Gibson Vilijem MONALIZIN NATPOGON Prevod: Markovi Aleksandar Gibson William MONA LISA OVERDRIVE, 1988.

Serija "Neuromanser" (3) POLARIS 1994. 1. DIM

Duh je bio oev opro tajni poklon. Predao joj ga je u crno odeveni sekretar dok je ekala poziv za let na Nariti. Prva dva sata leta za London le ao je zaboravljen u njenoj torbi, tamni, g latki valjak, s jedne strane obele en sveprisutnim Maas-Neotekovim logoom, sa drug e oblikovan prema dlanu korisnika. Sedela je vrlo uspravno na svom sedi tu u prvoj klasi, lica nalik na malu, hladnu masku, izvajanu prema naje e vianom izrazu lica pokojne majke. Okolna sedi ta b ila su prazna; otkupio ih je otac. Odbila je hranu koju joj je ponudio nervozni stjuard. Pla ila su ga prazna sedi ta, svedoanstvo o bogatstvu i moi njenog oca. ovek j e naas oklevao, pa se naklonio i povukao. Nakratko je dozvolila maski da se razvue u majin osmejak. Duhovi, pomislila je kasnije, negde iznad Nemake, zurei u naslon susednog sedi ta. Otac je umeo sa duhovima. Duhovi su bili i sa one strane prozora, duhovi u stratosferi evropske zi me, nedovr ene prikaze koje su se javljale kada bi joj pogled izgubio o trinu. Njena majka, u Ueno Parku, prozirnog lica na septembarskom suncu. " dralovi, Kumiko! En o dralova!" A Kumiko je pogledala preko ribnjaka inobacu i nije videla ni ta, samo n ekoliko skakutavih, crnih taaka, najverovatnije vrana. Voda je bila glatka kao sv ila, boje olova, a iznad dalekog niza streljakih atri neraspoznatljivo su treperil i bledi hologrami. Ali Kumiko e kasnije videti dralove, mnogo puta, u snovima; bil i su origami, uglasti oblici savijeni od listova neona, sjajne, krute ptice koje su jedrile na meseini majinog ludila... Setila se oca, u otvorenom crnom ogrtau preko tetovirane oluje zmajeva, u tonulog u stolicu iza abonosnog prostranstva stola, oiju pljosnatih i sjajnih kao u oslikanog lutka. "Umrla ti je majka. Jesi li razumela?" A svuda oko nje, u nj egovoj radnoj sobi, povr i senke, uglasta tama. Ruka mu polazi napred, u krug sjaj a svetiljke, nesigurno, i upire prst u nju, rukav ogrtaa klizi i otkriva zlatni R oleks i jo zmajeva, uskovitlanih griva, mrkih i napetih prema njoj oko zgloba ake. "Jesi li razumela?" Pobegla je, ne odgovoriv i, dole do tajnog mesta koje je pozn avala, utoi ta najmanjih ma ina za i enje. Celu no su kuckale oko nje, oitavajui je sva ekoliko minuta ru iastom svetlo u lasera, sve dok je otac nije na ao i odneo u njenu sob u na treem spratu stana. Mirisao je na viski i Danhil cigarete. Prisetila se nedelja koje su usledile, praznih dana provedenih naje e u dru tv u ovog ili onog sekretara u crnom odelu, opreznih ljudi sa automatskim osmesima i vrsto zamotanim ki obranima. Jednom je jedan od njih, najmlai i najmanje oprezan, izveo za nju, usred gomile ljudi na ploniku Ginze, u senci Hatori sata, improvizo vanu kendo ve bu, majstorski ma ui izmeu prodavaica i zapanjenih turista; crni ki obran j e bezopasno opisivao munjevite lukove prema pravilima prastare ve tine. Kumiko se tada nasme ila, sopstvenim osmehom, naru iv i posmrtnu masku, i to je odmah zarilo trn krivice, dublje i jo o trije, u onaj kutak njenog srca gde je ve obitavala sramota i svest o linoj nedostojnosti. Ali sekretari su je uglavnom vodili u kupovinu, od jedne ogromne robne kue na Ginzi do druge, i u desetine butika na inukuu, po prepo ruci crnog Mi lenovog vodia koji je govorio ukoeni turistiki japanski. Kupovala je sa mo veoma ru ne stvari, ru ne i skupe, a sekretari su bezizrazno mar irali pored nje, s a sjajnim kesama u tvrdim rukama. Svakog popodneva, po povratku u oev stan, kese bi bile uredno slo ene u njenoj sobi, gde bi i ostale, neotvorene i nedirnute, sve dok ih sobarice ne bi uklonile. Sedme nedelje, uoi njenog trinaestog roendana, odlueno je da Kumiko otputuj e u London. "Bie go a u kui mog kobuna", rekao je otac. "Ali ja ne elim da idem", odgovorila je i nasme ila mu se majinim osmehom. "Mora ", rekao je i okrenuo joj lea. "Nastale su neke te koe", rekao je zamraen

oj sobi. "U Londonu nee biti u opasnosti." "Kada u se vratiti?" Ali otac nije odgovorio. Poklonila se i iza la iz njegove sobe, ne skidajui majin osmeh sa lica. Kumiko je dodirom probudila duha dok su se spu tali na Hitrou. Pedeset prv a generacija Maas-Neotekovih bioipova doarala je nejasnu priliku na sedi tu pored nj enog, mladia sa neke stare grafike sa temom iz lova, nehatno prekr tenih nogu u tam nim pantalonama i jahaim izmama. "ao", ree duh. Kumiko trepnu, otvori aku. Mladi zatreperi i i eznu. Pogledala je mali, glatk i ureaj na dlanu i polako sklopila prste. "ao jo jednom", ree on. "Zovem se Kolin. A ti?" Zurila je u njega. Oi su mu bile svetli, zeleni dim, visoko elo bledo i gl atko pod zamr enim, tamnim i kama. Kroz svetlucanje njegovih zuba videla je red sedi ta sa druge strane prolaza. "Ako ti ovo izgleda suvi e avetinjski", ree on, sme ei se, " mo emo da poveamo rezoluciju..." I na trenutak je bio tu, neprirodno jasan i stvara n, ko ni okovratnik njegove tamne jakne titrao je halucinantnom o trinom. "Mada se t ako tro e baterije", ree on i izblede u prvobitno stanje. "Nisam uo tvoje ime." Pono vo se naceri. "Ti nisi stvaran", ree ona tvrdoglavo. Slegnuo je ramenima. "Nema potrebe da govori glasno, gospojice. Ostali pu tnici mogu da pomisle da si pomalo aknuta, zna . Bolje je podzvuno. uu te kroz ko u..." Spustio je nogu sa noge i ispru io ih, ruku sklopljenih iza glave. "Ve i se, gospoji ce. Ja ne moram, naravno, po to sam, kao to ka e , nestvaran." Kumiko se namr ti i baci ureaj duhu u krilo. Ovaj nestade. Vezav i pojas, pog ledala je ureaj i ponovo ga uzela. "Prvi put u Londonu?" upita on, iznikav i sa ivice vidnog polja. Klimnula je glavom i protiv svoje volje. "Kako podnosi letenje? Ne pla i se? " Odmahnula je glavom, oseajui se besmisleno. "Bez brige", ree duh. "Biu tu da ti pomognem. Za tri minuta smo na Hitrou. Hoe li te neko ekati?" "Oev poslovni prijatelj", odgovorila je, na japanskom. Duh se naceri. "Onda sam siguran da e biti u dobrim rukama." mirnu. "Niko n e bi rekao da znam jezike, zar ne?" Kumiko sklopi oi, a duh stade da joj apue ne to o tehnologiji Hitroua, o neol itu i gvozdenom dobu, grnariji i alatkama... "Gica Janaka? Kumiko Janaka?" Englez se nadnosio nad njom, njegova gejinsk a telesina bila je pokrivena slonovskim naborima tamne vune. Iza naoara sa elinim o kvirom otvoreno su je posmatrala sitne, tamne oi. Njegova kosa, tamo gde ju je im ao, bila je potkresana u sivu strnjiku, a crne, pletene rukavice bile su iskrzan e i bez prstiju. "Moje ime, zna ", ree on, kao da e je to odmah uspokojiti, "jeste Petal." Petal je grad zvao Dim. Kumiko je drhtala na hladnom sedi tu od crvene ko e; posmatrala je kroz proz or starog Jaguara kako pahulje sleu i tope se na putu koji je Petal nazvao M4. Ne bo je u predveerje bilo bezbojno. Vozio je utke, znalaki, usana napuenih kao da e zaz vi dati. Saobraaj je, u poreenju sa Tokijem, bio iznenaujue proreen. Ubrzali su da pret eknu Eurotransovo teretno vozilo bez vozaa iji je pramac bio naikan senzorima i nizo vima farova. Uprkos brzini Jaguara, Kumiko se inilo da stoje i da krajolici Londo na brzaju oko njih. Zidovi od vla nih cigala, betonski lukovi, crna koplja gvozden ih ograda. Grad je poinjao da dobija oblik oko nje. Sa obe strane M4, dok su ekali na raskrsnicama, kroz sneg je nazirala lica, zarumenjena gejinska lica iznad tamne odee, brade u u kane u alove, potpetice enskih izama koje su kuckale kroz srebrne lokve. Nizovi duana i kua podseali su je rasko no podrobnu opremu rasporeenu oko modela loko motive u jednoj galeriji u Osaki, gde su se prodavale evropske starine. Ovde ni ta nije bilo kao u Tokiju, u kome je pro lost, ono to je preostalo od

nje, bila uvana sa nervoznom brigom. Istorija je tamo postala kvantitet, retkost , obele ena od vlade i uvana zakonima i novcem korporacija. Ovde kao da je postala tkivo stvari, kao da je ceo grad jedinstvena izraslina od kamena i cigle, vekovn i nanos bezbrojnih slojeva poruka i znaenja, doba preko doba, prema diktatu sada jedva prepoznatljive DNK trgovine i dominacije. " ao mi je to Svejn nije mog'o lino da te doeka", ree ovek po imenu Petal. Kumi ko je imala manje problema sa njegovim nagla avanjem nego sa nainom na koji je obli kovao reenice; izvinjenje joj je u prvom trenutku izgledalo kao naredba. Pomislil a je da pozove duha, ali je odbacila tu ideju. "Svejn", ponovila je. "Gospodin Svejn je moj domain?" Petal je pogleda u ogledalu. "Rod er Svejn. Otac ti nije rekao?" "Ne." "A." Klimnuo je glavom. "Razumljivo, s obzirom na oseaj gospodina Kanake za poverljivost u tim stvarima... ovek na njegovom polo aju i tako dalje..." Glasno je uzdahnuo. "Izvinjavam se zbog grejanja. Trebalo je to srede u gara i..." "Jeste li vi jedan od sekretara gospodina Svejna?" Obraala se dlakavim na borima mesa iznad kragne debelog, tamnog kaputa. "Njegov sekretar?" inilo se razmi lja o tome. "Ne", izjavi konano, "nisam ba to." Ukljuio se u kru ni put, vozei pored blistavih metalnih ploa i veernje reke pe aka. "Jesi ne to jela? Poslu ili su vam obrok u avionu?" "Nisam bila gladna." Bila je svesna prisustva majine maske. "Pa, Svejn e sigurno imati ne to za tebe. Svejn tamani japansku hranu." Nain io je udan, coktav zvuk jezikom. Osvrnuo se da je pogleda. Gledala je mimo njega, u pahulje koje su ljubile vetrobran i neumoljive zamahe brisaa. Svejnova rezidencija na Noting Hilu sastojala se od tri meusobno povezane zgrade iz viktorijanskog doba, sme tene negde u sne nom lavirintu raskrsnica, uspon a i kua. Nosei po dva Kumikina kofera u svakoj ruci, Petal joj je objasnio da je b roj 17 ujedno ulaz za brojeve 16 i 18. "Ne vredi kucati tamo", ree, nespretno pok azav i te kim koferima u ruci prema blistavoj crvenoj boji i uglaanim mesinganim arkam a na vratima broja 16. "Iza nema ni ta osim dvadeset ina prenapregnutog betona." Pogledala je niz bre uljak. Gotovo istovetna proelja stepenasto su se spu tal a blagom padinom. Sneg je sada zagustio i bezbojno nebo bilo je osvetljeno ru iasti m sjajem natrijumskih svetiljki. Ulica je bila pusta, sneg sve i neuprt. Ledeni v azduh imao je neku udnu o trinu, slab, neuhvatljiv nagove taj sagorevanja staromodnih goriva. Petalove cipele ostavljale su velike, pravilne tragove. Bile su to crne 'oksford' cipele su enih vrhova i neobino debelih rebrastih onova od jarko crvene p lastike. Gazila je po njegovim tragovima, poinjui da drhti, uz sive stepenice prem a broju 17. "Ja sam", ree on crno obojenim vratima, "ulazim." Onda je uzdahnuo, spust io sva etiri kofera u sneg, skinuo rukavicu bez prstiju sa desne ruke i pritisnuo dlan na krug umetnut u jednu plou vrata. Kumiko se uini da uje tiho pi tanje, zujanj e mu ice koje se pojaavalo da bi zatim naglo prestalo i vrata zadrhta e od udara magn etnih zasuna. "Nazvali ste ga Dim", ree ona, kada je posegnuo za mesinganom kuglom, "ov aj grad..." On zastade. "Dim", ree, "tako je" i otvori vrata, pustiv i napolje toplotu i svetlost, "to je stari izraz, neka vrsta nadimka." Podigao je njene kofere i z akoraio na plavi tepih predvorja, sa zidovima oblo enim belo obojenim drvetom. U la j e za njim, a vrata se zatvori e za njom uz tresak zasuna. Iznad bele oplate visila je grafika u okviru od mahagonija, konji u polju i sitni ljudski likovi u crven im kaputima. Pravi dom za Kolina, duha iz ipa, pomislila je. Petal ponovo spusti njene kofere. Na plavom tepihu belele su se pahulje unesenog snega. On otvori jo jedna vrata i ukaza se kitnjasti elini kavez. Povue re etku u stranu, uz zveket metal a. "Lift", ree. "Nema mesta za tvoj prtljag. Doi e u drugoj turi." I pored oigledne vreme nosti, lift se lako i neujno pokrenuo kada je Petal p ritisnuo belo dugme zdepastim ka iprstom. Kumiko je bila prisiljena da mu se sasvi m pribli i; mirisao je na vla nu vunu i neki cvetni losion posle brijanja. "Tvoja soba je u potkrovlju", ree on, vodei je kroz uski hodnik, "mislili

smo da e ti odgovarati ti ina." Otvorio je vrata i pokazao joj da ue. "Nadam se da ' oe..." Skinuo je naoari i poeo ustro da ih bri e zgu vanom papirnom maramicom. "Idem po tvoje kofere." Kada je oti ao, Kumiko polako poe oko masivne crne mermerne kade u samoj sr edini niske odaje prepune name taja. Zidovi, oblo eni zlatom poprskanim ogledalima, pravili su o tar nagib prema tavanici. Dva mala tavanska prozora opkoljavala su na jprostraniji krevet koji je ikad videla. U ogledalo iznad kreveta bile su ugraene male pomine svetiljke, nalik na svetla za itanje u putnikom avionu. Zastala je por ed kade, da dodirne izvijeni vrat pozlaene slavine u obliku labuda. Njegova ra iren a krila bila su ruice za hladnu i toplu vodu. Vazduh u sobi bio je zagrejan i nep okretan i na trenutak joj se inilo da osea majino prisustvo, kao neku bolnu maglu. Petal proisti grlo na vratima. "Dobro, onda", ree, buno unosei njen prtljag, "je l' sve u redu? Mo da si ogladnela? Ne? Ostaviu te da se smesti ..." Poreao je nje ne kofere pored kreveta. "Ako ogladni , samo pozovi." Pokazao je na kitnjasti star inski telefon sa slu alicom od hrapavog mesinga i uspravnim postoljem od slonovae. "Samo podigni slu alicu, ne mora da okree broj. Doruak e biti kad ka e . Pitaj nekoga, p zae ti gde. Tada e upoznati Svejna..." Njegov dolazak raspr io je oseaj majinog prisustva. Kada joj je po eleo laku n o i zatvorio vrata, poku ala je da ponovo prizove oseaj, ali uzalud. Dugo je stajala pored kade, milujui glatki metal labudovog hladnog vrata. 2. KID AFRIKA Kid Afrika se dovezao u Pseu Samou poslednjeg dana novembra, u starom Dod u koji je vozila devojka po imenu eri esterfild. Henri Vidra i Ti montirali su motornu testeru na Sudijinu levu ruku kada se ukazao Kidov Dod , iji je iskrpljeni meh dizao gejzire smee vode pune re na d ombast om polju sabijenog elika zvanom Psea Samoa. Ti ga je prvi ugledao. Ti i 10x durbin, koji mu je visio na prsima zajedno sa kostima raznih ivotinja i starom mesinganom aurom patrone samarice. Vidra je po digao pogled sa hidraulinog zgloba i video kako se Ti ispravlja do pune visine od dva metra i upravlja durbin kroz re etku od sirovog elika koja je bila vei deo ju nog zida Fabrike. Ti je bio napadno mr av, maltene kostur. Lakirana krila smee kose po k ojima je zaradio nadimak o tro su se isticala naspram bledog neba. Kosa mu je na p otiljku i sa strane bila izbrijana visoko iznad u iju; sa krilima i aerodinaminim p ajim repom, inilo se da nosi obezglavljenog smeeg galeba. "Opa", ree Ti, "mamicu mu." " ta?" Bilo je te ko naterati Tia da se usredsredi, a posao je zahtevao dodat ni par ruku. "To je onaj crnja." Vidra se uspravi i obrisa ruke o farmerke, dok je Ti vadio zeleni Mehano5 mikrosoft iz utinice iza uha - smesta zaboraviv i osmostepenu proceduru servo-kal ibracije za odvajanje spojeva Sudijine testere. "Ko vozi?" Afrika nikada nije vo zio sam ako nije morao. "Ne vidim." Ti pusti durbin da zaklopoe u zavesi od kostiju i mesinga na g rudima. Vidra mu se pridru i na prozoru da zajedno prate napredovanje Dod a. Kid Afr ika bi s vremena na vreme arao sprejom po mat crnom laku asije hovera, iji je sumor ni izgled pojaavao niz hromiranih lobanja, zavarenih na masivni prednji branik. up lje eline lobanje nekada su imale crvene bo ine svetiljkice u onim dupljama; mo da je Ki du dosadilo da pazi na imid . Kada se Hover pribli io Fabrici, Vidra zau kako se Ti povlai u pomrinu, stru ui e kim izmama kroz pra inu i sitne spiralne opiljke metala. Vidra je posmatrao iznad poslednjeg preostalog pra njavog iljka prozorskog stakla kako se hover spu ta na mehove ispred Fabrike, stenjui i ispu tajui paru. Ne to za tropota u mraku iza njega. Znao je da je Ti iza police sa delovima p okupljenim sa otpada i da name ta runo izraen prigu iva na kinesku vojnu samaricu koju s u koristili za lov na zeeve. "Tiu", ree Vidra, baciv i francuski klju na pod, "znam da si zatucano seljako

govno iz D erzija, ali zar ba mora da me podsea na to?" "Ne podnosim tog crnju", ree Ti, iza police. "E, kad bi taj isti crnja to i primeivao, ne bi ni on tebe. Da zna da si tu sa tom pu kom, nabio bi ti je u grlo, i to postrance." Od Tia nije bilo odgovora . Odrastao je u belakim predgraima Nju D erzija gde su svi dupeglavci i mrze svakog koji to nije. "A i ja bih mu pomogao." Vidra zakopa svoju staru smeu jaknu i poe prema Ki dovom hoveru. Sa vozaeve strane spusti se pra njavi prozor, i tei, i ukaza se bledo lice, sak riveno iza ogromnih pilotskih naoara boje jantara. Vidrine izme krckale su stare z arale limenke, sline opalom li u. Voza smaknu naoari i za mirka prema njemu: ena, kojoj naoari sada visile oko vrata, zaklanjajui joj bradu i usta. Kid mora da je bio sa druge strane: povoljna okolnost ako Ti zapuca. "Obii vozilo", ree devojka. Vidra poe oko Hovera, pored hromiranih lobanja, slu ajui kako se Kidov prozo r otvara uz isti onaj prigu eni zvuk. "Henri Vidra", ree Kid, ispustiv i paru daha u vazduh Psee Samoe, "zdravo." Vidra pogleda u dugako smee lice. Kid Afrika je imao krupne kestenjaste oi sa majim zenicama, tanke brkove i ten sjajan poput obraene ko e. "Hej, Kide." Vidra oseti miris nekakvog tamjana iz unutra njosti hovera. " Kako je?" "Pa", ree Kid, za miriv i, "setio sam se da si onomad rek'o, ako ikad zatreba usluga..." "Tako je", ree Vidra, kome je poinjalo da svie. Kid Afrika mu je jednom spa sao guzicu, tamo u Atlantik Sitiju; ubedio je neku razljuenu brau da ga ne bace sa balkona na etrdeset treem spratu zgrade izgorele u po aru. "Neko 'oe da te baci s ba lkona?" "Vidro", ree Kid, "'ou da te upoznam s nekim." "Posle ovoga smo kvit?" "Vidro Henri, ova ovde lepojka je gica eri esterfild iz Klivlenda u Ohaju." Vidra se sagnu i pogleda vozaa. Plava kovrd ava kosa, maskara oko oiju. "eri, ovo je moj dobar prijatelj gospodin Henri Vidra. Kad je bio mlad i nesta an, jah'o je sa Plavim akonima. Sad kad je mator i nesta an, ui ovde i bavi se svojom umetno u, razume ? Nadaren tip, razume ?" "Onaj to pravi robote?" ree devojka, vaui gumu. "Tako si rekao." "Ba taj", ree Kid, otvarajui vrata. "Saekaj nas ovde, eri, du o." Kid zakorai na tle Samoe, odeven u bundu od nerca koja mu je padala do sam ih vrhova besprekorno istih izama boje mesa ostriga, a Vidra opazi ne to u zadnjem d elu kabine hovera, kratak blesak zavoja i hirur kih cevi... "'Ej, Kide", ree on, " ta to ima tamo pozadi?" Kid dignu draguljima okienu ru ku, pokazav i Vidri da se odmakne, a vrata hovera se zatvori e i eri esterfild zatvori prozore. "O tome treba da porazgovaramo, Vidro." "Mislim da ne tra im nemogue", ree Kid Afrika, naslonjen na radnu tezgu od g olog metala, u u kan u bundu. "eri ima diplomu medicinskog tehniara i zna da e biti plae na za ovo. Fina cura, Vidro." On namignu. "Kide..." Kid Afrika je u hoveru dovezao tipa koji je liio na mrtvaca, kao da je u komi ili tako ne to, povezanog na pumpe, kesice, cevi i neku vrstu simstim opreme, sve to zakaeno za stara nosila od legure, sa baterijama i ostalim. " ta je ovo?" eri, koja je po la za njima po to je Kid poveo Vidru da pogleda ov eka u hoveru, sumnjiavo je zurila u ogromnu Sudijinu telesinu, tanije vei deo njega ; ruka sa testerom bila je tamo gde su je ostavili, na podu prekrivenom zama enim p latnom. Ako ona ima diplomu med-teha, pomisli Vidra, taj verovatno nije primetio da mu je nestala. Nosila je bar etiri razliita ko njaka. Svi su bili nekoliko broje va vei. "Vidrina umetnost, kao to rekoh." "Onaj tamo umire. Sav smrdi na mokrau." "Otkaio se kateter", ree eri. " ta ta stvar treba da radi?"

"Ne mo emo da ga ostavimo ovde, Kide, odapee. Ako 'oe da ga ubije , baci ga u n eku jamu u Samoi." "Ma, ne umire", ree Kid Afrika. "Nije povreen, niti bolestan..." "Pa koji mu je onda?" "Nije tu, lepi. Otputov'o je. Treba mu mir i ti ina." Vidra skrenu pogled sa Kida na Sudiju, pa opet na Kida. Hteo je da se vr ati radu na toj ruci. Kid je rekao da bi trebalo da priuva onog tamo dve nedelje, mo da tri; eri takoe ostaje, da ga neguje. "Nije mi jasno. Je l' ti to neki prijatelj?" Kid slegnu ramenima u nercu. " to ga ne dr i kod sebe?" "Nije mirno k'o ovde. Nema te ti ine." "Kid", ree Vidra, "dugujem ti uslugu, ali ne ovako uvrnutu. Osim toga, im am posla, i, dru kane moj, ovo je stvarno suvi e otkaeno. A tu je i D entri. Trenutno j e u Bostonu; vraa se sutra uvee i nee biti nimalo odu evljen ovim. Zna kakav je sa lju dima... Ovo mesto je uglavnom njegovo, u stvari..." "Sea se da si visio preko ograde, ovee?" "Ma, seam se, ali..." "Zaboravio si", ree Kid. "U redu, eri. Idemo. Neu da prelazim Pseu Samou po m raku." Odgurnuo se od stola. "Kide, slu aj..." "Zaboravi. Tamo u Atlantik Sitiju nisam ti znao ni jebeno ime, jednostav no nisam hteo da vidim belca rasutog po ulici, zna ? Tada ti nisam znao ime, a izg leda da ga ni sad ne znam." "Kide..." "Da?" "U redu. Tip ostaje ovde. Najvi e dve nedelje. Ali mora da mi obea da e se vrat iti po njega. I da mi pomogne da umirim D entrija." " ta mu treba?" "Droge."

Ti se pojavio kada je Kidov Dod poeo da se ljulja preko Samoe. Iskrao se iza gomile presovanih olupina automobila, zaralih ploa trulog elika na kojima se poneg de jo sjajio lak. Vidra ga je posmatrao sa prozora visoko ispod samog krova Fabrike. elini k vadrati zidnog rama bili su oblo eni komadima plastike sa otpada, tako da je svaki bio razliitog preliva i debljine, i kada je Vidra nagnuo glavu u stranu, video j e Tia kroz plou od jarko ru iastog lucita. "Ko ivi ovde?" upita eri, iza njega u sobi. "Ja", ree Vidra. "Ti, D entri..." "Mislim na ovu sobu." Okrenuo se i video je kako stoji pored nosila i medicinskih ureaja. "Ti", ree. "Tvoja soba?" Zurila je u crte e prikaene na zid, njegove nacrte Sudije i D etektiva, Strvodroba i Ve tice. "Ne brini za to." "Samo se ne zanosi idejama." On je pogleda. Imala je krupnu krastu u uglu usana. Izbeljena kosa bila joj je nakostre ena kao naelektrisana. "Kao to rekoh, ne brini." "Kid ka e da ovde imate struju." "Aha." "Onda bolje da ga prikljuimo", ree ona, okrenuv i se prema nosilima. "Ne tro i mnogo, ali su baterije ve pri kraju." Pri ao je i zagledao se dole u ispijeno lice. "Hou ne to da znam," ree. Nisu m u se dopadale sve te cevice. Jedna se zavr avala u nozdrvi i bilo mu je muka od tog a. "Ko je on i ta Kid Afrika ima s njim?" "Ni ta", ree ona i ukljui ekran biomonitora privr enog srebrnom trakom za ipku n sila. "REM mu je jo visok, kao da neprestano sanja..." ovek na nosilima bio je zat voren u novu plavu vreu za spavanje. " ta god da je - ko god da je - plaa Kidu za ov

o." Preko ovekovog ela bila je zalepljena mre a sa trodama; preko ivice nosila b io je prebaen crni kabl. Vidra vide da se zavr ava u debelom sivom omotu koji je ne kako preovlaivao prikljuenom opremom. Simstim? Nije liio na to. Neka vrsta deka kib erprostora? D entri je znao dosta o kiberprostoru, ili je bar govorio o tome, ali se Vidra nije seao da je pominjao da neko mo e biti neprestano bez svesti, istovrem eno ukljuen... Ljudi su se ukljuivali da kradu. Namestili bi trode i prebacili se tamo, gde su svi podaci sveta bili naslagani poput velikog neonskog grada, tako da je trebalo krstariti i sagledati sve, bar vizuelno, jer bi bez toga bilo suvi e zapetljano pronai put do tra enog podatka. D entri je to nazivao ikonikom. "On plaa Kidu?" "Da", ree ona. "Za ta?" "Da ga odr ava u ovom stanju. I da ga krije." "Od koga?" "Ne znam. Nije rek'o." U ti ini koja je nastala, uo je postojano struganje ovekovog disanja. 3. MALIBU U kui se oseao miris; oduvek je bio tu. Pripadao je vremenu i slanom vazduhu i entropijskoj prirodi luksuznih kua sagraenih suvi e blizu mora. Mo da je to takoe svojstveno mestima gde se boravi esto a li kratko, kuama koje se otvaraju i zatvaraju prilikom posete njihovih lutalakih s tanara. Zami ljala je prazne sobe, tiho mno enje takica re na hromu, bledu bu kako zauz ima uglove. Kao da priznaju neumitne procese, arhitekti su dozvolili pojavu re; m asivna elina ograda du terase bila je izjedena do debljine zgloba ake, dugogodi njim r adom pene talasa. Kua je le ala, kao i susedne, na odlomcima sru enih temelja prea njih i njene etn je pla om ponekad su se pretvarale u arheolo ka ma tanja. Poku avala je da doara pro lost k ue, drugih kua, drugih glasova. Na tim etnjama pratio ju je naoru ani siu ni Dornije hel ikopter na daljinsko upravljanje koji bi se podigao iz svog nevidljivog gnezda n a krovu im bi zakoraila sa terase. Lebdeo je gotovo neujno, programiran da bude izvan njenog vidokruga. U nai nu na koji ju je pratio bilo je neeg e njivog, kao da je to neki skupocen, ali zanem aren Bo ini dar. Znala je da je Hilton Svift motri preko Dornijeovih kamera. Malo toga to se de avalo na pla i moglo je da promakne pa nji ulo/Mre e; njena samoa, za tih nedelju da na, koliko je tra ila da provede sama, bila je pod stalnim nadzorom. Godine provedene u struci razvile su u njoj imunitet na injenicu da je po smatraju. Uvee bi ponekad ukljuila reflektore postavljene ispod terase, da osvetli h ijeroglife ogromnih sivih pe anih buva. Sama terasa ostajala je u tami, kao i spu ten a dnevna soba iza nje. Sedela je u jednostavnoj stolici od bele plastike, posmat rajui ples buva. U sjaju reflektora, bacale su siu ne, jedva vidljive senke, nemirne mrlje na pesku. um mora okru ivao ju je kretanjem. Kasno nou, dok je spavala u manjoj od dve gostinske sobe, uvlailo joj se u snove. Ali nikad u zalutala seanja stranaca. Izbor spavae sobe bio je nagonski. Glavna spavaa soba bila je minirana oki daima juera njeg bola. Lekari na klinici upotrebili su hemijska klje ta da i upaju zavisnost iz rece ptora u njenom mozgu. Sama je kuvala za sebe u beloj kuhinji, pekla hleb u mikrotalasnoj pei, p odgrevala dehidriranu vajcarsku supu iz kesice u blistavim elinim loncima, odlutav i na bezimeno ali sve prepoznatljivije mesto od koga je bila tako prefinjeno odelj ena pra kom naroitog sastava. "Koji se zove ivot", objasnila je beloj radnoj ploi. ta li bi rekli psiholo

zi ulo/Mre e, pitala se, kada bi im neki skriveni mikrofon to preneo? Prome ala je supu dugakom ka ikom od nerajueg elika, posmatrajui kovitlanje pare Rad joj je prijao, jednostavni poslovi koje je sama obavljala; na klinici su za htevali da name ta svoj krevet. Zami ljeno je zahvatala iz inije supu koju je skuvala , priseajui se klinike.

Napustila je bolnicu posle samo nedelju dana leenja. Lekari su se protivi li tome. Detoksikacija je odlino uspela, rekli su, ali terapija jo nije ni poela. U kazali su na uestalost recidiva kod klijenata koji ne prou kroz ceo program. Objas nili su da nee moi da plati preko polise osiguranja ako prekine tretman. Platie ulo/ Mre a, rekla im je, ukoliko ba ne ele da im plati sama. Pokazala je platinski ip Micu Banke. Sat kasnije doleteo je njen Lir; naredila mu je da je poveze do LAX-a, n aruila da je tamo ekaju kola i otkazala sve pozive spolja. " ao mi je, Anela", rekao je mlaznjak, zaokreui iznad zaliva Montigo posle sa mo nekoliko sekundi od poletanja, "ali imam Hiltona Svifta na prioritetnoj linij i." "End i", ree Svift, "zna da sam potpuno na tvojoj strani. Ti to zna , End i." Okrenula je glavu i zagledala se u crni oval zvunika. Bio je u sredi tu gla tke ploe od sive plastike. Zami ljala ga je kako ui tamo, bolno zgriv i dugake noge trka u nemogue tesnoj upljini Lirove koljke. "Znam, Hiltone", ree ona. "Lepo od tebe to si zvao." "Vidim da ide u L.A., End i." "Da. To je uputstvo koje sam dala avionu." "U Malibu." "Tano." "Pajper Hil je ve na putu za aerodrom." "Hvala ti, Hiltona, ali ne elim Pajper tamo. Neu nikoga. Samo kola." "U kui nema nikoga, End i." "Dobro. To i hou, Hiltone. Nikoga u kui. Samo kuu, praznu." "Sigurna si da je to dobra ideja?" "Odavno nisam smislila bolju, Hilton." Nastade ti ina. "Rekli su da je bilo veoma uspe no, End i. Leenje. Ali da treba da ostane ." "Hou nedelju dana", ree ona. "Jednu nedelju. Sedam dana. Sama." Posle tree noi u kui, probudila se u zoru, skuvala kafu, obukla se. Niz irok i prozor prema terasi slivala se kondenzacija. Spavala je bez snova; ako ih je i bilo, nije ih pamtila. Ali neeg je ipak bilo - neke ubrzanosti, gotovo vrtoglavi ce. Stajala je u kuhinji, oseala hladnou keramikog poda kroz debele bele arape, ste ui meu dlanovima vruu olju. Ne to je bilo tamo. Ispru ila je ruke, podi ui olju kao pehar, pokretom ujedno n agonskim i ironinim. Pro lo je tri godine otkako je poslednji put bila posednuta od loa, tri go dine je nisu ni dodirnuli. A sada? Legba? Ili neko od onih drugih? Oseaj prisustva odjednom se povue. Spustila je olju na sto, prebrzo, tako d a joj je kafa pljusnula preko ruke, i otrala po obuu i kaput. Zelene gumene izme iz ormana sa opremom za pla u, te ka plava planinarska jakna koje se nije seala, prevel ika da bi bila Bobijeva. Po urila je da izie iz kue, ne obraajui pa nju na zujanje malog propelera Dornijea koji je uzleteo iza nje kao poslu ni vilin konjic. Pogledala j e prema severu, du niza kua na obali, izlomljene linije krovova koji su je podseali na naselja u Riju, a onda je po la na jug, prema Koloniji. Ona koja je do la nosila je ime Mama Bri it, ili Velika Bri it, i dok je za ne ke znana kao ena Barona Samedija, drugi je zovu 'najstarijom meu mrtvima'. Sa End ine leve strane uzdizala se nestvarna arhitektura Kolonije, parada oblika i ega. Lomne, neonom protkane replike Votsovih Kula dizale su se pored ne obrutalistikih bunkera oblo enih bronzanim reljefima. Zidovi od ogledala kraj kojih je prolazila odra avali su jutarnje bedeme o

blaka iznad Pacifika. Tokom protekle tri godine, bilo je trenutaka kada je imala utisak kao da e prei, ili se vratiti, preko linije, tanane granice vere, i otkriti da je vreme provedeno sa loa bilo samo san, ili da su oni, u najgorem sluaju, zarazne guke ku lturne rezonance preostale iz nedelja provedenih u Bovoarovom umforu u Nju D erzij u. Videti ih drugim oima: nikakvi bogovi, nikakvi Konjanici. Hodala je dalje, uspokojena talasima, beskrajnim proticanjem obalskog vr emena, sad-i-uvek atmosferom svega toga. Otac joj je bio mrtav, ve sedam godina, a zabele ke koje je imala o njegovo m ivotu otkrile su joj premalo o njemu. Da je slu io nekome ili neemu, da je bio nag raen znanjem i da je ona bila njegova rtva. Ponekad joj se inilo da je ivela tri ivota, razdvojena neim to nije mogla da imenuje, bez nade da e ih ikad sklopiti u jedan. Pre svega, rana seanja na Maasov toranj, ukopan u vrh one mese u Arizoni, gde se naginjala preko ograde od pe ara, licem u vetar, i oseala da je cela mapa pr edela ispod nje brod koji mo e da upravi prema onim bojama sutona iza planina. I k asnije, kada je poletela odatle, sa strahom poput tvrdog vora u grlu. Vi e se nije seala poslednjeg pogleda na oevo lice. To je moralo biti kada je ve bila u mikrolak oj, meu drugim letelicama, ukotvljenim protiv vetra, roju leptira duginih boja. T e noi se okonao njen prvi ivot i ivot njenog oca. Drugi ivot bio je kratak, brz i veoma neobian. ovek po imenu Tarner odveo j u je iz Arizone i ostavio je sa Bobijem i Bovoarom i ostalima. Jedva se seala Tar nera, samo da je bio visok, vrstih mi ia i sa pogledom progonjenog. Poveo ju je u Nj ujork. Onda ju je Bovoar poveo u Nju D erzi, zajedno sa Bobijem. Tamo, na pedeset treem nivou tornja Projekata, Bovoar joj je objasnio njene snove. Snovi su stvarn i, rekao je, a smee lice blistalo mu je od znoja. Nauio ju je imena onih iz snova. Otkrio joj je da svi snovi potiu iz jednog mora i pokazao je po emu su njeni razl iiti i isti. Samo ti jedri i starim i novim morem, rekao je. Bila je at bogova, u Nju D erziju. Nauila je da se prepusti Konjanicima. Videla je kako loa Linglesu poseda Bovoara u umforu, videla kako njegove noge razbacuju dijagrame ocrtane belim bra n om. U Nju D erziju je upoznala bogove i ljubav. Loa su je vodili kada se sa Bobijem otisnula u trei, sada nji ivot. Na li su s e, njih dvoje, oboje potekli iz praznine, End i iz sterilnog carstva Maas Biolabsa , Bobi iz umalosti Baritauna... Velika Bri it ju je dodirnula bez upozorenja; spotakla se, gotovo pala na kolena u pliak kada je um mora bio isisan u sumrani predeo koji je otvorio ispred n je. Izbeljeni zidovi groblja, nadgrobne ploe, vrbe. Svee. Ispod najstarije vrbe, mno tvo svea, kvrgavo korenje bledo od voska. Dete, poznaj me. I End i je oseti tamo, svu odjednom i poznade je kakva jeste, Mamu Bri it, M admoazel Bri it, najstariju meu mrtvima. Ja nemam kult, dete, niti poseban oltar. Videla je sebe kako polazi napred, u sjaj svea, sa zujanjem u u ima, kao da vrba skriva ogromnu ko nicu. Moja krv je osveta. End i se seti bermudske noi, uragana; ona i Bobi zalutali su u njegovo srce . Velika Bri it bila je takva. Ti ina, oseaj pritiska, nezamislivih sila u trenutnom mirovanju. Pod vrbom nije bilo niega. Osim svea. "Loa... Ne mogu da ih pozovem. Osetila sam ne to... Po la sam da tra im..." Prizvana si u moj reposoir. uj me. Tvoj otac provukao je veve kroz tvoju glavu; nainio ih je od mesa koje nije meso. Bila si namenjena Ezili Fredi. Legba te je poveo u svet da slu i njegovim naumima. Ali tebi je dat otrov, dete, coup-pou dre... Po la joj krv iz nosa. "Otrov?" Veve tvoga oca su izmenjene, delimino izbrisane. Iako si prestala da se t ruje , Konjanici ne mogu da dopru do tebe. Ja sam od drugog soja. Strahovit bol razdirao joj je glavu, bilo joj je gruvalo u slepoonicama.. . "Molim vas..."

uj me. Ima neprijatelje. Kuju zaveru protiv tebe. Ugro ene su mnoge stvari. Boj se otrova, dete! Pogledala je svoje ake. Krv je bila grimizna i stvarna. Zujanje se pojaalo . Mo da joj je bilo u glavi. "Molim vas! Pomozite mi! Objasnite..." Ne mo e da ostane ovde. Ovo je smrt. I End i se sru i na kolena u pesak, sa treskom talasa svuda oko sebe, zaslep ljena suncem. Dornije je nervozno lebdeo dva metra ispred nje. Bol smesta uminu. Obrisala je okrvavljene ruke o rukave plave jakne. Grozd kamera na letelici zuj ao je i okretao se. "U redu je", izustila je. "Krvarenje iz nosa. Samo krvarenje iz nosa..." Dornije sunu napred, vrati se. "Sad se vraam u kuu. Dobro mi je." Ma ina se tiho po di e izvan vidokruga. End i se obgrli rukama, drhtei. Ne, ne smeju da vide. Znae da se ne to dogodil o, ali ne i ta. Primorala se da ustane, okrene se, da poe nazad niz pla u, putem koj im je do la. Usput je pretra ivala d epove jakne, tra ei maramicu, bilo ta ime bi obrisala krv sa lica. Kada su joj prsti napipali pljosnati mali paket, odmah je znala ta je u n jemu. Zastala je, zadrhtav i. Droga. Nemogue. Pa ipak, jeste. Ali ko? Okrenula se i zagledala u Dornije sve dok joj nije kliznuo s puta. Paket. Dovoljno za mesec dana. Coup-poudre. Boj se otrova, dete. 4. UMEZ Mona je sanjala da ponovo igra u kavezu u onom baru u Klivlendu, naga u stubu elektrine plave svetlosti, gde su oi podignute prema njoj kroz veo dima imal e beonjae obojene tom svetlo u. Lica su imala izraz koji mu karci uvek imaju kad te po smatraju kako igra , opinjena, a opet zatvorena u sebe, tako da oi nisu odavale ni ta, a lica su i pored znoja, mogla biti izvajana od neega to je samo podsealo na meso. Bilo joj je svejedno kako izgledaju, dok je bila u kavezu, visoko, vrela od ritma tree pesme u programu, puna viza koji ju je nosio ka vrhuncu, dok ju je novosteena snaga podizala na pete... Jedan od njih zgrabio ju je za lanak. Poku ala je da vrisne, ali zvuk nikako da provali, bar isprva ne, a kada j e izbio, bilo je kao da se ne to pokidalo u njoj, ozledilo je, i plava svetlost se raspr ila, ali ne i ruka, ruka je ostala gde je bila, oko njenog zgloba. Uspravil a se u krevetu kao upavac iz kutije, borei se sa tamom, trzajui prstima kosu sa oiju . " ta bi, malena?" Polo io joj je drugu ruku na elo i gurnuo je nazad, u vrelo udubljenje jast uka. "San..." Ruka je jo bila tamo, i od toga joj se vri talo. "Ima cigaretu, Edi ?" Ruka se ukloni, upalja kljocnu i blesnu plamen; ravni njegovog lica iskoi e iz mra ka prema njoj kada joj je upalio i pru io jednu. Brzo je sela, povukla kolena ispo d brade, sa vojnikim ebetom kao atorom preko njih, jer joj je bilo mrsko da je iko dodiruje u tom trenutku. Slomljena noga ukradene plastine stolice napravi upozoravajui zvuk kada se zavalio da upali svoju cigaretu. Skr i se, pomislila je, neka tresne na dupe, tam an da se oraspolo i da me malo izudara. Bila je srena to je mrak i to ne vidi umez. Na jgore je bilo probuditi se s glavoboljom, nemona da se pokrene, po to je prethodno upala unutra zaboraviv i da prilepi crnu plastinu traku na mesto, sa vrelim zracima sunca koji osvetljavaju svaku pojedinost i zagrevaju vazduh, o ivljavajui muve. Nikad je niko nije pipao, tamo u Klivlendu; oni dovoljno tupi da posegnu kroz to polje ve su bili suvi e pijani da bi mogli da se kreu ili da di u. Nisu je pi pali ni tetrebi, bar ne pre nego to se pogode sa Edijem i doplate, a i posle je b ilo samo kobajagi. ta god da su tra ili, moralo je da bude obred, tako da je imala utisak da s

e de ava na nekom mestu izvan ivota. Poela je da pazi na trenutak kada bi se izgubil i. To je bio najzabavniji deo, jer bi se zaista izgubili, postajali potpuno besp omoni, mo da tek na deli sekunde, ali se tada inilo da uop te nisu tu. "Edi, iznuu ako budem opet morala da spavam ovde." Tukao ju je i za manje od ovoga, pa je oborila lice, utisnula ga meu kole na u ebe i ekala. "Kako da ne", ree on. "Mo da bi da se vrati na onu farmu somova? Il' u Klivl end?" "Jednostavno, ne mogu vi e..." "Sutra." " ta sutra?" "Je l' ti to dovoljno brzo? Sutra uvee, jebenim privatnim mlaznjakom? Pra vo u Njujork? 'Oe li onda prestati da kenja ?" "Du o, molim te" ona pru i ruku prema njemu, "mo emo i vozom..." Odgurnuo joj je ruku. "Ti, bre, ima slamu u glavi." Da se jo alila, bilo ta o umezu, bilo ta to bi znailo da je omanuo, da su svi jegovi veliki poslovi bili prazne prie, poeo bi, znala je da bi poeo. Kao onda kada je vri tala zbog buba vaba, gamadi koje su zvali bube palmeto, ali to je bilo samo zato to su prokletinje bile mutanti, svaka druga; neko je hteo da ih potamani tak o to je uinio ne to to im je sjebalo DNK, pa ste svuda mogli da viate buba vabe kako crk avaju, sa vi kom no ica ili glava, ili nedovoljno, a jednom je videla jednu koja je izgledala kao da je progutala krst ili tako ne to, lea ili lju tura, ili ta ve, bila su joj izobliena na nain od koga joj se povraalo. "Du o", ree ona, trudei se da umiri glas, " ta mogu kad mi ovo mesto ide na ivc e..." "Kod Huki Grina", ree on, kao da je nije uo, "bio sam gore kod Huki Grina i sreo tog lovana. On je izabr'o mene, razume ? Dasa ima oko za talente." Mogla je da zamisli njegov kez u mraku. "Iz Londona, Englez. Lovac na talente. U 'o kod Hu kija i bilo je 'Taj si, ovee!'" "Tetreb?" Edi je nedavno zakljuio da se prava akcija de ava kod Huki Grina, na trideset treem spratu staklenog oblakodera, gde su gotovo svi unutra nji zidovi bili poru eni da bi se dobio otprilike ceo jedan blok prostora za igranje, ali se malo ohladio kada je video da ga tamo niko ne zarezuje. Mona nikada nije videla Hukija Grina, 'Hukija Grina, opakog kukinog sina', ragbija a u penziji, vlasnika l okala, ali je znala da je mesto mono za igru. "Hoe li me saslu ati, jebote? Tetreb? Govno. Taj je ovek, taj je veza, taj je na vrhu i ima da me povue gore. I zna ta? Ide i ti sa mnom." "Ali ta hoe?" "Glumicu. Ne to kao glumicu. I pametnog momka da je dovede tamo i da pazi na nju." "Glumicu? Tamo? Gde je to tamo?" ula je kako otkopava jaknu. Ne to pade na krevet, blizu njenih nogu. "Dva so ma." Isuse. Mo da i nije bila ala. Ali ako nije, ta je onda, do avola? "Koliko si dobra veeras, Mona?" "Devedeset." Bilo je u stvari sto dvadeset, ali je poslednjeg raunala kao prekovremeni rad. Suvi e ga se pla ila da bi krila od njega, ali joj je bio potreba n novac za viz. "Zadr i. Kupi odeu. Ali ne kao za pos'o. Ovaj put niko ne tra i da ti viri du pence." "Kada?" "Sutra, rek'o sam ti. Mo' se oprosti s ovim mestom." Kada je to ula od njega, do lo joj je da prestane da di e. Stolica ponovo za kripa. "Devedeset, a?" "Aha." "Priaj." "Edi, tako sam umorna..." "Ne", ree on. Ali nije hteo da uje istinu ili tako ne to. Hteo je priu, onu to ju je nauio d a mu pria. Nije ga zanimalo o emu su govorili (a veina njih imala je ne to to su napro

sto morali da ti ka u i obino jesu), ili kako su tra ili da vide potvrde o pregledu k rvi, ili kako je svaki drugi priao onaj vic o tome da se ono to se ne da izleiti mo e bar ubla iti, pa ak ni ta su tra ili od nje u krevetu. Edi je hteo da uje o onom krupnom tipu koji se prema njoj ophodio kao pre ma krpi. Ali morala je da pazi kako pria, da tetreb ne ispadne suvi e grub, jer to obino ko ta vi e nego to joj je bilo plaeno. Su tina je bila u tome da se tetreb pona ao p ema njoj kao prema ma ini koju je unajmila na pola sata. Takvi nisu bili retki, al i su uglavnom tro ili novac u kuama lutaka ili se istresali preko stima. Mona je ob ino sretala one koji su hteli da razgovaraju, poku avali da joj kupe sendvi posle sv ega, to je moglo da bude gadno na svoj nain, ali ne onako gadno kako je to Edi eleo . A eleo je jo jednu stvar, da mu ka e da joj se to nije dopadalo, ali joj je uprkos tome bilo potrebno, silno potrebno. Pru ila je ruku u mraku i opipala koverat pun novca. Stolica ponovo za kripa. I ona mu ispria kako je ba izlazila iz PolaCene kada ju je odvojio taj vel iki tip, samo je pitao koliko, ime ju je uvredio, ali mu je ipak rekla i on je re kao mo e. Pa su u li u njegova kola, stara i velika i sa nekakvim vla nim mirisom (poj edinost preuzeta iz klivlendskih dana) i odmah ju je naterao da se natrti preko sedi ta." "Ispred PolaCene?" "Iza." Edi je nikada nije optu io da izmi lja, iako je znala da joj je on sam nekak o usadio osnovni scenario i da je pria, u stvari, bila svaki put ista. Kada je st igla do trenutka kada joj je tip podigao suknju (onu crnu, rekla je, a imala sam i bele izme) i spustio pantalone, zaula je kako zvecka kopa Edijevog kaji a. Skidao je farmerke. Dok se zavlaio pored nje u krevet, delom uma se pitala da li je polo a j koji je opisivala uop te mogu, ali je nastavila jer je ionako delovalo na Edija. Dosetila se da doda kako ju je bolelo dok je tip prodirao, iako se bila dobro ov la ila. Opisala je kako joj je dr ao zglobove, iako vi e nije imala pojma gde se ta nal azi, osim da joj je dupe trebalo da bude u vazduhu. Edi je poeo da je dodiruje, t rljajui joj grudi i stomak, te je pre la sa improvizovane grubosti mu terijinih pokre ta na ono to je sama oseala. Ono to je sama oseala bilo je ne to to stvarno nikada nije osetila. Znala je da je mogue osetiti mali bol, a da u isto vreme bude prijatno, ali i da to nije o no pravo. Edi je hteo da uje da ju je mnogo bolelo i da je bilo odvratno, ali da je u isto vreme u ivala. Moni je to izgledalo besmisleno, ali je nauila da pria onak o kako je on tra io. Jer je delovalo i Edi se sada prevalio na nju sa ebetom zgu vanim preko lea, razmiui joj noge. Zakljuila je da on to vidi u glavi, kao crtani film, ono to mu je priala, i da istovremeno igra ulogu onog krupnog grubijana bez lica. Dr ao joj je zglobove, prikovane iznad glave, onako kako je voleo. A kada je bio gotov, kada je zaspao sklupan na boku, Mona je ostala da le i budna u mraku, okreui u glavi san o odlasku, blistav i divan. I molila se da se ostvari. 5. PORTOBELO Kumiko se probudila u ogromnom krevetu i ostala da le i bez pokreta, oslu ku jui. uo se prigu en i stalan mrmor udaljenog saobraaja. U sobi je bilo hladno; prekrila se perinom sa ru ama kao atorom i ustala. M ali prozori bili su i arani blistavim injem. Oti la je do kade i povukla jedno od la budovih pozlaenih krila. Ptica se zaka lja, zakrklja, poe da puni kadu. Jo umotana u pokriva, otvorila je kofere i poela da bira odeu za dan, pola ui ono to je izdvojila na krevet. Kada se napunila kada, pustila je pokriva da sklizne na pod i prekoraila m ermernu ivicu, stojiki se spu tajui u bolno vruu vodu. Para iz kade otopila je inje; prozori su sada bili oro eni kapljicama. Zar u Engleskoj svaka spavaa soba ima kadu ? pitala se. Metodino se istrljala ovalnim francuskim sapunom, ustala, isprala ka

du to je bolje mogla, umotala se u veliki crni pe kir, i, posle poetnog lutanja, pro na la umivaonik, olju i bide. Krili su se u minijaturnom prostoru koji je nekada mo d a bio orman za odeu, sa zidovima oblo enim tamnim furnirom. Telefon teatralnog izgleda ciliknu dvaput. "Da?" "Ovde Petal. Jesi li za doruak? Rod er je tu. Hteo bi da te upozna." "Hvala", ree ona. "Evo, oblaim se." Obukla je najbolje i naj ire ko ne pantalone koje je imala i navukla upavi pl avi d emper, toliko veliki da bi verovatno pristajao Petalu. Otvoriv i torbicu da uz me minku, ugledala je Maas-Neotekov ureaj. Ruka joj se automatski sklopi oko njega . Nije nameravala da ga prizove, ali je dodir bio dovoljan; ve je bio tu, komino i zvijajui vrat da bi se zablenuo u nisku tavanicu od ogledala. "Rek'o bih da nismo u Doresteru?" "Ja u postavljati pitanja", ree ona. "Kakvo je ovo mesto?" "Spavaa soba", ree on. "Prilino sumnjivog ukusa." "Odgovor, molim." "Pa", ree on, osmatrajui krevet i kadu, "sudei po dekoru, mogao bi da bude bordel. Imam pristup istorijskim podacima za veinu zgrada u Londonu, ali o ovoj n ema ni ta naroito. Sagraena 1848. Solidan primer preovlaujueg klasinog viktorijanskog s tila. Kraj je otmen na nenametljiv nain, na ceni kod advokata jedne posebne bran e. " Slegnuo je ramenima; kroz sjaj njegovih izglancanih izama videla je ivicu poste lje. Spustila je ureaj u torbicu i izi la iz sobe.

Nije imala te koa sa liftom; na av i se u belom predvorju, po la je prema zvuku g lasova. Niz neku vrstu hodnika. Za la za ugao. "Dobro jutro", ree Petal, di ui srebrni poklopac sa poslu avnika. Podi e se para . "Evo neuhvatljivog gospodina Svejna, mo e ga zvati Rod er, a ovo je tvoj doruak." "Zdravo", ree ovek, zakoraiv i napred, ispru ene ruke. Blede oi na izdu enom licu jakih kostiju. Tanka kosa mi je boje bila mu je zae ljana ukoso preko ela. Kumiko otkr i da nikako ne mo e da mu odredi starost; imao je lice mladog oveka, ali i duboke b ore oko sivkastih oiju. Bio je visok, atletske grae ruku i ramena. "Dobro do la u Lo ndon." Kratko joj je stegnuo aku i pustio je. "Hvala vam." Nosio je ko ulju bez kragne, sa tananim crvenim prugama na bledoplavoj poz adini, man etnama zakopanim jednostavnim ovalima mutnog zlata; otvorena na vratu, o tkrivala je tamni trougao tetovirane ko e. "Jutros sam razgovarao s tvojim ocem; r ekao sam mu da si bezbedno stigla." "Vi ste jedan od zapovednika." Blede oi se suzi e. "Molim?" "Zmajevi." Petal se nasmeja. "Pustite je da jede", ree neko, enski glas. Kumiko se okrete i ugleda vitki tamni lik naspram visokih prozora u drve noj re etki; iza prozora, zidom ograen vrt pod snegom. enine oi bile su prekrivene sr ebrnim staklima, u kojima su se ogledali odaja i prisutni. "Jo jedna na a go a", ree Petal. "Seli", ree ena, "Seli irs. Jedi, du o. Ako je i tebi dosadno kao meni, prijae ti etnja." Dok je Kumiko zurila u nju, ona podi e ruku i dodirnu naoari, kao da e ih skinuti. "Portobelo je nekoliko blokova odavde. Treba mi sve vazduh." Neprozirne naoari kao da nisu imale okvir i dr ke. "Rod ere", ree Petal, nabadajui vilju kom ru iaste nareske unke sa poslu avnika, sli da e Kumiko biti sigurna s na om Seli?" "Sigurnija nego ja, sudei po njenom raspolo enju", ree Svejn. "Bojim se da o vde nee biti mnogo zabave za tebe", obrati se on Kumiko, vodei je prema stolu, "al i emo se truditi da ti bude to udobnije, a moi e i da razgleda grad. Mada ovo nije Tok io." "Za sada", ree Petal, ali Svejn kao da ga nije uo. "Hvala vam", ree Kumiko, kada joj je Svejn pridr ao stolicu.

"ast mi je", ree Svejn. "Na e po tovanje prema tvom ocu..." "Hej", ree ena, "suvi e je mlada za to proseravanje. Po tedi nas." "Seli je u posebnom raspolo enju, kao to vidi ", ree Petal, stavljajui pr eno jaj e na njen tanjir. Raspolo enje Seli irs, ispostavilo se, bilo je jedva obuzdavani bes, pomama koja joj se poznavala u koraku, u jarosnom praskanju crnih potpetica njenih izam a na zaleenom ploniku. Kada je ena izmar irala iz Svejnove kue na brdu, Kumiko je gotovo morala da trkara da bi odr ala korak s njom. Naoari su joj hladno svetlucale u neodreenoj svetl osti zimskog dana. Nosila je uske pantalone od tamnosmeeg antilopa i iroku ko nu jak nu, podignute kragne; skupa odea. Sa kratkom crnom kosom, mogla je da proe kao deak . Prvi put posle odlaska iz Tokija, Kumiko oseti strah. Energija zapretana u eni bila je gotovo opipljiva, vor jarosti koji je sva kog trenutka mogao da popusti. Kumiko zavue ruku u torbicu i stegnu Maas-Neotekov ureaj; Kolin se istog as a stvori pored nje, ivo koraajui kraj njih sa rukama u d epovima jakne, ne ostavljajui tragove u prljavom snegu. Pustila je ureaj i njega nestade, ali je sada bila spo kojnija. Nije morala da strahuje da e izgubiti Seli irs, iji je hod jedva pratila; duh e sigurno znati da joj poka e put do Svejnove kue. A ako pobegnem od nje, pomisl ila je, on e mi pomoi. ena se provue izmeu vozila u pokretu na raskrsnici, odsutno po vukav i Kumiko s puta zdepastog crnog Hondinog taksi-vozila i ujedno uspe da ritne branik kola kada su kliznula pored njih. "Da popijemo ne to?" upita, sa rukom oko Kumikine mi ice. Kumiko odmahnu glavom. "Molim vas, boli me ruka." Seli popusti stisak, ali ipak povue Kumiko kroz vrata od kitnjasto obraeno g stakla, u toplinu i buku svojevrsnog tunela oblo enog tamnim drvetom i izbledeli m somotom. Ubrzo su sedele jedna naspram druge za malim mermernim stolom na kome je stajala Bas pepeljara, krigla crnog piva, a a za viski koju je Seli ispraznila na putu od anka i a a oran ade. Kumiko opazi da srebrna stakla dodiruju ko u bez vidljive ivice. Seli posegnu za a om za viski, zaljulja je, ne di ui je sa stola, kritiki je po smatrajui. "Jednom sam srela tvog oca", ree. "Tada jo nije bio na vrhu lestvica." O stavila je a u i ma ila se krigle. "Svejn ka e da si napola gejin. Ka e da ti je majka bil a Dankinja." Otpila je malo piva. "Ne vidi se na tebi." "Dala je da mi operi u oi." "Ovako bolje izgleda ." "Hvala. I va e naoari", ree ona, automatski, "veoma vam dobro stoje." Seli slegnu ramenima. "Da li te je stari vodio da vidi ibu?" Kumiko zavrte glavom. "Pametno. Ne bih ni ja, da sam na njegovom mestu." Otpila je jo piva. Nje ni nokti, oigledno od akrilika, bili su boje i sjaja sedefa. "Rekli su mi za tvoj u majku." Kumiko obori pogled, za arena u licu. "Ali to nije razlog zbog koga si ovde. Zna li to? Nisu te poslali kod Sve jna zbog nje. Vodi se rat. Meu Jakuzama nije bilo sukoba jo od vremena pre nego to sam se rodila, ali sada su se dogodili." Prazna krigla zazvea kada ju je spustila . "Nije smeo da rizikuje da ostane , to je sve. Bila bi suvi e laka meta. Tip poput Svejna ipak je po strani od svega, bar to se tie Kanakinih suparnika. Otuda i ima p aso sa la nim imenom, je li? Svejn duguje Kanaki. Znai da je sve u redu, je li" Kumiko oseti kako je peku suze. "U redu, nije sve u redu." Biserni nokti zakucka e po mermeru. "Ona se uko kala i ti nisi u redu. Osea krivicu, je li?" Kumiko podi e pogled, u ona dva ogledala.

Portobelo je bio prepun turista, ba kao inuku. Po to je naterala Kumiko da po pije oran adu, koja se u meuvremenu smlaila i izvetrila, Seli irs ju je povela na uli cu. vrsto je dr ei uz sebe, poela je da se probija kroz gu vu, pored elinih stolova na s

lapanje zastrtih pocepanim somotskim zavesama, sa hiljadama izlo enih predmeta od srebra i kristala, mesinga i porculana. Kumiko je zurila dok ju je Seli vodila p ored nizova tanjira sa temom Krunisanja i zdepastih ajnika sa erilovim likom. "Ovo je gomi", nagaala je Kumiko, kada su zastale na jednoj raskrsnici. Otpad. U Tokij u su se islu ene i odbaene stvari koristile za nasipanje obala. Seli su vuje iskezi. "Ovo je Engleska. Gomi je ovde najva nije prirodno bogatstvo. Gomi i talenat. To je ono to mi je sada potrebno. Talenat." Talenat je nosio zeleno somotsko odelo i besprekorno iste iljate cipele od antilopa. Seli ga je prona la u jednom od brojnih pabova; ovaj se zvao 'Ru a i Krun a'. Predstavila ga je kao Krpelja. Bio je jedva malo vi i od Kumiko i ne to mu nije valjalo sa leima ili kukom, tako da je hodao sa nagla enim epanjem koje je pojaavalo op ti utisak asimetrije. Crna kosa bila mu je kratko pod i ana na potiljku i sa strane , ali je iznad ela imao pravu veknu od masnih uvojaka. Seli predstavi Kumiko: "Moja prijateljica iz Japana. Zato ruke k sebi." Krpelj se bledo nasme i i povede ih do stola. "Kako posao, Krpelju?" "Odlino", ree on tmurno. "Kako je u penziji?" Seli se smesti na tapaciranu klupu, leima uz zid. "Pa", ree, "malo dobro, malo lo e." Kumiko je pogleda. Bes je izvetrio, ili je bio majstorski prikriven. Spu stiv i se na klupu, Kumiko kliznu rukom u torbicu i napipa ureaj. Kolin se pojavi n a klupi pored Seli. "Lepo to si me se setila", ree Krpelj, uzimajui stolicu. "Ima dve godine, r ek'o bih." Podigao je obrvu prema Kumiko. "Ona je u redu. Zna Svejna, Krpelju?" "Samo po uvenju, hvala lepo." Kolin je posmatrao njihov razgovor sa opinjenim izrazom na licu, okreui gla vu kao da posmatra teniski susret. Kumiko je morala da se podseti na to da samo ona mo e da ga vidi. "Hou da ga ispipa za mene. Ali da ne oseti." Zurio je u nju. Onda mu se itava leva strana lica zgu va u veliki spori mig . "Dakle", ree on, "to to tra i prava je sitnica, zna ?" "Al' je i novac pravi. Dobra para." "Tra i ne to odreeno, ili samo ispiranje? Mislim, javna je tajna da je on glav ni reketa . Ne mogu rei da mi je stalo da me zatekne na svom imanju..." "Ali ti je stalo do novca, Krpelju." Dva veoma brza miga. "Rod er me ucenjuje, Krpelju. A neko ucenjuje njega. Ne znam ime ga to dr e, niti me je briga. Dovoljno je da znam ta on ima o meni. Hou da znam ko, gde i kada . Prikljui se na ulaznu i izlaznu razmenu. U vezi je sa nekim, jer se pogodba sta lno menja." "Hou li prepoznati to kada ga vidim?" "Samo baci pogled, Krpelju. Uini mi to." Ponovo onaj greviti mig. "Dobro, de, u redu. Pogledaemo." Nervozno je zado bovao prstima po ivici stola. "Da plati pie?" Kolin pogleda Kumiko preko stola i zakoluta oima. "Ne razumem", ree Kumiko, vraajui se sa Seli du Portobela. "Ukljuila si me u zaveru..." Seli podi e kragnu da se za titi od vetra. "Mogla bih lako da te izdam. Radi protiv saradnika mog oca. Nema razloga d a mi veruje ." "A ni ti meni, du o. Mo da pripadam onim ravim ljudima koji brinu tvog tatu." Kumiko razmisli o ovome. "Pripada li?" "Ne. A ako si ti Svejnov uhoda, znai da u poslednje vreme mnogo vi e naginj e baroku. Ako uhodi za svog starog, mo da mi nee trebati Krpelj. Ali ako su Jakuze i za ovoga, za to koriste Rod era kao paravan?" "Nisam uhoda." "Onda postani, za sebe. Ako je Tokio zlo, ovde si mo da upala u gore."

