Dejvid Brin, BLISTAVI SPRUD Preveo Aleksandar B. Nedeljkovi ASK Moram zatra iti dopu tenje od vas.

Od vas, moji prstenovi, koji ste moje raz liite linosti. Glasajte sada. Treba li da progovorim, u ime svih nas, spolja njem svetu? Hoemo li se udru iti i postati, jo jednom, Ask? To je ime kojim se slu e ljudi, gheueni i druga bia, kad se obraaju ovoj hrp i prstenova. Tim imenom su nazivali ovu koaliciju trekih prstenova kad su je izab irali za mesto mudraca u Zajednici, mudraca koji je postao cenjen i ugledan, i k oji sad ocenjuje doprinose svih est izgnanih rasa i presuuje u njihovim sporovima. Tim istim imenom, 'Ask', pozivaju nas i da kazujemo prie. Jesmo li saglasni? Onda e Ask sada svedoiti... o dogaajima koji su se desili nama. Takoe o onom e to su nam drugi ispriali, a to se desilo njima. Priau kao nekakav 'ja', kao da smo mi, lanovi ove skupine prstenova, toliko ludi da se sa ovim svetom suoimo kao um s amo jedan, usamljen. Ask sprema priu. Gladi njene vo tane putanje. Osea uzlazne kovitlace u kojim a mirisi prie kru e. Nemam 'ja' bolju priu koju bih mogao kazati. PRELUDIJUM Bol je onaj konac kojim je on pro tepan i pridr an da se ne raspadne... a ra spao bi se, bola da nije, kao pohabana lutka ili polomljena igraka, polo io bi svoj e ugruvane zglobove meu muljeviti vodeni korov i oti ao u vreme. Blatom je pokriven od glave do pete, blatom koje poprima novu, bledu boj u, svetliju od njegove tamne ko e, tamo gde od sunca postaje suva i razlama se u s lagalicu od ploica koje se lako raspadaju u mrvice. Ovi komadi pokrivaju njegovu golotinju vernije nego odea koja se ugljenisala i otpala sa njega poput ai dok je p anino be ao iz vatre. Presvlaka je to od blata, koja bla i agoniju estokih opekotina, tako da prigu eno muenje postaje maltene kao neki drugar i pratilac, kao svaalaki nas trojen jaha koga njegovo telo nosi kroz beskrajnu, usisavajuu movaru. ini mu se da ga okru uje nekakva muzika, natmurena balada ogrebotina i opek otina. Opus trauma i okova. alosnu kadencu daje joj rupa na njegovoj levoj slepoonici. Prineo je, samo jednom, ruku toj otvorenoj rani. Vrhovi prstiju su oekiva li da e ih zaustaviti ko a i kost, ali su produ ili u asno unutra, sve dok mu neki dale ki nagon nije poruio da se, sa drhtajem u asa, povue odatle. Bilo je preduboko za nj egovu mo razumevanja, bilo je gubitak neshvatljiv. Gubitak moi shvatanja... Blato sre pohlepno ka njegovim nogama, grabi ih pri svakom koraku. On se saginje, treba proi kroz jo jednu blokadu od izukr tenih grana po kojima vise mre e cr venih ili utih pulsirajuih vena. Uhvaeni tu i tamo, na granama vise komadii staklast e cigle ili izrovanog metala, prljavi od starosti i kiselinskih sokova. On izbeg ava ta mesta, mutno pamtei da je nekada znao dobre razloge za to se treba dr ati poda lje od njih. Nekada je on znao mnogo toga. Pod uljastom vodom skrivena puzavica saplete ga i on se srui u blato. Bac aka se, jedva odr ava glavu iznad povr ine, ka lje, zagrcnjava se. Drhtei celim telom, uspeva nekako da se pridigne na noge, i nastavlja mukotrpno gacanje napred, sad sasvim li en snage. Sledei pad mogao bi znaiti kraj. Noge nastavljaju da se kreu navikom upornom, a za to vreme pratei bol peva mnogodelnu fugu, sirovu i parajuu, surovu, bez ijedne rei. Samo jedno ulo kao da m u je ostalo nedirnuto, posle zlostavljanja kroz koje je pro ao, posle pada sa neba , survavanja na tlo i po ara. To je ulo mirisa. On se sada kree bez pravca i cilja, ali udru eni smradovi prokljualog ulja i njegovog sopstvenog opr enog mesa gone ga da se vue sve dalje, poguren, da se tetura jo malo, do mesta gde se bunje i trnje kon

ano razreuju. Najednom... nema puzavica ispred njega. Samo se movara iri u daljine, pro ar ana tu i tamo udnim drveem ije se korenje zavojito uzdi e kroz vazduh. Razoarenje pomuu je njegovu svest, jer, primetio je, voda postaje dublja. Uskoro e ovo bezmerno bl ati te biti njemu do ramena, a onda i dublje. Uskoro e on umreti. ak i bol kao da se sagla ava s time. Popu ta, kao da uvia da je besmisleno muit i mrtvog oveka. On se ispravlja iz pogurenog teturanja koje nije prestajalo jo od kako je ispao iz olupine, sav u grevima i vatri. Stojei uspravno, poinje se, u blat u, polako okretati u krug... ...i najednom vidi dva oka koja ga gledaju sa grana najbli eg drveta. Oi su iznad ekinjaste vilice, iznad usta koja su puna iglasto o trih zuba. Izgleda kao n eki mali delfin, pomisli on, ali delfin sa krznom po telu, i sa dve kratke, ilave noge... i sa dva oka koja su oba uperena napred... i sa u ima... Mo da je delfin ipak lo e poreenje za ovo, pomisli. U glavi mu nije ba najjasn ije, u ovom trenutku. Ali iznenaenje je oslobodilo neku primisao. Niz neku preost alu nervnu putanju prosipa se slog koji zamalo da postane re. "Ti... Ti..." On poku a da proguta. "Ti...Ti... tttt..." Stvorenje nagne glavu na jednu stranu, gleda ga zainteresovano, ak se po grani malo pokree, primie se. On se tetura na tu stranu, pru a ruke... Najednom, ne to drugo odvlai pa nju tog stvorenja, ono okree pogled ka nekom d rugom zvuku. Ne to je pljusnulo po vodi. Jo jednom, i jo mnogo puta. U ritmu je to ne to, k ao da ima neku nameru, pribli ava se postojano. Pljuska i curi, pljuska i curi. Kr znato stvorenje gleda pored njega, na tu stranu, othukne kratkim, razoaranim uzda hom, okree se i u trenu zalazi meu li e udnovatog oblika. I nestaje. On podi e ruku, kao da bi hteo ubediti tog stvora da ostane. Ali ne uspeva nai re za to. Ne zna ta bi izgovorio, kako bi oglasio svoj jad to je i to malo nade survano u provaliju napu tanja. Uspe samo da zajeca izgubljeno. "Ti!... Ti!..." Ali to nije lina zamenica, to je poetak nekog imena ili ne ke druge rei. Pljuskanje je sve bli e. Pojavljuje se jo jedan zvuk, neije umno disanje. Koje kao da dobija odgovor: brzo nizanje kratkih zvi duka i puckanja jezik om. On prepoznaje da je to govor, da je to buka razumnih stvorenja, ali nije dnu re ne shvata. Otupeo od bola i pomirenosti, on se okree i zuri, bez razumevanj a, u amac koji izlazi iza jednog umarka vodenog drvea. amac. Re, jedna od prvih koje je u ivotu nauio, klizi i ulazi u svest lako, kao to su nekad klizile rei nebrojene. amac. Sagraen od mnogobrojnih dugakih, a uzanih cevi, koje su domi ljato izvi jene i spojene. U amcu neki koji veslaju i drugi koji otiskuju motkama; rade zaje dniki. To su prilike njemu znane. Viao je on takve. Ali nikad nije video da se jed ni sa drugima tako blisko dru e. Nikad da sarauju. Jedan od tih oblika je kupa, koja kao da je nastala nagomilavanjem nekol iko torusa, cevastih prstenova ili u tipaka sve manjeg i manjeg prenika prema gore; po obimu ova gomila debelih prstenova ima nekoliko gipkih pipaka, pomou kojih dr i jednu dugaku motku i njome odguruje korenje koje bi udarilo u amac. Pokraj ovog s tvorenja su neki dvono ci, dva, dvojica; ramena su im iroka, zaogrnuta zelenim. Ves laju. A ta vesla su im velika i lie na lopate ili ka ike. Ruke su im dugake, pokrive ne krlju tima, svetlucaju bledo u kosim zracima sunca. etvrto oblije je ogroman trup oklopljen debelim ploama od tavljene ko e, na ijem vrhu je masivna kupola iz koje gl eda samo jedno oko, trakasto i mokro. Pet monih nogu iri se iz tog trupa, svaka na drugu stranu, kao da bi stvorenje moglo poku ati da potri na sve strane istovremen o. Zna on te likove. Zna ih i pla i ih se. Ali pravo oajanje prodire kao popla va u njegovo srce tek kad ugleda poslednju priliku, onu koja stoji na zadnjem kr aju amca, dr i krmu i osmatra obalu sainjenu od puzavica i ro avog kamenja. To je manje dvono no bie, vitko, obueno u nekakve grubo izatkane krpe. Dobro znani oblik tela, veoma slian njegovom. Neznanac, ali iz njegovog kulturnog nasl

ea, iz onog koje je nastalo na obalama jednog slanog mora, pre mnogo eona, mnogo galaksija daleko od ovog pliaka u svemiru. Od svih moguih oblika, ponajmanje bi ba taj eleo da vidi u ovoj zabiti, tak o daleko od kue. Ispunjava ga otupelost. Na amcu, oklopni petonog di e jednu nogu, koja se z avr ava kand ama, i pokazuje ka njemu, i to propraa vikom. Ostali se pomiu napred, ble nu, a on im uzvaa jednako, jer i on ima ta da gleda: u amcu je toliko raznih vrsta tela i lica, i svi brbljaju ne to, zapanjeni to vide njega - onda se uskome aju da po mognu u zajednikom poslu, a to je, nesumnjivo, posao spasavanja. Njega. On di e obe ruke, kao da im eli izraziti dobrodo licu. Kao po naredbi, oba ko lena ga izdaju, a muljevite vode hrle uvis i grle ga. Ironija, bez ijedne rei, protie kroz te zavr ne sekunde, dok on odustaje od borbe za ivotom. Pro ao je kroz mnogo to ta i mnogo prepatio. Pre kratkog vremena inilo se da e skonati u plamenu. Ovo nekako izgleda prikladnije... udaviti se. I KNJIGA MORA Vi koji ste odabrali ovakav, skroviti ivot, ovaj tajni, ranjeni, zakonom zabranjeni svet, vi koji od va ih negda njih zvezda krijete lice, vi pokunjene, do ivotne galaktike izbeglice zar neku pravdu oekujete? Vaseljena i najslavnije, najuspe nije kazni tako to ih sustignu razni zlosluti koje donosi d elat Vreme. Zar ste oekivali lak e breme, vi biv i letai, kad ste u strahu od Neba odluili ovde da vek vekujete? Samo se vi krijte, pogureni. Ostajte dole. Postoji jo i nebeska, orbitalna staza. Izgnanstva i tuge vas, i danas, ranjavaju i bole. Da li ete jednog dana shvatiti i znati ako stigne glas o izlazu iz bezizlaza? Spisi izgnaniki ALVINOVA PRIA Onog dana kad sam toliko odrastao da mi je kosa poela beleti, moji rodite lji su sazvali sve lanove na eg nagomilavajueg grozda u porodinu khutu, na sveanost gd e u dobiti moje pravo ime - Hf-vajuo. Mislim da je to dobro ime za jednog huni kog taga. Dovoljno lako izlazi iz moje kese na grlu. Ponekad mi je, dodu e, malo neprijatno da ga ujem. Tvrdi se da to ime nasleujemo jo od onih vremena kad je na unjalaki brod doneo prve Huni e na Jijo. Sjajan je bio, bez sumnje, taj unjalaki brod! Mo da su na i preci bili gre nici, zato to su do li i poeli se razmno avati na ovoj planeti koja je stavljena pod zabran u, pod tabu; ali kakvom su monom zvezdanom krstaricom upravljali! Izvrdali su pat rolama Instituta, izbegli opasne Zange i ugljenine oluje Izmunutija, i dospeli ov amo. Gre nici ili ne, sigurno su bili stra no hrabri i ve ti, inae ne bi to postigli. Proitao sam sve to sam mogao nai o tim danima, a imalo se ta itati, iako su t i dogaaji zavr eni nekoliko stotina godina pre nego to je na Jijou prvi put proizved ena hartija. Legende su se odr ale, a onda su i zapisane. To danas imamo: nekoliko legendi o huni kim doseljenicima koji su pali s neba na Nagib i otkrili da se tu ve kriju G'keki, Glaveri i Treki. Postoje prie o tome kako su na i sleteli u duboki Miden i tu potopili brod, da vi e ne bi mogao biti pronaen, a onda poeli graditi svo ja naselja, ali i grube drvene splavove, prva plovila koja su se otisnula rekama Jijoa posle odlaska Velikih Bujura. Po to je u vezi sa unjalakim brodom, moje ime, valjda, ne mo e biti mnogo lo e. Ipak, vi e volim da me zovu Alvin. Na nastavnik, gospodin Hajnc, eli da mi aci starijih razreda ponemo voditi d nevnike, ali neki od roditelja se ale da je hartija suvi e skupa ovde u ju nim delovi

ma Nagiba. Ba me briga. Pisau o pustolovinama mojim i mojih prijatelja, kako smo i pomagali i smetali dobrodu nim mornarima u luci, kako smo istra ivali krivudave cev i lave gore kod vulkana Guen, ili se otiskivali na im amiem sve do dugake, sekiraste s enke stene zvane Terminal. Mo da u jednog dana od ovih bele aka napraviti knjigu! Za to ne? Ba dobro znam angliski jezik. ak i matoro gunalo Hajnc ka e da sam st ra an majstor za jezike. Ja sam sa deset godina napamet nauio na gradski primerak Ro e ovog tezaurusa. Sad kad je D o Dolenc, tampar, do ao u Vufon i tu otvorio radnju, za to bismo nove stvari za itanje dobavljali samo od karavana putujuih bibliotekara? Mo d a e me Dolenc pustiti da sla em tamparski slog! A to bi trebalo da bude pre nego to m oji prsti toliko porastu da vi e ne mogu hvatati ona malecka 'slova naopake'. Moja mama, Mu-fauvg, smatra da je to odlina zamisao, ali meni je jasno da ona to ka e delimino zato da bi samo na reima izi la u susret jednoj detinjastoj elji; radije bih da ona prestane da se na taj nain postavlja pokroviteljski prema meni . Moj tata, Joug-vajuo, stalno ne to antra. Naduva vreu na grlu, pa mi ka e da n e treba da budem do te mere imitator ljudi. Ali siguran sam da se ta zamisao svi dela, u dubini du e, i njemu. Pa, i on nosi pozajmljene knjige na duga putovanja u Miden, mada je to ne to to ne bi trebalo raditi, jer ta ako brod potone i sa njim i posadom nestane i poslednji, na ovom svetu, primerak romana Mobi Dik? Zar to ne bi bila prava katastrofa? Zar mi nije itao maltene od dana kad sam se rodio? Bubnjao je onim njegov im jakim glasom sve velike pustolovne prie Zemljana, kao to su Ostrvo s blagom, Si nbad moreplovac, i Ultraljubiasti Mars. Znai, ima li on pravo da meni prebacuje ka ko suvi e opona am ljude? Danas tata govori da bi trebalo da itam nove huni ke pisce, one koji nastoj e da pi u ne to novo i drugaije, a ne samo da idu stopama onih sa drevne Zemlje; pisc e koji nastoje da stvore knji evnost na u, za nas. Mo da bi i trebalo da bude vi e knjiga na raznim drugim jezicima, a ne samo na angliskom. Ali jezici prvi galaktiki i esti galaktiki su jezici tako prokleto kr uti za prianje ma kakvih pria. Probao sam ja da itam i te nove pisce. asna re. Moram rei da, po mom mi ljenju, nijedan od njih nije ni blizu Marku Tvenu.

Naravno da se Hak sla e sa mnom po tom pitanju! Hak mi je najbolja prijateljica. Odabrala je za sebe to ime, iako sam jo j uporno govorio da je to skraeno od 'Haklberi Fin', a Haklberi Fin je bio deak, i z ega proistie da Hak nije ime za devojku. Ona samo uvrne jednu svoju onu stabljiku oko druge i izjavi da je ba briga, i da e, ako samo jo jednom poku am da joj se obra tim sa 'Beki', zahvatiti paocima jednog svog toka moje krzno na nogama i okretati sve dok ne ponem da vri tim. Dobro, mo da i nije bitno da li je ime mu ko ili ensko, jer Hak je G'keki, a G'keki, kad im otpadnu tokovi mladosti, mogu da se opredele kog e pola kasnije bit i. Ako bude htela da ostane ensko, bie to njena stvar. Hak je siroe. Ona velika lav ina na severu uni tila je klan tekstilaca koji je u tom kraju ivotario u bujurskim ru evinama. Od tog dana Hak stanuje u porodici mojih kom ija, koji su je primili. Mo glo bi se i oekivati da bude malo udna, posle takvog usuda i posle odrastanja meu H uni ima. Ali nema veze, ona je super prijateljica i prilino dobar mornar, iako prip adnica rase G'keki, tavi e i enska, a da i ne pominjem da noge takorei i nema. U na im pustolovinama naje e uestvuje i tipko, naroito kad silazimo na obalu. Nj mu nismo morali davati nadimak iz neke prie, jer svi crveni Gheueni dobiju nadima k im stupe sa svojih pet kand i izvan gnezda-uzgajali ta. tipko nije veliki italac kao Hak i ja, uglavnom zato to malo koja knjiga mo e odoleti soli i vlazi na mestu gde njegov klan ivi. Oni su siroma an narod, ive uglavnom od crvia koje hvataju na blatni m zaravnima ju no od grada. Tata ka e da su Gheueni sa crvenim lju turama nekada bili sluge, a oni sa sivim i plavim gospodari, pre nego to ih je njihov unjajui brod don eo da se sakriju svi zajedno na Jijou. Pa i posle tog sletanja, sivi su jo neko v reme zapovedali ostalima, pa tata zato ka e da crveni jo nisu nauili da razmi ljaju sa mostalno. Mo da nisu, ali kad tipko doe, obino ba on najvi e pria - sa svih svojih pet ust ju na nogama - o morskim zmijama, o izgubljenom bujurskom blagu i o drugim stvar

ima za koje se kune da ih je video... ili bar da je slu ao nekoga ko poznaje nekog a ko je mo da video ne to na horizontu. Kad mi upadnemo u nevolje, to je esto zbog nee ga to je tipko smislio u tom svom tvrdom svodu na vrhu tela, gde uva mozak. Ponekad po elim da imam bar deset posto od ivopisnosti njegove ma te. Na ovaj spisak trebalo bi da dodam i Ur-ron, zato to i ona ponekad navrat i. Ur-ron je knjigomanijak gotovo isto koliko Hak i ja. Ali ona je pripadnica ur skog naroda; ima nekih granica do kojih Uri mogu ii u opona anju ljudskog naroda, p re nego to se upru sa sve etiri noge i ka u "Eeeej, dosta." Na primer, nadimke ne uzimaju. Jednom prilikom, kad smo itali neku me avinu grkih pria iz klasine starine, Ha k je poku ala da se obrati Ur-roni tako to joj je rekla: "Hej, kentaurko." Neko bi mogao rei da su Uri narod koji prilino lii na ta stvorenja iz legende; neko, naime, ko je upravo udaren ciglom po glavi, pa ne vidi dobro i ni ta mu nije jasno. Ur-r oni se poreenje nije nimalo dopalo, poela je ibati svojim dugakim vratom kao biem, a i kljocati ustima koja imaju tri strane, tako da je malo nedostajalo pa da odgriz e jednu od stabljika na kojima Hak ima oi. Hak je izgovorila re 'kentaur' samo taj jedan put i nikad vi e. Ur-ron je neaka Urijele, koja upravlja kovanicom blizu onih jama sa tenom l avom, visoko na planini Guen. Dobila je stipandiju da ui kao egrt ( egrtkinja?) u to j kovanici, umesto da ostane sa krdima i karavanima na travnatim ravnicama. Ba je t eta to tetka Urijel izmi lja stalno neke nove poslove za Ur-ron i nikad je ne pu ta s a nama u amac, zato to Uri ne mogu da plivaju. Ur-ron je nekada itala mnogo, dok je jo bila u onoj koli u preriji. Knjige za koje mi, u ovom zabitom, seljakom delu Nagiba, nikada nismo ni uli. Ona nam gov ori prie koje je zapamtila, na primer o Ludom Konju, o D ingis Kanu i o urskim hero jima-ratnicima iz onih velikih bitaka koje su oni vodili protiv ljudi, posle dol aska ljudi na Jijo, ali pre nego to je Zajedni tvo zakrpljeno i Veliki mir zavladao . Bilo bi super kad bi na a dru ina mogla biti kompletna estorka, kao u ono dob a kad su Drejk i Ur-ju en i njihovi drugari po li u veliko traganje i prvi ugledali Sveto Jaje. Ali u na em gradu ima samo jedan Treki, a on je apotekar; to je er pre vi e mator da napravi novu gomilu kru nih cevastih prstenova koja bi mogla uestvovati u na im igrama. to se tie ljudskih bia, najbli e njihovo selo udaljeno je nekoliko dan a. Prema tome, nema nam druge nego da ostanemo dru ina sa samo etiri lana. teta. Ljudi su superi ka. Oni su doneli knjige na Jijo, oni govore angliski bolje nego iko drugi osim mene i mo da Hak. Pored toga, ljudsko dete ima oblik ot prilike kao mali Huni , pa bi ono moglo ii na gotovo sva ona mesta gde ja uspevam p omou moje dve dugake noge. Ur-ron tri veoma brzo, ali ne mo e zalaziti u vodu, a tipko , opet, ne mo e mnogo da se udalji od vode, dok jadna Hak mora da se dr i ravnog tla , dovoljno ravnog za njene tokove. Niko od njih ne se mo e popeti na drvo. Pa, dobro, kakvi su, da su, to su moji drugari. Oni umeju izvesti neke s tvari koje ja ne umem, pa je tu, valjda, neki kao izjednaen ishod. Hak je bila ta koja je predlo ila da smislimo neku stvarno otkaenu pustolov inu za ovo leto, po to e to verovatno biti na e poslednje leto zajedno. kola je ve bila zavr ena. Gospodin Hajnc je oti ao na svoje godi nje putovanje d o velike arhive u Biblosu, posle koje e ga put voditi na Svetkovinu okupljanja. K ao i obino, poveo je sa sobom neke starije studente Huni e, pa i Hakinu sestru po u svajanju, Af-on. Mi smo im zavideli na tom dugom putovanju - prvo morem, onda ren im brodom do varo i Ur-Tand , pa magareim karavanom u planine, sve do one doline na v elikoj nadmorskoj visini, gde e oni prisustvovati igrama i pozori nim predstavama, posetiti Jaje i gledati sastanke mudraca koji e izricati ocene o radu svih est ras a to ive ovde, u izbegli tvu na Jijou. Idue godine mo da e na nas biti red da idemo, ali ekati jo sedamnaest meseci.. . ta da ka em, to nam nije bilo dobrodo lo. ta ako se dogodi da itavo leto proe, a mi da nemamo ta da inimo osim da se dosaujemo, pa da nas roditelji u tome hvataju i odma h alju da utovarujemo ljaku u brodove, da istovarujemo ribu iz drugih brodova, i r adimo sto drugih potpuno glupih poslova? to je najgore, nijednu novu knjigu neemo moi nabaviti dok se ne vrati 'mister' Hajnc, a ko zna nee li on izgubiti spisak ko

ji smo mu dali! (Jedne godine se vratio sav uzbuen, donosei veliku hrpu stare zemaljske po ezije, a ni jedan jedini roman D ozefa Konrada, D ejmsa Fenimora Kupera, niti Kupea, ni Kunca. Neki odrasli su ak tvrdili da im se pesme sviaju!) Ka em, Hak je predlo ila da se zaputimo preko Crte. Ni do danas ne znam da l i time odajem prijateljici priznanje ili svaljujem krivicu na nju. "Znam gde ima ne to da se ita." Tako je poela, jednog dana, kad je leto tek uzimalo zalet ovde na jugu. Jovg-Vajuo nas je ve bio uhvatio kako vegetiramo ispod drvenog keja, baca mo kamike- abice ne bi li pogodili nekog svodastog plutaa, i dosaujemo se kao nur u k avezu. I, dabome, ni pet ni est nego on po alje sve nas odmah uz dugaku pristupnu ra mpu da popravljamo kamufla nu re etku iznad na eg sela, a to je posao koji sam oduvek mrzeo; jedva ekam da porastem toliko da me vi e ne mogu anga ovati za to. Mi Huni i ne volimo visine toliko kao ljudska bia, koja rado grle drvee, i ljudske domae ivotinje , impanze; samo da vam ka em, stvarno se Huni u zavrti u glavi kad mora da puzi po dr venoj re etki koja ini svod iznad svih kua i prodavnica Vufona i da neguje zelenilo koje na re etki raste da bi nas, navodno, prikrilo od nekog osmatranja iz svemira. Nisam ne to mnogo ubeen da bi ta kamufla a uop te uspela, kad bi nastupio onaj dan zbog koga se svi nerviraju. Kad bogovi siu s neba da nam sude, zar e nam jedan svod od li a pomoi? Zar emo na taj nain izbei kaznu? Nego, bolje da ja ne priam o tome. Ne bih voleo da me neko nazove jeretik om, a ovo ba i nije mesto za takvo pisanje. Tako smo se na li u visini iznad gradia Vufona, svi izlo eni pogledu; sunce j e treskalo u nas. Tad je Hak iskazala taj svoj predlog koji nas je pogodio kao i znenadno padanje upljeg grada. "Znam gde ima ne to da se ita." Ja ostavim letvice izrezane od trske, koje sam nosio; polo im ih preko jed nog buna crnih iris-puzavica. Vidim da je ispod mene apotekareva kua, iz ijeg dimnj aka se prosipaju jasno prepoznatljivi trekovski mirisi. (Znate li da iznad kue u kojoj stanuju Treki rastu biljke razliite od ostalih? Mo e biti vrlo nezgodno ako s e zadesi tamo, iznad, u trenutku kad apotekar Treki pone da me a svoje mukarije!) " ta ti to znai?" pitam ja nju, borei se da suzbijem talas vrtoglavice. Hak se pribli ila, na tokovima, uzela jednu tr anu letvicu i poela je ve to savijati i provla ti kroz mesto gde je re etka bila ne to popustila. "Ima da se ita ne to to niko na Nagibu nije nikada ni video", odgovori ona o nim svojim tonom nalik na sentimentalno pevu nje. Ona tako govori kad misli da je ne to superi ka. Dve stabljike sa oima nadnela je nad svoje ake koje su ustro radile, a li je treu stabljiku zaokrenula ka meni i poela me gledati sa onim vla nim svetlucan jem koje mi je tako dobro poznato. "Tako prastaro da u poreenju sa time i najstar iji svitak na Jijou izgleda kao da ga je Dolenc maloas od tampao, pa se ni tamparska boja nije stigla da osu i!" Hak je zaokretala i vozila po gredama i letvicama, a ja sam svaki put os tajao bez daha kad bi njen toak proma io neki oslonac ili pro ao tik do neke velike r upe. Uplitala je savitljive trske ve to kao da plete korpu. Mi smo skloni verovanj u da su G'keki krhka bia, zato to vole ravan teren, a u asavaju se kamenitog. Ali te osovine i ti tokovi njihovog tela veoma su gipki, tako da se G'kek ume voziti po neemu to je za njega 'drum', a mi vidimo da nije ire od daske. "Ma nemoj mi priati", uzvratih energino. "Tvoj narod je spalio i potopio s voj unjalaki brod, kao to su uinile i sve ostale rase kad su silazile da se kriju ov de na Jijou. Niko od njih nije ni imao ni ta osim svitaka - dok nisu do li ljudi." Hak se zanjihala trupom levo-desno, opona ajui jednu kretnju Trekija koja z nai 'mo da si u pravu, ali ja/mi mislim/mislimo da je ipak verovatnije da nisi u pr avu'. "Alvine, zna da su ve prve izbeglice na le na Jijou ne to za itanje." Hmmm, da. Pa, dobro, nisam bio suvi e hitar u kapiranju. Ja sam veoma pame tan na na , huni ki nain, ono: temeljit i postojan. Ali niko me nikad nije optu io za p reteranu hitrinu. Namr tio sam se, glumei onaj ljudski izraz lica koji ka e 'ja sam se duboko z amislio'. Jednom sam video jedno takvo ljudsko lice u nekoj knjizi. Dodu e, mene o d tog izraza lica zaboli elo. Kesa ispod grla mi poe pulsirati; usredsredio sam mi

sli. "Hrmmmm... ekaj malo. Ne misli .." "Na zidovima starih bujurskih graevina, dabome! Ono malo graevina koje Buj uri nisu razru ili kad su odlazili pre milion godina, niti mulk-pauci pojeli. Ba te oznake." "Zar to nisu bili uglavnom nazivi ulica i tome slino?" "Bili su", priznade ona. Jedna njena stabljika, na ijem vrhu je bilo oko, sad malo klonu. "Ali bilo je stvarno neobinih oznaka u ru evinama gde sam ja prvo stanovala. Ujka Lorben je prevodio neke od njih na drugi galaktiki, ali onda nas je uni tila ona lavina." Nikad nisam mogao shvatiti kako to Hak uspeva tako mirno da pria o katast rofi u kojoj je izginula cela njena porodica. Da se meni desilo ne to tako, ne bih ni re progovorio sledeih nekoliko godina. Mo da do ivotno. "Ujka se dopisivao sa jednim uenjakom u Biblosu, o tim urezanim znacima k oje je na ao. Bila sam mala i nisam mnogo shvatala. Ali oigledno postoje mudraci ko ji ele znati ta su Bujuri pisali po zidovima." Pamtim da sam tad pomislio: ima i nekih drugih koji bi radije da se to n e sazna. Jest da je na snazi Veliki mir, ali, ipak, ima pojedinaca u svih est ovd a njih rasa koji su uvek spremni da poviu jeres! i da ponu predskazivati stravine kaz ne koje bi se na nas mogle sruiti s neba. "Pa, da, i zato je ba teta to su svi ti zapisi uni teni kad... zna ." "Kad je planina ubila moju porodicu? Da. Stra na teta. Alvine, da li bi mi dodao jo dve-tri trske? Ne mogu ba da ih dohvatim..." Odr avala je ravnote u stojei na samo jednom toku, a drugi joj se ludo vrteo n ad provalijom. Progutao sam i dodao joj nekoliko tr anih letvica. "Hvala", ree ona i vrati se do grede na koju pade njen drugi toak, celom te inom; ali oni su rasa koj a ima i amortizere, pa je taj udar bio ubla en. "Gde sam ono stala? Aha, da. Bujur i i njihovo pisanje po zidu. Predla em da naemo jo toga, na mestu gde jo niko nije gl edao. Bar niko od nas est rasa koje smo ovde u izbegli tvu." "A kako bi moglo postojati takvo mesto?" Moja vrea na grlu sigurno je zal epr ala od zbunjenosti, tako da sam vi e brborio nego govorio. "Tvoj narod je dolete o na Jijo pre dve hiljade godina. Moj narod ne mnogo posle toga. ak su i ljudi ov de ve nekoliko vekova. Svaki kvadratni centimetar Nagiba je ispitan, a svako buju rsko nalazi te pregledano po nekoliko puta." Hak ispru i sva etiri svoja oka prema meni. "Tano tako", ree ona. Ta re, izgovorena na angliskom jeziku, doplovila je sa timpanuma na njeno j lobanji, obojena nekim udnim prizvucima uzbuenja. Zurio sam dugo u Hak, a onda i znenaeno graknuo: "Misli , izvan Nagiba? Da se od unjamo preko Procepa?" Nije bilo potrebno to ni da pitam. Da su Ifnine kockice samo malo drugaije pale, ovo bi bila sasvim drugaija pria. Zamalo, zamalo da se sve ostvari onako kako je Hak predlo ila. Prvo me je opsedala tim predlogom. Zavr ili smo popravke na kamufla noj kons trukciji i vratili se dokolienju blizu brodova koji su mirovali usidreni ispod og romnih kro nji gingurv drvea, nadnetih nad more. Hak je nastavila, koristei svoju na roitu me avinu g'kekijevske duhovitosti i huni ke upornosti. "Ma, hajde, Alvine. Zar nismo plovili desetak puta do stene Terminus i z aikavali jedno drugo smemo li ploviti jo dalje? ak smo i po li stvarno dalje, jednom, i ni ta nam se nije desilo!" "Plovili smo samo do sredine Procepa. Onda smo se veoma brzo vratili kui. " "Pa ta? Hoe da nam taj sram ostane zauvek? Ovo nam je mo da poslednja prilika !" Protrljao sam moju napola naduvanu vreu, stvarajui njome jedan upalj, dubok zvuk. "Da nisi mo da zaboravila da mi ve imamo projekat? Gradimo batiskaf za ronje nje do..." Oglasila se zvukom nalik na blejanje, koji je znaio da joj je ta tema odv valjda na one oznake koje se ponekad pronau.

ratna. "O tome smo priali pro le nedelje i ti si se slo io da je batiskaf bedna glupo st." "Slo io sam se da razmislim. Hrmmm. Pa, tipko je ve napravio lju turu. Od onog ogromnog stabla garua, koje je izgrizao iznutra. A koliko smo truda ulo ili mi os tali, dok smo na li stare planove Zemljana, kompresionu pumpu i kabl? Pa one tokove koje si ti skinula sa neke ma ine, pa okrugli prozori koji je Ur-ron na la..." "Da, daa." Odbacila je sav taj ve ulo eni trud, samo jednim odmahivanjem dv ema stabljikama sa oima. "Bilo je, dabome, zabavno raditi na tome tokom zime, kad smo ionako morali da sedimo zatvoreni u kue. Naroito je dobro bilo dok smo imali utisak da, ipak, nikada neemo stvarno roniti sa time. Bilo je superi ka dok je bilo kobajagi. "Ali sad postaje ozbiljno", nastavila je Hak. " tipko govori da emo kroz me sec-dva krenuti stvarno u ronjenje. Zar se nismo saglasili da je to nerazumno? Z ar nismo, Alvine?" Huk se dokotrljala bli e i uinila ne to to, koliko znam, nijedna dr uga G'kekinja nikada nije. Oglasila se ka meni jednim dubokim, ne mnogo glasnim, brujeim tonom "umbllll" koji meu G'kekima koristi mlada enka samo kad hoe svom mlad om, zgodnom mu jaku da stavi na znanje da on treba da uvidi ispravnost njenog naina gledanja. "Zar ne bi radije po ao sa mnom da vidimo neke super zapise, toliko laane i prastare da su nastajali uz upotrebu raunara i lasera i takvih stvari? Hr-rm? Za r to nije mnogo bolje nego udaviti se u nekom smrdljivom, bednom mrtvakom sanduku na pola puta do dna mora?" Bilo je vreme da se pree na neki drugi jezik. Meni se, normalno, vi e svia a ngliski nego oni nadmeni jezici nekada njih meuzvezdanih bogova, ali ak i gospodin H ajnc se sla e sa tim da "ljudski tempo i labava logika struktura podstiu nestrpljive poduhvate odu evljenja." E, a meni je u tom trenutku trebalo ne to suprotno, pa sam nastavio govori ti pomou zvi duka i pucketanja, drugim galaktikim. "Razmatranje (ka njive) kriminalnosti - to ti nije palo na um?" Nimalo zbunjena, ona mi odgovori na sedmom galaktikom, a to je formalni j ezik, ljudima najomiljeniji. "Mi smo maloletni, prijatelju. Osim toga, zakon o granici ima svoj smisa o, a to je da se sprei ilegalno razmno avanje, ono izvan dozvoljene zone. Na a dru ina nema takve namere!" Onda se hitro, zakratko, prebacila na drugi galaktiki: "Ili ti mo da ima (nastrane) planove da poku a (nenormalne, hibridne) opite ra zmno avanja sa ovom ( enkom, devicom) osobom?" Kakva pomisao! Oigledno je nastojala da me izbaci iz ravnote e. Oseao sam ka ko gubim kontrolu. Jo malo, pa bih se poeo zaklinjati da u zaploviti kao onim mranim ru evinama koje se ponekad mogu videti, mutno, ako stoji navrh stene Terminus i up eri urski teleobjektiv preko dubokih voda Procepa. Upravo tada ugledah dobro znano kretanje ispod mirnih voda zaliva. Crven kasto telo videlo se u pliaku; grabilo je nogama kao kraba, uz pe anu povr inu, i najz ad izbilo na vazduh, razbacujui slanu vodu svud oko sebe. Na sredini kompaktne pe taugaone lju ture uzdizao se debeli svod opasan sjajnim crnim pojasom. " tipko!" povikao sam, zadovoljan to e me neko spasiti od Hakinog vrueg polet a. "Doi pomozi mi da ubedim ovu sme nu..." Ali mladi Gheuen dojurio je do nas i progovorio pre nego to se sva voda o cedila iz njegovih proreza za govor. Prekinuo me je usred reenice. "Mmmm-mmon..." tipko nije angliskom jeziku tako vian kao Hakica i ja. Naroito ne kad je uz buen. Ali govori angliski da bi dokazao da je i on jednako moderan, a to znai jedn ako sklon opona anju ljudi (to se zove humitiranje) kao i mi ostali. Podigoh ruke. "Polako, mome! Udahni malo vazduha. Na svih pet strana!" Odahnuo je duboko, a po to su dve njegove noge jo bile delimino u vodi, odis anje iz tih dvaju usta imalo je izgled mlazeva vode i mehuria, ispod povr ine. "Vid eo sssssam ih!" ree on. "Ovog p-puta sam ih ssssstvarno video!" "Video si - koga?" upita Hak, vozei se malice bli e, po mekanom pesku, svoji m telesnim tokovima. Traka za gledanje koju tipko ima na toj kupolastoj glavi gleda, zapravo,

na sve strane istovremeno. Pa ipak, oseali smo da na prijatelj naroito pomno gleda u nas. Udahnuo je duboko, a onda kazao samo jednu re. "udovi te!" II KNJIGA NAGIBA Legende Vi e od pola miliona godina je pro lo od kad su Bujuri odleteli sa Jijoa, po t ujui galaktike zakone o upravljanju planetama: oni su tu planetu bili zakupili na odreeno vreme, i zakup im je, naprosto, istekao. Sve to nisu mogli poneti sa sobom , niti smestiti u lunarne magacine, Bujuri su prilje no, disciplinovano razorili. Tamo gde su se uzdizali njihovi moni gradovi, blistavi na suncu, ostale su samo r u evine, po kojima su ubrzo izrasle puzavice. Pa ipak, i do danas u senci Bujura ivimo, mi ukleti, izgnani divljaci; u senci koja nas podsea na to da su Jijom nekada vladali bogovi. Mi ivimo ovde kao ilegalni naseljenici. Mi smo 'skora nji'. Jedino se usuuje mo postojati na ovom jednom pojasu zemlji ta izmeu okeana i planina. est smo rasa. S a sujevernim strahopo tovanjem gledamo bujurske razvaline, erozijom izjedene. U na u zajednicu vratile su se knjige i pismenost, ali ne i alati niti ve tine potrebni za prouavanje tih ostataka i prikupljanje nekog veeg znanja o poslednjim zakonitim stanovnicima Jijoa. Na li su se u poslednje vreme neki entuzijasti, nazvali sebe 'arheolozi', i poeli se slu iti tehnikama pronaenim u pra njavim zemljanskim ud benicima , ali ovi pojedinci odani znanju ne umeju nam kazati ak ni kako su Bujuri izgleda li, kakve su navike imali, kakve stavove, koji nain ivota. Najbolji dokazi kojima raspola emo nalaze se u folkloru. Iako Glaveri vi e ne govore - zbog ega ih i ne smatramo za sedmu rasu - mi pamtimo neke od pria koje su svojevremeno upravo od Glavera uli G'keki, koji su ih najbolje poznavali u vremenima pre devolucije glaverskog naroda na ni i stepen sv esti. U davnim vremenima, pre nego to su unjalakim brodom do li na Jijo, Glaveri su bili punopravni graani Saveza pet galaksija. Putovali su svemirom na sve strane. Pria se da su se zbli ili sa rasom zvanom Tunuktjuri, koja je bila klan veliki i u zvi en. A ta rasa, opet, tunuktjurska, u svojoj mladosti bila je privr ena drugoj je dnoj rasi, koja je nastupila kao pokrovitelj i omoguila Tunuktjurima Uzdizanje, d ala im mo govora, alate i visoku svest. Ti pokrovitelji Tunuktjura behu Bujuri, t ako su se zvali; a do li su iz etvrte galaksije, sa jednog sveta na ijem nebu je bli stala ogromna ugljenina zvezda. Prema legendi, ti Bujuri su ve to pravili druga, mala iva bia. Takoe su posedovali jednu retku i opasnu odliku - smisao za humor. Tajna Bujura. Autor: Hau-uptunda, esnaf slobodnih uenjaka, leta izgnanikog 1908. ASK Slu ajte, prstenovi moji, pesmu koju pevam. Neka se njena isparenja uzdi u m eu va im jezgrima i neka tonu kao kapljui vosak. Pesma dolazi sa mno tvom glasova, mir isa i jaina vremena. Utkana je kao tapiserija G'keka, tee kao arija huni ka, galopir a i krivuda kao urska legenda, a ipak se okree neumoljivo, kao stranice ljudske k njige. Poinje u miru. Bilo je proletnje doba, poinjao je drugi lunarni ciklus hiljadu devet sto tina tridesete godine na eg izgona i zloina, kad Rotheni stigo e. Oni su se javili na na em nebu nedobrodo li. Blistajui sunano u svojoj vladavini na nebu i u eteru, pocep ali su veo na eg prikrivanja u najgorem moguem trenutku - za vreme prolenog plemensk og Okupljanja, u blagoslovenom podno uju Jajeta Jijoa. Oti li smo tamo, kao i toliko puta posle njegovog Izranjanja, da ujemo muzi ku tog velikog ovalnog tela. Da tragamo za obrascima koji bi nas vodili. Da trgu jemo, razmenjujemo proizvode na ih raznovrsnih nadarenosti. Da razre avamo sukobe, t akmiimo se u igrama i obnavljamo Zajednicu. Nadasve, da tra imo naine za umanjivanje

tete koju nanosi na e prisustvo na ovom svetu, prisustvo koje je od poetka bilo pod nesrenom zvezdom. Okupljanje - vreme uzbuenja za mlade, vreme posla za vine i za one koji su se primakli kraju svojih godina, vreme kad se prijateljima ka e zbogom. Ve su se ir ile glasine i pojavljivali predznaci, da e to biti skup tina od ogromnog znaaja. Iz svakog naroda do lo je vi e od uobiajenog broja uesnika. Ne samo mudraci i lutalice, p odmitljivi politiari i ve ti tehniari, nego i obian narod, oni sa dve noge ili etiri i li pet nogu, i oni od prstenova, i oni ije telo ima tokove; dolazili su za zvucima bubnjeva po planinskim puteljcima jo zaleenim, da bi stigli do svetih livada. U s vakoj rasi na lo se mnogo pojedinaca koji su osetili drhtaje - jae nego ikada od on e godine Provienja u kojoj je iz majinskog tla planete Jijo izbilo Jaje, pr tei na sv e strane vrelom pra inom svoga raanja, i preuzelo ulogu vladaoca i ujedinitelja meu na im klikama koje su sklone da se posvaaju. Ah, Okupljanje. To najnovije hodoa e mo da se jo nije ovrsnulo kao pamenje u vosku. Ali poku ajt e setiti kako smo polako ukrcali na u sada ve staru hrpu prstenova na brod, u luci koja se zove Daleko Vla no Pribe i te, a onda zaplovili pored svetlucavog Spektralnog toka i pored Ravnice O trog Peska. Zar nam se nije uinilo da ova dobro znana udesa poinju da blede kad smo sti gli do Velike movare i na li da je sva procvetala? To je prizor koji se Trekiju uka e samo jednom u ivotu. More boja - more behara; ve se pretvaralo u plodove i ve je p oinjalo u svom arenilu umirati pred na im ulima. Pre li smo iz broda u barke sa ravnim dnom, pa smo mi putnici poeli veslati, okru eni preobiljem o trih mirisa, kroz avenij e cvea, pod svodovima od miliona silfinskih latica. Na i saputnici zakljuili su da je to sudbinski predznak, zar ne, prstenovi moji? Ljudi koji su bili meu nama pominjali su udljivu Ifni, onu tajanstvenu ije pr esude nisu uvek pravedne, ali uvek iznenade. Pamti li i druge prizore/do ivljaje? Tkaka sela? Mulk-pauke i lovake kampove? Pa, naposletku, i onaj naporni uspon, po kome su na a stopala morala nainiti nebro jene zaokrete jedan za drugim, kroz Prolaz dugakih umbra, sve do ove zelene dolin e gde su, pre etiri pokolenja Trekija, gejziri parom perjaniili, a duge plesale u slavu izlaska tamnog ovoida? Setite se sad kako je krckao vulkanski ljunak, i kako su reug-zveri, obino sasvim poslu ne, drhtale na prstenu na na oj glavi, i bunile se, odbijale da se spu ste preko na ih oiju, zbog ega smo morali u logor ui sa golim licem, bez maske, tako da su deca svih est rasa jurcala oko nas viui: "Do ao je Ask! Do ao je Treki Ask!" Doarajte sebi sliku kako su drugi visoki mudraci, na e kolege i prijatelji, izlazili iz svojih atora da nam priu hodom, puzanjem, kotrljanjem, i da nas pozdr ave. Za nas su upotrebili iste epitete, da smo visoki i mudri; i ime Ask, koje j e samo nalepnica na nepostojeem 'ja' - to mi trpimo zato to imamo dobru volju i elim o njima izii u susret. Pamtite li sve ovo, prstanovi moji? Pa, onda strpljivi budite. Uspomene se zgu njavaju kao vosak koji kaplje, sti avaju se i stvaraju omota oko na eg jezgra. A kad se tu nau, nikada vi e ne mogu bit i zaboravljene. Na Jijou postoji jedan duboki sjaj u onom delu neba koji je najudaljenij i od sunca. Ka u nam da je to pojava koja se retko via na svetovima koje su Veliki galaktiari uneli u svoje kataloge; posledica je zrnaca ugljenika, onih istih zrna ca oko kojih se u oblacima kondenzuje uplji grad. Te loptice ugljenika alje nam zv ezda Izmunuti, ble tavo oko u jednom sazve u za koje ljudska bia koriste naziv 'Muka J ovova'. Pria se da su na i preci prouili ove odlike na eg novog doma pre nego to su spa lili i sahranili svoje brodove. Takoe se pria da su oni ove odlike naprosto 'potra ili' u lokalnom ogranku G alaktike biblioteke, pre nego to su i tu instalaciju prepustili plamenu, na dan ko ji je dobio naziv Dan bez povratka, ili, kako se jo ka e, Nepovratnik. Ne be e grada upljeg tog prolea, kad su drugi mudraci izi li da pozdrave na e pr stenove i da opet nazovu nas/mene imenom 'Ask'. Okupljali smo se ispod trema na eg paviljona, i tad sam doznao da moj reug nije jedini koji se uznemirio. ak ni str pljivi Huni nije uspevao da obuzda svog reuga - pomagaa u prevoenju. Zato smo mi mu

draci neko vreme razgovarali izmeu sebe, ne koristei usluge tih na ih malih simbiota , snalazei se koliko smo mogli reima i pokretima. Ubrzo su se reugi ipak vratili s vome poslu. Od sviju nas iji preci odlui e da ostanu u izgnanstvu bez nade na ovom svetu , G'keki su najstariji po vremenu kad su do li. Zato je G'kekiju, mudracu Vubenu, pripadala du nost da bude Govornik potpalilac. "Da li je krivica na a to rantanoidi propado e?" upitao je Vuben, okreui po jed no oko na svaku stranu sveta. "Jaje oseti bol u ivotnom polju kad god se potencij al izgubi." "Hrrrm. O toj poenti mi se raspravljasmo beskrajno", odgovori huni ki sofi sta Fhundau. "Lark i Uthen govore o opadanju. Rantanoidi jo nisu izumrli. Jo posto ji neki mali broj njih na jednom ostrvu u Jugunu." Ljudski mudrac, Lester Kembel, saglasio se. "ak i ako su u beznade nom stan ju, rantanoidi su samo jedna od nebrojenih vrsta glodara koji riju zemlju i deru korenje. Nema razloga da verujemo da su bili ne to posebno blagosloveni." Ur-Jah odgovori da su i njeni preci, u davnoj pro losti, daleko odavde, bi li mali glodari koji su rili zemlju i drali korenje. Lester naklonom ka njoj priznade da je to tako. "Svejedno, nismo mi odgo vorni za uspon i pad svake ive vrste." "Kako mo e to znati?" istrajavao je Vuben. "Veinu alata nauke mi nemamo, jer su nas na i sebini preci ostavili da lutamo po mraku. Ne mo emo znati kakvu prefinje nu vrstu tete inimo kad stanemo nogom na list ili bacimo na e otpadne materije u nek u jamu. Niko ne mo e predskazati za ta sve mo emo biti pozvani na odgovornost, kada d oe onaj veliki dan. ak i glaveri, koji su sada u stanju nevinosti, bie izvedeni pre d sud." Tada na a ostarela gheuenska mudrakinja, kojoj smo dali ime Uvianje O tro Kao No , nagnu svoju blistavoplavu lju turu na jednu stranu. Njen glas bio je blagi apat iz jedne hitinske butine. "Jaje, koje smo od divljine dobili na poklon, zna odg ovore na ta pitanja. Istina je nagrada otvorenom umu." Uozbiljeni ovom mudro u, predali smo se meditaciji. Po to njihove usluge vi e nisu bile potrebne, reugi koji su do tog trenutka bili na na im elima pootpadali su i okupili se u sredini, da razmenjuju enzime svoj ih domaina. Mi smo uhvatili jedan blagi ritam kome je svaki mudrac dodavao pone to, po jedan deo harmonije disanja i otkucavanja na ih srca. Prstenovi moji, pamtite li ta je odabralo ba taj trenutak da se u njemu de si? Tkanje na eg jedinstva procepili su huni odjeci koje je rotenski brod nadme no bacao svud oko sebe, obznanjujui tako svoju zlu silu jo pre nego to se pojavio p red na im pogledima. Izi li smo i zagledali se, zbunjeni, u rascepljeno nebo. Uskoro su i mudraci i narod jednako znali da je Veliki dan konano do ao. Ni deca palih ne mogu izbei osvetu. PORODICA NELO Proizvoa hartije imao je troje dece - broj dolian za onoga ko se bavi tim u zvi enim zanatom. I njegov otac, i otac njegovog oca, imali su po troje dece. Nelo je oduvek pretpostavljao da e se porodina loza nastaviti kroz njegova dva sina i jednu ker. Zato mu je vrlo te ko palo kad su njih troje, deca uporna i svojeglava, na pustili vodenicu, jaz koji vodu donosi do toka i drvenu ma ineriju unutra. Niko od to troje nije se odazvao primamljivoj lupnjavi ekia za pulpovanje, pod kojim su se krpe prikupljene od svih est rasa raspadale na vlakna; niti se odazva e slatkoj iz maglici koju ire filtri za proceivanje; niti ih privue klanjanje trgovaca, puno po to vanja, trgovaca koji su dolazili iz daljine da kupe Neloove glatke, bele stranic e. Ali su Sara, Lark i Dver voleli da koriste hartiju, itekako! Najmlai od njih, Dver, zamotavao je u hartiju vrhove strela, a i mamce za lov. Ponekad je plaao ocu za hartiju, tako to mu je donosio piu-grudvice ili zube grvona; onda se opet stapao u jedno sa umama, kao to je inio neprestano jo od svoje devete godine. Postao je egrt Falonu Tragau, a uskoro i legenda irom Nagiba. Nijed

na ivotinja za kojom bi Dver krenuo u potragu nije mogla izmai njegovom luku i str elama, osim ako je bila za tiena zakonom. Ali se govorkalo da taj deak estokih oiju i kose crne kao gar ubija i jede ta god mu se prohte, tamo gde zakon ne vidi ta on r adi. Za razliku od neobuzdanog Dvera, Lark je bio sav usredsre en ka jednom cil ju. Koristio je hartiju da bi crtao i na zid svoje radne sobe kaio ogromne grafike sheme koje su na pojedinim mestima bile gotovo crne od dodatnih bele aka i dijagr ama. Na drugim mestima bile su gotovo prazne, bele, to je bilo svojevrsno traenje Neloovog majstorskog proizvoda. "Ali tu se ni ta ne mo e uiniti, ne mogu ih popuniti", obja njavao je Lark ocu, stojei pored drvenih polica ispunjenih fosilima. "Nismo otkrili koje su ive vrste popunjavale te praznine. Ova planeta je do te mere slo ena, da ja mislim da ak ni Bujuri nisu mogli u celosti shvatiti njen ekosistem." Nelo je smatrao da je ta Larkova tvrdnja o Bujurima sasvim besmislena. K ad su Bujuri uzeli planetu Jijo u zakup, bili su ve punopravni graani Zajednice pe t galaksija, pa su imali i pristup do slavne Velike biblioteke, u poreenju sa koj om su sve papirne knjige u gradu Biblosu samo trunica! Bujuri su mogli pomou samo jedne rei da dozovu podatke o bilo emu pod ovim suncem. O bilo emu pod milijardu su naca, ako se priama o pro losti mo e verovati. Mudraci su odobravali Larkov rad. Ali Sara? Ona je Nelu oduvek bila najd ra a, ona je nekad volela mirise, ritmove i teksture proizvodnje hartije - sve do svoje etrnaeste godine, kad je pukim sluajem nai la na dar. Krivicu za taj dogaaj Nelo je bacao na svoju pokojnu enu, koja je u njegov ivot u la na tako neobian nain, tako davno, i koja je punila deje glave svakojakim udn im priama i ambicijama. Tako je, zakljui Nelo. Za sve je kriva Melina... Tihi ka alj prenuo je Nela iz ovog nezadovoljstva kome se pomalo dremljivo bio predao. On mirnu. Preko ivice njegovog izrova enog radnog stola virio je par t amnosmeih oiju. Lice utonulo u tamno krzno, pa ipak toliko blisko ljudskom da su p ojedini nepa ljivi Treki u pojedinim sluajevima postupali prema ovakvim biima, impanz ama, sa jednakim po tovanjem kao da su to punopravni lanovi Zajednice. "Jo si tu?" upita Nelo o tro. To majmunsko lice malo se trglo od nelagodnosti, a onda je klimnulo ka l evoj strani, ka sobi koja je slu ila kao magacin hartije. Tamo je jedan od Neloovi h pomonika polako prikupljao iscepane listove hartije iz ko a za otpatke. Nelo opsova. "Ne to smee, Joko!" "Ali, Majstore, rekao si da prikupimo sve odbaene komadie koje ne mo emo pro dati..." Nelo poe tamo, sagnuv i se usput da bi se provukao ispod Velike osovine. Bi la je napravljena od jednog jedinog ogromnog stabla tvrdog drveta; obrtala se po lako i prenosila mehaniku silu od seoske vodenice do nekoliko obli njih radionica. Nelo pogura Jokoa sa tog mesta. "Ne brini se ti oko toga. Vrati se do na ih kotlov a - i reci Kalebu da pu ta manje vode kroz jaz! Jo etiri meseca ima do ki ne sezone. A ko ovako nastavi, ostaemo bez vode kroz dva!" Nelo poe osmatrati police. Najzad odabra dva paketa hartije zamotana u tr ake od puzavica. Bila je to hartija sa manjim o teenjima. Nije ba sasvim za bacanje, neko bi je mogao kupiti, mo da. Ali emu tednja? Zar nisu mudraci upozorili na to da u sutra njicu ne treba ulagati mnogo ponosa niti brige? "Jer sav na trud bie na suenju preispitan, i malo za koga e se lepa re nai..." Nelo frknu. Nije on religiozan. On proizvodi hartiju. A to je zanimanje koja podrazumeva da se ovek, barem malo, pouzdaje u su tinsku dobrotu vremena. "Ova hartija bie dobra za tvoju gazdaricu, Priti", ree on maloj enki impanzi . Ova obie oko radnog stola i pru i ruke. Nema kao reug, ova enka je slu ila Neloovoj kerki bolje nego to bi ijedno drugo bie na Jijou moglo. Slu ila je na naine koji bi vei ni drugih bia bili nerazumljivi. On dade majmunici jedan od tih te kih 'risova'. "Ja u nositi drugi. Vreme je, ionako, da ja malo svratim kod Sare, da vid im da li dobija dovoljno za jelo." Mutava ili ne, impanzica se umela izra avati prevrtanjem oiju. Znala je da N elo to o hrani koristi samo kao izgovor da bi video kakav to tajanstveni gost sa

da stanuje kod Sare. Nelo zare a. "Odmah da si po la, bez odugovlaenja. Neki od nas zarauju za svojim radom, zna ."

ivot

Pokrivena pe aka staza povezivala je branu/fabriku sa umom, u kojoj je veina seljaka obitavala. estoki sjaj sunca filtrirao se kroz svod ive kamufla e. U podne j e samo optimista mogao misliti da e takav lisnati zastor zaista moi da sakrije grae vine ako neko pone da ih tra i odlunim skeniranjem iz kosmosa. A meu est naroda, optim izam je smatran za blagi oblik jeresi. Neloov najstariji sin je, na nesreu, upra njavao drugu vrstu jeresi. Prikrivanje je bilo jo neubedljivije nad samom velikom branom. Za razliku od ve takih jezera koja su pravili naseljenici Gheueni, malenih, bara takorei, zapr eenih branama koje su izgledale, odozgo, samo kao odroni zemlje ili sluajne gomile nanetih panjeva i stabala, ovde je bilo ve tako jezero iji je prenik iznosio bar pol a dometa strele. Rubovi brane bili su kamuflirani la nim stenama i slapovima puzav ica. Ipak, mnogi naseljenici su govorili da je to najdrastiniji primer lo e kamufla e na celom Nagibu... posle, naravno, pojedinih bujurskih ru evina, koje su jo upadlj ivije. Svake godine su, na Dan odricanja, radikali pokretali harange da se to sr u i. I sad im se Lark pridru io, pomisli Nelo, i odmah baci uobiajenu albu u prav cu duha svoje pokojne supruge. uje li, Melina? Ti si tog deka dovela sa sobom, kad si do la sa dalekog juga. Nas ubeuju da geni nisu toliko va ni kao vaspitanje, ali za r sam ja vaspitao sina da se dernja pred gomilama naseljenika i pali ih za ru enje i razaranje? Nikad! Nelo se nije uzdao toliko u kamufla u, koliko u obeanje koje su dali preci, osnivai, koji su posejali svoje zabu antsko seme na Jijou: obeali su da niko nee doi da naroito odluno pogleda iz svemira. Bar prvih pola miliona godina. Jednom je, u raspravi sa Larkom (ime koje bi na angliskom znailo jednu pt icu, evu), pomenuo ovaj argument. Na njegovo iznenaenje, momak se saglasio, a odma h zatim izjavio da to nema veze. "Zala em se za drastine mere ne zato to se pla im da e nas uhvatiti nego zato to tako treba." Treba? ta znai treba? ta je ispravno ili neispravno? Oblak apstrakcija od k ojih se Nelou vrti u glavi. Lark i Sara, meutim, vole da se bave takvim neopiplji vim priama: satima se raspravljaju o sudbini i predodreenosti. Ponekad je Nelou bi lo ponajlak e da shvati Dvera, svog divljeg sina u umi. Iz radnje seoskog drvodelje ispadala je i letucala piljevina. Tamo se pr ave drvene cevi koje e Jobi, debelju ni seoski vodoinstalater, upotrebiti za dve sv rhe: za dovoenje sve e vode u kue i za odvoenje otpadnih materija u septike jame. A to su udobnosti civilizovanog ivota. "Duboku senku, Nelo", ree Jobi, razvlaei rei na nain koji poziva srodnu du u da zastane da malo popriaju. "I oblano nebo", uzvrati Nelo utivo, klimnu glavom, ali produ i da hoda. Ni ta mu, dodu e, ne bi nedostajalo da provede nekoliko dura u dokonom askanju. Ali ako ovaj Jobi sazna da idem Sari u posetu, posle e obii pola grada samo da bi dokonao t a sam ja saznao o njenom novom kunom ljubimcu... o neznancu sa rupom u glavi. U nekim ranijim godinama uvala je tako po kui ip ptiicu koja je pala i kojoj je slomljeno repno 'kormilo', ili neko ranjeno tojo kuence. Sve to bolesno ili r anjeno na kraju bi se na lo u njegovom magacinu, u kutiji oblo enoj Neloovom najfini jom ojom, pod Sarinom brigom i negom. Nedavno je Nelo pomislio da je to razdoblje u Sarinom razvoju ve pro ao, da je odrasla dovoljno da se time vi e ne bavi... ali p re nekoliko dana vratila se sa jednog rutinskog putovanja, na kome su uesnici tra gali za raznim vrednim sitnicama, i donela ranjenog oveka koji se bacakao na nosi lima. U onim ranijim godinama Nelo bi se protivio prisustvu ma kog stranca, pa makar i ranjenog, u kui koju je, na drvetu, imala njegova kerka. Ali sad je bio z adovoljan to je na bilo koji nain izi la iz razdoblja napornog rada i usamljivanja k oji je potrajao godinu dana. Jedan od Sarinih stare ina u Esnafu nedavno mu je pis ao, alei se da ona izbegava onu glavnu du nost ene u njenoj kasti; prekorevao ju je z bog toga i tra io da mu Nelo pismeno odgovori. Znai, sad se Sara zainteresovala za jednog oveka... pa, dobro, mo da je to osnov za neku uzdr anu nadu.

Sa natkriljene pe ake staze Nelo vide gradskog eksplozera i njegovog mladog sina kako proveravaju jedan sidri ni dok velike brane. Uozbiljen, ak natmuren, sa duboko urezanim crtama lica, Henrik je posegnuo u jednu duboko zavuenu udubinu i izvadio glinenu cev koja se zavr avala navojem kao sijalica. Pregledao je naboj un utra, a onda ga dao sinu da pomiri e. Nelo najednom postade napadno svestan monog jezera koje vreba iza brane, spremno da provali i odnese sve ustave i fabrike ako u jednom trenutku Henriku s tigne signal da obavi svoj posao. Oseti i bolnu zavist to ovaj eksplozer mo e tako uhodano da sarauje sa svojim sinom. Tako je i on, Nelo, nekada sa svojim ocem sar aivao. I nadao se da e moi tako nastaviti sa nekim svojim detetom koje bi volelo ha rtiju jednako kao on. Kad bi mi bar jedno od to troje dece rodilo naslednika. Imau ja naslednika, sveano ree Nelo, u sebi. Pa makar morao da podmitim mud race da tako zapovede! Henrik je vratio cev u duboki otvor, a onda ga zapu io glinom. Tihi uzdah za i ta levo od Neloa. Tamo je neka druga osoba takoe gledala eksp lozere. Drvogriza, matica-predvodnica ovda njeg gheuenskog naroda. uala je pored jed nog panja; svih pet nogu je podvukla pod sebe. Frktala je, i od tih mlazia vazduh a pra ina se kovitlala ispod njene plave lju ture. Preko trake za gledanje nosila je reuga, kao da bi joj on mogao ne to rei o Henriku i sinu. Zbog ega li ona ima da se brine? Pa, valjda Henrik samo obavlja rutinski pregled eksploziva. Selo Dolo ima i stanovnike koji su ljudi - tavi e, oni su veina. Oni nikad ne bi rtvovali branu, koja je izvor njihovog bogatstva i presti a. Samo nekoliko pravovernih zanesenjaka eli tu eksploziju. Neloov najstariji sin je jedan od takvih ljudi. Svi smo ne to nervozni, pomisli on. Okrete se od tog prizora. Prvo jedna n enormalna zima, onda Ulkounov predlog, pa Larkova jeres. A sad jo taj tajanstveni stranac koga je Sara dovela kui. Zar je ikakvo udo to te ko uspevam da zaspim? Kue veine seljaka sme tene su bezbedno. Iako je nebo jedna pretea, zloslutna stvar, oni su se ba ka njemu popeli. Visoko u stablima i kro njama monog garu drvea i zgradili su sebi gnezda. Na okolnim granama, ije su povr ine ravne i iroke, imaju ita ve planta e sa raznim jestivim vrstama mahovine. To priroda kao da je spremila ni u pogodnu za Zemljane, koji vole takvo ivotno okru enje, ba kao to Gheueni vole jezera, a urska plemena suve ravnice. Nelo i impanzica Priti morali su nakratko da zastanu, dok su neka deca te rala jato bunskih uraka (a kako su one blejale!) po umskom zemlji tu, preko staze koj om su hteli proi njih dvoje. U blizini su se na la dva Glavera, ije su ko e imale izgl ed opala. Ri kali su po tlu, tra ei crve. Uznemireni u tom poslu, podigli su okrugle glave i poeli nadmeno mrktati. Deca su im se smejala. U izbuljenim oima Glavera sve tlost gneva ubrzo se ugasila, zato to je bilo previ e naporno odr avati je. Sve je to bio dobro znani seoski ritam ivota. Nelo ne bi imao ni ta protiv da tako zauvek ostane. Verovao je da e tako i biti, sve do onog uznemirujueg razgo vora u kome mu je Lark, neposredno pre odlaska na Okupljanje, objasnio razloge z a svoju jeres. "Priroda opet preuzima vlast na ovom svetu, oe. Gazi obrasce koje su name tnuli raniji stanovnici i ide dalje." Nelo je to uo, ali nije poverovao. Kako mogu nerazumna iva bia da 'preuzmu vlast' posle samo milion godina? Valjda je upravljanje planetom mogue samo ako po stoji neka rukovodea rasa, kao to je i za upravljanje jednom ba tom potreban farmer? "To je smisao proglasa da planeta ima biti ostavljena 'na ugaru', neobrae na, neko vreme", nastavio je tog dana Lark. "Planetu treba pustiti da se odmori i oporavi, bez iijeg uplitanja sa strane." "Misli , bez prisustva ovakvih kao to smo mi." "Tako je. Ne bi trebalo da budemo na Jijou. Nanosimo tetu naprosto time to boravimo ovde." Bila je to stara moralna nedoumica est naroda, est rasa. Preci svih est sma trali su da imaju dovoljno jake razloge da se spuste svojim unjalakim brodovima i da njihovo potomstvo uhvati koren ovde, na zabranjenoj planeti. Stari Spisi dava li su utisak da je to bio zloin pome an sa nadom. Neloov sin, meutim, samo je govori

o o kr enju zakona. tavi e, Lark i njegovi drugari imali su plan da najzad ne to i uine po tom pitanju. Da izvedu jedan velianstveni gest na ovogodi njem Okupljanju, gest odanosti, kojim bi iskupili krivicu nebrojenih dosada njih pokolenja. Smislili su da urade ne to svetako, ali u asno. "Hajde, ne priaj gluposti!" bunio se tog dana Nelo. "Kad doe dan da se civ ilizacija konano vrati u ovu galaksiju, nee se nai ni najmanji trag da smo mi ikad i veli ovde. Ne, ako ivimo kako valja i treba, prema Jajetu i Zakletvi. To to vi pla nirate sasvim je svejedno!" Da se o tome ili o bilo emu drugom raspravljao sa Dverom, razgovor bi se pretvorio u svau i prkosnu dernjavu. Sa Larkom je razgovor bio drugaiji, ali je Ne loa mnogo vi e nervirao; naime, Lark je ispoljavao jednu tvrdoglavu utivost iza koj e je skrivao najistiju jeres. Ma, od majke je on to sve nasledio, mora biti. "Nije bitno da li e na zloin ikada biti otkriven, oe, ili nee. Bitno je da sm o ovde. Mi, naprosto, ne bi trebalo da postojimo!" Dok su Nelo i Priti prolazili kroz selo, seljani su salutiranjem pozdrav ljali svog majstora hartija a. Ali on im je danas uzvraao samo natmurenim pogledima , pomi ljajui ljuto da bi mnogo bolje bilo kad ga njegova sopstvena deca ne bi toli ko jedila - prvo zanemarivanjem njegovih elja, a drugo, irenjem nekih svojih uznem irujuih zamisli.

Nekoliko brodia le alo je na vodi. Bili su privezani uz gradski dok. Hitre, nur ivotinje, glatkog krzna, pentrale su se po jarbolima i konopima; popravljale su, pritezale, navlaile kamufla ne pokrivke. Ve vekovima njihova rasa ui da radi upr avo to; a uitelji su im Huni i, visoka bia sa izdu enim nju kama. Posada jednog brodia po magala je nekim me tanima da utovare izvesnu koliinu stakla i metala; to su skupljai otpadnog materijala doneli sa nekih bujurskih ru evina koje le e uzvodno od grada. Jedan deo bie iskori en kao sirovina u kovanicama grada Ur-Tand a, a ostatak e biti izru n u duboke jame za ljaku koje postoje na dnu mora, daleko od obale. Nelo bi normalno zastao da gleda ovaj posao, ali Priti ga je povukla za rukav, pozivajui ga da poe gore, ka plavosivim granama ume. Dok su se okretali da krenu tamo, odasvud se digo e povici naroda. Ljudi s u bacali teret iz ruku, huni ki mornari su uali i irili no ne prste koji su, kao peraja , bili povezani ko icama za plivanje. Ogromna stabla poela su se njihati, uz kripu; brodski konopi su se kidali, voda je najednom bila sva izre etana uspravnim bukanje m talasa. Iz ume naio e oblaci li a koji su se klobuali, zavojito uvijali i punili vazdu h. Nalo prepoznade potmuli, duboki glas zemljotresa! Strah od koga mu je kima trn ula me ao se sa udnim prijatnim uzbuenjem. Nelo je razmi ljao vredi li potrati ka nekoj istini. Pre nego to se mogao odluiti, uzbuna je pro la. Kro nje su se jo kome ale, ali su pe ake staze prestale da se nji u, a izukr tana talasanja jezerske vode obustavila su se su kao snovi. Mornari poe e frktati sa olak anjem. Seljaci su rukama pravili pobo ne pokrete, jer pomeranja Jijoa smatrana su svetim predznacima. Verovalo se da zem ljotresi pokazuju da planeta ima snagu da se izlei; smatrani su za dobre ak i kad su nanosili najveu tetu. Pre jednog veka u jednom zemljotresu probilo se na svetlo st dana, iz dubina zemlje, Sveto Jaje, a ono se pokazalo kao blagoslov zbog koga je itekako vredelo pretrpeti bol kojim je njegovo roenje bilo propraeno. "Jijo, majko na a", poe se Nelo moliti u sebi, dok su poslednja smirivanja tla prestajala. "Daj da sve dobro bude na Okupljanju. Daj da mudraci ubede Larka i njegove drugare da odustanu od tih glupih planova." Usudio se da u molitvu unese jo ne to. "Mo da bi Dver mogao sresti neku devoj ku iz dobre porodice i smiriti se?" Znao je da ne sme dodati i onu treu elju. Sara ne bi odobrila da on priziv a bo anstvo i govori ne to njoj u korist. Izuzev ako bi to bo anstvo bila Ifni, nepris trasna, ali i udljiva boginja brojeva i sudbine. Kad mu se puls vratio na normalu, Nelo dade znak impanzici da ga vodi dal je. Sad je njihov put i ao uz masivno stablo garu drveta, pa po gornjim povr inama g rana, gde si se mogao usput dr ati za ograde nainjene od konopca. Neloove noge i le s u naviknuto. Nije ni razmi ljao o visini na koju treba da se popne. Ipak, paket ha rtije u njegovim rukama postao je te ak. Sarina kua na drvetu, do koje su se najzad popeli, bila je na takvoj visi

ni da je svakoga dana njoj sunce sijalo znatno du e nego drugima, pro imajui zidove i spletene od prua. Prilazei kui, Nelo se uhvati za konopce koji su se pru ali levo i d esno od staze. Golo sunce drealo je takorei pravo u njega, i to ga je toliko uznem iravalo da u prvi mah nije ni primetio kockasti kavez napravljen od drvenih re eta ka koji je visio sa ekrka nadomak Sarinog trema na nebu. Lift! - pomisli Nelo. Za to je lift pridodat uz kuu moje kerke? Onda se priseti. Zbog Neznanca, naravno. Prodorni mirisi dopirali su iz kue - o tri, plesnivi i slatkasto ljigavi. N elo zaviri unutra i vide mnoge zrake sunca koji su se zabijali kroz aluzine na pr ozorima i koso zalazili u prostor sobe. uo je Sarin glas; gunala je ne to, nezadovol jna, u susednoj sobi. On podi e ruku da pokuca na ragastov vrata, ali zastade videi , unutra, dve velike senke. Jedno je bilo kupasto telo sainjeno od nekoliko cevas tih, debelih prstenova koji su bili naslagani jedan na drugi, sve manjeg i manje g prenika. Ta osoba bila je vi a od Neloa. Najdonja u krug savijena debela cev bila je opremljena i stopalima. Ta vornovata stopala sad su hodala, pomerajui celo to bie. Pri svakom koraku stvarala su gnjecave zvuke. Drugo, manje bie imalo je vitko telo sa dva obrua za kotrljanje po tlu; sa dva toka, zapravo. Takoe je imalo par gracioznih ruku i etiri pipka na glavi, a sv aki od tih pipaka zavr avao se po jednim okom. Ta osoba gledala je na sve etiri str ane odjednom. Uz kriputanje jednog svog toka, ova osoba se pokrenula malo napred. Sad se mogla videti ko tana aura, mrljama prekrivena, u kojoj je bio mozak tog stvo renja. Takoe se videlo da su one stabljike donekle posustale, klonule. Tipian stari ji G'keki. Upravo ovaj par osoba mogao je, vi e nego ijedan drugi u selu, uliti Nelou , u ovim godinama, oseanje mladosti i snage; jer on se sam popeo dovde, a oni su izvueni liftom. Nikada u istoriji te dve rase nijedan Treki i nijedan G'keki nije se samostalno popeo na drvo. "Oblano nebo ti elim, hartija u", ree tokasta osoba. "Duboku senku, doktore Lorek. Tebi takoe, apotekaru", ree Nelo, klanjajui s e dvaput. "Kako je va em pacijentu?" Lorekov angliski jezik bio je odlian, zato to je Lorek godinama radio u Do lou, selu gde veinu stanovni tva ine ljudska bia. "Zapanjujue. Ranjenik, ovek, dobija snagu. Njegove nevolje bla e Pzorini nar oiti melemi" - lekar pokaza, savijanjem jedne one stabljike, prema Trekiju iji deve ti torus kao da se ne to zarumeneo od velikog medicinskog truda - "a poma e mu i neg a koju on ovde dobija, kao i ovaj ist vazduh." To je zaista bilo iznenaujue. Kad se taj nepoznati ovek strmeknuo na Jijo, izgledao je zaista kao neko ko e brzo u grob. "Ali onolike rane! Ona rupa u njegovoj glavi?" Svojevremeno su ljudi bili jedini koji su slegali ramenima. Sad su to ra dili i G'keki, i to mnogo otmenije nego ljudi. "Smrtnonosno osakaenje, bojao sam se ja. Oigledno je da stranac duguje ivot Pzorinim sekretima i hitrom delovanju tvoje kerke koja ga je izvukla iz onih ku ni h movara." Onda je progovorio i trekijevski apotekar. Okrenuo je na Nelou svoje org ane ula koji su izgledali kao dragulji. Glas mu je bio kao razde ena metalna harfa. "Ja/mi poma em/mo zaista rado, mada na i sintezni prstenovi zamalo nesvest o d napor. Melemi retke moi bili potrebni. Ipak izgleda te ko da drugi zadovoljni." "Kako to misli ?" "Gospoica Sara ali se veoma! Ipak ne da pacijenta nikom drugom. Samo ovde gore, gde klica malo, mo e se ovaj izleiti. Kua gospoice Sare idealna. Ali ona ljuta. Sa e njom govori: kad e, kad e kraj poremeaja u njenom radu. I mi da prestanemo da id emo po njenim nervima." "Ma to je samo metafora", objasni mu Lorek. "Kao to sam ja/mi i pretpostavio/li. To je paradoksna disonanca koju ja/m i cenim/mo visoko. Neka njena cenjena jastva razumeju to." "Potrudiu se da tako bude", ree Nelo Pzori, osmehujui se. "Hvala vam svima, izvrsni Neloi", odgovori mladi Treki, nehotice prelazei na mno inu. "Ja/mi se nadam/mo vedro smiren rad, kad se vratimo veeras." Lorek uplete svoje one stabljike jednu oko druge. Nelou nije bio potreban

reug da mu rastumai da se to stari G'keki smeje u sebi. "Vedrina i smirenost, to su dobre stvari", ree G'keki suvo, i malo se naka lja iza jedne ruke. On pridr a kavez lifta. Prvo se te ki Treki premestio, svojim sporim i sitni m koraanjem, u lift. Zatim se ukotrljao Lorek, iji se levi toak klimatao zbog neizl eivog degenerativnog oboljenja osovine. Nelo povue signalni konopi, to je bio znak op eratoru, daleko dole na tlu, da pokrene rad mehanizma sa ekrkom i tokom. Dok su ekali da lift poe nadole, Lorek zapita: "Da li se i ta doznalo o iden titetu Stranca?" "Koliko ja znam, ni ta. Ali saznae se ranije ili kasnije, valjda." Do danas niko, pa ak ni putujui trgovci, nije uspeo da prepozna onesve enog ov eka. To je moralo znaiti da je do ao iz velikih daljina, mo da iz obalskih naselja il i ak iz Doline. Nelo pomisli: ni Melinu nije poznavao niko u Dolou, kad se prvi p ut pojavila, pre mnogo godina, nosei pismenu preporuku u ruci, a bebu na jednom k uku. Ova na a nagnuta domovina vea je nego to smo navikli da mislimo. G'keki uzdahnu. "Moraemo uskoro odluiti da li je za pacijenta bolje da bud e upuen na drugo mesto, sad kad je stabilizovan, i to na pregled u..." Kavez se zatresao, a onda je naglo poeo tonuti, prekidajui Lorekovu reenicu . Pa, dobro, pomisli Nelo, pratei pogledom lift koji je brzo ponirao kroz k ro nju, ka tlu. Sad znam za to Sara galami. Iako se ali da joj ovaj novi kuni ljubimac smeta u njenom radu, ipak - ne eli da on bude poslat u grad Tarek. Da li e ona ikad nauiti ne to iz svojih gre aka? Poslednji sluaj kad su njeni n egovateljski nagoni upravljali njenim pona anjem bio je onaj sa knjigovescem koji se oporavljao od neke bolesti, u Biblosu. Pretvorilo se to u ljubavnu vezu, u sk andal i tragediju, a kao posledica svega do lo je Sarino otuenje od njene stale ke or ganizacije, esnafa. Nelo se nadao da se nee isti ciklus ponoviti i sada. ak i sad bi ona mogla vratiti sve izgubljeno, pomisli Nelo. Mogla bi se v ratiti na svoj polo aj u dru tvu i udati za nekog uglednog mudraca. Dodu e, nikad mi s e nije dopadao onaj kiseli, gnojavi Tein, ali on joj mo e dati vi e sigurnosti u ivot u nego to bi ikad imala sa onim njenim nejakim ljubavnikom. Uostalom, pomisli on, neka ona nastavi da se bavi matematikom, samo neka mi rodi i nekoliko unuadi. U kuu je ovog puta prvo u la enka impanze. Ispred impanze su bile senke, iz ko jih se zau Sarin glas: "Ti si to, Priti? Smetaju mi razni pojedinci ceo dan, ali mislim da sam ipak, najzad, sredila onaj integral. Doi da pogl..." Tup, jak zvuk. Veliki paket spu ten na sto. "A, hartija, divno. Da vidimo ta nam je matori poslao ovog puta." " ta god da matori alje, dovoljno je dobro za osobu koja uzima, a ne plaa", ree Nelo zlovoljno. Vukao se sitnim koracima napred. Njegove oi polako su se privi kavale na polumrak. Vide svoju kerku koja je ustajala od radnog stola prekrivenog sveskama i opskurnim simbolima. Po Sarinom okruglom licu poe se iriti osmeh koji je, po Neloovom uverenju, oduvek bio divan, mada je mogao jo divniji biti da je o na vi e liila na svoju majku. Ali, pomisli on, ispalo je da ona lii na mene, a u glavi ima Melininu lud u pamet. To nije kombinacija koju bih po eleo ijednoj slatkoj devojci. "Oe!" Pohitala mu je u susret i zagrlila ga. "Ba si iznenadan." Kosa joj je bila crna, o i ana deaki, pro eta mirisom praha od olovaka i Pzorini h melema. "Ali koristan", ree on. Namr teno je osmatrao nered u njenoj kui, koji je po stao jo gori od kad je pored radnog stola opru ila i madrac. Ispreturana gomila str unih tekstova, od kojih su neki bili obele eni amblemom velike knji nice u Biblosu, l e ala je izme ana sa bele kama o 'novom pravcu' u kome je njeno istra ivanje, navodno, k renulo, a u kome su se spajali, izmeu ostalog, matematika i lingvistika. (Gde nae ba lingvistiku.) Priti je dohvatila jedan od tih Sarinih tekstova i popela se na stolicu, na kojoj ostade da ui. impanzica je prouavala jedan po jedan red teksta, prstima ma lo pote ui donju usnu; utljiva saradnica u jednoj tajnovitoj umetnosti koja Nelou ni kad nee biti jasna. Bacio je pogled ka tremu za spavanje, gde se sunce rasprostiralo preko j ednog ebeta ije su izboine ocrtavale dva velika stopala.

"Po to su momci oti li, obojica, pomislio sam da doem i pogledam kako ti gura . " "Pa nije mi lo e, kao to vidi ", ree ona. Mahnula je rukom kao da je ova njena po arna zamka navrh drveta nekakav uzoran stan. "Tu je i Priti da se brine o meni . ak se i setim da jedem, skoro svaki dan!" "Mmm-daa..." proguna on. Sara ga je u meuvremenu dohvatila za ruku i ve ga poela blago voditi ka izlaznim vratima. "Doi u ti u posetu sutra", obea ona, "kad Lo rek i stari Smrdljivko zatra e da im se sklonim s puta. Idemo kod Belone na dobru klopu, va i? ak u obui isto odelo." "Ahm. To bi... dobro bilo." Zastao je. "Imaj na umu, stare ine e ti dodelit i nekoga da ti poma e, ako bude suvi e posla i nerviranja oko svega ovoga." Klimnula je glavom. "Znam ja kako sve ovo tebi izgleda, oe. Ti misli : 'Sar u je opet uhvatila ona njena opsednutost'. A? Ali ne brini se. Ovog puta nije ta ko. Samo mislim da je ovo mesto idealno za spreavanje infekcije na groznim ranama koje..." Prigu eno jeanje doplovi iz zadnjeg dela kue. Sara, posle jednog trenutka ok levanja, podi e aku. "Saekaj, odmah u." Nelo je otpratio pogledom njen urni odlazak prema tremu koji je bio zaklo njen roletnama. Onda, voen radoznalo u, poe za njom. Priti je otirala znoj sa ela nepoznatog oveka, a njegove tamne ake u trzaji ma su odmahivale kao da poku avaju oterati ne to. Ruke su mu, celom du inom, bile izbr azdane velikim o iljcima, a iz zavoja pokrivenog gazom, pored levog uha, curila je ukasta tenost. Kad ga je Nelo poslednji put video, ko a ovog nesrenika bila je iste b oje kao pepeo, jasno je nagove tavala primicanje smrti. A sada su pacijentove oi, ir om otvorene, sa du icama gotovo sasvim crnim, plamtele kao da ih obuzima neka groz a ili strast. Sara dohvati pacijenta za ruke i poe mu ne to govoriti, nastojei da smiri ov aj neoekivani napad. Ali pacijent je doepa za zglavkove i tako ste e da Sara jauknu. Nelo urno prie i poe vui njegove prste, ne bi li je oslobodio, ali uzalud; neznanev stisak bio je jai. "Ge... ge... ge... dau", mucao je nepoznati i vukao Saru bli e sebi, ka po du. U tom trenu rascepi se nebo celo. Strahoviti urlik odvali roletne sa prozora i poobara posue sa polica u ku hinji. Celo ogromno stablo garua nagnulo se, povilo se toliko na jednu stranu da Nelo i njegova kerka popada e. U u ima im je sve zvonilo. Hvatali su se za daske pod a, da ne bi ispali napolje. Drvo se toliko nagnulo da Nelo kroz irom razvaljeni p rozor ugleda umsko tlo... Padalo je i razbijalo se jo posua. Okru ena olujom uskome ano g papira, impanza Priti je ciala, a pacijent joj se svojim kricima pridru ivao. Njeg ove oi bile su panino izbuljene. Nelo uspe da domisli jednu celu misao, do kraja. Da li bi ovo mogao biti jo jedan zemljotres? Garu stablo se sad vratilo u uspravan polo aj, a onda nagnulo daleko na su protnu stranu, i tako nekoliko puta tamo-amo, ibajui, tresui ih kao zrnca u zveki. N elou se inilo da ova strahota traje veno. Potrajala je, mo da, ceo minut. Na njihovo zaprepa enje, kua uglavljena u ravu dveju divovskih grana odr ala se , nije pala sa drveta. Drhtaji su se jo prostirali kroz ogromno, namueno stablo, a li se rika i tutnjava smirivala. U Neloovoj lobanji poe se opet uspostavljati ti in a, ali o amuena, otupela. Sara mu pomo e da ustane. Zajedno prio e strancu, koji se prid igao do prozora i tu uhvatio za ragastov prstima pobelelim od stezanja. Kroz umu se klobuala oluja pra ine i li a. Na Neloovo iznenaenje, nijedno stablo nije bilo oboreno. On potra i pogledom veliku branu i nae da je odolela. Bogu hval a, pomisli on. I radionica za hartiju izgledala je neo teena. "Vidi!" uzviknu Sara, pokazujui ne to iznad ume, ne to na jugoistonom nebu. Tamo se video razreeni beli trag, daleko u visinama, gde je ne to divovsko, ne to nepojamno brzo, maloas raseklo atmosferu; uini im se da vide sjaj toga kako p relee lanac planina Rimer i nestaje iza njih. Tako brzo je proletelo, a tako viso ko, tako nadmeno i neboja ljivo, da Nelo nije morao ni kazati glasno svoju pomisao . Isti strah svetlucao je i u oima njegove kerke. I neznanac izmuenog lica pogledom je ispratio taj sjaj koji se ve ugasio i

za planinskih vrhova. Uzdahnuo je. inilo se da je i on, kao i njih troje, obuzet brigom i zlim slutnjama, ali da iznenaen nije nimalo. ASK Pamtite, dakle, prstenovi moji, kako je rothenski brod nainio tri kruga i znad Livade okupljanja, sav u aren od spu tanja kroz vazduh, praen urlajuim protivljen jem rascepljenog neba? Pogladite vosak pamenja i prisetite se kako je mona izgleda la ta letelica kad je zastala u vazduhu onako dramatino, maltene iznad glava okup ljenog naroda. ak su i pripadnici ljudskog plemena, koje je meu svima nama najve tiji pravi lac tehnologije, samo stajali i blenuli, oima onako zaokrugljenim, kako je ve mani r njihove rase. Valjkasti brod, ogroman kao gleer, sleteo je na tlo, samo devedes et strelometa daleko od tajne udubine Svetog Jajeta. Pripadnici svih est naroda do li su pred nas, jeei od straha. "O, mudraci, da li da be imo? Trebali da se krijemo, kao to to Zakon zahtev a?" Istina je, Spisi nam to zapovedaju. 'Prikrivajte svoje atore i njive, del a svojih ruku i sebe same. Jer sa neba e se na vas obru iti suenje stra no i pokora.' Prenosioci poruka su pitali: "Treba li da po aljemo onaj signal: sela i gr adove i krda i gnezda da obavestimo da uni te sve to imaju?" ak i pre nego to je taj zakon uoblien, pre nego to se iz o trih neprijateljsta va uobliila Zajednica, mi izgnanici smo, onako rasejani kao bande lutalica, dobro znali odakle preti opasnost. Do li smo na Jijo da se tu sklonimo i da se dobro kr ijemo kad god osmatrake sonde galaktikih geografskih instituta pogledaju ovu plane tu; a sonde su povremeno dolazile i osmatrale, ali nemarno i izdaleka. O njihovo m nailasku saznavali smo tako to su na e senzor-stene poinjale da svetle vatrom upoz orenja. U drugim prilikama, svetlucava loptasta jata Zanga padala su sa zvezdano g svoda i uranjala u more, iz koga su se onda dizali oblaci ukradenih isparenja. ak i u onim prilikama kad su nove rase dolazile na ovu planetu sa namerom da tu ostanu tajno, oni koji su stigli pre njih nisu ih pozdravljali sve dok se ne bi uverili da je brod novoprido lih spaljen. "Treba li da se skrivamo?" Setite se, prstenovi moji, kakvo se zbunjeno blejanje nadiglo dok je nar od jurcao kud-koji, razbacan kao trice na vrtlo nom vetru; kako su be ali kroz svetk ovinske paviljone i vukli svoje inuve odatle, prema okolnim peinama. Ali ne ba svi. Bilo je i onih koji su ostali smireni, sa sudbinom pomireni. U svakoj rasi na lo s e takvih, mali broj. Oni su shvatili da ovog puta nema skrivanja od zvezda. Meu nama, visokim mudracima, prvo je progovorio Vuben. Okrenuo je po jedn u onu stabljiku prema svakome. "Nikada ranije nije se desilo da brod sleti tano meu nas. Jasno je da smo ve otkriveni." "Mo da i ne", ree Ur-Jah, tonom nade, na sedmom galaktikom jeziku. Jednim ko pitom udarala je po zemlji. Belo krzno kostre ilo se oko njene veoma ra irene urske nozdrve. "Mo da oni samo idu za emanacijama iz Jajeta! Ako se sakrijemo brzo, mo da. .." Zautala je kad je ovek, Lester, odmahnuo glavom. Taj jednostavan gest pori canja postaje u poslednje vreme moderan u na oj Zajednici, kod onih koji imaju gla vu. "Na ovom rastojanju na i infracrveni 'potpisi' moraju biti nepogre ivo jasni . Biblioteka koju ovi imaju u brodu svakako nas je ve kategorisala, odredila kojo j vrsti i podvrsti pripada svaki od ovih naroda. Ako pre silaska u na u atmosferu nisu znali ko smo, sada svakako znaju." Iz navike smo prihvatili njegove rei kao istinu, jer se ljudska bia esto na jbolje razumeju u tu vrstu stvari. "Mo da su izbeglice kao i mi", ree na a gheuenska mudrakinja, odi ui nadom iz sv ih pet ustiju na svojim nogama. Vuben se, meutim, nije dao ubediti. "Videli ste kakvim nainom su do li. Zar se tako kreu izbeglice? Oni koji e ho dati u strahu i skrivati se od zurenja Izmunutinog? Zar je iko od na ih predaka do a o tako? Sa zverskim urlikom preko celog neba?" Vuben podi e prednje oko da osmotri gomilu, a onda pozva narod da se uti a.

"Neka svi ostanu u ovoj dolini svetkovinskoj", ree im. "To je zato da ne bismo, b e ei, ukazali na to gde su skrovi ta na ih klanova, gde su nam legla. Ali potra ite sve g lavere koji su do li da pasu travu na ovim livadama. Odgurajte iz doline te stvoro ve ni e duhom, da ne bi na njihovu ponovo steenu nevinost pala neka mrlja na e krivice . A svi mi, iz svih est naroda, koji smo se zatekli u dolini danas, svi na koje je pala tamna senka onog broda... moramo pre iveti ili umreti, kako sudbina b ude htela." Tada sam ja/smo mi osetio/li uvr enje meu prstenovima mog/na eg tela. Strah se pretopio u plemenitu pomirenost. I narod je, takoe, uvideo istinu u Vubenovim reim a. "Neemo ni jurcati beskorisno", nastavio je on. "Jer Spisi takoe ka u: 'Kad s vi velovi budu razderani, ne krijte se vi e u strahu. Jer to e biti dan suenja va eg. Tada treba da stojite onakvi kakvi jeste.'" Tako je jasna bila njegova mudrost da se usprotivio nije niko. Okupili s mo se tada, svako je svome plemenu pri ao, zar ne, prstenovi? Bili smo mno tvo, post ali smo jedna celina. Zajedno smo se okrenuli tom brodu i svojoj sudbini. DVER Taj ludi nur ga je i sad pratio i povremeno virio iz kro nji drvea ka njemu ; pravo pravcijato smetalo. Ponekad je to stvorenje glatkog crnog krzna nestajalo i neko vreme se ni je pojavljivalo; tada bi se Dver ponadao. Mo da se nur konano zamorio od pra njavog p laninskog vazduha, tako udaljenog od movara u kojima veina nura ivi. Onda se nur opet pojavljivao, sa iscerenim osmehom na zatupastoj nju ki; uao bi na nekoj grani i samo gledao kako Dver kri sebi put maetom kroz grmlje i trnje i kako se pentra preko ispreturanih ploa drevnog trotoara. Dver je morao esto zas tajati da proveri otiske stopala odbeglog glavera. Miris je ve bio hladan kad je Dver prvi put primetio taj trag. Bilo je to nadomak Livade okupljanja. Njegov brat i ostali hodoasnici produ ili su u pravcu i z koga je dopirala gala muzika, koja je plovila iz svetkovinskih paviljona. Ali Dver je, na svoju alost veliku, imao du nost da zaustavi one glavere kojima padne n a pamet da iz udobnih nizija poku aju pobei u opasnu slobodu. Svetkovina mo e da priek a. Nur se ponekad ogla avao ciktavim lave om, glumei da mu ne to, kao, poma e u lovu ; njegovo vito telo jurilo je po granama dok je Dver morao da se probija i da sa vladava mnogobrojne uspone i udubine. Ipak, posle nekog vremena Dver je bio sigu ran da su poeli sustizati lovinu. Otisci stopala glavera pokazivali su umor, bili su jedni drugima blizu i oslonjeni velikim delom te ine na pete. Prilikom jedne p romene vetra, Dver oseti i miris. Ve je bilo i vreme, pomisli on. Znao je kako ma lo planine jo ostaje do jednog prevoja posle koga poinje sasvim drugi reni sliv - z apravo, drugi svet. Za to glaveri ovo rade tako uporno? - upita se on. Na ovoj strani ih svi v ole, i ivot im nije tako lo . U onom drugom slivu postoje otrovne ravnice, gde ne m o e opstati niko osim naj e ih lovaca. Ili turisti, pomisli on. Priseti se kako mu je Lena Strong nudila novac da on povede jednu skupinu na putovanje ka istoku. Putovanje sa jednim jedinim c iljem, a to je da se razgledaju lepote predela, a to je pomisao za koju je Dver u o samo u priama sa Stare Zemlje. Luda su ovo vremena, pomisli on. Ali ti navodni 'organizatori turneje' t vrdili su da su od mudraca ovda njih dobili - uz odreene uslove - odobrenje. Dver o dmahnu glavom. Ne treba sad ba da mu zamagljuju um razne takve budala tine, sad kad je lovina pred njim, nadomak. I nur je pokazivao znake zamora, sad kad je si ao sa drvea na tlo. Ipak, na stavljao je da nju i tragove, zatim da se di e na zadnje noge i osmatra crnim oima ok renutim napred. Najednom poe da prede duboko u grlu, a onda pojuri kroz planinski gusti . Nekoliko trenutaka potom Dver zau nepogre ivo prepoznatljivi cik glavera, pa topot nogu u bekstvu. Idiot, upla io mi je glavera! - pomisli Dver. Iskorai konano iz grmlja i trn

ja na jedan ouvan deo prastarog bujurskog autoputa i otisnu se trkom po ispucalom kolovozu. Zavue maetu u kanije, a zatim, ne prekidajui tranje, zate e luk od kompozit nog materijala i namesti strelu. Iz jedne pobone jaruge dopirali su i tavi zvuci dvaju suoenih stvorenja. Dver je morao poi tamo. On sie sa starog druma i poe se provlaiti izmeu drvea gusto obrasl og u puzavice. Najzad vide to dvoje, iza nekog bunja: crno krzno naspram svetluca vog bledog. Lovina je bila enka, glaverka, to se jasno videlo; mo da trudna. Posle tako dugotrajnog uspona, bila je veoma zadihana. Njene loptaste oi kolutale su zasebn o: jedno tamo, drugo onamo. Jednim je pazila ta radi nur, a drugim je poku avala da otkrije mogue dodatne opasnosti. Dver u sebi prokune oba ova bia. Glaverku to ga je primorala na beskorisnu jurnjavu i time odvojila od svetkovine. Dosadnog nura to se trpa u tua posla. I jo jednom prokune dosadnog nura jer je sad postao, zapravo, du nik njegov . Da je glaverka uspela da se dohvati ravnica onostran planinskog lanca Rimer, t ek tad bi nastupile nevolje bez kraja. Ni jedna ni druga ivotinja kao da nije primeivala Dvera, mada je on podozr evao da nurova o tra ula ipak bele e njegovo pribli avanje. ta taj mali avo radi ovde? zapita se Dver. ta li poku ava dokazati? Dver je u mislima nadenuo nuru ime 'Blatko' zato to je imao ape smee boje, kao da je gazio kroz nekakvo blato, iako mu je svo ostalo krzno, od vrha pljosna tog repa pa sve do zatupaste nju ke sa brcima koji su se trzali na sve strane, bil o crno kao ebonovo drvo. Blatko je stajao nepomino i gledao netremice u glaverku pobegulju, ali Dver ne dopusti da ga to zavara. Zna ti dobro da ja tebe gledam. Glumac si ti veliki, pomisli Dver. Od svi h ivih vrsta koje su preostale na Jijou posle odlaska drevnih Bujura, nuri su, po Dverovom mi ljenju, bili ponajmanje shvatljivi, obdareni najveom dubinom uma; a um etnost lovca je upravo u tome da shvati ono to se de ava u dubini uma drugog stvore nja. On tiho spusti luk i otkopa sa sebe jedan kai od jelenske ko e, namotan kao laso. Poe se prikradati plenu strpljivo i pa ljivo. Blatko je, isceren, pokazivao zupaste, uglaste zube. Uspravljen na stra nje noge, bio je visok gotovo isto kao glaverka - pribli no, dakle, do visine Dverove butine. Glaverka se, re ei, bila povukla sve do stenovitog zida na koji se oslonil a svojim ko tanim lenim ploama. Zato se odozgo odronila na nju itava ki a sitnog ljunka. U svome ravastom repu dr ala je tap i njime mahala, nekakvu podebelu granu oi enu od sv ih manjih granica. To je bilo orue veoma usavr eno, s obzirom na sada nji intelektualn i nivo glaverstva. Dver zakorai dalje. Ovog puta neizbe no je morao zgaziti neko li e. Iza nurovi h iljatih u iju iskoi e, iz krzna, sive bodlje, koje poe e da ma u svaka za sebe. Blatko j nastavio da gleda glaverku licem u lice, ali ne to u njegovom dr anju kao da je sad govorilo: ti e, ti glupi ovee! Dver nije voleo da mu iko govori ta da radi. Posebno ne nur. Svejedno, lo v se vrednuje prema ostvarenom uinku, a Dver je u ovom sluaju eleo da uhvati plen is to i jasno. Ubiti glaverku sada, bilo bi priznanje neuspeha. Njena labava ko a izgubila je ne to od svog opalnog sjaja od vremena kad je glaverka napustila svoja uobiajena boravi ta. Njen je dotada nji obiaj bio da tra i otpa tke hrane blizu nekog sela, kod bilo kod od est naroda, kao to glaveri rade ve veko vima, od kad su se vratili u stanje nevinosti. Za to oni ovo rade? Za to svake godine po nekoliko njih poku a da se doepa neko g planinskog prevoja? - upita se Dver. Zaludno pitanje; jednako bi korisno bilo da nagaa o pobudama nura. Od est naroda, jedino su strpljivi Huni i imali dovoljno strpljenja i ve tine da uspostave neku saradnju sa neposlu nim i nesta nim nurima. Mo da su Bujuri bili nezadovoljni to moraju napustiti Jijo, pa su ostavili za sobom nure kao alu na raun sledeeg naroda koji se doseli, pomisli on. Poe proletati, uz jako zujanje, lavlja muva. Njena prozirna krila kao da su se vrtela u krug. Zadihana glaverka pratila ju je samo jednim okom, a drugim pazila na nura koji se poeo njihati sa noge na nogu. Glaverka poe uviati da je nur suvi e mali da je napadne i ubije. Zato kod nje poe preovladavati glad. A nur, kao

da je hteo pojaati taj utisak, sede na sapi i poe non alantno lizati jedno rame. Ovo ti je vrlo pametno, pomisli Dver. Sad je glaverka uperila oba oka pr ema svom obroku koji je letucao kojekuda. Mlaz pljuvake izlete iz njenih usta i pogodi muvu u rep. Blatko se, brz kao munja, baci ulevo. Glaverka ciknu, razmahnu motkom da ga udari, pa pojuri da be i desno. Dver opsova i iskoi iz zaklona, ali se njegove mokasine okliznu e na ispucalom granitu i on pade. Razmahnuta motka prolete tik iz nad njega. Dver oajno hitnu lariat - koji se zate e tako naglo i silovito da on uda ri donjom vilicom o tlo. Iako izgladnela i slaba, glaverka je, u panici, ipak im ala dovoljno snage da vue Dvera po tlu jo desetak metara. Onda njena volja konano p opusti. Sva je ceptala. Talasi raznih boja prolazili su ispod njene blede ko e. On a ispusti motku i klonu na sva etiri kolena. Dver podozrivo ustade i poe namotavat i ko ni laso. "Polako mala. Niko ti nee ni ta." Glaverka ga osmotri jednim otupelim okom i progovori. "Bol postoji. Spor edan", ree otegnuto kao da peva, reima osmog galaktikog jezika, ali izgovorenim veo ma zamrljano, nerazgovetno. Dver se zatetura unazad. Samo jednom ranijom prilikom od kad se bavio ov im poslom dogodilo se da mu lovljeni glaver ne to ka e. Obino su glaveri zadr avali svo ju pozu odsustva razuma sve do kraja. On ovla i usne i poku a joj odgovoriti na isto m opskurnom dijalektu. " alim. Strpljenje predla em. Bolje nego smrt." "Bolje?" Umorno oko mirnu kao da je malo zbunjeno i ne ba sigurno ta je bol je. Dver slegnu ramenima. " ao za bol." Bleda svetlost se poe rasplinjavati, gubiti i u. "Nisi kriv. Zlovoljna melodija. Sad mo e jede." Treptaj intelekta opet nestade kao da je glaverka progutala pilulu za ivo tinjsku glupost. Zapanjen i umoran, Dver priveza to stvorenje za obli nje drvo. Tek tad osm otri svoje bolne ogrebotine i uboje. Blatko je le ao na jednoj steni, u ivajui u posl ednjim zracima zalazeeg sunca. Nuri nikada nisu progovorili. Za razliku od glaverke, ovaj nur nije meu s vojim precima imao nikoga sa tom sposobno u. Ipak, nurova poluotvorena, iroko osmehn uta usta kao da su govorila: ovo je bilo zabavno, hajde da to neki put ponovimo! Dver je uzeo luk koji mu be e ispao. Potom je zalo io vatru. Poslednjih pola midure tog dana proveo je hranei zarobljenicu iz svoje skromne zalihe hrane. Sut ra e joj nai neki truli panj ispod koga e ona moi da rije i tra i crve - a to je omilj en, mada ne mnogo dostojanstven, nain provoenja vremena za pripadnike jedne rase k oja je nekada bila mona i letela izmeu zvezda. Kad je Dver razmotao zave ljaj sa skromnom koliinom tvrdog hleba i su enog go veeg mesa izrezanog u trake, Blatko se poe postrance primicati. Dver uzdahnu i dob aci nuru malo, a ovaj uhvati dobaene komade jo u vazduhu i poe ih jesti pa ljivo, nat enane. Onda poe nju kati Dverovu uturicu napravljenu od tikve. Dver je viao da ove ivotinje piju iz uturica. Bilo je to na renim brodovima sa huni kom posadom. Zato, ne bez dvoumljenja, izvue iz uturice ep i dade je nuru koj i je prihvati sa obe estoprste ape - spretne maltene koliko i ljudske ake - i poe si pati sebi vodu u usta. Pljuskala je i slivala se preko Blatkovog jezika, a on je buno coktao. Onda je sipao ostatak sebi na glavu. Dver skoi na noge, psujui. Blatko, meutim, spokojno odbaci praznu uturicu u stranu. Mlazii vode krivudali su niz njegova sjajna lea i stvarali tamne mrlje u p ra ini. Nur poe da brblja veselo i da isti krzno. Dver istrese uturu i popi preostalih nekoliko kapi. "Sebinjaku jedan nezah valni..." ree. Ve je bilo prekasno za pe aenje do najbli eg potoka, do koga bi se moglo stii j edino nizbrdo, stazom uzanom i opasnom. Na drugoj strani postojao je i vodopad, dovoljno buan da se uje, ali udaljen, zapravo, celu miduru pe aenja. Nije ovo bila kr

iza; Dveru se i ranije de avalo da celu no provede bez vode. Ali od zvuka vode bie m u suva usta, iz sata u sat. ovek nikad ne prestaje da ui, govorio je mudrac Ur-Ruhols. Dver je ove veer i nauio jo ne to o nurima. Nauk je, sve u svemu, bio prilino jeftin. Odluio se za rano buenje. To je trebalo i pripremiti. Zato mu je bio potre ban tit-asovnik. Bilo je dobrih razloga da se krene rano. Mogao bi ipak stii na Okupljanje est naroda, pre nego to svi ljudski mladii i devojke koji se ranije nisu nikome ob eali odaberu partnere za jubilarnu igranku. Trebalo je i da podnese godi nji izve taj Danelu Ozavi, a trebalo se i usprotiviti sme noj zamisli Lene Strong o nekakvom ' turizmu'. Osim toga, ako bi on poveo glaverku pre zore, mogao bi ostaviti Blatka da hre pored ugaraka ove vatre. Nuri vole da spavaju, maltene jednako onoliko ko liko vole da remete ustaljene obiaje seljaka; a ovaj nur je imao dug dan. Zato je posle veere Dver izvukao sve anj zamotuljaka nainjenih od hartije. T o je bila njegova zaliha korisnih, praktinih predmeta. Hartiju je uglavnom nabavl jao iz ko a za otpatke u radnoj sobi svog brata Larka i iz onog drugog ko a, kod Sar e. Larkov rukopis, elegantan i kontrolisan, obino se odnosio na neku ivu vrst u na planeti Jijo; pratio je njeno kretanje kroz zamr eni ivi svet Jijoa. U Larkove odbaene bele ke Dver je zamotavao semenke, trave i ptija pera - stvari korisne u lo vu. Rukopis Dverove sestre Sare bio je razmahnut, ali napet, tako da su ma ta i urednost morali da se bore i uzajamno kontroli u. Po njenim odbaenim papirima roj ila se zbunjujua matematika. (Neke neuspele jednaine nisu bile samo precrtane, bil e su na smrt izbodene, u Sarinim napadima oseanja uskraenosti.) U ovu hartiju Dver je zamotavao lekarije, zaine i pra kove zahvaljujui kojima su mnoge vrste jijoanske hrane postajale jestive za ljude. Iz jedne takve svijene stranice izvukao je est semenki tobara, tvrdih, ob lih, veoma mirisnih. Poreao ih je na jednu stenu nedaleko od njihovog logori ta, al i niz vetar. No em rascepi jednu semenku, a onda pobe e od oblaia prodornog, sna nog mir isa koji se odatle poeo dizati. Glaverka je poela da bleji nesreno, a nur ga je sam o besno gledao sve dok vetar nije odneo glavninu mirisa. Vratio se i uvukao u svoju vreu za spavanje. Saekao je da vidi izlazak zve zda. Jedno sazve e bilo je iske eno lice Sargona, nemilosrdnog sprovoditelja zakona; jedna vrela crvenkasta takica u tom licu bila je zvezda Kalunuti. Uskoro su se po javile i druge skupine zvezda rasporeenih na prepoznatljive naine: orao, konj, zma j... i delfinka, voljena roaka, osmehnuta, sa vilicom uperenom u pravcu koji, po nekim priama, mo da vodi ka Zemlji. Ako mi, izgnanici, ikada budemo uhvaeni, zapita se Dver, da li e Velika ga laktika biblioteka sainiti barem jedan fajl o na oj kulturi? Na im mitovima? Da li e tui ni itati na a predanja o sazve ima i smejati se? Valjda nee. Ako se planovi izgnanika ostvare, niko nikad nee uti za ovu usa mljenu koloniju niti se prisetiti njenih pria. A na i potomci, pomisli Dver - ako i h uop te bude, bie kao glaveri, jednostavne i nevine ivotinje u livadama. Lepet krila okrznu svetlost vatre. Jedno zdepasto bie slete pored est seme nki tobara. Imalo je krila sainjena od sivkastih ploa koje su se jedna preko druge preklapale kao latice cveta. uti kljun ove ptice zaas pojede prvi orah, onaj koji je Dver otvorio. Blatko se pridi e u sedei polo aj. Oi su mu sjajile. Dver sanjivo upozori nura: "Samo je pipni, pa u od tvoje ko e napraviti e ir." Blatko mrknu i opet le e. Uskoro se zau ritmino kuckanje. Ptica tit poela je d a radi na otvaranju sledeeg oraha. Nee uriti; poje e pribli no po jedan na svaku miduru, dakle, pribli no na svakih sedamdeset minuta. Kad pojede i poslednji orah, odletee , ali sa kricima i pi tanjem. oveku je i bez izve taja iz Velike biblioteke bilo jasn o za koju svrhu su Bujuri napravili ovu vrstu ptice. Slu ila je kao ivi budilnik, u spe no i u doba Bujura i sad. Lark pogre no shvata na u ulogu na ovom svetu, pomisli Dver, tonui u san. Usp avljivalo ga je titino ravnomerno kuckanje. Korisni smo mi, pomisli on. Ova plan eta bila bi tu no mesto kad ne bi postojali na njoj ljudi da koriste njene darove.

Snovi su do li. Dver je uvek sanjao. Bezoblini neprijatelji vrebali su izvan vidika, a on je lutao kroz neku z emlju prekrivenu bojama koje su izgledale kao rastopljena duga koja je neko vrem e tekla po tlu, a onda se zaustavila. Boje su bile dreave, o tre, i smetale su njeg ovim oima. Jo gore: grlo mu je bilo u asno suvo. Najgore od svega: bio je bez oru ja. San se pomae u neki drugi prostor. Dver se najednom nae sam u umi ija su sta bla bila toliko visoka da su se pru ala, inilo se, pored jijanskih meseca, daleko u svemir. Iz nekog razloga ovo drvee kao da mu je donosilo jo veu pretnju nego onaj obojeni predeo. Dver je be ao, ali nije nalazio izlaz iz ume, a stabla su poinjala d a se are, pa da bukte, zatim i da eksplodiraju. Besomuna estina ovog ko mara tr e Dvera koji se probudi. Pridi e se u sedei polo a . Srce mu je tuklo kao ludo. Zurio je svud oko sebe oima veoma ra irenim, i bilo mu je drago to vidi prave ume nedirnute, mada mrane i 'pro ivene' vrlo hladnim povetarc em. Nikakvog umskog po ara nije bilo. Sve to je samo sanjao. Pa ipak, neka nelagodnost nastavi da ga grize. Imao je oseaj da ne to nije u redu. On protrlja oi. Gusti rojevi zvezda, rasporeeni u razliita sazve a, prekrivali su nebesa. Na istoku su zvezde ve bledele; ispirali su ih talasii osvitnog sivila . Najvei od Jijovih meseca, Loocen, lebdeo je iznad obrisa planinskih vrhova; sun cem obasjano lice njegovo bilo je posuto blistavim takicama - kupolama ispod koji h le e gradovi davno napu teni. Pa, onda, ta nije u redu? - upita se on. Nije to bila samo intuicija. ivi tit-asovnik prestao je kuckati. Svakako g a je ne to uznemirilo, inae on ne bi prestao pre trenutka kad bi trebalo da se razg alami i time probudi Dvera. On proveri okolinu. Nae nura gde hre spokojno. Glaverk a je Dverovo kretanje pratila tupo, samo jednim nemisleim okom. Drugo joj je osta lo zatvoreno. Najednom je Dver znao u emu je problem. Moj luk! Ukraden. Gnev potopi sumrano praskozorje zaslepljujuim sevanjem adrenalina. Desetin e stvorenja govorilo je, u pro losti, sa zavi u o njegovom luku, remek-delu od lamini ranog drveta i kosti, nastalom u gheuenskoj majstorskoj radionici u gradu Ovoomu . Ali ko...? Smiri se, razmisli! - ree on sebi. Mo da Jeni en? Ona se esto alila kako e ga namamiti da igra poker, a da taj lu k bude ulog. Ili mo da... Prestani! Duboko je udahnuo. Nije bilo lako disciplinovati njegovo mlado telo prep uno potrebe za delanjem. Prestani i oslu ni ono to svet ima da ka e. Prvo je morao uti ati besno prelivanje sopstvenih uskipelih misli. Dver od gurnu u stranu sve bune. Zatim natera sebe da zanemari u tave, parajue zvuke svog dis anja i pulsa. Daleko gunanje vodopada bilo je sada zvuk dobro znan, lak za izostavljanj e iz svesti. u tanje vetra, manje pravilno, uskoro takoe nestade. Jedan zvuk lebdi u blizini: to bi mogla biti ptiica tit, obuzeta nadom da e dobiti jo semenja tobara. Jedno lepr anje krila javlja da je u blizini medojedni slepi mi - ne, nego dvoje njih, mu jak i enka. Ostavio je i taj zvuk po strani. Izbr isao je i hrkanje nura i tiho krckanje izmeu kutnjaka glaverke koja je pre ivala. Aha! Dver okrete glavu. Da li je tamo ne to zaparalo po ljunku? Mo da su dvatri oblutka pala u jarugu. Neko ili ne to... sa dve noge? Otprilike veliine oveka, i li malo manje, zakljui on. Pohita na tu stranu, za zvukom. Klizio je, u mokasinama, kao avet, i pretrao izvesnu razdaljinu, pa tek t ad primetio da lopov be i na pogre nu stranu, ne prema obali i nagnutoj zemlji, nego uzbrdo, ka planinskom lancu Rimer. Ka prevoju. Dok se uspinjao kamenitom stazom, Dver je iz ljutite raspaljenosti pre ao

u obazrivu kadencu gonjenja - u jednu napetu, maltene ekstatinu usredsreenost na s vako pru anje pete i no nih prstiju, na ekonominost kretanja, neophodnu da bi se post igla neujnost; na eljno hvatanje bilo kakvog spolja njeg znaka da bi se gonjenom u lo u trag. Oseti da mu je glava sad bistra, nezatrovana gnevom. Uprkos razlogu zbog koga se ova potera dogodila, Dver je, i nehotice, nalazio i neko u ivanje u njoj: to je njegova umetnost, to je ono to on najvi e voli. Bio je ve blizu jednog zupca sive svetlosti koja se pomaljala izmeu dva se novita vrhunca, kad mu ne to drugo pade na um. ekaj malo, ree on sebi. Zatim uspori do laganog trka, pa do hoda. Ovo mi je glupo, jurim za jednim zvukom iako nisam stvarno siguran da sa m ga uo, mo da je to bio samo mamurluk od sna, a odgovor je bio blizu mene jo na poet ku. Nur. On stade i poe se udarati pesnicom po butini. Oseao se kao idiot. Tano tako bi postupio nur, pomisli on. Nuri su lopovine. Ukra e neko bogatstv o i podmetnue ga u kuu nekog seljaka od koga e u isti mah ukrasti jednu olupanu lim enu olju. Ili obratno. To je nurima trampa. Kad se vratim, da li e hrpica ligerskog izmeta stajati tamo gde je stajao luk? Ili dijamant i upan iz krune nekog odavno mrtvog bujurskog kralja? Ili napros to nee biti nikoga i niega - ni nura, ni luka, ni glaverke? Majstorski je glumio B latko, tako kraj vatre, da hre. Da li se onda poeo cerekati, kad je Dver odjurio u planinu, za utvarama svoje ma te i svog besa? Pokraj besa u Dveru se uzdi e i nevoljno divljenje. Majstor, zaista. Sredio me je. Nego, moglo bi tog nura sustii jedno malo, maleno iznenaenje. Od svih ljud skih bia na Jijou mo da je samo Dver vian da stvarno pronae tu ivotinju i vrati joj mi lo za drago. Bie to te ka potera. Mo da nemogua. A mogao bi ispasti i Dverov najbolji lov u ivotu. Iznenadno uvianje ispuni Dvera divljenjem. Zar je to nurov poklon, u zame nu za luk? Mogunost, pru ena na ovaj nain, da Dver... Ispred njega, u mutnoj polutami, pomae se ugao jedne senke. Dverove oi izvan i e mirovale su do ovog trenutka, otvorene i za pobono gleda nje, i privikavale se na statini prizor. Trik kojim se lovci naviknuto slu e, jer o nda ulo vida postaje naroito osetljivo na svaku kretnju... kao na ovu sad: jedna ' stena' se malo pomakla ulevo, a onda je krenula napred, ka planinskom prevoju. U i uhvati e daleke grebucave umove, ti e od povetarca. Dver uvori obrve i poe kr adomice napred, postepeno hvatajui brzinu. im se mutna senka zaustavila, stao je i on, a obe ruke je ra irio i poeo bal ansirati da ne bi izgubio ravnote u. Ocrtan naspram predzornog neba, obris je ekao jo nekoliko dura, vidljiv u profilu; onda se okrenuo i nastavio svojim putem. 'Osloni se na svoje nagone', govorio je svojevremeno Falon Traga. Taj sta ri uitelj lova znao je ta govori. Blatko je zaista bio oigledno najsumnjiviji, i mo da upravo zato Dver, dok je jo bio pokraj vatre, nije razmi ljao o njemu. Bacati sumnju na onoga ko je, po p rirodi stvari, ve najsumnjiviji, bilo bi gubljenje vremena. Prvi Dverov poriv ipa k je bio ispravan. Da, trebalo je poi za prvim nagove tajem, jer taj je i bio pravi . Senka se opet okrete. Dver sagleda ljudski oblik, osobu koja je sada upl a ena i koja be i, a u ruci dr i njegov luk. On polete trkom, odustajui od neujnosti da bi dobio na brzini. Ispod nogu poe pr tati ljunak, odjeci zazveketa e kroz planinsko s edlo. Gonjena osoba poskoi i takoe potra, be ei kao prugasti gusul. Samo tri ljudska bia na planeti Jijo mogla su trati br e nego Dver, ali na r avnom terenu. Po ovakvom kamenjaru - niko. Zavr etak igre, pomisli on. Stu tio se ka lopovu. Bilo je to pravo obru avanje . Kad se lovina okrenula, Dver je bio spreman. Kad je lovljena osoba poteg la no , Dver je znao da nikakve ale nije bilo. On se baci na plen, da ga svojom te in

om i zamahom obori. Bio je pripravan da uje besnu i zbrkanu dernjavu. Neoekivano je, u svemu, bilo samo lice lopova, koje mu se naglo pribli aval o dok je leteo ka njemu. Ljudsko. ensko. Stra no mlado. A nadasve - lice osobe koju nikada ranije nije video. Osobe sasvim nepoz nate. ASK Sudba je s neba pala. Na Jijo. Na Livadu okupljanja. U vor na ih strahova, mnogo ranije nego to smo oekivali. Prevalio je megaparseke jedan brod, brod koji pripada savezu pet galaksi ja! Razdaljinu tako orija ku... Najmanje to smo mi, jadne izbeglice, mogli uiniti, b ilo je da preemo pe ice ono malo preostalog rastojanja do mesta gde je sleteo, i da ga utivo pozdravimo. Vuben je odbio poast da krene prvi. Gravitacija Jijoa toliko smeta na im dr agim G'kekima da se oni moraju kretati samo na svojim tokovima, a noge- tule korist iti iskljuivo za odr avanje ravnote e; po neravnom terenu kreu se gotovo jednako trapa vo kao Treki. Zato smo Vuben i 'ja' i li polako, a podsticali na e kolege, mudrace i z plemena huni kog, gheuenskog, ljudskog i urskog, da pohitaju napred. Da li ja/mi oseam/mo opaki smrad zavisti? Odakle se di e to isparenje, zar iz na eg sredi njeg jezgra? Zar neki od vas, mojih nekoliko ja, oseaju ljutnju to smo srazmerno spori u poreenju sa dugakim huni kim nogama ili gipkim urskim? Sigurno je moglo biti drugaije da je na treki izgnaniki brod do ao opremljen punom mena erijom prst enova koju su, navodno, posedovali na i srodnici. Predanja ka u da smo imali i prste nove sa nogama sposobnim za ve to i hitro tranje, to be e dar od monih Oailia - sa noga ma takvim da su mogle dati brzinu akala pevaa, brzinu Jofura, ak i ovako te koj nasla zi prstenova kao to smo mi. Da li bismo, meutim, zbog toga nasledili i oholost Oailija? Njihovo ludil o? Da li bi do lo i do ratova izmeu nas? Tako su Gheueni i Uri i Huni i i ljudi vekov ima isterivali neke svoje nesuglasice, glo ili se sve dok Zajednica nije ojaala tol iko da je nastao mir. Oni Treki koji su be ali na Jijo imali su, verujemo, neke ra zloge da neke od prstenova ne ponesu. Eto kako nam digresije opet kvare priu. Vi e discipline imajte, prstenovi m oji! Potrudite se da isparenja krenu u jo jedan kovitlaj. Pogladite vo tane ureze i seajte se... Kako smo mar irali, svako tempom svog era, do pobone doline u koju se broduljez spustio. Usput je Vuben recitovao iz Knjige izgnanstva, koja je najva niji o d svih Spisa, a i najmanje izmenjena kasnijim svaama, jeresima, talasima novih do seljenika. "'Pravo na ivot je uslovno pravo'", napevao je Vuben glasom koji kao da j e milovao du u. "'Materijalni predmeti su ogranieni, um slobodan. Nikad nema dovoljno proteina, fosfora, pa ni energije za zasienje svih gl adi. Zato ne budite uvreeni kad raznolika stvorenja ponu izmeu sebe da se nadmeu ko e uzeti ono to fiziki postoji. Samo sa mislima se mo e postupati zaista velikodu no. Za to neka i a va eg sveta misao bude.'" Vubenov glas delovao je smirujue na moj narod. Vitka stabla velpal drvea k ao da su odzvanjala u rezonanciji sa njegovim reima; a mi znamo da je velpal drvee pode eno da prima muziku Jajeta. Pa ipak, dok je Vuben govorio o stalo enosti, moji/na i najni i segmenti uporn o su poku avali da se zaustave, da okrenu stopala na suprotnu stranu i da nas pone su nazad! Najni i prsten mutno je shvatao da pred nama le i opasnost, i glasao je, r azumno, za bekstvo. Na i gornji nivoi morali su primeniti pulseve umirujuih mirisa da bi celina nastavila hodati napred. Meni/nama se ini da je vrlo neobian nain na koji strah deluje na ne-trekije . Ka u da njima strah pro me sve delove tela i da se, zbog toga, moraju boriti proti

v straha svuda odjednom! Jednom sam ja/ja pitao Lestera Kembela kako ljudska bia zadr avaju smirenost u vreme krize. Njegov odgovor glasio je: uglavnom ne zadr avaju ! Ba neobino. Ljudi uvek ostavljaju utisak da vrsto vladaju situacijom. Da li je to samo jedna velika gluma, sa svrhom da zavaraju i druge, ali i sebe? Nemojte se upu tati u ove digresije, o Aski. Pogladite vosak. Krenite dalj e. Ka brodu. SARA Henrik je sve ne to odugovlaio; nikako da aktivira eksploziv. Ovo je, u prvi mah, iznenadilo Saru. Zar nije ova kriza tano ono o emu sva ki eksplozer sanja? Prilika da izvede svoje "buuum"? Da uni ti stvari koje su drug i celoga ivota gradili? Ali Henrik je, zapravo, pokazivao manje odlunosti nego mnogi drugi graani koji su se u panici ispentrali, itave gomile njih, na Drvo za sastanke, te noi, po sle prolaska plamene kugle koja je drevnu umu uzdrmala iz temelja. Sa visokih gra na pali su dvojica ba tovana i jedan impanza radnik, i poginuli; desetine drugih su se spasli, ali jedva, iste takve sudbine. Farmeri su bili izvan sebe. Izdubljena u ogromnom sredi njem voru prastarog garu drveta, velika dvorana bila je puna i prepuna ove noi. U nju je do alo maltene svako odraslo razumno bie u doma aju jednog dana brzog hoda. Ljudi su se preznojavali i naprosto odisali vode nom parom, kao vrua pita sa mesom ribe gregorca. Bilo je i pripadnika drugih naroda. Veinom su to bili huni ki mornari sa bl edom krlju tavom ko om i upavim belim krznom na nogama, zaogrnuti tamnozelenim ogrtaim a koji su u tinuti drvenim bro em ispod vazgu ne kese to se na grlu huni a naduvava i izd uvava. Neki huni i su preko oiju nosili uzdrhtale reuge, radi boljeg tumaenja uskljua le orbe ljudskih oseanja. Blizu severnog ulaza, gde je bilo manje vla no, stajalo je mekoliko urskih "majstora". Nervirali su se, trupkali u mestu, nelagodno odmahivali repovima ije su dugake dlake bile upletene. Sara vide i jednog usamljenog G'Keka, hodoasnika, na ijoj glavi je bila uzdignuta samo jedna stabljika sa okom; a sa te jedne mu je , od silne zabrinutosti, kapao zeleni znoj. Ostale tri one stabljike savio je i s klonio kao arape u ladicu, da se ne mue u silnoj galami. Izgledalo je da je najpametnije postupio doktor Lorek koji se dobrovoljn o javio da ovo vee provede nadzirui ranjenog neznanca. Gradski apotekar, Treki Pzora, na ao je sistem kako da ga niko ne gazi po najni em prstenu i po stopalima. im bi neko poeo da ga gura, Pzora je ispu tao malu ko liinu veoma smrdljive pare, i ostali graani, ak i oni najuznemireniji, odmah bi se odmakli. Ovakva okupljanja ponavljala su se, nesumnjivo, kad god su ovda nji narodi videli na nebesima ono ega su se najvi e pla ili. U ovom istom trenutku ljudska bia s u u malom broju, kao posetioci, prisustvovala istim ovakvim masovnim plemenskim skupovima Gheuena, Huni a, pa i Ura koji su na ravnicama lo ili ogromne vatre i okup ljali se oko njih. Veliki mir je na e najvee dostignue, pomisli Sara. Dostignue koje e nam, mo da, biti priznato kao tekovina kad nam budu sudili. Davno smo okonali dane rata i pok olja. Meutim, ogorenje na ovom noa njem skupu bilo je takvo da se do smirenosti, oig ledno, moralo jo dugo ekati. "Sitne popravke?" dernjao se az Lengmur, majstor stolar, sa pozornice koj u su normalno koristili za koncerte i pozori ne predstave. "Re je o tome da sebi un i timo sve ispod linije poplave, pa i branu samu! Pitate koliko e godina trebati da se sva teta popravi, ako se poka e da je bila la na uzbuna? Pitajte koliko e ivotnih v ekova trebati!" Trgovci i zanatlije podr a e Langmura povicima; ali su mnogi drugi ljudi, on i u sivoj odei seljaka, povikali "Sramota!" Iz visine se ovoj galami pridru ilo uzb ueno majmunoliko krianje. Tradicija je dozvoljavala ovda njim impanzama da se uspentr aju po tapiserijama na spolja njim zidovima i da gledaju sastanak kroz proreze za ventilaciju. Nije bilo poznato da li, ba , razumeju, i koliko. Neki su sa u ivanjem podr avali svakog govornika koji se mnogo razbesni i zahuke, bez obzira na to ta pria

; drugi su podr avali samo jednu stranu u raspravi, opredeljeni sasvim odluno, kao Sarin otac koji sad potap a drvodelju po leima. Rasprava je trajala, i i la otprilike ovako, ve satima. Mu karci i ene su se s menjivali na pozornici, ljutito navodili iz Svetih spisa ili jadikovali nad tetom ako se izvr i miniranje brane; postepeno se nivo dernjave pojaavao, u srazmeri sa sve jaim strahom i nervozom. Povremeno su progovarali i pripadnici drugih rasa. G ovorila je Log Biter, 'Gorki Balvan', predvodnica ovda njeg gnezda Gheuena, i zala gala se veoma za ouvanje brane Dolo. Ali njena roaka Logd ema Pond - ime koje bi znai lo 'brvna koja su se nagomilala i zaglavila u malom jezeru' - proglasi da je ta brana "kitnjasta nakaza". Te dve ogromne, oklopljene osobe, obe enke i obe u pood maklim godinama, stado e oi u oi i poe e tako vikati jedna na drugu da Sara pomisli da e doi do tue. Ali voditeljka sastanka, stare ina Fru Nestor, stade izmeu njih: mala pr ilika, ali ljudska, izmeu dve velike, nalik na krabe. Oko glave Fru Nestor bio je omotan reug koji se prelivao umirujuim bojama. Posle nekog vremena obe Gheuenke su uzmakle i smirile se. I meu slu aocima su se dogaale sline nevolje. Sari neka ena nagazi na nogu. Ne ko u blizini se oigledno nije kupao ove nedelje; smrdeo je gore nego Pzorino najg ore isparenje. Sara pomisli da se bolje namestila mala Priti, koja je sedela vis oko iznad gomile, na prozorskom pragu, zajedno sa nekoliko ljudskih bia premladih da glasaju. Za razliku od drugih impanza, Priti je vi e pazila na svoju otvorenu s vesku nego na razvikane govornike. Prstima je potezala donju usnu i prouavala niz ove matematikih slo enih izraza. Sara joj je zavidela i na tom bekstvu u apstrakcije. Jedan od granskih seljaka - dakle, jedan od onih kojima su farme bile u celosti na granama drvea - ustade da govori. Bio je to ovek tamnog tena, ali kose bledo ute, namotane ukrug oko u iju. Zvao se Jop. Stezao je krupne ake, vornovate od t e akih do ivotnih uljeva. "Cicija enje protiv dalekovidosti!" ree Jop, odbacujui stolareve argumente. " ta bi ti hteo da sauva ? Nekoliko radionica i dokova? Prolazne sitnice koje nam slu e za zabavu - papir, na primer, ili vodovod? Koje ta! Sve je to koje ta! Uboge, malob rojne ugodnosti koje su nam ostavili na i gre ni preci, ali da ih zadr imo samo na kra tko, da nam budu lak i prvi koraci izgnanstva. U Svetim spisima pi e da ni ta od toga nee potrajati dugo! Sve e otii u more!" Jop se okrete svojim pristalicama, stiskajui sada jednu aku drugom. "Jo u d avna vremena planirano je da se ovo uradi, i zakletvu smo dali da to uradimo kad zvezdani brodovi dou. Za to bismo, inae, tokom svih ovih godina izdvajali pare za e snaf eksplozera?" Sara pogleda ka Henriku i njegovom sinu Jomahu. Ta dvojica su sedela na zadnjem delu platforme. Deak je nervozu ispoljavao tako to je polako uvrtao svoju kapu. Njegov otac, meutim, ostajao je nepomian kao kip. Nijednog trenutka nije ni ta ni rekao, osim jedne krte reenice - da su njegovi eksplozivni naboji spremni. Sara je oduvek smatrala da je zanat eksplozera takav da oni moraju nepre stano oseati osujeenost. Mo da je to jedino tako frustrirajue zanimanje na celom Jijo u. Silne godine priprema, nebrojeni testovi sa eksplozivom u jednoj guduri u brd ima - a nikad ni ta da se stvarno uini. Zar oni ne pri eljkuju da najzad stvarno izve du veliku eksploziju? Ja bih jedva ekala, da sam na njihovom mestu, pomisli Sara. Nekada, davno, sedeli su ona, Lark i malecni deak Dver u tavanskoj sobici , gledali kako se meseina preliva preko potmulo uskome anih voda kod vodeninog toka, i priali neodoljivo uzbudljive prie o tome ta bi se sve desilo kad bi Henrik potpal io fitilje. U ivali su u uzdrhtalom kobajagi-u asu dok su pomou otkucaja svog srca od brojavali trenutke do velikog - BUUUM! Dver je voleo da izvodi zvune efekte, a naroito eksploziju i zatim plivanj e, koje je prikazivao tako to je mlatarao i talasao rukama. Njegovi zvuni efekti b ili su praeni izletanjem mnogobrojnih kapljica pljuvake iz usta. Onda je Sarin mlai brat odu evljeno opisivao kako vodeni zid baca ponosne brodove kao trunice, razbij a u parampare Neloove police za su enje i juri pravo u njihovu spavau sobu, usmeren kao pesnica. Priu je nastavljao stariji brat, Lark. On je u asavao i odu evljavao mlau decu prikazujui kako e bujica da otkine tavan njihove kue i ponese ga ludo kroz umu garu drvea, i kako e granski farmeri sa aljivo gledati, odozgo, ta se de ava. Zamalo da se

zakucaju u ovo drvo! Zamalo u ono! - i svaki put su Sara i Dver panino povikali. Najzad bi oboje skoili i poeli da udaraju starijeg brata po grudima, molei ga da pr estane; a on im se smejao. Pa ipak, iako su se i Lark i Dver naizmenino trudili da upla e nju, uvee bi se oni nemirno prevrtali po krevetu, a Sara bi zaspala mirno. Ponekad je i sanja la o provali brane, ali je tada sebi doaravala kako ih veliki talas uzima, napros to, u svoj dlan, ne no. U njenom snu, pena se irila preko vode i najzad je prekriva la celu planetu Jijo, a onda se magino pretvarala u paperjaste, naelektrisane obl ake. Na kraju sna njeno telo bilo je lak e od izmaglice, i li eno svakog straha; let elo je u visine, u no, a no je bila zrana od nebrojenih zvezda. Mnogo glasova povikalo je sa odobravanjem, i Sara se tr e i vrati u sada njo st. U prvi mah nije znala da li se dernjaju oni koji su za brzu akciju ili oni d rugi, re eni da ne uni te stvarala tvo devet ljudskih pokolenja zbog neega to su 'samo' videli svojim oima. "Nemamo pojma ta smo to videli!" proglasi njen otac, proe ljavajui bradu vorno vatim prstima. "Mo emo li biti sigurni da je bio kosmiki brod? Mo da je meteorit okrz nuo na u planetu. Time bi bila obja njena ona huka i buka." Ovu pretpostavku doeka e podsme ljivim povicima i lupanjem nogama o pod. Nelo po uri da ka e jo ne to. "Ali i ako je bio brod, to ne mora znaiti da smo otkriveni! Do lazli su brodovi i ranije, i odlazili; na primer, oni loptasti, brodovi Zanga, k oji su samo usisali izvesnu koliinu vode iz mora. Zar smo tada ta sru ili? Zar su st arija plemena sru ila svu svoju imovinu kad smo mi, ljudi, do li? Kako znamo da ovo nije jo jedan unjalaki brod i da nije doneo sedmu rasu izgnanika, koja e nam se prid ru iti na Jijou?" Jop frknu podsme ljivo. "Dozvolite mi da podsetim uenog proizvoaa hartije: unjalaki brodovi se zovu t ako zato to dolaze kri om! Nou, ispod oblaka, krivudaju oko planinskih vrhova. Ovaj se nije tako potrudio, nego se zaleteo pravo na Livadu okupljanja, nadomak Jajet a, i to ba u vreme kad su tamo podignuti paviljoni, kad je okupljanje u toku. U v reme kad se tamo nalaze i glavni mudraci est naroda." "Tako je!" povika Nelo. "Mudraci koji sada ve vrlo dobro znaju ta se de ava. Kad bi oni smatrali da je potrebno, javili bi svima, pomou radio-veze..." "Radio?" prekide ga Jop. "Je l' ti to ozbiljno? Nebrojeno puta su nas mu draci upozorili da u radio-veze ne smemo imati poverenja. Kad nastupi kriza, upr avo radio-vezom emo ponajpre privui pa nju na sebe! Osim toga", ree Jop, i naini znaajn u pauzu, "osim toga... mo da postoji jedan drugi, daleko stra niji razlog to nismo uli ni ta na radiju." Zautao je i pustio da implikacije ovih rei utonu. Tu i tamo su se ljudi og la avali prigu enim uzvicima brige i straha. Gotovo svako od prisutnih imao je nekog roaka ili bliskog prijatelja na hodoa u ove godine. Lark, Dver, da li ste bezbedni vas dvojica? - upita se Sara zabrinuto. H ou li vas ikada vi e videti? "Tradicija je da o ovome odluuje svaka zajednica zasebno. Zar da izbegava mo svoju obavezu, sad kad su na i mili i dragi mo da platili cenu daleko veu nego to j e nekoliko zgrada i jedna smrdljiva brana?" Zanatlije i radnici povika e ogoreno protiv ovoga, ali ih nadjaa talas vike Jopovih pristalica. "Mir!" povika Fru Nestor cijukavo i alosno, ali se njen glas izgubi u op tem urnebesu. Jop i njegovi saveznici poe e vikati da se glasa. "Hoemo za-kon! Hoemo za-kon!" Nestorova podi e obe ake, na taj nain zahtevajui red i mir. Jasno se videlo d a se pla i uni tenja grada - da ne eli da se ovaj gradi svede na poljoprivredno seoce koje e biti bogato svojom pobo no u i niim drugim. "Ima li iko drugi ne to da ka e?" Nelo zakorai napred da ne to ka e, ali odustade: naprosto se sparu io pod nalet om mnogobrojnih podrugljivih uzvika iz publike. Pa, zar se ikada tako postupalo prema jednom hartija u? Ko je to ikad video? Sara je oseala koliko je njen otac ovd e poni en i uvreen. Pomi ljala je da e jo mnogo gore biti kad njegova voljena radionica padne pod naletom pobesnelih voda. udna misao javi se Sari: treba li otii kri om do one stare tavanske sobice, sakriti se tamo i ekati nalet poplave? Ko je dao tano proroanstvo, Dver ili Lark? I li su bile tanije one slike iz njenih snova? Mo da je sad prilika, prva i poslednja

ivotu, da se to sazna. Krenuli su novi ritmini povici "Hoemo zakon", ali su se brzo sti ali jer se iz gomile bledih huni kih mornara izdvojila jedna nova osoba i krenula prema pozor nici. Bila je to prilika nalik na kentaura, sa dugakim, ilavim telom obuenim u takas ti somot. Ta osoba imala je dve kratke, zdepaste ruke bez plea i jak zmijast vrat . Glava je bila izdu ena prema napred, iljasta, i imala je tri crna oka rasporeena o ko usta, dva jednaka, a jedno oko bez kapaka, sagraeno od ravnih faceta. Usta ove osobe bila su trouglasta. Sara prepoznade ovu Urkinju: dolazila je ve nekoliko p uta u Dolo, kupovala komadie stakla i metala, prodavala jednostavne bujurske alat ke izvaene iz ru evina. Urkinja je koraala obazrivo, kao da se pla i da bi mogla kopit ima da se spotakne o grube daske poda. Jednu ruku dr ala je podignutu, tako da se mogla nazreti plaviasta kesa za razmno avanje, ispod mi ke; u urskom dru tvu taj gest m ogao je znaiti ne to drugo, ali ovde je bio samo zahtev da dobije re, to je Fru Nesto r shvatila i jednim naklonom odobrila. Sara zau jedno dobacivanje "njiiiiha!" iz redova ljudi; uvredljivi zaosta tak iz onih vremena kad su novoprido la ljudska plemena vodila sa urima ratove oko teritorije i asti. Urkinja je uvredu mo da ula, a mo da ne, ali reagovala nije. Dr ala se dobro, za mladu urkinju u ijoj se samo jednoj vrei za mu eve mrdao mali stanar. O kru ena tako brojnim ljudskim biima, Urkinja nije mogla koristiti ravniarsku varijan tu galaktikog drugog jezika; progovorila je angliskim, to joj, zbog rascepljene go rnje usne, nije bilo lako. "No ete ne zvati Ulgor. Hvala van na ljuvaznon pona anju, koje je vlagoslov za est naroda. elim samo postavljati pitanja o stvarina o kojina se veeras raspravl ja. Evo nog prvog pitanja. Nije li najvolje da o tin stvarina odluuju na i nudraci? Za to ne vi oni, na i velikani, zakljuili da li je do lo sudnje vrene?" Trudei se do preteranosti da poka e da je utiv i strpljiv, Jop odgovori: "Uen a susetko, Spisi tra e od svakog sela da deluje samostalno i da izbri e sve tragove koji bi mogli biti vieni sa neba! Nareenje je jednostavno. Nema ta mnogo da se odluu je. Osim toga", zakljui Jop, "nema ni vremena da se eka mi ljenje na ih mudrih. Oni su svi daleko odavde, na Okupljanju." "Oprosti", ree Ulgor, povijajui prednje noge i vrat kao balerina u naklonu . "Nisu svi. Nekoliko njih ostalo je u Vivlosu, u Dvorani knjiga, gde i stanuju, zar ne?" Ljudi se poe e zgledati zbunjeno. Fru Nestor povika: "Dvorana knjiga, u Bib losu! Dabome. Ali i to je daleko, mnogo dana plovidbe amcem." Ulgor izvede opet isti naklon i opet se usprotivi. "A ja san, meutin, ula da sa najvi eg drveta u Dolou neko mo e pogledati preko novare ivog peska i videti sta klene litice koje se nad Vivlos nadnose." "Mo e sa dobrim teleskopom", potvrdi Jop, zabrinut da e zbog ovakvih pria po pustiti zahuktanost i strastvenost gomile. "Ali ne vidim od kakve bi koris..." "Vatra!" Lica se okrenu e ka Sari, koja je ovo dreknula iako se misao jo nije sasvim uobliila u njenoj glavi. "Videli bismo vatru, ako biblioteka gori!" Gomila oko nje poe gunati. Sara objasni. "Svi znate da sam ja nekada radil a u Biblosu. Oni tamo imaju, kao i svi mi, plan za sluaj da budemo otkriveni. Ako mudraci narede, bibliotekari e odneti iz grada onoliko knjiga koliko najvi e mogu, a sve ostale e spaliti." Na ovo, zavlada tmurno utanje. Razlupati branu u Dolou, to je jedna stvar , ali gubitak Biblosa znaio bi da je zaista svemu kraj. Nijedno drugo mesto nije od tako sredi njeg znaaja za ljudsko postojanje na planeti Jijo. "Kad izgori, oni imaju poslednju du nost, a to je da eksplozivom raznesu s tubove koji dr e kameni krov, da bi se krov sru io na pepeo. Ulgor je dobro rekla. T ako veliku promenu mi bismo videli, naroito u ovom trenutku, kad Loocen izlazi." Fru Nestor zapovedi kratko. "Neko da ode gore i pogleda!" Nekoliko deaka skoi na noge. Zaas su projurili kroz prozore. Za njima poe ko lona impanza koji su huktali i uzvikivali. Gomila ljudi ostade da eka. irilo se ner vozno mrmljanje. Sari je bilo neprijatno pod tolikim pogledima, pa zato pogleda u pod.

Ovako bi Lark postupio, pomisli ona. U poslednji as bi nastupio na sastan ku, ali energino, i dalje bi bilo kako on hoe. Prinudio bi prisutne da stupe u dej stvo. I Jo u je bio tako impulsivan, sve dok ga bolest nije obuzela, u onim posled njim nedeljama... Kvrgavi prsti uhvati e Sarine, zaustavi e sumorno kru enje misli u njenoj glav i. Ona di e pogled i vide da je Nelo ostario tokom poslednjeg sata. Sudbina njegov e voljene radionice zavisila je sada od vesti odozgo. Proticale su spore dure, a Sara je tek postepeno shvatala punu te inu onih rei koje je sama izgovorila. Biblos. Dvorana knjiga. Bila je jednom velika vatra tamo, i posledice su bile u asne. Pa ipak, i o no to je preostalo bilo je dovoljno da poslu i kao najvei doprinos ljudskog roda Zaj ednici i kao povod za zavist i divljenje meu drugim rasama. ta e od nas biti, pomisli Sara, ako knjige nestanu? Hoemo li postati pravi pastoralci? Skupljai, koji e iveti samo od ostataka koje uspeju pronai u drevnim buj urskim ru evinama? Hoemo li svi postati poljoprivrednici? Tako su izgledale sve ostale rase na Jijou, svih pet, kad su ljudi stigl i. Bile su to primitivne rase, stalno u meusobnom glo enju, a njihova zajednica dej stvovala je slabo ili nikako. Ljudski rod uveo je nove obiaje, promenio pravila, a nekoliko pokolenja kasnije dogodila se promena slina, ali jo vea, zbog dolaska Ja jeta. A sad, da li emo sad kliziti jo br e nizbrdo? - upita se Sara. Zar emo izgubi ti i ono nekoliko preostalih uspomena koje nas podseaju na to da smo nekada krsta rili galaksijom? Hoemo li odbacivati posle knjiga i alate, odeu, najzad postati ka o glaveri? isti 'bla eni ni i duhom'? Po Spisima, to je jedna putanja do spasa. Mnogi, kao ovaj Jop, veruju u to. Sara poku a da smisli kako bi mogla zadr ati neku nadu ak i ako stigne glas d a se u noi vidi stub vatre i pra ine. Knjige se iz Biblosa i pozajmljuju, zato ih u vek ima na stotine u drugim, pa i vrlo udaljenim naseljima. Ali tekstovi iz Sarine u e struke retko kad odlaze sa svojih pra njavih poli ca. Hilbert. Zomerfeld. Viten i Tang. Eliahu... Prezimena umnih ljudi, ljudi koj e je Sara vrlo dobro upoznala, iako su ih delili vekovi i parseci. Bila je to pr isnost istih, maltene savr enih misli. Izgoree ba oni. Jedini primerci. U poslednje v reme njena istra ivanja skrenula su u neke druge prostore - u haotine plime i oseke jezika - ali matematiku je i dalje smatrala za svoj dom. Oduvek joj se inilo da te knjige imaju glasove koji su prepuni du evnog ivota. Sad se pla ila da e kroz koji trenutak primiti vest da ih vi e nema. Onda joj najednom pade na um sasvim druga misao, neoekivana, koja nalete na njen jad i odlete riko etirajui pod sasvim novim uglom. Ako su Galaktici zaista do li, pomisli ona, ta mari ako izgori nekoliko hil jada papirnih knjiga? To to e oni nama suditi zbog krivica na ih predaka, dobro, to se ne mo e izbei. Ali u meuvremenu, dok smo u njihovim brodovima... Naravno da bi tamo mogla poseivati sasvim drugaije vrste biblioteka. Jer t amo postoji ona biblioteka koja se uzdi e neizmerno visoko nad ono malo jada u Bib losu, onako kako sunce svojim ble tanjem nadma uje sveu. Kakva bi to prilika bila! po misli Sara. Ako i budemo, svi mi, uskoro uhap eni, ako budemo u rukama galaktikih g ospodara migracije, ako nas po alju na neki svet koji je robija nica, ipak, ne mogu nam valjda oduzeti pravo na itanje! U izve tajima o starim vremenima esto je nailazila na opise kako ovek mo e da "ue" u kompjuterske "baze podataka", i tamo da pliva kroz znanje kao riba kroz to plo more, tako da mu znanje ispuni svaku poru i itav um. Da se ovek vija i vijori kroz oblake mudrosti. Mogla bih doznati da li je moj rad originalan! Ili su neki drugi uradili isti posao pre mene, deset miliona puta, uvek ispoetka, tokom milijardu godina g alaktike kulture. Za ove misli imala je utisak da su, u isti mah, i drske i ponizne. A vel ikih zvezdanih brodova se pla ila i sad jednako kao i ranije. I ostade njena molit va: daj Bo e da je sve bilo samo gre ka, ili pad meteorita, ili neka opsena.

Meutim u jednom, buntovnikom kutku njene svesti ostade uskome ana nova glad, probuena. Eh, kad bi samo... Misao se slomi, naletev i na prepreku. Jer daleko u visinama jedan deak je promolio glavu kroz uzani, uspravno proseeni prozor i povikao, visei onako naglavak e: "Nema po ara!" Kroz druge otvore poe e izvirivati i drugi deaci, hitajui svaki da vikne tu i stu poruku. I impanze poe e silaziti i svojim kricima ispunjavati prepunu dvoranu za sastanke. Onda sti e glas: "Po ara nema - kameni krov jo stoji!" Stari Henrik ustade i progovori samo jednu jedinu re okupljenim stare inama , a onda ode; njegov sin, za njim. U brbljanju uzbuene gomile Sara nije mogla uti t a je rekao, ali je to proitala u odlunom izrazu na licu eksplozera i u presudnim p okretima njegovih usana. "ekaemo!" ASK Na karavan rasa mar irao je prema mestu gde je tuinski svemirski brod - valj ak olepr an vatrom - poslednji put vien, kad se spu tao iza jednog brda. Usput je Vub en nastavio da napeva stihove iz Spisa o opasnosti. Povika e ne to oni na elu kolone, koja se pretvori u masu radoznalaca to su st ajali rasporeeni na vrhu brda, gledali dole i poluglasno raspravljali izmeu sebe. Morali smo se gurati izmeu mnogobrojnih ljudi i Huni a da bismo i mi, Ask, videli. Zar ne videsmo gnezdo tada? Novi proplanak, a na njemu drvee poobarano va ljda nekim zrakom, koje se jo dimilo. U sredini, jo u aren od plamenog prolaska kroz atmosferu, uzronik svega toga. Poeli su se okupljati zanatlije, ljudske i urske rase, i razgovarati udnim narejem svoje in enjerske kaste: da li je ova ili ona izboina oru je? Senzor mo da? Meut im, niko od nas na Jijou nije dovoljno struan da tako ne to proceni. Davno su na i br odovi oti li da se pridru e rastopljenoj unutra njosti ove planete. ak i najnoviji prid o lice, ljudi, ve su mnogo pokolenja udaljeni od zvezdoplovaca. Nijedan ivi lan Zajed nice nikada nije ugledao ne to ovako. Bio je to, uistinu, brod Civilizacije pet galaksija. Na im tehniarima je to bilo jasno. Ali gde je na njemu bila spirala sa zracima, simbol koji po zakonu mora nositi svaki brod, i to na prednjem bonom delu? Na i zabrinuti znalci obiaja obja njav aju: takva spirala nije samo simbol. Ona uti, putuje i nepristrasno bele i. Ona je objektivan svedok svega to se videlo i radilo, ma kud da je brod i ao. Zagledali smo pomno, odovud i odonud, ali na mestu gde bi se spirala mor ala nalaziti bio je samo gladak metal, ostrugan do sjaja. Glatkiji od gheuenske larve. Sastrugali su spiralu sa svog broda, dakle. Tada se na a zabuna poela pretvarati u razumevanje, u uvianje ta taj brod pre dstavlja. Ne velike Institute, kao to smo u prvi mah pomislili. Ne samouverene, mone, legalistike meuzvezdane klanove, niti tajanstvene Zan ge. ak ni izgnanike kao to smo mi. Ni ta od toga, nego stvorenja izvan zakona. Kriminalce mnogo gore nego to n a i oevi behu. Na Jijo su do li oni koji su protiv zakona. III KNJIGA MORA Paradoks je ivota, za to kriti, da u raju izobilja svaka se vrsta mno i, i u tome pretera i pone da se glo i i raj to prestane biti. Ovu planetu izdvojili su mu dri zato da se ona malo odmori, podmladi, da na njoj nijedna civilizacija ni ta ne radi, a ponajmanje mi, izgnaniko blato. Bojte se, izgnanici, znaka sa neba, zako na ljutitog i strogog: on e vas nai i pohvatati dana jednog i odrediti svakom kazn u kako treba. Ali bojte se jo vi e onih to ne znaju ni ta u zakonu pi e; oni su opasni po vas, jo vi e, jer oni ni za meru, ni za pravdu ne haju.

Spisi o opasnosti ALVINOVA PRIA Dobro, mo da nisam hitromislei kao neki. Nikad ja neu misliti brzo kao Hak, koja verbalno mo e uvek da "optri u krug" oko mene. Mo da je ba i dobro to je tako. Mogao sam u ovoj maloj huni koj luci odrasti s a uverenjem da sam mnogo pametan, duhovit i uglaen kao moj imenjak iz knjiga - na prosto zato to mogu svaku anglisku knjigu da proitam i to zami ljam da sam nekakav pi sac. Meutim, eto, ta mala g'kekijska genijalka ivi u khuti do mene i stalno me pod sea na to da je i izuzetno pametan hun ipak samo hun. Tupav k'o cigla. Nego, da vam ispriam. uao sam izmeu nje i mog drugog najboljeg prijatelja, a oni su opet raspravljali ta da radimo tokom predstojeeg leta, i nijednog trenutka nije mi padalo na pamet da njih dvoje, Hak i tipko, mene malo i zezaju, i to ne samo na jednom nivou. tipko je samo nekoliko dura potro io poku avajui da nas ubedi da je stvarno vi deo neka 'udovi ta', neke sive oblike u mutnoj vodi, dok se dosaivao pazei, duboko do le, na kaveze sa jastozima koje njegovo 'gnezdo' poseduje. Toliko puta je poku ao da nas pree na sline fazone, da se mi ne bismo 'primili' ni kad bi nam doneo ogrom an zub od samog Mobi Dika i na zub nabodenu drvenu nogu. Zato je uzdahnuo kroz s vih pet svojih ventila, prestao da brblja o toj najnovijoj gluposti i prebacio s e na odbranu svog 'Projekta Nautilus'. tipka je uznemiravala Hakina odlunost da se od toga odustane. Legao je tel om na zemlju, izdigao svih pet nogu i poeo i tati poput cevi na kaliopi-orguljama. "Slu u ajte, ve smo se dogor-vorili. Mora zavr imo batiskaf, inae za to smo toliko rad-radili godinu dan-dana!" "Uglavnom si ti deljao i isprobavao", rekoh ja. "Hak i ja smo uglavnom c rtali planove..." "Pa, da!" upade mi u re Hak, ija su dva oka, od ukupno etiri, malo mahala g ore-dole da bi nagla avala rei. "On i ja smo malo pomagali crtanjem planova i pravl jenjem sitnih delova. To je bilo zabavno. Ali ja nikad nisam potpisala nikakvu o bavezu da se stvarno vozim u toj prokletoj stvari na dno mora!" tipkova plava kupola na sredini tela izdi e se koliko najvi e mo e, a njegovo p rorez-oko uokolo kupole kao da se poe vrteti. "Ali si rek-rekla da je zamisao sup er-uper! Da je gen-genijalna!" "Rekla sam", priznade Hak. "U teoriji, stvar je potpuno ludovi ka. Ali ima tu jedan problem, prijatelju moj. Stvar je takoe jaips-opasna." tipko se poe ljuljati napred-nazad, kao da mu ovo nikad nije palo na um. " To... nikad nisi pominjala." Okrenuo sam se da dobro pogledam Hakicu. Nikad ranije nisam uo da ona izg ovori re 'opasno'. U svim pustolovinama na eg odrastanja, uvek se inilo da je upravo ona ta koja je bila najspremnija da rizikuje; ponekad nas je zaikavala da izvede mo isto to i ona, zaikavala onako o tro kao to samo G'Keki umeju kad odlue da budu zai sta opaki. Hak je siroe, a tipko i Ur-ron su u svojim rasama bili pripadnici najni i h podvrsta, pa zato nikome ne bi mnogo nedostajali ako bi im se ne to desilo. Otud je uvek na mene padala du nost (koju sam mrzeo) da budem glas opreza. "Pa, dobro", ree Hak. "Dobro, mo da je do lo vreme da neko uka e na razliku izm eu proraunatog rizika i prokletog potpunog samoubistva. A to drugo bi bilo ako bis mo ikad poeli roniti u toj tvojoj skalameriji, tipko!" Na jadni gheuenski prijatelj izgledao je kao da mu je neko zabio tap u jed an od ventila na nogama. Kupola mu se poe klatiti levo-desno. "Pa svima je vama j asno-no da ja niii-katkad ne bih pozvao moje prija-prijatelje da..." "Da idu negde gde ti ne bi i ao?" ree Hak. "Ba si fini, s obzirom na to da b i nas odvukao pod vodu, a ti si jedini graen da ti pod vodom bude savr eno udobno." "To samo na poetku-etku!" ree tipko. "Dok ispitujemo, idemo plitko. Posle id emo u prave dubine, gde e i za me-mene biti jednako opas-pasno!" "Dobro, hajde, Hakice", rekoh ja njoj. "Imaj malo poverenja u lju turu na eg prijatelja." "Uostalom, na batiskaf bar nije protiv zakona-ona", ree tipko prkosno. "A t i si spremila plan da ta? Da krenemo u ono prerano!"

" ta 'prerano'?" usprotivi Hak. "Niko od nas ne mo e se ni sa kim drugim raz mno avati - dakle, taj greh ne mo emo nikako da poinimo dok smo preko granice. Uostal om, i lovci i inspektori idu dalje od graninih oznaka." "Jes-jeste. Sa dozvolom-volom od mudraca!" Hak slegnu pomou dve od svojih onih stabljika, kao da hoe rei da nema vremen a za sitne legalistike detalje. "Ja ipak vi e volim prekr aj nego potpuno samoubistvo ." "Misli , vi e voli -li jedno sme no putovanjce do neke razru ene bujurske kuerine n go priliku da vidi -di Miden? I iva prava udo-dovi ta?" Hak zastenja i pokrete tokove svoga tela, tako da se okrete jednom oko se be; izvela je to tako da je izgledalo kao da ka e "muka mi je od ovoga". Ranije to g jutra tipko nam je napriao sva ta o 'udovi tima', jer ih je tobo video ispod vode, u p liacima ju no od grada. Zaklinjao se da je pored njega projurilo ne to sa srebrnastim , blistavim krlju tima, i da je mahalo nekim delovima koji su u onoj mutnoj vodi i zgledali kao krila! Ali po to smo sline ma tarije slu ali od na eg krabolikog drugara mal tene jo od dana kad se izlegao, nismo se mnogo 'primili' ni ovog puta. Onda su se njih dvoje okrenuli ka meni - da ja odluim! "Samo imaj na umu, Alvine", ree Hak pevu eim tonom. "Obeao si..." "A meni si obeao pre nekoliko meseci!" ree tipko, tako ponet estinom da je c elu reenicu izgurao bez ijednog mucanja. Osetih se kao Treki kad stoji izmeu dve gomile zaista ustajalog ubriva izm e anog sa slamom. Rado bih u podmorske prostore dubokog Midena, gde je oti lo sve on o glatko i galaktiko to se na ovoj planeti pojavilo jo od odlaska Bujura. Podmorska pustolovina kao u knjigama Halera ili ila Verna. Ali Hakica je dobro rekla, na tipkov plan je Ifni pljucnula, to je bilo j asno. Toliko rizikovati, mo da ne smeta gheuenskom momku niske klase, koji nije sa svim siguran ko mu je majka, ali ja znam da bi mojoj porodici u asno pozlilo kad b ih oti ao i udavio se negde, a da ne ostane od mene ni srana kost za o trenje du e i vu finovanje. to je najva nije, Hak je nudila foru maltene jednako laanu - da naemo spise m o da i starije od najstarijih ljudskih na Jijou. Mo da izvornike bujurskih pria. Ta p omisao izazva trnce u mojim usisnim ploicama. Ispalo je, meutim, da ipak nisam morao ja da odluim. Naime, dojurila je mo ja nurka, Hufu, protrala ispod tipkovih nogu i Hakinih tokova, i poela da laje ne to o hitnoj poruci od Ur-rone. Koja nas je elela videti. I vi e od toga: Ur-ron je imala veliko iznenaenje za nas. Ah, da. Treba predstaviti Hufu. Kao prvo, nije stvarno moja. Puno se vrzma oko mene, a ja kad joj ne to pr ogunam i promrmljam, u mnogim sluajevima me i shvati, koliko-toliko, pa ode i urad i ta treba. Ipak, prilino je te ko opisati odnos izmeu huna i nura. I sama ta re - odn os - podrazumeva mnogo toga to, zapravo, ovde ne postoji. Mo da je ovo jedan od oni h sluajeva u kojima fleksibilnost anglijskog jezika, koja i jeste glavna ultracak a tog jezika, tone u najobiniju nejasnou. Samo da znate, Hufu nije od onih koji priaju i odluuju. Nije sapiens bie ka o pripadnici est ovda njih naroda. Pa ipak, ona ide sa nama na gotovo sve na e pustol ovine, i zato mislim da je ona lan na e dru ine, ravnopravan. Mnoge osobe govore da s u nuri ludi. Jedno je sigurno, nure nije briga da li e poginuti ili pre iveti - sam o ako ima ne to novo da se vidi tamo gde idu. Verovatno je mnogo vi e nura izginulo od radoznalosti nego od ligera na kopnu i morskih starkova u vodi. Zato sam znao kako bi Hufu glasala u na oj raspravi kad bi umela govoriti. Na sreu, ak ni tipko nije toliko lud da dopusti Hufi da odluuje o bilo emu. Dakle, sedimo mi i raspravljamo, kad mala nurkinja dojuri do gata, lajui kao luda. Odmah shvatimo da donosi neku poruku sa semafora, jer zvui razumno. Nur i ne umeju da govore ni galaktiki dva, niti bilo koji drugi jezik kojim je iko ik ad groktao, ali umeju da zapamte i ponove kratke poruke koje mi aljemo pomou blesk ova svetlosti, od ogledala do ogledala. O tar je nurski vid. Oni po onim prvim, uv odnim signalima ak zakljue kome je poruka namenjena. Caka je, mogli bi nuri sa tim darom da budu stra no korisni - kad bi bili pouzdani, kad ne bi poruke gledali i

prenosili samo kad se njima svidi. Hufi se sigurno svidelo, jer odmah poe izlajavati prvi, adresni red memor anduma na gal-dva. (Mislim da bi galaktikim drugim jezikom ovladao i neki stari k orisnik telegrafa sa Morzeovom azbukom, recimo Mark Tven, kad bi poku ao.) Kao to rekoh, poruka je bila od na e koleginice Urkinje, Ur-rone, a glasila je: PROZOR ZAVR EN. DOITE BRZO. DE AVAJU SE I DRUGE LUDE STVARI! Zavr avam tu reenicu, i ujedno celu sadr inu biltena koji nam je tako stigao sa planine Guen, znakom uzvika zato to je tako nekako zavr ila Hufu, jednim silnim, ekstatino uzbuenim lajanjem. Siguran sam da se toliko 'primila' zbog rei 'lude stv ari'. Toliko su joj prijale da je poela da skae u krug i grize svoju senku. "Odoh ja po vreu sa vodom", ree tipko posle krae pauze. "Ja po gogl-naoari", ree Hak. "Ja u da zgrabim mantil i da vas ekam kod tramvaja", zakljuih ja. Nije imal o ta da se raspravlja. Ne posle takvog poziva. IV KNJIGA NAGIBA Predanje Postoji jedno predanje koje ponekad ispriaju G'Keki. Pamte ga od dana kad je njihov unjalaki brod sleteo na Jijo. To je jedno od najstarijih njihovih preda nja. Usmeno su ga prenosili dve hiljade godina, a onda je zapisano. Ta saga govori o momku ija je ve tina 'klizanja po vlaknima' bila dobro poz nata u jednom orbitalnom gradu u kome su G'Keki iveli po to su, na opkladi, izgubil i svoju matinu planetu. U tom gradu, slobodni od one sile kojom zemlja vue i tegli k sebi, mladi, otmeni G'Keki novih pokolenja, u kosmosu roeni, smislili su novu igru. Razapinja li su najtanje kablove, i to obojene, kroz ogromnu unutra nju upljinu svog ve takog sv eta, pod raznim uglovima. Onda su se na tokovima, koji su deo njihovog tela, kret ali velikom brzinom po tim kablovima, brzinom takvom da je sve sevalo. Jedan kli za je, ka e predanje, prihvatao svaki izazov, u ivao u sve veem riziku, preskakao izmeu najtanjih kablova i ak se upu tao u slobodan let; njegovi tokovi su se vrteli ludo, on se u ekstazi prepu tao svakojakom vijorenju. Onda je jednog dana neki potueni takmac poeo zaikavati mladog ampiona. "Kladim se da ne mo e projuriti oko sunca tako blizu da oko njega zategne ka bl!" Dana nji jijoanski prouavaoci ne snalaze se u ovom delu prie. Kako bi moglo celo sunce stati u jednu upljinu izdubljenu u velikoj, rotirajuoj steni? Po to je ve lik deo na eg bibliotekog odeljenja 'Svemirske tehnologije' uni ten, dana nji skolariju m u Biblosu nema na osnovu ega da protumai takve nagove taje. Nagaamo to bolje umemo na primer, da se pria tokom vekova izobliila, to se desilo i sa veinom na ih drugih u spomena iz one pro losti u kojoj besmo kao bogovi. Tehnike pojedinosti i nisu tako va ne kao pouka prie, a pouka je da nije pam etno petljati se sa silama koje ne razume . Nerazumnik koji to uradi mo e izgoreti, kao junak ove prie, ija je dramatina pogibija bila poetak velikog po ara: izukr tani kab lovi su se zapalili i kao oluja vatre najednom zahvatili celo nebo grada, ija je propast tada postala neizbe na. Sabrane prie sedam naroda Jijoa, tree izdanje. Odeljenje za folklor i jezi k, Biblos, leta izgnanikog 1867. DVER Od kad je prestao biti kalfa i postao majstor, Dver je posetio maltene s vako selo i svako imanje u naseljenoj zoni Jijoa, pa i one na ostrvima, i dva-tr i tajna mesta za koja se zakleo da nikada nee odati gde su. Upoznao je veoma veli ki broj naseljenika, svih rasa, pa i gotovo celu ljudsku populaciju Jijoa. Sada je, proticanjem svake sledee dure, bio sve vr e uveren da ova zarobljeni ca ne pripada toj poznatoj populaciji. Sav se zajapurio zbog tog iznenaenja, pa i naljutio; a zbog nekog iracion alnog oseanja krivice, naljutio jo dvostruko.

"Meu raznim, raznovrsnim glupostima koje si mogla uraditi", progovori on, "kraa mog luka zauzima posebno mesto." Devojka ga je slu ala sedei pored uga ene, hla dne logorske vatre i trljajui glavu. "Ali to to si potegla no na mene, to je svakak o najvea glupost! Kako sam mogao u onom mraku znati da si samo deri te? Mogao sam t i, u samoodbrani, slomiti vrat!" Bile su to prve rei koje su se zaule izmeu njih dvoje jo od kad je devojka t resnula glavom i ostala da mlitavo le i na zemlji, a on prebacio njeno telo preko ramena i odneo je nazad do logora. udnovata devojka zapravo nijednog trenutka nij e sasvim izgubila svest, a do trenutka kad ju je on polo io u sedei polo aj pored ogn ji ta, ve se sasvim vratila sebi. Sada je masirala uboje na glavi. Gledali su je i glaver i nur. "Ja... mislila sam... da si liger", promuca ona najzad. "Ukrala si moj luk, pobegla, a onda si pomislila da sam liger?" Moglo se zakljuiti da ova devojka ne ume da la e, zaista; a to je valjda go vorilo ne to dobro o njoj. U svetlosti zore, sedela je, tako sitna, umotana u odev ne predmete koji su bili napravljeni od lo e u tavljene ko e i za iveni ivotinjskim ilama. Talasastu crvenkastu kosu nosila je vezanu u skraeni konjski rep. Najistaknutije odlike njenog lica - koliko se moglo razaznati pod mrljama od pra ine i prljav tine - bile su nos koji je nekada davno bio lomljen i grozan o iljak od opekotine na l evom obrazu; bez ta dva nedostatka, njeno lice moglo je biti lepu kasto, posle jed nog e eg umivanja i ribanja. "Kako se zove ?" Ona pognu glavu i prozbori ne to. " ta? Nisam uo." "Ka em, Reti!" Prvi put ga je pogledala u oi. U njenom glasu sada se pojavi la o trica prkosa. " ta e uraditi sa mnom?" Pitanje, pod tim okolnostima, razumno. Dver se protrlja po donjoj vilici . Nije primeivao da ima mnogo izbora. "Pa, odve u te na Okupljanje, valjda. Tamo se nalazi veina mudraca. Ako si dovoljno stara, morae da odgovara za jednu svoju krivic u, ili e biti pronaeni tvoji roditelji. A ko su oni, uzgred reeno? Gde stanuje ti?" Vratilo se besno utanje. Konano devojka promrmlja: " edna sam." Pre toga su i glaver i nur poku avali da popiju bar jednu kap iz prazne utu rice, pa po to im to nije uspelo, upuivali su Dveru prekorne poglede. ta sam ja? - u pita se Dver. Svaiji tatica? Uzdahnuo je. "Dobro, idemo prema vodi. Ti, Reti, ustani i stani pored gl avera." Njene oi se ra iri e. "Da li to... ujeda?" Dver se zapanjeno zagleda u nju. "Pa, to je glaver, za ime Bo je! Bila bi u opasnosti kad bi bila crvi ili hrpa smea. Hm, zapravo, kad rekoh to, na tebi zai sta ima poprilino..." Trgla je ruku iz njegovog zahvata i pogledala ga jo ljue. "Hm, dobro, izvini. U svakom sluaju, ide na elu kolone, da te ja vidim. A d a ne bi opet glumila pobegulju - evo." On veza slobodni kraj kai a na kome je treb alo da vodi glavera za njen opasa, i to iza njenih lea, gde ga nije mogla lako doh vatiti. Onda Dver podi e svoj ranac i luk. "uje li vodopad? Kad tamo stignemo, imaemo odmor, da griznemo malo suve goveine." udnovato je bilo to pe aenje - natmurena je vodila apatinog, iza koga je stup ao zbunjeni, a za njima onaj koga je sve, uvek, zabavljalo. Dver se mnogo puta o svrnuo, i svaki put mu se uinilo da Blatkovo lice, iako zadihano od napornog pe aenj a u sasvim suvom jutarnjem vazduhu, pokazuje isti ironini osmeh. Narod je na nure razliito reagovao. Neki su, im uju da se u blizini pojavio nur, zatvarali vrata i spu tali rezu. Drugi su, naprotiv, ostavljali ispred kue pr imamljive poslastice, u nadi da e prizvati bolju sreu. Dver je poneki put viao divl je nure u movarama, gde su plovili hektar-ljiljani, a na njima itavi umarci raznog, pa i plamenog, drvea. Ali Dverove najjae uspomene u vezi sa nurima bile su one iz mlina njegovog oca. Mladi nuri su svakog prolea dolazili da skau u vodu sa ogromn og vodeninog toka koji se silovitim zamahom okretao. Skakali su bezobzirce; de avalo se da poneki i pogine. Dver je, kao dete, ne jednom jurcao rame uz rame sa nuri ma i skakao jednako ludo, to je njegove roditelje mnogo uznemiravalo. ak je poku ava

o da izgradi bliskiju vezu sa tim svojim drugarima: pridobijao ih je hranom, uio ih da izvode razne trikove. Smatrao je da bi nuri mogli biti zamena za ivotinju k oju je ovek nekada imao - za psa. Na alost, nuri nisu psi. Vremenom, dok ga je njegova ivotna staza vodila sv e dalje od one blage reice, Dver je uviao da nuri, iako pametni i hrabri, umeju bi ti i veoma opasni. On, utke, uputi upozorenje Blatku: tano je da ti nisi bio lopov , ovog puta, ali nemoj misliti da zbog toga imam u tebe ma i najmanje poverenja. Strma staza izgleda drugaije i daje drugi oseaj, kad ide uz nju, a drugaiji kad silazi . Jue je ova staza izgledala tako divlja da je Dver mogao malo za miriti i zamisliti da je u pravoj divljini, tamo gde razumne ruke nisu ni ta ni dodirnule jo od doba kad je svet bio mlad. A danas je, u sila enju pored neke bujurske ru evine , pored nekog zida od agregatnog cementa ili pored nekog okrajka gumastog plonika koji je izmakao dekonstrukcionim lutajuim ma inama kad su Bujuri prepu tali ovu plan etu 'na ugar', svaka takva opsena nestajala. Nijedno razgraivanje nije savr eno. Ne brojeni tragovi Bujura ostali su vidljivi ovde, zapadno od obodnih planina zvani h Rimer. Pravi majstor recikliranja bilo je, dabome, vreme. Zato je jadnoj planet i Jijo dato dovoljno vremena da ekolo ki ozdravi. Tako je, bar, govorio Dverov bra t, Lark. Dver je, meutim, retko kad razmi ljao u tako velikim razmerama. Nije eleo d a gubi iz vida magiju Jijoa danas - magiju mesta koje jeste ranjeno, ali je, ipa k, i prepuno uda. Na nekim strmijim mestima devojci Reti bila je potrebna pomo da bi mogla da sie, a glaver je esto morao biti spu tan na konopcu. Jednom prilikom, posle rvanj a sa tim klizavim stvorom koji se najzad bezbedno spustio na sve etiri na jedan k omad starog druma, Dver se osvrte i vide da je devojka nestala. "Gde li se ta mala..." poe on i huknu nezadovoljno. "Ma, do vraga." Reti je morala biti nekako ka njena za krau; osim toga, tajna njenog porekl a naprosto je vikala, zahtevajui da bude re ena. Ali vraanje odbeglih glavera kui ipa k je va niji zadatak. Kad ovog jednog glavera vratim kui, pomisli Dver, mo da u se okr enuti i proi jo jednom istim putem, sa svrhom da pronaem devojin trag i pratim ga sv e do njene kue. Zbog toga bih, meutim, propustio glavninu Okupljanja... Zaobie jedan visoki ugao od golog kamena i stade: umalo da se saplete o R eti, koja je uala i gledala se oi u oi sa Blatkom. Devojka di e pogled ka Dveru. "Ovo se zove nur, zar ne?" upita ona. Dver se potrudi da prikrije iznenaenje. "Heh, pa zar je to prvi koga si i kad videla?" Klimnula je glavom, zbunjena Blatkovim irokim zavodnikim osmehom. "A ni glavera nisi nikad ranije srela, ini se", ree Dver. "Pa koliko dalek o na istoku ivite vi narode?" Zacrvenela se toliko da o iljak na njenom obrazu postade modar. "Ne znam o emu ti to..." Zautala je, shvatajui postepeno koliko se odala samo jednom jedinom reenico m. Njene usne se stisnu e u bledu liniju. "Ne nerviraj se", ree Dver. "Ve znam sve o tebi." Pokretom ruke pokaza nje nu odeu. "Nema ni ta tkano. Samo ko e, za ivene ilama i crevima. Ali dobra krzna od imle i od sorla. Sorli nikad ne izrastu do te veliine, zapadno od Rimera." Videi nesmanjenu nelagodnost na njenom licu, on slegnu ramenima. "Pre ao sa m ja te planine, nekoliko puta. Da li se kod vas pria da je to zabranjeno? Pa, ug lavnom i jeste zabranjeno. Ali ja imam pravo da poem kud god hou, kad istra ujem pre dele." Ona obori pogled. "Znai, ne bih se izvukla ni da sam..." "Da si trala br e i pro la kroz onaj prevoj? Pre la neku zami ljenu liniju, posle koja ja vi e ne bih smeo da te jurim?" Dver se poe smejati; trudio se da to ne zvui suvi e neprijateljski. "Reti, nemoj sebi zamerati previ e. Ukrala si luk od pogre nog momka, i to je sve. Jurio bih ja tebe i preko cele Pustinje sunevog izlaska, ako bih morao." To je bilo prazno hvalisanje, dabome. Ni ta na Jijou nije vredelo toliko d a bi opravdalo est i po hiljada kilometara pe aenja preko vulkanskog terena i u arenog peska. Ali Retine oi se ra iri e. Dver nastavi.

