra ujue. Misli li da se to stvarno mo e izvesti?" "Mo da. ini mi se da su ve nekoliko godina... koliko tano ne znam... humanoid ni roboti sa Aurore, kao to je i nesueni ubica... proveli na Zemlji. Dovoljno su u savr eni za slo ena programiranja i sposobni su da, kada je to potrebno, uu u gradove po opremu. Treba pretpostaviti da su oni postavljali nuklearne pojaivae tamo gde je tlo bogato uranom ili torijumom. Mo da je tokom ovih godina postavljeno mnogo p ojaivaa. Dr Amadiro i dr Mandamus su sada do li ovamo da nadgledaju izvoenje konanih p ojedinosti i da aktiviraju pojaivae. Verovatno sreuju stvari tako da im ostane dovo ljno vremena da pobegnu pre no to planeta bude uni tena." "U tom sluaju", ree iskar, "treba smesta izvestiti generalnog sekretara da odmah mobili e Zemljine snage obezbeenja, kako bi bez odlaganja prona li dr Amadira i dr Mandamusa i onemoguili ih da svoj projekat privedu kraju." Denil primeti: "Mislim da je to nemogue uiniti. Generalni sekretar nam ver ovatno nee poverovati, zahvaljujui iroko rasprostranjenom mistinom uverenju da je ov a planeta neranjiva. Ti si pomenuo da bi to moglo da ide na tetu oveanstva i meni s e ini da bi u ovom sluaju upravo tako i bilo. Ako se uputi izazov njegovom uverenj u u jedinstveni polo aj Zemlje, on nee dozvoliti da to njegovo ubeenje, bez obzira n a to u kojoj meri ono bilo iracionalno, bude uzdrmano, te e potra iti utoi te u odbija nju da nam poveruje.

Zatim, takoe, ak i da nam poveruje, bilo kakve pripreme za protivmere mora le bi da prou kroz upravnu birokratiju i bez obzira na to kako bi taj proces bio ubrzan, on bi suvi e dugo potrajao da bi poslu io svrsi. I ne samo to. ak i da smo u stanju da zamislimo da sve Zemljine snage bud u smesta mobilisane, mislim da Zemljani nisu u stanju da otkriju prisustvo dva l judska bia u neizmernoj divljini. Zemljani ve nebrojeno dekada ive u gradovima i go tovo nikada ne izlaze izvan gradskih granica. Toga se dobro seam iz svoje prve po sete Zemlji sa Elijom Bejlijem. ak i kada bi Zemljani uspeli da sebe primoraju da tumaraju otvorenim prostranstvima, malo je verovatno da bi dovoljno brzo nabasa li na dva ljudska bia i tako spasli situaciju, sem u sluaju najneverovatnije igre sluaja... a na to se ne mo emo osloniti." iskar predlo i: "Naseljivai bi lako mogli da obrazuju grupu za pretra ivanje. Oni se ne boje otvorenih ili udnih prostora." "Ali i oni bi bili isto onako sna no ubeeni u neranjivost ove planete kao i Zemljani, isto tako ubeeni da nam ne treba verovati i isto tako nespremni da pro nau dovoljno brzo dva ljudska bia i time spase situaciju... ak i kada bi nam povero vali." " ta je sa zemaljskim robotima?" upita iskar. "Oni se muvaju po prostorima izmeu gradova. Neki mora da su ve postali svesni ljudskih bia u svojoj sredini. Tre balo bi ih ispitati." Denil odgovori: "Ta ljudska bia u njihovoj sredini su vrsni robotiari. Sig urno su se pobrinuli da nijedan robot u njihovoj blizini ne postane svestan njih ovog prisustva. Iz istog razloga ne treba da se pla e ni robota koji bi mogli biti meu tragaima. Bilo bi im nareeno da se udalje i zaborave. to je jo gore, roboti sa Z emlje su prilino jednostavni, projektovani da obavljaju uglavnom naroite poslove o ko gajenja useva, napasanja stoke i rada u rudnicima. Oni se ne mogu lako prilag oditi jednom takvom op tem cilju kao to je voenje svrsishodne potrage." iskar ree: "Odbacio si sve to se eventualno moglo uiniti, prijatelju Denile? Da li je i ta preostalo?" Denil odogovori: "Ta dva ljudska bia moramo pronai sami i moramo ih zausta viti... i to smesta." "Zna li gde se oni nalaze, prijatelju Denile?" "Ne znam, prijatelju iskare." "Ako je malo verovatno da bi organizovana grupa tragaa, sastavljena od mn ogo, mnogo Zemljana, Naseljivaa, robota, ili mo da od svih njih, mogla uspeti da ih na vreme pronae sem u sluaju krajnje fantastine igre sluaja, kako bismo onda nas dv ojica mogli to da uradimo?" "Ne znam, prijatelju iskare, ali moramo." iskar dodade, izabrav i rei i podesiv i glas da zvui prilino grubo: "Nije dovolj no morati, prijatelju Denile. Pre ao si dug put. Dokuio si postojanje krize i malo pomalo razabrao si njenu prirodu. Ali ni ta od toga nam nije od koristi. Evo nas o vde i bespomoniji ne mo emo biti." Denil ree: "Preostaje nam jo jedna ansa... nategnuta i gotovo zanemarljiva. .. ali moramo da probamo. Amadiro je, zbog toga to te se pla i, poslao robota-ubicu da te uni ti i mo e se pokazati da je to bila njegova gre ka." "A ta ako i ta gotovo beskorisna ansa propadne, prijatelju Denile?" Denil mirno pogleda iskara. "Biemo bespomoni, Zemlja e biti uni tena, a ljudsk a istorija e do iveti svoj konani kraj." NULTI ZAKON 84. Kelden Amadiro nije bio srean. Gravitacija na povr ini Zemlje bila je malo previsoka za njegov ukus, atmosfera malo pregusta, spolja nji zvuci i mirisi bitno i uznemirujue razliiti od onih na Aurori, a nigde kue koja bi bar izgledala civili zovano. Roboti su podigli neku vrstu zaklona. U njima su bile sme tene obilne zali he hrane kao i odgovarjue nu ne pogodnosti koje su u svakom drugom pogledu, sem u p ogledu funkcionalnosti, bile uvredljivo neodgovarajue.

A najgore od svega, iako je jutro bilo dosta prijatno, a dan jasan, Zeml jino suvi e sjajno Sunce je ponovo izlazilo. Uskoro e temperatura biti suvi e visoka, vazduh suvi e vla an, a pojavie se i dosadni insekti. U poetku Amadiru nije bilo jasn o za to mu se po rukama javalju mali otoci koji su ga boleli, dok mu Mandamus nije objasnio razlog. Dok se e ao, sve vreme je mrmljao: "U asno! Mo da prenose infekcije." "Verujem", ree Mandamus, oigledno nezaineresovan, "da to ponekad i ine. Meut im, malo je verovatno. Imam razne losione koji mogu da vam olak aju neugodni svrab , a mo emo zapaliti i izvesne supstance koje teraju insekte, mada bi njihov misris mogao i mene da otera." "Zapalite ih", naredi mu Amadiro. Ali Mandamus nastavi, ni ne promeniv i ton: "Meutim, ne elim da proizvedem i t a, bez obzira koliko to izgledalo beznaajno... miris, malo dima... to bi povealo mo gunost da nas otkriju." Amadiro ga je sumnjiavo odmeravao. "Stalno ste ponavaljali da ovu oblast nikada ne poseuju ni Zemljani ni njihovi roboti za poljske radove." "Tano, ali to nije matematika teorema. To je sociolo ko zapa anje, a kod tih z apa anja izuzeci su uvek mogui." Amadiro se namrgodi. "Najbr i put do sigurnosti vodi preko zavr enog projekt a. Rekli ste da ete sutra biti spremni." "To je takoe sociolo ko zapa anje, dr Amadiro. Trebalo bi da budem gotov dana s. Voleo bih da budem. Ali matematiki ne mogu da to jemim." "A kada ete moi da jemite?" Mandamus ra iri ruke kao da ka e: "Ko zna?". "Dr. Amadiro, imam utisak da sa m to ve objasnio, ali voljan sam da to ponovo uinim. Sedam godina mi je bilo potre bno da stignem dovde. Raunao sam sa nekoliko dodatnih meseci ispunjenih linim zapa a njima u etrnaest razliitih relejnih stanica na Zemljinoj povr ini. Sada je to otpalo , jer moramo zavr iti pre no to nas pronau i pre no to robot iskar bude u stanju da na s, mo da, zaustavi. To znai da u proveru morati da izvr im stupajui u vezu sa na im vlast itim humanoidnim robotima pri relejima. Njima ne mogu da verujem u onoj meri u k ojoj verujem sebi. Njihove izve taje moram po nekoliko puta proveriti i mo da u do je dnog ili dva mesta morati i lino da odem kako bih se uverio da je sve u redu. Za to e biti potrebni dani... mo da i jedna do dve nedelje." "Nedelja ili dve. Nemogue! ta mislite, Mandamuse, koliko u jo dugo biti u st anju da podnosim ovu planetu?" "Gospodine, jednom prilikom sam na ovoj planeti ostao skoro godinu dana. .. a drugom prilikom, preko etiri meseca." "I dopalo vam se?" "Nije, gospodine, ali posao je trebalo obaviti i ja sam to uinio... ne ted ei se." Mandamus je hladno zurio u Amadira. Amadiro pocrvene i ne to bla e ree: "Pa, dobro, dokle smo stigli?" "Jo odmeravam izve taje koji pristi u. I sami znate da ne radimo prema glatko projektovanom sistemu iz laboratorije. Imamo posla sa neobino heterogenom planet nom korom. Sreom, radioaktivne materije su dosta rasprostranjene, ali na izvesnim mestima ima ih u opasno malim koliinama, tako da smo na tim mestima morali posta viti releje i ostaviti robote koji e se brinuti o njima. Ako ti releji nisu u sva kom pogledu postavljeni onako kako treba i ako nisu pravilno poreani, nuklearno p ojaavanje e se prekinuti, a mi emo proerdati sve te godine bolnih napora. Ili pak, m o e doi do popu tanja lokalne pojaanosti koja e imati snagu eksplozije, ali e zato ostal i deo kore ostati netaknut. U oba sluaja, nee doi do potpunog uni tenja. A mi, dr Amadiro, elimo da radioaktivne materije, te stoga i velike oblas ti Zemljine kore postaju... lagano... postojano... nepovratno", nagla avao je rei p ravei pauze izmeu njih, "...sve jae i jae radioaktivne, tako da ivot na Zemlji bude i z dana u dan nepodno ljiviji. Slomie se dru tvena struktura planete, te e Zemlja, kao stvarna postojbina oveanstva, prestati da postoji. Pretpostavljam, dr Amadiro, da je to ono to elite. To je ono to sam vam bio izlo io pre toliko godina i vi ste u to vreme rekli da je to ono to elite." "Jo to elim, Mandamuse. Ne budite budala." "Onda se pomirite sa neudobno u, gospodine... ili napustite planetu, a ja u nastaviti posao dok ga ne zavr im, bez obzira na to koliko vremena bude potrebno."