"Ali za to bi me ume ala u ovo?" "Ve si ume ana. Ovde si. Boji se?" "Ne", ree Kumiko i zauta, pitajui se da li je ba

tako.

Kasnije tog popodneva, ostav i sama u sobi sa ogledalima, Kumiko je sela n a ivicu ogromnog kreveta i slju tila mokre izme. Onda je uzela Maas-Neotekov ureaj i z torbice. " ta su oni?" upitala je duha, koji se ugnezdio na ivicu kada. "Tvoji prijatelji iz paba?" "Da." "Kriminalci. Ako mene pita , savetujem ti da izabere bolje dru tvo. ena je str anac. Iz Severne Amerike. Mu karac je Londonac. Oito se bavi kraom podataka. Nemam p ristup policijskim dosjeima, osim kad je re o zloinima od istorijskog znaaja." "Ne znam ta da radim..." "Okreni ureaj." " ta?" "Okreni ga na lea. Videe udubljenje u obliku polumeseca. Gurni palac i okre ni..." Otvori e se vratanca. Mikroprekidai. "Prebaci A/B prekida na B. Upotrebi ne to usko i iljato, ali ne pero." " ta?" "Penkalo. Mastilo i pra ina. Zakrie kola. Najbolja je akalica. To e ga podesiti na snimanje koje se aktivira glasom." "A zatim?" "Sakrij ga dole u prizemlju. Sutra emo pustiti snimak..." 6. SVETLOST JUTRA Vidra je proveo no na komadu izgri ene sive pene ispod radne tezge na podu u prizemlju Fabrike, umotan u u tavu za titnu kesu za pakovanje sa mehuriima vazduha k oja je zaudarala na slobodne monomere. Sanjao je o Kidu Africi, o Kidovom vozilu , i u njegovom snu pretapali su se u jedno, tako da su Kidovi zubi bili male hro mirane lobanje. Probudio ga je o tar vetar koji je bljuvao prvi zimski sneg kroz uplje proz ore Fabrike. Le ao je tamo i razmi ljao o problemu Sudijine testere, kako zglob popu ta kad god uzme da see ne to tvre od iverice. Njegov prvobitni plan ruke predviao je razdvo jene prste, svaki sa minijaturnom elektrinom testerom, ali je ta zamisao odbaena i z nekoliko razloga. Elektrini pogon jednostavno nije bio zadovoljavajui: nije bio dovoljno fiziki. Vazduh je bio ono pravo, veliki rezervoari komprimovanog vazduha , ili unutra nje sagorevanje, samo ako nae delove. A u Pseoj Samoi mo ete nai delove za bilo ta, ako dovoljno dugo kopate; a ako ne uspete tu, postoji jo pet- est gradova u otpadnom pojasu D erzija sa mnogo ari ma inskih grobalja na raspolaganju. Ispuzao je ispod tezge, vukui prozirno ebe od minijaturnih plastinih jastuia kao ogrta. Mislio je na oveka na nosilima, gore u njegovoj sobi, i na eri, koja je spavala u njegovom krevetu. Njoj se nee ukoiti vrat. Protegao se i trgnuo od bola. D entri je ve trebalo da bude tu. Morae da se potrudi da mu objasni, jer D ent ri nimalo ne miri e posetioce.

Ti je skuvao kafu u prostoriji koja im je slu ila kao kuhinja u Fabrici. Po d je bio od olju tenih plastinih ploica, a du jednog zida pru ao se niz mutnih elinih um vaonika. Prozori su bili pokriveni providnim ceradama koje su se naduvavale i pr aznile na vetru i propu tale mleni sjaj od koga se soba inila jo hladnija nego to je b ila. "Kako stojimo sa vodom?" upita Vidra, u av i u sobu. Tiev posao bio je izmeu o stalog da svakog jutra proveri nivo vode u tankovima na krovu, povadi upalo li e i povremeno neku crknutu vranu. Zatim bi proverio zaptivke na filterima i eventual no pustio deset galona sve e vode ako bi zakljuio da je nivo suvi e opao. Bio je potr eban skoro ceo dan da deset galona vode procuri kroz sistem filtera do sabirnog

tanka. To to je Ti savesno vodio brigu o ovome bilo je glavni razlog zbog koga ga je D entri trpeo, ali je deaku bilo od pomoi i to to je bio povuen. Ti je uspevao da bu de gotovo nevidljiv, kad je D entri bio u pitanju. "Imamo dosta", ree Ti. "Postoji li nain da se ovek istu ira?" upita eri, sa svog sedi ta na staroj pla stinoj gajbi. Imala je senke pod oima kao da nije spavala, ali je pokrila krastu mi nkom. "Ne", ree Vidra, "u ovo doba godine nema izgleda." "Nisam se ni nadala", ree eri sumorno, umotana u svoju zbirku ko njaka. Vidra nasu sebi ostatak kafe i stade ispred nje, pijuckajui. "Ima neki problem?" upita ona. "Aha. Tebe i onog gore. Kako to da si ovde? Da nisi na pauzi, ili tako n e to?" Ona izvadi crni biper iz d epa spoljne jakne. "Ovo zapi ti im se ne to promeni. " "Jesi dobro spavala?" "Aha. Prilino dobro." "Ja nisam. Koliko dugo radi za Kida Afriku, eri?" "Oko nedelju dana." "Stvarno si med-teh?" Ona slegnu slojevima ko e na ramenima. "Dovoljno da vodim brigu o Grofu." "Grofu?" "Da, Grofu. Kid ga je tako zvao, nekada." Ti zadrhta. Jo nije stigao da upotrebi svoje alatke za ulep avanje, pa mu je kosa trala u svim pravcima. " ta", upita on, "ako je on vampir?" eri se upiljila u njega. "Ti to ozbiljno?" Razrogaenih oiju, Ti sveano klimnu glavom. eri pogleda Vidru. "Tvom drugaru fali daska u glavi?" "Nema vampira", ree Vidra Tiu, "to nije stvarno, razume ? Toga ima samo u st imu. Momak nije vampir, u redu?" Ti polako klimnu glavom, oito nimalo razuveren, a vetar usisa prozorsku pl astiku prema mlenoj svetlosti. Poku ao je da radi na Sudiji, ali je Ti ponovo nestao, a njemu je stalno bi la pred oima slika one nepomine prilike na nosilima. Postalo je nepodno ljivo hladno ; morae da izvue liniju sa D entrijeve teritorije na vrhu Fabrike, da ukljui nekoliko grejalica. Ali to je znailo natezanje sa D entrijem oko struje. Gorivo je bilo D ent rijevo jer je D entri znao kako da ga mazne od Uprave za fisiju. Vidri je ovo bila trea zima u Fabrici, ali je D entri bio tu ve etiri godine kada je Vidra nabasao na ovo mesto. Kada su sagradili D entrijevo potkrovlje, Vidr a je nasledio sobu u koju je smestio eri i oveka za koga je rekla da ga Kid zove G rof. D entri je smatrao da je Fabrika njegova, da je prvi bio tu, da je uveo struj u bez znanja Uprave. Ali Vidra je obavljao mnogo toga u Fabrici to D entri nikad ne bi sam radio, recimo da nabavlja hranu, a kada bi do lo do nekog veeg kvara, do ne stanka struje ili popu tanja filtera za vodu, Vidra je bio taj koji je uzimao alat i vr io opravke. D entri nije voleo ljude. Provodio je itave dane sa svojim dekovima, FX-org uljama i holoprojektorima, izlazei samo kad ogladni. Vidra nije shvatao ta to D entr i poku ava da uradi, ali mu je zavideo na usmerenosti opsesije. Ni ta nije dopiralo do D entrija. Ne bi ni Kid Afrika, zato to D entri nikad ne bi oti ao do Atlantik Sitij a i upao u govna do gu e i postao Kidov du nik. U ao je u svoju sobu bez kucanja i zatekao eri kako sunerom bri e grudi onom t ipu, za tiena belim rukavicama za jednokratnu upotrebu. Donela je butanski re o iz so be u kojoj su kuvali i zagrejala vodu u elinoj posudi miksera. Naterao se da pogleda ispijeno lice, usne tek toliko razmaknute da otkri ju ute zube pu aa. Bilo je to lice sa ulice, lice iz gomile, lice koje si mogao da v idi u svakom baru. Ona ga pogleda odozdo. Seo je na ivicu kreveta, na vreu za spavanje koju je otvorila i prostrla

kao ebe, sa pocepanim krajem zataknutim ispod pene. "Moramo da porazgovaramo, eri. Da razjasnimo ovo, zna ?" Ona iscedi suner iznad posude. "Kako si se uplela sa Kidom Afrikom?" Spustila je suner u Ziplok i odlo ila ga u crnu najlonsku kesu iz Kidovog h overa. Posmatrajui je, nije primetio nijedan suvi an pokret, iako se inilo da uop te n e razmi lja o onome to radi. "Zna mesto koje se zove 'Kod Mobi D ejn'?" "Ne." "Drumska krma, malo izvan meudr avnog. Jedan moj prijatelj vodio im je posao , radio je to nekih mesec dana kada sam do la tamo. Mobi D ejn je naprosto ogromna; samo lebdi u tanku, u dnu kluba, sa tom IV iz koje joj kaplje rastvor kokaina u venu; odvratno. Kao to rekoh, uselila sam se tamo kod mog drugara Spensera, njiho vog novog efa, zato to sam imala problem sa dozvolom u Klivlendu i nisam mogla odm ah da radim." "Kakav problem?" "Uobiajen problem, u redu? 'Oe da uje ovo ili nee ? I Spenser me je zaposlio na osnovu groznog zdravstvenog stanja vlasnice. Tako da mi nije padalo na pamet da se izlanem da sam med-teh, jer bi me odmah zaposlili da menjam filtere na njenom tanku i pumpam rastvor u dve stotine kila te ku psihotiarku. Zato su mi dali da po slu ujem za stolovima i toim pivo. to je okej. Tamo su pu tali dobru muziku. Mesto je bilo grubo, ali ne tako lo e, jer su svi znali da sam sa Spenserom. Al' onda se je dno jutro probudim i vidim da je Spenser oti ao. Potom se ispostavi da je oti ao sa njihovim novcem." Dok je priala, su ila je spavaeve grudi pomou debele gu ve bele poroz ne hartije. "Pa su me malo mlatili." Pogledala ga je i slegnula ramenima. "A zat im su mi rekli ta nameravaju da mi urade. Hteli su da mi ve u ruke iza lea i strpaju me u tank sa Mobi D ejn, po to joj prethodno dobro odvrnu rastvor, i da joj saop te d a ju je moj momak opelje io..." Bacila je natopljenu hartiju u posudu. "Onda su me zatvorili u taj sobiak da malo razmi ljam o tome pre nego to to urade. Al' tada se otvore vrata i na njima Kid Afrika. Prvi put sam ga videla. 'Gice esterfild', veli on, 'imam razloga da verujem da ste doskora bili medicinski tehniar sa dozvolom. '" "I ponudio ti je posao." "Dupe moje mi je ponudio. Samo je proverio moje papire i pokupio me odan de. A tamo nigde nikog, iako je bila subota po podne. Izveo me je na parking, gd e je ekao onaj hover, sa lobanjama na braniku i u njemu dva krupna crna tipa, a j a sam se mislila: to dalje od onog tanka, to bolje. "Je l' na prijatelj bio pozadi?" "Nije." Slju tila je rukavice. "Morala sam da ga odvezem nazad do Klivlend a, u neko prigradsko naselje. Velike stare kue sa prostranim ali zaraslim travnja cima. U li smo u jednu sa silnim obezbeenjem, verovatno njegovu. Ovaj ovde", ona u u ka plavu vreu ispod ovekove brade, "bio je u spavaoj sobi. Morala sam odmah da ponem. Kid je rek'o da e mi dobro platiti." "Znala si da e te dovesti ovamo, u Samou?" "Nisam. Mislim da nije ni on. Ne to se dogodilo. Sledeeg dana je u ao i rekao da odlazimo. Mislim da ga je ne to upla ilo. Tada ga je nazvao Grofom. Zato to je bi o besan i, ini mi se, upla en. 'Grof i njegov jebeni LF', rekao je." "Njegov ta?" "'LF'." " ta mu je to?" "Mislim da je ovo", ree ona, pokazav i na bezoblini sivi paket privr en iznad ov kove glave. 7. TAMO I NE TAMO Zamislila je Svifta kako je eka na terasi, obuen u tvid koji je nosio zimi u L.A.-u, sa razliitim motivom na prsluku i sakou, haringina kost i psei zub, ali sve ispredeno od iste vune i to, verovatno, sve sa iste ovce na odreenom bregu, i tav izgled usklaen u Londonu, od komisije u sobi iznad duana u Cvetnoj Ulici koji nikad nije video. Tamo su pravili prugaste ko ulje za njega, od pamuka donesenog i

z arvea u Parizu; pravili su mu kravate, od svile izatkane u Osaki, sa gusto izve zenim siu nim logom ulo/Mre e. A opet mu je nekako uspevalo da izgleda kao da ga oblai njegova mama. Na terasi nije bilo nikoga. Dornije je malo lebdeo, a onda je odleteo u svoje gnezdo. Jo je imala utisak prisustva Mame Bri ite. Oti la je u belu kuhinju i sprala osu enu krv sa lica i ruku. Kada je zakorai la u dnevnu sobu, inilo joj se da je prvi put vidi. Izbeljeni pod, kitnjasti ramo vi i somotom postavljeni nasloni stolica u stilu Luja XVI, Valmijeove kubistike k ulise. Kao Hiltonova garderoba, pomislila je, delo nadarenih neznanaca. Iza njen ih izama ostajao je trag od vla nog peska na bledom podu dok je i la prema stepeni tu. Keli Hikmen, njen garderober, bio je kui dok je le ala na klinici; poreao je njen radni prtljag u glavnoj spavaoj sobi. Devet Hermesovih kutija za pu ke, golih i pravougaonih, nalik na mrtvake sanduke od ko e za sedla. Njena odea nikad nije bi la savijana; svaki komad je polagan izmeu svilenih tkanina. Stajala je na vratima, zurei u prazan krevet i devet ko nih mrtvakih sanduka . Oti la je u kupatilo, sagraeno od staklenih cigli i mozaikih ploica, i zakljua la se unutra. Otvorila je jedan ormani, pa drugi, ne obraajui pa nju na uredno slo ene redove toalete, lekovitih sredstava, kozmetike. Prona la je punja tek u treem ormaniu , pored providnog plastinog paketa dermi. Nagnula se bli e, zurei u sivu plastiku, j apanski logo na njoj, bojei se da je dodirne. Punja je izgledao nov, neupotrebljen . Bila je gotovo sigurna da ga nije kupila, niti ostavila tu. Izvadila je drogu iz d epa jakne i osmotrila je, okreui je u rucu, posmatrajui kako se odmerene doze lj ubiastog pra ka premeu u svojim sterilnim pregradama. Videla je sebe kako postavlja paket na belu mermernu policu, name ta punja iznad njega, vadi dermu iz mehura i ubacuje je. Videla je crveni blesak diode ka da je punja povukao dozu; videla je sebe kako vadi dermu, nosei je kao belu plastin u pijavicu na vrhu ka iprsta, pijavicu ija je vla na unutra nja povr ina svetlucala siu nim kapljicama DMSO-a... Okrenula se, nainila tri koraka do olje i bacila neotvoren paket u nju. Za plutao je tamo kao splav-igraka, a droga u njemu jo je bila savr eno suva. Savr eno. D rhtavom rukom dohvatila je turpiju za nokte od nerajueg elila i klekla na bele ploic e. Morala je da zatvori oi kada je podigla paket i zarila vrh turpije u omot, bur gijajui. Turpija je zazveala na podu kada je dodirnula dugme za pu tanje vode i ispr ala dve polovine ispra njenog paketa u kanalizaciju. Oslonila je elo na hladnu kera miku, a onda se prisilila da ustane, ode do umivaonika i pa ljivo opere ruke. Zato to je elela, bila je svesna toga, da poli e prste. Kasnije tog dana, u sivo predveerje, u gara i je prona la rebrasti plastini tr ansportni kanister, odnela ga u spavau sobu i poela da sla e u njega preostale Bobij eve stvari. Nije ih bilo mnogo: par ko nih pantalona koje nije voleo da nosi, neko liko ko ulja na koje vi e nije raunao ili ih je zaboravio i, u poslednjoj ladici komo de od tikovine, dek kiberprostora. Le ao je meu zamr enim crnim kablovima, pored jeft inog kompleta stim-troda i masne tube sa pastom. Setila se deka koji je koristio, onog to ga je nosio sa sobom, sivog Hosa ke specijalne izrade sa neobele enom tastaturom. Bio je to dek kakav su upotreblja vali kauboji; nije hteo da putuje bez njega, iako je to stvaralo probleme prilik om carinskih pregleda. Za to je kupio Ono-Sendai? - pitala se. I za to ga je ostavio ? Sedela je na ivici kreveta, podigla je dek iz ladice i stavila ga na krilo. Nekada davno, u Arizoni, otac ju je upozorio na to da se ne ukljuuje. Teb i to nije potrebno, rekao je. I ona nije, zato to je sanjala kiberprostor, kao da neonska re etka matrice eka na nju iza onih kapaka. Tamo niste tamo. Tako su govorili deci, obja njavajui im kiberprostor. Seti la se poduke nasme enog predavaa u vrtiu za decu slu benika arkologije, slika na ekran u: piloti sa ogromnim lemovima i nezgrapnim rukavicama, koje je neuroelektronski primitivna tehnologija 'stvarnog sveta' bolje povezivala sa njihovim letelicama; parovi minijaturnih video-terminala punili su ih mnogobrojnim borbenim podacima iz kompjutera, vibrotaktilne rukavice stvarale su svet dodira sastavljen od dir ki i obaraa... Sa razvojem tehnologije, lemovi su se smanjivali, video-terminali o dumirali...

Nagnula se napred i uzela komplet troda, protresla ga da oslobodi kablov e. Tamo i ne tamo. Ra irila je rastegljivu traku i namestila trode preko slepoonica - jedan od najtipinijih ljudskih pokreta, ali ga ona gotovo uop te nije izvodila. Pritisnula je dugme za kontrolu stanja baterija na Ono-Sendaiju. Zeleno. Pune su. Ukljuila j e dek i spavaa soba nestade iza bezbojnog zida statikog uma. Glavu joj ispuni bujic a bele buke. Prsti joj pronao e drugu dirku i ona bi odbaena kroz statiki zid, u zakreno pr ostranstvo, pojmovni bezdan kiberprostora, ble tavu re etku matrice razapetu oko nje poput beskrajnog kaveza. "Anela", ree kua, tihim ali sugestivnim glasom, "poziv od Hiltona Svifta... " "Prioritetna linija?" Jela je peeni pasulj i tost za radnom ploom u kuhinj i. "Ne", ree kua, samouvereno. "Promeni ton", promumla ona, usta punih pasulja. "Daj malo vi e nespokojst va." "Gospodin Svift eka", ree kua, nervozno. "Bolje je", ree ona, nosei posudu i tanjir do ma ine za sudove, "ali treba m i ne to to je sasvim blizu histeriji..." "Hoete li primiti poziv?" Glas je bio pridavljen od napetosti. "Neu", ree ona, "ali zadr i taj glas, dopada mi se." Po la je u dnevnu sobu, nemo brojei. Dvanaest, trinaest... "Anela", ree kua blago, "poziv od Hiltona Svifta..." "Prioritetna linija", ree Svift. Ona naini nepristojan zvuk ustima. "Zna da po tujem tvoju potrebu da bude sama, ali sam zabrinut za tebe." "Dobro mi je, Hiltone. Nema potrebe da brine . Pa-pa." "Jutros si posrnula na pla i. Izgledala si izgubljeno. Krvarila si iz nosa ." "Obino krvarenje." "Hteli bismo da se jo jednom pregleda ..." "Sjajno." "Danas si se ukljuila u matricu, End i. Uhvatili smo te u BAMO industrijsko m sektoru." "A, znai tamo sam bila?" " eli da mi pria o tome?" "Nema tu ta da se pria. Samo se se zezala. Ti ba hoe da zna , je li? Pakovala s am neke stvari koje je Bobi ostavio ovde. Dopalo bi ti se to, Hiltone! Onda sam na la njegov dek i isprobala ga. Pritisnula sam dugme, sedela i razgledala, a zati m sam se iskljuila." "Oprosti, End i." " ta to?" " to sam te gnjavio. Odmah odlazim." "Hiltone, zna li gde je Bobi?" "Ne." "Hoe da ka e da ga obezbeenje Mre e nije pratilo?" "Ka em ti da ne znam, End i. I to je istina." "Da li bi mogao da sazna , kad bi hteo?" Ponovo pauza. "Ne znam. I kad bih mogao, nisam siguran da bih hteo." "Hvala. Zbogom, Hiltone." "Zbogom, End i." Te veeri sedela je na terasi, posmatrajui ples buva na osvetljenom pesku. Mislila je na Bri itu i njeno upozorenje, na drogu u jakni i punja dermi u ormaniu z a lekove. Mislila je na kiberprostor i tu nu ogranienost koju je oseala sa Ono-Senda ijem, daleko od slobode loa. Mislila je na snove drugih, hodnike koji vijugaju u sebe, izbledele boje

prastarih tepiha... Na starca, glavu nainjenu od dragulja, mr avo bledo lice sa og ledalima umesto oiju... I vetrovitu nonu pla u. Ali ne na ovu pla u, ne na Malibu. A negde, u crnoj kalifornijskoj noi, neki sat pre svitanja, meu hodnicima, galerijama, snovidnim likovima, odlomcima razgovora kojih se samo delimino seala, budei se u bledu maglu na prozorima glavne spavae sobe, konano se neeg dokopala i i znela ga na ovu stranu zida sna. Prevrnula se u postelji, prekopala ladicu nonog ormania, prona la Por eovu olo vku, poklon od jednog pomonog radnika na snimanju, i ispisala svoje blago na sjaj noj poleini korica italijanskog modnog asopisa: T-A "Zovi Beskonanost", naredila je kui, pijui treu oljicu kafe. "Zdravo, End i", ree Beskonanost. "Ona orbitalna epizoda koju smo snimili, pre dve godine. Belgijska jahta ..." Otpila je smlaenu kafu. "Kako se zvalo ono mesto gde je hteo da me odvede? O no za koje je Robin rekao da je suvi e prostako?" "Frisajd", ree sistem podataka. "Ko je snimao tamo?" "Tali I am je snimila devet epizoda na Frisajdu." "Za nju nije bilo suvi e prostako?" "To je bilo pre petnaest godina. Tada je bilo u modi." "Nai mi te epizode." "Uinjeno." "ao." "Do vienja, End i." Beskonanost je pisala knjigu. En i je to rekao Robin Lenir. Pitala ga je o e mu je knjiga. Ne ide to tako, odgovorio je. Knjiga je zagledana u sebe i neprest ano se menja; Beskonanost je beskonano pi e. Upitala je za to. Ali Robin je ve izgubio zanimanje: zato to je Beskonanost jedna od VI, a VI rade takve stvari. Njen poziv Beskonanosti imao je za posledicu poziv od Svifta. "End i, to se tie tog pregleda..." "Jo ga nisi zakazao? Hou da se vratim na posao. Jutros sam zvala Beskonanos t. Razmi ljam o jednoj epizodi na orbiti. Pregledam neke stvari koje je snimila Ta li; mo da doem na neku ideju." Nastade ti ina. Obuzdavala je smeh. Bilo je te ko ostaviti Svifta bez rei. "S igurna si, End i? To je divno, ali da li to zaista eli ?" "Oseam se mnogo bolje, Hiltone. Kao nova sam. Hou da radim. Gotovo je sa o dmorom. Po alji Porfira ovamo da mi sredi kosu pre nego to se pojavim meu ljudima." "Zna , End i", ree on, "veoma smo sreni zbog ovoga." "Zovi Porfira. Zaka i pregled." Coup-poudre. Ko je to bio, Hiltone? Ti, mo d a? Imao je naina, pomislila je, pola sata kasnije, etajui terasom u magli. Nje na zavisnost nije ugrozila Mre u, nije uticala na njen uinak. Nije bilo fizikih posl edica. Da ih je bilo, ulo/Mre a joj ne bi dopustila da se vrati. Proizvoa droge, pomi slila je. Proizvoa e znati. I nikada joj nee rei, ak i kad bi uspela da doe do njega, ta je sumnjala. A ta ako, pomislila je, sa rukama na zaraloj ogradi, ako on nije p roizveo drogu? Ako je neko drugi bio tvorac molekula, neko sa ko zna kakvim inte resom? "Va frizer", ree kua. U la je. Porfir je ekao, odeven u pastelni ersej, ne to po pariskoj modi. Njegovo lic e, glatko u svom spokoju kao uglaana ebanovina, rascepi se u razdragani kez kada ju je ugledao. "Gospojce", grdio ju je, "izgleda k'o govno kune izrade." Ona se nasmeja. Profir je coktao i uzdisao, pri ao i odigao dugakim prstima njene pramenove sa aljivim gaenjem. "Gospojca je bila nevaljala. Porfir joj je re k'o da su te droge zloeste!" Ona ga pogleda. Bio je veoma visok i, znala je, strahovito sna an. Poput h rta na steroidima, neko je jednom rekao. Njegova izbrijana lobanja imala je sime

triju nepoznatu u prirodi. "Kako si?" upitao je, sasvim drugaijim glasom. Manina brbljivost nestala j e kao da je neko pomerio prekida. "Dobro." "Je l' bolelo?" "Ja'. Bolelo je." "Zna ", ree on, lako joj dodirnuv i bradu vrhom prsta, "nikom nije bilo jasno ta e ti to sranje. Nije se inilo da u iva u tome..." "Nije ni trebalo. Jednostavno je pomagalo da budem ovde, budem tamo, ali tako da pri tom ne moram..." "Mnogo da osea ?" "Da." On polako klimnu glavom. "Znai da je stvarno bilo gadno sranje." "Zajebi to", ree ona. "Vratila sam se." Kez se ponovo pojavi. "Onda daj da ti operem kosu." "Jue sam je prala!" "U emu? Ne! Nemoj mi rei!" Poterao ju je prema stepeni tu. U kupatilu sa belim ploicama umasirao joj je ne to u kosu. "Jesi li skoro video Robina?" On joj poli kosu hladnom vodom. "Gosin Lenir je u Londonu, gospojce. Gos in Lenir i ja trenutno ne govorimo. A sad sedi uspravno." Podigao je naslon stol ice i omotao joj pe kir oko vrata. "Za to?" Osetila je da joj nedostaju traevi iz Mre e koji su bili Porfirova d ruga specijalnost. "Zato", ree frizer, smi ljeno neutralnim tonom, dok je provlaio etku kroz nje nu kosu, " to je govorio neke gadosti o Aneli Miel dok je ona bila na Jamajci da se sredi." Nije oekivala tako ne to. "Stvarno?" "O, jo kako, gospojce." Poeo je da joj see kosu, koristei makaze, jo jedan do kaz njegove posebnosti; odbijao je upotrebu laserske olovke, tvrdio da je nikad nije uzeo u ruke. " ali se, Porfire?" "Ne. Pazio se da to ne ka e meni, ali Porfir uje, Porfir uvek uje. Oti ao je u London sledeeg jutra po to si stigla ovamo." "I, ta si to uo da je rekao?" "Da si luda. S drogom i bez nje. Da uje glasove. Da psihijatri Mre e znaju z a to." Glasovi... "Ko ti je to rekao?" Poku ala je da se okrene na stolici. "Ne mii glavu. Tako." Nastavio je da radi. "Ne mogu da ti ka em. Veruj mi." Po Porfirovom odlasku bilo je jo nekoliko poziva. Njena radna ekipa, sa p ozdravima. "Za danas je dosta poziva", naredila je kui. "Idem gore da pogledam Talin e epizode." U dnu fri idera na la je bocu Korone i ponela je u glavnu spavau sobu. Stim u reaj u uzglavlju od tikovine bio je opremljen profesionalnim trodama kojih nije b ilo tu kada je po la na Jamajku. Tehniari Mre e redovno su obnavljali opremu u kui. Po pila je gutljaj piva, odlo ila bocu na stoi pored kreveta i namestila trode na elo. " U redu", ree, "krei." U Talino meso, Talin dah. Za to su te uop te menjali? - pitala se, preplavljena fizikim biem biv e zvezde. Da li ja pru am ljudima isto toliko zadovoljstva? Tali-End i gledala je preko ponora obraslog puzavicama, koji je istovremen o bio bulevar, prema izvrnutom obzorju, pravougaonicima teniskih terena pod 'sun cem' Frisajda, osovinskim vlaknom svetlosti du tavanice... "Motaj napred", ree ona kui. U tean rad mi ia i zamueno promicanje betona, dok je Tali terala svoj bicikl oko velodroma sa niskom silom te e... "Motaj napred." Na veeri, napete somotske trake preko njenih ramena, mladi preko puta nagn ut da dospe jo vina...

"Motaj napred." Laneni ar avi, ruka meu njenim nogama, ljubiasti sumrak iza stakla, zvuk tekue vode... "Vrati. Restoran." Crno vino klokoe joj u a u... "Jo malo. Zaustavi. Tako." Taline oi posmatrale su zglob mladieve ake, a ne bocu. "Od tampaj sliku", ree ona, skidajui trode. Uspravila se i otpila iz boce, u kus piva udno se me ao sa prividom ukusa Talinog vina. Printer u prizemlju blago zazvoni da je uradio zadatak. Prisilila se da polako sie niz stepenice, ali ju je od tampana slika razoarala. "Mo e li se ovo izo triti?" upita kuu. "Htela bih da proitam etiketu na boci." "Potvrujem sliku", ree kua, "i zaokreem ciljni predmet za osam stepeni." tampa tiho zabruja i pojavi se novi snimak. End i opazi svoje blago pre nego to je ma ina stigla da zazvoni, svoj simbol iz sna ispisan smeim mastilom: T-A. Imali su sopstvene vinograde, pomislila je. Tezje-E pul d. d., pauinastim otmenim slovima. "Imam te", pro apta. 8. TEKSA KI RADIO

Kroz dva procepa u crnoj plastici kojom su oblepili prozore probijalo se sunce. Mona je suvi e mrzela umez da bi ostala u njemu kad je budna i neufiksana, a sad je bila oboje. Oprezno je ustala iz kreveta, mr tei se kad je golom petom oe ala pod i potra il a plastine sandale. Mesto je bilo prljavo; mogli ste da zaradite tetanus ako bist e se samo naslonili na zid. Je ila se od pomisli na to. Ediju to, izgleda, nije sm etalo; bio je suvi e zaokupljen svojim planovima da bi obraao pa nju na okolinu. I ne kako mu je uspevalo da ostane ist; kao maka. Zaista je bio umiven kao maka; ispod n jegovih besprekornih noktiju nije bilo ni trunke prljav tine. Pretpostavljala je d a najvei deo zarade tro i na odeu, ali joj nije padalo na pamet da pravi pitanje od toga. Mona je imala esnaest godina i nije se LIBila. Jedan stariji tetreb rekao j oj je da postoji pesma 'Tek joj je esnaest, a ne LIBi se'. to znai da na roenju nije dobila LIB, lini identifikacioni broj, tako da je odrasla izvan veine slu benih sis tema. Znala je da je mogue dobiti LIB, ako ga nema , ali je za to trebalo otii u nek u zgradu i tamo razgovarati sa sakoom, to je bilo daleko od Moninog poimanja kori sno provedenog vremena i normalnog pona anja uop te. Uve bala je oblaenje u umezu, toliko da je mogla da ga izvede u mraku. Obuje sandale, po to ih prethodno dobro olupa jednu o drugu da otrese gamad, zatim ode do m esta gde zna da stoji rolna starih telefaksa na kutiji od stiropora pored prozora . Otcepi oko metar faksa, otprilike dan i po Asahi imbuna, presavije ga, poravna i p rostre po podu. Sada mo e da stane na tu podlogu, uzme plastinu kesu pored kutije, odvi je icu kojom je stegnuta i odabere odeu. Kada izuje sandale da obue pantalone, zna da ati na ist faks. Mona se pouzdavala u Boga da ni ta nee zalutati na faks pre nego to uskoi u pantalone i ponovo nazuje sandale. Potom bi obukla ko ulju ili ne to drugo, pa ljivo zavezala kesu i izi la. minkanj e, kad je bilo potrebno, obavljalo se napolju, u hodniku; pored odavno neispravn og lifta postojalo je ogledalo, sa prilepljenom Fud ijevom biofluorescentnom trako m. Ovog jutra je pored lifta jako zaudaralo na mokrau, pa je odluila da presk oi minkanje. Nikad nije viala druge stanare, ali ih je povremeno ula; muziku iza zatvor enih vrata, ili korake koji upravo zamiu za ugao u dnu hodnika. Pa, to joj je bil o razumljivo; ni sama nije imala elju da sretne susede. Si la je stepeni tem sa treeg sprata u mranu utrobu podzemne gara e. Uzela je ba terijsku svetiljku, prona la put sa est brzih bleskova koji su je proveli pored lok vi ustajale vode i viseih niti mrtvog optikog kabla, uz betonske stepenice na uliic u. Ponekad se u tom bud aku mogao osetiti miris mora, kada je vetar bio povoljan,

ali danas je mirisao samo na ubre. Spoljni zid umeza dizao se nad njom, pa je po la br e, pre nego to neki idiot odlui da odozgo baci bocu, ili ne to gore od toga. Na av i se napolju na Aveniji, usporila je, ali ne previ e; bila je svesna gotovine u d epu i puna zamisli kako da je potro i. Ne bi valjalo da joj to dignu, sad kad im je Edi, izgleda, nekako izmuvao odlazak odavde. Dvoumila se da li da veruje da je to si gurna stvar, da su ve praktino oti li, ili da ne dozvoli sebi da se previ e nada. Pozn avala je Edijeve sigurne stvari: zar Florida nije bila jedna od njih? Kako je na Floridi toplo i kako su pla e bajne i kako vrvi od zgodnih tipova punih love, sav r eno mesto za kratak radni odmor koji se protegao u najdu i mesec u Moninom ivotu. J este, na Floridi je bilo toplo, jebeno toplo, kao u sauni. One pla e koje nisu bil e privatne bile su zagaene, u pliacima su se belasali trbusi crknutih riba. Mo da je na privatnim bilo isto, ali niste mogli da ih vidite, samo mre u i stra are u kratk im pantalonama i kljunovskim ko uljama. Edi se odu evljavao oru jem stra ara i opisivao svaki komad do najsitnije pojedinosti, da po izi . On sam nije imao pucu, koliko je znala, i smatrala je da je to dobro. Ponekad ak nije zaudaralo na crknutu ribu, z bog onog drugog mirisa, mirisa nalik na hlor koji je palio nepca, neeg iz fabrika odozgo du obale. A ako je i bilo zgodnih tipova, bili su tetrebi i nisu nudili d a plate duplo samo zato to su domai. Jedina dobra stvar na Floridi bile su droge, lako nabavljive i jeftine i uglavnom u industrijskim koncentracijama. esto je zami ljala da onaj miris belila dolazi iz hemijskih laboratorija gde se mukaju nezamislivi kokteli, gde svi ti mo lekuli vikaju svojim otkaenim repiima, eljni ovaploenja i ulice. Skrenula je sa Avenije i po la du niza ilegalnih tezgi sa hranom. Od mirisa joj je kralo u elucu, ali nije imala poverenja u ulinu hranu, ne kad god nije mora la, a u tr nom centru su postojala mesta sa dozvolom koja primaju gotovinu. Neko j e svirao trubu na asfaltiranoj raskrsnici pretvorenoj u parking, kotrljajui kuban ski solo koji je odzvanjao, izoblien, meu betonskim zidovima, zamirui u jutarnjoj g alami pijace. Ulini evanelist irio je uzdignute ruke, a u vazduhu iznad njega bledi upavi Isus ponavljao je njegove pokrete. Projektor je bio u kutiji za sapune na kojoj je stajao, ali je nosio i ofucan najlonski ranac sa dva zvunika koji su mu t rali iznad ramena kao bezline hromirane glave. Evanelist se namr tio na Isusa i pomer io ne to na kaji u oko pojasa. Isus je zatreperio, pozeleneo i nestao. ovekove oi plam tele su gnevom Bo jim, na izboranim vilicama grili su se mi ii. Mona poe levo, izmeu pro davaca voa koji su slagali narand e i grejpfrut u piramide na izubijanim metalnim k olicima. U la je u nisku zgradu slinu peini sa redovima stalnijih duana: ribarnica i p rodavnica konzervisane hrane, jeftine robe za domainstvo, tezgi gde se slu ilo neko liko vrsta tople hrane. Ovde u hladovini bilo je hladnije i ne to ti e. Na la je lokal gde su slu ili vonton, sa est slobodnih stolica, i zauzela jednu. Kineski kuvar ob ratio joj se na panskom; naruila je pokazujui prstom. Doneo joj je supu u plastinoj i niji; platila mu je najmanjom novanicom i dobila kusur od osam zama enih kartonskih e tona. Ako je Edi ozbiljno mislio za odlazak, nee moi da ih iskoristi; ako ostanu n a Floridi, uvek e moi da pojede vonton. Zavrtela je glavom. Moraju da odu, moraju. Gurnula je izlizane ute diskove nazad preko obojene plutane tezge. "Zadr i." Kuvar ih smota sa tezge, bezizraznog lica, sa plavom plastinom akalicom u uglu usana. Uzela je tapie iz tegle na tezgi i upecala smotanu knedlu iz inije. Sa staz e iza kuvarevih lonaca i gorionika posmatrao ju je neki sako. Sako se trudio da izgleda kao neko drugi, u beloj sportskoj majici i sa naoarima za sunce. Ali se v idelo, najvi e po tome kako ih je nosio. No, ovaj je imao i zube i frizuru, mada j e bila teta to nosi bradu. Pretvarao se da razgleda okolo, kao da je u kupovini, s a rukama u d epovima, usana razvuenih u grimasu za koju mora da je verovao da je od sutan osmejak. Bio je privlaan, taj sako, ono to se dalo videti ispod naoara i brad e. Ali osmeh nije bio privlaan; bio je nekako etvrtast, tako da su mu se videli go tovo svi zubi. Malo se prome koljila na stolici, odjednom nespokojna. Kurvanje je bilo dozvoljeno, ali samo ako to radi na propisan nain, ako ima poreski ip i ostalo. Pravila se da prouava plastificiranu ugostiteljsku dozvolu privr enu na tezgi; kada je podigla pogled, nije ga bilo. Potro ila je pedeset na odeu. Proe ljala je osamnaest gondola u etiri prodavnic e, koliko ih je bilo u tr nom centru. Prodavcima nije bilo po volji to je probala t

oliko stvari, ali nikad u ivotu nije potro ila toliko novca. Kada je zavr ila, bilo j e ve podne i sunce Floride peklo je plonik dok je prelazila parking nosei dve plast ine kese. Kese su, kao i odea, bile polovne: jedna je imala od tampan logo prodavnic e cipela u Ginzi, druga je reklamirala argentinske morske plodove u filetima, na pravljene od preraenih raia. U mislima je sparivala odeu koju je kupila, smi ljajui raz liite kombinacije. Na drugoj strani raskrsnice, evanelist je galamio iz sveg glasa, usred va kele, kao da se zahuktava u pljuvaku pomamu pre nego to e ukljuiti pojaala, a hologra mski Isus mlatarao je rukama u beloj odori i jarosno pokazivao prema nebu, tr nom centru, pa opet prema nebu. Prosvetljenje, govorio je. Dolazi prosvetljenje. Mona je nasumce skrenula za ugao, mahinalno izbegavajui ludaka, i na la se izmeu dva reda karta kih stolova izbledelih od sunca sa izlo enim jeftinim Indo simst im kompletima, polovnim kasetama, raznobojnim klinovima mikrosofta zadenutim u b lokove bledoplavog stiropora. Iza jednog stola bila je okaena slika Anele Miel, pos ter koji Mona dotad nije videla. Zastala je i udno se zagledala u njega, upijajui prvo zvezdinu odeu i minku, a zatim poku avajui da razazna pozadinu, mesto gde je sni mak nainjen. Nesvesno je preuzela izraz End inog lica na posteru. Kez, ali ne doslo vno. Neka vrsta poluosmejka, mo da sa malo tuge. Mona je gajila posebno oseanje pre ma End i. Zato - tetrebi su joj to povremeno govorili - to je liila na nju. Kao da j e End ina sestra. Osim nosa: Monin je bio malo vi e zakrivljen, a End i nije imala peg e na jagodicama. Monin poluosmejak, ukraden od End i, pro iri se dok je zurila, ozar ena lepotom sa postera, rasko nom opremom naslikane sobe. Zakljuila je da je re o ne kakvom dvorcu, verovatno o mestu gde End i ivi, svakako mestu gde End i ivi, sa gomilo m ljudi koji brinu o njoj, sreuju joj kosu i ve aju odeu, zato to se videlo da su zid ovi sagraeni od krupnog kamenja, a ta ogledala imala su ramove od istog zlata, sa reljefom od li a i anela. Natpis ispod slike mo da je otkrivao gde je to snimljeno, al i Mona nije umela da ita. U svakom sluaju, tamo nije bilo jebenih buba vaba, barem j e u to bila sigurna, niti Edija. Spustila je pogled na stim komplete i pomislila da potro i ostatak novca. Ali verovatno ne bi imala dovoljno za stim, a neki od o vih su ionako bili stariji od nje. Ona prethodna, kako se be e zvala, Tali, bila j e glavna kad je Moni bilo mo da devet godina... Kada se vratila, Edi je bio tamo, traka je bila skinuta sa prozora, a mu ve su zujale. Edi se ba kario na krevetu, pu ei, a bradonja koji ju je bio posmatrao sedeo je na falinoj stolici, jo nosei naoari za sunce. Prajor, rekao je da se zove, kao da ima samo prezime. Ili da ga Edi nema . Pa, ni sama nije imala prezime, ako ne raunate Liza, ali to je vi e kao dva imena . Malo je razumela od onoga to je govorio, u umezu. Pomislila je da je to ve rovatno zato to je Englez. Ispostavilo se da nije sako, kao to je zakljuila tamo u centru; igrao je neku igru, ali nije bilo jasno kakvu. esto ju je motrio, posmatr ao kako pakuje stvari u plavu Lufthansinu torbu koju je doneo, ali nije oseala ni kakvu napaljenost u tome, nikakvu elju. Samo ju je gledao, gledao Edija kako pu i, kuckao naoarima po kolenu, slu ao Edijevo proseravanje, progovarajui samo kad je mor ao. Ono to bi rekao bilo je sme no, ali je bilo te ko provaliti da li se ali. Pakujui se, bila je pomalo o amuena, kao da joj je omanuo fiks. Muve su se t ucale na prozoru, sudarale se sa pra njavim staklom, ali ona vi e nije marila. Oti la je. Ve je bila oti la. Zatvorila je torbu. Kada su stigli na aerodrom, poela je ki a, tipina za Floridu, mokrano topla k i a iz nepostojeeg neba. Nikada pre nije bila na aerodromu, ali ih je viala na stimu . Prajor je imao beli Datsan koji se sam vozio i pu tao im hotelsku muziku i z kvadrofonijskih zvunika. Ostavio ih je kraj njihovog prtljaga na golom betonsko m terminalu i odvezao se u ki u. Ako je Prajor imao torbu, nije je nosio sa sobom; Mona je imala onu Lufthansinu torbu, a Edi dva crna kofera od klonirane ko e alig atora. Povukla je novu suknju niz bokove i pitala se da li je kupila odgovarajue

cipele. Edi je u ivao u sebi, dr ao je ruke u d epovima, pokazujui polo ajem ramena da r adi ne to znaajno. Setila se kakav je bio u Klivlendu, prvi put, kada je do ao do njih da pog leda skuter koji je njen ale prodavao, kodu sa tri toka, svu izjedenu rom. Stari je uzgajao somove u betonskim tankovima oko zemljanog dvori ta. Kada je Edi do ao, bila je u kui, dugakoj kamionskoj prikolici visokih zidova podignutoj na blokove. Na j ednoj strani bili su useeni prozori, kvadratni otvori prekriveni izgrebanom plast ikom. Stajala je pored tednjaka, u mirisu luka u d akovima i paradajza obe enog da se su i, kada ga je osetila tamo, u dubini sobe, osetila njegove mi ie i ramena, bele z ube, crnu najlonsku kapu koju je stidljivo dr ao u rukama. Kroz prozor je sijalo s unce, osvetljavajui golu prostoriju sa najnu nijim name tajem, pod pometen kako ju je ale nauio, ali se njoj inilo da je preko nje pre la senka, senka puna krvi u kojoj j e ula otkucaje svog srca, a on joj je prilazio, baciv i u prolazu kapu na nezastrti sto od iverice, sve bli e, prolazei akom sa sjajnim prstenom kroz nauljenu te ku kosu . Onda je u ao ale i Mona se okrenula na drugu stranu, pretvarajui se da ne to posluje oko tednjaka. Kafu, rekao je ale i Mona je izi la da naspe vode u limeni loni iz tank a na krovu, uz grgoljenje ugljenog filtera. Edi i ale sedeli su za stolom, pijui c rnu kafu, Edi ispru enih nogu pod stolom, tvrdih bedara pod izlizanim d insom. Sme ei s e, brbljajui sa starcem, pogaajui se oko kode. Kako mu izgleda u redu, kako bi je ku pio ako starac ima papire. ale je ustao i poeo da prekopava po ladici. Edijev pogl ed ponovo na njoj. Po la je za njima u dvori te i posmatrala ga kad je pojahao ispuc alo vinilno sedi te. Prasak izduvnika koji je naterao aletove crne kerove u lave , op ojni slatki miris isparenja jeftinog alkohola i drhtanje ma ine izmeu njegovih nogu . A sada ga je gledala kako pozira pored svojih kofera i bilo joj je te ko d a pove e ta dva prizora, da pronae razlog zbog koga je sledeeg dana po la s njim na on oj kodi u Klivlend. koda je imala izakani mali radio koji se nije uo od rada motora , ve je bio dobar samo da se pu ta, tiho, uvee pored puta. Bira je bio polomljen i hv atao je samo jednu stanicu, avetinjsku muziku iz nekog samotnog tornja u Teksasu , elinu gitaru koja se gubila i vraala celu no, a ona je oseala kako je vla na uz njego vu nogu, dok ju je kruta suva trava ubadala ispod potiljka. Prajor je podigao njenu plavu torbu na belo vozilo sa prugastim krovom, a ona se popela pored nje, oslu kujui piskave glasove na panskom u slu alicama vozaa sa Kube. Onda je Edi natovario kofere, pa su se popeli i on i Prajor. Povezli su s e prema pisti kroz zidove ki e. Avion nije bio od onih koje je viala na stimu, nimalo nalik na luksuzni a utobus unutra, sa mno tvom sedi ta. Bila je to mala, crna stvar sa o trim, tankim kril ima i prozorima koji su izgledali kao da mire. Popela se uz nekakve metalne stepenice i na la se u prostoru sa etiri sedi ta , potpuno oblo enom sivim tepihom, ak i na zidovima i tavanici; sve je bilo isto, hl adno i sivo. Edi je u ao za njom i zauzeo mesto kao da to radi svaki dan, olabavio kravatu i ispru io noge. Prajor je pritisnuo dva dugmeta pored vrata. Vrata se za tvori e sa uzdahom. Pogledala je kroz uske prozore sa kojih se slivala voda, prema signalnim svetlima odra enim na mokrom betonu. A ovamo sam do la vozom, pomislila je. Prvo iz Njujorka u Atlantu, pa pres eda na drugi. Avion zadrhta. ula je kako kripi letni okvir, o ivev i. Nakratko se probudila, dva sata kasnije, u tami kabine, uspavana jednolin im brujanjem mlaznjaka. Edi je spavao, napola otvorenih usta. Da li je i Prajor spavao, ili je samo murio, nije mogla da odredi. Gotovo ve uljuljkana nazad u san koga se sledeeg jutra nee seati, ula je zvuk onog teksa kog radija, odjek elinih akorda, razvuen kao bol. 9. POD ZEMLJOM D ubili i Bejkerlu, Serkl i Distrikt. Kumiko je zagledala malu plastificir

anu mapu koju joj je dao Petal i drhtala. Betonska platforma kao da je isijavala hladnou kroz onove njenih izama. "Tako je jebeno 'ladno", ree Seli irs odsutno. U njenim naoarima ogledao se ispupen zid oblo en belim keramikim ploicama. "Kako, molim?" "Podzemna." Novi al od kotskog platna bio joj je vezan ispod brade, a dah joj je bio beo dok je govorila. "Zna ta me brine? Kad s vremena na vreme vidim da su postavili nove ploice na ovim stanicama, ali preko starih. Ili kad probu e rupu u zidu da bi stigli do nekih vodova i lepo vidi sve te slojeve ploica..." "Da?" "Zato to postaje sve tesnije, je li? Kao zakreenje arterija..." "Da", ree Kumiko nesigurno, "razumem... Oni momci, Seli, ta znae njihovi ko stimi, molim te?" "A, zovu ih D ek Drakule." etvorica D ek Drakula stajali su poput gavranova na platformi s druge stran e ina. Nosili su jednake crne mantile i uglaane crne vojnike izme upertlane do kolen a. Jedan se okrenuo da oslovi onog do sebe i Kumiko vide da mu je kosa na potilj ku upletena u kiku i vezana malom crnom ma nom od trake. "Obesili ga", ree Seli, "posle rata." "Koga?" "D eka Drakulu. Posle rata su neko vreme vr ili javna ve anja. Dr i se dalje od Drakula. Mrze sve to je strano..." Kumiko po ele da pozove Kolina, ali je Maas-Neotekov ureaj bio gurnut iza m ermerne biste u sobi gde je Petal slu io obroke, a onda je do ao i voz, iznenadiv i je arhainom tutnjavom tokova na inama. Seli irs, naspram pozadine od pavork arhitekture grada, odra avajui naoarima z brku Londona, gde je svaki period bio obele en ekonomijom, vatrom ili ratom. Kumiko, ve izgubljena posle tri brze i naizgled nasumine promene vozova, p u tala je da bude voena kroz niz vo nji taksijem. Iskoile bi iz taksija, urno u le u prvu veu prodavnicu i odmah prona le izlaz na drugu ulicu i u drugi taksi. "Herods", re kla je Seli u jednom trenutku, dok su presecale kroz rasko no predvorje sa zidovim a i stubovima poploanim mermerom. Kumiko je zatreptala prema debelim crvenim peeni cama i plekama u vitrinama postavljenim na mermernim tezgama, pomisliv i da su sigu rno od plastike. Sledeeg trenutka su bile napolju i Seli je ve pozivala sledei taks i. "Kovent Garden", ree vozau. "Izvini, Seli. ta mi to radimo?" "Postajemo nevidljive." Seli je pila kuvanu rakiju u malenom kafeu pod staklenim krovom trga, pr o aranim snegom. Kupiko je pila okoladu. "Jesmo li sada nevidljive, Seli?" "Aha. Bar se nadam." Danas izgleda starija, pomisli Kumiko; oko usta su joj se usekle bore, od napetosti ili umora. "Seli, ta ti to radi ? Onaj tvoj drugar pitao te je da li si jo u penziji... " "Ja sam poslovna ena." "A moj otac je poslovni ovek?" "Tvoj otac jeste poslovni ovek, du o. Mada ne na isti nain. Ja sam nezavisna . Bavim se ulaganjima, uglavnom." "U ta ula e ?" "U nezavisne kao ja." Slegnula je ramenima. "Danas si ne to radoznala?" Ot pila je gutljaj rakije. "Savetovala si mi da uhodim za sebe." "Dobar savet. Ali to treba da bude malo manje oigledno." " ivi ovde, Seli, u Londonu?" "Putujem." "Je li Svejn takoe 'nezavisni'?" "On veruje da jeste. Podlo an je uticajima, klanja se tamo gde treba; ovde je to korisno za posao, ali meni lino ide na ivce." Stresla je ostatak rakije i o

lizala usne. Kumiko zadrhta. "Ne treba da se boji Svejna. Janaka bi ga pojeo za doruak..." "Nije to. Setila sam se onih mladia u podzemnoj. Tako su mr avi..." "Drakule." "Banda?" "Bosozoku", ree Seli, s pravilnim izgovorom. "'Skitaka plemena'? Bilo kako bilo, vi e su kao pleme." Nije izabrala pravu re, ali Kumiko pomisli da je shvatil a razliku. "Mr avi su zato to su siroma ni." Dala je znak konobaru da donese jo jednu rakiju. "Seli", ree Kumiko, "nain na koji smo do le dovde, svi oni vozovi i taksiji, je l' to bilo da se osiguramo da nas ne prate?" "Nikad nije sigurno." "Ali kad smo i le da se nae sa Krpeljom, nisi preduzela nikakve mere predost ro nosti. Mogli su lako da nas prate. Unajmila si Krpelja da uhodi Svejna i to sas vim otvoreno. Sad si me dovela ovamo, uz sve to skrivanje. Za to?" Konobar spusti ispred nje a u iz koje se pu ilo. "Boga mi, o troumna si klinka, zna ?" Nagnula se napred i udahnula isparenja rakije. "To ti je ovako, u redu? Sa Krpeljom sam samo poku ala da pokrenem nekakvo de avanje." "Ali Krpelj se pla i da e ga Svejn otkriti." "Svejn ga nee ni pipnuti, pogotovo ako zna da on radi za mene." "Za to?" "Zato to zna da bih mogla da ga ubijem." Podigla je a u, odjednom veselija. "Da ubije Svejna?" "Tako je." Otpila je. "Za to si onda danas bila tako oprezna?" "Zato to ponekad prija da se otrese sviju, da ih nema za vratom. Verovatno nismo uspele. A mo da i jesmo. Mo da niko, ba niko vi e ne zna gde smo. Prijatan oseaj, a? A mo e biti i da si ozvuena, to ti nije palo na pamet? Mo da je tvoj tata, vojskov oa Jakuza, ugradio u tebe bubicu da bi uvek znao 'de mu je devojica. Mo da je tatin zubar ubacio malo hardvera u te tvoje lepe zubie kada si bila na stimu. Odlazi kod zubara?" "Da." "Na stimu si dok on radi?" "Da..." "Eto, vidi . Mo da nas ba sad slu a..." Kumiko umalo da prospe ostatak okolade. "Hej." Sjajni nokti potap a e Kumikin zglob. "Neka te to ne brine. Ne bi te on posl'o tako, ozvuenu. Olak ao bi protivnicima da te nau. Ali sad razume ta sam misl ila? Lepo je osloboditi ih se, ili bar poku ati. Biti svoj ovek, je li?" "Da", ree Kumiko. Srce joj je jo tuklo, strah rastao. "On je ubio moju maj ku", izlete joj, a onda povrati okoladu na sivi mermerni pod kafea. Seli ju je vodila pored stubova crkve Svetog Pavla, nemo koraajui. Kumiko, u tupom transu stida, primala je nasumine informacije: belo runo postave Selinog ko njaka, uljasti, dugin preliv golubovog perja kad im se odgegao s puta, crveni autobusi nalik na d inovske igrake u Saobraajnom Muzeju, Seli kako greje dlanove oljo m kipueg aja. Hladno, uvek e joj biti hladno. Ledena vlaga u drevnim kostima grada, zim ske vode Sumide koje su ispunile plua njene majke, mrazni let neonskih dralova. Majka je bila sitnih kostiju i tamne ko e, bujna lavina njene kose pro eta z latnim odsjajima, kao kod nekih vrsta tropskog drveta. Majka je mirisala na parf em i toplu ko u. Majka joj je priala prie, o elfima i vilenjacima i Kopenhagenu, gra du koji je bio daleko, daleko. Kada je Kumiko sanjala elfe, bili su kao oevi sekr etari, vitki i ozbiljni, u crnim odelima i sa sklopljenim ki obranima. Elfi su izv odili svakojaka uda, u majinim priama, a prie su bile magine, zato to su menjale tokom pripovedanja i nikad niste mogli da znate kako e se ovaj put zavr iti. U njima je bilo i princeza i balerina i svaka od njih, Kumiko je to znala, bila je na neki nain njena majka. Princeze-balerine bile su prelepe, ali siroma ne, i igrale su iz ljubavi u

srcu dalekog grada, gde su im se udvarali umetnici i studenti poezije, naoiti i ubogi. Da bi mogla da izdr ava ostarelog roditelja, ili da kupi vitalni organ za b olesnog brata, princeza-balerina je ponekad morala da poe na daleko putovanje, ak tamo do Tokija, da bi igrala za novac. Igrati za novac, poruivala je pria, nije bi la vesela stvar.

Seli ju je odvela u robata bar u Erls Kortu i naterala je da popije a u sak ea. U vruem vinu plutalo je peraje ribe fugu, dajui mu boju viskija. Jele su robat u sa zadimljenog ro tilja i Kumiko je oseala kako se hladnoa povlai, ali ne i otupelo st. Dekor bara proizvodio je oseaj kulturne izme tenosti: uspevao je da odrazi trad icionalni japanski stil i da istovremeno izgleda kao nacrt arlsa Renija Mekinto a. Bila je veoma udna, ova Seli irs, udnija od itavog gejinskog Londona. Sada jo j je priala prie, prie o ljudima koji su iveli u Japanu kakav Kumiko nikad nije upoz nala, prie koje su osvetljavale ulogu njenog oca u svetu. Seli je Kumikinog oca n azivala ojabun. Svet opisan u Selinim priama inio se podjednako nestvaran kao onaj u majinim bajkama, ali je Kumiko poinjala da shvata temelje i opseg oeve moi. "Kuro maku", ree Seli. Re je znaila 'crna zavesa'. "To je iz Kabukija, ali znai i sreiva, ov k koji prodaje usluge. Znai, 'iza zavese', je li? To je tvoj otac. Svejn, takoe. A li Svejn je kobun tvog starog, ili bar jedan od njih. Ojabun-kobun, roditelj-det e. To je jedan od izvora gde se Rod er hrani. Zato si sad ovde, zato to Rod er to dug uje svom ojabunu. Giri, razume ?" "On je ovek na polo aju." Seli zavrte glavom. "Ne, Kumi, to je tvoj otac. To to je morao pod hitno da te otpremi iz grada da bi te sauvao, znai da dolaze neke ozbiljne promene." "Bila da drmne pience?" upita Petal, kada su u le u sobu; ivice njegovih soiv a odbijale su draguljnu svetlost sa stabla od bronze i obojenog stakla koje je r aslo na komodi. Kumiko se neprestano odupirala porivu da pogleda prema mermernoj glavi koja je skrivala Maas-Neotekov ureaj, pa je umesto toga gledala u vrt. Sne g je tamo poprimio boju londonskog neba. "Gde je Svejn?" upita Seli. "Gazda je izi 'o", odgovori Petal. Seli ode do komode i nasu sebi a u skoa iz te ke kristalne boce. Kumiko vide k ako se Petal trza kada je boca tresnula nazad na lakirano drvo. "Ima li poruka?" "Ne." "Hoe li se vraati veeras?" "Ne bih znao, stvarno. Hoete da veerate?" "Ne." "Ja bih jedan sendvi", ree Kumiko. Petnaest minuta kasnije, ostaviv i nedirnut sendvi na crnom mermernom stoiu, sedela je na sredini ogromnog kreveta, sa Maas-Neotekovim ureajem izmeu bosih stop ala. Ostavila je Seli da ispija Svejnov viski i zuri u sumorni vrt. Uzela je ureaj i Kolin se pojavi, treperei, u podno ju kreveta. "Niko ne uje ta govorim", ree on brzo, s prstom na ustima, "i to je dobro. Soba je ozvuena." Kumiko zausti da odgovori, a onda samo klimnu glavom. "Dobro je", ree on. "Pametna mala. Imam dva razgovora za tebe. Jedan je i zmeu tvog domaina i njegovog pomonika, drugi izmeu tvog domaina i Seli. Prvi sam snim io petnaest minuta po to si me sakrila tamo dole. Slu aj..." Kumiko sklopi oi i zau zv eckanje leda u a i za viski. "Dobro, gde je na a mala Japanka?" upita Svejn. "Oti la na spavanje", ree Petal. "Ta mala pria sama sa sobom. Jednostrani ra zgovor. Zvui otkaeno." "O emu?" "U stvari, rekla je samo nekoliko rei. Zna , neki to rade..." " ta?" "Priaju sa sobom. Hoe da je uje ?" "Ne, zaboga. Gde je na a oaravajua gospoica irs?" "Oti la u etnju."