"Tvoje pleme nisam opazio ni u jednoj mom pohodu ka istoku, pa zato pret postavljam da se vi nalazite daleko na jugoistoku, iza Doline zmijskog otrova. M o da u Sivim bregovima, a? uo sam da je to teren tako neravan i krivudav da bi se p ripadnici nekog malog plemena tu mogli uspe no sakrivati, ako bi dobro pazili." Njene smee oi ispuni e se umorom. "Proma io si. Ne dolazim sa... tog mesta." Zautala je pokunjeno. Dver oseti sa aljenje. Dobro je znao kako se osea ovek koji je u prisustvu drugih ljudi nespretan, obuzet nelagodno u. Ko ivi usamljeniki, n e stie dovoljno iskustva, pa zato ne uspeva da prevazie svoju stidljivost. Zato moram stii na Okupljanje! - pomisli on. Tu je Sarino pismo koje mora biti isporueno Plovovu Analitiaru. Ali gle podudarnosti: Plovov ima kerku koja je prava lepotica, a jo nije ni za koga verena. Gloriju Plovov. Uz malo sree, Dver bi mogao uloviti priliku da pita Gloriju da se malo pro etaju zajedno, a onda mo da da ispria neku priu tako dobru, da to na nju ostavi jak utisak. Na primer: kako je o n, Dver, pro le godine zaustavio jedno krdo moribula, koji su bili u svojoj godi njo j migraciji, da ne krene u stampero preko ruba jedne litice, kad je poela oluja s a grmljavinom. Mo da ovog puta, dok bude priao, nee onoliko mucati; mo da, sledstveno tome, Glorija nee onoliko da se kikoe, na nain koji se njemu nimalo ne svia, kao pro l i put. Najednom ga obuze nestrpljenje, elja da krenu. "Pa, dobro, nema smisla da o tome brinemo sad." Pokretom pokaza Reti da poe opet na elu kolone. "Tebi e biti dodeljen jedan mlai mudrac, koji e govoriti u tvoje ime - dakle, nee morati sama da se suoi sa na im Savetom. U svakom sluaju, mi vi e ne ve amo 'one koji idu prerano', to j est, one koji prelaze dogovorene, dozvoljene granice na eg naseljavanja. Ne ve amo i h, osim ako ba moramo." Poku ao je da uhvati njen pogled i da joj namigne, ali to nije uspelo, tak o da je ala propala. Dok je vezivao kai glavera opet za njen opasa, Reti je prouaval a tle ispred svojih stopala. Onda opet krenu e u koloni po jedan. Vazduh je postepeno bivao sve vla niji. Najzad, kad su se primakli zvuku v ode koja se obru ava sa velike visine, ta vla nost u vazduhu pretvorila se u izmagli cu. Staza je ispred njih obilazila oko jedne velike stene. Proo e to mesto i pred n jima se ukaza, ali ne blizu, potok koji je padao odozgo u jezerce akvamarinske b oje. Odatle se voda prelivala preko jednog o tro odrezanog ruba i nastavljala opet kao potok, strmo nizbrdo ka reci koja se nalazila daleko u dubinama, da bi na k raju potok zavr io u moru. Putanja kojom bi se moglo sii do jezerceta bila je vrlo strma. Dver je za kljuio da ne sme rizikovati sa devojkom Reti i glaverom na takvoj strmini. Zato i m dade znak da pe ae dalje; jedan od kasnijih zavijutaka staze dove e ih, ipak, do tog istog potoka. Nur je, meutim, krenuo dugakim skokovima, sa stene na stenu; uskoro su uli kako skae u vodu i brka se veselo, dok su oni i dalje gazili po suvom kamenu. Dver odluta u razmi ljanja o jednom drugom vodopadu. Taj je bio na mnogo v eoj nadmorskoj visini, tamo gde Veliki severni gleer dospeva do divovske litice na ivici kontinenta. Dver je svake druge godine odlazio tamo u lov na krzna branku ra, i to kad pone proleno otapanje. Ali pravi mu je razlog za ta putovanja bio da se nae u neposrednoj blizini kad se ledena brana najzad provali na izlazu iz Pust og jezera. Tada ogromni, poluprozirni 'ar avi' vode polete u provaliju kilometar dubok u, a usput se rasprskavaju tako da se nebesa ispune kristalnim lukovima vode i l eda; moni vodopadi dobiju novi ivot, a njihova tutnjava ispuni du u. Poku ao je jednom prilikom, na svoj nespretni nain, da opi e ovu lepotu Larku i Sari - te boje koje naprosto viu, tu buku koja se iri poput zraka svetlosti - u nadi da e ve ba pomoi njegovom neve tom jeziku. Ishod je bio tano onakav kakav se i mo gao predvideti. Oi njegove sestre naprosto su zablistale nad njegovim priama o div oti planete Jijo izvan uskog prostora Nagiba. Ali stari, dobri, vedri Lark samo je odmahnuo glavom i rekao: "Sva ta udesa bi isto tako lepa bila i bez nas." Meutim, da li bi bila? - zapita se Dver. Postoji li lepota u nekoj umi, ako ne naie bar ponekad neko stvorenje koje e stati i nazvati tu umu lepom? Zar ne slu i razum, 'sapijencija', upravo tome? - u pita se on. Nadao se da e jednog dana povesti svoju enu, svoju ivotnu drugaricu, do Pus

tih vodopada. Ako nae enu ija bi du a mogla uestvovati u toj lepoti kao njegova du a. Nur ih susti e i presti e posle nekog vremena. Hodao je gipko, lica bla ena. O nda stade i poe otresati vodu sa svog glatkog krzna, ba kad su prolazili pored nje ga, tako da ih je zasuo kapljicama vode po nogama, naroito u visini kolena. Reti se nasmeja. Bio je to kratak zvuk, suzdr an, u urbi dovr en, kao da Reti ne oekuje da bi ijedno zadovoljstvo moglo potrajati dugo. Posle jo nekoliko minuta sila enja do li su na jo jedno mesto odakle se video onaj isti vodopad, koji je sad izgledao kao ples paperjaste vode ispred litice d aleko u visinama. Ovaj prizor podseti Dvera na to koliko je oajno edan. Izvue iz nj ega i uzdah slian usamljenosti. "Hajde mala. Malo ni e odavde ima jedno drugo jezerce, kome je lako prii." Ali Reti je jo neko vreme samo stajala nepomino i gledala u visine, a neka vla na li nija presijavala se na njenom obrazu. Mo da se to kondenzovala vlaga iz vazduha, r ee Dver sebi. ASK Oni lica svoja ne pokazuju. Planovi mogu propasti. Ako neko od nas pre ivi , svedoie. Iz tog razloga oni kriju svoj izgled. Na i Spisi upozoravaju na tu mogunost. Izgleda da nam je sudbina sasvim ukl eta. Ali glas zvezdanog broda sad ispunjava dolinu, sa namerom jasnom da nas umiri. "(Jednostavni) naunici mi smo", ka e taj glas. "Istra ivanjem (lokalnih, zanimljivih) oblika ivota bavimo se." " tetni ni za koga nismo." Ta proklamacija, izgovorena pucketavim i cijukavim galaktikim drugim, veo ma formalnim jezikom, ponavlja se zatim na jo tri-etiri druga standardna jezika, i najzad, zato to su videli i ljude i pane u gomili na oj, i na jeziku onom pomalo v ujem, a to je angliski. Onda ka u: "Istra ujemo (lokalne, jedinstvene) oblike ivota, u tome poslu tra imo va u (lj ubaznu) pomo." Pa ka u: "Znanje o (lokalnoj) biosferi, to vi (sigurno) imate." I jo : "Alate i (korisne) ve tine, to mi zauzvrat nudimo." "Hoemo li, u poverenju, (jedni sa drugima) razmenjivati?" Prisetite se, prstenovi moji, kako su pripadnici na ih naroda zbunjeno tad a gledali jedni druge. Koliko se poverenja mo e takvim obeanjima ukazati? Mi koji n a Jijou ivotarimo, ve smo prekr ioci te ki, u oima ogromnih carevina. To su, takoe, ovi u tom novom brodu. Da li je verovatno da dve takve skupine nau zajednike interese? Na ljudski mudrac sa eo je ovu situaciju lakonski duhovito. Progunao je Lest er Kembel na angliskom, vrlo mudro: "upavo e da bude to 'poverenje'!" Onda se i poe ao pokretom prorokim i prikladnim. LARK U noi uoi dolaska stranaca, kolona hodoasnika, odevenih u bele ode de, stupal a je uskom stazom kroz izmaglicu praskozorja. ezdeset njih; po deset od svake ras e. Kasnije, tokom svetkovine, i mnoge druge skupine krenue istim putem; u po trazi za obrascima saglasja. Ali ova skupina imala je poslanstvo drugaije, sumorn ije. Oko njih su se uzdizali oblici. vornovato, izoblieno drvee irilo je svoje uv rnute ruke, nalik na duhove koji poku avaju ne to zgrabiti. Uljasta isparenja stapal a su se i sublimisala. Na pojedinim mestima staza je o tro zaokretala da bi izbegl a mrane provalije bez ikakvog vidljivog dna, iz kojih su dopirali tajanstveni odj eci. Kamene gromade, vetrom izbrazdane, zaikavale su um gladan oblika, potpaljiva le nervozna predoseanja u du ama lutalica. Da li e se ve iza sledeeg o trog zaokreta, il

i posle onog iza njega, ukazati matica Jijoa, svetinja planete, Jaje? Mada su nasledili sasvim razliite organske osobine, pripadnici ovih est ra sa, poreklom svaki sa svoje planete, ali u etiri razliite galaksije, oseali su isti pulsirajui zov ka jedinstvu. U koloni je bio i Lark. Stupao je ravnomernim korakom, po ritmu koji mu je nalagao reug na njegovom elu. Ve sam desetak puta ovom stazom hodio, pomisli on. Valjda mi je dovoljno dobro poznata. Onda, za to ne reagujem? Pustio je reuga da nabaci svoje motive boje i zvuka preko stvarnog sveta . Stopala su hodala. Kopita su kloparala. Najni i prstenovi grili su se i pomerali, tokovi kriputali, sve to po stazi tako uglaanoj prolascima ranijih hodoasnika da bi neko mogao pomisliti kako je to obred koji traje jo od dolaska prvih izgnanika, a ne samo stotinak godina. Kome su se obraali ovi narodi u ranijim vremenima, kad im je bila potrebn a nada? - upita se Lark. Njegov brat, proslavljeni lovac, jednom ga je poveo tajnom stazom kroz p lanine, do mesta odakle se Jaje moglo osmotriti odozgo. ualo je u svojoj kalderi k ao u gnezdu nekog zmaja iz deje slikovnice, okru eno strmim stenama. Vieno sa tolike daljine, moglo je biti neki drevni bujurski spomenik ili zaostatak od neke drug e, mnogo starije civilizacije, koja je bila, i pro la, pre Bujura, mnogo eona rani je: stra ar na tajnom zadatku, mrano nedostupan vremenu. Ali kad samo trepne , uini ti se da je to prizemljen zvezdani brod - ovalno soivo namenjeno plovidbi kroz vazduh i kroz eter. Ili tvrava neka, sazidana od ne ke uporne su tine koja upija svetlost i prelama je, i gu a je nego neutronska zvezda. Larku se na trenutak ak uinilo da je to lju tura nekog divovskog bia, odve strpljivog i ponositog da bi se iz dreme a budilo zbog prisustva nekih mu ica. Neminovnost da o svetinji razmi lja na ove nove naine uznemirila je Larka t ada. Ovo bogojavljanje nije ga sasvim napustilo ni sad. Ili je mo da samo imao tre mu zbog govora koji je trebalo uskoro da odr i ekipi vatrenih vernika. Zbog propov edi u kojoj e zatra iti vrhunsko rtvovanje. Staza jo jednom zaokrete - i naglo se prosu u strmi kanjon na ijem je dnu le ala jajolika divovska stvar, zaobljena, fantastino uzdignuta nad hodoasnike, stva r dva strelometa dugaka. ljunkovito dno kanjona irilo se i uzdizalo oko hodoasnika k oji su se zaustavljali i, obuzeti strahopo tovanjem, dizali pogled ka divovskom pr edmetu. Isto tako pogled je digao i Lark, i znao je: taj predmet nije mogao biti ni ta od onoga to je on, gledajui ga odozgo sa Dverom, onoga dana pomislio. Jer ovako izbliza i odozdo videlo se da je masivna, za titnika oblina Jajet a nastala od ovda njeg, jijoanskog kamena. Bokovi Jajeta bili su izbrazdani od prolaska kroz ognjenu matericu Jijoa , i govorili su priu o njegovom roenju, koja je poela nekim nasilnim zaeem, negde dub oko ispod zemlje. U kamenu su se videli slojevi, sedimenti, kao snopovi mi ia. Kris talne vene stvarale su svoju finu mre u dendritnih putanja, razgranavale su se kao nervi. Putnici su pristizali polako i razme tali se pod konveksno izboenu masu Jaj eta. eleli su da omogue Jajetu da oseti njihovo prisustvo, i da im, mo da, blagoslov da. Poo e onda da ga obiu, du linije utonua ovalnog monolita u crni bazalt. Larkove s andale razgrtale su o tri, crni, sitno izmrvljeni kamen koji mu je bolno zakainjao no ne prste. Hodao je smireno, ali je njegovo strahopo tovanje bilo delimino pokvaren o uspomenama. Jednom, kad je bio deak od deset godina i nadmeno gledao ceo svet, palo m u je na um - da se do unja iza Jajeta i uzme uzorak. Zapravo je to poelo u godini jubileja, kad je Nelo Hartija krenuo na Okupl janje da bi tamo uestvovao i na godi njem sastanku svog zanatskog esnafa. Neloova en a, Melina Ju njakinja, uporno je zahtevala da povedu i Larka i malu Saru. "Oni e provesti ceo ivot u radu u tvojoj radionici hartije, ali pre toga t reba i da vide svet, bar malo", rekla je. Mora biti da je Nelo kasnije gorko proklinjao svoju tada nju odluku da pri stane i povede ih; jer, to putovanje izmenilo je Larka i njegovu sestru. Tokom celog putovanja Melina je povremeno otvarala knjigu koju su ne dug

o pre toga objavili majstori tampari iz grada Tareka. Njen mu je svaki put bio pri nuen da stane i da eka. Kuckao je tapom po zemlji nestrpljivo, a Melita je itala; sv ojim razvuenim ju njakim izgovorom rei govorila je opise raznih biljaka, ivotinja i mi nerala koje su usput, oko staze, videli. U ono vreme Lark nije znao koliko je po kolenja uenih ljudi mukotrpno radilo da bi sastavili tu knjigu, zbirku znanja usm eno preno enog kod svih est rasa. Nelo je smatrao da je knjiga ba fino tampana i ukor iena, papir dobro iskori en. Da je bilo drugaije, on im ne bi dozvolio da to itaju: je r, ne smeju njegova deca biti izlo ena ravoj robi! Melina je od tog itanja napravila igru. Povezivali su stvarne stvari oko sebe sa opisima i jednobojnim litografijama u knjizi. Ono to je moglo biti zamorn o putovanje pretvorilo se, za to dvoje mladih, u pustolovinu zanimljiviju i od s amog Okupljanja; i kad su stigli na Okupljanje, umorni, na uljenih stopala, Lark j e ve bio zaljubljen u tu planetu. Isti taj primerak knjige, sada po uteo, pohaban, ali i po sadr ini zastareo (zahvaljujui ishodima upravo Larkovog studijskog rada), nalazio se sada u unutra nj em d epu u jednom rukavu Larkovog kaputa. Tu je mirovao kao talisman. To je onaj optimistiki deo moje prirode, pomisli Lark. Onaj deo koji misl i da mo e uiti. Dok je sa kolonom hodoasnika prolazio pored druge, udaljenije strane Jaje ta, Lark zavue ruku pod odeu i dodirnu onu drugu amajliju, onu kod srca, koju nije dnom nije pokazao ak ni Sari. Kamiak ne vei od njegovog palca, omotan trakom od tavl jene ko e. Uvek mu je davao oseaj topline, taj kamiak koji je proveo dvadeset godina pokraj jednog pulsirajueg srca. Moja mranija strana, pomisli on. Onaj deo mene koji ve zna istinu. Sad su prolazili pored jednog mesta koje je Lark i predobro zapamtio. Ka miak kod njegovog srca postade vreo; tako mu se, bar, inilo. Prilikom svog treeg odlaska na Okupljanje mladi Lark je konano skupio hrab rost - on, momak iz vi e dru tvene klase, zanatlijski sin, koji je za sebe umi ljao da je nekakav naunik - da se iskrade iz paviljona od labavog platna, da krene do Ja jeta, ali usput da se zavlai u peine kako ga ne bi primetili hodoasnici koji su pov remeno nailazili, najzad da jurne pod divovsku oblinu, uvue se u jednu udubinu gd e se samo gipko deje telo moglo uvui, da zamahne ekiem... i odlomi uzorak. Tolike su godine pro le, a niko nije pomenuo - verovatno ni primetio - da je sa svetinje odlomljeno jedno parence. Na onako ogromnoj, gusto izbrazdanoj pov r ini, te ko da bi ikako i mogli primetiti. Ali je Lark prvim pogledom prona ao to mes to, dokaz svog svetogra, ak i kroz izmaglicu koja je ovog jutra promicala oko Jaje ta. Zar mu je jo neprijatno zbog tog detinjastog prestupa koji je uunio tako d avno? Znao je da mu je opro teno. Stid, meutim, nije zbog toga postao ni ta manji. Procesija dovr i obilazak i poe se udaljavati od Jajeta. Kamiak kao da posta de mirniji, manje vru. ta ako se meni samo priinjavaju te promene? - upita se Lark. Ili je mo da u pitanju neka prirodna pojava, dobro znana mudracima iz Pet galaksija? (Ali veoma upeatljiva nama primitivcima koji se unjamo ovde po zabranjenoj planeti.) Kad i J aje, pojavila su se i simbiotika bia zvana 'reug', pre stotinak godina, da nam omo gue dragoceni uvid u raspolo enja drugih bia. Da li je Jaje dovelo reuge, kao to se p onekad pria, sa naumom da nam pomogne da kod svih est rasa izleimo o iljke nastale zb og rata i nesloge? Ili su reuzi naprosto bili tu negde, kao jo jedno bizarno udo k oje je ostalo iza bujurskih arobnjaka genetike, iz onih vremena kad je u galaksij i bila prava gu va od nebrojenih tuinskih rasa? Lark je temeljito proitao arhive Biblosa i tu doznao da je za ljude tipino da se, pri susretu sa svetinjom, ovako zbune. ak i veliki Galaktici, ije je znanj e obuhvatalo mnoga vremena i mnoge prostore, bili su esto razdirani meusobno sukob ljenim dogmama. Pa, ako su ti moni zvezdani bogovi umeli da se zbune, kako bi on, Lark, mogao sa sigurno u znati ta je istina u takvim stvarima? Ali, pomisli on, o jednoj stvari se obe polovine mene mogu slo iti... sa p otpunom sigurno u. Lark je znao, kao naunik, na osnovu svoga rada, ali je i po bolu u svom s rcu oseao, jednu istinu, jednostavnu.

Mi ne pripadamo ovde. To je rekao i hodoasnicima, kasnije, u jednom rustinom amfiteatru. Zora je , nedaleko odatle, optakala svojim areim sjajem oblu masu Jajeta. Hodoasnici su se rasporedili u redove; neki su sedeli, neki uali, neki su svoja raznovrsna tela sav ili u jedan od polo aja za pa ljivo slu anje. Verski buntovnik meu Gheuenima, njihov ap ostat, po imenu Harulen, govorio je prvi. Upotrebio je poetski dijalekt. i tao je i z nekoliko ventila na nogama, prizivao mudrost potrebnu da bi se slu ilo ovom svet u koji je bio njihov dom, izvor svih njihovih atoma. Onda je Harulen nagnuo na j ednu stranu svoju sivu lju turu i predstavio kao govornika Larka. Veina prisutnih p revalili su daleke puteve upravo da bi uli Larkovu jeres. "Ka u nam da su oci na i bili zloinci", poe on sna nim glasom, ali niim ne pokazu jui unutra nju napetost. "Njihovi svemirski brodovi kri om su doleteli na Jijo, jedan po jedan, u bekstvu od patrola velikih Instituta, izbegavajui podozrive policijs ke globularne brodove Zanga, prikrivajui tragove u fluksu mone Izmunuti, iji su ugl jenini vetrovi poeli maskirati ovaj svet pre nekoliko hiljada godina. Do li su traga jui za tihim mestom gde bi mogli poiniti jedno zlodelo sebinosti. "Svaka osnivaka posada imala je neki izgovor. Neku priu o progonu ili zane marivanju. Svaka je posada lau svoju spalila i potopila, pobacala svoje bo anski mon e alatke u Veliki Miden i upozorila svoje potomstvo da se uva neba. "Jer e sud stra ni sa neba doi, jednog dana - da nam sudi za zloin koji se sa stoji u tome to smo ostali ivi." Sunce je, puzei polako, zaobi lo ogromnu masu Jajeta i zabilo Larku jedan z rak u ugao oka, kao no . On to izbe e, nagnuv i se malo bli e slu aocima. "Na i preci povrveli su na ovaj svet koji je ostavljen po strani, na ugar, da se odmori posle mnogo vekova estokog izrabljivanja. To je bio svet kome je bi lo potrebno vreme, da bi mnoge ive vrste na njemu, i one prirodne, ali i one ve taki stvorene i uvedene, mogle nai neku svoju novu ravnote u, iz koje bi mogla iskrsnut i nova uda. Civilizacija Pet galaksija uvela je ta pravila da bi za titila ivot. Ta pravila su stupila na snagu odavno - jo pre nego to je poela sijati polovina ovih z vezda koje danas vidimo. Pa za to su, onda, na i preci pogazili zakon?" Svaki hodoasnik G'kek gledao ga je sa dve one stabljike podignute i veoma razmaknute, a druge dve svijene i sklonjene dole: to je, kod njihove rase, znak velikog zanimanja. Tipina urska slu ateljka usmeravala je svoju iljatu glavu ne prem a Larkovom licu nego prema njegovom pojasu, da bi videla njegovo telesno te i te, gl edajui kroz tri crna proreza kojima je urska uzana nju ka okru ena. Larku je njegov r eug ukazivao na ove znakove, kao i na znakove zanimanja kod Huni a, Trekija i Gheu ena. Sa mnom su svi, do sada, pomisli on. "Ah, da, na i preci su nastojali da umanje tetu. Sva na a naselja le e u ovoj u zanoj, geolo ki nepostojanoj oblasti; to je odabrano u nadi da e jednoga dana vulka ni prekriti sve to smo uradili i da nikakvog traga nee ostati. Mudraci su odabrali ta smemo ubijati i jesti, i gde smemo graditi; naum je da to lak im koracima gazimo po jijoanskom miru i spokoju. Pa ipak, ko mo e poricati da izvesna teta jeste uinjena i da se nastavlja sa svakim daljim asom na eg boravka ovde. Evo, rantanoidi izumiru. Je li to na a krivic a? Ko zna? Ne verujem da to zna ak ni Sveto Jaje." Mrmljanje iz gomile. Boje su proticale kroz veo reuga iznad njegovih oiju . Neki bukvalisti meu Huni ima smatrali su da Lark ide suvi e daleko. Drugi slu aoci, G 'Keki na primer, shvatali su da se on izra ava u metaforama i nisu se uznemiravali . Nek njihovi reugi razmrse nijanse, pomisli Lark. A ja da se usredsredim na poruku samu. "Na i preci su izmi ljali izvinjenja, upozorenja, pravila. Govorili su da mi uzimamo ali i dajemo; govorili su o stazi iskupljenja. Ali ja dooh danas da ka em da je to sve sasvim bezvredno. Trenutak je do ao da okonamo farsu, da se suoimo sa i stinom. Upravo na e pokolenje mora odabrati. Mora odabrati da mi budemo poslednji ivi pripadnici na ih rasa na Jijou."

Povratno putovanje vodilo ga je stazicama koje su zaobilazile oko pojedi nih mranih peina iz kojih su izbijala svetlucava isparenja. S vremena na vreme pon eka potmula detonacija, prirodnog porekla, stvarala je odjeke koji su se valjali od jednog zjapeeg peinskog drela do drugog, kao glasine koje pri svakom prepriavanj u postaju sve ti e. G'Kekima je sad bilo lak e, kotrljali su se na svojim telesnim tokovima niz brdo. Ali nekim Trekima, koji su graeni za ivot u movarama, bilo je jo vrlo te ko; huk tali su na svakom zaokretu, upinjali se da odr e korak. Huni ki hodoasnici su, da im lak e proe vreme, zabavljali i sebe i druge tako to su brundali neku duboku atonalnu muziku, kao to esto rade i u moru. Veina njih poskidala je sa glava svoje umorne r euge, pa je zato svaki um boravio u svojoj samoi, u svojim mislima. Predanje ka u da je kod ma inskih inteligencija, a i kod Zanga, drugaije, pom isli Lark. Grupni umovi ne moraju jedni druge ni u ta da ubeuju. Oni se samo ukljue u jednu celinu i donesu odluku. E, pa, nee biti tako lako ubediti obino graanstvo svih est naroda da prihvat i ovu novu jeres. Postoje duboki nagoni koji podstiu svaku rasu da se razmno ava na jbolje to mo e. Imati neke ambicije za budunost - to je prirodna odlika kod ljudi. T akav je, na primer, njegov otac. Ali ne treba tako da bude ovde. Ne na ovom svetu. Lark je bio ohrabren ishodom jutro njeg sastanka. Ubediemo neke, malobrojne osobe, ove godine, pomisli on. Sledee godine ubediemo jo neke. Prvo e nas svi toler isati, onda e poeti da nam se suprotstavljaju. Na kraju e stvar biti prihvaena i izv r ena, ali to mora biti bez nasilja, op tom saglasno u. Oko podne poe sa ni ih delova staze dopirati galama. Pristizali su prvi dan a nji 'obini' hodoasnici, oni koji su nastojali da svoju pobo nost poka u makar i povr no, ali da ipak uzmu udela u zadovoljstvima Okupljanja i da o tome posle op irno priaj u. Lark pogleda dole i vide, iza nekih gasnih fumarola, prilike u belim ode dama. Predvodnici tih skupina poe e da pozdravljaju Larkovu skupinu koja se ve vraala sa ho doa a, i da se sklanjaju u stranu da bi Lark i njegove kolege pro li. Pue grom ba tada dok su se mimoilazili i baci ih sve jedne na druge, a ode d e zalepr a e. Huni i unu e, prekrivajui u i; G'Keki smota e i uvuko e stabljike na ijim k su im bile oi. Jedna jadna gheuenska 'kraba' pade preko ruba provalije ali se zad r a, oajniki, ste ui jednom svojom makazastom tipaljkom neko kr ljavo drvo koje je tu ras o. Larkova prva pomisao bila je: malo jaa provala gasa, jo jedna. Ali kad se zanjiha tlo ispod nogu, on pomisli: erupcija. Tek kasnije je doznao da je buka doprla sa neba, a ne sa zemlje jijoansk e. Da je to bio zvuk pristizanja sudbine i da se svet njemu poznat bli i svome kra ju, brzo, mnogo ranije nego to je Lark to oekivao. ASK Oni unutra izazovu pojavu malog otvora na blistavoj strani svog broda. K roz taj ulaz po alju izazlanika koji nije liio ni na ta vieno u na oj Zajednici od kad je pamtimo. Robota! Moji/na i prstenovi asocijacije morali su da pristupe jednoj od svojih neb rojenih vla nih lezda za pamenje, da bi mogli prepoznati te obrise. To su postigli t ako to su se prisetili jedne ilustracije koju sam/smo jednom davno video/videli u nekoj ljudskoj knjizi. U kojoj? Aha, naravno - ba ti hvala, da. Jejnov pregled osnovnih galaktiki h orua. Jedan od najreih sauvanih plodova umetnosti tampanja. Tano kao na tim prastarim konstrukcionim dijagramima: mehanizam koji lebd i u vazduhu, crn, osmougaon, monolitan, veliki otprilike kao mladi Gheuen. Lebdi iznad tla pribli no na visini mog prstena za gledanje. Iz njegove donje strane vi re, i ka zemlji vise, razna svetlucava orua. Otvor na trupu se hermetiki zatvara, a robot kree napred i u kretanju prenebregava sve obrise na tlu ispred sebe, jedn ostavno nadire preko njih. Ostavlja za sobom vidljivi trag, tu je sada zemlja ug nuta, a ljunak i trava ugnjeeni u nju, zbog nevidljive robotove te ine koja je preko njih pre la.

Kad god se na em narodu pribli io, osobe su u strahu uzmicale od njega. Samo jedna skupina bia stajala je mirno, ekajui ovo bie od ne-mesa. Mi, mudraci. Odgovor nost je bila surovo sidro kojim smo bili privr eni za jedno, isto mesto; odgovornost tako velika da je ak i moj najni i prsten ostao ukoen, iako je sav pulsirao od bedn e, kukavike elje da be i. Zato je robotu, ili njegovim gospodarima u brodu, bilo jasno ko ima du nos t, ali i pravo da povede pregovore. Zastao je tek kad se na ao pred Vubenom, na im n ajstarijim mudracem. Prouavao ga je nekoliko dura nepomino, mo da oseajui koliko po tova nja svi mi imamo prema njemu, najmudrijem G'Keku. Onda je malo uzmakao kao da se hoe suoiti sa svima nama odjednom. Ja/mi sam/smo gledao/li obuzet/i strahopo tovanjem i uenjem. Jer ovo je bila samo jedna stvar, predmet jedan, kao huni ki reni brodi ili neka mrtva alatka preos tala iza i ezlih Bujura. Alatke koje mi proizvodimo, meutim, ne mogu poleteti, a ni bujurski ostaci ne pokazuju da je u njima ouvana ikakva elja za letenjem. Ova stvar ne samo to je letela nego je ubrzo i progovorila. Poela je tako t o je ponovila raniju poruku koju smo iz broda uli. "Istra ujemo (lokalne, jedinstvene) oblike ivota, u tome poslu tra imo va u (lj ubaznu) pomo. "Znanje o (lokalnoj) biosferi, to vi sigurno imate. "Alate i (korisne) ve tine, to mi zauzvrat nudimo. "Hoemo li, u poverenju, (jedni sa drugima) razmenjivati?" Reuzi ovde nisu bili ni od kakve koristi, sparu ili su se i pootpadali sa nas, zbog svog i na eg prevelikog uznemirenja, prejakog fluksa. Svejedno, mi mudra ci poesmo se izmeu sebe dogovarati. Dogovorismo se da Vuben krene malo napred i on to uini; njegovi tokovi za kriputali su od starosti. Da bi pokazao kako je discipli novan, Vuben okrete sve etiri one stabljike prema tuinskoj spravi, mada su mu i dve sigurno davale preveliku koliinu podataka o tom zastra ujuem predmetu. "Jadni izgnanici", poe on recitovati pomou puckanja i kvrckanja formalnog galaktikog drugog jezika, sa puno sinkopa. Iako na i urski roaci smatraju da je taj jezik najlak i i koriste ga kad razgovaraju izmeu sebe, Vuben je, po priznanju svih u nas, iako G'Keki, bio ipak vrhunski majstor gramatike galaktikog drugog. Naroito kad je zatrebalo da se la e. "Jadni izgnanici smo mi, nasukani ovde, u neznanju", ree Vuben. "Odu evljeni sada. Uzbueni zbog ove divne stvari. Spas nam doe!" SARA Ne to ispod sela Dolo reka pipajui nalazi sebi put kroz veliku movaru u kojo j se ak i huni kim mornarima de avalo da odlutaju iz glavnog kanala, zapletu se u kor enje ili se nasuu na pokretne pe ane sprudove. Robusna i strpljiva posada broda 'Hau f Voa', koji je slu io za prenos i izbacivanje ljake, normalno bi se uzdala u vetar i u ritmino uzdizanje i spu tanje reke; te pojave poma u da se brod provue bez proble ma. Ali ovo nisu bila normalna vremena. Zato su mornari presavili svoje zelene k abanice; sad su se na njihovim leima, du vornovate kime, videle pege koje su im izbi le od zabrinutosti. Dohvatili su dugake motke od leserbua i poeli odgurivati brodi od dna, kao gondolu. Povremeno su im morali u ovome pomagati ak i putnici, da ne bi blatnjavo dno dohvatilo i zadr alo kobilicu broda. Nelagodnost koju su oseali Hu ni i prenosila se i na nure kojih je na brodu bilo. Ionako uvek skloni be aniji, nur i su sad nervozno lajali, trkarali tamo-amo po katarkama, mnoge zapovedi nisu uli, konopci su im esto ispadali. Najzad, neki minut pre pada noi, pilot-kapetan provede ukra eni pramac 'Hau f Voa' pored poslednjeg bokora klonule visoke trave, do Sutoke, mesta gde se nek oliko ogranaka reke opet ujedinjavalo u jedan moni tok okru en visokom umom garu drv ea ije su spojene kro nje za titniki zaklanjale i jednu i drugu obalu od pogleda sa neb a. Posle tako napornog dana, putnicima i posadi prijalo je naglo osloboenje od za hvata vlage u vazduhu; neki drugi vazduh zastrujao je iz ume, prohladan povetarac koji je milovao ko u, krlju ti i krzno. Vitki nuri poskakali su sa ograde palube u vodu. Glatko korito brodia nastavilo je ne no da klizi pored njih, a oni su se brkal i po vodi, da bi se potom pentrali natrag u lau, na katarke, gde su se protezali

i zaglaivali svoje krzno. Sara se zahvali impanzi Priti koja joj je donela veeru u drvenoj iniji. impa nzica donese i svoju veeru, sede po strani i poe jesti. Hitrim pokretima izbacival a je iz inije zeleni o trog ukusa koji su huni ki kuvari voleli da unesu, narezan u kr i ke, u maltene svako jelo. Putanja klobuave vode pokazivala je da rena stvorenja, k oja su se ovim odbaenim komadima hranila, nisu tako izbirljiva. Sari nije smetao jaki ukus tog povra. Dodu e, ljudskim biima se de avalo da posle mnogo dana takve brod ske hrane ponu izbacivati iz sebe izmet u blistavim duginim bojama. Kasnije je Priti donela i dva ebeta. Sara je oti la da zatutka nepoznatog s tradalnika, koji je, pokriven najboljim raspolo ivim ebetom, spavao blizu glavnog t ovarnog spremi ta broda, gde su sanduine prepune ljake mirovale naslagane uredno jed na na drugu. Na bolesnikovom elu bio je svetlucavi pokrov znoja, koji Sara obrisa jednom suvom krpom. Od jue ujutro pa sve do sad, njen pacijent nije ispoljio ni ta od one lucidnosti koju je na tren imao kad je zloslutni bolid rascepio nebesa. Sara nije bila zadovoljna to mora vui ranjenika na jedno urno i naporno put ovanje. Ali zato ga je u gradu Tareku ekala dobra klinika. Na ovaj nain Sara je ba r mogla da nastavi negovati njega, a istovremeno i da obavlja svoju drugu du nost, onu koju joj grubo nametnu e sino posle onog histerinog zborovanja u drvetu za sast anke. U blizini je kao mrana kula stajao visoki Pzora. I tako nepomian, budno je motrio na pacijentovo stanje, kao i uvek. Pzora, apotekar; povremeno je ispu tao isparenja iz svog specijalizovanog prstena za hemijske analize. On se tim prsten om slu io najnormalnije, rutinski, iako ni on ni ma ko drugi nije umeo objasniti h emijske reakcije koje su se u unutra njosti prstena de avale. Sara je stegla oko svojih plea jo jedno ebe izatkano kod G'Keka, a onda se okrenula da pogleda druge svoje saputnike. Jomah, mladi sin eksplozera Henrika, le ao je sklupan u blizini. Hrkao je t iho. Za njim je ostao jedan uzbudljiv dan, dan u kome je on prvi put oti ao iz svo g rodnog sela. Bli e jednoj katarci sedeo je Jop, poslanik doloanskih seljaka, vla snika kua i okunica u selu. Taj je ova imao puno strnjike na donjoj vilici. Sada je u polumraku poku avao da proita primerak nekog starog spisa ukorienog u tavljenu ko u. Kod desne ograde broda kleala je Ulgor, urska misliteljka koja je govorila na se oskom zboru noas. Naspram nje bio je jedan Gheuen, drvodelja po imenu Blejd, to bi znailo Seivo; ovaj Blejd bio je jedan od mnogih sinova matrijarhe Log Biter. Prov eo je mnogo godina ivei meu domi ljatim sivim Gheuenima grada Tareka, pa je bilo prir odno da ba njega izaberu da bude zastupnik doloanskog legla kraba na ovom putovan ju. Iz svoje kese na stomaku, obrasle mahovinom, Ulgor izvue jednog uzdrhtalo g simbionta reuga, od one vrste koja se dobro hvata za uzanu ursku glavu. Simbio ntova drhtava membrana prevue se preko jednog, drugog i treeg njenog oka, stvarajui 'masku otkrivalicu'. U isto vreme Blejdov reug se obavio oko trake za gledanje koja je kao neprekinuti prorez obuhvatala celu 'glavu', to jest kupolu nalik na dinju, na sredini 'lea' Blejdove lju ture. Taj Gheuen je onda uvukao noge u lju turu, tako da samo kand e ostado e da se vide. To dvoje poe e razgovor na jednoj iskvarenoj verziji galaktikog drugog, jezi ka koji je za ljude te ak, ako ne i nedostupan. Povetarac je odnosio vrlo visoke z vi dee sopranske tonove, a ostavljao samo 'basove' njihovog razgovora. Mo da su zato razgovarali ne marei nimalo to ih neko mo e uti. Ili su, kao to se esto de avalo, potcenjivali doma aj ljudskog ula sluha. Ili raunaju da u ja biti toliko pristojna da ne prislu kujem, pomisli Sara i ronino. A ba je u poslednje vreme poela da prislu kuje mnoge osobe oko sebe, to je bil o velika promena kod nje, normalno veoma povuene mlade ene sklone privatnosti. Uzr ok tome bila je njena nedavna oaranost mogunostima koje daju razni jezici. Danas je, meutim, umor bio jai od radoznalosti. Pusti ih, pomisli Sara. Im ae u izobilju prilika za prouavanje jezika, u gradu Tarek. Ponese ebe do mesta izmeu dva velika sanduka na kojima je bio Neloov peat. Iz tih sanduka irili su se dobro znani mirisi njenog doma, mirisi Neloove radioni ce za proizvodnju hartije u selu Dolo. Posle onog usplahirenog seoskog zborovanj a, nije bilo mnogo vremena za odmor. Samo nekoliko midura posle zavr etka zbora se oske stare ine uputi e glasnika da probudi Saru i saop ti joj novu du nost: mora predvod

iti poslanstvo koja e zaploviti niz reku u potrazi za informacijama i uputstvima t a da se radi. Odabrali su nju zato to je dobro poznavala Biblos, ali i zato to je mogla zastupiti zanatlije Doloa. Slino tome, Jop je poslat da govori u ime seljak a, a Blejd da zastupi uzvodne Gheuene. U sastav poslanstva u li su i Ulgor, Pzora, i Fakun, g'keki plesa skrejvena. Po to su to poslednje troje ve imali plaen i zakazan prevoz ovom laom do grada Tareka, zbog svojih drugih poslova, nisu imali mnogo m ogunosti, a ni razloga da odbiju da uestvuju u takvom poslanstvu. Ovo je znailo da, zajedno sa kapetanom, bar po jedan predstavnik ide iz svake od est izgnanikih ras a. Stare ine sela su se nadale da je to dobar predznak za uspeh poslanstva. Sara se pitala za to je po ao Jomah. Za to bi Henrik uputio svoga sina na ovak vo putovanje koje je i u najmirnijim vremenima opasno? "On e znati ta treba da se radi", glasilo je obja njenje koje je dao utljivi eksplozer kad je predavao momka Sari da se, bar na reima, 'brine' o njemu. "Kad s tignete u Tarek." Kamo sree kad bih ja znala ta treba da se radi, pomisli Sara zabrinuto. Na jradije bi odbila sva ova zadu enja - ali to je bilo nemogue. Godinu dana je pro lo od Jo uove smrti koja je uinila da postane , od sramote i jada, prava pustinjakinja, ree Sara sebi. Ali koga je sada briga to si napravila budalu od sebe zbog oveka koji nikada nije mogao biti tvoj? Sad to sve izgleda ta ko siu no, sad kad nastupa kraj sveta, pomisli ona. Ostade sama u mraku. Ne prestade da se nervira. Da li su Lark i Dver bezbedni? - pitala se. Ili se na Okupljanju ve dogod ilo ne to stra no? Oseala je kako se uz nju uurila Priti, umotana u svoje ebe. Zajedno im je bil o toplije. Krmano Huni mumlao je neku otegnutu melodiju, bez ijedne rei na ma kom j eziku poznatom Sari, melodiju koja je, ipak, prenosila oseanje neke prigu ene, smir ene vedrine i beskonanog strpljenja, kao da ka e: re ie se sve stvari, ve, nekako. Nadam... se... da... hoe, pomisli Sara predajui se snu koji se neodoljivo uzdigao iz umora njenog tela.

Kasnije, usred noi, jedan san je natera da se u trzaju podigne u sedei pol o aj, grabei ebe grevitim stiskom aka. Zagleda se veoma ra irenim oima preko mirne reke, obasjane svetlo u dva Meseca. Srce joj je gruvalo; sva se uvijala od stravine slike koju je videla u ko maru. Oganj. Meseina je treperila na vodi, ali je u njenim oima poprimala izgled vatre, po ara koji li e kameni krov Biblosa. Pola miliona knjiga bukti; pocrnee i sam kamen od toliko vreline i ai. NEZNANAC On je bez svesti i nema snage da ovlada mranim slikama koje se mutljaju p o zatvorenoj vaseljeni njegovog uma. Uzana je to vaseljena - mala, odasvud zakljuana - a ipak prepuna zvezda i zabune. Galaksija i kajanja. Maglina i bola. I vode. Uvek vode - od zbijenih polja crnog leda, pa sve do kosmikih obla ka koji su toliko razreeni da ne mo e ni primetiti da su u njima prisutna mnogobrojn a iva bia od kojih je svako veliko kao planeta. Bia spora, razreena poput isparenja, a ipak sposobna da plivaju kroz okeane gotovo vakuuma. Ponekad on pomi lja da ga voda nikad nee ostaviti na miru. Niti e mu dopusti ti da naprosto umre. On uje vodu, evo, i sad. Uporna muzika vode probija se kroz njegov deliri jum. Ovog puta dolazi do njega kao blago pljuskanje, kao da se neke drvene ploe p robijaju kroz meku tenost, kao da ga neki brod nosi sa mesta koje se on ne mo e set iti ka drugom mestu, onom ije ime nikad nee znati. Zvui smirujue, ta melodija, a ne kao ona movara koja usisava i grabi, gde je mislio da e se konano ipak udaviti... ...kao to se umalo udavio jednom, u davnoj pro losti, kad se opirao vri tei, a Stari ga prisiljavali da ue u kristalnu kuglu koju su onda punili teno u koja rastva ra sve to dodirne. ...ili kao to se jednom prilikom borio za samo dah vazduha na onom zeleno m-zelenom-zelenom svetu gde je atmosfera gusta, ali ne daje pluima ono to treba; t

amo se teturao dugo i uporno, poluslep, ka zastra ujuoj, svetlucavoj kuli Jofura. ...ili ona druga prilika, kad mu se inilo da je sav stisnut i zgnjeen, i t elom i du om, nemoan da ak i jekne, i kad su ga protiskivali kroz uzani prostor u ko me kao da je morao ostaviti kimu svoju... posle ega je naglo izbaen u jedan sasvim drugi svet, prepun blistave svetlosti, koji se prostirao u daljine, daljine, dal jine... Njegov um hoe da se pobuni, uzdrhtao od ovih kratkotrajnih, nepovezanih s lika. On, u groznici, pojma nema ta od toga jesu slike zapamene stvarno, ta su slik e zapamene i kasnije preuveliane, a ta je njegov ozleeni mozak naprosto izmislio, is krojio od grae none more crne poput katrana... Kao ono kad se zvezdani brod zariva u atmosferu i ostavlja za sobom trag od kondenzovane vodene pare (opet voda!) na plavom nebu, rascepljenom, koje ga podsea na nebo doma njegovog. ...ili prizor drugih bia slinih njemu (zasnovanih na vodi) koja ive na jedn om svetu gde oigledno ne bi trebalo da budu. Haos grozniavih halucinacija, ali jedan utisak se probija. Na neki nain on je svestan da taj utisak dolazi iz nekog drugog prostora, s one strane njegovih privienja - sa nekog stvarnog mesta. Kao da ga ne to dodiruje. Ne to mekano prelazi preko njegovog ela. Neko mu je protrljao elo. uje se neki mrmor kao glas koji hoe da ga umiri. Nijednu re on ne razume, ali mu prija oseaj, iako zna da ne bi trebalo da to postoji ovde. Ne ovde, ne sada. Ute an je taj dodir jer mu ka e: nisi sam. Malo-pomalo, dodir potiskuje ak i u asavajue slike, uspomene i snove, i on k lizi iz delirijuma u mir sna. V KNJIGA MORA Kad nastupi velikog suenja as, pitae vas vene i divne, izumrle zbog vas? A va i mrtvaci? Kud rima kud ste krenuli, gde su va i svakojaki otpaci? Pravdajte se: inili smo koliko smo mogli, kvarili ati. Ako su manje tete, bie manje i kazne za va e Spisi savetodavni ALVINOVA PRIA Tramvaj na planini Guem penje se strmo iz luke Vufon sve do radionica Ur ijel Kovaice. Ima ine nalik na eleznike, ali su uzane i te ko ih je primetiti, ak i ako zna unapred da su tu. Izgradnju ove pruge mudraci su dopustili samo zato to je va n a za spu tanje robe iskovane gore, u radionicama, do luke, a to znai i do tr i ta. Ova linija ne koristi nikakav ve taki izvor energije. Visoko na planini postoji jedan i zvor vrele vode. Ta voda se pu ta da tee u rezervoar onih 'tramvajskih' kola koja s e u tom trenutku zateknu na toj visini. Ona postaju te a i poinju vui kablove. U ist o vreme pu ta se da istee voda iz rezervoara onih kola koja su dole, u luci, i koja tako postaju mnogo lak a, ak i ako su puna putnika. im se konica oslobodi, te a kola k reu niz planinu, vukui svojim kablom ona druga, lak a kola uzbrdo. I tako uvek, u kr ug. Zvui mo da kao zamr ena skalamerija, ali radi dobro. Prevoz je prilino brz, mo e ak postati i malo zastra ujui tokom onih nekoliko sekundi kad se, negde oko sredine puta, dvoja kola pribli avaju i kad ti se ini da bi se mogla i sudariti. Ali ona s e, na svojoj udvojenoj pruzi od tankih drvenih ina, mimoiu bezbedno. Ali kako pret rne u trenutku kad vagon pored vagona huji, zamrljan od brzine! Ukupna du ina putovanja u jednom smeru iznosi preko etrdeset strelometa. Ip ak, voda je u rezervoaru gornjih kola jo vrela do kljuanja kad stigne dole u luku. To je jedan od razloga zbog kojih narod u Vufonu voli da Urijel alje to vi e robe o dozgo, onih dana kad svi u gradu peru ve . Ur-rona ka e da je sve to, skupa, mogue samo zahvaljujui injenici da smo na li i izvukli iz ru evina jedan ouvan dugaak komad bujurskog kabla. Pravo blago, koje, a o smrti. Koje su vrste ive, jedinst ste ih denuli, sa odbaenim stva Tad budite sami sebi advokati. nismo namerno ni ta. Nemojte lag ekolo ke krivice razne.

ko ga izgubimo, nee nikad moi da bude nadoknaeno. Planina Guen lepo se pona ala tog dana, pa zato u vazduhu nije bilo suvi e p epela. Ogrta mi nije bio stvarno potreban. Hak je, ipak, zadr ala gogl-naoare na kra jevima sve etiri svoje one stabljike: svaka ona jabuica obuhvaena i potpuno za tiena po jednim poluloptastim gogl-staklom sa gumom sa strane i kai em iza. tipko je morao p rskati vodu po svojoj crvenoj kupoli dok se vazduh razreivao, a grad Vufon poinjao da lii na kuice - deje igrake sme tene izmeu kamufla nog zelenila. Gusti i sainjeni od jske giga-bu trske postepeno su nestajali, ustupajui mesto ivicama od drvea gorebi koje se odlikuje time to svako drvo ima po nekoliko stabala. Na uspon uz planinu s e nastavio i ubrzo su oko nas bili samo buseni pernate trave, sve krtiji. Ovo zai sta nije bio teren za crvenog Gheuena, ali tipko se nije bunio. Bio je uzbuen vest ima koje su nam stigle od Ur-rone. "uli ste? Prozor je zavr en. Poslednji veliki sastojak za batiskaf. Jo malo ima da se rad-radi i batiskaf e biti zavr en-vr en!" Hak je mrknula prezrivo. To je uspela zato to je imala od koga i nauiti. To vam je, znate, jedan od onih isto ljudskih obiaja o kojima normalno mo ete samo u k njigama da itate. Ali mi smo to imali prilike da gledamo prilino esto, jer na uitelj, gospodin Hajnc, tako reaguje kad od aka uje neki odgovor koji mu se ne dopada. "Super fora", ree moja Hak. "Znai, onaj ko se bude spu tao u toj stvari moi e da vidi koje stvorenje e ga pojesti, pre nego to bude pojeden." Nisam mogao odoleti, nasmejao sam se. "Hrrrm. Znai, sad priznaje da ipak p ostoje udovi ta u moru, a?" rekoh. Hak iznenaeno okrete tri one stabljike ka meni. To je kod G'Keka 'iznenaeni pogled'. Retko kad ja nju uspem do te mere da uhvatim u nespremnosti. "Priznala bih ovoliko: elim da bude ne to vi e, a ne samo jedna ploa urskog st akla, izmeu mene i ko-zna-ega to postoji dole, dvadeset hiljada milja ispod mora!" Zbunio me je takav njen stav, ta gorina, to uop te nije liilo na moju Hakicu . Poku ao sam da malo razvedrim atmosferu. "Ba se pitam za to ne ka e 'kilometar' - za to ti je milja milija?" Dva njena oka na stabljikama pogleda e jedno u drugo, a onda opet u mene, sa nekim svetlucanjem neozbiljnosti. "To sam i ja gledala u reniku starih mera. Ali ne mo e svako da shvati koli ko je to hvati." tipko ree, tonom kao da se ali na ne to: "E, ako ete vas dvoje da..." Ja mu upadoh u re. "Ako misli da je to samo metar, onda priamo u vetar." "Hm-hm", ree Hak, ispu tajui brundave zvuke iz paoka svojih tokova. "Na kopnu je svaki hektar kao nektar." "Hrrrm", rekoh ja. "A u svemiru, prosek je parsek." "Ajoooj, humora!" kukao je tipko iz svih pet usta, glumei da mu je muka od ovih na ih poku aja da budemo duhoviti. Tako smo provodili vreme dok su nas kola podizala u hladnu i neplodnu pu sto gde nieg ivog nema. Valjda je u pravu moj tata kad ka e da smo mi jedna neozbiljn a dru ina. Ali galaktiki drugi i galaktiki esti su jezici zaista nepogodni za ma kakv u zabavnu igru reima. U ta dva jezika nemogue je nainiti nikakvu aljivu kombinaciju rei! Na galaktikom sedmom je to mogue, do neke mere, ali, ini mi se, ne tako uspe no: ne mo e postii da tvoja fora tako mnogo zaboli sagovornika. Bli ili smo se vrhu. Sad smo se ve vozili po golom kamenu. Oko nas su jame iz kojih iba vodena para obele avale iroka plea planine Guen i prikrivale vreli dah U rijelinih kovanica. Tu su se neki davni izlivi lave kristalizovali na takav nain d a se svetlost od njih odbija prelomljena u treperave dugine boje koje se menjaju dok se tvoje oko kree pored kristalnih gromada. Jedno kratko putovanje dovelo bi nas na jednu otrovnu ravnicu za koju postoji naziv 'Spektralna reka', gde su ov akvi kristali razasuti u mnogo veim koliinama, sve do horizonta. Tog dana moja ma ta bila je mnogo ivlja nego to to jednom Huni u prilii. Nepres tano sam se vraao na pitanje kako to, i za to, tako ogromna energija kljua i klobua i propada neiskori ena, duboko ispod planine. Nigde se jasnije ne primeuju unutra nja p reviranja planete Jijo nego ovde, ispod podruja gde smo se mi izgnanici nastanili i dali mu naziv Nagib. Ka u nam da su brodovi na ih predaka, bez obzira na meusobne razlike, izabrali ovaj deo planete ba zbog te geolo ke nepostojanosti, i ba su tu za sejali svoje seme. A na celom Nagibu najkritinije mesto, gde smo najbli e silama ko

je se napinju ispod vulkana, upravo je moj rodni grad. (Ili selo; mo ete ga i tako zvati.) Zato nam, dabome, nikad nisu odredili porodicu eksplozera da pripremi u ni tenje naselja. Svi misle da e vulkan ionako da 'pozdravi' moj Vufon, tako da ni ta nee ostati, i da to mora neizbe no da se desi u sledeih sto godina. Ili, najvi e, hil jadu. Mo da danas, sutra. ta e nam, dakle, eksplozer? Ka u nam da je ba dobro to, kad se to desi, od na ih domova nee ostati ni ta, nik akav trag. Pa ipak, ja mislim da planeta ba i ne mora da uri sa tim poslom. Mo e mal o da prieka. Desetinama puta sam ja i ao ovim tramvajem do vrha, pa ipak, uvek me nekak o iznenadi onaj trenutak kad se kola primaknu zavr etku uspona i kad se ogromna pei na najednom otvori ispred nas kao da je zinula niotkuda. Pruga - gde e, nego prav o unutra. Osetih, mo da zbog onih ranijih priancija o udovi tima, neko stezanje u mojo j sranoj bodlji kad smo se sjurili u taj ogromni crni otvor koji je zaista liio na gladna usta besne i naprasite planine. Vozilo se u peini zaustavilo naglo, i dobro nas prodrmalo. Nastade mirova nje i mrak. Vazduh najednom suv kao pra ina. Ur-rona nas je ekala. Izgledala je ne to nervozna, kaskala je u mestu sa sva etiri kopita, a pomou zdepastih radnih ruku p ridr avala je vrata da iziemo. Ja pomogoh mojoj Hak da se iskotrlja iz tramvaja. Ma li Hufu se 'vozio' na tipkovim leima; oi su mu blistale kao da je spreman na svakoj aka uda. Dobro, nur je bio spreman na uda, ali mi ostali nismo. Zaprepastili smo s e potpuno - Hakica, tipko i ja - kad nam je Urkinja rekla najnoviju vest. Koristi la je galaktiki esti, zato to je nama lak e da slu amo Ure kad govore bez onih i tavih iz blienja. "Drago mi je do dubine mojih kesa da ste vi, prijatelji moji, uspeli doi tako brzo. Haj'mo sad urno na Urijelinu opservatoriju, sa koje ona prati, ve nekol iko dana, kretanje nekih udnih tela po nebu!" Priznajem da sam ostao bez teksta. Ali i drugi isto tako. Samo smo blenu li u nju; tako je pro lo nekoliko dura. Najzad smo se odmrzli, svi odjednom. "Hrrrm, pa ne misli valj..." " ta bi to treb..." "Nee rei d..." Ur-rona klopnu prednjim levim kopitom. "Itekako mislim! Urijel i Gibz tv rde da su opazili jedan ili vi e svemirskih brodova, pre nekoliko dana! tavi e, kad s u poslednji put opa eni, inilo se da se bar jedan, ako ne i svi, spremaju za sletan je!" VI KNJIGA NAGIBA Predanje Ironija je sudbine da veina sazve a koja mo ete videti na nonom nebu Jijoa nosi imena koja su odredili ljudi, sedma i najmlaa od pristiglih izbeglikih rasa. Niko me od est ranijih rasa nije palo na um da stave ma tovite nalepnice preko skupina z vezda na nebu, pogotovo to te zvezde zaista nisu blizu jedna drugoj niti imaju ik akve meusobne veze. Za to bi se takve samo prividno grupisane zvezde nazivale po ne kim stvarnim ili izmi ljenim ivotinjama? Ova egzotina sklonost oigledno potie od ljudskog jedinstvenog istorijskog n aslea, koje je obele eno injenicom da su ljudi bili rasa-siroe, vuja rasa koja se razv ila sama od sebe i uzdigla se bez i najmanje pomoi ili usmeravanja od strane ma k og za titnika. Sve ostale razumne rase imale su mentore. Huni ima je pomogla rasa Gu thatsa, a G'Kekima su sa zvezda do li Druli - rase starije i mudrije, spremne da m laima objasne kako se ta radi. Ljudskoj rasi, niko. Ova uskraenost ostavila je kod homo sapiensa o iljke sasvim jedinstvene. Nebrojene bizarne zamisli nabujale su meu teranskim uroenikim kulturama tok om tog dugog, usamljenikog uspona iz mraka. Zamisli neobine, koje uzdignutoj rasi t o je od poetka dokuila zakone prirode ne bi mogle biti ni blizu svesti. Jedna od t akvih je zamisao da treba povezivati take na nebu i dobiti obrise kojekakvih izmi l jenih bia.

Kad su Zemljani na planeti Jijo prvi put to uradili, ranije pristigle sk upine izgnanika doekale su taj predlog iznenaeno, ak i podozrivo. Ali posle nekog v remena osetilo se da zvezde, tako nazvane, postaju malice manje zastra ujue. Prvo G' Keki, pa Huni i, pa Uri poe e da istupaju sa nekim svojim nebeskim mitovima, emu se Gh eueni i Treki nisu protivili, ak naprotiv, svidelo im se. Od kad je zavladao mir, uenjaci su razliito ocenjivali vrednost ovog obiaja - imenovanja sazve a. Neki tvrde da je to primitivizam koji e gurnuti est jo razumnih rasa niz onu nizbrdicu kojom su oti li glaveri. to bi, meutim, ustro pozdravili pris talice 'Staze iskupljenja'. Drugi ka u da su imena sazve a korisna na isti nain na koji su i knjige nagomi lane u Biblosu korisne: odvlae nam pa nju od jednostavne jasnoe misli. Na taj nain po ma u nam da lak e stignemo do svojih ciljeva. Neki, opet, vole da itaju nazive sazve a naprosto zato to im to prija i to dop rinosi nastajanju divnih umetnikih dela. Kulturni obrasci na Nagibu. Autor: Ku Fuhaf Tuo, esnaf izdavaa grada Ovom a, leta izgnanikog 1922. ASK Ko bi pomislio da robot mo e ispoljiti iznenaenje? Pa ipak, nismo li uoili j edan nepogre ivo prepoznatljiv trzaj unazad, maleno uzmicanje, koje je nastupilo k ao reakcija na Vubenovu estoku la ? On je to izmislio i 'tresnuo' u trenutku, a pom ogli su mu Ur-jah i Lester, dve osobe koje su tako hitrog uma da se zbog toga i sve druge toplokrvne rase ponose. Ve prvi na i Spisi, nekih skromnih desetak kilorei ugraviranih na ipke od pol imera, koje napravi e prvi g'keki naseljenici, upozoravali su na to da zla kob mo e n a nekoliko raznih naina da se srui sa neba. Nove spise dodali su glaveri - tada, G laveri, razumni - zatim Huni i, pa Gheueni; svaka rasa je ljubomorno uvala svoje sp ise samo za sebe, ali kako se Zajednica ipak obrazovala, makar i lagano, Spisi p ostado e zajedniko blago. Najzad su do li ljudski 'septi' i zasuli nas pravom poplavo m hartije. Ovaj njihov dar doveo je do razdoblja koje se zove 'veliko tampanje'. Ali ni veliko tampanje nije moglo predvideti sve eventualnosti. Smatralo se da bi lako moglo biti da galaktiki Instituti, ija je du nost da sprovode ovakve karantine, jednog dana otkriju da smo se mi ovde zavukli. Ili bi divovske krstarice velikih pokroviteljskih klanova mogle otkriti na prekr aj i obj aviti ga svima, ako i kad veliko oko Izmunuti prestane da izbacuje oblake estica koje nas skrivaju. Pomi ljali smo i na druge mogunosti. ta raditi ako veliki globularni brodovi Zanga, rase koja di e vodonik, ponu da nadleu na e gradie i zasipaju ih zamrzavajuim is parenjima, ogoreni zbog na eg prestupa? Raspravljali smo i o toj mogunosti, i o drug im moguim krizama, zar ne, prstenovi moji? Ali smo vrlo malo ili nimalo razmi ljali o ovom to se najzad ostvarilo - o pristizanju odmetnika. Ako bi neki kriminalci dolutali na Jijo, mislili smo mi, za to bi nam saop t avali svoje prisustvo? Mogli bi uzeti ceo ovaj svet i prosejavati ga kroz svoje sito u potrazi za raznim bogatstvima. Ne bi morali obratiti nimalo pa nje na straar e nekih bednih divljaka koji su duboko pali sa nekada njih visova slave i povukli se u jednu zabit Jijoa. A ovi su uleteli pravo meu nas, odva no, zastra ujue. Robot izaslanik razmi ljao je o Vubenovoj izjavi deset dura, a onda postav io samo jedno pitanje, ne mnogo op irno. "Va e prisustvo na ovom svetu, to je (pitanje) sluajnost?" Pamtite li, prstenovi moji, kratkotrajno odu evljenje koje je prostrujalo kroz membrane kojima smo spojeni? Gospodari ovog robota ustuknuli su! Izvan svak og oekivanja, suprotno stvarnom odnosu snaga, izgubili su inicijativu, a mi smo j e preuzeli, bar privremeno. Vuben je ukrstio dve one stabljike, znak utivog i dostojanstvenog odbijanj a da se spusti na takav nivo razgovora. "Tvoje pitanje, insinuacija sumnje", rekao je robotu. "I ne samo sumnje. Nabacuje te ko podozrenje o na oj prirodi.

Takvo podozrenje - mo e li se ono sklopiti oko vratova na ih predaka poput o kova? Sumnja (pitanje) u neke stra ne zloine?" Kako je otporno bila sklopljena Vubenova mre a navoenja na pogre ne tragove. Kao mre a mulk-paukova. Ni ta on nije poricao, niti kazao nijednu otvorenu la . Ali ka ko je ve to nabacio implikacije! Ma ina zabrza da odgovori na ovo. "Opro taj za (nenamerne) uvrede, mi molimo ", ree. "Potomci brodolomnika mislimo da ste. Brod uklete sudbine nosio je (mora biti) kombinovanu posadu va ih predaka. Idui po nekom plemenitom zadatku, sru io se, ne sumnjamo." Da sad oni debelo la u - to mi nismo sumnjali nimalo. DVER Napu tajui kr evite planine Rimer, Dver je poveo devojku Reti i ostale svoje pratioce u oblast talasavih bregova koji se postupno spu taju ka moru, poznatu kao Nagib. To je carstvo est udru enih rasa. Poku avao je da navede tajanstvenu zarobljenicu da pria o sebi. Ona je u poe tku odgovarala samo po jednom jedinom rei, jednoslo nom, izgovorenom sumorno. Oigled no, nije joj se nimalo svidela injenica da je Dver ve pogodio toliko raznih istina o njoj samo na osnovu njenog izgleda, odee od ko e divljih ivotinja i na osnovu nje nog govora i njenih manira. A ta si ti oekivala? - pitao se Dver. Da se pro unja preko planina neprimeena i da tek tako u eta u neko na e selo, a da te niko ni ta ne pita? Ve i zbog tog o iljka od opekotine privukla bi svaiju pa nju. Dodu e, razna unak a enja bila su na Nagibu esta pojava. Nesree se de avaju, mnogo raznih nesrea; ak i najn oviji treki lekovi primitivni su u odnosu na standarde galaktike medicine. Pa ipak , Reti bi sa takvim o iljkom bila svuda primeena. Tokom njihovih obroka, blenula je zavidljivo u razne lepe stvari koje je on izvlaio iz ranca. Imao je tanjir i a u, imao je i lonac za kuvanje i pr enje, sa t ri no ice, iskovan od aluminijuma; vreu za spavanje, sa ivenu od paperjaste vune hurin a - stvari koje malo olak avaju ivot onima iji su preci odavno napustili ivot meuzvezd anih bogova. Dver je nalazio jednostavnu lepotu u svojim tkanim odevnim predmeti ma, u svojim izmama iji su onovi bili nainjeni od materijala nastalog iz sokova jedn e vrste drveta, a oblikovani prema njegovim stopalima; ak je nalazio lepotu u svo m elegantnom trodelnom upaljau urske izrade - a sve su to bili primeri primitivno g lukavstva kakvim su se njegovi vuji preci morali slu iti tokom svog usamljenikog p ostojanja na staroj Zemlji. Veina ljudi na Nagibu smatrala je da je prirodno imat i takve stvari. Ali nekom klanu prestupnika koji su se nastanili ilegalno, izvan Nagiba, izvan dogovorene 'granice', u prljav tini, ljubomorno uvajui svoju tajnu, takva imo vina mogla bi izgledati kao udo koje vredi toliko mnogo da nikakav rizik nije pre veliki - samo da se ukrade. Dver se pitao da li je ovo prvi takav izlet ovih prestupnika prema Nagib u. Mo da je Reti samo prva uhvaena. De avalo se da neka kraa bude pripisana nurima, be z stvarnih dokaza; mo da je kradljivac bio neko drugi, neko ko se do unjao preko pla nina, a onda vratio u svoje udaljeno pustinjako pleme. Jesi li to htela? - upita se on. Da mazne prvu vrednu stvar na koju naie i onda da pobegne nazad u svoje pleme, gde bi bila junak? Ali oseao je, ipak, da je tu postojalo i ne to vi e. Devojka je stalno motril a oko sebe, kao da oekuje da vidi neku odreenu stvar. Njoj va nu. Gledao ju je kako ide napred, a za sobom vodi glaverku vezanu konopcem z a njen opasa. Zavodljivo se njihala u hodu, kao da hoe da prkosi i njemu, Dveru, a li i svakom drugom ko misli da izrie nekakve sudove o njoj. Kosa joj je bila jezi vo prljava, ra upana i zgrudvana. Dver je, na svoje ogromno gaenje, primeivao u ko i Re tine glave naborane tragove koji ostaju zbog delovanja 'pele bu ilice', parazita ko ji se lako mo e uni titi pomou jedne treke masti. Ali tamo gde ova devojka ivi - treki l ekovi, oigledno, ne dopiru. Ovo ga je navodilo na nelagodne misli. ta bi bilo da su njegovi dedovi do neli istu odluku kao Retini? Da pobegnu, svejedno iz kog razloga, iz Zajednice i da se sakriju u nekim drugim predelima na ovoj planeti? Danas je takvih begunac

a malo, zato to nema vi e ratova - ni ratnih izbeglica. Stari Falon je u svim svoji m decenijama krstarenja preko polovine ovog kontinenta na ao samo jednu jedinu dru i nu ilegalnih naseljenika, a Dveru se sada prvi put dogodilo ne to tako. ta bi ti radio, ree on sebi, da si odgajen na taj nain, da si morao kao ivot inja da se otima za svaku trunku hrane, ali znajui da zemlja bogatstva i moi le i iza nekih, tamo, zapadnih planina? Nikad ranije nije Dver na taj nain sagledao Nagib. U veini Spisa i predanj a nagla ava se koliki je bio dosada nji sunovrat est izgnanikih rasa, a ne pominje se koliko bi se jo moglo padati. Te noi je Dver upotrebio semenke tobara da dozove jo jednu ptiicu vrste tit da mu poslu i kao asovnik, ne zato to se hteo buditi rano nego samo da bi imao, dok spava, ravnomerno kuckanje titovog kljuna kao tonsku pozadinu. Kad je razbio pr vu semenku i kad je Blatko oajno zaskiao zbog ogromne koliine neprijatnog mirisa i pokrio nju ku apama, Reti se nasmejala. Taj njen tihi kikot zavr io se osmehom koji j oj je, takoe, bio prvi otkad je zarobljena. Uporno je zahtevao da joj pregleda stopala pre spavanja. Outala je i pust ila ga da joj zalei dva plika koji su pokazivali prve znake infekcije. "Zvaemo isc elitelje da te pregledaju kad stignemo na Okupljanje", ree joj. Nije joj vratio m okasine, nego ih je u nuo pod svoju vreu za spavanje i tako zadr ao celu no. O ovome ni su rekli ni ta. Le ali su pod zvezdanim svodom, razdvojeni eravicom od logorske vatre koja se polako gasila. On zapita Reti mo e li da mu ka e nazive bar nekoliko sazve a. Odgovo rila je vrlo sa eto, ali je i to njemu bilo dovoljno da ukloni jednu ogromnu neizv esnost - naime, pitanje nije li Reti mo da potomak nekih novih izbeglica, pristigl ih nekim drugim svemirskim brodom. Ako bi se desilo da takvi slete, da uni te svoj brod i predaju se okrutnom ivotarenju u nekoj zoni daleko od Nagiba... Ali Reti je navela nazive tano. Nije shvatila koliko mnogo je rekla time to je pomenula naz ive nekoliko skupina takica na nebu. Dver je izbrisao jo jednu brigu koja ga je do tad ubadala kao igla. Predanja su im ista. U zoru se Dver probudio nju kajui, jer je osetio ne to u vazduhu - jedan miri s vrlo dobro poznat, i maltene prijatan, ali ipak miris nervozan. Lark je taj os eaj jednom prilikom opisao tajanstvenim reima: "Negativni joni i vodena para". Dve r je prodrmao Reti da se probudi. urno je poveo nju i enku glavera pod jednu steno vitu izboinu. Za njima je po ao Blatko, vukui se kao artritini G'Kek i mumlajui na sva kom koraku koliko mrzi jutra. I tek to su u li pod taj zaklon, poe olujni pljusak zatalasana zavesa vode koja se sruivala iz neba, nastupajui polako preko planine, s leva na desno. Voda se ru ila odozgo kao poluprozirna draperija. Gruvala je u sv e to se na lo pod njom, natapala itavu umu. Reti je veoma ra irenih oiju gledala kako ta piserija u bojama duge prolazi pored njih, potapa njihovo logori te, otkida vi e od polovine li a sa drvea. Jasno je bilo da tako ne to nije videla nikad ranije. Nastavi e pe aenje. inilo se da je Reti sada, mo da zato to se dobro ispavala ili zbog onakvog poetka dana koji joj je zaista 'otvorio oi', nekako manje sumorna, v i e voljna da u iva u prizorima kao to je livada prepuna bumbar-cvea - utih cevi, oivien ih crnim kratkim 'krznom', koje su se uzdizale u vazduh i njihale i zujkale na p ostojanom zapadnom vetru, vezane, ipak, za zemlju svojim stabljikama. Retin pogl ed leteo je na sve strane, oaran nesta nim plesom zavaravanja i opra ivanja. Ova bilj na vrsta nije postojala s one strane planina Rimer, jer su u njihovoj 'senci' vr emenske prilike daleko postojanije. Zato tamo postoji ogromna ravnica sa otrovno m travom, ravnica opru ena sve do Sivih brda. Naprosto, dope aiti dovde, preko svega toga, prilino je veliki uspeh, pomisl i Dver. Zapita se kako je ova mala to uspela. Kad su si li iz planinskih strmina u bla a, talasava brda, Reti prestade da prikriva silnu radoznalost. Poela je tako to je pokazala prstom ka njegovom rancu i upitala: "Ove drvene motke, je l' ti pridr avaju ranac? Zar nije zbog njih te i? S igurno su uplje." Onda: "Ako si lovac, gde su ostali lanovi tvoje skupine za hajku? Nije va ljda da lovi uvek bez hajke - sasvim sam?" Nedugo potom, nova pitanja. "Ko ti je napravio taj luk? Sa koje daljine

pogodit ne to veliko kao moj dlan?" "Zar si iveo na jednom istom mestu jo od kad si bio dete? U... kui? Je si l ' mog'o sauvati sve svoje stvari uvek? Nisi ih morao ostavljati pri svakom odlask u dalje?" "Ako si bio pored reke, da l' si ikad vid'o Huni a? Kakvi su? Pria se da su visoki kao drvo, a nos da im je dugaak kao ruka." "Jesu Triki stvarno skloni trikovima? Je l' tano da su napravljeni od sok ova drvea? I da jedu ubre?" "Da li nuri ikad usporavaju? Pitam se to ih je Bujur tako napravio." Dver ni sam ne bi umeo bolje sroiti to poslednje pitanje, osim to bi, nara vno, znao da su Bujuri narod, da nure nije stvorio samo jedan Bujur - to jest, d a to nije lino ime neke pojedinane osobe. Blatko je zaista bio jedno neumorno smet alo, stalno im se vrzmao oko nogu, jurcao za kojekakvim stvorenjima koja su se s krivala po bunju, istravao daleko napred da namesti 'zasedu' u kro njama i onda ciao od zadovoljstva kad bi uspeo da nadmudri Dvera - da iskoi i iznenadi ga. Mogao bih ja tebe da se otresem lako, kad ne bih morao da teglim sa sobo m jednu glaverku i jednu devojicu, razmi ljao je Dver i upuivao tu misao prema iscer enom nuru. Pa ipak, i njegovo, Dverovo raspolo enje postepeno se popravljalo. Kad ovakvi uu na Okupljanje, kako e se narod zaprepastiti! Bie to glavna 'uzbuna' na ov ogodi njoj svetkovini. Kad je trebalo spremiti ruak, Reti je pomou njegovog kuvarskog no a oistila bu nsku koko ku koju je Dver ustrelio. Retine ake kretale su se tako brzo da je jedva uspevao pratiti njihov let; ali dobri komadi mesa uletali su u lonac za priprema nje hrane i tu odmah poinjali da cvre, dok su otrovne lezde odbacivane na drugu str anu, u jamu za otpad. Zavr ila je, sveanim pokretom obrisala no i pru ila ga nazad Dve ru. "Zadr i ga", ree Dver. Malo-pomalo, sa oklevanjem, na njenom licu se pojavi osmeh. Od tog trenutka vi e nije bio njen zatvorski uvar nego njen vodi koji prati odlutalu kerku nazad u naruje klana i Zajednice. Tako je, bar, mislio. Ali ne to kas nije, dok su jeli, ona ree: "Ja sam stvarno videla neke od ovih i ranije." "Neke od kojih?" Reti pokaza ka glaverki, koja je spokojno vakala svoj deo ruka u senci zan jihanog gusti a od giga-bu trske. "Ti si mislio da nisam, jer sam se pla ila da e me ova ugristi. Ali ja sam ih gledala, samo izdaleka. Krdo celo. Lukavi su glaveri, te ko ih je uhvatiti. Mom ci love ceo dan dok nabodu jednog. Ukus nije ba neki, ali momcima je dobar." Dver proguta, ne ba lako. "Ka e da tvoje pleme lovi i jede glavere?" Reti mu uzvrati pogled. Njene smee oi bile su pune nevine radoznalosti. "A vi na ovoj strani ne? Pa, jasno, vi ovde imate i lak u lovinu, i ukusniju." Odmahnuo je glavom. Od ovog otkria pripala mu je muka. Jedan deo njega upozoravao je: naravno, pa i ti si bio spreman da ustrel i ovu glaverku, namrtvo, da je samo krenula preko planinskog prevoja. Da, ali to bi bilo samo u najveoj nevolji. I ne bih je pojeo! Dver je znao kako ga neki ljudi nazivaju: Divljan, divlji ovek iz ume, umac . Ukratko, onaj koji ivi izvan dohvata zakona. On je i sam pomalo doprinosio stva ranju mistine slike o sebi; to mu je odgovaralo, jer je onda njegova nespretnost u govoru poprimala neki junaki prizvuk, umesto da svakome bude jasno da je posled ica najobinije stidljivosti. Uistinu, ubijanje je bilo deo svakog lova, ali deo k oji je Dver obavljao na najstruniji i najdelotvorniji mogui nain, nikada sa u ivanjem . A sad saznanje da ljudi sa one strane planina pro diru glavere? Mudraci e biti u as nuti! Jo od kad je prvi put pomislio da je Reti do la iz neke bande nastanjene iz van dozvoljene zone, Dver je znao da e u tom sluaju uskoro na njega pasti du nost da povede pohod naoru anog naroda - seoske milicije - da pohvata prestupnike i vrati ih svome rodu. U idealnom sluaju, to bi bilo samo jedno dodatno prikupljanje lju di, sprovelo bi se vrsto, ali bez grubosti, oni bi se naprosto vratili u Zajednic u. Ali Reti je sada, i ne znajui, opteretila svoje pleme jo jednim zloinom. Spisi s u o tome govorili jasno. 'Ono to je retko, nee jesti. Ono to je dragoceno, mora tititi .' I, nadasve - 'Ne sme pro dirati ono to je nekada letelo izmeu zvezda'.

mo

Sledea ironija proistekla iz ovoga bila je kao pepeo u Dverovim ustima. J er, kad prekr ioci budu dovedeni na suenje, njegov sledei zadatak bie da pohvata i do vede sve glavere koji ive istono od planina Rimer... A one koje ne mo e uhvatiti, da poubija. Pa da, ali ja zbog toga neu postati rava osoba, pomisli on. Jer ih neu jest i. Reti kao da je osetila ovu njegovu reakciju. Okrenula se i zagledala se u obli nji umarak giga-bu trske kod koje su ak i mladi izdanci bili debeli kao njen struk. Taj umarak cevastih zelenih stabljika povijao se i talasao na vetru kao kr zno lenjog nura koji je sad dremao pokraj njenih nogu. "Da li e oni mene obesiti?" upita devojka tiho. O iljak na njenom obrazu, s labo primetan kad se osmehivala, sad je bio modar i izgledao je vei. "Stari Klin ka e da vi Nagibari ve ate nas prestupnike kad nas uhvatite." "Koje ta. Istina je to da svaka rasa ka njava svoje pripadnike..." "Stari ljudi ka u da je nagibarski zakon takav. Ubiti svakog ko poku a da ivi u slobodi istono od Rimera." Dver zamuca ne to, njednom potopljen talasima razdra enosti. "Pa, ako... ako tako misli , onda za to si dolazila ovamo - toliko dalek put? Samo da bi... zavukla glavu u omu?" Reti stisnu usne. Ona otkloni pogled i tiho promrmlja: "Ne bi mi poverov ao." Dver se pokaja to je popustio sopstvenoj plahosti. Bla im tonom dodade: "Za t o ne poku a , da vidimo da li u poverovati? Mo da bih... imao vi e razumevanja nego to oek je ." Ali ona se opet povukla u auru svoje natmurene utnje. Sad se inilo da je gl uva kao kamen. Dver poe urno da pere opremu za jelo, a Reti sama sebi zaveza oko struka k raj konopca kojim e vui glaverku, iako je on nedavno rekao da to vi e ne mora. Svoj kuhinjski no Dver pronae pored uga enog ugljevlja; nesumnjivo ga je Reti tu ostavila posle ovih o trih rei. Ovaj gest odbacivanja jo vi e ga je ozlojedio, i Dver zlovoljno proguna: "Ha jdemo odavde." ASK Opredelismo se, dakle, da glumimo da smo krivi za zloin malice manji, a ne za onaj drugi, malice vei. Naime, da smo sluajno, a ne namerno nastanjeni ovde gde se to ne sme. Niko ne bi mogao poricati jednu oiglednost - da su na i preci pustili nedoz voljeno potomstvo da se iri po planeti ostavljenoj na ugar. Vubenovo ve to vrdanje nagovesti da se to dogodilo nepa njom, ali da jeste krivica; krivica, samo ne name rna. La koja ne mo e dugo odolevati. Kad se arheolo ki nalazi proseju, detektivi i forenziari iz velikih Instituta brzo e uoiti da smo dolazili zasebnim brodovima, u velikim vremenskim razmacima, a ne svi odjednom kao me ovita posada jednog broda nasukanog nesreno na obalu ovu daleku. Ponajgore: meu nama je rasa 'vuje tenadi', na a sept rasa, ljudska, koja, po svojim sopstvenim predanjima, nije galaktikoj kultu ri bila uop te ni poznata do pre nekih tri stotine godina jijoanskih. emu onda i sam poku aj takvog blefiranja? Iz oaja. I zbog tanu ne nade da na i 'gosti' nemaju arheolo kog alata niti znan ja. Njihov cilj mo e biti hitno obru avanje ka skrivenim bogatstvima: prigrabiti, za mesti tragove i odjezditi sa blagom. Sa brodom punim krijumarene robe. Trgovaka op eracija. Jedna ovakva kolonija, udna, usamljena, puna krivaca, za takve pljaka e sva kako je dobra prilika. Ali i pretnja. Jasno im je da imamo znanje i iskustvo o Jijou i da im to mo e biti od kor isti. Avaj, prstenovi moji. Zar im nije jasno i to da mi sutra mo emo svedoiti o njihovom zloinstvu? SARA Niko nije oekivao zasedu.

A bilo je savr eno mesto za tako ne to. Pa ipak, niko na brodiu 'Hauf-Voa' ni je ni pomislio da nam preti ikakva opasnost, sve dok napad nije poeo. Jedno stolee mira bilo je dovoljno da izblede granice zasebnih dr ava, neka da ljubomorno uvane. Putnici i laa 'Hauf-Voa' naio e prvo na jedan gradi gde se naseli lo mnogo pripadnika raznih rasa. Dodu e, ne mnogo Ura, jer oni se ne usuuju da odga jaju svoje mlade u blizini vode, a ni mnogo G'Keka, jer oni vi e vole prostrane ra vnice. Pa ipak, i njih je bilo u arolikim gomilama naroda koji se okupio na malim gatovima, kad je brodi 'Hauf-Voa' prolazio klizei vodom polako. Svi su bili eljni da saznaju najnovije vesti. Avaj, u ovim nizvodnim kraj evima nije se imalo ta doznati; otkako je onaj u asni prizor proleteo nebom, vesti ovde nisu stizale. Narod je du reke reagovao uglavnom konstruktivno, svi su pohitali da pojaa ju kamufla u, da oiste dimnjake, da uvuku amce i brodie u skrovi ta. Samo jedno izolova no movarno naselje Trekija oti lo je mnogo dalje od toga; oni su, u gru straha, spal ili celo svoje naselje sojenica, ostajui na taj nain potpuno verni Spisima. Pzorin najvi i prsten zadrhta osetiv i mirise oajnih prstenastih bia koja su se tamo, sada, koprcala kroz hrpe pepela u vodi. Kapetan 'Hauf-Voe' obea tom narodu da e razglasi ti kakva ih je nesrea zadesila. Mo da e kasnije drugi Treki uputiti u ovo selo izves tan broj novih najni ih prstenova, koje e postradali seljani moi da pridodaju svojim telima i na taj nain da se osposobe za sna no kretanje po nekim drugim, kopnenim p rostorima. U najgorem sluaju, movarni Treki uvek mogu da prikupe velike hrpe trule i , da sednu na njih i ugase sve svoje vi e umne funkcije, i tako da ekaju dan kad e s vet postati mesto manje stra no. Kudikamo lo ije je pro ao jedan urski trgovinski karavan na koji su nai li kas nije. Taj karavan je ostao odseen na pustoj zapadnoj obali, sa mno tvom svojih tova rnih ivotinja, zato to su graani sela Bing, u panici, bacili u vazduh svoj voljeni most. Huni ka posada brodia poe urno veslati unazad, protiv rene matice, da bi izbeg la hrpu polomljenih greda i kablove od mulk-vlakna u koje su se lako mogli zaple sti. Bili su to ostaci divnog mosta Bing koji je do jue slu io celom ovom podruju Na giba kao glavna saobraajnica. Bio je pravo udo pametne kamufla e; liio je na gomilu b alvana koje je reka sama donela i koji su se sluajno tu zaglavili. Ali ni to, oigl edno, nije bilo dovoljno ovda njim lupaima akom po Svetim spisama. Mo da je to bingovski most goreo pro le noi ba u ono doba kad sam ja imala ona j ko mar, pomisli Sara. Razgledala je nagorele ostatke mosta i priseala se kakve su slike po ara is punile njene snove i nagnale je, sino, da se probudi. U meuvremenu, gomila seljana iz Binga poe mahati, dajui znake da 'Hauf-Voa' treba da prie bli e. "Ja ne bih prilazio onima", ree Blejd, plavi Gheuen. To je pro i tao istovrem eno iz nekoliko svojih ventila na nogama. Preko svog prstenastog organa za gleda nje nosio je reuga i tako posmatrao rulju na obali. "Za to ne?" upita Jop. "Vidi da nam pokazuju kako najlak e da proemo? Mo da znaj u i neke vesti." I stvarno, inilo se da postoji kanal ili prolaz, sasvim blizu sela, gde o staci mosta ne bi smetali brodiu. "Pa, ne znam", ree Blejd. "Dobijam oseaj da... ne to nije u redu." "I u pravu si", ree Ulgor. "Volela vih znati za to nisu ni ta uinili za onaj k aravan tano. Seljani inaju ance. Nogli su odavno prevesti Ure i tovarne ivotinje." Sara se nae u nedoumici. Ulgorinoj 'kentaurskoj' rasi ne bi nimalo prijal o da reku prelazi nesigurnim drvenim amcima, gde je hladna voda nadohvat ruke. "M o da su Uri odbili da uu u amce", ree ona. "Mo da jo nisu toliko oajni." Kapetan donese odluku. 'Hauf-Voa' se okrete ka selu. Zaplovi e bli e. Sara v ide da je samo jedna stvar ostala cela: kamufla na re etka iznad sela. Sve ostalo le a lo je u ru evinama. Ovo su samo mu karci; izgleda da su porodice poslali u umu, pomisli ona. U umi je bilo mnogo garu drvea na kome ljudska bia mogu stanovati; oni itelj i koji su bili Gheueni mogli su se spustiti u reku i pridru iti uzvodnim naseobina ma svoje rase. Svejedno, zgari te sela izgledalo je turobno. Sara se zapita koliko je tek zlo moglo nastati da se ostvarilo ono za ta se zalagao Jop. Da su bacili u vazduh branu Dolo, bilo bi uni teno i poplavom odne

to sve to su dosad videli na obe obale, svaki gat, svaka kua, svako gnezdo. Nastra dalo bi i mnogo ivotinja, mada, mo da ne vi e nego u nekoj prirodnoj poplavi. Lark ka e da su va ne vrste, a ne jedinke, pomisli ona. Nijedna ekolo ka ni a ne bi bila ugro ena nestankom na ih malih drvenih graevina. Planeta Jijo ne bi pretrpela nikakvu tetu. Pa ipak, pomisli Sara, sumnjivo je ovo to sad radimo: toliko paljevine i ru enja, samo da bismo ubedili neke galaktike glavonje da smo Stazom iskupljenja od makli dalje nego to stvarno jesmo. Blejd stade uz nju. Njegova plava lju tura odisala je vodenom parom, zato t o je rosa isparavala iz avova: siguran znak zabrinutosti. Stojei na pet hitinskih nogu, poeo se ljuljati u slo enom ritmu. "Sara, ima li reuga?" upita je on. "Mo e li ga nabaciti i videti da li gre im? " "Na alost, prestala sam ga nositi. Toliko boja, toliko jakih oseanja, pa ove k ne mo e da se usredsredi na sam jezik koji uje." Nije pomenula da joj je no enje re uga i bolno, jo otkad je nainila gre ku i do la na Jo uovu sahranu sa reugom na glavi. " Za to?" upita ona. " ta se toliko brine ?" Blejdova kupola na leima zadrhta, a i reug omotan oko nje. "Taj narod na obali..." ree on. "Izgleda... nekako udno." Sara pa ljivije pogleda kroz jutarnju izmaglicu. Seljani Binga bili su vel ikom veinom ljudska bia, ali na lo se tu i Huni a, Trekija i Gheuena. Svaka ptica svom e jatu, pomisli Sara; fanatici sa fanaticima; verski fanatizam jai je od rasnih d eoba. Dodu e, pomisli ona, i jeretici se sa jereticima dru e, i to je, takoe, jae od rasnih deoba. Pade joj na um da njen roeni brat, Lark, jeste deo jednog pokreta ne manje radikalnog od ovog spaljivakog koji je doveo do ru enja mosta. Nekoliko primitivnih ribarskih unova, takozvanih 'koruba', otisnu se sa o bale, izlazei ispod kamufla nih skrovi ta natkriljenih drveem. I li su pravcem kao da hoe da presretnu brodi. "Da li oni misle da nas provedu kroz...?" upita mladi Jonah. Odgovor sti e sledeeg trenutka: prva kuka za grabljenje zviznu kroz vazduh i tresnu na palubu 'Hauf-Voa'. Za njom brzo i druge. "Neemo vam ni taaa!" povika sa najbli e korube jedan ovek debelih mi ica. "Dote n aobalu i uvemo vas. Homo samo va u laaaau uzet." To nikako nije smeo rei ponositoj posadi rene lae. Svi Huni i osim krmano a jur nu e da grabe i bacaju preko ograde, u vodu, opasne kuke. Ali koliko god da su ih bacali, nove su doletale. Jonah pokaza prstom nizvodno. "Gledajte!" Ako je ikome jo bilo nejasno ta Bingovci planiraju za lau 'Hauf-Voa', svaka sumnja i eze sada: jer, vide e ugljenisane ostatke nekog spaljenog broda. Pocrnela r ebra broda trala su uvis iz kostura. Posada se oglasi potmulim kricima oajanja koji nao e odjek u Sarinoj kimi i natera e nure na palubi u besomuan lave . Huni i navali e udvojenom snagom da zbacuju kuke sa broda. Sarin prvi nagon bio je da zakloni neznanca, pacijenta, od svakog zla. A li ranjenik je le ao bezbedno na svom mestu, ve zaklonjen krupnim prstenastim telom Pzorinim. "Dolazi ovamo", ree ona Blejdu. "Treba da se pomogne." Sve do uspostavljanja Velikog mira gusari su esto napadali brodove na ova j nain. Mo da su pradedovi ovih dana njih napadaa koristili istu tu tehniku u bitkama na ivot i smrt, u opakim starim danima. Kuke su bile napravljene od naenih iljatih komada bujurskog metala. Zarivale su se, kad se konopac zategne, duboko u drvo. Sara primeti, pokolebana, da su konopci od mulk vlakna, obraenog jednim trekim pro cesom zbog koga ih je bilo prokleto te ko presei. I jo gore: oni na obali nisu vukli konopce golim rukama, nego pomou velikih ekrka. I huni ka snaga i Blejdove velike m akazaste tipaljke behu jedva dovoljni da otrgnu kuke iz drveta. Svejedno, Sara se upinjala da pomogne, a njihov putnik G'Kek je pomagao na drugi nain, kao osmatra; javljao im je kad god se neka koruba poku ala opasno pribli iti. Jedino se Jop udob no naslonio na katarku i odatle posmatrao ta se dogaa; lepo se videlo da ga ovo za bavlja. Sari je bilo sasvim jasno na ijoj strani je taj seljak, verski fundamenta lista.

Obala - sve bli e i bli e. Kad bi se 'Hauf-Voa' odmakla barem toliko da se d oepa matice, snaga vode poela bi vui u njenu korist. Ali ni to, mo da, ne bi bilo dov oljno da pokida ove jake konopce. A ako bi se kobilica broda zarila u neki pe ani s prud - to bi bio kraj. Posada se, u oajanju, doseti jedne nove taktike. Dograbi e sekire i poe e sei u komade ogradu i daske, na svim mestima gde se neka kuka zabila. Napadali su svo ju sopstvenu lau, bacali u vodu velike koliine drveta, no eni besom koji je bilo zap repa ujue videti, s obzirom na to koliko su Huni i smireni i tihi u obinim prilikama. Onda se najednom ceo brodi poe izmicati ispod Sarinih nogu, okretati oko s voje sredi nje uspravne ose, kao da se vrti oko glavne katarke. "Zakaili krmu!" povika neko. Sara pritira krmenom delu broda i pogleda dole. Zaista, jedna velika, met alna bodlja probila je veliku, pljosnatu, drvenu polugu postavljenu na arkama, po mou koje je krmano okretao krmu. Taj deo nisu mogli odsei i baciti jer bi onda 'Hau f-Voa' ostala osakaena, plutala bi bilo kuda, bespomona. impanzica Priti iskezi zube i kriknu. Tresui se od straha, poe se pentrati preko ograde, ali je Sara zaustavi vrstom rukom. "Taj posao je za mene", ree ona turo, pa zbaci tuniku i kilt. Jedan mornar joj dade sekiricu koja je na kraju dr ke imala ko ni kai kroz koji se mogla provui ru ka. Nemojte svi u glas da mi govorite da ne treba da idem u ne to ovako opasno , pomisli ona ironino. Znala je da niko ni ta slino tome ne namerava da joj ka e. Ali i ne treba. Neke stvari su naprosto oigledne same po sebi.

Provukla je levu ruku do ramena, tako da joj je sad sekirica visila okaen a o rame. Nije nimalo prijalo: hladni metal seiva pritiskao joj je levu dojku. Do du e, sama o trica bila je za tiena jednim komadom tavljene ko e, kao navlakom. Sara se po pentrati niz krmeni deo broda. Da je zadr ala odeu, to bi joj smetalo. Sad su joj bili potrebni i no ni prst i da bi na la oslonac; brod je bio nainjen na naelu preklapanja dasaka jedne preko d ruge, a ne glatkog sastavljanja, i to je donekle pomagalo. Sara je drhtala od ju tarnje sve ine, ali mnogo vi e od sirovog straha. Dlanovi su joj se znojili, i to je znatno odmagalo. A usta su joj, kao z a inat, bila suva kao urski dah. Pa, ja se ve godinama nisam pentrala! - pomisli ona. Biima koja nisu ljudi mo da se moglo initi da je pentranje po spolja njoj stra ni lae ne to najnormalnije za ljudska bia koja se ionako 'stalno penju na drvee'. Kao to neki oekuju da svaki Ur bude izvanredan trka-kurir i da svaki Treki majstorski sprema pie zvano martini. A bilo je, zapravo, najloginije da Jop krene na ovaj zad atak, ali nije krenuo, niti bi mu kapetan dozvolio, iz odreenih, drugih razloga. Dok se spu tala sve ni e i ni e, pridr avajui se jednom rukom za uspravnu gredu k rme, ula je odozgo ohrabrujue poklike mornara. Ali iz koruba i iz mase na obali do pirali su krici poruge i grdnje. E, super, pomisli ona. Nikad me nije toliko ljudi gledalo odjednom, a ja gola golcata. Kabl od malk vlakana zujao je od silne napetosti jer su seljaci potezali polugu ekrka da bi povukli lau bli e obali; a tamo se ve okupilo nekoliko sivih Gheu ena koji su dr ali upaljene buktinje. Sari se inilo da su ve sasvim blizu i da jasno osea vrelinu plamena. Najzad se spusti do mesta gde se mogla vrsto osloniti i nog ama i rukama o razne delove broda i krme, ali i to je imalo svoju cenu: morala s e tako ra iriti da su joj sada, zaista, svi videli sve. Uze sekiricu, ali sad je t rebalo skinuti za titnu navlaku sa o trice, a to nije mogla drugom rukom jer bi pala ; morala je to uraditi zubima. Ukus crvenkastog metala bio je gorak i elektrian. Stresla se, a onda pribrala, jer umalo da padne. Reni tok izazivao je silovito ko me anje vode ispod i iza lae; inilo se da e Sara svakog trenutka pasti u taj hladni k ovitlac uljastog izgleda. Pogrdni krici sa obale ogromno su se pojaali onog trenutka kad je poela ud arati sekiricom. Trudila se da izdubi u drvetu polukru nu rupu oko metalnog iljka, da bi on ispao. Poletelo je iverje. Izdubila je dovoljno sa gornje strane i poela da radi ispod iljka, nastojei da i tu oslabi drvo, to je bio te i deo posla; kad, na

jednom, ne to udari po njenoj levoj nadlanici. Zabolelo je veoma; talasi bola kren u e uz ruku. Ona vide da joj se o tar komadi drveta zabio u nadlanicu. Malo dalje u drvetu bila je rupa od metka izbaenog iz prake. Drugi takav hitac. Sada je metak udario u krmu, riko etirao i odleteo nad reku, gde je nekoliko puta odskoio od povr ine, odbijajui se kao ' abica'. Ovi pucaju na mene! - pomisli Sara. E, jesu degeni jedni ljigavi i bljakasti... Sara otkri u sebi dar za psovanje koji joj dotad nije bio poznat. Oas nar ea najgore psovke na pet jezika, ali ne gubei ni tren u zabijanju sekirice opet i opet u drvo. Radila je to, zapravo, e e nego ikad. Po brodu je oko nje bubnjala nova paljba, kao da neko baca kamene oblutke ogromnom brzinom. Ona je, pregrejana i razbe njena, sve to prenebregla. "Oarsija, perkije! Sjokaj drisona!" povika ona. I nastavi ih psovati na n ovom, rosijskom jeziku, a onda pree na gal-dva, kad drvo najzad popusti. Uz silov iti, neoekivani prasak metalni iljak izlete nazad prema obali, kuda ga je silovito vukao kabl, mueniki zategnut. Ovaj trzaj odnese Sari i sekiricu iz ruke; sevnu me tal na suncu. Poku avala je da se odr i na krmi, ali ravnote a je bila izgubljena, a n jene ruke klizave od znoja i krvi. Jeknu i pade u vodu reke Roni, koja je doeka t vrdo, kao ledeno hladni zid, i izbi joj sav vazduh iz plua. Batrgala se pod vodom, nastojei prvo da nae povr inu, zatim da proturi glavu u vazduh i uhvati nekoliko dubokih udisaja, i najzad da se ne uplete u mnogobro jne zamr ene konopce i kablove koji su le ali svud po vodi. Fijuknu jedna nova metal na kuka i zabode se u vodu samo pedalj, jedan zastra ujui pedalj daleko od njenog l ica. Sledeeg trenutka morala je da zaroni duboko da bi izbegla umr enu gomilu konop aca koji su je mogli zarobiti. Vrtlo enje vode ispod broda bilo je dodatna opasnost. Osloboena 'Hauf-Voa' uveliko je koristila priliku za bekstvo. Sara je opet izbila na povr inu, ali sad su je plua ve bolela. Na la se oi u oi sa jednim mr avim mladiem koji se dr ao jednom rukom za rub amca-korube i nadnosio nad vodu; u drugoj ruci dr ao je praku. Njihovi pogledi su se spojili, i mladi ustuknu, iznenaen. Onda on pogleda ni e i vide njenu nagost. I pocrvene. Najednom ostavi pr aku i poe skidati ko uh s lea, mislei, oigledno, da Saru zaogrne njime. "Hvala..." ree Sara borei se za vazduh. "Ali... mora idem." Zapliva i brzo se udalji od amca. Jo jednom, poslednji put pogleda mladog seljaka, koji je izgledao pokunjen, razoaran. Nije ovaj jo za gusara, nije dovoljn o otvrdnuo, pomisli Sara. Ovaj novi, grubi svet jo nije izbrisao poslednje tragov e njegovog kavaljerstva. Ali bie vremena i za to, pomisli ona. Zaplivala je u maticu reke, koja joj sad poe pomagati da pliva brzo. Usko ro ugleda 'Hauf-Vou' daleko nizvodno. Posada je u meuvremenu okrenula brodi i poela veslati nasuprot renom toku, uzvodno, da bi Sara imala priliku da ih sustigne. S ada su smeli da uine tako ne to, jer je selo Bing ostalo daleko iza njih. Ipak, mor ala je plivati jo dugo i naporno da bi se doepala broda i poela penjati uz lestvice od konopca. Na pola puta do gore, uhvati e je grevi u mi iima i ona stade. Mornari su je morali izvui na palubu. Moram ojaati, moraju mi pustolovine prei u naviku, ree ona sebi. Neko ju je zamotavao u ebe. Posle joj je Pzora obradio ranu, a brodski kuvar spremio neki naroiti aj. Ruka ju je bolela, pa i celo telo kao da je bolno pulsiralo, ali, ipak, oseala se nekako fino, udnovato fino. Kao da se kroz nju irio neki topli sjaj. Donela sam odluke, i pokazalo se da su bile ispravne, pomisli Sara. Pre godinu dana inilo se da je svaka moja odluka pogre na. Sada se mo da to ta promenilo. Stiskajui akom ebe, gledala je kako posada obavlja nove manevre. Vratili su se uzvodno do sela Bing, ali dr ei se pomno zapadne obale, i tamo ukrcali karavan; onda su prevezli Ure i njihove tovarne ivotinje daleko nizvodno i zatim na drugu obalu, da bi karavan mogao nastaviti putovanje. Smiren timski rad cele posade, ali i putnika, bio je ohrabrujui prizor, i Sara poe vedrije gledati i na 'velika' pitanja; na slian nain, kratkotrajna bitka podigla je ne to drugo u njoj.

Podigla je moju veru u samu sebe, pomisli ona. Nisam verovala da sam dor asla ovim dogaajima. Mo da je otac bio u pravu, ree ona sebi. Dovoljno dugo sam dre dala u onoj pr okletoj kuici na drvetu. ASK Govori Vuben to svoje, a na brodu se uskoro otvori onaj isti portal i is plovi jo nekoliko lebdeih ma ina. Idu i nekako re e, brundaju, ba nezgodno. Svaka stign e do nadomak naroda koji stoji na rubu doline i gleda. I svaka tu stane. To potr aje nekoliko dura, i narod Zajednice stoji tvrdo u svojim redovima i ne uzmie, ma da se mnogo kome tresu noge, tokovi ili prstenovi. Onda se roboti naglo svi okren u i odjure na sve strane sveta, ostavljajui iza sebe ciklone zgnjeene trave. "Sonde za op ti pregled - one ponu svoje du nosti", objasni prvi glasnik. On to zuji i kvrcka ustro na formalnoj verziji galaktikog drugog. "(Preliminarne) analize te sonde e doneti. A dok ne donesu, da rasprave ponemo, oi u oi, u cilju zajednikih dobitaka, m i." Ovo izazove kod nas izvesnu pometnju. Jesmo li razumeli ispravno? Od kad je poela na a devolucija, dijalekti raznih jezika su se menjali. Da li frazeologiz am 'oi u oi' znai ono to mi mislimo da znai? Dole se na brodu ponu vrata opet iriti. "Lo e vesti", ka e Lester Kembel zlovoljnim glasom svoj komentar. "Ako su ov i voljni da nas puste da vidimo kako im izgledaju lice, to znai..." "...da ih ne mui briga da e neko ostati iv posle njihovog odlaska i ispriati vlastima ko je dolazio", dovr i, umesto njega, osoba poznata kao Uvid-O tar-Kao-No . Na brat Huni , Fhundau, pridru i se ovoj sumornoj dijagnozi. Njegova ostarela kesa na grlu potamni od tmurnih razmi ljanja. "Njihovo samopouzdanje je ogromno, bode oi. Hrrrm... kao i njihova hitnja." Vuben okrene jednu onu stabljiku prema mom/na em prstenu sa senzorima i nam igne; gest jednostavan, a delotvoran. Pokupili smo to od ljudi, a znai ironiju. M i Treki se vuemo po ovom te kom svetu kao invalidi; G'Keki, takoe, lo e podnose ovako jaku gravitaciju; a Huni i gaze mono i graciozno. Huni i, d inovi bledi i neraspolo eni. Oni ka u da su, po njihovom utisku, sve ostale rase nervozne i besne, i to sve jed nako. U senkama unutar broda poelo se pomicati ne to, tanije, dva neega. Jedan par dvono nih oblija iskorai napolje. Hodai. Vitki, sa udovima poput uzglobljenih tapova, prilino visoki. Obueni u neke labave krpe koje im pokrivaju manje-vi e sve osim aka i glave. Izlaze oni na popodnevno sunce i di u pogled ka rubu doline, ka - nama. Zajednica odjekne kao jedno bie, uzdahom oka i prepoznavanja. Znak da ima nade? Mirijada rasa cunja svemirom u sastavu civilizacije Pe t galaksija; kakva je to nemogue mala verovatnoa da ovi koji su nas prona li budu na i roaci! Da posada ovog broda bude genetski srodna sa jednom od na ih est rasa! Ovo j e mogla da namesti samo na a udljiva boginja koja vi e voli one to su po neemu udni, izv an normalnog. "Ljuuuu...diii..." ka e na najstariji mudrac, Ur-Jah, na anglijskom, jer je to maternji jezik na ih najmlaih septa. Lesteru Kembelu otme se jedan zvuk koji ja/mi nikad ranije nisam/nismo ul i, zvuk takav da ga ovi prstenovi u to vreme nisu mogli rastumaiti. Tek kasnije s mo razumeli i saznali koje oseanje odra ava. Oajanje. DVER Reti je i la na elu. Nastupali smo stazicom koja je sad vodila du jednog irok og kamenog praga. Iznad i ispod nas bile su, opet, strmine. Kamen je bio odve tvr d da bi na njemu mogla uspevati trska. Ispod donje strmine i iznad gornje prosti rale su se prave ume giga-bu trske, visoke poput velikog drvea. Dver je znao da se te ume prote u stotinama strelometa daleko, u svim pravcima. Iako je donja strmina bila veoma duboka, najvi a tr ana stabla rasla su isto toliko u visinu, tako da se t r ani okean talasao otprilike u visini oiju putnika; gledajui preko tog okeana, ka ho rizontu, mogli su videti samo vrhove nekih dalekih planina.

Devojka je neprestano bacala poglede levo i desno, kao da ne to tra i. Kao d a eli ne to, to joj treba hitno, pa dobro pazi da gre kom ne proe mimo toga. Ali na sva ki Dverov poku aj da se raspita o tome, odgovarala je samo potpunim utanjem. Morae dobro da se pazi ove male, ree on sebi. Ovoj su celog ivota nanosili zl o, pa je bodljikava kao streliasti zec. Ljudi nisu bili njegova strunost, ali lugar pomou empatije dokui jednostavn e potrebe i misli raznih divljih bia. Bia koja itekako oseaju bol. Pa, dobro, kroz dan-dva ona e prestati da bude moj problem. Mudraci imaju strunjake, iscelitelje... Bolje da se ja ne petljam mnogo, da ne bih jo i pogor ao stvari, pomisli Dver. Kameni prag po kome su i li postepeno se su avao i spu tao na nivo okolnog umsk og zemlji ta, najzad se sveo na uzanu stazu kroz umu. Stabla d inovske zelene trske b ila su i po dvadeset metara visoka, debela kao nekoliko ljudi i tako gusta da bi i sam Blatko te ko mogao da zae u dubinu te ume, a da se ponegde ne zaglavi izmeu mon ih zelenih divova. Traka neba iznad staze takoe se su avala, svodei se na traicu plav etnila u visinama. esto je Dver mogao, hodajui po stazi, da dodirne stabla i levom i desnom ispru enom rukom istovremeno. Ovako zbijen prostor stvarao je varljivu perspektivu. Dver je sebi doarav ao dva ogromna zida spremna da se u ma kom trenutku pritisnu jedan o drugi i da zgnjee skupinicu putnika i pretvore ih u krpice, kao Neloov eki za pulpovanje. Ba udno. Ova ista staza nije davala ni pribli no tako utvarni oseaj pre samo dva dana, kad je Dver i ao uzbrdo. Tada je to bila vitka avenija, pravi levak koji ga je maltene sam vukao u goru zelenu, hitro, u susret plenu. A sad je tesna br azda zaorana po dnu sveta, jama. Dvera je ne to sve jae stezalo u prsima. A ta ako se ne to desilo tamo, ispred nas, pomisli on. Ako je neki odron ze mlji ta zakrio ovu stazu. Ili ako je poeo umski po ar? Kakva bi klopka ovo moglo biti! Nju kao je vazduh podozrivo, ali uspevao je da oseti samo gumasti miris 'z elenog' koji je naprosto cureo iz trskovih stabala. Dabome, ako se ne to de ava niz vetar, onda on to ne mo e namirisati, nimalo; u tom sluaju saznao bi tek kad... Prestani s tim! - ree on sebi o tro. Trgni se! ta ti je? Ona je. Eto ta mi je, uvide Dver. Oseam se bedno zato to ona misli da sam b ednik. On otrese glavom. A zar nisam? Pustio sam je da misli da e mo da biti obe ena, a mogao sam, sa samo nekoliko rei... ta si mogao? - upita se. Da je la e ? Ne mo e ti obeati njoj da nee biti obe ena. kon je stra no strog zato to takav i mora biti. Mudraci mogu, takoe, postupiti milos rdno. To im je dozvoljeno. Ali ko sam ja da bilo ta obeavam u njihovo ime? Pamtio je dobro priu svoga uitelja, starog Falona, o poslednjem sluaju otkr ivanja velike bande prestupnika, osoba ilegalno naseljenih izvan dozvoljenog pod ruja. Ali to se zbilo u davnim vremenima, kad je Falon bio tek egrt u lovakom zanat u. Prekr itelji su oti li ak na jedan daleki arhipelag na severu. Jedan od huni kih lut ajuih brodova, koji rade kao stalne pomorske patrole, na isti nain kako ljudi lovc i krstare umom, a urski stra ari ravnicom, nai ao je na tu skupinu prestupnika koji s u bili upravo Huni i. Oko tih ostrva plovile su sante leda. Prekr itelji Huni i pribav ljali su hranu tako to su pronalazili peine upavih, debelih zveri zvanih rouoli i n apadali ih za vreme rouolske hibernacije, zimskog sna. Probadali su ih kopljima. Leti je to isto odmetniko pleme dolazilo bli e obalama i izazivalo po are u tundri. r tve su bile galatieri, ivotinje sa takoe vrlo dugakim, upavim krznom i sa vrlo izdu en im kopitima koja su izgledala gotovo kao 'prsti' na nogama. U panici zbog po ara, galatieri su jurili do same obale i padali preko litica. Ginulo ih je na stotine , da bi prestupnici iskasapili i pojeli samo nekoliko. Na lutajuem, patrolnom brodu bila je samo jedna osoba, Gahena Huni anka. On a je primetila dim od jednog takvog masovnog uni tavanja ivotinja. Uskoro je poela, u maniru svog naroda, da re ava ovaj sluaj. Ispoljila je strpljenje nepojamno za lj udsku svest. Blagost, takoe, ali takvu vrstu blagosti da je Dver dobijao none more kad je slu ao o tome. Godinu dana je ivela sa tim plemenom i ubijala jednog po jed nog svog sunarodnika. Iz tela svakoga od njih vadila je, bez bola, kost ivota. Na posletku ostade samo jedan mu jak, koji je voa plemena bio; njega je zarobila i dov

ela u civilizaciju, da svedoi. Pokunjeni zarobljenik le ao je u brodu, u jednoj pro storiji gde je, na podu, poivala visoka hrpa kostiju. Svaka pojedina od tih kosti ju bila je peti kimeni pr ljen nekog njegovog saplemenika, sada mrtvog. On je svoju priu odrecitovao pred sudom - otegnuto je pevu io taj lament, etrnaest dana - a ond a je i on, poslednji pomorski prestupnik, likvidiran. Smrtnu kaznu su izvr ili sam i Huni i, njegov narod. Na taj nain su okajali svoju sramotu. Sve donete kimene pr lje nove samleli su u pra inu i rasuli po pustinji, daleko od ma kakve vode. U asavajua uspomena na tu priu tovarila je olovno te ku brigu na Dverovo srce. Po tedite me, molim vas, obaveze da postupim kao Gahena Huni anka. Ne bih ja to mogao. Ne bih, pa makar mi svi mudraci skupa naredili. Ne bih, ree on sebi, ak ni kad bi sam Lark rekao da od toga zavisi celokupna sudbina Jijoa. Mora postoj ati neki bolji nain. Upravo na mestu gde se inilo da e se stazica svesti na koni i najzad na ni ta, i da e se dve polovine ume sastaviti u jednu celovitu masu kroz koju se dalje nee moi, pred putnicima se najednom otvori ogromna praznina. Izio e u udubinu u obliku z dele, maltene hiljadu metara u preniku. U sredini je bilo jezero, gusto pokriveno abokreinom. Na suprotnom kraju ovog udubljenja video se jedan tesan izlaz. Du ruba ovog nekada njeg kratera raslo je giga-bu trskovo drvee. Po celoj udolini, sada ti hoj, le ale su divovske stene koje su se tu davno stumbale. Po tesnim procepima iz meu ovih ogromnih stena raslo je ilavo, bodljikavo bunje. Obala jezerceta bila je d odatno ocrtana gustom ivom ogradom koja je tu izrasla; gledana s velike daljine, ova ivica liila je na nekakvu krupnu mahovinu, vla nu i natrulu, iz koje su se na sv e strane pru ali krivudavi pipci, mnogi od njih odlomljeni. ak i na mestu gde je Dv er sada stajao, pojedini takvi 'pipci' videli su se u pra ini, napola zatrpani; ne ki su bili debeli kao njegova noga. Mir i ti ina, ali samo prividno, jer je krater bio ispunjen sablasnim oseaj em be ivotnosti. Toliko pra ine, a nigde otisaka nogu, ma kakvih. Svud samo tragovi vetra i ki e. Dver je, na osnovu svojih ranijih poseta, dobro znao za to obazriva st vorenja izbegavaju ovo mesto. Svejedno, posle 'gu enja' na onoj stazi koja se konan o bila pretvorila u zeleni tunel, prijalo mu je da opet vidi nebo. Dver nikada n ije stvarno prihvatio strah, ukorenjen kod celog naroda, od pojavljivanja na otv orenom prostoru, gde bi mogao biti vien sa neba. Nije mu osobito smetalo ni sunce , pa ni kad je najjae, ako mu se ne bi izlagao veoma dugo. Krenu e dole. Odmah su morali da idu krivudavo, oko prvih ogromnih kamenih gromada. Glaverka poe nervozno da bleji; pri la je sasvim do Reti i trkarala nastoj ei da ostane u Retinoj senci. Devojine oi udno su lutale po okolini. I tad poe, neose tno i polako, kao sluajno, da skree s puta, pod uglom koji bi je doveo na obalu je zera, ali tako da bi pored njega samo pro la po tangenti. Dver naini nekoliko dugakih, jakih koraka da bi devojku stigao. "Ne tamo", ree i odmahnu glavom. "Za to ne? Na tu stranu smo krenuli, zar ne?" Prstom je pokazala jedini dr ugi prolaz kroz spolja nji zid trskove ume, gde je potok pun abokreine polako isticao kroz jedini takav odliv iz doline. "Najbr e emo pored jezera. A izgleda da je i la k e, osim neposredno pored obale." Dver pokretom ruke pokaza prema ostacima starih paukovih mre a, tamne oker boje, koji su visili po obli njim zupastim stenama. "Ono su..." poe on. "Znam ta su." Nainila je grimasu. "Bujuri nisu stanovali samo na ovom jedn om Nagibu, zna , bez obzira na to to vi Zapadnjaci mislite da je to jedino dobro me sto na planeti. Imamo i mi preko brda mulk-pauke, i oni deru stare bujurske ru evin e. Nego, za to se toliko boji ? Ne misli valjda da je ovaj pauk, ovde, iv, a?" Ri tnula je jednu satrunulu ilu puzavice, koja se raspade u prah. Dver se savlaivao da ga ne obuzme bes. Opet ta njena ogorenost zbog lo eg ivo ta u pro losti, pomisli on. Taj narod mora biti da je u asno postupao prema ovoj dev ojci. Udahnu duboko i odgovori ujednaenim glasom. "Nemam ta da mislim da je iv, ja znam da je iv. I ne samo iv nego i - lud." Retina prva reakcija sastojala se u tome da uzvije obrve, u znak zapanje nosti. Ona se nagnu prema njemu i upita prigu enim glasom: "Stvarno?"

Onda se poe kikotati, i Dver vide koliko je raspolo ena za ironiju. " ta radi tako lud?" upita ona. "Istura slatke mamce od vonog eera i slatkog gera, da bi ugr abio zloeste devojice?" Dver, posle nekog vremena, zbunjeno promumla: "Pa... ne to tako." Tek sad se Retine oi veoma ra iri e, prepune radoznalosti. "E, to moram da vi dim!" uzviknu ona i tr e konopac. vor, koji je izgledao zastra ujue, najednom se rastu ri, a ona odlete kao iz prake ispaljena; projuri pored nekoliko zupastih stena. Nu r pohita za njom, srean i veseo, pocikujui od zadovoljstva. "ekaj!" povika Dver uzaludno, znajui da nema koristi od jurnjave kroz ovaj lavirint stena. Pope se uz jednu obli nju strminu, zvanu talus, sazdanu od mnogob rojnih manjih stena koje su se osule sa jedne velike; odozgo uspe da ugleda devo jin ra upan 'konjski rep' kako skakutavo odmie ka samoj obali jezera, ka mestu gde su se velike kamene ploe susticale u jednu masu. "Reti!" povika on u vetar. "Ne dodiruj..." Prestade da tro i dah uzalud. Vetar je bacao jake, ustajale mirise sa jeze ra njemu u lice; taj isti vetar spreie prolaz njegovog glasa do devojke. Dver se s asulja nazad do ravnijeg tla, i uvide da je - Do vraga! - ak i glaverka pobegla! Glaverku je posle du eg vremena prona ao pola strelometa uzbrdo. Bila se zap utila nekim klipavim, tromim korakom nazad, istom onom stazom kojom su i do li; da kle, poela se udaljavati od udobnosti i za tite, a bli iti maltene sigurnoj smrti. Dv er zastenja i dohvati glaversku enku za kai oko vrata. Poe se osvrtati u potrazi za nekim predmetom koji bi bio zgodan da za njega zave e ovo stvorenje. Ali najbli i t akav predmet bilo je jedno stablo ogromne trske... predaleko. On zbaci ranac sa plea i hitro izvue namotaj kanapa. " ao mi je zbog ovoga", ree kao da se izvinjava gl averki. Uhvati je za noge, u nu je kukovima u stranu, i glaverka se izvrte; bunila se mumlavo, ali on joj zaveza zadnje noge jednu za drugu. Nadao se da ona nee moi da dohvati to mesto zubima. "Bol, uskraenost, mnogo dosadno", ree glaverka. "Izvini. Vrlo brzo u se vratiti", odgovori on optimistikim tonom. Poe za de tetom prestupnikog plemena. Treba da budem neprestano iznad nje i niz vetar, pomisli on, nastojei da je zaobie zdesna. Jer, ree on sebi, ona mo da poku ava samo da zaokrene i da se vrati kui. Ne to kasnije primeti da je, refleksno, skinuo luk sa ramena, podesio zate gnutost tetive na onu koja je potrebna za gaanje izbliza, i otkopao tobolac sa zat upastim strelama - sve to bez ikakvog razmi ljanja. Ali emu strele, ako ova devojka naljuti pauka? - upita se Dver. Ili ako n aprosto privue njegovo zanimanje - to je jo gore. Po obodu doline mnoge stene zadr ale su oblik koji je makar delimino svedoio o njihovoj drevnoj ulozi, kada su bile delovi neke bujurske graevine koja je pon osito stajala na ovom mestu. Ali u ni im delovima doline, izmeu kojih je sad Dver k rivudao, svaka takva slinost davno je i ezla. Pipci mrtvog bilja, nalik na konopce, visili su preko ogromnih stena koje ni najmanje nisu liile na ru evine. Za veinu pip aka bili je sasvim oigledno da su mrtvi: bili su sivi, sasu eni i raspadali su se. Samo, Dverovo oko ubrzo naie i na ilu zelenog... Nedaleko odatle jedan ivi pipak le a o je na kamenitoj povr ini, na koju je izluivao svoju sluz i tako pomagao prirodi d a uklanja, makar i lagano, tragove negda njih zdanja zidanih o tro kao da su no em rez ane. Dver se sav naje i kad ugleda i pokret. Podrhtavanje i buenje pipaka koji s u se poinjali uvijati i namotavati. Iz dugotrajnog sna probudilo ih je neko nedav no uznemirenje. Reti. Trao je i vrdao kroz sve gu i lavirint, preskakao pojedine prepreke od ivih k onopaca, neke druge je prolazio tako to se podvlaio pod njih, dvaput se zaletao u 'slepu ulicu' iz koje se onda morao vraati psujui. Istono i severno od sela Dolo po stojao je jedan teren sa daleko veim bujurskim ru evinama. Oni koji stanuju u blizi ni revnosno su uestvovali u radu naroitih ekipa koje pretra uju ru evine i nastoje da uni te sve to je pauk-razgraiva propustio. Dver je tamo esto odlazio sa Larkom i Sarom . Taj pauk je bio daleko ustriji i ivlji nego ovo zlovoljno matoro stvorenje ovde - pa ipak, daleko manje opasan.

Gusti bledih kablova uskoro postade takav da se odrastao ovek nije mogao p rovlaiti dalje, mada su devojka i nur to mo da i mogli. Dver se, ogoren, okrete i pl jesnu akom po jednoj steni. "Ifno baksuzna!" uzviknu on i mahnu rukom koja je bridela od ovog udarca . "Od svih prokletih zlih..." Prebaci luk preko jednog ramena i na taj nain oslobodi obe ruke. Poe se pe ntrati uz zupasto lice stene visoke tri puta koliko on. Da je ikako mogao nai neki bolji put, ne bi se ovako penjao, ali nije imao vremena za traganje. Njegovo u ur bano srce teralo ga je da pohita. Mali odroni kamenia, na mestima gde je stena bila naroito mnogo erodirana, prosipali su se na njegovu kosu i padali zavrat, u okovratnik. Odisali su peckav im, pra njavim mirisom satrunulog vremena. Lijane, ija se povr ina lako pretvarala u ljuspe, i sasu eni pipci nudili su primamljive rukohvate, koje je Dver nastojao da prenebregne. Stena je bila jaa, mada ne uvek onako jaka kao to je izgledala. Dok su mu prsti tra ili put du jedne fine pukotine, izboina ispod njegovog l evog stopala poe se raspadati. Dver, hteo-ne hteo, prenese celu svoju te inu na jed an od obli njih mulk-kablova. Upozorenje je trajalo samo jedan tren: jaki zvuci praskanja i lomljenja. .. On jeknu i zadr a celu svoju te inu sada samo na vrhovima prstiju. Ali telom udar i o stenu, tako jako da ostade bez trunke vazduha u pluima. Njegove razmahane noge naio e na drugi kabl, tanji od prvog, samo sekund-dv a pre nego to bi prsti izgubili upori te. Nemajui nikakvu drugu mogunost, on upotrebi taj, ouvaniji kabl kao odskonu dasku, okrete se leima ka steni i baci se levo; dos koi desnom nogom na jedan uzani ispust nalik na prag. Rukama poe ludo grabiti po m altene okomitoj povr ini stene i najzad nae vrste oslonce. mirkajui da mu ne bi pra ina upadala u oi, naprosto je stajao tako i disao punim pluima, sve dok se nije osposo bio da nastavi put. Poslednjih nekoliko metara behu uspon manje strm, ali glatkiji, zato to j e povr ina, od kad su puzavice dovukle stenu na to mesto, a onda oslabile i ostavi le je, bila izravnavana dejstvom mnogih oluja. Konano se Dver etvorono ke pope na vr h, a onda, na kolenima, uspravi da pogleda prema obali jezerceta, koja je sad bi la blizu. iva ograda du obale samo izdaleka je izgledala kao jedna ujednaena masa. Sa da se videlo da je to gust zamr aj puzavica. Neke od tih biljaka rasle su u visinu koliko ovek, neke i po tri-etiri puta vi e. Tako blizu vode, bledilo pojedinih puza vica pretapalo se u utu boju, zelenu, pa ak i u krvavu crvenu. U zamr ajima Dver ugl eda i trunice drugih boja, koje su iskriavo svetlucale u mlazevima suneve svetlosti . S one strane te upletene, trnovite prepreke, jezerce pokriveno abokreinom kao da je posedovalo neku svoju geometrijsku su tinu; bilo je u tenom stanju, ali o pet, i nekako naborano. Neki delovi kao da su pulsirali, pokretani tajnim ritmom ili starim gnevom. To je onaj jedini takav na celom svetu, Jedinstveni, pomisli on, ne elei d a priziva to ime, ali i nemoan da odoli isku enju. Otr e pogled od tog mesta, poku avaj ui da pronae gde se Reti zavukla. Nemoj joj uiniti ni ta na ao, Jedinstveni, ona je sam o dete, pomisli Dver. Nije eleo nikakav razgovor sa mulk-paukom. Nadao se da je pauk sada u usn ulom stanju, kao to jeste zimi, kad ovo jezero predstavlja samo jedan bezazleni k utak u sne nim predelima Nagiba. Mo da je pauk, najzad, uginuo? Odavno mu je bilo vr eme za to. Bilo, i pro lo. inilo se da ovaj pauk ostaje u ivotu samo zato to toliko el i da se bavi svojim jezivim hobijem. Dver se strese. Neka jeza puzila je polako uz njegovu kimu, sve do potilj ka. (Love), sti e misao. (Usamljeni tragau, dru e moj. Lepo je to me pozdravlja . Osetio sam tvoj prola zak pre nekoliko dana. Hitao si za plenom. Za to ne stade bar 'zdravo' da mi ka e ?) (Da li je ovo to 'dete' o kome govori ?) (Da li se ona razlikuje od drugih ljudskih bia?) (Da li je po neemu naroita?) Dver je nastojao da prenebregne taj glas. Uporno je tragao za nekakvim z

nakom Retinog prisustva. Nije mu bilo jasno zbog ega on, Dver, povremeno razgovar a sa jednom odreenom barom korozivne tenosti u nekim tamo planinama. Psiho-mo nije bila nepoznata meu est rasa na Jijou, ali su Spisi mrano upozoravali da je to ne to to treba izbegavati. Ali psiho-mo je naje e povezivala bliske srodnike. To je bio jedan od razloga zbog kojih Dver nikad nikome nije priao o ovom veselom telepatskom ka nalu. Zamisli kakvi bi nadimci nastali za Dvera, ako bi se doznalo! Mora biti da ja to sve samo zami ljam, pomisli on. To mi se sve priinjava. Mora biti da je to jedan od udnih simptoma mog usamljenikog naina ivota. Ono golicavo oseanje jeze opet se pojavi. ( ta, zar je to i sada tvoja glavna slika o meni? Da sam samo proizvod tvo je ma te? Ako je to istina, za to je ne proverimo? Doi ti kod mene, blago moje nepose dovano. udesni, jedinstveni stvore! Doi na jedino mesto u kosmosu gde e uvek biti ce njen!) Dver iskrivi lice u grimasu. Opirao se hipnotinom delovanju obrazaca algi na vodi; nije prestajao da pogledom pretra uje stene, guste pipke i kablove, tra ei Reti. Pa, bar je pauk jo nije uhvatio, pomisli on. Ili jeste, ali je toliko svire p da o tome i la e? Aha! Da li se ne to pomaklo tamo, na levoj strani? Dver uperi pogled ka za padu, zaklanjajui rukom oi od sunca poznog popodneva. Ne to se tamo, u tei, pokretalo, b lizu namotanih puzavica, desetak metara bli e jezeru. Ne to sakriveno od Dverovog po gleda, jer se nalazi iza nekoliko stena; on vide da se jedan deo ive ograde na ob ali nji e. mirkajui, Dver po ali to je u urbi bacio ranac sa ramena. U rancu je ostao nj egov neprocenjivo vredni, runo pravljeni durbin. Mo da je ovo klopka, pomisli on. (A ko bi tebi klopke podmetao, ti, Izuzetni? Sumnja li u mene, zar? Ka i da nisi to pomislio!) Vetar je znatno popustio. Dver sastavi ake u 'trubu' ispred usta i povika : "Reti!" udnovati odjeci rasuli su se izmeu stena, samo da bi brzo bili usisani u s veprisutne slojeve mahovine i pra ine. Dver poe premi ljati ta drugo mo e da preduzme. A ko potegne ovu maetu koja mu je na leima, sie na tlo i pone da kri sebi put napred? A li to bi veoma dugo trajalo, a osim toga, kako bi Jedinstveni reagovao ako bi ne ko poeo da mu odseca prste? Jedina Dverova stvarno mogua opcija bila je da se prebacuje odozgo. Uzmakao je toliko da se na ao petama iznad praznine, onda duboko udahnuo, jurnuo napred, jedan ogroman korak, drugi, trei korak zaleta, i skoio - preleteo it avu d unglu upletenih pipaka - doskoio, uz udar koji ga je dobro prodrmao, na sused nu stenu. Ali ta je bila strmo nagnuta, i Dver nije imao vremena da se odmara, m orao je zagrabiti dalje po toj uzbrdici, i rukama i nogama. Doepa se vrha, koji g a, uzan kao o trica no a, povede dalje. Hodao je sada obazrivo, na prstima, irei ruke radi ravnote e. Deset koraka tako, a onda preskoi na jednu stenu sa ravnijim vrhom. U nozdrve mu uo e kiseli, o tri mirisi jezera. Sad je u mnogim obli njim pipcim a video pulsiranje vena, kroz koje su tekle kiselinske tinkture. Na steni vide b arice neke tenosti gorkog mirisa, koja se sakupila u udubljenjima izjedenim u kam enu. Poe ih obilaziti oprezno. izmom samo na jednom mestu dodirnu jednu baricu. Tu iza izme ostade fini trag pepela, a u vazduh se uzdi e miris tavljene ko e sagorele u kiselini. Jo jedno zatravanje i skok; ovog puta se doeka na ake i stopala. "Reti?" povika on, etvorono ke idui do prednje ivice stene. Obalska ivica bila je prepreka od gusto uvorenih zelenih, crvenih i utih pi paka, koji su se sada kome ali i jo gore zaplitali. U toj masi Dver vide predmete.. . Svaki je predmet le ao izdvojen, u svome udubljenom gnezdu, kao u kolevci. Svaki omotan kristalnom, prozirnom ovojnicom. Predmeti zlatnog i predmeti srebrnog sjaja. I neki kao uglaani, blistavi bakar, ili elik. Cevi, sferoidi, slo eni blokovi. Stvari koje se prelivaju neprirod nim, ve takim pigmentima i nanobojama. Neke sline stvari Dver je ranije viao, kad su ih ekipe istaa izvlaile iz bujurskih ru evina; ali to su bili predmeti u stanju raspa danja, 'rastureni' prolaskom vekova. Za razliku od toga, ovde su primeri stare s lave blistali maltene kao da su novi. Kao insekti zarobljeni u ilibaru, trajali s u tu, svaki svojom aurom za tien od vremenskih nepogoda, i od proticanja vremena. Dv

er je znao da je svaki od tih predmeta jedinstven. Nije svaki od tih uzoraka bio 'predmet' napravljen bujurskom ve tinom. Nek i uzorci svojevremeno su bili ivi. Bilo je tu malih ivotinja, insektoida. to god na ie suvi e blizu, i svidi se ludome pauku, ostaje mrtvo ali ouvano na ovaj nain. udesni m preokretom, jedan stvor, sazdan da lui i upotrebljava tenosti za razaranje, ospo sobio se da lui i one suprotne, za ouvanje... i stekao i elju da se takvim poslom b avi. u kanje se nastavilo, negde levo od Dvera. Dver se poe unjati na tu stranu, p la ei se da e ugledati devojku Reti, zarobljenu, na mukama. Ili neko maleno stvorenj e koje bi morao da oslobodi daljih patnji, tako to bi upotrebio luk i strelu. Pomae se jo malo bli e... i, zaprepa en, umno udahnu vazduh. Nekoliko metara ispred njega, u velikom gnezdu opletenom mno tvom pipaka, e kalo ga je potpuno iznenaenje. Na prvi pogled liilo je na pticu, na nekog od jijoanskih 'avijana' - sa o sobenom jednom nogom koja slu i za sletanje, izgleda kao tap i zavr ava se kand ama, sa etiri krila sa irokim perima, i sa repom-pipkom. Ali Dver odmah vide da to nije n ijedna ptija vrsta njemu poznata, niti ijedna ucrtana u biolo ke karte njegovog bra ta. Krila ovog stvorenja lepr ala su oajno, uzalud nastojei da se oslobode okolne mr e e lepljivih pipaka; ali pri tome su se presavijala na naine koje Dver oceni kao n eprirodne. tavi e, mlatarala su snagom koju, po Dverovoj proceni, nijedan ivi stvor te veliine ne bi mogao razvijati. Na nekoliko mesta pera su bila otrgnuta ili sagorela. U tim prazninama D ver ugleda sjaktanje golog metala. Ma ina! okiran, on zaboravi da titi svoje misli od tuih, i onaj glas praen jezom vra ti mu se u svest. (Ma ina, dabome. Takvu nikad ranije nisam posedovao. I, kao to vidi , ona rad i. iva je!) "To vidim, priznati se mora", proguna Dver. (A to nije ni pola od onog to ima da se zna. Zar nije ovo moj dan, ka i?) Dver je mrzeo ne samo nain na koji se mulk-pauk uvlaio u njegovu svest neg o i paukovu sposobnost da koristi ono to u Dverovoj glavi nae i da pomou toga proiz vodi savr ene reenice na angliskom jeziku... reenice bolje nego to ih je i sam Dver u meo sastaviti; jer, ovaj pauk nikad nije zamucnuo, nikad mu nije nedostajala ona prava re. Takva sposobnost, kod bia koje uop te nema lice zbog ega i ne mo e ni ta da mu odgovori 'licem u lice', bila je Dveru nepodno ljiva. La na ptica bacakala se u klopci. Na pernata lea padale su prozirne, sjajne kapi, ali se ptica borila i uspevala svaki put da ih zbaci sa sebe pre nego to b i se mogle stvrdnuti u nepropustljivu kristalnu ljusku. ta bi ovo, za ime sveta, moglo biti? - upita se Dver. (Nadao sam se da u taj odgovor saznati sad kad imam i tebe.) Dveru se nije ba dopao sklop te reenice Jedinstvenoga. Ali nije bilo vreme na za verbalna prepucavanja. Dver potisnu svako saoseanje prema zarobljenom stvor u. Zadatak mu je da spase Reti, da ne bi i ona postala jedan od uzoraka u paukov oj zbirci. (Dakle, istina je ono to sam slutio. Ta jedna ljudska enka jeste po neemu n aroita!) Dver ugu i taj glas, navalom svog najboljeg raspolo ivog oru ja - gneva. Be i iz moje pameti! - pomisli. Uspelo je. To prisustvo nestade, bar zasad. Dver jo jednom podi e glavu i p ovika: "Reti! Gde si!" "Ovde sam, budalo. Ti ina! Upla ie ga." On se poe hitro okretati, nastojei da zuri u svim pravcima odjednom. "Gde? Ne vidim..." "Tano ispod tebe! uti sad. Ve nedeljama ja pratim ovu. Sad samo da vidim ka ko da je izvuem iz tog kaveza." Dver poe kliziti po steni potrbu ke, napred, preko ivice, i spu tati se glavo m nadole u prazninu, bli e izukr tanim pipcima. Najednom shvati da gleda pravo u sve tlucave crne oi nura, koji se cerio irokim osmehom. To be e Blatko, koji se udobno o pru io po jednom uspavanom pipku kao da mu je tu oduvek stani te. Blatko malo zabaci

glavu i pogleda gore: odakle to Dver silazi? Onda kinu, naglo, bez ikakvog upoz orenja. Dver se zaljulja unazad i poe psovati i brisati lice. Blatko se samo sme ka o, nevino, sreno. "Ti ina, vas dvojica! Mislim da vidim nain na koji bih mogla prii malo bli e.. ." "Ne, Reti! Ne sme ." Prenebregav i nura, Dver se okrete na ivici stene i poe spu tati nogama nadole, po izboinama. Posle nekog vremena ugleda, najzad, Reti, koj a je bila nadomaku tla. Sedela je tako to je zajahala jedan ogromno debeo pipak; jednu nogu pru ila s jedne strane, a drugu s druge strane. Iz tog polo aja zurila je kroz umu pipaka prema tajanstvenom avijanu. "Dugo ti je trebalo da me sustigne ", ree Reti. "Pa... usput su bile neke smetnje", odvrati on. "E, sad, samo malo prieka j, va i? Neke... stvari treba da zna o ovom mulk-pauku odve." Pokretom ruke pokaza mre u lijana oko njih. "Ovo je, hm, opasnije nego to misli ." "Ej, istra ujem ja mre e jo od kad sam bila klinka", ree ona. "Veina su mrtve, ali mi u Brdima imamo i nekoliko velikih, koje su jo pune soka i onog opasnog. Um em ja da se snaem." Ona prebaci jednu nogu preko ogromnog pipka i kliznu lagano n apred. Dver, u panici, brzo ree: "Da li je ijedan od tih paukova poku ao da te uhv ati?" Ona se zaustavi, okrete se da ga pogleda i mirnu. "To si mislio kad si rekao da je ovaj pauk 'lud'? O, love, jaku ma tu ima ." Mo da si ti, mala, u pravu, pomisli on. Mo da imam prejaku ma tu. Mo da zato nis am nikad ni od koga drugog uo da je mogue razgovarati sa jezerima i bunjem. (Opet, zar? Koliko puta treba da razgovaramo pre nego to se uveri da...) uti tamo! Pusti me da mislim! - povika Dver u sebi. Prisutnost pauka opet uzmae. Dver se ugrize za usnu. Trudio se da smisli ne to, bilo ta, samo da odvrati ovu devojku od zala enja dublje u estar pipaka. "uj, ti ve du e prati ovu stvar nalik na pticu, a? Jesi li zato krenula na za pad?" Ona klimnu glavom. "Jednog dana neki momci su videli kako jedno stvorenj e izlee iz movare, dole, blizu Raseda. Ovu pticu. Zli, stari Jes ju je gaao i pogod io, ali je pobegla. Iza nje je ostalo samo ovo jedno pero." Ona hitro izvue ne to iz ko ne jakne. Dver ugleda samo kratkotrajno svetlucan je metala. Onda devojka opet skloni pero u jaknu. "Ja sam pero maznula od Jesa, a onda sam pobegla, da jurim pticu. Sigurn o je ranjena, jer, kad sam joj na la trag, videla sam da vi e ne leti dobro. Malo ma hne krilima i zaplovi, ali onda samo skakue na nozi, pa opet malo poleti, i staln o tako. Samo jednom sam je stvarno dobro videla. Kad je krenula uzbrdo, u planin e Rimer, poela mi je izmicati. Stigli smo i do Nagiba, ali mi je palo na um da sv akom durom boravka na Nagibu rizikujem da budem uhvaena i obe ena." Stresla se i od same uspomene na taj strah. "I taman ja odluim da odustanem i da se vratim kui na batine, kad zaujem, u onoj noi, kako ne to kucka. Poem za zvukom. Na trenutak pomislim da to radi moja pt ica!" Ona uzdahnu. "A onda vidim tebe, hre ti, a taj divan luk le i pored tebe. I po mislim: ako ovo donesem kui, Jes i Bom e biti toliko zadovoljni da mi nee izbiti zu be to sam pobegla." Dver nikad dosad nije uo imena te dve osobe, ali sad zakljui da je konopac i preblaga presuda za neke prestupnike. "Iz tog razloga si potegla ak ovamo? Da bi ulovila ovu stvar nalik na pti cu?" Reti odgovori sleganjem ramena. "Ne oekujem da bi ti to mogao razumeti." Naprotiv, pomisli on. Jurio bih isto tako i ja, kad bi neko tako udno bie ukrstilo putanju sa mnom. (A i ja bih, da nisam ukorenjen u ovo mesto, zarobljen sopstvenim ogranie njima. Zar nismo slini?) Dver istera pauka... i sledeeg trena jedna zamisao zasvetluca, nudei mogui izlaz iz ovog zapetljanog stanja. Reti je sasvim skliznula sa ogromnog pipka i s ad se kretala glatkim koracima, provlaei se postrance, jednim ramenom napred. U ru

ci je dr ala jedno tanko seivo koje Dver nije na ao kad ju je, jue, pretresao. Blistal o je o trinom ileta. "ekaj. Ov-vajjj... razmisli malo, Reti. Zar ne bi bilo bolje da se udru imo ? Zar se ne bismo onda lak e izvukli?" Zaustavila se i zagledala se gore, kroz 'granje' od pipaka, u Dvera. inil o se da razmi lja o ovom predlogu. "Slu am." Dver se namr ti. Usredsredio se, u nastojanju da svaku re ka e kako treba. "V idi... Niko na nagibu nije video nijednu aktivnu ma inu Bujura jo od... pa, jo od on ih vremena mnogo pre nego to su ljudska bia stigla na ovu planetu. Ovo je va no. Men i je, jednako kao i tebi, stalo da izvuem tu pticu odande." Sve je to bilo istinito; zapravo, bilo bi istinito da Dver nije imao i j ednu mnogo va niju nameru - naime, da spase i devojin ivot i svoj. Odugovlai! - ree Dv er sebi. Dnevna svetlost potrajae mo da samo jo jednu miduru. Navedi je da odustane, pa da se tobo vratimo sutra. Onda je mo e odvui i silom ako hoe . "Da ujem", ree Reti. "Misli da sie i da se razmlatara tom no ekanjom? Kako bi s samo isprskao, kad presee neki ivi pipak. To kad se desi, ume da boli u asno." Ipak, zvuala je zainteresovano. "Zapravo, znam jedan nain da se otvori dovoljno veliki prolaz da mi izvuem o tu tvoju pticu, a da nijedan pipak ne ozledimo. Upotrebom, hm... prirunog mater ijala." "Ma nemoj?" Namr tila se. "Priroda ovde ne daje nikakav 'materijal' osim k amenje, zemlji te i..." Njene oi se ra iri e. "Bam-buuu!" On klimnu glavom. "Tano. Na 'bu', na a trska. Iseemo nekoliko bambus-mladica, okre emo sve sa njih, prespavamo ovu no; ujutro se vratimo, ali opremljeni mostiima i merdevinama, da bismo mogli prelaziti sa stene na stenu; i polugama pomou koji h emo razmaknuti pipke i otvoriti sebi prolaz donde", on mahnu rukom ka ptici, "a da na nas ne pocuri ni ta od ovog odvratnog niti kiselina. Izvui emo tvoju kao-ptic u mnogo pre nego to se oko nje stvrdne kristalno jaje, a onda idemo mar evskim kora kom pred mudrace, sa iznenaenjem od koga ima i Huni i da se naje e. Kako ti to zvui?" Vide nepoverenje u njenim oima. Prirodno: podozrevala je ne to. On nikad ni je umeo ubedljivo da la e. Okrenula je pogled opet ka zarobljenoj tajanstvenoj ma in i, ali on je znao da Reti, zapravo, izraunava da li e moi da se odbrani ako on poku a noas da je napadne. "Jo je jaka, kako izgleda", ree joj Dver. "Izdr ala je nekoliko dana ovako, u kavezu, pa joj valjda nee biti mnogo te ko da izdr i jo jednu no." Reti pognu glavu i zadubi se u razmi ljanje. "Mo da bi ak bilo i dobro da joj se krila donekle ulepe. Nee biti u stanju da odleti kad je oslobodimo." Ona klim nu glavom. "Va i. Idemo da seemo bu." Osvrnula se ipak jednom, sa oklevanjem i sa e njom, prema ptici; ali je pre koraila debeli pipak i poela se penjati. Pa ljivo je pregledala svako upori te, svaku 'granu', pre nego to bi svoju te inu prenela tamo; pazila je nema li negde izjedajui h tenosti i mo e li oslonac podneti njenu te inu. Videlo se da je iskusan istra iva. Ali nikada nije i la kroz ovakvog pauka. Kad je odmakla otprilike treinu pu ta do gore, kroz zamr ene pipke, njeno lice se najednom tr e; privue jednu ruku k seb i i pogleda ta joj je to kapnulo na nadlanicu. A tamo je bila kapljica, bledozlat ne boje, blistava. Nije izazivala sagorevanje; da jeste, Reti bi vrisnula. Na tr enutak je izgledalo da je vi e opinjena tom bojom nego upla ena. "Brzo, otresi je!" kriknu Dver. Poslu ala ga je. Kapljica odlete meu 'li e'. Ali ve sledeeg trenutka zau e se jo tiha pljuskanja. Jedna kap se pojavi na Retinom ramenu, druga na kosi. Reti di e pogled da vidi odakle dolaze i dobi sledeu kap posred ela. Opsova i poku a da je obr i e... ali je samo razmaza, sve do jednog obraza. Reti brzo ustuknu. "Ne na tu stranu!" povika Dver. Video je da nekoliko aktivnih pipaka kree , zmijastim puzanjem, prema njoj; zlatne kapi pojavljivale su se na njima, curei iz pukotina. Izgledale su kao rosa. Reti zbunjeno za i ta, a nove kapi joj pado e na k osu. Ona se poe urno povlaiti u nekom drugom pravcu. (Reci joj da se ne bori. Ovo ne mora da bude bolno.) Dver zare a ljutito, bez ijedne rei, i odbaci paukov dodir uma daleko od se be. Sleganjem ramena skide luk sa sebe i nabaci ga gore, na stenu, pa se poe pent rati u stranu, bli e devojci. Bio je mutno svestan da je nur, pametni nur, pobegao

od opasnosti i da vi e nije nigde u blizini. Za razliku od njega, pomisli Dver, neke budale upravo sad srljaju napred u opasnost. Pote e maetu iz korica. "Dolazim, Reti!" povika on i oproba mo e li sledea grana izdr ati njegovu te in u. Vide da se Reti penje drugom putanjom i da lako izmie sporom puzanju pipaka. "Ne trudi se!" uzviknu ona. "Ni ta mi nije. Ne treba mi tvoja pom... Ajoj! " Grana za koju se Reti dr ala, a koja je samo trenutak ranije izgledala nep omina, najednom se sva osula redovima zlatnih kapljica. Reti uzmae, psujui. Nekolik o kapi ostalo joj je na akama. "Ne razmazuj ih!" ree Dver. "Pa nisam idiot!" uzvrati ona, povlaei se. Pravcem, na alost, koji ju je vod io jo dublje u gusti pipaka. Dverova maeta, ve to preoblikovan komad bujurskog metala, sevnu: zamahnuo j e na jedan od pipaka izmeu njih. Pipak je izgledao be ivotan, ali je Dver bio sprem an da odskoi unazad ako bi kiselina... Glatko preseen, pipak pade: trula, suva cev iz koje se nije imalo ta prosu ti osim zagu ljive pra ine. Dobro je, dakle, to nisam stao nogom na to, pomisli on. O vo mesto ne pra ta nijednu gre ku. Pustio je da mu maeta visi sa zglavka, pridr ana omom od tavljene ko e. Spentra se jedan nivo ni e, na puzavicu koja je izgledala postojana, a zatim produ i u stra nu, ka Reti. Sledei oslonac izgledao je tanji i slabije privr en za stene, ali Dver n ije imao mnogo izbora. Poe po njemu... Pipak bar nije poeo da trca iz sebe kiselinu niti je poku ao da mu se omota oko no nog zglavka. Kako li je Reti uop te dospela tak o daleko? - upita se on. Radovala ga je pomisao da je veina ovih pipaka mrtva. Ni kakve prilike za izlaz ne bi bilo da je ovaj mulk-pauk mlad i u punoj snazi. "Dver!" Okrete se tamo i zanjiha na tankom pipku. Kroz senke vide da se Reti pen je kroz jednu uzanu, okomitu jarugu. Bio je to maltene 'tunel' i izgledao je stv arno primamljivo, kao mogui put spasa; osim to se umr aj ivih pipaka poeo navlaiti odoz go da joj zaprei izlaz. Ali i dno jaruge poe se zatvarati na isti nain. Na Retinom zacrvenelom licu itala se sve vea panika. Dr ala je svoje pljosnato, tanko seivo u ru ci. Njen pogled je naprosto leteo na sve strane, u potrazi za nekom protivnikovo m vitalnom takom koju bi mogla napasti. Ali ni ta nije mogla uiniti osim da presee, i z nekoliko poku aja, jedan obli nji pipak, nadajui se da odatle nee iknuti vitriol ili zlatna smrt. Dver vide da je kavez u kome se mehanika ptica bacakala, zapravo, sasvim blizu. Pusti je, Jedinstveni, pomisli Dver, spu tajui se u uanj. Iz tog polo aja on se baci napred. Skok ga ponese daleko napred, pored nekog mranog otvora u steni. Ob ema ispru enim rukama Dver dohvati jedan popreno razapeti 'kabl' koji, sreom, odr a nj egovu te inu. Dver doskoi i pojaha jednu maltene vodoravnu granu, debelu kao stablo drveta. Pusti je, pomisli on, inae u... Ova misao se ugu i sama od sebe u njegovom umu. Nije znao kako iko mo e da z apreti jednom mulk-pauku. Maeta mo e sigurno biti pauku neprijatna - ali mo e li biti i ta vi e od toga? Mogao bi on da zapreti ovako: da e sad otii, a onda se vratiti sa opremom potrebnom da se ovo drevno bie sasvim uni ti. Sa eksplozivom i plamenom, da kle. Ali Dver je znao da bi pauku to zvualo odve apstraktno, jer ovaj pauk, zaprav o, nema mnogo oseanja za perspektivu, za uzroke i posledice. Ima samo svest o ono me to sad jeste, sad postoji, i ima ogromnu gramzivost, ali i strpljenje prema ko me i Huni izgleda kao besni nur. U svakom sluaju, mnogo pre nego to bi Dver mogao izvr iti osvetu, Reti bi bi la zalivena u kristalnu auru, ouvana za sva vremena... mrtva kao kamen. Dohvati opet maetu, ali poe i projektovati novu misao. Jedinstveni, hajde da napravimo pogodbu, pomisli on. ta bi pristao da uzme u zamenu za nju? Odgovora nije bilo. Ili je Jedinstveni bio prezauzet guranjem pipaka i f luida na nove polo aje, brzinom na koju verovatno nije navikao, ili... Iz paukovog utanja zrailo je sablasno oseanje zadovoljstva grabljivice. Kao da uti zato to i nema o emu da razgovara, sad kad je obezbedio dva nova blaga za s ebe i kad je na domaku da uhvati i tree. Dver izvi lice u grimasu i kliznu jo dubl

je u kome anje pipaka. ta bih drugo mogao? - upita se. Presee jo tri. Iz treeg trcnu e mlazii kiselinskog soka. Pokapa e dole, na zemlj posutu svakojakim smeem. Odatle se poe lelujavo uzdizati dim, pogor avajui ve jak smr ad kiseline. "Dver, u pomo!" Reti je sad bila sasvim li ena izlaza i pravca za odstupanje. Njen osetlji vi ponos vi e nije mogao suzbiti normalnu paniku deteta uhvaenog u zamku. Njena kos a, sagledana kroz re etku zmijastih mulk-pipaka, blistala je sva u zlatnim kapljic ama, kao griva urskog majstora u neko jutro kad je rosa posebno jaka. Reti presee jedan pipak, koji pade... A dva druga dopuza e da zauzmu njegovo mesto. "Dolazim!" obea Dver i presee jo dva pipka. Preskoi na sledei kabl postojanog izgleda, koji se ugnu, a onda najednom postade klizav: po povr ini se pojavilo mn o tvo blistavih kapljica, poluprozirnih, masnog izgleda. Dver se okliznu. Uzviknu, a njegova stopala odlete e u stranu. Taj isti gusti pipaka, kojemu je do maloas upuivao kletve, sada ga spase da ne slomi vrat. Mlatarajui rukama kao vetrenjaa, Dver se doepa jedne 'puzavice' i oa jniki se uhvati za nju. Sad je samo jo nogama mlatarao po vazduhu. Ali njegov uzda h olak anja pretvori se u zvuk kao da e povraati. Ispod njegove donje vilice pulsira le su ive vene, prepune neke opake tenosti grimizne boje. Neke membrane bile su ta nke; one se poe e napinjati, pretvarati u plikove. Korozivna tenost unutra poku avala se probiti na povr inu. Od samih isparenja koja su odatle dopirala, Dvera su polee da peckaju oi. (Ne, ne. Nemoj ni pomi ljati da bih ja tebe ikada o tetio tako! Odve si drago cen za to.) Pred Dverovim pogledom, sada zamuenim od suza, plikovi su splasnuli... A crvena tenost se poela povlaiti iz pulsirajuih krvnih sudova. (Taj nektar je za obian kamen. Za tebe, jedinstveni moj, samo zlato.) Dver iskrivi lice. Mnogo ti hvala! - pomisli. Pogleda u stranu i nae drugi umr aj pipaka, ne mnogo daleko od svojih nogu. Rizikujui da padne jo dublje, odgurnu se sa ogavne 'grane' koja mu je maloas ubla il a pad. (Nema na emu.) Dver je sad bio maltene tano na istom nivou kao i Reti, i dovoljno blizu da vidi da je u njenim oima namesto panike zavladala tvrda odlunost. Reti upravo d ovr i presecanje jo jednog pipka. Ali za nagradu dobi zlatni mlazi to poprska ruku ko jom je stigla da za titi lice. A Dver najednom shvati - ona proseca sebi put na po gre nu stranu. Ne ka svetlosti dana, nego ka zarobljenoj kao-ptici. Zar je mogue, pomisli Dver, da ona i sad juri za jednom Ifni-prokletom op sednuto u! Ne to teno, hladno, najednom mu se spusti na zglavak. Svetlucavi, teni disk ve je stigao da se ugnezdi izmeu crnih dlaka na Dverovoj ko i. On se brzo skloni u s tranu, pre nego to je sledea kap stigla da padne iz pore za izluivanje, koja se izn ad njega na jednom pipku irila. U isti mah zbaci ovu kapljicu sa ruke. Kapljica o dlete u prostor, ali za sobom ostavi, na ko i, oseanje hladnoe - tavi e, i neke obamrlo sti koja nije bila ba neprijatna. Takav oseaj ima kad ti seoski zubar privije na de sni pastu od samlevenog li a nurala, da bi uskoro dohvatio svoju runu zubarsku bu ilic u. Sad je i maeta bila sva umazana prozirnim zlatastim mlaziima koji su se na nekim mestima ve kristalizovali. Maeta je predmet svakako dostojan da ue u zbirku; pljosnati komad materije uzet od zvezdanih bogova, sada u akama jednog primitivn og plemena koje je tu materiju prilagodilo novoj upotrebi, u jednom prostoru sum raka, izmeu tvrde zemlje i gusto naseljenog neba. Natmuren, Dver podi e oru je i nava li da see i see, bez milosti. Ovde je usredsreenost bila od presudnog znaaja. Prenebregao je smrad i pra i nu i samo sekao protivnika; usmerio je um lovaki usko, samo ka tom jednom cilju. Sav se orosio znojem koji, meutim, nije smeo brisati. Sigurno i ja sad izgledam k ao Reti, pomisli on. A Reti je ispred njega svetlucala kao vilinski slatki posut nebrojenim kapima meda. Dver se nije ni trudio da joj vie da se okrene i poe ka iz lazu. Za to vikati uzalud, jednoj osobi tako tvrdoglavoj?

Osvrte se i vide da njegov sopstveni put za povlaenje izgleda i sad proho dan. Pravi tunel od grana i patrljaka grana. Jedinstveni mo e dogurati jo mnogo 'gr ana', pipaka, ali spor je, zato to je ostario. Bli ei se Retinom kavezu, Dver je bio siguran da e uspeti da se probije napolje, ako i kad pauk poku a da mu presee odstu pnicu. Sad promuklo povika. "Dobro, Reti. Bez gluposti. Idemo odavde." Devojka se probila do nadomak ptice; samo jo dve-tri grane su joj zapreava le put. "Hej!" povika ona. "Primetila me je! Okree se!" Dver ne bi mario ni da je ptica poela dr ati Drejkov opro tajni govor, i to n a galaktikom treem jeziku, pa makar to bilo i sa naglaskom samih Bujura. Prereza j o jedan kabl i zaka lja se, jer iz oba kraja pokulja e isparenja. "Reti, nemamo vreme na!" Isparenja se razio e i on poe jo bli e. Vide da se ptica u svom kavezu od pipak a popela na vi i polo aj i da zuri uvis, u nebo, a prenebregava kapljice koje kao si tna ki a padaju na njena pernata lea. Oito je i Reti videla da se pa nja mehanike ptice na taj nain preusmerila. Sad i Reti okrete glavu da pogleda gore. Dver zau u visi ni neki o tar, cvrkutav zvuk. To je samo prokleti nur, pomisli on. Kroz difrakciono dejstvo re etkasto ukr tenih puzavica on vide Blatka, dalek o gore u visini, na vrhu stene. Blatko se, dakle, vratio, iako je maloas pobegao. Ali nije gledao dole u njih, nego se propinjao na zadnje noge, izvijao gipko te lo ka nebu, kezio nju ku sa tankim 'brkovima', poput majih, i re ao na ne to u jo veim vi sinama, na nebu, ju no. Druga kretnja privue Dverovu pa nju. Jedna izobliena puzavica, kao epileptina zmija, poela se u trzajima navlaiti da mu zaprei odstupnicu. Jadno i slabo je izgl edala... ali je iza nje pristizala druga. I trea. "Reti!" povika on, pripremajui se da see preostala dva-tri pipka izmeu njeg a i devojke. "Klopka se zatvara. Ovo je - sad ili nikad!" Na njenom licu videla se ogromna uskraenost zbog toga to je stigla sasvim nadomak svog svetog grala samo da bi joj na kraju surova sudbina izmakla sve. Ni je ekao da mu Reti i ta odgovori: podi e te ku maetu umornim rukama - oberuke - i kriknu; i sa tri silna zamaha presee debeli kabl koji mu je zapreavao prolaz napred. Nemo j sad sve odbaciti, Reti, molim te, pomisli on. Znao je da ne vredi da te iste r ei ka e glasno. Reti osujeeno kriknu, okrete se munjevito i navali malenim seivom na najma nje kablove; izmeu drugih se naprosto provue, gipko i spretno, zaas. Ali je ovo pro vlaenje ostavilo na njoj jo mnogo novih zlatastih i prozirnih kapljica, tako da je sad liila na pecivo zamoeno u med. Dver je neumorno sekao pipke i najzad je mogao ispru iti ruku. Retina aka se sklopi oko njegovog zglavka. Dver se upre obema nogama i povue je ka sebi kroz mrani tunel pun te kih isp arenja. uo je da neko prigu eno jei, ali mu nije bilo jasno da li to ini on, ili Reti , ili oboje. Iskliznula je iz paukovog zahvata i najzad zagrlila Dvera; omotala se ok o njega i rukama i nogama, sva se tresui. Dveru je bilo jasno koliko se, i pored onolikog spolja njeg junaenja, upla ila u sebi. "Moramo po uriti", ree joj, vukui je za ruku. Reti se opirala samo tren, onda se klizavo odvojila od njega. "Va i, idemo ." Pogurao ju je tunelom za povratak, ispred sebe. ( ta, ve idete? Zar sam bio tako lo domain?) "Sasu i se i izgori, Jedinstveni", proguna Dver izmeu dva mukotrpna daha. Re ti se poela pentrati ka slobodi. Dver ju je pustio da sama bira put; raunao je na njene jake nagone. I ao je za njom. (Jednog dana e to sigurno biti. Ali e ostati moje zave tanje), sti e paukova m isao. (Zamisli samo! Kad se zavr e eoni u kojima Jijo mora biti na ugaru, i kad novi stanari zaposednu ovaj svet i tu provedu sledei eon u zracima slave, gledae z adivljeno ovu moju zbirku. Meu njihovim blistavim gradskim kulama, negovae moje uz

orke sauvane u ovom interregnumu. Moje najbolje primerke postavljae na visoke pije destale da ih svako vidi. Vrhunski meu svim primercima bie ti, trofeju moj, blago m oje. Bie verovatno najbolje sauvani primerak tvoje vuje rase koja e, izvan svake sumn je, mnogo pre tog doba izumreti.) Dver ostade zabezeknut: kako je ovaj pauk zavukao kand e u njegov mozak i odatle i upao rei koje ak ni sam Dver nije znao da zna, rei kao interregnum i pijedest al? Mo da je Lark nekom prilikom izgovorio te rei u Dverovom prisustvu i mo da su zap ale neprimetno u neku duboku pukotinu u Dverovom pamenju. Ti e biti taj koji je 'izumro', paue! Ti i cela tvoja prokleta rasa, pomisl i Dver. Ovog puta njegov silno ljutiti odgovor nije uspeo da odgurne paukov dodi r umom. (Do tog doba sigurno e tako biti. Ali na projekat i specifikacije mogu u s vako doba biti pronaeni u Velikoj galaktikoj biblioteci. Zaboravljeni neemo biti ni kad; odve smo korisni da bismo zaboravljeni bili. Kad god zatreba da neki svet bu de evakuisan, doveden u red i regenerisan jo jednom - kad god divovska dela neke ranije nastanjene rase moraju biti stro ena u pra inu i predata prirodi tako - mi emo se opet uzdii i iveti. Mo e li tvoje pleme majmuna, neznalica, da se pohvali takvom korisno u, drago ceni moj? Mo ete li vi tvrditi da imate ikakvu svrhu postojanja? Osim jedne ilave, uporne volje da nastavite postojati?) Ovog puta Dver nije odgovorio. uvao je snagu. Ako je silazak do Reti bio u asan, ovo sada nje penjanje bilo je ista agonija. Dvaput je te e bilo sei pipke iznad sebe nego one ispred ili ispod. Kablovi su padali, kiselina je trcala. Kapljice s u padale tako brojne da vi e nije dolazilo u obzir da svaku izbegnu. Nastojali su samo da izbegnu najgu u 'ki u' toga i da se sauvaju da im se tenost ne kristali e na oima nosu i ustima. Kroz tu svetlucavu mijazmu Dver vide da se sve njevi novih pipaka bacakaju i praakaju iznad njih i navlae na izlaz, br e nego to je on mislio da mogu. Oito se Jedinstveni sve do sad suzdr avao, da bi tek sad pokazao ta stvarno mo e. (A ta si ti oekivao? Da u ti odmah pokazati ta sam sve spos...) ( ta sam sve spo...) (...sve sposob...) Glas u Dverovoj glavi zamuknu. Prva Dverova reakcija bila je olak anje. Im ao je druge brige - na primer, veoma bolan gr jednog mi ia u vratu, ali i u desnoj r uci koja je izgledala kao da je zamoena u draguljareve materijale - zlato i dijam ante. Sada je on i ao ispred Reti, da bi sekao i sekao i sekao... ali njegove ruke postepeno je koio gr. I kad bi bar onaj dosadni nur prestao da cvili i laje onoli ko; ali ne, Blatko to ini sve e e, dosti e nekakav svoj kre endo, tamo gore, na vrhu sten . To su zvuci sada toliko visoki da ih Dverove u i i ne uju, ali zato poinju da svrd laju Dverovu lobanju kao bu ilica. I kroz sve to, jo jedna briga je uznemiravala Dvera. Ostavio sam glaverku dobro vezanu. Da li e ona umreti od ei ako se ja ne vr atim iv? "Levo!" viknu Reti. On je istog trena poslu a, baci se u levu stranu najvi e to je mogao. Imao je poverenja u njene reflekse. Odozgo pado e gusti mlazevi ute ten osti kroz mesto gde je do maloas bio. "Mo e dalje!" viknu ona. Dr ka maete iskliznu mu iz ruke. Triput je morao petljati oko kai a na zglavk u pre nego to je opet uhvatio maetu i navalio da see. Iznad njih je bio samo jo 'od ak ' ka slobodi, ali su ga postepeno zapreavali tanki kablovi. Vee se brzo spu talo, sv etlosti je bilo sve manje. Ako ne iziu pre mraka, ludi mulk-pauk imae novu ogromnu prednost. Sada jedan zvuk, koji je Dver odbacivao kao pozadinsku buku, postade tol iko jak da se vi e nije mogao prenebrei. Potmulo kontrabasno brundanje tako jako da je potopilo nurovu ciku. Svud oko Dvera i Reti, paukova ' iva ograda' od pipaka p oe da vibrira. Mnoge krte 'lijane' naprosto se raspado e u prah; druge popuca e. Sad su razne tenosti, crvene, narand aste, mlene, curile iz naprslina, pogor avajui maglu k oja je odavno peckala njihove oi. Dver kroz sve to ipak virnu gore i vide da se B latko povlai unatra ke, kezei se na ne to novo, to mu je u lo u vidno polje sa juga; ne to o je lebdelo u vazduhu, bez ikakvog vidljivog oslonca.

Ma ina! Pljosnata, simetrina, glatko sjajna tako da se zalazak sunca odsija vao sa njenih bokova; ma ina koja dolete i zaustavi se tano iznad njih. Iz trbuha ma ine blesnu neoekivano svetlo, grozno jako, i prore eta pipke i k ablove. Mlaz, koji zasee pored Reti i Dvera, kao da traga za neim dubljim... "Lovi pticu!" ree Reti. unula je blizu Dvera, dohvatila ga za ruku i drugom rukom pokazala ka ptici. "Ma, avo nosio prokletu pticu!" povika on. Mulk-pipci su se svud oko njih tresli gore nego ikad. Dver vide da e ih jedna otkinuta ila poprskati kiselinom, okrete se ka devojci i svojim leima je zakloni. Tenost pljusnu po njemu, i tava agoni ja. Purpurne mrlje zaplovi e mu preko vidnog polja. Kai mu skliznu sa ruke, a maeta ispade i odlete, dole, dole, kroz mnoge zamr aje pipaka, sve do zemlje. inilo se da je sva ta uma pipaka o ivela mlazevima estoke svetlosti i crne se nke. Svetlo sa neba tra ilo je svoj plen i spaljivalo sve ispred sebe. Pri toj svetlosti Dver krajikom oka ugleda pticu-ma inu zarobljenu mno tvom p ipaka i oblo enu 'kaputom' od prozirnog zlata. Ptica je plesala u ludom poku aju da pobegne; ali ne od pauka nego od plamteeg zraka svetlosti koji je probadao njen k avez. Tamo, amo, bacala se, a pojedina pera su se ve dimila i arila. Reti besno kr iknu, ali dvoje ljudi nisu tu mogli ni ta uiniti, mogli su samo da se trude da osta nu ivi. Najzad ptica-ma ina kao da odustade. Prestade da izmie i samo ra iri sva etiri svoja krila iznad sebe, u naporu da stvori nekakav za titni svod. Sad plamena sve tlost poe da joj spaljuje ta krila, uporno. Malena glava ptice izviri, di ui se na z mijastom vratu, i zagleda se u napadaa svojim jedinim, iroko otvorenim, netreminim okom. Dver je gledao zapanjen, u asnut i ne bez nekog o amuenog sa aljenja. Tamno pti cino oko, slino adu, eksplodira. Taj zaslepljujui sev bio je poslednje to je Dver zapamtio, pre nego to se n jegova svest ugasila na dugo vreme. VII KNJIGA MORA Ne pravi otrove koje ne mo e upotrebiti. Upotrebi sve koje napravi . Ako drugi moraju da iste iza tebe, kad ti naplate cenu, nemoj da se Spisi sa savetima ALVINOVA PRIA Na li smo se, dakle, tamo, na gornjoj platformi tramvaja- iare, posle dugog u spona iz luke Vufon. im smo se Hakica, tipko i ja iskrcali iz kola (a i moja mala Hufu koja je sedela na tipkovim leima, za dobru sreu), na a urska drugarica, Ur-rona, dogalopira, sva uznemirena, crvena u licu. Ni da nas pozdravi kako je obiaj, neg o odmah pone da pria. Propinje se pomalo, odmahuje tom svojom uzanom glavom tamo-a mo i i ti, svojom groznom verzijom gal-dva. Mora biti da je nauila da tako govori jo kad je bila crv i grickala u travi na Varilskim ravnicama. Znate na koje nareje m islim - ono iz koga se izostavlja svaki drugi graninik fraze, ona dva kratka kvrc anja, tako da u prvi mah i nisam mogao razumeti ni ta. Samo uje duboke tonove i puls eve i ni ta ti nije jasno osim da je osoba pred tobom silno uzbuena. Do lo je i do neeg jo goreg. Trenutak-dva kasnije, Ur-rona poe da nas grize p omalo, ali sve sa jedne strane da bi nas naterala da poemo na drugu. Kao da smo op or tovarnih magaraca koje treba 'ubediti' da pou nizbrdo! "Hrrrm! Odmah da si prestala!" ka em ja njoj. "Ni ta nikad ne bude uraeno kak o valja, ako osoba dopusti sebi da se toliko igsijevski izbezumi. ta god ima da na m ka e , sigurno mo e da saeka da prvo propisno pozdravi prijatelje koje nisi videla ned eljama. Jer, ipak - jiiihongva!" Jeste, to je na huni ki uzvik 'jaoooj'. Zato to se Hak prekotrljala jednim s vojim telesnim tokom preko moje noge. "Zanemari to, Alvine. Zvui k'o tvoj tata." Moj tata? - upitah se. Zaista lo a forica.

ali .

"Zar nisi uo ta nam je rekla?" nastavila je Hak. Moja vrea dahtala je sledeih nekoliko trenutaka dok sam u pamenju preslu avao poslednjih nekoliko dura, u nastojanju da sastavim Ur-ronine rei u ne to razumno. Pa, da. Rekla je ne to stvarno ludo, ali svi mi smo jedni drugima ponekad priali strava treskanja. "Hrrr... zvezdani brod?" rekoh ja, zurei u Urkinju na u. "Ali ovog puta to ka e stvarno? Nije samo kometa kao ona sa kojom si poku ala da nas zezne pro le godine?" Ur-rona poe 'kopati' jednim kopitom ispod sebe. Znala je da sam je ovim d obro zakucao. Pree na angliski jezik i odmah opsova. "Ovog puta je stvarno! Veruj te ni! ula sam ta razgovaraju Urijel i Gifz. Oni su ga uhvatili na ploana!" Na ploama, prevedoh ja sebi. Fotografskim. Kad na a Urkinja zbrlja angliske suglasnike 'b' i 'm', uje na svim tim mestima 'v' i 'n' pa, polako, prevede na nor malan angliski. Na foto ploama su uhvatili zvezdani brod? Mo da se Ur-rona zaista n e ali. "Mo emo li da vidimo?" upitah. Ursko mukanje koje znai osujeenost. "Ti, u nuljasto stvorenje od krlju ti i krz na! Pa tamo i poku avan da vas odveden jo od kako je iara stala!" "Aha." Naklonio sam se i odmahivanjem jedne ruke pokazao ispred nas. "Do bro, pa ta ekamo? Idemo!" Pre mnogo godina Urijel Kovaica nasledila je radionicu na planini Guen od Ur-tan, koja je bila vazal-naslednik Ulenkue, koja je taj dugi niz podzemnih pr ostorija nasledila od svoje gospodarice, velike Urunu, po to je ova umrla; a velik a Urunu je te prostorije prezidala i uredila posle onog velikog zemljotresa kad se ceo Nagib tresao kao mokar nur u godini Jajeta. Idu prie jo dublje u pro lost, u ona mutna vremena pre nego to su ljudi doneli svoje papirno pamenje na Jijo, kad j e mudrost morala ili da se uva u neijoj glavi, ili da bude izgubljena. ak do dana k ad su urski naseljenici morali da se bore i da dokazuju da nisu samo divljaci u galopu na travnatim ravnicama, i da nije pravedno da budu robovi Gheuena visoke kaste, a sva imovina da bude gheuenska. Ova predanja je Ur-rona nama recitovala tokom na ih pustolovnih putovanja. ak i kad uzmemo u obzir da je sigurno preterivala, sigurno su bili vrlo hrabri o ni Uri koji su se popeli na zadimljeni vulkan, na ovu visinu, i sagradili prve p rimitivne kovanice blizu ognjenih izvora lave. Radili su mukotrpno, okru eni ljakom, stalno u opasnosti, i oteli su tajnu - kako se bujurski metal mo e preoblikovati. Time je monopol sivih Gheuena na posedovanje alata bio skr en zauvek. Osobi je maltene drago to ljudska bia nisu pristigla ranije, jer bi znanje o tim poslovima sigurno bilo ve spremno u nekoj knjizi: kako se prave no evi, kako soiva, kako prozori, i tako redom. Dabome da bi onda ostalim rasama bilo lak e da se oslobode robovanja gheuenskim majstorima obrade drveta. Ali ne bi bilo ni ovo liko ponosa; jer, da ste uli samo sa koliko gordosti je Ur-rona pripovedala o tru du, rtvovanju i podvizima svog naroda. Postigli su, shvatate, sve sami, zaradili su svoju slobodu i samopo tovanj e. Pitajte bilo kog Huni a kako bismo se mi oseali bez na ih zanjihanih laa. Ta znanja koja su Zemljani doneli svakako su bila od koristi, ali morska prostranstva nam a niko nije dao! Nisu nam ih dali ni na i daleki pokrovitelji, Guthatse, nije nam dala ni Velika galaktika biblioteka, nisu nam dali ni na i sebini preci koji su nas onako istovarili, istrkeljali na Jijo, naivne i nespremne. Ponos je na veliki u t ome, to smo plovidbu postigli sami. Ponos mo e biti va an, kad nema maltene ni ta drugo. Pre nego to uosmo u pakao kovanice, tipko prebaci ogrta, dobro natopljen vodo m, preko mekanog lenog oklopa. Ja se jae zamotah u ogrta, a Hakica proveri gogl-naoa re i titnike osovina. Onda nas Ur-rona povede u radionicu, kroz zastore sainjene o d vi e slojeva tavljene ko e preklopljenih jedan preko drugog. Hitali smo po stazi napravljenoj od prepariranog bua. Levo i desno od st aze bile su 'barice' lave koja je polako kljuala i previrala. Bila je belo usijan a, od vreline krvotoka Jijoa. Domi ljato dovedeni i u stranu odvedeni mlazevi vazd uha vodili su vrela isparenja u kamene od ake, pa uvis i napolje, tako da nisu izg ledali drugaije nego sve ostale, prirodne fumarole na bokovima planine Guen. Ogromne kofe visile su iznad; jedna puna prikupljenih otpadaka bujurskog metala, druga puna neke peskovite sme e. ekale su da budu zagnjurene u stravinu vre

linu, a onda prosute u glinene kalupe. Urski radnici vukli su kofe pomou ekrka i d opunjavali vrlo dugakim lopatama. Jedan je duvao u cev na ijem kraju je bila lopta od rastopljenog stakla; vrteo ju je sve br e, a ona se sve vi e razvlaila, ali i pos tepeno hladila i stvrdnjavala, tako da na kraju nastade ravna kru na ploa - prozor za neiji dom, daleko odavde. Ovim topioniarima pomagali su i sivi gheueni, nekolicina njih. Jedna od i ronija sudbine, na Jijou, bila je ta to se vremenom pokazalo da su od svih na ih se pta samo jo sivi gheueni svojom telesnom graom prilagoeni za rad u ovim uslovima. M o da su 'sivonje' sada i zadovoljnije nego u onim vremenima kad su druge rase, lani ce dana nje Zajednice, bile pod jarmom i morale da im slugeranji u. Ali ko zna ta oni misle; ja nikad nisam uspeo da proitam 'izraz lica' na tim njihovim kameno tvrdi m kupolama navrh lea. esto se pitam kako je mogue da na divlji, emotivni tipko pripad a tome rodu. Ne to dalje od vreline, pet- est G'Keka vozalo se po glatkom podu, dr ei nadzor nike bele nice. Pisali su ta se radi. Jedan Treki strunjak sa pulsirajuim sinti-prsten ovima probao je svaku me avinu da bi se uverio i potvrdio da e svi metalni proizvod i da se pretvore u ru i propadnu, to jest nestanu, kroz manje od dvesta godina, to je bio uslov koji su mudraci postavili da bi radionica imala dozvolu za rad. Neki ortodoksni lupai akom po Spisima ka u da kovanice uop te ne treba da posto je; da su one znak na e ta tine i da nam odvlae pa nju i udaljavaju nas od iskupljenja, koje se mo e postii samo ako sve zaboravimo. Ali ja mislim da je ovo mesto strava fino, bez obzira na to to me od dima boli vrea na grlu, a bodlje du kime poinju da sv rbe. Ur-ron nas povede kroz jo nekoliko vrata zatvorenih preklopljenim tavljeni m ko ama. Doosmo u laboratorijski groto, peinu gde Urijel prouava tajne svoje umetnos ti - kako one koje su njeni preci tvrdo izborili, tako i one izvaene iz ljudskih tekstova. Ve to dovedeni povetarac osve avao je vazduh u grotou, tako da smo mogli o labaviti te za titne krpe kojima smo se bili obavili. tipko zahvalno zbaci te ki mokr i ogrta i prie ni i sa tu em, gde se dobro ispoliva vodom. Hufu se poe brkati odu evljeno a ja stadoh sunerom, punim vode, trljati vreu na grlu. Ur-rona se dr ala dalje od v ode; njoj bi vi e prijalo jedno kratko valjanje po istom, suvom pesku, kad bi toga ovde bilo. Hakica se odveze hitro niz hodnik du koga je bilo mnogo vrata. Poe zaviriv ati u razne laboratorijske sobe. "Hsst! Alvine!" pro aputa ona urno. Mahala mi je j ednom rukom i dvema stabljikama sa oima. "Doi da pogleda . Samo da zna ko je opet ovd e!" "Ko?" upita tipko i poe tamo, zvi duui i ostavljajui pet nizova mokrih tragova na podu za sobom. Ur-rona poe takoe, gadljivo izbegavajui da klopotavim kopitim sta ne na mokra mesta. Ve mi je bilo otprilike jasno na koga Hak misli, jer nijedan putniki brod nikad ne ue u luku Vufon, a da to ne bude poznato upravnici luke - mojoj mami. On a, dodu e, nije ni ta javno saop tila, ali nauo sam da se govorka da je poslednji brod sa ljakom doneo i nekog va nog ljudskog posetioca koji se iskrcao usred noi i po ao pr avo na iaru, ovamo. "Hrrrm. Kladim se u tap slatkog bua da je to opet onaj mudrac", odva ih se da ka em, pre nego to smo stigli do tih vrata. "Onaj iz Biblosa." Ono Hakino oko koje je ostalo okrenuto unazad, ka meni, pokaza izraz raz oaranja. "Pogodio si", ree ona nezadovoljno i stade da saeka nas ostale. Poznavao sam tu prostoriju. Tokom mnogih ranijih poseta stajao sam na ti m vratima i gledao ta se radi unutra. Bila je to jedna od najveih. Unutra se nalaz ila Urijelina tajanstvena ma ina, prostrana skalamerija od zupanika, kablova, i nek akvih obrtnih staklenih delova. Vrtelo se to uz mnogo trenja i kripe, kao u nekoj od onih viktorijanskih fabrika o kojima mo e itati u knjigama arlsa Dikensa. S tom r azlikom to ova sprava nije proizvodila, koliko smo mi mogli videti, ba ni ta. Samo n ebrojena svetlucanja. Vrteli su se kristalni diskovi kao stotine malih duhova G' Keka, jedan drugom u susret ili nasuprot, i to god su se jae vrteli, to br e su stiz ali u svoju uzaludnost - naime, nigde. Videh ljudskog posetioca, koji se nagnuo nad jedan sto sa etiri noge. Isp red njega je bila otvorena knjiga, vrlo velika; izgledala je dragocena. U njoj s e video neki dijagram, koji je taj mudrac pokazivao prstom. Kovaica Urijel nalazi

la se pored njega i njihala se u krug, na taj nain to je podizala svaki put po jed nu, sledeu nogu. Odmahivala je glavom sa puno grive, pokazujui da se sa neim ne sla e , i jo je frktala ogoreno kroz svoju nozdrvu obrubljenu sivom bojom. "Sa svin du nin po tovanjen, Mudrae Furofski, noran rei da je trevalo sa svin tim da ode na Okupljanje, a ne ak ovano da pote e . Ne vidin kako je ovo vitno za na pr ovlen - za na u nevolju te ku." ovek je na sebi imao crni ogrta mudraca drugog, ni eg reda, od one vrste koj a boravi u Biblosu i dru i se samo sa tamo njih pola miliona tampanih tomova. Tamo on i neguju i uvaju mudrost koja se ve trista godina u Biblosu nagomilava. Ovaj mudra c bio je zgodan na huni ki nain, a to se de ava kad neki od njihovih mu jaka pusti belo , dugako krzno po celoj glavi, ali i po donjem delu lica; uinak koji jo bolje uspev a ako je tu i plemenit duuuu-gaak nos. Kao kod ovoga. A taj ugledni tip zabode pr st jo jednom u prastaru stranicu, tako jako da sam se upla io da e je probosti. "Ali ka em ti", ree on, "upravo ovaj algoritam ti je potreban! Mo e se izvest i popunjavanjem samo jedne desetine tog prostora i anga ovanjem znatno manjeg broj a delova. Treba samo da razmotri ..." Ne mogu napisati ta su priali dalje, jer bilo je na onom nareju angliskog k oji se zove 'in enjerski'. ak ni moje huni ko pamenje ne omoguava da napi em ono to ne ra umem kad ujem, a i ne znam kako se pi e. Ali mudrac je svakako do ao da pomogne Urije li u njenom projektu. I, dabome, ona se opirala, kao to je mogao i predvideti sva ko ko nju poznaje. Iza to dvoje videli smo Urdonolu, mladu ursku tehniarku, kojoj je Gazdari ca poverila du nost ukupnog odr avanja i servisiranja ove ma ine koja se prostirala ire i dalje nego to sam ja mogao videti pri svetlosti iz jedinog zastakljenog otvora na plafonu. Urdonola je tu i tamo zavirivala u skalameriju, u sve to kriputanje i podrhtavanje, i pru ala ruku samo ponegde, da pritegne poneki elastini kai ili nau lji neki kuglini le aj. Ona je tu bila stariji kalfa... jo kopito-dva, pa - nasledni ca Urijelina. Jedina mogua druga kandidatkinja za to mesto bila je Ur-rona, na a prijatel jica; zbog svojih uspeha u koli, ali i zbog toga to je bila najbli a Urijelina roaka po mirisu koja je pre ivela ceo dugi put od stepskog crva do odrasle urske osobe. Urdonola je nesumnjivo radila ovde, na linom projektu svoje gospodarice, samo da bi pobolj ala izglede, iako je oigledno mrzela tu ogromnu ma inu. Izmeu rotirajuih diskova promicale su maju ne kentaurske prilike koje su oba vljale fina pode avanja. Urski mu jaci koje retko mo e videti izvan kesa na telima njih ovih ena. Oni su pritezali pojedine kai eve i zupanike, po Urdonolinim krtim uputstvi ma. Valjda je to neki doprinos jednakosti polova. Sagnuo sam se i pro aputao Hakici: "Eto ta je ostalo od pria o - hrrrm! - zv ezdanim brodovima! Da su stvarno videli zvezdoplov, ne bi se sad zezali sa ovim igrakama." Ur-rona je verovatno ula te moje rei, koje nije trebalo da uje. Okrenula je dugaku nju ku ka meni, sa izrazom velike uvreenosti. Dva od njena tri oka bila su s u ena. "Jesan ula Urijel i Gifz", za i ta ona. "Uostalon, i ti si ni neki panetnjakovi, pa kao zna !" "Znam dovoljno da mi bude jasno da svi ovi stakleni jo-joi, koliko god s e vrteli, imaju sa zvezdanim brodovima veze koliko i dlake na gheuenskim leima!" ak i da se nismo poluglasno svaali, bili bismo upadljivi. Nije lako gomili stvorova kao to smo mi da zaviri u neku sobu diskretno, i to kroz ista vrata svi odjednom. Pa, da nas niko ne primeti. Znate, ono, kao kad detektiv u ljudskim k rimi-priama samo virne i sve sazna. Pa ipak, oni unutra mo da bi nas prenebregli da nije nurkinja Hufu ba taj trenutak odabrala da jurne dugakim skokovima unutra... u ma inu. Lajui na diskove i ekrke. Dok smo mi shvatili ta se de ava, ona je ve bila na jednom ko nom kai u koji je slu io kao pokretna traka; jurcala je po tome, a ostajala na mestu. tavi e, zamahivala je eljustima kao da e da ugrize dvojicu urskih mu eva koji su se, onako siu ni, zgurili u jedan ugao. Urdonol ju je primetila i razmahala se rukama, tako da smo videli blista ve boje lezda pokraj obe njene kese za razmno avanje. "Ovaj dogaaj oznaava? Oznaava?" povika ta pomonica nerazgovetno. Poe se jo vi e nervirati zato to je sad i sama gazdarica, Urijel, zmijasto okrenula svoju osedel u glavu da vidi kakva je to gu va.