"Ne, ne", promrlja Amadiro. "Moram biti ovde kada doe do toga... ali ta mo gu kada sam nestrpljiv. ta ste odluli, koliko vremena dajete tom procesu da dostig ne vrhunac? Hou da ka em, kada jednom krene prvobitni talas pojaavanja, koliko vreme na e biti potrebno pre no to Zemlja postane nenastanjiva?" "To zavisi od stepena pojaavanja koji upotrebim u poetku. Sada jo ne znam k oliki stepen e biti potreban, jer to zavisi od sveukupne efikasnosti releja, te s am stoga pripremio promenljivu kontrolu. elim da stvar sredim tako da to razdoblj e iznosi izmeu deset i dvadeset dekada." " ta bi se dogodilio kada bi ono bilo manje?" " to to razdoblje bude manje, to e delovi kore br e postajati radioaktivni, p laneta e se br e zagrevati i br e e postajati opasna. A to znai da e samo mali broj stan ovnika biti preseljen na vreme." "Da li je to uop te va no?" promrlja Amadiro. Mandamus se namr ti. " to se Zemlja bude br e izroavala, to se uveavaju izgledi da Zemljani i Naseljivai posumnjaju da je posredi neki tehnolo ki uzrok... i da za to najverovatnije treba nas okriviti. Naseljivai e nas onda besno napasti u ime sv og svetog sveta, borei se do istrebljenja sa jedinim ciljem da nam nanesu to veu tet u. O tome smo ve razgovarali i ini mi se da smo se slo ili. Mnogo bi bolje bilo da o bezbedimo dovoljno vremena kako bismo mogli da se pripremimo na najgore i kako b ismo pru ili priliku zbunjenoj Zemlji da pretpostavi kako je spori porast radioakt ivnosti neki prirodni fenomen koji oni ne razumeju. Prema mom mi ljenju, danas je to mnogo va nije nego to je bilo jue." "Odista?" Amadiro se namr tio. "im vam na licu poigrava taj neugodan, purit anski pogled, uveren sam da ste prona li nain da odgovornost za to svalite na moja plea." "Uz du no po tovanje, gospodine, to u ovom sluaju i nije bilo te ko. Niste mudr o postupili kada ste poslali jednog od na ih robota da uni ti iskara." "Naprotiv, to se moralo uiniti. iskar je jedini koji bi mogao da nas uni ti. " "Prvo bi morao da nas pronae... a to mu nee uspeti. Ali ak i da nas pronae, mi smo upueni robotiari. Zar mislite da ne bismo uspeli da izaemo nakraj s njim?" "Stvarno?" upita Amadiro. "To je mislila i Vasilija, a ona je iskara pozn avala bolje od nas... pa ipak, nije uspela da izae nakraj s njim. Nije uspeo s nj im da izae nakraj ni ratni brod koji je trebalo da ga preuzme i uni ti iz daljine. I tako se on spustio na Zemlju. On nekako mora biti uni ten." "Ali nije. Ni ta nisu javili." "Mudre vlade ponekad ne dozvoljavaju da se objave lo e vesti... a funkcion eri sa Zemlje, iako su varvari, mogu ipak biti mudri. Ako, pak, na robot nije usp eo, te su ga oni podvrgli ispitivanju, on e se sigurno nepovratno blokirati. To z nai da emo izgubiti jednog robota, to sebi u svakom sluaju mo emo dozvoliti, i ni ta vi e A ako je iskar i dalje na slobodi, to je dodatni razlog da po urimo." "Ako smo izgubili jednog robota, onda smo izgubili i mnogo vi e od jednog robota u sluaju da su uspeli da od njega izmame gde se nalazi sredi te iz koga se u pravlja operacijama. Bar nije trebalo da se poslu imo lokalnim robotom." "Upotrebio sam onog koji mi je bio pri ruci. A on nee ni ta otkriti. Mislim da se mo ete pouzdati u moje programiranje." "Bez obzira na to da li je blokiran ili ne, on ne mo e da prikrije, samim svojim postojanjem, da je auroranske izrade. Zemaljski robotiari... a ima ih na o voj planeti... to e bez sumnje utvrditi. To je dodatni razlog da se potrudimo da porast radioaktivnosti bude veoma lagan. Mora proi dosta vremena da bi Zemljani z aboravili na taj incident, kako ga ne bi povezivali sa progresivnim rastom radio aktivnosti. Moramo dobiti u najgorem sluaju deset dekada, mo da petnaest ili ak dvad eset." On se udalji kako bi ponovo proverio ureaje i kako bi opet uspostavio vez u sa relejima broj est i deset, koje je jo smatrao problematinima. Amadiro je gleda o za njim sa me avinom prezira i jake netrpeljivosti i mrmljao sebi u bradu: "Tako je, ali meni nije preostalo jo dvadeset dekada, ili petnaest, a mo da ak ni deset. Tebi jeste... ali ne i meni." 85.

