Klark Artur/Li D entri RAMA II Prevod: Jak i Zoran/ ivkovi Zoran Clarke Arthur/Lee Gentry RAMA II, 1989.

Serija "Rama" POLARIS 1990. 1. RAMA SE VRAA (2)

Ekskalibur, veliki generator radarskih impulsa, koji su energijom napaja le nuklearne eksplozije, nalazio se izvan upotrebe ve skoro pola stolea. Bio je pr ojektovan i nainjen u velikoj urbi neposredno po prolasku Rame kroz Sunev sistem. K ada je 2132. objavljeno da je stavljen u pogon, obja njeno je da mu je svrha da Ze mlji obezbedi blagovremeno upozorenje o pribli avanju svih buduih tuinskih posetilac a: brod veliki poput Rame mogao se otkriti na meuzvezdanim udaljenostima - godina ma, nadali su se naunici, pre no to bude mogao da ima bilo kakav uticaj na ljudske poslove. Odluka da se naini Ekskalibur doneta je jo pre no to je Rama pre ao perihel. Kada je prvi vanzemaljski posetilac zaokrenuo za Sunce i zaputio se ka zvezdama, armije naunika stale su da prouavaju podatke sa jedine misije koja je uspela da s tigne do njega. Rama je, objavili su oni, bio inteligentni robot koji nije pokazao ba nik akvo zanimanje za na Sunev sistem ili njegove itelje. Zvanini izve taj nije pru ao nikak va obja njenja za mno tvo tajni sa kojima su se istra ivai suoili; strunjaci su, meutim, verili same sebe da su razumeli jedno temeljno naelo ramanskog in enjeringa. Budui d a je veina velikih sistema i podsistema koje su ljudski istra ivai zatekli u Rami im ala po dve operativne rezervne jedinice, izgledalo je da su tuinski in enjeri proje ktovali sve u tri primerka. Stoga, budui da se za celu d inovsku letelicu smatralo da je ma ina, do lo se do zakljuka da je veoma verovatno da e za prvim posetiocem usle diti jo dva ramanska broda. Ali nikakve nove svemirske letelice nisu se pojavljiivale u Sunevom sused stvu iz praznih prostranstava meuzvezdanog svemira. Kako su godine prolazile, itel ji Zemlje na li su se suoeni sa nekim preim problemima. Brige oko Ramanaca, ili ve on oga ko je sazdao taj sumorni cilindar dugaak pedeset kilometara, poele su da blede kako je samotna poseta tuinaca polako odlazila u istoriju. Poseta Rame i dalje j e zaokupljala pa nju mnogih naunika, ali najvei broj pripadnika ljudske vrste bio je primoran da pa nju posveti drugim stvarima. Poetkom etrdesetih godina dvadeset drug og stolea svet se na ao u raljama velike ekonomske krize. Vi e nije bilo novca za odr a vanje Ekskalibura. Ono nekoliko naunih otkria koja su ostvarena na njemu nije mogl o da opravda ogromne tro kove obezbeenja njegovog funkcionisanja. I tako, veliki nu klearni generator impulsa bio je napu ten. etrdeset pet godina kasnije bila su potrebna trideset tri meseca da se Ek skalibur vrati u operativno stanje. Osnovno opravdanje za o ivljenje Ekskalibura b ilo je nauno. Tokom minulih godina do lo je do procvata radarske nauke, kao i do us avr enja novih metoda tumaenja dobijenih podataka, to je veoma povealo vrednost osmat ranja nainjenih na Ekskaliburu. Kada je generator ponovo poeo da snima prizore dal ekih nebesa, gotovo niko na Zemlji nije vi e oekivao dolazak nove letelice Rama. Operativni nadzornik na stanici Ekskalibur nije ak ni obavestio svoje pre tpostavljene kada je neobina taka zasvetlela prvi put na njegovom monitoru za obra du podataka. Pomislio je da je posredi artefakt, varka koju je proizveo nepravil an procesni algoritam. Kada se, meutim, ovaj trag ponovio nekoliko puta, on mu je posvetio veu pa nju. Nadzornik je pozvao efa naune ekipe na Ekskaliburu koji je izvr i o analizu podataka i do ao do zakljuka da je novi objekat kometa dugog perioda. Pro l a su jo dva meseca pre no to je jedan diplomac dokazao da je trag izazvalo glatko telo ija je du a strana imala najmanje etrdeset kilometara. Godine 2197. svet je konano doznao da je objekat koji hita kroz Sunev sist em ka unutra njim planetama druga vanzemaljska svemirska letelica. Meunarodna svemi rska agencija (MSA) usredsredila je svoje snage na pripremu misije koja e presres ti uljeza im bude u ao unutar Venerine orbite krajem februara 2200. Oi oveanstva opet su se upravile ka zvezdama, a itelji Zemlje ponovo su se upustili u rasprave o du bokim filosofskim pitanjima to ih je postavio prvi Rama. Kako se novi posetilac p ribli avao, a mre a senzora upravljena u njegovom pravcu uspevala da mu sve podrobni je razlui fizike pojedinosti, bilo je potvreno da je svemirski brod istovetan, bar

spolja, svom prethodniku. Rama se vratio. oveanstvo se po drugi put na lo suoeno sa s udbinom. 2. TEST I OBUKA Bizarno metalno stvorenje lagano se kretalo du zida, gami ui nagore ka ispus tu. Liilo je na kakvu oklopnu ivotinju, ije je zglobno, pu evsko telo bilo prekriveno tankom opnom koja je obavijala zbijenu skupinu elektronskih delova sme tenih u sr ednjem od njegova tri dela. Jedan helikopter lebdeo je na oko dva metra od zida. Dugaka, fleksibilna ruka sa hvataljkom na vrhu pru ila se iz nosa helikoptera, zam alo proma iv i da obavije metalnu kand u oko neobinog stvora. "Do vraga", promrmlja Jano Tabori, "ovo je gotovo nemogue izvesti dok se k opter trese. ak i pri savr enim uslovima te ko je vr iti precizne zahvate ovom hvataljk om pri punom izdu enju ruke." On uputi pogled prema pilotu. "Zbog ega ova fantastina letelica ne mo e da zadr i stalnu visinu i polo aj?" "Pribli i helikopter zidu", naredi dr Dejvid Braun. Hiro Jamanaka bezizra ajno osmotri Brauna i unese komandu u kontrolnu konz olu. Ekran pred njim blesnu crvenom bojom i na njemu se pojavi poruka: KOMANDA N EPRIHVATLJIVA. NEDOVOLJNA TOLERANCIJA. Jamanaka ni ta ne ree. Helikopter je i dalje lebdeo na istom mestu. "Imamo pedeset centimetara, mo da sedamdeset pet, izmeu elise i zida", stad e Braun glasno da razmi lja. "Jo dva ili tri minuta i biot e se nai na sigurnom ispod ispusta. Preimo na runo upravljanje i zgrabimo ga. Smesta. Bez gre aka ovoga puta, Tabori." Za trenutak, Hiro Jamanaka zagledao se sumnjiavo u proelavog naunika sa naoa rima koji je sedeo na sedi tu iza njega. Zatim se pilot okrenuo napred, uneo novu komandu u konzolu i prebacio veliki crni prekida u levi polo aj. Na monitoru blesnu nova poruka: RUNO UPRAVLJANJE. BEZ AUTOMATSKE ZA TITE. Jamanaka stade da obazrivo pribli ava helikopter zidu. In enjer Tabori bio je spreman. On zavue ake u instrumentne rukavice i nekol iko puta, probe radi, otvori i zatvori hvataljku na kraju fleksibilne ruke. Ruka se ponovo izdu ila i dva mehanika krata ve to se sklopi e oko zglobnog pu a i njegove op ne. Senzori na hvataljki uputi e povratnom spregom kroz rukavice poruku Tiboru da je uspe no uhvatio plen. "Imam ga", uzviknu on uzbueno. Zatim otpoe spor proces uno en ja lovine u helikopter. Iznenadni nalet vetra zanese helikopter na levu stranu i ruka sa biotom udari u zid. Tabori oseti kako vi e ne dr i vrsto plen. "Ispravi ga", uzviknu on, nas taviv i da uvlai ruku. Dok se Jamanaka upirao da vrati helikopter u vodoravan polo aj , nehotice je sasvim malo pognuo nos letelice. Istog trena tri lana posade zau e muni zvuk udara metalne elise rotora o zid. Japanski pilot u magnovenju pritisnu dugme za sluaj opasnosti i letelica se ponovo nae pod automatskom kontrolom. Nepunu sekundu kasnije oglasi se zavijaj ui alarm i monitor u kokpitu blesnu crvenom bojom. VELIKO O TEENJE. VISOKA VEROVATNOA KRAHA. EVAKUISATI POSADU. Jamanaka nije oklevao. Samo trenutak potom bio je izb aen iz kokpita i smesta aktivirao padobran. Tabori i Braun hitro su sledili njego v primer. Istog asa kada je maarski in enjer izvukao ake iz instrumentnih rukavica, h vataljka na kraju mehanike ruke se otvori i oklopno stvorenje stropo ta se u dubinu od stotinu metara, raspav i se u hiljadu maju nih komada pri sudaru sa ravnom povr in om. Helikopter kojim vi e niko nije upravljao stade da se mahnito strmoglavlju je. Iako je u letelici bio ukljuen automatski algoritam za spu tanje, koji ju je dr a o pod punom kontrolom, o teeno plovilo estoko je pritislo amortizere pri dodiru sa t lom i prevrnulo se na bok. Nedaleko od mesta gde se helikopter prizemio, jedan k rupan mu karac, odeven u smeu uniformu prekrivenu vrpcama, iskoi iz otvorenog lifta. Upravo se spustio iz centra kontrole misije, delujui prilino uzbueno dok je odseno koraao ka roveru koji ga je ekao. Za njim je stupala ustra plavu a u letakom kombinezo nu MSA, koja je na oba ramena imala privr enu opremu za snimanje. ovek u uniformi bio je general Valerij Borzov, zapovednik projekta "Njutn". "Je li neko povreen?" up ita on vozaa rovera, elektroin enjera Riarda Vejkfilda.

"Izgleda da je Jano dobio prilino jak udarac u rame prilikom izbacivanja i z helikoptera. Ali Nikol je upravo javila radiom da nije slomio ni i a io nijednu kos t, ve je samo zaradio mno tvo modrica." General Borzov smesti se na prednje sedi te rovera pored Vejkfilda, koji j e sedeo za kontrolnom tablom vozila. Plavu a, videonovinarka Franeska Sabatini, pre stala je da snima prizor i stala da otvara stra nja vrata rovera. Borzov joj iznen ada odmahnu. "Poite da vidite kako je sa de ardanovom i Taborijem", ree on, pokazuj ui preko ravnice. "Vilson je verovatno ve tamo." Borzov i Vejkfild uputi e se u roveru u suprotnom smeru. Prevalili su oko e tiri stotine metara kada su stigli do Dejvida Brauna, suvog pedesetogodi njaka u n ovom letakom kombinezonu, koji je bio zaokupljen zamotavanjem padobrana i njegovi m sme tanjem u ranac. General Borzov izie iz rovera i prie amerikom nauniku. "Je li sve u redu, doktore Braun?" upita general bez mnogo okoli enja. Braun klimnu, ne odgovoriv i ni ta. "U tom sluaju", nastavi general Borzov od merenim tonom, "mo da mi mo ete rei ta ste imali na umu kada ste naredili Jamanaki da pree na runo upravljanje? ini mi se da bi bilo bolje ako tu stvar raspravimo ovde, podalje od ostalih lanova posade." Dr Dejvid Braun i dalje je utao. "Zar niste videli znake upozorenja?" nas tavi Borzov posle kratke pauze. "Da li ste, makar i na trenutak, pomislili da bi tim manevrom mogla biti ugro ena bezbednost ostalih kosmonauta?" Braun konano osmatri Borzova smrknutim, namrgoenim pogledom. Kada je najza d progovorio, uinio je to u gru i napeto, to je bio reit pokazatelj njegovih prigu eni h oseanja. "Izgledalo mi je razlo no da jo malo pribli in helikopter cilju. Preostala je jo izvesna margina, a to je bio jedini nain na koji smo se mogli doepati biota. Na zadatak je, uostalom, bio da uhvatimo..." "Nije potrebno da mi obja njavate ta vam je bio zadatak", prekide ga uzbueno Borzov. "Ne zaboravite da sam ja lino projektovao misiju. A podsetiu vas ponovo n a to da je osnovni prioritet, u svakom trenutku, bezbednost posade. Naroito za vr eme simulacija... Moram vam rei da sam potpuno zapanjen tom va om ludom akrobacijom . Helikopter je o teen, Tabori je povreen, a vi imate sree to niko nije stradao." Dejvid Braun vi e nije obraao pa nju na generala Borzova. Okrenuo se i stao d a privodi kraju pakovanje padobrana u providni ranac. Bilo je, meutim, oigledno po polo aju njegovih ramena i po energiji koju je ulagao u tu rutinsku operaciju da sav kipti od besa. Borzov se vrati u rover. Saekav i nekoliko sekundi, on ponudi dr Braunu da ga prebaci u bazu. Amerikanac odmahnu glavom, ne rekav i ni ta, podi e ranac na lea i k renu pe ice prema helikopteru i liftu. 3. KONFERENCIJA ZA POSADU Jano Tabori sedeo je ispred sale za skupove u kompleksu ve baonica, na stol ici uzetoj iz auditorijuma, obasjan nizom malih, ali sna nih svetiljki koje su se mogle prenositi. "Udaljenost do simuliranog biota bila je ujedno i granica doseg a mehanike ruke", obja njavao je on u malu kameru koju je dr ala Franeska Sabatini. "D va puta sam poku ao da ga dohvatim, ali nisam uspeo. Doktor Braun je tada odluio da preemo na runo upravljanje helikopterom, kako bismo se malo pribli ili zidu. No, za hvatio nas je nalet vetra..." Vrata sale za konferenciju se otvori e i na njima se pojavi jedno nasmejan o, rumeno lice. "Svi vas ekamo", ree general O'Tul prijatnim glasom. "Mislim da je Borzov ve postao pomalo nestrpljiv." Franeska iskljui rasvetu i vratio video kameru u d ep svog letakog kombinezon a. "U redu, moja maarska junaino", nasmeja se ona, "ovde emo prekinuti. Poznato ti je da na voa ne voli da eka." Ona prie niskom mu karcu i ne no obavi ruke oko njega. Zat im ga potap a po previjenom ramenu. "Ali stvarno nam je milo to je s tobom sve u re du." Jedan zgodan, tamnoputi mu karac u ranim etrdesetim godinama sedeo je tik i zvan vidokruga kamere za vreme intervjua, vodei belele ke na pljosnatoj, pravougaon oj tastaturi velikoj otprilike kvadratnu stopu. On krenu za Franeskom i Jano em u s

alu za konferencije. " elim da napi em lanak ove nedelje o novim tehnolo kim re enjima ve zanim za daljinsko upravljanje rukom posredstvom rukavice", pro aputa Red i Vilson T aboriju dok su sedali. "Mnoge moje itaoce odu evljavaju ovakve tehnike pojedinosti." "Drago nam je to ste nam se vas troje pridru ili", zagrme Borzovljev sarkas tini glas salom za konferencije. "Ve sam poeo da mislim da je ovaj sastanak posade za vas nepotrebna nelagodnost koja vas ometa u znatno va nijem zadatku izve tavanja o na oj nezgodi, odnosno pisanja uenih naunih i in enjerskih lanaka." On pokaza prema R ed iju Vilsonu, ija se neizbe na pljosnata tastatura nalazila na stolu pred njim. "Vi lsone, verovali ili ne, zami ljeno je da vi budete najpre lan ove posade, a tek ond a novinar. Kako bi bilo da bar jednom odlo ite tu vra iju stvar i da slu ate? Imam da ka em nekoliko stvari i voleo bih da to ostane meu nama." Vilson zaklopi tastaturu i stavi je u ta nu. Borzov ustade i poe da hoda pr ostorijom dok je govorio. Sto u sali za konferencije imao je izdu en ovalni oblik, dose ui vi e od dva metra na mestu gde je bio naj iri. Za stolom je bilo dvanaest mest a, a za svakim su se nalazili kompjuterska tastatura i monitor; monitor je bio d onekle umetnut u povr inu stola i prekriven, kada nije kori en, uglaanim poklopcem koj i se slagao sa imitacijom drveta sa ostatka stola. Kao i uvek, druga dva vojna l ica u ekspediciji, evropski admiral Oto Hajlman (junak intervencije Vea vlada u K arakaskoj krizi) i general amerikih vazduhoplovnih snaga Majkl Rajan O'Tul, sedel i su oko Borzova na jednom kraju ovalnog stola. Ostalih devet lanova ekspedicije "Njutn" nisu uvek sedeli na istim mestima, to je naroito osujeivalo nagonski uredno g admirala Hajlmana, kao i, premda u manjoj meri, komandujueg oficira Borzova. Ponekad bi se "neprofesionalni" lanovi posade zbili na suprotnom kraju st ola, prepustiv i "svemirskim kadetima", kako su nazivani kosmonauti koji su zavr ili Svemirsku akademiju, da obrazuju svojevrsnu tampon zonu u sredini. Posle skoro godinu dana neprekidne medijske pa nje, javnost je svakog pripadnika dvanestolane p osade svrstavala u jednu od tri podgrupe: neprofesionalce, koji su se sastojali od dva naunika i dva novinara, vojnu trojku i pet kosmonauta koji su obavljali na jvei deo strunih poslova u okviru misije. Ovoga dana, meutim, dve nevojne grupe bile su sasvim izme ane. Interdiscipl inarni japanski naunik igeru Takagi i, koji je op te smatran za vodeeg svetskog strunjak a za prvu posetu Rame od pre sedamdeset godina (uz to, bio je i autor Atlasa Ram e, koji je predstavljao obavezno tivo za sve lanove posade), sedeo je po sredini o valnog stola izmeu sovjetskog pilota Irine Turgenjev i britanskog kosmonauta/elek troin enjera Riarda Vejkfilda. Naspram njih nalazili su se sanitetski oficir Nikol de ardan, ena bujnih oblina i bakarno-smeeg tena, slo enog francusko-afrikog porekla, tihi, gotovo mehaniki, japanski pilot Jamanaka i zadivljujua sinjora Sabatini. Pos lednja tri mesta na "ju nom" kraju ovalnog stola, koji je gledao prema velikim kar tama i dijagramima Rame na suprotnom zidu, zauzimali su ameriki novinar Vilson, b rbljivi Tabori (sovjetski kosmonaut iz Budimpe te) i dr Dejvid Braun. Braun je izg ledao veoma poslovno i ozbiljno; u asu kada je sastanak poeo pred sobom je imao ra sprostrto nekoliko listova hartije. "Potpuno mi je nepojamno", govorio je Borzov dok je ustrim korakom svrhov ito koraao po prostoriji, "da bilo ko od vas mo e makar i za trenutak da smetne s u ma da ste odabrani za najznaajniju misiju koju je oveanstvo ikada preduzelo. Ali na osnovu ovih poslednjih simulacija, moram priznati da poinju da mi se javljaju su mnje oko nekih meu vama. Ima onih koji veruju da e ova nova letelica Rama biti verna kopija svoje prethodnice", nastavi Borzov, "te da e biti podjednako nezainteresovana i ravnodu n a prema beznaajnim stvorenjima koja su do la da je ispitaju. Priznajem da, sudei na osnovu radarskih podataka koje obraujemo tokom poslednje tri godine, izgleda da j e iste veliine i istog sklopa. Ali ak i ako se ispostavi da je ponovo posredi mrtv i brod koji su sazdali tuinci to su i ezli pre vi e hiljada godina, ovo je i dalje najz naajnija misija koja se preduzima za na eg ivota. A kao takva, ona zahteva da svi u nju ulo ite krajnje napore. Sovjetski general zastade da malo pribere misli. Jano Tabori zausti da ne t o upita, ali Borzov ga prekide i nastavi svoj monolog. "Na ovom poslednjem ve banj u uop te nismo delovali kao skladna ekipa. Neki meu vama bili su izvrsni - znate na koje mislim - ali se isto toliko pona alo kao da nema pojma kakva je ovo misija. Uveren sam da dvoje ili troje uop te nije proitalo uputstva sa procedurama ili prot