Bez obzira na to ta se o nama pria, Huni ume da deluje hitro, ako uvidi da to ba mora. Pojurio sam napred i zgrabio Hufu, mumlajui najdubljim tonovima koje s am umeo proizvesti, a onda sam se, dr ei je, vratio ostalima. ekali smo da budemo iz greni. "Pona anje koje je zapanjujue, u asavajue neprihvatljivo", proglasi Urdonol na galaktikom drugom jeziku. "Jedan ovako va an kongres da prekine takva skupinica dr skih, mikrocefalnih, nevaspitanih..." Urijel je, meutim, prekide u tom nizanju uvreda, pre nego to je Ur-rona, k oja je ve besno 'kopala' kopitom po podu, mogla poeti da odgovara na slian nain. "Dobro", ree, "dobro je, Urdonol." Gazdarica je ovo rekla na galaktikom se dmom. Zvualo je kao komanda. "Ja bih te zamolila da ovu omladinu povede do Gibz, k oja ima neka svoja posla sa njima, a onda da se brzo vrati . Treba jo nekoliko mode la da provuemo kroz ma inu, danas." "Bie uinjeno", odgovori Urdonol na tom istom jeziku. Okrete se ka nama, is pru iv i vrat agresivno, i ree: "Hajde sa mnom, vi gomilo pustolova." To je naprosto curilo od ironije. Nain izgovora mogu u gal-sedam, mada ne onako super-o tro kao na angliskom. "Brzo. Doneta je odluka da se va plan prihvati. Onaj va veliki plan... Put u Pakao, i to ne povratni." VIII KNJIGA NAGIBA Predanje Pria se da bi glaveri trebalo svima nama da budu uzor. Sedam rasa, to je sept, je do lo da se nastani na Nagibu, ali samo ta jedna uspela je da pobegne iz zatvora u koji je voljom svojih predaka baena. Nain: pronala enje Staze iskupljenja i odla enje tom stazom do kraja. Sada su to nevina bia, nisu vi e zloinci. Oni i Jijo sada su jedno isto, spo jili su se. U nekom dalekom vremenu mo da e ak obnoviti svoj um i opet se uzdii; time e stei jedan blagoslov koji se retko dobija. Drugu priliku za odlazak meu zvezde. Neki Zemljani (najmlai u septu) nezadovoljni su to nisu imali prilike da v ide kako su glaveri izgledali kad su bili mislea, govorea stvorenja. Huni i i Uri im ali su tu mogunost, mada su i oni stigli prekasno da vide glavere (tada sa veliki m 'g': Glavere) na vrhuncu umnosti. Jer, navodno su prvobitni Glaveri bili moni i ntelekti sa izuzetno dubokim rasnim pamenjem. Kad gleda kako dana nje ivotinje glaver i nju kom riju kroz neku na u kantu za ubre, te ko ti je zamisliti da je to ista ona ra sa koja je nekada velianstveno plovila kosmosom i bila pokrovitelj za tri mlae, al i vrlo plemenite, inteligentne rase. Iz kog oaja doo e ovamo i utonu e u bezbednost potpunog zaborava? G'Keki nam ka u, na osnovu svojih usmenih narodnih predanja, da su Glaveri dobegli na Jijo zato to su finansijski propali. Jednom davno, (po tim predanjima) Glaveri su bili jedna od malobrojnih r asa sposobnih da razgovaraju sa Zangima, civilizacijom bia koja di u vodonik i post oje naporedno, i nadmeno, pokraj onih koji di u kiseonik. Ovaj redak dar omoguavao je Glaverima da nastupaju kao prevodioci, to im je donosilo mnogo bogatstva i ugl eda. Ali onda su napravili samo jednu jedinu gre ku u jednom ugovoru, ali to je bi lo dovoljno da ih ekonomski slomi i baci u ogroman dug. Pria se da su veliki Zangi strpljivi. Dug sti e na naplatu kroz nekoliko st otina hiljada godina. Ali tako je ogroman da Glaveri, i tri rase koje su Glaveri titili, jo u ono davno vreme uvide e da nemaju nikakve nade da do tad otplate. Preostalo je da prodaju samo jo jedno, ono to im je preostalo, a to se na p ravoj stazi moglo ponuditi. Sebe. Sabrane bajke sedam naroda Jijoa, tree izdanje. Odeljenje za folklor i je zik, Biblos, leta izgnanikog 1867. ASK Pljaka ki brod ubrzo je oti ao na isti onaj nain na koji je do ao, u oluji uskov itlanih komadia na e jadne, smrvljene ume. Tornado se za brodom ispru io uvis, kao da

sablasna ruka same planete poku ava da sustigne brod i uhvati ga i zadr i. Avaj, ovaj odlazak nije bio povod za veliku radost, jer se posada zarekl a da e se uskoro vratiti. Dokaz da to ozbiljno misle uao je blizu vrueg o iljka na mes tu odakle su uzleteli: jedna crna kocka, pola strelometa iroka, na kojoj se nisu videle nikakve crte niti oblici osim jedne rampe koja je vodila u veliki ulazni otvor. Mi smo posle doneli blizu tog mesta dva nejaka platnena 'paviljona', ator a zapravo, po zahtevu nekolicine zvezdanih bogova koji su, posle odlaska broda, ostali u toj kocki. Jedan paviljon slu io nam je kao zgrada za diplomatske veze sa tim gostima, a drugi, vei, slu io je njima da unutra 'pregledaju uzorke'. Ispod to g veeg atora ve je radila ekipa zvezdanih ljudskih bia. U svoje mrane, tajnovite ma ine ubacivali su primerke ivih bia Jijoa. Zajednica ostade u oku. Mudraci su pozivali da se ouva jedinstvo, ali pred stavnici nekih naroda i klanova su oti li, da potra e bezbednost kod svojih. Preosta le skupine uurile su se na pojedinim mestima u blizini; izaslanici su i li od skupine do skupine, pregovaralo se tiho, kri om. Naime, pregovarali su mnogi sa mnogima, ali niko sa najmlaim narodom. Sa ljudima, u ovo vreme, niko nije hteo da razgovara. SARA U kasno popodne reka je za la u klisurine. Kao da se prisetila da je eka ne ki hitan posao koji treba obaviti negde daleko, voda je pohitala kroz teren pokr iven trnovitim bunjem, izmeu nizbrdica izrovanih erozijom. Sara je pamtila te 'rave zemlje' zato to je u detinjstvu i la sa Dverom i Larkom tamo, u lov na fosile. Beh u to dobra vremena, iako je bila velika vruina, hrana bajata, a pra ina krupna i o tr a. Naroito kad je s njima i la i Melina, pre one njene dugotrajne bolesti od koje j e umrla, posle ega se Nelo pretvorio u starca. Mekani naglasak njihove majke postajao je izra eniji, priseala se Sara, to s u dalje ka jugu i li. Vedro nebo bez ikakvog zaklona irilo se iznad njih, ali to Me linu kao da nije ni najmanje pla ilo. Za razliku od toga, posada broda 'Hauf-voa' kao da je bila sve uznemiren ija sa svakom ligom puta prevaljenog ka jugu. Bili su, naravno, nervozni i zbog gusarskog napada koji se dogodio blizu onog spaljenog mosta. Jasno se videlo da bi mornari Huni i vi e voleli da zavuku brod pod neku stenovitu izboinu i tako da pro vedu dan. Kapetan ih je podseao, blejei iz svoje ljubiaste vree za govor, da ovo nij e obino izno enje ljake nego hitna misija za Zajednicu. Preovlaujui zapadni vetar u ovim krajevima omoguuje brodovima i povratak: p uni jedra onih koji krenu uzvodno. Ali na mestima gde matica reke vue najjae, to p onekad nije dovoljno. Zato na obali, kod takvih mesta, postoje stanice za vuu, u kojima borave pouzdani Huni i, operatori. Oni imaju na raspolaganju vetrenjae, koje su ve to kamuflirane, izgraene na mestima gde se stenoviti masivi nadnose tako da ih zaklanjaju od pogleda. Rotor izgleda kao uspravno postavljeni mikser za muenje jaja, a okreu ga vetrovi koji kroz takva zaklonjena mesta duvaju kao kroz levak, usmereno. 'Hauf-voa' projuri pored prve takve stanice tako brzo da njen operate r ne sti e ni da izie iz svoje kolibe pridodate uz stanicu, iako su ga povicima poz ivali; pola midure kasnije operater sledee stanice tek to izie i poe, dubokim tonovi ma glasa, pozdravno obraanje - a brod ode. Tako nas i vreme vue, pomisli Sara. U budunost, za koju jo nismo spremni. I za nas ostaju talasi aljenja za propu tenim. Kad bi nam samo ivot ponekad dobacio u e za vuu uzvodno, u pro lost, pomisli o na. Priliku da izmenimo ne to u tokovima svog ivota. A ta bih ja to izmenila, kad bih mogla ponovo iveti prethodne dve godine? Zar je ikakva koliina 'znanja unapred' mogla zaustaviti slatki bol predavanja svo ga srca na mesto gde to srce nije moglo pripadati? ak i da je unapred znala kakva je Jo uina priroda, zar bi mogla, zar bi hte la odbaciti sve one mesece vrtoglave radosti dok je, zavaravajui sebe samu, 'vero vala' da on mo e biti njen i samo njen? Da li je i najtanije proroanstvo moglo spasiti njegov ivot? Doo e joj slike, nezvane i ne eljene, iz pamenja. Slike onog dana kad je be ala iz citadele Biblosa, ste ui u naruju svoje knjige i karte, kad je hitala u selo Dolo

, u onu svoju kuu na drvetu iz koje se vidi brana Dolo; re ena da se utopi u uenje. - crne zastave lepr aju na vetru zefiru koji duva preko te kog kamenog krova dvorca... - mrmor-zmajevi od papira lete po visinama, vuku konce kojima su privr eni i ogla avaju se tu nim zvucima, dok traje sveanost 'uubravanja', pretvaranja u prirodno ubrivo le eva Jo ue i drugih rtava kuge... - visoka ena svetle boje ko e, nedavno pristigla amcem iz dalekog Ovum-grada , stoji kraj Jo uinog odra i obavlja ono to je du nost supruge: pola e na njegovo elo to rus koji se uvija i gri, i koji e polako pretvoriti to telo u svetlucavu, kristaln u pra inu... - smireno, dostojanstveno, hladno lice mudraca Teina, okru eno grivom kose nalik na bujurski elik, dok prilazi da velikodu no oprosti Sari to je godinu dana k r ila dru tvene norme... i la sa nekim ko je 'samo obian' knjigovezac; zato Tein ponovi svoju ponudu, dostojniju... - poslednji njen pogled na Biblos, na te visoke zidine, iza kojih su bli stave biblioteke; iznad grada kamena ploa, a na ploi zasaeno drvee. Pogled na jedan deo njenog ivota, deo koji se zavr io tako neopozivo i konano kao da je ona umrla. 'Pro lost je gorina', pi e u Spisima. 'Do iskupljenja se mo e stii samo stazom z aborava.' Kratak, u asnut krik, a onda lomljava i pad porcelana. "Gospoice Saro!" pozva je jedan u tav glas. "Brzo doi ovamo, molim. Svi!" Ona pohita od desne ograde brodia i nae Pzoru kako stoji sav zadihan od uz bune i ma e manipulacionim 'rukama'. Vide postelju neznanca praznu i neuredno razb acanu, i srce joj preskoi. Zaas vide i kud je pacijent pobegao. Izmakao se iza tri bureta puna ljake koju su ljudi proizveli. U ruci je vrsto dr ao, kao oru je, komad razbijene porcelans ke posude. Ranjenik je kolutao oima i panino pogledao Trekija, apotekara. A, upla io se od Pzore, zakljui Sara. Ali za to? "Ne boj se", ree ona na galaktikom sedmom jeziku. Koraala je lagano ka njem u. "Strah je neprikladan u ovo vreme." Izbezumljeni pogled etao je od nje do Pzore i nazad, kao da ne mo e da pomi ri ta dva bia u istoj slici, u istoj misli. Sara pree na angliski jezik, znajui da je taj u nekim ljudskim obalskim na seobinama glavni, ako ne i jedini. "U redu je. Stvarno nema frke. Ovde si u sigurnosti. Bio si ranjen, mnog o ranjen, ali sad ti je bolje. Stvarno se oporavlja . Sad si bezbedan." Na neke rei reagovao je vi e, na neke manje. Kao da mu se dopalo ono 'u sig urnosti'; zato ona to ponovi jo nekoliko puta, pru ajui ruku. Neznanac je opet bacao zabrinute poglede ka apotekaru Pzori. Sara se pomae tako da mu zakloni pogled na Pzoru. Pacijent se malo umiri i usmeri pa nju na njeno lice. Najzad uzdahnu snu deno i pusti da o tri komad keramike ispadne iz njegovih uzdrhtalih prstiju, na palubu. "E, to je dobro", ree ona. "Niko ti nee ni ta." Iako je prvobitna panika minula, nepoznati ovek opet je nastojao da vidi apotekara iz sela Dolo. Odmahivao je glavom i pravio grimase iznenaenja i gaenja. "Prokle... prokle... prokle..." "Hajde, lepo se izra avaj", ree ona prekorno. Pomogla mu je da opet legne n a ebad; jedno presavijeno ebe postavila je ispod njegove glave. "Da nije bilo Pzor inih melema, ne bi ti sada i ao ovako lepim brodom na putovanje do grada Tareka. U ostalom, kako mo e da se pla i jednog Trekija? Ko je ikad uo za tako ne to?" Ranjenik je zastao, mirnuo dvaput, pa opet uinio alostan poku aj da ne to ka e. "Ad o... d of. D ... of." Razoaran to ne uspeva, stranac prestade da izmucava te rei. Zatvori usta i stisnu usne u vrstu, tanku liniju. Di e levu ruku na pola puta do leve slepoonice gde se, ispod zavoja, nalazila njegova ogromna rana - ali prekide taj pokret, ka o da bi najgora strahovanja mogao potvrditi ako bi dodirnuo ranjeno mesto. Spust i ruku opet na le aj i uzdahnu duboko, drhtavo. Dobro, bar se probudio; i to je udo, pomisli Sara. Priseban je i nema vi e

groznicu. Ovaj dogaaj privukao je radoznalce. Sara im ree da se udalje. Ako ranjenik poinje da histeri e kad vidi trekija, kako e tek reagovati ako ugleda Gheuena koji na svakoj od pet nogu ima mnogobrojne o tre klinove za pentranje? ak i danas pojedi ni pripadnici ljudske rase ne vole da vide 'druge' septe u blizini. Utoliko je vi e Saru iznenadio sledei zvuk. Smeh. Neznanac se pridigao u sedei polo aj. Odmeravao je pogledom one to su se oku pili da ga vide - mornare i putnike. Zinuo je kad je video da se na iroka, plava, oklopna lea Blejda, krabe, popeo Jomah, eksplozerov sin, i da se pridr ao rukama z a kupolu koja Blejdu viri iz sredine lea i slu i kao glava. Klinci iz Doloa oduvek su voleli Blejda koji je sa njima postupao blago. Zato je Sari ovaj prizor bio n e to najnormalnije. Ali neznanac je umno udahnuo, pokazao prstom i poeo se smejati. Okrenuo se i video da jedan mornar daje zalogaje hrane svom omiljenom nu ru, a da na ramenu drugog mornara, takoe Huni a, sedi impanza Priti i odatle posmatr a ta se de ava. Njegov suvi smeh, pun neverice, pojaa se do bunog cerekanja. Zastade i pogleda mirkajui, iznenaeno, skrajven-plesaa Fakuna, G'Kekija, koj i se vozikao po palubi na svojim telesnim tokovima i sada 'parkirao' izmeu Pzore i urske majstorice, Ulgor. Fakun je pomou dve svoje stabljike sa oima gledao pacije nta, a druge dve stabljike je okrenuo ka susedima (jednu levo, drugu desno) kao da pita: ta se de ava? Neznanac poe pljeskati kao odu evljeno dete i smejati se na sav glas. Od sm eha mu poo e na oi suze, i poteko e krivudavo, kao pritoke, niz njegove tamne, izmuene obraze. ASK Posle je bilo kao da je ceo jedan vek prosveenosti, postignut trudom na eg svetog Jajeta - ali i onaj prethodni vek truda da se Zajednica uspostavi i odr i izbrisan. Malo gde si mogao videti reuga, jer su otrovi mr nje odagnali veinu njih sa na ih ela u rupe oblo ene mahovinom, gde su provodili vreme durei se, dok smo mi m orali da se sporazumevamo samo reima, kao u davnim vekovima, kad su rei esto dovodi le do ratova. Moj/na narod donese uzorke najnovijih opakih glasina, a ja napunih svoj n ajni i prsten tim ogavnim zlom i dopustih da samo poneka isparenja stignu do gornj ih prstenova mojih, donosei sledee gadarije: 'Na i ljudski susedi, u njih vi e ne mo emo imati poverenja, ako smo ikada i m ogli.' 'Oni e nas prodati svojim genetskim i klanovskim roacima koji su nedavno d oleteli.' 'Lagali su kad su priali one ivopisne prie kako su bili usamljena i siroma na civilizacija, bez ijednog pokrovitelja u Pet galaksija.' 'Samo glume da su izgnanici, u stvari su to uhode, uhode nas i na svet.' Jo gori traevi glasili su ovako: 'Uskoro e oni otii odavde, sa svojim roacima, popee se na nebo da nastave ive ti bo anski, onim ivotom koga su se na i preci odrekli. A nas e ostaviti da trunemo u ovoj rupi, ukleti, zaboravljeni, dok oni krstare galaksijama.' To je bio najgnusniji poku aj kaljanja i toliko je smrdeo da sam/smo morao /li ispustiti deo tih isparenja iz sebe, uz setne zvuke. Ljudska bia... da li bi stvarno mogla to uraditi? Napustiti nas? Ako i kad bi se to desilo, na e noi postale bi oajnije ak i od na ih dana. Jer uvek bismo znali, ak i ne di ui pogled iz ovog na eg mraka, ta su to oni opet osvojili. Zvezde. LARK Hvatala ga je nervoza zbog ovog novodo log biologa, ene koja se zvala Ling, zato to ga je Ling gledala na neki takav nain da se Lark oseao nekako udno, kao div ljak ili dete. to je i bio, u poreenju sa prido licom, iako stariji po godinama ivota. Kao p rvo, sve to je nauio tokom itavog svog dosada njeg ivota, posveenog studijama, ne bi po punilo nijedan kristalni memorijski klin koji ona tako spokojno ubaci, kad god p

o eli, u raunar koji nosi okaen o gurtnu, preko ramena. Ling je na sebi imala zelenu radnu odeu iz jednog dela, kojom je bilo pokriveno maltene celo njeno telo. Bila je to ena sa tamnim tenom, sa krupnim oima i sa egzotinim, visokim jag odicama; te oi imale su iznenaujuu nijansu krem-smee boje. "Jesi li spreman, Lark?" upita ona. Lark je u rancu imao hrane za etiri dana, tako da nee morati da lovi niti da sakuplja hranu, ali zato nee moi da ponese svoj dragoceni mikroskop. To blago, vrhunski domet urske zanatske ve tine, sada je izgledalo kao jadna igraka puna mutn ih slika, u poreenju sa spravama koje su imale ove prido lice sa zvezda, Ling i nje ni drugari: razgledali su organizme sve do nivoa sastavnih molekula. ta li bismo mi njima mogli rei, a to oni ve ne znaju? - pitao se Lark. ta uop t e mogu oni eleti da dobiju od nas? Popularno pitanje, o kome su puno raspravljali oni njegovi prijatelji ko ji su jo i sad pristajali da razgovaraju s njim; ali slino su izmeu sebe razgovaral i i oni koji su sad bojkotovali sva ljudska bia, zbog srodnosti izmeu ljudi i ovih uljeza odozgo. Pa ipak, pomisli on, mudraci su odredili mene, oveka, tavi e jeretika, da vo dim ovog lopova kroz na e ume prepune blaga. Da ponem pregovaraku igru u kojoj su ulo g ivoti svih nas. est naroda imali su da ponude jednu stvar. Ne to to ne postoji u zvaninoj gal aktikoj enciklopediji pod odrednicom 'Jijo'. Tu odrednicu su dovr ili Bujuri pre ne go to su oti li. Nedostajua stvar jesu novi podaci, o nainima na koje se planeta menj ala u poslednjih milion godina - dok je bila izvan 'upotrebe', ostavljena 'na ug ar'. Po tom pitanju Lark je bio strunjak, struniji od ijednog drugog ovda njeg 'divl jaka'. "Da, spreman sam", re e on eni sa zvezdanog broda. "Dobro. Kreemo!" Pokretom ruke pokazala mu je da on poe napred. Lark nabaci ranac na lea i okrete se da je povede iz doline smrvljenog dr vea, stazom to bi vodila daleko od udoline u kojoj se nalazi Jaje. Niko, dodu e, nij e verovao da bi postojanje Jajeta moglo zauvek ostati tajna. Roboti-izviai su dani ma leteli preko planete, zavirivali u livade, potoke i fumarole. Pa ipak, postoj ala je mogunost da pomisle da je Jaje tek neka stena... i da u to veruju bar dok ono ne pone opet da peva. Ta staza koju je Lark odabrao vodila je daleko od kanjona u koji su posl ati nedu ni, ovda nja neja - deca, impanze, lornici, zukiri i glaveri. Mo da oi uljeza-pl jaka a ipak ne vide sve. Mo da se ne to dragoceno mo e i sakriti. To je bio plan mudraca. Lark je prihvatao taj plan kao dobar... za sada. Skupine posmatraa ve danima su se okupljale na obodu doline, da gledaju ka ko crna kocka upija sunev sjaj, a ne daje nikakav odsjaj, ne vraa nijedan zrak. Ka d su se dvoje ljudi popeli tako visoko, jedan iz skupine Ura posmatraa uzmae nervo zno od njih; kopita su egrtala po kamenu kao ljunak. Sve su to bile mlade urske enk e, koje jo nisu raale; njihove kese za mu jake bile su prazne. Upravo osobe koje su sklone uletanju u nevolje. Njihove kupaste, izdu ene glave uzmahivale su i spu tale se; Urkinje su uz t o i i tale, ispru ale se ka ljudima, pokazivale redove testerastih zuba. Larkova plea se zatego e. Reug u fi ekliji na njegovom opasau poe se migoljiti, oseajui gu vu u vazduh . "Prestani s tim!" upozori on enu, koja je uperila neki instrument ka usko me anom krdu Urkinja. "Samo nastavi hodati dalje." "Za to? Samo sam htela da oitam..." "Verujem, verujem. Nije trenutak." Lark ju je uhvatio za lakat i poveo dalje. Ve po tom prvom dodiru bilo mu je jasno da je Ling vrlo jaka. Kamen prolete kroz vazduh blizu njih i udari u zemlji te ispred njih. Zati m sti e i tavi povik. "Skirssss!" Ling htede da se osvrne, iz radoznalosti, ali je Lark povede dalje. Novi glasovi povika e za njima. "Skirs!" "Jiki skirsi!"

Jo kamenja poe da bobonja oko njih. U oima Ling poe se videti rastua zabrinut ost. Zato je Lark suvo umiri. "Uri slabo bacaju. Oajno ni ane, i nisu se ni ta poprav ili ni kad su saznali za luk i strelu." "Pa, oni su vam neprijatelji", ree ona, ubrzav i korak, iako joj to niko ni je rekao. "To je prejako reeno. Hajde da samo ka emo da su ljudi, takoe, morali da se izbore za svoje mesto na Jijou, u poetku." Urska rulja i la je za njima, sa lakoom ih susti ui, dovikujui i poku avajui da n pravi neki incident. Tada, sa istoka, dojuri galopom jedna pripadnica njihove vr ste i naglo zaokrete, isprei se ispred rulje. Na rukavima ove kentaurke videle su se ploice nalik na ljudske vojne epolete, 'inove': jer ona je bila jedna od stare i na Okupljanja. Kentaurka veoma ra iri ruke, pokazujui dve pune kese za mu eve i aktiv ne mirisne lezde. Gomila mlaih Urkinja topotavo se zaustavi pred njom; a stare ina j e agresivno usmeravala glavu sad ka jednoj, sad ka drugoj, i tala je na njih i narei vala im da ostave ljude na miru. Jo postoje red i zakon, pomisli Lark sa olak anjem. Meutim, hoe li jo dugo? " ta su nam to dovikivale?" upita Ling kad su otpe aili dublje pod svod vor d rvea finih iglica. "Nije bilo ni na gal estom, ni na galdvau." "Ovda nje nareje", ree Lark i blago se nasmeja. "Re 'd iki' je Huni ima bila pogr dna re, kletva, ali sad je u la u mnogo iru upotrebu. U su tini znai 'smrdljiv'. Ali ko nam ka e! Te napaljene, male, nevenane Urkinje!" "A ona druga re?" Lark je pogleda. "Urima su uvrede va ne. U starim danima, kad smo tek nase ljavali ovaj svet, Uri su tra ili neku pogrdnu re za nas, takvu da nam bude uvredlj iva, ali da moramo priznati da je tana. Prilikom jednog od prvih prekida vatre, v eoma ljubazno su zatra ili od na ih starih da ka u ime neke ivotinje koja ivi na drveu, d obro nam je znana i radi sme ne stvari." Njene oi, gledane izbliza, bile su krupne i izvrsne. Ne ono to bi se oekiva lo kod gusara. "Ne shvatam", ree Ling. "Za Ure, mi smo penjai po drveu. Ba kao to su na i preci sigurno imali utisak da su Huni i u su tini konji, mazge, travojedi." "Pa? Ni sad ne..." "Zato se mi trudimo da izgledamo veoma uvreeni kad nam Huni i ka u da smo vev erice. To 'skirs' je izobliena verzija jedne angliske rei za 'veverice'. E, kad se mi na to ljutimo, Huni i se mnogo raduju." Izgledala je zbunjena, kao da je u Larkovim reima bilo vi e nejasnoa, a ne s amo jedna. "Trudite se da ugodite onima koji su vam neprijatelji?" ree ona. Lark uzdahnu. "Na Nagibu vi e niko nikome nije neprijatelj. Ne u tako veli kim razmerama." Ili bar do nedavno nije bio, pomisli on. "Za to?" nastavi on, trudei se da preokrene smer ispitivanja. "Zar su nepri jatelji mnogobrojni, tamo odakle ti dolazi ?" Sad je bio red na nju da uzdahne. "Galaksije su opasne. Ima mnogo onih k ojima se ljudska bia ne sviaju nimalo." "Tako su i nama govorili na i stari. To je zato to su ljudska bia 'vuja rasa' , je li tako? Naime, zato to smo se sami uzdigli do zvezda, bez tutorstva?" Ling se nasmejala. "Ah, taj stari mit!" Lark se ukoeno zagleda u nju. "Ne misli ... ne misli valjda...?" "Da znamo istinu? Na e poreklo i sudbinu?" Osmehnula se. Na njenom licu bi o je izraz spokojnog i vedrog znanja. "E, zaista si ti jedno izgubljeno dete iz pro losti. Zaboga. Vi ste, narode, dugo bili izvan veze." On se spotaknu o kamen, a Ling ga zgrabi za mi icu da ga vrati u ravnote u. "Ali", ree ona, "mo emo o tome priati i kasnije. Prvo ti meni priaj o tim, kako se zo vu? Veve...?" Ona pru i ka njemu prst ukra en upadljivo debelim prstenom. Pretpostavio je da se u prstenu nalazi neki aparat za snimanje. Nije mu bilo lako da sad preusme ri misli na veverice, a da suzbije svoju naglo probuenu radoznalost u vezi sa gal aktikim pitanjima. "Da, veverice."

"Nagovestio si da one ive na drveu i da su nalik na ljudska bia. Hoemo li da nas, usput, imati mogunosti da ih vidimo?" Pogledao ju je, mirnuo, odmahnuo glavom. "Hm, ne bih rekao. To se nee ostv ariti na ovom putovanju." "Dobro, a ta mi jo mo e rei o njima? Na primer: pokazuju li ikakvu sklonost ka upotrebi alata?" Larku nisu bile potrebne ni psiho-moi, ni intervencija reuga, da pogodi k akve su namere njegove divne go e. On pomisli na lanac pitanja koja bi odvela tano d o njenog pravog cilja. - Pokazuju li dar za upotrebu ma ina? Za rat i trgovinu? Za filozofiju i u metnost? - Imaju li onaj glavni potencijal? Onu maginu su tinu koja je neophodna da bi se, uz pravu vrstu pomoi, ostvario veliki napredak? - Da li imaju onu retku tinkturu, ono obeanje u sebi, koje bi podstaklo n eku pokroviteljsku rasu da se potrudi? Ono ne to, to bi nagovestilo da jednog dana mogu postati zvezdani letai? - Da li je ta rasa kandidat za Uzdizanje? Lark je prikrivao koliko je iznenaen zbog njenog neznanja. "Koliko je men i poznato, ne pokazuju nimalo", ree on iskreno. Jedine veverice koje je on ikada video bile su na izbledelim, prastarim slikama sa Zemlje. "Ako sluajno proemo pore d neke, moi e i sama pogledati." Bilo je jasno da ova zvezdana skupina istra itelja poku ava da nae biolo ko bog atstvo. ta bi drugo mogao siroma ni Jijo da ponudi, a to bi zaslu ivalo toliko truda d a se kri om proe pored stra a koje je rasporedio Institut za migracije, da se klizne kroz one zvezdane puteve koji su odavno prepu teni udnoj, zloslutnoj civilizaciji Z anga, zatim da se hrabro jurne kroz Izmunutin smrtonosni ugljenini vetar? Samo jo jedna stvar bi zaslu ivala toliko truda, pomisli Lark. Naravno. Hit na potreba da se nae pribe i te. O tome bi mogao pitati svoje pretke, deko. Ove prido lice nisu, mada je to Lark od njih mogao oekivati, glumili da su predstavnici neke galaktike agencije ili da imaju zakonsko pravo da pregledaju bi osferu Jijoa. Smatraju li oni da izgnanici nastanjeni na Jijou vi e ne pamte da ta kve stvari postoje? Ili im je naprosto nebitno ta e ovda nji narodi misliti? Njihov cilj - utvrivanje ta se sve izmenilo od dolaska Bujura pa do danas - ini Larkove st udije, kojima je on posvetio sav svoj ivot, dragocenijim nego to je on ikada mogao i zamisliti. Toliko dragocenim, da je Lester Kembel njemu naredio da sve svoje sveske ostavi kod kue, da ne bi pale u ruke tuinima. Mudraci ele da i ja saznajem o ovima, pomisli Lark, isto koliko oni sazna ju o nama. Pa i vi e. Naravno da je to bio plan unapred osuen na neuspeh. est ovda njih naroda nal ik su na novoroenad gurnutu u smrtno opasnu igru ija pravila ne poznaju. Svejedno, on e se truditi najbolje to mo e, dokle god se njegovi ciljevi budu poklapali sa cil jevima mudraca. to ne mora uvek biti tako. Znaju i oni to, pomisli Lark. Nisu zaboravili da sam jeretik. Na sreu, istra itelji su mu dali ba ovu osobu za pratilju - svog ponajmanje zastra ujueg lana. Mogli su odluiti da tu du nost dobije Ran, mu karac, ogroman, kratko o n, sa glasom koji tutnji kao iz bureta i sa pleima tako irokim da uniforma samo to se ne rasprsne na njemu. Ili ono drugo dvoje koji povremeno izlaze iz njihove is tra ivake stanice, iz te crne kocke. Jedan od to dvoje je Kun, mu karina gotovo isto t oliko krupan kao Ran; plea kao mladi Huni . Druga je Be a, ena tako upadljivo enstvena da se Ling udio kako ona uspeva, sa tako bujno zaobljenim telom, da se kree tako e legantno. U poreenju sa tim svojim kolegama, Ling je izgledala maltene 'normalno' , mada bi, u sluaju da se doseli u ma koji jijoanski grad, sigurno izazvala velik u uzbunu meu mladim mu karcima ljudske rase - tavi e, uskoro bi bilo i mnogo tua izmeu n jenih udvaraa. Samo ti nemoj zaboraviti svoj zavet, podseti Lark sebe, dok se zadihano uspinjao jednim strmim delom staze. Lingina bluza se nakvasila od znoja i zalepi la za njeno telo, na naine vrlo izazovne. Lark prisili sebe da gleda negde drugde . Ti si uinio svoj izbor, ree on sebi. Odluio si da ivi za ciljeve koji su od tebe vei . Ako se tih ciljeva ne eli odrei zarad jedne asne ene sa Jijoa, onda i ne pomi ljaj na

to da ih napusti zarad neke inspektorke, tuinke, neprijateljice ovog sveta. On pronae novi nain da suzbije vrelinu koja je kru ila njegovim krvotokom. P ohotu mo e pokriti drugim oseanjima. Preokrenuti je u bes, na primer. Vi mislite da nas zloupotrebite, razmi ljao je. E, pa, neke stvari e mo da is pasti drugaije nego to vi mislite. Iz ovog stava u njemu se rodi jedna tvrdoglavost, jaa od njegove prirodne radoznalosti. Kad je maloas nagovestila da ljudska rasa nije vuja, da je ipak do zvezda stigla uz pomo neke starije zvezdane rase, u oima joj se videlo da oekuje da e to na njega delovati vrlo jako. I da e on, onda, poeti da moli i preklinje za da lje informacije. Moliu ako budem morao, ree on sebi. Ali radije u da kupim, ili pozajmim, il i ukradem. Videemo. Igra je tek poela. Poe e prolaziti pored umaraka 'manjebua' - manjeg bambusa. Ling uze kri ke iz nekoliko delova stabljika, kao uzorke. Nijedna od tih stabljika nije bila deblja od deset centimetara. Ling je spretno isecala kri ke tako tanke, da su bile malte ne providne, i stavljala ih u analizator. "Mo da sam ja samo glupi uroenik, vodi, ali kladio bih se da u tih nekoliko uzoraka nee nai mnogo znakova 'inteligencije u zametku'." Na ove poslednje rei, njena glava se tr e. Time je Lark okonao jednu veliku glumu. Znamo za to ste ovde. Lingin taman ten nije mogao sakriti da je pocrvenela. "Jesam li ja i ta sl ino rekla? Ja samo elim da ustanovim do kojih je genetskih izmena do lo otkad su Buj uri zasadili ovu vrstu ovde. Nama su potrebni genetski podaci i o biljkama, da b ismo ih poredili sa ivotinjskim. To je sve." Znai, sad poinjemo otvoreno da se la emo, pomisli on. Jer on je na osnovu fo silnih ostataka dobro znao da je 'bu', to jest bambus, rastao u izobilju na Jijo u mnogo pre nego to su Bujuri uzeli tu planetu pod zakup, pre dvadeset miliona go dina. Mo da je neko od ranijih zakupaca Jijoa doneo i zasadio bambus. To je jedan uspe an tip rastinja, oko koga su mnogi ekosistemi koevoluirali i na koji se sad o slanjaju nebrojene ivotinje. Ali u prvih nekoliko eona sigurno je morao da se iri na tetu mnogih drugih biljaka, dok ih nije istisnuo i zauzeo svoj ivotni prostor u pogodnim slivovima reka. Lark je vrlo malo znao o biohemijskom nivou, ali je na osnovu fosila bio siguran da se taj genus nije mnogo izmenio u poslednjih stotinak miliona godina . Za to bi ona lagala o neem tako neva nom? - upita se on. U Spisima stoji da j e prevara ne samo neasna nego i da je nepouzdano sredstvo, opasno po onoga ko se njime slu i. I da stvara naviku, i zavisnost. Kad pone lagati, nije lako prestati. I na kraju bude uhvaen zbog sitnih, nepotrebnih la i. "Ali kad ve govorimo o inteligenciji u zametku", ree Ling, sklapajui svoju torbu sa uzorcima, "ne mogu da se ne zapitam kud ste vi, narode, denuli va e impanz e. Sigurna sam da su oni morali do iveti zanimljive genetske pomake." Nehotinim trzajem Lark se odao im je ona izgovorila re ' impanze'. Nije vrede lo poricati. Ljudima nisu potrebni reuzi, za ovu igru, pomisli on. Mi i bez telepatij e itamo jedni drugima mnogo toga sa lica. Lester je svakako znao da u i ja da se ' provaljujem' isto koliko i ona. " impanze su kao deca. Mi smo ih, naravno, sklonili od mogue opasnosti." Ling pogleda levo, pa desno. "Vidi li ti ikakvu opasnost?" Lark se jedva uzdr a da se ne nasmeje ironino. U Linginim oima poigravale su mnoge zamr ene stvari o kojima je mogao sao nagaati. Neke misli bile su, izmeu njeg a i Ling, sasvim jasne i bez rei: ti zna da ja znam. Znam da zna da znam. A ti zna d a znam da zna da znam... Jedno oseanje mo e nadvladati i pohotu i gnev. Po tovanje. On klimnu glavom svojoj protivnici, izdr a punu te inu njenog pogleda oi u oi. "Kazau ti ako proemo pored nekog impija, pa e moi sama da se uveri ." Ling je imala izuzetno o tar vid, to je mnogo puta i dokazala, tako to je pr

imetila kretnje koje bi Larku promakle - pokrete raznih umskih stvorenja koja tra gaju za hranom, love, pasu ili neguju svoje mladunce. Po ovome ga je podseala na Dvera. Ali je Ling imala pri ruci i mnogobrojne alate kojima je hitro poinjala da analizuje svaki uzorak koji privue njenu pa nju, bez obzira na to da li taj stvor puzi, letuca ili se gega po umskom tlu. Sigurno je dobro prouila staru bujursku dokumentaciju, jer esto je zastaja la, sa uzdahom, prepoznajui neku vrstu bunja, drvea ili etvorokrilnih ptica; onda je pitala Larka koji su naziv ovda nji stanovnici pridodali tim vrstama. Lark je odg ovarao, ali uzdr ano; tek koliko da doka e da je struan, i kao takav, dragocen. Ponekad je Ling zastajala samo da bi mrmljala ne to u svoj prsten, kao da razmi lja o stvarima koje je doznala. U jednom trenutku Ling shvati, sa drhtajem, da ona mora biti u vezi sa svojom bazom. To je, dakle, razgovor na daljinu, nije upotreba semafora, nije 'bacanje u daljinu', nije ni psiho-telepatija koja je i nae retka; ovo je ona visoko tehnolo ka vrsta razgovora na daljinu, koja se u knjig ama pominje kao savr ena i pouzdana. Glas one osobe na drugom kraju dopirao je do njega samo kao apat. On zakljui da sigurno postoji neki dodatni nain na koji se gla s projektuje, zbijeno, u pravcu njenog uha. U jednom trenutku Ling poe mrmljati na nekom drugom dijalektu anglijskog jezika. To je te e pratio. "Jei jei... Obro. PK au br e. Ali mor dluite - dleko ili pdrobno." Njen sagovornik sigurno je upotrebio neki ubedljiv argument, jer ona 'po vue' napred korakom mnogo br im. Ali zaas naie na sledee uzbudljivo otkrie, zaboravi ta je obeala i poe se opet zadr avati oko sitnih pojedinosti. Njihovo napredovanje kroz umu ponovo je bilo sporo kao i pre. Lark zakljui da je ta karakterna slabost - naime, sklonost da se i previ e dugo zadr ava oko svakojakih ivih bia - prvo to mu se zaista dopalo kod ove osobe. Ali ona to brzo i pokvari: poe mu, sa visine, pokroviteljski obja njavati ta znai re 'nokturnalni' - da to znai 'noni', da se odnosi na ivotinje koje su naroito a ktivne nou, a ne danju. Sve polako, jednostavnim reima. Lark suzdr a ogorenje zbog ov oga. Kao deak je proitao dovoljno pustolovnih romana da sad zna ta se oekuje, kakvo pona anje, od domoroca-vodia. Zato on njoj sa punim po tovanjem zahvali na ovim obja nj enjima. Moglo bi biti u budunosti i neke koristi od pa ljivog odr avanja tih stereoti pa u njenoj glavi. Koliko god da je bila prepuna odu evljenja i koliko god da je imala o tar vi d, lovac nije bila. U tome se razlikovala od Dvera. ak je i Lark primeivao oko seb e bujno izobilje znakova koji bi lovcu kazali mnogo, a njoj ni ta: otisci apa, slom ljene granice, izmet, mirisi kojima je neka ivotinja obele ila svoju teritoriju, pra menii krzna, krlju ti, torga ili perja. Svako dete iz svih est naroda Jijoa proitalo b i takve prie, naene du staze. Ling je, meutim, primeivala samo ono to je u tom trenutk u ivo. Pomisao na Dvera izmami iz Larka osmeh. Kad se taj vrati iz svog bednog lova na jednu glaverku, pomisli Lark, ja u imati super priu da ispriam, a ne on. Za promenu. S vremena na vreme, Ling je rasklapala jedan instrument sa dva 'holio ek rana'. Stojei iza nje, on je preko njenih ramena gladao oba. Jedan ekran pokaziva o je, talasavo i pokretno, neki umski prizor, i to iz nekog obli njeg dela ume, to je Lark zakljuivao po li u. Ali drugi ekran pokazivao je tabele i brojke, njemu neitlji ve, nerazumljive. To je bilo poni avajue. On je odavno proitao sve tekstove o biolog iji koji na Jijou postoje, i sve ih razumeo. Trebalo bi da mu je barem renik biol ogije poznat. Mo da stav 'da, bvana gospodarice!' i nije samo gluma, pomisli on; mo da sam ja ipak, posle svega, nepismen. Ling mu prilikom jednog takvog zaustavljanja objasni da su to podaci koj e alje sonda ni robot koji se penje kroz istu ovu umu, ali znatno ispred njih. "A sa d, mo emo li krenuti malo br e", ree ona odu evljeno. "Robot je savladao neke vrlo zani mljive uzorke. elela bih da do njih stignem pre nego to ponu da se kvare." Lark klimanjem glave pokaza da je saglasan. Iako je ona, a ne on, bila t a zbog koje su do sada odmicali sporo. "Kako god ti ka e ", ree on. Prvi 'savladani' uzorak bio je jedan bespomoni vuank crv ija je jazbina bi

la preseena glatko kao skalpelom. Mre a od nekog vlaknastog materijala odolevala je upornom batrganju crva koji ju je poku avao probiti svojom ko atom glavom ne bi li n ekako pobegao. Ling progovori u svoj prsten. "Ovaj grabljivi oblik izgleda da je u srod nosti sa onim izdvajaima rude koji su, pre tri eona, uvezeni sa Deznija za potreb e bujurske privrede. Organizmi nastali evolucijom od onih sa Deznija trebalo bi da padnu u letnji san posle injekcije metan-klatrata. Poku aemo sada sa jaom dozom." Nani anila je pomou jedne sprave iz koje munjevito izlete jedna cevica koja se u letu gibala kao da je svesna, kao grabljivica koja juri u napad. Cevica se z abode krvniki u jednu pukotinu izmeu dve oklopne ploe na telu crva koji se na to tr e , a onda klonu, drhtei. "Dobro je. A sad da vidimo da li se encefalizacija promenila tokom posle dnje megagodine." Ona se okrete Larku i objasni. "To znai, da vidimo da li sad im aju vi e mozga." Eto znanja! - pomisli Lark, kome je i bez tog obja njenja bilo savr eno jasn o ta znai encefalizacija. Ali se uzdr a i ree: "Aha! Zadivljujue. Zadivljujue." Lark je nauio da joj dodaje instrumente, da izvlai uzorke krvi i da na raz ne druge naine poma e svojoj poslodavki. U jednom trenutku, rapavi jezik jednog bes nog dugojeda izlete kao bi kroz jednu rupu u mre i i polete ka Linginoj podlaktici, sa koje bi svakako ogulio dobar deo ko e, da je Lark nije hitro sklonio odatle. P osle toga Ling kao da je shvatila da njen 'uroenik' mo e biti koristan i na druge n aine, a ne samo kao vodi, nosa i neko ko e biti svakom njenom izjavom zadivljen. Uzorci koje je robot hvatao bili su veinom 'mozgovita' bia, ona kojima ops tanak zavisi od pameti: grabljivice ili skupljai-sva tojedi. Ali Lark je smatrao da nijedno od tih bia nije ubedljiv kandidat za Uzdizanje. Mo da kroz deset miliona g odina, razmi ljao je on, kad ova planeta bude ponovo otvorena za legalno naseljava nje. Do tada bi dugojedi ili eventualno skoi deri mogli biti spremni, provereni evo lucijom i Ifninom sreom, i tada bi neka dobrodu na starija rasa mogla da ih uzme po d svoje okrilje. Pa ipak, dok je gledao kako Ling upotrebljava, kao kakva arobnica, svakoj ake zrake i sonde da ispita jednog olinjalog strvigriza, Lark, nehotice, poe zami l jati kako bi to bilo kad bi se ta zver sada uspravila na zadnje noge i poela reci tovati odu o bratstvu svih ivih vrsta. Lingina skupina se oigledno nadala da e nai n e to dragoceno, ne to to bi na Jijou izronilo prevremeno. Kad se nae potencijal, pomisli on, potreban je samo jo neiji patronat, i no va rasa e krenuti Uzlaznom stazom. U Biblosu je bilo i nekoliko tekstova koji su o tome govorili kudikamo d rugaije: naime, da za uspe no roenje nije uvek neophodna babica. Lark se opredeli da krene za tom pomi lju, dok su hodali dalje kroz prirod u. "Maloas si rekla da Zemljani vi e nisu poznati kao vuja rasa." Ling se nasme i zagonetno. "U taj stari mit jo veruju neki. Ali drugima je poznata istina, i to odavno." "Istina?" "O tome odakle smo do li. Ko je dao oveanstvu blagodet misli i razuma. Ko su na i pravi pokrovitelji. Mentori i voe kojima dugujemo sve to jesmo i sve to emo ikad a biti." Larkovo srce zakuca br e. Nekoliko tomova o toj temi pre ivelo je onaj po ar k oji je opusto io police o ksenologiji u Biblosu, pa je Ling, ipak, znao da se ta r asprava estoko vodila kada je unjalaki brod 'Kivot' poleteo za Jijo, pre tri veka. U tim vremenima, neki su nagaali da ljudska vrsta jeste dobila pomo spolja, da su to uradili tajno izvesni dobrotvori koji nisu eleli da se njihov identitet sazna, davno pre poetka istorije. Drugi su ostajali pri darvinizmu, tvrdei da se intelig encija mogla razviti i sasvim samostalno, bez ikakve pomoi spolja, ma koliko skep tino na to gledala galaktika nauka. A sad ova Ling tvrdi da je to pitanje re eno. "Ko su oni?" upita Lark prigu eno. Osmeh se vrati, osmeh znalaki, od koga njene visoke jagodice naprosto pol

ete e uvis. "Istinu za istinu. Prvo ti meni ka i ta je stvarno bilo. ta tra i jedna gomi la ljudskih bia ovde, na ovako jadnoj i bednoj planeti?" "Hm... Na koju gomilu misli ? Na nas ili na vas?" Njen osmeh, sada bez ijedne rei, bio je jedini odgovor, kao da hoe rei - su zdr avaj se ti i odugovlai koliko god hoe , ja mogu da ekam. Ling je naprosto i la za markerima koje je ostavljao neumoljivi robot. Mar keri su ih vodili od jednog uhvaenog stvorenja do drugog. Dan je polako odmicao k a smiraju, a Ling je forsirala tempo. Najzad stigo e na vrh jednog izdu enog grebena . Odatle Lark vide nekoliko visoravni koje su se, jedna za drugom, dizale ka sev eru, ka dalekim vrhovima planina Rimer. Na najbli oj visoravni umesto uobiajenog po krova jijoanskog drvea video se tamnije zeleni pokriva od gusto zbijenog divovskog bambusa - gigabua. To su bile stabljike tako ogromne da je Lark ak i odavde raza znavao jednu od druge. Kroz to prostranstvo blago zanjihanih uspravnih cevi vide le su se, na nekoliko mesta, kamene strmine koje su vodile od podno ja gore, do vi soravni, a na jednom mestu video se i strmi pad vode. Njihov poslednji uzorak bio je neki nesreni kamenjarac, sada sav sklupan t ako da su videli samo loptu iz koje na sve strane str e mnogobrojne bodlje. Robot isee mre u pomou koje je dosad sputao tolike rtve. Ling poe podbadati stvorenje jednim iljatim instrumentom iz koga su izbijale estoke, kratkotrajne varnice; ali nikakv e reakcije nije bilo. Namestila je jedan pode iva tako da varnice postanu jae, i pok u ala ponovo, ali uzalud. Sa te take gde su varnice udarale, poe se izvijati pramiak dima, koji je tako smrdeo da se Larku okrete eludac. "Mrtav je", dade Lark dijagnozu. "Imam utisak da tvoj robot, ipak, nije savr en." Lark iskopa jednu rupu koja e im poslu iti kao klozet, a onda nalo i vatru. N jegova veera sastojala se od hleba i sira, i bila je zamotana u li e. Njena veera bil a je uvijena u metalne folije, ali im ih je pocepala i podigla, veera poe da kljua i klobua. U Larkov nos doplovi e nepoznati, ali vrlo podsticajni, jaki mirisi. Pre n ego to je sasvim pao mrak, Lark sti e da pokupi svu ambala u koju je Ling oko sebe ra zbacala, i da sve to spakuje za no enje kui, gde e se postupiti kako treba sa takvim smeem. Ling kao da je sad bila raspolo ena da nastavi razgovor. "Va mudrac, Kembel, ka e da niko ne pamti tano zbog ega su va i preci do li. Neki prerano-do li u unjaju se na svetove koji su ostavljeni na ugar i tamo su se poeli r azmno avati, iako je to zakonom zabranjeno. Drugi be e od rata ili od progona. Ja bi h elela znati ta su va i preci rekli rasama koje su ve zatekli ovde, kad su stigli." Kod est naroda Jijoa, izraz 'prerano-do li' oznaavao je bandice odmetnika ko ji pobegnu sa Nagiba na teritoriju koja je, po Svetim spisima, zabranjena. Ali mi smo, pomisli on, u tom smislu svi 'prerano-do li'. ak i ako stanujem o na Nagibu. U dubini du e oduvek je znao da je tako. Ali, svejedno, on je dobio zapovest da la e. "Gre i ", ree. U la i je gadan ukus. "Mi smo brodolomnici. Svi smo jednim zajed nikim bro..." Istra iteljka se nasmeja. "E, hajde, molim te. Pametan vam je bio taj trik , s time smo se zamajavali ceo jedan dan. Pre nego to je na brod oti ao, znali smo. Ta va a pria je nemogua." Lark stisnu usne. Niko nije ni oekivao da e se taj njihov blef odr ati veno. "Kako to misli ?" "Jednostavno. Ljudi se kreu kroz galaksiju tek nekih etiri veka - trista p edeset jijoanskih ciklusa. Ni sluajno nisu mogli biti na istom onom brodu koji je doneo G'kekije na ovu planetu." "Za to ne?" "Zato, dobri moj seoski roae, to u vreme kad su se ljudi prvi put podigli u svemir, G'kekija nigde u svemiru vi e nije bilo." Lark mirnu, a ona nastavi. "Kad smo vas videli onako poreane, du celog oboda doline, prepoznali smo g otovo sve rase. Samo jednu ne: onu koja ima i tokove na svome telu. Tu rasu smo m orali potra iti u memoriji. Zamisli na e iznenaenje kad se pojavila slika G'keka, nji

hov naziv, a iznad toga re koja se palila i gasila: izumrli." Lark je bio sposoban samo da zuri. "Tvoji tokasti drugari su velika retkost", zakljui Ling. "Ovi na Jijou su, izvan svake sumnje, poslednji primerci te rase." A upravo si poinjala da mi se svia ... Lark se mogao zakleti da u njenim oima vidi zadovoljstvo to ga je uspela o voliko okirati. "Prema tome, vidi ", dodade Ling, "i ja i ti raspola emo nekim istinama koje mo emo kazati. Ja sam ti upravo saop tila jednu. Nadam se da e ti biti jednako otvore n sa mnom." On zadr a ujednaen ton glasa. "Do sad ti nisam bio od koristi?" "Nemoj me pogre no shvatiti! Va i mudraci su se tako nejasno izra avali o poje dinim stvarima. Mo da neka na a pitanja nisu ni shvatili. Po to ti i ja razgovaramo op i rnije, mo da e se to ta razjasniti." Lark vide ta se de ava. Taktika: podeliti uroenike, pa ih ispitivati pojedin ano. Nije bio prisutan kad su se ovi ljudi sa neba sastali sa mudracima. Ova e ga sigurno uloviti u mre u njegovih neloginosti ako ne bude krajnje obazriv. "Na primer, kad vas je Kun pitao da li ste viali druge svemirske brodove, od vremena kad su prvi prerano-do li sleteli na Jijo pa do danas, dobio je odgovo r da su dolazili brodovi Zanga i spu tali se na talase da 'li u more', i da su, osim toga, viena neka udaljena svetla koja su mogla biti osmatraki brodovi Instituta. Ali nas, zapravo, zanimaju mnogo raniji..." Prekide je o tar, treperavi pisak. Lingova podi e prst sa velikim, plavim pr stenom. "Da?" I nagnu glavu da bolje uje apat koji je, oigledno, bio projektovan pravo u jedno njeno uho. "To je provereno?" ree ona, uzdi ui glas iznenaeno. Poe ne to petljati oko jedne 'fi eklije' na svome opasau, opet izvue holio-projektor, ne vei od d epne knjige, rask lopi ga; dva ekrana se uspravi e i o ive e. Na levom su bile slike ume, koje su se pokr etale na nain koji je pokazivao da se neko i sad kree kroz sve gu i mrak koji tama vl ada. Ma ine ne spavaju, zakljui Lark. "Prebaci sa etvrte sonde na petu", naredi Ling. Levi ekran najednom se pr etvori u 'sneg' statika. Na desnom ekranu, sve tabele i grafikoni ostado e prazni, sa naznaenim poprenim crticama koje na estom galaktikom jeziku znae 'nula'. "Kad se to desilo?" upita istra iteljka svog dalekog kolegu. Lark je sad p osmatrao njeno lice i razmi ljao kako bi dobro bilo kad bi rei njenog sagovornika m ogao uti nekako bolje, a ne samo kao nejasno mrmljanje. "Daj snimak poslednjih deset minuta pre uni tenja sonde." Na levom ekranu se posle nekoliko trenutaka pojavi e opet slike. Uzani zel eni hodnik, gore traka neba, dole neka traka vode sa puno abokreine. Zeleni zidovi sainjeni od zbijenih stabala velikog bambusa. "Ubrzaj dvostruko", ree Ling nestrpljivo. Veliki stubovi poe e da proleu, zam ueni od brzine. Lark se sagnu bli e; ovaj prizor bio mu je nekako poznat. Iz ove uzane 'ulice' u umi robotska sonda naglo je izletela u plitak krat er nalik na iniju po kojoj su razbacane ogromne stene; u sredini je bilo malo jez ero opkoljeno sa svih strana trnovitom preprekom dugakih lijana. ekaj malo, pomisli on. Znam gde je ovo... Krst od etiri ni anske crte modre boje plovio je preko ovog holio-prizora. Usmerio se ka penu avoj obali jezerca. Na desnom ekranu palili su se i gasili crve ni simboli na tehnikom estom galaktikom. Lark se morao dobro potruditi da bi razabr ao bar neke rei: ...anomalija... izvor nepoznat... jaka digitalna aktivnost... Pripala mu je muka od naina na koji se slika zaletela ka svom cilju, kroz gromade ostale od ru enja drevnih bujurskih graevina. Grimizni simboli ustremili s u se preko slike, ka njenom sredi tu. Bilo je to usmeravanje pa nje u 'tunel' u kome je sve postalo jasnije vidljivo, dok je sve izvan tunela bilo mutnije. Uskome ani amblemi nagove tavali su - Lark proita, uznemiren - pripremanje oru ja. Nagomilavanj

e energije radi ispaljivanja. Dver je uvek govorio ljudima da je taj mulk-pauk gori od ostalih i da ga se treba kloniti, pomisli Lark. Ali za to bi to zabrinulo robota? Pade mu na um jo jedna misao. Zaboga, pa zar nije upravo na tu stranu Dver po ao u poteru za onom odbegl om glaverkom? Ma ina je usporila. Lark je prepoznao spletove debelih pipaka ostarelog mu lk-pauka koji se ra irio i zamrsio oko tih biv ih, ko zna kakvih, graevina Bujura. Robotov pogled pree preko jedne blede prilike opru ene po zemlji, i Lark mir nu. Zar ono nije bio glaver, ili glaverka? - upita se on. Opru ena po zemlji? Tako mi Ifni, toliko se potrudismo da sakrijemo postojanje glavera, a ova njihov a ma ina snimi glavera i ide dalje, ni ta ne primeti. Jo jedno iznenaenje kliznu rubom slike koja je usporavala kretanje napred. Jedna vitka etvorono na ivotinja, ilavog izgleda, u crnom krznu koje se maltene stap alo sa bojom okolnih zamr aja. I beli zibi te ivotinje: nura. Nur je iznenaeno i prk osno kljocao zubima ka ma ini koja ga je zaas nadletela i skrenula u jednu stranu, i dui za svojim poslom. ta e nur tamo? U planinama? Lark, i ne znajui za to, oseti ukus ui. Ma ina je usporila toliko da je sad samo lebdela i vrlo malo se pomicala n apred. Ni anska sprava se okrenula dole, ka taki oko koje se sve kome alo od grimizni h znakova opasnosti. Lark proita neke rei na desnom ekranu: ...digitalna svest... nivo devet ili vei... Zapravo se dole, u mraku i zaplitajima pipaka, malo moglo videti, samo n eko lepr anje tano izmeu etiri ni anske linije. Robot je, dakle, ni anio pomou nekih drug h svojih ula, a ne optiki. ...autonomno odluivanje... uni titi pretnju odmah... Najednom, mutna slika sevnu blistavom belinom. Koplja razbesnelih belih munja poela su da se zabadaju u tu kaljugu pipaka, odsecajui paukove udove. Iz pre seenih pipaka, koji su sad ibali divlje na sve strane, prosipali su se prokljuali s okovi. Za to vreme, ni anske linije njihale su se tamo-amo, poku avajui da se upostoj e na nekoj meti koja je neprestano izvrdavala, ali u ogranienom prostoru. Ling je itala desni ekran, ispunjen podacima, i psovala robota to je tako glup, to ne ume da ubije metu 'isto'. Zato je Lark bio siguran da nije primetila n e to to se samo za tren pojavilo na jednoj ivici holio-slike. Pojavilo, i nestalo, ali kao da mu je opeklo oni nerv. Ruke i noge jedne - ne, dve ljudske osobe zapetljane meu pipke. Dve osobe koje poku avaju da se sklone od belo u arenog gneva to iba sa neba. Opet statik na levom ekranu, i nule. "Pa, ne mogu sad da poem tamo. To je pola miktara odavde. ta, pa da se ja i moj vodi smandrljamo negde u neku jarugu, a? Morae to da eka do..." Ling saslu a odgovor i uzdahnu. "Dobro, pitau ga." Ona spusti ruku sa prste nom i okrete se. "Lark, ti poznaje ovaj teren, postoji li neka staza do..." Zauta, hitro ustade, poe se osvrtati. "Lark?" Uzviknula je to u no, koja je sad bila somotno crnilo popra eno treperavim, blistavim zvezdama galaktikog kraka, treeg po sjajnosti u ovoj galaksiji. "Lark? Gde si?" Vetar je pokrenuo granice iznad njene glave, ovla se provukao kroz ti inu ume . Nije mogla znati pre koliko vremena je Lark oti ao, niti na koju stranu. Ona opet uzdahnu, podi e prsten ka ustima, i podnese izve taj da je napu tena. "Otkud znam?" odgovori ona na kratko, o tro pitanje. "Ne mo e se ni zameriti tom nervoznom majmunu to se upaniio. Nikad ranije nije video robotov zrak za seu. Otperjao je on ve do svoje kue, ali mo da se nee zaustaviti ni do obale." "Da, da. Znam da o tome nismo doneli odluku, ali sad je kasno. A nije ni bitno. Izvukao je od mene samo nekoliko nagove taja. Imamo mi toga jo puno na rasp olaganju, imaemo ime da podmiujemo uroenike. On nije jedini, ima njih tamo jo mnogo."

ASK Nesloga sve vea. Zajednica se gri sama protiv sebe, kao Treki ije je torusne prstenove neko surovo nabacao i pritisnuo jedan na drugi, a nije prvo odgajio blagotvornu slog u i brak izmeu njih. Dolazi Urkinja, kurir, galopom, iz naselja na ni im delovima Nagiba, gde s trah, bri nost i haos vladaju kao despotske gheuenske kraljice u vremena stara. Ne ka sela ru e svoje sopstvene rezervoare za vodu, silose za ito, solarne grejae, vetr enjae, i pri tome se pozivaju na autoritet Svetih spisa, koji su, po njihovom mi lj enju, va niji nego nareenje to ih je na savet mudraca poslao urno celom narodu jedan d an posle dolaska broda, nareenje da se primeni politika 'ekati i videti'. U isto v reme neki drugi tite svoje ambare, dokove i legla, trude se svim silama da preko svega toga nagomilaju kamufla no rastinje - i zbog toga ratuju sa susedima koji na valjuju na njihovu dragocenu imovinu naoru ani buktinjama i motkama. Zar ne bi trebalo da bude bolje ovde, na Okupljanju? Zar nisu najbolji p redstavnici est naroda do li ovde na godi nje obrede jedinstva? Ali, gle, ipak se otr ov uskome ao i ovde. Prva nesloga - zla sumnja protiv na ih najmlaih septa. ta ako su na i susedi, ljudi, u nekom savezni tvu sa ovim tuinskim uljezima? Pljaka ima? Ako nisu sada, da li bi mogli vremenom doi u to isku enje? O, misli opaka! Oni su nauci najviniji od svih est. Kakvu bismo nadu imali , bez pomoi njihove, ikad da prozremo prevare ovih bogolikih prestupnika? Neki deo poverenja uspeli su uspostaviti plemeniti Lester i njegovi zame nici, koji se zaklinju na vernost Jijou i Svetom Jajetu. Pa ipak, zar ne leti mn o tvo glasina i gnusnih sumnji, kao a u kovitlac baena, kroz ove blage livade planins ke? Nesloga se uveava. Jedna ekipa je oti la da pobere, iz jedne od dubokih pein a gde se divlji reuzi mno e, najnoviju etvu njih. Tamo su peine naene prazne, bez ije dnog reuga na zidovima. A reuzi koji su ovde kod nas le e kao uspavani. Odbijaju d a se hrane na im ivotnim tenostima i da nam pomognu da izmeu sebe delimo tajne na ih du a . Dalja nesloga, razdiranja nova. U svim rasama mnogi su sad u isku enju, pr ivueni sirenskim pesmama. Slatkim obeanjima na ih nedobrodo lih gostiju. Ljigavim obean jima, reima drugarstva. I ne samo reima. Pamtite li, prstenovi moji, kad su zvezdana ljudska bia poela iriti vest da nameravaju isceljenja preduzeti? Pod platnenim svodom preuzetim od nas, koji nam je kao atra na svetkovinu slu io - sada u senci njihove baze, crne kocke, sedeli su i pozivali sakate, bole sne i ranjene. Mi mudraci ni ta tu ne mo emo, osim da gledamo, zbunjeni, kako u redu stoje na a braa bolesna, kako hramlju i vuku se unutra, i kako izlaze lakim kasom, preporoeni, jednim delom izleeni. Uistinu, inilo se da je mnogima ubla en samo bol. Ali kod nekih drugih - pr omena udesna! Umesto na vratima smrti, stoje oni sada na kapiji novog zdravlja, o bnovljene mladosti i moi. ta mi tu mo emo, zar da zabranjujemo? Nemogue. A ipak, kakvo izobilje uzorak a na i iscelitelji uzimaju! Cevice nebrojene pune uzoraka na ih est biologija. Koje go d da su praznine imali donedavno u svojim dosjeima o nama, sada su popunjene; on i sada znaju sve o na im snagama i slabostima, o genima na im i skrivenim sklonostim a. Oni koji se vraaju sa isceljenja, jesu li dobro primljeni kod svojih? Nek i ih izdajnicima nazivaju. Neki u njima neist primeuju i okreu se od njih, puni mr nj e. I tako se delimo. U novim neprijateljstvima nove pod-podele nastaju. Jesmo li jo Okupljanje? Jesmo li i sad Zajednica ili to vi e nismo? Zar nisi ti, moj/na trei odozdo prstene, ti koji si ve godinu dana pre toga bolovao od jedne zle boljke to se zove zakreenje torusa - zar nisi poku ao navesti

ovu ostarelu gomilu prstenova da krene polako prema tom zelenom platnenom pavilj onu gde se nude udesna izleenja, mada ne nesebino? Ako se raskoli pojavljuju kao ku ga i u ovom entitetu koji je drugima poznat pod zajednikim imenom 'Ask', mo e li on da dru tvo, od jedinka sainjeno, pokazati iole veu slogu? Oduvek smo se pla ili nebesa nad nama. Ali meusobni sukobi sada u rojevima kru e upravo kroz livade ove na e, ispunjavaju na e dane uskraenosti toliko da poinjemo i ove zemlje jijoanske da se pla imo isto koliko i neba. Mo emo li se iemu nadati, prstenovi moji? Noas na hodoa e polazimo. Najmudriji iz svih est krenue pod okriljem tame, muko trpno, pored jama iz kojih vulkanska isparenja provejavaju, pored litica zavijen ih izmaglicama, do mesta gde le i Sveto Jaje. Hoe li nam ono odgovoriti, ovog puta? Ili e njegova mukla utnja vi enedeljna da se nastavi? Mo emo li se jo iemu nadati? Postoji oseaj koji smo mi Treki nauili opisivati tek kad smo na Jijou upoz nali ljudska bia. Ali nikada do sad nisam/nismo osetio/li bol toga tako jasno. To je jedna pusto koju nije mogue dobro opisati na galaktikim jezicima koji nagla avaju tradiciju i bliske odnose, podreuju misli o sebi samome mislima o rasi i klanu. Ali u angliskom jeziku to oseanje je sredi nje, i dobro znano. I zove se: sam. DVER Spasavali su jedno drugo, naizmenino. Nije to bilo lako. Svest je stalno pretila da e se udaviti pod talasima b ola iz njegovih mnogobrojnih posekotina i opekotina. Da bi sve bilo jo gore, Dver je imao utisak da je gluv. Reti se stalno spoticala, ali nije htela da upotrebi ruke ni za ta osim z a stiskanje tog blaga koje je tako vrsto pritisnula sebi na prsa. To blago zamalo da im oboma doe glave, ne tako davno, kad se Reti bacila, vri tei, natrag u oluju plamena i kiselinskih isparenja, oajniki tra ei ostatke svoje d ragocene 'ptice' meu preseenim pipcima pauka i u arenim komaem u asne ma ine koja je pala sa plamenog neba. Dveru je bilo otprilike dosta kad se izvukao drugi put iz svega toga. Ti, mala, pomisli on, ako ue tamo i trei put, mo e i da ostane , ba me briga. Dva strelometa daleko nosio ju je na rukama. Plua su ga veoma bolela, ko a mu je bila opeena. Be ali su od zapaljenog mulk-pauka sve dok najgori smrad, vrelin a i najzagu ljivija isparenja ne ostado e znatno iza njih. Najzad je spustio Reti po kraj blatnjavog potoka koji se ulivao u jezerce, i zamoio lice i ruke u hladnu vo du. Ta tenost mu je gasila e i smanjila bol napola, ali i to je bio svojevrstan ok k oji ga je maltene mogao ubiti. Grabei vazduh on udahnu i vodu, zaka lja se, odgurnu se od dna, i onda, po to je bilo klizavo, pade sasvim u potok i tu poe da se koprc a nejako. Da ga Reti na uhvati za kosu i ne izvue na obalu, mogao se udaviti tog trenutka. Kroz ka alj i grcanje probi se i njegov ironian smeh, na trenutak; jer misa o je bila - posle svega, tako otii... Neko vreme su samo le ali u potoku, premoreni, drhtei jedno pokraj drugog, pomiui se samo malo, tek koliko da zahvate pune ake blata i rastrljaju ga jedno dru gome preko golotinje i preko opekotina. Blato je bla ilo najbolnija mesta i koliko -toliko titilo od none hladnoe koja je stezala sve jae. Dver pomisli na toplu odeu ko ja mu je ostala u rancu, a ranac lepo sme ten - izmeu dve gromade ru evina, negde tam o gde je sad po ar. A i moj luk, ostavio sam ga na jednoj steni, pomisli on, i odmah suzbi t u brigu neizreenom psovkom. Zaboravi prokleti luk! - ree sebi. Vratie se po njega ka snije. Sad samo be i to dalje od ovog mesta. Poku a da sakupi snagu i da ustane. I Reti je to poku avala, ali sa istim is hodom kao on: posle svakog takvog napora samo bi zajeala i sru ila se nazad. Posle nekog vremena Dver je uspeo da se podigne barem u sedei polo aj. Zvezde su se njiha le iznad njega, jer on nije uspevao da sedi uspravno; gurao ga je zimski vetar.

Pokreni se, smrznue se, ree on sebi. Nedovoljan razlog. Ne jai od ovog oka i premora. Onda pokreni bar devojku. Nateraj je da se pokrene, da ne bi... Da ne bi - ta? Dver, nekako, nije verovao da bi i patnje dvaput vee od ovi h mogle ubiti Reti. Nee nevolje nju jo da ispuste iz svojih kand i. Nevoljama je ona izuzetno korisna kao saveznica i prijateljica. Ali krenuo je u dobrom pravcu. Bio je siguran u to. Postoji jo ne to. Neka druga du nost. Njega neko eka, on treba nekome da se vrati... Glaverki. Dverovi oni kapci prekriveni blatom otvori e se. Ostavio sam je vezanih nogu. Umree od gladi. Ili e je pronai neki liger. Drhtavim rukama i nogama on se izbori da se pridigne na kolena - ali uvi de da dalje ne mo e. Reti se takoe pridi e na kolena i vide da ne mo e da ustane. Odmarali su se t ako, kleei, naslonjeni jedno na drugo. Kad narod pronae na a dva zaleena tela u ovom polo aju, pomisli on, neko e sigu rno zakljuiti da smo se voleli. Ve je i to bilo dovoljan razlog za pokret odatle. Ali poruke koje je on s lao svojim rukama i nogama ostajale su neposlu ane. Jedna blaga vlaga pogladi njegov obraz... Prestani, ti, Reti, pomisli on. Ponovilo se. Ne to vla no, ali prilino hrapavo. Pa ta to radi ova mala sad? Li e me? E, od svih nenormalnih... Opet taj vla ni jezik - nekako suvi e dugaak i hrapav da bi pripadao maloj pr erano-do ljakoj devojci. Dver uspe da okrene glavu... i mirnu videi dva ogromna izbul jena oka kako rotiraju nezavisno jedno od drugog sa dve strane jedne iroke oble g lave. Glaverka opet otvori usta. Ovaj put njen jezik hrapavo pree preko jedne Dve rove usne i obe nozdrve. On se trgnu malo unazad, onda uspe da kine. "K-kako... kako...?" Videi da je dostupan jai oslonac, Reti odmah ostavi Dvera i uhvati se glav erki oko vrata. Ali iz druge ruke nikako nije ispu tala svoju dragocenost, komad m etala sainjen od raznih grudvica i obrtnih delova i oprljenog metalnog perja. Dver ne zastade da postavlja pitanja svojoj dobroj srei. Natisnu se urno, celim telom, uz glaverku, uz to telo prekriveno kratkim krznom, eljan da upije to vi e toplote. Reti je isto tako uinila, sa druge strane. Strpljivo - ili apatino - s tvorenje im to dopusti. Dver posle nekog vremena nae snage da se osovi na noge. Oko jedne od glaverkinih zadnjih nogu bio je i sad vezan komad konopca. Videlo se da je vor pregrizen. Iza glaverke stajao je i cerio se od uha do uha uz rok ovog uda. Blatko je dobacivao Dveru podsme ljive i vesele poglede; oi su mu blis tale. Ti e se uvek potruditi da dobije sto posto priznanja za svaku tvoju zaslugu , zar ne? - upita se Dver, znajui da je to nezahvalo, ali ipak ne mogav i da tu mis ao suzbije. Jo jedna blistava eksplozija prosee zracima sjaja nebrojene crne senke; a svi su zraci dolazili iz iste one take blizu jezera gde je ve bio po ar. U roku od s amo jo nekoliko dura, dogodi e se jo dve eksplozije, to je bilo dovoljno da poni ti sva ku pomisao na povratak na to mesto po ranac i druge njegove stvari. Vatra se tam o irila. On pomo e Reti da ustane. Oboje su se naslanjali na glaverku, da bi se lak e odr ali na nogama. Dver samo jednom kretnjom glave pokaza, ili ree, devojci: hajde . Bolje je umreti u pokretu nego naprosto le ati ovde. ak i dok se teturao po mraku, otupeo od hladnoe, bola i umora, Dver nije m ogao da se ne pita ta je ono video. Jedna mala ptica-ma ina mogla bi biti retka, ali obja njiva - ostatak iz dan a Bujura, nekako pre iveo i sauvan sve do ove ere, koji sad luta zbunjeno po kontin entu to su ga njegovi gospodari odavno napustili. Ali druga ma ina, ona koja lebdi i iz visine razara, nikako nije o amueni ostatak iz doba kad su Bujuri imali konces iju na ovu planetu. Ta druga bila je silovita i odluna. Ne to novo na svetu. Dver i Reti zajedno su krivudali jo jednom avenijom izmeu dve ume bambusa.

Taj uski prostor titio ih je od ledenog vetra, ali i od potrebe da odluuju o bilo e mu. Svaki korak vodio ih je dalje od po ara kod jezera; to je Dveru odgovaralo. Tamo gde postoji jedna ma ina smrti, pomisli on, moglo bi ih biti i vi e, za r ne? ta ako jo jedna levitirajua mini-tvrava doe da osveti svog brata? Na ovu pomi sao, uzani prolaz kroz bambusovu umu, sa zvezdanim krovom, prestade da izgleda ka o pribe i te, postade, umesto toga, stravina klopka. Najzad i tom hodniku od bambusa doe kraj. Svo etvoro su se 'prosuli' po li vadi gde je trava bila do kolena i njihala se pod udarima o trog, ledenog vetra ko ji poe naglo izvlaiti toplinu iz njihovih tela. Vukli su se dalje, a kovitlaci led enih kristala vijali su se oko njih. Dver je znao da je samo pitanje vremena kad a e se on i Reti sru iti. umarak nekog mladog, niskog drvea pome anog sa bunjem, pored jo jednog potoka, nedaleko od staze... Tresui se celim telom, on gurnu glaverku da poe na tu stranu , treko trave koja je, sad prekrivena tankim slojevima leda, pucketala i krckala pod njihovim nogama. Ostavljano tragove, upotno je prekorevao lovac u njemu. Lekcije nauene od starog Falona doplovile su u njegovu svest: zadr ati se na golom kamenu, ili na v odi... kad si progonjen, idi niz vetar... Ni od kakve koristi, sada. Pa ipak, nagon ga povede ka jednoj stenovitoj izboini zarasloj u bunje. Nemaju upalja, nemaju ni parence kremena - dakle, najbolj a taktika im je sada da nau kakav-takav zaklon. Ispod te stene: nekakva udubina. On poe silom odvajati Retine ruke od ivotinje koju je zagrlila, i pokazivati i gur ati je sve dok Reti nije shvatila da treba da se sagne i uvue pod tu stenu. Glave rka se uvue takoe, i to puzei, a Blatko na svoj nain, pripijen uz glaverkina hrapava lea. Dver, poslednji. On navue na 'ulaz' gomilu grana, na takav nain da bi one mog le zadr ati opalo li e koje vetar bude donosio. Zavue se i on najzad, puzei, pod sve to , u vi erasni zamr aj ruku i nogu, krzna i ko e - i neijeg kiselog daha, ne mnogo dalek o od njegovog lica. Telesna toplota poela se iriti kroz ovaj zatvoreni prostor; sne ne pahuljice sada su isparavale sa ko e. To ti je ba na a srea, pomisli on: sneg, ovako kasno u pr olee. Stari Falon je govorio da u planinama postoje samo dva godi nja doba. Jedno s e zove zima. Drugo takoe jeste zima, mada se ne zove tako i mada pone to zeleno ras te tu i tamo da prevari neoprezne. On ree sebi da ove vremenske prilike nisu stvarno lo e - ne bi bile, zaprav o, da njemu i Reti nije sagorela odea otpala sa tela, i da nisu oboje ve u oku, i d a imaju kakve zalihe. Posle nekog vremena uvide da njegova gluvoa verovatno popu ta. uo je cvokota nje neijih zuba, onda i neko mrmljanje, i to iza sebe. Onda ga neko o tro munu u ra me. "Rekla sam, mo e malo da se pomeri ?" dernjala se Reti vrlo blizu njegovog uv a. "Legao si mi na..." On se pomae. Ne to ko ato izvue se ispod njegovog grudnog ko a. On le e na isto me to, ali sada na kamenie, o tre, ledeno hladne. Uzdahnu. "Je li ti dobro?" Ona se poe opet ne to vrpoljiti. " ta si rekao?" Izvio se, pogledao na tu stranu, video njen nejasan oblik u mraku. "Je l i ti dobro?" povika on iz sveg glasa. "A, to. Ma, odlino. Nikad bolje, tupavi. Al' ti je pitanje!" Dver uzdahnu. Ako ona ima energije da bude ovakva opasnica, onda je sigu rno daleko od kapija smrti. "Ima ne to za jelo?" dreknu Reti. On zavrte glavom odreno. "Nai emo ne to, ujutro. Do tad, ne govori ako ne mor a ." "Za to?" Malo je nedostajalo da joj ka e: zato to roboti verovatno imaju u i. Ali za to zabrinjavati malu? " tedi snagu. Sad budi dobra i spavaj." Neka slaba vibracija. Mo da to devojka ne to govori poluglasno, mo da ironino o pona a njegove rei. Ali on to ne mo e pouzdano znati; a to je jedan divan uzgredni ef

ekat ovog velikog stradanja koje se njegovim u ima desilo. Blatko se poe energino, o tro gurati, i najzad zauze mesto tano izmeu njih dvo je. Ostade da le i tako. Dver se pridi e, odvoji od glaverkinog toplog boka, na taka v nain da mu je glava sad ne to vi e virila iz zaklona. Grozna hladnoa zahvati ga po l icu. Virio je iz bunja, osmatrao putanju kojom su do li dovde, ogromnu bambusovu umu i procep u njoj gde su se provukli. Kao improvizovano lovako skloni te, ovo to sad imaju nije lo e. Kad bi samo palo ne to vi e snega, da sasvim zatrpa njihove tragove u sleenoj travi. Pobegli smo ti, Jedinstveni, pomisli on, u ivajui u pobedi koju nije on izb orio. Mnogi delovi njegove ko e i sad su nekako previ e otupeli, tako hladni da se n i u dodiru sa glaverkinom toplotom ne mogu zagrejati, a to su tano mesta gde se z alepio paukov zlatasti i providni fluid za ouvanje plena. Nema naina da se to sad oisti... Mo da e ta materija ostati na njegovoj ko i zauvek. Nije bitno; pobegli smo ti, zar ne? - upita se on. Ne to kao da vrlo blago, ovla no dodirnu njegov um. Ni ta odreeno, ali dovoljno da pobudi jednu golicavu trunicu sumnje. Pa, nije valjda onaj ludi, matori mulko nja ostao iv u onom paklu pokraj jezera? To je samo moja ma ta. Bolje da ja to zaboravim. Na nesreu, iz njegove ma te doplovi e tano one rei kojima bi ludi mulkonja svak ako odgovorio, kad bi mogao. Ah, dragoceni moj primerku. Zar ne ka e tako svaki put? Drhtei, i to ne samo od hladnoe, Dver se spremi za dugotrajno de urstvo. Sed eo je i motrio da li e jo kakva udnovata spodoba da se pojavi na izlazu iz 'uliice' u bambusovoj umi. Neki zvuk prenu Dvera iz sna pro etog oseanjima neuspeha i paralize. Uspe d a otvori oi, ali se one same opet zatvori e kad u njih udari ledeni vetar. Uznemire n, on se poku a usredsrediti, ustanoviti ta ga je to probudilo. Ali ne nae ni ta osim nerazumne pretpostavke da je neko izvikivao njegovo ime. Dolfin je bio u visinama, blizu zenita, uz njegov bok treperile su plavo bele zvezde; inilo se da roni kroz neke mlenobele talase. Kroz oblake. Poe opet sneg. On mirnu, poku a da izo tri vid. Ne to se kree, tamo. Podi e ruku, nameravajui da protrlja oi, kad: prsti nee da se ra ire, ostaju zg reni. On ih pritisnu na lice; bili su kao okamenjeni. Simptom oka koji je dodatno pogor an promrzlinom. Tamo, pomisli on. Da li je ono? Zaista se ne to kretalo. Ne jo jedan robot, koji lebdi samozadovoljno na sv ojim stubovima sile; nego dvono na prilika koja hita napred i spotie se. ovek uri uzb rdo. Dver odmah oceni, profesionalno, da to nije pametan tempo hoda za ove okoln osti. Ko god da je, umorie se daleko br e nego to je to neophodno. Osim toga, nijeda n zadatak ne vredi toliko da se krene nou, po ovom vremenu, u takav rizik. Od svih est naroda, samo bi ljudi ili Huni i mogli da se probijaju kroz sne g na ovoj nadmorskoj visini, ali nijedan Huni ne bi dopustio sebi ovakvu urbu. Hej, ti! Ne zalazi u taj bambus! Opasnost! Ali nije to rekao, samo je hteo rei, a graknuo je ne to tiho, jedva dovoljn o da se nur Blatko prene iz sna i malo podigne glavu. Ej, budalo, pomisli on. Zar ne vidi tolike na e tragove u travi i snegu? iro ki su kao bujurski autoput! Jesi li slep? ovek je naprosto orao kroz sneg, i protutnjao pored njih, i zaleteo se u otvor u gustoj umi ogromnog bambusa, koji je stajao u noi kao ulaz u crkvu; Dver k lonu, mrzei sebe zbog ove slabosti. Samo je trebalo da viknem. Ni ta vi e. Samo jedan mali povik. Staklastih oiju, gledao je kako nove pahuljice popunjavaju taj trag u sne gu, polako bri u sve znakove koji bi ikoga mogli dovesti do ove stene sa udubinom ispod. Pa, hteo si da se sakrije , zar ne. Mo da njih etvoro nikada nee biti naeni. Dver vi e nije imao dovoljno snage da oseti tu ironiju. E jest neki lovac. Mnogo dobar lovac...

NEZNANAC Trebae se neko vreme navikavati na ovo neobino, neverovatno putovanje, na ovu jurnjavu drvenim amcem koji klizi niz kanjone, juri tik pored visokih, kameni h zidova, daje mu oseaj neverovatne brzine. to je pomalo udno, jer on zna da je nek ada putovao mnogo, mnogo br e od ovoga... samo ne mo e, ba sad, da se priseti na koji nain. A tu su i njegovi saputnici, me avina rasa, takva da je zapanjujue pogledat i ih. U prvom trenutku u asno se prepao nekih od njih, naroito onog gnjecavog stv ora koji izgleda kao da je nekoliko ogromnih, sluzavih u tipaka natrpano jedan pre ko drugog, ali tako da odozgo dolaze sve manji i manji; iz te stvari, kroz neke ventile, dopiru smradovi neobino slo eni, koji grebu i golicaju njegov nos i jezik. I sam pogled na tu kupastu spodobu u asavao ga je, brisao mu sve misli iz uma, ia ko on uvia da postoji ne to sasvim drugaije kod ovog jednog Jof... Njegov um odbija da to dovr i. Jof - ta? Nema odgovora, nema imena, mada on uporno tra i, roni i baca mre e. Rei ne dolaze lako. Odbijaju da dou. Naje e ne dolaze uo te. Jo gore: on nije u stanju da govori. Niti da uobliava misli. Niti da razum e uobliene zvuke koje drugi upuuju prema njemu. ak i imena, najprostije nalepnice z a sve stvari, odbijaju da ostanu u njegovom zahvatu, iskliznu ljigavo, kao iz ne kog besa ili straha, kao da ne podnose njegov dodir. Nije bitno. On donosi odluku da eka, po to ne mo e doneti nikakvu drugu. Uspeva da savlad a svoju odvratnost kad mu prilazi ta iva kupa od prstenasto uvijenog testa. Trudi se, zato to je jasno da taj stvor poku ava njega da isceli, i zato to bol svaki put donekle popusti, kad god to bie obavije svoje uljaste, tanke pipke oko njegove g lave. Vremenom, takvi dodiri postaju udnovato prijatni. Osim toga, obino je negde u blizini i ona. Obraa mu se blagim glasom, ispu njava tunelsku su enost njegove pa nje svojim osmehom, daje kakvu-takvu osnovicu za bar malo optimizma. Malo ta on pamti o svom ranijem ivotu, ali se mutno ipak sea poneeg o nainu n a koji je iveo... Ne pamti filozofiju, samo ne to kao stav... Naime: Ako se ini da Vaseljena poku ava da te uni ti, najbolji nain da uzvrati udarce jeste da ima nadu. IX KNJIGA MORA Zaborav, da bi blagosloven bio, ne sme nasumce pasti; on mora najboljim redom rasti, dok ne nastupi oblivio. Da svet materijalni podvrgne svojoj volji, ta elja - nje se prvo li i; zatim, elje da bude od drugih bia vi i; a onda, pusti da te oblikuju mudriji i bolji. Spisi obeanja ALVINOVA PRIA I tako smo se na li ak gore, u razreenom i suvom vazduhu navrh planine Guen, okru eni jarom, pra inom i sumpornim mirisima iz Urijeline kovanice, i pitali se: o e mu to Gibz alhemiar eli da pria s nama? Na Treki nam ka e da nas sad alju u drugu vrstu pakla. Ali dr i se, Alvine. Pr iaj onako kako bi to uinio ljudski pripoveda u vremenima davnim. Prvo opi i prizor pa onda radnju.

Gibz u svojoj prljavoj i aavoj radionici smukava nekakve recepte za metal i staklo. Taj njegov umez uop te ne lii na Urijelinu besprekorno istu, savr eno sreenu dv oranu sa diskovima koji se vrte. Kod njega su mineralni prahovi prosuti po izmrl janim drvenim policama, a zemljani upovi smrde, puni kojekakvih otrovina. Jedan pr ozor u obliku uspravnog proreza otvoren je ka severnim vidicima koji se pru aju sv e do jednog mesta gde su razmazane neke boje toliko jake da od njih bole oi, a to bi mogao biti jedino Spektralni tok; ovo opet znai da se nalazimo sasvim na vrhu planine Guen, toliko visoko da bi jo korak dalje znaio pad u kljualo vulkansko gro tlo Guena. Pod prozorom, roj muva koje kru e iznad velike gomile nabacanih ostataka h rane. Nadam se da nismo prekinuli Gibzov ruak. etvoro nas - Hakica, tipko, Ur-rona i ja - popeli smo se ovde, u alhemijsk u laboratoriju, zato to nam je tako naredila Urijel, velika kovaica, vladarka ove industrijske tvrave koja le i na uzdrhtalom, uzdignutom kolenu Jijoa. U prvi mah sa m smatrao da nas je uputila ovamo samo da bi se otarasila dosadne mlaarije, da bi se mogla sasvim posvetiti raspravi sa svojim ljudskim mudracem o nainima na koje bi mogao biti pobolj an njen voljeni aparat sastavljen od zupanika, koturaa i stakl a koje se vrti. Njena glavna pomonica, Urdonol, gunala je nezadovoljno dok nas je vodila kao malo stado uz jednu rampu ka Trekijevoj sobi za smukavanje. Samo na a pr ijateljica Ur-rona izgledala je vesela, maltene odu evljena. Hakica i ja smo se po gledali, pitajui se za to je ona takva. Odgovor smo dobili kad je Gibz izi ao iza radnog stola, vukui svoje masivno , pegavo, kupasto telo. Rei poe e da nailaze kao penu avi mehurii iz njegove naborane c evi za govor koja mu je bila na treem torusu odozgo. "Vi pametni mladi iz etiri rase, budite pozdravljeni! Predivne vesti za v as, ast je javiti. Odluka da se odobri va pohod, to se dogodilo. Va poduhvat da sti gnete do, posetite, istra ite najbli e dubine gornjeg Midena, poku ati slobodni ste." Gibz zastade da izduva nekoliko oblaaka pare iz purpurnog prstena za sint etizovanje. Nastavi da govori nekim klobuavim, neujednaenim angliskim jezikom, gla som u kome se osealo naprezanje. "Poku aj va imae... punu podr ku Kovanice sa planine Guen. Kao dokaz podr ke, gle dajte - va prozor gotov!" Taj majstor me avina pokaza pokretom jednog svog pipka prema otklopljenom drvenom sanduku blizu zida. Tu je, u nanosima fine piljevine, le alo i presijavalo se povijeno okno od debelog stakla; izgledalo je besprekorno. tipko uzbueno zaplesa; njegove noge, sa po jednom crvenom tipaljkom-hvatalj kom na kraju, stvori e prilinu buku na kamenom podu. "Divno-nono!" uzviknu on. Gibs se saglasi da je divno. "Obraeno, oblo eno slojevima onim pravim... za jasno gledanje u okru enju planiranom." Ur-rona poe izvijati dugakim vratom da vidi oblo okno to bolje. "Ova poslednja faza tanana je bila. Hvala ti, Gibze, za obloge izvrsne!" ree ona. Onda se okrete da objasni Hakici i meni: "Posle nekoliko meseci ekanja, Urijel se iznenada saglasila pre samo tri dana da dozvoli da se ovo izlije. Po to nam je livenje uspelo ve iz prvog poku aja, ona e dopustiti da mi se to urauna kao el ement za kun-uru!" Tako se na nareju ravniarskih Ura ka e: remek-delo. Takvim delom, Urkinja se kvalifikuje za zvanje majstora zanata. Ovaj uspeh pomakao je Ur-ronu znatno u p ravcu ostvarenja njenih ambicija. Pomislih, ne bez zavisti: pazi ti nju! A niko od nas ostalih nije poeo da se bavi nijednim zanimanjem - tavi e, ni smislio kojim poslom eli da se bavi. Ali Urkinje moraju da po ure. Nemaju tako mnogo vremena. Bacih pogled ka Urdonol, koja je bila Ur-ronin glavni takmac za mesto Ur ijeline naslednice. Nije mi bio potreban reug da proitam znake da je nezadovoljna to se toliko vremena gubi oko ovog navodno 'dejeg hobija' - pravljenja opitne plo vee naprave koja e moi da zaroni duboko pod vodu. Bilo mi je pomalo ao te Urdonol. Trebalo bi da malo pametnije sagleda stva ri, pomislih ja. I Urijel ima beskoristan hobi, a to je ona soba puna vrteih disk ova. Ur-ronin projekat ima tu istu odliku: naime, da je projekat preduzet iz iste zabave, tek tako. Ta slinost izmeu njih dve va nija je od tamo nekog srodnikog miris a.

U isto vreme bio sam zadovoljan to je na a prijateljica Ur-rona povukla tak o pametan potez. "Staklo je provereno, mo e izdr ati hidrostatike pritiske do dubine od pedese t kanapa, pa i vee", ree na a Ur-rona sa oitim zadovoljstvom. "A kad spolja dodamo la nterne i drugu opremu koju je Urijel ljubazno pristala da nam pozajmi..." "Nama?" upade joj Hakica u re. To je pokvarilo raspolo enje. Okrenula se na glo i suoila se - tanije, sutrioila se - sa Ur-ronom. To znai: uperila je tri od svo ja etiri pipka sa oima pravo ka Ur-roni. " ta ti to znai 'nama', kaskalice? Ti se, ka o, javlja da dobrovoljno ide dole?" Ur-ronina uzana glava se podigla naglo i povukla unazad. Na trenutak je zurila u Hak, a onda klonula; vrat joj se povi u obliku slova 'S'. "Javiu se da idem... ako bude mogue..." "Hak!" rekoh ja prekorno. Nije bilo po teno utrljavati Ur-ronin nos u isti nu da je ona nesposobna za neke poduhvate. Jasno sam uo kako paoci Hakicinih tokov a podrhtavaju od napetosti. Gibz nas prekide i tanjem iz jo jednog ventila. Ovaj put miris je bio nalik na zarali metal. "Ako mogue, ursko prisustvo pozvano biti." Taj Treki kao da se borio za v azduh. "Ali i ako nemogue, nema brige. lan sa planine Guen... poi na odva an poduhvat taj sa vama... do najdubljih dubina." Nije mi bilo lako da pratim Gibzov udno izgovarani angliski pun zastajkiv anja. Hak i ja se pogledasmo zbunjeno. "Poi ja/mi... lino, ali delimino... sa ovom uzvi enom skupinom u dubinu", hri pao je Gibz, sada iz svog najvi eg 'u tipka'. Pa se okrete, i mi videsmo ne to to nikak o nismo oekivali, ogroman vla an plik na njegovim leima, negde oko sredine visine te la, iz koga je kapalo i curilo. Nije to bila neka od normalnih trekih nateklina, za koju bi se moglo oekivati da Treki u njoj pravi neki svoj novi pipak ili neke hemikalije za fabriku. Plik najednom poe da se cepa, raspoluti se, unutra se ukaz a ne to ljigavo kako se migolji. Zablenuo sam se, zaista. I, shvatio: ovaj Treki je pred na im oima ispu tao s voj novi vlen-pupoljak! Dok mu se to na leima cepalo, majstor me avina je sav drhtao. Grgotanja koj a su izbijala iz njega na razne strane bila su - da ti se smui. Ono ne to poe da izl azi, da puzi iz rascepljenog plika napolje, onda skliznu po Trekijevim leima kao niz neko brdo, ali vukui za sobom ostatke lepljivih vlakana, i nae se na podu. "Bo e-o e-o e-o e-o e..." ponavljao je tipko iz ventila na svakoj svojoj nozi po je danput. Osam puta. Za to vreme njegova senzorna traka ludo se vrtela u krug. Urd onol je nervozno uzmicala, a Hakica se kotrljala napred i nazad, u nedoumici izm eu radoznalosti i gaenja. Ja sam na leima oseao kako me ne to bocka i grebuca: na a mala Hufu, mladune nura koje je nama maskota, popela mi se preko lea na jedno rame, re e ci veoma zabrinuto. Ja je poeh polusvesno gladiti po glatkom krznu, mumlajui na nai n veoma umirujui, mada se nisam stvarno oseao tako pouzdano. Ta stvar, svetlucava od sluzi, pade na pod sa jednim tihim 'pljus!' i os tade da le i, samo malo se pomiui: etiri malena prstena, jedan na drugom, zatalasana. Za to vreme, pod mlitavom ko om roditelja, Gibza, dogaala su se drugaija drhtanja i talasanja, organi su se pomerali, zauzimali neki novi raspored. "Nema... brige", dopre do nas opet Gibzov mehuravi glas, sada donekle iz menjen, i to iz oratorskog iljka na vrhu najvi eg prstena. "Ja/mi se pode av... rekon figur..." "Umirujue rei, ali svako zna da je to vlenovanje opasno vreme za Trekije, zato to se ujedinjenost prstenova u jednu slo nu gomilu dovodi u pitanje, a ponekad se i raspadne. Iz tog razloga, veina njih opredeli se za spolja nje razmno avanje: o dgajaju jedan po jedan prsten svog budueg potomka, u odgovarajuoj pregradi, ili ku puju gotove prstenove od majstora-odgajivaa, pri emu putem pogodbe i trampe nastoj e da izdejstvuju za svoje 'dete' ba one osobine koje ele da ima. Ipak, ima i vleno vanje neke prednosti, koliko ujem. Gospodin Hajnc ka e da ih je gledao nekoliko, al i kladim se da nikad nije video ne to ovako - da se pupoljak rodi sa etiri ve gotova , spojena prstena i da odmah ima neku svoju samostalnu pokretljivost!" "Ovo upravo izdvojeno ja mo e biti pozivano... za sad... imenom Ziz. Na tu re mo da e se odazivati, ako ugravirani obrasci ostanu postojani. Ako bude obavilo

svoj posao odlino, mo da e moi da nam se vrati na poveanje kao kandidat za puni ivot. A dotle... neka radi kako je osposobljeno, neka slu i va em istra ivanju... ve ima odlik e koje vam mogu biti potrebne." "Pa, ne znam." Ur-ronina glava se zanjihala putanjom u obliku elipse, to kod nje znai da ne zna kako bi reagovala. "Hoe li rei da..." Hak promrmlja: "Gibze, da li to znai da se od nas oekuje..." Treki joj upade u re. "Ja/mi se vi e ne odazivam/o na to ime. Glasanje na ih prstenova je u toku. Molim ne govoriti niti se me ati." Zautali smo i gledali sa strahopo tovanjem stvorenje koje se rve samo sa so bom u sebi. Iz najni eg prstena kao da poe neko talasanje, proe nagore kroz celo tel o i na vrhu se zavr i bunim podrigivanjem i pramenovima utih isparenja. Onda krenu e k roz ovo bie i drugi talasi, u drugim pravcima, pa i popreno. To je potrajalo mnogo dura, a mi smo gledali i pla ili se da e se Gibz raspasti na delove. Najzad su drhtaji popustili, pa prestali sasvim. ulni organi tog Trekija poe e opet da se fokusiraju. Rei krenu e kao ubor iz njegovih govornih usta, ali glas j e bio drugaiji. "Odlueno je", ree. "Kao privremeno ime mo e poslu iti 'Tjug' i dobri su izgled i da se ova naslaga prstenova odazovem/o." Jo jedan niz talasanja, vi e nalik na pulsiranje. "Da se ja/mi odazovu. Milim infirmisati Urijel da je ovo obavljino. tivi e, rei joj da moja/na a glavna jizgra za ve tine su da izgleda netiknuta." Tek tad sam shvatio ta je bilo u opasnosti tokom vlenovanja. Majstor me avi na je bitan lan Urijelinog tima. Kad bi se desilo da Gibz - Tjug, hou rei - zaborav i makar deo svojih strunih znanja, legure sa planine Guen vi e ne bi sijale tako le po niti bi se tako pouzano raspale usled korozije posle nekog vremena. A ja, budala, brinuo se za ivot tog Trekija. Hufu mi skliznu niz lea i prie novonastaloj, malecnoj, trekijevskoj polulin osti, koja je ve poela da obrazuje izvestan broj stopala, raznovrsnih, ali u osnov i slinih perajima, ispod svog prvog, najni eg prstena; takoe, da ispu ta trapave, male pipke iz bucmastog etvrtog, najgornjeg prstena i da ma e njima. Na nur je podozrivo onju io to bie, a onda se, sa jednim zadovoljnim zvukom nalik na cvrkut, malo odma kao i seo da ga gleda. Tako je Hufu prvi pozdravio malog Ziza - najnovijeg lana na e dru ine. E, kad bismo sad ukljuili i jedno ljudsko dete, bili bismo pravi predstav nici est, pomislih ja. Vesnici sudbine mogu biti dobri, to svaki mornar zna. Imati sree, to je od lino. Nepouzdano je, ali ipak mnogo bolje nego alternativa. Imao sam oseaj da e nam biti potrebna svaka trunica Ifnine sree koju budemo mogli dobiti. X KNJIGA NAGIBA Predanje Meu Gheuenima se ka e da bekstvo na Jijo nije bilo toliko stvar opstanka, k oliko kulture. Ne sla u se razliita predanja koja su uvali na i oklopni susedi, ovih poslednj ih hiljadu i vi e godina od kad su sleteli na Jijo. Razliite verzije priaju sivi, pl avi i crveni Gheueni o dogaajima pre i posle sletanja njihovog unjalakog broda. Ali se svi sla u da su nevolje poele u Prvoj galaksiji, i to sa gheuenskim koalicionim partnerima. Prema na em jedinom ouvanom primerku knjige Osnovi galaktike socio-politike, iji je autor Smelt, veina rasa sposobnih za letenje meu zvezdama udru ene su u klano ve. Klanski odnos zasniva se na velikom lancu Uzdizanja. Primer je zemaljski kla n, koji je jedan od najmanjih i najjednostavnijih, jer se sastoji samo od ljudsk e rase i dve rase kojima su ljudi bili mentori, a to su neo- impanze i neo-delfini . Ako se ikada nau mentori koji su, navodno, uzdigli homo sapiensa, to bi moglo p ovezati Zemljane sa jednom ogromnom porodicom koja se pru a eonima u pro lost, mo da ak

do samih Praroditelja, koji su pre milijardu godina pokrenuli ciklus Uzdizanja. Ulanjeni u takav klan, Zemljani bi mogli postati mnogo jai. Ali mogli bi, takoe, p ostati krivi i du ni za nebrojene prastare obaveze i nera i ene raune. Druga, sasvim zasebna mre a vernosti zasnovana je, reklo bi se, na filozof iji. Mnogi ogoreni sukobi i mnogi kitnjasti 'ratovi za ast' koji su razdirali gala ktiku kulturu nastali su zbog razliitih mi ljenja o nekim temama koje sada meu est nar oda na Jijou niko ne razume niti pamti. Velike koalicije ratovale su zbog mutnih teolo kih pitanja kao to je, na primer, pitanje kakva je bila priroda davno i ezlih P raroditelja.

Pria se da su Gheueni, kad su bili meu zvezdama, navodno bili lanovi Alijan se ekaa, jedne organizacije u kojoj su se na li zato to su u njoj bili i njihovi pokr ovitelji, o i, koji su prona li i uzeli pod svoju za titu primitivne Gheuene, koji su t ada bili nastanjeni u 'ko nicama' u liticama na obali jednog mora i slu ali nareenja svojih ratobornih sivih kraljica. Stvari su mogle biti jednostavnije da su o i uzdigli samo sive Gheuene, ali oni su omoguili podjednako irenje pameti i uma i preostalim, sluganskim kastama. I jo vi e su uinili, upravljajui se svojom filozofijom ekanja, koja je egalitarna i pr agmatina; videi korisne nadarenosti upravo kod crvenih i plavih Gheuena, insistira li su da se za te dve vrste olabave okovi pokornosti. Neki Gheueni su pobegli od ovog me anja, potra ili mesta gde e moi neuznemirav ano da nastave svojim 'prirodnim putem'. To je, u najkraem prepriano, razlog to su do li na Jijo. Tu sada ive sva tri tipa, sivi, crveni i plavi, i ni danas nisu saglasni ko je prvi izdao koga. Sivi tvrde da je gheuenska naseobina ivela u slozi, redu i ljubavi sve dok nisu Uri, a zatim i ljudi nahu kali plave Gheuene na nezadovoljst vo. Pojedini istoriari, kao to su Reni No i See-Koral energino opovrgavaju to gledi te. Kako god da je bilo, svi su saglasni da je dana nja gheuenska kultura jo ud aljenija od tradicionalne nego to je to bilo na svetovima pod intervencijom o a, sa kojih su pobegli. Takve ironije nastaju kad deca prenebregnu elje svojih roditelja i ponu da misle svojom glavom. Sabrane prie sedam naroda Jijoa, tree izdanje, Odeljenje za folklor i jezi k, Biblos, leta izgnanikog 1867. ASK Najednom zaokret u njihovim pitanjima. Pro eta su sada zebnjom - ne straho m ba , ali roakom tog sveop teg oseanja. I dalje postavljaju pitanja na i gosti nezvani, ali sad pitanja obojena nijansama toga. Onda jedne noi ta njihova bri nost dobija fiziki oblik. Zakopaju svoju crnu stanicu u zemlju! Pamtite li kakvo je to iznenaenje bilo, prstenovi moji? U suton crna kock a stoji pod nebom otvorenim, drsko, bezbri no. Na prvi pogled se vidi da je tvorev ina ve taka. Mi se vratimo u zoru, kad na tom mestu samo brdo zemlje. Na osnovu veliin e, Lester proceni da je ta stanica verovatno iskopala rupu, spustila se u nju, a zatim iskopanu zemlju nabacila preko sebe, kao kad buba bu ilja be i od kopa i mi a. Da je Lester u pravu poka e se kada Ran, Kun i Be a iziu iz dubine tog novog brda, penjui se jednim glatkim, mranim uzlaznim tunelom, i nastave razgovore sa na ma pod onim istim atorom za pregovaranje. Ovog puta zapnu da nas pitaju o ma inama. Konkretno - koje su preostale iz bujurskih vremena? Hoe oni da znaju da li u ska lamerijama drevnim jo pulsira sila ivotna. Biva to, biva, na nekim ugarenim svetovima, vele oni. Aljkave rase ostav e, po svom odlasku, mno tvo robota-slugu. Na tom svetu zavlada eon mira i odmora, ali napu teni mehanizmi, maltene savr eni, sposobni da se popravljaju sami, jo veoma dugo lunjaju bez gospodara, po jednom svetu gde ivih glasova nema. Pitaju ovi nas: jesmo li videli ijedno takvo mehaniko siroe? Mi obja njavamo da su Bujuri bili pedantni i temeljiti. Da su svoje gradov

e sru ili i iz temelja iskopali i odneli, ili po ru evinama posejali razgraivae. Da su svojim ma inskim slugama ostavili u pamenji krajnji imperativ da, ako se jo mogu kr etati, potra e sebi gnezdo u jednom dubokom podmorskom rovu kome smo mi nadenuli n aziv Miden. Govorimo mi sve to, u ta i verujemo, ali ljudi sa neba kao da ne veru ju nama. Pitaju (mnogo puta!) o posetama iz svemira. Koje smo dokaze prikupili o nekim moguim tajnim posetama, o dolascima svemirskih brodova kriomice, zbog nekih razloga koji su mo da samo bili nagove teni, ali nikad reeni otvoreno? Mi, kao to smo se dogovorili, ponemo priati nesaglasno, svakojako. U starim ljudskim knjigama pominje se to kao tehnika kojom se slu e slabi u suoenju sa jaki ma. Pravite se glupi, govore nam stare narodne prie, a za to vreme dobro motr ite i slu ajte. Samo, koliko e nam jo dugo uspevati takva taktika? Be a uveliko ispituje sve koji dou na isceljenje. Neki od takvih e, poneti oseajem zahvalnosti, svakako zabo raviti na e zabrane. Sledea faza nastupie svakog trena, a na e pripreme jedva da su makle sa poetk a. etvrta ljudska istra iteljka, Ling, vraa se sa svog naunog putovanja. Pa zar nije po la sa onim ljudskim jeretikom mladim, Larkom? A vraa se sama. Ne, ka emo mi njoj. Ne videsmo ga odonda. Ne naie ovim putem. Mo da nam ti mo e kazati za to je on tebe napustio? Ostavio te u umi, a zadatak njemu poveren ostao n edovr en? Obeamo joj novog vodia. Naturalistu Gheuena po imenu Uthen. A do polaska n ovog, gledamo da je smirujemo. Samo da nas ne napusti e na i reuzi tako! Kad ja/mi pitam/o Lestera o raspol o enju te ene - ta on mo e proitati iz njenog dr anja - on se samo strese i veli: ne mogu kazati. SARA Koncert! Nekoliko putnika i lanova posade dogovorilo se da saine muziku sku pinu i da odr e improvizovani koncert na pro irenju zadnje palube 'Haupt-voa', da bi smo na taj nain proslavili povratak Neznanca meu ive. Ulgor je prihvatila da svira violus, iani instrument zasnovan na zemaljsko j violini, ali prilagoen spretnim urskim prstima. Ulgor je davala melodiju, a Ble jd je pogurio plavozeleni oklop 'krabe' nad mirliton-bubanj i gladio napetu memb ranu bubnja masivnim, slo enim jezikom, usled ega je bubanj potmulo buao i odzvanjao . U isto vreme, pomou svake od pet nogu dr ao je po jedan up vi e ili manje napunjen v odom. Iz svakog od ventila za govor ispu tao je povremeno mlazeve vazduha tano izna d grlia svakog upa, stvarajui tonove razliitih visina. Treki apotekar Pzora priznavao je bez oklevanja da nema muzikog dara nimal o, ali je ipak pristao da daje ritam zvani 'zvon' pomou metalnih i keramikih udara ljki. Pevanje je povereno huni kom krmano u, a jedan G'kek, profesionalni plesa skraj vena, uinio je ast ovoj skupini time to je pristao da ih prati na svoj nain; plesao je, njegovi pipci sa oima njihali su se graciozno, kao i slavne g'keke plesne ruke koje su svojim kretnjama doaravale povijanje drvea, ili ki u gonjenu vetrom, ili le t jata ptica. Pitali su Saru da im se pridru i da bi orkestar imao i estog, ljudskog lana, i time bio potpun, ali ona je odbila. Nikada nije svirala ni na jednom instrume ntu osim na klaviru svog oca, a to je bilo u onoj Neloovoj kui pored velike brane ; ali i u tom sviranju njene sposobnosti bile su vrlo skromne. Toliko o mnogo hv aljenoj vezi izmeu muzike i matematike, pomisli ona ironino. U svakom sluaju, htela je da bude blizu neznanca i da pazi na njega za sluaj da ga opet obuzme histerij a. Izgledao je, za sada, smiren. Gledao je tamnim oima koje kao da su pokazivale da ga prijatno iznenauje maltene sve to oko sebe vidi. Da li je to simptom? Povrede glave ponekad dovedu do gubitka pamenja, ili ak do gubitka sposobnosti da se bilo ta novo zapamti, tako da je pacijentu sve vei to 'novo'. Pa, bar nek se obraduje, pomisli ona. Eto, recimo, sav se ozari kad god

mu ona prilazi. udno je i slatko to oseanje, mogunost da se pouzda da e neko biti uv ek srean kad vidi nju. Kad bi bila malo lep a, mo da je ovo ne bi toliko iznenaivalo. Ali ovaj zgodni, mrki stranac je bolestan, podseti ona sebe; ovek nije sasvim pri istoj svesti. Pa ipak, razmi ljala je ona dalje, ta je pro lost, ako ne jedna uobrazilja ko ju ljudski um izmi lja da bi mogao gurati dalje? Ona, Sara, evo ve godinu dana be i o d jedne uspomene, iz razloga koji su u ono doba izgledali va ni. A sad ne osobito. Kudikamo je va nija briga o onome to se dogaa gore, u planinama Rimer. Tamo su oba njena brata. Da si prihvatila Teinov prvi brani predlog, mogla si ve da ima deicu, pa sad da se brine i oko njihove budunosti. Kad je odbila ponudu velianstvenog, sedokosog mudraca, to je izazvalo pop rilinu uzbunu. Koliko e jo ljudi zaprositi stidljivu ker jednog zanatlije, proizvoaa h artije, devojku koja se strastvenije zanima za simbole na stranici nego za ples ili druge zavodnike ve tine? Ubrzo posle tog odbijanja Teinove ponude, uinilo joj se da veza sa Jo uom opravdava njen stav, jer, eto, jo neko je hoe; ali onda, razoarenj e. Shvatila je da da taj mladi knjigovezac nju mo da koristi samo za razonodu, da mu ne bude dosadno dok odrauje svoj kalfenski sta u Biblosu, ni ta vi e. Ironino, zar ne? - upita se ona. Lark je mogao imati koju god hoe devojku na Nagibu, ali on se opredelio za celibat zato to njegova filozofija tako zahteva . Moji zakljuci o Jijou i o est naroda su suprotni njegovim. Pa ipak, i ja sam sam a. Razliiti drumovi, a vode do iste usamljenike slepe ulice. A sad su do li i ovi bogovi iz vasione, i poveli sve nas nekim novim drumo m, ije oznake ne vidimo. I sad im je nedostajao esti lan za koncert. Iako su upravo oni doneli iane i nstrumente na Jijo, ljudi su u me ovitom sekstetu obino svirali flautu. Seljak Jop bio je vian flauti - fruli, zapravo - ali je odbio da svira sada, na brodu. Vi e je voleo da zuri u svoju staru knjigu. Naposletku, mladi Jomah pristade da sedi u orkestru, tek onako, za dobru sreu, i da svira pomou dve ka ike. Na taj nain se pokazalo koliko je veliki doprinos ljudskog roda muzikom ivo tu na Jijou. Skriven ispod te ke lju ture Blejdove, mirliton-bubanj brujao je i stenjao, a tim zvucima ubrzo se prikljuio tu an uzdah iz jednog upa, i to onog pod Blejdovom prednjom levom nogom. Gheuenova traka za gledanje namignu Ulgori, koja na taj zn ak podi e violus, prisloni dvostruki luk na strune i izvue prve dve drhtave note, k oje zaigra e oko potmulog jeanja mirlitona. Krenuo je akord na vi e nivoa. I nastavio se... Trenutak ove harmonije dueta kao da se nastavljao bez kraja. Sara je zau stavila dah da ne bi ni sluajno naru ila to izuzetno sazvuje. ak se i Fakun pomae na s vojim telesnim tokovima napred, primetno dirnut. Sara pomisli: ako nastavak muzike bude ovako dobar... Pzora se ubacio sledeeg trenutka, naru avajui bolnu slatkou ustrim zvucima svo jih udaraljki, zvona i cimbala. Taj apotekar iz sela Dolo kao da pojma nije imao kako ozbiljnu stvar kvari; ubrzavao je sam ispred sopstvenog ritma, pa usporava o, zvoncao veselo dalje. Posle nekoliko trenutaka neverice, Huni i u posadi prasnu e u op ti smeh. Poe e i nuri da se smeju sa jarbola. Ulgor i Blejd razmeni e poglede koj e i bez reuga nije bilo te ko protumaiti - ekvivalente jednog sleganja ramanima i j ednog namigivanja. Navali e svi da sviraju poneti Pzorinim odu evljenjem, uklapajui s e u nekakav etvorodelni ritam. Sara se seala da ju je otac uio kako se svira klavir, i to na osnovu nota koje su bile zapisane - umetnost sada manje-vi e zaboravljena. Jijoanski seksteti tkaju svoje harmonije uglavnom nasumce, improvizuju, putanje kojima idu instrume nti prepliu se i raspliu nizom povoljnih podudarnosti. Ljudska muzika je, pre Kont akta, dejstvovala otprilike na takav nain kod veine ljudskih kultura, sve dok evro -zapadni muziari nisu izmislili simfonije i druge stroge oblike. Tako je, bar, Sa ra negde proitala. Jomah savlada stidljivost i poe da tandre ka ikama. U isto vreme, Blejd je d

uvao celu kaliopu nota u kojima se jasno uo dah. Huni ki krmano naduvao je svoju kes u za vazduh i poeo odgovarati potmulome mirlitonu, pevajui neku improvizaciju koja nije sadr ala rei ni na jednom poznatom jeziku. Onda se Fakun zakotrlja jo bli e, tanano ljuljajui ruke; podsetio je Saru na dim koji se di e. Ono to je poelo kao izvrsno, a nastavilo se kao smejurija, sad poprimi jed nu jo dragoceniju osobinu. Jedinstvo. Sara baci pogled na Neznanca, na ijem se licu videlo da su ga oseanja pone la; odu evljeno je gledao poetak plesa tog G'kekija. Levom akom tupkao je po ebetu, u ritmu. Jasno se vidi kakav je ovek bio, razmi ljala je ona. ak i sada, jezivo unaka e n, pod velikim bolovima, on kad god je budan ispoljava naklonost ka dobrim stvar ima. Ova misao kao da joj zastade u grlu. Iznenaena, Sara se okrete i ugu i tala s tuge od koga se i slika pred njenim oima iznenada zamutila. Uskoro potom pojavi se grad Tarek, nadnet nad u e reka Roni i Bibur. Izdaleka je izgledao samo kao uzvisina obrasla zelenilom, brdo kao i sva ko drugo. Ipak, videla su se neka sivkasta oblija tu i tamo na brdu, kao razbacan e stene. Ali kad je 'Hauf-voa' savladao i poslednju okuku reke Roni i sasvim se primakao gradu, pokazalo se da to zelenilo, koje je, izdaleka gledano, bilo soli dno, zapravo stoji razapeto po mre ama i konopcima. 'Stene' su bile samo masivni v rhovi zdepastih kula, koji su malo virili iznad kamufla nih mre a. Kule su bile, isp od mre a, dodatno spletene mno tvom kablova, cevi, konopanih mostova, rampi, manjih m re a, i kosih merdevina, to je sve takoe bilo obraslo rastinjem, bogatim i bujnim. Vazduh je bio gust i vla an, prepun mirisa nebrojenih cvetova. Sara je volela da mirka i zami lja kako je Tarek izgledao u nekim drugim da nima, kad je sa stanovi ta monih Bujura bio samo seoce, ali kad je, zapravo, bio up ori te prave civilizacije; kad je sav brujao od rada vernih ma ina, podrhtavao od ko raka posetilaca sa dalekih zvezdanih sistema, kad je nebo iznad grada bilo zakren o od letelica koje su se spu tale na krovove istih ovih kula. Grad koji je imao ne ke svoje ambicije, mo da nezamislive jednoj primitivnoj iteljki uma, kao to je ona, S ara. Huni ka posada otiskivala je motkama brodi sve bli e skrivenom doku. Sada se vi e nikakvim mirkanjem nije moglo prikriti koliko je Tarek propao od tih vremena d o danas. Mno tvo prozora, ali gotovo svi razbijeni i popravljani, samo na nekoliko jo stoji celo ono sjajno, glatko staklo koje je izdr alo milione godina. Kroz mnog e prozore vire kojekakvi od aci, naroito od kuhinjskih tednjaka; zato su proelja, nek ada ista, sad zacrnjena debelim slojevima ai. Na irokim ispustima, gde su svojevreme no sletali lebdei vazduhoplovi, sada su minijaturni vonjaci ili buni koko injci. Umes to da ulicama prolaze samohodne ma ine, posvuda su zapre na kola i kojekakvi petljar o i i preprodavci. Na jednoj od obli njih kula vide e neke mlade G'keke kako jurcaju spiralnom rampom koja je bila omotana oko cele kule, ali koja nije imala ogradu. Kao da ni su svesni kolika je provalija u koju bi mogli pasti, mladi G'keki su se vozili s vom snagom, tako da su se paoci njihovih organskih tokova zamuivali od brzine. Urb ani ivot odgovarao je rasi ije telo ima tokove. Malobrojni u drugim delovima Nagiba , G'keki su u Tareku bili najbrojniji od est naroda. Na severu, prepreena preko terena koji spaja Tarek sa zaleem, le ala je jedn a 'nedavna' ru evina: gradski zid od kamenih blokova, hiljadu godina star, podignu t po zapovesti sivih gheuenskih kraljica koje su ovde dugo vladale, a koje su sr u ene s vlasti tek u jednoj velikoj opsadi, u doba kad je papirna radionica u Dolo u bila nova. Nagorela i provaljena mesta u zidu podseala su i sad na nasilno roenj e Zajednice est naroda. Koliko god puta da je Sara pro la kroz ovaj grad, on je za nju ostajao udo. Tarek, najkosmopolitskiji od svih jijoanskih gradova, mesto gde se svih est rasa me aju kao jednake. Ispod lunih, ipkasto konstruisanih mostova prolazile su ne samo laice sa hu ni kom posadom, nego i manji brodovi, pa i amci, u kojima su sedeli i veslali ljuds

ki traperi i trgovci; donosili su, na prodaju, ivotinjske ko e i drugu robu. Reni Tr eki, oni iji najni i segmenti imaju amfibijsku sposobnost, plovili su i bez amaca re kom i uskim kanalima, mnogo br e nego to mogu da se kreu njihovi sunarodnici vezani za kopno. Kod samog u a jedna naroita luka titila je dva i tava parobroda-trajekta, koji s u slu ili za povezivanje umskih naselja i imanja na severnoj obali reke sa ju nim pa nj akim predelima gde galopiraju horde Ura. Sara vide i jedan sasvim drugaiji prelaza k preko reke: na obalu je, iz vode, izi lo nekoliko plavih Gheuenki. Da ne bi plat ile kartu za vo nju trajektom, one su i le pe ice po dnu reke. Ta sposobnost kretanja ispod vode dobro je do la u onoj davnoj borbi kad su plavi ustanici sru ili tiraniju kraljica - sru ili je uz pomo vojske ljudi, Trekija i Huni a. Toliko pria postoji o tom ustanku, pomisli ona, a nijedna ne pominje da j e na strani pobunjenika bilo i ono oru je koje ja smatram presudnim: jezik. Bilo je potrebno dosta vremena da se 'Hauf-voa' provue kroz gomilu drugih plovila i prive e uz prepuni dok. Ovolika gu va u luci obja njavala je za to nisu sreli maltene nijedno drugo plovilo na celom toku reke Roni. im je brodi bio privezan, svi nuri sa 'Hauf-voa' pojurili su, sa cikom, na palubu, tra ei da im se plati. Bro dski kuvar, zadovoljno mrmljajui i zujkajui neku melodiju, poe du reda tih stvorova sa crnim krznom, delei im komade tvrdih slatki a. Svaki nur stavio je po jedan koma d u usta, a ostale u vodoza tienu kesu, i bacio se preko ograde da pliva i luduje i zmeu brodskih korita koja su se njihala i sudarala pretei da svakog trenutka zgnjee nekoga od njih. Kao i obino, Neznanac je sve oko sebe gledao sa slo enim izrazom iznenaenja, radosti i tuge. Odbio je da ga ponesu na nosilima; krenuo je samostalno niz drv eni mosti, oslanjajui se na tap za etnju. Pzora je sav huktao od ponosa: uspeo je da pacijenta vrati sa kapije smrti i dovede ga do strunjaka-iscelitelja u Tareku. im panzica Priti oti la je da dovede rik u. Za to vreme, gledali su kako huni ka posada p odi e, pomou ekrka i koturaa, velike sanduke iz broda. Mnogi od tih sanduka po li su iz Neloove radionice, a bili su namenjeni raznim tamparima, pisarima i uenjacima. No vi teret ukrcavan je, obazrivo, u lau, za novo odredi te. Paketi trakama zavezani. Poreklo: Tarek. - Polupani lonci i ljaka iz urskih pei za topljenje rude. - Istro ene, neupotrebljive keramike testere iz gheuenskih pilana. - Pohabana tamparska slova i pokidane violinske strune. - Svi oni delovi tela umrlih, za koje se nije moglo raunati da e truljenje m nestati: kosti kremiranih ljudi i Ur-ra, huni ki kimeni pr ljenovi, osovine G'keka, treki vo tani kristali, svetlucava pra ina samlevenih oklopa Gheuena. - I uvek velika koliina prastarog bujurskog smea. Sve to je zavr avalo u dubinama velikog Midena, da bude proi eno vodom, vatrom i vremenom. Jedna Urkinja, koja je do la svojom rik om, pomogla im je da ukrcaju ranjeni ka. Rik a je bila niska i imala etiri toka. Pzora je stao u zadnji deo rik e; dr ao je N eznaneva plea dvema svojim pipak-rukama. "Siguran si da nije potrebno da poem i ja? " upita Sara koja se premi ljala. Pzora joj blagim mahanjem pokaza da se skloni. "Kratak je put do klinike , zar nije? Zar nema ti neka hitna posla? Zar nemamo ja na e hitne poslove da obavi m/o? Svi vi sre ete sve mene/nas opet, noas. A na pacijent koji sree je imao videe sva va a jestva ujutro." Neznanac je pogleda u oi svojim tamnim oima, osmehnu se i potap a je po ruci . Nije se primeivao onaj njegov raniji strah od Trekija. Ipak. on pamti nove dogaaje, pomisli ona. Nije se potvrdila moja pretpost avka da je tu sposobnost izgubio. Mo da emo u Tareku saznati ko je, pomisli Sara. Ako budu pronaeni njegovi pr ijatelji ili roaci, oni e moi da mu pomognu mnogo vi e nego ja. Ova misao pobudi bol, ali Sara podseti sebe da vi e nije dete i da ovo nij e leenje ranjene ipving ptiice. Va no je jedino da on dobije dobru negu, pomisli ona. U tom smislu Pzora je u pravu. A i ja, stvarno, imam neka druga posla. Anarhini stil Tarek-grada znaio je da u luci nijedno 'slu beno lice' nije doe kalo 'Hauf-vou'. Zato su pohitali trgovci eljni da otkupe robu. Do li su i neki graa

ni eljni vesti. Letele su glasine o stravinim dogaajima na severu i na istoku. Da, navodno, dolaze brodovi Zanga, prekriveni kristaliima mraza, i sleu na kopno; da t itanski zraci spaljuju cele gradove. O racijama: dolaze, navodno, insektoidne su dije iz Galaktikog instituta za migraciju i gone celokupno stanovni tvo pojedinih g radova na masovna suenja. Jedan lakoverni pripadnik ljudske rase ak se poeo rasprav ljati sa Jopom, tvrdei da 'sigurno zna' da je selo Dolo uni teno. Zato oni ne isplovljavaju uzvodno, pomisli Sara. Iz Tareka su videli sle tanje broda sa ljudskim istra iteljima, mlaz vatre preko neba koji je, odatle posm atran, sigurno ostavio utisak da se sruio pravo u Sarin zaviaj. Glasine su glavna roba u svakoj luci, ali na drugim mestima valjda e prev agu imati hladnije glave? Priti je dala signal da su potpisani prijemni listovi za sve sanduke Nel oovog papira, osim za jedan sanduk, onaj koji e ona sama odvui, na kolicima sa dva toka, kod Engril kopirkinje. Sara se oprosti od svih ostalih izaslanika iz Doloa , uz saglasnost da se uvee sastanu i uporede bele ke. "Hajdemo, Joma e", ree ona Henrikovom sinu, koji je zurio u huku i buku gra dskog ivota. "Vodimo te prvo kod tvog ujaka."

Na pijaci u blizini luke glasovi su bili nekako pritihnuti; cenkanje ner aspolo eno, tek koliko da se odradi. Veina kupaca i prodavaca nije ak ni nosila reug e dok se pogaala sa pripadnicima drugih rasa: siguran znak bezvoljnog trgovanja. Jedna piljarica, elegantna, siva Gheuenka ukra ena zamr enim dekoracijama od koljki sa zlatnim takicama, podi e dve 'ruke' zavr ene tipaljkama za hvatanje, i pomou jedne pokaza na drugoj devet bodlji redom; nagibom svog lenog oklopa pokazivala j e da to odbrojavanje 'devet' znai njenu poslednju ponudu. Ponua je bila takoe Gheuen ka, ali neke seljake crvene boje. Roba na tezgi bila je so u finim kristalima, do neta sa dalekog mora. Sara, koja je samo na trenutak svratila u tu prodavnicu, v ide i zau kako donositeljka soli nezadovoljno gestikulira jednom hvataljkom u pra vcu te soli i i ti. I zau odgovor sive piljarice: "Kvalitet ili koliina, zar je to va no? Cena, za to bi bila va na tebi ili meni ?" Ovaj odgovor okirao je Saru. Gradska siva trgovkinja da bude ravnodu na u j ednoj komercijalnoj transakciji? Ovi Tareani su, izgleda, izvan sebe. A zar mi u Dolou nismo? - upita se ona. Graani su se na ulicama okupljali u skupinice i razgovarali raznim narejim a svojih jezika. Mnogi Huni i nosili su etake tapove okovane gvo em na oba kraja - to je obino simbol kapetanskog statusa - dok su urske zanatlije, stoari i trgovci stajal i uvek nadomak svojih dragocenih tovarnih ivotinja. Svaka Urkinja nosila je maetu ili sekiru u kaniji, uz bok; orua korisna u suvim umama i ravnicama gde ta rasa ivi . Pa ta u tome ima to me ini nervoznom? - upita se Sara. Kad pomisli - pa, i mnoga ljudska bia kreu se po gradu, danas, nekako u sku pinama i nose uz sebe nekakve alate pogodne za seenje, kopanje, lov... ili... za neke druge upotrebe, o kojima Sara nije elela da misli. A G'keke nigde videti, po zavlaili se svako u svoj stan ili studio. Morau ja da vidim ta se to tu de ava, i to uskoro, pomisli Sara. Laknulo joj je kad su iz tog napetog pijanog dela grada pre li u veoma osuna ni D umbus. Na tom mestu su tri-etiri kule le ale prelomljene; njihove uredne geometrij e bile su pokidane; sve nabacano jedno preko drugog, otud i ime tog dela grada. Sara vide abokreinu na svetlucavoj uljastoj vodi izmeu rascepljenih blokova kamena. Masni mehurovi stvarali su se i rasprskavali, ostaci iz jednog doba kad je ovo mesto bilo ispunjeno kiselinama i otrovima, ali ipak na putu ka svom konanom ozdr avljenju. Jomah zakloni akom oi od jakog sunca. "Ne vidim ga", po ali se on. Sara se odupre nagonu koji joj je govorio da treba deaka brzo skloniti sa sunca. "Koga ne vidi ?" "Pauka. On bi treb'o da je tu, u sredini, zar ne?" "Taj pauk je mrtav, Joma e. Umro je kad je njegov posao bio tek na poetku. Zato danas Tarek nije samo jo jedna movara puna izgrizenih stena, poput onih koje

mi imamo istono od Doloa." "Znam ja to. Ali moj otac ka e da je on ipak i sad tu." "Pa, jeste", slo i se ona. "Mi ispod njega etamo jo od kad smo pristali u lu ku. Vidi sve one kablove iznad nas? ak su i mnoge rampe i merdevine ispletene od s tarih pipaka tog mulk-pauka. Mnogi od njih jo su i danas ivi, na neki nain." "Ali gde je pauk?" "Pauk je bio u tim kablovima, Joma e." Ona pokaza prstom ka izukr tenim kabl ovima koji su, razapeti, slu ili kao oslonac za kamufla ne mre e izmeu kula. "Dok su bi li ujedinjeni, bili su jedno ivo bie, koje je imalo zadatak da sasvim uni ti ovaj st ari bujurski grad. Ali jednog dana, mnogo pre nego to su ak i G'keki do li na Jijo, ovaj pauk se razboleo. Njegovi kraci su zaboravili kako da sarauju jedni sa drugi ma. Kad su podivljali, tada pauka vi e nije bilo." "Aha." Deko je neko vreme razmi ljao o ovome, onda se okrenuo. "Dobro, ali ima ne to drugo to znam da je ovde..." "Joma e", poe Sara, razmi ljajui kako da prekine razgovor, a da ne suzbija zan imanje ovog deteta koje je toliko liilo na Dvera kad je bio mali. "Moramo stii..." "uo sam da je u blizini D umbusa. Hou da vidim konja." "Ko..." poe Sara, pa uzdahnu. "Pa, dobro. Za to ne. Ako obea da posle toga id emo pravo kod tvoj ujaka. Va i?" Deak ustro zaklima glavom i opet nabaci putniki d ak na lea. Sara podi e sa zeml je putniku vreu, ote alu od istra ivakih bele aka. Priti nastavi da gura kolica sa dva to a iza njih. Sara pokaza prstom. "Konj je onamo, blizu ulaza u Zemaljsku etvrt." Jo od dana kad su opaki katapulti sivih Kraljica spaljeni, grad Tarek bio je otvoren grad za sve rase. Pa ipak, svaka rasa imala je neku svoju, omiljenu gradsku etvrt. Ljudska bia zauzela su otmeni ju ni kvart, a to su i mogla zahvaljujui svom presti nom poslu - naime, trgovini knjigama. Ovo troje poo e u tu gradsku etvrt, dr ei se stalno ispod jedne senovite loe koja je okru ivala D umbus. Svodovi od izukr tan ih letvica bili su prepuni mirisnog cvea, ali neki drugi mirisi postado e primetno jai u blizini ograda u kojima su urske trgovkinje dr ale stada. Neke nevenane mlade Urkinje vrzmale su se i dokoliile oko ulaza u jednu takvu ogradu. Jedna pognu gla vu i dobaci Sari zlovoljno re anje. Najednom sve Urkinje ispru i e dugake vratove na istu stranu; njihove kratke, krznate u i nauljile su se prema nekoj dubokoj tutnjavi koja je dolazila sa juga, iz velike daljine. Sarina prva, refleksna misao bila je: grmljavina. Onda jedan drhtaj zabrinutosti proe njenom kimom, i ona se okrete da osmotri nebo. Nee, valjda, opet? - upita se ona. Jomah je oslu kivao taj potmuli zvuk. Na njegovom licu bio je izraz profes ionalnog zanimanja. On dohvati Saru za mi icu ruke i odreno zavrte glavom. "To je p roba. Poznajem ja te stvari. Nije prigu eno, nije u rupi niti u masivnom predmetu. To neki eksplozer isprobava kako rade njegovi naboji." "To me mnogo umiruje", promrmlja ona. Stvarno, pojava mnogo manje zastra u jua nego da su brodovi nebeskih bogova opet rasporili nebesa. Mlade Urkinje opet su ih gledale na nain koji se Sari nije dopadao. "Dobro, Joma e, idemo da vidimo konja." Vrt kipova le ao je u ju nom kraju D umbusa. Glavnina 'umetnikih dela' u njemu bili su ovla no urezani grafiti, kao i grube karikature ugrebucane u dugim vekovim a kad je pismenost bila retka na Nagibu. Ali u pojedine stene bili su urezani i reljefi, apstraktni, slo eni i zadivljujui - na primer, skupina lopti, nalik na gro zd, ili koplja, pregr t njih, sa vrhovima irokim i pljosnatim poput no eva, ratoborno uperena na mnogo raznih strana. Te slike u reljefu urezale su svojim veoma tvrd im zubima sive gheuenke, i to one koje su u starim vremenima, u njihovom dugotra jnom matrijarhatu, u raznim dinastikim borbama sa sebi slinim suparnicama, pretrpe le poraz, pa su baene u lance, da provode ostatak svog ivota pod plamteim suncem. Proo e pored jednog stuba u koji je nekad bio urezan o tar, realistian, dubok reljef iz jedne od najranijih era. Iako veim delom izjeden zbog tonjenja u korozi vno blato, reljef se nekim svojim delovima mogao i sad videti; i tu su bila lica . Ogromne izbuljene oi na loptastim glavama koje su postavljene na tela to se uzdi u , sa razmahanim, gipkim, prednjim nogama, kao da se upinju protiv presude sudbin

e same. ak i posle toliko vremena, te oi kao da su blistale o trom inteligencijom. N iko na Jijou nije video toliko prefinjenosti niti tuge na glaverskim licima ve ve oma dugo. U novijim godinama, zeleni svod Tareka pro iren je nad ovaj deo D umbusa, ta ko da su ovi kamenorezaki umetniki radovi ostali veinom u senci; to nije zadovoljil o pojedine ortodoksne vernike koji su zahtevali da sva ta dela budu uni tena. Veina graana ipak je smatrala da je posao uni tavanja ve uspeo dovoljno dobro. Prastaro j ezero koje je ostalo iza umrlog mulk-pauka nastavljalo je da izjeda kamen, makar i veoma sporo. Ova umetnika dela nee potrajati du e nego ovih est naroda ovde. Tako smo bar donedavno mislili, ree Sara sebi. Uvek se inilo da imamo obil je vremena. "Eno ga!" povika Jonah uzbueno i potra ka masivnom kipu iji su glatki bokov i bili pro arani mrljama suneve svetlosti profiltrirane kroz kamufla nu mre u u visini. Ova skulptura imala je naslov koji je glasio: 'Ono to je ljudski rod rtvovao'. Bi la je izvajana u spomen na ne to to su ljudski mu karci i ene doneli sa sobom na Jijo i cenili vi e nego i ta drugo, ak vi e nego svoje dragocene knjige. Ne to ega su se odrekli zato to je to bila cena koja se morala platiti da bi zavladao mir. Izvajano stvorenje kao da se upravo nalazilo u skoku napred; njegova ple menita glava bila je uzvinuta, a grivu kao da je razbaru io vetar. Bilo je dovoljn o da ovek samo malo pri miri, pa da mu se slika uka e u pokretu, u punom galopu, stvo renje graciozno, ali mono. Pominjano sa ljubavlju u nebrojenim ljudskim priama iz starina; jedno od velikih legendarnih uda stare Zemlje. Ovaj memorijal Sara je od uvek do ivljavala kao dirljiv. "Uop te nije kao magarac!" povika Jomah. "Da li su konji zaista bili tolik o veliki?" Sara svojevremeno ni sama nije verovala, sve dok nije potra ila informacij e i uverila se. "Jesu, konji su nekad rasli i do te veliine. Nemoj preterivati, n aravno da lii na magarca, donekle. Konji i magarci su, najzad, bili srodnici." Aha, a garu drvo je srodnik grikl bunu, pomisli deak. Prigu enim glasom upit a: "Mogu da se popnem na njega?" "Ne govori to!" Hitro se obazrela. Na vidiku nije bilo nijedno ursko lic e; sada ne to spokojnija, ona odmahnu glavom. "Pitaj tvog ujaka. Mo da e te dovesti n ou, pa..." Jomah je izgledao razoaran. "Kladim se da si ti bila gore, a?" Sara umalo da se osmehne. Ona i Dver su, zaista, obavili taj obred kad s u bili u pubertetu, pozno jedne vrlo hladne zimske veeri, kad su Uri gotovo svi u dobno sme teni u svoja legla, gde se valjaju sa sebi jednakima. Nije ih, dakle, bi lo te veeri nigde u blizini, tako da trostruke oi nisu mogle videti taj prizor za njih toliko razbe njujui, prizor koji ih je toliko ljutio tokom prvog stolea ljudsko g prisustva na Jijou: oveka uveanog simbiozom sa jednom velikom ivotinjom koja tri b r e nego ijedna Urkinja. Dva stvorenja pojaana u ne to novo, to je vee od jednog, ali v ee i od drugog. Pa su izraunali, posle drugog rata, da e moi zauvek da nas pokore ako zatra e da svi konji budu predati njima i ako ih onda sve pobiju, pomisli Sara. Rekla bih da su u meuvremenu uvideli da su se prevarili. Sara otrese sa sebe ovu ogorenu i nedostojnu misao. Sve se to desilo tako davno, pre Velikog mira i pre pojave Jajeta. Ona pogleda pored kamenog kipa, pr ema kosturu drevnog bujurskog grada sad pod draperijama cvea, i prema nebu pro aran om oblacima. Ka e se, pomisli ona, da kad jednog dana bude sa neba padao otrov, nj egov najopakiji oblik bie podozrenje. Esnaf eksplozera bio je sme ten u jednu zgradu ije je formalni naziv glasio 'Kula hemije', ali koju su Tareani zvali, naje e, 'Smrdljara'. Cevi od hemijski tret iranog 'bua' uspinjale su se po bokovima ove kule kao neke parazitne puzavice, h uktale su i ispu tale svakojaka isparenja, tako da je kula donekle liila na Pzoru p osle napornog dana u apoteci. Uistinu, Treki su, posle ljudi, bili najbrojniji m eu onima koji su prolazili kroz ulaznu kapiju te zgrade ili se vozili spolja njim l iftovima sa protivtegovima do vi ih spratova, gde su radili na proizvodnji robe ve

oma cenjene irom celog Nagiba - na proizvodnji, na primer, ibica za paljenje vatre u kuhinjskim tednjacima, ulja koje spreava pojavu svrabnog lju tenja oklopa Gheuena , i sapuna pomou koga se pere odea ljudska i huni ka, i maziva koje je neophodno da bi i ostareli Treki mogli da se kreu kad ih napadne bolest poznata kao 'suvoa osov ine'; pa onda tenog parafina za fenjere za itanje; mastila za pisanje; i mnogih dr ugih proizvoda, a sve sa potvrdom da nee ostaviti nikakve trajne posledice na tlu Jijoa. Ni ta to bi pogor alo kaznu kad doe neizbe ni Dan svih dana. Kad su u li u kulu, Sara oseti da joj je lak e na du i, bez obzira na mirise z bog kojih Priti poe nezadovoljno da huke. Sve rase me ale su se u holu, bez imalo on og, u gradu primetnog, razdvajanja u 'etniki iste' skupine. Trgovalo se u ovoj zgr adi, ustro, ali se i razgovaralo istim i o trim jezikom nauke; videlo se da ima onih koji ne dozvoljavaju da ih ova kriza otera u sumornost ili u meusobno neprijatel jstvo. Ne dozvoljavaju, jer znaju da ima da se radi, ima toliko posla. Tri sprata iznad, u Dvorani eksplozera, vladao je, inilo se, op ti mete . Mu ka rci i deaci ljudske vrste vikali su i hitali tamo-amo; ene, lanice istog esnafa, dr a le su bele nice u rukama i pokazivale huni kim pomonicima gde treba odgurati burad sa sastojcima. U jednom uglu, sedokose ljudske stare ine bile su nagnute nad dugake t abele ili su stajale i razgovarale sa kolegama Trekijima iji su prstenovi za sint etizovanje radili punom snagom tako da su svuda po njima visili bokali u koje su se, kap po kap, slivala sintetizovana jedinjenja. Ono to je izgledalo kao haos, postepeno se razjasnilo, i Sara vide da se u toj dvorani sve radi planski i tano. Ova kriza je mo da zbunila neke druge, pomisli ona, ali ne eksplozere, koj i su ceo ivot proveli razmi ljajui upravo o ovakvoj situaciji. U ovoj dvorani preovlaujue raspolo enje bila je, naravno, estoka odanost du nos ti. Za Saru, to je bio prvi dana nji dobar razlog za optimizam. Jonah zagrli Saru hitro, a onda ode korakom sveanim i vrstim do jednog ovek a sa bradom boje soli i bibera, koji je stajao nagnut nad neke dijagrame. Sara p repoznade vrstu hartije na kojoj su dijagrami bili nacrtani; Nelo je proizvodio naroite 'tran e' takvog papira, jednom godi nje, za slikare i za eksplozere. Porodina slinost obuhvatala je ne samo crte lica i dr anje tela, nego i izra z na licu tog oveka kad je video Jomaha. Samo uzvijanjem jedne obrve reagovao je Kurt eksplozer kad se Jomah pojavio pred njim i polo io mu na uljeviti dlan jednu d ugaku cev od tavljene ko e. Zar je to sve? - upita se ona. Pa mogla sam i ja to doneti, nije morao H enrik da alje deaka u jednu potencijalno tako opasnu misiju. Ako je iko dobro obave ten o dogaajima u planinama Rimer, obave teni su ovi u ovoj dvorani. Ali Sara se uzdr a. Izgledaju zauzeti. Osim toga, ona ima i svoj lin i izvor informacija, u blizini. as je kucnuo da ona krene tamo. Engril Kopirkinja napuni ponovo olje ajem. Za to vreme Sara je itala tanki sve anj stranica - hronologiju dogaaja i nagaanja, pristiglu sa Livade okupljanja, j utros, posredstvom jedne Urkinje, 'tatarke', koja je to galopom donela. Sarino p rvo oseanje bila je poplava olak anja. Do ovog asa nije znala u koju od mnogobrojnih glasina da veruje. Sada je znala da je sletanje svemirskog broda u planine pro lo bez rtava. Oni na Okupljanju su bezbedni - dakle, i njen brat. Bezbedni za sada. U susednoj sobi videli su se Engrilini pomonici kako umno avaju na fotostat u ilustracije iz ovih izve taja, uraene prvobitno perom i mastilom. U istoj sobi, j edna ofsetna tamparska ma ina izbacivala je tampane primerke teksta tih istih izve taj a. Uskoro e se primerci nai zabodeni na oglasnim tablama u Tarek-gradu, a zatim u okolnim leglima, selima i krdima. "Kriminalci!" uzdahnu Sara, ostavljajui prvu stranicu na sto. Nije mogla da veruje. "Kriminalci iz svemira. Od svih mogunosti..." "Ta jedna je uvek izgledala ponajmanje verovatna", saglasi se Engril, ena zdepasto graena, crvenokosa, obino aljivog i materinskog dr anja, ali sada neraspolo e nija nego to ju je Sara ikad videla. "Mo da se o tome nije mnogo raspravljalo zato t o se nismo usuivali da mislimo na posledice." "Ali ako su do li ilegalno, nije li to bolje nego da je si la policija Insti tuta i sve nas pohapsila? Prestupnici nas ne mogu prijaviti, a da time ne prijav e i svoje sopstveno krivino delo." Engril klimnu glavom. "Na nesreu, ta logika se izvija i na drugu stranu.

Prestupnici ne smeju dopustiti da mi prijavimo njih." "Koliko bi razuman bio takav strah? G'keki su do li ovde pre nekoliko hilj ada godina, i za sve to vreme dogodio se samo jedan neposredan kontakt sa galakt ikom kulturom. Na i drevni su izraunali da e proi pola miliona godina do nailaska sled eeg galaktikog nadzornog broda koji e nas osmotriti sa orbite; i dva miliona godina do sledee temeljite inspekcije." "Nije to tako dugo." Sara mirnu. "Ne razumem." Starija ena podi e ajnik iz koga se izvijala vodena para. "Jo aja? Evo, vidi , o vako to ide. Vuben podozreva da su to pljaka i gena. Ako je tako, njihov zloin nema - kako se ono govorilo u stara vremena? - 'rok starenja'? Ne postoji rok do kad je mogue zakonski kazniti krivce. Jedinke iz ove pljaka ke skupine mogu umreti, i jo veoma mnogo vremena mo e proi, a zatim kazna mo e da sustigne njihovu rasu, pa ak i ce o galaktiki klan kome ta rasa pripada, od najstarije, po stare instvu, pokroviteljs ke rase, pa do najmlae rase tienika. Milion godina je kratko vreme sa stanovi ta Veli ke biblioteke, koja pamti ta je ko radio i pre hiljadu puta du eg vremena." "Ali na i mudraci smatraju da mi kroz milion godina neemo ni postojati! Pla n koji su smislili na i drevni - u Spisima..." "Pljaka i gena ne mogu se osloniti na tako ne to, Sara. Previ e je ozbiljan nji hov zloin." Sara odmahnu glavom. "Dobro, hajde da pretpostavimo da e kroz pola milion a godina jo postojati neki daleki potomci ovih est naroda, i da e priati neka mutna predanja o stvarima koje su se desile tako davno. Ko e im poverovati?" Engril uzdi e ramena. "Ne znam. Izve taji pokazuju da postoji mnogo zavisti, pa ak i sukoba, izmeu klanova koji di u kiseonik u svih Pet galaksija. Mo da bi bio d ovoljan i samo jedan trag, samo nagove taj, pa da im suparnici uu u trag, da dou na Jijo i temeljito pretra e celu biosferu, i da nau prave dokaze. Tada bi ceo zloin mo gao biti otkriven, do tanina." Zavlada utanje. Sara se zadubila u razmi ljanje. U galaktikom dru tvu najvea bo gatstva su biolo ka - a najdragocenije su one retke ive vrste koje se pokatkad uzdi gnu, prirodnim putem, na svetovima ostavljenim na ugar. Vrste koje imaju u sebi onu retku iskru zvanu Potencijal. A to znai, potencijal za Uzdizanje. Mogunost da, ako ih usvoji neka pokroviteljska rasa i ako ubrza njihov razvoj - pouavanjem i genetskom manipulacijom - preu onu presudnu razdaljinu koja deli pametne ivotinje od graana galaksije sposobnih za zvezdani let. Granicu koju niko ne uspeva da pree samostalno, osim ako je verovati zemaljskim predanjima o samostalnom Uzdizanju. Ali ko u svih pet galaksija veruje u tu zemaljsku glupost? I divljina i civilizacija imaju odreene uloge u procesu kojim se intelige ntni ivot obnavlja. Proces se ne mo e odr ati samo pomou divljine, niti samo pomou civi lizacije. Slo eni, drakonski strogi galaktiki zakoni o migracijama - koji predviaju prinudno iseljenje sa pojedinih planeta, sistema, pa ak i iz celih galaksija - sm i ljeni su upravo zato da bi biosfere imale vremena da se oporave i da iznedre nov e divlje Potencijale. A kad se takve nove rase pojave, donesu se odluke ko e koju rasu imati pravo da uzme pod svoje okrilje; odluke u skladu sa kodeksima koji s u, tokom eona, provereni u praksi. Ovi pljaka i, 'istra itelji', nadaju se da mimoiu to zakonodavstvo. Da nau ne to dragoceno ovde na Jijou, planeti zabranjenoj za sletanje, planeti gde sada nije dozvoljeno ni poinjati takvo traganje. Ali ako budu srene ruke i ako ne to nau, ta mog u uiniti sa takvim 'ulovom'? Mogu da odvedu izvestan broj parova, pomisli ona; da ih nasele na neku p lanetu koja je ve pod njihovom kontrolom; tamo da im omogue tiho razmno avanje, uz s amo malo podsticanja pomou genetskih infuzija sa ciljem da se ta vrsta uklopi u n i u koja e izgledati prirodna. Onda da ekaju strpljivo, nekoliko milenijuma ili mnog o du e, sve dok im se ne uini da je nastupio pravi trenutak da to blago 'otkriju' t ano ispod svog nosa. Eureka! "Znai, ti ka e ", nastavi ona, "da ovi pljaka i mo da nee eleti da ostave nikakve agove. Ali ako je tako, za to su sleteli pravo na Nagib? Za to ne s one strane Pusti nje sunevog izlaska, ili ak na onaj mali kontinent koji postoji na suprotnoj stran i Jijoa? Za to tako da ulete meu nas!" Engril odmahnu glavom. "Ko zna? Upadai tvrde da ele na e ekspertno znanje i

da su spremni da plaaju za njega. Ali je najverovatnije da emo na kraju da platimo mi." Sara oseti da joj je srce preskoilo, grunulo. "Oni... moraju sve da nas p obiju." "Mo da postoje i manje drastina re enja. Ali mudraci smatraju da je to re enje najpraktinije." "Najpraktinije!" "Sa take gledanja napadaa, naravno." Sara je ovo primila u ti ini. Neverovatno, a jedan deo mene je pri eljkivao da susretne stanovnike galaksije, pomisli ona, i da ih mo da zamoli za dopu tenje da zavirim u njihove prenosive biblioteke. Kroz vrata Engriline radionice posmatrala je kopirkine pomagae kako rade; a radili su naporno. Jedna devojka navodila je celestostat, napravu sa velikim ogledalom na dugakoj mehanikoj 'ruci' koja je pratila kretanje sunca, tako da je b listav, jak zrak svetlosti padao na dokument koji treba da se kopira. Jedan pokr etni zastor sa uzanim prorezom dopu tao je da uvek samo po jedna 'kri ka' svetlosti odbijene od dokumenta pada na bubanj od dragocenih metala, koji se lagano vrteo. Dvojica sna nih mu karaca okretali su poluge pomou kojih se bubanj pokretao. Ugljenin i prah podizao se iz jednog irokog poslu avnika i lepio na mesta koja ne prime dovo ljno svetlosti. Bubanj tako pro aran prahom okretao se dalje i pritiskao se na lis t hartije, kojom prilikom je nastajala fotokopija raznih crte a, umetnikih slika, p lanova. Jedino tekstovi nisu kopirani na ovaj nain, jer je bilo jeftinije tampati ih pomou tamparske ma ine. Od kad je ova tehnologija stigla na Jijo, nijedno saop tenje tako opako i u asno po svojoj sadr ini nije umno eno. "Jezive vesti", promrmlja Sara. Engril se saglasi. "Avaj, dete moje, to nisu i najgore. Nisu ni pribli no najgore." Ona pokretom ruke pokaza izve taj. "itaj dalje." Sara nastavi da ita. Drhtavim rukama okretala je jedan po jedan list. Ona je zapamtila taj zvezdani brod kao mutnu ravnu plou, kamenog izgleda, koja je pr ohujala visinama i sru ila mirni ivot sela Dolo. Sada su skice pokazivale da je to bio valjak, savr eno jednostavan; ali nepomian i uspravan na njihovoj zemlji izgled ao je jo vi e zastra ujui nego kad je bio u pokretu. Izmerili su ga majstori arkanskog znanja 'triangulacije' i saop tili razmere njegove, u koje je bilo te ko poverovati . Onda ona okrete jo jednu stranicu i vide crte dvoje pljaka a. Zurila je, u asnuta, u njih. "Oh, Bo e." Engril klimnu glavom. "Zaista. Sad vidi za to smo odlo ili tampanje novog broj a 'Depe e'. Ve su se pojavile pojedine usijane glave meu Gheuenima i Urima, pa ak i m eu Trekima i Huni ima, koje poinju da gunaju o 'ljudskom sauesni tvu'. ak pominju i mogu st da se Veliki mir prekine. "Naravno, mogue je da nikad nee doi do toga. Ako ovi uskoci nau, dovoljno br zo, to za ime tragaju, mo da nee biti ni vremena da pone ikakav novi rat izmeu est naro da. Mi ljudski izgnanici mo da emo dokazati svoju odanost ostalima na najkonaniji nai n - tako to emo biti poubijani zajedno sa svima njima." Engrilina stravina projekcija imala je neku svoju sumornu logiku. Ali Sar a pogleda stariju enu i zavrte glavom. "Nisi u pravu. Ima ne to jo gore i od toga." Glas joj be e hrapav od brige. Engril je pogleda, ne razumevajui. " ta bi moglo biti gore od uni tenja svako g razumnog bia na celom Nagibu?" Sara podi e crte koji je prikazivao ljude, jednog mu karca i jednu enu. Oboje je 'skinuo' neki skriveni umetnik, kad nisu znali da ih on posmatra; jasno je doa rao kako oni prezrivo, sa visine, gledaju divljake Jijoa. "Na i ivoti ne znae ni ta", ree ona, oseajui gorki ukus tih rei. "Mi smo bili osueni na propast jo od trenutka kad su na i preci posejali svoje vanzakonito seme na ovom svetu. Ali ove budale" - on a ljutito protrese taj list hatrije - "ulaze u jednu prastaru igru u kojoj se ni jedno ljudsko bie ne mo e naroito dobro pokazati. Obavie oni krau i poubijae nas da ne bi ostao nijedan svedok, ali e onda, ip ak, biti uhvaeni.

A kad se to desi, prava

rtva bie Zemlja."

ASK Prona li su dolinu nevinih. Trudili smo se veoma da je sakrijemo, zar ne, prstenovi moji? Poslali sm o nevine u jednu daleku dolinu: glavere, lornike, impanze i zukire. I svu onu dec u na ih est naroda koja su do la na Okupljanje zajedno sa svojim roditeljima, pre neg o to se taj brod zario u na ivot. Avaj, uzaludni behu svi na i poku aji prikrivanja. Jedan robot iz te crne st anice pratio je njihove tople tragove kroz umu, sve do skloni ta, koje nije bilo ta ko tajno kao to smo se nadali. U dru tvu mudrakom na em, ponajmanje je iznenaen bio Lester. "Sigurno su oekivali da emo mi poku avati da sakrijemo ono to nam je najdrago cenije. Zacelo su tra ili trag, u dubokom crvenom, na ih izbeglica, pre nego to se mo gao rasplinuti." Njegov osmeh pokazivao je aljenje, ali i po tovanje. "To je ono to bih ja uradio da sam bio na njihovom mestu." Angliski je udan jezik, u kome oblik 'pogodbeni nain' dopu ta da se pria ta bi bilo kad bi ne to nemogue bilo. Razmi ljajui na tom jeziku, ja/mi (u mom/na em drugom p rstenu za kogniciju) razumesmo Lestera ovako: on je nezadovoljan to su oni uspeli , ali se ipak divi njihovoj uspe nosti. Meutim ovo nije bilo lako prevesti mojim/na i m drugim linostima. Ne, na ljudski mudrac ne pomi lja na to da nas izda, javljah/smo. Samo kroz empatijski uvid, rekoh/smo, mo e se on nadati, a time i mi, da e/ mo shvatiti kako razmi ljaju osvajai ovi. Ah, ali na i neprijatelji stiu saznanja o nama mnogo br e. Njihovi roboti lep r aju iznad livade koja nekada tajna be e, snimaju, analizuju - onda se obru e i zgrab e uzorke elija ili telesnih tenosti od upla enih lornika ili impanza. Posle tra e da po a ljemo pojedince iz te tri rase njima, na prouavnje; i jo , da ispriamo na a predanja u smena tra e. Pa zatim, da dou oni G'keki koji zukire najbolje poznaju, i oni ljudi koji rade sa impanzima, i oni Gheueni iji lornici osvajaju medalje na svetkovinima - ti 'uroeniki strunjaci' moraju doi da saop te svoja seljaka znanja. Struna. Iako upa ai govore blago i ka u da e platiti dobro (inuvama i bi uterijom, valjda?), kroz njihove rei i postupke provlae se nagove taji prisile i pretnje. Moji/na i prstenovi zadrhte kad Lester izjavi da je zadovoljan. "Oni sigurno misle da su otkrili na e najdragocenije tajne." "Pa zar nisu?" pita glasom alostivnim Uvianje-o tro-kao-no . Zaklopi naglo jed nu tipaljku. "Zar nisu na a najvea blaga oni koji zavise od nas?" Lester klimne glavom. "Jesu. Ali mi nismo imali stvarne izglede da ih sk rivamo dugo. Ne kad dolete osvajai koji upravo tragaju za vi im oblicima ivota. Oni su, zapravo, oekivali da mi poku amo prikrivati upravo to. "Ali sada, ako su samozadovoljni, ako su ak privremeno zadovoljili svoju glad, mi im mo emo skretati pa nju toliko da oni ne doznaju ni ta o drugim stvarima, o moguim na im prednostima, a to su prednosti koje daju nama - i biima koja od nas za vise - neki traak nade." "Kako to no e viti?" pita Ur-jah, osedela, sva posustala od te kih briga, tr esui grivom u kojoj ima jo i crnih pramenova. "San si rekao - ta no eno ni sakriti? N jina je dovoljno da postave sevi ta svoja gnusna pitanja, i odnah e oni nedolini r ovoti krenuti galopon napred, i proviti se do srca i do kopita svake tajne." "Tano tako", Lester veli. "Dakle, va no je postii da oni sebi ne postave ona prava pitanja." DVER Njegova prva misao kad se probudio bila je da je sigurno iv sahranjen. Da le i - naizmenice podrhtavajui od zime i preznojavajui se - u nekoj zaboravljenoj k ripti gde sunca nema. Na mestu za mrtve i umirue. Ali, zapita se on mutno, u kojoj kamenoj grobnici je ikada bilo ovako... preznojeno? I pro eto nekim potmulim ritmom, drhtajima koji kao da dolaze iz meka no oblo enog poda ispod njega. Jo napola u bunilu - a oiju zatvorenih; kapci su tvrdoglavo odbijali da se odlepe - on se priseti kako neki reni Huni i pevaju o ivotu posle smrti, koji se mo

ra provoditi tako to le i i ne radi ni ta, u prostoru uskom, zagu ljivom i smradnom, i be z kraja slu a tutnjavu plima i oseka, puls Vaseljene. Upravo ova sudbina izgledala je kao vrlo verovatna u Dverovom delirijumu koji se polako rasplinjavao, dok je trajala njegova borba da sa sebe otrese omotae sna. U telu se poe oseati kao da ga neki avolski patuljci nabadaju o trim, malim oru jima, naroito u prste ruku i nogu. Nove koliine uskome anih misli doplovile su u njegovu svest, poele se izo trav ati. On uvide da toplo, vla no i lepljivo oseanje u vazduhu oko njega ne potie od sm radnog daha avola. Oseao se jedan miris kudikamo poznatiji. A i vibracije ove neprestane njemu su dobro znane, mada su nekako vi e fre kvencije i primetnije neujednaene nego to je bio sluaj sa onim dubokim vibracijama koje su pro imale svaku no njegovog sna kad je bio deak. To je vodeni toak, pomisli on. Ja sam u nekoj brani! Miris mokre krede doe kao ubod u sinuse, ubod seanja. U gheuenskoj brani, ree on sebi. Njegov um, budei se, poe graditi slike podzemnog legla sa mnogo hodnika, k rivudavih i zapletenih, a u njima mnogo kraba, sa o trim, izdu enim tipaljkama i sa z ubima o trim kao brija; krabe se pentraju jedna drugoj preko oklopnih lea; a sve to je samo jednim tankim zidom odvojeno od jezera blatnjaste vode. Drugim reima, on je u jednom od najbezbednijih, najpo eljnijih moguih skloni ta. Ali kako? - zapita se. Poslednje to pamtim bilo je da sam le ao nag u meavi, ve upola mrtav, i da pomo nije stizala niotkud. Nije se, zapravo, udio to je iv. Oduvek sam ja imao sree, pomisli on, ali o tome ne valja razmi ljati, sudbinu izazivati. U svakom sluaju, bilo mu je jasno da Ifni jo nije zavr ila posao s njim; ona svakako ima na raspolaganju jo neke naine da ga, na stazama iznenaenja i sudbine, zavede. Iz nekoliko poku aja uspeo je, najzad, da otvori one kapke, ote ale i nevoljn e. U prvi mah prostorija je bila samo skup nejasnih obrisa i zamuenja. Zakasnele suze poe e da spiraju i izo travaju jedini izvor svetlosti u prostoriji, ne to nalik na treperavi plamiak levo od njega. "Uh!" Dver se tr e unazad; neki tamni oblik nadneo se nad njega. Senka, ko ja se izo tri u okruglasto lice, crne sjajne oi, jezik ispla en i opu ten izmeu o trih, be lih zuba. Ostatak stvorenja uzdi e se, ulazei u njegovo vidno polje. Bilo je to nek o gipko bie, ne mnogo veliko, sa crnim, kratkim krznom, vrlo pokretnim smeim apama. "A... to si ti", ree Dver glasom koji kao da pronese kroz promuklo grlo n eki ustajali ukus. Uzdahnu. Svaki iznenadni pokret donosio je sada poplavu oseaja , veinom neprijatnih, koji su stizali iz nebrojenih ogrebotina, opekotina i modri ca; svaka ponaosob brbljala je neku svoju priu o zlostavljanju i jadu. Nuru, koji ga je netremice gledao u oi i osmehivao se irokim cerenjem, Dver uzvrati jednakim zurenjem; a u mislima prepravi jednu svoju raniju misao. Oduvek sam ja imao sree, dok nisam sreo tebe. Ne mnogo odluno, pipkajui i trzajui se unazad od dodira, Dver se podi e u sed ei polo aj i vide da je do maloas le ao u gomili ivotinjskih krzna, koja su bila polo ena na pod. Ali po tom istom podu bili su razasuti i komadii kostiju i lju tura. Sve t o, samo u jednom, neurednom uglu prostorije, ne mnogo velike. U svim ostalim del ovima prostorije vladao je red. iste i uredne grede, stubovi, drvene ploe na zidov ima; na sredini, drveni sto, bogato izrezbaren, a na njemu upaljena svea. Na svak oj drvenoj povr ini videli su se tragovi fine obrade gheuenskim zubima. ak i na uga onim potpornjima koji su bili oblikovani tako filigranski i ipkasto da su davali utisak, ali varljiv i netaan utisak, da ne mogu biti jaki. Dver di e obe ake. Svaki prst bio je obmotan posebnim zavojem. Ovi zavoji b ili su tako dobro name teni, da to nije mogao biti rad Gheuena. Dver poe brojati, n abroja do deset, onda proceni du inu i zakljui da su svih deset otprilike jednake d u ine kao i pre; tek tada oseti olak anje, mada uzdr ano. Znao je da promrzline poneka d ipak ukradu vrhove prstiju, ak i ako doktori spasu ostatak. Suzbi u sebi elju da zubima odmah pokida zavoje i da se uveri. Strpljenja; ni ta to sada uradi nee izmeniti one dogaaje koji su se ve odigrali , ree on sebi. Razni bolovi i probadanja govore mu da je iv i da se njegovo telo t rudi da ozdravi. Kad tako razmi lja , bol kao da postane malo lak i. Dver razrita krzna i pogleda noge. Oba stopala su jo tu - hvala Jajetu, p

omisli on. Dodu e, i svih deset no nih prstiju takoe su u belim zavojima. Pitanje je t a je ispod tih zavoja zaista ostalo. Stari Falon je nastavio da lovi jo mnogo god ina, nosei naroite cipele, posle jedne zime kada umalo da se 'pozdravi od ivota' na gleeru, i kada je ostao iv, ali bez ijednog prepoznatljivog delia prstiju na stopa lima. Dver se ugrize za usnu i poe se usredsreivati na napor da ih pokrene, da alje signale bez obzira na otpor, da naredi pokret. Neko vreme, jedine nagrade za ov aj trud bila su bolna bockanja u nogama. Dver je trzao licem, i tao, ali nije odust ajao, a kad je uspelo, nije prestajao sve dok ne oseti da e ga u obe noge uhvatit i gr. Tek tad se zavali nazad u krzna, zadovoljan. Uspeo je da mrda najkritinijim no nim prstima, a to su na svakom stopalu onaj najvei i onaj najmanji. Ako su i o teen i, nije bitno, on e moi da hoda i tri normalno. Olak anje mu je, kao jako alkoholno pie, 'udarilo' u glavu. ak se i nasmeja, ali to je zazvualo vi e kao lave ; etiri kratka, o tra zvuka koji navedo e Blatka da se j o jednom okrene ka njemu i zapilji. " ta, zar tebi dugujem ivot? ta si uradio, odjuri o nazad do Livade okupljanja i lajao sve dok nisu krenuli u pomo?" upita Dver ote gnuto, polako i tiho. Blatko, za promenu, kao da se zbunio i pokolebao; kao da je shvatio da s e neko ali na njegov raun. Prestani, ej, ree Dver samome sebi. ta zna , to bi ak moglo biti istinito. Veina njegovih drugih povreda bile su od one vrste koja mu se i ranije mn ogo puta de avala. Nekoliko posekotina bilo je za iveno iglom i koncem, i to ukr tenim bodom, rukom strunom i sigurnom. Dver je zurio u te avove na sebi, i najednom ih prepoznao, iz iskustva. Nasmeja se opet. Spasilac se praktino potpisao na njegovo m telu, nainom na koji je za io posekotine. Lark. Kako me je, zaboga, na ao? Oigledno da je njegov brat nekako na ao promrzlu skupinicu stradalnika okru e nu smetovima snega, i odvukao njega, Dvera, do jednog od gheuenskih 'slobodnih i manja' u gornjim brdima. Ako sam se ja izvukao, pomisli on, sigurno se spasla i Reti. Mlada je on a; kad bi Smrt do la po nju, ona bi Smrti ruku odgrizla. Razgledao je neko vreme, zbunjen, velike blede mrlje na rukama. Onda se seti: tu je bila zlatasta i providna tenost mulk-pauka. Tu je ostala zalepljena, ali nema je vi e - dakle, neko ju je skinuo. Ta mesta davala su i sad neki udan oseaj. Ne toliko oseaj otupelosti, kolik o ouvanosti; kao da su nekako odmaknuta iz vremena. Dvera obuze bizarno nasluivanj e da su ti delovi njegovog tela sada na neki nain mlai nego to su bili. I da e, mo da, ak i nad iveti sve ostale delove - ostati jo neko vreme ivi i po to on umre. Ali to nee biti tako skoro, Jedinstveni! - ree on, u sebi, kao da mu se ob raa. Umro je mulk-pauk, a ne ja. Umro je, a svoju zbirku nije dovr io. Priseti se onog po ara, eksplozija. Trebalo bi da se uverim, pomisli on, d a su Reti i glaverka ostale ive. "Pretpostavljam da ti ne bi bio voljan da pojuri i dovede mi brata moga, a ?" ree on nuru, koji ga samo pogleda. Dver uzdahnu, ogrnu se jednim krznom preko ramena, obazrivo se pridi e na kolena, trpei talase u asnog bola. Lark bi bio vrlo nezadovoljan ako bi ijedan od t ih avova bio sada pokidan. Zato Dver odlui da ne preteruje. Ipak se osovi na noge, i stade, naslonjen leima i jednom rukom na zid. Ostade dugo tako, sve dok ne proe vrtoglavica. Odvue se, ali hodajui samo na petama, do kitnjasto izraenog stola, i dohvati sveu zajedno sa glinenom dr aljom u koju je bila zabodena. Vrata su bila nj egov sledei cilj: otvor za krabe podoban, nizak, a irok, sa 'zavesom' od okaenih dr venih letvica. Morao se veoma sagnuti i tako progurati kroz njih. U tunelu je mrak bio gust kao katran. Dver doe do raskr a: jedan krak vodio je na desno, drugi na levo. On odabra levi krak, videi da ima nagib, dodu e blag, k oji vodi nagore. Naravno, plavi Gheueni grade sebi domove po svojoj logici. Dver se vi e puta izgubio ak i u unutra njosti brane Dolo, koju je dobro poznavao. Bilo j e to u ono doba kad je u njoj igrao murke sa Blejdovim drugarima iz istog legla. Bilo je bolno i nezgodno kretati se na ovaj nain, samo na petama. Dver us koro za ali to se upustio u ovakvo lutanje tek to je ustao iz bolesnike postelje. Ali nekoliko dura kasnije, njegova tvrdoglavost donese, ipak, i ne to dobro: on zau zv

uke zabrinutog razgovora, donete odjecima iz neke druge prostorije, negde ispred njega. Govorilo je troje. Jasno se ulo da su dvoje ljudska bia, jedan mu karac i je dna ena; trea osoba bila je gheuenskog roda. Ta ljudska bia nisu bila ni Lark ni Re ti, mada su neke reenice zvuale poznato. Razgovor je bio pun napetosti. Dverova lo vaka osetljivost na jaka oseanja poe ga bockati jednako kao promrzli prsti ruku i n ogu. "...dva naroda su u prirodnom savezni tvu. Oduvek je tako bilo. Pamtite ka ko su na i preci pomogli va ima u ru enju diktature sivih?" "Kao to je moj narod dao skloni te vama, kad su vas krda Ura gonila pri sva kom poku aju da iziete iz tvrave Biblos. Kad su u na im jazbinama utoi te nalazili va i na ueni farmeri i njihove porodice; kad ste ostali pokolenjima kod nas, sve dok se n iste namno ili dovoljno da se branite sami?" Taj glas, izgovaran i tavo kroz barem dva no na ventila, pripada nekoj starij oj gheuenskoj enki, oceni Dver. Verovatno je ta matrona gazdarica ove udobne plan inske brane. Nije mu se dopalo ovo nekoliko reenica koje je dosad uo. On dunu u sveu i u gasi je, onda se poe na petama unjati bli e, ka blagoj svetlosti koja je dopirala iz vrata ispred njega. "Da li i sada tra ite to od mene?" upita matrijarhinja, govorei sada kroz n eka druga dva ventila. Ton i akcenat njenog angliskog jezika promeni e se. "Ako va m utoi te treba od ove stra ne oluje, onda ga ja i moje sestre nudimo. Pet puta pet l judskih naseljenika, na ih kom ija i prijatelja, mogu doi i dovesti svoje bebe, impanz e i druge, manje ivotinje. Sigurna sam da e i druge jezerske majke u ovim brdima o dluiti isto. Mi emo vas tititi ovde, sve dok kriminalci koji su va i srodnici ne odu, ili dok ne raznesu ovaj dom svojom neodoljivom silom i dok ne nateraju jezero d a prokljua i pretvori se u paru." Te rei bile su toliko neoekivane, toliko izvan svakog konteksta u Dverovom jo mutnom umu, da ih on ne uspe razabrati kao smislenu celinu. Ljudski mu jak promrmlja: "A ako zatra imo i vi e od toga?" "Ako zatra ite na e sinove, misli ? Njihovu naglu hrabrost i zupaste hvataljke? Njihove oklopne lju ture, tako tvrde, a ipak mekane poput mekog sira kad u njih z asee bujurski elik?" Sada je i tanje gheuenske majke bilo kao iz prokljualog lonca. Dv er izbroja pet ventila: govore svi jedan preko drugog, istovremeno. "To jeste ne to vi e", nastavi ona posle nekog vremena. "To je, zaista, mnog o vi e. A no evi od bujurskog elika su kao tapii mladog bua u poreenju sa ovim novim, st ra nim stvarima kojih se svi mi pla imo." Dver zakorai napred, oko ugla, i pojavi se u njihovoj prostoriji. Tamo je nekoliko fenjera svojom svetlo u kupalo lica onih iji je razgovor Dver dosad slu ao. On zakloni oi. Dvoje ljudi ustado e - jedan mu karac mrkog lica i strogog izraza, etrd esetih godina, i jedna zdepasto graena ena desetak godina mlaa, iroka ela, sa kosom s vetle boje vrsto pritegnutom unazad i pridr anom iza glave. Gheuenska matrona se sa mo zanjiha napred i nazad, kratkotrajno, i podi e dve noge, pokazujui blistave tipal jke. "Kojih se to novih stvari pla ite, po tovana majko?" upita Dver promuklo. Ok rete se ljudima i nastavi. "Gde su Lark i Reti?" mirnu. "A... bila je i jedna gla verka." "Svi troje su dobro. Oti li su na Livadu okupljanja, da prenesu va ne inform acije", re e Gheuenka zvi davo. "U meuvremenu, dok se ne oporavi , ti ovom jezeru ini ast time to si na gost. Ja sam poznata kao Iverje-od-seenja-zubima." Ona nakloni lju turu napred toliko da zastruga njome po podu. "Dver Kulhan", odgovori on, inei nespretne poku aje da se nakloni sa rukama prekr tenim preko grudi. "Jesi li dobro, Dvere?" upita mu karac, pru iv i ruku ka njemu. "Ne bi trebalo da ustaje i da se eta tako." "Ja bih rekla da je to stvar samog kapetana Kulhana", ree ljudska ena. "Im a o emu da se pria, ima i previ e, ako je on spreman." Dver zakilji pogledom ka njima. Danel Ozava. I... Lena Strong. Nju je poznavao. Trebalo je, zapravo, da se sretne s njom na Okupljanju. Ne to u vezi sa onom glupom zami lju o 'turizmu'.

Dver strese glavom. Upotrebila je jednu re koja je zazvuala nenaviknuto. I zloslutno. Kapetan. "Mobili ete miliciju", zakljui on, ljut na svoj um to se kree tako usporeno. Danel Ozava klimnu glavom. Kao glavni umar Srednjeg planinskog lanca, Dan el je bio, nominalno, Dverov ef, ali Dver ga nije vieo skoro nikad osim na Okuplja njima. Ozava je bio ovek impozantnog intelekta, jedan od zamenika ljudskog mudrac a; imao je ovla enje da presuuje u pitanjima zakona i tradicije. Leni Strong sasvim je dobro odgovaralo to prezime koje bi na angliskom znailo 'jaka'. Bila je ena jed nog sitnog seljaka sve dok drvo nije palo - nesrenim sluajem, prijavila je ona - n a njenog nesposobnog mu a. Posle toga oti la je iz svog rodnog sela i postala jedan od glavnih drvosea i testera a na reci. "Uzbuna najvi eg stepena", potvrdi Ozava. "Sve jedinice aktivirane." " ta? Sve? Samo da bismo pokupili jednu skupinicu prerano-do lih?" Lena odmahnu glavom. "Porodicu te devojke, tamo iza Rimera? Ma, ne. Ovo je ne to mnogo krupnije." "Onda..." Seanja grunu e u njegovu svest. Mutne slike leteeg udovi ta koji sipa koplja od plamena. On graknu: "Letea ma ina." "Tako je", ree Danel Ozava i klimnu glavom. "Ona na koju si ti nai ao i..." "ekaj, da pogodim. Neke usijane glave su na le onu zalihu." Sanjari i ljudi nevini uspehu u stvarnom svetu veito su kretali za predanj ima o skrivenom bujurskom blagu koje, navodno, nije sluajno ostalo pod ru evinama n ego su ga Bujuri pri odlasku namerno sakrili i zapeatili. Mnogo puta je Dver mora o da spasava zalutale tragae te vrste. Ali ta ako su neke ljutite mlade Urkinje st varno na le oru je bogova? ta ako su ga isprobale prvo na jednom usamljenom paru ljud skih bia ionako zarobljenih u lavirintu mulk-pauka? Ako posle toga krenu da izrav navaju neke druge, vee 'raune'? Lena Strong se nasmeja glasno. "O, Danele, on je pravo udo. Kakva teorija. Kad bi samo bila istinita!" Dver podi e aku ka glavi. Vibracije vodenog toka kao da su postale neujednaen e i mukotrpne. "Pa dobro, onda ta jeste istina?" ree on zlovoljno, pa se zagleda u izraz na Ozavinom licu. Stariji ovek mu odgovori na taj nain to prevrte oima prema nebu i samo na tren mahnu glavom na tu stranu. Nagore. "Ne", apnu Dver. Oseti udnu udaljenost od svega, iskljuenost. "Zna sv je gotvo - ja nezapos..." Dvoje ljudskih bia dograbi e ga za mi ice ruku. On se rastade od jedine stvar i koja ga je dosad odr avala na nogama, od sile koja ga je dozvala iz nesvesti: od oseanja du nosti. Galaktici su do li, pomisli on. Ovde su, na Nagibu. Oseti da ga ljudi nose natrag, onim hodnikom. Znai, do ao je najzad i taj dan, pomisli Dver. Sudnji dan. Nema se, dakle, ta vi e raditi. On, Dver, ni na koji nain vi e ne mo e da utie ni na ta. Ali mudraci, po svemu sudei, nisu mislili tako. Smatrali su da jo postoji mogunost da udarac sudbine bude odbijen ili bar na neki nain promenjen. Lester Kembel i njegovi pomonici spremaju neke planove, uvide on sledeeg j utra, pri novom susretu sa Lenom i Danelom. Ovog puta na li su se na obali planins kog jezera. uma se sa svih strana natisnula do same ivice vode. ak je i brana bila 'obuena' u drvee; ono je bla ilo o trinu graevinskih linija, a svojim korenjem vrsto sp ajalo branu sa ukupnim predelom. Opru en po elegantnoj drvenoj klupi, Dver je otpi jao povremeno poneki gutljaj prohladnog pia iz boce od urskog stakla. Naspram nje ga sedelo je to dvoje, izaslanici poslati sa takve daljine samo da bi razgovaral i s njim. Oigledno, voe ljudske vrste na Jijou upustili su se u jednu slo enu igru na vi e nivoa istovremeno, balansirajui posebne interese ljudskog roda naspram zajednik ih interesa svih est naroda Jijoa, cele Zajednice. Lena Strong, ena otvorenog lica , ali i do grubosti otvorenog naina izra avanja, kao da se nije uznemiravala zbog t

ih dvosmislica. Drugaije se postavio Danel Ozava, koji je obja njavao Dveru nijanse u reakcijama raznih rasa na injenicu da su upadai iz svemira ljudska stvorenja. Kamo sree da je Lark ostao, pomisli Dver; on bi mogao sve ovo da objasni na neki razuman nain. Dveru se um nije ni sad sasvim razbistrio, ak ni posle cele noi dobrog spa vanja. "Jo ne razumem", ree on. " ta e ljudski pustolovi ovde, u Drugoj galaksiji? Ja sam mislio da se bia sa Zemlje smatraju za primitivce i neznalice, ak i u njihovo m, malom delu etvrte galaksije!" "Pa, ta emo onda mi ovde, Dvere?" uzvrati Ozava. "Na i preci do li su na Jijo samo nekoliko decenija po dobijanju zvezdanog pogona." Dver slegnu ramenima. "To su bili sebini dripci. Nisu se libili da dovedu u pitanje opstanak cele rase, samo da bi sebi obezbedili prostor za razmno avanje ." Lena mrknu, ali Dver zadr a istu pozu, sa malo podignutim vrhom donje vilic e. "Nijedno drugo obja njenje se ne uklapa." "Priseti se kako je tu istu misao sroio Lark jednog dana: 'Na i stari su bi li pokvarenjaci koji su samo sebe gledali.'" "Ne veruje u prie o progonu i bekstvu?" upita Lena. "O iznudici da se sakr iju ili da budu svi likvidirani?" Dver slegnu ramenima. "A ta misli o G'kekima?" upita Ozava. "Njihovi preci su tvrdili da be e od g enocida. Sada, evo, saznadosmo da je Alijansa naslednika stvarno poubijala sve G 'keke u vasioni. Zar treba da budemo svi mrtvi da bismo time dokazali da nam se zaista spremao progon?" Dver otkloni pogled. Nije ubijen nijedan od onih G'keka koje on poznaje. Treba li da bude o alo en zbog pogibije nebrojenih miliona G'keka u davnoj pro losti, veoma daleko odavde? "Za to pita mene?" ree on razdra ljivo. "Mo e li ijedan moj postupak uticati iol e na sve to?" "Zavisi", ree Danel i nagnu se napred. "Tvoj brat je blistav um, ali jere tik. Deli li ti njegova uverenja? Smatra li da bi ovaj svet bio bolji bez nas? Tre ba li da izumremo, Dvere?" Video je da ga ovi proveravaju. Kao vrhunski sposoban lovac, bio bi od k oristi miliciji - ako se u njega mo e imati poverenja. Oseao je njihove poglede na sebi, njihovo ekanje, ocenjivanje. Bez ikakve sumnje, Lark je dublji, mudriji od ijednog drugog oveka koga D ver poznaje. Njegovi argumenti zvue razumno kad on govori strastveno o vrednostim a koje nadilaze obino, banalno ivotinjsko razmno avanje; svakako zvue razumnije nego Sarina uvrnuta vrsta optimizma zasnovana na matematici i istovremeno na nagaanjim a u stilu ta bi bilo kad bi bilo. Dver je lino prisustvovao izumiranju nekoliko ivi h vrsta; znao je kako je to kad ne to divno nestaje u nepovrat. Mo da e planeta Jijo stvarno biti bolja ako bude ostavljena na miru, kao to je i bilo planirano. Ipak, Dver je znao i svoje srce. On e se o eniti jednog dana, ako nae onu pr avu, i nastojae da ima to vi e dece, koliko god dopuste njegova ena i mudraci; on e sv ojoj deci biti odan, a zauzvrat e od njih dobijati zanosno vino njihove ljubavi. "Boriu se, ako to pitate", ree on niskim tonom, mo da postien da to prizna. " Ako je to neophodno za opstanak." Lena se oglasi jednim zadovoljnim "Hm!" i klimnu glavom, kratko, o tro. Da nel tiho odahnu. "Borba mo da nee biti potrebna. Tvoje du nosti u eti mo da e preuzeti neko drugi. " Dver se podi e u sedei polo aj. "Zbog ovoga?" Pokretima naznai zavoje na stopa lima i rukama. Sa desne ruke zavoje je ve ranije poskidao, i videlo se da njegov srednji prst vi e nije najdu i; amputacija neugodna, ali ne osakaujua. Svih pet prstij u desne ruke ve su, pod slojem treke masti, zaceljivali. "Uskoro u ja biti sasvim pokretan i sposoban, u punoj snazi." "Ja, zaista, raunam na to", ree Ozava i klimnu glavom. "Ti si nama potreba n za ne to prilino naporno. Ali pre nego to objasnim, mora nam dati zakletvu da nikad nee rei nijednoj ivoj du i, a naroito ne tvom bratu."

Dver se zagleda u tog oveka. Da je to bio iko drugi, Dver bi se mo da nasme jao podrugljivo. Ali u Ozavu je imao poverenja. A za Larka je znao, bez obzira n a to koliko ga voleo i divio mu se, da, ipak, jeste jeretik, sasvim sigurno. "Je li to za dobro?" upita on. "Ja verujem da jeste", ree stariji ovek, izgledajui savr eno iskreno. Dver uzdahnu nevoljno. "Pa dobro, da ujem ta ste to smislili." ASK Vanjijoanci zatra e da vide impanze, onda se dive onima koji su im dovedeni , kao da nikad nisu videli ni ta slino. "Va i impiji ne govore? Zbog ega je to?" Lester izjavi da je to za njega pitanje tajanstveno. impanze vladaju jezi kom znakova, naravno. A da li su neke nove crte tome dodate od kad je 'Kivot' do begao na Jijo? Osvajai kao da nisu odu evljeni Lesterovim munanjem, a nisu ni neki drugi od nas est. Prvi put, ja/mi osetim/o ne to da skriva, zamuuje, moj/na ljudski kolega. Z na vi e on nego to kazuje. Ali ni na reug nee da razotkrije i ta vi e. Nee da radi. Nije to jedina na a briga takva. Gheueni odbijaju da vi e i ta ka u o lornicima. Na i roaci G'keki teturaju se pod udarom vesti da su poslednji od svoje rase u sve miru preostali. A svi smo, svih est, zgro eni kad gledamo tuinske robote kako se vraa ju u bazu natovareni glaverima koji, gasom savladani, vrsto spavaju. Oteti iz dal ekih krda, da budu analizovani pod onim nekada veselim atorom koji dadosmo na poz ajmicu na im gostima. "Zar ovako izgleda povratak nevinosti, ovean u Spisina?" pita Ur-jah, iz i je pognute nju ke bije para, ali i curi sumnja. "Kako se no e vlagoslov uzdii iz jedn og vednog zloina?" Kad bismo samo mogli pitati glavere: da li je to ono to su eleli kad su se opredelili za Stazu iskupljenja? LARK "Gle ko nam je do ao. Iznenaena sam da se ti usuuje da se pojavi ovde." Osmeh na licu istra iteljke izgledao je u isti mah i podmuklo i izazivaki. Ona slju ti sa aka elastine rukavice i okrete lea glaverki koja je sa icama pozabadani m u glavu le ala na laboratorijskom stolu. Bilo je nekoliko takvih stolova koji su bili postavljeni na grube, ukr tene nogare od debelih komada drveta, kao testera ke . Radnici - ljudi, G'keki i Urkinje - radili su pognuti pod hladnim, blistavim s vetiljkama, obavljajui jednoline, stalno iste zadatke kojima su bili naueni; poma ui s vojim poslodavcima u testiranju ivotinja izvuenih iz mnogobrojnih, razliitih ekosis tema Jijoa. Lark je maloas ostavio ranac pokraj ulaza. Sad ga opet podi e. "Idem ja, ak o eli ." "Ne, ne. Ostani, molim te." Ling mu mahnu da ue dublje u laboratorijski at or koji je bio preme ten pod guste umske kro nje iste one noi kad je Lark poslednji pu t video ovu divnu nezvanu go u. Iste noi u kojoj je i crna kocka ukopana pod veliku koliinu zemlje i polomljenog rastinja. Razlog za oba ta postupka nije bio ni sad jasan, ali Larkove stare ine smatrale su da mora biti u nekoj vezi sa uni tenjem jed nog od robota ovih uljeza. A taj dogaaj je njegov brat, Dver, nesumnjivo gledao i z neposredne blizine. Znali su svedoenje Reti, devojke s one strane visokih gora. Ona je posedo vala i dokaz, svoje blago, udnu metalnu ma inu koja je i sada, iako razlupana, obli kom liila na jijoansku pticu. Da li je to, kao to neki pretpostavljaju, ostatak iz bujurskog doba? Ako jeste, za to bi tako malen ostatak toliko uznemirio ove monike iz svemira? Osim ako je ta ptica ne to kao ono kad iza neke pe ane dine viri samo vr h jedne bodlje crvenog Gheuena: vidi se sasvim malo, ali je deo neeg mnogo, mnogo veeg. Retina ptica sada le i u jednoj peini, obezglavljena, nema i nepokretna, ali Reti se kune da se pokretala itekako. Larku su naredili da odmah doe na Livadu okupljanja, iako njegov brat jo n ije bio u mogunosti da potvrdi tu priu. Lark je znao da nema razloga da se brine. Danel Ozava ume sasvim dobro da obradi onakve rane i povrede kakve Dver ima. Ipa k, nije mu se dopadalo da bude na takav nain pozvan.