U Njujorku je bilo rano jutro. iskar i Denil su to zakljuili na osnovu pos tepenog porasta aktivnosti. "Negde iznad i izvan grada", ree iskar, "sada je mo da zora. Jednom sam u ra zgovoru sa Elijom Bejlijem, pre dvadeset dekada, Zemlju okarakterisao kao svet z ore. Da li e jo dugo tako biti? Ili ve sada vi e nije?" "To su mrane misli, prijatelju iskare", ree Denil. "Bolje da se pozabavimo onim to danas treba uraditi kako bi Zemlja i dalje ostala svet zore." Gladija ue u apartman u mantilu za kupanje i papuama. Kosa joj je bila sve e osu ena. "Sme no!" ree ona. "Zemljanke ujutro prolaze hodnicima na putu do masovnih toaleta ra upane i neuredne. Mislim da to rade namerno. Neutivo je e ljati se na putu k a toaletima. Kako izgleda, poetna ra upanost samo doprinosi kasnijem dobrom izgledu. Trebalo je sa sobom da ponesem kompletan jutarnji pribor. Da ste samo videli ka kve su mi poglede upuivale kada sam izi la sa mantilom za kupanje na sebi. Kada izie iz toaleta svaka mora da izgleda po poslednjoj modi. Izvoli, Denile?" "Gospoo", poe Denil. "Mo emo li porazgovarati s vama?" Gladija je oklevala. "Samo ako nameravate da budete kratki, Denile. Vero vatno vam je poznato da e ovo biti veliki dan i da moji jutarnji sastanci poinju z a koji as." "Upravo o tome elim da porazgovaramo, gospoo", ree Denil. "Ovaj va an dan pro tei e mnogo bolje ako mi ne budemo s vama." "Molim?" "Utisak koji elite da ostavite Na Zemljane bie dosta umanjen ako se okru ite robotima." "Neu biti okru ena njima. Bie vas svega dvojica. Ja ne mogu bez vas." "Neophodno je da se naviknete, gospoo. Dok smo mi sa vama, oznaeni ste kao neko ko se razlikuje od Zemljana. Izgledae kao da ih se bojite." Gladija zabrinuto ree: "Potrebna mi je izvesna za tita, Denile. Priseti se t a se sino dogodilo." "Gospoo, mi nismo mogli da spreimo ono to se sino dogodilo isto kao to ni vas ne bismo bili u stanju da za titimo... da je to bilo potrebno. Sreom, vi sino niste bili meta. Blaster je bio uperen u iskarovu glavu." "Za to iskarovu?" "Kako bi jedan robot mogao da uperi oru je u vas ili u bilo koje drugo lju dsko bie? Taj robot je iz nekog razloga ciljao u iskara. Stoga bi na e prisustvo u v a oj blizini samo moglo da povea opasnost. Nemojte zaboraviti da e se pria o sinonjim dogaajima prouti; iako e zemaljska vlada mo da poku ati da zata ka pojedinosti, ipak e po i da se ire glasine da je blaster dr ao i iz njega opalio jedan robot. To e izazvati javni gnev protiv robota... protiv nas... pa ak i protiv vas, ako se i dalje bud ete viali u na em dru tvu. Bie vam bolje bez nas." "Koliko dugo?" "Bar onoliko koliko e potrajati va a misija, gospoo. U narednim danima e vam kapetan biti od vee koristi nego mi. On poznaje Zemljane, oni ga visoko cene... a on veoma ceni vas, gospoo." Gladija ree: "Da li si siguran da me on veoma ceni?" "Iako sam robot, tako mi izgleda. Razume se, u svako doba kada po elite da se vratimo, mi emo se vratiti... ali, za sada nam se ini da emo vam najbolje slu iti i na najbolji vas nain za tititi, ako vas prepustimo brizi kapetana Bejlija." Gladija odogovori: "Razmisliu o tome." "A mi emo, gospoo, u meuvremenu", ree Denil, "posetiti kapetana Bejlija da b ismo videli da li se i on sla e sa nama." "Uinite to!" slo i se Gladija i ode u svoju spavau sobu. Denil se okrete i jezgrovito upita iskara. "Je li voljna da pristane?" "Vi e nego voljna", odvrati iskar. "Oduvek je bila pomalo nemirna u mom pri sustvu, te tako nee mnogo patiti to me nema. Prema tebi, prijatelju Denile, gaji s uprotna oseanja. Jako je podsea na prijatelja Jandera, ije je iskljuivanje, pre mnogo dekada, veoma te ko podnela. To je za nju predstavljalo i izvor privlanosti i odbi janja, tako da nije trebalo mnogo uiniti. Umanjio sam njenu vezanost za tebe, a p ojaao i inae jaku privlanost koju osea prema kapetanu. Lako e se naviknuti da bude be z nas."

"Hajde, onda, da pronaemo kapetana", ree Denil. Oni zajedno napusti e sobu i uo e u hodnik koji je prolazio pored apartmana. 86. I Denil i iskar su ranije bili na Zemlji, iskar u skorije vreme. Poznavali su upotrebu kompjuterizovanih uputstava koja su im ukazivala na deo, krilo i br oj apartmana koji je bio dodeljen D. .-u, a takoe su im bile jasne boje ifara u hod nicima koje su ih vodile ka odgovarajuim skretanjima i liftovima. Jo je bilo dosta rano, tako da nije bilo mnogo ljudi unaokolo, ali ona lj udska bia koja su prolazila pored njih ili im dolazila u susret u prvi mah bi se zaprepa eno zagledala u iskara, a zatim bi odvratila pogled s namernom nezainteresov ano u. Kada su ve bili nadomak D. .-ovog apartmana, iskarovi koraci postali su nez natno neravnomerni. To se nije moglo lako primetiti, ali privuklo je Denilovu pa n ju. On ree tihim glasom: "Da li ti je neprijatno, prijatelju iskare?" iskar odvrati: "Morao sam da otklanjam zaprepa enje, strepnju, pa ak i po tovan je kod velikog broja mu karaca i ena... kao i kod jednog mali ana, to je bilo jo te e. Ni sam imao vremena da proveravam nisam li nekom naudio." "Morao si to uraditi. Ne smeju nas zaustaviti." "Sve je to meni jasno, ali nulti zakon ne deluje kod mene onako kako bi trebalo. to se toga tie, ne posedujem tvoju ve tinu." On nastavi kao da je eleo da sk rene vlastitu pa nju sa nelagodnosti koju je oseao: "esto sam primeivao da se prisust vo hiperodbojnosti u pozitronskim kolima prvo ispoljava u stajanju i hodanju, a zatim u govoru." Denil pritisnu signal na vratima. "Isto je i sa mnom, prijatelju iskare. Odr ati ravnote u na dva oslonca dosta je te ko ak i ako su uslovi idealni. Jo je te e odr ti ravnote u u hodanju. Jednom sam uo da se u poetku poku alo sa proizvodnjom robota k oji su imali etiri noge i dve ruke. Zvali su ih 'kentauri'. Bili su dobri, ali ne prihvatljivi, jer u osnovi nisu podseali na ljude." "U ovom trenutku", ree iskar, "dobro bi mi do le etiri noge, prijatelju Denil e. Ali mislim da moja nelagodnost prolazi." D. . se pojavi na vratima. Pogledao ih je, iroko se osmehnuv i. Zatim je bac io pogled na jednu pa na drugu stranu hodnika, posle ega je njegovog osmeha nesta lo i zamenio ga je pogled pun krajnje zabrinutosti. " ta ete ovde bez Gladije? Je l i ona..." Denil ree: "Kapetane, gospoa Gladija je dobro. Ne preti joj nikakva opasno st. Mo emo li ui i objasniti vam?" D. . zasija dok im je davao znak da uu. Glas mu je ponovo poprimio nasilnik i ton, kakav ljudi obino upotrebljavaju kada se obraaju neposlu nim ma inama, i on ree: "Za to ste je ostavili samu? Kakve su to okolnosti koje su vam dozvolile da je os tavite samu?" Denil primeti: "Ona nije ni ta usamljenija od bilo koje osobe na Zemlji... niti je u veoj opasnosti od bilo kog drugog. Ako se kasnije kod nje o tome raspi tate, verujem da e vam rei da ovde na Zemlji nee moi ni ta da postigne dok se za njom budu vukli roboti Svemiraca. Takoe verujem da e vam saop titi kako ste joj vi dovolj no dobar vodi i dovoljna za tita, sve u svemu mnogo bolji od robota. Uvereni smo da ona to eli... bar za sada. Ako u bilo kom trenutku po eli da se vratimo, mi emo to i uiniti." D. .-ovo lice se opusti i na njemu se ponovo pojavi osmeh. " eli da je ja ti tim, je l' istina?" "Ubeeni smo, kapetane, da joj u ovom trenutku vi mnogo vi e nedostajete neg o mi." D. . se vragolasto osmehnu. "Ko je mo e kriviti?... Spremiu se i poi do nje to pre budem mogao." "Ali, prvo, gospodine..." "Oh", ree D. , "ali ima jedno quid pro quo?" "Da, gospodine. Nestrpljivi smo da otkrijemo to vi e o robotu koji je sino i spalio hitac na balkon." D. . je ponovo izgledao napet. "Predviate li neku novu opasnost po gospou G