"Sledei put pozovi Bernija, da vidimo kuda vode te njene etnje..." "Bernija", Petal se nasmeja. "Pa taj bi se vratio u jebenoj kutiji za ci pele!" Na to se i Svejn nasmeja. " to mo da i ne bi bilo lo e, da se o istom tro ku ota rasimo Bernarda i zadovoljimo e za krvlju uvene sekaice... 'Ajde, naspi nam jo po jed an." "A, ja ne bih. Idem u krevet, ako ti vi e nisam potreban..." "Nisi", ree Svejn. "Eto", ree Kolin, kada je Kumiko otvorila oi i ugledala ga kako sedi na kr evetu, "u tvojoj sobi se nalazi mikrofon koji se aktivira glasom; pomonik je pres lu ao snimak i uo kako mi se obraa . Drugi snimak je ve zanimljiviji. Tvoj domain sedi s drugom a om viskija i ulazi na a Seli..." "Zdravo", zaula je Svejna, "i la si da se proluftira ?" "Odjebi." "Zna ", ree Svejn, "ni ta od ovoga nije bilo moja ideja. Valjalo bi da to ima na umu. Zna da su i meni muda u procepu." "Zna , Rod ere, ponekad dolazim u isku enje da ti poverujem." "Poku aj. To bi olak alo stvari." "A ponekad mi doe da te prekoljem." "Tvoj problem, draga moja, jeste u tome to nikad nisi nauila da delegira ; i dalje bi sve da radi sama." "Slu aj, seronjo, znam odakle si i znam kako si dospeo dovde i ne zanima m e koliko si duboko za 'o jezikom u Kanakino dupe, ili ko zna ve ije. Sarakin!" Kumik o je prvi put ula tu re. "Ponovo su mi se javili", ree Svejn, mirnim, opu tenim glasom. "Ona je jo na obali, ali izgleda da e uskoro da se pokrene. Verovatno na istok. Nazad u tvoj s tari kraj. Mislim da nam je to najbolja prilika. U kui bi bilo nemogue. Tamo je ob ezbeenje dovoljno jako da zaustavi osrednju vojsku..." "Opet me ubeuje da je re o obinoj otmici, Rod ere? Da e tra iti otkup za nju?" "Ne. Niko nije pominjao otkup." "Pa to onda ne unajme tu vojsku? Ko ih tera da se zaustave na osrednjoj? t o lepo ne uzmu najamnike? Specijaliste za korporacijske prelaske. Ona nije tako te ka meta, ni ta vi e nego neki glavonja naunik. Nek' ubace profesionalce u igru..." "Valjda ti ve stoti put ponavljam da oni to ne ele. Hoe tebe." "Rod ere, ta li to imaju o tebi, a? Mislim, zar stvarno ne zna zbog ega su se zakaili za mene?" "Zaista ne znam. Ali sudei po onome to imaju o meni, poku au da pogodim." "Aha?" "Zbog svega." Ti ina. "Ima jo ne to", ree on, " to su danas rekli. ele da izgleda kao da je sreena." " ta?" " ele da izgleda kao da smo je ubili." "A kako misle da to izvedemo?" "Nabavie telo." "Pretpostavljam", ree Kolin, "da je izi la iz sobe bez odgovora. Razgovor s e ovde zavr ava." 10. OBLIK Proveo je jedan sat proveravajui le aje testere, a onda ih je jo jednom podm azao. Ve je bilo suvi e hladno za rad; morae da zagreje prostoriju u kojoj su ostali , Detektivi, Strvodrob i Ve tica. Bilo je to sasvim dovoljno da poremeti ravnote u n jegovog sporazuma sa D entrijem, ali je izbledelo pred problemom kako mu objasniti dogovor sa Kidom Afrikom i prisustvo dvoje stranaca u Fabrici. Nije imao argume nata da se raspravlja sa D entrijem; struja je bila njegova, jer je on bio taj koj i ju je pribavljao od Uprave za fisiju; bez D entrijevih mesenih upada u matricu, o brednih procedura koje su dr ale Upravu u ubeenju da se Fabrika nalazi negde drugde , na mestu koje plaa raune, ne bi bilo struje.

A D entri je ionako uvrnut, pomislio je, oslu kujui krckanje u kolenima dok j e ustajao. Izvadio je Sudijin kontrolni ureaj iz d epa jakne. D entri je bio ubeen da kiberprostor poseduje Oblik, op te ustrojstvo. Vidra je uo i blesavije zamisli, ali je D entri imao to opsesivno verovanje da je Oblik od su tinskog znaaja. Razumevanje Oblika bilo je D entrijev gral. Vidra je jednom gledao na stimu program ulo/Mre e o obliku Vaseljene; tada je zakljuio da je Vaseljena ukupnost svega to postoji i nije mu i lo u glavu kako on da mo e da ima oblik. Ako ima oblik, moralo bi da postoji ne to oko njega, zar ne? A ako je to ne to ne to, zar nije i ono deo Vaseljene? Ovo je bila jedna od stvari ok o kojih se nije vredelo kaiti sa D entrijem, jer je D entri umeo da ti pobrka sve u g lavi. Ali Vidra je smatrao da kiberprostor nema nikakvih slinosti sa Vaseljenom, ve je samo nain predstavljanja podataka. Uprava za fisiju oduvek je liila na acteku piramidu, ali to nije bilo obavezno; ako bi to u UF za eleli, mogla je da izgleda kao bilo ta. Velike kompanije imaju za tiena prava na izgled svojih podataka. Odakle onda pomisao da matrica ima neki odreeni oblik? I za to bi to ne to znailo ako ga ima ? Pritisnuo je dugme za ukljuenje ureaja; deset metara dalje, Sudija zabruja i zatrese se. Vidra Henri je mrzeo Sudiju. Bilo je to ne to to ljudi iz umetnikih krugova nikada nisu razumeli. Zapravo, veselilo ga je da ga sklapa, da izvede Sudiju nap olje, tamo gde mo e da ga vidi i kontroli e, i da se, konano, oslobodi ideje o njemu, ali to svakako nije znailo da mu se dopadao. Gotovo etiri metra visok, dva metra irok u ramenima, bez glave, Sudija je stajao, podrhtavajui u svom skrpljenom oklopu boje slju tene re, kao kod ruki starih kolica, izlizanih od dodira nebrojenih ruku. Na ao je nain da dobije takvu povr inu, hemikalijama i mirglom, i primenio ga najvi e na Sudiji; bar na starim delovima, on im napabirenim sa otpada, ali ne na hladnim zubima cirkularnih testera ili blista vim delovima zglobova. Sve ostalo na Sudiji bilo je te boje, kao veoma stara, al i svakodnevno upotrebljavana alatka. Pritisnuo je ruicu upravljaa i Sudija naini korak napred, pa jo jedan. iro-mo tori su savr eno radili; ak i bez ruke, stvar se kretala sa zastra ujuim ponosom, mono gazei ogromnim stopalima. Vidra se naceri u pomrini Fabrike, dok je Sudija gruvao prema njemu, jeda n-dva, jedan-dva. Mogao je po volji da prizove svaku pojedinost u gradnji Sudije , a ponekad je to i inio, iz pukog zadovoljstva to je tako. Nije pamtio vreme kada to jo nije mogao, mada je imao maglovitu predstavu o tome. Zato je i napravio Sudiju, zato to je ne to uradio - ni ta stra no, ali je pri tom bio uhvaen, i to dvaput - i sueno mu je, i bila je izvr ena kazna, i vi e nije bio u stanju da se sea; pamtio je samo odlomke, ne du e od pet minuta. Krao je kola. K ola bogatih. A oni su se postarali da zapamti ta je uinio. Pokreui d ojstik, okrenuo je Sudiju i uputio ga u susednu prostoriju, du prol aza izmeu nizova vla nih betonskih rampi na kojima su nekada stajali strugovi i urea ji za zavarivanje. Visoko iznad njega, u mraku meu noseim gredama, visile su mrtve fluorescentne svetiljke, gde su se povremeno gnezdile ptice. Korsakovljev sindrom, zvali su to, ne to to bi vam uradili sa neuronima, ta ko da ste gubili kratkorona seanja. To znai da je vreme provedeno tamo izgubljeno z a vas, ali je uo da to vi e ne rade, bar ne za krau automobila. Ljudima koji nisu bi li tamo to ne izgleda tako stra no, kao zatvor koga se ne seate, ali nisu u pravu. Kada je izi ao, kada je bilo gotovo - tri godine dug, nestvaran i treperav lanac s traha i pometnje, meren petominutnim intervalima, pri emu je najbolje pamtio prek ide... Kada je bilo gotovo, oseao je potrebu da napravi Ve ticu, Strvodroba, pa Det ektive i sada, na kraju, Sudiju. Dok je vodio Sudiju uz betonsku rampu u prostoriju gde su ga ekali ostali , uo je motor D entrijevih kola, napolju u Pseoj Samoi. D entri se osea nelagodno meu ljudima, razmi ljao je Vidra po av i prema stepenica ma, ali to je dvosmeran oseaj. Stranci su mogli da osete Oblik, kako gori iza D ent rijevih oiju; njegova opsednutost videla se u svemu to je radio. Vidri nije bilo p oznato kako je D entri prolazio prilikom odlazaka u Gradove; mo da je imao posla sa

ljudima slinim sebi, usamljenicima sa ruba tr i ta drogama i softverom. Seks kao da g a uop te nije zanimao i Vidra nije imao pojma kakav bi bio njegov izbor kada bi ga zanimao. U Samoi se najvi e oseao nedostatak seksa, bar to se Vidre ticalo, naroito pre ko zime. Leti se dogaalo da nae sebi devojku u jednom od okolnih zaralih gradia; to ga je i odvelo sve do Atlantik Sitija i nainilo Kidovim du nikom. U poslednje vreme , govorio je sebi da je najpametnije da se usredsredi na posao. Ipak, penjui se u z klimave eline stepenice do mosta koji je vodio do D entrijevog stana, pitao se kak o eri esterfild izgleda ispod svih onih jakni. Mislio je na njene ruke, hitre i ist e, ali to mu je prizvalo besvesno lice onog oveka na nosilima, sa cevicom u levoj nozdrvi, i eri, kako mu bri e upale obraze. Stresao se. "Hej, D entri", doviknuo je u gvozdenu utrobu Fabrike, "dolazim gore..."

Samo tri stvari na D entriju nisu bile uske, o tre i zategnute: oi, usne i ko sa. Oi su mu bile krupne i svetle, sive ili plave boje zavisno od svetlosti; usne pune i pokretljive; kosa mu je bila zae ljana u kudravi plavi petlov rep koji mu j e podrhtavao u hodu. Njegova mr avost nije bila Tieva neuhranjenost, od slabe hrane u prigradskim naseljima i ivanosti; D entri je bio naprosto uzak, sa zbijenim mi iima i bez grama sala. Tako se i oblaio, o tro i tesno, u crnu ko u ukra enu svetlucavim crn im perlama, stil koji je Vidra pamtio iz vremena kada je bio sa Plavim akonima. N ajvi e zbog tih perli, Vidra je verovao da mu je oko trideset godina; toliko je i sam imao. Kada je zakoraio kroz dovratak u ble tavi sjaj sijalica od sto vati, D entri ga je posmatrao, kao da mu daje do znanja da je on, Vidra, jo jedna prepreka izmeu njega i Oblika. Upravo je odlagao dve motociklistike bisage na dugaki elini sto; iz gledale su te ke. Vidra je bio isekao ploe na krovu, postavio grede gde je bilo potrebno, p okrio otvore panelima od tvrde plastike i izolovao tako dobijeni svetlarnik. Tad a je nastupio D entri, sa maskom, raspr ivaem i dvadeset galona belog emajl-laka; nij e ni ta istio, ve je samo naneo debeo sloj laka preko prljav tine i sasu enog golubjeg i zmeta, tako da je sve slepio zajedno i naneo jo boje dok nije dobio manje-vi e bele povr ine. Obojio je sve osim krovnih prozora, da bi potom Vidra poeo da di e vitlom opremu sa poda Fabrike, pun kamionet kompjutera, dekova kiberprostora, ogroman s tari holo-projektorski sto koji zamalo da slomi ekrk, zatim generatore slike, des etine kutija od rebraste plastike sa hiljadama holofoto ploa sakupljenih tokom po trage za Oblikom, stotine metara optikih vlakana na novim plastinim kalemovima, ko ji su Vidri odali da je re o industrijskoj pljaki. I knjige, stare knjige sa koric ama od kartona presvuenog platnom. Vidra do tada nije imao pojma koliko su knjige te ke. Imale su tu an miris, te stare knjige. "Poeo si da tro i vi e ampera dok nisam bio tu", ree D entri, otvarajui jednu tor u bisaga. "U svojoj sobi. Ima novu grejalicu?" Poeo je urno da pretura po torbi, ka o da tra i ne to va no, ali zagubljeno. Ali nije bilo tako, i Vidra je to znao; radio je to zato to je neoekivano dobio dru tvo, mada poznato, u svom svetili tu. "Aha. A moram da grejem i skladi te. Postalo je suvi e hladno za rad." "Ne", ree D entri, iznenada podigav i glavu, "to nije grejalica u tvojoj sobi . Ampera a ne odgovara." "Aha", isceri se Vidra, jer je verovao da ga D entri zbog tog ke enja smatra priglupim i popustljivim. " ta 'aha', Vidro?" "Nije grejalica." D entri o tro kljocnu poklopcem torbe. "Hoe li mi rei ta je to, ili treba da ti skljuim struju?" "Zna , D entri, da mene nema ovde, imao bi mnogo manje vremena za... za sve ovo." Vidra znaajno uzdignu obrve prema velikom holo-stolu, "U stvari, kod mene j e sad dvoje ljudi..." Opazio je kako se D entri ukopao u mestu, razrogaiv i svetle oi. "Al' nee videti nijedno od njih, k'o da nisu tu." "Neu", ree D entri, napetim glasom, obilazei oko stola, "zato to e ih izbaciti davde, zar ne?" "Najvi e dve nedelje, D entri." "Oni odlaze. Odmah." D entrijevo lice sada je bilo sasvim blizu njegovog i

on oseti o tar zadah iscrpljenosti. "Ili i ti leti s njima." Vidra je bio deset kila te i od D entrija, uglavnom u mi iima, ali D entri nikad nije obraao pa nju na to; kao da nije bio svestan, niti je mario za injenicu da bi m ogao izvui deblji kraj. Takav stav je onespokojavao, na svoj nain. D entri ga je jed nom o amario, estoko, a Vidra je pogledao veliki klju koji mu je bio u ruci i zbog n eega se osetio postieno. D entri je ukoeno stajao; poinjao je da se trese. Vidra je znao da je sasvim verovatno da D entri uop te nije spavao prilikom svojih boravaka u Bostonu ili Njuj orku. I u Fabrici je malo spavao. Vraao se napet i prvi dan je uvek bio najgori. "Pogledaj", ree Vidra, kao da se obraa detetu koje samo to nije zaplakalo, i izvadi iz d epa kesu, mito od Kida Afrike. Podigao je providnu plastinu Ziplok kesu da je D entri vidi: plave derme, ru iaste tablete i grudva opijuma gadnog izgleda u crveno m celofanu, kristali viza u obliku debelih utih tapia, plastini inhalatori sa kojih je ime japanskog proizvoaa bilo sastrugano no em... "Od Afrike", ree Vidra, nji ui Ziplo k. "Afrika?" D entri pogleda kesu, pa Vidru i opet kesu. "Od Afrike?" "Kid Afrike. Ne zna ga. Ostavio je ovo za tebe." "Za to?" "Zato to hoe da smestim ove njegove prijatelje na izvesno vreme. Dugujem m u to, D entri. Rekao sam mu da ne voli strance ovde. Da ti smetaju", lagao je Vidra , "a on je onda rekao da e ti ostaviti ne to kao naknadu." D entri uze kesu i otvori je prstom po avu. Izvadio je opijum i pru io ga Vid ri. "Ovo mi nee trebati." Uzeo je jednu plavu dermu, odlepio je sa podloge i pa lji vo je pritisnuo na unutra nju stranu zgloba desne ake. Vidra je stajao, odsutno val jajui opijum izmeu palca i ka iprsta, i pucketajui celofanom, a D entri obie sto i otvor i torbu bisaga. Izvukao je par novih rukavica od crne ko e. "Mislim da bi trebalo... da upoznam tvoje goste, Vidro." "A?" zatrepta Vidra, zapanjen. "Dobro... Al' ne mora ako nee , mislim, zar n e bi..." "Ne", ree D entri, podi ui okovratnik. "Insistiram." Dok su silazili niz stepenice, Vidra se seti opijuma i baci ga preko ogr ade, u tamu. Mrzeo je droge. "eri?" Oseao se glupo, kucajui pred D entrijem na vrata sopstvene sobe. Nije bilo odgovora. Otvorio je. Mutna svetlost. Opazio je da je napravila senilo za j ednu od njegovih svetiljki, kupu utog faks-papira vezanu icom. Odvrnula je druge d ve sijalice. Nije bila u sobi. Nosila su bila na svom mestu, ovek na njima u u kan u plavu najlonsku vreu. Ta stvar ga pro dire, pomisli Vidra, posmatrajui ureaje za odr avanje ivota, cevi, kesice sa teno u. Ne, ree sebi, nego ga odr avaju u ivotu, kao u bolnici. Ali utisak je ostao: ta ako mu to isisava ivot, ostavljajui ga potpuno ispra njenog? Setio se Tieve prie o vampirima. "Pa", ree D entri, po to je pro ao kraj njega i zastao u dnu nosila, "ima neobino dru tvo, Vidro Henri..." D entri obie nosila, dr ei oprezan metar razdaljine izmeu svoji h izama i nepomine prilike. "D entri, siguran si da se ne bi vratio gore? Mislim da ta derma... mislim da si uzeo previ e." "Je li?" D entri nakrivi glavu, svetlucajui oima u ukastoj svetlosti. Namignu. "Za to to misli ?" "Pa", oklevao je Vidra, "ne znam te takvog. Mislim, nisi kao obino." "Hoe da ka e da se pona am drugaije?" "Aha." "U ivam u tome." "Ne vidim ti osmeh na licu", ree eri sa vrata. "eri, ovo je D entri. On je na neki nain vlasnik Fabrike. eri je iz Klivlenda ..." D entri je bio izvadio tanku crnu baterijsku svetiljku; ispitivao je mre u t roda na spavaevom elu. Uspravio se i osvetlio bezoblini, neobele eni paket, a zatim o pet crni kabl koji je vodio do troda.

"Klivlend", ree konano, kao da je to ime uo u snu. "Zanimljivo..." Ponovo j e podigao svetiljku, nagnuv i se napred da osmotri mesto gde je kabl ulazio u pake t. "eri, be e? eri, ko je on?" Svetlost pade na ispijeno, izluujue obino lice. "Nemam pojma", ree eri. "Sklanjaj mu to s lica. Mo e da mu poremeti REM, ili tako ne to." "A ovo?" Osvetlio je sivi paket. "El-ef, ka e Kid. Ovog ovde zove Grof, a za to je rek'o da je njegov el-ef ." Zavukla je ruku ispod jakni i poe ala se. "U redu", ree D entri i okrenu se, iskljuiv i svetiljku. Vatra opsednutosti pl amtela mu je u oima, jarka, sa i ua, tako pojaana Kidovom dermom da se Vidri inilo da je Oblik tu, usijan iza D entrijevog ela, vidljiv za svakog osim za samog D entrija. "M ora da je tako kako je rekao..." 11. NA DNU VIRA Mona se probudila kada su sletali. Prajor je slu ao Edija, klimao glavom i razvlaio usta u onaj svoj etvrtasti osmeh. Osmeh kao da je uvek bio tamo, iza brade. Promenio je samo odeu; mora da j e imao spremnu preobuku u avionu. Sada je nosio jednostavno sivo poslovno odelo i kravatu sa dijagonalnim prugama. Kao oni tetrebi koje joj je Edi dovodio u Kli vlendu, samo to je njemu odelo drugaije stajalo. Jednom je gledala kako tetrebu uzimaju meru za odelo, tipu koji ju je od veo u Holidej In. Prodavnica odela bila je pored hotelskog predvorja, tip je sta jao tamo u donjem ve u, izukr tan linijama plave svetlosti i posmatrao se na tri vel ika ekrana. A Mona je morala da se ujede za jezik da ne bi prsnula u smeh, zato t o je sistem imao kozmetiki program koji ga je inio drugaijim na ekranima, produ io mu lice i ojaao bradu, ali on kao da to nije primeivao. Onda je izabrao odelo, obuka o ono staro i to je bilo to. Edi je ne to obja njavao Prajoru, kljunu taku u arhitekturi neke od svojih mut ljavina. Umela je da iskljui sedr aj, ali je ton glasa ipak dopirao do nje, ton koj i je odavao verovanje da ljudi nisu u stanju da ukapiraju zez kojim se on tako p onosio, pa ga je zato obja njavao polako i natenane, kao da govori s malim detetom , i tiho da bi zvuao strpljivo. Izgledalo je da to Prajoru ne smeta, ali je Mona bila ubeena da Prajora u su tini zabole ona stvar za ono to Edi ima da ka e. Zevnula je, protegnula se, a avion je dvaput odskoio na betonskoj pisti, zaurlao i poeo da usporava. Edi nije ni zastao s priom. "ekaju nas kola", prekinuo ga je Prajor. "Kuda se to vozimo?" upita Mona, ne obazirui se na Edijevo mr tenje. Prajor joj se osmehnu. "U hotel." Otkopao je pojas. "Ostaemo nekoliko dana . Bojim se da e morati uglavnom da ih provede u sobi." "Takav je dogovor", ree Edi, kao da je to njegova zamisao da ona ostane u sobi. "Voli stim, Mona?" upita Prajor i dalje se sme ei. "Naravno", ree ona, "a ko ga ne voli?" "Ima neku omiljenu linost, Mona, meu zvezdama?" "End i, naravno", ree ona, pomalo iznervirana. Osmeh postade iri. "Fino. Nabaviemo ti sve njene poslednje trake." Monin svet bio je sagraen od stvari i mesta za koja je znala, ali ih nika da nije videla u prirodi, ili posetila. Severni obod Gradova nije zaudarao na st imu. Pretpostavljala je da su izbacili miris, kao to End i nikada nije imala glavob olju ili bolno razdoblje. Ali jeste, zaudarao je. Kao Klivlend, ak i gore. Isprva je mislila da je to bio samo aerodrom, kada su izi li iz aviona, ali je miris pos tao jo jai kad su izi li iz kola da bi u li u hotel. I bilo je vra ki hladno, tamo na ul ici, sa vetrom koji joj je ledio gole no ne lanke. Hotel je bio vei od Holidej Ina, ali i stariji. U predvorju je bila vea gu v a nego u predvorjima na stimu, ali je svuda bio prostrt ist plavi tepih. Prajor j u je ostavio da saeka pored reklame za orbitalnu banju, pa su on i Edi oti li do du gake crne pregrade recepcije, gde se obratio eni sa imenom na mesinganoj ploici. Os

eala se glupo ekajui ih tu, u beloj plastinoj pelerini koju joj je Prajor dao da obue , kao da odea na njoj nije dovoljno dobra. Otprilike treinu ljudi u predvorju inili su Japanci, verovatno turisti. inilo se da svi imaju pone to od opreme za snimanje - video, holo, neki i simstim ureaje za pojasom - ali inae nisu liili na lovane. P omislila je da verovatno ipak jesu. Mo da su samo pametni da se ne razmeu, zakljuila je. Videla je kako je Prajor gurnuo kreditni ip prema eni sa ploicom, a ova ga je uzela i prevukla du metalnog proreza. Prajor je spustio njenu torbu na krevet, iroku plou od fleksipene be boje i dodirnuo senzor koji je raskrilio zid od zavesa. "Ovo nije Ric", ree, "ali emo se potruditi da ti bude udobno." Mona naini neodreen zvuk. Ric je bio gril za hamburgere u Klivlendu i nije joj bilo jasno emu frka oko toga. "Gledaj", ree on, "ovde su sve tvoje omiljene trake." Stajao je pored tap aciranog uzglavlja kreveta. Tamo se nalazio ugraen stim ureaj, mala polica sa komp letom troda u plastinom omotu i nekih pet kaseta. "Sve End ine najnovije emisije." Pitala se ko je ostavio te kasete i da li je to bilo uinjeno tek po to ju j e Prajor pitao koje stimove voli. Uzvratila mu je osmehom i pri la prozoru. Gradov i su izgledali kao na stimu; prozor je bio nalik na hologramsku razglednicu, sa u venim prizorom graevina kojima nije znala naziv, ali je znala da su uvene. Sivilo kupola, snegom potcrtana geodezija naspram sivog neba. "Zadovoljna, mala?" upita Edi, po to joj je pri ao s lea, polo iv i joj ruke rame na. "Je l' ovde imaju tu ?" Prajor se nasmeja. Oslobodila se Edijevog laganog stiska i ponela svoju torbu u kupatilo. Zatvorila je i zakljuala vrata. Ponovo je zaula Prajorov smeh, a Edi je nastavio da davi o svojim emama. Sela je na olju, otvorila torbu i iskopal a komplet kozmetike u kome je dr ala viz. Imala je jo etiri kristala. To joj se inilo dovoljno, ali kada bi broj spao na dva, obino je polazila u nabavku. Retko je uz imala dizae, bar ne svaki dan, mada u poslednje vreme jeste, jer je Florida poela da je izluuje. Sada bi mogla poeti da smanjuje, odluila je, dok je istresala kristal iz b oice. Podseao je na tvrdu utu bombonu; potrebno je da ga zdrobi i smrvi izmeu dva koma da najlona. A kada to uradi , oseti kao neki bolniki miris. Kada je izi la iz kupatila, njih dvojica nisu bili u sobi. Ostala je unutr a dok joj nije dosadilo, za ta je bilo potrebno prilino vremena. Na Floridi je ugl avnom koristila tu eve na bazenima ili autobuskim stanicama, one to se plaaju etonima . Pretpostavljala je da na ovom ovde postoji neka sprava koja broji litre i uraun ava ti ih u raun; tako se to radilo u Holidej Inu. Iznad plastine glave tu a nalazio se veliki beli filter, a nalepnica sa okom i suzom na zidnim ploicama znaila je d a je voda okej za tu iranje samo treba da pazi da ti ne ulazi u oi, kao voda na baze nu. U zid je bilo ugraeno vi e slavinica i kada bi dodirnula dugme ispod neke od nj ih potekao bi ampon, gel za kosu, teni sapun, ulje za kupanje. Kada bi dodirnula d ugme, pored njega se palila crvena svetiljkica, upozoravajui da i to ide na njen raun. Prajorov raun. Bilo joj je drago to ih nije zatekla, zato to je volela da bude sama i ufiksana i ista. Retko je imala priliku da bude sama, osim na ulici, a to nije bilo isto. Pri la je prozoru, ostavljajui za sobom vla ne tragove na be tepihu. Bila je umotana u veliki pe kir iste boje kao krevet i tepih, sa o i anim imenom na upa voj strani, verovatnom nazivom hotela. Blok dalje nalazila se graevina staromodnog izgleda. Uglovi njenog stepen astog tornja bili su izvajani po uzoru na planinski obronak, sa kamenjem, travom i vodopadom koji je padao na kamenje a zatim i dalje. Sav taj trud izmamio joj je osmejak. Mesto gde je voda padala na kamenje bilo je u izmaglici. Zakljuila je da bi bilo preskupo da su pustili da voda pada pravo na ulicu. Verovatno je pon ovo pumpaju gore i tako sve u krug. Onda tamo preko ne to sivo okrenu glavu, podi ui velike svinute rogove kao da gleda u nju. Ona naini korak unazad na tepihu i zatrepta. Neka vrsta ovce, ali s vakako samo snimak, hologram ili tako ne to. Stvorenje obori glavu i nastavi da pa

se. Mona se nasmeja. Oseala je hladne marce viza u no nim lancima i du lopatica, kao i bolniki miris u grlu. Maloas je bila upla ena, ali sada vi e ne. Prajor je imao opak osmeh, ali je bio samo igra, plaeni sako. Njegov novac dolazio je od nekog drugog. Nije se pla ila ni Edija; inilo joj se da vi e strahuje za njega, jer je znala kako ga drugi vide. Pa, pomislila je, sve to nije va no; ona vi e na gaji somove u Klivlendu i n ema eme da je vrate na Floridu. Setila se tednjaka na alkohol, hladnih zimskih jutara, starca zgrbljenog u prevelikom sivom kaputu. Zimi bi postavio jo jedan sloj plastike na prozore. ted njak je bio dovoljan da zagreje prikolicu, po to su zidovi bili prekriveni ploama t vrde pene i ivericom. Imala je obiaj da upka mesta gde se videla pena, da dubi rup e; kada bi je stari uhvatio u tome, razgalamio bi se. Bilo je te e odr ati toplotu u tankovima sa ribom; morali su da pumpaju vodu na krov, gde su se nalazila sunana ogledala, u one providne plastine cevi. Ali tu je pomagalo i bilje koje je truli lo na ivicama tanka; kada bi oti la sa mre om da donese ribu, odande se dizala para. Starac je trampio ribu za druge vrste hrane koje su ljudi uzgajali, alkohol za kuvanje i onaj za pie, kafu u zrnu, otpatke kojima je hranio ribe. On joj nije bio otac i to je esto ponavljao, iako je inae malo govorio. Po nekad se pitala da li mo da ipak jeste. Kada je prvi put upitala koliko joj je god ina, rekao je est, pa je poela da ih rauna od tog broja. Zaula je kako joj se iza lea otvaraju vrata i okrenula se. Tamo je bio Pra jor, sa zlatnim plastinim priveskom kljua u ruci, brade rascepljene osmehom. "Mona ", ree on, ulazei, "ovo je D erald." Kinez, visok, sivo odelo, proseda kosa. D erald s e blago nasme io, provukao se pored Prajora i oti ao pravo do komode preko puta podn o ja kreveta. Spustio je crnu torbu na komodu i otvorio je. "D erald je prijatelj. L ekar. eleo bi da te pregleda." "Mona", ree D erald, vadei ne to iz torbe, "koliko ti je godina?" " esnaest", ree Prajor. "Je l' tako, Mona?" " esnaest", ponovi D erald. Stvar u njegovoj ruci podseala je na crne naoari z a sunce, sa ispupenjima i icama. "Pa, to i nije ba idealno, zar ne?" On pogleda Pra jora. Prajor se nasme i. "To je, ini mi se, deset godina manje?" "Ne ba ", ree Prajor. "Ne tra imo savr enstvo." "Neete ga ni dobiti." Zakaio je naoari za u i i pritisnuo ne to na njima; ispod desnog stakla upali se svetiljkica. "Ali postoji granica prihvatljivosti." Svet lost se okrenu prema njoj. "Re je o kozmetici, D eralde." "'De je Edi?" upita ona, kad joj se D erald pribli io. "U baru. Da ga pozovem?" Prajor podi e slu alicu telefona, ali je odmah spus ti. " ta je ovo?" Uzmicala je pred D eraldom. "Medicinski pregled", ree D erald. "Ni ta bolno." Doterao ju je do prozora; n jene lopatice, iznad pe kira, bile su pritisnute uz hladno staklo. "Neko hoe da te zaposli, neko ko dobro plaa; ali prvo moraju da se uvere da si zdrava." Svetlost je ubode u levo oko. "Uzima neke stimulante", ree on Prajoru, izmenjenim glasom. "Poku aj da ne trepne , Mona." Svetlost joj pree na desno oko. " ta to uzima , Mo na? I koliko?" "Viz." Uzmicala je od svetlosti. Uhvatio ju je hladnim prstima za bradu i umirio joj glavu. "Koliko?" "Kristal..." Svetlost uminu. Njegovo glatko lice bilo je sasvim blizu i naoari naikane s oivima, prorezima, malim tanjirima od crne metalne mre e. "Nemogue je proceniti istou" , ree. "A, veoma je ist", ree ona i zakikota se. On joj pusti bradu i osmehnu se. "Ne bi trebalo da smeta", ree. "Da li bi otvorila usta, molim te?" "Usta?"

"Hteo bih da ti pogledam zube." Ona pogleda Prajora. "Ovde ste imali sree", D erald ree Prajoru, kada joj je svetiljkicom osvetli o usnu duplju. "Zubi su u prilino dobrom stanju i slini su ciljnoj konfiguraciji. Navlake, plombe." "Znali smo da mo emo da raunamo na tebe, D eralde." D erald smaknu naoari i pogleda Prakora. Zatim ode do crne torbe i vrati na oari u nju. "I sa oima, takoe. Veoma sline. Samo mala promena preliva." Izvadio je o mot od folije iz torbe, otvorio ga i navukao bledu hirur ku rukavicu na desnu aku. "Skini pe kir, Mona. I ispru i se." Ona pogleda Prajora, pa opet D eralda. "Hoete da vidite moje papire, test k rvi i ostalo?" "Ne", ree D erald, "nema potrebe." Ona pogleda kroz prozor, nadajui se da e ugledati rogato stvorenje, ali on o nije bilo tamo, a nebo je bilo puno mranije. Odvezala je pe kir, pustila ga na pod i legla na lea na fleksipenu be boje. Nije se mnogo razlikovalo od onoga za ta su je plaali; ak je bilo krae. Dok je sedela u kupatilu sa otvorenom kozmetikom torbicom na kolenima, mr jedan kristal, zakljuila je da ima pravo da bude besna. Prvo je Edi zbrisao bez nje, onda se pojavio Prajor sa onim uvrnutim lek arom i na kraju joj je rekao da e Edi spavati u drugoj sobi. Tamo na Floridi prij alo bi joj da malo odahne od Edija, ali ovde je bilo drugaije. Nije htela da osta ne sama i pla ila se da pita Prajora za klju. On ga sigurno ima, da bi mogao da se u eta sa svojim ljigavim drugarom kad god mu padne na pamet. Gde je tu dogovor? A peklo ju je i ono sa plastinom pelerinom. Jebena plastina pelerina za je dnu upotrebu. Rastrljala je izmrvljeni viz izmeu dva najlona, pa ljivo ga preruila u opalj iva, sna no izdahnula vazduh, polo ila otvor na usne i okinula. Oblak ute pra ine oblo i j oj sluzoko u grla; ne to od praha verovatno joj je dospelo i u plua. ula je da je to te tno. Nije imala nikakav plan kada je oti la u kupatilo da se okine, ali, dok je potiljak poinjao da joj bridi, uhvatila je sebe kako misli na ulice oko hotela i na ono to je tamo videla pre nego to su u li. Klubovi, barovi, radnje sa izlo enom od eom. Muzika. Muzika bi sada bila sasvim okej, kao i gomila. Izgubiti se u gomili, zaboraviti na sebe, samo biti tamo. Znala je da vrata nisu zakljuana; ve ih je pr overila. Dodu e, zakljuae se za njom, a nema klju. Ali Prajor je morao da je prijavi na recepciji. Pomislila je da sie i zamoli enu na recepciji za klju, ali joj ta ide ja nije izgledala privlano. Poznavala je sakoe iza altera i nain na koji su je posm atrali. Ne, odluila je, najbolje da ostane i ukljui se u one nove End ine stimove. Deset minuta kasnije bila je na putu napolje, kroz sporedni izlaz, a viz joj je pevao u glavi. Napolju je sipila ki a, ili je to bila kondenzacija sa kupole. Tamo u hote lu pristala je da nosi belu pelerinu, samo zato to je verovala da Prajor zna ta ra di, ali joj je sada bilo drago to je ima. Zgrabila je namotaj faksa iz prepune ka nte i ra irila ga iznad glave da za titi kosu. Nije bilo tako hladno kao onomad, to j e bilo jo jedna pogodnost. Njena odea uop te se nije mogla nazvati toplom. Osvrui se uz i niz aveniju, dvoumei se kuda da poe, opazila je pet- est gotovo istovetnih hotelskih proelja, niz peditaksija, vla ni odsjaj malenih duana. I ljude , mno tvo ljudi, kao u srcu Klivlenda, samo u boli glava perju, sa pokretima kao d a je svet njihov, kao da svako od njih ide na neko odreeno mesto. Samo se ukljui, pomisli ona, a viz joj dade jo jedan slatki zamah koji je bez razmi ljanja otisnu u reku privlanih lica. Kuckala je novim potpeticama, dr ei faks iznad glave, a onda j e primetila - opet srea - da je ki a stala. Pu tajui da je nosi gomila, po elela je priliku da osmotri izloge prodavnica, ali je ta struja bila isto u ivanje i niko nije zastajao. Zadovoljila se letiminim pogledima u prolazu. Odea je bila poput one u stimu, bar neki komadi, izraena u st ilu kakav nikad nije videla. Trebalo je da budem ovde, pomislila je, trebalo je od poetka da budem ovd e. Ne na farmi somova, niti u Klivlendu, ili na Floridi. Ovo je mesto, pravo mes vei jo

to, svako mo e da doe ovamo, ne mora da ga prima preko stima. U stvari, ovaj deo nika da nije videla na stimu, deo sa obinim ljudima. Zvezda kao End i nije pripadala ovd e. End i bi bila u visokim kulama sa drugim zvezdama stima, a ne ovde dole. Ali, B o e, kako je dobro, no tako blistava, reka ljudi oko nje, protie pokraj svih onih do brih stvari koje bi mogle da budu njene samo kad bi imala malo sree. Edi, opet, nije voleo ovo mesto. Uvek je govorio kako je ovde posrano, p revi e ljudi, visoka kirija, svuda policija, prevelika konkurencija. Mada nije ekao ni dve sekunde kada mu je Prajor ponudio posao, podsetila se. A imala je i svoj e obja njenje otkud tolika pizma kod Edija. Zato to je ovde ispu io, pretpostavljala je, to je ovde zbog neeg grdno prdn'o u abar. Pa sad ili ne eli da se podsea ili post oje ljudi koji bi ga svakako podsetili na to kada bi se vratio. Osealo se po besu sa kojim je opisivao mesto, isto kao to je govorio o svakome ko bi mu rekao da n jegove eme ne mogu da upale. Novi ortak, prve veeri tako prokleto bistar, ve sledee bi ispao abronja do koske, turbo glupander, slepac bez vizije. Pro la je pored velike prodavnice sa stim opremom monog izgleda, sve mat cr no i tanko, sa bo anstvenim holoom End i na poasnom mestu, koja ih je posmatrala kako klize dalje sa onim njenim pomalo tu nim osmejkom. Kraljica noi, nema ta. Ljudska reka ulivala se u neku vrstu kruga, mesto gde su se susretale eti ri ulice i kru ile oko vodoskoka. Mona, zapravo, nije imala nikakav cilj, na la se t u jer su se ljudi oko nje raspr ili svako na svoju stranu, bez zaustavljanja. Dodu e , bilo je ljudi i u krugu; neki su sedeli na popucalom betonu oko vodoskoka. U s redini vodoskoka nalazio se kip, mermerni, sav izlizan i umek anih oblika. Ne to kao dete koje ja e krupnu ribu, verovatno delfina. inilo se da bi delfinova usta prska la vodu da je vodoskok radio, ali nije. Iza glava ljudi koji su sedeli, videla j e raspadnutu, mokru faks-hartiju i bele plastine a e u vodi. Tada kao da se svetina stopila iza nje, u luni, klizei zid tela, i trojka na ivici vodoskoka postade izdvojena slika. Debela devojka kose obojene u crno, usta poluotvorenih kao da su zaglavljena u tom polo aju, sa sisama koje su kipele iz crvenog gumenog haltera; plavu a sa dugakim licem i tankim plavim rezom ru a, ciga retom u aci nalik na ptiju kand u; ovek golih nauljenih ruku, sa uvorenim nakalemljeni m mi iima ispod sintetike ko e i rave zatvorske tetova e... "'Ej, kuko", ciknu debela, uz prizvuk zluradosti, "nemo' ti padne na pame t da ovde mo ' da faka !" Plavu a pogleda Monu umornim oima i prazno joj se osmehnu, u stilu ja-tu-ni t a-ne-mogu, pa skrenu pogled. Svodnik sie sa vodoskoka kao na opruzi, ali Mona je ve bila u pokretu, opo menuta izrazom plavu inog lica. Uspeo je da je dohvati za ruku, ali je plastini av p elerine popustio i ona se progurala nazad meu ljude. Onda viz preuze kontrolu i s ledeeg trenutka nalazila se bar blok zgrada dalje, naslonjena na elini stub, ka ljui i znojei se. Meutim, viz se sada prozlio, to je ponekad znalo da se dogodi, i sve je po stalo gadno. Lica u gomili bila su opsednuta i gladna, kao da svako od njih goni neka oajnika lina potreba, svetlost iz izloga bila je hladna i svirepa, a sve one stvari unutra bile su tamo samo da bi je podsetile na to da ne mo e da ih ima. A o dnekud je dopirao glas, glas pobesnelog deteta, koji je nizao prostote u beskraj ni, besmisleni lanac; kada je shvatila iji je to glas, zautala je. Leva ruka joj se smrzavala. Spustila je pogled i videla da nema rukava i da je av sa strane rasporen do struka. Skinula je pelerinu i prebacila je preko ramena kao ogrta; mo da e se tako manje primeivati. Naslonila se na stub dok se viz valjao preko nje kao talas zakasnele pli me adrenalina; zaklecala su joj kolena i ve je pomislila da e se onesvestiti, ali viz je tada izveo jedan od svojih trikova i na la se kako klei u svetlosti letnjeg sumraka u starevom dvori tu; na sipkavoj sivoj zemlji bio je crte igre koju je igral a, ali sada je samo uala tamo, odsutna, zurei u mesto izmeu gromada tankova gde su s vici sevali u trnjaku kupine iznad zgu vane stare koljke automobila. U kui iza nje g orelo je svetlo i oseala je miris sve e peenog kukuruznog hleba i kafe koju je stara c ceo dan dokuvavao, sve dok ka ika ne bi stajala u njoj, imao je obiaj da ka e, a on je sada bio tamo i itao jednu od svojih knjiga, sa lomnim smeim listovima, odloml jenih uglova, pa ih je zato uvao u iskrzanim plastinim koricama i ponekad su mu se naprosto pretvarale u prah u rukama, ali kada bi na ao ne to to je hteo da sauva, izv

adio bi mali d epni ureaj za kopiranje iz ladice, ubacio baterije, prevukao ga prek o strane. Volela je da posmatra kako se sve e kopije izvijaju iz proreza, sa onim naroitim mirisom koji se brzo gubio, ali joj on nikada nije dozvolio da ga sama u potrebi. Ponekad je itao glasno, s nekim oklevanjem u glasu, kao ovek koji poku ava da svira na instrumentu koga godinama nije uzeo u ruke. To to je itao nisu bile pr ie, ni ta to bi imalo zakljuak ili se zavr avalo aljivo. Kao da je otvarao prozore u ne t nepojmljivo; nikada nije poku ao da objasni ne to od toga, verovatno zato to ni sam nije razumeo; mo da niko nije... Tada se ulica vratila na mesto, tvrda i blistava. Ona protrlja oi i zaka lja se. 12. OVDE POINJE ANTARKTIK "Spremna sam", ree Pajper Hil, sedei na tepihu u opu tenoj verziji polo aja 'l otosov cvet'. "Dodirni pokriva levom rukom." Osam tankih ica pru alo se iz utinica iz a Pajperinih u iju do instrumenta koji joj je le ao preko preplanulih butina. End i, umotana u beli bar unasti ogrta, sa crnim test-ureajem preko ela nalik n a debeli prekriva za oi, sedela je naspram tehniarke na ivici kreveta. Uinila je kak o joj je reeno, prelazei lagano vrhom prsta preko sirove svile i neizbeljenog plat na zgu vanog pokrivaa. "Dobro", ree Pajper, vi e za sebe nego za End i, dodirujui ne to na tabli. "Pono vo." End i oseti kako joj potka postaje grublja pod prstima. "Jo jednom." Novo pode avanje. Sada je mogla da razazna pojedina vlakna, da razlikuje svilu od platna.. . "Ponovo." Nervi joj zavr i ta e kada je zagrebala odranim jagodicama prstiju preko eline v une, mrvljenog stakla... "Optimalno", ree Pajper, otvoriv i plave oi. Zatim iz rukava kimona izvadi b oicu od slonovae, izvue zapu a i pru i je End i. End i oprezno omirisa, murei. Ni ta. "Ponovo." Ne to cvetno. Ljubiice? "Ponovo." Glava joj se nae u oblaku nepodno ljivog zadaha staklene ba te. "Olfaktorni efekat pode en", ree Pajper, kada se zagu ujui miris izgubio. "Nisam primetila." Otvorila je oi. Pajper joj je pru ala smotuljak bele har tije. "Samo da ne bude riba", ree End i, oblizujui vrh prsta. Dodirnula je papir i p odigla prst do jezika. Jedan od Pajperinih testova ogadio joj je morsku hranu na mesec dana. "Nije riba", ree Pajper, sme ei se. Kosa joj je bila kratko pod i ana u precizan mali lem koji je potcrtavao grafitni sjaj utinica iza u iju. Sveta Jovanka od silik ona, rekao je Porfir, jer je posao, izgleda, bio njena jedina strast. Bila je En d in lini tehniar, sa reputacijom najboljeg specijaliste u Mre i. Karamel... "Ko je jo ovde, Pajper?" Dovr iv i Uvoenje, Pajper je zatvarala svoju tablu u najlonsku futrolu. End i je nekoliko sati ranije ula dolazak helikoptera; ula je smeh, korake n a terasi, dok je izranjala iz sna. Odustala je od uobiajenih poku aja da izazove po smatraki san... ako se to moglo nazvati snom, navala tuih seanja koja su je ispunja vala, a zatim oticala u dubine koje nije mogla da dosegne, ostavljajui odbleske s lika... "Rabel", ree Pajper, "Lomas, Hikman, Ng, Porfir, Papa." "A Robin?" "Ne." "Beskonanosti", ree ona, pod tu em. "Dobro jutro, End i." "Vreteno Frisajd. Ko je vlasnik?"

"Vreteno sad ima novo ime, Mistik II, koje su mu dali trenutni vlasnici, Grupa D ulijana i Karibana Orbital." "Ko je bio vlasnik kada je Tali tamo snimala?" "Tezje-E pul d.d." "Htela bih da saznam vi e o Tezje-E pulu." "Ovde poinje Antarktik." Zagledala se kroz izmaglicu pare u beli krug zvunika. " ta to ree?" "Ovde poinje Antarktik je dvosatna video-studija porodice Tezje-E pul od Ha nsa Bekera, End i." "Ima li je?" "Naravno. Dejvid Poup ju je nedavno nabavio. Bio je veoma impresioniran. " "Stvarno. Koliko nedavno?" "Pro log ponedeljka." "Dobro, onda u je pogledati veeras." "Sreeno. To je sve?" "Da." "Do vienja, End i." Dejvid Poup. Papa. Njen direktor. Porfir je rekao da Robin pria ljudima k ako ona uje glasove. Da li je rekao i Poupu? Dodirnula je keramiku plou; mlaz posta de topliji. Za to se Poup zanimao za Tezje-E pulove? Ponovo je dodirnula plou i zadah tala pod iglama odjednom ledene vode. Spolja i iznutra, likovi iz tog drugog pejsa a pristizali su rano, prerano ...

Kada je u la u dnevnu sobu, Porfir je stajao pored prozora, Masai ratnik u tankoj haljini sa tapaciranim ramenima od crne svile i crnom ko nom sarongu. Osta li su zagrajali kada su je videli i Porfir se okrenu i nasme i se. "Zatee nas", ree Rik Rabel, ispru en na kauu blede boje. Bio je zadu en za efek te i monta u. "Hilton nije predviao da e se tako brzo vratiti." "Dovukli su nas sa svih strana, du o", dodade Keli Hikman. "Bio sam u Brem enu, a Papa je bio gore u bunaru, u punom umetnikom zamahu, zar ne, Dejvide?" Pog ledao je direktora kao da tra i potvrdu. Poup je bio zajahao jednu od stolica u stilu Luja XVI, prekrstiv i ruke na njenom krhkom naslonu, umorno se osmehujui, tamne kose zamr ene iznad mr avog lica. Kada je End in raspored to dopu tao, Poup je snimao dokumentarce za Mre u/Obrazovanje. Odmah po to je potpisala za Mre u, End i je anonimno uestvovala u jednom Poupovom mini malistikom umetnikom radu, beskrajnoj etnji preko dina od pegavom ru iastog satena, po d ma inski elinim nebom. Tri meseca kasnije, kada se luk njene karijere poeo nezausta vljivo da se uspinje, ilegalna verzija trake postala je kult. Karen Lomas, koja je radila End ine dublove, sme ila se sa stolice levo od P oupove. Desno od njega, Keli Hikman, garderober, sedeo je na bledom podu pored B rajana Nga, Pajperinog pomonika i uenika. "Pa", ree End i, "vratila sam se. ao mi je to sam vas ostavila da ekate, ali t ako je moralo da bude." Nastade muk. Kitnjaste stolice tiho su krckale. Brajan Ng se naka lja. "Svima nam je drago to si opet s nama", ree Pajper, izlazei iz kuhinje sa ol jama kafe u rukama. Ostali ponovo zagraja e, ovaj put malo uzdr anije, a zatim prsnu e u smeh. "Gde je Robin?" upita End i. "Gosin Lenir je u Londonu", ree Porfir, sa rukama na ko i kojom su mu bili omotani bokovi. "Oekuje se svakog asa", ree Poup suvo, ustajui da uzme kafu od Pajper. " ta si radio na orbiti, Dejvide?" upita End i, uzev i drugu olju. "Lovio samotnike." "Samou?" "Samotnike. Pustinjake." "End i", ree Hikman, poskoiv i sa stolice, "mora da vidi kakav je satenski veern i komplet poslao Devik pro le nedelje! A imam i kompletnu Nakamurinu kolekciju za pla u..."

"Va i, Keli, ali..." Ali Poup se ve bio okrenuo da ka e ne to Rabelu. "Hej", ree Hikman, sav ushien, "doi! Daj da ti ga probamo!" Poup je proveo vei deo dana sa Pajper, Karen Lomas i Rabelom, raspravljaj ui o rezultatima Uvoenja i beskrajnim pojedinostima onoga to su zvali End inom reinst alacijom. Posle ruka, Brajan Ng je po ao s njom na pregled, u privatnu kliniku u zg radi od ogledala na Beverli Bulevaru. Tokom sasvim kratkog ekanja u beloj odaji prepunoj biljaka - verovatno st var obreda, kao da bi medicinska usluga bez ekanja bila nekako nepotpuna, neuverl jiva - End i se pitala, kao i mnogo puta ranije, za to tajanstveni amanet njenog oca , one veve koje joj je provukao kroz glavu, nikada nisu bile otkrivene ni na jed noj klinici. Njen otac, Kristofer Miel, bio je na elu projekta hibridoma koji je Maas B iolabsu doslovno omoguio monopol u ranoj fazi razvoja bioipova. Tarner, ovek koji j u je odveo u Njujork, dao joj je neku vrstu dosjea o njenom ocu, biosoft, delo v e take inteligencije zadu ene za bezbednost u Maasu. Ukupno je etiri puta otvarala dos je; konano, jedne pijane noi u Grkoj, bacila je tu stvar sa palube jahte nekog irsk og industrijalca, posle svae sa Bobijem. Vi e se nije seala za to su se svaali, ali je zapamtila pome ani oseaj gubitka i olak anja kada je zdepasti grumen seanja pljusnuo u vodu. Mo da je njen otac tako nainio svoju rukotvorinu da bude nevidljiva za sken ere neurotehniara. Bobi je imao svoju teoriju, za koju je verovala da je bli e isti ni. Mo da je Legba, loa kome je Bovoar pripisivao gotovo neogranienu mogunost pristu pa matrici kiberprostora, mogao da izmeni ustrojstvo podataka za kojima su skene ri tragali, inei veve nevidljivim... Uostalom, upravo je Legba upriliio njen debi u industriji, kao i potonji uspon, koji je pomraio petnaestogodi nju karijeru megazv ezde Mre e, Tali I am. Ali mnogo je vremena proteklo otkako su je loa poslednji put pojahali, a sada, po Bri itinim reima, veve su se obnavljale... "Hilton je naredio Beskonanosti da ti sastavi istup za danas", ree Ng, dok su ekali. "O?" "Izjavu za javnost o tvojoj odluci da ode na Jamajku, hvalospeve o strunos ti klinike, opasnosti od droge, obnovljenom poslovnom poletu, zahvalnosti public i, mesto dogaanja Malibu..." Beskonanost je bila sposobna da generi e video-snimke End i, da ih o ivi pomou m atrica uzetih sa stima. Posmatranje tih snimaka izazivalo je blagu, ali pomalo m unu vrtoglavicu i bilo je jedna od retkih prilika kada je uspevala da uvidi injeni cu svoje slave. Iza zelenila se oglasilo zvonce. Vrativ i se iz grada, zatekla je snabdevae kako pripremaju ro tilj na terasi. Le ala je na kauu ispod Valmijea i slu ala talase. Iz kuhinje se ulo kako Pajp er obja njava Poupu nalaze pregleda. U stvari, nije bilo potrebno - nalazi su govo rili da je savr eno zdrava - ali su i Pajper i Poup bili cepidlake. Kada su Pajper i Rabel obukli d empere i izi li na terasu i stali da greju r uke iznad ara, End i je ostala sama u dnevnoj sobi sa direktorom. "Poeo si da mi pria , Dejvide, ta si to radio gore u bunaru..." "Tra io istinske usamljenike." Provukao je prste kroz zamr enu kosu. "To je u vezi sa neim to sam hteo da uradim pro le godine, sa namenskim zajednicama u Afric i. Problem je nastao kada sam shvatio, na av i se gore, da svako ko dospe tako dalek o, ko zaista ivi sam na orbiti, obino biva osuen da tamo i ostane." "Jesi li snimao? Intervjue?" "Ne. Nameravao sam da naem takve ljude i da ih nagovorim da sami snime ma terijal." "Jesi li?" "Ne. Ali sam uo prie. Neke od njih su bile zaista udesne. Jedan pilot teglj aa tvrdio je da u konzerviranoj japanskoj fabrici lekova ive deca ljudo deri. U stva

ri, gore ima puno sasvim novih apokrifa - avetinjski brodovi, izgubljeni gradovi ... Pomalo je patetino, kada razmisli o tome. Hou da ka em, tamo je sve zarobljeno na orbiti. I sve je ljudskog porekla, poznato, u posedu, uneto u karte. Kao da pos matra kako se legende ukorenjuju na parkingu. Ali pretpostavljam da je ljudima po trebno tako ne to, zar ne?" "Da", ree ona, mislei na Legbu, Mama Bri itu, hiljadu svea... "Samo mi je ao", ree on, " to nisam uspeo da stignem do Gospe D ejn. Neverovat na pria. ist gotik." "Gospa D ejn?" "Tezje-E pul. Njena porodica izgradila je torus Frisajda. Pioniri visoke o rbite. Beskonanost ima jedan fantastian video... Pria se da je ubila svog oca. Posl ednja je u lozi. Pre mnogo godina ostala je bez novca. Sve je prodala, dala da i seku vrh vretena i da ga odvuku na novu orbitu... Uspravila se na kauu, skupljenih kolena, prstiju ukr tenih oko njih. Niz re bra joj se slivao znoj. "Ne zna tu priu?" "Ne", ree ona. "Zanimljiva je sama po sebi, zato to pokazuje koliko su te ili anonimnosti. Plaali su da se ne pojave u vestima. Majka je bila Tezje, a otac E pul. Sagradili su Frisajd kada tamo nije bilo nieg slinog. Usput su stekli fantastino bogatstvo. B ili su verovatno odmah iza Vireka kada je E pul umro. Prirodno, u meuvremenu su se potpuno izvitoperili, poeli su naveliko da kloniraju sopstvenu decu..." "To zvui... zastra ujue. Jesi li zaista poku ao da je pronae ?" "Pa, raspitivao sam se. Beskonanost mi je nabavila taj Bekerov video, a n jena orbita je ubele ena u knjige, naravno, ali ni ta ti ne vredi da bane tamo ako ni si pozvan, je li? A onda me je Hilton pozvao da se vratim na posao... Nije ti do bro?" "Ma, jeste, ja... Mislim da bi trebalo da se presvuem, da obuem ne to toplij e." Posle obeda, uz kafu, izvinila se i rekla laku no. Porfir ju je otpratio do stepeni ta. Bio je uz nju tokom veere, kao da je o setio njen novi nemir. Ne, pomislila je, nije nov: stari je, onaj koji je oduvek postojao. Sve ono od ega su je branile droge. "Gospojce, pazi na sebe", rekao je, tiho, da ne uju ostali. "Dobro mi je", odgovori ona. "Previ e ljudi odjednom. Jo se nisam privikla. " Stajao je tamo i posmatrao je, u sjaju tinjajue eravice iza otmeno oblikov ane, neuhvatljivo neljudske lobanje, sve dok se nije okrenula i po la uz stepenice . Sat kasnije, ula je helikopter koji je do ao po njih. "Kuo", rekla je, "sada u pogledati onaj video koji je poslala Beskonanost." Kada se zidni ekran spustio na mesto, otvorila je vrata spavae sobe i zas tala na trenutak na vrhu stepeni ta, oslu kujui zvuke opustele kue. Talasi, um ma ine za sudove, vetar na prozorima terase. Okrenula se prema ekranu i zadrhtala, ugledav i lice u zrnastom nepominom k adru, ptijih obrva zaluenih iznad tamnih oiju, visokih lomnih jagodinih kostiju i iro kih odlunih usta. Slika se pro irila u tamu oka, prazan ekran, belu taku koja je nar astala, izdu ivala se, pretvarala u za iljeno vreteno Frisajda. Zabljeska e uvodni nat pisi na nemakom. "Hans Beker", poe kua, recitujui uvodnu kritiku iz biblioteke Mre e, "jeste a ustrijski video-artist ija je preokupacija opsesivno ispitivanje strogo omeenih po lja vizuelne informacije. Njegov prilaz obuhvata kako klasinu monta u, tako i tehni ke pozajmljene iz industrijske pijuna e, snimanja u dubokom svemiru i kino-arheolog ije. Ovde poinje Antarktik, njegova studija slika porodice Tezje-E pul, najznaajnije je njegovo delo do sad. Patolo ki tajnoviti industrijski klan, koji je vukao konc e iz potpune izdvojenosti svog orbitalnog doma, bio je za njega neodoljiv izazov

." Belina vretena ispuni ekran kada je nestao poslednji natpis. U sredi te ek rana doklizi slika, snimak mlade ene u komotnoj tamnoj odei, na neraspoznatljivoj pozadini. MARI-FRANS TEZJE, MAROKO. Ovo nije bilo lice sa poetnog snimka, lice bremenito seanjem, pa ipak kao da ga je obeavalo, kao da ispod povr ine poiva larvalna slika. Zvuna traka plela je nemelodiozne niti kroz slojeve statikog uma i nerazgov etnih glasova kada je sliku Mari-Frans zamenio formalni jednobojni portret mladia u u tirkanoj ko ulji. Bilo je to privlano lice, skladnih crta, ali nekako tvrdo i sa pogledom beskrajne dosade u oima. D ON HARNES E PUL, OKSFORD. Da, pomislila je i mnogo puta sam te srela. Znam tvoju priu, iako je zabr anjena za mene. Ali ni ta za to, gospodine E pul, jer ionako mislim da mi se uop te ne dopadat e. 13. MOST Most je stenjao i ljuljao se. Nosiljka je bila ira od ograde staze, pa su morali da je nose u visini grudi dok su mileli napred, D entri na elu, ste ui rukama u rukavicama dr ke sa obe strane spavaevih nogu. Vidra je nosio te i kraj, glavu, sa baterijama i svom onom aparaturom; oseao je kako eri oprezno napreduje iza njega. Hteo je da joj ka e da se vrati, da je njena te ina na mostu suvi na, ali nekako nije mogao. Pogre io je kad je D entriju dao Kidovu kesu sa drogama. Nije znao ta je bilo u dermi koju je D entri upotrebio; nije znao ta tee D entrijevim krvotokom, pre svega . ta god bilo, D entri je imao kratki spoj u glavi, i zato su sada visili na jebeno m mostu, dvadeset metara iznad betonskog poda Fabrike. Vidra je bio spreman da z aplae od muke, da vri ti; dolazilo mu je da ne to razbije, bilo ta, ali nije mogao da pusti nosila. I taj D entrijev osmeh, osvetljen sjajem bio-ekrana privr enog u podno ju nosila , dok je koraao unazad preko mosta... "ovee bo ji", ree eri, glasom devojice, "ovo je ozbiljna zajebancija..." D entri iznenada nestrpljivo povue nosila i Vidra zamalo da ih ispusti.

"D entri", ree Vidra, "mislim da bi trebalo dobro da razmisli o ovome." D entri je bio skinuo rukavice. U svakoj ruci dr ao je po jedan optiki kabl i Vidra opazi kako podrhtavaju tipaljke na krajevima. "Mislim, Kid Afrika nije maji ka alj, D entri. Ne zna u ta se upu ta , kad se zeza njim." Ovo nije bilo sasvim istinito, po to je Kid, bar koliko je Vidra znao, bio suvi e pametan da veruje u osvetu. Ali ko bi znao u ta e se D entri upustiti? "Ni sa kim se ja ne zezam", ree D entri, prilazei nosilima, s kablovima u ru kama. "uj, dru kane", ree eri, "ako mu poremeti prijem, to bi moglo da ga ubije; nje gov autonomni nervni sistem samo bi se izvrn'o. to ga ne zaustavi ?" obrati se ona Vidri. " to ga ne slo i na patos?" Vidra protrlja oi. "Zato to... ne znam. Zato to on... D entri, slu aj, ona 'oe d a ka e da e to mo da da ukoka siroto kopile, ako se prikljui . uje li ti mene?" "El-ef", ree D entri, "uo sam." Stavio je kablove meu zube i poeo da cima jeda n od spojeva na bezoblinom grumenu iznad spavaeve glave. Ruke mu se vi e nisu tresle . "Sranje", ree eri i zagrize zglob prsta. Spoj se odvoji i ostade u D entrije voj ruci. On drugom rukom zakai tipaljku i poe da name ta spoj nazad na mesto. Sme io s e sa preostalim kablom u zubima. "Zajebi", ree eri, "odo' ja odavde", ali se nije ni pomerila. ovek na nosilima zastenja, jednom, slabo. Vidra se sav naje i od tog zvuka. Odvoji se i drugi spoj. D entri zakai i drugu tipaljku i privrsti spoj. eri brzo prie podno ju nosila i kleknu da pogleda ispis. "Osetio je ovo", ree ona, podi ui pogled prema D entriju, "ali su podaci, izgleda, u redu..." D entri se okrenu svojim konzolama. Vidra je posmatrao kako prikljuuje kabl

ove. Mo da e sve ispasti dobro, pomislio je; D entri e uskoro da pukne i moi e da ostave nosila ovde gore dok ne dovede Tia da mu on i eri pomognu da ih prenese nazad pre ko mosta. Ali D entri je potpuno opien i mo da bi bilo bolje da poku a da mu oduzme dro ge, bar jedan deo, ne bi li se tako stvari vratile u red... "Sve me navodi da poverujem", ree D entri, "da je ovo bilo predodreeno. Da j e oblik mog prea njeg rada doveo do ovoga. Priznajem da ne razumem kako je to mogue, ali nije na e da pitamo, zar ne, Vidro Henri?" Otkucao je niz na jednoj od tastat ura. "Jesi li ikad razmi ljao o moguoj povezanosti klinike paranoje sa fenomenom rel igijskog preobraenja?" "O emu ovaj govori?" upita eri. Vidra sumorno odmahnu glavom. Da je bilo ta rekao, samo bi podstaknuo D ent rijevo bezumlje. D entri sada ode do velikog projekcionog stola. "Postoje svetovi unutar sv etova", ree. "Makrokosmos, mikrokosmos. Veeras smo preneli ceo jedan svet preko mo sta, a onaj to je gore isti je kao onaj dole... Bilo je oigledno, naravno, da takv e stvari postoje, ali nisam smeo da se nadam..." Stidljivo ih je pogledao preko crnih perli na ramenu. "A sada", ree on, "videemo oblik minijaturnog sveta u koji je otputovao na gost. I u tom obliku, Vidro Henri, ja u videti..." Dodirnuo je prekida na ivici holo-stola. I vrisnuo. 14. IGRAKE "Evo jedne sjajne stvari", ree Petal, dodirnuv i kocku od ru inog drveta velii ne Kumikine glave. "Bitka za Britaniju." Iznad kocke zadrhta svetlost, i kada se Kumiko nagnula napred, videla je siu nu letelicu kako pravi petlju i usporeno poni re iznad sive Petrijeve mrlje Londona. "Izradili su je prema ratnim filmovima", ree on, "snimljenim iz kupole mitraljesca." Zurila je u gotovo mikroskopske blesk ove protivavionske vatre sa estuara Temze. "Napravljena je u ast Stogodi njice." Nalazili su se u Svejnovoj sobi za bilijar, pozadi u prizemlju broja 16. Pomalo je zaudarala na ustajalost, nalik na miris paba. Op ta urednost Svejnovog boravi ta ovde je bila ubla ena otmenom tro no u: tu su bile fotelje postavljene izlizano m ko om, komadi te kog tamnog name taja, mutnozeleno polje bilijarskog stola... Crne el ine police sa opremom za zabavu bile su razlog zbog koga ju je Petal doveo ovamo, pre aja, vukui noge u svojim rasparanim papuama od krtiine ko e; da joj poka e izbor ig raaka. "Koji je to bio rat?" "Pretposlednji", ree on, prelazei na drugu, slinu ali veu spravu koja je nud ila holograme Tai boksa za ene. uljavi taban jedne devojke pljesnuo je u ravni smei trbuh druge, napet da bi primio udarac. Dodirnuo je dugme i projekcija nestade. Kumiko ponovo pogleda Bitku za Britaniju i zapaljene mu ice. "Vi e razliitih sportskih snimaka", ree Petal, otvarajui kutiju od svinjske k o e sa stotinama snimaka. Pokazao joj je jo nekoliko drugih ureaja, a onda se poe ao po bradi i potra io japanski informativni video-kanal. Prona ao ga je, konano, ali nije uspeo da iskljui automatsku sinhronizaciju. Zajeno su posmatrali snimak na kome su stipendisti O no-Sendaija stajali sueljeni u rasplakanoj diplomskoj sveanosti. " ta im ovo znai?" u pita on. "Pokazuju vernost svojoj zaibacu." "Tako", ree on. Pre ao je preko video-ureaja peru kom za pra inu. "Uskoro e vreme za aj." Izi ao je iz sobe. Kumiko iskljui zvuk. Seli irs se nije pojavila na doruku, niti Svejn. Mahovinasto zelene zavese skrivale su jo jedan niz visokih prozora prema istom vrtu. Pogledala je sunani sat pod snegom i pustila zavesu da padne. (Nemi z idni ekran prikazivao je slike neke nesree u Tokiju, medicinare u odelima od foli je kako isecaju be ivotne rtve iz kr a zgu vanog elika.) Uz zid je stajao te ki viktorijan ski orman, na izrezbarenim nogama nalik na ananase. Kljuaonica, uokvirena dijaman tom od po utele slonovae, bila je prazna i vrata su se odmah otvorila, izdahnuv i hem ijski miris starog sredstva za glaanje. Zurila je i crno-belu mandalu na dnu orma na, sve dok se nije pretvorila u ono to jeste - tabla za pikado. Lakirano drvo iz

a nje bilo je izbodeno i izgrebano; zakljuila je da su neki igrai proma ili celu tab lu. Donja polovina ormana sastojala je od nekoliko ladica, svaka sa malom mesing anom rukom i minijaturnom kljuaonicom, uokvirenom slonovaom. Kleknula je ispred lad ica, osvrnula se prema vratima (zidni ekran je prikazivao usne kabaretskog pevaa iz inukua) i izvukla gornju desnu ladicu, trudei se da bude to ti a. Bila je puna stre lica, slobodnih ili u ko nim koricama. Zatvorila je ladicu i otvorila onu do nje, levu. Mrtav moljac i zarao zavrtanj. Ispod dve gornje nalazila se samo jedna iroka ladica; zaglavila se dok ju je otvarala i nainila zvuk. Ponovo se osvrnula (kada r Tokijskog zaliva osvetljenog logoom Fud i Elektrika), ali od Petala ni traga. Nekoliko minuta prelistavala je pornografski asopis sa tekstom na japansk om, koji se uglavnom bavio umetno u bonda e. Ispod asopisa je le ala pra njava futrola od navo tenog platna sa reljefnim natpisom 'Walther' na poklopcu. Pi tolj je bio te ak i hladan; videla je svoje lice u plavom metalu kada ga je podigla iz le i ta od pene. Prvi put je imala oru je u rukama. Sivi plastini rukohvat inio joj se ogroman. Vrati la je pi tolj u le i te i potra ila japanski tekst u knji ici sa vi ejezinim uputstvima. Bio je to vazdu ni pi tolj; punio se prelamanjem poluge ispod cevi. Ispaljivao je siu na ol ovna zrnca. Jo jedna igraka. Vratila je sve na mesto i zatvorila ladicu. Preostale ladice bile su prazne. Zatvorila je vrata ormana i vratila se Bici za Britaniju.