"Da li u ti biti potreban za jo neki pohod?" upita on Lingovu. "Po to si me onako napustio pro li put? Na li smo ljudske tragove kad smo konan o stigli do mesta gde je na robot pao. A ti si tamo odjurio, a? udno, kako si znao na koju stranu da poe ." On nabaci ranac na plea. "Pa, dobro, ako vam nisam potreban, ja..." Ona mahnu rukom ispred svog lica. "Ma, nije bitno. Nastavljamo. Ima posl a koliko god hoe , ako hoe ." Lark neodluno pogleda laboratorijske stolove. Od est rasa na Jijou, dovede ne su bile sve tri sa dobrom koordinacijom ruka-oko da ovde rade. Napolju su Hun i i i Gheueni obavljali druge naporne poslove za ove tuine ije i najsitnije inuve znae nezamislivo bogatstvo za primitivne divljake. Jedino Trekije nisi mogao videti m eu pegavim atorima. Razlog: ta bia sagraena od 'naslaganih krofni' kao da su izaziva la nervozu kod istra itelja sa neba. "Sepojski rad", kazala je o ovome Lena Strong, jednom prilikom, prezrivo . Tog dana se videla sa Larkom u brani Gheuenke Iverje-od-seenja-zubima; donela m u je nova nareenja. Izraz 'sepojski rad' odnosio se na jednu vrstu kuluka na star oj Zemlji; na sluaj kad uroenici mukotrpno rade za mone posetioce iz drugih zemalja , a kao platu dobijaju samo inuve. "Ej, nemoj izgledati tako kiseo", ree Ling i nasmeja se. "Jesi zaslu io da te po aljem da boji nervna tkiva ili da uzme lopatu u ake i isti kaveze dugojeda... Ne, hej, stani." Zgrabila ga je za mi icu ruke. Svi znaci podrugljivosti nestado e. "Iz vini. Postoje, zaista, neke stvari o kojima bih elela porazgovarati s tobom." "Uthen je tu", ree Lark. Pokaza prstom ka suprotnom uglu velikog atora; ta mo je stajao njegov kolega, biolog, krupan gheuenski mu jak sa oklopom kriljano sivi m. Uthen se o neemu savetovao sa Ranom, jednim od dvojice mu karaca istra itelja, vis okim, krupnim ovekom na kome je uniforma bila napeta. "Uthen zna neverovatne pojedinosti o vezama koje su uspostavljene izmeu r azliitih vrsta", ree Ling i klimnu glavom u znak da je saglasna. "A to nije lako n a planeti koja je dobijala infuzije novih rasa iz svemira svakih dvadesetak mili ona godina, i tako ve eonima. Ako se uzmu u obzir okolnosti kojima ste ogranieni, mora se rei da je va e narodno znanje zaista upeatljivo." Da li je ona imala ikakvu predstavu o tome koliko daleko, zapravo, se e ji joansko 'narodno znanje'? Do sada, mudraci nisu dopustili da se Larkove podrobno uraene sheme ivog sveta predaju ovim strancima; Urhen se sigurno opire, 'vue po ze mlji' svih pet svojih nogu, sarauje samo koliko je potrebno da bi ostao dragocen ovima. Meutim, ove tuine odu evljava i skica, i nagove taj znanja koje Jijoanci posedu ju o svojoj planeti. Time samo pokazuju koliko su uvredljivo niska njihova poetna oekivanja. "Hvala", proguna Lark. "Mnogo hvala." Ling je uzdahnula. Nakratko je sklonila pogled svojih tamnih oiju sa njeg a. "Do vraga, zar ja ne mogu ni ta dobro da ka em danas? Nije mi bila namera da vream . Slu aj... kako bi bilo da ponemo od samog poetka. Va i?" Ona mu pru i ruku. Lark pogleda tu ruku. ta se od njega sad oekuje? Ona ispru i i drugu ruku. Levom rukom uhvati njegovu desnu, privue je i sti snu desnom. "To se zove 'rukovanje'", ree ona. "Mi na taj nain signalizujemo po tovanje, prijateljski pozdrav ili saglasnost." Lark mirnu. Njen stisak bio je topao, vrst, malo vla an. "Oh, da. it... uo sam ja o tome." Ona stisnu, on poku a da uzvrati jednako, ali oseaj je bio tako udan - tavi e, i neodreeno erotian - da on ispusti njenu aku br e nego to je Ling, izgleda, oekivala. Lark na licu oseti toplotu. "Je li to uobiajen gest?" "Veoma uobiajen, koliko ujem. Na Zemlji." Koliko uje ? Sa Zemlje? Lark se zakai za te uzgredne rei. Znao je da stvar kr ee iz poetka - njihova igra nagove taja i otkrivanja samo poneega. Uzajamno motrenje na ono to je drugome promaklo ili nije promaklo. "Jasno mi je za to smo napustili taj obiaj na Jijou", ree on. "Urima bi bio odvratan; njima su ake prisniji deo tela nego genitalije. Huni i i Gheuneni bi nam zdrobili ruke, a mi bismo zgnjeili pipak svakom G'kekiju koji bi se poku ao rukovat

i s nama." A njega je u prstima i sad ne to bockalo. Odupre se elji da pogleda kako izgledaju. Vreme je da promeni temu, svakako. "Znai", ree Lark, poku avajui da govori nekim poslovnim tonom jednakosti, "ti nikad nisi bila na Zemlji?" Uzvijanje jedne obrve. Onda se Ling nasmeja. "Ma, znala sam ja da ne mog u tebe da zaposlim da radi samo za pregr t biodegradabilnih igraaka. Ne brini, Lark; dobijae , kao platu, odgovore - neke odgovore. Svakog dana, na kraju radnog vremen a. Kad zaradi ." Lark uzdahnu, iako mu ovakav aran man, zapravo, nije zvuao nezadovoljavajue. "U redu", ree on. "Da ujem ta je to to bi ti elela znati." ASK Svaki dan poku avamo ubla iti napetosti meu na im klikama. Neke od njih su za p unu saradnju sa nezvanim gostima na im, a neke druge su za to da naemo naina da ih s ve uni timo. ak i ja/mi u okviru ovog to se zove Ask ratujem/o sam/i sa sobom oko ti h mogunosti. Sklopiti mir sa krivcima ili stupiti u borbu sa neim to je nesavladivo. Izgubiti du u ili ivot. A 'gosti' uporno postavljaju sve nova pitanja o drugim posetiocima! Da l i smo videli neke takve u poslednje vreme? Pade li ne to sa nebesa nedavno? Ima li bujurskih nalazi ta o kojima ne rekosmo, ne prijavismo ni ta? Terena gde drevni meh anizmi vrebaju, budni, skloni i sad akciji ustroj? Otkud ova upornost? Pa valjda im je jasno da na tu temu ne la emo - da ne znamo ni ta vi e nego to smo rekli. A da li je to ba tako, prstenovi moji? Da li su svih est naroda sve prijav ili Zajednici ili neki zadr avaju za sebe neke kljune informacije, potrebne svima? Da ja/mi postavljam/o takva pitanja, to je sigurno mera koliko sam/smo p ao/li, ja/mi nedostojan/ni, bedan/ni prerano-do ao/li. Ja/mi, koji sigurno imam/o jo mnogo da padam/o. Oh. RETI U atoru znatno manjem, i dronjavijem, na nekom tajnom udaljenju od istra iv ake stanice, Reti se baca na asuru ispletenu od trske, poinje po njoj tui obema pes nicama. "Smradovi jedni. Sve je to trulo i kvarno. Kvarno, kvarno, kvarno!" Ima ona dobrih razloga da se ovako bacaka u gnevu i samosa aljenju. Onaj l a ovina, Dver, on je njoj priao da su mudraci dobri i pametni. Pokazalo se da su oga vni! Ali nije se pokazalo odmah na poetku. Na poetku, njene nade su iknule uvis kao gejziri u njenom kraju, u vrelim Sivim brdima. Lester Kembel i ostali izgled ali su tako ljubazni. Ubla ili su njen strah da e biti ka njena za zloin svojih praded ova koji se sastojao u tome to su odbegli kri om na istok, preko zabranjenih planin a. Jo pre nego to su poeli da joj postavljaju pitanja, pozvali su doktore da lee nje ne ogrebotine i opekotine. Reti nije ni na pamet palo da se pla i nepoznatih G'kek ija i Trekija koji su rastvorili ploe mulk-tenosti zalepnjene za njenu ko u, a zatim pomou neke pene oterali parazite koji su njoj bili u kosi i na ko i glave otkad on a zna za sebe. Bila je spremna da im oprosti kad su rekli da nema leka za o iljke na njenom licu. Dobro, ak ni ti Nagibari nisu svemoni, pa ta. Od trenutka kad su ona i Lark do li vrstim korakom na Livadu okupljanja, sv i oko njih izgledali su stra no uzbueni i rasejani. U prvo vreme Reti je mislila da je to zbog nje, ali je uskoro postalo jasno da je zbog posetilaca sa neba! Nije bitno. Ipak se oseala kao da je do la svojoj kui. Kao da je prihvata u zagrljaj jedna porodica mnogo vea i slaa od one prljave male bande u kojoj je Reti provela svih svojih etrnaest godina dosad. etrnaest groznih godina. Tako se oseala. Neko vreme. Dok je nisu izdali. Dok je mudraci nisu pozvali u paviljon od platna i saop tili joj svoju odl uku. "Dver je kriv za sve", gunala je ona kasnije, utopljena u vrue oseanje nepr avde. "On i njegov truli brat. Da sam samo uspela da se provuem preko planina neo

pa ena. Niko me ne bi primetio u ovoj gu vi." Reti nije imala neku jasnu predstavu o tome ta bi radila posle. U njenom plemenu, matorci su priali nejasne, mnogo puta preno ene prie o Nagibu. Mo da bi ona mogla iveti u blizini nekog udaljenog seoca i bi ti korisna kao traperka. Ne bi ona njima bila va na kao donosilac hrane - Nagibari imaju da jedu koliko god im je volja - nego krzna; kupovali bi oni meka krzna o d nje i ne bi suvi e postavljali pitanja o njenom poreklu. Dok je ivela u Sivim brdima, takvi snovi pomagali su joj da pretrpi svaki sledei mueniki dan. Ipak, mo da nikad ne bi skupila hrabrost da be i od svog blatnjavo g klana da nije videla pticu blistavu i divnu. Koju su joj mudraci sada oduzeli! "Mi smo ti zahvalni za ulogu koju si odigrala u dono enju ovog zagonetnog u desnog predmeta nama", ree joj Lester Kembel pre, valjda, jedan sat, ako ne i man je. Krilata stvar le ala je ra irena po stolu ispred njega. "Ali u meuvremenu je iskr snulo ne to drugo, to je strahovito hitno. Nadam se da razume , Reti, za to je postalo tako va no da se ti vrati ." Da se vrati? U prvi mah nije mogla naterati sebe da shvati smisao te rei. udila se - ta li to ree ovek? - a ovek je priao i priao, mleo dalje. Da se vrati? Kod Jesa i Boma, razmetljivaca? Kod dvojice velikih, jakih lovaca koji n eprestano prete svakome i kinje sve oko sebe? Oko logorske vatre stalno priaju o nekim svojim opakim, malim pobedama koje pri svakom sledeem prianju postaju sve vee . Vratiti se kod tih siled ija koji zapaljenim tapovima bodu svakog ko se usudi da im se usprotivi makar i na reima? Vratiti se u pleme gde majke gledaju kako polovina beba propadne od glad i i bede, i poumire? U tom plemenu to nije ni va no, jer se nove bebe ra,aju i raaju , i raaju, to mora sve dok ne postane baba, sva sasu ena, a onda umre , a jo ti ni etrde et godina nije? Umreti u onoj prljav tini i gladi! Ljudski mudrac je mrmljao rei koje je verovatno trebalo da budu plemenite , umirujue i logine. Ali je Reti prestala slu ati. Oni su naumili da nju po alju nazad u ono pleme! Mada bi prijalo, zaista, videti kakvo bi lice napravio Jes kad bi ona u et ala u logor, obuena fino, opremljena svim udima koja se kod est naroda mogu nabavit i. Ali ta bi posle bilo s njom? Bila bi opet osuena na taj grozan ivot. Neu nazad. Ne vraam se! Posle te odluke, Reti se prevrnula na lea, obrisala suze i razmislila ta s ad da radi. Mogla bi poku ati da ponovo pobegne i da nae pribe i te na nekom drugom mestu. Pria se da vi e ne vlada savr ena sloga meu tih est rasa. Ona, Reti, do sada je slu ala K embelov zahtev da ne pria nikome o svom poreklu. Ali poinjala se pitati: ta ako bi neka klika meu Urima ili Gheuenima pristala da plati za tu informaciju? Ili da za uzvrat pozove nju da ivi kod njih? Pria se, pomisli ona, da Uri ponekad dopuste nekom, posebno izabranom lju dskom biu da ja e na njihovim leima. Nekome ko nije mnogo te ak, a ima velike zasluge za Ure. Poku a da doara sebi kakav bi to ivot bio meu klanovima koji provode godine g alopirajui i lutajui po ravnicama. Meu njima ja e ona, sa vetrom u kosi. Ili da se otisne na more, sa Huni ima? Postoje ostrva na koja nikad nijedn o ljudsko bie nije kroilo, postoje letee ribe i plovee planine napravljene od leda. Kakva bi to pustolovina bila! Postoje i oni Trekiji u movarama, koji... Jedna nova misao prolete njenim umom. Jo jedna, drugaija mogunost koja joj se naglo otvorila. Toliko zapanjujua, da Reti ostade nekoliko dura sasvim nepomina . Najzad vi e nije stezala pesnice; sad su joj ake bile otvorene. Posle nekog vreme na ona se podi e u sedei polo aj, razmi ljajui, sa sve veim uzbuenjem, o jednoj mogunost aleko iznad svih ostalih ambicija koje je u ivotu imala. to je vi e razmi ljala, to bolje je ta prilika izgledala. XI KNJIGA MORA ivotinje ne misle

na filozofiju, etnos i rasu. Na lepotu, etiku, profit i kasu ivotinje ne misle. Na ulaganje sada, ulaganje rada, a da se isplati u neko daleko vreme. Ne. Da imaju s kim da se spare, da imaju stado, pleme, vrstu, roj da imaju s kim u lov, u boj, na to ivotinje misle. Na ova sada nja polja i brda, na svoja i tua krda, da. Mislea bia mi smo, ivotinje nismo, elimo ne to apstraktno; radimo ve to, za budunost imamo plan, dan svaki nam znai da jednom emo biti jai. Mo da. A onda, pokajanje kad tra imo, neko manje gre no stanje, kad se odriemo visina, to ne znai da silazimo do blata, ne odriemo se svog naroda, ni brata, samo neskromnost odbacujemo. To da. Ko jednom vakuum okusi, i svemirski let, pra inu zvezdanu - po eli opet u te visine da se vine. Kako ne biti proklet a, mo da, vinuti se opet, to bi on hteo da zna. Spisi iskupljenja

ALVINOVA PRIA Svi ostali spavaju. Pozni je as, ali ja hitam da sve ovo zabele im, jer stv ari e se mo da uskome ati, pa ne znam kad u imati sledeu priliku. Sutra kreemo na povratnu vo nju, niz planinu, natovareni svakojakom opremom koju smo dobili na pozajmicu od Urijel kovaice - takvom gomilom stvari, toliko d obrih, da nam se ini da su oni na i prvobitni planovi bili glupi. Nezamislivo, pa mi smo hteli da poverimo svoj ivot opremi koju smo sami b ili sklepali! Urijel je ve poslala poruke na im roditeljima, kaligrafski napisane na te kom papiru proizvedenom od krpa, zapeaene njenim znakom, a ona je jedan od mudraca Za jednice. Prema tome, ni Hakicin narod ni moj ne mogu sad praktino ni ta da uine da n as zaustave. Ipak, kad sam saznao da je to tako, nisam se osobito odu evio zbog predsto jeeg susreta sa na ima. ta ovek da im ka e, licem u lice? "Zdravo, ale! Bie isto kao 'Dv deset hiljada milja pod morima'. Sea se kako si mi itao tu knjigu kad sam bio mali? " Priseam se ja kako se ta pria zavr ila za podmorniku posadu kapetana Nema, i jasno mi je za to je Joug-Vajuo nezadovoljan mojim pona anjem. Smeta mu to sam toliko sklon da se smucam. Ako bude poeo da se sa mnom raspravlja o ovome, prebaciu se n a neki drugi jezik, ne angliski, da bih pokazao da sam zaista razmislio o celoj stvari iz nekoliko razliitih uglova. Ovo putovanje nije samo prolazna deija opsedn

utost. Ovo je ne to od velikog znaaja za na e selo i na u rasu. Ja i ostali izmeniemo da lji tok istorije. Znaajno je da jedan Huni uestvuje u svemu, od prve zamisli, pa do polaska, i najzad do priseanja kako je bilo. Kad je donela odluku, Urijel je zaista pokrenula mnogo to ta. Po to je mali Z iz vlenovan, te iste veeri poneo ga je na tipko niz planinu, u svoje matino leglo, d a se taj mladunac Trekija navikava na vodu u plimnim barama ju no od Vufona. tipko e , na osnovu ovla enja Kovanice, unajmiti nekoliko svojih roaka crvene lju ture da odvuk u drveno korito na eg batiskafia sve do zakazane teke sastanka, dole, blizu Procepa. Svi mi ostali doi emo do tog mesta kopnenim putem, voziemo se na kolima sa opremom. Probna ronjenja poinju kroz samo etiri dana! Izbor mesta za ronjenje bio je od ivotne va nosti. Postoji samo jedno mesto gde se midenski rov sa veoma dubokom vodom probio sasvim blizu obale. Na tom me stu kao da je neko zasekao d inovskom sekirom u obalu, ispod vode. Tu postoji podv odni kanjon, vrlo dubok, zupast, u neposrednoj blizini stene Terminus. Mi emo visi ti okaeni o jedan kran koji e biti na jednom stenovitom ispustu litice, tako da ak neemo morati ni da iznajmimo brod. Olak anje je to je, konano, doneta odluka. ak i Hak priznaje da je kocka baena , i prihvata svoju sudbinu; njeno 'sleganje ramenima' sastoji se u tome to trlja jednu onu stabljiku o drugu. "Bar emo biti na samoj granici, gde sam ja ionako htela da budem", ree ona . "Kad zavr imo, Urijel e biti na du nik. Morae nam napisati odobrenje da preemo granicu i istra imo neke bujurske ru evine." Postoji jedna angliska re, 'upornost', koja na galaktikom estom dobija znaen je 'tvrdoglavost, zadrtost'. To je jedan od razloga zbog kojih ljudski govor naj bolje opisuje moju drugaricu Hak. Svi mi, pa i Ur-rona, poprilino smo iznenaeni obimom tro kova u koje se Urij el sada upu ta da bi pomogla na u 'malu pustolovinu'. Priali smo o ovoj nagloj navali dobrote, tokom na e poslednje noi na planini Guen, kad smo, posle celog dugog dana provedenog u pakovanju sanduka i pregledanju spiskova opreme, ekali da se sve fa brike delatnosti sti aju da bi se moglo i spavati. "To sigurno ina neke veze sa zvezdanin vrodovina", rekla je tad Ur-rona, di ui nju ku sa slame njene palete za spavanje. Hakica je okrenula dve stabljike sa oima prema Ur-roni; jednu stabljiku o stavila je uperenu na njen mnogo itani primerak romana Dvorac lorda Valentina. Za stenjala je. "Ne opet to! Kakve bi veze, zaboga, moglo na e glupo putovanjce pod v odu imati sa dolaskom galaktikih krstarica na Jijo? Zar ne smatra da bi Urijel tre balo da se pozabavi neim va nijim?" "Ali Gifz je rekao, pre sano nedelju dana..." "Za to ne prizna da si pogre no ula Gifza? Pitali smo ga opet, danas, i taj Tr eki se ne sea da je video ijedan svemirski brod." "Ne taj Treki", glasila je ispravka, s moje strane. "Mi nismo stigli ni ta da pitamo Gifza, pre nego to se njemu dogodilo vlenovanje. Tek je Tjug rekao da se ne sea." "Tjug ili Gibz. Ne mo e ta razlika biti velika. Ne bi jedan Treki mogao ta ko ne to zaboraviti, pa ni u postvlenovnom razdoblju!" Ja u to nisam bio ba siguran. Koliko su meni priali, trekijevski vosak pame nja mo e biti mnogo udna stvar. Ali, kad pomislim, ja nikad ni u ta nisam ba siguran, dok je, za razliku o d toga, Hak uvek u sve sigurna. Naravno, jo jednu osobu smo mogli pitati, ali toliko je posla bilo oko pa kovanja opreme i prouavanja planova, da nismo stigli. Imam utisak da nas je vatre na stara gazdarica ove kovanice toliko zasenila da nismo ni po eleli da je pitamo. Ili je bolja re za to: zastra ila. Nisam siguran, ovo pi em pri svetlosti jedne svee, nije mi pri ruci onaj moj renik, onako zgodan. Tokom poslednjih nekoliko dana, Ur ijel je galopom odlazila sa svojih normalnih du nosti, da bi razgovarala sa ljudim a koji su joj dolazili u goste, i da bi sreivala svoju dragocenu dvoranu sa disko vima; a nas je naprosto potapala sve novim i novim pojedinostima na koje ni pomi slili nismo tokom onolikih meseci planiranja na e podmorske pustolovine - putovanj a za koje niko od nas nije verovao da emo ga stvarno izvesti. U tolikoj jurnjavi

nekako nije bilo vremena da se postavljaju druga pitanja. Ili je, mo da, Urijel na ma nekako utuvila u glavu da treba da gledamo svoja posla, a ne da pitamo sva ta. U jednom trenutku ja sam ipak poku ao da pitam o mnogobrojnim promenama ko je je ona unela u na plan. "Na je plan uvek bio da ponemo tako to bismo istra ili pliake blizu na eg grada. Posle bismo preuredili batiskaf i uneli novu opremu, pa tek onda poku ali da roni mo, vezani za neki brod, u dublju vodu. Mo da deset ili dvadeset kanapa duboko. Sa d si ti re ila da ponemo na trideset!" "Trideset kanapa nije tako nnogo", odgovorila je Urijel i prezrivo frknu la. "Oh, priznau da va raniji sisten za cirkulaciju vazduha ne vi odoleo ni na tri deset. Zato sno ga zanenili voljin, koji nan se na ao pri ruci. A i ventili vi van procureli. Ali to se tie sanog korita, va dizajn e poslu iti sasvin dobro." Nisam mogao da se ne zapitam: odakle je 'iskoila' sva ta oprema? Nama ni na kraj pameti nije bilo da pravimo, na primer, regulator vazdu nog pritiska. Urij el nam je ukazala na gre ku, i ba dobro se 'desilo' da je imala u svojoj fabrici-ko vanici jedan gotov regulator, tano za tu svrhu predvien, runo izraen. Ali za to, kako s e 'desilo'? ta e jednoj kovakoj radionici navrh vulkana jedan takav aparat? Hak je priznavala da nam sasvim dobro doe takva struna podr ka. Ja sam se, m eutim, brinuo: cela stvar kao da se poela obavijati velom tajanstvenosti. "Sve e viti ovja njeno kad stignete na Stenu i kad sve vude sprenno za pola zak. Ja u lino proveriti svu oprenu, a onda u van ovjasniti ta mo ete vi da uinite za n ene." Osim to je svakodnevno silazila u Vufon, Urijel skoro nikad nije izlazila iz svoje kovanice. A sad hoe da odsustvuje s posla dve nedelje, da bi uestvovala u na oj pustolovini? Nikad u ivotu nijedna vest nije na mene delovala tako kao ta: v eoma umirujue, pa ipak i veoma zastra ujue. Mo da se tako osetio moj imenjak po nadimk u, kad je, istra ujui katakombe ispod Dijaspara, nai ao na ne to nezamislivo, na tunel koji je vodio sve do dalekog Lisa. I tako smo ekali, nas troje, Hak, Ur-rona i ja, sasvim spakovani i spremn i da ujutro krenemo u poduhvat koji e nas proslaviti ili ubiti. Ali pre toga smo se naprosto morali pobrinuti o jo jednoj stvari. Saekali smo da se no sasvim spusti na planinu Guen, da vi e ne bude nimalo suneve svetlosti ni u jednom od stotinu sv etlarnika, domi ljato postavljenih; da ne ostane ni ta to bi se moglo takmiiti sa jeze rima lave i u arenim metalom. Kofe za rudu i pei za topljenje su utihnule, trudbeni ci su ostavili alate. Ubrzo posle veere, odjeknulo je sedam udaraca u gong, poziv urskim radnicima da obave svoje obredno timarenje, a onda da se 'slo e' na spavan je. Ur-rona nije volela da ustaje i da se kree u to doba - koja Urkinja to vo li? - ali je znala da nema druge mogunosti. I tako, mi krenusmo 'u koloni po jeda n' iz magacinske prostorije koju nam je Urijel bila dodelila kao stan, da ne ka em baraku. Nosili smo fenjere da bismo mogli nai put. Napred je i la Hak, iji su se tok ovi brzo vrteli, nosei je kosom kamenom rampom; dve one stabljike ispru ila je napre d. Druga dva njena oka ostala su okrenuta nazad, i inilo se da nekako besno zure u nas pri svakom njenom prolasku ispod svetlarnika, iz kojih su dopirali mlazevi meseine. "Hajte, narode! ta ste tako d iki spori!" Ur-rona proguna: "A ko je morao da nosi nju preko onih kanenjara, tri dan a, kad sno i li da istra ujeno peine Jutira? Jo inan o iljke na vokovima." To je malo preterala. Znam ja kako je tvrda urska ko a. Pa ipak, Hak kao d a je zaboravila taj dogaaj. Ona se uvek prisea selektivno - seti se samo onog to jo j u tom trenutku odgovara. Morala je na svakoj raskrsnici da stane i da eka, hukui nestrpljivo, da je Ur-rona sustigne i da poka e put. A put nas je uskoro izveo iz lavirinta podzemnih prolaza na jedan zaravnjeni deo na povr ini planine, na stazu od drobljene ljake. Taj plato po kome smo se sada kretali izgledao je i danju vrlo tuinski, ogoljeno, vanjijoanski, ali nou jo mnogo vi e; bilo je prilino sablasno. Kretali smo se po ter enu koji je, zapravo, veoma liio na one slike Zemljinog Meseca koje sam video. Govorei o mesecima, da pomenem da je veliki Loocen le ao nisko na zapadu; n ajvei od Jijoovih prirodnih satelita, po izgledu dobro znani crveni polumesec. Gl avnina njegova sada je bila u senci, tako da nimalo suneve svetlosti nije odsijav

alo sa hladnih, mrtvih gradova koje su Bujuri ostavili tamo, nedirnute, kao da s u hteli da nas zaikavaju. Zvezde su svetlucale iznad nas kao... pa, pre nego to sam ovo sledee zapis ao, trudio sam se dugo da smislim neko poreenje dostojno knjiga koje sam itao, ali pisci na staroj Zemlji nikada nisu imali na svom nebu ni ta nalik na Maslakovo jat o, skupinu zvezda u obliku divovske lopte sainjene od hiljada ble tavih taaka, koja nama zauzima etvrtinu neba. Sada je Maslakovo jato jednom svojom ivicom dodirivalo ju ni horizont. Znam da nisu ni ta slino imali, jer da su imali, takmiili bi se ko e g a bolje opisati, mnogo puta, na milion raznih naina. Posetioci koji doputuju sa g usto naseljenih severnih delova Nagiba uvek se zaprepaste kad vide Maslakovo jato u svoj njegovoj slavi. To vam je jedna prednost kad ste provincijalac koji ivi n a dalekom jugu. To je, ujedno, jedan od glavnih razloga to su Urijelini prethodnici sagra dili teleskop na ovom mestu, kao i kupolu da bi teleskop bio za tien od od ki e i od pepela koji ova stara planina izbacuje u svojim estim mini erupcijama. Ur-rona ka e da postoji samo jedno mesto na planini, a to je ovo, gde opse rvatorija mo e biti okru ena prohladnim vazduhom koji dolazi sa mora, a ne strujanji ma vrelog vazduha koji bi upropastio osmatranja. Verovatno na Nagibu postoje mno go bolja mesta za opservatorije. Ali ova taka ima jednu bitnu prednost - Urijel t u stanuje. Ko drugi na ovoj planeti ima dovoljno vremena, bogatstva, a i znanja da se bavi takvim hobijem? Niko, osim mo da pojedinih mudraca Velikog Biblosa. Te ka graevina od ljakoblokova uzdizala se, prividno, pravo u zasenjujue zvez dano jato; podsetila me je na nju ku glavera koji odgriza komad velikog gut el biser a. Od tog prizora naje ile su mi se krlju ti na leima. Naravno, na ovoj visini, bez o blaka na nebu, vazduh je bio poprilino leden. Ur-rona zazvi da u znak da ne to nije u redu, i zaustavi se naglo, podgav i ob lak pra ine; zbog toga i Hak nalete na mene. Hakine oi bile su ispru ene u sva etiri p ravca; mirkala je i motrila vrlo budno. Mala Hufu reagovala je tako to je zarila k and e u moje rame, spremna da skoi odatle i napusti nas na prvi znak opasnosti. " ta je!" pro aputao sam ljutito. "Krov je otvoren", objasni Ur-rona, pre av i na galaktiki drugi. iljatom nju kom gladno je nju ila vazduh. "Plovei le aj sa ivon ja ulon nirisa osean; prena tome telesk op (verovatno) u upotrebi je. Ni sada norano (hitro) na spavanje se vratiti, sum nju ne povuditi." "Ma, do vraga", ree Hakica i opsova. "Ja sam za to da se u unjamo." Obe pogleda e mene, da kao trei glasa presudim. Ja slegnuh ramenima, u ljuds kom stilu. "Ovde smo. Treba da bar pogledamo." Ur-rona poe zavrtati svoj vrat u spiralu nalik na vadiep. Onda frktavo uzd ahnu. "U ton sluaju, vudite uvek iza nene. I u nadi Ifninoj uzaludnoj da neprineen i ostati no eno, tihi vudite!" I tako smo pri li kupoli opservatorije sasvim, i videli da je onaj proseeni deo otvoren i da su uglaste naprave unutra izlo ene treperavom blistanju nebesa. Staza se zavr avala pred vratima ulaza u prizemlje opservatorije. Vrata - od krinuta . Unutra su se videle neke nejasne senke. Hufu je drhtala na mom ramenu, mo da od odu evljenog i ekivanja, ili, mo da, od straha. Ve sam se pokajao to sam je poveo. Ur-rona se pretvorila u obris pritisnut uz spolja nji zid zgrade. Ona pola ko, kri om, zavue glavu kroz vrata. "Ona je nama izvia u noi?" gunala je Hak. "Mo e li biti i ta d ikastije? Pa, Uri mraku vide koliko i glaveri u podne. Trebalo bi da ja idem napred." Aha, trebalo bi, pomislih ja, kad bi G'keki umeli da se unjaju neprimetno . Ali nisam ni ta rekao, samo sam se oglasio jednim dubokim mumlanjem da ne bi Huf u skoila sa mene i pobegla. Razmahujui nervozno repom, spletenim u pletenice, Ur-rona se uvue u zgradu prvo celim svojim vratom, a zatim, gipko, i dugakim telom. Hak pohita za njom; s ve etiri stabljike sa oima bile su joj uspravljene i uzdrhtale. Ja sam u ao poslednj i, kao 'zaelje kolone'. Neprestano sam se osvrtao da proverim da li se neko ne unj a iza nas, mada, naravno, nije bilo razloga za pretpostavku da bi neko to eleo. Glavni pod opservatorije izgledao je napu ten. Veliki teleskop svetlucao j e bledo pod zvezdanom svetlo u. Na obli njem stolu, iz jednog fenjera pod aba urom pada la je slaba crvena svetlost na nebesku kartu privr enu tipaljkama za jednu plou. Pored

toga le ala je bele nica sa mno tvom matematikih oznaka, ali i nekih drugih koje nisu bile ni iz jedne poznate azbuke... mada, kad bolje pomislim, mo da i nije sasvim t ako, neka od tih 'slova' pokazao je mo da gospodin Hajnc na em razredu, nadajui se da e barem neko da ispolji neki minimum zanimanja. "ujte i zapazite", ree Ur-rona. "Notor koji ponera teleskop da vi konpenzo vao rotaciono kretanje planete Jijo; ukljuen, jo i sad." I stvarno, iz oklopa teleskopa ulo se neko potmulo, tiho brujanje nalik n a huni ko. tavi e, namirisao sam vrlo slabu prisutnost izduvnog gasa, koji je dopirao iz tog malenog motora sa gorivnom elijom. Taj motor bio je jo jedna ekstravaganci ja praktino nepoznata u ostalim delovima Nagiba, ali ovde dopu tena zato to je plani na Guen sveto mesto koje e jednog dana svakako izvr iti samooi enje, i tada e nestati sv e ove igrake, opsene i sujete koje za po tovanje uzvi enosti ne haju. Erupcija, mo da s utra, mo da kasnije, ali u sledeih stotinak godina svakako. "To znai da je teleskop mo da i sad uperen u onu taku koju su gledali pre ne go to su oti li!" ree Hak ustro. A ko ka e da su oti li? - htedoh ja da pitam. Osvrnuo sam se i video jedna z atvorena vrata oko ijih ivica kao da je curila mutna svetlost. Hak je jurila dalj e za svojim mislima. "Alvine, podigni me da pogledam!" "Hrrrm? Al-li..." "Alvine!" Jedan toak mi nagazi na nogu, samo malo, blago, tek kao upozore nje ta me eka ako ne poslu am. " ta? Da te podignem?" Nisam video nikakvu rampu niti drugo sredstvo pomou koga bi Hak mogla da se podigne do okulara. Dodu e, kod stola je bila i jedna stol ica. ta da se radi, bolje je poslu ati Hakicu i obaviti stvar to br e i to ti e nego se u pu tati u svau s njom. "Hrrrm... Pa, dobro. Ali da bude ti ina, va i?" Zakoraio sam iza Hak, unuo, poduhvatio obema rukama njenu osovinu, zastenja o i podigao je toliko da je mogla prisloniti jednu onu stabljiku na okular. "Nepomino me dr i!" za i ta ona. "Pokkk.... ... poku avammmm." Dopustio sam da se kosti mojih ruku 'smaknu' samo malo, dovoljno da lakt ovi dospeju u 'zabravljen' polo aj; sad su mi ii mogli da se odmaraju. To je jedan na trik na kome nam, koliko ujem, ljudi zavide, zato to bi i najjai od njih morao da d r i ovakav teret samo mi inim naporom. Meutim, Hak se u poslednje vreme prilino ugojila . I uz svu upotrebu trikova, pogurio sam se i jedva sam je dr ao. Ali kad god ja z astenjem od napora, ona okrene jednu slobodnu onu stabljiku meni u lice, pa me ti m okom pogleda sa daljine od mo da jednog pedlja, i to prekorno, kao da smatra da se ja tako ogla avam namerno, samo da bih je nervirao. "Pa dr i me, Hunino jedna!... E, dobro, sad vidim... Zvezda kol'ko 'oe ... i j o mnogo zvezda... Ej, pa ovde i nema nieg osim zvezda!" "Hak", promrmljah ja, "da li sam te zamolio da bude ti ina?" Ur-rona zvi davo uzdahnu. "Naravno da se vide sano zvezde, ti G'keke tino! ta si ti nislila, da e ponou ovog nalog teleskopa noi da prevroji prozorie na zvezdanon rodu na orviti? Na toj visini on nora viti sano jo jedna treperava takica svetlost i. Takasti izvor!" Bio sam impresioniran. Svi mi znamo da je Ur-rona najbolji mehaniar u na oj dru ini, ali ko je mogao oekivati da ona poznaje i astronomiju? "Nego daj da pogledan i ja. No da u noi da odredin koja zvezda nije zvezda, na osnovu toga to e se nenjati njen polo aj u odnosu na druge." Hakini tokovi se ljutito zavrte e u vazduhu, ali ona tu ni ta nije mogla: nit i osporiti opravdanost Ur-roninog zahteva, niti spreiti mene da je spustim na zem lju. Uspravio sam se, sa olak anjem, ali i sa pucketanjem izvesnih hrskaviavih delo va u mom kosturnom sistemu; a ona se otkotrlja malo dalje, gunajui. Ur-rona je dov ukla stolicu i popela se prednjim kopitima na njen naslon. Tek tako je mogla pri sloniti jedno oko na okular teleskopa. Nekoliko trenutaka na a urska drugarica je utala; onda je 'zacvrkutala' na nain koji njima znai uskraenost. "Ovo su stvarno sano zvezde, koliko ja vidin. Ali naloas san zaboravila da ka en da vi zvezdani vrod, kreui se po orbiti, u roku od sam o nekoliko dura norao nestati iz vidnog polja ovog teleskopa, vez ovzira na to to

je notor za praenje ukljuen." "Dobro, znai, to je to", rekoh ja, samo upola razoaran. "Bolje sad da se v ratimo..." Tad sam primetio da Hak nije tamo gde bi morala biti. Munjevito sam se o krenuo i video da se uputila ka onim osvetljenim vratima! "Zar ste zaboravili ta smo rekli?" doviknu nam ona, ubrzavajui kretanje sv ojih tokova. Mogu rei da se stvarno ustremila ka tim pravougaonim vratima iza koji h je dopiralo malo svetlosti. "Pravi dokazi bie na fotografskim ploama koje je Gib z, to i sami ka ete, pominjao. Pa, mi smo se popeli ovamo prvenstveno da bismo te p loe pogledali. Hajde!" Priznajem da sam blenuo kao riba izbaena na suvo, a vrea na mom grlu landa rala je beskorisno. Za to vreme mala Hufu mi skroz izbode ko u na glavi, spremajui se za skok sa to jaim odrazom. Ur-rona ludo pojuri za Hakicom, mislei da je uhvati za tokove i zaustavi pre nego to bi ova stigla do vrata... ...koja se najednom otvori e, kunem se - ba u tom trenu, otkrivajui bolnu bl istavost unutra nje svetlosti i naspram nje ocrtanu ljudsku priliku. Neki ovek oman jeg rasta, uzanih ramena, mu karac, sa oreolom kose koja kao da je gorela u svetlo sti nekoliko svetiljki upaljenih u toj sobi. mirkajui i podigav i jednu ruku da zakl onim oi, video sam da u prostoriji iza njega postoji nekoliko tafelaja na kojima s u karte zvezda, lenjiri i drugi merni instrumenti, kao i glatke staklene ploe. Mn ogo drugih takvih ploa le alo je na policama koje su prekrivale zidove te sobice. Hak je zakoila 'u mestu' tako jako da su joj osovine zasijale. Ur-rona um alo da naleti na nju s lea; ali zakoi i ona. Sve troje ostadosmo kao skamenjeni, u hvaeni na delu. Nije bilo te ko pogoditi ko je taj ovek, jer u to vreme samo jedan pripadni k te rase bio je trajno nastanjen na toj planini. Bio je poznat nadaleko i na irok o kao najblistaviji u svojoj vrsti, mudrac iji um dose e vrlo daleko, ak i za oveka i zuzetno; toliko da bi se mo da i Zemljani zadivili, toliko da su njemu poznate mno ge arkanske tajne koje su na i davni preci znali. ak se i mona, samouverena Urijel k lanjala pred njegovom pameu. Kovaica sa planine Guen nee biti nimalo zadovoljna to smo ovako upali kod n jega u opservatoriju. Mudrac Purofski zurio je u nas nekoliko dugih trenutaka, mirkajui u mrak i zvan svoje sobe, a onda je podigao ruku i pokazao prstom pravo u nas. "Vi!" ree on o tro. "Iznenadili ste me." Hak se prva pribrala. "Hm, pa... mi se izvinjavamo, majstore. Mi smo, ovaj, samo..." Ljudsko bie joj upade u re, ali bez ikakvog znaka ljutnje. "Ba dobro to ste tu. Upravo sam hteo da pozvonim da neko doe. Da li biste, molim vas, odneli ove bele ke Urijeli?" Pru io je ka nama jedan presavijen sve anj hartija; Hak to uze jednom drhtav om pipak-rukom. Njene stabljike sa oima, napola povuene nazad u glavu, mirkale su i znenaeno. "Ti si dobar momak", ree mudrac njoj, rasejano, i okrete se da se vrati u sobicu. Onda se ipak okrete jo jednom ka nama. "Ah, da. Zamolio bih da takoe ka ete Urijeli da sam sad siguran u ovo. Oba broda su oti la. Ne znam ta je bilo sa onim prvim, veim, jer on se nama na jednom ni zu ploa pojavio samo srenim sluajem, pre nego to je iko znao ta treba tra iti. Tu orbit u ja ne mogu re iti, ali mislim da je mogue da je sleteo. Ali zato ak i grubim izraun avanjem na osnovu drugog niza slika zakljuujemo da je to bio drugi brod, da se up ravo spu tao sa orbite i da se nalazio na silaznoj spirali ka Jijou. Ako se pretpo stavi da nije bilo kasnijih devijacija niti korekcija, zakljuujemo na osnovu takv og kursa da je taj drugi brod morao sleteti znatnom brzinom, pre nekoliko dana, posred planina Rimer." Osmehnuo se tu no, ironino. "Drugim reima, upozorenje koje smo poslali onima na Livadi okupljanja ver ovatno je bilo beskorisno." Purofski umorno protrlja oi i uzdahnu. "Na e kolege na Livadi verovatno ve znaju vi e nego mi o ovim dogaajima." Kunem se da je zvuao vi e razoarano nego upla eno, iako je stiglo ne to ega se iz gnanici Jijoa u asno pla e ve dve hiljade godina.

Svi mi, pa i mala Hufu, ostali smo nepokretni, zagledani pravo ispred se be, jo dugo po to nam se taj ovek ponovo zahvalio, okrenuo se i zatvorio vrata za so bom, ostaviv i nas same u dru tvu samo nekoliko miliona zvezda koje su se, kao polen ov prah oduvan nad talase nekog svetlucavog okeana, irile iznad na ih glava. More t ame, za koje smo sada imali iznenadni oseaj da je zastra ujue blizu. XII KNJIGA NAGIBA Predanje Postoji jedna re za koju se od nas tra i da je ne pominjemo esto, a kad ba mo ramo, onda apatom. Treki su ti koji od nas tra e to, iz razloga utivosti, po tovanja, a i 'da ne baksuziramo'. Ta re je ime, sastoji se od samo dva sloga, ali Treki radije ne bi da tu malu re uju ikada vi e. a sami su sebe nekada zvali tako. Tim imenom valjda se i danas slu e njihovi roaci, tamo, napolje, na zvezdan im stazama pet galaksija. Roaci moni, zastra ujui, odluni, nemilosrdni, jednoumni. Koliko se taj opis silno razlikuje od ovih na ih sugraana ija tela su nagomi lani prstenovi. Koliko su drugaiji oni Treki koji i sad lutaju kosmosom, kao bogo vi. Ti Jofuri. Neke rase koje su se do unjale na Jijo zapravo su i u kosmosu neupadljive, jedva ikome poznate. Takvi su Gheueni i ljudi. Neke druge, kao G'keki i glaveri , imaju odreen ugled, ne bogzna kakav, kod onih kojima su potrebne njihove strune usluge. Huni i u Uri su u svemiru kudikamo poznatiji, do te mere da su ljudska bia znala za njih i pre svoga sletanja i brinula se. Ali ka u da svaki klan koji di e kiseonik i leti meu zvezdama zna veoma dobro koja su bia nalik na visoke, kupaste gomile prstenova, zloslutne i mone. Kad je doleteo treki unjalaki brod, G'keki su bacili samo jedan pogled na p rido lice, a onda su se sakrili i nekoliko pokolenja se nisu uop te pojavljivali; pr o ao ih je strah tek kad su se uverili da su ovo neki drugaiji prstenovi. Kad su gheuenski doseljenici stigli i videli, sa orbite, da su na tlu ve prisutni Treki, malo je nedostajalo da odmah odlete dalje; neko vreme se nisu us uivali ni da siu sa orbite, a kad su si li, jo dugo nisu smeli da se raspakuju. Pa otkud o na im voljenim prijateljima tako zao glas? Kako je mogue da su t oliko razliiti od onih Trekija koji i sada krstare svemirom, pod onim groznim ime nom? Razmi ljanja o est naroda. Ovum Pres, leta izgnanikog 1915.

ASK Ili ovi zavojevai ele da nas zbune ili kod njih postoji ne to udno. U prvo vreme, njihove moi i znanja izgledahu kako se i oekivati moglo - to liko iznad na ih da mi prema njima kao da smo ivotinje glupe. Zar da se usudimo i d a poredimo svoju skromnu mudrost sa njihovom, svoje priproste naine da poredimo s a njihovim nezadr ivim ma inama, njihovim umetnostima isceljenja i, naroito, sa erudi cijom njihovih pronicljivih pitanja o ivotu na Jijou? Jasno je bilo da oni imaju na raspolaganju ogromnu koliinu i dubinu podataka, a to su sigurno prekopirali iz onog poslednjeg pregleda ove planete, koji je obavljen pre milion godina. Pa ip ak... Izgleda da ni ta ne znaju o lornicima i zukirima. Ne uspevaju prikriti uzbuenje kad mere uhvaene primerke glavera, kao da je to neko veliko otkrie. Priaju zbunjujue gluposti o impanzama. Zapeli su sad da saznaju sve o mulk-paucima, polazei od naivnih pitanja n a koja bi ak i ova neuka gomila vi ebojnih torusa umela odgovoriti. ak i kad bi se i z svakog mog torusa znanja odvlenovalo po jedno mladune tako da mi ni ta ne ostane osim nagona, pamenje i zamaha.

Peat Velike biblioteke nedostaje na pramcu velikog broda njihovog koji je odleteo, a stanicu kockastu ostavio na Jijou. Mi smo raunali da je odsustvo tog amblema samo znak da su oni neki ilegalci. Prazno mesto na pramcu, negativan sim bol, koji znai da se oni stide i kriju. A ta ako je to odsustvo znailo ne to vi e? Mnogo vi e? SARA Od Engriline radnje na kanalu Pimin pe aili smo samo kratko, do klinike u k oju je Pzora jue odveo Neznanca. Engril se saglasila da tamo doe, ne to kasnije, na sastanak sa Sarom, i da dovede i Blora Portretistu. Vremena je bilo malo. Mo da je Sarina zamisao bila glupa ili nepraktina, ali nije bilo boljeg trenutka da se pr edlo i, niti povoljnije osobe koja bi predlog ula nego to je Arijana Fu. Vreme je bilo za odluku. Predznaci, zasad, lo i. Izaslanici iz sela Dolo okupili su se pro le noi u jednoj krmi blizu Urske et vrti da ispriaju jedni drugima ta su doznali od trenutka kad je brod 'Hauf-voa' pr istao u luku. Sara je pokazala jedan sve e tampani primerak izve taja mudraca, donet pravo iz Engriline kopirnice. Oekivala je da e tim vestima okirati ostale. Ali svi su ve bili obave teni, ak i Pzora je znao glavninu onoga to je u izve taju navedeno. "Ja vidim tri mogunosti", rekao je tada farmer Jop, strogo se mr tei upavim o brvama, dr ei u akama vr kiselog maslacmleka. "Prvo: da je ta pria jedna velika, prokl eta la . Da brod jeste od velikih Instituta, da nam predstoji suenje kao to je u Spi sima najavljeno, ali da mudraci izmi ljaju koje ta samo da bi imali opravdanje za mo bilizaciju i za rat." "To ti je sasvim bez veze!" uzviknula je Sara. "Je li bez veze? A za to su onda dignute sve ratne jedinice? Ljudske ete ve b aju, mar iraju, u svim selima. Urska konjica kru i i krstari galopom, svuda. Huni i po dmazuju stare katapulte kao da ima izgleda da obore zvezdane brodove kamenjem." Odmahnuo je glavom. " ta ako mudraci fantaziraju o nekakvom otporu? Ne bi to bio p rvi put da ljudski voi poka u znake ludila kad se primakne kraj njihove bedne male vladavine." "A ovi crte i?" upita na plesa skrivena, Fakun, i dodirnu jednu od Engrilini h reprodukcija, onu na kojoj se videlo dvoje ljudskih bia kako, obueni u jednodeln a odela, nadmeno zure u prizore koji su im sasvim novi, a ipak i sasvim 'ispod n jihovog nivoa'. Jop slegnu ramenima. "Na prvi pogled, sme no. ta e ljudi ovde? Kad su na i pre ci krenuli sa Zemlje, u nekoj polovnoj, triput preprodavanoj kanti, nijedan ljud ski naunik nije razumeo kako ona radi. A tek narod na samoj Zemlji - oni ni u sle deih deset hiljada godina nisu mogli da shvate ono to je standardna galaktika tehno logija." Sara je gledala kako Blejd i huni ki kapetan iznenaeno reaguju na ove rei. T o to je Jop kazao o ljudskoj tehnologiji nije bilo nikakva tajna, ali za to dvoje oigledno nije bilo lako da zamisle da su ljudi mogli tako lo e stajati sa tehnikom . Na Jijou su upravo ljudi bili glavni za tehniku, glavni kad je trebalo nai nauni odgovor za ne to. "A ko vi hteo da se vavi takvin neslanin alana?" upita Ulgor, pognuv i konin u glavu. Sara oseti napetost u dr anju tela te Urkinje. Auh, pomisli ona. Jop se osmehnu. "Pa, mo da neka skupinica koja je uoila priliku, u ovoj gu vi , da ukalja na u ast i mo da se jo malo osveti pre Sudnjeg dana." ovek i Urkinja zapilji e se jedno drugom u lice, svako isceren osmehom sa m nogo zuba - to se moglo tumaiti kao prijateljsko sme kanje, ali i kao pretnja. Sara, prvi put, pomisli da je mo da i dobro to su se reuzi tako naglo razboleli, zbog ega su se gotovo svi sklupali i oti li u 'hibernaciju'. Da su ti simbioti sada prisutn i, zaas bi objavili ta se krije u Jopovom srcu, a ta u Ulgorinom. U tom trenutku, mlaz ru iaste tenosti ulete sa strane u prostor izmeu to dvoj e; parfem, ali vrlo zagu ljiv u svojoj obilatoj slatkoi. Jop i Ulgor jednako uzmako e , stiskajui noseve. "Uuups, pardoniram/o se za moju/na u nepa nju. Digestivni torusi ove hrpe i sada vare i prerauju bogatu brodsku hranu koju su dobijali od cenjenih Huni a." Neuznemirena, kapetanica 'Hauf-voa' ree: "Ba je to dobro za tebe, Pzora. A to se tie na e teme, mi i dalje imamo obavezu da odluimo kakav savet da po aljemo u se

lo Dolo i u druga naselja u gornjem toku reke Roni. Zato bih pitala Jopa... hrrr rm... ta ako razmotrimo jednostavniju teoriju, a to je da asni mudraci nikakvu obm anu ne sprovode, hrrr?" Jop je jo mahao akom ispred lica i ka ljao. "To nas dovodi do mogunosti broj dva - da nas oprobavaju da vide kakvi smo. U tom sluaju, jeste nam do ao Sudnji dan , ali plemeniti Galaktici nisu sigurni ta da urade s nama. Mo da su veliki Institut i unajmili ljude, glumce, za ovu ulogu, i time nam ponudili priliku da na e isprav no dr anje, ili neispravno, prevagne. to se tie pitanja kakav savet da po aljemo uz re ku, ja ka em: savet da se ru i sve, u skladu sa prastarim planom!" Blejd, mladi gheuenski poslanik, sada se uzdi e na tri noge, uspravi plavi oklop i poe mucati i i tati tako da propado e njegovi poetni poku aji da progovori angli ski. On se prebaci na galaktiki drugi. "Ludilo ti odaje ! Tu (ludaku) stvar, kako mo e rei? Na a mona brana (slavna vidu i mirisu) ru iti se mora? Iz kog razloga, sad kad je na e (nedozvoljeno) postojanje na Jijou ve znano?" Jop objasni: "Istina je, mi na zloin naseljavanja ovde ne mo emo sakriti. Al i mo emo poeti proces uklanjanja svih na ih tragova sa ovog ranjenog sveta. Pokazujui na e dobre namere, dokazaemo da zaslu ujemo bla u kaznu. "A ono to ne smemo uiniti - a pla im se da u tom pogledu na i mudraci lako mog u da se prevare - to je da makar i najmanje saraujemo sa tim ljudima koji glume d a su pljaka i gena. Ne prihvatati nikakvo podmiivanje; ne davati nikakve usluge. Mor a biti da je i to deo provere kojoj smo podvrgnuti." Ulgor frknu sumnjiavo. "A koja ti je trea nogunost? ta ako se ipak poka e da s u to prestupnici?" upita ona. Jop slegnu ramenima. "U tom sluaju, va i isti odgovor. Pasivan otpor. Stopi ti se sa predelom. Poru iti na e gradove..." "Spaliti biblioteke", upade mu Sara u re, a Jop pogleda ka njoj, pa kratk o klimnu glavom. "Nadasve, biblioteke. One su koren gordosti. Na eg besnila koje nas tera d a se prikazujemo kao 'civilizovani'." On mahnu rukom oko sebe, pokazav i tu staru bujursku dvoranu koja je prepravljena u krmu, zidove sada poaavele, ali ukra ene kopl jima, titovima i drugim suvenirima iz krvave opsade grada Tareka. "Civilizovani!" Jop se opet nasmeja. "Mi smo kao papagaj-krpelji, recitujemo stihove koje ne ra zumemo, jadni smo u svojim poku ajima da opona amo postupke monih. Ako su zaista gusa ri do li, takve nadmenosti mogu samo umanjiti na u sposobnost ukopavanja u zemlju, u jazbine i rupe. Na a jedina prilika da opstanemo bie stapanje sa ivotinjskim svetom Jijoa. tavi e, treba da postanemo deo tog sveta, da budemo opet nevini kao to su to glaveri postigli, i stigli do spasenja. A to spasenje smo mogli i mi postii, da nisu ljudi prkosili prirodi svojim takozvanim Velikim tampanjem. "Prema tome", zakljui on, "vidite, nije va no." Slegnu ramenima, sa izrazom lica kao da je sve zavr eno. "Bez obzira na to da li su nam iz svemira do li plemen iti savetnici iz Instituta za migracije ili najbedniji kriminalci koji se provlae kosmosom, oni jesu na Sud, koji nam je konano stigao. Na a opcija, jedina mogua, ost aje ista." Sara zbunjeno zavrte glavom pa ree: "Poinje zvuati kao Lark." Jop, meutim, ne vide nikakvu ironiju u tome. Postajao je sve iskljuiviji i z dana u dan jo od kad je stravini predmet sa neba, u onom zaglu ujuem naletu, uzdrma o seosku naseobinu na drveu i ostavio tragove buke i vreline kao ogromne opekotin e preko celog neba. "Ovo je ravo", rekao je Blejd Sari, kasnije te noi, kad je Jop oti ao na sus ret sa svojim prijateljima i istomi ljenicima. "On je, izgleda, vrsto ubeen u isprav nost i vrlinu svojih stavova - kao siva kraljica, nepokolebljivo uverena da su p ravo i pravda na njenoj strani." "Ta vrsta samopravedni tva je kuga koja pogaa sve rase, osim treke", ree Faku n i nakloni se pomou dve svoje one stabljike prema Pzori. "Tvoj narod ima tu srei d a je po teen prokletstva sebinosti." Apotekar sela Dolo uzdahnu tiho kroz ventile. "Ja/mi vas pozivam/o da ne inite pojednostavljene pretpostavke, prijatelji dragi. Pria se da smo i mi, nekad a, posedovali tu sposobnost, uz koju ide prokletstvo/dar ambicioznosti. Da bismo

to isekli i izbacili iz svoje prirode, morali smo ostaviti neka od svojih najvei h bogatstava, svoje najbolje prstenove. To sigurno nije bilo lako uiniti. Jedna od stvari kojih se ja/mi najvi e pla im/o u vezi sa ovom obnovljenom v ezom sa Galakticima jeste ne to to vi, druge rase, mo da ne mo ete razumeti - pla im/o se da emo dobiti ponudu primamljivu, koja e nas dovesti u isku enje. Ponudu da opet budemo celi." Klinika je bila sva u znaku tokova. Pacijenti u invalidskim kolicima. Dok tori G'keki na svojim tokovima koji su im deo tela. I, najzad, mnogi apotekari, T reki, na kolicima koja su im omoguavala da se odguruju br e nego to bi mogli hodati. Nije ni udo da se glatkost i ravnost grada sviala ba tim dvema rasama vi e nego osta lima. Neznaneva soba bila je na petom spratu, sa pogledom na u e reke Roni u reku Bibur. Oba parna trajekta videla su se na svojim vezovima, pod zaklonom kro nji: s ad su vozili samo nou, zato to su militantne skupine pretile da e ih spaliti ako se ikud pomaknu tokom dana. Jutros je sa Livade okupljanja stigla re od mudraca koj a je podr ala taj stav. Visoki umnici est naroda takoe su smatrali da ne treba pokaz ivati svoju tehnologiju ako to nije ba neophodno. Poruka je glasila: ni ta ne uni tav ati, sve sakrivati. To je samo povealo oseaj pometnje kod obinog naroda. Je li ovo Sudnji dan i li nije Sudnji dan? Iz svih delova grada dopirale su bune rasprave. Potrebni su nam neki ciljevi koji e nas ujediniti, pomisli Sara, inae emo p oeti da se raspadamo, letee komadi ko e i krzna, lju tura i paoka tokova. Jedan de urni Treki pokaza Sari da ue u sobicu sa jednim krevetom, koja je bila data Neznancu. Taj mrki ovek di e pogled im je ona u la, i ozari se osmehom, oigle dno presrean to je vidi. Odlo i olovku i sve anj hartije blede boje; na gornjem listu hartije Sara vide prizor koji se i kroz prozor mogao videti - jedan parni trajek t, nacrtan i fino osenen, sa kontrasenkama iza. Prikaen na zid bio je drugi crte , k oji je prikazivao onaj njihov koncert na lai, na pro irenju palube 'Hauf-voa'; lepo uhvaeno zati je u oluji jedne velike krize. "Hvala ti to si do la", ree jedna ena, stara, lica utog kao loj, koja je pored Neznanevog kreveta sedela u invalidskim kolicima; ogrnuta ebetom, sa takvom bojom lica i ruku, takvim iznenaujue plavim oima i sa ta dva velika toka levo i desno, ne obino je liila na G'kekija. "Izvestan napredak smo postigli, ali neke stvari sam el ela poku ati tek kad ti stigne ." Sari ni sad nije bilo jasno za to je takva izuzetna linost kao to je Arijana Fu odluila da se anga uje oko njihovog Neznanca. Po to su Lester Kembel i veina drugi h mudraca odsutni iz ovog grada, Arijana Fu je ostala najvi i po ugledu ljudski mu drac s ove strane Biblosa. ovek bi oekivao da e ona sad da se bavi neim hitnijim, a ne da fokusira svoj o tri intelekt na problem Neznanevog porekla. Lekar G'kek se zakotrlja napred i progovori blagim glasom, sa kultivisan im naglaskom. "Kao prvo, Sara, molim te, reci nam - da li ste se vi Dolovci prisetili ikakvih dodatnih pojedinosti o izgledu na eg pacijenta na dan kad ste ga izvukli i z movare onako ranjenog, u opekotinama?" Ona utke odmahnu glavom: ne. "Njegova odea, ba nijedan deli nije sauvan?" "Bilo je nekoliko paria, veinom ugljenisanih. Bacili smo ih dok smo leili nj egove opekotine." "Bacili ste ih gde, u burad za otpad?" upita lekar eljno. "U upravo ovu b urad koja se nalaze na palubi 'Hauf-voa' u ovom trenutku?" "Nije bilo nikakvih ukrasa niti dugmadi, ako za tim tragate. Komadii teks tila oti li su na recikliranje, a to znai u Dolou, pravo u ma inu u kojoj moj otac pr avi pulpu od koje proizvodi hartiju. Da li bi te krpice pomogle?" "Mo da", odgovori stara ena. Jasno se videlo da je razoarana. "Nastojimo da ispitamo sve mogunosti." Neznaneve ruke le ale su mu sad skr tene u krilu, a njegove oi preletale su sa jednog na drugog govornika, usmeravale se na svako lice kao da ga ne oaravaju zn aenja nego sami zvuci rei. "Mo ete li..." Ona proguta. "Mo ete li i ta uiniti za njega?"

"To zavisi", odgovori lekar. "Sve opekotine i uboji zarastaju lepo. Ali ni na i najbolji melemi ne mogu nadoknaditi strukturnu tetu koja se dogodila. Na zag onetni gost izgubio je deo svog levog temporalnog re nja, kao da mu je neka u asna g rabljiva zver otkinula taj deo mozga. Siguran sam da znate da upravo u tom delu mozga vi ljudi obraujete govor." "Ima li ikakvih izgleda..." "Da opet stekne ono to je izgubio?" Jedno g'kekovsko 'sleganje ramenima', a to znai, ukr tanje dve one stabljike. Taj gest nikad nije postao popularan kod dr ugih rasa. "Kad bi on bio vrlo mlad, ili ensko, mogla bi se izvesna sposobnost go vora premestiti u desni re anj. Malobrojne rtve mo danog udara postignu to; ali retko koji odrasli mu jak, zato to je kod njih struktura mozga, na alost, krua." Varljiva je bila svetlost u tamnim Neznanevim oima. On se sme kao prijateljs ki, kao da sa njima raspravlja o vremenskim prilikama. Ta njegova postojana vedr ina cepala je srce Sari. "Ni ta se ne mo e uiniti?" "Mo da u galaksiji." Bila je to jedna stara, naviknuta izreka, koja se na Nagibu upotrebljava la kad god se dosegnu krajnje granice jijoanskih skromnih znanja i ve tina. "Ali mi ne mo emo uiniti ni ta vi e. Ne ovde." Doktorov ton kao da je ne to nagove tavao. Sva etiri njegova oka bila su okre nuta unutra - gest kao kad ljudsko bie pomno zagleda svoje nokte i eka da neko ka e ono to je ostalo nereeno, ali se samo po sebi razume. Sara pogleda Arijanu Fu, ije je lice bilo stalo eno. Mo da isuvi e stalo eno. Sara se ustremi na poslednje doktorove rei. "Nije valjda da ozbiljno to mislite." Arijana na tren sklopi oi. Kad su se ponovo otvorile, u njima se videlo s vetlucanje izazova. "Sti u nam glasovi da osvajai ispituju narod, ele da znaju ta ko misli, prido bijaju pojedince na svoju stranu pomou lekova, melema i udesnih isceljenja. Neodob reni karavani kljastih i bolnih ve su krenuli iz Tareka i drugih gradova, i sada hramlju polako te kim stazicama, u oajnikom traganju za zdravljem. Priznau da je ta p omisao pala na um ak i meni." Ona odvoji ruke, tanke poput tapova, od svog krhkog tela; podi e ih. "Mnogi na tom putovanju umiru, ali ta njima znai takav rizik, u por eenju sa primaljivo u nade?" Sara zastade. "Smatra li da bi stranci mogli da mu pomognu?" Arijana slegnu ramenima na huni ki nain, naduvavajui, nakratko, obraze. "Ko zna? Iskreno, ne verujem da bi ak ni Galaktici mogli popraviti takva o teenja. Ali m o da postoje neka palijativna sredstva koja bi pobolj ala njegov ivot. U svakom sluaju , nikakve opklade ne va e ako je tano moje nasluivanje." "Koje?" "Da na Neznanac nije nikakav jadni divljak." Sara je zurila, onda mirnula. "O, Ifni", dahnu ona. "Ifni, nego ta", ree Arijana Fu i klimnu glavom. "Hoemo li pogledati da li nam je ovog gosta zaista isporuila na a boginja sree i promene?" Sara jedva uspe klimnuti glavom. Starica poe da pretura po svom koferetu. Sigurno su je zato svi gledali sa toliko strahopo tovanja, kad je bila, pre Kembel a, glavni ljudski mudrac, pomisli Sara; ka e se da je genijalnost sposobnost da se vidi ono to je oigledno. Ja sad znam da je to istina. Kako sam mogla biti tako slepa! Arijana izvadi nekoliko listova hartije nedavno iskopiranih na Engrilino j ma ini. "Mislila sam da zamolim jednoga od Osetilaca da prisustvuje ovome, ali, ako sam u pravu, bie u na em interesu da cela stvar ostane sasvim u ti ini. Zato emo s e ograniiti na to da samo posmatramo njegove reakcije. Imajte u vidu da je on ver ovatno jedina osoba u celom Tareku koja jo nije videla ove crte e. Molim da svi dob ro pripazite." Dokotrljala se bli e pacijentu, koji ju je pomno gledao, i polo ila samo jed an list hartije na njegov pokriva. On uze list i poe dodirivati prstima fine, struno nacrtane linije. Njegov osmeh postajao je sve tanji. Crte je prikazivao planine koje su se uzdizale oko d oline nalik na kakvu iniju. Dolina je bila posuta skr enim drveem; to kao da je sebi

gnezdo hteo napraviti debeli 'd ilit' sa nekoliko istaknutih bodlji i peraja na s ebi, sada zaboden u sredinu doline; onaj isti koji je Sara videla kako prelee pre ko njenog uzdrmanog doma na drvetu. Vrhovi prstiju pratili su obline brda, podrh tavali. Ni traga vi e od osmeha; naprotiv, pacijentovo lice se naboralo u izraz mu ke i zabune. Sara oseti da on poku ava da se seti neeg. Jasno se videlo da mu je pr izor na neki nain poznat, blizak. Neznanac podi e ka Arijani Fu pogled pun bola i nekih pitanja koja nije mo gao postaviti. " ta mo emo dokazati na ovaj nain?" upita Sara. U njoj se sve grilo. "Uznemirava ga slika broda", odgovori Arijana Fu. "Pa, uznemirila bi svakoga, u svih est naroda, koji ume dobro da razmisli ", ree Sara. Starica klimnu glavom. "Oekivala sam sreniju reakciju." "Misli da je on jedan od njih, zar ne?" upita Sara. "Misli da se on iz vaz duha sru io u movaru istono od Doloa, a da je pre toga bio u nekoj letelici. Da je G alaktik. Kriminalac." "inilo se da je to najjednostavnija hipoteza, s obzirom na podudarnost u vremenu. Potpuno nepoznat ovek, sav u opekotinama iako je u movari, u vodi; sa ozl edama koje se razlikuju od svega to su na i doktori ikada videli... Da probamo sa s ledeom slikom." Sledei crte prikazivao je isti tu dolinu, ali sada je na sredini, umesto z vezdanog broda, bila samo crna kocka kojoj su mudraci nadenuli ime 'istra ivaka sta nica', a koja je imala zadatak da istra uje ivi svet Jijoa. Neznanac je zurio u crn u kocku, zainteresovan, mo da i malo upla en. Najzad mu Arijana dade crte sa dvoje ljudi koji gledaju sa izrazima snage i samopouzdanja. Dvoje koji su preleteli sto hiljada svetlosnih godina samo da bi pljakali. Ovog puta njemu se otr e o tar uzvik, maltene krik. Zurio je u te ljudske ob like, dodirivao simbole na ivene na njihovu jednodelnu odeu. Nije bila potrebna tel epatska osetljivost da se proita oajanje u njegovim oima. On kriknu neartikulisano, zgu va crte i baci ga preko bolnike sobice, a onda zakloni oi podlakticom i mi icom je dne ruke. "Zanimljivo. Veoma zanimljivo", promrmlja Arijana. "Meni nije jasno", uzdahnu lekar. "Da li ovo znai da je on Vanjijoanac il i da nije?" "Bojim se da je za takav zakljuak jo prerano", ree Arijana i zavrte glavom. "Ali pretpostavimo da se poka e da on jeste iz Pet galaksija, ta onda? Ako istra ite lji ele da nau svog sauesnika, koga su usput izgubili, i ako ga mi imamo u rukama i ponudimo u zamenu, mogli bismo ostvariti znaajnu prednost." "Pa, samo jedan prokle..." poe Sara, ali starije ljudsko bie nastavi glasn o razmi ljanje. "Avaj, njegova reakcija ne pokazuje da bi se on rado opet sastao sa izgu bljenim drugarima. ta ako je on neki begunac od njih? ta ako su ga dr ali u zatvoru ili ga ak poku ali ubiti samo dan ili dva pre nego to je njihov brod sleteo kod nas? Ako je tako, zaista je ironija sudbine da se njemu desila ba ta povreda zbog koj e nam ne mo e ispriati ta je bilo! Pitam se, nisu li mu oni to uradili namerno... on ako kao to su varvarski kraljevi stare Zemlje upali jezik svojim neprijateljima. K ako je to u asno, ako je istinito!" Ovaj raspon mogunosti, koji je Arijana Fu tako brzo naznaila, zbunio je Sa ru. Nastade dugo razdoblje utanja. Najzad progovori doktor. "Tvoja nagaanja me intrigiraju, ali i pla e, stara prijateljice. Sada, ipak , moram zatra iti da mog pacijenta ne potresate vi e." Ali Arijana Fu samo malo pomae glavu, zadubljena u misli. "Pomi ljam da ga odmah po aljemo na Livadu okupljanja. Pa neka tamo Vuben i ostali odlue ta e s njim." "Zaista? Ali ja nikako ne bih mogao dozvoliti da jedan tako te ko..." "Naravno, prilika da mu se pru i leenje na galaktikom nivou bila bi divan sp oj pragmatizma i plemenitosti." Govorna pregrada lekara G'kekija otvarala se i zatvarala bez zvuka, dok je poku avao da mimoie Arijaninu logiku. On najzad pokunjeno uvue sve etiri one stablj ike delimino u glavu.

Arijana, mudrac u penziji, uzdahnu. "Avaj, to je mo da prazna pria, jer kol iko vidim, na gost nikako ne bi hteo da ide tamo." Sari je malo nedostajalo da ka e staroj eni kuda ona mo e da ide sa tim svoji m namerama da se grubo ume a u ivot jednog oveka. Ali, upravo tada, predmet njihovih razgovora spusti ruku sa oiju. Pogleda Arijanu, pa Saru. Onda podi e sa pokrivaa je dan crte . "Iiii..." poe on. Proguta. elo mu se nabora od silne usredsreenosti. Sve oi zurile su netremice u njega. ovek podi e taj crte , onaj sa zvezdoplovo m zabodenim u dolinu punu poru enog drvea. Zabode ka iprst u sliku. "Iiiiiid..." Onda moleivo pogleda Saru u oi, a njegov glas se pritihnu do apata. "Ide." Posle toga, pre li su na raspravu o Sarinom planu, ali sad je ta tema izgl edala nekako manje va na. Ipak se ne vraam u Dolo sledeim brodom, pomisli ona. Nego idem kod Vanjijo anaca. Jadni tata, pomisli ona. Sve to je on ikada eleo bilo je da odgaji celo je dno jato bezbednih, malih proizvoaa hartije. A gle ta se de ava: svi mi koji smo njeg ovi naslednici hrlimo u klje ta opasnosti, i to najbr e to pojuriti mo emo! Doe Engril, a sa njom i Blor, portretista. Oboje su doneli neke alate svo jih zanata. Blor je bio ovek niskog rasta, svetlog tena, sa bujnom utom kosom iji su se uvojci u obilju prelivali preko njegovih ramena. ake su mu bile sve u mrljama od mnogo godina smukavanja raznih delikatnih emulzija koje su za njegovu umetnost b ile potrebne. On podi e jednu metalnu ploicu veliku otprilike kao njegov dlan, koja se sva presijavala od linija i udubina fino urezanih. Iz izvesnih uglova, ti ob lici, nastali tako to je kiselina izjela metal na tim mestima, ujedinjavali su se , tako da je oko moglo da uhvati profile ocrtane svetlo u i senkom. "Ovo je poznato kao Dagerov proces ili dagerotipija", ree on. "Tehnika za stvaranje trajnih slika; vrlo jednostavna, zapravo. Jedna od prvih fotografskih metoda izumljenih na Staroj Zemlji, u ono doba kad su ljudi, vuja rasa, sve to s mi ljali sami. Tako bar pi e u na im referentnim knjigama. Danas vi e ne pravimo portret e na ovaj nain, zato to je sa hartijom br e, a i bezbednije raditi." "I zato to se hartija raspada", dodade Arijana Fu, prevrui tu ploicu po ruka ma. Na metalu je bila ugravirana slika neke Urkinje, ratnice, visoke po inu. Na n jenim ramenima sedela su oba njena mu a; poziranje, dakle, sveano. Zmijasti vrat ov e ratnice bio je ukra en arama u obliku cik-cak pruga. U rukama je dr ala veliki samo strel; i ne samo dr ala, nego ga, maltene, grlila, kao to bi svoju voljenu kerku. "I zato, doista", priznade portretist. "Fine vrste hartije koje proizvod i Sarin otac imaju jemstvo da e se raspasti kroz manje od sto godina, bez ikakvih tragova koji bi mogli izdati na e potomke. Ovaj primerak dagerotipije jedan je od veoma malobrojnih koji nisu baeni u Miden zajedno sa ljakom u vremenima od kad je ojaanjem Zajednice do lo i do veeg po tovanja zakona. Ja imam posebnu dozvolu da uvam ovaj izvrsni primerak. Vidite li kako su fine te pojedinosti? Slika potie iz vrem ena pre treeg ursko-ljudskog rata. Ta osoba je poglavica plemena Sul, koliko je m eni poznato. Primetite utetovirane o iljke. Predivno. Slika jasna i o tra kao na dan kad je bila nainjena." Sara se nagnu napred, da bolje pogleda ploicu, koju joj Arijana dade. "Da li je iko na Jijou koristio taj proces od tada pa do danas?" Blor klimnu glavom. "Svaki lan mog esnafa, da bi diplomirao, mora napravi ti jednu dagerotipiju; to se smatra za majstorski rad. Gotovo svi ti radovi se p osle bacaju u Miden, ili daju kovaima na pretapanje. Ali sposobnost odr avamo." On podi e jednu torbicu u kojoj tiho zazvecka e boice. "Ovde imam dovoljno kiseline i fi ksativa da razvijem i fiksiram nekoliko desetina ploa - ali samih ploa imam samo d vadesetak. Ako hoemo vi e, moramo ih naruiti iz Ovum grada, ili iz jedne od vulkansk ih kovanica." Saru neko kucnu po ramenu i ona se okrete i vide da je to uinio Neznanac i da sad pru a ruku. Ona mu dade malu fotografiju, a on poe prstima pratiti fino us eene linije u metalu.

Sad kad je pomakla postavku svog uma na takav nain da je obuhvatila i Ari janinu teoriju, svaki postupak ovog ranjenika kao da se prelamao drugaije. On se sme ka; da li zbog primitivnosti ove fotografske tehnologije ili zato to je zadivlj en njenim kvalitetom? Ili ovo iskriavo odu evljenje u njegovim oima potie od toga to m u se svia ono to je na slici - jedna divlja ratnica, iji su luk i koplje nanosili t oliko straha i u asa u vremenima junake borbe, pre deset pokolenja? Arijana Fu protrlja donju vilicu. "Dvadeset ploa. Pretpostavimo da ti pol ovina dobro uspeju..." "To je velikodu na procena, gospoo, jer za ovu tehniku potrebno je dugo vre me ekspozicije." "Hmmm", ree Arijana. "Onda, pet- est uspelih. Ali nekoliko se mora dati nap adaima, da bi pretnja bila uverljiva." "Mo emo napraviti kopije", ree Engril. "Nee nam trebati kopije", ree Sara. "Oni e morati da pretpostave da imamo j o mnogo slika. Kljuno pitanje glasi: mogu li te slike trajati milion godina?" Portretist oduva sa lica jedan dugaki vijugavi pramen ute kose. Iz njegovo g grla izie tihi zvuk kao da se davi, kao uzdah Gheuena. "U odgovarajuim uslovima u vanja, ovaj metal oksidira samo malo, stvarajui sebi jedan fini za titni oksidni sl oj..." On se nervozno nasmeja, prelazei pogledom sa Arijane na Saru i nazad. "Vi to ne mislite, valjda, ozbiljno? Blefirati, to je jedno, mi smo dovoljno oajni da se hvatamo za slamku. Ali zar stvarno mislite da mo emo uvati dokazni materijal sv e do dolaska sledeeg galaktikog nadzornog broda?" Dve one stabljike lekara G'kekija povi e se na dve suprotne strane, jako, i on ree: "Izgleda da smo zaplovili u sasvim nove oblasti jeresi." ASK Mo da nam je bila gre ka to to smo toliko uporno nastojali da poni timo sve psi ho-moi kod est naroda Jijoa. Tokom dugih milenijuma na eg izgnanstva, inilo se da je to najmudrija polit ika. Zar nam nije glavni cilj da ostanemo skriveni? Treba samo da zidamo to manje , to skromnije, i da pustimo da zakon obrnutog kvadrata rastojanja uini sve ostalo . A psiho-moni kanali su udljivi i nelinearni. Tako bar ka u knjige koje su lj udi tampali, ali ljudi priznaju da je njihova rasa vrlo malo znala o toj temi kad su njihovi preci, u bekstvu, skrenuli ka ovoj planeti. Kad nam je Sveto Jaje prvi put dalo reuge, neki meu est naroda pla ili su se da ti simbioti deluju pomou neke psiho-moi i da bi zbog toga na a izbeglika enklava mogla biti otkrivena. Iako smo dobili zadovoljavajue dokaze da to nije tako, ta s tara kleveta sada se vratila, donosei nam nova meusobna trvenja. Neki ak tvrde da nam je samo Sveto Jaje mo da navuklo ovu propast i nesreu n a glavu! Jer, kako to da su gusari nai li ba sad, samo stotinak godina posle blagos lovenog dana kad se Jaje pojavilo? Drugi, meutim, ka u da smo ve mogli znati mnogo v i e o na im nezvanim gostima da smo odgajali svoje sopstvene psihomone kadrove; nismo morali imati, kao to danas imamo, samo nekoliko senzitivaca i izvlaitelja istine. aljenje za propu tenim sme na je rabota, beskorisna. Tako bih/smo ja mogao/li aliti za prstenovima koje su na i preci, navodno, ostavili, naprosto zbog toga to s u ti toroidi bili zagaeni grehom. ta sve ne ka u predanja o moima koje smo nekada, navodno, imali zahvaljujui t im ni im prstenovima! Trali smo br e od vetra, kao najbr i Uri. Plivali smo kao Gheueni i hodali po dnu mora. Dodirivali smo svet i rukovali njime na svim nivoina njeg ove zrnaste strukture. Nadasve, mogli smo se suoavati sa ovom Vaseljenom, tako st ra nom i sumornom, naoru ani jednim samopouzdanjem koje je bilo savr eno vedro i smire no u svojoj biolo koj sebinosti. Nikakve nedoumice nisu uznemiravale na u slo enu zajed nicu jastava. Postojao je samo ogromni egoizam na eg sredi njeg, samopouzdanog 'ja'. DVER Plavi Gheueni planina imali su drugaije tradicije nego njihovi roaci koji su iveli iza mone brane Dolo. Kod kue su obredi lju tenja oklopa uvek izgledali nefor malni. Ljudska deurlija iz obli njeg sela jurcala je slobodno sa svojim hitinskim d rugarima, dok su odrasli sedeli uz nektar-pivo i slavili odrastanje jo jednog pok

olenja.

U ovom planinskom skloni tu, meutim, obredi i i tavi napevi bili su sveaniji. Meu gostima su bili ovda nji g'kekijevski lekar, nekoliko trekijevskih trag aa za rudom, kao i desetak ljudi, suseda. Ovi poslednji esto su prilazili krivom s taklenom oknu na vratima, da zavire u susednu prostoriju, odgajali te larvi. Ovda nj i Huni i, koji love ribu u jezeru iznad brane, poslali su uobiajena izvinjenja za n edolazak. Veini Huni a bilo je tu no i nepodno ljivo da gledaju gheuenski nain razmno avan ja. Dver je do ao iz zahvalnosti. Da nije bilo ovog prijateljski nastrojenog g heuenskog gnezda, on bi sada razgibao patrljke, a ne gotovo sasvim ouvane prste n a rukama i nogama, jo preosetljive na dodir, ali u procesu ozdravljenja. Ujedno m u je ova sveanost bila dobra prilika da predahne, da se odmori od napetih priprem a u kojima je, sa Danelom Ozavom, bio anga ovan svaki dan. Sada lokalna matrijarhi nja, Drvo-jezikom-re e, pozva Dvera i Ozavu pokretom, i oni prio e vratima i nakloni e se njoj i ljudskom tutoru ovog pokolenja larvi, gospodinu edu. "estitam vam oboma", ree Ozava. "Nadam se da ete dobiti odlino jato diplomac a." "Hvala ti, po tovani mudrae." Drvo-jezikom-re e uzdahnu umno, reklo bi se i pr ilino nervozno. Kao vodea enka, sama je polo ila vi e od polovine jaja. Mnogi od pulsir ajuih oblika u susednoj prostoriji svakako su njeno potomstvo, koje se bori da na jzad izie u ivot; posle dvadeset godina ekanja na to, izvesna psihika napetost bila je razumljiva. Gospodin ed - ovde su ga zvali po angliski, mister ed - nikakav svoj genet ski ulog nije mogao imati u mladim Gheuenima iji se preobra aj odvijao iza stakla; ipak, bio je njihov instruktor, pa se na njegovom mr avom, iscrpljenom licu videla velika zabrinutost. "Da, fino jato pristi e. Neki od njih bie odlini stariji studenti, kad im lj u ture ovrsnu i kad dobiju imena." Drvo-jezikom-re e dodade: "Dvoje od njih ve izvanredno grizu drvo - mada na tutor, pretpostavljam, ima u vidu neke druge nadarenosti." Gospodin ed klimnu glavom. "Postoji ne to ni e na Nagibu jedna kola gde ovda nja plemena alju svoje najnadarenije klince. Elmira bi trebalo da se kvalifikuje, ak o danas pre i..." Matrijarha se oglasi naglim izlivom upozoravajueg i tanja. "Tutore! Zadr i nad imke koje si sam dao za sebe. Nemoj mi baksuzirati larve u ovaj sveti dan!" Gospodin ed proguta nervozno. "Izvinjavam se, matrono." Poe se ljuljati na nogama, levo-desno, na nain na koji to ini gheuenski deak kad ga uhvate da je krao jastoge iz ribnjaka. Na sreu, sti e jedan Treki, snabdeva hranom, i donese kotao vel-nektara. Lju di i Gheueni poe e da se guraju oko stola. Ali Dver ne poe tamo, a ni Ozava. Njih dv ojica sada nisu imali vremena za uzbuena 'uzletanja', jer su se morali pripremati za smrtno ozbiljan pohod. Ali ba teta, pomisli Dver, gledajui kako Treki trca u svaki vr pomalo spreja sa hemijskim 'sredstvima za bolje raspolo enje', iz svog hemijsko-sintetskog prste na, i to sa odgovarajuim sredstvima za svakog pojedinca, u skladu sa rasom. Drvojezikom-re e se pridru i gomili, ostavljajui trojicu ljudi kod prozora. "Tako, tako, lepotice moje. Izvedite to ne no", mrmljao je uenjak, unajmlje n da gheuensku decu poduava itanju i matematici - posao dugotrajan i strpljiv, zat o to larve provode desetine godina u jednoj sobi punoj blata, gde deru crve i post epeno upijaju mentalne navike razumnih bia. Na Dverovo iznenaenje, gospodin ed namae sebi na lice jednog upotrebljivog reuga. U poslednje vreme, veina tih simbiota j e pala u uspavano stanje ili ak poumirala. Dver zaviri kroz prozori na vratima, zatalasano ispupeno soivo iz ije sredine je virila odlomljena 'dr ka'. U sredini susedne prostorije bila je masna baru tina. Videlo se da u njoj neki mutni oblici hodaju, srljaju, bacaju se levo i desno k ao da nervozno tragaju za neim. Dojuera nji aci mister eda; neki od njih e mo da to pono o biti, ve kroz nekoliko dana, ako uspeju da odbace spolja nji deo svog tela, ostan u ivi i pretvore se u mlade gheuene. Ali ovo to se sad de avalo u blatnjavoj vodi bi lo je bez ikakve veze sa uenjem, bila je to drama stara milionima godina, koja se ovako odigravala mnogo pre nego to su pokrovitelji ove rase 'kraba' do li da se um

e aju i da ih ponu preoblikovati i uzdizati do statusa zvezdanih putnika. Drama koj a ima svoju sopstvenu logiku, veoma krvavu. "Tako, tako, deco, samo ne no..." ed svoje 'gugutanje' pred prozorom prekide krikom, jer unutra je u baru tin i izbila prava eksplozija bacakanje i pene. Velika oblija nalik na crve izlete e na obalu, mahnito se borei izmeu sebe. Dver na tren ugleda jedno stvorenje na kome s e ve primeivalo da ima pet strana; ali ono se bacakalo pomou samo tri noge koje su ludo grable ispod akvamarinskog oklopa. Na tom novom oklopu ve se videlo da je je zivo zaparan nekim o trim predmetima. Iza ovog bia vukli su se dugaki pokidani komad i bele materije, ostaci larvinskog tela koje mora biti zbaeno. Predanja su govorila da oni Gheueni koji i sada lete izmeu zvezda imaju n eke naine da olak aju ovaj prelaz, da imaju ma ine za to, ve taka ivotna okru enja; ali, n Jijou, ovaj 'krabin svlak' bio je posao manje-vi e isti kao u danima kad su Gheue ni bili samo pametne ivotinje i lovili u pliacima sveta koji ih je rodio. Dver je zapamtio dan kad je gledao prvi 'svlak' gheuenskih larvi, i pobe gao kui sav u suzama, potra iv i utehu i razumevanje kod svog starijeg brata, Larka. Jo u to davno doba Lark je bio jedan ozbiljan stvor, klinac uen i pedantan. "Razumne rase imaju mnogo stilova razmno avanja", rekao je tada Lark. "Nek e rase ula u krajnji trud da pomognu svom potomstvu, koje neguju bri no od samog poet ka. Svaki dobar roditelj u tim rasama spreman je ivot dati za svoje dete. U tome su Huni i i G'keki otprilike kao ljudi. To je poznato kao 'visoko-K' pristup. Uri se razmno avaju na svojim ravnicama otprilike kao ribe u moru: izbacuj u itave horde svog potomstva u travu i bunje, pa ko pre ivi i ko uspe da nanju i miris e svojih krvnih srodnika i nae put do njih, biva prihvaen kao njihovo dete. Rani l judski naseljenici smatrali su da je taj urski nain postupanja bezdu an, ali su mno gi od ovda njih Ura dr ali da je ljudski nain dokaz da smo meku ci i paranoici. Gheueni su negde izmeu. Oni neguju i podi u svoje mlade, ali znaju da u sva kom jatu veliki broj mora biti ubijen da bi ostali iveli. To je jedna tuga iz koj e potie dirljivost gheuenskog pesni tva. Ja zaista mislim da najmudriji meu Gheuenim a imaju bolje razumevanje ivota i smrti nego to ijedan ovek mo e dostii." Ponekad taj Lark preteruje; zanese se. Ali Dver je video i istinu u ovim reima svog brata. Uskoro e novo pokolenje da se izbatrga iz ovog mokrog odgajali ta i da zakorai u svet koji e im osu iti oklope i dodeliti graanska prava. Dodu e, mo e se desiti da nijedan mladunac ne izie iv iz bitke. U oba sluaja, gorko-slatko oseanje m ora biti tako sna no da svako ko nosi reuga, kao to gospodin ed ini, mora biti ili lu dak ili mazohista. Oseti da ga je neko dodirnuo po mi ici ruke. Danel Ozava ga je pozivao - v reme je da utivo iziu, pre nego to nastupi sledea faza obreda. Njih dvojica imaju po sla; treba spremati zalihe, a i oru je, uskoro treba preneti 'Legatu' kroz planine . Ovog jutra Lena Strong se vratila sa Livade okupljanja i sa sobom dovela drugu mladu enu, koju Dver prepoznade i malo se tr e: bila je to Jenin, jedna od v elikih, dobro razvijenih sestara Vorli; njih dve su dovele i pet magaraca natova renih knjigama, semenjem i zloslutnim zapeaenim cevima. On je oekivao da e doi i Reti , ali Lena mu ree da su mudraci eleli da popriaju sa prerano-do lom devojkom o jo neki m stvarima. Nije bitno. Imao ili nemao Reti za vodia, Dver e, na kraju, biti lino odgov oran za sudbinu malog pohoda koji treba da stigne do svog odredi ta. A kad budu tamo? Da li e doi do nasilja? Pogibije? Ili e se sa puno vrline krenuti u jedan novi poetak? Dver uzdahnu, okrete se i poe za Ozavom. Sada nema vi e nikakvih izgleda da saznamo da li bi se pokazalo da je Sara bila u pravu ili Lark, pomisli on. Da li bi se u sledeim godinama est naroda usme rilo, svojom voljom, na Visoki put ili na Niski put. Jedino usmerenje sada nam je: da opstanemo, ree on sebi. Iza njega je gospodin ed pritiskao obe ake na neravnu staklenu plou i promu klim jaucima ispraao male ivote, iako nisu pripadali njemu niti bili u njegovoj na dle nosti da ih obo ava niti da tuguje zbog njihovog uni tenja. NEZNANAC

Pita se kako zna to to zna. Nekada je bilo vrlo lako. Mudrost je dolazila u kompaktnim zamotuljcima koji se zovu rei. Svaka re nosila je neki svoj raspon znaenja, slo en, sa finim nijan sama. Narea rei jednu do druge, a one prenesu izobilje predstava, planova, oseanja.. . I la i. On mirne; ta jedna re glatko mu je ukliznula u um, kao to su nekad hiljade drugih inile. Poinje da prevre tu re po jeziku, prepoznajui istovremeno i zvuk i znaen je, a to mu donosi plimu radosti, ali i strahopo tovanja. Ovog drugog zato to je za panjujue da je on nekad uspevao da pomisli nebrojeno rei tokom svakog svog udisanj a i izdisanja vazduha; da ih je znao i koristio na stotine hiljada. U iva u ovoj jednoj, ponavlja je mnogo puta. La i... la i... la i... Onda se udo udvostruava, jer pojavljuje se i druga re, u srodstvu sa prvom. .. La ovi. La ovi... Vidi na svom krilu zgu van crte , sada tako poravnat da je maltene sasvim ka o to je bio; podroban prikaz dvoje ljudskih bia sa izra ajnim licima. To dvoje zure prezrivo u multirasnu gomilu primitivnih bia. Prido lice imaju na sebi uniforme sa blistavim amblemima koji su njemu, nekako, poznati. Znao je on, nekada, kakvim se imenom nazivaju ovakvi ljudi. Imaju ime ali postoji i razlog da ih izbegava . Pa, za to je onda on, maloas, tako ustro pokazivao da eli da 'ide' kod njih? Za to je toliko 'napao'? U onim trenucima oseao se kao da ne to obilato izvire u njem u. Neka hitnost. Potreba da se putuje, po ma koju cenu, do daleke planinske polj ane koja je na slikama bila prikazana. Da se suoi sa ovima koji su prikazani na z gu vanom listu hartije koja kao da je ne to po utela. Stra no znaajno mu je izgledalo to putovanje, a sad ne uspeva da se seti tano zbog ega. Glavninu njegovog pamenja prekriva magla. Dok je bio u delirijumu, mnoge stvari je vrlo ivopisno video, a sad su to samo trenutne slike krajikom oka dohvaen e... - na primer, jedna zvezda obuhvaena jednom strukturom koja je mnogo vea; k oja je napravljena... dakle, ve taka; koja se sastoji od mno tva uglova i stepenastih ispusta; koja je kao skela sa hiljadama ravnih povr ina oko o tre toplote crvenkast og sunca. - ili onaj svet vode, gde metalna ostrva str e iz mora kao peurke, ali gde je voda, ako je dodirne , spori otrov; - ili jedan odreeni pliak u prostoru, daleko od dubokih oaza gde se ivot ob ino okuplja. Sprud u svemiru, gde ni ta ne ivi, daleko od nebrojenih svetlosti najbl i eg spiralnog kraka. Pa ipak, u ovoj udnoj ravnosti postoji grozd neega, velika for macija nekih loptastih oblika, udnovato blistavih, koji lebde bezvremeno, kao flo ta mnogih Meseca... Njegov um be i od ovog poslednjeg utiska, uri da sahrani i taj jedan i sve ostale pod pokrov zaborava. Da izgubi i to, i svu ostalu pro lost, ali, gotovo sig urno, i celu svoju budunost. XIII KNJIGA MORA Razumna bia u isku enju su esto da veruju u svrhu, u postojanje razloga zbog koga u svemiru imaju mesto. Da postoje, na primer, da bi podr ali neki odreeni Bo ji plan, svoju rasu, naciju, klan, ili lepotu veu svemiru da pru e. Ili veliaju svoje ciljeve line: biti bogat, rogat, oploavati, sedeti na vrhu,

sebino raditi na svom znaaju. Filozofi duboki ka u da je to koje ta, ta tina puka, da nas samo muka nagoni da pravdamo nagon nasleeni, li en ikakvog smisla. Neka je tako. Onda kako to da smo baeni na ovu planetu, za to smo na ovom svetu zar smo prognani tek tako, sluajno? Spisi razmi ljanja ALVINOVA PRIA Oduvek sam za sebe smatrao da sam gradski deko. Pa, najzad, Vufon je najv ea luka juga, u njemu ivi gotovo hiljadu du a, ako uraunate obli nje farmere i skupljae. Ja sam odrastao kod ovih dokova, magacina i kranova. Ipak, na kran za spu tanje batiskafa je i za mene izuzetan prizor. Izdu ena, elegantna konstrukcija nainjena od nekoliko stotina cevi 'bua', ojaanih i hemijski obraenih; sastavljena za samo nekoliko dana, radom ekipe gheuenskih drvodelja ko ji su svaki put utivo saslu ali Urdonolinu grdnju to odstupaju od konstrukcijskog pl ana datog na pet stotina dvanaestoj stranici njene dragocene knjige Zemaljska pr ed-kontaktna ma inerija, deo VIII: podizanje te kih tereta bez gravitike. Kad saslu aj u, oni sa puno po tovanja zavrte kupolom, pa nastave da upliu i lepe bambus na nain na koji oni misle da treba, rukovodei se znanjima steenim u stvarnom ivotu. Trebalo bi da ova Urdonol bude malo fleksibilnija, razmi ljao sam, gledajui kako Urijelina pomonica, sasvim li ena vedrine, postaje sve vi e uskraena. Tano je, po mislih, da knjige sadr e veliku mudrost; ali ovi momci ne rade sa titanijumom ovde . Mi smo izgnanici i moramo se prilagoavati ovim vremenima. Bilo mi je drago to sam video da na a prijateljica, Ur-rona, odobrava kvali tet dosada njih radova, u koji se uverila tako to je iz blizine zavirila u svaki po tporanj, svaku bambusnu 'gredu', svaki ekrk. Pa ipak, jo bih zadovoljniji bio da j e i Urijel prisutna i da nadzire celokupne pripreme, kao to je inila tokom prva dv a dana, kad se na a skupina ulogorila u senci stene Terminus. Ta gazdarica Kovanice jeste sitniava i stroga, sklona da nareuje da se posao radi ponovo i ponovo sve d ok ne bude uraen kako valja, ali zato bar ishodi budu maltene savr eni. Pretpostavljam da smo nas etvoro mogli da se nerviramo to ona tako, kao ga zdarica, zapoveda svim vidovima poduhvata koji je nekada bio samo na , privatni. M ogli bismo, ali se ne nerviramo. Ili ne mnogo. Njeno dr anje do pojedinosti stvarn o kida nerve, ali kad ona ne to konano odobri, moje pouzdanje da bismo se iz ovog p ohoda mogli vratiti ivi podigne se za jednu crtu. Meutim, posle samo dva dana ona je oti la - to je bio poprilian udarac. Jedna Urkinja, tatarka, uletela je u na logor punim galopom, zadihana, pr emorena, ak i edna, za ime Ifnino, i pru ila Urijeli jedan koverat, koji ova zgrabi i rascepi sa jedne strane, pa izvue i proita pismo. im je proitala poruku, povela je Tjuga, Trekija koji kod nje radi, malo u stranu, i ne to mu hitno pro aputala. Onda je pojurila galopom i nestala u pravcu svoje dragocene Kovanice. Po njenom odlasku, nismo propali, ne mogu to da ka em. Ostvarenje plana se nastavilo, korak po korak. Ali na e raspolo enje vi e nije sasvim isto. Naroito otkad je prvo probno ronjenje zavr eno tako da se putnik maltene udavio. Do tada je kran ve bio predivan prizor, ve taka ruka pru ena visoko i daleko n ad duboke plave vode Procepa, ali privr ena (to ne biste, gledajui spolja, nikad pogo dili) za liticu pomou esnaest elinih zavrtanja debelih poput mog zgloba. Na jedan ve liki bubanj bio je namotan kabl, Urijelin najbolji, u du ini od trideset kanapa; z a kraj kabla bio je, naravno, privr en na batiskaf, kome smo nadenuli ime 'San Vufona ' da bismo odobrovoljili na e roditelje i smirili one graane Vufona koji su smatral i da je na posao svetogre. Pored ovog krana stoji jo jedan kran, u kome se nalazi bubanj jo i vei. Zad atak ovog krana nije da dr i te inu batiskafa (to radi prvi) nego da obavlja jedan d rugi posao, podjednako va an: da sa bubnja odmotava dvostruko crevo za dovoenje isto g vazduha u na e maleno plovilo, odnosno za odvoenje potro enog, lo eg vazduha gore, na

povr inu. Nikad nisam imao priliku da pitam od ega su ta dva creva napravljena, al i to je neki materijal mnogo jai od za ivenih me ina od skinka koje smo nas etvoro, u vreme kad smo tek smi ljali na u pustolovinu, planirali da ponesemo. Urijel je unela i neke druge promene: veliki regulator pritiska, zaptivae sposobne da izdr e velika naprezanja, i par eiklita koji e bacati blistavu svetlos t tamo gde sunevi zraci ne dopiru. Opet sam se pitao - odakle je 'iskoila' sva ta oprema? Iznenadilo nas je to to Urijel nije ni ta naroito menjala na trupu na eg batis kafa, koji je bio, zapravo, samo jedno deblo garu drveta, izdubljeno, sa Ur-roni nim divnim prozorom vodonepropusno uklopljenim na jednom kraju. Napred smo nakail i dve zglobne ruke-hvataljke koje je Ur-rona prekopirala iz jedne knjige. Na e mal eno plovilo imalo je i etiri toka, pridodata zato da bi se 'San Vufona' mogao kret ati po blatnjavom dnu mora. Iako su im gazee povr ine veoma pro irene, tokovi su izgledali nekako vrlo poz nato. Naroito Hakici. Ona ih je sauvala kao privatne uspomene, jer izvukla ih je i z ru evina svoje kue, one u kojoj su njeni pravi g'kekijevski roditelji poginuli u stra noj lavini. Sa svojim tipinim crnim humorom, Hak je tokovima dala imena: Tetka Ruben, Ujka Jovun Levi, Ujka Jovun Desni, a etvrti toak dobio je najjednostavnije ime, Tata. Ja sam je naterao da odustane od te grozomorne ale i da tokove naziva n aprosto brojevima od Jedan do etiri. Upotreba ovakvih tokova ne bi bila mogua bez galaktike tehnologije. Priliko m kretanja po dnu, osovine provuene kroz batiskaf zaas bi razlabavile i uni tile svo je zaptivae. Ali Hakin sumorni mali magacin rezervnih delova uinio je svoje. Divne g'kekijevske magnetske glavine i motivatorska vretena mogu se prikaiti sa bilo ko je strane brodskog korita, bez bu enja rupa, bez provlaenja osovina kroz batiskaf. Prednji par tokova kontrolisae Hak pomou volana, a ja u pomou jedne sprave nalik na b icikl, koju u nogama okretati, davati pogonsku snagu zadnjem paru tokova. Time su pokrivena zadu enja svih nas tokom ronjenja, osim zadu enja 'kapetan a' tipka, kroz iji emo svet blistavo plave vode proi, nakratko, na na em putovanju do dubina koje nijedan Gheuen nije video od kako je njihov unjalaki brod potopljen, p re hiljadu godina. tipkovo mesto bie sasvim napred, u izboenom prednjem kraju batis kafa, on e kontrolisati eik-svetiljke (eiklitne) i izvikivae nama ostalima uputstv a kako da pokreemo volan i tokove, kad da neki uzorak gurnemo napred ili uhvatimo. Za to je on dobio da bude glavni? tipko sigurno nikad ni na koga nije ostav io utisak da je najpametniji u na oj dru ini. Kao prvo, zamisao je, od samog poetka, bila njegova. Drugo, on je svojim rukama - hou rei, svojim ustima - izdeljao glavninu batiskafa od tog garu debla. T o je uradio u svom prilino 'tesnom' slobodnom vremenu izmeu kolskih obaveza i svako dnevnog rada u podvodnim odgajali tima ljuskara. Tree, i jo va nije, ako taj divni prozor ikada naprsne, ili ako popuste zapt ivke oko njega, ili bilo koje druge zaptivke - tipko je taj za koga je najmanje v erovatno da e podlei panici kad slana voda pone da trca i iba po kabini. Ako se to ik ad desi, bie tipkova du nost da nas nekako izvue. Svi smo se mi naitali pomorskih i sv emirskih pria dovoljno da znamo da je to prilino dobar opis kapetana. Kapetan je o naj koga je bolje da svi poslu amo kad samo sekundi ine razliku izmeu ivota i smrti. tipkov dan komandovanja, meutim, bio je odlo en za malo kasnije. Na e prvo pro bno ronjenje imae samo jednog putnika, dobrovoljca koji je bukvalno roen za taj po sao. Tog jutra je Tjug, na Treki sa vrha planine, polo io po tlu trag od scentom ona, mirisnih materija, da privue maleckog nepotpunog Trekija, Ziza, iz ogradice u kojoj je taj boravio (sada otvorene) sve do mesta gde je 'San Vufona' ekao, bli stav na suncu. Korito na eg divnog plovila, od uglaanog garu drveta, bilo je tako s jajno i divno - teta to mi na Jijou obino smatramo da je vedro i sunano nebo nagove ta j zla. Od neba su zazirali i posmatrai na eg poku aja, na a publika rasporeena po obli nj oj litici. Bili su tu Huni i iz grada (i luke) Vufona; nekoliko ovda njih crvenih Gh euena; Uri sa karavanskom pra inom na bokovima; takoe troje ljudi, koji su, izgleda , do li pe ice iz Doline, a to su tri cela dana napornog pe aenja. I svi oni, reklo bi se, nisu imali ta drugo da rade osim da razmenjuju prie i glasine o brodu koji je

sleteo na sever. Ili o brodovima, jer neki su priali da ih je sletelo nekoliko. J edna glasina je bila da su svi na Livadi okupljanja ve mrtvi, da su ih osvetoljub ive galaktike sudije poubijale sve do poslednjeg, na licu mesta. Druga je pria bil a da se Sveto Jaje najzad sasvim probudilo i da su svetlosti na severu (za koje su neki tvrdili da su ih videli), zapravo, du e onih srenika koji su se zatekli na Okupljanju u trenutku kad su svi prisutni pravednici iz redova est naroda preobra e ni i poslati kao duhovi u svemir, u drevne domove svojih predaka. Dabogda ja obrijao sopstvene noge ako neke od tih pria nisu bile dovoljno lepe da ja po elim da i sam izmislim ne to tako. Veinom su do li, ipak, da bi se protivili na em pohodu - dakle, u su tini, kao demonstranti protiv nas. Ali neki, malobrojniji, su do li iz radoznalosti. Hak i j a smo se neko vreme zabavljali razgovorom sa jednim tipom koji se zove Hover-fuo , a koji je neak po usvojenju, i to samo u drugom stepenu, gradonaelnikovoj mlaoj p olumajci, ali koji je napustio kolu, i to sa obrazlo enjem da mu se ne svia kako mis ter Hajnc miri e. A svako zna da je Hover-fuo u stvari jedna len tina, a to se tie hig ijene, on ponajmanje ima prava da se ali na higijenske navike drugih. U jednom trenutku Hover se dovukao do nas i poeo da postavlja pitanja o ' Snu' i njegovoj misiji. Sve neka fina i utiva pitanja, da se razumemo. Ali na na e odgovore kao da je obraao samo vrlo malo, ili nimalo pa nje. Onda je polako pre ao na pitanja o Trekijima. Pokretima je pokazivao ka Tj ugu, koji je u tom trenutku hranio Ziza u ogradici. Tano je da mi u gradu Vufonu imamo Trekija apotekara, ali mnogi jo smatraj u da su Trekiji prilino tajanstvena bia. Uskoro smo Hak i ja shvatili ta to on poku a va da nas pita o njima. On i neki njegovi prijatelji, ne ba najbistriji, priali su o seksualnom ivotu Trekija i sklopili neku opkladu o tome, pa su odabrali njega da postavi tu vrstu pitanja nama, strunjacima! Hak i ja smo prvo namignuli jedno drugome, onda smo brzo izbacili iz nje gove glave sve one gluposti koje mu je neko drugi napriao - i odmah uneli druge g luposti, koje smo mi sami izmislili, sa mnogo vi e ma te. Hover je uskoro izgledao k ao mornar koga je roknula u glavu ona donja, poprena greda nekog nekontrolisanog jedra to se otkailo sa konopaca. Oti ao je gledajui postieno u svoje noge. Sumnje nema , prvo se zavukao kui da se dobro okupa, da ne bi na njemu poele da rastu i da se i re 'spore trekih prstenova' koje (to smo mi njemu rekli) napadaju onoga ko se ne kupa dovoljno esto! Ne oseam se mnogo krivim to sam ga lagao. Od sada, ko god stoji niz vetar u odnosu na Hover-fua, treba da nam bude zahvalan. Mislio sam, posle, da pitam Hakicu da li smo ona i ja ikada bili toliko glupi; ali se uzdr ah. Setio sam se, naime. Zar nije ona mene jednom prilikom ubed ila da G'keki mo e sam sebi biti i majka i otac? Kunem se da je to tada priala tako da je zazvualo ubedljivo. Mada, ivota mi, ne mogu da se setim kako je to uspela. Prvih nekoliko dana gledaoci su uglavnom stajali iza linije koju je na p esku povukla Urijel svojim mudrakim tapom. Ne pria se mnogo kad je gazdarica Kovanic e u blizini. Ali kad je ona oti la, razbrbljali su se, a neki su poeli i da uzvikuj u parole. Su tina njihovog protivljenja bila je da je Miden sveto mesto, a ne mest o u koje treba da silaze i da ga razgledaju neki hvalisavi lovci na slavu. Kad s u ljudska bia stigla i pridru ila im se, to je preraslo u demonstracije, bolje orga nizovane, sa uzvikivanjem parola uglas. Meni je to bilo uzbudljivo, kao neki prizor iz Leta ljubavi ili iz Stvar i koje dolaze: svi puni pravednikog gneva zbog nekog dru tvenog pitanja. Klincu kao to sam ja ni ta nije uzbudljivije od juri a u neku pustolovinu protiv volje veine graa na. Rekao bih da u gotovo svim romantinim priama koje sam ikada itao, neustra ivi jun aci ostaju pri svome uprkos sumnjama svakojakih tipova zaglibljenih u blato, kao to su roditelji, susedi ili ve neke osobe od autoriteta. Podsetilo me je to i na deaka po kome sam uzeo nadimak - naime, na ono kad narod Diaspara poku ava da sprei Alvina da stupa u kontakt sa njihovim davno izgubljenim roacima u dalekom Lisu. I kad Lisani posle ne ele da se on vrati u Diaspar sa vestima da ih je otkrio. Znam, znam da je to samo knji evnost izmi ljenog, ali slinost sa njome pojaala je moju odlunost. Hak, Ur-rona i tipko reko e da je njihovo oseanje isto. A to se tie te rulje - ta da se radi, osobe u strahu ponekad postaju nerazu mne. Ja sam ak poku ao, jednom ili dvaput, da stvari sagledam s njihove take gledanj

a. Zaista jesam. Deko, kakva je to bila naduveno-torusna gomila d ikastih, antiifnastih skir sova. Dabogda se svi izgubili u vo tanim isparenjima. XIV KNJIGA NAGIBA Predanje Pria se da su ljudska bia na Zemlji provela nebrojeno pokolenja ivei u u asnom strahu, verujui u hiljade stvari u koje niko pametan ne bi ni na trenutak povero vao. Svakako da ne bi poverovao niko kome je istina ponuena na srebrnom poslu avnik u, gotova - a tako je data, upravo tako, gotovo svim razumnim rasama u na ih pet g alaksija. Zemljani su sve morali shvatati malo-pomalo, sami. Polako, mukotrpno, uil i su oni kako Vaseljena dejstvuje, napu tajui najzad glavninu onih ivopisnih verovan ja koja su sa sobom nosili tokom dugotrajne, mrane usamljenosti. Izmeu ostalog, ve rovanja... - da sebini kraljevi imaju bo anska prava, - da su ene mentalno nesposobne, - da mudra dr ava zna sve, - da je pojedinac uvek u pravu, - i onu bolesno-slatku zanesenost koja ini da neko uenje ili ideologija, u mesto da bude samo jedan model sveta, postane svetinja za koju vredi ubijati. Te i mnoge druge gluposti konano su baene u isti onaj sanduk starudija gde i mali, zli umski patuljci, NLO-i i druge detinjarije. To je sanduk veoma veliki. Pa ipak, pri prvom kontaktu, Galaktici su sagledali Zemljane kao sujever ne primitivce, kao vuju rasu sklonu nastranom odu evljenju i udnovatim, nedokazivim ubeenjima. Kako je, onda, ironina ova promena uloga koju vidimo na Jijou, gde su Zem ljani, silazei poslednji, ustanovili da su prethodnih pet rasa ve prevalile dalek put unazad i nadole, put Zemljanima dobro poznat, i da se sad valjaju u mirijada ma fantazija, neosnovanih verovanja i zlovolja, u ubeenjima ivopisno blentavim. Si lazei pravo u takav splet sujeverica, naseljenici sa broda 'Kivot' delali su ne s amo svojim papirnatim knjigama nego i logikom i pravilom verifikacije poznatim k ao: ka i i doka i. A upravo je njima samima, u dalekoj pro losti, na Zemlji, bilo najt e e da tim dvema alatkama ovladaju. U isto vreme, po to su imali na umu svoju istoriju, Zemljani su postali ve oma ustri sakupljai tueg folklora. Razmileli su se kroz redove prethodnih pet jijoa nskih naroda, re eni da zabele e svaku priu, svako verovanje, pa i ono za koje su sam i umeli odmah dokazati da je neistinito. Iz njihove vuje pro losti rodila se ta udna me avina pona anja - razum prepun sk epticizma, a istovremeno i duboko po tovanje prema svemu to je neobino, bizarno, eks travagantno, ali ivopisno. Ljudi dobro znaju da je u mraku lako izgubiti put ako se zaborave metodi za razlikovanje istine od neistine. Jednako dobro znaju da se nikad ne sme izgubiti sposobnost snevanja. Spo sobnost da tkamo ma tarije koje nam poma u da odradimo ovo ivota to nam je dato u ovoj mranoj, mranoj noi. Umetnost izgnani tva. Autor: Auf-hu-Fvubhu ASK udesno je bilo videti tog maju nog robota. Ne vei od one jabuice G'kekija. Sad a je le ao na zemlji, pritisnut hordom razbesnelih osa privatniarki, koje su ga nap adale. Posle poetnog iznenaenja, prvi od nas mudraca oglasio se Lester. "Eto, sada smo saznali za to se ove ose zovu 'privatniarke'. Jeste li videl i kako su kidisale na tu spravu? Da nisu, mi nikad ne bismo primetili da se uvuk

la kod nas." "To je naprava za uhoenje", saop ti Uvianje-o tro-kao-no svoju pretpostavku, na gnuv i lju turu napred da bi bolje pogledala robota. "Minijaturan je, a pokretan, po slat da prislu kuje na e savetovanje. Bili bismo bespomoni, i svi na i planovi bili bi otkriveni, da nije bilo ovih osa." Fvun-dau se saglasi, uz potmulo mrmljanje. "Hr-rrrm... Navikli smo da vidimo te insekte samo kao vrlo sporednu, mal u napast, koju trpimo samo zato to neke stare tradicije zahtevaju da i takve ose budu prisutne na nekim na im sveanostima. Ali Bujuri mora biti da su ih nainili upra vo za ovu jednu svrhu. Da lete veito u patroli kroz njihove gradove i domove i na padaju svakog prislu kivaa." Ur-jah dodade: "Upotrebljavati (namenski sazdanu) posebnu vrstu ivih bia z a otklanjanje jedne (neugodne) pretnje - to bi, zaista, na Bujure liilo." Lester se nagnu bli e i zaviri ta ose rade. One su mahale krilima ispred ma ju nih oiju robotovih, stvarajui mno tvo boja, itav lavirint boja, koji me podseti na r euge. "Ba se pitam ta one sada pokazuju robotu", proguna na ljudski mudrac. Tada Vuben progovori, prvi put otkad su ose napale uljeza. "Verovatno mu pokazuju tano ono to on eli videti", ree Vuben samopouzdano. Seate li se, prstenovi moji, kako smo svi klimali glavama, uzdisali, ili mumlali, u znak da po tujemo tu izjavu i da smo sa njom saglasni? Vuben je tako do bro izgovorio tu svoju reenicu, tonovima koji su naprosto odisali mudro u i vrstim ve rovanjem. Tek naknadno sam se setili - zapitali... ta? ta je, zaboga, hteo time da ka e? LARK Nije Lark bio prvi pripadnik est jijoanskih naroda koji je, u dve hiljade godina ilegalnog naseljeni tva, leteo. Nije bio ak ni prvi ovek u toj ulozi. U prvim godinama posle potonua broda 'Kivot' zauvek na dno Midena, u taj usisavajui zahvat mora, mnogi ljudski mu karci i ene leteli su na slian nain kao to let e deji zmajevi od papira. Naime, na morskom vetru koji postojano duva sa plavog o keana uzdizali su se sve do belih vrhova planina Rimer. U tim danima, ipkano tana na 'padobran-krila' hvatala su nebeske struje i dizala hrabre pilote koji su iz visina razgledali ovaj novi svet. Poslednja takva svilenasta jedrilica sada le i ispod stakla u jednom muzej u u Biblosu, i udesno je videti je; satkana je od dva mistina materijala, a to su 'monomolekularni ugljenik' i 'upleteni stresni polimer'. Takve materijale danas ne bi mogli napraviti ni najpametniji arobnjaci iz esnafa hemiarskog, sve i kad bi im mudraci dozvolili takav poku aj. Zubom vremena, dejstvom mnogih pojedinanih ude sa, sva ostala padobran-krila slomljena su, pa su kasnija ljudska pokolenja mora la stupati te kim korakom po tlu kao i svako drugi, ime je nestao jo jedan od razlog a da prethodnih pet naroda zavide estom. Dodu e, u novije vreme, od kad je nastao V eliki mir, skupine preduzimljivih mladih ljudi o ivele su, u primitivnijoj verziji , ovu vrstu zabave; oni rizikuju ivot letucajui na vrlo tananim ramovima od upljeg bua po kojima je razapeto runo tkano tanko platno od vik-pamuka. Sredoveni Uri pon ekad se voze u balonima, a to su okrugle stvari, veoma naduvane, koje se di u u vi sine na dahovima vazduha vrueg veoma. Uspeh u tome izazove, ponekad, pravu lokaln u senzaciju, ali nikad ne donese nikakve ozbiljne promene. Raspolo ivi materijali su ili suvi e te ki, ili slabi, ili porozni. Ili vetar bude prejak. Neke osobe, prepune pobo nosti, govore da je dobro to svi takvi poku aju ubrz o propadnu. Nebo nije mesto gde bismo mogli iskupljenje nai, ka u oni. A nema iskup ljenja ni u stremljenju ka drugim ta tinama pro losti. Lark se, po pravilu, slagao s a svim ortodoksnim gledanjima, ali u ovom jednom sluaju razmi ljao je... To je tako skroman san. Biti vetrom podignut i oduvan nekoliko milja kro z najni e delove atmosfere. Zar je neskromno da tako ne to po elimo, mi koji smo nekad imali zvezde? Ali on nikad nije bio sklon da trai vreme na prazne ma tarije. Niti je ikad a oekivao da e on lino imati priliku da razgleda jijoanske planine odozgo, sa velik e visine.

A pogledaj me sad! - pomisli Lark. Ling je oigledno u ivala u njegovom izrazu lica kad mu je saop tila dana nji pl an. "Skoro ceo dan e to potrajati, jer treba da pokupimo neke primerke koje s u na i roboti uhvatili. Oni e kasnije krenuti u lov i po irim prostorima, pa e na a put ovanja trajati i po nekoliko dana." Lark je zurio u tuinsku leteu ma inu, vitku poput strele; iskliznula je iz j ednog uzanog tunela u ukopanoj istra ivakoj stanici, a onda su se iz bokova ma ine ra zvila zdepasta krila. Na letelici se rasklopi ulazni otvor, nalik na gladne eljus ti. Tipino za Lingovu, da ga u ovako ne to uvue iznenada, bez ikakve najave! Be je utovarila zalihe u letelicu, a za to vreme onaj plavokosi istra itelj , Kun, povika: "Idemo, Ling! Kasnimo ve. Ubedi tvog mezimca da se ukrca, ili naba vi drugog." Lark ste e vilice, re en da ne poka e nikakva oseanja, i poe za njom, uz rampu. Oekivao je da e unutra biti mrak, kao u peini, ali pokaza se da je unutra njost osvet ljena blistavije nego ijedan zatvoreni prostor u kome je Ling ikad ranije bio. Z aista nije bilo potrebno da mu se oi prilagode. Po to nije eleo da 'ispadne seljak' i da blene u sve, on poe pravo do jednog oblo enog sedi ta pored prozora i baci ranac na pod, ispred sedi ta. Zatim sede, ali obazrivo, sve oklevajui. Sedi te je bilo vrlo mekano i naprosto ga je upilo u sebe, ali Larku to nije bilo ni udobno niti umirujue. Oseaj je bio kao da sedne u krilo nekom mesnatom stvorenju koje je mo da na neki nenormalan nain zaljubljeno u tebe. Samo nekoliko trenutaka potom, Ling mu je jo i poveala nervozu, tako to ga je prite gla za sedi te jednim kai em, popreko, preko struka. Metalni ulaz u letelicu zatvori o se i tavo, pri se emu u Larkovim u ima javi neki udan oseaj koji mu donese dezorijenta ciju. U trenutku ukljuivanja motora, Lark oseti jo i udno golicanje na potiljku, ka o da mu neka mala ivotinja di e na dlaice tamo. Nije se mogao uzdr ati, podigao je ruk u da 'otrese' to zami ljeno stvorenje. Uzletanje je bilo iznenaujue blago, podigli su se kao perce na blagoj prom aji, okrenuli, a onda se nebeski amac 'odapeo' u daljine tako brzo da Lark nije i mao vremena da uoi Livadu okupljanja niti njenu okolinu, pa ni da pogledom potra i skrivenu dolinu sa Jajetom. Dok je on stigao da se okrene i da virne unazad, pri tiskajui lice uz prozor, kontinent je ve klizio ispod njih; jurili su ka jugu, mno gostruko br e nego katapultovani kamen. Samo minut-dva kasnije spustili su se ni e, sa planinskih visina nadomak iroke, otvorene ravnice obrasle stepskim travama, ko je su se njihale i talasale kao veno promenljiva povr ina nekog fosforescentnog mor a. U jednom trenutku Lark vide krdo galopirajuih ' vakaa stabljika', vrste ovda njih k opitara, koji su trubili u znak uznemirenja i propinjali se da izbegnu senku vaz du nog amca iznad njih. Jedan odred urskih gonia krda izvijao je dugake, zmijaste vra tove nagore; na njihovim licima videla se udna me avina radoznalosti i straha. Bliz u tih odraslih bila je skupina 'mlaih srednjih'; oni su skakutali i zamahivali elj ustima kao da hoe jedni druge da ugrizu, ali to je bila samo igra, a ne bitka. Ni su obraali pa nju na iznenadno i mrano usmeravanje pa nje njihovih roditelja ka nebu. "Va i neprijatelji su svakako graciozna stvorenja", primetila je Ling. Lark se okrete i zagleda u nju. O emu li ona to sad pria? - upita se on. Ling je, po svemu sudei, pogre no protumaila njegov pogled, jer sad pohita d a ga umiri. "Naravno da to mislim u strogo ogranienom smislu, onako kao to konj il i neka druga ivotinja mo e biti graciozan." Lark je o ovome dobro razmislio pre nego to je odgovorio. "Hrm. teta je to je va a poseta prekinula Okupljanje. Mi bismo normalno imali Igre, otprilike sad. Onda bi ti videla ta je prava gracioznost, na delu." "Igre? Ah, da. Va a verzija legendarne olimpijade. Mnogo tranja i skakanja, pretpostavljam?" On suzdr ano klimnu glavom. "Postoje takmienja u brzini, i druga u spretnos ti. Na nekim takmienjima, na i najbolji i najhrabriji oprobavaju izdr ljivost, odva nos t, prilagodljivost." "Sve te odlike visoko su cenili oni koji su uzdigli ljudski rod do posto janja", ree Ling. Njen osmeh bio je osmeh sa visine, osmeh blage popustljivosti p

rema nekom ni em. "Pretpostavljam da se ni u jednom takmienju ne porede tih est rasa neposredno, jedna sa drugom, a? Hou da ka em, te ko je zamisliti da bi jedan G'kek t rao br e nego Ur, ili da bi Gheuen poku ao skok s motkom!" Ona se nasmeja. Lark slegnu ramenima. Iako je nabacila opet jedan nagove taj o temi veoma va noj - o pitanju porekla ljudskog roda - on poe gubiti zanimanje za takav razgovo r. "Da, pretpostavljam da bi to bilo. Te ko. Zamisliti." Okrete se da gleda opet kroz prozor kako ispod njih promie velika ravnica : talas za talasom trave koja se povija. Ponegde, kao prekid te jednolinosti, umar ci tamnije zelenog bambusa ili blago zanjihanog drvea. Daljina koju bi karavan sa vlaivao nekoliko dana bila je ve 'otpisana' u samo nekoliko dura bla enog letenja. O nda se u njihovo polje vida uzdigo e zadimljene planine juga. Be , koja je istra iteljima bila pilot, zaokrete letelicom da bi mogli bolje osmotriti Ble tavu planinu. Poleteli su pod takvim uglom i nagibom da se Lark kro z svoj prozor zagleda vrtoglavo dole, u ogromnu 'kecelju' od stvrdnute lave koja se u pro losti prelivala iz vulkana u okolne predele i uni tavala ih, ali na jedan surov nain i obnavljala. Na tren Lark ugleda i radionice za topljenje rude, koje su bile zgurene na pola puta uz monu i dostojanstvenu planinu. Bile su izgraene ta ko da lie na prirodne fumarole i cevi od magme, ispu tale su dim i paru jednako kao okolne rupe u planinskim stranama. Ali, naravno, ta kamufla a nije mogla odoleti, niti je bila namenjena da odoli, zavirivanju ovako bliskom. Lark vide kako Be i Kun razmenjuju znalaki pogled. Kun kucnu prstom po jed nom od svojih maginih ekrana za gledanje. Na tom ekranu bio je ocrtan oblik cele planine, ali samo jedan deo bio je okru en o trim simbolima i svetleim strelama upere nim ka sredi tu. Lark vide takaste linije koje su odavale gde se, ispod kamenite po vr ine planine, nalaze tajni hodnici i radionice u kojima slavni urski kovai (kovaic e, prete no) svojim te kim radom proizvode alate od naroitih legura koje su mudraci o dobrili; bolji alati proizvodili su se samo na jednom mestu, jo ju nijem, u kovanici pod samim vrhom planine Guen. Neverovatno, pomisli Lark, poku avajui da zapamti kolika je koliina pojedino sti razotkrivena na ovom Kunovom ekranu, da bi kasnije o tome izvestio Lestera K embela. Oigledno, Kunov monitor nije imao mnogo veze sa navodnom svrhom misije pronala enjem pametnih ivih vrsta koje bi mogle biti kandidati za Uzdizanje. Na osn ovu nekoliko kratkih reenica koje je uo, Lark je zakljuio da Kun nikako nije biolog . Ne to u dr anju tog oveka, u njegovom nainu kretanja, podsetilo je Larka na oveka koj i se unja kroz umu, pripravan za neki smrtonosan dogaaj. ak i posle nekoliko uzastop nih pokolenja srazmernog mira na Jijou, bilo je jo ljudskih mu karaca i ena sa takvi m dr anjem; bili su to strunjaci iji je posao bio da svakog leta putuju od sela do s ela i osposobljavaju mesne ljudske milicije. Za svaki luaj. I sve ostale rase imale su svoje strunjake za to. To je bila predostro na p olitika, jer i u mirnim vremenima lokalne krize su izbijale manje-vi e redovno: zl oin ovde, upad prerano-do lih tamo, povremene bitke usijanih glava iz raznih naselj a. Dovoljno da zanimanje 'mirnodopski ratnik' ne bude contradictio in adiecto. Mo da bi i Kun mogao biti to. Izgleda vian smrtonosnoj akciji. Ali, opet, t o to neko izgleda takav ne mora da znai da e sutra nekoga ubiti. ta li je tvoja namena, Kune? - pitao se Lark, posmatrajui kako ekranom pre leu simboli i presecaju bledi odraz stranevog lika na tom istom staklu. I ta ti, za pravo, tra i ? Ostade Ble tava iza njih, a mala letelica sad kao da se baci u novom pravc u, kao koplje hitnuto preko blistave beline poznate pod nazivom Ravnica o trog pes ka. Zatim su dugo ispod njih jednolino proletale niske dine, vetrom uobliene do ta lasavog savr enstva. Lark ne vide nijedan karavan u mukotrpnom probijanju preko sv etlucave pustinje, natovaren robom i po tom za izolovana naselja Doline. Ali, nara vno, niko normalan ne srlja danju kroz tu u arenu pusto . Postoje skloni ta ispod povr i ne, dobro sakrivena, tako da ih verovatno ak ni Kunovi zraci ne mogu pronai u ovoj usijanoj ogromnosti. U skloni tima putnici ekaju smiraj dana, a tad kreu dalje. Bleda zaslepljujua boja pustinje nije bila ni ta u poreenju sa sledeom promen om vidika, naglim prelaskom sa okeana peska na Spektralni Tok, prostranstvo prek riveno mutnim, ali jakim bojama u stalnom pretapanju, od ega Larka odmah zabole e oi

. Lingova i Be pokrivale su oi akama i poku avale da zure izmeu prstiju, da razaznaju barem ne to u tom predelu; posle nekog vremena, odustale su. Kun je kiselo gunao zb og toga to je na njegovim ekranima bio samo 'sneg' statika. Lark se odupro prirod nom porivu da mirka i izo trava sliku; postupio je upravo suprotno, poeo je da raspl injava svoj pogled u to arenilo. Dver mu je jednom prilikom objasnio da je to jed ini nain da se i ta vidi u tom vilajetu gde egzotinin kristali proizvode veno promenl jivo divlje izobilje luminiscencije. Taj njihov razgovor dogodio se nedugo posle Dverovog dostizanja statusa majstora lovca; on je tada pohitao kui da se pridru i Larku i Sari uz postelju njih ove majke, koja je tada bila veoma bolesna i uskoro umrla, posle ega se Nelo malt ene preko noi pretvorio u starca. Tokom te poslednje sedmice svog ivota, Melina ni je pristajala da uzme nikakvu hranu, samo pomalo vode. inilo se da ni ta ne eli i ne tra i od svoje dvoje starije dece, iako je upravo razgovorima sa njima posveivala najvi e vremena, ranije; ali od svog najmlaeg deteta sad je elela da uje to vi e. Napros to je gutala prie o njegovim lutanjima, o prizorima, zvucima i oseajima u raznim d alekim kutiima Nagiba, gde malo ko ikad zalazi. Lark se priseti kako je ljubomora n bio, u pojedinim trenucima, zato to je video da Dverove prie, a ne njegove donos e majci utehu u poslednjim asovima njenog ivota; takoe se seao kako je prekorevao se be zbog tako nedostojnih misli. Mrano su proletele te uspomene kroz njega. Kao podsticaj su, izgleda, pos lu ili ubodi ovih dreavih boja. Neki lakoverni pojedinci u svih est naroda 'padali' su na prie o tome da s lojevi otrovnog kamena u ovoj oblasti imaju magina svojstva koja su se u njih sli la tokom mnogo vekova vulkanske aktivnosti. "To je krv Majke Jijo", govorili su. U ovom asu Lark je mogao maltene da poveruje u neku takvu praznovericu, zato to j e u njegove oi veoma navaljivao oseaj da mu je dobro poznato to to vidi. Kao da je ve jednom, davno, bio ovde. Na tu misao, njegov vid kao da se najednom podesi, otvori, i Lark vide k ako se kovitlaci boja razla u u prizore kanjona koji vi e nisu tu, dolina koje su sa mo zami ljene, gradova u kojima vi e nikog ivog nema, pa ak i celih utvarnih civilizac ija, mnogo veih od raspona carstva Bujura... Onda, upravo kad je poeo u celosti da uranja u ovo iskustvo, kovitlaci pr ikaza naglo nestado e, jer je letei amac preleteo Spektralni Tok i na ao se nad morem. Be opet izvede jedan veliki zaokret, i oni se vrati e nad obalu, ali sada je vilaj et pome anih boja bio ve daleko iza njih, nestao je kao san, leteli su nisko iznad kamenite pustinje sainjene uglavnom od vulkanskih stena izbru enih vetrovima. Nedal eko od njih, sa desne strane, bilo je more, a na obali se videlo kako mar iraju og romni talasi i razbijaju se i prosipaju u penu, zaravnjenu, to je liilo na autoput iz bajke opru en ka neznanim zemljama. Lark, posle ne to petljanja, uspe da otkopa p ojas kojim je bio pritegnut za sedi te. Ustade i pree na desnu stranu kabine, da gl eda preko velikog okeana. Kako je ogroman, pomisli on. Pa ipak je samo trunica u odnosu na one ogromnosti preko kojih su Lingova i njeni drugari doleteli ovamo, a da takvo letenje, ak, nisu ni smatrali za ne to neobino. Zurio je pa ljivo, nadajui s e da bi mogao na moru zapaziti kamuflirani ubretarski brod, ija zelenosiva jedra n apinje vetar, brod natovaren kontejnerima sa otpadom koji e, kao svetinja, biti i zrueni u ponor gde e nai svoj veiti mir. Pomi ljao je da bi pogledom mogao pronai i sam Miden, ije tamnoplave vode zaborava pokrivaju bezdan tako dubok da bi se tu mogl a pobacati rasipni tva desetak bogatih, oholih civilizacija, i da sve potone i bud e blagosiljano jednom vrstom opro taja - zaboravom. Ve su odleteli mnogo dalje nego to je Larka ikada odvelo ijedno od dugih p utovanja u njegovom ivotu, onih na kojima je tra io podatke za svoje veito gladne ka rte i sheme ivog sveta. Iako je gledao strunim, izve banim okom, uspevao je ovde nai jedva poneki trag obitavanja razumnih bia: huni ko ribarsko seoce, leglo crvenih Gh euena; a i to je bilo pozavlaeno u udubine i procepe u stenama, i zaklonjeno svod ovima od bajou-korena. Naravno, pri ovakvoj brzini moglo je ne to va no i promai njeg ovom pogledu, tokom onog vremena koje je Larku bilo potrebno da sa desnih prozor a pree na leve, i obratno; a to je inio esto, zato to je Be 'valju kala' amac, krivudal , nastojei da zracima svojih instrumenata pronikne i u more i kopno. ak i ti, malobrojni znaci naseljenosti nestado e sasvim kad Be zaokrete za s to osamdeset stepeni i polete ju nom obalom Procepa, sada u suprotnom smeru, ka za

padu, ka dalekoj steni sekirastog oblika koja se zove Stena Terminus. Niz strmih litica proletao je pored njih, a more je, ispod, bilo veoma d uboko, zato to je u Procepu i morsko dno veoma zaseeno. Zupaste kamene uzvisine izn ad tamnoplavih 'prstiju' mora za koje se inilo da bi moglo biti maltene bez dna. Ispod mora je oigledno bilo nekoliko uporednih kanjona pru enih pravcem istok-zapad , kao da su neke ogromne kand e zaparale svet i ostavile silno duboku razdelinu iz meu severnog i ju nog kopna ovog kontinenta. Ko god bi poku ao da stanuje ju no od Proc epa, bio bi samim tim izvan zakona, pod prokletstvom mudraca i Svetog Jajeta. Al i tuinski letei amac sasvim je lako preleteo sve te opasne terene, uzdignute vrhove , raspukle planine i ogromne vodene dubine, kao i one druge predele maloas. Kao d a su to samo male neravnine na putu kojim se esto ide. Milja za miljom 'skrablenda' sada je promicala ispod njih. Isto takvo pr ostranstvo bilo je i ju no, levo od njih: suvo bunje i trnje, makija, kamenjar. Dol azei do zapadnog kraja procepa, zaokrenu e na jug, du obale. Na velikim razmacima, n a obali, videli su se ostaci visokih drevnih gradova, goli, erodirani dejstvom v etra, soli i ki e. Verovatno su eksplozije i zraci za razaranje ru ili mone kule, im j e poslednji bujurski itelj izi ao i ugasio svetlo. U dolazeim vremenima, veno kome anje midenskih voda i este erupcije vulkana koji se u ovom delu Jijoa nalaze uni tie i o ve, sada jo tako visoke patrljke bujurskih graevina, tako da od njih nee ostati ni ta . Uskoro nebeski amac ostavi celi kontinent za sobom i polete jo mnogo ju nije , preko okeana, preko lananih arhipelaga ostrva zaogrnutih izmaglicom. ak ni Dver nije nikada sanjao da ode ovako daleko, pomisli Lark. Odlui da o ovom putovanju ni ta ne pria svom mlaem bratu dok se prvo ne posav etuje sa Sarom, koja o taktinom postupanju i o povreenim oseanjima zna vi e nego njih dvojica. Onda ga susti e svest u kakvoj su situaciji, zapravo. Sara se ve vratila u Dolo, pomisli on. Dver e mo da biti poslat na istok da lovi glavere i prerano-do le. A kad ovi tuini zavr e svoja istra ivanja, mo da emo svi mi biti pobijeni, i svi daleko od svojih milih i dragih. Lark sa uzdahom utonu u sedi te. Neko vreme mu je ovo putovanje bilo, bukv alno, zadovoljstvo. Prokleto bilo pamenje, pomisli on; prokleto bilo, zato to me p odsea na to da stvari jesu onakve kakve jesu. Do kraja putovanja dr ao se sti ano i poslovno, pa i kad su najzad sleteli k od nekih uma sablasno razliitih od svih koje je ikada video; i kad je pomagao Ling ovoj da unese u letelicu kaveze sa ivotinjama udesnim i divnim. Profesionalizam je bio zadovoljstvo koje je on i sad dopu tao sebi - u ivanje u prouavanju raznih naina na koji Priroda postupa. Ali u pomisli na letenje ostalo je vrlo malo odu evljenja , vrlo malo divljenja. No se ve uveliko bila spustila kad se Lark najzad dovue umornim hodom do sv og linog, pohabanog atora u blizini Livade okupljanja. Ali tamo, umesto odmora, za tee Harulena koji ga je ekao sa vestima. Ta niska i masivna prilika popunila je doslovno polovinu prostora u atoru . U prvi mah, stojei na ulazu u ator samo sa slabom meseinom iza sebe, Lark je misl io da je to Uthen, njegov prijatelj i saradnik u prirodnjakom poslu. Ali pepeljas ta lju tura ovog Gheuena nije bila izbrazdana od celo ivotnog kopanja po pro losti Jij oa. Harulen je bio knji ki moljac, mistik sklon da govori aristokratskim tonovima koji podseaju na sive kraljice iz davnih vremena. "Zeloti su poslali poruku", oglasi jeretiki voa znaajno, ak i ne pitajui Lark a kakav mu je bio dan. "Jesu li? I ta ka u?" Lark baci pokraj ulaza ranac, svoj celodnevni teret; onda umorno sede, maltene klonu na le aj. "Kao to si predvideo, oni ele sastanak. Dogovoreno je da bude noas u pono." aputavi odjeci te poslednje rei izmako e mu iz govornih ventila na leima, zat o to se taj Gheuen premestio sa jednih nogu na druge. Lark suzbi u sebi razoarano stenjanje. Kad e stii da napi e izve taj za mudrace o svemu to je saznao danas? Taj pos ao preostaje da se uradi. Osim toga, Ling zahteva da se on sutra ujutro pojavi s ve i odmoran na poslu, da bi joj pomogao u ocenjivanju vrednosti novih uzoraka. A sad jo i ovo.

A ta drugo i mo e oekivati, ree on sebi, kad se upu ta u igre vernosti raznim st anama? U vi estruku odanost. Romani iz starih vremena upozoravaju kako nezgodne st vari mogu postati kada ovek slu i ne samo jednom gospodaru nego dvojici ili jo veem b roju. Dogaaji se, dakle, ubrzavaju. Tajna, buntovnika organizacija, o kojoj se v i e govorka nego zna, ponudila je, najzad, da razgovara. Kakvog izbora on tu ima, osim da prisustvuje? "U redu", ree on Harulenu. "Doi po mene kad bude vreme. A do tad, imam ne to da uradim." Sivi Gheuen ode bez glasa. ulo se samo tiho kuckanje vrhova njegovih tipal jki/hvataljki po kamenitoj stazi. Lark ukresa ibicu koja poe goreti pucketavo i ne ravno, irei u raznim pravcima mlazie smrada i isparenja, a onda se ustali toliko da je Lark mogao pripaliti svoj maju ni uljani fenjer. Rasklopi prenosivi stoi za pisa nje koji mu je Sara dala kad je diplomirao na koli 'Roni'. To kao da je bilo pre jednog geolo kog razdoblja. Izvue list oevog najkvalitetnijeg pisaeg papira, a zatim poe strugati no em crni prah sa napola potro ene ipke mastila. Sastrugani prah padao j e u mastionicu od peene gline. Lark stade u taj prah dolivati tenost iz jedne boice , i me ati i gnjeiti sme u pomou tuka, sve dok nije nestala i poslednja grudvica. Onda perorezom za ilji pero za pisanje, pero i upano sa tela nekog drvo-vrebaa. Najzad zamoi pero u mastilo, zastade za trenutak i poe da pi e izve taj. Najava je bila istinita, uvide Lark kasnije, na njihovom napetom savetov anju pod bledim opalnim sjajem Torgena, drugog meseca planete Jijo. Zeloti su nu dili, mada neodluno i podozrivo, savezni tvo sa Harulenovom labavo organizovanom dr u inom jeretika. Za to? - upita se on. To su dve razliite skupine, sa razliitim ciljevima. Mi elimo da postepeno smanjujemo, a zatim i ukinemo, na e ilegalno prisustvo na ovom krhkom svetu. Zeloti samo ele da se vrati onaj raniji status kvo, da se opet uspo stavi puna tajnost na eg prisustva ovde, kao to je bilo pre dolaska napadakog broda. .. ali, mo da, i da se usput malo poravnaju neki stari rauni. Ipak, izaslanici dveju strana okupili su se u gluvo doba noi, blizu jedne fumarole iz koje su se izvijala isparenja. Tu negde bila je i krivudava stazica kojom se moglo stii do tihog gnezda Jajeta. Zaverenici su veinom nosili na sebi t e ke ogrtae i kapuljae, da bi sakrili svoj identitet. Harulen je do ao sa reugom; on j e bio jedan od retkih koji su jo posedovali upotrebljivog reuga. Zamoli e ga, meutim , da skine tog migoljavog simbiota sa svoje senzorne kupole, da ne bi to osetlji vo bie pregorelo u atmosferi u arenih spletki. Reuzi, deca Velikog mira, nisu dovol jno izdr ljivi za ratna vremena. Ili se zeloti mo da pla e da mi ne vidimo suvi e, razmi ljao je Lark. Ne nazivaj u se reuzi bez razloga 'maskom koja otkriva'. Njihova hibernacija, ispoljena kod gotovo svih na celom Nagibu, jednako je uznemiravajua kao i te ko utanje Jajeta. Pre poetka sastanka, zeloti su otvorili nekoliko upova iz kojih su izletel a jata osa privatniarki i poela kru iti oko zaverenika. Bio je to prastari obred ije je znaenje bilo davno zaboravljeno, i ostalo zaboravljeno sve do pre dva-tri dana kada se ponovo otkrilo i pokazalo kao vrlo razumno i potrebno. Napred istupi, u ime organizacije zelota, jedna Urkinja i progovori na g alaktikom drugom. "Va e udru enje nalazi neke izglede za sebe, u (veoma za aljenje) dolasku ovi h prekr itelja zakona", optu i ona. Zvi dukavi i coktavi zvuci galaktikog drugog bili s u delimino prigu eni kapuljaom, navuenom tako da joj se video samo vrh nju ke. Ipak, La rku je bilo jasno da je to osoba koja ve mnogo godina nije u srednjim godinama i da u kesi pod mi kom ima najvi e jednog mu a. Njena dikcija pokazivala je dobro obrazo vanje, steeno mo da na jednoj od akademija u ravnicama, gde se mlade Urkinje, tek p ristigle iz krda, okupljaju, ne gubei sa vidika i neki zadimljeni vulkan, i prouav aju najfinije urske umetnosti. Ovo je, dakle, intelektualka, pomisli on. Puna knji kog znanja, uverena da su njene zamisli va ne. Aha, odgovori neki drugi deo njega. Ona se, drugim reima, ne razlikuje mn ogo od tebe. Harulen odgovori na ovaj izazov buntovnice, i to na angliskom jeziku, to

je ve samo po sebi imalo i politiki smisao. " ta vam znai ta udnovata tvrdnja?" "Znai nam to da vi opa ate, u tim (nevoljenim/nedobrodo lim) tuinima, priliku da se ispuni va krajnji naum!" Urkinja, to rekav i, udari kopitom jedne prednje noge o zemlju. Njena insi nuacija izazva talas ljutitih mrmljanja kod poslanstva jeretika. Ali Lark je i oe kivao da e tako biti. Harulen se zanjiha tako da njen sivi oklop opisa talasavi krug. Trekijev ski telesni pokret, za koji bia sagraena od 'krofni' nagomilanih jedna na drugu sm atraju da znai 'protivljenje nepravednoj optu bi'. "Hoete rei da mi opravdavamo ubistvo nas samih. I svakog razumnog bia na ce lom Jijou." "Ja to (nagla eno) hou rei. Ja to, takoe, (grubo iskreno) i mislim. Svi znaju da je to ono to vi jeretici (zalutalo) pri eljkujete." Lark zakorai napred. Mo da se u mrmljanjima zelota zau i poneka ru na re o ljud skim biima, ali on, prenebregav i to, poe govoriti. "To nije (negacija udvostrueno jaka) ono to mi elimo!" usprotivi se Lark, a li, u urbi da ka e, prilino neuspe no odcvrkuta kvalifikativnu frazu za udvostruenje ne gacije. "Postoje za to dva razloga", nastavi on, jo se muei sa gal-dva jezikom. "Prvi od dva na a osnova (za odbijanje optu be) jeste ovaj: tuini (grabe ljivi do krajnje visine krivice) moraju ne samo ubiti sve razumne svedoke (njihovog kr iminala/krae) koji bi mogli posvedoiti pred galaktikim sudom. Oni moraju takoe uni tit i sve ovda nje pripadnike one (zlosrene) ive vrste koju odnesu sa Jijoa! Ako ne, kak o bi im nezgodno bilo jednog dana kad (glupi) lopovi saop te da su usvojili novu r asu, samo da bi malo kasnije bili suoeni sa dokazima da ti njihovi ' tienici' takoe iv e i na planeti Jijo? Da su, dakle, sa Jijoa ukradeni? Iz tog razloga moraju oni, na odlasku, uni titi celu jijoansku populaciju tih bia. To mi (po pravdi/pravedni tvu) dozvoliti ne smemo! Genocid nad nedu nim ivim vrstama, to je upravo onaj zloin zbog koga smo se organizovali da se protiv njega borimo!" Harulen i ostali jeretici povika e u znak odobravanja. Lark uvide da mu se grlo toliko osu ilo da vi e ne mo e govoriti galaktikim drugim jezikom. Pa, dobro; pol itiki gest ve je uinio. Sad nastavi na angliskom. "Ali postoji jo jedan, na drugi, razlog da se opiremo pokolju koji nam tuin i spremaju. Nema asti u tome da budemo naprosto pobijeni. Cilj na e skupine jeste da iz gradimo saglasnost op tu i da est naroda urade ono to je opravdano uraditi, ali laga no, bezbolno, svojom voljom, pomou kontrole raanja, i da to bude uzvi eni in odanosti ovoj planeti koju volimo." "Jest, al' na kraju vude isto", ukaza Urkinja, pre av i takoe na angliski. "Nee biti isto kad se istina konano razotkrije! A to e se desiti, sasvim si gurno, jednog dana, kad na ovaj svet dou legalno novi stanari, koji e plaati i zaku pninu i koji e se pozabaviti jednim veoma ra irenim hobijem, a to je arheologija." Ova izjava proizvede zbunjenu utnju na obe strane. ak i Harulen, rotacijom svoje kupole na sredini lenog oklopa, pogleda Larka. "Ovjasni to, nolim te", Urska buntovnica malo pokleknu sa obe prednje no ge, a to je bila molba sagovorniku da nastavi izlaganje. "Kakav e znaaj arheologij a inati, kad svi ni i na i potonci vudeno odavno nrtvi a na e kopitne kosti vaene u j ane na dnu nora?" Lark se pribra, borei se protiv silnog umora. "Ranije ili kasnije, i pored svih na ih napora da ivimo kako Spisi od nas t ra e i da ne ostavimo nikakve trajne tragove na ovom svetu, pria o nama bie ispriana. Kroz milion, ili kroz deset miliona godina, postae poznato da je dru tvo prerano-d o lih jednom ivelo ovde, i da su to bili potomci nekih sebinih budala koje su navrve le na Jijo, iz razloga davno zaboravljenih. Potomci koji su, meutim, nadrasli ner azum svojih predaka, i sami sebe nauili gde le i stvarna moralna uzvi enost. U tome je, takoe, razlika izmeu dostojanstvenog izumiranja po sopstvenoj v olji i podleganja gnusnom pokolju. U ime asti, i u ime svih blagoslova Svetog Jaj eta, izbor mora biti na , po volji svakog pojedinca, a ne nama nametnut od strane

jedne bande dripaca!" Harulen i ostali njegovi prijatelji bili su oigledno dirnuti ovim govorom . Vikali su, i tali i mumlali, a sve u znak ustre podr ke. Lark zau neka odobravajua mrm ljanja ak i meu zakukuljenim zelotima. I bez pomoi reuga, bilo mu je jasno da je us peo da izlo i svoj stav prilino ubedljivo... mada je, u dubini du e, jedva i sam vero vao u istinitost toga to je rekao. Ova Ling, i ti njeni ortaci - ne bi se reklo da ih je mnogo briga ta e otk riti hobisti arheologije u nekom buduem eonu, pomisli on. Zapravo je to i njemu samome bilo savr eno svejedno. Hoe li, ili nee, u dale koj budunosti, u fusnoti ispod nekog opskurnog istorijskog teksta, biti reeno neko liko lepih rei o ovih est naroda. Ali dobri zakoni su pravedni i ispravni, pomisli on, i onda kad niko ne nadzire njihovo sprovoenje i kad te niko ne mo e nagraditi ako ih se pridr ava . Dobar zakon je sam po sebi pravian i ispravan, i ti treba da ga se pridr ava ak i ako zna da te niko ne vidi. I ako si siguran da niko nikad nee saznati. Iako se o slabostima galaktike civilizacije prialo nadugako i na iroko, Lark je znao da zakoni o za titi svetova ostavljenih 'na ugar' jesu ispravni. Iako je i samo njegovo roenje bilo kr enje tih zakona, svejedno, bila je njegova du nost da se trudi da oni budu po tovani. Nasuprot onome to je maloas rekao, on nije imao, u naelu, ni ta protiv mogunos ti da Lingova i njeni drugari uklone sve ovda nje svedoke njihovih postupaka, pod uslovom da to bude izvr eno na blag nain. Pripremite neku genetsku kugu, pomisli on , koja e zaraziti svakoga, s tim da svi ostanu ivi i zdravi ali neplodni. Eto vam naina da uklonite sve svedoke i da, ujedno, re ite problem koji ova planeta ima. Ah, da, ali on takoe ima du nost da osujeti njihove namere da kradu gene. J er i kraa gena je svojevrsno nasilje nad ovom planetom; svojevrsno silovanje Jijo a. Pa, po to su mudraci, koliko se mo e videti, neodluni, preostaju samo zelotski zav erenici, kao jedina organizovana sila spremna da povede borbu protiv te tuinske p retnje. Iz tog razloga je on tako strastveno lagao: cilj mu je bio da izgradi po verenje izmeu dve veoma razliite radikalne bande. On eli koaliciju sa zelotima. To, iz jednog takoe vrlo jednostavnog razloga. Ako neko planira akciju, za to ne bi on , Lark, bio upoznat sa takvim planovima, od samog poetka. Sarauj, za sada, ree on sebi, a okupljenima nastavi da govori u slinom tonu kao maloas, koristei svu svoju oratorsku ve tinu da ubla i njihove sumnje i da ih ube di da treba sklopiti savez. Sarauj, ali dobro motri ta se de ava. Ko zna? - ree on sebi. Mo da e iskrsnuti neka prilika da se oba cilja ostvar e jednim udarcem. ASK Vaseljena od nas tra i da mi oseaj za ironiju imamo. Na primer, svi oni napori i dobra volja ulo eni da bi se izgradio Veliki m ir bili su opravdani. Mi, narodi Zajednice, postali smo bolji, mudriji, zahvalju jui tom miru. Pretpostavljali smo, uz to, da e Veliki mir biti jedan argument vi e u na u korist, olak avajua okolnost, ako i kada stignu galaktiki inspektori da nam sude . Zaraeni narodi nanose svojoj planeti vi e zla nego narodi koji smireno raspravlja ju kako bi najbolje mogli obdelavati svoju zajedniku ba tu. Valjda e biti uzeto u ob zir kao element olak avajui po nas to da smo bili kriminalci utivi i blagi, a ne ru il aki nastrojeni. Tako smo, bar, mi razmi ljali. Zar nismo, prstenovi moji? Avaj, ne pado e sa neba sudije, nego lopu e i la ovine. Najednom, gde smo, smrt onosnim igrama se moramo baviti, spletkama, a na e ve tine za to nisu vi e na onoj vis ini kao pre Zajednice i pre Svetog Jajeta. Koloko smo bolji majstori mogli biti sada za takve poslove, da nije bilo mira! Ovu smo istinu otkrili bolno danas, sa velikim kajanjem, kad sti e zadihan a tatarka galopom iz kovanice/naune stanice Urijele sa Guena. Pismo donese. Rei upo zorenja. Te ki nagove taji da bi ne to moglo sleteti sa neba i da se pripremimo za slua j da nam zvezdana plovilica doe u posetu!

O predoseaju zakasneli! O upozorenje mnogo posle dogaaja samog! Bilo je jedno vreme kad su kamene citadele stajale uspravno na planinski m vrhovima grozno hladnim, poev od onih severno od Biblosa, pa sve do onih sasvim dole, kod tropskih naseobina Doline, i kad su one jedna drugoj poruke dodavale zracima svetlosti koja je sevala iz ogledala domi ljato postavljenih. Bile su to v esti hitrije od najhitrije urske kurirke, letele su mnogo br e nego najbr a ptica. P omou ovih semafora, ljudi i njihovi saveznici uspevali su zaas da se mobili u za bit ku, a time su ve to nadoknaivali svoju malobrojnost. Vremenom su i Huni i i Uri razvi li svoje sisteme za isti posao, sisteme takoe domi ljate, ali na drugaijim naelima. ak smo i mi Treki uspostavili jedan sistem sa oslobaanjem mirisnih spora u vazduh, t o je nas upozoravalo na moguu opasnost. Nijedna od ovih mre a nije pre ivela, ubio ih je mir. Semafori su napu teni, s istem sa signalnim raketama prepu ten je zaboravu. Do nedavno, komercijalni razloz i nisu bili dovoljni za o ivljavanje takvih skupih naina komunikacije. Ali, gle iro nije, pro le godine su investitori ozbiljno razgovarali o mogunosti da se studene k amene kule ponovo nasele i da poruke opet ponu sevati izmeu njih. Da su trgovci br i bili i to ostvarili, da li bi nam Urijelino upozorenje stiglo na vreme? I da li bi zbog te pravovremenosti na a sudba bila iole drugaija? Ah, prstenovi moji. Kako je zaludno baviti se tim razmi ljanjima ta je sve moglo biti. Posle solipsizma, to je najlui nain za traenje vremena koji objedinjena bia upra njavaju. RETI "Ima ne to za mene?" To ka e Ran, onaj visoki, strogi voa nebeskih ljudi, i pru a otvorenu aku, sa dlanom nagore, ka njoj. U kasnom sutonu, dok vetar umori u obli njem umarku bledog b ua, Reti se ini da je svaki od njegovih uljevitih prstiju debeo kao itav njen zglav ak. Meseina izo trava senke na Ranovom grubom licu i pleatom, trougaono prema gore r a irenom telu. Ona se trudi da to ne poka e, ali u njegovom prisustvu osea se kao sas vim beznaajna osoba. Pa zar su svi mu karci takvi, ak i tamo, meu zvezdama? - upita se Reti. Misao koja joj donese neko udno oseanje, kao ono nedavno kad joj je Be rekl a da njeni o iljci mogu biti izglaeni. Prvo su do le rave vesti. "Mi to ne mo emo izleiti ovde u ovoj na oj maloj klinici", rekla je istra itelj ka tokom Retinog kratkotrajnog boravka u atoru za bolesne molioce, nedaleko od tui nske ukopane baze. Kratko je Reti bila unutra, ali je celo prepodne prestajala ekajui na red. Grozno je bilo to stajanje u redu, ispred nekog G'keka iji je jedan toak kripao i klimatao se, ali iza matore Urkinje iz ije je nozdrve curkala neka gnusna siva ten ost. Pomakni se Reti malo tamo, izmakni se malo onamo. Pri svakom odmicanju reda napred, veoma se trudila da ne stane nogom u to gnusno. Kad je najzad stigla na red i kad se na la pod blistavim svetlostima i zracima koji zaviruju kroz bolesni ka, nade su poletele u nebo, a onda se sruile u blato. "Kod kue bismo mi lako popravili ovu vrstu dermalnih o teenja", rekla je Be , vodei Reti napolje, ka opu tenim platnenim 'vratima' atora. "Biovajanje je veoma raz vijena umetnost. Strunjaci mogu ak i od primitivnog materijala uobliiti ne to to e prij atno izgledati." Reti ovim reima nije bila uvreena. Primitivan materijal, pomisli ona. To s am ja: primitivan materijal. U redu. U tim trenucima bila je ionako o amuena od ma tarija. ta ako bi joj galaktiko ar obnja tvo moglo dati lice i telo kao to imaju ove dve - Be i Ling? Ona se upre obema nogama, odbijajui da izie dok Be ne uje jo ne to od nje. "Ka u - ka u da ete vi mo da povesti neke ljude sa sobom, kad budete odlazili." Be je pogleda oima ija je boja bila nalik na zlatnosmee dragulje. "Ko govori takve stvari?" "Pa... pria se. Mo da su to glasine." "Ne treba da veruje u sve to se pria."

Da li se u Be inom glasu zauo neki mali naglasak na rei sve? Reti se bacila na najmanju trunicu nade, prave ili la ne. "Takoe ujem da dobro plaate kad vam narod donosi stvari koje elite. Ili vest i koje su vam potrebne." "To je, ve, istina." Sada te oi kao da su malo svetlucale. Iz zabave? Ili gramzivosti? "A ako bi vest bila zaista, zaista vrlo vredna? Kakva bi onda bila nagra da?" ena sa zvezda se osmehnu, sa puno prijateljstva i obeanja. "Zavisi od toga koliko je informacija korisna ili dragocena - a nagrade mogu biti koliko hoe , neo granieno visoke." Reti se tad stresla od odu evljenja. Posegnula je odmah rukom u kesu-fi ekli ju na svom opasau. "Ne sad", ree joj ena tihim glasom. "Nije diskretno." Reti pogleda oko sebe i shvati da su oko njih i drugi pacijenti, ali i J ijoanci zaposleni kod ovih istra itelja - oni pripadnici est rasa koji slu e kao pomon ici u mnogim poduhvatima tuinskim. Svaki od njih mogao bi raditi i za mudrace kao uhoda. "Noas", ree joj Be tiho. "Ran svako vee ide u etnju, dole kod potoka. ekaj kod umarka utog bua. Jedan takav upravo poinje da cveta. Doi sama i ne razgovaraj ni sa kim koga sretne usput." Odlino! - govorila je Reti sebi trijumfalno dok je izlazila iz atora. Ovo ih zanima! Tano kao to sam se nadala. I to tano u poslednji as. Sve je moglo biti izgubljeno da je na ovaj kontakt morala ekati mnogo du e. Glavni ljudski mudrac naredio je da ona ode sutra, i to sa jednim malim magareim karavanom koji e biti poslat u planine, zajedno sa dvojicom utljivih mu karaca i tr i ene krupnog rasta - pet osoba koje ona nikada ranije nije videla. Ni ta nije reeno o cilju, ali ona je znala da je cilj da sustignu Dvera, a onda da pou zajedno sa njim u one divlje predele iz kojih je ona do la. A, nema izgleda za to! - govorila je sebi i sa u ivanjem pomi ljala na preds tojei noni susret. Nek ide Dver u ume i nek se tamo igra lovca. Dok on u Sivim brdi ma bude gledao da nae i ta za jelo, ja u iveti bogato i mono, gore na Delfinovom repu. Delfinov rep je bilo sazve e sa koga su, prialo se, doputovali ovi istra itelj i. Dodu e, onaj mudrac koji je kraba (tako izgleda, bar), a koji se zove 'Uvianje-o t ro-kao-no ', njoj je jednom prilikom poku ao da objasni ne to o galaksijama i 'takama z a transfer', i napomenuo da je put za povratak u civilizaciju krivudav kao pipak mulk-pauka. To ona ni ta nije razumela i smatrala je da matori Ge a verovatno la e. N joj se daleko vi e sviala zamisao da odleti do neke odreene zvezde koju jasno vidi a to bi znailo da jedne noi pogleda nazad ka Jijou, iz divnog galaktikog grada gde e otii da ivi. ak odatle ona e se ispleziti Jesu i Bomu, i celom njihovom smrdljivom plemenu. I Dveru, i mudracima, to se toga tie; i svakome na celoj ovoj truloj pla neti ko je ikada bio zao prema njoj. Posle tog razgovora sa Be , ona je celog dana izbegavala mudrace i njihove sluge. Boravila je na nekim proplancima nekoliko strelometa zapadnije, gde je n ekolicina hodoasnika poku avala da odr i bar deo predvienog svetkovinskog programa Oku pljanja. atore poru ene u prvoj panici oni su sada ponovo razapinjali. Narod je u p rilinom broju izlazio iz kojekakvih skloni ta i pridru ivao im se. Bilo je, dabome, j o prilino napeto. Ali neki kao da su bili re eni da nastave iveti ivot normalno, pa ma kar im to i ne potrajalo dugo. Posetila je jedan ator gde su zanatlije izlagale svoju robu donetu sa svi h delova Nagiba. Ta roba bi ostavila ogroman utisak na Reti jo do jue. Ali ova dan a nja Reti samo se sme kala prezrivo, jer videla je ona kakve blistave ma ine imaju lj udi sa neba. U jednom atoru vodila se rasprava. Reti je gledala kako strunjaci Huni i, G' keki i ljudi razgovaraju o novim, pobolj anim tehnikama za pletenje konopaca. Svi ne to neraspolo eni, a ovi to ih slu aju, ne postavljaju nikakva pitanja. U obli njem atoru jedan treki odgajiva prstenova prikazivao je nekoliko mlita vih, ivih 'u tipaka' sa po gde kojom vitkom rukom, ili pipcima sa oima na kraju, ili sa zatupastim nogicama ispod. Tri odrasla Trekija stoje blizu ograde i gledaju to unutra, i mo da misle da kupe ne to i dodaju prsten ili dva nekom svom novoroenom mladuncu Trekiju koji ih eka kod kue. Ili mo da i ne misle da kupe nego gledaju robu

samo onako. Ne to dalje, na proplanku pro aranom senkama drvea, akrobate impanze davali su predstavu za gomilu dece, a sekstet sa po jednim lanom iz svake rase svirao je n eku muziku, blizu izvora kljuale vode. Sve je moglo na prvi pogled izgledati ba ve selo, ali je Reti oseala da su svi kao pod nekom velikom senkom, svi neraspolo eni. Osim toga, ona je ve pre toga ovrsnula svoje srce, re ena da joj se ne dopadne ni ta jijoansko. Ovi Nagibarine misle da su mnogo bolji od nas prljavih prerano-do lih, pomi sli ona. Dobro; mo da i jesu. Ali, svi na Jijou su prerano-do li, zar ne? Ja, u svakom sluaju, idem daleko, znai - ba me briga. Veliki deo popodneva provela je na proplanku gde je bilo pe ano borili te, gl edajui borbe ljudskih deaka i 'srednjih' Urkinja, sport poznat kao Drejkov izazov. Borili te je bilo pe ana traka, iroka nekoliko metara. Sa jedne strane tekao j e potok. Du druge strane borili ta bio je iskopan rov, plitak, ali dugaak. U rov je bila nasuta ar, pa prekrivena slojem sivog pepela. Pramici vrelog dima dopirali su iz te jame sve do Retinog lica, podseali je bolno na Jesa i Boma. Njeni o iljci se zatego e. Morala je da se odmakne od borili ta. Ona ode uzbrdo i sede pod jedno pat uljasto garu drvo. Na megdan stupi e dva borca. Sa severnog kraja borili ta dolazio je ljudski deak, sa ju nog kraja jedna robusna mlada Urkinja. Oboje su hodali razmetljivo i do bacivali uvrede jedno drugom. Prio e sredini, gde je ekalo dvoje sudija. "Ej kobilo! Kupanje, kupanje!" dobacivao je deak. Njegovom izazivakom hodu smetala je injenica da mu je leva ruka bila jednim irokim platnom vrsto vezana iza lea. Druga ruka bila mu je slobodna i gola; noge, takoe; ali mu je celo telo, od prepona do vrata, bilo obavijeno za titnom odeom od tavljene ko e. Mlada Urkinja imala je svoje za tite i hendikepe, drugaije. Providne, ali t vrde membrane od junura bile su vrsto razapete preko njenih osetljivih organa - k esa za mu eve i mirisnih lezda. Kad su se sasvim pribli ili, Urkinja poku a da se propn e, ali umalo pritom da padne, na veliku zabavu publike. Reti vide za to - zadnje n oge te Urkinje bile su vezane zajedno. "Glupi skirle!" vikala je Urkinja na svog protivnika i skakutanjem mu pr ilazila jo bli e. "Ro tilj, ro tilj! Peemo glupe male skirle!" Du obe granice borili ta - s one strane rova sa arom i s one strane potoka stajale su gomile mladih gledalaca. Mnogi su nosili na sebi iste takve za titne ta vljene ko e ili providne membrane, ali razmetljivo raskopane; oni su ekali da na nji h, u areni, doe red. Neki od tih ljudskih boraca (i devojice, a ne samo deaci) razm azivali su lekovite masti preko crvenih i modrih opekotina na nogama ili, ak, na licu. Od ovog prizora Reti se veoma ' trecala'. Nijedna od tih opekotina nije izgl edala ni pribli no onako duboka niti opaka kao one na njenom licu. Nisu oni imali ni plikove, a kamoli jezivo ugljenisana mesta, kao ona. Ali, zar je mogue da neko namerno ide u ne to gde mo e zadobiti opekotine? Od ove misli Reti je pripadala muka, pa ipak, oseala je i blagu opinjenost . Zar je ova borba toliko razliita od onog to se desilo njoj? Znala je, svak i put, pre nego to se usprotivila Jesu, kako e da nastrada, pa ipak, protivila se. Ponekad ovek naprosto mora da se bori, pomisli ona. Podi e ruku i na trenut ak dodirnu o iljke na licu. Ne kaje se ni zbog ega. Ni zbog ega. I meu Urkinjama u publici bilo je onih na kojima su se videle posledice n edavnih borbi, naroito na nogama, gde su, zbog dodira sa vodom, veliki delovi krz na poinjali da se linjaju ili da se lju te. Zaudo, gledaoci se nisu jasno podelili n a osnovu rase - nije jedan deo publike bio izrazito ljudski i navijao za ljude, a drugi urski i navijao za Urkinje. Naprotiv, gledaoci su bili izme ani, bilo je m eu njima i mnogo prijateljskih sparingovanja i pokazivanja tehnika zahvatanja i b acanja. Reti vide jednog ljudskog deaka kako pria vic Urkinji i kako se, posle tog a, oboje smeju, a on joj prebacuje ruku preko glatke grive. Bila je u publici i velika skupina zukira i impanza. Ti drugari su jedni na druge kre tali uzbueno i sklapali opklade u piu-grudvice; akama su udarali po zem lji. Daleko iza rova sa ugljevljem Reti vide jedan takoe improvizovan, ali sas vim drugaiji teren, na kome su nastupali mladi Treki sa nedavno 'venanim' prstenov

ima. Njihov sport bio je sasvim drugaiji, zasnovan na injenici da su mladi Treki l aki i agilni. Oni su se teturavo vrteli u krug kao igra koja je izvan ravnote e; na mahove su ak uspevali da se propnu na zadnje dve nogice i naprave korak-dva tako , kao da su dvono na bia. U su tini, bio je to turnir u nekom plesu sa puno okretanja i zamahivanja. Reti nije uspevala da shvati u emu je poenta, ali je znala da to nije ni ta onako nasilno kao na ljudsko-urskoj areni, u Drejkovom izazovu. Par sudija Gheuena - jedan siv, jedan plav - saekali su borce na sredini pe ane trake. Pa ljivo su pregledali da ljudski uesnik nije sakrio neko oru je u 'rukav' kojim mu je leva ruka bila vezana iza lea. Isto tako pa ljivo su pogledali za titne kapice kojima su bili prekriveni Urkinjini prednji zubi, o tri poput brijaa. Onda j e plavi Gheuen uzmakao u potok, a sivi je samo malo vi e ispru io, ispod sebe, pet n ogu za tienih oklopom i, na Retino mirkavo iznenaenje, zakoraio na pepeo i ar! Tu je i ostao, ali je povremeno preme tao te inu na jedne, a podizao druge noge, po dve, po tri, da se ohlade. Po to su se obredno, ali vrlo nepoverljivo, naklonili jedno drugom, deak i Urkinja poe e da kru e jedno oko drugog, tra ei protivnikovu slabost. Najednom se baci e u rvanje. Svako je poku avao da odgurne, savije ili baci protivnika na onu stranu koja je za ovoga nepovoljna. Po to su joj zadnje noge bil e vezane jedna za drugu, Urkinja nije mogla naprosto da izgazi svog protivnika n iti da ga lako odgura. Ali ni deak nije mogao da obema rukama doepa vrat protivnic e u rvaki zahvat kojim bi je sigurno savladao. "Drako zov, Drako zov, jo-hov!" Glas tanak, malen, ali prodoran. Reti se tr e: to kao da je povikao neko s asvim blizu nje - iako je ona znatno uzmakla, i to uzbrdo, od razvikane gomile. Poe se osvrtati, ali oko nje nikog. Najzad je neko povue za donji rub tunike, i Re ti pogleda dole. "Kesa? Pa jii pria? Kesa, kesa, pa jii pria tebi?" Reti ostade netremice zagledana. Malena Urkinja? Stvorenje ne vee od njen og stopala. Poskakivalo je na etiri noge, plesalo tanano na svojim minijaturnim k opitima, ali nije prestajalo rukama vui njenu tuniku. Taj mali stvor zabaci grivu , uzvi svojim zmijastim vratom i zaokrete glavu da pogleda nervozno na sve stran e. "Treba kesa! Treba kesa!" Reti se obazre jo jednom, primetiv i da se ta malecna osoba naroito pla i neeg na jednoj strani. U bunju je uala jedna glatka, crna ivotinja, blago dahui; izmeu dva eda o trih, belih zuba njihao se ispla eni, opu teni jezik. Reti u prvom trenutku oset i ok prepoznavanja, mislei da je to Blatko, zabavni planinski pratilac onog dosadn og, matorog Dvera; ali onda vide da ovaj nur nema smee mrlje na apama. Dakle, to j e neki drugi nur. Grabljivac podi e glavu i isceri se maju noj Urkinji, pa se primae za jedan k orak, pa za jo jedan. Bet premi ljanja, Reti dohvati oberuke sa zemlje uzdrhtalu lovinu i u nu je u svoju torbicu-fi ekliju na opasau. Nur joj uputi pogled zbunjenog razoaranja, a onda se okrete i nestade u g rmlju. Klicanje, povici 'ua' i uzbueno frktanje navedo e Reti da se okrene, na vre me da vidi kako se ljudski borac, oboren, tumba kroz oblak pepela. Na Retino izn enaenje, umesto da odmah pone da gori ili ne to slino, deak ustade, poe da skakue ravno erno sa noge na nogu po pepelu i aru, i smireno da istresa grudvice ara iz ko ne odee . Odmahnu rukom sivom Gheuenu koji mu je za titniki priskoio, i ovaj se odmae. Deak jo jednom pree rukom preko svog okovratnika, a onda odskakuta preko pepela i u arenog ugljevlja nazad na pesak arene. Reti je bila zadivljena. Nagibari su, zakljui ona, ipak ne to tvri nego to je mislila. "Vrue jeste, nije ni ta!" oglasi se opet onaj mali stvor, sada iz njene 'ke se', koji kao da je bio zadovoljan to se Reti tako iznenadila. Ta malecna Urkinja kao da je ve zaboravila da se maloas jedva spasla od gladnog nura. "Deko proge io, n ee opet. Nee ovaj deko! Pobedi! Vidi kako glupa kobila u vodu!" Reti se rvala sa svojim sopstvenim zaprepa enjem, nesposobna da se odlui ta j e vi e iznenauje: rvanje dole na borili tu ili komentari ove male osobe sada u njenom , takorei, d epu.

Borba je ipak bila zanimljivija. Ljudski deak se ponovo bacio na svoju pr otivnicu. Koju god da je gre ku nainio prvi put, sada nije. Njihao se i eskivirao, onda je u skoku doepao Urkinju za grivu, punom akom. Ona je obema tankim rukama po ku avala da se oslobodi ovog zahvata, ali uzalud, a kad poku a i zdepastom apom jedne prednje noge, ni ta ne posti e osim to izgubi ravnote u. "Drako zov!" povika malecna Urkinja iz kese, zlobno. "Urhoni je reko Dra ko, ne ubij samo rve vako!" Reti se tr e. Ah, da, sad se seam, pomisli ona. To predanje ula je samo jednom, dok je bila vrlo mala, kad je jedan njiho v 'stari deda' priao takve stvari oko logorske vatre. Predanje je sa tim starcem i umrlo, zato to su Jes i drugi mladi lovci vi e voleli da priaju o svojim poduhvati ma, i to preuveliano i sa puno izmi ljotina, nego o nekom ranijem ivotu s one strane planina. Po Retinom seanju, bio je jednom jedan ovek po imenu Drako - ili Drejk - j unak jai i hrabriji nego ijedan ranije ili kasnije. U doba kad su ljudi jo bili no vi na Jijou, jedna Urkinja ogromnog rasta, koja je jednom urskom plemenu bila po glavica, izazvala je Drejka na dvoboj rvanjem. Rva e se tri dana i rva e se tri noi, uz udaranja mnogo i grebanja jo vi e, rva e se tako da se zemlja tresla, reke presu iva le, izgazi e zemlju izmeu goruih planina i mora, ni ta se nije videlo od silne pare ni vulkan, ni okean. Kad su se oblaci konano razi li, od horizonta do horizonta ost ade jedan predeo obojen svim bojama koje mogu nastati me avinom ljudske krvi i urs ke. Onda iz dima i pra ine dvoje junaka izio e koracima vrstim - ali on bez jedne ruke, a ona bez jedne noge. Izio e naslonjeni jedno na drugo, i od tog dana niko ih nije mogao razdvojiti. I mada je bilo jo ratova izmeu ljudi i Ura, od tog dana svi su voeni asno, u znak seanja na Drejka i Urhunu. "Vidi!" povika malena Urkinja. Deko je izveo fintu nalevo, a onda se upro desnom nogom, povukao protivni cu na sebe i uspeo je prevrnuti, tako da ona, frkui besno, prelete naglavake u poto k. i tei, poku a tamo da ustane, ali se okliznu u blatu i pade jo jednom. Iza nje izron i plavi Gheuen i jednom stisnutom tipaljkom je pogura na najkorisniji nain. Sa zah valnim uzvikom, mlada Urkinja zaroni u pesak, poe se valjati u njemu, di ui oblake p ra ine. "Hiii! Idi valjaj pepeo, glupa kobilo! Pesak spor! Trune dlaka!" Reti bolje pogleda maleno ursko bie. To nije bilo mladune, kao to je ona u prvi mah pomislila. Priseti se da je negde ula da urski mladunci ostaju u kesi na stomaku svoje majke prvih nekoliko meseci ivota, a onda budu svi prosuti u travu i napu teni, da pre ive kako god znaju i umeju. Uostalom, urske bebe ne znaju da go vore. Pa ovo mora biti mu jak! - uvide Reti. Pogleda njegovo grlo i nju ku i vide da nisu kao kod enke, nije bilo onih upadljivih boja na vratu niti mlitavo opu tene donje usne, zbog ega urski mu jaci umeju da izgovore sve glasove angliskog, a enke ne. Dole, na borili tu, deak se postavio u pognut, malo uei stav, spreman za treu r undu, ali Urkinja pognu glavu i predade me. Ljudsko bie di e jednu izgrebanu, okrvav ljenu ruku u znak pobede, a onda pomo e da gubitnicu, koja je hramala, odvedu sa a rene. Za to vreme ve se razgibalo dvoje novih boraca; pomagai su im uvezivali poje dine udove. Reti zavidljivo pogleda ljudsku decu, koja su se alila sa prijateljima iz drugih rasa. Pitala se kako je deak postigao da se na onolikom pepelu i aru opee s amo malo - ali nije mogla naterati sebe da im prie i pone postavljati pitanja. Oni bi se lako mogli poeti smejati njenoj neoe ljanoj kosi, primitivnom nainu govora i n jenim o iljcima. Ni ta, zaboravi ih, pomisli ona gorko. Od suve vreline i dima iz rova sa ar om poe je svrbeti lice. U svakom suaju, ona ima va an posao noas. Pre toga mora otii u svoj ator po ne to. Ne to to e poslu iti kao prva uplata za kartu za odlazak odavde, na mesto koje niko od ovih krupnih, zgodnih momaka i devojaka nikad nee ni videti, m a koliko da su gordi i ve ti, i ma koliko da se epure sada. Mesto gde nee moi da je d

ohvati niko iz njene pro losti, da je opet zlostavlja. A to je mnogo va nije nego gl edanja kako se neki divljaci mlate u svojim nasilnim igrama sa vatrom i vodom. "Slu aj, mora da idem", ree ona maleckom urskom mu karcu. Ustade i poe se osvr tati. "Mislim da je onaj gadni matori nur oti o. Znai, sad mo e i ti." Malo stvorenje ju je gledalo. Rep i nju ka mu postepeno klonu e. Reti proisti grlo. "Hm, je l' mogu da te odbacim do nekog mesta? Zar se nee - hm - tvoja ena brinuti gde si?" Tamne oi su svetlucale tugom. "Urohi jii ne potreba. Kesa leva puna ljiga vi novi. Izbacili. Desna, puno mu evi. Mora nae nova kesa. Ili rupa u travi pa ivi-u mre. Ali planina, nema slatka trava! Samo kaaaamenjeeee!" Ovo poslednje otpevao je kao tu ni napev. Zvualo je kao u asan postupak prema bespomonom, malom drugaru, i Reti ve poe da se ljuti na one koji su ga izbacili. "Ovo kesa fiiina, oooova kesa." Mali a je pevao neku udnu vibrirajuu melodij u, glasom iznenaujue dubokim za stvora tako sitnog. Reti oseti da joj ko a treperi i pomalo je pecka na mestima blizu njega. "Jii slu i novo ena dobro. Radi ta ona ka e." Reti se zagleda u njega, o amuena saznanjem da on nudi to to je upravo ula. O nda prasnu u smeh, pa se nasloni na drvo i iskrivi se od smejurije potpuno. Posl e nekog vremena slabine su je zabolele od smeha. Kroz pomuene oi ona vide da se i on slatko smeje, na svoj urski nain. Najzad Reti obrisa suze sa lica i iroko se is ceri. "Zna ta, jedno si ve uradio za mene. Nisam se ovako smejala ne znam od kada. I zna jo ta? Kad pomislim, postoji ne to u emu bi ti mogao biti koristan. Pa d a budem jo srenija." "Jii sve radi! Nova ena hrani, jii nova ena da bude srena - sve!" Reti odmahnu glavom, jo jednom zapanjena zaokretima i preokretima u koje i vot mo e baciti neoprezne. Ako se njena nova zamisao ostvari, ovo sa Urom koji se, izgleda, zove 'Jii' moglo bi biti dopuna izuzetno pogodna. "Ima ne to za mene?" Ran pru a ogromnu aku. U mutnom polusvetlu, u umoru utog bambusa u blizini, R eti zuri u njegovu ruerdu, uljevite prste, koji su debeli svaki kao njen zglob. Ra novo lice je kr evito kao planinski obronak, a torzo masivan - toliko mnogo vei od a k i najkrupnijeg deaka-rvaa na borili tu za Drejkov izazov danas - tako da se ona os eti, naspram njega, kao neiskusno i beznaajno deri te. Reti se pita: zar su svi mu karci takvi, ak i tamo, meu zvezdama? Da li bih ikad mogla imati poverenja u nekoga sa ovakvim akama? I da ima vlast mu a nada mnom? Oduvek je smatrala da e radije umreti nego se udati. Meutim, ona sada ima mu a, on upravo prede kao zadovoljni maor uz njen stoma k. Obe je ruke zavukla u kesu, pa ga desnom rukom gladi po svilastom vratu, a on toplim jezikom li e njenu levu ruku. Ran kao da primeti ironian osmeh na njenom licu. Da li ona zbog toga izgl eda kao da ima vi e samopouzdanja? Pru i desnu dublje u kesu, pored njega, 'Jia', izvue ne to tanano i vito, na jednom kraju mekano i savitljivo, na drugom kraju ubodno i o tro. Pero, koje ona s ad polo i Ranu na dlan. On, zbunjen, izvadi odmah jedan instrument i poe osvetljava ti pero sa raznih strana. Za to vreme njen um se nastavio njihati kroz dana nje do gaaje koji su je doveli dovde. Do nade velike, ali neizvesne. Dok je dolazila ovamo, Reti je pro la pored nekoliko drugih pripadnika raz nih jijoanskih rasa. Svaki je stajao i ekao, sam (ili sama) na nekoj istaknutoj t aki terena, zgodnoj za susrete, ba na onoj putanji kojom se Ran eta svako vee. Kao to su im uputstva nalagala, svi su utali, nisu se hteli ni pogledati u oi. Ali je za to Reti primetila da iz prikrajka, poizdalje, vrebaju etvorica posmatraa - jedan G 'kek, dva Huni a i jedan ovek - i da ne to pi u u svoje bele nice. Reti zakljui da je ba briga da li e oni javiti Lesteru Kembelu o njenoj 'iz daji'. Posle ovoga noas, mudraci vi e nee praviti nikakve planove za nju. Kad je stigla do utog 'bua', ekala je nervozno, mazila Jia i grickala nokt e. Nekoliko dura pre nego to je Ran nai ao, tiho, visoko zujanje najavi dolazak jed noga od monih robota - dolete osmougaono udovi te, zastra ujue - to njoj donese groznu u

spomenu na drugo letee udovi te, ono koje je divljakom paljbom zasipalo mulk-paukovo leglo... i uspomenu na Dverove sna ne ruke koje su je u poslednjem trenu sklonile sa puta kojim je nailazio ognjeni zrak, i dr ale je da ne padne; i setila se jo kak o ju je Dver svojim telom zaklanjao. Reti se ugrizla za usnu, da suzbije sve uspomene i misli koje bi mogle p okolebati njenu odlunost. Pomislila je da nije as da se bude mekana i kolebljiva. To bi i lo na ruku mudracima. Kao to je uradila nebrojeno puta kod kue - protivila se Jesu i svaki put b ila u asno ka njena - tako se i tom prilikom Reti isprsila i suoila sa nailazeim osmou gaonim robotom. Digla je nos, isturila donju vilicu. Ne mo e ti meni ni ta, poe ona prkosno projektovati ka njemu. Ne sme . Ali dve nedobrodo le misli dozujale su iz dubina njene svesti. Jedan ovakav robot ubio je onu pticu. Ptica se borila protiv njega i poginula. Talas oseanja krivice obuze je tako jako da je sasvim malo nedostajalo da se okrene i pobegne. Ali upravo tada letei robot promeni putanju i nestade u noi, a namesto njega iskrsnu Ran i pru i aketinu ka njoj. "Ima ne to za mene?" glasilo je Ranovo pitanje. Reti se sme kala i predala mu vito pero. Sad je gledala kako Ran sa sve vi e uzbuenja pregleda taj suvenir, jednim p o jednim instrumentom; pero koje je do maloas bilo njena veoma draga imovina. Ona stisnu usne, nastojei da uvrsti svoju odlunost. Do vraga, dabome da imam ne to za tebe, gospodine ovee sa zvezda. Ne to to ti, kladim se, veoma eli . Ali bitno je ovo: potrudi se da ima i ti ne to za mene! XV KNJIGA MORA Za iskupljenje je potrebno vreme, to je staza sporog prolaza. Zato gledajte da na vremenu dobijate. Kad vas zakon tra i - krij se i la i. Kad vas ulove - ni ta im ne ka i. Niti se pla i kada ti sude. To to ste uradili krivica je te ka, tako se smatra, taj zakon nije gre ka ali kad se kr i majstorski u tome, ka u, i neke lepote bude. Spisi iskupljenja ALVINOVA PRIA Imam sad i angliski renik i prirunik za upotrebu angliskog, pri ruci, i za to u poku ati jedan opit. Da bih zabele io bar deo dramatinosti onoga to se dogodilo, o probau svoju pripovedaku ve tinu u sada njem vremenu, u prezentu, dakle. Znam da se u malo kojoj prii, od onih na angliskom sa stare Zemlje, tako postupa, ali mislim d a to daje jednu ba dobru neposrednost pripovedanju. Evo. Polazim sa malim Zizom - a to je ona nepotpuna treka linost ijem smo vlenov anju prisustvovali pre nedelju dana, onog dana kad se Gibz pretvorio u Tjuga i z aboravio sve o vasionskim brodovima - a mali Ziz se ljigavo i polako vue iz ograd ice u kojoj se igrao, sve do krana za spu tanje batiskafa. Penje se na kran. Namer a je na a da proverimo batiskaf prvi put. Ziz je ovih nedelju dana proveo derui, bog ami, ustro, me avinu hranljivu i bogatu, i mogu rei da je do-obro porastao. Pa ipak, i sad je on jedna prilino mala gomila prstenova. Niko ne oekuje podvige od jednog takvog prcaljoce meu Trekijima; nema ga ni tri kile. Jedva mi dose e do donjeg par a kolena. Ziza vue napred trag mirisa, scentomona, koje je Tjug napravio du putanje takorei do samog ruba litice, odakle mo e da se zagleda pravo u Veliki Miden koji se na tom mestu 'zacopao' u kontinent, odsekao onaj donji komad na kome ima vi e buju

rskih ru evina. Taj moreuz na i stari su odabrali da bude ju na granica dozvoljenog pr ostora za naseljavanje. Ogromno visoka stena Terminus baca dugaku jutarnju senku, ali 'San Vufona ', na ponos i na a radost, visi tako daleko iznad vode da nije u senci: naprotiv, u ble tavom je sjaju sunca. Ziz prilazi batiskafu, ali ne ide uz rampu koja bi ga d ovela pred ulaz u kabinu, vrsto zatvoren, nego klizi dole, u jedan mali kavez pos tavljen ispod izboenog okruglog prozora kabine. U neposrednoj blizini su balast-k amenovi, njih ukupno osamnaest. Dok prolazi pored Tjuga, Ziz ispu ta neke mirise, a veliki Treki odgovara mu mlaziima drugih mirisa; to je njihov razgovor, ali na jeziku koji niko od nas ostalih jijoanskih naroda ne mo e razumeti, pa ak ni poku ati razumeti; naprosto, nismo opremljeni za to. Kavez se zatvara. Urdonol zazvi di, to je nareenje, skupine Huni a i Gheuena prilegnu na posao. Batiskaf oni prvo odgurnu, blago, a onda ga ponu polako spu tati ka moru, odmotavajui kako kabl, napet, na kome on visi, tako i dvostruko crevo z a vazduh. Bubnjevi se okreu postojanim ritmom i pevaju svoju pesmu koja se ponavl ja: Bruum - badum - bruum - badum - bruum... To nas privlai. Huni i svuda na okolnim zaravnima - pa ak i demonstranti - b ivaju obuzeti ovim ritmom veselog i slo nog rada. Ekipe rade, znoje se, posao kree. Jedini prisutni nur je na a Hufu. Ona, izgleda, misli da ba zato to je jedin a, ima du nost da skae i jurca kao podivljala, po celoj du ini i irini jednog krana, a li i drugog. Povremeno se zaustavi pa ui na nekoj bambusovoj 'gredi' kao mornar-os matra na katarki. Izvija svoja nurska lea, prote e se kao da je pesma dobo a namenjena samo njoj, kao da je to neka fizika ruka koja je gladi po leima i po glavi. Blist aju njene nurske oi, gledajui kako se batiskaf spu ta sve dublje i dublje, a od Ziza se vidi samo jedan mali pipak koji viri iz kaveza. Meni pada na um da nur mo da rauna da e mali Treki biti upotrebljen naprosto kao mamac, a batiskaf kao udica zaista velika! Mo da se Hufu pita ta mi to poku avam o upecati. Ovo me, opet, navodi na seanja o tipkovim priama da je u dubini video 'udovi t a'. Ali tu re nisu nijednom pomenuli ni on, a ni Hakica, jo od kako smo stigli ova mo. ute. Svako iz svog razloga, pretpostavljam. Ili su, u ovom op tem uzbuenju, svi zaboravili, samo ja ne? 'San Vufona' se spu ta ni e, i mi prilazimo ivici na e ogromno visoke litice, da vidimo. Gheueni ne vole visine, pa kad moraju prii nekoj ovakvoj provaliji rea guju tako to se spuste stomanim oklopom sasvim na zemlju i onda se vuku samo malice napred, hvatajui svim svojim nogama okolna upori ta. Ja odluujem da uradim nekako s lino. Le em na zemlju, skupim hrabrost i vuem se malo-pomalo napred. Hakica toka ica, m eutim, lepo se dokotrlja do same ivice, iznad mora, ba na sam kameni rub, dve svoj e noge za odgurivanje ispru a unazad da joj budu protivte a, ali zato dve stabljike sa oima pru a napred, napred, koliko god mo e. Kakva cura je to. ta onda da ka e o priama da su G'keki oprezna i 'visoko-K' bia. Gledajui nju, shvatam da ne dolazi u obzir da ja uradim manje nego ona. Zato izgurujem glavu preko kamenog ruba i prisiljavam one kapke da se razdvoje. Kad gleda sa ove visine ka zapadu, okean je ogroman tepih opru en sve do da lekog horizonta. Prete no je bledih boja tamo gde je ra iren preko kontinentalnog pr aga; zato to je dubina tamo, naravno, samo kanap-dva. Ali je i tamnoplave boje ta mo gde je podmorski kanjon, koji se zove Miden i koji je bukvalno rasekao ovu pl anetu, a na ovom jednom mestu zasekao, poput udarca sekirom, i u kontinent. Rasp ukao se kontinent, tako bi izgledao brod kad bi mu otpala cela krma. Suprotna ob ala moreuza udaljena je svega stotinak strelometa, ali ne samo to je more u moreu zu izuzetno duboko, nego su i ju ne obale izuzetno strme, zupaste i nepristupane, ta ko da zaista zapreavaju put svakome ko bi pomislio da prekr i zakon. Nisam ja neki naunik; na alost, nemam tu pamet. Ali i meni je jasno da poje dine zupaste kamene 'kule' na suprotnoj obali moraju biti nove, jer bi ih, inae, v etrovi, ki e i okeanski talasi ve rastoili i sru ili. Kao i planina Guen, i ovo mora b iti mesto gde se planeta Jijo aktivno obnavlja. (Od dana kad smo se ulogorili ov de, osetili smo dava mala zemljotresa.) Nije udo da neki smatraju da je stena Ter minus sveto mesto. Na drugim mestima du obale veliki talasi se kr e o obalu i zasipaju je siln

om penom, ali ovde, ispod nas, more se tajanstveno smiruje - glatko je kao stakl o. Postoji i blaga morska struja koja vue predmete od obale. To su idealni uslovi za na opit; samo, da li su i postojani? Niko se jo nije setio da naprosto izmeri dubinu Procepa ovde, pomou kabla sa tegom na kraju. Nije bilo potrebno, zato to br odovi sa otpadom ne prolaze ovde. 'San Vufona' spu ta se jo ni e, kao pauk-muva koja vue za sobom dve niti pauine . Sad ve nije lako odrediti koliko tano iznosi udaljenost batiskafa od povr ine. Hak je krajnje razmakla oi na tim svojim stabljikama, da bi imala to bolje opa anje dub ine. Ona ne to mrmlja. "U redu, evo, ima da se bunemo... sad!" Ja zadr im dah, ali jo jedna dura proe, a ni ta se ne desi. Sa velikih bubnjev a odmotavaju se novi i novi metri kabla i cevi. Batiskaf postaje sve manji. "Sad!" ponavlja Hakica. Jo jedna dura proe, a 'San Vufona' suv. "Bo-bogami, ima tu da se spu ta i spu ta', komentar je tipkov, promucan. "Zaista to mo e ponovo rei", dodaje Ur-rona i nervozno udara nogom po kamenu . "Ali, nemoj", ka e Hakica, malo ljuta. Onda na gal- estom: "Stvarnost e sa oek ivanjem se pok..." Ni ta od recitacije dubokih misli, jer upravo tad se uje jedno 'pljus'. Pes ma velikih dobo a postaje sporija i dublja, a ja piljim u ogromnu mokru ravan ispo d koje se batiskaf sada nalazi. Bruum - badum - bruum - badum - bruum... Zvui kao najvei Huni na svetu. I to takav koji nikada ne mora da uzme vazdu h niti da se odmori. Kad bi se poasni pomorski kapetan celog Juga birao na osnovu dubine brundanja, ovi kranovi sa dobo ima bili bi izabrani, u ovom trenutku. Na a nurkinja Hufu ispentrala se na sam kraj krana o kome batiskaf visi, a lea je zategla u luk, od zadovoljstva. Neko odbrojava dubinu. "Jedan kanap i etrdeset..." "Jedan kanap i ezdeset..." "Jedan kanap i osamdeset..." "Dva kanapa!" "Dva kanapa i dvadeset..." Ovaj ritmini govor podsea me na Marka Tvena, na njegove prie o plovidbi rom antinom rekom Misisipi, a naroito na onu jednu scenu u kojoj veliki crni ovek mu kara c stoji na pramcu broda 'Princeza delte' i pu ta u vodu kanap sa tegom na kraju, i zvikuje izmerenu dubinu, da bi se znalo kad se brod pribli ava nekom podmuklom spr udu u varljivoj magli; inei to, on spasava ivote svih onih u brodu. Ja sam okeanski Huni . Moj narod plovi brodovima, a ne nekim tamo koritima na mirnim rekama. Pa ipak, ove ljudske prie bile su mome ocu veoma omiljene. I H akici, u vreme kad je bila malo siroe i kad je tupkala po sobi samo pomou etiri svo je nogice za odgurivanje, i sa sve etiri one stabljike zadivljeno i zaneto gledala mog tatu dok je itao glasno te prie sa jednog vujeg sveta koji nikada nije upoznao gu ee mudrosti galaktikog zakonodavstva. Sa sveta gde se niko nije ponosio neznanje m, ali je neznanja bilo mnogo, to ima i jednu prednost - mo e biti prvi koji ne to saz naje, ili otkriva, ili ini. Mo e znati da to niko pre tebe nije uspeo. Ljudska bia su imala tu mogunost na Zemlji. A sad mi - ovde! I ne znajui ta radim, ja se pridi em, sedam na svoje dvokolenaste zadnje nog e, zabacujem glavu i zatrubim radost. Zatrubim mono i dugo, a zvuk zaplovi preko kamenite ravni na kojoj smo, proe kroz opremu i konstrukcije i samo ih ovla dodirn e, odleti u daljine, do testerastih bedema na suprotnoj strani velikog Procepa. I, koliko ja znam, taj zvuk i danas plovi tamo. Sunce lije svetlost preko tih tamnih voda koje mora biti da su duboke ba rem dvadeset kanapa. Mi zami ljamo 'San Vufona' kako tone sve dublje, prvo kroz ob lak vazdu nih mehuria, onda kroz ti inu, dok svetlost iznad batiskafa postaje sve sla bija i slabija i najzad nestaje sasvim. " est kanapa i ezdeset..." " est kanapa i osamdeset..."

