Asimov Isak SVEMIRSKE STRUJE Prevod: ivkovi Mirjana/Proti Aleksandra Asimov Isaac CURRENTS OF SPACE (THE), 1952.

Serija "Roboti-Carst vo-Zadu bina" (6) POLARIS 1987. Prolog: GODINU DANA RANIJE ovek sa Zemlje doneo je odluku. Bilo mu je potrebno dosta vremena da je o smisli, ali je na kraju ipak uspeo. Ve nekoliko nedelja nije nigde nalazio spokoj koji mu je pru ala paluba nje govog broda i hladni, tamni omota svemira oko njega. Prvobitno je nameravao da sa mo na brzinu podnese izve taj lokalnoj kancelariji Meuzvezdanog svemirsko-istra ivakog biroa i da se smesta vrati u svemir. Ali umesto toga, zadr ali su ga ovde. Kao da se na ao u zatvoru. Iskapio je olju aja i pogledao u oveka sa druge strane stola. A onda ree: "O dlazim." I drugi ovek je doneo odluku. Bilo mu je potrebno dosta vremena da je osm isli, ali je na kraju ipak uspeo. Meutim, bie mu potrebno jo vremena, dosta vremena . Na prva pisma nije dobio nikakav odgovor. Zbog svega to su uinili lako su mogli pasti i na neku zvezdu. To niti bi prema ilo njegova oekivanja, niti bi ih izneverilo. Ali u pitanj u je bio tek prvi korak. Stoga je bilo oigledno da oveku sa Zemlje ne sme dozvoliti da mu se izmigo lji dok bude povlaio naredne poteze. On dodirnu prstima glatku crnu palicu u d epu. "Kao da ne shvatate delikatnost problema", dobaci on oveku s druge strane .

"ega ima delikatnog u uni tenju jedne planete? elim da emitujete pojedinosti itavom Sarku; u stvari, svima na toj planeti", odvrati Zemljanin. "To ne mo emo uiniti. I sami znate da bi to izazvalo paniku." "U poetku ste govorili da ete to uiniti." "Razmislio sam i zakljuio da to ne bi bilo zgodno." Zemljanin pree na narednu pritu bu. "Predstavnik MSIB-a jo nije stigao." "Znam. Imaju puno posla oko organizovanja odgovarajuih procedura u vezi s a ovom krizom. Saekajmo jo dan-dva." "Jo dan-dva! Stalno to ponavljate - jo dan-dva! Zar imaju toliko posla da ne mogu da odvoje nekoliko trenutaka za mene? Nisu jo ni videli moje proraune." "Ponudio sam se da im ja odnesem va e proraune. Ali vi to ne elite." "I dalje ne elim. Oni mogu doi do mene ili u ja otii do njih." Zatim besno d odade: "Mislim da mi ne verujete. Ne verujete da e Florina biti uni tena." "Oh, verujem vam." "Ne verujete. Znam da mi ne verujete. Vidim da mi ne verujete. Ismevate me. Niste u stanju da razumete moje podatke. Niste istra iva iz svemira. ak mi se ini da uop te niste to za ta se izdajete. Ko ste vi, zapravo?" "Uzbueni ste." "Tako je, jesam. Da li vas to iznenauje? Ili mo da mislite - jadniak, svemir je za sve kriv. Mislite li da sam lud?" "Gluposti." "Razume se da to mislite. Zato i elim da vidim nekoga iz MSIB-a. Oni e ume ti da ocene da li sam lud ili ne. Oni e znati." Drugi ovek se priseti svoje odluke, i odmah predlo i: "Nije vam dobro. Pomoi u vam." "Ne, neete", povika Zemljanin histerino, "jer odlazim. Ako elite da me zaus tavite, moraete da me ubijete, ali na to se sigurno neete odva iti. Jer ako to uinite , biete odgovorni za smrt svih stanovnika jedne planete." Drugi ovek takoe poe da vie, kako bi ga onaj prvi uo. "Neu vas ubiti. Saslu ajt me, neu vas ubiti. Nema nikakve potrebe da vas ubijem." "Svezaete me", odvrati Zemljanin. "Dr aete me ovde. To ste smislili, zar ne? A ta ete preduzeti kada MSIB pone da traga za mnom? Trebalo bi da im redovno aljem

izve taje, da li vam je to poznato?" "Biro zna da ste sa mnom bezbedni." "Odista? Pitam se da li uop te znaju da sam stigao do ove planete? Pitam s e da li su primili moju prvobitnu poruku?" Zemljaninu se vrtelo u glavi. Udovi s u mu se ve sasvim ukoili. Onaj drugi ovek ustade. Bilo mu je jasno da nije preuranio sa svojom odlu kom. On lagano obie oko dugakog stola prilazei Zemljaninu. Istovremeno mu se obrati umirujuim glasom. "To je za va e vlastito dobro." I iz d epa poe da vadi crnu palicu. "Pa to je psiho-sonda", zakre ta Zemljanin. Rei je sada ve nejasno izgovarao , a kada poku a da ustane, ruke i noge jedva da uspe da pomeri. Jedva procedi izmeu zuba koje je s te kom mukom razdvajao: "Drogiran!" "Drogiran!" potvrdi onaj drugi. "Saslu ajte me... Ne elim da vas povredim. Te ko vam je da shvatite svu tananost situacije dok ste u toj meri uzbueni i zabrin uti. Ja u vas osloboditi samo zabrinutosti. Samo zabrinutosti." Zemljanin vi e nije mogao ni da govori. Bio je u stanju jo samo da nepomino sedi. I tupo razmi lja: veliki svemire, drogirali su me. eleo je da vie i tri, ali ni je mogao. Drugi ovek je dotle ve stigao do Zemljanina. Stajao je posmatrajui ga odozg o. Zemljanin podi e pogled. Jo je mogao da pomera one jabuice. Psiho-sonda bila je samostalna jedinica. Njene ice trebalo je samo privrst iti za odgovarajue mesto na lobanji. Zemljanin je panino posmatrao stvari oko sebe , dok mu se oni mi ii nisu sledili. Uop te nije osetio tanani ubod kada je o tro, tanko olovo prodrlo kroz ko u i meso kako bi se povezalo sa spojevima kostiju lobanje. Vri tao je i vri tao u ti ini svoga uma. Vikao je: ne, vi ne razumete! Na toj planeti ima mnogo ljudi. Zar ne shvatate da se ne mo ete poigravati stotinama mili ona ivih ljudi? Rei onog drugog oveka bile su nejasne i gubile su se, kao da su dopirale s a udaljenog kraja kakvog dugakog i vetrovitog tunela. "Nee vas boleti. Za jedan sa t oseaete se dobro, sasvim dobro. Zajedno sa mnom smejaete se svemu ovome." Zemljanin oseti lake vibracije na lobanji, a zatim i one i ili e. Tama je postala gu a i potpuno se sruila na njega. Jedan njen deo nikada se vi e nije podigao. Protekla je itava godina pre no to je uop te, tek malice, poela da se di e. 1. NAHOD Rik odgurnu svoj obrok i skoi na noge. Do te mere se tresao da je morao d a se osloni o goli mlenobeli zid. "Seam se!" povika on. Mno tvo pogleda podi e se prema njemu i prilino glasan agor mu karaca za rukom ma lo utihnu. Oi sa osrednje istih i osrednje obrijanih lica sreto e se sa njegovim, si jajui se i belasajui pri nesavr enom zidnom osvetljenju. U oima im se nije oitavala ne ka posebna zainteresovanost, ve samo refleksna pozornost kakvu bi izazvao bilo ko ji iznenadni i neoekivani povik. Rik ponovo povika: "Seam se svog posla. Bio sam zaposlen!" Neko mu dovikn u: "Zave '!" a neko drugi: "Sed' bre!" Lica se ponovo okrenu e od njega i amor iznova postade jai. Rik je tupo zuri o du stola. "Ludi Rik", zau neiju primedbu, i vide kako ljudi sle u ramenima. Primeti o je i kako jedan od mu karaca vrti prstom, prisloniv i ga uz slepoonicu. Njemu to ni t a nije govorilo. Ni ta od toga nije mu dopiralo do svesti. On lagano sede i ponovo dohvati svoju jedilicu, spravicu u obliku ka ike, sa o trim ivicama i siu nim zupcima koji su trali iz prednjeg zaobljenog dela inije i ko ji su stoga na podjednako nespretan nain mogli da seku, zahvataju i nabadaju hran u. Bilo je to, meutim, dovoljno za jednog radnika u mlinu. On je okrenu i zagleda se praznim pogledom u svoj broj na poleini porcije. Nije ni morao da ga vidi. Zn ao ga je napamet. I svi ostali su poput njega imali svoje registarske brojeve, a li oni su, takoe, imali i imena. On ga, meutim, nije imao. Zvali su ga Rik, jer to

se ime u slengu kritskih mlinara koristilo za oznaavanje 'slaboumnih' osoba. A v eoma esto su ga zvali i 'Ludi Rik'. Ali mo da e mu se od sada seanje polako vraati. Od kad je stigao u mlin ovo j e bilo prvi put da se setio bilo ega to se desilo pre tog poetka. A ako se bude nap rezao da razmi lja! Ako se sav usredsredi samo na razmi ljanje! Odjednom vi e nije bio gladan; uop te nije bio gladan. Jednim iznenadnim pok retom on uroni jedilicu u elatinastu smesu od mesa i povra ispred sebe, odgurnu hr anu i prekri dlanovima oi. Prste zavue u zamr enu kosu i napre ui se od bola poku a umom da prodre u ponor iz koga je i upao jednu pojedinost... jednu blatnjavu, nerazumlji vu pojedinost. Zatim briznu u pla, upravo u trenutku kada se oglasilo zvono, objavljujui da je vreme za ruak njegove smene isteklo. Kada je te veeri napu tao mlin pored njega se na la Valona Mar. U poetku jedva da je bio svestan njenog prisustva, bar ne kao neke odreene osobe. uo je samo da j e neko uskladio svoj korak sa njegovim. On zastade i pogleda je. Kosa joj nije b ila ni plava ni smea. e ljala ju je u dve debele pletenice, koje bi potom spajala ma lim magnetizovanim nalama od zelenog kamena. Bile su to veoma jeftine nale i ve su izgledale dosta pohabano. Na sebi je imala jednostavnu pamunu haljinu koja joj je bila dovoljna u ovoj oblasti sa blagom klimom, kao to i Riku od odee nije bilo po trebno ni ta vi e od raskopane ko ulje bez rukava i pamunih sportskih pantalona. "ula sam da je za vreme ruka ne to po lo naopako", obrati mu se ona. Govorila je o trim, seljakim naglaskom koji joj je i bio primeren. Rikov go vor bio je pun ravnomernih samoglasnika i izgledalo je kao da govori kroz nos. Z bog toga su mu se smejali, opona ajui njegov nain govora, ali Valona ga je te ila da t o ine jedino zbog vlastite neobrazovanosti. "Sve je u redu, Lona", promrmlja Rik. I ona ga je zvala Rik. A i kako bi drugaije? Nije mogao da se seti svog p ravog imena, iako se oajniki trudio. A i Valona sa njim. Jednog dana je nekako nab avila iscepani gradski imenik i proitala mu iz njega sva imena. Nijedno nije na n jega ostavilo neki dublji utisak. On joj se zagleda pravo u lice i ree: "Morau da napustim mlin." Valona se namr ti. Na njenom okruglom, irokom licu sa ravnim, visoko postav ljenim jagodinim kostima videlo se da je zabrinuta. "Mislim da nee moi. To ne bi bil o u redu." "Moram jo toliko toga da saznam o sebi." Valona obliznu usne. "Mislim da ne bi trebalo da to ini ." Rik se okrenu od nje. Znao je da se uvek trudila da bude iskrena. Kao pr vo, ona je bila ta koja mu je prona la posao u mlinu. On nije imao nikakvog iskust va u radu sa ma inama koje su se koristile u mlinu. Ili je mo da imao, ali se jednos tavno nije seao toga. U svakom sluaju, Lona je uporno tvrdila da je on suvi e sitan za fiziki posao, te su se slo ili da ga za rad na ma inama obue besplatno. Pre toga, u ko marnim danima kada je jedva ispu tao bilo kakve zvuke i kada nije razlikovao hra nu, ona ga je pazila i hranila. Ona ga je odr ala u ivotu. "Moram", odvrati on. "Ima li opet glavobolje, Rik?" "Ne. Stvarno sam se neeg setio. Setio sam se svog prea njeg posla... prea njeg! " Nije bio siguran da li eli da joj saop ti u emu se taj posao sastojao, i zat o skrenu pogled. Toplo, ugodno sunce e se jo najmanje dva sata zadr ati iznad obzorj a. Jednolini redovi radnikih spavaonica koji su se protezali oko mlinova nisu ba pr edstavljali privlaan prizor, ali je Rik znao da e se im se uspnu na bre uljak pred nj ima prostreti polja u svoj svojoj grimiznoj i zlatnoj lepoti. Voleo je da posmatra polja. Jo od prvog asa taj prizor ga je smirivao i u njemu izazivao zadovoljstvo. ak i pre no to je znao da su te boje pred njima grimi zna i zlatna, pre no to je saznao da uop te postoje boje, jo onda kada je svoje zado voljstvo umeo da izrazi jedino blagim mrmorenjem, glavobolja mu je br e prolazila u poljima. U tim danima Valona bi pozajmila dijamagnetski skuter i odlazila bi s njim iz sela svakog slobodnog dana. Promicali bi na stopu iznad puta, klizei na glatkim jastucima brojaa gravitacionog polja, sve dok se ne bi miljama udaljili o

d svake ljudske nastambe i stigli do mesta gde je na licu oseao samo vetar ispunj en mirisima kritskih cvetova. Zatim bi sedeli pored puta, okru eni bojama i mirisima, delili paketie hran e, dok ih je sunce obasjavalo, i sve dok ne bi do lo vreme da se ponovo vrate. Rika uzbudi seanje na to i on predlo i: "Lona, hajdemo u polja." "Kasno je." "Molim te. Iziimo samo malo iz grada." Ona stade da pretura po mr avoj vreici za novac koju je uvala ispod plavog k ai a od meke ko e; bio je to njen jedini luksuzni ukras na odei to ga je sebi dozvolja vala. Rik je uhvati za ruku. "Pro etajmo." Nekih pola sata kasnije okrenu e sa autoputa na krivudave puteve od utaban og peska na kojima nije bilo pra ine. Meu njima je vladala grobna ti ina i Valona ose ti kako je ponovo obuzima poznati strah. Nije umela reima da izrazi ono to je oseal a prema njemu, tako da nikada nije ni poku ala. ta ako je bude napustio? Bio je omalen momak, njene visine, i ak ne to lak i o d nje. Po mnogo emu podseao je na malo dete. Ali pre no to su mu iskljuili um mora d a je bio obrazovan ovek. Neki veoma va an, obrazovan ovek. Valona nije stekla gotovo nikakvo obrazovanje, sem to je nauila da ita i pi e i zavr ila ne to malo tehnolo ke trgovake kole. To joj je omoguavalo da rukuje ma inerijo u mlinu, ali i to je bilo dovoljno da shvati kako postoje i ljudi ije znanje nij e u toj meri ogranieno. Razume se, na prvom mestu bili su Varo ani, ije je veliko zn anje svima njima bilo od neprocenjive koristi. Vlastelini su povremeno dolazili u obilazak. Samo jednom ih je videla izbliza, i to za vreme odmora kada je poset ila grad i u daljini ugledala jednu skupinu predivnih stvorenja. S vremena na vr eme bi radnicima iz mlinova dopu tali da uju kako zvui govor obrazovanih ljudi. Oni su govorili drugaije, tenije, upotrebljavali su du e rei i mek e tonove. Rik je govorio sve slinije njima to mu se seanje vi e vraalo. Kako su je samo upla ile njegove prve re . Izgovorio ih je tako nenadano, posle dugog aljenja na glavobolju. Izgovorio ih je neobino. Kada je poku ala da ga ispravi, on nije eleo da je poslu a. Ve onda se upla ila da bi seanje moglo i previ e da mu se povrati, te da bi je on onda napustio. Ona je bila samo Valona Mar. Zvali su je i Velika Lona. Nikada se nije udavala. Nikada ni nee. Krupna devojka velikih stopala i crvenih aka od p osla poput nje nikada nije mogla da se uda. Po to je momci nisu primeivali na veernj im zabavama odr avanim za slobodnih dana, preostajalo joj je jedino da ih posmatra sa nemom zlovoljom. Bila je suvi e krupna da se pred njima kikoe i glupo smejulji. Nikada nee imati bebu koju e ljulju kati i dr ati. Ostale devojke su ih imale, dobijale su ih jedna za drugom, a njoj je preostajalo samo da se progura kako b i na as videla ne to crveno i bez kose, stisnutih oiju, nemono skupljenih pesnica i b ezubih zuba... "Sada si ti na redu, Leona." "Kada e ti dobiti bebu, Leona?" Ona bi se samo okretala i odlazila. Ali kada je Rik nai ao, on je za nju bio poput bebe. Trebalo ga je hraniti i brinuti o njemu, izvoditi na sunce, uspavljivati kada ga je razdirala glavobo lja. Deca bi trala za njom, smejui se. Vikala bi: "Lona ima momka. Velika Lona je na la ludog momka. Lonin momak je tikvan." Nepredvidiva igra rei: Rick je lino im e, a rick znai plast sena, slamu, kojom se obino pune stra ila u polju, simboli ui u uo biajenom govoru glupu, maloumnu osobu. - Prim. red. Kasnije kada je Rik ve mogao sam da hoda (onog dana kada je napravio prvi korak bila je ponosna kao da mu je tek jedna a ne, to je bilo mnogo verovatnije, trideset i jedna) te sam, bez pratnje, poeo da izlazi na seoske ulice, trali su u krugovima oko njega, viui ga ismevali i dobacivali mu gluposti u elji da vide odra slog mu karca kako u strahu prekriva oi akama, grbi se i odgovara im jedino crvenjen jem. Desetinu puta izletela je iz kue izdirui se na njih i ma ui svojim velikim pesni cama. ak su se i odrasli mu karci bojali tih pesnica. Oborila je predvodnika svog odeljenja jednim jedinim udarcem jo prvog dana kada je dovela Rika na posao u ml in, jer ga je ula kako prigu eno se cerekajui izgovara neku nepristojnu primedbu koj

a se ticala njih dvoje. Mlinsko vee kaznilo ju je zbog tog ispada nedeljnom plato m, a moglo ju je poslati i u Grad na daljnje suenje u sudu Vlastelina, da nije bi lo intervencije varo anina i molbe u kojoj je stajalo da je bila izazvana. I tako je ona sada elela da sprei Rika da se dalje prisea svoje pro losti. Zn ala je da nema to da mu ponudi; bilo je sebino od nje to je elela da zauvek ostane p raznog uma i bespomoan. Ali niko nikada ranije nije u toj meri zavisio od nje. On a se jednostavno pla ila ponovne usamljenosti. "Da l' si siguran da si se neeg setijo, Rik?" upita ona. "Jesam." Zaustavili su se u poljima, dok je sunce prekrivalo svojim crvenim sjaje m sve to ih je okru ivalo. Uskoro e se podii blagi, mirisni, veernji povetarac, a kana li za navodnjavanje rasporeeni u obliku ahovske table ve su poeli da se rumene. "Mogu, Lona, da verujem onome ega se prisetim", nastavi on. "I sama zna da mogu. Ti me, na primer, nisi nauila da govorim. Sam sam se setio rei. Nisam li? N isam li?" Ona nevoljno odvrati: "Jesi." "ak se seam i da si me izvodila u polja pre no to sam mogao da govorim. Sve vreme sam pamtio nove stvari. Jue sam se prisetio kako si mi jednom ulovila kirt sku muvu. Dr ala si je meu akama i naterala me da prislonim oko na otvor izmeu tvojih paleva tako da sam u tami video kako ispu ta rumene i narand aste munje. Smejao sam se i poku avao da uguram svoju aku izmeu tvojih kako bih je uhvatio i ona ti je pobe gla, a ja sam se na kraju rasplakao. Tada nisam znao da je to kirtska muva, niti mi je bilo ta o njoj bilo poznato, ali sada mi je sve jasno. O tome mi ti nikada nisi priala, zar ne, Lona?" Ona odmahnu glavom. "Ali to se ipak dogodilo, nije li? Seanje mi je dobro, zar ne?" "Jeste, Rik." "A setio sam se i neeg o sebi iz ranijeg razdoblja. Mora da je postojalo to ranije, Lona." Mora da je postojalo. Kada je o tome razmi ljala oseala je da joj je vrlo t e ko na srcu. To ranije je bilo drugaije, ni nalik njihovom sada njem ivotu. ak ni svet nije bio isti. Znala je to, jer re koje se nikada nije setio bila je kirt. Moral a je da ga naui kako se naziva najva nija stvar na celoj Florini. "ega se to sea ?" upita ona. Kada ga je to upitala, Rikovo uzbuenje kao da splasnu i on se povue. "Nema mnogo smisla, Lona. Samo sam s setio da sam nekada imao posao, i u emu se on sas tojao. Bar, uglavnom." "Kakav je to bio posao?" "Istra ivao sam Ni ta." Ona se o tro okrete prema njemu, zagledav i mu se u oi. Na trenutak mu spusti dlan na elo, ali se on nervozno odmae. "Da te ponovo ne mui glavobolja, Rik?" upit a ona. "Ve nedeljama se nisu pojavljivale." "Dobro sam. Ne gnjavi me." Ona obori pogled, i on smesta dodade: "Nisam mislio da me gnjavi , Lona. A li sasvim dobro se oseam i ne elim da brine ." Ona se razvedri. " ta to znai 'istra ivati'?" On je znao rei koje su njoj bile nepoznate. Uvek kada bi pomislila koliko mora da je nekada bio uen osetila bi po niznost. Trenutak je razmi ljao. "To znai... to znai 'deliti'. Zna , kao kad mi rastavi mo ma inu za sortiranje ne bismo li otkrili za to ne radi zrak za skaniranje." "Oh! Ali, Rik, kako neko mo e biti zadu en da ni ta ne istra uje? To nije nikaka v pos'o." "Nisam kazao da nisam ni ta istra ivao. Rekao sam da sam istra ivao Ni ta. Sa ve likim N." "Zar to nije isto?" Nadolazi, pomisli ona. Ve je poeo da shvata da ona gov ori gluposti. Uskoro e je, sav zgaen, odbaciti. "Ne, razume se da nije." On duboko udahnu. "Bojim se da ne mogu pobli e da ti objasnim. To je sve ega se seam. Ali to mora da je bio neki va an posao. Tako mi se bar inilo. Malo je verovatno da sam bio kriminalac." Valona se tr e. Nije smela da mu ka e. Uveravala je sebe da to ini kako bi ga

za titila i upozorila, ali sada je uviala da je samo elela da ga to vr e ve e uz sebe. To se dogodilo kada je prvi put progovorio. Zbilo se tako iznenada da ju je upla io. Nije se usuivala ak ni da to pomene varo aninu. Kada je prvi naredni put imala slobodan dan podigla je pet kredita sa svog ivotnog rauna... nikada se nee po javiti mu karac koji e ih tra iti u miraz, tako da je bilo svejedno... i odvela Rika kod gradskog lekara. Ime i adresu imala je ispisane na paretu hartije, ali ipak s u joj bila potrebna dva zastra ujua sata da stigne do prave zgrade prolazei izmeu ogr omnih stubova koji su izdizali Gornji Grad prema suncu. Zahtevala je da i ona prisustvuje pregledu tokom koga je doktor izveo sv u silu stra nih stvari pomou nekih udnih instrumenata. Kada je smestio Rikovu glavu izmeu dva metalna predmeta, a zatim uinio ne to da je zasvetlila poput kirtske muve, ona je skoila i poku ala da ga natera da prekine s tim. On je pozvao dva oveka koji su je uz divlje gu anje odvukli napolje. Pola sata kasnije doktor joj je, onako visok i namr ten, pri ao na hodniku. Oseala se neprijatno u njegovom prisustvu jer je bio Vlastelin, iako je imao ordi naciju u Donjem Gradu, ali njegove oi su bile blage, ak ljubazne. Brisao je ruke m alim pe kirom, koji je potom bacio u kantu za otpatke, mada je njoj izgledao potpu no ist. "Kada ste sreli ovog oveka?" upita je on. Obazrivo mu je, u najkraim crtama, saop tila kako se to dogodilo, ne pomenu v i ni varo anina ni patrold ije. "To onda znai da vi o njemu ni ta ne znate?" Ona odmahnu glavom. "Ni ta iz njegovog ranijeg ivota." On ree: " Ovaj ovek je bio pod dejstvom psiho-sonde. Znate li ta je to?" U prvi mah je ponovo odmahnula glavom, ali onda ree suvim apatom: "Je li t o ono to primenjuju na ludacima, doktore?" "I na kriminalcima. Kako bi im izmenili um, za njihovo vlastito dobro. U movi im tako ozdravljaju, ili im se na taj nain izmene oni njihovi delovi koji ih teraju da kradu ili ubijaju. Razumete li?" Razumela je. Pocrvenela je poput crepa i rekla: "Rik nikada nije ni ta ukr ao, niti je bilo koga povredio." "Zovete ga Rik?" inilo se da ga to zabavlja. "Saslu ajte me... otkud znate t a je sve uinio pre no to ste ga sreli? Sondiranje je bilo sveobuhvatno i surovo. N e mogu da ka em koliki je deo njegovog mozga trajno uklonjen, a koliki je privreme no izgubljen usled pretrpljenog oka. Hou da ka em da e se neki delovi tokom vremena p ovratiti, na primer, govor, ali ne svi. Treba ga staviti pod nadzor." "Ne, ne. On mora ostati sa mnom. Dobro sam se brinula o njemu, doktore." On se namr ti, ali glas mu ipak postade bla i. "Ali ja sam mislio na vas, de vojko. Mo da sve zlo nije odstranjeno iz njegovog mozga. Sigurno ne elite da vas je dnog dana povredi." U tom trenutku je bolniarka izvela Rika. Ispu tala je tihe zvuke kako bi ga umirila, kao da je u pitanju kakvo dete. Rik spusti aku na glavu i prazno se zag leda, dok mu se oi ne usredsredi e na Valonu; zatim ispru i ruke i jedva ujno je pozva : "Lona..." Ona skoi ka njemu i polo i mu glavu na svoje rame, vrsto ga ste ui. Zatim se ob rati doktoru. "Mene on nee povrediti, bilo ta da se dogodi." Doktor zami ljeno primeti: "Njegov sluaj, razume se, moramo prijaviti. Ne z nam kako je uspeo da pobegne nadle nima u stanju u kome mora da se nalazio." "Da li to znai da e ga odvesti, doktore?" "Bojim se da je tako." "Molim vas, doktore, nemojte to da uradite." Ona posegnu za maramicom u kojoj je bilo zamotano pet sjajnih kreditnih kovanica, izvadi ih i ree: "Uzmite s ve, doktore. Dobro u se brinuti o njemu. Nee nikoga povrediti." Doktor pogleda kovanice u njenoj aci. "Radi u mlinu, zar ne?" Ona potvrdno klimnu. "Dve zarez osam kreditnih kovanica." Lekar zami ljeno protrese novie, sakupi ih na povijenom dlanu dok je metal z veckao, a onda joj ih pru i. "Uzmi ih, devojko. Ni ta ti neu naplatiti." Valona zaueno prihvati novac. "Nikome neete ni ta rei o ovome, doktore?" Meutim, njegov odgovor be e odrean. "Bojim se da u morati. Takav je zakon." G

otovo naslepo i tromo odvezla se nazad u selo, oajniki privijajui Rika uz sebe. Sledee nedelje je na hipervideo dnevniku saop teno da je jedan doktor umro u d iro sudaru za vreme kratkog prestanka rada usled kvara na jednom od lokalnih t ranzitnih energetskih zrakova. Ime se Valoni uini poznatim, i te noi ga u svojoj s obi uporedi sa onim na komadiu hartije. Bilo je isto. Bila je tu na, po to je u pitanju bio dobar ovek. Jo davno je dobila njegovo i me od jednog radnika koji joj je rekao da je taj Vlastelin doktor dobar prema ml inskim radnicima i da im pritie u pomo kada im je to potrebno. I njoj je pritekao u pomo kada joj je bilo potrebno. Pa ipak je radost nadjaala tugu. Nije imao vreme na da prijavi Rika. Bar se nikada niko nije pojavio u selu radi istrage. Kasnije, kada je Rik bolje shvatao, saop tila mu je ta je doktor kazao. Oeki vala je da e to uticati na njega da ostane u selu, na sigurnom.

Rik ju je protresao i ona se vrati iz svojih sanjarija. "uje li me?" vikao je on. "Ako sam obavljao va an posao, onda sigurno nisam bio kriminalac." "Zar nisi mogao da pogre i ?" poe ona, oklevajui. "ak i ako si bio veoma va an, m oglo ti se to dogoditi. ak i Vlastelini..." "Ubeen sam da to nije bio sa mnom sluaj. Ali zar ne shvata da ja to moram s aznati kako bih i druge uverio? Nema drugog naina. Moram napustiti mlin i selo i saznati vi e o sebi!" Osetila je kako je obuzima sve vea panika. "Rik! To bi moglo biti opasno. Za to to da ini ? ak i ako si istra ivao Ni ta, za to ti je toliko va no da jo ne to sazn ?" "Zbog druge stvari koje sam se setio." "Koje druge stvari?" On pro apta: "Ne elim da ti ka em." "Mora nekome rei. Mogao bi ponovo zaboraviti." On je epa za ruku. "Tako je. Ti to nikom drugom nee rei, zar ne, Lona? Bie sam moje rezervno seanje, u sluaju da zaboravim." "Svakako, Rik." Rik se osvrnu oko sebe. Ovaj svet je bio veoma lep. Valona mu je jednom rekla da u Gornjem Gradu postoji veliki, sjajni znak, postavljen ak miljama iznad njega, na kome stoji ispisano: Florina je najlep a od svih plenata u Galaksiji. Kada se osvrnuo oko sebe bio je spreman da poveruje u to. "Stra no je to ega sam se setio", zapoe on, "ali sve ega se setim je tano, kad a se konano setim. Ovoga sam se setio danas posle podne." "Da?" U asnuto je zurio u nju. "Svi e na ovom svetu umreti. Svi na Florini." 2. VARO ANIN Mirlin Terens se upravo spremao da uzme jednu knjigu-film sa njenog mest a na polici, kada se oglasi signal na vratima. Prilino de mekaste crte njegovog lic a otkrivale su da je zami ljen, ali sada te zami ljenosti nestade i zameni je za nje ga uobiajen izraz blagog opreza. On jednom akom pree preko proreene, crvenkaste kose i povika: "Samo as." Vrativ i film na mesto, on pritisnu kontakt kojim se spu tao zastor tako da se taj deo zida nije razlikovao od ostalih. Za mlinske radnike i farmere s kojim a je uglavnom dolazio u dodir predstavljalo bi stvar neizmernog ponosa to to jeda n od njih, bar po roenju, poseduje filmove. Na taj nain se, bar oskudnim razmi ljanj em, razgrtala te ka tama koja je vladala u njihovim umovima. Pa ipak ne bi bilo do bro da se otovreno razmee filmovima. Kada bi bili vidljivi, nepovoljno bi na njih uticali. Samo bi im jo vi e st ezali jezike kojima ionako nisu uneli ba naroito ume no da se slu e. Mogli su oni da s e hvale knjigama svoga varo anina, ali kada bi se one na le pred njihovim oima verova tno bi pomislili da je Terens postao isuvi e nalik na kakvog Vlastelina. Trebalo je, razume se, misliti i na Vlasteline. Bilo je malo verovatno d a bi ga ijedan od njih posetio u njegovoj kui, ali ako bi koji od njih i do ao, ner

azumno bi bilo pred njim otkriti niz filmova. On je bio varo anin i to mu je daval o izvesne povlastice, ali se njima nije trebalo razmetati. On ponovo povika: "Dolazim!" I tada se uputi prema vratima, u hodu zakopavajui gornji deo tunike. ak je i njegova odea pomalo liila na onu koju su nosili Vlastelini. Ponekad je gotovo za boravljao da je roen na Florini. Na pragu se nalazila Valona Mar. Napraviv i kniks, ona s puno po tovanja ispr u i aku. Terens irom otvori vrata. "Ui, Valona. Sedi. Sigurno je pro ao policijski as. Nadam se da te patrold ije nisu videle." "Mislim da nisu, varo anine." "Nadajmo se da je tako. I sama zna da ti dosije nije ba blistav." "Znam, varo anine. Veoma sam vam zahvalna za sve to ste u pro losti uinili za mene." "Pusti sad to. Sedi. Da li bi elela ne to da pojede ili popije ?" Ona sede ukoenih lea na ivicu stolice i odmahnu glavom. "Ne, hvala, varo ani ne. Ve sam jela." Meu seljanima je bio obiaj da se gost ponudi neim za osve enje. Ali neutivo je bilo ponudu prihvatiti. Terens je to znao i stoga nije navaljivao. " ta te mui, Valona?" upita on. "Ponovo Rik?" Valona klimnu, ali inilo se da nije raspolo ena da mu objasni o emu je re. "Ima li nevolja u mlinu?" upita Terens. "Ne, varo anine." "Ponovo ga mue glavobolje?" "Ne, varo anine." Terens je ekao, dok su mu se prorezi oiju su avali a pogled postajao o triji. "E pa, Valona, ne oekuje valjda da ja pogaam ta te mui? Hajde, reci mi ili neu biti u stanju da ti pomognem. Pretpostavljam da eli da ti pomognem." "Da, varo anine", zapoe ona, a zatim iz nje provali: "Kako da vam to ka em, v aro anine? Zvui gotovo ludo." Terens po ele da je potap e po ramenu, ali je znao da bi se ona naje ila od sa mog njegovog dodira. Sedela je kao i obino, zavukav i velike ake duboko meu nabore ha ljine. Primetio je da su joj nezgrapni, sna ni prsti bili isprepletani i da su se lagano grili. " ta god da je posredi, saslu au te", ohrabri je on. "Seate li se, varo anine, kada sam do la da vam ka em da sam bila kod gradskog lekara i ta je on rekao?" "Da, seam se, Valona. A seam se i da sam ti ja izriito nalo io da nikada vi e n e ini ni ta slino pre no to se posavetuje sa mnom. Da li se toga sea ?" Ona irom otvori oi. Nije smela da okleva da ne bi ponovo izazvala njegov g nev. "Nikada ne bih ponovila ni ta slino, varo anine. elim samo da vas podsetim da ste mi obeali da ete uiniti sve da mi pomognete kako bih zadr ala Rika." "I hou. Da li su se patrold ije raspitivale o njemu?" "Nisu. Oh, varo anine, mislite li da hoe?" "Siguran sam da nee." Ve je poinjao da gubi strpljenje. "Hajde, Valona, rec i mi ta nije u redu?" Oi joj se odjednom zamagli e. "Varo anine, on ka e da e me napustiti. A ja elim d a ga spreim u tome." "Za to eli da te napusti?" "Ka e da je poeo da se prisea nekih stvari." Na Terensovom licu se namah javi izraz pojaanog zanimanja. On se nagnu na pred i umalo ne posegnu za njenom rukom. "Sea se? ega?" Terens se istovremeo priseti dana kada je Rik pronaen. Ugledao je mali ane okupljene u blizini jednog od kanala za navodnjavanje, malo izvan sela. Stali su da ga dozivaju svojim piskutavim glasiima. "Varo anine! Varo anine!" Potrao je. " ta se dogodilo, Razi?" Kada je do ao u grad, stavio je sebi u za datak da naui imena mali ana. To se dopadalo majkama i tako mu olak alo prvih nekolik o meseci. Raziju kao da je bilo muka: "Pogledajte, varo anine."

Pokazivao je na ne to belo to se uvijalo, a to belo bio je Rik. Ostali deaci su stali svi uglas da mu zbrkano obja njavaju. Terens je uspeo da shvati da su ig rali neku igru koja je od njih zahtevala da tre, skrivaju se i proganjaju jedni d ruge. Nameravali su da mu saop te i ime te igre, njen sled, trenutak kada su bili prekinuti, uz kratku usputnu raspravu oko toga koji pojedinac ili strana su 'pob eivali'. Razume se, sve to uop te nije bilo va no. Razi, crnokosi dvanaestogodi njak zauo je neko cvilenje i oprezno se pribli i o mestu odakle je ono dopiralo. Oekivao je da e zatei neku ivotinju, mo da poljskog mi a , to bi se pretvorilo u dobar lov. Na ao je, meutim, Rika. Svi deaci su se lomili izmeu iskazivanja oigledne munine i isto tako oigledne zapanjenosti dok su posmatrali ovaj udni prizor. To ljudsko bie bilo je odraslo, gotovo nago, brada mu je bila vla na od bala i sve vreme je cvilelo i tiho plakalo , besciljno pomerajui ruke i noge. Izbledele plave oi nasumice su se pomerale na l icu prekrivenom kratkom smeom bradom. Na trenutak se te oi zaustavi e na Terensovim i kao da se usredsredi e. ovek zatim lagano podi e palac i gurnu ga u usta. Jedno od dece se nasmeja. "Pogledajte ga samo, varo anine. Sisa prst." Iznenadni povik natera zgrenu priliku da se trgne i lice mu se zacrvene i zategnu. Zau se slabo jaukanje koje nisu propratile suze, ali palac ostade na is tom mestu. Bio je mokar i ru iast, nasuprot ostalim delovima prljave ake. Terens prekide vlastitu obamrlost koju je u njemu izazvao ovaj prizor. " U redu, momci", ree on, "ali ne bi ba trebalo da trkate unaokolo po kirtskim poljim a. Uni tavate useve, a znate ta e se desiti ako vas uhvate radnici sa farme. Hajde, poite, i nikome ni rei o ovome. A ti, Razi, otri do gospodina Jenkusa i dovedi ga o vamo." Ul Jenkus nije bio lekar, ali u ovoj varo i nije bilo nikog boljeg od njeg a. Izvesno vreme proveo je u gradu kao uenik u ordinaciji jednog pravog lekara i zbog toga je bio osloboen rada na farmama ili u mlinovima. To i nije ispalo tako lo e. Umeo je da meri temperaturu, izdaje tablete, daje injekcije, i to je najva nije , umeo je da oceni da li je do lo do nekog dovoljno ozbiljnog poremeaja koji je zah tevao upuivanje u gradsku bolnicu. Bez te poluprofesionalne pomoi oni nesrenici koj e bi pogodili kimeni meningitis ili akutna upala slepog creva patili bi od veoma jakih bolova, ali obino ne za dugo. Ovako su predradnici mrmljali i optu ivali Jenk usa na sve mogue naine, sem reima, da poma e zabu antima. Jenkus pomo e Terensu da podigne oveka i smesti ga u skuterska kola, a zati m ga to su pa ljivije mogli preneso e u varo icu. Zajedno su sprali sa njega nagomilanu i stvrdnutu prljav tinu i blato. Ali s kosom ni ta nisu mogli da uine. Jenkus mu je obrijao celo telo i koliko je mogao ispitao njegovo fiziko stanje. "Kol'ko mogu da zakljuim, varo anine, nije inficiran. Dobro je uhranjen. Re bra mu ne tre. Ne znam, meutim, kakav zakljuak da izvedem iz svega ovoga. ta mislite, varo anine, kako je dospeo tamo napolje?" Jenkus je to pitanje postavio krajnje pesimistikim glasom, kao da niko ni je mogao da od Terensa oekuje da na bilo koje pitanje pru i odgovor. Terens je to p rimio filozofski. Po to je selo izgubilo varo anina koji je kod njih bio skoro pedes et godina i na koga se bilo naviklo, mladi prido lica morao se pomiriti s tim da e izvesno vreme svi u njega sumnjati i da u njega nee imati ba poverenja. U tome nij e bilo nieg linog. "Bojim se da ne znam", odvrati Terens. "Ne mo e da hoda, znate. Ne mo e da napravi ni jedan jedini korak. Mora da s u ga tamo stavili. Po pona anju mog'o bi biti beba. K'o da je sve drugo to je znao izgubijo." "Postoji li kakva bolest sa takvim ishodom?" "Ne, bar kol'ko ja znam. To se javlja kada um oboli, al' ja o tom ni ta ne znam. Umno obolele aljem u Grad. Jeste l' ikad videli ovog ovdi, varo anine?" Terens se osmehnu i blago odgovori: "Ovde sam tek mesec dana." Jenkus uzdahnu i posegnu za maramicom. "Da. Stari varo anin je bio sjajan o vek. Dobro se brin'o o nama. Ovde sam skoro ezdeset godina, i nikada ranije nisam vid'o ovog momka. Mora da je iz neke druge varo i." Jenkus je bio debelju kast. inilo se kao da se debelju kast i rodio, a kada s

e na tu prirodnu te nju nadove e esto sedenje, nije iznenaivala injenica da je ak i najk rae izjave te io da naglasi duvanjem i uglavnom beskorisnim brisanjem sjajnog ela ve likom crvenom maramicom. "Ne znam ta, u stvari, da ka em patrold ijama", ree on. A patrold ije su do le. To se nije moglo izbei. Deaci su dogaaj ispriali svojim roditeljima; roditelji su ispriali jedni drugima. ivot u varo i je ionako mirno prot icao. ak je i ovako ne to bilo dovoljno neobino i vredno prepriavanja u svim moguim ko mbinacijama. A sve te prie morale su stii do u iju patrold ijama. Takozvane patrold ije bile su lanovi florijanske patrole. Oni nisu bili rod om sa Florine, a s druge strane, nisu bili ni sunarodnici Vlastelina sa planete Sark. Bili su, jednostavno, plaenici na koje se moglo raunati da e odr avati red zbog plate koju su primali i da nikada nee podlei simpatijama prema Florinijancima zbo g krvnih ili prijateljskih veza. Do la su dvojica, zajedno sa jednim predradnikom iz mlina spremnim da isko risti svu svoju minijaturnu vlast. Patrold ijama je bilo dosadno i kao da ih se stvar uop te nije ticala. Bezum ni idiot je mo da spadao u njihovu nadle nost, ali te ko da je uneo uzbuenje u njihov s vakodnevni posao. Jedan od njih se obrati predradniku: "Pa, koliko e vam vremena biti potrebno da ga identifikujete? Ko je ovaj ovek?" Predradnik ustro odmahnu glavom. "Nikada ga nisam video, policaje. Nije iz okoline!" Patrold ija se okrenu prema Jenkusu. "Da li je kod sebe imao nekakve ispra ve?" "Nije, gospodine. Bio je uvijen samo u jednu krpu. Spalio sam je da sprei m infekciju." " ta mu fali?" "Bezuman je, kol'ko mi se ini." Tada Terens izdvoji patrold iju u stranu. Po to im je bilo dosadno, bili su popustljivi. Patrold ija koji je postavljao pitanja skloni notes i zakljui: "U redu , ovo nije vredno izve taja. To nema nikakve veze s nama. Nekako ga se oslobodite. " Potom odo e. Predradnik je, meutim, ostao. Bio je pegav i crvenokos, sa velikim nakost re enim brkovima. Kruto se dr ao principa ve pet godina koje je proveo na mestu predr adnika, to je znailo da je snosio svu odgovornost za ispunjenje kvote u svom mlinu . "Slu ajte vi", poe on besno. " ta mislite da preduzmete u vezi ovoga? Proklet narod samo pria i ni ta ne radi." "Ja bih ga posl'o u gradsku bolnicu", predlo i Jenkus, slu ei se maramicom na uobiajen nain. "Ja mu ne mogu pomoi." "U Grd?" Predradnik je bio zgranut. "Ko e to da plati? Ko e snositi tro kove ? On nije jedan od nas, je l' tako?" "Kol'ko je meni poznato, nije", priznade Jenkus. "Za to onda da mi platimo za njega? Saznajte iji je. Neka njegova varo ica pl ati." "Kako to da saznamo? Reci mi, molim te." Predradnik stade da razmi lja. Za trenutak je mal'ko isplazio jezik i njim e stao da prelazi preko crvenkaste gornje usne, a onda zakljui: "Pa, moraemo ga se osloboditi. K'o to maloas ree patrold ija." Terens se ume a. "Molim? ta ste time hteli da ka ete?" "Mogao je biti i mrtav", odvrati predradnik. "Za njega bi to bilo milosre ." "Ne mo ete ubiti ivo stvorenje", dobaci mu Terens. "Onda mi vi ka ite ta da uinim." "Zar ne bi neko iz varo ice mogao da se brine o njemu?" "Ko bi to po eleo? Da li biste vi?" Terens nije obraao pa nju na njegovo otvoreno uvredljivo dr anje. "Ja imam dr uga posla." "Kao i svi ostali. Ne mogu dopustiti da neko zanemari rad u mlinu da bi se brinuo o ovom ludaku."

Terens uzdahnu, a onda ree bez imalo srd be: "Budimo razumni, predradnie. Ak o ovog kvartala ne ispunite kvotu mogao bih pretpostaviti da je to zbog toga to s e neko od va ih radnika brine o ovom jadnom momku, te se zalo iti za vas kod Vlastel ina. U protivnom, jednostavno u im rei da mi nije poznat nijedan razlog koji vam j e onemoguio ostvarenje kvote - u sluaju da je ne ispunite." Predradnik ga pogleda negodujui. Ovaj varo anin je ovde bio tek mesec dana, a ve se suprotstavljao ljudima koji su ceo ivot proveli u ovoj varo ici. Ipak, pose dovao je kartu sa zakonima Vlastelina. Ne bi trebalo previ e uporno da mu protivrei . "Ali ko bi ga uzeo?" upita on i istog mu asa pade na pamet u asna pomisao. "Ja ne mogu. Imam troje vlastite dece, a ni ena mi nije ba zdrava." "Nisam na tebe pomislio." Terens pogleda kroz prozor. Po to su se patrold ije udaljile, gomila koja se uvijala i aputala pri la je bli e varo aninovoj zgradi. Uglavnom su to bili mali ani, su vi e mladi da bi radili, a ostali su bili radnici sa obli njih farmi. Bilo je i neko liko mlinskih radnika kojima se tek zavr ila smena. Na samoj ivici skupine Terens ugleda krupnu devojku. esto ju je viao prote klih mesec dana. Bila je sna na, sposobna, vredna. Ispod tog nesrenog izgleda, kril a se prava prirodna inteligencija. Da je bila mu karac, mo da bi bila izabrana da je obuavaju za varo anina. Ali bila je ena; bez roditelja i dovoljno neugledna da se n e zanosi romantinim nadama. Drugim reima, bila je to jedna usamljena ena koja e vero vatno zauvek ostati usamljena. " ta mislite o njoj?" upita on, pokazav i na devojku. Predradnik pogleda, a zatim zagrme. "Prokletstvo. Trebalo bi da je na po slu." "U redu", stade da ga umiruje Terens. "Kako se zove?" "To je Valona Mar." "Tako je. Sada se seam. Pozovite je." Od tog trenutka Terens je sam sebi nametnuo neslu benu ulogu uvara ovog par a. Uinio je sve to je mogao da joj obezbedi dodatne porcije hrane, ekstra kupone z a odeu i sve ostalo to je bilo potrebno da dvoje odraslih (od kojih jedno nije bil o registrovano) ive od prihoda jednog. Takoe joj je pomagao i da obezbedi Riku obu ku u kirtskim mlinovima. Ume ao se i kada se Valona posvaala sa voom odeljenja i spr eio da je te e kazni. Smrt gradskog doktora spreila ga je da preduzme i daljnje kora ke, na koje je inae bio spreman. Stoga je bilo prirodno to mu se Valona uvek u nevolji obraala, i on je sad a ekao da mu ona odgovori na pitanje koje joj je postavio. Valona je jo oklevala, a onda, konano, prozbori: "On ka e da e svi na ovom sv etu umreti." Terens ostade zaprepa en. "Ka e li kako?" "Ka e da ne zna kako. Ka e da se samo toga sea iz onog ranijeg razdoblja svog ivota, kada nije bijo, znate, ovaki kakav je sada. Takoe ka e da se sea kako je obav ljao neki va an posao, ali ne razumem kakav je to posao bijo." "Kako ga opisuje?" "Ka e da je is... istra ivao Ni ta - sa velikim N." Valona malo poeka, a onda po uri da objasni: "Istra ivati znai ne to rastavljati , kao na primer..." "Znam ta znai, devojko." Terens je i dalje bio zadubljen u misli. Valona ga je nestrpljivo posmatrala. "Znate li vi na ta on to misli, varo a nine?" "Mo da, Valona." "Ali, varo anine, kako iko mo e initi bilo ta sa Ni ta?" Terens ustade i kratko se osmehnu. "Zar ne zna , Valona, da se Galaksija u glavnom sastoji iz niega." Valoni ni to ne pomo e da shvati, ali svesrdno prihvati ono to joj bi reeno. Varo anin je bio veoma obrazovan ovek. Osetiv i iznenadni ponos, odjednom je bila ub eena da je njen Rik bio jo obrazovaniji od njega. "Poimo." Terens joj pru i ruku. "Kuda?" upita ona.

"Pa, gde je Rik?" "Kod kue", odvrati ona. "Spava." "Dobro. Odve u te onamo. eli li da te patrold ije pronau samu na ulici?" Nou je selo izgledalo pusto. Svetla du one jedine ulice delila su oblast r adnikim kabinama na dva dela i sijala bez sjaja. Vazduh je mirisao na predstojeu k i u, ali na onu blagu i toplu, koja je padala gotovo svake veeri. Od nje se nije tr ebalo naroito tititi. Valona nikada jo nije bila napolju ovako kasno radnim danom, te je za nju to bilo zastra ujue. Poku ala je da pobegne od zvuka vlastitih koraka, oslu kujui nee li uti udaljeni bat patrold ija. "Prestani da hoda na prstima, Valona. Ja sam s tobom." Varo aninov glas odjeknu u ti ini i Valona poskoi. Kao odgovor na njegove arg umente, ona po uri napred. Valonina koliba bila je mrana kao i sve ostale i oni odva no stupi e unutra. Terens je bio roen i odrastao je u jednoj takvoj kolibi, i mada je kasnije iveo na Sarku, a sada imao na raspolaganju kuu od tri sobe i sa vodovodnim cevima, ali j o je oseao nostalgiju za njenom golom unutra njo u. Jedna jedina prostorija bila je dov oljna - sa krevetom, komodom sa ladicama, dve stolice, glatkim podom od nasutog cementa i ormanom u jednom uglu. Kuhinja nikom nije bila potrebna, po to su se svi obroci dobijali u mlinu, kao ni kupatilo, po to se niz zajednikih spolja njih klozeta i elija sa tu evima protez ao odmah iza kua. U toj blagoj, nepromenljivoj klimi prozori nisu bili prilagoeni da tite od hladnoe i ki e. Sva etiri zida bila su izbu ena zakrivljenim otvorima, a str ehe iznad njih predstavljale su dovoljnu za titu od ravnomernog nonog sipljenja ki e. Pri svetlosti male d epne svetiljke, koju je zaklanjao savijenim dlanom, T erens primeti da je jedan ugao prostorije odeljen pohabanim zaklonom. On se seti da ga je nabavio za Valonu, nedavno, kada je Rik prestao da bude nemono dete i p oeo da se sve vi e preobraa u pravog mu karca. Iza njega je dopiralo ravnomerno disanj e. On pokaza glavom u tom pravcu. "Probudi ga, Valona." Valona pokuca na zastor. "Rik! Rik, bebice!" Zauo se slabi jauk. "To sam ja, Lona", odvrati Valona. Oni odmako e zastor i Terens pree svojom malom svetiljkom najpre preko Valoninog i svog lica, a zatim je uperi u Rika. Rik podi e ruku kako bi se odbranio od bleska. " ta se desilo?" Terens sede na ivicu kreveta, primetiv i da Rik spava u standardnom krevet u koji se mogao nai u svim kolibama. Jo u samom poetku nabavio je Valoni jedan star i, prilino klimav poljski krevet, ali ona ga je zadr ala za sebe. "Rik", poe on, "Valona ka e da si poeo da se prisea nekih stvari." "Tako je, varo anine." Rik je oduvek bio krajnje ponizan pred varo aninom, k oji je bio najva niji ovek koga je ikada video. ak je i upravnik mlina bio utiv sa va ro aninom. Rik ponovi delie koje je njegov um uspeo tokom tog dana da sakupi. "Da li si se jo neeg setio od onda kada si ovo ispriao Valoni?" upita Teren s. "Nisam, varo anine." Terens je jednom akom gnjeio prste na drugoj. "U redu, Rik. Nastavi da spa va ." Valona izie napolje za njim. Veoma se trudila da lice ne pone da joj se gri , te nadlanicom svoje grube ake pree preko oiju. "Da li e morati da me napusti, varo a nine?" Terens je dohvati za ruke i ozbiljno ree: "Mora se pona ati kao odrasla ena, Valona. Morae na kratko vreme da poe sa mnom, ali dove u ga nazad." "A posle toga?" "Ne znam. Mora shvatiti, Valona. Sada je najva nija stvar na itavom ovom sve tu da saznamo to vi e o Rikovim seanjima." Valona iznenada ree: "Hoete da ka ete da bi svi na Florini mogli umreti, ba k ao to on to tvrdi?" Terensov stisak se pojaa. "Da to nikada nikom nisi pomenula, Valona, jer

bi u protivnom patrold ije mogle zauvek odvesti Rika. Ozbiljno to mislim." On se o krenu i zadubljen u misli lagano se vrati kui ni ne primetiv i da mu se ruke tresu. Uzaludno je poku avao da zaspi i posle jednog sata podesi narko-polje. Bila je to jedna od nekoliko stvari sa Sarka koje je doneo sa sobom kada se vratio na Flor inu da postane varo anin. Prianjalo mu je uz glavu poput tanke, crne, filcane kape . On podesi kontrole na pet asova i zatvori kontakt. Imao je jo toliko vremena da se udobno smesti u krevetu pre no kljui e centri svesti u mozgu, i on trenutno zapade u san bez snova. 3. BIBLIOTEKARKA to mu se is

Dijamagnetski skuter su ostavili u prostoriji za skutere van gradskog at ara. Skuteri su bili retki u Gradu, a Terens nije eleo da privlai nepotrebnu pa nju. Na trenutak je besno pomislio na one iz Gornjeg Grada sa njihovim dijamagnetski m terenskim vozilima i antigrafitacijskim irosima. Ali to je bio Gornji Grad. Tam o je sve bilo drugaije. Rik je ekao da Terens zakljua prostoriju i zabravi je, ostaviv i otiske svoj ih prstiju. Na sebi je imao novo jednodelno odelo u kome se oseao pomalo nelagodn o. Nevoljno je krenuo za varo aninom pod prvo visoko zdanje u obliku mosta, koje j e podupiralo Gornji Grad. Svi drugi gradovi na Florini imali su imena, ali ovaj su jednostavno naz vali Gradom. Ostali stanovnici planete smatrali su da su radnici i seljaci koji su u njemu i oko njega iveli - srekovii. U Gradu je bilo boljih doktora i bolnica, vi e fabrika i prodavnica pia, pa ak i jedva primetnih znakova izvesnog luksuza, to d rugde nije bio sluaj. I sami njegovi itelji bili su manji zanesenjaci. iveli su u s enci Gornjeg Grada. Gornji Grad predstavljao je upravo ono to je njegovo ime i nagove tavalo. G rad je bio dvostruk, grubo podeljen vodoravnom ploom od pedeset kvadratnih milja cementne legure koja je poivala na nekih dvadeset hiljada stubova opasanih elikom. Dole u senci iveli su 'domoroci'. Iznad, na suncu - Vlastelini. U Gornjem Gradu bilo je te ko poverovati da se on nalazi na planeti po imenu Florina. Stanovni tvo s u iskljuivo sainjavali Sarkiti i po koji patrold ija. Oni su doslovce predstavljali vi u klasu. Terens je znao put. Hodao je urno, izbegavajui poglede prolaznika koji su merkali njegovo varo ansko odelo s me avinom zavisti i mr nje. Iako se Rik trudio da k oraa uspravno i dostojanstveno, u tome su mu smetale kratke nogavice. Nije se ba m nogo ega seao u vezi sa svojom prvom posetom Gradu. Sada mu je izgledao sasvim dru gaiji. Tada je dan bio oblaan. Sada je sunce sijalo i probijalo se kroz otvore na ploi od legure cementa iznad njih, oblikujui pruge svetlosti usled kojih je meupros tor bio u jo veoj tami. Promicali su kroz sjajne pruge gotovo u hipnotikim ravnomer nim razmacima. Starci su sedeli u pokretnim stolicama na mestima koje su dodirivale pru ge, upijajui toplotu i pomerajui se zajedno sa njima. Ponekad bi zaspali i zaostal i u hladu, dremajui u svojim stolicama dok ih ne bi probudila kripa drugih stolica koje su se pomerale. Tu i tamo majke su zauzimale sav prostor u okviru pruga sa svojim mali anima u naruju. Terens se konano ponovo oglasi. "A sada se isprsi, Rik. Idemo gore." Trenutak potom, on zastade ispred nekog zdanja koje je ispunjavalo prost or izmeu etiri stuba to su obrazovali kvadrat i uzdizalo se od tla do Gornjeg Grada . "Pla im se", pro apta Rik. Rik je samo mogao da nagaa ta to zdanje predstavlja . Bio je to lift koji je vodio na gornji nivo. Liftovi su, razume se, bili neophodni. Proizvodilo se dole, a tro ilo gore . Osnovna hemijska sredstva i osnovne prehrambene sirovine prebacivale su se u D onji Grad, ali obraena plastika i fina jela bili su namenjeni Gornjem Gradu. Broj no stanovni tvo rojilo se ispod; slu avke, ba tovani, oferi, radnici na graevinama kori en su gore. Terens je preuo Rikove izraze bojazni. Zadivljavalo ga je to to njegovo sr

ce udara tako estoko. Ne od straha, razume se. Pre zbog divljeg zadovoljstva to id e gore. Prei e preko itave te svete legure od cementa, zalepie se za nju, sastrugae i ostaviti na njoj svoju prljav tinu. Kao varo anin imao je tu povlasticu. On je za V lasteline, razume se, i dalje bio samo domorodac sa Florine, ali bio je varo anin i mogao je da stupi na leguru od cementa kad god je to hteo. Galaksije im, kako ih je samo mrzeo! On zastade, odluno uvue vazduh i pozva lift. Misliti o njima s mr njom nije imalo nikakvog smisla. Dosta godina proveo je na Sarku, sredi tu i rodnom svetu Vl astelina. Nauio je da trpi u ti ini. Ne sme zaboraviti ta je upravo saznao. Sada to nipo to ne sme zaboraviti. Zau se um lifta koji se spu tao na donji nivo i itav zid ispred njega nestade u prorezu za to namenjenom. Domorodac koji je rukovao liftom zgaeno ih pogleda. "Samo vas dvojica." "Samo dvojica", odvrati Terens ulazei. Rik krenu za njim. Operator se ni ne pokrenu da vrati zid u prvobitni polo aj. "ini mi se, mom ci, da ste vas dvojica mogli da priekate na smenu u dva sata i prebacite se zajed no s njom", primeti on. "Nije moja du nost da vozikam ovu stvar gore dole za dva n ikogovia." On pa ljivo pljunu, trudei se da pljuvaka padne na beton donjeg nivoa, a n e na pod lifta. "Gde su vam radne karte?" dodade on. "Ja sam varo anin", odgovori Terens. "Zar se to ne vidi po mojoj odei?" "Odea ni ta ne znai. ujte, zar mislite da u staviti na kocku svoj posao zato to ste vi negde pokupili kakvu uniformu? Poka ite karticu!" Terens ne izgovori vi e nijednu re, ve mu pokaza standardnu lisnicu za dokum enta koju su svi domoroci morali sve vreme da imaju kod sebe; registarski broj, zaposlenje, taksene potvrde. Otvorio ju je na mestu gde se nalazila njegova grim izna dozvola varo anina. Operator prelete pogledom preko nje. "Pa, mo da si i to negde pokupio, ali to se mene ne tie. Ima je i ja u te pus titi, mada je prema mom mi ljenju varo anin samo uglaeno ime za obinog domoroca. A ta j e sa ovim momkom?" "On je sa mnom", ree Terens. "Mo e poi sa mnom, ili mo da eli da pozovemo patrol d iju da proveri u pravilima?" To je bilo poslednje to je Terens eleo, ali predlog je izneo krajnje aroga ntno. "U redu! to se odmah ljuti ?" Zid lifta se pomeri i lift uz trzaj krenu nav i e. Operator je ljutito mrmljao ne to sebi u bradu. Terens se oporo osmehnu. To je bilo nemogue izbei. Oni koji su neposredno radili za Vlasteline suvi e su udeli da se poistovete sa vladarima i da zaborave na vlastitu podreenost, pa su se samo jo jae vezivali za pravila o podvojenosti, i pr ema svojim sunarodnicima odnosili grubo i bahato. Oni su bili 'ljudi odozgo' i p rema njima su ostali Florijanci gajili naroitu mr nju, koja nije imala nikakve ve e s a pa ljivo osmi ljenom zavi u koju su oseali prema Vlastelinima. Popeli su se u visinu trideset stopa, a onda su se vrata ponovo otvorila i pred njima se nae jedan sasvim novi svet. Poput rodnih gradova na Sarku, pri g radnji Gornjeg Grada vodilo se mnogo rauna o bojama. Pojedine graevine, bilo da je re o stambenim zgradama ili javnim zdanjima, bile su umetnute u jedan slo eni razn obojni mozaik koji je gledan izbliza liio na besmisleni mete , ali je iz daljine od stotinu jardi poprimao izgled blagih preliva boja koje su se topile i menjale u zavisnosti od ugla posmatranja. "Hajdemo, Rik", pozva ga Terens. Rik je zurio irom otvorenih oiju. Nije bilo nieg ivog, nieg to je raslo! Samo kamenje i boje u velikim koliinama. Nije uop te znao da kue mogu biti tako ogromne. Istog asa ogromnost nije izgledala tako udna... Ali odmah potom seanje ponovo i ile. Pored njih promae jedno terensko vozilo. "Jesu li to Vlastelini?" pro apta Rik. Videli su ih samo na trenutak. Kosa kratko pod i ana, iroki, upadljivi rukavi sjajnih, jarkih boja od plave do ljubiaste, iroke pantalone verovatno od bar una i dugaki jednodelni trikoi koji su sijali kao da su ispleteni od tanke bakarne ice. Nisu se ni osvrnuli na Rika i Terensa.