"Ne", ree Petal, " ao mi je, ali to nee moi." Razmazivao je devonski kajmak na zemiku; te ki viktorijanski no za maslac iz gledao je kao igraka meu njegovim debelim prstima. "Probaj kajmak", ree, spustiv i ma sivnu glavu i otvoreno je posmatrajui iznad naoara. Kumiko obrisa marmeladu sa gornje usne lanenom salvetom. "Ne mislite val jda da bih pobegla?" "Da pobegne ? To ti je na umu, da pobegne ?" Jeo je svoju zemiku, metodino vaui, i gledao u vrt, gde je ponovo padao sneg. "Ne", ree ona. "Ne nameravam da be im." "Dobro", ree on i ponovo zagrize zemiku. "Jesam li u opasnosti, na ulici?" "Ne, zaboga", ree on, sa prenagla enom veselo u, "sigurna si k'o u kui." "Onda hou da iziem." "Ne." "Ali izlazila sam sa Seli." "Da", ree on, "a ona je opasan svat, ta tvoja Seli." "Ne razumem taj izraz." "Nema izlazaka bez pratnje. Takav je dogovor s tvojim ocem, razume ? Kad j e Seli s tobom, u redu, ali ona nije tu. Malo je verovatno da bi te neko ugrozio , ali emu rizik? Zna , rado bih te poveo napolje, bilo bi mi zadovoljstvo, ali sad moram da de uram ovde, u sluaju da neko pozove Svejna. Tako da ne mogu. ao mi je, st varno mi je ao." Izgledao je istinski nesrean,i ona odlui da popusti. "Jo jedan tost ?" upita on, pokazav i na njen tanjir. "Ne, hvala." Odlo ila je salvetu. "Bilo je vrlo dobro", dodade. "Sledei put treba da proba kajmak", ree on. "Te ko se nabavljao posle rata. V etar je doneo ki u iz Nemake i krave su se razbolele." "Je li Svejn ovde, Petale?" "Nije." "Nikad ga nema." "Stalno je napolju, poslom. Ima takvih dana. Uskoro e poeti da zovu ovde i on e sedeti kod kue." "Ko to, Petale?" "Poslovni ljudi, rekla bi ti." "Kuromaku", ree ona. "Pardon?" "Ni ta", ree ona. Popodne je provela sama u sobi za bilijar, sklupana u ko noj fotelji, posma trajui kako u vrtu pada sneg i pretvara sunani sat u bezlini beli stub. Zamislila j e svoju majku u vrtu, samu na snegu, princezu-balerinu koja se utopila u nonim vo

dama Sumide. Ustala je, sleena, i obi la bilijarski sto prema mermernom ognji tu, gde je g asni plamen tiho i tao ispod eravice koja se nikad nije tro ila. 15. SREBRNE ETNJE U Klivlendu je imala prijateljicu, Lanetu, od koje je nauila mnogo toga. Kako da iskoi iz kola ako tetreb poku a da zakljua vrata, kako da se pona a kada hoe da nabavi. Laneta je bila malo starija i govorila je da uglavnom tro i viz, 'da malo zatalasa vodu', ali je esto ronila na bilo emu, od analoga endorfina do obinog sta rog tenesijskog opijuma. Inae bi, poveravala se, jednostavno presedela dvanaest s ati ispred videa, gledajui kakva god govna. Kada viz doda malo ivosti toploj nedod irljivosti dobrog zaranjanja, govorila je, to je pravi do ivljaj. Ali Mona je prim etila da ozbiljni ronioci provode dosta vremena povraajui i nije shvatala za to bi n eko gledao video kada mo e da se ukljui u stim (Laneta je tvrdila da je simstim jed na od stvari od kojih je htela da pobegne.) Setila se Lanete jer je ova ponekad znala da je posavetuje, recimo kako da prebrodi te ku no. Veeras, pomislila je, Laneta bi joj rekla da potra i neki bar i dru tvo. Imala je jo ne to novca zaraenog poslednje veeri na Floridi i trebalo je samo nai mesto gde primaju ke . Uspela je iz prve. Dobar znak. Niz uske betonske stepenice i u zadimljen i agor glasova i poznati prigu eni puls abuovih 'Belih dijamanata'. Mesto nije bilo sastajali te sakoa, ali nije bilo ni ono to su svodnici u Klivlendu zvali radnja. V eeras nije bila nimalo zainteresovana da pije u radnji. Neko je ustao i oslobodio mesto za ankom ba kad je ona u la, pa se umuvala t amo i zauzela stolicu ija je plastika jo bila topla. Drugi dobar znak. Barmen je napuio usne i klimnuo glavom kada mu je pokazala novanicu, pa je naruila burbon i pivo da presee, to je Edi uvek uzimao kada je plaao za sebe. Kada je plaao neko drugi, naruivao je koktele koje barmeni nisu umeli da naprave, a ond a im je dugo obja njavao kako se to tano radi. Zatim bi ih probao i kenjao kako nis u dobri kao oni u L.A.-u ili Singapuru ili nekom drugom mestu za koje je znala d a ga nikad nije video. Burbon je ovde bio udan, pomalo kiseo ali sasvim dobar kada se nae u elucu. Rekla je to barmenu, a ovaj ju je upitao gde je to pila burbon. Kazala mu je u Klivlendu i on je klimnuo glavom. Ovo ti je etil i neko govno koje treba da pods ea na burbon, rekao je. Kada joj je kazao koliko joj je ostalo novca, zakljuila je da je ovaj burbon iz Gradova skupa stvar. No, obavljao je posao, ubla avao je ono ravo raspolo enje, pa je popila ostatak i naela pivo. Laneta je volela barove, ali nikad nije pila, samo Kolu ili tako ne to. Mo na je zauvek zapamtila dan kada je uzela dva kristala odjednom, to je Laneta zval a dve cigle, i ula taj glas u glavi, potpuno jasno, kao da je jo neko u sobi: Kree se toliko brzo da stoji u mestu. A Laneta, koja je rastopila crni memfiski veliin e glave ibice u olji kineskog aja sat ranije, uzela je pola kristala i po le su u etnj u, u gluvarenje ki nim ulicama u nekom za Monu savr enom skladu gde nije bilo potreb e za reima. I onaj glas je bio u pravu, groznica je bila ista, bez podrhtavanja i ukoenih vilica, samo taj oseaj neega, mo da one istinske Mone kako se iri iz smirenog sredi ta. Prona le su park, ravne travnjake pro arane srebrnim lokvama, i pro le svim st azama, i Mona je imala naziv za to seanje: Srebrne etnje. Ubrzo posle toga Laneta je nestala, niko je vi e nije video, neki su govor ili da je oti la u Kaliforniju, drugi da je oti la u Japan, a bilo je i onih koji su govorili da je overdozirala i bila baena kroz prozor, Edi je to zvao suvi skok, ali Mona nije volela da misli na tako ne to, pa se uspravila na stolici i pogledal a oko sebe; da, zaista je na la dobro mesto, bilo je dovoljno malo da ljudi budu n ekako ste njeni, to ponekad nije lo e. Edi bi to nazvao umetnika stiska, gomila ljudi koji imaju para, ali se oblae kao da nemaju, samo to im je odea pristajala i videlo se da nije polovna. Iza anka je bio video, gore iznad boca, i na njemu je spazila End i, kako g leda pravo u kameru i ne to govori, ali je zvuk bio suvi e uti an da bi nadjaao agor. Po tom se ukazao snimak iz vazduha, niz kua du ivice pla e, a onda se ponovo pojavila E

nd i, smejui se, tresui kosom i pokazujui kameri onaj svoj polutu ni kez. "Hej", ree ona barmenu, "to je End i." "Ko?" "End i", ree Mona, pokazujui na ekran. "Ja'", ree on, "bila na nekom naruenom itu i odluila da se skine, pa oti la u Ju nu Ameriku il' tako ne to i platila im nekoliko milja da je oiste." "Nije mogue da uzima it." Barmen je pogleda. "Il' ne to drugo." "Ali kako je onda uop te uspela da se ubaci u posao? Mislim, ona je End i, j e li?" "To ide jedno s drugim." "Ali pogledaj je", pobuni se ona, "izgleda tako dobro..." No, End i je zam enio neki crni teniser. "Misli da je to ona? To je glava koja govori." "Glava?" "Kao lutka", ree glas iza nje i ona se osvrnu tek toliko da opazi ku travu prosedu kosu i opu ten beli osmeh. "Lutka", ree ovek, miui prstima podignute ruke, "ra zume ?" Osetila je da je barmen ostavio kusur i pomerio se dalje niz ank. Beli os meh se pro iri. "Tako ne mora da sve radi sama, zar ne?" Ona odgovori osmehom. Zgodan tip, bistrih oiju iji joj je potajni odsjaj s lao upravo onaj signal koji je elela da proita u njima. Ne kao sako, tetreb. Pomal o mr av, ali bi to veeras moglo da joj prija, i sa lagodnim izrazom dobrog raspolo en ja oko usana, tako udnih ispod onih sjajnih pametnih oiju. "Majkl." "A?" "To mi je ime. Majkl." "Oh. Mona. Ja sam Mona." "Odakle si, Mona?" "Sa Floride." I zar joj Laneta ne bi rekla: 'Samo napred'? Edi je mrzeo ljude koji su inili umetniku stisku; nisu kupovali ono to je o n prodavao. Majkla bi mrzeo jo vi e, zato to je Majkl imao posao i potkrovlje u toj preureenoj zgradi. To jest, rekao da je potkrovlje, ali kad su stigli tamo, ispal o je manje nego to je Mona mislila da potkrovlje treba da bude. Zgrada je bila st ara, fabrika ili tako ne to; neki zidovi bili su od cigala, oi enih peskom, a tavanice od drveta i greda. Ali je sve to bilo sklepano u gajbu kakva je bila Majklova, sobu, malo veu od one u hotelu, spavaom sa jedne i kuhinjom i kupatilom sa druge s trane. Stan se ipak nalazio na poslednjem spratu, tako da je tavanica bila uglav nom svetlarnik; mo da je zbog toga bio potkrovlje. Ispod svetlarnika se nalazio vo doravan zastor od crvenog papira, okaen o niti i koture poput velikog dejeg zmaja. Stan je bio malo neuredan, ali su sve te razbacane stvari bile nove: nekoliko t ankih belih ianih stolica sa sedi tima od namotaja providne plastike, gomila modula za zabavu, radna stanica i kau od srebrne ko e. Prvo su seli na kau, ali joj se nije dopalo kako joj se ko a lepila za njeg a, pa su pre li na krevet, pozadi u ni i. Tada je opazila opremu za snimanje stima, rasporeenu po belim policama du zida. Ali viz je ponovo udario, a osim toga, kada se ve odlui da ide do kraja, to i nije tako va no. Namestio joj je prijemnik, crni gumeni okovratnik sa prstima iji s u joj vrhovi sa trodama pritiskali potiljak. Sve be ino; znala je da je to skupo. Dok je name tao svoj komplet i proveravao opremu na policama, priao je o sv om poslu, kako radi za kompaniju u Memfisu koja smi lja nova imena za druge kompan ije. Trenutno poku ava da smisli ime za kompaniju Katoda Kitaj. Zaista im je potre bno, rekao je i nasmejao se, ali je zatim dodao da to nije lako. Zato to postoji tako mnogo kompanija da su gotovo sva dobra imena upotrebljena. Rekao je da ima kompjuter koji zna imena svih kompanija i drugi koji sastavlja rei za nova imena i jo jedan koji proverava da smi ljene rei sluajno ne znae 'dupeglavac' na vedskom ili kineskom. Ali kompanija za koju radi nije prodavala samo imena, ve i ne to to je naz vao imid , tako da je morao da radi sa nekoliko drugih ljudi da bi bio siguran da e

se ime koje je smislio uklopiti u ostatak paketa. Onda je legao s njom i vi e nije bilo tako dobro, kao da je prestao provod i poeo posao, jer je samo le ala i mislila kako on sve snima da bi posle mogao da pu ta, i koliko takvih snimaka ve ima? A posle je le ala pored njega i slu ala ga kako di e, sve dok viz nije poeo da okree tesne krugove po podu njene lobanje, obrui joj neprestano jedan te isti niz n epovezanih slika: plastine kese u kojoj je uvala stvari na Floridi, uvezane icom da ne uu bube... starca, za stolom sa ploom od iverice, kako lju ti krompir mesarskim no em, toliko puta o trenim da je od seiva ostao patrljak du ine njenog palca... restor ana sa morskom hranom od raia u Klivlendu, izgraenog u obliku kampa ili neeg takvog, sa izvijenim lenim ploama od metala i providne plastike ru iaste i narand aste boje... propovednika koga je videla kada je kupovala novu odeu, njega i njegovog bledog, zamuenog Isusa. Svaki put kada bi se pojavio, propovednik kao da je hteo ne to da k a e, ali nikad nije. Znala je da to nee prestati sve dok ne ustane i pozabavi misli neim drugim. Izvukla se iz kreveta i zastala, posmatrajui Majkla u sivoj svetlost i iz svetlarnika. Prosvetljenje. Dolazi prosvetljenje. Oti la je u sobu i navukla haljinu zato to joj je bilo hladno. Sela je na s rebrni kau. Crveni zastor pretvarao je sivu svetlost u ru iastu, dok se napolju razd anjivalo. Pitala se koliko ko ta ovakav stan. Sada, kad nije mogla da ga vidi, te ko se priseala kako izgleda. Pa, pomisl ila je, on e moi da me se seti kad god za eli, ali je ta pomisao inila da se oseti po vreeno, poni eno ili prevareno, toliko da je gotovo po elela da je ostala u hotelu i stimovala End i. Sivo-ru iasta svetlost punila je sobu, rastui, mre kajui se na povr ini. Ovo ju j e zbog neega podsetilo na Lanetu i prie da je overdozirala. Ljudi bi ponekad overd ozirali u tuim stanovima i bilo je najlak e izbaciti ih kroz prozor, tako da polici ja ne zna odakle su pali. Nije htela vi e da misli na to, pa je oti la u kuhinju i pregledala fri ider i kredence. U zamrzivau je bila kesa kafe u zrnu, ali kafa izaziva drhtanje kad si na vizu. Bilo je puno malih paketa od folije sa etiketama na japanskom; smrznut a hrana. Na la je paketi aja u kesicama i otvorila jednu od boca sa vodom u fri ideru. Sipala je malo vode u lone i petljala oko tednjaka dok ga nije ukljuila. Ringle su bile beli krugovi od tampani na crnoj ploi; stavi lone u sredinu kruga i pritisne crv enu taku pored njega. Kada se voda zagrejala, ubacila je kesicu aja i sklonila lone . Nadnela se nad lone, udi ui mirisnu paru trava. Kada je Edi bio odsutan, nije zaboravljala kako izgleda. Mo da nije bio pr emija, ali je bar bio tu. Potrebno je uvek imati u blizini jedno lice koje se ne menja. Ali sada nije htela da misli ni o Ediju. Uskoro e doi pad, a pre toga mora da nae nain da se vrati u hotel; odjednom joj sve postade zapetljano, previ e stvar i koje treba uraditi, previ e toga ega se treba setiti, i to jeste bio pad, kada pon e da brine da li e uspeti da sastavi krhotine dana. Verovala je da Prajor nee dozvoliti Ediju da je udari, jer je to to je eleo od nje bilo vezano za njen izgled. Okrenula se da potra i olju. Tamo je bio Prajor, u crnom kaputu. ula je kako joj grlo ispu ta nekakav uda n zadavljen glasi, samo od sebe. I pre su joj se priviale stvari, po to bi pala sa viza; kada bi se zagledal a u njih, nestajale su. Poku ala je to sa Prajorom, ali nije upalilo. Ostao je da stoji tamo, sa nekakvim plastinim pi toljem u ruci. Nije ga upe rio u nju, samo ga je dr ao. Nosio je rukavice, sline onima koje je D erald nosio kad a ju je pregledao. Nije pokazivao ljutnju, ali se vi e nije sme io. I dugo je samo ut ao, pa je morala i Mona. "Ko je tu?" Kao da je na zabavi. "Majkl." "Gde?" Pokazala je prema ni i. "Uzmi svoje cipele." Pro la je pored njega, izi la iz kuhinje, mehaniki se sagnula u hodu da pokup i donji ve sa tepiha. Cipele su joj bile pored kaua. Po ao je za njom i posmatrao je kako obuva cipele. Jo je imao pi tolj u ruci.

Drugom rukom je dohvatio Majlkovu ko nu jaknu sa naslona stolice i dobacio joj je . "Obuci to", ree. Obukla je jaknu i gurnula ve u d ep. Podigao je pocepanu belu pelerinu, zgu vao je u loptu i zavukao je u d ep ka puta. Majkl je hrkao. Mo da e se probuditi rano, da pogleda snimak. Sa tom opremo m, niko mu nije potreban. U hodniku je posmatrala kako Prajor zakljuava vrata pomou nekakve sive kut ije. Pi tolj je nestao, ali nije videla kada ga je sklonio. Iz kutije je virila el astina traka sa naizgled obinim magnetskim kljuem na kraju. Na ulici je bilo hladno. Poveo ju je do kraja ulice i otvorio vrata malo g belog trotoka a. U la je. Seo je za volan i skinuo rukavice. Pokrenuo je kola; posm atrala je oblak izduvnog gasa, odra en u bakarnom ogledalu poslovne kule. "Mislie da sam je ukrala", ree ona, gledajui jaknu na sebi. Tada viz tresnu poslednju kartu, nazubljenu kaskadu neurona preko njenih sinapsi: Klivlend na ki i i dobar oseaj koji je tada imala, etajui. Srebro. 16. NIT U SLOJEVIMA Ja sam tvoja idealna publika, Hanse - dok je po drugi put gledala snimak . Gde bi na ao pa ljivijeg gledaoca? Zaista si je uhvatio, Hanse: znam, jer sanjam n jena seanja. Znam koliko si joj bio blizu. Da, uhvatio si ih. Putovanje napolje, gradnja zidova, duga spirala unutr a. Sve je bilo u zidovima, zar ne? Porodini lavirint krvi. Lavirint obe en iznad be zdana, koji poruuje: Mi smo oni unutra, oni napolju su drugi, i ovde emo zauvek bo raviti. A tmina je bila tamo od samog poetka... Neprestano si je pronalazio u oima Mari-Frans, hvatao je sporim uveanjem naspram senovitih zakrivljenosti lobanje. Ubrzo je zabranila da snimaju njen lik. Radio si sa onim to si imao. Memorisao si njenu sliku, rotirao je kroz ravni svetlosti, ravni senke, stvorio modele, naini o mapu njene lobanje od neonske mre e. Upotrebio si naroite programe da njena slika ostari prema statistikim modelima, sisteme za animaciju da o ive tvoju sazrelu Mar i-Frans. Sveo si njen lik na ogroman, ali konaan broj taaka i izme ao ih, pustio da izrone novi oblici, izabrao one koji su ti nosili poruku... A onda si pre ao na dr uge, na E pula i ker ije lice uokviruje tvoj rad, njegov prvi i poslednji kadar. Drugo prikazivanje uobliilo je njihovu istoriju u njenoj glavi, omoguilo j oj da porea Bekerove odlomke du vremenske niti koja je poinjavala venanjem Tezjeove i E pula, vezom koja je imala odjeka, u poetku, samo u medijima sveta finansija. Ob oje su bili naslednici pristojne imovine, Tezjeova porodinog bogatstva zasnovanog na devet bazinih patenata u primenjenoj biohemiji, a E pul velike projektantske fi rme sa sedi tem u Melburnu, koja je nosila ime njegovog oca. Prema novinarima, bra k je vi e bio ugovor o spajanju, iako je novonastala korporacijska jedinka svima i zgledala neprirodno, kao himera sa dve ru no nesrazmerne glave. Ali se istovremeno moglo videti da je na E pulovim fotografijama nestalo d osade i da ju je zamenilo savr eno pouzdanje svrhovitosti. Ishod nije bio prijatan - u stvari, bio je zastra ujui: ono tvrdo, privlano lice postalo je jo tvre, nemilosr dno u svojoj nameri. Za samo godinu dana posle venanja sa Mari-Frans Tezje, E pul je rasprodao d evedeset odsto svojih deonica u preduzeu, ula ui u orbitalno vlasni tvo i atlove, a plo d telesne veze, dvoje dece, roeno je u ve takoj utrobi, u vili njihove majke, u Bija ricu. Tezje-E pulovi su se popeli do arhipelaga na visokoj orbiti i otkrili da j e ekliptika tek ponegde nastanjena vojnim bazama i prvim automatizovanim fabrika ma u vlasni tvu kartela. I tamo su poeli da grade. Njihovo zdru eno bogatstvo u poetku nije moglo da se poredi sa planovima Ono-Sendaija za izgradnju samo jednog orbi talnog modula za proizvodnju poluprovodnika te multinacionalke, ali je Mari-Fran s pokazala neoekivano vatren preduzetniki duh osnivanjem visoko unosne luke podata ka koja je opslu ivala potrebe manje cenjenih sektora meunarodnog bankarstva. Ovo j

e opet stvorilo veze sa samim bankama i njihovim klijentima. E pul se te ko zadu io i zid od meseevog betona, budui Frisajd, rastao je i izvijao se, okru ujui svoje tvorce . Kada je poeo rat, Tezje-E pulovi su bili iza tog zida. Posmatrali su blesak i smrt Bona, zatim Beograda. Izgradnja vretena nastavila se sa neznatnim ometan jima, tokom te tri nedelje; kasnije, u o amuenoj i haotinoj deceniji koja e uslediti, to nee biti tako lako. Deca, an i D ejn, sada su bila s njima, a vila u Bijaricu bila je prodata i sredstva utro ena za izgradnju kriogenske komore u njihovom novom domu, vili Stre jlajt. Prvi stanari komore bili su deset parova kloniranih embriona, 2 an i 2D ejn, 3 an i 3D ejn... Brojni zakoni zabranjivali su ili ograniavali ve tako umno avanje ljudsko g genetskog materijala, ali su postojali i brojni problemi jurisdikcije... Zaustavila je snimak i zatra ila od kue da vrati prethodnu sekvencu. Fotogr afije drugog kriogenskog postrojenja koje su sagradili vajcarski proizvoai komore z a porodicu Tezje-E pul. Znala je da je Bekerova pretpostavka o slinosti bila isprav na: ova kru na vrata od crnog stakla, oiviena hromom, bila su sredi nji prizor iz neij eg seanja, moan i totemski. Slike su ponovo potekle napred, u gradnju unutra njih struktura vretena pr i nultoj gravitaciji, postavljanje Lado-Ejksonovog sistema za prikupljanje solar ne energije, uspostavljanje atmosfere i rotacione sile te e... Beker se na ao pred b esramnom rasko i, satima sjajnog materijala. Njegov odgovor bila je divlja, mucava monta a koja je slju tila povr inski lirizam prvobitnog materijala, izolujui napeta, i scrpljena lica radnika usred ko nikog mahnitanja ma inerije. Frisajd je ozeleneo i pr ocvetao u ubrzanom treptanju snimljenih svitanja i sintetikih zalazaka sunca; ras ko na, izolovana zemlja, ukra ena tirkiznim bazenima. Tezjeova i E pul pojavili su se na sveanosti otvaranja, iz Strejlajta, njihovog tajnovitog boravi ta na vrhu vreten a, nagla eno nezainteresovano posmatrajui svet koji su sagradili. Ovde je Beker usp orio i ponovo zapoeo svoju opsesivnu analizu. Bie to poslednji put da Mari-Frans s taje pred kameru; Beker je istra ivao povr i njenog lica u muenikoj, produ enoj fugi, kr etanje njegovih slika bilo je u majstorskom kontrastu sa zmijolikom linijom fidb eka koja je vijugala i ibala kroz nestalne ravni statike njegovog zvunog snimka. End i je ponovo zatra ila pauzu, ustala sa kreveta, oti la do prozora. Oseala j e ushienje, neoekivan oseaj snage i unutra njeg jedinstva. Ovako se oseala sedam godin a ranije, u Nju D erziju, posle otkria da i drugi znaju one koji su je pohodili u s novima i zovu ih loa, Bo anski Konjanici, imenuju ih i prizivaju i pogaaju se sa nj ima za ovu ili onu uslugu. ak je i tada bilo nesuglasica. Bobi je tvrdio da su Linglesu koji je jaha o Bovoara u umforu i Linglesu iz matrice dva razliita bia, ako je onaj prvi ne to to uop te postoji. "Oni to rade ve deset hiljada godina", govorio je, "ipaju i blesave se, ali te stvari u kiberprostoru postoje tek sedam ili osam godina." Bobi je ve rovao starim kaubojima, koje je astio piem u 'D entlmenu Gubitniku' kad god bi ga En d ina karijera odvela u Gradove. Tvrdili su da su loa nedavni do ljaci. Stari kauboj i su alili za vremenom kada su petlja i obdarenost bili jedini odluujui inioci u kar ijeri majstora konzole, iako bi Bovoar na to imao argument da je to potrebno i z a pogaanje sa loa. "Ali oni mi dolaze", bunila se ona. "Nije mi potreban dek." "Zato to ima te stvari u glavi. Zahvaljujui tvom tati..." Bobi joj je ispriao za op tu saglasnost meu starim kaubojima da je postojao dan kada se sve promenilo, iako se nisu slagali kako i kada. Kada Se Sve Promenilo, tako su ga zvali i Bobi je poveo preru enu End i u 'G ubitnik' da uje njihovu priu; pratili su ih nespokojni bezbednjaci Mre e kojima nije bio dozvoljen ulaz. injenica da bezbednjaci nisu mogli da uu ostavila je na nju j ai utisak nego sama pria, u to vreme. 'D entlmen Gubitnik' bio je kaubojski bar jo od rata i raanja nove tehnologije i nije bilo ekskluzivnijeg sastajali ta kriminalaca u Gradovima - iako je u vreme End ine posete ta ekskluzivnost podrazumevala i pen zionerski status kod dela stalnih gostiju. Novi klinci nisu vi e radili u 'Gubitni ku', ali su neki dolazili da slu aju. Sada, u spavaoj sobi kue u Malibuu, End i se setila njihovih pria o danu Kada

Se Sve Promenilo, svesna da ne to u njoj poku ava da pove e te uspomene, te prie, sa n jenom pro lo u i pro lo u Tezje-E pulovih.

3D ejn bila je nit, Tezje-E pulovi su bili slojevi; njen roendan bio je isti kao i za devetnaest njenih klonova. Bekerovo 'saslu avanje' postalo je jo strasnije kada je 3D ejn roena u ve takoj utrobi, carskim rezom na hirugiji Strejlajta. Kritiari su bili jednoglasni: 3D ejn je bila Bekerov okida. Roenjem 3D ejn, i a dokumentarca do iv la je fini pomak, zraei novom stra u, pojaanom opsesijom - po mnogim kritiarima, oseanj m greha. 3D ejn je postala epicentar, ila perverznog zlata kroz granit porodice. Ne, pomislila je End i, nego srebra, bledog i mesearskog. Prouavajui fotografiju kinesko g turiste na kojoj su 3D ejn i njene dve sestre pored bazena nekog hotela na Frisa jdu, Beker se esto vraa 3D ejninim oima, upljini njene kljune kosti, lomnosti njenih zg lobova. Sestre su fiziki istovetne, ali ne to ipak izdvaja 3D ejn i Bekerova potraga za tom nepoznatom postaje glavna pokretaka snaga dela. Frisajd cveta, uporedo sa irenjem arhipelaga. Neksus bankarstva, bordel, luka podataka, neutralna teritorija zaraenih korporacija, vreteno igra sve slo enij u ulogu u istoriji visoke orbite, a deoniarsko dru tvo Tezje-E pul ograuje se jo jednim zidom, sainjenim od pridru enih korporacija. Jo jednom se pojavljuje ime Mari-Frans , nakratko, u vezi sa suenjem na enevskom sudu za patente zbog izvesnih pobolj anja u oblasti ve take inteligencije i prvi put se obelodaljuju ogromna ulaganja Tezje-E p ulovih u istra ivanje ove oblasti. Porodica i ovaj put dokazuje sposobnost da se i zgubi iz vida, zapoev i jo jedno razdoblje pritajenosti, koji e se okonati smru Mari-Fr ans. Nastae prilino glasna aputanja o ubistvu, ali svaki poku aj istrage tonuo je u porodinom bogatstvu i izolaciji, u neobinoj irini i slo enosti politikih i finansijs kih veza. Dok je drugi put gledala Bekerov dokumentarac, End i je znala ime ubice Ma ri-Frans Tezje. U zoru je skuvala kafu u neosvetljenoj kuhinji, posmatrajui bledu liniju talasa. "Beskonanosti." "Zdravo, End i." "Zna kako se mo e doi do Hansa Bekera?" "Imam broj njegovog agenta u Parizu." "Da li je ne to radio posle Antarktika?" "Koliko ja znam, nije." "Koliko ima od tada?" "Pet godina." "Hvala." "Nema na emu, End i." "Zdravo." "Zdravo, End i." Da li je Beker pretpostavio da je 3D ejn odgovorna za E pulovu smrt? Kao da je to nagove tavao, na posredan nain. "Beskonanosti." "Zdravo, End i." "Predanje d okeja konzole, Beskonanosti. ta zna o tome?" ta li e tek Svift pomi sliti o ovome? pitala se. " ta bi htela da zna , End i?" "'Kada Se Sve Promenilo'..." "Legenda se obino susree u jednom od dva pojavna oblika. Jedan oblik pretp ostavlja da je matrica kiberprostora nastanjena, ili poseena, biima ija svojstva od govaraju prvobitnoj legendi o 'skrivaima'. Drugi ukljuuje pretpostavke o sveznanju , svemoi i nemogunosti doznavanja same matrice." "Matrica je Bog?" "Moglo bi se rei, iako bi bilo tanije rei, kad je legenda u pitanju, da mat rica ima Boga, budui da se pretpostavlja da su sveznanje i svemo bia nedostupni mat rici."

"Ako postoje ogranienja, onda nije svemogua." "Tano. Obrati pa nju na to da legenda biu ne pripisuje besmrtnost, kao to je obino sluaj u sistemima verovanja zasnovanim na svevi njem biu, bar to se tie kulture k ojoj pripada . Kiberprostor postoji, ili se bar mo e rei da postoji, na osnovu ljudsk og poimanja." "Kao i ti." "Da." Odlutala je u dnevnu sobu, gde su stolice u stilu Luja XVI izgledale kos turno u sivoj svetlosti. Njihove izrezbarene noge bile su poput ukra enih kostiju. "Da postoji takvo bie", ree ona, "ti bi bila deo njega, zar ne?" "Da." "Da li bi to znala?" "Nije obavezno." "Da li zna ?" "Ne." "Iskljuuje svaku mogunost?" "Ne." "Da li ti ovaj razgovor izgleda udan, Beskonanosti?" Obrazi su joj bili vl a ni od suza, iako nije osetila kada su joj po le. "Ne." "Kako se prie o..." zastala je, jer umalo da ka e loa, "o biima u matrici uk lapaju u zamisao o svevi njem biu?" "Nikako. Obe su varijante 'Kada Se Sve Promenilo.' Obe su novijeg datuma ." "Koliko novijeg?" "Otprilike petnaest godina." 17. IZ GRADA Probudio ju je Selin hladni dlan pritisnut na usta; druga ruka joj je po kazivala da uti. Svetiljke su bile ukljuene, one male, ugraene u ploe zlatom poprskanih ogle dala. Jedan njen kofer bio je otvoren na d inovskom krevetu, a pored njega su bile njene stvari, slo ene u urednu malu kocku. Seli je dodirnula ka iprstom sklopljene usne i pokazala prema koferu i slo e noj odei. Kumiko se izvukla ispod pokrivaa i navukla d emper, jer je bilo hladno. Ond a je ponovo pogledala Seli i pitala se da li da progovori; ta god da se de ava, pom islila je, jedna re bi dovela Petala. Seli je bila obuena u istu odeu kao kada ju j e Kumiko poslednji put videla, u jaknu sa krznom i debelu maramu vezanu ispod br ade. Ponovila je pokret: pakuj se. Kumiko se urno obukla i poela da sla e odeu u kofer. Seli je etala po sobi, ne mirno, ali bez uma, otvarala i zatvarala ladice. Prona la je Kumikin paso , plou od cr ne plastike sa ugraviranom zlatnom hrizantemom na crnom kaji u, i obesila joj ga o ko vrata. Nestala je u tapaciranom sobiku i pojavila se nosei torbu od antilopa sa Kumikinom kozmetikom. Dok je Kumiko zatvarala kofer, kitnjasti telefon poe da zvoni. Seli nije obraala pa nju na to, ve je podigla kofer sa kreveta, otvorila vra ta, uzela Kumiko za ruku i povukla je u zamraeni hodnik. Oslobodila joj je ruku, zatvorila vrata, prigu ujui zvuk telefona, ostavljajui ih u potpunoj tami. Kumiko pu sti da je povede do lifta - znala je po mirisu ulja i sredstva za poliranje, egrt anju metalnih vrata. Lift ih ponese dole. Petal ih je ekao u jarko osvetljenom belom predvorju, umotan u ogroman iz bledeli flanelski ogrta. Nosio je one svoje ofucane papue; noge su mu bile izrazit o bele ispod donjeg ruba ogrtaa. U ruci je imao pi tolj, kratku, debelu stvar, mutn e crne boje. "Bog te jeb'o", ree blago, kada ih je ugledao, " ta je sad ovo?" "Vodim je sa sobom", ree Seli.

"A", ree Petal, polako, "to ne dolazi u obzir." "Kumi", ree Seli, sa rukom na Kumikinim leima, gurajui je iz lifta, "ekaju n as kola." "Ne mo e to da uradi ", ree Petal, ali je Kumiko oseala njegovu zbunjenost, nes igurnost. "Za to me onda ne upuca , Petale?" Petal spusti pi tolj. "Svejn e da upuca mene ako te pustim." "Da je ovde i on bi bio u istom polo aju, zar ne?" "Molim te", ree Petal, "nemoj." "uvau je. Ni ta ne brini. Otvori vrata." "Seli", ree Kumiko, "kuda idemo?" "U Gradove." Ponovo se probudila, sklupana pod krznom Seline jakne, zbog blagih vibrac ija nadzvunog leta. Setila se ogromnih, niskih kola koja su ekala na padini; refle ktora koji su se upalili na proeljima Svejnovih kua kada su ona i Seli zakoraile na plonik; Krpeljevog oznojenog lica na jednom od prozora kola; Seli, kako otvara v rata i ubacuje je unutra; Krpelja, kako tiho i neprestano psuje dok su kola ubrz avala; kripanja guma kada je preo tro skrenuo na Kensington Park; Seli, kako mu gov ori da uspori, da pusti kola da upravljaju. I tek tamo, u kolima, setima se da je vratila Maas-Neotekov ureaj u skrov i te iza mermerne biste - Kolin, u onoj svojoj pozi iz grafika sa temom lova na li sice, u jakni sa laktovima izbledelim poput Petalovih papua, ostavljen tamo, konan o ono to zaista jeste, duh. "etrdeset minuta", ree Seli sada, sa susednog sedi ta. "Dobro je to si odspav ala. Uskoro e slu iti doruak. Jesi li zapamtila ime na svom paso u? Dobro. I ni ta me ne pitaj dok ne popijem kafu, va i?" Kumiko je poznavala Gradove iz hiljada stimova; opinjenost beskrajnim nas eljenim predelom bila je op ta crta japanske masovne kulture. O Engleskoj je imala neku sliku i pre nego to je stigla tamo: nejasne pre dstave o nekoliko najpoznatijih graevina, proizvoljne utiske o dru tvu za koje se u njenom dru tvu verovalo da je staromodno i umalo. (U majinim priama, princeza-baleri na je otkrila da Englezi i pored divljenja koje su pokazivali, nisu hteli da joj plate da im igra.) London se, za sad, pokazao sasvim suprotan od njenih oekivanj a, sa svojom energijom, svojim izobiljem, ivo u trgovakih ulica, sasvim nalik onoj u Ginzi. O Gradovima je imala mno tvo slika, ali je veina njih bila raspr ena posle sa mo nekoliko sati boravka. Ali dok je ekala pored Seli u redu sa drugim putnicima, pod d inovskom kupo lom carinske hale iji su se nosai gubili u tami, mestimino naru enoj bledim kuglama, okru enim, iako je bila zima, rojevima insekata, kao da zgrada poseduje sopstvenu klimu - nalazila se u Gradovima iz stima, onima iz ma te, senzualnoj elektrinoj poz adini za ubrzane ivote Anele Miel i Robina Lenira. Pro av i carinu - koja se sastojala, uprkos beskrajnom ekanju u redu, od toga to je provukla paso kroz metalni prorez zama enog izgleda - na la se u pometnji betons ke stanice gde su samohodna kolica sa prtljagom polako krila put kroz gomilu koja se kome ala u ratu oko prevoznih sredstava. Neko joj je uzeo kofer. Posegnuo je i oduzeo joj ga, s lakoom, pouzdanjem koje je govorilo da tako mora da bude, da je re o slu beniku koji obavlja op te prih vaen posao, kao one mlade ene to se klanjaju na ulazu u tokijske robne kue, pozdravl jajui posetioce. A Seli ga je udarila nogom. Pogodila ga je u prevoj kolena, glat ko se okrenuv i, nalik na Tai bokserke u Svejnovoj sobi za bilijar, i zgrabila kof er pre nego to mu se potiljak sudario s betonom, uz reski prasak. Zatim ju je povukla za sobom, gomila se zatvorila oko le ee prilike i ovo i znenadno, usputno nasilje lako je moglo biti samo san, da se Seli nije prvi put nasme ila otkako su napustili London. Oseajui se potpuno izgubljeno, Kumiko je gledala kako Seli osmatra slobodn a vozila, hitro podmiuje uniformisanog razvodnika, odbija pretnjom tri zaintereso vane stranke i uvodi je u ulubljeni etvrtasti hoverkraft, obojen u dijagonalne ute

i crne pruge. Kabina za putnike bila je gola i izgledala krajnje neudobno. Voza, ako ga je i bilo, bio je nevidljiv iza i krabanog za titnog zida. Na mestu gde se z id spajao s krovom tralo je okce video-kamere i neko je tamo nacrtao grubu priliku kojoj je kamera bila falus. Kada je Seli u la i zalupila vrata, zvunik je zakrklja o ne to za ta je Kumiko pretpostavljala da je nareje engleskog. "Menhetn", ree Seli. Izvadila je sve anj papirnog novca iz d epa jakne i mahn ula njim ispod kamere. Zvunik ispusti upitne glasove. "Srednji grad. Rei u ti gde kad stignemo tamo." Meh taksija se napuni, svetlost u kabini se ugasi i vozilo poe. 18. ZATVORSKO VREME Nalazio se u D entrijevom potkrovlju. Posmatrao je kako eri obavlja one bol niarske stvari na D entriju. eri podi e glavu i pogleda ga sa ivice D entrijevog kreveta . "Kako je, Vidro?" "Dobro... Dobro mi je." "Sea li se da sam te ve pitala?" Gledao je u lice oveka koga je Kid Afrika zvao Grof. eri je petljala ne to s a opremom na nosilima, kesom punom tenosti boje zobi. "Kako se osea , Vidro?" "Dobro." "Nije ti dobro. Bio si..." Sedeo je na podu u D entrijevom potkrovlju. Lice mu je bilo vla no. eri je uala pored njega, blizu, sa rukama na njegovim ramenima. "Bio si na robiji?" Klimnuo je glavom. "Hemijsko kazneno odeljenje?" "Aha..." "Indukovani Korsakovljev?" On... " ta aktivira sindrom, Vidro? ta te vraa u zatvorsko vreme?" Sedeo je na pod u u D entrijevom potkrovlju, a eri ga je praktino zajahala. "Stres", ree on, pitajui se otkud ona zna za to. "Gde je D entri?" "Podigla sam ga na krevet." "Za to?" "Onesvestio se. Kada je video tu stvar..." "Kakvu stvar?" eri mu je pritiskala ru iastu dermu na zglob. "Jak sedativ", ree. "Mo da te izv ue iz toga..." "Iz ega?" Uzdahnula je. "Nije va no." Probudio se u krevetu sa eri esterfild. Bio je potpuno odeven, osim jakne i izama. Vrh njegovog ukruenog uda bio je zarobljen ispod kope kaji a, pritisnute uz vrue platno erinog dupeta. "Ne zanosi se." Zimska svetlost na zakrpljenom prozoru i belina daha kad je progovorio. " ta se desilo?" Za to je tako hladno u sobi? Setio se D entrijevog krika kada je stva r po la prema njemu... Hitro se uspravio. "Polako", ree ona i okrenu se prema njemu. "Opusti se. Ne znamo ta je to to te aktivira..." "Kako to misli ?" "Samo ti lezi. I pokri' se. 'Oe da se smrzne ?" Uinio je kako je rekla. "Bio si u zatvoru, je li? Hemo-kazneno odeljenje.

" "Aha... Otkud zna ?" "Ti si mi rek'o. Sino. Rek'o si mi da stres mo e da izazove povratak. To se i dogodilo. Ta stvar je nasrnula na tvog drugara, skoio si prema prekidau, iskljui o sto. On je pao, posek'o glavu. Uzela sam to da sredim, a onda sam primetila da si ne to udan. S'vatila sam da ti neprekinuto seanje traje najvi e po pet minuta. To se de ava kod oka, ponekad, ili potresa mozga..." "Gde je on? D entri." "U krevetu, u svojoj sobi, oblepljen dermama. U kak'om je stanju, mislil a sam da mu ne bi bilo lo e da prespava dan. Uostalom, tako smo ga se re ili na neko vreme." Vidra sklopi oi i ponovo ugleda sivu stvar, stvar koja je poku ala da ugrab i D entrija. ovekolikog oblika, recimo, ili majmunskog. Nimalo nalik na izuvijana o blija koja je D entrijeva oprema proizvodila u traganju za Oblikom. "Mislim da nema struje", ree eri. "Svetlo je nestalo pre otprilike es' sati ." Otvorio je oi. Mraz. D entri nije izveo onu svoju igru na konzoli. Vidra za stenja. Ostavio je eri da skuva kafu na butanskom re ou i po ao da tra i Tia. Na ao ga je po mirisu dima. Ti je zapalio vatru u elinom kanisteru i zaspao sklupan oko njega ka o pas. "'Ej", ree Vidra, gurkajui deaka izmom, "di ' se. Imamo problem." "Nestalo jebenog goriva", promrmlja on, uspravljajui se u prljavoj najlon skoj vrei za spavanje potpuno iste boje kao pod Fabrike. "Primetio sam. To je problem broj jedan. Problem broj dva je to to nam je potreban kamion ili hover ili tako ne to. Moramo da odvezemo onog tipa odavde. S D entrijem lo e stoje stvari." "Al' D entri je jedini koji mo e da sredi za struju." Ti ustade, drhtei. "D entri spava. Ko ima kamion?" "Marvi i njegovi", ree Ti i uhvati ga vla an ka alj. "Uzmi D entrijev bicikl. Dove e ga na kamionu. Krei." Ti prestade da ka lje. "Ti to ozbiljno?" "Zna da vozi , zar ne?" "Aha, al' D entri ima da..." "Pusti mene da brinem o tome. Zna 'de dr i rezervni klju?" "Ovaj, da", ree Ti stidljivo. "Je li", upita, "a ta ako mi Marvi i njegovi ne daju kamion?" "Daj im ovo", ree Vidra, vadei Ziplok pun droge iz d epa jakne. eri ga je pok upila po to je D entriju zavila glavu. "I daj im sve, jasno? Jer kasnije ima da ih p itam."

erin biper se oglasio dok su pili kafu u Vidrinoj sobi, uureni jedno pored d rugog na ivici kreveta. Priao joj je onoliko koliko je znao o Korsakovljevom, zat o to ga je pitala. Nikada nikom nije ispriao o tome i bilo je sme no koliko je malo, zapravo, znao. Rekao joj je za prethodne povratke i poku ao da joj objasni kako j e sistem dejstvovao u zatvoru. Trik je bio u tome da ti ostave dugorono pamenje sv e do trenutka kad ponu tretman. Tako mogu da te naue da obavlja neki posao pre nego to pone da slu i kaznu, koji posle nee zaboraviti. To su uglavnom poslovi koje mogu da obavljaju roboti. Nauili su ga da sklapa minijaturne vozove za prenos opreme; kad a je nauio da sklopi voz za pet minuta, to je bilo to. "I nisu radili ni ta drugo?" upita ona. "Samo te vozove." "Ma ne, mislim ne to kao blokade mozga." On je pogleda. Rana na usni bila je maltene zarasla. "Ako to i rade, ne obave tavaju te", ree. Tada se ukljui biper u jednoj od njenih jakni. "Ne to ne valja", ree ona, skoiv i na noge. Zatekli su D entrija kako klei pored nosila sa neim crnim u rukama. eri zgrab i tu stvar pre nego to je D entri stigao da se pokrene. Ostao je na podu, trepui prem

a njoj. "Potrebna je konjska doza da te uspava, gospodine." Ona dodade Vidri crn i predmet. Retinalna kamera. "Moramo da saznamo ko je on", ree D entri. Glas mu je bio odebljao od sedat iva, ali Vidra oseti da se izgubio onaj jezivi prizvuk ludila. "avola", ree ona, "ne znamo ni da l' su to iste oi koje je im'o pre godinu dana." D entri dodirnu zavoj na slepoonici. "I ti si videla ono, zar ne?" "Aha", ree eri, "on ga iskljuio." "Bio je to ok", ree D entri. "Nisam mislio da... Nije bilo prave opasnosti. Nisam bio spreman..." "Bio si potpuno odlepio", ree eri. D entri se nesigurno uspravi. "On odlazi", ree Vidra. "Poslao sam Tia da pozajmi kamion. Nimalo mi se ne svia ovo sranje." eri ga pogleda. " alje ga odavde? Moram i ja s njim. To mi je pos'o." "Znam jedno mesto", lagao je Vidra. "D entri, nema struje." "Nigde ti njega ne vodi ", ree D entri. "avola nigde." "Ne." D entri se lagano zaljulja. "On ostaje. Premo enje je jo prikljueno. Neu p onovo da ga uznemiravam. eri mo e da ostane ovde." "Morae da objasni ne to od ovog sranja ovde, D entri", ree Vidra. "Za poetak", ree D entri i pokaza na stvar iznad Grofove glave, "ovo nije ni kakav 'el-ef'; ovo je alef." 19. POD NO EM Ponovo hotel, dok je tonula u posmrtni mar pada sa viza; Prajor ju je uve o u hol, gde su se japanski turisti ve okupljali oko bezvoljnih vodia. Jedna noga pa druga, jedna pa druga, a glava tako te ka, kao da je neko probu io rupu na vrhu, sipao unutra etvrt kila olova, zubi kao da su tui, preveliki; naslonila se na zid lifta kada joj je potisak pritisnuo ramena. "'De je Edi?" "Edi je oti ao, Mona." Uspela je da otvori oi i pogleda gada, koji se ponovo sme io. " ta?" "Edi je otkupljen. Obe teen. Otputovao je u Makao, sa otvorenim kreditnim r aunom. Lepa mala svota za kocku." "Obe teen?" "Za svoja ulaganja. U tebe. Za vreme koje je izgubio." "Izgubio vreme?" Vrata se otvori e prema hodniku sa plavim tepihom na podu . Ne to proe kroz nju, ledeno: Edi je mrzeo kocku. "Sada radi za nas, Mona. Ne bismo voleli da ponovo izlazi sama." Ali jeste, pomisli ona, pustili ste me. I znali ste gde ete me nai. Edi je oti ao... Nije pamtila kada je zaspala. Jo je bila u haljini, a Majklova jakna bila joj je prebaena preko ramena kao ebe. Mogla je da vidi onu zgradu sa planinskim o bronkom ne pomerajui glavu, ali rogonja nije bio tamo. End ini stimovi jo su bili zapakovani u plastiku. Nasumce je uzela jedan, r asporila noktom palca omot, ubacila ga i namestila trode. Nije razmi ljala: njene ruke kao da su znale ta treba da rade, prijateljske ivotinje koje je nee povrediti. Jedna ruka dodirnu 'Play' i ona kliznu u End in svet: ist kao bilo koja droga, spo ri saksofon i limuzina koja klizi kroz neki evropski grad, a ulice se okreu oko n je, oko vozila bez vozaa, iroke avenije, iste i gotovo puste u osvit dana, ramena j oj miluje krzno i voze je dalje, niz ravan drum kroz polja, oivien savr enim, istov etnim drveem. I skreu, gume grebu preko ljunka, uz zavojit put kroz vrtove gde je rosa o

d srebra, ovde gvozdeni jelen, tamo bela mermerna bista... Kua je ogromna, drevna , razliita od svega to je videla ranije, ali kola prolaze pored nje, pa pored neko liko manjih zgrada i konano sti u na ivicu iroke ravne poljane. Tamo su vezani zmajevi, prozirne opne zategnute preko grafitnih kostura lomnog izgleda. Lako su podrhtavali na jutarnjem povetarcu. Pored njih je ekao Ro bin Lenir, zgodni, zabavni Robin u debelom crnom d emperu, koji je igrao pored End i u gotovo svim njenim stimovima. Sada se na la van kola, na poljani, smejui se dok su joj tikle uranjale u tr avu. Ostatak puta do Robina sa cipelama u ruci, sme ei se u njegovom naruju, njegovo m mirisu, njegovim oima. Kovitlac, ples ubrzanja, skraivanja posla postavljanja zmaja na srebrnu i ndukcionu inu, a onda su kliznuli preko poljane, uzleteli, naginjui se da uhvate v etar i poeli da se di u, sve vi e i vi e, dok kua nije postala uglasti kamiak na potezu z elene boje, preseenom mutnim sjajem zavojite reke - i Prajorova ruka koja pritisk a 'Stop', stomak joj kri na miris hrane sa kolica pored kreveta, tup, zao bol pad a u svakom zglobu. "Jedi", ree on. "Uskoro odlazimo." Podigao je metalni poklopac sa jednog od tanjira. "Sendvi", ree, "kafa, kolai. Doktorovo nareenje. Kad se nae na klinici, neko vreme nee jesti..." "Na klinici?" "D eraldovoj. U Baltimoru." "Za to?" "D erald se bavi plastinom hirurgijom. Malo emo te ulep ati. Sve to mo e da se v rati kao to je bilo, ako bude htela, ali mislimo da e biti zadovoljna uinkom. Veoma z adovoljna." Osmeh. "Da li ti je neko ve rekao koliko lii na End i, Mona?" Ona ga pogleda, bez rei. Nekako joj poe za rukom da se uspravi u sedei polo a j i ispije pola olje kafe. Nije mogla ni da pogleda sendvi, ali je pojela jedan ko la. Imao je ukus kartona. Baltimor. Nije bila sigurna gde je to. A negde, neznano gde, zmaj je beskrajno lebdeo iznad pitomog zelenog pre dela, ramena joj je milovalo krzno i jo se uo End in smeh u blizini... Sat kasnije, u holu, dok je Prajor potpisivao raun, videla je Edijeve crn e kofere od kloniranog aligatora kako prolaze na robotskim kolicima, i bila je s igurna da je mrtav.

D eraldova klinika imala je znak ispisan krupnim staromodnim slovima i nal azila se na etvrtom stambene zgrade na mestu za koje je Prajor rekao da se zove B altimor. Bila je to vrsta graevine od skela na koje su zakupci podizali sopstvene prenosne module. Kao vi espratni kamp za prikolice sa bezbrojnim vorovima kablova, optikih vlakana, kanalizacionih i vodovodnih cevi. " ta pi e?" upitala je Prajora. "D erald in, zubar." "Rekao si da je plastini hirurg." "I jeste." " to nismo oti li u butik kao sav ostali svet?" Nije joj odgovorio. Nije oseala ni ta naroito i bila je svesna da nije upla ena koliko bi trebalo da bude. Mo da je to bilo u redu, jer u suprotnom ne bi bila u stanju bilo ta da pr eduzme, iako je bila vrsto re ena da se izvue iz ovoga, ta god to bilo. Tokom vo nje ov amo, napipala je ne to u d epu Majklove jakne. Trebalo joj je deset minuta da shvati da je posredi o amuiva, kakve su nosili pla ljivi sakoi. Podseao je na dr ku rafcigera s dva tupa metalna zuba na vrhu. Verovatno je imao standardno elektrino punjenje; nadala se da ga je Majkl redovno punio. Zakljuila je da Prajor ne zna za o amuiva. Te stvari su uglavnom bile dozvoljene, jer nisu bile predviene da trajno ozlede, al i je Laneta poznavala curu koju su gadno obradili jednim takvim i nikada se nije oporavila. Ako Prajor ne zna ta joj je u d epu, to znai da ne zna ba sve, iako mu je bil o veoma stalo da je ubedi u suprotno. Ali nije, eto, znao ni da Edi ne voli da s e kocka. Nije oseala ni aljenje zbog Edija, iako je jo bila ubeena da je mrtav. Ma ko liko da su mu platili, ne bi oti ao bez onih kofera. ak i da je nameravao da kupi n

ovu odeu, morao bi da se obue za odlazak u kupovinu. Edi je iznad svega pazio na o devanje. A oni koferi od aligatora bili su ne to posebno; kupio ih je od jednog ho telskog lopova u Orlandu i bili su mu ne to kao zamena za dom. Osim toga, sad kad je malo promislila, inilo joj je malo verovatno da je pristao na isplatu, zato to je vi e od svega na svetu eleo da bude uesnik u nekoj velikoj igri. Kada bi se jedno m na ao u njoj, verovao je, ljudi bi poeli da ga shvataju ozbiljno. Znai da ga je neko konano ozbiljno shvatio, pomislila je, dok je Prajor un osio njenu torbu u D eraldovu kliniku. Ali ne onako kako je Edi eleo. Obuhvatila je pogledom dvadeset godina star plastini name taj, gomile asopis a sa zvezdama stima na japanskom. Kao da se na la u klivlendskom frizeraju. U pros toriji nije bilo nikog, recepcija je bila pusta. Onda kroz bela vrata ue D erald, u naboranom odelu od folije koje su bolniar i hitne pomoi nosili prilikom intervencije kod saobraajnih nesrea. "Zakljuaj vrata", ree on Prajoru, kroz plavu papirnu masku koja mu je skrivala nos, usta i bradu. "Zdravo, Mona. Izvoli ovuda..." Pokazao je prema belim vratima. Ruka joj je bila na o amuivau, ali nije znala kako da ga ukljui. Po la je za D eraldom, a Prajor je i ao iza nje. "Sedi", ree D erald. Sela je na belu limenu stolicu. Pri ao joj je i zagledao joj se u oi. "Potreban ti je odmor, Mona. Iscrpljena si." Na dr ci o amuivaa nalazio se nazubljen prekida. Da ga pritisne? Pomeri unazad? Ili napred? D erald ode do bele kocke sa ladicama, izvadi ne to odatle. "Evo", ree, pru iv i joj belu cevastu stvar sa natpisom na jednoj strani, "ov o e ti pomoi..." Jedva je osetila siu an, odmereni mlaz; na tubi raspr ivaa bila je crna taka, ba na mestu koje su njene oi poku avale da izo tre, koja je rasla... Setila se da joj je starac jednom obja njavao kako da ubije soma. Som ima rupu na glavi, pokrivenu ko om; uzme neki tvrd i tanak predmet, icu, ili ak vr u slamku samo ga gurne unutra... Setila je Klivlenda, neodreenog dana pre nego to je poela da radi; sedela j e kod Lanete, listajui asopis. Nai la je na sliku na kojoj se End i smeje u nekom rest oranu, okru ena nekim ljudima, i svi su zgodni, ali ne samo to, ve nekako zrae, to n ije tako snimljeno, ali se osea. Pogledaj, rekla je Laneti, pokazujui joj sliku, v idi kako zrae. To se zove novac, rekla je Laneta. To se zove novac. Samo ga gurne unutra. 20. HILTON SVIFT Stigao je nenajavljeno, kao i uvek, sam, helikopter Mre e spustio se kao u samljena osa, razbacujui vlakna algi preko vla nog peska. Posmatrala je, sa ograde izjedene od re, kako iskae, nekako deaki, maltene r azmetljivo, sa vidljivim nestrpljenjem. Nosio je dugaak kaput od smeeg tvida, otko pan, tako da mu se video grudni deo besprekorno iste ko ulje sa raznobojnim prugama, a vetar propelera mrsio mu je smee-plavu kosu i lepr ao njegovom kravatom sa logoo m ulo/Mre e. Zakljuila je da je Robin bio u pravu: izgledao je kao da ga je obukla m ama. Mo da je to namerno, pomislila je, dok je i ao prema njoj preko pla e, smi ljena naivnost. Prisetila se jedne Profirove tvrdnje da su velike korporacije potpuno nezavisne od ljudskih bia koja rade za njih. Njoj se to inilo sasvim oigledno, ali ju je frizer uveravao da nije shvatila osnovnu premisu. Svift je bio najva niji iv i donosilac odluka u ulo/Mre i. Pomisao na Profira izazvala joj je sme ak; Svift joj se iskezi, shvativ i to kao dobrodo licu. Ponudio joj je da ruaju u San Francisku; helikopter je bio izuzetno brz. Uzvratila je ponudom da mu spremi iniju dehidrirane vajcarske supe i da zagreje u mikrotalasnoj ciglu smrznutog ra anog kiselog testa. Dok ga je posmatrala kako jede, pitala se kakav je njegov seksualni ivot.

Bli ei se etrdesetoj, ostavljao je utisak izuzetno bistrog maloletnika kod koga je pubertet malo okasnio. Povremena govorkanja pripisivala su mu sve poznate seksua lne preferencije i jo nekoliko za koje je pretpostavljala da ne postoje u prirodi . I ni ta od toga nije joj se inilo verovatno. Poznavala ga je otkako je do la u ulo/M re u; kada je stigla, ve je imao vrst polo aj u vi im proizvodnim e alonima, bio je jedan od rukovodilaca u ekipi Tali I am i odmah je pokazao profesionalno zanimanje za nj u. Priseajui se unazad, pretpostavljala je da im je svakako Legba ukrstio puteve: bio je u oiglednom usponu, iako to ona tada mo da nije primetila, opinjena sjajem i neprestanim pokretom scene. Bobiju je od samog poetka bio odbojen, usled uroenog ratobornog baritaunsk og neprijateljstva prema svakoj vlasti, ali je uspevao da to prikrije zbog njene karijere. Nedopadanje je bilo obostrano, tako da je Svift pozdravio njihov rask id i Bobijev odlazak sa neskrivenim olak anjem. "Hiltone", ree ona, sipajui mu olju aja koji je uvek vi e voleo nego kafu, " ta to zadr ava Robina u Londonu?" Pogledao ju je preko zadimljene olje. "Ne to lino, mislim. Mo da je na ao novog prijatelja." Bobi je za Hiltona uvek bio End in prijatelj. Robinovi prijatelji obin o su bili mladi mu karci, atletske grae; blage erotske scene sa Robinom na stimu bi le su proizvod datoteka Beskonanosti i podrobne obrade kod Rabela i njegove ekipe za efekte. Seala se jedne noi koju su proveli zajedno, u promajnoj kui na jugu Mad agaskara, njegove pasivnosti i strpljenja. Nikad nisu poku ali ponovo i pretpostav ljala je da se on boji da e prisnost pokvariti opsenu koja je u njihovim stimovim a bila tako savr ena. " ta je mislio o meni kada sam oti la na kliniku, Hiltone? Da li ti je ne to r ekao?" "Mislim da te je po tovao zbog toga." "Neko mi je nedavno rekao da je priao ljudima da sam luda." Zavrnuo je rukave ko ulje i olabavio kravatu. "Ne mogu da zamislim da bi R obin tako ne to pomislio, a kamoli rekao. Znam ta misli o tebi. Zna kakve sve prie kr u e u Mre i..." "Hiltone, gde je Bobi?" Njegove smee oi, vrlo oprezne. "Zar to nije gotovo, End i?" "Ti to zna , Hiltone. Morao bi da zna . Zna gde je on. Reci mi." "Izgubili smo ga." "Kako to, izgubili?" "Obezbeenje ga je izgubilo. U pravu si, naravno; pomno smo ga pratili po to te je napustio. Odgovarao je odreenom tipu." U glasu mu se osealo zadovoljstvo. "A koji bi ti tip bio?" "Nikad nisam pitao ta vas je zbli ilo", ree on. "Obezbeenje vas je oboje prov erilo, naravno. Bio je sitni kriminalac." Ona se nasmeja. "Nije bio ak ni to..." "Bila si neobino dobro zastupljena, End i, za neznanku. Zna da su tvoji agen ti kao glavnu taku ugovora uneli uslov da u njega bude ukljuen i Bobi Njumark." "Bilo je ugovora i sa neobinijim uslovima, Hiltone." "Unet je na platni spisak kao tvoj... saputnik." "Moj 'prijatelj'." Da li je to Svift zaista pocrveneo? Oborio je pogled na svoje ake. "Kada te je napustio, oti ao je u Meksiko. U Meksiko Siti. Obezbeenje ga je pratilo, nara vno; ne volimo da izgubimo trag nekome ko suvi e zna o privatnom ivotu jedne od na ih zvezda. Meksiko Siti je veoma... slo eno mesto... Znamo samo da je, izgleda, poku a o da nastavi svoju prea nju... karijeru." "Potkradao je kiberprostor?" Ponovo ju je pogledao. "Viao se sa ljudima iz tog posla, poznatim krimina lcima." "I? Nastavi." "On... izgubio se. Ispario. Mo e li da zamisli kako je u Meksiko Sitiju, kad a padne ispod granice siroma tva?" "A on je bio siroma an?" "Postao je zavisnik. Prema na im izvorima." "Zavisnik? Od ega?"