"Sedam kanapa!" Kad se mi budemo spu tali, ukljuiemo na toj dubini, od sedam kanapa, na e eikreflektore, a pomou kiselinske baterije praviemo iskrice koje emo slati uz kabl, ek ipi iznad vode, kao signal da je sve u redu. Ali Ziz ne raspola e ni svetiljkama n iti ikakvim nainom signalizacije. Ta mala gomila u tipaka sada je sasvim sama ispod mora, mada, pretpostavljam, nijedan Treki nikad ne pati mnogo od usamljenosti, dokle god se njegovi prstenovi, od kojih je sainjen, mogu raspravljati izmeu sebe. A oni to mogu beskrajno. "Osam kanapa!" Neko donosi vr vina meni i vr tople simline krvi Ur-roni. Hakica, meutim, o tpija jedno pie prodornog ukusa, galuk-ejd, kroz dugaku povijenu slamku. tipko je d obio slanu vodu koju sipa sebi po leima. "Devet kanapa!" Predvieno je da se u ovom opitu ide samo do deset kanapa dubine, i zato e kipa na kranu poinje, polako, da pritiska konicu. Uskoro e batiskaf stati, a onda e kretanje oba dobo a biti preokrenuto, da bi se 'San Vufona' opet izvukao u svet va zduha i svetlosti. Onda katastrofa. Nagli zvuk, kao da je pukla ica na violini, ali neizmern o jai, jak kao grom. ef krana vie: "Oslobaaj konicu!" Operator se baca ka jednoj poluzi... prekasno, jer potres od kidanja kab la stigao je do krana, i kran se ceo propinje nagore i unazad, mlatara kao pecar o ki tap sa koga se upravo otkinula neka velika riba. Ali ovo su zamasi velike mase bambusa i drugog materijala. Nezadr iva sila. Svi se mi ogla avamo u asnuto, videi ta se de ava sa Hufu, malom crnom prilikom koja se dr i za najudaljeniji deo, za sam vrh noseeg krana. Jedna apa, a zatim i druga, gubi upori te. Hufu vri ti. I onda ta mala nurkinja pada kovitlajui se kroz prostor, za malo proma uje ciklonsko okretanje dobo a koji vi e nije nimalo optereen i vrti se unazad; u asnuto i bespomono gledamo kako na a maskota pada u zapenu eni deo mora, i tone u plavu proval iju koja je ve progutala i Ziza, i 'San Vufona', i sve na e nade, i silni rad koji smo dve duge godine ulagali. XVI KNJIGA NAGIBA Legende Uri priaju o krizi razmno avanja. Navodno, oni, meu zvezdama, ive du e nego na Jijou, zato to raznim ve takim sredstvima znatno produ uju svoj vek. Ali Urkinja veito e li da joj kese budu pune, ili mu eva ili mladunaca. Postoje tehnike da se taj oseaj nadoknadi i kad su kese prazne, ali mnogim Urkinjama to naprosto nije isto. Galaktiko dru tvo strogo postupa prema onima koji preteruju u razmno avanju, jer oni time prete ravnote i staroj milijardu godina. Uvek je prisutan strah od no vog 'populacionog po ara' kao to je bio onaj koji je uni tio gotovo polovinu svetova u Treoj galaksiji, pre stotinak miliona godina. Naroito su velika podozrenja onih vrsta koje se razmno avaju sporo, kao to s u Huni i, prema 'nisko-K' vrstama koje izbacuju ikru ili mnogobrojnu mla ili mladuna d, kao to ine Uri. Legende govore o sukobima zbog ovoga. Kad se slu a kitnjasta urska usmena istorija, pa, ako se pri tome i 'ita izmeu redova', doe se do utiska da je protiv U ra svojevremeno bila podneta tu ba, o kojoj su odluivali vi i nivoi galaktikog dru tva. Uri su izgubili parnicu. Takoe su izgubili ogoreni rat za nametanje presud e, koji je usledio. Neki od gubitnika nisu pristali na kapitulaciju. Okrenuli su jedan brod ka zabranjenim zonama, da tamo tragaju za divljom prerijom koja bi mogla postati njihov dom. Za mestom na kome e uti topot mnogo milijardi urskih nogu. ASK udna poruka nam sti e ak iz Tareka grada, od Arijane Fu, poasnog najvi eg mudra

ca ljudske vrste. Urkinja tatarka od umora pade na kolena, posle galopa iz ravnica Varila uzbrdo do nas; iscrpljena toliko da je zatra ila vodu, sirovu, nerazbla enu. Sad se u centar usmerite, prstenovi moji. Zavrtite va u uvek nepouzdanu pa n ju oko prie Arijane Fu, koju je glasno proitao Lester Kembel, njen naslednik na po lo aju glavnog ljudskog mudraca. Zar nisu te vesti poslale isparenja udesna, u daho vima gustim i sna nim, kroz moje/na e jezgro - vesti da je tajanstveni ranjeni van-J ijoanac naen jednog dana blizu gornjeg toka reke Roni? Neznanac koji bi lako moga o biti izgubljeni kolega ovih to su upali kod nas i poremetili mir na eg izgnanstva ! Ili bi, nagaa ona, mogao biti begunac koji je izmakao tim dalekoploveim pustolov ima? ta ako su njegove rane znak da su oni neprijatelji njegovi, koliko i na i? Arijana preporuuje da mi, lanovi Saveta, ispitamo tu stvar obazrivo, kolik o ovde mo emo, mo da i uz pomo na ih itaa istine, dok ona obavlja dalje opite u Biblosu. Istra itelji zaista kao da se zanimaju i za to ta drugo, a ne samo za razumne vrste koje bi mogli ugrabiti iz jijoanskog ugarenog mira. Oni se prave da su no n alantni, ali neumorno ispituju na narod, nude nagrade i razne dobrobiti, za svaki izve taj o 'neem udnom'. Kako su ironine te rei kad dolaze od njih. A postoji i ptica. Svakako pamtite metalnu pticu, prstenovi moji? Na a normalna pretpostavka bila bi da je to jo jedan zaostatak iz dr ave Bujura, spasen iz utrobe mrtvog ili u mirueg mulk-pauka. Ali ona prerano do la devojka kune se da je videla kako se ta pt ica pokree! Ka e ta devojka da je prepe aila velike daljine pratei let te ptice, a zati m videla kako se ptica borila protiv jedne ma ine Rothena i uni tila je! Da li su iz tog razloga istra itelji ukopali, iste noi, svoju stanicu u zem lju, kao da se sad oni pla e neba? Na i najbolji tehniari pregledaju pticu-ma inu, ali, imajui vrlo slabe alatke, vrlo malo i saznaju, osim injenice da u metalnim prsima pticinim jo pulsiraju nek e energije. Mo da e onaj odred koji Lester uputi na istok - da pohvata bandu preran o do lih, to po na em zakonu i mora biti uinjeno - pro nai ne to novo. Pitanja ima tako mnogo. Ali i kad bismo znali odgovore, da li bi se na a k atastrofalna situacija iole popravila? Kad bi vremena bilo dovoljno, ja bih postavio zadatak mojim/na im razliitim prstenovima da zastupaju razliite take gledanja u raspravi o tome; svako pitanje izlivalo bi drugaije mirise koji bi oblagali na e vla no jezgro, silogizmi bi kapali kao vosak, i na kraju bi prosijala samo istina, kao kroz sloj providnog laka. Al i nema vremena za taj trekijevski pristup re avanju problema. Zato mi mudraci veamo u suvom vazduhu, ak ni reuge nemamo da nam pomognu da savladamo neprikladnosti o vih jezika kojima govorimo. Svaki dan koji proe samo je jo jedna uzaludna kupovina vremena, jo jedno odlaganje na e sudbine. to se tie drugog predloga Arijaninog, ve smo upotrebili itae istine, koji su radili svoj posao tokom na ih rasprava sa nebeskim ljudskim biima. Prema knjigama d revnog znanja, ova pasivna vrsta psiho-moi trebalo bi da je manje primetna od dru gih tehnika. "Tra ite li vi nekog odreenog?" pitali smo jue. "Postoji li neka odreena osob a, ili bie, ili grupa, za kojom treba u va e ime da tragamo?" Njihov voa - onaj koji se odaziva na ime-etiketu Ran - kao da je u tom tr enutku postao napetiji, ali je to zaas prikrio i osmehnuo nam se sa puno samopouz danja, kao to je njegova rasa sklona da ini. "Uvek je na a elja da tragamo za udnovatostima", odgovorio je. "Jeste li opa zili neke udne stvari?" Posle je jedna od na ih itaa istine rekla da je u onom trenu Ranove napetost i uhvatila ne to - jedan kratkotrajni sev boje. Jednu tamnu nijansu sivog, nalik n a oklop sivog Gheuena. Ali ta siva povr ina izgledala je gipkija, pokazivala je el astinost i blago talasanje, ali i odsustvo ma kakve dlake, krlju ti, torga ili perj a. Taj trenutak vienja odmah je prestao. Pa ipak, itaica istine stigla je da o seti da tu postoji neka veza sa... vodom. ta je drugo ona opazila, u tom krtom trenu, i posle opisala? Ah, da. Pregr t mehurova.

I drugu, i treu, mnogo takvih formacija; onoliko mnogo koliko zvezda ima. Ti mehurovi izrastali su u kugle velike poput Jijoovih meseca. Svetlucav e, glatke, prastare. Bezvremenske. Kugle pune destilata udesnog... koji je zapeaen vremenom. Posle toga, ni ta vi e. Pa, dobro, avaj, ta se vi e tra iti moglo? ta smo mi, ako ne amateri u ovoj vr sti igre? Fhundau i Uvianje-o tro-kao-no ukazuju na to da i taj maju ni nagove taj mo e bi ti samo varka ve to ubaena u misli na ih itaa istine, da bi nas odvukla u beskorisne pa radokse. Ipak, u ovakvim vremenima, kad su nas napustili i na i reuzi, pa i samo Sv eto jaje, vredi se hvatati i za takve slamke, koje ipak nude neku maju nu nadu da izbegnemo davljenje. U svojoj poruci, Arijana je obeala da e poslati jo jednu vrstu pomoi. Jednog strunjaka ija ve tina mo e pomoi da izvr imo pritisak na na e neprijatelje, mo da u meri oljnoj da ih nateramo da se ponu s nama pogaati i cenkati. O, Arijana, kako nam je nedostajao, poslednjih dana, tvoj samovoljni opt imizam! Kad bi sa neba poela padati vatra, ti bi u tome videla priliku za peenje g linenih lonaca. Kad bi se ceo Nagib zatresao i onda potonuo u stravine dubine Mid ena, ti bi i onda povikala - evo prilike! SARA Nimalo se ne obazirui na hitna nareenja da treba preko dana da se skrivamo , parobrod 'Gofer' nadma io je svoj stari rekord brzine, hitajui iz grada Tareka uz vodno, rekom Bibur, koja je tada bila nado la zbog velikog prolenog priliva vode. P arni kotlovi su stenjali, klipovi su drmusali cilindre, bila je to proizvodnja i potro nja energije sa kojom se nije moglo porediti ni ta drugo na Jijou, ni ta osim ' Goferovog' broda-blizanca, 'Krtice'. Ta dva mona amblema ljudske tehnologije bila su daleko jaa od bilo kakve druge ma ine na Jijou, pa ak i od onih u domi ljato izgrae nim urskim kovanicama koje vredno rade na visokim vulkanima. Ali sve to sada je izgubilo svoju divotu. Kotlovi zakovani nitnama, razm ahane poluge privr ene za rubove tokova da bi ih okretale, pokazalo se da je to primi tivna tehnologija, jedva ne to bolja od kamene sekire. ak i ako zvezdani bogovi odu, a ne uine ni ta od onih stra nih stvari koje Ari jana Fu predvia, pomisli Sara, jednu ogromnu tetu ve su nam naneli: oduzeli su nam na e opsene. Jednoj osobi to kao da nije smetalo nimalo. Neznanac se stalno vrzmao ok o zahuktale i napregnute ma inerije, zavirivao pod poluge, pokretima tra io od glavn og ma iniste da otvori menja brzina i omogui njemu da pogleda unutra. U prvo vreme, ljudska posada zazirala je od tih njegovih poku aja; ali uskoro su, iako Neznanac nije imao sposobnost govora, osetili da im je duhovno slian. Sara uvide da ovek mnogo toga mo e objasniti pokretima ruku. To je jo jednom pokazalo kako se jezik prilagoava trenutnim potrebama. Slino tome, galaktiki jezic i kojima su govorili kolonisti na Jijou menjali su se po dolasku svakog sledeeg t alasa naseljenika, a najvea promena nastala je kad su do li, poslednji od svih, lju di, i doneli pola miliona tekstova tampanih uglavnom na angliskom, jeziku koji je , reklo bi se, od haosa pravljen, prepun svakojakih argona, igara rei i dvosmislic a. Promene na Jijou bile su slika u ogledalu promena koje su sada u toku na samoj Zemlji, gde gramatike stare milijardu godina potiskuju ljudsku kulturu pr ema veem stupnju sreenosti. U oba sluaja, meutim, jezik dobija snagu od toga to jedna strana ima maltene potpun monopol na znanje. To je ona svima poznata ironija. Sari je, meutim, bila poznata jo jedna, z asnovana na njenoj neobinoj lingvistikoj teoriji o est naroda Jijoa; teoriji toliko jeretikoj da, u poreenju sa njom, ak i Larkovi stavovi izgledaju kao najklasinije p ravoverje. Mo da je ve odavno do lo vreme da se ja vratim u Biblos, pomisli ona. Da podn esem izve taj o svom radu... i da se suoim sa svim onim stvarima kojih se bojim. Zanet u iste stvari kao i njegovi drugari ma inisti, Neznanac je izgledao srean. Nadzirala ga je, iz invalidskih kolica sa velikim tokovima, Arijana Fu. Zat o je Sara izi la iz bunog ma inskog odeljenja i po la ka pramcu, gde je 'Gofer' svojim

silovitim zaletom sekao gustu izmaglicu. Kroz dronjke izmaglice ponekad su se mo gli videti, na jugu i istoku, vrhovi Rimera, koje je zora postepeno obasjavala. Oblast u kojoj e biti izreena presuda o sudbini est naroda. Kako e se Lark i Dver iznenanditi kad me vide! - pomisli ona. Oh, da, verovatno e poeti da se dernjaju da je trebalo da ja ostanem kod k ue, u bezbednosti. Odgovoriu im da ja imam svoj posao, jednako va an kao to je njihov , i da ne bi trebalo da prave toliku razliku izmeu polova. Svi troje emo se svojsk i truditi da ne poka emo koliko smo sreni to vidimo jedni druge. Ali pre toga, mudra Fu eli ovo 'uzgredno putovanje' da bi proverila neke svoje zamisli o Neznancu. Ne obazire se na Sarinu nagonsku elju da za titi ranjenik a od svakog daljeg uplitanja u njegovu sudbinu. To su nagoni koji su me ve uvukli u dovoljno nevolja. Zar nije vreme da i h svedem na neku razumniju meru? U jednom prastarom tekstu pominjala se takva sklonost kao 'manija negova nja'. Mo da je to izgledalo vrlo 'cakano' kad je ona bila devojica i kad je negoval a razna ranjena stvorenja iz ume. Mo da sad nikakvih problema ne bi bilo da je Sara i la putanjom normalnom za jijoanske ene: da su sad oko nje deca i premoreni mu -sel jak, i da je svi vuku na svoju stranu, zahtevaju njenu pa nju. Za to je morala da se opredeli za sublimaciju svojih materinskih nagona? Dodu e, ne bi joj ostalo mnogo slobodnog vremena za druge stvari koje nju zanimaju; ne bez svih onih kunih ureaj a koji domaici mogu toliko vremena da u tede, ali koji postoje samo kao privlani opi si u teranskim priama iz davnina, koji bude udnju. Iako ne mnogo lepa niti po ma em u izuzetna, Sara je oseala da bi bila uspe na u takvom, skromnom ivotu i da bi donel a sreu nekom jednostavnom, asnom oveku. Da, kad bi jednostavan ivot bio ono to ja elim. Sara poku a da zbaci sa sebe ovaj talas samoposmatranja. Bilo je sasvim ja sno zbog ega osea 'prpu'. Biblos. Sredi te ljudskih strahova i nada, i ljudske moi, gordosti i sramot e, mesto na kome je ona svojevremeno na la ljubav - ili samo varku da je voljena a onda izgubila i to. Grad u kome je mogla lako dobiti 'drugu priliku', ali je panino pobegla od toga. Nigde drugde nije osetila takve razmahe klatna izmeu rados ne opu tenosti i klaustrofobije; izmeu nade i straha. Da li e Biblos jo stajati, kad zaokrenemo za poslednju renu okuku? - pomisl i ona. Ili je kameni krov ve pao... Njen um poe uzmicati od nepodno ljivog. Sara izvue iz ranca ne to drugo ime e za baviti misli. Rukopis njenog drugog strunog rada o jijoanskom jeziku. Vreme je, t akoe, da ona razmisli ta da ka e mudracu Buneru i drugima ako se suoi sa njima. ta sam radila? Pokazivala na papiru da haos mo e biti jedan oblik napretka. Da i buka mo e biti informativna. To e biti kao da im ka em da mogu dokazati da je belo crno, i da je gore do le! Postoje dokazi da su u davnoj pro losti Zemlje, kad su zemaljska plemena b ila nomadska ili predpoljoprivredna, jezike grupe bile, veina njih, krue ustrojene nego kasnije. Na primer, zemaljski uenjaci poku ali su da rekonstrui u proto-indoevro pski jezik, polazei (u pro lost) od latinskog, sanskrita, grkog i nemakog; dobili su jedan prajezik, vrlo strogo organizovan, sa mnogo pade a i deklinacija. Jedan sklo p zasnovan na pravilima, kojim bi se ponosila svaka galaktika gramatika. Na margini Sara sad dopisa ne to to je nedavno prona la u svojim materijalima za itanje: jedan od jezika severnoamerikih Indijanaca, i to erokija, imao je ak sed amdeset linih zamenica - naina da se ka e 'ja, ti, on, ona, ono, mi, vi, oni, mene, meni, tebe, tebi, nas, njih...' i tome slino, sve u zavisnosti od konteksta i lini h odnosa. Kao u dana njem galaktikom estom jeziku. Po mi ljenju nekih komentatora, ovo nagove tava da su ljudi nekad imali pokr ovitelje koji su poeli raditi sa zemaljskim ovekolikim majmunima i uzdigli ih. Tak vi nastavnici su, navodno, izmenili na a tela i mozgove i nauili nas strogoj logici , a za to su im slu ili jezici skrojeni prema na im potrebama.

Onda smo ostali bez svojih vodia. Sopstvenom krivicom? Ili su nas napusti li? Ne zna se. Potom je, po toj teoriji, do lo do devolucije svih zemaljskih jezika, koji su se postupno spustili ka onim majmunolikim mumlanjima kojima su se na i preci s lu ili i pre uzdizanja. U vreme kad su oni poletali ka Jijou, galaktiki savetnici s u zahtevali da angliski i drugi 'vuji' jezici budu napu teni, i da ljudska bia preu n a neke druge jezike, podobne za razumna bia. Argumenti na kojima su oni zasnivali ove zahteve mogu se ilustrovati igr om pokvarenih telefona. Uzmemo desetak igraa i damo im da sednu u krug. Jednome od njih pro apuemo s lo enu reenicu, on je zatim pro apue onom do sebe, i tako dalje. Pitanje glasi: posle koliko ovakvih ponavljanja e original biti izgubljen zbog svakojakih zabuna i oma k i u govoru? Odgovor: u angliskom, buka mo e poeti da se ubacuje ve na samom poetku. P osle samo nekoliko ponavljanja, razna vesela izoblienja mogu se uveliko pojaviti. Ovaj isti opit daje drugaije ishode u rosijskom i u nihanskom, ljudskim j ezicima kod kojih se i sad zahteva potpuno slaganje u rodu, broju i pade u, vremen u i drugim osobinama. Ako se u rosijskom telefonskom razgovoru pojavi gre ka, izme njena re postaje vrlo upadljiva po svojoj pogre nosti, a sagovornik je esto ispravi i ne razmi ljajui. U istim galaktikim jezicima, igra pokvarenih telefona mo e se produ avati tako da poruka putuje ceo dan kroz veoma dugaak red sagovornika koji apuu jedan drugome , i da na kraju bude sasvim ista, bez i jedne gre ke. Naravno da je i sama zamisao ovakve igre bila u pet galaksija nepoznata sve dok nisu stigla ljudska bia. Sara je brzo prepoznala takozvani ' enonov kod', tako nazvan po jednom zem aljskom pioniru informativne tehnologije koji je pokazao kako poruke, naroito kod irane, mogu da se rekonstrui u ak i posle velikog prodora statikog uma; ta istra ivanja bila su od kljunog znaaja za digitalni govor i transmisiju podataka, u predkontak tnom ljudskom dru tvu. Indoevropski jezik bio je logian, pomisli ona. Bio je otporan na gre ke, ka o to jesu i galaktiki jezici koji kompjuterima odgovaraju daleko bolje nego haotini angliski. Po mi ljenju mnogih, ovo znai da je indoevropski jezik nastao zahvaljujui ut icaju pokrovitelja koji su doleteli u nekoj davnoj, maglovitoj pro losti. Ali sada , gledajui Neznanca kako veselo op ti, mumlanjem i pokretima ruku, sa ma inistima na ovom parobrodu, Sara se podseti jedne injenice. Nisu govornici indoevropskog jezika izmislili kompjutere. Nisu ih izmisl ili ni govornici ijednog od sada njih odlinih galaktikih jezika. Svi ti zvezdani bog ovi dobili su raunare ve gotove, od nekog starijeg, kao naslee. U celokupnoj novijoj istoriji pet galaksija, samo jedan narod je nezavis no i samostalno izmislio kompjutere - i gotovo sve drugo to je potrebno za zvezdo plovni ivot - polazei ni od ega. Narod koji je govorio rosijskim jezikom, i nihanskim, i francuskim, i, n aroito, prethodnikom angliskog, divljim i nedisciplinovanim engleskim. Da li su to postigli uprkos svom haotinom jeziku? - pomisli ona. Ili upravo zahvaljujui njemu? Gospodari njenog esnafa smatraju da ona juri za utvarama; da joj je to s amo razonoda, nain da izbegne svoje obaveze. Sara je, meutim, slutila ne to. Oseala je, intuicijom, da je na tragu neeg st varnog. Pro lost i sada njost sadr ali su elemente koji e odluiti o daljoj sudbini est na roda. Ako ona nije ve odluena. Zora se brzo prosipala sa rimerskih planinskih vrhunaca. Nastaviti sada plovidbu 'Gouferom', a nastavili su, znailo je otvoreno pogaziti nareenja mudraca. Ali niko se nije usudio da to ka e kapetanu, u ijim je oima svetlucalo ludilo. To sigurno uhvati one koji suvi e dugo borave u blizini ljudskih bia, pomis li Sara. Parobrodi imaju u svojoj posadi jednak broj ljudi (mu karaca i ena) kao i Huni a; to je potrebno zato to mora neko da radi oko parne ma ine. Grauf-fu, njihov n avigator i ujedno gospodar broda, poznavao je ovu reku, imao je za nju pouzdane

nagone koji su proisticali iz njegovog naslea. Prihvatio je mnoge manire sa Zemlj e, kao to je no enje pletene kape na krznatoj glavi i odbijanje dimova iz lule koja se pu i ne mnogo manje nego dimnjak parobroda. Sada, dok je kapetan kroz izmaglic u zore zurio napred, njegove kr evite crte lica izgledale su kao ilustracija za ne ku pripovest o pomorskim pustolovinama, ne to sa polica biblioteke u Biblosu; prip ovest o piratima starih vremena. Bilo je to lice koje odi e samopouzdanjem, lice n aviklo na opasnosti. Grauf-fu okrete glavu, primeti da ga Sara gleda i zatvori jedno oko. To njegovo namigivanje izgledalo je vrlo lukavo. Oh, nemoj sad glumiti, pomisli ona, oekujui da taj Huni pljune preko ograde u vodu i ka e ne to u stilu: "'Ajmo br e navigavat. Punon paron naprid!" Umesto toga, gospodar 'Goufera' izvue lulu iz usta i pokaza njenom dr kom n apred. "Biblos", ree on dubokim huni kim glasom nalik na re anje lava, sa nekim slan im primorskim naglaskom. "Dve krivine ispred nas. Hrrrmmm... Ceo jedan dan br e ne go to si ti oekivala da e sti." Sara pogleda uz reku. Dragocen dan, pomisli ona. Vremena ima jo samo malo . Razaznavala je, u poetku, samo Veitu movaru, na levoj strani, koja se od te obale prote e, neprohodna, sve do reke Roni; ogromna, sa ivim peskom na bezbroj me sta, tako da se na kopnenom putu do Tareka moralo praviti to veliko zaobila enje. Na desnoj strani poinjala je ogromna Varilska ravnica; nekoliko putnika iskrcalo se ranije, sa naumom da sebi nau suvozemni prevoz do raznih odredi ta u ravnici. U jednom takvom brzom karavanu bili su portretista Blor i jedna mala eksplozerka k oja je nosila neke depe e za svoj esnaf. Oboje tako maleni, da su lako mogli jahat i na magarcima po ceo dan i, uz ne to sree, stii na Livadu okupljanja za tri dana ja hanja. Na tom istom mestu zvanom 'Kandu pristani te' iskrcali su se Priti i Pzora, da zakupe zapre na kola i ekaju, za sluaj da Neznanca treba odvesti pred mudrace a o tome e odluka biti doneta tek sad, u Biblosu. Magla se razilazila. Na desnoj strani od broda ukazivao se sve jasnije j edan kameni zid koji se uzdizao iz vode i postajao, iz dure u duru, sve vi i. Bila je to ve prava litica, i to svetlucava, maltene staklasta, kao da joj ni erozija ni samo vreme ne mogu ni ta. estoke rasprave da li je prirodnog ili bujurskog pore kla nisu prestajale. Kad je Ulgor rekla da bi graani sela Dolo mogli videti plamen zapaljenih knjiga, mislila je i na odsjaje plamena koji bi se odra avali u ovim maltene ogled alskim liticama. Pre dva veka, naseljenici u Dolou zaista su videli taj prizor, jeziv i kad se gleda iz velike daljine. Bila je to katastrofa, koja se nikada ka snije nije ponovila u tom obimu; gora od masakra u Tolonu, gora od zasede koju j e Uk-ran namestila Drejku starijem u Zalivu krvi. Ali ovog puta ne videsmo vatru, pomisli Sara. Ipak, bilo je napeto sve dok brod na oplovi i poslednju renu okuku... Sara odahnu silno. Arhiv stoji, pomisli ona. Zurila je u graevine neko vreme, poneta oseanjima, onda je po urila na krmu da pozove Neznanca i Arijanu Fu. Oboje e eleti da vide ovo. Tvrava je to bila, zamak; neprobojan, izdubljen u planini, alatima koji v i e ne postoje. Bili su to alati slini onima to ih imaju bogovi sa zvezda; baeni su u morske dubine ubrzo posle iskopavanja ovog upori ta u kamenu. Ove citadele znanja . Jedan granitni obronak planine str ao je i sad, kako ga je priroda stvoril a, iz litice u reku, kao ispru en prst; zato je na tom mestu reka Bibur bila prisi ljena da napravi tako jaku krivinu. Iz vazduha je taj obronak verovatno izgledao otprilike isto kao i uvek; bliske kro nje prikrivale su otvorene, atrijumske pros tore, pu tale samo odmerene koliine svetlosti u dvori ta i ' umarke za itanje'. Ali sa p alube 'Goufera', koji se privezao za jedan mali gat, videlo se da ispod kro nji po stoje upeatljivi odbrambeni bedemi, a onda red za redom masivnih, izvajanih stubo va koji pridr avaju gornji umoviti plato da ne padne u ve taki izdubljenu ogromnu uplji nu ve da joj poslu i kao krov. U unutra njosti ove prekomerne peine nalazile su se drvene zgrade koje su ti

tile svoju dragocenu sadr inu od ki e, vetra i snega - od svega osim pakla koji je s vojevremeno opusto io ju ni kraj biblioteke ostavljajui samo pepeo i propast. Za samo jednu no izgorela je, tada, ak treina mudrosti koju je ostavilo Veliko tampanje; pr etvorila se u dim i oaj. I to upravo ona odeljenja koja bi bila najkorisnija danas, pomisli Sara. Ona posveena galaktikom dru tvu, njegovim mnogobrojnim rasama i klanovima. Ono to je preostalo daje samo naznake o slo enim biolo ko-socijalno-politikim odnosima koji fl uktuiraju kroz pet galaksija. Uprkos krizi u kojoj su se Jijoanci sada nalazili, zora je izmamila kolo nu hodoasnika iz gostinskih spavaonica u obli njim selima posakrivanim ispod umskog zelenila; bili su to uenjaci koji krenu e zajedno sa putnicima iz 'Goufera' uzlazno m krivudavom strminom prema glavnoj kapiji. Studenti Treki i G'keki zastajali su na odmori tima da uhvate dah. Crveni Gheueni iz dalekog mora zastajali su iz drug og razloga, da se poprskaju slanom vodom po kupoli na svojim leima. Ulgor i Blejd su ih iroko zaobilazili. U suprotnom smeru od ove kolone posetilaca, nizbrdo, i ao je karavan magar aca. Sanduci voskom zapeaeni govorili su svoju priu. Nastavlja se evakuacija, pomisli Sara. Bibliotekari koriste zastoj koji nastaje zbog taktike odugovlaenja kojom se slu e mudraci. Da li e ona, kad ue, unutra videti samo prazne police kako se pru aju koliko god vid se e u daljinu? Nemogue! - pomisli Sara. ak i ako bi uspeli da zapakuju stotine hiljada kn jiga, gde bi ih preneli? Gde smestili? Neznanac je navaljivao da ba on gura Arijanina invalidska kolica uzbrdo, mo da iz po tovanja, ili da poka e koliko je odmakao njegov fiziki oporavak. Zaista, nj egova 'pirgasto' tamna ko a sada je sijala od zdravlja, njegov smeh bio je buan, du bok i srdaan. Kako su prilazili bli e, zadivljeno je gledao mone bedeme tvrave, pokre tni most preko odbrambenog rova, re etku sa iljcima nadole zvanu 'portkulis' koja s e mogla spustiti da zatvori kapiju tvrave, i milicionere koji su uvali zdanje. Ume sto da bude tek poneki, kao to je Sara pamtila iz ranijih dana, sad su mnogobrojn i branioci stajali ili se etkali iza zupastih grudobrana, opremljeni kopljima, luk ovima i strelama, i arbalestima. Arijana je izgledala zadovoljna Neznanevim reakcijama, bacala je ka Sari poglede koji su to pokazivali. On nikada ranije nije bio ovde, pomisli Sara. ak i te rane koje je zadobi o nisu mogle izbrisati uspomenu tako ivu kao to je Biblos. Ili je on neki seljak i z najudaljenijeg, najzaostalijeg ljudskog naselja, ili... Proo e kroz poslednji odbrambeni zid, i Neznanac se zapanjeno zagleda u zgr ade same Arhive. Drvena zdanja, ali izgraena da lie na slavne zgrade iz obo avane pr o losti Zemlje - Partenon, zamak Edo, ak i jedan minijaturni Tad Mahal iji su se mina reti pretapali u etiri te ka stuba za pridr avanje kamene tavanice iznad svega toga. Oigledno, osnivai su imali naklonost ka dramskoj ironiji, jer sva ta davna zdanja na Zemlji bila su podizana sa namerom da traju, da to du e pru aju svoj uzaludni otpo r zubu vremena, dok su ove jijoanske imitacije imale suprotnu namenu - da poslu e jednoj svrsi i da onda nestanu kao da ih nikad nije bilo. Ali ak i takvo postojanje smetalo je nekim ljudima. "Oholost!" mumljao je Jop, farmer sa drveta, koji se opredelio da poe kad je saznao da se priprema ovaj pohod. "Sve ovo mora da nestane, ako hoemo ikada b lagosloveni postati." "Proticanjem vremena, nestae, sigurno", ree Arijana Fu i klimnu glavom. Ni je razjasnila ta tano znae te njene rei 'proticanjem vremena'; a mogle su da znae, na ravno, sledee nedelje, ili kroz hiljadu godina. Sara vide neke ljude kako razmazuju sve u glinu preko rupa u samoj osnovi nekoliko velikih stubova. Ovi rade isto kao na i kod kue, pomisli ona. Eksplozeri p ostavljaju naboje, da sve bude spremno. I protiv svoje volje okrenula se da pogleda one koji su i li sasvim na zael ju njihove skupine, iza Jopa. Ta dvojica poslednjih putnika sa 'Goufera' bili su mladi Jomah, Henrikov sin, i njegov ujak Kurt. Stariji od te dvojice eksplozera saginjao se da prstom poka e mlaem pojedine take u konstrukciji stubova. Zatim je ak ama doaravao tumbanje granitnih blokova. Sara se zapita da li Neznanac, dok zadiv

ljeno i sreno zuri oko sebe, ima ikakvu predstavu o tome kako bi malo bilo potreb no pa da se sve ovo pretvori u ru evine koje se ni po emu ne bi razlikovale od stot ina drugih graevina to su ih Bujuri ostavili za sobom kad su odlazili, a planetu p repu tali opet prirodi. Sara oseti da joj se vraa ona stara napetost u pleima. Njeni prvi students ki dani u Biblosu nisu bili laki. ak i kad je nosila knjige sa sobom gore, navrh Biblosa, da ita u senci nekog garu drveta koje ju je podsealo na njen dom, nikako se nije uspevala osloboditi oseanja da bi ceo plato mogao da se zatrese i sru i isp od nje. Neko vreme, te nervozne fantazije ugro avale su, ak, i nastavak njenih stud ija - a onda se pojavio Jo u. Sarino lice se malo tr e od nelagodnosti. Znala je da e joj se sve ovo vrat iti ako doe opet u Biblos. Sve te uspomene. "Ni ta ne traje zauvek", dodade Jop, dok su se pribli avali Atinskom portalu sredi nje dvorane. Nije ni slutio koliko su te njegove rei, kao aoka, pogodile ono t o je Sara mislila o svom privatnom ivotu. Arijana se saglasi. "Ifni je u tom pogledu vrlo odluna. Ni ta ne mo e odoleti boginji promene." Mo da je Arijana htela da to zazvui ironino, ali Sara nije razumela u emu bi mogla biti poenta takve ironije. Nije imala ni volje da razmi lja o takvim stvarim a, odve je bila zadubljena u svoje uspomene. Pribli avali su se divovskim dvokrilni m vratima. Ta vrata su Gheueni izgrizli od najkvalitetnijeg drveta, bio je to po klon od cele gheuenske rase. Okovana su urskom bronzom, lakirana trekim sekretima , obojili su ih umetnici G'keki. Umetniko delo deset metara visoko, koje izra ava, svojom kitnjastom simbolikom, onu vrednost koja je svima najdragocenija; najnovi je, najbolje i najte e dostignuto ostvarenje jijoanske zajednice izgnanika. Veliki mir. Ovog puta Sara je jedva primetila Neznaneve zadivljene reakcije. Nije mog la deliti njegovo zadovoljstvo. U ovoj biblioteci ona je, sada, oseala samo alost. ASK Portretista ne zatra i ni da se odmori posle dugog, napornog putovanja od Kandu pristani ta. Baci se na posao, poe odmah pripremati materijale - kaustine hemi kalije i tvrde metale koji su otporni na dejstvo vremena i zato sumnjivi pred za konima Zajednice, ali upravo zbog toga i idealni za ucenu. Drugi iz njegovog esnafa ve su do li na Okupljanje da prodaju papirne fotog rafije posetilaca, stare ina esnafa, pobednika sportskih - svakoga ko je ta tinom sv ojom nagnan da uva sliku sebe koja e potrajati samo jedan ivotni vek, mo da dva, a on da se raspasti. Nekolicina tih ve tih prodavaca slika ponudila je da fotografi e ist ra itelje, ali emu? Portret na hartiji proizvedenoj da satrune i nestane, a ne da t raje jedan eon. Bolje ne rizikovati da ih tuini uhvate na delu i tako otkriju nek e od na ih skrivenih umetnosti. Ali Arijana, Blor i mlada Sara Kulhan kao da su smislili ne to drugaije, za r ne, prstenovi moji? Iako umoran od puta, Blor poe odmah da nam pokazuje gordo j edan svoj dagerotip. Slika toliko precizna, da naprosto nije verovatno da takva mo e postojati. Sauvana na metalu koji je kiselinom izgrizen na nekim mestima. Star a vekovima. Ur-jah opipava vernu sliku velike ratnice iz pro losti, i sva drhti. "Ako poku amo ovo, tajnost je od bitnog znaaja. Na i neprijatelji ne smeju zn ati koliko mali broj slika je napravljen", veli Fhun-dau. Ose privatniarke kru e, k ru e oko na eg skrivenog atora za dogovore, a komadii gorkih boja poleu sa njihovih sve tlucavih krila. "Nebeski bogovi moraju zami ljati da smo napravili ve stotine ploa i bezbedn o ih posakrivali daleko odavde, na tako mnogo mesta i tako duboko da ih oni nika da ne mogu sve pronai." "Istina to je", dodaje Vuben, ije stabljike sa oima upliu ples obazrivosti. "Ali jo neeg tu ima. Da bi ovo uspelo, portreti ne smeju naprosto prikazivati lic a ljudskih zavojevaa. Od kakve bi koristi to bilo kao dokaz, kroz milion godina? Moraju se na slici videti i ma ine tuina tih, i prepoznatljive take geografije Jijoa , kao i one ovda nje ivotinje koje tuini merkaju da ih mo da ugrabe." "I odea njihova, tako dreava", ubaci Lester Kembel hitno. "Sva sredstva id entifikacije koja e kazati da su to odmetnici. A ne pripadnici na ih ljudi, ovih to

na Jijou

ive." Svi se saglasimo sa tim poslednjim zahtevom, iako se ini da je uzaludan p oku aj ispunjenja takvog neeg. Kako mogu na nekoliko ploa sa urezanim slikama biti i skazane i dokazane, za islednike iz budunosti, razlike tako fine, da ih oni shvat e dugo posle na eg nestanka? Tra imo od Blora da se posavetuje sa na im agentima, imajui sve ove kriteriju me na umu. Ako se i ta korisno od ovoga ostvari, bie to udo, zaista.

Verujemo u uda, zar ne, prstenovi moji? Danas je reug u na oj/mojoj telesno j kesi izi ao iz hibernacije. Budi se i Vubenov reug, a Vuben je na govornik o palj enju. I drugi javljaju da se njihovi reuzi, usnuli, poinju ne to me koljiti. Mo e li se iole nade u tome nazreti? Ili se reuzi bude samo onako kako se to kod njih de ava u zavr noj fazi te ke bolesti, kad im predstoji da se uskoro sklupaj u i umru? DVER Staza preko Rimera bila je strma i izlomatana. To nikada nije bilo od znaaja prilikom Dverovih ranijih putovanja u divlj inu istonih predela - bili su to istra ivaki pohodi odobreni od mudraca - zato to je i ao sam i nosio samo svoj luk, mapu i nekoliko najneophodnijih stvari. Prilikom p rvog takvog pohoda, neposredno posle penzionisanja starog Falona, Dver se u sila sku toliko odu evio da je potrao niz planinu i bukvalno trkom, preskaui sa jednog nes igurnog upori ta na drugo, pu tajui da ga gravitacija vue vrtoglavo napred, 'sleteo' s a Rimerskih gora u istone ravnice zaogrnute izmaglicom; i jo podvriskivao i dernja o se usput. Ni ta od toga, ovog puta. Nimalo odu evljenja. Ni govora o takmienju njegove mladosti i ve tine protiv upornog zagrljaja planete. Ovo je bio posao sasvim trezv en, on je morao ubediti i pridobiti dvanaest te ko natovarenih magaraca da se penj u stazom gde su oslonci ispod nogu esto bili nepouzdani. Za ovo je bilo potrebno strpljenje, ali i vrstina, da bi se savladali nastupi tvrdoglavosti koji su kod t ih ivotinja esti. Pitao se kako urski trgovci posti u da taj posao izgleda lagan. Sa mo se oglase onim svojim o trim, kratkim zvi ducima, i ceo njihov karavan magaraca k rene. I ta, navodno su ovi stvorovi sa Zemlje? - mislio je, izvlaei jo jednog maga rca koji je upao u nevolju. Dver nije bio osobito zagrejan za zamisao da je u bl iskom genetskom srodstvu sa takvim biima. Ali imao je i nekoliko ljudi koje je takoe morao voditi, kao dobar pastir , kroz ovu divljinu. Moralo se priznati, iskrenosti radi, da je izbor tih linosti mogao biti i mnogo gori. Danel Ozava bio je ve iskusan umar, a i dve ene koje su i le sa njima bi le su jake, i svaka je raspolagala nekim svojim, jedinstvenim ve tinama. Ali ni ta n a pitomini Nagiba nije se moglo porediti sa ovim kozjim stazama. Dver je posle n ekog vremena uvideo da, dok oni svi idu naprosto napred, on jedini ide i napred i nazad, od ela do zaelja kolone, poma ui sad ovome, sad onome. Nije znao ta ga vi e nervira, da li tupa ravnodu nost Lene Strong ili stidlji vo prijateljsko dr anje Jenin Vorli koja je esto uspevala da mu pogleda u oi i osmeh ne se. Kad je trebalo odabrati ko e da ide, njih dve su se nametnule kao oigledno najbolje kandidatkinje, zato to su ve bile na Okupljanju, na koje su i do le upravo da bi lobirale za svoju zamisao o 'turizmu' - nadajui se da e ih Dver podr ati i da e mudraci odobriti redovno voenje skupina 'izletnika' preko Rimerskih gora. Bile su, drugim reima, osobe pametne, ali sa suvi e slobodnog vremena i pod preterano jakim uticajem knji kih, zemaljskih zamisli. A bio sam re en da se usprotivim, pomisli on. ak i istopolne skupine riziku ju da prekr e zakon protiv preranog dola enja. A sad predvodim pohod koji kr i upravo taj zakon za koji sam ja svojevreme no polo io zakletvu da u ga sprovoditi. Nije mogao odoleti elji da povremeno pogledom 'odmeri' te dve enske, koje su, videlo se, bacale iste takve poglede ka njemu. Obe su, van svake sumnje, izgledale... zdrave. Sad si stvarno divlji ovek, ree on sebi. Naui da ceni asne vrline divljih ena.

Bie ne to ensko da se nae i u Sivim Brdima, dabome. Ali Reti je rekla da one tamo poinju da raaju ve sa etrnaest godina, i da malo koja od njih ima, sa trideset godina, vi e od polovine zuba. Navodno e jo jedna skupina dobrovoljnih izgnanika krenuti sa Nagiba, uskor o, za ovom njegovom kolonom. Da bi im pomogao, Dver je ponegde razmazivao po ste nama samo po trunicu paste od porla, otprilike na svakih pola midure. Te tragove e umeti da prati svaki iole vian Jijoanac, ali nee biti vidljivi galaktikim upadaima i njihovim svevideim ma inama. Dver bi radije bio kod kue, kad doe do gorkog zavr etka; da tamo ratuje, iak o bez ikakve nade, protiv tuina iz svemira. Rame uz rame sa ostalim vojnicima, sa milicijama svih est naroda. Ali niko nije ume niji od njega da predvodi ovaj pohod do Sivih brda. Osim toga, on je ve dao obeanje Danelu. I tako sam, na kraju, ipak postao turistiki vodi, pomisli on. Kad bi samo imao oseanj da postupa ispravno. ta mi ovo radimo? - pomisli Dver. Be imo na jo jednu teritoriju gde ne pripa damo, kao to su uinili na i gre ni stari? Bolela ga je glava od takvih razmi ljanja. Bo e, samo da Lark ne sazna ta ja radim. To bi mu slomilo srce. Putovanje postade lak e kad ih je, najzad, planina izruila na visoku stepu. Ali za razliku od svojih ranijih putovanja po ovim krajevima, Dver sada zaokret e na jug, u prostranstva prekrivena zatalasanom, gorkom, utom travom. Uskoro su p e aili kroz mlade izdanke trave, koji su im bili visoki otprilike do polovine cevan ica. Svaka takva travka bila je maleni ma sa vrhom o trim poput trna. Zato su sva l judska bia - pa ak i svi magarci, morali od sad da nose na nogama za titne omotae od t avljene ko e. Niko se nije bunio zbog toga, niko nije ak ni gunao da mu je neudobno. Dan el i ostali su prihvatali da ih Dver vodi kuda on misli da treba, nisu postavlja li nikakva pitanja o tome. Samo su otirali znoj sa sebe, povijali rubove e ira i tr ampali te kim koracima kroz travu, za ravnodu nim magarcima. Na sreu, razasute oaze p rave ume omoguile su Dveru da vodi kolonu pouzdano od jednog do drugog izvora vode . Usput je ostavljao markere za onu drugu, sledeu skupinu iseljenika. Mora biti da je Reti bila zaista tvrdo re ena, kad je pro la kroz sve ovo sa mo da bi bila to bli e svojoj prokletoj ptici. Dver je u jednom trenutku predlo io ostalima da saekaju tu devojku. "Ona je va pravi vodi", rekao je Danelu tada. "Nije tako", usprotivio se Danel Ozava. "Zar bi se ti oslonio na njene s avete? Ona bi nas mogla uputiti na sasvim pogre nu stranu, u nekoj zabludeloj name ri da za titi svoje mile i drage." Ili da izbegne ponovni susret sa njima, pomislio je tada Dver. Iako je t o dobro znao, pri eljkivao je da ih Reti sustigne, kad ve nije stigla na vreme da p oe sa njima. Na neki nain mu je nedostajala, sa svim onim njenim osobinama, meu koj e je na alost spadao i tupo-zlovoljni sarkazam. Kod jedne velike oaze proglasio je da e se tu ulogoriti, iako je do zalas ka sunca ostalo vi e od jednog sata. "Planine e odsei sunevu svetlost rano", objasni im on. Na zapadu su planinski vrhovi bili ve okru eni utim i narand astim nebeskim arom . "Vas troje oistite rupu sa vodom, pobrinite se za ivotinje i postavite logor." "A ti kuda e ?" upita ga Lena Strong o tro, tapkajui znoj sa ela. Dver prite e tobolac sa strelama na kuk. "Da vidim mogu li oboriti ne to za veeru." Ona pokaza rukom oko njih. " ta, ovde?" "Vredi poku ati, Lena", ree Danel, poku avajui nekakvim tapom da 'pokosi', to j est smlati utu travu. "Po to magarci ne mogu da jedu ovo, moraju jesti ito koje nosi mo, i ono mora potrajati sve dok ne stignemo u brda, gde e moi da pasu. Ako bi se na lo malo mesa za nas etvoro, to bi pomoglo da ito du e potraje." Dver se nije trudio da tome doda bilo ta. Krenuo je niz jednu od uzanih iv otinjskih stazica uga enih kroz bodljikavu travu. Tek na znatnom udaljenju prestao se oseati smrad magaraca, a buni mrmor glasova njegovo troje saputnika utihnuo je do neujnosti. Rava je zamisao biti buan kad je Vaseljena puna stvorova koji su 'tvri' od tebe, pomisli on. Ali kad su se ljudi zaustavili zbog toga?

Onju io je vazduh i osmotrio kako se nji e trava na mestima gde je visoka do butina. U ovoj vrsti prerije, za lov je neophodno biti uvek 'niz vetar' u odnos u na lovinu, ne samio zbog mirisa nego i zato to vetar odnosi krckanje koje stopa la stvaraju na takvoj podlozi. A lovinu je ve osetio: skupinu bunskih prepelica ko je su grebucale i kljucale nekih desetak metara ispred njega. Dver zakai strelu u luk i poe napred, trudei se koliko god je bolje umeo da mu kretanje bude neujno. Disao je plitko. Posle nekog vremena razaznao je vrlo t ihe kokotave zvuke meu visokim vlatima trave kroz koje se ne to provlailo... i pravi mali 'juri ' kand i kroz peskovitu zemlju... udare o trih kljunova koji nalaze semenk e... jedno blago, materinsko kokotanje... u odgovor, cijukanje mladunaca koji na laze skloni te na perjanim prsima... vrlo tiho ogla avanje, maltene samo dahom, odra slih, ali jo mladih prepelica koje, rasporeene po rubovima, donose vesti da je sve u redu. Sve u redu. Jedan od tih stra ara naglo promeni svoj tihi izve taj. Dahnu moguom uzbunom. Dver se poguri da bi bio manje vidljiv, i ostade nepomian kao da je od kamena. K ad bi uspeo da ih ne upla i bar jo nekol... Nagli kr i lom; prhnu e mnogobrojne etvorokrilne prepelice u vazduh. Neki drugi grabljivac, pomisli Dver. Podi e luk. Veina odlete hitro preko v rhova trave i nestade, ali nekoliko njih ostado e da kru e iznad napadaa, da mu odvra te pa nju od majke-prepelice i mladunaca. Dver odape strelu, odmah za njom i drugu , vrlo brzo. Pade jedna prepelica, pade druga. Gu va se okona isto onako naglo kao to je i poela. Osim to je trava bila na je dnom mestu izga ena, ovaj deo stepe izgledao je kao da se ni ta nije desilo. Dver okai luk o rame i isuka maetu. U naelu, nijedno stvorenje koje se mo e s akriti ispod ovakve trave ne bi trebalo da bude velika pretnja za njega, izuzev, mo da, korenskog korpiona. Ipak, postoje legende o udnim i groznim zverima u ovom p odruju, jugoistono od blagorodnog Nagiba. Uostalom, i liger, ako je mnogo gladan, mo e da bude veoma dosadan. Prvu pticu nae tamo gde je i pala. Ovo e uiniti Lenu srenom, bar za neko vreme, pomisli on, i uvide da bi to l ako moglo postati, i zauvek ostati, njegov ivotni zadatak. Trava se opet zanjiha, blizu mesta gde je odstrelio drugu pticu. On jurn u napred, di ui maetu. "E, nee , lopove!" Ali zakoi, videi glatko stvorenje crnog krzna kako mu prilazi dr ei prepelicu u eljustima. Strela se, okrvavljena, vukla po pra ini. "Ti", uzdahnu Dver, spustiv i maetu. "Trebalo je da znam." Blatkove crne oi svetlucale su toliko reito da Dver zamisli rei koje taj po gled poku ava da ka e. 'Tako je, gazda, ja sam. Raduje se to me vidi ? Ne trudi se da mi zahvali to s am isterao ptice pred tebe. Ja u zadr ati ovu jednu, sonu, da mi bude plata.' Dver, pomiren sa situacijom, slegnu ramenima. "Ma, dobro. Ali da mi vrat i strelu, jesi uo?" Nur se samo isceri. Kao i obino, niim nije pokazao koliko je mnogo, ili ma lo, razumeo. Dok su se njih dvojica do etali do oaze, ve je pala no. Vatrica je plamsala ispod jednog drveta, koje ju je zaklanjalo od pogleda odozgo. Povetarac je menja o pravac, donosio povremeno mirise magaraca, ljudi i itne ka e koja se polako krkala na vatri. Trebalo bi da prigu imo vatru, da izgleda kao da se ne to sitno zapalilo pri rodnim putem, podseti on sebe. Onda mu jedna drugaija misao pade na um. Reti je kazala da nuri nikad ne prelaze preko ovih planina. Onda otkud o vaj nur ovde? Reti nije lagala kad je rekla da itava krda glavera ive jugoistono od Rimer a. Posle dva dana ubrzanog odmicanja kroz savanu - magarci su i li sitnim kasom, a ljudi polutrali iza njih - Dver i njegovi pratioci nao e jasne znake: izvajane gomi le zemlje, koje glaveri prave na taj nain to zatrpaju zemljom svoj izmet i onda tu gomilu zemlje malo uoblie. Stado e tu. "Do vraga... u pravu si", ree Danel, zadihan, podboiv i se rukama. Dve ene di

sale su samo ne to malo jae nego obino. "Izgleda... da su stvari... postale malo zapetljanije." Ovo si dobro rekao, pomisli Dver. Uzalud su, dakle, decenijama lovci kao on strogo spreavali bilo kakvo irenje glavera ka istoku. Veito smo raunali da kroz ove predele sa utom travom mogu proi samo dobro op remljeni putnici, nikad glaveri, pomisli on. Zato je veina na ih istra ivakih obilazak a bila usmerena ka severu. Sledeeg dana, usred njihovog lakog trka, Dver proglasi zaustavljanje zbog toga to je uoio u daljini krdo glavera koji su ne to jeli, okupljeni na jednom kraj u stepske udubine zvane 'vadi'. Ljudi, svo etvoro, poe e da osmatraju krdo, kroz Oza vin dvogled urske izrade. inilo se da bledi stvorovi izbuljenih oiju deru mrtvog st epskog galaitera, robusnu dugonogu zver poreklom iz ovih krajeva, iji le je le ao op ru en na jednom mestu gde je trava bila sva uga ena. Ovaj prizor zaprepasti sve njih osim Jenin Vorli. "Zar nisi sam rekao da se tako opstaje u ovim ravnicama?" ree ona. "Da tr eba jesti one ivotinje koje mogu da jedu ovakvu travu?" Ona vrknu jedan zanjihani 'ma' o tre ute trave. "Glaveri su se, dakle, prilagodili novom nainu ivota. Zar neemo s vi mi to morati?" Za razliku od Danela Ozave, koji se prema ovoj misiji postavio kao tu no p omiren, Jenin je ispoljavala jaku elju da ide dalje u pustolovinu. Oigledno, znala je da e du nost ovo etvoro ljudi biti, mo da, da produ e ljudsku rasu na Jijou. Videi fa natinu re enost u njenim oima, Dver je pomi ljao da mu je robusna Lena Strong, etvrtast ih vilica, mo da ipak bli a po naravi. Lena je, barem, gledala na ovu misiju otprili ke kao on - smatrala je da je to jo jedna du nost koja treba da se odradi u jednom svetu koji nimalo ne mari ta ko eli. "Ipak je... prilino iznenaujue", ree Danel Ozava i spusti dvogled. Izgledao je uznemiren. "Ja sam mislio da je nemogue da glaveri jedu sirovo meso." "Prilagodljivost", ree Lena odseno. "Jedna od glavnih odlika predrazumnih bia. Moglo bi to znaiti da je poeo njihov povratak, posle dugog klizanja nadole." Danel kao da je ozbiljno razmatrao ovu mogunost. "Ve? Pitam se. Da li bi t o moglo znaiti..." Dver ga prekide pre nego to ih je mudrac mogao uvui u filozofiju. "Daj da ja ponesem to", ree i uze dvogled napravljen od stakla i bambusa. "Odmah se vraam. " Pognuto poe napred. Naravno, Blatko poe za njim, gipko projuri daleko ispo d, pa poe kru iti i vraati se i u ali postavljati Dveru zasede, jednu za drugom. Dver ste e vilice, ali ne pru i toj ivotinji u ivanje da primeti ikakvu njegovu reakciju. P renebregavaj ga, pomisli Dver, pa e mo da otii. Ovo, do sada, nije ba nimalo uspelo. Jenin je odu evljeno prihvatila Blatka kao svoju maskotu, a Danel se zainteresovao za Blatkovu upornu izdr ljivost. Kad je do lo do glasanja, i Lena je glasala sa njima, protiv Dverove elje da ga otera. "Blatko nema gotovo nikakvu te inu", rekla je. "Pustimo ga da sedi na magarcu i ta ko se 'vozi', pod uslovom da sam sebi nalazi hranu i da nam ne smeta nimalo." Blatko je ovo po tovao, a Lenu je bri ljivo izbegavao, esto je pozirao pred s etnim, ali i ispitivakim pogledom Danelovim, poinjao je zadovoljno da 'prede' kad ga je Jenin gladila po krznu pokraj logorske vatre svako vee. A sa mnom, pomisli Dver, sa mnom se Blatko pona a kao da je moja najvea elja da me neko stalno nervira. Dok se unjao ka vadiju, Dver je pravio upamtio puno podataka o rasporedu terena, o sastavu i pucketanju stabljika trave, o nepostojanosti povetarca. Ovo je radio iz profesionalne navike, ali takoe za sluaj da jednog dana iskrsne potreb a da se pri unja glaverima iz ozbiljnog razloga, sa strelom name tenom na kanap zate gnutog luka. Ironija je da bi se to desilo samo ako stignu dobre vesti. Ako sa N agiba jave da se sve dobro zavr ilo, da su kradljivci gena oti li, ne poiniv i oekivani genocid, onda e se ovo pretvoriti u tradicionalni pohod prikupljanja zabludelih; bie to naprosto jedna akcija milicije da se ovo podruje oslobodi od prisustva ijed nog glavera, kao i ljudskog bia. Idealno bi bilo tada ih sve zarobiti, ali, ako o kolnosti zahtevaju, dozvoljen je svaki postupak, pa i likvidiranje do poslednjeg . Ako se, meutim, na zapadu dogodi ono najgore, ako svi pripadnici svih est

rasa budu tamo pobijeni, onda e ova Dverova skupinica da se pridru i odmetnikoj band i iz koje je Reti do la, morae zajedno sa njima iveti u divljini. Pod Danelovim ruko voenjem, oni e pripitomiti Retine roake i izgraditi jednostavne, ali mudre tradicij e za harmonino ivljenje u novom domu. Jedna od tih tradicija bie da prerano do li ne smeju nikada vi e loviti glave re i jesti ih. Ovu krvavu neusklaenost Dver nikako nije uspevao da prihvati. Ali drugih mogunosti nije bilo. Dobre vesti uinie od njega masovnog ubicu. Nasuprot tome, u asne vesti nainie od njega blagog kom iju i glavera i ljudi. Na jednoj strani, du nost i smrt, pomisli on. A na drugoj, smrt i du nost. Da li opstanak zaista vredi toliko? - zapita se on. Sa jedne male uzvisine pogleda kroz dvogled. Dve porodice glavera. inilo se da jedu galaitera. Okolo je bilo rasporeeno jo glavera, koji su uvali stra u. Oekiv alo bi se da tako soan le bude pretvoren u goli kostur. Trebalo bi da prvo napadnu ligeri i drugi krupni meso deri, zatim hikuli koji svojim te kim vilicama mogu da m elju i kosti, a na kraju i letei strvinari, poznati naprosto pod tim nazivom, str vinari, iako nimalo ne lie na slike ptica-le inara sa stare Zemlje. I zaista, opor hikula ve se vrzmao daleko na rubu istine. Jedan glaver se u zdi e, sede na sapi i hitnu kameninu ka njima. Le inari pobego e, cvilei jadno. Aha, sad znam kako oni to rade, pomisli Dver. Glaveri su prona li jedinstven nain ivljenja u stepi. Nesposobni da svare ov u travu, ili bambus, kao i nesposobni da jedu sirovo meso, glaveri su se dosetil i da ubiju poneku ivotinju samo da bi na le dolazili insekti iz okoline. Onda su n atenane derali te insekte, dok su drugi glaveri iz istog krda terali sve mogue tak mace. inilo se da im ruak veoma prija. Hvatali si migoljava mala bia i dr ali ih is pred svojih buljavih, ogromnih oiju, onda meketali sa odobravanjem, poinjali mljac kati, i malo-pomalo ih jeli. Dver nikada ranije nije video da se glaveri pona aju tako... poletno. Ne na Nagibu gde su tretirani kao svete lude, i podsticani da p rebiraju do mile volje kroz rupe za smee kod svih est naroda. Blatko pogleda Dvera u oi, ozlojeeno. Ifni dobra, kakve svinje! Da jurnemo meu njih, gazda? Da ih izmakljamo lu do, a onda da ih poteramo nazad u civilizaciju, va i? Dver se zaree da e obuzdati ma tu. Nur nije to rekao, a verovatno ni mislio. Verovatno se nuru naprosto nije svideo 'miris' koji odande dopire. Svejedno, on tiho prekori Blatka. "Koje pravo ima ti da druge naziva odvratnim, ti gospodine koji oli e celo sv oje krzno svaki dan? Hajdemo. Kazaemo svima da glaveri ipak nisu postali meso deri. Treba jo dugo trati, ako mislimo da se izvuemo iz ove bodljikave trave pre noi." ASK Nove rei sti u sa dalekog juga, alje ih kovaica iz Kovanice na planini Guen. Poruka krta i izobliena, delom su je nosili tatari, a jedan deo puta preva lila je od vrha do vrha planinskog, to su radili neiskusni sevai ogledalima, iz se maforskih kula samo delimino opravljenih. Izgleda da su tuini poeli poseivati redom sva ribarska sela, kao i legla cr venih Gheuena, i postavljati pitanja sa oiglednim usmerenjem. ak su sletali na vod u, na puinu mora, i dodijavali posadi jednog ubretarskog broda, koji se bio uputio na sveti zadatak sahranjivanja otpada na e civilizacije zauvek u Miden. Oito uljez i ovi misle da imaju slobodu da se na na e graane obru e kad god im je volja, saslu ava ju, zanovetaju 'udne prizore jeste li videli, svetlosti, bia, u moru'. Da izmislimo priu, prstenovi moji? Fabulu jaku o udovi tima okeanskim da zag olicamo ne eljene goste i sudbu onu konanu mo da malo odlo imo? Ako se usudimo, pa oni posle saznaju istinu, ta e nam onda uraditi? LARK Celo to jutro provede Lark radei rame uz rame sa Lingovom, nervozan, utol iko vi e to nervozu nije smeo pokazati. Uskoro e, uz malo sree, moi da porea sve elemen te u tano onaj pravi raspored. Ali e zadatak biti delikatan, treba ughoditi u kori st mudraca, kao i izvui informacije koje su njemu potrebne iz razloga isto njegovi

h. Presudna e biti vremenska usagla enost. U atoru za procenu bila je op ta 'radna akcija'. itava zadnja polovina tog p aviljona bila je natrpana kavezima koje su gheuenski majstori napravili od ovda nj ih bambusa i naslagali jedan na drugi. U kavezima, mno tvo uzoraka ivih bia pohvatan ih po celoj ovoj polulopti Jijoa. Ekipe ljudi, Ura i Huni a radile su sa punim rad nim vremenom da bi ivotinje bile site i napite i zdrave, a nekoliko ovda njih G'kek a pokazali su veliki dar u voenju svakojakih bia kroz opite gde ivotinja mora nalaz iti put kroz lavirint, ili izvr iti neki drugi zadatak; to se radilo pod nadzorom robota koji su davali uputstva na galaktikom drugom, uvek odseno i besprekorno ih izgovarajui. Larku je stavljeno do znanja da je znak njegove izuzetne cenjenosti to to ga pu taju da sarauje neposredno sa jednim od zvezdanih ljudskih bia. Njegov drugi vazduhoplovni pohod bio je jo naporniji od prvog, bilo je to trodnevno putovanje zapoeto nadletanjem okeana. Letelo se nisko iznad talasa, iro kom krivudavom putanjom, i oti lo se daleko nad more, nad tamnoplava prostranstva Midena. Potom su leteli po jednom prostranom arhipelagu nedaleko od nagibskog ko ntinenta, preskakali sa ostrva na ostrvo, lovili primerke veoma raznovrsnih, a L arku sasvim nepoznatih ivih vrsta. Na njegovo iznenaenje, ovo putovanje bilo je da leko prijatnije od prvog. Kao prvo, Ling je poela na njega gledati daleko manje 'sa visine'. Njihov a saradnja je napredovala, svako je cenio ve tine i sposobnosti onog drugog. Larka je dirnulo saznanje ta je sve evolucija postigla tokom samo milion godina 'ugara ', neeksploatisanja planete: svako ostrvce se pretvorilo u minijaturan biolo ki re aktor i dalo predivne varijacije. Trkale su tu ptice koje su se odrekle vazduha i izgubile sposobnost letenja; ali su zato kroz vazduh uspevali sa ra irenim 'krili ma' da lebde, po nekoliko trenutaka, reptiloidi kojima je jo samo malo nedostajal o pa da steknu prava krila. Pojedinim sisarima dlake kose i krzna su srastale u za titne iljke nalik na rogove, a kod pojedinih vrsta zila paperjasti torg dobio je blistave boje i prelive nikada viene na njihovim mutno obojenim kontinentalnim r oacima. Tek kasnije je do ao do zakljuka da je jedan deo ovih raznovrsnosti ve taki pod staknut, od strane poslednjih legalnih stanara ove planete. Mo da su Bujuri zaseja li na svakom ostrvu gene donekle drugaije; mo da im je to bio jedan vrlo dugoroan op it. Dve ene, Ling i Be , esto su morale da ga bukvalno odvuku sa terena kad je d olazilo vreme da se na nekom ostrvu prekine rad, dok je Kun ostajao kod svoje ko nzole i ljutito mumlao ne to za sebe, zadovoljan samo kad polete. Pri svakom sleta nju, Lark je uvek prvi izlazio iz letelice, sav srean. Neko vreme je sva tmurnost njegovih razmi ljanja i sanjarenja ostala potisnuta njegovom stra u prema istra ivanju . Ipak, kad su leteli nazad 'kui' preko mora - opet sa mnogim irokim krivuda vim zaokretima, to niko nije objasnio - Lark se poeo pitati. Predivno je putovanje bilo, ree on sebi. Ali za to smo i li? ta se to ovi nada ju da e postii? ak i pre nego to su ljudska bia krenula sa Zemlje, biolozi su znali: vi im, inteligentnijim vrstama potreban je, za evoluciju, prostor, a ponajbolje doe neki veliki kontinent. Uz svu bujnu raznovrsnost ivih bia na arhipelagu, nije pro naeno ni jedno jedino koje bi se moglo smatrati kandidatom za uzdizanje. I, dabome, kad je nastavio rad sa Lingovom sledeeg jutra, tuinka je saop til a da e se ve posle ruka nastaviti izuavanje stenovrebaa. Be je od prvog trenutka rada tog jutra nastavila da prouava glavere, primetno zadovoljna to se vratila svojim n ajboljim kandidatima. Prouavati glavere, pomisli Lark. Kakva ironija. Pitanja koja je eleo da postavi sauvao je za neku kasniju priliku. Posle du eg vremena, Lingova spusti na sto kartu jijoanskih vrsta - na koj oj je iznova 'otkriveno' mnogo toga to je ve odavno bilo okaeno po zidovima Larkove radne sobe u selu Dolo - i povede Larka do jednog stola gde su ma ine davale razn a osve avajua pia, ali u maniru nebeskih ljudi. Ovde je osvetljenost bila veoma dobr a, i zato Lark kri om klimnu glavom jednom malom oveku, koji je u blizini istio kave ze nekih ivotinja. Taj utokosi drugar poe ka gomili drvenih sanduka koji su slu ili z a dovlaenje velikih koliina hrane, potrebnih bunom zoolo kom vrtu uhvaenih bia. Lark se smestio na ju ni kraj stola da ne bi zaklonio vidik od tog utokosog

oveka prema Lingovoj, mada je nastojao da se vide i Be i cela pozadina. Ipak, Lin g je bila najva nija. Da bi ovo uspelo, on mora postii da Ling ostane nepomina to je du e mogue. "Be , izgleda, misli da ste na li vrstu koja je prvoklasan kandidat." "Mmm?" Crnokosa ena di e pogled sa slo ene ma ine rasko no posveene proizvodnji sa mo jednog jedinog napitka, nekakve gorke mutljarije koju je Lark probao samo jed nom, a koju su nebeski ljudi nazivali imenom 'ka-fa' ili tako nekako. "Na li - ta?" upita Ling, ka iicom prome a veliku olju koja se pu ila i sede, vrs se nasloniv i. Lark pokretom ruke pokaza ka primerku koji je sad bio podvrgnut Be inim pr ouavanjima. Taj primerak je spokojno vakao lopticu nainjenu od biljnog soka, a na n jegovog glavi bila je skalamerija sainjena od mnogo pojedinanih instrumenata koji su prebirali neurone. Pre nekoliko dana zavladalo je, ali ne zadugo, uzbuenje kad je Be poela tvrditi da je ula kako taj glaver 'opona a' dve izgovorene rei. Sada je r adila sa vrstom re eno u da uspe. Zurila je u mikroskop i vodila mikrosondu kroz glave rov mozak. Sedela je napomino kao stena, a sondom je pilotirala tako to je inila sa mo vrlo male pokrete rukama. "Pa, pretpostavljam da su glaveri ono za im tragate?" nastavi Lark. Ling se osmehnu. "O tome emo znati vi e kad se vrati na brod i kad budu obav ljeni napredniji testovi." Krajikom svog vidnog polja Lark je opazio da je mali utokosi ova sklonio po klopac sa jedne rupe na bonoj strani jednog sanduka. Vide, takoe, blago svetlucanj e stakla u toj rupi. "A kad e to biti?" upita on, nastojei da zadr i njenu pa nju. Osmeh joj postade iri. "Ja bih elela da vi, narode, prestanete postavljati to pitanje. Poinjem pomi ljati da imate na umu ne to zbog ega bi to vama bilo va no. ta vas briga kad e na brod doi?" Lark naduva obraze, u huni kom stilu, a onda se seti da taj gest njoj ne z nai ni ta. "Kad bismo bili upozoreni bar malo ranije, to bi bilo fino, eto. Samo to liko. Potrebno je vreme da se ispee zaista veliki kola." Ona se nasmeja, srdanije nego to je ta njegova ala zaslu ivala. Lark se poste peno uio da se ne ljuti svaki put kad mu se uini da je patronizovan. Lingova se, u svakom sluaju, nee smejati kad u arhivama svog broda otkrije da su glaveri - njih ovi glavni kandidati za Uzdizanje - ve graani galaksije, i da, moglo bi se pretpos taviti, i sad letucaju po nekoj galaktikoj zabiti, u polovnim brodovima. A ta ako se ni u arhivama zvezdane krstarice ne nau podaci o tome? U najst arijim Spisima stoji da su glaveri potomci jedne od nebrojenih slabo poznatih ra zumnih rasa u pet galaksija. Mo da su glaveri, kao i G'keki, ve izumrli, i mo da ih s e ne sea vi e niko osim u ledenim sporednim memorijama najveih ogranaka Galaktike bib lioteke. Ovo bi ak mogao biti trenutak predskazan jo davno jednom glaverskom sagom, poslednjom koju su glaveri priali pre nego to su ljudska bia do la na Jijo. O vremen u kad e obnovljena nevinost sprati grehe sa njih, doneti oi enje i pru iti im dragocenu drugu priliku. Novi poetak. Ako je tako, pomisli on, onda zaslu uju neke bolje mentore, a ne ovu bandi cu lopova. "Pretpostavimo da se oni poka u kao savr eni u svakom pogledu. Da li ete ih p ovesti sa sobom kad poete?" "Verovatno. Jednu skupinu za priplod. Stotinak njih." Krajikom oka on primeti da onaj ua poklapa rupu iza koje je bilo soivo njego vog fotoaparata. To uiniv i, Blor Portretista podi e taj sanduk i ponese ga, sa zadov oljnim osmehom, napolje, kroz zadnja, irom otvorena atorska 'vrata'. Mo da e na fotog rafiji lice Lingove biti malo zamueno, jer je tokom te duge ekspozicije ona pokre tala glavu; telo i odelo e se verovatno videti bolje. Sreom, za sve vreme pravljen ja snimaka nisu se nimalo pomakli jedan robot, jedan usnuli stenovreba, Be i njen glaver. Planinski lanac, vien kroz otvoreni zadnji deo atora, odredie geografski po lo aj i godi nje doba. "A ostali?" upita on. Laknulo mu je to sad mo e da usmeri celu svoju pa nju s amo na razgovor. " ta ostali?"

"Mislim, ta e se desiti sa onim glaverima koje ne povedete?" Njene crne oi se suzi e. "Za to bi se i ta dogodilo njima?" "Pa, stvarno, za to?" Lark se nelagodno pomae. Mudraci su eleli da jo neko vr eme odr avaju atmosferu napete nedoreenosti, umesto da sa tuinima otvoreno ra iste pita nje kakve su njihove namere. Ali on je ve pomogao ostvarenju planova mudraca, na taj nein to je pomogao Bloru. U meuvremenu, Harulen i drugi jeretici vr e pritisak na njega, Larka, tra e odgovore. Moraju uskoro doneti odluku da li da ve u svoju sudbi nu sa tajanstvenim planom zelota. "Ali... postavlja se pitanje i za sve nas ostale." "Vas ostale?" Ling je uzvila jednu obrvu. " est naroda Jijoa. Kad zavr ite to to je va naum i poete - ta e se dogoditi sa ama?" Ona zastenja. "Ne znam vi e koliko puta su mi postavili to pitanje!" Lark je zurio u nju. "Ko?" "A ko nije?" Ona odahnu zgro eno. "Bar treina pacijenata koje leimo na klini ci prilazi nam posle, onako istiha, i poku ava izvui iz nas informaciju kako emo. Na ime, kako emo pobiti sve ivo na ovoj planeti to ima ikakvu inteligenciju, na dan na e g odlaska! Hoemo li to uraditi blago? Ili emo zasipati munjama sa neba? Toliko su jednolini sa tim pitanjem, da mi doe da - aaah!" Ona ste e pesnicu. Uskraenost se jas no videla na njenom obino stalo enom licu. Lark mirnu. Bio je planirao da okoli no doe i on do upravo tih pitanja. "Narod se pla i", ree on. "Logika ove situacije je takva da..." "Da, da, znam", prekide ga Ling nestrpljivo. "Ako smo do li da ukrademo pr edrazumne ive vrste sa Jijoa, ne mo emo dopustiti da ostane iv ijedan svedok. A naroi to ne ijedan pripadnik one vrste koju odluimo da ukrademo! Ma narode, gde nalazit e takve zamisli?" U knjigama, htede Lark da ka e. U upozorenjima koja su na i preci ostavili. Tu nalazimo. Meutim, koliko se zaista mo e verovati tim Spisima? Oni najpodrobniji propa li su u po aru ubrzo posla dolaska ljudi na Jijo. Uostalom, zar nisu ljudi u to do ba bili naivne prido lice na galaktikoj sceni, do paranoje zabrinuti za svoju bezbe dnost? Zar se nisu upravo oni najvi e paranoini ukrcali u Kivot i kri om oti li na jeda n daleki, zabranjeni svet, i sakrili se tamo? ta ako su preuveliavali opasnost? "Ozbiljno, Lark, za to bismo se mi pla ili iega to jedna skupinica prerano do li h mo e da pria o nama? Verovatnoa da u sledeih sto hiljada godina stigne neki galaktik i inspekcijski brod vrlo je mala. Dok takav stigne, ako iko od nas jo bude postoj ao, na a poseta svakako e se pretopiti u mutne legende. Nema nikakve potrebe da poin imo genocid - niti bismo ikad mogi naterati sebe da uinimo ne to tako u asno, ma iz k og razloga!" Prvi put je Lark zavirio iza Lingine maske ironine smirenosti. Ili je dub oko verovala u ono to govori, ili je bila zaista dobra glumica. "Pa kako onda mislite usvojiti predrazumnu vrstu naenu ovde? Ne mo ete valj da priznati da ste je pokupili na zabranjenoj planeti." "Eto, konano, jednog pametnog pitanja." Izgledala je kao da joj je laknul o. "Priznajem da to nee biti lako. Kao prvo, ta vrsta mora biti 'zasaena' u drugi ekosistem, i to ne sama nego zajedno sa simbioznim biima koja su joj potrebna, i sa drugim dokazima da su ta bia du e ivela kod nas. Onda moramo ekati poprilino dugo.. ." "Milion godina?" Osmeh Lingove se vratio, tanak. "Ne ba toliko dugo. Ima nekoliko elemenat a koji rade u na u korist, zna . Jedan je injenica da na veini svetova biolo ki arhivi n aprosto vrve od anomalija. Uprkos zakonskim odredbama protiv tetnog prelivanja vr sta, svaki novi zakupci, kad se doseljavaju na neku planetu, donesu gomile svoji h omiljenih vrsta biljaka i ivotinja, a sa ovima dou i svakojaki paraziti i simbio ti. Pogledaj, na primer, glavere." Ona klimnu glavom ka glaveru kome je Be ispiti vala mozak. "Sigurna sam da emo nai podatke o bar nekoliko drugih mesta gde su, u pro losti, proticali slini geni." Sad je na Larka bio red da se osmehne setno i kratkotrajno. Ne znate vi ni polovinu istine o tome, pomisli on.

"I tako, vidi ", nastavi Lingova. "Nee biti mnogo va no ako rezidualna popula cija ostane na Jijou, ako mi imamo dovoljno vremena da ponetu populaciju genetsk i modifikujemo, odnosno da ve taki ubrzamo genetsku divergenciju. A to e se u svakom sluaju morati dogoditi u procesu Uzdizanja." Znai, tako, pomisli Lark. Vi mo ete na kraju i odbaciti glavere, kao nedovo ljno dobre, ali preurediti mo da neku drugu od vrsta koje ponesete, i ostvariti le pu zaradu. tavi e, neete se nimalo nervirati, jer ne vidite u tome ni ta kriminalno. "Rekla si 'nekoliko' elemenata." "E, onaj drugi element je prava tajna." Njene crne oi se ozari e. "A sastoj i se u jednoj vrsti na e ve tine." "Ve tine?" "Zapravo, ve tine na ih blagoslovenih pokrovitelja." U njenom glasu oseti e se tonovi dubokog po tovanja. "Rotheni su u tome velemajstori, zna . Kao to dokazuje nj ihov dosada nji najvei uspeh - ljudski rod." Jo jednom, dakle, pominjanje tog tajanstvenog klana kome su sve etvoro ist ra itelja iskazivali najveu odanost. U prvo vreme ljudi sa zvezda nastojali su da o tome ne govore konkretno, kasnije su rekli ime te rase, ali se Ling ogradila re kav i da se Rotheni ipak ne zovu stvarno tako. Vremenom su, u svakom sluaju, otkriv ali sve vi e o tim navodnim mentorima ljudskog roda, kao da ih na to nagoni neodol jivi ponos. Ili naprosto znaju da se nemaju ega pla iti jer nee imati ko da pria. "Zamisli samo. Uspeli su obaviti Uzdizanje ljudske vrste u potpunoj tajn osti, ali su diskretno izmenili podatke u Institutu za migracije tako da je na ma tini svet, Zemlja, ostao nedirnut, na ugaru, neverovatnih pola milijarde godina! a k su se postarali da njihovo rukovoenje bude tako blago i neprimetno da na i preci zadr e fantastinu, ali korisnu opsenu da sami sebe uzdi u!" "Zapanjujue", ree Lark. Nikada do sad nije kod Lingove video takvo uzbuenje . eleo je da pita: kako je bilo mogue izvesti tako ne to? Ali to bi znailo da on nema poverenja u njene rei, a Lark je eleo da se dobri i otvoreni odnosi nastave. "Nar avno, samouzdizanje je nemogue", ree on da bi je podstakao da govori dalje. "Sasvim nemogue. To se zna jo od legendarnih dana Praotaca. Evolucija mo e i zgurati jednu rasu sve do predrazumnog stanja, ali za onaj konani skok potrebna j e pomo neke druge rase koja je ve uspela. Ovo naelo le i u osnovi ivotnog ciklusa svih rasa koje di u kiseonik, svuda u pet galaksija." "Pa za to su, onda, na i preci verovali da su uspeli sami sebe da uzdignu?" "Pa, zna ta, oni najrazumniji oduvek su slutili da smo imali pomo spolja. T ime se obja njava jaina oseanja koje se ispoljavaju kod veine religija. Ali pravi izv or na e sposobnosti da mislimo razumno ostao je nepoznat tokom glavnine vremena ko je su skrivene ruke provele vodei nas. Samo su Dakini - davni prethodnici na e skup ine - znali od samog poetka tu tajnu." "Pa, zar i Tergenski savet..." "Ka e se Teragenski savet." Njen glas postade neugodan. "Ona rulja imbecil a koji upravljaju Zemljom i njenim kolonijama u ovim opasnim vremenima? Njihova zadrtost nee uticati mnogo na tok dogaaja. ak ni ova stvar sa 'Strikerom', koja je polovinu fanatika u Vaseljeni razbesnela do ludila, tako da sad urliu i zahtevaju da se to od Zemlje krvavo naplati, ak ni to nee dovesti do neke ozbiljnije nesree, uprkos delovanju tih teragenskih budala. Zato to e se Rotheni pobrinuti da se sve dovede u red. Ne brini." Lark nije brinuo. Ne u tim razmerama koje je ona poela pominjati. Ne do o vog trenutka. A to njeno 'ne brini' nije ga ospokojilo, naprotiv. Mudraci su jo pre nekoliko dana uspeli da uklope, iz veeg broja takvih naz naka, sliku koja bi trebalo da znai da u pet galaksija postoji neka velika kriza koja je dovela do svojevrsnog vanrednog stanja. Tu se, mo da, krilo i obja njenje zb og ega su otimai gena upali na Jijo ba sad: koriste op tu uzbunu da uare ne to sitno za sebe, da ukradu i pobegnu. ta je to mogao uiniti nejaki klan Zemljana, pomisli Lark, pa da izazove to liko uznemirenja? Uz malo truda, on uspe da tu misao potisne iz svesti, bar privremeno, ka o suvi e ogromnu da bi se o njoj sada razmi ljalo.

"A kada su Rotheni saop tili istinu vama... Dakinima?" "Ranije nego to bi ti mogao pomisliti, Lark. ak i pre nego to su va i preci z aokrenuli svojim rasklimatanim zvezdanim brodom, podignutim sa nekog otpada, i d oleteli ovamo, spustili tu kr inu na Jijo i time otpoeli jo jedno svoje nerazumno i ludo kockanje sa sudbinom. Ubrzo posle ulaska ljudskog roda u meuzvezdani prostor , Rotheni su odabrali nekoliko mu karaca i nekoliko ena da budu primaoci otkrovenja . Odabrali su one koji su i do tada bili vrsti u svojoj veri i spremnosti. Neki o d tih ljudi ostali su na Zemlji da poma u, tajno, u usmeravanju ljudske rase, dok su drugi otputovali da borave u srei meu Rothenima i da im tamo, u svemiru, poma u u radu." "U kom radu?" Na njenom licu bio je izraz koji je Lark ponekad viao kod ljudi koji se v raaju sa hodoa a do Svetog jajeta, a imali su tu sreu da ih taj ogromni sveti kamen bl agoslovi pevanjem, ba tada, svojih vedrih i spokojnih harmonija. Izraz osobe koja je upravo do ivela jednu rasko nu velianstvenost. "Pa, zna se, to je rad na izbavljenju onih koji su se izgubili. I na neg ovanju onog to e mo da uroditi plodom." Lark se zabrinu da se upravo Lingova sad ne 'izgubi' u potpunom misticiz mu. "Da li emo mi dobiti priliku za susret sa Rothenima?" Njene oi bile su izvan i e dok je razmi ljala o dalekim vidicima prostora i vr emena. Sad se okrenu e ka njemu i zablista e o tro. "Mo da, neki od vas, ako budete imali sree... Zapravo, moglo bi se dogoditi da imate mnogo vi e sree nego to ste ikada i sanjali." Implikacije ovoga to je rekla zavrtele su mu glavu. Da li je mogue da je m islila to to on misli da je mislila? Te veeri, uz sveu, on proveri sve svoje proraune iz poetka. Po najboljim jijoanskim merenjima, zapremina zvezdanog broda bila je oko pola miliona kubnih metara. Kad bismo, pomisli on, natrpali sva ljudska bia sa Jijoa unutra, ali tako da ih nasla emo kao smrznuta drva, na kamare - pa, mo da bismo mogli svi stati unut ra. Ali ne bi ostalo prostora ni za ta drugo. Kad je prvi put obavio ovo izraunavanje, naum mu je bio samo da poka e da s u netane glasine koje su irili neki mlai Uri i Gheueni, po kojima su ljudski naselj enici Jijoa nadomak da se naprosto svi ukrcaju u brod i odlete u svemir. Lark je u tome uspeo: dokazao je da u brodu nema mesta za jednu takvu masovnu seobu lju dskih bia nazad meu zvezde. Fiziki nemogue. Ne mogu se 'nabaviti karte'. Ili se bar ovim jednim brodom ne mogu odseliti svi. Ali, pomisli on, ona je sad rekla 'neki od vas'. Ovi bi mogli, pomisli Lark, da utovare stotine i stotine vuank-crva, dug ojeda i glavera, i da ostane jo mesta za nekoliko izgubljenih njihovih roaka. Za o ne koji su dokazali svoju korisnost. Lark je umeo da prepozna kad mu neko nudi mito. Iako je veoma osuivao svoje pretke to su do li ovde, ovu planetu je, ipak, v oleo i znao je da bi odlazak doneo bol koji ne bi nikad nestao. Pa ipak, pomisli on, da su stvari drugaije, poleteo bih kao iz topa ispal jen. A ko ne bi? U pravu su zeloti, ree on sebi. Ni u jednog oveka ne mo e se imati potpuno p overenje, u ovim vremenima. Jer svaki od nas mo e biti podmien. Kupljen ponudom da ga promovi u u boga. Nije imao, zapravo, nikakvu predstavu o tome ta zeloti smeraju. Ali je zn ao da smatraju da imaju pravo i slobodu da delaju kako god njima padne na pamet, bez tra enja iijeg saveta, bez odobrenja posustalih i neodlunih mudraca. U zelotsko m 'kabalu' uestvuje i nekoliko ljudskih bia, naravno; ta se mo e uiniti bez ljudske ve t ine i ljudskih starih znanja? Ali nijedno ljudsko bie nije pripu teno u onaj u i krug , gde se odluke stvarno donose. Dakle, ta sam doznao? - pomisli on. Spusti pogled ka praznom listu hartije. Nije on jedini izvor informacija ; sigurno i mudraci, ali i zeloti, pru aju mnoge druge 'pipke'. Mogue je da je i Ha rulen jedan od obave tajaca. Ipak, Lark je znao da e njegova re imati odreenu te inu.

Ako Lingova govori istinu, pomisli on, i ako zeloti u to poveruju, mo da e otkazati svoju akciju, kakva god da je bila. ta briga zelote da li e nekoliko glav era i kamenjaraca biti odneto sa ove planete, ako e uljezi ostaviti nas na miru, da ivimo kao pre? Ali ta ako Lingova la e? Zar ne bi u tom sluaju zeloti propustili, bez ikakv og valjanog razloga, svoju najbolju priliku za udarac? Opet, pretpostavimo da niko ne poveruje Lingovoj, ali da ona stvarno gov ori istinu? Zeloti bi mogli napasti, neuspe no, ali ipak dovoljno opako da isprovo ciraju osvetu - upravo onaj postupak koga se bojimo, pomisli Lark. Jednako radikalni i iskljuivi kao zeloti, ali na sasvim suprotnom kraju p olitikog spektra, bili su oni jeretici koji su otvoreno pri eljkivali da budu uni ten i, kao i da svi ostali pripadnici svih est naroda Jijoa takoe budu uni teni. Neki ap ostatni Huni i i Uri, lanovi Harulenovog dru tva, prizivali su to doba u kome e se des iti 'transcendentni kraj' - Uri zbog svoje vrele krvi, a Huni i upravo zato to se k od njih strasti zagrevaju sporo, ali kad se jednom razgore, zaustavljanja nema. Ako na i ekstremisti zakljue da Ling i njena dru ina 'nemaju petlje' za genoc id, pomisli on, mo da e napraviti neku provokaciju da bi do genocida ipak do lo! Ovo bi oni mogli uraditi uprkos tome to je on u svom govoru zatra io da est naroda Jijoa nestanu putem kontrole raanja, uz op ti konsenzus. Postoji i ova zavera da ucenjujemo tuine pomou fotografija, pomisli on. Iako je sam pomogao Bloru da naini jednu sliku, sada sa zapita da li ovi divljaci oko njega shvataju koliko je takav poku aj ucenjivanja opasan. Mo da smatra ju da nemaju ta da izgube? Lark se protrlja po neobrijanom licu. Oseti umor vei nego to bi odgovaralo njegovim godinama. Ba je umr ena ova na a mre a, pomisli on. Liznu vrh pera, zamoi ga u mastilo i poe pisati. NEZNANAC Na ovom mestu doe mu da se smeje. Na ovom mestu doe mu da plae. Toliko knjiga - eto, ak se setio i te rei - le i naslagano na policama koje se prostiru u visinu i irinu svud oko njega. Red za redom, a mnogi redovi zaokreu oko uglova ili odlaze uz spiralne rampe. Knjige, ukoriene u tavljenu ko u nekih nezn anih ivotinja, knjige koje ispunjavaju vazduh udnim mirisima. Naroito kad on sa pol ice uzme neku knjigu nasumce, otvori je malo i udahne isparenja hartije i mastil a. Postupak koji uzdrma ne to u njemu i pone uzdizati njegove uspomena sa mulj evitog dna, delotvornije nego i ta drugo jo od kad je do ao svesti. Najednom se on sea jedne radne sobe u kojoj je postojala polica sa knjiga ma nalik na ove. Bila je to njegova soba, a on je bio vrlo mlad... a to mu vraa o pip i elastinost papirnih listova sa arenim, blistavim slikama. Odrasli nisu mnogo koristili knjige, prisea se on. Odraslima je potrebno stalno sevanje i tre tanje n jihovih ma ina. Ma ina koje ti se obraaju, ali govore br e nego to je dete sposobno da p rati, ili bacaju treperave zrake pravo u tvoje oko, ispunjavaju ga injenicama koj e nestanu im trepne . To je bio jedan od razloga zbog kojih je voleo vrsto obeanje ha rtije - sa koje tvoja omiljena pria nee nestati kao dim, niti se ugasiti kao na in fo-ekranu. Jo jedna slika iskae iz detinjstva - on dr i majku za ruku i oni se etaju po nekom javnom mestu na kome ima mnogo ljudi koji su znaajni i imaju vrlo mnogo pos la. Na nekoliko zidova su police sa knjigama, visoke do plafona. To prilino lii na ovo to je sad oko njega. Velike knjige, bez slika, prepune mrljica koje se ne po kreu. Prepune rei, nieg drugog. Gotovo niko vi e ih ne ita, objasnila je njegova majka . Ali su, ipak, znaajne, kao dekoracija koja obla e mnoga mesta to su ljudskoj rasi va na ili ak sveta. Podseaju na ne to... na ne to ega se on ne mo e setiti ba sad. Ali svakako je bil o ne to va no. On zna da je tako. Strpljivo eka da dve ene, Sara i Arijanafu, zavr e svoje sastanke i vrate se po njega. Tek da mu proe vreme, on crtka po jednoj bele nici od papira koji je tak o bogat da maltene sija iznutra. Prvo usavr ava svoje skice pojedinih delova brods ke parne ma inerije, onda poku ava da uhvati avetinjske perspektive ove kamene peine

u kojoj su podignute ove udne drvene zgradice zaklonjene od neba... a krov peine p oduprt neverovatnim, masivnim kamenim stubovima. Sad se lak e prisea nekih imena. Zna da je 'Priti' ime ove majmunice koja m u donese vr pun vode, pa proveri zavoj na njegovoj glavi da bi se uverila da je i sad vrst. Onda njene ake ponu da lepr aju i ple u ispred nje, a posle i njegove ake pon da ine isto. Prizor koji on gleda zapanjeno, jer niti ta razume, niti uop te eli da se to de ava. Moglo bi biti i zastra ujue... ali Priti se iroko isceri, pljesne akom po svom kolenu i odkre ti neki svoj veseli impanzovski smeh koji pokazuje da je razum ela. On je sav srean to se njoj svideo taj njegov ispriani vic. Samo malo ga udi i nervira za to njegove ake nisu na le za shodno da i njemu objasne alu. Pa, ta se tu mo e. Njegove ake, izgleda, znaju ta rade, a on nalazi neko zado voljstvo u njihovom radu. One sad hvataju olovku jo jednom, a on pu ta da vreme pro mie sasvim zaboravljeno, svim silama pazi samo na vrh olovke, liniju, nagib, senk u. Kad se Sara vrati po njega, on e biti spreman za sve mogue dalje dogaaje. Mo da e ak nai naina da spase nju i njen narod. Mo da je to rekao, pokretima aka, majmunici Priti, maloas. Ako jeste, nikakvo udo da se Priti nasmejala sa onoliko neverice i podozr enja. XVII KNJIGA MORA Ako naete stazu iskupljenja ako novi usvojitelj stigne, ako vas iz blata digne, bie vam to spasenja put. Moraete biti poslu ni i verni novim mentorima, u novim uslovima, klijenti smerni. Postajaete znaajniji, malo-pomalo, usvojiete jednom i vi nekog pod svoje okrilje uzeete one kojima je do toga stalo. Dugo e vreme proi, a tada poee nova faza, zov jednog novog prelaza, ka novoj ete svetlosti poi. Umorni, stari, dokazano vredni, ugledaete na horizontu treptaj kao fenjer na mostu primeen i imenovan odavno. To je Mamac. Zovu ga i Zov. Ne vide ga rase mlae, ali starija rasa ga nae i ukrca se u poslednji un. I nestane. To je transcendencije vrh, neko ka e; na li su Stazu! A drugi vele: nisu, ovi vas la u, to je bila samo smrt. Spis Sudbine ALVINOVA PRIA Jedna stvar uvek mi je padala u oi u nainu na koji se prie priaju na anglisk om - i na svim ostalim zemaljskim jezicima koje sam uio - a to je problem odr avanj a 'napetosti'. Neki ljudi, takozvani 'autori', u dvadesetom i dvadeset prvom zemaljskom

veku dobro su vladali time. De avalo se meni da i po tri uzastopne noi ostanem bud an, ponesen nekom priom Konrada ili Kanina. Ali otkad mi je palo na um da mo da i j a postanem pisac, mui me pitanje kako su ti drevni to postizali. Evo, uzmite za primer ovu pripovest koju ja u poslednje vreme kako-tako piskaram, kad god mi se uka e prilika da sa bele nicom legnem na ovu tvrdu palubu. B ele nica je na sva etiri ugla veoma pohabana, to nije ni udo s obzirom na to kuda sam je sve vukao i povlaio. Slova u njoj su huni ki velika i trapava; pi em ih izgrizeno m olovkom koju stisnem u pesnicu. Od samog poetka ja ovu pripovest govorim u 'prv oj osobi' kao 'dnevnik'. Ali ubacujem svakojake dobre fore koje sam pokupio iz it anja mnogo ega drugog, tokom mnogo godina. Za to prva osoba (ili, kako jo ka u, 'prvo lice')? Pa, prema Andersonovom ud be niku 'Dobra knji evnost', to je jedan takozvani 'glas' koji itaocu stavlja na uvid jasnu i vrstu, pazite sad: 'taku gledanja'. Ali da bi moju knjigu razumeo jedan Tr eki, morala bi da mu/im se prevodi. Meutim, nevolja sa romanima i priama u prvom licu jednine jeste u tome to, bez obzira na to da li su istiniti ili izmi ljeni, otkrivaju na samom poetku da je glavni junak ostao iv. Iz tog razloga, kroz sve ove dogodov tine koje sam ve ispriao i koje u tek is priati, vi, koji sada ~itate ove moje memoare (nadam se da ete itati tek kad doem u priliku da ih iz poetka prepi em i sredim, da platim nekom ljudskom strunjaku da mi sredi gramatiku, i, naravno, da ih dam na lepo tampanje) znate i znaete da sam ja, Alvin Hf-vajuo, od majke Mu-fauvg i oca Joug-vajuoa, rodom iz luke Vufon, neust ra ivi istra iva prve klase, naprosto morao izii iv iz frke koja je opisana, sa barem j ednim celim mozgom, jednim okom, i jednom rukom neophodnom da bi se to sve i zap isalo. Bivalo je da le im budan u noi i poku avam smisliti neki nain da se, mo da na ne kom drugom jeziku, ovaj problem prevazie. Postoji, na primer, u galaktikom sedmom jeziku jedan 'pogodbeni otklon', ali on ne radi u 'pro lom eksplicitnom' vremenu. A postoji i 'deklinacija kvantne nesigurnosti', u bujurskom dijalektu galaktikog treeg, ali je naprosto suvi e uvrnuta. A i za koga da pi em na nekom takvom jeziku? H akica je jedina osoba koju znam, a koja ume da ita galaktiki trei; dobiti pohvale o d nje bilo bi, meutim, kao poljubiti svoju sestru.

U svakom sluaju, vode Procepa bile su zapenu ene na onom mestu na kome sam prekinuo prianje. Senka stene Terminus, u obliku sekire, pru ala se daleko preko ok eana. Dobo i su se okretali, a sa njih su vitlali otkinuti krajevi kabla i obeju c evi. Bio je to ostatak energije osloboene u maloprea njoj katastrofi. Bilo je vrlo lako doarati sebi sliku onoga to se dogodilo sa 'Snom Vufona' , na im malim plovilom za istra ivanje tajni dubina. Mada nisam eleo, naprosto sam mo rao zami ljati ta se dole de ava. Na a uplja drvena cev tone; sva etiri toka vrte se u pr zno, izboeni stakleni pramac je polomljen. Tone 'San', tumba se i vue za sobom u c rne dubine svoj deo otkinutog kabla i obeju cevi. I Ziza odvlai malog Trekija koj i je tek trebalo da odraste i dobije nekoliko dodatnih 'u tipaka' da bi bio potpun a linost. Sve to odlazi u propast. I kao da tolika nesrea nije dovoljna, pala nam je i mala Hufu, na a maskota , ivotinja koju smo voleli; zbacio ju je kran koji se onako propinjao. U padu je ciala i tumbala se, a onda je njeno maju no crno telo nestalo u vodama Procepa. Kao to bi rekao onaj drugi Hak, Hakicin imenjak na Zemlji - Haklberi Fin: "Nije bio prizor srean, a ni talian." Onda je pro lo dugo vreme, a mi smo svi samo zurili. Mislim, ta smo i mogli ? Zautali su ak i demonstranti iz luke Vufon i iz Doline. Mo da je neko od njih liko vao zbog nesree koja je zadesila nas jeretike, ali niko nije bio toliko glup da t o poka e. Posle nekog vremena odmakli smo se od ivice. Kakvog smisla ima piljiti u jedan savr eno gladak grob? "Povuci kavl i cevi", komandovala je Urdonol. Uskoro se dobo i zavrte e samo koliko je bilo potrebno da na sebe namotaju otkinute krajeve onoga to su do pre samo nekoliko dura odmotavali sa tako puno nade. Tada je pun, grleni bariton uzv ikivao dostignute dubine, sa puno poleta; sada, ni ta od toga. Tek sada smo do li u priliku da pa ljivo, na miru, pogledamo kako izgleda otkinuti kraj kabla. Sa njega

je voda curila kao limfa iz rane na trekom pipku. Znate ono kad Trekiju visi pip ak, ranjen, i 'krvari' limfom. Videlo se da je metal na mestu prekida kabla sav razjeden. Nabaci e taj kraj tano pred nas, na liticu. "Dejstvo kiss-seline!" uzviknu Ur-rona okirano. Od besa je poela da i ti u go voru. "Savota ` a!" Urdonol kao da nije htela da toliko brza sa zakljucima kao starija urska tehniarka koja je neute no mahala i vijala izdu enom glavom na dugakom vratu, pokretim a zmijski gipkim. Gledala je naizmenino gomilu demonstranata na obali, pa izjeden i kraj kabla, i tako stalno. Njena mrana sumnja bila je jasna, i nedvosmisleno us merena ka ovima to su sa obale blenuli u na u tragediju. "Be ite vi odatle!" povika Hakica besno i zakotrlja se ka demonstrantima, tako estoko da kamenii polete e ispod njenih tokova. U poslednjem trenutku skrenula je da ne bi pregazila no ne prste nekoliko ljudi i Huni a. Oni uzmako e nervozno. ak i dv e-tri crvene 'krabe' pomako e unazad svoje oklopljene, tipaljkaste noge, uzmako e kor ak-dva, pre nego to se priseti e da besna G'kekica koja ma e onim stabljikama nije vel ika fizika pretnja za Gheuene. Poe e nastupati ka njoj, i tati, pa i kljocati tipaljkama tipko i ja pohitasmo da se naemo uz nju. Moglo je sva ta da bude, ali onda z a nama poe i itava horda velikih sivih Gheuena iz Kovanice na planini Guen, kao i n ekoliko njihovih robusnih koleginica Urkinja; neki u tom na em dru tvu nosili su moug e, oigledno voljni da Hakicin zahtev podr e ljutitom silom. Rulja uvide kako stvari stoje, okrete se i ode sa na eg radili ta, u pravcu njihovog improvizovanog 'logora '. "Dripci jedni!" psovala je Hak za njima. "Grozne d ikaste ubice!" Po zakonu to nisu, pomislih ja, iako sav otupeo od oka. Hufu nije bila gr aanka Nagiba. Strogo uzev, ni mali Ziz to nije bio. ak nisu imali ni neki poasni st atus, kao glaveri ili pripadnici svake vrste kojoj preti izumiranje. Prema tome, to to su ubijeni ne znai da se, zakonski gledano, dogodilo ubistvo. Ali jeste se dogodilo ne to veoma slino, bar po mom raunanju. Poeh stiskati ak e, osetih da se ne to preme ta u mojim leima, pod uticajem hormona za borbu. Huni ka lj utnja nailazi sporo, ali kad se razbukti, vrlo te ko se gasi. Pomalo se upla im sada , kad razmi ljam kako sam se u tim trenucima oseao. Dodu e, mudraci ka u da ono to osea n je zlo, nego zlo mo e biti samo ono to, ponet oseanjima, uini . Posle smo utali. Mislim da smo jedno vreme naprosto tugovali. Onda Urdono l i Ur-rona poe e da se raspravljaju o tome kakvu poruku da po alju Urijeli. Tog asa u jamu na e tuge probi se jedan o tar zvi duk, koji je nastao negde iza nas, bli e moru. Okrenuli smo se i videli tipka koji je hrabro balansirao na samom rubu provalije i zvi dao pomou tri no na ventila (iz kojih je izletalo i pone to pra ine ), a sa dve noge nam davao znake da priemo bli e. "Gledajte-ajte-ajte!" poe on govoriti iz tri ventila, ali ne sasvim jedno vremeno, to je davalo utisak mucanja. "Hak, Alvine - brzo-zo-zo!" Hak je posle tvrdila da joj je ve tog trena bilo jasno ta je tipko video. P retpostavljam da je, kad se gleda unazad, oigledno ta je jedino mogao biti razlog za takav poziv. Ali u onim trenucima meni ni ta nije bilo jasno. Pitao sam se za to je tipko toliko uzbuen. Kad sam stigao do ruba provalije, mogao samo da blenem u o no to je iskoilo iz trbuha Procepa. Na batiskaf! Na divni 'San Vufona' plovio je normalno, maltene spokojno, u blistavom suncu. A na njegovim zaokrugljenim 'leima' sedela je mala crna prilika , mokra od glave do repa. Nije trebalo imati g'kekijevski vid pa primetiti da je na a mala nurkinja jednako zapanjena to je iva koliko i mi to je vidimo. Ona nekolik o puta 'zalaja' u znak protivljenja zbog svega to se desilo; to dopre do nas dost a uti ano. "Ali kako..." poe Urdonol. "Jasno je kako!" prekide je Ur-rona. "Valast se otkaio!" Ja mirnem nekoliko puta. "A, balast!" ka em, im shvatim. "Hr-rm, da. 'San' mo e da se odr ava na povr ini ako se balast otkai. Meutim, nije bilo posade koja bi oslobodila kope, osim..." "Osim Ziza!" dovr i Hak moju misao. "Nedovoljno obja njenje", ree Urdonol na galaktikom drugom. "Mali d ep vazduha u na em brodu bio bi (svakako, ubedljivo) nedovoljan s obzirom na onoliki komad k abla koji je te ak (traga za dubinom) i koji bi vukao na dno."

"Hr-rm, mislim da vidim ta je dalo dodatni uzgon", rekoh ja, zaklanjajui oi obema akama od prejakog sunca. "Ka i ti meni, Hakice, koja ono... stvar... okru uje batiskaf?" Na a prijateljica sa tokovima doe do samog ruba i rizino se zanjiha na njemu, razmiui dva oka sasvim u irinu, a tree oko uvis, tek onako, za dobru meru. "Izgleda kao neki naduvani balon, Alvine. Kao neka debela cev ispod i uokolo batiskafa. Kao pojas za spasavanje. Oblikom je kru ... Ziz!" To sam i ja mislio. Bio je to jedan treki torus, naduvan ogromno, daleko vi e nego to bi iko od nas pomislio da je mogue. Svi se okrenusmo i zagledasmo u Tjuga, majstora me avina sa planine Guen. Ovaj Treki, sasvim odrastao, sad se strese i ispusti iz sebe jedan obojeni oblaak koji je mirisao na smanjenje napetosti. "Mera predostro nosti. Koju sam/mo smislio/li, posavetovav i se sa gospodari com Urijel. Pojas za spasavanje, ali delotvornosti nepoznate, neoprobane. Drago mi/nam je to sam/smo vlenovali uspeh. Ovi prstenovi, i oni ispod njih, oekuju veli ko radovanje najnovijim dogaajima. Uskoro, u retrospektivi." "Drugim reima-ima", objasni tipko, "nemoj da blenete svi kao glaveri na sun cu. Idemo da ih izvuemo-emo-emo!" XVIII KNJIGA NAGIBA Legende Pria se da su ranija pokolenja tumaila Spise na sasvim drugaiji nain nego mi danas, u na oj modernoj Zajednici. Nesumnjivo je svaki novi talas doseljavanja donosio na Nagib novu krizu vere, krizu iz koje su na a verovanja izlazila preustrojena, izmenjena. U prvi mah, svaki dolazak donosio je nove, kratkotrajne dobitke, zato to su prido lice imali u svom brodu bo anske alate iz pet galaksija. Zadr avali su te ala te neko vreme, u razmacima koji su iznosili od nekoliko meseci do vi e od osam god ina. Ovo je pomoglo svakoj doseljenoj rasi da uspostavi vrsto upori te za svoje pot omke. Tako su ljudi ukopali svoje upori te u jednu planinu i nazvali ga Biblos, Hu ni i su uspostavili svoju vlast na ostrvu Hauf, a G'keki na Dudenskoj visoravni. Ali svako je znao i nezgodne strane takvih dolazaka: poetna populacija vr lo je malobrojna i vrlo malo zna o tome kako se uspostavlja nov, primitivan obli k postojanja na nepoznatom svetu. ak i nadmeni sivi Gheueni priznali su da moraju prihvatiti izvesna naela ili se suoiti sa 'vendetom' svih ostalih rasa zajedno. P otpisana je Povelja izgnani tva, koja je postavila pravila o kontroli populacije, sakrivanju, ouvanju Jijoa, i o nainima postupanja sa otpadom. Temeljna pravila tak o odreena na snazi su i danas. Lako je prevideti da su neke druge stvari re ene tek posle ubitane borbe iz meu rasa. Na primer, ogoreni otpor ponovnom uvoenju metalurgije, koje su zahtevali u rski kovai, bio je samo delimino zasnovan na elji Gheuena da za tite svoj monopol u o blasti alata. Mnogi Huni i i Trekiji iskreno su verovali da uvoenje takve inovacije predstavlja svetogre. Do dana njeg dana ima na Nagibu nekih koji nee ni da pipnu pr ekovani bujurski elik niti da dopuste da bude unet u njihova sela ili njihove dom ove, ma koliko puta mudraci proglasili da je bezbedan za 'privremenu' upotrebu. Primer za jo jedno zaostalo verovanje jesu oni puritanci koji preziru knj ige. Iako niko ne mo e ni ta zamerati hartiji - koja se raspada lako i dobro, i na k ojoj se uvek iznova moraju tampati Spisi - postoji jedna disidentska manjina koja smatra da blago u Biblosu jeste, u najboljem sluaju, primer oholosti i ta tine, i prepreka na putu ka bla enom neznanju. U ranim danima ljudskog prisustva na Jijou, takva oseanja iskori avali su neki Uri i Gheueni za potpirivanje neprijateljstva pr ema ljudima - sve dok Uri, veliki kovai, nisu otkrili da im izlivanje metalnog tam parskog sloga donosi lepe prihode; posle toga, sklonost prema knjigama pro irila s e nezadr ivo kroz Zajednicu. Zaudo, ponajmanje su se zadr ale posledice najnovije krize vere. Da nije pi sanih izvora, te ko da bi iko poverovao u to da je pre samo sto godina bilo na Nag ibu mnogo onih koji su se gadili i pla ili novopristiglog Svetog jajeta. A istina

glasi da je u to doba bilo ak i ozbiljnih poziva da ga esnaf eksplozera uni ti! Da razori taj kamen koji peva, da on ne bi odao prisutnost na e civilizacije ili, jo g ore, skrenuo est jijoanskih naroda sa staze kojom su trijumfalno oti li glaveri. 'Ono ega nema u Spisima, ne mo e biti sveto.' To su oduvek tvrdili pravoverni, od pradavnih vremena pa do danas. A pri znati valja - u Spisima se ne pominje divovsko, sveto kameno jaje, niti i ta makar i izdaleka nalik na njega. RETI Mrano, memljivo, zagu ljivo. Peina se nije svidela devojci Reti. Mora biti da joj srce ovako gruva zbog vazduha, ustajalog i pra njavog. Il i zbog bolnih ogrebotina na nogama, posle skliznua niz krivudavu udubljenu putanj u u ovaj groto, iz tesnog ulaza u buom obrasloj pukotini u zemlji tu. Ili se ona tako trza zbog naina na koji oblici kao da se natiskuju, odasv ud, ka njoj. Svaki put se Reti hitro okrene, sa pozajmljenim fenjerom u ruci, i za te senke koje su puzale ka njoj poka e se da su samo grumenovi hladnog, mrtvog kamena. Ali neki glasi kao da govori: da, to se svaki put tako pokazalo... do sad a! Ali iza sledee okuke mo e ekati pravo udovi te. Ona stisnu vilice i odbi to da slu a. Ko god ka e da se ona upla ila, taj je l a ov! Zar se ovako unja nou po mraku osoba koja se pla i? - pomisli ona. Zar upla en a osoba radi sve ono to su joj velike, debele poglavice est naroda Jijoa naredile da ne sme? Jedan teret migoljio se u torbi na njenom opasau. Reti podi e preklopac tor be, oblo en krznom, i pogladi to stvorenje koje se mrdalo unutra. "Ne pla i se, Jii. To je samo velika rupa u zemlji." Uzana glava i zmijasti vrat izvi e se prema njoj; tri oka svetlucala su u blagoj svetlosti fenjera. Glasi zacijuka, bunei se. "Ne jii pla i! Mrak dobro! U ravnici, mali mu ko-Ur voli sakrije u jazbinu d uboko, dok ne nae topla ena!" "Dobro, dobro. Ne ka em ja..." "Jii pomogne nervoz eni!" "Vidi, vidi. Kome ti ka e da je nervozan, ti, mali..." Reti zauta. Mo da je bolje pustiti Jiia da ima utisak da je potreban i kori stan, ako e to pomoi da suzbije sopstveni strah. "Jao! Ne tako jako", ree mu jak. Odjeci njegovog 'Jao' otplovi e i poe e se vraat i kroz crne hodnike. Reti odmah popusti stisak ruke i pogladi nakostre enu grivu J iia. "Izvini. Vidi, kladim se da smo blizu; zato hajde da ne priamo mnogo, a?" "A. Jii uti. ena isto!" Reti stisnu usne. Ali njena ljutnja zaas se preokrete u elju da se smeje. Ko god je ikad rekao da mu jaci Uri nisu pametni, svakako je propustio da se susre tne sa ovim njenim 'mu em'. Jii je ak, poslednjih dana, poeo menjati svoj naglasak, da bi govorio to slinije njoj. Ona podi e fenjer i nastavi da se provlai kroz krivudavu peinu, okru ena iskria vim grudvama udnih mineralnih formacija koje su sa svojih bezbrojnih svetlucavih faceta odra avale svetlost njenog fenjera. Mogla je ona to sve i razgledati, sa za nimanjem - jer zaista je bilo lepo - da nije bila opsednuta eljom da se domogne j edne stvari, samo jedne. Koja je njoj i pripadala, bila njeno vlasni tvo, neko vre me, i koju je sad opet morala uzeti. To e biti moja karta za putovanje sa ove grudve blata, pomisli ona. U pra ini su ostajali otisci njenih stopala, inilo se - prvi takvi ikada na stali ovde; to ne bi bilo veliko udo, jer samo Gheueni, i vrlo mali broj ljudskih i urskih bia, imaju sklonost ka podzemnim putovanjima; a ovaj tunel je tako uzan da samo neko sitan, kao to je Reti, mo e uop te proi. Uz malo sree, tunel bi je mogao dovesti do znatno vee peine. Nekoliko puta je videla kako Lester Kembel ulazi tamo. Retina glavna zaokupljenost u poslednje vreme bila je da se unja za Lesterom Kembelom, a istovremeno da izbegava jednu s kupinu osujeenih mu karaca i ena koji su eleli da ona njih prevede preko planina, na istok. Kad je pouzdano utvrdila gde Kembel provodi svoje veeri, poslala je Jiia u

izvidnicu, da se gura kroz bunje i travuljine u irokom krugu oko Lesterove peine, u traganju za nekim ulazom u podzemlje. I stvarno, mali Ur je na ao ulaz, bez ikak ve stra e ili za tite, u ovaj podzemni hodnik, daleko od neposrednog, 'zvaninog' ulaz a u Lesterovu peinu koji je bio pod jakom stra om. Mali je ve dokazao da je prilino koristan. Na Retino iznenaenje, ispostavil o se da brani ivot nije tako lo , samo kad se navikne . Nova tesna provlaenja i izvijanja. Ponekad je morala da ide postrance, il i da klizi nizbrdo niz tesne 'kanale' nalik na tobogan. Jii se bunio kad god se na ao jae pritisnut. Reti je ula, daleko iza barice slabe ute svetlosti fenjera, tihe kristalno jasne zvuke vode koja kaplje u crna podzemna jezerca i tako, malo-pom alo, vaja udne podzemne oblike od sirovih mineralnih sokova Jijoa. Ali je na svak om koraku morala da se bori protiv nekog stezanja u prsima; trudila se da preneb regne svoju napregnutu ma tu, koja joj je doaravala da je ovo provlaenje kroz utrobu neke ogromne zaspale zveri. Kroz kamenu matericu koja bi svakog trena mogla da se zatvori odasvud, da onemogui izlaz, a onda da je smrvi u prah. Uskoro se krivudavi prolaz toliko suzio i snizio da je Reti samo puzei mo gla dalje. Pre nego to se u to upustila, poslala je mu a napred, da on izvidi mo e li se tu proi ili ne, a ona je gurnula fenjer najvi e to je mogla napred, da mu osvetl i put. Jiiova malena kopita kuckala su po krenjaku koji je bio sav zasut svojim sopstvenim sitnim krhotinama. Uskoro Reti zau dobrodo li promukli apat. "Je dobro! Rupa iri bude vea. Ajde ena br e!" Taj njegov prekorni ton umalo da navede Reti da prezrivo frkne - to ne bi bila dobra zamisao, s obzirom na to da su njen nos, obrazi i usta bili nadomak sloja vla ne pra ine. Ona poe izvijati svoje telo da bi savladala prvu krivinu ispred sebe, i najednom oseti, bez ikakve sumnje, da su se zidovi prolaza pomerili. Priseti se ta joj je govorio o ovoj oblasti Lark, Dverov brat, kad ju je vodio onim prilaznim putem do Livade okupljanja, pored dimeih sumpornih fumarola. Govorio joj je da je to 'zemlja zemljotresa', i to tako kao da je to dobro! Uvijala se bri no, le ei tako u kamenom procepu. Oseti da se zaglavila kukovima. Uhvaena sam! - pomisli ona. Poe se bacakati. Pomisao da ostane ovako zarobljena navede je da zajei bol no i oajno. Udari kolenom o kamen; bol ogroman. Navali se planina na nju! Sti e da udari i elom o kamen, i sevovi bola prolete e kroz njeno vidno polje koje se smraivalo. Fenjer, u kome je unutra bila samo jedna svea, jo je grevito dr al a, ali on je iz nekog razloga jako lupkao o kamenje i malo je nedostajalo da se prevrne. "Polako ena! Stoj ka e!" Ove rei odbile su se od izvijenog ogledala njene panike. Reti nastavi da se rve uporno sa hladnim kamenom, da stenje i potiskuje uzaludno...sve dok... Sve dok ne oseti kako je ne to kvrcnulo u njoj. Najednom se opusti i ostad e da le i mlitavo, pomirena sa sudbinom: neka joj planina uradi ta god hoe. Nekoliko trenutaka potom, zidovi, kao nekim udom, prestado e da se pokreu. I li se to, mo da, njoj sve samo inilo...? "Bolje sad? Dobro-dobro. Sad malo leva noga... leva. Ne, ne. Leva.. E. D obro. Sad stane. Sad prevrne na. Ovam. Doooo-bra ena!" Njegov glasi bio je dobaeni konopac za koji se dr ala kao davljenica, tokom tih nekoliko dura - tokom te venosti - koliko je bilo potrebno da se iskobelja. K onano se stisak kamenog prolaza olabavio, i ona kliznu nih jedan mali pe ani nasip, teno, pokretom fluidnim kao da se raa. Di e pogled i vide Jiia koji je oberuke dr ao fenjer, a sa obe prednje noge k leknuo da bi bio bli e njoj. "Dobra hrabra ena! Nema nikad nigde nijedna takva!" Ovog puta Reti se nije mogla uzdr ati. Pokri usta i lice obema akama, ali s meh naprosto pobe e iz nje i poe odskakivati od spiralno naboranih zidova. Proe ljan s talaktitima, vrati se kao stotina blagih odjeka njene radosti to je iva. Mudrac je mudrovao o njenoj ptici. Virio u pticu odavde-odande, pa rkao ne to po bele nici, pa u kao malo jednom sja

jnom alatkom. Reti je kipela od besa. Ta zlatna i zelena ma ina je njena. Njena! Ona ju je gonila od ju nih movara, pa preko Rimerskih gora, i otrgla od pohlepnog mulk-pau ka, ona je osvojila tu pticu, svojim znojem, patnjama i snovima. Ona treba i da odluuje ko e i da li e pticu prouavati. Uostalom, ta mo e jedan divljak, aman, postii sa svojim primitivnim staklenim lupama i slinim sredstvima? Alati koji sad le e rasporeeni po radnom stolu ispred L estera, oko ptice, mogli bi mo da ostaviti utisak na onu staru Reti, onu koja je m islila da je Dverov lovaki luk udo tehnike. Sve je drugaije sada posle njenih susre ta sa Be , sa Ranom i drugim zvezdanim ljudskim biima. Sada ona zna: koliko god se pravio va an i lagao, Lester Kembel je isto to i Jes, Bom ili ma ko drugi od onih i mbecila u Sivim brdima. Svi su oni hvalisave budaletine. Siled ije. Grabljivci: vei to grabe ono to nije njihovo. Pod blistavim sjajem uljne svetiljke sa ugraenim ogledalom, Kembel poe da prevre listove neke knji urine. Listovi su pucketali kao da ih odavno niko nije otv arao. Reti nije mogla dobro videti sadr inu sa svoje osmatranice; uala je, naime, u j ednoj pukotini u stenama, visoko na zidu peine. A i kad bi bila sasvim blizu, ope t ni ta ne bi mogla da proita, iz jednostavnog razloga to je bila nepismena. Ali je ipak videla da na veini stranica glavninu prostora zauzimaju ne rei, nego nekakvi crte i preko kojih kao da su prebaene 're etke' od ukr tenih linija. Nijedan crte nije m nogo liio na pticu. Hajde, Jii, gde si, pomisli ona. Raunam na tebe! Znala je da e ovo biti veoma rizino. Mali mu jak ju je uveravao da e umeti i moi da izvede celu stvar, ali ta ako se izgubio dok se unjao na drugu stranu peine? t a ako je zaboravio ta treba da ka e? Reti e pobesneti ako se malome ne to desi! Kembelova pomonica ustade i ode iz peine, mo da poslata da obavi neki kratko trajan posao, a mo da i da ode na spavanje. U svakom sluaju, ovo je bio savr en trenu tak. Hajde, Jii! - pomisli ona. Posle onolikog puzanja kroz mrane hodnike, u stalnom strahu da e se mala s vea u fenjeru ugasiti, Reti zakljui da je svetiljka na mudraevom stolu i prejaka: b ole oi. Ona je, mada veoma nerado, ugasila sveu u svom fenjeru pre nego to je prepu zila poslednjih nekoliko metara, da sjaj ne bi privukao neiju pa nju. Sad se pokaja la. ta ako budem morala da odstupam istim putem kojim sam do la? - pomisli ona. Ne bi mogla sakupiti snagu volje da ponovi tako ne to. Ali ako ne bi imala kuda, ako bi je neko gonio...? Na nesreu, nije imala ime da ponovo upali sveu. Mo da je trebalo da nauim kako se koristi ta njihova 'mala iba', pomisli ona ; ovi Nagibari se prave va ni zato to imaju te svoje ' ibice'. Pokazao je njoj Dver kako se to radi, pokazala je kasnije i Ur-jah, ali kad plamen ' ibice' kresne, to na Reti ostavi tako jak utisak da ona naprosto ne o brati dovoljno pa nje ni na ta drugo. Za sve to bili su, naravno, krivi Jes i Bom k oji nisu voleli da ene kontroli u neku svoju vatru. Ali im vatra veoma dobro doe da nekoj eni naprave opekotine i o iljke, zar n e? - pomisli ona ljutito. Dodirnu lice. Mogla b' se ja i vratit jednog dana, Jes , pomisli Reti. Mogla b' donet jednu drugu vrstu vatre. Ue jo jednom u svoju omiljenu fantaziju: ona odlee sa zvezdanim narodom da i vi na njihovoj matinoj zvezdi. Ah, dobro, u prvi mah kao njihova maskota ili milj enica, maltene kuna ivotinja. Ali samo kad ona dobije dovoljno vremena! Nauie sve to je potrebno da bi se uzdigla, i postae, jednog dana, toliko znaajna da... Da e neki od velikih rothenskih prineva staviti jedan brod - ili flotu! njoj na raspolaganje. A ona e zapovediti: natrag na Jijo. Kakva radost, zamisliti izraz na nadmenom, ali zgodnom licu onog Jesa, k ad se nebo nad Sivim brdima zatamni u podne, i kad on zauje njene rei kao grmljavi nu odozgo... "Ti jaka pamet ljudski gospodin?" Ovaj cijukavi glasi vrati je u sada njost. Ona pogledom potra i dole - i vide Jiia kako nervozno kaska blizu jedne noge stolice Lestera Kembela. "Hm? ta je to?" upita Kembel i odgurnu se od stola; stolica kripavo poe una zad, a Jii odskoi. Mudrac poe zbunjeno piljiti na sve strane. "Poruka za mudar! Od mudra baba Urkinja! Ur-jah!"

Kembel sad spusti pogled, u prvi mah zapanjen, onda zainteresovan, zaint rigiran. "Da, maleni? A kako si se ti provukao pored stra e?" "Stra a pazi za opasno. Ni ta malog Jii. Mali Jii opasan?" Maleni Ur se nasmeja, opona ajui Retino nervozno kikotanje. Ona se ponada d a Kembel nee primetiti tu slinost. Mudrac, uozbiljen, klimnu glavom. "Pa, valjda nisi. Osim ako te neko nal juti, prijatelju moj, to u se ja truditi da ne uinim. Dakle, da ujem, kakva je to po ruka u ovo doba noi?" Jii malo zaplesa kopitima i uzdi e obe ruke dramatino. "Hitno pria-pria. Gled a mrtvu pticu posle! Ide kod Ur-jah sada. Sada!" Reti se pla ila da e ova silovitost pobuditi sumnju. Ali proelavi ovek odmah ostavi alate i ustade. "Pa dobro, da idemo." Retine nade uzlete e visoko, a onda pado e jer Lester Kembel dohvati pticu o beruke i podi e je sa stola. Ne! - povika ona u sebi. Ostavi to! Kao da je potisnut ovim njenim jakim mentalnim pritiskom, mudrac zastade , odmahnu glavom, ostavi pticu i umesto nje ponese bele nicu. "Krenimo, dakle, MakDafe", ree on Jiiu, i razmahnu jednom rukom. "Veliki mudrac ka e ta?" upita mali Ur, nagnuv i glavu na jednu stranu. "Rekao sam... ma, nije bitno. Aluzija na ne to slabo poznato. Valjda sam n aprosto umoran. Da ja tebe ponesem, gospodine?" "Ne! Jii vodi mudra ljuda. Ide ovamo! Ovamo!" i nestrpljivo potra sitnim kasom ka izlazu, pa nazad, i tako nekoliko puta; a mudrac polagano, te kim korakom , za njim. Kad su obojica nestala niz tunel koji je vodio ka glavnom ulazu, Reti se odmah sasulja niz nagnuti krenjaki zid koji se, ionako klizav, poe pod njenom te ino m tu i tamo pomalo mrviti i odronjavati. Prizemljenje nije bilo mnogo slavno, za dnjicom o pod. Reti hitro ustade i doe u sredinu peine. Na stolu je le ala njena pti ca, bez glave, kao to je i bila jo od bitke sa tuinskim robotom. Prsa ptice bila su otvorena kao da je to le ina koju su neke ivotinje poele da jedu; ali ta utroba nije liila ni na jednu koju je Reti do sada videla. Presij avala se poput dragog kamenja. ta li je uradio ovaj smrdljivko? - pomisli ona. Ra sporio moju pticu? Borila se da obuzda gnev. Moglo bi se desiti da Ran odbije da mi plati, pomisli ona, ako su ovi glupanderi brljali ne to po unutra njosti i upropastili ptic u! Pogleda izbliza. Otvor je bio savr en, oigledno ne probijen no em. Reti sa us tezanjem dodirnu odignuti deo i vide da je du jedne ivice sasvim dobro povezan sa ostatkom tela i da se okree glatko oko te ivice. Kao mala vrata na prsima. Vrata sa arkama. arke! Videla je Reti i to, jednom prilikom, na nekom ormariu u medicins kom atoru istra itelja, i silno se divila. Aha, ree ona sebi. To mo e jednostavno da se zatvori... ovako. Taj deo ptijih prsa, u njenim prstima, opisa lunu putanju i zaklopi se sa jednim konanim ' kljoc'. Sad se Reti pokaja zbog svoje brzopletosti. Nee vi e moi da zaviruje u ona m ala svetlucanja unutra. Pa, dobro, pomisli ona podi ui svoje blago, to i nije moj posao. Ja sam pre rano do la i divljakinja, ali bar ne glumim da sam ne to vi e. Ali to neu zauvek ostati, pomisli Reti. Kad se jednom odlepim od Jijoa, uiu . I nauiu, bogami! Ptica je bila nekako te a nego to joj se ranije inilo. Neko vreme, ali kratk o, Reti je bilo puno srce. Dokopala se opet svog bogatstva! Pticu strpa u torbu na opasau, a knjige razasute po stolu ostavi nedirnute, i urno poe istim putem koji m su oti li Lester i mali Ur. Bila je to laka staza, za normalno uspravno hodanje, i brzo ju je dovela do spolja njeg sveta. Put su obasjavale male svetiljke, okaene o tanku bambusovu cev prikucanu klinovima za zid tog tunela. Plamici su bacali sablasnu plavu boju, a izmeu su ost ajale prostrane bare crnog mraka. Slina mutna svetlost pristizala je iz nekoliko

pobonih prostorija, koje su sada bile uglavnom prazne zato to je napolju ve bila no, pa je osoblje oti lo kui. Jedna elija, meutim, bila je rasko no osvetljena velikim lan ternama. Pre nego to je na prstima pro la pored te prostorije, Reti je prvo dobro o smotrila ta se de ava unutra. Samo dve osobe, i to obe ljudska bia, bile su unutra. To dvoje su, na sreu, bili leima okrenuti njoj. Ne to su mrmljali izmeu sebe. Desetak slikarskih tafelaja bilo je rasporeeno ispred njih, a na tafelajima crte i zvezdanih bogova, njihovih letelica i alata. Njihova stanica u obliku crne kocke - koju R eti nikada nije videla neukopanu - bila je na jednom crte u prikazana podrobno; iz gledala je velianstenije nego neka bujurska ru evina. Pa ipak se videlo da je ta ko cka mnogo manja nego ogromna letea cev na sledeoj slici, prikazana kako lebdi izna d ume. Moj zvezdani brod, pomisli Reti. Ipak, hvatao ju je estok strah pri pomis li da stvarno zakorai u tu ogromnu letelicu koja e se jednog dana vratiti po ove i stra itelje. Ona zakljui da e tog dana morati da se priseti da digne nos i da ne isp olji ni najmanji znak straha. Umetnici su uhvatili daleki, zabavljeni pogled Ranov, Kunovo o tro lovako z urenje dok pode ava kand astu ruku jednog leteeg robota. Bleda napetost Be inog lika ini la je ravnote u Linginom cininom poluosmehu. Reti je znala da su to samo crte i, nali k na one koje su pojedine 'stare dede' umele da ugrebucaju u liticu iznad svoje zimske peine, daleko u Sivim brdima. Ali ovo je bilo tako verno, tako nalik, da j oj je to izgledalo kao posao nekih duhova, nekakva magija. Nagibari ozbiljno prouavaju ove sa zvezda, pomisli ona; ta bi to moglo znai ti? Provue se iza njih i ode dalje. U hitnji, spotae se i umalo da padne. Pa, nije bitno, ree ona sebi; ta god da planiraju, nee postii nikakav naroit uspeh. Opet je usmerila svu svoju pa nju na zadatak koji je bio pred njom: izvui s e odavde i stii na vreme na sastanak sa ovekom sa neba. Miris vlage poe da slabi; odjeci takoe. Uskoro ona zau glasove negde ispred sebe, na otvorenom prostoru... Lester Kembel je razmenjivao rei sa nekim drugim ljudskim biem. Reti se pri unja poslednjoj okuci tunela i virnu napred. Vide da lju dski mudrac razgovara sa uvarem peine, koji je nezadovoljno gledao dole, na Jiia. "Ose privatniarke zaustave i najsitnijeg robota", ree Kembel. "Ali ta e zaus taviti drugara ove veliine?" "asti mi, gospodine. Pojma nemam kako se provukao..." Kembel odmahnu, odbacujui ta pravdanja. "Nije bilo tete ovog puta, sinko. Ono to nas ponajbolje za tiuje jeste njihov prezir - njihiovo vrsto uverenje da mi ne mamo ni ta to bi vredelo doznati putem uhoenja. Samo, budi pa ljiviji od sad, a?" Lester potap a momka po mi ici ruke, okrete se i ode za Jiiem, koji je ve odm icao stazom kroz umu. Meseina je blistavo obasjavala njihovu stazu, probijajui se k roz blago uznjihane umske kro nje. Stra ar ostade na svom mestu; lepo se videlo da je i sad zbunjen i da se pita ta se desilo. Ali stisnuo je vilice i vr e uhvatio oru je dugaku motku sa neim nalik na no na jednom kraju. Stajao je blago raskoraen na samo j sredini ulaza. Kad je kriput Kembelovih izama po stazi utihnuo, Reti odbroja jo d vadeset dura, onda stupi u dejstvo. Glumei da je sasvim spokojna, ona iz peine poe ka mladom stra aru, koji se okrete da vidi ko to ide. Do tad je ona ve bila nadomak njega. Reti mu se osmehnu i veselo mahnu prstima. "Et' i ja da zavr im za veeraaas ." Zevnula je, provukla se postrance pored njega - mnogo krupnijeg i masivnijeg - oseajui da je zapanjen i da jo nije odluio ta da preduzme. "oee, aaa je te ak pos'o nauka! Aj, laku no!" Ve je bila napolje. Zahvalno je udisala sve planinski vazduh i nastojala d a ne potri. Naroito kad on povika: "Ma, ta... stani, ej, stani tamo!" Ona se okrete ka njemu, ali nastavi da hoda stazom, sad unatra ke. Da bi d obila jo nekoliko trenutaka na vremenu, iroko mu se osmehnu. "Molim? Treba ti ne to? " "Ma... ko si ti?" "Ona koja ima ovde ne to to bi mudrac rado gledao!" odgovori ona, i to je b io odluan prelaz na istinu. Potap ala se po torbi na svom opasau, ne prestajui da uzm ie. Stra ar poe ka njoj.

Reti veselo uzviknu, okrete se i pobe e u umu. Znala je da on pod ovim okol nostima nee moi da je sustigne. Propustio je priliku za to, smrdljivac jedan! Ipak, bilo joj je na neki nain drago to je bar poku ao. Sa Jiiem se sastala tamo gde su se dogovorili, pored mosta napravljenog od drvenih oblica, na pola puta do take gde je trebalo da nae Rana i pridru i mu se. Mali Ur bio se sakrio u blizini mosta; kad ju je video, pokliknuo je i naprosto poleteo u njeno naruje. Bio je manje srean kad je poku ao da se zavue u svoje uobiajeno mesto i ustan ovio da se unutra ve nalazi ne to hladno i tvrdo. Reti ga, umesto u torbu, zavue u p revoje svoje jakne; posle nekoliko trenutaka on kao da je do ao do zakljuka da je i to prihvatljivo. "Jii rek'o eni. ena vidi..." "Uspeli smo!" nasmejala se Reti i frknula prezrivo, presrena to se jedna p ustolovina zavr ila tako dobro. Nije moglo biti boljeg kraja od one jurnjave kroz u mu; odmicala je u dugakim skokovima, smejala se, veliki trapavko je jurio za njom , pa zalutao u mraku ume, kroz koju je nastavio da se buno kree, a ona je tiho naini la krug oko njega i vratila se ka Livadi okupljanja. "Bio si i ti odlian", ree Reti svom mu u, pazei da ne pripadne sva slava samo njoj. "Mnogo te e bih uspela bez tebe. Majstore." Grlila je njegovo malo telo i s tezala sve dok se nije po alio nizom kratkih "Hm-hm..." "Je l' bilo te ko pobei od Kembela?" upita ona. "Mudar ov ne problem. Jii pobegne lako. Al' posle..." "E, dobro, znai, to je gotovo. Da mi krenemo sad. Ako Ran bude morao da ek a, mo da nee biti tako dobro raspolo en kao..." "...posle Jii vidi. Gomila ide, Uri, Gheu, ljudi, Hun... krdo celo... ti ho-tiho po mraku. Nose veee-li kutije!" Reti je urno odmicala pobonom stazom koja je vodila ka taki sastanka. "Hm?" upita ona. "Priaj mi. Sigurno je to ono njihovo glupo 'hodoa e' kad idu gore da se m ole onoj velikoj kamenini za koju misle da je bog." Imala je samo prezir za sva t a praznoverja ovih prerano do lih zaostalih planetara. Po njenom mi ljenju, sve to to se pria o Jajetu samo je pla enje izmi ljotinama, nalik na one o divovskim ivotinjama , 'duhovima glavera' i slinim koje tarijama koje si mogao uti esto i oko logorske vat rice u Sivim brdima, naroito od kad su Jes i Bom preuzeli vlast. Kad god nastupe te ka vremena, lovci ostanu da se uz vatru raspravljaju do pozno u no: za to su se ivo tinje 'naljutile', kako ih 'umiriti', i tako dalje. "Krdo unja ne do Sveto jaje!" bunio se Jii. "Nego suprotna strana! Ni ta be lo odelo. Ni ta peva-peva. Samo unja- unja. Sanduci u drugu peinu!" Reti je bila na ivici da se zainteresuje za ovo. Sanduci? Ako Jii smatra da je va no... Ali ba tada ih jedan zaokret staze izvede na mesto odakle se lepo videla cela dolina u kojoj ive nebeski ljudi. Meseina se prosipala preko paviljona koji j e sad izgledao nekako lo ije kamufliran nego danju; jer meseina ga je uspevala obas jati, zaudo, upadljivije nego sunev sjaj. Tiho brujanje zaulo se sa zapada, onda ne to zasvetluca na nebu i Reti vide letelicu u obliku kapi vode koja doplovi bli e, poe se spu tati i uvue svoja dva tana na krila. Reti oseti da je malo podilazi jeza: bio je to onaj dobro znani istra it eljski letei amac, koji se vraao sa jo jednog tajnog nonog pohoda. Gledala je kao opin jena kako ta divna stvar slee na dno doline. Tano na tom mestu otvori se rupa u ze mlji i proguta letelicu celu. Uzbuenje ispuni Retina plua. Oseti lakou u srcu. "Ti e, mu e moj", ree ona kad se poeo aliti to ga zanemaruje. "Pred nama je vrem e za trgovinu i pogaanje. Da vidimo da li e ovi platiti kao to su obeali!" ASK Moji prstenovi, nisu vama potrebna moja nedeljna objedinjena razmi ljanja da bi vas obavestila. Sigurno i sami oseate, duboko u svakom uljastom torusnom je zgru? Sveto jaje. Polako, kao iz dubokog i te kog dreme a, ono se budi! Mo da e Zajednica biti jo jednom ispunjena drugarstvom, duhom zajedni tva, spl etenom zajednikom voljom koja je svojevremeno uinila da budemo jedno.

Oh, neka bude tako! Tako smo razdrobljeni, tako daleko od spremnosti. Oh, neka bude tako. SARA U naslage knjiga uvuklo se mnogo pela glaalica, a u muzikim sobama nakotilo se mno tvo papagajskih buva koje su, gladne, navaljivale da ujedu; ali impanze zap oslene na odr avanju bile su odve zauzete da bi dimljenjem sada uni tavale takvu sitn u gamad. Sara je izi la u zapadni atrijum da se malo nadi e sve eg vazduha. Tu je gleda la kako nekolicina tih dlakavih radi a pakuje dragocene knjige u sanduke oblo ene ru nom, a onda ih zapeauje voskom koji je curio sa jedne velike crvene svee. Grudvice tog voska lepile su se i po krznu majmuna. Oni su se jedan drugome alili, kri om, z nacima koje su pravili akama. Sara poe sebi prevoditi niz vrlo brzih pokreta i potmulih mumlanja jednog majmuna. "Ovo nije u redu", signalizovao je taj. "U ovoj neprilinoj urbi pravimo a losne gre ke." Drugi impanza odgovori, takoe znacima: "Kako je to istinito, saradnie moj! Ova knjiga V. H. Odena nije smela ii meu grke klasike! Nikad neemo te knjige valjano vratiti na odgovarajua mesta na policama, kad ova kriza proe, a proi uskoro mora." Mo da je odve velikodu no prevodila. U svakom sluaju, impanze zaposlene u ovim uzvi enim dvoranama bile su posebna vrsta. Maltene onoliko posebna kao Priti. Iznad njih uzdizao se krov Dvorane knji evnosti, pod kojim su se ukr tali mo stovi i rampe koji su povezivali itaonice i galerije u kojima se sve povijalo pod teretom knjiga koje su upijale zvuk, a ispu tale mirise mastila, hartije, mudrost i i pra njavog vremena. I posle nekoliko nedelja mahnitog izvlaenja i spasavanja kn jiga, koje su natovareni magarci vukli u daleke peine irom celog Nagiba, jedva se i primeivalo da je masa knjiga u ovoj biblioteci iole umanjena - na sve strane ne brojene police bile su i sad nakrcane i prekrcane tekstovima svih boja i veliina. Mudrac Plovov imao je za ovu jednu dvoranu - posveenu legendama, magiji i nestvarnom - posebno ime: Kua la i. Pa ipak, Sara je oduvek imala utisak da je upr avo ta dvorana manje pritisnuta teretima pro losti nego susedne, naukama posveene d vorane. ta su, uostalom, mogli ovi divljaci na Jijou dodati planini naunih injenica koju su dovukli, iz svemira, njihovi bogoliki preci? A govorilo se, tavi e, da je i ta planina kao zrnce peska u odnosu na ukupnu koliinu naunog znanja u Velikoj ga laktikoj biblioteci. Meutim, prie u ovoj dvorani ne mogu biti 'opovrgnute' nekim st arijim autoritetom. Nijedno knji evno delo, bez obzira na to da li je dobro ili lo e , velianstveno ili trivijalno, po svemu sudei nikada nije bilo 'netano'. Plovov je govorio: "Lako je biti originalan kad se ne mora brinuti da li e rei istinu. Magija i umetnost uzdi u se iz egomanijake elje da umetnik bude u pravu, a Vaseljena ne." Sara se, naravno, slagala s time. Ali je takoe mislila da je taj mudrac p omalo zavidljiv. Kad su ljudi do li na Jijo, dejstvo na ostalih pet rasa sigurno je bilo ka o kad je Zemlja srela galaktiku kulturu. Posle vekova provedenih sa samo pregr t ug ravirenih spisa, Uri, G'keki i ostali reagovali su na poplavu papirnih knjiga vr lo sumnjiavo, ali i vrlo gladno. Izmeu kratkih, ali estokih ratovanja, dakle u razd obljima mira, ne-ljudska bia su naprosto gutala ljudske basne i prie, drame i roma ne. Poku avali su pripadnici tih drugih rasa i sami pisati prie, i pri tom su opona a li zemaljske forme: tako su nastajale romanse kao one zemaljske iz doba romantiz ma, ali junaci i junakinje u njima bile su sive krabe. Severnoameriki mitovi prer aivani su za plemena kentaura. Ali u poslednje vreme procvetali su i neki novi stilovi, drugaije herojsk e pustolovine, epske poeme u udnovatoj versifikaciji, tako da su se poeli raspadat i i poslednji delii sreenosti u dijalektima galaktikog sedmog, pa ak i galaktikog dru gog. tampari i knjigovesci imali su jednak broj narud bina za nove naslove i za rep rinte. Uenjaci su raspravljali o tome ta bi sve to moglo znaiti. Najezdu jeresi? Il i oslobaanje duha? Malo ko se usuivao upotrebiti izraz renesansa. Ali, pomisli Sara sumorno, svemu ovome mo e doi kraj ve kroz nekoliko meseci

. Vesti sa Livade okupljanja - doneo ih je jedan vesla kajaka koji se hrabro spus tio niz brzake Bibura - pokazivale su da se ni ta nije izmenilo u mranim procenama mudraca o osobinama i namerama otimaa gena. Hmm, trebalo bi da je Blor ve tamo, pomisli Sara. Taj njen plan mogao je odvratiti ili ne odvratiti tuine od genocida, ali narodi tako bespomoni kao jijoanskih est morali su oprobati svako mogue sredstvo da bi opstali. Pa i onu Arijaninu luckastu zamisao, pomisli ona. Ma koliko surova bila. Glas stare mudrice dopre iz odaje iza Sare. "Dobro, dragi moj, dovoljno si se borio sa tom knjigom. Pogledaj sada ov u. Jesi li ikada video ovakve simbole i rei?" Sara uzdahnu i okrete se. Ue jo jednom u Deje odeljenje. Neznanac je sedeo blizu invalidskih kolica Arijane Fu, okru en velikim knj igama koje su bile pune ivih boja, a imale samo malo teksta i to jednostavnog, tam panog krupnim, prijateljskim tipovima slova. Iako mu je lice bilo izmueno, visoki , strpljivi ovek bez protivljenja je prihvatio jo jednu knjigu i poeo rukom prelazi ti preko taaka i kosih i uspravnih crtica deje pesmice na galaktikom drugom jeziku. Ta knjiga bila je bukvar za mlade Ure. Sara je bez iznenaenja gledala kako on na bira usne i coke jezikom prelazei preko teksta. Bilo je jasno da razaznaje pojedin ana slova, ali da pojma nema o znaenju reenica ili skupina rei koje je na taj nain 'p roitao'. Isto se pokazao i sa knjigama na galaktikom estom, angliskom i galaktikom s edmom jeziku. Sari se srce cepalo dok je gledala kako on sa puno volje pristupa svakom sledeem poku aju, trpi neuspeh i oajava. Mo da mu je tek sad postajalo jasno ta mu je sve otrgnuto. ta je izgubio zauvek. Arijana Fu je, meutim, izgledala veoma zadovoljna. Dobacivala je Sari oza rene poglede. "Nije ovo neki seljak iz udaljenih krajeva Nagiba", presudi stara e na. "Bio je obrazovan, dobro je znao svaki od est jezika koji se danas koriste ko d jijoanskih naroda. Ako bude vremena, moramo ga odvesti u lingvistiko krilo i pr obati sa nekim od zaboravljenih dijalekata! Galaktiki dvanaesti mogao bi da bude odluujui. Samo tri uenjaka na celom Jijou znaju ga danas." "Koja je svrha toga?" upita Sara. "Dokazala si ono to si htela. Za to ga ne ostaviti na miru?" "Jo minut-dva, draga. Jo samo jedna ili dve knjige. Sauvala sam ono najbolj e za kraj." Pod nervoznim pogledima dvojice bibliotekara, Arijana pru i ruku ka polici punoj knjiga pokraj sebe. Neke od tih knjiga bile su neprocenjive vrednosti; bi le su okovane gvo em i imale su, na 'kimi', po jedan gvozdeni prsten da bi mogle bit i lancem vezane za policu. Bibliotekarima se oigledno nije dopadalo da takva blag a pipa neki mutavi varvarin. Sari se ovo nije gledalo. Okrete lea. U ostalim delovima Dejeg odeljenja vladao je mir - ali dece nije bilo. Bi li su prisutni samo odrasli. Uenjaci, uitelji i putujui bibliotekari sa celog Nagib a dolazili su ovde da proue, prepi u i da nose najbolje knjige. Odvlaili su ih iz Bi blosa brodiima, zapre nim kolima ili na tovarnim magarcima, u svoja naselja irom Nag iba. Sara je neko vreme posmatrala jednog crvenog Gheuena kako pa ljivo prikuplja te ke, mesingom okovane albume koji su potrebni toj ivoj vrsti. Pomagala su mu dva lornika osposobljena za posao bibliotekog pomonika i prevrtaa strana. Jedan lornik pljesnu i ubi pelu glaalicu koja je upravo pre la preko dela korice neke knjige. Pela se trbuhom zaljubljeno trljala o koricu, stvarajui glatku, sjajnu povr inu ispod s ebe, ali i uni tavajui tekst; stigla je da izbri e deo naslova. Niko nije znao za to su , za koji posao, pele glaalice bile potrebne drevnim Bujurima, ali dana njim narodim a Jijoa samo su dodijavale, i to mnogo. Sara je videla iz svake rase ponekog u blizini. Neki od njih bili su pro svetari tvrdo re eni da ne dozvole da ih neka tamo kriza ili krizica odvrati od nj ihovog ozbiljnog zadatka - obrazovanja sledeeg pokolenja. Iza Gheuena, jedan osta reli Treki odabirao je knjige koje su naroito obraivane da bi mogle odoleti tenosti ma koje sluajno iscure iz neke nove 'naslage prstenova' - iz nekog Trekija koji j e toliko mlad da jo ne mo e da zauzdava svoje izluevine. "Mmmmmm", zau se iza Sare, zvuk ljudski, dubok i tu an, i ona se okrete i v

ide da Neznanac dr i ispred sebe knjigu izdu enog oblika, a vrlo tanku, i tako staru da su sve boje na njoj posivele i izbledele. Po natmurenom tamnom licu Neznanca preletala su mnoga oseanja u meusobnoj borbi. Sara nije imala vremena da proita na slov, samo je videla na korici knjige, na trenutak, nacrtanu crnu maku, veoma mr av u, sa crvenim i belim prugastim cilindar- e irom na glavi. Onda, na u as prisutnih bib liotekara, pacijent oajno pritisnu knjigu sebi na prsa i poe se s njome ljuljati n apred i nazad, murei. "Ne to iz njegovog detinjstva, nesumnjivo", glasila je dijagnoza koju izree Arijana Fu. Ona brzo zapisa ne to u bele nicu. "Bibliografski podaci ka u da je ova k njiga bila veoma popularna kod dece u severozapadnim delovima zemaljske civiliza cije skoro neprekidno tokom tri stolea; prema tome, mo emo postaviti pretpostavku k ojom bismo odredili njegovo kulturno poreklo." "Ba fino. Jesi li zavr ila?" upita Sara zajedljivim tonom. "Hm? Pa, valjda jesam, za sad. Ti ga umiri, devojko. Onda ga dovedi opet kod mene. Biu u Salonu za slu anje." To rekav i, Arijana energino klimnu glavom impanz i koji je bio zadu en da gura njena kolica. Sara ostade sama sa Neznancem, zadu ena da ga umiri. Mrmljao je ne to sam za sebe, nekoliko rei, ali stalno istih. Ne to to se izmi goljilo iz dubina njegove svesti, na povr inu, i pored svih o teenja koja su se u nje govom mozgu desila. Rei bez smisla, bilo je to nesumnjivo; ali izazvane jakim osea njima. "Rep u d ep. Rep u d ep", ponavljao je Neznanac, i smejao se tu no. "Rep u d ep. .." Blago ali vrsto Sara izvue prastaru knjigu iz njegovih ruku i vrati to bog atstvo nezadovoljnim bibliotekarima. Poe strpljivo ubeivati ranjenika da ustane, i ovaj to posle nekog vremena uini. U njegovim tamnim oima ostade jad toliko dubok da podseti Saru na njen jad. I ona je izgubila nekoga milog i dragog. I on. Ali on je izgubio samo jednu osobu: sebe. Dva mudraca G'keka ekala su ih kod ulaza u Salon za slu anje. Bili su to on i lekari koji su pregledali Neznanca ubrzo po njegovom pristizanju u Biblos. Jed an od njih ga sad uze za ruku. "Mudra Fu eli da ti doe u sobu za posmatranje, a to su ne ova nego sledea vr ata", ree mu drugi G'keki i mahnu jednim onim pipkom prema otvoru koji se nalazio na zidu hodnika, ne to dalje. Neznanac upitno pogleda Saru, a ona mu klimnu glavom , trudei se da izgleda ohrabrujue. Osetila se jo gore videi njegovu reakciju: osmeh pun poverenja. Odvedo e ga. Sara ue sama u Salon za slu anje. Na zidu su bila dva velika kru na prozora o d divno izlivenog stakla, sa osobenom odlomljenom 'peteljkom' na sredini; kroz t e prozore sasvim je dobro videla susednu prostoriju, slabo osvetljenu, i u njoj Neznanca. Ta dvojica doktora G'kekija doveli su ga da sedne pred jedan veliki sa nduk koji je sa strane, gde je virila osovina, imao veliku polugu to se zavr avala poprenom rukom za obrtanje, a odozgo jedan veliki povijeni uplji 'rog', to jest tru bu. "Ui, devojice. I zatvori vrata, molim te." Tek posle nekoliko dura, Sarine oi su se privikle na polumrak, i ona vide ko sedi sa Arijanom. Ali do tad je ve bilo prekasno za be anje. Cela dru ina koja je sa njom krenula iz grada Tareka bila je tu; kao i dva ljudska bia u ode di uenjaka. Ulgor i Blejd imali su razloga da budu tu, naravno. B lejd je pomagao u spasavanju Neznanca iz movare, a Ulgor je bila poasni delegat se la Dolo. ak je i Jop imao nekakvo slu beno opravdanje za svoju prisutnost ovde. Ali za to je Jomah tu; za to Kurt eksplozer? Oigledno su do li nekim tajnim eksplozerskim poslom iz Tareka. Sada su ta dvojica, deak i starac, gledali ta se u prostoriji do gaa, utke, ali sa napeto u osobenom za njihov posao i porodicu. Ljudski uenjaci okrenu e se ka njoj. Boner i Tein - a upravo njih dvojicu se nadala da izbegne tokom ove pose te. Obojica ustado e. Sara je oklevala, zatim se naklonila duboko, do struka. "Majstori." "Draga Sara", uzdahnu Boner, topolog. Jedan deo kose sa glave ve odavno j

e izgubio. Nasloni se na tap, jae nego to je inio kad ga je poslednji put videla. "K oliko si nam nedostajala u ovim pra njavim hodnicima." "A i vi ste nedostajali meni, majstori", ree Sara, i sama iznenaena da to jeste tako. Mo da je, o amuena Jo uovom smru, zatvorila u sebi ne samo lo e, nego i mnoge dobre uspomene. Toplina ake koju je stari mudrac stisnuo oko njene mi ice sada ju j e podsetila na mnoge njihove zajednike etnje, na rasprave o arkanskim temama, o 'is tim oblicima' koji se mogu matematiki opisati, ali se nikad ne mogu u stvarnosti nai. "Molim te, nemoj me vi e nazivati majstorom, jer i sama si sada to, ili bi trebalo uskoro da postane ", ree on. "Hodi, sedi izmeu nas, kao u starim vremenima. " To malice previ e podsea na stara vremena, zakljui Sara, ukr tajui pogled sa dru gim mudracem matematike. Bio je to visoki, srebrnokosi majstor algebre; inilo se da se nije nimalo izmenio. Zadr ao je ono svoje udaljeno, zagonetno dr anje. Tein kl imnu glavom i ree njeno ime, onda opet sede licem okrenut ka prozorima. Tipino za njega: seo je tako da bude krajnje udaljen od ne-ljudskih bia u sobi. Nije to bila retkost, osobena samo za mudraca Teina; u prisustvu ne-ljud skih naroda Jijoa, i neki drugi ljudski mudraci oseali su se nelagodno. U svakoj rasi postojala je po jedna takva manjina, podlo na toj 'rasistikoj' reakciji, dubok o ukorenjenoj u prastarim te njama. Bitno je bilo koliko si uspe an u savladavanju t oga. Tein je bio nepogre ivo utiv u ophoenju prema Urima i G'kekima, nastavnicima ko ji su dolazili da se posavetuju sa njim o binomnoj teoremi. S obzirom na taj hen dikep, mudracu je ba dobro do lo to je po prirodi svog posla bio upuen na usamljeniki, povuen ivot... kakvim je i Sara mislila da e iveti. Mislila i verovala, sve... - dok nije do ao u posetu jedan knjigovezac i, mimo obiaja, zaprosio ba nju, i ispunio Sarino srce neoekivanim mogunostima; - dok ona nije svojim kolegama hrabro saop tila odluku da svoje studije pr eusmeri na jezike, to su ponajmanje oekivali; - dok se Jo u nije razboleo od biber-boginja koje su tada harale dolinom B ibura, kao kuga koja u asavajuom brzinom odnese oveka; onda je Sara morala gledati k ako jedna druga ena obavlja obrede tugovanja za pokojnikom, a dok je gledala, dob ro je znala da svi gledaju u nju, motre kako e se dr ati; - dok nije, posle sahrane Jo ua, ovaj isti mudrac, Tein, njoj pri ao, pona ajui se kruto i formalno, i obnovio svoju raniju branu ponudu; - dok ona nije istrala napolje, pokupila svoje stvari i u jednom zamahu b ukvalno pobegla iz Biblosa, u svoju kuicu na drvetu, odakle je mogla gledati veli ku branu kraj koje je roena. Sad sve kao da je opisalo puni krug i vratilo se na poetak. Kad je, kao t inejd erka, prvi put do la u Biblos i videla Teina, on je izgledao tako strogo lep, kao svetac-isposnik, pa jo onako visok... upeatljiva pojava, sa kojom se ni ta drugo nije moglo uporediti. Ipak, u meuvremenu se izmenilo to ta u njoj. Sve se izmenilo. Sledeeg trena Teinovo aristokratsko dr anje se raspade u param-parad, on ops ova i pljesnu se akom jako po vratu, pogleda u dlan i namr ti se razoarano. Sara bac i pogled ka Boneru, koji pro aputa: "Papagaj-krpelji. Toliko smetaju. Ako ti se je dan takav uvue u uho, neka ti je Ifni na pomoi. Ja sam sve uo duplo, dok Vord in nije uspeo da izvue tu prokletu stvar iz mog uha." Arijana Fu nagla eno proisti grlo i privue pa nju svih njih ka sebi, ka prednj em delu prostorije. "Ja sam ve objasnila svima prisutnima, Saro, moje uverenje da je Neznanac ovek sa zvezda. Dalja istra ivanja osvetlila su prirodu njegovih povre da." Njen imp-pomonik dodade joj nekoliko listova hartije. Bile su to fotokopij e, ali uraene na brzinu, runim obrtanjem ma inerije, tako da je na njima ostalo mnog o ne eljenih crnih linija. Ipak se dobro videlo da je to stilizovan crte ovekove gla ve iz profila, sa natpisima i strelicama uperenim prema raznim delovima. Sara poe itati te natpise. Rei su joj bile veinom sasvim nerazumljive, ali takve da bi se L ark verovatno u njima sna ao. "Setila sam se da sam jednom itala o ovome, a bilo je i sree, pa sam brzo na la tu referencu. Po svemu sudei, u vreme kad su na i preci polazili sa Zemlje, tam o su vr eni opiti iji je cilj bio da se kompjuteri i ivi ljudski mozgovi neposredno ukljuuju jedni u druge."

Sara zau i tanje puno strahopo tovanja, negde u zadnjem delu prostorije. Za mn oge pripadnike jijoanskih est naroda, angliska re kompjuter imala je i danas prizv uk vraanja. Posade svih unjalakih brodova koji su stigli na Jijo rastopile su sve s voje digitalne raunske sprave, pa i one najmanje, a tek onda potopile svoje zvezd ane krstarice u dubinu Midena. Nijedna druga vrsta imovine ne bi tako lako odala prisutnost ilegalnog razuma na zabranjenom svetu. Sara je svojevremeno proitala nekoliko ivopisnih pria iz zemaljskih dana, g de je autor opisivao spoj ljudskog uma sa elektronskim i na tome gradio pripoved anje. Uvek je smatrala da je to samo metaforino, kao ona pria o ljudima koji vosko m prilepe ptija pera na ruke, pa lete. Ali Arijana je ovo rekla sasvim ozbiljno i bukvalno. "Ova ilustracija prikazuje neke od mo danih podruja koja su bila predlagana za neuralno-elektronske spojeve u vreme kad su na i preci polazili", nastavi Arij ana. "Istra ivanja su sigurno ne to i napredovala u ovih tri stotine godina protekli h od tad. Uistinu verujem da je Neznanac imao u svojoj glavi jedan takav aparat: utika koji mu je dozvoljavao da uspostavi misaonu vezu sa raunskim i drugim ma inam a. Utika mu je bio ugraen tano iznad levog uha." Sad je bio red na Saru da zapanjeno i umno uvue vazduh. "Pa, to bi znailo d a njegova..." Arijana di e jednu aku. "Mo emo sa velikim stupnjem pouzdanja pretpostaviti d a su opekotine i manje povrede na njegovom telu nastale kad mu se brod sru io u Vei tu movaru, nedaleko od mesta gde su ga Sara i njeni prijatelji prona li. Avaj, njeg ovo udesno izbavljenje iz ognjene smrti pokvareno je samo jednom, ali velikom nes reom: taj utika mu je silovito istrgnut iz glave, pri emu je otkinut i jedan deo mo zga, i to levog temporalnog re nja. Nema potrebe da dodam da je taj deo ljudskog m ozga najbli e vezan sa govorom." Sara je mogla samo da trepe. Kroz staklo je videla oveka o kome je Arijana govorila. On je, oiju zainteresovanih i sjajnih, gledao kako doktori G'keki prip remaju svoj aparat. "Ja bih pomislio da bi ga takva ozleda morala ubiti", ree Boner, sa ev i svoj e, ali i njeno iznenaenje. "Tako je, i njegov oporavak je, mo emo rei, zaista ne to izuzetno. Da nije od rastao i da nije mu karac, dva inioca koji daju krutu sinapsnu strukturu, onda bi o n mogao, mo da, uzgajiti u sebi novu govornu sposobnost, u desnom temporalnom re nju koji je kod njih normalno u polusnu; to se dogodi kod izvesnog broja ena i dece sa o teenjima levog temporalnog re nja. Kako stvari stoje, postoji ipak jedna mogu..." Ona zastade, videi da su se stabljike sa oima zatalasale u susednoj prostoriji. "Vidim da su na i dobri lekari spremni. Pogledajmo kako e to tamo ii." Arijana se dokotrlja do bli eg prozora i otvori ispod njega otvor za slu anj e. Pribli no u istom trenutku Sara oseti jak, o tar bol na butini, a Ten se opet plj esnu akom jako po vratu. "Prokleta gamad!" proguna on i pogleda postrance u Saru. "Stvari ovde u poslednje vreme odlaze do vraga, i to na vi e naina." Stari, dobri, veseli Tein, pomisli ona, suzbijajui elju da se i sama protr lja po vratu. Papagaj-krpelji su po pravilu bezopasni; predstavljaju jo jedan taj anstveni zaostatak iz vremena Bujura. Kome normalnom treba 'simbioza' sa stvoren jem koje se prikljui na tvoje krvne sudove, a zauzvrat ponavlja, po jedanput, sva ki zvuk koji uje ? Bujuri su svakako bili veoma udni stvorovi. U susednoj sobi jedan od lekara G'kekija otvori neki veliki album u ijim su debelim 'stranicama' od papira bili pridr ani tanki crni diskovi, ukupno nekoli ko desetina njih. Pokretima veoma obazrivim, lekar izvadi jedan disk i polo i ga n a okruglu platformu koja poe da se okree. "Elenentarna sprava sa oprugom", ree Ulgor. "Lako se pravi od otpadnog gv o a i konada bua." "Primitivan, ali upotrebljiv analogni sistem za uvanje i reprodukciju zvu ka", razjasni Tein. "Bezbedno nedigitalan", dodade Boner. "Jesssste", za i ta plavi Gheuen, Blejd, potvrujui da je saglasan. "Priaju mi d a se sa toga mo e uti nekakva, navodno, muzika." G'keki doktor obazrivo spusti jedan bambusov okvir; tanki stilus dodirnu ivicu crnog diska koji se vrteo. Skoro istog trenutka, tihi zvuci neke melodije

poe e da se izvijaju setno iz velike krive 'trube' na tom aparatu. Muzika udna, lime nog zvuka, praena tihim krckanjem i pucketanjem. Ali od tih zvukova Saru poe e da go licaju korenovi kose. "Ti diskovi su originali", ree Arijana Fu. "Izlivali su ih, pomou kalupa, l anovi posade 'Kivota' u vreme kad su zapoeli i Veliko tampanje. Danas je samo vrlo malom broju strunjaka dozvoljeno da ih pu taju. Zemaljske muzike vrste nisu popular ne u dana njoj Zajednici, ali ja se nadam da e se dopasti na em Neznancu." Sara je ve ranije ula da postoji ova sprava koja svira pomou diskova. Ali i zgledalo je bizarno slu ati muziku kad se nigde ne vidi nijedan ivi izvoa. A jo bizarn ija bila je ta muzika sama, jer zvuala je razliito od svega to je Sara ikad ula. Zaas je, dodu e, prepoznala neke instrumente - violine, bubnjeve, trube. To je i mogla da oekuje, zato to su Zemljani doneli na Jijo gudake i duvake instrumente, do tada nepoznate ovim narodima. Ali su note bile neobino rasporeene, a Sara ubrzo shvati u emu se ta neobinost sastoji. Muzika je bila avetinjski pravilna, ravnomerna. U modernom jijoanskom sekstetu moralo je biti est solista koji sviraju sv aki ne to svoje, kako mu padne na pamet, ali se ipak spontano uklapaju jedan s dru gim. Polovina uzbuenja dolazila je od i ekivanja srenih, nepredvidljivih stapanja u h armoniju, to je uvek brzo i prolazilo, nestajalo, i po tome mnogo nalikovalo na s am ivot. Nikada i nikako se nije smelo dogoditi da dva izvoenja budu jednaka. Ali ovo je muzika isto ljudska, pomisli Sara. Slo eni akordi namotavali su se i vrteli u nizovima, a nizovi su se ponavljali sasvim odmereno i disciplinova no. Kao u nauci, pomisli Sara: tra i se proverivost i potvrdivost. Ona pogleda ostale. Ulgor je slu ala oarano, uz male trzaje u svom sve nju pr stiju na levoj ruci - onom koji slu i za stvaranje nota na violusu. Blejd se zbunj eno njihao celim svojim te kim, oklopljenim telom, a mladi Jomah, koji je sedeo do svog ujaka, vidno se dosaivao zbog svega ovoga. Ujak nije reagovao uop te. Iako nikada nije ula ne to ovako, Sari se uini da joj je odnekud dobro pozna t ovaj uredan, pravilno ponavljan, harnomini tok. Ove note su kao... integrali. O ve muzike fraze su kao geometrijske figure. Zar je potreban bolji dokaz da je muzika slina matematici? - pomisli ona. Reagovao je i Neznanac, itekako. Sedei, nagnuo se veoma napred; zacrveneo se u licu; mirkao je, oi su mu svetlucale, jasno se videlo da je prepoznao ovu mu ziku. Sara u sebi oseti talas zabrinutosti. Ako bude jo mnogo emocionalnih potres a, ovaj izmueni jadnik mogao bi do iveti neku vrstu sloma. "Arijana, da li sve ovo vodi ka neemu?" upita ona. "Vodie, kroz minut-dva, Saro." Mudrica jo jednom podi e aku. "Ovo je bila sam o uvertira. Sad dolazi onaj deo koji nas zanima." A otkud ona to zna? - zapita se Sara. Arijanino eklektiko znanje obuhvata lo je, oigledno, i opskurne umetnosti iz drevne pro losti. I zaista, kroz nekoliko trenutaka instrumentalni deo doe do kre enda i zasta de. Pojavi se novi element - nepogre ivo prepoznatljivi ljudski glasovi. Sara nije uspela da razume prvih nekoliko stihova. Nagnu se napred. Rei su bile udnovato na gla ene. On je bio pirat egrt ali sada vi e nije jake ruke, o tra oka mo e zastavu da vije. Dejstvo ove strofe na Neznanca bilo je vrlo jako. On skoi na noge. Sav se tresao. Oseanje koje se razlilo njegovim licem bilo je ne samo prepoznavanje neg o i radost. Onda - zapanjen i sam, ni ta manje nego Sara - on otvori usta i zapeva iz sveg glasa. Toi, toi vino na e, puni, puni ove a e. Postao je pravi pirat, mo e svaku lau dirat.

Ustade i Sara, gledajui netremice, zaprepa ena. Arijana Fu povika zadovoljno . "Aha! Pogodak! Iz prve! Imali smo naznaku o kulturolo koj pripadnosti, ali , iskreno, mislili smo da e trebati mnogo pesama dok jedna najzad ne 'upali'." "Ali sa takvim o teenjem mozga..." ree Tain. "Zar nisi rekla da..." "Dabome", ubaci Boner. "Ako on ne mo e da govori, kako mo e da peva?" "A, to." Arijana ovo udo odbaci jednim lakim odmahivanjem ruke. "Drugaija funkcija. Drugo podruje mozga. Ima presedana za to, u medicinskoj literaturi. Ka u mi da je to opa eno ak i ovde, na Jijou, dva-tri puta. "Ono to mene udi jeste istrajnost kulturolo kog obrasca, koja je ovde ispolj ena. Tri stotine godina je pro lo. Moglo bi se oekivati da galaktiki uticaji nadvlad aju sve zemaljske..." Starica zauta, uviajui da se raspriala o neemu to je, ipak, tang enta na sada nje dogaaje. "Nije bitno. Bitno je da je na vanplanetni posetilac na ao, i ni se, posle toliko nevolja, bar jedan nain da op ti!" U polumraku se sasvim jasno video Arijanin osmeh: vrlo irok, bez imalo sk romnosti. Sara dodirnu vrhovima prstiju staklo, oseti da ta prohladna glatkost pom alo vibrira zbog pesme i muzike s one strane. Tamo se ritam usporio, a melodija znatno izmenila, ali su tema i raspored stihova ostali isti. Ona sklopi oi. Slu ala je kako Neznanac peva dalje, iz sveg glasa, i ak pres ti e glasove sa diska, u silnoj urbi da najzad i njegov glas neko uje. Svet je kvaran, svet je truo za po tenje nije uo. Svako drpa svako krade to gusari isto rade. XIX KNJIGA MORA Povezanih galaksija je bilo, to se tako pria, sedamnaest; cevi od vremena fokusiranog spajale su ih u zajednicu jednu. Kako je Vaseljena starila, po avovima svojim se rastezala, ono to ih je spajalo, to se kidalo, u vreme Praotaca ostade jedanaest. Proo e stotine eona posle tog, izgubi e se veze sa jo est, samo pet povezanih je ostalo, a za ostale se vi e ne zna. ta ako se tako nastavilo dok smo mi ovde tonuli u nevinost? mo da nam se Iskupljenje pribli ilo, ali odavde se vidi galaksija samo jedna. Spis o mogunostima ALVINOVA PRIA Ne bih da se mnogo zadr avam na onome to je bila moja uloga u sledeim dogaaji ma. Hajde da samo ka emo da sam ja, kao mladi Huni mu jak, bio najpogodniji za zadata k koji se sastojao u sledeem: ui u jedno 'sedi te' nainjeno od ko nih remenova, blizu k raja (otkinutog) kabla, i biti spu ten sve do talasa tamnoplavog mora Procepa. Kad su me spustili ispod ruba litice, preostala mi je mogunost da vidim, gore na ivici, jo samo nekoliko huni kih i urskih lica, plus dve g'kekijevske one st abljike. Sve je to virilo dole ka meni. Ali se uskoro stopilo sa ogromnom povr ino m stena, tako da sam ja ostao sam. Visio sam nad morem kao mamac na udici. Nasto jao sam da ne gledam u veliku praznu rupagu dole, ali tada pirnu neki vetri i poe m

e njihati jako, podseajui me na slaba nu podr ku krana iznad. Tokom dugog spu tanja imao sam vremena da se zapitam: ta, do vraga, ja radi m ovde? Postalo je to vrsta mantre. (Ako pamtim dobro tu re koje nema u reniku to g a imam sa sobom na ovom hladnom, tvrdom mestu.) Ponavljana dovoljno esto, ta reeni ca ubrzo je izgubila neke od svojih groznih fascinacija, dobijajui umesto toga udn ovato prijatnu kadencu. Na pola puta, poeo sam da mumlam: "Ma ta. Do vraga. Ja rad im. Ovde!" Drugim reima: kada se ne to ve radi, a ja sam neposredni izvr ilac, za to ne bih uradio kako valja? Angliski nain da se izrazi veoma huni ka misao. U svakom sluaju, mislim da sam obavio dobar posao ubeivanja samoga sebe za to to se nisam uspaniio kada su na kraju previ e spustili kabl. Moje krznate noge su se dobro pokvasile pre nego to su se konice ukljuile, a kabl prestao da, zbog svoj e rastegljivosti, odskakuje. Posle jo jednog trenutka do ao sam do daha i poeo da mu mlam u pravcu male Hufu, pozivajui je da dopliva do mene od 'Sna Vufona' koji se ve udaljio itav strelomet. Sad je bilo bitno dobro po uriti jer je na batiskafi voda n osila, polako i mirno, ali stalno, tako da bi uskoro bio daleko od stene Terminu s, a onda bi u ao u Procepsku struju... pa ga mo da vi e nikada ne bismo videli. Ovog puta Hufu me nije ostavila da ekam. Bacila se u vodu i zaplivala ka meni brzo kao crna riba-strelica, oigledno ne mnogo povreena onim padom naglavake s a krana. Kako ide ona bolesna ala o nurima? Ka u, ako ikad mora da ubije nura, spremi pola litre trekog otrova i gheuensku tipaljku (koja se sastoji od dva seiva, kao ma kaze), ali i ljudsku strelu, i obavezno jednu policu urskih uvreda. Ali ni ta nee u speti ako nura prvo ne uspori, prvoklasnim mumlanjem, neki Huni ; a kad misli da si nura ubio, i da je to gotovo, treba jo i desetak puta da ga izgazi svojim tokovim a neki G'keki, za svaki sluaj. Dobro, dobro, to je detinjast humor, ali ipak pokazuje neku vrstu uva avan ja. Razmi ljao sam o tome i smejao se kimom dok sam ekao da na a neuni tiva Hufica dopli va. Ona se posle nekog vremena pope uz moju nogu, pa u naruje, a tu se zaista mog la valjati u mom srenom mumlanju. Da je i sad upla ena, znao sam po tome to nije pok u ala da glumi non alantnost niti da skriva da je srena to me vidi. Ali vremena je bilo vrlo malo. im sam mogao, nabacio sam na nju, i priteg ao, mali 'am' od jakog kanapa i poslao je nazad u more. inilo se da je Urdonolin plan sasvim dobar... naime, ako Hufu mo e stvarno da razume ta se od nje tra i, i ako 'San' nije ve otplovio izvan njenog plivakog doma a ja... i ako Hufu uspe da prikai kuku koja postoji na tom kanapu na alku koja je n a 'leima' batiskafa, i ako ne-jo -sasvim-Treki, na Ziz, uspe da izdr i jo neko vreme ov ako ogromno naduvan, nosei ogromnu te inu onog dela kabla koji je ostao ispod take o tkidanja... i ako na kraju ovo o emu ja visim, a to je snabdeveno velikom kukom, u spe da digne iz vode ceo batiskaf, kao i taj otkinuti deo kabla... Tako mnogo tih 'ako'. To se na angliskom ka e 'if'. Da li su zato Zemljani odluili da svoju boginju sree nazovu 'Ifni'? Njeni udljivi postupci zaista bacaju nas, iva bia, tamo i amo. Pa i tog dana, kad je na u pustolovinu prvo spreila velikom nesreom, a zatim bacila kockice drugaije. Pola midure smo napeto pratili ta se de av a, brinuli se, pitali se ta e doneti sledei zvek metala, sledei okretaj dobo a - a ond a smo mala Hufu i ja stajali na vrhu litice zajedno, pored divnog boka 'Sna Vufo na' sa koga se cedila voda; gledali smo, zapanjeni, kako Tjug poma e Zizu da se iz duva i bri ljivo ga neguje. U meuvremenu, tipko i Hakica su kru ili i kru ili oko batisk afa i nervozno tra ili ma kakav znak o teenja, a Ur-rona je komandovala uvlaenjem i na motavanjem onog donjeg, otkinutog dela kabla. Na kraju su oba otkinuta kraja le ala jedan pored drugog na kamenoj ravni navrh litice, i lepo se videlo kako su izjedeni, raskinuti, raspleteni bili. "Ovo se nee vi e desiti!" gunala je na a urska prijateljica. Ali onim tonom ko ji znai da je to ursko predvianje, urska prognoza, a to opet znai da e grdno lo e proi onaj ko poku a da naini la ova od nje. Sledeeg dana vratila se Urijel galopom, ali sa odredom naoru anih pomonica; za sobom su vukle tovarne magarce, ali bez tovara. Donese nam poruku koja je do vrha planine stigla sa dalekog severa, posredstvom tatara, ali i semafora, i proi ta nam glasno tu poruku te veeri, dok je Maslakovo jato blistalo na vedrom nonom ne

bu iza nje, iznad blago svetlucavih talasa okeana. Ogrnuta u ode du mlaeg mudraca, gazdarica Kovanice sa ela je, potom, ono to se desilo i saznalo na Livadi okupljanja : da je do ao zvezdani brod, ali u njemu kriminalci. Sa opremom koja im omoguava ne samo da prekinu Veliki mir nego i da razbiju Zajednicu, pa mo da i poubijaju sve pripadnike est naroda jijoanskih, sve do poslednjeg. Nisam bio u polo aju da vidim kako je Hak reagovala kad je Urijel kazala, onako uzgred, da je meu zvezdama rasa G'kekija sasvim izumrla. To je znailo da su jedini pre iveli G'keki ovi ovde, na i, svedeni na divljake, sposobni samo jo da osta vljaju primitivne tragove svojih tokova po pra ini Jijoa. Moj tunel pa nje bio je ipa k mnogo vi e usmeren na druge zapanjujue novosti. Upadai su ljudska bia! Svako zna da su ljudi bili jedva ne to vi e od ivotinja, u oima galaktikih bo ans kih klanova, pre samo trista godina. Onda, kako je mogue da na Jijo ovako banu ba ljudi i da poku aju jednu tako slo enu krau, na tako velikim rastojanjima? Primetih da te misli prolaze kroz moju glavu na formalnom galaktikom drug om, zato to nam se Urijel na tom jeziku obraala. Iz tog razloga sam ja i sagledao celu situaciju kao neko iz galaksije. Prebacih se na angliski, i moje razmi ljanje potee sasvim drugaije. Trista godina? Pa to je cela venost, ej! Za toliko vremena su ljudi napre dovali od jedrenjaka do prvih zvezdoplova. Ko zna koliko su mogli u ovih trista postii! Ko zna, mo da su sada vlasnici polovine Vaseljene! U redu, verovatno sam se previ e naitao onoga to su pisali E. E. 'Dok' Smit i 'Zvezdolomac' Feng. Svejedno, veina naroda na toj stenovitoj ravni nad morem, t e veeri, bila je okirana vestima da ljudska bia, poznata po svojoj blagosti i kultu ri, mogu uiniti tako ne to; ja, ne. Ja sam znao jednu unutra nju istinu o njima; onu koja se provlai kroz celokupnu zemaljsku knji evnost kao mumlajui ton koji nikada ne prestaje. A ta istina glasi: dokle god njihova rasa opstaje, neki od njih bie vuci. Svi smo se zapanjili kad je Urijel rekla da se projekat nastavlja. Na sve strane mobilizacija, hitno se krpi i pojaava kamufla a, predstoji na m mo da jedna oajna bitka za opstanak protiv sile daleko jae; zato sam oekivao da nam kovaica naredi da se svi smesta vratimo u Vufon ili na planinu Guen i da prionem o na poslove od op te koristi. Ostadosmo blago zblanuti kad nam ona ree da je ovo p osao od op te koristi. Ovaj na sme ni, mali bu-bu pohod. ak joj to i rekoh, dan kasnije. "Za to radi ovo?" pitao sam. Urijel je nadgledala spajanje pokidanih delova kabla i cevi. "Zar nema hitnija posla?" Vrat joj se prote e nagore, tako da ono njeno srednje oko, ono bez zenice, doe otprilike u istu visinu sa mojim oima. "A ta vi vila ta druga posla za nas?" odgovori Urijel. "Da proizvodino or u je? Da na u kovanicu pretvorino u favriku snrti?" Njena jedina nozdrva ra iri se veom a, otkrivajui vi estruke krivudave membrane koje zaustavljaju i upijaju vlagu da ne bi izi la iz njenog tela, zbog ega je urski dah uvek suv kao vetar kad dune sa Rav nice o trog peska. "Ni Uri dovro znano ta je snrt, nladi Hf-vajuo. Snrt i prerano oguli na e n oge i isu i na e kese za nu eve. Ili je po urino sani, na in svaana i razdorina, kao da sla va ne to vredi kad se ivot izgubi. Nnogo Ura gledaju sa e njon na one dane kad su Zenl jani vili na i najbolji neprijatelji, kad su junakinje tutnjale i vijorile po prer iji galopon od koga se sve treslo. "Osetin i ja taj zov. I odupren se njenu, kao i ostali. Ovo je dova za d rugu vrstu heroja, nladi prijatelju. Za ratnika koji nisli." To rekav i, okrenu mi lea i posveti se opet svom poslu. Odreivala je, preciz no i strogo, ta e koji radnik initi. Njen odgovor ostavio me je zbunjenog, nezadovo ljnog... ali, takoe, na neki nain koji nisam mogao sasvim shvatiti, i ponosnog. Bi o sam sada za nijansu ponosniji nego pre. Dva dana nam je bilo potrebno za potpun tehniki pregled i proveru svih si stema. Za to vreme, masa posmatraa prilino se izmenila. Mnogi od onih prvobitnih o djurili su kui im su uli Urijelino saop tenje. Neki su pozvani u jedinice milicije. M nogi vernici su sami hitali da uni te ovaj ili onaj objekat na e civilizacije, u skl

adu sa zapovestima u najstarijim Spisima. Trei su urili da spree to uni tavanje, bare m svoje imovine, smatrajui ga preuranjenim. etvrti su samo eleli da zajedno sa svoj im milim i dragim osobama provedu ove dane, oekujui da su nam to poslednji. Ali namesto tih koji su oti li, do la je gomila drugih, upla enih ili razbe njen ih onim to su videli i uli. Jue je narod u Vufonu i u drugim naseljima sve do Final grada gledao kako ih nadlee jedno zlo, izdu eno i bledo, sa uzanim, ali dugakim kril ima - avion - i kru i iznad na ih kamufla nih re etaka kao da ba hoe da nam poka e da smo s uzalud trudili ('Vidim vas!') i onda odlee krivudavom putanjom du drugih obala, p a preko mora. Bilo nam je jasno, iako nam niko nije tako rekao, da Urijel, ta god da eli postii ovde, ima na raspolaganju samo malo, vrlo malo vremena. XX KNJIGA NAGIBA Legende Prve rase prerano do lih stigle su na Jijo prepune znanja, ali bez pogodno g, bezbednog naina da to znanje uvaju. Imena mnogih bibliotekih alata doprla su do nas kroz pokolenja, od 'ploica sa podacima', preko 'memo-klinova', do 'info-pra ine '. Ali sve se to moralo pobacati u dubinu okeana. Zemljani su imali jedan bezbedan, za skrivanje pogodan sistem za uvanje i nformacija. Tajna hartije - kako se biljna vlakna i ivotinjske materije gnjee i pr etvaraju u pulpu i me aju sa glinom, i tako dalje - bila je tipian vuji pronalazak. Ali posada 'Kivota' poletela je sa Zemlje vrlo brzo posle Kontakta, u vreme kad je i na samoj Zemlji bilo jo veoma malo podataka iz galaktologije. Iz tog razloga , Zemljani su i na Jijo doneli, i u Veliko tampanje uneli, vrlo malo informacija o drugim 'najezdama' prerano do lih. A sigurno je da je takvih najezda bilo, irom p et galaksija. Zato je nama te ko da sagledamo svoju jijoansku Zajednicu u stvarnoj persp ektivi. U kojoj meri se na sluaj razlikuje od drugih sluajeva ilegalnog naseljavanj a na ugarenim svetovima? Da li smo bili bolji u minimalizovanju ekolo ke tete koju nanosimo? Koliki su na i izgledi da izbegnemo otkrivanje? Kakve su bile presude uh vaenim ilegalcima? Koliko se duboko mora silaziti stazom Iskupljenja dok se najza d ne izie iz statusa kriminalaca i ne dobije bla eni status nevinih bia? U Spisima postoje izvesne naznake o tim stvarima. Ali veinom su to podaci iz vremena kad su prvi, drugi i trei narod sleteli na Jijo. A to je bilo davno. Vrlo malo ili nimalo svetlosti bacaju na jednu izuzetno krupnu tajnu: Za to je tako mnogo doseljenika - ak sedam zvezdoplovnih naroda - sletelo n a tako malenu teritoriju kao to je Nagib, u tako kratkom razmaku? Pre pola miliona godina odo e Bujuri sa ove planete; naspram toga, dve hil jade godina je, stvarno, kratko razdoblje. A ugarenih svetova ima koliko hoe ; dakl e, za to povrvesmo toliko ba na ovaj Jijo? Ima vi e kopnenih masa na Jijou; za to slete smo svi ba na Nagib? Za svako od tih pitanja postoji po jedan odgovor. Velika obli nja zvezda k oja izbacuje ugljenine loptice, Izmunuti, poela je da titi ovaj prostor tek pre nek oliko milenijuma. Nama je reeno da ta pojava, koja se oko zvezde Izmunuti iri, na neki nain onesposobljava robotske patrole koje bi trebalo da osmatraju ovaj zvezd ani sistem. Zbog toga je ilegalnim letelicama lak e da se ovde u unjaju neprimeeno. B ilo je nejasnih napomena da se oekuje, u bliskoj budunosti, 'doba nevolja' koje bi moglo izazvati katastrofalne nerede i sukobe u svih pet galaksija. A Nagib ima tako dobru kombinaciju robusne biosfere i jake vulkanske aktivnosti da ilegalci mogu oceniti da e svi tragovi njihovog prisustva biti srazmerno brzo i pouzdano i zbrisani. Neki smatraju da su ti odgovori dovoljni. Drugima to nije sasvim jasno. Jesmo li mi jedinstven sluaj? Na nekim galaktikim jezicima, to pitanje ne mo e nikako zazvuati kao mentaln o normalno. Drugim reima, samo ludak ga mo e postaviti. Jer posle milijardu godina, nijedan sluaj nije jedinstven, za sve postoje raniji primeri, ouvani u galaktikim arhivama. Originalnost je privid. Sve to jeste ve je bilo. Ali mi se ipak pitamo... mada bi to mogao biti samo simptom na eg niskog d

uhovnog i civilizacijskog nivoa, u poreenju sa bogolikim stanjem na ih predaka... i pak se pitamo ta ako se ovde, kod nas, de ava ne to zaista neobino? Spenser D ounz, Beseda smerna o danu silaza ASK Mi mudraci propovedamo da je glupo 'pretpostavljati' bez dokaza. Ali u o voj na oj najgoroj krizi, zavojevai esto doka u da su saznali ak i one na e tajne koje sm o smatrali dobro skrivenim. Zar to treba da nas iznenauje, prstenovi moji? Zar oni nisu zvezdani bogo vi iz pet galaksija? tavi e, i jo gore: jesmo li ujedinjeni? Koliko se na lo meu pripadnicima est nar oda onih koji su brzopleto krenuli da iskoriste svoje pravo na neslaganje i da s e ponu dodvoravati strancima, iako smo mi savetovali da se to ne ini? Neke od tih osoba naprosto su i ezle - na primer, ona prerano do la devojka koja je svojom nezahv alno u toliko ozlojedila Lestera, jer se odva ila da ukrade ono blago koje nam je upr avo ona donela i predala, i ijem se prouavanju ljudski mudrac bio posvetio nekolik o dana uzastopno. ta ako ona u ovom trenutku stanuje u toj njihovoj bazi, teto ena kao kad G'keki rado neguje svog najomiljenijeg zukira? Ili se ne to sasvim drugo d esilo: mo da su je ovi kriminalci sa neba naprosto izbrisali, da je nema, kao kad treki ispovraa iz svog jezgra potro enu ka u, ili kao kad su u pro losti Zemlje pojedin i tirani nareivali da se likvidira kvisling im odslu i svoju izdajniku svrhu njima u korist? Ali opet, koliko god ve to prodirali u na e tajne, toliko se ovi doo i sa neba pokazuju i kao neverovatne neznalice. Uteha to bude, makar mala, a ipak pojava zaudna veoma. Gledali smo jutros ponositog i zastra ujueg posetioca koji je stao pred na S avet mudraca. Moji prstenovi, da li je uspomena na taj dogaaj stigla da oblo i va a vo tana j ezgra? Pamtite li kako je zvezdani ovek, Ran, iskazao taj svoj zahtev? Zahtev da pozovemo nekoliko lanova njegove skupine da prisustvuju na em sledeem duhovnom spoju sa Svetim jajetom? Utiv zahtev. Ali sa prizvukom nareenja. Nije bilo razloga da se oseamo iznenaeno. Kako bi mogli tuini ne primetiti da se ne to budi? - Drhtaji tla, u prvo vreme dostupni samo najosetljivijim ulima, sad su t ako jaki da ih osea svako u ovom kutku na eg sveta. - Silno su pojaane izmaglice koje se vijugavo di u iz gejzira i bara sa klj ualom vodom. - jata ptica u prolazu pokazuju da ih ne to uvodi u tano odreene obrasce nji hovog meusobnog rasporeda. - Bude se reuzi koji su zaspali bili, kako oni u peinama, tako i ovi u na i m kesama. - ak i u mirijadi plavih preliva na eg neba pojavljuju se neki novi. "Mnogo smo slu ali o va em svetom kamenu", rekao je Ran. "Njegova aktivnost oarava na senzorijuim. Hteli bismo videti to udo, uveriti se lino." "Vrlo dobro", odgovori Vuben u ime svih est naroda i uplete tri one stablj ike zajedno, u znak saglasnosti. A zar smo se mogli usprotiviti? "Molim, recite - koliko e biti lanova va e skupine?" Ran se naklonio ponovo, impozantan za ljudsko bie, visok kao najvi i Treki, irok u ramenima kao mladi Huni . "Bie nas troje. Ja i Ling, koju ste upoznali. Trei se, znate, zove Ro-ken i veoma je bitno da shvatite da e vam biti uinjena velika as t. Na em gospodaru treba da poka ete po tovanje i utivost na svaki nain." Mi mudraci poesmo, na ove rei, da mirkamo i trepemo na im raznovrsnim oima, viz orima i ploama za gledanje, sve u znak zapanjenosti. Drugaije je reagovao jedino L ester Kembel koji, nadomak na eg trekijevskog konusa, proguna: "Znai, imali su sa so

bom jednog prokletog Dakina tamo dole ispod zemlje, od samog poetka!" Ljudska bia jesu udna, ali ova Lesterova netaktinost ipak je iznenadila i m ene/nas naviknutog/e na sva ta; zapanjio/li sam/smo se. Zar se nije pla io da e ga Ra n uti? Izgleda da se nije pla io. Kroz mog reuga proitah/smo da Lester gleda 'mrko i popreko' i svog saplemenika Rana i tu vest koju je Ran doneo. Ostali anovi Saveta bili su radoznali, to si mogao znati i bez reuga. Jer, najzad, najzad emo videti jednog Rothena.