okole pre poetka ve be. Sla em se da su ona ponekad dosadna, ali svi ste se vi saglas ili, kada ste se prihvatili ovog zadatka pre deset meseci, da ete se uputiti u po stupke i da ete se dr ati protokola i politike projekta. ak i oni meu vama koji nemaj u prethodnog letakog iskustva." Borzov se zaustavi pred jednom od velikih karti na zidu; mapa je prikazi vala prizor jednog ugla grada "Njujorka" iz prve letelice Rama. Podruje visiokih, vitkih zdanja, koja su podseala na oblakodere Menhetna i stajala zbijena na jedn om ostrvu usred Cilindrinog mora, bilo je delimino kartografisano tokom prve misij e ljudi. "Kroz est nedelja susreemo se sa nepoznatom svemirskom letelicom, koja e m o da sadr ati ba ovakav grad, i celo oveanstvo tada e raunati na nas kao na svoje predst vnike. Nema naina da unapred doznamo ta emo tamo zatei. Ma kakve pripreme da prethod no preduzmemo, one se mogu pokazati nedovoljne. No, na a upuenost u predviene postup ke mora biti savr ena i automatska, kako bi nam umovi mogli slobodno da delaju suoe ni sa svim novim okolnostima to ih tamo mo emo zatei." Zapovednik sede za elo stola. "Dana nja ve ba predstavljala je gotovo potpuni krah. Lako se moglo dogoditi da izgubimo tri dragocena lana posade, kao i jedan od najskupljih helikoptera koji su ikada sazdani. elim da vas sve jo jednom podset im na prioritete ove misije, koje su utvrdili Meunarodna svemirska agencija i Vee vlada. Najvi e preimustvo u iva bezbednost posade. Potom sledi analiza i/ili utvrenje eventualne pretnje, ako takva postoji, ljudskim iteljima planete Zemlje." Borzov je sada gledao pravo preko stola prema Braunu, koji je na ovaj izazovan zapovedn ikov pogled uzvratio podjednako netreminim, kamenim fiksiranjem. "Tek po to se udov olji ovim dvama preimustvima i kada se se ustanovi da je ramanska letelica bezopa sna, mo e imati smisla hvatanje jednog ili vi e biota." " elim da podsetim generala Borzova", uzvrati skoro istog trena Dejvid Bra un svojim zvonkim glasom, "da meu nama ima i onih koji smatraju da se redosleda p rioriteta ne treba slepo dr ati. Va nost biota za naunu zajednicu je neprocenjiva. Ka o to sam ve vi e puta napomenuo, kako prigodom sastanaka kosmonauta, tako i prilikom mojim mnogobrojnih nastupa na televiziji, ako se poka e da je ova druga letelica Rama sasvim ista kao i prva - to bi onda znailo da e potpuno prenebrei na e postojanje - i ako budemo delali tako sporo da ne uspemo da se domognemo ak ni jednog biota pre no to moramo da napustimo svemirski brod i vratimo se na Zemlju, onda e jedna apsolutno jedinstvena nauna prilika biti rtvovana zarad kolektivne zebnje svetski h politiara." Borzov zausti da ne to uzvrati, ali dr Braun ustade i ustro zamaha rukama. "Ne, ne, saslu ajte me. U osnovi, vi ste me optu ili da sam nestruno vodio dana nji tre ning i ja imam pravo da odgovorim." On podi e nekoliko listova iz kompjuterskog tam paa i mahnu njima prema Borzovu. "Evo poetnih uslova za dana nju simulaciju, koje su postavili i odredili va i in enjeri. Dopustite mi da vas podsetim na nekoliko znaajn ijih momenata, ukoliko ste ih zaboravili. Op ti uslov 1: Gotovo je kraj misije i v e je pouzdano ustanovljeno da je Rama II potpuno pasivan i da ne predstavlja nika kvu opasnost po planetu Zemlju. Op ti uslov 2: Tokom ove ekspedicije bioti su prim eivani samo povremeno i nikada u grupama." Po govoru tela ostalih lanova posade Dejvid Braun je mogao da razabere da je uspe no zapoeo odbranu. On duboko udahnu vazduh i nastavi. "Pretpostavio sam, p o to sam se uputio u te op te uslove, da ova ve ba mo da predstavlja poslednju priliku d a uhvatimo jednog biota. Tokom ve be neprekidno sam mislio na to ta bi to znailo ako bismo uspeli da donesemo jednog ili vi e biota na Zemlju - u svekolikoj istoriji o veanstva jedini apsolutno izvestan kontakt sa nekom vanzemaljskom kulturom zbio s e 2130. kada su na i kosmonauti stupili na prvi svemirski brod Rama. No, dugorone naune koristi od ovog susreta bile su manje nego to bi se to m oglo oekivati. Dodu e, raspola emo mno tvom podataka zabele enih daljinskim senzorima pri likom tog prvog istra ivanja, raunajui tu i informacije pribavljene iscrpnim seciran jem paukolikog biota koje je izvr ila dr Lora Ernst. Ali kosmonauti su doneli sa s obom samo jedan artefakt, maju ni komad svojevrsnog biomehanikog cveta ija su se fiz ika svojstva ve nepovratno promenila pre no to smo mogli da proniknemo u bilo koju od njegovih tajni. Ne raspola emo vi e nikakvim suvenirom sa te prve ekskurzije. Nem amo pepeljare, a e, pa ak ni tranzistor iz nekog ureaja koji bi nam rekao ne to vi e o ra manskom in enjeringu. Sada nam se ukazuje druga prilike." Dr Braun podi e pogled prema kru noj tavanici iznad sebe. Glas mu je zvuao mon

o. "Ako bismo nekako mogli da pronaemo i da donesemo na Zemlju dva ili tri razliit a biota i ako bismo potom analizom pronikli u tajne tih stvorova, onda bi ova mi sija nesumnjivo predstavljala najznaajniji dogaaj u istoriji oveanstva. Jer tek dubi nskim razumevanjem in enjerskih umova Ramanaca bio bi, u punom smislu rei, ostvaren prvi kontakt." ak je i Borzov bio impresioniran. Kao to je to esto inio, Dejvid Braun je i ovoga puta iskoristio svoju reitost da preokrene poraz u deliminu pobedu. Sovjetsk i general odlui da promeni taktiku. "Pa ipak", ree on prigu enim glasom kada je Brau n napravio pauzu u svom govoru, "ne smemo nikad smetnuti s uma da su u ovoj misi ji ljudski ivoti izlo eni opasnosti i da ne smemo preduzimati ni ta ime bismo ih izlag ali dodatnoj opasnosti." On pree pogledom po ostalim lanovima posade. "I ja elim, k ao i bilo ko od vas, da donesem na Zemlju biote i druge uzorke sa Rame", nastavi on, "ali moram priznati da me ta optimistika pretpostavka da e druga letelica bit i sasvim nalik prvoj veoma uznemirava. Kakav dokaz imamo, iz prvog susreta sa Ra mancima, ili ko ve oni bili, da su blagonakloni? Ba nikakav. Moglo bi da bude opas no ukoliko se prerano domognemo jednog biota." "Ali nema naina da se stvar zasigurno utvrdi, zapovednie", ume a se Riard Vej kfild koji je sedao na strani stola izmeu Borzova i Brauna. "ak i ako ustanovimo d a je ova letelica potpuno ista kao i prethodna, i dalje ne raspola emo informacija ma o tome ta e se dogoditi kada preduzmemo usklaene napore da uhvatimo nekog biota. Evo ta imam na umu. Pretpostavimo na trenutak da je dr Braun u pravu, odnosno da su dva broda samo superslo eni roboti koje je pre mnogo miliona godina nainila nek a sada ve i ezla rasa sa druge strane Galaksije. Kako mo emo predvideti kakvi su potpr ogrami mogli biti uneti u te biote kojima bi se oni suprotstavili neprijateljski m inovima? ta, dalje, ako bioti predstavljaju nerazdvojive delove, na neki nain koj i mi nismo bili u stanju da razaberemo, fundamentalnog mehanizma dejstvovanja br oda? Onda bi bilo sasvim prirodno, ak i ako su posredi ma ine, da su programirani d a se brane. A zamislivo je da ono to bi moglo da izgleda kao poetni neprijateljski in sa na e strane izazove promene u nainu funkcionisanja celog broda. Seam se da sam itao o robotskom lenderu koji je pao u more etana na Titanu 2012. - on je imao u memoriji potpuno razliite nizove u zavisnosti od..." "Stojte", prekide ga Jano Tabori uz prijateljski osmeh. "Neuspesi priliko m ranih robotskih istra ivanja Sunevog sistema nisu na dnevnom redu dana njeg post mo rtem." On uputi pogled niz sto prema Borzovu. "Kapetane, boli me rame, stomak mi je prazan, a i uzbuenja dana njeg ve banja sasvim su me iscrpla. Ceo ovaj razgovor j e divan, ali ako vi e nema konkretnih stvari, kako bi bilo da ovde zakljuimo sastan ak kako bismo bar jednom imali dovoljno vremena da se spakujemo?" Admiral Hajlman na e se prema plohi stola. "Kosmonaute Tabori, general Bor zov vodi sastanak posade. Na njemu je da odlui..." Sovjetski zapovednik maghnu prema Hajlmanu. "Dosta, Oto. Mislim da je Ja no u pravu. Za nama je dugi dan na kraju izuzetno aktivnog sedamnaestodnevnog raz doblja. Bolje da ovaj razgovor nastavimo kada svi budemo sve i." Borzov ustade. "U redu, za sada prekidamo. atlovi kreu za aerodrom odmah p osle veere." Posada poe da se priprema za polazak. "Tokom kratkog razdoblja odmora ", dodade Borzov, kao da se prisetio neega, "voleo bih da svi razmislite o tome d okle smo stigli sa planom. Preostale su nam jo samo dve nedelje za simulacije ovd e u centru za obuku pre pauze za novogodi nje praznike. Neposredno potom poinjemo s a intenzivnim delatnostima pred lansiranje. Taj naredni niz ve bi poslednja nam je prilika da stvari dovedemo u red. Oekujem da e se svako od vas vratiti potpuno pr ipravan za preostali deo posla - kao i potpuno posveen va nosti misije." 4. VELIKI HAOS Ulazak prve letelice Rama u unutra nji Sunev sistem poetkom 2130. godine sil ovito je dejstvovao na ljudsku istoriju. Iako nisu usledile neposredne promene u svakodnevnom ivotu po to se posada pod vostvom zapovednika Nortona vratila iz misij e u Ramu I, jasan i nedvosmislen dokaz da daleko nadmonija inteligencija postoji (ili, u najmanju ruku, da je postojala) negde drugde u Vaseljeni nagnala je ljud e da revidiraju svoje nazore o mestu homo sapiensa u svekolikom ustrojstvu kosmo

sa. Sada je postalo jasno da je iz nekih drugih hemikalija, koje su nesumnjivo t akoe sazdane pri velikim stelarnim kataklizmama na nebu, iznikla svest na nekom d rugom mestu i nekom drugom vremenu. Ko su bili Ramanci? Zbog ega su nainili jednu d inovsku, slo enu letelicu i uputili je u pohod u na e susedstvo? Kako u javnim, tako i u privatnim razgovorima Ramanci su postali osnovni predmet interesovanja toko m mnogo meseci. Dobrano preko jedne godine oveanstvo je ekalo, manje ili vi e strpljivo, na n eki novi znak prisustva Ramanaca u Vaseljeni. Sprovedena su opse na teleskopska is tra ivanja na svim talasnim du inama kako bi se ustanovilo da li se mo e pribaviti bil o kakva dodatna informacija u vezi sa tuinskim svemirskim brodom koji se udaljava o. Ni ta nije ustanovljeno. Nebo je uzvratilo mukom. Ramanci su i ezavali podjednako brzo i neobja njivo kao to su se i pojavili. Kada je Ekskalibur uveden u upotrebu i kada njegovo prvobitno pretra ivanj e neba nije urodilo nikakvim plodom, usledila je primetna promena u kolektivnom ljudskom stavu prema prvom kontaktu sa Ramancima. Susret je preko noi sme ten u riz nicu istorijskih dogaaja, postav i ne to to se ve dogodilo i to je okonano. lanci u dne m novinama i asopisima, koji su prethodno poinjali sa "Kada se Ramanci vrate...", sada su promenili intonaciju u "Ako ikada doe do novog susreta sa stvorenjima koj a su sazdala ogroman svemirski brod otkriven 2130..." Ono to je predstavljalo oitu pretnju, to se neposredno odra avalo na potonje pona anje ljudi, ubrzo se svelo na i storijski kuriozitet. Vi e nije postojala nikakva hitnja da se vodi rauna o tako te meljnim stvarima kao to je povratak Ramanaca ili sudbina ljudske rase u Vaseljeni nastanjenoj inteligentnim stvorenjima. oveanstvo je do lo do predaha, bar na trenut ak. A onda je eksplodiralo u paroksizmu narcisoidnog pona anja spram koga su sasvi m bledo izgledala sva prethodna istorijska razdoblja pojedinane sebinosti. Plima nesputane samodopadljivosti u globalnim razmerama lako se mogla ra zumeti. Ne to temeljno u ljudskoj psihi promenilo se kao ishod susreta sa Ramom I. Pre tog kontakta oveanstvo je stajalo samo kao jedini poznati primer razvijene in teligencije u Vaseljeni. Zamisao o tome da ljudi mogu, kao grupa, da kontroli u sv oju sudbinu daleko u budunost predstavljala je znaajno upori te u gotovo svakoj dejs tvujuoj filosofiji ivota. Okolnost, meutim, da Ramanci postoje (ili da su postojali ; ma koje se glagolsko vreme upotrebilo, filosofska logika dolazila je do istog zakljuka) sve je ovo promenila. oveanstvo vi e nije bilo jedinstveno, a mo da ak ni pose bno. Bilo je samo pitanje vremena kada e preovlaujue homocentrino vienje Vaseljene bi ti neopozivo uzdrmano ve i samom sve u o postojanju Drugih. Stoga se lako moglo shva titi za to se nain ivota veine ljudskih bia iznenada priklonio samozadovoljstvu, to je izuavaoce knji evnosti podsetilo na jedno slino doba pre skoro tano pet stolea, kada j e Robert Herik uputio savet devicama da to bolje iskoriste svoje kratko vreme - u pesmi iji se poetak mo e parafrazirati poznatim geslom: "Uzmi sve to ti ivot pru a, dan as si cvet, sutra uvela ru a..." Nesputana plima sveop te potro nje i globalne pohlepe potrajala je ne to manje od dve godine. Mahnito kupovanje svega to je mogao da stvori ljudski um temeljil o se na slaboj ekonomskoj infrastrukturi koja se ve nalazila na silaznoj putanji poetkom 2130, kada je prvi ramanski svemirski brod pro ao kroz unutra nji Sunev sistem . Preteu recesiju odlo ili su tokom 2130. i 2131. udru eni manipulacioni napori vlada i finansijskih institucija, ali time se nisu izmenili osnovni uzroci ekonomske slabosti. Sa obnovljenom plimom kupovanja sa poetka 2132. svet je uskoio pravo u n ovo razdoblje brzog rasta. Proizvodni kapaciteti su pro ireni, berza je procvetala , a poverenje potro aa i nivo zaposlenosti dostigli su ranije nedosegnute visine. D o lo je do napretka kakav prethodno nije zabele en, to je za posledicu imalo kratkoron o, ali znaajno poveanje kvaliteta ivota gotovo svih ljudi. Krajem 2133. nekim iskusnijim posmatraima ljudske istorije postalo je oigl edno da "ramanski bum" vodi oveanstvo ka krahu. Zloslutna upozorenja o predstojeem ekonomskom kolapsu ostala su prigu ena euforinim klicanjima miliona koji su se odne davna obreli u srednjoj i vi oj klasi. Predlozi da se uravnote e bud eti i ogranie kred iti na svim nivoima ekonomije bili su prenebregnuti. Umesto toga, preduzimani su kreativni napori da se izmisli to vi e naina za stavljanje nove potro ake moi u ruke po pulacije koja je sasvim zaboravila kako da sebi ka e "priekaj", a kamoli jo "ne". Globalna berza poela je da se klati januara 2134, a odmah su usledila pre

dvianja o skorom krahu. Ali ogromnoj veini itelja Zemlje i kolonija ra trkanih po Sune vom sistemu zamisao o takvom krahu bila je naprosto nepojamna. Uostalom, svetska ekonomija nalazila se u fazi irenja tokom vi e od devet godina, a u poslednje dve sezone stopom koja je bila nezabele ena u prethodna dva stolea. Svetski lideri tvrd ili su da su konano prona li mehanizme koji su uistinu mogli da spree silazne putanj e kapitalistikih ciklusa. I ljudi su im verovali - sve do poetka maja 2134. Tokom prva tri meseca te godine indeksi globalne berze nezadr ivo su padal i, najpre lagano, a zatim strmoglavo. Mnogi ljudi, ponavljajui sujeverni stav pre ma kometnim posetiocima stvar ve dve hiljade godina, dovodili su u vezu berazansk e pote koe sa povratkom Halejeve komete. Kada se pojavila, poetkom marta, pokazalo s e da je znatno sjajnija nego to se oekivalo. Naunici irom sveta nedeljama su se nadm etali oko toga zbog ega je kometa toliko blistavija nego to se prvobitno predvialo. Po to je krajem marta pro la perihel i poela da se pojavljuje na veernjem nebu sredin om aprila, njen ogromni rep preovlaivao je svodom. Nasuprot tome, zemaljskim poslovima preovlaivao je poetak svetske ekonomsk e krize. Prvog maja 2134. tri najvee meunarodne banke objavile su da su nesolvetne zbog nemogunosti da povrate zajmove. Za samo dva dana svetom se ra irila panika. V i e od milijardu kunih terminala koji su imali pristupa globalnim finansijskim berz ama stalo je da se koristi da bi se ljudi otarasili svojih portofolija akcija i hartija od vrednosti. Globalni komunikacioni sistet na ao se pod ogromnim optereenj em. Ureaji za prenos podataka pri GKS-u poeli su da rade znatno iznad svojih optim alnih kapaciteta i upotrebnih specifikacija. Procesori podataka obavljali su tra nsakcije sa zaka njenjem koje se najpre merilo minutima, a onda i satima, to je sam o dodatno povealo paniku. Krajem nedelje dve stvari su postale oigledne: svetska berza izgubila je vi e od polovine svoje vrednosti, a mnogi pojedinci, kako veliki, tako i mali ulag ai, koji su do krajnosti iskoristili svoje kreditne mogunosti, ostali su doslovce bez prebijene pare. Pomone baze podataka, koje su nadzirale line bankovne raune i v r ile automatski prenos novca kako bi se spreavao ulazak u crveno stanje, sada su u puivale poruke o katastrofi na ekrane u gotovo dvadeset odsto domova na svetu. Prava situacija je, meutim, bila jo znatno ravija. Samo mali postotak trans akcija obavljan je preko kompjuterske mre e zato to je obim podataka koji su se pre nosili u svim pravcima daleko nadma ao sve to se ikada predvialo. Reeno kompjuterskim jezikom, globalni finansijski sistem u ao je u modus "iskliznua ciklusa". Milijard e i milijarde prenosa informacija sa ni im prioritetima mre a kompjutera je "odlo ila" , dav i prednost onima sa visokim prioritetom. Ishod ovog kompjuterskog ka njenja bio je to da u veini sluajeva pojedinani e lektronski bankovni rauni nisu satima, ili ak danima, bili prikladno zadu ivani berz anskim gubicima koji su postajali sve vei. Kada su jednom pojedinani ulagai shvatil i ta se dogaa, pohitali su da potro e sve to se i dalje nalazilo na njihovom saldu pr e no to kompjuteri stignu da obave sve transakcije. U asu kada su vlade i finansij ske institucije konano uvidele ta se zbiva i preduzele korake da spree tu mahnitu a ktivnost, ve je bilo kasno. Pometeni sistem pretrpeo je potpuni krah. Da bi se re konstruisalo ono to se dogodilo bilo je neophodno bri ljivo sakupiti i obraditi rez ervne kontrolne arhive uskladi tene u stotinak ra trkanih centara irom sveta. Preko tri nedelje elektronski sistem finansijskog upravljanja koji je na dzirao sve novane transakcije nije bio nikome dostupan. Niko nije znao kojim novc em raspola e. Budui da je gotovina davno izi la iz upotrebe, samo su ekscentrici ili sakupljai imali dovoljno novanica da kupe makar i jednonedeljni bakaluk. Ljudi su poeli da se trampe za stvari koje su im bile neophodne. Jemstva zasnovana na prij ateljstvu ili linom poznanstvu omoguila su mnogim ljudima da privremeno pre ive. Ali jad je tek poeo. Svaki put kada bi meunarodna upravna organizacija koja je nadgle dala globalni finansijski sistem objavila da e poku ati da ga ponovo stavi u dejstv o i uputila apel da ljudi ne koriste svoje terminale osim "u krajnjoj nu di", ove molbe su potpuno prenebregavane, tako da bi ubrzo do lo do preoptereenja sistema i kompjuterska mre a bi ponovo otkazala. Bilo je to na samo dve nedelje pre no to su se svetski naunici konano sagla sili oko obja njenja povaanog sjaja Halejeve komete. No, protekla su puna etiri mese ca pre no to su ljudi ponovo mogli da raunaju na pouzdane informacije iz baze poda taka u GKS-u. Cena koju je ljudsko dru tvo moralo da plati zbog podu eg haosa bila j

e neproraunljiva. U asu kada je konano bila vaspostavljena normalna elektronska eko nomska aktivnost, svet se ve nalazio na strmoglavoj finansijskoj nizbrdici koja e se okonati tek dvanaest godina kasnije. No, protei e dobrih pola stolea pre no to se svetski bruto proizvod vrati do nivoa dostignutog pre Kraha iz 2134. 5. POSLE KRAHA