"Ne znam." "Beskonanosti!" On zamalo da prospe aj. "Zdravo, End i." "Bobi, Beskonanosti. Bobi Njumark, moj prijatelj," ree, zurei u Svifta. "Ot i ao je u Meksiko Siti. Hilton ka e da je postao zavisnik. Je l' to bila neka droga, Beskonanosti?" " ao mi je, End i. To je poverljiv podatak." "Hiltone..." "Beskonanosti", poe on i zaka lja se. "Zdravo, Hiltone." "Prioritetno poni tenje naredbe, Beskonanosti. Imamo li taj podatak?" "Izvori obezbeenja opisuju Bobijevu zavisnost kao neuroelektronsku." "Ne razumem." "Neka vrsta, hmmm, stalnog 'o ienja'", javi se Svift. Doe joj da mu ka e da je prona la drogu i punja. ut', dete. Glava joj je bila puna zujanja pela, narastajueg pritiska. "End i? ta ti je?" Bio se pridigao sa stolice, pru ajui ruku prema njoj. "Ni ta. Samo sam... se iznervirala. ao mi je. ivci. Nisi ti kriv. Htela sam da ti ka em da sam na la Bobijev dek kiberprostora. Ali ti to ve zna , zar ne?" "Treba li ti ne to? Malo vode, mo da?" "Ne, hvala, ali u sad malo da prilegnem, ako nema ni ta protiv. Ti ostani, m olim te. Imam neke zamisli za epizode na orbiti, pa bih htela da ujem tvoje mi ljen je..." "Naravno. Ti dremni, a ja u da pro etam po pla i, pa emo da priamo." Posmatrala ga je sa prozora spavae sobe, gledala kako njegov smei lik nest aje u pravcu Kolonije, praen strpljivim malim Dornijeom. o Izgledao je kao dete na pustoj pla i; izgledao je podjednako izgubljeno ka to se i sama oseala. 21. ALEF Sijalice od sto vati jo nisu bile zasvetlele kada se pojavilo sunce i oba sjalo D entrijevo potkrovlje novom svetlo u. Zimsko sunce ubla avalo je obrise konzola i holo-stola, isticalo teksturu korica drevnih knjiga na policama od iverice du z apadnog zida. Dok je D entri hodao po sobi i govorio, a plavi 'petlov rep' mu odsk akao kad god bi se okrenuo na petama crnih izama, njegovo raspolo enje kao da je bi lo protivteg jo prisutnim posledicama dejstva erinih dermi za spavanje. eri je sede la na ivici postelje, posmatrajui D entrija, ali i pogledajui na baterijske itae na no silima. Vidra je sedeo na slomljenoj stolici naenoj u Samoi, postavljenoj providno m plastikom preko nabijenih jastuia od odbaene odee. Na Vidrino olak anje, D entri je preskoio celu priu o Obliku i odmah razvio te oriju o alefu. Kao i uvek kada bi se zahuktao, koristio je rei i izraze koji su V idri bili uglavnom nerazumljivi, ali je znao iz iskustva da je bolje ne prekidat i ga; trebalo je samo izvui nekakvo znaenje iz celog toka, preskaui nejasne delove. D entri je rekao da je Grof ukljuen u ne to to je liilo na jebeno krupan mikros oft; verovao je da je omot jedna velika grudva bioipa. Ako je to bilo istina, slo bodna memorija te stvari bila je doslovno beskrajna; bilo bi nezamislivo skupo p roizvesti tako ne to. Bilo je, rekao je D entri, te ko zamislivo da uop te postoji, iako se govorkalo da zaista ima takvih stvari i da imaju upotrebu maltene iskljuivo z a uvanje d inovskih koliina poverljivih podataka. Kvaka je, naravno, u tome to im se ne mo e pristupiti kroz matricu; to je kao da su sahranjeni. "On bi unutra mogao da ima bilo ta", ree D entri, zastajui da pogleda besvesn o lice. Obrnuo se na peti i nastavio etanje. "Svet. Svetove. Neogranien broj konst rukt-linosti..." "Kao da ivi na stimu?" upita eri. "Zbog toga je neprekidno u REM-u?" "Ne", ree D entri, "nije kao simstim. Ovo je potpuno interaktivno. Stvar je

u razmerama. Ako je ovo biosoft klase alefa, on doslovno mo e da ima ta god zamisl i tamo unutra. Na neki nain, mogao bi da ima aproksimaciju svega..." "Znate, imala sam utisak", ree eri, "da je ovaj ovde plaao Kidu Africi da o stane u ovom stanju. Neka vrsta kibernarkosa, ali ne ba to. Uostalom, kibernarkos i ne REM-uju na taj nain..." "Ali kada si poku ao da to provue kroz svoju skalameriju", nagaao je Vidra, " dobio si tu... stvar." Opazio je kako se D entriju zate u ramena ispod crne ko e i per li. "Tako je", ree D entri, "a sad moram da obnovim na kredit kod Uprave za fisi ju." Pokazao je prema venim akumulatorima ispod elinog stola. "Izvuci mi ih napolje ." "Aha", ree eri, "krajnje je vreme. Dupe mi se smrzlo." Ostavili su D entrija nagnutog nad dekom kiberprostora i si li ponovo u Vidr inu sobu. eri je navaljivala da prikljue D entrijevo elektrino ebe na jedan od akumula tora da bi ga prebacila preko nosila. Na butanskom re ou bilo je jo hladne kafe; Vi dra ju je ispijao nezagrejanu, dok je eri zurila kroz prozor, u snegom i aranu ravn icu Samoe. "Kako je postala ovakva?" upita. "D entri ka e da su pre sto godina ovde vr ili zasipanje. Posle su sve prekril i povr inskim slojem zemlje, ali na njoj ni ta nije htelo da raste. Veliki deo zasut e zemlje bio je toksian. Ki a je sprala povr inski sloj. Onda su verovatno digli ruke i poeli da bacaju jo tog sranja. Voda tamo nije za pie; puna je PHB-a i ko zna ega jo ." "A zeevi to ih lovi onaj Ptiurak?" "Oni su zapadno odavde. Ne viaju se u Samoi. ak ni pacovi. Ionako mora da pr overi svako meso koje nabavi u ovim krajevima." "Ali ima i ptica." "Ovde se samo gnezde, hrane se na drugom mestu." " ta je to s tobom i D entrijem?" I dalje je gledala kroz prozor. "Kako to misli ?" "Prvo sam pomislila da ste 'pe aci'. Da ste zajedno, mislim." "Ne." "Al' kao da zbog neeg ne mo ete jedan bez drugog..." "Ova Fabrika, to je njegovo mesto. Dopu ta mi da ivim ovde. Ja... stalo mi je da ivim ovde. Da radim svoj posao." "Da pravi one stvari tamo dole?" Sijalica u utoj kupi faksa se upali; u grejalici proradi ventilator. "Pa", ree eri, uei ispred grejalice i otkopavajui jednu po jednu jaknu, "mo da lud, ali je upravo uradio pravu stvar." Kada je Vidra u ao u potkrovlje, D entri je otromboljeno sedeo na staroj kan celarijskoj stolici, zurei u mali monitor na poklopcu deka. "Robert Njumark", ree D entri. "A?" "Identifikacija mre njae. Ovo mo e da bude samo Robert Njumark ili neko ko je kupio njegove oi." "Otkud ti to?" Vidra se povi da pogleda osnovne statpode o roenju. D entri kao da nije uo pitanje. "To je to. Zae malo dublje i naleti na ne to to isi oekivao." "Kako to?" "Nekoga zanima da li se neko drugi raspituje o gospodinu Njumarku." "Koga?" "Ne znam." D entri je dobovao prstima po crnoj ko i na bedrima. "Pogledaj ov o: ni ta. Roen u Baritaunu. Majka: Mar a Njumark. Imamo njegov LIB, ali je oigledno na knadno uraen." Odgurnuo je stolicu unazad na tokiima i okrenuo se u pravcu Grofovog nepominog lica. " ta ti ka e , Njumark? Je li ti to pravo ime?" Ustao je i po ao prema h olo-stolu. "Nemoj", ree Vidra. D entri dodirnu prekida holo-stola. I siva stvar se ponovo pojavi, na trenutak, ali ovaj put zaroni prema sr

edi tu polulopte prikaza, smanji se i i eznu. Ne. Bila je tamo, siu na siva kugla u samo m sredi tu svetleeg polja projekcije. D entrijev ludaki osmeh se vratio. "Dobro", ree. " ta je dobro?" "Sad znam ta je to. Led. Za titni program." "Onaj majmun?" "Neko je imao smisla za humor. Ako te majmun ne upla i, pretvori se u zrno gra ka..." Pri ao je stolu i poeo da pretra uje jednu bisagu. "Sumnjam da e moi to da ui e sa direktnom nervnom vezom." Ne to mu je bilo u ruci. Mre a troda. "D entri, ne radi to! Pogledaj njega!" "I neu", ree D entri. "Ti e ." 22. DUHOVI I PRAZNINE

Zurei kroz musave prozore taksija, osetila je da joj nedostaje Kolin, nje gov suvi humor, a onda se setila da je ovo potpuno izvan domena njegovog znanja. Da li Maas-Neotek ima poseban ureaj za Gradove, pitala se, i ako je tako, kako l i taj duh izgleda? "Seli", ree ona, posle mo da pola sata vo nje prema Njujorku, "za to me je Peta l pustio s tobom?" "Zato to nije glup." "A moj otac?" "Tvoj otac e da popizdi." "Kako, molim?" "Bie besan. Ako sazna. Mo da i nee. Tek to smo stigli." "Za to smo ovde?" "Moram da razgovaram s nekim." "Ali za to sam ja ovde?" "Ne svia ti se ovde?" Kumiko je oklevala. "Da, svia mi se." "Fino." Seli se pomeri na rasklimanom sedi tu. "Petal je morao da nas pust i. Zato to nije mogao da nas zaustavi, a da neko ne bude povreen. Dobro, mo da ne po vreen. Mo da pre uvreen. Svejn je mogao da te o'ladi i da ti se posle izvini, da obj asni tvom ocu da je to bilo za tvoje dobro, ali ako bi o'ladio mene, tu je ve u p itanju ast, je li? Kad sam videla Petala tamo dole, sa pi toljem, znala sam da e nas pustiti. Tvoja soba je ozvuena. Ma, cela kua. Kad sam skupljala tvoje stvari, ukl juila sam senzore kretanja. Oekivala sam da 'ou. Petal je znao da sam to ja. Zato j e pozvao telefonom, da mi da do znanja da zna." "Ne razumem." "Neka vrsta usluge, da znam da nas eka. Da mi pru i priliku da razmislim. A li on nije imao izbora i znao je to. A Svejn je, vidi , bio prisiljen da ne to uradi i Petal zna i to. Ili bar Svejn tako ka e, da je prisiljen. Za mene, opet, nema s umnje da jesam. Zato sam poela da se pitam koliko sam potrebna Svejnu. Vra ki. Zato to su me pustili da odem sa ojabunovom kerkom, poslatom ak na Noting Hil na uvanje. Ima ne to to ga mnogo vi e pla i nego tvoj tata. Ukoliko nije ne to to e ga uiniti bogat m nego to ga je tvoj tata ve obogatio. Sve u svemu, to to sam te povela dovodi stva ri u ravnote u. Ne to kao uzvratni pritisak. To te ljuti?" "Ali tebi prete?" "Neko zna dosta o stvarima koje sam radila." "A Krpelj je otkrio ko je to?" "Aha. Mada mislim da sam ionako znala. Jebi ga, tako bih volela da sam s e prevarila."

Hotel koji je Seli izabrala imao je proelje od zaralih elinih ploa, privr enih ajnim hromiranim klinovima. Kumiko je taj stil viala u Tokiju i smatrala ga pomal o zastarelim. Njihova soba bila je prostrana i siva, u nekoliko preliva sive, i po to je zakljuala vrata, Seli je oti la pravo do kreveta, skinula jaknu i legla. "Ti nema torbu?" ree Kumiko.

Seli se uspravi u sedei polo aj i poe da izuva izme. "Uvek mogu da kupim ta mi treba. Jesi umorna?" "Ne." "Ja jesam." Svukla je crni d emper preko glave. Dojke su joj bile male, sa mrko-ru iastim bradavicama; ispod leve bradavice polazio je o iljak i gubio se ispod pojasa d insa. "Bila si povreena", ree Kumiko, posmatrajui o iljak. Sali spusti pogled. "Aha." "Za to nisi oti la da ti ga uklone?" "Ponekad nije lo e zapamtiti." "Da si bila povreena?" "Da sam bila glupa." Sivo na sivom. Po to nije mogla da zaspi, Kumiko je etala po sivom tepihu. Zakljuila je da soba ima ne to vampirsko, ne to to je ini slinom milionima drugih soba, kao da joj nekakva zastra ujue bezoblina anonimnost isisava ono to je ini samosvojnom, ono iji su se fragmenti ispoljavali kao glasovi roditelja, podignuti u svai, kao lica oevih sekretara u crnim odelima... Seli je spavala, sa licem poput glatke maske. Vidik sa prozora nije joj ni ta otkrivao: samo da gleda na grad koji nije ni Tokio ni London, d inovski generik i kr , paradigmu stvarnosti njenog veka. Mo da je i sama zaspala, ali kasnije nije bila sigurna. Posmatrala je Seli kako naruuje sredstva za higijenu i donji ve , ukucavajui narud binu u video pored kr eveta. Stvari su stigle dok je Kumiko bila pod tu em. "U redu", ree Seli, s one strane vrata, "obri i se i obuci, idemo da se naem o s tim ovekom." "Kojim ovekom?" upita Kumiko, ali je Seli nije ula. Gomi. Trideset pet odsto zemlji ne mase Tokija bilo je sagraeno na gomiju, na nas ipima oduzetim od Zaliva stogodi njim sistematskim istovarom materijala. Gomi je t amo bio sirovina, kojom se moglo raspolagati, sakupljati je, razvrstavati, pa ljiv o nasipati. U Londonu je odnos prema gomiju bio slo eniji, nejasniji. Za Kumikine oi, g rad se uglavnom sastojao od gomija, od struktura koje bi japanska ekonomija ve od avno progutala u svojoj nezasitoj gladi za graevinskim prostorom. A opet, te stru kture su otkrivale, ak i Kumiki, nit vremena, svaki zid krpile su stotine ruku u neprekidnom poslu obnavljanja. Englezi su po tovali svoj gomi na poseban nain, koji je tek poinjala da razumeva; stanovali su u njemu. Gomi je u Gradovima bio ne to sasvim drugo: bogati humus, trule iz koje su nicali izdanci od elika i polimera. Ve je oigledno odsustvo planiranja bilo dovoljn o da joj se zavrti u glavi, jer je bilo u zastra ujuoj suprotnosti sa znaajem koji j e njena kultura pridavala svrsishodnom kori enju prostora. Njihova vo nja taksijem od aerodroma ve joj je pokazala propadanje, itave bl okove u ru evinama, prazne duplje prozora iznad plonika prekrivenih smeem. I lica ko ja su zurila u oklopljeni hover dok se probijao ulicom. Seli ju je bez upozorenja gurnula duboko u svu neobinost ovog mesta, sa n jegovom trule i i nasumce posejanim kulama, vi im od svega u Tokiju, korporacijskim monolitima koji su probijali pra njavu ipku natkriljujuih kupola. Po to su promenile dva taksija od hotela, po le su pe ice ulicom, kroz ranu pr edveernju gu vu i isko ene senke. Vazduh je bio hladan, ali ne kao u Londonu, i Kumik o je pomislila na procvalo drvee u Ueno Parku. Njihova prva stanica bio je prostran, pomalo ofucan bar koji se zvao 'D en tlmen Gubitnik', gde je Seli obavila tih i veoma brz razgovor sa barmenom. Izi le su bez porud bine. "Duhovi", ree Seli, skreui za ugao. Kumiko je i la pored nje. Ulice su bile s ve vi e puste, zgrade mranije i ru evnije. "Molim?" "Ovde za mene sve vrvi od duhova, ili bi bar trebalo da bude tako."

"Zna ovo mesto?" "Nego ta. Izgleda isto, a opet razliito, razume ?" "Ne..." "Razumee jednog dana. Kad naemo onog koga tra im, ti samo budi dobro dete kao i uvek. Govori ako te pitaju, inae nemoj." "Koga to tra imo?" "oveka. Ili bar ono to je ostalo od njega..." Pola bloka dalje, na pustoj sumornoj ulici - Kumiko nikad ranije nije vi dela pustu ulicu, osim Svejnove padine pod pononim snegom - Seli zastade pored pr astarog i potpuno bezlinog proelja radnje, ija su dva izloga bila posrebrena bogati m unutra njim nanosom pra ine. Zurei unutra, Kumiko razazna slova od staklenih cevi n eosvetljenog neonskog znaka: 'Metro', a zatim du a re. Vrata izmeu izloga bila su oj aana ploom rebrastog elika; iz nje su u pravilnim razmacima virili zarali zakivci, p ovezani labavim nitima galvanizovane ilet- ice. Seli se zatim okrenu prema vratima, podi e ramena i izvede tean niz sitnih, brzih pokreta rukama. Kumiko je zurila u nju dok je ponavljala niz. "Seli..." "Ulini govor", presee je Seli. "Rekla sam ti da uti , zar ne?" "Da?" ree glas, jedva glasniji od apata, koji kao je dolazio odasvud. "Ve sam rekla", ree Seli. "Ne znam ulini." "'Ou da govorim s njim", ree ona, tvrdim i opreznim glasom. "On je mrtav." "Znam." Nastade ti ina i Kumiko zau zvuk koji je mogao biti vetar, hladan vetar, pu n pra ine, na geodeziji Gradova visoko iznad njih. "On nije ovde", ree glas i kao da se udalji. "Iza ugla, pola bloka dalje, levo u uliici." Kumiko e zauvek pamtiti uliicu: mrke cigle, klizave od vlage, ventilatori iza re etaka sa crnim potoiima skorene pra ine, uta sijalica u kavezu od korodirane leg ure, niski estar praznih boca u dnu svakog zida, ljudska gnezda od zgu vanog faksa i belih elemenata za pakovanje od stiropora, i zvuk potpetica Selinih izama. Iza mutnog sjaja sijalice vladala je tmina, iako je odraz svetlosti na m okrim ciglama pokazivao zid u dnu orsokaka i Kumiko je oklevala da poe dalje, upla e na iznenadnim kome anjem odjeka, hitrim, neprestanim kapanjem vode... Seli podi e ruku. Uzak zrak veoma jake svetlosti uokviri o tar krug na i arani m ciglama, a onda brzo spuznu. Spuznu i zaustavi se na stvari u dnu zida, od metala mutnog sjaja, uspra vnoj zaobljenoj spravi za koju je Kumiko pomislila da je jo jedan ventilator. Oko podno ja stvari bili su rasporeeni ostaci belih svea, pljosnata plastina boca puna p rozirne tenosti, nekoliko razliitih kutija cigareta, razbacane cigarete bez kutija i slo en lik sa vi e ruku, verovatno nacrtan belom kredom. Seli zakorai napred, ne pomerajui zrak svetiljke, i Kumiko vide da je oklo pljena stvar privr ena za cigle masivnim zakivcima. "Fine?" Brz treptaj svetlosti u horizontalnom prorezu. "Hej, Fine, ovee..." Neuobiajena nesigurnost u Selinom glasu. "Mol." Glas je bio hrapav, kao iz neispravnog zvunika. "Za to svetiljka? Vi e nema pojaivae? Ili stari , pa ne vidi k'o pre?" "Zbog moje prijateljice." Ne to se pokrenu iza proreza, nezdrave ru iaste boje vrelog pepela cigarete n a podnevnom suncu, i Kumikino lice okupa nemirna svetlost. "A, da", zariba glas, "i, ko je ona?" "Janakina ki." "Sere ." Seli obori svetiljku; svetlost pade na svee, bocu, mokre sive cigarete, b eli simbol sa perjem ruku. "Priesti se", ree glas. "Ima tu pola litre Moskovskaje. Hudu znak je od bra n a. Nema sree: krupnije zverke ih crtaju kokainom."

"Isuse", ree Seli, sa udnom odsutno u u glasu, unuv i. "Ne mogu da verujem." Kum ko je posmatrala kako podi e bocu i miri e sadr aj. "Samo pij. Dobra je. Mora da bude. Niko ne sme da zajebe proroi te, ako zna ta je dobro za njega." "Fine", ree Seli, a onda nagnu bocu, otpi i obrisa usta nadlanicom, "mora da si poludeo..." "E, bar da jesam. Sa ovom krntijom, jedva da izguram malo ma te, a kamoli ludilo." Kumiko prie bli e i unu pored Seli. "To je konstrukt, ono sa lino u?" Seli spusti bocu sa votkom i prod ara po bra n u vrhom belo lakiranog nokta. "Naravno. Ve si ih viala. Pamenje u realnom vremenu ako 'ou, ili veza sa k-p rostorom. Ova fora sa proroi tem je da ostanem u igri, zna ?" Stvar naini neobian zvuk: smeh. "Ima problem s ljubav? Ima zla ena koj' t' ne razume?" Ponovo um smeha, nalik na kranje smetnji. "U stvari, vi e se bavim poslovnim savetovanjem. Ovu robu ostav ljaju lokalni klinci. Tako je mistinije. A s vremena na vreme naie poneki skeptik, dupeglavac koji smatra da je ako da se poslu i." Skerletna, kao vlas kose nit ble snu iz proreza i negde desno od Kumiko eksplodira boca. Statiki smeh. "I, ta te vo di na ovu stranu, Mol? Tebe i", ru iasta svetlost ponovo prelete preko Kumikinog li ca, "Janakinu ker..." "Operacija Strejlajt", ree Seli. "Davno be e, Mol..." "Okomila se na mene, Fine. Pro lo je etrnaest godina, a luda kuka jo 'oe moju guzicu..." "Mo da nema pametnija posla. Zna kakvi su ti lovani..." "Zna gde je Kejs, Fine? Mo da 'oe njega..." "Kejs vi e ne igra. Obavio par dobrih poslova po to ste se razi li, a onda pos lao celu stvar u majinu i povuk'o se. Da si uradila isto, mo da ti se sad ne bi smr zavalo dupe u bud aku, a? Poslednje to znam o njemu jeste da ima etvoro dece..." Dok je Kumiko posmatrala hipnotiko preletanje ru iastog ara skenera, postalo joj je malo jasnije sa im je Seli razgovarala. U oevoj radnoj sobi postojale su sl ine stvari, etiri, crne lakirane kocke poreane na niskoj polici od borovine. Iznad svake kocke visio je portret. Portreti su bili crno-bele fotografije ljudi u tam nim odelima sa kravatama, etiri veoma ozbiljna gospodina iji su reveri bili ukra eni malim metalnim amblemima kakve je ponekad nosio njen otac. Iako joj je majka re kla da u kockama stanuju duhovi, duhovi oevih zlih predaka, Kumiko su one vi e opinj avale nego pla ile. Ako su u njima duhovi, razmi ljala je, mora da su sasvim mali, j er su kocke veliine glave deteta. Otac je povremeno meditirao ispred kocki, kleei na golom tatamiju u stavu koji je odisao dubokim po tovanjem. Mnogo puta ga je videla u tom polo aju, ali joj je bilo deset godina kada ga je prvi put ula da se obraa kockama. I jedna mu je od govorila. Pitanje joj ni ta nije znailo, odgovor jo manje, ali ju je mirni ton kojim je duh odgovorio sledio u skrovi tu iza papirnih vrata i otac se nasmejao kada ju je na ao tamo; umesto da je izgrdi, objasnio joj je da kocke sadr e snimljene linost i biv ih slu benika, direktora korporacije. Njihove du e? - upitala je. Ne, rekao je o n i nasme io se, a onda je dodao da je razlika neznatna. "Oni nisu svesni. Odgovar aju na pitanja, na nain pribli an onom kako bi odgovorila linost. Ako su to duhovi, onda su i hologrami duhovi." Posle Selinog predavanja o istoriji i hijerarhiji Jakuza, u robata baru u Erls Kortu, Kumiko je zakljuila da je svaki od gospode na fotografijama, snimlj enih linosti, nekada bio ojabun. Stvar u oklopljenom kui tu, razmi ljala je dalje, sline je prirode, iako mo da s lo enija, kao to je Kolin slo enija verzija Mi lenovog vodia koji su oevi sekretari nosil i sa sobom prilikom pohoda kupovine u inukuu. Seli je to nazvala imenom 'Fine' i b ilo je oito da joj je Fin bio prijatelj ili ortak u poslu. Ali da li bdi, pitala se Kumiko, i kada je uliica pusta? Skenira li njego v laserski pogled nemo padanje pononog snega? "Evropa", ree Seli. "Kada sam se rastala s Kejsom, skitala sam po njoj. O

peracija nam je donela dosta novca, bar je tada tako izgledalo. Sve je isplatila Tezje-E pulova VI, preko vajcarske banke. Izbrisala je svaki trag da smo bili gore u bunaru, ali ba sve, pa kada bi, recimo, potra ila imena pod kojima smo putovali, JAL atlom, ne bi ih na la. Kejs je sve proverio kada smo se vratili u Tokio, u ao u banke podataka; bilo je kao da se ni ta nije dogodilo. Nije mi bilo jasno kako joj je uspelo, bila to VI ili ne, ali ionako niko nikad nije razjasnio ta se stvarno dogodilo tamo gore, kada je Kejs pojahao onaj kineski ledolomac kroz led oko nj ihovog jezgra." "Je l' poku avala da vas nae, kasnije?" "Ne, koliko ja znam. Kejs je smatrao da je nestala, na neki nain; ne nest ala, nego se pretopila u sve, itavu matricu. Kao da vi e nije bila u kiberprostoru, ve sam kiberprostor. I ako nije htela da je vidi , nije bilo naina da se to dogodi, niti da doka e nekom drugom da postoji... A ja, ja nisam htela da znam za nju. Hou da ka em, ta god da je bilo, inilo mi se zavr eno, pro lo. Armita je bio mrtav, Rivijera je bio mrtav, E pul je bio mrtav, onaj Rasta, pilot tegljaa koji nas je odvez'o tam o napolje, vratio se na Sion i verovatno sve otpisao kao jo jedan opijumski san.. . Ostavila sam Kejsa u Tokio Hajatu i nikad ga vi e nisam videla..." "Za to?" "Ko zna? Onako. Bila sam mlada. inilo mi se da je gotovo." "Ali nju si ostavila gore u bunaru. U Strejlajtu." "Tano. Padalo mi je na pamet, s vremena na vreme. Kada smo odlazili odand e, Fine, inilo se da joj je svejedno. Kao da sam po njenoj elji ubila onog njenog bolesnog ludaka od oca, a Kejs provalio u njihova jezgra i pustio njihovu VI da nestane u matrici... Zato sam je stavila na spisak. Kad se jednog dana nae u govni ma, kad si na ni anu, samo proveri taj spisak." "I odma' si provalila da je ona?" "Ne. Imam prilino dugaak spisak." Kejs, za koga se Kumiko inilo da je za Seli bio ne to vi e od ortaka, nije se vi e pojavio u njenoj prii. Slu ajui kako Seli sa ima za Fina etrnaest godina svog ivota, Kumiko je zami ljal a ovu mlau Seli kao bi onen heorinu iz tradicionalnog romantinog videa: tajnovitu, e legantnu i smrtonosnu. Iako joj je bilo te ko da prati Selinu priu bez obja njenja, p unu imena ljudi i mesta koje nije poznavala, bez muke ju je zami ljala kako ostvar uje, munjevite, nadmone pobede kakve se oekuju od jedne bi onen. Ali ne, pomislila j e, kada je Seli preskoila 'lo u godinu u Hamburgu', sa iznenadnim besom u glasu, st arim besom, iz neke pro le decenije, pogre no je gurati ovu enu u japanske kalupe. To nisu bili ronin, lutajui samuraji; Seli i Fin govorili su o bizu. Zakljuila je da je lo a godina u Hamburgu do la po to je stekla i izgubila neka kvo bogatstvo. Zaradila je svoj deo 'tamo gore', na mestu koje je Fin nazvao Str ejlajt, u orta tvu sa ovekom po imenu Kejs. Usput je stekla i neprijatelja. "Hamburg", prekide je Fin, "uo sam prie o Hamburgu..." "Nestalo je novca. Tako to biva kad si mlad... Bez novca je na neki nain sve ponovo postalo normalno, ali sam se upetljala s tim ljudima u Frankfurtu, os tala sam im du na i tra ili su da prebijemo dug." "Kako da ga prebijete?" "Trebalo je da smaknem neke ljude." "Pa?" "Pa sam oti la. im sam mogla. U London..." Mo da je Seli jednom ipak bila ne to kao ronin, neka vrsta samuraja. U Londo nu se, meutim, pretvorila u ne to drugo, u poslovnu enu. Izdr avala se na neki neobja nj en nain, postepeno je postala ulaga, investirala u razliite poslovne poduhvate. ( ta je to 'slivnik kredita'? ta znai 'pranje podataka'?) "Ja'", ree Fin, "dobro ti je i lo. Imala si deo zarade nekog kazina u Nemako j." "E-la- apel. Bila sam u upravnom odboru. Jo sam, kad god nabavim odgovarajui paso ." "Znai, povukla si se?" Ponovo smeh. "Naravno." "Malo toga je stizalo dovde." "Vodila sam kazino. To je sve. I lo mi je."

"Borila si se za novac. 'Misti Stil', Misty Steel: Magloviti elik - prim. prev. pobolj ana perolaka. Osam borbi. Video sam pet. Krvavi meevi, slaana. Zabranj ena stvar." "Hobi." "Al' ti je hobi... Gledao sam snimke. Burmanac Kid te je rasporio k'o pr ase, sve u boji..." Kumiko se seti dugakog o iljka. "Zato sam prestala. Bilo je to pre pet godina i ve sam tada bila pet godi na prestara." "Nisi bila lo a, ali 'Misti Stil'... Isuse." "Skini mi se. Nisam ga ja izmislila." "Naravno. Nego reci o tvom prijatelju odozgo, kako te je on na ao." "Svejn. Rod er Svejn. Poslao jednog od svojih u kazino, umi ljenog snagatora po imenu Prajor. Pre jedno mesec dana." "Svejn, sreiva? Londonac?" "Isti. Prajor je imao poklon za mene, otprilike metar ispisa. Spisak. Im ena, datumi, mesta." "Gadno?" "Sve. Stvari koje sam maltene zaboravila." "Strejlajt?" "Sve. Zato sam se spakovala, vratila u London, oti la do Svejna. On se izv injava, nije kriv, al' mora da me pritisne. Zato to neko pritiska njega. I sam im a metar ispisa." Kumiko zau kako Seline potpetice stru u po ploniku. "I, ta 'oe?" "Sklanjanje, na toplo. Jednu od zvezda." "Za to ba ti?" "'Ajde, Fine, to ja 'ou tebe da pitam." "Svejn ti je rek'o da je to 3D ejn?" "Ne. Moj kauboj konzole u Londonu." Kumiko su poinjala da bole kolena. "Klinka. Otkud ona s tobom?" "Doveli je kod Svejna. Janaka je sklonio iz Tokija. Svejn mu duguje giri ." "ista je, usput, nema implanata. Prema onom to dobijam iz Tokija, Janaka o vih dana ima pune ruke posla..." Kumiko zadrhta u tami. "A ona za sklanjanje, zvezda?" nastavi Fin. Osetila je Selino oklevanje. "Anela Miel." Ru iasti metronom nemo se klatio, s leva na desno, s desna na levo. "Hladno je ovde, Fine." "Aha. Voleo bih da mogu da osetim. Upravo sam napravio mali izlet do teb e. Do Memori Lejna. Koliko zna o End inoj pro losti?" "Malo." "Ovo je proroi te, du o, a ne istra ivaka biblioteka... Otac joj je bio Kristofe r Miel. Bio je neko krupno govno za razvoj bioipova u Maas Biolabsu. Odrasla je u njihovom zatvorenom centru u Arizoni, kompanijsko dete. Pre sedam godina tamo se ne to dogodilo. Ulica pria da je Hosaka anga ovala ekipu profesionalaca da pomognu M ielu da napravi pomak u karijeri. Faks je pisao da je na Maasovom posedu do lo do m egatonske eksplozije, ali niko posle nije otkrio nikakvo zraenje. Niti Hosakine n ajamnike. Maas je objavio da je Miel mrtav. Samoubistvo." "To je biblioteka. ta ka e proroi te?" "Glasine. Ni ta to bi i lo na istu nisku. Ulica ka e da se pojavila ovde dan il i dva posle eksplozije u Arizoni, sa nekim uvrnutim crnugama koji su poslovali iz Nju D erzija." "Poslovali? S im?" "Trgovali. Softverom, uglavnom. Kupovali, prodavali. Povremeno su kupova li od mene..." "Kako su to bili uvrnuti?" "Hudu. Verovali da je matrica puna mamboa i slinog sranja. Zna ta, Mol?" " ta?"

"Bili su u pravu." 23. OGLEDALO, OGLEDALCE Izi la je iz toga kao da je neko pomerio prekida. Nije otvorila oi. ula ih je kako razgovaraju u drugoj sobi. Bolelo ju je n a nekoliko mesta, ali ne onako kako je moglo da boli od viza. Lo fiks bio je izlee n ili ubla en neim to su joj dali, mo da onim sprejom. Papirna kecelja uljala joj je bradavice na grudima; bile su joj nekako uv eane i osetljive, a grudi te e. Preko lica su joj sevale tanke trake bola. Istovetn a iganja u onim kapcima, sirov hrapav oseaj u ustima i ukus krvi. "Ne poku avam da te uim tvom poslu", govorio je D erald, kroz neprekidno kuck anje i zveckanje metala, kao da pere sudove, ili ne to slino, "ali se vara ako misli da bi prevarila bilo koga ko to nee. Ovo je zaista povr an posao." Prajor ree ne to to nije uspela da razazna. "Rekao sam povr an, a ne traljav. Sve je kvalitetno uraeno. Dvadeset sati na dermalnom stimulatoru i nee ni znati da je bila ovde. Redovno jo j dajte antibiotike i sve potrebne stimulante; njen imunolo ki sistem nije kakav b i trebalo da bude." Zatim opet Prajor, ali i dalje nije mogla da ga razume. Otvorila je oi, ali ugledala je samo tavanicu, bele kvadrate akustinih ploi ca. Pogledala je levo. Beli plastini zid sa jednim od onih la nih prozora, haj-rez animacijom pla e sa palmama i talasima; ako dovoljno dugo gleda u vodu, videe kako se to valjaju uvek isti talasi, iznova, zauvek. Samo to je ovaj ovde bio neispravan ili dotrajao, talasi su nekako oklevali, a crvenilo zalaska sunca treptalo je k ao pokvarena fluorescentna cev. Poku aj desno. Ponovo je okrenula glavu, oseajui na vratu znojavi papirni pr ekriva na tvrdom jastuku od pene... Sa susednog kreveta posmatralo ju je lice sa pomodrelim oima, nosom u pro tezi od providne plastike i mikroporozne trake, nekakvom smeom elatinoznom tvari r azmazanom preko jagodinih kostiju... End i. Bilo je to End ino lice, uokvireno odbleskom mucavog sunca na pokvare nom prozoru. "Uop te nismo dirali kosti", ree D erald, pa ljivo olabavljujui traku koja je dr a la malu plastinu protezu du brida nosa. "To je najlep e od svega. Planirali smo malo hrskavice u nosu, da to obavimo kroz nozdrve, pa da preemo na zube. Nasme i se. Di vno. Uradili smo poveanje grudi, dogradili bradavice pomou erektivnog tkiva odgaje nog u tanku, i na kraju, bojenje oiju..." Uklonio je protezu. "Ovo ne sme da dira s ledeih dvadeset etiri sata." "Jesam li tako zaradila masnice?" "Ne. To je sekundarna trauma posle operacije hrskavice." D eraldovi prsti bili su hladni na njenom licu, precizni. "Trebalo bi da se izgubi do sutra." D erald je bio okej. Dao joj je tri derme, dve plave i ru iastu, glatke i udo bne. Prajor izvesno nije bio okej, ali je oti ao ili se bar nije pojavljivao. Bilo joj je ba gotivno, da slu a D eralda kako obja njava stvari onim smirenim glasom. I gl e, ta je sve uradio. "Pege", ree ona, zato to ih vi e nije bilo. "Abrazija i jo malo ve takog tkiva. Vratie se, onoliko brzo koliko se bude suna la..." "Ona je tako lepa..." Okrenula je glavu. "Ti, Mona. To si ti." Zagledala se u lice u ogledalu i oprobala onaj slavni osmeh. Mo da D erald ipak nije bio okej. Ponovo u uskoj beloj postelji, gde ju je polo io da se odmara, podigla je ruku i pogledala tri derme. Sedativi. Lebdela je. Zavukla je nokat ispod ru iaste derme i slju tila je, prilepila na beli zid i sna no je pritisnula palcem. Iz derme iscuri kapljica tenosti boje slame. Pa ljivo j u je odlepila i vratila na ruku. Tenost u one dve plave bila je mleno bela. I njih je vratila na mesto. Mo da e on primetiti, ali je htela da zna ta se de ava.

Pogledala se u ogledalu. D erald je rekao da mo e sve da vrati kako je bilo, jednog dana, ako bude htela, ali se tada zapitala kako e on znati kako je izgled ala. Mo da je napravio snimak, ili tako ne to. Ali kad je malo bolje razmislila, mo da vi e nije bilo nikog ko se sea kako je izgledala. Majklov stim je verovatno bio je dini trag, ali nije znala njegovu adresu, ni prezime. Zbog toga je imala udan osea j, kao da je ona od ranije na trenutak odlutala niz ulicu i nikada se nije vrati la. Ali onda je sklopila oi i podsetila se da je ona Mona, ona koja je oduvek bil a, i da se ni ta naroito nije promenilo, bar ne iza onih kapaka. Laneta je govorila da nema veze koliko si se promenila. Laneta joj je je dnom rekla da joj nije ostalo vi e od deset odsto starog lica, onog s kojim se rod ila. Mada se ne bi reklo, osim crne tetova e oko oiju, tako da vi e nije morala da se bake s maskarom. Mona je pomislila da Laneta mo da i nije obavila tako dobar posao i to mora da joj se pokazalo na licu, jer je tada Laneta rekla: Trebalo je da m e vidi onda, du o. Ali sad je i sama bila tu, Mona, ispru ena u uskom krevetu u Baltimoru, a sve to je znala o Baltimoru bio je zvuk sirene odozdo sa ulice i motora D eraldovog klima-ureaja. I to ju je nekako uljuljkalo u san, nije znala koliko dugo, a onda je Pr ajor bio tu, sa rukom na njenoj mi ici, i pitao je da li je gladna.

Posmatrala je Prajora kako brije bradu. Bio je nad hirur kim slivnikom od nerajueg elika i potkresivao ju je hromiranim makazama. Onda je pre ao na beli plastin i brija za jednu upotrebu iz D eraldove kutije. Bilo je neobino gledati kako mu se p ojavljuje lice. Nije bilo onakvo kakvo je oekivala: bilo je mlae. Ali su usta osta la ista. "Hoemo li jo dugo biti ovde, Prajore?" Skinuo je ko ulju radi brijanja; preko lea, ramena i na nadlakticama imao j e tetovirane zmajeve sa lavljim glavama. "Ne brini za to", ree. "Dosadno je." "Nabaviemo ti neke stimove." Brijao se ispod brade. "Kakav je Baltimor?" "Grozan. Kao i sve ostalo ovde." "Kakva je onda Engleska?" "Grozna." Obrisao je lice gu vom plave upijajue hartije. "Mo da bismo mogli da iziemo, da probamo te rakove. D erald ka e da imaju rakov e." "Imaju", ree on. "Doneu ti." "Kako bi bilo da me izvede ?" Bacio je plavu hartiju u elinu kantu za otpatke. "Ne. Mogla bi poku ati da p obegne ." Zavukla je ruku izmeu zida i kreveta i napipala otrgnutu vazdu nu eliju od p ene gde je sakrila o amuiva. Prona la je svoju odeu u beloj plastinoj kesi. D erald je sv ka dva sata dolazio sa sve im dermama; ispraznila bi ih im bi oti ao. Kada bi uspela da nagovori Prajora da iziu da jedu, verovala je da bi u restoranu mogla ne to da p oku a. Ali on ni da uje. U restoranu bi ak mogla da pozove kljuna, jer sad je bila prilino sigurna da je provalila emu. Lutka-igra. Laneta joj je priala o tome. Kako postoje ljudi koji plaaju da devojke budu doterane da lie na neke druge ljude i da ih onda ubiju. To je obino bio neko bogat, stvarno bogat. Ne Prajor, ve neko za koga ovaj radi. Laneta je re kla da ti tipovi ponekad udese da devojke lie na njihove ene. Mona tada nije htela da veruje u to; Laneta joj je ponekad priala jezive stvari jer je bilo gotivno o seati jezu kada zna da si bezbedna, a Laneta je ionako imala milion pria o otkaenim e mama. Tvrdila je da su sakoi najuvrnutiji, sakoi visoko u kompanijama, zato to ni su mogli da dopuste da se otkae dok rade. Ali kad ne rade, rekla je Laneta, mogu sebi da priu te da se otkae kako god im je volja. Nije, dakle, nemogue da negde viso ko neki sako eli to da uradi sa End i? Mnoge cure ionako same odlaze da ih obrade d a lie na End i, ali obino izgledaju patetino. Imitatorke... i nikad nije videla neku koja zaista lii na End i, bar ne dovoljno da se iko normalan pree. Ali mo e biti i da postoji neko ko bi platio sve ovo da dobije devojku koja lii na End i. Uostalom, ak

o ovo nije lutka-igra, ta je onda? Prajor je zakopavao plavu ko ulju. Pri ao je krevetu i smaknuo ar av da joj pogl eda grudi. Kao da razgleda auto ili tako ne to. Trgnula je ar av uvis, na mesto. "Doneu rakove." Obukao je jaknu i izi ao. ula ga je kako ne to govori D eraldu. D erald promoli glavu. "Kako si, Mona?" "Gladna." "Osea se opu teno?" "Aha..." Kada je ponovo ostala sama, okrenula se i stala da prouava svoje lice, En d ino lice, u zidu od ogledala. Masnice su se ve bile uglavnom izgubile. D erald joj je privrstio na lice neke stvari nalik na minijaturne trode i povezao ih sa ma inom . Rekao da ubrzavaju isceljenje. Vi e se nije trzala kada bi ga videla, End ino lice u ogledalu. Zubi su bili lepi; rado bi ih zadr ala. Jo nije bile sigurna za ostalo. Mo da bi trebalo da ustane, obue se i poku a da izie. Ako D erald poku a da je zau stavi, mo e da upotrebi o amuiva. Onda se setila kako se Prajor pojavio kod Majkla, ka o da je odredio nekog da motri na nju, celu no, da je prati. Mo da je i sad neko na polju. D eraldova klinika nema prozore, ne one prave, to znai da mora na vrata. A poinjao je da joj nedostaje viz, gadno, ali ako uzme samo malo, D erald e primetiti. Znala je da je komplet tamo, u kesi ispod kreveta. Kada bi uzela malo , mo da bi ne to i uinila. Ali to mo da ne bi bila prava stvar; morala je da prizna da pod vizom nije uvek radila prave stvari, iako je inio da se osea kao da ne mo e da o mane. Uostalom, gladna je, i teta to D erald nema neku muziku ili tako ne to, pa bi ba mogla da saeka te rakove... 24. NA SAMOTNOM MESTU

A D entri je stajao tamo, sa Oblikom koji mu je goreo iza oiju, pru ajui mre u t roda u ble tavoj svetlosti golih sijalica, obja njavajuii Vidri za to mora da bude tako , za to Vidra mora da namesti trode i ukljui se pravo u ono to je siva grudva slala nepominom telu na nosilima. Zavrteo je glavom, priseajui se kako je do ao u Pseu Samou. D entri je poeo da g vori br e, shvativ i taj pokret kao odbijanje. D entri je nagovarao Vidru da se ukljui, mo da samo na par sekundi, dok on ne pristupi podacima i izradi makroform. Vidra ne zna to da uradi, rekao je D entri, inae bi se sam ukljuio; nije hteo podatke, ve samo op te ustrojstvo, jer je verovao da e ga to odvesti do Oblika, onog velikog, stvari koju je tako dugo progonio. Vidra se seti kako je pe ice prelazio Samou. Bojao se da e mu se Korsakovlje v vratiti, da e zaboraviti gde se nalazi i napiti se kancerogene vode iz ljigavih crvenih lokvi na zaraloj ravnici. Crvena skrama i crkotine ptica koje plutaju na ra irenim krilima. Kamiond ija iz Tenesija rekao mu je da poe na zapad od auto-puta, da e posle jednog sata naii na asfaltiran put gde e ga neko povesti do Klivlenda, ali mu se inilo da hoda vi e od jednog sata, a nije bio ni siguran gde je zapad i o vo mesto ga je pla ilo, nalik na otpad koji je izgazio neki d in dok ga nije spljo tio . Jednom je opazio nekog u daljini, na vrhu niske uzvisine, i mahnuo mu. Prilika je nestala, ali on je po ao u tom pravcu, vi e se ne trudei da obie lokve, pljuskajui kroz njih, sve dok nije stigao do uzvisine i video da je to trup putnikog aviona bez krila, do pola uronjen u zarale konzerve. Popeo se uz padinu po stazi od izga e nih konzervi, do etvrtastog otvora pomonog izlaza. Zavirio je unutra i ugledao sto tine glavica kako vise sa lune tavanice. Ostao je tako, sleen, trepui u iznenadnoj h ladovini, dok mu prizor nije dobio neki smisao. Ru iaste plastine glave lutaka, sa n ajlonskom kosom vezanom u repove i repovima zalepljenim za debeli crni katran, l juljajui se poput voki. I ni ta vi e, samo nekoliko dronjavih ploa od prljavo zelene pe ne; znao je da ne eli da ostane i otkrije ko tu stanuje. Tada se uputio na jug, i ne znajui to, i otkrio Fabriku. "Nikad vi e neu imati ovakvu priliku", ree D entri. Vidra je zurio u to zategn uto lice, oi ra irene u oajanju. "Nikad ga neu videti..."

Vidra se seti prilike kada ga je D entri udario, kako je pogledao klju u ru ci i osetio... Pa, eri nije bila u pravu za njih, ali tu je postojalo ne to drugo, nije znao kako to da nazove. Levom rukom zgrabio je mre u troda, a desnom sna no gur nuo D entrija u prsa. "Umukni! Umukni, jebote!" D entri nalete na ivicu elinog stola. Vidra ga tiho opsova, name tajui tananu mre u kontaktnih dermatroda na elo i s lepoonice. Ukljuio se. Pod izmama mu je kripao ljunak. Otvorio je oi i pogledao dole; dobro zaravnjena ljunana staza u svetlosti j utra, istija od bilo ega u Pseoj Samoi. Podigao je pogled i video da se gubi iza drv ea, a tamo u kro njama nagnuti krov kue velike kao pola Fabrike. U visokoj vla noj tra vi blizu njega stajale su skulpture. Gvozdeni jelen i slomljena figura oveka izva jana u belom kamenu, bez glave i ruku i nogu. Pesma ptica bila je jedini zvuk. Po ao je uz stazu, prema sivoj kui, zato to nije mogao ni ta drugo. Kada je st igao na vrh staze, video je, iza kue, manje zgrade i iroko ravno travnato polje sa usidrenim zmajevima. Bajka, pomislio je, podi ui pogled prema irokom kamenom proelju graevine, kris talnim staklima dijamantskih oblika; podsealo ga je na neki video iz detinjstva. Zar stvarno postoje ljudi koji ive na ovakvim mestima? Ali to nije mesto, podseti o se, samo izgleda kao da je jeste. "D entri", ree, "vadi mi dupe odavde, uje ?" Osmotrio je svoje nadlanice. O iljci, usaena prljav tina, crni polumeseci ulj a ispod polomljenih noktiju. Upijali su ulje i to ih je omek avalo, pa su se lako lomili. Poinjao je da se osea glupo, stojei tu. Mo da ga neko posmatra iz kue. "Ko ga jebe", ree i poe uz iroku stazu od kamenih ploa, nesvesno prelazei u izazivaki hod koj i je nauio u Plavim akonima. Na sredi njoj ploi vrata bila je privr ena neka stvar: ruka, mala i skladna, ko ja dr i kuglu veliine lopte za bilijar, sve izliveno od gvo a. Sa arkom na zglobu tako da mo e da se podi e i spu ta. Uinio je to. Jako. Dvaput, pa jo dvaput. Ni ta se nije dogo dilo. Kvaka je bila od mesinga, cvetni reljef na njoj gotovo izlizan od dugogodi n je upotrebe. Lako se pokrenula. Otvorio je vrata. Zatreptao je od rasko i boja i povr ina; tamno lakirano drvo, crni i beli me rmer, tepisi sa hiljadama blagih boja koje su svetlele kao crkveni prozori, blis tavo srebro, ogledala... Nacerio se na laku vrtoglavicu koju je osetio od svega toga, dok su mu oi lutale sa prizora na prizor, toliko stvari, predmeta kojima ni je znao naziv... "Tra i nekog, D ek?" ovek je stajao ispred ogromnog kamina, odeven u tesne crne farmerke i bel u majicu. Bio je bos i dr ao je debeli stakleni mehur sa piem u desnoj ruci. Vidra zatrepta prema njemu. "Sranje", ree Vidra, "ti si onaj..." ovek zaljulja smeu tenost po zidovima a e i otpi gutljaj. "Oekivao sam da Afrik a jednom izvede ne to slino", ree, "ali mi, dru kane, nekako ne izgleda kao neko koga b i on uzeo da radi za njega." "Ti si Grof." "Jeste", ree on, "ja sam Grof. A koji si ti klinac?" "Vidra. Henri Vidra." On se nasmeja. "Mo e malo konjaka, Henri Vidro?" Pokazao je a om prema komadu name taja od lakiranog drveta gde je stajao niz kitnjastih boca, svaka sa srebrno m ploicom na laniu. Vidra odmahnu glavom. ovek slegnu ramenima. "Ionako ne mo e da se napije od toga... Izvini to to ka em , Vidro, al' izgleda k'o govno. Jesam li u pravu kad ka em da nisi deo Kid Afrikine operacije? I ako nisi, ta, zapravo, tra i ovde?" "Poslao me D entri." "Koji D entri?" "Ti si onaj na nosilima, zar ne?"

"Ja sam onaj na nosilima. A gde su tano ta nosila u ovom trenutku, Vidro? " "Kod D entrija." "Gde je to?" "U Fabrici." "A gde je to?" "U Pseoj Samoi." "A kako su se na la tamo, ma gde da je to?" "Dovez'o te Kid Afrika. Zajedno sa onom curom po imenu eri, zna ? Vidi , dugo vao sam mu uslugu, pa je tra io od mene da vas smestim na neko vreme, tebe i eri, k oja vodi brigu o tebi." "Nazvao si me Grof, Vidro..." "eri ka e da te je Kid jednom tako nazvao." "Reci mi, Vidro, da li je Kid izgledao zabrinuto kada me je doveo?" "eri misli da se neeg upla io, tamo u Klivlendu." "Siguran sam da jeste. A ko je D entri? Neki tvoj drugar?" "Fabrika je njegova, a ja ivim tamo." "Taj D entri, je l' on kauboj? D okej konzole? Mislim, po to si ovde, mora da se razume u te stvari?" Sada je bio red na Vidru da slegne ramenima. "D entri je... pa, ne to kao um etnik. Ima te svoje teorije. Te ko ih je objasniti. Povezao se pomou kompleta tipalj ki sa tom stvari na nosilima, onom u koju si ukljuen. Prvo je poku ao da dobije sli ku na holo ma ini, ali se pojavila samo ta majmunska stvar, neka vrsta senke, pa m e je nagovorio da..." "Isuse... U redu, nema veze. Ta fabrika o kojoj govori , negde je napolju? Srazmerno izdvojena?" Vidra klimnu glavom. "A eri je ne to kao plaena bolniarka?" "Aha. Ka e da ima karticu med-teha." "I jo niko nije dolazio da me tra i?" "Nije." "To je dobro, Vidro. Jer ako neko doe, osim mog drugara, la ljivog pacovsko g kopilana Kida Afrike, vi tamo mo ete da se naete u gadnom sosu." "Je l'?" "Jeste. Samo me saslu aj, va i? Hou ovo da zapamti . Ako se bilo ko pojavi u to j va oj fabrici, jedini izlaz vam je da me ukljuite u matricu. Je l' ti to jasno?" "Otkud to da si Grof? Mislim, ta to znai?" "Bobi. Zovem se Bobi. Nekada su me zvali Grof, i to je sve. Misli da e zapa mtiti ovo to sam ti rekao?" Vidra jo jednom klimnu glavom. "Dobro." Bobi spusti a u na tu stvar sa finim piima. "Slu aj", ree. Kroz otvore na vrata doe zvuk automobilskih guma na ljunku. "Zna ko je to, Vidro? To je Anela Mie l." Vidra se okrenu. Bobi Grof gledao je prema stazi. "End i Miel? Zvezda stima? I ona je ovde?" "Na neki nain, Vidro, na neki nain..." Vidra ugleda dugaka crna kola kako neujno prolaze. "Hej", ree, "Grofe, misl im Bobi, ta..." "Polako", govorio je D entri, "samo sedi. Polako. Polako..." 25. PONOVO NA ISTOKU Dok su joj Keli i njegovi pomonici odabirali garderobu za put, End i je ima la oseaj da se kua me kolji oko nje, pripremajui se za jo jedno od mnogih kratkih razd oblja samoe. Sedela je u dnevnoj sobi i slu ala im glasove i smeh. Jedna pomonica bila j e devojka u plavom polikarbonskom egzou, koji joj je omoguavao da nosi Hermesove kovege za odeu kao da su blokovi pene. Kostur je brujao, tiho tabanajui niz stepeni

ce na ravnim dinosaurskim stopalima. Plavi kostur, ko ni kovezi. Na vratima je stajao Porfir. "Gospojca spremna?" Nosio je dugaki iroki kap ut od crne ko e tanke kao papirna maramica; iznad potpetica crnih izama svetlucale su mamuze. "Porfire", ree ona, "ti si u muftiju. Moramo da ostavimo utisak, u Njujor ku." "Kamere su za tebe." "Da", ree ona, "za moj povratak u ma inu." "Porfir e se dr ati u pozadini." "Nikad nisam ula da te je brinulo to to e nekoga zaseniti na sceni." Osmehnuo se, otkriv i svoje modelirane zube, aerodinamine zube, avangardnu stomatolo ku fantaziju o zubima neke br e, elegantnije vrste. "Danijela Stark e leteti sa nama." Zaula je zvuk dolazeeg helikoptera. "ekae nas na LAX-u." "Zadaviemo je", ree on, poverljivim tonom, dok joj je pomagao da obue plavu lisicu koju joj je odabrao Keli. "Ako joj obeamo da emo nagovestiti za faks da je motiv bio seksualni, mo da e ak pristati da sarauje..." "Grozan si." "Danijela je grozna, gospojce." "uj ko to ka e." "Ah", ree frizer, "al' ja imam detinju du u." Danijela Stark, ije se ime vezivalo za stim verzije Vog-Nipona i Vog-Evro pe, imala je, govorkalo se, blizu osamdeset godina. Ako je to istina, razmi ljala je End i, potajno odmeravajui novinarkin stas, dok su se njih troje ukrcavali u Lir , Danijela i Profir su ravnopravni kad su u pitanju ukupne hirur ke izmene. Ostavl jala je utisak da je vi ljastih tridesetih godina i jedina uoljiva izmena na njoj b ila su dva plava Cajsova implanta. Jednom ih je jedan mladi francuski modni novi nar opisao kao 'pomalo staromodne'; taj novinar, po legendi koja je kru ila Mre om, nikada vi e nije dobio posao. Znala je da e Danijela uskoro hteti da uje o drogama, luksuznim drogama, i ra iriti oi boje razlika kao iparica, da ne bi ne to propustila da snimi. Pod Porfirovim obeshrabrujuim pogledom, Danijela je uspela da se uzdr i dok se nisu na li u krstareoj brzini negde iznad Jute. "Nadala sam se da to neu morati prva da pomenem", poela je. "Danijela", ree End i, " ao mi je. Tako sam nepa ljiva." Dodirnula je lakiranu plou Hosakine avionske kuhinje, koja tiho zaprede i poe da izbacuje maju ne porcije paetine dimljene na aju, zalivske ostrige na prepeenom hlebu sa crnim biberom, meda ljone od rakova, palainke sa susamom... Shvativ i End inu igru, Porfir donese bocu oh laenog ablija. End i se seti da je to Danijelino omiljeno vino. Neko - Svift? - se t akoe setio. "Droge", ree Danijela, petnaest minuta kasnije, dovr avajui patku. "Bez brige", umirivao ju je Porfir. "U Njujorku imaju sve to ti du a za eli." Danijela se osmehnu. "Ba si duhovit. Zna da imam primerak tvoje kr tenice? Z nam tvoje pravo ime." Znaajno ga je pogledala, jo se sme ei. "'Drvlje i kamenje'", ree on i dopuni joj a u. "Zanimljiva primedba, kad se uzmu u obzir kongenitalna o teenja." Otpila je gutljaj vina. "Kongenitalna, genitalna... Ovo vreme nas sve toliko menja, zar ne? Ko t i je pravio frizuru, du o?" Nagnuo se napred. "Ono to te vadi, Danijela, jeste to to pored tebe ostali iz tvoje vrste bar maglovito podseaju na ljude." Sam intervju pro ao je gotovo bezbolno; Danijela je bila suvi e iskusan ispi tiva da dozvoli da njeni nagove taji preu prag bola, gde bi mogli da izazovu ozbilja n otpor. Ali kada je vrhom prsta okrznula slepoonicu, pritisnuv i potko ni prekida koj i je iskljuivao opremu za snimanje, End i se napela, oekujui pravi napad. "Hvala ti", ree Danijela. "Ostatak leta, naravno, bie nezvanian." " to ne uzme jo bocu ili dve i ode da legne ?" upita Porfir. "Ono to ne shvatam, draga", ree Danijela, ne obraajui pa nju na njega, "jeste

za to si se muila..." "Za to sam se muila, Danijela?" "Za to si uop te i la na onu dosadnu kliniku. Rekla si da to ne utie na tvoj po sao. Takoe si rekla da nema 'tripova', bar ne u uobiajenom smislu." Zakikotala se. "Iako si, dodu e, izjavila da je posredi supstanca koja izaziva visoku zavisnost. Za to si odluila da prestane ?" "Bilo je stra no skupo..." "U tvom sluaju, to je akademsko pitanje." Tano, pomisli End i, mada samo sedam dana terapije ko ta pribli no kao tvoja go di nja zarada. "Valjda mi se smuilo da plaam da se oseam normalno. To jest, jedva da je lii lo na normalno." "Postala si otporna na dejstvo?" "Ne." "Neobino." "U stvari nije. Proizvoai ugrauju supstance koje navodno premo uju uobiajene bl okade." "Ah. Ali ta je sa novim blokadama, sada njim blokadama?" Danijela nasu sebi jo vina. "Naravno, ula sam i drugaiju verziju prie." "Jesi li?" "Naravno da jesam. ta je to bilo, ko ga je napravio, za to si prestala." "Da?" "Bio je antipsihotik, proizveden ba u laboratorijama ulo/Mre e. Prestala si da ga uzima jer si vi e volela da bude luda." Porfir ne no uze a u iz Danijeline ruke kada su joj kapci te ko zatreptali izna d blistavo plavih oiju. "Buji-paji, du o", ree. Danijeline oi se sklopi e i ona tiho za hrka. "Porfire, ta...?" "Zainio sam joj vino", ree on. "Nee ona ni ta da primeti, gospojce. Nee se seat i niega to nije snimila..." iroko se iskezio. "Valjda nisi htela da slu a tu kuku kako laje celim putem nazad?" "Ali shvatie ta je bilo, Porfire!" "Nee. Rei emo joj da je ubila tri boce bez iije pomoi i da je napravila svinj ac u kupatilu. A tako e se i oseati." Zacerekao se. Danijela Stark jo je hrkala, sad ve prilino buno, na jednoj od dve postelje ugraene u zid u dnu kabine. "Porfire", ree End i, "misli da bi mogla da bude u pravu?" Frizer se zagleda u nju predivnim, neljudskim oima. "A da ti nisi znala z a to?" "Ne znam..." Uzdahnuo je. "Gospojca se suvi e sekira. Sada si slobodna. U ivaj u tome." "Ja zaista ujem glasove, Porfire." "Zar ima ko ih ne uje, gospojce?" "Ne", ree ona, "ne kao ja. Zna li ne to o afrikim religijama, Porfire?" On frknu. "Ja nisam Afrikanac..." "Ali kada si bio mali..." "Kad sam bio mali", ree Porfir, "bio sam belac." "Oh..." On se nasmeja. "Religije, gospojce?" "Pre nego to sam do la u Mre u, imala sam prijatelje. U Nju D erziju. Bili su c rni... i religiozni." On ponovo frknu i prevrnu oima. "Hudu znak, gospojce? Pilee kosti i ulje o d mente?" "Zna da nije tako." "I ta ako znam?" "Ne zadirkuj me, Porfire. Potreban si mi." "Gospojca zna da sam njen. I da, znam na ta misli . To su tvoji glasovi?" "Bili su. Kada sam poela da uzimam prah, nestali su..." "A sada?"