"Omladina", odvrati Terens. Nije ih video iz ovolike blizine jo od kada j e napustio Sark. Na Sarku je ona bila prilino raspu tena, ali bar im je tamo bilo m esto. Aneli nisu pripadali ovamo, trideset stopa iznad pakla. Ponovo se zgrio ne b i li potisnuo beskorisni gr mr nje. Jedan ploto-dvosed pro i ta iza njih. Bio je to novi model sa ugraenim vazdu ni m kontrolama. U tom trenutku glatko je preleteo na dva ina iznad povr ine, sa svoji m sjajnim zaravnjenim dnom izvijenim navi e du svih ivica radi manjeg otpora vazduh a. Pa ipak je udaranje vazduha o donju povr inu bilo dovoljno jako da stvori karak teristino i tanje koje je nagove tavalo da su patrold ije u blizini. Bili su krupni, kao ustalom sve patrold ije; irokih lica, spljo tenih obraza, dugake, crne, kose, svetlosmeeg tena. Domorocima su sve patrold ije izgledale isto. Sjajno crne uniforme, ukra ene upadljivim srebrnim znakama i izgraviranim dugmadim a rasporeenim krajnje strate ki, potiskivali su lica u drugi plan, te tako samo jo v i e pojaavale utisak da su meusobno veoma slini. Jedan od patrold ija je upravljao vozilom. Drugi s lakoom preskoi preko nisk e ivice kola. "Lisnicu!" naredi on i mehaniki je na trenutak pogleda i dobaci nazad Ter ensu. "Kojim poslom si do ao ovamo?" "S namerom da potra im neke podatke u biblioteci, policaje. Imam na to prav o." Patrold ija se okrenu prema Riku. "A ta je s tobom?" "Ja..." zausti Rik. "On je moj pomonik", ume a se Terens "On nema ista prava kao i varo anin", primeti patrold ija. "Ja u odgovarati za njega." Patrold ija sle e ramenima. "Treba da dobro pazi . Varo ani imaju izvesne povlas tice, ali oni, ipak, nisu Vlastelini. Nemoj to smetnuti s uma, mladiu." "Neu, policaje. A da li biste mogli da mi ka ete kako da stignem do bibliote ke?" Patrold ija ga uputi, upotrebiv i za pokazivanje pravca tanku cev uglastog p i tolja. Sa mesta na kome su se trenutno nalazili, biblioteka je izgledala kao utoc rvena bubuljica iji su gornji spratovi prelazili u tamnocrvenu boju. to su se vi e p ribli avali, tamno crvenilo se spu talo sve ni e. Rik iznenada razdra eno primeti: "Mislim da je ru na." Terens mu uputi jedan brz, iznenaen pogled. Na Sarku je bio navikao na sl ine stvari, ali i njemu se napadnost Gornjeg Grada inila pomalo vulgarnom. Jer Gor nji Grad je bio vi e sarkijevski i od samog Sarka. Na Sarku nisu svi ljudi bili ar istokrate. Bilo je ak i siroma nih Sarkita, iji je polo aj bio jedva ne to bolji od polo a ja prosenog Florinijanca. Ovde je postojao samo vrh piramide, to se oitavalo i u zd anju biblioteke. Po veliini je zaostajala tek za nekolicionom na samom Sarku. Bila je mnog o vea nego to su to zahtevale potrebe Gornjeg Grada, to je, konano, svedoilo o predno stima jeftine radne snage. Terens zastade na zakrivljenoj rampi koja je vodila d o glavnog ulaza. Raspored boja na rampi stvarao je iluziju stepenica, to se Riku uini pomalo zbunjujue, te se saplete; ali biblioteci je to davalo odgovarajui arhain i izgled tradicionalno povezan sa akademskim zdanjima. Glavni hodnik bio je velik i prazan. Bibliotekarka za jedinim stolom u n jemu izgledala je poput sme uranog gra ka u naduvenoj mahuni. Ona podi e pogled i napo la ustade. Terens joj se brzo obrati. "Ja sam varo anin", ree on. "Imam posebne povlas tice. I ja odgovaram za ovog domoroca." Ve je unapred pripremio svoja dokumenta i sada ih samo ispru i ispred sebe. Bibliotekarka ponovo sede i mrko ih pogleda. Zatim izvue jednu srebrnu pl oicu iz nekog proreza i pru i je Terensu. Varo anin polo i desni palac na nju i sna no pr itisnu. Bibliotekarka uze srebrnu ploicu i gurnu je u neki drugi prorez u kome na kratko zasja slaba ljubiasta svetlost. "Soba 242" dobaci im bibliotekarka. "Hvala." Prostorijama na drugom spratu stra no je nedostajala ona osobenost koju bi

svaka karika u beskrajnom lancu trebalo da poseduje. Neke od njih bile su pune, sa vratima od naizgled zaleenog i neprozirnog stakla. Veina je, ipak, bila prazna . "Dva-etrdeset-dva", ree Rik. Glas mu je bio piskav. " ta je Rik?" "Ne znam. Veoma sam uzbuen." "Da li si ikada ranije bio u nekoj biblioteci?" "Ne znam." Terens stavi palac na okrugli aluminijumski disk koji je pre pet minuta senzitizovan na dodir njegovog prsta. Providna staklena vrata se otvori e, i po to uo e be umno se za njima zatvori e; i kao da se preko njih prevue neka skrama, postado e ne prozirna. Soba je bila kvadrat est sa est metara, bez prozora ili ukrasa. Bila je os vetljena difuznim svetlom sa tavanice, a provetravana ve takim strujanjem vazduha. U njoj se nalazio samo jedan sto koji se protezao od zida do zida i uspravna klu pa bez naslona izmeu njega i vrata. Na stolu su se nalazila tri 'itaa'. Njihove pre dnje strane od zaleenog stakla povuko e se unazad pod uglom od trideset stepeni. Is pred svakog od njih nalazio se razliit kontrolni brojanik. "Zna li ta je ovo?" Terens sede i spusti svoju meku, uhranjenu aku na jedan od itaa. I Rik sede. "Knjiga?" upita on hitro. "Pa..." Terens kao da nije bio ba siguran u to... "Ovo je biblioteka, tak o da ti nije bilo te ko da pogodi . Ume li da rukuje itaem?" "Mislim da ne umem, varo anine." "Jesi li siguran? Razmisli malo." Rik se napregnu, ali na kraju ipak odustade. " ao mi je, varo anine." "Onda u ti pokazati. Vidi! Kao prvo, evo dugmeta sa oznakom "Katalog', po red koga su ispisana slova. Po to nas zanima enciklopedija, okrenuemo dugme na slov o E, a potom ga pritisnuti." On to odmah i uini, posle ega se nekoliko stvari istovremeno odigra. Zaleen o staklo o ive i na njemu se pojavi tekst. Crni tekst na utoj podlozi; te boje bile su posledica prigu enog osvetljenja na tavanici. Tri glatke ploe pojavi e se poput k akvih jezika ispred svakog pojedinog itaa, i svaku je obasjavao uski snop svetlost i. Terens zgrabi neki prekida u obliku klipa i ploe se povuko e unazad u svoje proreze. "Neemo praviti bele ke", objasni on. Posle krae stanke, on nastavi: "Okreui ov o dugme mo emo da pregledamo ega ima pod slovom E." Dugaak popis materijala, naslova, autora, katalo kih brojeva poreanih po alf abetskom redu poe da promie navi e, a zatim se zaustavi na gusto ispisanoj koloni li stajui brojne tomove enciklopedija. Rik se iznenada oglasi: "Treba pritisnuti brojeve i slova na ovim dugmiim a posle one knjige koju elite i onda se ona pojavi na ekranu." Terens se okrenu prema njemu. "Otkud zna ? Sea li se toga?" "Mo da se i seam. Nisam siguran. Jednostavno mi se uinilo da tako treba." "Pa, nazovimo to onda inteligentnim pogotkom." Varo anin pritisnu odreenu kombinaciju slova i brojeva. Svetlo na staklu ut rnu, a zatim ponovo blesnu. Zau se i glas: "Enciklopedija Sarka, tom 54, Sol-spek ." "Saslu aj me sada, Rik", zapoe Terens. "Ne elim da ti serviram nikakve ideje , te ti stoga neu rei ta sam naumio. Od tebe tra im samo da pregleda ovaj tom i zausta vi se na svakom mestu koje ti se uini poznatim. Razume li?" "Da." "Dobro. A sada, samo polako." Prolazili su minuti. Rik iznenada uzdahnu i poe da vraa brojanik. Kada je prestao, Terens proita naslov poglavlja i po izrazu lica jasno mu se videlo da je zadovoljan. "Sea se, znai? Ovog puta nije posredi sluajan pogodak?

li se ovoga?" Rik ustro klimnu. "Odjednom mi je sinulo, varo anine. Sasvim iznenada." Bio je to lanak o istra ivanju svemira. "Znam o emu je", ree Rik. "Odmah ete se uveriti, odmah." Imao je pote koa sa d isanjem, a ni Terens nije ni ta manje bio uzbuen. "Pogledajte", ree Rik, "uvek navode ovaj pasus." Poeo je naglas da ita, esto zastajkujui, ali mnogo ve tije nego to bi se to mog lo oekivati od poetnika kome je Valona odr ala nekoliko uop tenih asova iz itanja. U lan u je stajalo: Ne iznenauje injenica da su istra ivai svemira po temperamentu povueni u sebe i veoma esto neprilagoeni pojedinci. Od sasvim normalne odrasle osobe bilo bi prev i e tra iti da vei deo svoga ivota provede sama, pravei zabele ke o u asnoj praznini izme vezda. Verovatno zahvaljujui svesti o ovome Institut za svemirska istra ivanja usvo jio je za svoj slu beni slogan ovakvu pomalo uvrnutu izjavu: 'Mi istra ujemo Ni ta'. Rik zavr i itanje gotovo vri tei. "Jesi li razumeo ono to si proitao?" upita ga Terens. Ni i ovek podi e u agrene oi. "Tu stoji 'istra ujemo Ni ta'. Toga se seam. Bio sam dan od njih." "Bio si istra iva svemira?" "Da", povika Rik. A zatim nastavi ti im glasom: "Boli me glava." "Zato to se prisea ?" "Pretpostavljam." On pogleda navi e namr tena ela. "Moram jo toliko toga da se setim. Postoji neka opasnost. Ogromna opasnost! Ne znam ta da uradim." "Biblioteka nam stoji na raspolaganju, Rik." Terens ga je pa ljivo posmatr ao, odmeravajui rei. "Pregledaj sam katalog i potra i tekstove o istra ivanju svemira. Vidi kuda e te to odvesti." Rik se nagnu nad ita, vidljivo se tresui. Terens se pomeri u stranu kako bi mu stvorio vi e mesta. " ta mislite o Rajtovoj Raspravi o svemirsko-istra ivakom usavr avanju?" upita Rik. "Ne zvui li vam to dobro?" "Na tebi je da bira , Rik." Rik pritisnu katalo ki broj i ekran postade ravnomerno ble tav. Na njemu se pojavi poruka: "Molim vas, posavetujte se sa bibliotekarem oko tra enja knjige." Terens hitro ispru i aku i smesta neutralisa ekran. "Probaj neku drugu knji gu, Rik." "Ali..." Rik je oklevao, a zatim se povinova nareenju. Nastavio je da pre tra uje katalog i izabrao Eningsov Sastav svemira. Na ekranu se ponovo pojavi zahtev da se posavetuje s bibliotekarem. Tere ns izusti jedno: "Do avola!" i ponovo iskljui ekran. "O emu je re?" upita Rik. "Ni o emu", odgovori Terens. "Ba ni o emu. Nemoj da se uspanii , Rik, ali nije mi ba jasno..." Na boku itaa iza re etke nalazio se mali zvunik. Iz njega se sada zau bibliote karkin tanu ni, suvi glas, od koga se obojica sledi e. "Soba 242! Ima li koga u sobi 242?" " ta elite?" o tro odbrusi Terens. "Koju ste knjigu tra ili?" upita glas. "Nijednu. Hvala. Samo isprobavamo ita." Nastupi za trenutak pauza, kao da je usledilo neko nevidljivo savetovanj e. Zatim glas nastavi ne to o trijim tonom: "Zapis pokazuje da ste tra ili na itanje Ra jtovu Raspravu o svemirsko-istra ivakom usavr avanju i Eningsov Sastav svemira. Je li to tano?" "Nasumice smo pritiskali katalo ke brojeve", odvrati Terens. "Smem li vas upitati zbog ega ste eleli te knjige?" Glas je bio neumoljiv. "Ka em vam da ih ne elimo... A sada dosta s tim." Ovo poslednje bilo je izg ovoreno ljutitim glasom i namenjeno samo Riku, koji je ve poeo da cvili. Ponovo je nastupila pauza, a onda se glas opet javi: "Ako siete do pulta knjige e vam biti stavljene na raspolaganje. Nalaze se na posebnoj listi tako da e te morati da popunite obrazac." Terens pru i ruku Riku. "Hajdemo."

Sea

"Mo da smo prekr ili neko pravilo", drhtavim glasom ree Rik. "Gluposti, Rik. Odlazimo." "Neemo ispuniti obrazac?" "Ne, doi emo drugi put po knjige." Terens je urio, primoravajui Rika da ga sledi. Krenuo je glavnim predvorje m. Bibliotekarka podi e pogled. "Evo", povika ona, ustav i i obi av i oko stola. "Samo trenutak. Samo trenutak !" Nisu se zaustavili. To jest, sve dok se pred njih ne isprei jedan patrold ija. "U stra noj ste urb i, momci, a?" Bibliotekarka, pomalo bez daha, sti e do njih. "Vi ste bili u 242, zar ne? " "ujte vi", poe otresito Terens, "za to nas zaustavljate?" "Niste li vi tra ili odreene knjige? elimo da vam ih donesemo." "Kasno je. Mo da drugi put. Zar ne shvatate da ne elim te knjige? Vratiu se sutra." "Biblioteka", ree ena ukoeno, "nastoji da uvek svima izie u susret. Knjige e vam odmah biti stavljene na raspolaganje." Visoko na obrazima pojavi e joj se dve crvene mrlje. Ona se okrenu i po uri natrag kroz jedna mala vrata koja se otvori e im im se pribli ila. Terens zapoe: "Policaje, ako nemate ni ta protiv..." Ali patrold ija ispru i svoj osrednje dugaak i te ak neuronski bi. Mogao je da p oslu i kao odlian pendrek, ili pak, kao daljinsko oru je sa paralizirajuim svojstvima. "Slu aj, momak", ree on, "za to mirno ne sedne i ne saeka gospou da se vrati? To bi ui svaki pristojan ovek." Patrold ija nije bio ni mlad ni vitak. Izgleda da je bio blizu penzije i v erovatno je dovr avao svoje slu bovanje provodei mirne dane kao uvar biblioteke, ali b io je naoru an, a dobrodu nost koja mu se ogledala na crnomanjastom licu nije ba izgl edala iskrena. Terensu je elo bilo znojavo, a mogao je da oseti da mu se znoj skuplja i pri dnu kime. Ipak je potcenio situaciju. Bio je ubeen da je njegova procena stvar i u svakom pogledu tana. A evo ga sad, ovde. Nije trebalo da bude toliko nesmotre n. Sve se ovo dogodilo zbog njegove proklete elje da upadne u Gornji Grad, da se kooperi hodnicima biblioteke kao da je pravi Vlastelin... U trenutku oajanja po ele da ubije patrold iju, ali odjednom to vi e nije mogao da uini. U poetku je izgledalo samo kao da se ne to na trenutak pokrenulo. Patrold ija je stao da se okree za dlaku prekasno. Izdale su ga godine. Neuronski bi mu je iz bijen iz ake, i pre no to je uspeo da ispusti ijedan krik spusti mu se na slepoonic u. Sru io se. Rik zavri ta od radosti, a Terens povika: "Valona! Svi avoli Sarka, Valona! " 4. POBUNJENIK Terens se gotovo istog asa povrati i hitro dobaci: "Napolje. Brzo!" I sam krenu prvi. Na trenutak je pomislio da bi bilo dobro odvui nesvesno telo patrold ije u senku stubova koji su se protezali du glavnog predvorja, ali za to oigledno nije b ilo vremena. Izbi e na rampu na kojoj ih doeka poslepodnevno sunce koje je grejalo i osv etljavalo svet oko njih. Gornji Grad se sada kupao u narand astim tonovima. Valona nestrpljivo uzviknu. "Hajdemo!" ali Terens je uhvati za lakat. Sme kao se, mada mu je glas bio o tar i prigu en. "Nemoj sluajno da potri ", upozo ri je on. "Hodaj sasvim prirodno i sledi me. Dr i se za Rika. Nemoj mu dopustiti d a potri." Napravili su nekoliko koraka. Kao da su se kretali kroz lepak. Jesu li s e to iza njih uli neki zvuci iz biblioteke? Ili im se to samo privialo? Terens se

nije usuivao da pogleda. "Ovamo", ree on. Natpis nad ulazom za kola na koji im je pokazivao poigra vao je na poslepodnevnoj svetlosti. Nije ba najbolje odolevao suncu Florine. Na n jemu je stajalo: Ulaz u ambulantu. Krenuli su trakom za kola, pro li kroz boni ulaz i nastavili izmeu neverovat no belih zidova. Odudarali su poput grudvica nekog stranog materijala od aseptiki staklastog izgleda hodnika. Iz daljine ih je posmatrala jedna ena u uniformi. Najpre je oklevala, ali se zatim namr ti i stade da im prilazi. Terens, meutim, ne saeka da im prie. O tro je zaokrenuo u jedan od sporednih hodnika, a potom i u drugi. Prolazili su i pored drugih ljudi u uniformi i Terens je zami ljao koliko su nedoumice izazvali kod nji h. Bilo je sasvim neshvatljivo da domoroci bez pratnje lutaju po gornjim nivoima bolnice. ta je trebalo uiniti? Na kraju e ih, nema sumnje, zaustaviti. Stoga Terensu srce jo br e zakuca kada ugleda jedna neupadljiva vrata na ko jima je pisalo: Za domorodake nivoe. Lift se nalazio na njihovom nivou. On ugura Rika i Valonu unutra, a meko spu tanje lifta predstavljalo je najprijatnije oseanje toga dana. U Gradu su postojale tri vrste zgrada. Veinom su to bile ni e graevine u cel osti sagraene na ni em nivou. Zdanja za radnike od najvi e tri sprata. Fabrike, pekar e, prodajna mesta. Ostalo su sainjavale vi e zgrade: sarkitski domovi, pozori te, bib lioteka, sportske arene. Ali bilo je i nekoliko duplih, sa nivoima i ulazima koj i su se nalazili i dole i gore; stanice patrold ija, na primer, i bolnice. Tako se bolnica mogla iskoristiti za prelazak iz Gornjeg Grada u Donji G rad i na taj nain se izbegavalo kori enje velikih teretnih liftova koji su se sporo kretali i kojima su upravljali suvi e savesni operatori. Kada bi domorodac uinio ta ko ne to to bi, razume se, bilo ilegalno, ali taj dodatni zloin predstavljao je sit nicu za one koji su ve bili krivi za ubistvo patrold ije. Izio e, konano, na donjem nivou. I tamo su nai li na iste, aseptike zidove, ali pomalo oronulog izgled, a kao da nisu bili tako esto ribani kao oni na gornjem ni vou. Ovde nije bilo tapaciranih klupa koje su se protezale du hodnika na gornjm n ivou. Ovde je najvi e upadao u oi nervozan amor osoben za ekaonice ispunjene zabrinut im mu karcima i upla enim enama. Samo jedna pomonica trudila se da zavede kakav takav red, ali joj to ba nije polazilo za rukom. Ona se obrecnu na jednog neobrijanog starca koji je na kolenu gu vao, a po tom ispravljao svoje pantalone za put i koji je na sva njena pitanja odgovarao m onotono i kao da se izvinjava. "Na ta se tano alite?... Od kada oseate te bolove?... Jeste li ve bili u ovoj bolnici?... ujte, ne mo ete nas gnjaviti zbog svake sitnice. Sedite, doktor e vas p regledati i dati vam jo lekova." Zatim piskavo povika: "Sledei!" i promrmlja ne to sebi u bradu pogledav i na raspored obe en na zidu. Terens, Valona i Rik su se pa ljivo probijali kroz gu vu. Kao da je prisustv o sunarodnika Florijanaca razvezalo Valoni jezik, stala je napeto da apue. "Morala sam da doem, varo anine. Brinula sam za Rika. Mislila sam da ga neet e vratiti, i..." "Kako si samo dospela u Gornji Grad?" upita je Terens preko ramena, dok je gurao u stranu domoroce koji se, dabome, nisu protivili. "Sledila sam vas i videla kako ulazite u teretni lift. Kada se vratio do le rekla sam da sam sa vama i on me je povezao gore." "Tek tako?" "Malo sam ga protresla." "Tako mi svih avola Sarka", zare a Terens. "Morala sam", objasni pokunjeno Valona. "Zatim sam videla patrold ije kako vam pokazuju put. Saekala sam da se udalje, pa sam i sama oti la do one zgrade. Sa mo to se nisam usudila da uem. Nisam znala ta da radim pa sam se krila dok vas nisa m ugledala kako izlazite, i patrold iju kako vas zaustavlja..." "Hej, vi tamo!" Bio je to o tar, nestrpljiv glas sestre sa prijemnog. Ve je bila ustala, a prodorno grebanje njene metalne igle po stolu od me avine cementa

nadjaalo je amor prisutnih i nateralo ih da umuknu. "Vi to poku avate da odete. Doite ovamo. Ne mo ete otii odavde dok niste pregle dani. Nema izostajanja s posla zbog la nih napada bolesti. Vratite se ovamo!" Ali njih troje ve su bili napolju u polusenci Donjeg Grada. Oko njih se o seao miris i ula buka Domorodake etvrti, kako su je Sarkiti nazivali, a gornji nivo je opet bio samo krov iznad njih. Bez obzira koliko su olak anje osetili Valona i Rik to su umakli pritiskajuem bogatstvu sarkatske okoline, Terensa i dalje nije na pu tao nemir. Oti li su suvi e daleko, te stoga mo da nigde vi e nee nai spokoja. Ta misao mu se jo motala po uzburkanom umu kada Rik povika: "Pogledajte!" Terens oseti kako mu se grlo ste e. Bio je to mo da najgori prizor koji su domoroci iz Donjeg Grada mogli da u gledaju. Iz jednog od otvora u Gornjem Gradu pojavila se, kao da lebdi, jedna d ivovska ptica. Zaklonila je sunce i pojaala preteu tamu u tom delu Grada. Samo to t o nije bila ptica. Bilo je to jedno od naoru anih terenskih vozila patrold ija. Domoroci stado e da viu i tre. Mo da i nisu imali neki odreeni razlog za strah, ali ipak su se ra trkali unaokolo. Jedan ovek, koji se na ao gotovo na putu kolima, nevoljno se pomeri u stranu. Hitao je svojim putem, nekim linim poslom, kada se n a ao u senci. Osvrnuo se oko sebe, poput kakve nepomine stene u divljini. Bio je sr ednje visine, ali gotovo groteskno pleat. Jedan od rukava bio mu je otcepljen, ot krivajui mi icu debelu poput neije butine. Terens je oklevao, a Rik i Valona nisu mogli ni ta da uine bez njega. Varo an inova unutra nja nesigurnost prerasla je u meuvremenu u groznicu. Ako potre - kuda d a se upute? Ako ostanu tamo gde jesu, ta mogu da preduzmu? Postojala je mogunost d a patrold ije gone nekog sasvim drugog, ali po to su za sobom na podu biblioteke ost avili ubijenog patrold iju, bilo je to malo verovatno. Pleat momak se pribli avao kaskajui te kim korakom. Na trenutak je zastao dok je prolazio pored njih, dvoumei se... A onda im se obrati, kao da vode kakav razg ovor: "Korovljeva pekara je druga zgrada s leve strane, iza perionice." Zatim se okrenu i stade da se vraa nazad. "Hajdemo tamo", pozva Terens Valonu i Rika. Mnogo se znojio dok je trao. Kroz grmljavinu ma ine uo je o tra nareenja koja s u, nema sumnje, dopirala od patrold ija. On se osvrnu preko ramena. Iz terenskog v ozila upravo se pomaljalo njih pet- est, kao da ih kola izbacuju iz utrobe. Znao j e da im ni ta ne mo e pomoi. U toj svojoj prokletoj uniformi varo anina bio je sumnjiv isto koliko i bilo koji od stubova koji su podupirali Gornji Grad. Dvojica patro ld ija trali su u dobrom pravcu. Nije znao da li su ga primetili ili ne, ali to i n ije bilo va no. Obojica su se sudarila sa pleatim momkom koji se malopre obratio Te rensu. Sve troje bilo je dovoljno blizu tako da je Terens mogao uti promukao prig u eni glas pleatog, i patrold ijino prodorno psovanje. Terens povede Valonu i Rika za ugao. Korovljeva pekara dobila je ime po gotovo izoblienom 'crvu' od puzee osvet ljene plastike, prepolovljene na desetak mesta, i ovek je nije mogao proma ti po to s e iz nje irio divan miris koji se provlaio kroz otvorena vrata. ta su drugo mogli n ego da uu, te tako i uini e. Iz prostorije u dnu u kojoj se nazirao sjaj radarske penice to ga je zatam njivao oblak bra na, pojavi se jedan starac. Uop te nije do ao u priliku da ih pita ta e le. Terens zadihano poe: "Pleati.." Razmakao je pri tom ruke da bi mu to oigledn ije prikazao irinu ramena onog oveka, ali u tom asu spolja se zau e povici: "Patrold ije ! Patrold ije!" Starac im dobaci promuklim glasom: "Ovuda! Brzo!" Terens koraknu unazad. "Tamo unutra?" "Ovaj je ba glup", primeti starac kao za sebe. Najpre Rik, za njim Valona, pa konano Terens upuza e kroz vrata penice. Zau s e jedno tiho klik i zadnji zid penice se malo pomeri i ostade da visi u vazduhu, smaknut sa gornjih arki. Oni se provuko e pored njega i nao e u jednoj maloj odaji, iz a penice, slabo osvetljenoj. ekali su. Ventilacija je bila slaba, a miris peciva mamio je vodu na usta

. Valona nije prestajala da se sme i Riku, i s vremena na vreme bi ga mehaniki pota p ala po ruci. On joj je uzvraao ispraznim pogledom. Tu i tamo polo io bi aku na svoje zarumenjeno lice. "Varo anine..." zapoe Valona. "Ne sada, Lona", odbrusi joj on odlunim apatom. "Molim te!" On pree nadlanicom preko ela, a zatim se zagleda u vlagu na zglobovima prs tiju. Zau se opet onaj poznati klik, ali sada mnogo jae usled ste njenog prostora njihovog skloni ta. Terens se ukoi, a onda i nesvesno podi e stisnute pesnice. Meutim, bio je to pleati, koji je poku avao da provue svoja iroka ramena kroz otvor. To mu je, konano, jedva po lo za rukom. Pogledao je Terensa sa izrazom podsme ljivosti na licu. "Hajde, ovee. Neemo s e valjda potui." Terens pogleda svoje pesnice, a onda opusti ake. Pleati je sada bio u mnogo jadnijem stanju nego kada su ga prvi put sreli . Na leima vi e nije imao ko ulju, a preko jednog obraza mu se protezala masnica, koj a se prelivala od crvene u ljubiastu. Imao je sitne oi sa gustim trepavicama. "Prekinuli su traganje", ree on. "Ako ste gladni, hrane ovde ima dovoljno , iako nije ba bogzna kakva. ta ka ete na to?" U Gradu je bio mrak. Svetla iz Gornjeg Grada obasjavala su nebo miljama unaokolo, ali u Donjem Gradu tama se prosto lepila za oveka. Zastori su bili vrsto navueni preko prednjeg dela pekare kako bi se prikrilo ilegalno osvetljenje posl e policijskog asa. Rik se sada, kada je u sebe uneo ne to tople hrane, oseao bolje. Glavobolja mu je polako prolazila. On se zagleda u obraz pleatog, a onda ga stidljivo upita : "Jesu li vas to oni povredili, gospodine?" "Malo", odvrati pleati. "Ali nije va no. To se u mom poslu svaki dan dogaa." On se osmehnu, otkriv i krupne sube. "Morali su da priznaju da ni ta nisam uinio, al i na ao sam im se na putu dok su progonili nekog drugog. Najlak i nain da se jedan do morodac skloni s puta jeste..." Njegova aka se podi e, a zatim spusti, kao da dr i ne vidljivo oru je, pendrek na primer. Rik se izmaknu, a Valona nervozno ispru i ruku da odbije udarac. Pleati se nagnu unazad i stade da isti zube od zaostale hrane. Zatim ponov o progovori: "Ja sam Met Korov, ali me svi zovu samo Pekar. A ko ste vi?" Terens sle e ramenima. "Pa..." "Shvatam", preduhitri ga Pekar. "Ono to ne znam, nee nikome na koditi. Mo da. Mo da. to se toga tie, mo ete imati poverenja u mene. Nisam li vas spasao od patrold ija ?" "Jesi. Hvala." Terensu ne poe za rukom da srdano odgovori. Ipak, on upita: "Otkud si znao da ba nas tra e? Nismo bili jedini koji smo be ali." Ovaj drugi se osmehnu. "Niko od njih nije imao ovakav izraz na licima. B ili ste bledi kao kre." Terens poku a da mu uzvrati osmehom, ali mu ni to ba ne uspe najbolje. "Nij e mi ba jasno za to ste rizikovli svoj ivot. U svakom sluaju, hvala vam. Rei samo 'hva la' nije bogzna ta, ali sada ne mogu ni ta vi e da uinim." "Ne morate ni ta ni da uinite." Pekar se svojim irokim pleima osloni o zid. " To inim kad god mogu. Nema u tome nieg linog. Ako patrold ije ponu nekog da proganjaju , trudim se da za njega uinim sve to je u mojoj moi. Mrzim patrold ije." Valona uzdahnu. "Zar nikada nemate neprilika?" upita ona. "Kako da ne. A ovo?" On ne no polo i prst na obraz pun modrica. "Ali nadam s e da ne smatra kako bi to trebalo da bude dovoljan razlog da prestanem. Zato sam i sagradio tu glupu penicu. Kako me patrold ije ne bi uhvatile i zagorale mi ivot jo v i e." Valona razrogai oi, i u njima se za asak ogleda e me avina straha i zadivljenos ti. "A za to da ne?" upita Pekar. "Znate li koliko ima Vlastelina na Florini? Deset hiljada. A nas domorodaca ima pet stotina miliona. Kada bismo im se svi za jedno suprotstavili..." Umesto da zavr i reenicu, on pucnu prstima. Terens, meutim, odvrati: "Na li bismo se pred pu kama s iglicama i blasterski

m topovima, Pekaru." Pekar mu se smesta suprotstavi. "Bah!" uzviknu on. "Morali bismo i mi da ih pribavimo. Vi Varo ani ste suvi e privr eni Vlastelinima. Bojite ih se." Valonin svet se danas okrenuo naopake. Ovaj ovek ovde borio se protiv patr old ija i samouvereno se obraao varo aninu. Kada ju je Rik uhvatio za rukav, ona se n e no oslobodi njegovih prstiju i ree mu da spava. Jedva da ga je i pogledala. elela je da uje ta e sve ovaj ovek rei. A pleati je nastavljao: "I pored toga to imaju pu ke s iglicama i blasterske topove, jedini nain da Vlastelini dr e Florinu u svojoj vlasti jeste uz pomo sto hi ljada Varo ana." Terens je izgledao uvreen, ali Pekar ni ne saeka njegov odgovor ve nastavi: "Uzmimo, na primer, tebe. Ima lepu odeu. Urednu. Finu. Kladim se da ima i lepu kuic u, sa knjigama-filmovima, privatni odvod, te da ne mora da po tuje policijski as. Ako eli mo e otii i u Gornji Grad. Vlastelini ti sigurno nisu zabadava sve to omoguili." Terens je znao da nije u polo aju da se razbesni. Zato samo ree: "U redu. ta eli da Varo ani uine? Da ponu da se bore protiv patrold ija? Ali kakve su koristi od to ga? Priznajem da odr avam mir u svojoj varo ici i da se trudim da seljani ispune kvo tu, ali na taj nain ih spreavam i da upadnu u neprilike. Poku avam da im pomognem on oliko koliko to zakon dopu ta. Zar to nije vredno spomena? Jednog dana..." "Ah, jednog dana. Ko mo e da eka taj dan? Kada ti i ja budemo mrtvi, bie sve jedno ko e vladati Florinom. Mislim, nama dvojici." "Kao prvo", odvrati Terens, "mrzim Vlasteline ak i vi e od tebe. Pa ipak... " On zastade, pocrvenev i. Pekar se nasmeja. "Samo nastavi. Ponovi to. Ja te neu prijaviti zbog toga to mrzi Vlasteline. Ali ta ste to uinili da su patrold ije krenule za vama?" Terens je utao. "Mogu, ipak, da pretpostavim", nastavi Pekar. "Kada su se patrold ije okom ile na mene, bili su prilino besni. Hou da ka em da su stvarno bili besni, a ne samo zato to im je neki Vlastelin rekao da to treba da budu. Poznajem ih dosta dobro, tako da mogu da pretpostavim. Mislim da je samo ovo moglo da se dogodi: mora da ste oborili nekog patrold iju. Ili ga, ak, mo da i ubili." Terens je i dalje utao. A Pekar, ne obazirui se, nastavi da govori svojim prijatnim glasom. "Nema m ni ta protiv va eg utanja, ali ne valja biti ni suvi e oprezan, varo anine. Bie vam potr ebna pomo. Poznato im je ko ste." "Ne, nije", odvrati urno Terens. "Mora da su vam pregledali isprave u Gornjem Gradu." "Ko ka e da sam bio u Gornjem Gradu?" "Pretpostavljam. Kladim se da jeste." "Pregledali su mi isprave, ali ne dovoljno dugo da bi proitali moje ime." "Ipak, dovoljno dugo da znaju da ste varo anin. Sada treba samo da utvrde koji varo anin nije u svojoj varo i ili da pronau onog koji ne mo e da im polo i raune o s vom dana njem kretanju. Verovatno se vest ve iri Florinom. Mislim da ste u nevolji." "Mo da i jesmo." "I sami znate da nema nikakvog 'mo da'. elite li da vam pomognem?" Razgovarali su apuui. Rik se ve sklupao u jednom uglu i zaspao. Valona je gle dala as u jednog, as u drugog govornika. Terens odmahnu glavom. "Ne, hvala. Ja... ve u se nekako izvui." Pekar se spremno nasmeja. "Bie zanimljivo posmatrati kako. Nemojte me gle dati s visoka samo zato to nisam obrazovan. Imam ja drugih vrlina. ujte, provedite no razmi ljajui o tome. Mo da ete doi do zakljuka da biste ipak mogli iskoristiti moju omo." Valonine oi bile su otvorene u mraku. Krevet joj se sastojao od ebeta baeno g na pod, ali ni to nije bilo mnogo lo ije od kreveta na kakve je navikla. Rik je v rsto spavao na drugom ebetu u naspramnom uglu. Uvek je vrsto spavao posle velikih uzbuenja i kada bi mu prestala glavobolja. Varo anin je odbio da spava u krevetu, na ta mu se Pekar nasmejao (inilo se da se on svemu smeje), ugasio svetlo i kazao mu da slobodno mo e da ostane da sedi

u tami. Valonine oi se nikako nisu sklapale. Uop te joj se nije spavalo. Da li e ika da ponovo uspeti da zaspi? Oborila je patrold iju! Neobja njivo, ali odjednom se setila oca i majke. Seala ih se vrlo nejasno. Gotovo je uspela da ih zaboravi od vremena kada ih je poslednji put videla. Ali sada se setila zvuka aputavih nonih razgovora, ka da su mislili da ona spava. Seala se ljudi koji su im dolazili po mraku. Jedne noi su je patrold ije probudile i poele da joj postavljaju pitanja koj a nije razumela; ipak, poku avala je da na njih odgovori. Posle toga nikada vi e nij e videla svoje roditelje. Rekli su joj da su oti li, a ve narednog dana je morala d a poe na posao, dok su pred drugom decom njenog uzrasta bile jo dve godine igre. L judi su je pratili pogledom dok je prolazila, a druga deca nisu smela da se igra ju s njom, ak ni posle radnog vremena. Nauila je da se brine o sebi. Nauila je da n e razgovara. I tako su je nazvali 'Velika Lona', smejali joj se i govorili da je napola uvrnuta. Za to li ju je veera nji razgovor podsetio na roditelje? "Valona!" Glas je dopro iz takve blizine da joj je od njegovog lakog daha zalepr ala kosa; bio je, meutim, tako tih da ga je jedva ula. Ukoila se, to od straha, to iz st ida. Ispod ar ava je bila naga. Bio je to varo anin. "Nemoj ni ta govoriti", apnu joj on. "Samo slu aj. Odlazim . Vrata nisu zakljuana. Ali vratiu se. uje li me? Razume li?" Ona ispru i ruku u tami, uhvati ga za aku i ste e je. Bio je zadovoljan. "I uvaj Rika. Ne ispu taj ga iz vida, Valona." Nastupila je stanka duga nek oliko minuta, a onda on nastavi: "Nemoj imati suvi e poverenja u ovog Pekara. Ne z nam ni ta o njemu. Razume li?" Zaulo se potom neko tiho kretanje, pa jo slabije udaljeno kripanje, i varo an ina vi e nije bilo. Ona se podi e na lakat, ali sem njenog i Rikovog disanja vladala je potpuna ti ina. U tami je ponovo sklopila oi, sna no ste ui kapke i poku avajui da razmi lja. Za t e varo anin, koji je sve znao, kazao ono o Pekaru, koji je mrzeo patrold ije i spasa o ih? Za to? Samo joj je ovo palo na pamet. Na ao se tamo. Upravo kada im se inilo da ne ma izlaza, nai ao je Pekar i spremno reagovao. Izgledalo je gotovo kao da je sve u napred bilo odreeno ili kao da je Pekar ekao da se sve to odigra. Ona zavrte glavom. Sve je bilo tako udno. Da nije bilo onoga to joj je var o anin rekao, nikada joj tako ne to ne bi palo na pamet. Ti inu odjednom razbi neija glasna, neobazriva upadica: "Zdravo? Jo si ovde? " Ona se sledi, dok je snop svetlosti prelazio preko nje. Polako se potom opusti i ste e ar av oko vrata. Snop se ugasi. Nije morala da razmi lja o tome kome ovaj novi glas pripada. Njegova etvrta sta iroka ramena nazirala su se u polutami iza svetiljke. "Zna , mislio sam da e poi s njim", ree Pekar. "S kim, gospodine?" jedva ujno prozbori Valona. "S varo aninom. Poznato ti je da je oti ao, devojko. Nemoj gubiti vreme na p retvaranje." "Vratie se, gospodine." "Zar je rekao da e se vratiti? Ako to uini, pogre ie! Patrold ije e ga epati. T va varo anin nije ba naroito bistar, inae bi znao zbog ega se vrata namerno ostavljaju otvorena. Da li i ti planira da ode odavde?" "ekau Varo anina", odvrati Valona. "Kako eli . Naekae se. Mo e otii kada god eli . Snop svetlosti odjednom se udalji od nje i stade da putuje preko poda do k se ne zaustavi na Rikovom bledom, mr avom licu. Rik automatski samo jo vr e zatvori oi i nastavi da spava. Pekarev glas postade zami ljen. "Ali voleo bih da ovoga ostavi kad poe . Pretp ostavljam da razume . Ako odlui da ode nai e vrata otvorena, ali za njega ona nee biti vorena." "On je samo jedan jadni, bolesni momak..." zausti Valona pi tavim, upla enim

glasom. "Stvarno? E pa, dobro, ja sakupljam jadne bolesne momke, i ovaj ostaje o vde. Jasno?" Snop svetlosti ostade uperen u Rikovo uspavano lice. 5. NAUNIK Dr Selim Junc bio je nestrpljiv itavu jednu godinu, ali ovek se vremenom n e navikne na nestrpljenje. Upravo obrnuto. U svakom sluaju te godine je nauio da s arkitsku Civilnu slu bu ni ta ne mo e naterati da br e radi; i to u najveoj meri stoga to su samo civilne sluge bile uglavnom preseljeni Florijanci koji su stra no polagali na vlastito dostojanstvo. Jednom je upitao starog Abela, trantorijanskog ambasadora koji je na Sar ku proveo toliko vremena da su mu onovi cipela ve pustili korenje, kako to da Sark iti dopu taju da im vladina odeljenja vode ljudi koje toliko preziru. Abel je zatreptao svojim sme uranim oima iznad pehara zelenog vina. "To vam je, Junce, sve politika", odgovorio je on. "Politika. U pitanju je praktina genetika sprovedena po principima sarkitske logike. Sami za sebe, ti Sarkiti su vam jedan mali, beznaajan svet kome e se pridavati nekakva va nost samo d ok budu dr ali u svom posedu Florinu, taj nepresu ni zlatni rudnik. Tako oni svake g odine oberu kajmak sa Florininih polja i sela, i odvedu radi obuke krem njene ml ade i. One srednje upo ljavaju na popunjavanju njihovih papira, formulara i potpisiv anju obrazaca, a one stvarno pametne alju nazad na Florinu na mesta domorodakih gu vernera u varo icama. Nazivaju ih Varo anima." Dr Junc je u prvom redu bio istra iva svemira. Izgledalo mu je da sve to ba nema mnogo smisla. To je, uostalom, i rekao. Abel uperi svoj nezgrapan stari ka iprst u njega, a zelena svetlost koja s e presijavala kroz napitak u njegovom peharu dodirnu iskrzani nokat i potisnu nj egovo uto sivilo. "Nikada od vas nee postati dobar administrator", ree on. "Nemojte od mene tra iti da vas preporuim. Saslu ajte me - najinteligentnije jedinke sa Florine su svi m srcem odane Sarkitima, jer dok im slu e ovi se dobro brinu o njima, a ako im okr enu lea, najbolje emu se mogu nadati jeste da ih vrate na Florinu, na kojoj ivotni uslovi, prijatelju, nisu ba sjajni, nimalo sjajni." On jednim gutljajem ispi svoje vino i nastavi: "Dalje, niti varo anini nit i sarkitski sve tenici-pomonici ne mogu da stvaraju potomstvo, a da pri tom ne izgu be svoj polo aj. ak ni sa enama sa Florine. Me anje sa Sarkitima, razume se, uop te ne d olazi u obzir. Na taj nain najbolji florijanski geni se bez prestanka povlae iz op cija, tako da e vremenom na Florini ostati samo radnici koji obavljaju najte e fizik e poslove." "U tom sluaju e ostati i bez slu benika, nije li tako?" "O tome e misliti u budunosti." I tako je sada dr Junc sedeo u jednoj od spolja njih ekaonica Odeljenja za florinijanske poslove i nestrpljivo ekao da prodre kroz more prepreka, dok su flo rinijanski pomonici bez prestanka u urbano promicali kroz birokratski lavirint. Jedan postariji Florinijanac, koji se ve pogrbio na ovom poslu, stade pre d njega. "Dr Junc?" "Ja sam." "Poite sa mnom." Mogli su da ga pozovu i putem ekrana na kome bi ispisali njegov pozivni broj i da ga sprovedu pomou fluoro- ljebova koji prolaze kroz vazduh, ali kako je l judska snaga jeftina nisu imali potrebe da je bilo ime zamenjuju. Dr Junc razbori to pomisli: 'ljudska snaga'. Ali on nikada nije sreo nijednu enu u bilo kom vladi nom odeljenju na Sarku. Florinijanke su ostajale na svojoj planeti, sem pojedini h slu avki kojima je takoe bilo zabranjeno da se razmno avaju, a kao to Abel ree, uop te nije dolazilo u obzir da se sarkitske ene zaposle. Pokazano mu je da sedne ispred stola rezervisanog za Slu benika Podsekreta ra. Titula mu je bila ispisana u sjajnom ljebu na stolu. Nijedan Florinijanac nij

e, razume se, mogao da napreduje vi e od obinog slu benika, bez obzira na tokakvi su kancelarijski poslovi prolazili kroz njegove bele prste. Podsekretar i Sekretar florinijanskih poslova bez sumnje su bili Sarkiti, ali iako ih je dr Junc mo da sr etao u dru tvu, znao je da ih ovde u odeljenju nikada nee zatei. On sede i dalje nestrpljiv, ali bar za korak bli i cilju. Slu benik je pa ljiv o prelistavao dosije, okreui svaku podrobno ifriranu stranicu kao da u rukama dr i ta jne Vaseljene. Bio je veoma mlad, verovatno je tek nedavno diplomirao, i poput s vih Florinijanaca imao je veoma belu ko u i svetlu kosu. Dr Junc oseti atavistiko uzbuenje. On sam poticao je sa sveta zvanog Liber ija, i poput svih Liberijanaca imao je izrazito pigmentisanu ko u tamnosmee boje. B ilo je svega nekoliko svetova u Galaksiji na kojima je boja ko e bila tako izrazit a kao na Liberiji i Florini. Uglavnom su preovladavali meutonovi. Neki od radikalnih mladih antropologa poigravali su se stanovi tima da su ljudi sa svetova poput Liberije, na primer, proizvodi nezavisne ali konvergentne evolucije. Stariji su s gorinom pobijali svaku opasku o evoluciji koja je meusobn o pribli ila razliite vrste do take u kojoj je moglo doi do meusobnog parenja, to je be z sumnje bio sluaj meu svim svetovima u Galaksiji. Uporno su tvrdili da je na prvo bitnoj planeti, koja god da je to bila, oveanstvo ve bilo podeljeno u podgrupe razl iite pigmentacije. To je samo vraalo problem dalje u pro lost i nije pru alo nikakav odgovor, ta ko da dr Junca nije nijedno od ova dva obja njenja zadovoljavalo. Pa ipak, jo i sad a bi uhvatio sebe kako s vremena na vreme razmi lja o ovom problemu. Legende o suk obima u pro losti su se iz neobja njivih razloga sauvale na tamnim svetovima. Liberij anski mitovi, na primer, govore o ratnim vremenima izmeu ljudi razliite boje ko e i o tome da osnivanje same Liberije treba zahvaliti jednoj skupini smeolikih koji s u utekli posle poraza u borbi. Kada je dr Junc napustio Liberiju da bi se zaposlio u arkturijanskom Ins titutu za svemirsku tehnologiju, a kasnije i posvetio svom zvanju, prvobitne baj ke bile su ve zaboravljene. Od tada je samo jednom razmi ljao o tom problemu. Na ao s e poslom na jednom od drevnih svetova u sektoru. Kentauru; bio je to jedan od on ih svetova ija se istorija rauna u milenijumima i na kome se govorilo tako arhainim jezikom da je njegov dijalekt lako mogao biti onaj izgubljeni, mitski engleski. Oni su imali naroitu re za oveka tamne ko e. Za to bi trebalo da postoji posebna re za oveka tamne ko e? Nema nijedne rei ko ja oznaava ljude plavih oiju, velikih u iju ili kovrd ave kose. Niti... Iz sanjarenja ga tr e Slu benikov otresiti glas. "Sudei prema izve taju vi ste ve bili u ovoj kancelariji?" "Tako je, gospodine", odvrati Junc oporo. "Ali ne u skorije vreme." "Ne, nisam bio u skorije vreme." "I dalje tragate za iztra ivaem svemira koji je nestao", Slu benik lupi po pa pirima, "pre jedanaest meseci i trinaest dana." "Tako je." "I za sve to vreme", nastavi Slu benik svojim suvim, mizernim glasom iz ko ga kao da su svi sokovi bili pa ljivo isceeni, "od tog oveka nije bilo ni traga, nit i su pronaeni dokazi da se on ikada na ao na sarkitskoj teritoriji." "Poslednji izve taj je poslao", primeti naunik, "iz prostora u blizini Sark a." Slu benik podi e pogled i njegove bledoplave oi se na trenutak usredsredi e na dr Junca, ali odmah potom ih on ponovo obori. "To je mo da tano, ali to jo nije nika kav dokaz da se on nalazi na Sarku." Nije dokaz. Dr Junc vrsto stisnu usne. To isto mu je ponavljao i Meuzvezda ni svemirsko-istra ivaki biro ve mesecima i to sve netaktinijim reima. Nema dokaza, dr Junce. Smatramo da biste mogli korisnije iskoristiti vre me, dr Junce. Biro e se pobrinuti da se potraga nastavi, dr Junce. A u stvari su mu time govorili: prestani da trai na e pare, Junce! Sve je poelo kao to je to Slu benik precizno naveo, pre jedanaest meseci i t rinaest dana po meuzvezdanom standardnom vremenu (Slu benika, razume se, niko ne bi mogao kriviti to se po ovom pitanju poslu io i lokalnim vremenom). Dva dana pre no to se spustio na Sark radi rutinskog obilaska Biroovih kancelarija na toj planet

i, koji se izmetnuo - pa, koji se izmetnuo u ono u ta se izmetnuo. Doekao ga je lokalni predstavnik MSIB-a, jedan upavi mladi koga se dr Junc uglavnom seao po tome to je sve vreme vakao neki elastini proizvod hemijske industri je Sarka. Gotovo pri kraju obilaska jedan od lokalnih agenata prisetio se neeg, gur nuo lastoumetak u prostor iza kutnjaka i objasnio: "Poruka od jednog operativca, dr Junce. Verovatno ni ta va no. Znate ih kakvi su."