Postoji jednodu na saglasnost oko toga da je Veliki Haos u svakom pogledu temeljito izmenio ljudsku civilizaciju. Nijedan segment dru tva nije ostao imun. K atalizator srazmerno brzog kolapsa postojee institucionalne infrastrukture bio je krah tr i ta i potonji slom globalnog finansijskog sistema; meutim, ti dogaaji ne bi bili dovoljni, sami po sebi, da upute svet u razdoblje ranije nezabele ene recesij e. Ono to je usledilo posle prvobitnog kraha predstavljalo bi samo komediju zabun a da nije bilo izgubljeno toliko ivota kao ishod ravog planiranja. Nesposobni svet ski politiki lideri najpre su poricali ili prenebregavali postojee ekonomske probl eme, da bi potom reagovali odve nervozno nizom pojedinanih mera koje su bile zbunj ujue i/ili meusobno nesaglasne; konano su polo ili oru je u oajanju po to se globalna kri a pro irila i produbila. Poku aji da se usaglase meunarodna re enja bila su osuena na ne uspeh sve veim potrebama svake suverene nacije da odgovara vlastitom birakom telu. Posmatrano unazad, postalo je oigledno da je internacionalizacija sveta, koja se zbila tokom dvadeset prvog stolea, imala bar jedan znaajan nedostatak. Iak o su mnoge aktivnosti - komunikacije, trgovina, transport (raunajui tu i svemirski ), devizne regulacije, ouvanje mira, razmena informacija i za tita ivotne sredine, d a se pomenu samo najznaajnije - uistinu postale meunarodne (ak i meuplanetne, ako se uzmu u obzir i svemirske kolonije), veina ugovora koja je odreivala rad tih meunar odnih institucija sadr ala je odredbe koje su omoguavale pojedinanim nacijama da iz njih istupe, u srazmerno kratkom roku, ako zajedniki usvojena politika "vi e nije s lu ila interesima" dotine zemlje. Ukratko, svaka nacija koja je uestvovala u stvaran ju nekog meunarodnog tela imala je pravo da ga jednostrano napusti ukoliko vi e nij e bila zadovoljna akcijama date grupe. Godine koje su prethodile susretu sa prvim ramanskim brodom poetkom 2130. bile su izuzetno postojane i prosperitetne. Po to se svet oporavio od razornog pa da komete blizu Padove, u Italiji, 2077, usledilo je itavih pola stolea umerenog r asta. Ukoliko se izuzme nekoliko srazmerno kratkih i ne odve o trih ekonomskih rece sija, uslovi ivljenja pobolj ali su se u nizu zemalja tokom tog razdoblja. Izolovan i ratovi i civilni nemiri izbijali su s vremena na vreme, ponajpre u nerazvijeni m zemljama, ali usredsreeni napori sila koje su vodile rauna o ouvanju globalnog mi ra uvek su sreivali te probleme pre no to bi oni postali odve ozbiljni. Nije bilo n ijedne velike krize koja bi stavila na probu stabilnost novih meunarodnih mehaniz ama. Neposredno po susretu sa Ramom I, meutim, usledile su brze promene u osno vnom upravnom aparatu. Pre svega, iznenadna neophodnost da se finansiraju Ekskal ibur i drugi veliki projekti vezani za Ramu iscrpli su fondove predviene za druge , ve uvedene programe. A onda, poev od 2132, glasni zahtevi za smanjivanje poreza, za ostajanje vi e novca u rukama pojedinaca, doveli su do daljeg ogranienja neopho dnih slu bi. Krajem 2133. veina novijih meunarodnih institucija poela je da oskudeva u osoblju i da biva nedelotvorna. I tako, globalni krah tr i ta zbio se u uslovima k ada je meu populacijom ve bila uvre ena sumnja u efikasnost svekolike mre e meunarodnih organizacija. Kako se finansijski haos nastavio, pojedinane zemlje sve su se lak e odluivale da obustave finansiranje samih globalnih fondova i organizacija koji s u, uz odgovarajua sredstva, jo bili kadre da preduprede nesreu iza koje su prvobitn o stajali kratkovidi politiki lideri. U asi Velikog Haosa pomno su zabele eni u hiljadama istorijskih tekstova. To kom prve dve godine glavni problemi bili su izuzetno velika nezaposleost i bankr otstva, kako pojedinana, tako i korporacijska, ali ove finansijske nevolje postal e su neva ne u poreenju sa pravom plimom beskunika i gladnih. Naselja sainjena od ator a i ud erica stala su da niu po javnim parkovima svih velikih gradova u zimu 2136-3 7, a lokalne vlasti reagovale su tako to su se odva no upirale da njihovim iteljima olak aju tu boravak. Iza ovoga je stajala elja da se olak aju problemi izazvani navod

no privremenim boravkom na neprilinim mestima ovih hordi nezaposlenih i izgladnel ih. Ali kada ekonomija nije uspela da se oporavi, uboga atorska naselja nisu nest ala. Naprotiv, postala su stalni sastavni deo urbanog ivota, narasli rak koji je predstavljao svetove za sebe sa itavim nizom delatnosti i interesa iz temelja dru gaijih od onih u gradovima to su im pru ali nevoljno gostoprimstvo. Kako je vreme pr olazilo, a atorska naselja se pretvarala u beznade ne, nemirne kotlove oaja, ove nov e enklave usred velegradskih podruja zapretile su da prokljuaju i uni te same entite te koji su im dopustili da postoje. Uprkos zebnji i teskobi zbog ovog stalnog Da moklovog maa urbane anarhije, svet je pre iveo izuzetno o tru zimu 2137-38. uz manje ili vi e ouvane osnovne vrednosti moderne civilizacije. Poetkom 2138. u Italiji se zbio izuzetan niz dogaaja. Ta zbivanja, u ijem s e sredi tu nalazio samo jedan ovek, Mikael Balatrezi, mladi novicijat reda svetog F ranje, koji e kasnije postati op te poznat kao sveti Mikael od Sijene, zaokupila su zama an deo pa nje sveta i privremeno potisnula u drugi plan raspad dru tva. Mikael j e bio blistava kombinacija genija i oveka sjajnog duhovnog i politikog ume tva, hari zmatski poliglota sa izvanrednim oseanjem svrhovitosti i pravovremenosti. Iznenad a se pojavio na svetskoj pozornici u Toskani, naizgled niotkuda, sa strastvenom religijskom porukom koja je delovala na srce i um mnogih zastra enih i/ili obespra vljenih itelja sveta. Broj njegovih sledbenika rastao je brzo i spontano, ne zaus tavljajui se na meunarodnim granicama. On je postao mogua pretnja gotovo svim javni m liderskim koterijama sveta, sa svojim ustrajnim pozivom na kolektivno reagovan je na probleme sa kojima se na la suoena vrsta. Kada je mueniki nastradao pod u asnim o kolnostima u junu 2138, izgledalo je da je sa njim zgasla i poslednja iskra opti mizma oveanstva. Civilizovani svet, koji je na okupu tokom mnogih meseci dr ala tank a nit nade i jo tanja prea tradicije, najednom se potpuno raspao. etiri godine, od 2138. do 2142, nipo to nisu bile povoljne za ivljenje. Tugo vanka zbog ljudske bede postala je gotovo neprekidna. Glad, bolesti i bezakonje vladali su posvuda. Malim ratovima i revolucijama nije se ni broj znao. Do lo je d o gotovo potpunog otkazivanja standardnih institucija moderne civilizacije, to je stvorilo fantazmagorian ivot svima na svetu osim povla enoj manjini u njenim za tienim uzmacima. Bio je to svet okrenut naglavce i prepu ten krajnjoj entropiji. Poku aji d obronamernih grupa graana da se re e problemi nisu uredili plodom, zato to su re enja koja su oni predlagali imala samo lokalni doseg, a problemi su bili globalni. Veliki Haos pro irio se i na ljudske kolonije u svemiru, iznenada okonav i je dno slavno poglavlje u istoriji istra ivanja. Kako se ekonomsko rasulo irilo matinom planetom, kolonije ra trkane po Sunevom sistemu, koje nisu mogle postojati bez red ovnog priliva novca, zaliha i ljudstva, ubrzo su postale zaboravljeni pastorci Z emlje. Kao ishod toga, gotovo polovina itelja kolonija vratila se kui do 2140, bud ui da su se uslovi ivota u njihovim novim domovima srozali u tolikoj meri da je ak i dvostruka nevolja ponovnog privikavanja na Zemljinu silu te e i u asno siroma tvo ko je je vladalo irom sveta izgledala perspektivnija od daljeg zadr avanja na kolonija ma, to je najverovatnije znailo umiranje. Ovaj proces emigriranja ubrzao se tokom 2141. i 2142, kada je do lo do mehanikih slomova ve takih ekosistema u kolonijama i poe tka katastrofalnog oskudevanja u rezervnim delovima za itavu flotu robotskih lete lica koje su odr avale nove naseobine. Do 2143. samo je jo nekolicina okorelih kolonista ostala na Marsu i Mesec u. Komunikacije izmeu Zemlje i kolonija postale su neredovne i hirovite. Vi e nije bilo novca ak ni za odr avanje radio-veze sa svemirskim naseobinama. Ujedinjene pla nete prestale su da postoje dve godine ranije. Nije postojao sveljudski forum ko ji bi se bavio problemima vrste; do obrazovanja Vea vlada trebalo je da protekne jo punih pet godina. Dve preostale kolonije uzaludno su se upirale da izbegnu kra j. Naredne godine, 2144, do lo je do poslednjeg znaajnog pohoda ljudske posade u svemir. Bila je to spasilaka misija koju je u svojstvu pilota predvodila Meksi kanka Benita Garsija. Koristei svemirsku letelicu skleptanu iz starih delova, gos poa Garsija je sa svojom trolanom posadom uspela nekako da stigne do geosinhrone o rbite na kojoj se nalazila onesposobljena svemirska krstarica D ejms Martin, posle dnje meuplanetno prevozno sredstvo koje je bilo u upotrebi, i da spase dvadeset et voro putnika od ukupno stotinu ena i dece koji su se trajno vraali na Zemlju sa Ma rsa. U umu svakog istoriara svemira spasavanje putnika sa D ejmsa Martina oznailo je

kraj jedne ere. est meseci kasnije napu tene su dve preostale svemirske kolonije i vi e se nijedan ovek nije vinuo sa Zemlje put orbite skoro punih etrdeset godina. Godine 2145. uskome ani svet konano je uvideo va nost nekih meunarodnih organi zacija koje su bile zanemarene i omalova ene na poetku Velikog Haosa. Najnadareniji pripadnici ljudskog roda, po to su se klonili linog politikog anga ovanja tokom spoko jnih ranih decenija stolea, poeli su da uviaju da se jedino njihovim udru enim umeem u op te mo e povratiti makar i privid civilizovanog ivota. Ovi munumentalni saradniki na pori urodili su u prvo vreme samo skromnim plodovima; ali oni su o iveli temeljni optimizam ljudskog duha i zapoeli proces obnove. Lagano, sasvim lagano, delii moza ika ljudske civilizacije stali su da se vraaju na svoje mesto. Pro le su jo dve godine pre no to se op ti oporavak konano ispoljio i u ekonoms kim statistikama. Godine 2147. svetski godi nji bruto proizvod dostigao je 7% vred nosti od pre est godina. Nezaposlenost u razvijenim zemljama iznosila je u prosek u 35%; u nekim nerazvijenim zemljama kombinacijom nezaposlenosti i nedovoljne za poslenosti bilo je obuhvaeno ak 90% populacije. Procenjeno je da je ak sto miliona ljudi umrlo od gladi samo tokom stra ne 2142, kada su velika su a i glad koja je za njom usledila desetkovale svet u tropskim podrujima. Udru eno dejstvo astronomske s tope smrtnosti, izazvane mno tvom uzroka, i maju ne stope prira taja (ko je, naime, ele o da donese dete na jedan tako beznade an svet) imalo je za posledicu smanjenje sv etske populacije za gotovo milijardu lanova tokom decenije koja se okonala 1950. Iskustvo Velikog Haosa ostavilo je trajni o iljak na itavo jedno pokolenje. Kako su godine prolazile, a deca roena po njegovom okonanju dostigla mladalako dob a, do lo je do sukoba sa roditeljima koji su bili oprezni do granica fobije. ivot j ednog tinejd era tokom ezdesetih i sedamdesetih godina dvadeset drugog veka bio je veoma sputan. Seanja na u asne traume iz vlastite mladosti tokom Haosa proganjala s u pokolenje odraslih i nagonila ih da budu izuzetno kruti u primeni roditeljske discipline. ivot za njih nije bio provod u parku za zabavu. Bila je to, naprotiv, samrtno ozbiljna stvar, a srea se mogla postii jedino kombinacijom postojanih vre dnosti, samokontrolom i stalnom predano u nekom vrednom cilju. Dru tvo koje se pojavilo u sedamdesetim godinama dramatino se razlikovalo o d neobavezne i lakomislene zajednice od pre pola stolea. Mnoge veoma stare, uteme ljene institucije, meu njima nacija-dr ava, rimokatolika crkva i britanska monarhija , do ivele su preporod tokom minulih pola stolea. Procvat tih institucija zasnivao se na njihovom brzom prilagoavanju i preuzimanju vodeih polo aja u prestrojavanju ko je je usledilo posle Haosa. U poznim sedamdesetim godinama, kada se na planeti vratio privid stabiln osti, ponovo je o ivelo zanimanje za svemir. Nanovo osnovana Meunarodna svemirska a gencija, jedan od administrativnih ogranaka Vea vlada, lansirala je novu generaci ju osmatrakih i komunikacionih satelita. U prvo vreme obazrivo se pristupalo akti vnostima u svemiru, a i bud eti MSA bili su sasvim mali. U njima su aktivno sudelo vale jedino razvijene zemlje. Kada se ponovo otpoelo sa letovima sa ljudskom posa dom, koji su se pokazali uspe ni, nainjen je skroman program misija za poslednju de ceniju dvadeset drugog veka. Godine 2188. otvorena je nova Svemirska akademija z a obuku kosmonauta za te misije, da bi etiri godine kasnije iz nje izi li prvi dipl omci. Na Zemlji, rast je bio bolno spor, ali postojan i predvidjiv tokom skoro svih dvadeset godina koje su prethodile otkriu drugog ramanskog svemirskog broda 2196. U tehnolo kom pogledu, oveanstvo se nalazilo na pribli no istom op tem nivou razv oja 2196. kao i sedamdeset godina ranije, kada se pojavila prva vanzemaljska let elica. No, u vreme drugog susreta znatno se vi e oskudevalo u skora njim iskustvima svemirskog letenja; sa druge, pak, strane, na odreenim kritinim tehnikim podrujima, kao to su medicina ili upravljanje informacijama, ljudsko dru tvo iz poslednje dece nije dvadeset drugog stolea bilo je daleko razvijenije nego 2130. U jednom drugom pogledu, civilizacije sa kojima su se susrele dve ramanske letelice bile su upa dljivo razliite - veina ljudskih bia koja su bila iva 2196, naroito oni stariji koji su vodili politiku u upravnim telima, pro ivela je nekoliko veoma bolnih godina Ve likog Haosa. Njima je bio poznat smisao rei "strah". A ta mona re oblikovala je nji hovu re enost prilikom rasprave o preimustvima koja e voditi ljudsku misiju u susret Rami II.

6. SINJORA SABATINI "Radili ste, dakle, na doktoratu iz fizike na SMU kada je va suprug izlo io svoje znamenito predvianje o supernovi 2191a?" Elen Braun sedela je u velikoj, mekoj stolici u svojoj dnevnoj sobi. Bil a je odevena u u togljeni, smei kostim, koji je izgledao bespolno, i bluzu sa visok im okovratnikom. Delovala je ukoeno i uznemireno, kao da jedva eka da se intervju okona. "Bila sam na drugoj godini, a Dejvid mi je bio mentor", uzvrati ona obaz rivo, kradomice pogledajui prema suprugu. On se nalazio sa druge strane sobe, pos matrajui snimanje intervjua iza kamera. "Dejvid je veoma prisno saraivao sa kandid atima kojima je bio mentor. Svi su to znali. Bio je to jedan od razloga to sam od luila da doktoriram na SMU." Franeska Sabatini izgledala je predivno. Dugaka, plava kosa slobodno joj s e slivala po ramenima. Na sebi je imala skupu bluzu od bele svile i e arpu kraljev ski plave boje koja joj je usko bila obavijena oko vrata. Pantalone irokih nogavi ca bile su joj iste boje kao i e arpa. Na stoiu izmeu njih nalazile su se dve olje sa kafom. "Dr Braun je bio o enjen u to vreme, zar ne? Mislim na razdoblje kada vam je bio mentor." Elen primetno pocrvene kada je Franeska zavr ila sa pitanjem. Italijanska n ovinarka nastavila je da joj se osmehuje; bio je to obezoru avajue prostodu an osmeh, kao da je pitanje koje je upravo postavila spadalo u red onih jednostavnih i ne dvosmislenih kao to je koliko su dva i dva. Gospoa Braun napravila je kratku pauzu , duboko udahnula, a onda lagano zamucala dok je odgovarala. "U poetku, da, misli m da je jo bio", uzvrati ona. "Ali razveo se pre no to sam doktorirala." Zastala j e ponovo, a onda joj se lice razvedri. "Dao mi je venani prsten kao dar za doktor iranje", dodade ona nelagodno. Franeska Sabatini pomno osmotri svoju sagovornicu. Lako bih mogla da te u ni tim zbog ovog odgovora, pomisli ona hitro. Bila bi mi dovoljna jo samo dva pitan ja. Ali to ne bi slu ilo mojoj svrsi. "U redu, stop", ree iznenada Franeska. "To bi bilo sve. Hajde da pogledamo snimak, a onda mo ete da vratite opremu u kombi." Glavni kamerman prie uz robotsku kameru 1, koja je bila programirana da dr i Franesku u krupnom planu, i unese tri komande preko minijaturne tastature koja se nalazila sa bone strane kui ta kamere. U meuvremenu, budui da je Elen ustala sa stolice, robotska kamera 2 automatski je p oela da se povlai na svom trono nom postolju i da pode ava zum na novu i nu daljinu. Drug i kamerman dade Elen znak da se ne pomera dok on ne iskljui kameru 2. Reditelju je bilo potrebno nekoliko sekundi da programira automatsku mon itorsku opremu da reprodukuje poslednjih pet minuta intervjua. Izlaz sa sve tri kamere istovremeno je prikazivan na podeljenom ekranu; bila je to mozaika slika F raneske i Elen, koje su se zajedno videle u sredi ti monitora, dok su sa strane i li snimci dveju kamera koje su snimale krupni plan svake od njih ponaosob. Franeska je bila savr eni profesionalac. Brzo je razabrala da ima materijal koji joj je pot reban za ovaj deo oua. Elen, supruga dr Dejvida Brauna, bila je mlada, inteligent na, ozbiljna, otvorena, ali joj nije prijalo to se nalazi u sredi tu pa nje. I sve se to jasno videlo na snimku. Dok se Franeska dogovarala oko tehnikih pojedinosti sa posadom i obezbeival a da joj izmontirani snimak intervjua bude predat u hotelu kod Dalaskog Transpor tnog Kompleksa pre no to bude poletela sutra ujutro, Elen Braun se vratila u dnev nu sobu sa standardnim robotskim poslu iteljem koji je doneo dve vrste sira, boce vina i mno tvo a a za sve prisutne. Franeski nije promaklo kako je licem Dejvida Braun a minula senka namrgoenosti kada je Elen objavila da e uslediti "mala zabava" kojo m e se proslaviti kraj intervjua. Televizijska ekipa i Elen okupili su se oko rob ota i vina. Dejvid se izvinio i izi ao iz dnevne sobe u dugaak hodnik koji je vodio u stra nji deo kue, gde su se nalazile sve spavae sobe, dok su prostorije za dnevni boravak bile napred. Franeska krenu za njim. "Oprosti, Dejvide", ree ona. On se okrenu, sa jasnim izrazom nestrpljenja