LARK Draga Saro, karavanu koji je nosio tvoje pismo bilo je potrebno ne to du e da stigne ovd e, zbog problema na ravnicama. Ali kako je divno videti tvoje poznato krabanje i u ti da si dobro! I Otac, kada si ga poslednji put videla. Ovih dana razloga za os meh ima zaista malo. Zavr avam ovo u nadi da u stii da po aljem po sledeem hrabrom kajak-kuriru koji se uputi niz Bibur. Ako on stigne u Biblos pre tvog odlaska, nadam se da u te ub editi da ne doe ovamo! Stvari su u asno napete. Sea li se onih pria koje smo priali jed n drugom o brani, kod kue? Pa, ne bih ba spavao u toj sobi na tavanu sada, ako mir i e moj dim. Molim te, ostani negde na sigurnom dok ne saznamo ta se de ava. Kao to si tra ila, pa ljivo sam se raspitao o tvom tajanstvenom strancu. Oigle dno vanjijoanci vrebaju nekoga ili ne to, van njihovog cilja nezakonitog usvajanja jedne vrste, da im bude kandidat za Uzdizanje. Ne mogu dokazati da tvoj ranjeni zagonetni ovek nije predmet njihove potrage, ali kladio bih se da je on u najman ju ruku mali deo te slike. Mogue je i da gre im. Ponekad se oseam kao da smo mi kuhinjski mravi koji vi re nagore, poku avajui da se razaberu u ljudskim svaama samo na osnovu kretanja senk i iznad. Oh, ve mogu da zamislim tvoj pogled ba sada! Ne brini, ne odustajem! tavi e, imam drugaiji odgovor na pitanje koje mi stalno postavlja ... Da, sreo sam jednu de vojku. I ne, ne mislim da bi je ti odobrila. Nisam siguran da je ovaj deko odobra va, takoe. Sme kajui se ironino, Lark zavr i prvu stranu pisma i spusti pero. Poe duvati n a papir, onda uze prenosivi upija i povalja ga preko jo vla nih linija mastila. Uze nov list papira iz ko nog portfolija, umoi penkalo u oljicu mastila i nastavi. Uz ovu poruku dobie i fotokopiju, raenu na runoj ma ini, poslednjeg izve taja ko ji mudraci alju irom Zajednice, plus poverljiv dodatak za Arijanu Fu. Saznali smo neke nove stvari, iako za sada ni ta to bi moglo da nas uveri da emo ostati ivi kada se rothenski brod vrati. Blor je ovde, pomagao sam mu da ostvari onu tvoju zamis ao, iako vidim mogue opasnosti u tom planu da se, kako si ti preporuila, vanjijoan cima pripreti. Lark je oklevao. ak i tako maskirani nagove taji mogli bi biti prevelik riz ik. U normalna vremena bilo bi nezamislivo da neko petlja po tuoj po ti. Ali takve stvari su se radile tokom drevnih Zemaljskih kriza; prema istorijskim izve tajima, izbezumljene klike su to inile. U svakom sluaju, ta bi dobro donelo Sari da se bri ne? Oseajui se kao rasipnik, zgu vao je drugi list i poeo ispoetka. Molim te, saop ti mudroj Fu da je mlada irl, Kurtova kerka, stigla bezbedno sa B-rom, iji se posao nastavlja dobro kao to se i moglo oekivati. U meuvremenu, istra ivao sam u vezi sa jo nekim tvojim interesovanjima. Oset ljiva je stvar postavljati pitanja ovim svemirskim ljudima, koji me uvek nateraj u da platim informacijom korisnom za njihove kriminalne ciljeve. Takoe moram poku a ti da ne probudim sumnju u pogledu toga za to elim da znam odreene stvari. Ipak, usp eo sam da se nagodim za nekoliko odgovora. Jedan je bio lak. Zvezdani ljudi ne koriste rutinski angliski, ili rosij ski, ili ijedan drugi 'varvarski vuiji jezik.' Tako se Ling izrazila pre neki dan , kao da su ti jezici previ e vulgarni i nerigorozni da bi ih koristila prava naunik

a osoba. Oh, ona i ostali govore angliski dovoljno dobro da razgovaraju. Ali izm eu sebe, oni vi e vole gal-sedam. Zastao je da bi umoio penkalo u oljicu sve eg mastila. Ovo odgovara na em utisku da ovi ljudi ne potiu iz glavne grane na e rase! On i nisu predstavnici Zemlje, drugim reima, nego dolaze iz jednog ogranka koji je o dan Rothenima, rasi koja tvrdi da je odavno izgubljen patron ljudske vrste. Sea li se kako nas je Majka navodila da raspravljamo o pitanjima porekla? Jedno od nas dvoje zastupalo je denikenovsku stranu, a drugo je podr avalo darvini ste, pamti ? U to vreme, to je izgledalo zabavno, ali prilino bez svrhe, jer su sve na e injenice bile iz tekstova starih tri stotine godina. Ko bi pomislio da emo do iv eti da vidimo odgovor progla en na Jijou, pred na im oima? Ali to se tie valjanosti tih tvrdnji o Rothenima, ja ne mogu ni ta dodati ra nijem izve taju, osim injenice da se Lingova i drugi pona aju kao da u to strastveno veruju. Gutljaj izvorske vode iz glinenog vra. Zatim Lark umoi pero i nastavi. A sada, velika vest zbog koje smo svi uzbueni. Izgleda da emo prvi put vid eti jedno od tih tajanstvenih bia! U roku od nekoliko sati trebalo bi da jedan il i vi e Rothena iziu iz svoje ukopane stanice i pridru e se hodoa u do Svetog jajeta, koje se budi! Sve ovo vreme mi se nismo dosetili da je zvezdoplov mogao ostaviti i n ekoga od njih, a ne samo Rana i ostale ljude. Na a Zajednica je napeta kao violus kad se ice zategnu preko svake mere. Ov de se napetost u vazduhu toliko zgusnula da mo e da je see u kri ke i prodaje . Nego, da zavr avam ja ovo, ako mislim da ubacim pre nego to po ta ode. Da vidimo. Pitala si i o 'neuro-utikaima'. Koriste li tuini takva sredstva za neposredno op tenje sa raunarima i drugim aparatima? Umalo da odgovorim 'da'. Lingova i ostali zaista nose na sebi minijaturn e sprave koje im donose, iz daljina, kao magijom, razne glasovne i druge informa cije. Onda sam ponovo proitao tvoj opis Neznaneve rane i razmislio bolje. Ovi is tra itelji komanduju robotima i drugim svojim ma inama pomou glasa i pokreta. Nikada nisam video da imaju neki utika za neposrednu vezu sa mo danim tkivom, nalik na taj 'trenutni prenos misli oveka u ma inu i obratno' o kome je Arijana govorila. Kad bolje razmislim... Lark opet umoi pero, podi e ga u nameri da nastavi, ali zastade. Neiji koraci po ljunku uli su se na stazi ispred njegovog atora. On prepozna de te inu i nain grebanja sivog Gheuena. Ali to nije bilo nemarno, nepretenciozno h odanje Uthenovo, nego dostojanstveni ritam sa malim odmahivanjima svake tipaljke u stranu, po slo enom sistemu naizmeninog pokretanja svih pet nogu - te ak, aristokra tski korak, do koga dr e hitinske matrijarhe koje ponekad sebe nazivaju kraljevsko m sortom, ili kraljicama. Lark spusti pero i sklopi portfolio. Senka se ocrta na preklopnom platne nom ulazu atora, senka niska, ali iroka. Zau se Harulenov glas, iz tri no na govorna ventila istovremeno, praen uzdasima nalik na tiho ogla avanje frule, ali iz svakog ventila malo drugaijom notom. Harulen je progovorio visokogheuenskim dijalektom g alaktikog estog. "Prijatelju Lark, jesi li unutra? Molim te, pozdravi me. Dolazim sa pokl onima dragocenim." Lark podi e platno i zakloni oi, jer nije bilo lako posle polumraka u atoru suoiti se sa blistanjem poznopopodnevnog sunca koje je svojim o trim zracima probad alo kroz redove ogromnog umskog drvea. "Pozdravljam tebe, Harulene, istoverni", od govori on na istom jeziku. Harulen je na sebi imao ode du hodoasnika, nabaenu preko petougaonog oklopa. Kupola navrh tela - dakle, na sredini lenog oklopa - bila mu je, meutim, nepokriv ena. Ode da je bila fina, izatkana kod G'kekija; blistala je i prelivala se pod po jedinanim zracima sunca. Tek posle nekoliko trenutaka, kad su mu se oi prilagodile , Lark primeti jednu va nu promenu - ne to je bilo obavijeno oko Gheuenove kupole bo

je pepela. "Aha", ree Lark, neosetno prelazei na ne to opu tenije nareje, 'sedmiasto' - pom alo nalik na galaktiki sedmi. "Znai, istina je. Maska se nudi ponovo." "Nudi se da od na eg tela dobija hranu, a zauzvrat da otkriva du u. Zaista. Maska se vraa meu nas. Peine koje su izgledale gole, sada vrve od labilnih mladih r euga; ak i Jaje ponovo poinje pesmu odreivanja obrazaca. Zar to nisu dobri predznac i? Zar ne treba da se radujemo?" Harulen kljocnu jednom tipaljkom; to je bio signal jednom lorniku, koji je uao daleko iza svog gospodara i nije se dotad video. Sada taj mali sluga pohita d o uz veliki bok Harulena, pravei usput, u svom etvorono nom kretanju, podra anje Harul enovog 'kraljevskog' hoda. U malenim troprstim rukama lornik je doneo kutiju od uglaanog drveta, na kojoj su se videle neravnine to su pokazivale da je obraivana z ubima, najverovatnije zubima ovog istog Gheuena koji joj je vlasnik. "Meu mladuncima reuzima u tom novodo lom pokolenju", ree Harulen, "bilo je m nogo onih koji su svojim oblikom bili pogodni za plemenito ljudsko elo. Molim, od aberi meu ovima; to je ponuda koja pokazuje moje duboko po tovanje." Lark uze od lornika kutiju, dobro pazei da ne ka e 'hvala' niti da pogleda u oi tom stidljivom stvoru. Za razliku od impanza i zukira, lornici su, inilo se, b ili u stanju da uspostavljaju line spojeve samo sa rasom koja je njihove pretke d onela na Jijo, pre skoro hiljadu godina. Lark odi e prefinjeno izbrazdani poklopac kutije za darove, koju, po gheue nskoj tradiciji, svojim zubima treba da napravi davalac poklona, i koja nikada v i e ne sme biti upotrebljena ni za koju drugu svrhu. Unutra je, na podlozi od pilj evine garu drveta, le alo nekoliko drhtavih spletova malenih pipaka posutih smeim t akicama. Pipci su bili spojeni poluprovidnim membranama koje su se presijavale na gove tajima raznih boja. Zaista nisam imao dovoljno slobodnog vremena, pomisli on. A du nosti sam i mao i previ e. Usluga zaista dolazi u pravi as, ali... Radije bi da sam ode u peine i izabere jednog reuga za sebe. Od kako je u a o u pubertet, tri reuga je imao, i sva tri je na ao na taj nain, samostalno. Sad iz abrati jednoga od ovih ponuenih, iz kutije, bilo je nekako udno. I ta da radi posle sa ostalima? Nekoliko pipkia se podiglo neodluno; usmeravali su se otprilike ka svetlos ti, uvijali, tragali za neim. Samo jedan par ne pokaza ni najmanje oklevanje, pod i e se pravo ka njemu i ra iri svoju tananu membranu. Oblikom je tano za oveka, priznati se mora, ree Lark sebi; tavi e, vidi se da je nov i robustan. Prirodno je bilo da ovakvu odluku ne donese olako. ovek obino uva svog reug a mnogo godina. Bilo je bolno posmatrati, bespomono, onog poslednjeg kako umire u svojoj kesi oblo enoj mahovinom, tokom mnogih nedelja utanja Svetog jajeta. Ne mo e se, tavi e, ni pozajmljivati tui simbiot; ljudi bi radije davali svoju etkicu za zube na pozajmicu nego svog reuga. "Moja zahvalnost ispoljava se time to primam ovaj izvrsni poklon", ree on. Polako, neodluno, prinese malo, migoljavo bie svom elu. Njegov raniji reug bio je kao stari par cipela - ili omiljeni par naoara za sunce, urske proizvodnje - udoban i lak za upotrebu. Ovaj reug se naprosto ba cakao od silne elje da pone. Opipavao je Larkove slepoonice, tra ei venu na kojoj bi m ogao da se hrani. Tanka membrana razapela se preko Larkovih oiju, ustalasana od u zbuenja koje je bilo samo reugovo, ne donosei ni ta osim talasa vrtoglavice. Tek pos le nekog vremena moi e on da postigne razumevanje sa ovom ivotinjicom. U idealnom s luaju, pusti da stari reug, koji umire, prenese svoje znanje mladome; za to vreme ima ih dva. Ifnina uda estio imaju ironino vremensko poklapanje, pomisli Lark. Toliko d ana smo se suoavali sa tuinima bez pomoi reuga. Sada, u kritinom trenutku, oni se vr aaju tako naglo da bi se moglo desiti da nam samo skreu pa nju, i da, zapravo, bude od njih vi e tete nego koristi. Ipak, da bi bio utiv, on poe glumiti da je zadovoljan ovim reugom, poe se k lanjati Harulenu i zahvaljivati mu na finom poklonu. Ako je sree, i Harulenov reu g davae samo buku i nee Harulenu preneti ni ta od Larkovih pome anih oseanja. Lider jeretika pokaza da je zadovoljan to je njegov poklon tako lepo prim

ljen. Pokaza odizanjem pojedinih nogu, to jest hvataljki, kojima je, iznad ljunka , pomalo landarao i kljocao. Membrana razapeta iznad Larkovih oiju dodade ovom pri zoru i nekoliko mutnih iskrica koje su mo da znaile neko gheuensko oseanje - a mo da s amo 'statik' jednog uzbuenog, neuve banog reuga-mladunca. Onda Harulen naglo promeni temu i pree na angliski. "Zna da je do na eg hodoa a ostalo samo jo vrlo malo vremena?" "Samo sam pisao pismo. Obui u ode du i pridru iu se na oj skupini kod Tokastog ka ena za jednu miduru." Delimino i zbog toga to je tuinka Ling zahtevala da Lark prisustvuje, mudra ci su dodelili jeretikoj kliki pravo da uestvuje sa dve estorke, meu ukupno dvanaest dvanaestorki odabranih da krenu na prvo penjanje, tokom kojega je trebalo pozdr aviti Jaje koje se budi. Jo od kad je uo tu vest, Lark je oseao dobro znanu toplinu kako se iri iz komada kamena okaenog o ko ni remen o njegovom vratu. Jedan kamen, z a seanje i kajanje. Nijedno hodoa e nije lako kad se nosi takva amajlija. "Odlino", ree Harulen. "Kod Tokastog kamena razmotriemo najnoviji zahtev zel ota, a onda krenuti dalje sa..." Jeretik zauta, uvue svih pet nogu u oklop, le e na ljunak i pritisnu svoj ose tljivi jezik na tle. Ovog puta Larkov reug jasno prenese kako se Harulen osea dok na takav nain 'li e zemlju': nimalo mu se ne svia niti je zadovoljan. Harulen se pridi e. "Jo neko dolazi ovom stazom", ree. "Neko ko uprkos genea logiji vrstoj kao kamen hoda nedolinom urbom, ispreturano." Uprkos genealogiji - hoda urno, pomisli Lark; pa kako da se ne zbuni kad o ve druge rase govore angliski? Mo da i nije tako dobro to to se taj haotini ljudski jezik toliko ra irio po Jijou. Uskoro i on oseti podrhtavanja tla, kao blago golicanje u tabanima. Vibr acija sa pet udara, njemu jo bolje poznata nego Harulenova. Slina njoj, ali jednos tavnija, manje aristokratska, voena eljom da se pohita, stigne br e, da se vreme ne gubi na etikeciju i formalnost. Jo jedno oklopno bie se pojavi, ali vukui granice i li e. Uthen Taksonomist bio je, kao i Harulen, obuen za hodoa e, ali je njegova ode d a bila dronjak, boje koja je nekada davno bila bela, nemarno nabaen i sada razmah an u pokretu, kao da se Uthen ogrnuo neijim starim krevetskim ar avom. Oklop mu je b io u ne to tamnijoj nijansi kriljane boje nego oklop njegovog otmenog prijatelja. Al i je i Uthen, kao i Harulen, imao na sebi novog reuga, ime se, mo da, mogla delimino objasniti nesigurnost u kretanju, proma ivanje staze: Uthenu je taj novi reug sme tao kao roj zujeih insekata ispred oiju. Lark podi e svog jo ne uspe nog simbiota sa oij u; umeo je i bez reu ke pomoi sasvim lepo videti koliko je Uthen uzbuen. "Lark-ark, Harulen-len", promuca Uthen kroz nekoliko ventila istovremeno , tonovima sasvim neusklaenim; Harulen na to okrete kupolu prezrivo, re en da saeka da se njegov prido li saplemenik malo pribere, da doe do daha. "Odmah doite, obojica. Izi li su!" "Ko?" upita Lark, ali istog trena uvide da ta vest mo e imati samo jedno z naenje. Klimnu glavom. "Evo, idem, samo jednu duru mi dajte." Lark se hitro vrati u ator, na brzinu obue hodoasniku ode du, zastade kod pisae g stola. Iz portfolija dograbi nedovr eno pismo i uvue ga u rukav, gde ubaci i jedn u nao trenu olovku. Mastilo je elegantnije i nee se razmrljavati, ali to e Sari biti savr eno svejedno, nju zanima samo da pismo stigne i da sadr i najnovije vesti. "Idemo!" ree mu Uthen nestrpljivo im se Lark pojavi izvan atora. "Penji se, jurimo!" Sivi gheuenski naunik ve se nagnuo jednim krajem tela ka Larku, da mu se Lark lak e popne na lea. Ovog puta Harulen zastenja u znak protivljenja protiv tol ike ne-etikecije. Deurlija mo e takve stvari raditi, ali da odrasli Gheuen - naroito ako ima rodovsko stablo tako ugledno kao Uthen - nosi oveka na leima, to stvarno ne dolikuje. Ipak, dobie se na brzini. Pojuri e ka Livadi prikrivenih tuina, eljni da vide udo koje je izi lo iz skrovi ta. Ling nije nimalo preterala kad je rekla da su divni. Lark nikada nije ni pomislio da e u ivotu videti ne to tako. Nije to oekivao dok je prelistavao prastare slikovnice, niti dok je itao predkontaktna dela naune fantastike. Ni u snovima nije ovakve osobe ikada video.

Jijoanska plemena su olako, u svakodnevnom govoru, pominjala sve Galakti ke kao 'zvezdane bogove'. A sada su po jijoanskoj livadi etkala dva bia koja su sv ojim izgledom zaista zaslu ivala da se tako nazovu, bia koja je vredelo videti. Lar k je uspevao samo po nekoliko sekundi neprekidno da ih gleda, du e nije mogao izdr a ti; morao je onda skrenuti pogled da mu ne bi suze po le na oi i da bi prestao bol u prsima. Ling i ostalo troje uljeza stajali su rasporeeni u kvadrat, kao neka poasn a stra a, oko svojih uzvi enih pokrovitelja; roboti-stra ari lebdeli su iznad njih i b udno motrili. Rotheni, visoki, malo pogureni u pleima, povremeno su prstom poziva li Rana ili Be , a ovi su se tada 'naginjali prema gore' i obja njavali ne to, kao dec a pozvana da recituju; pokretima su tada pokazivali ovo ili ono obli nje drvo, nek i od atora ili platnenih paviljona, krdo splajna, ili neko stidljivo mladune G'kek ija. Gomile posmatraa su pristizale, okupljali su se Jijoanci. Proktori Okuplj anja, naoru ani crveno obojenim drvenim motkama, spreavali su da se prie suvi e blizu. inilo se, meutim, da je vrlo malo verovatno da bi iko mogao napraviti neki sramot an ispad. Jedva da se igde uo apat; tako je zgusnuta bila atmosfera divljenja i st rahopo tovanja. Rotheni kao da su najjai utisak ostavili na prisutna ljudska bia, zato to s u u zadivljujuoj i zbunjujuoj meri liili na ljude. Imali su sve osnovne elemente lj udskog izgleda. elo im je bilo visoko i plemenito, oi iroko razmaknute i saoseajne, nos elegantan. Njihove obrve, povijene i meke, blago su se nabirale od iskrenog zanimanja za sve i za svakog koga bi pogledali. To nisu sluajna poklapanja, pomisli Lark. Sigurno su emocionalni i fiziki afiniteti kultivisani tokom procesa Uzdizanja, a naroito u pliocenu, pre nekoliko desetina hiljada godina, kada su rothenski strunjaki gledali da nekako civilizuj u i preoblikuju jedno pleme tupavih, ali obeavajuih ovekolikih majmuna, da ih pretv ore u ne to to e biti maltene spremno za zvezde. Ovo, pod pretpostavkom da su Rotheni zaista pokrovitelji ljudske rase, k ao to Lingova tvrdi. Lark je nastojao da po tom pitanju zadr i stav obazrive neutra lnosti, ali mu nije bilo lako da se odupre ovako ubedljivom dokazu. Kako bi ova rasa mogla biti i ta drugo do rasa dugo skrivanih pokrovitelja ljudskog roda? Kad su, pre nekoliko trenutaka, ovo dvoje uzvi enih posetilaca predstavlja ni okupljenim najvi im mudracima, Larka je umirivalo vedro i spokojno dr anje Vubena , Fhun-daua i drugih. Niko za tu priliku nije stavio reuga na glavu. ak je i Lest er Kembel ostao spokojan, ili bar izgledao spokojan, dok se upoznavao sa to dvoj e Rothena. Njihova imena saop tio je Ran, svima, ponosito: Ro-ken i Ro-pol. Po ljudskim merilima, trebalo bi da je Ro-ken mu ko. Lark se trudio da ne ide olako za analogijama, ali Ro-pol je, po izgledu, trebalo da bude ensko. Na Li vadi okupljanja, gomila tiho za amori videi prvi put osmeh Rothena - koji je otkrio male bele zube - osmeh sa nagove tajem da su sreni to je do lo do ovog susreta sa jij oanskim narodom. Ro-pol se sme kala ire, primetnije. Re vesela inila se Larku kao otp rilike dobar nain da opi e dr anje tog manjeg rothenskog bia. Ne bi bilo te ko zavoleti jedno takvo lice, koje pokazuje toliko topline, otvorenosti i razumevanja. Uklapa se, pomisli Lark. Ako Rotheni zaista jesu na i patroni, a mi njihov i puleni, zar nije logino da su u nas ugradili sline obrasce afiniteta? Ovaj arm delovao je ne samo na ljudske nego i na druge okupljene posmatrae na Livadi. Tih est naroda imali su ve mnogo vekova iskustva jedni sa drugima. Nis i morao biti Gheuen da bi osetio sa koliko dostojanstva se kree kraljica; onda, z a to ne bi Ur ili G'keki osetili moni magnetizam ovo dvoje humanoida? ak i bez reuga , veina ne-ljudskih posmatraa kao da je bila obuzeta jednim preovlaujuim oseanjem - n adom. Lark je imao na umu Lingina ubeivanja da e se sve dobro zavr iti, bez incide nta, i da Zajednica na Jijou nee biti izmenjena, osim mo da na neki pozitivan nain. "Uklopie se sve kako treba", govorila je Lingova u takvim prilikama. Takoe mu je priala da Rotheni imaju poseban polo aj ak i u odnosu na najmonije galaktike klanove. Namerno se dr e u senci; uspeli su da 'srede' da planeta Zemlja ostane na ugaru, skinuta sa svih lista za naseljavanje, ak pola milijarde godina , a to je dostignue sa implikacijama tako ogromnim da je Larku bilo te ko ak i da ih zamisli. Ogromno uticajni, za ta im nisu bile potrebne flote niti naoru anje, Roth

eni su ostajali tajna - po mnogo emu bogoliki ak i u odnosu na one rase ije armade tutnje kroz svih pet galaksija. Zato nije nikakvo udo da Lingova i njeno troje ko lega smatraju da su iznad takozvanih 'zakona' o seobama i Uzdizanju. Mo da zato on i tako spokojno prebiraju po ivom svetu Jijoa tra ei vrstu koju bi vredelo uzdizati, i ne pla e se da e ih neko uhvatiti na delu. Novoizlegnuti (iz peina) reuzi takoe su izgledali zasenjeni, od prvog tren utka kad su to dvoje izi li iz ukopane istra ivake stanice. Reug na Larkovom elu sav s e tresao, a preko slike dvoje Rothena nabacivao je ivopisne aure, tako da ga je L ark morao skloniti. Lark poku a da opet ovlada svojim mislima. Pronae nit skepticizma. Mo da sve napredne rase naue da rade ovo to Rotheni rade sad, pomisli on. Da ostave utisak narode koji su ispod njih na lestvici galaktikog statusa. A mi Jij oanci smo, mo da, izuzetno podlo ni takvoj manipulaciji zato to smo primitivci, zato t o nam nedostaje iskustvo sa Galakticima. Ali taj skepticizam se slabo dr ao kad su se zaule rei rothenskih emisara, i zgovorene toplim i saoseajnim glasovima, upuene mudracima koji su stajali ispred n aroda. Jedan robot je pojaavao njihov razgovor, tako da su svi mogli uti. "Nas dvoje sada izra avamo (punu po tovanja) zahvalnost za va e gostoprimstvo" , ree Ro-ken, vrlo tano izgovorenim, gramatiki besprekornim, galaktikim estim. " tavi e, izra avamo aljenje zbog bri nosti koja je na im dolaskom mogla biti izazvana u va oj Zaje dnici. Tek nedavno smo uvideli dubinu va e uznemirenosti. Savlaujui na u prirodnu povue nost - na u stidljivost, moglo bi se rei - mi sada izlazimo da umirimo te va e neosno vane strahove." Opet apat neodlune nade meu izgnanicima Jijoa; oseanje koje njima nikada nij e dolazilo lako. Ro-ken nastavi. "Sada izra avamo (punu po tovanja) radost to pozvani smo da prisustvujemo va im svetim obredima. Jedan od nas pratie vas veeras, da bude svedok onog udesnog to poiv a u va em uglednom i svetom Jajetu i to se kroz njega tako mono izra ava." Ro-pol preuze da govori umesto njega. "Za to vreme", ree ona, "drugo od nas e se povui da razmisli kako najbolje da nagradimo va u Zajednicu za pretrpljene muke i brige i za va te ak i izolovan ivot. " Ro-pol se zamislila, kao da bira najbolje rei. Onda nastavi. "Neki dar, predviamo. Neko dobroinstvo koje e vam olak ati prolazak kroz sled ee vekove, u kojima svaka od va ih rasa tra i izbavljenje na dugakoj, hrabroj silaznoj stazi koja je poznata kao 'Povratak u nevinost'." Talas mrmljanja proe kroz redove posmatraa - zadovoljstvo zbog ovih iznenau juih vesti. Sada mudraci poe e, jedan po jedan, da dr e govore dobrodo lice. Prvo Vuben, iji su ostareli tokovi za kriputali kad se zakotrljao napred da recituje iz jednog od najstarijih Spisa. Ne to prikladno, o neizbe nosti milosra koje isplovi iz samog zeml ji ta kad ga najmanje oekuju i koje je jedna dobrobit to ne mo e biti zaraena ni zaslu en a, ali mo e biti blagorodno prihvaena kad se pojavi. Lark je dopustio novoroenom reugu da mu opet sklizne preko oiju. Rothenski par ostao je preliven oblakom zbrkanih boja. Vuben je jednolino priao dalje. Lark se okrete i pogleda, kroz reugovu membranu, okupljene posmatrae. Naravno, reug nije nudio nikakav magini prozor za zavirivanje u du u. Reuzi su uglavnom slu ili za prevazila enje injenice da je mo dano tkivo svake rase prilagoen o itanju emotivnih signala te rase. Reug je najefektniji kad se suoi sa drugim reu gom, naroito ako su on i taj drugi prethodno razmenili hormone empatije. Da li iz tog razloga mudraci sada ne nose reuge? - upita se on. Da bi pr ikrili svoje tajne misli? U gomili je primeivao talasie krhkog optimizma i divljenja pred udesnim, ko ji su tu i tamo dostizali 'krestu' - ne to nalik na religijski zanos. Bilo je, meut im, i drugih boja. Kod nekoliko desetina proktora i milicionera - Gheuena, Huni a, Ura i ljudi - tekle su neke hladnije boje i prelivi, koji su ukazivali na du nost ; na odbijanje da se ta usmerenost ka du nosti napusti ma i za trenutak, osim u sl uaju zemljotresa katastrofalne jaine. Jedno drugaije svetlucanje Lark zaas prepoznade kao drugu vrstu du nosti, sl

o eniju, usmereniju, sa dosta gordosti. Uz boju, primetio je i svetlucanje staklen og soiva. Blor i njegove kolege, pomisli Lark; bacili su se na posao da zabele e ove trenutke. Larkov simbiot sada je radio bolje. Neuve ban, dodu e, ali mo da osetljiviji n ego to e ikada kasnije biti. U ovom trenutku gotovo svi reuzi na Livadi okupljanja bili su pribli no jednako stari; tek to su izvaeni iz peina u kojima su se ljigavili u velikim gomilama jedni preko drugih, delei enzime zajedni tva. Zato bi se moglo oekivati da svaki bude o tro svestan svih ostalih, na udaljenjima veim od normalnog reu kog dosega. Trebalo bi da upozorim Blora, pomisli on. Njegova dru ina ne treba da nosi reuge. Ako reuzi meni olak avaju da ih primetim, mo da e i roboti primetiti. Sasvim drugaiji maleni kovitlac boje privue njegovu pa nju, gorki sev sa uda ljenog, suprotnog kraja Livade okupljanja. Izdvajalo se to kao vatra zapaljena n a ledenom polju: nepogre ivo prepoznatljiva otrovno-kisela mr nja. Posle nekog vremena on prepoznade profil omanjeg kentaurskog tela i uzdi gnut zmijasti vrat sa grivom. Glavu nije mogao da vidi, jer su je zaklonile boje koje je stvarao njegov reug. Umesto glave ta kentaurka kao da je imala kuglu de stilisanog gnu anja. Nosilja tog udaljenog, ali monog simbiota kao da sad primeti da je Lark g leda. Ona premesti pa nju sa svemiraca i mudraca, i zagleda se pravo u Larka. Prek o mase graana, koji su se pomerali i pomalo uzdisali, poe e Lark i ona da odmeravaju boje jedno drugome. Onda oboje, istovremeno, digo e reuge sa oiju. U jasnijoj svetlosti, Lark se suoi sa njenim netreminim zurenjem. Bila je to predvodnica urskih zelota. Buntovnica ija je zla volja prema uljezima iz svemi ra bila mnogo jaa nego to je Lark do sada shvatao. Sad, kad je video kako ta tri c rna oka vatreno zure u njega, Lark je bio sposoban, i bez reuga, da protumai kakv a su oseanja te zelotkinje prema njemu. U sjaju predveernjeg sunca, ona izvi vrat i iskezi se na Larka urskim izr azom istog prezira. Hodoa e je poelo u suton. Dugake umske senke pokazivale su ka skrivenom planins kom prolazu. Dvanaest skupina po dvanaest osoba je i lo, predstavnici svih naroda Zajednice; i dvoje ljudi sa zvezda, i etiri robota, i jedno pradrevno visoko bie ij i je le erni, spori korak nagove tavao da se ispod svetlucave, bele ode de krije velik a snaga. Ro-ken je bio taj Rothen meu njima. Sme kao se na sve i na sva ta, kao da ga odu evljavaju nebrojene stvari, izmeu ostalog i ritmiki napevi u kojima su uestvovali glasovi svih est rasa. Kolona se odu ila stazom, pored fumarola iz kojih se uzvija la vrela vodena para, du same ivice dubokih provalija. I lo se lagano, prema skrive noj ovalnoj Dolini Jajeta. Rothen je dugoprstim rukama povremeno gladio vitka ve lpal stabla, koja su se njihala u rezonanciji sa emanacijama iz te tajne doline. Veina ljudskih bia nee uti ni ta sve dok ne priu znatno bli e. U Larkovom srcu kome ala su se svakojaka tmasta oseanja. I ne samo u njegov om. Mnogi hodoasnici, a naroito oni najudaljeniji od Ro-kenove vesele harizme, pit ali su se da li je pametno voditi stranca na sveto mesto. Procesija je mar irala, kotrljala se, vukla se. Staza je vodila ka veoj nad morskoj visini. Uskoro je zavladala no, i nebo se bogato prelivalo dijamantnim sj ajem mnogobrojnih zvezdanih jata i galaksija; preko sredine se upadljivo pru ala t amna traka galaktikog diska. Taj prebogati prizor je, ipak, ukazivao na drastino n epravedan poredak u ivotu; jer, noa nji gosti e uskoro poleteti kroz te zvezdane pejz a e, i otii drugde, bez obzira na to da li e odlazak sa Jijoa biti miroljubiv ili iz dajniki. Iza njih e Jijo ostati kao samo jo jedan 'lokalitet', mala oaza neobinosti i divljine, jednom poseena, nebitna u njihovom dugom, bo anskom ivotu. Poslednji put kad je Lark hodao ovom stazom, iskreno obuzet misijom (koj u je sam sebi dao) da spase Jijo od 'uljeza' - naime, od svog sopstvenog naroda i od sebe samog - niko nije pojma imao da e uskoro zvezdane lae zaparati nebesa ji joanska. Ali, pomisli on, oni su ve bili iznad nas i spremali se za sletanje. ta vi e zastra uje? - pomisli Lark. Ona opasnost za koju zna , i ve se od nje pl

a i , ili iznenaenje kojim te Vaseljena jo nije zaskoila? Iznenaenje koje ne sluti , ali oje je takvih razmera da kad naie, sve ranije brige postanu beznaajne. Lark se nadao da ni ta od tog tmurnog raspolo enja nije procurilo u njegovo pismo Sari, koje je dovr io urno, olovkom, blizu voda Bibura, posle pojave Rothena. amd ija je ubacio Larkovo pismo u d ak po te, ve ote ao od onoga to je slao Blor; u ao sa m teretom u kajak i u sevu vesala nestao niz prve zapenu ene brzake, rekom koja e g a, posle dva dana takve vrlo naporne plovidbe, doneti u Biblos. Kad se vraao da se pridru i ostalim jereticima-hodoasnicima, Lark je zastao da pogleda kako tuinski vazduhoplov uzlee, kako se di e iz svog mranog tunela kao duh , pogonjen ma inama koje su stvarale samo apat, nikakvu buku. Primeti na jednom ova lnom prozoru malu ljudsku priliku, osobu koja se i akama i licem sva zalepila za unutra nju povr inu stakla, eljna da upije sav vidik koji se pred njom otvarao. Larku se uini da mu je ta osoba nekako, mo da, poznata... ali, pre nego to je mogao podii svoj d epni dvogled, ma ina kliznu u istona nebesa, prema jednom planinskom prevoju i znad koga se sada uzdizao najvei mesec Jijoa. Sada, pre nego to je nona kolona za la u zavr ni krivudavi kanjon koji vodi do Svetog jajeta, Lark poku a da ostavi po strani sve ovozemaljske brige, da se prip remi za du evni spoj. Ovo bi mogla biti moja poslednja prilika za to, pomisli on. Nadao se da e ovog puta uspeti da se ukljui u ono oseanje 'jedna smo celina ' o kome su drugi toliko govorili; oseanje dostupno samo kad Sveto jaje pristane da podeli svoje bogatstvo ljubavi. Uvue desnu ruku u rukav i dohvati vrsto onaj komadi kamena, koji je ve posta jao vreo. Doo e mu na um stihovi iz Spisa izgnanstva, i to angliska verzija, koju j e sainio, uz odreena prilagoavanja potrebna ljudskim biima, jedan od prvih ljudskih mudraca na Jijou. Bez krme brodimo niz vreme, breme izdaje ostavi e preci na i koje ne mo emo kazniti ni dozvati vi e. Da nema nigde nikakvog Boga, toga se pla e ponajvi e oni koje je ostavio u izgnanstvu njihov rod. Prazan je na kivot, ivot bezbo an, besmislen, potonuo je na brod, narod smo izgubljen. Mogu je pokret obnove, promene mogu je talas, slutimo ritam postojan, mo da e ipak biti utehe za nas. Jijo! Kad zae tvoje sunce za vrhunce planinske, Jijo! Tvoj ritam di e kroz ki e, i no, i dan. Pesma se zavr avala udnom me avinom prkosa i pobo nosti. Jijo! Ako nas Bog hoe, nek doe ovde, ako ne - ne. Jijo! ivimo s tobom, ivimo na tebi, kao s Bogom. Jijo! Seme krivde nek se na tebi u dobro preokrene.

Nedugo po to su ljudska bia na Jijou usvojila ovu pesmu i itav taj spis, osv anuo je jedan zimski dan kad je zemlja poela da se trese. Sav se Nagib drmao. Drv ee je padalo, brane su pucale, strahovit vetar je hujao. Panika je krenula od pla nina, pa do mora, vikalo se da poinje sudnji dan. Umesto toga, iz oblaka iskriave pra ine pojavilo se Sveto jaje, poklon iz s rca Jijoa. Poklon koji se noas mora staviti na raspolaganje - i tuinima. ta ako su ovi svemirci odavno postigli to to mi nikad nismo uspeli? - pomi sli Lark. Ili, jo gore: ta ako reaguju smehom i podsmehom, i objasne da je to 'Sve to jaje' stvar najprostija i najobinija, koju samo zaostale seljaine mogu uzeti za ozbiljno - kao oni Zemljani iz prie, koji su iveli na nekom zabaenom ostrvu, pa ka d je more izbacilo na njihovu obalu muziku kutiju koja radi kao vergl, oni su je proglasili za bo anstvo i obo avali? Lark se upinjao da potisne iz svesti takve neuzvi ene misli, da se ukljui u potmulo mumlanje pesme Huni a, u gheuensku pesmu nalik na sviranje orgulja, u oda pinjanje napetih paoka na g'kekijevskim telesnim tokovima, i na druge doprinose s ve jaoj pesmi sjedinjenja. Dopusti da pesma upravlja njegovim ritmom disanja. Top lota iz ukradenog komadia kore Jajeta irila se mono kroz njegovu aku, uz ruku, pa pr eko prsa, i celo telo kao da mu se poelo malo nadimati i ispunjavati oseanjima opu t anja i udaljenosti. Blizu smo, pomisli on. Slo eni sistemi blagih linija poe e da se uobliavaju u njegovom umu. Ne to nalik na pauinu izatkanu od mnogo spirala, ali nejasnih. Pro eto slikama i zvucima. Maltene kao da ne to poku ava da... "Zar nije uzbudljivo?" prasnu jedan glas pravo u Larkovo uho i razbi mu usredsreenost u param-parad. "Stvarno sam poela ne to da oseam! Ne lii ni na jedan psih o-fenomen koji sam dosad iskusila. Motiv je veoma neuobiajen." Prenebregni je, ree Lark sebi, poku avajui da se ipak dr i za maloprea nje obrasc e. Prenebregni je, mo da e sama otii. Ali Ling je nastavila da klepee, njene rei su uletale u njegov sluh koji s e nije uspevao odbraniti. to vi e se trudio da se usredsredi, sve vi e je gubio mir k oji je za to potreban. U aci mu ostade samo vla na, lepljiva lopta sainjena od jedno g komada kamena i dugake ko ne trake; lopta topla samo od njegove telesne toplote. On je ispusti zgaeno. "Uhvatili smo na instrumentima neka podrhtvanja tla jo pre nekoliko dana" , zvrndala je Ling, bla eno nesvesna da time ini ikakvu tetu. "Pojava je nadolazila u ciklusima koji su dobijali na jaini i slo enosti, i to se nastavlja i danas." Ba zato to se ljutio na osobu koja ne shvata da smeta, Lark dobi oseanje da je to sitniarska ljutnja, uskogruda, ali takoe uzaludna. Osim toga, bila je Lingo va prelepa u meseini te noi, a ta lepota ga je dodatno nervirala, zato to je prosec ala kroz njegov bes i dohvatala jednu ranjivu usamljenost unutra. Lark uzdahnu. "Zar ti ne bi trebalo da uva svog gazdu?" "Roboti ga stvarno uvaju. A ba se i nemamo ega bojati. Ro-ken je pustio Ran a i mene da vrljamo okolo dok on popria sa va im mudracima i pripremi ih za ono to e s e uskoro dogoditi." Lark stade tako naglo da sledei hodoasnik umalo ne nalete na njega. Dohvat i Lingovu za lakat. " ta pria to? ta e se dogoditi?" U osmehu Lingove videlo se ne to od one njene stare ironinosti. " ta, jo se nisi dosetio? Oooo, Lark. Pa pomisli samo na podudarnosti. "Dve hiljade godina ve, prerano do li raznih rasa ive na ovom svetu, svaaju s e pomalo, i lagano silaze putanjom de-evolucije. Onda upadnete vi ljudi i sve se preokrene. Na poetku ste bili malobrojni i bespomoni, ali va a kultura je uskoro po stala najuticajnija na planeti. "Onda, samo nekoliko pokolenja posle va eg dolaska, iz tla naglo, kao erup cijom, iskoi ne to udesno, jedan duhovni voa koga svi ponete da obo avate." "Misli na Sveto jaje", ree on, mr tei se sve vi e. "Dabome. Zar si stvarno mislio da je ta vremenska rasporeenost dogaaja slua jna? Poklapanje? Ili da su va i pokrovitelji zaboravili na vas?" "Na i pokrovitelji", ree Lark namr teno. "Misli ... hoe rei da su Rotheni znali o

samog poetka..." "O putovanju 'Kivota'? Da! Ro-ken nam je to objasnio jutros, i sad se sv e uklapa logino! ak i na e stizanje na Jijo nije sluajno, dragi Lark. Dodu e, jedan deo na e misije jeste traganje za predrazumnim biima koja bi se mogla ulaniti u na klan; ali, mnogo va nije, do li smo po vas. Zato to je opit zavr en!" "Opit?" On oseti da gubi, protiv svoje volje, orijentaciju u prostoru. "Mukotrpna proba izdr ljivosti za jednu malenu granu ljudskog roda, odbaenu i zaboravljenu - tako ste, bar, vi mislili - na jednom svetu koji je potpuna di vljina. Zvui okrutno, ali put Uzdizanja je te ak kad jedna rasa treba da dostigne o ne visine koje su na i pokrovitelji planirali za nas." Larkov um se kovitlao. "Hoe rei... Na i preci su namerno usmereni da slete na Jijo? Kao deo nekog mukotrpnog zadatka da ovu planetu na neki nain... preobraze? A Jaje je bilo... ili jeste... deo neke rothenske kombinacije da..." "Plana", ispravi da Ling, sa puno poleta u glasu. "Velianstvenog plana, L ark. Testa, takoe, a na tom testu tvoj narod je pro ao sa brilijantnim rezultatima, koliko je meni reeno; postao je, naime, jai, pametniji i plemenitiji, iako se ova j grozni umez od planete trudio da vas satre. "A sada je do lo vreme da se ova tako uspe na granica nakalemi opet na glavno stablo, da bi pomogla celom oveanstvu da raste, napreduje i da se uspe nije suoi sa izazovima jedne opasne Vaseljene." Njen osmeh: presrean, odu evljen. "Oh, Lark, poslednji put kad sam govorila s tobom, mislila sam da emo mo da povesti sa sobom nekoliko vas brodolomnika, kad poemo. "Ali sada su vesti iste i velianstvene, Lark. "Brodovi dolaze, mnogo brodova! "Vreme je da sve vas povedemo kui!" ASK Zaprepa enje! Ova vest moe i rie kroz vo tane upljine na e, isteruje obrasce i rezonancije Ja jeta kiselinski-ugrizljivim isparenjima iznenaenja. Ja/mi jamimimjamija...ne mogu/ emo/e prikupiti se opet u Aska. Nemogue razmi l jati objedinjeno o vestima takvim. Najgore glasine proteklih meseci - koje su irile predvodnice urske iriden te i pojedine ogorene sive gheuenske kraljice - tvrdile su da bi ljudska bia mogla 'odskoiti' sa Jijoa, odleteti sa svojim nebeskim srodnicima, a preostalih pet ra sa ostaviti da gnoje kao rana u svome prokletstvu. Pa ipak, ak i ta mrana fantazija uvek nam je ostavljala jednu utehu. Bar tu jednu. Sveto jaje. Sada nam ka u - ne veruj u to! (ali kako da ne verujem kad ka u?) ...da taj sveti predmet ovoidnog oblika nikad nije bio na ! Da je pripadao samo ljudima! Da je imao dvojnu svrhu - da Zemljane povede ka slavi, a nas osta le da pripitomi! Da ukroti ostale narode, da bi ljudski narod bio bezbedan dok je, to kra tko vreme, na Jijou. I povrh svega, uvredljivo 'milosre', Ro-ken ka e da e nam Jaje biti ostavlje no kao poklon na rastanku. Ostavljeno kao simbolini gest, kao inuva kao milostinja onima koji su se mnogo namuili. uvreda za sve nas! Zastanite, prstenovi moji. Zastanite. Po teni da budemo. Pogladite isparen jima ovo voska to je nakapalo. Prisetite se. Zar nije Lester Kembel izgledao jednako zgranut i nezadovoljan kao mi os

tali? Zar nisu mudraci jednoglasno odluili da spree objavljivanje ove vesti, da ne bi do lo do velikog zla? Odluili, ali uzalud, jer graani koji su prislu kivali ve su se razleteli na s ve strane i priaju, priaju, ponavljaju, prenose grdno preuveliane verzije svega, ot rov kao bujica juri kroz kolonu hodoasnika, razara sve one ritmove koji su nas uj edinjavali. A ta oseamo kod tih velianstvenih Rothena: bla enu nesvesnost da postoji ikak av problem! Da li to znai biti Bog? Veselo ploviti dalje nesvestan toga koliko si kog a ojadio? Talasii ove zaraze ire se po strmoj stazi na oj. Raspade se pesma na eg obo avan ja, ostado e gunanja u svakoj dvanaestini, ljutita. A sad, moj/na vrh gomile torusa javlja meni/nama: jo jedno uznemirenje, st i e sa ela kolone! Dva talasa nereda sudaraju se i me aju kao u jezeru za vreme oluje , prolaze jedan kroz drugi i valjaju se dalje uz obilje pene. "Put zapreen", javio glasnik, koji galopom je do ao niz stazu, "konopac zat egnut sa platnom na kome parola ispisana lepr a." NEEMO NEVERNIKO SKRNAVLJENJE UBRE KOSMIKO MAR ODAVDE NEETE SE VI SA JIJOM SPRDATI, KOSMOFUNJARE Ovo su jedino ziloti mogli uraditi. Uskraenost se kovitla oko na eg jezgra. Ba su fanatici na li trenutak kad da p ovuku taj svoj potez! Mi mudraci moramo otii da lino vidimo, uverimo se. ak i Vuben uri, hita, a m oj najni i segment zapeo iz sve snage, da sustigne. Ro-ken hoda bez ikakvog napora , elegantno, reklo bi se neuznemiren. Pa ipak, prstenovi moji, primeujemo li mi neke neujednaenosti u auri Ro-ke novoj? Gledamo kroz na eg reuga, i ta vidimo, ne uklapaju se delovi njegovog lica, kao da spolja nji mir prikriva uskljuali kotao ogromnog besa. Zar mo e jedan reug da proita tako mnogo, sa tuinske ive vrste koju sretosmo tek danas? Da li je to zato to ja/mi imam/o onog starog reuga, jednog od malobroj nih pre ivelih iz ranijeg pokolenja? Ili zapa amo to na Ro-kenu zato to smo mi, Treki , uve bani da uoimo svako nejedinstvo unutar iste linosti? Napred, stvarno - prkosna parola. Iznad - po strminama ue mladi, mlataraju nerazumno (ali hrabro) oru jem. Dole - Fhun-dau, glasom kao iz bureta ogromnog, trubi ka njima: ka ite koj i su va i zahtevi. Odgovaraju? Oni, da. Niz kanjone i preko fumarola odjekuje pokli: da se t uini gone sa Jijoa ovoga trenutka. I nikad da se ne vrate. Inae najjaa sila jijoans ka osvetie se njima. !?!? Zeloti prete Rothenima da e ih napasti Sveto jaje? Zar nije Ro-ken upravo rekao da veliki ovoid taj pod njegovom je komando m? Preko Rothenovih crta lica protie ne to to ja/mi tumaim/o kao hladnokrvno bla go zabavljanje. On razotkriva njihovo blefiranje. "Dobro, da vidimo ko ima mo da ispuni ono to ka e", veli bog sa zvezda. "Ove noi neka to Jaje, i itav Jijo, pevaju na u istinu." Lester i Vuben zala u se za uzdr anost, ali ih Ro-ken prenebregava. Sa istim onim osmehom, on zapoveda robotima da polete levo i desno, gore, i da istrgnu i z kamena dva sidra na kojima se prepreka od konopca dr i. Gore, predvodnica mladih pobunjenika nji e levo-desno dugakim zmijastim vratom i kre ti kletvu na dijalektu i z ravnica, priziva svetu mo planete Jijo da se samoobnavlja. Priziva da oganj 'sa e e drsko ubre kosmofunjarsko'. Divnu priredbu pravi mlada zelotkinja od toga, topoe kopitima, predskazuj e kazne grozomorne. Neki na i prstenovi, oni lakoverniji, ak su skloni da poveruju.

.. - da veruju - da veruju ta to bi? ta to pue Kakvi to utisci sevaju br e nego to se vosak topiti mo e Prodiru u svest u prsten za prstenom na nain koji ini da sve izgleda jednovremeno i sve jednako va no - dve munje trepere, ocrtavaju obrise mnogih dvanaestina hodoasnika, tako da senke njihove be e od ognja belog... - puca metal pokidan, raznet, rasprsnut, tek to su uzleteli padaju, dva k omada ljake... - posleslike razaranja, dime se zgromljeni ta dva, eto jo smea koje treba pokupiti i baciti u more... Drugim onim povr inama vidim/o u asnuto iznenaenje na licu nebeskog oveka Rana. - oko lica Ro-kena, izma potpuna, varijantnost preovladala, kao kad je u Trekiju jedan prsten pun veselja, a njegov sused usplamteo od gneva... I najednom, u tolikom preoptereenju utisaka, jo rmljavina novi sti u

na a 'zakrpa' ona na suprotnoj strani tela vidi, vidi, plameni udar rascepi se nebo zapadno, uzdi e se vatra sa Livade okupljanja staza stenovita propinje se ispod nas svih, bacaka se zvuk putuje jo dugo, a kad najzad sti e kroz ovaj razreeni vazduh, to je g grdna!

Ah, najzad se dogaaji malo uspori e, na a zao ijana isparenja mogu ih sustizati . Dogaaji su i li po nekom redu. Nije bilo potrgano vreme, samo su se de avali upored no. Pregledajte ih, prstenovi moji! Jesmo li opazili uni tenje ta dva robota upravo kad su zgrabili zelotska s idra da ih istrgnu iz planine? Jesmo. Onda nas je zaslepila neka divovska eksplozija iza nas? Iz pravca Livade okupljanja? Ono to je poelo kao hodoa e, rastura se u rulju. Be e skupinice nizbrdo, kako ko zna i ume. Pra ina i dim u klisuri pod meseinom kovitlaju se od one vatrene moi koj a je onako grunula u robote. Ljudska bia se zgurila u jednu veliku skupinu, bezbe dnosti radi, dr e se uz svoje preostale huni ke i gheuenske prijatelje, a drugi Gheu eni, Huni i i Uri prolaze pored njih i dobacuju im poglede sa visine, pa i pretee. Ro-ken vi e ne hoda, on sad ui na jednoj mekano oblo enoj ploi koja lebdi izmeu njegova preostala dva robota. On govori hitno u neku spravu koju dr i u rukama, uz nemiren je svakim trenutkom sve vi e. Njegove ljudske sluge izgledaju okirane. enka, Ling, epala za ruku na eg Larka biologa, pa ne pu ta. Uthen im nudi 'prev oz' i oni se penju na njegova iroka, siva lea i oas nestaju niz stazu, za Ro-kenom koji ve zamie tamo. Uvianje-o tro-kao-no predla e, hrabro, da ponese ovu gomilu naslaganih torusa,

ovog 'Aska', na slian nain! Mogu/mo e li/mo odbiti? Fhun-dau ve uhvatio Vubena i nosi ga u svom monom kr lju tavom naruju. Huni ki mudrac tako nosi g'kekijevskog da bi obojica stigla to pre u dolinu i videla ta je tamo bilo. Mi/ja glasamo i veina je 'za' da se popnemo na ta lea. To i inimo i on nas nosi. Ali trucka u asno, i posle nekoliko dura drmusanja takvog sti e zahtev za pono vno brojanje glasova! Ali ne usvajamo ga nego se dr imo nekako da se ne smandrljam o sa lea na e nositeljke. Ali ipak pomi ljamo da je bilo mo da pametnije silaziti hodom na im - natenane. Vreme prolazi kroz elatin napetosti, provocira nas nagaanjima dokonim. Mra k je progutao na u mudrost. Zvezde svetlucaju kao da nam se smeju. Konano jedan greben sa koga se mo e pogledati na Livadu, guram/o se da i ja /mi vidim/o. Oseate li, prstenovi moji? Ujedinili smo se, opet smo vrsto Ask. Vidim/o krater, kraterinu, unutra me talne razvaline izobliene iz kojih se dim vije. Ono crno kockasto skloni te u kome su Ro-ken i nebeski ljudi iveli meu nama nekoliko nedelja. Njihova baza, ukopana sada ru evina, zapaljena. Delujui brzopleto, ali odluno, Ur-jah i Lester viu, tra e dobrovoljce koji bi se sjurili u tu jamu dimnu, na ivote svoje ne mislei, da herojski poku aju spasiti nekog ko je mo da unutra ostao iv. A kako je iko mogao pre iveti kad je cela ta stani ca pukla? Zar bi moglo biti ivih tamo? Ista nam je misao. Svim pripadnicima svih est naroda. Svim prstenovima mo jim. Ko sad mo e sumnjati u mo Svetog jajeta? I ko u gnev planete uvreene? NEZNANAC Kako koju pesmu nanovo otkrije, kao da se jo po jedna vrata otvore; kao d a je svaka stara melodija klju za po jedan veliki predeo vremena. to ranije seanje, to vr e je, ini se, povezano sa nekim delom muzike ili teksta. Naroito deje pesmice; o ne ga vrtoglavo odvode u hodnike njegovog sada pronaenog detinjstva. Vidi svoju majku, koja mu peva, u bezbednosti tople sobe, majku koja kro z pesme la e slatko o nekom svetu punom pravde i ljubavi - la i su to bile, ali slat ke, i pomogle su da se uspostavi njegova linost, iako je kasnije doznao istine o Vaseljeni gorkoj i ubitanoj. Niz neozbiljnih dejih pesmuljiaka, ali kakav niz uspomena mu vraaju. On se sea dva oveka. Bili su braa-blizanci. Obojica su imali velike brade. Oni su, zajedn o, nosili ulogu oca, u njegovoj 'porodinoj mre i'. Bili su nepopravljive aljivine i u vek su uspevali da nasmeju estoro svoje dece, pa i njega, svojim dosetkama i sme ni m postupcima. On sada recituje neke od najjednostavnijih stihova, ponovo i ponov o, i zakljuuje da maltene razume rei, naroito poente na kraju stihova. To je za nje ga, danas, ogroman korak napred. Zna da je to najjednostavniji detinjasti humor, infantilan, ali ne mari: smeje se. Smeje se i smeje starim aljivim pesmicama, do k mu suze ne poteku niz lice. Arijanafu mu pu ta jo neke 'ploe'. Neke od njih oslobaaju itave poplave uzbuenj a u njemu, jer on sad ponovo pro ivljava operete i mjuzikle koje je veoma voleo ka o ne to odrasliji deak, na pragu punoletstva. To je, ipak, ljudska umetnika forma, i pomagala mu je da se bori, kao i milioni drugih vrednih mu kih i enskih mladih lju dskih bia, da savlada bar deli velianstvene nauke kojom raspola e jedna uzvi ena civili zacija starija od veine najsjajnijih zvezda. Setni bol nostalgije pro ima te slike onoga to je on nekad bio. Rei, ipak, i zmiu, gotovo sve; i veina injenica; ostaju nedohvatljive, kao da su sa drugog sveta - on ne uspeva da se seti ak ni majinog imena, a ni svog - ali, bar se opet osea k ao ivo bie, kao osoba koja ima neku pro lost. ovek iji su postupci nekad bili od znaaja za nekog drugog. I koji beja e voljen. Nije muzika jedini klju! Hartija nudi jo neke kljueve. Kad mu doe pravo rasp olo enje, on dohvati list hartije i olovku i pone da crta, brzo, mnogo, ludo, tro i l ist za listom iako mu je jasno da svaki list mora ove siroma ne ljude oko njega ko t ati veoma mnogo. U jednom trenutku vidi kako impika Priti kraboca po hartiji neke matematike

jednaine. Odu evljeno zakljuuje da ih razume! Nikad nije voleo jezik matematike, al i sad otkriva veliku ljubav ka toj disciplini. Brojevi ga, izgleda, nisu sasvim napustili, iako je ostao bez govora. Jo jedan element zajedni tva otkriva on dok ga lei Pzora, gnjecava naslaga iv ih 'u tipaka' koja ga je u prvo vreme onako pla ila. udno je to op tenje, razlikuje se od rei kao dan od noi. Ovako mutav, on kao da je postao sposobniji za uoavanje nija nsi u Pzorinim mirisima i dodirima. Isparenja izlaze iz Pzore; a njemu golicava oseanja kreu po telu, izazvana tim uvek drugaijim mirisima. I opet mu ake lepr aju po nekoj svojoj volji, odgovaraju na Pzorina pitanja mirisom postavljena, ali taj r azgovor promie na nekim nivoima koje on samo mutno nasluuje. Ne mora ovek raspolagati reima da bi uoio ironiju. Bia veoma nalik na Pzoru bila su, nekada, njegovi smrtni neprijatelji; to on zna, mada ne zna otkud zna. Bila su neprijatelj celog njegovog roda, ljudskog. Kako je to udno da on sada dug uje tako mnogo jednoj takvoj, ali blagoj, hrpi prduckavih prstenova. Svi ti trikovi, sva ta iznenaenja, daju mu uzane zrake nade, koji povreme no zablistaju kroz njegovu pusto . ini se da je muzika, ipak, glavni put povratka k a onome to je on nekad bio. Jednog dana Arijanafu ponudi instrumente, da on odabe re jedan. Instrumenti su u staklenom sanduku. On uzima jedan, koji izgleda najje dnostavniji za vr enje opita. Misli da pomou njega 'upeca' jo melodija, otkljua jo usp omena. Njegovi prvi, trapavi poku aji sviranja alju neskladne note niz krivudave p rolaze izmeu dugakih polica sa knjigama, ovde u ovom udnom hramu knjiga koji se skr io u kamenu peinu. On se trudi veoma vredno, svira i uspeva da pribavi jo uspomena iz svog detinjstva, ali uskoro otkriva da nije tako lako dozvati uspomene iz ka snijeg, odraslog ivota. Mo da je tada imao manje vremena za uenje novih pesama, pa z ato sada ima na raspolaganju manji broj tih muzikih ulaza u uspomene. U dogaaje koji su se okonali plamenim survavanjem u onu groznu movaru. I te uspomene su ouvane, u njemu su, to on zna. U snovima ga poseuju, roje vi njih. Kad je bio u delirijumu, nasrtale su u gomilama. Vidici do beskraja pra zni, vakuumski. Seanja na presudno va ne zadatke, koji ostado e nedovr eni. Likovi drug ara koje je on zaboravio, ali zna da se stidi to ih je zaboravio. Nagnut nad instrument sa etrdeset est ica, on upka i trza, stvara sve po jed nu notu, po dve, traga za nekim kljuem, za nekom melodijom, akordom bar, ne bi li probio kroz zakrenje u umu. to mu vi e izmie, to je vr e on uveren da je prolaz mogu, je tu negde. Poinje da podozreva da pesma koju tra i nije ljudska pesma nego ne to sasvim drugo. Ne to njemu dobro znano, pa ipak, zauvek, udno i daleko. Te noi sanja nekoliko puta o vodi. To izgleda sasvim prirodno, jer Sara m u je objasnila da e oni sutra krenuti parobrodom, a ove velike dvorane papirnih k njiga ostaviti za sobom; zaplovie uzvodno, ka planinama gde je zvezdani brod slet eo. Plovidba e biti, dakle, pa bi to moglo biti obja njenje za ove mutne, voden e slike u snovima njegovim. Kasnije saznade da nije tako. XXI KNJIGA MORA Nije to tako naivno, krenuti silaznom linijom, radi Iskupljenja, radi oi enja odbaciti sve to ste nekad bili, pa, time, i mentore koji su vas vodili u prvom, dakle neuspe nom poku aju prosvetljenja. Govor su vam dali, ti pokrovitelji prvi, i nauku, i zvezdane staze, a vi protiv njih ste, dakle, sada, vi e volite putanju strmoglavog pada, iza koje mo e doi uspon drugi. Naravno, pod drugom mentorskom rasom. Znai da ta druga je od prve bolja?

Ali gadna e biti va a nevolja ako se pokrovitelji biv i uvrede. Hrabrom idete putanjom, ali ne bezopasnom. Spis iskupljenja ALVINOVA PRIA Doe i taj dan. Posle onolikih na ih ma tanja, priprema i beskrajnog mno tva sit nica, na li smo se tu, konano, nas etvoro, pored otvorenog hermetikog poklopca 'Sna V ufona'. "Trebalo je ipak praviti splav, a ne ovo", mrmljala je Hak, vi e za sebe. Iz paoka njenog bli eg toka dopirao je takav zvuk da mi se nakostre ila sva dlaka na nogama. "Ima koliko hoe reka koje smo mogli istra ivati celo leto, i to sami. I lepo , tiho, polako pecati, uz to." Ja sam hiperventilirao moje kese na grlu, kao da u njih mogu da uteram n ekakvu zalihu istog kiseonika koja bi pomogla tamo kuda idemo! Na sreu, Tjug je sv akome od nas dao blage tenosti za umirenje. Time bi se mogla objasniti stalo enost Ur-rone. "Ja ne bih mogla na splav", ree Ur-rona savr eno ozbiljno, kao da je i pred log bio ozbiljan. "Pokvasila bih se." Svi smo se okrenuli i zagledali se u nju, a onda je svako na svoj nain pr asnuo u smeh. tipko zvi danjem, Hakica svojevrsnim 'ha-ha' zvucima, a ja sam mumlao dok me nisu slabine zabolele. Ta na a Ur-rona - zaista je carica. "U pravu si", ree tipko, tonom kao da hoe da 'dopuni govornika'. "Plan bi b io mnogo bolji-olji da je ovo balon sa vruim vazduhom-duhom. 'Ajde, nagovorimo Ur ijel da preinai opremu-emu, i..." "Ti ina, vas dvoje!" ree im Hakica prekorno, to nije bilo sasvim po teno, jer je ona i poela celu stvar. Okrenusmo se svi: prilazila nam je Urijel. Dva koraka iza nje i ao je Tjug. Mali, nepotpuni Treki, Ziz, koji se oporavio od svog nedavno g ogromnog rastezanja, ve je le ao u kavezu gde e biti i tokom ronjenja, ispod ispupe nog prozora 'Sna'. "Inate nape?" upita Urijel. Da bi bila sigurna, ona pogleda u tipkovu tor bu. Mape su bile napravljene od hartije, ali laminirane plastikom, a taj proces laminacije smislili su, dabome, ljudi. Zbog toga su bile vrlo otporne i trajne, pa, samim tim, i ne mnogo zakonite. Ali spu tamo se, u svakom sluaju, u Miden, pa j e, valjda, time sve dovedeno u red. Prouili smo putanju koju je za nas odabrala U rijel, a kojom emo poeti da se vozimo im tokovi 'Sna' dodirnu blatnjavo dno. "Konpas?" Jedan kompas imao je tipko, a Ur-rona drugi. Smatrali smo da Hakicine mag netski pogonjene osovine nee suvi e o tetiti kompase, osim ako ona pretera sa vo njom. "Nislin da sno razradili i uve vali taktiku za sve eventualne sluajeve, kol iko god je vilo nogue", ree Urijel i odmahnu glavom kao ljudsko bie kad izra ava aljen je zbog neeg. "Jo sano jednu stvar da utvrdino. Postoji jedan prednet koji treva d a naete, dole. Prednet koji je neni potrevan." Hak okrete jednu onu stabljiku ka meni i poe mi davati znake. Jesi video? - signalisala je ona na gal-drugom. ta sam ti rekla! Hak nam je ve danima govorila da se na dnu mora sigurno nalazi neki predm et koji je Urijeli oajniki potreban. Tajni razlog, dakle, koji je nju pobudio da n as ovoliko podr i. Ne to to mo emo pronai samo mi, sa na im amaterskim batiskafom, i niko drugi. Ja sam sve to vreme smatrao da Hak pria prazne prie, samo da bi se pravila pametna. Problem kod Hak je u tome to ona tako esto bude u pravu, da je i sama ve p overovala da to po nekom zakonu prirode mora uvek biti. "Evo, ovo tra ite", ree Urijel i podi e bele nicu, na takav nain da niko nije mo gao videti osim nas etvoro. Bilo je nacrtano ne to sa est klinastih krakova, kao kom ad iz deje slagalice. Iz dva od tih est krakova pru ali su se nekakvi pipci ili kabl ovi, na dve suprotne strane. Na crte u im se nije video kraj. Zapitao sam se da li je to ne to ivo. "Ovo je jedan prednet, napravljen. Potrevan nan je, prilino hitno", nasta vi Urijel. "Ali jo va niji od predneta sanog je ovaj konad ice koji iz njega viri. T

aj konad ."

ice vi

elite. Zgravite ga i ve ite oko njega kavl i ni eno ga izvui na povr inu

Auh, pomislih ja. Nas etvoro smo modernisti i mnogo se palimo na artefakt e, rado bismo izvukli sa dna Midena svakojaka zabranjena blaga, mada bi to bilo kr enje Spisa. A gle sad, ova mudrica nam nareuje da uradimo ba to! Nikakvo udo, onda , to je podigla bele nicu tako da narod koji se na ao u blizini ne vidi takvu jeres! "Va i!" uzviknu tipko. Za trenutak je ostao u nesigurnoj ravnote i na samo dv e noge, zato to je salutirao sa tri. Mi, ostali, ve smo stajali na rampi. ta sad? I skoristiti ovu jeretiku situaciju kao izgovor za odustajanje od projekta? Priznajem, pomislio sam na to. Kriv sam, prive ite me na Sveto jaje, pevau sve dok ne priznam. U batiskaf sam u ao poslednji, ako ne raunamo malu Hufu koja je uskoila kroz moje noge upravo kad sam se spremao da zatvorim poklopac. Onda sam stvarno zatv orio i poeo uvrtati toak; obloge od skinkove be ike, u tinute izmeu poklopca i okvira, na le su se pod jo veim pritiskom, koji ih je sasvim spljo tio, ime smo obezbedili zapt ivanje kao Treki kad zapti prostore izmeu prstenova koji su sa udru ili u njega. Ti me smo se na li odseeni od svih izvora zvuka, osim etiri. Ta etiri su uzdisali, i tali, grgotali i mumlali: etvoro upla enih klinaca koji su upravo shvatili da se njihovo sanjarenje pretvorilo u stvarnost, i to vrlo nezgodnu, iz koje sad ne mogu da se izvuku nikako. Posle pola midure bili smo sigurni da sistemi za vazduh i za odvla ivanje rade dobro. tipko i Ur-rona proverili su, po spisku, sve elemente u prednjem delu batiskafa, a Hak je oprobala poluge za upravljanje. Ja sam se zgurio u udubini sasvim pozadi, gde nisam imao ta da radim osim da gladim polugu koju u morati da o kreem kad god batiskafu zatrebaju usluge 'motora'. Tek da mi proe vreme, mumlao sa m maloj Hufu, ije su kand e sad dobro poslu ile da poe u jedan mali svrab koji je od iste nervoze poeo na spolja njoj povr ini moje srane bodlje. Ako nastradamo, molim da bar Urijel uspe da izvue na a tela i po alje ih kui, pomislio sam, i to je bila, mo da, nekakva molitva; itao sam u knjigama da su ljudi skloni da 'se mole' kad su u kripcu. Zato rekoh: Molim da mojim roditeljima osta ne ivotna kost moja, za vufinovanje, da im pomogne u njihovom jadu i razoarenju ka d se poka e kako sam straio svu njihovu, u mene uludo ulo enu, roditeljsku ljubav. XXII KNJIGA NAGIBA Legende Ko god putuje renom laom i uje sugestivni bas huni kog krmano a, ve je saznao ne o o procesu koji je, svojevremeno, nainio od Huni a zvezdoletae. Kao prvo, naziv njihove rase verovatno je onomatopeja njihovog dubokog ' huuuu' koje esto mo ete uti. Po legendama, rasa Guthatsa, koja je usvojila i uzdigla Huni e, opazila ih je, dok su jo bili predrazumni, upravo po oaravajuem glasu i pote ncijalu za muziku. Dok su ugraivali Huni ima gene za govor, za razum, i za druge fi ne dodatke, Guthatse su takoe radili na tome da pojaaju vibrantne, duboke tonove k oji nastaju u huni kim kesama na grlu; naum im je bio da svojim klijentima obezbed e bogatije zrelo doba - ono doba u kome jedna rasa preuzima na sebe i odreene gal aktike obaveze i odgovornosti. Guthatse su predskazali da e taj glas pomoi Huni ima da i sami budu, jednog dana, dobri pokrovitelji nekoj mlaoj rasi, kad doe vreme da blagodat razuma dodaju dalje, i na taj nain da nastave ciklus intelekta koji u pet galaksija traje ve mi lijardu godina. Danas svoje kom ije Huni e znamo kao narod strpljiv i miran, vrlo spor da se razljuti, ali vrlo hrabar u nevolji. Te ko je pomiriti tu sliku sa prvim reakcija ma koje su ispoljili Uri, a kasnije i ljudi pri saznanju da su visoki Huni i jo pre njih nastanili Jijo: reakcijama neprijateljstva i straha. Gaenje prema Huni ima, iz kog god razloga da je nastalo, brzo je poelo da po pu ta, i u roku od samo jednog pokolenja je nestalo. Kakvi god razdori da su delil i na e pretke, zvezdane bogove, sada ne dele nas. Na Jijou je danas te ko nai nekoga spremnog da ka e da mu se Huni i ne sviaju. Ipak, ostaje tajna - ta e oni uop te na Jijou? Za razliku od ostalih pet dan

as postojeih razumnih rasa ovde, Huni i ne priaju da ih je iko proganjao, niti da su eznuli za slobodnim prostorom gde bi se mogli vi e razmno avati. Kad ih pita za to je n jihov unjalaki brod rizikovao da bude uni ten i kroz ogromne opasnosti doleteo do ov og tajnog pribe i ta, oni sle u ramenima, ne mogu ni ta da odgovore. Postoji samo jedan nagove taj o tome, u Spisima o iskupljenju, gde itamo ka ko je poslednji glaverski mudrac pitao huni kog kolonistu prvog pokolenja za to je h uni ki narod do ao, i od njega dobio sledei odgovor, potmulo promumlan: "U ovu (skrivenu) luku mira dohoasmo (nade no) tragaju. Od srdca vode (se) eljom, nai (o aljene) bodlje (izgubljene) mlaanosti. Posla e nas savetima svojim (mudri, tajnoviti) proroci. Strahotni puti bejahu ali ne zaludni, pokaza se. Jer, gle (iznenaeno, odu evljeno), ve dobismo!" Navodno je tada huni ki naseljenik pokazao prstom ka jednom grubo sklepano m splavu od komada debelog bambusa slepljenih sokovima drveta. Taj splav bio je najraniji prethodnik svih kasnijih plovila na rekama i morima Jijoa. Iz na e perspektive, hiljadu godina kasnije, te ko je proceniti ta je to mogl o da znai. Ali mo e li iko od nas danas zamisliti na e krznate prijatelje bez brodova ? Kad poku amo zamisliti kako su nekad brodili svemirom, zar nam se ne priini da su i tamo koristili krmu i jedro, plimu i oluju, pramac i kobilicu? Doim bi po toj logici smisleno bilo zami ljati da su Uri nekada 'galopirali ' po 'preriji' Vaseljene i razmahivali repom kroz zvezdani vetar, zar ne? Ili da su ljudska bia pravila svemirske brodove nalik na drvo. Iz dela Prevrednovanje jijoanskog folklora, autori Ur-kintun i Herman eng -D ounz, izdanje Gradske knji nice Tareka, leta izgnanikog 1901. DVER Jednu miduru posle pada noi, komadi ara preleteo je celim nebeskim svodom i nestao u pravcu jugoistoka, postajui samo malo sjajniji dok je nadletao njihov d eo sveta. Dver je znao da to nije nikakav meteor, jer taj ' ar' je leteo sve vreme putanjom ispod oblaka. Tek kad je ta pojava oti la, za av i za horizont umovitih brda, uo se i zvuk, ti ho brundanje koje je nadjaalo umor vetra u kro njama. Dver mo da ne bi ni ta primetio da mu je veera dobro 'legla' u stomak. Ali nj egov stomak se bunio i muio ga jo od dana kad su njih etvoro poeli dopunjavati hranu iz svoje krte zalihe raznom drugom, usput naenom ili ulovljenom. Zato je Dver u t aj noni as sedeo na improvizovanom poljskom WC-u, u jednoj udubini izmeu dva brega, ekajui da mu utroba odlui hoe li svariti mukotrpno dobavljenu veeru ili nee. Ni drugima danas nije bilo bolje. Danel i Jenin se nisu alili, ali oni se ionako nikad nisu ni na ta alili. Meutim, Lena se alila, i u jednom trenutku bacila krivicu za kranje u stomaku na Dvera. "E, jesi mi ti neki lovac. Desetinama puta si prelazio planine i spu tao s e u ove predele, a jo nisi nauio ta je otrovno, a ta nije?" "Lena, molim te", rekla joj je Jenin na to. "Zna da Dver nikada nije prel azio Otrovnu ravnicu. On samo mo e tragati za hranom koja lii na onu koja je njemu poznata." Danel se onda oprobao kao mirotvorac. "Bilo bi normalno da jedemo jednog po jednog magarca, kako se njihov tovar smanjuje. Ali oni su ne to slabi u posled nje vreme, naroito posle prela enja onih potoka i reica, tako da ne mo emo uzeti jedno g, a njegov teret preraspodeliti na ostale. Moramo preneti sve one dodatne mater ijale." Mislio je na knjige, alate i naroitu opremu namenjenu da omogui da ljudski ivot s ove, istone strane Rimerskih gora bude ipak na ne to malo vi em nivou, a ne ist o divlja tvo. To, pod pretpostavkom da se donese odluka o trajnom ostanku. Dver se jo nadao da se to nee dogoditi. "Jednu stvar pouzdano znamo", nastavio je Danel. "Ljudska bia mogu opstaj ati ovde, u Sivim brdima, i to bez svih onih buradi za vrenje na koje smo navikl i kod kue. Verujem da se mi sada prilagoavamo na neke ovda nje mikrobe. Kad je ta ba

nda prerano do lih uspela da se prilagodi na njih, uspeemo i mi." Tako je pro ao dana nji razgovor o stomanim tegobama. Da, pomisli Dver sada, u noi. Ali opstanak i prijatno ivljenje nije isto. Ako je suditi po Reti, ovi prerano do li su te ki namori i zlovoljnici. Mo da mi sada oseamo, pomisli on, kako je bilo njima dok su postajali takvi mrgudi. Mo da e biti bolje kad Danel sagradi burad za vrenje, tu negde, i kad pone d a gaji razne kulture nalik na kvasac, koje obezbeuju da jijoanska hrana postane u kusna ljudskim biima. Ali ni ta nee moi zameniti enzime treke proizvodnje koji preobraa ju gorko ping-voe i blaj-jogurt u ukusnu i prijatnu hranu. Dver i ostale prido lice morali bi, zapravo, da se u veoma velikoj meri oslone na savete ovda njih prerano do lih, koji bi jedini mogli objasniti koje vrste lokalne hrane mogu slobodno da se jedu, a koje treba izbegavati. Pod pretpostavkom da oni to hoe, pomisli Dver. Retini roaci mo da nee eleti da slu aju obja njenja o novom 'svetskom poretku' koji navodno mora i njih da obuhvati . Ne bih ni ja slu ao, da sam na njihovom mestu, ree Dver sebi. Predvideli su ta e ko da radi: Danel je ve t pregovara i ubeiva, a Dverova ulog a bie da fizikom silom podr i Danelove rei, da im da snagu zakona. Po Retinom svedoenju inilo se da njeno pleme ima ukupno etrdeset odraslih, ne vi e. Dru tveno ustrojstvo zvualo je kao tipina lovaka banda pod vla u 'mao' mu karac o je to standardni ljudski obrazac devolucije; jo je stari Falon uio Dvera da odma h prepoznaje takve pojave. Koji je mu karac koliko va an, i ko je glavni, odluivalo s e silom, batinama, zastra ivanjem, ali se situacija u tom pogledu stalno menjala, ostajala je fluidna. Najomiljeniji nagibarski pristup za prikupljanje i pridobijanje takvih s kupina, razraen od strane Dverovih prethodnika, bio je: brzi kontakt, zatim zasen iti ih poklonima, i sagledati, pre nego to se njihov ok pretvori u neprijateljstvo , ko je kome ta u mre i linih veza i odnosa u bandi. Posle toga odabrati nekoliko mu k araca na osrednjim dru tvenim polo ajima i pomoi im da izvedu pu, 'dr avni udar' - to je st, da sru e sa vlasti najjae siled ije iji bi interes bio da sve ostane kao to jeste. Po uspostavljanju novih lidera, bilo je srazmerno lako ubediti ih da se 'vrate k ui'. Ta je tehnika ve mnogo puta bila primenjena uspe no. Mnogi odmetnuti ljudsk i 'tabori' vraeni su na taj nain na Nagib. U idealnom sluaju, ne mora niko biti ubi jen. U idealnom. U ovom, stvarnom sluaju, Dver je mrzeo taj deo svog posla. Znao si da bi moglo doi do toga, pomisli on. Sada plaa za svu svoju dosada nj u slobodu. Ako ni to ne bi pomoglo, sledei korak bio bi da se pozovu odredi ljudske milicije da pohvataju i pobiju sve, celu bandu, pa i svakog ko poku a da se izvue. Na ovu istu gorku cenu mira pristali su svi narodi Jijoa, smatrajui da je to alte rnativa ratu i ukletosti. Ali ovog puta stvari su drugaije, pomisli Dver. Ovog puta na na oj strani nije nikakva sila zakona - osim jednog, a to je zakon opstanka, ree on sebi. Ozava nije ni nameravao da vodi ove ilegalce nazad, na Nagib. Plan mu je bio da preuzme vlast, ali da svi zajedno ostanu u Sivim brdima. Da povede prera no do le ka jednom nainu ivota koji e biti bolji, ali ipak skriven. To e imati smisla, pomisli Dver, samo ako se dogodi najgore od najgoreg. Ako ostanemo poslednja iva ljudska bia na Jijou. Dverov um odbijao je da se suoi sa tako stravinom perspektivom, jednako ka o to je njegov stomak odbijao da do kraja svari ovda nju hranu. Ako se ovako nastavi, pomisli on, neu imati snage da pobedim u rvanju, il i kako ve taj Jes i Bom re avaju ko je 'glavni' u plemenu. Mo da e ipak Lena morati da upotrebi svoje alate. Od samog poetka putovanja, ta zdepasto graena plavu a posebno je pazila na j ednog magarca, onog koji je nosio opremu za njen 'hobi' - jednu ljudsku tehnolog iju sauvanu jo od dana sletanja ljudskog unjalakog broda na Jijo, tehnologiju toliko

okrutnu da je retko kad upotrebljavana, ak i u razdobljima urskih ratova. "To su moji donosioci jednakosti", govorila je Lena o tim drvenim sanducima zapeaenim vo skom. Time je htela kazati da ono to je u sanducima daje njoj jednaku mo sprovoenja Danelovih presuda kao to je Dver ima, iako je Dver mnogo jai i fiziki spremniji. Nee doi do toga! - zaree se on i zapovedi svom telu da se sredi. Poe opipava ti vrhove prstiju o teene promrzlinama, gde je teta lako mogla biti mnogo vea. Oduvek sam imao mnogo vi e sree nego to sam zaslu ivao, ree Dver sebi. Ali je Sara, koja je obimno itala o pro losti Zemlje, tvrdila da se isto to mo e rei o celom ljudskom rodu. Tada je, usred tih razmi ljanja, ' ar' proleteo nonim nebom, upravo dok je Dv er sedeo na sklepanom WC-u. Da je samo bio okrenut na neku drugu stranu, ili da je radio ne to to zahteva veu usredsreenost, ne bi video tu pojavu. Ali video ju je, i ispratio sumornim pogledom. Ubzro posle toga, tiho brujanje razle e se preko cel og predela. Jo neko vreme odjeci toga, sa brda i sa obli njih litica, dozivali su s e kao prigu eno gunanje u noi. Sledeeg dana morali su jo nekoliko puta gaziti vodu. Bio je to te ko prohodan teren, a preci dana njih prerano do lih verovatno su upravo zato izabrali da se tu nastane. Siva brda imala su dve linije odbrane: pr vo, Otrovnu ravnicu, i drugo, mnogobrojne jaruge, litice i bujice 'bele vode'. Z ato su nadzornici odlazili tamo samo po jednom u svakom pokolenju. Bilo je lako zamisliti kako su Falon i raniji lovci prevideli postojanje tog jednog malenog p lemena u ovim namuenim i negostoljubivim predelima kroz koje je sad Dver vodio sv oju skupinu. Bio je to vilajet gejzira vrele vode koja veoma smrdi na sumpor i d rvea koje se sve vi e zaplie to dalje zalazi u brda. Niski oblaci kao da su ih gledali zlovoljno i tmurno, dopu tajui da se sunev sjaj probije samo ponekad. Kratke 'brade ' zelene mahovine visile su iz pukotina u stenama; sa njih je curila uljasta vod a i kapala u bare zagu ene abokreinom. ivotinje su plaho be ale od ljudi i magaraca, os tavljajui samo slabe tragove svojih mirisa i smradova; a Dver je nju kao i udio se. Prilikom sledeeg prelaska vode, izgubili su nekoliko magaraca. Reica je bi la brza, ledena i silovita. Iako je sa jedne obale na drugu bilo zategnuto u e, a i Lena i Dver stajali do pojasa u ledenoj bujici i pomagali magarcima, tri umorn e ivotinje okliznule su se na podvodnom kamenju. Jedan magarac se zapleo u to u e, sruio se u vodu, a tu se bacakao vri tei, i najzad se udavio pre nego to su mogli da ga izbave. Dva druga magarca voda je odnela. Kad su pre li, sledeih nekoliko sati i zgubili su gacajui po pliacima da bi prikupili teret koji je voda tu i tamo izbaci la. Za sve to vreme, Dverovi prsti ruku i nogu kao da su goreli nekom udnom leden o-vruom otupelo u. Naposletku, su ei se pored vatre na drugoj obali, razmotri e obim tete. "etiri knjige, jedan eki i trinaest paketa baruta nedostaju", ree Danel, odm ahujui glavom zbog tolikih gubitaka. "Ali i jedan deo spasene robe je o teen, zbog p rodora vode kroz vodonepropusne omote." "A da i ne pominjemo poslednji ostatak hrane za magarce", dodade Jenin. "Od sad moraju da pasu, svialo im se to ili ne." "Pa, da, ali mi smo praktino ve stigli, zar ne?" upita Lena Strong, najzad vesela, u velikom poslu - kasapila je tog magarca koji im se udavio. "Hajde da pogledamo veseliju stranu stvari: sad e neko vreme moi bolje da se jede." Te noi su se odmarali. Svima je bilo bolje, zbog promene ishrane, mada su s tim u vezi imali, u maloj meri, i oseanje krivice. Sledee jutro donese im vrlo kratak mar na istok: samo jedan strelomet. Tol iko se imalo putovati do ogromne jaruge sasvim strmih strana, kroz koju je deral a strahovita bujica. Dver je krenuo uzvodno, a Lena nizvodno, ka jugu. Jenin i Danel su ostal i uz iscrpljene magarce. Dogovor je bio: najvi e dva dana udaljavanja, zatim, obav ezno, povratak oba izviaa. Ako ni Dver ni Lena ne nau pogodan 'brod' - u znaenju: ga z, pliak, gde se voda mo e pregaziti - morae se praviti splav i poku ati na taj nain pr elazak preko ovih brzaka. Mogunost koja se Dveru nije ni najmanje sviala. Zar nisam rekao Danelu da je bolje priekati da nas Reti sustigne? - pomis li Dver. Ja jesam traga i lovac, ali ona je ta koja je kroz sve ovo uspela da se

probije sama. Sad je, vi e nego ikad, bio impresioniran devojinom nepopustljivom istrajno u. Ako je po ao drugi pohod, pomisli on, i ako je Reti sa njima, onda se ona sad sigurno smeje meni to sam upao u ovu zamku. Mo da zna neku tajnu preicu, kojom e oni stii pre nas do tog njenog plemena. Kako e to pokvariti Danelove planove! ak i kretanje uporedno sa rekom bilo je nezgodno i opasno jer se stalno m orao pentrati uz ne to ili silaziti u korito nekog od mnogobrojnih ledenih potoka koji su bujici pridonosili vodu. Na Dverovo iznenaenje, Blatko je po ao s njim, li av ajui se ne samo topline Danelove logorske vatre nego i Jenininog ma enja i pa enja. S taza je bila toliko naporna da je nur odustao od svojih uobiajenih dosetki, kao to su zasede ili poku aji da Dvera saplete. Posle nekog vremena poe e ak pomagati jedan drugom. Dver je nosio nura preko izdajnikih zapenu enih voda. U drugim prilikama Bl atko je jurcao napred, ispitivao dve mogue staze i onda cianjem i drhtanjem naznaav ao koja je bolja. Ta reka i njen kanjon grdno ih namui e. Mnogo puta se inilo da e naii na bolje , ravnije mesto, ali uzalud, iskrsavale su uvek nove, jo gore strmine i gromadine . U podne drugog dana Dver je ve ogoreno mrmljao sam sa sobom o 'zadrtoj' ili 'tvr doglavoj' neprohodnosti ovog terena. Upozoravao me je Falon o Sivim brdima, razmi ljao je on. Ali ja sam uvek r aunao da u imati prilike da prvo pregledam sve njegove mape i bele ke, pa tek onda d a krenem na ovaj teren. Da odaberem najbolju stazu koju su raniji lovci na li. Ali niko od tih ranijih lovaca nije ni naslutio postojanje Retinog pleme na. Prema tome, mogue je da su se oni i previ e oslanjali svako na savete onih rani jih, i probijali se kroz ove zabiti svi istom stazom, onom koja je prerano do lima dobro znana, tako da se i dr e podalje od nje. Mo da upravo srljanjem u najneprohod niji deo Sivih brda mo e najpre biti pronaeno Retino pleme. Tako je, deko, ree on sebi. Nastavi tako da razmi lja , ako e se od toga oseati olje. A kako bi tek 'divno' bilo lomatati se dva dana ovako, i dva dana nazad, i onda saznati da je Lena ve na la odlian prelaz preko reke, i to samo malo nizvodn o? Ta misao ponajvi e je muila Dvera dok je delio sa Blatkom hranu. inilo se da nema svrhe ii dalje, pogotovo to, po dogovoru, mora kroz nekoliko sati u svakom sluaju odustati i priznati da je bilo uzaludno. Boleli su ga prsti i ruku i nogu; kao i mi ii nogu i lea. Pa ipak, fiziki ga je ponajvi e zamarala uporna huka i buka bujice, kao da ptiica-asovnik kljuca u njegovoj glavi ve danima bez prestanka. " ta ti misli , je l' da se vratimo?" upita on nura. Blatko je nagnuo glatku glavu na jednu stranu i pogledao Dvera sa onim v arljivo inteligentnim izrazom koji podsea oveka na drevne prie da te ivotinje mogu i spunjavati elje, ali samo pod uslovom da ne to eli toliko jako da ne pita za cenu. Rad nici su ponekad govorili "Pitaj nura!" kad su hteli rei da je problem nere iv i da se nema ta uiniti osim otii i popiti po jedno estoko pie da bi time nezadovoljstvo bi lo bar ubla eno. "Pa, dobro", uzdahnu Dver i nabaci ranac i luk na lea. "Valjda nee biti tet e ako zapnemo jo malo. Oseao bih se kao budala ako bih se sad okrenuo i propustio neki dobar prelaz koji bi mogao biti, recimo, iza one sledee uzvisine." Trideset dura kasnije, Dver je ispuzio na vrh te uzvisine, kroz grmlje i trnje, po zemlji klizavoj od vode, psujui, pri eljkujui da negde blizu bude vru ruak i toplo ebe. Nae mesto gde se mogao pridii na noge. Stade uspravno i poe sisati rask rvarenu ogrebotinu na nadlanici jedne ruke. I pogleda kroz izmaglicu napred. Moan vodopad, iju tutnjavu je sve dosad priktivala huka bli ih delova reke, prostirao se u ogromnoj irini ispred njega: daleko levo, i svuda ispred, i daleko desno. iroka zavesa pene i vodenog praha. Ali on se nije zablenuo u to. Odmah ispod vodopada, samo koji korak nizvodno, od obale do obale, irilo se prostranstvo pliaka i sitnog kamenja. Ve prvim pogledom videlo se da voda nigde nije dublja nego do lanaka. "Mislim da je ovim re eno pitanje da li ii dalje", uzdahnu on. Uskoro su on i Blatko stajali na drugoj obali reke. Pregazili su je, bez ikakvog napora, samo da bi sebi dokazali da je ovaj 'brod' bezbedan. Odatle se

nastavljala staza, iroka i lako vidljiva, koju su ugazile ivotinje odlazei ka istoni m dolinama. Kad se budemo vraali, pomisli on, tra iu neki lak i put kojim bi svi ostali mo gli stii dovde. Uspeh kao da je naglo ubla io njegove bolove od ogrebotina i prenaprezanja . Mo da je Lena ipak bila uspe nija od mene, pomisli on. Nije bitno: ja jesam na ao ovaj gaz. Mo da sam prvi! Kad sve ove gluposti sa tuinima prou, i kad se svi lep o vratimo kui, proveriu Falonove mape, da vidim da li mu je, od odlaska Bujura pa do danas, iko dao ime. Ovaj iroki vodopad podsetio ga je na prelivno polje na brani u selu Dolo; misao slatka, ali ujedno i gorka jer ga je podsetila na to za to su ovde, tako da leko od Sare i od svih koje je on ikada voleo. Do ao sam ovde da ostanem iv, pomisli on. Moj je posao da se prikrijem, da me niko ne vidi, i da imam decu sa enama koje jedva poznajem, dok oni na Nagibu s tradaju i umiru. Zadovoljstvo otkria i eze. Stid... ali on ga potisnu krutom re eno u da uradi pos ao koji mu je nareeno da uradi. Zae opet u plitku vodu, re en da je pregazi... ali s tade u pola koraka. Ne to ga je nepodno ljivo golicalo po sredini lea. Ne to nije bilo u redu. Namr ti se, smae luk sa ramena i namesti polugu za zatezanje. Zatim namesti zadnji kraj jedne strele na kanap. Tek onda ra iri nozdrve da bolje onju i vla ni vaz duh. Te ko je bilo namirisati i ta kroz toliko prisustvo vode u vazduhu. Ali i Blatk o je izvijao lea: osetio je i on ne to. Neko je ovde, ili je nedavno bio ovde, pomisli on i hitro zae u kopno, na stojei da se domogne najbli eg reda drvea. Na izvesnoj udaljenosti od obale ovaj predeo je naprosto smrdeo, toliko se svakojakih i kojekakvih mirisa izme alo. To je i bilo prirodno na jedinom gazu na mnogo milja reke. ivotinje dolaze da piju, a onda obele avaju teritoriju pomou sv ojih izluevina. Ali Dver namirisa jo ne to, to se kroz ostale mirise provlailo kao pre tnja. Bolno svestan da iza lea ima ogroman otvoren prostor vode, on se zavue dub lje u umu. Oseam miris... izgorelog drveta, ree on sebi. Neko je ovde lo io vatru. Neda vno. Ispitivao je svaku pojedinost prizora. Nju kao, zavirivao. Taj neko bio je... tamo. Meu senkama, pedesetak koraka daleko, vide ostatke vatre, na jednom skrom nom proplanku. Ostatke velike vatre, prostranu jamu punu crnog pepela. Neko iz Retine bande? - pomisli Dver zabrinuto. ta ako ga Jes i Bom ovoga trenutka gledaju i zate u lukove, odmeravaju kako najbolje da ustrele uljeza sa t og zastra ujueg Zapada? Nagove taji se kriju u nainu na koji vetar umi kroz granice i kako se ptice i insekti kreu: slobodno ili kradomice. Ali ovo nije bio njegov teren nego tu, nepo znat, a buka vodopada mogla bi da pokrije trampanje cele ete milicije na manevrim a. Blatko je potmulo re ao i nju kao sasvim blizu tla, a Dver je pomno prouavao slo ene slojeve polumraka iza sledeeg reda drvea. " ta je?" upita i unu na mesto gde je Blatko razgrebao jedan sloj nedavno napadalog li a. Dobro poznati smrad tresnu ga pravo u nos. "Magarei izmet?" upita on glasno. Pogleda dole... bio je dovoljan samo tren da se to prepozna bez gre ke. Magarci? - pomisli on. A Reti mi je rekla da prerano do li nemaju nijednog . Njegove oi ve su se znatno prilagodile na polumrak. Sad je video tragove t ovarnih ivotinja svuda, po celom proplanku. Otiske kopita i balegu barem dvanaest ivotinja. Poboden kolac za koji su ivotinje vezivane. Ugnjeena mesta gde su magarc i verovatno i le ali. On spusti luk. Dakle, drugi pohod je krenuo, itekako, i prestigao je prv i, zato to se kretao boljom putanjom, nesumnjivo pod vostvom same Reti.

Pa, dobro, pomisli on, bar e brojana nadmo prerano do lih biti smanjena. Ali se 'prvi kontakt' sa njima nee odvijati onim redom kako je to Danel planirao. Jedan element olak anja bio je liniji, mada ne mnogo galantan. Kad budem birao ene za sebe, pomisli on, imau jo nekoliko mogunosti, a ne sa mo Jenin, Lenu ili neku Retinu zlovoljnu roaku. Ne to mu, ipak, ni sad nije dalo mira. Nikako da spusti luk. Poe brojati ta ulegnuta mesta na umskoj zemlji i u rastinju - gde su le ali magarci - i shvati da ih ima, naprosto, previ e. Tanije, ima ih dve vrste. Bli e vatri, ulegnua su manja, a li jedno drugome primaknutija... Ne, pomisli on, ovo ne mo e biti. Na bilo kom drugom mestu, Dver bi prepoznao ovaj trag jo odavno. Ovde, te k sad: sad kad mu je o tar, dobro znan miris prodro pravo u sinuse. Sagnuv i se, on dohvati grudvicu krzna nalik na kanap, uvaljanu u pepeo. Vlasnik je oigledno urio da se osu i, posle neprijatno mokrog prelaska preko reke. Malo dalje, sjajna, svilenasta vlakna, pramen iz urske grive. Poslednji rat bio je pre nekoliko pokolenja. Pa ipak, talas nagonskog st raha uzdi e se u Dverovim grudima - srce poe jako da udara. Urski karavan, u ovim predelima, ne mo e znaiti ni ta dobro. Ovde, u divljini, daleko od onih ogranienja koja nameu mudraci i Zajednica , pa jo uz mogunost da su svih est naroda ve istrebljeni na Nagibu, va enje svih stari h pravila oigledno je dovedeno u pitanje. Dver je znao kako je opasno imati ova b ia za neprijatelje; bilo bi kao u danima pre Velikog mira. Neujan kao duh, on se izvue odatle, onda pretra preko gaza, i to krivudavo, povremeno se skrivajui iza neke vee stene i motrei na istonu obalu, dok je Blatko p retravao oigledno jednako eljan da se udalji odatle. Posle je Dver motrio jo celu jednu miduru, sve dok mu se puls nije smirio , i jo dugo posle toga. Konano, kad je stekao utisak da se mo e bezbedno vratiti, on okai luk na ram e i poe nizvodno, trei na onim deonicama gde je to bilo mogue, hitajui ka jugu, sa ve stima.

ASK Dim vidite li, o prstenovi moji? Kako se uzvija zavojito iz jedne nove, ogromne rupe u zemlji jijoanskoj? Sa neba, dva meseca bacaju zrake blede kroz at mosferu koja je sva ne to aava i mutna. Zabadaju ih u krater gde izoblieni dugaki koma di metala svetlucaju, a meu njima ne to dogoreva. Zbunjujue misli uzdi u se iz na eg drugog misaonog torusa. ta velite, prstenovi moji? Da je ovo veoma velika koliina smea? I to takvog koje se nee samo od sebe raspasti i vratiti prirodi? Uuuu, to jeste. Treba li da se nadamo da e tuini sami dovesti u red sve ov o? Nama bi trebalo stotinu magareih karavana da odvuemo ovoliku koliinu tvrdih otpa dnih predmeta sve do morske obale. Jedan prsten predla e da preusmerimo neku reicu, tako da ona puni ovu krate rinu vodom, pa da tu odsad bude jezero. Jedan mulk-pauk, presaen na ovo mesto, mog ao bi, tokom mnogo vekova predstojeih, rastvoriti gre ni otpad taj. Glasamo, i velikom veinom glasova aljemo te predloge u vo tanu arhivu, za ka snije razmatranje. elimo se usredsrediti sada na posmatranje tekuih dogaaja u stvar nom vremenu. Ustalasane rulje posmatraa pristi u odasvud na planinske kose sa kojih se d obro vidi ova ojaena Livada. Ali proktori su se ispreili: mada namueni od te kog rada , i sami okirani, ne daju narodu da prie bli e. Po umarcima i istinama na ne to vi im brd ma, vidimo, dodu e kroz mutni i treperavi vazduh, ete i kolone disciplinovanih obri sa, njihova nastupanja levim krilom, desnim krilom - jedinice jijoanskih milicij a zauzimaju polo aje. Odavde ne mo emo pouzdano proceniti ta nameravaju. Zar misle, i ako nade nema ni najmanje, da brane i odbrane Zajednicu od nezadr ive osvete nebes kih bia? Ili su nesloge izmeu pojedinih naroda najzad pocepale Veliki mir, pa se s premamo da sami sebe poguramo u grob, rukama okrvavljenim? Mo da to ni komandiri tih mrkih bataljona jo ne znaju sigurno. Za to vreme, unutar kruga gde je zabranjen pristup narodu, blizu velike vreline, Ur-jah i Lester Kembel nadziru rad hrabrih ekipa Ura, maena, Huni a i siv

ih Gheuena, ekipe koje se spentravaju u krater, opremljene konopcima i alatkama od bujurskog elika. Ro-ken se u prvi mah buni zbog ovoga, zar ne, prstenovi moji? Na urnom ga l-sedmom, rothenski emisar osuuje ovaj, ka e on, 'upad raspu tenih pljaka a'. Jedan od n jegova dva preostala robota di e se u vazduh, odmotava klinaste organe za ka njavanj e. Vuben urno poziva Ro-kena da pogleda bolje. Zar prepoznati ne ume iskreni poku aj spasavanja? Tokom dve napete dure, na rubu smo nove katastrofe. Onda, guna jui ne to, Rothen opoziva svoju ma inu smrti - zasad. Sa Ro-kenovog harizmatskog, ljudski zgodnog lica, na dobri, stari, pouzda ni reug prevodi pod-tonove jada i gneva. Dodu e, ta rasa je nama nova, reug bi mog ao prevaren biti. Ali koje drugo raspolo enje mo emo oekivati od onoga iji dom ili log or ovda nji u razvalinama sad le i? Od onoga iji drugari mrtvi ili umirui razbacani su kroz umr ene grede onoga to je bilo njihova baza u zemlju ukopana? Onaj ljudski mu karac sa neba, Ran, nosi svoj jad sasvim neskriveno na seb i. Ja e na drugom preostalom robotu i sad, eno, vie na ove koji rade u razvalinama, usmerava njihove napore. Napet, ali ohrabrujui znak saradnje. Ling, drugo nebesko ljudsko bie, izgleda sva okirana, naslanja se na mlado g Larka koji nogom u ka otpatke na rubu kratera. Saginje se on da podigne jednu nag orelu dasku, nju ka je podozrivo. Opa anje na e: trgao je glavom unazad, uzviknuo izne naeno. Ling se odmakla od njega, pita ta je. Kroz na eg reuga zapa amo da bi on radi je da joj ne ka e. Ali ipak dasku dodaje. Daska se dimi, nagorelo drvo jijoansko, valjda od nekog sanduka. Ruka Ling sa njegovog ramena spada. Ona se okree brzo, uri ka Ranovom robo t-atu. Mnogo bli e ovoj gomili prstenova, Ro-ken se upleo u raspravu jednu. Posla nstvo spopalo je rothenskog tog emisara, zahteva odgovore. Za to si ranije tvrdio da ima pravo i mo da komanduje Svetom jajetu, a sad se vidi da taj sveti kamen estoko odbacuje i tebe i tvoju vrstu. I jo , za to si poku ao seme razdora da zaseje izmeu est naroda jijoanskih klevet om tvojom protivu ljudske vrste ovda nje. Tvrdnjom sasvim bez osnova, da na a braa na Zemlji nisu potomci gre nika, kao ostali to jesu. Tako pitaju oni njega. "Vi Rotheni mo ete biti, ili ne biti visoki pokrovitelji ljudske vrste", g ovornik, ovek, saop tava. "Ali to ni ta ne oduzima od na ih predaka koji na 'Kivotu' doo e ovamo. Ne od njihovog krivinog dela, ali ni od nade njihove sa kojom posla e nas n a Stazu iskupljenja." Gnev u glasu tog ljudskog predstavnika. Ali i glumatanje ja/mi otkrivam/ o kod njega. Poku ava on da ugasi vatru koju je Ro-ken svojom priom zapalio. I stva rno, ve dobija podr ku nekoliko urskih glasova, koji odobravaju njegov bes. Sada na drugi saznajni torus izduvava mlazi jedne hipoteze. ta je, prstene moj? Ka e da je razdor bio, mo da, Ro-kenov naum od samog poetka ? Hteo je est naroda da zavadi? Na etvrti prsten na to uzvraa: pa kakvoj bi svrsi mogla takva bizarna zaver a slu iti? Da se pet naroda obru e na jedan? Da osveta krene protiv ba one rase koja je, po tvrdnjama tih istih Rothena, njihov dragi tienik? Ostavite tu neobinu temu, i fitilj u njoj, o prstenovi moji. Raspravljajt e kasnije. Jer sad se Rothen priprema da odgovori. Uspravlja se, di e glavu. Osmat ra narod, sa izrazom lica koji izaziva strahopo tovanje i kod ljudi i kod svih oni h koji ljude dobro poznaju, imali ili nemali reuga na glavi. Ima dobrote u njegovom izra ajnom pogledu. I prenapregnutog strpljenja i l jubavi. "Draga, zabludela deco", ka e Rothen. "Ova eksplozivna manifestacija nije bila odbacivanje od strane Jijoa, niti Svetog jajeta. Pre e biti da je kvar neki u monim silama nastupio u na oj stanici i oslobodio..." Zamukne on jer se Ling i Ran bli e ka njemu, oboje robote ja u, a na licima izrazi gneva smrknutog. Mrmljaju u neke sprave, a Rothen zuri i slu a. Opet moj/na reug razotkriva nesklad u njegovim crtama, ali nesklad koji brzo prelazi u oluju besa.

Ro-ken progovara. "Dakle, (opaka) istina je poznata. Saznalo se. Potvreno! Nikakav sluajni udes, ova (ubilaka) eksplozija. Nikakav (krajnje neverovatan) kvar, niti odbacivanje od strane va eg (pret erano hvaljenog) Jajeta. Sada se zna. Potvrda postignuta. Ovo je bilo (opako, niim isprovocirano) ubistvo! Muko, iz potaje. Eksplozivom podzemnim. Bez upozorenja. Uinili ste to viiii!" Prstom pokazuje kao da ubada, dugakim, gracioznim. Gomila ustukne od Ro-k enovog besa silnog i od ovih vesti. Najednom je jasno ta su zeloti uradili. Potajno, koristei prirodne jame i peine kojih u ovim krajevima ima izobilje, kopali su do ispod baze tuinske, a to s igurno nije bilo lako. Polo ili su tamo sanduke sa prahom eruptivnim. Primitivnim. Ali veliku koliinu. Onda je prah ekao samo na signal, na pravi simbolini trenutak, da grune plamenom i uni tenjem. "Skenerima pode enim za hemijsku ve tinu, mi sada vidimo koliko je duboka va a ubilaka perfidnost. Kako nezaslu ene bile su nagrade koje smo mislili udeliti krvo e dnim polu ivotinjama!" Rekao bi on jo toga upla enoj masi naroda, dodao bi sigurno neke pretnje st ra ne, ali u tom asu novo uznemirenje nastade. Iz kratera izlazi aava povorka spasila ca, ka lju i hvataju vazduh, donose terete jadne. Ran krikne, skoi sa svog ata i pritri prvim nosilima, na kojima telo sloml jeno le i. To je Be , ona druga enka nebeskih ljudi. Na njenoj iskasapljenoj prilici na reug ne uspeva oitati ni najmanji znak ivota. Opet gomila ustukne malo, jer sad se Ro-ken oglasio krikom i jaukom osob eno ljudskim. Druga nosila pred njega izneta donose ono drugo bie njegove rase, R o-pol, za koje smo nagaali da je ensko. (Njegova partnerka?) Ovog puta, koni daha na infracrvenom se izvija iz aavog, ali jo i sad prelepo g lica rtve. Ro-ken se saginje sasvim blizu, kao da neku du evnu vezu hoe zaklonjeno od drugih da ostvari. Ovaj prizor dirljivi traje samo nekoliko trenutaka. Onda vlakno ivotne na petosti nestaje. Drugi le le i u udubini nosila, pod gorko blistavim zvezdama. Preostali Rothen se uspravlja koliko je visok, prizor zastra ujui, iz njega bes neizmerni zrai. "Eno kazne kakvu ovo (gnusno) zloinstvo zaslu uje!" urla Ro-ken, i grabi ako m ka nebu. Njegov glas vibrira tolikom ljutnjom da reuzi u dolini, svi do jednog , drhte. Neka ljudska bia padaju na kolena. Zar ne poinju ak i sive kraljice Gheuen a da zvi duu od nelagodnosti i strahopo tovanja? "Toliko dugo ve pla ite se (pravednog, zaslu enog) suenja odozgo. Sad ga pogle dajte, eno kako izgleda u stvarnosti!" Kao i svi, tako i ja/mi pogledam/o, u nebo, za rukom ispru enom Ro-kenovom . Tamo vidimo samo jednu iskru koja, blistava, nebom prelazi. Nemilosrdni mali svetlosni ubod koji se no en zamahom kree, prelazi iz sazve a zvanog 'Paukova mre a ' u ono koje ljudi zovu 'Ma'. Veliki je to brod, veoma daleko. Ne treperi niti mirka nego baca svetlost koja pulsira sna no, tako da bole oi onoga ko gleda dugo. Ne mo e se porei da su zeloti imali stra nu vremensku usklaenost, ukazuje nam drugi saznajni torus na , uvek sklon dubokom razmi ljanju. Ako im je naum bio da poc epaju sve maske i la e, bolji nain i trenutak nisu mogli odabrati. SARA Mudrac Tein eleo je da porazgovara sa njom pre nego to ona otputuje prema Kandu pristani tu. To isto je htela Arijana Fu. To dvoje kao da su se nadali da e s e ona zadr ati u Biblosu jo neko vreme. Ali ona je re ila da krene to pre. Samo jo midura je ostala do trenutka kad e 'Goufer' razviti jedra. Ona odl ui, impulsivno, da obie svoju staru kancelariju, visoko u kuli nalik na katedralu, gde je sme tena Biblioteka materijalnih nauka.

Zapadno od velikog stepeni ta, uspon je vodi prvo pored ogromnih, u daljin u pru enih polica sa tekstovima iz fizike i hemije, gde je ova sada nja evakuacija o dnela primetnu koliinu knjiga. U lavirintu polica, na mnogo mesta ve su zjapile pr aznine. Na mesto odnetih knjiga ostavljene su cedulje sa naslovima, da bi osoblj e moglo, ako ova kriza proe, staviti sve opet na isto mesto. Na mnogim mestima dr vo je izgledalo maltene sasvim novo, nagove taj da su neke knjige sada pomaknute p rvi put od kad su nastale, u epohi Velikog tampanja. Bacajui pogled niz jedan krivudavi prolaz izmeu redova polica, Sara primet i mladog Jomaha koji je posrtao pod te kim teretom knjiga na leima i stupao uporno za svojim ujakom; zaputili su se na kitnjasti 'obred pozajmljivanja'. I morali s u, ve, ako su mislili stii na 'Goufera' na vreme. Ova dvojica eksplozera, ali i mn ogi drugi, nameravali su da putuju jednako kao Sara, prvo brodom, a zatim magarei m karavanom sve do Livade okupljanja. Ovaj krivudavi lavirint budio je u Sari slo ena oseanja. U svojim prvim stu dentskim danima ona je ovde nekoliko puta zalutala, ali se zbog toga nije nimalo zabrinula; naprotiv, bila je presrena to se nalazi na ovako divnom mestu, u hramu znanja, pa makar se u njemu i izgubila. Ova duga godina njenog odsustva jedva da je malo izmenila njenu kancelar iju, sa ijeg uzanog prozora se vidi reka Bibur i njeni zeleni bokovi. Sve je izgl edalo otprilike isto kao kad je odlazila. Samo se nakupila pra ina. Pa, nisam znala da u ovoliko dugo biti odsutna, pomisli ona. Mnogi su se takmiili za malobrojna ljudska mesta u ovoj zgradi, eljni ovak vog ivota, za koji tro kove pokriva rasa seljaka i sakupljaa hrane. Narod ljudski, ij a jedina velika krivica i gordost danas jesu ove knjige. Na suprotni zid bila je, i ostala, prikaena velika karta koja pokazuje 'd evoluciju' raznih dijalekata koji se govore na Nagibu. Kao korenje koje se pru a n adole i usput razgranava, pru alo se po ovoj karti mnogo linija koje su naznaavale svaki galaktiki jezik i njegove dana nje varijante i podvarijante. Ovaj stariji pri kaz te oblasti odra avao je uverenja strunjaka na katedri za lingvistiku, a zasniva o se na jednoj neospornoj injenici: galaktiki jezici, milijardu godina stari, neka da su bili savr eni, besprekorno dobri kodovi za op tenje. Sva kasnija odstupanja od njih sada su sagledana kao deo op teg, predvienog spu tanja ka nevinosti ivotinjskog mumlanja, ka Stazi iskupljenja kojom su ve, slavno, oti li glaveri. Te sudbine neki su se u asavali, a neki je arko eleli i molili se za nju, zavisno od toga ko je kol iko religiozan. Jedan koreni pokazivao je razgranavanje ljudskih jezika tokom poslednjih n e milijardu nego samo deset hiljada godina. Zemaljski autoriteti kao to su ajld, re der i Renfru pomno su rekonstruisali jezike iz davnina, i pokazalo se da su mnog e od tih gramatika bile vr e ustrojene, uspe nije u ispravljanju gre aka nego kasniji, ' iskvareni' govori. Zar bi moglo biti boljih dokaza o tome da je ljudska devoluci ja poela mnogo pre spu tanja na Jijo? Zar nisu u svim zemaljskim kulturama postojal e legende o izgubljenom Zlatnom dobu? Jedan zakljuak - nedostajui pokrovitelji Zemlje svakako su neim prekinuti u svom radu, prisiljeni da ljudski rod ostave u nedovr enom stanju. Zato je pad poeo odmah. Dodu e, maskiran je nekim blistavim trikovima prerano sazrele tehnologije. Mnogi uenjaci su zakljuili da e ljudski rod do iveti stvarni veliki uspeh tak kad nae svog novog usvojitelja - dakle, kad bude dobio novu priliku. Uostalom, smatralo se da je tim putem ve i krenuo. To je vladajue gledi te, pomisli Sara. Moj model polazi od istih podataka, ali projektuje sasvim drugaiju sliku. Njena najnovija lingvistika karta liila je znatno na ovu - ali okrenutu na opake. Umesto da korenje silazi u mrak, stabla su se na toj karti razgranavala uv is, prema svetlosti, pokazujui da est naroda Jijoa idu u novom pravcu. Idu u mnogo pravaca, i stii e, ako ih niko ne omete, pomisli ona. Jue je pokazala svoj najnoviji rad mudracu Boneru, iji polet je probudio u njoj ono staro zadovoljstvo, dobijanje pohvala od kolega. "Dobro, draga moja", rekao je najstariji matematiar Jijoa, gladei se akom p o elavom temenu. "ini se da zaista ima argumenata na tvojoj strani. Zaka imo, dakle, seminar! Interdisciplinarni, naravno." On naglasi svoj polet jednim neuredno izvedenim emocionalnim zvi dukom i ekiv

anja na gal-sedmom. "Pozvaemo one pra njave pedante sa lingvistike. Pa da vidimo jesu li sposob ni da prihvate jednu novu i smelu zamisao, za promenu. He-he. I he na kub!" Boner verovatno nije osobito uspe no pratio njenu raspravu o redundantnom kodiranju i o haosu u teoriji informacija. Taj postariji topolog naprosto je pri e ljkivao ustru raspravu o neemu, raspravu u kojoj bi neka u anena stara verovanja mogl a biti oborena. Kad bi ti samo znao kako si ti dobar primer za moju tezu, pomislila je S ara tada, sa naklono u. Sa velikim aljenjem, morala ga je razoarati. "Mo emo to odr ati kad se ja, ako bude sree, vratim sa Okupljanja." Tako je zavr en njihov razgovor jue. Moglo bi, avaj, biti i nesree, razmi ljala je Sara sada. Moglo bi se desiti da se niko ne vrati sa Okupljanja. Ili bi se, po povratku, moglo ispostaviti da su ovde eksplozeri konano obavili svoj posao i da je kameni krov sru en, a ljudska vrsta zakoraila, samim tim, mnogo dublje ka mraku i istoti uma. Okrete se da poe, kad ne to blago tupnu o njen radni sto: lopta sa porukom. Iznad korpe sa natpisom 'IN' njihala se mesnata cev iz koje je lopta upravo isp ala. Ta cev bila je samo jedan mali deo lavirinta slinih, kojima je sav Biblos bi o komunikacijski povezan. Oh, ne, pomisli Sara. Po ele da ode pre nego to se iva lopta razmota. Ako gl asnik ustanovi da u kancelariji nema nikog, naprosto e se opet uvui u komunikacijs ku cev, sklupati u loptu, otkotrljati da to javi po iljaocu poruke. Meutim, ova lopta se odmota vrlo hitro, i malo stvorenje nalik na mi a ispe ntra se uz jednu stranu kutije, vide Saru i zacijuka zadovoljno to je ispunilo sv oju elju - koju su drevni Bujuri ugradili toj ivoj vrsti: elju da prenosi kratke po ruke kroz sistem povezanih ivih cevi i puzavica. Sara uzdahnu i pru i dlan pod usta tog malog stvora, koji ispljunu toplu grudvicu. Ne vea od neke pilule, ta iva stv ar se migoljila na Sarinom dlanu. Suzbijajui gaenje, Sara podi e tog malog simbiota - krupnijeg roaka papagaj-k rpelja - i dopusti mu da joj upuzi u uho. Uskoro, kao to se i pla ila, simbiot progovori glasom mudraca Teina. "Sara, ako ovo stigne do tebe, eleo bih popriati s tobom pre nego to ode . Od su tinskog je znaaja da uklonimo nesporazum izmeu nas." Onda duga pauza. Zatim glas urno nastavi. "Razmi ljao sam o tome u poslednje vreme i zakljuio da je ova situacija nas tala prete no mojom kri..." Poruka se tu prekide. U memoriji te glasnik-bubice nije bilo mesta za vi e . Ali zato bubica poe ponavljati proruku iz poetka. Krivica? - pomisli ona. Tu je trebalo da bude re 'krivica', to si hteo da ka e , je li? Sara nagnu glavu na jednu stranu i ostade tako. Posle nekog vremena buba shvati da njene usluge u uhu vi e nisu potrebne, pa ispuzi napolje. Teinov glas p ostade dalek i tanak, alostivan, jer buba je opet poela poruku. Sara je, meutim, do baci malom krznatom glasniku, koji je stavi u usta i malo prignjei, da bi postala prijemiva za Sarin odgovor. A Sara umalo da ka e: ao mi je. Trebalo je da uzmem u obzir neke tvoje slabosti. Bio si netaktian, ali do bronameran, na svoj nadmeni nain. Zamalo da ka e i to. Trebalo je da mi ini ast to si me zaprosio, iako si to uinio, bar u poetku, s amo iz oseanja du nosti. Ravo sam reagovala kad si, na Jo uinoj sahrani, ponovio svoju ponudu. Pre mesec dana, pomi ljala sam da konano ipak ka em 'da'. ivi se na Nagibu i iv otom mnogo gorim od onoga koji ti meni nudi . Ne rekav i ni ta od svega toga, Sara pomisli: ali sve to se sada promenilo. Zbog ovih prido lica iz svemira. Sada Dver ima one odlike koje su potrebne da se o pstane u novoj eri. On e dobro iveti, on e imati mnogo dece, od njega e potei itavo je dno pokolenje odlinih lovaca i skupljaa, ako nam zaista neposredno predstoji epoha nevinosti. A ako predstoji genocid? Ako tuini poku aju da nas zatru, Dver e i njih nadm

udriti. Pre ivee. Ova misao donese Sari neko tu no zadovoljstvo. U oba ta sluaja, Teine, Jijou e biti nepotrebni intelektualci kao to smo mi . Nas dvoje emo uskoro biti savr eno jednaki u dru tvu - naime, savr eno beskoris ni i zastareli, a onda i mrtvi, pomisli ona. Ali ni sad ne ree ni ta. Mali mi oliki glasnik zacijuka razoarano. Ubaci bubu sebi u jedan obraz, uvue se u cev, sklupa se i nestade, kao da ga je neki krvotok poneo kroz taj bibloski sistem arterija i vena. Nisi ti jedini razoaran, pomisli Sara, isprativ i ga pogledom; ima danas ov de razoaranja u izobilju, za sve nas. 'Goufer' je ve pojaavao paru u kotlovima kad Sara urno sti e na dok. U neposr ednoj blizini ekala je Arijana Fu. Suton je tako zaogrnuo njena invalidska kolica , da je izgledala kao neki hibrid izmeu ljudskog i g'kekijevskog bia. "Kamo sree kad bih mogla provesti jo nekoliko dana s njim", ree ona i dohva ti Saru za aku. "Ve si postigla udo. Ali nema vi e vremena, mora se krenuti." "Ve sledei po tar-kajaka mogao bi doneti vesti od kapitalnog znaaja..." "Znam. A ja bih sve dala samo da dobijem pismo od Larka. Ali takvo rezon ovanje samo bi nas vrtelo u krug. Ako iskrsne ne to hitno, mo e poslati galopera za n ama. Ali utisak je moj da... da bi trebalo krenuti to pre." "Opet snovi?" Sara klimnu glavom. Ve nekoliko noi njen san su uznemiravali nejasni utisc i o po aru na planinama, i davljenju u vodi, posle toga. Mogao je to biti naprosto povratak one njene klaustrofobije od pre nekoliko godina, kad je kao mlada stud entkinja prvi put boravila pod kamenim svodovima biblioteke Biblosa. Ali bi ti k o mari mogli biti i odraz neeg stvarnog, neke kulminacije koja se primakla. Majka je verovala u snove, priseti se ona. Iako je uve bavala Larka i mene da volimo knjige i nauku, slu ala je Dvera, kad god se on probudio sa nekom od on ih njegovih sna nih vizija, jo kao malo dete. Pa onda, one nedelje uoi majine smrti. Parna ma ina je, napetih kotlova, i tala. Dve dvanaestine magaraca su njakale i tupkale kopitima. Te ivotinje bile su privezane na zadnjem delu palube, blizu krme, sa obe strane dugakog niza naslaganih zapeaenih sanduka punih knjiga. udan kontrast svim tim zvucima dolazio je sa pramca broda. Tanana, melodin a muzika, sainjena od uporednih lanaca nota koje su se, ne bez zastajkivanja, niz ale; primeivalo se da nastaju trzanjem ica. Sara oslu nu na tu stranu. "Brzo napreduje." "Ima jaku motivaciju", odgovori mudrica. "Oekivala sam da e se opredeliti za neki jednostavniji instrument, kao to je frula ili violus. Meutim, on je iz muz ejske kutije uzeo dulcimer, a to ti je starojevrejska harfa. Prebrojavao je ice, i to kao da mu se posebno dopalo. Jednostavno je na dulcimeru svirati, on ak i pe va uz tu muziku kad mu se neka pesma pojavi u pamenju. U svakom sluaju, sposoban j e za putovanje, pa zato..." Arijana duboko udahnu; izgledala je umorna i stara. "...pozdravi Lestera i ostale najvi e petljaro e tamo, hoe li? I reci im da se pona aju lepo." Sara se sagnu da poljubi Arijanu u obraz. "Rei u im." Penzionisana, biv a lanica vrhovnog saveta mudraca ste e Saru akom oko mi ice ru ke, neoekivano sna no. "Bezbedan put, dete. Neka ti Ifni iskotrlja estice." "Bezbedna kua", uzvrati Sara blagoslov. "Tebi neka iskotrlja dug ivot." Arijanu njen impi-pomonik poe gurati uzbrdo, u grad, prema udobnosti veernje vatre. Sari je ve prelazilo u naviku da se, pri rastanku od bilo koga, pita da l i e tu osobu opet videti. Kapetan dade nareenje za polazak i izvede svoj dragoceni brod obazrivo is pod kamufla nog zaklona. Jop i Ulgor stado e pored Sare, uz ogradu, a do njih nekoli ko bibliotekara snu denih lica kojima je bilo nareeno da prate dragocene knjige do divljine i da ih tamo smeste koliko god je mogue bezbednije. Uskoro se brektanje ma ine i pljuskanje vode pod obrtnim tokovima sa leve i desne strane ustali e u smiru jui ritam, radei zajedno sa maticom reke Bibur na tome da brod brzo putuje nizvodn

o. ovek koji je pao iz svemira nastavio je, sa monomanijakom uporno u, da svira. Poguren iznad omalenog instrumenta klinastog oblika, trzao je ice pomou dve male povijene trzalice, esto gre io, ali strastveno nastavljao. Muzika je, za Saru, bila pro eta gorkoslatkim uspomenama, jer pored lae je klizila mona tvrava sa mnogo prozo ra iza kojih je mnogo soba i dvorana. A ogromni kameni svod iznad svega toga, ka o strpljiva Bo ja aka. Pitam se hou li se ikad vratiti, pomisli ona. Uskoro su pro li pored najzapadnije ivice laserski seenog kamena. Tu je bio teren za obradu le eva umrlih pre stavljanja u sanduke koji e posle biti odneti do mora i tamo baeni. Nijedne zastave danas, nigde o alo ene rodbine; nijedan od onih ma lih, obino vrlo zauzetih pod-trekija nije bio tu da pro dire meso, a ostavlja samo i ste bele kosti za dubine Midena. Ali na tom mestu, u vla nom sumraku koji se zgu nja vao, ona primeti jednu usamljenu priliku nad rekom. Visoki ovek, vrlo uspravan, s a glatkom grivom srebrnosive kose, ali ipak oslonjen na tap za etnju, mada se nije primeivalo da je nejak ili krhkog zdravlja. Sari zastade dah. 'Goufer' je ve prol azio, vrlo brzo, pored tog oveka. Mudrac Tein. On joj klimnu glavom; gest prijateljski - ak bi se, za tako uzdr anog oveka, moglo rei i 'strastven'. Onda, na Sarino iznenaenje, on podi e jednu r uku: pozdrav, dobra volja bez ikakvih ukrasa. U poslednjem trenutku ona popusti i podi e, takoe, ruku. Mir, pomisli ona. Biblos zamae iza parobroda i zaas nestade: proguta ga no koja se naglo zgu nj avala. U blizini se zau glas Neznanca, koji je 'prona ao' neku pesmu o putovanju be z povratka, pa i rei njene. Sara je znala da te rei izra avaju njegovo oseanje gubitk a i dirljivog prelaza, ali one su slatko i bolno progovorile i o sukobima u njen om srcu. Pod mranim ne-bom idem na da-lek put. A ime tvo-je zaborav nosi ve. XXIII KNJIGA MORA Hej ti, G'keki, sa tokovima, mo e li galopom krenuti preko stenovitog terena? uje li, Treki, sa prstenovima, odgovara li tebi zanat kovaki, vatren? Mo da tka eli biti? Kraljevska Gheuenko, hoe li biti odgajiva planinskog cvea? Dodirom svojim nekoga isceliti? Huni ki mornaru, da li bi na ravnici izdr ao? Po kablovima akrobatski da l' bi se pentrao? Hej ti, Ure, iz irokih ravnica, da li bi morem zaplovio, da li bi hartiju pravio od vlakana i trunica? ovee nedavno do li, ovaj svet zar ti poznaje ? Ono to daju drugi, ne mo e ti da daje . Hoe li svima vama jednoga dana biti, glaverski, glava puna zaborava? Pamtite, ako takva srea bude, ljude i Gheu, Hun, Ur, Tre-, G'ke bili smo Zajednica prava, od zbira svojih delova vea. Spis o Svetom jajetu (nezvanian)

ALVINOVA PRIA Nisam se nervirao to sedim sasvim pozadi, zguren u jednom udubljenju, dal eko od ma kog prozora. To mi nije smetalo, bar ne tokom na eg dugotrajnog spu tanja pored litice, sve bli e i bli e moru. Taj deo puta ja sam ve jednom video, a ostali n isu. Ali kad smo bunuli u vodu, i kad su moji prijatelji poeli da uzdi u i uzvikuju zbog prelepih prizora koje su videli kroz providni ispupeni prednji deo batiskafa , ipak mi nije bilo sasvim svejedno. Na ao sam se u udu kako u kasnije kao pisac da opi em svojim itaocima to zaronjavanje. U najboljim trenucima uspevao sam da vidim ne to malo plavetnila preko lea mojih drugara. Razmi ljajui kasnije o tome, zakljuio sam da se taj problem mo e re iti na nekol iko naina. Kao prvo, laganjem. Mislim, jo nisam odluio da li da pretvorim ovu priu u r oman; po gospodinu Hajncu, lepa knji evnost, to jest 'knji evnost izmi ljenoga' jeste jedna vrsta laganja. Mogu u nekoj kasnijoj verziji da napi em da je bio i prozori po zadi. Na taj nain moj lik bi mogao da opisuje kako je 'video' sve ono to su mi kol ege ispriale da su videle. Isto tako, mogao bih napisati da sam od poetka bio napr ed. U knji evnosti izmi ljenog, mo e biti kapetan ako hoe . Druga mogunost: napisati roman, ali da je sve ispriano sa tipkove take gleda nja. To je, ipak, bio njegov brod, vi e nego ikoga od nas. Osim toga, tipko je najb olje video sve to se desilo kasnije. Ovo znai da bih morao pisati iz perspektive j ednog Gheuena. Koja, valjda, nije toliko tuinska kao to je, na primer, perspektiva Trekija. Ipak, mo da ja jo nisam sasvim spreman da savladavam tehnike probleme tako te ke. Sve ovo pod pretpostavkom da po ivim dovoljno dugo da pristupim pisanju dr uge verzije, i da na svetu ostane iv barem neko do koga mi je stalo da mi bude ita lac. Prema tome, zasad e morati nekako da poslu i ovaj polureporta ni dnevniki stil , a to znai da u priati ta sam zaista video, osetio i uo. Bubnjevi sa kojih su se odmotavali kabl i dva creva prenosili su do nas, naroito kroz kabl, postojanu vibraciju. Iz jedne od cevi i tao je sve vazduh, nadoma k mog levog uha. Sveukupno, nije bilo spu tanje u sveanoj ti ini, kako sam ja zami ljao . S vremena na vreme Ur-rona bi uzviknula: "A ta je ono?" a tipko bi prepoznao nek u ribu, ili 'riboidu', ili skimera, stvorenja koja Huni obino vidi samo mrtva, u m re i, a Ur ih najverovatnije nikad i ne vidi. Ali nikakvih 'udovi ta' iz na ih ma tarija nije bilo. Niti vilinskih minareta podvodnih gradova. Bar ne do tog trenutka. Kako smo tonuli sve dublje, u moru je postajalo sve mranije, i to brzo. U skoro nisam mogao videti ba ni ta osim mrljica fosfora koje je Tjug razmazao po vit alnim takama u kabini - na vrhovima mojih poluga za okretanje 'motora', na merau d ubine, na polugama za otkainjanje vrstog balasta. Nemajui ta drugo da radim, ja sam katalogisao mirise koji su od mojih prijatelja stizali do mene. Sve dobro poznat i mirisi, ali, nekako, prodorniji nego ikada ranije. A to je bio tek poetak. Ba dobro to nijedno ljudsko bie nije po lo sa nama, pomislio sam. Jedan od mn ogih problema koji su doprinosili sukobima izmeu Ura i ljudskih bia sastojao se u njihovom nepodno enju mirisa druge rase. ak i danas, posle toliko godina va enja Veli kog mira, mislim da ni ljudi ni Uri ne bi mnogo voleli da budu dugo zatvoreni je dni sa drugima u ovakav ogroman mrtvaki sanduk. Ur-rona poe glasno oitavati dubine na merau koji je radio tako to je bio pov ezan sa jednim mehurom osetljivim na spolja nji pritisak. Na dubini od osam kanapa , okrenula je prekida, pa su se upalile eik-sijalice, i bacile dva uporedna zraka u prohladne, tamne vode. Oekivao sam da sada oni napred nastave da uzvikuju zadi vljeno, ali izgleda da se na ovoj dubini imalo manje toga videti. Tek po jednom u svakih nekoliko dura tipko je prepoznavao pone to, ali glasom koji je zvuao razoara no. Svi smo se napeli na devet kanapa dubine, zato to je, pri prvom spu tanju b atiskafa u more, na toj dubini nastupila katastrofa. Ali pro lo je bez ikakvog pos ebnog dogaaja. I trebalo je, jer je ovog puta Urijel lino pregledala svako kopito du ine kabla. Na jedanaest i po kanapa, nagla hladnoa prostruja kroz kabinu, tako da se unutra poe, mada ne trajno, stvarati magla. Sve tvrde povr ine najednom su se oros

ile. Hak je pojaala rad odvla ivaa, nastojei da osu i vazduh. Pru ih ruku da opipam na e b odsko korito od garu drveta. Primetno hladnije. 'San Vufona' se poeo malo i okret ati, pa i naginjati jednim krajem nadole; to vi e nije bilo ono le erno tonjenje oko mito u dubinu. Mi smo na osnovu ranijih sondiranja znali da ovde treba oekivati z alazak u hladnu dubinsku struju. Ipak, pomalo smo se uznemirili. "Pode avam teni balast u cilju ispravljanja broda", objavi Hak. Blizu sredi ne batiskafa, ona poe preme tati balastnu vodu iz jednog u druga dva rezervoara. Za ovo je koristila Urijeline pumpe. Posle nekog vremena libela je pokazala da smo opet vodoravni. Ovo e biti od bitnog znaaja pri spu tanju na dno, da se ne bismo u tom istorijskom trenutku prevrnuli. Razmislio sam o tome to radimo. U galaktikim terminima, to na e bilo je jadn o i primitivno, naravno. Kad se poredimo, meutim, sa istorijom Zemlje, zablistamo mnogo vi e. (Mo da nam je zato ona tako privlana.) Na primer, kad je il Vern pisao ro man Dvadeset hiljada milja pod morima, nijedna ljudska posada jo se nije bila spu stila tako duboko u okean Tere kao to emo mi danas. Mi, divljaci Jijoa. Hak povika iz sveg glasa: "Pogledajte! Je l' ono ne to, tamo dole?" Te njene oi. Iako je stajala iza tipka i Ur-rone, prva je ugledala dno. Ur -rona okrete eik-zrake, i uskoro su sve troje poeli ono 'uh' i 'ah' i 'k-k-k-k', dovoljno da ja po izim od tih zvukova zadivljenosti. Osujeen, stao sam da okreem pol ugu, zbog toga se zadnji tokovi poe e okretati u mestu. Ovo troje su povikali na mene da prestanem, a onda su se saglasili da mi , ipak, opisuju ta vide. "Postoji neka biljka koja je, kao, talasasta", ree tipko koji vi e nije muca o. "Ali postoji i jedna druga koja je kao tanka i mr ava. Ne znam kako one ive, po to do ove dubine svetlost uop te ne dopire. Ima ih mnogo od obe vrste, i nji u se. I p ostoje neki ljugavi tragovi u blatu, zmijastog oblika, a neke vrlo udne ribe se p ojavljuju iz onih mr avih biljaka, ali se opet brzo zavlae meu njih..." Posle jo nekoliko ovakvih opisa, pomislio sam da je samo 'uh' i 'ah' i 'k -k-k-k' bilo mo da i bolje. Ipak, utao sam. "Vidimo i neke kertl krabe - ali one su blistavo crvene i vee od ijednih koje sam dosad video! A ono, ta je, Ur-rono? Blatni crv? Misli da je ono blatni cr v? Koja crvuga, eeej!... A ono, ta je? Da li dro..." Ur-rona mu upade u re. "Pola kanapa do dna. Dajem znak povr inskoj posadi d a uspori spu tanje." O tre elektrine varnice poe e iskakati u mraku kabine. To je Ur-rona kuckala p o tasteru za vezu, aljui kodiranu poruku gore, kroz jednu izolovanu icu upletenu u kabl. Posle nekoliko dura, bubnjavi zvuci koji su dopirali kroz kabl usporili su se i postali dublji, zato to su, gore, proradile konice. 'San Vufona' se trgao, i mi smo se svi malo prepali. Hufine kand e izgreba e me po ramenu. Spu tanje se usporilo. Ovo je meni naroito smetalo jer tek sad nisam znao k oliko jo ima do dna, kad emo se spustiti, niti kolikom silinom. Prirodna stvar, ni ko ni ta nije govorio starom dobrom Alvinu! "Ej, drugari", ree tipko, "mislim da sam upravo video..." "Pode avam nagnutost!" objavi Hak, koja je po jednim okom gledala, iz nepo sredne blizine, svaku libelu. "A ja refokusiran svetlo", dodade Ur-rona. "Ziz nan pokazuje da na desno j strani postoji neki uti pipak. Struja tee na tu stranu, vrzinon od pet vorova." tipko opet promrmlja: "Drugari? Mislim da sam upravo video... ali nije bi tno. Dno kao da je malo nagnuto na levu stranu, pod uglom od mo da dvadeset stepen i." "Podesiu prednje tokove da to kompenzujem", ree na to Hak. "Alvine, mo da emo hteti lagano okretanje pogonskih tokova unazad." To me je izvuklo iz neraspolo enja i 'durenja'. "Aj-aj", rekoh ja i okrenu h polako polugu ispred mene. Posledica je bila ta da su se dva zadnja toka blago zavrtela unazad. Naime, ja sam se nadao da je tako, ali nisam mogao sigurno znat i, sve dok se ne spustimo na tlo. "Evo, sad emo", saop ti Hak. Onda, po to se verovatno setila koliko puta je p ogre no ocenila daljinu do povr ine vode, kad je batiskaf bio probno spu tan, ona doda de: "Ali ovog puta sigurno. Dr 'te se!"

Kad budem jednog dana na osnovu ovih bele aka pisao roman, mo da u opisati ka ko je iznenada poelo da se klobua uvis blato, oblaci blata dignuti kroz vodu, kad smo se zarili u okeansko dno. Brazdu veliku, dugaku smo izorali, rastinje se tumb alo svud oko nas, a slepa podmorska stvorenja be ala su u panici. Ubaciu mo da i trcan je slane vode kroz neku naprslu zaptivku, kao i herojski napor posade da to zatv ori, i uspeh u poslednjem trenutku. Ono to verovatno neu priznati na papiru to je da nisam ni primetio kad su se tokovi spustili u blato. Dogaaj je bio, sve u svemu, poprilino mutan. Kao kad on ako probno bode voku uro vilju kom; vilju ka kroz koru prolazi vrlo lako, a ti nisi ba s iguran kad si i da li si ubo i onaj 'orah' unutra. Re 'mutno' opisuje i ono to se videlo. Stvarno se uzdiglo u vodu dosta lji gavog blata, koje se onda lagano stalo ilo, otkrivajui svet mrtve crne boje, osim to su eik svetla bacala pravo ispred nas dvojni mlaz koji kao da je otvarao dva za senjujue plava tunela napred. Koliko sam ja mogao videti, ti tuneli otkrivali su na em pogledu jednu nagnutu ravnicu blata, prekinutu tu i tamo bledim 'biljkama' n a tankim peteljkama. Njima, oigledno, za tako bujni rast nije bilo potrebno nimal o sunca; nisam se mogao dosetiti koji bi drugi izvor energije za ivot mogao na ov oj dubini biti. Njihovi listovi i rese njihali su se napred-nazad, kao na vetru. Nijedna ivotinja nije nam prolazila kroz svetlosni zrak, to i nije bilo iznenaujue. Zar se ne bismo mi, stanovnici kopna, posakrivali kad bi se meu nas sjurilo neko udno vozilo odozgo, buno, sa ukljuenim svetlosnim reflektorima? Produ io sam ovo poreenje jo malo napred, 'silom', i zapitao se da li neko o d ovda njih podmorskih me tana sada misli da je njima do ao sudnji dan. Svojim telegrafskim tasterom Ur-rona odasla poruku koju su svi gore ekali da uju. Glasila je: 'Si li smo. Sve je u redu.' Da, nedostajale su u tom saop tenju poetini i slikoviti sastojci kao to su z abadanje zastave, sletanje orlova ili angliski infinitivi hrabro preseeni. Ali ne bi trebalo da se alim. Nisu svi Uri (pa nije ni Ur-rona) roeni da recituju epske sage kad god zatreba. Svejedno, mislim da u u verziji za javnost malo da doradim ovo. Ako ikad dobijem tu priliku, to, u ovom trenutku, ne izgleda mnogo verovatno . Ponovo iskrice preskau kroz maleni prazan prostor koji im je za to ostavl jen, ali sada se to de ava bez ikakvog Ur-roninog upliva. To odozgo sti e odgovor. 'To su dobre vesti. Nastavite.' "Spreman, Alvine?" uzvikuje tipko pitanje upueno meni. "Pravo napred, jedn a etvrtina snage." Ja se odazivam: "Napred sa jednom etvrtinom, kapetane, aj-aj, ser." Poinjem pokretati lea i ruke. Poluga u prvi mah kao da 'nee'. Onda oseam da su magnetne spojnice proradile. udan je taj oseaj da prenosi svoju snagu na ne to to j e nekad bilo u sastavu ivog g'kekijevskog tela; nastojim da ne mislim o tome. Na e naroite ' iroke gume' za blato rade dobro. 'San Vufona' se kree, uz malo podrhtavanj e, napred. Usredsreujem se na to da okreem postojano, ujednaeno. tipko dovikuje uputstv a Hakici koja na osnovu toga upravlja vozilom. On dr i i Urijelinu mapu, koju poku a va porediti sa onim to se napolju vidi. Ur-rona na kompasu prati kojim se pravcem kreemo. Kroz kabl i dve cevi, iz visina, opet dopire buka odmotavanja: oni gore daju nam veu slobodu kretanja, a to znai i lutanja sve dalje od bezbednosti. U ovo m tesnom prostoru moje radno mumlanje uje se vrlo jako i rezonantno, ali niko se ne ali. Taj zvuk se tako obmotava oko mene, da mi se u jednom trenutku ini da sam okru en huni kim mornarima, mojim kolegama; kad tako zami ljam, lak e mi je da podnesem ove uslove. Kao brod koji ode daleko na more, i mi smo sada sasvim sami, i proi em o onako kako nam to Ifnina srea dodeli i kako se, svojim snagama, snaemo. Vreme je prolazilo. U li smo u ritam, u rutinu. Ja guram, Hak upravlja, Ur -rona usmerava svetla, tipko pilotira. Uskoro stekosmo utisak da smo u ovome ve st ari majstori. Hak zapita: " ta si ono hteo da ka e , neposredno pre spu tanja na dno, tipko? Ne t o si video?" "Video je ne to sa nnogo zuva, kladim se!" poe Ur-rona da ha zadirkuje. "Za r ne vi va sad trevalo da vidino njegove nonstrune?" Aha, monstrume, pomislih ja. U moje mumlanje provue se nekoliko akorda sm

eha.

tipka ovo podsmevanje nije mnogo potreslo. "ekajte malo, za neke stvari po trebno je i vreme, narode. Nikad se ne zna kad... aha! Eno! Tamo levo; to sam bi o video." 'San' se ceo nagnu malo napred, zato to su se Hak i Ur-rona nagurale tamo da pogledaju. Posledica je bila da su zadnji tokovi izgubili polovinu vune moi, je r je sad njihovo trenje sa podlogom bilo slabije. "Ej!" po alih se ja. "E, dabogda mi paoci sa tokova otpali ako..." poe Hak. "Neka se ja sva namoim vodom, ako ovo nisu..." ree Ur-rona. Priznajem, onda sam malo zacvilio. "Pa, dobro, travojedi jedni smotani.. ." Ali se teren nagnu jae napred, pa sam sad i ja, kroz svoj raspolo ivi 'tune l' prostora za gledanje, video isto to i oni. "Hrrr-mm!" rekoh. "To je vas toliko uzbunilo? Nekoliko sanduka za otpad? " Sanduci su le ali na okeanskom dnu, dopola pozabadani u blato, pod svim mo guim uglovima. Desetine sanduka. Neki pravougaoni, izdu eni, a mnogi u obliku buret a. Naravno da ni traga nije ostalo od svakojakih ukrasnih trakica koje su svojev remeno stavljane na njih u ast kostiju ili bodlji pokojnika, kao i u ast istro enog alata koji su odbacili neki raniji prerano do li. "Ali ubretarski brodovi se nikad ne istovaruju ovde, u Procepu", ree Hak i gurnu dve stabljike sa oima meni u lice. "Je l' tako, Alvine?" Malo sam se pomakao da zavirim pored tih njenih pipalica-gledalica sada izvijenih u vazduh. "Ne istovaruju niti bi trebalo da uop te prolaze ovde. Ali, zvanino, Procep jeste deo Midena. Deo onoga to usisava, kako li se zove." "Deo tektonske suvdukcione zone", ree Ur-rona. "Da, e, toga. Znai, savr eno je legalno bacati kovege i kante sa smeem i ovde ." "Ali ako nijedan ubretarski brod nije ni pro ao ovuda, kako su sanduci dosp eli tu?" Poku avao sam oceniti iji posmrtni ostaci jesu, a iji nisu pred nama. Po tom e bi se moglo zakljuiti kad su bacani. Nigde nijednog sanduka u ljudskom stilu, n igde nijedne urske korpe ispletene od prua, nimalo iznenaujue. Ali g'kekijevskih i gheuenskih sanduka - mno tvo. To bi moglo znaiti da je ovo groblje nastalo pre prok leto mnogo vremena. "Ti sanduci su dospeli ovde istom putanjom kao i mi, Hakice", objasnih j a. "Neko je to bacao sa stene Terminus." Hak u asnuto, umno uvue vazduh. Zausti da ne to ka e. Maltene sam uo kako se toki okreu u njenoj glavi. Bacanje mrtvih sa litice, u more, to je ne to to se naprosto n e radi. Ali na ovo mesto, u ovaj deo mora, zakonski je ipak dopu teno. Ako jedan d eo Midena zaista jeste opru en sve do stene Terminus, i ako su nekada postojala ne ka naselja u blizini, ovo je sigurno bio jeftiniji nain da sahrani dedu... jeftini ji nego da alje mrtvaki sanduk brodom na puinu. "A kako su sanduci dospeli tako daleko od kopna? Ve smo nekoliko kanapa p uta prevalili." "Plime, klizanje velikih masa blata", odgovori tipko. Ali ja zamumlah odreno. "Zaboravljate kako Miden, navodno, radi. Miden us isava delove dna, je li tako, Ur-rono?" Ur-rona zazvi da u znak da je oajna to ja uvek toliko pojednostavljujem stva ri. Pokretima dve ake pokaza ta se stvarno de ava. "Jedna tektonska ploa klizi ispod druge, vidite, pri enu se stvara rov, a staro norsko dno viva uvueno pod koru Jijo a." "Uvueno duboko pod Nagib", ree Hak, "a tamo se rastopi, i biva obnovljeno, i onda jednog dana kao lava iscuri iz vulkana. Da, jasno mi je." Hak okrete sva etiri oka napred, pokunjeno. "Pre vi e stotina godina su ovi sanduci baeni, a tek o voliko su se pomakli sa mesta gde su pali?" Pre samo nekoliko sekundi, bila je zapanjena koliko mnogo su se ti sandu ci sa posmrtnim ostacima odmakli od litice! Pretpostavljam da to pokazuje koliko razliito mo e vreme izgledati kad se prebacuje iz perspektive ivotnog veka jedne oso

be u perspektivu ivotnih ciklusa jednog sveta. Kad se tako gleda, pretpostavljam da ljudska bia nemaju mnogo razloga da se hvali u time to imaju dvostruko du i ivotni v ek od Ura. Svi emo mi upasti, dovoljno brzo, u Jijov spor sistem za varenje, bez obzira na to da li e nas ovi tuinski zavojevai ostaviti na miru ili nee. tipko i Ur-rona osmotri e mape, i mi uskoro krenusmo dalje, a za sobom osta vismo tu kosturnicu gde je jo jedno pokolenje gre nika i lo sporim putem ka opro taju k oji e nai u rastopljenom kamenu. Otprilike pola midure kasnije, sa oseanjem velikog olak anja, naosmo Urijeli n 'osobeni predmet'. Do tad su me ve poele boleti ruke i noge, jer ja sam ve hiljadu i pet stoti na ili dve hiljade puta uinio taj pokret 'veslanja iznutra' - okretanja poluge mo tora, sve po tipkovim upornim komandama "Ubrzaj!", "Sporije!" ili "Zar ne mo e br e?" Od nas etvoro, jedino je on izgledao kao neko ko se dobro zabavlja, bez ikakvih p sihikih ili fizikih pote koa. Mi Huni i izaberemo sebi kapetana, a onda ga slu amo bespogovorno dokle god traje neka kriza ma koje vrste - a u mojoj svesti celo ovo putovanje bilo je odr eeno kao vri tea kriza - i zato sam sve svoje eventualne zamerke na tipkovo pona anje o stavio za kasnije. A to 'kasnije' zami ljao sam kao priliku kada u tipku vratiti mil o za drago, i to na mnogo razliitih, ivopisnih naina. Mo da sledei projekat na e dru ine aista treba da bude balon sa vrelim vazduhom. Hajde da nateramo mi njega da bude prvi Gheuen koji e poleteti od kad je njegova rasa napustila svemirski let. Misl im da je to zaslu io. Kad je Hak konano povikala "Eureka!" moji jadni mi ii i obrtni delovi oseali su se kao da smo pro li celom du inom Procepa i jo mnogo dalje. Moja prva misao, puna olak anja, bila je: nikakvo udo da je Urijel obezbedila tako veliku dodatnu du inu k abla i dvaju cevi! Tek posle toga sam se zapitao - a kako je ona znala tano gde mi treba da poemo da bismo nai li na ovu d ikariju? Stvar je le ala napola utonula u blato, pribli no dvanaest kanapa daleko od mesta gde smo prvi put dodirnuli dno. Sudei po onom delu koji sam ja iz mog kutka uspeo da vidim, sastojala se od est dugakih klinova koji su bili pravilno, zvezda sto rasporeeni, kao da svaki gaa iz sredi ta jedne kocke ka sredi tu jedne od est stran a te kocke. Na kraju svakog klina bilo je loptasto pro irenje, pretpostavih - uplje , valjda da bi se spreilo potonue ovog 'osobenog predmeta' u blato. Stvar je oigled no bila napravljena sa naumom da to lak e bude pronaena, jer bila je obojena dreavo, sva omotana uporednim prugama crvene i plave boje. Crvene, da bi se krajnje isti cala, jer pod morem praktino ni ta nije crveno, a plave da bi se lak e videla iz dalj ine, ako zrak reflektora naie kroz duboki podmorski mrak. Pa ipak, morao si biti na rastojanju manjem od jednog kanapa da bi tu stvar primetio; nikad je ne bismo na li da nas Urijel nije tako tano usmeravala. Pred kraj smo ak i krivudali, tano zn ajui ta tra imo i gde, pa ipak smo jedva, tek iz drugog takvog 'proe ljavanja terena', na li taj predmet. Bio je to najudniji predmet koji je iko od nas ikada video. A ne zaboravi te, ja sam onaj koji je uo kako G'keki mumla i gledao kako se Treki vlenuje. "Jesu to ostavili Bujuri-juri?" upita tipko, u ije ventile za govor se ope t uvuklo sujeverno strahopo tovanje, pa s njim i mucanje. "Kladim se u gomilu magareeg 'proizvoda' da ovo nisu pravili Bujuri", ree Hakica. " ta ti misli , Ur-rona?" Na a Urska drugarka ispru i vrat napred, pored tipka; dah iz njene nju ke osu i j edan deo unutra nje povr ine okna. "Ni sluajno ne vi Vujuri sagradili ne to tako grozno ru no", ree ona. "Nije njihov stil." "Naravno da nije njihov", nastavi Hak. "A ja znam iji je." Svi pogledasmo netremice u nju. Naravno, ona je ovaj trenutak malo i 'muzla', pustila nas je da ekamo u n apetosti sve dok nismo do li u isku enje da je svi zajedno tresnemo. "Urski je", ree ona najzad, tonom vrstog, ali i samozadovoljnog, uverenja. "Urski!" za i ta na prijatelj sa velikim tipaljkama na svih pet nogu. "Na osno vu e..." "Ovjasni", zatra i Ur-rona i zmijastim kretnjama prinese glavu bli e Hakici.

"Ovo je proizvod visoke tehnologije. Urijel ne vi nogla ni ta slino iskovati. ak ni ljudska via nenaju takvu zanatsku no." "Tano! Nije bujursko, niti iko od dana njih stanovnika Nagiba mo e proizvesti ovako ne to. Time preostaje samo jo jedna mogunost. Ovu stvar morao je na ovom mest u ostaviti jedan od prvobitnih na ih brodova, unjalakih, kad je jedna od est rasa - s edam, ako uraunamo i glavere - sletela na Jijo. Ta rasa, pre nego to je potopila s voj brod i pridru ila se nama primitivnima, ostavila je ovaj predmet tu. Ali koja rasa? Nas G'kekije iskljuujem zato to smo ve tako dugo ovde da bi se taj predmet va ljda mnogo dalje pomakao u Procep. Isto verovatno va i i za glavere, Gheuene i Tre kije. A poenta je u tome da je Urijel tano znala gde da tra imo!" Krzno se narogu i po obodu Ur-roninih nozdrva. Njen glas postade hladniji od okolnog okeana. "Smatra da je zavera." G'kekica uplete one stabljike jednu oko druge: ekvivalent sleganja rameni ma. "Da, ali ne naroito opaka", ree ona. "Mo da bi se pre moglo rei da je to razu mna predostro nost. Razmislite o tome, drugari. Recimo da ste vi prispeli da uspostavite nas eobinu prerano do lih na jednom zabranjenom svetu. Morate se osloboditi svega to bi se lako pokazalo kad naie institutski brod i ovla no pregleda planetu. Znai, va brod i sva slo ena oprema moraju nestati. Ne vredi ih parkirati u obli nji deo svemira, policija e prvo tu pogledati. Zato ete tu imovinu potopiti na dno mora, meu ogromnu koliinu robe koju su Bujuri potopili na to isto mesto kad su odlazili sa Jijoa. Do sada, ovo zvui prilino dobro. Ali onda se zapitate - a ta ako iskrsne neka nepredviena opasnost? ta ako v a im potomcima jednog dana zatreba vrhunska tehnologija da bi pre iveli?" Ur-rona pognu kupastu glavu. U polumraku nisam mogao odrediti da li je t o oznaavalo brigu ili rastui bes. Pohitao sam da se ubacim. "Hrr-mm. To tvoje bi znailo planiranje veoma dugorono. Tajnu uvanu pokolenj ima." "Vekovima", saglasi se Hak. "Urijel je tu tajnu nesumnjivo ula od svog go spodara, a on od svog prethodnika, i tako unazad, sve do najstarijih pokolenja U ra na ovoj planeti. Ali pre nego to mi Ur-rona odgrize dva-tri oka, hitam da ka em da su urski mudraci pokazali veliku uzdr anost tokom vekova, nisu posegli za svoji m spremi tem tajne tehnologije ak ni u ratovima protiv Gheuena i protiv ljudi, pa n i kad su te ratove gubili." Zar je ovim htela da smiri Ur-ronu? Pohitao sam da spasem Hakicu od tele snog unaka enja. "Mo da su - hrrrmm - i ljudi i Gheueni imali neka svoja tajna sprem i ta, tako da je situacija bila izjednaena." Onda i sam shvatih ta sam rekao. "Mo da o ni svoja spremi ta tra e upravo ovog trenutka, dok mi slu imo kao Urijelina produ ena ka nd a u traganju za ovim njenim." Nastade dugo utanje. Onda progovori tipko. "Sva - ta. Izgleda da su oni tuini na Livadi okupljanja zaista pomutili pamet aslima." Jo jedno utanje, onda na a Hak nastavi. "Ja se, naime, nadam da je to sve ta ko. Da je ovo sve zbog tuina iz svemira. Naime, da svih est naroda sada slo no poku av aju da potegnu tajna oru ja da bi se odbranili. Da to nije ne to drugo." Ur-rona nervozno tr e vratom. " ta ti to znai?" "To mi znai da bih ja rado ula od Urijel asnu re da mi ovde dole tra imo odbra mbena oru ja koja e braniti celu Zajednicu." A ne samo ursku miliciju u nekom od onih okr aja zbog stare mr nje, o kakvim a se govorka u poslednje vreme, pomislih, dovr avajui Hakinu insinuaciju. Nastade j edan napet trenutak u kome stvarno nisam znao ta e se sledeeg trena desiti. Da li s u napetost, briga i Tjugove lekarije dovele na u ursku prijateljicu do take eksploz ije? Da li e ona zbog ovih Hakinih izazivanja... Ur-ronin vrat se polako opusti. Videh, u slaba nom fosfornom svetlu, da je to postigla velikim naporom volje. "Ina ..." poe Ur-rona, te ko di ui. "Ina zakletvu ove Urkinje da e to tako viti." Onda taj zavet ponovi i na galaktikom drugom, i na kraju, uz dosta truda,

uspe da pljune na pod, to njenoj rasi nije lako; njima je to znak iskrenosti. "Hrr-mm, pa dobro, to je super", rekoh ja, mumlajui tonovima mira. "Niko od nas nije ni mislio da je drugaije, je li tako? Hak? tipko?" Oboje po uri e da se saglase, i tako jedan deo napetosti proe. Ali ispod toga ostade seme brige, duboko zasejano. Ti bi, Hakice, pomislih ja, unela teglu pun u ivih korpiona u amac za spasavanje i onda je prosula da vidi koji od brodolomnika najbolje pliva. Krenuli smo opet napred. Kad smo se sasvim primakli, postade nam jasno k oliko je taj 'osobeni predmet' zaista veliki. Svaki pojedini od tih 'balona' na krajevima klinova bio je vei nego 'San Vufona'. "Eno ga jedan od ta dva kabla o k ojima je Urijel govorila", prijavi tipko, i mahnu jednim svojim 'klje tima', to jes t tipaljkom, ka jednom ogromnom klinu. Videlo se da odatle ide jedan sjajni kabl crne boje, prilino pravolinijski, pravcem kojim smo mi do li - dakle, ka severu; po negde je, meutim, bio zatrpan blatom. "Kladila bih se u bilo ta da je taj kabl prekinut na nekoj taki izmeu ove g de smo sad i litica", ree Hak. "Verovatno se zavr avao u nekoj tajnoj pukotini ili peini blizu stene Terminus. Uri su mogli, odatle, izvui svoju tajnu zalihu, a da n ijedno kopito ne pokvase. Meutim, mo da im se to otkinulo u nekoj lavini, ili nekom zemljotresu, kao to je bio onaj koji je ubio moju porodicu. Ovaj predmet, ovo up adljivo sidro, to im je bilo za rezervu, da bi kabl mogli nai, zakaiti i ipak izvui i ako se kraj otkine." "Dobro razmi ljanje", rekoh ja. "Time se obja njava jedna stvar koja me je z bunjivala ve du e - za to je Urijel imala toliko ronilake opreme pri ruci. Stvari koje su se tano uklopile u na projekat. Zapravo, udim se da smo joj uop te potrebni. Za to nije imala spremljen ceo jedan batiskaf, negde u nekom skrovi tu?" Ur-rona se oporavljala od svog maloprea njeg psihikog stanja. "Ina jedan knj igovoa, G'keki", ree ona, "koji redovno inventari e nagacin njene Kovanice. On vi pri netio kad vi se ne to tako ne-ursko kao to je podnornica na lo 'sluajno' u nagacinu, s prenno za upotrevu." Ovo je Ur-rona rekla ironinim tonom. Hak se, meutim, sasvim ozbiljno sagla si. "Svi te ki delovi bili su spremni, pumpe, ventili, zaptivke. Sigurna sam d a su Urijel i njeni prethodnici izraunali da e, ako zatreba, moi za samo nekoliko m eseci da naprave i korito podmornice, i sve ostalo. Ko je mogao oekivati da e krit ina situacija nastati tako munjevito? Osim toga, mi, skupinica lude deurlije, odlia n smo paravan za njenu ozbiljnu nameru. Niko nee ni pomisliti da mi mo emo imati ne ke veze sa zalihama bo anske tehnologije iz galaktike pro losti." "Ja bih radije verovao", ubaci tipko, dramatinim tonom nezadovoljstva, "da je pravi razlog to nas je ona molila i preklinjala da ue u na u kombinaciju taj to j e videla koliko je nadmona na a brodska konstrukcija, i kako je vrhunski kvalitetno -etno izve-vedena." Prekidosmo glo enje, pogledasmo ga svi - onda smeh ispuni malenu kabinu, s meh od koga je korito batiskafa zatreperilo, a mala Hufu se prenula iz dreme a. Tada smo se svo etvoro osetili bolje i bili smo spremni da nastavimo sa m isijom. Smatrali smo da je glavni deo posla zavr en. Sad samo treba da naredimo Zi zu da prikai jednu od na ih hvataljki za kabl s druge strane 'osobenog predmeta' i da javimo Urijeli da pone sa izvlaenjem. Onda emo dugo provesti samo u ekanju. Oni o dozgo e nas izvlaiti, izvlaiti... polako. Ne brzo, jer su G'keki i Uri jo vi e nego lj udi podlo ni dekompresionoj bolesti ako se vazdu ni pritisak menja suvi e naglo. Iz kn jiga smo znali da je dekompresiona bolest, poznata i pod nazivom 'grevi', u asan nai n da se umre. Zato su svi bili pomireni sa injenicom da e uspon morati da bude dos adan. Svi smo poneli pakete sa u inom, kao i razne line stvari koje e nam pomoi da na m br e proe vreme. Ipak, ja sam eleo da to pre ponemo taj proces. Klaustrofobija nije ni ta u po reenju sa onim to e nastati kad mi, ukrcani, budemo morali, svako na svoj nain, da ' idemo u WC', kako to ljudi utivo ka u. Ispopstavilo se da privr ivanje kabla na eg batiskafa za Urijelin teret nije s asvim lako. Ispreila se jedna mala te koa. Nju smo opazili im smo zaobi li osobeni predmet i na li drugi kabl privr en za nj

ega. Bio je takoe otkinut. Naime, preseen. Metalna vlakna sasvim sve eg izgleda njihala su se blago u podmorskim strujama. Visila su, nedaleko od jednog klinastog izdu etka osobenog pr edmeta, i izgledala otprilike kao raspleteni urski rep. To nije bilo sve. Kad je Ur-rona obasjala zracima na ih reflektora okeansk o dno, videli smo u blatu, poev od mesta gde je taj kabl preseen, jedan talasasti trag, kao da je neko odvukao preseeni kabl u daljinu, ka jugu. Niko od nas nije u meo da proceni da li je to uraeno pre nekoliko dana, ili jadura, ili godina. Ali blisko je pameti bilo da se to dogodilo nedavno. Nije bilo potrebe da iko od nas to ka e glasno. Zaiskrio je, opet, elektricitet: Ur-rona je javljala o nastaloj situacij i onima koji su nas, gore, ekali u svetu vazduha i svetlosti. Iznenadili smo ih, t o se videlo po dugoj pauzi koja je usledila. Onda do nas sie odgovor, u vidu puck etavih pra njenja preko malog raspona praznog prostora. Glasio je: 'Ako zdravlje dobro, prati taj trag dva kanapa, onda raport.' Haki poe gunati. "Sad tu nema hou-neu, Urijel kontroli e ekrke. Ako se mi ovde malo o amutimo ili nas uhvate grevi, zar e to njoj znaiti neku razliku?" Ovog puta Ur-rona se nije okrenula da pogleda Hakicu, ali je sa oba svoj a repa o tro vinula po Hakicinom telu, odmah ispod njenog vrata. "Alvine, sa pola snage napred", zapovedi tipko. Uzdahnuo sam i navalio op et na posao. Tako smo krenuli dalje. Jedan reflektor bio je usmeren na trag u blatu, a drugi reflektor je arao levo i desno, gore i dole. Dodu e, i da smo 'na vreme' vi deli da nam se pribli ava neka pretnja, ne bismo mogli uiniti ba ni ta. Ovaj svet nika da nije video vozilo tako nenaoru ano, sporo i bespomono kao 'San Vufona'. Onaj preseeni kabl koji smo videli bio je napravljen galaktikom tehnologij om, predvien da ostane milionima godina ispod vode i da zadr i, ipak, ogromnu snagu . Ne to ga je preseklo. Ja nisam znao ta, samo sam se nadao da neemo naljutiti to ne t o. Neko ozbiljnije, sveanije raspolo enje ispunilo je kabinu dok smo puzili na pred. Okretao sam polugu jo jednu miduru, pa i vi e, borei se stalno protiv nejednak e trakcije klizavog blata ispod nas; u mi iima mojih ruku i lea poinjalo je ono bocka nje koje oznaava umor drugog stepena. Bio sam ve toliko umoran da ni mumlati nisam mogao. Mala Hufu se zavukla iza mojih lea i poela preturati po mom rancu; pocepal a je paketi sa sendviima sa 'pi fi ' ribicama, pojela jedan, a ostale razbacala posvud a. Pljuskanje i golicanje tenosti na mojim nogama javilo mi je da se voda nakuplj a tamo dole - da li od prevelike vla nosti vazduha, ili zbog sporog curenja negde, ili zbog odvratnih telesnih otpadnih materija nekoga od nas, to nisam znao, nit i sam bio raspolo en da nagaam. Miris unutra poeo je postajati i slo en i prilino prokl eto jak. Borio sam se sa novim nastupom straha od zatvorenog prostora, kad tipko prodorno kriknu. "Alvine, stoj! Nazad! Mislim, teraj nazad punom snagom!" Rado bih napisao ta sam video, ta je izazvalo ovaj njegov povik, ali ne mo gu, jer mi je vidik bio sasvim zaklonjen uspanienim obrisima. Osim toga, sve snag e sam ulagao u borbu sa polugom, koja je izgledala vrsto re ena da se nastavi okret ati ma ta ja eleo, i da nastavi pogoniti i tokove zauvek napred. Dr ao sam to pare drv eta jezivo vrsto i vukao nazad svim silama, i osetio sam da je ne to u mojoj kimi uin ilo 'kvrc'. Posle nekog vremena uspeo sam da usporim okretanje osovina, a zatim i da ih sasvim zaustavim. Ali koliko god zapinjao, nisam ih mogao pokrenuti unat rag. "Naginjemo se!" saop ti Hak. "Naginjemo se napred i udesno." "Nisam video!" povika tipko. "I li smo uz jedan bre uljak, a onda se pojavilo naprosto niotkud, kunem se!" Sada sam i ja osetio da smo krenuli nekud nadole. 'San' je bio, oigledno, okrenut pramcem nadole, iako je Hak mahnito prepumpavala vodeni balast u rezerv oare na zadnjem kraju broda. Mlazevi svetlosti iz na a dva eik reflektora mlataral i su besmisleno po mraku ispred nas, pokazujui samo zjapeu, zastra ujuu prazninu tamo gde je do maloas bila blago nagnuta podmorska ravnica. Tek sad sam uspeo da pokrenem polugu unatrag, ali utisak pobede iveo je v

rlo kratko. Jedan od magnetnih prenosnika sile - za koji je bio privr en toak skinut, koliko je meni poznato, sa jedne Hakicine pokojne tetke - popusti. Onaj preosta li zadnji toak zari se mnogo dublje u blato, zbog ega se naglo poesmo okretati na j ednu stranu. Sada su zraci na ih reflektora vitlali du ivice provalije nad koju smo se n adneli. Jer ono to smo mi mislili da je dno Procepa bilo je, kako sad uvidesmo, s amo pliak, jedan mali kontinentalni prag, na prilazima pravom Procepu. A ta prava provalija sada je zjapila, spremna da nas primi, kao to je primila i nebrojene d ruge stvari koje nikada vi e nee imati nikakava posla sa onim svetom gore gde zvezd e sijaju. Stvari mrtve, kao to je i nama predstojalo da budemo. "Da odseem vrsti balast?" zapita Hak uspanieno. "Mogu odbaciti sav balast. Povui signalni kanap da se Ziz naduva. Hoemo li?" Pru io sam ruku i dohvatio dve njene one stabljike, pogladio ih blago, na s mirujui nain, kao to sam nauio tokom godina. To to je ona priala bilo je besmisleno. T e ina elinog kabla, na eg sopstvenog, koji smo za sobom vukli bila je neuporedivo vea o d te ine nekoliko cigala prikaenih za trbuh 'Sna Vufona'. Ako bismo odsekli i kabl, e, tada bismo mogli poeti da plutamo ka povr ini. Ali u tom sluaju ta bi spreilo zamr a j i kidanje cevi za vazduh? I tada, ak i kad bismo nekim udom dospeli ivi do povr ine , to bi bilo brzo kao kad su oni u romanu ila Verna Prvi ljudi na Mesecu ispaljen i iz topa, u velikoj upljoj granati. Posledica bi bila da bismo svo etvoro umrli o d posledica nagle dekompresije. ak i tipko, najverovatnije. Sad kad se smrt uzdigla neposredno ispred nas, najpraktinije je postupila Ur-rona koja je vrlo brzim nizom elektrinih signala javila Urijeli da nas odmah pone izvlaiti. Dobra zamisao, mislio sam ja, ali koliko e vremena trebati da samo n amotaju onaj opu teni, po dnu polo eni deo kabla? Koliko brzo oni mogu namotavati, a da se cevi za vazduh ne umrse niti prekinu? Koliko duboko bismo padali u proval iju pre iznenadnog trzaja kojim bi kabl poku ao da nas ne samo zaustavi nego i pov ue nagore? as istine se bli io, as u kome emo saznati koliko je dobro na 'San Vufona' s agraen. Osetih, bespomoan, da sva tri preostala toka gube svaki dodir sa podlogom. Na hrabri, mali batiskaf otisnuo se preko ivice provalije i poeo svoj dugi, mirni pad i tamu. To bi valjda bilo dobro, dramatino mesto za okonanje poglavlja. Na i junaci tumbaju se u crni bezdan. Pravi uzbudljivi zavr etak. Da li e posada ikada vi e videti dom svoj? Da li e pre iveti? Da, to je mesto gde bi valjalo nainiti zastoj. A ima i drugih razloga: um oran sam, sve me boli. Treba zvati u pomo. Treba otii do kofe u uglu ovog vla nog me sta i olak ati se. Ali neu prekinuti na tom mestu. Znam bolje mesto, samo malo nizvodno niz struju vremena, dok je 'San Vufona' lagano padao i prevrtao se u padu neprestano , a svetlost reflektora arala povremeno po zidu litice koji se uzdizao pored nas kao grob bez kraja. Na grob. Otkaili smo pola balasta i zahvaljujui tome usporili pad, ali onda nas je dohvatila podmorska struja i povukla nadole, jo br e. Otkaili smo i ostatak vrstog ba lasta, ali smo znali da je na a jedina prilika ako Urijel reaguje besprekorno, i a ko tada stotinu drugih stvari proradi bolje nego to se mo emo, stvarno, nadati da e ikada proraditi. Svako od nas je nalazio neki svoj stav prema smrti, neki svoj nain suoavan ja sa zavr etkom na e drame. Meni su nedostajali roditelji. alio sam, kao to e i oni, zbog ove pogibije; gorka je i meni, kao i njima, s tom razlikom to ja neu morati da trpim, godinama, tugu koju e oni do ivotno nositi zbog moje nerazumne potrebe za pustolovinom. Pogl adio sam malu Hufu i zamumlao joj. Za to vreme Ur-rona je zvi dala neku ravniarsku pesmu-tu balicu, a Hak je povila sva svoja etiri oka ka sebi, ujedinila ih, kao da se zagleda u sebe samu, u svoj ivot valjda. Onda, niotkud, tipkov krik koji nadjaa cviljenje na ih strahova. Re, jedna, k oju smo mi ve ranije imali prilike da ujemo iz njegovih ventila, i preesto, ali nik ad izgovorenu ba ovim tonom. Nikad sa toliko divljenja i strahopo tovanja.

"Monstrumi-umi-umi!" povikao je. Onda, sa jo vi e u asa ali i radosti, jo jednom. "Monstrumi!" Vikao sam ja u pomo, ali se niko nije odazvao. Zato le im ovde sa leima koja nee da se saviju, i sa stra nom potrebom da stignem do te kofe. Olovka se istro ila, hartije ima samo jo vrlo malo... zato, dok ekam, mogu bar da izguram jo nekoliko r eenica, do pravog dramatinog trenutka u na em padu. Sve je bilo ispreturano u 'Snu Vufona' dok smo tonuli u propast. Tumbali smo se tako da smo svaki as bili naglavake. Udarali smo o unutra nju povr inu brodsko g korita, o svakojake poluge, dr ke i pritezae, i jedni o druge. Kad sam uspevao po gledati napred, pored mojih divlje razmlataranih drugara, kroz zaobljeno staklo, video sam samo ispreturanu zbrku fosforescentnih takica uhvaenih u eik zrakove, p ovremeno i okomitu kamenitu liticu, a onda, ipak, i jo ne to, u kratkim sevovima. Ne to - nekoliko toga - rasko no i sivo. Bia ustra, hitra u svom proletanju po red nas. Onda poe e neka udna trljanja o korito na eg ukletog plovila, pa udarci, spolj a, estoki, kao i uestala kuckanja po njemu. tipko je nastavljao da trua ne to o udovi tima. Iskreno sam mislio da je polude o, ali Ur-rona i Hak prestado e da kukaju i cvile, i nabi e se bli e oknu, kao da ih j e opinilo ono to vide. Lupnjava po brodskom koritu postala je ba jaka, buna, bili su to estoki nasrtaji na nas. Hufu je jako zabadala kand e u moja bolna lea. Mislim da sam uo Hakine rei: "Ko su, ta su ovi, zaboga..." Tad su se napadai odvojili od nas i munjevito otplivali u daljine, jedna skupina na jednu stranu, a druga skupina na drugu, suprotnu stranu. Jer dolazilo je ne to novo, jedan entitet pred kojim smo svi ostali zgranuti. Jedno ogromno bie, od na eg batiskafa mnogostuko vee. Plivalo je bez napora, gipko, a usput je stvaralo neki zvuk nalik na re anje. Iz mog bolnog zatvora u za dnjem delu plovila, nisam mogao videti mnogo, samo dva ogromna oka koja su, inilo mi se, sijala mnogo jae nego na i reflektori, koji su ve popu tali. Ali i usta sam video. Odlino se seam tih usta, koja su se irila ogromno i u stremljivala ka nama. Brodsko korito za kripa i po njemu zabubnja e novi udarci. Ur-rona ciknu: je dan o tri mlaz morske vode probio se negde i sad je trcao velikom snagom na mene, a od mene se odbijao i rasipao po ostalima. O amuen od straha, nisam mogao zaustaviti kovitlanja u svom mozgu dovoljno dugo da sainim bar jednu jasnu misao; umesto toga, oluja nedovr enih pomisli besnel a je u meni. Ovo su duhovi Bujura, pomislio sam, do li su da kazne skupinicu ivih budala koja je poku ala osvojiti njihov vilajet. Ovo su ma ine, skrpljene tu negde, na dnu, od ma inskih delova i otpadaka ko ji su bacani u Procep jo mnogo pre dolaska Bujura, u epohama tako starim da ih se ni Galaktici vi e ne seaju. Monstrumi morski, da, ali na Jijou stvoreni, na i, domai. Proizvod 'najpriv atnijeg' mesta na svetu. Ove i druge ma tarije sevale su mi kroz uskome anu svest dok sam gledao i gl edao, nesposoban da sklonim pogled od tih stra nih nadolazeih eljusti. 'San Vufona' se drmao i tresao - zbog morskih struja, pretpostavka je moja sad, ali tad mi se inilo da se poku ava osloboditi, spasiti. Proguta e nas te ralje divovske. Silovit trzaj na jednu stranu - svi polet esmo na suprotan zid. Bili smo u unutra njosti usta ogromne zveri, koja je cimnula glavom, i ve taj prvi trzaj nadjaao je na e divno stakleno okno koje je tog trena n aprslo. Pukotine su se razgranale i razmre ile preko stakla kao are od mraza. Ur-ro na zakuka oajniki, a Hakica smota svaku onu stabljiku ponaosob u tesan, vrst namotaj , kao arape u ladici. Zgrabio sam Hufu, zanemariv i kand e kojima me je jako grebala, i duboko uda hnuo ustajali vazduh. Smatrao sam da mi je to poslednji. I stvarno, prozor se raspade u bezbroj komadia, a cev za dovod vazduha se otkide. U trenu se mrane vode Procepa sjuri e u na razbijeni batiskaf.