ladiju?" "Nikakvu te vrste. Onaj robot, sino, nije pucao u gospou Gladiju. Po to je b io robot, on to ne bi bio u stanju da uini. Pucao je na prijatelja iskara." "Za to bi on to uinio?" "To je ono to bismo voleli da saznamo. Zbog toga elimo da pozovete gospou K vintanu, podsekretara za energiju, i izjavite da je va no i da ete i vi i vlada Bej lisveta... ako biste bili ljubazni i to da dodate... biti zadovoljni ako mi dozv oli da joj postavim nekoliko pitanja na tu temu. elimo da preduzmete sve to je u v a oj moi kako biste je ubedili da pristane na taj razgovor." "Je li to sve to od mene tra ite? Da ubedim jednog veoma va nog i zaposlenog funkcionera da se podvrgne unakrsnom ispitivanju od strane jednog robota?" Denil ree: "Gospodine, mo da e pristati ako dovoljno usrdno iznesete svoj za htev. I jo ne to, po to se ona mo da nalazi prilino daleko, pomoglo bi nam kada biste na m unajmili neki darter koji e nas tamo odvesti. Kao to mo ete i zamisliti, veoma nam se uri." "I je li to sada sve?" upita D. . "Ne ba sve, kapetane", odgovori Denil. "Bie nam potreban i voza i molim vas da mu dobro platite kako bi pristao da poveze i prijatelja iskara, na kome se od mah vidi da je robot. Protiv mene mo da nee ni ta imati." D. . ree: "Nadam se da ti je jasno, Denile, da je to to tra i od mene poptuno nerazumno." Denil odvrati: "Nadao sam se da nije, kapetane. Ali po to vi tvrdite da je ste, onda tu nema vi e mnogo ta da se ka e. Ne preostaje nam, onda, ni ta drugo do da s e vratimo gospoi Gladiji, koja e zbog toga biti nesretna, jer bi ona vi e volela da je s vama." On se okrenu da krene, dav i iskaru znak da ga sledi, ali D. . ree: "Stanite. Malo dalje niz hodnik nalazi se jedan javni komunikacijski terminal. Mogu poku at i. Ostanite ovde i saekajte me." Dva robota su ostala da stoje. Denil ree: "Da li si morao mnogo da uini , pr ijatelju iskare?" iskar je uspeo da povrati ravnote u. On ree: "Bio sam bespomoan. Stra no se pro tivio zamisli da stupi u vezu sa gospoom Kvintanom, a isto toliko mu se nije dopa dala ni ideja da nam pribavi darter. Ta oseanja nisam mogao da izmenim, a da ne p riinim tetu. Kada si mu, meutim, predlo io da se mi vratimo gospoi Gladiji, njegov sta v se iznenada gotovo potpuno promenio. ini mi se, prijatelju Denile, da si ti to i predvideo." "Jesam." "Jedva da sam ti i bio potreban. Postoji vi e naina da se upravlja umovima. Meutim, na kraju sam i ja ne to uinio. Kapetanovu umnu promenu pratilo je jako povo ljno oseanje prema gospoi Gladiji. Iskoristio sam priliku ga jo vi e pojaam." "Eto, zbog toga si neophodan. Ja to ne bih mogao da uinim." "Bie ve, prijatelju Denile. Mo da uskoro." D. . se vratio. "Verovali ili ne, ali ona je pristala da te primi, Denile . Svakog trenutka e stii darter sa vozaem... i to pre poete, to bolje. Ja u smesta kre nuti prema Gladijinom apartmanu." Dva robota izio e u hodnik da saekaju vozaa. iskar ree: "Vrlo je srean." "I meni se ini, prijatelju iskare", ree Denil, "ali bojim se da je za nama tek lak i deo posla. Lako smo postigli da gospoa Gladija po eli da odemo i nastavimo sami da se kreemo unaokolo. Zatim smo, uz izvesne te koe, ubedili kapetana da nam up rilii sastanak sa podsekretarem. Meutim, mo e se desiti da sa njom dospemo u orsokak. " 87. Voza je odmerio iskara od glave do pete i hrabrost kao da ga je odmah napu stila. "Slu ajte", obrati se on Denilu, "reeno mi je da u biti dvostruko plaen ako po vezem jednog robota, ali robotima nije dozvoljen pristup u Grad, te stoga mogu d ospeti u veliku nevolju. Novac mi nee pomoi ako izgubim dozvolu. Zar ne bih mogao da povezem samo vas, gospodine?" Denil ree: "I ja sam robot, gospodine. Mi smo ve u Gradu, a za to niste vi

odgovorni. Poku avamo da iziemo iz Grada i vi ete nam u tome pomoi. Uputili smo se j ednom visokom vladinom funkcioneru koji e, nadam se, to srediti, a va a je graanska du nost da nam pomognete. Ako odbijete da nas povezete, to e znaiti da elite da nas z adr ite u Gradu, a onda vam mogu pripisati da radite protiv zakona." Vozaevo lice poprimi mek i izgled. On otvori vrata i osorno ree: "Upadajte!" Meutim, pa ljivo je zatvorio debelu providnu pregradu koja ga je odvajala od putni ka. Denil tiho ree: "Da li je mnogo bilo potrebno, prijatelju iskare?" "Veoma malo, prijatelju Denile. Tvoja izjava je obavila vei deo posla. Za panjujue je kako kombinacija zbira tvrdnji koje su pojedinano tane mo e da se iskoris ti da izazove izvestan efekat koji sama istina ne bi mogla da ostvari." "esto sam to zapa ao u ljudskim razgovorima, prijatelju iskare, ak i u onima koje su vodila inae istinoljubiva ljudska bia. Podozrevam da se u umovima tih ljud i tako ne to opravdava time to slu i vi im ciljevima." "Misli na nulti zakon." "Ili na njegov ekvivalent... ako ljudski um ima neki slian ekvivalent. Pr ijatelju iskare, nedavno si pomenuo da u uskoro i ja posedovati tvoje moi. Da li me ti to priprema u tu svrhu?" "Tako je, prijatelju Denile." "Za to? Ako smem da pitam." "Ponovo je u pitanju nulti zakon. Nedavna epizoda kada su mi se stopala tresla ukazala mi je na to koliko sam ranjiv kada je u pitanju namerna upotreba nultog zakona. Pre no to se dana nji dan zavr i, mo da u morati da se oslonim na nulti z akon da spasem svet i oveanstvo, a mo da neu biti u stanju to da uinim. U tom sluaju, m orae biti spreman ti to da obavi . Pripremam te, malo pomalo, kako bih u tom odsudno m asu mogao da ti dam konana uptstva i kako bi se sve uklopilo kako valja." "Ne vidim kako je to mogue, prijatelju iskare." "Nee ti biti nimalo te ko da shvati kada kucne as. Tu tehniku sam koristio u veoma maloj meri i kod robota koje sam poslao na Zemlju u ranim danima, pre no to su bili zakonom izbaeni iz gradova, i oni su bili ti koji su pomogli u pode avanju umova zemaljskih voa kada je trebalo da se slo e sa oda iljanjem Naseljivaa." Voza, iji se darter nije kretao na tokovima, ve je sve vreme lebdeo na otpri like jedan centimetar od tla, vozio je du naroitih hodnika namenjenih ovakvim vozi lima i to je inio tako brzo da je na najbolji nain opravdavao naziv ovog vozila. D art - "strela"; prim. prev Zatim je izbio u jedan obini gradski hodnik koji je bi o paralelan sa jednim ekspresputem koji se nalazio s njegove leve strane na pris tojnoj udaljenosti. Darter koji se sada kretao znatno sporije, zaokrenu nalevo, provue se ispod ekspresputa, izie na drugu stranu, a tada, napraviv i polukrug na po la milje odatle, zaustavi se ispred jedne zgrade ukra enog proelja. Vrata dartera se automatski otvori e. Prvo je iza ao Denil, saekao iskara, a z atim je vozau predao pare folija koje je dobio od D. .-a. Voza se u njega zagleda su e nih oiju, zatim se vrata iznenada zatvori e i on se urno udalji bez ijedne rei. 88. Kako se vrata nisu odmah otvorila, po to su najavili svoj dolazak, Denil j e pretpostavio da ih skeniraju. Kada su se konano otvorila, jedna mlada ena povela ih je oprezno u unutra njost zgrade. Izbegavala je da gleda u iskara, ali je otvor eno pokazala da je Denil i te kako zanima. Podsekretaricu Kvintanu su zatekli iza jednog velikog stola. Nasme ila se i rekla sa izvesnom veselo u koja je izgledala pomalo nategnuto. "Dva robota, bez p ratnje ljudskih bia. Da li sam bezbedna?" "Potpuno, gospoo Kvintana", odgovori ozbiljno Denil. "Nama je neobino kada vidimo neko ljudsko bie bez pratnje robota." "Uveravam vas", ree Kvintana, "da i ja imam svoje robote. Nazivam ih pomon icima i jedna od njih vas je i dopratila dovde. Zadivljena sam to se nije onesves tila kada je ugledala iskara. Mislim da je i to moglo da se desi da nije bila upo zorena i da vi niste tako zanimljive spolja nosti, Denile. Ali pustimo sad to. Kap etan Bejli je bio tako uporan u svojoj elji da vas primim, a kako mi ide u prilog da odr im dobre odnose sa jednim va nim svetom Naseljivaa, pristala sam na ovaj razg