. "Ne zaboravi da jo nismo zavr ili sve poslove. Obeala sam odgovor mitu i Hagenestu po povratku u Evropu. Oni jedva ekaju da nastave sa projektom." "Nisam zaboravio", uzvrati on. "Samo elim da se uverim da je tvoj prijate lj Red i zavr io sa intervjuisanjem moje dece." On uzdahnu. "Ima trenutaka kada po eli m da sam potpuno anoniman." Franeska mu se pribli i. "Uop te ti ne verujem", ree ona, pogledav i ga pravo u oi. "Nervozan si danas zato to ne mo e da kontroli e ono to tvoja ena i deca govore Red i meni. A ni ta ti nije znaajnije od kontrole." Dr Braun zausti da ne to odgovori, ali ga u tome osujeti iznenadni uzvik " Mamaaa" koji ze zaori hodnikom iz daleke spavae sobe. Samo nekoliko sekundi potom jedan deki, kome je bilo est ili sedam godina, projuri pokraj Dejvida i Franeske i strmoglavce se baci u naruje majke koja se u meuvremenu obrela na vratima izmeu hod nika i dnevne sobe. Usled siline Eleninog sudara sa sinom, iz a e koju je dr ala izli lo joj se malo vina; ona nesvesno poliza kapi sa ake dok je poku avala da ute i deaka. " ta je bilo, D astine?" upita ona. "Onaj crni ovek slomio mi je psa", promuca D astin izmeu jecaja. " utnuo ga je i sada vi e nee da radi." Deki pokaza rukom niz hodnik. Red i Vilson i jedna visoka, mr ava, veoma ozbil jna devojica pribli avali su se ostalima. "Tata", ree devojica, tra ei oima pomo od Dej a Brauna, "gospodin Vilson i ja upravo smo razgovarali o mojoj zbirci znaaka kada se pojavio onaj vra ji robotski pas i ujeo ga za nogu. Po to ga je najpre popi kio. D a stin ga je programirao da pravi te gadosti..." "La e", uzviknu uplakani deki, prekinuv i je. "Ona ne voli Valija. Nikada ga n ije volela." Elen Braun dr ala je jednu ruku na leima svog gotovo histerinog sina, dok je u drugoj vrsto stezala vrat vinske a e. Ova scena bi je uznemirila ak i da nije prim etila prekorni pogled koji joj je uputio suprug. Ona udno otpi vino i odlo i a u na ob li nju policu za knjige. "De, de, D astine", ree Elen, nelagodno se osvrnuv i unaokolo, "smiri se i reci mami ta se dogodilo." "Ovaj crni ovek me ne voli. A ni ja ne volim njega. Vali to zna, pa ga je ujeo. Vali me uvek titi." Devojica And ela se uzmuva. "Znala sam da e se dogoditi ovako ne to. Dok je go spodin Vilson razgovarao sa mnom, D astin je neprekidno ulazio u na u sobu i prekida o nas, pokazujui gospodinu Vilsonu igrake, ljubimce, trofeje, pa ak i odeu. Konano, g ospodin Vilson je morao da vikne na njega. Sledee to znamo bilo je da Vali uleteo kao besan i gospodin Vilson je morao da se nekako odbrani." "Ona je la ljivica, mama. Velika la ljivica. Ka i joj da prestane..." Dr Dejvid Braun prekinu ljutito sina. "Elen", nadjaa on buku, "izvedi... ga... odavde." Zatim se okrenu ka kerki dok mu je supuga odvodila uplakanog sina u dnevnu sobu. "And ela", ree on uz bes koji je sada postao sirov i neprikriven, "m islim da sam ti kazao da se danas nipo to ne svaa sa D astinom." Devojica ustuknu pred oevim napadom. Oi joj se ispuni e suzama. Zaustila je d a ne to ka e, ali Red i Vilson stupi izmeu nje i oca. "Izvinite, doktore Braun", ree on, "And ela stvarno nije ni ta uinila. Tano je ono to je ispriala. Ona je..." "Slu ajte, Vilsone", odvrati o tro Dejvid Braun, "ako nemate ni ta protiv, ja sam sreujem stvari u svojoj porodici." Zastao je za trenutak kako bi malo primiri o bes. "Veoma mi je ao zbog cele ove pometnje", nastavi on pribranijim glasom, "a li sve e biti sreeno za jedan minut." Pogled koji je uputio kerki bio je hladan i n eprijatan. "Vrati se u svoju sobu, And ela. Razgovaraemo kasnije. Pozovi majku i re ci joj da te dovede pre veere." Franeska Sabatini posmatrala je sa velikim zanimanjem itav prizor. Nisu jo j promakli osujeenost Dejvida Brauna i Elenino odsustvo samopouzdanja. Savr eno, po misli ona. Jo bolje nego to sam se nadala. Ii e sasvim lako sa njim. Luksuzni, srebrni voz jurio je kroz predele severnog Teksasa brzinom od dve stotine pedeset kilometara na sat. Nekoliko minuta kasnije na obzorju se poj avi e svetlosti Dalaskog Transportnog Kompleksa. DTK je zauzimao mamutsku povr inu, gotovo dvadeset pet kvadratnih kilometara. Bio je to delimino aerodrom, delimino el eznika stanica, a delimino mali grad. Podignut jo 2185. kako zbog sve obimnijeg dug olinijskog vazdu nog saobraaja, tako i zato da bi se obezbedio zgodan centar za pre laz putnika u sistem brzih vozova, kompleks je prerastao, slino ostalim slinim tra

nsportnim lukama irom sveta, u trajno stani te. Vi e od hiljadu ljudi, od kojih je vei na radila u DTK-u i smatrala da e im ivot biti lak i ako svakodnevno ne putuje na po sao, ivelo je u stanovima sme tenim u polukrug oko trgovakog sredi ta ju no od glavnog t erminala. U samom terminalu nalazila su se etiri velika hotela, sedamnaest restor ana, kao i preko stotinu raznih radnji, raunajui tu i ogranak luksuznog modnog lan ca "Donateli". "Tada mi je bilo devetnaest godina", ree mladi Franeski dok se voz pribli ava o stanici, "a vaspitali su me veoma strogo. Doznao sam vi e o ljubavi i seksu za t ih deset nedelja, gledajui va u seriju na televiziji, nego tokom celog prea njeg ivota. Hteo sam da vam se zahvalim na tim emisijama." Franeska je uzvratila ljupkim osmehom na kompliment. Navikla je na to da je ljudi prepoznaju kada bi se javno pojavljivala. Po to se voz zaustavio i ona iz i la na peron, ponovo se osmehnula mladiu i njegovoj devojci. Red i Vilson je ponudio da joj ponese video opremu do pokretne trake koja e ih odvesti do hotela. "Da li ti to ikada smeta?" upita on. Ona ga pogleda u nedoumici. "Sva ta pa nja koja ide uz javnu linost?", objasni on. "Ne", uzvrati ona. "Razume se da mi ne smeta." Zatim se osmehnu samoj se bi. Ovaj me ovek ne razume ni posle est meseci. Mo da je odve zaokupljen samim sobom da bi uvideo da i ene mogu biti podjednako ambiciozne kao i mu karci. Red i je nastavio da avrlja dok ih je pokretna traka nosila iz eleznike stani ce prema trgovakom sredi tu. Nedaleko od trake, na jednom kraju prekrivenog centra za zabavu, povea skupina ljudi vrzmala se pred ulazom u neko pozori te. Svetlea rekl ama objavljivala je da je na programu komad Pri svakom vremenu amerike spisatelji ce Linzi Olsen. "Jesi li gledala ovu dramu?" upita Red i uzgred Franesku. "Video sam filmsk u verziju kada je premijerno prikazana pre otprilike pet godina", nastavi on, ne saekav i na njen odgovor. "Helen Kodil i D eremi Templ. Pre no to je postala slavna. U pitanju je neobina pria o paru koji biva prinuen da podeli hotelsku sobu za vreme meave u ikagu. Oboje su u braku. Zaljubljuju se jedno u drugo dok priaju o svojim izneverenim oekivanjima. Kao to rekoh, uvrnut komad." Franeska ga nije slu ala. Jedan deak koji ju je podsetio na roaka Roberta pop eo se u kola neposredno ispred njih na prvoj stanici u trgovakom sredi tu. Bio je t amnoput i tamnokos i imao je lepe crte lica. Koliko je pro lo od kada sam poslednj i put videla Roberta, upita se ona. Mora da ima ve tri godine. Bilo je to u Pozit anu sa njegovom enom Marijom. Franeska uzdahnu, setiv i se jo davnijih, minulih dana. Videla je sebe kako se smeje i kako tri ulicama Orvijeta. Imala je tada devet il i deset godina i bila je jo bezazlena, neiskvarena. Robertu je tada bilo etrnaest. Igrali su se lopte na pjaci ispred duoma. U ivala je u tome da zadirkuje roaka. Bi o je tako blag, tako pitom. Predstavljao je jedinu svetlu taku iz njenog detinjst va. Pokretna traka zaustavi se ispred hotela. Red i ju je posmatrao netreminim pogledom. Franeska je intuitivno shvatila da ju je upravo ne to pitao. "Dakle?" ree on, dok su izlazili iz kola na traci. "Oprosti, du o", uzvrati ona. "Ponovo sam sanjarila. ta si kazao?" "Nisam ni slutio da sam toliko dosadan", ree Red i bez prizvuka humora u gl asu. Zatim se teatralno okrenu kako bi se uverio da ga sada slu a. " ta si odluila, g de emo na veeru? Suzio sam izbor na kineski ili indijanski restoran." U tom trenutku Franeski se nije dopala pomisao o odlasku na veeru sa Red ije m. "Veoma sam umorna", uzvrati ona. "Mislim da u pojesti ne to u sobi, a onda jo mal o raditi." Mogla je da predvidi izraz povreenosti koji mu se pojavio na licu. Ona mu prie i spusti mu lagani poljubac na usne. "Mo e da navrati do mene oko deset da n e to popijemo pre spavanja." Do av i u hotelski apartman, Franeska je najpre ukljuila kompjuterski terminal da bi proverila da li ima poruka. Bilo ih je ukupno etiri. Od tam an meni kazao joj je ko ih je uputio, kada, koliko traju i kakav im je redosled po va nosti. Sistem za odreivanje redosleda po va nosti predstavljao je novinu kod firme "Meunarodne kom unikacije", jedne od tri pre ivele komunikacione kompanije koje su konano ponovo pr ocvale tokom obimne konsolidacije sredinom stolea. Korisnik SOR-a unosio je rano ujutro svoj dnevni raspored i odreivao pri tom koje poruke smeju da prekinu koje

delatnosti. Franeska je odabrala da joj na terminal u kui Dejvida Brauna budu odma h prosleene jedino poruke sa Prioritetom jedan (izuzetno hitni sluajevi); bavljenj e Dejvidom i njegovom porodicom moralo se obaviti za jedan dan, tako da je ona n astojala da sasvim smanji izglede za prekidanje ili ka njenje. ekala ju je samo jedna poruka sa Prioritetom dva, duga tri minuta, od Kar la Bjankija. Franeska se namr ti, unese odgovarajue kodove u terminal i ukljui video monitor. Na ekranu se pojavi lik prijatnog, sredovenog Italijana, u odei koja se n osila posle skijanja; sedeo je na kauu, a iza njega je gorela vatra u kaminu. "Bu on giorno, cara", pozdravi je on. Dopustiv i video kameri da napravi venk po dnevno j sobi njegove nove vile u Kortini d'Ampeco, sinjor Bjanki odmah pree na stvar. Z a to je odbijala da se pojavi u reklamama za njegovu letnju garnituru sportske odee ? Njegova kompanija ponudila joj je neverovatnu svotu, pa je ak i tako prilagodil a reklamnu kampanju da ima svemirsku temu. Spotovi bi bili prikazani tek po okona nju misije "Njutn", tako da cela stvar nee doi u sukom sa njenim ugovorima sa MSA. Karlo je priznao da je ranije meu njima bilo nekih nesporazuma, ali prema njemu sve je to pripadalo pro losti. Bio mu je potreban njen odgovor najkasnije za nedel ju dana. Nosi se, Karlo, pomisli Franeska, i sama iznenaena silinom svoje reakcije. Na svetu je bilo malo ljudi koji su mogli da uznemire Franesku, ali Karlo Bjanki je svakako spadao meu njih. Unela je neophodne komande da snimi poruku za svog a genta, Darela Doumena, u Londonu. "Zdravo, Darele. Ovde Franeska, u Dalasu. Reci onoj u tvi Bjankiju da ne bih uestvovala u njegovim reklamama ak i da mi ponudi dese t miliona maraka. Uzgred budi reeno, kako izgleda da mu je glavna konkurencija sa da Donateli, kako bi bilo da uspostavi vezu sa njegovim reklamnim direktorom, nek om Gabrijelom... jednom sam je srela u Milanu... i stavi joj do znanja da bi me r adovalo da stupim u saradnju sa njima po zavr etku projekta 'Njutn'. U aprilu ili maju." Ona zastade za trenutak. "To bi bilo sve. Sutra uvee natrag sam u Rimu. Po zdravi Hiter." Najdu a poruka koju je Franeska dobila bila je od njenog supruga Alberta, v isokog, prosedog, uva enog poslovnog oveka od svojih ezdeset godina. Alberto je vodi o italijanski odeljak firme " mit i Hagenest", multimedijski nemaki konglomerat u ij em se vlasni tvu nalazilo, izmeu ostalog, vi e od jedne treine slobodnih novina i asopi sa u Evropi, kao i vodee komercijalne televizijske mre e u Nemakoj i Italiji. Na sni mku koji je poslao Franeski Alberto je sedeo u sobi za odmor u njihovom domu, nos ei skupo crno odelo i pijuckajui brendi. Glas mu je bio topao, prisan, ali zvuao je pre kao otac nego kao suprug. Obavestio je Franesku da je njen dugi intervju sa admiralom Otom Hajlmanom emitovan na vestima irom Evrope toga dana, da je on, kao i uvek, u ivao u njenim komentarima i njenoj pronicljivosti, ali i da je zakljuio da se Oto pokazao kao egomanijak. Nimalo iznenaujue, promrmlja Franeska, uv i mu evljevu opasku, budui da je on to i te kako. Ali esto mi je od koristi. Alberto joj je saop tio i neke dobre vesti o jednom svom detetu (Franeska j e imala tri pastorka koja su sva bila starija od nje), a onda je jo dodao da mu n edostaje i da jedva eka da je vidi sutra uvee. I ja, pomisli Franeska, pre no to je odgovorila na poruku. Prijatno je iveti s tobom. Tako istovremeno imam slobodu i bezbednost. etiri asa kasnije Franeska je stajala na balkonu, pu ei cigaretu na hladnom te ksa kom decembarskom vazduhu. vrsto se obavila u debelu odoru kojom je uprava hotel a opskrbila svaku sobu. Sreom, nije kao u Kaliforniji, ree ona u sebi, duboko uvuk av i dim u plua. U Teksasu bar neki hoteli imaju balkone za pu enje. Oni fanataci na amerikoj zapadnoj obali proglasili bi pu enje za te ak zloin samo kada bi im se ukazal a prilika. Pri la je uz ogradu kako bi imala bolji pogled na nadzvuni putniki avion koj i se sa zapada pribli avao aerodromu. U ma ti je videla sebe u tom avionu, kao to e i biti sutra na putu za Rim. Zamislila je da ova letelica dolazi iz Tokija, neospo rne ekonomske prestonice sveta pre Velikog Haosa. Posle katastrofe izazvane nepo sedovanjem sirovina tokom mr avih godina iz sredine stolea, Japanci su sada ponovo u ivali u napretku sa povratkom sveta slobodnom tr i tu. Franeska je posmatrala avion d ok se nije spustio, a onda podigla pogled ka nebu punom zvezda. Ponovo je uvukla dim od cigarete, da bi ga potom gledala kako se rastae vazduhom kada ga je ispus

tila iz plua. I tako, Franeska, pomisli ona, sada dolazi ono to bi mogao da bude tvoj na jvei zadatak. Prilika da postane besmrtna? U najmanju ruku, trebalo bi dugo da me pamte kao lana posade u okviru misije "Njutn". Misli joj se upravi e ka ovoj misiji i u ma ti joj se nakratko obrazova e prikaze fantastinih stvorenja koja su sazdala d va gargantuanska svemirska broda i uputila ih u posetu Sunevom sistemu. No, ubrzo se vratila u stvarni svet, prisetiv i se ugovora koji je Dejvid Braun potpisao ne posredno pre no to je tog popodneva oti la iz njegovog doma. Sada smo ortaci, moj uva eni doktore Braun. ime se zavr ava prva faza mog pla na. A ako se nisam prevarila, u tvojim oima danas se pojavila iskra interesovanja . Franeska je ovla poljubila Dejvida kada su zavr ili razgovor i potpisali ugovore. Ponovo su bili sami u njegovoj radnoj sobi. Za trenutak je pomislila da e joj on uzvratiti poljubac, ali ne vi e sasvim ovla . Franeska zavr i pu enje cigarete, ugasi je u pepeljari i krenu natrag u hotel sku sobu. U asu kada je otvorila vrata, razabrala je zvuk te kog disanja. Velika po stelja bila je u neredu i na njoj je, na leima, le ao nag Red i Vilson, remetei pravil nim hrkanjem ti inu apartmana. Ima silnu opremu, prijatelju, pomisli ona, kako za p osao, tako i za voenje ljubavi. Ali ni jedno ni drugo nije sportsko takmienje. Bio bi daleko zanimljiviji ukoliko bi imao malo vi e istananosti, mo da ak i suptilnosti. 7. ODNOSI SA MEDIJIMA Samotni orao lebdeo je visoko povrh movara pri ranoj jutarnjoj svetlosti. Uplovio je u struju vetra koja je dolazila sa okeana i zaputio se na sever du ob ale. Daleko pod orlom, poev od svetlosmeeg i belog peska pokraj okeana, pa preko m re e ostrva, reka i zaliva koja se pru ala miljama u pravcu zapadnog obzorja, vodio je, kroz travnato i movarno zemlji te, neprekidni lanac raznolikih zdanja povezanih poploanim putevima. Sedamdeset pet godina ranije, kosmodrom "Kenedi" predstavlja o je jedno od est mesta na Zemlji gde su se putnici prekrcavali iz brzih vozova i aviona u atlove koji su vodili do neke svemirske stanice na NZO (niskoj Zemljino j orbiti). Ali Veliki Haos pretvorio je kosmodrom u avetinjski podsetnik na neka da procvalu kulturu. Njegovi portali i prolazi bili su godinama prepu teni travi, morskim pticama, aligatorima i sveprisutnim insektima Srednje Floride. Tokom ezdesetih godina dvadeset drugog veka, posle oko dve decenije potpu ne atrofije, kosmodrom je postepeno o ivljavan. Najpre je bio kori en kao aerodrom, d a bi potom opet prerastao u op te transportno sredi te koje je opslu ivalo atlantsku o balu Floride. Kada je sredinom sedamdesetih godina ponovo poelo lansiranje raketa , bilo je sasvim prirodno da se vrate u upotrebu stare lansirne rampe u "Kenedij u". Do decembra 2199. vi e od polovine starog kosmodroma bilo je renovirano kako b i se mogao obavljati sve ivlji saobraaj izmeu Zemlje i svemira. Sa jednog od prozora svoje privremene kancelarije Valerij Borzov posmatr ao je kako velianstveni orao elegantno klizi ka gnezdu pri vrhu kro nje jednog od r etkih visokih stabala u centru. Voleo je ptice. Godinama su ga ve oaravale, jo od r anog dea tva u Kini. U jednom od svojih naj ivljih snova general Borzov iveo je na nek oj udesnoj planeti gde je nebo vrvelo od leteih stvorenja. Jo se seao kako je pitao oca da li je u prvoj letelici Rama bilo leteih biota; odrian odgovor silno ga je r azoarao. General Borzov zauo je zvuk nekog velikog transportnog vozila i okrenuo s e prema prozoru koji je gledao na zapad. Sa naspramne strane, ispred hangara za testiranje, iz opitnog kompleksa izlazio je pogonski modul koji e se koristiti ko d obe letelice iz misije "Njutn"; nalazio se na ogromnoj platformi koja se kreta la na nizu tranica. Opravljeni modul, koji je bio vraen na podsistemsko testiranje zbog problema sa kontrolorom jona, bie ukrcan tog popodneva u teretni atl i prebae n u odeljenje za monta u letelica u svemirskoj stanici NZO-2, gde e biti ponovo pos tavljen na svoje mesto pre konanog isprobavanja celog vozila neposredno pre Bo ia. O be letelice koje e se koristiti u misiji "Njutn" trenutno su bile podvrgavane zav r nim proverama i isprobavanjima na NZO-2. Sve simulacione ve be za kosmonaute, meuti m, bile su izvoene na NZO-3 uz pomo rezervne opreme. Kosmonauti e poeti da koriste s tvarne letake sisteme na NZO-2 tek na nedelju dana pre lansiranja.