Bio je to uobiajeni izraz da se od svega dignu ruke: znate kakvi su. Dr J unc podi e pogled u kome se na trenutak moglo nazreti ogorenje. Upravo se spremao d a ka e kako je pre petnaestak godina i sam bio 'operativac', ali se seti da posle tri meseca vi e nije mogao da izdr i. Ali upravo ga je taj trenutni bes naterao da k rajnje pa ljivo proita poruku. Glasila je: Molim vas ostavite otvorenu izravnu ifriranu vezu sa centralnim tabom MSIB -a zbog precizne poruke od najvee va nosti. U pitanju je itava Galaksija. Spu tam se n ajkraom putanjom. Agentu se poruka inila zabavnom. Nastavio je ritmino da vae, dok je govorio: "Zamislite, gospodine, 'U pitanju je itava Galaksija.' Nije lo e za jednog operati vca. Pozvao sam ga po to sam ovo primio da utvrdim mogu li dobiti od njega neki ra zuman odgovor, ali se stvar izjalovila. Samo je ponavljao da je ugro en ivot svih l judskih bia na Florini. Ka e da je pola milijarde ivota u opasnosti. Zvuao je kao da je poludeo. Iskreno reeno, nemam elju da se sam nosim s njim kada se spusti. ta pre dla ete?" "Imate li zapis va eg razgovora?" zatra io je dr Junc. "Da, gospodine." Usledilo je traganje koje je potrajalo nekoliko minuta. Konano je agent prona ao taj deo filma. Dr Junc ga propusti kroz ita, a onda se namr ti. "Ovo je kopija, zar ne?" "Original sam poslao Birou za ekstraplanetarni transport, ovde na Sarku. Smatrao sam da e biti najbolje da ga oni doekaju na sleti tu s ambulantnim kolima. Verovatno je u lo em stanju." Dr Junc se umalo nije slo io s mladiem. Kada se samotni istra iva dubina svemi ra konano premori od posla, zna da ga obuzme estoko ludilo. Meutim, istoga asa mu ne t o pade na um. "Trenutak, ekajte", ree on. "Izra avate se kao da se on jo nije spustio ." Agent je delovao zbunjeno. "Pretpostavljam da jeste, ali niko mi to nije javio." "Pa, pozovite Transport i raspitajte se o pojedinostima. Bez obzira na t o da li je lud ili ne, moramo imati zapis o tome." Junc je ponovo navratio narednog dana radi poslednjih provera pre napu tan ja planete. Morao je da se pobrine o problemima na drugim planetama i bio je u p raktinoj urbi. Na av i se ve gotovo na vratima, on dobaci preko ramena: " ta je sa na im o erativcem?" "Oh..." zapoe agent. "Htedoh ba da vam ka em. Transportno nema nikakve vesti o njemu. Poslao sam energetsku shemu njegovih hiperatomskih motora i dobio odgo vor da se takav brod ne nalazi u obli njem svemiru. Momak mora da se predomislio i ipak odluio da se ne spusti." Dr Junc je onda odluio da svoj odlazak odlo i za dvadeset etiri sata. Sledeeg dana oti ao je u Biro za ekstraplanetarni transport, u gradu Sarku, prestonici pl anete. Tad se prvi put susreo sa florinijanskom birokratijom koja je pred njima samo odmahivala glavama. Primili su poruku o moguem sletanju jednog istra ivaa MSIBa. To da, ali nijedan brod se nije spustio. Dr Junc je, meutim, uporno insistirao na va nosti cele stvari. Taj ovek je b io veoma bolestan. Zar nisu primili kopiju njegovog razgovora sa lokalnim agento m MSIB-a? Razrogaeno su ga gledali. Kakvog razgovora? Nisu mogli nikoga da pronau ko bi se setio da je primio ne to slino. Bilo im je ao zbog bolesti tog oveka, ali ni jedan brod MSIB-a nije se spustio nigde u obli njem prostoru. Dr Junc se vratio u hotelsku sobu i stao da pomno razmi lja o svemu. Pro ao je tako i novi rok za njegov odlazak. Pozvao je recepciju i zatra io da ga premest

e u drugi apartman, podesniji za du i boravak. Zatim je ugovorio sastanak sa Ludig anom Abelom, trantorijanskim ambasadorom. Naredni dan proveo je itajui knjige o sarkitskoj istoriji, a kada je do lo v reme za sastanak sa Abelom, srce mu je ve udaralo s potmulim besom. Jedino je zna o da nee tako lako odustati. Stari ambasador je njegov dolazak shvatio kao dru tvenu posetu, protresao mu ispru enu aku, pozvao svog mehanikog barmena i nije dopustio da razgovor skrene n a posao dok nisu ispili prva dva pia. Junc je iskoristio priliku da povede korist an razgovor o florijanskoj Civilnoj slu bi, a kao odgovor je dobio izlaganje o pra ktinoj genetici Sarka. Njegov bes se posle toga samo jo vi e probudio. Junc se od tada uvek seao Abela onakvog kakav je bio toga dana. Imao je d uboko usaene i napola zatvorene oi ispod upadljivih sedih obrva, povijen nos koji je povremeno lebdeo iznad pehara s vinom, upale obraze to su isticali prozirnost njegova lica i tela i vornovat prst kojim je lagano davao takt nekoj neujnoj muzic i. Junc je otpoeo svoju priu krajnje ravnodu nim glasom. Abel ga je pa ljivo slu ao, ali ga nijednom nije prekinuo. Kada je Junc konano zavr io on ovla dodirnu usne i upita: "A da li vi poznaj ete tog oveka koji je nestao?" "Ne." "Niste ga nikada ni sreli?" "Na e operatore istra ivae nije ba lako sresti." "Da li je ikad ranije imao privienja?" "Ovo se prvi put dogodilo, prema izve tajima u centrali MSIB-a, ako je uop t e bilo u pitanju privienje." "Ako?" Ambasador, meutim, ne nastavi razgovor u tom pravcu, ve upita: "A z a to ste do li kod mene?" "Da tra im pomo." "To je oigledno. Ali kakvu vrstu pomoi? ta ja mogu da uinim?" "Dopustite mi da objasnim. Arkitski Biro za ekstraplanetarni transport t vrdi da je pretra io okolni svemir, ali da nije nai ao ni na kakav trag energetske s heme motora broda kojim je upravljao na ovek. Oni ne bi lagali u tim stvarima. Ne ka em da je laganje strano Sarkitima, ali nema sumnje da se ne slu e beskorisnim la im a, a takoe im je verovatno poznato da u roku od dva ili tri asa mogu nalo iti da se ispita taj deo svemira." "To je tano. ta zatim?" "Energetska shema nekog traga ne mo e se otkriti samo u dva sluaja. U prvom , kada se brod ne nalazi u okolnom svemiru, jer je napravio skok kroz hipersvemi r i sada se nalazi u sasvim drugoj oblasti Galaksije, i u drugom, kada se vi e uop t e ne nalazi u svemiru ve se spustio na neku planetu. Ne mogu da poverujem da je n a ovek napravio skok kroz hipersvemir. Ako su njegove tvrdnje o opasnosti koja pre ti Florini i Galaksiji samo megalomanske opsene, ni ta ne bi moglo da ga zaustavi da stigne na Sark i o svemu podnese izve taj. On se ne bi predomislio i oti ao; znam to iz vlastitog petnaestogodi njeg iskustva. Ako su njegove tvrdnje, na bilo koji nain, bile razumne i stvarne, onda bi ta stvar bila isuvi e ozbiljna i ne bi mu do zvoljavala da se predomisli i napusti obli nji svemir." Stari Trantorijanac podi e prst i lagano njime mahnu. "Znai, vi smatrate da se on nalazi na Sarku." "Upravo to. Pri tom, ponovo postoje dve mogunosti. Prvo, ako je zaista po ludeo, mogao je da se spusti bilo gde na ovoj planeti zaobi av i sva poznata uzleti ta . Mo da luta unaokolo bolestan, patei od polovinog gubitka pamenja. Tako ne to se ne de a va ba esto, ak ni operativcima, ali bilo je sluajeva. Obino su u takvim sluajevima nap adi privremeni. im prou, rtvi se prvo vraaju u seanje pojedinosti o poslu koji obavlj a, pa tek onda seanje line prirode. Konano, posao istra ivaa svemira za takve ljude zn ai ivot. Veoma esto takve osobe, izgubiv i pamenje, zalutaju u javnu biblioteku u potr azi za referencama o svemirskim istra ivanjima i tada ih otkriju." "Shvatam. Znai, elite da vam ja pomognem da vam Vee bibliotekara prijavi sv aki takav sluaj." "Ne, jer sa te strane ne oekujem nikakve neprilike. Zamoliu ih da odreene s tandardne radove o istra ivanjima svemira izdvoje i da svakog ko ih zatr i, a ne bud e u stanju da doka e da je Sarkit, zadr e radi ispitivanja. Pristae na to po to znaju,

ili bar neki od njihovih pretpostavljam zna, da taj plan nee uroditi plodom." "Za to nee?" "Zato", Junc je sada ve govorio u urbano, zahvaen besom, " to sam ubeen da se n a ovek, spustio u luku grada Sarka upravo onako kako je i planirao, i da su ga - b ilo zdravog ili ludog - verovatno uhapsili, ili to je jo verovatnije, pogubile sar kitske vlasti." Abel spusti svoju gotovo praznu a u. " alite se?" "Da li vam izgledam kao da se alim? ta ste mi ono pre samo pola sata priali o Sarkitima? Njihovi ivoti, napredak i mo zavise od njihove uprave nad Florinom. A ta sam nauio iz svega onoga to sam proitao u proteklih dvadeset etiri asa? Da su kir tska polja Florine bogatstvo Sarka. A onda nailazi ovek, razborit ili lud, nije v a no, koji tvrdi da ne to od galaktike va nosti ugro ava ivot svakog mu karca i ene na Flo i. Pogledajte kopiju poslednjeg razgovora za koji se zna da ga je na ovek vodio." Abel dohvati komad filma koji mu Junc be e spustio u krilo i prihvati ita to mu ga ovaj pru i. itao je lagano, trepui svojim izbledelim oima i pomno zurei u okular. "Ne sadr i ba mnogo obave tenja." "Razume se da ne sadr i. Ka e da postoji neka opasnost. Ka e da je veoma hitno . I to je sve. Ali nikada ta poruka nije trebalo da bude upuena Sarkitima. ak i ak o taj ovek nije bio u pravu, da li je sarkitska vlada mogla da mu dozvoli da emit uje svakakve ludosti - ako su u pitanju ludosti - koje su mu bile na umu, i njim a preplavi itavu Galaksiju? Da sada ostavimo po strani paniku koju bi to moglo iz azvati na Florini i uplitanje u proizvodnju niti kirta; preostaje injenica da bi se pogledu itave Galaksije izlo ile sve prljav tine oko politikih odnosa izmeu Sarka i Florine. Kada se to ima u vidu, bilo im je lak e da uklone samo jednog oveka i spree sve ostalo, po to znaju da ne mogu ni ta da preduzmu na osnovu samo ovog zapisa. Da li bi se Sark u takvom jednom sluaju libio da poini ubistvo? Svet koji vr i genetsk e eksperimente o kakvima smo ranije govorili bez sumnje ne bi oklevao." "Ali ta elite da ja uinim? Moram priznati da mi sve ovo jo nije sasvim jasno ." Abel kao da uop te nije bio dirnut. "Saznajte da li su ga ubili", zatra i mrano Junc. "Mora da ovde imate neku p ijunsku organizaciju. Oh, molim vas, ne poku avajte da poreknete. Dovoljno dugo se smucam Galaksijom da bi se smatralo da sam tek izi ao iz politikih pelena. Potrudi te se oko ovoga dok im ja budem skretao pa nju svojim razgovorima sa bibliotekom. A kada se uverite da su ubice, elim da se Trantor pobrine da nijedna vlada bilo g de u Galaksiji nikada vi e ne pomisli da mo e ubiti MSIB-ovog oveka i pri tom proi nek a njeno." I tako se okonao prvi razgovor sa Abelom. Junc je bio u pratu to se jedne stvari tie. Sarkitski slu benici zaista su el eli da budu od pomoi i ak su pokazivali i izvesno saoseanje, bar to se tie Juncovih r azgovora sa bibliotekom. Ali izgleda da je u svemu drugom pogre io. Prolazili su meseci a Abelovi a genti nisu mogli da pronau nikakav trag na itavom Sarku, koji bi ih odveo do nesta log operativca, bilo da je on bio iv ili mrtav. U tome proe jedanaest meseci, i Junc samo to nije odustao, Ipak, odluio je da pusti da protekne i dvanaesti mesec, pa da tek onda ode. A onda je do lo do pre okreta za koji uop te nije bio zaslu an Abel, ve jedan gotovo zaboravljeni gola koga j e on sam vrbovao. Stigao je, naime, izve taj iz javne biblioteke Sarka i Junc se n a ao nasuprot florinijanskom javnom Slu beniku u Birou za florinijanska pitanja. Slu benik je ve stvorio u glavi sliku itavog sluaja, i sada je okrenuo i posl ednji list. Zatim podi e pogled. "I ta ja mogu da uinim za vas?" Junc je bio krajnje odreen. "Jue, u 4:22 posle podne, obave ten sam da je fl orinijansko odeljenje javne biblioteke Sarka poku alo da za mene zadr i oveka koji je ispoljio nameru da doe do dva standardna teksta o svemirskim istra ivanjima; ovek n ije bio po roenju Sarkit. Od tada vi e nemam nikakvih vesti iz biblioteke." On nastavi, podigav i glas kako bi spreio Slu benika da izgovori komentar koj i je upravo nameravao da zapone. "U biltenu televesti koji sam uo preko jednog jav nog ureaja u hotelu u kome sam odseo", nastavi on, "jue u 5:05 posle podne izjavil i su da je onesve en jedan od lanova florinijanske patrole u florinijanskom odeljku

javne biblioteke Sarka i da je u toku potraga za troje florinijanskih domorodaca za koje se smatra da su odgovorni za taj ispad. Izve taj, meutim, nije bio ponovlj en u kasnijim kratkim pregledima emitovanih vesti. Uop te ne sumnjam da su ta dva obave tenja povezana. Takoe sam uveren da je ov eka koga tra im patrola pritvorila. Zatra io sam dopu tenje da otputujem na Florinu, a li ga nisam dobio. Putem subveze zatra io sam od Florine da tog oveka po alju ovamo, ali nisam dobio nikakav odgovor. Do ao sam u Biro za florinijanska pitanja da od v as zatra im da s tim u vezi ne to preduzmete. Ili u ja poi tamo ili e on doi ovamo." Slu benik se napokon oglasi be ivotnim glasom: "Vlada Sarka nije spremna da prima ultimatume od predstavnika MSIB-a. Moji pretpostavljeni su me upozorili da ete mi verovatno postavljati pitanja s tim u vezi, te sam primio od njih uputstv a koja u vam sada saop titi. ovek za koga je javljeno da je tra io navedene tekstove, zajedno sa dvoje pratilaca, jednim varo aninom i jednom Florinijankom, odista je p oinio napad koji ste pomenuli i patrold ije su smesta krenule u poteru za njima. Meu tim, nisu uspeli da ih uhapse." Preko Juncovog lica prelete izraz gorkog razoarenja. Nije se trudio da ga sakrije. "Pobegli su?" "Nisu ba pobegli. Pratili su ih sve do pekare nekog Meta Korova." Junc izbei oi. "I dozvolili im da tamo i ostanu?" "Da li ste u skorije vreme bili na razgovor kod Njegove Ekselencije, Lud inga Abela?" "Kakve to veze ima sa..." "Dobili smo obave tenje da ste esto viani u trantorijanskoj ambasadi." "Nisam ambasadora video ima ve nedelju dana." "Onda vam predla em da ga posetite. Dozvoljavamo kriminalcima da ostanu sk riveni u Korovljevoj radnji radi odr anja krajnje tananih meuzvezdanih odnosa sa Tr antorom. Meutim, dobio sam ovla enje da vam ka em, ukoliko to bude potrebno, da je Kor ov, to vas verovatno nee iznenaditi", u tom trenutku bledo lice poprimi za njega n eobian podrugljiv izraz, "na em Odeljenju za bezbednost dobro poznat kao agent Tran tora." 6. AMBASADOR Terens je napustio Korovljevu pekaru deset asova pre no to je Junc razgova rao sa dotinim Slu benikom. Terens je rukom prevlaio preko neravnih povr ina radnikih atrlja pored kojih je prolazio, dok se odva no kretao du gradskih sokaka. Sem povremenog sjaja blede s vetlosti koja bi doprla iz Gornjeg Grada obavijala ga je potpuna tama. Jedina sv etlost koja se mogla sresti u Donjem Gradu najavljivala je pribli avanje patrold ija sa bisernim lampama koji su mar irali u dvojkama i trojkama. Donji Grad se protezao poput kakvog usnulog, opasnog udovi ta iji su se prlj avi uvojci krili ispod sjajnog pokrivaa Gornjeg Grada. U nekim njegovim delovima sigurno se vodio prikriven ivot, jer proizvodi su stizali i trebalo ih je uskladi t iti za naredni dan, ali to se nije obavljalo ovde, bar ne u sirotinjskom delu gr ada. Sav se skupiv i, Terens zakorai u pra njav sokak (ak su i noni pljuskovi osoben i za Florinu retko prodirali u senovite oblasti ispod legure cementa), kada do n jega dopre udaljeni bat koraka. Pojavi e se svetla, proo e i nestado e na oko stotinu j ardi od njega. Patrold ije su itave te noi tumarale uzdu i popreko. Jedini posao im je i bio da tumaraju unaokolo. Strah koji su time izazivali bio je dovoljan za odr anje re da i veoma retko su morali da pribegavaju sili. Po to Grad nije osvetljen, tama je mogla da predstavlja za titu za mnoga ljudska bia koja su puzala unaokolo, ali ak i da nije bilo patrold ija koji su predstavljali udaljenu pretnju, mogli su da naiu na mnoge opasnosti. Radnje sa hranom i radionice bile su dobro uvane; luksuz Gorn jeg Grada bio je van njihovog doma aja; a da kradu jedni od drugih, da ive poput pa razita iskori avajui tuu bedu, bilo je oigledno beskorisno. Ono to bi se na svakom drugom svetu smatralo zloinom ovde u tami praktino n

ije postojalo. Siroma ni su bili na dohvat ruke, ali bili su goli i bosi, a do bog atih se nije moglo dopreti. Terens je hitao dalje; a kada se na ao ispod jednog od otvora u leguri cem enta pobledeo je i protiv svoje volje podigao pogled. Nedohvatljivi! Zar su odista bili nedohvatljivi? Koliko je samo puta tokom ivota izmenio svoj stav prema Vlastelinima Sarka? Kao dete, pona ao se kao pravo dete. Patrold ij e su bile udovi ta odevena u crnu i srebrnu odeu, pred kojima se po pravilu be alo bez obzira da li si ne to skrivio ili ne. Vlastelini su bili magloviti i tajanstveni nadljudi, neizmerne dobrote, koji su iveli u raju poznatom kao Sark, te pomno i s trpljivo bdeli nad dobrobiti budalastih mu karaca i ena sa Florine. Svakog dana je u koli ponavljao: neka Duh Galaksije uva Vlasteline kao to V lastelini uvaju nas. Tako je, pomisli on u tom trenutku, upravo tako. Upravo! Neka Duh bude o nakav prema njima kakvi su oni prema nama. Ni bolji ni gori. On stisnu pesnice k oje se odjednom zagreja e od tog stiska u tami. Kada mu je bilo deset godina, u koli je napisao sastav o tome kako zami lja ivot na Sarku. Bila je to puka ma tarija, koja je imala za cilj da istakne njegovu ume nost u pisanju. Seao se malo ega od onoga to je napisao; u stvari, u pameti mu j e ostao samo jedan pasus. U njemu je opisao Vlasteline kako se svakog jutra okup ljaju u jednom velikom predvorju obojenom bojama kirtskih cvetova, te, svi visok i po dvadeset stopa, dostojanstveno stoje unaokolo razmatrajui grehe Florinijanac a i s puno tuge zakljuuju kako ih treba vratiti na put vrline. Uitelj je bio veoma zadovoljan, i na kraju godine, kada su ostali deaci i devojice nastavili da pohaaju kratke asove itanja, pisanja i pona anja, njega su preba cili u specijalno odeljenje gde je uio aritmetiku, galaktografiju i sarkitsku ist oriju. Kada je napunio esnaest godina odveli su ga na Sark. Jo se seao va nosti tog dana, koji je eleo da izbri e iz seanja. Sramio se i pri samoj pomisli na njega. Terens se pribli avao predgrau Grada. Povremeni povetarac donosio je do nje ga te ke none mirise kritskih cvetova. Jo samo nekoliko minuta i nai e se u kakvoj tak voj sigurnosti irokih polja gde nije bilo redovnih patrold ija i gde e, mada samo po vremeno, kroz none oblake ponovo videti zvezde. ak i onu vrstu, svetlu, utu zvezdu k oja je bila sunce Sarka. Pola ivota bilo je to i njegovo sunce. Kada ju je prvi put ugledao kroz p rednji otvor svemirskog broda uinilo mu se da je ona vi e od zvezde, da je poput ka kve nepodno ljivo svetle mermerne kuglice koju je smesta po eleo da dr i u krilu. Pomi sao da se pribli ava Raju odagnala je ak i paralizujui strah od prvog svemirskog put ovanja. Spustio se u svoj Raj gde su ga predali jednom starom Florinijancu koji se potom pobrinuo da ga okupaju i dolino obuku. Odveli su ga u jednu veliku zgrad u, na putu do koje se njegov postariji vodi duboko poklonio nekoj osobi s kojom s u se mimoilazili. "Pokloni se!" ljutito je do apnuo starac mladom Terensu. Terens ga zbunjeno poslu a. "Ko je to?" "Vlastelin, ti farmerska neznalice!" "On! Vlastelin?" Zastao je kao ukopan, tako da ga je starac morao po uriti da krene. Tada j e prvi put ugledao nekog Vlastelina. Uop te nije bio visok dvadeset stopa; izgleda o je kao i svaki drugi ovek. Drugi florinijanski mali ani bi se mo da oporavili od oka usled jednog takvog ru enja iluzija, ali ne i Terens. Ne to u njemu se izmenilo, iz menilo zauvek. Tokom itave obuke kroz koju je pro ao i za vreme kolovanja koje mu je tako d obro i lo, nijednom nije zaboravio da su i Vlastelini ljudi. Na kolovanju je proveo deset godina, a u trenucima kada nije ni uio ni jeo ni spavao poduavali su ga kako da bude koristan na razne sitne nain. Uili su ga ka ko da prenosi poruke u praznim kesama za bacanje, da se duboko klanja kada prola zi neki Vlastelin i da se s puno po tovanja okrene prema zidu kada prolazi neka go spoa Vlastelina. Narednih pet godina proveo je radei u Civilnoj slu bi; preme tan je sa jednog mesta na drugo kako bi na najbolji mogui nain mogli da ispitaju njegove mogunosti

u raznim uslovima. Jednom ga je posetio neki ugojeni, mekani Florinijanac, prijateljski se osmehnuo i ne no ga bocnuo po ramenu, te ga upitao ta misli o Vlastelinima. Terens je potisnuo elju da se okrene i pobegne. Pitao se da li su se mo da njegove misli mogle usei na neki tajanstveni nain u izraz njegovog lica. Zatresao je glavom i promrmljao itav niz banalnosti o dobroti Valstelina. Ali debeljko je razmakao usne i rekao: "Ti to ne misli . Doi ponovo noas na ovo mesto." Pru io mi je malu podsetnicu, koja se za nekoliko minuta raspala i pou gljenisala. Terens je te noi oti ao. Pla io se, ali je bio znati eljan. Tamo je upoznao pri jatelje koji su ga posmatrali krijui neku tajnu u oima i sa kojima se kasnije viao na poslu, mada su se oni pravili da ga ne poznaju. Slu ao je ono to su govorili i u stanovio da mnogi od njih veruju u ono to je i on sam gomilao u vlastitom umu, is kreno verujui da je to njegova vlastita kreacija i niija vi e. Saznao je da bar neki Florinijanci misle kako su Vlastelini podli grubij ani koji muzu Florinina bogatstva radi svoje dobrobiti, a vredne domoroce ostavl jaju da se valjaju u neznanju i siroma tvu. Saznao je da se pribli ava trenutak kada e doi do velike pobune protiv Sarka i da e sva dobra i bogatstva Florine biti vraen a njihovim vlasnicima. Kako? upitao je Terens. I nastavio je da postavlja to pitanje. Konano, Vl astelini i patrold ije su bili ti koji su imali oru je. Tada su mu ispriali o Trantoru, gorostasnom carstvu koje se u nekoliko pr oteklih vekova toliko razvilo da je pola naseljenih svetova Galaksije u lo u njego v sastav. Trantor e, reko e mu, uni titi Sark uz pomo Florinijanaca. Ali - najpre je pomislio Terens, a zato to izneo i pred ostale - ako je Trantor bio tako veliki a Florina tako mala, nee li Trantor jednostavno samo zame niti Sark u svojstvu jo sna nijeg i okrutnijeg gospodara? Ako je to bio jedini izla z, onda bi mo da bilo bolje da ostanu pod Sarkom. Bolje gospodar koga ve poznaju ne go neki drugi, o kome ni ta ne znaju. Ismejali su ga i izbacili pod pretnjama smrti ako ikada i re izusti o ono m to je uo. Ali posle izvesnog vremena, primetio je da su poeli da nestaju jedan za d rugim svi zaverenici, dok na kraju nije ostao samo onaj prvi - debeli. Povremeno ga je viao kako tu i tamo apue sa kakvom prido licom, ali nije bilo sigurno upozoravati mlade rtve da su podvrgnute izazovu i testiranju. Morae da pr onau vlastiti put, kao to je to uinio i Terens. Terens je ak izvesno vreme proveo i u Odeljenju za bezbednost, emu se samo mali broj Florinijanaca mogao nadati. Kratko je, meutim, tamo boravio, po to je mo koju je slu benik sticao u Odeljenju za bezbednost bila tolika da je vreme to bi ga bilo koji pojedinac u njemu proveo moralo biti krae nego igde drugde. Ali ovde je Terens, na svoje iznenaenje, otkrio da postoji prava zavera. Mu karci i ene su se nekako ipak sastajali na Florini i kovali pobunu. Obino su Tran torijanci ovakve stvari kradomice pomagali novcem. Ponekad su, opet, ti takozvan i pobunjenici verovali da Florina mo e uspeti i bez iije pomoi. Terens je dosta razmi ljao o tome. Malo je govorio, pona ao se pristojno, al i niko nije znao ta misli. Vlasteline je mrzeo delimino stoga to nisu bili dvadeset stopa visoki, delom zato to je nekolicinu slu io pognute glave, otkriv i da su uprko s svoj svojoj aroganciji to ipak budalasta stvorenja uglavnom istog obrazovanja kao i on, ali obino mnogo manje inteligentna. Pa ipak, ta je drugo mogao nego da i dalje ostane u tom linom ropstvu? Bes korisno bi bilo zameniti glupog sarkitskog vlastelina glupim trantorijanskim car skim podanikom. Oekivati od florinijanskih seljaka da ne to uine bilo je nezamislivo glupo. I tako, izlaza nije bilo. Bio je to problem o kome je mozgao godinama, kao student, kao ni i inovnik i kao varo anin. A onda se stekao veliki broj udnih okolnosti i on se na ao u prilici da isk oristi odgovor o kome nikada nije ni sanjao; dopao mu je aka taj neugledni ovek ko ji je nekada bio istra iva svemira, a koji je sada blebetao o neemu to ugro ava ivote sv ih mu karaca i ena na Florini. Terens se sada nalazio u poljima gde je nona ki a upravo prestajala, a zvez

de izmeu oblaka sjale vla nim sjajem. Duboko je udisao miris kirta koji je predstav ljao florinijansko blago i ujedno Florinino prokletstvo. Nije se zanosio iluzijama. Vi e nije bio varo anin. Nije ak bio ni slobodni f lorinijanski seljak. Bio je kriminalac u bekstvu, begunac koji je morao da se sa krije. Pa ipak, u mozgu mu se razbuktao po ar. Tokom poslednja dvadeset etiri asa u rukama mu je bilo najjae oru je protiv Sarka o kome je iko mogao i sanjati. U to n ije bilo sumnje. Znao je da je Rikovo seanje pouzdano, da je on sigurno nekada bi o istra iva svemira, i da mu je neko pomou psiho-sonde gotovo potpuno isprao mozak i da je ono ega se seao bilo tano, u asno i... mono. Bio je ubeen u to. A sada se taj Rik nalazio u sna nim rukama oveka koji se pretvara da je flo rinijanski rodoljub, a u stvari je trantorski agent. Terens je u samom dnu grla oseao gorinu svog besa. Razume se da je taj Pek ar bio trantorijanski agent. U to je bio ubeen od samog poetka. Ko bi drugi od sta novnika Donjeg Grada mogao da doe u posed novca potrebnog za izgradnju te glupave radarske pei? Nije mogao dozvoliti da Rik padne u ake Trantoru. Ne sme da dozvoli da Ri k padne u ruke Trantoru. Nije postojala granica rizicima koje je bio spreman da preuzme na sebe. Koga, uostalom, briga za rizik? Ve je bio sebi obezbedio smrtnu kaznu. Na jednom krajiku neba pojavio se nejasan sjaj. Saekae zoru. Razne patrold ijs ke stanice e, razume se, dobiti njegov opis, ali mo da e protei nekoliko minuta pre n o to zabele e njegovo pojavljivanje. A tokom tih nekoliko minuta on e biti varo anin. To e mu obezbediti dovoljno vremena da uini ne to o emu ak ni sada, ak ni sada, nije smeo ni da razmi lja. Deset asova po to je Junc razgovarao sa onim Slu benikom, ponovo se sreo sa L udiganom Abelom. Ambasador je pozdravio Junca sa svojom uobiajenom povr nom srdano u, pa ipak se jasno naziralo da se osea krivim. Kada su se prvi put sreli (a bilo je to dosta davno; gotovo da je pro la jedna standardna godina) nije obratio neku naroitu pa nju na samu njegovu priu. Po glavi mu se vrzmala samo ova misao: hoe li to, ili mo e li to, biti od koristi Trantoru? Trantor! Trantor je zauzimao prvo mesto u njegovim mislima, pa ipak on n ije bio od one vrste budala koje obo avaju neku gomilu zvezda ili uti amblem svemir skog broda i sunca koji su nosile naoru ane snage Trantora. Ukratko, on nije bio r odoljub u uobiajenom smislu te rei i Trantor kao Trantor nije mu ni ta znaio. Ali obo avao je mir; i to sve vi e to je bio stariji, jer je u ivao u svojoj a i v ina, vazduhu pro etom tihom muzikom i blagim parfemom, u svom popodnevnom dremanju , i mirnom oekivanju smrti. Zami ljao je da se svi ljudi moraju tako oseati; pa ipak , ljudi su trpeli zbog rata i uni tenja. Umirali su smrznuti u vakumu svemira, isp aravali u eksploziji atoma, umirali od gladi na opsednutim i bombardovanim plane tama. Kako, onda, ojaati mir? Razume se ne razumom, niti obrazovanjem. Ako ovek nije u stanju da odmeri vrednosti mira i rata i izabere onaj prvi, a ne drugi, k oji bi ga onda dodatni argument mogao ubediti? ta bi moglo reitije opisati proklet stvo rata od samog rata? Koje bi veliko delo dijalektike moglo u sebi da sadr i de seti deo snage jednog jedinog razorenog broda sa njegovim sablasnim teretom? I tako je preostalo samo jedno re enje za okonanje zloupotrebe sile - sama sila. Abel je u svom kabinetu imao kartu Trantora koja je bila napravljena da pokazuje primenu te sile. Imala je oblik jasnog kristalnog jajeta u kome je gala ktiko soivo bilo predstavljeno u tri dimenzije. Zvezde su tu imale oblik estica bel e dijamantske pra ine, njene magline bile su prikazane u obliku svetlih i tamnih i zmaglica, a u sredi njim dubinama nalazilo se nekoliko crvenih estica koje su nekad a predstavljale Trantorsku republiku. Ne 'predstavljale' - nego 'nekada predstavljale'. Pre pet stotina godina Trantorska republika sastojala se od svega pet svetova. Ali ovo je bila istorijska karta i pokazivala je Republiku u ovakvom sta nju jedino kada je brojanik bio pode en na nulu. Ako bi se brojanik okrenuo za jedan

podeok dobijala bi se slika Galaksije pedeset godina kasnije, kada se oko ruba Trantora ve crveneo venac zvezda. Pola milenijuma bi pro lo kada bi se brojanik okrenuo za deset podeoka i po karti bi u potocima potekla crvena boja krvi, sve dok polovina Galaksije ne bi bila zahvaena tom crvenom lokvom. Ta crvena boja nije samo na simbolian nain podseala na boju krvi. Dok je Tr antorska republika prerastala u Trantorsku konfederaciju, a potom u Trantorsko c arstvo, put napretka vijugao je kroz zamr enu umu rasporenih mu karaca, uni tenih brodo va i razorenih svetova. Pa ipak, Trantor je iz svega toga izi ao jak, a u okviru t og crvenila vladao je mir. Sada je Trantor podrhtavao na rubu nove promene: te io je da od Trantorskog carstva preraste u Galaktiko carstvo u kome bi crvena boja p rogutala sve zvezde i u kome bi vladao sveop ti mir - Pax Trantorica. Abel je eznuo za tim. Pre pet stotina godina, pre etiri stotine godina, pa ak pre samo dve stotine godina, suprotstavio bi se Trantoru smatrajui ga neprijat nim gnezdom zlih materijalista i agresivaca koji ne vode rauna o pravima drugih, koji kod kue sprovode deliminu demokratiju, mada kod drugih odmah uoavaju i najmanj e nepravde, i koji su neizmerno pohlepni. Ali to je bila pro lost. On nije bio na strani Trantora, ve se zalagao za onaj sveobuhvatni kraj k oji bi budui Trantor oliavao. I tako je pitanje: kako e ovo pomoi galaktikom miru? pr irodno preraslo u: kako e ovo pomoi Trantoru? Nevolja je bila u tome to u ovom asu ni sam to nije znao. Za Junca je, oigl edno, postojalo samo jedno re enje. Trantor mora podr ati MSIB i kazniti Sark. Kada bi mogli da nau makar jedan vrst dokaz protiv Sarka, sve bi jo moglo i spasti dobro. A mo da ak ni tada ne bi bilo dobro. A naroito to ne bi bilo ako se ne pronae nijedan vrst dokaz. U svakom sluaju, Trantor nije smeo da povue nijedan pren agljen potez. itavoj Galaksiji je bilo jasno da se Trantor nalazi na rubu osvajan ja prevlasti u Galaksiji, ali da je jo postojala mogunost da se ne-trantorske plan ete udru e protiv njega. Trantor je bio u stanju da dobije ak i taj rat, ali verova tno bi bio primoran da plati vosoku cenu zbog koje bi pobeda predstavljala samo prijatniji naziv za poraz. Stoga u ovoj poslednjoj etapi igre, Trantor ni po koju cenu nije smeo da napravi nijedan neoprezan korak. I tako je Abel krenuo lagano, prostirui svoju t ananu mre u preko lavirinta Civilne slu be i sjaja vlastelinskih poseda Sarka, probi jajui se osmehom i postavljajui naizgled neva na pitanja. Nije zaboravio ni da nalo i trantorskoj tajnoj slu bi da dr i na oku i samog Junca, kako taj ogoreni Liberijanac ne bi u nekom trenutku poinio tetu koju Abel ni za godinu dana ne bi bio u stanju da popravi. Abela je zapanjivao Liberijanev uporni bes. Jednom ga je upitao: "Za to ste toliko zabrinuti zbog jednog agenta?" Spremio se da uje kako je MSIB estita organizacija i da je du nost svih da p odr avaju Biro ne kao orue ovog ili onog sveta, ve u interesu itavog oveanstva. Ali pre vario se. Umesto da mu odr i takav jedan govor Junc se samo namr tio i odgovorio: "Jer se u osnovi svega toga nalazi odnos izmeu Sarka i Florine. elim da taj odnos ogol im i uni tim." Abel je, ni manje ni vi e, osetio pravo gaenje. Uvek i svuda postojala je t a zaokupljenost pojedinanim svetovima koja je onemoguavala, stalno iznova, svako r azumno usredsreivanje na problem galaktikog jedinstva. Nije sporno da je tu i tamo bilo dru tvenih nepravdi. Ponekad ih je ak bilo nemogue svariti. Ali ko je mogao oek ivati da e se takva jedna nepravda re iti na nivou ni em od galaktikog? Kao prvo, mora doi do okonanja svih ratova i prestanka suparni tva meu nacijama, pa tek onda e ovek m oi da se okrene re avanju unutra nje bede iji je glavni uzrok ipak spolja nji sukob. Junc ak nije ni poticao sa Florine. On ak ni na to nije mogao da se pozove ako bi hteo da opravda svoju kratkovidost. " ta vam znai Florina?" upita ga Abel. Junc je za trenutak oklevao, ali ipak odgovori: "Oseam izvesnu srodnost s a njom." "Ali vi ste Liberijanac. Ili sam bar ja stekao takav utisak." "Jesam, ali upravo u tome i le i pomenuta srodnost. Mi smo, i jedni i drug i, krajnosti u Galaksiji prosenih."

"Krajnosti? Ne razumem." "Po boji ko e", objasni Junc. "Oni su neobino bledi. Mi smo neobino tamni. T o ne to znai. To nas povezuje. Imamo ne to zajedniko. ini mi se da su Na i preci kroz svo ju dugu istoriju bili razliiti, da su ih, ak, i progonile brojnije dru tvene zajedni ce. Mi smo nesreni belci i crnci, braa po razliitosti." Ali u tom trenutku, primetiv i Abelov zaprepa eni pogled, Junc se zagrcnu i p restade da govori. Nikada vi e nisu naeli tu temu.

A sada, godinu dana kasnije, bez ikakvog upozorenja, bez ikakve prethodn e najave, upravo u trenutku kada se mo da moglo oekivati da se itava ta uvrnuta stvar mirno okona, i kada je ak i Junc poeo da pokazu je znake umora, sve je eksplodiralo. Sada se na ao pred drugaijim Juncom, koji svoj bes nije vi e uvao samo za Sark, ve je njime poeo da zasipa i samog Abela. "Ne zameram vam", poe Liberijanac isprekidano, " to su mi va i agenti stalno bili za petama. Razumljivo je da ste oprezni i da ne smete da se oslonite ni na koga i ni na ta. to se toga tie, sve je u redu. Ali za to me niste obavestili im ste s aznali gde se nalazi na ovek?" Abel je rukom prelazio preko toplog tkanja naslona svoje stolice. "Stvar i su slo ene. Uvek su tako slo ene. Sredio sam da se svaki izve taj koji dobijemo od b ilo kakvog neovla enog tragaa u vezi sa svemirskim istra ivaem urui odreenom broju mojih agenata - i vama. ak sam smatrao da e vam mo da biti potrebna za tita. Ali na Florini. .." "Da", primeti Junc gorko. "Ispali smo budale to se toga nismo setili. Pro veli smo gotovo godinu dana dokazujui da ga nema na Sarku. Trebalo je pretpostavi ti da se nalazi na Florini, ali nama to nije palo na pamet. U svakom sluaju, sada je na . Ili va ; ali pretpostavljam da ete mi omoguiti da ga vidim?" Abel ne odgovori neposredno na pitanje, ve samo ree: "Ka ete da su vam saop ti li da je Korov trantorijanski agent?" "Zar nije? Za to bi mi lagali? Ili su mo da pogre no obave teni?" "Nisu vas slagali, a nisu ni pogre no obave teni. On jeste na agent ve deset g odina, ali me uznemiruje injenica da oni to znaju. Tera me na razmi ljanje o tome ta jo znaju o nama i koliko se na a graevina mo e pokazati klimavom. Ali zar vas to nije nateralo da se zapitate za to su vam tek tako rekli da je on jedan od na ih?" "Pretpostavljam zato to je to istina, a i kako bi me jednom za svagda spr eili da ih brukam nastavljajui da postavljam pitanja koja bi samo mogla da izazovu nevolje izmeu njih i Trantora." "Istina predstavlja diskreditovanu robu meu diplomatima - a i kakvu bismo veu nevolju mogli sebi navui na vrat od ove koju su nam ve navukli staviv i nam do z nanja ta im je sve poznato o nama: pru ili su nam mogunost, pre no to je postalo suvi e kasno, da povuemo svoju o teenu mre u, popravimo je i ponovo je rasprostremo." "Odgovorite onda sami na pitanje koje ste mi postavili." "Tvrdim vam da su vam otkrili Korovljev pravi identitet u znak trijumfa. Ve im je bilo poznato da im ono to znaju vi e ne mo e ni pomoi ni nauditi, po to je meni ve dvanaest asova poznato da oni znaju da je Korov jedan od na ih." "Ali kako?" "Saznao sam to na najpouzdaniji mogui nain. ujte! Pre dvanaest asova Meta Ko rova, trantorskog agenta, ubio je jedan pripadnik florinijanske patrole. Dvoje F lorinijanaca koji su u to vreme bili s njim, jedna ena i jedan mu karac koji je po svemu sudei operativac za kojim tragate, nestali su, nestali, isparili. Verovatno su dopali aka Vlastelinima." Junc zaurla i napola se podi e sa stolice. Abel sasvim smireno prinese a u vina usnama i zakljui: "Slu benim putem ne mog u ni ta da uinim. Poginuli je bio Florinijanac, a oni koji su nestali, bez obzira n a na e dokaze koji pokazuju suprotno, lie na Florinijance. I tako, vidite, najpre s u nas opasno nadigrali, a sada nam se jo i rugaju." 7. PATROLD IJA Rik je video kako je Pekar poginuo, video ga je kako se nemo sru io, kada mu je grudni ko bio smrskan i pougljenisan te pretvoren u zadimljenu ru evinu, po to

ga je prethodno pogodio prigu eni hitac blastera. Bio je to prizor koji je u njemu zaglu io gotovo sve to mu je prethodilo, i gotovo sve to je potom usledilo. Nejasno se seao patrold ije koji je prilazio, a potom nemo ali nedvosmislen o jasnim pokretom stao da izvlai oru je. Pekar je podigao pogled i poku ao da izgovor i poslednju re, ali nije za to imao vremena. Kada je zloin ve bio poinjen, Rik oseti kako mu krv kulja u u i, dok je gomila oko njega divlje vri tala i kome ala se, otiui u svim pravcima poput nabujale reke. Na trenutak to je potrlo sva pobolj anja koja je Rikov um postigao za ovih nekoliko poslednjih asova provedenih u snu. Patrold ija je poeo da se probija ka nj emu, naleui na vri tee mu karce i ene kao da predstavljaju lepljivo more od blata kroz k oje e morati s mukom da prodre. Rika i Lonu zahvati struja i ponese. Kada su se i znad njih pojavila letea kola patrold ija, ve su se stvorili vrtlozi i poodstruje, k oji su zaokretali i podrhtavali. Valona je po urivala Rika napred, ka predgraima Gr ada. Izvesno vreme on se pona ao poput juera njeg zapla enog deteta, ni najmanje nalik na onog gotovo odraslog mu karca od tog jutra. Tog jutra se probudio u sivilu zore koje nije mogao da vidi iz sobe bez prozora u kojoj je spavao. Ostao je dugo da le i, prouavajui svoj um. Tokom te noi je dan njegov deo je zacelio; ne to se spojilo u celinu. To se spremalo jo od onog tre nutka, pre dva dna, kada je poeo da se 'sea'. Proces je potrajao itavog prethodnog dana. Putovanje u Gornji Grad i biblioteku, napad na patrold iju i beg koji je usl edio, te susret sa Pekarom... sve je to na njega delovalo poput fermenta. Uvenul e niti njegova uma koje su tako dugo bile uspavane odjednom su se zategle i ispr avile, primorane na bolnu aktivnost, a sada, po to se ispavao, ne to je oko njih lag ano pulsiralo. Razmi ljao je o svemiru i o zvezdama o neizmernim samotnim prostorima i ve likoj ti ini. Na kraju je okrenuo glavu u stranu i pozvao: "Lona?" Istog asa se probudila, podigla na lakat i zagledala u njegovom pravcu. "Rik?" "Ovde sam, Lona." "Je li ti dobro?" "Svakako." Nije mogao da obuzda svoje uzbuenje. "Oseam se izvrsno, Lona. uj ! Jo se neeg seam. Bio sam u brodu i znam tano..." Ali ona ga nije slu ala. Navukla je haljinu i leima okrenuta prema njemu po ravnala av s prednje strane, a zatim nervozno stala da provlai kai . Zatim mu je pri la na prstima. "Nisam htela da zaspim, Rik. Poku ala sam da ostanem budna." Rik oseti kako njena nervoza prelazi i na njega i on upita: "Ne to nije u redu?" "Pst, nemoj govoriti tako glasno. Sve je u redu." "Gde je varo anin?" "Nije ovde. Morao je... morao je da ode. Za to ne odspava jo malo, Rik?" On odgurnu njenu ruku kojom je htela da ga smiri. "Sasvim mi je dobro. N e elim da spavam. eleo sam varo aninu da ispriam o mom brodu." Ali varo anina nije bilo, a Valona nije htela da ga saslu a. Rik klonu i po prvi put oseti da mu Valona ide na ivce. Odnosila se prema njemu kao da je dete, a on je poeo da se osea poput mu karca. U sobu prodre svetlost, a sa njom i krupni Pekar. Rik stade da mirka, i n a trenutak se upla i. Uop te se nije usprotivio kada mu je Valona za titniki prebacila ruku preko ramena. Pekarove debele usne razvuko e se u osmeh. "Poranili ste", primeti on. Nijedno od njih mu ni ta ne odgovori. "Ba dobro", dodade Pekar. "Danas se selite." Valonina usta bila su suva. "Neete nas predati patrold ijama?" upita ona. Setila se naina na koji je posmatrao Rika po to je varo anin oti ao. I sada je gledao u Rika; samo u Rika. "Ne, neu vas predati patrold ijama", potvrdi on. "Obave teni su pravi ljudi i biete doista bezbedni." Oti ao je, a kada se ubrzo potom vratio doneo je hranu, odeu i dva lavora v ode. Odea je bila nova, ali njima potpuno nepoznatog izgleda.

Posmatrao ih je dok su jeli i govorio, obja njavajui im: "Dobiete nova imena i nove podatke. Morate dobro da pratite ta vam govorim i ni ta od toga ne smete za boraviti. Vi niste Florinijanci, razumete li? Vi ste brat i sestra sa planete Vo teks. Bili ste u poseti Florini..." Nastavio je da nabraja pojedinosti, da postavlja pitanja i slu a odgovore. Rik je bio zadovoljan to je mogao da poka e da mu se seanje popravilo i da b rzo ui, ali Valonine oi bile su tamne od brige. Pekaru to nije promaklo i on se obrati devojci: "Ako mi da i najmanji pov od njega u samog poslati na put, a tebe u ostaviti." Valona je ravnomerno stiskala i opu tala svoje sna ne zgrene ake. "Neu praviti neprilike." Jutro be e ve dobro poodmaklo pre no to Pekar ustade i dobaci im: "Hajdemo!" Na kraju im je jo zavukao male crne listove od mekane ve take ko e u d epove na grudima. Kada su se jednom na li napolju, Rik u udu stade razgledati ono to je mogao da vidi od sebe. Nije znao da odea mo e biti tako komplikovana. Pekar mu je pomogao da je navue, ali ko e mu pomoi da je skine? Valona uop te nije liila na devojku sa fa rme. ak su joj i noge bile prekrivene tankim materijalom, a cipele su joj na peti bile izdignute tako da je morala pa ljivo da odr ava ravnote u dok je hodala. Prolaznici su poeli da se okupljaju, da zure i srame ljivo se do aptavaju, da dovikuju jedni druge. Uglavnom su se oko njih okupljala deca, te ene sa pijace i odrpani zabu anti. Pekar kao da je sasvim zaboravio na njih. Dr ao je u ruci debeo t ap koji bi se povremeno, naizgled sluajno, na ao meu nogama onih koji bi se suvi e pri bli ili.

A onda, na jedva nekih stotinu jardi od pekare i posle samo jednog zaokr eta, spolja nji rubovi gomile koja ih je okru ivala uzbueno stado e da se razmiu i Rik u gleda crnosivu uniformu nekog patrold ije. I dogodilo se. Oru je, pucanj, i ponovo d ivlji trk. Da li je uop te u poslednje vreme ijedan trenutak proveo ne mislei na st rah, ijedan trenutak kada se senka patrold ije nije nadnosila nad njim? Na li su se u blati tu jedne od spolja njih oblasti Grada. Valona je u urbano da htala; na njenoj novoj haljini nazirale su se mokre mrlje od znoja. "Ne mogu vi e da trim!" prodahta Rik. "Moramo." "Ali ne ovako. Slu aj." On se sna no povue unazad, opirui se devojinom stisku. "Saslu aj me." Strah i panika su ga polako napu tali. "Za to ne uinimo upravo ono to je Pekar od nas tra io da uinimo?" upita on. "Otkuda zna ta je on od nas hteo?" odvrati ona. Bila je prepla ena. elela je da se dalje kree. "Trebalo je da se pona amo kao da smo do li s nekog drugog sveta i zato nam je dao ovo", objasni on. Rik je bio uzbuen. Iz d epa je izvukao mali pravougaonik, zagledao se u jednu pa u drugu stranu, pa poku ao da ga otvori kao da je kakva knj i ica. Nije uspeo. Sastojao se od jednog jedinog lista. Opipao je ivice, a kada su mu se prsti sreli na jednom od uglova zauo je, ili bolje reeno osetio, da je n e to popustilo; i ona strana koja je bila okrenuta prema njemu postala je iznenada mlenobela. Sitno ispisane rei na novoj povr ini bilo je te ko razabrati, mada je pa lji vo poeo da nazire slogove. "Ovo je paso ", konano zakljui. " ta je to?" "Ne to to e nam omoguiti da odemo odavde." Bio je ubeen da je tako. Ta re mu je jednostavno pala na pamet. Jedna jedina re, 'paso ', i to tek tako. "Zar ne shvata ? eleo je da napustimo Florinu. Brodom. Pa, uinimo to." Ona se pobuni. "Ne. Njega su zaustavili. Ubili su ga. Ne mo emo, Rik, ne m o emo." Ali njemu se urilo. Gotovo je zaplitao jezikom dok joj je govorio. "Ali t o e biti najbolje. Oni nee oekivati da uinimo tako ne to. A neemo ni otii na brod kojim je on eleo da odemo. Taj e biti pod prismotrom. Poi emo na neki drugi. Bilo koji dru

gi." Brod. Bilo koji brod. Te rei su mu odzvanjale u u ima. Uop te ga nije bilo br iga da li je njegova ideja dobra ili ne. eleo je da se nae na brodu. eleo je da bud e u svemiru. "Molim te, Lona!" Ona najzad pristade. "U redu. Ako stvarno tako misli . Znam gde se nalazi svemirska luka. Kada sam bila mala imali smo obiaj da za slobodnih dana ponekad o demo donde i iz daljine posmatramo poletanje brodova." Ponovo su krenuli, a Rik je oseao tek neznatnu nelagodnost koja mu se uza lud javljala na pragu svesti. Neko seanje iz bliske, a ne iz daleke pro losti; ne to e ga bi trebalo da se seti, a nije mogao; jednostavno, nije mogao. Ne to. Ipak, potisnuo je tu nelagodnost mislei na brod koji ih je ekao. Florinijanac na ulaznim vratima ispunio je svoju mericu uzbuenja za taj d an, ali to je bilo posredno uzbuenje. Kolale su unaokolo neproverene prie o pretho dnoj veeri u kojima su se pominjali napadnuti patrold ija i odva na bekstva. Do jutra pria je dobila u ozbiljnosti i aputalo se i o ubijenim patrold ijama. Nije se usuivao da napusti svoje mesto, ali je istezao vrat i posmatrao v azdu na kola kako prolaze, namrgoene patrold ije kako odlaze i odlaze sve dok njihov broj u svemirskoj luci nije bio sveden gotovo na nulu. Pomislio je kako sigurno pune Grad patrold ijama, te se odjednom upla io i o setio pijani zanos. Za to bi trebalo da ga raduje pomisao na poubijane patrold ije? Nikada mu nisu dosaivali. Bar ne mnogo. Imao je dobar posao. Nije on bio nikakav glupavi seljak. Ali ipak je bio sretan. Jedva da je uop te imao vremena da pred sobom primeti par kome je oigledno bilo neprijatno i koji se znojio u neobinoj odei koja ih je ve na prvi pogled svrst avala u red stranaca. ena je proturila paso kroz prorez. Pogledao je nju, paso , listu rezervacija. Pritisnuo je odgovarajue dugme i dve providne trake filma izlete e pred njih. "Proite", dobaci im on nestrpljivo. "Obavijte ih oko zglavaka i produ ite." "Koji je na brod?" upita ena utivim apatom. To mu se dopalo. Retki su bili stranci u florinijanskoj svemirskoj luci. Poslednjih godina ih je bilo sve manje i manje. Ali kada bi se pojavili, onda t o nisu bili ni patrold ije ni Vlastelini. Izgleda da nisu shvatili da je samo Flor inijanac, te su mu se utivo obraali. Oseao se kao da je porastao za dva ina i stoga ljubazno odgovori: "Nai ete g a na doku broj 17, gospoo. elim vam ugodan put do Voteksa." Izgovorio je to u viso kom stilu. Zatim se vratio ponovnom zivkanju prijatelja u Gradu, kako bi do ao do nov ih obave tenja; poku avao je, istovremeno, da uhvati neki razgovor preko energetskog snopa u Gornjem Gradu. Pro lo je dosta asova pre no to je uvideo da je poinio u asnu gre ku. "Lona!" uzviknu Rik. Povukav i je za lakat, on hitro pokaza prstom i pro apta: "Onaj tamo!" Valona sumnjiavo pogleda prema pokazanom joj brodu. Bio je mnogo manji ne go onaj na doku 17, za koji su imali karte. Izgledao je nekako sav uglaan. etiri v azdu ne komore zjapile su otvorene, isto kao i glavni ulaz iz koga se, poput ispla e nog jezika, sve do tla protezala rampa. "Provetravaju ga", ree Rik. "Obino putnike brodove provetravaju pre poletan ja kako bi se oslobodili nagomilanog mirisa kiseonika iz boca, koje slu e za vi ekra tnu upotrebu." Valona je zurila u njega. "Otkud ti to zna ?" Rik oseti kako mu se grudi nadimaju od ta tine. "Jednostavno znam. Zna , sad a u njemu sigurno nema nikoga. Nee nam ba biti ugodno na svoj toj promaji." On se s nelagodno u osvrnu oko sebe. "Mada ne znam zbog ega ovde ima tako ma lo ljudi. Da li je ovako bilo i kada si ti dolazila da posmatra poletanja?" Valona pomisli kako nije, ali malo ega se seala. Seanje na detinjstvo bilo je tako daleko.

Dok su drhtavim nogama prelazili preko rampe, nigde u blizini se nije po javio nijedan patrold ija. Jedino su primetili civilne slu benike koji su i li svojim poslom i iz daljine izgledali veoma sitni. Kada su stupili u unutra njost presee ih sna no strujanje vazduha, a Valoni s e haljina priljubi uz stomak tako da je morala da spusti ruke kako bi je pridr ala da se ne podigne uvis. "Je li uvek ovako?" upita ona. Nikada ranije nije bila ni na jednom svem irskom brodu; nikada nije ni sanjala da e se nai na nekom. vrsto je skupila usne, d ok joj je srce divlje lupalo. "Nije", odvrati Rik. "Samo za vreme provetravanja." Radosno je prolazio vrstim metalnim prolazima, udno ispitujui prazne prosto rije. "Ovamo", pozva je on. Bila je to kuhinja. Govorio je u urbano. "Voda je va na. Dosta dugo mo emo da izdr imo bez hrane. Al i ne i bez vode." Stao je da pretura po urednim i zbijenim ormaniima sa posuem, i na kraju s e pojavio sa jednim velikim kontejnerom koji je imao i slavinu. Osvrnuo se unaok olo tra ei brodsku slavinu, mrmljajui bez daha molitvu da nisu zaboravili da napune rezervoare sa vodom, a zatim je s olak anjem razvukao usta u osmeh kada se zauo ne ni zvuk pumpi i pojavio postojani mlaz tenosti. "A sada uzmi nekoliko konzervi. Ne suvi e. Ne elimo da primete." Rik se oajniki trudio da doe do nekog novog otkria. Ponovo je tragao za nekim ega ni sam nije mogao da se seti. Povremeno je jo nailazio na te provalije u misl ima koje je kukaviki izbegavao, poriui i samo njihovo postojanje. Prona ao je jednu malu prostoriju namenjenu za dr anje protivpo arne opreme, m edicinske i hiru ke zalihe u sluaju nu de i opreme za zavarivanje. Zatim pomalo neubedljivo objasni: "Nee ovamo zalaziti, sem u hitnim sluaje vima. Boji li se, Lona?" "S tobom se neu pla iti, Rik", odvrati ona ponizno. Pre dva dna, ne, pre dv anaest asova, stvari su izgledale sasvim drugaije. Ali ovde na brodu, usled izvesn e promene u linosti u koju nije zalazila, Rik je postao odrasli mu karac, a ona je bila dete. "Neemo moi da palimo svetlo", ree on, "jer bi primetili pojaanu potro nju ener gije; a to se tie toaleta, moraemo da ekamo da pou na poinak, te da poku amo da se prov mo pored none posade." Strujanje vazduha iznenada prestade. Vi e im svojih hladnim dahom nije dod irivao obraze, a zamenilo ga je ne no, postojano zujanje koje je dopiralo iz dalji ne, da bi zatim prestalo i ustupilo mesto ti ini. "Uskoro e se ukrcati", objasni Rik, "a onda emo krenuti put svemira." Valona nikada ranije nije videla takvu radost na Rikovom licu. Bio je po put ljubavnika koji kree na sastanak sa svojom dragom. Ako se Rik tog jutra oseao poput mu karca, sada je bio div ije su se ruke ra i rile da obujme Galaksiju. Zvezde su bile njegovi klikeri, a magline pauina koju j e otklanjao jednim pokretom ruke. Nalazio se na brodu! Seanja su mu neprestano navirala, potiskujui ona neda vna, kako bi dobila na prostoru. Polako je zaboravljao kirtska polja, mlin i Val onu koja mu je pevu ila u tami. Predstavljali su samo trenutke prekida u ustrojstv u koje mu se sada vraalo oparanih ivica to su se, meutim, ponovo lagano i trikavale. Za sve to bio je zaslu an brod! Da su ga samo ranije smestili na neki brod ne bi morao toliko da eka da m u se spaljene elije mozga oporave! On se ne no obrati Valoni u tami. "Ne brini. Osetie vibracije i uti buku moto ra. Osetie i veliki pritisak. To je od ubrzanja." Nije postojala nijedna jednostavna florinijanska re koja je oznaavala taj pojam, tako da on upotrebi jednu drugu re umesto nje, re koje se sasvim lako setio . Valona ga nije razumela. "Hoe li boleti?" upita ga.

"Oseae se neprijatno", odgovori on, "zato to nemamo nikakav antiakcelerators ki ureaj koji bi podigao pritisak; meutim, to nee dugo potrajati. Samo ti stoj leima oslonjena o ovaj zid, a kada oseti da te ne to gura ka njemu, opusti se. Vidi , upra vo poinje." Odabrao je pravi zid, i dok je rasla buka koju su stvarali hiperatoms ki potisci, postojalo je lagano jasno da se sila te e pomerila, tako da je nekada nj i uspravni zid sada postajao sve vi e i vi e dijagonalan. Valona zacvile, a zatim zauta te ko di ui. U grlima ih je greblo po to su im se grudi, neza tiene remenjem i hidraulinim titnicima, napinjale da omogue pluima da udahn u makar malo vazduha. Rik je uspeo da dahui procedi nekoliko rei, bilo kojih rei kojima e Valoni st aviti do znanja da je pored nje i osloboditi je u asnog straha od nepoznatog za ko ji je znao da je pro dire. Bio je to samo brod; samo jedan divan brod; ali ona nik ad ranije nije bila na brodu. "Postoji jo i skok", objasni joj on, "razume se, kada se prolazi kroz hip ersvemir i kada se odjednom prevaljuju i najvee razdaljine izmeu zvezda. To nee ni p rimetiti. Nee ni biti svesna kada do toga doe. Nije to ni ta u poreenju s ovim. Samo o seti laki gr unutra i gotovo." Izgovarao je rei po slogovima, kao da re i. Trebalo mu je dosta vremena da sve ovo izrekne. Sa njihovih grudi se lagano podi e sva te ina, a nevidljivi lanac kojim su b ili prikovani za zid raste e se i spade. Oni dahui pado e na pod. "Jeste li povreeni, Rik?" upita konano Valona. "Ja, povreen?" Poe mu, ak, za rukom da se i nasmeje. Jo nije u potpunosti po vratio dah, ali se nasmeja pri samoj pomisli na to da bi on mogao biti povreen na nekom brodu. "Jednom prilikom sam godinama iveo na brodu", primeti on. "Mesecima se ne bih spu tao ni na jednu planetu." "Za to?" upita ga ona. Rik, meutim, nije mogao da se seti. Jednostavno se tako pona ao. Bilo mu je mrsko da se spu ta na planete. Zbog neega je morao da ostaje u svemiru, ali nije m ogao da se seti zbog ega. Ponovo se na ao pred provalijom. "Bio sam na zadatku", konano odgovori. "Da", prihvati ona. "Ispitivao si Ni ta." "Tako je." Bio je zadovoljan. "Upravo time sam se bavio. Zna li ta to znai? " "Ne znam." Nije oekivao da e ga shvatiti, ali imao je potrebu da pria. Morao je da otk rije svoja seanja, da pijano u iva u injenici da je u stanju da prizove stvari iz pr o losti na i najmanji mig mentalnog prsta. "Vidi ", zapoe on, "sve u Vaseljeni sastoji se od stotina razliitih vrsta su pstanci. Mi te supstance nazivamo elementima. Gvo e i bakar su elementi." "Mislila sam da su metali." "I jesu, ali su i elementi. Kao to su i kiseonik, vodonik, ugljenik i pal adijum. Najva niji od svih su vodonik i helijum. Oni su najjednostavniji i najrasp rostranjeniji." "Nikada za nih nisma ula", primeti zami ljeno Valona. "Dvadeset pet procenata Vaseljene sastoji se od vodonika, a preostali de o uglavnom od helijuma. ak i svemir." "Jednom mi je neko rekao", u urba se Valona, "da je svemir vakuum. Reko e mi , jo , da to znai kako tamo nema niega. Je li to pogre no?" "Ne u potpunosti. Samo nema gotovo niega. Ali vidi , ja sam bio istra iva svem ira, to znai da sam putovao kroz prostor i skupljao krajnje neznatne koliine elemen ata, a potom ih ispitivao. to znai da sam odreivao koliko je bilo vodonika, koliko helijuma, a koliko drugih elemenata." "Za to?" "E, pa to je vrlo slo eno. Zna , elementi nisu ravnomerno rasporeeni u svemir u. U pojedinim oblastima ima malo vi e helijuma nego to je to uobiajeno; u drugim ma lo vi e natrijuma nego to je to uobiajeno; i tako dalje. Ova podruja, u kojima se jav lja pretek nekog elementa, krivudaju kroz svemir poput struja. Tako ih i zovu. S vemirske struje. Va no je znati kako su te struje rasporeene, jer bi to moglo objas niti i kako je Vaseljena nastala i kako se razvijala."