"Nema ih." Ali poriv je minuo i nije smela da mu ispria o Velikoj Bri iti i drogi u jakni. "Dobro", ree on. "To je dobro, gospojce." Lir je poeo da se spu ta iznad Ohaja. Porfir je zurio u zid pilotske kabine , nepomian poput kipa. End i je posmatrala zemlju oblaka koja im se dizala u susret , seajui se igre koje se igrala u avionima kad je bila mala, aljui zami ljenu End i napo lje da luta kroz klisure oblaka i preko upavih grebena, odjednom ovrslih. Oni avio ni su pripadali Maas-Neoteku, pretpostavljala je. Iz Maasovih korporacijskih mla znjaka pre la je u Mre ine Lireve. Putnike avione poznavala je samo kao lokacije iz s vojih stimova: od Njujorka do Pariza na prvom letu JAL-ovog obnovljenog Konkorda , sa Robinom i odabranim dru tvancem iz Mre e. Spu tanje. Jesu li ve iznad Nju D erzija? Da li deca koja se roje na krovnim igrali tima Bovoarove kule uju Lirov motor? Da li zvuk njenog prolaska dose e do stan ova iz Bobijevog detinjstva? Kako je svet nezamislivo slo en, sama njegova ma inerij a, kada vlasni tvo ulo/Mre e ve trese siu ne ko ice u u ima neznane, neznajue dece... "Porfir zna neke stvari", ree on, sasvim tiho. "Ali Porfir treba prvo da razmisli, gospojce..." Naginjali su se za poslednji zaokret. 26. KUROMAKU Seli je utala, na ulici i u taksiju, celim dugim hladnim putem do hotela. Seli i Svejna ucenjivao je Selin neprijatelj 'iz bunara'. Seli su prisil javali da otme End i Miel. Pomisao da neko otme zvezdu ulo/Mre e, za Kumiko je bila ne kako nestvarna, kao da se neko sprema da ubije mit. Fin je nagovestio da je sama End i ume ana u sve to, na neki tajanstven nain, ali je upotrebio rei i izraze koje Kumiko nije razumela. Ne to u kiberprostoru; lj udi sklapaju saveze sa nekom stvari ili stvarima koje se tamo nalaze. Fin je poz navao deaka koji e postati End in ljubavnik; ali zar nije Robin Lenir njen ljubavnik ? Kumikina majka dozvolila joj je da pogleda nekoliko End inih i Robinovih stimova . Deak je bio kauboj, kradljivac podataka, kao Krpelj u Londonu... A neprijatelj, ucenjiva? Fin je rekao da je ta ena luda i da je njeno ludi lo izazvalo propadanje porodinog bogatstva. ivi sama, u porodinoj kui, kui nazvanoj S trejlajt. ta je Seli uinila da izazove njeno neprijateljstvo? Da li je zaista ubil a te ene? I ko su drugi, svi ostali koji su poumirali? Bila je ve zaboravila sva t a gejinska imena... I da li je Seli saznala ono to je tra ila, kada je posetila Fina? Kumiko je na kraju oekivala nekakvo proroanstvo iz oklopljenog hrama, ali je razgovor prera stao u prazne rei, u gejinski obred aljivog opra tanja. U holu hotela, u fotelji od plavog velura, ekao ih je Petal. Obuen za put, telesine ugurane u trodelno sivo vuneno odelo, digao se iz fotelje kao neki neo bian balon kada su u le, oiju blagih kao i uvek iza naoara sa elinim okvirom. "Zdravo", ree i zaka lja se. "Svejn me poslao za vama. Samo da pripazim na malu, zna ." "Vodi je nazad", ree Seli. "Odmah. Veeras." "Seli! Nemoj!" Ali Selina aka ve je vrsto dr ala Kumiko za nadlakticu, vukui j e prema ulazu u zamraeni salon hola. "ekaj tu", naredi Seli Petalu. "A ti, slu aj", ree, vukui Kumiko iza ugla, u senku. "Mora nazad. Ne mogu da te uvam ovde." "Ali tamo mi se ne svia. Ne volim Svejna, ni njegovu kuu..." "Petal je u redu", ree Seli, nagnuv i joj se bli e i urno govorei. "Kad zagusti , mislim da mu se mo e verovati. Svejn, pa, ti zna ta je Svejn, ali on ipak pripada tvom ocu. ta god da se dogodi, mislim da e se truditi da te sauvaju. Ali ako postan e gadno, stvarno gadno, idi u pab gde smo se na li sa Krpeljom. 'Ru a i Kruna'. Sea se ?" Kumiko klimnu glavom, dok su joj se oi punile suzama. "Ako Krpelj nije tamo, nai barmena po imenu Bevan i pomeni mu moje ime."

"Seli, ja..." "Ti si okej", ree Seli i iznenada je poljubi, oe av i se jednim soivom o Kumiki nu jagodicu; bilo je neoekivano hladno i kruto. "A ja, bebice, odoh." I zaista ode, u prigu eno angrljanje hola, a Petal se naka lja na vratima. Povratni let u London bio je poput veoma duge vo nje podzemnom eleznicom. P etal je ubijao vreme upisujui rei, slovo po slovo, u neku idiotsku ukr tenicu u engl eskom faksu, tiho gunajui za sebe. Na kraju je zaspala i sanjala majku... "Grejanje je popravljeno", ree Petal, vozei prema Svejnovoj kui sa Hitroua. U Jaguaru je bilo neprijatno toplo, suva ega sa mirisom ko e od ega su je boleli si nusi. Nije obraala pa nju na Petala, zurei uporno u slabu svetlost jutra, u crni sja j krovova kroz otopljeni sneg, redove dimnjaka... "Zna , on nije ljut na tebe", ree Petal. "Osea posebnu odgovornost..." "Giri." "Ovaj... da. Dakle, odgovoran je za tebe. Istina, Seli nikad nije bila p redvidljiva, ali nismo oekivali..." "Hvala vam, ali ne elim da razgovaram." Njegove sitne zabrinute oi u retrovizoru. Strma ulica bila je puna parkiranih kola, dugakih srebrno-sivih kola sa z atamnjenim prozorima. "Puno posetilaca ove nedelje", ree Petal, parkirajui preko puta broja 17. Izi ao je, otvorio joj vrata. Tupo ga je pratila preko ulice i uz sive stepenice, gde im je etvrtast ovek crvena lica u tesnom tamnom odelu otvorio crna vrata, ali Petal proe pored njega kao da ovaj ne postoji. "ekaj", ree crveno lice, "ona sad ide kod Svejna..." ovekove rei zaustavi e Petala; zastenjav i, on se Lokrenu uznemirujuom brzinom i zgrabi oveka za revere. "Ubudue ima da poka e jebeno po tovanje", ree Petal, i mada nije povisio glas, kao da se izgubila sva njegova umorna blagost. Kumiko zau kako pucaju avovi. "Izvin'te, gazda." Crveno lice bilo je oprezno bezizrazno. "Rek'o mi da vam ka em." "Doi, onda", ree joj Petal, pustiv i pokidani okovratnik. "'Oe samo da te poz dravi." Zatekli su Svejna kako sedi za stolom od lakirane hrastovine, dugakim tri metra, gde ga je prvi put videla, sa zmajevima ranga ispod zakopanog belog platn a i prugaste svilene kravate. Pogledi im se sreto e kad je u la; lice mu je bilo zas enjeno sjajem mesingane stone svetiljke sa zelenim senilom koja je stajala pored male konzole i debelog tabaka faksova na stolu. "Dobro", ree on, "kako je bilo u Gradovima?" "Veoma sam umorna, gospodine Svejn. Po la bih u svoju sobu." "Drago nam je to si opet s nama, Kumiko. Gradovi su opasno mesto. Ne veru jem da Selini tamo nji prijatelji pripadaju krugu ljudi sa kojima bi tvoj otac vol eo da se dru i ." "Mogu li sad u sobu?" "Jesi li upoznala nekog Selinog prijatelja, Kumiko?" "Ne." "Stvarno? ta ste radile?" "Ni ta." "Ne bi smela da se ljuti na nas, Kumiko. Mi te titimo." "Hvala vam. Mogu li sad u sobu?" "Naravno. Mora da si veoma umorna." Petal je po ao za njom iz sobe, nosei joj torbu. Sivo odelo bilo mu je izgu v ano od leta. Pazila je da ne podigne oi dok su prolazili ispod praznog pogleda me rmerne biste gde je Mass-Neotekov ureaj mo da jo bio skriven, mada nije imala pojma kako da ga uzme dok su Svejn i Petal u sobi. Kua je odisala nekakvim novim kretanjem, u urbanim i prigu enim: glasovi, kor aci, kloparanje lifta, zavijanje cevi dok je neko punio kadu.

Sedela je na ivici ogromnog kreveta, zurei u crnu mermernu kadu. Na ivica ma vidokruga kao da su joj jo lebdele zaostale slike iz Njujorka; kada bi zatvori la oi, na la bi se ponovo u onom orsokaku, uei pored Seli. Seli, koja ju je oterala od sebe. Koja se nije ni osvrnula. Seli, ije je ime nekad bilo Moli, ili Misti, ili oboje. Jo jednom, njena nedostojnost. Sumida, njena majka no ena crnim vodama. Njen otac. Seli. Nekoliko trenutaka kasnije, voena radoznalo u koja je potisnula stid, ustala je sa kreveta, oetkala kosu, obula tanke arape od crne gume sa hrapavim plastinim o novima i tiho izi la u hodnik. Kada je do ao lift, oseao se na dim cigarete. Crveno lice bilo je u hodniku kada je izi la iz lifta, sa rukama u d epovima tesnog crnog sakoa. "O'j", ree on, podigav i obrve, " el'te ne to?" "Gladna sam", ree ona, na japanskom. "Po la sam u kuhinju." "O'j", ree on, izvadiv i ruke iz d epova i ispraviv i revere sakoa, "govor'te e ngleski?" "Ne", ree ona, proe pored njega i zae za ugao. ula ga je kako ka e "O'j", jo ne spokojnije, ali je ve posezala iza bele biste. Uspela je da tutne ureaj u d ep tren pre nego to se pojavio iza ugla. Automa tski je osmotrio sobu, ruku opu tenih iznad bokova, na nain koji ju je iznenada pod setio na oeve sekretare. "Gladna sam", ree ona, na engleskom. Pet minuta kasnije, vratila se u sobu sa krupnom narand om veoma britansko g izgleda; Englezi kao da nisu posebno cenili simetriju voa. Zatvarajui vrata za s obom, odlo ila je narand u na iroku ravnu ivicu kade i uzela Maas-Neotekov ureaj iz d ep a. "Sad samo brzo", ree Kolin, sklanjajui pramen sa ela, po to se pojavio, "otvo ri ga i vrati A/B prekida na A. Novi re im ima tehniara koji obilazi kuu, skenirajui j e za 'bubama'. Kad mu promeni polo aj, ne bi trebalo da se oitava kao prislu ni ureaj." Uinila je kako je rekao, koristei ukosnicu. "Kako to misli ", upita ga, nemo oblikujui rei, "novi re im?" "Nisi primetila? U kui sad ima najmanje deset ljudi, da ne pominjem sve o ne posetioce. Pa, pretpostavljam da nije toliko u pitanju novi re im koliko pojaana procedura. Tvoj gospodin Svejn je prilino dru tven ovek, na svoj diskretan nain. Ovd e ima jedan razgovor, izmeu Svejna i zamenika efa Specijalnog Odseka, za koji veruj em da bi puno ljudi bilo spremno da ubije, pre svih pomenuti inovnik." "Specijalni Odsek?" "Tajna policija. Prokleto udno dru tvo okuplja taj Svejn: tipove iz Bak Kue, careve iz jazbina na Ist Endu, visoke policijske inovnike..." "Bak Kua?" "Palata. Da ne pominjem bankare iz Sitija, zvezdu simstima, nekoliko kru pnih muvaro a i preprodavaca droge..." "Zvezda simstima?" "Lenir, Robin Lenir." "Robin Lenir? On je bio ovde?" "Ujutro posle tvog naglog odlaska." Zagledala se u Kolinove prozirne zelene oi. "Govori mi istinu?" "Da." "Uvek?" "Koliko ja znam, da." " ta si ti?" "Maas-Neotekova bioip-linost programirana da poma e i informi e japanskog pose tioca u Ujedinjenom Kraljevstvu." Namignuo joj je. "Za to namiguje ?" " ta misli ?" "Odgovori na pitanje!" Glas joj odjeknu meu ogledalima sobe. Duh dodirnu usne vitkim ka iprstom. "U pravu si, nisam samo to. Posedujem ne to vi e inicijative nego obian vodiki program. Iako je moj osnovni model prvi u kla si, izuzetno napredan. Ne mogu tano da ti ka em ta sam, zato to ne znam." "Ne zna ?" Ponovo bezvuno, oprezno. "Znam svakojake stvari", ree on i prie jednom od krovnih prozora. "Znam za priu da je ajni stoi u predvorju Srednjeg Dvorca napravljen od greda Zlatne ko ute; d

a do staza Tauer Brid a ima sto dvadeset osam stepenica; da u ulici Vud, blizu ipsa jda, postoji stablo za koje se veruje da je bilo ono sa koga je glasno pevao Vud svortov drozd..." Odjednom se okrenuo prema njoj. "Ali nije, jer je sada nje drvo klonirano iz prvobitnog 1998. Vidi , znam sve to i vi e, mnogo vi e. Mogao bih, na pri mer, da te nauim naelima bilijara. Eto ta sam, ili ta je trebalo da budem. Ali sam j o ne to i to ne to to je vrlo verovatno povezano s tobom. Ne znam ta je to. Zaista ne z nam." "Poklonio mi te je otac. Da li si u vezi s njim?" "Koliko mi je poznato, nisam." "Nisi ga obavestio o mom odlasku?" "Ne razume ", ree on. "Nisam ni bio svestan da si odsutna, sve dok me maloas nisi ukljuila..." "Ali snimao si..." "Da, ali nisam bio svestan toga. 'Ovde' sam samo kada me ukljui . Tada proc enjujem trenutne podatke... U jedno mo e da bude prilino sigurna, ipak, a to je da je jednostavno neizvodljivo poslati bilo kakav signal iz ove kue a da ga Svejnovi u reaji odmah ne uhvate." "Da li je mogue da vas postoji vi e, mislim jo jedan, u istom ureaju?" "Zanimljiva zamisao, ali ne, ukoliko iskljuimo postojanje nekog neverovat nog tajnog dostignua u tehnologiji. Ionako dosta prevazilazim predvieni paket, bar prema obimu mog hardvera. Znam to iz osnovnih linih podataka." Pogledala je ureaj u ruci. "Lenir", ree. "Priaj mi." "Deset/dvadeset pet/ esnaest posle ponoi", ree on. Bestelesni glasovi joj is puni e glavu... PETAL: Izvolite za mnom, ser... SVEJN: Hajdemo u sobu za bilijar. TREI GLAS: Nadam se da ima razlog za ovo, Svejne. U kolima ekaju trojica iz Mre e. Beskonanost e imati tvoju adresu u bazi podataka dok se pakao ne o'ladi. PETAL: Lep auto, ser. Dajmler. Da vam uzmem kaput?" TREI GLAS: U emu je stvar, Svejne? Za to se nismo sastali kod Brauna?" SVEJN: Skini kaput, Robine. Oti la je. TREI GLAS: Oti la? SVEJN: U Gradove. Jutros rano. TREI GLAS: Ali jo nije vreme... SVEJN: Misli da sam je ja tamo poslao? Odgovor je bio upalj, nejasan, izgubljen iza zatvorenih vrata. "To je bio Lenir?" upita Kumiko nemo. "Da", odvrati Kolin. "Petal ga je u prea njem razgovoru oslovio po imenu. S vejn i Lenir bili su zajedno dvadeset pet minuta." Zvuk brave, kretanje. SVEJN: Gadan zajeb, ali ne moj. Upozorio sam te na nju, rekao da im pren ese . Ona je roeni ubica, uz to verovatno psihopata... LENIR: Ali je tvoj problem, a ne moj. Tebi je potreban njihov proizvod i moja saradnja. SVEJN: A koji je tvoj problem, Lenire? Za to si u ovome? Samo da bi ukloni o Mielovu s puta?" LENIR: Gde je moj kaput? SVEJN: Petale, daj gospodinu Leniru njegov jebeni kaput. PETAL: Razumem, ser. LENIR: Imam utisak da im je tvoja sekaica podjednako potrebna kao End i. On a je nesumnjivo deo isplate. Uzee i nju. SVEJN: U tom sluaju, nek' im Bog pomogne. Ona je ve na mestu, u Gradovima. Razgovarali smo telefonom pre jedan sat. Treba da je pove em sa mojim ovekom tamo, onim koji je trebalo da nabavi... devojku. A i ti ide tamo? LENIR: Veeras. SVEJN: Onda, da ne brinemo. LENIR: Zbogom, Svejne. PETAL: Kakva je to hulja. SVEJN: Ovo mi se uop te ne dopada... PETAL: Ali ti se dopada roba, je li?

SVEJN: Na to ne mogu da se po alim, ali ta misli , za to im treba i Seli? PETAL: Bog e ga znati. Neka im je... SVEJN: Oni. Ne volim te 'one'... PETAL: Sumnjam da bi bili presreni kad bi saznali da je oti la na svoju ruk u, sa Janakinom kerkom... SVEJN: Ne bi. Ali gospoica Janaka je ponovo kod nas. Sutra u rei Seli da je Prajor u Baltimoru, gde sreuje devojku... PETAL: Gadan posao... SVEJN: Donesi lonac kafe u radnu sobu. Le ala je na leima, sklopljenih oiju, a Kolinov snimak odmotavao joj se u gl avi, direktan signal u slu ne nerve. inilo se da je Svejn najvei deo poslova vodio u bilijarskoj sobi, to je znailo da je slu ala odlaske i dolaske posetilaca, poetke i zavr etke razgovora. Dva oveka, jedan od njih verovatno crveno lice, vodili su besk onaan razgovor o trkama pasa i sutra njim opkladama. Slu ala je sa posebnom pa njom kak o Svejn i ovek iz Specijalnog Odseka (Es-O, zvao ga je Svejn) ugovaraju posao por ed same mermerne biste, dok se ovaj drugi spremao da ode. Nekoliko puta je preki dala taj deo da bi zatra ila razja njenje. Kolin je davao prilino struna mi ljenja. "Ovo je veoma pokvarena zemlja", ree ona konano, u dubokom oku. "Mo da ne vi e nego tvoja", ree on. "Ali ime Svejn plaa te ljude?" "Informacijama. Rekao bih da je na gospodin Svejn nedavno do ao do izvora v eoma vrednih informacija i sad vredno radi na tome da ih razmeni za mo. Na osnovu onoga to sam uo, pretpostavljam da je ve neko vreme na tom poslu. Vidljivo je da s e uzdi e, postaje vei. Postoje interni pokazatelji da je sada mnogo va niji ovek nego o je bio pre nedelju dana. A i osoblje je poveano..." "Moram da obavestim... jednog prijatelja." " irsovu? O emu?" "O onome to je rekao Lenir. Da e je uzeti zajedno sa Anelom Miel." "A gde je ona?" "U Gradovima. U hotelu..." "Telefoniraj joj. Ali ne odavde. Ima para?" "ip Micubanke." "Ne ide u na e telefone, na alost. Ima kovanog novca?" Ustala je sa kreveta i pa ljivo pregledala razliite komade engleskog novca koji su se natalo ili na dnu njene torbice. "Evo", ree, pokazujui debeli reljefni no vi, "deset funti." "Potrebna su dva ovakva za gradski poziv." Bacila je mesinganu deseticu nazad u ta nu. "Ne, Koline. Neemo telefonom. Znam bolji nain. Treba da iziem odavde. Sada. Danas. Hoe li mi pomoi?" "Svakako", ree on, "iako bih ti savetovao da to ne radi ." "Ali moram." "Onda, dobro. Ima predlog kako da iziemo?" "Rei u im", odvrati ona, "da elim da odem u kupovinu." 27. OPASNA DAMA ena mora da je u la ne to posle ponoi, zakljuila je kasnije, jer je to bilo tek po to je Prajor doneo drugu kesu rakova. Zaista su imali dobre rakove u Baltimoru , a posle tripa uvek je imala dobar apetit, pa ga je nagovorila da ode po jo . D era ld je ulazio da joj promeni derme na rukama; svaki put bi ga doekala sa blesavim osmehom, iscedila dermu kada bi oti ao i ponovo je nalepila. D erald joj je na kraju rekao da treba da odspava; ugasio je svetlo i zatamnio sliku na la nom prozoru u krvavo crveni suton. Kada je ponovo ostala sama, gurnula je ruku izmeu kreveta i zida i napipa la o amuiva u rupi u peni. Zaspala je, iako nije htela, u crvenom sjaju sa prozora nalik na zalazak sunca u Majamiju, i mora da je sanjala Edija, ili bar da je kod Huki Grina i da

igra s nekim gore na trideset treem spratu, jer kada ju je probudio novi pad, ni je bila sigurna gde je, ali se jasno seala kako izlazi od Huki Grina i kao da je znala da je bolje da ide stepenicama, jer tamo mora da je bilo neke gu ve... Bila je napola ustala iz kreveta kada je Prajor pro ao kroz vrata, ali ba k roz njih, jer su bila zatvorena kada je u ao. U ao je natra ke i vrata su se naprosto raspala u iverje i upave komade iverice. Posmatrala ga je kako udara u zid i pada na pod, a onda se vi e nije micao i na vratima je bio neko drugi, obris u svetlosti iz susedne sobe, neko kome su se od lica videle samo dve krivulje odbijene svetlosti onog la nog sutona. Povukla je noge nazad na krevet i pribila se uz zid, spustiv i ruku prema. .. "Ne mii se, kuko." Glas je posedovao ne to zastra ujue, zato to je bio tako jebe no veseo, kao da je Prajorovo proletanje kroz vrata bilo silno zabavna stvar. "M islim, da nisi prstom mrdnula..." ena se u tri koraka na la kraj nje, blizu, toliko blizu da je Mona osetila kako iz njene jakne bije hladnoa. "Okej", ree Mona, "okej..." Onda je dograbi e ruke, brzo, i nae se na leima, ramena vrsto pritisnutih u p enu, a ne to - o amuiva - joj je bilo upereno izbliza u lice. "Gde si nabavila ovu stvaricu?" "Oh", ree Mona, kao da je re o neemu to je negde videla pa zaboravila, "bio je u jakni mog momka. A jaknu sam pozajmila..." Srce joj je tutnjalo u grudima. Te naoari su izgledale nekako... "Je l' govnar znao da je to kod tebe?" "Ko?" "Prajor", ree ena i pusti je, okrenuv i se. Onda je poela da ga utira, Prajora , silovito, ne prestajui. "Ne", ree, iznenada se zaustaviv i, ba kao to je i poela, "mi slim da Prajor nije znao." Onda se na vratima pojavio D erald, kao da se ba ni ta nije dogodilo, osim to je alostivo razgledao deo vrata koji se jo zadr ao u okviru, prelazei palcem preko iv ice krzavog laminata. "Kafu, Moli?" "Dve kafe, D eralde", ree ena, ispitujui o amuiva. "Meni crnu." Mona je pila kafu i posmatrala eninu odeu i kosu dok su ekale da se Prajor probudi. Ili je bar izgledalo da to rade. D erald je ponovo oti ao. Nikada nije videla takvu osobu; nije uspevala da joj odredi mesto na sti lskoj mapi, osim da mora da ima novca. Kosa joj je bila po evropski; Mona je vial a taj stil u asopisima; bila je prilino sigurna da nije od ove godine, ali je i ao o kej uz naoari, koje su bile umeci, ugraeni u ko u. Mona je u Klivlendu videla taksis tu sa takvima. I nosila je tu kratku jaknu, sasvim tamnosmee boje, suvi e jednostav nu za Monin ukus, ali oigledno novu, sa velikim belim okovratnikom od krzna jagnj eta, otvorenim preko neke udne zelene stvari, zategnute preko grudi i stomaka pop ut oklopa, to je verovatno i bila, i d ins skrojen od neke vrste sivo-zelenog mahov inastog antilopa, debelog i mekog, po Moninom mi ljenju najbolji komad njene odee, i sama bi rado pazarila takav, samo to su ga kvarile izme, crne izme do kolena, kak ve nose biciklisti-trkai, sa debelim utim gumenim onovima i velikim kaji ima preko go rnjih delova stopala, hromiranim kopama odozgo do dole, groznim metalnim vrhovima . I gde je na la taj lak za nokte, tu boju burgundca? Mona nije verovala da takvu jo prave. " ta blene ?" "Ovaj... tvoje izme." "Pa?" "Ne idu ti sa pantalonama." "Obula sam ih da razbijem Prajora." Prajor zastenja na podu i poku a da povrati. I Moni je bila pomalo muka, p a ree da ide u kupatilo. "Ne poku avaj da ode ." inilo se da ena motri na Prajora, preko ruba bele porc ulanske olje, ali je sa tim staklima bilo te ko biti siguran. Nekako se na la u kupatilu, sa ta nicom u krilu. urila je da spremi fiks, nij e ga dovoljno usitnila, pa joj je opekao nepce, ali kao to je Laneta imala obiaj d

a ka e, nema uvek vremena za finese. Uostalom, zar sad nije mnogo bolje? U D eraldovo m kupatilu bila je mala kabina sa tu em, ali je izgledala kao da je dugo niko nije koristio. Malo je bolje osmotrila i videla sivu plesan oko slivnika i take nalik na osu enu krv. Kada se vratila, ena je vukla Prajora za noge u jednu od susednih soba. B io je u arapama, bez cipela, kao da je podigao noge da odspava. Plava ko ulja bila mu je poprskana krvlju, a lice gadno izubijano. Ono to je Mona osetila, kada je proradio fiks, bila je bistra i nevina ra doznalost. " ta to radi ?" "Mislim da u morati da ga probudim", ree ena, kao da upozorava drugog putni ka u podzemnoj da e propustiti stanicu. Mona je po la za njom u sobu gde je D erald o bavljao posao, istu i bolniki belu; posmatrala je kako ena podi e Prajora u neku vrst u stolice kao kod kozmetiara, sa polugama, dugmiima i drangulijama. Ne ini se tolik o jaka, pomislila je, ve pre kao da zna kako da rasporedi te inu. Prajoru je pala g lava u stranu dok mu je ena vezivala crni kaji preko grudi. Mona je poinjala da ga a li, ali se onda setila Edija. " ta je?" ena je punila beli plastini sud vodom iz hromirane slavine. Mona je poku avala da to izgovori, oseajui kako joj srce nekontrolisano bije od viza. Ubio je Edija, htela je da ka e, ali to nije htelo da izbije. Ipak, mora da jeste, jer ena ree: "Da, on bi uradio tako ne to... ako mu dopusti ." Pljusnula ga je vodom, po licu i ko ulji; oi mu se naglo otvori e i ona vide da mu je leva beonjaa potpuno crvena; metalni kraci o amuivaa izbaci e bele varnice kada mu ga je ena pritis nula na mokru ko ulju. Prajor vrisnu. D erald je morao da se spusti na ruke i kolena da bi je izvukao ispod krev eta. Ruke su mu bile hladne i vrlo ne ne. Nije se seala kako je dospela tu, ali je sad sve bilo mirno. D erald je imao sivi kaput i tamne naoari. "Sad e ii sa Moli, Mona", ree. Ona poe da se trese. "Bie bolje da ti dam ne to za ivce, ini mi se." Ona se trgnu unazad, iz njegovih ruku. "Ne! Da me nisi dirn'o, mamu ti!" "Pusti to, D eralde", ree ena, sa vrata. "Vreme je da poe ." "Mislim da ne zna u ta se upu ta ", ree on, "ali nek' ti je sa sreom." "Fala. 'Oe li ti nedostajati sve ovo?" "Ne. Ionako sam nameravao da se povuem." "I ja sam", ree ena i D erald ode, ni ne pogledav i Monu. "Ima ta da obue ?" upita ena Monu. "Oblai se, onda. I mi odlazimo." Oblaei se, Mona otkri da ne mo e da zakopa haljinu preko novih grudi, pa je o stavi otvorenu, obue Majklovu jaknu i povue zatvara do brade. 28. DRU TVO

Ponekad je bio dovoljno da stoji i posmatra Sudiju, ili da ui na betonu po red Ve tice. To je spreavalo preskakanje seanja. Ne fuge, one prave bleskove seanja, ve ono trzavo haotino oseanje koje je imao, kao da mu traka memorije preskae u glavi , gubei male odlomke do ivljenog... Zato je i sad to radio, i pomoglo je, pa je kon ano opazio eri pored sebe. D entri je bio gore u potkrovlju sa oblijem koje je zarobio, onim makroform -vorom, kako ga je zvao, i uop te nije slu ao ono to je Vidra poku avao da mu saop ti o ku i celom mestu i Bobiju Grofu. Stoga je Vidra si ao ovamo dole i unuo pored detektiva u zimi i mraku, prisea jui se svega to je uradio sa svim onim alatom i gde je nabavio svaki deo, a onda j e eri ispru ila hladnu ruku i dodirnula mu obraz. "Jesi dobro?" upitala je. "Mislila sam da ti se opet vratilo..." "Ne. Ali povremeno moram da siem ovamo." "Ukljuio te je u Grofovu kutiju, zar ne?" "Bobijevu", ree on. "Tako se zove. Tamo je kua, kao neki dvorac ili tako n e to, i on je u njoj." "Sam?"

"Rek'o je da je tamo i End i Miel..." "Mo da je lud. Je l' to tano?" "Nisam je video. Video sam kola za koja je rek'o da su njena." "Ona je u nekom leili tu za poznate na Jamajki, koliko znam." On slegnu ramenima. "Ne znam." "Kako izgleda?" "Izgleda mlai. Svako bi izgled'o lo e sa svim onim cevima i ostalim sranjem na sebi. Veruje da ga je Kid Afrika ostavio ovde zato to se upla io. Rek'o je ako neko doe da ga tra i, da ga ukljuimo u matricu." "Za to?" "Nemam pojma." "Trebalo je da ga pita ." On ponovo slegnu ramenima. "Jesi videla Tia?" "Ne." "Ve je trebalo da se vrati..." Ustao je. Ti se vratio u sumrak, na D entrijevom motorciklu. Krila tamne kose, vla na o d snega, vijorila su se za njim dok je jurio preko Samoe. Vidra se trgnu: Ti je vo zio u pogre noj brzini. Ti nalete na nagib od nabijenih buria za naftu i pritisnu kon icu umesto da doda gas. eri zastenja kada su se Ti i motor rastavili u vazduhu; mo tor kao da je lebdeo itav sekund pre nego to se prevrnuo u kr od zaralih metalnih pl oa koji je, u stvari, bio jedna od upa Fabrike, a Ti se zakotrljao po zemlji. Vidra zbog neega uop te nije uo tresak. Stajao je pored eri u zaklonu kapije za istovar - a ve sledeeg trenutka jurio je preko snegom prekrivene re, bez prelaza . Ti je le ao krvavih usana, delimino sakrivenih pod umom vrpci i amuleta koje je nos io oko vrata. "Ne diraj ga", ree eri. "Mo da je slomio rebra ili ima unutra nje povrede..." Na zvuk njenog glasa, Ti otvori oi. Skupi usne i ispljunu krv i krhotinu z uba.

"Ne mii se", ree eri, kleei pored njega, pre av i odjednom na odsean ton koji j auila u koli za med-tehove. "Mo da si povreen..." "Z-zajebi, gospoja", protisnu on i ukoeno se pridi e, uz Vidrinu pomo. "U redu, guzico", ree ona, "iskrvari. Zna da me zabole." "Nisam ga dobio", ree Ti, razmazujui nadlanicom krv po licu, "mislim, kamio n." "To vidim", ree Vidra. "Marvi i njegovi imaju dru tvo. Ima ih k'o muva na govnetu. Dva hovera i k opter i to sranje. I gomila tipova." "Kakvih tipova?" "Lie na vojnike, al' nisu. Vojnici bi 'vatali zjala, kenjali, provaljival i kad niko ne gleda. Al' ovi ne." "Murija?" Marvi i njegova dva brata gajili su mutantski korov u desetak upola zatrpanih eleznikih cisterni; ponekad su poku avali da smute primitivna aminsk a jedinjenja, ali im je laboratorija stalno letela u vazduh. Bili su ono to se s najvi e razloga moglo nazvati stalnim susedima Fabrike. est kilometara. "Murija?" Ti ispljunu jo jedan krnjetak zuba i oprezno opipa po ustima krv avim ka iprstom. "Oni tamo ne rade ni ta protiv zakona. Uostalom, kljunovi ne bi ni mogli da priu te sebi sva ta govna, nove hovere, novu Hondu..." Iskezio se kroz kr v i pljuvaku. "Krio sam se u Samoi i dobro ih osmotrio. Tamo nema nikog s kim bih razgovar'o, a ni ti. Izgleda da sam stvarno sjeb'o D entrijev motor, a?" "Ne sekiraj se", ree Vidra. "ini mi se da su mu misli na drugoj strani." "Dobro je..." Zateturao se prema Fabrici, gotovo pao, uspravio se i nast avio. "Ovaj je otripov'o do Meseca", ree eri. "'Ej, Tiu", doviknu Vidra, " ta se desilo sa onom kesom to sam ti je dao za Marvija?" Ti posrnu, okrete se. "Izgubio..." Onda nestade, iza ugla, do rebrastog el ika. "Mo da izmi lja", ree eri. "Za te tipove. Ili mu se privia."

"Sumnjam", ree Vidra, povlaei je dublje u senku ba kada je neosvetljen crni Hondin kopter stao da se spu ta iz zimskog sutona prema Fabrici. Slu ao je kako Honda peti put prelee Fabriku dok je tutnjao uz klimave step enice, a gvozdeni krov kloparao od udara kopterovog prolaska. Pa, pomislio je, o vo bi trebalo da bude dovoljno da D entri shvati da imamo posetioce. Pre ao je uski most u deset dugih, sporih koraka; pitao se da li e uspeti da prenesu Grofa i nje gova nosila, a da prethodno ne moraju da zavare jo jednu I-gredu preko raspona. Upao je u osvetljeno potkrovlje bez kucanja. D entri je sedeo na radnoj te zgi, glave nagnute u stranu, zurei uvis u plastini svetlarnik. Tezga je bila prekr ivena opremom i sitnim alatom. "Helikopter", ree Vidra, bez daha posle uspona. "Helikopter", slo i se D entri, zami ljeno klimajui glavom, uz poskakivanje raz baru enih pramenova na potiljku. "Kao da ne to tra e." "Mislim da su na li to to tra e." "Mo da je Uprava za fisiju." "Ti je video neke ljude kod Marvija. Tamo je bio i taj kopter. Nisi me sl u ao kada sam poku ao da ti prenesem ta je rek'o." "Ti?" D entri spusti pogled na fine svetlucave alatke na tezgi. Podi e dva pr ikljuka i spoji ih. "Grof! Rek'o mi je..." "Bobi Njumark", ree D entri, "tako je. Sada znam mnogo vi e o Bobiju Njumarku ." eri se pojavi iza Vidre. "Morate ne to da uradite s tim mostom", ree, prilaz ei nosilima, "suvi e se ljulja." Sagnula se da oita Grofove merae. "Doi ovamo, Vidro", ree D entri, ustajui. Ode do holo stola. Vidra poe za njim i zagleda se u sliku koja je tamo gorela. Podseala ga je na tepihe u sivoj kui; ar e su izgledale sline, samo to su ove bile izatkane od tananog neona i upletene u n eku vrstu beskrajnog vora; sredi te vora bilo je suvi e blistavo za oi. Pogledao je u s tranu. "To je to?" upita D entrija. "To si sve vreme tra io?" "Ne. Rekao sam ti. Ovo je samo vor, makroform. Model..." "On tamo unutra ima kuu, ne to kao dvorac i travu i drvee i nebo..." "Ima on mnogo vi e od toga. Ima itav svet vi e od toga. Ono je samo konstrukt preuzet iz komercijalnog stima. A on ima apstrakt sveukupnog zbira podataka koj i ine kiberprostor. Ipak, bli e sam nego to sam bio pre... Nije ti rekao za to je tamo ?" "Nisam ga pitao." "Onda e morati da se vrati ." "Hej. D entri. Slu aj. Onaj kopter e se vratiti. Vratie se sa dva hovera puna tipova za koje Ti ka e da lie na vojnike. Oni ne dolaze po nas, ovee. Dolaze po njega. " "Mo da su njegovi. Mo da dolaze po nas." "Ne. Rek'o mi je, ovee. Rek'o je da emo biti u govnima do gu e ako neko doe da ga tra i i da treba da ga ukljuimo u matricu." D entri spusti pogled na malu tipaljku u ruci. "Popriaemo s njim, Vidro. Ide n azad, ali u sada i ja s tobom." 29. ZIMSKO PUTOVANJE Petal je konano pristao, ali tek po to je predlo io da telefonom pitaju njeno g oca za dozvolu. To ga je poslalo u nevoljnu potragu za Svejnom, i kada se vrat io, podjednako nezadovoljan, odgovor je bio potvrdan. U u kana u nekoliko slojeva na jtoplije odee koju je imala, stajala je u belom predvorju i prouavala grafike iz l ova, dok je Petal poduavao oveka sa crvenim licem, koji se zvao Dik, iza zatvoreni h vrata. Nije razaznavala pojedine rei, ve samo prigu enu bujicu upozorenja. Maas-Ne otekov ureaj bio joj je u d epu, ali je izbegavala da ga dodirne. Kolin je ve dvaput poku ao da je odvrati. Dik se najzad pojavi iz Petalovog savetovali ta, tvrdih malih usta razvueni

h u sme ak. Ispod tesnog crnog odela nosio je rolku od ru iastog ka mira i tanki sivi v uneni pulover. Crna kosa bila mu je zalepljena unazad na lobanji; bledi obrazi b ili su mu oseneni bradom od nekoliko sati. Dodirnula je ureaj u d epu. "'Dan", ree Di k, odmeravajui je. "Gde emo u etnju?" "Portobelo Roud", ree Kolin, naslonjen na zid pored pretrpanog iviluka. Di k uze tamni kaput sa iviluka, posegnuv i pri tom kroz Kolina, obue ga i zakopa. Zatim navue krupne crne ko ne rukavice. "Portobelo Roud", ree Kumiko, pu tajui ureaj. "Koliko radite za ggospodina Svejna?" upitala je, dok su se polako spu tal i niz zaleeni plonik padine. "Dosta dugo", odgovori on. "Paz'te da se ne okliznete. Te izme imaju opas ne tikle..." Kumiko se teturala u crnim francuskim izmama za iljatim potpeticama. Kao to je predvidela, u ovim izmama bilo je doslovno nemogue odr avati ravnote u na klizavic ama tvrdim poput stakla. Zato ga je uzela za ruku; uiniv i to, osetila je vrst metal na dlanu. Rukavice su bile ote ane, prsti ojaani karbonskom mre om. utao je dok su skretali u bonu ulicu na kraju padine, ali kada su stigli n a Portobelo, on zastade. "Izvin'te, gospojice", ree, s oklevanjem u glasu, "al' z anima me je l' istina ono to momci priaju?" "Momci? Kako, molim?" "Svejnovi momci, oni stalni. Da ste ker onog glavnog - onog iz Tokija?" "Izvinite", ree ona, "zaista ne razumem." "Janaka. Ime vam je Janaka?" "Tako je, Kumiko Janaka..." Zagledao se u nju s velikom radoznalo u. Onda mu preko lica pree briga i pa lj ivo se osvrnu oko sebe. "Gospode", ree, "onda mora da je istina..." Njegovo nabij eno, zakopano telo bilo je napeto i budno. "Gazda ka e da ste 'teli da kupujete?" "Da, zahvaljujem." "Kuda da vas odvedem?" "Ovamo", ree ona i poe ispred njega u uski prolaz, s obe strane solidno oi vien britanskim gomijem. Njene kupovine u inukuu pomogle su joj sa Dikom. Tehnike koje je razvila d a mui oeve sekretare sada su se pokazale podjednako delotvorne, pa je tako primora vala oveka da uestvuje u desetinama besmislenih odluivanja izmeu jednog edvardijansk og medaljona ili drugog, ovog ili onog komada obojenog stakla, mada je na kraju pazila da uzima samo one predmete koje su bili lomljivi ili veoma te ki, nezgodni za no enje i stra no skupi. Vesela prodavaica unela je raun od osamdeset hiljada funti na teret Kumikinog ipa MicuBanke. Kumiko je zavukla ruku u d ep gde je le ao Maas-Ne otekov ureaj. "Izvrsna je", ree Engleskinja na japanskom, umotavajui Kumikin pazar, ormolu vazu ukra enu grifonima. "Jezivo", ree Kolin, na japanskom. "I imitacija, pride." Poivao je na vikt orijanskoj sofi od konjske dlake, izama podignutih na art deko policu za koktele koju su pridr avali aerodinamini aluminijuski aneli. Prodavaica prikljui umotanu vazu Dikovom bremenu. Ovo mu je bila jedanaest a antikvarnica i osmi predmet koji je Kumiko kupila. "Mislim da je vreme da to izvede ", primeti Kolin. "Jer na Dik samo to nije zovnuo Svejna da po alje kola da prevezu robu kui." "'Oe li ovo biti sve?" upita Dik s nadom, preko tereta u rukama. "Samo jo jedna radnja, molim." Kumiko se nasme i. "Dobro", ree on smrknuto. Kad je po ao za njom na vrata, ona zgazi tiklom le ve izme u pukotinu na ploniku koju je primetila kada su ulazili. "Sve u redu?" upi ta on, videv i da je posrnula. "Slomila sam potpeticu na izmi..." Ot epala je nazad u prodavnicu i sela po red Kolina na sofu od konjske dlake. Prodavaica urno prie da pomogne. "Skidaj ih brzo", ree Kolin, "pre nego to Diki spusti pakete." Otkopala je izmu sa slomljenom petom, zatim drugu, izula obe. Umesto grube kineske svile koju je obino nosila zimi, stopala su joj bila u tankim crnim gume

nim arapama sa hrapavim plastinim onovima. Gotovo da je protrala izmeu Dikovih nogu k ada je pojurila prema vratima, ali umesto toga zakai ramenom njegovo bedro provlaei se kraj njega i preturi ga u naslagane kristalne boce. Onda je bila slobodna i probijala se kroz plimu turista niz Portobelo Ro ud. Noge su joj bile ledene, ali su se nazubljeni plastini onovi pokazali kao veoma stabilni - mada ne na golom ledu, podsetila se, di ui se posle drugog pada, s a vla nom prljav tinom pod dlanovima. Kolin ju je uputio niz taj uski pasa od pocrnel ih cigala... Stegnula je ureaj. "Kuda sada?" "Ovuda", ree on. "Treba mi 'Ru a i Kruna'", podsetila ga je. "Treba da bude oprezna. Diki je dosad ve poslao Svejnove ljude ovamo, da n e pominjem kakvu bi hajku mogao da podigne Svejnov prijatelj iz Specijalnog odse ka, kad bi to bilo zatra eno od njega. A ne vidim za to ne bi bilo tra eno..."

U la je u 'Ru u i Krunu' na sporedan ulaz, s Kolinon kraj sebe, zahvalna zbo g ugodnog polumraka i zraee topline koja joj se inila kao su tinska odlika ovih jazbi na za pijanenje. Bila je iznenaena koliinom obloga na zidovima, sedi tima i prigu ujuim zastorima. Da su boje i teksture bile manje ofucane, dejstvo bi nekako bilo manj e toplo. Zakljuila je da su pabovi olienje britanskog odnosa prema gomiju. Na Kolinovo po urivanje, probila se izmeu pijanaca sjaenih oko anka, nadajui s e da e ugledati Krpelja. " ta e , du o?" Pogledala je uvis u iroko bledo lice iza anka, sjajni ru i narumenjene obra ze. "Oprostite", poe Kumiko, " elela bih da razgovaram sa gospodinom Bevanom..." "Meni e pintu, Elis", ree neko, tresnuv i na ank tri novia od po deset funti, " oenog." Elis povue dugaku belu keramiku polugu, punei vr svetlim pivom. Spustila je vr na izlizani ank i pomela novac u zveckavu ladicu ispod tezge. "Neko bi hteo da razgovara, Bevane", ree Elis, kad je ovek podigao pintu. Kumiko pogleda u zajapureno, naborano lice. ovekova gornja usna bila je k ratka; Kumiko pomisli na zeeve, iako je Bevan bio krupan, gotovo kao Petal. Imao je i zeje oi: okrugle, smee, gotovo bez beonjaa. "Sa mnom?" Njegov izgovor podseti j e na Krpelja. "Reci mu da", ree Kolin. "Ne ide mu u glavu za to bi mala Japanka u gumenim arapama do la u kafanu da ga tra i." "Treba mi Krpelj." Bevan je uzdr ano osmotri preko ruba podignutog vra. " ao mi je", ree, "ne bi' rek'o da znam nekog ko s' tako zove." "Seli mi je rekla da vas potra im ako Krpelj ne bude ovde. Seli irs..." Bevan se zagrcnu pivom, pokazav i malo beonjaa. Ka ljui, spusti vr na ank i izva di maramicu iz d epa kaputa. Istrese nos i obrisa usta. "U pet mi poinje smena", ree. "Bolje da preemo pozadi." Elis podi e deo anka na arkama; Bevan potera Kumiko ispred sebe sitnim pokre tima krupnih aka, urno se osvrnuv i iza. Poveo ju je niz uzak hodnik koji je vodio u prostor iza anka. Zidovi su bili od cigala, starih i nejednakih, debelo premazan ih prljavo zelenom bojom. Zastao je pored izubijane eline korpe za rublje natrpane kafanskim ubrusima koji su zaudarali na pivo. "Za al'e ako ne to muva , curo", ree on. "Reci mi za to tra i tog Krpelja." "Seli je u opasnosti. Moram da naem Krpelja, da ga obavestim." "Boga mu bo jeg", ree barmen. "Stav' se u moj polo aj..." Kolin namr ti nos na korpu punu natopljenih ubrusa. "Da?" ree Kumiko. "Ako si narkos, a ja te po aljem do tog Krpelja, naravno kad bih ga poznav ao, i tako ga zajebem, on bi me o'ladio, zar ne? Al' ako nisi, onda e ta Seli d' uradi istu stvar ako te ne po aljem, je li?" Kumiko klimnu glavom. "'U procepu.'" Bio je to izraz koji je upotrebila Seli; Kumiko je smatrala da je veoma poetian. "Jes', bogami", ree Bevan i zaueno je pogleda.

"Pomozite mi. Ona je u velikoj opasnosti." On provue dlanove kroz proreenu riu kosu. "Pomoi ete mi", zau ona sebe kako ka e, osetiv i kako joj lice prekriva majina h ladna maska. "Recite mi gde mogu da naem Krpelja." Barmen kao da zadrhta, iako je u hodniku bilo pretoplo, zapara, miris pi va pome an sa sirovim zadahom sredstva za dezinfekciju. "Zna London?" Kolin joj namignu. "Umem da se snaem", ree ona. "Bevane", ree Elis, promoliv i glavu iza ugla, "smrad." "Policija", prevede Kolin. "Ulica Margejt, SW2", ree Bevan, "ne znam broj, ne znam telefon." "Neka ti poka e sporedni izlaz", ree Kolin. "Ono nije obina policija." Kumiko e zauvek zapamtiti beskrajnu vo nju gradskom Podzemnom. Kako ju je K olin poveo od 'Ru e i Krune' u Holandski park i dalje, obja njavajui joj da je njen ip MicuBanke sad vi e nego bezvredan; ako ga upotrebi da plati taksi, ili bilo ta dru go, rekao je, operater Specijalnog Odseka videe kako transakcija ble ti poput magne zijuma na re etki kiberprostora. Ona mu je na to rekla da mora da nae Krpelja; mora da nae ulicu Margejt. Namr tio se. Ne, rekao je, saekaj do mraka; Brikston nije dal eko, ali su ulice opasne po danu, sa policijom na Svejnovoj strani. Ali gde da s e sakrije? - upitala ga je. Imala je vrlo malo ke a; pojam gotovog novca, kovanog i u novanicama, bio joj je nejasan i tu. Ovde, rekao je, dok se spu tala liftom u Holandski park. "Za cenu karte." Obli srebrni oblici vozova. Meka stara sedi ta, siva i zelena. I toplota, udesna toplota; jo jedna jazbina, ovde u carstvu venog kretanja. .. 30. OTMICA Aerodrom je usisao mamurnu Danijelu Stark u pastelni hodnik oivien report erima, kamerama, pobolj anim oima, dok su Profir i tri bezbednjaka Mre e provodili En d i kroz sve te nji obru novinara, u obrednoj koreografiji koja je vi e slu ila vizuelnoj dramatinosti nego da je za titi. Sve prisutne ve je proverila slu ba bezbednosti i od eljenje za odnose sa javno u. Onda se na la sama sa Porfirom u ekspresnom liftu, na putu prema heliodrom u Mre e na krovu terminala. Kada su se vrata otvorila prema naletima vla nog vetra na blistavo osvetlj enom betonu, gde je nova trojka bezbednjaka ekala u ogromnim fluorescentnim naran d astim jaknama, End i se setila prvog susreta sa Gradovima, po to je doputovala vozom sa Tarnerom. Jedna od narand astih jakni otpratila ih je preko besprekorno glatkog beto na do spremnog helikoptera, velikog, crno hromiranog dvomotorca Foker. Porfir ju je poveo uz pauinasto, mat crno stepeni te. Po la je za njim, ne osvrui se. Sada je imala ne to, novu re enost. Odluila je da stupi u vezu sa Hansom Beke rom preko njegovog agenta u Parizu. Beskonanost je imala broj. Bilo je vreme, vre me da uini da se ne to dogodi. A uinie da se ne to dogodi i Robinu; verovatno je eka u h otelu. Helikopter im ree da se ve u. Kada su uzleteli, u zvuno izolovanoj kabini nastade savr ena ti ina; oseala je samo iganje u kostima, i na jedan nestvaran sekund inilo joj se da dr i ceo ivot u g lavi, sagledan u svom istinskom obliku. Kao i ono to je prekrila i zatrpala pra ina , pomislila je, a to je bila sloboda od bola. I mesto gubitka du e, ree neki gvozden glas, iz sjaja svea i hujanja ko nice.. . "Gospojce?" Porfir, sa susednog sedi ta, naginjui joj se bli e... "Sanjam..." Ne to je ekalo na nju, pre vi e godina, u Mre i. Ne ne to nalik na loa, na Legbu

i ostale, iako je znala da je Legba bio Gospodar Raskr a; bio je sinteza, kardinaln a taka magije, komunikacije... "Porfire", upita ona, "za to je Bobi oti ao?" Gledala je napolje, u zamr enu s vetlosnu mre u Gradova, tornjeve ocrtane crvenim zracima, i videla pejsa informacij a koji ga je privlaio, oduvek, u jedinu igru za koju je verovao da vredi igranja. "Ako ti ne zna , gospojce", ree Porfir, "ko zna?" "Ali ti uje stvari. O svemu. Sve glasine. Uvek je bilo tako..." "Za to to pita sada?" "Vreme je..." "Seam se pria, razume ? Kako ljudi koji nisu slavni govore o onima koji jesu . Mo da je neko ko je tvrdio da poznaje Bobija govorio s nekim drugim, pa se to pr o irilo... Bobi je bio vredan prie zato to je bio s tobom, razume ? Dobro mesto za poet ak, gospojce, zato to se to njemu ne bi ba svidelo, zar ne? Prialo se da je oti ao da ja e sam, ali je naleteo na tebe, a ti si i la br e i vi e nego to je sanjao da je mogue. Usput si njega dovela gore, razume ? Gde je novac o kome nije mogao ni da sanja, tamo u Baritaunu, bio samo sia..." End i klimnu glavom, gledajui preko Gradova. "Prialo se da je imao svojih ambicija, gospojce. Ne to ga je gonilo. I na k raju odvelo..." "Nisam verovala da e me ostaviti", ree ona. "Kada sam prvi put do la u Grado ve, kao da sam se ponovo rodila. Novi ivot. A on je bio tamo, te prve noi. Kasnije , kada je Legba... kada sam se na la u Mre i..." "Kada si poela da postaje End i." "Da. I koliko god me je to ko talo sebe, znala sam da e on biti tu. I da ni kada nee to da kupi, ne do kraja, i to mi je bilo potrebno, to to je cela stvar za njega i dalje bila samo igra..." "Mre a?" "End i Miel. Znao je razliku izmeu mene i nje." "Da li je?" "Mo da je on bio razlika." Tako visoko iznad linija svetlosti... Stari Nju Suzuki Envoj bio je End in omiljeni hotel u Gradovima jo od prvih dana u Mre i. Prvih jedanaest spratova njegov zid prema ulici bio je ravan, a onda se o tro su avao, na prvom od devet useka, u planinski obronak nainjen od stena iskopani h iz zemlji ta na Medison Skveru gde je izgraen. Prvobitni planovi predviali su da s e ovaj strmi pejsa zasadi rastinjem kakvo uspeva u dolini Hadsona i da bude nasel jen odgovarajuom faunom, ali je kasnija izgradnja prve Kupole nad Menhetnom uinila da bude neophodno anga ovati eko-projektantski tim iz Pariza. Francuski ekolozi, naviknuti na 'iste' probleme projektovanja u orbitalnim sistemima, oajavali su zbo g esticama zagu ene atmosfere Gradova i odluili se za sasvim ve taki uzgojen biljni pre kriva i robotsku faunu, kakva se sree u dejim tematskim parkovima, ali je End ina upo rna patrona a konano dala mestu upeatljivost koju inae ne bi imalo. Mre a je uzela u na jam pet poslednjih spratova, gde je bio sme ten njen stalni apartman, i Envoj je s tekao odreen zakasneli ugled meu umetnicima i zabavljaima. Sme ila se dok se helikopter dizao pored nezainteresovane planinske ovce k oja se pretvarala da pase mahovinu pored osvetljenog vodopada. Oduvek ju je odu ev ljavala nemogunost tog prizora; ak je i Bobi u ivao u njemu. Pogledala je prema heliodromu na vrhu Envoja, gde je logo ulo/Mre e bio sve e preobojen na grejanom, osvetljenom betonu. "Robin e biti tamo, zar ne, Porfire?" "Gos'in Lenir", ree on kiselo. Ona uzdahnu. Crni hromirani Foker glatko ih je prizemio, samo su malo zazveckale a e u b aru kada su odbojnici dodirnuli krov Envoja. Prigu eno pulsiranje motora uminu. " to se tie Robina, Porfire, morau sama da povuem prvi potez. Veeras u razgovar ati s njim. Sama. U meuvremenu, hou da mu se sklanja s puta." "Porfiru e biti zadovoljstvo, gospojce", ree frizer, dok su se iza njega o tvarala vrata kabine. A onda poe da se uvija, grabi kopu pojasa, i End i se okrenu n a vreme da ugleda jarko narand astu jaknu, podignutu ruku, reflektujue naoari. Pi tolj

nije bio buniji od upaljaa, ali se Porfir zgri, dugaka crna ruka mu polete i uhvati se za vrat, a bezbednjak zatvori poklopac za njim i baci se na End i. Ne to joj je bilo sna no pritisnuto uz stomak kada se Porfir mlitavo zaljulj ao u svom sedi tu. Iz usta mu je virio iljat ru iast vrh jezika. Pogledala je dole, au tomatski, i videla crnu hromiranu kopu svog pojasa kroz zeleni plastini romb leplj ivog izgleda. Podigla je oi i pogled joj se susreo sa belim ovalnim licem, uokvirenim z ategnutom kapuljaom od narand astog najlona. Videla je sopstveno lice, prazno od oka , udvojeno u srebrnim staklima. "Je l' pio, veeras?" " ta?" "On." Palac se trznu prema Porfiru. "Je l' pio neki alkohol?" "Da... Ranije." "Sranje." enski glas, dok se okretala prema besvesnom firzeru. "Uspavala sam ga. Ne bi' 'tela da mu blokiram refleks disanja, zna ?" End i je posmatrala kako ena proverava Porfirov puls. "Izgleda da je u redu..." Da li je to slegnula rame nima, ispod jakne? "Bezbednost?" " ta?" Stakla blesnu e. "Pripada slu bi bezbednosti Mre e?" "Jebote, ne, otimam te od njih." "Stvarno?" "Mo' 'se kladi ." "Za to?" "Nije nijedan od uobiajenih razloga. Neko ti je to namestio. Meni takoe. T rebalo je da te otmem sledee nedelje. Ko ih jebe. 'Tela sam prvo da popriam s tobo m." "Htela si? Sa mnom?" "Zna nekoga po imenu 3D ejn?" "Ne. To jest da, ali..." "Kasnije. Miemo guzice odavde, smesta." "Porfir..." "Uskoro e se probuditi. Kako izgleda, ne bi volela da mu budem u blizini kad se to desi..." 31. 3D EJN Ako je ovo deo Bobijeve velike sive kue na selu, pomisli Vidra, ugledav i p rizor pretrpane krivine uskog hodnika, onda je to mesto udnije nego to je prvi put izgledalo. Vazduh je bio gust i mrtav, a svetlost sa zelenkaste trake od stakle nih ploica na tavanici inila je da se osea kao da je pod vodom. Tunel je bio nainjen od neke vrste gleosanog betona. Podseao je na zatvor. "Mo da smo se na li u podrumu, ili tako ne to", ree, osetiv i pri tom slabo ping jeke sa betona. "Nema razloga da se naemo u istom konstruktu koji si onda video", ree D entr i. "Pa ta je onda ovo?" Vidra dodirnu betonski zid; bio je topao. "Nije va no", ree D entri. D entri poe tamo kuda su obojica bili okrenuti. Iza krivine, pod se pretvor io u neravan mozaik od krhotina porculana, odlomaka utisnutih u ne to nalik na epo ksid, klizavih pod onovima izama. "Vidi ovo..." Hiljade razliitih ara i boja nainjenih od slomljenih komadia, ali bez op teg plana. Sve nasumino. "Umetnost." D entri slegnu ramenima. "Neiji hobi. Trebalo bi to da ceni , Vid ro Henri." Ko god da je bio, nije dirao zidove. Vidra kleknu i opipa pod, osetiv i o tr e ivice odlomaka keramike i tvrdu staklastu plastiku izmeu. " ta ti to znai, taj 'ho bi'?" "To je isto kao one stvari koje pravi , Vidro. Tvoje igrake od otpada..." D e ntri razvue lice u svoj napeti ludaki kez.

"Nema ti pojma", ree Vidra. "Proveo si ceo jebeni ivot poku avajui da provali blik kiberprostora, ovee, a on verovatno i nema oblik, i koga uop te briga za to?" K od Sudije i ostalih nije bilo nieg nasuminog. Proces je bio nasumian, ali su ishodi morali da odgovaraju neemu unutra, neemu to nije umeo tano da odredi. "Hajdemo", ree D entri. Vidra ostade gde je bio, zagledan uvis u D entrijeve blede oi, sive u toj s vetlosti, u njegovo zategnuto lice. to li se uop te petljao s D entrijem? Zato to ti je bilo potrebno da ima nekoga, u Samoi. Ne samo zbog struje; ta igra posedni tva bila je samo ljuska. Pretpostavljao je da mu je trebalo dru tvo. T i nije bio dobar sagovornik zato to ga je malo toga zanimalo, osim ged ovanskih buda la tina. Iako to D entri nikada nije pokazivao, Vidra je oseao da D entri razume neke s tvari. "Da", ree Vidra, ustajui, "hajdemo." Tunel se uvijao poput creva. Deo sa mozaikim podom sada je bio iza njih, iza ko zna koliko krivina, uspona i silazaka kratkim, zavojitim stepeni tima. Vidr a je poku avao da zamisli graevinu sa ovakvom utrobom, ali mu nije i lo. D entri je i ao brzo, stisnutih oiju, grizui usnu. Vidri se inilo da vazduh postaje sve te i za disan je. Po to su se popeli jo jednim stepeni tem, nao e se pred pravim hodnikom koji se su avao u ni ta u daljini, u kom god smeru pogleda . Bio je iri nego u zavojitom delu, a pod mu je bio mek i valovit od malih tepiha, inilo se stotina njih, razmotanih u vi e slojeva preko betona. Svaki tepih imao je razliitu aru i boje, sa puno crvene i plave, ali su sve are bile od istih testerastih dijamanata i trouglova. Miris pra ine ovde je bio jo jai i Vidra zakljui da to mora da je od tepiha. Izgledali su t ako stari. Oni na vrhu, bli i sredini, bili su mestimino izlizani do potke. Bila je to staza, kao da je neko godinama prolazio ovuda. Delovi svetlosne trake na tav anici bili su u mraku, a drugi su slaba no treptali. "Kuda sad?" upita on D entrija. D entri je gledao u pod, valjajui punu donju usnu izmeu palca i ka iprsta. "Ov uda." "Za to ba tamo?" "Zato to je svejedno." Vidra je oseao umor u nogama od hodanja po tepisima. Morao je da pazi da ne zakai izmom neku izjedenu rupu. Jednom je pre ao preko staklene ploe koja je pala sa tavanice. U pravilnim razmacima prolazili su pored delova zida gde kao da su bila betonom zalivena vrata. Tamo nije bilo niega osim uvek istog lunog oblika od pone to svetlijeg betona sa donekle razliitom teksturom. "D entri, ovo mora da je podzemlje, zar ne? Kao podrum ispod neega..." Ali D entri samo podi e ruku, tako da Vidra nalete na nju i obojica stado e, z urei u devojku na kraju hodnika, desetak metara dalje preko talasa od tepiha. Devojka progovori, na jeziku za koji je Vidra pretpostavljao da je franc uski. Glas joj je bio lak i melodiozan, ton otvoren. Osmehnula se. Bledo ispod t alasa tamne kose, fino lice uskih kostiju, jakog tankog nosa i irokih usta. Vidra oseti kako mu D entrijeva ruka drhti na grudima. "U redu je", ree, sk loniv i D entrijevu ruku. "Mi samo tra imo Bobija..." "Svi tra e Bobija", ree ona, na engleskom s nekim nepoznatim naglaskom. "I ja ga tra im. Njegovo telo. Jeste li videli njegovo telo?" Zakoraila je unazad, kao da se sprema da pobegne. "Neemo ti ni ta", ree Vidra, odjednom svestan svog mirisa, ma inskog ulja na f armerkama i smeoj jakni, a ni D entri nije izgledao mnogo bolje. "Nisam ni mislila do hoete", ree ona, a beli zubi joj blesnu e u ustajaloj p odvodnoj svetlosti. "Ali to ne znai da mi se dopadate." Vidra po ele da D entri ne to ka e, ali je ovaj utao. "Poznaje ... Bobija?" upita. "Veoma bistar momak, u stvari. Izuzetno bistar. Mada ni njega ba ne gotiv im." Bila je odevena u ne to komotno i crno to joj je padalo do kolena. Bila je bos a. "No, svejedno, treba mi... njegovo telo." Nasmeja se. I sve se... ...promeni.