Na ju noj strani hangara jedan elektrobus zaustavio se ispred zgrade sa ka ncelarijama i iz njega je izi la mala skupina ljudi. Meu njima se nalazila i jedna plavu a u utoj bluzi sa dugakim rukavima, dezeniranoj uspravnim prugama, i pantalona ma od crne svile. Gracioznim hodom uputila se ka ulazu u zgradu. General Borzov zadivljeno ju je posmatrao iz daljine, prisetiv i se da je Franeska bila uspe an mane ken pre no to je postala televizijski novinar. Zapitao se ta je to, u stvari, to on a eli i za to je insistirala da se nasamo vidi sa njim pre medicinskog brifinga tog jutra. Nekoliko trenutaka kasnije pozdravio ju je na ulazu u svoju kancelariju. "Dobro jutro, sinjora Sabatini", ree on. "I dalje ste tako formalni, generale?" uzvrati ona, nasmejav i se. "ak i ka da nema nikog drugog sa nama? Vi i dva Japanca jedini ste lanovi ekipe koji odbij aju da me oslovljavaju imenom - Franeska." Primetila je da je on nekako neobino po smatra. Osmotrila je svoju odeu da proveri da li je sa njom sve u redu. "U emu je stvar?" upita ga ona posle kratkog oklevanja. "Mora da je u pitanju va a bluza", uzvrati kao iz topa general Borzov. "Za trenutak mi se javio neodoljiv utisak da ste vi tigar koji se sprema da se baci na nesrenu antilopu ili gazelu. Mo da je to stoga to me ve sti e starost. Ili je moj u m poeo da se poigrava sa mnom." On je pozva da ue u kancelariju. "Bilo je ve mu karaca koji su mi govorili da liim na maku. Ali ne i na tigra. " Franeska sede na stolicu pokraj generalovog stola. Na licu joj se pojavi vragol ast osmeh. "Ja sam, meutim, samo bezazlena, arena makica." "Ne verujem vam ni za trenutak", zakikota se Borzov. "Vi se mo ete opisati mnogim pridevima, Franeska, ali meu njima svakako ne bi bio 'bezazlena'." On naje dnom postade veoma poslovan. " ta, dakle, mogu da uinim za vas? Kazali ste da ima n e to veoma va no o emu biste eleli da porazgovaramo i to je krajnje neodlo no." Franeska izvadi veliki list hartije iz svoje meke aktovke i pru i ga genera lu Borzovu. "Evo plana medijskog pokrivanja projekta", ree ona. "Podrobno sam ga razmotrila tek jue sa uredom za izve tavanje javnosti i svetskim televizijskim mre am a. Obratite pa nju na to da je do sada uraeno samo pet iscrpnih linih intervjua sa k osmonautima. Jo etiri su prvobitno bila predviena za ovaj mesec. Ali takoe primetite da kada ste postojeem nizu ve bi dodali jo tri dana simulacije, to ste uinili nau trb vremena planiranog za intervjuisanje Vejkfilda i Turgenjeve." Zastala je za trenutak kako bi se uverila da je on prati. "Jo mo emo da oba vimo stvar sa Takagi ijem sledee subote, a O'Tula emo snimiti na Badnje vee u Bostonu . Ali i Riard i Irina tvrde da vi e nemaju vremena za intervjue. Osim toga, i dalje smo suoeni sa jednim starim problemom; za vas i Nikol uop te nije odreen termin..." "Insistirali ste da se vidimo ovog jutra u 7:30 kako bismo se dogovorili oko rasporeda za medijsko pokrivanje misije", prekide je Borzov glasom koji je jasno stavljao do znanja da ovim aktivnostima pridaje odreenu va nost. "Izmeu ostalog", uzvrati Franeska non alantno. Pre la je preko preutne kritike u njegovom komentaru. "Ispitivanje javnog mnjenja pokazuje da od svih uesnika ove misije publika pokazuje najvee zanimanje za vas, mene, Nikol de ardan i Dejvida B rauna. Do sada nisam uspela da ugovorim lini intervju sa vama, a madam de ardan ka e da ona uop te ne namerava da mi ga da. Televizijskim kompanijama se to ba ne dopad a. Ono to je trebalo da uradim pre lansiranja ostae nepotpuno. Potrebna mi je stog a va a pomo." Franeska pogleda generala Borzova u oi. "Tra im da opozovete dodatne simulac ije, da odredite termin linog intervjua sa vama i da se kod Nikol zauzmete za men e." General nabra vee. Franeskina drskost razljutila ga je i ozlojedila. Po eleo je da joj ka e kako utvrenje termina za line video intervjue ne stoji ba visoko na n jegovom sisku prioriteta. Ali ne to ga je nagnalo da se uzdr i. Kako esto ulo tako i d ugotrajno iskustvo naveli su ga da ne reaguje, budui da je osetio da se iza Franes kinih rei krije jo ne to. Odluio je da dobije na vremenu tako to e promeniti temu. "Uzgred, moram vam rei da me sve vi e brine ekstravagantnost doeka nove godi ne koji prireuju va i prijatelji iz italijanske vladino-poslovne koalicije. Znam da smo se saglasili na poetku treninga da emo, kao grupa, izvr iti tu dru tvenu obavezu. Ali nisam ni slutio da e stvar biti najavljena kao doek stolea, kako je to uinjeno pro le nedelje u jednom od amerikih asopisa o poznatim linostima. Vi znate sve te lju

de. Zar ne mo ete da uinite ne to da se sve malo primiri?" "Taj gala doek bio je druga stavka na mom spisku", odvrati Franeska, ve to p re av i preko prekora u njegovoj opaski. "I tu mi je potrebna va a pomo. etiri kosmonaut a iz misije 'Njutn' sada tvrde da nemaju nameru da budu prisutni, a dvoje ili tr oje je nagovestilo da e mo da imati druge obaveze - iako jo u martu obeano na e prisust vo na doeku. Takagi i i Jamanaka ele da proslave praznik sa svojim porodicama u Japa nu, a Riard Vejkfild mi ka e da je rezervisao aran man za ronjenje na Kajmanskim ostr vima. A tu je ponovo i ona Francuskinja koja naprosto izjavi da ne dolazi i odbi je da pru i bilo kakvo obja njenje." Borzov nije mogao da obuzda osmeh. "Zbog ega imate toliko nevolja sa Niko l de ardan? ovek bi pomislio da bi trebalo, budui da ste obe ene, sa njom da imate m anje neprilika nego sa ostalima." "Ona nema nimalo razumevanja za ulogu medija u ovoj misiji. Kazala mi je to u vi e navrata. Uz to, veoma je tvrdoglava kada je u pitanju njen privatan ivot ." Franeska slegnu ramenima. "Ali publika je potpuno oarana njome. Uostalom, ona n e samo to je doktor, lingvista i biv i olimpijski pobednik, nego je i ker uvenog roma nopisca i majka etrnaestogodi nje kerke, iako nikada nije bila udata..." Valerij Borzov baci pogled na runi sat. "Ne bi bilo lo e da me izvestite o tome", prekide je on, "koliko jo stavki ima na va em spisku, kako ste vi to slikovi to kazali? Treba da se pojavimo u auditorijumu kroz deset minuta." On uzvrati os meh Franeski. "Uz to, moram da vas podsetim da je madam de ardan prilagodila svoje dana nje obaveze va em zahtevu za medijskim pokrivanjem ovog brifinga." Franeska je izuavala pogledom generala Borzova nekoliko sekundi. ini mi se da je sada spreman, pomisli ona. Osim ako ga nisam pogre no procenila, odmah e sve razumeti. Ona izvadi neki mali, kockasti predmet iz svoje aktovke i pru i ga preko radnog stola. "Ovo je poslednja stavka na mom spisku", ree Franeska. Na licu zapovednika misije "Njutn" pojavi se izraz zbunjenosti. On stade da premee memorijsku kocku po akama. "Prodao nam ju je jedan slobodan novinar", r ee Franeska veoma ozbiljnim tonom. "Dobili smo uveravanja da je to jedina postojea kopija." Napravila je kratku pauzu dok je Borzov umetao memorijsku kocku u odgova rajui otvor na svom kompjuteru. Primetno je pobledeo kada se na monitoru pojavio prvi video segment iz memorijske kocke. Narednih petnaest sekundi netremice je p osmatrao nekontrolisane kretnje svoje keri Nata e. " elela sam da ovo sauvan od buleva rske tampe", dodade Franeska blago. "Koliko traje traka?" upita tiho general Borzov. "Skoro pola asa", uzvrati ona. "Ja sam jedina koja ju je celu videla." General Borzov duboko uzdahnu. Bio je to trenutak koga se njegova suprug a Petra pribojavala jo od trenutka kada je zvanino objavljeno da e on biti zapovedn ik misije "Njutn". Direktor instituta u Sverdlovsku obeao je da nijedan reporter nee imati pristupa njegovoj keri. Sada se pred njim nalazila video traka sa trides etminutnim intervjuom sa njom. Petru e od ovoga udariti kap. On baci pogled kroz prozor. Um mu je grozniavo radio: ta e biti sa misijom ukoliko javnost dozna da mu kerka boluje od akutne izofrenije? Stvar bi bila nezgo dna, zakljui on, ali misija nee pretrpeti nikakvu ozbiljnu tetu... General Borzov u puti pogled prema Franeski. Mrzeo je da se pogaa. A nije bio ni siguran da Franeska nije lino naruila intervju sa Nata om. No, ipak..." Borzov se opusti i nagna sebe da se osmehne. "Trebalo bi da vam zahvalim ", ree on, "ali nekako mi to ne izgleda prikladno." On zastade za trenutak. "Pret postavljam da se od mene ipak oekuje da poka em neku zahvalnost." Nije lo e, pomisli Franeska. Dobro je znala da jo ni ta ne treba da ka e. "U redu", nastavi general posle podu eg utanja, "ukinuu dodatne simulacije. I drugi su se ve alili zbog toga." On stade da okree memorijsku kocku u aci. "Petra i ja emo doi ranije u Rim, kao to ste svojevremeno predlo ili, kako bismo mogli da ob avimo taj lini intervju. Podsetiu sutra sve kosmonaute na zakazani doek nove godine i rei u im da im je du nost da budu prisutni. Ali ni ja ni bilo ko drugi ne mo e da z ahteva od Nikol de ardan da razgovara sa vama o bilo emu drugom osim o njenom posl u." On naglo ustade. "Sada je vreme da poemo na biometrijski sastanak." Franeska se nagnu i poljubi ga u obraz. "Hvala vam, Valerij", ree ona.

8. BIOMETRIJA Medicinski brifing ve je poeo kada su Franeska i general Borzov stigli. Bil i su prisutni svi ostali kosmonauti, kao i jo izmeu dvadeset pet i trideset in enjer a i naunika koji su radili na misiji. etiri novinska reportera i jedna televizijsk a ekipa sainjavali su publiku. Ispred malog auditorijuma stajala je Nikol de ardan , odevena kao i uvek u sivi letaki kombinezon i sa laserskim pokazivaem u ruci. Uz nju se nalazio jedan visoki Japanac u plavom odelu. On je pa ljivo slu ao pitanje k oje mu je bilo upueno iz publike. Nikol ga prekide kako bi pozdravila prido lice. "Sumimasen, Hakamacu-san", ree ona. "Dopustite mi da vam predstavim na eg z apovednika, generala Valerija Borzova iz Sovjetskog Saveza, kao i novinarku-kosm onauta Franesku Sabatini." Ona se okrenu ka paru koji je zakasnio. "Dobri utra", ree Nikol na ruskom generalu, klimnuv i potom kratko u znak pozdrava Franeski. "Ovo je uva eni dr To iro H akamacu. On je projektovao i nainio biometrijski sistem koji emo koristiti priliko m leta, ukljuujui tu i siu ne sonde koje e nam biti unete u tela." General Borzov pru i ruku. "Drago mi je, Hakamacu-san", ree on. "Madam de ar dan podrobno nas je upoznala sa va im sjajnim izumom." "Hvala", uzvrati ovek, nakloniv i se u pravcu Borzova po to su se rukovali. " Za mene je ast da budem deo ovog projekta." Franeska i general Borzov sedo e na dve prazne stolice ispred auditorijuma i sastanak zvanino otpoe. Nikol upravi pokaziva prema jednoj tastaturi koja se nala zila uz mali podijum i u prednjem delu prostorije pojavi se, kao trodimenziona h olografska slika, aroliki mu ki model ljudskog kardiovaskularnog sistema u prirodno j veliini, sa venama oznaenim plavom bojom i arterijama crvenom. Siu ni beli markeri koji su kru ili u krvnim sudovima ukazivali su na pravac i stopu protoka krvi. "Me dicinsko vee MSA tek je pro le nedelje konano odobrilo nove Hakamacuove sonde kao gl avni zdravstveni monitorski sistem u okviru misije", poe da obja njava Nikol. "Ovo odobrenje izdato je u poslednji as kako bi mogli valjano da budu provereni rezult ati ispitivanja stresa, u okviru kojih je novim sondama nalo eno da dejstvuju u iro kom rasponu nenormalnih situacija. ak i pod tim ekstremnim uslovima nije ustanovl jen ni kod jednog od ispitanika nikakav znak aktiviranja mehanizma odbacivanja. Imamo sree to emo biti u prilici da koristimo ovaj sistem, budui da e to olak a ti ivot kako meni, kao sanitetskom oficiru, tako i svima vama. Tokom misije vi nee te biti podvrgavani rutinskim tehnikama koje predviaju razna ubrizgavanja ili ske niranja i koje su kori ene u prethodnim projektima. Ove nove sonde bie ubrizgane jed nom, najvi e dva puta tokom na e stodnevne misije i njih ne treba menjati." "Kako su re eni dugoroni problemi odbacivanja?" upita jedan lekar iz publik e, prekinuv i Nikolinu nit izlaganja. "O tome u iscrpno govoriti na na em strunom sastanku po podne", uzvrati ona. "Za sada e biti dovoljno da pomenem da, budui da se kljuna hemija koja upravlja od bijanjem temelji na etiri ili pet kritinih parametara, raunajui tu kiselost, sonde s u optoene hemikalijama koje se prilagoavaju lokalnim hemijskim uslovima na mestu u nosa. Drugim reima, kada jednom sonda stigne na svoje odredi te, ona neagresivno is pita svoju novu biohemijsku sredinu, a zatim sama obrazuje tanu ni omota koji biva tako sazdan da je saglasan sa hemijom domaina, te ga ona stoga ne odbacuje. Ali oti la sam mnogo unapred", ree Nikol, okrenuv i se prema velikom modelu k oji je prikazivao protok krvi u ljudskom biu. "Porodica sondi bie uneta ovde, u le voj ruci, a pojedinani monitori razii e se prema unapred utvrenim programima voenja d o trideset dva odreena mesta u telu. Tu e se ugnezditi u tkivu domaina." Unutra njost holografskog modela o ive na njene rei i prisutni stado e da posmatraju kako se trid eset dve trepue take kreu iz leve ruke po celom telu. etiri su oti le u mozak, tri u sr ce, etiri u glavne lezde endokrinog sistema, a preostali dvadeset jedan monitor sm estio se po odabranim mestima i organima u rasponu od oiju do prstiju na rukama i nogama. "Svaka sonda sadr i niz mikroskopsih senzora kojima se ispituju znaajni par ametri zdravlja, kao i slo en registracioni sistem koji najpre uskladi tuje, a zatim emituje snimljene informacije po prijemu odgovarajue komande iz skenera. U praks i, trebalo bi da skeniram svakog od vas i uskladi tim zdravstvene telemetrijske po