"Kako se to mo e time objasniti?" Rik je oklevao. "Niko to ne zna tano." Po urio je dalje, posramljen to ovo ogromno skladi te znanja koje je ponovo p ostalo dostupno njegovom umu tako lako mo e da bude saterano u orsokak oznaen sa 'ne poznato' i to pitanjima jedne... jedne... Iznenada mu sinu da je Valona, konano, samo jedna seljanka sa Florine. "Zatim, opet", nastavi on, "u svim oblastima Galaksije nailazimo na veu i li manju gustou i debljinu ovog svemirskog gasa. Ona je razliita na razliitim mesti ma i mi moramo tano znati kolika je, da bismo omoguili brodovima da tano proraunaju kako da naprave skok kroz hipersvemir. To je nalik na..." Glas mu odjednom zamue. Valona se ukoi i stade da oekuje da on nastavi, ali je usledila samo ti ina. Glas joj hrapavo zazvuao u potpunoj tami. "Rik? ta nije u redu Rik?" I dalje je vladala ti ina. epala ga je akama za ramena i stala da ga trese. " Rik! Rik!" Zatim je ponovo zaula glas onog starog Rika. Bio je slab, zapla en, i iz nj ega su se izgubili sva radost i samouverenost. "Lona! U neem smo pogre ili." "U emu je stvar? U emu smo pogre ili?" Scena u kojoj patrold ija ubija Pekara bila mu je jasno urezana u seanje, i sada mu se vratila na isti nain kao i mnoge druge stvari. "Nije trebalo da pobegnemo", ree on. "Ne bi trebalo da smo ovde na ovom b rodu." Nekontrolisano se tresao, i Valona je bezuspe no poku avala da mu rukom otre znoj sa ela. "Za to?" upita ona. "Za to?" "Zato to je trebalo da znamo da Pekar nije oekivao da e mu patrold ije stvara ti neprilike ako odlui da nas izvede po danu. Sea li se onog patrold ije? Onoga koji je ubio Pekara?" "Da." "Sea li se njegovog lica?" "Nisam se usudila da ga pogledam." "Ja jesam, i primetio sam ne to neobino, ali nisam razmi ljao o tome. Nisam r azmi ljao. Lona, to nije bio patrold ija. Bio je to varo anin, Lona. Bio je to varo anin odeven u odeu nekog patrold ije." 8. GOSPA Samija od Fifa bila je tano pet stopa visoka, i svih njenih ezdeset ina nal azilo se u stanju uzdrhtale ozlojeenosti. Bila je te ka funtu i po po inu i u ovom t renutku svaka od njenih dvadeset funti predstavljala je esnaest unci postojanog b esa. urno je koraala s jednog kraja prostorije na drugi, tamne kose neuredno po kupljene visoko iznad glave, na za iljenim potpeticama zbog kojih je izgledala vi a nego to je to u stvari bila i uske brade sa uoljivim prorezom koja je podrhtavala. "Oh, ne!" uzviknu ona. "Ne bi on to meni uinio. On to nije smeo da mi uini . Kapetane!" Glas joj je bio o tar i u njemu se oseala naviknutost osobe na vlasti da izdaje nareenja. Kapetan Raceti se povijao onako kako je vetar duvao. "Moja Go spo?" Za svakog bi Florinijanca kapetan Raceti, razume se, bio 'Vlastelin'. Je dnostavno, Vlastelin. Za sve Florinijance, svi Sarkiti su bili Vlastelini. Ali m eu Sarkitima bilo je Vlastelina i pravih Vlastelina. Kapetan je bio samo Vlasteli n. Samija od Fife bila je pravi Vlastelin; to jest Vlastelinka, to je izlazilo na isto. "Moja Gospo?" obrati joj se on. "Nee meni niko nareivati", ree ona. "Nisam neka iparica. Svoja sam gospodari ca. Odluila sam da ostanem ovde." "Molim vas da shvatite, Gospo", poe pa ljivo kapetan, "da ja nemam nikakve

veze s tim nareenjem. Niko me nije pitao za savet. Smao mi je jasno i glasno reeno ta treba da uinim." Srce mu je si lo u pete dok je preturao po d epovima tra ei kopiju svojih nareen ja. Ve dva puta je poku ao da joj poka e dokaze, ali je ona odbila da ih razmotri, ka o da je iste savesti mogla porei, ako ih ne bi videla, ono to mu je bila du nost da i zvr i. Opet je doslovce ponovila ono to mu je i prethodna dva puta rekla. "Ne za nimaju me va a nareenja." Okrenula se lupiv i potpeticama i urno se udaljila od njega. On krenu za njom i lagano ree: "Nareenja obuhvataju i uputstva da vas, ako odbijete da krenete - izvinite to to moram da ka em - odnesem na brod." Ona se okrenu. "Neete se usuditi da uinite tako ne to!" "Uzev i u obzir", zausti kapetan, "ko mi je to naredio, usudio bih se da ui nim i mnogo vi e." Ona poku a da ga pridobije ulagivanjem. "Ali kapetane, ne preti mi nikakva stvarna opasnost. Sve je to veoma sme no i potpuno ludo. U Gradu vlada mir. Samo je jue poslepodne jedan patrold ija bio onesve ten u biblioteci. Odista!' "Jutros je neki Florinijanac ubio jednog patrold iju." To ju je uzdrmalo, ali maslinasta ko a joj postade samo jo zagasitija, dok joj crne oi stado e da sevaju. "Kakve to veze ima sa mnom? Ja nisam patrold ija." "Gospo, brod je spreman. Ubrzo polazi. Morate biti na njemu." "A moj rad? Moje istra ivanje? Shvatate li... Ne, vi to ne mo ete shvatiti." Kapetan ni ta ne ree. Ona se okrenu od njega dok joj je sjajna haljina od b akarnog kirta sa nitima mlenog srebra isticala neobinu toplinu i glatkou ramena i m i ica. Kapetan Raceti ju je promatrao pomalo drugaije nego to mu je to nalagala puka uljudnost i ponizna nepristrasnost koju je obini Sarkit bio du an da ispolji pred jednom tako va nom Gospom. Pitao se za to je jedan tako primamljiv zalogaji odabrao da provodi vreme izigravajui osobu kojoj je tobo e stalo do univerzitetske karijere. Samija je bila svesna da njeno bavljenje naukom nailazi na blagu porugu kod ljudi koji su navikli da o aristokratkinjama sa Sarka razmi ljaju smo kaoa o G ospama koje svu pa nju posveuju sjaju utivog dru tva i eventualno se dva puta u ivotu p retvore u inkubatore, ali nikako vi e od dva puta, za dva budua sarkitska Vlastelin a. Meutim, nije na to uop te obraala pa nju. Dolazile bi kod nje i govorile: "Da li stvarno pi e knjigu, Samija?" a onda bi zatra ile da je vide i poinjale da se kikou. Tako su se pona ale ene. Mu karci su bili jo gori, sa njihovom blagom snishodl jivo u i oiglednim ubeenjem da bi samo jedan njihov pogled, ili pak ruka prebaena oko struka, bili dovoljni da je izlee od tih gluposti i skrenu joj um na odista va ne s tvari. Sve je poelo jo tako davno, dopiralo je do njenih najranijih seanja, jer od uvek je bila zaljubljena u kirt, dok su drugi ljudi njegovo postojanje prihvatal i zdravo za gotovo. Kirt! Kralj, car, bog meu materijalima. Nije bilo dovoljno sn a ne metafore koja bi njega verno opisala. Hemijski posmatrano, nije predstavljao ni ta vi e od jedne vrste celuloze. H emiari su se zaklinjali u to. Pa ipak, i pored svih svojih ureaja i teorija do sad a jo nisu objasnili za to se na Florini, i samo na Florini od itave Galaksije, celul oza pretvara u kirt. To je bila stvar fizikog stanja; tako su govorili. Ali ako b iste ih upitali da vam podrobno objasne po emu se to fiziko stanje razlikuje od on og kod obine celuloze, oni bi zanemeli. Prvi put se sa tim neznanjem srela kod svoje dadilje. "Za to sija, Nani?" "Zato to je to kirt, Mijakins." "Za to i druge stvari tako ne sijaju, Nani?" "Druge stvari nisu kirt, Mijakins." I to je bilo sve. Pre samo tri godine napisana je i jedna dvotomna monog rafija na tu temu. Pa ljivo ju je proitala, ali sve se na kraju svelo na dadiljino obja njenje. Kirt je kirt, zato to je kirt. Stvari koje nisu bile kirt, nisu kirt z ato to nisu kirt. Razume se da kirt nije sijao sam po sebi, ali kada bi bio pravilno upred en sijao bi na suncu metalnim sjajem u raznim bojama ili u svim bojama odjednom.

Drugaijim postupkom moglo se postii da niti svetlucaju poput dijamanta. Uz malo n apora, dobijao se proizvod krajnje otporan na toplotu do est stotina stepeni Celz ijusovih, i potpuno postojan prema gotovo svim hemikalijama. Njegove niti mogle su se bolje upresti ak i od najtananijih sintetskih niti, a iste te niti imale su dvostruko veu vunu vrstou od bilo koje poznate legure elika. Imao je i veu primenu, veu raznovrsnost od bilo koje druge supstance, pozn ate oveku. Da nije bio tako skup mogao bi se koristiti umesto stakla, metala ili plastike u bilo kojoj od bezbrojnih industrijskih grana. Zbog svojih osobina bio je to jedini materijal koji se koristio za unakrsne, neobino tanke veze na optiko j opremi, kao kalup za izlivanje hidrohrona koji su se upotrebljavali u hiperato mskim motorima, kao i laka i dugotrajna mre a tamo gde je metal bio suvi e krt, suvi e te ak, ili i jedno i drugo. Ali kao to je ve reeno, to je samo kratak popis njegove upotrebe, po to je bi lo zabranjeno koristiti ga u velikim koliinama. U stvari, etva kirta sa Florine od lazila je na proizvodnju tkanine koja je upotrebljavana za pravljenje ve legendar ne odee u istoriji Galaksije. Florina je odevala aristokratiju sa milion svetova, tako da se etva kirta sa samo jednog sveta, Florine, tedljivo rasporeivala. Samo j e dvadesetak ena sa svakog sveta moglo imati svu garderobu od kirta; njih dve hil jade moglo je doi do jakne od tog materijala ili mo da para rukavica. A njih dvades et miliona gledale su ih iz daljine i udele za neim slinim. Na svih milion svetova u Galaksiji koristila se u argonu ista re koja je o znaavala snoba. To je bio jedini idiom u jeziku koji su svi svuda odmah i praviln o razumeli. Glasio je: "ovek bi pomislio da e useknuti nos u kirt!" Kada je Samija malo odrasla oti la je do oca. " ta je kirt, tatice?" "To je tvoj hleb i puter, Mia." "Moj?" "Ne samo tvoj, Mia. To je hleb i puter Sarka." Razume se! Veoma lako je razumela razlog zbog koga je to tako. Nijedan s vet u Galaksiji nije poku ao da uzgaja kirt na svom tlu. Sark je u poetku smru ka njav ao sve, domoroce i strance, koji bi poku ali da prokrijumare seme sa planete. Time nisu uspeli da spree uspe no krijumarenje, ali kako su vekovi prolazili i Sark je ko nano postao svestan istine, te je taj zakon bio ukinut. Ljudima sa svih strana bi lo je omogueno da kupe seme kirta (koliina za koliinu), ili gotovu odeu od kirta. Mogli su da dou do toga, jer se pokazalo da kirt posaen bilo gde u Galaksi ji sem na Florini izrasta u obinu celulozu. Belu, ravnu, slabu i beskorisnu. Nije to bio ak ni po teni pamuk. Da li je u pitanju bio neki sastojak tla? Mo da neka osobina zraenja florin ijanskog sunca? Ne to u vezi sa bakterijama na Florini? Sve su poku avali. Uzimani s u uzroci florinijanskog tla. Konstruisani su ve taki lukovi svetlosti koji su opona a li poznati spektar florinijanskog sunca. U tua tla uno ene su bakterije sa Florine. Ali kirt bi uvek izrastao beo, ravan, slab i beskoristan. Bilo je toliko toga da se ka e o kirtu to nikada nije bilo reeno. I to ne on e stvari koje se mogu nai na tehnikim izve tajima ili hartijama istra ivaa, pa ak ni u t uristikim vodiima. Samija je pet godina ma tala o tome da napi e pravu knjigu, istinit u priu o kirtu; o svetu na kome uspeva i o ljudima koji ga gaje. Bio je to samo san kome su se svi podsmevali, ali ona se nije predavala. Uporno je zahtevala da otputuje na Florinu. Nameravala je da provede jednu sezo nu na poljima i nekoliko meseci u mlinovima. Nameravala je da... Ali uop te nije bilo va no ono to je ona nameravala. Bilo joj je nareeno da se vrati. Naglo, kao to je to obino inila, donela je odluku. Za ono to eli moi e da se i bori i na Sarku. Zlovoljno je sama sebi obeala da e se na Florinu vratiti za nedel ju dana. Stoga se okrenula prema kapetanu i hladno upitala: "Kada polazimo, gospo dine?" Samija se zadr ala na panoramskom doku sve dok je Florina predstavljala vi dljivu kuglu. Bio je to zelen svet koji je podseao na prolee, po klimi mnogo prija tniji od Sarka. U meuvremenu se potrudila da malo proui domoroce. Florinijanci na

Sarku joj se nisu dopadali, jer su u pitanju bili isceeni mu karci koji se nisu usui vali da je pogledaju, ve su okretali glave u stranu dok je ona prolazila, u sklad u sa postojeim zakonom. Meutim, na svom rodnom svetu domoroci su, prema uop tenom iz ve taju, bili sreni i bezbri ni. Neodgovorni, razume se, i nalik na decu, ali bili su armantni. Kapetan Raceti je prekinu u razmi ljanju. "Gospo, da li biste se povukli u svoje odaje?" upita on. Ona podi e pogled i lako se namr ti, tako da joj se izmeu oiju pojavi jedna siu n a uspravna bora. "Kakva ste to nova nareenja primili, kapetane? Jesam li zatvoren ik?" "Razume se da niste. To je samo mera opreza. Svemirska luka bila je neob ino prazna pre poletanja. Izgleda da je do lo do jo jednog ubistva, koje je takoe poin io neki Florinijanac, te su se patrold ije iz luke pridru ile ostalima u lovu na ovek a u gradu." "A kakve to veze ima sa mnom?" "Pa, po to je, po svemu sudei, upravo to bio sluaj, trebalo je da postavim v lastitog stra ara (uop te se ne trudim da umanjim svoju krivicu); neovla ena lica mogla su da se ukrcaju na brod." Zbog ega?" "Ne bih umeo na to da vam odgovorim, ali sigurno ne zato da bi nama priin ili zadovoljstvo." "Preterujete, kapetane." "Bojim se da gre ite, Gospo. Na i mera i energije bili su, razume se, neupotre bljivi dok smo se nalazili isto onoliko udaljeni od florinijanskog sunca koliko i sama planeta, ali to vi e nije sluaj i izgleda da iz skladi ta za sluaj nu de dopire s uvi e zraenja toplote." "Vi to ozbiljno?" Kapetanovo mr avo, bezizra ajno lice za trenutak ju je otsutno posmatralo. " Zraenje odgovara meri onoga koje emituju dva obina ljudska bie", objasni on. "Ili je mo da posredi neka grejna jedinica koju je neko zaboravio da isklj ui." "Gospo, ne registrujemo nikakvo oticanje energije iz na ih zaliha. Spremil i smo se da krenemo u pretra ivanje, Gospo, ali vas najpre molimo da se povuete u s voju odaju." Ona utke klimnu i udalji se iz prostorije. Dva minuta kasnije, mirnim gla som i bez imalo urbe, ona putem komunikacijske cevi izdade nalog. "Proverite skla di te za sluaj nu de." Da je samo malo olabavio svoje zategnute ivce Mirlin Terens je vrlo lako mogao da postane histerian, to bi mu, ak, mo da, i dobro do lo. Tek za koji minut je za kasnio s povratkom u pekaru. Ve su je bili napustili i samo ih je pukom sreom sreo na ulici. Ono to je potom usledilo bilo mu je iznueno; uop te nije bio u pitanju sl obodan izbor; i tako je sada Pekar le ao pred njim mrtav. Posle toga, po to se gomila uskome ala, Rik i Valona nestali u nastaloj gu vi, a vazdu na kola patrold ija, pravih patrold ija poela da se pojavljuju poput le inara - t a je mogao da uini? Brzo je odbacio prvobitni poriv da krene za Rikom. To ne bi bilo dobro. Nikada mu ne bi po lo za rukom da ga pronae, ali su zato anse da patrold ije pronau nje ga bile prevelike. Stoga je pohitao u drugom pravcu, prema pekari. Njegova jedina ansa le ala je u samoj organizaciji patrold ija. Generacijama su ve iveli spokojno. Bar nije bilo pobuna Florinijanaca vrednih pomena ve dva veka . Institucija varo anina (on se divlje isceri pri pomisli na to) inila je uda i od t ada su patrold ije obavljale samo povr ne policijske du nosti. Nedostajao im je pravil no usmeren timski rad, koji bi bez sumnje bio upra njavan da su im uslovi ivota bil i te i. To mu je i omoguilo da u zoru u eta u patrold ijsku stanicu, u koju je njegov opis ve sigurno bio poslat, mada oigledno niko na njega nije obratio neku veu pa nju . Na du nosti je bio samo jedan patrold ija, koji je, meutim, delovao krajnje nezaint eresovano i zlovoljno. Upitao je Terensa kojim poslom dolazi, a taj posao je pod razumevao i jednu plastinu plou razmera dva sa etiri koju je otrgnuo sa bone strane

jedne nakrivljene kolibe u gradskom predgrau. Udario je njome patrold iju po lobanji i zamenio s njim odeu i oru je. Popis njegovih zloina ve je ionako bio toliko neverovatan da se ak nije ni potrudio da ut vrdi da je patrold ija mrtav, a ne samo o amuen. Pa ipak, i dalje je bio na slobodi, a zarala ma inerija patrold ijske pravde je, bar do sada, uzaludno za njim kripala. Stigao je, najzad, i do pekare. Pekarev postariji pomonik stajao je na vr atima u uzaludnom nastojanju da prikrije svoju uznemirenost, a kada je ugledao o mrznutu crnu i srebrnu boju uniforme patrold ije jedva ujno je zapi tao i nestao u ra dnji. Varo anin se baci za njim i svojom de mekastom pesnicom uhvati ga za olabavlje nu, bra njavu kragnu i poprilino ga ste e. "Kuda se Pekar bio uputio?" Stareve usne se razmako e, ali kroz njih ne izie nikakav glas. "Pre dva minuta ubio sam oveka", napomenu varo anin. "Sasvim mi je svejedno da li u ubiti jo jednog." "Molim vas. Molim vas. Ne znam gospodine." "Umree zato to ne zna ." "Ali ni ta mi nije kazao. Izvr io je neke rezervacije." "Toliko si samo nauo, a? ta si jo uo?" "Jednom je pomenuo Voteks. Mislim da je izvr io rezervaciju karata za neki svemirski brod." Terens ga odgurnu. Morae da saeka. Morae da saeka dok se napolju ne sti a prvo uzbuenje. Morae da izikuje da u pekaru stignu i prave patrold ije. Ali ne jo dugo. Ne dugo. Morao je da pretpostavi ta e njegovi negda nji sadru zi uiniti. Rik je, razume se, bio nepredvidiv, ali zato je Valona bila pametna de vojka. Sudei prema nainu na koji su pobegli mora da su stvarno pomislili da pred s obom imaju patrold iju, i Valona e sigurno zakljuiti da je za njih najsigurnije da n astave bekstvo prema planu koji je Pekar za njih smislio. Pekar je izvr io rezervaciju za njih. Svemirski brod e ih ekati. Sigurno e ta mo otii. Ali on treba da stigne prvi. U ovako bezizlaznoj situaciji mislio je samo o tome. Samo je to bilo va no . Ako bi izgubio Rika, ako bi izgubio to potencijalno oru je protiv tirana sa Sark a, njegov vlastiti ivot bio bi tek mali dodatni gubitak. Stoga, kada je krenuo, nije vi e oseao nikakvu muninu iako se sve de avalo u p o bela dana, iako su patrold ije do tada ve sigurno saznale da treba da tragaju za o vekom u uniformi patrold ije, i mada su se dvoja vazdu na kola nalazila na vidiku. Terens je znao koja je svemirska luka u pitanju. Na itavoj planeti postoj ala je samo jedna luka toga tipa. Na desetine manjih nalazilo se u Gornjem Gradu , slu ei za privatnu upotrebu, poletanje i spu tanje svemirskih jahti, i na stotine r azasutih po itavoj planeti, koje su slu ile samo za primanje nezgrapnih teretnih br odova to su odnosili divovske jednostavne potro ake proizvode. Ali meu svima njima po stojala je samo jedna svemirska luka koju su koristili obini putnici, siroma ni Sar kiti, florinijanski civilni slu benici i ono nekoliko stranaca kojima bi po lo za ru kom da dobiju dozvolu da posete Florinu. Florinijanac na ulaznoj kapiji primetio je Terensa jo dok se pribli avao, to je u njemu probudilo ivo zanimanje. Vakuum koji ga je okru ivao postao je nepodno lj iv. "Pozdravljam vas, gospodine", obrati mu se on. Glas mu je zazvuao gotovo zlurado. Konano, bile su poubijane neke patrold ije. "U gradu vlada znatno uzbuenje, zar ne?" Terens, meutim, ne zagrize mamac. Spustio je dosta nisko zaobljeni vizir na kacigi i zakopao tuniku do grla. Re io je da grubo odbrusi. "Jesu li dve osobe, mu karac i ena, nedavno u li u l uku na putu za Voteks?' uvar je bio zapanjen. On najpre proguta knedlu, a zatim krajnje poniznim glasom odgovori: "Jesu, policaje, imali su sasvim isprevne rezervacije. Ne bih ja pustio strance da prou bez propisnih ovla enja." Terens se, meutim, ne obazre na to. Propisna ovla enja! Pekaru je za jednu n o po lo za rukom da ih pribavi. Galaksije mu, zapita se on, koliko li duboko zadire

ta trantorska pijunska organizacija u sarkitsku administraciju? "Kojim imenima su se poslu ili?" "Garet i Hansa Barn." "Da li je njihov brod oti ao? Brzo!" "N-nije, gospodine." "Na kom je doku?" "Sedamnaestom." Terens se uzdr a da ne potri, ali njegov hod nije mnogo za tim zaostajao. D a se tamo na ao koji pravi patrold ija, ovo njegovo ubrzano, nedostojanstveno hodanj e nalik na tranje predstavljalo bi mu poslednje putovanje u slobodi. Jedan ovek u oficirskoj uniformi stajao je kod glavne brodske vazdu ne komo re. Terens se bio zaduvao. Povrativ i dah, on upita: "Da li su se Garet i Hans a Barn ukrcali na brod?" "Ne, nisu", odvrati ravnodu no oficir. Bio je Sarkit i za njega je patrold i ja predstavljao samo jo jednog oveka koji nosi uniformu. "Nosite li neku poruku od njih?" Na rubu strpljenja, Terens ponovo upita: "Nisu se ukrcali?" "Pa, to sam vam ve rekao. Ne ekamo na njih. Krenuemo po planu, sa njima ili bez njih." Terens se okrenu i udalji. Ponovo se na ao kod kabine uvara. "Nisu na brodu. Da nisu mo da odustali?" "Ne, gospodine. Koliko ja znam, nisu." " ta je sa drugim kapijama?" "One ne slu e za izlaske. Ovo je jedini izlaz." "Proveri, ipak, ti bedni idiote!" uvar, sav uspanien, podi e komunikacijsku cev. Nijedan patrold ija nije nikada sa njim tako ljutito razgovarao i on se pla io posledica. Posle dva minuta ponovo ju je spustio. "Niko nije izi ao, gospodine", obavesti ga on. Terens je zurio u njega. Ispod crne kacige kosa boje peska lepila mu se za lobanju i niz oba obraza slivali su mu se svetlucavi potoci znoja. "Da li je bilo koji brod napustio luku od kada su oni u li?" upita on. uvar pogleda u raspored. "Jedan", odvrati on. "Putniki brod Poduhvat." On se zatim razbrblja, elei da zadobije naklonost besnog patrold ije, dobrov oljno mu nudei obave tenje. "Poduhvat je bio ovde na naroitom zadatku - da sa Florin e na Sark prebaci gospu Samiju od Fifa." Nije se potrudio da podrobno opi e koji je od prefinjenih naina prislu kivanj a koristio da bi se upoznao sa tim 'poverljivim izve tajem'. Ali Terensu sada to i nije bilo va no. Lagano se vratio nazad. Ako se odbaci nemogue, ono to ostane, koliko god d a je neverovatno, predstavlja istinu. Rik i Valona su u li u svemirsku luku. Nisu ih uhvatili, po to bi uvar sigurno o tome bio obave ten. Malo je verovatno da su samo lutali po luci, jer bi u tom sluaju do sada ve bili uhvaeni. Nisu se nalazili ni n a brodu za koji su imali karte. Nisu napustili uzleti te. Jedini brod koji je oti ao sa uzleti ta bio je Poduhvat. to znai da su se Rik i Valona nalazili na njemu, mo da kao zarobljenici, a mo da i kao slepi putnici. Nije bilo bitne razlike. Ako su bili slepi putnici uskoro e postati zarob ljenici. Samo jednoj florinijanskoj seljanki i stvorenju o teenog uma ne bi palo na pamet da na jednom modernom svemirskom brodu ne mogu izigravati slepe putnike. I od svih svemirskih brodova koje su imali na raspolaganju izabrali su ba onaj ko ji je trebalo da preveze erku Vlastelina od Fifa. Vlastelina od Fifa! 9. VLASTELIN Vlastelin od Fifa bio je najva nija osoba na Sarku i zbog toga nije voleo da ga iko vidi kako stoji. Poput svoje keri i on je bio nizak, ali ne i skladno g raen kao ona; noge su mu bile nesrazmerno kratke. Torzo mu je bio ak mi iav, a glava

bez sumnje velianstvena, ali zato mu je telo stajalo na zdepastim nogama koje su morale nezgrapno da se gegaju kako bi izdr ale toliki teret. Stoga je uvek sedeo za radnim stolom i sem njegove keri, linih slugu i ene dok je jo bila iva, niko ga nikada nije video ni u kakvom drugom polo aju. Sedei tako, predstavljao se onakvim kakav je i bio. Sa tom svojom velikom glavom, gotovo bezusnim ustima, nosem sa irokim nozdrvama i za iljenom bradom razd eljenom po sredini, mo da je i izgledao blag, ali isto tako i nepokolebljiv kada j e to bilo potrebno. vrsta kosa, zae ljana unazad, koja mu je dopirala gotovo do rame na po to se nije trudio da prati modu, bila je plavocrna, bez ijedne sede vlasi. O braze, usne i bradu prekrivala mu je neuni tiva brada, koju je florinijanski berbe rin morao dva puta dnevno da uklanja. Vlastelin je pozirao i bio je svestan toga. Na licu mu je lebdeo uve bani izraz a ake, iroke, jake, sa kratkim prstima, dr ao je ovla spojene na stolu ija je gl atka, uglaana povr ina bila potpuno prazna. Na njemu nije bilo nijednog lista harti je, komunikacijske cevi, niti ukrasa. Ali ta jednostavnost stola samo je jo vi e is ticala prisustvo samog Vlastelina. Razgovarao je sa svojim bledim, poput ribe belim sekretarom naroitim be ivo tnim tonom koji je uvao za mehanike aparate i florinijansku civilnu poslugu. "Pret postavljam da su svi prihvatili?" Uop te nije sumnjao u to kakav e biti odgovor. Sekretar mu odvrati isto tako be ivotnim glasom: "Vlastelin od Borta izjav io je da e stii tek u tri, zbog ranije zakazanih poslovnih obaveza." "Rekli ste mu?" "Saop tio sam mu da je zbog prirode ovog posla svako odlaganje nepreporulji vo." "Ishod?" "Doi e, gospodine. Ostali su se odmah slo ili." Fif se osmehnu. Pola sata ranije ili kasnije uop te nije bilo va no. U pitan ju je bio samo novi princip, i to je sve. Veliki vlastelini bili su suvi e osetlji vi kada je bila re o njihovoj nezavisnosti, ali morae da se odreknu te svoje slabo sti. Sada je ekao. Prostorija je bila velika, mesta za ostale pripremljena. Na velikom hronometru, ija siu na energetska iskra radioaktivnosti nije za hiljadu god ina nijednom otkazala niti zapela, bilo je dva dvadeset jedan. Do kakvih je samo eksplozija do lo u protekla dva dana! Jo e stari hronometa r mo da prisustvovati dogaajima koji e se moi uporediti sa najuzbudljivijim iz pro lost i. Taj je hronometar mnogo toga video tokom proteklih hiljadu godina. Kada je poeo da odbrojava prve minute Sark je bio novi svet, golim rukama podignutih g radova i sa sumnjivim vezama sa ostalim starijim svetovima. Mera vremena se tada nalazio u zidu stare zgrade od cigala koja se, meutim, jo odavno pretvorila u pepe o. Ravnomerno je odbrojavao tokom tri kratkotrajna sarkitska 'cartva' kada su ne disciplinovani vojnici Sarka uspeli da, na du e ili krae vreme, upravljaju sa nekih pet ili est okolnih svetova. Njegovi radioaktivni atomi eksplodirali su u strogo odreenim statistikim etapama i tokom dva razdoblja kada su flote okolnih svetova upravljale politikom na Sarku. Jedan trenutak pre nekoliko stotina godina oznaio je nailazak mirnog razd oblja kada je Sark otkrio da se na svetu koji mu je najbli i, Florini, u njenom tl u krije neprocenjivo bogatstvo. Jednolinim ritmom pre iveo je i dva pobedonosna rat a i sveano obele io uspostavljanje osvajakog mira. Sark je napustio svoja carstva, u celosti prigrabio Florinu i postao toliko moan da ga ni Trnator na taj nain ne bi mogao nadma iti. Trantor je eleo Florinu, ba kao to su je elele i druge sile. Tokom vekova Fl orina je postala planeta ka kojoj su pru ane ruke kroz svemir, ruke koje su lagano pipale i udno se istezale. Ali tu je bio Sark da udara packe po tim ispru enim akam a, Sark koji bi pre dozvolio da doe do galaktikog rata nego to bi oslabio svoj stis ak. Trantoru je to bilo poznato! Trantoru je to bilo i te kako dobro poznato ! Kao da je tihi ritam hronometra izazvao jednu obinu melodiju u vlastelino

vom umu. Bilo je dva dvadeset tri. Pre gotovo godinu dana, sastalo se pet Velikih vlastelina Sarka. I onda, kao i danas, okupili su se ovde, u njegovom vlastitom predvorju. I onda, kao i sada, Vlastelini, ra trkani po itavoj planeti, svaki na svom kontinentu, sreli su s e u trodimenzionalnoj personifikaciji. To se, jednom rei, pretvorilo u trodimenzionalnu televiziju, u prirodnoj veliini i sa zvukom i bojom. Duplikati su se mogli nai u svakom proseno imunom domu na Sarku. Ono to ih je inilo neobinim bilo je odsustvo bilo kakvog vidljivog prijem nika. Sem Fifa, okupljeni Vlastelini bili su prisutni na sve mogue naine - osim lin o. Zidovi iza njih se nisu videli, nisu svetlucali, pa ipak je ruka s lakoom prol azila kroz njihova tela. Pravo telo Vlastelina od Runa nalazilo se na suprotnoj strani planete, a njegov je kontinent bio jedini na kome je u ovom trenutku vladala no. Kockasti p rostor koji je istog asa okru io njegov lik u Fifovoj kancelariji bio je osvetljen hladnim, belim sjajem ve take svetlosti, malo zamraenim usled okolne dnevne svetlost i. Okupljen u jednoj prostoriji, lino ili putem projektovanog lica, nalazio se itav vlastelinski Sark. Bila je to neobina i ne ba junaka personifikacija planete . Runa je bio elav i ru iasto debeo, a Bal je imao suvu, sivu i sme uranu ko u. Stin je bio napuderisan i narumenjen, sa oajnikim osmehom istro enog oveka koji se pretvara d a ga jo pokree ivotna sila, koja ga inae be e odavno napustila, a Bort se gotovo diio ne koristi pogodnosti dostupne bilo kom oveku i to u toj meri da se pojavio sa d vodnevnom bradom i prljavim noktima. Pa ipak, oni su predstavljali petoricu velikih vlastelina. Nalazili su se na samom vrhu tri vladajua sloja na Sarku. Najni i sloj je, razume se, predstavljala florinijanska Civilna slu ba, koja je ostala postojana i posle svih promena to su obele ile uzdizanje i pad pojedinih plemenitih porodica na Sarku. U stvari, oni su bili ti koji su podmazivali osovine i pokretali vladine tokove. Po rangu vi i od njih bili su ministri i glave ine odeljenja koje je na ta m esta postavljao nasledni (i bezopasni) ef dr ave. Njihova jedina du nost, kao i du nost samog efa, sastojala se u potpisivanju dr avnih papira, po to ovi bez njihovog potpi sa ne bi bili pravosna ni. Najvi i sloj predstavljala su ova petorica koji su izmeu sebe, preutnim spor azumom, podelila postojee kontinente. Oni su bili glave ine porodica to su upravljal e najveim delom trgovine kirtom, te je otuda poticao i sav njihov prihod. Novac j e bio taj koji je kupovao mo i konano krojio politiku na Sarku, a oni su ga imali. Od njih petorice Fif ga je imao najvi e. Pre gotovo godinu dana Fif se sastao sa njima, te rekao ostalim gospodar ima druge planete po bogatstvu u Galaksiji (druge po bogatstvu posle Trantora, k oji je, najzad, imao na raspolagnaju pola miliona svetova, a ne samo dva): "Dobio sam neobinu poruku." Ni ta nisu odvratili. ekali su. Fif pru i komad metalitskog filma svom sekretaru, koji krenu od jedne pril ike do druge dr ei ga u nivou njihovih oiju kako bi mogli dobro da vide poruku i zad r avajui se dovoljno dugo da je proitaju. Od sve etvorice koji su prisustvovali konferenciji u Fifovoj kancelariji jedino je sekretar bio stvaran, a ostali, ukljuujui i Fifa, predstavljali su samo senke. I film od metalita bio je samo senka. Bilo je dovoljno da sede i posmatra ju svetlosne zrake koji su se protezali preko prostranih oblasti sa Fifovog kont inenta do kontinenta Bala, Borta, Stina i Runinog kontinenta-ostrva. Rei koje su proitali predstavljale su senke senki. Samo je Bort, neposredan i nenaviknut na istananost, zaboravio na to i po segnuo za porukom. Ispru io je ruku do ivice pravougaonog prijemnika lika, ali mu ona bi odsee na. Ruka mu je sada zavr avala bezoblinim batrljkom. Rifu je bilo jasno da je Bort u svojim odajama upravo zahvatio u prazno i pro ao akom kroz filmovanu poruku. Osme hnuo se kao i ostali. Stin se zakikotao. Bort je pocrveneo. Povukao je ruku nazad, i aka mu se opet pojavila. "E pa", zapoe Fif, "svi ste je proitali. Ako nemate ni ta protiv, ja u vam je

sada naglas proitati, kako biste razmotrili njeno znaenje." On posegnu rukom navi e i njegov sekretar, ubrzav i korak, uspe da postavi f ilm u odgovarajui polo aj, tako da Fif istog asa poe da ita. itao je mekim glasom, nagla avajui rei kao da je sam sastavio poruku i kao da sada u iva u tome to je saop tava drugima. "Evo poruke: vi ste veliki vlastelin Sarka i niko se ne mo e meriti s vama po moi i bogatstvu. Pa ipak ta mo i bogatstvo poivaju na tananoj osnovi. Mo da smatr ate da koliina kirta kojom Florina snabdeva va u planetu ni u kom sluaju ne predstav lja tananu osnovu, ali zapitajte se, koliko dugo e Florina jo postojati? Mislite z auvek?

Ne! Florina mo e sutra biti uni tena. Mo e, dakako, postojati jo hiljadu godina . Vea je verovatnoa, meutim, da e sutra biti uni tena. Budite uvereni da ja to neu uini i, ali to ipak ne mo ete predvideti. Razmotrite ta bi za vas znailo to razaranje. Ta koe uzmite u obzir da vi e ne posedujete ni mo ni bogatstvo, jer ja tra im da mi preda te vei deo i jednog i drugog. Dobiete vremena za rasmi ljanje, ali ne previ e vremena. Ako poku ate da odugovlaite objaviu itavoj Galaksiji, a naroito Florini, istin u o razaranju koje ih eka. I ja u ostati kratkih rukava, ali na to sam ve ionako na vikao. Ali ni vama nee ni ta ostati, a to e biti veoma ozbiljno, po to ste od roenja na vikli na veliko bogatstvo. Predajte mi vei deo svojih poseda u iznosu i na nain koji u vam saop titi u b liskoj budunosti, i ono to preostane pripadae samo vama. To svakako nee biti ba mnogo u odnosu na ono to sada posedujete, ali u svakom sluaju bie vi e nego to bi vam inae p reostalo. Ne mr tite se na ono to e vam ostati. Florina mo e ostati netaknuta tokom ita vog va eg ivota, koji ete provesti ako ne rasipniki, a ono, bar, udobno." Fif be e zavr io s itanjem. Nebrojeno puta je preokrenuo film u rukama, a zat im ga lagano smotao u srebrnasti providni cilindar kroz koji su se ablonska slova spajala u crvenkastu mrlju. Zatim ponovo progovori, ali ovog puta svojim prirodnim glasom. "Ovo je v rlo zabavno pismo", ree on. "Potpisa nema, a ton pisma, kao to ste imali prilike d a ujete, hvalisav je i pompezan. ta mislite o ovome, Vlastelini?" Na Runovom crvenom licu oitavalo se nezadovoljstvo i on ree: "To je oigledn o delo nekog oveka na ivici ludila. Pi e u stilu istorijskih romana. Iskreno govorei , Fife, ne smatram da je ovakvo smee dostojan izgovor za prekid tradicionalnog sp orazuma o kontinentalnoj autonomiji i za sazivanje ovog zajednikog sastanka. A ne dopada mi se ni to to se odvija u prisustvu tvog sekretara." "Mog sekretara? Mo da zato to je Florinijanac? Mislite li da se mo e uznemiri ti zbog ovakvog jednog pisma? Gluposti." Dok je ovo izgovarao u glasu mu se vi e n ije osealo da ga sve ovo zabavlja; sada su se ve sticali nedovoljno jasno izgovore ni slogovi, osobeni za nain na koji je izdavao nareenja. "Okreni se prema Vlasteli nu od Runa." Sekretar ga poslu a. Pogled mu je bio diskretno spu ten, a na njegovom belom licu nije bilo bora niti ga je krasio bilo kakav izraz. Bilo je tako be ivotno! "Ovaj Florinijanac", ree Fif, ne osvrui se na ovekovo prisustvo, "moj je lini sluga. Nikada se ne udaljava od mene, i nikada ne dolazi u dodir sa ostalima sv oga roda. Ali to ni izdaleka nije razlog zbog koga imam potpuno poverenje u njeg a. Pogledajte ga. Pogledajte mu oi. Zar ne vidite da je bio podvrgnut tretmanu ps iho-sonde? Uop te nije sposoban ni za kakvu misao koja bi makar i u najbla oj meri b ila nelojalna prema meni. Bez uvrede, ali mogu vam rei da bih pre poverovao njemu nego bilo kome od vas." Bort se zakikota. "Shvatam vas. Nijedan od nas ne duguje vam lojalnost s ondiranog florinijanskog sluge." Stin se ponovo zasmeja i prome kolji na svom sedi tu, kao da mu je postalo n e to toplije. Nijedan od njih nije stavio nikakvu primedbu na to to je Fif primenio psi ho-sondu na svom linom sluzi. Fif bi se, uostalom krajnje zaprepastio da su to uin ili. Upotreba psiho-sonde bila je dozvoljena samo u leenju mentalnih poremeaja ili za uklanjanje kriminalnih poriva. Iskreno govorei, ak je i velikim vlastelinima b ilo zabranjeno da je upotrebljavaju. Pa ipak, Fif je pribegao sondiranju uvek kada je smatrao da je to potreb

no, a naroito kada je posredi bio kakav Florinijanac. Meutim, mnogo je delikatnije bilo sondirati kakvog Sarkita. Vlastelin od Stina, koji je u trenutku kada je p omenuto sondiranje ne to zapisivao - to Fifu, dabome, nije promaklo - bio je dobro poznat kao osoba koja je koristila sondirane Florinijance oba pola za ciljeve to su daleko nadma ivali sekretarske du nosti. "A sada", Fif spoji svoje zdepaste prste, "nisam vas sakupio da bih vam proitao ovo smu eno pismo. Nadam se da je to jasno. U stvari, smatram da smo se na li pred velikim problemom. Kao prvo, za to bi neko uputio pismo samo meni? Znam da s am najbogatiji meu Vlastelinima, ali ipak ja kontroli em samo treinu trgovine kirtom . Nas petorica zajedno dr imo u rukama itavu njegovu trgovinu. Nije nimalo te ko napr aviti pet celo-kopija pisma; to je isto kao kad se pravi samo jedna." "Koristite mnogo rei", promrmlja Bort. " ta elite?" Balijeve osu ene i bezbojne usne pokrenu e se na tamno-sivom licu. " eli da sa zna, Lorde Borte, da li smo i mi primili kopije ovog pisma." "Pa, neka onda tako i pita." "Mislio sam da jesam", ree Fif nepromenjenim glasom. "Pa?" Vlastelini pogleda e jedan u drugog, sumnjiavo ili izazovno, u zavisnosti o d svojih linosti. Prvi je progovorio Runa. Ru iasto elo bilo mu je oro eno znojem, te on podi e me ki etvorougaonik od kirta kako bi njime upio vlagu iz udubljenja izmeu nabora sala koji su mu se u polukrugovima protezali od uveta do uveta. "Ne bih umeo da ti ka em, Fife", ree on. "Mogu da upitam svoje sekretare, k oji su, uzgred budi reeno, svi Sarkiti. Konano, ak i da je neko slino pismo i prispe lo u moju kancelariju, niko ga ne bi shvatio ak ni kao... Kako ono rekosmo?... Uv rnuto? Ono uop te ne bi ni stiglo do mene. To je sasvim izvesno. A sam nisi bio po t een tog ubreta samo zahvaljujui svom neobinom sekretarskom sistemu." On se osvrnu unaokolo i osmehnu, dok su mu desni odbleskivale vla nim sjaj em izmeu usana, iznad i ispod ve takih zuba od hromiranog elika. Svaki pojedini zub b io mu je duboko usaen, privr ten za vilinu kost, te stoga jai od bilo kog zuba od glei. Njegov osmeh delovao je ak stra nije nego samo namr teno lice. Bal slegnu ramenima. "Pretpostavljam da ono to je Runa upravo rekao va i za sve nas." Stin se zakikota. "Ja nikada ne itam po tu. Stvarno, nikada. To je takva gn java a i takav teret da mi ne bi uop te preostalo slobodnog vremena." On ozbiljna li ca pogleda oko sebe, kao da je stvarno bilo potrebno uveriti dru tvo u ovu va nu inje nicu. "Budale", uzviknu Bort. " ta je sa svima vama? Bojite se Fifa? Slu aj, Fife, ja ne dr im nikakve sekretare, jer mi nije potreban posrednik izmeu mene i mog pos la. Imam kopiju tog pisma i ubeen sam da ih imaju i ova trojica. Znate li ta sam ui nio s njom? Bacio sam je u ljeb za otpatke. I vama savetujem da uinite isto. Preki nimo ovo. Umoran sam." On posegnu za klipnim prekidaem, kojim je hteo da prekine vezu i ukloni s voj lik iz Fifa. "Saekaj, Borte", o tro oeknu Fifov glas. "Ne ini to. Nisam jo zavr io. Siguran s am da ne eli da preduzmemo odreene mere i donosimo odluke u tvom odsustvu. Zaista n e verujem da to eli ." "Priekaj jo malo, Vlasteline Borte", uno dobaci Runa svojim mekim glasom, ma da njegove sitne oi upale u salo nisu gledale ba naroito prijateljski. "Pitam se za t o Vlastelin Fif toliko brine oko jedne sitnice?" "Pa", poe Bal svojim suvim glasom da im para u i, "mo da Fif smatra da na prij atelj pismopisac poseduje neko obave tenje o nekom predstojeem trantorskom napadu n a Florinu." "Pih", odvrati prezrivo Fif. "Otkuda bi on to mogao znati, ko god da je? Uveravam vas da imamo odlinu tajnu slu bu. A i kako bi mogao da zaustavi takav nap ad u sluaju da mu u ime mita predamo na e posede? Ne, ne. On govori o razaranju Flo rine kao da na umu ima fiziko razaranje, a ne politiko." "U svakom sluaju sve je to suvi e ludo", primeti Stin. "Je li?" upita Fif. "Onda oigledno ne shvatate znaenje dogaaja koji su se z bili u protekle dve nedelje."

"Kojih to dogaaja?" upita Bort. "Izgleda da je nestao jedan istra iva svemira. Za to ste sigurno uli." Bort je bio nervozan i nimalo raspolo en. "uo sam za to od Abela sa Trantor a. Pa, ta s tim? Ne znam ni ta o svemirskim istra ivaima." "Bar ste, nadam se, proitali kopiju njegove poslednje poruke, upuene bazi na Sarku pre no to je nestao." "Abel mi ju je pokazao. Ali nisam obratio pa nju." "A ta je sa vama ostalima?" Fif ih je jednog po jednog izazivao pogledom. "Da li vam seanje dopire nedelju dana unazad?" "Proitao sam je", javi se Runa. "Seam se i kako glasi... Razume se! I u nj oj se govori o razaranju. Da li na to ciljate?" "Slu ajte vi", zakre ta Stin, "puna je blesavih nagove taja bez ikakvog smisla . Zaista se nadam da neemo sada o njoj raspravljati. Jedva sam uspeo da se oslobo dim Abela, a i on me je pozvao upravo pred veeru. Krajnje alosno. Odista." "Tu nema pomoi, Stine", odvrati Fif s primetnim nestrpljenjem. ( ta ovek da radi sa nekim kao to je Stin?) "Moramo ponovo o njoj razgovarati. Taj istra iva svem ira pominje uni tenje Florine. Zatim on nestaje, a mi primamo poruke u kojima nam takoe prete uni tenjem Florine. Je li to sluajnost?" "Hoe li da ka e da je taj istra iva svemira poslao tu ucenjivaku poruku?" pro ap stari Bal. "To je malo verovatno. Za to bi o tome najpre govorio otvoreno, slu ei se svo jim imenom, a zatim slao anonimne poruke?" "Kada je prvi put govorio o tome", podseti ih Bal, "bio je u vezi sa svo jom oblasnom kancelarijom, ne sa nama." "ak i da je tako. Ucenjiva, ako to mo e da izbegne, ne stupa u vezu ni sa ki m drugim sem sa rtvom." "Pa onda?" "Nestao je. Neka bude da je istra iva svemira po ten. Ali emotovao je opasnu poruku. Sada je u rukama onih koji nisu po teni, a to su ucenjivai." "Ko su to oni?" Fif se sumorno zavali u stolicu, dok su mu se usne jedva pomerale. "Je l ' me to ozbiljno pitate? Trantor!" Stin se strese. "Trantor!" prolomi se njegov pi tav glas. "Za to da ne? Koji je bio bolji nain da zadobije kontrolu nad Florinom? To je jedan od primarnih ciljeva njihove spoljne politike. A ako uspeju da ih ostva re bez zapoinjanja rata, tim bolje po njih. ujte, ako pristanemo na ovaj nemogui ul timatum, Florina je njihova. Nude nam malo..." On prinese dva prsta blizu lica.. . "Ali koliko dugo emo ak i to uspeti da zadr imo? S druge, pak, strane, pretpostavimo da se oglu imo o ovo. U tom sluaju stva rno ne bismo imali izbora. ta bi Trantor onda preduzeo? Pustio bi glas meu florini janske seljake o neminovnom kraju njihovog sveta. Kako bi se glasine irile, tako bi seljake hvatala panika, a ta iz toga mo e da proistekne sem nesree? Kakva sila mo e naterati oveka da radi ako poveruje da e narednog dana njegov svet biti uni ten? etv a e istruliti. Skladi ta e se isprazniti." Stin podi e prst da njime popravi boju na obrazu, po to je prethodno bacio p ogled prema ogledalu u svom apartmanu, koje je bilo van dometa prijemne cevi. "Ne smatram da e nas to mnogo pogoditi", ree on. "Ako se zalihe smanje nee li cene skoiti? A kada se posle izvesnog vremena poka e da je Florina jo na svom mes tu, seljaci e se vratiti na posao. Pored toga, uvek mo emo zapretiti da emo smanjiti izvoz. Stvarno ne vidim kako bi ijedan kulturni svet mogao da ivi bez kirta. Da, u pitanju je Kralj Kirt. Smatram da di emo pra inu bez ikakve potrebe." On zatim zauze stav kojim je svima jasno stavljao do znanja da mu je dos adno, prisloniv i pri tom ovla prst uz obraz. Balijeve stare oi bile su sklopljene tokom ovog poslednjeg dela razgovora . Ali sada se ponovo oglasi: "U ovom trenutku ne mo e doi do skoka cena. Digli smo ih ve do plafona." "Tano", podr a ga Fif. "Ionako nee doi do ozbiljnijeg poremeaja. Trantor eka na prvi znak bilo kakvih nereda na Florini. Ako bi pred Galaksijom mogli da predst ave situaciju tako da izgleda kako Sark nije u stanju da garantuje isporuke kirt a, za njih bi bila najprirodnija stvar u Vaseljeni da se prebace ovamo kako bi o

dr ali ono to nazivaju redom i kako bi omoguili dalje isporuke kirta. Opasnost bi se krila u tome to bi slobodni svetovi ove Galaksije zbog kirta verovatno bili na n jihovoj strani. A naroito onda ako Trantor pristane da prekine s monopolom, ako p ovea proizvodnju i snizi cene. Kasnije bi ve drugaije zapevali, ali u meuvremenu bi dobili njihovu podr ku. To je jedini razumni nain na koji Trantor mo e da se doepa Florine. Ako bi u potrebili istu silu, slobodna Galaksija van trantorske sfere uticaja bi nam se pr idru ila, iz razloga puke samoza tite." "Kako se u sve to uklapa istra iva svemira?" upita Tuna. "Je li on neophoda n? Ako vam je teorija na mestu, trebalo bi i to da objasni." "Mislim da obja njava. Ti istra ivai svemira su uglavnom neuravnote ene osobe, a ovaj je razvio neku..." Fifovi prsti se pokrenu e, kao da grade neku neodreenu st rukturu... "Neku ludu teoriju. Nije va no kakvu. Trantor ne mo e da dopusti da se on a obelodani, jer bi je MSIB odmah odbacio. Ali ako bi se njega doepali i saznali neke pojedinosti, to bi im, bez sumnje, omoguilo da smisle ne to to bi neupuenima izg ledalo verodostojno, bar na prvi pogled. Te podatke bi mogli da iskoriste tako d a zvue istinito. Biro je trantorsko mezime, te njihovo poricanje, kada se pria jedn om proturi u obliku naunih glasina, nikada ne bi bilo dovoljno sna no da nadjaa la ." "Zvui mi suvi e slo eno", po ali se Brot. "Sve sami ludaci. Ne mogu da dozvole da procuri, a onda opet pu taju da procuri." "Ne mogu da dozvole da vest bude objavljena kao ozbiljno nauno otkrie, ili da kao takva stigne do Biroa", odvrati strpljivo Fif. "Ali mogu da puste da pro curi u obliku glasina. Zar ne shvatate?" "Za to onda stari Abel trai vreme tragajui za tim svemirskim istra ivaem?" "Zar oekujete da svima objavi kako je on kod njega? Ono to Abel zaista rad i i ono to se ini da Abel radi, dve su sasvim razliite stvari." "Pa", prihvati najzad Runa, "ako ste u pravu, ta da preduzmemo?" "Saznali smo za opasnost", odgovori Fif, "a to je veoma va no. Pronai emo is tra ivaa, ako to ikako bude mogue. Moramo sve trantorske agente dr ati pod neprestanom prismotrom, ali sklanjajui im se s puta. Na osnovu njihovog pona anja mogli bismo da otkrijemo pravac u kome e se dogaaji razvijati. Moramo u potpunosti onemoguiti b ilo kakvu propagandu na Florini u vezi sa uni tenjem planete. I prvi najmanji apat mora biti odbijen na naj e i mogui nain. Ali najva nije od svega jeste da ostanemo ujedinjeni. Upravo je to bio cil j ovog sastanka, bar kako ga ja vidim; stvaranje zajednikog fronta. Svima nam je poznato da su kontinenti meusobno autonomni i uveren sam da niko kao ja ne insist ira da tako i ostane. Ali to va i za normalne okolnosti. A ovo nisu normalne okoln osti. Da li vam je to jasno?" Vi e ili manje nevoljno, jer kontinentalna autonomij a nije bila ne to ega bi se lako mogli odrei, svi to prihvati e. "Znai", zakljui Fif, "ekaemo na njihov naredni potez." To se zbilo pre godinu dana. Razi li su se, a zatim je usledio najudniji i najpotpuniji krah koji je ikada zadesio nekog Vlastelina od Fifa u umereno dugoj i vi e nego umereno drskoj karijeri. Naredni potez nije usledio. Nijedan od njih nije vi e dobio nijedno pismo. Svemirski istra iva nije pronaen, a Trantor je i dalje nasumice tragao. Ni ta se nije ulo o apokaliptinim govorkanjima na Florini, a etva i obrada kirta nastavljeni su po planu. Vlastelin Runa je svake nedelje pozivao Fifa. "Fife", javio bi se on. "Ima li ta novo?" Onako debeo podrhtavao je od od u evljenja dok se prigu eno kikotao. Fif je to podnosio hladno i stoiki. A ta je drugo i mogao? Stalno je iz poe tka razmatrao injenice; meutim, bez ikakvog ishoda. Ne to je nedostajalo. Nedostajao je neki inilac od ivotne va nosti. Bio je svestan da ne zna odgovor, a to je bilo ono to nije oekivao. A onda je stalo da pra ti na sve strane i on doe do odgovora. Ponovo je sazvao sve na sastanak. Hronometar je sada pokazivao dva dvade set devet. Poeli su da se pojavljuju. Najpre Bort, stisnutih usana, sa iskrzanim dug akim noktima kojima je strugao po ekinjavom obrazu. Zatim Stin, sve e umivenog lica

sa koga je bila skinuta sva boja, tako da je sada izgledao bledo i boleivo. Bal j e izgledao nezainteresovano i umorno, upalih obraza, na stolici dobro oblo enoj ja stucima, i sa a om toplog mleka pored sebe. I na kraju Runa, koji je kasnio dva min uta, vla nih usana, mrzovoljan, i ponovo okru en tamom. Ovog puta njegova svetla su bila prigu ena, tako da se video samo kao magliasta gomila, sme tena u kocki senke ko ju ak ni Fifova svetla nisu mogla da osvetle, iako su imala snagu sunca Sarka. "Vlastelini", zapoe Fif. "Pro le godine sam mudrovao o dalekoj i slo enoj opa snosti. inei to, upao sam u zamku. Opasnost postoji, ali nije daleko od nas. Blizu je, veoma blizu. Jedan od vas ve zna na ta mislim, a i ostali e to uskoro saznati. " "Na ta to misli ?" upita kratko Bort. "Na veleizdaju!" odvrati Fif. 10. BEGUNAC

Mirlin Terens nije bio ovek od akcije. Ponavljao je to sam sebi kao izgov or, sve do sada, napu tajui svemirku luku, dok mu je um bio potpuno paralizovan. Morao je da pazi kako hoda. Ni suvi e sporo, da ne bi izgledalo kako dangu bi, ni suvi e brzo, jer bi inae neko mogao pomisliti da be i. Trebalo je da koraa ustro , onako kako bi to inio svaki patrold ija koji se negde uputio svojim poslom i koji se sprema da ue u svoje povr insko vozilo. Kad bi samo uspeo da ue u povr insko vozilo! Na nesreu, tokom kolovanja ni Fl orinijanci ni florinijanski Varo ani ne ue kako se njima upravlja, te je stoga poku a o da razmi lja dok je hodao; meutim, nije mogao. Bili su mu potrebni mir i dosta vr emena na raspolaganju. A i oseao se toliko lo e da je jedva hodao. Mo da i nije bio ovek od akcije, a li ve je itav dan i no i deo narednog dana reagovao brzo. To ga je ko talo stra no mnog o nerava. Pa ipak se nije usuivao da zastane. Da je bila no mo da bi imao na raspolaganju nekoliko asova za razmi ljanje. Al i bilo je rano poslepodne. Da zna da upravlja kolima mogao bi da ode daleko od Grada. I da tamo neg de na miru porazmisli o svom narednom koraku. Ali na raspolaganju je imao samo s voje noge. Kada bi samo mogao da obustavi svako kretanje, svaku akciju. Kada bi mog ao da uhvati Vaseljenu izmeu dva trena, da joj naredi da stane, dok on o svemu ne razmisli. Mora postojati neki nain. Uronio je, najzad, u dobrodo lu senku Donjeg Grada. Koraao je ukoeno, kao to je video da to ine patrold ije. Mlatio je unaokolo ok- tapom dr ei ga vrsto u aci. Ulice bile prazne. Domoroci su se ve nagomilali po svojim da arama. Utoliko bolje. Varo anin pa ljivo odabra zgradu. Najbolje e biti da odabere jednu od boljih, jednu od onih sa mrljama od obojenih plastinih cigli i polarizovanim staklom na prozorima. Oni siroma niji su bili mrzovoljni. Nisu imali bogzna ta da izgube. Ali zato e jedan 'boljestojei' po eleti da pomogne. Krenuo je kratkom stazom ka jednoj takvoj kui. Nije se nalazila odmah do ulice, to je bio jo jedan od znakova bogatstva. Znao je da nee morati da lupa na vr ata, ili da provaljuje. Iza jednog prozora primetio je kako se neko pomera, dok se on pribli avao putem. (Kako je samo dugotrajna nu da nauila Florinijance da namiri u pribli avanje patrold ije). Vrata e se bez sumnje otvoriti. Otvorila su se. Otvorila ih je jedna mlada devojka ije su oi bile obrubljene belim krugovi ma. Bila je srame ljiva, a na sebi je imala haljinu po ijim se ipkastim naborima vid elo da se njeni roditelji veoma trude da odr e svoj status iznad onog obinog 'flori nijanskog ljama'. Sklonila se u stranu da ga propusti, dok joj je dah ubrzano dop irao kroz rastavljene usne. Varo anin joj dade znak da zatvori vrata. "Je li ti otac tu, devojko?" "Tata!", zavri ta ona, a zatim, dahui, dodade: "Da, gospodine!" 'Tata' pokajniki doe iz druge prostorije. Pri ao je laganim korakom. Za njeg a nije bilo ni ta novo da mu patrold ija zakuca na vrata. Jednostavno, bilo je sigur

nije pustiti devojicu da mu otvori. Manje je bilo verovatno da e nju jo s vrata obo riti nego njega, ako se sluajno dogodi da je patrold ija ljut. "Va e ime?" upita varo anin. "Jakof, ako dozvolite, gospodine." U jednom od d epova varo aninove uniforme nalazio se blok sa tankim listovim a. Varo anin ga otvori, trenutak ostade zagledan u njega, napravi kratku zabele ku, a zatim ree: "Jakof! Da! elim da vidim sve lanove domainstva. Brzo!" Da je bio u stanju da osea bilo ta osim beznade ne poti tenosti, Terens bi ak u i vao u samom sebi. Nije bio imun na privlana zadovoljstva koja sa sobom donosi vla st. Porodica se okupi. Jedna mr ava ena, zabrinuta, sa detetom od otprilike dve godine koje se uvijalo u njenom naruju, devojka koja mu je otvorila vrata i njen mlai brat. "Nema vi e nikog?" "Nema, gospodine", odgovori ponizno Jakof. "Mogu li da se postaram za bebu?" upita zabrinuto ena. "Vreme joj je za p opodnevno spavanje. Upravo sam je stavljala u krevet." Ona ispru i dete kao da bi pogled na nevino dete mogao da smek a patrold ijino srce. Varo anin je, meutim, ni ne pogleda. Smatrao je da jedan patrold ija to ne bi uinio, a on je sada bio patrold ija. I zato samo kratko dobaci: "Smestite je i daj te joj slatku cuclu kako bi bila mirna. A sada, ti! Jakofe!" "Da, gospodine." "Ti si odgovoran momak, zar ne?" Svi domoroci, bilo kojih godina, bili s u, razume se, za patrold ije samo 'momci'. "Jesam, gospodine." Jakofove oi se zasvetle e i on tek neznatno podi e ramena . "Radim kao slu benik u centru za preradu hrane. Uio sam matematiku, dugo deljenje . Slu im se i logaritmima." Da, pomisli varo anin, pokazali su ti kako da upotrebljava logaritamske tab lice i kako da izgovara tu re. Poznavao je taj tip ljudi. Taj ovek e se vi e ponositi svojim logaritmima ne go kakav Vlastelin svojom jahtom. Logaritmi su mu omoguavali da na prozorima ima polaroid, a obojene cigle bile su znak da ume da deli. Prezir koji je oseao prema neobrazovanim domorocima bio je ravan onom koji su proseni Vlastelini oseali prem a svim domorocima, s tim to je njegova mr nja bila sna nija jer je morao da ivi meu nji ma, a oni bolji od njega nisu pravili razliku. "Veruje u zakon, zar ne, mome, i u dobre Vlasteline?" Varo anin se i dalje p retvarao da ne to tra i po bloku. "Moj mu je dobar ovek", upade ena priljivo. "Nikada nije imao nikakvih nepri lika. On se ne dru i sa olo em. Kao ni ja. A ni deca. Mi uvek..." Terens je uutka jednim pokretom. "Dobro. Dobro. uj me dobro, momak, hou da sedne i uradi ono to tra im od tebe. elim da mi napravi spisak svih koje poznaje u ovom bloku. Imena, adrese, ime se bave, i kakvi su to momci. Naroito me zanima ovo posl ednje. Zanima me ima li koji to voli da stvara neprilike. Spremamo istku. Razume ?" "Da, gospodine. Svakako, gospodine. Kao prvo, tu je Hastings. On stanuje jedan blok odavde. On..." "Ne, tako, mome. Daj mu pare papira, ti. A sada sedi i sve lepo zapi i. Sve pojedinosti. Pi i lagano, po to te ko itam va e domorodake krabotine." "Imam ispisan rukopis, gospodine." "Da vidimo." Jakof prionu na posao, lagano pomerajui ruku. ena mu se naginjala preko ra mena, da vidi ta je ispisao. Terens se obrati devojci koja ga je pustila da ue. "Idi do prozora i obav esti me ako vidi nekog patrold iju da krene ovamo. Hou da porazgovaram s njima. Nemo j ih ti zvati. Samo me obavesti." Onda je, konano, mogao da odahne. Usred opasnosti prona ao je bar trenutno sigurno utoi te. Sem bebinog glasnog sisanja vladala je prilino ti ina. Upozorie ga na vreme ako neprijatelj naie, te e moi da utekne. Sada je mogao da razmi lja. Kao prvo, jo malo pa e prestati da izigrava patrold iju.