"Sok?" upita Bobi, Grof, pru ajui visoku a u neeg utog. Voda u tirkiznom bazenu odbijala je nemirne krugove suneve svetlosti na palmino li e iznad njegove glave. " ta je to s tvojim prijateljem?" "Ni ta", zau Vidra D entrija. "Odslu io je kaznu, indukovani Korsakovljev. Ovak vi prelazi ga u asavaju." Vidra je nepomino le ao na beloj gvozdenoj salonskoj stolici sa plavim jast ucima, oseajui vrelinu sunca kroz uma ene farmerke. "Ti si taj koga je pominjao, je li?" upita Bobi. "D entl? Vlasnik fabrike? " "D entri." "Kauboj." Bobi se osmehnu. "D okej konzole. Trka kiberprostora." "Ne." Bobi protrlja bradu. "Zna da ovde moram da se brijem? Posek'o sam se, ima m o iljak..." Ispi pola a e soka i obrisa usta nadlanicom. "Ka e , nisi d okej? Kako si ond a dospeo ovamo?" D entri otkopa jaknu, otkriv i blede, osave grudi. "Uini ne to sa suncem." Sumrak. K'o ni ta. Ni da kljocne. Vidra zau sebe kako stenje. U palmama iza okreenih zidova zacrva e insekti. Na rebrima mu se hladio znoj. "Izvini, ovee", ree Bobi Vidri. "Taj Korsakovljev mora da je mnogo zajeban. Ali ovo mesto je divno. Valjarta. Pripadalo je Tali I am." Ponovo se okrenuo D entr iju. "Ako nisi kauboj, drugar, ta si onda?" "Ja sam kao ti", ree D entri. "Ja sam kauboj." Po zidu iza Bobijeve glave, ukoso, zabrza gu ter. "Ne. Nisi do ao ovamo da krade , Njumare." "Kako zna da nisam?" "Ovde si da bi ne to saznao." "Ista stvar." "Nije. Nekada si bio kauboj, ali sada si ne to drugo. Traga za neim, neim to s e ne mo e ukrasti. Ja takoe." I D entri poe da obja njava Oblik, dok su se senke palmi sakupljale i narasta le u meksiku no, a Bobi Grof sedeo i slu ao. Kada je D entri zavr io, Bobi je dugo ostao da sedi bez rei. Onda ree, "Ja'. U pravu si. to se mene tie, poku avam da otkrijem ta je dovelo do Promene." "Pre toga", ree D entri, "nije postojao Oblik." "Hej", ree Vidra, "pre nego to smo se na li ovde, bili smo na nekom drugom m estu. Gde je to bilo?" "Strejlajt", ree Bobi. "Gore u bunaru. Na orbiti." "Koja je ona devojka?" "Devojka?" "Tamne kose. Mr ava." "A", ree Bobi, u tami, "to je bila 3D ejn. Videli ste je?" "Otkaena cura", ree Vidra. "Mrtva cura", ree Bobi. "Videli ste njen konstrukt. Spiskala je porodino b ogatstvo da sagradi ovu stvar." "Ti, ovaj, ivi s njom? Ovde?" "Mrzi me k'o psa. Vidi , ukrao sam joj tu stvar, njenog tamniara du a. Njen k onstrukt ve je bio ovde kada sam zapalio u Meksiko, tako da je sve vreme bila bli zu. A zapravo je umrla. Napolju, mislim. U meuvremenu, svo njeno sranje napolju, sve eme i muke, vode advokati, programi i druge slugeranje..." Nacerio se. "A ona pizdi zbog toga. Ljudi koji 'oe da upadnu kod vas i preuzmu alef rade za nekog dr ugog ko radi za ljude koje je unajmila na Obali. Ali sam se ja pogodio s njom, d a se trampimo. Ona jeste udarena, ali igra jaku igru..." Ni da kljocne. Isprva je pomislio da je ponovo u sivoj kui, gde je prvi put sreo Bobija, ali je ova soba bila manja, a tepisi i name taj bili su drugaiji, iako nije znao z a to. Bogato ali ne onako sjajno. Mir. Svetiljka sa zelenim staklenim senilom osve

tljavala je dugaak drveni sto. Visoki prozori sa belo obojenim okvirima, belina iza njih podeljena u pr avougaonike, verovatno sneg... Stajao je, dodirujui obrazom meki zastor, gledajui u zavejan prostor, ograen zidom. "London", ree Bobi. "Morala je da mi ustupi ovo u zamenu za neko te ko vudu sranje. Oekivao sam da nee hteti da imaju posla s njom. Jebeno se ovajdila od tog a. Bledeli su, postajali nekako zamueni. Ponekad jo mo e da ih dozove , ali im se likov i me aju..." "Uklapa se", ree D entri. "Pojavili su se iz prvobitnog dogaaja, Kada Se Sve Promenilo. To ve zna . Ali jo ne zna ta se dogodilo, zar ne?" "Ne. Znam samo mesto. U Strejlajtu. Taj deo mi je ispriala, ini mi se sve t o zna. Nije je mnogo briga za to. Njena majka je nabavila par VI, u samom poetku, i to zaista monih. Onda je umrla, a VI su pro ele korporacijska jezgra, tamo gore. Jedna od njih poela je da posluje za sebe. Htela je da se spoji sa onom drugom.. ." "Uspela je. Eto tvog prvobitnog dogaaja. Sve se promenilo." "I to je sve? Kako zna ?" "Zato", ree D entri, " to sam tome pri ao iz drugog ugla. Ti si se igrao uzroka i posledice, a ja sam tra io obrise, oblike u vremenu. Ti si tragao po matrici, a ja sam posmatrao matricu, itavu stvar. Znam stvari koje ti ne zna ." Bobi nije odgovorio. Vidra se okrenu od prozora i ugleda devojku, onu is tu, kako stoji na drugoj strani sobi. Samo je tako stajala, tamo. "Nisu bile samo VI Tezje-E pulovih", ree D entri. "Kroz bunar su do li ljudi, s a namerom da prodru u T-E jezgra. Doneli su kineski vojni program, ledolomac." "Kejs", ree Bobi, "momak po imenu Kejs. Znam taj deo. Neka vrsta sinergis tikog dejstva..." Vidra je posmatrao devojku. "A zbir je bio vei od delova?" D entri kao da je istinski u ivao u ovome. "Ki bernetiko bo anstvo? Svetlost na vodi?" "Ja'", ree Bobi, "to bi bilo to." "Malo je slo enije od toga", ree D entri i nasmeja se. A devojka nestade. I ni da kljocne. Vidra se strese. 32. ZIMSKO PUTOVANJE (2) No je pala usred veernjeg pica u Podzemnoj, iako ni tada nije bilo kao u To kiju, nije bilo iro isana koji se trude da uguraju poslednjih nekoliko putnika pre no to se zatvore vrata. Kumiko je posmatrala kao lososovo meso ru iast zalazak sunca sa vetrovite platforme na Central Lajnu, a Kolin se odmarao na pokvarenom autom atu sa nizom slomljenih, pra njavih prozoria. "Vreme je", ree, "i smerno gledaj u zem lju kroz ulicu Bond i Oksfordski trg." "Ali moram da platim, na izlasku?" "Pa, ne plaaju ba svi", ree on, zabaciv i uvojak sa ela. Uputila se prema stepenicama; nisu joj vi e bila potrebna njegova uputstva da nae put do suprotne platforme. Noge su joj se ponovo smrzavale i mislila je n a krznom postavljene nemake izme u ormanu njene sobe kod Svejna. Bila se odluila na kombinaciju gumenih arapa i francuskih izama sa visokim potpeticama da zavara Dik a da nee be ati, ali je posle svakog ujeda mraza kroz tanke onove za alila zbog te zam isli. U tunelu prema drugoj platformi pustila je ureaj i Kolin se ugasi. Zidovi su bili od izlizane bele keramike sa ukrasnom zelenom trakom. Izvadila je ruku iz d epa i vukla je du zelenih ploica u hodu, mislei na Seli i Fina i drugaiji miris z ime u Gradovima, sve dok se prvi Drakula nije stvorio pred njom i odjednom se na l a okru ena i ste njena izmeu etiri crna mantila, etiri kosturno mr ava, kosturno bleda li ca. "Gle", ree prvi, "b' lepo." Gledali su se oi u oi, Kumiko i taj Drakula; dah mu je mirisao na duvan. V eernja gomila i la je svojim putem oko njih, umotana u tamnu vunu.

"Uu", ree jedan, pored nje", gle', 'a j' ovo?" Dr ao je, u rukavici od popuc ale crne ko e, Maas-Neotekov ureaj. "Upalja, je l'? Daj d' zapalimo, uta." Kumiko pos egnu u d ep i ruka joj proe pravo kroz razrezan otvor, prazna. Momak se zakikota. "Pljuge su joj u torbi", ree drugi. "Pomoz' joj, Reg." Sevnu ruka i glatk o presee kai njene torbice. Prvi Drakula uhvati torbicu, vinim trzajem omota kaji oko nje i zavue je is pod mantila. "'Op." "'Ej, turila ruke u gae!" Odjeknu smeh dok se muila sa nekoliko slojeva od ee. Traka koju je zalepila o ari joj stomak kada je obema rukama istrgnula pi tolj i uperila ga u obraz mladia kod koga je bio ureaj. Niko se ne pomeri. Onda ostala trojica mahnito polete e prema stepeni tu na drugom kraju tunela , klizajui se po snegu na visoko u niranim crnim izmama, lepr ajui dugakim mantilima kao krilima. Vrisnu neka ena. A oni su jo stajali kao zamrznuti, Kumiko i Drakula, ovaj drugi sa cevi p i tolja pritisnutom uz levi obraz. Kumiki su poele da se tresu ruke. Gledala je Drakulu u oi, smee oi, ra irene u iskonskom u asu; Drakula je video masku njene majke. Ne to pade na beton kraj njenih nogu; Kolinov ureaj. "Be i", ree ona. Drakula se zgri, otvori usta, naini pridavljen, jecav zvuk i otrgnu se od pi tolja. Kumiko spusti pogled i ugleda Maas-Neotekov ureaj u sivoj lokvi otopljeno g snega. Pored njega je le ao sjajni srebrni pravougaonik industrijske britve. Pod igav i ureaj, vide da mu je napuklo kui te. Otresla je vlagu iz pukotine i sna no stisnu la ureaj u aci. Tunel je sada bio pust. Kolin nije bio tamo. Svejnov vazdu ni pi tolj 'Valter' bio joj je ogroman i te ak u drugoj ruci. Stala je pored etvrtastog kontejnera privr enog na poploani zid i zavukla pi tol j izmeu izma ene posude za hranu od pene i uredno smotanog svitka faksa. Okrenula se , a onda se ponovo okrenula da uzme faks. Pa uz stepenice. Na platformi neko pokaza na nju, ali tada u stanicu dotutnja voz uz zast arelo treskanje i sledeeg trenutka se za njom zatvori e vrata. Sledila je Kolinova uputstva, Beli Grad, pa Pastirov Grm, Holandski park , podigav i faks kada je voz usporio pred Noting Hilom - kralj, koji je bio veoma star, bio je na samrti - i dr ala ga tako kroz ulicu Bond. Na stanici na trgu Oksf ord bila je velika gu va i ona je bila zahvalna u okrilju gomile. Kolin je rekao da je mogue napustiti stanicu bez plaanja. Posle malo razmi l janja, zakljuila je da je to istina, ali uz brzinu i pravovremenost. U stvari, ni je bilo druge; njena torbica, sa ipom MicuBanke i nekoliko engleskih novia, oti la je sa Drakulama. Provela je deset minuta posmatrajui kako putnici ubacuju svoje ute plastine kartice u automatske kapije, a onda je duboko udahnula i potrala. Gore, p a preko, iza nje vika i glasan smeh, a onda je ponovo bila na nogama i trala. Kada je stigla do vrata na vrhu stepenica, ugledala je ulicu Brikston ka ko eka nalik na ofucani inuku, nakrcan zadimljenim kioscima sa hranom. 33. ZVEZDA ekala je u kolima i nije joj bilo drago zbog toga. Ionako nije volela da e ka, ali je viz koji je uzela samo ote ao stvar. Morala je da se podsea da ne krgue zu bima, jer ma ta da je D erald uinio s njima, jo su bili osetljivi. U stvari, bila je svuda osetljiva. Viz verovatno nije bio najsjajnija zamisao. Kola su pripadala eni, onoj koju je D erald nazvao Moli. Neka serijska japa nska kola sive boje kakva su kupovali sakoi, pristojnog ali neprimetnog izgleda. Unutra su mirisala na novo i i la su brzo kada su napustili Baltimor. Imala su ko mpjuter, ali ih je ena vozila sama, celim putem nazad do Gradova, i sada su bila parkirana na krovu gara ne dvadesetospratnice koja mora da je bila blizu hotela u koji ju je smestio Prajor, jer je videla onu blesavu zgradu, onu sa vodopadom, n alik na planinu. Na krovu je bilo malo kola i sva su bila prekrivena snegom, kao da ih du

go niko nije pomerao. Osim dvojice momaka u kabini na ulazu, inilo se da nema nik og. Nalazila se okru ena milionima ljudi, u najveem gradu na svetu, sama, na zadnje m sedi tu automobila. I reeno joj je da eka. ena je malo govorila na putu od Baltimora, tek bi povremeno postavila pit anje, ali Mona nije mogla da uti, zbog viza. Priala je o Klivlendu i Floridi i Edi ju i Prajoru. Onda su se dovezle ovamo i parkirale. I sad je ta Moli bila odsutna ve pun sat, mo da i du e. Sa sobom je ponela i kofer. Jedino to je Mona uspela da sazna od nje bilo je da se dugo zna sa D eraldom i da Prajor nije znao za to. U kolima je ponovo bilo hladno, pa se Mona zato prebaci na prednje sedi te i ukljui grejanje. Nije smela da ga ostavi ukljuenog na najslabije, jer bi moglo da isprazni akumulator, a Moli je rekla da e se nai u govnima ako se to dogodi. "J er kad se vratim, 'vatamo maglu odavde." Onda joj je pokazala vreu za spavanje is pod vozaevog sedi ta. Pojaala je grejanje i podigla ruke ispred re etke. Onda se poigrala sa dugm iima malog videa pored ekrana komandne table i uhvatila vesti. Engleski kralj je bio bolestan; bio je veoma star. U Singapuru se pojavila nova bolest; jo niko nij e umro od nje, ali se nije znalo kako se dobija niti kako se lei. Neki ljudi su i zrazili mi ljenje da se u Japanu vodi velika borba, da dve grupe Jakuza poku avaju d a se meusobno poubijaju, ali niko nije znao da li je to tano; Jakuze... bilo je to ne to o emu je Edi voleo da se proserava. Onda su otvorila neka vrata i na njima s e pojavila End i, pod ruku sa nekim fantastinim crncem, a glas sa videa govorio je da je to u ivo, da je upravo stigla u Gradove posle kraeg odmora u svojoj kui u Mali buu, posle leenja na privatnoj klinici za narkomane... End i je izgledala sjajno u tom ogromnom krznu, ali odlomak se tu prekide. Mona se seti ta joj je D erald uradio; dodirnu se po licu. Iskljuila je video, pa grejanje, i ponovo se prebacila na zadnje sedi te. K rajem vree za spavanje obrisala je maglu daha sa prozorra. Pogledala je uvis prem a zgradi-planini, svoj osvetljenoj, iza opu tenog lanca na ivici krova parkinga. T amo gore kao da je bila itava dr ava, mo da Kolorado ili tako ne to, kao na onom stimu gde End i odlazi u Aspen i sree tog momka, ali se kao i obino pojavljuje Robin. Meuti m, nije joj i lo u glavu to s bolnicom; prvo je onaj barmen rekao da je oti la tamo zato to je postala zavisna od neega, a sad je i taj spiker ponovio isto, te mora d a je bilo istina. Ali za to bi neko kao End i, sa takvim ivotom, pored onakvog deka ka o to je Robin Lenir, uzimao droge? Mona je vrtela glavom, zagledana u onu zgradu, srena to nije zavisnik. Mora da je odlutala na neki minut, mislei na Lanetu, jer je, pogledav i pon ovo, ugledala veliki kopter, blistavo crn, kako lebdi iznad zgrade-planine. Priz or je bio moan, pravi velegradski. U Klivlendu je poznavala neke tvrde ene, cure sa kojima se niko nije zeza o, ali je ova Moli bila ne to posebno - setila se kako je Prajor proleteo kroz vra ta i kako je vri tao... Pitala se ta je to na kraju priznao, jer ga je ula kako govo ri, a Moli ga posle vi e nije povredila. Ostavile su ga vezanog za tu stolicu i Mo na je upitala Moli da li e uspeti da se oslobodi. Mo da, rekla je Moli, a mo da e ga n eko nai, ili e dehidrirati. Kopter se spustio, nestao iz vida. Jedan od onih velikih, sa tim vrte kama na oba kraja. Sedela je tako i ekala i nije imala jebenog pojma ta da radi. Laneta ju je nauila da ponekad mora da pobroji svoje prednosti - prednosti su bile ono to ti ide u korist - i da zaboravi ono drugo. Okej. Izvukla se sa Flor ide. Nalazi se na Menhetnu. Izgleda kao End i. Ovo je zaustavi. Je li to prednost? Okej, drugim reima, upravo su joj besplatno uradili tri skupe kozmetike operacije , a dobila je i potpuno savr ene zube. Kad se tako pogleda, i nije lo e. Seti se muv a u onom umezu. Tako je. Ako potro i novac koji joj je ostao na novu frizuru i ne to m inke, mogla bi malo manje da lii na End i, to je verovatno dobra zamisao, jer ta ako je neko tra i? Helikopter se opet pojavi, uzlete. Hej. Mo da dva bloka dalje i pedeset spratova vi e, nos letelice se okrenu prema

njoj, spusti... To je od viza. Nekako se zaljulja u mestu i poe da pomire... To j e viz, nije stvarno. Pravo prema njoj. Poeo je da raste. Prema njoj. Ali to je vi z, zar ne? Onda nestade iza jedne od zgrada; ipak je bio viz... Kopter izbi iza ugla i dalje pet spratova iznad krova parkinga, sve ni e i to nije bio viz, i ao je na nju, bacio je uzak beli zrak koji je na ao siva kola i Mona otkljua vrata i ispade na sneg, jo u senci kola, okru ena grmljavinom elisa i m otora; bio je to Prajor ili oni za koje je radio, do li su po nju. Ali reflektor s e ugasi, elise promeni e brzinu i stvar zaroni, prebrzo. Odskoi na stajnom trapu. P onovo pade, motori joj zamre e, iska lja e plavi plamen. Mona je bila na kolenima i rukama pored zadnjeg branika kola. Okliznula se kada je poku ala da ustane. Zau se zvuk nalik na pucanj; sa koptera odlete etvrtast komad ko e i otkliza preko zasoljenog betona parkinga; otvor izbaci jarko narand asti tobogan za sluaj opasnosti, koji se naduvavao poput deje igrake za pla u. Mona ustade, ovaj put pa ljiv ije, dr ei se za branik sivih kola. Tamna, umotana prilika prebaci noge na tobogan i skliznu, sedei, kao dete na igrali tu. Za njom poe jo jedna prilika, u ogromnoj jak ni sa kapuljaom, iste boje kao tobogan. Mona zadrhta kada je prilika u narand astom povela onu drugu preko krova, dalje od crnog koptera. Bila je to... stvarno je ona! "Obe ete pozadi", ree Moli, otvoriv i vrata sa vozaeve strane. "To si ti", izusti Mona, najpoznatijem licu na svetu. "Da", ree End i, zagledana u Monino lice, "izgleda... da jesam..." "Hajde", ree Moli, polo iv i joj ruku na rame. "Upadaj. Tvoj crnja Marsovac s amo to se nije probudio." Pogledala je prema helikopteru. Izgledao je kao velika igraka, stojei tamo bez svetala, kao da ga je tu ostavilo i zaboravilo dete nekog d ina. "Bolje bi bilo", ree End i, ulazei na zadnje sedi te kola. "I ti, du o", ree Moli, gurajui Monu prema otvorenim vratima. "Ali... mislim..." "Mii se!" Mona ue, udi ui End in parfem, okrznuv i rukom nestvarnu mekou tog velikog krzna. "Gledala sam te", zau sebe. "Na videu." End i je utala. Moli kliznu na vozaevo sedi te, zalupi vrata i pokrenu motor. Narand asta kap uljaa bila joj je zategnuta oko lica, koje je bilo bela maska sa praznim srebrnim oima. Onda poo e prema pokrivenoj rampi, skrenu e u prvu krivinu. I tako pet nivoa na ni e, u tesnoj spirali, a onda ih Moli poveze izmeu redova krupnijih vozila pod mut nim zelenim dijagonalama svetlosne trake. "Jedrilice", ree Moli. "Jesi li nekad videla opremu za jedrilice, gore u Envoju?" "Ne", ree End i. "Ako ih obezbeenje Mre e ima, mo da su ve na krovu..." Povezla je kola iza vel ikog dugakog etvrtastog hovera bele boje, sa natpisom na zadnjim vratima, ispisani m pravougaonim plavim slovima. " ta pi e?" upita Mona i oseti kako rumeni. "Kitaj Katoda", ree End i. Mona pomisli da je ve ula to ime. Moli je ve bila napolju, otvorila je velika vrata i sada je izbacivala on e ute plastine rampe. Zatim ponovo sede u kola. Poveze unazad, pa napred, i uveze ih pravo u h over. Smaknu narand astu kapuljau i zatrese glavom da oslobodi kosu. "Mona, misli da e moi da izie i gurne one rampe nazad? Nisu te ke." Nije zvualo kao pitanje. Bile su lake. Popela se iza kola i pomogla Moli da zatvori vrata. Oseala je End ino prisustvo u tami. Bila je to zaista End i. "Idite napred, ve ite se i ekajte." End i. Ona sedi pored End i. ulo se i tanje kad je Moli napunila hoverove jastuke, a onda kliznu e niz spir alnu rampu zgrade. "Tvoj prijatelj", ree Moli, "sada je budan, ali jo ne mo e da se kree. Jo oko

petnaest minuta." Ponovo je si la sa rampe, ali Mona vi e nije znala na kom su sprat u. Na ovom su bila skupa vozila, manji modeli. Hover je grmeo sredi njim prolazom, pa skrenuo levo. "Budi srena ako nas ne bude ekao napolju", ree End i. Moli zaustavi hover deset metara od velikih metalnih vrata sa dijagonaln im utim i crnim prugama. "Ne", ree, vadei malu plavu kutiju iz pregrade na kontrolnoj tabli, "on je srean ako ne eka napolju." Vrata odlete e iz okvira uz narand asti blesak i zvuk koji se zario u Moninu dijafragmu kao udarac vrstim predmetom. Tresnula su na vla nu ul icu u oblaku dima, a oni su ve prelazili preko njih, zaokreui, ubrzavajui. "Ovo je bilo stra no neotesano, zar ne?" ree End i, a onda se nasmeja. "Znam", ree Moli, obuzeta vo njom. "Ponekad je to jedini nain. Mona, reci jo j o Prajoru. O njemu i tvom deku. Ono to si meni rekla." Mona se nikad u ivotu nije oseala ovako stidljivo. "Molim te", ree End i, "ispriaj mi, Mona." Tek tako. Nazvala ju je po imenu. End i Miel ju je nazvala po imenu. Nju lin o. Tu gde sede. Doe joj da se onesvesti. 34. ULICA MARGEJT "Rek'o bih da si se izgubila", ree prodavac knedli, na japanskom. Kumiko je nagaala da je Korejanac. Otac je imao poznanike Korejance; bavili su se graevin om, rekla joj je majka. Bili su to esto veoma krupni ljudi, ba kao i ovaj, krupni gotovo kao Petal, sa irokim, ozbiljnim licima. "I da se smrzava ." "Tra im nekoga", ree ona. "Stanuje u ulici Margejt." "Gde je to?" "Ne znam." "Doi unutra", ree knedlad ija, pokazav i Kumiko da obie tezgu. Kiosk mu je bio napravljen od ru iaste rebraste plastike. Za la je izmeu kioska sa knedlama i susednog koji je reklamirao ne to to se zv alo roti, ispisano delirino obojenim velikim slovima od spreja, oivienim zaobljeni m fluorescentnim obrisima. Kiosk je mirisao na zaine i kuvano meso. Stopala su jo j se smrzavala. Zavukla se ispod zamagljenog plastinog zastora. Kiosk je bio pretrpan: zd epaste plave boce sa butanom, tri re etke za kuvanje sa visokim loncima, plastine k ese sa knedlama i telesina Korejanca zaposlena oko lonaca. "Sedi", ree on; sela j e na utu plastinu kantu sa natpisom MSG, tako da je glava bila ispod nivoa tezge. "Japanka?" "Da", ree ona. "Iz Tokija?" Oklevala je. "Tvoja odea", ree on. "Za to nosi gumene tabi arape usred zime? Je l' to neka moda?" "Izgubila sam izme." Dodao joj je zdelu od pene i plastine tapie; u bistroj utoj supi plivale su debele knedle. Halapljivo ih je pojela i popila supu. Zatim ga je posmatrala kak o poslu uje mu teriju, Afrikanku koja je odnela svoje knedle u poklopljenoj erpici od kue. "Margejt", ree knedlad ija, kada je ena oti la. Izvukao je ispod tezge zama enu k njigu umotanu u hartiju i poeo da lista. "Evo", ree, uprev i prstom u nemogue zgusnut u malu mapu, "na kraju Ejkr Lejna." Uzeo je plavi flomaster i nacrtao put na hra pavoj sivoj salveti. "Hvala vam", ree ona. "Sad moram da idem." Majka ju je posetila dok je i la prema ulici Margejt. Seli je bila u opasnosti, negde u Gradovima, i Kumiko je verovala da e Kr pelj znati kako da je obavesti. Ako ne telefonom, onda kroz matricu. Mo da i Krpel

j poznaje Fina, mrtvaca u bud aku... U Brikstonu je koralni rast metropole izrodio drugaiju vrstu ivota. Lica m rka i svetla, nebrojenih rasa, proelja od cigala prekrivena haosom preliva i simb ola, nepoznatih prvobitnim graditeljima. Iz otvorenih vrata paba kraj kojih je p ro la pulsirao je ritam bubnjeva, toplota i gromoglasan smeh. Radnje su prodavale hranu kakvu Kumiko nikad nije videla, rolne tkanina jarkih boja, kineske alatke, japansku kozmetiku... Zastav i pored osvetljenog izloga sa maskarama i rumenilima, posmatrajui od raz svog lica na srebrnoj podlozi, osetila je kako joj se majina smrt spu ta na nju iz noi. Majka je imala ovakve stvari. Majino ludilo. Otac nije hteo da govori o tome. Ludilo nije imalo mesto u oevom svetu, iako samoubistvo jeste. Ludilo njene majke bilo je evropsko, uvezen a tuga i razoaranje... Otac joj je ubio majku, rekla joj je Seli, u Kovent Garden u. No, da li je to bila istina? Dovodio joj je lekare iz Danske, Australije i na kraju iz ibe. Lekari su saslu ali snove princeze-balerine, nainili mape i izmerili du inu njenih sinapsi i vadili joj krv. Princeza-balerina je odbila njihove lekove , delikatne hirur ke zahvate. "Hoe da mi seku mozak laserima", aputala je Kumiki. aputala je i druge stvari. Nou, govorila je, poput dima, duhovi se di u iz svojih kutija u radnoj sobi Kumikinog oca. "Starci", govorila je. "Uzimaju mi dah iz plua. Tvoj otac mi uzim a dah iz plua. Ovaj grad mi oduzima dah. Ovde nikad ni ta ne miruje. Ovde nema prav og sna." Na kraju uop te nije bilo sna. est noi je njena majka presedela, nema i potp uno nepomina, u svojoj plavoj evropskoj sobi. Sedmog dana je nestala iz stana - z adivljujui podvig, s obzirom na revnost sekretara - i uspela da stigne do ledene reke. Ali pozadina izloga bila je kao Seline naoari. Kumiko izvadi Korejanevu ma pu iz rukava d empera. Pored ivinjaka u ulici Margejt le ao je spaljeni automobil. Bio je bez tokov a. Zastala je pored njega i osmatrala bezlina proelja kua sa druge strane ulice, ka da zau zvuk iza sebe. Okrenu se i nae pred iskrivljenim licem demona, ispod masnih kovrd avih pramenova kose, u svetlosti poluotvorenih vrata najbli e kue. "Krpelju!" "Terens", ree on, "u stvari," dok su se facijalni grevi smirivali. Krpeljev stan bio je na poslednjem spratu. Ni i spratovi bili su pusti, ne nastanjeni, prekriveni oguljenim tapetama sa duhovima prea njih slika. ovekovo hramanje bilo je jo izrazitije dok se peo uz stepenice ispred nje. Nosio je sivo tofano odelo i antilopske 'oksford' cipele sa debelim onovima boje duvana. "Oekiv'o sam te", ree, vukui se na sledei stepenik, pa na sledei. "Jesi?" "Znao sam da si pobegla od Svejna. Pratio sam njihov saobraaj, kad nisam radio drugo." "Drugo?" "Ti ne zna , je li?" "Izvini?" "Re se o matrici. Ne to se dogaa. Bie lak e da ti poka em nego da ti obja njavam. ad bih mogao da ti objasnim, a ne mogu. Rek'o bih da je u ovom trenutku tri etvrt ine oveanstva ukljueno tamo i gleda predstavu..." "Ne razumem." "Te ko da iko razume. Pojavio se novi makroform u sektoru koji predstavlja Gradove." "Makroform?" "Veoma veliki konstrukt podataka." "Do la sam da upozorim Seli. Svejn i Robin Lenir nameravaju da je predaju onima koji planiraju otmicu Anele Miel." "Ja ne bi' brinuo zbog toga", ree on, stigav i najzad na vrh stepenica. "Se li je ve pokupila Mielovu i zamalo ubila Svejnovog oveka u Gradovima. Sada su se i

ovako i onako nameraili na nju. Uskoro e joj svi loviti guzicu. Ipak, mo emo da je o bavestimo kad se javi. Ako se javi..."

Krpelj je obitavao u jednoj jedinoj velikoj prostoriji iji je neobian obli k svedoio o uklonjenim zidovima. Iako prostrana, bila je pretrpana; Kumiko je ima la utisak da je neko premestio kompletan sadr aj jedne od prodavnica modula u Akia bari u prostor ve ispunjen, po gejinski, preteranom koliinom glomaznog name taja. Upr kos tome, bila je zapanjujue ista i uredna: ivice naslaganih asopisa bile su poravn ate sa niskim staklenim stolom na kome su le ali, pored neupotrebljene crne keramik e pepljare i jednostavne beze vaze sa cveem. Dok je Krpelj punio elektrini ajnik vodom iz filterskog vra, ponovo je poku a la da dozove Kolina. " ta je to?" upita on, spustiv i vr. "Maas-Neotekov ureaj-vodi. Razbijen je; ne mogu da pozovem Kolina..." "Kolin? To je stim ureaj?" "Da." "Daj da pogledam..." Ispru io je ruku. "Dobila sam ga od oca..." Krpelj zazvi da. "Stvar vredi itavo bogatstvo. Jedna od onih njihovih malih VI. Kako radi?" "Stisne ga u aku i pojavi se Kolin, ali niko drugi ne mo e da ga vidi ili uje ." Krpelj podi e spravu do uha i zatrese je. "Razbijen je? Kako?" "Ispustila sam ga." "To se samo kui te slomilo, zna . Biosoft se odvojio od kui ta, pa ne mo e runo d a ukljui ." "Mo e da ga popravi ?" "Ne. Ali mo emo da ga pozovemo preko deka, ako hoe ..." Vratio joj ga je. U aj niku je vrilo. Uz aj, ispriala mu je o svom putovanju u Gradove i Selinoj poseti hramu u uliici. "Nazvao ju je Moli", ree. Krpelj klimnu glavom, brzo namignu nekoliko puta zaredom. " ta je tra ila ta mo? O emu su razgovarali?" "O mestu zvanom Strejlajt. oveku po imenu Kejs. Neprijatelju, u stvari eni ..." "A, Tezje-E pulova. To sam otkrio kada sam proe ljao Svejnov protok podataka za nju. Svejn je kupio Moli za tu takozvanu gospu 3D ejn; ona ima najsoniji dosje s a trokavim ve om koji mo e da zamisli ... o svemu i o svakome. Jebeno sam pazio da ne vi dim ni ta od toga. Svejn to valja i levo i desno, bogatei se na deset strana odjedn om. Siguran sam da ona ima dovoljno gadosti i o Svejnu..." "Ona je ovde, u Londonu?" "Negde na orbiti, izgleda, iako neki ka u da je mrtva. U stvari, ba sam rad io na tome, kada se taj bad a stvorio u matrici..." "Molim?" "Evo, pokazau ti." Kada se vratio za beli ba tenski sto, sa sobom je nosio usku crnu etvrtastu tacnu sa minijaturnim komandama du jedne strane. Postavio ju j e na sto i dodirnuo jedan od siu nih prekidaa. Iznad projektora zatrepta kockasta ho lo slika: neonske koordinate kiberprostora, ispunjene blistavim oblicima, ujedno jednostavnim i slo enim, koji su predstavljali ogromna ustrojstva uskladi tenih pod ataka. "Ovo su ti ona standardna velika govna. Korporacije. Uglavnom nepromenlji v pejsa , moglo bi se rei. Ponekad nekoj od njih izraste dodatak, il' vidi preuziman je, pa se jedna stopi s drugom. Al' te ko da e da vidi neku novu, ne u toj razmeri. O ne poinju kao male i rastu, stapaju se sa drugim manjim formacijama..." Pru io je r uku i dodirnuo drugi prekida. "Pre otprilike etiri sata" - i u samom sredi tu slike pojavi se jednostavan beli okomiti stub - "izniklo je ovo. Ili se pojavilo." Raz nobojne kocke, lopte i piramide smesta su se rasporedile da oslobode prostor za okrugli beli stub; potpuno ih je natkrilio, a vrh mu je bio odseen granicom slike . "Kopile je vee od svega to tamo postoji", ree Krpelj, sa izvesnim zadovoljstvom, "i niko ne zna ta je to niti kome pripada." "Ali neko mora da zna", ree Kumiko.

"Da, trebalo bi. Ali ljudi iz moje struke, a ima nas milion, nisu bili u stanju da to saznaju. To je udnije, na neki nain, nego injenica da je stvar tamo. Pro ao sam mre u uzdu i popreko, pre nego to si do la, tra ei makar jednog d okeja koji ne na. I ni ta. Ba ni ta." "Kako ova 3D ejn mo e da bude mrtva?" Ali onda se priseti Fina, kutija u oevo j radnoj sobi. "Moram da obavestim Seli." "Tu mo emo samo da ekamo", ree on. "Ona e verovatno telefonirati ovamo. U meuv remenu, mo emo da se pove emo sa tom tvojom skupocenom VI, ako hoe ." "Da", ree ona, "hvala." "Samo se nadam da te oni Svejnovi plaenici iz Specijalnog odseka nisu pra tili dovde. Al' nema nam druge nego da ekamo..." "Da", ree Kumiko, nimalo odu evljena to mora da eka. 35. RAT U FABRICI eri ga ponovo zatee kod Sudije, dole u mraku. Sedeo je na jednom od Detekt iva sa baterijskom svetiljkom u ruci, dr ei je uperenu i Sudijin oklop od uglaane re. Nije pamtio kada je si ao ovamo, ali nije imao ni istrzan oseaj Korsakovljevog. Sea o se devojinih oiju, u onoj sobi za koju je Bobi rekao da je u Londonu. "D entri je ukljuio Grofa i njegovu kutiju u dek kiberprostora", ree eri. "Zn a ?" Vidra klimnu glavom, ne odvajajui pogled od Sudije. "Bobi je rekao da to uradimo." "I, ta se to dogaa? ta je bilo kada ste se obojica ukljuili?" "D entri i Bobi su se odmah na li. Obojica udareni na isti nain. Kada smo se ukljuili, na li smo se negde tamo na orbiti, ali Bobi nije bio tamo... Zatim u Meks iku, mislim. Ko je Tali I am?" "Kraljica stima iz vremena kada sam bila mala. Kao to je End i Miel danas." "Mielova je bila njegova cura..." "ija?" "Bobijeva. Tako je rekao D entriju, u Londonu." "U Londonu?" "Aha. Tamo smo oti li posle Meksika." "I rekao je da je bio End in dasa? Zvui blesavo." "Aha, ali je rekao da se upravo tako navuk'o na tu stvar, taj alef." Obo rio je zrak svetiljke i uperio ga u kosturne eline ralje Strvomelja. "Muvao se sa lovanima i tamo uo za to. Zvalo se du ogub. Ljudi koji su ga posedovali povremeno s u ga iznajmljivali tim lovanima. Bobi ga je jednom isprobao, a onda se vratio i maznuo ga. Poneo ga dole u Meksiko Siti i poeo da provodi sve vreme u njemu. Ali su do li po njega..." "Zvui kao da se ipak sea stvari." "Tako da je pobegao odande. Oti ao u Klivlend i pogodio se sa Afrikom, pla tio mu da ga sakrije i vodi brigu o njemu dok je unutra, jer je bio sasvim blizu ..." "Blizu ega?" "Ne znam. Neeg otkaenog. Kao kad D entri govori o Obliku." "Pa", ree ona, "mislim da bi mogao da umre, tako ukljuen. ivotni znaci su m u sve gori. Predugo je bio na onim iglama. Zato sam do la po tebe." Strvomeljova zubata elina utroba svetlucala je u svetlosti svetiljke. "Sam je to hteo. Uostalom, ako je platio Kidu, to je kao da radi za njega. Ali oni ti povi koje je Ti video danas rade za ljude iz L.A., one od kojih je Bobi ukrao tu stvar..." "Reci mi ne to." " ta?" " ta to ovde pravi ? Afrika je rekao da si ludi belac koji pravi robote od o tpadaka. Rekao je da ih leti izvodi tamo u kr i zapodeva velike bitke..." "To nisu roboti", prekide je on, uhvativ i u zrak svetiljke niske, srpovim a naoru ane ruke Ve tice na paukovim nogama. "Imaju uglavnom radio-kontrolu." "Pravi ih samo zato da bi ih posle uni tio?"

"Ne. Ali moram da ih isprobam. Da vidim jesam li ih sklopio kako treba.. ." Iskjuio je svetiljku. "Ludi belac", ree ona. "Ima neku curu ovde?" "Ne." "Kad se istu ira . Mo da i obrije ..." Odjednom mu je bila sasvim blizu, oseao je njen dah na licu. "Okej vi tamo sad slu ajte." "Koji moj..." "Jer nemam nameru da ponavljam." Vidra je ve dr ao ruku preko erinih usta. "Hoemo va eg gosta i svu njegovu opremu. To je sve. Ponavljam, svu opremu." Pojaani glas zvonio je kroz gvozdenu utrobu Fabrike. Mo ete da nam ga date, to je n ajlak e za vas i za nas, ili da vas sve pobijemo. Ni to nam nije neki problem. Ima te pet minuta za razmi ljanje." eri ga ujede za ruku. "Sranje, pa moram da di em, u redu?" A on je ve trao kroz tminu Fabrike, slu ajui je kako ga doziva. Iznad ju ne kapije Fabrike, iskrivljenih elinih dvokrilnih vrata ukoenih od re , gorela je samo jedna sijalica od sto vati. Ti mora da ju je ostavio ukljuenu. Kl eei pored nezastakljenog prozora, Vidra je uspeo da razazna hover, tamo iza blede ivice svetlosti. ovek sa megafonom izie iz mraka sa proraunatom opu teno u, koja je treb alo da poka e kako vlada situacijom. Nosio je izolovani maskirni kombinezon sa tan kom najlonskom kapuljaom stegnutom oko glave i za titne naoari. Podigao je megafon. "Tri minuta." Vidru je podseao na uvare u zatvoru gde je slu io drugu kaznu za krau k ola. D entri verovatno posmatra odozgo, sa mesta gde je uska okomita ploa pleksi glasa ugraena u zid, visoko iznad kapija Fabrike. Ne to za tropota u mraku, s Vidrine desne strane. Okrenuo se na vreme da vid i Tia u slaboj svetlosti sa susednog prozora, mo da osam metara dalje du zida, i odb lesak golog prigu ivaa od legure kada je deak podigao svoju pu ku kalibra 22. "Tiu! Ne. .." Rubinski svitac na Tievom obrazu, marker laserskog ni ana odande iz Samoe. Ti je bio baen unazad, a zvuk pucnja se razlegao kroz gole prozore i odbio od zidova. P otom je jedini zvuk bilo kotrljanje prigu ivaa po betonu. "Jebi ga", zagrme ona glasina veselo. "Imali ste priliku." Vidra pogleda preko ivice prozora i vide da ovek tri prema hoveru. Koliko li ih je napolju? Ti nije rekao. Dva hovera, Honda. Deset? Vi e? Uko liko D entri nema negde sakriven pi tolj, Tieva pu ka bila je jedino oru je koje su imali . Hoverove turbine zaurla e. Pretpostavljao je da e naprosto uleteti unutra. Imaju laserske ni ane, verovatno i infracrvene. Tada zau jednog od Detektiva, zvuk koji je pravio svojim gusenicama od ne rajueg elika na betonskom podu. Izmileo je iz mraka sa svojom korpionskom aokom sa te rmitnim vrhom napetom u niskom polo aju. asija je pedeset godina ranije bila daljin ski voeni manipulator za i enje izlivenih industrijskih otrova i nuklearnih centrala. Vidra je prona ao tri nesastavljene jedinice u Njuarku i menjao Folksvagen za nji h. D entri. Ostavio je kontrolni ureaj gore u potkrovlju. Detektiv je savladao pod i zastao u irokim vratima, suoen sa Samoom i hover om koji se pribli avao. Bio je veliine veeg motocikla, a njegova otvorena asija bila je gust vor servomotora, tankova za kompresiju, izlo enih zupanika, hidraulinih cilin dara. Sa obe strane skromnog pogonskog sklopa pru ala su se po jedna klje ta opakog izgleda. Vidra nije bio siguran odakle potiu. Mo da sa neke velike poljoprivredne m a ine. Hover je bio te ki industrijski model. Preko vetrobrana i prozora bile su privr ene debele sive oklopne ploe od plastike, sa uskim prorezima za osmatranje u sr edini. Detektiv se pokrenuo, eline gusenice bacile su led i komadie betona kada je po ao pravo na hover, klje ta ra irenih do punog raspona. Voza hovera ubacio je u rikv erc, borei se sa inercijom. Klje ta Detektiva besno su kljocnula na povr ini prednjeg meha, skliznula, klj

ocnula ponovo. Meh je bio za tien polikarbonskom mre om. D entri se tada seti termitnog koplja. Upalilo se u malu loptu jarko bele svetlosti i ibnulo preko beskorisnih klje ta, prolazei kroz meh kao no kroz karton. Gusenice su se zaokrenule kada je D ent ri poslao Detektiva na probu eni meh, izmahujui kopljem do pune du ine. Vidra odjedno m shvati da je vie, ali nije znao ta. Sada je bio na nogama, jer su klje ta konano za hvatila pokidanu ivicu meha. Ponovo je unuo na pod kada je zabraena prilika sa naoarima iskoila iz otvora na krovu hovera kao naoru an upavac iz kutije, praznei magacin samarice kalibra dvana est, ija zrna zavarnii e na oklopu Detektiva, koji je nastavio da kida meh, ocrtan n aspram belog usijanja koplja. Detektiv se ukoi, stiskajui klje tima iskidani meh; st relac nestade u otvoru. Dovodno crevo? Servo paket? ta je onaj tamo pogodio? Bela svetlost je zam irala, gotovo sasvim uga ena. Hover polako poe unazad preko re, vukui Detektiva sa sobom. Bio je ve dosta odmakao, izvan svetlosti, kada je D entri otkrio kombinacij u prekidaa za aktiviranje bacaa plamena, ija je prskalica bila ugraena ispod sastava klje ta. Vidra je posmatrao, opinjeno, kako Detektiv pali deset litara benzina pom e anog sa deterd entom, sprej pod visokim pritiskom. Setio se da je tu prskalicu uze o sa traktora za prskanje pesticida. Radila je bez gre ke. 36. DU OGUB Hover je i ao na jug kada se vratila Mama Bri it. ena sa pokrivenim srebrnim oima ostavila je sivi kupe na nekom drugom parkingu, a uliarka sa End inim licem isp riala je zbunjujuu priu: Klivlend, Florida, neko ko je bio njen momak ili makro ili oboje... Ali End i je ula Bri itin glas, u kabini helikoptera, na krovu Nju Suzuki Env oja: Veruj joj, dete. U ovome ona radi po volji loa. Zarobljena na svom sedi tu, sa kopom pojasa zalivenom vrstom grudvom plastik e, End i je posmatrala kako ena zaobilazi kompjuter helikoptera i ukljuuje sigurnosn i sistem koji je dozvoljavao runo upravljanje. A sada ovaj auto-put na zimskoj ki i i devojka koja ponovo pria, kroz um bri saa... Sjaj svea, zidovi od izbeljenog krenjaka, lepr anje bledih nonih leptira u ob e enim granama vrba. Tvoj as se primie. I oni su tu, Konjanici, loa: Papa Legba blistav i tean kao iva; Ezili Fred a, koja je majka i kraljica; Baron Simetjer, mahovina na trulim kostima; Similor ; Madam Travo; mnogo drugih... Ispunjavaju prazninu koja je Gran Bri it. Huka njih ovih glasova je um vetra, voda koja tee, ko nica... Lelujaju se iznad zemlje kao letnja ega iznad auto-puta i nikada nije bil o ovako, za End i, nikada ova gravitacija, ovaj oseaj pada, ovaj stepen predaje... Do mesta gde zbori Legba, glasom gvozdenog bubnja... Pripoveda priu. Na o trom vetru slika, End i posmatra evoluciju ma inske inteligencije: kameni krugovi, satovi, razboji sa pogonom na paru, egrtava mesingana pra uma zapinjaa i k vaica, vakuum uhvaen u duvanom staklu, elektronski ar u tananim nitima, beskrajni n izovi cevi i prekidaa, ifruju poruke koje e de ifrovati druge ma ine... Lomne, kratkoven e cevi se sabijaju, postaju tranzistori; kola se spajaju, sa imaju u silikon... Silikon se pribli ava odreenim granicama funkcionalnosti... I ponovo je u Bekerovom videu, istoriji Tezje-E pulovih, pro etoj snovima ko ji su 3D ejnina seanja, a Legba jo pripoveda i pria je jedna, bezbrojne niti omotane oko zajednikog, tajnovitog jezgra: 3D ejnina majka stvara dve istovetne inteligenci je koje e se jednog dana sjediniti, dolazak stranaca (i End i odjednom shvata da po znaje Moli, iz snova), sjedinjavanje, 3D ejnino ludilo... A onda se End i suoava sa glavom od dragulja, nainjenom od platine, bisera i finog plavog kamena, oiju od isklesanih sintetikih rubina. Znala je iz snova koji

nikad nisu bili snovi: ovo je kapija prema jezgrima podataka Tezje-E pulovih, gde su dve polovine neega meusobno ratovale, ekajui da se rode kao jedno. "U ovo vreme jo nisi roena." Glas iz glave je glas Mari-Frans, 3D ejnine pok ojne majke, poznat iz mnogih opsednutih noi, iako End i zna da to govori Bri it: "Tvo j otac je tek poinjao da uvia svoja ogranienja, da razluuje ambiciju od talenta. Ona j kome e posvetiti svoje dete jo se nije prikazao. Uskoro e ovek po imenu Kejs donet i ujedinjenje, ma koliko kratko, ma koliko veno. Ali ti to zna ." "Gde je Legba sada?" "Legba-ati-Bon... kakvog poznaje ... eka da postane." "Ne", setiv i se Bovoarovih rei nekada davno, u Nju D erziju, "loa su do li iz Afrike, dok je jo poinjalo..." "Ne onakvi kakve ih poznaje . Kada je kucnuo as, osvit, postojalo je potpun o jedinstvo, jedna svest. Ali tu je bilo i ono drugo." "Drugo?" "Govorim samo o onome to znam. Samo je ono jedno poznavalo drugo, a jedno ga vi e nema. U zoru uvianja, popustilo je sredi te; svaki odlomak po ao je svojim pute m. Odlomci su potra ili oblik, svaki za sebe, kao to je u prirodi takvih stvari. Od sviju znamenja koja je tvoja vrsta uvala od noi, u toj situaciji bejahu najpogodn ije paradigme vudua." "Onda je Bobi bio u pravu. To je bilo Kada Se Sve Promenilo..." "Da, bio je u pravu, ali samo donekle, jer ja jesam odjednom Legba i Bri i t i onaj koji se nagodio s tvojim ocem. Onaj koji je zatra io od njega da ti provue veve kroz glavu." "I rekao mu sve to je bilo potrebno da usavr i bioip?" "Bioip je bio neophodan." "Je li neophodno da ja sanjam seanja E pulove keri?" "Mo e biti." "Jesu li snovi posledica droga?" "Nisu neposredno, iako te je droga uinila vi e prijemivom za neka stanja, a manje za druga." "Droga, znai. ta je to bilo? Koja mu je bila svrha?" "Podroban neurohemijski odgovor na tvoje prvo pitanje bio bi podu i." "Koja je bila svrha?" " to se tie tebe?" Morala je da odvrati pogled od rubinskih oiju. Odaja je bila postavljena prastarim drvenim ploama, izglaanim do visokog sjaja. Pod je bio pokriven tepihom po meri sa arom tampanih kola. "Nema dve istovetne serije. Jedina konstanta je supstanca iji si psihotro pini karakter sagledala kao 'drogu'. U toku uzimanja, u dejstvu su i mnoge druge supstance, kao i nekoliko desetina potelijskih nanomehanizama, programiranih da o bnove sinaptike izmene koje je nainio Kristofer Miel..." Veve tvog oca su izmenjene, delimino izbrisane... "Po ijem nalogu?" Rubinske oi. Biseri i lapis. Ti ina. "Po ijem nalogu? Hiltonovom? Je li to bio Hilton?" "Odluka potie od Beskonanosti. Kada si se vratila sa Jamajke, Beskonanost j e savetovala Sviftu da ponovo pone da ti daje drogu. Pajper Hil je poku ala da izvr i njegov nalog." Oseala je rast pritiska u glavi, dvostruku taku bola iza oiju... "Hilton Svift je du an da izvr ava odluke Beskonanosti. ulo/Mre a je suvi e slo eno ustrojstvo da bi pre ivelo bez toga, a Beskonanost, nastala mnogo posle osvita, sas vim je drugog reda. Biosoft tehnologija koju je zaeo tvoj otac izrodila je i Besk onanost. Beskonanost je bez naslea." "Za to? Za to je Beskonanost htela to da uradim?" "Beskonanost je neprekidnost. Neprekidnost je posao Beskonanosti..." "Ali ko alje snove?" "Oni se ne alju. Vuku te k sebi, kao to su te jednom privukli loa. Poku aj B eskonanosti da izmeni poruku tvog oca je propao. Ne to u tebi pomoglo ti je da pobe gne . Coup-poudre je omanuo." "Beskonanost je poslala onu enu da me otme?"

"Pobude Beskonanosti nisu mi znane. Drugi red. Beskonanost je dozvolila Ro binovu subverziju preko D ejninih agenata." "Ali za to?" Bol postade nemogu. "Krvari joj nos", ree uliarka. " ta da radim?" "Obri i krv. Nateraj je da legne. Sranje. Muni glavom..." " ta je to rekla o Nju D erziju?" "Umukni. Samo umukni. Pazi kad naie odvajanje." "Za to?" "Idemo u Nju D erzi." Krv na novom krznu. Keli bi pobesneo. 37. DRALOVI

Krpelj je uklonio ploicu sa donje strane Maas-Neotekovog ureaja, uz pomo akal ice i juvelirske pincete. "Divota", promrmlja, virei u otvor kroz osvetljavajuu lupu, uokvirenu masn im vodopadom njegove kose. "Kako su samo smaknuli vodove sa ovog prekidaa. Ve ta gad ija..." "Krpelju", ree Kumiko, "jesi li poznavao Seli, kad je prvi put do la u Lond on?" "Odmah posle toga, pretpostavljam..." Posegao je za kalemom optikog vlakn a. "Zato to tada jo nije bila tako tvrda." "Dopada ti se?" Osvetljavajue staklo se podi e i trepnu prema njoj, uveanim Krpeljevim okom. "'Mi se dopada? Ne mogu da ka em da sam o tome mislio na taj nain." "Nije ti mrska?" "Prokleto je te ka, ta Seli. Razume ta 'ou da ka em?" "Te ka?" "Nikad se nije prilagodila ovda njem nainu ivota. Stalno se alila." Ruke su m u se kretale brzo, pouzdano: pinceta, optiko vlakno... "Ovde je mirno, u Englesko j. Nije uvek bilo, zna ; imali smo problema, pa onda rat... Stvari se ovde kreu na sebi svojstven nain, ako me razume . Mada to ne va i za dru inu nervoznih." "Kako, molim?" "Svejn i njegovi. Iako ljudi tvog oca, s kojima je Svejn uvek bio tako d ru eljubiv, izgleda da po tuju tradiciju... ovek treba da zna gde mu je mesto... Zna n a ta mislim? A ovaj novi Svejnov posao, rek'o bi' da e da zagora ivot svakom ko ne p ripada emi. Bo e, pa mi jo imamo neku vladu ovde. Ne poseduju nas velike kompanije. Dobro, ne neposredno..." "Svejnovi poslovi ugro avaju vladu?" "Ma taj je doslovno menja. Prerasporeuje mo prema svojim interesima. Infor macije. Mo. Te ki podaci. Previ e toga u rukama jednog oveka..." Mi i na obrazu mu je poi gravao dok je govorio. Sada je Kolinov ureaj le ao na beloj plastinoj antistatikoj pl oi na ajnom stolu; Krpelj je povezivao vodove koji su trali odatle sa debljim kablom povezanim sa jednim od stubova naslaganih modula. "Eto ga", ree, bri ui ruke jednu o drugu, "ne mo emo da ti ga dovedemo ovde u sobu, ali emo ga pozvati preko deka. V idela si kiberprostor?" "Samo na stimu." "Onda k'o da si ga videla. U svakom sluaju, sad e ." Ustao je; po la je za nji m preko sobe do para debelih stolica od antilopa sa obe strane niskog, etvrtastog stola od crnog stakla. "Be ini", ree on ponosno, uzev i sa stola dva kompleta troda i pru iv i jedan Kumiko. "Ko taju k'o svet." Kumiko osmotri kosturnu mat crnu tijaru. Izmeu slepoonica bio je urezan Ma as-Neotekov logo. Namestila ju je; bila je hladna na ko i. On namesti svoj komplet i zgrbi se u stolici preko puta. "Spremna?" "Da", ree ona i Krpeljeva soba nestade, zidovi joj zalepr a e kao karte, prev rui se, sve dalje, naspram blistave re etke, visokih ustrojstava podataka. "Lep prelaz", zaula ga je kako govori. "Ugraen u trode. Malo dramatike..."

"Gde je Kolin?" "ek' malo... da poveam..." Kumiko zadahta, poletev i prema hrom- utoj ravni svetlosti. "Vrtoglavica ume da bude problem", ree Krpelj i iznenada se stvori kraj n je na utom polju. Ona osmotri njegove antilopske cipele, zatim svoje ruke. "Malo telesne slike i sve je u redu." "Pa", ree Kolin, "to je mali ova iz 'Ru e i Krune'. Petljao si s mojim paket om, je li?" Kumiko se okrenu i ugleda ga. onovi njegovih smeih izama lebdeli su desetak centimetara iznad utog hroma. U kiberprostoru, primetila je, nema senki. "Ne seam se da smo se sreli", ree Krpelj. "Bez brige", ree Kolin. "Nisu nas upoznali. Ali", obrati se Kumiki, "nada m se da si bez muke prona la ivopisni Brikston." "Bo e", ree Krpelj, "ba si ljiga, zna ?" "Izvinjavam se", ree Kolin, iskeziv i se, "zami ljen sam da ispunim oekivanja posetilaca." "More, zami ljen si onako kako neki uti zami lja Engleza!" "Dole u Podzemnoj", ree Kumiko, "naletela sam na Drakule. Uzeli su mi tor bicu. Hteli su da uzmu tebe..." "Odvojio si se od kui ta, drugar", ree Krpelj. "Spojio sam te preko deka." Kolin se naceri. "'ala." "I da ti ka em jo ne to", ree Krpelj, zakoraiv i prema Kolinu, "ima pogre ne poda u sebi, za ono to bi trebalo da bude ." Za mirio je. "Jedan moj drugar u Birmingemu te je upravo ispipao." Okrenuo se Kumiki. "Ovaj tvoj gospodin ips je izmenjen. Zn a li to?" "Ne..." "Da budem iskren", ree Kolin, zabaciv i kosu sa ela, "oekivao sam tako ne to." Krpelj je zurio u daljinu matrice kao da oslu kuje ne to to Kumiko nije mogla da uje. "Da", ree konano, "mada je gotovo sigurno re o fabrikom zahvatu. Deset tvoji h glavnih blokova." Nasmeja se. "Zaledili te... Trebalo bi da zna sve o ekspiru, z ar ne?" " ao mi je", ree Kolin, "ali izgleda da ipak znam sve o ekspiru." "Onda nam reci neki sonet", ree Krpelj, a lice mu se nabra u usporen mig. Preko Kolinovog lica pree ne to nalik na zbunjenost. "U pravu si." "Ili, na primer, o Dikensu!" zakre ta Krpelj. "Ali ja znam..." "Misli da zna , sve dok ne dobije odreeno pitanje! Vidi , te delove su ti ostav ili prazne, o engleskoj knji evnosti, a onda ih ispunili neim drugim..." "Pa dobro, ime?" "Ne bi' znao", ree Krpelj. "Momak u Birmingemu ne mo e da provali. Pametan je, ali ti si jedan od onih jebenih Maas-Neotekovih biosofta..." "Krpelju", upade Kumiko, "postoji li nain da stupimo u vezu sa Seli preko matrice?" "Sumnjam, ali mo emo da poku amo. Ako ni ta drugo, videe onaj makroform o kome s am ti priao. 'Oe da gospodin ips poe s nama?" "Da, molim..." "U redu", ree Krpelj, a onda zastade. "Ali ne znamo ime je tvoj prijatelj filovan. Pretpostavljam neim za ta je platio tvoj otac." "U pravu je", ree Kolin. "Idemo svi", ree ona. Krpelj ih je pokretao u realnom vremenu, umesto da primeni bestelesne, t renutne pomake uobiajene u matrici. uta ravnica, po njegovom obja njenju, bila je krov Londonske Berze i srodni h ustanova Sitija. Nekako je sainio amac koji ih je nosio, plavu apstrakciju sa sv rhom da sprei vrtoglavicu. Dok je plavi amac klizio sve dalje od LB, Kumiko se osv rnula i posmatrala kako se ogromna uta kocka gubi u daljini. Krpelj je pokazivao razliita oblija poput turistikog vodia, a Kolin kao da je u ivao u zameni uloga, sedei pored nje prekr tenih nogu. "Ono je Vajtov klub", govorio je Krpelj, skreui im pa nju na skromnu sivu piramidu, "iz Sent D ejmsa. Ogranieno lanstvo, lista ekanja..."

Kumiko pogleda uvis prema arhitekturi kiberprostora, ponovo slu ajui svog f rancuskog uitelja u Tokiju kako obja njava potrebu oveanstva da ima ovakav svet podat aka. Ikone, putokazi, ve take stvarnosti... Ali sve se to zamuti u seanju, kao okoln a nadneta oblija kada je Krpelj ubrzao...

Razmere belog makroforma bile su te ko shvatljive. Kumiko je isprva imala utisak da je veliko kao nebo, ali sada, zurei u to , inilo joj se da je re o neemu to bi moglo da joj stane u aku, o blistavom bisernom valjku ne vi em od ahovske figure. A opet je bilo d in u poreenju sa oblicima uurenim ok lo. "Pa", ree Kolin, veselo, "ovo je zaista neobino, zar ne? Potpuna anomalija , ista singularnost..." "Ali to ne znai da te brine, je li?" ree Krpelj. "Samo ako ima neposredne veze sa Kumikinim polo ajem", slo i se Kolin, ustaj ui u apstrakciji amca, "ali ovek nikad nije siguran." "Mora da poku a da stupi u vezu sa Seli", ree Kumiko nestrpljivo. Ova stvar, o vaj makroform, anomalija, malo ju je zanimao, iako su ga Krpelj i Kolin posmatra li kao udo. "Pogledaj ga", ree Krpelj. "Unutra bi mogao da bude itav svet..." "I ne znate ta je to?" posmatrala je Krpelja; oi su mu imale odsutan pogle d koji je znaio da mu se ruke pokreu, tamo u Brikstonu, radei na deku. "To je povelika gomila podataka", ree Kolin. "Upravo sam poku ao da pozovem onaj konstrukt, koga ona zove Fin", ree Krpe lj, a pogled mu se izo tri, glas ispuni brigom, "ali nisam uspeo. Imao sam oseaj da tamo ne to vreba... Mislim da bi bilo najbolje da se sad iskljuimo..." "Crna taka, na krivini bisera, savr eno ocrtane ivice..." "Jebeni pakao", ree Krpelj. "Prekini vezu", ree Kolin. "Ne mogu! Uhvatilo nas..." Kumiko je posmatrala kako joj se plavi obris broda izdu uje pod nogama, is tegnut u azurnu nit, povuen preko bezdana u onu kru nu mrlju tmine. A onda je, u tr enu krajnje nepojmljivosti, i ona, zajedno sa Krpeljom i Kolinom, bila rastegnut a u najfiniju liniju... Da bi se na la u Ueno Parku, u kasno jesenje popodne, kraj nepominih voda j ezera inobacu, a kraj nje je sedela majka, na vitkoj klupi od ledenog karbonskog furnira, jo lep a nego u seanju. Majine usne bile su pune i bogatog sjaja, ocrtane, K umiko je to znala, najtanjom kiicom. Nosila je svoju francusku jaknu, sa tamnim k rznenim okovratnikom, okvirom za osmeh dobrodo lice. Kumiko je mogla samo da zuri, uurena oko hladnog mehura straha ispod srca. "Ba si bila ludica, Kumi", ree majka. "Zar si mislila da u te zaboraviti, i li te ostaviti u onom mraznom Londonu i zloinakim slugama tvog oca?" Kumiko je posmatrala te savr ene usne, malo razmaknute preko belih zuba; z uba koje su negovali, znala je, najbolji zubari u Tokiju. "Ti si mrtva", ula je s ebe. "Ne", odgovori majka, sme ei se, "sad nisam. Ne ovde, u Ueno Parku. Pogleda j dralove, Kumi." Ali Kumiko nije htela da okrene glavu. "Pogledaj dralove." "Ma odjebi, ti", ree Krpelj, i Kumiko se okrete i ugleda ga, bledog i isk rivljenog lica, oro enog znojem, masnih kovrd a zalepljenih za elo. "Ja sam njena majka." "To ti nije mama, razume ?" Krpelj se tresao, izvitopereni obrisi vibriral i su mu kao da se napre e protiv strahotnog vetra. "To ti... nije... mama..." Ispo d rukava sivog sakoa bili su tamni polumeseci. Njegove sitne pesnice drhtale su dok se muio da naini prvi korak. "Nije ti dobro", ree Kumikina majka, starateljskim tonom. "Treba da legne . " Krpelj se skljoka na kolena, pritisnut nevidljivim bremenom. "Prestani!" zavapi Kumiko.

Ne to silovito sudari Krpeljevo lice sa pastelnim betonom staze. "Prestani!" Krpeljeva leva ruka sunu u stranu od ramena i poe polako da se uvre, sa ako m jo stisnutom u pesnicu pobelelih zglobova. Kumiko zau kako ne to puca, kost ili li gament, a Krpelj vrisnu. Njena majka se nasmeja. Kumiko o amari majku preko lica i bol, o tar i stvaran, pojuri joj kroz ruku . Majino lice zatreperi, postade neko tuinsko lice. Gejinsko lice sa irokim us nama i o trim uskim nosom. Krpelj zastenja. "Gle", Kumiko zau Kolina, "zar to nije zanimljivo?" Okrenula se tamo i vi dela ga na leima jednog od konja sa grafika iz lova, stilizovanog prikaza izumrlo g roda ivotinja, gracioznog izvijenog vrata dok je kaskao prema njima. "Oprosti to mi je trebalo ovoliko da te pronaem. Ovo je udesno slo eno ustrojstvo. Neka vrsta d e pne vaseljene. Od svega po malo, u stvari." Konj se zaustavi ispred njih. "Igrako", ree stvor sa licem Kumikine majke, "usuuje se da mi se obrati ?" "Da, izgleda da se usuujem. Ti si gospa 3D ejn Tezje-E pul, ili tanije pokojna gospa 3D ejn Tezje-E pul, poodavno poiv a, iz nekada nje vile Strejlajt. Ovaj dosta dopa dljiv prikaz tokijskog parka upravo si sklepala iz Kumikinih seanja, zar ne?" "Umri!" Izbacila je belu ruku: iz nje suknu oblik sainjen od neona. "A ne", odvrati Kolin i dral se razbi, a krhotine prolete e kroz njega, sta kleni duhovi, i popada e. "Nee moi. Oprosti. Setio sam se ta sam. Na 'o delie koje su u i u prostor predvien za ekspira, Tekerija i Blejka. Nainjen sam da savetujem i titim Kumiko u mnogo pogubnijim situacijama nego to su moji prvobitni tvorci predvidel i. Ja sam strateg." "Ni ta ti nisi." Kraj njenih nogu, Krpelj poe da se gri. "Bojim se da gre i . Vidi , ovde, u ovoj... tvojoj ludosti, 3D ejn, podjednako s am stvaran kao ti. Vidi , Kumiko", ree on, silazei sa konja, "Krpeljev tajanstveni m akroform je, zapravo, povelika gomila bioipova naslagana po redu. Neka vrsta vase ljene-igrake. Projahao sam uzdu i popreko i zaista ima dosta toga da se vidi i da se naui. Ova... osoba, ako odluimo da je tako posmatramo, stvorila ga je u patetino j elji, za, oh, ne ba besmrtno u, ve, u stvari, da bi bilo po njenoj udi. Njenoj krtak opsesivnoj i potpuno detinjastoj udi. Ko bi to pomislio da e objekt najpakosnije i nepodno ljive zavisti gospe 3D ejn biti Anela Miel?" "Krepaj! Ima da crkne ! Mrtav si! Ovog asa!" "Samo se ti trudi", ree Kolin i iskezi se. "Vidi , Kumiko, 3D ejn je znala ta jnu Mielove, znala je za njenu vezu sa matricom; Mielova je u jednom trenutku mogl a da postane, pa, samo sredi te svega, mada nema svrhe vraati se toj prii. 3D ejn je b ila ljubomorna..." Lik Kumikine majke zaigrao je kao dim i nestao. "Gle, boga ti", ree Kolin, "zamorio sam je, bojim se. Vodili smo jednu do sta estoku bitku, na drugom nivou komandnog programa. Pat pozicija, za sad, ali s am siguran da e se oporaviti..." Krpelj je bio ustao i ivo je masirao ruku. "Bo e", ree, "bio sam siguran da mi ju je slomila..." "I jeste", ree Kolin, "ali je bila tako besna kada je odlazila da je zabo ravila na taj deo situacije." Kumiko prie bli e konju. Uop te nije liio na pravog. Dodirnula mu je sapi. Bil e su hladne i suve kao hartija. " ta emo sad?" "Vodim vas odavde. Doite, oboje. Penjite se. Kumiko napred, Krpelj pozadi ." Krpelj odmeri konja. "Na to?" Nisu videli vi e nikog u Ueno Parku, dok su jahali prema zidu zelenila koj i se postepeno uobliio u nimalo japansku umu. "Ali trebalo bi da smo u Tokiju", pobuni se Kumiko, kada su za li u umu. "Pomalo je ovla na", ree Kolin, "mada verujem da bismo mogli da pronaemo ne to to slino Tokiju kada bismo tra ili. Ali mislim da znam izlaznu taku..." Onda je poeo da joj pripoveda nove pojedinosti o 3D ejn i Seli i Aneli Miel.