datke jednom dnevno, ali rekorderi mogu da obrade podatke i iz etiri dana, ukolik o se poka e potrebno." Nikol zastade i osmotri publiku. "Ima li nekih pitanja?" up ita ona. "Ima", oglasi se iz prvog reda Riard Vejkfild. "Jasno mi je kako ovaj sis tem sakuplja bilione bita podataka. Ali to je ono lak e. Ne postoji nain na koji ti ili bilo koje drugo ljudsko bie mo e pregledati sve te informacije. Kako e podaci b iti sintetisani ili analizirani da se mo e ustanoviti da li se dogaa ne to nepravilno ?" "Ti ba ume da da lagvort, Riarde", osmehnu se Nikol. "Upravo sam o tome namer avala ne to da ka em." Ona podi e neki mali, pljosnat, tanki predmet sa tastaturom. "O vo je standardni programabilni skener koji omoguava da se registrovane informacij e ispitaju na mno tvo razliitih naina. Mogu da pozovem punu memoriju iz bilo kog ili iz svih kanala, ili mogu da nalo im prenos jedino podataka upozorenja..." Nikol primeti izraz zbunjenosti na mnogim licima u publici. "Bie, izgleda , bolje da ovo jo jednom objasnim", ree ona. "Svako merenje koje vr i bilo koji inst rument ima neki oekivani raspon veliina - raspon koji e, razume se, varirati od oso be do osobe - kao i znatno vei tolerancioni raspon ija je svrha da se ustanovi poj ava prave opasnosti. Ako neko posebno merenje izie iz oekivanog raspona, ono biva uneto u fajl upozorenja i taj kanal biva oznaen alarmnim identifikatorom. Jedna o d mogunosti koju imam u radu sa skenerom jeste da dobijem samo te liste upozorenj a. Ako se neki kosmonaut dobro osea, sve to ja treba da uradim jeste da proverim d a li je ne to uneto u bafer upozorenja." "Ali ako se javi merna vrednost izvan tolerancionog raspona", ume a se Jan o Tabori, "onda se stvari menjaju. "Monitor ukljuuje svoj oda ilja za sluaj opasnosti i koristi svu unutra nju energiju da emituje zvuni signal koji zvui zastra ujue. Znam t o. To mi se dogodilo tokom jednog kratkog testa, da bi se na kraju ispostavilo d a su posredi bile neodgovarajue tolerancione vrednosti. Pomislio sam da umirem." Jano je bio rezervni sanitetski oficir. Njegov komentar izazvao je op ti smeh. Pred stava o malom Jano u koji se eta unaokolo, emitujui prodoran pisak, uistinu je bila sme na. "Nijedan sistem nije stopostotno pouzdan", nastavi Nikol, "a ovaj je dob ar onoliko koliko je dobar i niz zadatih vrednosti koje treba da aktiviraju sign ale upozorenja i opasnosti. Jasno vam je, dakle, za to su od su tinske va nosti kalibr acioni podaci. Krajnje pomno smo izuili medicinske istorije svih vas i uneli poetn e vrednosti u monitore. Ali moramo da vidimo stvarne rezultate koje emo dobiti ka da vam sonde budu unete u tela. To je i razlog to smo se danas okupili. Uneemo vam niz sondi danas, pratiemo ta e se dogoditi tokom etiri zavr na simulaciona ve banja koj a poinju u etvrtak, a onda emo a urirati aktivirajue vrednosti, ukoliko bude potrebno, pre stvarnog lansiranja." Usledilo je nevoljno kome anje kosmonauta pri pomisli na to kako im se maj u ne medicinske laboratorije unedogled ubrizgavaju u telo. Bili su navikli na redo vne pregledne sonde koje su im sme tane u tela da bi se pribavile neke posebne inf ormacije, kao to je koliina ploica koje zakruju arterije, ali te sonde uvek su bile privremene. Pomisao na stalnu elektronsku invaziju bila je, u najmanju ruku, uzn emirujua. General Majkl O'Tul postavi dva pitanja koja su se veini lanova posade mo tala po glavi. "Nikol", upita on na svoj uobiajen prostodu an nain, "mo e li nam rei kako e us oviti da su sonde uistinu stigle na pravo mesto. I ne to jo va nije: ta ako se neka od njih pokvari?" "Razume se, Majkl", uzvrati ona predusretljivo. "Ne zaboravi da e te stva rice biti i u meni, tako da se pitanje odnosi i na mene lino." Nikol de ardan imala je oko trideset pet godina. Ko a joj je bila blistava, bakarno smea, oi mrke, u obl iku badema, a kosa rasko na, jantarno crna. Zraila je nesumnjivim samopouzdanjem ko je se ponekad tumailo kao nadmenost. "Neete izii iz klinike danas pre no to proverim o da se sve sonde nalaze na pravom mesatu", nastavi ona. "Sudei na osnovu na eg sko ra njeg iskustva, kod jednog ili dvoje meu vama mo e se dogoditi da neki monitor skre ne sa kursa. Pomou laboratorijske opreme bie sasvim lako ui mu u trag, a zatim uput iti prioritetne naredbe neophodne da se on vrati na ispravnu taku. to se tie eventualnog kvara, postoji vi e nivoa za tite od neispravnog funkcio nisanja. Pre svega, svaki monitor proverava svoju bateriju senzora vi e od dvadese

t puta dnevno. im neki instrument ne proe ovaj test, izvr ni softver u njegovom moni toru trenutno ga iskljuuje. Osim toga, svaki blok sondi biva dva puta dnevno podv rgnut potpunom i strogom samotestiranju. Zakazivanje na samotestiranju jedan je od mno tva uslova koji izazivaju da monitor pone da lui hemikalije to izazivaju samou ni tenje; ono to preostane, telo na kraju bezopasno apsorbuje. Osim ako ne podlegne te hipohondriji, ostaje vam da nam verujete da smo strogo proverili sve mogue kva rove na ispitanicima tokom poslednjih godinu dana." Nikol zavr i izlaganje i ostade nekoliko trenutaka u ti ini pred slu aocima. " Ima li pitanja" upita najzad, a zatim, posle nekoliko sekundi oklevanja, nastavi : "Dobro, onda mi je potreban dobrovoljac koji e doi ovde, pokraj robotske bolniark e, da primi sonde. Meni su one ve ubrizgane i proverene pro le nedelje. Ko je, dakl e, sledei?" Franeska ustade. "U redu, poeemo sa lepom sinjorom Sabatini", ree Nikol. Ona domahnu lanovima televizijske ekipe. "Upravite kamere prema simulacionom tragau. Bie to i te kakva predstava kada se ove elektronske bube razmile kroz krvotok." 9. DIJASTOLIKA NEPRAVILNOST Kroz prozor Nikol je jedva mogla da razabere sibirska sne na polja pri dif uznoj decembarskoj svetlosti. Prostirala su se na vi e od petnaest hiljada stopa i spod nje. Supersonini avion sada je usporavao, skrenuv i na istok, prema Vladivosto ku. Nikol zevnu. Posle samo troasovnog sna morae da ula e celog dana silan napor da joj telo ostane budno. U Japanu je bilo ve skoro deset ujutro, dok je kod kue, u B ovoau, u dolini Loare nedaleko od Tura, njena ker enevjev i dalje imala jo puna etir i sata sna pre no to je budilnik probudi u sedam asova. Video monitor na stra njem delu sedi ta ispred Nikol automatski se ukljuio i podsetio je da je do sletanja u transportni centar Kansai ostalo jo samo petnaest minuta. Ljupka Japanka na ekranu preporuila je da je upravo sada zgodan trenutak da se naprave ili potvrde rezervacije za dalji prevoz i sme taj. Nikol ukljui komu nikacioni sistem u svom sedi tu i pred njom se pojavi tanak pravougaoni poslu avnik sa tastaturom i malim ekranom. Bilo joj je potrebno manje od minuta da se pobrin e kako za prevoz vozom do Kjotoa, kao i za potonji prevoz gradskom eleznicom do h otela. Sve tro kove platila je svojom Op tom kreditnom karticom, po to se prethodno id entifikovala navoenjem majinog devojakog imena: Anavi Tiaso. Kada je zavr ila, sa ivi ce poslu avnika izi ao je mali od tampani raspored na kome su pored oznaka njenog voza i kompozicije gradske eleznice bila navedena jo vremena polaska i trajanja vo nje ( u hotel e stii u 11,14 po japanskom vremenu). Dok se avion spremao za spu tanje, Nikol poe da razmi lja o razlozima za ovo iznenadno putovanje na kome je prevalila gotovo treinu puta oko Zemljine kugle. P re samo dvadeset etiri asa planirala je da ovaj dan provede u kui, obavljajui neki k ancelarijski posao pre podne, dok bi se po podne posvetila enevjev kojoj bi pomag ala u uenju jezika. Bio je to poetak praznikog raspusta za kosmonaute i, izuzme li se ona glupa proslava u Rimu na kraju godine, Nikol je trebalo da bude slobodna sve do osmog januara kada je morala da se javi na NZO-3. Ali dok je prethodnog j utra sedala u svojoj radnoj sobi, rutinski proveravajui biometrijske snimke sa za vr nog niza simulacija, Nikol je uoila jednu neobinu pojavu. Prouavala je podatke vez ane za rad srca i krvi pritisak Riarda Vejkfilda za vreme jednog testa sa promenl jivom gravitacijom i nikako nije uspevala da protumai poveanje broja otkucaja koje se iznenada pojavljivalo. Odluila je da ove podatke uporedi sa podrobnom biometr ijom srca dr Takagi ija, budui da je on bio izlo en istom fizikom naporu kao i Riard u vreme kada mu se puls naglo ubrzao. Ono to je otkrila kada je ispitala ceo blok informacija vezan za rad Taka gi ijevog srca jo ju je vi e iznenadilo. Dijastoliko irenje japanskog profesora bilo je , izvan svake sumnje, nepravilo, ak mo da patolo ko. Ali sonda nije uputila nikakve z nake upozorenja niti su bili alarmirani kanali sa podacima. ta se to dogaalo? Da l i je ustanovila nesavr enost Hakamacuovog sistema? Posle jednoasovnog detektivskog posla pojavile su se nove neobinosti. Taka gi ijev problem ispoljio se u etiri zasebna navrata tokom simulacija. Abnormalno po na anje bilo je sporadino i javljalo se na mahove. Ponekad se izuzetno duga dijasto

la, koja je podseala na ventilski problem tokom punjenja srca krvlju, ne bi javlj ala punih trideset osam asova. injenica, meutim, da je do ove nepravilnosti do lo u et iri razliita navrata ukazivala je na to da je posredi, sasvim izvesno, neka abnor malnost. Ono to je zbunilo Nikol nisu bili sami sirovi podaci - ve zakazivanje sist ema koji je trebalo da aktivira odgovarajui alarm kada se pojave krajnje nepravil ni nalazi. Deo analize koju je preduzela bilo je pomno ispitivanja Takagi ijeve me dicinske istorije, pri emu je posebnu pa nju obratila na kardiolo ki izve taj. Tu nije bilo ni pomena o nekoj abnormalnosti, tako da je ona na kraju uverila sebe da je kod Takagi ija re o neispravnom senzoru, a ne o medicinskom problemu. Da je sistem radio isravno, zakljuila je ona, pojava duge dijastole odmah bi monitor rada srca izvela iz oekivanog raspona veliina, to bi ukljuilo alarm. Ali to se nije dogodilo. Ni prvi put ni naredni. Da li je mogue da je ovde posredi d vostruka gre ka? Ako je tako, kako je onda sonda i dalje prolazila na samoproverav anju? Nikol je u prvi mah pomislila da pozove jednog od svojih asistemata iz m edicinskog odeljenja MSA kako bi se konsultovala oko anomalije koju je uoila, ali je umesto toga odluila da telefonira dr Hakamacuu u Japan, prisetiv i se da je oso blje MSA zbog praznika odsutno. Taj telefonski razgovor potpuno ju je pomeo. On joj je bez oklevanja kazao da pojava koju je uoila ima svoj uzronik u pacijentu, o dnosno da nikakva kombinacija zakazivanja delova sonde nije mogla da dovede do t ako neobinih ishoda. "Ali za to se onda ni ta nije pojavilo u fajlu upozorenja?" upit ala je ona japanskog dizajnera elektronike. "Zato to nije do lo do izlaska iz oekivanog raspona veliina", uzvratio je on samouvereno. "Mora da je, iz nekog razloga, kod ovog kosmonauta unet izuzetno iro k oekivani raspon. Da li ste proverili njegovu medicinsku istoriju?" Kasnije tokom razgovora, kada je Nikol kazala dr Hakamacuu da se neoekiva ni podaci odnose na sonde u telu jednog njegovog zemljaka, kosmonauta-naunika Tak agi ija, obino uzdr an in enjer uzbueno je uzviknuo u telefon: "Odlino", kazao je on. "On da u moi da misteriju odmah odgonetnem. Stupiu u vezu sa Takagi ijem preko univerzite ta Kjoto i obavestiu vas o tome ta sam ustanovio." Tri asa kasnije na Nikolinom video monitoru pojavilo se smrknuto lice dr i gerua Takagi ija. "Gospoo de ardan", ree on veoma utivo, "ujem da ste razgovarali sa mo jim kolegom, Hakamacu-sanom, o rezultatima mojih biometrijskih merenja za vreme simulacija. Da li biste bili ljubazni da i meni objasnite ta se ustanovili?" Nikol je izlo ila sve informacije do kojih je do la svom kolegi-astronautu, ne prikriv i ni ta i izlo iv i svoje lino uverenje da je izvor pogre nih podataka bila neis pravna sonda. Posle Nikolinog obja njenja usledila je duga ti ina. Konano, zabrinuti japans ki naunik ponovo se oglasio: "Hakamacu- san upravo me je posetio ovde na univerzi tetu i proverio sondu koja se nalazi u meni. Izvestie vas da nije ustanovio nikak ve probleme sa svojom elektronikom." Takagi i je ponovo zastao, kao da se duboko z amislio. "Gospoo de ardan", ree joj on nekoliko sekundi kasnije, " eleo bih da vas za molim za jednu uslugu. Za mene je to stvar od izuzetne va nosti. Da li biste mo da m ogli da me posetite u japanu u najskorijoj budunosti? Voleo bih da nasamo razgova ram sa vama i da vam objasnim ne to to bi moglo da ima veze sa mojim nepravilnim bi ometrijskim podacima." Na Takagi ijevom licu stajao je izraz ozbiljnosti koji Nikol nije mogla ni da previdi niti da pogre no protumai. On joj je, oigledno, uputio vapaj za pomo. Ne postaviv i vi e nijedno pitanje, ona se odmah saglasila sa predlogom da ga poseti. N ekoliko minuta kasnije rezervisala je mesto na nonom supersoninom letu iz Pariza z a Osaku. "Nijednom nije bombardovan za vreme velikog rata sa Amerikom", ree Takagi i , pokazav i prema gradu Kjotou koji se pru ao pod njima, "a gotovo i da nije pretrpe o nikakvu tetu kada su razbojnici preuzeli vlast tokom sedam meseci 2141. Priznaj em da robujem predrasudama", dodade on uz osmeh, "ali za mene je Kjoto najlep i gr ad na svetu." "Mnogi moji zemljaci imaju isto mi ljenje o Parizu", uzvrati Nikol. Ona se vr e obavi kaputom. Vazduh je bio hladan i vla an. Izgledalo je kao da e svakog trenut ka poeti da pada sneg. Pitala se kada e joj kolega poeti da pria o onome zbog ega je

do la ovamo. Nije prevalila pet hiljada milja radi jednog razgledanja grada, iako je morala da prizna da hram Kiomizu, sme ten meu stablima na obronku brda okrenutom prema gradu, uistinu predstavlja velianstveno mesto. "Hajdemo na aj", ree Takagi i. Poveo ju je do jedne u nizu prostorija za pij enje aja koje su opasivale sredi nji deo drevnog budistikog hrama. Sada e mi, ree Niko l u sebi, uzdr av i se od zevanja, najzad kazati ta je posredi. Takagi i ju je ekao u ho telu kada je stigla. Predlo io joj je da ne to pojede i malo odspava pre no to se on vrati. Do ao je po nju u tri po podne i doveo ju je pravo u hram. Nasuo je gust japanski aj u dve olje i saekao da ga Nikol proba. Topla tenos t zagrejala joj je usta, premda joj se gorak ukus nije mnogo dopao. "Gospoo", poe Takagi i, "nesumnjivo se pitate za to sam vas zamolio da hitno doete ak u Japan. Vidit e...", govorio je lagano ali odluno, "...ceo ivot sam sanjao o tome da e se za moga veka mo da jo jedna letelica Rama pojaviti u Sunevom sistemu. Tokom studija na univ erzitetu kao i tokom mnogih potonjih godina istra ivanja pripremao sam se samo za taj dogaaj, povratak Ramanaca. Tog martovskog jutra 2197, kada me je Alester Mur pozvao da me izvesti da najnoviji snimci sa Ekskalibura svedoe o tome da nam sti e novi vanzemaljski posetilac, gotovo sam zaplakao od radosti. Odmah mi je bilo ja sno da e MSA uputiti misiju u susret gostima iz svemira - i odluio sam da uzmem ud ela u njoj." Japanski naunik otpi malo aja i baci pogled na levu stranu, ka negovanim z elenim stablima i padinama povrh grada. "Dok sam bio deak", nastavi on na svom od merenom, jedva ujnom engleskom, "uspinjao bih se ovim brdima za vedrih noi i zurio u nebo, tragajui za domom te naroite inteligencije to je sazdala neuporedivu d inovs ku ma inu. Jednom sam po ao za ocem; uurili smo se na hladnom nonom vazduhu, posmatrajui zvezde, dok mi je on priao kako je bilo u njegovom selu za vreme susreta sa prvim Ramom dvanaest godina pre mog roenja. Poverovao sam te noi...", on se okrenu i po gleda Nikol koja je ponovo razabrala strast u njegovim oima, "...a verujem jo i da nas, da postoji neki razlog za tu posetu, neka svrha pojave tog udesnog svemirsko g broda. Prouio sam sve podatke vezane za prvi susret, nadajui se da u pronai klju ob ja njenja njegovog dolaska. Ni ta nije bilo definitivno. Postavio sam nekoliko teori ja o Rami, ali ni za jednu od njih nema dovoljno dokaza." Takagi i ponovo zastade da bi otpio malo aja. Dubina oseanja koja je ispolja vao iznenadila je i oarala Nikol. Sedela je strpljivo, ne govorei ni ta, i ekala da o n nastavi. "Znao sam da imam dobrih izgleda da budem odabran kao kosmonaut", ree on, "ne samo zbog radova koje sam objavio, raunajui tu i Atlas, ve i zato to je jeda n od mojih bliskih saradnika, Hisabori Akita, bio japanski predstavnik u izborno m veu. Kada je broj naunika koji su ostali u konkurenciji sveden na osam, meu kojim a sam bio i ja, Akita-san mi je nagovestio da su dva najizglednija kandidata Dej vid Braun i ja. Setiete se da do tada jo nisu preduzeti nikakvi fiziki pregledi. Tako je, priseti se Nikol. U u i izbor za posadu u lo je etrdeset osam kandid ata i svi smo odvedeni u Hajdelberg na medicinska ispitivanja. Nemaki lekari insi stirali su da svako od odabranih mora da zadovolji sve postavljene medicinske kr iterijume. Prvu pregledanu grupu sainjavali su diplomci Akademije. Petoro od njih dvadeset nije pro lo. Ukljuujui tu i Alana Blamona. "Kada je va zemljak Blamon, koji je ve uestvovao u est velikih misija to ih j e priredila MSA, ispao iz konkurencije zbog beznaajnog uma na srcu - a vee za izbor kosmonauta potom podr alo doktore tako to nije uva ilo njegovu albu - mene je potpuno obuzela panika." Ponosni japanski fiziar sada je gledao Nikol pravo u oi, preklin jui je za razumevanje. "Pobojao sam se da u izgubiti najznaajniju priliku moje kari jere zbog sitnog fizikog problema koji ranije ni na koji nain nije uticao na moj n ormalan ivot." Zastao je kako bi pa ljivo odabrao rei. "Znam da je ono to sam uinio bi lo pogre no i neasno, ali u to vreme sam uveravao samoga sebe da je ispravno, da ni kako ne smem dopustiti skupini maloumnih lekara, koji za merilo zdravlja uzimaju samo numerike vrednosti, da me li e prilike da odgonetnem najveu tajnu u istoriji ov eanstva." Dr Takagi i ispriao je preostali deo prie bez ulep avanja ili upadljivih izliv a oseanja. Strast koja bi povremeno izbila na povr inu tokom razgovora o Ramancima sada je zgasla, a njegov jednolini recital postao je otresit i ist. Objasnio je ka ko je ulagivanjem naveo porodinog lekara da krivotvori njegovu medicinsku istorij u i da mu da naroiti medikament koji e spreiti ispoljavanje njegove dijastolike nepr