Verovatno su svi izlazi iz grada ve bili blokirani, a i poznato im je da ne mo e upotrebiti nijedno slo enije sredstvo transporta od dijamagnetskog skutera. Nee jo mnogo vremena proi pre no to zaralim patrold ijama, koji ve odavno ni za kim nis i li u poteru, ne sine da e jedino sistematskom podelom grada, i pretresanjem blok a za blokom, kue za kuom, uhvatiti onog koga tra e. Kada konano donesu tu odluku, bez sumnje e poeti od predgraa i kretati se pr ema sredi tu. Ako tako postupe, ova kua e biti meu prvima u koju e ui, to znai da na r olaganju ima ogranieno vreme. Uniforma patrold ije mu je do sada, uprkos svojim upadljivim bojama - crno j i srebrnoj - dobro poslu ila. Sami domoroci nisu doveli u pitanje njegov polo aj. Nisu se zaustavljali da osmotre njegovo bledo florinijansko lice; nisu prouavali njegovu pojavu. Dovoljna im je bila uniforma. Uskoro e se i progonitelji dosetiti toga. Setie se da emituju poruku svim domorocima sa nareenjem da zadr e svakog patrold iju koji nije u stanju da im poka e od govarajua dokumenta, a naroito onog koji ima belu ko u i kosu boje peska. Svim pravi m patrold ijama bie izdate privremene isprave. Ponudie nagradu. Mo da e se samo jedan o d stotinu domorodaca usuditi da epa patrold iju za uniformu, bez obzira na to koliko onaj koji je nosi mo e la no delovati. Ali i taj jedn na stotinu bie dovoljan. Znai, morae uskoro da prestane da bude patrold ija. To je bila jedna stvar. A sada druga. Od sada pa nadalje, nee biti bezbed an nigde na Florini. Ubistvo patrold ije predstavljalo je najte i zloin, tako da e ga progoniti posle pedeset godina - dakako, ukoliko bude bio u stanju da se tako du go skriva. Znai, morae da napusti Florinu. Ali kako? Dao je sebi jo jedna dan ivota. Svakako, bilo je to veoma velikodu no od nje ga samog. Pretpostavljalo je, meutim, da patrold ije ispadnu glupaci, a on da ima p uno sree. Ovo je na neki nain predstavljalo prednost. Puka dvadeset etiri asa ivota la ko je mogao da stavi na kocku. To je znailo da mo e rizikovati vi e od bilo kog razum nog oveka. On ustade. Jakof podi e pogled sa svog lista hartije. "Jo nisam zavr io, gospodine. Trud im se da lepo pi em." "Daj da vidim to to si ve napisao." On baci pogled na pru eni mu papir i ree: "Dovoljno je. Ako se pojave druge patrold ije, ne traite njihovo vreme pominjui da ste ve napravili spisak. U urbi su i mo da e za vas imati neke druge zadatke. Samo uinite sve kako vam ka u. Dolaze li, mo d a?" Devojka kod prozora odgovori: "Ne, gospodine. Da iziem na ulicu i pogleda m?" "Nema potrebe. Da vidim. Gde se nalazi najbli i lift?" "Otprilike etvrt milje nalevo kada iziete iz kue, gospodine. Mo ete..." "Dobro, dobro. Ispratite me." Jedan vod patrold ija zavi u tu ulicu upravo u trenutku kada su se vrata l ifta zatvarala za varo aninom. Mogao je da oseti kako mu srce lupa. Verovatno su z apoeli sa sistematskim pretra ivanjem i bili su mu za petama. Minut kasnije, dok mu je srce jo sna no udaralo, on zakorai iz lifta u Gornj i Grad. Ovde nee nai nikakv zaklon. Ovde nema stubova. Nikakva legura cementa nee g a tititi odozgo. Oseao se poput pokretne crne take meu sjajnim upadljivim zgradama. Oseao je da ga vide sa dve milje udaljenosti sa svih strana i sa pet milja ako gledaju od ozgo, s neba. inilo mu se da su velike strele uperene u njega. Na vidiku nije bilo nijednog patrold ije. Vlastelini koji su prolazili, meu tim, nisu ga ni primeivali. Ako su patrold ije za Florinijance predstavljali predme t straha, za Vlasteline oni nisu bili niko i ni ta. Ako ga i ta mo e spasti, onda je t o bila upravo ta injenica. Imao je neodreenu predstavu o geografiji Gornjeg Grada. Negde u ovoj obla sti nalazio se Gradski park. Najloginije bi bilo da upita u kom se pravcu ta nalaz i; naredni najloginiji korak bio bi da ue u bilo koju zgradu srednje visine i da s a neke od gornjih terasa osmotri okolinu. Prva mogunost je bila neuptrebljiva. Ve

rovatno nijednom patrold iji nije bilo potrebno da se raspituje o pravcu. Druga je bila suvi e rizina. Unutar zgrade patrold ija bi bio sumnjiv. ak, suvi e sumnjiv. Jedno stavno je, stoga, krenuo u pravcu za koji je mislio da ga se sea sa karti Gornjeg Grada to ih je povremeno viao. Sasvim dobro se sna ao. Mesto na koje je nabasao pos le otprilike pet minuta nesumnjivo je bio Gradski park. Gradski park je predstavljao ve taku mrlju zelenila, povr ine otprilike stoti nu ari. I na samom Sarku su Centralnom parku pridavali suvi e va nosti, as ga nazivaj ui idilinim mestom, a as popri tem orgija. A na Florini, oni koji su o njemu uli neke neodreene prie, zami ljali su ga deset do sto puta veim nego to je on to u stvari bio, i sto do hiljadu puta luksuznijim. Pri svemu tome, stvarni izgled parka bio je krajnje prijatan. Po to je na Florini vladala blaga klima zeleneo se preko cele godine. U njemu je bilo istina, po umljenih delova i kamenih peina. Tu se nalazio i mali ribnjak sa ukrasnim ribic ama i jedan vei, za decu. itave noi kupao se u obojenoj svetlosti, sve dok ne bi poe la slaba ki a. A upravo u to vreme, izmeu sumraka i ki e, u njemu je bilo naj ivlje. Od r avale su se u njemu igranke, trodimenzionalni estradni programi, a parovi su se gubili du krivudavih staza. Terens, u stvari, nikada ranije nije zakoraio u park, a kada je najzad kr oio unutra neprijatno ga je kosnula njegova izve taenost. Nikako nije mogao da zabor avi na injenicu da tle i stenje po kome hoda, kao i voda i drvee oko njega, da sve to poiva na potpuno ravnom dnu od armiranog betona; to ga je posebno nerviralo. Setio se polja kirta, dugakih i ravnih, kao i venaca planina na jugu. Prezirao je strance koji su sebi izgradili igrake usred sve te divote. Pola sata je Terens besciljno lutao stazama. Njegova jedina du nost bila j e sada da ostane u Centralnom parku. ak i ovde mo da nee uspeti. Drugde sigurno ne b i uspeo. Niko ga nije video. Niko nije bio svestan da je on tu. Bio je ubeen u to. Neka slobodno upitaju Vlasteline i Vlastelinie koji su pro li pored njega. "Da li s te jue u Parku sreli nekog patrold iju?" ta su mogli da odgovore? Isto tako su mogli i da ih upitaju da li su vide li tri bubice kako prelaze preko staze. Park je bio suvi e pitom. Oseao je kako u njemu raste panika. Popeo se stog a uz stepenice izmeu dve stene i stao da se spu ta u udubljenje u obliku olje okru eno malim peinama, namenjenim da se u njih sklone parovi koje bi napolju zatekao noni pljusak. (Mnogo vi e njih nego to se mo e nabrojati nije ki a zaticala tu ba sluajno.) A onda je ugledao ono to je tra io. Jednog oveka! To jest, jednog Vlastelina. Koraao je napred-nazad prilino br zo. Pu io je opu ak, o tro uvlaei dimove, tresui pepeo u udubljenja za to namenjena, gde bi ovaj ostao trenutak dva a zatim nestajao brzo sagorevajui. Stalno je gledao na sat na lancu. Sem njega niko se vi e nije nalazio u udubljenju. To mesto je bilo nemanje no za veernje i none etnje. Taj Vlastelin je, oito, nekog ekao. To je bar bilo jasno. Terens se osvrnu oko sebe. Niko se nije za njim popeo stepenicama. Mo da postoji jo neko stepeni te. Sigurno je postojalo. Ipak, nije va no. Ovakv u priliku nije smeo da propusti. On poe da silazi prema Vlastelinu. Vlastelin ga, razume se, uop te nije pri metio, sve dok mu se Terens nije obratio: "Molim vas, izvinite." Rekao je to dovoljno utivo, ali Vlastelini nisu bili navikli da ih patrol d ije hvataju za lakat, ma kako utivo oni to uinili. " ta, do avola?" uzviknu on. Terens nastavi da mu se obraa s puno po tovanja, ali odluno. (Treba ga navesti na razgovor. Navesti da te samo pola minuta gleda p ravo u oi!) "Ovuda, gospodine", objasni mu on. "Re je o potrazi za domorocem-ubico m, zbog koga pretresamo ceo grad." "O emu vi to priate?" "Nee dugo potrajati." Krajnje nenametljivo, Terens izvue svoj neuronski bi. Vlastelin ga nikada ranije nije video. Jedva ujno je zazujao, a Vlastelin se ve bio ukoio i sru io. Varo anin nikada ranije nije podigao ruku na nekog Vlastelina. Iznenadilo ga je, stoga, i samog, oseanje munine i krivice koje je osetio.

I dalje se niko nije pojavljivao. Imao je, dakle, dovoljno vremena da uk oeno telo, sa staklastim i zbunjenim oima, odvue u najbli u peinu. Odvukao ga je, zapr avo, sve do kraja te plitke peine. Skinuo je potom Vlastelina, s mukom cimajui odeu sa ukoenih ruku i nogu. Iz vukao se nakon toga iz svoje pra njave, znojave patrold ijske uniforme i navukao Vla stelinov ve . Po prvi put je osetio kirtsko tkanje nekim drugim delom tela osim pr stima. Zatim je obukao ostatak odee i stavio Vlastelinovu kapicu. Ovo poslednje bilo je neophodno. Te kapice nisu ba bile smatrane modernim meu mladima, ali neki su ih ipak nosili, a ovaj je Vlastelin, sreom po njega, spadao u tu skupinu. Za T erensa je to bio najva niji deo odee, bez koga ne bi uspeo uspe no da se preru i, po to b i ga odala njegova svetla kosa. vrsto je navukao kapu, prekriv i njome ak i u i.

Zatim je uino ono to je morao da uini. Odjednom je shvatio da ubistvo patro ld ije ipak nije predstavljalo najte i zloin koji je poinio. Podesio je blaster na najjai stepen razaranje i uperio ga u onesve enog Vlas telina. Posle deset sekundi jedino je ostala pougljenisana masa. To e usporiti is tragu, zbuniti progonitelje. Patrold ijsku uniformu pretvorio je blasterom u hrpu belog pepela, iz koje je pokupio jako pocrnelu dugmad i nale. I to e ote ati poteru. Mo da je ovim obezbedi o sebi samo koji dodatni sat; ali vredelo je. A sada e morati to pre da ode odatle. Samo je na trenutak zastao ispred pei ne, kako bi omirisao vazduh. Blaster je dobro obavio posao. Tek se neznatno oseao miris spaljenog mesa, koji e lako povetarac ubrzo ra istiti. Upravo se spu tao stepenicama kada pored njega proe jedna mlada devojka. Na tren je iz navike oborio pogled. Bila je Gospa. Ipak ga je na vreme podigao da uoi kako je mlada i dosta lepa i da je u urbi. Vilica mu se ukoila. Ona ga, razume se, nee tamo zatei. Ali kasnila je, jer inae on ne bi onoliko puta pogledao na sat. Bilo bi pravo da pomisli da se umori o od ekanja i da je oti ao. Ipak, on stade da koraa tek ne to malo br e. Nije eleo da ona krene bez daha za njim, kako bi ga upitala nije li video nekog mladia. Izi ao je iz Parka i krenuo nasumice. Pro lo je jo pola sata. " ta sada? Vi e nije bio patrold ija, ve Vlastelin. Ali ta sada? Zaustavio se napokon na jednom malom trgu sa fontanom u sredini. U vodu su stavili i malu koliinu deterd enta, tako da se penila i penu ala u velianstvenim du ginim bojama. Naslonio se o ogradu, leima okrenut prema suncu na zapadu i komad po koma d lagano je pobacao pocrnele srebrne predmete u fontanu. Dok je to radio mislio je na devojku koja je pro la pored njega na stepeni cama. Bila je veoma mlada. Zatim se setio i Donjeg Grada i istog asa ga napusti g r zbog gri e savesti. Otarasio se svih srebrnih ostataka i sada su mu ake bile prazne. Polako j e stao da pretra uje d epove, trudei se, koliko je mogao, da to uini to neupadljivije. U d epovima je na ao uobiajene stvari. Sve anj kljueva, nekoliko novia, linu kar (Svetog mu Sarka! ak su ih i Vlastelini nosili sa sobom. Ali oni nisu morali da ih daju na uvid svakom patrold iji koji naie.) Njegovo novo ime, oigledno, bilo je Alstar Dimon. Nadao se da nee morati d a se poslu i njime. U Gornjem Gradu bilo je samo deset hiljada mu karaca, ena i dece. ansa da sretne nekoga ko je lino poznavao Dimona nije bila ba velika, ali nije bil a ni zanemarljiva. Imao je dvadeset devet godina. Ponovo je poela da ga grize savest zbog on oga to je ostavio u peini, ali sada se spremno uhvatio s tim uko tac. Vlastelin je b io Vlastelin. Koliko su dvadesetdevetogodi njih Florinijanaca osudili na smrt ili sami ubili? Koliko dvadesetdevetogodi njih Florinijanaca? Znao je i gde stanuje, ali to mu ni ta nije govorilo. Sasvim povr no je pozn avao Gornji Grad. Hej! Slika u boji nekog deaka, od mo da tri godine, u pseudo-trodimenzionalnoj t ehnici. Kada ju je izvukao iz korica boje su blesnule, a kada ju je vratio ponov

o su pobledele. Sin? Neak? Tamo u Parku je bila i ona devojka, to znai da mu to ne mo e biti sin, zar ne? Ili je, mo da, bio o enjen? Da nije imao sastanak sa jednom od onih koje naz ivaju 'tajanstvenima'? Zar se na takvu vrstu sastanaka ide i danju? Za to da ne, p od izvesnim okolnostima? Terens se nadao da je tako. Ako je devojka hitala na sastanak sa o enjenim ovekom, sigurno nee u skorije vreme prijaviti njegov nestanak. Pretpostavie da nij e uspeo da umakne eni. To bi mu obezbedilo jo dosta vremena. Ne, ne bi. Obuze ga kratkotrajna poti tenost. Deca e igrajui se murke naletet i na ostatke le a i vri tei otrati odatle. To e se sigurno dogoditi u roku od dvadeset e tiri asa. On jo jednom prevrnu d epove. Dozvola za upravljanje jahtom. On pree preko t oga. Svi bogatiji Vlastelini imali su jahte i sami su njima upravljali. To je u ovom veku bilo pomodno. I na kraju, nekoliko odseaka sarkitskih kreditnih vauera. Izvesno vreme bi mogao njima da se slu i. Prisetio se, istog asa, da ni ta nije stavio u usta jo od prethodne veeri kod Pekara. Kako ovek u trenutku postane svestan da je gladan! Iznenada se ponovo vrati na dozvolu za upravljanje jahtom. ekaj malo, jah tu sada niko ne koristi, po to je vlasnik mrtav. A to je bila njegova privatna jah ta. Broj hangara bio je dvadeset est, luka devet. Pa... Gde se nalazi luka broj devet? Nije imao pojma. On osloni elo o hladnu glatku ogradu koja je opasivala fontanu. ta sada? ta sada? Odjednom ga prepadne neiji glas. "Zdravo", zazvoni glas. "Nije vam dobro?" Terens podi e pogled. Bio je to neki postariji Vlastelin. Pu io je dugaku cig aretu od nekog aromatskog li a, a sa zlatne narukvice visio mu je zeleni kamen. Obr aao se Terensu vrlo ljubazno, to je ovoga zaprepastilo do te mere da je zanemeo; a li ubrzo se setio. Sada je i sam pripadao klanu. Meu sobom Vlastelini su se jedni prema drugima verovatno odnosili kao pristojna ljudska bia. "Samo se odmaram", o dgovori varo anin. "Odluio sam da poem u etnju i izgubio pojam o vremenu. Bojim se da sam ve zakasnio na sastanak." On napravi dodatni pokret rukom, kao da eli da ka e ' ta mogu'. Prilino dobro je umeo da opona a sarkitski naglasak, jer je dosta dugo dolazio u dodir sa njima; ipak, nije se uhvatio u zamku preterivanja. Lak e je bilo otkriti kada neko prete ruje nego kada ne zna dovoljno. "Nemate skuter, a?" upita nepoznati. Pripadao je onoj vrsti starijih koj e zabavlja mladalaka nepromi ljenost. "Nemam", priznade Terens. "Uzmite moj", ponudi mu istog asa stranac. "Parkiran je u neposrednoj bli zini. Mo ete kasnije podesiti kontrole da se sam vrati ovamo, kada zavr ite. Meni nee biti potreban otprilike jo jedan sat." Za Terensa je to bila gotovo savr ena prilika. Skuteri su bili vrlo brzi i mogli su da umaknu svakom povr inskom vozilu patrold ija. Nedostatak mu je bio samo taj to Terens nije umeo da njime upravlja, kao to nije umeo ni da leti bez njega. "Odavde do Sarka", ree on. Poznavao je tu vlastelinsku argonsku uzreicu za 'hvala', te se njome poslu io. "Ipak u pro etati. Nije daleko do Luke devet." "Ne, nije daleko", slo i se onaj drugi. Ali od tog odgovora Terens nije imao neke velike koristi. On poku a ponovo . "Razume se, voleo bih da sam bli e. U su tini je zdravo pro etati do Kirtskog autopu ta." "Kirtskog autoputa? Kakve on veze ima sa lukom?" Nije li ve poeo podozrivo da zagleda Terensa? Varo aninu sinu da se verovatn o nije obukao onako kako treba. On urno dodade: "Samo asak! Ne znalazim se ba najbo lje. Zbunio sam se etajui. Da vidimo." I on se neodreeno osvrnu oko sebe. "Slu ajte. Nalazite se na Reket putu. Samo treba da se spustite do Avenije Trifis i skrenete levo u ulicu koja e vas odvesti do luke." Neznanac mu automats ki pokaza rukom pravac.

Terens se osmehnu. "Tako je. Morau da prestanem da sanjarim i ponem da raz mi ljam. Odavde do Sarka, gospodine." "Moj skuter vam je i dalje na raspolaganju." "Ljubazno od vas, ali..." Terens poe, malo previ e urno, i mahnu oveku. Vlastelin ostade da zuri za nji m. Mo da e se sutra, kada pronau le meu stenama i zaponu istragu, ovaj Vlastelin p risetiti njihovog razgovora. Verovatno e rei: "Bio je nekako udan, ako razumete ta h ou da ka em. Reenice su mu bile nekako neobine i izgledalo je kao da ne zna gde se na lazi. Mogao bih se zakleti da nije uo za Aveniju Trifus." Ali to e biti sutra. Po ao je u pravcu u kome ga je Vlastelin uputio. Nai ao je na svetlucavi nat pis 'Avenija Trifis', jedva vidljiv na narand astom zdanju koje se prelivalo u svi m duginim bojama i predstavljalo njegovu pozadinu. On skrenu nalevo. U Luci devet vrvelo je od mladih u odelima za jedrenje na kojima su se i sticali e iri sa izdu enim vrhovima i pojasevi za spasavanje oko struka i bedara. Ter ens je bio podozriv, ali niko na njega nije obraao pa nju. Na sve strane se uo amor r azgovora ispunjenog izrazima koje nije razumeo. Prona ao je kabinu broj dvadeset est, ali je dosta dugo ostao da eka pre no t o joj se pribli io. Nije eleo da se u blizini nae nijedan Vlastelin, nijedan Vlastel in koji mo da ima jahtu u nekoj od obli njih kabina i koji iz vienja poznaje Alstera Dimona, te mo e da se zapita ta taj stranac petlja oko njegovog broda. Konano, kada vi e nikog nije bilo u okolini, on ode do odeljka. Nos jahte v irio je iz hangara u pravcu otvorenog prostora na kome su bile sme tene kabine. On iste e vrat kako bi ga bolje video. U poslednjih dvanaest asova ubio je troje ljudi. Od florinijanskog varo ani na uzdigao se do patrold ije, od patrold ije do vlastelina. Iz donjeg Grada pre ao je u Gornji Grad, a iz Gornjeg Grada u svemirsku luku. Za sve namere i potrebe staj ala mu je na raspolagnaju jahta, jedan sasvim odgovarajui brod koji je bio u stan ju da ga prebaci u bezbedno naruje bilo kog naseljenog sveta u ovom delu Galaksij e. Postojala je samo jedna prepreka. Nije umeo da upravlja jahtom. Bio je stra no umoran, a i gladan. Stigao je dovde, ali dalje nije mogao. Nalazio se na pragu svemira, ali nije bilo naina da taj prag i prekorai. Do sada su patrold ije ve verovatno shvatile da se vi e ne nalazi u Donjem Gr adu. Krenue u potragu u Gornji Grad im im sine da je jedan Florinijanac mogao na t o da se odva i. Zatim e pronai telo i istraga e krenuti u novom pravcu. Poee da tragaju za ovekom preru enim u Vlastelina. A on je, evo, ovde. Popeo se do najdaljeg udubljenja u slepom prolazu, p riljubio lea uza zid i stao da eka da u prvi mah tek jedva ujni zvuci potere postan u sve glasniji i glasniji, dok na kraju psi tragai ne stignu do njega. Pre trideset est asova bio je u mogunosti da iskoristi najveu priliku koja e mu se ikada ukazati u ivotu. Nije je iskoristio, a uskoro se vi e nee koristiti ni s vojim ivotom. 11. KAPETAN Ovo je odista bilo prvi put da kapetanu Racetiju nije polazilo za rukom da nekom putniku nametne svoju volju. Da je taj putnik bio i jedan od samih veli kih vlastelina, ipak bi, i u tom sluaju, mogao da rauna na njegovu saradnju. Velik i vlastelin je mo da bio svemoan na svom kontinentu, ali kada bi se na ao na brodu sh vatio bi da tu mo e postojati samo jedan gospodar, kapetan. Sa enama je bilo drugaije. Sa bilo kojom enom. A ova ena, erka velikog vlaste lina, bila je naprosto nemogua. "Gospo", obrati joj se on, "kako mogu da vam dozvolim da razgovarate s n jima bez ikakve pratnje?" Samija od Fifa stade da seva oima i odvrati: "A za to da ne? Jesu li naoru an i, kapetane?"

"Razume se da nisu. Ali nije re o tome." "Svakome je jasno da je to samo dvoje kranje upla enih stvorenja. Na smrt su upla eni." "Upla eni ljudi mogu biti veoma opasni, Gospo. Ne." "Dobro." Ostala je bez daha. "Dobro. Ali ako ne budu hteli da govore zbo g vas, lino u se pobrinuti da nikada vi e ne upravljate nijednim brodom." Kada je Samija u la u brodski zatvor, Valona brzo stavi ju. " ta je, devojko?" upita o tro Samija, pre no to se setila da je nameravala d a s njima ljubazno razgovara, kako bi ih ute ila. Valona jedva procedi. "Nije ba bistar, Gospo. On ne zna da ste vi Gospa. Mogao bi da vas pogleda. On vam, razume se, ne eli nikakvo zlo, Gospo." "Oh, pobogu", uzviknu Samija. "Pusti ga, neka gleda." Obrativ i se potom k apetanu, ona upita: "Moraju li da ostanu ovde, kapetane?" "Da li bi vam vi e odgovarala sveana dvorana, Gospo?" "Uverena sam da im mo ete obezbediti neku eliju koja nije tako mrana", odvra ti Samija. "Vama se ini mranom, Gospo. Za njih je ovo, siguran sam, pravi luksuz. Ima ju i tekuu vodu. Upitajte ih da li su je imali u svojim kolibama na Florini." "Recite svojim ljudima da se udalje." Kapetan im dade znak i oni se okrenu e i hitro izio e. Kapetan potom rastvori laku aliminijumsku stolicu na rasklapanje koju je doneo sa sobom. Samija je prihvati. Otresito se obrativ i Riku i Valoni, on zapovedi: "Ustanite." Samija se, meutim, istog asa ume a. "Ne! Neka ostanu da sede. Kapetane, ne m e ajte se." Potom se okrenu prema njima. "Znai ti si, devojko, Florinijanka." Valona odmahnu glavom. "Mi smo sa Voteksa." "Ne treba da se pla i . Nija va no to to si sa Florine. Niko te nee povrediti." "Mi smo sa Voteksa." "Ali zar ne shvata da si ve gotovo priznala kako si sa Florine, devojko? Z a to si momku prekrila oi?" "Njemu nije dozvoljeno da gleda u jednu Gospu." "ak i ako je sa Voteksa?" Valona outa. Samija je pusti da razmisli o tome, poku avajui, za to vreme, da im se u ne koliko mahova prijateljski osmehne. "Samo Florinijancima nije dozvoljeno da gled aju u Gospe", ponovo se obrati Valoni. "Je li ti sada jasno da si ve priznala da si Florinijanka?" Iz Valone najzad provali: "On nije." "A ti?" "Da, ja jesam. Ali on nije. Nemojte mu ni ta uiniti. On odista nije Florini janac. Na li su ga jednog dana. Ne znam odakle je, ali Florinijanac nije." Odjedno m je postala brbljiva. Samija se pomalo iznenaeno zagleda u nju. "E pa, onda u s njim popriati. Ka ko se zove , momak?" Rik je naprosto zurio. Zar tako izgledaju ene Vlastelina? Tako sitne i pr ijateljskog izgleda? A i tako je lepo mirisala. Bio je veoma zadovoljan to mu je dozvolila da je gleda. "Kako se zove , momak?" ponovi Samija pitanje. Rik se povrati, ali stade gadno da zamuckuje kada je trebalo da izgovori tu jednoslo nu re. "Rik", izgovori on nekako. A onda, prisetiv i se da mu to nije pravo ime, on dodade: "Mislim, Rik." "Zar ne zna ?" Jadna Valona poku a ponovo da se ume a, ali Samija je jednim otresitim pokre tom ruke uutka. Rik odmahnu glavom. "Ne znam", potvrdi on. aku preko Rikovih oi

"Jesi li Florinijanac?" Na to pitanje Rik odluno odmahnu glavom. "Ne", odgovori on. "Bio sam na n ekom brodu. Do ao sam ovamo s nekog drugo mesta." Nije mogao da odvoji pogled od S amije, ali istovremno mu je pred oima poigravala i slika broda. Jednog malog, pri snog broda koji mu je liio na dom. "Bio sam", nastavi on, "na brodu kojim sam stigao na Florinu, a pre toga sam iveo na nekoj planeti." "Kojoj planeti?" inilo mu se da se ta misao bolno probija kroz kanale koji su za njega pre maleni. A onda se Rik odjednom seti, i sam se odu eviv i zbog zvuka svog glasa, zvuk a koji je toliko dugo ostao zaboravljen. "Zemlje! Dolazim sa Zemlje!" "Zemlje?" Rik potvrdno klimnu. Samija se okrenu ka kapetanu. "Gde se nalazi ta planeta Zemlja?" Kapetan Raceti se kratko osmehnu. "Nikada nisam za nju uo. Nemojte, Gospo , momka shvatiti ozbiljno. Domoroci la u isto onako lako kao to di u. To je za njih s asvim normalno. Ka u prvo to im padne na pamet." "Ovaj ne govori poput kakvog domoroca." Samija se ponovo okrenu ka Riku. "Gde se Zemlja nalazi, Rik?" "Ja..." On podi e svoju drhtavu aku do ela, a onda odgovori: "U oblasti Siri jusa." Nain na koji je to izgovorio nalikovao je vi e na pitanje nego na odgovor. Samija se ponovo obrati kapetanu. "Sektor Sirijusa postoji, zar ne?" upi ta ona. "Da, postoji. Zapanjen sam to mu je to poznato. Ali to jo ne znai da Zemlja postoji." "Ali ona postoji", upade besno Rik. "Seam se, ka em vam. Odavno se toga nis am seao. Sada vi e ne mogu da pogre im. Ne mogu." On se okrenu, epa Valonu za laktove i zari nokte u njene rukave. "Lona, re ci im da dolazim sa Zemlje. Dolazim. Dolazim." Valona be e razrogaila oi od zabrinutosti. "Gospo, na li smo ga jednog dana i ni ta nije znao. Nije umeo ni da se obue, ni da govori, ni da hoda. Bio je niko i n i ta. Ali od tada mu se seanje lagano vraa. Sve ega se do sada setio bilo je tano." On a baci jedan upla eni pogled prema kapetanovom licu, na kome se ogledala dosada. " Mo da je odista sa Zemlje, Vlasteline. Iako ne elim da vam protivureim." To je bila stara uobiajena fraza, koja je i la uz svako tvrenje koje je mogl o izgledati kao protivureje prethodnom tvrenju to bi ga izrekao kakav pretpostavlje ni. "Pria je toliko ubedljiva da bi se ak moglo tvrditi da dolazi i iz samog s redi ta Sarka, Gospo", proguna Raceti ironino. "Mo da, ali ima neeg udnog u svemu ovome", bila je uporna Samija, prikloniv i se, enskom mudro u, romantinoj strani. "Ubeena sam u to... Zbog ega je bio tako bespomo n kada ste ga prona li, devojko? Je li bio povreen?" Valona u prvom trenutku ni ta ne ree. Oima je bespomono sevala tamo-amo. Od R ika koji joj je prste zario u kosu, zatim prema kapetanu, koji se takorei prezriv o osmehivao, a onda prema Samiji, koja je ekala na odgovor. "Odgovori mi, devojko", ponovi Samija. Za Valonu je bilo te ko da donese jednu takvu odluku, ali nije mogla da sm isli nikakvu ubedljivu la koja bi ovde i sada mogla da zameni istinu. Stoga odgov ori: "Doktor ga je jednom pregledao. Rekao je da je moj Rik bio psihosondiran." "Psihosondiran!" Samija oseti lako gnu anje. Ona odgurnu stolicu i ova za kr ipa po metalnom podu. "Hoe da ka e da je bio lud?" "Ne znam ta to znai, Gospo", odgovori Valona ponizno. "Ne u onom smislu u kom vi to mislite, Gospo", primeti gotovo istovremen o kapetan. "Domoroci ne obolevaju od ludila. Njihove potrebe i elje su suvi e jedno stavne. Nikada u ivotu nisam uo za nekog ludog domoroca." "Ali, onda..." "Jednostavno je, Gospo. Ako prihvatimo kao tanu ovu fantastinu priu koju na m je devojka ispriala, jedino mo emo zakljuiti da je momak bio kriminalac, to pretpos tavljam, na neki nain takoe znai da je bio lud. Ako je to posredi, mora da ga je ob radio neki od nadrilekara koji lee domoroce i koji ga je gotovo ubio, a zatim bac

io u neku napu tenu oblast kako ga ne bi uhvatili i osudili." "Ali taj neko morao bi da poseduje i psiho-sondu", pobuni se Samija. "Ub eena sam da ne oekujete od domorodaca da znaju kako se njima rukuje." "Mo da i ne znaju. Ali ni vi ne mo ete da oekujete da ju je neki, dodu e neovla en i lekar, tako nestruno upotrebio. injenica da smo nai li na protivrenost dokazuje da je pria od poetka do kraja ista la . Ako nemate ni ta protiv, Gospo, trebalo bi da prih vatite moj predlog i ova stvorenja prepustite nama. Zar ne vidite da je beskoris no oekivati da ete bilo ta od njih izvui." Samija je, meutim, i dalje oklevala. "Mo da ste u pravu." Ona ustade i nesigurnim pogledom jo jednom osmotri Rika. Kapetan stade iz a nje, podi e malu stolicu i jednim pokretom je smota. Rik skoi na noge. "Stanite!" "Molim vas, Gospo", ree kapetan, pridr avajui joj otvorena vrata. "Moji e ga ljudi uutkati." Samija zastade na pragu. "Neete ga povrediti?" "Sumnjam da e nas primorati da upotrebimo silu. Lako emo s njim izii na kra j." "Gospo! Gospo!" pozva je Rik ponovo. "Mogu vam dokazati da sam sa Zemlje !" Samija naas neodluno zastade. "ujmo, ipak, ta to ima da nam ka e." "Ako tako elite, Gospo", slo i se hladno kapetan. Ona se vrati, ali tek korak ili dva, ostajui i dalje nadomak vrata. Rik se zajapurio. Dok se muio da se seti, usne su mu se izvile u karikatu ru nekog osmeha. "Seam se Zemlje", zapoe on. "Bila je radioaktivna. Seam se zabranj enih oblasti i plavog obzorja nou. Tle je sijalo i na njemu ni ta nije raslo. Posto jalo je svega nekoliko mesta na kojima su ljudi mogli da ive. Zato sam postao ist ra iva svemira. Zato mi nije smetalo da dugo boravim u svemiru. Moj svet je bio mrt av." Samija slegnu ramenima. "Hajdemo, kapetane. On samo sanja." Ali ovog puta kapetan Raceti ostade otvorenih usta: "Radioaktivan svet!" promrmlja on. "Hoete da ka ete da tako ne to postoji?" upita Samija. "Da." On joj uputi upitan pogled. "Gde li je samo to mogao uti?" "Kako jedan svet mo e da bude radioaktivan i naseljen?" "Ali jedan takav postoji. I nalazi se u sektoru Sirijusa. Ne seam se njeg ovog imena. Mo da je ak i Zemlja." "Jeste Zemlja", dobaci Rik, ponosno i s puno poverenja. "To je najstarij a planeta u Galaksiji. To je planeta sa koje je potekla sva ljudska rasa." "Tako, znai!" primeti kapetan gotovo ne no. Samija upita, dok joj je u umu vladala pometnja: "Hoete da ka ete da je lju dska rasa nastala na toj Zemlji?" "Ne, ne", odgovori rastreseno kapetan. "To je praznoverje. Ali tako sam u o za radioaktivnu planetu. Neki tvrde da je upravo ona ovekova rodna planeta." "Nisam znala da treba da imamo rodnu planetu." "Pretpostavljam da smo negde morali da se zanemo, Gospo, ali sumnjam da i ko zna na kojoj se to planeti dogodilo." Sa iznenadnom odluno u on se okrenu prema Riku. "ega se jo sea ?" upita on. Gotovo da je dodao 'momak', ali se iz nekog razloga ipak uzdr a. "Uglavnom broda", ree Rik, "i istra ivanja svemira." Samija se sada pridru i kapetanu. Stajali su neposredno ispred Rika i Sami ja oseti kako je iznova obuzima uzbuenje. "Znai da je sve onda istina? Ali kako to da je bio psihosondiran?" "Psihosondiran!" ponovi zami ljeno kapetan Raceti. "Da ga pitamo. Hej, ti, domoroe, strane ili ta ve jesi. Otkud to da su te psihosondirali?" Rik ih podozrivo pogleda. "Svi to ponavljate. ak i Lona. Ali ja ne znam ta ta re znai." "Kada si prestao da se sea ?" "Nisam siguran." On ponovo, oajniki zavapi. "Bio sam na brodu!" "To znamo. Nastavi." "Nema svrhe obrecivati se, kapetane", ponovo se ume a Samija. "Pomutiete mu i ono malo pameti to mu je ostalo."

Rika je ponovo zaokupilo kopanje po tami vlastitog uma. Taj napor mu je onemoguavao da bilo ta osea. Ipak, na vlastito zaprepa enje, on ponovo prozbori: "Ne b ojim se ja njega, Gospo. Samo, poku avam da se setim. Postoji neka opasnost. Ubeen sam u to. Velika opasnost preti Florini, ali ne mogu da se setim pojedinosti." "Opasnost po itavu planetu?" Samija usput uputi jedan brz pogled kapetanu . "Da. Opasnost se nalazi u strujama." "Kakvim strujama?" upita kapetan. "Svemirskim strujama." Kapetan najpre ra iri ruke, a onda ih opusti. "Ovo je ve pravo ludilo." "Ne, ne. Pustite ga da nastavi." Samija je ponovo poinjala da veruje Riku . Usne su joj bile rastavljene, tamne oi su sijale, a male jamice izmeu obraza i b rade stvarale su utisak kao da se osmehuje. " ta su to svemirske struje?" "Razliiti elementi", odvrati Rik neodreeno. Ve je to jednom bio objasnio. N ije eleo da to ponovo ini. On urno nastavi, gotovo nepovezano, iznosei misli onako kako su mu padale na pamet, i sam ponesen njima. "Poslao sam poruku lokalnoj Postaji na Sarku. Tog a se sasvim jasno seam. Morao sam biti pa ljiv. U pitanju je bila opasnost koja je prevazilazila i samu Florinu. Tako je. I samu Florinu. Odnosila se na itav Mleni p ut. Mora se pa ljivo postupati da bi se uklonila." Izgledalo je kao da je izgubio svaku stvarnu vezu sa onima koji su ga sl u ali; da ivi u svetu pro losti pred kojim se zavesa mestimino cepala. Valona spusti u mirujui aku na njegovo rame i ree: "Nemoj!" ali on ak ni na to nije reagovao. "Moju je poruku", nastavi on bez daha, "nekako presreo neki funkcioner s a Sarka. To je bila gre ka. Ne znam kako se to dogodilo." On se namr ti. "Ubeen sam da sam je poslao lokalnoj Postaji na talasima sam og Biroa. ta mislite, da li se subeterska emisija mo e prislu kivati?" Uop te se nije z apitao kako je tako lako preko usana prevalio re 'subetarski'. Mo da je i ekao da mu neko odgovori, ali njegove oi i dalje ni ta nisu videle. "I tako, kada sam se spustio na Sark, ve su me ekali." Opet je usledila pauza, ovog puta veoma duga, tokom koje je razmi ljao. Ka petan ne uini ni ta kako bi je prekinuo; inilo se da i on razmi lja. Meutim, Samija upita: "Ko te je ekao? Ko?" "Ja... ja ne znam", odvrati Rik. "Ne mogu da se setim. Nije niko iz Post aje. Bio je to neko sa Sarka. Seam se da sam razgovarao sa njim. Znao je za opasn ost. Govorio je o njoj. Ubeen sam da je govorio o njoj. Sedeli smo zajedno za sto lom. Seam se stola. Sedeo je nasuprot meni. U to nema nikakve sumnje. Dosta dugo smo razgovarali. ini mi se da nisam bio ba voljan da mu otkrijem pojedinosti. Sigu ran sam u to. Najpre je trebalo da porazgovaram sa nekim iz Postaje. A onda je o n..."

"Da?" stade da ga po uruje Samija. "Uinio je ne to. On je... Ne, ni ta mi se vi e nee vratiti. Ni ta vi e mi se nee v iti!" On vri tei izgovori te rei, a onda nastupi ti ina, ti ina koju poput antiklimaksa prekinu prozaino zujanje kapetanovog komunikatora, to ga je nosio na zglobu ruke. " ta se dogodilo?" upita on. Glas koji je odgovorio bio je piskav i pun po tovanja. "Poruka za kapetana od Sarka. Zahteva od njega da je lino primi." "U redu. Uskoro u biti u subeteru." On se okrenu prema Samiji. "Gospo, smem li primetiti da je vreme za veeru ?" Istog asa on uoi da se devojka sprema da izjavi kako nije gladna, ne bi li ga po urila da ode i ne brine vi e o njoj. Stoga nastavi sa vi e takta. "Red je, takoe , da nahranimo i ova stvorenja", dodade urno. "Verovatno su umorni i gladni." Protiv toga Samija ve nije mogla da se pobuni. "Moram ih ponovo videti, k apetane." Kapetan se nemo pokloni. Mo da se pomirila s tim, mo da i nije. Samija od Fifa bila je istinski uzbuena. Njena prouavanja Florine zadovolj avala su njene izvesne intelektualne te nje, ali ovaj Tajanstveni Sluaj Psihosondir anog Zemljanina (razmi ljala je o toj stvari kao o neemu to se pi e velikim slovima) o

braao se neem mnogo primitivnijem u njoj, neem to je vi e od nje zahtevalo. Probudilo je u njoj pravu ivotinjsku znati elju. Na la se pred jednom pravom tajnom! Tri su je stvari uzbuivale. Meu njima se nije nalazilo mo da razumno pitanje (kada se imaju u vidu okolnosti) da li, ipak, pria ovog oveka predstavlja obmanu ili namernu la , pre nego istinu. Prihvatiti da je ona ne to drugo, a ne istina, uni t ilo bi svu tajanstvenost, a to Samija nije mogla da dozvoli. Stoga su te tri stvari bile sledee: (1) Kakva je to opasnost pretila Flor ini i itavoj Galaksiji? (2) Ko je to psihosondirao Zemljanina? (3) Za to je ta osob a upotrebila psiho-sondu? Odluila je, na vlastito zadovoljstvo, da sama proe lja tu stvar. Niko nije t ako skroman da sebe ne smatra sposobnim detektivom-amaterom, a Samija, dabome, n ije bila nimalo skromna. im je posle veere ugrabila priliku da se utivo izvue, pohitala je ka zatvoru . "Otvorite vrata!" nalozi ona stra aru. Mornar, meutim, ostade u stavu mirno, praznog i po tovanja punog izgleda. " Va e gospodstvo, vrata moraju ostati zatvorena", odvrati on. Samija stade da hvata vazduh. "Kako se usuuje tako da razgovara sa mnom? Ak o smesta ne otvori vrata, obavestiu kapetana." "Va e gospodstvo, vrata moraju ostati zatvorena. To je naredio sam kapetan ." Nalik na oluju ona pohita nazad, upav i u kapetanovu kabinu poput tornada sabijenog u ezdeset ina. "Kapetane!" "Gospo?" "Da li ste vi naredili da me ne pu taju kod Zemljanina i domorotkinje?" "ini mi se, Gospo, da smo se dogovorili da ete razgovarati s njima samo u mom prisustvu." "Pre veere, da. Ali uverili ste se da su bezopasni." "Uverio sam se da izgledaju bezopasno." Samija se smiri. "U tom sluaju vam nareujem da poete sa mnom smesta." "Ne mogu, Gospo. Situacija se promenila." "Kako promenila?" "Moraju ih ispitati nadle ne vlasti na Sarku, a do tada mislim da bi bilo najbolje da ih ostavimo na miru." Samiji se opusti donja vilica, ali ona je goto vo istog asa vrati u prea nji polo aj kako ne bi ispala nedostojanstvena. "Neete ih, va ljda, izruiti Birou za florinijanske poslove?" "Pa", kapetan poku a da dobije na vremenu, "to je nema sumnje bila prvobit na zamisao. Napustili su svoje selo bez dozvole. U stvari, napustili su svoju pl anetu bez dozvole. I jo , k tome, u unjali su se na jedan sarkitski brod." "Ovo poslednje im je bila gre ka." "Stvarno?" "Vi ste u svakom sluaju znali sve njihove zloine jo pre poslednjeg razgovor a." "Ali tek sam tokom razgovora uo ta je takozvani Zemljanin imao da ka e." "Takozvani. Sami ste rekli da planeta Zemlja postoji." "Rekao sam da bi mogla postojati. Ali Gospo, smem li vas upitati ta biste voleli da se uradi sa ovim ljudima?" "Smatram da bi Zemljaninovu priu trebalo ispitati. On govori o opasnosti po Florinu i o nekome na Sarku ko je namerno poku ao da to zataji od nadle nih vlast i. ak mislim da je to sluaj za mog oca. U stvari, pove u ga svom ocu, kada za to doe v reme." "Sve je to tako mudro!" primeti kapetan. "Jeste li vi to sarkastini, kapetane?" Kapetan pocrvene. "Molim za izvinjenje, Gospo. Mislio sam na na e zatvoren ike. Imam li va e dopu tenje da odr im jedan podu i govor?" "Ne znam ta podrazumevate pod tim 'podu i'", uzvrati ona istom merom i ljut ito, "ali pretpostavljam da biste mogli da ponete." "Zahvaljujem. Kao prvo, Gospo, nadam se da neete umanjiti znaaj nereda na

Florini." "Kakvih nereda?" "Nemogue je da ste zaboravili na ispad u biblioteci?" "Mislite na ubijenog patrold iju. Ma hajdete, kapetane!" "Jutros je ubijen i drugi patrold ija, Gospo, a takoe i jedan domorodac. Ni je uobiajeno da domoroci ubijaju patrold ije, a ovom prilikom imamo jednog koji je to ve dva puta uinio, i jo ga nisu uhvatili. Da li je sam? Je li po sredi nesrean sl uaj? Ili je sve to deo neke pa ljivo razraene zavere?" "Vi, oigledno, verujete u ovo poslednje." "Da, verujem. Domorodac-ubica je imao dva sauesnika. Njihov opis odgovara na im slepim putnicima." "To mi nijednom niste pomenuli!" "Nisam eleo da uznemirim Va e gospodstvo. Meutim, setiete se da sam vam sve v reme ponavljao da bi oni mogli biti opasni." "Pa dobro. ta iz ovoga proistie?" " ta ako su ubistva na Florini samo sporedne predstave, ija je namera bila da odvuku pa nju patrold ija dok se ovo dvoje ne uvuku na brod?" "To zvui suludo." "Stvarno? Za to be e sa Florine? Nismo ih pitali. Pretpostavljamo da be e pred patrold ijama, jer to je, nema sumnje, najrazumnija pretpostavka. Ali da li bi on da krenuli na Sark? I to brodom koji prevozi Va e gospodstvo? A zatim, tu je i nje gova tvrdnja da je istra iva svemira." Samija se namr ti. "Pa ta je s tim?" "Pre godinu dana javljeno je da je nestao jedan istra iva svemira. Ta pria n ikada nije dospela u iroku javnost. Ja sam to, razume se, znao, jer je moj brod p retra ivao okolni svemir tragajui za njim. ta god da stoji iza tih dogaaja na Florini bez sumnje za osnovu ima tu injenicu, a znajui da im je poznat sluaj nestalog istr a ivaa jasno mi je kako vrstu i neoekivano efikasnu organizaciju oni tamo imaju." "Mo da Zemljanin i nestali istra iva svemira nisu ni u kakvoj vezi." "Ni u kakvoj pravoj vezi, bez sumnje, Gospo. Ali ako bismo smatrali da n e postoji ba nikakva veza, onda bi to znailo da se previ e oslanjamo na sluajnosti. O vde je re o uljezu. Zato tvrdi da su ga psihosondirali." "Oh?" "Kako da doka emo da on nije istra iva svemira? Ne zna nijedan drugi podatak o planeti Zemlji, sem da je radioaktivna. Ne ume da upravlja brodom. Ne zna ni ta o svemirskim istra ivanjima. A krije se iza toga da je bio psihosondiran. Shvatate li, Gospo?" Samija nije znala ta da odgovori. "Ali emu sve to?" upita ona. "Kako biste vi mogli da uinite upravo ono to ste rekli da nameravate, Gosp o." "Da istra im tu tajnu?" "Ne, Gospo. Da odvedete tog oveka do svog oca!" "I dalje ne shvatam." "Postoji nekoliko mogunosti. U najboljem sluaju, mo da mu je bilo nalo eno da p ijunira va eg oca, za raun Florine ili za raun Trantora. Pretpostavljam da e ga stari Abel od Trantora sigurno identifikovati kao Zemljanina, ako ni zbog ega drugog, onda da bi postideo Sark tra ei da sazna istinu o tobo njem psihosondiranju. U najgor em sluaju, on je ubica va eg oca." "Kapetane!" "Gospo?" "Pa to je sme no!" "Mo da, Gospo. Ali ako je to tako, onda je ume ano i Odeljenje za bezbednost . Seate se da su me pre veere zvali da primim poruku sa Sarka?" "Seam se." "Evo je." Samija prihvati tanak providni smotuljak ispisan crvenim slovima. Pisalo je: "Javljeno je da je dvoje Florinijanaca tajno i ilegalno stiglo na va brod. S mesta ih stavite pod prismotru. Jedna od njih mo da e tvrditi da je istra iva svemira, a ne florinijanski domorodac. Ne treba ni ta da preduzimate u vezi s tim. Odgovor ni ste za to dvoje ljudi. Treba ih zadr ati, kako bi mogli biti izrueni Odelbezu. T

o treba izvesti u tajnosti. I to to pre." Samija je bila o amuena. "Odelbez", ponovi ona. "Odeljenje za bezbednost." "Izvesti u tajnosti", naglasi kapetan. "Nisam hteo ovo da vam poka em, ali niste mi pru ili drugu mogunost, Gospo." " ta e mu uiniti?" upita ona. "Ne bih znao tano da vam ka em", odvrati kapetan. "Izvesno je samo to da ne ko koga smatraju pijunom i ubicom ne mo e oekivati da se s njim postupa ne no. Verovat no e njegovo pretvaranje delimino postati i stvarnost. Mislim, mogue je da e zaista saznati kako stvarno izgleda psihosondiranje." 12. DETEKTIV Svaki od etvorice velikih vlastelina oseao je ne to drugo prema vlastelinu o d Fifa, Bort je bio besan, Runa se zabavljao, Baliju je bilo dosadno, a Stin je bio zapla en. Prvi je progovorio Runa. "Izdaja na samom vrhu?" uzviknu on. "Poku ava li t o da nas zapla i jednom obinom reenicom? Neko je izdao tebe? Borta? Mene? Ko i kako? I Sarka mu, Fife, ovi sastanci mi remete normalan san." "Ishod mo e da ti poremeti mnoge noi", odvrati Fif. "Nisam mislio, Runa, da je neko izdao bilo kog od nas. Hteo sam da ka em da je neko izdao Sark." "Sark?" upade Bort. "Kakve to onda veze ima sa nama?" "Nazovi to mitom. Gledaj na to kao na ne to u ta veruju obini Sarkiti." "Ne razumem", po ali se Stin. "Vi kao da se uvek trudite da jedni druge na djaate u reima. Stvarno! eleo bih da to pre zavr ite s ovim." "Sla em se sa Stinom", javi se i Bal. Videlo se da mu je Stin zahvalan na tome. "Voljan sam da vam odmah sve objasnim", doeka ih Fif. "Pretpostavljam da ste uli za nedavne nemire na Florini?" "Odlebez pominje da je ubijeno nekoliko patrold ija", primeti Runa. "Je l' na to misli ?" Bort se ljutito ume a. "Sarka mu, ako ve moramo da sastanimo, porazgovarajmo onda i o tome. Patrold ije ubijene! Pa, i zaslu uju da ih ubiju! Da li vi to hoete d a ka ete da svaki domorodac mo e tek tako da prie patrold iji i tresne ga po glavi motk om dva sa etiri? Za to bi ijedan patrold ija dopustio da mu bilo koji domorodac sa mo tkom dva sa etiri u ruci prie tako blizu da mo e i da je upotrebi? Za to nije tog domo roca spalio jo dok je bio na dvadeset koraka od njega? Sarka mu, protresao bih ja te trupe patrold ija od kapetana do regruta i s ve glupane poslao da slu e na brodovima. Te trupe se samo gu e u salu. Tamo vode pre vi e lagodan ivot. Tvrdim da bi trebalo svakih pet godina Florinu staviti u opsadno stanje, te pokupiti sve one koji stvaraju neprilike. Tako bi domoroci bili mirn i, a na i ljudi uvek stvaraju neprilike. "Jesi li zavr io?" upita Fif. "Za sada, jesam. Ali ponovo u uzeti re. I ja tamo imam investicije, zna . Ne mo da tako velike kao ti, Fife, ali ipak dovoljne da se zbog njih zabrinem." Fif sle e ramenima, a onda se neoekivano okrenu ka Stinu. "Da li si i ti uo za nerede?" Stin poskoi. "Jesam. Hou da ka em, uo sam kada si sada pomenuo..." "Nisi, znai, proitao obave tenje Odelbeza?" "Pa, ovaj..." Stinu odjednom svu pa nju privuko e njegovi dugaki nokti, kico ki namazani lakom boje bakra. "Nemam uvek vremena da proitam sva obave tenja. Nisam z nao da se to od mene oekuje. U stvari..." On, konano, pogleda Fifa i dodade: "Nisa m znao da mi ti kroji pravila. Stvarno!" "Ne krojim ih", odvrati Fif. "Svejedno, po to ti pojedinosti nisu poznate, ja u ti ih ukratko izneti. Mo da e to zaokupiti pa nju i ostalih. Neverovatno kako se dogaaji od etrdeset osam asova mogu izneti u svega neko liko rei i kako neva nim mogu zvuati. Prvo, neko je neoekivano tra io tekstove o svemir skim istra ivanjima. Zatim je de urni patrold ija u biblioteci primio udarac u glavu i dva sata kasnije umro usled frakture lobanje. Zatim je usledila potera koja se zavr ila ispred jazbine trantorskog agenta u koju na i nisu smeli da uu. Zatim je, u

zoru, jo jedan patrold ija bio ubijen, a ubica se izvukao u uniformi patrold ije, a n ekoliko asova kasnije ubijen je i trantorski agent. Ako elite da ujete i poslednje vesti", zavr i Fif, "mo ete i ovo da dodate tom spisku oiglednih sitnica. Pre nekoliko asova u Gradskom parku na Florini pronaeno je telo, ili bolje reeno pronaeni su neiji ostaci kostiju." "ije je to telo?" upita Tuna. "Samo trenutak, molim vas. Pored njega se nalazila gomilica pepela koja je liila na spaljene ostatke odee. Svi metalni delovi pa ljivo su bili uklonjeni, al i analizom pepela utvreno je da je posredi spaljena uniforma patrold ije." "Na eg preru enog prijatelja?" upita Bal. "Malo verovatno", odvrati Fif. "Ko bi ga potajno ubio?" "Smaoubistvo", primeti zlobno Bort. "Koliko dugo je mislio taj prokleti kopilan da e moi da ostane neotkriven? Mislim da je izabrao lak u smrt. Lino u utvrdit i ko je u trupi odgovoran za to njegovo samoubilako stanje i staviu mu na raspolag anje jedan napunjeni blaster." "Malo verovatno", ponovi Fif. "Ako je ovek poinio samoubistvo, on se ili n ajpre ubio, pa zatim skinuo uniformu, pretvorio je u pepeo, uklonio kope i irite, izi ao iz peine nag, ili mo da u donjem ve u, oslobodio ih se, a zatim se vratio i ubio . U jednoj od onih unakrsnih peina Parka? Da." "Onde je imao dovoljno vremena i niko ga nije uznemiravao", usprotivi se Bort ratoborno. Nije voleo da se odrie svojih teorija. "Mogao je najpre da skine nale i irite, a onda..." "Jesi li ikada poku ao da ukloni irite sa neke patrold ijske uniforme koja pre toga nije bila spaljena?" upita ga sarkastino Fif. "Zanimao bi me i motiv, ako j e zaista u pitanju telo preru enog koji je izvr io samoubistvo? Pored toga, imam i i zve taj medicinskih strunjaka koji su ispitali strukturu kostiju. To nije skelet ni nekog patrold ije ni kakvog Florinijanca. To je skelet jednog Sarkita." "Stvarno!" povika Stin. Balove stare oi se irom otvori e, metalni zubi, koji bi povremeno malo o iveli mranu prostoriju u kojoj je sedeo kada bi na njih palo n e to svetlosti, nestado e po to je naglo zatvorio usta. ak je i Bort bio zateen. "Pratite li me?" upita Fif. "Sada vam je valjda jasno zbog ega su metalni delovi bili uklonjeni sa uniforme? Ko god da je ubio tog Sarkita eleo je da nas navede da pomislimo kako taj pepeo potie od Sarkitove odee, koja je bila skinuta i spaljena pre ubistva, jer bismo tada mogli pretpostaviti da je posredi samoubis tvo ili privatni sukob, to uop te nema nikakve veze sa na im prijateljem koji se izda vao za patrold iju. Ali on nije znao da se analizom pepela mo e utvrditi da li je re o odei Sarkita izraenoj od kirta ili celoloze od koje se prave uniforme patrold ija, ak i kada su sa nje skinute kope i iriti. Na osnovu mrtvog Sarkita i pepela od uniforme patrold ije, mo emo samo pretp ostaviti da se negde u Gornjem Gradu nalazi ivi varo anin u sarkitskoj odei. Na Flori nijanac se dosta dugo izdavao za patrold iju, a onda je uvideo da to za njega post aje sve opasnije, te je odluio da postane Vlastelin. I to je postigao na jedini m ogui nain." "Je li uhvaen?" stade da se raspituje Bort. "Ne, nije." "Za to nije? Sarka mu, za to nije?" "Bie uhvaen", odvrati ravnodu no Fif. "Ovog trenutka moramo porazgovarati o mnogo va nijim stvarima. Ovaj poslednji zloin predstavlja sitnicu u poreenju s tim." "Prei na stvar!" istog asa zatra i Runa. "Strpljenja! Kao prvo, dozvolite da vas pitam seate li se istra ivaa svemira koji je nestao pro le godine." Stin se zakikota. Bort primeti sa krajnjim prezirom: "Zar emo opet o tome?" "Je li to u nekoj vezi?" upita Stin. "Ili emo, tek tako, bez ikakvog razl oga, ponovo, ispoetka, pretresti taj grozni dogaaj od pro le godine? Umoran sam." Fif je bio nepokolebljiv. "Ova eksplozija dogaaja", zapoe on, "do koje je do lo jue i prekjue zapoela je tako to je neko u florinijanskoj biblioteci zatra io knji ge o istra ivanju svemira. Za mene je to dovoljno. Da vidimo mogu li i vas ostale ubediti da je sve to u i te kakvoj vezi. Poeu sa opisom troje ljudi i dogaajem koji se zbio u biblioteci i molim vas da me nekoliko minuta ne prekidate.