XXIV KNJIGA NAGIBA Legende Dvadeset godina truda bilo je potrebno da se pohvata i privede pravdi pr va ljudska banda prerano do lih. Bila je to velika skupina; pobegli su u makiju ju n o od Procepa, odbacili Povelju izgnanstva koju su ljudske voe ne to pre toga potpis ale. Bilo je to samo koji dan pre potapanja ljudskog svemirskog broda 'Kivot' u dubinu okeana. Odmetnici su znali da im preti i propast u pusto i, ali i osveta za kona, pa ipak su odbegli. Morali su biti bukvalno dovueni nazad. Tresli su se od straha. Njihov razlog: nisu mogli naterati sebe da ive pored Huni a i Trekija, i da prema njima oseaju poverenje. U retrospektivi, ovo izgleda kao velika ironija sudbine, jer u sledea dva veka nevolje ljudskim naseljenicima zadavale su, u ratovima, uglavnom druge dve rase - Gheueni i Uri. Pa, za to su se onda mnogi ljudi toliko pla ili bezazlenih pr stenastih stvorova ili na ih vedrih prijatelja sa irokim pleima i dubokim glasovima? Sigurno su zvezdani roaci Trekija, kao i Huni a, ostavljali neki sasvim drugi utis ak kad su se na i preci svojim prvim zvezdanim brodovima otisnuli na plovne puteve etvrte galaksije. Na alost, glavnina galaktolo ke literature izgorela je u Velikom po aru. Ali p ostoje ouvani izve taji o neumoljivom neprijateljstvu monih, zagonetnih zvezdanih go spodara koji su sebe nazivali imenom Jofur i koji su odigrali glavnu ulogu i poin ili neviena zverstva u dogaaju poznatom kao 'konfiskovanje Madauna'. Nezapamena sur ovost ispoljena pri tome dovela je, neposredno, do bekstva izgnanika na 'Kivotu' . Jofuri su masovni zloin izveli nepojamnom precizno u i odluno u. A te odlike se zaista ne primeuju kod Trekija ovde na Jijou. Pria se da su, osim Trekija Jofura, uesnici kod Madauna bili i Huni i, u izv e tajima opisani kao neraspolo ena, zvanina, nesrena bia. Rasa strogih knjigovoa, odanih zamisli kontrole populacije, rasa koja u svoje tablice vrlo pa ljivo bele i kojom b rzinom se razmno avaju druge rase i ne reaguje ni na kakve molbe za milost, ni na i ja preklinjanja. Zar iko mo e prepoznati, u takvim opisima, dve najopu tenije od na ih ovda njih e st rasa? Razumljivo je, onda, za to Huni i i Treki izgledaju najmanje raspolo eni za no stalgine pripovesti o 'dobrim starim danima' kad su kao bogovi leteli kroz svemir . Iz Godi njaka jijoanske Zajednice SARA Zora je ve poela da zari istono nebo kad su umorni putnici te kim koracima u li u mesto zvano Urjutina oaza, posle dugog nonog mar a preko ravnice Varil. Zbijena, edna gomila magaraca, simla, ljudi i Huni a. ak i hodoasnici Uri i Urkinje prilazili su obazrivo blatnjavoj obali i saginjali uzane glave da piju, mirkajui nelagodno zbog gorkog, nemaskiranog ukusa obine vode. Leto je bilo ve raskrililo svoju punu snagu nad visokom stepom, vrui vetro vi ponekad su dovodili i do po ara u 'kru noj travi', upla ena krda su stampedom be ala kroz oblake pra ine. Putnici i namernici su, ak i pre ove krize, izbegavali letnje sunce, nastojali su da se samo nou, pod prohladnom meseinom, kreu po Varilskoj ravn ici. Urski vodii su se hvalili da umeju ovde nai put ne samo po mraku nego i zavez anih oiju. Oni ba i mogu zavezanih oiju, pomisli Sara, bukajui bolnim stopalima kroz vo du oaze; Urkinja nee pasti na nos ako se neki nesiguran kamen izvrne ispod jedne od njene etiri noge. Ja bih vi e volela da vidim kuda idem. Svetlost rane zore ocrtala je mone obrise istonih planina. Rimersko gorje, pomisli Sara. Ovaj rasno me oviti pohod napredovao je prilino brzo prema Livadi okupljanj a, u nadi da tamo stigne pre nego to dogaaji dostignu vrhunac. Osim toga, Sara je jedva ekala da vidi svoja dva brata, kao i da sazna koliko je uspe an Blor u sprovoe nju njene zamisli. Mogla bi ona ovde obezbediti i medicinsku pomo za svog tienika,

Neznanca, ako se doe do utiska da je bezbedno pokazati ga tuinima. A to je jedno v eliko 'ako'. I najzad, Saru nije sasvim napustio san da bude pu tena pred ekran le gendarne biblioteke kojom raspola u Veliki galaktici. Ipak, bilo je itekako razloga i za zebnju. Ako bogovi sa zvezda stvarno nameravaju da uklone sve svedoke, svakako e prvo pobiti one na Livadi okupljanja. Saru je, meutim, najvi e muila mogunost da Neznanca, nesvesno, izrui pravo u ruke nje govim neprijateljima. Taj crnokosi veseljak voljan je da krene kod njih, ali ta a ko nije svestan opasnosti? Zvi dukavi uzdah dopre iz talasaste kupe zvane Pzora. I taj Treki je sad c rpeo vodu iz bare; bio je premoren, iako se celim putem vozio u dvokolicama koje je vukao jedan magarac. Preko Pzorinog senzornog prstena bio je razvuen novi reu g, jedan od dva koja je Sara kupila iz nove zalihe u pristani tu Kandu. Reuzi su p omagali trekijevskom apotekaru da lei ranjenog Neznanca. Nabavila ih je, iako se njoj lino ti simbioti nisu mnogo sviali. Lanac mehuria probi se do povr ine nadomak Sarinog stopala. Pri srebrnoj sv etlosti Loocena, ona ugleda svog poznanika iz sela Dolo, Blejda, kako se odmara ispod vode. Ovaj urni mar te ko su podnosili i crveni Gheueni, a i plavi kao to je Bl ejd; lo e su se proveli i oni ljudi kojima, zbog prevelike telesne te ine, nije bilo dozvoljeno da poja u magarce. Sari je bilo dopu teno da ja e svake parne midure. Pa i pak, sad ju je bolelo celo telo. Tako mi i treba kad provodim ivot kao knji ki moljac, pomisli ona. ivim kao u manastiru. Buno klicanje uzdiglo se sa mesta gde su Urkinje, goniteljice magaraca, n apravile hrpu trave i balege da zalo e vatru. One su u svoje inije za jelo poele toit i krv simli i u nju ubacivati sitno seckano meso. Uskoro je nastalo srkanje: Uri takvu mlaku krvavu orbu usru, a onda di u glavu i izvijaju zmijaste, dugake vratove da bi to mogli i progutati. A kad progutaju, saginju glavu za jo . Zmijoliko kreta nje ovih obrisa, njihovo uzdizanje i spu tanje, bilo je praeno oklevajuim, sablasnim zvucima Neznanevog dulcimera. Posle nekog vremena, huni ka kuvarica, ponosna na sv oju ve tinu kuvanja za vi e razliitih ivih vrsta, poe lupati erpama i sipati zaine u lju sku hranu, iji jaki mirisi najzad nadvlada e smrad pr ene simletine. To je otvorilo a petit i Sari, poni tavajui uznemirenost njenog eluca do maloas vi e sklonog povraanju. Malo kasnije, granu blistava, puna zora i otkri mrku i zelenu velianstven ost planinskih strana koje su se kao ogromne tvrave dizale du celog istonog horizon ta. Neznanac je skinuo ko ulju, prionuo na rad i smejao se glasno. Pomagao je Sari i drugim ljudskim biima da obave mnogobrojne poslove koji se, u podizanju ovakvi h logori ta, tipino dodeljuju ba ljudima. Podigo e ogroman zaklon sa krovom i etiri zid a, takorei paviljon, od g'kekijevskog kamufla nog blur platna, da bi ivotinje i putn ici bili zaklonjeni od ognjene vreline predstojeeg dana. injenica da je mutav nije smetala ovom oveku sa zvezda da uspe no sarauje sa drugima. Njegovo zadovoljstvo to je iv delovalo je na sve oko njega. Uio ih je da p evaju neku pesmu bez rei, samo od otpevanih tonova; tako im je lak e prolazilo vrem e. Jo dva dana, ree Sara sebi, bacajui pogled gore, ka planinskom 'sedlu' gde je trebalo da prou; jo dva dana. Praktino smo ve tamo. Oaza je dobila ime po jednoj nomadskoj ratnici koja je ivela ubrzo posle naseljavanja Ura na Jijo, u doba, dakle, kad je Ura jo bio mali broj i kad su nji hove sprave na Jijou bile alosno primitivne. U tim starim vremenima, Urjuta je po begla na istok, sa bogatih pa njaka Znunira, gde su njene plemenske stare ine polo ile zakletvu na vernost monim Sivim kraljicama Gheuena. Urjuta je povela svoje sabor ce, buntovnike, do ovog vadija na ogromnoj suvoj ravnici, da ovde zalee rane i sp reme strategiju borbe za slobodu od gheuenske prevlasti. Tako se, bar, tvrdilo u legendi koju je Sara slu ala to popodne. Pre toga je prespavala najvreliji deo dana; bio je to naizmenice san i te ak dreme , a sanjal a je nejasno o vodi, prohladnoj i bistroj. Zbog ovoga je o ednela u asno. e je ugasila na izvoru iz koga se oaza punila vodom. Onda se pridru ila ostalim putnicima koji su se okupili pod velikim atorom da jo jednom jedu. Ali do sutona je bilo jo nekoliko sati, a okolinu atora pritiskala je ista ona olovna jara, pa su se 'majstori', nosai i svi ostali okupili oko osobe koja je kazivala priu iz davnina. Ta osoba je povremeno topotala kopitima, povremeno i

zmahivala sa oba svoja repa. Iako su stekli knjige i ovladali ve tinom tampanja, Ur i su zadr ali svoju naklonost ka usmenom epskom narodnom pesni tvu. esto je narodni p eva dopu tao sebi preterivanja i svakojake improvizacije i varijacije. Kad je ritmin o napevanje urske 'bardovice' do lo do bitke kod trgovake postaje Znunir, izdu ene gl ave poe e da se nji u sve zajedno. Trojne oi zurile su pored recitatorke, ka vremenima davno pro lim. Pobego e izdajnici kleti Roblje sramno, kukavice jadne, u klopku im sva konjica padne, pa zakuka to mora umreti. U taj procep baci ih Urjuta, u sumporne provalije strave, suvih kesa, smrdljive i trule ukloni ih svom narodu s puta. Slu aoci su i tali u znak prezira prema onoj kukavikoj, kolaborantskoj opciji. Sara izvue bele nicu i poe zapisivati to ta o zastarelom dijalektu pevaice, koji je dev oluirao nadole od galaktikog drugog jezika, jo davno pre nego to su ljudska bia do la. Pa Urjuta zaokrete vojsku, na mu jake grdne sive krabe oklopnike to bi da nas grabe da nas deru i kolju po pesku. Koplja nose od drveta tvrdog, hvataljkama o trim oni ma u da poseku oni vojsku na u po naredbi matrijarha grdnog. Ovog puta slu aoci su se oglasili dubokim "Hummm! Hummm!" u znak po tovanja prema sna nom, 'tvrdom' neprijatelju. Taj zvuk ljudska bia su ula prvi put tek tri p okolenja posle stizanja na Jijo, kad su u haosu, koji je na ovim prostorima vlad ao pre uspostavljanja Zajednice, ljudi izborili ravnopravno mesto za sebe. Sad il' nikad! - veli predvodnica. sad oru je novo potegnite. Prvi redovi, sebe podmetnite polugama bud'te uzdanica. Ispod kraba poluge zabodi, nek nalegne sva te ina tvoja, u zamahu ovog stra nog boja prevrni ih, a nas oslobodi. U prvi mah Sara nije shvatila kako je ta borba i la. Onda uvide u emu je bi la borbena inovacija Urjutina: prvi redovi su bukvalno podmetali lea da bi poslu il i kao oslonci za obrtanje poluga. Pri tom su se izlagali opasnosti od gheuenskih nogu koje se zavr avaju o trim tipaljkama, ali i opasnosti da ih ogromna te ina njihov ih saboraca, kao i njihovih neprijatelja, naprosto zgnjei. Poluge su bile, u su tin i, dugaki tapovi od debelog 'bua', dakle bambusa. Urkinja, kad podvue udaljeni kraj tapa pod krabu, nalegne svom svojom te inom, i kraba se prevrne. Narodna epska pesma se nastavila uzbuenim opisima kako su krabe pretrpele ogroman poraz i kako su ih Urkinje osvetniki sekle i ereile. Ali Sara je iz istori je znala da su Urjutine pobede bile kratkotrajne; Gheueni su prilagodili svoju t aktiku. Tek jedno kasnije, drugaije pokolenje heroja - ratnice kovaice sa Ble tave, to jest 'Blejz' planine - uspela je odagnati sive tirane sa visokih ravnica. Ali Gheueni su nastavili da napadaju Zajednicu, koja se polako uspostavljala; potuen i su tek kad su ljudska bia unela u jijoansko ratovanje neke svoje nove-stare ve ti ne. Nisu svi Uri uestvovali u ovom podseanju na staru slavu. Predvodnica karav ana i njeni pomonici kleali su na tepihu od ko e pekoa i planirali sledeu etapu. Po n

jihovom gestikuliranju nad mapom, jasno se videlo da nameravaju da 'proma e' sledeu oazu i domognu se u zoru prvih brda u podno ju planina. Oh, nogice moje bolne i jadne, pomisli Sara. Predvodnica podi e izdu eno-kupastu glavu: jedan od njenih pomonika, Jop, sel jak iz Doloa, ustao je i krenuo ka preklopu atora. "Mora idem", ree Jop. " ta, opet da 'procuri '? Jesi li volestan?" upita Urkinja. Jop je glavninu putovanja proveo itajui, u svakom raspolo ivom trenutku, pri merak Spisa o izgnanstvu. Sad je, meutim, bio ne to vi e dru eljubiv. On se nasmeja. "M a, nisam bolestan", ree. "Samo sam popio malo mnogo ove divne izvorske vode. Vrem e je da je vratim Jijou. To je sve." Dok je preklop na atorskom ulazu bio, kratkotrajno, podignut, Sara vide d a se iz bare opet di e niz mehuria. Blejd se, dakle, opet zavukao pod vodu; gleda d a se dobro natopi, uoi predstojeeg napornog mar a. Ili mo da izbegava da slu a urske sla vopojke o pobedama nad njegovim narodom? Preklop pade, a Sara pogleda po unutra njosti njihovog paviljona. Kurt eksplozer iscrtavao je pomou estara lukove po papiru sa ve na tampanim m re astim sistemom linija. Povremeno je gunao zbog neuspe nog crtanja i onda besno gu va o taj list i uzimao novi - postupak zbog koga se lice papird ijine keri trzalo od n elagodnosti. Ne to bli e Sari, impanza Priti takoe je crtala apstrakcije, ali ekonomini je, u pesku. Povremeno je, pote ui pramenove krzna i ko u na sebi, zavirivala u prirun ik za topologiju koji je Sara za nju ponela iz Biblosa. Ba smo intelektualni, mi u ovom karavanu, pomisli Sara ironino. Jedan pret endent na sve teniko zvanje, jedan konstruktor 'bumbumada', jedna impanza geometriark a i jedna propala matematiarka, a svi skupa hrlimo u susret moguem uni tenju. A time je tek zapoeto nabrajanje svega onoga to je kod nas udnovato. U levom delu paviljona, Neznanac je ostavio svoj iani instrument i posveti o se neem drugom: gledao je kako Kurtov neak, mladi Jomah, igra 'vijetnamsku kulu' , igru poznatu i kao 'tornjevi Hajfonga', sa crveno-gheuenskim prodavcem soli, s a dvoje bibliotekara iz Biblosa i sa troje Huni a hodoasnika. U igri postoji est usp ravnih stubia, pozabadanih u pesak. Oni su rasporeeni u estougao. Prstenovi, to jes t kru ne ploice, raznih boja i veliina, nabadaju se na stubie. Igra nastoji da ih kod sebe nagomila to vi e, ali da ni jednog jedinog trenutka ne budu rasporeeni pogre no n ego uvek kako treba, a to znai: najvea ploica na dnu, pa na njoj sve manje i manje, a najmanja ploica na vrhu. U te oj, usavr enijoj varijanti ove igre, ploice oznaavaju i pojedine osobine Trekija, predstavljaju, zapravo, pojedine trekijevske 'u tipke' , a igra nastoji da prikupi sve koji su potrebni da se dobije idealni Treki. Pzoru kao da je vi e zanimala osoba koja je priala nego ova igra. Sara jo ni kada nije ula da se neki Treki uvredio zbog tornjeva Hajfonga, iako se tu opona a n jihov jedinstveni nain razmno avanja. "Vidi ?" upita deko, obja njavajui Neznancu igru. "Ja sam, do sada, prikupio d va prstena sa perajima za movaru, jedno jezgro za varenje, dva memorijska prstena , jedan za nju kanje, jedan mislilaki i jedan za gledanje." Zvezdanom oveku kao da nimalo nije smetalo to to Jomah govori veoma brzo. Posmatrao je eksplozerskog egrta sa izrazom inteligentnog zanimanja. Mo da je Jomah ov glas do njega dopirao kao neka vrsta muzike. "Hteo bih", ree Jomah, "da pribavim bolji najni i prsten, da bi se moj Trek i mogao kretati po kopnu. Ali Horm-tuvoa je zgrabio onaj etaki torus na koji sam b io bacio oko, tako da u ostati, ini se, zauvek sa perajima." Huni levo od deaka zamumla zadovoljno. Ko hoe da igra tornjeve Hajfonga, mo ra da misli brzo. Kuu mi dra-ga sa-gra-di. etrnaest da je spra-tova vi-so-ka. E-eee-ee-ej! Podrum, prizem-lje, etrnaest, draga, spratova, i - krov.

Jomah i svi ostali zastado e u svemu to su radili i zagleda e se u Neznanca k oji je ovo iznenada otpevao i koji je sad zabacio glavu unazad i poeo se smejati. On u ovome postaje sve bolji, pomisli Sara. Svima je, ipak, izgledalo ma lo jezivo to kako je on, nesposoban da govori, povremeno poinjao da peva ne to sa t ekstom savr eno prikladnim onome to se trenutno de ava. Sa sjajem u oku, Neznanac je saekao da se svi ostali igrai opet zadube u r azmi ljanje svako o svom stubiu. Onda malo u nu Jomaha i kri om pokaza prema kutiji za d odatne prstenove. Deak vide da tamo postoji torus zvani 'trka' i htede da uzvikne radosno, ali i da se uzdr i od uzvika, poku aj koji se zavr io tako to se zaka ljao. Tamn i prido lica potap a ga sna no po leima. Kako je znao da mu poka e taj torus? - zapita se Sara. Igraju li, mo da, tor njeve Hajfonga meu zvezdama? Ona je zvezdane bogove uvek zami ljala kao bia koja rad e iskljuivo... pa... bogovske i zvezdane poslove. Ohrabrujua je bila pomisao da bi bogovi mogli koristiti ovakve igrice sa jednostavnim delovima, sa obinim tvrdim predmetima koji slu e kao trajni simboli ivota. Naravno, veina igara zasniva se na tome da postoje pobednici, pomisli Sar a. Pobednici i... gubitnici. Publika i ti sada u znak priznanja, a bardovica, koja je zavr ila epsku pesmu , silazi sa niske platforme i prihvata ono to joj daju kao nagradu - pehar vrue kr vi. teta to nisam pazila na kraj pesme, pomisli Sara; ali nije bitno, uu je neki drugi put, iz poetka, ako svet bude trajao du e od ove jedne godine. Po to se ne primeuje da e iko drugi stupiti na pozornicu, Uri poinju da se pr ote u i da se polako razilaze. Kreu se svako prema najbli im preklopnim vratima ovog ogromnog atora, hoe da provere u kakvom su stanju njihove ivotinje, da se pripreme za noa nji mar . Ali svi se zaustavljaju jer novi dobrovoljac skae na pozornicu i topoe kopitima po njoj. Ta nova osoba koja e pripovedati jeste Ulgor, majstorka zanata , koja je bila u Sarinom dru tvu jo od trenutka kad su tuini preleteli preko sela Do lo. Slu aoci se opet prikupljaju, a Ulgor poinje da recituje svoju narodnu epsku pe smu, na nareju jo starijem od onog malopre. Brodovi u mislima va im sada su ognjeni, lutajui neujni. Brodovi u snovima va im sada su, od svih mora i okeana daleki. Brodovi u va im mislima kao oblaci, nebrojeno mno tvo brodova, horde. Brodovi za va u mo shvatanja preveliki, kao divovske planine koje brode. Gunanje, zgra anje. efica karavana uvija svoj dugaki vrat nekoliko puta u kru g, u krug - spiralno. Ovo je retka tema, i smatra se da je nedolina, kad je u pub lici prisutno nekoliko raznih rasa. Nekoliko huni kih hodoasnika se okree da gleda ta e sad biti. Brodovi to su klana Uri -ka, poznatog po velikom dostojanstvu. Urska je re enost ogromna za osvetu u nebeskom prostranstvu. Nedolina ili ne, pripovest je svetinja i ne sme se prekidati dok se ne do vr i. efica karavana jako ra iri nozdrve, da poka e da nema ni ta sa ovim kr enjem dobrih o biaja, a Ulgor nastavi da evocira jednu eru koja se zavr ila mnogo pre nego to je pr vi urski kolonista stao kopitom na Jijo. Vreme svemirskih armada, vreme kad su s e flote bogova tukle, oru jima nezamislivo monim, zbog razlika u nekim nerazumljivi m uenjima. Zvezde u mislima va im sada su, i flota urska divovska.

Zvezde drhte pri njihovom prolazu, urske munje su vee od planeta. Za to ona ovo radi? - zapita se Sara. Imajui u vidu kakve su mlade Urkinje obino, mo e se rei da je Ulgor uvek imala puno takta. A sad ba kao da hoe da provocira , da izazove neku reakciju, incident. Huni i su lakim kasom prilazili bli e i naduvavali vazdu ne vree, jo vi e radoznal i nego ljuti. Nije bilo jasno da li Ulgor eli da prizove u seanje neke arhaine osve te, 'vendete', gnevove toliko stare da u odnosu na njih sve kasnije jijoanske sv ae izgledaju kao sitna sporekavanja za vreme doruka jutros. Na Jijou, pomisli Sara, Uri i Huni i niti obitavaju na istim prostorima ni ti ele iste stvari. Nema osnove za sukobe, ree ona sebi; te ko je zamisliti da su nj ihovi preci uni tavali jedni druge u kosmosu. ak i igra tornjeva Hajfonga ostade napu tena. Neznanac je gledao kako se Ul gorin vrat ritmino nji e. Pomalo je mahao desnom akom, nastojei da uhvati tano taj rit am. O, vi, slu aoci na planeti ne razumete vi to. A i ne mo ete razumeti jer vezani ste za blato. U samom prostoru ogromna rupa u kojoj entitet jedan ivi vei od planete, on nastupa poku ajte da shvatite i vi. Nekoliko Huni a zamumla u znak olak anja. Mo da ovo ipak nee biti o arhajskim b orbama izmeu njihovih i urskih predaka. Neki kosmiki epovi pevaju o beskrajnim vid icima ili o prizorima koji su te ko shvatljivi dana njem Jijoancu; podseaju ta su est n aroda izgubili i ta bi, jednog dana, mogli opet dobiti - ali, ironino, samo ako pr vo zaborave sve. Ko se ne pla i, neka gleda u mraznoj hladnoi te lae. Oko njih, mnogo je hladnije od leda, Put slave svako poku ava da nae. Prvi bard, to jest bardica, bila je sasvim zaneta u opise krvave slave. Ova druga, Ulgor, nastupala je hladnom harizmom, hipnotisala je slu aoce njihanjem glave i ravnomernim zvi dukavim govorom, evocirala je iste su tine boje, mraza, stra ha. Sara spusti svesku, oarana prizorima prejake svetlosti i precrnog mraka, pros torvremenskim nedogledima, blistavim brodovljem sjajnijim od okolnih zvezda. Val jda se ova pria, valjajui se usmeno kroz pokolenja, poprilino pomakla ka preuveliava nju; svejedno, ispunila je Sarino srce iznenadnim oseanjem zavisti. Mi, ljudi, nismo se, pre na eg pada, nijednog trenutka popeli na takve vis ine, pomisli ona. ak ni u na im najboljim danima, nismo imali flote monih zvezdanih brodova. Bili smo 'vuja rasa', primitivni i jadni u poreenju sa ovima. Ali ove misli joj izmako e, odnete Ulgorinim ritmovima, pesmom koja je omo guavala da se pogleda u beskonanost. Poe da se ocrtava slika glavnog dogaaja. Velika armada krenula je u slavni rat, ali sudbina hoe da put vodi kroz jedno vrlo mrano podruje kosmosa. Kroz jednu 'udubinu', mesto neprozirno, tajanstveno i smrtonosn o, nalik na leglo mulk-pauka kosmikih razmera. Obini putnici zaobilaze to podruje, ali ne i admiralka ove flote. Ogrezla u sopstvenom oseanju nepobedivosti, ona zac rtava kurs kojim e se najbr e obru iti na neprijatelja; odbacuje i samu pomisao na za obila enje. Sad iz jednog jezgra tame spirala se otrovna izvlai. Zamke smrtne flotu mame,

Zvezde drhte. Flota se ne povlai... Neko sna no tr e Saru za desnu ruku i sasvim joj skrete pa nju na tu stranu. O na mirnu. impanza Priti dr i je za lakat i stiska bolno jako. Najzad se Sara doseti da upita: " ta je?" Dru benica impi roda pusti joj lakat i dade dva znaka akama. Slu ati. Sad! Sara htede da se usprotivi, da ka e ne to kao 'Pa ta ja drugo radim, ako ne t o? Slu am, zar ne?'. Ali shvati da Priti ne misli na narodnu pesmu. Zato poku a da i zdvoji ne to, pored Ulgorinog hipnotinog napevanja... i zau neku galamu izvan pavilj ona. ivotinje, pomisli ona. Ne to ih je uznemirilo. Simle i magarci imali su svoj zaseban zaklon, takoe kamufla no ureen, nedale ko od ovog za putnike. Sudei po amoru koji se tamo uo, ivotinje nisu bile stvarno up la ene, ali ni mirne. I Neznanac je ovo primetio, i dvoje bibliotekara, i jedan crveni Gheuen, i svi oni su poeli malo da uzmiu od pozornice i da se nervozno osvru. U meuvremenu, predvodnica karavana pridru ila se gomili urskih glava koje s u ravnomerno klimale gore-dole, izgubljene u dalekom prostoru i vremenu. Sara poe ka njoj da je malo gurne - oprezno, jer de avalo se da Urkinja, kad se u takvoj s ituaciji upla i, ugrize nekoga - ali u tom istom trenutku eficin vrat se ukoi i bez Sarinog upliva, krznom joj proo e drhtaji zabrinutosti. Urska matrona, tavi e, prodrma dve svoje pomonice, a treu vrati u stvarnost o trim ujedom za bok. Sve etiri ustado e i poo e kasom prema opu tenim platnenim vratima... ...ali stado e kao ukopane jer se utvarni oblici ukaza e na zapadnom zidu pa viljona - senke, suncem ocrtane, koje su se kri om pribli avale; senke pribli no kenta urskog izgleda, sa iljastim oru jem tu i tamo. Krik panike ote se jednoj od njenih pomonica, a sledeeg trena ve je bio haos. Platnene zidove oko njih proseko e blistava seiva, u publici nastade op ta uz buna, vrisak i mumlanje. Urski borci premazani ratnim bojama nagrnu e kroz proseena mesta, ispru ajui ispred sebe maeve, kratka koplja i arbaleste. Vrhovi svakog komad a oru ja bili su od bujurskog metala bronzane boje. Napadai potera e uskome anu masu up la enuih putnika prema jami sa pepelom, u sredini paviljona. Pritine ruke sklopile su se oko Sarinog struka, a mladi Jomah se privio uz nju sa druge strane. Ona obuhvati deaka jednom rukom, da ga ute i bar malo, ako je to bilo mogue. Urska milicija? - zapita se ona. Ove ratnice ne lie nimalo na konjicu tam nooker boje koja paradira na svetkovinama njihovog Dana sletanja. Telo i arano upo rednim aavim, crnim prugama. Razmahivanje glavom i izrazi lica pokazuju ludaki u agre nu re enost. Jedna porunica karavana jurnu napred, prema so ki gde im je bilo poreano oru j e, namenjeno uglavnom za teranje ligera, ako neki naie; za ubijanje stvorova zvan ih 'kubre'; i za odbranu od neke eventualne bandice lopova. efica karavana uzalud povika porunici da to ne ini; ova se baci ka napunjenom arbalestu - i produ i kreta nje pravo napred, u so ku, na koju nalete i prevrte je i otklizi jo dalje, ostavlja jui krvavi trag. Ostade na tlu nepomina, izbodena mnogobrojnim kratkim strelama, m rtva pred nogama jedne napadaice. Predvodnica karavana poe da psuje i proklinje upadae, osporavajui njihovu h rabrost i nasledno poreklo, ali grdei i svoju neopreznu opu tenost. Bilo je u prote klim danima glasina, itekako, o nevoljama u raznim udaljenim delovima ravnice; a li mirnodopske navike se ne napu taju lako, naroito ne kad se kree glavnom trgovakom p utanjom. I sada je jedna mlada, hrabra koleginica platila cenu za sve to. " ta hoete vi?" upita efica, govorei gal-dva. "Imate li vou? Poka ite mi njenu ( kriminalnu) nju ku, ako se usuuje da progovori!" Podi e se platno na paviljonskim vratima najbli im oazi, i ue jedna robusna u rska ratnica, tako izmazana krivudavim arama da je bilo te ko sagledati kakvi su, z apravo, njeni obrisi. Lakim kasom prekorai krvavi trag ubijene porunice i stade tan o pred eficu karavana. Iznenaujue na njoj bilo je i to to su joj obe kese ispod mi ke bile pune: iz jedne je virila uzana glava mu a, a kesa sa druge strane bila je pla va i pro arana mlenim venama, nabrekla od potomstva jo neosamostaljenog.

Matrona sa mu em i potomstvom obino se nije upu tala ni u kakve nasilne akcij e, osim ako bi je prinudila du nost ili potreba. "Nema ti prava da ocenjuje na u (hvalevrednu, odva nu) akciju", za i ta zapovednic a napadaa, jednim starinskim, skraeno izgovaranim narejem. "Ti, koja slu i (nevrednim) gospodarima/ tienicima sa suvi e/premalo nogu, nema pravo da ocenjuje ovu dru inu sestar a. Tvoj jedini izbor jeste da se (ponizno) pokori , u skladu sa (visoko po tovanim) Kodeksom ravnice." efica karavana izbei sva tri oka. " ta? Kodeks? Pa ne misli valjda na one (za starele, sada neva ee) obrede koje su drevna (varvarska) plemena upotrebljavala, u vreme kad..." "Kodeks rata i vere, meu (plemenitim, vernim svojoj prirodi) plemenima. P otvrujem! Tradicija kojom su se rukovodile na e (visoko cenjene) sestre, a koja je va ila mnogo pokolenja, pre nego to se (skora nja, prezira dostojna) trule nametnula. Potvrujem! I pitam/zahtevam jo jednom - da li se predajete?" Zbunjena i uzbunjena, efica karavana odmahnu glavom, u ljudskom stilu, i poe izduvavati vazduh u znak neodlunosti, u huni kom stilu. Poe gunati na angliskom, i zgovorom blago i tavim. "Hrrrr. Zbog takvih d ikastih gluposti da se odrasli ubijaju..." Ratnica se baci na trgovkinju, obmota vrat oko njenog vrata, poe joj gura ti i potplitati noge; najzad efica karavana, stenjui bolno, pade na tlo, i ostade pritisnuta te inom napadaa, i tei od oka. Nekom zemaljskom kimenjaku lako se mogla, u to napadu, slomiti kima. Predvodnica napadaa ustade i okrete se hodoasnicima. Glavu ispru i daleko ka njima, kao da hoe da ujede nekoga. Upla eni zarobljenici zbi e se u jo gu u gomilu. Sara vr e ste e Jomaha i odgura ga iza sebe. "Ponovo pitam/zahtevam - ko se (bezuslovno) predaje, u ime celog ovog (b ednog, tobo njeg) plemena?" Proe jedna dura. Onda se iz gomile istetura napred jedna (mo da s lea gurnut a) porunica. Vrat namota u vrsti navoj, a svoju jedinu nozdrvu veoma ra iri: znak st raha. Nesigurnim koracima dokasa do obojene arlekine. Onda unu sa sve etiri noge, a vrat razmota i poe pru ati po zemlji, napredujui samo glavom do mesta izmeu dva pred nja kopita pobednice. "Vrlo dobro", ree napadaica. "Napraviemo mi od tebe (nekakvu, jedva prihvat ljivu) ravniarsku ratnicu. A vi ostali, ujte. Ja se zovem Urkau. U donedavnim (nerazumnim) danima bil a sam poznata kao Gospodarea visoka tetka klana Slanog kopita, titula beskorisna, samo poasna, bez ikakve (stvarne) vlasti ili slave. Sada isterana iz te (nezahva lne) bande, ja sam jedna od predvodnica ove nove ete roaka-ratnih drugarica. Zajed nikim snagama, mi vraamo u ivot jedno od (velikih, o aljenih) ratnikih dru tava - Urunth ai!" Ostale ratnice podigo e oru je i poe e silovito da kliu i tule. Sara je iznenaeno mirkala. Malo koje ljudsko bie je odraslo, a da nije ulo z a dru tvo Urunthai, koje je u starim danima ulivalo itekakav strah. "Ovo smo uradile zbog toga to su na e takozvane tetke i mudrice izdale na u r asnu slavu, padajui u (ogavnu) ljudsku zamku. Koja ima za svrhu da budemo istrebl jeni, emu su kumovali inostrani zloinci." Iz nekog apstraktnog ugla svog uma, Sara zapazi da je napadaica poela gubi ti kontrolu nad svojim starinskim jezikom, kliziti u modernije tonove i izgovore , ak dopu tati da joj promakne i neka re iz omrznutog angliskog. Svaku izjavu svoje predvodnice napadai su pozdravljali i tanjem odobravanja. Urkau ispru i opet glavu ka hodoasnicima, poe izvijati vrat, tragati za neim, onda za stade videi visokog, mrkog ljudskog mu jaka. Neznanca. "Je li to on?" upita Urkau. "Zvezdani demon?" ovek iz svemira odgovori osmehom, kao da ak ni krvavo ubistvo ne mo e da por emeti njegovo dobro raspolo enje. Ovo za trenutak zbuni Urkinju premazanu ratnim b ojama. "Je li to onaj (odabrani, tra eni) ovek?" nastavi Urkau. "Nebeski roak dvonog ih avola meu kojima (ve predugo, u patnji) ivimo pokolenjima?" Kao da poku ava da osmotri neku novu rasu ivih bia, osakaeni tuin sa zvezda na mae preko oiju veo od tkiva svog reuga, pa ga opet smae, uporeujui ta dva pogleda na

ursku razbojnicu. Po to u reima nije uspevao pronai nikakvo znaenje, mo da ga je pronal azio u bojama nastalim zbog oseanja. Progovori novi glas, na gal-dva jeziku, gladak i hladno magnetian, za raz liku od estine i besa u glasu ratnice. Glas iza gomile zgurenih hodoasnika. "To je taj." Istupila je Ulgor, zaobilazei preznojenu i zbijenu masu zarobljenika. Ona prie Urkaui, neupla ena jednako kao i Neznanac. "To je ta (obeana) nagrada, pribavljena iz dalekoga Dolo grada. Nedavno j e potvrdio jedan ljudski mudrac da je ovo demon sa zvezda, nije na Jijou roen." amor hodoasnika pokaza koliko su razoarani to ih je Ulgor izdala. Urkau, meuti m, zatopota kopitima od radosti. "Oni iz svemira platie (veliku svotu) da im on b ude vraen. Zauzvrat e mo da oni nama dati ono to nam je (od svega) najdragocenije - o pstanak za neke (ne za sve) Ure na Jijou." Mnogo to ta najednom se uklopi. Pobuda za ovaj napad; Ulgorino zapoinjanje i znenaujue narodne epske pesme koja je celom karavanu odvratila pa nju i zadr ala sve n jih u paviljonu dovoljno dugo da se borci organizacije Urunthai prikradu i opkol e ih. Jedna vitka, uspravna senka ubaci se izmeu dve kentaurske. I novi glas, k oji progovori na angliskom. "Ne zaboravite, prijatelji, mi emo tra iti i jo pone to." Za tom senkom, kroz proseeno platno paviljona zakorai ljudska prilika. Dok se udaljavala od dreave svetlosti kasnog popodneva, postade jasno da je to Jop, seljak sa farme na drvetu u selu Dolo. "Ima ceo spisak zahteva, ako oni misle da dobiju svog momka nazad, ivog i zdravog" - Jop baci pogled na ogromne o iljke na N eznanevoj glavi - "ili bar onoliko zdravog koliko ta jadna biljka uop te mo e da bude ." Sari postade jasno da je Jop izi ao napolje da dru tvu Urunthai da signal za napad, dok je Ulgor prisutnima u paviljonu odvraala pa nju. udan savez, pomisli Sara; jedan ljudski purista i gomila urskih fanatika koji su sebe proglasili za nastavljae dru tva Urunthai koje je uvek mrzelo Zemljane . Urkau ne to pro aputa Ulgori, a Sari se uini da uje: "Zar ne bi stvari bile jed nostavnije bez ovoga?" Nije vam neki vrst savez, pomisli Sara. Na pro aputane rei Ulgor je odvratila tako to je o tro, postrance, ritnula Urk au u nogu, posle ega ova zauta. Druge Urkinje nisu obratile pa nju na ovo. Sara odvoji od sebe Jomaha i Priti, pogura ih u gomilu da bi bili za tienij i, a onda sama iskorai napred. "Ne mo ete vi ovo", ree ona. Jop se osmehnu sumorno. "A za to ne, knji ki crve?" Uspela je da odgovori bez drhtanja glasa: to je, ve, bila jedna pobeda. "Zato to on mo da nije kolega tih pljaka a gena! Imam razloga da verujem da je on, zapravo, jedan od njihovih protivnika." Ulgor odmeri Neznanca od glave do pete i klimnu glavom. "To je nogunost k oja ninalo ne utie. Va no je: inano rovu za prodaju, odredieno cenu." Ta cena bila je Sari otprilike jasna. Mogunost da se Urkau vrati u slavne dane kad ratnice slobodno lutaju prerijom. To nije nespojivo sa Jopovim naumom d a sve brane, ma ine i knjige budu uni tene i da se krajnje ubrza silazak ljudskog ro da ka Iskupljenju. inilo se da se to dvoje ne pla e mogunosti novog rata, iako se gledaju sa ja snim uzajamnim prezirom. Pitanje rata ili mira kao da je u ovom trenutku bilo na jsporednije. Mi smo u rukama manijaka, pomisli Sara. U rukama nerazumnika, koji e sve nas povui u propast. ASK A sad rothenski brod. Vraa se. Sa svoje tajanstvene misije: istra ivao je o kolne delove svemira, iz nekih razloga nepoznatih, bo anskih. Vraa se da pokupi stanicu koju je ostavio, i posadu biologa istra itelja. Nagrabljeno blago genetsko da odnese.

A svoje tragove kriminalne da ukloni. Meutim, ta ono zeva ispred nas, stanica biv a, sada ru evina je, unaka ena. Jeda n Rothen i jedan nebeski ljud na nosilima ispru eni, bez ivota le e, a pre iveli poseti oci/osvajai besne i lude od gneva i na osvetu se zariu. Ako se iko pitao ranije ka kve su njihove namere bile, prstenovi moji, ima li mesta nedoumici sada? Neminov no ka njeni biemo. Samo je pitanje kojim sredstvima i koliko drastino. To su buntovni zeloti i hteli. Da nema vi e nejasnoe. Kraj igre nagove taja i obeanja slatkih, a la ljivih. Samo otpor neprijatelju, otpor ist i jasan, pa ma kol iko slabija bila na a strana. Neka nam bude sueno na osnovu na e hrabrosti i vere, ka u zeloti, a ne na osnovu oklevanja. Jedna vrua zvezda koja ne treperi prelee preko na eg neba pre zore. Orbitira , polako se bli i. Aneo - ili avo - osvete. Da li oni unutra ve znaju ta se desilo? Sp remaju li planove za predstojeu oluju? Zeloti ka u da moramo zarobiti pre ivele - Ro-kena, Lingovu i Rana - dr ati ih kao taoce i zauzvrat tra iti da nijedan lan na e Zajednice ne bude ubijen. Zarobiti i onog drugog preostalog oveka sa zvezda, Kuna, kad se njegov vazduhoplov vrati k svojoj kocki crnoj, matinoj, razbijenoj. U asnuta, na a gheuenska mudrica Uvianje-o tro-kao-no napada zelotsku logiku. "Vi biste zloin zloinu dodali? Jesu li nam oni ikakvo zlo naneli, ti vanji joanci? Jesu li zadali prvi udarac, oni sa svojim klinikama i dobro plaenim zapos lenjima koja dobismo kod njih? Ubili ste dvoje njih, samo zbog nekih va ih nagaanja da imaju zle namere! Sad biste da kidnapujete preostale? Pretpostavimo da oni n a brodu prihvate va e zahteve i obeaju da nee napadati est naroda. Mi oslobodimo taoc e. Za to se ne bi oni tada predomislili?" Poglavica zelota odgovara... "Ko ka e da oslobodimo? ive meu nama do kraja svog prirodnog ivotnog veka, za t ita od opakosti tuinske." "A posle toga? Kako je nerazumno da mislite samo u terminima neijeg ivotno g veka! Zvezdani bogovi imaju misli dalekog dohvata. Planiraju na duge staze. Da nas pobiju sada ili kroz pedeset godina, u emu je razlika, strate ki gledano?" Neki posmatrai mrmljaju da je ovo tano. Drugi, meutim, reaguju kao da je mu drica dobru alu napravila. Smeju se na razne naine i ka u: "Razlika prilina, za nas d anas ive!" "Nije tano", ka e zelotski voa, "da nas nisu napali ili poku ali uiniti (razboj niku) tetu. Naprotiv, na e (opravdano) eksplozivno delo zaustavilo ih je kad su upra vo kretali u napad!" Sav garav, umoran, Lester Kembel sedi na steni obli njoj. Glavu u ake zagnj urio. Sada je di e, pa zbori ovako: " ta ti to znai?" "Znai da je njihova podmukla namera bila da ponu program uni tenja tako to bi (bratoubilaki) rat izazvali izmeu est na ih naroda!" Okupljeni posmatrai ovo apsorbuju bez rei. Uvianje-o tro-kao-no ga pita: dokazati to? "Dokazi vrsti (neosporni) na putu su ka nama. Ali prvo svedoanstvo (u pril og) tome, od mudraca drugog, tvog kolege, zar nee uti?" Nikom nije jasno, onda Fhundau stupa napred i uzima re. Mnogo je ne to utlji v bio na huni ki kolega, a u dogaajima malo je uestvovao, osim kad je poneo Vubena ni zbrdo pri povratku sa zlosrenog hodoasnikog pohoda. Sada se njegova dugaka, krlju tava kima opu ta, kao da je te ki teret sa nje skinut. "Vrlo kratko vreme na raspolaganju mi je bilo za pomno razmi ljanje o ovim stvarima", buni se on. "Ti bi geolo ko razdoblje jedno celo u razmi ljanju najradije proveo, prijat elju dragi", ali se Lester Kembel blago. "Ali i tvoje nagaanje najpribli nije jo e veu mudrost sadr ati nego mi ljenje ma koga drugoga, osim mo da Svetog jajeta. Molim te, r eci nam." Duboki talasavi zvuci izlaze iz opu tene, vibrirajue vree Fhundauove. "Hrrr-mmm... Ve skoro dve jadure bele im ja izjave na ih gostiju iz svemira, naroito one izgovorene formalno, koje zvue kao da su nauene napamet, kao da ih je n eko drugi pisao. Imao sam pri ruci nekoliko lingvistikih referentnih knjiga iz Bi blosa; u te knjige ja zavirim kad presuujem u sporovima izmeu pojedinaca razliitih

rasa, onih koji govore razliitim jezicima. Iako na a ovda nja nareja zahvata devolucij a, karte i eme u tim knjigama prikazuju nam, i danas, na vrlo koristan nain sintak su i razlike u znaenjima. Ne tvrdim da sam strunjak veliki za analizu tuinskih iska za. Pre bi se reklo da se koliko-toliko snalazim u jednom zaostalom, zabaenom pre delu sveta." "Ali si do ao do nekih zakljuaka?" "Hrrmmm. Ne do zakljuaka. Mo da do korelacija. Koje nagove tavaju moguu usmere nost namera." "Namera?" "Namera... hrrmmm... da se podstakne razdor." Ur-jah komentari e iz pra ine u koju je legla i po kojoj se valja, umorna od uzaludnog spasilakog napora, od poku aja da iskopa nekog ivog iz ru evina tuinske crne kocke. "Nije ta sunnja sada prvi put izreena. Svako od nas panti pojedine sluajev e, anegdote. Izricali su tovo naivne stvari, koje u poetku snetaju sano nalo, kao kad edo-nu ica polo i jaja. A posle nastane rana koja nikad ne zaraste. Nanera, ka e ? to ne ree ranije?" Fhundau uzdi e. "Dobar naunik nee objavljivati provizorne podatke. Osim toga , tuini, po svemu sudei, ne znaju da smo mi zadr ali ovu ve tinu tumaenja - to jest, da smo je Velikim tampanjem vratili. Nisam hteo da tu injenicu ikome otkrijem preran o." Onda 'sle e ramenima' na trekijevski nain, a to znai: uvrtanjem levo-desno. "Konani dokaz za mene je bilo ono to je Ro-ken govorio svima nama tokom ovog hodoa a. Valjda je jo nekome od vas palo na um da je Ro-kenov naum bio da reima svojim ukre e plamen nesloge izmeu nas?" "Naravno da nam je palo na um!" guna Lester Kembel nezadovoljno. Mnoga dr uga prisutna ljudska bia ka u otprilike to isto, kudikamo glasnije od njega. Kao da ele ubediti druge u svoju iskrenost. Urkinje kopitima biju o zemlju nestrpljivo, oigledno gube strpljenje posle jedne te ke noi. Samo su navike steene (po skupu cenu ) u Velikom miru spreile, sve do sad, izbijanje velikih nereda. Fhundau nastavlja. "Zvezdani bog Ro-ken upotrebio je formalni dijalekt g alaktikog estog, koji ostavlja vrlo malo ili nimalo mesta za dvosmislice. Ro-kenov e uznemirujue rei mogu se tumaiti samo na dva naina. Ili je on netaktian do mere koja nadma uje svaku glupost ili je njegov naum bio da podstakne kampanju genocida pro tiv jijoanskih ljudskih bia." "Protiv njihovih sopstvenih nnogo voljenih tienika?" pita Ur-jah sa neveri com. "To je nebitno. ak i ako je rothenska tvrdnja da su nam pokrovitelji isti nita, ta je njih briga za jednu malu, izolovanu bandu ljudi koji su pre li u divlja t vo, odavno odseeni od celine ljudske rase, koji su se razmno avali tako malobrojni, pa su sada svi u krvnom srodstvu jedni s drugima, i tavi e su za nekoliko stotina godina zastareli u svakom pogledu; mo da i defektni, psihiki zaostali, zagaeni delov anj..." "Dobro, dobro, razumemo poentu", prekine ga Lester nervozno. "Ali ako sm o takvi, za to se obru io ba na nas?" Fhundau se okree ka svom ljudskom kolegi i mumla izvinjavajuim tonom. "Zat o to ljudski narod ima vi e znanja o tehnici nego ijedan drugi na Jijou, i bolje sea nje, mada nesavr eno, o dru tvenim zbivanjima u Galaksiji; takoe je najbolje upamtio ratna znanja i ve tine." Na to se uzdi e gunanje iz redova gheuenskih i urskih slu alaca, ali samo guna nje, ne otvoreno neslaganje. A kako bi se i mogao ne slagati iko kome su poznate prie o Kanjonu bitke, ili o Taunsendovoj zasedi, ili o opsadi Tarek grada. "Svi ti inioci ine da ste vi oigledna prva meta. Postoji i jedan dodatni ra zlog. Dejstvo koje je va a rasa imala na nas ostale. Kad ste bili novodo av i i kad st e, zbog toga, imali najni i status, ipak ste svoje jedino blago, biblioteku, otvor ili svima. Posle va ih velikih pobeda, kad je va status bio najvi i, uzdr ali ste se od mnogih povlastica, niste nametnuli svoju prevlast nego ste se priklonili vladav ini mudraca, prihvatili ste ogranienja predviena Velikim mirom. Upravo ta ispoljena i dokazana sposobnost uzdr avanja ini da ste opasni za rothenske planove. ta im vredi da vas hu kaju na rat, ako vi ne elite biti nahu kani?"

Da, prstenovi moji, vidimo/bele imo reakciju gomile. Uti ava se, jer Fhundau priziva slike pomirenja, polako poliva vodom preostali ar ogorenja. Majstorski po sreduje. "Kad jednom vi e ne bi na Jijou ljudskog roda bilo", nastavlja Fhundau, "l ako bi se napravio raskol izmeu ostalih, a Rotheni bi glumili prijateljstvo i nud ili pomo. Recimo, daju svakoj rasi na raspolaganje po jednu vrstu naroito dizajnir ane kuge i objasne kako se smrtonosna zaraza najlak e mo e ubaciti meu one druge. U r oku manjem od jednog pokolenja, mogli bi oni na taj nain da zavr e posao. Ono malo tragova to bi u jijoanskom tlu ostalo, pokazivalo bi samo da je ovde nekad bilo es t prerano do lih rasa i da su se ugasile pre nego to su stigle do Iskupljenja." Nelagodna ti ina doekala je ovaj scenario, naslikan reima na eg huni kog mudraca . "Naravno, ni ta od ovoga nije dokazano", zakljuuje Fhundau, okree se i upire prstom ka predvodnici zelota. "Niti opravdava one u ase koje videsmo noas, izvr ene brzopleto, bez savetovanja sa mudracima ili sa Zajednicom." Urska buntovnica uzvija glavu visoko, da pogleda preko gomile, ka istoku . Frkne zadovoljno, pa se okrene ka Fhundau. "Sti u dokazi koje ste tra ili!" ka e ona i zazvi di trijumfalno. Probija se kro z redove posmatraa i govori im da se sklone, da otvore prolaz. A zora u daljini o tkriva pra njave prilike koje galopiraju stazom to vodi sa Livade okupljanja. "Dokazi", ka e ona, "kao i obrazlo enje za uinjeno." LARK Harulen pozva sa ivice kratera. "Vas dvoje, penjite se ovamo gore!" povi ka jeretik. "Neko e vas uhvatiti, pa e biti nevolje. Osim toga - mislim da se ne to de ava!" Fizika i emocionalna iscrpljenost uticala je lo e na istanani naglasak gheue nskog aristokrate. Sad je on zvuao prilino uspanieno, kao da je njegov stra arski pos ao jednako opasan kao posao onih koji silaze u razvaline tuinske baze i preturaju po njima. "De ava se? ta se de ava?" povika Uthen odozdo. Iako srodnik onog Gheuena gor e na ivici kratera, taj Larkov kolega biolog izgledao je kao neka sasvim druga iv a vrsta: oklop sav izbrazdan, ispolivan lepljivim pepelom. " alju robota na nas?" Iz Harulenovih ventila na nogama zasvira e tonovi zabrinutosti. "Ne, oba r obota i dalje su iznad Ro-kena. tite njega, i dvoje ljudi-slugu, i le eve, i gomilu ovda njih ulizica koja je oko njih. Ne, ne, ja govorim o nekom uznemirenju koje j e nastalo na drugoj strani, tamo gde mudraci zboruju. Izgleda da je stiglo jo zel ota. Tamo je prilina uzbuna. Siguran sam da propu tamo znaajne vesti!" Ovaj Harulen bi mogao biti u pravu, pomisli Lark. Pa ipak, nije mu se polazilo napolje. Uprkos smradu, vrelini i o trim koma dima metala - to je sve bilo jo opasnije za nekog toliko premorenog - pomi ljao je d a ostane. Zora je donosila vee izglede tragaima da nau, u ostacima ukopane baze, ne t o to bi razjasnilo stvari. Koliko puta je gledao kako Lingova silazi niz rampu, u kocku, i pitao se ta li ima unutra? A sad je ta unutra njost svuda oko njega: pocrneli pakao. Ja sam pomogao zelotima, priseti se on. Dao sam im kopije mojih izve taja. Znao sam da e oni ne to da urade. Ali nisam znao da e uraditi ne to ovako okrutno, ree on sebi; a nisu to, oigl edno, znali ni nebeski bogovi, niti su oekivali da ovda nji primitivci umeju da pod metnu materije koje posle 'uine bum'. Nisu postavili ona prava pitanja, pomisli Lark. "Ka em vam da se ne to de ava!" povika Harulen opet, ne trudei se nimalo da bud e originalan. "Mudraci su krenuli - prema tuinima!" Lark pogleda ka Uthenu i uzdahnu. "Mislim da je ozbiljan, ovog puta." Njegov prijatelj je ve neko vreme proveo utei, stojei na istom mestu. Sada m u odgovori, ali niskim glasom, dahom koji je jedva uznemirio pepeo ispod njegovi h nogu. "Lark, hoe li, molim te, doi da pogleda ne to?" Lark je dobro poznavao tu intonaciju; imao je prilike da je uje na njihov

im ranijim arheolo kim izlascima na teren, kada su tra ili dokaze o slo enoj pro losti iv og sveta na Jijou. Poe se provlaiti ka Gheuenu, obazrivo, izmeu pokidanih i odvalje nih metalnih greda i ploa. Nastojao je da stopala podi e i spu ta na takav nain da pod igne to manju koliinu odvratnog pra inastog pepela. " ta je? Na ao si ne to?" "Pa... nisam siguran." Uthen se prebaci na gal- est. "Kao da sam ve video o vo. Ovaj simbol. Ovaj znak. Mo da ti mo e potvrditi?" Lark stade uz svog prijatelja i nagnu se napred. Zaviri u jedno udubljen je gde izlazee sunce jo nije bacilo mnogo svetlosti. Vide da unutra le e neke pravou gaone ploice, ispreturane, svaka iroka i debela otprilike kao njegova aka, ali mo da dvaput du a. Uthen je raskrio neku polurastopljenu ma ineriju da bi otkrio ovo udublj enje. Jedna ploa le ala je preko svih ostalih, tako blizu da Lark vide simbol ureza n u tamnosmeu povr inu, preko cele irine. Dvostruka spirala sa jednom ipkom polo enom preko nje. Gde li sam to video, zapita se on. Lark uspe da zavue ruku tamo gde to Uthen ne bi mogao. Pogladi taj pravou gaoni predmet, pa ga dohvati. Predmet je, u ruci, bio neverovatno lak, ali Larku pade na um da od svih njegovih otkria upravo ovo ima mo da najveu 'te inu'. "Da li ti misli ono to ja mislim?" upita on, okrenuv i tu ploicu na svetlosti . Uthen je uze, tipaljkom uzdrhtalom, i zadr a je u vazduhu. "A zar bih mogao ne to drugo misliti?" odgovori gheuenski naunik. "ak i prim itivci, ve napola vraeni u ivotinjski status, treba da prepoznaju amblem Velike gal aktike biblioteke." Naeni 'dokazni materijal' le ao je rasporeen po uga enoj travi. Ro-kenove prod orne oi osmotrile su zamr aj ica i staklastih sferoida. Zeloti su to maloas doneli iz doline Svetog jajeta. U su tini, bila je to jedna velika ogrlica od udnovatih pred meta povezanih icama, jo poprilino blatnjava, zato to je provela neko vreme le ei u zem lji, u neposrednoj blizini najsvetijeg predmeta na Jijou. Posmatrai koji su pri li ovom 'dokaznom materijalu' podelili su se u dva ja sna polukruga. Jedan polukrug inili su okupljeni mudraci i narod iza njih, a drug i polukrug inili su zvezdani bog Ro-ken i njegovi podr avaoci i po tovaoci. Mnogi u t oj drugoj skupini bili su pacijenti u tuinskoj klinici i izleeni su; drugi su, ope t, verovali u pravo zvezdanih posetilaca da rade ta god ele, iznad svakog zakona. U tom polukrugu bio je i znatan broj ljudskih bia; njihova lica bila su naprosto ozarena verom u njihove ponovo otkrivene mentore, Rothene. Larkov novi reug prik azivao je to oseanje kao blistav oreol crvene vatre oko lica. Na Rothenovom licu, meutim, nije ostalo ni ta od onog ranijeg izraza ogromn og gneva. Humanoidne crte Rothenove pokazivale su jo jednom dostojanstven, harizm atian stav, pa ak i vedru i smirenu popustljivost. On provede jo jednu duru gledajui tu ispreturanu blatnjavu 'stvar' na travi, a onda progovori tanim i o trim galaktik im sedmim. "Ja ovde ne vidim ni ta zanimljivo. Za to vi meni ovo pokazujete?" Lark je oekivao da e mlada urska radikalka - predvodnica buntovnih zelota - odgovoriti, kao tu iteljica i istovremeno kao tu ena; da e nastojati da skine sa sv oje dru ine krivicu zbog poinjenog nasilja, tako to e prebaciti svu krivicu na tuine. Meutim, ona nije ni poku ala da istupi napred; dr ala se u pozadini, sa skupinom ljud i i Ura. Pregledali su neke tekstove. Napred istupi huni ki mudrac, Fhundau, i suoi se sa rothenskim emisarom. "Mi elimo ustanoviti da li su ove alatke, usavr ene veoma, va e vlasni tvo. Ala tke, ka em, koje su neka na a deca prona la, tokom poslednjeg okretanja Jijoa oko svoj e ose. Alatke koje je neko zakopao u zemlju, kri om, u neposrednoj blizini na eg vol jenog Svetog jajeta." Lark osmotri reakciju Lingove. Po to ju je ve prilino dobro poznavao, nije m u bio potreban nikakav reug da prevede njen ok prepoznavanja. Niti postienost koja je u njoj nastala im je shvatila stvari. Sada mi je savr eno jasno, pomisli Lark. Ro-ken je izgledao non alantan. "Ja samo mogu nagaati da je neko od vas, ur oenika, zakopao taj kr tamo - na isti nain na koji su nerazumni pobunjenici zakopal

i eksploziv ispod na e stanice." Sad Lingova poe iznenaeno mirkati. Nije oekivala da od njega uje iste la i, pomisli Lark. Ili, bar, la i tako dras tine i tako slabo pripremljene. ena sa zvezda pogleda na jednu stranu i vide da Lark motri na nju; hitro skloni pogled. Lark je sad bio itekako zadovoljan, ak trijumfalno raspolo en, to su se moralni polo aji njih dvoje preokrenuli, to sad ona mora da se stidi; ali se ovi m svojim likovanjem ipak, nekako, nije mnogo ponosio. "Upotrebite va e instrumente", pozva Fhundau visokog Rothena. "Podvrgnite analizi ove sprave. Nai ete da je to tehnologija daleko iznad svega onoga to mi, est naroda Jijoa, umemo sada proizvesti." Ro-ken ovo odbaci jednim elegantnim sleganjem ramena. "Mo da su to ostavil i Bujuri." "Na tom mestu?" Fhundau ovo zapita bunim glasom koji nadaleko odjeknu, to novima kao da ga ovo dobro zabavlja; kao da se Ro-ken lepo na alio. "Pre samo jeda n vek, cela ta dolina bila je belo usijana od prolaska Jajeta, koje je tada izbi lo u gornji svet. Ovakvi predmeti ne bi pre iveli." Gomila za amori. Lark oseti da ga neko vue za rukav. On pogleda levo od sebe i vide da se iza njega do unjao ovek omanjeg rasta, dugake, ute, kovrd ave kose - portretista Blor koji je ispred sebe nosio i svoju sanduastu kameru i trono ni stativ. "Pomakni ruku u stranu, da ja snimam tu, ispod tvoje ruke!" pro aputa foto graf hitno. Lark oseti da ak panike. Pa, je li ovaj Blor poludeo? Poku ava da radi jedan tajni posao na otvorenom, a odozgo roboti motre pomnije nego ikad? ak i ako se L ark tako nasloni rukom preko kamere da je roboti ne primete, razne osobe sa obe strane primetie. Mogue je da e Fhundau, svojim meastralnim nastupom, pridobiti mnog e; ali mo e li se raunati na lojalnost ba svakog u ovolikoj gomili? Sa bespomonim uzdahom, on odmae levu ruku od tela, otvarajui prostor da kam era snima ovo sueljavanje na Livadi okupljanja. "U tom sluaju ja nemam nikakvo drugo obja njenje za ove predmete", odgovori Ro-ken, pokazujui ka zamr enoj masi opreme. "Vi slobodno nagaajte koliko god vam vo lja, dok to jo mo ete. Dok ne stigne na brod." Prenebregav i ovu nagove tenu pretnju, huni ki mudrac nastavi, tonom smirene r azumnosti, tako da je Rothen, u poreenju s njim, izgledao nervozan i ljut. "Zar je nagaanje potrebno? Javljeno je da je nekoliko pari oiju motrilo iz prikrajka i videlo va e robote, jedne nedavne maglovite noi, kako se zavlae pod Sve to jaje i zakopavaju ovu opremu neposredno ispod njega..." "Nemogue!" viknu Ro-ken, jo jednom gubei ivce. "Nijedno ivo bie nije se nalazi lo te noi nigde u blizini i nije moglo da 'motri iz prikrajka'. Najpa ljivijim sken iranjem ustanovljeno je da nigde unaokolo nema nieg ivog. Tek tada..." Rothenski izaslanik zastade usred rei i zauta. Posmatrai su zurili, zapanje ni. Bilo im je te ko da poveruju da jedan visoko civilizovani nebeski bog mo e biti 'navuen' na ovako jednostavan trik. Larku pade na um udna pomisao. U mnogim kulturama na Zemlji, od antike Grke i Indije, pa sve do Visoke Kalifornije, bogovi su prikazivani kao udljivi, razma e ni, besni adolescenti. Mo da je to oblik rasnog pamenja? - pomisli Lark. Mo da su ovi drugari zaista na i davno izgubljeni pokrovitelji. "Hvala ti na ispravci", ree Fhundau i nakloni se elegantno. "Rekoh samo: javljeno je. Ukoriu one koji su javili. Takvu vest, netanu. Mi emo vama verovati na re da nije bilo nijednog svedoka te noi kad su, kako sad sami priznajete, va i robo ti ukopali ove udnovate, tuinske naprave u zemlju kod Svetog jajeta. Hoemo li sada ostaviti taj vid stvari i zapitati se za to ste to ukopavanje izvr ili?" Ro-ken kao da je ' vakao' svoju gre ku; njegova vilica kretala se kao kod ove ka koji kripi zubima. Larkov reug pokaza jednu traku bez boje, koja stade da se ir i i talasa na gornjem delu Rothenovog lica. Za to vreme Blor poe zadovoljno aputat i: navukao je poklopac preko objektiva, jo jedna slika mu je uspela. Odlazi, odlazi, ree Lark, ali samo u mislima, tom malom oveku. Ali uzalud: ovaj ga, dabome, nije uo.

"Ne vidim da e nastavljanje ovog sastanka slu iti ikakvoj daljoj svrsi", sa op ti vanjijoanac konano. Okrete se da nekud ode, ali stade, jer iza njega je bila samo livada, a u njoj, ne to dalje, zjapei krater gde mu je nekada bila baza; jedno stavno nije imao kuda da ode. Naravno, Ro-ken se mogao popeti na jednog od svoja dva robota, pojahati ga i naprosto odleteti u daljine. Ali do povratka Kunovog vazduhoplova, ili do s pu tanja zvezdoplova, te daljine bile su samo divljina Nagiba, ni ta drugo. Nije ima o nikakvo upori te izvan ove ledine pune nezgodnih pitanja. Klicanje se zau iz skupine Urkinja i ljudskih bia na levoj strani. Ta gomi la se zaas razdvoji, a iz sredine izie Lester Kembel, sav ozaren. Nosio je puno na ruje knjiga velikog formata, otvorenih. Lester pohita napred. "Mislim da smo na li! " saop ti on i kleknu pored jednog loptastog sastojka te naene ma inerije na travi. O ko njega se sjati e njegovi pomagai, od kojih jedan poe da petlja ne to oko tog sferoi da, poku avajui da ga otvori. Za to vreme, Lester objasni. "Naravno da niko od nas pojma nema kako ova sprava radi, ali galaktika te hnologija je sada, posle milijardu godina, toliko usavr ena da je upravljanje veino m ma ina prilino lako. Pomislite samo na onaj polovni brod kojim su ljudi doleteli na Jijo. Brod preprodavan etiri puta, raznim korisnicima. Onda je neko uspeo da u trapi taj kr , tako, iz etvrte ruke, ljudskoj rasi. E, pa, kad se time moglo piloti rati, i dogurati sve do Jijoa, mora biti da je sistem za upravljanje bio stvarno dobro za tien od idiota!" Ova ala na svoj raun izazva smeh u oba polukruga posmatraa. Gomila se poe na tiskivati bli e, da vidi. Sad vi e nije bilo nijednog zgodnog i dostojanstvenog puta ili prolaza kojim bi se Ro-ken i njegovi sluge povukli. "U ovom sluaju", nastavi Kembel, "pretpostavljamo da je sprava bila pode en a da proradi sama od sebe kad se veina hodoasnika nae u neposrednoj blizini Svetog jajeta, i kad smo najprijemiviji za jake utiske; mo da kad zavr imo prizivanje. Dobro nagaanje bilo bi da se to htelo postii ili tempiranjem, ili nekakvim daljinskim u pravljanjem, mo da radio-signalom." Pomonik je uspeo u svom naumu i komponenta, pribli no loptastog oblika, otv ori se; gornja polovina se otklopila, sa jakim zvukom 'puk!' "A sad da vidimo da li se tu mo e nai ne to nalik na standardni galaktiki prekida za prebacivanje na runo u pravljanje, prikazan ovde na stranici hiljadu pet stotina dvanaestoj", ree Lester i, onako u kleeem polo aju, sagnu se da pogleda sasvim iz blizine. Iz ruku nije isp u tao jednu otvorenu knji urinu. Ro-ken je zurio u stranice ispunjene o tro iscrtanim dijagramima kao da vi di kako iz ar ava u njegovom krevetu ispuzava ne to ivo, ali smrtonosno. Lark primeti da Lingova gleda u njega. Ovog puta njen izraz lica kao da je govorio: ta si to s krivao od mene? Na njenoj glavi nije bilo reuga. Lark, zato, poku a da joj odgovori samo i roninim osmehom, smatrajui da e i to biti dovoljno. Mnogo sebi umi lja , draga moja, pomisli Lark. To te je zaslepilo, pa zato i nisi postavljala prava pitanja. Dr ala si se pokroviteljski, a mogli smo biti pri jatelji. Poruka, dodu e, malo previ e slo ena da bi se prenela samo jednim izrazom njeg ovog lica. Mo da je taj izraz, zapravo, govorio: ta? Zar se ti usuuje da mene optu uje z bog prikrivanja istine? "Protestujem!" ubaci mu ko ljudsko nebesko bie, Ran, koji je svojom visinom nadma ivao sve prisutne osim ponekog Huni a i ponekog Trekija. Ran zakorai napred. " Nemate prava da dirate tuu imovinu!" Fhundau ree blago, mekim tonom: "Hrr... dakle, vi priznajete da ste vlasn ici ove invazivne stvari koja je bez dopu tenja podmetnuta u na e najvee svetili te?" Ran mirnu. Oigledno mu se ni najmanje nije dopadalo to to se na ao u takvom p olo aju da se mora nadgovarati sa divljacima. Zbunjen, visoki ovek se okrete Ro-ken u da mu ovaj ka e ta da radi. Oni se poe e tiho dogovarati, primiui glavu uz glavu, a Le ster Kembel nastavi. "Neko vreme nismo uspevali dokuiti svrhu ove naprave. Na sreu, ja sam ve ne ko vreme prouavao galaktiku tehnologiju, pa su mi prirunici bili donekle poznati. N ajzad sam prona ao i ovu spravu, pod naslovom: psiho emitori!" "Ovo je prekida, gospodine", izjavi pomonik. "Spreman sam da ukljuim kad ka e .

" Lester Kembel ustade i podi e obe ruke. "Narode! Ovo je prvo i poslednje upozorenje. Pojma nemamo ta emo sad ukljui ti. Pretpostavljam da nije ni ta kobno, jer da jeste, na i gosti bi ve otperjali odav de. Po to nemamo vremena za pa ljive opite, savetujem vam da se odmaknete bar jedan korak. Oni meu vama koji su oprezniji, mogli bi se odmai i vi e, recimo na dva prenik a Svetog jajeta. Poinjem odbrojavanje, od deset." Uthen je eleo da ostane i da gleda ovo, pomisli Lark. A ja ga naterao da ode i sakrije one biblioteke memorije koje smo prona li. ta ako sam mu uinio veliku uslugu? - zapita se Lark. Kembel duboko udahnu. "Deset!" "Devet!" "Osam!" Lark nikada ranije nije video da se G'keki, na tokovima, kree br e od Urkinj e u trku. Sad vide i jedan takav sluaj. Gomila se naglo proredila, mnogi su pokaz ali iznenaujue jaku elju da se udalje. Drugi su, meutim, ostali, vrsto vezani radozna lo u. Hrabrost je ona odlika koja spaja svaki pravi savez, pomisli on, ne bez ponosa. "Sedam!" " est!" Sada Ro-ken lino zakorai napred. "Potvrujem vlasni tvo na e nad ovom napravom, koja..." "Pet!" "etiri!" Ro-ken pojaa glas, da bi ga uli, po to je iz raznih pravaca dopirao amor i ga lama. "...koja se sastoji samo od instrumenata, bez ikakve lo e namere, postavljen a..." "Tri!" "Dva!" Ubrzano, panino: "...samo da bi se prouavali obrasci koje emituje va e visok opo tovano, sveto..." "Jedan!" "Sad!" Pojedina ljudska bia nagonski su podigla ruke da za tite u i, ili su unula, ili poela mirkati kao da oekuju da ne to sevne. Urkinje su pritiskale ruke na kese. G'ke kiji su uvlaili one stabljike u telo. Gheueni i Treki su se spu tali celom te inom tel a na tlo, 'grlili' zemlju. Reuzi na svima su se grili, skupljali, be ali od jakih o seanja svojih domaina. Nikome nije bilo poznato ta je 'psiho emitor' ali je svima b ilo jasno da im predstoji otkrovenje o tome. Lark se opirao nagonu. Opona ao je dr anje Lingove. Njena reakcija na odbroj avanje bila je udna me avina besa i radoznalosti. Stisnula je jednu aku drugom i okr enula se da ga pogleda u oi upravo u trenutku kad je Kembelov pomonik pogladio skr iveni prekida. ASK Pometnja op ta u na em sredi njem jezgru, sipi kroz spojeve kojima sam/mo zale pljeni ja/mi, zabuna curi i po na im/mojim spolja njim povr inama kao sok iz ranjenog stabla drveta. Ovaj glas koji ritmino recituje, mo e li biti ono to znamo da nije? Obrasci Svetog jajeta glaali su nas na tako mnogo naina. Ovo je sada pravi mete u svesti, ali ima elemente koji su nam poznati, lie na pesme Svetog... Ipak - uz neko metalno tre tanje. Kao da je pesma limena i pojednostavljen a, nema one zvunosti i bogatog treperenja kao kad se Sveto jaje ogla ava. Jedna sub-kadenca nas uvlai, grabi nas kao urni kvintet makazastih tipaljki , na a pa nja je odvuena kao u neki mrani podzemni tunel. I gle, stapamo se i izranjamo u jedan drugaiji ivot, sad sam ja ja, jedins tveno bie. U lju turi tvrdoj kao oklop, tavi e. Petougaona ogorenja bujaju u meni. Ovaj 'ja' prepun sam besa.

Kako se usuuju da mi ka u da sam slobodan! Kakav je to neprirodan zakon, taj njihov 'Kodeks Zajednice'? Taj poredak koji 'oslobaa' moju rasu od one slatke discipline koju imaasmo davno, kad smo na e otmene kraljice slu ali? Mi koji plavi jesmo - i mi crveni - svakako eznemo da opet budemo u slu bi; ta elja bije duboko u na im vorovima ui! Da radimo i borimo se nesebino, svi sve u kor ist ambicija dinastikih! Zar ne uzletesmo tako i meu zvezde; zar ne postigosmo tak o uspehe silne, i pre uzleta u svemir? Nainom koji je svakom Gheuenu prirodan? Ko se to drznu da presee te dane divne, ko da nam nametne tuinske zamisli o 'slobodi'! Zar ne znaju oni da su na i oklopi odve tvrdi za smrtonosnu drogu koju pod nazivom 'sloboda' podmeu? Ljudi se drznu e te zamisli da nam nametnu, a slogu na ih dobro ureenih rojev a da razbiju! Krivica njihova je. U lju turu moju ugraeno je nareenje da oni moraju biti ka njeni. I bie ka njeni! A onda emo neke druge raune da razre imo... Ja/mi se grim/o, do ivljavamo kako je to kad ui ili jurca na pet jakih nogu. No gu koje stvarno slu e. Ne samo da rade u korist neke jadne brane na kakvom potoku, ili u korist jedne razlivene apstrakcije kao to je 'Zajednica', nego slu e interes ima velianstvenih sivih gospodarica, plemenitih, divnih i jakih. Zbog ega ova ivopisna oseanja natapaju na e zasenjeno jezgro? Sigurno zbog mahinacije rothenske - zbog psiho naprave - deo je to njiho vog plana da utiu na svaku od est rasa. Da nas prevarom uvuku u meusobni rat, da bi smo uradili njihov posao. Drhtaji iznenaenja potresaju na e/moje prstenove. ak i posle toliko godina p rijateljstva, ja/mi nikada nisam/o shvatio/li koliko je neobina gheuenska taka gle danja! Ali nije neobinija od sledee koja se zalee silovito u na u/moju svest zajednik u. Oseaj: galop. Tutnje kopita. Vreli dah suve stepe. Plameni rascvetaj jedne psihe egocentrine koliko i najvei ljudski ego. Sada sam Uri ka! Samotnica gorda, uspravna kao i onog dana kad sam kao sas vim malo stvorenje, jedva ne to vi e od malene ivotinje, prvi put iskoila iz trave. Ne rvozna sam, ali samouverena. Mogla bih se pridru iti nekom plemenu, nekom klanu, ako bi me sa ovih ravn ica uzeli, usvojili. Mogla bih slu ati predvodnicu, jer ivot ima hijerarhije koje se otrpeti mor aju. Ali u sebi slu am gospodaricu samo jednu. Sebe! Mogu li ljudi ikad znati kako njihov prostaki smrad grebe i dere membrane moga nosa? Dobri su oni ratnici i kovai, to je istina. Doneli su, tavi e, dobru muz iku na Jijo. To su zasluge. Ipak je jasno da bi svet bio mnogo bolji bez njih. Izborismo se mi Uri za visoko mesto, pre njihovog dolaska. Preko irokih s tepa, sve do plamenih vrhunaca gorskih, protegli smo vratove iznad svih drugih b ia jijoanskih... sve dok ti dvono ni stvorovi ne doo e da nas povuku nadole. Od tad sm o samo jedna od est rasa. to je jo gore, njihove narodne prie podseaju nas - podseaju mene! - koliko sm o izgubili. Koliko toga je zaboravljeno. Svakog dana prinude me da se setim koliko bedan i kratak e moj ivot morati da bude, zato to smo tako ukleti, ovde na ovoj grudvi blata koja se zavrtela. Na ovo malo kopna, koje je sa svih strana opkoljeno groznim okeanima... Uvreena pripovest ova odgalopira dalje nego to je ja/mi mogu/mo emo pratiti. Izgubila se nit tog jednog ogorenja, ali na la se nova nit, mnogo lak a za praenje. T

akoe nametnuta spolja, silom koja pulsira kroz ovu dolinu planinsku. Ritam mnogo pristupaniji, kadenca te ka, sporo se ka gnevu uzdi e, ali kad se razbesni, jedva da ikakvog zaustavljanja mo e biti, osim smrti. Nije to ritam koji bi trebalo urno prihvatiti. Ali on nas privlai... Da razmislimo koliko puta su hitrije rase muile nas Huni e, siroma ne i strpl jive. Kako se oni vrzmaju i kako brzaju oko nas. Koliko puta priaju ubrzano samo da ih mi ne bismo mogli pratiti. Koliko puta najte e zadatke daju nama. Kako alju na more samo nas, a znaju da svako potonue broda uni ti stotini po rodica po jednog voljenog lana. A na e su porodice, huni ke, i bez toga malene i prem alene. Samo je bol gubitka veliki. Ljudska bia i njihovi smrdljivi parobrodi. Sve ve tine oko ma ina oni uvaju za sebe, tobo dopu taju da 'naui svako', ali, u stvari, ne. Jednoga dana ostavie oni na s da istrunemo ovde, a sami e otii na brodovima koji su nainjeni od iste bele svetlo sti. Zar treba to dopustiti? Ima li naina da se njima nekako vrati milo za dra go?... Op ta zabuna. Ako su ove poruke razdora bile namenjene svakoj rasi ponaosob, da nas na vedu na meusobnu agresiju - onda za to ja/mi primam/o sve njih? Zar nisu Rotheni mo rali naciljati emitovanje tako da svaka poruka sti e samo u svest jedne, odgovaraj ue, ciljne rase? Mo da im se pokvarila ma ina. Oslabila. Mo da smo mi jai nego to su oekivali. Otr em/o se od huni kog ritma i oseamo da su preostala jo dva sloja ove gorke pevanije koja traje i traje. Jedan sloj oigledno je za ljudska bia namenjen. Ponos je tu glavna tema. Oseanja gordosti, uzvi enosti. Mi smo nadmoni. Drugi se specijalizuju za ovo ili ono, a mi umemo raditi sve! Mi smo izabrani narod, moni nas Rotheni uzdigo e. I treba najvei da budemo, pa i ovde, kao izgnanici, na ovom nagnutom kontinentu punom divljaka. Ako sve njih nauimo gde im je mesto, mogli bi nam biti sluge...

Ja/mi se priseamo jedne fraze. 'Direktna empatijska transmisija.' Tehnika kojom se galaktika nauka slu i ve pola milijarde godina. Znanje ove fraze odmah utie na nain na koji primam/o ovu emisiju vi estrukog toka svesti. Izgleda nam kao zbir ve takih, limenih glasova, ak kao parodija na svo ju sopstvenu namenu. Dodu e, Rotheni su nameravali da svaki od tih tokova na neki nain pojaaju pomou Svetog jajeta, i to u trenucima kad bismo mi bili najprijemiviji. Pa ipak, te ko je verovati da bi ovakvo klepetanje ubedilo narod, pridobilo 'vern ike' sebi. Zar su oni zaista verovali da emo mi nasesti na ovo? Jo jedna injenica probija se do na e pa nje: ne postoji sloj za na e tokonje! Za t ? Za to su G'keki izostavljeni? Da li zbog toga to su tuini smatrali da G'keki ne bi bili ni od kakve koristi u jednom genocidnom ratu? Ili zato to su G'keki ve izumrli, meu zvezdama? Jedna rezonancija preostaje da je ujem/o. Kao lagani bubanj, kao udarci ek ia po krutim okruglim cevima. Odzvanja jako, na nain koji je meni/nama, ovoj kompo zitnoj linosti, sablasno poznat. Ali ipak, ponajvi e od svih, tu. (MAKRO-ENTITET. DEKLARACIJA SVE TENIKA. NEPOSREDNO IZ PROROI TA. ZAHTEV: MAKSI MUM NEPRIJATELJSTVA I GNEVA. ODZIV = ZAKLETVA: RAZORITI IZVOR LINIH UVREDA. POINIOCI /LJUDSKI ROD/ BIE U NI TENI DO POSLEDNJEG...) Sparu eno uzmiemo od ovoga. Ova egomanija je najkategorinija od svih dosada nj

ih, gora od onoga to je bilo naciljano na Ure i ljude! A spremljena je za - Treki je! Vidite li vi ta se de ava, prstenovi moji? Je li tako izgledalo kad su toru si despoti prisiljavali nas ostale da prihvatimo njihova udljiva i gorda pona anja? Prstenovi ije su tiranske psihe u davna vremena preovladavale na im saznajnim prst enovima? Obrui skloni da dr e svu vlast, obrui koje su osnivai ove naseobine Trekija, u trenutku kad su re avali da be e na Jijo, namerno izostavili iz sastava svoga tel a? Je li takav bio ukus ogorenih razmi ljanja tih nadmenih Jofura? (Da, i mi d rhtimo pred tim imenom!) A oni su mona bia koja i sad putuju svemirom, i izgledaju kao mi. Oni su n a i kupasti prstenasti roaci ijim vo tanim jezgrima vladaju monomanijaka i mahnita uver enja. Ako je tako, zbog ega ova maloprea nja zano enja od mr nje znae tako malo na im da a njim raznobojnim segmentima? Sad kad znamo ta su, za to takvi stavovi zvue tako bana lno? Tako neprivlano? Demonstracija okonana. Energija tuinske sprave istro ena. Sve te grubo sasta vljene emisije posustaju, pa se ugase. Nije va no. Mi sada znamo kojoj svrsi je tr ebalo da poslu i ovaj umr aj kablova i kugli. Trebalo je da baci otrov, ali da taj o trov proe kroz Sveto jaje da bi bio pojaan i da bi postao uverljiviji. irom Livade okupljanja, gnev prokljuao zbog svetogra ovog, zbog ovog infant ilnog poku aja da se podjare na a najni a neprijateljstva. Strasti koje su bile zastar ele jo pre nego to se Sveto jaje pojavilo. Zar vi tako lo e mi ljenje imate o nama, zvezdani gospodari? Zar mislite da ste nas mogli ovako prevariti da sami obavimo va prljav posao? Zapa amo: gomila se okuplja i pribli ava, guna i pu i se od besa, prezrivo gled a robote koji se nji u iznad nas i i te. Ljudi, Uri i drugi sada se me aju slobodnije, i svi kao da su obuzeti jednim vrtoglavim oseanjem olak anja, kao da smo mi, est nar oda jijoanskih, upravo polo ili jedan stra an test. Polo ili ga i izi li jai i ujedinjeni ji nego ikad. Zar je to najgore to nam oni mogu uraditi, pitamo. Ako je tako, dobro je, ali... SARA Urunthai ratnice vole da putuju sa malo tereta, a velikom brzinom. U ovo m sluaju, nastojale su da magarce ne opterete vi e nego to je neophodno. Dru tvo Urunt hai takoe veruje u Stazu iskupljenja - i zato ne voli knjige. Bibliotekari nisu imali nikakvu priliku. Pa ipak, trio na ih sivo obuenih arhivista oajniki se protivio videi lomau nalo nu u pozno popodne. Dvoje ljudi i jedan impanza, njihov pomonik. Oajniki su trzali k onopce kojima su ih Urkinje vezale, preklinjali su, zapomagali, poku avali da se b ace preko voskom zapeaenih sanduka koje su uspeli da dopreme bezbedno... dovde. Konopci su odoleli, i to je bibliotekarima spaslo ivot. Ratnice Urunthaij a, pod ratnim bojama, sa zapetim arbalestima u rukama, ne bi ni trena oklevale d a pobiju skupinicu 'mekanih' gajitelja teksta. "Vi vatru volite?" zadirkivala ih je jedna Urkinja na angliskom jeziku, sa vrlo jakim izoblienjima u govoru. "Vatra proisti. Sagori sve to ne valja. Mo e tak o i neso. Ljudsko neso, gori lepo." Bibilotekari su, na kraju, u bezglasnim suzama gledali kako plamen li e po vosku, kako se drveni sanduci rasprskavaju, kako iznutra ispadaju itavi slapovi knjiga koje lepr aju i trepere kao umirue ptice. Papirne stranice planu kao kratkot rajni meteori i ispuste u dim svu mudrost koja je na njima bila mastilom napisan a i tako pre ivela vekove. Sari je bilo drago to Lark i Nelo nisu mogli gledati ovo. Bilo je i mnogo kopija, pomisli ona. Pravljene su za vreme Velikog tampan ja, a i kasnije. Mo da ovo nije toliko katastrofalno kao to izgleda. Ali koliko e dugo i ti duplikati moi da opstanu u ovoj vrsti epohe, gde mn o tvo raznih samoprogla enih sekta kree u nekakve svoje krsta ke ratove, svaka sekta uv erena da se doepala prave istine i da sad ima monopol na nju? ak i ako zvezdani bogovi ne razbiju Biblos i ako ne prinude eksplozere da

to urade umesto njih, pomisli ona, fanatici kao Jop i Urkau postajae sve brojniji i sve odva niji. Tkivo dru tva se rasplie. Kao da sudbina hoe da potvrdi tanost ove njene misli, pred zalazak sunca d oe do logora odred Jopovih drugara: desetak ljudi tvrdog izgleda, opremljenih luk ovima i strelama, i maevima. e su utolili na oazi, a nijednog trenutka nisu svi okr enuli lea ratnicama Urkinjama; zadovoljno su gledali vatru na kojoj su dogorevale poslednje knjige. Te dve skupine imaju zajedniku svrhu, pomisli Sara. Okonanje svih knji evnih 'ta tina'. Svrgavanje sada njih mudraca. Bukvalnije ispunjavanje onoga to pi e u Spisi ma. Kasnije, kad svi budemo vrsto na Stazi, pomisli ona, opet emo jedni drugim a praviti zasede i pokolje, da se vidi ko je glavna grabljivica. Ko je na vrhu, dok cela piramida polako tone ka Iskupljenju, ka ivotinjskom stanju, ree ona sebi. Ostatak lomae knjiga se uru io u sebe, poleteli su snopovi varnica, svijeni h ostataka papira i pepela koje dohvati vazdu na struje, zavrte i ponese. Neznanac , koji je stajao pored Sare, uhvati jedan takav otpadak hartije i zagleda se u n jega kao da poku ava proitati ta je tu nekad pisalo. Mo da uviajui da su ti letei komadi pepela i hartije na neki dirljiv nain slini njemu: reitost je velika bila, bila pa pro la, od magije govora ni ta ne ostade. Nisu samo bibliotekari posmatrali lomau oajno, sa trakama ai i suza na licu. Jedan mladi par huni kih hodoasnika, spareni mu jak i enka, dr ali su se vrsto u zagrlja ju i mumlali pogrebnu alopojku, kao da srana bodlja voljenog bia le i u prljavom pepe lu i aru. Nekoliko Gheuena je zurilo sa dr anjem kao da su veoma razoarani, kao i ovo treba da zapamtimo, pomisli Sara - i nekoliko Urkinja trgovkinja. Smrad dima podseao ju je na mrak. Na onu vrstu mraka koja ne prestaje u z oru. "Slu aj ovamo, svi! Malo pa je, molim! Ovo je plan." Rekao je to Jop, prekidajui sumornu ti inu u logoru. etvoro su pri li zaroblje nicima: Jop, Urkau, Ulgor i jedan sumoran, uutan ovek iji su grubo lice i kremen-tvr doa inili da izgleda maltene kao neka sasvim druga iva vrsta, kao da uop te nije srod nik blagih, knji kih ljudi iz biblioteke. ak i ratnice dru tva Urunthai ophodile su s e prema tom oveku sa, dodu e mrzovoljnim, po tovanjem. Na arane ratnice hitrim korakom su mu se sklanjale s puta. Sari se uini nekako poznat. "Kreemo odavde podeljeni u dve skupine", nastavi Jop. "Vea skupina produ ie k a Movari slanog kopita. Ako ijedan odred milicije sazna za ovaj napad i ako im bu de volja da nas jure, prvo e nas tamo potra iti, pa, prema tome, neki od vas mogu b iti 'spaseni' kroz jedno nedelju-dve. To e nama biti prihvatljivo. Manja skupina kretae se br e. Ljudska bia jahae na magarcima, koji e se ispod njih menjati pribli no po jednom na svakih pola midure. Nemoj neko da napravi prob leme ili sluajno da pomisli da se u mraku od unja nekud. Uruntajke odlino prate trag ove, neete daleko stii. Pitanja?" Po to niko nije progovorio, Jop estokim pokretom uperi prst u Neznanca. "Ti . Onamo." Pokretom ruke pokaza mu da pree na mesto gde su najvei, najjai magarci st ajali, vezani u kolonu po jedan, nedaleko od oaze. Neznanac je oklevao. Pogledao je Saru. "U redu je. Mo e i ona. Da nam se ne razboli talac, a?" Jop se okrete Sari . "Pretpostavljam da e ti biti voljna da ga neguje jo neko vreme." "Ako mogu poneti i moje vree. I ako mogu da povedem i moju Priti, naravno ." etvoro voa poe e ne to da mrmljaju izmeu sebe. Urkau je i tala, bunila se, ali gor stala na stranu ljudskih bia, iako je to znailo da e se morati odrei jednog dela plena opljakanog od karavanskih trgovaca. Ubrzo svu robu sa dva magarca baci e na zemlju, da bi se napravilo mesta. Nova rasprava je izbila kad je Neznanac pojahao ivotinju koju su mu dodel ili. Nogama je maltene dodirivao zemlju i sa jedne i sa druge strane. U rukama j e zadr ao dulcimer i nije ga hteo predati. Urkau je prezrivo frktala, ali se na kra ju pomirila i sa tim. I Sara se na la navrh jednog robusnog magarca. Odatle je gledala kako onaj ovek tvrda lica pravi pokrete ka eksplozeru Kurtu koji je, sa svojim neakom, sede o i smireno posmatrao razvoj dogaaja.

"A ti, vojvodo od eksplozija", ree Jop Kurtu uz naklon pun po tovanja, "boj im se da postoje neka pitanja koja moji prijatelji ele postaviti, ali ovo nije me sto ne kome bismo te hteli ubeivati da odgovori ." Kao da nije uo ovu nagove tenu pretnju, sedobradi ovek iz grada Tareka pones e svoju veliku torbu do kolone magaraca. U korak za njim i ao je Jomah. Dve urske ratnice se pokrenu e kao da bi htele uzeti torbu, ali Kurt progovori tiho, hrapavi m glasom. "Sadr ina je... osetljiva." Uzmako e. Niko mu se ne ume a u posao: Kurt sam odabra ivotinju koju e jahati, sav teret sa nje pobaca na zemlju, a priveza svoj te ki ranac. Preostali deo 'brze skupine' bio je sainjen od podjednakog broja ljudskih radikala i urskih Urunthai ratnica. Mu karci su, na magarcima, izgledali maltene isto onoliko trapavo kao Neznanac, tavi e, videlo se da se oseaju jo nelagodnije nego on. Mnogima je ovo sigurno bilo prvo jahanje. "Ti ne dolazi ?" upita Sara Jopa. "Predugo sam bio odsutan sa moje farme", odgovori on. "Osim toga, imam n eki nedovr en posao u Dolou. Oko izvesne brane treba da se potrudimo, to pre to bol je." Sara tr e glavu, ali ne zbog ove Jopove izjave o ru ilakim namerama nego zato to je primetila, pored Jopovog ramena, ne to: niz mehuria koji se uzdi u do povr ine ba re. Blejd, pomisli ona. Jo je ispod vode. I slu a sve ovo! "Ni ta ne brini, curo", ree Jop umirujuim tonom, pogre no tumaei kratkotrajni iz raz o amuenosti na njenom licu. "Paziu da tvoj tata pobegne pre nego to ta prokleta s tvar bude razneta u komade." Pre nego to je Sara mogla odgovoriti, Urkau ree: "Ve je (odavno) vreme da se prestane sa odugovlaenjem i stupi u dejstvo! Krenimo!" Zamahom jednog od svoja dva repa ona o inu po sapima magarca na elu kolone, i on krenu napred. Poe cela kolona, klimajui se i gurajui. Najednom Sara skliznu sa sedla i stade na zemlju vrsto, raskoraeno; njen m agarac zbunjeno stade, i uskoro, uz dosta tiskanja i nesnala enja koje se irilo i p rema poetku i prema kraju kolone, stado e svi. Zbog te gu ve, jedan od onih robusnih ljudi smandrljao se na tlo, na ta su neke Urunthajke zafrktale podsme ljivo. "Ne!" ree Sara natmureno, tvrdo re ena. "Prvo hou da znam kuda idemo." Jop joj tiho ree: "Gospoice Sara, molim te. To ne znam ak ni ja..." Zauta i pogleda nervozno pored nje. Prilazio je lovac kamenitog pogleda. "U emu je problem?" Glas dubok, ali udnovato kultivisan, za tako grub izgl ed. Sara se zagleda u njegove postojane sive oi. "Ne ja em dok mi ne ka ete kuda idemo." Lovac uzvi jednu obrvu. "Mogli bismo te vezati, pa da te magarac nosi." Sara se nasmeja. "Ovo su mali magarci, jedva nose i voljnog jahaa. Te ko bi nosili jahaa koji se bacaka i nastoji da im naru i ravnote u. A ako me ve ete kao vreu, mogla bi mi se polomiti rebra od truckanja." "Pa mo da smo mi spremni da to rizikujemo", poe on, ali zauta i namr ti se, je r sad su i Neznanac, Kurt i Priti sjahali i sve troje prekrstili ruke na prsima. Ratnik uzdahnu. "Za to bi tebi bilo va no to da unapred zna kuda idemo?" to je vi e govorio, sve je poznatije njegov govor zvuao. Sara zakljui da ga s vakako poznaje od ranije, od nekud. "Mom tieniku potrebna je medicinska pomo. Do danas smo uspevali da spreimo i nfekciju, zahvaljujui naroitim melemima koje proizvodi na apotekar, Treki, koji se zove Pzora. Po to niste predvideli da u 'brzoj skupini' budu i dvokolice koje bi m ogle njega nositi, moramo zatra iti od Pzore da pripremi veu koliinu, koju bismo mog li poneti sa sobom." ovek klimnu glavom. "To se mo e srediti." Mahnu Neznancu da ode kod Pzore. Svemirski putnik sa glave odlepi reuga koga je, u poslednje vreme, nosio umesto zavoja. Zato sad odjednom postade vidljiva zjapea rana na njegovoj glavi. Videi kolika je to rupa, nekoliko pustinjskih ljudi za i ta i poe rukama praviti suje verne pokrete za teranje 'zle sree' od sebe. Neznanev i Pzorin reug spetlja e se u j ednu pome anu loptu; to njihovo spajanje imalo je za svrhu razmenu enzima. Neznana c se obrati Trekiju hitrim lepr anjem aka - Sari se uini da je ula da je ne to malo, vr

lo tiho, i zapevao - a onda se sagnuo i podmetnuo glavu pred Trekija da bi rana bila opet oi ena i obraena. Ona opet progovori. "Osim toga, melemi koje Pzora pripremi mogu da se odr e u upotrebljivom st anju samo nekoliko dana, zato bi dobro bilo da nas povedete na neko mesto gde po stoji drugi majstor farmacije; inae biste mogli imati beskorisnog taoca. Zvezdani bogovi nee mnogo platiti za mrtvaca, bez obzira na to da li im je prijatelj ili neprijatelj." Odmetnik ju je nekoliko dugih trenutaka gledao netreminim, procenjivakim p ogledom, onda se okrenuo i oti ao da se posavetuje sa dve Urkinje, Urkau i Ulgor. U brzo se vrati, sa tankim osmehom. "Ovo e nam znaiti putanju ne to malo du u, ali postoji jedan grad tako opremlj en, nedaleko od na eg odredi ta. Bila si u pravu to si ukazala na ovaj problem. Idui p ut, meutim, gledaj da naprosto ka e ta ima , nemoj odmah nastupati tako ratoborno." Sara se zagleda sa nevericom u njega, onda prasnu u kratak, zapanjen sme h. On joj se pridru i bunim smehom, i to kao da umanji op tu napetost. Ali zvuk tog n jegovog smeha vrati Saru u njene prve studentske dane provedene ispod 'kamene pe snice' na ulazu u Biblos. "Dedinger", apnu ona gotovo neujno, bez ikakvog anga ovanja glasnih ica. Osmeh ostade tanak, prezrivo gorak. "Pitao sam se da li e me prepoznati. Radili smo na razliitim katedrama, ali ja sam tvoj rad pratio, i nastavio da pratim i po to sam izgnan iz raja." "Iz raja koji si nameravao uni titi, koliko se ja seam." On slegnu ramenima. "Trebalo je da stupim u dejstvo, a ne da prvo tra im k onsenzus za to. Ali kolegijalne navike bilo je te ko raskinuti. A dok sam ja konano postao spreman za akciju, ve je oko mene bilo isuvi e ljudi koji su tano znali moja uverenja. Motrilo se na mene, danonono, sve do trenutka proterivanja." "Auh, al' je to bilo stra no." Ona pokretom pokaza ka mestu gde su knjige izgorele. "Je li ovo tvoj nain da obnovi poku aj?" "Itekako jeste. Posle nekoliko godina provedenih u divljini - gde sam po uavao jedno malo stado ljudi - ljudi koji su najdalje oti li Stazom - ja sam nauio d ovoljno..." Urkauin prodorni zvi duk nestrpljenja nije bio ni na jednom poznatom jeziku , ali je svima bio savr eno jasan. Znaenje 'Odmah da ste po li! Neu vi e trpeti gubljenj e vremena!' u njemu prevedo e svi bez gre ke. Dedinger opet uzvi samo jednu obrvu. "Hoemo li krenuti, dakle?" Sara razmisli da li da poku a izvui iz Dedingera taan naziv grada ka kome id u. Da li bi on glasno izgovorio to odredi te? Ne bi, proceni ona; lud je, ali nije glup. Njeno navaljivanje moglo bi navesti ove napadae da posumnjaju, ak i da se d osete da se Blejd sakrio ispod vode. Ona sleganjem ramena pokaza da pristaje i polako opet uzjaha strpljivog magarca. Neznanac je to gledao su enim oima; zatim je i on uzjahao. Za njim isto uin i e Kurt i Priti. Preostali pre iveli lanovi zlosrenog karavana kao da su oseali aljenje, a u is ti mah kao da im je i laknulo, to su napadakoj dru ini Urunthai manje va ni. Brza skup ina izjaha iz oaze, zaputi se ka jugu; za njom ostado e gorki mirisi pepela lomae, kao i miris pra ine i prodorni miris ivotinja. Sara se osvrte ka vodi oaze. Jesi li uo ti to, Blejde? - pomisli ona. Ili spava ? Ili si uo samo mutne zv uke, neodreenu buku? U svakom sluaju, ta mo e usamljeni plavi Gheuen uiniti, usred jedne su ne ravni ce? Njemu bi najbolje bilo da ostane u vodi oaze sve dok ne stigne pomo. Iza Sare zapoe mrmor i klopot: polazilo je mno tvo ivotinja i osoba, cela pr eostala gomila. Sporijim korakom, ali tano istom putanjom. To se uklapa, pomisli Sara. Ta gomila e sasvim ugaziti tragove manje kolo ne. Ali na nekoj taki Urkau e narediti da na a brza kolona skrene u sasvim drugom pra vcu, na takav nain da to gonioci ne primete ve da produ e tragom ove vee. Uskoro su isprednjaili daleko i ostali sami na visokoj stepi. Urunthai je kaskala naporedo sa malom kolonom magaraca, spretna, puna prezira prema trapavi m ljudima koji su se jedva snalazili i maltene vukli no ne prste po tlu. Ljudima j

e ovo jahanje bilo neudobno. Zato neki promeni e nain kretanja: sja u, lakim trkom id u naporedo sa kolonom nekoliko strelometa, pa opet, bez zaustavljanja, uskoe u se dlo. To je uutkalo podsmeh Urkinja, a bilo je dobro i kao nain da se izbegnu pliko vi i nagnjeenja od sedla. Sara je, meutim, znala da nema fiziku izdr ljivost za to. Ako se izvuem iva iz ovoga, nabiu kondiciju kao nikad, pomisli ona, ne prvi put. ovek sa oima nalik na kriljac povede nekoliko dura trei naporedo sa Sarom koj a je ostala u sedlu. Dobacivao joj je ironini, reiti osmeh. Bio je sad tako ilav i jak; Sara se udila kako je uop te uspela da ga prepozna. Poslednji put kad je videl a nauenjaka Dedingera, bio je to bledunjavi intelektualac, blago trbu ast kao da je ve sredovean. Bio je strunjak za najstarije spise i autor jednog teksta koji je Sa ra nosila u svom nevelikom prtljagu. ovek koji je nekad dobijao poasti, visoki sta tus i poverenje, sve dok njegov ortodoksni fanatizam nije postao odve iskljuiv ak i za veoma popustljivi Visoki savet. U onim danima mudraci su propovedali jednu slo enu veru, u kojoj se dr alo d o podele odanosti: da svako treba da bude veran Jijou, ali, u isti mah, i nezako nitom projektu njihovih predaka. Izmeu te dve odanosti postojala je napregnuta ra vnote a. Neki su je razre avali na taj nain to su se opredeljivali da budu sasvim vern i samo jednom, ili samo drugom. Sarin brat Lark poklonio je svoju punu vernost planeti. Na ao je mudrost i pravdu u milijardu godina starim galaktikim ekolo kim propisima. Po njegovom mi ljen ju, nikakve kitnjaste priice o 'Stazi iskupljenja' ne mogu opravdati kr enje tih pr avila. Dedinger se opredelio za suprotnu krajnost. Njemu nije bilo mnogo stalo do ekologije niti do ouvanja ivih vrsta; jedino je mislio na rasno izbavljenje, on o koje je u Spisima obeano. U traganje za istom nevino u, koje bi trebalo da vodi ka boljim danima. Mo da je Dedinger sada video, u ovoj krizi, priliku da ponovo zadob ije izgubljene poasti. Nastavi e putovanje pod meseinom. Sara je gledala kako suspendovani, nesueni mudrac povremeno tri pored nje, ilavom elegancijom - budan, usredsreen, moan - ivo s vedoanstvo o prednostima onog jednostavnijeg naina ivota za koji se u svojim propov edima i zalagao. Varljiva je ta jednostavnost, pomisli Sara; svet ima na raspolaganju neb rojeno naina da ne bude, ili da ne bude ba sasvim, ono to izgleda. Posle nekog vremena Urunthai ratnice usporile su svoj kas, a onda stale, da se odmore i da jedu. Ona koje su imale u svojim kesama mu eve, ili larve, mora le su se napiti tople krvi simla pribli no po jednom na svaku miduru. Ljudska bia k oja su na njihovoj strani uestvovala u napadu na karavan bunila su se zbog ovakvo g naina putovanja, sa naizmeninom velikom urbom i potpunim zaustavljanjima; eleli su ujednaeniji, ali i smireniji tempo. Ubrzo posle druge velike pauze Urkau je naredila da kolona skrene na jeda n kameniti prag koji se pru ao otprilike ka jugoistoku kao kima nekog fosilizovanog divovskog udovi ta iz davnina. Sad je teren bio grublji, a napredovanje, zbog toga , sporije. Sara je to iskoristila da sja e, da malo odmori i magarca i svoju zadnj icu. Razgibanje bi moglo odagnati i hladnou i krutost koja se uvukla u njene zglo bove. Ipak, dr ala se desnom rukom za sedlo, za sluaj da se u mraku spotakne o neki kamen. Kad se na nebu uzdigao i drugi mesec Jijoa, srebrnasti Torgen, kretanje postade ne to lak e. Planine, Torgenom otpozadi obasjane, nadnosile su se nad njih, i inilo se da su vee nego ikad. Na severu su gleeri ispijali svetlost tog prirodnog satelita, koja je do njih stizala pod o trim uglom, i vraali je kao udnovatu plavias tu prozraenost. Neko vreme Neznanac je pevao. Melodija, slatka i meka, navodila je Saru na razmi ljanja o usamljenosti. Pusto sam ostrvo ja u marju be-es-kra-ja; sve moje kopno si ti, jedina jubavi.

Meteor prolee sad, usamljen njegov je pad; ti navom svojom e po-o-i, da spase ga iz noi. Na angliskom je pevao, ali nekim narejem koje Sara nikad do tada nije ula, sa nekoliko udnih rei. Nije se moglo znati da li taj ovek sa zvezda uop te razume, i koliko razume, to to peva. Ali bilo je jasno da pesma budi jaka, duboka oseanja u njemu. Jesam li kristalni led to tebi ga-a-si e? Anele utvarni mo-o-oj, razlegni zvezdani poj. Pevanje je prestalo zato to je Urkau dokaskala nazad, veoma irei nozdrvu, i po alila se na 'nepodno ljivo zemaljsko cviljenje'. Sara je zakljuila da je to isto lin o mi ljenje jedne osobe, jer nijedna druga Urkinja nije se bunila. Muzika se nalaz ila na kratkom spisku stvari o kojima su se te dve rase, ljudska i urska, u veini sluajeva slagale. Neki Uri su ak govorili da bi, zbog dono enja violusa na Jijo, mo gli oprostiti ljudima to tako mnogo smrde. inilo se da je 'tetka' Urkau izuzetno razdra ljiva osoba. ovek iz svemira je zautao, pa je brza skupina nastavila noni mar u neraspolo e nom utanju; glavni zvuk bilo je klopotanje magareih i urskih kopita po golom kamen u. Sledea krvi -pauza bila je pokraj nekih ogromnih kamenih ploa koje su mogle biti prirodna formacija, ali su u mutnom svetlu noi vi e liile na ru evinu neke drevne tvrave oborene u nevoljama i nesreama pre mnogo milenijuma. Po to je duvao vetar, k olona se zaustavila sa one zaklonjene strane, u zavetrini. Tu, na 'zavetrinskoj' strani te mo da-tvrave, jedan od pustinjskih ljudi izbrazdana lica dade Sari povel iki komad grubog hleba u kome je bilo trunica kamena ili peska, kao i veliku, deb elu kri ku sira od bu -krave. Sir je bio bajat, ali dovoljno ukusan za osobu ludo gl adnu. Meutim, porcija vode koju su joj dodelili bila je razoaravajua. Uri nisu vide li razloga da nose mnogo vode. Oko ponoi, skupina je morala pregaziti irok, plitak potok koji je tekao kr oz pustinjsku jarugu one vrste koja se zove 'vadi'. Uvek spremna, Ulgor izvadi i navue nepromoive 'izme' i pree na drugu stranu suvih nogu. Sve ostale Urkinje, meuti m, morale su pregaziti jednako kao ljudi i ivotinje. Posle su jedna drugoj brisal e i su ile noge pomou krpa, i nastavile put maltene trkom, da bi vazduh to pre osu io vlaknasto krzno na zglavcima njihovih nogu. Kad je kolona opet usporila, Sara sie sa magarca i nastavi hodom. Uskoro joj se sa desne strane obrati jedan tihi glas. "Htedoh ti rei - itao sam tvoj rad o lingvistikoj devoluciji od indoevropsk ih jezika." Bio je to biv i student, danas lovac, Dedinger. Hodao je vrstim koracima sa druge strane njenog magarca, uz bok ivotinje. Sara ga je gledala jedan dugi tren utak, a onda mu je odgovorila. "Iznenaena sam. Po to je to bilo pedeset stranica, ja sam imala para samo z a pet fotokopija, a od tih pet, zadr ala sam jednu." Dedinger se osmehnu. "Imam ja i danas u Biblosu prijatelje koji mi, pone kad, po alju neki zanimljiv tekst. to se tie tvoje teze, u ivao sam u zamislima o gram atikim ojaanjima u trgovakim klanovima na stadijumu predpismenosti; ipak, ne mogu s ebe naterati da prihvatim celinu tvoje teorije." Saru to nije iznenadilo ni najmanje. Njena teorija bila je upravo suprot na svemu u ta je taj ovek verovao. "Tako nauka dejstvuje", ree ona. "Postoji ciklus davanja i primanja. Ne p ostoji dogmatska istina. Ne postoji nijedna kruta, zauvek prihvaena re." "Za razliku od moje ropske odanosti nekim, malobrojnim, prastarim spisim a, u ijem pisanju nije uestvovala nijedna ljudska ruka?" ovek vrst kao kremen kamen

sada se nasmeja. "Mislim da se stvar svodi na to u kom pravcu vi, drugari, misli te da ste krenuli. ak i meu konzervativnim Galakticima, re nauka odnosi se na polag ano pobolj avanje postojeih modela sveta. Usmerena je ka budunosti. Va a deca e znati v i e nego vi; prema tome, istina koju znate sada ne mo e, nikako, biti smatrana za sa vr enu. I to je fino, kad je va a sudbina negde gore, Sara. Ali ako je jedna rasa krenula uzanim, svetim putem nizbrdo, ka Spasenju, onda su po eljnije stvari - tra dicija i tvrda vera. Ako ste po li dole, svaka rasprava, svaka nesigurnost, samo e zbunjivati va e stado." "Ne primeujem da je tvoje stado zbunjeno", ree ona. Osmehnuo se. "Ja sam, do neke mere, bio uspe an u pridobijanju ovih tvrdih ljudi za doslednu pravovernost. Veliki deo svake godine oni provedu na Ravnici o trog peska, gde pomou zamki love klinaste lenjivce koji vrebaju iz peina ispod din a. Veinom su sasvim nepismeni, a njihovi alati su malobrojni, runo izraeni. Dakle, i pre mene oni su ve bili znatno odmakli niz Stazu. Mo da e ubeivanje nekih drugih sk upina ljudi ii kudikamo te e." "Recimo, esnaf eksplozera?" Biv i ovek od nauke klimnu glavom. "Zagonetan je to klan", ree on. "Njihovo oklevanje da izvr e svoju du nost, u vreme krize, uznemirujue je." Sara di e pogled ka Kurtu i Jomahu. Stariji eksplozer je, sedei na magarcu, hrkao, a za to vreme je njegov neak vodio jednostran 'razgovor' sa Neznancem, ko ji se osmehivao i klimao glavom dok je Jomah priao i priao. Taj ovek sa zvezda bio je idealna 'publika' povuenom deaku koji je tek uio kako da se izra ava. "Mo da su izraunali da e moi sve te objekte da dignu u vazduh samo jednom", r ee Sara. "A posle toga e biti nezaposleni, kao i svi ostali, i morae se snalaziti u bedi." "Hmmmmm", ree Dedinger. "Ako je to, onda je vreme da ih neko podseti, sa punim po tovanjem, na njihove obaveze." Ona se priseti kako je Jop rekao da e Kurt biti negde odveden na 'ubeivanj e'. U vremenima nasilja, ta re je nosila jezive implikacije. A mi, mo da, tonemo u takva vremena, ree Sara sebi. Kremen-ovek odmahnu glavom. "Ostavimo sve to po strani. Ja bih, zapravo, eleo da porazgovaram o tvom radu. Nema ni ta protiv?" Sara slegnu ramenima, a Dedinger nastavi prijateljskim tonom, kao da sed e u holu fakulteta u Biblosu. "Priznaje da je proto-indoevropski jezik, kao i mnogi drugi maternji jezi ci ljudskog roda, bio rigorozniji i racionalniji od kasnije razvijenih dijalekat a. Tano?" "Tako proistie iz literature koja je na Jijo doneta brodom 'Kivot'. Mi ni kakve druge podatke nemamo, osim onih koji smo na taj nain dobili 'u nasledstvo'. " "Pa ipak, ti ne vidi da je taj trend oigledan znak opadanja i pada sa jedn og ranijeg savr enstva? Sa prvobitne gramatike koju nam je ostavila pokroviteljska rasa?" Sara uzdahnu. Moglo bi u Vaseljeni biti i udnovatijih poslova nego to je as kanje o akademskim temama sa nekim ko te je kidnapovao, pod pustinjskim nebesima ; ali nijedan udnovatiji nije joj u tom trenutku padao na um. "Struktura tih ranih jezika mogla se uzdii iz pritiska prirodnog odabiran ja koje je trajalo mnogo pokolenja. Primitivnim narodima kruta gramatika je potr ebna, zato to nemaju na raspolaganju ni pisanje, ni druga sredstva za ispravljanj e gre aka i lingvistikog nekontrolisanog 'klizanja' znaenja." "Ah, da. Tvoja analogija je igra 'pokvarenih telefona' u kojoj jezik sa najvi im stepenom amanovog kodiranja..." " enonovog kodiranja. Klod enon je pokazao da svaka poruka mo e nositi u sebi i sredstva za ispravljanje gre aka koje se mogu pojaviti u toku prenosa. U govorn om jeziku, to sredstvo je redundancija, koja se esto pojavljuje kao neodvojivi, u graeni deo gramatike - za to slu e pade i, deklinacije, modifikatori i tome slino. Sve to je, zapravo, najosnovnija teorija informacija." "Hmmmm. Mo da je za tebe najosnovnija. Priznajem da tvoju matematiku nisam

uspeo pratiti." Dedinger se nasmeja tiho, suvo, malo. "Ali hajde da pretpostavi mo da si ti tu u pravu. Zar takva pametna, samokorigujua struktura nije dokaz da su najraniji ljudski jezici bili mudro sazdani?" "Naravno da nije. Isti taj argument potezan je i protiv biolo ke evolucije - a kasnije protiv zamisli da se inteligencija mo e sama od sebe, 'vukui sebe za p erin', uzdii iz Prirode. Nekim ljudima te ko je da prihvate istinu da se putem darvi novskog odabiranja mo e pojaviti visok stepen slo enosti. Ali mo e." "Znai, verovanje je tvoje da..." "Da se ista stvar desila pretpismenim jezicima planete Zemlje. Kulture s a jaim gramatikama odr avale su se na okupu preko veih raspona vremena i prostora, z ato to su to i mogle. Po tvrenjima nekih lingvista iz starih vremena, indoevropski jezik je mo da pokrivao celu Evropu, kao i Bliski i Srednji Istok. Kruto savr enstv o tog jezika odr alo je trgovake i kulturne veze na rastojanjima daleko veim nego to je ijedan pojedinac mogao u svom veku proputovati. Vesti, ogovaranja, dobre prie mogli su putovati, mo da i sporo, prepriavanjem od oveka do oveka, preko celog jednog kontinenta, i preko drugog, i stii na drugi kraj tog prostora, mo da stotinu godin a kasnije, bez ikakvih izmena ili samo sa minimalnim." "Kao u nepokvarenim telefonima." "U su tini, tako." "Ako je istina sve to to ka e , kako mo e poricati da su te rane gramatike bile nadmone u odnosu na dronjave gramatike onih kasnijih dijalekata u kojima je vlada lo pravo rasulo?" " ta ti tano znai 'nadmone'? Mo e ti govoriti o proto-indoevropskom, ili proto-b antu, ili proto-semitskom, ali svaki od tih jezika slu io je potrebama jedne konze rvativne, uglavnom nepromenljive kulture nomada i stoara, stotinama hiljada godin a. Meutim, te potrebe su se izmenile kad su na i preci stekli poljoprivredu, metale i pismo. Progres je izmenio i samu svrhu jezika." Izraz iskrene zbunjenosti na trenutak omek a crte useene u Dedingerovo lice . "A emu bi, molim te, mogao jezik slu iti, ako ne odr anju koherencije i komun ikacije u jednoj kulturi?" To isto pitanje postavila je i katedra kojoj je Dedinger nekada pripadao , katedra koja je posle prvog slu anja odbacila Sarinu teoriju i time osramotila S aru pred mudracima Bonerom, Teinom i Purofskim. Zar nije velianstvena civilizacij a pet galaksija jo od dana legendarnih Praotaca usavr avala svojih dvadesetak stand ardnih kodova, a sve sa samo jednim naumom - da se osigura jasna razmena znaenja izmeu nebrojenih hiljada ulanjenih rasa? "Postoji ne to drugo, to je takoe po eljno", ree Sara. "Jezik mo e dovesti do nas tanka jedne druge stvari, koja je dugorono gledano, jednako va na kao kohezija." "A to je?" "Kreativnost. Koja, ako sam ja u pravu, zahteva drugaiju vrstu gramatike. Sasvim drugi nain gledanja na gre ke." "A to je gramatika u kojoj su gre ke dobrodo le i rado se prihvataju", ree De dinger i klimnu glavom. "Taj deo tvog rada bio mi je te ak za razumevanje. Ka e da je angliski jezik bolji upravo zato to nema redundantne kodove, to dopu ta da mu se u svakom pasusu potkradu gre ke i dvosmislice. U svakoj reenici, i svakoj frazi, tavi e. A kako to haos vodi ka stvarala tvu?" "Tako to razbija predubeenja. Tako to dopu ta osobi da izgovori nelogine, nera zumne i oigledno netane tvrdnje, a da one ipak budu sklopljene u gramatiki ispravne reenice. Primer: onaj dobro poznati paradoks koji glasi: 'Ova reenica je la .' Ti t o ne mo e kazati gramatiki ispravno ni na jednom slu benom galaktinom jeziku. Stavljajui neskrivene protivurenosti u gramatiki ravnopravan status sa najstarijim i najprih vaenijim istinama, ti baca osobu u izazovne i zbunjujue okolnosti. Na e misli izgube 'korak', ponu da se spotiu." "A to je dobro?" "Tako dolazi do kreativnosti, naroito kod ljudskih bia. Da bi se do lo do je dne dobre zamisli, potrebno je da ljudi nabace deset hiljada lo ih, i da ih prosej avaju, oprobavaju, i jednu po jednu lo u odbacuju. Onaj um koji se pla i da se poigr a sa sme no nepametnim predlozima nikada nee naii na brilijantnu originalnost, na ne ki koncept koji u tom trenutku izgleda apsurdan, ali ga kasnije pokolenja prihva

te i ak zakljue da je od poetka morao biti 'sam po sebi oigledan'. Jedan od rezultata ove promene", nastavi Sara, "bilo je pojavljivanje mn ogobrojnih novih rei. Nastalo je ogromno bogatstvo novih rei, neuporedivo vee nego u starim jezicima. Novim reima obele avane su nove stvari, nove zamisli, novi naini uporeivanja i loginog razmi ljanja." Dedinger proguna: "I nove katastrofe, novi nesporazumi." Sara klimnu glavom, priznajui da je to tako. "Opasan je to proces", ree Sara. "Krvava pro lost Zemlje pokazuje kako se m a ta i vera pretvaraju u prokletstva ukoliko ih ne prati i mo kritikog rasuivanja. Pi sanje, logika i opiti pomogli su da se nadoknadi odsustvo nekih korektivnih meha nizama koji su ranije bili ugraeni u gramatiku. Zreo ovek mora, nadasve, uvek imat i na umu onu najneprijatniju mogunost, a to je da njegovo sopstveno omiljeno uenje mo e biti pogre no." Zagleda se u Dedingera, pitajui se da li e ovaj shvatiti da je to bila aoka uperena na njega. Izgnani student uputi Sari ironian osmeh. "A da li je gospoici Sari palo na um da ta poslednja izjava mo e da se odno si i na nju i njene voljene hipoteze?" Sad je bio red na Saru da se malo trgne, a onda nasmeje. "To ti je ljuds ka priroda", ree ona. "Svako od nas misli da je najpametniji, a da su ostali ugla vnom glupi, naroito oni koji se s njim ne sla u. Kreativni ljudi u ogledalu uvek vi de Prometeja, nikad Pandoru." Dedinger ironino ree: "Buktinja koju nosim ponekad mi opee prste." Sari nije bilo jasno da li se on to ali i u kojoj meri. esto joj je lak e bi lo da proita oseanja nekog Huni a ili G'kekija nego pripadnika svoje zagonetne rase. Ipak, prijao joj je ovaj razgovor, prvi takve vrste posle dugog vremena. "A to se tie trendova ovde na Jijou, pogledaj samo novu vrstu 'ritmikih rom ana' koje sad objavljuju neka od severnih urskih plemena. Pogledaj nedavni procv at huni ke romantine poezije. Ili slikovitost haiku pesama na gal-dva, koje se raaju u Dol..." Prekide je o tar zvi duk iz Urkauinog nagore uzvinutog grla. Znaenje 'stani' b ilo je vrlo jasno. Kolona umornih ivotinja se, ne bez guranja i nesnala enja, zaust avi. Urunthajska predvodnica rukom pokaza mesto severno od jedne kamene kule i n aredi da se kamufla ni zaklon, to jest paviljon, podigne tu, u izdu enoj senci te pr irodne kamene uzvisine. U senci? - pomisli Sara. mirnu nekoliko puta i pogleda oko sebe, vide da je no pro la. Zora se provuk la kroz kamenite vrhunce, pozabadala u jutarnju izmaglicu. Putnici vi e nisu bili u ravnici, zavukli su se i oni, kao zora, meu planine, ili bar meu gola kamenita b rda u podno ju planinskog lanca; su na Varilska ravnica ostala je iza njih. Ali, na nesreu, sada su bili mnogo ju nije od utabane staze koja vodi ka Livadi okupljanja. Dedingerova utivost nikako se nije slagala sa njegovim grubim spolja njim i zgledom. On se sada izvini i ode da organizuje svoje ljude. Na rastanku ree Sari: "Prijala mi je ova borba mi ljenja. Mo da je mo emo nastaviti kasnije." "Mo da." Iako je rasprava i njoj na prijatan nain odvratila pa nju, Sara nimalo nije sumnjala da e Dedinger rtvovati i nju i sve njene zamisli na oltaru svoje vere. Zaklinjem se da u iskoristiti prvu priliku da pobegnem, sa mojim prijatel jima, od ovih fanatika, ree ona sebi. Bie to mono bekstvo, pomisli ona. Da vidimo: jedan star ovek, jedan deak, je dna imponjika, jedan ranjenik koji nije sa Jijoa, i jedna intelektualka koja sa fi zikom kondicijom veze nema. ak i ako budemo imali neku ogromnu prednost na poetku, ove Urkinje i ovi tipovi iz pustinje ima da nas pohvataju dok si transformisao j ednu sinusnu funkciju. Ona ipak pogleda ka severu, ka planinskim vrhovima iza kojih su se, u sk rivenim dolinama, de avale presudne stvari, i pomisli: u svakom sluaju moraemo da se kreemo brzo, inae e Ifni, Bog, i Vaseljena svakako da odu dalje, bez nas. ASK Sad smo mi na redu da pripretimo.

Proktori se upinju da zadr e besnu gomilu naroda koji se natiskuje sa svih strana. Ovi to su nam donedavno bili gosti sada su opkoljeni, u krugu gneva siln og. Ono malo simpatizera tuina, a to su uglavnom ljudi, zbilo se u za titni prsten oko zvezdanih bia, a dva robota naizmenino uzleu i obru avaju se, i kratkim udarima u a renih zraka pr e travu, ocrtavaju krug koji ne sme niko da pree. To su male munje o dozgo. Lester Kembel iskorauje u prvi red i di e obe ruke, zahteva mir. Vika i dre ka se sti avaju, gomila se povlai korak-dva, pritisak na izmuene proktore popu ta. Usk oro zavlada ti ina. Niko ne eli da propusti sledei potez u ovoj igri, u ovom kockanj u gde smo ulog, sitni ipovi, svi mi ivi na Jijou, ulog koji e u zavisnosti od na e ve t ine i sree biti dobijen ili izgubljen. Lester se nakloni rothenskom emisaru. U jednoj aci dr i nekoliko metalnih p loica. "Oslobodimo se sada svake glume", ka e on zvezdanom bogu. "Znamo ta ste. Zn amo i da ste hteli trikovima da nas navedete na uzajamni genocid - dakle, na sam oubistvo. Nee vam uspeti, neemo mi sami obaviti va prljavi posao. Ali to nije sve. Ako poku ate vi da obavite svoj prljavi posao, da uni tite sve svedoke ove va e ilegalne posete, nee vam uspeti. Samo ete produ iti listu svojih zloina. Predla emo da se zadovoljite onim to ste ve na li. Pokupite sa ovog sveta to va m treba i odlazite." Ljudsko mu ko stvorenje sa zvezda prasne besom. "Kako se usuuje tako da razg ovara sa pokroviteljem va e rase!" zagrmi Ran, crven u licu. "Izvini se za svoju dr skost!" Ali Lester na Rana uop te ne obraa pa nju, Ranov status sada se u oima est naro da Jijoa bitno smanjio. Sluga ne zapoveda mudracu, pa makar taj sluga imao na ra spolaganju i neke bo anske moi. Na ljudski izaslanik nudi jednu metalnu ploicu Ro-kenu. "Mi se ne ponosimo ovim oblikom umetnosti. On upotrebljava materijale ko ji se nee degradirati sami od sebe, nee se vratiti u zemlji te majke Jijo. Ovo je ma terijal vrlo tvrdoglav, nepopustiv. Otporan na dejstvo vremena. Ako se ostavi na uvanje na pravi nain, slika na ovoj ploi ostae sasvim neizmenjena sve do vremena ka d e ova planeta opet biti prepuna legalnih inteligentnih stanovnika. Mi bismo, u normalnim prilikama, rekli da je to smee i bacili ga tamo gde e Jijo moi da ga reciklira kroz vatru. Ali u ovom sluaju, uiniemo izuzetak." Rothenski emisar preokree ploicu u svetlosti jutra. Za razliku od fotograf ije na hartiji, ova vrsta slike najbolje se vidi pod tano odreenim uglom. Ja/mi zn am/o ta je na slici prikazano, zar ne, prstenovi moji? Ploica prikazuje Ro-kena i njegove drugare neposredno pre nego to su krenuli na svoje zlosreno 'hodoa e' - na put iji u asi kaplju i sad, na vrlo uznemirujui nain, niz na e vo tano jezgro. Blor Portreti st razvio je tu sliku da nam ona poslu i kao orue za ucenu. "Druge slike prikazuju va u skupinu u raznim pozama, kako osmatrate, kako proveravate kandidate, a pri tome se esto vide pozadine koje jasno identifikuju o vaj svet, ovo mesto. Oblik na ih gleara i stepen erozije litica odredie datum sniman ja, vrlo tano, sa moguno u gre ke od najvi e stotinak godina. Mo da i manje." Reug koji se razapeo preko mog/na eg torusa za gledanje sada pokazuje da n eka talasanja prelaze preko lica Ro-kenovog, i ukr taju se, tu je opet neka disona nca suprotnih oseanja - ali kojih? Poinjemo li mi bolje da itamo ovo tuinsko ivo bie? Na drugi saznajni prsten veoma je zainteresovan za ovo sukobljavanje boja. Rothen pru a elegantnu ruku. "Mogu li videti ostale?" Lester mu ih pru a. "To su samo uzorci. Naravno, podrobni zapisi o na im sus retima sa tvojim brodom i posadom prilo eni su uz slike, takoe urezani u ovaj trajn i metal, i bie skriveni zajedno." "Naravno", odgovara Ro-ken glatko. Slike posmatra jednu po jednu, preokr ee ih na suncu. "Za narod koji je prerano do ao i samog sebe ukleo, ouvali ste, zais ta, umetnosti neobine. Ja, uistinu, ovako ne to ne videh, nigde u civilizovanom sve miru." Ovo laskanje izmami iz gomile ne to malo amora. Ro-ken je opet armantan. Lester nastavlja. "Svaki in osvete ili genocida protiv est naroda Jijoa bie

zabele en na isti takav nain. Nije verovatno da nas mo ete pobiti sve pre nego to pis ari upotpune bele ke te." "Nije verovatno, zaista." Ro-ken zastane, kao da sad razmatra koje su mu mogunosti preostale. Imajui u vidu njegovu raniju oholost, oekivali smo da pobesni to ga neko ucenjuje; takoe, indignaciju to ga ne po tujemo dovoljno. Ne bi nas iznen adilo da on sa neskrivenim prezirom odbaci poku aj 'polu ivotinja' da prete takvom b o anstvu. Umesto toga, ta primeujemo da prelazi preko njegovog lica, da li je to oba zrivo procenjivanje? Kalkulisanje? Shvata da smo ga saterali u ugao? Ro-ken sleg ne ramenima, na nain ne mnogo razliit od ljudskog. "Pa, onda, ta e se uraditi? Ako m i pristanemo na va e zahteve, kako mo emo biti sigurni da se ove slike ipak nee pojav iti jednog dana, da ugroze sudbinu na ih naslednika? Za to ne biste vi prodali nama ove snimke sada, u zamenu za na e obeanje da emo otii mirno?" Sad se Lester smeje. Napola se okree kao onom delu gomile koji stoji iza njegovih lea i odmahuje jednom rukom. "Da je na a Zajednica jo vek-dva po ivela u miru , pa da ste onda do li, mogli bismo takvu ponudu s punim poverenjem prihvatiti. Al i ko od nas nije uo prie staraca koji su bili lino prisutni kad je Slomljeni Zub pr evario Ur-ksonu kod la nog mosta, pred kraj starih ratova? Koji ovek nije proitao di rljive pripovesti o nekom prapradedi koji se jedva izvukao iv iz pokolja u Klancu primirja, u godini koja je poznata kao 'Godina la i'?" On se opet okrete Ro-kenu. "Znanjima o prevari bogato smo sami sebe snab deli. Mir je tvrdo izboren - pouke rata nisu zaboravljene. Ne, moni Rothene. Izvinjavamo se, ali odbijamo da se naprosto oslonimo na va u asnu re." Ovog puta dovoljan je samo jedan vrlo mali, o tar trzaj jedne vitke ake da zaustavi razbesnelog Rana, koji je bio upravo zaustio da ne to povie. Ro-ken se dr i kao da ga sve ovo zabavlja, ali njegovo lice jo jednom je preseeno onom udnom dvojn o u oseanja. "Onda kakvo jemstvo imamo mi da ete vi uni titi ove materijale, a ne ostavi ti ih na mestu gde bi ih mogli nai neki budui zakupci ove planete? Ili, jo gore, gd e bi ih galaktiki instituti mogli nai kroz samo hiljadu godina?" Lester ima spreman odgovor. "Ima tu neke ironije, o moni Rothene. Ako se mi, kao narod, seamo vas, ond a jesmo svedoci, koji o va em zloinu mogu svedoiti. Prema tome, ako zadr imo pamenje, v i imate razloga za akciju protiv nas. Ako, meutim, uspe no odemo silaznom putanjom Iskupljenja i zaborava, kroz h iljadu godina mo emo ve biti kao glaveri, bezopasni za vas. Nemoni da svedoimo o bilo emu, a da nam iko poveruje. Ako tako bude, neete imati razloga ni ta da nam uinite. Napad bi u tom sluaju bio besmislen, ak i rizian." "To je tako, ali ako do tog vremena zaboravite na u posetu, zar neete takoe zaboraviti skrovi ta gde ste ove slike ostavili?" Ro-ken podi e jednu ploicu. "One e l e ati u zasedi, kao projektili vrebai, strpljivo ekajui neka budua vremena, trenutak u kome e se aktivirati i jurnuti na na u rasu." Lester klimnu glavom. "U tome se ironija sastoji. Mo da ona mo e tako razre en a biti, to emo mi jedan zavet sastaviti, zakletvu jednu, i to u obliku pesme, i na uiti na e potomke da pevaju i ponavljaju tu pesmu; zagonetku, takorei; ne to jednostav no, to e ostaviti svoje rezonance ak i kad na i potomci budu imali mnogo jednostavnij e umove." "A slu ie emu?" "Rei e na oj deci da ako ikada siu sa zvezda bia koja znaju re enje zagonetke, t ada moraju ovi materijali biti izvaeni iz svetih skrovi ta i predati u ruke zvezdan im gospodarima - tvojim naslednicima, o moni Rothene. Naravno, ako mi, est naroda, sauvamo podrobno pamenje o ovim zloinima, onda e tada nji mudraci spreiti primopredaju , jer bie prerano. Ali to nee kao pesmica biti preno eno deci, niti uvano jednako pom no kao zagonetka. Jer, pamtiti va zloin, to je kao uvati otrov, i to smrtonosan. Mi bismo najradije da zaboravimo kako ste i za to do li. Tek tada kad zabora vimo, biemo bezbedni od gneva va ega." To Lester jednu kitnjasto zamr enu pogodbu nudi. Na Savetu mudraca morao j e tu logiku da obja njava triput ispoetka. Sada cela masa naroda guna i mrmori, rasp lie i shvata jedan po jedan element, svako se savetuje sa onima oko sebe, i posle

nekog vremena mrmljanje dobija prizvuke odobravanja i divljenja koji teku kao r astopljena jasnoa kroz masu zbijenih posmatraa. U pogodbi, zaista, elegancije ima. "Kako emo mi znati da su svi materijali sme teni u to sveto skrovi te?" pita Ro-ken. "Do neke mere morate se osloniti na dobru sreu. Kockari ste bili i kad st e polazili na ovu misiju, zar ne, moni Rothene? Mogu ti rei ovo. Mi ne gorimo ba od elje da ove ugravirane slike stignu kroz mnogo vekova do advokata galaktikih inst ituta na razgledanje, posle ega bi oni mogli preduzeti pravne korake protiv roaka na ih, pripadnika ovih est vrsta, onih koji slobodno lete tamo gore, po svemiru. On i bi ionako jedva doekali neki razlog ili povod za tako ne to. Svojom tvrdoom i traj no u, ove fotografije prkose i na em osnovnom naumu na ovom svetu, a taj naum jeste d a se pobo nim proi enjem spustimo do nevinosti. Da zaslu imo da nam se pru i jo jedna pril ka." Ro-ken razmi lja o ovome. "Izgleda", ka e on, "da smo stigli na ovaj svet samo nekoliko hiljada godi na prerano. Ako uspete da siete niz tu va u Stazu, ovaj svet e biti pravo ostrvo s b lagom." U prvi mah nije jasno ta je hteo da ka e, onda gomila za amori, usrko frktanj e se me a sa gheuenskim i tanjem, a posle nekog vremena shvate i Huni i i razle e se njih ov buni smeh, kao iz bureta. Neki su impresionirani duhovito u Ro-kena, drugi implic iranim komplimentom - da e Rotheni tada eleti da usvoje neku od est predrazumnih ra sa koje e tada postojati, mo da, na Jijou. Ova reakcija ipak nije op ta. Neki od pris utnih reaguju ljutito, odbijaju i samu pomisao da bi Ro-kenov narod mogao usvoji ti ma koga od nas. Zar ne nalazim/o da je taj gnev sme no nerazuman, prstenovi moji? Zar ikad a prote irana rasa mo e birati ko e joj patron biti? Nikada, po predanjima koja mi pr oitasmo. Ali knjige na e bie prah, mnogo pre nego to se i ta od ovoga ovde reenog ostvar i. Zakletve da polo imo, hoemo li?" pita Ro-ken. "Zasnovane ovog puta na temel jima najpragmatinijim - na uzajamnom odvraanju putem zastra ivanja? Novi sporazum pravimo li, da mi odemo na im brodom odavde, im se na izviaki ama c vrati sa svoje poslednje, zavr ne misije, a svu gorinu koju oseamo zbog gnusnog ub istva na ih kolega da suzbijemo. Zauzvrat, vi da se zakunete da ete zaboraviti na up ad i na nerazumni poku aj da progovorimo glasom va eg Svetog jajeta." "Dogovoreno", odgovara Uvianje-o tro-kao-no i kljocne dvema svojim nogama-hva taljkama istovremeno. "Noas konferenciju pravimo, dogovaramo se o tanom tekstu pit alice-zagonetke ije re enje emo rei vama. Kad va a rasa sledei put na Jijo doe, nadamo s da e zatei svet nevinih. Re enje e vas odvesti do skrovi ta. Onda mo ete ukloniti slike metalne, koje za bacanje u smee spremne e biti. Na a pogodba bie u celosti ispunjena. " Talas nade preliva se preko gomile, to na i reuzi vide kao talas blagih zel enih titraja. Mo emo li ozbiljno poverovati u ostvarenje svega toga, prstenovi moji? Da e est naroda ovda njih iveti i do iveti da vide srean kraj? Zelotima se ini da je postign uto sve to su eleli. Njihove mlade voe, eno, ple u pobedniki. Nee biti nikakvih kazni z a ono nasilno to poini e oni. tavi e, kao heroji Zajednice ostae zapameni. ta? ta na to ka e ti, moj prstene? Na drugi saznajni torus podsea nas da bi neki jeretici mogli biti ovim raz oarani, jer oni ele da oganj nebeski i kuge zemaljske poiste sa Jijoa ovu zarazu zv anu ' est naroda'. I, gle, postoji jedna ak i od toga fanatinija jeretina skupinica. Ekscentrici koji predskazuju da e na a staza voditi pravcem sasvim drugim - o emu u Svetim spisima jedva da postoji ijedan nagove taj. Za to nas podsea na to, prstene moj ? Od kakvog bi znaaja mogle takve gluposti biti, na ovom mestu, u ovom vremenu? Pisari zapisuju termine ugovora, pakta ovoga. Uskoro najvi i mudraci pozva ni e biti da saglasnost daju i svedoci budu. (Pripremite se, ni i prstenovi moji!) Za to vreme, mi se bacamo iznova na analizu ove anomalije boja na licu Ro-kena, koju na oj vo tanoj pa nji preporuuje na reug. ta ako su ono nijanse prevare? Prevare koj a Ro-kena zabavlja? Zato to e vrlo rado i ustro prihvatiti na u ponudu, ali samo priv idno, da dobije na vremenu, a onda, im...

Prestani! - zapovedili smo na em drugom prstenu, koji se lako zanese u tak ve misli. Prevelik broj romana proitao je on. Ne poznajemo mi taj narod, Rothene, tako dobro da bismo mogli dokuiti slo ena, fina znaenja na osnovu preliva oseanja na njihovom licu tuinskom. Osim toga, zar nismo saterali Ro-kena u ugao? Zar nema on razloga dovolj no da se pla i slika na tim ploicama od tvrdog metala? Logino je da se nee usuditi on da rizikuje da te ploice prou kroz vreme i jednog dana optu e njegovu rasu, njegovu lozu. Da li on ipak zna ne to to mi ne znamo? Ah, kakvo sme no pitanje, kad je re o jednom zvezdanom bogu! Nada kru i kroz okupljenu masu naroda, ali ja/mi postajem/o iz dure u duru sve nervozniji. ta ako je njima savr eno svejedno da li e fotografije biti naene ili ne? U to m sluaju, Ro-ken bi mogao pristati na bilo ta, potpisati zakletve bilo kakve, a on da, im njegov svemoni brod stigne, i njegova lina bezbednost bude uspostavljena... ... Ja/mi ne dobijamo priliku da ovu kapljuu kontemplaciju dovr imo. Jer, iznen ada, ne to novo se de ava! Daleko prebrzo. Ne sti e vosak ni da pocuri. ... Poinje krikom jednim prodornim nekog ljudskog stvora... Jedan od sledbenika poniznih i odanih rothenskih pokazuje prstom iza zve zdanog bia, ka odru ukoso podignutom gde le e njihova dva mrtva drugara... Svilen pokrov bio je kao draperije nabaen preko to dvoje koji u eksplozij i ivote izgubi e. Neko je povukao pokrove ili su skliznuli, vide se mrtvi Rothen i pokojna ena sa neba... Zar ovo pored nas to opa amo nije Blor Portretist koji poku ava snimiti lica mrtvih? Blor prenebregava uzlaznu graju gneva iz skupinice onih koji su sve do s ad bili verni Ro-kenu kao pokrovitelju; izvlai Blor iz kamere ploicu eksponiranu i smireno uklizava sledeu. Kao da je u transu, sav se na svoju umetnost ustremio, iako svi drugi prisutni gledaju ta ini Ran, zatim razbesnelog Ro-kena gledaju iji s e krik prolama, neke rei na skraenom gal- est... Blor vidi da se jedan robot obru ava tano ka njemu. Blor preduzima jo jedan i n profesionalizma, poslednji u ivotu svome. Telom nejakim kameru zaklanja dragoce nu od uni tenja, i gine. Imajte strpljenja, vi ni i prstenovi koji ste od ula najdalji. Morate saekat i, doi e red da i vi milujete uspomene na im unutra njim dahom. Za one koji su na vrhu na e 'kupe od u tipaka', dogaaji proleu kao juri utisaka razmazanih od silne brzine. Gle - pomodreli su zvezdani 'gosti', samo to im srce ne stane od silne uv reenosti! uj - uzaludne krike Lestera, Vubena i Fhundaua koji zahtevaju uzdr anost! Svedoi - Blorovo telo je spr eno, razoreno, dimi se spaljeno! Primeti - masa naroda uzmie od nasilja, ali neke druge prilike, mrke, izl eu iz ume u juri u upravo ka nama! U as - roboti urliu, pune se energijom, spremni da o inu munjama u trenu kad im takva komanda bude data! Ali nadasve, gledaj, gledaj, prizor tano ispred nas, ono to je Blor do tre nutka smrtnog poku avao fotografisati... To je slika koju e ova 'kula' od prstenova pamtiti sve dok bude stajala. Dva mrtva bia le e jedno uz drugo. Jedno je ljudska enka. U smrti smirena ona sad izgleda, lice njeno nedavn o je umiveno i pokazuje mir. Ono drugo lice izgledalo je jutros, u zoru, isto tako smireno, kad nam g a pokaza e. Ro-pol, izgledom kao idealizovano ljudsko stvorenje, upeatljivo po svoj oj visini, i po elu visokom, po jakim jagodinim kostima, po finoj uoblienosti donje vilice koja sasvim na ljudski enski izgled podsea. Za ivota, tu je osmeh pridobija jui bio esto. Ali to ne vidimo sad! Nego neku stvar koja se gri u novim drhtajima samrtnim, svojim sopstvenim

, i puzi, silazi sa lica Ro-pol, i odnosi to lice sa sobom! To elo, ti obrazi, ta donja vilica o kojoj smo razmi ljali, sve to beja e zapravo telo tog zasebnog stvor a koji je, izgleda, bio zalepljen na stvarnu glavu ovih Rothena kao reug na nas. Ali se to bilo pripilo tako glatko i vrsto da se nikakva ivica nije primeivala, n ikakav av. Je li sad obja njena ona disonanca? Raskorak u bojama, koji videsmo zahval jujui na em reugu veteranu? Neki delovi Ro-kenovog lica zraili su jednim oseanjama, n eki sasvim drugim. Neki su bili estoki, neki stalno prijateljski, neuznemireni i 'hladni'. Otpuzi to bie sa glave Ro-poline, i posmatrai jeknu u asnuto videi ta je ispod : drugo, mnogo uzanije lice, bez ikakve donje vilice, ko ato i o tro, sa o trim lobanjs kim ivicama koje nikakve veze nemaju sa ljudskim izgledom. Propade privid prelepi o lepoti koja je, po merilima ljudskim, rajska bi la. Osnovni oblik glave, dodu e, ostaje antropoidan, ali samo kao su ena, zverska ka rikatura ljudskog lika. "Hrrrr-mmmm... Ja sam video ovo lice negde, ranije", dubokim glasom ka e F hubdau, i gladi sedu bradu svoju. "U knjigama u Biblosu, davno. Rasa je ovo slab o poznata, opskurna, ali zna se o njoj da ima sklonost da..." Ran je cimnuo pokrove i prekrio glavu tog le a, a Ro-ken je prodorno povik ao: "Ovaj ispad otrpeti neemo - taj vam je poslednji bio!" Na reug sada jasno pokazuje da se glava Ro-kena sastoji od dva zasebna iva bia, jedno je ispod, drugo je iva maska na njemu. Ni govora vi e nema o strpljenju ili izrazu 'ovo me zabavlja' kod Ro-kena; ni traga vi e nema od njegove glume da j e na nekakav sporazum pristao on. Na ucenu. Jer sve do ovog trena mi nismo imali ime da ga ucenjujemo. Tek sad imamo. Rothen upire prst u Rana i zapoveda: "Prekini radio-ti inu i pozovi Kuna o dmah!" "Pa, zaboga, onda e plen biti upozoren", ka e Ran, oigledno uzdrman, "ali i lovci. Zar da rizikujemo..." "Idemo na taj rizik. Sad izvr i to ti se ka e! Zovi Kuna, a onda sve ovo da p oistimo!" Razmah Ro-kenove ruke obuhvatio je i sve njihove pristalice, i estoricu m udraca, i svu okupljenu masu pripadnika est naroda Jijoa. "Niko ne sme pobei da o ovome govori." Iz robota pucketa smrtonosni napon, uzdi u se da pucaju. Jek strave iri se kroz narod. Onda - kao to ponekad ljudi u svojim priama ka u - poinje paljba, i op ti pakao . NEZNANAC On prebira prstima po strunama dulcimera, jednu po jednu tihu notu izmam ljuje, nervozan je zbog onoga to je naumio da poku a, ali je i zadovoljan to se toli kog mno tva injenica uspeo prisetiti. Setio se, na primer, poneega o Urima. Jo od kad je prvi put do ao svesti, a to je bilo na palubi onog malog renog broda, poku avao je ustanoviti zbog ega u njem u postoje tako prijateljska oseanja prema tim etvorono nim biima, iako su tako sklona naglim reakcijama, temperamentna. Posle je u oazi, pre onog oru anog napada koji se krvavo zavr io, slu ao baladu koju je recitovala izdajnica Ulgor, i nije razumeo ni ta osim nekoliko fraza koje su ' kljocnule' i uskoile svaka na svoje mesto. Malo j e takvih bilo. Pa ipak, pesma kao celina, sa tim svojim ritmom, bila mu je nakak o poznata, poku avala je izvui neke primisli iz njegovog ranjenog mozga. I onda se odjednom setio gde ju je ranije slu ao. U jednom nonom lokalu. Bi o je to neki bar, na dalek... - daleko... Nazivi ni sad nisu bili u dohvatu. Ali se slika pojavila, spasena iz dos ada njeg zatoeni tva. Prizor u krmi nekoj, gde se okupljaju pripadnici raznih ni ih, ali ipak razumnih klasa i rasa, kao to je, na primer, on. Zvezdani putnici tu svraaju , oni koji su skloni odreenim vrstama hrane, muzike i zabave. Na takvim mestima es to je mogue platiti raun pesmom, koja se prihvata kao vrsta monete. Dobra pesma, i

ti si stekao pravo da narui pie za sebe i celo svoje dru tvo. On je retko kad morao potegnuti novac, jer njegovi nadareni lanovi posade umeli su da 'odcvrkuu' mnogo d obrih pesama. lanovi posade?... Tu le i glavna prepreka. Najvi i, najtvri zid, koji se prepreio preko njegovog uma. On poku ava jo jednom, ali se ne dosea nijedne melodije kojom bi uspeo taj bed em sru iti. Pa dobro, onda se krmi mora vratiti. Zajedno sa uspomenom o tom svrati tu, do lo je i ono to je nekad znao o Urima. Naroito se rado setio jednog trika koji je nekad izvodio kad Urkinja pored njega, posle cele noi pijanenja i veselja, zadrema . On uzme jedno zrno kikirikija, pa ljivo nani ani i... Neznanev tok misli se prekida, jer on primeuje da ga neko posmatra. Urkau, kojoj oito smeta poveana glasnost njegovog prebiranja po icama dulcimera. On odmah uti a, mnogo uti a, i time ubla i ljutnju ove Urkinje koja je napad na karavan predvod ila. Ali ne prekida svirku ba sasvim. Ovako sti ana i usporena, svirka svojim ritmo m deluje blago hipnotino, ba kao to je on i nameravao. Ostali uesnici u napadu - Urkinje i ljudi - le e ili stoje, spavaju ili dre maju. Dan je, vruina. ega pritisnula te ka, podne je tu negde. Spavaju i Sara, i Pri ti, i svi ostali zarobljenici. Neznancu je jasno da bi trebalo i on da se odmori , ali osea u sebi razbuenost preveliku. Nedostaje mu Pzora, mada je ba udno eznuti da te dodiruje i isceljuje jedan Jofur... Ne, to je pogre na re. Pzora nije Jofur, nije on iz redova tih okrutnih nas ilnika, nego je Treki, a to je ne to sasvim drugo. On, ranjenik, malo-pomalo ovlad ava imenima stvari; razliku izmeu ova dva imena morae da pamti dobro. U svakom sluaju, predstoji mu jedan zadatak, koji treba izvr iti. Do tada, on mora nauiti da koristi reuga. Sara mu je kupila ovog. To je udan stvor koji se zalepi oveku za glavu, a preko oiju mu spusti prozrani veo koji stvara dodatne tala sie boja oko svakog ljudskog i urskog lica u ovom otrcanom zaklonu od sunca. 'Pav iljonu'. Te boje otkrivaju mnogo. Njega pomalo nervira drhtanje reuga koji pomou jedne sisaljke vue krv iz njegove vene, ne mnogo daleko od zjapee rupe na njegovoj glavi. Ipak, on ne mo e odbiti tu mogunost da istra i jo jedan nain op tenja. Ponekad se ove zbunjujue boje srede i podsete ga na njegovo poslednje dru enje sa Pzorom, kod one oaze. Dogodio se tamo jedan trenutak udne jasnoe, kad su dva reuga, posle svo g spajanja i preplitanja, uspela da prenesu, tako mu se bar uinilo, celo ono znaen je koje je on eleo preneti, bez gre ke. Pzora mu je, kao odgovor, dao jedan poklon, koji sad le i upravo u toj rup i u njegovoj lobanji - a to je jedino mesto gde napadai i ne pomi ljaju da bilo ta t ra e. On odoleva porivu da zavue prste i proveri da li je to jo tu. Bie vremena.

Sedi on i prebira po strunama, a jara postaje, malo-pomalo, sve jaa. Ursk e glave, i ljudske, crnoj zemlji te e, htele bi da iscrpu ono malo none prohladnost i to se u njoj, mo da, u tragovima zadr alo. On eka i poku ava da se priseti jo neeg, mak r neke sitnice. Njegova najvea 'prazna zona' - ako se izuzme gubitak jezika - pokriva ned avnu pro lost. Kad bi itavo trajanje njegovog ivota do sad bilo prikazano sa deset p rstiju, glavnina poslednja dva prsta bi nedostajala. On o tome ima samo neke vrl o sitne 'dronjke' uspomena koji se jo koji trenutak lepe za njega pri svakom buenj u iz sna. To mu je dovoljno da zna da je nekada krstario kroz svih pet povezanih galaksija i bio svedok stvari koje niko od njegove rase nije nikad ranije video . Zaptivke koje spreavaju prodor tih uspomena do njegove svesti odolele su, do sa da, svim njegovim poku ajima - a poku avao se probiti crtanjem skica, matematikim igr ama sa Priti, pa i 'nju kanjem i valju kanjem' u Pzorinoj biblioteci mirisa. On osta je u prilino vrstom uverenju da e, ipak, u muzici nai onaj pravi klju. Ali u kojoj mu zici? Nedaleko od njega Sara tiho hre, on osea kako se u njegovom srcu di e talas zahvalnosti i ne nosti... ali u kombinaciji sa upornim oseanjem da bi trebalo da mi sli o nekoj drugoj osobi. O osobi kojoj je bio odan pre nego to ga je plameni uda

r oborio s neba. Lice jedne ene treperi pod o trim uglom u odnosu na njegove misli, prolazi suvi e brzo da bi je on mogao prepoznati - ali on prepoznaje talas oseanja koja se u njemu zbog te druge ene bude. Ona mu nedostaje... ali on ne mo e ni zamisliti da su njena oseanja u ovom trenutku (ma gde se ona sada nalazi) jednaka prema njemu. Ma ko ona bila. Nadasve pri eljkuje sposobnost da svoja oseanja pretoi u rei, to nikad nije uin io tokom svih onih opasnih poduhvata kroz koje su njih dvoje pro li zajedno... a n i onda kad je ona eznula za drugim... za ovekom boljim od njega. Ova nit misli poela je voditi nekuda, uvia on, ne bez uzbuenja. Pomno je pr ati. Ta ena u njegovim snovima... ona ezne za jednim mu karcem... za herojem, davno izgubljenim... davno, to znai: pre godinu dana, pre dve... izgubljen je zajedno s a njihovim lanovima posade... i sa... i sa... kapetanom... Da, naravno! Kapetan, komandant koji je svima njima posle nedostajao tak o stra no, ne vide e ga posle onog odva nog bekstva sa one nesrene vodene planete. Plan ete katastrofa i trijumfa. Poku ava doarati sebi sliku tog kapetana. Lice. Ali u svest dopire samo nek o sivo sevanje, razmah koji u vodi ostavlja trag od vazdu nih mehuria, i najzad sve tlucanje igliastih belih zuba. To je osmeh, ali ne lii ni na jedan drugi. Mudar, v edro spokojan. Nije ljudski. Onda, niotkud, izranja pesma blaga, cvrkutava. Zvuk koji se nikada ranij e na Nagibu nije zauo. * Moj dobri tihi prijatelj... U oblaku izgubljen, zimskom, stra ... usam... kao ja... * To su bili mali zvi duci, kripanja, pucketanja, sve to se iskotrljalo iz nj egovih usta pre nego to je i znao da je poeo ne to pevati. On zabacuje glavu unazad kao da je dobio udarac odnekud; jer jedna brana se provalila u njegovoj glavi, i poplava uspomena kulja pravo napred. Ta muzika za kojom je tragao nije uop te bila ljudskog porekla, bila je na modernom jeziku tree razumne rase na planeti Zemlji. Taj jezik je ljudima, za uen je, bolno te ak, ali kad ga naui , puno daje. Trinarni jezik; ne lii ni na galaktiki dr ugi, niti na ijedan drugi jezik, mada mo da ima nekih slinosti sa stenjuim baladama koje kitovi i sada muu dok plivaju kroz pradrevne dubine okeana na njegovom matino m svetu. Trinarni. On mirka iznenaeno, ak gubi ritam na icama dulcimera. Poneka Urkinja di e glav u, zuri u njega prazno, sve dok on ne uspostavi opet istu uestalost potezanja ica. Sada to radi isto refleksno, sve njegove misli usmerene su na zapanjujue otkrie do koga se probio. Do injenice tako dobro poznate, a tako neobine, koja mu je izmica la sve do maloas. Njegovi lanovi posade mo da ga i sad ekaju na onom tmurnom, mranom mestu na k ome ih je ostavio. Njegovi lanovi posade su delfini. XXV KNJIGA MORA Oni to Iskupljenje tra e, dobro treba da paze. Vreme prijatelj, ali i neprijatelj, na njih vreba. Kad vremena iznenada ponestane, kao i plamen kad prestane, va e Izmunuti, su tina va eg straha

sama mo e se nad vama pojaviti. Spis o opasnosti ALVINOVA PRIA Poku ao sam jedanput da itam Fineganovo bdenje D ejmsa D ojsa. Pro le godine. Vek jedan od tad je protutnjao. Ka e se da se ta knjiga nije nikada stvarno svidela nijednom ne-Zemljaninu . tavi e, ka u da je i ljudi vrlo mali broj sposoban da to proita. Veliki deo ivotnog v eka moraju da potro e ako hoe da savladaju celo to remek-delo D ojsovo, zato to moraju raspetljavati jednu po jednu opskurnu re, uz pomo prirunika napisanih samo za to, od strane drugih uenjaka kojima je to opsesija. Mister Hajnc ka e da niko na Nagibu ne mo e prodreti do dubina te knjige; nema izgleda. Ja sam, jasna stvar, upravo zato poleteo, to mi je bio izazov. Kad je na uitelj sledei put polazio na Okupljanje, ja sam mu poeo dosaivati: donesi, donesi. Doneo je, ali neu se sad hvaliti da sam uspeo da proitam. im sam se probio kroz jednu, prvu stranu, znao sam da e to biti sasvim drugaiji poduhvat nego itanje D ojsovog Uliksa. Iako izgleda kao da je napisan pretkosmikim engleskim, roman Fin eganovo bdenje zapravo je na jeziku samo D ojsovom, a to je jezik stvoren samo za to jedno jeziko umetniko delo. Ni huni ko strpljenje ne bi bilo dovoljno da ga ja ra zmrsim. Da bi se i ta moglo razumeti, mora posedovati isti kontekst kao to je bio au torov. Kakvu sam nadu imao da dokuim isti kontekst? Nisam roeni govornik irskog e ngleskog. Nisam graanin Dablina sa poetka dvadesetog veka. Nisam ljudsko bie. Nikad a nisam u ao u lokal zvani 'pab', niti sam izbliza video 'kvark', pa ne znam kakav je to ukus tri kvarka za mister Marka. Seam se da sam tada pomislio - mo da malo prepotentno - da ako ja ne mogu t u knjigu da savladam, niko na Jijou nikad nee moi. Knjiga je bila veoma dobro ouvana, nije se primeivalo da je iko ikad poku ao da je ita, jo od dana Velikog tampanja. Ako je tako, za to su ljudski osnivai Biblosa traili prostor u biblioteci na jedan takav bizarni intelektualni opit iz prohuja lih vremena? E, tad sam prvi put naslutio za to je posada 'Kivota' doletela na ovaj sve t. Nije to moglo biti iz onih razloga koji se nama saop tavaju kad su sveti dani i kad mudraci i sve tenici itaju iz svetih Spisa. Nisu do li da bi se zavukli u jedan vrlo mraan kutak Vaseljene i tamo se odali kriminalno sebinom razmno avanju; a ni za to da bi odustali od kosmikog lutanja i potra ili puteve nevinosti. U oba ta sluaja, oni bi tampali prirunike u stilu uradi-sam, ili jednostavne priice koje bi im olak a vale put. Vremenom se ove knjige moraju raspasti i pretvoriti u prah, upravo ond a kada i ljudi, i svi mi ostali, budemo spremni da ih se odreknemo zauvek. Ne to k ao narod Eloi u romanu H. D . Velsa Vremeplov. Razlog vi e za to nije imalo smisla tampati Fineganovo bdenje. Shvatajui to, dohvatio sam knjigu jo jednom. Nisam razumeo priu, a ni aluzi je, ni ta bolje nego pre, ali sam sad poeo u ivati u tom toku rei, ritmova i zvukova, naprosto zato to su tako ekstravagantni. Nije vi e bilo bitno da li sam jedina osob a koja takvu knji evnost 'grokuje'. Zapravo, jedno toplo oseanje poelo me je ispunjavati dok sam, okreui stranic e, razmi ljao - jednog dana, neko drugi e iz ovoga izvui vi e nego ja. Na Jijou se ponekad bacaju u magacine i izvesne stvari koje izgledaju mr tve, a zapravo samo spavaju. Upravo ta misao uporno mi se vraa dok le im ovde u neprestanim bolovima, ko je nastojim podnositi stoiki; i kad udna bia koja ni ta ne govore dou i ponu me u kati trumentima vruim, hladnim i iljatim. Treba li, mo da, da se nadam dok metalni prsti ak aju po mojim ranama? Ili treba da budem tmuran i oajan to moji negovatelji, prazni h lica, nit zbore nit romore? Ili da se posvetim stra noj nostalgiji koja me mui, s tra noj elji da se vratim kui? Ili, naprotiv, da budem odu evljen to smo otkrili ne to ve oma udno, ije postojanje niko na Nagibu nikada ni slutio nije, jo od onog dana kad

su G'keki prvi potopili svoj unjalaki svemirski brod? Nadasve se pitam: jesam li zarobljenik, ili pacijent, ili primerak. Posle nekog vremena dolazim do zakljuka da nemam na osnovu ega da doem do z akljuka. Kao fraze u D ojsovoj knjizi, ova bia izgledaju u isti mah i udno poznata i savr eno nedokuiva. Jesu li oni ma ine? Stanovnici neke drevne podmorske civilizacije? Osvajai odozgo? Ili oni misle da smo mi osvajai odozgo? Jesu li oni Bujuri? A zapravo sam izbegavao da mislim o onom to me ponajvi e grize iznutra. Hajde, Alvine. Pogledaj stvarnosti u oi. Pamtim one konane dure kad se na divni 'San Vufona' rasprsnuo na param-pare . Kad me je deo brodskog korita grunuo u lea, u kimu. Kad su se moji prijatelji pr osuli u eljusti tog metalnog udovi ta, potopljeni vodom hladnom, hladnom, hladnom, s urovom. U tim trenucima bili su jo ivi. Ranjeni, o amueni, ali ivi. I jo su bili ivi kad je uragan vazduha prisilio grozno mrklo more da iscur i niz te eljusti, nekud, a nas ostavio da se praakamo, izranjavljeni, polumrtvi, n a tvrdoj palubi. I jo ivi kad su se upalile svetlosti blistave kao sunce, i kad su neke stvari nalik na pauke ispuzale u tu komoru i pri le da osmotre ta je dana nji u lov. Ali moje pamenje postaje mutno na toj taki, rastura se u smuene pojedinane s like. Onda sam se probudio ovde, sam. Sam se i brinem ta je sa mojim prijateljima. XXVI KNJIGA NAGIBA Legende Znamo da je svaka zvezdoletna rasa u svih pet povezanih galaksija dobila na poetku pomo spolja, zvanu Uzdizanje; pomagai su bili pokrovitelji - to jest, us vojitelji te rase. Jedino tako se mo e doi do razuma. Ali ta pokroviteljska, starij a rasa imala je, u neko ranije vreme, svoje pokrovitelje, a ovi svoje, i tako da lje, to je jedan lanac prote iranja koji se pru a u pro lost sve do onih nejasnih vrem ena kada je vi e od pet galaksija bilo povezano, ak do samih legendarnih Praotaca k oji su bili poetak lanca, veoma davno. A odakle su oni, Praoci, do li? Meu verskim alijansama koje se ve eonima ljuto rvu po svemiru ima i takvih za koje samo postavljanje ovog pitanja jeste te ko svetogre, anatema, dovoljan raz log da se otpone rat. Druge rase i savezi rasa re avaju ovo pitanje tako to ka u da su Praoci, naro d najstariji, do li 'od negde drugde', sa nekog 'drugog mesta', ili da su Praoci t ranscendentna bia koja su milostivo odluila da sa nekih vi ih ravni zakorae dole, u n a u Vaseljenu, i omogue da iva bia steknu razum. Naravno da se mo e zameriti da su to zapravo izbegavanja da se stvarno odg ovori, naini da se pitanje, u su tini, odgura malo dalje. Ali nije mudro biti suvi e glasan sa takvim zamerkama. Velianstveni Galaktici, barem neki od njih, umeju gad no da se naljute kad im uka e na njihove logike nedoslednosti. Postoji, konano, i jedan kult, samo jedan, koji se zove 'Afirmatori', to b i znailo 'Potvrivai', koji istrajava u uverenju da su Praoci, ipak, evoluirali sops venim snagama na nekoj planeti, nekad; da su 'sami sebe izvukli za perin' do pune razumnosti - a to bi bio, naravno, podvig nad podvizima, nepojaman. Dalo bi se oekivati da e Afirmatori biti prijateljskije nastrojeni prema Z emljanima, ljudskoj rasi, nego one fanatinije alijanse. Jer mnoga ljudska bia i do danas veruju da se upravo njihova rasa izdigla do punog blistanja razuma samo s vojim snagama, izolovano, bez iije pomoi spolja. Avaj, nemojmo oekivati mnogo naklonosti od Afirmatora, jer oni smatraju d a je drsko i prepotentno da jedna 'vuja rasa' tvrdi za sebe tako ne to. Samouzdizan je, ka u oni, jeste pojava najrea, najsvetija - nedolino je povezivati je sa stvorov

ima kao

to smo mi.

Pragmatiarev uvod u galaktologiju, autor D ejkob Demva, iz originala pre tamp ao tamparski esnaf Tareka grada, leta izgnanikog 1892. DVER D aba vie ti na glavere, a ne vredi ni kamenje da baca . Izmaknu se malo, gled aju glupo i tupo, oima loptastim i praznim, i uskoro nastave po starom. Ovo dvoje glavera su tako, i posle vike i kamenja, nastavili da prate lj udsku skupinu. Dver je uskoro shvatio da nema naina da ih se otarasi. Samo su dve mogunosti bile: ubiti ih ili prenebregavati. "Ima ti druga posla, sinko", presudi Danel Ozava. Imao je, zaista, veoma mnogo drugog posla. istina na drugoj strani vodopada i gaza smrdela je na Ure, magarce i siml e, ak i sad, kad je Dver obazrivo preveo Danelovu skupinu na drugu stranu reke. D alje ih je vodio u skladu sa starom ratnom taktikom: nou izviati, danju mar irati pr eko terena koji je ve izvien. Imajui u vidu vrste urske dnevne i none navike, tako se mogu izbei zasede. Ali Uri i Urkinje su prilagodljiva bia. De avalo se da u napad k renu upravo nou, to su ljudski borci vi e puta osetili na svojoj ko i. Dver se nadao da ovi Uri ispred njega postupaju lenjo i uhodano; posle n ekoliko pokolenja mira, trebalo bi da budu takvi. Njegovo je bilo da se probudi u pono, krene napred u izvianje pri svetlost i dva manja meseca Jijoa, da nju ka kad god trag mnogobrojnih kopita pone da se bli i nekom mestu gde bi mogla biti zaseda, odakle bi oni mogli pripucati. U zoru, da se okrene i po uri nazad, do svojih, i zatim da poma e Danelovoj magaradi da polako , kloparavo, preu istu tu stazu, danju. Ozava je smatrao da je potrebno to pre sustii ursku bandu i postii, pregovo rima, ne to. Dvera je to brinulo. Koju li to reakciju oekuje on od njih? - razmi ljao je Dver. Da nas prigrle kao brau? Oni su kriminalci, kao i ta Retina banda, govorio je sebi. Kriminalci, k ao to smo i mi. Balega je postajala sve ija. Sada su Uri bili samo sedam dana, mo da i manje , ispred njih. Dver poe primeivati i neke druge tragove. Otiske neeg mekog u pesku. Krhoti ne kamena, ve taki nastale. Deli ko e sa mokasine. Razbrljane ostatke logorske vatre o d pre mesec dana, ili jo starije. Retina banda, govorio je on sebi; Uri su krenuli pravo u sredinu teritor ije te bande. Ove vesti Danel je primio mirno. "Verovatno i Uri tumae te tragove isto k ao i mi. Ljudi koji su ovde iveli kao prerano do li sigurno raspola u velikim dragoce nim iskustvom o nainima pre ivljavanja u ovim brdima. Pitanje je samo da li se to i skustvo mo e kupiti, ili dobiti besplatno, ili..." "Ili muenjem izvui iz njih", ree Lena Strong, dovr iv i njegovu misao. Sedela j e pored prigu enog crvenog veernjeg ara i o trila, pomou kamena za o trenje, jedan od svo jih no eva. "Neki urski klanovi dr ali su ljudske zarobljenike i koristili ih kao ro bovsku radnu snagu, dok ih mi nismo oduili od toga." "Tu naviku su Uri videli kod Gheuena. Nema razloga da pretpostavljamo da je robovlasni tvo tipino ursko pona anje. to se toga tie, na staroj Zemlji ak i sami lj udi su..." "Dobro, dobro, ali ni jo imamo taj problem", prekide ih Dver. " ta da radim o kad ih sustignemo." "Dabome!" ree Lena, posmatrajui o tricu. "Da li da napadnemo kad su u skupin i, i pobijemo ih sve odjednom, ili da ih likvidiramo na huni ki nain, jednog po jed nog." Jenin uzdahnu nezadovoljno. "Oh, Lena, prestani, molim te." Jenin je tok om celog putovanja bila vesela, ali ove prie o ratovanju pokvarile su joj dobro r aspolo enje. Jenin je po la u ovaj pohod da bi bila majka-osnivaica nove rase, a ne d a bi ubijala stvorenja koja su joj do jue bila kom ije. Dver je u srcu oseao isti taj bol kao Jenin, ali se svojom pragmatinom str

anom sagla avao sa Lenom. "Ako budemo morali, ja bih radije da to uradimo brzo", proguna on i baci pogled na onog magarca koji je nosio njihove najtajnije, neizrecive 'alate'. "Pa, ne bi trebalo da doe ba do toga", primetio je Danel. "Prvo da mi proc enimo ko su oni i ta ele. Mo da emo moi da stanemo na istu stranu." Lena frknu. "Da po aljemo emisara? Da odamo svoje prisustvo? uo si Dvera. N jih ima vi e od dvanaest!" "Pa zar ne mislite da bi, ako je tako, trebalo da priekamo sledeu skupinu? " upita Jenin. "Navodno su krenuli odmah posle nas." Lena slegnu ramenima. "Ko zna koliko e im vremena trebati da stignu? ta ak o zalutaju? Moglo bi se desiti da Uri nau nas, prvi. A treba imati u vidu i to lj udsko pleme." "Retinu staru bandu." "Tako je. Hoemo li da oni budu pobijeni ili porobljeni? Samo zato to se pl a imo da..." "Lena!" uzviknu Danel. "To e biti dosta za sada. Odluiemo ta emo, kad trenuta k doe. A u meuvremenu, na jadni Dver treba bar malo da odspava. Du ni smo da mu to om oguimo kad god je mogue." "Ma du ni smo mi njemu i mnogo vi e", proguna Lena, a Dver baci pogled ka njo j, ali u mraku pre izlaska ijednog meseca uspe da razabere samo senke. "'Ku no svima", ree on i kliznu odatle, da potra i svoje ebe. Sa ebeta ga pogleda Blatko, nezadovoljan to e morati da se skloni. To stvor enje, ipak, jeste grejalo stvari nou i time delimino nadoknaivalo neke svoje nezgod ne navike, kao to je ona da li e Dverovo lice dok ovaj spava, prikupljajui na taj nai n kapi vode sa Dverovog ela i gornje usne. Dver je legao, okrenuo se na stranu - i mirnuo iznenaeno, videi dva para di vovskih izbuljenih oiju kako zure u njega sa udaljenosti od tri metra. D ikasti glaveri, pomisli on. Bilo bi normalno da on naprosto prenebregne ta mirna stvorenja. Ali nije se mogao osloboditi uspomene na itav opor njih okupljen oko mrtvog galaitera. On hitnu jednu grudvu zemlje tamo negde, otprilike ka njima. "'Aj, be 'te! " Isto tako neodreeno, dva glavera se okrenu e i le erno se odgega e otprilike ta mo negde, malo dalje. Dver pogleda Blatka. " to ne bi ti bio bar malo koristan i terao ove napas ti dalje od nas?" Nur mu se samo isceri iroko. Dver povue ebe na sebe, sve do ispod nosa. Poku a da se stalo i. Bio je umoran , boleli su ga mi ii i uboji. Ali spavanje je dolazilo sporo, optereeno nemirnim sno vima.

Probudi se zbog nekih blagih dodira, ne to ga je gladilo po licu. On nervo zno poku a da odgurne dosadnog nura. "Be i, dlakonja jedan! Idi i li i magareu balegu ako ti je toliko stalo do so li." Posle iznenaene pauze, prigu eni glas mu odgovori. "Mislim da jo nikad nisam pozvana u postelju jednog mu karca tako slaano." Dver se prevrte na jedan lakat, protrlja samo jedno oko i osmotri obrise . ena. "Jenin?" "A ti bi radije nju? Bacale smo pismo-glava i ja sam pobedila, ali, ako hoe , pozvau je." "Lena! ta mogu da... uradim za tebe?" Dver razazna belo svetlucanje - njen retki osmeh. "Pa, mogao bi da me pozove unutra da se ne smrzavam ovde napolju." Glas j oj je bio blag, maltene stidljiv. Lena je bila itekako prsata, punokrvna enska, a rei 'stidljiva' i 'blaga' Dver nikada ranije nije povezao s njom. "A, hm, svakako..." ree on, ali pomisli: da li jo sanjam? Ona se, meutim, uvue glatko meu ebad, pored njega, a sna ne ruke poe e diti da ga oslobode odee. Ko a joj je bila glatka i naprosto je gorela od elje.

Sasvim sigurno sanjam, ree on sebi. Ona Lena koju poznajem nikad nije mir isala tako dobro. "Sav si se ne to steg'o u vorove", ree ona, i posle tog komentara poe da mu m asira lea, sna no, pronalazei prava mesta neverovatno tano. U prvi mah, Dverovo ogla av anje raznim 'uh!' i 'ah!' bilo je samo zbog opu tanja mi ine napetosti. Ali Lena je n ekako postizala da svaki zahvat njenih tvrdih prstiju, svaki pritisak i kru enje, budu enstveni, erotini. Na pola masa e Dver pree granicu svoje samokontrole i prevrte je tako da su im uloge sad bile obrnute, ona ispod njega. Na njenu ivotnost uzvratio je ustrino m jo mnogo veom, posle nekoliko nedelja suzbijanja svoje unutra nje napetosti. Breme briga i umora kao da je eksplodiralo i razletelo se na hiljadu strana, kroz gor u i polje, i u nju, Lenu, jer ona uzdahnu i dohvati ga vrsto i privue ga bli e sebi. Kad se Lena izvukla iz ebadi i oti la, on ostade da pretura po glavi mutne misli. Lena misli da bih ja mogao poginuti, zato to je moj posao da budem u prvo m redu ako doe do bilo kakve borbe. Ovo je mo da poslednja... jedina prilika... Otplovi u san sasvim miran, bez snova, tako prazan i opu ten da se zaista odmorio do trenutka kad je jo jedno toplo telo skliznulo izmeu njegove ebadi. Njego voj podsvesti ve je bilo sve jasno, prihatila je taj konani enski pragmatizam. Danel e im verovatno biti na raspolaganju i kasnije, razmi ljao je polusves no. Dakle, razumno je da one iskoriste sve to ja mogu dati, dok jo mogu. Znao je da nije njegovo da bude sudija, da ocenjuje pona anje ena. Njihov p osao ovde u divljini bio je kudikamo te i. Njegovi zadaci bili su jednostavni: idi , ulovi ne to, tuci se tamo kad treba, a ako treba, i pogini. A njihov: da nastavl jaju, i da nikad, ni po koju cenu, ne prestanu. Nije stvarno bilo potrebno da se sasvim probudi. Niti se primeivalo da je Jenin iole uvreena to njegovo telo manje-vi e poluzaspalo radi to to radi. Svakojake du nosti morali su svi oni ispunjavati ovih dana. Da bi mogao dejstvovati, ovek je morao zgrabiti svaku, pa i najmanju raspolo ivu priliku da se odmori. Dver se probudi i vide da je ve midura posle ponoi. Iako se sada oseao mnog o bolje, morao se upati iz snene otupelosti da bi se obukao i proverio svu svoju opremu - luk i strele, kompas, bele nicu za skiciranje, uturu vode. Potom stade por ed mutnog ara i uze paket zamotan u li e, koji mu je Jenin tu ostavljala svako vee: j edini pristojan obrok koji e on pojesti za taj dan, sve do veere. Tokom skoro celog svog odraslog ivota putovao je sam, u ivajui u prostoru i samoi. Ali morao je priznati da ima nekih prednosti i kad si deo tima, deo zajedn ice. Mo da bi oni, pod Ozavinim vostvom, mogli poeti da se oseaju kao porodica. Da li bi onda manje bolele njihove uspomene na onaj ivot i one voljene os obe koje ostavi e za sobom, u lepim umama Nagiba? Taman se spremao da krene, urskim tragovima, dalje u pravcu izlazeih mese ca, kad ga jedan tihi zvuk navede da zastane. Neko je bio budan i priao je ne to. A li ne ene, jer on je pro ao pored obe i uverio se da hru tiho i (prijalo mu je da pr etpostavi) sreno. Dver smae luk sa ramena i poe polako prema tim tihim zvucima, vi e radoznao nego zabrinut. Uskoro prepoznade ko to mrmlja. Danel, naravno. Ostalo je samo pitanje s kim to razgovara. Zakloniv i se iza debla jednog velikog drveta, Dver virnu na mali proplana k gde se satenski meko srebro meseine prosipalo po slabo verovatnom paru. Danel j e kleao i, duboko poguren, obraao se malom stvoru poznatom pod imenom Blatko. Dver nije razumeo nijednu re, ali sudei po tonu i naglascima, Ozava je poku avao da post avi nekoliko pitanja, a pri tome je isprobavao jedan po jedan jezik. Nur je reagovao tako to je lizao svoje krzno i bacao pokoji pogled u senk u, tano prema Dveru. Ozava pree na galaktiki drugi, a Blatko naini iroki osmeh i okre te se da gricne ne to to ga je zasvrbelo na jednom ramenu. Onda se opet okrete oko sebe i odgovori mudracu, jednim ogromno irokim zevanjem. Danel uzdahnu pomireno, kao da je i oekivao neuspeh, ali ipak ostao u uve renju da je vredelo poku ati. Poku ati, ta? - zapita se Dver. Da li se mudrac nadao da e dobiti neku maginu pomo, kao to neuki nizijci ponekad ine, postupajui prema nurima kao prema nekakvim

duhovima iz bajki? Da se nije, mo da, Ozava ponadao da bi mogao pripitomiti Blatka , kao to to huni ki mornari uspevaju, pa im nuri posle slu e kao bodri pomagai na reka ma? Malo je koji nehuni ikada uspeo da pripitomi nura. Ali ak i kad bi to uspelo, od kakve bi koristi mogao biti jedan nur pomaga? Ili je, mo da, Danel Ozava postavi o sebi i trei zadatak, da, posle re enja pitanja urskih begunaca, sad ve prerano do li h, i posle hvatanja Retine bande, poe nazad i prikupi na jedno mesto to vei broj nu ra? Nikakve logike u tome nije bilo. Ako, nekim udom, Zajednica pre ivi, svima njima bie upueni pozivi da dou kui. A ako se desi ono najgore, onda niko od njih nee ii kui; naprotiv, svi e se truditi da ostanu to je mogue dalje od Nagiba. Pa dobro, ree on sebi. Danel e mi rei onoliko koliko eli da ja znam. Samo se nadam da ovo ne znai da je malo enuo. Dver se od unja i nastavi urskim tragom. Poe lakim trkom, koji se nekako sa m od sebe pojaa. Kao da ga je sila radoznalosti vukla da vidi ta je iza sledee seno vite uzvisine, pa iza sledee... Prvi put posle mnogo dana, Dver se oseao jak i pot pun. Ne zbog toga to su brige nestale; nisu. Opstanak je i dalje bio ne to krhko, n e to to se jedva odr ava i vrlo lako mo e nestati. Pa ipak, na ovoj kratkoj deonici vre mena on je odmicao vedro i veselo, treperavo iv. RETI San se uvek okonavao na isti nain, neposredno pre nego to bi se probudila, drhtei, grevito stiskajui mekano ebe sebi na prsa. Sanjala je onu pticu. Ne u onom stanju u kome ju je poslednji put videla - obezglavljenu, ra ire nu po Ranovom laboratorijskom radnom stolu u ukopanoj naunoj bazi - nego u onom p rvobitnom stanju, kad ju je prvi put ugledala. Slika ivopisna, u pokretu, perje k ao lakirano umsko li e, ptica iva i rasko na na nain koji njoj, Reti, kao da gladi du u. Kao dete, volela je da posmatra ptice u svom zaviaju. Midurama je gledala kako kru e, kako se obru avaju, zavidela im na toj slobodi, na vladavini vazduhom, na nesputanoj mogunosti da polete kad god hoe i da sve svoje jade ostave daleko za sobom. Onda se jednog dana Jes vratio sa dugog putovanja na jug. Hvalisao se ka ko je ustrelio neverovatan broj ivotinja. Izmeu ostalog, i jednu fantastinu leteu sp odobu koju su lovci napali iznenada kad je uzletala iz priobalne plimne movare. T a ptica im je, dodu e, pobegla, odlepr ala ka severoistoku, ali je bila pogoena u jed no krilo, iz koga je ispalo jedno pero tvre od kamena. Ve te iste noi, rizikujui da bude u asno ka njena, Reti je ukrala to kruto pare metala iz atora pod kojim su lovci hrkali, pa je, sa zave ljajem hrane takoe ukraden e, pobegla u daleki svet, da sama potra i to letee udo. Posreilo se tako, da je proce nila putanju savr eno i videla tu ranjenu metalnu pticu kako joj prelazi put, muko trpnim kratkim poletanjima koja su se zavr avala spu tanjem i novim trkaranjem po tlu radi hvatanja novog zaleta. U jednom asu uvianja, od koga joj se grlo steglo, Ret i je znala da je ta ptica ista kao i ona - obe je ranio isti ovek, sklon besmisle nom nasilju. Gledajui kako ptica nastavlja da skakue i polee sve pomalo, stalno ka zapad u, bez ijednog odmora, Reti je znala da jo jednu zajedniku osobinu sa tom pticom i ma. Istrajnost. elela je da pticu sustigne, izlei, da pria s njom. Da dokui odakle joj, iz k og izvora, tako mnogo snage. Da joj pomogne u stizanju do odredi ta. Da joj nae leg lo. Ali ptica je, i tako osakaena, odmicala br e. Onda je bilo jedno vreme u kome j e Reti, sa silnim bolom u du i, i la dalje sama, mislei da joj je ptica pobegla zauve k... Na tom mestu u snu, kad je san bio pun sirovog bola du e, prizor se naglo menjao, i sad je ptica opet bila tano ispred nje, bli a nego ikad, razlepr ana u kave zu u kome dragulji kaplju. Ptica vrda, htela bi da izbegne zlatne kapi koje se z a nju lepe... zatim i ognjena koplja koja se zabadaju odozgo! Reti tu poinje da se gu i od osujeenosti, zato to ne mo e nikako da pomogne, ne mo e pticu da spasi. Najzad, kad je izgledalo da je sve izgubljeno, ptica je uradila ono to bi i Reti. Sakupila je svu snagu, poslednju, za samo jedan jedini protivudarac. O in ula po neprijatelju najjae to igda mo e i umrla, u tom naporu, istog trena. Ali je b

ar muitelju dala po zasluzi. Nekoliko noi zaredom, isti san sa istim zavr etkom: neije uporne ruke ne daj u joj da jurne napred, a ptica upuuje na protivnika svoj prvi i jedini hitac - so pstvenu glavu. Pogaa ono senovito to lebdi iznad njih, mranog takmaca sa koga vise i landaraju smrtonosni udovi. Pokazalo se da je osveta jedna od onih stvari u ivotu koje nikad ne budu, kad se ostvare, onako dobre kao dok ih samo zami lja . Kao prvo, Reti, u dubini du e, nikad ni sanjala nije da e Jes tako hrabro t rpeti bol. Lovac je le ao opru en i vezan za jedan le aj u izviakom vazduhoplovu. Njegove r obusno zgodne crte lica izvijale su se dok je Kun ispunjavao svoje obeanje. Ali s e Reti zbog tog obeanja kajala svaki put pomalo vi e, kad god je Jes stezao zube i suzbijao jo jedan krik bola. Ko bi pomislio da e se za njega pokazati da je hrabar, razmi ljala je Reti. Seala se svih onih ranijih prilika u kojima se Jes hvalio i hvalisao, a sve osta le lanove plemena terorisao. Ka e se da su siled ije kukavice. Tako je, bar, jedan od 'starih deda' plemena gunao kad je bio siguran da ga nijedan mladi ratnik nee uti. Na nesreu, taj dotini deda-drda nikad nee doznati koliko nije bio u pravu. Taj pro pali starac umro je tokom ovih nekoliko meseci Retinog odsustva. Nastojala je da oelii svoje srce tokom bitke dve volje, Kunove i Jesove. J asno je bilo da e Jes morati da izgubi. eli znati odakle je ptica do la, zar ne? - govorila je sebi. Uostalom, Jes j e zaslu io ovo to mu se de ava, zar ne? I za to ne popusti ve jednom; njegova sopstvena tvrdoglavost dr i ga na tom le aju! Uistinu je Reti na neki nain doprinela ojaanju otpora tog lovca, pa time i nastavku muenja. Kunova strpljiva, ali uporna pitanja smenjivala su se sa stenja njem iste zadrtosti, glaverski tupe, od strane Jesa, koji se preznojavao i grio po d elektrinim udarima Kunovog robota-ortaka. Kad nije mogla vi e to gledati i slu ati, a da joj ne pozli, Reti se, kroz h ermetika poklopac-vrata, neujno izvukla iz letelice. Ako bi do lo do bilo kakve prom ene, pilot bi je mogao pozvati pomou malenog komunikatorskog dugmeta koje su nebe ski ljudi ugradili u njenu ko u, nadomak desnog uha. Reti poe ka logori tu, nastojei da se dr i najnormalnije, za sluaj da neko od p rerano do lih motri iz bunja. To su oni bili za nju. Prerano do li. Divljaci. Ni ta bolji od onih naduveni h varvara na Nagibu, koji misle za sebe da su tako civilizovani, sa tim svojim o tmenim knjigama, a zapravo jedva da su ne to vi e od polu ivotinja, zarobljenih na jed nom blatnjavom svetu sa koga nikad nee otii. Za nebesko bie kao to je ona, svi ovi o vde su jednaki, bez obzira na to sa koje strane Rimera provode svoje blatnjarske ivotie. Prvo je namirisala logor, znatno pre nego stigla do njega. Dobro poznata smrdljiva me avina dima od izgorelog drveta, izmeta i lo e tavljenih ko a, sve pome ano sa sumporastim smradom vrelih izvora vode, zbog kojih je pleme u ovo doba godine uvek dolazilo ovde - injenica zbog koje je njoj bilo lako da navede Kuna u ovaj mali, zavueni kanjon, visoko u Sivim brdima. Blizu logora Reti je zastala, zaglad ila ve glatko pilotsko skafander-odelo koje je od Ling dobila ubrzo po to je postal a prvi Jijoanac koji je ikada u ao u podzemnu stanicu, tu zemlju uda punu rasko i i s jaja. Ling je, pre svega, okupala Reti, utrljala lekove u njenu ko u glave, i dala joj razne napitke kao i tretmane zracima, tako da je sad Reti imala utisak da j e zdravija, jaa, pa ak i vi a nego pre. Samo je modri o iljak na jednoj strani njenog lica jo kvario preobra enu sliku u ogledalu, a to e biti sreeno, uveravali su je, im s vi skupa odu 'kui'. Njihovoj, ali i mojoj, razmi ljala je Reti. Nastavila je ustrim korakom. Sv i tragovi jeanja muenog lovca izbledeli su iza nje. Pomisao na njegovo grenje u ago niji Reti je potisnula tako to je razmi ljala o slikama koje su joj pokazali etvoro nebeskih ljudi - a to su bile slike predivnog grada, nalik na pregr t dragulja, ud obno sme tenog u jednu duboku dolinu. Grad vilinskih kula i lebdeih zamkova, gde je dan srean ogranak ljudskog roda ivi sa svojim voljenim pokroviteljima, mudrim, dob ronamernim Rothenima.