avilnosti tokom dvodnevnog fizikog pregleda u Hajdelbergu. Iako je postojao izves tan rizik da upotreba tog medikamenta izazove veoma opasna pratea dejstva, sve je ipak ispalo po planu. Takagi i je pro ao rigorozna fizika ispitivanja i konano je bio odabran kao jedan od dvoji naunika u misiji, zajedno sa dr Dejvidom Braunom. Vi e uop te nije razmi ljao o ovom medicinskom problemu sve do pre otprilike tri meseca, kada je Nikol prvi put objasnila kosmonautima da planira da preporui upotrebu Hak amacuovog sistema sondi tokom misije umesto standardnog sistema jednonedeljnog s keniranja sondama. I tako si nekako sklopio pogodbu sa Hakamacuom, nastavi Nikol priu u sebi . Sa njegovom punom upueno u ili bez nje. Uneli ste takav oekivani raspon veliina koji ne bi reagovao na tvoju abnormalnost. Nadao si se da niko ko vr i analizu testova nee preduzeti puno biometrijsko proveravanje. Sada joj je postalo jasno za to ju j e tako hitno pozvao u Japan. A ali da ja sauvam tvoju tajnu. "Vataku i no dorio va, vakarimas", ree utivo Nikol, pre av i na japanski kako bi pokazala naklonost prema kolegi u nevolji. "Vidim da ste zbog ove stvari na vel ikoj muci. Ne morate mi podrobno obja njavati kako ste izveli stvar sa Hakamacuovi m sondama." Zastala je, posmatrajui kako mu napetost popu ta na licu. "Ali ako vas dobro razumem, vi elite da ja postanem sauesnik u va oj obmani. Jasno vam je, razume se, da ne mogu ak ni da uzmem u obzir mogunost ouvanja va e tajne ako ne postanem po tpuno uverena da va sitan fiziki problem, kako ste ga nazvali, nikako ne ugro ava mi siju. U protivnom, bila bih prisiljena..." "Gospoo de ardan", prekide je Takagi i, "u celosti uva avam va stav. Nikada - n ikada - vas ne bih zamolio da prenebregnete moju sranu nepravilnostu ukoliko se n e slo ite da je u pitanju uistinu beznaajan problem." Posmatro ju je u ti ini nekolik o sekundi. "Kada me je Hakamacu sino pozvao", nastavi on tiho, "u prvi mah sam po mislio da sazovem konferenciju za tampu i da odustanem od ue a u projektu. Ali dok sa m razmi ljao o tome kako da izlo im ovo odustajanje, pred oima mi je neprekidno bio l ik profesora Brauna. On je sjajan ovek, moj ameriki parnjak, ali je, prema mom mi lj enju, takoe odve uveren u vlastitu nepogre ivost. Najbolja zamena za mene bio bi pro fesor Volfgang Hajnrih iz Bona. On je objavio vi e valjanih radova o Rami, ali i o n, kao i Braun, veruje da su ove nebeske posete samo sluajni dogaaji, bez ikakve s tvarne veze sa nama ili sa na om planetom." Silina i strast ponovo su mu zraili iz oiju. "Ne mogu da odustanem sada. Osim ako ne budem imao drugog izbora. I Braunu i Hajnrihu mo e da promakne klju cele stvari." Iza Takagi ija, na stazi koja je vodila ka glavnoj drvenoj zgradi hrama, us trim korakom promakla su tri budistika sve tenika. Uprkos studeni, bili su lako ode veni u uobiajene crnosive odore, a na nogama su imali samo sandale. Japanski nauni k predlo io je Nikol da ostatak dana provedu u ordinaciji njegovog linog lekara, gd e mogu da proue njegovu potpunu, necenzurisanu medicinsku istoriju koja se vodi j o od detinjstva. Ukoliko to bude elela, dodao je on, dae je memorijsku kocku sa pod acima u kojoj su spremljene sve informacije koje mo e poneti sa sobom u Francusku i tamo ih natenane prouiti. Nikol, koja je pomno slu ala Takagi ija skoro pun sat, naas je upravila pa nju na trojicu sve tenika koji su se sada svrhovito uspinjali stepeni tem u daljini. Oi s u im tako vedre, pomisli ona. ivoti su im tako li eni protivurenosti. Jednoumlje mo e biti vrlina. Tada svi odgovori postaju laki. Samo na trenutak obuzela ju je zavi st prema sve tenicima i njihovom sreenom nainu bivstvovanja. Zapitala se kako bi oni razre ili nedoumicu sa kojoj ju se suoio dr Takagi i. On ne spada u svemirske kadete , stala je da razmi lja, tako da od njegove uloge kritino ne zavisi uspeh misije. A u izvesnom smislu on je u pravu. Doktori koji su saraivali na projektu uistinu s u bili odve strogi. Nipo to nije trebalo da diskvalifikuju Alena. Bilo bi sramota a ko... "Daijobu", ree ona pre no to je on zavr io da govori. "Poi u sa vama do va eg le kara i ako ne budem ustanovila ni ta to bi mi smetalo, poneu ceo dosje sa sobom kako bih ga prouila tokom praznika." Takagi ijevo lice se ozari. "Ali moram vas ponovo upozoriti", dodade ona, "da u smesta zatra iti da podnesete ostavku ako u va oj medic inskoj istoriji bude bilo ta sumnjivo ili ako se javi i najmanji nagove taj da ste poku ali da prikrijete neku informaciju od mene." "Hvala vam, velika vam hvala", uzvrati dr Takagi i, ustav i i klanjajui se sv ojoj koleginici. "Velika vam hvala", ponovi on.

10. KOSMONAUT I PAPA General O'Tul nije spavao vi e od dva sata ukupno. Udru eno dejstvo uzbuenja i vremenske razlike dr alo mu je um aktivnim cele noi. Prouavao je ljupki bukoliki m ural na zidu naspram postelje u svojoj hotelskoj sobi, dva puta prebrojav i sve ivo tinje. Na alost, posle oba brojanja i dalje je ostao potpuno budan. Duboko je udahnuo vazduh, ponadav i se da e mu to pomoi da se opusti. Odakle sva ova nervoza? - upita se on. Pa, on je ovek kao i svi ostali na licu zemlje. Dodu e, ne sasvim. O'Tul se uspravi na stolici i osmehnu. Bilo je deset ujutro, a on je sedeo u jednom malom predvorju u Vatikanu. Predstojala mu je privatna audi jencija kod Hristovog namesnika, pape Jovana-Pavla V. Tokom detinjstva Majkl O'Tul esto je ma tao o tome da jednoga dana postane prvi severnoameriki papa. "Papa Majkl" - tako je nazivao sebe za dugih nedeljnih popodneva dok se u osami upuivao u katehizam. Dok je u nedogled ponavljao rei lekc ije, sme tajui ih u pamenje, zami ljao je sebe, kroz mo da pedeset godina, kako nosi sve t eniku odori i papski prsten, dr ei misu za hiljade vernika u velikim crkvama i na st adionima sveta. Nadahnjivao bi uboge, beznade ne, potlaene. Pokazivao bi im put, ko ji bi im Bog odredio, u bolji ivot. Kao mladi, Majkl O'Tul voleo je da se upuuje u sve oblasti, ali tri stvari naroito su podsticale njegovu znati elju. Nikako nije uspevao dovoljno da se naita o religiji, istoriji i fizici. Njegov okretan um uspevao je nekako da uspostavlj a mostove meu tim razliitim disciplinama. Nikada mu nije smetalo to to su epistemol ogije religije i fizike meusobno udaljene punih sto osamdeset stepeni. Majkl O'Tu l uspevao je uvek da se razabere u tome na koja pitanja u ivotu odgovor treba da pru i fizika, a na koja religija. Sva tri njegova omiljena predmeta razmatranja sticala su se u izuavanju P ostanja. Bio je to, uostalom, poetak svega, ukljuujui tu religiju, istoriju i fizik u. Kako je do lo do Postanja? Da li je Bog, u svojstvu glavnog sudije, dao znak za poetak Vaseljene pre osamnaest milijardi godina? Nije li on bio taj koji je pru io podsticaj za kataklizmiku eksploziju poznatu kao Veliki Prasak koja je iz energi je stvorila svekoliku materiju? Nije li on predvideo da e oni prvobitni, drevni v odonikovi atomi srasti u d inovske gasne oblake, a zatim kolapsirati pod dejstvom gravitacije i postati zvezde u kojima e biti proizvedene osnovne hemijske gradivn e opeke ivota? Postanje nikada nije prestalo da me oarava, ree O'Tul u sebi dok je ekao da bude primljen u audijenciju kod pape. Kako se sve to zbilo? Kakav je smisao ovo g posebnog niza dogaaja? Prisetio se pitanja koja je kao tinejd er postavljao sve ten icima. Bie da sam odluio da ne postanem sve tenik zato to bi mi to ograniilo pristup n aunoj istini. Crkva se nikada nije oseala lagodno kao ja kada je posredi prividna nesaglasnost izmeu Boga i Ajn tajna. Jedan ameriki sve tenik iz vatikanskog ministarstva spoljnjih poslova ekao g a je sino u hotelu kada se vratio iz celodnevnog razgledanja Rima. Sve tenik se pre dstavio i stao da se na iroko izvinjava to nije uzvratio na pismo koje mu je genera l O'Tul uputio novembra iz Bostona. To bi "olak alo proces", primetio je uzgred sv e tenik, da je general naglasio u svom pismu da je on nije bilo koji general O'Tul , ve jedan od lanova misije "Njutn". U svakom sluaju, nastavio je sve tenik, u zgusnu tom programu pape pronaen je slobodan termin i sveti otac e sa rado u primiti O'Tula sutra ujutro. Kada su se otvorila vrata koja su vodila u papine slu bene odaje, ameriki g eneral je nagonski ustao. Sve tenik sa kojim se sino upoznao u ao je u predvorje, del ujui veoma nervozno, i urno se rukovao sa O'Tulom. Obojica su uputila pogled prema vratima gde je papa, odeven u svoju uobiajenu belu odoru, zavr avao razgovor sa je dnim od ljudi iz svoje svite. Jovan-Pavle V stupio je potom u predvorje, sa prij atnim osmehom na licu, i pru io ruku O'Tulu. Kosmonaut se automatski spustio na ko leno i poljubio papski prsten. "Sveti oe", promrmlja on, zbunjen uzbuenim dobovanjem vlastitog srca, "hva la vam to ste me primili. Za mene je to uistinu velika ast." "ast je i za mene", uzvrati papa na engleskom sa blagim stranim naglaskom

. "Sa velikim zanimanjem pratio sam delatnosti vas i va ih kolega." On napravi gest rukom prema O'Tulu i ameriki general krenu za poglavarom crkve u jednu veliku radnu prostoriju sa visokom tavanicom. Na jednom kraju sobe stajao je veoma veliki, tamni, drveni pisai sto, povrh koga je visio portret u p rirodnoj veliini Jovana-Pavla IV, oveka koji je postao papa tokom najmranijih dana Velikog Haosa, pru iv i potom kako svetu tako i crkvi dvadeset godina energinog i nad ahnjujueg voenja. Nadareni Venecuelanac, pesnik i istoriar po struci, pokazao je sv etu izmeu 2139. i 2158. u kojoj meri organizovana crkva mo e da bude pozitivna snag a u vremenu kada su se ru ile doslovce sve druge institucije, li ene stoga sposobnos ti da pru e bilo kakvu pomo u nevolji pometenim masama. Papa sede na jedan kau i pokaza O'Tulu da se smesti pokraj njega. Ameriki sve tenik izie iz prostorije. Ispred O'Tula i pape stajali su veliki prozori to su g ledali na balkon koji se nalazio dvadesetak stopa povrh vatikanskih vrtova. O'Tu l je u daljini mogao da razabere vatikanski muzej u kome je proveo prethodno pop odne. "Napisali ste u va em pismu", ree sveti otac, ne poma ui se nikakvim bele kama, "da postoje neke stvari teolo ke prirode o kojima biste voleli da porazgovarate sa mnom. Pretpostavljam da te stvari stoje u vezi sa va om misijom." O'Tul osmotri sedamdesetogodi njeg panca koji je bio duhovni voa jedne milij arde katolika. Papina ko a bila je maslinaste boje, imao je o tre crte lica, a gusta crna kosa bila mu je ve poprilino osedela. Njegove smee oi bile su meke i bistre. O n zacelo ne gubi vreme, pomisli O'Tul, prisetiv i se lanka u katolikom asopisu u kome je jedan od vodeih kardinala u upravi Vatikana hvalio Jovana-Pavla V zbog njegov e poslovne delotvornosti. "Da, sveti oe", uzvrati O'Tul. "Kao to znate, uskoro treba da se otisnem n a putovanje koje je od najveeg znaaja za oveanstvo. Kao katolik, suoen sam sa nekim p itanjima za koja sam pomislio da bi mi bilo od pomoi da ih raspravim sa vama." On zastade za trenutak. "Ja svakako ne oekujem da vi imate sve odgovore. Ali mo da me malo mo ete upraviti zahvaljujui va oj sakupljenoj mudrosti." Papa klimnu i saeka da O'Tul nastavi. Kosmonaut duboko udahnu vazduh. "On o to me mu i jeste problem spasenja, iako podozrevam da je to samo deo jednog veeg p roblema koji me eka u nastojanju da izmirim Ramance sa na om verom." Papa nabra vee iz ega O'Tul zakljui da se nije najbolje izrazio. "Uop te nema m pote koa", pohita general da objasni, "sa zami lju o tome da je Bog stvorio Ramance , to je lako pojmiti. Ali da li su se Ramanci kretali slinom stazom duhovnog razv oja, te su stoga morali, u nekoj taki svoje istorije, takoe da budu iskupljeni, ka o i ljudska bia na Zemlji? Ako je uistinu tako, da li je Bog poslao Isusa, ili mo d a nekog njegovog ramanskog parnjaka, da ih spase od grehova? Da li mi, ljudi, pr edstavljamo, u tom sluaju, evolucionu paradigmu koja se nebnrojeno puta ponovila i rom Vaseljene?" Papin osmeh pretvori se gotovo u cerenje. "Zaboga, generale", ree on vedr o, "veoma brzo ste projurili preko ogromne intelektualne teritorije. Morate znat i da ja nemam spremne odgovore na takva duboka pitanja. Mudre glave crkve ve skor o sedamdeset godina zaokupljene su pitanjima to ih je otvorila pojava Rame i, kao to bi se i oekivalo, na a razmatranja pojaana su u poslednje vreme usled otkria druge svemirske letelice." "Ali kakvo je va e lino uverenje, va a svetosti?" bio je uporan O'Tul. "Da li su stvorenja koja su sazdala ta dva neverovatna svemirska plovila nainila neki p rvobitni greh, te im je stoga takoe bio potreban spasilac negde tokom njihove ist orije? Da li je pria o Isusu jedinstvena za nas ovde na Zemlji, ili je to mo da sam o jedno malo poglavlje u knjizi gotovo beskrajne du ine koja obuhvata sva intelige ntna bia i op ti uslov za sticanje spasenja?" "Nisam siguran", uzvrati sveti otac posle nekoliko sekundi. "Ponekad mi je gotovo nemogue da pojmim postojanje drugih inteligencija u bilo kom obliku, ta mo, u ostatku Vaseljene. A onda, im shvatim da ta inteligencija ne bi bila slina n ama, poinjem da se borim sa prizorima i prikazama koje mi odvlae misli od teolo kih pitanja koja ste vi postavili ovog jutra." Zastao je za trenutak, zadubljen u mi sli. "Ali uglavnom zami ljam da su i Ramanci u poetku morali da steknu neki nauk, d a Bog, naime, ni njih nije stvorio savr ene, te stoga da je u nekom trenutku u nji hovom razvoju On i njima morao poslati Isusa..."

Papa zastade i pomno se zagleda u generala O'Tula. "Da", nastavi on blag o, "rekao sam Isusa. Pitali ste me za moje lino uverenje. Za mene je Isus i istin ski spasilac i jedini Bo ji sin. On e biti taj koji e biti upuen i Ramancima, premda u razliitom obliju." O'Tulovo lice se ozari pri kraju pontifovog izlaganja. "Sla em se sa vama, sveti Oe", uzvrati on uzbueno. "Sve inteligenciju su, dakle, ujedinjene, irom Vase ljene, slinim duhovnim iskustvom. U jednom sasvim stvarnom smislu, pod pretpostav kom da su Ramanci i Drugi takoe bili spaseni, mi smo svi braa. Uostalom, sazdani s mo od istih osnovnih hemikalija. To znai da Raj nee biti obezbeen samo za ljude, ne go e se u njemu nai mesta i za sva ostala bia koja su shvatila Njegovu poruku." "Jasno mi je kako ste mogli doi do tog zakljuka", odvrati Jovan-Pavle. "Al i on svakako nije op te prihvaen. ak i u krilu crkve ima onih koji sasvim drugaije vi de Ramance." "Mislite na grupu koja tra i potporu u citiranju svetog Mikaela od Sijene? " Papa klimnu. " to se mene tie", ree general O'Tul, "smatram da je njihovo usko homocentrin o tumaenje propovedi svetog Mikaela odve ogranieno. Ustvrdiv i da je vanzemaljska let elica mogla biti vesnik, kao Elija ili ak Isaija, koji predskazuje drugi Hristov dolazak, Mikael nije ograniio Ramance samo na tu posebnu ulogu u na oj istoriji, be z ikakve druge funkcije ili postojanja. On je samo objasnio jedno mogue vienje ovo g dogaaja iz ljudske duhovne perspektive." Osmeh se ponovo pojavi na pontifovom licu. "Jasno mi je da ste razmi ljanj u o svemu ovome posvetili puno vremena i energije. Informacije koje sam dobio o vama bile su samo delimino tane. U va em dosjeu pominju se va a predanost Bogu, crkvi i porodici. Ali malo se pominje va e ivo intelektualno zanimanje za teologiju." "Smatram da je ova misija daleko najznaajniji zadatak u mom ivotu. elim da budem siguran da u ispravno slu iti i Bogu i oveanstvu. Poku avam stoga da se pripravim na svaki mogui nain, raunajui tu i ustanovljenje da li Ramanci imaju ili nemaju duh ovnu komponentu. To bi moglo da ima uticaja na moje delanje u okviru misije." O'Tul je zastao nekoliko sekundi, a onda nastavio. "Kad smo ve kod toga, va a svetosti, da li su va i istra ivai do li do bilo kakvog dokaza o moguoj duhovnosti Ra manaca na osnovu analize prvog susreta sa njima?" Jovan-Pavle V odmahnu glavom. "Ne, nisu. Meutim, jedan od mojih najpobo nij ih nadbiskupa, ovek ija religijska revnost ponekad zasenjuje njegovu logiku, dr i da je strukturni raspored koji je ustanovljen u prvoj ramanskoj letelici - znate, simetrije, geometrijska ustrojstva, ak i sveprisutna shema suvi nosti koja se temel ji na broju tri - znamenje hrama. Mo da je u pravu. To naprosto ne znamo. Ne raspo la emo nikakvim dokazom o duhovnoj prirodi bia koja su sazdala taj prvi svemirski b rod - ali ni protiv nje." "Sjajno!" ree general O'Tul. To mi uop te nije palo na pamet. Zamislite da je letelica uistinu stvorena kao neka vrsta hrama. To bi oborilo Dejvida Brauna. " General se nasmeja. "Dr Braun, naime, smatra", objasni on, "da mi, uboga i nez nalaka ljudska bia, nemamo nikakvih izgleda da ustanovimo svrhu takvog jednog svem irskog broda, budui da je tehnologija njegovih neimara toliko iznad na e moi poimanj a da je uop te ne bismo mogli shvatiti. Prema njegovom uverenju, svakako da ne mo e postojati nikakva ramanska religija. On smatra da su Ramanci morali ostaviti za sobom sva sujeverna trabunjanja eonima pre no to su stekli sposobnost da sazdaju jednu tako fantastinu meuzvezdanu letelicu." "Dr Braun je ateist, zar ne?" upita papa. O'Tul klimnu. "Otvoreni. Uveren je da svako religijsko razmi ljanje ugro ava valjano funkcionisanje mozga. Svako ko se ne sla e sa ovakvim vienjem za njega je potpuni idiot." "A ostali lanovi posade? Imaju li i oni tako iskljuive stavove o ovoj stva ri kao dr Braun?" On je najneskriveniji ateista, premda podozrevam da Vejkfild, Tabori i T urgenjeva dele slino uverenje. udno, ali intuicija mi ka e da u srcu zapovednika Bor zova postoji slaba taka za religiju. To va i za veinu ljudi koji su pre iveli Haos. U svakom sluaju, Valerij oigledno u iva u tome da me propituje o mojoj veri." General O'Tul zastade za trenutak, upotpunjujui u glavi pregled religijsk