Pre svega, ume an je jedan varo anin. On je taj koji je od te trojke najopas niji. Na Sarku je imao hvale vredan dosije u kome stoji da je inteligentan i oda n. Na nesreu, sada je te svoje sposobnosti okrenuo protiv nas. On je bez sumnje o dgovoran za dosada nja etiri ubistva. I prevejani kriminalci bi mu mogli pozavideti na sada njem dosijeu. Imajui u vidu da su od etvorice ubijenih dvojica bili patrold i je a jedan Sarkit, gotovo je te ko poverovati da je te zloine poinio jedan domorodac . A jo ga nisu uhvatili. Druga ume ana osoba je jedna domorotkinja. Neobrazovana je i potpuno nebit na. Meutim, poslednjih nekoliko dana preduzeta su opse na ispitivanja povodom itave ove stvari, tako da smo saznali i njenu istoriju. Roditelji su joj bili lanovi 'D u e kirta'; sea li se neko od vas te prilino sme ne seljake zavere koja je bez problema ugu ena pre nekih dvadeset godina? To nas dovodi do tree osobe, najneobinije od sve troje. Ta trea osoba radil a je kao obini radnik u mlinu i svi su je smatrali za idiota." Bort odjednom besno frknu, Stin se ponovo piskutavo zacereka. Balove oi o stado e zatvorene, dok je Runa i dalje nepokretno sedeo u tami. "Re 'idiot'" nastavi Fif, "nisam figurativno upotrebio. Odelbez je dao sv e od sebe, ali nisu uspeli da o njemu pronau nikakve podatke koji bi bili stariji od deset i po meseci. U to vreme je bio pronaen u jednom selu nedaleko od glavno g grada Florine i to u krajnje jadnom stanju. Nije umeo ni da hoda ni da govori. Nije ak umeo ni sam da jede. Da li ste uoili da se prvi put pojavio nekoliko nedelja po nestanku istra i vaa svemira? Imajte na umu i da je za svega nekoliko meseci nauio da govori, pa ak i obavlja posao u kritkom mlinu. Koji idiot bi bio u stanju tako brzo da ui?" Stin stade urno da obja njava: "Oh, ali ako je bio psihosondiran kako treba , moglo se podesiti tako da..." Ali ubrzo zamue. "Ne znam nijednog veeg strunjaka na tom polju", podrugljivo primeti Fif. "a k i bez Stinovog ekspertskog mi ljenja, upravo sam i sam to pomislio. To je jedino mogue obja njenje. Dalje, psihosondiranje je moglo biti obavljeno jedino na Sarku ili u Gor njem Gradu na Florini. Kako nismo eleli ni ta da prepustimo sluaju, ak smo pretra ili i sve doktorske ordinacije. Nismo nai li ni na kakav trag neovla enog psihosondiranja. Jedan od na ih agenata predlo io je da pregledamo i dosijea doktora koji su umrli o d dana kada se idiot prvi put pojavio. Pobrinuu se da bude unapreen zbog te ideje. Dosije na eg idiota prona li smo u jednoj od tih ordinacija. Pre otprilike es t meseci na pregled ga je dovela seljanka, drugi lan na eg trija. To je oigledno uini la potajno, po to je tog dana odsustvovala s posla iz sasvim drugog razloga. Taj d oktor je pregledao idiota i zabele io, to predstavlja neopozivi dokaz, da je bio po dvrgnut psihosondiranju. A sada dolazimo do jedne zanimljive take. Taj doktor je bio jedan od onih koji je dr ao dve ordinacije: jednu u Gornjem Gradu i drugu u Donjem Gradu. Pripa dao je onoj vrsti idealista koji su smatrali da i domoroci zaslu uju prvorazrednu medicinsku pomo. Bio je krajnje metodian i imao je dupla dosijea o svim bolesnicim a u obe ordinacije, kako bi izbegao nepotrebno putovanje liftovima. Takoe, pretpo stavljam da je godilo njegovom idealizmu to to ni u dosijeima nije pravio razliku izmeu Sarkita i Florinijanaca. Ali dosije na eg idiota nije bio napravljen u dupli katu, i to je jedini dosije koji nije dupliran. Zbog ega? Ako je iz nekog linog razloga odluio da ne napravi duplikat ba tog dosijea, za to se onda on javlja samo u ordinaciji u Gornjem Gradu, a upravo smo ga tamo prona li? Za to ne samo u Donjem Gradu, gde ga nema? Konano, taj ovek je bio F lorinijanac. Dovela ga je Florinijanka. Pregledan je u ordinaciji u Donjem Gradu . Sve je to jasno bilo zabele eno u dosijeu koji smo prona li. Postoji samo jedna odgovor na tu zagonetku. Lekar je i ovog puta napravi o dva dosijea, ali onaj iz Donjeg Grada uni tio je neko ko nije znao da postoji jo jedan u ordinaciji u Gornjem Gradu. Ali poimo dalje. Idiotovom dosijeu bila je prikljuena bele ka u kojoj jasno stoji da nalaz i z ovog sluaja treba proslediti u doktorovom narednom rutinskom izve taju Odelbezu. To je sve bilo po propisu. Svaki sluaj psihosondiranja mogao bi da znai da je re il i o kakvom kriminalcu ili o nekoj razornoj linosti. Ali takav izve taj nikada nije bio prosleen. Tokom te nedelje doktor je nastradao u saobraajnoj nesrei.

Zar vam se ne ini da se sluajnosti beskrajno gomilaju?" Bal otvori oi. "Je l' ti to nama pria neki detektivski triler?" upita on. "Tako je", zadovoljno povika Fif, "detektivski triler. I za sada, ja sam detektiv." "A ko je optu eni?" upita Bal umornim apatom. "Samo jo malo. Dopustite da se jo malo igram detektiva." Usred situacije koju je Fif smatrao najopasnijom krizom koja je ikada za desila Sark, iznenada je otkrio da veoma u iva u svemu tome. "Preimo sada prii s drugog kraja", nastavi on. "Na trenutak emo zaboraviti na idiota i vratiti se istra ivau svemira. Prvi put smo za njega uli kada je javljen o Birou za transport da e se njegov brod uskoro spustiti. Ta je prijava bila prop raena njegovom ranijom porukom. Ali istra iva svemira nikada nije stigao. Nije pronaen nigde u obli njem svemi ru. Dalje, poruka koju je istra iva svemira poslao, a koja je bila upuena Birou za t ransport, nestala je. MSIB tvrdi da mi namerno krijemo tu poruku. Odlebez veruje da su oni izmislili tu poruku radi propagande. Upravo mi je palo na pamet da ni jedni ni drugi nisu u pravu. Poruka jeste bila poslata, ali nju nije sakrila vl ada Sarka. Izmislimo nekoga koga emo za sada zvati Iks. Taj Iks ima pristup zapisima Birotransa. Tako saznaje i za ovog istra ivaa svemira i njegovu poruku, a poseduje um i sposobnosti da brzo deluje. Uspeva da po alje tajni sub-etegram na brod svem irskog istra ivaa, uputiv i oveka da se spusti u neku malu, privatnu luku. Istra iva svem ira ga poslu a, a tamo ga doekuje Iks. Iks je tom prilikom sa sobom poneo poruku prokletstva tog istra ivaa svemir a. Za to mogu da postoje dva razloga. Kao prvo, to e uneti zbrku u mogue poku aje da se otkrije istina, jer e biti uklonjen jedan od dokaza. Drugo, to bi mu moglo po slu iti da zadobije poverenje ludog istra ivaa svemira. Ako je istra iva smatrao da mo e r azgovarati samo sa svojim pretpostavljenim, to je sasvim mogue, Iks bi ga mogao ub editi kako i u njega mo e da ima poverenja po to i on ve zna su tinu prie. Nema sumnje da je istra iva svemira progovorio. Bez obzira koliko njegova p ria bila nepovezana, luda, i uglavnom nemogua - to ne bi bilo ni ta udno - Iks je u nj oj video izvestan materijal za propagandu. Poslao je svoje ucenjivako pismo velik im vlastelinima, nama. Nameravao je, verovatno, da uini upravo ono za ta sam ja u to vreme teretio Trantor. Da e, ako sa nama ne postigne za njega povoljan dogovor , minirati proizvodnju na Florini glasinama o uni tenju sve dok se ne predamo. Ali tada je napravio i prvu gre ku u proraunima. Ne to ga je zapla ilo. Kasnije emo razmotriti ta je to moglo biti. U svakom sluaju, odluio je da saeka pre no to kre ne dalje. Meutim, ekanje je dovelo do jedne nevolje. Iks nije verovao u priu istra iv aa svemira, ali nema sumnje da je sam istra iva svemira bio potpuno iskren. Iks je t rebalo tako da podesi stvari da istra iva dobrovoljno pristane da njegovo 'proklets tvo' prieka. Istra iva to nije mogao da uini, osim u sluaju da njegov uvrnuti um nije bio potpuno neupotrebljiv. Iks ga je mogao ubiti, ali moje je mi ljenje da mu je istra i va svemira bio potreban radi daljnjih obave tenja (konano, on ni ta nije znao o istra iv anju svemira, te nije mogao da sprovede uspe nu ucenu zasnovanu na potpunom blefir anju) i, mo da, radi otkupa u sluaju krajnjeg neuspeha. U svakom sluaju upotrebio je psiho-sondu. Posle njene primene ostao mu je ne vi e istra iva svemira, ve bezumni id iot koji mu izvesno vreme nije stvarao nikakve neprilike. A posle izvesnog vreme na, raunao je, razum e se istra ivau svemira ionako do izvesne mere povratiti. Naredni korak? Trebalo je stvoriti uslove da tokom godine ekanja istra iva n e bude pronaen, da ga niko va an ne vidi, ak ni kao idiota. I tako je nastavio da sp rovodi svoj majstorski smi ljen jednostavan plan. Odneo je svog oveka na Florinu i gotovo godinu dana istra iva svemira je jednostavno bio napola uvrnuti domorodac, k oji je radio u kirtskim mlinovima. Pretpostavljam da je tokom te godine on, ili neki njemu odani potinjeni, posetio varo icu gde je 'posadio' to stvorenje, kako bi se uverio da je na sigurno m i dobrog zdravlja. Tokom jedne od tih poseta nekako je saznao da je stvorenje voeno kod doktora koji je ve na prvi pogled bio u stanju da prepozna psihosondiran u osobu. Doktor je umro, a njegov izve taj nestao, bar onaj iz ordinacije u Donjem

Gradu. Tu je Iks napravio prvu gre ku. Nije mu palo na pamet da bi se duplikat mo gao nalaziti u gornjoj ordinaciji. Potom je napravio i drugu gre ku. Idiot je poeo da se malo prerano oporavlj a, a varo anin iz tog sela bio je dovoljno mudar da uvidi kako tu ima jo neeg pored obinog buncanja. Mo da je devojka koja je vodila rauna o idiotu ispriala varo aninu o p sihosondiranju. To je, meutim, samo pretpostavka. Eto, to vam je itava pria." Fif pljesnu svojim sna nim akama i stade da eka na reakciju. Prvi se javio Runa. Svetlo u njegovoj prostoriji se upalilo nekoliko tre nutaka ranije i on je sedeo mirkajui i osmehujui se. "Bila je to osrednje dosadna p ria, Fife", ree on. "Da sam jo koji trenutak ostao u mraku, zaspao bih." "Koliko ja vidim", primeti lagano Bal, "stvorio si zdanje isto onako krh ko kao i ono od pro le godine. Njegovih devet desetina zasniva se na nagaanjima." "Besmislica!", kratko dobaci Bort. "Ko je taj Iks?" upita Stin. "Ako ne zna ko je Iks, onda sve to nema nika kvog smisla." I on prefinjeno zevnu, prekriv i sitne bele zube povijenim ka iprstom. "Bar je jedan od vas uoio ono to je bitno", zakljui Fif. "Klju itave ove stva ri je identitet Iksa. Ako je moja analiza tana, ono to je neophodno jeste razmotri ti osobine koje bi Iks mogao da poseduje. Kao prvo, Iks je ovek sa vezama u Civilnoj slu bi. On je ovek koji je u stan ju da naredi psihosondiranje. To je ovek koji smatra da mo e da sprovede monu ucenji vaku kampanju. ovek koji je u stanju da prebaci istra ivaa svemira sa Sarka na Florin u bez ikakvih nevolja. On sigurno nije bilo ko. U stvari, on je vrlo odreena osoba. To mora biti neki veliki vlastelin. Z ar i vi ne smatrate da je tako?" Bort ustade sa svog sedi ta. Glava mu i eze, a zatim on ponovo sede. Stin prs nu u piskav, histerian smeh. Runine oi, napola prekrivene naduvanim salom koje ih je okru ivalo, grozniavo zasija e. Bal lagano zatrese glavom. "Koga, svemira mu, optu uje , Fife?" povika Bort. "Jo nikog." Fif se nije nimalo uzbudio. "Nikog odreenog. Posmatrajte to na ovaj nain. Nas smo petorica. Nijedan drugi ovek na Sarku nije mogao da uini ono to je Iks uinio. Osim nas petorice. To mo ete prihvatiti zdravo za gotovo. Ali koji od petorice? Da poem od sebe: ja nisam." "Imamo tvoju re, zar ne?" prositka Runa. "Ne treba vam moja re", odvrati Fif. "Jedino ja nemam motiv. Iksov motiv je da zadobije kontrolu nad industrijom kirta. Ja je ve ionako kontroli em. Ve posed ujem treinu zemlji ta na Florini. Imam dovoljno mlinova, fabrika ma ina i prevoznu fl otu dovoljno veliku da, ako bih to eleo, primoram bilo kog od vas, ili sve vas za jedno, da se povuete iz posla. Ne bi mi bila potrebna nikakva zapetljana ucena." Vikao je ne bi li nadjaao njihove zdru ene glasove. "Saslu ajte me! Vi ostali ste imali gomilu motiva. Runa poseduje najmanji kontinent i najmanje bogatstvo. Znam da mu se to ne dopada. Ne mo e da se pretvara kako mu je milo zbog toga. Bal ova loza je najstarija. Nekada je njegova porodica vladala itavim Sarkom. On to v erovatno nije zaboravio. Bort odbija da prizna injenicu da ga uvek nadglasaju u V eu, te stoga ne mo e da upravlja poslovima na svojim teritorijama onako o tro kako bi on to eleo. Stin ima prefinjen ukus, a finansijsko stanje mu nije ba najru iastije. Nadoknaivanje gubitaka predstavlja ozbiljnu pokretaku potrebu. Evo, ovde imamo sve mogue motive. Zavist. udnja za moi. elju za novcem. Pitanje prvenstva... Dakle, ond a, koji je od vas?" Iznenada se u Balovim starim oima zaiskri zloba. "Zar ne zna ?" "Nije va no. ujte sad ovo. Rekao sam da je ne to zapla ilo Iksa (zovimo ga i da lje Iksom) po to nam je poslao prva pisma. Znate li ta je to bilo? Na prvi sastanak, kada sam vam propovedao o potrebi da zajedno delujemo. Iks je tada bio ovde. Ik s je bio i jeste jedan od nas. Znao je da na e ujedinjeno nastupanje znai njegov kr ah. Raunao je na to da e nas pobediti, jer je znao da e nas na kruti ideal kontinent alne autonomije do poslednjeg asa, pa i kasnije, spreavati da se slo imo. Ali video je da se prevario, te je odluio da saeka dok vi e ne bude potrebe za urbom i on dobij e mogunost da nastavi. Ali on i dalje nije u pravu. Mi emo i dalje preduzimati zajednike korake, i postoji samo jedan nain na koji to bezbedno mo emo da inimo, imajui u vidu da je Ik

s jedan od nas. Odzvonilo je kontinentalnoj autonomiji! To je luksuz koji vi e ne smemo sebi dopustiti, jer e Iksova shema biti potpuna jedino ako doe do ekonomskog poraza nas preostalih ili ako doe do uplitanja Trantora. Po to sam ja jedini kome mogu verovati, od ovog sam asa ja na elu ujedinjenog Sarka. Jeste li uz mene?" Svi poskaka e sa svojim sedi ta i stado e da viu. Bort je izmahivao pesnicom. U uglovima ustiju primeivali su mu se tragovi pene. Fiziki, meutim, nisu mogli ni ta da postignu i Fif se osmehnu. Od svakog od njih razdvajao ga je itav kontinent. Mogao je da sedi za svojim stolom i posmatra ih kako se pene. "Nemate izbora", dobaci im on. "Tokom godine koja je protekla od na eg prv og sastanka i ja sam se pripremio. Dok ste me vas etvorica bez rei slu ali na sastan ku, meni odani oficiri stali su na elo Flote." "Izdaja!" zaurla e oni. "Izdaja kontinentalne autonomije", uzvrati Fif. "Ali iskazivanje odanost i Sarku." Stinovi prsti su se nervozno preplitali, a bakarno crveni nokti jedini s u razbijali monotoniju blede ko e. "Ali za to je kriv Iks. ak i ako je Iks jedan od nas, ostala trojica su nevini. Ja nisam Iks." On stade da ara oko sebe otrovnim pogledom. "To je neki od preostale trojice." "Vi koji ste nevini, ako elite, biete deo moje vlade. Nemate ta da izgubite ." "Ali ti nee rei ko je nevin", razdra se Bort. "Sve e nas istisnuti slu ei se to tvojom priom o Iksu o... o..." Izgubiv i dah, on bi primoran da uuti. "Neu. Za dvadeset etiri asa znau ko je Iks. Nisam vam jo ne to rekao. Istra iva emira o kome smo razgovarali u mojim je rukama." etvorka se sada sasvim uuta. Posmatrali su jedni druge s rezervom i sumnjo m. Fif se ponovo zakikota. "Pitate se koji je od vas Iks? Jedan od vaz to z na, budite uvereni. A za dvadeset etiri asa svi emo znati. Ali imajte na umu, gospo do, svi ste potpuno bespomoni. Ratni brodovi su moji. Pozdravljam vas!" I on ih otpusti jednim pokretom ruke. Nestajali su jedna za drugim, poput zvezda u bezmernim dubinama svemira koje sa viziekrana postepeno uklanja prolazak masivne i nevidljive olupine kakvo g svemirskog broda. Poslednji je oti ao Stin. "Fife", zapoe on drhtavim glasom. Fif podi e pogled. "Da?" eli da prizna sada, kada smo ti i ja ostali sami? Ti si Iks?" Stinovo lice se panino iskrivi. "Ne, ne. Stvarno nisam. Samo sam eleo da t e upitam misli li to ozbiljno? To, oko kontinentalne autonomije i ostalo. Misli li ?" Fif se zagleda u stari gronometar na zidu. "Do vienja!" Stin zacvile, posegnu rukom za prekidaem i nestade.

Fif ostade da sedi nepomian poput stene. Po to je sastanak bio zavr en, kriza obuzdana, zahvatila ga je poti tenost. Bezusna usta behu mu se duboko usekla na v elikom licu. Svi prorauni poivali su na ovoj injenici: istra iva svemira bio je lud, opasno st nije postojala. Ali toliko toga se dogodilo zbog tog jednog ludaka. Za to bi Ju nc iz MSIB-a proveo godinu dana tragajui za jednim ludakom? Da li bi on bio tolik o uporan u tom traganju da su posredi bila samo naklapanja? Ovo Fif nikom nije saop tio. Jedva da se usuivao da to podeli i sa sopstven om du om. ta ako taj istra iva svemira uop te nije lud i nikada nije ni bio? ta ako uni te je zaista preti svetu kirta? Sekretar, Florinijanac, dolebde i stade ispred Velikog Vlastelina, ogla av ajui se svojim bezizra ajnim i suvim glasom. "Gospodine!" "Molim?" "Spustio se brod sa va om kerkom." "Istra iva i domorotkinja su dobro?" "Da, gospodine."

"Ne elim da ih iko ispituje bez mog prisustva. Ne elim da iko stupi u vezu sa njima dok ja ne stignem... Ima li vesti sa Florine?" "Da, gospodine. Varo anin je pod nadzorom i sti e na Sark." 13. JEDRILIARI

Svetla u luci gorela su istom jainom iako je napolju sumrak postajao sve jai. Osvetljenje u celoj luci uvek je bilo isto, a odgovaralo je kasnoj poslepodn evnoj svetlosti. U Luci devet, kao i u ostalim lukama za jahte u Gornjem Gradu, bez obzira na rotaciju Florine, uvek je bio dan. Koliina osvetljenja je pod podne vnim suncem bila samo ne to izra enija, ali to je bilo jedino odstupanje od uobiajene koliine svetlosti. Markis D enro je bio u stanju da ka e kako je dan na izmaku jedino po tome to je, ulazei u luku, napustio obojena nona svetla Grada koji je ostavio za sobom. S vojim sjajem odudarala su od sve crnjeg neba, ali nisu imala nikakvih pretenzija da zamene dan. D enro zastade im je pro ao kroz glavnu kapiju, ali na njega kao da nikakav u tisak nije ostavila d inovska potkovica sa tri stotine hangara i pet otvora za uzl etanje. Sve je to bilo deo njega kao to je, uostalom, bilo deo i svakog drugog is kusnog jedriliara. On izvadi dugaku cigaretu, ljubiaste boje, na ijem vrhu se nalazio veoma ta nak sloj kirta i prinese je usnama. Sklopio je dlanove oko izlo enog vrha i posmat rao kako, dok je uvlaio vazduh, poinje da o ivljava zelenkastom svetlo u. Gorela je lag ano i za sobom nije ostavljala pepeo. Kroz nozdrve mu je izlazio smaragdni dim. "Radi kao i obino", promrlja on. Jedan lan komiteta jedriliara, u odelu jedriliara, samo sa neupadljivim i u kusno uraenim slovima na jednom dugmetu tunike koja su oznaavala da je on lan komit eta, krenu hitro u susret D enru, pa ljivo izbegavajui da poka e kako mu se uri. "Ah, to si ti D enro! A za to ne bismo radili kao i obino?" "Zdravo, Doti. Pomislio sam da e mo da nekom bistrom momku pasti na pamet d a zbog sve ove gu ve zatvori luke. Hvala Sarku to nije." ovek iz komiteta nastavi gotovo jecavim glasom: "Zna , moglo bi i do toga d oi. Jesi li uo poslednje vesti?" D enro razvue usne u osmeh. "Kako da razlikujem najnovije od onih koje su m aloas bile najnovije?" "Jesi li uo da se sada pouzdano zna gde je domorodac? Ubica?" "Hoe da ka e da su ga uhvatili? To nisam uo." "Ne, nisu ga uhvatili. Ali znaju da se ne nalazi u Donjem Gradu!" "Stvarno? Pa, gde je onda?" "Ovde, u Gornjem Gradu. Ovde." "Nastavi." D enro irom otvori oi, a zatim ih u neverici suzi. "Stvarno", nastavi lan komiteta, pomalo uvreen, "znam to pouzdano. Patrold i je partaju gore-dole kirtskim autoputem. Opkolili su Gradski park, a Sredi nju obla st koriste kao tab. Sve je to provereno." "Mo da je i tako." D enro nemarno pro eta pogledom po brodovima u hangarima. "i ni mi se da dva meseca nisam dolazio u Devetku. Ima li novih brodova?" "Nema. Ah, da, ima, Hjordesova Plamena strela." D enro odmahnu glavom. "Video sam ga. Sam hrom i ni ta vi e. Mrska mi je i pom isao da u na kraju ipak sam morati sebi da konstrui em jahtu." "Prodaje li Kometu V?" "Ili u je prodati ili u je baciti u staro gvo e. Dosta je to automatskim relej ima i trajaktornim kompjuterima ubijaju sve to je u jedrenju sportsko." "Zna da sam jo neke uo da to isto ka u", slo i se ovek iz komiteta. "Zna ta? Ak em da se na tr i tu pojavio neki stari model u dobrom stanju, obavestiu te." "Hvala. Mogu li malo da se promuvam unaokolo?" "Razume se. Samo napred." ovek se nasme i, mahnu mu rukom i udalji se. D enro stade lagano da obilazi hangare, dok mu je napola popu ena cigareta v isila iz ugla usta. Zastajkivao je kod svakog punog hangara, znalaki procenjujui n jegov sadr aj.

Za hangar 26 ispoljio je naroito zanimanje. U jedan mah, ak, zaviri preko niske prepreke i povika: "Vlasteline?" Taj prvi poziv bio je veoma utiv, ali posle pauze od nekoliko minuta mora o je da ga ponovi, ne to odlunije i manje utivo. Vlastelin koji se napokon pojavi nije ba izgledao bogzna kako. Kao prvo, na sebi nije imao odelo za jedrenje. Drugo, bio je neobrijan, a kapicu odbojnog izgleda nosio je na krajnje nemoderan nain, navuenu preko u iju. Izgledalo je kao da mu prekriva pola lica. Konano, dr anje mu je odavalo neobino sumnjiavu i previ e oprez nu osobu. "Ja sam Markis D enro", predstavi se D enro. "Je li ovo va a letelica, gospodi ne?" "Jeste." Rei je izgovorao lagano i s napeto u u glasu. D enro, meutim, ne obrati pa nju na to. On povue glavu unazad i pa ljivo stade d a razgleda oblik jahte. Zatim ukloni ono to je ostalo od cigarete da mu visi meu u snama i hitnu opu ak visoko u vazduh. Jo nije ni dostigao najvi u taku luka kada se po sle kratkotrajnog bleska izgubi. "Da li biste mi dozvolili da uem?" upita D enro. Onaj drugi malo okleva e, al i se ipak povue unutra i D enro ue. "Kakav motor pokree ovu letelicu, gospodine?" upita D enro. "Za to pitate?" D enro je bio visok, tamne ko e i oiju, kovrd ave, kratko pod i ane kose. Bio je vi od onog drugog za pola glave, a kada bi se osmehnuo videli su mu se beli, pravi lno rasporeeni zubi. "Da budem iskren, spremam se da kupim novi brod", odgovori o n. "Hoete da ka ete da ste zainteresovani ba za ovaj?" "Ne znam. Mo da bi mi ne to ovakvo odgovaralo, razume se ako cena nije previ soka. Ali bez obzira na to, voleo bih da pogledam kontrole i motore." Vlastelin ostade da stoji be rei. D eneroov glas postade ne to hladniji. "Razume se, samo ako vama to odgovara ." Potom se okrenu da poe. "Mo da bih i mogao da ga prodam", konano odgovori Vlastelin i stade da pret ura po d epovima. "Evo dozvole!" D enro prelete jednim brzim, iskusnim pogledom preko obe strane. Zatim je vrati nazad. "Vi ste Dimon?" Vlastelin potvrdno klimnu. "Uite ako elite." D enro baci pogled na veliki hronometar u luci, na osvetljene kazaljke koj e su iskriavo svetlucale ak i pri dnevnom osvetljenju, pokazujui da je otpoeo drugi a s po zalasku sunca. "Hvala. Zar neete vi prvi?" Vlastelin ponovo stade da pretura po d epovima, te izvadi sve anj kljueva. "P osle vas, gospodine." D enro prihvati sve anj i stade da pogleda kljueve, tra ei mali ifrirani znak 'br odske marke'. Ovaj drugi nije ni poku ao da mu pomogne. "Pretpostavljam da je ovaj?" upita on konano. Zatim se uputi kratkom rampom po balkonu vazdu ne komore, te poe pa ljivo da razgleda jedva primetan spoj s desne strane otvora. "Ne vidim... Oh, evo ga", pr omrmlja on i pree na drugu stranu otvora. Lagano, be umno, vrata se otvori te i D enro stupi u pomrinu. Crveno svetlo vaz du ne komore automatski se upali kada se vrata za njima zatvori e. Potom se otvori e u nutra nja vrata i im su u li unutra, sav brod obasja bela svetlost. Mirlin Terens nije imao drugog izbora. Ve odavno se nije seao vremena kada je za njega postojalo ne to kao 'mogunost izbora'. Ve je tri duga, grozna sata sede o pored Dimonovog broda, ekajui, nesposoban da bilo ta uini. Izlaz je video samo u h ap enju. A onda se pojavio ovaj momak, kome za oko be e zapeo brod. Bila je prava l udost imati bilo kakve veze s njim. U tako skuenom prostoru nee dugo moi da se izda je za Vlastelina. Ali isto tako, nije ni mogao da ostane gde jeste. U brodu je mo da bar bilo hrane. udno da mu to ranije nije palo na pamet. Bilo je. "Vreme je za veeru", ree Terens. "Da li biste ne to pojeli?"

Onaj drugi jedva da i baci pogled preko ramena. "Mo da, kasnije. Hvala." Terens ga nije po urivao. Pustio ga je da se mota po brodu, dok se on sa z ahvalno u bacio na meso iz lonca i voe umotano u celulozu. edno je pio. Naspram kuhin je, s druge strane hodnika, nalazio se tu i on se zakljua i dobro iskupa. Predstav ljalo je pravo zadovoljstvo bar nakratko skinuti tesnu kapicu. ak je prona ao i pli tki orman sa ne to odee. Ve je mnogo bolje vladao sobom kada se D enro vratio. "Da li biste imali ne to protiv da isprobam brod?" zamoli ga on. "Ne, ne bih. Umete li da upravljate ovim modelom?" upita Terens krajnje nehajno. "Mislim da umem", odvrati ovaj drugi, ovla se osmehnuv i. "Laskam sebi da u mem da upravljam svim standardnim modelima. Ve sam bio tako slobodan da pozovem k ontrolni toranj, tako da nas eka jedan slobodan otvor za uzletanje. Evo moje jedr iliarske dozvole ako elite da je proverite pre no to poletimo." Terens je samo ovla pogleda na isti nain kao to je i D enro pogledao njegovu. "Prepu tam vam kontrole", ree on. Brod izrula iz hangara poput kakvog vazdu nog kita, kreui se sporo, dok je n jegov dijamagnetski trup bio uzdignut iznad glatke gline polja svega tri ina. Terens je s interesovanjem posmatrao kako D enro krajnje precizno upravlja kontrolama. Pod njegovim dodirom brod se pona ao kao neka iva stvar. Mala kopija p olja koja se nalazila na viziekranu pomerala se i menjala sa svakim tananim dodi rom kontakata. Brod se sada zaustavi, zakovan za ivicu otvora za poletanje. Dijamagnets ko polje stade postepeno da se pojaava ka pramcu broda koji, sa svoje strane, poe da se uspravlja. Terens, sreom, nije bio svestan da se pilotka kabina okree na svo jim univerzalnim kardanima, kako bi ostala u ravnote i uprkos promenljivoj gravita ciji. Zadnji obod broda, konano, velianstveno le e u odgovarajue lebove otvora. Stajao je sada uspravno, upravljen ka nebu. Poklopac od duralita na otvoru za uzletanje skliznu u svoj prorez, otkri v i neutralizovani oluk dubok stotinu stopa, koji je primao prve potiske energije hiperatomskih motora. D enro je neprestano izmenjivao ifrirane poruke sa kontrolnim tornjem. "Des et sekundi do poletanja", ree on najzad. Crvena nit koja se podizala u jednoj kvarcnoj cevi oznaavala je sekunde k oje su prolazile. Uspostavljen je kontakt i prvi nalet energije suknu nadole. Terens postade te i, osetiv i kako sve vi e prianja za sedi te. Odjednom poe da g a hvata panika. "Kako se pona a?" promrmlja on. De nrou kao da uop te nije smetalo ubrzavanje. Glas mu je bio gotovo priroda n kada je odgovorio: "Prilino dobro." Terens se zavali u sedi te, poku av i da se opu ta sa popu tanjem pritiska, te posmatrajui kako zvezde na viziekranu postaju svetle i jasne dok je izmeu njih i njega atmosfera postepeno nestajala. Kirt koji mu je pr ianjao za ko u bio je hladan i vla an. Sada su bili u svemiru. D enro je vodio brod kroz sve faze. Terens, dakako , nijednog asa nije znao u kojoj se fazi brod nalazi, ali je video zvezde kako po stojano prelaze preko viziekrana dok su jedriliarevi dugaki, vitki prsti poigraval i po kontrolama kao da su u pitanju bile dirke kakvog muzikog instrumenta. Konano je neka krupna naran asta kugla ispunila jasnu povr inu viziekrana. "Nije lo e", ree D enro. "Odr avate brod u dobrom stanju, Dimone. Mali je, ali ima svojih prednosti." "Pretpostavljam da biste eleli da mu ispitate brzinu i mogunost skokova", odvrati Terens oprezno. "Samo napred, ako hoete. Nemam ni ta protiv." "Dobro", klimnu D enro. " ta predla ete, kuda da se odvezemo? ta mislite o..." Oklevao je trenutak, zatim nastavio. "Za to ne bismo po li na Sark?" Terens poe malo br e da di e. To je i oekivao. Bio je u takvom stanju da je go rtovo ve poeo da veruje kako ivi u nekom maginom svetu. Kako su samo dogaaji uslovlja vali njegove poteze, ak i bez njegovog pristanka! Malo je trebalo pa da postane u been da po sredi nisu nikakvi dogaaji, ve ustrojstvo koje podstie njegove postupke. Detinjstvo je proveo u sredini koja je slepo verovala da Vlastelini potiu od domo

rodaca, a takve stvari se te ko zaboravljaju. Na Sarku se nalazi Rik, kome se seanj e sve vi e vraalo. Igra jo nije bila gotova. "A to da ne, D enro?" slo i se on s puno ara. "Znai, Sark", zakljui D enro. Kako se brzina poveavala tako se kugla Florine sve vi e krivila i konano nes tala sa viziekrana, koji se ponovo osu zvezdama. "Koje ste najbolje vreme postigli putujui izmeu Sarka i Florine?" upita D en ro. "Nisam oborio nijedan rekord", odvrati Terens. "Otprilike, prosek." "Onda pretpostavljam da ste tu razdaljinu prevaljivali za manje od est aso va?" "Da, povremeno." "Imate li ta protiv da poku am da stignem za manje od pet?" "Nemam", ree Terens.

Pro lo je dosta vremena pre no to su stigli do take dovoljno udaljene od mes ta gde je zvezdana masa izazivala izoblienje samog ustrojstva svemira, da bi skok bio mogu. Za Terensa je predstavljalo pravo muenje da ostane budan. Ovo je bila trea no kako gotovo da uop te nije spavao, a napetost tih dana samo je jo uveala taj nedo statak. D enro ga pogleda postrance. "Za to ne poete na spavanje?" Teres primora sebe da mu mi ii lica poprime ivahan izraz i odgovori: "Nije t o ni ta. Ba ni ta." On zevnu i osmehnu se u znak izvinjenja. Jedriliar se vrati svojim instru mentima, a Terens jo jednom preokrenu oima. Sedi ta u svemirskim jahtama su veoma udobna, jer je to neophodno. Moraju biti takva da bi za titila osobu pri ubrzanju. ak i ovek koji nije naroito umoran mo e lako i slatko zaspati u njima. Terens, koji je u tom trenutku mogao zaspati na k rhotinama stakla, uop te nije osetio kada je usnuo. Spavao je etiri asa; san mu je bio veoma dubok i bez snova, to mu se nikada pre nije dogodilo. Nije se me koljio; jedini znak da je iv predstavljalo je njegov o uravnote eno disanje koje se nije poremetilo ni kada mu je kapica spala s glave. Terens se budio lagano. Nekoliko dugih minuta uop te nije imao pojma gde s e nalazi. Mislio je da je opet u kolibi varo anina. A onda su dogaaji lagano poeli d a mu se vraaju u seanje. Konano je bio u stanju da se osmehne D enrou, koji je i dalj e bio za kontrolama, i da ka e: "Izgleda da sam zaspao." "Izgleda. Eno Sarka." D enro pokaza glavom prema velikom belom polumesecu na viziekranu. "Kada emo se spustiti?" "Za otprilike jedan sat." Terens se ve bio dovoljno razbudio da je mogao da oseti tananu promenu u pona anju svog saputnika. Do iveo je hladni ok kada je razabrao da je elino sivi predme t koji je D enro dr ao u aci lepo oblikovano burence iglastog pi tolja. "Svemira mu, ta..." poe Terens, podi ui se sa sedi ta. "Sedi", nalo i mu polagano D nero. U drugoj aci dr ao je kapicu. Terens podi e aku do glave i prsti mu se zamrsi e u kosi boje peska. "Da", ree D enro, "oigledno je. Ti si domorodac." Terens je utke zurio preda se. "Znao sam da si domorodac", nastavi D enro, "znatno pre no to sam se ukrcao na brod jadnog Dimona." Terensu su usta bila stra no suva, a oi su ga pekle. Posmatrao je siu nu, smrt onosnu cev pi tolja i ekao iznenadni, mukli blesak. Stigao je ak dovde, ak dovde, i n a kraju ipak izgubio igru. Izgledalo je da se D enrou uop te ne uri. vrsto je dr ao pi tolj, a rei je izgovar o jednolino i sporo. "Tvoja najvea gre ka, varo anine, bile je u tome to si smatrao da mo e doveka da vue za nos organizovane snage policije. Ali u tom sluaju, bilo bi za tebe bolje da nisi upravo jadnog Dimona izabrao za svoju rtvu." "Nisam ga ja izabrao", zakre ta Terens.

"Nazovi to onda sreom. Alstar Dimon je pre nekih dvanaestak asova bio u Gr adskom parku gde je ekao svoju enu. Nikakav drugi razlog, do puke sentimentalnosti , nije postojao za to da se nau ba na tom mestu. Upravo su se tamo sreli i prvi pu t, tako da su tu tradiciju nastavljali na dan svake godi njice susreta. Nema nieg n aroito originalnog u tome meu mladim supru nicima, ali njima je to bilo izuzetno va no . Razume se da Dimonu nije palo na pamet da bi na tom samotnom mestu mogao posta ti lak plen nekom ubici. Kome bi to palo na pamet u Gornjem Gradu? Da su dogaaji tekli uobiajenim tokom ubica mo da ne bi danima bio otkriven. Meutim, Dimonova ena se na la na mestu zloina nepunih pola sata posle poinjenog ubistv a. Zaprepastila ju je injenica da njen mu nije bio tamo. Nije pripadao onoj vrsti ljudi, kako nam je objasnila, koji bi besno odjurili zbog toga to je ona ne to malo zakasnila. On je to manje-vi e od nje i oekivao. Palo joj je na pamet da je mu mo da e ka u njihovoj peini. Dimon ju je, razume se, ekao ispred njihove peine. Ona je bila najbli a mest u napada i u nju je bio odvuen. Njegova ena je u la u peinu i prona la... pa, zna ve ta prona la. Uspela je nekako da obavesti Patrolnu jedinicu preko na eg Odelbeza, mada je ono to je govorila bilo gotovo nerazumljivo, po to je bila pod okom i krajnje hi sterina. Kako si se oseao, varo anine, kada si iz ista mira ubio oveka, a potom ga ost avio da ga pronae vlastita ena na mestu za koje su ih oboje vezivale najdra e uspome ne?" Terens se gu io. Jedva je uspeo da prevali preko usana dok je sav kipteo od b esa i osujeenosti: "Vi, Sarkiti, ubili ste milione Florinijanaca. ena. Dece. Oboga tili ste se zahvaljujui nama. Ova jahta..." To je bilo sve to je uspeo da izgovori . "Dimon nije bio odogovoran za takvo stanje stvari, koje je zatekao kada se rodio", odvrati D enro. "Da si roen kao Sarkit, ta bi ti preduzeo? Odrekao se svo jih poseda ukoliko bi ih imao, i oti ao da radi u poljima kirta?" "Pucaj onda", povika Terens previjajui se. " ta eka ?" "Nema urbe. Imam dovoljno vremena da zavr im svoju priu. Nismo bili sigurni ni u identitet le a ni u identitet ubice; ali razumno je bilo pretpostaviti da je re o Dimonu i tebi. Nije nam bilo te ko da na osnovu pepela patrold ijske uniforme pr onaene pored le a zakljuimo da si se preobukao u Sarkita. Zatim, bilo je razumno pre tpostaviti da e probati da se dokopa Dimonove jahte. Nemoj misliti da smo odve glupi , varo anine. Situacija je i dalje bila prilino slo ena. Bio si oajan. Bilo je dovoljno ui ti samo u trag. Bio si naoru an i vrlo verovatno bi izvr io samoubistvo kada bi se n a ao u klopci. A oni nisu eleli da poini samoubistvo. eleli su da stigne na Sark i to u jednom komadu. Za mene je to bio posebno delikatan zadatak, a i trebalo je ubediti Odel bez da sve mogu izvesti sam, da sam u stanju da te odvedem na Sark bez buke i po te koa. Mora priznati da upravo to i radim. Da ti pravo ka em, u poetku sam se pitao da li si ti taj koga treba tra iti. Bio si odeven u svakodnevno poslovno odelo i to u luci za jahte. To je predstavl jalo krajnje lo ukus. Mislio sam da nikome ne bi palo na pamet da izigrava jedril iara bez propisnog odela. Pomislio sam da te mo da nisu namerno poslali kao mamac; da poku ava da te uhapse, dok ovek koga elimo ne pobegne u drugom pravcu. Oklevao sam, pa sam te ispitivao na druge naine. Petljao sam brodskim klj uem na pogre nom mestu. Nijedan brod ikada stvoren ne otvara se s desne strane vazd u ne komore. Otvara se, uvek, bez izuzetka, s leve strane. Nimalo se nisi zaudio zb og te moje pogre ke. Nimalo. Zatim sam te upitao da li si ikada pre ao put izmeu Sark a i Florine za manje od est asova. Odgovorio si - povremeno. To je bilo neuveno. Re kordno postignuto vreme je ne to vi e od devet asova. Zakljuio sam da nikako ne mo e biti mamac. Suvi e toga nisi znao. Mora da za t e stvari nikada nisi ni uo, te si stoga verovatno i bio ovek koga tra imo. Trebalo j e samo saekati da zaspi (a na licu ti se videlo da ti je oajniki potreban san), razo ru ati te i uzeti na ni an odgovarajuim oru jem. Kapicu sam ti skinuo vi e iz znati elje ne go zbog bilo ega drugog. eleo sam da vidim kako izgleda sarkitsko odelo kada iz nj ega viri crvenokosa glava." Terens nije ispu tao pi tolj iz vida. Mo da je D enro primetio kako mu se vilice

pomeraju. A mo da je samo pogodio o emu Terens razmi lja. "Razume se", dodade on, "ne smemo te ubiti, ak i ako skoi na mene. Ne mogu te ubiti ni u samoodbrani. Ali nemoj misliti da si zbog toga u prednosti. Samo s e pomeri i razneu ti nogu." Terensa napusti volja za tuom. On nasloni elo o dlanove i ostade ukoeno da sedi. "Zna li za to ti sve ovo priam?" upita ga D enro saoseajnim glasom. Terens ni ta ne odgovori. "Pre svega", poe D enro, u ivam da te gledam kako pati . Ne volim ubice, a naroi to ne volim domoroce koji ubijaju Sarkite. Nareeno mi je da te isporuim ivog, ali u mojim nareenjima ne stoji da ti moram put uiniti prijatnim. Drugo, neophodno je d a shvati situaciju u kojoj se nalazi , jer po to se spustimo na Sark, od tebe zavisi t a e preduzeti." Terens podi e pogled. "Molim?" "Odelbez zna da dolazi . Florinijansko oblasno odeljenje poslalo je poruku im je ova letelica napustila atmosferu Florine. U to se mo e kladiti. Ali kao to rek oh, morao sam uveriti Odelbez da sam u stanju da sam ovo izvedem, a injenica da s am stvarno uspeo sve menja." "Ne razumem vas", zavapi oajno Terens. D enro mu spokojno objasni: "Rekoh da oni ele da stigne na Sark, da te oni el e u jednom komadu. Ali pod tim oni ne mislim na Odelbez, ve na Trantor!" 14. OTPADNIK Selim Junc nije bio hladnokrvna osoba. Protekla godina razoaranja nimalo nije popravila tu njegovu osobinu. Nije bio u stanju da se usredsredi na pijucka nje vina kada mu je u glavi vrilo kao u ko nici. Ukratko, on nije bio Ladigan Abel . Kada je Junc prekinuo da ljutito vie kako Sarku ni po koju cenu ne treba dozvoliti da kidnapuje i pritvori jednog lana MSIB-a, bez obzira na to u kom se s tanju nalazila pijunska mre a Trantora, Abel je samo izjavio: "Mislim, doktore, da e biti bolje da no provedete ovde." "Imam prea posla", odvrati Junc ledeno. "Ne sumnjam u to, ovee", nastavi Abel, "ne sumnjam. Ali ako su poeli da ubi jaju moje ljude, to znai da je Sark stvarno krenuo u akciju. Postoji velika verov atnoa da vam se ne to dogodi tokom ove noi. Priekajmo stoga da ona proe, pa da vidimo t a nosi novi dan." Juncovi protesti zbog nepreduzimanja nikakve konkretne akcije nisu urodi li plodom. Abel, koji ni u jednom trenutku nije odbacio svoje trezveno, gotovo n ezainteresovano pona anje, odjednom je postao neumoljiv. Junc je bio ispraen do sob e na veoma ljubazan, ali istovremeno i odluan nain. Kada se na ao u krevetu zagledao se u slabo osvetljenu tavanicu sa freskom (jednom prilino ve to uraenom kopijom Lenhandenove 'Bitke za arkturijanske mesece') , svestan da nee moi da zaspi. Zatim je osetio slabi miris gasa, somnina, i utonuo u san pre no to ga je drugi put udahnuo. Pet minuta kasnije, po to je ve takim struja njem vazduha iz te sobe uklonjen anestetik, Junc je ve bio udahnuo dovoljnu koliin u koja e mu omoguiti osam sati zdravog sna. Probudio se u hladno praskozorje i odmah poeo da trepe na Abela. "Koliko je sati?" upita on. " est." "Svemira mu!" On se osvrnu oko sebe i proturi ispod ar ava svoje ko ate noge. "Rano ustajete." "Nisam spavao." "Molim?" "Nemojte misliti da mi san ne nedostaje. Ne reagujem na antisomnin, kao nekada dok sam bio mlai." "Izvinite me na trenutak", promrmlja Junc.

Ovog jutra njegovo jutarnje oblaenje nije ni toliko potrajalo. Vratio se u sobu name tajui kai preko tunike i pode avajui magnetski av. "Pa?" upita on. "Sigurno niste probdeli itavu no i bez razloga me probudil i u est." "U pravu ste. Upravu ste." Abel sede na krevet iz koga je Junc ustao i z abaci glavu unazad smejui se. Smeh mu je bio dosta kre tav i prigu en. Videli su mu s e sna ni zubi od ukaste plastike, koji su odudarali od njegovih povuenih desni. "Izvinite me, Junce", ree on. "Nisam ba pri sebi. Ovo omamljujue bdenje ne utie ba dobro na moj um. ini mi se da u predlo iti Trantoru da umesto mene po alju nekog mlaeg." Junc poe, pomalo zajedljivo, ali oigledno pun nade. "Saznali ste da ipak n isu prona li istra ivaa?" "Ne, prona li su ga. ao mi je, ali uspeli su. Bojim se da moje zadovoljstvo potie od injenice to su na e mre e nedirnute." Junc oseti elju da mu ka e: do avola i tvoje mre e, ali se suzdr a. "Bez sumnje su znali da je Korov jedan od na ih agenata", objasni Abel. "M o da znaju i za ostale na Florini. Ali to su sve sitne ribe. Sarkiti to znaju i ni kada nisu ni ta preduzimali sem to su ih dr ali na oku." "Jednog su ubili", istaknu Junc. "Nisu", uzvrati Abel. "To je uinio jedan od prijatelja istra ivaa svemira pr eru en kao patrold ija; on je upotrebio blaster." Junc se zagleda u njega. "Ne razumem." "To je prilino slo ena pria. Hoete da mi se pridru ite za dorukom? Hrana mi je k rajnje neophodna." Dok su pili kafu Abel mu ispria ta se sve dogodilo u poslednjih trideset es t asova. Junc je bio zapanjen. Odlo io je jo napola punu olju sa kafom, i vi e je nije dodirnuo. "Po to su se ve ukrcali ba na taj brod kao slepi putnici, mo e se desiti da ih jo nisu otkrili. Ako po aljete oveka da saeka taj brod kada se spusti..." "Ma hajdete. Znate da je to nemogue. Svaki moderan brod nepogre ivo otkriva prisustvo siu ne telesne toplote." "To nije nemogue prevideti. Mo da su ureaji nepogre ivi, ali ljudi nisu." "Uzalud se nadate. Pogledajte ovo. U isto vreme kada se brod sa istra ivaem svemira pribli avao Sarku, dobili smo dosta pouzdane izve taje o tome da se Vlastel in od Fifa nalazi na sastanku sa ostalim velikim vlastelinima. Ti meukontinentaln i sastanci odr avaju se ree no to su rasporeene zvezde u Galaksiji. Sluajnost?" "Odr avaju meunarodni sastanak zbog jednog istra ivaa svemira?" "Da, on je ve i sam po sebi dosta va an. Ali jo va nijim smo ga mi sami naprav ili. MSIB ve gotovo godinu dana traga za njim sa zavidnom uporno u." "Ne MSIB", bio je uporan Junc. "Ja. Delao sam gotovo neslu beno." "Vlastelini to ne znaju, niti bi vam poverovali da im to ka ete. A i Trant or je pokazao da je zainteresovan za tu stvar." "Na moj zahtev." "Ni to ne znaju, a ne bi ni poverovali." Junc ustade, i njegova se stolica automatski odmaknu od stola. vrsto steg nuv i ake na leima, on stade da koraa gore-dole po tepihu. Gore-dole. Povremeno bi up utio Abelu po koji o tar pogled. Abel se, ne iskazujui nikakva oseanja, prihvati druge olje kafe. "Otkud sve to znate?" upita Junc. " ta to - sve?" "Sve. Kako i kada se istra iva ukrcao kao slepi putnik. Kako i na koji nain je varo anin uspevao da izbegne hap enje. Da li vam je cilj da me zavarate?" "Dragi moj doktore Junc!" "Priznali ste da su va i ljudi tragali za istra ivaem nezavisno od mene. Pobr inuli ste se sino da me uklonite s puta, ni ta ne prepu tajui sluaju." Junc se iznenada seti mirisa somnina. "Svu no sam, doktore, bio u stalnoj vezi sa svojim agentima. Ono to sam uin io i ono to sam saznao spada u, da tako ka emo, poverljiv materijal. Morali smo vas

skloniti s puta i smestiti na neko bezbedno mesto. Sve ovo to sam vam upravo isp riao saznao sam sino od svojih agenata." "Da bi se saznalo ono to ste vi saznali potrebno je imati pijune u samoj v ladi." "Razume se." Junc se okomi na ambasadora. "Ma hajdete!" "Zar vas to udi? Sar je poslovino poznat po stabilnoj vladi i odanosti svo jih ljudi. Razlog to je to tako krajnje je jednostavan, budui da je i najsiroma niji Sarkit aristokrata u poreenju sa Florinijancima i mo e sebe smatrati, iako prividn o, lanom vladajue klase. Meutim, treba imati na umu da Sark nije svet milijardera, kako to uglavno m misli itava Galaksija. Tokom svog jednogodi njeg boravka ovde mora da ste se u to itekako uverili. ivotni standard osamdeset procenata stanovni tva isti je kao i na ostalim svetovima, i ne mnogo vi i od onog na samoj Florini. Uvek e postojati odree n broj Sarkita koji e usled svoje nezasitosti, biti dovoljno kivni na onaj manji deo stanovni tva koji se davi u luksuzu, i dopu tati mi da ih unajmim. Velika slabost sarkitske vlade ogleda se u tome to ve vekovima povezuje po bunu samo sa Florinom. Zaboravili su da motre na same sebe."