ovor. Meutim, dan mi je ionako pretrpan i biu vam zahvalna ako brzo ovo obavimo. ta mogu uiniti za vas?" "Gospoo Kvintana...", poe Denil. "Samo as. Mo ete li da sednete? Sino sam vas, znate, videla kako sedite." "Mo emo da sedimo, ali isto nam je tako udobno i da stojimo. Svejedno nam je." "Ali meni nije. Meni ne bi bilo prijatno da stojim... a ako ostanem da s edim ukoie mi se vrat gledajui vas odozdo. Molim vas, donesite stolice i sedite. Hv ala. A sada, Denile, o emu je re?" "Gospoo Kvintana", poe Denil, "pretpostavljam da se seate ispaljenog hica i z blastera prema balkonu sino posle gozbe." "Svakako. tavi e, poznato mi je da je taj blaster bio u rukama jednog human oidnog robota, iako to slu beno ne priznajemo. Pa ipak, evo me ovde bez ikakve za ti te, a nasuprto meni sa druge strane stola sede dva robota. A jedan od vas je tak oe humanoidni robot." "Ja nemam blaster, gospoo", odvrati Denil sa sme kom. "Nadam se. Taj drugi humanoidni robot uop te nije liio na tebe, Denile. Za tebe bi se moglo rei da si umetniko delo, da li si svestan toga.?" "Ja sam slo eno programiran, gospoo." "Mislim na tvoj izgled. Ali ta je s tim incidentom?" "Gospoo, taj robot ima bazu negde na Zemlji i ja moram saznati gde se ona nalazi. Do ao sam sa Aurore kako bih je prona ao i spreio sline incidente koji bi mog li naru iti mir meu na im svetovima. Imam razloga da verujem..." "Vi ste do li? Ne kapetan? Ne gospoa Gladija?" "Mi, gospoo", ree Denil. " iskar i ja. Ne mogu vam sada ispriati celu priu o t ome kako je do lo do toga da smo na sebe preuzeli taj zadatak, a takoe vam ne mogu otkriti ime ljudskog bia prema ijim uputstvima radimo." "Oh! Meunarodna pijuna a! Zadivljujue. Kakava teta to vam ne mogu pomoi, ali ja ne znam odakle je taj robot do ao. Nemam pojma gde bi mogla da mu se nalazi baza. a k ne znam ni za to ste se meni obratili za takvo jedno obave tenje. Da sam na va em me stu, Denile, oti la bih u odeljenje obezbeenja." Ona se nalakti na sto kako bi im b ila bli a. "Da li vam je to na licu prava ko a, Denile? Ako nije, onda je imitacija izvanredna." Ona ispru i aku prema njemu i ne no je spusti na njegov obraz. "ak je i d odir onakav kakav bi trebalo da bude." "Pa ipak, gospoo, to nije prava ko a. Ako se posee, ne mo e sama od sebe da za raste. S druge, pak, strane, poderotina se lako mo e zavariti, pa ak se i ceo komad mo e zameniti." "Uh", ree Kvintana, frknuv i kroz nos. "Ali na posao je okonan, jer ja ne mog u da vam pomognem kada je u pitanju taj robot sa blasterom. Ni ta ne znam." Denil ree: "Gospoo, dozvolite da vam izlo im jo ne to. Taj robot pripada mo da gr upi koju zanima onaj rani proces dobijanja energije koji ste sino opisali... fisi ja. Ako pretpostavimo da je to tano, da postoje oni koje zanima fisija, kao i ura n i torijum koji se nalazi u kori, gde bi im bilo zgodno da smeste bazu?" "Mo da u neki stari rudnik urana? ak ni ne znam gde se oni nalaze. Morate s hvatiti, Denile, da Zemlja osea gotovo sujevernu odbojnost prema svemu to je nukle arno... a naroito prema fisiji. U na im popularnim radovima o energiji neete gotovo ni ta nai o fisiji, a u tehnikim proizvodima za strunjake samo gole injenice. ak i ja m alo znam, ali ja sam administrator, a ne naunik." Denil ree: "Samo jo jedna sitnica, gospoo. Pitali smo tog nesuenog ubicu gde mu je sme tena baza i bili smo krajnje uporni u svom nastojanju da to saznamo. Bi o je programiran da se u takvom sluaju zauvek dezaktivira i dopusti da doe do potp unog blokiranja njegovih mo danih kola... to je on i uinio. Meutim, pre no to je tako postupio, u nedoumici da li da odgovori ili da se iskljui, tri puta je otvorio us ta kao da je eleo da... mo da... izgovori tri sloga, ili tri rei, ili tri grupe rei, ili bilo koju kombinaciju pomenutog. Trei slog, re, ili puki zvuk glasio je 'milje '. Da li vam to i ta znai, to jest da li biste to mogli da pove ete sa bilo im to je u vezi sa fisijom?" Kvintana lagano zatrese glavom. "Ne, mislim da ne mogu. To svakako nije re koju ete nai u reniku standardnog galaktikog jezika. ao mi je, Denile. Drago mi je o smo se ponovo sreli, ali sto mi je zatrpan sitnicama kojima se moram pozabavit

i. Moraete me izviniti." Denil nastavi kao da nije uo: "Reeno mi je, gospoo, da to 'milje' mo e da pre dstavlja drevni izraz koji se odnosi na neku staru jedinicu du ine, neku koja je v erovatno du a od jednog kilometra." "To mi se ini potpuno neva no", ree Kvintana. "ak i da je tano. ta bi jedan rob ot sa Aurore mogao znati o drevnim izrazima i drevnim..." Ona iznenada zauta. Oi j oj se ra iri e, a lice poblede. Ona izusti: "Da li je mogue?" " ta to, gospoo?" "Postoji jedno mesto", ree Kvintana, napola izgubljena u mislima, "koje s vi izbegavaju... kako Zemljani tako i roboti sa zemlje. Kada bih elela da dramati zujem stvari, rekla bih da je to mesto zlog znamenja. Toliko je na zlom glasu da se ljudi trude da ga izbri u iz svesti. Nema ga ak ni na kartama. Ono predstavlja kvintesenciju svega onoga to je fisija. Seam se da sam na to mesto nabasala u jedn om veoma starom prirunom filmu u ranim danima mog slu bovanja. Tada se o njemu nepr estano govorilo kao o mestu na kome se odigrao izvestan 'incident' koji je zauve k umove ljudi okrenuo protiv fisije kao izvora za dobijanje energije. To mesto s e zove 'Ostrvo tri milje'." Denil ree: "Znai, to je neko izolovano mesto, potpuno izdvojeno i za tieno od moguih upada; to je mesto na koje bi nabasao svako ko bi prouavao drevni priruni m aterijal o fisiji i smesta bi shvatio da je ono savr eno za bazu koja treba da ost ane u potpunoj tajnosti; a naziv mesta se uz to jo sastoji od tri rei, od kojih je trea 'milje'. Gospoo, to mora da je to mesto. Da li biste mogli da nam ka ete kako tamo da stignemo i da li biste bili ljubazni da nam isposlujete dozvolu da napus timo Grad, kao i da nas neko prebaci na Ostrvo tri milje ili u njegovu neposredn u okolinu?" Kvintana se nasme i. Izgledala je mlaa kada se sme ila. "Jasno, ako je u pita nju jedan zanimljiv sluaj meuzvezdane pijuna e, ne smete gubiti vreme, zar ne?" "Ne, stvarno ne smemo, gospoo." "Onda, znai, u delokrug mojih du nosti treba da potpadne i razgledanje Ostr va tri milje. Za to vas ne bih povela vazdu nim kolima? Umem da upravljam vazdu nim ko lima." "Gospoo, va posao..." "Niko ga nee dirnuti. Bie tu i kada se vratim." "Ali vi ete napustiti Grad..." "Pa ta? Ovo nisu stara vremena. Istina je da u lo im starim vremenima domin acije Svemiraca Zemljani nikada nisu napu tali svoje gradove, ali mi ve skoro dvade set dekada napu tamo planetu i naseljavamo Galaksiju. Ima jo onih manje obrazovanih koji su zadr ali taj stari provincijski stav, ali veina nas postala je dosta pokre tna. Pretpostavljam da smo svesni oseanja da se svakog asa mo emo prikljuiti nekoj na seljivakoj grupi. Ja lino ne nameravam da to uinim, ali esto se vozim vlastitim vazd u nim kolima, a pre pet godina letela sam ak do ikaga i nazad. Ostanite ovde. Izvr iu n eophodne pripreme." I ona se udlaji nalik na kovitlac. Denil je gledao za njom, a zatim promrmlja: "Prijatelju iskare, to mi ba n e lii na nju. Da li si ne to uinio?" iskar odgovori: "Ne to malo. Uinilo mi se da je mladu enu privukao tvoj izgle d kada smo u li. Bio sam ubeen da je taj isti inilac postojao i sino u umu gospoe Kvin tane za vreme gozbe, iako sam bio suvi e daleko od nje i u prostoriji je bilo jo mn ogo ljudi tako da nisam mogao biti siguran. Meutim, im smo zapoeli razgovor sa njom , uverio sam se da ta privlanost odista i postoji. Malo pomalo, ja sam je pojaao i svaki put kada je nagovestila da je razgovor okonan bila je sve neodlunija... i n ijednom se ozbiljnije nije pobunila to si ga nastavio. Konano je predlo ila vo nju vaz du nim kolima, jer verujem da je do la do one take kada ne bi mogla da podnese da pro pusti priliku da jo malo ostane s tobom." "To bi moglo da mi ote a stvari", ree zami ljeno Denil. "Razlog je dobar", odgovori iskar. "Razmi ljaj o tome u okviru nultog zakon a." Dok je to govorio, delovao je kao da e se nasme iti... ako je njegovo lice uop te bilo sposobno za tako ne to.