Taj deo nije joj se dopadao - to da ljudi imaju gospodare koji im nareuju . Nisu joj se dopali ni sami Rotheni, kad se upoznala sa to dvoje koji ive u stan ici; izgledali su previ e zgodni i doterani, i samozadovoljno sreni. Meutim, smatral a je da, ako ih dve nebeske ene, Ling i Be , vole, valjda i ona mo e nekako da se nav ikne na njih. U svakom sluaju, bila je spremna da uradi i prihvati sve to se zatra i od nje, bilo ta, samo da dospe u onaj grad svetlosti. Oduvek sam znala da pripadam negde drugde, pomisli ona, izlazei iz umskog gusti a; drugde, a ne ovde. Znala sam da ovakvo mesto ne mo e biti moje. Pred njom se irio proplanak posut svakojakim ubretom, a na njemu est dronja vih zaklona - ivotinjskih ko a nabaenih preko povijenih tankih grana pozabadanih u z emlju - grupisanih oko vatre za kuvanje hrane. Tu su aave prilike radile ne to oko j edne le ine. Oko dana nje hrane. Dobili su, na poklon, od Kunovog robota-lovca koji se tako zgodno na ao pri ruci, magarca kroz ije je srce bila progorena uredna mala rupa. Ljudi u lo e u tavljenim ko ama vrzmali su se po logoru radei pone to ili su napr osto le ali i ekali da proe vru deo dana. U licu svi grozno musavi. Kosa umr ena i masn a. Svi su smrdeli. Posle ivljenja kod Nagibara, a zatim i kod Ling i Be , bilo je t e ko zamisliti da su ovi ak i ista vrsta ivih bia kao ona, Reti; a kamoli da su njeno pleme. Nekoliko mu kih prilika dokoliilo je blizu improvizovanog 'tora' u kome su, zgureni, boravili novi zarobljenici, sve bez izuzetka Uri, to jest Urkinje. One jedva da su se i pomakle od kada su, pre dve-tri noi, doterane u logor. Neki od ljudskih mu karaca etali su oko tora, lupkali i udarali po panjevima, i to urskim m aetama uzetim od tih istih zarobljenica, divei se o trini seiva od bujurskog metala. Meutim, dr ali su se podalje od jedne gomile sanduka za koje im je Kun rekao da ih ne smeju dirati dok on ne odlui koji e biti uni teni. Nekoliko deaka popelo se na ogradu tora, napravljenu od balvana nedavno l aserski iseenih. Opkoraili su ogradu i sedeli na njoj. Prekraivali su duge i dosadn e sate tako to su povremeno pljuvali na zarobljenice, a onda se smejali kad one p onu da gunaju i da se bune. Pa, ne bi trebalo da im dozvolimo da to rade, pomisli Reti. Bez obzira n a to to su to strankinje, urske glupae koje su do le gde im nije mesto, do le sa naumo m da zabadaju nos u tue stvari. Kun je njoj dao zadatak da ustanovi za to su ti zarobljenici do li u ove kra jeve nasuprot svojim sopstvenim svetim zakonima koji zabranjuju upravo to. Ali R eti nije bila nimalo voljna da tom zadatku pristupi, ak joj se gadilo. Odlui da opet odugovlai. Poe da razgleda taj nain ivota za koji je svojevreme no mislila da od njega nikad nee moi da pobegne. Uprkos tolikim burnim dogaajima koji su se u poslednjih nekoliko dana nad e avali, ivot plemena nastavio se uglavnom po starom. Matori Kali , ovek sa jednim una ka enim stopalom, radio je u potoku, kao i pre: udarao je kamen o kamen na takav n ain da su nastajali kameni iljci za strele i pojedini komadi kamenog alata. Raunao je da ovi metalni alati koji su se nedavno pojavili verovatno nee ostati dugo, da e biti samo prolazna moda. Verovatno je bio u pravu. Uzvodno su ene gazile kroz pliake, tra ei sone trodelne ostrige koje dozrevaju u vulkanskoj toploti u ovo doba godine. Jo dalje uzvodno, pokraj izvora tople vo de sa kojih se dizalo obilje vodene pare, skupinica devojaka mlatila je motkama po iloe drveu, a oborene sitne voke prikupljala u pletene korpe. Stara pria: gotovo sve naporne poslove rade ene. To je bilo najvidljivije u sredi tu logora, kod vatr e, gde je kasapljenjem magarca i pripremama za peenje mesa rukovodila svadljiva, matora Bini, ruku krvavih do iznad lakata. Ona je bila zapovednica svih ena. Kosa joj je sad bila jo vi e seda. Najnovija Binina beba je umrla, zbog ega su joj dojke ostale nabrekle i bolno osetljive na svaki dodir. U ovom trenutku je i tala, kroz i roke razmake izmeu sivosmeih zuba, na dve mlade pomagaice. I pored svih tih znakova normalnosti, pleme se, zapravo, teturalo itav da n u nekom o amuenom stanju. A ko god bi pogledao u pravcu Reti, odmah bi mu licem p ro ao trzaj, kao da je Reti neko udo koje ni sluajno nisu oekivali da vide na Jijou. Vee udo nego glaver koji bi se uspravio na dve zadnje noge i tako po ao po svetu. Reti, boginja, pomisli ona. Di e glavu jo vi e.

Priajte o ovome svojoj smrdljivoj deri tadi, od sada pa do kraja vremena, p omisli ona. Priajte im o devojci koja je prkosila velikim zlim lovcima, ta god da su joj radili. O devojci koja je odluila da ih vi e nee trpeti. Koja se odva ila da uin i ne to to vi ni u snu niste zamislili. I koja je na la nain da ode iz ovog smrdljivog pakla, i da nastavi da ivi... na zvezdi. Svaki put kad neko ukrsti pogled sa njom i br e-bolje ga odvrati na drugu stranu, ona bukvalno zatreperi od zadovoljstva. Nisam jedna od vas, pomisli ona. Nisam, niti sam ikad bila. A sada je to i vama poznato. Jedino Bini nije pokazivala znake zadivljenosti ovim to je Reti postala. U tim metalnosivim oima - isti onaj stari prezir i razoarenje. Bini, dvadeset osam godina stara, pa, prema tome, zapravo mlaa od svih ovih istra itelja sa zvezda, ak i od Ling. Pa ipak, tako matora da se inilo da ni ta na Jijou, pa ni na samom nebu, nee moi nju da iznenadi. Godine su pro le od kad je Reti toj staroj eni poslednji put rekla 'mama'. Nije imala ni najmanje sklonosti da je sad opet pone tako oslovljavati. Vrlo uspravno proe pored skupine 'kuvara' oko vatre i pored njihovog groz nog posla. U sebi se, meutim, pokoleba. Mo da i nije bilo mnogo pametna zamisao da se etam ba sad ovde, pomisli ona. Za to bi se me ala sa ovim duhovima pro losti, kad mo e lepo da sedi u avionu i u iva u pobedi nad svojim celo ivotnim neprijateljem? Kazna koja se sad vr i nad Jesom pravina je i dobra; tako, bar, izgleda, sad kad je ona ne mora gledati iz neposr edne blizine. Ove protivurenosti stvarale su joj nervozu, kao da ne to nedostaje. K ao poku aj da zategne opanke bez kai eva. " ena! Tu ti, ena! Lo a ena, pusti Jii sam tako dugo!" Nekoliko plemenika urno se skloni e s puta maju nom etvorono nom stvoru koji je galopirao pored njihovih stopala kao da je nedodirljiv i svemoan. A to je taj mal i urski mu jak na neki nain i bio, zato to je Reti vrlo glasno obeala krajnje u ase sva kom onom ko makar i pipne njenog 'mu a'. Jii uskoi u njeno naruje, poe se migoljiti presreno, ne prestajui da je preko reva. " ena ostavila Jii mnogo dugo sa druge ene! Koje protiv nje! One nude Jiiu meke, tople kese, isku enje!" Reti planu ljubomorom. "Koja ti je ponudila kesu! Ako je neka od onih dr olja..." Onda vide da ju je on samo zadirkivao. Nasmeja se, i deo napetosti u nje nim pleima popusti. Ovaj mali drugar zaista deluje povoljno na nju. "Opusti, ena", ree joj on umirujuim tonom. "Za Jii, kesa samo jedna. Ue sad? " "Ue sad", odgovori ona i otvori rajsfer lus na luksuznoj i mekanoj vrei okaen oj o njen bok, koju je od Ling dobila. Jii naglavake ulete unutra, onda se iskobe lja tako da izviri glavom i celim dugakim vratom. Zagleda se u nju. "Doe sad, ena. Poset Ul-tahni. Mudra mo e pria sad." "Aha, sad je spremna da pria, je li? Mnogo fino od nje, bogami." Reti nije bila odu evljena to e sad ii na razgovor sa predvodnicom zarobljeni h stranaca. Ali Kun je njen poslodavac, i rekao joj je da je to njen posao. Pa a ko ve mora biti, za to ne sad. "Va i", ree ona. "Da vidimo ta kobila ka e." DVER Na kraju se pokazalo da su ti Uri, koji su ispred njih za li u Siva brda, uinili uslugu malenom ljudskom pohodu. Primili su na sebe smrt i katastrofu, i na taj nain poslu ili kao upozorenje. Pria o vazdu nom napadu i o masovnoj upotrebi smrtonosnih oru ja bila je jasn o napisana i mogla se odlino itati u svetlosti zore - na spaljenom i raseenom drveu, u crnim kraterima, razasutom izga enom teretu, svuda; aputao ju je nepostojani suv i vetar. Nasilje koje se ovde dogodilo - pre samo nekoliko dana, po Dverovoj pro ceni - bilo je, po svemu sudei, kratkotrajno, ali u asno. Ovaj deo ume bio je uzdignut, imao je oblik platoa. Jasno se videlo, i po sle toliko vekova erozije i rastinja, da su to nekad bile terase neke bujurske g

raevine. A Bujuri su bili poslednja rasa koja je dobila zakonitu dozvolu za kori enj e ovog sveta; bili su to poslednji legalni stanovnici Jijoa, boravili su u rajsk im kulama, prolazili su kroz svoje dane, ne strepei nimalo od otvorenog neba. Dver je pratio tragove strahote koja se tu nedavno odigrala. Savr eno ivopi sno doarao je sebi paniku Urkinja koje su do le da se ovde negde nasele, kad je poeo napad: kako su se propinjale, kako su ka ljale od u asa i spiralno uvijale dugake vr atove, a tankim, prekr tenim rukama poku avale zakloniti dragocene kese, dok je zeml ja oko njih eksplodirala. Praktino je uo njihovo vri tanje dok su be ale iz gorueg logo ra, niz strmu stazu koja im se ponudila, ali koja se spu tala u uzanu jarugu - a t amo, iznenada, sa obe strane, mnogobrojni otisci ljudskih nogu, i to u nekakvim primitivnim opancima. Sjatili su se, dakle, ljudi na Ure, pome ali svoje otiske ha otino sa njihovim. Podizao je komadie konopca oigledno upletenog runo, u 'domaoj radinosti', i komadie traka od sirove ko e. Znakova koliko god hoe : nebrojeno mnogo. Dver doara sebi sliku: konopci i mre e padaju po Urkinjama, zarobljavaju ih. Zar nisu shvatile da e kao stado biti oterane u jarugu i pohvatane? - zap ita se Dver. Iz vazduha je otvarana paljba pored njih i oko njih, da bi be ale tano na t u stranu, ree on sebi. Za to se nisu razbe ale na sve strane, za to su po le u klopku? Na nekoliko mesta zemlja je bila lepljiva, obilato natopljena krvlju. To mu je dalo odgovor. Naelna namera bila je, odista, da se Uri pohvataju, ali ni and i ja koji je napao ovu ursku kolonu nije oklevao da 'ubeivanje' pojaa sa nekoliko le e va. Nemoj suditi o Urima suvi e strogo, ree on sebi; ko zna kako bismo mi reago vali kad bi munje nebeske poele da ibaju svud oko nas? Rat je gadan, a mi odavno n ismo imali prilike da se ve bamo u ratovanju. ak ni Drejk nikada nije bio napadnut ovako, pomisli on. "Dakle, vidimo da je do lo do savezni tva izmeu prerano do lih ljudskih bia i tui na iz svemira", zakljui Lena. "To malice menja stvari, a?" Na licu Danela Ozave bio je sumoran izraz. "Celo ovo podruje sada je 'pro valjeno'. Kakva god sudbina zahvati Nagib, sigurno e zahvatiti i Siva brda. Da li pomou kuge, ili vatre, ili pomou ma ina koje e odstreliti rtve jednu po jednu - u sva kom sluaju, pomou neeg e oni proe ljati ovu oblast jednako temeljito kao to e i Nagib. Danelov zadatak bio je da u divljinu ponese jedno zave tanje - ne samo zal ihu znanja nego i sve e gene koji bi ojaali ljudsko pleme ve nastanjeno tamo - a to sve sa svrhom da na Jijou pre ivi bar mali deo ljudske populacije, ako se dogodi n ajgore od najgoreg. Nijednog trenutka to nije bilo radosno putovanje; vi e je liilo na ulogu mornara koji vodi amac za spasavanje pun brodolomnika, u nekoj drevnoj pripovesti o potonuu neke lae. Ali u tome je, ipak, u poetku bilo neke maju ne nade d a se ne to mo e postii. Sada u Danelovim oima nije bilo ni traga od tog oseanja. Jenin se bunila. "ekaj, pa zar niste rekli da su prerano do li ljudi sada u savezni tvu sa ovima iz svemira? To bi trebalo da znai da zvezdani bogovi nee uni tit i to pleme, zar ne?" Zautala je, videi da je ostalo troje samo gledaju. Njihovi izrazi bili su bolji odgovor nego rei. Jenin poblede. "Uh." Nekoliko trenutaka potom, ona opet di e glavu. "Pa, ta? Oni ne znaju da mi postojimo, je li tako? Onda za to ne bismo naprosto oti li, ovoga trenutka? Nas etvor o. Mo da na sever, ta ka e , Dver? Ti si ve bio u tim krajevima. Idemo!" Danel poe pomalo da rita otpatke koji su ostali posle masovnog urskog bek stva prema jaruzi i posle ljudske pljake ostavljene imovine. Prstom pokaza ka jed noj raspuklini izmeu stena. "Lomau mo emo napraviti tamo." Dver povede magarce ka tom mestu. Poe da ih rastovaruje. " ta radi to?" upit a Jenin. "Ja u podesiti bombe", ree Lena, di ui poklopac jednog sanduka. "Najbolje e bi ti da dodamo izvesnu koliinu drveta. Prikupiu daske od ovih njihovih polomljenih s anduka." "Ej! Ljudi! Pitala sam - ta radite to?" Danel dohvati Jenin za ruku. Dver je ve poinjao da izdvaja, iz njihovog uk upnog prtljaga, samo neke stvari - hranu, odeu, i nekoliko osnovnih naprava, ali

bez ijednog metalnog delia. Na gomilu za spaljivanje bacao je sve knjige i sve us avr ene alate ponete sa Nagiba. Mudrac objasni. "Doneli smo ovo nasledstvo da bismo odr ali ne to barem nalik na minimum lju dske kulture u izgnanstvu. Ali etvoro ljudi ne mogu uspostaviti civilizaciju, pa ma koliko knjiga poneli. Moramo se pripremiti za sluaj, veoma verovatan, da sve o vo mora biti uni teno." Ta perspektiva oito je muila Ozavu. Njegovo lice, i ranije izmueno, sada je bilo preseeno bolom. Dver je nastojao da ga ne gleda, da se usredsredi na posao ispred sebe. A posao je bio: izdvojiti samo ono to etvoro begunaca mogu nositi. Jenin je razmotrila ove vesti. Klimnula je glavom. "Pa, ta. Ako moramo ive ti i gajiti porodice bez knjiga, to samo znai da emo ne to br e krenuti istom stazom, zar ne? Silaznom, ka Iskup..." Zauta, videi da Danel odmahuje glavom. "Ne, Jenin. Nee biti tako. Nas etvoro bismo mogli nekako poku ati da opstanemo, to je jasno. Ali ak i a ko bismo uspeli da se zavuemo u neku udaljenu dolinu, izvan doma aja tuinskog ko-zna -kakvog naoru anja, nije verovatno da bismo se uspeli na vreme prilagoditi nesvikn utom ekosistemu. Reti nam je rekla da je njena banda izgubila polovinu svog prvo g pokolenja na taj nain to su ginuli u raznim udesima i umirali od alergijskih rea kcija. To je tipino za skupine odmetnika, stradaju sve dok ne naue ta je bezbedno, t a se sme jesti ili dodirivati. Uenje putem poku aja i pogre ke, uz mnogo smrtnih isho da. etvoro naprosto nije dovoljno." "Mislila sam..." "Da i ne pominjem problem brakova vrlo bliskih srodnika..." "Pa, ne misli valj..." "Ali ak i kad bi se ne lo neko re enje za sve te nedoumice, opet to ne bi bio uspeh, jer mi neemo da rodimo bandicu divljaka koja bi brzo potonula u neznanje. Neemo, iako Spisi daju toj sudbini svakojake kitnjaste nazive. Ljudska bia nisu d o la na Jijo da bi po la Stazom iskupljenja." Dver di e pogled sa svog posla. Ostade sasvim nepomian. I Lena stade kao da se okamenila, dr ei u ruci jedan debeli valjkasti predmet na ijem kraju se video fi tilj, a uz fitilj prikaen tempirni mehanizam. Sve do tog trenutka Danel Ozava je obja njavao devojci stvari koje su Dveru ve bile poznate. Sada je, meutim, zavladala ti ina i nepominost. Niko nije imao nameru ni prstom da makne dok mudrac ne objasn i ove poslednje rei. Ozava po drugi put uzdahnu vrlo duboko. "To je jedna tajna, koja se prenosi s kolena na koleno, s pokolenja na p okolenje, ali svaki put samo vrlo malom broju ljudi. Ne vidim razloga da je vi e p rikrivam od vas troje, zato to sad smatram da ste mi rod, porodica. Neke od ostalih pet rasa bile su u asnute kad smo sagradili Biblos. Na e Vel iko tampanje nagovestilo je da nemamo nameru da ikad i ta zaboravimo. Na i osnivai su ve tim priama objasnili tu poplavu knjiga. To je samo privremena mera, govorili su. Kao: to e pomoi svim rasama da ive toliko udobno, da e se moi usredsrediti na svoju du u, sve do trenutka kad budemo duhovno spremni da odemo niz Stazu. Zvanino, to i jeste dugoroni naum svih est rasa. Ali osnivai, kad su polazil i brodom 'Kivot', nijednog trenutka nisu imali nameru da svoje potomke puste da skliznu u degeneraciju do proto-ljudskih bia bez sposobnosti govora, pa da onda n aie neka rasa zvezdanih bogova koja bi takve stvorove usvojila i uzdigla." Mudrac je zautao. Posle du eg vremena, Dver upita: "Onda, za to smo ovde?" Danel slegnu ramenima. "Pa, svak zna da je svaka rasa, dolazei na Jijo, i mala i neke svoje skrivene, tajne pobude... Oni kojima je razmno avanje bilo zakon ski spreeno, tra ili su mesto gde e moi da se razmno avaju do mile volje. A pogledajte G'kekije, oni su be ali od genocida, jer bili su u stopu gonjeni na svim zvezdanim 'autoputevima'." "Znai, ljudi su na Jijo do li zato to nisu bili sigurni da e na Zemlji ostati ivi?" Ozava klimnu glavom. "Pa, zna ta, imali smo mi i prijatelje, oni su nam po mogli da dobijemo jedan ogranak Galaktike biblioteke. Uzdigli smo dve klijentske rase, time smo dobili status ni ih pokrovitelja. Meutim, galaktika istorija ne daje

mnogo nade 'vujoj' rasi kao to smo mi. Imali smo neprijatelje od samog poetka. Save t Teragens znao je da e Zemlja jo mnogo vekova biti ugro ena." "Znai, oni na 'Kivotu' nisu bili izgnanici?" Danel za kratko pomae usne u tanki osmeh. "To je bila samo maska, fasada, da bi, u sluaju da budu uhvaeni, Zemlja mogla rei da nema sa njima ni ta, da su to o dmetnici. A istina glasi: na i preci poslati su da nau skriveno pribe i te gde e bar deo ljudskog roda moi da opstane bezbedno." Mudrac podi e ruke. "A gde bi to moglo bit i? Bez obzira na ono to se pria, nije poznat nijedan 'autoput' kroz svemirski pros tor ni do kakvog odredi ta izvan ovih pet galaksija. A unutar njih, svaka pojedina zvezda uneta je u kataloge, i za mnoge zvezde su odreeni zakupci sa pravom da de jstvuju kao galaktiki nadzorni organi. Zato je Savet Teragens potra io u Velikoj bi blioteci podatke o tome ta su druge rase u na oj situaciji inile. Manevar poznat kao 'prerano do li', iako nesavr en, obeavao je lepe ishode." Lena zavrte glavom. "Puno toga izostavlja . Na primer, ta bi mi trebalo da radimo ovde, na Jijou, dok se krijemo, ako na a misija nije da siemo Stazom." "Ako to Lester zna, ili ako iko drugi zna, nisu mi rekli", odgovori Dane l. "Mo da se na a misija sastoji naprosto u tome da sedimo i ekamo da se Vaseljena iz meni. Ali to sad nije bitno. Ako je na oj kulturi na Jijou do ao kraj, ja ni sluajno neu da uestvujem u osnivanju nekakvih bednih skupinica u kojima bi deca bila primi tivna i neuka, a potomci, na kraju, divlje zveri." Jenin zausti da ne to ka e, ali stisnu usne i outa. "Dobro, bar znamo da je Zemlja opstala tokom ovih nekoliko stotina godin a", ree Dver. "Da, ali istra itelji su rekli da je u galaksiji sada u toku nekakva kriza ", napomenu Lena. "I da je Zemlja u samom sredi tu te krize." Danel pogleda u stranu, ste ui vilice. "Ej", ree Dver, "pa zar nisu ovi nebeski ljudi tano ono to je Savet Tere ele o? Ogranak ljudskog roda zavuen u bezbedno skrivali te, gde nee nastradati ma ta se d esilo sa Zemljom? Oni drugari sa kojima ste vi imali posla na Livadi okupljanja imaju sa sobom i te, nekakve, Rothene, kao za titnike." Danel uzdahnu. "Mo da, ali ko zna da li e oni ostati ljudi, pod takvim utic ajem? Ironija da nas na kraju pobiju na i roaci bila bi stvarno nepodno ljiva." Mudrac uini pokret kao da stresa sa sebe pauinu. "Da mi spremimo lomau. Ako ova imovina ne mo e slu iti jednom civilizovanom p lemenu izgnanih Zemljana, onda bar mo emo ispuniti svoju du nost prema ovoj planeti i uni titi smee, da ne ostaje iza nas. Lena, tempiraj da izgori kroz jedan dan, ako se ne vratimo do tog roka." "Vratimo?" upita Lena, podigav i pogled sa tempirnog mehanizma. "Mislila s am da odustajemo od..." Ustuknula je, jer se mudrac munjevito okrenuo ka njoj, sa ne to stare vatr e u oima. "Ko je rekao da odustajemo! ta je to sa vas troje? Vidi kakva ste lica na pravili. Zar ete dozvoliti da vas jedna mala nepovoljna okolnost slomi?" Mala, nepovoljna? - pomisli Dver. Baci pogled na umu izrovanu i saseenu la serskom paljbom sa visina, svud oko biv eg urskog logora. "Nije mi jasno. Rekao si da ne mo emo dovr iti na u misiju." "Ne mo emo, pa ta?" upita Ozava. "Mi smo prilagodljivi. Izmeniemo misiju! Ak o vi e ne mo emo napred kao kolonisti, ta s tim? Mo emo kao ratnici." RETI Zarobljenici su le ali oajni u blatnjavoj kaljuzi, vratova povijenih nadole , ve smrdljivi posle dva dana ropstva i vlage. Trinaest Urkinja, koje bi sad radi je bile na onom suvom platou u umi, gde su i odabrale da se nastane. Spreila ih je ratna letelica koja se u trenu pojavila nad njihovim glavama i odmah, bez ikakv og upozorenja, poela sipati munje odozgo, tako da je sve ursko moralo be ati u tesn ac gde su ve ekali Jes i drugi lovci, sa grubim konopcima. Tako je Kun ispunio svoj deo pogodbe, oslobodio je Siva brda od nedavne, nedobrodo le najezde urske gamadi. Zauzvrat je Jes prihvatio obavezu da odvede Ku na do mesta gde su Bom i on prvi put ugledali ma inu-pticu. Ostalo je nepoznato za t

o je taj dogovor kasnije propao - za to je Jes odbio da ispuni svoj deo pogodbe i predao se 'milovanjima' robota radije nego da povede pilota na to mesto. Nepoznato, svima, osim jednoj osobi. Reti. Bini joj je uvek govorila: za to prkositi mu karcima, koji uvek mogu da te p rebiju ako ih naljuti ? Upotrebi rei, da malo vodi i navodi te jake ivotinje. Da pomis le da je ono, to ti hoe , od poetka bila njihova zamisao. A ja sam ba morala da im prkosim na sav glas, a? - pomisli Reti. Dobro, Bini, na kraju sam ipak poku ala po tvom sistemu, ree ona sebi. I zn a ta? Bila si u pravu. Nikakvim mojim postupkom nisam mogla da nanesem Jesu toliko bola koliko on, evo upravo sada, nanosi sam sebi. Kapiju na toru za zarobljene uvao je lino Bom. Taj grubi lovac vrlo hitro ispuni Retino nareenje da kapiju otvori. Za to vreme, nijednom je ne pogleda u oi. Bilo mu je poznato gde se njegov drugar nalazi u ovom trenutku. Samo dve stvari spasle su Boma da ne bude i sam vezan tamo. Prvo, njegova dobro znana nesposobn ost da se orijenti e u prostoru. Bom, sam, nikad ne bi na ao mesto gde su on i Jes p rimetili metalnu pticu. Druga stvar bila je Retina ud. Bom ju je najponiznije molio i preklinjao za milost, a to je njoj prijalo vi e nego da on bude baen na ma kakve muke. Eto bar jednog siled ije koji je toliko upla en da ne zna gde su mu pantalone. Reti popreko pogleda deake koji su pljuckali na Ure, i oni svi do jednog skoi e sa ograde i pobego e. Ona uputi za njima kratak smeh. Deaci iz plemena nikad, n i u starim danima, nisu govorili s njom. Ona ue u tor. Ul-tahni, predvodnica zlosrenog urskog karavana, pozdravi Reti fluidnim n aklonom dugakog vrata. Iz nju ke, na ijim rubovima je krzno bilo ve osedelo, potee niz zvi dukanja i pucketanja. Reti je prekide. "Ni ta od toga!" ree prekorno. "Ne razumem ja ta kvrcaljocanja." Ul-tahnino lice se tr e od nelagodnosti. Ona pree na angliski. "Izvinjavan se. Tvoja odea oko je noje prevarila, ponislih da je neki Gal aktik." Reti di e glavu. "Nema prevare. Ja to i jesam." Nadam se da jesam, dodade u sebi. Ran i ostali mogli bi se, jo , predomisl iti, pre nego to se njihov brod vrati; naroito bi se to moglo desiti ako bi im ona dala sve to ima dati, sve ime za 'trgovinu' raspola e. A ako istra itelji odr e svoje o beanje, onda e ona, Reti, morati na kraju ipak da naui sve te njihove lude jezike k oji se koriste meu zvezdama. "Jo jednon se izvinjavan za rei uvredljive. Istina je, dakle? Usvojena si sa pustinje tu ne jijoanske u jedan od galopirajuih klanova zvezdanih via? Kakva sren a nladica si ti." "Aha", ree Reti, pitajui se da li se u reima ove Urkinje krije neka ironinos t. "Dakle, Jii ka e da si spremna kazati ta je va e dru tvo radilo ovde, s ove strane R imera." Dugi uzdah kroz kratko, sedo krzno. "Doosno, sranotno, naseobinu da podigneno, tajno skrovi te da vi na a rasa iva ostala." "Hmmm", ree Reti. "Toliko smo i mi, sami, dokonali. Pitanje je: za to ba ovd e? Za to ba sad?" "Teren je ovo procenjen ve kao pogodan za ivot... nastanjiv. Pogodan za lj udska via - dakle, i za nagarce koji su ljudina oslonac. To si ti sana posvedoila. " "Aha." Ul-tahni je sigurno bila jedna od mlaih mudrica prisutnih kad je R eti priala o svojoj sudbini Visokom savetu jijoanskih mudraca. "Nastavi." "Za to sno pohitali - pa zato da vi izvegli sudvinu koja e se uskoro na Nag iv sruiti, a to je: uni tenje od strane zvezdanih zloinaca." Reti ljutito prasnu. "Koje ta! ula sam tu prokletu la i ranije. Ne bi oni ni kad uradili tako ne to!" Ul-tahni poe njihati glavom luno u levu i desnu stranu. "Dobro, pogre ili sn o. Oigledno oni fini entiteti odozgo ne vi nikad pucali na narod koji njina ni ta n a ao nije uinio. Ne vi nikad nikog usnrtili, vez upozorenja, paljvom iz ovlanog neva

." Ovog puta ironija je bila oigledna, ak upadljiva. Reti baci pogled na jedn u mladu Urkinju na ijem boku se videla gadna, dugaka opekotina od toplotnog zraka ispaljenog iz visine. "Pa, mislim da je to va a lo a srea bila to smo mi imali razloga da doletimo u posetu ovima, da bismo ih pitali za jedno mesto, i videli da ste vi ve u ratnom stanju sa mojom negda njom porodicom." "Ne ratno stanje. Nesloga prolazna. Koju ne pokrenu e Uri. Naravno, va i roac i okirani su vili kad su nas videli. Na a je nanera vila da to refleksno neprijatel jstvo poni tino prijateljstvon na in. Poklonina i asistencijon, srdanost da pronovi eno ." "Ma, da, kako da ne." Reti je znala kako su davni urski klanovi postupal i prema ljudskim naseljenicima. "Ali bih se kladila da ste, bogami, raunali na to da imate bolje naoru anje nego to imaju ovi ljudi ovde." Opet uzdah na ivici frktanja. "Kao to su tvoji saveznici potukli nas, sil on daleko veon nego to je na a? Ur se zapitati nora - ta ako se taj lanac nejednake s ile no e nastaviti, ekstrapolativno?" Reti se nije dopadalo ironino svetlucanje u tri urska oka. " ta, ta? ta ti to znai?" upita ona. "Jedno nagaanje. ta ako postoje sile isto tako daleko nadnone u odnosu na t voje nove gospodare, koliko su oni jai od nas? U irokih galaksija pet, no e li iko i kad viti siguran da se opredelio za jau stranu?" Od ovih rei, Reti poe neka sitna, hladna jeza uz kimu. Podseanje na njene ne davne uznemirujue snove. "Nema ti pojma o galaksijama i svemu tome, zato se nemoj pretvarati da... " Iznenadan mali cik je prekide: Jii je izvirio iz njene kese i poeo ciati n elagodno. Reakcija se kao talas prenese na sve mu eve ovih trinaest zarobljenica. Svi su izvirili iz kesa, uz viku i ciku, a glave su okretali ka jugu. Uskoro se krupnije urkinje digo e na noge i pogleda e na slian nain ka jugu. Reti se zabrinu da to ne bude neka pobuna. Ali ne; oigledno je ne to nervir alo male mu eve. " ta si to uo?" upita ona Jiia o tro. "Motor!" odgovori mali a i zavrte bodri vrat u 'vadiep' spiralu. Malo kasnije i Reti oseti rad motora. Zvi duk koji se dizao, ne blizu. Ona prstom pronae izboinu pokraj desnog uha i pritisnu je. "Ej, Kune!" ree Reti. " ta se de ava?" Usledila je duga pauza, tokom koje je otvorena veza sa tuinskim vazduhopl ovom prenosila samo kabinske zvuke - okretanje prekidaa, sve jai rad motora. Najza d pilotov glas zazuja nadomak njene lobanje. "Jes se opredelio za saradnju s nama, zato sada odlazimo da potra imo odak le je ona metalna ptica." "Ali hou da idem i ja!" Kunov odgovor bio je hladan. "Jes mi je ispriao sve, pa i razlog svoje ranije, onako uporne, nekoopera tivnosti. Ti si ga ubedila da emo ga mi ubiti im ispria ono to zna. Da e iveti samo do k ne oda gde je ptica prvi put viena. Za to si rekla tom jadnom dripcu tako ne to, Re ti? Gubili smo vreme, zadavali nepotreban bol." Nepotreban, sa va e take gledanja, pomisli Reti; ali prokleto potreban, po mom uverenju. Lina osveta bila je samo polovina njenog razloga da tako 'navue' Jes a na muenje. Ali dovoljna, sve i da druge polovine nije bilo. "Kune, ne ostavljaj me, Kune. Ja sam sad jedna od vas. To je rekao Ran, to je rekla Be , ak je i Ro-pol tako kazala!" Najednom se oseti mala... i vrlo izlo ena opasnosti. Gomila Urkinja ispred nje, Bom iza nje na kapiji, a okolo jo mnogo ljudi, koji bi je, nesumnjivo, vrlo rado oborili. Ona pokri jednom akom usta i nastavi tiho, apatom, da je samo mali primopredajnik uje. "Napa e me ovi prerano do li, Kune. Znam da hoe!" "Mo da je trebalo ranije da misli na to." Jo jedna dugotrajna pauza. Onda: " Kad Ran ne bi zahtevao radio-ti inu, osim za ove veze najmanjeg dometa, ja bih mog ao sa njima da se posavetujem pre odluke."

"Odluke o emu?" "Da li da te uzmemo nazad, ili da te ostavimo tu, odakle si i krenula." Reti se upinjala da nekako zaustavi drhtavicu koja je u talasima prolazi la kroz celo njeno telo, kao reakcija na ove Kunove grube rei. Njene nade bile su blistava kula kojoj samo malo nedostaje pa da se sru i. "Zna ta, Reti, ovako emo. Ostaviu robota da te titi. On e izvr avati tvoja nare ja dok se ja ne vratim. Ali nemoj zloupotrebiti tu povlasticu." Njeno srce je podskoilo na rei 'dok se ja ne vratim'. "Obeavam!" apnu ona hitno. "Smatraj da ti je ovo druga prilika. Ispituj Ure. Uni ti njihova oru ja. Ne daj nikome da ode iz te doline. Obavi posao valjano, pa emo mo da zaboraviti ono rav o to je bilo, kad se vratim, ali i to pod uslovom da u ovom mom lovu konano istera m lovinu iz legla. Kun, gotovo." Linija je kljocnula i kabinskih zvukova vi e nije bilo. Reti savlada elju da ponovo pritisne dugme i da preklinje da je povedu odmah. Umesto toga, stisnu zu be sumorno, pope se na ogradu od balvana i zagleda se u srebrnu strelu koja se p olako podigla iz klisure, zaokrenula u jutarnjem svetlu, a onda se otisnula nagl o ka jugu, ostavljajui nju sa srcem hladnim i pustim poput gleera. DVER Selo prerano do lih bilo je treperavo od sunca i vreline, zgureno na dnu k anjona koji je bio zgusnuto ispunjen sumporovitim, nepokretnim vazduhom. Pakleno mesto, po urskim merilima. Dver je sa visoke osmatranice gledao dole, video zarobljenice u tesnoj og radi od balvana. Dugaki vratovi klonuli, Urkinje polegle kao i ta atmosfera oko n jih, nepokretne. "Ja bih rekla da ih je dvanaestak, ne raunajui mrtve, ba kao to si rekao", r ee Lena, virei kroz kompaktni teleskop. "Ti prolazi kod mene kao umski traga, momino." "Hvala ti onoliko, o gospodarice zabranjenih sprava", odgovori Dver. Pos tepeno se navikavao na Lenine naine pona anja. Ona je uvek morala da malo 'ugrize', ak i kroz kompliment. Kao nur koji prede na tvom krilu, gladi ga, a on ti u jedno m trenutku vrati tako to ti zabode kand e u butinu, dodu e samo malo i samo na trenut ak. Sme no je bilo to to je on do nedavno ozbiljno prihvatao zamisao da bi se uskor o mogao odluiti da doveka ivi sa ovom enom, i sa Jenin i Danelom, i sa izgubljenim plemenom ljudskih izgnanika. ak i kad su otkrili ursku invaziju, takvi planovi ni su sasvim propali. Danel je donekle bio u pravu: ljudski i urski begunci mo da su mogli nai neke zajednike interese. Ali sada vi e nije moglo biti ni govora o takvom neem, a razlog je le ao levo od njih - srebrnosiva ma ina, oblikovana kao huni ka cigara, ali sa dva mala zdepas ta krila. To je bila prva vanjijoanska tvorevina koju je Dver video posle one bi tke u leglu mulk-pauka kad je onaj tuinski lebdei robot zamalo ubio Reti i njega. Ta nebeska kola ne bi trebalo da budu ovde, u 'ravim' oblastima nagibskog kontinenta. Svojim prisustvom uni tila su sve njihove planove. Osim toga, ta kola nisu imala pravo da budu tako predivna. Dver se ponosio vidikovcem sa koga je osmatrao ove predele: mesto je oda brao majstorski, visoko na zidu kanjona, taku sa koje su sad videli ne samo celo selo prerano do lih ljudi nego i izvore sumporovite vrue vode, kao i veliki okolni prostor, pa ak i tu leteu ma inu koja je sad le ala u svom gnezdu od zgnjeenog rastinja . "Mnogo bih volela da one seljaine dole prestanu toliko da se muvaju", po al i se Lena. "Te ko je prebrojati ih valjano." Posle nekog vremena ona nastavi: "Onaj klinac je rekao da ovda nji nezgodn i momci ne dozvoljavaju enama upotrebu oru ja. Znai, ne moramo se brinuti da e ene rat ovati protiv nas." Ona prezrivo mrknu zbog takvog traenja ljudskih resursa. Dver je smatrao da bi najbolje bilo da uop te ne moraju da se bore ni prot iv jijoanskih ljudskih bia, a ni protiv ovih 'ljudskih' bia iz svemira; a ako ve mo raju, onda im jedina stvarna prilika le i u postizanju potpunog iznenaenja.

Dver i Lena le ali su naporedo, na uzanoj stenovitoj izboini, i osmatrali p rizore ispod sebe. Tu im je bilo tesno, i Dver je oseao kako jedna Lenina dojka p ritiska njegovu podlakticu, ali se na to nije obazirao nimalo. Njihova tela kao da su shvatila da je do lo do promene, da nee biti vi e nikakvih strastvenih epizoda, nikakvih gestova u slavu ivota. Seks i polnost su va ni naseljenicima koji se spre maju da podi u porodice; nisu va ni borbenoj skupini koja kree da uni ti ne to. Sada su n jima od znaaja samo ve tine i uzajamno poverenje. "Ono izgleda kao standardna atmosferska izviaka letelica", ree Danel Ozava. "Sa borbenim sposobnostima, potpuno. Kamo sree da smo poneli bar jedan tekst o g alaktikoj tehnologiji. Dodaj mi taj durbin, molim te." Kao i Dverovo i Lenino, tako je i Danelovo lice sada bilo i arano crnim ug ljenim krivudavim linijama koje bi, navodno, trebalo da umanje sposobnost tuinski h ubilakih ma ina da prepoznaju oblike. Dodu e, Dver je smatrao da bi za te are po lic u trebalo, ipak, otvoreno rei da su ratne boje. "E, do vraga..." promrmlja Danel. "Evo, pogledajte. Mislim da sad znamo kako su zvezdani bogovi prona li ovo mesto." Durbin doe do Dvera. Prvo to je Dver primetio bilo je da ulazni 'kapak', t o jest poklopac na boku letelice sada miruje poluotvoren, tako da se vidi deo un utra njosti, pa ak i deo kontrolnih panela. Kad bih samo bio blizu, pomisli on; vrata otvorena, a robot-uvar nije tu. .. "Gledaj malo desno, na stazu", ree mu Danel. Dver pomae durbin, poe osmatrati stazu deo po deo. Ugleda malu priliku obue nu u onu tuinsku osobenu odeu napravljenu od jednog jedinog komada materijala. Ta osoba je hodala od letelice prema logori tu, to jest selu, ljudskih prerano do lih. "Tako mi jajeta Velike Ifni!" uzviknu Dver. " ta je?" upita Lena i dograbi durbin od njega. Dver se okrete na lea i zag leda se kroz prepletene grane u oblano nebo. "Vidi, vidi", proguna Lena. "Mala nas je, ipak, sustigla, posle svega." "Trebalo je da je zadavim kad mi je ukrala luk. Trebalo je da je ostavim prokletom pauku." "Ne misli ti to ozbiljno, sine", prekore ga Danel. Dver je i sam znao da to ne misli ozbiljno. Svejedno, nastavi da guna. "J e li? Pravila je probleme od samog poetka. Sad je upropastila sve." "Mo da je njeno postupanje bilo pod prinudom", ree mudrac, ali ne tonom nek og vrstog ubeenja. Dodavali su durbin iz ruke u ruku, svako je gledao pomalo. Razgledali su devojinu odeu, sve e napravljenu frizuru, samopouzdan korak, nain na koji je u etala u logori te kao da je to sve njeno vlasni tvo. "Reti je oti la do zarobljanika", saop ti Lena, malo kasnije. "Sad razgovara sa jednom zarobljenicom... Reklo bi se da su Urkinje u stvarno bednom stanju. U h, jadnice." Lenine saoseajne rei, propraene zvucima "tc, tc, tc", bile su oigledna ironija. "Kad bih mogla malo bolje da vidim..." Zauta jer ju je Dver iznenada zgrabio za ruku, reagujui na jedan tanki, vi soki, cvilei zvuk koji kao da mu je zaparao po dnu lobanje. Zverica pored njih, nu r, zabrblja ne to sitno i nervozno, poe da stresa glavom i da kija. Uskoro ova buka postade jaa i prodornija, tako da su je sad uli svi. ak i Jenin, koja je bila zadu e na da na planinskoj stazici daleko iza njih uva stra u da im se neko ne pri unja s lea , sada za i ta ka njima, naznaavajui time svoje zabrinuto pitanje. Izvor buke bio je vazduhoplov. Dveru se uskoro inilo da mu se zubi poinju polako rasklimavati u vilicama i polaziti negde. "Ne to izlazi!" uzviknu Lena, okreui durbin. "Jedan robot!" Dver vide crnu taku kako se iz brodskog ulaznog okna polako uzdi e u vazduh , vukui za sobom dva tanka crna pipka; kako se razdvaja sasvim od vazdu nog broda; i kako se ulazni poklopac zatvara. Vazduh ispod letelice poe da klobua uzdignutom pra inom i svakojakim trunicama; motori zabruja e jae; bilo je to poletanje. Strelasti sivi vazduhoplov bio je vei od kue u kojoj je Dver odrastao, a ipak se sad dizao nji ui se kao da je lak poput perceta, kao da ga povetarac di e i nosi; okrenuo se be z napora, uperio 'nos' gotovo tano ka jugu. Onda kao odapeta strela fijuknu napre d, takvom snagom da nebesa jeknu e; odlete, br e nego i ta to je Dver ikada video.

"Do vraga", ree Danel. "Propustili smo najbolju priliku." Lena nije vi e gledala za odhujalim vazduhoplovom. Usmerila je pa nju na crn og robota, koji je polako letucao ka naseobini prerano do log plemena. "Nema brige", ree im ona. "Mislim da emo imati jo jednu priliku." Pojavi e se opet i ona dva glavera, u asu kad je dolazak dva tako glupava s tvora bio upravo najnepo eljniji. Verovatno su pratili Dverovu skupinu, i to nekim svojim lenjim geganjem, od juera njeg logori ta pa sve dovde. Sad poe e da bleje nezadovoljno zbog prizora i mi risa zagu ljive uzane doline. Pa ipak, im je Dver krenuo hodom iz zaklona ume u prav cu naseobine sa nekoliko primitivno sklepanih kolibica, glaveri poo e za njim. Dver se okrete i pogleda u oi Lenu Strong, koja je uala na rubu ume. Uzdizan jem obrva ona ga upita da li da ubije ta dva idiotska stvora. On kratko odmahnu glavom: ne. Glaveri mogu svojim prisustvom da odaju samo oveka koji poku ava da se sakrije, a Dver sada ne samo to nije hteo da se krije nego je, naprotiv, hteo da bude upadljiv. Pa ipak, kad je nai ao pored jednog trulog panja, razritao ga je sa nekoli ko brzih udaraca nogama. Otkri se itavo 'bogatstvo' crva koji su u truloj unutra nj osti panja naprosto vrveli jedan preko drugog. Glaveri zaboravi e sve drugo i sjur i e se, tulei presreno, da jedu. Tako ostade samo jedan dosadni stvor da mu smeta: 'njegov' nur, ivotinja koja je sad strelovito jurila po livadskoj travi i izmeu njegovih nogu. Poku avajui da prenebregne Blatka, nosei luk okaen o jedno rame, Dver je odmi cao le erno, glumei da se nimalo ne uznemirava, kroz proreeni umarak sa mnogo zupastih panjeva, prema plemenu prerano do lih. Tor je sa zarobljenim Urima le ao etvrt strel ometa levo, a izbe u kojima su prerano do li ivotarili bile su desno. Pravo ispred Dvera bilo je ognji te za kuvanje hrane. Dim se odatle dizao, pome an sa vodenom par om, ali se zadr avao svuda unaokolo umesto da se vine u nebo; kao da je lenj, kao da mu se ne odlazi. Hajde, narode, razmi ljao je Dver, kad je ve pre ao pola istine do vatre, a os tao jo neprimeen; zar nemate nikakav sistem stra arenja? Nabora usne i poe da zvi due jednu melodiju - 'Jenki dudl', prvu koja mu pad e na um. Najzad, jedan od klinaca koji su blenuli u zarobljene Ure pogleda ka nje mu, zinu zapanjeno i poe da se dernja, pokazujui prstom ka Dveru. Eto bar ne to je uspelo, ree Dver sebi. Njihova reakcija jo je pre samo sedam dana mogla biti drugaija. Taj maleni narod nekoliko pokolenja nije video nijednog stranca. A sad su prvo do li u konta kt sa jednom bandom Ura, onda su ih spopali letei tuini iz svemira, sa kojima je d o la i jedna njihova saplemenica preobra ena u boginju. Zato su njegovu pojavu podne li prilino dobro. Naime, samo tri etvrtine njih razbe ali su se u umu, ka jugu, vri tei u asnuto. Ona preostala etvrtina se poela, neodluno, iskolaenih oiju, okupljati u skupi nicu koja je gledala ta on radi; po to nije pokazao nikakvu agresivnost, oni poe e mal o-pomalo da se primiu ognji tu. Dver pokretom pozva jednog deaka da prie bli e. "Dabome, ti, tako je! Ne boj se, ne ujedam ja." On unu, da bi izgledao manje zastra ujue. Taj deak, jedan mali mangup, musav i prljav do temena, izgledao je kao oni kojima je dokazivanje hrabrosti, 'bravado ', jednako va no koliko i sam ivot. Dver je znao takve. Sad kad 'celo selo' gleda, deko bi radije mrtav pao nego da poka e strah. Klinac se isprsi i nastupi nekoliko koraka prema Dveru, ali se i osvrnu da se uveri da njegovu hrabrost svi vide. "Momina je to", glasio je Dverov komentar. "Kako se ti zove ?" Deak je izgledao krajnje u udu, kao da mu niko nikad ranije nije postavio to pitanje. Zar ne odrastaju svi ljudi na svetu znajui kako se ko zove? "Dobro, nije va no", ree Dver, primetiv i da se skupinica polako uveava zato to se mnogi pobegli vraaju; radoznalost je postajala jaa od straha. "Hajde da pojuri i obavi jedan posao za mene. Ako uradi posao, dobie od mene ne to naroito, jesi razumeo ? Jesi. Dakle, zamolio bih te da ode kod Reti. Reci joj da je do ao neko koga ona p oznaje, i da e je ekati..." Dver se okrete i pokaza prstom stazu kojom je izi ao iz u me. "...tamo. Pored drvea. Jesi upamtio?"

Momi klimnu glavom. Izraunavanje koliko e u iariti nadjaalo je, u njemu, strah. "['a dobijem?" upita on. Dver iz tobolca izvue strelu, samo jednu. Nju su napravili najbolji majst ori streliari iz grada Ovooma. Bila je savr eno pravolinijska, a vrh je bio od buju rskog metala, o tar kao brija, blistav u dnevnoj svetlosti. Deko pru i ruku, ali Dver izmae strelu. "Kad dovede Reti." Njihovi se pogledi susreto e u sa etom razumevanju. Deko blazirano slegnu ram enima, okrete se oko sebe i otra; provue se kroz gomilu i poe se dernjati iz punih plua, jurei dalje. Dver ustade, namignu plemenicima koji su buljili u njega, i od et a se nazad ka umi, sa ne to malo nemarnog zvi dukanja. Osvrte se i vide da je veina pl emena sada na okupu i da su po li, manje-vi e, za njim, ali poizdalje. Do sada je, d akle, sve i lo po planu. Oh, avo vas nosio, ree on sebi, videi glavere. Nestanite, va i? Glaveri su pojeli sve crve koje su na li u trulom panju, i sada su se opet klimarali ka njemu. Dvera je ovo zabrinulo i zato to bi glaveri, kad vide da je selo krenulo ka njima, mogli u panici da odjure ba ka 'toru' gde su zarobljenice. Glaverska enka zakoluta oima i okrete jedno oko, veliko, loptasto, ka gomili koja je polako nastupala. Zatim prevrte i drugo oko na tu stranu: siguran znak dubok e zabrinutosti. enka frknu. Na to se njen 'partner', mu jak glaver, tr e i prope na z adnje noge, neprijatno iznenaen. Okrenu e se oboje i dado e se u bekstvo... tano u ono m pravcu koga se Dver pla io. Svojim tragakim oseanjem za svetlost i senku Dver je ve otkrio gde se, u umi , skriva Jenin Vorli: u ueem polo aju, pored jednog drveta, na mestu gde je uma bila n ajbli a zarobljenikom toru. A jedan od Dverovih nauma bio je upravo da svima skrene pa nju na sebe, da ne bi gledali tamo. Smaknuo je luk s ramena, namestio strelu i zategao, ali tad iz visoke tr ave ispred glavera iskoi Blatko, pravo uvis, i razmlatara se prednjim apama ka nji ma, dreei opako. Glaveri ukoi e sa sve etiri i pojuri e nazad, zapanjujue okretno; be al u klimavim galopom, a za petama im je bio, i ustro lajao, Blatko. Iz nekog razloga me tani su zakljuili da je ovaj dogaaj ludo sme an. To to, mo da , nikad ranije nisu videli nura, nije im nimalo smetalo. Nastade op ta smejurija, krivili su se i preturali od smeha gledajui u kakvoj su 'frci' glaveri. Onda se r azle e pljesak, kao da je Dver doveo izvrsnu predstavu za njihovo uveseljenje. A D ver se okrete, zabaciv i luk opet na rame i cerei se irokim osmehom, re en da radi ta g od treba, samo da bi zadr ao njihovu pa nju. Najednom zavlada mrtva ti ina, a jedna senka pade na Dvera. Vrlo tih, ali avetinjski poznat zvuk motora provue mu jezu kroz kimu. Zaklanjajui oi od sunca, on di e pogled. Iznad njega je lebdelo crno oblije, mnogo vee od njega, sve od istureni h rogljastih uglova i opu tenih pipaka, ba nalik na izvesnog demona koji mu je jo uz nemiravao snove - na onog koji je zasuo paljbom odozgo i konano ubio starog gorsk og mulk-pauka. Iako je oko tog leteeg bia sada postojala jaka 'korona', to jest za senjujui oreol od sunca, Dver prepoznade istu onu osmougaonu simetriju. Ali na ov om leteem stvoru jahao je neko: jedna silueta, koja kao da je uala na robotovom ist urenom ramenu. "Znai, sve dovde si se dovuk'o", glasio je komentar te siluete. "Nije lo e, za Nagibara. Nisi meku ac, samo si sad mnogo dronjaviji nego pre. Znala sam te, D vere, kad si bolje izgledao." "Hvala, Reti", ree on, premestiv i se da ga ne bi sunce zaslepljivalo, ali i zato da bi bio to bli e umi. "Ti, meutim, nikada nisi izgledala bolje. Kao da si se dobro odmorila, a?" Odgovorila je kratkim smehom, suvim i promuklim, koji je zvuao kao da se u poslednje vreme nije mnogo smejala. "Odbila sam ponudu koju su mi dali va i mudr aci - da pe ke prevalim ceo put, sve dovde, na elu kolone nekakvih tamo seljaina. Mi slila sam, za to da idem pe ke kad mogu da letim?" Sad ju je video sasvim jasno. Osim to je na njenom licu ostao onaj stari o iljak, u svemu drugom izgledala je preporoena, kao nova; prenovljena, kao to ka u lj udi u nekim delovima Tarek grada. Ali je u oima zadr ala istu onu potmulu podozrivo st. Sad je prvi put imao priliku da dobro razgleda ovu tuinsku ma inu. Bone stra

ne robota bile su pravougaonici, osam jednakih pravougaonika. Te povr ine bile su crne i sa njih ni ta nije odsijavalo, kao da suneva svetlost ima probleme kad poku a da se od njih odbije. Sa donje povr ine robota visila su dva pretea crna pipka kao dve opu tene ruke, a izmeu njih visila je jedna lopta naikana staklenim facetama i me talnim cevima. Danel ga je upozorio da se dobro uva te kugle. Reti je sedela odoz go, i to na jednom sedlu koje je kai evima bilo pritegnuto uz robota. Na gornjoj s trani kao da nije bilo nieg drugog osim jednog malog 'tornja' koji se dizao iz sr edi ta; Danel je rekao da je to ne to to se zove 'antena'. Dver klimnu glavom ka lebdeoj ma ini. "Izgleda da si stekla neke nove prijatelje, Reti." Devojka se opet nasmeja - ali to je zvualo vi e kao o tro kratko lajanje. "Pr ijatelje koji e me odvesti na mesta koja ti ni video nisi." On slegnu ramenima. "Ne govorim o zvezdanim bogovima, Reti. Mislim na ov og prijatelja na kome ja e , upravo sad. Poslednji put kad sam video jednu od tih st vari, poku avala je da ubije nas oboje..." Ona mu upade u re. "Mnogo toga se promenilo, Dver." "... tavi e, svim silama se trudila da spali onu pticu do koje je tebi bilo toliko stalo. Pa, ta rei; valjda se ponekad vi e isplati pristupiti onima koji..." "Dosta!" Robot je reagovao na gnev jahaice tako to se malo zanjihao i malo pomakao ka njemu. Uzmiui, on primeti kretanje tog sferinog grozda soiva i cevi ispod zdepast og trupa ma ine: taj deo se glatko okretao, pratei svaki njegov pokret, dr ei ga na ni a nu. Danel Ozava je, nagaajui, rekao da bi to mogla biti 'mahuna sa naoru anjem'. Svi Dverovi nagoni zvonili su na uzbunu, potvrujui da je upravo to. Iza Reti se okupila znatna gomila ljudi, maltene celo pleme. Gledali su ovo sueljavanje dronjavog neznanca i jedne 'njihove' koja je osedlala leteeg avola. Njima se verovatno inilo da je odnos snaga sada prilino nejednak. Poneke stvari su tano onakve kako i izgledaju, pomisli Dver. Dver krajikom vidnog polja uhvati sev nekog kretanja kod tora. Jenin. Stu pila je u dejstvo. "Dakle?" upita Reti, gledajui besno dole u njega. " ta, dakle?" "Pa, pozvao si me, idiote! Jesi li prepe aio pola sveta samo da bi mene sad navodio da se oseam krivom? Za to se nisi dr ao podalje, kad si video ta se de ava ovde ?" "Pa, to bih isto mogao ja tebe da pitam, Reti. ta e ti ovde? Pravi se va na pr ed narodom? Osveuje se nekome? Ili su zvezdani bogovi imali neki poseban razlog da te dovedu ovde, Jijou 'pod mi ku'." Slo ena oseanja preo e preko njenog lica. Na kraju pobedi kratki smeh. "Pod mi ku, a? Pod pazuho? He-he. Time je otprilike sve reeno." Ona se opet nasmeja, onda se nagnu bli e. "A ta Kun tra i, to ti ne mogu rei. To je tajna." Reti je u poslu blefiranja bila bedno lo a. Ne, ne uva ti tajnu nego ne zna , pomisli Dver; nema pojma, a to te nervira. "I gde ti je ta gomila Nagibara koje je trebalo da izvede sa Nagiba?" upi ta ona. "Sakrili su se. Ja sam po ao napred da proverim da li je bezbedno." "Za to ne bi bilo? Nema ovde nieg opasnog, ako ne raunamo, hm, moje gadne st are roake... i gomilu smrdljivih kobila..." Na te njene rei, iz jedne mekano oblo ene torbe prikopane na njen opasa zau se neki tanki zvuk, kao slabi, pikolo-smeh. "I ubice iz svemira?" upita Dver kao da je eli dopuniti. "Koji planiraju da pobiju sve ivo na planeti?" Reti se namr ti. "To je prokleta la ! Nee oni to uraditi. Obeali su." "A ta ako ti ja poka em dokaze?" Njen pogled je nervozno poletao tamo-amo. "Takoe la i. Oni naprosto nikad n ee tako ne to uiniti!" "Kao to nee ubiti ni jadnu pticu-ma inu koja ni ta ne sluti, a? Niti Napasti U re bez upozorenja." Reti pocrvene, a Dver brzo nastavi. "Doi. Pokazau ti to o emu govorim."

Pre nego to je mogla odbiti, on se okrete i krenu ka umi. "Ostavio sam je onde, pored onog panja." Devojka ne to nezadovoljno promrmlja, ali poe na robot-atu za njim. Dver se brinuo da bi ta ma ina mogla biti usavr enija nego to je Ozava nagaao. Referentne knj ige koje je mudrac prouavao bile su ve tri stotine godina zastarele i davale su vr lo malo pojedinosti. ta ako ovaj robot razume govor i zna da on la e? ta ako ita misl i! Taj panj bio je jedan od najdebljih. Prerano do li svakako su morali da se dobro namue dok su, primitivnim alatima, obarali to drvo, u vreme kad su raskriva li ovu istinu u umi. Dver se sa e da podigne dve stvari koje je sakrio iza panja. Je dnu od te dve, uzanu cev, sakri u rukav tunike. Drugo je bila knjiga ukoriena u ta vljenu ko u. " ta je to?" upita Reti, u kajui robota da se spusti ni e. Iz ravne gornje povr in e robota izviri e jo etiri pipka, ali vrlo mala, sa staklastim zavr ecima. Tri se okre nu e ka Dveru, a etvrti na suprotnu stranu, da pazi ta se de ava 'iza'. Sve do sada, p rocene Danela Ozave o mehanikim organima ovog robota pokazale su se tane. Ovo su, dakle, 'oi'? Ako je tako, ovo uzano vreteno koje str i iz robotovog sredi ta jeste... "Da vidim!" ree Reti, spustiv i se jo ni e. Ona vide neveliku knjigu sa oko stotinak papirnih stranica; deo blaga ko je je Danel poneo. " ta, pa to je knjiga", proguna ona prezrivo. "Misli da pomou toga mo e da doka e e to? Roaci Rotheni imaju slike koje se pokreu, i priaju, ka u ti sve to hoe da zna !" Imaju, imaju, pomisli Dver. Imaju sposobnost da stvore slike na kojima s e vidi to god hoe . On odgovori prijateljskim klimanjem glave. "Ovaj, da, Reti, pardon, zabo ravio sam da ti ne zna da ita . Pa dobro, otvori knjigu, videe da ima i slike. A ja u i h obja njavati, ako eli ." Ovaj deo bio je Danelova zamisao. Jo na Okupljanju, Danel je, prisutan u svojstvu 'ni eg mudraca' ljudskog roda, primetio da Reti prelistava desetine ilust rovanih knjiga, zaneto i odu evljeno - ali samo kad misli da je niko ne gleda. Sad a je Dver nastojao da malo vrea, a malo i ohrabruje, da me a radoznalost sa poni enje m, da bi devojka naprosto morala zaviriti i u ovu knjigu. Sa nezadovoljnom grimasom na licu, Reti spusti robota jo ni e, pru i ruku i u ze knjigu. Zatim sede uspravnije i poe prelistavati. Njeno nesnala enje bilo je pri metno. "Nije mi jasno", ree ona. "Koju stranu da gledam?" Robotova polja za lebdenje okrznula su Dverovu nogu, tako da mu se svaka dlaica nakostre i. Usta su mu bila suva, srce je gruvalo. istom snagom volje on suz bi talas slabosti proistekle iz i ekivanja. " ta, nisam otvorio na pravoj strani? Daj da vidim." Reti se ispru i da mu doda knjigu, a robot se spusti jo ni e. Dver ispru i ruku da knjigu prihvati, ali se zatetura i nalete, ne osobito jako, na robotov bok. Znao je da ga eka ognjena smrt ako robot pomisli da je napadnut. Da li e m a ina prepoznati normalnu ljudsku trapavost i uzeti to u obzir? Ni ta se ne dogodi. Robot se nije pla io njegovog dodira. "Ej, pazi", po ali se on. "Reci tvom drugaru da se manje gura, zamolio bih ." "Za to ja? Ja tu ni ta ne odreujem." Ona, ipak, ritnu ma inu. "Ne guraj ga, ti glupa stvari." Dver klimnu glavom. "Va i, da poku amo ponovo." On pru i obe ruke gore. Ali noge su mu bile kao napete opruge. inilo mu se da njegov ivot lebdi iznad njega kao zvuk, koji bi svakog tren a mogao pobei na vetru. On skoi. Robotovo kratkotrajno oklevanje zavr ilo se naglim naginjanjem na suprotnu stranu. Istovremeno se iz obli nje ume prolomio rafal jakih detonacija. Vrelina pl anu izmeu Dverovih stopala. Dr ei se za dva od etiri gornja, kratka, senzorska pipka, on se oajniki uspentra robotu na lea, jer se jedino tako mogao sakriti od smrtonos ne kugle. Tren pre nego to je u tome uspeo, oseti erupciju bola du jedne butine. R obot se zavrte oko sebe i poe se propinjati. Dver se dr ao samo jo levom rukom, a de snom pote e vitku cev.

Svet je bio zamuenje drvea, oblaka i zakovitlanog neba. Odjeknu e nove ekspl ozije i grozni zvuci nalik na cvranje neeg to se pr i. Dver oajnikom snagom gurnu cev u jednu od rupa koje su postojale na na robotovoj lenoj ploi uokolo vretena. Stisnu . Treki enzimi se spoji e i poe e da ikljaju iz cevi. Bio je to i tei mlaz koji je oma smrdeo na kiselinu. Ta tenost ulete u unutra njost robota. Dver je, uprkos robo tovim divljim piruetama, nastavio da to prosipa u robota, sve dok mu Reti ne odg urnu ruku. Tek tad Dver postade svestan njenih vriskova u op tem haosu. A kad ga R eti ugrize za zglob ake, zau se i njegov jauk, itekakav. Gr mu protrese aku, i cev, iako tek napola ispra njena, ispade iz njegove ake i odlete u nedohvat. Purpurna isparenja dizala su se iz sredine robota. Vreteno, to jest 'ant ena', poe da se naginje na jednu stranu. Dver otrese Reti sa sebe i sa krikom se baci na antenu, dograbi je oberuke i poe je upati svim silama. I novim krikom, ali trijumfalnim, proprati njeno otrzanje: antena se i upa iz korena i otpade sa robota . Ali sad Dver ostade bez ikakvog oslonca i zakotrlja se bespomono po robotovim l eima. Razmahujui rukama ne bi li se uhvatio za ne to, ali uzalud, on pade prema l ivadi. Nije se ni najmanje brinuo, tokom tog kratkog vremena, da bi se mogao oz lediti ako padne na neki kamen ili iljati deo nekog panja. Ma ina e ga svakako izrez ati na mnogobrojne uporedne kri ke pre nego to on stigne do tla. Ipak, nije bio iseen na komade. Niti je tresnuo na zemlju. mirkajui iznenaen o, on vide da su ga uhvatile dve ruke. Olak anje vrlo kratkotrajno, jer u sledeem trenu uvide da su robotove. E, bogami, to je od zla na gore, pomisli on. Nova serija detonacija, ali sad se lebdea ma ina zanjiha kao da ju je ne to j ako udarilo s jedne strane. Razlete e se parii elika i stakla, i mlazevi dima: kugla sa naoru anjem, ispod robota, bila je razbijena. Ne ostade na njoj celo nijedno soi vo, nijedna cev. Lena, majstore, pomisli Dver, ponosan to je ona tako dobro gaala stra nim or u jima za iju upotrebu su samo ona i jo nekoliko ljudi na celom Nagibu bili osposobl jeni. Bilo je to vatreno oru je, ali bez ijednog komadia metala u sebi. On okrete g lavu i vide nova sevanja: Lena ili Danel, neko je pucao sa ruba ume. Eksplozija j o jedne granate; ma ina se opet zaljulja. Ovog puta jedan od dva pipka koji su dr ali Dvera opusti se i odmota mlitavo ka zemlji. Tako je mogla gaati samo Lena, nesumnjivo. Pametna cura, pomisli on, polu svestan od bola. Mudraci su je dobro odabrali, ree on sebi. Ja bih prilino dobro pro ao s njo m, da je sve i lo kako smo... Tu misao nije stigao da zavr i; robot se okrenuo jo jednom i dao se u vrtog lavo bekstvo, i to krivudavo, preko livade, upotrebljavajui Dverovo telo kao ivi ti t izmeu sebe i napadaa. Dver vide da je Lena opet podigla napunjen baca granata i n ani anila, ali zatim spustila oru je i zavrtela glavom. "Ne! Pucaj, pucaj, do vraga!" kriknu Dver. "Ne brini za mene!" Ali hujanje vazduha izazvano njihovim bekstvom odnelo je njegove rei. Len a odbaci oru je i pritra drugoj prilici koja je le ala klonulo na tlu nedaleko od nje , pored druge cevi za ispaljivanje projektila. Lena prevrnu telo Danela Ozave. P okaza se da iz Ozavinih prsa kulja crvena reka. Sledei robotov zaokret izmae Dveru iz vidnog polja ovaj dirljiv prizor. Dv er sad ugleda prestra ene plemenike koji su se krili iza velike gomile ubreta, neda leko od zarobljenikog tora. Zablenuti sasvim u bitku, nisu ni primetili skupinu k oja im je uveliko zalazila iza lea - Jenin Vorli i osloboene Urkinje. Donedavne za robljenice sad su nosile konopce i arbaleste. Dver se pomoli Bogu da taj deo Dan elovog plana uspe u potpunosti. "Sve ili ni ta", glasile su, jutros, Ozavine rei. "Ili emo iveti svi zajedno kao civilizovana bia ili neka bude svemu kraj. Okonajmo sve - ali nanesimo svom ne prijatelju to veu tetu mo emo." Retini roaci tek sad postado e svesni da se ne to de ava iza njih. Dver je imao vremena za jo jednu misao njima upuenu. U pamet se...

Onda itavo 'selo' nestade, jer ma ina, u bekstvu, jurnu niz jedan umski prol az i zatim nizbrdo, sve br e. Reti je i sad vri tala sa visokog sedla, nareivala robotu da stane. Sa Dver ove take gledanja - a on je visio ispod, ispru en vodoravno, obuhvaen jednim pipkom - zemlji te je proletalo razmrljano u uporedne pruge, od silne brzine. Borei se pro tiv vetra koji ga je sve jae ibao, on se preokrete i upre nogama u donju plou robot a, a istovremeno oberuke poe tegliti koren pipka, u nadi da ga i upa iz robota. U pad u bi mogao poginuti, ali bolje i to nego da se ovo muenje nastavi. upaj, vuci - uzalud, pipak nije popu tao nimalo. tavi e, ponekad je podizao nj ega malo, da se Dver ne bi razbio o neku stenu u proletanju ili o neki grm. Usko ro polete e vrtoglavo du potoka koji je tekao sredinom ovog kanjona, to jest doline . Bila je to trka sa preponama, stalno preskakanje hridi, provlaenje kroz povreme ni pljusak hladnih vodenih kapljica koje su ga svojom brzinom naprosto ubadale. Dezorijentisan, Dver zatvori oi i zajea. Nesvest se bli ila, jaala, nosila ga ve. Nemoj odustajati sada, ree on sebi. Nije trenutak za to. Ako ve ne mo e pobei, bar proveri da li negde ima krvarenje opasno po ivot! Bol. Bol mu je pomogao da se usredsredi, da zanemari ostatke vrtoglavice koji su mu jo kru ili po glavi. arenilo i raznovrsnost bolova: od estoke opekotine n a levoj butini, preko Retinih ujeda na desnoj ruci iz kojih je jo kapala krv i pr eko bolnog trenja sa robotovom rukom, pa sve do niza groznih uboda koji su mu na pali kuk, pa stomak, pa prsa - kao da se po njemu pentra ne to, nekakvo mno tvo igal a, re enih da mu se popnu na glavu. Dver otvori oi - i kriknu, videi otvorene eljusti pune blistavih, o trih zuba ! Onjaci dugaki... "Oh, Ifni..." zajea on. "Oh, Bo e, Bo e, Bo- e..." Znao je sad sasvim pouzdano koje mu se to privienje unelo u lice. Ali zna nje nije mnogo pomagalo. U ovom trenutku, i jo dugo potom, samo je mogao da nejak o jei od muke. Blatko, njegov nur, zevnu jo jednom, onda se udobno smesti u tesni prosto r izmeu robotove tvrde lju ture i Dverovih prsa. Zver, zagledana u oveka - koji poe d a brblja koje ta, nepovezano; ovaj poslednji ok zaista ga je slomio. Blatko, meutim, uzdahnu prijateljski, a onda, vi e za sebe nego da bi ute io Dvera, poe da prede i d a mumla otprilike kao mornar Huni kad peva o radostima putovanja. ASK Ako Zajednica uop te pre ivi - ako mi, est naroda, nekako pregrmimo sve ovo i provuemo se u vremena budua - nesumnjivo e se ovaj dogaaj pominjati kao bitka na Li vadi okupljanja. Kratka, krvava i taktiki odluujua je bila, zar ne, prstenovi moji? A strate ki, ali Bo e. ista uzaludnost. Vreme plamena i strave zbog koga su mo ji/na i raznobojni 'u tipci' osetili i veliku tugu to sam/smo Treki, i veliku radost iz razloga istog. Tugu, zato to se inilo da su ovi prstenovi naslagani jedan na drugoga tako beskorisni, tako bespomoni, upravo onda kad je trebalo jurnuti zajedno sa svim t im drugim biima koja, kad ih u nekoj krizi uhvati ratniki bes, onaj iz davnina, um eju da deluju tako munjevito. Tako brzo da se vo tani otisci u na em jezgru ne stign u obrazovati, odnosno, obrazuju se tek nekoliko dura posle zavr etka glavnih dogaaj a. Tugu, zato to nikakav doprinos borbi ne mogasmo dati, osim to emo kao hronia r, znalac posle bitke, poslu iti. Svedoiti ta je bilo. Ali nam je i drago bilo, zar ne, prstenovi moji? Drago, zato to ni najjai udar nasilja nikada ne ispuni na u sredi nju upljinu vrelom parom niti strahom. Ili b ar ne dok akcija traje; tek posle se upla imo, kad mrtvi ve le e po travi ugljenisani , zapaljeni, pretvoreni u ar. To nam je prednost velika, zar ne, o prstenovi? Nam a je u as uvek samo uspomena, nikad ga ne do ivimo kao sada njost. Nije bilo uvek tako. Ne kad smo bili ona druga bia, drugaija, kad je na a so rta krstarila zvezdanim putevima, a od nje zazirao svako u svih pet galaksija. U vremena ta, stvorenja slina nama imala su u svom sastavu i prstenove blistave, s

jajne. Ne samo one koje su nam dali pokrovitelji na i, narod Poa, nego i one naroit e koje smo nabavili od onih Oailia koji su se u sve petljali. Prstenove sile i moi. Vlasti. Prstenove za munjevito odluivanje. Ogromno s ebine. Da smo bili na takve treke prstenove nasaeni, maloas, mogli smo se u bitku ba citi i pomoi, stvarno, prijateljima na im. Ali opet, ako su one stare sage istinite, zbog tih istih monih prstenova verovatno ne bismo nijednog prijatelja imali. Ask nastavlja priu. Gladi njene vo tane putanje. Prati slike sauvane u masni m kapima. Slike zverstava i masakra. Onde le i Blor Portretista, dimi se razoreno telo njegovo, kojim je u asu p oslednjem svoju dragocenu kameru zaklonio. U blizini, primeujemo li ljigav trag stvorenja koje se tu vuklo, sve do s mrti? Simbiota koji je spuznuo sa lica mrtvog Rothena, ili mrtve Rothenke, po im enu Ro-pol? Bekstvom svojim otkrivajui lice o tro, uglasto, humanoidno, ali u mnogo manjoj meri nego to smo mislili. Harizmatino znatno manje. Sa daleko manje enstven osti privlane nego to bejasmo navedeni da verujemo. Ako Blora ubi e zato to je video to, jesu li sve oi sada na smrt osuene? Tamo vri ti Ro-ken, nareuje Ranu, ljudskom slu inskom stvoru sa zvezda, da do zove ona ubitana nebeska kola sa dalekog zadatka, pa i po cenu da 'prekr i' ne to to s e zove 'radio-ti ina'. I opet tamo, Ro-ken urlie, nareuje svojim robot-robovima demonskim, da uzv inu se i 'poiste sve ovo'. To 'sve ovo', to smo mi. Svi svedoci otkria naglog. Svi koji znaju tajnu Blorovu predsmrtnu. Uzdi u se, uzdi u ta dva u asna orua, i pucaju po narodu, seku i kasape. Iz nji hovih trbuha sevaju koplja vatrena i presecaju masu naroda, koja u oajnu be eu rulju pretvara se. etvoronoge Urkinje propinju se i skau visoko u vazduh, nji te panino. G heueni se pogurili i br e-bolje poku avaju da se ukopaju, ne bi li se sakrili od ogn ja koji proseca kroz hitin jednako lako kao i kroz meso. Ljudi i Huni i bacaju se ravno po zemlji, a jadni G'keki vrte svaki svoja dva telesna toka u poku aju da uzm aknu to br e od pokolja. Mi, Treki - ovo to nas je ostalo na Livadi okupljanja posle nekoliko nede lja tihog odla enja jedan po jedan - uglavnom stojimo gde se ko zatekao, izduvavam o mnogomirisne mlazie isparenja jada i nevolje, a kad nas zrak presee, erupciju sm rada straha ispustimo, torusi se rasprskavaju, bogate tenosti se prosipaju, ceo T reki se zapali. Ali, gle! Pogladite slojeve uspomena tih jo jednom, torusi moji. Vidite l i one mrke osvetnike koji u susret robotima hrle, ne be e? Na e mrlje za gledanje ne vide ih ba dobro, iako je svetlost dnevna odlina, jer ta njihova odea nekako je ne zgodna za gledanje, muti vid udnovato. Ipak razaznajem/o zdepaste gheuenske oblik e meu njima, i na leima Gheuena ljude koji na jednom kolenu klee, i juri urske konji ce naporedo. I ujem/o, gruva ne to, zvuci koji se retko uju, puca oru je huni ko. I neki iz tih eta mutno vidljivih podi u na ramena neke udne cevi, upravo kad uzleteli dem oni na njih paljbu prenose i seku nemilosrdnu. Postoji mesto... Ovde, u jezgru na em, gde vosak daje odraze samo tutnjave grdne - sevanja - preoptereenja svetlo u, koja pee one mrlje - jakih posleslika koje se preklapaju... a onda... Ono 'onda' sad le i pred nama. ljaka iz vazduha pada - to su roboti bili, sada su izgorelo komae smea. Sruu ju se, otpad su, prljaju svetu zemlju jijoansku. Tri gospodara zvezdana - zapanjeni da sada su odjednom zarobljenici, nem aju vi e nijednu bo ansku alatku, uhvaeni. Polje tu no - po njemu popanuo mrtav do mrtvoga, neizbroj mrtvih, za aljenj e silno. Ambulanta improvizovana je to - do koje se ranjenici vuku ili ih drugi d onose, sve u grevima i grimasama bola i raznih albi.

Eto najzad posla koji ja/mi mogu/ emo raditi. Mo da bi mnogima, ovde, dobro do la pomo jednog penzionisanog starog apotekara. Saglasni, prstenovi moji? O, divnog li jednoglasja. Svi su 'za'. To nam olak ava da pohitamo kao ret ko kad, narodu u pomo. SARA Naporan mar nije nimalo umanjio napetost izmeu dve skupine pobunjenika. Ur kauine ratnice isprugane ratnim bojama i Dedingerovi lovci u tamnooker i smeoj odei podozrivo su merkali jedni druge dok su jeli zasebna jela pod zaklonom-paviljon om od razapete, prastare, izbledele, mnogo puta krpljene kamufla ne blur-tkanine. Svakome je oru je uvek bilo nadomak. Posle ruka u svakoj skupini spavali su po smen ama, nikako se nije de avalo da vi e od estoro zaspi odjednom, svi ostali su stra arili . Sari je bilo te ko da zamisli da e ovo savezni tvo potrajati i jednu jedinu duru du e nego to bude potrajao utisak obeju strana da im se isplati. Ako se potuku? U ovako ogranienom prostoru ne bi bilo nikakvog ve tog manev risanja, nastalo bi op te kotrljanje, ubadanje, seenje, rvanje. Pamtila je ilustraciju na naslovnoj strani prve knjige Ursko-ljudskih ra tova, iji je autor Hauf-hutau; to je bio, jo od dana Velikog tampanja, jedan od naj popularnijih i najitanijih istorijskih radova. Sitnim slovima autor je priznao da je ta naslovna ilustracija 'skinuta' sa jedne pretkivotske knjige o slikarstvu, gde je dospela kao fotografija reljefa, takozvanog friza, koji je svojevremeno obuhvatao zgradu zvanu Partenon, u Grkoj. Taj slavni reljef prikazivao je dugaak s troj monih prilika, spletenih u samrtnoj borbi - nage mu karce u ratu sa razbesneli m udovi tima koja su pola ljudi, a pola konji. Ta udovi ta se propinju, ritaju se kopi tima, ali i seku i bodu raznim oru jima; to je ogoreni boj na ivot i smrt. Po legend i, svaa je izbila dok je bila u toku svetkovina mira, a zavr ila se uni tenjem kentau rske rase. Naravno, Ur nema gotovo nikakve slinosti sa kentaurom, osim to ima etiri no ge i dve ruke. Svejedno, simbolinost tog friza bila je tako jeziva, tako nerviraj ua, da su u vremenima ratovanja svi znali tu sliku: pomagala je da se oelii odlunost boraca i na jednoj i na drugoj strani. Sara nije elela da vidi izvr enje tako krva vog prizora ovde, pred njom. Dok je ona provodila vreme u takvim razmi ljanjima, drugi ljudski zaroblje nik uhvaen u Urjutinoj oazi, mladi Jomah, bio je kao uga ena svea: spavao je, sklupan gotovo u loptu, u svojoj ebadi. Trei zarobljenik, Neznanac, dovr avao je ruak, koji se sastojao od jedne inije kukuruzne ka e; ali ga je zavr avao mrljavo, uzimajui ka iku samo povremeno, u dugim razmacima, i jedui samo pomalo; a za to vreme esto je preb irao tihe note po strunama dulcimera ili obavljao svoj omiljeni obred - brojao m u strune. Brojevi su Neznancu, inilo se, bili, kao i muzika, prozor u ono to je on nekada bio, ostali su mu verniji nego ve tina pravljenja reenica, koju je izgubio. Kurt, eksplozer, karabocao je ne to po bele nici i povremeno dohvatao poneku od onih knji ica koje je uvao u velikoj tajnosti, u rancu ili u unutra njim d epovima o grtaa. Pokrivao je taj svoj 'rad' kad god bi neki Ur ili ovek nai ao blizu - da ne v idi niko; ali kao da nije nimalo mario to je majmunica Priti, koja mu je donela r uak, ostala u neposrednoj blizini. Nabacujui svoju najbolju glumu u stilu 'ja sam samo glupa ivotinja', Priti je provela neko vreme pravei se da pretra uje svoju desn u nogu u potrazi za va kama. Uskoro je, meutim, mala impanza poela neskriveno da gled a eksplozeru preko ramena, trljajui se rukom po donjoj vilici, izvlaei donju usnu d aleko od zuba i desni, povremeno izvodei iroko cerenje neujnog, ali odu evljenog zani manja. Sara je morala suzbiti elju da se glasno nasmeje. Ostala je, meutim, zabri nuta. Urunthai ratnice i ovi pustinjari zasada se pona aju utivo prema Kurtu i os tavljaju ga na miru, pomisli ona. Navika da se prema eksplozerima pona a sa po tovan jem duboka je i te ko se ru i. Ali, ree Sara sebi, njemu su obeali 'ubeivanje' kad stig nemo na odredi te. Da li Kurt stvarno zami lja da e moi da zadr i svoj rad u tajnosti, t ada? Bolje bi mu bilo da pobaca te svoje knji ice u vatru, pomisli ona. Suzbijala je radoznalost. Eksplozeri su sekta zastra ujua i tajna. Sari se i

nilo da Urunthajke gre e to uop te imaju posla s njima. "Neeno ekati da padne no, poi eno ranije", ree Ulgor Sari, prolazei pored onog mesta na zemlji gde je Sara, takoe umotana u ebe, le ala. "Ja ti preporuujen da nalo odspava ." Neobojeno kratko krzno ove urske majstorkinje, dobro ouvano, i prodoran p ogled dva od njena tri oka (ona dva za koja se ka e da su 'prave' oi), inili su da o na izgledom prilino odudara od svojih divljih roaka. Kod Ulgor nije bilo antagoniz ma prema ljudima. Uostalom, Ulgor je desetinama puta bila u poseti u selu Dolo, i svaki put je sve bilo prijateljski. Sara zavrte glavom. "Ja vidim ta pokree ove druge. Religija mo e biti jaka p obuda ako je neko uveren da je spasenje njegovih potomaka u pitanju. Ali ta ima ti od ovoga, Ulgor? Znam da ne ini ovo zbog zarade." Uzana, izdu ena, kupasta glava naini na svom prednjem kraju iroki trouglasti osmeh. Sari nije bio potreban reug da vidi da je to ironian osmeh. "Za to iskljuiti najvidljiviji razlog? Zaradu. Linu dovit." Sara poe navoditi iz Spisa: "Od kakve e koristi biti sve va e bogatstvo, i r oba sva, kad Stazom iskupljenja siete, prva kilometra dva?" Ulgor se tiho, zvi dukavo, nasmeja. "Ni od kakve. Ali status heroja no e vit i koristan, u klanu divljaka. Divljakinja. No da u ja viti jedna od velikih predvod nica na ravnicana, slavnija od Ur-oune!" Ton samoironije saop tavao je da se to Ulgor samo ali i da nikako to ne mis li ozbiljno, ali su njene rei ostavile Saru u neizvesnosti nije li, ipak, ozbiljn o usmerena ka takvom neem. Saru najednom susti e umor. "U pravu si, Ulgor." "Misli da jesam?" "Zaista mislim. Naime, dobro e biti da malo odspavam, dok jo mogu." Majstorka zanata se zagleda u nju, uvrte vrat spiralno, ali samo za jeda n poluokret. "Pa, pitala si me..." Sara dlanom zakloni zev. "Uverena budi, Ulgor, da se kajem to sam pitala. " Sa tim reima, okrete se na stranu, da spava. Priti urno prie da zatutka oba ebeta oko Sare, onda poe pomalo da huke na Ulgor, stavljajui joj na znanje da treba da se udalji. Sara je, le ei, ula kako se kopita utive izdajnice povlae korakom nervo znim i te kim, kao da je Sarin prezir te ak teret na leima. Bila je zaista iscrpljena. Mi ii su je boleli od ovog vi ednevnog, nesviknuto g mar iranja, a trtina kost bila joj je ugruvana i bolna od kontakta sa tvrdim sedl om od tavljene ko e. Osim toga, optereivala su je i oseanja. Povereno mi je da obavim nekoliko zadataka, pomisli ona; sad izgleda da neu uspeti nijedan. Bruj vrlo tih, ritmian i blag pro imao je njihov 'paviljon', to jest dronja vi zaklon ispod koga su bili: to je Neznanac sada 'okidao' najdeblju icu na dulci meru, tako tiho da niko, pa ni Urkau, ne bi mogao da se buni da mu smeta buka. St vorio je na taj nain jedan uspavljujui ritam koji je liio donekle na na otkucaje sr ca, ali jo vi e na kadencu uzdizanja i spu tanja grudnog ko a - i urskog i ljudskog - u snu; a spavali su gotovo svi. Arijana je pretpostavila da e on razvijati nove sposobnosti, kao nadoknad u za ono to je izgubio, pomisli Sara. Mislim da je ova njegova muzika senzitivnost deo tog procesa. Jutros je, posle zore, dok su obe radikalne skupine radile na postavljan ju logora, ovek iz kosmosa svirao naroito za urske mu jake. Mu evi su, naime, bili pu te ni iz kesa svojih ena, ali samo nakratko, tek koliko da protegnu noge na sve em vaz duhu. Urskih mu eva bilo je samo pet- est. Njihov je posao bio da budno motre na lar ve, koje su ve uveliko dozrevale, svaka sa est kratkih nogu, a bez ruku; bile su m altene ve spremne da budu prosute po stepama i tamo prepu tene da se snalaze kako g od znaju i umeju. Za mu eve Ure Neznanac je svirao tako to je po icama dulcimera brzo udarao p omou dva kratka maljia. Uz takvu muziku on je i pevao, i to niz dejih pesmica, koje su mu bile toliko poznate da su mogle potei glatko, iz neo teenih delova njegovog p amenja. Sara je ak prepoznala nekoliko. Jedna pesmica kao da je bila naroito prikla dna za ovo vreme.

I-mala sam malog mu a, malog mu a, malog mu a, iiii-mala sam malog mu a, k'o moj palac. Za sviranje na bubnjiu, na bubnjiu, na bubnjiu, zaaaa sviranje na bubnjiu on je znalac. Ku-pila mu maramicu, maramicu, maramicu kuuuu-pila mu maramicu da obri e nos. Oo-n mi je nazebao, nazebao, nazebao, oooo-n mi je nazebao, jer je i 'o bos! Ove dve strofe pevao je uporno, nekoliko puta, i uskoro su i urski mu jaci poeli da pljeskaju u tom ritmu i da pevaju uglas s njim, na angliskom jeziku. Sa ra je posle razmi ljala: ako ovaj drugar ostane zauvek na Jijou, i ako ne bude ima o nikakvo drugo zaposlenje, zasigurno e moi da se zaposli kao vaspita u jaslicama, u jednom od onih modernih dejih centara u Tarek gradu. Ako budemo imali na raspolaganju takve luksuze, kad se sve ovo zavr i, raz mi ljala je. Sada se Priti pruila na zemlju pored Sare. Uz tihi smeh, mala impanza pora vnala je povr inu peska izmeu njih i poela jednim tapiem crtati geometrijske figure, u glavnom konveksne funkcije nalik na parabole, koje su se uspinjale kroz sistem s a dve koordinate, zaokretale i spu tale se opet do nule. Priti je pokazivala prsto m te oblike i smejala se tiho, kao da je to neka ala. Sara se, meutim, nije mogla usredsrediti. Umor nadjaa sve bolove njenog namuenog tela i odvue je bespomonu u dub ine sna. Snila je o Urhahkai - planeti trave - gde ravnice bezmerne pod vrelim ve trom su veito, gde su esti stepski po ari i esto pada s neba vrua, svetlucava vulkansk a pra ina. Posle svakog takvog 'pr enja', ini se da e ravnice, pepeljavom smru zasute, ostati zauvek takve - a ipak blistave vlati nove trave svaki put bujno izniknu, tako brzo da strpljivo oko mo e da prati njihovo uzdizanje ka nebesima urhahkaiski m. Mnogo se toga de ava stalno sa vodom na svetu zvanom Urhahkai; ali nikad v oda ne ostaje dugo na povr ini. Usisa je ivot sam, uvue je u gomoljaste rezervoare d uboko ispod tla, u korenje koje se splelo preko itavih kontinenata, ili u mahune raznobojne, nateene, ili u same vlati trave. A njih pasu krda ivotinja - nervoznih , svaka sa po jednim rogom na glavi koji se razgranava u tri iljka za ubadanje; t im 'trozupcima' ove ivotinje pretei ma u jedna prema drugoj, sve dok ih ne okupe u m nogo vea krda, i ne poteraju, stvorenja daleko opasnija od svih grabljivica. Kao to se ve de ava u snovima, Sara je istovremeno i boravila u tim prizorim a i gledala ih spolja. Na jednom nivou, taka gledanja njenog uma virila je kroz um u zatalasanih biljnih resa, pro eta strahom, zazirui od mnogih opasnosti, kao to je opasnost da padne pod kopita tih velikih ivotinja i bude zga ena, ili, jo gore, da s luajno dospe u njihove eljusti koje su veito u pokretu, i bude samlevena i pojedena sa travom. Rupe u bogatoj zemlji crnici vode u jazbine podzemne - vilajet mraka i t esnih prolaza, slatkog korenja i vrlo nasilnih susreta. U poslednje vreme njoj j e, kad tamo sie, nekako tesno, neslobodno. Svet svetlosti, onaj gornji, sad joj j e neuporedivo lep i, raj takorei u poreenju sa ovim dole - naime, tako izgleda onima koji su dovoljno odrasli da zmijastim kretnjama svog vrata uzdignu glavu iznad vrhova zatalasane trave. Jednim uzanim, izdvojenim delom svesti, onim koji je znao da je to san, Sara se divila snazi ma te. Jer ma ta je taj dar koji njoj omoguuje da stvori slike o vog sveta trave, da ih 'naduva' iz malobrojnih injenica koje su na Jijou poznate o Urhahkai - nekoliko krtih pasusa u jednoj enciklopediji od pre sletanja na Jijo , i nekoliko pria koje su urski pripovedai usmeno prenosili kroz pokolenja. Prie su bile o vremenima pre nego to su njihovu plodnu rasu, na tom svetu tropskom i arko

m, otkrili njihovi patroni, rasa pokroviteljska koja je pala s neba i uzela 'pod svoje' te pametne gonie krda, povela ih stazom Uzdizanja. Ka zvezdama. Taj izdvojeni deo svesti umeo je da osmatra, ali nije mogao da utie na fa ntaziju kao to je bila ova. San u boji, moan, pun zamaha i oseanja. Prikaza nestaln a, ali prepuna unutra nje dinaminosti. Vizija zamuena paranojom nerazumnom. Strelovito ali kratko je potravala tamo-amo izmeu sonih stabljika, izbegava jui velike, glupe travojede. Probila se, za mirisom dima raznetog po vetru, do je dnog uga enog kruga zemlji ta gde je u sredini bila jama puna pepela, a oko nje skup ina vitkih etvorono nih prilika, bezbri nih. To su Velike. Ona obazrivo viri ka njima . Tek nedavno je prepoznala u njima krupniju verziju sebe, starije roake svoje, t etke, a ne stravine neprijatelje koji sevaju kopitima i svakog asa mogu da jurnu n a nekoga. Ona ih sada pomalo uhodi, privlai se bli e. Poku ava se odupreti isku enju ko je postaje sve vee. elji da iskorai napred, iz trave, i saop ti da je tu. Viala je, s vremena na vreme, druge koji su to uradili. Druge koji su mal i kao ona. Dou, stresajui zemlju jazbine i pra inu sa sebe, protegnu vrat i - napred . Hrabro u nastup, da proglase da imaju uroeno pravo da budu pored te vatre. Otpr ilike jedna treina takvih prou dobro: budu prvo prenebregnuti, onda tolerisani, na jzad primljeni kao dobrodo li u vrstu mre u uzajamno prepletenih odanosti. Dve treine skonaju bedno. A kako e proi, to, izgleda, zavisi od ve tine da odabere pravo vreme. Im a tu neki obred, uvijaju se vratovi na neki nain, ponizno se prostire pred skupinu Velikih, tako ne to. Ali to nije kod svake skupine isto. Postoji i miris. Najbolje je prii bandi koja miri e dobro. A to znai, to slini je tebi. Ona se prikrada jo bli e, posmatra dobro tu skupinu odraslih, to su enke, im aju kese, a u nekim kesama migolje se sreni mu jaci koji su na li bezbedno utoi te od ov og opasnog sveta. Ona se mutno sea da je nekad, davno, ivela u mestu ba takvom. Ali sad je da leko prevelika za to. Odrasle su polegale u zaklon nekog visokog bilja, da se za tite od estine s unca; odmaraju se, vratovi su uvrnuti po nekoliko puta i opu teni na lea. Sve odras le di u kao jedna, tano istim ritmom, a ako neka proma i jednu fazu, ona frkne i opet uhvati ritam. Tree oko - ono gornje, bez kapaka - motri. Iznad njih lebdi roj maju nih leteih stvari parazitski gramzivih, vrebaju s vaku pa i najmanju priliku da pikiraju i zabiju rilce, da si u krv iz neke izlo ene usne, ili preklopa kese, ili ak iz krvlju bogatog onog kapka, i da brzo pobegnu pr e nego to stigne reakcija hitre ruke ili nju ke. Sara vide kako jedna zlosrena buba pikira i biva zgrabljena u letu. Glatkom kretnjom glave, odrasla je uhvatila zuj avu krvopiju, usisala je u usta, i ulo se jedno jasno 'krc!', a za sve to vreme o drasla se ak nije ni probudila. Pa, ne seam se da je ikad bilo rei o ikakvim insektima koji se obru avaju, n a urskom matinom svetu, ree onaj deo Sarinog uma koji je odr avao bar neku distancu od sna. Nigde ni u jednoj prii o planeti Urhahkai nema ni rei o tome. Malo-pomalo poe joj svitati da ovo nije sve san. Njena podsvest pozajmlji vala je neke elemente iz dogaaja u stvarnom svetu. Ona shvati da su joj oi ipak ot vorene, samo malo; kapci tek od krinuti. Kroz snoviajne difrakcije ukr tenih trepavic a ona, ipak, vidi stvarne Urkinje koje rade tano to to je maloas sanjala. Kao i ranije, tako je i sad jedna polovina Urunthai ratnica spavala. Le al e su sklupane svaka u svom 'brlogu' od peska i disale sve isto, udesno ujednaeno, u ovom prostoru pod zaklonom od starog blur-platna. Nije se primeivalo da se mnogo promenilo od vremena kad je, pre spavanja, poslednji put pogledala te koji su j e zarobili. Ali onda se dogodi ne to sablasno podudarno sa njenim snom - zau se jed an dubok, zujav zvuk, a odmah posle toga i fijukavo kretanje neega kroz vazduh. N eka mala stvar nalik na insekta preletela je sleva nadesno, prema jednoj od zadr emalih Urkinja. Spavaica munjevito dohvati taj maju ni predmet iz vazduha, naglim ir enjem i skupljanjem svojih trovilinih usta, i poe zadovoljno da ga krca zubima, ia ko dva glavna oka nije ni otvorila. Srednje, gornje oko, ono facetovano, kao od mnogih malih ploica sklopljeno, bez ikakvih kapaka, takoe je zadr alo svoj tupi stak lasti izgled sna. Ratnica se opet umiri, hrui te ko. Nikad, nikad ranije nisam videla ovako ne to, ree Sara sebi. Zar u ovim brd

ima postoje neki insekti koji napadaju Ure na isti nain kao, mo da, neki na njihovo j matinoj planeti? impanzica Priti poe uzmicati ka Sari, lea napetih kao struna, i najzad se p ribi uz Sarin lakat. Sara polako podi e glavu da vidi ta rade Urunthajke. One koje su bile budne mahale su repom u povremenim o trim trzajima i gladile svoje vatreno oru je, kao da su poele podozrevati da ne to nije u redu. Istezale su dugake vratove, i to skladno; svi vratovi ulevo, zatim svi napred ka Dedingerovim ljudima, zati m svi desno prema pustinji. Ali pri tom njihovom zajednikom otklonu nadesno zauo s e opet onaj zujavi, duboki, tihi zvuk, jedva primetan zato to je bio, nekako, dob ro poznat. I opet jedan siu an predmet polete ka jednoj zaspaloj Urkinji. Njena rea kcija bila je brza i predmet je bio pojeden, a ona se nije ni probudila. Sara pogledom poe du putanje kojom je ta mala stvar doletela, ali unatrag, i vide da vodi do mesta gde Neznanac sedi za dulcimerom i uporno svira samo naj dublju notu, ritmom postojanim i hipnotinim. Reug rastegnut preko njegovih oiju sa mo je delimino prikrivao Neznanev zagonetni osmeh. Sara shvati da jo dva oveka prate ta radi ovek sa zvezda: Dedinger i Kurt ek splozer. Urkau poe nju kati vla ni vazduh, a onda poe napolje i pokretom pozva Ulgor da joj se pridru i. etiri preostale budne ratnice u paviljonu vrati e se svom dotada njem poslu, i enju i pode avanju oru ja. Neznanac je ekao, tiho okidajui istu icu. Njegov ritam bio je spor i miran sve dok se Urkinje nisu primirile. Onda on dodirnu svoju levu slepoonicu, zavue dv a prsta pod reugovu providnu opnu - zavue ih sebi bukvalno u rupu u glavi. Videi t o, Sara oseti kako joj, samo malo, poinje muka u stomaku. Prsti se opet pojavi e na svetlosti dana, ali sada dr ei jedan maleni predmet, kapsulu, pribli no veliku kao c rvii koji govore u uho poruku donetu komunikacionim sistemom u Biblosu. Prstom de sne ruke on odape najdeblju icu jo jednom, a onda namesti kapsulu na icu pripremajui se da odapne opet. On pomou dulcimera ispaljuje te pilule! - pomisli Sara, gledajui kao opinje na. Sad primeti da je zvuk malo drugaiji; disonanca se uvukla u zujanje ice. K apsula polete visokom putanjom kroz paviljon, prema jo jednoj usnuloj urskoj pobu njenici. Ali sada podbaci, pade za pola du ine urskog tela krae nego to je trebalo. Dedinger je bio u pokretu, neupadljivo je gurkao svoje ratne drugare da se probude. Svakom probuenom saop tavao je, hitrim pokretima aka koje su zauzimala r azne polo aje, poruku da se tiho spreme. On ne zna ta se de ava, pomisli Sara, ali hoe da bude spreman kad pulpa ulet i u mlatilicu. Spu teni komad platna na ulazu se otvori, i Urkau ue, bez Ulgor. Predvodnica krutim kasom prie jednoj od usnulih ratnica i gurnu je - postupak zbog koga bi, normalno, ilava Urkinja bila u sekundi na nogama. Ali ovog puta nikakve reakcije nije bilo. Gurnuta Urkinja nastavila je da hre. Uzbunjena ovim, Urkau poe estoko da je 'bode' kopitom, a onda i udara. Stra a rke prio e da pomognu. Kroz nekoliko trenutaka bilo je jasno - od osam zaspalih, est su podlegle nekom uticaju zbog koga se sad nisu mogle probuditi. Dulcimerska ica se opet odape, i nekoliko stvari se dogodi istovremeno. Urkau se okrete besno i dreknu na angliskom: "Da si prestao sa tim prokle tim drndanjem odmah!" Ali maju ni predmet preleteo je preko pepela i poslednjeg ara ognji ta, nadle teo zbunjene ratnice. Jedna od njih refleksno uzmahnu glavom, ulovi 'bubu' i skr ca je u vilicama. Ve sledeeg trenutka njena nozdrva poe veoma da se iri, vrat joj se krajnje ispru i i poe da drhti, a noge stado e da joj se tresu i da klecaju. Sara ne bi nikad oekivala od sebe same tako munjevitu reakciju kao to je s ad usledila: uzmakla je prema maloj Priti, usput jednim pokretom podigla sa zeml je usnulog Jomaha jo zamotanog u ebad, zaas ga odvukla u zadnji deo atora. Hitri pop ut duhova, Dedingerovi ljudi ve su se rasporedili u polumesec i na taj nain upola opkolili ratnice dru tva Urunthai; u rukama svih ljudi bili su zategnuti lukovi sa strelama. " ta s' de ava?" upita Jomah, trljajui oi rukama. Klecava Urkinja se poe zanositi, sudari se sa jednom levo, pa sa jednom d

esno od sebe, skljoka se na zemlju. Njen grudni ko poe se nadimati ravnomernim, te k im ritmom sna. "Ostanite mirne", saop ti Dedinger. "Od vas se zahteva da polo ite oru je. Nis te sposobne za borbu." Urkau je gledala belo, zbunjena ovim naglim preokretom u odnosu snaga. Nj ena skupina je do maloas bila brojnija od ljudske. Ali sada su sve njene preostal e ratnice stajale u jednoj zbijenoj skupini, nespremne, prepu tene na milost i nem ilost ljudskim biima. Urska predvodnica zare a. "Znai, ovom (perfidnom) izdajom priroda ljudskog (takozvanog) prijateljst va otkrivena je." "Da." Dedinger se nasmeja, pomalo samozadovoljno. "A vi biste, kao, drug aije, da vam se ukazala prilika. U svakom sluaju, nema razloga da paniimo zbog ovog a. Mi emo po tovati na deo pogodbe, samo s tom malom razlikom to emo sada mi biti star iji partner i u skladu s tim malice promeniti pravac mar a za noas. Kad stignemo, do zvoliemo vam da po aljete poruku..." Mo da je hteo da to zvui umirujue, ali je tim reima samo razbesneo Urkau koja se sa prodornim ratnim krikom baci na njega, pote ui dva no a koji sevnu e. "Ne!" kriknu Neznanac, refleksom u asa; ali pernati zadnji krajevi strela ve su izrasli iz prsa predvodnice Urunthai ratnica. "Ne, do vraga! Do vraga! Do v raga!" Urkauine preostale sledbenice povele su se za njenim primerom, bacile su se prsima u ki u strela. U prvih pola dure, pola njih je bilo izre etano. Pre ivele su uletele meu svoje dvono ne neprijatelje, mlatarajui oru jem, uspevajui i da udare pone koga; ali ih je ljudska brojana nadmonost brzo uni tila. Kad vi e nije ostala nijedna Urunthai ratnica iva i uspravna, ljudi iz pust inje potego e no eve, re eni da kolju i one onesve ene, koje nisu imale nikakvu priliku d a se brane. Neznancu je ovo bila poslednja slamka; on se baci, psujui, na najbli eg kol jaa i stisnu mu vratne ganglije. Ovaj posle kraeg otimanja jeknu i stropo ta se. ovek sa zvezda baci se na sledeeg, sipajui psovke i uvrede jednu za drugom. Sara gurnu Jomaha ka izlazu i povika: "Priti, vodi ga u stene!" Trenuci su se spajali u mutni, isprekidani niz. Ona vide kako tri Deding erova lovca napadaju Neznanca, ne bi li ga savladali nekako. Jedan se sru i i otko trlja, prevaren nekim lukavim manevrom Neznanevog tela; drugi opazi da ga ne to - S ara - udara u lea, pesnicama. Trebalo je da poslu am kad mi je Dver predlagao da me naui borilakim ve tinama , pomisli ona. Trenutak ili dva stvari su i le dobro. Sarin protivnik, niskog rasta, ali robusne grae zastenja i okrete se ka njoj, i odmah dobi koleno u stomak. To nije zaustavilo ovog lovca, nabijenog tvrdim mi iima, ali ga je usporilo, tako da Sara s ti e da mu zada jo dva udarca. Za to vreme, Neznanac je svog drugog protivnika slo io na zbunjenu gomilu i okrenuo se da priskoi njoj u pomo... Tada se na njih sruila lavina. Plima mu kog gneva koja ih oboje sru i. Sara j e tako ljosnula o zemlju da je ostala potpuno bez vazduha u pluima. Neko joj uvrt e obe ruke iza lea, i ona, od u asnog bola, jeknu, pitajui se da li e joj obe ruke bi ti otrgnute. "Nikakvu tetu da im ne napravimo, momci", zapovedi Dedinger. Zatim podvik nu: "Ej! Rek'o sam - lak e to!" Iz daljine, kroz mutnou i maglu bola, ona zau kako biv i student udara svoje ljude, lupa im amare i odvlai ih da ne ubiju nju i Neznanca. Ona, oajnim naporom, uspe da okrene glavu i vidi Neznanca koji je le ao pritisnut o zemlju, crven u lic u, raskrvarenog nosa, ali ipak u dovoljno dobrom stanju da bi nastavio tiho, pro muklo da psuje i proklinje. Sad je umeo da govori, ak vrlo reito i izra ajno, mada n e onako teno kao u pesmi. Sarina misao bila je: ta ako se od ovog naprezanja i vik e neka od njegovih rana opet otvori. Voa buntovnika kleknu pored Neznanca i uhvati mu lice. " teta to ne mo e da me razume , drugar. Ovo to si Urima uradio, ne znam ta je bi o, al' mnogo ti hvala. Od jedne slo ene situacije napravio si jednostavnu, zna . Iz tog razloga, a i zato to si nam jo korisniji iv nego mrtav, kazau mojim momcima da t e ne ubiju. Ali ako se ne smiri , moraemo sva ta da radimo ovoj tvojoj prijateljici o

vde." I pokaza, naginjanjem glave, vrlo jasno i nadvosmisleno ka Sari. Neznanac takoe pogleda ka njoj. inilo se da je, na neki nain, shvatio tu pr etnju. Njegov mlaz nepristojnih rei popusti i prestade, kao i njegovo upinjanje d a se otme onima koji su ga dr ali ili da ih zbaci sa sebe. Sari je laknulo to je pr estao da se napre e toliko - ali je na la da je na udan nain dirljivo to je ba ona razlo g tome. "E, to je ve bolje", ree Dedinger, istim onim uglaenim i tenim nainom govora kao pre Urkauinog kobnog juri a. "A sad da vidimo ta si to imao skriveno u toj tvojo j tako zgodnoj rupi u glavi." Biv i nauenjak preduze da podigne reugovu opnu sa leve slepoonice Neznanca i zaviri u ranu odakle su do le tajanstvene kapsule. "Ne!" povika Sara i nastavi uprkos o trom bolu, kad joj dvojica jo jae podvr nu e ruke iza lea. "Dobie neku infekciju!" "Koju e njegovi prijatelji sa zvezda izleiti, ako im bude volja, kad im ga damo u zamenu za ne to", uzvrati Dedinger. "A dotle, da mi pogledamo ta je on to d avao Urima da jedu. Moglo bi veoma dobro da nam poslu i u predstojeim godinama." Dedinger dovr i zavirivanje i poe prstima unutra, kad se zau jedan novi glas koji progovori zvi dukavo-pucketavim mlazom ubrzanog gal-dva. "Sara, ja te (veoma jako) upozoravam da (brzo) zatvori oi!" Ona okrete glavu i nazre da je to verovatno rekao Kurt, eksplozer iz Tar ek grada; a u njegovoj ruci vide jednu malu mrku cev iz ijeg kraja je virio fitil j i dogorevao veoma brzo, bacajui itav snop krupnih varnica. Eksplozer izmahnu i b aci tu stvar lunom putanjom visoko pod platneni krov paviljona, a sam se baci u z aklon. Sara za muri svom snagom, Dedinger poe da izvikuje neko upozorenje svojima. .. Blesak kao hiljadu munja ispuni svu stvarnost, prolazei lako kroz one kapk e. Eksplozija je, u isti mah, stvorila urlik tako buan da se Sara zatresla kao pt ica u eljustima ligera. Znojava masa mu karaca svali se sa nje, ispustiv i joj ruke, tako da se talas olak anja sukobio sa ovim veoma bolnim senzornim preoptereenjem. Sve je bilo gotovo takorei istog trena kad je i poelo - osim gromkih odjek a koji su dopirali sa mnogih uspravnih kamenih povr ina u okolnom predelu, sada vi dljivom kroz platno paviljona, pocepano sasvim u dronjke... osim ako to nisu bil i odjeci oka u njenoj glavi. Ne asei ni asa, ona se ispentra iz gomile ljudi koji su uglavnom kukali, jaukali i dr ali se akama preko oiju, sada neupotrebljivih. mirkajui pored purpurnih mrlja, Sara vide jo jedno ljudsko bie sposobno da stoji i gleda: Dedingera koji je svakako uspeo da shvati Kurtovo upozorenje u isto vreme kad i ona. Pustinjski prorok je zurio, dr ei ispred sebe seivo od svetlucavog bujurskog me tala. Onda je dreknuo, to se jasno ulo i pored op te vike i kuknjave, pojurio na s tarog Kurta i oborio ga pre nego to je eksplozer stigao da upotrebi svoje drugo o ru je. Sara vide to oru je u Kurtovoj ruci i prepoznade ga zato to je videla slino na ilustracijama u starim knjigama: pi tolj. "To je, dakle, ta eksplozerska neutralnost!" povika Dedinger i uvrnu sta rome ruku; ovaj jauknu i ispusti pi tolj na zemlju. "Trebalo je da te pretresemo, a tradiciju da pustimo da je nosi avo." Savlaujui bol, Sara se baci na biv eg studenta, ali je on dokai silovitim uda rcem, zamahom akom unazad; ona pade, videi oko sebe kovitlac zvezda i zvezdica. Sv est se uskoleba, poe da se gasi. Tvrdom re eno u ona se podi e opet, na kolena, da poku a jo jednom. Novi sev i silovit prasak: to je Dedinger ispalio pi tolj na nekoga, tik p ored njene glave. Onda je poeo da petlja ne to sa pi toljem, u nastojanju da ubaci no vi metak, ali tad se na njega srui e dva krznata bia, jedno sleva, a drugo zdesna. U lgor i Priti. Sara se baci na njega takoe, i oni zajednikim snagama uspe e da nadjaaj u tog iznenaujue ilavog i jakog biv eg kolarca. Fanatizam daje i neke prednosti, pomisli ona, dok su vezivali Dedingerov e ruke i noge. Kurt se opet doepao pi tolja i popeo se na jednu stenu odakle je mogao nani a niti u svakoga, ne samo u jo bespomonu pustinjsku bandu nego i u pre ivele Urkinje.

Naroito na Ulgor. To to se ova majstorica zanata iznenada vratila mo da ga je spaslo , ali nije znailo da e on od sad u nju imati poverenja. Sara primeti da su joj ruke nekako lepljive. Pogleda ih, nastojei da raza bere ta su mrlje od maloprea nje Kurtove fle -bombe, a ta je stvarno crvenilo na akama. Crvenilo sa bojom i mirisom krvi. Nije moja, pomisli ona; a Ulgorina krv nije ove boje... Priti je stajala po strani poku avajui da zaustavi grimizno curenje iz dubo ke zasekotine na boku. Saru obuze napad umornog plaa i jecanja. Ona to savlada na jbolje to je mogla i uze uzdrhtalu malu impanzicu u naruje. Poderani veliki ator bio je pravi prizor u asa, pun mrtvih ili nesvesnih Ur kinja i mu karaca zaslepljenih od bombe za okiranje. Neznanac se tek sad uspravio, ali inilo se da je u boljem stanju od veine njih. Odmah je pomogao Ulgori da ve e, k onopcima, ruke i noge Dedingerovih ljudi. Pomo e im mladi Jomah, koji se vratio u paviljon, a onda ode da ve e noge i ruke onim Urkinjama koje su ostale ive. Uskoro se pokazalo da Neznanac, mada dobro dejstvuje, ne uje ba ni ta. Zanemarujui svoj nagon da sve radi temeljito, Sara napravi kakav-takav ko mpres i prite e ga trakom platna preko Pritine rane. Nije se inilo da e Pritina rana biti smrtonosna; ali nekom drugom bi ivot mogao zavisiti od Sarine hitne interve ncije. Sa ovom procenom slo ila se i sama Priti; i zato, uz Pritino kratkotrajno " Huff!" koje je znailo saglasnost, Sara prie najbli oj ranjenici, mladoj Urkinji koja se, sa strelom probodenom kroz vrat, bacakala nejako i disala mukotrpno, izbacu jui purpurne mehurie kroz nju ku... I koja se sledeeg trenutka stresla od oajanja i skonala, pre nego to je Sara mogla i ta da uini za nju. ASK Bitka je zemlju orala, do pre koje dure. Munje sa neba ibale, narod sekle, videsmo preseeno meso, hitin i kost. Trekiji su padali preseeni irom ove doline muenice, a vosak iz njih rastopl jen kuljao, ili su goreli kao buktinje, u asnim zracima zapaljeni. O, prstenovi moji, kakve slike le e urezane u na e uzdrhtalo jezgro! Mrtvi. Umirui. Oni predostro ni, koji uteko e. Oni heroji nagli, koji jurnu e u boj. Njihove tunike od blur-platna ne zamuuju svetlost sada tako uspe no, jer su izmazane krvlju i blatom. Borci: mladi seljaci sa onih imanja na granama najveeg drvea. Gonii magaraca. uvari re etkastih ograda podvodnih u kojima se jastozi gaje. Mlai pomoni radnici na najskromnijim barkama ribarskim. Dobrovoljci teritorijalne odbrane koji nikad ni sanjali nisu da e se njihovo treniranje, koje je uvek bilo preko vikenda, zavr iti ovako. Na i hrabri teritorijalci, koji jurnu e u tu pometnju, u taj kotao uzavreo o d zraka koji seku sve. Amateri, mekani i nespremni posle nekoliko pokolenja mira , a sada ute i trpe dok im neko u asne rane isti i previja, ili dok ivot izmie i gasne . Trpe agoniju, sa tvrdom re eno u veterana; sve dok ne dobiju premaz melema koji 'ug asi' bol. Pobeda. Be e li to jo koliko jue, prstenovi moji, da bojasmo se hoe li Zajednice biti ? Bojasmo se, zar, da e Zajednica samu sebe rastrgnuti raskolima mnogim, zbog zav isti i mr nje koju izazivahu lukavi vragovi sa zvezda? Ta sudba grozna mo e nas stii jo , i hiljadu u asa drugih. Ali ne danas. U ovom trenutku oholi tuini stoje zarobljeni, osvru se i naprosto ne veruju, sve njihove bogolike alatke su im oduzete, a njihovi pakleni roboti uni teni primitivnim vatr enim cevima na e hrabre milicije. Dan sudnji mo da se sasvim primakao. Mogao bi se obru iti na nas u svakom tr enutku iz neopra tajueg neba. Ipak, ima odu evljenja. Laknulo nam. Pro lo vreme dvosmislica. Igara prefinj enih, navoenja neosetno na la ne tragove, insinuacija. Nema glume ni spletke. Ifnin e kockice su protresene i hitnute. Kotrljaju se upravo sada preko svete zemlje j ijoanske. Kad stanu, znaemo.

Da, drugi prstene moj. U pravu si to ukazuje na to. Ne osea svako to na e tu no olak anje. Neki vide, upravo u ovim nedavnim dogaajima, povod za nihilizam. Ili pr iliku da neke stare raune ra iste. Ili da ire bezakonje po ovoj zemlji. Jedna buna manjina - 'Prijatelji Rothena' - zahteva da Ro-kena pustimo na slobodu. Savetuju, tavi e, da se bacimo niice pred tog boga i da ga molimo za milos t. Neki drugi zahtevaju da to pobijemo odmah. Sve te na e taoce. "Mo da zvezdani brod ima neki nain da pronae svoje izgubljene lanove", ka u oni . "Mo da pomou mo danih emanacija ili pomou implanta ugraenih u telo. Jedini nain da bud emo sigurni jeste da sameljemo njihove kosti i da pra inu sipamo malo-pomalo u nek i krater gde lava kljua i previre!" Te i druge nervozne skupine mo da bi mislile drugaije, kad bi cela istina b ila poznata. Kad bismo samo mi, mudraci, mogli javno saop titi planove ije izvr enje je ve pokrenuto. Ali tajne su, same po sebi, nepo tene. Zato ostajemo mirni. A za svih est naroda na ih, imamo poruku, samo ovu. Idite kui. Pobolj ajte va e kamufla ne zastore, re etke i blur-platna. Spremite s e, to najbolje mo ete, za borbu. I za skrivanje, ako bude potrebno. Budite pripravni da poginete. Nadasve, budite verni svojim kom ijama - verni Spisima - verni Jijou. I ekajte. Na i pre iveli hitaju, eno, da atore obore, da sve stvari od vrednosti spakuj u, da sve ranjenike odnesu na nosilima. Deca svih rasa provode jednu svetu midur u na Ledini okupljanja, nastojei da pronau i prikupe svaku trunicu smea. Avaj, samo tu jednu miduru mo emo tradiciji posvetiti. Nee biti sveanog mlevenja i spaljivanja u breta. Nee krenuti karavan areni da sanduke, uvezane trakama ukrasnim, odnese dole , sve do mora i brodovlja na eg - a to bi trebalo da bude ono najveselije na svako m Okupljanju. teta, ogromna. ak i samu razvaljenu stanicu tuinsku da bismo odneli tako, bie potreban rad mnogih pokolenja, koje e jedan po jedan komad tovariti na lea magarea. Tom zadatku ne mo emo uop te ni pristupiti dok ova kriza ne proe. Kad proe, videemo. Ako nas bude i vih. Taoce smo odveli, daleko odavde. Karavani odlaze, po umama i gorama, po s tepama, pa i do mora, teku kao potoii razumnog voska, koji nekim svojim najbr im nain om, koji je ipak puzei spor, poku avaju pobei od po ara. Povlai se ak i samo sunce sa neba. Gorko blistave zvezde prekri e, gle, vila jet nepregledni to se Vaseljena zove. Nama Jijoancima nedohvatan, neprijateljima na im slobodan da krstare kako im volja. Nekolicina nas ostaje, kao da smo korenje pustili u ovoj svetoj dolini. e kamo zvezdoplov. Saglasni jesmo li, prstenovi moji? Da se zadr imo blizu Svetog jajeta, naj donjim prstenom na im oslonjeni na ravnu tvrdu stenu? Tu oseamo vibracije, slo ene, k ako se ire iz stene uvis sve do na eg masnog jezgra. Da, mnogo je bolje odmarati se ovde nego pentrati se nekim stazama strmi m i kamenitim, tegliti ovu matoru hrpu prstenova ka nekakvom prividu bezbednosti . Ostaemo i govoriemo u ime Zajednice, kad sleti onaj veliki brod. On dolazi sada, sa urlikom, iz neba zapadnog, iz pravca gde je sunce ned avno pobeglo. Zamena dostojna, brod lebdi u gnevu, iz njega kulja blistavost pred kojo m bi se svetlo dnevno postideti moralo, on skenira celu dolinu zracima opasno vr elim, koji ispituju, istra uju, prvo razvaljenu crnu kocku ukopanu, a onda okolne predele. On traga za onima koje je tu ostavio. XXVII KNJIGA MORA

ivot ivotinja je rat veiti, u kome jedino se rauna ishod. Da li nastavi sebe, i svoju genetsku liniju. U drugaijem boju ive razumni. Zamisli verni. Kolegi. Narodu, Bogu. Oni mogu za filozofiju umreti. Za neku se apstraktnu 'stvar' bore, to im je dar, jer su razumni. I one koji stazi Iskupljenja te e ve e to jo dugo, vrsto. Vaseljenu meutim 'du nost' ne ve e za vas izgnane, ne brane vas njena pravila nikakva, pravda u njoj ne blista, ona vama ne duguje ni ta. Spis o nadi ALVINOVA PRIA Mo da sam ja tim paukolikim biima jednako 'u asan' kao ona meni. Mo da se iskre no trude da pomognu. Na osnovu malobrojnih podataka kojima raspola em, zakljuujem d a je najbolji stav: ekati i videti. Mi Huni i smo dobri u tome. Ali mogu samo zamisliti kroz ta prolazi jadna H ak, ako su je stavili u neku ovakvu eliju. U elinu sobu u kojoj bi ona jedva imala mesta za jedan obrtaj tokova i time ve stigla do zida. U sobu gde se, kao pozadina , stalno uje zujanje nekakve ma ine, ko zna kakve vrste. Hak nema strpljenja, uveli ko je mogla poludeti do sad. Ako je uop te iva. Izgledala je iva, poslednji put kad sam je video, posle na eg potonua u lede ne dubine Midena koje se zavr ilo tako to smo tresnuli u razjapljena usta ovog mors kog udovi ta i razlupali se. Pamtim da sam video Hakicu kako le i ravno na metalnoj p ovr ini, tokovi joj se vrte u prazno, a nogice za odgurivanje bacakaju se nejako; u tim trenucima, i pod i zidovi drhtali su od udara urlajueg vetra koji je naletao pod takvim pritiskom da su mi u i pucale. Taj pritisak nas je spasao, istisnuo je vodu pre nego to smo se mogli uda viti. U onim trenucima ja nisam mogao ni ta drugo initi nego vri tati i zaklanjati gl avu rukama. Lea su mi bila u grevima zbog udarca koji sam zadobio prilikom bekstva iz na eg razbijenog 'Sna Vufona'. Nejasno sam bio svestan da jo neko jaue. Ur-rona je le ala sklupana u udaljen om uglu, sva iseena i izranjavljena krhotinama njenog dragocenog velikog prozora, dodatno uspaniena zbog vode koja ju je tako temeljito natopila. Sad, kad naknadno malo bolje razmislim, zakljuujem da je udo to je uop te i d isala, posle brodoloma 'Sna Vufona' i uletanja mora koje je divljaki grunulo na n as sa svih strana. Taj udarac mora bacio je mene na komad brodskog korita od gar u drveta, a moje kolege je odneo i 'prosuo' tako da su se tokovi, kopita i glave pome ali u jednu gomilu. Nikad ranije nisam video poku aj urskog bia da pliva. Ru an je to prizor. Seam se da sam mislio da e to meni biti poslednji prizor u ivotu. Onda je u sledila prava eksplozija vazduha, koji je u mlazevima i ogromnim mehurovima ibao iz stotinu proreza u zidovima, sekao vodu, grmeo i huao. Mehurovi su se brzo sjed injavali i pretvarali u pravu oluju, a mi brodolomnici praakali smo se po razbije nim deliima na eg divnog batiskafa, hvatali vazduh, iska ljavali vodu u mrke, uljaste barice. Od nas etvoro, jedino je tipko zadr ao bar deo svoje sposobnosti kretanja. S eam se da sam gledao njegove nespretne poku aje da vida Ur-ronine rane. On ju je sv ojim duboko izgrebanim i isparanim oklopom pritisnuo uza zid, a sa dve tipaljke p oeo da vadi parie stakla iz njene ko e. Ur-rona u tome nije, ba , saraivala. Videlo se d a je sasvim izgubila prisebnost. Nije ni udo.

Onda su se otvorila vrata, u toj prostoriji, na suprotnoj strani od onog koljkasto uzglobljenog portala koji je, zapravo, zagrizao i polomio na 'San Vufon a'. Ovaj portal bio je mnogo manji, jedva dovoljan da kroz njega proe prvi demon. Za prvim se provukao i drugi. Bile su to ivotinje groznog izgleda, sa po est nogu, sa vodoravnim telom d u im nego to je Huni visok, koje je na zadnjem kraju veoma pro ireno; na prednjem delu tela imali su po dva oka, ogromna, izbuljena, staklasta, crna i tajanstvena. U li su te kim korakom u tu komoru, trapavo zgazili i Urijelin dubinomer i Ur-ronin ko mpas, i produ ili napred. Njihovo kretanje podsetilo me je na one bube koje se etaj u po povr ini vode. Noge su im bile tanke, trkljaste; telo, cevasto, svetlucalo je i gibalo se nekom mesnatom snagom. Ovi stvorovi imali su i neke manje udove, koj i su im visili napred, verovatno mehanike. U redu, opisujem mnoge stvari koje, u to vreme, verovatno nisam mogao ba dobro da vidim. Slaba je svetlost bila, dok ta dva pauka ne uo e; sastojala se ugla vnom od dva o tra, jaka zraka sa dva suprotna zida komore. Mora se priznati i to d a sam ja bio u polusvesnom stanju, okiran, tako da ovo to pi em ne mo e biti pouzdano svedoenje. Ponajmanje pouzdane jesu moje uspomene o dogaajima koji su potom nastupil i. Pauci su ispred sebe nosili po jedan fenjer, zaslepljujue jak. Poeli su da pregledaju ulov. Prvo im je bilo da kod tipka zastanu i dobro ga osvetle i pogle daju. Zatim Ur-ronu. Posle toga jadnu Hakicu, koja je le ala na boku i uzalud vrte la tokove svoga tela. Na kraju su osmotrili mene. Poku ao sam da se pomaknem, ali z amalo da se to zavr i onesve ivanjem. Poku ao sam, potom, da ne to ka em ili da bar zamumla m na na huni ki nain, ali se pokazalo da je moja ugruvana vrea za vazduh sva slepljen a, da u njoj nema vazduha niti ga u nju mogu uduvati. Sme no, inilo mi se da ova udovi ta razgovaraju izmeu sebe dok razgledaju nas; sada ne govore, to je sigurno, kad dolaze, uvek u skupini, u moju eliju, da me ne guju. Ako im je to bio jezik, bio je grozan, jedno zvi danje isprekidano pra tanjem, ni nalik na Gal-dva niti na bilo koji drugi galaktiki jezik meni poznat. Pa ipak , ne to u tom njihovom 'govoru' kao da sam prepoznavao. Svaki put kad bi svetlost njihovih svetiljki pala prvi put na nekoga od nas, zveri su, tvrdim, poinjale da zvue iznenaeno. Kad su stigli do mene, strah sam podneo kudikamo lak e zato to se pojavila i na a Hufu. Negde u mom smuenom umu postojala je i zabrinutost za na u maskotu. Naje dnom se mala nurkinja pojavila, uzdigla se na dve zadnje noge ispred mene, ali o krenuta ka ovim estonogim stvorovima, i poela ne to prkosno da brblja, kao da hoe da me odbrani od njih, onako visokih i velikih. Oba pauka su ustuknula, a njihova zapanjenost bila je tako oigledna da oig lednija ne bi bila ni da sam ih kroz reuga, i to savr eno pode enog, gledao. Jedan p auk unu sa svih est nogu i poe da mrmlja urno, uzbueno: ili ne to o na oj maloj nurkinj li ne to njoj upueno. Jedno od ta dva, ne znam koje. Treba li da imam poverenja u te svoje uspomene, koje su mi i sad vi e kao san? U tim trenucima, ja sam, kao to u nekim zemaljskim knjigama ka u, postajao vak uum, i to brzo. Jedan, zavr ni dogaaj sam sigurno samo uobrazio, znam to. To mi je sad vi e m isao nego uspomena, jedna slika koja treperi onako kako se moja svest 'palila i gasila' neposredno pre nego to e se konano ugasiti. U toj uspomeni, sasvim iznenada se pojavljuje jo jedna prilika koja je is puzila ispod jednog komada na eg jadnog zdrobljenog batiskafia. Napola spljeskan i sav izoblien, ali ipak, na Ziz. Brzo se povratio u svoj normalni kupasti izgled. P auci su odskoili kao da su ugledali ne to smrtonosnije od otrovnog skenka. Jedan od njih okrete jednu svetlucavu cev ka na em namuenom deliminom Trekiju i ispali u areni zrak koji probi ogromnu rupu na srednjem u toj jadnoj gomilici prstenova. Snaga tog zraka, tavi e, odbaci Ziza ak na zid, blizu Hak. Moj premoreni mozak iskljuio se otprilike tada. (Ili pre toga?) Ipak, pos toji jo jedan utisak, mutan, kao kroz san, utisak koji se lepi za mene kao prikaz a duha o amuenog zaprepa enja. Neko je progovorio, dok je iz patuljastog Trekija curio sok po podu, na sve strane. Ne onim zvi dukom i praskanjem; niti na galaktikom sedmom, niti na ma k

om drugom civilizovanom jeziku, nego na - angliskom. "E, Bo e", rekao je taj glas, tonovima neverice, a meni se uinilo da je to ljudski glas, tavi e, glas ljudske enke, ali sa udnim naglaskom koji nikad ranije nis am uo. "E, Bo e, svi ovi - pa jo i Jofur!" XXVIII KNJIGA NAGIBA Legende Ka e se da smo svi mi potomci rasa koje nisu imale sree. Mnoge prie est naroda Jijoa opisuju veiti rat, veite progone i patnje, kao i fanatizam, u pet povezanih galaksija. Da je to bilo tipino, cela ta civilizacija ne bi ni milion godina po ivela, a kamoli milijardu ili vi e. Da je to bilo tipino, planete kao to je Jijo imale bi po hiljadu raznih pr erano do lih skupina i vrsta, a ne samo est; ovde bi bila op ta najezda takve 'gamadi '. Da je to bilo tipino, svet kao to je Jijo bio bi iscrpljen i 'potro en' jo od avno. Drugi izvori ka u da su zvezdoplovne rase ogromnom veinom srazmerno mirne. Da gledaju svoja posla, uzdi u svoje klijente i obrauju svetove koje su zakupili, v edro i smireno pazei na dobre manire i drevne kodove pona anja; polako gaze putanjo m koja se zove Uzlazna, ka nepoznatoj, ko zna kakvoj transcendenciji koja ih na kraju, mo da, eka. Oni sagledavaju drame i grubosti kojekakvih fanatinih 'alijansi' kao dokaz nezrelosti i lo eg 'ukusa' - ali ne interveni u protiv takvih pojava; za to se me ati kad ti je lak e da sagne glavu (ili glave) i obrauje svoju ba tu? Klijenti, odnosno tienici koji su toliko sreni da ih neki takav umereni kla n uzme pod svoje, rastu mirno i bezbedno, osim u pojedinim razdobljima - poznati m kao 'Vremena promene' - kad potresi u galaktikim dru tvima zahvate i oprezne i di skretne narode. A kad takva vremena potresa naiu, e, tada najbolje prolaze oni koji su ve ovrsli. Oni koji su ve mnogo puta izgruvani u nezgodnim susretima u sporednim ulic ama i bud acima svemira. Ali u periferijskim bud acima se i gine. Pria se da ovih est naroda jijoansk ih jesu gubitnici, izbeglice, oni koji okrvavljeni be e od izgubljenih bitaka i sk r enih snova, oni koji su prezadovoljni ako se uspeju negde sakriti. Tamo vidaju s voje rane i tragaju za nekom drugom stazom. Ne bi li, eventualno, dobili jo jednu priliku. Poslednju. SARA Stvar je bila zbrljana, kako god da pogleda . Fle -bomba je upaniila i tovarne ivotinje, koje su se otrgle od konopaca i k oia i ludo odjurile kroz lavirint kamenih kula. Neko e, dakle, morati da ide i tra i ih, ali tek po to ranjenici budu zbrinuti koliko to Sara najbolje mo e. Ljudi koji su ostali slepi - mo da privremeno - morali su biti primireni, a onda hranjeni iz ruke. Kasnije e svi mrtvi morati da budu odvueni na neko ravno mesto pogodno za lomau, i le evi spaljeni, pepeo razvejan, a ljaka sa kojom se ni ta n e mo e uiniti prikupljena u hrpu koja e se staviti u sanduk i prevesti do mora. Dodatna pote koa: nekoliko poginulih ratnica Urunthaija nosilo je na sebi m u eve ili larve. Sara je prikupila u jedno malo krdo sve te mu eve i sve ono najjae to je ispuzalo iz kesa sa larvama - sve to je imalo iole ikakvih izgleda da pre ivi; stavila ih je u improvizovani tor gde su maju ni mu jaci nastojali da podi u to potoms tvo, sada njihovo - naime, larve sa izgledom crva i bojom bra na ili testa. Mu jaci su dobijali da jedu sitne komade mesa koje su dugo vakali, a onda tako nastalu ma su predavali larvama pravo u usta i tako ih hranili. U priama o ratnom juna tvu, razmi ljala je Sara, nikada nema rei o svemu onome te kom to dolazi posle bitke. Mo da narodi ne bi toliko ratovali kad bi znali da pos le mora da se isti i mui ovoliko. Tek pred zalazak sunca uspeli su Kurt i Jomah najzad da sednu, da se mal o odmore i da jedu. Dan se pretapao u vee, a oko logorske vatrice svetlost je pad

ala na dva reda tmurnih zarobljenika - ljudskih i urskih - koji su zurili jedni u druge, poluslepi i besni. Niko nije izgledao tu niji nego nekada nji nauenjak, sada pustinjski prorok, Dedinger, onaj isti koji je onako le erno raspravljao sa Sarom jue. Dedinger je ponovo bacao sraunate poglede na Kurta koji je, meutim, stalno dr a o pi tolj na krilu, a zarobljenike na oku. Pre nego to je sela da veera, Sara je proverila u kakvom je stanju Pritina rana, sada za ivena. Iz rane je jo curilo pomalo krvi, dovoljno da Saru zabrine. Z a ivanje rane bilo je vrlo te ko, iz dva razloga: majmunica se, razumljivo, trzala, a Sarin vid bio je mutan zbog ok-bombe. Sada, videi da je uinila sve to je mogla za svoju malu pomonicu i prijatelji cu, Sara pogledom potra i i Neznanca. On je celo popodne vredno radio, ali tokom p oslednjeg sata nije ga videla uop te. Jo pre nekog vremena trebalo je da uzme lek. "Onamo je oti ao", ree Kurt eksplozer i pokaza ka jugu, ka stenama. "Poku ava da hvata magarce. Ne brini se, ume taj da se uva." Sara suzbi svoju prvu reakciju - elju da izgrdi eksplozera to je pustio ove ka sa zvezda da odluta u slabo poznatu divljinu sasvim sam. Ipak je to bio ovek u izvesnom smislu osakaen; na neki nain, bogalj. Mogao bi zalutati, ili nastradati. Ali, priseti se ona, neobino vian bogalj. Pametan i ve t na mnogo raznih nev erbalnih naina. Osim toga, za oveka tako mirnog izgleda, neobino dobar majstor borak ih ve tina. Sara slegnu ramenima, prihvatajui ono to nije u njenoj moi da izmeni, i sed e da i ona gricka vrlo tanke hlebne ploice, koje su pustinjski ljudi doneli, i da pije iz kraga vodu koja je imala ukus tavljene ko e. "Ujutro moramo prikupiti drva za vatru, po to nemamo u blizini nijedan ubre tarski torus koji bi mogao le eve pojesti i preraditi", ree Sara izmeu dva zalogaja. Govorila je glasnije nego obino, zato to su svi bili jo prilino zaglu eni, pa i ona s ama; samo jakim govorom uspevala je da nadjaa postojanu zvonjavu u u ima. "Osim tog a, trebalo bi da po aljemo nekoga da zove pomo." "Poi u ja", javi se Jomah. "Ja sam jedini koji nije nimalo izlupan u ovoj bici. Jak sam, a imam i kompas. Ujka Kurt zna da neu zalutati. U stanju sam da se kreem zaista brzo." Starijem eksplozeru ovaj predlog kao da se nije svideo. Njegov neak bio j e vrlo mlad. Ipak, posle nekoliko trenutaka razmi ljanja, Kurt klimnu glavom. "Raz uman predlog. On mo e krenuti u pravcu..." "Naravno da nene treba da po aljete", upade mu u re Ulgor, koja je do tog t renutka radila oko logorske vatre. "Potrau, pojuriu, nnogo vr e nego to to dete no e, a vrda ova poznajen dobro." Sara umalo da se ugu i zalogajem. "Ma, ni sluajno! Neverovatno mi je da te nismo jo vezali zajedno sa ostalima! Da te pustimo? Pa da odjuri po novu gomilu tv ojih fanatinih prijateljica?" Ulgor okrete svoju uzanu glavu i zagleda se u Saru postrance. "A ti nisl i da te noje prijateljice nisu ve krenule, draga keri Nelova? Urkau je poslala posla nstvo ispred seve, ne zavoravi. Pretpostavino da Kurtov neak mo e stii do Livade oku pljanja, a da usput ne naleti na nekog ligera ili na opor kuvraha. Ako krene ka s everu, kladin se da e susresti, pre nego na kog drugog, odred Urkainih saveznica k oje hitaju da nan se pridru e." Sad je bio red na Kurta da prekine nju, smehom kratkim, tvrdim. "A ko ka e da idemo na sever?" Pogleda e ga i Ulgor i Sara. " ta ti to znai?" upita Sara. "Oigledno moramo... " Njen glas utihnu. Uvek je pretpostavljala da Kurt ima hitna posla na Liv adi okupljanja. Sad vide kako se eksplozer osmehuje. Kad pomislim, pa on se nikad nije izjasnio da eli otii na Livadu okupljanj a, pomisli Sara; mo da je nameravao da se na Raskrsni, kad mi svi skrenemo levo, u zbrdo, ka Svetom jajetu, odvoji od na e skupine i ode negde drugde. "Drugi lanovi mog esnafa odavno su oti li da pomognu mudracima. Ovaj deak i ja imamo druge poslove, koji nas vode u drugom pravcu. I kad je ve o tome re, prep oruujem da razmisli o mogunosti da i ti poe sa nama, Sara. To je, napomenuo bih, posl ednji pravac u kome bi Urunthajke pomislile da vas tra e." Najdu i je to bio govor koji je ikad od Kurta ula. U njenom umu sve je prev

iralo od onoga to se time podrazumevalo. Na primer: za to on sve ovo govori u prisu stvu Ulgor? Zato, ree ona sebi, to e vrsto re ene Urkinje svakako moi da prate sve trag sku ine ljudi i magaraca. Ulgor mora da poe sa nama, ili da bude odstranjena. Meutim, zar ne bi ista logika zahtevala da poubijaju i sve ostale pre ivele ? Kurtu je svakako bilo jasno da to Sara nikad ne bi dozvolila. U svakom sluaju, problem ne bi mogao nestati samo zato to imaju dan-dva prednosti na poetku. Dobar traga, kao to je Dver, mogao bi ih pronai i sustii ak i po ohlaenim tragovima. Ona zausti da postavi ta pitanja, ali se uzdr a, shvativ i da Kurt ne bi mog ao o takvim stvarima govoriti dok skupina besnih razbojnika, u neposrednoj blizi , sve slu a. "Zna da ne mogu poi", ree ona najzad i odmahnu glavom. "Ovi ljudi, ali i Ur i, umree ako budu ostavljeni ovako vezani, a da ih oslobodimo, ni to, oigledno, ne dolazi u obzir." Ako je u tom pogledu imala ikakve sumnje, samo jedan pogled u Dedingerov e oi pune gneva bio je dovoljan da sve bude jasno. Ta ledena razbesnelost bila je problem koji se mogao re iti samo pomou velike koliine vremena i prostora. to vi e vre mena i prostora, to bolje. "Ja u ostati i brinuti se o svima njima dok ne dou njih ovi prijatelji", nastavi ona. "Dru tvo Urunthai verovatno e me uzeti u za titu, zato t o sam se borila da spasem neke od njih... mada e me mo da zadr ati u zarobljeni tvu. Mo d a u ak biti u stanju da ih ubedim da ne pobiju Dedingerovu bandu. Ali ti i Jomah treba da krenete. Pod pretpostavkom da pohvatamo i vratim o nekoliko magaraca, mo ete povesti sa sobom i Priti, i Neznanca. Uz ogromnu koliin u sree, mogli biste ih dovesti do nekog mesta koje ima apotekara i jak odred teri torijalne odbrane. Ja u ii nekoliko strelometa za vama, da pokrijem va e tragove, a onda u pomou drugih magaraca ugaziti nekoliko la nih staza u raznim pravcima." Tihi zvi duk po tovanja ote se Ulgori. "Prava sestra svoga vrata", ree ona. Sara se okrete i upre prstom u elegantnu majstorku zanata. "Naravno, to znai da si ti istro ila slobodno vreme koje ti je bilo dato zato to si nam pomogla n a kraju bitke." Ona se sagnu i ize jedan namotaj atorskog konopca. "Vreme je da s e pridru i ostalima pored vatre, kom inice." Ulgor uzmae od nje. "Ko jo osim tebe zami lja da silom sprovede tu odluku?" upita ona. Kurt zape udarni mehanizam pi tolja. "Ja i moj magini tap. Ti, Ulgor, ostani tu gde jesi." Ulgorin dugaki vrat klonu pora eno. "Dovro, dovro", promrmlja ona neute no. " Kad ste toliko navalili. Valjda u izdr ati i tu nevolju neko vrene." Sarina svest se probila kroz Ulgorinu reku umirujuih rei, do saznanja: ona nastavlja da se udaljava. Zbunjen pome anim signalima, Kurt eksplozer se dvoumio, sve do Dedinkerovo g povika: "Ona glumi, ej vi, budale!" Ulgor se u trenu okrete i sjuri u mrak, napolje. Kurt opali jedan metak za njom - i proma i, a urske sapi nestado e meu stenama. Poslednje to su od Ulgor vide li bilo je pozdravno mahanje dva uporedna repa; svaki je bio zasebno upleten u ' kiku'. Zarobljene Urkinje podigo e glave iz drogiranog mamurluka i jada i poe e frkta ti i smejati se, ne bez zluradosti. ak se i nekoliko ljudskih zarobljenika nasmej a eksplozerovoj neprilici. "Morao bi vi e da ve ba sa time, deda", ree Dedinger. "Ili da preda pi tolj nekom e ko je pogodio ne to, poslednji put kad je poku ao." Priti pokaza zube i zare a na biv eg studenta, koji ironino odglumi da se veo ma pla i, a onda se opet nasmeja. Ovaj je u Biblosu bio u blizini vi e impanzi, pomisli Sara, staviv i ruku na Pritino koleno da je smiri; trebalo bi da zna da mu je vrlo nerazumno da je ovak o izaziva. Meutim, pomisli ona, niko nije toliko budala kao inteligentan ovek koji je budala. "Dakle, sad je stvarno sve 'pocepano'", promrmlja Kurt, govorei Sari. "Mo jom krivicom. Trebalo je da te poslu am. Da je odmah ve emo, bez obzira na to to mi j e spasila ivot. Ovako, ona sad mo e da se unja oko nas i prati ta radimo. Ili mo e da o djuri i dovede svoju bandu pre nego to se dovoljno udaljimo."

Sara se zamisli. Dovoljno? Dovoljno za ta? Ulgorino bekstvo e, nesumnjivo, samo ubrzati nailazak onoga to je i inae ne minovno, ree Sara sebi. Eksplozer joj rukom dade znak da doe bli e. Sara sede pored njega. Meutim, K urt onda provede neko vreme samo je utke gledajui, vrsto stisnutih usana. Najzad se ipak odlui da progovori, ali vrlo tiho. Njene u i, ugruvane od eksplozije, jedva s u ga ule. "Razmi ljao sam u poslednje vreme, Sara... Kao da nam je samo Sveto jaje p oklonilo tu okolnost da ti putuje s nama. Kao da te je donela statistika sluajnost Ifnina. Tvoja struna sprema mogla bi znaajno da pomogne u neemu... u jednom projekt u na kome ja radim. Nameravao sam da te pitam da poe sa nama, im stignemo do Raskrs ne." "Da poem - kuda?" "Na jug", ree on, jo sti av i glas, "na planinu Guen." "Na pla...!" ree Sara glasno, skoiv i na noge. Videi Kurtov panini izraz lica, ona brzo sede na isto mesto i progovori ti ho. " ali se, je li tako? Zna da imam posla na Livadi okupljanja. Imam va ne obaveze t amo. Ako radikali smatraju Neznanca tako znaajnim da su zbog njega spremni ak i da ubijaju, zar ne misli da i mudraci treba da dobiju priliku da ga osmotre i da od lue ta e s njim? Osim toga, ako tuini jesu njegovi prijatelji, na a je du nost da mu obe zbedimo, to pre, modernu medic..." Kurt odmahnu rukom. "Ma, istina je sve to, naravno. Ipak, ako nam je zap reen put odavde do Livade okupljanja, a ako na drugoj strani eka drugi zadatak, ko ji bi mogao biti va niji..." Sara se zagleda u tog oveka. Da li je lud kao Dedinger? Kako bi mogao ije dan drugi zadatak biti va niji? "...zadatak na kome je radio jedan od tvojih kolega, i to tamo, dole, na mestu koje pomenuh, ve nekoliko nedelja..." Jedan od mojih kolega? - pomisli Sara i poe mirkati. Pre nekoliko dana vid ela je Bonera i Teina, ali u Biblosu. Plovov je na Okupljanju. Onda ko...? Jedno ime joj pade na um. Astronom Purofski? - pomisli ona. Dole, na planini Guen? ta bi on radio t amo, za ime Svetog jajeta? "...Zadatak koji naprosto vapi za tvojom struno u, ako smem tako rei." Ona zavrte glavom. "Do tog... mesta... ima da se pree Velika movara, i pus tinja, i Spektralni Tok! Ili da se krene velikom zaobilaznom putanjom, du reke, s ve do mora, a onda laom..." "Znamo mi jednu preicu", ree Kurt. "...a mi se ovde grimo da se nekako doepamo najbli eg sela, ali ni to ne mo em o - nedohvatljivo nam je kao Jijoovi meseci!" "Ma nisam ja rekao da bi bilo lako." Kurt uzdahnu. "Vidi, sve to elim da z nam u ovom trenutku jeste ovo: ako ti doka em da je put donde izvodljiv, da li bi po la?" Sara zausti da odgovori, ali se odlui da ipak malo prieka. Kurt je iz te s voje torbe ve izvukao neke udesne sile i jednu bo ansku spravu. ta ako on tu krije i neki magini, letei ilim? Ili legendarne 'sanke-antigravke' o kojima se toliko prialo ? Ili jedrilicu sa krilima tananim poput viline kosice, koja bi mogla uhvatiti s truju vazduha i poneti putnike ak do te daleke ognjene planine? "Nemam ja vremena da priam o glupostima", ree Sara i ustade. Brinula se zb og Neznanca. Napolju se brzo smrkavalo. Ulgor je pobegla ka severozapadu, ali ni t a nije jemilo da ona nee kru iti po okolini i iznenaditi oveka iz svemira. "Idem ja d a potra ..." Prekide je neiji vrisak, tako o tar da Sara podskoi. Vrisak iznenaenja i ogore nja, melodino talasav, maltene kao da je deo neke pesme o mahnitosti; vrisak koji se odbijao o mnogobrojne stene svuda oko njih tako da u mno tvu odjeka njihove ug ruvane u i nisu mogle odrediti iz kog pravca, zapravo, dolazi. Sari du lea proe drhta vica empatijskog u asa zbog tog groznog zvuka. Priti doepa jedan dugaak urski no i zakorai bli e nervoznim zarobljenicima. Jo mah pogladi najmanji od lukova pustinjskih lovaca i zakai jednu strelu u njega, t ako da je strela svojim zadnjim krajem, gde je urezan jedan leb, nalegla tano na k

anap. Sara razgiba ruke, znajui da bi trebalo u njima da ima oru je, ali nalazei da je ta pomisao nepristojna. Nije mogla nagnati sebe na to. To mi je slabost u karakteru, priznade ona sebi, pomalo o amueno. Slabost koju ne bi trebalo da prenesem svojoj deci. Ne ako ulazimo u epo hu nasilja i 'heroja'. Napetost se poveavala zato to je vri tanje postajalo jo gore. Bila je to sad jedna stravina me avina mo da deset posto bola, deset posto oajanja i osamdeset posto poni enja, kao da osoba koja vri ti smatra da bi smrt bila mnogo bolja od ovog to se de ava. Iz dure u duru ovo je postajalo sve bunije; zarobljenici su se zgurili, i ekuj ui bri no ta e izroniti iz mraka. Zau se jo jedan zvuk, ritmini topot po zemlji, ali ne kao od kopita nego ka o da prilazi neka ma ina. Kurt zape obara pi tolja, dr ei oru je ispred sebe. Senka se najednom uoblii na zapadnom rubu prostora osvetljenog vatrom sa njihovog ognji ta. Ali nakazna senka, nakrivljena, te ka, veoma iroka, prednjim delom utonula ka zemlji a zadnjim delom koso izdignuta; iznad prednjeg dela bacakalo se i uvijalo ne to, kao sve anj mnogobrojnih poludelih ruku i nogu. Sara jeknu i uzm ae jedan korak. Trenutak kasnije ona odahnu, jer pokaza se da to to se bacaka jeste Ulgor , uhvaena, i da njen krik nelagodnosti i sramote potie od toga to ju je uhvatio, i t o je u vazduhu dr i, pomou dve oklopne hitinske noge sa tipaljkama, jedan Gheuen. Gheuenske ruke? - pomisli Sara. Taj Gheuen, koji se pribli avao vatri, hod ao je na samo tri noge, vrlo nespretno, zato to se uhvaena Urkinja bacakanjem i uv ijanjem nastojala osloboditi, to je njemu kvarilo ravnote u. "Otpor je uzaludan", ree promukao, ali njima poznat glas, pro i tan i prozvi du kan kroz dva ventila na nogama. U tom glasu osealo se da su ventili puni pra ine. T a ista pra ina, siva, kojom je 'kraba' bila sva obasuta, u prvi mah zavara Saru da pomisli da je to neki sivi Gheuen. Ali kad se primakao vatri, ispod pra ine se poe la pokazivati njegova prava boja, plava. "Zdravo narode", ree promuklo Blejd, sin Gheuenke Drvogrize, stanovnice b rane kod sela Doloa. "Je l' bi mog'o neko da mi da malo vode?" No vedra, vetrovita i izuzetno hladna za ovo doba godine. Imali su zalihu goriva, ali su je pa ljivo tedeli i samo pomalo stavljali u vatru; ostacima pocepa nog paviljonskog atora ogrnuli su zarobljenike da oni ne bi suvi e gubili telesnu t oplotu. Tama je vukla Urkinje - pa i vrsto vezanu Ulgor - nadole, ka snu, ali lju dski pobunjenici su mrnali ne to izmeu sebe, onako zaogrnuti komadima platna kao kak vim zajednikim pokrovom; Sara se pitala ta li smeraju. Oigledno su imali manje elje nego pre ivele lanice Urkauine dru ine Urunthai da vide nailazak novih odreda Urunthai preko brda, sutra ili prekosutra. Ako bi oni u mraku uspeli da pregrizu ili pre seku konopce kojima su vezani, koliko bi ih delotvorno mogao Kurt zastra iti tim j ednim pi toljem, ako bi oni svi jurnuli odjednom? Dodu e, mnogi od njih jo su bili zaslepljeni od dana nje fle -bombe. Osim toga, sad je tu bio i Blejd, ojaanje veoma prijatno. Iako sklon da se zaka ljava zbog pr a ine, i oklopljen samo mek im, plavim hitinom, bio je itekako zastra ujua prilika. U n jegovom prisustvu, Sara i drugi ak su se mogli odva iti da naizmenice, pomalo, spav aju. Kad bismo bar znali ta se dogodilo sa ovekom sa zvezda, razmi ljala je Sara. Ve nekoliko midura je proteklo od njegovog odlaska. Sad se Loocen digao i svojim bledim sjajem obasjavao okolne predele, ali mogunost da ovek izgubi put ni je time postala mnogo manja. "Zvuk tog pucnja doveo me je do ovog va eg logora", objasio je Blejd kad s u Sara i Jomah sunerom sprali pra inu iz njegovih no nih ventila i sa obrua za gledanj e, za ta su potro ili veliki deo preostale raspolo ive vode. "Ve sam poinjao padati u oa janje, jer je svetlo toliko popustilo da nisam mogao pratiti va trag. Onda se ulo: bum. Malo kasnije video sam odraz svetlosti va e vatre na onoj 'kuli' od stena, t amo." Sara pogleda na tu stranu. Zaista, svetlost njihove logorske vatre prime tno je poigravala po tom visokom mestu na stenama. Mo da bi to moglo poslu iti Nezna ncu kao orijentir da se vrati kui.

"Ali zamislite moje iznenaenje kad je neko izgalopirao iz logora da me po zdravi!" Blejd se nasmeja kroz tri ventila. " ok je to bio, ali ni pribli no kao Ulg orin kad me je ugledala!" Gheuenova pria bila je jednostavna i junaka. ekao je ispod vode, u Urjutino j oazi, sve dok nisu oti le obe skupine, brza koju je vodila Urkau lino i spora, vea, sa zarobljenicima i plenom. Blejd je za to vreme razmislio o svojim mogunostima. Da se zaputi do naselja gde je raskrsnica puteva, takozvane Raskrsne, ili do ne kog drugog? Ili da poe za kolonama zarobljenih i poku a da uini ne to za njih, u najpo voljnijem trenutku? Obe te mogunosti znaile su dehidraciju i bol, kao i opasnost. Sara zapazi da Blejd nije ni pomenuo treu mogunost - da ostane u oazi sve dok neko ne doe. Mo da mu to nije ak ni palo na um. "Jedno nisam oekivao", ree Blejd, "a to je, da u ovde zatei vas na vlasti! P obedili ste obe te naoru ane skupine sopstvenim snagama! Izgleda da, posle svega, nije bilo neophodno da vas neko spasava." Jomah se nasmeja sa svog mesta na Blejdovim leima, gde se popeo da obri e p ra inu sa Blejdovih proreza za mirisanje. Deak sad zagrli plavu kupolu 'krabe'. "Ti si spasao stvar!" Sara klimnu glavom. "Ti si najvei junak ovde, dragi prijatelju." Posle toga, kao da nije vi e imalo ta da se ka e; ili su, mo da, svi bili ve suv i e umorni za rei. Neko vreme su utke gledali plamene jezike na ognji tu. Sara se, u je dnom trenutku, zagleda u Loocen, vide na njemu blistave odsjaje sunca sa gradova koje su Bujuri, tamo, napustili. Ostavili su ih na tom prirodnom satelitu Jijoa kao trajne podsetnike na velianstvenu silu i slavu kojom je ovaj planetni sitem bio, nekad, ispunjen, i kojom e opet, jednom, u dalekoj budunosti, biti ispunjen. Mi, prerano do li, jesmo kao snovi Jijoa, pomisli ona. Kao duhovi prozirni iza kojih, kad nestanu, ne ostaje nikakav trag. Prolazne ma tarije, dok se ovaj d eli Bo je tvorevine odmara i priprema za sledee razdoblje u kome e neka bo anska rasa p okazati ta i koliko zna i ume. Ta pomisao nije donosila mnogo utehe; ona, ba , nije elela da bude san, ve n aprotiv, elela je da njen ivot i njena mi ljenja budu od znaaja, da doprinesu neem to e vremenom postajati bolje, da taj uticaj ide kroz njena dela, njenu decu, njenu c ivilizaciju; sve suprotno verskim postavkama o Stazi iskupljenja, naravno, ali z ato u skladu sa pogledima njene majke, koja je svoju decu vaspitavala tako da ne dr e mnogo do religije. Troje dece, koja postado e: jedan slavni jeretik, jedan leg endarni lovac i jedna enska koja veruje u neke svoje lude teorije da se svih est j ijoanskih rasa mogu iskupiti u sasvim drugom smislu i na sasvim drugi nain. Ona se priseti ne tako davnih razgovora sa Dedingerom. Verovatno nikad neemo saznati ko je od nas dvoje bio u pravu, pomisli Sar a; kako bi se ova Zajednica razvijala da se nije dogodio nikakav upad sa neba. teta, ree ona sebi. teta, jer i ja i on verujemo u ne to to je divno, ali na r azliite naine divno. Naime, mnogo lep e od izumiranja. utanje u logoru omoguilo je da neki od prirodnih zvukova sveta ponovo post anu prisutni i bliski. Zaostala zvonjava u Sarinim u ima postepeno je nestajala. Treba da budem zahvalna to nisam potpuno slepa i gluva, u ovom trenutku, ree Sara sebi. tavi e: to nisam mrtva. Ako ima nekih trajnih o teenja, nauiu da ivim s a. U tom pogledu, Neznanac je davao pozitivan primer: ovek stalno vedar i do bro raspolo en, iako je u jezivoj nesrei izgubio dobar deo onoga to mu je omoguavalo da bude onaj koji jeste. Sara zakljui da, u ovakvim vremenima, jedino ima smisla trpeti, stoiki, sve, i ii dalje; jer bi svaki drugi stav bio potpuno nerazuman. No je sad donosila mnoge zvukove. Neki su bili prepoznatljivi. Jedan lebd ei sled uzdaha, to je vetar, koji gladi obli nju preriju, a onda se zalee meu izvijen e kamene tornjeve i tu sabija u prirodne 'levkove'. U daljini muu neke ivotinje: t o je krdo galaitera. Zatim uje kako zlobno egre liger, upozorava sve i svakoga da se klone njegove teritorije. Zatim zacvili neka udna ptica. Zacvili i nastavi da cvili. Postojano, i sve jae. Sara uskoro ree sebi: ov o nee biti ptica. Uskoro se taj cvilei zvuk pro iri novom, brundavom snagom, poe se nametati, postade vlasnik cele ove noi, potopi i izgura sve svoje takmace. Sara ustade. Dve mase zarobljenika, pokrivene poderanim komadima atora, sad se zatalasa e: ljudi i

Urkinje su reagovali na buku koja se najednom pretvorila u olujni huk i strahovi t urlik. Sara pritisnu dlanove na jo bolne u i. Blejdova kupola se poe spu tati, uvlait i u njegova lea. Zarobljene Urkinje uzvijale su i mahale vratovima, blejei nekim s vojim nezadovoljnim kontrapunktom. Sa obli njih visokih stena poe e da padaju pojedin i komadii ljunka i kamena; Sara se zabrinu da bi cele stenovite kule mogle da se s ru e na logor, pod uticajem ovog silovitog uznemirenja u vazduhu. Taj zvuk, pomisli ona. ula sam ga i ranije. Nebo se pro e zracima svetlosti: ne to blistavo poe proletati iznad njihovih glava, usporavati, to je bilo praeno nizom titanskih zvunih udara. Spu tao se cevasti predmet sa mnogo iljastih izboina; usijan toliko, da oni oseti e toplotu na licima, na daljini od... Na kolikoj daljini? - pomisli Sara. Ona je samo u jednoj ranijoj prilici , i to tek na trenutak, videla zvezdani brod, sa prozora svoje kuice na drvetu, k ao daleki blesak. Kasnije je dobila slike, skice, apstraktne podatke o razmerama i slinom - to se ni porediti nije moglo sa ovim prizorom. Njen um reagovao je otu pelom smireno u. Svakako mora biti jo veoma visoko u atmosferi, ree Sara sebi; pa ipak, izg leda tako veliki... Bo ji brod sekao je nebesa pribli no od jugozapada ka severoistoku, i lepo s e videlo da usporava i da se spu ta. Nije bila potrebna velika genijalnost da se d okui odredi te. Iako je prizor bio zapravo predivan, Sara je u sebi oseala samo kiselo pr eviranje straha. LARK Nije se moglo mnogo videti sa te daljine. Ble tanje svetlosti sa Livade ok upljanja bilo je tako silovito da je i drvee u ovoj umi bacalo, sada, dugake, o tre s enke, nalik na drumove od mraka i naporedne drumove od svetlosti; ovde, na plani nskoj kosi, mnogo liga daleko od Livade okupljanja. "Eto, sad vidite protiv ega ste", ree im Ling, koja je stajala u blizini, okru ena stra om od pet- est podozrivih teritorijalaca. "Ovo vam nee biti kao obaranje dva mala robota telohranitelja." "U to ne sumnjam", odgovori Lark, zaklanjajui oi i mirkajui prema toj dreavoj , dalekoj svetlosti. Bia iz Vaseljene arala su reflektorima po krateru u kome je n jihova nekada nja istra ivaka baza le ala sada u ru evinama. Posle dva neprospavana dana, Larka su zvuci tuinskih dalekih ma ina podseali na re anje ligerske enke koja se vrati la iz lova, u jazbini zatekla svoje mladune mrtvo i iskasapljeno, i sad se napinj e od ubilakog besa koji polako raste. "Nije vam jo prekasno, znate", nastavi Lingova. "Ako nam predate va e zelot ske pobunjenike, kao i te va e visoke mudrace, Rotheni bi mogli da prihvate naelo p ojedinane, a ne kolektivne, krivice. Kazna ne mora obuhvatiti celokupno stanovni tv o." Lark je znao da bi trebalo da se naljuti. Da se okrene naglo ka njoj, da usklikne da je ta ponuda licemerna - jer su svi videli, a i osetili dokaze da s u njeni gospodari planirali, od samog poetka, genocid. Dve stvari mu ne dado e da to uini. Prvo, iako je svako sada znao da su Rotheni hteli da izazovu graanski rat i op te krvoprolie, ciljajui ponajpre na ljudsku populaciju Jijoa, mnoge pojedinost i ostale su nejasne. A avo je u pojedinostima, pomisli Lark. Drugo, nije imao snage, ovako umoran, da se upu ta u novi mentalni dvoboj sa mladom dakinskom biologiarkom. On okrete glavu i istovremeno izvi vratom na nai n koji je podseao na urski gest za 'sleganje ramenima', pa poe da i ti i coke na galak tikom drugom: "Zar nemamo (mnogo) bolja posla nego da (napeto) raspravljamo o glu postima?" Ovo donese odobravanje, iskazano sitnim smehom, od stra ara koji su pratil i njega i Lingovu na ovom putovanju ka dalekiom skrovi tu. Druga oru ana skupina vod ila je Rana, a trea je vodila Ro-kena, u sasvim drugim pravcima; zamisao je bila da se taoci sakriju na tri mesta koja e biti izmeu sebe udaljena to je vi e mogue. Da, ali za to su ba mene odredili da pazim na Lingovu? - pomisli on.

Mo da su mislili da e ona biti toliko zauzeta stalnim svaama sa mnom, pomisl i Lark, da nee imati vremena da planira bekstvo. inilo se da e njih dvoje ostati zajedno jo mnogo, mnogo dana. utke su gledali kako moni zvezdani brod nadlee Livadu okupljanja, vraa se i pomera tamo-amo, osvetljava svaki kutak, svako mesto gde je bio, jo do pre koju m iduru, neiji ator ili paviljon. Ovaj prizor je, vien sa daleke planine, izgledao hi pnotino; neodoljivo je privlaio svaiji pogled. "Mudrae, moramo krenuti dalje, ovde nije bezbedno." To je rekla narednica milicije, mala ilava ena po imenu en, sjaktave crne k ose, tananih crta lica i sa ubitanim lukom od kompozitnog materijala okaenim o jed no rame. Lark mirnu, zapita se kome se ona obraa. 'Mudrae'? Ah, da. Trebae mu neko vreme da se navikne. Oduvek je oekivao da e zbog svoje jeres i biti odbaen i da nee dobiti titulu mlaeg mudraca, bez obzira na to koliko obrazov anje stekao, bez obzira na to ta postigao. Ali o pitanjima ivota i smrti mo e odluivati samo mudrac. Okrenu e lea svemirskom brodu i nastavi e pe aenje. Lark je, i protiv svoje volj e, bacao poglede ka Ling. Iako je polovinu vremena ' eleo da je zadavi', to je bil a samo metafora za ljutnju. Nije bio ubeen da bi stvarno mogao, ako bi do toga do l o, da obavi tu svoju du nost. ak i sada, neumiveno, izmr avelo od napora, njeno lice bilo je daleko prelepo za tako ne to. Otprilike pola midure kasnije, blejei krik zaprepa enja razle e se planinskom padinom, dose e ledne vrhunca, vrati se kao vi estruki eho od koga listii na drveu uzd rhta e. To je kriknuo jedan vojnik iza njih, iz za titnice, koji se okrenuo kad je s jaj iz pravca svemirskog broda naglo postao nemogue jai, i koji je sad upirao prst om pru ene ruke na tu stranu. Svi potra e nazad na tu uzvisinu sa koje se moglo bez z apreka pogledati ka jugozapadu. Morali su oi zaklanjati akama. "Ifni!" jeknu Lark. Stra ari i stra arke stiskali su svoje primitivno oru je, ili jedni druge za ruke, ili pravili uzaludne male pokrete da odagnaju zlo. Lica svih prisutnih bila su bela od te svetlosti. "Ne... mo... gu... e...", ree Lingova te ko, uzdi ui sa svakim od tih slogova. Ogromni brod Rothena lebdeo je i sad iznad Livade okupljanja, okupan sja jem. Ali je svetlost mnogo jaa sad padala na njega odozgo, iz jednog novog ent iteta. Iz drugog broda. Mnogo, mnogo veeg, kao to je odrasla Urkinja vea od neke svoje larve. Uhhhhhh... pomisli Lark, i to je bilo sve to je njegov um mogao da proizv ede u tim trenucima. Borio se da shvati toliki skok u razmerama stvari. Najzad m u doe jedna misao; ali pravo svetogre. Taj novi div mogao bi da snese jedno Sveto jaje i da ih u sebi zadr i jo ne koliko. Zarobljen ispod ovog superdiva, Rothenski brod za kripa i zanjiha se kao d a poku ava, uzaludno, da pobegne; ili da se pomeri makar i malo. Sada svetlost koj a se na njega slivala odozgo poprimi kvalitet materijalnosti, vrste tvari maltene ; svetlost koja kao moni klip pritisnu brod Rothena sve ni e ka tlu; kao da hoe da g a u crnu zemlju satera. Svetlost postade zlatna, a manji zvezdani brod se polako , ali potmulo zari svojim donjim delom u tle. Zgusnuto utilo na njemu ve se hladil o i stvrdnjavalo. Kao vosak, pomisli Lark o amueno. Onda se okrete, kao i svi ostali, i dade se u bekstvo u umsku no, u jurnjavu koja ga je nosila sve dalje i dalje, najbr e i n ajdalje to je njegovo telo moglo izdr ati. ASK ta je ovo, prstenovi moji? Ova drhtavica koja sve vas pro ima? Utisak stra ne poznatosti. Ili poznate strave. U ovoj nezapamenoj poplavi svetlosti, stojimo kao da smo korenje pustili,

ovde na livadi svetkovinskoj; nedaleko od nas je rothenski brod, pritisnut o ze mlju i zarobljen mehurom zamrznutog vremena. Li e i granice, eno, lebde, uhvaeni usre d kovitlaja, nadomak tog zlatnog voska koji je Rothene zapeatio. A iznad svega, sila najnovija. Titan. Svetlost koja nas je toliko pekla, sad se polako gasi. Brujei pesmom neod oljive snage, div nad divovima se spu ta, drobi sva preostala stabla na ju noj polov ini ove doline, svojom te inom stvara uvalu koja e biti neko novo jezero, pa ipak j o i nebesa ispunjava veliinom svojom nepojamnom, visoko, visoko. Oseate li vi to, prstenovi moji? Predoseaj koji bruji kiselinskim isparenjima u na em jezgru? Du jedne strane tog zvezdanog broda otvara se hermetini kapak. Ulaz je to dovoljno velik da proguta celo jedno omanje selo. Unutra njost je prepuna svetlosti. Izlaze obrisi. Kupasti. Od nagomilanih prstenova: na dnu najvei, na njemu sve manji i ma nji. Oni roaci zastra ujui koje nadasmo se da nikada vi e videti neemo. SARA Neznanac je do ao u logor urnim koracima, nedugo posle preletanja drugog va sionskog broda iznad njihovih glava. Sara se, do tada, ve sabrala u tolikoj meri da se mogla posvetiti neposrednim potrebama. Onim stvarima na koje je mogla bar donekle uticati. ovek zvezdoleta do ao je sa juga, terajui ispred sebe est umornih magaraca. Iz gledao je uzbuen, ponet grozniavom potrebom da ne to ka e. Otvarao je i zatvarao usta, izgovarao svakojake neartikulisane glasove, kao da bi hteo istom snagom volje da napravi rei. Sara mu opipa elo, zaviri mu u oi. "Znam", ree mu ona, poku avajui da smiri njegove prenapete nerve. "Videli sm o i mi. Brod, bogami, broduga, vei nego jezero Dolo. Kamo sree da nam ti mo e rei da li je to tvoj brod, ili brod nekih drugih koje ti ne voli nikako." Nije, zapravo, znala da li taj ovek uop te uje njen glas, a kamoli razume. O n se zatekao bli e ok-bombi, a manje pripravan. Ne to u njegovom uzbuenju nije se uklapalo sa onim to je Sara oekivala. Nije pokazivao prstom ka nebu, a ni ka severu gde su oba broda, prvo manji, pa vei, sl etela. Umesto toga, pokazivao je ka jugu, odakle je upravo do ao. Neznaneve oi zagleda e se u njene, i on se sterese. Namr ti se jako, od silne usredsreenosti, i nekoliko puta duboko udahnu. Onda, sa oima najednom ozarenim, za peva. etri konja a-re-na! pravimo od e-e-ra! Sve zaaaaa... sve za na e malo to nam sreu dalo! Ali glasom promuklim, a Sara vide i suze u njegovim oima. On nastavi da p eva, ali sad neku drugu melodiju, sasvim drugaiju, vrlo sporu; melodiju koja je m nogo godina le ala negde u re njevima njegovog mozga i sad izronila neo teena. Saaaam... pod neboooom... prerijom ja- em ja. iii... jo vodiiiim... konja do-bra dva... Sara je klimala glavom levo i desno, u ovom, sada vrlo laganom ritmu, po ku avajui da dokui neko znaenje u pesmi. "etiri konja, dva ko... Ifni! Oh, Ifni!" Ona se munjevito okrete ka eksplozerima. "Video je jo urkinja! Sti u sa juga, da nas napadnu s lea!" Kurt mirnu dva-tri puta, htede ne to da ka e - ali ga sprei ursko zvi dukanje i

klicanje. Ulgor, jedna od tih vezanih Urkinja, ispru i vrat ka njima. "Pa rekla san van da e na e saveznice vrzo doi. A sad, secite ove konopce, da vih ja nogla da istu pin pred njih i da uvedin na e prijateljice Urunthajke da prena vana ne postupaju odve lo e." "Saro", ree Kurt i uhvati je za lakat. Ali ona se izmae od tog dodira: nij e bilo vremena za gubljenje. "Ti, Kurte, povedi Jomaha, Priti i Neznanca u stene. Urkinje slabo prate tragove na kamenitom terenu. Mo da ete se doepati planine, ako Blejd i ja uspemo da ih zadr imo neko vreme. Poku ajte da naete neku peinu ili tako ne to. Polazi!" Ona se okrete ka plavom Gheuenu. "Blejde, jesi li spreman?" "Spreman, Saro!" Plavi vrlo ujno sklopi dve tipaljke i iskorai napred, kao da je spreman da vodi, iz poetka, bitku kod trgovake postaje Znunir. Smeh je natera da se okrene. Smejao se Dedinger, malo ironino, kao da mu je ovo veoma zabavno. "Ne obraaj pa nju na mene, sestro. Plan ti je laan. Sauvae ivot meni i mojim lj udima. Dakle, Kurte, uradi kako ti je ona rekla! Krenite meu stene. Odmah!" Sara uvide ta Dedinger hoe da ka e. Ako pripadnice urskih eta uvide da ne mog u pratiti begunce kroz stenoviti lavirint, ili kroz neko uzano grotlo, ili uz ga ru drvo, morae, zbog toga, da obnove svoj poga eni savez sa bandom ljudskih radikal a i da odustanu od osvete, bar privremeno, dok Dedinger sa svojim pustinjskim tr aperima ne pohvata Saru, Kurta i ostale. Ona klonu, uviajui uzaludnost svega. ta smo sve pre iveli, ree ona sebi, a evo gde zavr avamo: na istom mestu sa ko ga smo poeli. "Saro", ree Kurt opet. I opet odustade od onog to je hteo rei. Samo nagnu g lavu na jednu stranu i ree: "Slu aj." Na proplanku zavlada potpuna ti ina. Nekoliko trenutaka potom, zau i ona: t opot. Mnogo kopita, veoma veliki broj. U velikoj hitnji. Taj zvuk je prodirao iz same zemlje, kroz njene tabane, kroz stopala. Prekasno je za ma kakav drugi plan, ree ona sebi. Prekasno je za sve, osi m za dostojanstvo. Ona uze Neznanca za ruku. " ao mi je to nisam br e protumaila tvoja upozorenja ", ree ona. Poe rukom brisati najgore nanose pra ine sa njegove odee, ispravljati mu okovratnik. Ako e on biti Urkinjama glavni plen, onda nek bar izgleda koliko-toli ko dobro, a ne kao dronjavko i klo ar. On joj uzvrati neodlunim osmehom. Zajedno se okrenu e ka jugu, ka nailazeem talasu konjice. Prido lice nahrupi e do samog logora, sa juga, ali uskoro i izmeu stenovitih tornjeva, odasvud. Urkinje, bogami, nego ta, ree Sara sebi. Robusne, jake i dobro naoru ane, zaas su zaposele ceo logor, sve bitne take. Rasporedile su se kao istureni deo neke vee vojne jedinice, motrile ima li igde ikakve opasnosti. U njihovim rukama njihali su se arbalesti. Sara je bila iznenae na, a pomalo i uvreena, to ova prethodnica urskih brigada ne obraa nikakvu posebnu pa nju na nju i Blejda, kao da njih dvoje nisu nikakva opasnost. Ali, jo udnije, ni na vezane Urkinje, koje ostado e tano tu gde su i bile. Sara zatim primeti da su ratne boje na ovim novim Urkinjama kudikamo dru gaije nego na Urkauinoj bandi. Uzdr anije su nacrtane, glatkije, tenije. Da li bi to moglo znaiti da one ne pripadaju dru tvu Urunthai? Po neraspolo enom izgledu Ulgorinog lica Sara zakljui da ovo nisu one 'prij ateljice' koje je majstorka zanata oekivala. U Sari se uspravi jedna vitka trska nade. Je li mogue da je ovo teritorijalna milicija? Bez formalnih tunika sa milic ijskim oznakama inova na rukavu i bez onog tipinog pona anja urske milicije koja se sastoji uglavnom od lokalnih gonia stoke koji se sastanu da malo ve baju, isto iz za bave, svakog osmog dana, ali i to samo ako su vremenske prilike dobre. Ko su ovi? - pomisli Sara. Urkinje iz ove prethodnice javi e, zvi danjem, glavnini svojih trupa da je s ve pod kontrolom. Posle nekog vremena, jedna starija urska matrona sa sedim rubo vima krzna svud oko nju ke ue dostojanstvenim kasom u krug svetlosti vatre. Prie me ta nima sela Dolo i nakloni se vratom, u znak po tovanja.

" alino zvog na eg zaka njenja, prijatelji. alosno je to ste inali te koa, ali je rlo dovro to ste ih sani uspeli savladati..." Sara je netremice gledala kako Kurt prilazi i dodiruje, vrhom svog nosa, nos ove stare Urkinje. "Nije zaka njenje ako se stigne u poslednji as, prijateljic e Ula tu. Znao sam da e namirisati na e nevolje i doi po nas..." Sara je tad prestala da prati njihov razgovor zato to ju je Neznanac povu kao za ruku i okrenuo sasvim. Stiskao je njenu mi icu, a nervozni trzaji irili su m u se ispod ko e lica, praeni poku ajima da ne to ka e. Neke druge prilike pribli avale su se iz mraka. Zbunjujue. U prvi mah je pomislila da je to jo jedan urski odred spreman za rat. Ali to bi morale biti neke veoma krupne Urkinje, sa udnim, krutim vratovima i udnim n ainom kretanja. Na tren Sara pomisli da prepoznaje onu ilustraciju koja je nekad davno stajala na proelju Partenona - onu sa divljim, mitskim 'kentaurima'. Trenutak kasnije ona uzdahnu. E, jesam sme na, ree ona sebi. To su samo ljudi koji ja u magarce. Ej, Ifni! U ovoj pomrini i najobinija stvar mo e izgledati tajanstvena, naroito posle svega to s mo pre ... Ona mirnu i pogleda opet. To su bili neki mnogo veliki magarci. Noge ljudskih jahaa nisu se vukle p o zemlji nego su bile visoko, visoko u vazduhu. Ti ljudi su jahali ogromna tela koja kao da su pulsirala sirovom ivotinjskom snagom. "To su oni!" povika Jomah. "Stvarni su! Znai, ipak nisu svi pobijeni!" Sara se oseti kao da je svedok dolaska zmajeva, ili dinosaura, ili grifi na iz dejih slikovnica. San se ostvarivao - ili ko mar, za nekog. Zarobljenice iz d ru tva Urunthai kriknu e emerom i oajem, videv i ta ukorauje u svetlost vatre. Jer to je nailo da je propalo njihovo jedino veliko postignue - jedino na osnovu ega je njiho vo Dru tvo moglo polagati pravo na slavu. Da je njihova slava bila, sve vreme, sam o farsa. Jahai su sjahivali, i Sara vide da su to sve ene. Takoe vide da su one za s obom dovele jo nekoliko tih novih, velikih ivotinja, i to takvih koje su imale sam o sedla, ali ni ta drugo na leima, pa ni jahae. Ne, ree ona sebi, uviajui ta e od nje u sledeim trenucima biti zahtevano. Ne, ovi ne mogu od mene ozbiljno oekivati da se popnem na jednu od tih stvari! Najbli a nova ivotinja frknu, videi da Neznanac podi e ruku da je pogladi po o gromnoj glavi. Masa tog jednog stvorenja bila je jednaka masi etiri ili pet Urkin ja, a eljusti dovoljno velike da progutaju ovekovu ruku do ramena. Meutim, ovek iz k osmosa bezbri no je pritisnuo obraz na ogromni vrat ivotinje. I zapevao, sa suzama u oima, opet. Sam, pod nebom, prerijom ja em ja. I jo vodim konja dobra dva. EPILOG udna je ovo Vaseljena. On razmi lja o tome, ali ni ta ne pretae u rei; lak e mu je tako. U poslednje vreme prona ao je veliki broj naina da izrazi svoje zamisli bez onih nizova svakojakih zuji-bruji, svirkaj-puckaj zvukova koji su nekada protic ali kroz sve njegove misli. Muziku i pesmu. Brojeve. Skice olovkom. Oseanja. I one udne boje koje izgl edu drugih osoba pridodaju oni sme ni ' ivi viziri' koje ljudi na ovom svetu ponekad nose na glavi. Reuzi, ree on sebi. Osposobio se da misli ime te ivotinjske vrste i ponosan je na to dostignue . Postepeno se pobolj ava u tome, uspeva da misli va na imena jasnije. Sara, Jomah, Priti, pomisli on. Jo neke rei uspeva on da misli, ponekad i po dve, pa ak i po tri zajedno.

Njegove uspomene se jasnije kristali u. On sada pamti izviaki brod, pogoen i uni ten u uzaludnom poku aju da se jaemu od sebe odvue pa nja, da se lovaki brod odmami o d lovine, na drugu stranu. Njegov poku aj nije uspeo, niz udaraca potresao ga je, onda je nastalo jed no razdoblje koji mu se nije jasno vratilo u seanje, utisci pomueni od brzog kreta nja, nagle promene. Zatim, brod pada, gori, prevre se mnogo puta... i sruuje se na tle. Ne, ne. O neem drugom razmi ljati. Jahanje, pomisli on. Eto mnogo lep e teme. Jahanje na osedlanoj ivotinji. T emperamantnoj. Koja se zove... Konj, ree on sebi. Kakva je vrtoglava radost to jahanje, kako to ponese ov eka. Prohladan vetar ide ti u lice, donosi hiljadu zapanjujuih mirisa. Ba udno, nai na jednom novom svetu tako mnogo stvari koje voli ! Na ovom svet u, i u ovom novom ivotu u kome ti je oteta upravo ona stvar koja veinu ljudi ini lj udima. A to je vladanje reima. Setio se: ranu vrlo slinu njegovoj zadobio je, pre njega, jedan njegov... Prijatelj, ree on. Njegov kapetan. Jedna slika ukovitla mu se u um. Prilika zgodna, glatko siva. Peraja koj a udaraju po vodi ispunjenoj vrlo sitnim vazdu nim mehuriima. Napred vilica, su ena u obliku boce, a u njoj zubi vrlo iljati, pokazani osmehom. Mozak ranjen, ali i sa d duboko mudar. On, bez glasa, obrazuje tri sloga. Krei... dei...ki. Ovo je okida koji sad oslobaa jo jednu poplavu uspomena. O mnogim prijatelj ima. O jednom brodu. O jednoj misiji. O jednoj potrebi. Slika vodenih dubina. Tako je duboko ovde i tako crno, da nikakva svetlo st tu ne mo e prodreti, nikad. Ovde se mo e ne to sakriti, ali ovo nije pribe i te. U celo m ogromnom kosmosu, ni jedno jedino bezbedno skrovi te nema . Ali sad jo ne to, kao da je pu teno sa robije njegove bolesti, plovi uvis kro z njegovu svest, iznenauje ga naglom prepoznatljivo u. Jedno ime. Moje... ime, ka e on. Klizavo od dugo nagomilavanog osujeenja, ono naprosto iskae iz nekih nezna nih dubina, pluta do povr ine. Iskae, bacaka se tamo-amo, smiruje se. U dohvatu. Nije trebalo da potone, nikada. Trebalo bi da bude, oveku, najbolje znana re u njegovom ivotu, ali, eto, njemu se tek sada vraa, kao da mu ka e: 'Radujemo se tvom povratku'. On ja e kroz no, kroz talase egzotine meseine, okru en neobinim stvorenjima i je dnom kulturom koja ne lii ni na koju od ranije poznatu njemu; on poinje glasno da se smeje, ekstatino srean to e sad biti sposoban da uradi ne to najosnovnije. Ne to bitn o. Progovara: Zovem... se... Emerson.