"Ako pretpostavimo", primeti Junc, "da postoje ti mali Sarkiti, to jo ne znai da vam oni mogu biti od velike koristi." "Pojedinano, ne. Objedinjeni, oni predstavljaju korisno orue u rukama na ih najva nijih ljudi. Ima ak i pripadnika stvarne vladajue klase na kojima su dogaaji od protekla dva veka ostavili dubokog traga. Ubeeni su da e Trantor na kraju vladati itavom Galaksijom i ini mi se da su, to se toga tie, savr eno u pravu. ak im se ini da bi se to moglo dogoditi jo za njihova ivota, te ele unapred da se priklone pobedniko j strani." Junc napravi grimasu. "Kada vi govorite o meuzvezdanoj politici, onda mi to sve zvui kao neka prljava igra." "I jeste, ali time to se ne sla ete s onim to je prljavo vi prljav tinu neete i ukloniti. A nije ni sve tako prljavo. Uzmite, na primet, idealiste. Onu nekolic inu u vladi Sarka koji ne slu e Trantoru zbog novca ili obeanja, ve samo stoga to isk reno veruju da je za oveanstvo najbolje ako bude ujedinjeno pod jedinstvenom galak tikom vladom, smatrajui da je jedino Trantor u stanju da to i ostvari. Imam jednog takvog oveka, to je moj najbolji ovek, u Odeljenju za bezbednost Sarka, i upravo nam sada on dovodi varo anina." "Ali rekli ste da je uhvaen!" uzviknu Junc. "Da, uhvatio ga je Odelbez. Ali Odelbez - to je moj ovek, ovek koji radi z a mene." Abel se na trenutak namr ti i postade zlovoljan. "Posle ovoga e nam biti m nogo manje koristan. Kada dopusti da mu varo anin umakne, sleduje mu u najboljem s luaju preme taj na manje odgovornu du nost, ili zatvor, u nejgorem sluaju. Oh, pa ta se tu mo e!" " ta sada nameravate da preduzmete?" "Ne znam tano. Najpre se moramo dokopati na eg varo anina. Posle spu tanja u sv emirsku luku sva ta se mo e dogoditi..." Abel sle e ramenima, a njegova se stara, ukasta ko a poput pergamenta zategnu preko jagodinih kostiju. "Vlastelini e takoe ekati varo a nina", dodade on odmah. "Oni veruju da su ga se ve doepali, ali dok se on ne nae ko d nas ili kod njih, ni ta se ne mo e dogoditi." Ali ta je tvrdnja, ipak, bila pogre na. Strogo uzev i, sve strane ambasade u itavoj Galaksiji zadr ale su eksteritori jalna prava nad neposrednom okolinom mesta na kome su bile sme tene. U stvari, to nije predstavljalo ni ta vi e do goruu elju, osim u sluajevima u kojima je snaga matine planete ulivala po tovanje. U stvari, to je znailo da je jedino Trantor bio u stanj u da sauva nezavisnost svojih predstavnika. Zemlji te trantorske ambasade zauzimalo je gotovo jednu kvadratnu milju, n a kojoj su boravili i patrolirali naoru ani ljudi u trantorskim uniformama i sa ja snim oznakama inova. Samo pozvanim Sarkitima bio je dozvoljen ulaz, i to samo ako nisu bili naoru ani. Nema sumnje da bi prisutni Trantorci, uz sve oru je koje su po sedovali, uspeli da napadu makar samo jednog sarkitskog puka odolevaju tek dva-t

ri sata; meutim, iza te malobrojne skupine stajala je organizovana mo miliona svet ova spremnih na odmazdu. Tako je ambasada ostajala nedirnuta. ak je imala mogunost da odr ava izravnu vezu sa Trantorom, jer nije morala d a se slu i sarkitskim lukama za ulaske i iskrcavanje. Iz otvora u kome je bio sme te n trantorski matini brod, lebdei neposredno izvan granice od sto milja koja je ozn aavala meu izmeu 'planetarnog prostora' i 'slobodnog prostora', mali iro-brodovi, op remljeni propelerima za putovanje unutar atmosfere koji su tro li vrlo malo energi je, bili su uvek u stanju da se pojave i spuste (delimino plovei, a delimino vueni) u malu luku koja se nalazila na tlu ambasade. Meutim, iro-brod koji se sada pojavio iznad luke ambasade nije dolazio ni po redu vo nje, a nije bio ni trantorski. Neznatne snage ambasade hitro su stupile u akciju. Igliasti top smesta podi e svoju cev u vazduh, a ekrani za ni anjenje se o svetli e. Radio-poruke hitale su tamo-amo. Tvrdoglave rei naterivale su pulseve da poskakuju, dok su ih one uzrujane ponovo spu tale. Porunik Kamrum spusti pogled sa ureaja, osvrnu se i ree: "Ne razumem. Tvrdi da e ga neko, ako mu ne dozvolimo da se spusti, za dva minuta oboriti. Tra i utoi te. " Kapetan Elijut je upravo u ao. "Ba tako!" uzviknu on. "A onda e Sark tvrditi kako im se upliemo u politiku; a ako, pak, Trantor odlui da se ne me a, vama i meni je odzvonilo. Ko je to?" "Nee da ka e", odvrati porunik dosta ozlojeeno. "Ka e da mora da razgovara sa a mbasadorom. Ka ite mi ta da uradim, kapetane?" Prijemnik kratkih talasa zakra i jedan napola histerian glas zapi ta: "Ima l i tu koga? Spu tam se i gotovo. Ozbiljno! Ka em vam da vi e ne mogu da ekam!" Zavr io je poruku gotovo vri tavim glasom. "Svemira mu, poznajem taj glas!" uzviknu kapetan. "Dozvolite mu da se sp usti! Na moju odgovornost." Nareenje je smesta bilo izdato. iro-brod stade vertikalno da se obru ava, br e nego to je trebalo; bila je to posledica neiskusne i uspaniene ruke koja je uprav ljala kontrolama. Igliasti top ostade nepomian i nem. Kapetan urno uspostavi izravnu vezu sa Abelom i itava ambasada se istog asa nae u stanju potpune pripravnosti. Sarkitski brod koji se pojavio nekih deset mi nuta po spu tanju onog prvog, itava dva sada predstavljao je lebdeu pratnju, a onda se udaljio. Seli su da veeraju, Abel, Junc i prido lica. Sa zadivljujuim samopouzdanjem Abel je izigravao nezainteresovanog domaina. etiri sata se uzdr avao da upita za to je jedan veliki vlastelin zatra io utoi te. Junc je bio daleko manje strpljiv i posle nekog vremena prosikta na Abel a: "Svemira mu! ta ete s njim?" Abel mu uzvrati, sme ei se: "Ni ta. Bar dok ne saznam da li sam dobio varo anin a ili ne. Najpre volim da vidim kakvim kartama raspola em, pa tek onda da bacam ipo ve na sto. A po to je on do ao kod mene, njega e ovo ekanje vi e da uzdrma nego nas." Bio je u pravu. Vlastelin se dva puta upu tao u brze monologe, ali ga je A bel dva puta prekidao: "Dragi moj vlasteline! Neprijatno je voditi ozbiljne razg ovore na prazan stomak." Pri tom se blago nasme io i naruio veeru. Dok je pio vino, Vlastelin je ponovo poku ao. "Sigurno vas zanima za to sam napustio Stinov komitet?" upita on. "Ne mogu da se setim nijednog razloga', priznade Abel, "za to bi Vlastelin od Stina ikada morao da be i pred sarkitskim brodovima." Stin ih je pa ljivo posmatrao. Njegova krhka prilika i mr avo bledo lice bil i su usled preraunavanja krajnje napeti. Dugaka kosa bila mu je pa ljivo skupljena u uvojke, zakaene siu nim klipsovima koji su se sudarali uvek kada bi pokrenuo glavu i proizvodili kripave zvuke, kao da su eleli da uka u na to koliko on malo dr i do sad a nje sarkitske mode koja je propisivala da se kosa pokupi samo jednim klipsom. Abel, kome nije promaklo jedva primetno stiskanje Juncovih usana i hitar pokret rukom kojom je istra iva svemira pogladio vlastitu kratku, vunastu kosu, po misli kako bi tek Junc reagovao da se Stin pojavio u tipinijem izdanju, sa narume

njenim obrazima i bakarnim noktima. "Danas je odr an meukontinentalni sastanak", izjavi Stin. "Stvarno?" upita Abel. Abel spremno saslu a priu o tome kako je protekao sastanak, nijednom ne kli mnuv i u znak odobravanja. "I tako su nam preostala samo dvadeset etiri asa", zakljui Stin ozlojeeno. " Sada je to ve esnaest. Stvarno!" "A vi ste Iks", povika Junc, koji je postajao sve nemirniji za vreme prie . "Vi ste Iks! Do li ste ovamo po to vas je uhvatio. E, pa lepo. Abele, evo na eg doka za za identitet istra ivaa svemira. Mo emo ga upotrebiti kako bismo tog oveka netarali da se preda." Stinov slaba ni glas jedva je uspeo da nadjaa Juncov sna an bariton. "Ma, nemojte. Stvarno, nemojte. Vi ste ludi. Prestanite! Dozvolite da ne t o ka em... Va a ekselencijo, ne mogu da se setim imena ovog oveka!" "Dr Selim Junc, Vlasteline." "E pa, da znate, dr Selime Junce, nikada u ivotu nisam video tog idiota i li istra ivaa svemira ili ta god da je. Stvarno! Nikada do sada nisam uo takvu glupos t. Nisam ja nikakav Iks. Stvarno! Bio bih vam zahvalan ako ne biste upotrebljava li taj izraz. Zamislite samo da neko poveruje u tu Fifovu glupu melodramu! Stvar no!" Junc, meutim nije lako odustajao od svog stanovi ta. "Ali za to ste onda pobe gli?" "Sarka mu, pa zar bar to nije oigledno? Oh, mogao bih se zagrcnuti. Stvar no! Pa zar vam nije jasno ta Fif smera?" Abel se ume a tihim glasom. "Objasnite nam, Vlasteline, neemo vas vi e prekid ati." "Oh, bar se vama zahvaljujem!" I on nastavi sa izrazom povreenog dostojan stva na licu. "Ostali ba nemaju visoko mi ljenje o meni, budui da ne shvatam za to bih morao da se gnjavim dokumentima, statistikama i svim tim dosadnim pojedinostima . Ali molim vas, emu onda slu i Civilna slu ba, voleo bih da znam? Ako veliki vlastel in ne mo e da bude veliki vlastelin? Ali to jo , zaista, ne znai da sam naivina, samo zato to volim udobnost. Stva rno! Mo da su ostali slepi, ali meni je jasno da Fifu uop te nije stalo do istra ivaa s vemira. Ja ak mislim da on ni ne postoji. Fifu je jo pre godinu dana pala na um ta ideja i on njome od tada manipuli e. Pona a se prema nama kao prema budalama i idiotima. Stvarno! A ostali to i jesu. Odvratne budale! Sam je organizovao tu preispoljnu glupost o idiotima i i stra ivanju svemira. Ne bi me udilo da se na kraju poka e kako je domorodac za koga p riaju da ubija na desetine patrold ija jedan od Fifovih pijuna sa crvenom perikom. A ako je ve stvarno domorodac, onda pretpostavljam da ga je Fif unajmio. To ba i lii na njega. Stvarno! Upotrebio bi domoroca protiv svojih sunarod nika. Toliko je podao. U svakom sluaju, oigledno je da on koristi celu ovu situaciju kako bi uni ti o nas ostale i proglasio se diktatorom Sarka. Zar vam to nije odmah bilo jasno? Ne postoji nikakv Iks, ali sutra e on, sem u sluaju da ga neko zaustavi, k roz subeter poslati zagonetnu poruku i dati izjavu o stanju pripravnosti, te seb e proglasiti voom. Ve pet stotina godina na Sarku nismo imali vou, ali to nee zausta viti Fifa. Pogazie ustav. Stvarno! Ali ja nameravam da ga zaustavim. Zato sam morao da odem. Da sam ostao n a Stinu, na ao bih se u kunom pritvoru. im se sastanak zavr io nalo io sam da se pregleda moja lina luka - i znate ta s am utvrdio? Da su je zauzeli njegovi ljudi. Time je povredio autonomiju kontinen ta. Tako se pona aju hulje. Stvarno! Ali iako je toliko pokvaren, nije mnogo bista r. Dosetio se da bi neki od nas mogli poku ati da napuste planetu, pa je nalo io da njegovi ljudi nadgledaju svemirske luke. Ali..." Tu se on lukavo osmehnu i aveti njski zacereka..." Nije mu palo na pamet da motri i na iro-luke. Verovatno je mislio da na planeti nema za nas sigurnog mesta. Ali ja sam se setio trantorske ambasade. To je vi e no to su drugi uinili. Zamaraju me. Naroito Bort. Poznajete li Borta? Stra no je sirov. U stvari, prljav. Obraa mi se s visine

kao da ima neeg lo eg u tome ako je neko ist i ako lepo miri e." On prinese vrhove prstiju nosu i lagano udahnu. Abel ovla dodirnu Juncov zglob, po to ovaj stade nervozno da se pomera na s tolici. "Za sobom ste ostavili porodicu", upitno ree Abel. "Da li vam je palo na pamet da bi ih Fif mogao upotrebiti protiv vas?" "Pa, nisam mogao da smestim sve svoje lepotice u jedan jedini iro-avion." On se malko zacrvene. "Fif se ne bi usudio da ih dirne. Pored toga, sutra u se v e vratiti u Stin." "Kako?" upita Abel. Stin ga zapanjeno pogleda. Tanke usne mu se razmako e. "Nudim vam savez, V a a ekselencijo. Ne mo ete porei da Trantor nije zainteresovan za Sark. Nema sumnje d a ete saop titi Fifu kako e svaki poku aj da se izmeni ustrojstvo uprave na Sarku podr azumevati uplitanje Trantora." "Ne vidim kako bi se to moglo izvesti, ak i kada bih smatrao da bi me moj a vlada podr ala", odvrati Abel. "To se mora izvesti", izjavi ozlojeeno Stin. "Ako bi on dr ao u svojim ruka ma celokupnu trgovinu kirtom, podigao bi cene, tra io povlastice za brzu isporuku i tome slino." "Zar vas petorica takoe ne uestvujete u odreivanju cena?" Stin se dublje za vali u stolicu. "Da, stvarno! Nisu mi poznate sve pojedinosti. Sada ete tra iti od mene da vam saop tim cifre. Gospode, isti ste kao Bort!" Zatim se povrati i zakiko ta. "Samo se alim, razume se. U stvari, hou da ka em da bi Trantor mogao, kada uklon i Fifa, da se nagodi s nama ostalima. Jedina prava stvar koju bi Trntor trebalo da dobije za soju pomo jeste izuzetan tretman, pa ak, mo da, i mali udeo u trgovini. " "A kako da spreimo da ta intervencija ne preraste u galaktiki rat?" "Oh, zar vam stvarno nije jasno? Jasno je kao dan. Vi ne biste bili agre sori. Vi biste u stvari spreili graanski rat, a ujedno i sauvali trgovinu kirtom od raspada. Ja u to objasniti i obratiti se vama za pomo. U tome nema ni pomena od a gresije. itava Galaksija bie na va oj strani. Razume se, ako Trantor kasnije od toga izvue neku korist... Pa, to se nikoga ne tie. Stvarno!" Abel sastavi svoje vornovate prste i zagleda se u njih. "Ne mogu da pover ujem da vi stvarno elite da ujedinite snage sa Trantorom." Na Stinovom lucu, koje se ovla osmehivalo, pojavi se na as pogled pun mr nje . "Ipak, bolje Trantor nego Fif!" odvrati on. "Ne volim da upotrebljavam silu radi zapla ivanja", nastavi Abel. "Zar ne bismo mogli da priekamo i pustimo da stvari krenu svojim tokom..." "Ne, ne", povika Stin. "Ni jedan jedini dan. Stvarno! Ako sada ne budete odluni, upravo sada, bie prekasno. Kada rok jednom proe, otii e predaleko i nee moi d se povue neukaljana obraza. Ako mi sada pomognete, narod Stina e me podr ati, i ost ali veliki vlastelini e mi se pridru iti. Ako saekate makar i jedan dan, mlin Fifove propagande e poeti da melje. Okaljae me kao odmetnika. Stvarno! Ja! Ja! Odmetnik! Upotrebie sve raspolo ive predrasude vezane sa Trantor, a ako vam je poznato, bez u vrede, molim, njih ima podosta." "A da ga zamolimo da nam dozvoli da porazgovaramo s istra ivaem?" "Kakve koristi od toga? Igrae dvostruku igru. Nama e rei da je florinijansk i idiot istra iva svemira, a vama e rei da je istra iva svemira florinijanski idiot. Ne znate vi kakav je to ovek. On je u asan!" Abel stade da razmi lja o tome. Mrmljao je ne to sebi u bradu, lupkajui se od sutno ka iprstom. "Znate li da je varo anin u na im rukama?" upita on iznenada. "Kakav varo anin?" "Onaj koji je ubio patrold ije i onog Sarkita." "Oh! Stvarno! Zar mislite da e Fif na to uop te obratiti pa nju, ako je u pit anju preuzimanje celog Sarka?" "Mislim da hoe. Znate, nije re samo o tome da je varo anin u na im rukama. Ve i o okolnostima njegovog hap enja. Mislim, Vlasteline, da e me Fif saslu ati, i to veo ma ponizno!" Po prvi put tokom svog dosada njeg poznanstva sa Abelom Junc nazre ne to dru

go u starevom glasu, a ne jednostranu hladnokrvnost. Zamenilo ju je zadovoljstvo, gotovo trijumf. 15. ZAROBLJENIK Za Gospu Samiju od Fifa nije bilo uobiajeno da bude razoarana. Bilo je nez amislivo, i predstavljalo je presedan to je to stanje nije napu talo ve satima. Ponovo je naletela na kapetana Racetija koji je sada obavljao du nost zapo vednika svemirske luke. Bio je utiv, gotovo pokoran, izgledao je nesretan, izra ava o svoje aljenje, osporavao kako mu je elja da joj protivrei, ali je odluno odbijao d a izie u susret njenim jasno iznetim eljama. Na kraju je bila primorana da se umesto pukog izno enja elja pozove na svoj a prava, kao da je obian Sarkit. "Pretpostavljam da je moje graansko pravo da doeka m bilo koji brod ako to elim", ree ona. Izgovorila je to krajnje otrovno. Zapovednik proisti grlo, a na licu mu oseanje bola postade jo izra enije, jo j asnije i odreenije. "Gospo, nije nam uop te elja da vas udaljimo odavde", konano odgo vori. "Ali od va eg oca, Vlastelina, dobili smo izriito nareenje da vam onemoguimo da doekate taj brod." "Znai li to da mi nareujete da napustim luku?" upita Samija ledenim glasom . "Ne, Gospo." Zapovedniku je bilo drago to je sve ukazivalo na to da e moi d a se nagodi s njom. "Nije nam nareeno da vas odstranimo iz luke. Ako elite da osta nete, samo izvolite. Ali uz sve du no po tovanje, moraemo da vam onemoguimo prilaz otv orima." Posle tih rei on se udalji, a Samija ostade da sedi u beskorisnoj rasko i s vog privatnog povr inskog vozila, stotinu jardi unutar poslednjeg ulaza u luku. eka li su je da se pojavi i sada su pratili svaki njen korak. Verovatno e i nastaviti da je uhode. Ako samo poku a da pokrene vozilo unapred, pomisli ona ogoreno, verov atno e joj iskljuiti pogonsku energiju. Stala je da krgue zubima. Nije bilo lepo od njenog oca da joj tako ne to pri redi. To je, meutim, bio samo jedan od primera. Uvek su se odnosili prema njoj ka o da ni ta ne razume. A ona je mislila da bar on shvata. Ustao je sa stolice da je pozdravi, to ni za koga vi e nije inio sem za nju od kada joj je majka umrla. Zagrlio ju je, vrsto stegao, napustio sav svoj posao zbog nje. ak je i sekretara poslao napolje, jer je znao da joj se gadi domoroevo n epokretno i bledo lice. Sve je bilo gotovo isto kao nekad, a pre no to je deda umro i otac postao veliki vlastelin. "Mija, keri", ree on, "brojao sam sate. Nisam bio svestan da put sa Florin e toliko traje. Kada sam uo da su se ti domoroci sakrili na va em brodu, upravo na onom koji sam poslao da te bezbedno vrati nazad, gotovo sam pobesneo." "Tatice! Nije bilo potrebno da brine !" "Nije? Gotovo da sam uputio itavu flotu da te preuzme pod punim vojnim ob ezbeenjem." Oboje se nasmeja e pri pomisli na tako ne to. Proe jo nekoliko minuta pre no to Samija uspe da vrati razgovor na temu koja joj nije davala mira. Gotovo uzgred, ona ga upita: " ta e uiniti sa slepim putnicima, tata?" "Za to te to zanima, Mija?" "Ne misli valjda da su planirali da te ubiju, ili ne to slino?" Fif se osmehnu. "Ne bi trebalo da te more crne misli", odgovori on. "Ti ne misli tako, zar ne?" Re ila je da bude uporna. "Razume se da ne mislim." "Dobro, onda! Ja sam s njima razgovarala, tata, i ubeena sam da su oni ja dni, bezopasni ljudi. Nije me nimalo briga ta kapetan Raceti ka e." "Ali, Mija, prekr ili su povei broj zakona da bi ba bili 'jadni bezopasni lj udi'."

"Ne mo e se prema njima odnositi kao prema obinim kriminalcima, tata." Ona u spanieno podi e glas. "A kako drugaije?" "Mu karac nije domorodac. On je sa planete koja se zove Zemlja. Neko ga je psihosondirao i on ni za ta nije odgovoran." "E pa, draga moja, to tek treba da utvrdi Odelbez. Kako bi bilo da to nj ima prepusti ?" "Ne, suvi e je va no da bih to njima prepustila. Oni to nee shvatiti. Niko to ne shvata. To jest, niko sem mene!" "Samo ti, Mija, na celom svetu?" upita on blago i ispru i prst da joj uklo ni jedan uvojak sa ela. Samija energino potvrdi: "Samo ja! Samo ja! Svi e ostali smatrati da je on lud, ali ja sam ubeena da nije. Ka e da Florini preti neka velika opasnost, Florin i i itavoj Galaksiji. On je istra iva svemira, a poznato ti je da su oni upueni u kos mogoniju. On bi trebalo da zna!" "Otkud zna , Mija, da je istra iva svemira?" "On mi je to rekao" "A o kakvoj je to opasnosti re?" "Ni on sam to ne zna. Bio je psihosondiran. Zar ne shvata da je to najbol ji dokaz? Znao je suvi e. Nekome je i lo u raun da se to ne obelodani!" Ona nesvesno stade ti e da govori, tako da joj glas postade muklo poverljiv. Jedva se uzdr avala da se ne osvrne oko sebe. "Zar ne shvata ", dodade ona, "da ne bi bilo potrebe za psihosondiranjem da su njegove pretpostavke bile pogre ne?" "Za to ga u tom sluaju nisu ubili?" upita Fif i istog asa po ali to je postavio to pitanje. Kakvu korist mo e imati od toga to e zadirkivati devojku? Samija je izvesno vreme bezuspe no tragala za nekim uverljivim razlogom, a onda odgovori: "Ako naredi Odelbezu da mu dozvoli da porazgovaram sa njim, saznau . On mi veruje. Ubeena sam da mi veruje. Izvui u iz njega vi e no to bi to i sam Odelb ez ikada bio u stanju. Molim te, tata, reci Odelbezu da mi dozvoli da ga vidim. Veoma je va no." Fif lagano stisnu isprepletene prste i nasme i joj se. "Jo ne, Mija. Jo ne. Za nekoliko sati u na im e se rukama nai i trea osoba. Mo da, posle toga." "Trea osoba? Domorodac koji je poinio sva ona ubistva?" "Tako je. Brod sa njim e se spustiti za otprilike jedan sat." "I ti ni ta do tada nee uiniti domorotkinji i istra ivau svemira?" "Ni ta." "Dobro. Idem da doekam taj brod." Ona ustade. "Kuda ide , Mija?" "U luku, oe. Imam mnogo toga da priupitam tog drugog domoroca." Ona se na smeja. "Pokazau ti da tvoja ker mo e da bude i te kako dobar detektiv." Ali Fif se ne pridru i njenom smehu. "Vi e bih voleo da ne ide ", ree on. "Za to da ne?" "Va no je, kada stigne taj ovek, da u luci bude sve uobiajeno. Ti e suvi e padat i u oi." "Pa ta s tim?" "Kako da ti objasnim u emu se sastoji umetnost voenja dr avnikih poslova, Mij a?" "Umetnost voenja dr avnikih poslova - pih!" Ona se nagnu ka njemu na brzinu mu utisnu poljubac posred ela i nestade. I tako je sada bespomono sedela u nepokretnim kolima u luci dok je na neb u iznad njene glave jedna taka postajala sve vea, i sve jasnije se ocrtavala na sv etlosti kasnog popodneva. Ona pritisnu dugme koje je otvaralo odeljak za odlaganje najpotrebnijih sitnica i iz njega izvadi svoje polonaoare. Obino su se koristile za praenje starom odnih brzinaca jednoseda koji su uestvovali u stratosferskom polu. Sada su, meutim , mogle mnogo korisnije da poslu e. Stavila ih je na oi i taka koja se spu tala namah se pretvorila u minijaturni brod, iji se crvenkasti sjaj kremenog pogona mogao ja sno videti. Bar e videti ljude koji iziu, saznati to je vi e mogue na osnovu jednog jedino g letiminog pogleda, ugovoriti nekako razgovor, nekako, za kasnije.

Sark ispuni viziekran. Ispod njih su se prostirali jedan kontinent i pol ovina nekog okeana, delimino zatamnjenog mrtvim, pamunobelim oblacima. Pomalo neravnomerno izgovarajui rei, to je znailo da je vi e pa nje poklanjao ko ntrolama ispred sebe nego onome to je govorio, D enro ree: "U luci nee biti mnogo str a ara. Na moj predlog. Predoio sam im da bi svaka neuobiajena ivost vezana za prispee ovog broda mogla upozoriti Trantor kako se ne to sprema. Rekao sam im da uspeh zav isi od toga da li e Trantor ostati neobave ten o pravom stanju stvari dok ne bude s uvi e kasno da i ta preduzmu. Ali manimo se sada toga." Terens mrano sle e ramenima. "U emu je razlika?" "Za tebe, u mnogo emu. Upotrebiu otvor za spu tanje koji je najbli i istonoj ka piji. im se spustim, izii e kroz vrata za sluaj opasnosti sa zadnje strane. Zatim brz o kreni prema kapiji - ali ne suvi e brzo. Imam neka dokumenta s kojima e mo da uspeti da proe bez po muke, ali mo da i nee . Mislim da ti do tada mogu verovati, ako je sudi ti po proteklim dogaajima. S druge strane kapije ekae te kola koja e te odvesti u am basadu. To je sve." "A ta e biti s tobom?" Iz ogromne bezobline kugle zaslepljujuih smeih i zelenih, te plavih i oblano belih prelaza, Sark se lagano pretvarao u ne to to je u sebi sadr alo vi e ivota, u pov r inu ispresecanu rekama i naboranu planinama. D enroov osmeh bio je hladan i mraan. "Brini za sebe. Kada otkriju da te ne ma, mogu me ubiti kao izdajicu. Ako me pronau onesposobljenog i fiziki nesposobnog da te zaustavim, mogu me jednostavno proglasiti za budalu. Pretpostavljam da bi mi se ovo drugo vi e dopalo, pa u te stoga zamoliti da na meni, pre no to krene , isp roba ovaj neuronski bi." "Zna li ti kako na oveka deluje neuronski bi?" upita varo anin. "Svakako." Na slepoonicama mu se pojavi e sitne kapljice znoja. "Otkud zna da te posle toga neu ubiti? Poznato ti je da sam ja ubica Vlast elina!" "Znam. Ako mene ubije time sebi nee nimalo pomoi. Samo e izgubiti na vremenu. Znao sam i vi e da rizikujem." Na viziekranu se videlo kako se povr ina Sarka iri, kako se njegove ivice p relivaju preko granica vidljivosti, sredi te uveava i stalno stvaraju nove ivice. M oglo se nazreti ne to nalik na dugu sarkitskog grada. "Nadam se", upozori D enro svog saputnika, "da ne smi lja kako sam da se izvue . Sark nije ba najpogodnije mesto za to. Mo e da bira : ili Trantor, ili Vlastelini. Ne moj to nikako zaboraviti." Sada vi e nije bilo sumnje da se pribli avaju gradu, a zelenosmea mrlja u pre dgrau postajala je sve vea, dok se napokon ne pretvori u svemirsku luku pod njima. Stala je da im se pribli ava lagano lebdei. "Ako te se Trantor ne domogne za jedan sat", napomenu D enro, "Vlastelini e to uiniti pre no to istekne dana nji dan. Ne bih umeo da ti ka em ta e Trantor s tobom uiniti, ali ti sa sigurno u mogu rei ta e ti Sark uraditi." Terens je bio u Civilnoj slu bi. Odlino je znao ta bi Sark uradio sa ubicom jednog Vlastelina. Na viziekranu se sada videla samo luka, ali D enro vi e nije obraa o pa nju na nju. Pre ao je na runo upravljanje ureajima, oslanjajui se na impulsni snop koji ga je vodio nani e. Brod se lagano okrenuo u vazduhu, na visini od jedne mil je, a zatim se spustio, repom nani e. Na stotinu jardi iznad otvora, ma ine sna no zaurla e. Terens oseti njihovo po drhtavanje preko hidraulinih opruga i ukoi se na svom sedi tu. "Uzmi bi, dobaci mu D erno. "Samo, brzo. Va an je svaki sekund. Izlaz za sluaj opasnosti e se zatvoriti za tobom. Bie im potrebno oko pet minuta da se zapitaju za to ne otvaram glavni ulaz, jo pet minuta da provale unutra, i jo pet da me pronau. Ima na raspolagnaju petnaest minuta da napusti luku i stigne do kola." Podrhtavanje prestade i u potpunoj ti ini koja nastupi Terensu postade jas no da su uspostavili kontakt sa Sarkom. Stvar preuze e pokretna dijamagnetska polja. Jahta se velianstveno prizemil a, te postrance lagano kliznula nadole. "Sada!" uzviknu D enro. Uniforma mu je bila sva natopljena znojem.

Terensu je u glavi bualo, a oi nikako nisu htele da mu se usredsrede, ali ipak je uspeo da podigne neuronski bi... Terensa kao da o inu hladnoa sarkitske jeseni. Mnoge godine proveo je ovde, gde su se smenjivala neusklaena godi nja doba dok gotovo nije zaboravio kako izgle da blagi veni jun na Florini. Sada mu se u seanje vrati e dani koje je proveo u Civi lnoj slu bi, kao da nikada nije ni napu tao ovaj svet Vlastelina. Samo, sada je bio begunac, igosan najte im sloinom, ubistvom jednog Vlasteli na. Koraao je dok mu je srce divlje lupalo. Iza njega nalazio se brod, a u nj emu D enro, sleen u agoniji koju za sobom ostavlja bi. Vrata su se lagano za njim za tvorila, i on je krenuo niz iroku, poploanu stazu. Oko njega je bilo mnogo radnika i mehaniara. Svaki je i ao za svojim poslom i brinuo svoje brige. Nisu zastajali d a bi se nekome zagledali u lice. Nisu za to imali razloga. Da li ga je iko uop te video kako izlazi iz broda? Ponavljao je sebi da nije niko, jer bi inae do sada ve uo povike potere. Jednim hitrim pokretom on dodirnu kapicu. Jo mu je bila duboko navuena pre ko u iju, a mali medaljon koji se sada nalazio na njoj bio je sasvim gladak. D enro je rekao da e mu to poslu iti kao znak za raspoznavanje. Ljudi sa Trantora e ekati da ugledaju upravo takav jedan medaljon, kako se presijava na suncu. Mogao je da ga ukloni i odluta, da se domogne nekog drugog broda... neka ko. Mogao bi da umakne sa Sarka... nekako da pobegne... nekako. Sve se svodilo na to - nekako! U srcu je znao da je stigao do poslednje stanice, i kao to D enro ree, mogao je da bira izmeu Trantora i Sarka. Mrzeo je Trant or i pla io ga se, ali znao je da ni u kom sluaju ne mo e i ne sme izabrati Sark. "Vi! Hej, vi tamo!" Terens se ukoi, a onda podi e uspanien pogled. Kapija se nalazila na stotina k stopa od njega. Ako potri... Ali ko bi dozvolio oveku koji tri da izie napolje? Ni je se usuivao da to uini. Ne, ne sme potrati. Mlada ena gladala je kroz otvoren prozor kola kakva Terens nikada nije vi deo, ak ni za vreme svog petnaestogodi njeg boravka na Sarku. Sijala su metalnim sj ajem i svetlucala na delovima od providnog gamita. "Priite", pozva ga ona. Terensa noge lagano pone e do kola. D enro je rekao da e ga trantorska kola ek ati s druge strane kapije. Da li... Da li bi oni poslali enu na ovakav jedan zada tak? U stvari, devojku. Devojku, tamnog, prelepog lica. "Stigli ste brodom koji se upravo spustio, zar ne?" upita ona. utao je. Ona postade nestrpljiva. "Ma hajdete, videla sam vas kako napu tate brod!" Ona kucnu po svojim polo-naoarima. I ranije je viao takve naoare. "Da.Da", promrmlja Terens. "Upadajte, onda!" Devojka mu otvori vrata. Kola su unutra bila jo luksuznija. Sedi te je bilo meko i mirisalo je na novo i na ne to prijatno, a devojka je bila divna. "Jeste li lan posade?" upita ona. Terens pomisli da ga devojka isku ava i kratko odvrati: "Vi ve znate ko sam ja." Istog asa podi e prst i dodirnu medaljon. Kola bez ikakvog zvuka paljenja motora poo e malo unazad, a zatim se okrenu e . Kod kapije Terens se uvali to je vi e mogao u meko, hladno, kirtom presvueno sedi te, ali nije uop te morao da bude obazriv. Devojka odluno progovori i oni proo e. "Ovaj ovek je sa mnom. Ja sam Samija od Fifa." Izrekla je to jednostavno i zapovedno. Umornom Terensu bilo je potrebno nekoliko sekundi da uop te uje i shvati nj ene rei. Kada se napeto nagnuo napred na svom sedi tu kola su ve jurila ekspresnom t rakom brzinom od stotinu pera. Radnik kod kapije podi e pogled sa mesta na kome je stajao i ne to kratko pr omrmlja u rever. Zatim ue u zgradu i vrati se na posao. Njegov pretpostavljeni se namr ti i pomisli kako ne sme zaboraviti da porazgovara sa Tipom o tom izla enju na

pauze za pu enje koja zna da potraje i po pola sata. S druge strane kapije jedan od dvojice u povr inskom vozilu upita: "U ao u k ola sa devojkom? Kakva kola? Kakvom devojkom?" Iako je na sebi imao sarkitsko od elo, po naglasku se odmah moglo zakljuiti da je sa nekog od arkturijanskih svetov a koji pripadaju trantorskom carstvu. Njegov sadrug bio je Sarkit, dobro upoznat sa svim najnovijim vestima ko je se emituju putem vizikaseta. Kada su pomenuta kola pro la kroz kapiju i stala d a ubrzavaju istovremeno se okreui i penjui na ekspresni nivo, on se napola di e sa sv og sedi ta i povika: "To su kola Gospe Samije. Ne postoji dvoje takvih kola. Galak sije mu, ta da radimo?" "Pusti ih", odvrati onaj drugi kratko. "Ali Gospa Samija..." "Ni ta mi ne znai. Ne bi trebalo ni tebi. Jer, ta inae tra i ovde?" I njihova kola stado e da zaokreu, penjui se navi e na iroke, gotovo prazne pru ge na kojima je bio dozvoljen pristup samo najbr im povr inskim vozilima. "Ne mo emo stii ta kola", proguna Sarkit. "im nas primeti umai e nam. Ta kola m ogu da postignu dvadeset pedeset." "Za sada ide samo sto", odvrati Arkturijanac. Posle krae pauze, on nastavi: "ini se da ne ide u Odelbez. To je bar sigur no." Poutav i malo, on ponovo ree: "Ne ide ni u Fifovu palatu." Posle jo jedne pauze, on ponovo ree: "Neka se vrtim go u svemiru ako znam kuda se uputila. Ponovo e izii iz grada." "Kako da saznamo da li je s njom u kolima taj ubica Vlastelina?" upita S arkit. "Pretpostavimo da je to neka igra, kako bi nas odvukla od luke. Ni ne pok u ava da nas razmrda, a izvesno je da ne bi upotrebila takva jedna kola da nije ele la da bude praena. ovek ih mo e prepoznati sa dve milje udaljenosti." "Znam, ali Fif sigurno ne bi poslao svoju devojicu da nas odmami. Jedan v od patrold ija bolje bi to obavio." "Mo da se unutra uop te ne nalazi dotina Gospa." "Uskoro emo saznati. Evo, usporava. Proi pored njih i stani iza krivine!" " elim da porazgovaram sa tobom", ree devojka. Terens najzad zakljui da nije u pitanju neka obina zamka kao to je u poetku mislio. Ona je odista bila Gospa od Fifa. Nema sumnje da je bila. Izgleda da je smatrala kako niko ne mo e niti treba da joj se suprotstavi. Nijednom se nije osvrnula da vidi da li ih ko prati. Tri puta su zaokren uli i on je sva tri puta primetio ista kola iza njih, na odstojanju, kola koja n isu ni smanjivala razdaljinu ni zaostajala. Nisu to bila bilo kakva kola. To je bilo sasvim sigurno. Mo da su bila tra ntorska, to bi bilo dobro. Mo da su bila sarkitska, a u tom sluaju bi Gospa mogla po slu iti kao odlian talas. "Spreman sam", odgovori on. "Nalazili ste se na brodu koji je sa Florine doveo onog domoroca?" upita ona. "Onog koga tra e zbog svih tih ubistava?" "Rekoh vam ve da jesam." "Dobro. Dovela sam vas ovamo kako nam niko ne bi smetao. Da li je neko i spitivao domoroca za vreme putovanja do Sarka?" Terens pomisli da bi te ko ko mogao izigravati ovakvu naivku. Ona stvarno nije znala ko je on. I on oprezno odvrati: "Da." "Da li ste bili prisutni tokom ispitivanja?" "Da." "Odlino. To sam i mislila. A za to ste uop te napustili brod?" Terens pomisli kako je upravo to pitanje trebalo najpre da postavi. "Trebalo je da podnesem poseban izve taj..." zapoe on. Oklevao je. Ona se urno uhvati za njegovo oklevanje. "Mome ocu? Ne brinite zbog toga. Ja u vas za tititi. Reu u da ste po li sa mnom zato to sam vam tako naredila." "Dobro, Gospo", slo i se on. Re 'Gospa' duboko se usee u njegovu svet. Ona je bila Gospa, najvea u zemlj i, a on je bio Florinijanac. ovek koji je mogao da ubije patrold ije, koji je lako

mogao da naui da ubija Vlasteline, a jedan ubica Vlastelina mo e, , i da gleda pravo jednoj Gospi u lice. On se zagleda u nju, tvrdog i ispitivkog pogleda, pogleda Bila je veoma lepa. A kako je bila najvea Gospa u zemlji, nije ni bila svesna lim da mi ka ete sve to ste uli za vreme ispitivanja", nalo i mu ve to vam je domorodac rekao. Vrlo je va no." "Smem li da vas upitam zbog ega vas zanima taj domorodac,

po istom principu upuenog odozgo. njegove pa nje. " e ona. " elim da saznam s Gospo?"

"Ne smete", odvrati ona ravnodu no. "Kako god ka ete, Gospo." Nije znao ta da joj ka e. Krajikom svesti oekivao je da se pojave kola koja s u ih progonila. A druga polovina mu je sve vi e postajala svesna lica i tela prele pe devojke koja je sedela pored njega. Florinijanci u Civilnoj slu bi i oni koji su obavljali du nosti varo anina teo rijski su se obavezali da ostanu ne enje. U stvarnosti, veina ih je izbegavala tu z abranu kad god je mogla. Terens je u vezi s tim inio ono to se usuivao i to mu je bi lo zgodno. Najbla e reeno, njegova iskustva nisu bila zadovoljavajua. Nikada ranije nije se na ao blizu jedne tako lepe devojke, u rasko nim kolim a na nekom samotnom mestu. ekala je da progovori, tamnih oiju (tako tamnih oiju!) koje su gorele od zn ati elje, punih crvenih usana rastavljenih u oekivanju odgovora, stasa koji je bio jo lep i jer ga je obavijao divan kirt. Uop te nije bila svesna da bi bilo ko, bilo k o, mogao i pomisliti da nanese neko zlo Gospi od Fifa. Krajiak njegove svesti koji je oekivao progonitelje najzad i ile. Odjednom je postao svestan da ubistvo Vlastelina nije predstavljalo njeg ov poslednji zloin. Gotovo da i nije bio svestan da se pomerio. Jedino je znao da se njeno s itno telo na lo u njegovom zagrljaju, da se ukoio, da je na trenutak zavikala i da je zatim zagu io njen krik svojim usnama... Na ramenima je osetio neije ake, a po leima ga o inu hladan vazduh koji je do pirao kroz otvorena vrata kola. Prsti mu posegnu e za oru jem, ali bilo je prekasno. Neko mu ga je ve istrgao iz ruke. Samija stade da se bez rei bori za vazduh. "Jesi li video ta je uinio?" upita Sarkit, sav u asnut. "Mani to!" odvrati Arkturijanac. On spusti mali crni predmet u d ep i zaglavi av. "Dohvati ga", ree on. Sarkit izvue Terensa iz kola snagom pomahnitale osobe. "A ona mu je dozvo lila", mrmljao je on. "Dozvolila mu je!" "Ko ste vi?" iznenada povika Samija. "Da li vas je moj otac poslao?" "Samo bez pitanja, molim vas", odvrati Arkturijanac. "Vi ste stranac", uzviknu Samija ljutito. "Sarka mu", proguna Sarkit, "Trebalo bi da mu razbijem glavu." I on zamah nu pesnicom. "Prestani!" dreknu Arkturijanac i epa Sarkita za zglob i povue ga unazad. Sarkit zlovoljno zare a. "Postoje granice. Mogu da podnesem da neko ubije Vlastelina. I ja bih voleo da ih nekoliko poubijam, ali da stojim i gledam jedno g domoroca da ini ono to je ovaj upravo uinio, to je i za mene suvi e." Samija ponovi neprirodnim, povi enim glasom. "Domoroca?" Sarkit se nagnu napred i besno strgnu Terensovu kapu. Varo anin preblede, ali se ne pomeri. Nepomino je zurio u devojku, dok se njegova kosa boje peska lag ano vijorila na povetarcu. Samija se bespomono povue to je mogla dalje u ugao, a zatim jednim brzim po kretom prekri lice obema akama, ispod kojih je ko a po ela da joj bledi usled sve jaeg pritiska prstiju. " ta emo s njom?" upita Sarkit. "Ni ta." "Videla nas je. Podii e svu planetu na noge pre no to prevalimo i jednu jed inu milju."

"Namerava li mo da da ubije Gospu od Fifa?" upita ga sarkastino Arkturijanac. "Nikako! Ali mogli bismo da joj onesposobimo kola. Dok ne stigne do radi ofona, biemo na sigurnom." "Ne mora da bude tako." Arkturijanac se nagnu u kola. "Gospo, imam na ra spolaganju svega nekoliko trenutaka. ujete li me?" Nije se ni pomerila. "Bilo bi vam bolje da me saslu ate", nastavi Arkturijanac. "Izvinjavam se t o sam vas prekinuo u jednom tako ne nom trenutku, ali sreom, moi u da ga iskoristim. Brzo sam reagovao i uspeo da dotinu scenu snimim tri-kamerom. Ne blefiram vas. Em itovau negativ na sigurno mesto tri minuta po to vas napustimo, te u stoga biti prim oran da budem prilino grozan, ako se dalje budete me ali. Ubeen sam da smo se razume li." On se okrenu od nje. "Nee ovo nikome pomenuti. Ni rei. Poi sa mnom, varo anin e." Terens ga poslu a. Nije mogao da se ne osvrne prema belom, skrivenom licu u kolima. ta god da sada usledi, postigao je udo. Na trenutak je poljubio najponosni ju Gospu na Sarku, i osetio nestalan dodir njenih mekanih, mirisnih usana. 16. OPTU ENIK Diplomatija ima svoj jezik i svoj nain gledanja na stvari. Odnosi izmeu pr edstavnika suverenih dr ava su, ako se ovi dosledno pridr avaju protokola, stilizova ni i izgledaju sme ni. Fraza 'neprijatne posledice' postaje sinonim za rat, a 'odg ovarajue pode avanje' za predaju. Kada je god radio na svoju ruku, Abel nije ba voleo da se slu i diplomatski m dvosmislenim jezikom. Po to ga je sa Fifom povezivao vrsti lini tele-zrak, mogao j e da uz a u vina prijateljski s njim popria kao jedan postariji ovek sa drugim. "Te ko je bilo dopreti do tebe, Fife", primeti on. Fif se osmehnu. Pona ao se neusiljeno i inilo se da ga ba ni ta nije brinulo. "Naporan dan, Abele", odgovori on. "Da. Nauo sam pone to o tome." "Stin?" upita Fif, kao uzgred. "Delimino. Stin je proveo s nama otprilike sedam asova." "Poznato mi je. Za to sam takoe lino odgovoran. Razmatrate li mogunost da n am ga predate?" "Bojim se da ne." "On je kriminalac." Abel se zakikota i okrenu pehar u aci, posmatrajui pri tom lenjo mehurie. " Mislim da stvar mo emo predstaviti kao da je u pitanju politika izbeglica. Na trant orskoj teritoriji titi ga meuzvezdani zakon." "Hoe li te tvoje vlada podr ati?" "Mislim da hoe, Fife. Nisam proveo u Uredu za spoljne poslove trideset se dam godina zato to nisam znao ta e Trantor podr ati, a ta nee." "Mogu isposlovati da Sark zahteva da te opozovu?" "emu bi to poslu ilo? Ja sam miroljubiv ovek, koga dobro poznaje . Moj nasledn ik mo da ne bi bio takav." Nastupi pauza i Fifovo lavovsko lice se sme ura. "ini mi se da ima nekakav p redlog." "I imam. Kod tebe je jedan na ovek." "Kakav va ovek?" "Istra iva svemira. Domorodac sa planete Zemlje, koja je, uzgred budi reeno, deo trantorskog carstva." "To ti je Stin rekao?" "Kao i neke druge stvari." "Da li je on video tog Zemljanina?" "Nije tvrdio da jeste." "Znai nije. S obzirom na okolnosti, sumnjam da mu mo e verovati na re." Abel odlo i a u. Po to je ovla prepleo prste u krilu, on ree: "Nije va no, ubeen

da taj Zemljanin postoji. Ka em ti Fife, to se ovog tie trebalo bi da se nagodimo. Ja imam Stina, a ti ima Zemljanina. Na neki nain smo izjednaeni. Pre no to nastavi da sprovodi svoje trenutne planove, pre no to istekne vreme tvog ultimatuma i na sna gu stupi tvoj coup d'etat, za to ne bismo uop teno porazgovarali o tome kako trenutn o stoje stvari sa kirtom?" "Ne vidim da je to potrebno. Ono to se upravo de ava na Sarku predstavlja s amo na u unutra nju stvar. Voljan sam da lino jemim kako ovda nji politiki dogaaji nee u ati na trgovinu kirtom. Smatram da bi to trebalo da zadovolji trantorske pravne interese." Abel srknu malo vina i za trenutak razmisli, a onda ree: "Izgleda da imam o jo jednog politikog izbeglicu. udan sluaj. Re je o jednom va em, florinijanskom podan iku. Nekom varo aninu. Tvrdi da se zove Mirlin Terens." Fifove oi iznenada blesnu e. "Pretpostavljali smo da je to posredi. Sarka m u, Abele, postoji granica do koje se mo e tolerisati otvoreno me anje Trantora u pos love ove planete. ovek koga ste oteli je ubica. Njega ne mo ete prikazati kao polit ikog izbeglicu." "E, pa, elite li vi da se doepate tog oveka?" "Razmi lja o pogodbi? Je li to posredi?" "Spomenuo sam neki razgovor." "U zamenu za jednog florinijanskog ubicu. Razume se da ne pristajem!" "Ali nain na koji je varo anin uspeo da prebegne k nama veoma je zanimljiv. Mo da bi te zanimalo..." Junc je koraao odmahujui glavom. No je ve bila dobrano poodmakla. Voleo bi d a mo e da zaspi, ali je znao da bi mu i ovog puta bio potreban somnin da u tome us pe. "Mogao sam da im zapretim silom, kao to je Stin predlo io", ree Abel. "To, m eutim, ne bi ispalo na dobro. Rizik bi bio prevelik, a ishod neizvestan. Jedino to sam smatrao da treba initi, dok se nismo domogli varo anina, bilo je da ekam i ni ta ne preduzimam." Junc estoko zatrese glavom. "Ne. Ne to treba preduzeti. Ali to mu doe kao uc ena." "Tehniki gledano, pretpostavljam da tako izgleda. A ta je trebalo da uinim? " "Upravo ono to ste uinili. Nisam licemer, Abele. Ili, bar, poku avam da to n e budem. Neu osuditi va e metode kada nameravam da izvuem to vi e mogu iz rezultata koj e njima postignete. Ali ta e biti sa devojkom?" "Ni ta joj se nee desiti sve dok se Fif bude dr ao svog dela pogodbe." " alim je. Zamrzeo sam sarkitsku aristokratiju zbog onoga to su uinili sa Fl orinom, ali nje mi je, jednostavno, ao." "Da, alite je kao jedinku. Ali pravu odgovornost za sve snosi sam Sark. uj te, stari dru e, da li ste ikada poljubili devojku u povr inskom vozilu?" Osmeh zaigra u uglovima Juncovih usana. "Jesam." "I ja sam, mada pretpostavljam da ja moram dublje da posegnem u seanje ne go vi. Moja najstarija unuka verovatno to sada upra njava, to me ne bi zaudilo. A ta predstavlja ukradeni poljubac u povr inskom vozilu, osim iskazivanja najprirodnije g oseanja u Galaksiji? ujte, ovee. Devojka koja je u pitanju neosporno je pripadnica visokih dru tve nih krugova, koja se gre kom na la u istim kolima sa jednim kriminalcem. On je iskor istio pru enu mu priliku da je poljubi. Uinio je to nagonski, bez njenog pristanka. Kako bi trebalo ona da se osea? Kako bi trebalo njen otac da se osea? Ozlojeeno? M o da. U neprilici? Svakako. Ljutito? Uvreeno? Sve to. Ali osramoeno? Ne! Dovoljno os ramoeno da svesno ugrozi va ne poslove kako bi izbegao izbijanje itave stvari na vid elo? Gluposti. Ali situacija je upravo takva kakvom sam je opisao, i to se mo e dogoditi na Sarku. Gospa Samija je kriva samo za svoju samovoljnost i izvesnu naivnost. U been sam da joj to nije bio prvi poljubac u ivotu. Ako koga ponovo poljubi, ako bu de nebrojeno puta poljubila, bilo koga, samo da to ne bude neki Florinijanac, ni ko ni ta nee rei. Ali ona je poljubila jednog Florinijanca. Nije va no to ona nije znala da je on Florinijanac. Nije va no to ju je on na

to primorao. Ako bismo javno objavili fotografiju Gospe Samije u zagrljaju tog F lorinijanca - fotografiju koju imamo - zagorali bismo ivot i njoj i njenom ocu. Vi deo sam izraz na Fifovom licu kada je ugledao reprodukciju. Ni po emu se nije mog lo zakljuiti da je varo anin Florinijanac. Na sebi je imao sarkitsko odelo, a svetl u kosu mu je sasvim dobro zaklanjala kapica natuena na u i. Ko a mu jeste svetlela, a li to nije dovoljan dokaz. Pa ipak, Fif je znao da e mnogi rado poverovati glasin ama jer im ide u prilog da doe do skandala i senzacije, tako da bi tu sliku prihv atili kao neoborivi dokaz. Takoe je znao da bi njegovi politiki neprijatelji iz to ga izvukli najvi e to bi mogli. Mo ete to, Junce, nazvati ucenom, mo da ona to i jeste, ali to je ucena koja ne bi pro la ni na jednoj drugoj planeti u Galaksiji. Njihov vlastiti bolesni dru tveni sistem stavio nam je u ruke oru je, i ja se neu premi ljati da li da ga upotrebim." Junc uzdahnu. "I ta ste se na kraju dogovorili?" "Sastaemo se sutra u podne." "Znai da je njegov ultimatum odlo en?" "Pa, moglo bi se tako rei. Biu lino prisutan u njegovoj kancelariji." "Da li je potrebno da toliko rizikujete?" "Nije to neki veliki rizik. Bie svedoka. A ja jedva ekam da se naem licem u lice sa tim istra ivaem svemira za kojim ste tako dugo tragali." "Da li u i ja biti prisutan?" upita Junc zabrinuto. "Svakako. Kao i varo anin. Bie nam potreban da identifikuje istra ivaa. A i St in, razume se. Svi ete vi biti prisutni posredstvom svojih trodimenzionalnih pers onifikacija." "Hvala vam." Trantorski ambasador zakloni akom usta dok je zevao i trepui vla nim oima, pog leda Junca. "Ako nemate ni ta protiv, bio sam budan dva dana i jednu no, te se boji m da moje staro telo ne mo e da podnese vi e antisomnina. Moram da odspavam." Po to su trodimenzionalne personifikacije bile dovedene do savr enstva, va ni sastanci su retko kada odr avani licem u lice. Fif je smatrao da je fiziko prisustv o starog ambasadora, u stvari, izraz krajnje nepristojnosti. Ne bi se moglo rei d a je njegov maslinasti ten ba potamneo, ali sve crte lica odavale su tihi bes koj i ga je ispunjavao. Morao je da uti. Nije smeo ni ta da ka e. Mogao je samo mrzovoljno da zuri u o veka ispred sebe. Abel! Stara senilna budala u dotrajaloj odei, sa milion svetova oko sebe. Junc! Tamnoputi uljez vunaste kose ija je istrajnost i dovela do ove kriz e. Stin! Izdajnik! Boji se da susretne njegov pogled! Varo anin! Najte e je bilo gledati u njega. Bio je to domorodac koji je, svo jim dodirom, obe astio njegovu ker, i koji je mogao zauvek da ostane van doma aja, iza zidina trantorske ambasade. Rado bi, da je bio sam, za krgutao zubima i lupio pes nicom po stolu. Ali s obzirom na situaciju, nijedan mi i na njegovom licu se ne sme pomeriti mada mu je napetost razdirala i telo i um. Da Samija nije... Ali nije bilo vredno mozgati sada o tome. Sam je bio k riv to je postala tako svojeglava, tako da sada nije mogao samo nju da za to kriv i. Nije ni poku ala da se izvini, ili, bar, ubla i svoju krivicu. Ispriala mu je isti nu o tome kako je poku ala da izigrava meuzvezdanog pijuna i kako se to na u asan nain okonalo. U svojoj sramoti i ogorenosti raunala je na njegovo razumevanje, i to e od njega i dobiti. Dobie ga ak i pod uslovom da to izazove razaranje zdanja koje je g radio sa toliko pa nje i strpljenja. "Ovaj sastanak mi je nametnut", zapoe on. "nemam razloga da bilo ta ka em. O vde sam da slu am." "Verujem da bi Stin eleo prvi da govori", oglasi se odmah Abel. Fifov pogled ispuni se takvim prezirom da Stin skoi kao oparen. Stin povika: "Ti si me, Fife, naterao da se okrenem Trantoru", povika on . "Ti si naru io princip autonomnosti. Zar si oekivao da u te u tom podr ati? Ka i!" Fif ni ta ne odgovori, a Abel ga opomenu sa vidnim zadovoljstvom. "Prei na stvar, Stine. Rekao si da ima ne to da izjavi . Izjavi, onda!" Stinove ukaste jagodine kosti se zarumene e i bez rumenila. "I hou, i to odmah

. Razume se, ja ne tvrdim da sam detektiv kakvim se predstavlja Vlastelin od Fif a, ali i ja umem da razmi ljam. Stvarno! I ja sam razmi ljao. Fif nam je jue servirao priu o nekom tajanstvenom izdajniku koga je nazvao Iksom. Odmah mi je bilo jasno da je to smi ljeno, kako bi mogao da objavi stanje krajnje opasnosti. Nijednog tr enutka nije uspeo da me zavara." "Zar Iks ne postoji?" upita tiho Fif. "A za to si onda pobegao? ovek koji b e i sam sebe optu uje." "Ma nemoj? Stvarno?" povika Stin. "E pa, da zna da bih pobegao i iz zapal jene zgrade ak i u sluaju da nisam podmetnuo po ar." "Nastavi, Stine", podstaknu ga Abel. Stin se obliznu i na kratko se zagleda u svoje nokte. Ne no ih je gladio d ok je govorio. "Ali, upitah se zatim, za to mu je bilo potrebno da izmisli itavu tu priu sa svim tim zavrzlamama i ostalim stvarima? To ne lii na njega. Stvarno! Fif tako ne radi. Poznajem ga. Svi ga poznajemo. On uop te nije ma tovit, Va a ekselencij o. Sirov je to ovek! Gotovo isto tako grozan kao i Bort." Fif se namr ti. "Abele, hoe li on ve ne to pametno rei ili e nastaviti da trabun ja?" "Nastavi, Stine", re Abel. "Hou, ako mi dozvolite. Gospode! Na ijoj ste vi strani? Rekoh sebi (posle veere), upitah se za to bi ovek poput Fifa izmislio jednu takvu priu? Postoji samo je dan odgovor. On nije bio u stanju da je izmisli. Ne sa njegovim umom. Znai, pria j e bila istinita. Morala je biti istinita. Razume se, patrold ije su stvarno ubijen e, iako je Fif sasvim sposoban da tako ne to udesi." Fif slegnu ramenima. "Samo, ko je Iks?" nastavi Stin. "Ja nisam. Stvarno! Znam da to nisam ja ! Meutim, priznajem da to mo e biti samo neki veliki vlastelin. A koji je veliki vl astelin znao o svemu tome najvi e? Koji je veliki vlastelin poku avao, ima tome ve go dinu dana, da proturi tu priu o istra ivaima svemira da bi zastra io ostale i naterao ih da, kako on to ka e, 'ujedine snage' - a to ja nazivam predajom i potpadanjem po d Fifovu diktaturu? Rei u vam ko je ustvari Iks." Stin ustade, a vrh glave mu oe a ivicu receptor ske kocke i postade sasvim ravan, po to mu je teme bilo odseeno, nestav i u ni tavilu. On upre svoj drhtavi prst. "On je taj Iks. On, Vlastelin od Fifa. On je prona ao t og istra ivaa svemira. Uklonio ga je s puta, a kada se uverio da na nas ostale nisu ostavile ba sna an utisak njegove luckaste primedbe za vreme prvog sastanka ponovo ga je izvukao na videlo po to je ve pripremio vojni udar." Fif se zabrinuto okrenu prema Abelu. "Je li zavr io? Ako jeste, uklonite g a. On predstavlja nepodno ljivu uvredu za svakog pristojnog oveka." "Ima li ta da primeti u vezi s ovim to je reeno?" upita Abel. "Razume se da nemam. Nije vredno toga. Taj ovek je oajan. Izgovorie bilo ta o mu padne na pamet." "Ne mo e tek tako da se ogradi od toga, Fife", povika Stin. Zatim se osvrnu oko sebe. Oi mu se suzi e, dok mu ko a na nozdrvama pobele usled napetosti. Pri svemu tome, ostade da stoji. "ujte. Kazao je da su njegovi ljudi prona li dosije u jedno j od doktorovih kancelarija. Rekao je da je doktor poginuo nesrenim sluajem, po to j e utvrdio da je istra iva svemira bio rtva psihosondiranja. Rekao je da ga je ubio I ks, kako bi identitet istra ivaa ostao nepoznat. To je ono to nam je on sam rekao. P itajte ga. Pitajte ga da li nam je upravo to ispriao?" "Pa ta i ako jesam?" upita Fif. "Upitajte ga, onda, kako je magao da doe do dosijea iz kancelarije doktor a koji je poginuo i bio sahranjen pre vi e meseci, sem u sluaju da sve vreme nisu b ili kod njega. Stvarno!" "To je ludo", odvrati Fif. "Ovako mo emo u nedogled da traimo vreme. Jedan drugi doktor preuzeo je praksu umrlog, a samim tim i dosijea. Da li iko od vas m isli da se medicinski dosjei uni tavaju po smrti doktora?" "Razume se da ne", odvrati Abel. Stin se zatetura, a zatim sede. " ta je sada na redu?" upita Fif. "Ima li jo neko od vas ne to da ka e? Ima li jo optu bi? Bilo ega?" Glas mu je bio prigu en. Iz njega je izbijala ogorenost. t

"Stin je rekao ta je imao", odgovori Abel "i neka na tome ostane. Junc i ja smo ovde zbog jedne druge stvari. Voleli bismo da vidimo tog istra ivaa svemira. " Fifove ake poivale su na stolu. U ovom trenutku se podigo e i vrsto stego e nje govu ivicu. Crne obrve mu se spoji e. "U pritvoru dr imo maloumnog oveka koji tvrdi da je istra iva svemira", ree on. "Narediu da ga dovedu!" Valona Mar nikada u ivotu nije ni sanjala da ne to tako nemogue mo e igde posto jati. Ve preko jednog dana, od samog trenutka kada se spustila na ovu planetu Sar k, sve je bilo tako udnovato. ak su i zasebne zatvorske elije u koje su smestili nj u i Rika izgledale nestvarno velianstvene. Voda je izlazila kroz rupu u cevi kada bi se pritisnulo dugme. Toplota je izbijala iz zidova, iako je spolja nji vazduh bio hladniji no to je ona pretpostavljala da vazduh mo e biti. I svi koji su s njom govorili imali su tako lepu odeu! Bila je u prostorijama u kojima su se nalazile svakakve stvari koje nika da ranije nije videla. Ova, u koju su je sada smestili, bila je vea od prethodnih , ali gotovo prazna. Mada je u njoj bilo vi e ljudi... Za jednim stolom sedeo je n eki ozbiljan ovek, te jedan mnogo stariji, naborani, koji je sedeo u stolici, i d rugi... Jedan od njih bio je varo anin! Ona poskoi i potra njemu. "Varo anine! Varo anine!" Ali njega tu nije bilo! On ustade i mahnu njoj. "Vrati se na mesto, Lona. Vrati se!" Ona proe pra vo kroz njega. Posegnula je za njegovim rukavom, ali joj se i on izmaknu. Baci s e potom unapred, posrnu i - proe pravo kroz njega. Na trenuak Lona izgubi dah. Va ro anin se u meuvremenu okrenuo: sada je ponovo gledao u nju, ali ona je samo zuril a u svoje noge. Obe su joj prolazile kroz masivni naslon stolice u kojoj je varo anin sede o. Jasno ju je vedela, razabirui njenu boju i vrstou. Obuhvatila joj je noge, ali o na to nije oseala. Valona stoga ispru i drhtavu ruku, ali joj prsti upado e in duboko u naslon koji takoe nije mogla da oseti. Prsti su joj se, meutim, i dalje videli. Ona vrisnu i pade, i poslednje ega se seala bile su ruke varo anina koje je nesveno ispru io da je prihvati; ali ona je pala kroz njih kao da su od vazduha ob ojenog bojom mesa. Ponovo se nalazila u stolici, Rik ju je vrsto dr ao za jednu ruku, a stari, naborani mu karac se nadnosio nad njom. "Ne pla i se, draga", govorio joj je. "To je samo slika. Fotografija, zna ." Valona se osvrnu oko sebe. Varo anin je i dalje sedeo na istom mestu. Nije gledao u nju. Ona upre prst. "Zar se on ne nalazi tamo?" upita ona. "To je trodimenzionalna personifikacija, Lona", ree Rik iznenada. "On se nalazi negde drugde, ali mi ga mo emo odavde videti." Valona stade da odmahuje glavom. Ako Rik tako ka e, onda je sve u redu. Al i ipak obori pogled. Nije se usuivala da pogleda ljude koji istovremeno i jesu i nisu bili prisutni. Abel se obrati Riku. "Znai, vama je, mladiu, poznato ta je trodimenzionalna personifikacija?" "Da, gospodine." I za Rika je ovo bio veliki dan, ali ono to je Valonu ne izmerno zbunjivalo, njemu je bilo neobino poznato i razumljivo. "Gde ste to nauili?" "Ne znam. Ranije sam znao... pre no to sam zaboravio." Fif se nije bio pomerio sa svog mesta za stolom, dok je Valona Mar onako divlje hitala varo aninu u susret. Sada on zajedljivo primeti: "Izvinjavam se to sam morao da izazovem nered za vreme sastanka dovev i ovamo ovu histerinu domorotkinju. Ali takozvani istra iva s vemira je zahtevao da i ona bude prisutna." "Sve je u redu", odvrati Abel. "Ali primetio sam da va mentalno zaostali Florinijanac veoma dobro zna ta je to trodimenzionalna personifikacija." "Pretpostavljam da je pro ao dobru obuku", odvrati Fif.

"Da li je bio podvrgnut ispitivanjima od kada je prispeo na Sark?" upita Abel. "Razume se da jeste." "Kakav je ishod?" "Nema novih obave tenja." Abel se okrenu ka Riku. "Kako se zove ?" "Rik je jedino ime koga se seam", odvrati Rik stalo eno. "Poznaje li bilo koga ovde?" Rik bez straha stade da posmatra lica oko sebe. "Samo varo anina", ree napo kon. "I, razume se, Lonu." "Ovo je", ree Abel, pokazav i prema Fifu, "najvei Vlastelin koji je ikada ive o. Poseduje itav jedan svet. ta misli o njemu?" "Ja sam Zemljanin", odvrati Rik smelo. "nisam njegovo vlasni tvo."