89. Kvintana je s olak anjem odahnula kada je spustila vazdu na kola na jednu be tonsku plou pogodnu za tu svrhu. Smesta su im se prubli ila dva robota da izvr e obav eznu proveru vozila i da ga ponovo napune energijom ako se uka e prilika za to. Ona pogleda na desnu stranu, nagnuv i se preko Denila dok je to inila. "Nal azi se u onom pravcu, nekoliko milja uz reku Suskehanu. Ba je danas toplo." Ona s e uspravi, pomalo nevoljno, i nasme i se Denilu. "To je ono najgore u vezi sa napu t anjem Grada. Ovde napolju ne postoji kontrola ivotne sredine. Zamislite, dozvolje na je ovakva toplota. Zar vama nije vruina, Denile?" "Imam unutra nji termostat, gospoo, koji dobro radi." "Divno. Volela bih da ga i ja imam. U ovoj oblasti, Denile, nema puteva. Nema ni robota koji bi vas vodili, jer oni nikada ovamo ne zalaze. A ja ne znam gde bi se u ovoj nepreglednosti moglo nalaziti mesto koje vas zanima. Mogli bis mo proe ljati celu oblast, a da ne naiemo na tu bazu, pa makar pro li na pet stotina m etara od nje." "Ne, 'mi', gospoo. Potpuno je nepotrebno da vi ostanete ovde. Ono to sledi moglo bi biti opasno, te kako nemate ureaj za klimatizaciju, to bi za vas mogao biti fiziki neizdr iv zadatak, ak i da nije opasan. Da li biste mogli da nas priekate , gospoo? To bi mi mnogo znailo." "ekau." "Mo da nas nee biti nekoliko asova." "Imam ovde razne pogodnosti, a nije daleko ni gradi Harisburg." "U tom sluaju, gospoo, moramo krenuti." On s lakoom iskoi iz vazdu nih kola, a iskar za njim. Zatim se uputi e prema se veru. Bilo je skoro podne, a sjajno letnje sunce odbijalo se od uglaanih delova is karovog tela. Denil ree: "Ako uhvati bilo kakav znak mentalne aktivnosti, to e znaiti da s mo na li one za kojima tragamo. Kilometrima unaokolo ne bi trebalo da se nalazi ik o drugi." "Da li si siguran da ih mo emo zaustaviti, prijatelju Denile, ako ih sretn emo?" "Nisam, prijatelju iskare, uop te nisam siguran... ali moramo." 90. Levular Mandamus zaguna i podi e pogled prema Amadiru, osmehnuv i se stisnuti m usnama na mr avom licu. "Zadivljujue", ree on. "I krajnje zadovoljavajue." Amadiro obrisa obrvu i obraze pe kirom, te ree: " ta to znai?" "To znai da je svaka relejna stanica u radnom stanju." "Znai, mo ete poeti sa pojaavanjem?" "im izraunam odgovarajui stepen koncentracije 'W' estica." "A koliko e vam vremena za to biti potrebno?" "Petnaest minuta. Mo da trideset." Amadiro ga je promatrao dok je radio, a na licu mu se pojavljivao sve ok rutniji izraz. Konano, Mandamus ree: "U redu. Imam ga. Iznosi 2,72 prema arbitrarn oj skali koju sam napravio. To znai da e gornja granica ravnote e biti dostignuta za petnaest dekada, a posle toga stanje e ostati istovetno bez ikakvih va nih promena milionima godina. A taj nivo e jemiti da e na Zemlji opstati, u najboljem sluaju, n ekoliko razbacanih grupa u oblastima koje su donekle po teene zraenja. Treba samo da saekamo - i za petnaest dekada jedna potpuno dezorganizovana grupa naseljivakih s vetova postae na lak plen." "Ja neu po iveti jo petnaest dekada", ree lagano Amadiro. " alim sluaj, gospodine", ree suvo Mandamus, "ali mi sada govorimo o Aurori i svetovima Svemiraca. Drugi e nastaviti va posao." "Vi, na primer?" "Obeali ste mi da u doi na elo Instituta, a kao to vidite, ja sam to i zaslu io . Sa takvim politikim zaleem razumno je nadati se da u jednog dana postati predseda vajui i nastaviu sa politikom koja e se zalagati za konano rasulo do tada ve anarhinih svetova Naseljivaa."

"Dosta ste samouvereni. ta ako pustite 'W' estice da poteku, a onda ih nek o drugi ukloni tokom narednih petnaest dekada?" "To je nemogue, gospodine. Kada se ureaj jednom ukljui, zamrznue ga u tom po lo aju jedno unutra nje atomsko dejstvo. Posle toga, proces je nepovratan... bez obz ira na to ta se ovde dogodilo. Celo ovo mesto mo e ispariti, a kora e i pored toga n astaviti lagano da gori. Pretpostavljam da bi bilo mogue izgraditi neki potpuno n ovi sistem, ako na Zemlji ili meu Naseljivaima postoji iko ko bi bio u stanju da k rene mojim tragom, ali ak i da doe do toga to bi samo jo pojaalo stopu radioaktivnos ti, ali nikako je ne bi umanjilo. Za to e se pobrinuti drugi zakon termodinamike. " Amadiro ree: "Mandamuse, vi ka ete da ste zaslu ili da doete na elo. Meutim, mis lim da o tome ja odluujem." Mandamus ukoeno primeti: "Ne odluujete, gospodine. Uz svo uva avanje, ali po jedinosti ovog procesa poznate su meni, a ne i vama. Te pojedinosti su ifrovane i pohranjene na mestu koje neete pronai, a ak i da ga pronaete, uvaju ga roboti koji e ga pre uni titi nego dozvoliti da padne vama u ake. Vi iz ovoga ne mo ete izvui nikakv u korist. Ja mogu." Amadiro ree: "Pa ipak, uz moju saglasnost biste br e postigli ono to elite. A ko od mene iznudite to rukovodee mesto, bez obzira na sredstva, ostali lanovi vea e tokom svih dekada koje provedete na tom mestu biti protiv vas i ometae vas. Da li samo elite titulu ili priliku da iskusite i sve ono to ide uz titulu?" Mandamus odgovori: "Je li sad as za razgovor o politici? Pre samo jedan s at bili ste nestrpljivi zbog injenice da u se zadr ati petnaestak minuta za kompjute rom." "Ah, ali mi sada razgovaramo o pode avanju zraka 'W' estica. Vi elite da ga podesite na 2,72... Da li sam dobro upamtio?... A ja se, pak, pitam da li je to u redu. Koji je najvei opseg koji ovde dolazi u obzir?" "Opseg ide od nula do dvanaest, ali 2,72 je vrednost koja se tra i. Plus m inus 0,05... ako vas zanimaju pojedinsoti. To je vrednost koja e, prema primljeni m izve tajma sa svih etrnaest releja, dozvoliti da proe petnaest dekada do uspostval janja ravnote e." "Ja, ipak, smatram da je ona prava cifra dvanaest." Mandamus se u asnuto upilji u onog durog. "Dvanaest? Da li ste vi svesni ta to znai?" "Da. To znai da e zbog suvi e velike radioaktivnosti ivot na Zemlji postati n emogu za jednu do jednu i po dekadu i da emo pobiti nekoliko milijardi Zemljana to kom tog procesa." "I bez sumnje izazvati rat sa razbesnelom federacijom Naseljivaa. ta e vam taj holokost?" "Ponavljam vam. Ne oekujem da u po iveti narednih petnaest dekada, a elim da do ivim uni tenje Zemlje." "Ali u krajnjoj liniji vi ete osakatiti i Auroru. Sigurno se alite." "Ne alim se. Moram nadoknaditi dvadeset dekada poraza i poni enja." "Za te dekade su vam krivi Han Fastolf i iskar... a ne Zemlja." "Ne, za njih mi je kriv Zemljanin, Elija Bejli." "Koji je mrtav ve vi e od esnaest dekada. U emu se sastoji vrednost osvete na d ovekom koji je ve odavno mrtav?" "Ne elim da se raspravljam oko toga. Predlo iu vam ne to. Titulu upravnika, sm esta. im se vratimo na Auroru, podneu ostavku i vas predlo iti na moje mesto." "Ne. Ne elim da postanem upravnik pod tim uslovima. Smrt milijardama!" "Milijardama Zemljana. To znai da ne mogu imati u vas poverenja da ete kak o treba podesiti kontrole. Poka ite mi... meni... kako da podesim kontrolni ureaj i ja u preuzeti odgovornost. I u tom sluaju u podneti ostavku kada se vratimo i pred lo iti vas za naslednika." "Ne. I tada bi to predstavljalo smrt za milijarde, a ko zna i za koliko miliona Svemiraca. Dr Amadiro, molim vas shvatite da ja to ni po koju cenu neu uin iti, a da vi to ne mo ete obaviti bez mene. Startni mehanizam je pod ifrom nanet u otisak mog levog palca." "Ponovo zahtevam od vas." "Vi niste itavi, ako to ponovo zahtevate uprkos svemu to sam rekao."