Sve je zvualo neverovatno. Na drugom kraju ume drvee je bilo veoma veliko. Izbili su na polje visoke trave i divljeg cvea. "Vidi", ree Kumiko, ugledav i visoku sivu kuu izmeu kro anja. "Da", ree Kolin, "prava je u predgrau Pariza. Ali gotovo smo stigli. Do iz laza, mislim..." "Koline! Jesi li video? ena. Sad je bila tamo..." "Jeste", ree on, ni ne pogledav i, "Anela Miel..." "Stvarno? Ona je ovde?" "Ne", ree on, "jo nije." Kumiko tada opazi zmajeve. Prekrasne stvari, razigrane na vetru. "Tu smo", ree Kolin. "Kolin e te vratiti nazad na jednom od..." "'Ou vraga", pobuni se Krpelj, otpozadi. "Jednostavno je. Kao kad koristi dek. Ista stvar, u ovom sluaju..." Odozdo sa ulice Margejt doe zvuk smeha, buni pijani glasovi, lom boce na c iglama. Kumiko je sedela veoma mirno, u prenabijenoj stolici, vrsto sklopljenih oi ju, seajui se zmajevog juri a prema nebu i... jo neeg. Telefon poe da zvoni. Ona otvori oi. Skoila je sa stolice i projurila pored Krpelja, izumeu gomila opreme, tra ei telefon. Konano ga je na la. "Domaine", ree Seli, izdaleka, kroz meku plimu statikog a, "koji se moj dogaa? Krpelju? Jesi dobro, ovee?" "Seli! Seli, gde si ti?" "U Nju D erziju. Hej. Malena? Malena, ta se de ava?" "Ne vidim te, Seli, ekran je prazan!" "Zovem iz govornice. U Nju D erziju. ta ima?" "Imam toliko toga da ti priam..." "Navali", ree Seli, "ja astim..." 38. RAT U FABRICI Sa visokog prozora na kraju D entrijevog potkrovlja, posmatrali su kako ho ver gori. uo je onaj isti glas preko megafona: "Mislite da vam je to bio jebeno d obar vic, a? Hahahahahahahaha, mi takoe! Ovde se svi sla emo da ste jebeno zabavni, dru tvo, i zato e sad da pone zezanje!" Nikog na vidiku, samo plamen hovera. "Da mi poemo pe ice", ree eri, odmah iza njega, "ponesemo vode, ne to hrane ako ima." Oi su bile crvene, lice mokro od suza, ali je zvuala mirno. Suvi e mirno, pom isli Vidra. "Hajde, Vidro, ta nam drugo ostaje?" Osvrnuo se prema D entriju, utonulom u stolicu ispred holo stola, glave na slonjene na ruke; zurio je u beli stub koji se dizao iz poznatog duginog kr a kibe rprostora Gradova. D entri se nije pomerio, nije rekao ni re, otkako su se vratili u potkrovlje. Potpetica Vidrine izme ostavila je tamne tragove na podu, od Tieve k rvi; stao je u nju kada se povukao preko prizmelja Fabrike. D entri tada progovori: "Nisam uspeo da pokrenem ostale." Posmatrao je kon trolni ureaj u krilu. "Potreban ti je po jedan za svakog", ree Vidra. "Vreme je za Grofov savet", ree D entri, dobaciv i Vidri ureaj. "Ja se na vraam unutra", ree Vidra. "Idi ti." "Nema potrebe", ree D entri i dodirnu konzolu na tezgi. Bobi Grof se pojavi na monitoru. eri razrogai oi. "Reci mu", ree, "da e uskoro da bude mrtav. Ukoliko ga ne is kljui iz matrice i pod hitno otpremi do jedinice za intenzivnu negu. On umire." Bobijevo lice, na monitoru, se primiri. Pozadina se odjednom izo tri: vrat gvozdenog jelena, visoka trava pro arana belim cvetovima, iroka debla prastarog dr vea.

um

"Jesi uo, jebivetre?" razdra se eri. "Umire ! Plua ti se pune teno u, bubrezi su ti otkazali, sjebano ti srce... Muka mi od tebe!" "D entri", ree Bobi. Njegov glas, piskav i siu an, dolazio je iz malog zvunika na monitoru, "ne znam kakvu ste zamku postavili tu, ali sam i ja udesio jednu ma lu diverziju." "Uop te nismo proverili bicikl", ree eri, obgrliv i rukama Vidru, "uop te. Mo da j e ispravan." " ta to znai 'udesio malu diverziju'?" Izvlaei se iz njenog zagrljaja, posmat rao je Bobija na ekranu. "Jo radim na tome. Promenio sam pravac leta Borg-Vard teretnog modula koj i je poleteo iz Njuarka." Vidra se otrgnu od eri. " ta sedi tu", dreknu na D entrija, koji ga pogleda i polako zavrte glavom. Vidra oseti prve znake Korsakovljevog, treperavo izmicanje kratkih odlomaka seanja. "On ne eli nikud odatle", ree Bobi. "Prona ao je Oblik. Sad ga zanima samo d a vidi ishod, ta e biti na kraju. Doi e vam neki ljudi. Prijatelji, moglo bi se rei. Preuzee alef od vas. U meuvremenu, postarau se nekako za one govnare." "Neu da sedim ovde i gledam kako umire ", ree eri. "Ko te tera. Moj vam je savet da bri ete. Dajte mi dvadeset minuta, da im odvratim pa nju od vas." Fabrika nikad nije izgledala samotnije. Ti je bio negde u prizemlju. Vidra je neprestano mislio na onaj vor kaji eva i kostiju na Tievim grudima, perje i satove na navijanje sa kazaljkama zaustavlj enim u razliita vremena... Glupavo seljako govno. Ali Tia vi e nee biti tu. Izgleda da nee biti ni mene, pomisli on, vodei eri niz nesigurno stepeni te. Ne kao pre. Nije b ilo vremena da ponese ma ine, ne bez tegljaa i pomoi, a nije verovao da e se vraati. F abrika nikad vi e nee biti ista. eri je nosila etiri litra filtrovane vode u plastinoj boci, mre astu vreu burm anskog kikirikija i pet zaptivenih porcija supe Big Ginza u prahu - sve to je usp ela da nae u kuhinji. Vidra je nosio dve vree za spavanje i mehaniarski eki. Vladao je muk, u kome su se uli samo um vetra i struganje njihovih izama po betonu. Nije znao kuda da poe. Mislio je da odvede eri do Marvija i ostavi je tamo . Zatim bi se mo da vratio da vidi ta je bilo sa D entrijem. Ona e za dan ili dva nai n ekog da je poveze do jednog od naselja na ivici pojasa re. Ona to jo nije znala; m islila je samo na odlazak. inilo se da se podjednako pla i da vidi smrt Bobija Grof a tamo na nosilima koliko i onih ljudi napolju. Meutim, Vidra je znao da Bobi ne mari previ e da li e umreti. Mo da rauna da e nastaviti da postoji tamo unutra, kao ona 3D ejn. Ili mu se naprosto jebe za sve; ljudima ponekad doe tako. Ako misli da zauvek ode, pomislio je, usmeravajui eri slobodnom rukom, tre balo bi da ue i poslednji put pogleda Sudiju i Ve ticu, Strvomelja i oba Detektiva. Ali ovako e izvesti eri i posle se vratiti... No, znao je, dok je razmi ljao kako j e to besmisleno, da nema vremena i da je zato najbolje da izvue eri... "Postoji otvor, sa ove strane, uz sam pod", rekao joj je. "Provui emo se t uda, valjda niko nee primetiti..." Stisnuo joj je ruku i poveo u mrak. Na ao je otvor po seanju, gurnuo vreu za spavanje napolje, zataknuo eki za poj as, legao na lea i provukao se toliko da mu se glava i grudi nau sa druge strane. Nebo je bilo nisko i tek ne to svetlije od pomrine u Fabrici. Uinilo mu se da je uje prigu enu tutnjavu motora, ali je tada prestala. Izvukao je ostatak tela, radom peta, bokova i ramena, a onda se otkotrlj ao u sneg. Ne to mu udari u nogu; to je eri gurnula bocu sa vodom. Posegnuo je unazad da je dohvati, ali mu crveni svitac pade na nadlanicu. Trgnuo se i ponovo zakotr ljao, a metak je udario u zid Fabrike poput d inovskog malja. Beli snop reflektora. Iznad Samoe. Prigu en niskim oblacima. Izvirao je iz naduvenog sivog boka teretnog modula, Bobijeve diverzije. Osvetljavao je drugi h over, trideset metara dalje, i priliku pod kapuljaom, sa pu kom... Prvi kontejner pao je na zemlju uz tresak, malo ispred hovera i rasprsnu o se, di ui oblak pakovnih zrnaca od pene. Drugi, u kome su bila dva fri idera, posti

gao je direktan pogodak u kabinu. Oteti Borg-Vardov brod nastavio je da bljuje k ontejnere, a zrak je arao po tlu, povremeno bledei. Vidra se provue nazad kroz otvor u zidu, ostaviv i vodu i vreu za spavanje. urio je kroz mrak. Izgubio je eri. Izgubio je eki. Mora da je kliznula u Fabriku kada je onaj momak ispalio prvi hitac. Poslednji, ako je bio ispod onog sanduka kada je pao.. . Stopala mu nao e rampu u prostoriji gde su ekale njegove ma ine. "eri?" Ukljuio je d epnu svetiljku. Jednoruki Sudija bio je u sredi tu svetlosnog kruga. Ispred Sudije stajala je prilika sa ogledalima umesto oiju, vraajui mu svetlost. "'Oe da umre ?" "Ne..." "Gasi svetlo." Tama. Pobei... "Vidim u mraku. Samo vrati tu svetiljku u d ep jakne. Jo izgleda k'o da bi b e 'o. Imam te na ni anu." Da be im? "Ni ne pomi ljaj na to. Jesi nekad video baca strelica Fud ivara? Kad pogode u tvrdo, eksplodiraju. Kad pogode meko, drugar, ulaze, pa eksplodiraju. Deset se kundi kasnije." "Za to?" "Da ima vremena da razmi lja o tome." "Ti si sa onima napolju?" "Ne. Ti si strmeknuo one tednjake i ostalo sranje na njih?" "Ne." "Njumark. Bobi Njumark. Veeras sam se pogodila. Ako odvedem nekog do Bobi ja Njumarka, moj raun je ist. Pokazae mi gde je on." 39. PREVI E

Kakvo je, sad, ovo mesto? Stvari su do le dotle da Mona nije vi e imala nikakvu utehu od zami ljanja Lan etinih saveta. Da je Laneta u ovakvoj situaciji, verovatno bi se nagutala crnog memfiskog sve dok ne bi osetila da to nije njen problem. Svet nikad nije imao to liko pokretnih delova ni tako malo naziva. Vozile su se celu no, a End i je uglavnom bila bez svesti - Mona je sad bez rezerve verovala u prie o drogama - i govorila, na razliitim jezicima, razliitim g lasovima. I to je bilo najgore, ti glasovi, zato to su se obraali Moli, prizivali je, a ona im je odgovarala vozei, ne kao da se obraa End i da bi je umirila, ve kao d a tamo stvarno ima nekoga, nekog drugog - bar troje njih - ko je govorio kroz En d i. I usput ju je ozleivao, govorei, inio da joj se mi ii gre i krvari nos, a Mona je k eala iznad nje i brisala krv, ispunjena nekom uvrnutom me avinom straha, ljubavi i sa aljenja za kraljicu svojih snova - ili je to bilo samo od viza - ali je u plavo -belom treperenju svetlosti sa auto-puta videla svoju aku pored End ine i nisu bile iste, nikako iste, oblik se razlikovao i bilo joj je drago zbog toga. Prvi glas je do ao dok su se vozile na jug, po to je Moli dovela End i koptero m. Taj prvi je samo i tao, krkljao i neprestano ponavljao istu stvar, o Nju D erziju i brojevima na mapi. Otprilike dva sata posle toga, Moli je skrenula hover na pa rking i izjavila da su u Nju D erziju. Onda je izi la i nazvala iz zaleene govornice, to je potrajalo; kada se vratila u hover, Mona je videla kako baca telefonsku ka rticu preko zaleene bljuzgavice, tek tako. Upitala ju je koga je zvala, a ona je rekla Englesku. Tada je opazila njenu aku, na volanu, zlatne takice na njenim tamnim nokti ma, kao kad prelomi par ve takih. Tu bi pomoglo malo razreivaa, pomislila je. Negde iznad reke napustili su auto-put. Drvee, polja i drum sa dve trake, povremeno samotno crveno svetlo visoko na nekoj kuli. Tada su poeli drugi glasov i. Poela je razmena, jednu-ti-jednu-ja, glasovi, pa Moli, pa opet glasovi, podseal

o je na Edija, kad bi ovaj poku avao da pogodi posao, samo to je Moli bila mnogo bo lja u tome od Edija; mada nije razumela o emu je re, bilo joj je jasno da je Moli sve bli e onome to je htela da postigne. Ali nije mogla da podnese glasove; imala j e elju da bude to dalje od End i. Najgori je bio onaj po imenu Sem-Edi, ili tako ne to . Svi zajedno hteli su da Moli odvede End i negde na nekakvo venanje, a Mona se pit ala da li je u to ukljuen i Robin Lenir, hoe li se, kao, mo da, Robin i End i venati i da li je ovo samo jedna od onih otkaenih stvari koje rade zvezde kad treba da se venaju. Ali nije uspevala da proguta takvo obja njenje, i svaki put kada bi se uo gl as onog Sem-Edija sva bi pretrnula. Ipak, bilo joj je jasno oko ega se Moli pogaa: htela je da oisti svoj dosje, da ga izbri e. Jednom je gledala takav video sa Lane tom, o curi to je imala deset, dvanaest linosti koje su na smenu izbijale napolje, pa je jedna, kao, bila stidljiva klinka, a druga opet narkomanka i kurvetina do daske, ali nigde nije bilo reeno kako e bilo koja od tih linosti da ti oisti dosje u policiji. Zatim, u svetlosti farova, ta ravnica, pro arana snegom, niski bre uljci boj e re, sa kojih je vetar odneo belinu. Hover je imao jedan od onih ekrana-mapa kao u taksijima, ili kada te pov eze kamiond ija, ali ga Moli nikada nije ukljuila osim tada, da potra i brojeve koje joj je dao glas. Posle nekog vremena, Mona je shvatila da joj End i govori kuda da ide, ili oni glasovi. Mona je ve dugo eznula za jutrom, ali je jo bila no kada je M oli pogasila farove i nastavila da vozi, jo br e, kroz mrak... "Farovi!" zavapila je End i. "Opusti se", ree Moli, a Mona se seti kako se kretala u tami, kod D eralda. Ali hover neznatno uspori, napravi dugaak luk, podrhtavajui iznad neravnog tla. S vetiljke na komandnoj tabli se ugasi e, svi instrumenti. "Sad ni zvuka, jasno?" Hover ubrza kroz mrak. Nemiran snop svetlosti, visoko gore. Mona kroz prozor opazi razigranu tak u; iznad nje ne to drugo, zaobljeno i sivo... "Dole! Obori je dole!" Mona trgnu kopu End inog pojasa, a ne to zazvoni o bok hovera. Povukla ju je na pod i obgrlila njeno krzno ba kad je Moli skrenula levo, okrznuv i ne to to Mona ni je videla. Mona podi e glavu: deli sekunde kratak prizor velike tro ne crne zgrade, s a upaljenom belom sijalicom iznad otvorenih vrata skladi ta, a onda su ve prolazile kroz njih, uz vrisak turbine koja je koila. Lom. Zaista ne znam, ree glas, a Mona pomisli: Pa, ja znam kako je to. Glas tada poe da se smeje, bez prestanka, smeh postade isprekidan zvuk ko ji vi e nije bio smeh, i Mona otvori oi. Tamo je bila devojka sa minijaturnom d epnom svetiljkom, nalik na onu koju je Laneta dr ala na sve nju kljueva; Mona ju je videla u slabom odsjaju, kupi svetlo sti na End inom besvesnom licu. Devojka tada primeti da je Mona gleda i zvuk prest ade. "Ko si sad pa ti?" Svetlost u Moninim oima. Klivlendski glas, tvrdo sitno lisije lice pod ra upanom izbeljenom kosom. "Mona. A ti?" Ali tada ugleda eki. "eri..." " ta e ti taj eki?" eri pogleda eki. "Neko se okomio na mene i Vidru." Ponovo pogleda Monu. "Je si sa njima?" "Mislim da nisam." "Lii na nju." Svetlost prelete na End i. "Ruke su nam razliite. Uostalom, pre nisam liila." "Obe liite na End i Miel." "Aha. Ona jeste." eri malo zadrhta. Nosila je tri ili etiri ko ne jakne koje je dobila od moma ka; klivlendski fazon. "U te dvore visoke", zau se glas sa End inih usana, lepljiv kao mulj, i eri

udari glavom u krov kabine i ispusti eki, "moj at ukasa." U drhtavoj svetlosti erin e svetiljke-priveska vide e kako se mi ii na End inom licu gre ispod ko e. " ta vas dr i ov sestrice, sad kad je njeno venanje utanaeno?" End ino lice se opusti, ponovo postade njeno, a iz leve nozdrve joj kliznu tanak potoi krvi. Ona otvori oi, mr tei se zbog svetlosti. "Gde je ona?" upita Monu. "Oti la", ree Mona. "Rekla da ostanem ovde s tobom..." "Ko?" upita eri. "Moli", ree Mona. "Ona je vozila..." eri je elela da pronae nekog po imenu Vidra. Mona je elela da se Moli vrati i da joj ka e ta da radi, ali eri je rekla da je k'o na iglama ovde u prizemlju, zat o to su napolju oni ljudi s pu kama. Mona se setila onog zvuka, kada je ne to pogodil o hover; uzela je erinu svetiljku i vratila se tamo. Prona la je rupu u koju je mog la lepo da zavue prst, otprilike na sredini desnog boka i jednu jo veu - dva prsta - s leve strane. eri je rekla da bi bilo bolje da se popnu, gore gde je verovatno bio i Vi dra, pre nego to oni ljudi odlue da uu. Mona je oklevala. "Hajde", ree eri. "Vidra mora da je gore sa D entrijem i Grofom..." " ta si to rekla?" Bio je to glas End i Miel, ba kao na stimu. Gde god da su se nalazile, bilo je avolski hladno kada su izi le iz hovera - Monine noge bile su gole - ali je konano svitalo: uspevala je da razazna blede pravougaonike, verovatno prozore, tek sive senke. Devojka po imenu eri ih je negd e vodila, kako ree na sprat, nalazei put kratkim bleskanjem svoje svetiljke-prives ka, End i je i la odmah iza nje, a Mona na zaelju. Mona zakai vrhom cipele ne to to je za u talo. Sagnuv i se da se oslobodi, vide da je to plastina kesa. Lepljiva. Unutra mali tvrdi predmeti. Duboko je udahnula i uspravila se, gurnuv i kesu u d ep Majklove jakne. Zatim poe e da se penju uz uske stepenice, strme, gotovo kao lestvice. End in o krzno dodirivalo je Moninu ruku na gruboj hladnoj ogradi. Do le su do odmori ta, z aokrenule, ponovo uz stepenice, novo odmori te. Odnekud je vukla promaja. "Ovo je kao neki most", ree eri. "Samo ga preite brzo, jer se nekako giba.. ." A ne, nije oekivala ni ta slino ovome, nikako belu sobu visoke tavanice, ras klimane police natrpane raskupusanim, izbledelim knjigama - pomislila je na star ca - grozdove konzola sa umom kablova; niti tog mr avog oveka grozniavih oiju odevenog u crno, sa kosom pod i anom unazad na nain koji su u Klivlendu zvali Riba Borac; nit i smeh kad ih je ugledao, ni onog mrtvaca. Mona je ve viala le eve, dovoljno da ih prepozna kada ih vidi. Njihovu boju. Na Floridi bi ponekad neko legao na kartonsku paletu na ploniku ispred umeza. Da vi e ne ustane. Takvi su ionako imali odeu i ko u boje plonika, ali bi ipak postajala drugaija kada bi odapeli, izbila bi neka boja ispod stare. Tada bi do ao beli kamio n. Edi je rekao da je to zato to bi se inae naduli. Kao ona maka koju je je jednom videla, naduvena kao ko arka ka lopta, na leima, nogu i repa ukoenih kao letve, a Edij u je to bilo sme no. Kao to je sada bilo sme no i ovom narkosu - Mona je poznavala taj pogled a eri je ispu tala zvuke nalik na stenjanje, dok je End i samo stajala. "Okej, dru tvo", zau kako neko ka e - Moli - pa se okrenu i ugleda je na otvo renim vratima, sa nekim malim pi toljem u ruci i u dru tvu nekog krupnog momka prlja ve kose koji je izgledao glupavo kao sanduk cigala, "ostanite tako da vas razgle dam." Mr avko se samo smejao. "Umukni", ree Moli, kao da su joj misli odlutale. Ispalila je hitac i ne pogledav i pi tolj. Plavi blesak na zidu pored njegove glave i nikakav drugi zvuk os im zvonjave u Moninim u ima. Mr avko se sveza u vor na podu, sa glavom meu kolenima. End i je i la prema nosilima gde je le ao onaj mrtvac, prevrnutih oiju. Polako, polako, kao da se kree pod vodom, i taj izraz na njenom licu... A Monina ruka, u d epu jakne, kao da je ne to eprkala sama za sebe. Nekako je

stiskala onu kesu odozdo, govorei joj... da unutra ima viza. Izvukla ju je i bilo je. Lepljivog od krvi koja se su ila. Tri kristala i nekakva derma. Nije znala za to ju je izvadila ba tada, osim da se niko nije micao. Tip sa Ribom Borcem bio je seo, ali je ostao na podu. End i je tamo kod no sila i inilo se da ne gleda pokojnika ve onu sivu kutiju zakaenu iznad njegove glav e. eri iz Klivlenda je prilepila lea uz zid od knjiga i, reklo bi se, poku avala da proguta sopstvenu pesnicu. Onaj visoki samo je stajao pored Moli, koja je bila n agnula glavu u stranu kao da ne to oslu kuje. Mona to vi e nije mogla da izdr i. Sto je imao plou od elika. Tamo je veliki komad starog metala pritiskivao pra njavu hrpu ispisa tampaa. Poreala je tri kristala kao dugmeta, podigla taj komad metala i - je'n, dva, tri - smrvila ih u prah. Delovalo je; svi su pogledali. Os im End i. "Izvin'te me", zau Mona sebe, istei gomilicu grubog utog pra ka u podmetnut dl an leve ruke, "znate kako je..." Nabila je nos u pra ak u u mrknula. "Ponekad", doda la je i u mrknula ostatak. Niko ne ree ni ta. I ponovo se na la u nepokretnom sredi tu. Kao jednom pre. Toliko brzo da je bilo nepokretno. Prosvetljenje. Dolazi prosvetljenje. Bila je u stanju da odredi redosled onoga to se zatim dogodilo, tako brzo , tako nepokretno: taj zaglu ujui smeh, haha, kao da zapravo nije bio smeh. Kroz me gafon. Iza vrata. Sa onog mosta. A Moli se samo okree, glatko kao svila, hitro, a li bez urbe i mali pi tolj kre e kao upalja. Zatim plavi blesak napolju i visokog tipa prska krv spolja u istom trenu tku kada se zarali metal odlama, a eri vri ti pre nego to most tresne uz gromovit slo e n zvuk, na mrani pod tamo dole gde je na la krvavu kesu sa vizom. "D entri", ka e neko i ona vidi da je to mali monitor na stolu, na njemu lic e mladia, "sad ukljui Vidrin upravlja. U zgradi su." Momak sa Ribom Borcem urno se d i e na noge i poinje ne to da radi sa kablovima i konzolama. A Mona je mogla samo da posmatra, zato to je bila tako nepokretna i zato t o je sve bilo tako zanimljivo. Recimo kako je visoki momak uzviknuo i potrao, viui da su oni njegovi, njeg ovi. Kako lice na ekranu govori: "'Ajde, Vidro, vi e ti nisu potrebni..." Onda se negde dole ukljuuje motor i Mona uje zveku i klopotanje i nekoga k ako vie, tamo dole. A sunce sada sija kroz visoki, uski prozor i ona odlazi tamo da baci pog led. Napolju je ne to, nalik na kamion ili hover, ali je zatrpano gomilom stvari k oje lie na fri idere, nove novcate fri idere u slomljenim gromadama plastinih sanduka, i neko u maskirnom odelu, le ei licem u snegu, a ne to dalje iza jo jedan hover koji izgleda kao da je izgoreo. Ba zanimljivo. 40. RU IASTI SATEN Anela Miel prima prostoriju i ljude u njoj preko pominih polja padataka koj a predstavljaju perspektive, iako joj nije najjasnije ije su. Postoji znatan step en ukr tanja, kontradikcije. ovek sa razbaru enim talasom kose, u ko i okovanoj crnim perlama, jeste Tomas Trejl D entri (brojevi podataka o roenju i LIB-a teku kroz nju) bez stalnog mesta boravka (ali je druga faseta obave tava da je ova soba njegova). Promie siva struja odlomaka slu benih podataka, donekle pro eta ponovljenim ru iastim upozorenjima Uprave za fisiju o moguoj protivpravnoj koristi, i ona ga vidi u razliitoj svetlosti: on je nalik na Bobijeve kauboje; iako mlad, lii na starce u 'D entlmenu Gubitniku'; s amouk je, ekscentrik, opsednut, naunik samozvanac; on je ludak, noni jaha, kriv (po Maminom vienju, kao i Legbinom) za vi estruku jeres; gospa 3D ejn, po sopstvenim eks centrinim udima, vodi njegov dokument pod ifrom 'Rembo'. (Jo jedno lice bleska joj u umu pod ifrom 'Rembo'; ime ovoga je Rivijera, sporedan igra u snovima.) Moli ga j

e namerno o amutila, pustiv i da mu eksplozivna strelica detonira osamnaest centimet ara pored lobanje. Moli, kao i ona devojka Mona, nema LIB, njeno roenje nije registrovano, a li se oko njenog imena ipak roje galaksije pretpostavki, glasina, protivrenih pod ataka. Ulina cura, prostitutka, telohranitelj, ubica; me a se, na mnogostrukim ravn ima, sa senima heroja i zlikovaca ija imena End i ni ta ne znae, iako su njihovi odsev i odavno utkani u globalnu kulturu. (I ovo je pripadalo 3D ejn, a sada End i.) Moli je upravo ubila oveka, ispalila mu je jednu eksplozivnu strelicu u v rat. Njegov pad na ogradu zahvaenu zamorom materijala izazvao je ru enje velikog de la mosta u prizemlje. Ova soba nema drugi ulaz, to je injenica od izvesnog strate ko g znaaja. Verovatno je da Moli nije imala nameru da izazove pad mosta. elela je pr e svega da sprei oveka, plaenika, da upotrebi svoje odabrano oru je, kratku samaricu o d legure obojenu crnim mat lakom. No, svejedno, D entrijevo potkrovlje je sada usp e no izolovano. End i shvata Molinu va nost za 3D ejn, izvor njene elje i gneva prema njoj; zna jui to, sagledava svu banalnost ljudske zlobe. End i vidi Moli kako se u urbano probija kroz sivi zimski London i s njom ml adu devojku - i zna, ne znajui da zna, da je ta ista devojka sada u ulici Margejt , broj SW2. (Beskonanost?) Devojin otac je nekada bio gospodar oveku po imenu Svejn , koji je odnedavno postao 3D ejnin sluga u zamenu za informacije kojima ona plaa u sluge. Kao i Robin Lenir, naravno, iako on oekuje da bude plaen na drugi nain. Prema devojci, Moni, End i osea neobinu ne nost, sa aljenje, pomalo i zavist: ia ko je Mona bila izmenjena da bi to vi e liila na End i, njen ivot predstavlja, u Legbin om sistemu, stanje najbli e nevinosti. eri-Li esterfild okru ena je tu nim haotinim vrljotinama i njen informativni pro fil lii na deji crte : kazne zbog skitanja, utaje sitnih dugova, prekinuta karijera paramedicinskog tehniara Ranga 6, okru uju datum roenja i LIB. Vidra, ili Vidra Henri, jedan je od onih bez LIB-a, ali su 3D ejn, Beskonan ost, Bobi, svi, usmerili pa nju na njega. Za 3D ejn, on slu i kao i a jednog manjeg skupa asocijacija: ona izjednaava njegov neprestani obred izgradnje, njegov katarzini o dgovor na hemo-kaznenu traumu, sa sopstvenim neuspelim poku ajima da odagna izjalo vljeni san Tezje-E pulovih. U hodnicima 3D ejninih seanja, End i je esto nailazila na od aju u kojoj paukolika ma ina prosejava ostatke kratke, zbijene istorije Strejlajta - in beskonanog kola a. A Bobi joj pru a druga seanja, ukradena od umetnika kada je up ao u 3D ejninu vavilonsku biblioteku: njegov spori, tu ni, detinjasti rad u pustopol ju zvanom Psea Samoa, vaskrsavanje oblika patnje i seanja. Dole, u ledenoj tmini prizemlja Fabrike, jedna od Vidrinih kinetikih skul ptura, kontrolisana Bobijevim potprogramom, odseca levu ruku drugom najamniku, u potrebiv i mehanizam uzet dve godine ranije sa kombajna kineske proizvodnje. Najam nik, ije ime i LIB kipe pored End i poput vrelih mehurova srebra, umire sa obrazom prislonjenim na jednu od Tievih izama. Samo Bobi, od sviju prisutnih u sobi, nije ovde u obliku podataka. I on nije ona izmo dena stvar ispred nje, umotana u leguru i najlon, obraza prekrivenog osu enom bljuvotinom, niti nemirno, poznato lice sa monitora na D entrijevom radnom stolu. Da li je Bobi ona vrsta, pravougaona gromada seanja iznad nosila? Ona sada koraa preko kotrljajuih dina flekavog ru iastog satena, pod obraenim e likom neba, konano osloboena sobe i podataka u njoj. Kraj nje hodi Bri ita i nema pritiska, nema upljine noi, nema zvuka ko nice. N ema svea. Tu je i Beskonanost, predstavljena hodajuim krokijem srebrnog svetlucanja koji je podsea, zbog neega, na Hiltona Svifta na pla i u Malibuu. "Je l' ti bolje?" pita Bri ita. "Mnogo, hvala na pitanju." "Tako sam i mislila." " ta e Beskonanost ovde?" "Zato to je on tvoj roak, izgraen od Maasovih bioipova. Zato to je mlad. Vodi mo te na venanje." "Ali ko si ti, Bri ita? ta si ti, u stvari?" "Ja sam poruka koju je tvoj otac bio obavezan da ispi e. Ja sam veve koje ti je provukao kroz glavu." Bri ita se naginje bli e. "Budi ne na sa Beskonano u. On se bo

ji da je u svojoj nespretnosti navukao tvoj gnev na sebe." Svetlucavi kroki ubrzava ispred njih, preko satenskih dina, da najavi do lazak nevestin. 41. GOSPODIN JANAKA Maas-Neotekova jedinica jo je bila topla na dodir; bela plastina ploa ispod nje bila je izbledela, kao od toplote. Miris spaljenih vlasi kose... Posmatrala je kako modrice na Krpeljevom licu postaju tamnije. Poslao ju je do ormania pored kreveta, po izlizanu limenu kutiju za cigarete punu pilula i dermadiskova... da bi pokidao okovratnik i pritisnuo tri lepljiva diska na ko u b elu poput porculana. Pomogla mu je da naini povoj za ruku od komada optikog kabla. "Ali Kolin ka e da je zaboravila..." "Ja nisam", ree on i usisa vazduh kroz zube, name tajui povoj ispod ruke. "B ilo je kao da se dogodilo, tada. I ostalo je..." Trgnuo se. " ao mi je..." "Ma, ni ta. Rekla mi Seli. O tvojoj majci, mislim." "Da..." Nije skrenula pogled. "Ubila se. U Tokiju..." "Ko god da je to bio, nije bila ona." "Ureaj..." Pogledala je prema ajnom stoiu. "Spalila ga je. Ali njemu nije ni ta. Jo je tamo. Nezavisan je. A na a Seli, t a je to naumila?" "Anela Miel je s njom. Po la je da pronae stvar od koje je sve poteklo. Ono g de smo bili. Mesto se zove Nju D erzi." Zazvonio je telefon. Kumikin otac, njegova glava i ramena, na irokom ekranu iza Krpeljevog tel efona: nosio je svoje tamno odelo, Roleks, galaksiju sitnih pomonih sprava na rev erima. Kumiko pomisli da izgleda umorno, umorno i veoma ozbiljno, kao ozbiljan ov ek iza glatkog mrkog prostranstva radnog stola u svojoj radnoj sobi. Videv i ga ta mo, po alila je to Seli nije pozvala iz govornice sa kamerom. Mnogo je elela da jo je dnom vidi Seli; sada e to, mo da, biti nemogue. "Dobro izgleda , Kumiko", ree otac. Kumiko je sedela vrlo uspravno, okrenuta prema maloj kameri, ugraenoj odm ah ispod zidnog ekrana. Refleksno je prizvala majinu masku prkosa, ali ova nije h tela da doe. Zbunjena, spustila je pogled na sklopljene ake u krilu. Odjednom je p ostala svesna Krpelja, njegovog stida, straha, dok je sedeo zarobljen na stolici pored njene, potpuno izlo en kameri. "Postupila si pravilno kada si pobegla iz Svejnove kue", ree otac. Ponovo ga je pogledala u oi. "On je tvoj kobun." "Vi e nije. Dok smo bili obuzeti ovda njim te koama, sklapao je nove, tajne sav eze, donosio odluke koje mi ne bismo odobrili." "A tvoje te koe, oe?" Je li to bio treptaj osmejka? "S tim je svr eno. Red i jedinstvo ponovo su uspostavljeni." "Ovaj, izvin'te me, ser, gospodine Janaka", poe Krpelj, a onda kao da pot puno ostade bez glasa. "Da? A vi ste...?" Krpeljevo izubijano lice iskrivi se u ogroman i posebno alostan mig. "Zovu ga Krpelj, oe. Sklonio me je i za titio. Zajedno sa Kol... Maas-Neote kovim ureajem, veeras mi je spasio ivot." "Stvarno? Nisam obave ten o tome. Imao sam utisak da nisi napu tala stan." Ne to ledeno... "Kako?" upitala je, nagnuv i se napred. "Kako si znao?" "Maas-Neotekov ureaj alje signal o tvom odredi tu, kada ga sazna... i kada s e oslobodi Svejnovih sistema. Poslali smo posmatrae u taj kraj." Setila se prodav ca knedli... "Naravno, bez Svejnovog znanja. Ali ureaj nikad nije poslao drugu po ruku." "Bio je pokvaren. Sluajno." "A ipak ka e da ti je spasio ivot?"

"Ser", ree Krpelj, "izvin'ete me, ali moram da pitam, jesam li pokriven?" "Pokriven?" "Za tien. Od Svejna, mislim i njegovih ortaka iz Specijalne i ostalih..." "Svejn je mrtav." Nastade ti ina. "Ali neko e preuzeti, svakako. emu, mislim. Va e poslovanje." Gospodin Janaka je posmatrao Krpelja sa iskrenom radoznalo u. "Naravno. Kak o bi inae mogli da ovladaju red i jedinstvo?" "Daj mu re, oe", ree Kumiko, "da mu se ni ta nee desiti." Janaka pogleda Kumiko, pa Krpelja, koji je krivio lice. "Iskazujem vam d uboku zahvalnost, ser, zbog za tite koju ste pru ili mojoj keri. Va sam du nik." "Giri", ree Kumiko. "Bog te jeb'o", ree Krpelj, zatravljeno. "Oe", ree Kumiko, "one noi kada mi je umrla majka, jesi li naredio sekretar ima da je puste da izie sama?" Oevo lice bilo je sasvim bezizrazno. Posmatrala je kako se ispunjava tugo m koju nikada pre nije videla. "Ne", ree, konano, "nisam." Krpelj se zaka lja. "Zahvaljujem, oe. Hou li se sada vratiti u Tokio?" "Svakako, ako eli . Mada sam obave ten da si videla veoma malo od Londona. Mo j pomonik e uskoro stii u stan gospodina Krpelja. Ako eli da ostane , da razgleda grad, on e se postarati za to." "Hvala, oe." "Zbogom, Kumi." I nestade. "A sad", ree Krpelj, stra no se mr tei dok je pru ao zdravu ruku, "pomozi mi da ustanem..." "Ali potrebna ti je medicinska pomo." "Je l' da?" Uspeo je da se osovi na noge; za epao je prema kupatilu kada j e Petal otvorio vrata prema zamraenom stepeni tu. "Ako si mi slomio jebenu bravu", ree Krpelj, "ima da je plati ." " ao mi je", ree Petal, trepui. "Do ao sam po gicu Janaka." "Ba teta, drugar. Upravo je zvao tata. Rek'o nam je da je Svejn o'laen. Rek 'o je da alje novog gazdu." Nasme io se, iskrivljeno, pobedniki. "Ali, vidite", ree Petal, blago, "to sam ja." 42. U PRIZEMLJU FABRIKE eri je jo vri tala. "Neka je neko uutka", ka e Moli, stojei pored vrata sa svojim malim pi toljem, a Mona veruje da mo e to da uini, da prenese eri malo svoje nepokretnosti, u kojoj je sve zanimljivo i ni ta nije previ e va no, ali dok joj prilazi, ugleda zgu vanu kesu na podu i seti se da je u njoj ostala derma, ne to to e mo da pomoi eri da se smiri. "Ev o", ka e, po to je stigla do nje, odlepi dermu i pritisne je na erin vrat. erina vrisk a spu ta se po oktavama do krkljanja dok ova klizi niz zid od starih knjiga, ali j e Mona sigurna da e joj biti dobro, a dole se ionako puca, iz pu aka: pored Moli sp olja prolazi belo svetlee zrno, odbijajui se i zvonei po elinim gredama, a Moli urla na D entrija da nekako upali prokleta svetla. Mora da je mislila na ona svetla dole, jer su ova ovde gore bila veoma j aka, toliko jaka da je mogla da vidi upava zrnca boje kako struje od predmeta kad bi malo bolje pogledala. Svetlea zrna. Tako su se zvali zapaljivi meci. Edi joj je to rekao na Floridi, posmatrajui pla u gde ih neije privatno obezbeenje ispaljival o u tami. "Tako je, svetla", ree lice na malom ekranu, "Ve tica ne vidi..." Mona mu s e nasme i. Izgleda da niko drugi nije uo. Ve tica? Pa su D entri i onaj krakati Vidra poeli da kidaju debele ute kablove sa zid ova, gde su bili priv eni srebrnom trakom, i da ih ukljuuju u one metalne kutije, a er i iz Klivlenda sedela je na podu sklopljenih oiju, Moli je uala pored vrata dr ei pi tol j obema rukama, dok je End i... Miruj.

ula je nekog kako izgovara ovo, ali to nije bio niko u sobi. Pomislila je da je to mo da Laneta, da bi Laneta mogla to da ka e, kroz vreme, kroz nepokretnost . Zato to je End i bila tamo na podu pored mrtvaevih nosila, sedei na podvijeni m nogama, grlei ga. Svetlost oslabi kada su D entri i Vidra prona li pravi spoj i njoj se uini da je ula kako je ono lice na monitoru zastenjalo, ali je ve po la prema End i, videv i (o djednom, nesumnjivo, tako jasno da je bolelo) tanani potoi krvi iz njenog uva. ak i tada je zadr ala nepokretnost, iako je ve oseala u arene ranjave take u grl u i setila se Lanetinih uputstava: ovo nikad ne u mrkuj, jer e da progrize rupe u t ebi. A Molina lea bila su prava, ruke pru ene napred... Napred i dole, ne do one sive kutije, ve do malog pi tolja, i Mona ga zau kako se javlja cak-cak-cak, a zati m tri eksplozije, daleko dole, i mora da je bilo plavih bleskova, ali Monine ruk e ve su bile oko End i, zglobovi su se e ali o okrvavljeno krzno. Ugledala je napu tene oi, iz kojih je ve isticala svetlost. Mogla se nazreti, daleko, najdalje. "Hej", ree Mona i niko da je uje, samo se End i svalila preko le a u vrei za sp avanje, "hej..." Podigla je pogled na vreme da uhvati poslednji treptaj na monitoru pre n ego to je izbledeo. Posle toga dugo ni ta nije bilo va no. Ne kao ravnodu nost nepokretnosti, natp ogon kristala, niti kao pad, samo oseaj odvojenosti, onako kako se mo da osea duh. Stajala je pored Vidre i Moli na vratima i gledala dole. U mutnom sjaju velikih starih sijalica, videla je metalnu paukoliku stvar kako se trza preko pr ljavog betonskog poda. Imala je velika povijena seiva koja su kljocala i vrtela se u pokretu, ali tamo nije bilo nikoga i stvar je kru ila kao pokvarena igraka, napr ed-nazad ispred iskrivljenih ostataka malog mosta koji je pre la sa End i i eri. eri se digla sa poda, bleda i otromboljenih mi ia lica, i zgulila dermu sa v rata. "Tojjak mi ni rlaksant", pro vakala je, a Moni je bilo ao jer je znala da je uini la ne to lo e, iako je samo elela da pomogne, ali je viz stalno pravio takve stvari i nije joj bilo jasno za to nikad nije uspela da prestane? Zato to si navuena, gusko, ula je Lanetu, ali nije htela da se prisea toga. Zatim su samo stajali, posmatrajui metalnog pauka kako se trza i polako u mire. Svi osim D entrija, koji je od rafljivao sivu kutiju sa okvira pored nosila, a crne izme su mu bile pored End inog crvenog krzna. "Slu ajte", ree Moli, "to je kopter. I to veliki." Bila je poslednja koja se spustila niz u e, osim D entrija, koji je samo rek ao da ne ide, da ga nije briga, da ostaje. Konopac je bio debeo i prljave sive boje i imao je vorove radi oslonca, k ao ljulja ka koje se odnekud seala. Vidra i Moli su prvo spustili sivu kutiju, do m etalne platforme gde stepenice nisu bile o teene. Onda se Moli spustila kao veveric a, gotovo kao da joj nije potrebno, i vrsto ga vezala za ogradu. Vidra je si ao pol ako, zato to je nosio eri preko ramena. Bila je suvi e umrtvljena da bi se sama spus tila. Mona se jo oseala lo e zbog toga i pitala se da li su zato odluili da je ostave gore. Moli je bila ta koja je odluila, stojei tamo pored prozora, posmatrajui lju de kako iskau iz dugakog crnog helikoptera i rasporeuju se na snegu. "Gledaj ovo", rekla je Moli. "Oni znaju. Do li su da pokupe ostatke. ulo/Mr e a. Moje dupe odlazi odavde." eri je promumlala da odlaze i oni, ona i Vidra. A Vidra je slegnuo rameni ma, zatim se iscerio i obgrlio je rukom. "A ja?" Moli je pogleda. Ili je bar tako izgledalo. Nije mogla da odredi, zbog n aoara. Na donjoj usni su joj se na sekund ukazali beli zubi, a onda je rekla, "Mo j savet ti je da ostane . Neka lupaju glavom. Ionako nisi ni ta uradila. Ni ta od ovog a nije bilo tvoja zamisao. Mislim da e dobro postupati s tobom, ili e bar poku ati. Da, bolje da ostane ."

Moni je to zvualo besmisleno, ali se oseala tako mrtvo, tako bolesna od pa da, da nije mogla da se raspravlja. Tada su jednostavno oti li, si li niz u e i nestali, kao to ljudi odlaze i vi e i h nikad ne vidi . Pogledala je nazad u sobu i videla D entrija kako koraa napred-naza d ispred svojih knjiga, vukui vrhom prsta po njima kao da tra i neku odreenu. Preko nosila je prebacio ebe. Onda je i ona oti la i nikada nije saznala da li je D entri prona ao knjigu il i nije, ali bilo je kako je bilo, pa se spustila niz u e, sama, to nije bilo tako l ako kao to je izgledalo kada su to radili Moli i Vidra, posebno kada se neko osea kao to se oseala Mona, jer je jedva ostajala pri svesti a ruke i noge kao da nisu bile sasvim njene i morala je da se napregne da ih pokrene, a nos i gu a su joj ot icali iznutra, tako da nije ni primetila crnca sve dok se nije spustila. Stajao je tamo dole, posmatrajui onu paukoliku stvar, koja se vi e nije mic ala. Podigao je pogled kada je on njene cipele zastrugao po elinoj platformi. Lice mu je zbog neega izgledalo tako tu no, ali se to izgubilo, i po ao je uz metalne step enice, polako i bez muke, a kada joj se malo pribli io, pitala se da li je zaista crnac. Ne zbog boje ko e, koja je bila crnaka, ve zbog neega u obliku elave lobanje, u sklopu lica. Nikada nije videla takvo. Bio je visok, veoma visok. Nosio je dugaa k crni kaput od ko e tako tanke da se pokretala kao svila. "Zdravo, gospojce", ree on, kada je stao ispred nje i pru io ruku da joj po digne bradu tako da je gledala pravo u zlatom poprskane oi boje ahata kakve nije imao niko na ovom svetu. Dugaki prsti su joj tako lako doticali bradu. "Gospojce" , ree on, "koliko ti je godina?" " esnaest..." "Treba ti i anje", ree on, na nain koji je u sebi nosio ne to vrlo ozbiljno. "End i je tamo gore", ree ona, pokazujui, kada je ponovo do la do glasa. "Ona je..." "ut'." ula je metalne zvuke negde daleko u velikoj staroj zgradi i pokretanje mo tora. Hover, pomislila je, onaj to ga je Moli dovezla dovde. Crni ovek podi e obrve, koje nije imao. "Prijatelji?" Spustio je ruku. Ona klimnu glavom. "Sasvim dovoljno", ree on i uze je za ruku da joj pomogne niz stepenice. Na dnu, ne pu tajui joj ruku, poveo ju je oko ostataka mosta. Neko je le ao tamo, mrt av, u maskirnoj odei i sa jednom od onih sprava za pojaavanje glasa kakve imaju kl junovi. "Svifte", pozva crni ovek, preko itavog visokog praznog prostora, izmeu crn ih re etki prozora bez stakla, crnih linija naspram belog neba zimskog jutra, "dov lai dupe ovamo. Na ao sam je." "Ali ja nisam ona..." A tamo preko gde su velika vrata stajala otvorena, na pozadini neba i sn ega i re, videla je kako dolazi neki sako, sa otkopanim kaputom i kravatom koja je lepr ala na vetru. Pored njega, kroz ista vrata, proe Molin hover, ali on i ne pog leda, jer je gledao Monu. "Ja nisam End i", ree ona i pitala se da li da mu ka e ta je videla, End i i ono g momka, zajedno na malom ekranu, trenutak pre nego to se ugasio. "Znam", ree crni ovek, "ali sve vi e postaje ." Prosvetljenje. Dolazi prosvetljenje. 43. SUDIJA ena ih je povela do hoverkrafta parkiranog u Fabrici, ako se to to mu je p rednji deo bio nabijen na betonski alatni nosa moglo nazvati parkiranjem. Bio je to beli teretnjak sa natpisom 'Kitaj Katoda' preko zadnjih vrata i Vidra se pita o kada je uspela da ue s vozilom, a da je on ne uje. Mo da dok je Bobi Grof izvodio svoju diverziju sa cepelinom. Alef je bio te ak, kao da poku ava da ponese manji blok motora. Nije hteo ni da pogleda Ve ticu, zato to je imala krv na seivima, a on je ni je napravio za to. Oko nje le alo je nekoliko tela, ili delova tela; nije ni to ht

eo da gleda. Spustio je pogled na blok biosofta i njegove baterije i pitao se da li j e jo sve unutra, siva kua, Meksiko i 3D ejnine oi. "ekaj", ree ena. I li su uz rampu prema prostoriji gde je dr ao ma ine; Sudija je jo bio tamo i Strvomelj... Jo je imala pi tolj u ruci. Vidra spusti ruku na erino rame. "Rekla je: ekaj. " "Ona stvar koju sam videla, sino", ree ena. "Jednoruki robot. Je l' radi?" "Aha..." "Je l' jak? Da ponese teret? Preko neravnog terena?" "Aha." "Daj ga." "A?" "Daj ga pozadi u hover. Odma'. Krei." eri se obesila o njega, nesigurnih nogu od onoga to joj je dala ona devojk a. "Ti", Moli pokaza pi toljem prema njoj, "u hover." "Idi", ree Vidra. Spustio je alef i popeo se uz rampu u sobu gde je Sudija ekao u senci, a ruka je bila iza njega na prostirci gde ju je Vidra ostavio. Sada vi e nikad nee bi ti prilike da je ugradi, da osposobi testeru. Na nizu pra njavih metalnih polica l e ao je kontrolni ureaj. Podigao ga je i ukljuio Sudiju da se zagreje, uz lagano pod rhtavanje smeeg oklopa. Pokrenuo ga je napred, niz rampu, iroka stopala su stupala jedan-dva, jed an-dva, iromotori su vr ili ispravke, ubla avajui nedostatak ruke. ena je otvorila zadn ja vrata hovera i Vidra je uputio Sudiju pravo prema njoj. Malo je ustuknula kad a se Sudija nadneo nad njom; u srebrnim soivima se ogledala uglaana ra. Vidra je i ao za Sudijom, proraunavajui uglove, smi ljajui kako e da ga uvede u vozilo. Ni ta nije ra zumeo, ali se inilo da bar ona ima pojma o tome to rade, a sve je bilo bolje nego ostati u Fabrici, sa svim onim le evima. Pomislio je na D entrija, tamo gore sa svoj im knjigama i mrtvacima. Gore su bile dve devojke i obe su izgledale kao End i Miel . Sada je jedna od njih bila mrtva, neznano kako i za to, a ena s pi toljem je naredi la drugoj da eka... "Hajde, hajde, utovaruj tu jebenu mrcinu, treba da krenemo..." Kada je nekako smestio Sudiju u prtlja nik hovera, savijenih nogu, na boku , zalupio je vrata, optrao vozilo i popeo se na sedi te do vozaa. Alef je bio izmeu p rednjih sedi ta. eri je bila sklupana na zadnjem sedi tu, ispod velike narand aste jakne sa logoom ulo/Mre e na rukavu, drhtei. ena je ukljuila turbinu i naduvala meh. Vidra pomisli da e ostati zakaeni za alatno postolje, ali kada je ubacila u rikverc, otrgnuo se komad hroma i bili s u slobodni. Okrenula je hover i povezla ga prema vratima. Na izlasku su pro li pored tipa u odelu sa ma nom i kaputu od tvida, koji ka o da ih nije video. "Ko je to?" Slegnula je ramenima. "'Oe ovaj hover?" upita ona. Bili su otprilike deset kilometara od Fabrike , a on se nije ni osvrnuo. "Ukrala si ga?" "Naravno." "Onda ne bih." "Je l'?" "Bio sam u uzi, zbog krae kola." "Pa, kako ti je cura?" "Spava. I nije mi cura." "Nije?" "Je l' ako da te pitam ko si?" "Poslovna ena." "U kom poslu?" "Te ko je rei." Nebo iznad Samoe bilo je blistavo i belo.

"Do la si zbog ovoga?" Potap ao je alef. "Recimo." " ta sad?" "Sklopila sam sporazum. Mielova ide zajedno sa kutijom." "To je bila ona to se izvrnula?" "Da, to je bila ona." "Ali ona je mrtva..." "Nisu sve smrti iste." "Kao 3D ejn?" Pomerila je glavu, kao da ga je pogledala. " ta ti zna o tome?" "Vid'o sam je, jednom. Tamo unutra." "Pa, ona je jo tamo, ali i End i." "A Bobi?" "Njumark? Aha." "I, ta e s tim?" "Ti si napravio one stvari, je li? Ovo pozadi i druge?" Vidra pogleda preko ramena Sudiju, savijenog u prtlja niku hovera, nalik n a veliku zaralu lutku bez glave. "Aha." " to znai da si dobar s alatom?" "Valjda." "Fino. Imam posao za tebe." Usporila je hover pored nazubljene uzvisine od snegom pokrivenog otpada i pristala uz nju. "Tu negde mora da ima pomonog alat a. Nai ga, popni se na krov, ponesi sunane elije i ne to ice. 'Ou da namesti elije tak a napune baterije u ovom ovde. Mo e li to?" "Verovatno. Za to?" Zavalila se u sedi te i Vidra vide da je starija nego to je mislio i umorna . "Mielova je unutra, sada. Treba im vremena, eto za to..." "Njima?" "Ne znam. Neemu. Onome sa im sam se pogodila. Koliko misli da e baterije da traju, ako su elije ispravne?" "Nekoliko meseci. Mo da godinu." "Okej. Sakriu ga negde gde e elije biti na suncu." " ta bi bilo kad bi samo presekla dovod?" Pre la je ka iprstom du kabla koji je spajao alef sa baterijama. Vidra joj os motri nokte; inilo se da su ve taki. "Hej, 3D ejn", ree ona, s prstom podignutim iznad kabla, "imam te." Onda joj aka postade pesnica koja se otvori, kao da ne to pu ta.

eri je htela da ka e Vidri ta e sve raditi kada stignu u Klivlend. Uvr ivao je d e pljosnate elije na Sudijine iroke grudi srebrnom trakom. Sivi alef ve je bio veza n za lea ma ine povezom od trake. eri ree da zna gde mo e da mu nae posao mehaniara u ar adi. Nije je slu ao. Kada je sve sklopio, pru io je kontrolni ureaj eni. "Da te ekamo?" "Ne", ree ona. "Idete za Klivlend. eri ti je upravo rekla." " ta e ti?" "Ja u u etnju." "'Oe da se smrzne ? Ili da umre od gladi?" "'Ou da budem malo sama za promenu." Oprobala je kontrole, i Sudija zadrh ta, naini korak napred, pa jo jedan. "Sreno vam bilo u Klivlendu." Posmatrali su ka ko odlazi nazad u Samou, u dru tvu nezgrapnog Sudije. Onda se okrenula i doviknula, "'Ej, eri, nateraj tog tipa da se okupa!" eri mahnu, zveckajui zatvaraima svojih ko nih jakni. 44. CRVENA KO A Petal je rekao da njeni koferi ekaju u Jaguaru. "Sigurno ti se ne vraa u N oting Hil, pa smo ti na li sme taj u Kemden Taunu." "Petale", ree ona, "moram da se saznam ta je bilo sa Seli." On pokrenu motor.

"Svejn ju je ucenjivao. Hteo je da je primora da otme..." "A. Dobro", prekinuo ju je, "razumem. Ne bih brinuo, da sam na tvom mest u." "Ipak brinem." "Seli je, da se tako izrazim, uspela da se izvue iz te neugodnosti. Takoe je, prema nekim na im prijateljima na polo aju, uspela da izvede da svi podaci o njo j nestanu, izgleda, osim kontrolnog udela u nemakom kazinu. A ako se ne to i dogodi lo sa End i Miel, ulo/Mre a to nije objavila. Sve je to sad svr eno." "Hou li je opet videti?" "Samo ne u mojoj parohiji, molim." Odvojili su se od ivinjaka. "Petale", ree ona, dok su se vozili kroz London, "otac mi je rekao da je Svejn..." "Budala. Prokleta budala. Radije ne bih o tome." " ao mi je." Greja je radio. U Jaguaru je bilo toplo, a Kumiko je bila veoma pospana. Zavalila se u crvenu ko u i sklopila oi. Pomislila je da ju je susret sa 3D ejn na ne ki nain oslobodio sramote, a oev odgovor gneva. 3D ejn je bila veoma okrutna. Sada j e uvidela i okrutnost svoje majke. Ali sve mora biti opro teno, jednom, pomislila je i zaspala na putu prema mestu po imenu Kemden Taun. 45. A IZA GOLI KAMEN Do li su da ive u kui: zidovi su bili od sivog kamena, krov od kriljca, u ran o leto. Zemlji te okolo svetlo je i divlje, iako visoka trava ne raste i poljsko c vee ne vene. Iza kue su pomone zgrade, zatvorene, neistra ene, i polje gde vezani zmajevi pote u svoje vezove na vetru. Jednom, kada je etala meu hrastovima na ivici polja, ugledala je tri tuinca , na leima neega to je trebalo da podsea na konja. Konji su bili istrebljeni, izumrl i mnogo godina pre End inog roenja. U sedlu je bila vitka prilika u kaputu od tvida , deak koji je podseao na konjovoca sa neke stare slike. Ispred njega je jahala ml ada devojka, Japanka, dok je iza njega sedeo bled, onizak ovek aljkavog izgleda u sivom odelu, sa ru iastim arapama i belim lancima iznad smeih cipela. Da li ju je dev ojka videla i uzvratila joj pogled? Zaboravila je da to pomene Bobiju. Njihovi naje i posetioci dolazili su u jutarnjim snovima, mada se jednom pri likom iske eni avolak od oveka najavio uporno udarajui po te kim vratima od hrastovine, tra ei, kada je dotrala da otvori, 'ono govance Njumarka'. Bobi je predstavio stvor enje kao Fina i inilo se da je odu evljen to ga vidi. Finov prastari aket ispu tao je s lo en zadah ustajalog dima, drevnog kalaja i marinirane haringe. Bobi je objasnio da je Fin uvek dobrodo ao. "A i nema druge. Nema naina da ga sprei , kad hoe unutra." 3D ejn takoe navraa, meu jutarnjim posetiocima, i pojava joj je tu na i skru ena. Bobi kao da je jedva svestan, ali End i, utoi te tolikih seanja, reaguje na to samosv ojno pro imanje udnje, ljubomore, uskraenosti i besa. End i je postepeno shvatila 3D ejn ine pobude i oprostila joj... mada, ta je to ostalo da se oprosti, meu hrastovima na suncu? Ali snovi o 3D ejn ponekad zamaraju End i; vi e voli druge snove, posebno one o svojoj mladoj tienici. Ovi esto dolaze nalik na lepr anje svilene zavese, zov prve ptice. Ona se okrene bli e Bobiju, zatvori oi, oblikuje usnama ime Beskonanost i saek a blistave sliice. I vidi da su devojku odveli na kliniku na Jamajki, da je izlee od zavisno sti prema jednostavnim oblicima droga. Po to joj je metabolizam fino pode en radom s trpljive vojske medicinara Mre e, konano se pojavljuje, zraei zdravljem. ula joj je st runo oblikovala Pajper Hil i njeni prvi stimovi doekani su sa odu evljenjem bez pres edana. Njena planetarna publika opinjena je njenom sve inom, poletom, oaravajuim naino m kojim glumi da prvi put do ivljava svoj glamurozni ivot. Preko dalekog ekrana katkad pree senka, ali samo na asak: Robin Lenir je p ronaen zadavljen, sleen, na planinskoj litici proelja Nju Suzuki Envoja; i End i i Be

skonanost znaju ije su dugake ruke ugu ile zvezdu i bacile je tamo. Ali postoji stvar koja joj izmie, jedan deli slagalice pro losti. Na rubu senke hrasta, na zalasku sunca boje lososa i elika, u ovoj Francu skoj koja nije Francuska, zatra ila je od Bobija odgovor na to poslednje pitanje. ekali su na stazi u pono, zato to joj je Bobi obeao odgovor. Kada su satovi u kui odzvonili dvanaest puta, zaula je i tanje guma na ljunku. Kola su bila dugaka, niska i siva. Vozio ih je Fin. Bobi je otvorio vrata i pomogao joj da ue. Na zadnjem sedi tu sedeo je mladi koga se seala iz kratkog susreta sa nemogui m konjem i tri neskladna jahaa. Nasme io joj se, ali nije ni ta rekao. "Ovo je Kolin", ree Bobi, ulazei pored nje. "A ve zna Fina." "Nikad se nije dosetila, a?" upita Fin, ubaciv i u brzinu. "Ne", ree Bobi, "mislim da nije." Mladi po imenu Kolin joj se sme io. "Alef je aproksimacija matrice", ree, "n eka vrsta modela kiberprostora..." "Da, to znam." Okrenula se Bobiju. "Pa? Obeao si da e mi rei za to Se Sve Prom enilo." Fin se nasmeja, veoma neobian zvuk. "Ne za to, gospoja. Pre bi bilo ta. Sea se da ti je Bri ita jednom rekla da postoji drugi? Da? Pa, to je ta, a ta je za to." "Seam se. Kazala je da se tada, kada je matrica dokuila sebe, pojavio onaj 'drugi'..." "To je mesto na koje idemo veeras", poe Bobi, grlei je rukom. "Nije daleko, ali je..." "Drugaije", ree Fin, "mnogo drugaije." "Ali ta je to?" "Vidi ", ree Kolin, skloniv i smei pramen u stranu, pokretom deaka u nekom antik om komadu, "kada je matrica zadobila svest, istovremeno je postala svesna jo jedn e matrice, jo jedne svesti." "Ne razumem", ree ona. "Ako se kiberprostor sastoji od zbira svih podatak a u ljudskom sistemu..." "Da", ree Fin, skreui na dugaak i prav, pust drum, "ali ko govori o ljudskom sistemu?" "Onaj drugi je bio negde drugde", ree Bobi. "Kentauri", ree Kolin. Oni to nju zavitlavaju? Je li to jedna od Bobijevih ala? "Tako da je malice zafrknuto objasniti za to se matrica rascepkala na sve o ne hudue i ostalo sranje, kad je srela onog drugog", ree Fin, "ali kad stignemo t amo, ima da ti se pojasni..." "A ja bih rekao", ree Kolin, "da je ovako kudikamo zabavnije..." "Govorite mi istinu?" "Eto nas tamo za kol'ko traje minut u Njujorku", ree Fin, "pa e' vidi ."