Abel se okrenu ka Fifu. "Smatram da niko ne mo e jednog odraslog Florijanc a obuiti da ovako prkosno odgovara", primeti on. "ak ni psihosondiranjem?" odvrati prezrivo Fif. "Poznajete li ovog gospodina?" upita Abel ponovo se okrenuv i ka Riku. "Ne, gospodine." "Ovo je dr Selim Junc. On je va an slu benik u Meuzvezdanom svemirsko-istra ivak om birou." Rik se pomno zagleda u Junca. "Znai da je on jedan od mojih pretpostavlje nih. Ali", razoarano dodade, "ne poznajem ga. Ili ga se, jednostavno, ne seam." Junc mrano odmahnu glavom. "Nikada ga nisam video, Abele." "To treba uneti u zapisnik", promrmlja Fif. "Slu aj me sada, Rik", ponovo poe Abel. "Ispriau ti jednu priu. elim da me to p jivije saslu a i da pri tom razmi lja o onome to si uo. Misli i misli! Razume li?" Rik potvrdno klimnu. Abel je lagano govorio. Dugo je njegov glas predstavljao jedini zvuk u p rostoriji. to je du e priao to su se Rikovi kapci vi e spu tali i sve vr e sklapali. Usne mu se uvukle unutra, pesnice pale na grudi, a glava klonula napred. Liio je na ov eka u agoniji. Abel je nastavljao da govori, rekonstrui ui na sve mogue naine dogaaje kako ih je prvobitno predstavio Vlastelin od Fifa. Naveo je izvornu poruku o nesrei, o t ome kako ju je neko presreo, priao je o navodnom susretu Rika i Iksa, o psihosond iranju, o tome kako je Rik pronaen i odveden na Florinu, o doktoru koji je postav io dijagnozu, a potom umro, i o tom kako je poelo da mu se vraa seanje. "I to je itava pria, Rik", zakljui on. "Sve sam ti ispriao. Da li ti se bilo ta u njoj uilo poznatim?" Lagano, gotovo bolno, Rik progovori: "Seam se poslednjih delova. Znate, p oslednjih nekoliko dana. Seam se nekih stvari od ranije. Mo da doktora, kada sam pr vi put poeo da govorim. Sve je vrlo nejasno... Ali nieg drugog." "Ipak se sea i nekih stvari od ranije", primeti Abel. "Sea se da Florini pre ti neka opasnost." "Da. Da. To je bila prva stvar koje sam se setio." "Zar ne mo e da se seti ta se potom dogodilo? Spustio si se na Sark i sreo ne kog oveka." "Ne mogu!", zavapi Rik. "Ne mogu da se setim!" "Poku aj! Poku aj!" Rik podi e pogled. Bledo lice bilo mu je obliveno znojem. "Seam se jedne rei ." "Koje rei, Rik?" "Ali to nema nikakvog smisla?" "Ipak nam reci." "U vezi je sa nekim stolom, Bilo je to davno, davno. Veoma je nejasno. S edeo sam. Mislim da je mo da jo neko sedeo. Zatim je ustao i gledao me odozgo. Tu j e i ta re." Abel je bio krajnje strpljiv. "Koja re?" Rik stegnu pesnice i pro apta: "Fif!" Svi sem Fifa ustado e i Stin zavri ta: "Rekoh vam" i prsnu u kre tavi kikot.

17. TU ITELJ Jedva se obuzdavajui, Fif uzviknu: "Okonajmo ovu farsu!" Napravio je pauzu pre nego to je poeo da govori, tvrdog pogleda bezizra ajno g lica, dok drugi, u istom antiklimaksu, nisu bili primorani da ponovo zauzmu svo ja mesta. Rik je sedeo povijene glave, vrsto zatvorenih oiju, poku avajui da prodre u vlastiti izmueni um. Valona ga je privukla k sebi, trudei se iz sve snage da ga l julju ka u svom naruju, ne no ga milujui po obrazu. Abel najzad prozbori druhtavim glasom. "Za to misli da je ovo farsa?" upita on. "Zar nije?" odvrati Fif. "Pristao sam na ovaj sastanak jedino zato to si me pretnjama primorao na to. Da sam znao da e se ovaj sastanak pretvoriti u suenje meni, i da e odmetnici i ubice izigravati i tu ioce i porotu, odbio bih bez obzira na posledice." Abel se nar ti i odvrati ledenim, slu benim glasom. "Nije ovo nikakvo suenje, Vlaseline", napomenu on. "Dr Junc je ovde da bi pomogao jednom lanu MSIB-a da se povrati, to je njegovo pravo i njegova du nost. Ja sam ovde da bih u ovim nesigurn im vremenima za titio interese Trantora. Uop te ne sumnjam da je ovaj ovek, Rik, nest ali istra iva svemira. Taj deo sastanka mo emo odmah okonati, ako pristanete da tog ove ka predate dr Juncu radi daljih pregleda, u koje e biti ukljuena i provera psihikih stanja. Razume se, tra iemo od vas da nam i dalje poma ete u traganju za osobom koja je kriva za ovo psihosondiranje, kao i da povedete vi e rauna kako se u budue ne bi ne to slino ponovilo, a protiv ega se konano zala e i meunarodna agencija koja se dosle dno trudi da bude iznad oblasne politike." "Kakav govor!" uzviknu Fif. "Ali ono to je oigledno i dalje ostaje oigledno , a va i planovi su providni. ta bi se desilo ako bih vam predao ovog oveka? Zapravo , smatram da e MSIB uspeti da pronae upravo ono to eli da pronae. MSIB tvrdi da je meu zvezdana agencija koja nema nikakve veze sa pojedinanim oblastima, ali neosporna je injenica, zar ne, da Trantor obezbeuje dve treine njenog godi njeg bud eta? Sumnjam da bi bilo koji razuman posmatra smatrao da je ona stvarno neutralna u dana njoj Ga laksiji. Nema sumnje da bi njeni nalazi, vezani za ovog ovde oveka, u svemu odgov arali carskim interesima Trantora. A kakvi e biti ti nalazi? I to je oigledno. ovekovo seanje e se lagano povrat iti. MSIB e izdavati izve taje svakodnevno. Malo po malo, on e se prisetiti potrebni h pojedinosti. Majpre mog imena. Zatim moje pojave. Zatim podrobno svega to je iz govorio. I ja u sveano biti progla en krivim. Zahtevae od tetu i Trantor e biti primoran da privremeno okupira Sark, a ta e okupacija, ve, nekako, postati trajna. Postoje granice iza kojih nikakva ucena ne mo e da urodi plodom. Va a, gospo dine ambasadore, zavr ava s ovim. Ako elite ovog oveka, neka Trantor po njega po alje flotu!" "Upotreba sile ne dolazi u obzir" odvrati Abel. "Ali primetio sam da ste pa ljivo izbegli da demantujete poslednje rei istra ivaa svemira." "Ta njegova izjava nije vredna opovrgavanja. Sea se jedne rei, ili, bar, k a e da je se sea. Pa, ta s tim?" "Zar to to je se sea ni ta ne znai?" "Ba ni ta. Ime Fif je dobro poznato na Sarku. ak i ako pretpostavimo da je t akozvani istra iva svemira iskren, na raspolaganju je imao itavu godinu da to ime uje na Florini. Stigao je na Sark brodom koji je prevozio moju ker, gde je takoe moga o da uje ime Fif. ta je prirodnije nego da se to ime preplete sa njegovim isprekid anim seanjima? Razume se, on ne mora biti iskren. Mo da je samo dobro uve bao da se t obo e s vremena na vreme tek poneeg priseti." Abel nije znao ta da mu odgovori i samo podi e glavu prema ostalima. Junc s e mrano mr tio dok je prstima desne ruke lagano gnjeio bradu. Stin se glupavo smejul jio i ne to mrmljao onako za sebe. Florinijanac varo anin tupo je zurio u svoja kole na. Rik je bio taj koji je progovorio, po to se izvukao iz Valoninog zagrljaja i ustao. "ujte!" nastavi Rik, ne obazirui se na upadicu. "Sedeli smo za stolom. aj je bio drogiran. Svaali smo se. Ne seam se zbog ega. A onda vi e nisam mogao da se p

okrenem. Mogao sam samo da sedim. Nisam mogao da govorim. Ve samo da mislim. Svem ira mu, bio sam drogiran. eleo sam da viem, vri tim, potrim, ali nisam mogao. A onda je do ao onaj drugi Fif. Pre toga je vikao na mene. Potom vi e nije. Nije morao. Sta jao je nadnosei se nada mnom. Nisam bio u stanju ni re da izustim. Nisam mogao ni ta da preduzmem. Jedino sam mogao da poku am da podignem one jabuice prema njemu." Rik ostade da stoji, bez rei. "Taj drugi ovek bio je Fif?" upita Junc. "Seam se da se zvao Fif." "Pa, je li to taj ovek?" Rik se, meutim, ne okrenu da pogleda u oznaenom pravcu, ve samo odgovori: " Ne mogu da se setim kako je izgledao." "Jeste li sigurni?" "Poku avao sam." Zatim iz njega provali: "Ne znate kako je to te ko. Boli! K ao da vam se u mozak zabada crvena usijana igla. Duboko! Ovde unutra!" I on spus ti ake na glavu. "Znam da nije lako", blago primeti Junc. "Ali morate poku ati. Shvatate li , morate nastaviti da poku avate. Pogledajte tog oveka! Okrenite se i pogledajte ga !" Rik se obazre prema Vlastelinu od Fifa. Trenutak je zurio u njega, a zat im odvrati pogrled. "Da li ga se sada seate?" upita Junc. "Ne! Ne!" Fif se mrano osmehnu. "Da li je va ovek zaboravio tekst", zadovoljno upita on, "ili mislite da e pria biti uverljivija ako se mog lica priseti u narednoj run di?" "Nikada ranije nisam video ovog oveka, niti sam ikada ranije s njim razgo varao", odvrati Junc uzbueno. "Ne postoji nikakav dogovor o tome da se vi saterat e u o ak i ve mi je dosta va ih optu bi s tim u vezi. Mene jedino zanima istina!" "Mogu li onda da mu postavim nekoliko pitanja?" "Samo izvolite!" "Hvala vam, ba ste ljubazni. Ti... Rik, ili kako god da ti je pravo ime.. ." Sada se pona ao kao Vlastelin koji se obraa nekom Florinijancu. Rik podi e pogled. "Da, gospodine." "Sea se da je onaj ovek poeo da ti se pribli ava s druge strane stola, dok si ti sedeo drogiran i bespomoan?" "Da, gospodine." "Poslednje ega se sea jeste da je taj ovek s visine zurio u tebe?" "Da, gospodine." "A ti si podigao pogled prema njemu, ili si, bar, to poku ao?" "Da, gospodine." "Sedi!" Rik ga poslu a. Jedan trenutak Fif ostade nepokretan. Mo da je tek ne to vr e stisnuo svoja bezu sna usta, a vilini mi ii pod plavocrnim sjajem ekinjaste brade na obrazima i brazi se neznatno zatego e. A onda skliznu sa stolice. Skliznu! Izgledalo je kao da se spustio na kolena tamo iza stola. Ali kada ga je zaobi ao jasno se videlo da je stajao. Junc oseti vrtoglavicu. ovek koji je tako upeatljivo i velianstveno izgleda o dok je sedeo, odjednom se bez upozorenja pretvorio u sa aljenja vrednog kepeca. Fifove deformisane noge su se s mukom kretale, nosei napred nezgrapnu mas u torzoa i glave. Lice mu je gorelo, ali pogled mu je i dalje bio krajnje arogan tan. Stin stade ludo da se kikoe, ali se zagrcnu kada se te oi usmeri e put njega. O stali su sedeli kao omaijani. Rik ga je irom otvorenih oiju gledao kako mu se pribli ava. "Da li sam ja taj ovek koji vam se pribli io, zaobi av i sto?" upita Fif. "Ne mogu da mu se setim lica, gospodine." "Ne tra im od tebe da se seti njegovog lica. Zar si mogao ovo da zaboravi ?" On obema rukama pokaza na svoje telo. "Zar si mogao da zaboravi moju pojavu, moj hod?"

"Izgleda da nije trebalo, gospodine, ali ne znam", odvrati Rik, sav oajan . "Ali ti si sedeo, on je stajao, i ti si podigao pogled prema njemu?" "Da, gospodine." "On te je posmatrao odozgo; u stvari, nadnosio se nad tobom?" "Da, gospodine." "Bar se toga sea ? Siguran si da je tako bilo?" "Da, gospodine.' Njih dvojica su se sada nalazila licem u lice. "Da li te ja posmatram s visine?" "Ne, gospodine", odgovori Rik. "Da li si ti podigao pogled prema meni?" Rik koji je sedeo i Fif koji je stajao gledali su izravno jedan u drugog a. "Ne, gospodine." "Jesi li siguran?" "Da, gospodine." "Ali i dalje tvrdi da se sea imena Fif?" "Tako je, tog se imena seam", bio je i dalje uporan Rik. "Znai da je ta osoba, ko god da je , upotrebila moje ime kao paravan?" "Mora... mora da je tako!" Fif se okrenu i dostojanstveno se, laganim korakom, vrati do svog stola, a zatim se pope u stolicu. "Nikome do sada", ree on, "jo od kako sam odrastao, nisam dozvolio da me v idi dok stojim. Postoji li jo koji razlog zbog koga bi ovaj sastanak trebalo da s e nastavi?" Abel se odjednom oseti postienim i zabrinutim. Sastanak se izmetnuo u ne to neoekivano. Sve vreme Fifu je polazilo za rukom da sebe prika e u pozitivnoj, a os tale u negativnoj svetlosti. Uspe no se predstavio kao muenik. Trantorijanac ga je ucenio da odr i ovaj sastanak, a onda od njega nainio predmet la nih optu bi koje je ov aj jednim pokretom malog prsta oborio. Fif e se, dakako, pobrinuti da njegova verzija sastanka obie Galaksiju, a i nee morati mnogo da izvre injenice da bi od svega ovoga napravio odlian materijal za antitrantorsku propagandu. Abel bi veoma voleo da je mogao da smanji gubitke. Psihosondirani istra iv a svemira sada vi e nije mogao da poslu i Trantoru. ega god da se od sada pa nadalje s eti bie ismejano, koliko god da bude istinito. Svi e ga smatrati oruem trantorskog imperijalizma - i to polomljenim oruem. Oklevao je, tako da prvi progovori Junc. "Meni se ini da postoji jedan krajnje valjan razlog zbog koga ne bismo jo smeli da okonamo ovaj sastanak", ree on. "Jo nismo utvrdili ko je odgovoran za ovo psihosondiranje. Vi ste optu ili Vlastelina od Stina, a Stin je optu io vas. Ako nij edan od vas nije bio u pravu i ako ste obojica nevini, i dalje ostaje va a tvrdnja prema kojoj je za to kriv jedan od velikih vlastelina. Ali koji?" "Zar je to va no?" upita Fif. "Ubeen sam da vam to ni najmanje nije va no. To bi do sada ve bili utvreno da se Trantor i MSIB nisu uplitali u na posao. Ja u na k raju, ipak, pronai izdajicu. Nemojte zaboraviti da je prvobitna namera onoga ko j e izvr io psihosondiranje bila da prigrabi monopol nad trgovinom kirtom, tako da b a nisam voljan da ga pustim da utekne. Kada utvrdimo ko je to uinio i kada se post aramo za njega, vratiemo vam va eg oveka neozleenog. To je jedino to mogu da vam ponud im i smatram da je moja ponuda razumna." " ta ete uiniti sa ovekom koji je izvr io psihosondiranje?" "To je isto na a unutra nja stvar koja se vas ne tie." "Ali tie nas se", odvrati Junc energino. "Nije u pitanju samo istra iva. Posr edi je ne to od mnogo veeg znaaja i udi me da to jo niko nije pomenuo. Ovaj ovde ovek, Rik, nije bio podvrgnut psihosondiranju samo zato to je istra iva svemira." Abel nije ba bio siguran na ta Junc smera, ali se ipak upusti u raspravu i naslepo primeti: "Dr Junc, razume se, misli na prvobitnu poruku o opasnosti koj u je istra iva uputio." Fif sle e ramenima. "Koliko je meni poznato, niko do sada nije tome pridav

ao nimalo va nosti, pa ni dr Junc tokom protekle godine. Ali va ovek je ovde, doktor e. Upitajte ga ta sve to treba da znai." "On se toga nee setiti", odvrati ljutito Junc. "Psihosondiranje najvi e pog aa najintelektualnije lance rezonovanja sme tene u umu. Taj ovek mo da nikada nee uspet i da povrati sve kvantitativne aspekte svog ivota." "Znai, s tim je gotovo", zakljui Fif. " ta se mo e uiniti?" "Ne to vrlo odreeno. U tome i jeste stvar. Postoji jo neko ko zna, a to je o soba koja je izvr ila psihosondiranje. Ta osoba mo da nije istra iva; mo da nije upoznata sa svim pojedinostima. Meutim, ta osoba je razgovarala sa ovim ovekom dok mu je u m jo bio nedirnut. Verovatno je dosta toga saznala to bi nas sada moglo uputiti na pravi trag. Da nije dovoljno saznala, ne bi se ni usudila da uni ti izvor svojih obave tenja. Pa ipak, samo zapisnika radi, sea li se, Rik?" "Samo da postoji opasnost i da su u to ume ane svemirske struje", promrmlj a Rik. "ak i da saznate o emu je re", oglasi se ponovo Fif, " ta ete time postii? Koli ko su pouzdane zapanjujue teorije koje nam sve vreme serviraju bolesni istra ivai sv emira? Mnogi od njih smatraju da su im poznate tajne Vaseljene, a u stvari su to liko bolesni da ne mogu ni da oitavaju instrumente." "Mo da ste u pravu. Pla ite li se da ja to proverim?" "Protivim se svakom irenju glasina koje bi mogle, bez obzira na to poka u l i se tanim ili la nim, da ugroze trgovinu kirtom. Sla e li se sa mnom, Abele?" Abel zakilji. Fif je poku avao da sebi stvori uslove koji e mu omoguiti da sv aki prekid u isporukama kirta do koga bi moglo doi zbog njegovog udara prika e kao posledicu trantorskog uplitanja. Ali Abel je bio dobar kockar. Poveao je ulog mir no, ne unev i u to nimalo uzbuenja. "Ne sla em se", odgovori on. "Predla em ti da saslu a dr Junca." "Hvala", prihvati Junc. "Rekli ste, Vlasteline od Fifa, da je osoba koja je izvr ila psihosondiranje, bez obzira ko to bio, odgovorna i za smrt doktora ko ji je pregledao ovog oveka ovde, Rika. To bi podrazumevalo da je ta osoba na neki nain motrila na Rika tokom njegovog boravka na Florini." "Pa?" "Onda mora da postoje i neki tragovi o tome." "Hoete da ka ete kako smatrate da bi ovi domoroci trebalo da znaju ko je mo trio na njih?" "Za to da ne?" "Niste Sarkit i stoga gre ite", odgovori Fif. "Uveravam vas da domoroci zn aju gde im je mesto. Ne prilaze Vlastelinima, a ako se Vlastelini njima pribli e z naju da treba da obore pogled. Kako bi oni mogli znati da li ih iko posmatra?" Junc vidno uzdrhta od besa. Vlastelini su se toliko navikli na svoj desp otizam da su otvoreno i bez srama govorili o njemu. "Mo da je to sluaj sa obinim domorocima", primeti on izazovno. "Ali ovde je i jedan ovek koji ba nije obian domorodac. Mislim da nam je prilino jasno stavio do znanja da ba nije jedan od onih Florinijanaca koji Vlastelinima iskazuju du no po tov anje. Do sada nije uestvovao u ovoj raspravi, te je vreme da i njemu postavimo ne koliko pitanja." "Eventualni dokazi tog domoroca su potpuno bezvredni", usprotivi se Fif. "U stvari, jo jednom koristim priliku da zahtevam od Trantora da nam preda tog ov eka kako bi mu se po propisu sudilo na Sarku." "Dozvolite mi najpre da porazgovaram s njim." "Mislim da nikome neemo nauditi ako mu postavimo nekoliko pitanja, Fife", blago primeti Abel. "Ako se poka e da ne eli da sarauje, ili da je nepouzdan, mogli bismo razmotriti i tvoj zahtev za izruenjem." Terens, koji je sve vreme do sada proveo uporno posmatrajui prste na svoj im sklopljenim akama, na trenutak podi e pogled. Junc se okrenu ka Terensu. "Rik se u va em gradu nalazio od kada je pronaen na Florini, zar ne?" upita on. "Da." "A i vi ste sve to vreme proveli u gradu? Hou da ka em, niste bili odsutni zbog nekih du ih poslovnih putovanja?" "Varo ani ne idu na poslovna putovanja. Oni svoj posao obavljaju u svojim

varo icama." "U redu. Opustite se i ne vreajte se zbog svake sitnice. Pretpostavljam d a u va u nadle nost spada da znate da li se u va oj varo ici pojavio neki Vlastelin?" "Svakako. Naravno, kada dou." "Jesu li dolazili?" Terens sle e ramenima. "Jednom ili dvaput. Uveravam vas da su to bile isto rutinske posete. Vlastelini ne prljaju ruke kirtom. Mislim na neobraeni kirt." "Malo vi e po tovanja!" zagrme Fif. Terens ga pogleda i odvrati: "Mo ete li me na to naterati?" Abel se mirno ume a. "Neka ovo ostane razgovor izmeu ovog oveka i dr Junca, Fife. Ti i ja smo posmatrai." Junc oseti kako varo anin likuje zbog svoje drskosti, te nastavi odre itije. "Molim vas, varo anine, da na moja pitanja odgovarate bez nepotrebnih primedbi. A sada mi recite ko su bili ti Vlastelini koji su posetili va u varo icu tokom pro le g odine?" "Otkud ja to da znam?" odvrati Terens besno. "Ne mogu da vam odgovorim n a to pitanje. Vlastelini su Vlastelini, a domoroci su domoroci. Ja mo da jesam var o anin, ali za njih sam i dalje samo domorodac. Kada dou ne doekujem ih na varo kim ka pijama i ne tra im da mi saop te svoja imena. Samo primim obave tenje i to je sve. Adresovano je na 'Varo anina'. U njemu stoji da e nekakav Vlastelin doi u inspekciju toga i toga dana, te da sam obavezan da izvr im potrebne pripreme. Moram se pobrinuti da toga dana radnici u mlinu bud u odeveni u svoju najbolju odeu, da mlin bude oi en i da se rad obavlja po planu, da zaliha kirta bude velika, da svi izgledaju zadovoljni i sreni, da kue budu oi ene, a u lice da se sijaju, da pri ruci bude nekoliko igraa u sluaju da Vlastelin po eli da p ogleda neki zabavan ples domorodaca, a mo da i nekoliko lepih d..." "To nije bitno, varo anine", presee ga Junc. "Vama to nije bitno. Meni jeste!" Posle iskustva koje je imao sa Florinijancima u Civilnoj slu bi, varo anin j e za Junca predstavljao pravo osve enje. Odluio je da upotrebi sav uticaj MSIB-a ka ko bi spreio da varo anin bude predat vlastelinima. Terens, meutim, nastavi ne to mirnijim glasom. "Bilo kako bilo, u tome se s astoji moja uloga", objasni on. "Kada stignu, stajem u red sa ostalima. Ne znam ko su. Ne razgovaram sa njima." "Da li je otprilike nedelju dana pre no to je ubijen doktor neko dolazio u inspekciju? Pretpostavljam da znate kada se to dogodilo?" "Mislim da sam uo o tome u vestima. Mislim da u to vreme nijedan Vlasteli n nije dolazio u inspekciju. Ali ne bih se mogao zakleti." "Kome pripada va a zemlja?" Terens obesi uglove usana. "Vlastelinu od Fifa." U tom trenutku se javi i Stin, ume av i se u ovu razmenu pitanja i odgovora sa iznenaujuom spremno u. "Oho, ujte. Stvarno! Tim svojim nainom ispitivanja idete na r uku Fifu, dr Junce. Zar ne shvatate da vas to nikuda nee odvesti? Stvarno! Zar st varno mislite da bi se Fif, da je eleo da nadgleda to stvorenje, muio da putuje na Florinu? emu onda slu e patrold ije? Stvarno!" Junc je bio ozlojeen. "Kada je posredi jedan ovakav sluaj, kada ekonomija jednog sveta, a mo da i njegova lina bezbednost, poivaju na sadr aju uma jednog oveka, prirodno bi bilo da osoba koja je izvr ila psihosondiranje ne eli da prepusti nadzo r patrold ijama." "ak i po to je potpuno uni tio taj um?" dobaci Fif. Abel isturi donju usnu i namr ti se. Uviao je da i poslednji njegovi aduti prelaze u Fifove ruke, kao i sve ostalo. Oklevajui, Junc ponovo poku a. "Da li vam je mo da za petama stalno bio neki odreeni patrold ija ili skupina patrold ija?" upita on. "Kako ja to da znam? Za mene su oni samo iniforme." Junc se, zatim, sasvim nenadano, okrenu ka Valoni. Trenutak pre toga ona je prebledela, razrogaiv i oi. Juncu to nije promaklo. "A ti, devojko?" upita on. Ali ona samo nemo odmahnu glavom. Abel mrano pomisli: ni ta se vi e ne mo e uiniti. Sve je gotovo.

Ali Valona ustade, vidljivo drhtei, i prozbori pi tavim ka em."

apatom: " elim ne to da

"Samo napred devojko", ohrabri je Junc. " ta to?" Valona poe da govori bez daha, dok se u itavoj njenoj pojavi i u nervoznom kr enju prstiju ogledao strah. "Ja sam samo seljanka", zapoe ona. "Molim vas, nemo jte se ljutiti na mene. Samo, meni se ini da stvari mogu stajati samo ovako. Da l i je moj Rik bio toliko va an? Hou da ka em, onoliko koliko ste vi to rekli?" "Mislim da je bio veoma, veoma va an", odvrati blago Junc. "Mislim, ak, da je i dalje va an." "Onda mora da je onako kako ste rekli. Ko god da ga je doneo na Florinu ne bi se usudio da ga ni na minut izgubi iz vida. Je li tako? Mislim, pretpostav imo da je Rika prebio neki predradnik u mlinu, da su ga kamenovala deca, ili da se razboleo i umro. U tom sluaju ga ne bi ostavili bespomonog u polju, zar ne, gde je mogao da umre pre no to ga iko pronae? Oni se ne bi oslonili na puku sreu da e s e sve dobro zavr iti." Sada je ve govorila sasvim glatko. "Nastavi", ohrabri je Junc, posmatrajui je. "Ali postojala je jedna osoba koja je motrila na Rika od samog poetka. On ga je prona ao u poljima, sredio da se ja brinem o njemu, titio ga od svih nevolja i u svakom trenutku znao gde je. ak je znao sve i o doktoru, po to sam mu ja to is priala. To je on! On!" Zavri tav i, ona upre prst u Mirlina Terensa, varo anina. Ovog puta ak je i Fifov nadnaravni mir bio poljuljan, tako da stisnu pesn ice na stolu i podi e se sa svog sedi ta itav jedan in, dok je glavu hitro okrenuo ka varo aninu. 18. POBEDNICI Odjednom kao da su svi zanemeli. ak je i Rik, s nevericom u oima, bio samo u stanju da ukoeno zuri najpre u Valonu, a potom u Terensa. A onda se zau Stinov piskavi smeh i ti ina je bila naru ena. "Verujem u to!" uzviknu on. "Stvarno! Odavno to govorim. Rekoh vam da je taj domorodac Fifov plaenik. To vam govori kakav je Fif ovek. Potplatio je domoro ca da..." "To je paklena la !" Te rei, meutim, ne be e izgovorio Fif, ve varo anin. Ustao je, a oi su mu strast veno sijale. Abel, koji je izgleda od svih njih bio najmanje uzbuen, upita: " ta je pakl ena la ?" Terens se za trenutak zagleda u njega, ne shvatajui, a zatim, zagrcnuv i se , odvrati: "Ono to je taj Vlastelin upravo rekao. Nikakav Sarkit nije mene potpla tio." "A ono to je devojka kazala? Da li je i to la ?" Terens ovla i suve usne vrhom jezika. "Ne, to je istina. Ja sam izvr io psih osondiranje", ree on, a onda urno dodade: "Nemoj me tako gledati, Lona. Nisam eleo da ga povredim. Nisam eleo ni ta od onoga to se dogodilo." A potom ponovo sede. "Ovde je re o nekakvoj spravici", upade Fif. "Ne znam tano ta ste smislili, Abele, ali ni za trenutak ne dolazi u obzir da je ovaj kriminalac odgovoran i z a ovaj odreeni zloin. Nema sumnje da samo neki veliki vlastelin poseduje znanje i mogunosti da ne to tako uini. Ili si mo da nestrpljiv da svog oveka Stina skine sa udice , tako to e mu natovariti na vrat la no priznanje?" Terens vrsto stisnu ake jednu uz drugu i nagnu se napred na svom sedi tu. "N e primam ja nikakav novac ni od Trantora!" Fif, meutim, ne obrati pa nju na njega. Junc poslednji doe k sebi. Nekoliko minuta nije mogao da se prilagodi inje nici da se varo anin ne nalazi u istoj prostoriji sa njim, da je negde drugde na t lu ambasade, da ga mo e videti jedino kao lik, nimalo stvarniji no to je to bio Fif , udaljen dvadesetak milja. eleo je da prie varo aninu, da ga epa za ramena i nasamo s njim popria, ali nije mogao. "Nema smisla prepirati se", predlo i on, "pre no to uje

mo ta ovaj ovek ima da nam ka e. ujmo pojedinosti. Ako je on odista osoba koja je izv r ila psihosondiranje, onda su nam pojedinosti i te kako potrebne. A ako nije, ond a e pojedinosti koje e poku ati da nam servira to i pokazati." "Ako elite da saznate ta se dogodilo", povika Terens, "rei u vam. Nikakve ko risti ne mogu vi e imati od prikrivanja injenica. Konano, re je o tome da li e pobedit i Sark ili Trantor; stoga, u svemir s tim. Bar mi se pru ila prilika da neke stvar i iznesem na videlo!" On prezrivo upre prst put Fifa. "Evo jednog Velikog Vlastelina. Taj veli ki vlastelin ka e da jedino neki veliki vlastelin poseduje znanje i mogunosti da uin i ono to je uinila osoba koja je izvr ila psihosondiranje. On u to i veruje. Ali ta o n zna? ta bilo koji Sarkit zna? Oni ne upravljaju dr avom. To rade Florinijanci! Florinijanska Civilna slu b a. Oni pribavljaju papire, prave papire, popunjavaju papire. A papiri su ti koji upravljaju Sarkom. Razume se, veina nas je odve izmuena, tako da ne mo e ak ni da zaj eca, ali da li ste svesni ta bismo mogli da uinimo kada bismo eleli? ak i ispred nos a na ih prokletih Vlastelina? Vidite li ta sam ja uinio? Izvesno vreme, pre godinu dana, radio sam kao upravnik saobraaja u svemir skoj luci. I to je spadalo u moju obuku. Zavedeno je u dosje. Malo ete morati da se pomuite dok to ne iskopate, po to je zvanino imenovani upravnik saobraaja Sarkit. On je imao titulu, a ja sam obavljao posao. Moje ete ime pronai u specijalnoj rubr ici pod nazivom Domorodaki personal. Nijedan Sarkit ne bi ukaljao svoj pogled da tamo zaviri. Ja sam primio poruku istra ivaa svemira, koju je lokalni MSIB poslao u luku uz napomenu da brod saekaju bolnika kola. Prosleivao sam ono to je bilo pouzdano. O vu poruku o uni tenju Florine nisam prosledio. Sredio sam stvari tako da istra iva saeka u maloj luci u predgrau. To je bilo krajnje lako. Sve ice i konci kojima se tada upravljalo Sarkom nalazili su se u mojim rukama. Ne zaboravite da sam bio u Civilnoj slu bi. Da je tako ne to eleo da uin i neki veliki vlastelin - ne bi uspeo, sem ako ne bi nalo io nekom Florinijancu da to uini umesto njega. Ja sam, pak, mogao sve sam da obavim. Toliko o znanju i mo gunostima. Doekao sam istra ivaa svemira i sklonio ga i od MSIB-a i od Sarka. Iscedio s am iz njega onoliko obave tenja koiko sam mogao i spremao sam se da ih iskoristim protiv Sarka, a u korist Florine." Fif samo uspe da procedi: "Ti si, znai, poslao ona prva pisma?" "Da, ja sam poslao ta prva pisma, veliki vlasteline", odvrati mirno Tere ns. "Mislio sam da u moi da zadobijem kontrolu nad dosta poseda sa kirtom kako bih se nagodio sa Trantorom pod mojim uslovima i oterao vas sa planete." "Bio si lud!" "Mo da. U svakom sluaju, nisam uspeo. Istra ivau sam se predstavio kao Vlastel in od Fifa. Morao sam, po to je znao da je Fif najvei na planeti i sve dok je misli o da sam ja Fif, otvoreno je sa mnom razgovarao. Teralo me je na smeh njegovo ub eenje da Fif jedva eka da uini sve to je najbolje za Florinu. Na nesreu, bio je nestrpljiviji od mene. Uporno je ponavljao da svaki izg ubljeni dan predstavlja veliku nesreu, dok sam ja znao da za pregovore sa Sarkom moram dobiti na vremenu. Bilo mi je te ko da ga dalje obuzdavam, te sam na kraju b io primoran da se poslu im psihosondiranjem. Bio sam u prilici da se domognem jedn e sonde. Viao sam kako ih koriste po bolnicama. Pone to sam i sam znao o tome. Ali na nesreu, premalo. Podesio sam sondu da ga oslobodi zabrinutosti u povr inskim slojevima uma. To je jednostavno izvesti. Ali ne znam ta se dalje dogodilo. Mora da je njegova zabrinutost zadirala dublje, mnogo dublje, i da ju je sonda automatski sledila, izbrisav i pri tom i najvei deo svesnog u njegovom umu. Na rukama mi je ostalo bezu mno stvorenje... ao mi je, Rik." Rik, koji ga je pomno slu ao, tu no primeti: "Nije trebalo da se sukobi sa mn om, varo anine, ali jasno mi je kako mora da si se oseao." "Da", ree Terens, " iveo si izvesno vreme na toj planeti. Zna sve o patrold ij ama i Vlastelinima, te o razlici izmeu Donjeg i Gornjeg Grada." On se ponovo vrati na svoju priu. "I tako sam se na ao sa potpuno nemonim is tra ivaem. Nisam smeo da dozvolim da ga pronae bilo ko, ko bi mogao da otkrije njego

v identitet. Nisam, meutim, mogao ni da ga ubijem. Bio sam ubeen da e mu se seanje v ratiti, a i dalje mi je bilo potrebno njegovo znanje, a da i ne pominjem injenicu da bih proigrao naklonost Trantora i MSIB-a ukoliko bih ga ubio, a oni su mi mo gli zatrebati. Konano, u to vreme jo nisam bio sposoban da ubijam. Sredio sam da me premeste na Florinu u svojstvu varo anina i istra ivaa sam p oveo sa sobom, pribaviv i mu la na dokumenta. Sredio sam da ga drugi pronau i izabrao Valonu da se brine o njemu. Kada je sve to pro lo vi e mi nije pretila nikakva opas nost, sem ono jednom kada ga je Valona odvela doktoru. Tada sam morao da prodrem u elektranu u Gornjem Gradu. To nije bilo nemogue. In enjeri su Sarkiti, ali su za to vratari Florinijanci. Na Sarku sam dosta toga nauio o energetskoj mehanici, ta ko da sam znao kako se mo e skratiti energetska nit. Trebalo mi je tri dana da utv rdim odgovarajue vreme za tako ne to. Posle toga, vi e nije bilo te ko ubiti ga. Ali ni sam znao da je taj doktor imao duplikate u obe kancelarije. Voleo bih da jesam." Terens je mogao da vidi Fifov hronometar sa mesta na kome je sedeo. "A o nda, pre sto sati... ini mi se kao da je pro lo sto godina... Rik je poeo ponovo da se prisea. I to vam je itava pria."

"Ne", usprotivi se Junc, "nije. Navedite nam pojedinosti iz prie istra ivaa svemira koje su u vezi sa uni tenjem planete." "Zar mislite da sam ja razumeo ono to mi je govorio? To mi je sve liilo... izvini Rik... na ludilo." "Nije tano", planu Rik. "Nije mogue!" "Istra iva je imao brod", nastavi Junc. "Gde je brod sada?" "Odavno je na otpadu", odvrati Terens. "Bio je izdat nalog za slanje na otpad. Potpisao ga je moj pretpostavljani. Nijedan Sarkit nikada ne ita papire, r azume se. Iseen je na otpadu, bez ikakvog problema." "A Rikovi dokumenti" Spomenuli ste da vam je pokazao svoje dokumente!" "Predajte nam tog oveka", iznenada izjavi Fif, "i mi emo ve utvrditi ta zna. " "Ne", usprotivi se Junc jo jednom. "Prvi zloin poinio je protiv MSIB-a. Kid napovao je jednog istra ivaa svemira i o tetio mu um. On pripada nama." "Junc je u pravu", slo i se Abel. "Saslu ajte me", ponovo se javi Terens. "Vi e ni re neu rei sem ako ne budem do bio za titu. Ja znam gde su Rikovi papiri. Nijedan Sarkit ili Trantorijanac nee bit i u stanju nikada da ih pronae. Ako ih elite, moraete se slo iti oko toga da sam ja p olitika izbeglica. Sve to sam uinio - uinio sam iz rodoljublja i iz brige za svoju p lanetu. I Sarkit i Trantorijanac ima pravo da izjavi kako je rodoljub; za to to ne bi mogao da ka e i Florinijanac?" "Ambasador je rekao", poe Junc, "da e biti predat MSIB-u. Dajem ti re da nee b iti izruen Sarku. Bie ti sueno za ono to si uinio ovom istra ivau. Ne mogu da ti jemim kav e biti ishod, ali ako sada bude saraivao to e ti biti uva eno kao olak avajua okolno t." Terens se upitno zagleda u Junca, a onda se odlui i ree: "Rizikovau, doktor e... Prema mi ljenju istra ivaa, Florinino sunce je u stanju pre-nove." " ta!" Svi sem Valone povika e u isti glas. "Sprema se eksplozija", izjavi zlobno Terens. "A kada do toga doe, sva Fl orina e se - paf! - pretvoriti u duvanski dim." "Nisam istra iva svemira", ume a se Abel, "ali uo sam da se ne mo e predvideti k ada e neka zvezda eksplodirati." "To je tano. Bar je do sada bilo tako. Da li je Rik objasnio ta ga je nave lo da tako misli?" upita Junc. "Pretpostavljam da ete to saznati iz njegovih papira. Seam se samo da je p ominjao ugljenine struje." " ta?" "Stalno je ponavljao: Ugljenine svemirske struje. Ugljenine svemirske stru je. To, i katalitiki efekat. To je sve." Stin se zakikota, Fif se namr ti, dok je Junc zurio preda se. "Izvinite na trenutak, odmah se vraam", promrmlja Junc. On izie izvan gran ica receptora i nestade. Vratio se za petnaest minuta, i stade se iznenaeno osvrtati oko sebe. Bil

i su prisutni jo samo Abel i Fif. "Gde... " zausti on. Abel ga istog asa prekinu. "ekali smo vas, dr Junce. Istra iva i devojka su n a putu za ambasadu. Sastanak je okonan." "Okonan! Galaksije mu, tek smo poeli. Moram vam objasniti kakve sve mogunos ti postoje kada je u pitanju stvaranje jedne nove." Abel se zbunjeno pomeri na stolici. "To nee biti potrebno, doktore." "To je neophodno. U tome je cela stvar. Dajte mi pet minuta." "Pustite ga neka govori", ree Fif. Osmehivao se. "Krenimo iz poetka", poe Junc. "Na osnovu najstarijih zapisanih naunih rado va galaktike civilizacije poznato nam je da zvezde dobijaju energiju nuklearnim p reobra ajima u svojoj unutra njosti. Takoe je jo onda bilo poznato da, prema onome to z namo o unutra njosti zvezda, samo dva tipa - samo dva tipa! - nuklearnih probra aja mogu da proizvedu potrebnu energiju. U oba sluaja re je o pretvaranju vodonika u h elijum. Prvi preobra aj je direktan: dva vodonikova atoma i dva neutrona se spajaj u i stvaraju jezgro jednog helijumovog atoma. Drugi je posredan i sastoji se iz nekoliko faza. Zavr ava se tako to vodonik postaje helijum, ali u meufazama uestvuju i jezgra ugljenika. Ta jezgra ugljenika, meutim, ne ostaju statina ve se u nastavku procesa ponovo oformljuju, tako da se neznatna koliina ugljenika mo e stalno iznov a koristiti i slu iti za preobra aj velikih koliina vodonika u helijum. Ugljenik tu, drugim reima, ima ulogu katalizatora. Sve je to bilo poznato jo u danima predistor ije, u vreme kada je ljudska rasa bila sputana, ivei na jednoj jedinoj planeti - a ko je takvo vreme ikada postojalo." "Ako nam je svima to poznato", javi se Fif, "onda mi se ini da vi samo za lud tro ite vreme, ne otkrivajui nam ni ta novo." "Ali to je ujedno i sve to o tome znamo. Nikada nije bilo utvreno koji se od pomenuta dva procesa odvija u zvezdama, niti da li se mo da ne odvijaju oba. Od uvek su postojale kole koje su se opredeljivale za jednu ili drugu verziju. Obino je preovlaivalo mi ljenje da je re o direktnoj promeni vodonika u helijum, po to je ta j proces jednostavniji. Rikova teorija mora da se zasniva na tome. Direktna promena vodonika u h elijum predstavlja normalan izvor energije zvezda, ali pod izvesnim uslovima ugl jenikovi katalizatori doprinose procesu tako to ga po uruju, ubrzavaju, zagrevaju z vezdu. U svemiru postoje struje. To vam je svima dobro poznato. Neke od tih str uja su ugljenikovog porekla. Prolazei kroz te struje zvezde pokupe neobrojeno mno go atoma. Meutim, ukupna masa na taj nain privuenih atoma mikroskopski je mala u od nosu na te inu zvezda i ni na koji nain ne utie na nju. Osim u sluaju kada je u pitan ju ugljenik! Zvezda koja prolazi kroz struju koja sadr i neobinu koncentraciju uglj enika postaje nestabilna. Nije mi poznato koliko je godina, vekova ili miliona g odina potrebno da atomi ugljenika prodru u unutra njost zvezde, ali verovatno je u pitanju veliko vremensko razdoblje. To znai da ugljenina struja mora biti iroka i da je zvezda mora sei pod malim uglom. U svakom sluaju, kada jednom koliina ugljeni ka koja je prodrla u unutra njost zvezde pree izvesnu kritinu granicu zraenje zvezde iznenada postaje neobino sna no. Spolja nji slojevi popu taju usled nezamislive eksploz ije i tako nastaje nova. Shvatate li?" Junc je ekao. Fif se prvi pribra. "Jeste li vi sve to dokonali za samo dva minuta na o snovu jedne neodreene reenice za koju se varo anin setio da ju je istra iva svemira izg ovorio pre godinu dana?" "Tako je. Tako je. U tome nema nieg iznenaujueg. Istra ivanje svemira bilo je na tragu te teorije. Da do nje nije do ao Rik, ubrzo bi to bio neko drugi. U stva ri, slinih teorija bilo je i ranije, ali ih nikada niko nije ozbiljno shvatao. Iz no ene su i pre no to su se razvile tehnike istra ivanja svemira, ali nikada nikom ni je po lo za rukom da obrazlo i kako je neka odreena zvezda do la do vi ka ugljenika. Ali sada nam je poznato da postoje ugljenine struje. Mo emo proraunati njiho v kurs, saznati koje su zvezde u proteklih deset hiljada godina presecala te kur seve, te sve to proveriti i usaglasiti sa na im zapisima o stvaranju novih i prome nama u zraenju. To je ono to je Rik verovatno uinio. Mora da je te proraune i posmat

ranja poku ao da poka e varo aninu. Ali to su sve nagaanja. Sada je najva nije da se organizuje hitna evakuacija Florine!" "Znao sam da e se na tome zavr iti", primeti Fif stalo eno. " ao mi je, Junce", dodade Abel, "ali to je nemogue." "Za to je nemogue?" "Kada e eksplodirati Florinino sunce?" "Ne znam. Sudei prema Rikovoj uznemirenosti pre godinu dana, rekao bih da nam je ostalo sasvim malo vremena." "Ali niste u stanju da odredite datum?" "To je nemogue. ak i ako dobijemo Rikove proraune, moraemo najpre da ih sve proverimo." "Mo ete li garantovati da e se pokazati da je teorija tog istra ivaa svemira i spravna?" Junc se namr ti. "Ja sam lino ubeen da jeste, ali nijedan naunik ne mo e unapre d garantovati da je neka teorija tana." "Znai, proizlazi da vi elite da evakui ete Florinu na osnovu pukih pretposta vki?" "Smatram da ne bi trebalo da raizikujemo da nastrada celokupno stanovni tv o jedne planete." "Da je Florina obina planeta - slo io bih se s vama. Ali Florina snabdeva k irtom itavu Galaksiju. To se, jednostavno, ne mo e uiniti." "Jeste li se to s Fifom dogovorili dok sam bio odsutan?" upita Junc ljut ito. Fif oseti da treba da se ume a. "Dozvolite mi da objasnim, dr Junce", ree o n. "Vlada Sarka nikada ne bi pristala da evakui e Florinu, pa ak ni u sluaju da MSIB izjavi kako poseduje dokaze za tu va u teoriju o novama. Trantor ne mo e na to da n as primora, jer mada bi Galaksija jo i mogla da podr i rat protiv Sarka kako bi se ouvala trgovina kirtom, ona to nikada ne bi uinila da bi tu trgovinu okonala." "Tano", potvrdi Abel. "Bojim se da nas ni na i ljudi ne bi podr ali u jednom takvom ratu." Junc oseti sna no gnu anje. Planeta puna ljudi nije imala nikakvog znaaja kad a su u pitanju bile ekonomske potrebe! "Saslu ajte me", poku a on jo jednom. "Ovde nije re samo o jednoj planeti, ve o itavoj Galaksiji. Svake godine se u Galaksiji javlja po dvadesetak zrelih nova. Zatim, nekih dve hiljade zvezda od stotinu milijardi, koliko ih ima u Galaksiji, menja osobine svog zraenja u dovoljnoj meri da uini nenastanjivom svaku nastanjen u planetu u svojoj okolini. Ljudska bia zauzimaju milion zvezdanih sistema u Gala ksiji. To znai da otprilike na svakih pedeset godina negde neka naseljena planeta postaje suvi e vrua da bi se na njoj ivelo. Takvi sluajevi su bele eni kroz istoriju. Svakih pet hiljada godina neka naseljena planeta ima pedeset posto izgleda da bu de pretvorena u gas zbog neke nove. Ukoliko Trantor ne preduzme ni ta u vezi sa Florinom, ukoliko dozvoli da o na ispari zajedno sa svim ljudima na njoj, to e svim ljudima u Galaksiji poslu iti kao upozorenje da ne treba da oekuju nikakvu pomo kada na njih doe red - ako bi ta pomo ekonomski ugrozila nekoliko monih ljudi. Mo ete li rizikovati, Abele? S druge, pak, strane, ukoliko pomognete Florini pokazaete da su ljudi ove Galaksije va niji za Trantor od pukih vlasnikih prava. Trantor e na taj nain osvojit i mnogo vi e nego to bi osvojio silom." Abel pognu glavu, ali asak kasnije zabrinuto njome odmahnu. "Ne, Junce. O no to ste upravo rekli ostavilo je na mene dubok utisak, ali nije praktino. Ne mog u raunati da u, apelujui na oseanja drugih, postii istih efekat kakav ima proverena p olitika poku aja da se stavi taka na trogovinu kirtom. U stvari, smatram da bi bilo mudro kada ne bismo proveravali tu teoriju. I sama pomisao da bi se ona mogla p okazati tanom priinila bi mnogo tete." "Ali ta ako jeste tana?" "Moramo pretpostaviti da nije. Pretpostavljam da ste, dok vas malopre ni je bilo, stupili u vezu sa MSIB-om?" "Tako je."

"Nije va no. Mislim da je Trantor dovoljno uticajan da sprei njihova istra iv anja." "Bojim se da nije. Bar ne ova istra ivanja. Gospodo, uskoro emo otkriti taj nu jeftinog kirta. Za godinu dana vi e nee biti monopola nad kirtom, bez obzira na to ima li nove ili ne." "Kako to mislite?" "Sada, Fife, dolazimo do onog glavnog na ovom sastanku. Od svih naseljen ih svetova, kirt raste samo na Florini. Na drugim mestima njegovo seme daje samo obinu celulozu. Florina je verovatno jedina naseljena planeta koja je trenutno p re-nova, a verovatno je bila pre-nova jo od vremena kada je prvi put u la u ugljenin e struje, mo da pre mnogo hiljada godina, pod uslovom da je ugao presesecanja bio mali. Stoga je vrlo verovatno da su kirt i stanje pre-nove u nekakvoj vezi." "Gluposti", javi se Fif. "Mislite? Mora postojati razlog za to je kirt na Florini kirt, a drugde pa muk. Naunici su poku ali, na sve mogue naine, da ve takim putem stvore kirt na drugim me stima; meutim, pipali su u mraku, tako da nijednom nisu uspeli. Sada e znati da sv e zavisi od faktora koji nastaju u zvezdanim sistemima pre-novih." "Poku ali su da opona aju kvalitete zraenja Florininog sunca?" dobaci Fif pod rugljivo. "Sa odgovarajuim svetlosnim lukom, da, koji je duplirao samo vidljiv i ul traljubiasti deo spektra. Ali ta je s zraenjem u njegovom infracrvenom delu i iza n jega? ta je sa magnetskim poljima? ta je sa emisijom elektrona? A sa uinikom kosmiki h zrakova? Ja nisam fiziar ni biohemiar, te stoga mo da postoje inioci o kojima ni ta n e znam. Ali fiziari i biohemiari iz itave Galaksije sada e poeti da tragaju. U roku o d godinu dana, uveravam vas, re enje e biti pronaeno. Sada je i ekonomija na strani ovenosti. Galaksija eli jeftin kirt, i ako ga nae, ili samo uobrazi da e ga uskoro pronai, po elee da se Florina evakui e, ne samo iz ovenosti, ve iz elje da se konano osveti Sarkitima koji su tako dugo jedini gajili k irt." "Blefirate!" zare a Fif. "Zar i vi to mislite, Abele?" upita Junc. "Ako pomognete Vlastelinima, T rantor e biti smatran ne za spasioca trgovine kirtom, ve, takoe, za nosioca monopol a nad kirtom. Smete li to da rizikujete?" "Mo e li Trantor da rizikuje rat?" upita Fif. "Rat! Gluposti! Vlasteline, za godinu dana e va i posedi na Florini biti be zvredni, bilo da nova postoji ili ne. Prodajte ih. Prodajte itavu Florinu. Tranto r je u stanju da je plati." "Da kupi planetu?" upita zbunjeno Abel. "Za to da ne? Trantor ima fondove, a pokazav i narodima Vaseljene svoju dobr u volju hiljadu puta e nadoknaditi ulog. Ka ite im da ste spasli stotine miliona ivo ta, a ako ni to ne bude dovoljno, saop tite im da ete im prodati jeftin kirt. To e b iti dovoljno." "Razmisliu o tome", ree Abel. Abel pogleda Vlastelina, ali Fif obori pogled. Posle podu e pauze, ipak, i on ree: "Razmisliu." Junc se oporo nasmeja. "Nemojte suvi e dugo razmi ljati. Pria o jeftinom kirt u e se uskoro prouti. Nju ni ta vi e ne mo e zaustaviti. Posle toga nijedan od vas dvoji ce nee imati odre ene ruke. Ali ovog asa, obojica mo ete postii bolji dogovor." Varo anin je izgledao pobeen. "Znai, stvarno je istina?" stalno je ponavljao . "Stvarno? Nee vi e biti Florine?" "Istina je", odgovori Junc. Terens ra iri ruke, a zatim ih pusti da nemono klonu. "Ako elite papire koje sam dobio od Rika, nai ete ih meu dosjeima sa va nim podacima u mom rodnom gradu. Bi rao sam zaboravljena dosjea, zapise raene pre jednog veka, pa i ranije. Niko nika da nee ni zbog kakvog razloga tamo zaviriti." "ujte", ree Junc, "ubeen sam da mo emo postii sporazum sa MSIB-om. Na Florini e nam biti potreban ovek koji poznaje Florinijance, koji nam mo e pomoi da im objasni mo injenice, koji zna kako bi bilo najbolje organizovati evakuaciju, kako izabrat i najprikladnije planete za naseljavanje. Hoete li nam pomoi?"

"I na taj nain pobediti u igri, hoete da ka ete? Izvui se sa ubistvom na save sti? Za to da ne?" Iznenada se u oima varo anina pojavi e suze. "Ali ja u svakom sluaju gubim. Neu vi e imati svoj svet, niti dom. Svi mi gubimo. Florinijanci gube svoj sv et, Sarkiti bogatstvo. Trantorijanci mogunost da se dokopaju tog bogatstva. Uop te nema pobednika." "Ima", ree blago Junc, "ako shvatite da e u novoj Galaksiji... Galaksiji n ad kojom nee visiti pretnja nestabilnosti zvezda, Galaksiji u kojoj e kirt svima b iti dostupan, i u Galaksiji u kojoj e postojati manje politikih razlika... ipak bi ti i pobednika. Jedan kvadrilion pobednika. itelji itave Galaksije - oni su pobedn ici!" Epilog: GODINU DANA KASNIJE "Rik! Rik!" Selim Junc pohita preko luke ka brodu, ra irenih ruku. "I Lona ! Nikad vas ne bih prepoznao. Kako ste? Kako ste?" "Ne bismo mogli ni po eleti da bude bolje. Vidim da ste primili na e pismo", odvrati Rik. "Razume se. Recite mi, ta o svemu tome mislite?" Vraali su se zajedno prem a Juncovoj kancelariji. "Jutros smo posetili na u staru varo icu", ree tu no Valona. "Polja su tako pra zna." Sada je na sebi imala odeu kakvu su nosile ene iz Carstva, i nije se vi e odev ala u haljine seljanki sa Florine. "Da, mora da je tamo sad stra no turobno za nekoga ko je u tim poljima pro veo vei deo ivota. ak i meni postaje turobno, ali ostau dok budem mogao. Pravljenje zabele aka o zraenju Florininog sunca je od velikog teorijskog interesa." "Toliko je ljudi evakuisano za manje od godinu dana! To govori da je org anizacija odlina." "inimo sve to je u na oj moi, Rik. Oh, mo da bi trebalo da te oslovljavam tvoji m pravim imenom." "Molim vas, nemojte. Nikada se neu ponovo navii na njega. Zovem se Rik. To je jedino ime koga se seam." "Da li si odluio da se vrati istra ivanju svemira?" upita Junc. Rik odmahnu glavom. "Odluio sam, ali da se ne vratim. Nikada se vi e neu sve ga setiti. Taj deo je zauvek izgubljen. Mada mi to i ne smeta ba mnogo. Vratiu se na Zemlju... Uzgred budi reeno, nadao sam se da u videti varo anina." "Mislim da nee . Odluio je da danas ode. ini mi se da ba ne bi voleo da se sre tne s tobom. Verovatno se osea krivim. Jesi li kivan na njega?" "Nisam", odgovori Rik. " eleo je dobro i u mnogo emu mi je promenio ivot nab olje. Kao prvo, sreo sam Lonu." Rekav i to, rukom je obgrli oko ramena. Valona ga pogleda i nasme i se. "Pored toga", nastavi Rik, "izleio me je od neega. Otkrio sam zbog ega sam bio istra iva svemira. Sada znam zbog ega se treina svih istra ivaa regrutuje sa jedne j edine planete, Zemlje. Svako ko ivi na radioaktivnom svetu mora da raste u strahu i nesigurnosti. Jedan pogre an korak mo e da znai smrt, tako da je povr ina na e vlastit e planete najvei neprijatelj koga imamo. U nas je usaena jedna vrsta bojazni, dr Junce, strah od planeta. Jedino s mo sreni kada se nalazimo u svemiru; jedino se tamo oseamo sigurnim." "Ali ti vi e ne osea ni ta od toga, Rik?" "Nipo to. ak se ni ne seam da sam se nekada tako oseao. U tome i jeste stvar, shvatate. Varo anin je podesio svoju psiho-sondu da ukloni oseanje bojazni, ali se nije potrudio da odredi jainu. Smatrao je da treba samo da se pobrine za nedavno nastalu, ve taku nevolju. Ali u moj um je bila usaena duboka bojazan o kojoj on ni ta nije znao. On me je oslobodio i jedne i druge. Jednom rei, vredelo je osloboditi se toga, iako je ujedno tako mnogo stvari bilo izbrisano. Sada vi e ne moram da b oravim u svemiru. Mogu se vratiti na Zemlju. U stanju sam da tamo radim, a Zemlj i su potrebni ljudi. I uvek e biti." "Znate", ponudi se Junc, "za to ne bismo mogli da uinimo za Zemlju ono to up ravo inimo za Florinu? Nema potrebe da Zemljani rastu u takvom strahu i nesigurno sti. Galaksija je velika." "Ne", odvrati strastveno Rik. "Sa Zemljom je drugaije. Ona ima svoju pro lo

st, dr Junce. Mnogi to ne veruju, ali mi koji potiemo sa Zemlje znamo da je ljuds ka rasa potekla sa Zemlje." "Mo da i jeste. Ne mogu da tvrdim ni jedno ni drugo." "Jeste. To je planeta koja ne mo e biti napu tena; ne sme biti napu tena. Jedn og dana emo je izmeniti, preobraziti njenu povr inu u onakvu kakvu je nekada bila. Do tada... ostajemo." "I ja sam sada Zemljanka", blago primeti Valona. Rik se zagleda prema obzorju. Gornji Grad je bio kriav kao i uvek, ali u njemu vi e nije bilo ljudi. "Koliko ih je jo ostalo na Florini?" upita on. "Oko dvadeset miliona", odgovori Junc. "Radimo sve sporije. Povlaenje mor a da bude ravnomerno izvedeno. Ljudi koji ostaju moraju, u svakom trenutku, u me secima koji preostaju, da predstavljaju ekonomsku jedinicu. Zato je raseljavanje tek u prvim fazama. Veina evakuisanih se jo nalazi u privremenim kampovima na obl i njim svetovima. Prate ih neizbe ne nedae." "Kada e i poslednja osoba da ode?" "U stvari, nikada." "Ne razumem?" "Varo anin je neslu beno zatra io da ostane. Dozvoljeno mu je, takoe neslu beno. To nigde nee biti javno zabele eno." "Da ostane?" Rik je bio zaprepa en. "Ali, Galaksije mu, za to?" "Ne znam", odvrati Junc, "ali mislim da si ti to objasnio kada si govori o o Zemlji. On osea isto to i ti. Ka e da je za njega nezamislivo da pusti Florinu d a umre sama..."