"To vi mislite, Mandamuse. Jo sam toliko itav, te nisam zaboravio da udalj im sve lokalne robote ovim ili onim poslom. Ostali smo samo nas dvojica." Mandamus izvi jedan ugao gornje usne, frknuv i. "A ime mislite da me zapla it e? Nameravate li da me ubijete sada kada nema nijednog robota koji bi vas u tome spreio?" "Da, upravo to nameravam, Mandamuse, ako bude prinuen." Amadiro iz bonog d e pa izvadi jedan malokalibarni blaster. "Na Zemlji ih je te ko nabaviti, ali ne i n emogue... ako ponudi pravu cenu. A ja znam i kako se upotrebljava. Molim vas, veru jte mi kada ka em da sam potpuno spreman da vam ovog trenutka raznesem lobanju... ako ne polo ite palac na kontakt, a meni dozvolite da brojanik podesim na dvanaest. " "Neete se usuditi. Ako umrem, kako ete bez mene podesiti brojanik?" "Ne budite takva budala. Ako vam raznesem lobanju, va levi palac ostae net aknut. ak e izvesno vreme zadr ati temperaturu krvi. Upotrebiu taj palac, a zatim pod esiti brojanik kao da okreem slavinu. Vi e bih voleo da ostanete ivi, jer bi va u smrt mo da bilo te ko objasniti na Aurori, ali ne toliko te ko da to ne bih mogao uiniti. St oga vam dajem tridset sekundi da se odluite. Jo sam voljan da vam prepustim upravu ako sada odluite da saraujete. Ako pak odbijete, sve e ipak biti onako kako ja elim , a vi ete biti mrtvi. Poinjemo. Jedan... dva... tri..." Mandamus je u asnut zurio u Amadira koji je nastavljao da odbrojava i da g a gleda preko uperenog blastera, neumoljivim i bezizra ajnim pogledom. A onda Mandamus zasikta: "Sklonite blaster, Amadiro, ili emo obojica biti onesposobljeni uz izgovor da moramo biti za tieni od nano enja zla." Upozorenje je stiglo prekasno. Br e nego to je oko moglo da prati, jedna ru ka se ispru i i epa Amadira za zglavak, parali ui ga svojim stiskom, i blastera nestade . Denil ree: "Izvinjavam se to sam morao da vam nanesem bol, dr Amadiro, ali ne mogu vam dozvoliti da dr ite blaster uperen u drugo ljudsko bie." 91. Amadiro ni ta ne ree. Mandamus hladno primeti: "Vas dvojica robota ste, koliko vidim, ovde bez gospodara. Tako sam sada ja va gospodar, te vam nareujem da se udaljite i da se o vamo ne vraate. Po to, kao to i sami vidite, u ovom trenutku nijednom ljudskom biu ne preti nikakva opasnost, ni ta vas ne ometa da izvr ite ovo nareenja. Smesta se udalj ite." Denil ree: "Uz du no po tovanje, gospodine, nema potrebe da od vas krijemo na e identitete ili sposobnosti, po to su vam oni ve poznati. Moj saputnik, R. iskar Rev entlov, poseduje sposobnost da detektuje oseanja. Prijatelju iskare." iskar ree: "Dok smo se pribli avali, po to sam jo izdaleka otkrio va e prisustvo, primetio sam, dr Amadiro, da u va em umu preovladava bes nad drugim oseanjima. U v a em, pak, dr Mandamuse, uoio sam krajnji strah." "Bes, ako ga je bilo", poe Mandamus, "predstavaljao je reakciju dr Amadir a na pribli avanje dva nepoznata robota, naroito onog koji je u stanju da se petlja u ljudske umove i koji je ve gadno... ako ne i za stalno... o tetio um gospoe Vasil ije. Moj strah, ako ga je bilo, takoe je bio rezultat va eg pribli avanja. Sada smo u stanju da vladamo svojim oseanjima i vi e nema razloga da se me ate. Ponovo vam nareu jemo da se za stalno povuete." Denil se ponovo javi: "Izvinite, dr Mandamuse, ali samo elim da se uverim da bezbedno mo emo da izvr imo va e nareenja. Zar se u ruci dr Amadira nije nalazio bl aster kada smo se pojavili... i zar nije bio uperen u vas?" Mandamus odvrati: "Obja njavao mi je kako radi i upravo se spremao da ga o dlo i kada ste mu ga vi oduzeli." "Da mu ga onda vratim, pre nego to se udaljim, gospodine?" "Ne", odgovori Mandamus ni ne trepnuv i, "jer tada biste imali izgovor da ostanete ovde kako biste nas... za titili. Ponesite ga sa sobom kada krenete, te t ako neete imati razloga da se vratite." Denil ree: "Imamo razloga da smatramo da se vas dvojica nalazite u oblast i u koju je zabranjen pristup ljudskim biima..." "To je obiaj, a ne zakon, koji, u svakom sluaju, ne va i za nas, po to mi nism

o Zemljani. Ako tako gledate na stvari, onda je ovamo zabranjen pristup i roboti ma." "Nas je ovamo, dr Mandamuse, doveo jedan visoki funkcioner iz zemaljske vlade. Imamo razloga da smatramo kako se vi ovde nalazite da biste poveavali nivo radioaktivnosti u Zemljinoj kori i da nanesete te ku i nepopravljivu tetu ovoj pla neti." "Ma kakvi...", poe Mandamus. Amadiro zausti ne to da ka e po prvi put: "Kojim pravom si nas ti, robote, p odvrgao unakrsnom ispitivanju? Mi smo ljudska bia koja su vam izdala nareenje. Sme sta ga izvr ite!" Denil zadrhta od njegovog autoritativnog glasa, a iskar se napola okrenu. Ali Denil ree: "Izvinite, dr Amadiro. Ja vas nisam podvrgao unakrsnom isp itivanju. Ja samo elim da se uverim da bez ikakve opasnosti po vas mogu izvr iti na reenje koje ste mi izdali. Imamo razloga da smatramo..." "Ne mora da ponavlja ", ree Mandamus. A zatim postrance dodade: "Dr Amadiro, molim vas da mi dozvolite da odgovorim." Potom se ponovo obrati Denilu: "Denile , mi smo ovde u jednoj antropolo koj misiji. Na cilj da otkrijemo poreklo razliitih ljudskih obiaja koji su uticali na pona anje Svemiraca. To se mo e nai ovde na Zemlji, te stoga ovde i tra imo." "Imate li za to dozvolu Zemlje?" "Pre sedam godina konsultovao sam se sa odgovarajuim funkcionerima na Zem lji i od njih sam dobio odobrenje." Denil upita tihim glasom: " ta ti ka e , prijatelju iskare?" iskar odvrati: "Stanje uma dr Mandamusa nagove tava da ono to govori nije u skladu sa ovda njom situacijom." "Znai, on la e?" odluno primeti Denil. "Mislima da la e", odgovori iskar. Mandamus primeti, i dalje sasvim miran: "Mo da tako stvarno misli , ali mi lje nje nije isto to i sigurnost u ne to. Ti ne mo e prenebegnuti jedno nareenje na osnovu pukog mi ljenja. Ja to znam, a i ti to zna ." iskar ree: "Ali u umu dr Amadira jedino su emocionalne sile te koje predst avljaju prepreku besu, a i one su jedva dorasle zadatku koji se od njih oekuje da obave. Lako je mogue razrezati te sile, da tako ka em, i dozvoliti besu da pokulja napolje." Amadiro povika: "Za to se suprotstavljate tim stvarima, Mandamuse!" Mandamus uzviknu: "Ni rei, Amadiro! Radite u njihovu korist!" Amadiro nije obratio pa nju na to. "To je besmisleno i beskorisno." On bes no otrese Mandamusovu ruku koja je poku ala da ga zadr i. "Njima je poznata istina, ali ta s tim?... Roboti, mi smo Svemirci. tavi e, mi smo Aurorani, potiemo sa sveta n a kome ste projektovani. Osim toga, mi smo visoki fukcioneri na Aurori i vi mora te da protumaite frazu 'ljudska bia' prema trima zakonima robotike, u znaenju Auror ana. Ako nas sada ne poslu ate, vi nam nanosite bol i poni enje, te ete stoga naru i ti i prvi i drugi zakon. Tano je da su na e ovda nje akcije vezane za uni tenje Zemljan a, ali to uop te nije va no. Isto tako biste mogli da odbijete da nas poslu ate zato to se hranimo mesom ivotinja koje smo prethodno ubili. Sada kada sam vam to objasni o, udaljite se!" Ali poslednje rei mu se izmetnu e u kre tanje. Amadiro iskolai oi i sru i se na t le. Mandamus se, uz jedan neartikulisani krik, nagnu nad njim. iskar ree: "Dr Mandamuse, dr Amadiro nije mrtav. On je u ovom trenutku u k omi iz koje se mo e povratiti svakoga asa. Meutim, zaboravie sve to je u vezi sa ovim sada njim projektom i nee nikada biti u stanju da razume bilo ta to se na njega odnos i... ako biste vi, na primer, poku ali da mu ne to objasnite. Dok sam ovo radio... a to ne bih mogao da uinim da sam nije priznao da namerava da uni ti veliki broj Zeml jana... mo da sam trajno o tetio ostale delove njegovog seanja kao i procese razmi ljan ja. ao mi je, ali to nisam mogao da izbegnem." Denil se ponovo oglasi: "Vidite, dr Mandamuse, pre izvesnog vremena na S olariji smo sreli robote koji su pod ljudskim biima usko podrazumevali samo Solar ijance. Shvatili smo da ako su razliiti roboti uslovljeni razliitim definicijama b

ez obzira na ta se one odnosile, onda jedino mo e doi do neizmernog uni tavanja. Besko risno je poku ati naterati nas da defini emo ljudska bia samo kao Aurorane. Mi defini e mo ljudska bia kao sve lanove vrste homo sapiensa, to ukljuuje i Zemljane i Naseljiv ae, i oseamo da spreavanje nano enja tete grupama ljudskih bia i oveanstvu u celini im rednost nad spreavanjem nano enja tete bilo kom odreenom pojedincu." Mandamus kao bez daha ree: "To ne stoji u prvom zakonu." "Ja to zovem nultim zakonom i on ima prvenstvo." "Ti nisi programiran na taj nain." "Tako sam ja sam sebe programirao. I po to sam od trenutka kada smo stigli ovamo znao da va e prisustvo podrazumeva nano enje tete oveanstvu, vi mi ne mo ete nared iti da se udaljim i ne mo ete me spreiti da vas ne povredim. Nulti zakon ima prvens tvo i ja moram spasiti Zemlju. Stoga od vas tra im da mi se pridru ite... svojevoljn o... i da zajedno uni timo ureaje koji se ovde nalaze. U protivnom, biu primoran da vam zapretim nano enjem povreda, kao to je to uinio i dr Amadiro, mada ja neu upotreb iti blaster." Ali Mandamus ree: "Saekaj! Saekaj! Slu aj me. Dozvoli da objasnim. To to ste d r Amadiru ispraznili um je dobro. On je eleo da uni ti Zemlju, ali ja to nisam hteo . Zato je uperio blaster u mene." Denil primeti: "Meutim, vi ste bili taj koji je zaeo celu stvar, vi ste pr ojektovali i izradili ove ureaje. Za to bi inae dr Amadiro poku ao da vas natera da ne t o uinite. On bi to uinio sam i od vas ne bi zahtevao da mu pomognete. Nisam li u p ravu?" "Da, u pravu si. iskar mo e da ispita moja oseanja i utvrditi da li la em. Ja sam izradio ove ureaje i bio sam spreman da ih upotrebim, ali ne onako kako je to dr Amadiro eleo. Govorim li istinu?" Denil pogleda u iskara koji ree: "Koliko ja mogu da prosudim, on govori is tinu." "Razume se da govorim", ponovi Mandamus. "Ja elim da izazovem veoma poste peno ubrzavanje prirodne radioaktivnosti u Zemljinoj kori. Protei e sto pedeset go dina tokom kojih e Zemljani moi da se presele na druge svetove. Time e se poveati br oj stanovnika na postojeim svetovima Naseljivaa kao i naseljavanje dodatnih svetov a i to u velikom broju. Tako e biti uklonjena Zemlja kao veliki anomalijski svet koji stalno preti Svemircima i obezvreuje Naseljivae. Ukloniu sredi te mistinog ara koj e sputava Naseljivae. Govorim li istinu?" iskar ponovo ree: "Koliko ja mogu da prosudim, on govori istinu." "Moj bi plan, ako uspe, ouvao mir i od Galaksije napravio dom i za Svemir ce i za Naseljivae. Zato sam, kada sam projektovao ovaj ureaj..." On pokaza prema njemu, polo i palac na kontakt, a tada, baciv i se prema kon troli opsega povika: "Zaledi se!" Denil krenu ka njemu i zustavi se, sleen, sa podignutom desnom rukom. iska r se nije ni pokrenuo. Mandamus se okrenu, dahui: "Pode eno je na 2,72. Gotovo je. Ne mo e se zaustav iti. Sada e se sve odigrati upravo onako kako sam predvideo. Takoe ne mo ete svedoiti protiv mene, jer biste zapodenuli rat, a va nulti zakon to zabranjuje." On spusti pogled na ispru eno Amadirovo telo i ree, sa hladnim, zadovoljnim pogledom: "Budalo! Nikada nee saznati kako je to trebalo izvesti." SAM 92. Mandamus ree: "Sada mi vi e ne mo ete nauditi, roboti, jer bilo ta da mi uradi te neete uspeti time da izmenite sudbinu Zemlje." "Pa ipak", ree iskar drhtavim glasom, "ne smete se seati onoga to ste uinili. Svemircima ne smete objasniti ta e se dogoditi u budunosti." On posegnu za stolico m, drhtavom akom je povue prema sebi i sede, dok se Mandamus skvrio i skliznuo na t le u prijatnom snu. "Na kraju sam", poe Denil u blagom oajanju, dok je promatrao dva nepokretn a tela na zemlji, "izneverio. Kada je trebalo da epam dr Mandamusa i spreim nano enje

tete ljudima koje nisam video pred sobom, bio sam primoran da sledim njegovo nar eenje i zaledim se. Nulti zakon se pokazao neefikasan." iskar ree: "Ne, prijatelju Denile, nisi izneverio. Ja sam te spreio. Dr Man damus je eleo da poku a da uini ono to je uinio, ali ga je spreavao strah od toga ta e preduzeti ako bi on to poku ao. Neutralisao sam njegov strah, a zatim sam neutrali sao i tebe. Tako je dr Mandamus zapalio Zemljinu koru, da tako ka em... ali ta vat ra je veoma lagana." Denil upita: "Ali za to, prijatelju iskare, za to?" "Zato to je govorio istinu. Rekao sam ti. On je bio ubeen da la e. Prema pri rodi likovanja u njegovom umu vrsto sam uveren da je on oseao kako e posledice pora sta radioaktivnosti uneti anarhiju i konfuziju meu Zemljane i Naseljivae i da e ih Svemirci uni titi i preuzeti Galaksiju. Ali mislim da je scenario koji je nama ser virao kako bi nas nadmudrio bio onaj pravi. Uklanjanjem Zemlje kao jednog veliko g prenaseljenog sveta uklonie se i mistika za koju sam ve zakljuio da je opasna i t o e pomoi Naseljivaima. Jurnue u Galaksiju dvostruko i trostruko veom brzinom nego do sada... i za sobom nee ostaviti Zemlju za kojom e se osvrtati, na kojoj e sme tati B oga pro losti... i osnovae galaktiko carstvo. Mi smo morali to da omoguimo." On zasta de, a zatim ne to slabijim glasom ree: "Roboti i carstvo." "Je li ti dobro, prijatelju iskare?" "Ne mogu da stojim, ali jo mogu da govorim. Vreme je da preuzme moj teret. Podesio sam te za umnu detekciju i kontrolu. Preostalo je jo samo da saslu a konana kola, koja e u tebe biti utisnuta. Slu aj..." Govorio je postojano... ali sve slabijim glasom... jezikom i simbolima k oje bi Denil veno mogao da osea. ak i dok je Denil slu ao, mogao je da oseti kako se kola pokreu, uglavljuju na odgovarajua mesta. A kada je iskar zavr io, iznenada je os etio hladno vraanje Mandamusovog uma kako deluje na njegov vlastiti, nepostojano dobovanje Amadirovog i tanku metalnu nit iskarovog. iskar nastavi: "Mora se vratiti do gospoe Kvintane i pobrinuti se da se ova dva ljudska bia vrate na Auroru. Oni vi e nee moi Zemlji da nanesu nikakvu tetu. Zati m se pobrini da Zemljine snage obezbeenja pronau i iskljue humanoidne robote koje j e Mandamus poslao na Zemlju. Budi obazriv u kori enju svojih novih moi, jer one su za tebe nepoznate i nee moi u poetku savr eno njima da vlada . Vremenom e postajati sve bolji u tome... lagano.. . ako uvek bude pa ljiv, te pri svakoj njihovoj upotrebi podvrgne i sebe samoispitiv anju. Koristi i nulti zakon, ali ne zato da bi opravdao nepotrebnu tetu nanetu po jedincima. Prvi zakon je gotovo isto tako va an. titi gospou Gladiju i kapetana Bejlija... nenametljivo. Pusti ih da zajedn o budu sreni i dozvoli gospoi Gladiji da nastavi u svojim nastojanjima da donese m ir. I... jo ne to... ako budem mogao da se setim... da... ako mo e ... pronai kuda su ot i li Solarijanci. To bi moglo biti... znaajno." iskarov glas zamre. Denil kleknu pored iskara koji je sedeo i uze njegovu nepokretnu metalnu a ku u svoju. On ree, bolnim apatom: "Oporavi se, prijatelju iskare. Oporavi. Ono to s i uinio bilo je u skladu sa nultim zakonom. Sauvao si onoliko ivota koliko je bilo mogue. Uinio si uslugu oveanstvu. Za to toliko pati kada je sve ono to si uinio dobro? iskar progovori glasom koji je bio tako iskrivljen da su se rei jedva rasp oznavale: "Zato to nisam siguran... ta ako... je drugo stanovi te... ispravno... Ako ... konano... Svemirci... trijumfuju, a zatim propadnu tako da... Galaksija... os tane... prazna... Zbogom, prijatelju... Den..." I iskar uuta da vi e nikada ne progovori niti da se pomeri. Denil ustade. Bio je sam... a trebalo je da se brine za celu jednu Galaksiju.