ih uverenja ostalih lanova misije "Njutn". "Dve Evropljanke, de ardanova i Sabatin i, nominalno su katolikinje, premda nipo to predane. Admiral Hajlman luteran je za Uskrs i Bo i. Takagi i meditira i prouava zen. Ne znam ni ta o ostalo dvoje." Pontif ustade i prie prozoru. "Negde tamo jedno neobino i udesno svemirsko plovilo, koje su sazdala bia sa druge zvezde, hita ka nama. Mi mu upuujemo dvanaes tolanu ekipu u susret." On se okrenu prema generalu O'Tulu. "Taj svemirski brod m ogao bi biti Bo ji glasnik, ali verovatno ete jedino vi biti u stanju da ga prepozn ate kao takvog." O'Tul ni ta nije uzvratio. Papa se ponovo zagledao kroz prozor, ostav i bez rei skoro pun minut. "Ne, moj sine", ree on konano blagim glasom, obraajui se kako sa mome sebi, tako i generalu O'Tulu. "Nemam odgovore na va a pitanja. Ima ih samo Bo g. Morate se moliti da vam ih obznani kada vam budu potrebni." On se okrenu prem a generalu. "Moram vam rei da mi je veoma drago to vas ove stvari tako silno zanim aju. Takoe se uzdam u to da vas je Bog hotimice odabrao za ovu misiju." Generl O'Tul je razabrao da se audijencija bli i kraju. "Sveti oe", ree on, "jo jednom vam hvala to ste me primili i to ste mi posvetili ovo vreme. Veoma sam p oastvovan time." Jovan-Pavle V se osmehnu i prie svom gostu. Zagrlio ga je na evropski nain , a zatim otpratio generala O'Tula do vrata koja su vodila iz njegovih radnih od aja. 11. SVETI MIKAEL OD SIJENE Izlaz iz stanice podzemne eleznice nalazio se naspram ulaza u Park meunaro dnog mira. Stigav i liftom na gornji nivo, general O'Tul na ao se obasjan popodnevno m svetlo u u kojoj se kupalo i svetili te sa kupolom sa njegove desne strane, udaljen o nepunih dve stotine jardi. Sa leve strane, na suprotnoj strani parka, iza komp leksa administrativnih zgrada uzdizao se vrh drevnog rimskog Koloseuma. Ameriki general uputio se ustrim korakom u park, a zatim krenuo desnom sta zom koja je vodila do hrama. Obrev i se pokraj jednog ljupkog, malog vodoskoka, ko ji je sainjavao deo spomenika posveenog deci sveta, zastao je naas da bolje osmotri izvajana oblija koja su se tako ivotno igrala u hladnoj vodi. O'Tul je oseao kako ga pro ima silno uzbuenje. Kakav neverovatan dan, pomisli on. Prvo sam bio primljen u audijenciju kod pape, a sada mi se konano ukazuje prilika da posetim svetili te svetog Mikaela. Kada je Mikael od Sijene progla en za sveca 2188, pedeset godina po njegov oj smrti (odnosno, to je bilo mo da jo znaajnije, tri godine po to je Jovan-Pavle V iza bran za novog papu), odmah je postignuta op ta saglasnost oko toga da je upravo Pa rk meunarodnog mira savr eno mesto za podizanje velikog svetili ta njemu u poast. Veli ki park pru ao se od Pjaca Venezija do Koloseuma, obuhvatajui poslednje ostatke sta rog rimskog foruma koji su nekako pre iveli nuklearni holokast. Odabrati pravo mes to za svetili te predstavljalo je delikatan posao. Memorijal petoro muenika, podign ut u poast onim odva nim mu karcima i enama koji su se rtvovali zarad ponovnog uspostav ljanja reda u Rimu tokom meseci neposredno po katastrofi, godinama je predstavlj ao glavnu atrakciju hrama. Postojalo je prilino rasprostranjeno uverenje da se ne sme dopustiti da novi hram svetog Mikaela od Sijene baci u zasenak dostojanstve n, otvoren, mermerni pentagon koji je zaposedao jugoistoni ugao parka od 2155. Posle obimne rasprave odlueno je da se svetili te svetog Mikaela smesti na suprotan, severozapadni ugao parka, pri emu e mu se temelji simbolino nai u samom ep icentru nuklearne eksplozije, na samo deset jardi od mesta gde se uzdizao Trajan ov stub do asa kada je, pod dejstvom silovite toplote u jezgru plamene kugle, u t renu pretvoren u paru. Prizemlje okruglog svetili ta bilo je potpuno posveeno medit iranju i bogo tovanju. Postojalo je dvanaest ni a ili kapela povezanih sa glavnim br odom, est sa kipovima i umetnikim delima sa klasinim rimokatolikim motivima, dok je preostalih est izra avalo poast po jednoj od velikih religija sveta. Ova eklektika po dela prizemlja hotimice je tako izvedena da se tu oseaju udobno i mnogi nekatolic i koji su dolazili u hodoa e u svetili te kako bi iskazali po tovanje uspomeni na voljeg svetog Mikaela. General O'Tul nije se dugo zadr ao na tom prvom nivou. Klekanuo je i izgov

orio molitvu u kapeli svetog Petra, a zatim nakratko osmotrio znameniti drveni k ip Bude u kui tu pokraj ulaza, ali kao i veina turista jedva je ekao da vidi freske n a prvom spratu. O'Tula je zadivila kako veliina, tako i lepota ovih uvenih slika i stog asa kada je izi ao iz lifta. Pravo ispred njega stajao je portret u prirodnoj veliini jedne ljupke osamnaestogodi njakinje sa dugakom plavom kosom. Stajala je pov ijena u jednoj sijenskoj crkvici na Badnje vee 2115, upravo spustiv i na hladan kam eni pod pletenu korpu u kojoj se, uvijena u ebe, nalazila beba kovrd ave kosice. Sl ika je prikazivala no roenja svetog Mikaela i bila je prva u nizu od dvanaest fres aka koje su potpuno okru ivale unutra nji deo svetili ta, priajui sveev ivotopis. General O'Tul pri ao je malom kiosku uz lift i iznajmio naroitu emitujuu aud io kasetu u trajanju od etrdeset pet minuta. Bila je etvrtastog oblika, osnove des et centimetara, tako da se lako mogla smestiti u d ep od kaputa. Uzeo je zatim jed an maju ni prijemnik, koji je stajao na raspolaganju, i zakaio ga iza uha. Po to je n a birau jezika odabrao engleski, pritisnuo je dugme sa natpisom "Uvod" i stao da slu a prijatan glas neke Engleskinje koji je poeo da mu obja njava ono to e videti. "Svaka od dvanaest freski visoka je est metara", obja njavala je ena, dok je general prouavao crte lica malog Mikaela na prvoj fresci. "Osvetljenje u sobi pr edstavlja kombinaciju prirodne svetlosti koja dopire spolja kroz naroite filtre i ve take rasvete iz elektronske mre e u kupoli. Automatski senzori odreuju uslove ambi jenta i prave takvu me avinu prirodne i ve take svetlosti da je osvetljenje fresaka u vek savr eno. Dvanaest panela na ovom nivou odgovaraju ni ama u prizemlju. Sam raspored fresaka, koji hronolo ki prati sveev ivot, ide u smeru okretanja kazaljki na asovniku . Shodno tome, poslednja slika, koja prikazuje komemoraciju povodom Mikaelovog p rogla enja za sveca u Rimu 2188, nalazi se odmah uz onu na kojoj je predoeno njegov o roenje u sijenskoj katedrali sedamdeset dve godine ranije. Freske je projektovala i naslikala ekipa od etiri umetnika, meu kojima i m ajstor Feng Ji iz Kine, koji je iznenada prispeo u prolee 2190. bez prethodne naj ave. Uprkos injenici da je izvan Kine veoma malo bilo poznato o njegovom umeu, ost ala tri umetnika, Portugalac Roza da Silva, Meksikanac Fernando Lopez i vajcarac Hans Rajhvajn, bez oklevanja su prihvatili Feng Jia u svoj tim na osnovu izuzetn ih skica koje je doneo sa sobom." O'Tul se osvrnu po okrugloj prostoriji dok je slu ao lirski glas sa kasete . Ovog poslednjeg dana 2199. na prvom spratu svetili ta svetog Mikaela nalazilo se vi e od dve stotine ljudi, raunajui tu i tri grupe turista. Ameriki kosmonaut sporo je napredovao u kru nom obila enju, zaustavljajui se pred svakim panelom da bi pa ljivo prouio umetniko delo i saslu ao izlaganje sa kasete. Najva niji dogaaji iz ivota svetog Mikaela bili su podrobno predoeni na fresk ama. Drugi, trei, etvrti i peti panel prikazivali su njegove dane kao franjevakog i sku enika u Sijeni, izuavalako putovanje oko sveta za vreme Velikog Haosa, poetak nje govih religijskih delatnosti po povratku u Italiju, kao i Mikealovo kori enje zalih a kojima je raspolagala crkva u prehrani i sme tanju beskunika. esta slika prikaziva la je neumornog sveca u televizijskom studiju, kako prima donaciju od jednog imun og japanskog poklonika. Tom prilikom je Mikael, koji je govorio osam jezika, u v i e navrata ponovio svoju poruku o temeljnom jedinstvu svih ljudi, kao i o neophod nosti da imuni vode rauna o siroma nijima. Sedma freska bila je Feng Jiov prikaz sukoba u Rimu izmeu Mikaela i staro g pape na umoru. Bilo je to remek-delo kontrasta. Koristei blistavo boje i svetlo st, slikar je predoio prizor energinog, ustreptalog mladia, punog ivota, koga jedan svet nepravedno cenzuri e - i ostarelog prelata koji udi za tim da svoje poslednje dane pro ivi u miru i spokoju. Izraz Mikaelovog lica govorio je o dve sasvim razlii te reakcije na ono to mu je bilo reeno: bila je tu, s jedne strane, poslu nost prema papi, a s druge, odbojnost prema injenici da je crkva vi e dr ala do stila i reda ne go do su tine. "Papa je Mikaela poslao u jedan manastir u Toskani", nastavio je audio-v odi, "i upravo se tamo odigrao zavr ni preobra aj njegovog karaktera. Osmi panel prik azuje bo ansko ukazanje Mikaelu tokom njegove osame. Prema svedoanstvu sveca, Bog m u se obratio u dva navrata: prvi put usred jedne oluje, a drugi put kada se nebo m pru ala velianstvena duga. Za vreme duge i silovite oluje Bog mu je, kroz estoku g rmljavinu, obznanio nove 'Zakone ivota' koje je Mikael potom izlo io prigodom uskr nj

eg jutrenja u Bolseni. Prilikom druge posete Bog je izvestio sveca da e njegova p oruka stii do nakraj duge, kao i da e On 'dati vernima znak' za vreme uskr nje mise. Najznamenitije udo Mikaelovog ivota, koje je na televiziji imalo prilike d a vidi preko milijarda ljudi, predoeno je na devetom panelu. Slika je prikazuje M ikaela kako dr i uskr nju misu mno tvu okupljenom na obala Bolsenskog jezera. Plah pro leni pljusak stu tio se na masu, koja je uglavnom nosila poznate plave odore, osobe ne za njegove sledbenike. Ali dok je ki a padala svuda oko svetog Mikaela, nijedna kapljica nije nakvasila propovedaonicu ili akustiku opremu koja je kori ena da bi s e pojaao njegov glas. Postojani, jarki snop svetlosti sa sunca obasjavao je lice mladog sveca dok je ovaj obznanjivao svetu nove Bo je zakone. Upravo je to bio ona j trenutak kada je on nadrastao obinog religijskog vou..." General O'Tul iskljui kasetu dok je prilazio desetoj i jedanaestoj slici. Ostatak prie bio mu je poznat. Posle mise u Bolseni Mikaela su ophrvale mnoge ne volje. ivot mu se najednom promenio. Za samo dve nedelje veina njegovih dozvola za kori enje kablovske televizije bila je opozvana. Prie o iskvarenosti i nemoralu meu njegovim mladim poklonicima, iji je broj dostigao na stotine hiljada samo u Zapad nom svetu, nisu silazile sa stubaca tampe. Usledio je jedan poku aj ubistva, koji j e u poslednjem trenutku osujetilo njegovo osoblje. Javili su se takoe neosnovani izve taji u medijima da je Mikael sebe proglasio za drugog Hrista. I tako su te se svetske voe upla ile. Sve odreda. Postao si pretnja za svak oga meu njima sa svojim zakonima ivota. A nikada nisu shvatili ta si podrazumevao p od konanom evolucijom. O'Tul se zaustavi pred desetom freskom. Bio je to prizor k oji je znao napamet. Gotovo svaka obrazovana osoba na svetu takoe bi ga odmah pre poznala. Televizijski snimak poslednjih sekundi pre no to je eksplodirala bomba t erorista prikazivan je svake godine 28. juna, prvog dana svetkovine svetog Petra i svetog Pavla i godi njice onog dana kada su Mikael Balatrezi i gotovo milion dr ugih ljudi u trenu nestali u Rimu tog kobnog, ranog, letnjeg jutra 2138. Pozvao si ih da dou u Rim da ti se pridru e. Da poka e svetu da su se svi ujed inili. I ljudi su do li. Deseta slika prikazivala je Mikaela, u njegovoj plavoj od ori, kako stoji visoko na stepenicama spomenika Vitoriju Emanuelu odmah uz Pjacu Veneciju. Bio je usred propovedi. More plaveti pru alo se u svim pravcima oko nje ga, prelivajui se u Forum Romanum iz zakrene Via dei fjori imperiali to je vodila k a Koloseumu. Lica su bila pomno zaneta, uzbuena, uglavnom mladolika; pogledi su b ludili navi e i po spomenicima drevnog grada u nastojanju da makar na trenutak spa ze mladia-oveka koji se drznuo da ustvrdi kako zna za put, Bo ji put, iz oaja i beznaa koji su se spustili na svet. Majkl Rajan O'Tul, pedeset sedmogodi nji ameriki katolik iz Bostona, pao je na kolena i zaplakao, kao i hiljade pre njega, kada mu se pogled zaustavio na j edanaestom panelu u nizu. Slika je prikazivala neka mesta sa prethodnog panela, ali ne to vi e od jedan sat kasnije, jedan as po to je nuklearna bomba od sedamdeset pe t kilotona, skrivena u reporta nim kolima blizu Trajanovog stuba, eksplodirala i u putila svoju pogubnu peurku put neba povrh grada. Sve u krugu dve stotine metara oko epicentra u trenu je pretvoreno u paru. Nije vi e bilo ni Mikaela, ni Pjace Ve necije, ni ogromnog spomenika Vitoriju Emanuelu. U sredi tu freske nalazila se sam o jedna rupa. A oko te rupe, tamo gde isparavanje ve nije bilo potpuno, nizali su se prizori agonije i u asa koji su uspevali da uzdrmaju ak i najstamenije linosti. Blagi Bo e, izusti kroz suze general O'Tul, pomozi mi da shvatim poruku to proishodi iz ivota svetog Mikaela. Pomozi mi da pojmim kako mogu da doprinesem, m a u koliko maloj meri, tvom sveop tem planu u koji smo svi ukljueni. Vodi me dok se pripravljam da budem tvoj izaslanik kod Ramanaca. 12. RAMANI I ROMANI "Pa, ta misli ?" Nikol de ardan ustade i lagano se okrete pred kamerom pokra j monitora. Bila je odevena u pripijenu belu haljinu napravljenu od novih rasteg ljivih vlakana. Donji kraj haljine dosezao je malo ispod kolena, a duge rukave j e obele avala crna traka koja joj je prolazila ispod lakta, prostirui se od ramena do zglavka. iroki, ugljeno crni pojas slagao se i sa bojom trake i sa bojom kose, kao i sa bojom njenih cipela sa visokim potpeticama. Kosa joj je bila skupljena

iza glave, a zatim joj je slobodno padala gotovo do struka. Jedini nakit bila j oj je zlatna teniska narukvica sa tri niske malih dijamanata koju je nosila oko levog zglavka. "Izgleda divno, maman", odgovori njena kerka enevjev sa ekrana. "Nikada te nisam videla da nabaci haljinu i da opusti kosu. ta je sa tvojom uobiajenom trenerko m?" etrnaestogodi njakinja se kliberila. "I kada poinje urka?" "U devet i trideset", odvrati Nikol. "Kasno, to je vrlo moderno. Verovatn o neemo veerati jo jedno sat posle toga. Poje u ne to u hotelskoj sobi pre nego to poem ne bih umrla od gladi." "Maman, nemoj sada da zaboravi svoje obeanje. Pro lonedeljni Aujourd-hui ka e da e moj omiljeni peva, ilijen L'Klerk, biti jedan od zabavljaa na prijemu. Mora mu r ei da tvoja kerka misli kako je apsolutno bo anstven!" Nikol se nasme i svojoj kerki. "Hou, du o, za tebe. Iako e to verovatno biti po gre no protumaeno. Po onome to sam ula, tvoj monsieur L'Klerk misli da su sve ene na s vetu zaljubljene u njega." Zastala je na trenutak. "Gde ti je deda? Uinilo mi se da si rekla da e ti se pridru iti za par minuta." "Evo me", ree Nikolin otac kada mu se lice pojavilo na ekranu pored unuke . "Upravo sam dovr avao deo svog romana o Peteru Abelaru. Nisam oekivao da tako ran o pozove ." Pjer de ardan je sada imao ezdeset godina. Uspe nan pisac istorijskih roma na tokom mnogo godina, vodio je, posle rane smrti svoje supruge, ivot blagoslovle n bogatstvom i postignuem. "Izgleda zapanjujue!" uskliknuo je kada je video svoju ke rku u veernjoj odei. "Jesi li tu haljinu kupila u Rimu?" "U stvari, papa", ree Nikol i ponovo napravi krug da bi otac mogao da vid i itavu haljinu, "kupila sam je za Fransoazino venanje pre tri godine. Ali, razume se, nikada nisam imala priliku da je obuem. Misli li da je previ e prosta?" "Nipo to", odvrati Pjer. "U stvari, mislim da je upravo savr ena za tu vrstu ekstravagancije. Ukoliko bude kao na onim velikim gala zabavama na kakve sam ne kada i ao, tamo e svaka ena nositi najluu i najskuplju odeu i nakit. Isticae se svojim prostim' crnim i belim. Naroito sa tako spu tenom kosom. Izgleda savr eno." "Hvala", ree Nikol. "Iako znam da si pristrasan, ipak volim da ujem tvoje komplimente." Pogledala je oca i kerku, svoja jedina dva bliska druga tokom posle dnjih sedam godina. "Stvarno sam neverovatno uznemirena. Ne verujem da u biti ovo liko nervozna ni na dan kada budemo stigli do Rame. esto se na velikim zabavama k ao to je ta oseam van svog elementa, a veeras imam neobian predoseaj opasnosti koji n e umem da objasnim. Sea se, papa, kako sam se oseala dan pre nego to nam je pas umro kada sam bila mala." Lice njenog oca postade ozbiljno. "Mo da bi bolje bilo da razmisli o tome d a ostane u hotelu. Previ e tvojih predoseaja u pro losti bilo je tano. Seam se da si mi rekla da ne to nije u redu sa tvojom majkom dva dana pre nego to smo primili onu po ruku..." "Nije tako jak oseaj", ume a se Nikol. "A osim toga, ta bih mogla da pru im ka o obja njenje? Svi me oekuju, naroito tampa, kako ka e Franeska Sabatini. Jo je ljuta na mene zbog toga to sam odbila da joj dam lini intervju." "Onda pretpostavljam da bi trebalo da ide . Ali probaj da se malo zabavi . B ar ovo jedno vee ne uzimaj stvari tako ozbiljno." "I ne zaboravi da pozdravi ilijena L'Klerka", dodala je enevjev. "Oboje ete mi nedostajati kada doe pono", ree Nikol. "Bie to prvi put da neu b iti sa vama na novogodi nje vee jo od 2194." Nikol zastade na trenutak, prisetiv i se zajednikih porodinih slavlja. "Pazite se, oboje. Znate da vas mnogo volim." "I ja tebe volim, maman", povikala je enevjev. Pjer joj mahnu u znak pozd rava. Nikol iskljui videofon i pogleda na asovnik. Bilo je osam sati. Jo je imala na raspolaganju pun sat pre trenutka kada je trebalo da se sretne sa vozaem na r ecepciji. Pri la je kompjuterskom terminalu da narui ne to za jelo. Sa nekoliko koman di zatra ila je iniju me ane supe i boicu mineralne vode. Kompjuterski monitor joj je rekao da oekuje oboje za esnaest do devetnaest minuta. Stvarno sam sva napeta veeras, pomisli Nikol dok je listala magazin Itali ja i ekala na hranu. Udarna tema Italije bio je intervju sa Franeskom Sabatini. lan ak je imao punih deset stranica i mora da je sadr avao dvadeset raznih fotografija "la bella signore". Intervjuista je na iroko priao o Franeskina dva izuzetno uspe na

dokumentarna projekta (prvi o modernoj ljubavi, drugi o drogama), istakav i injenic u, usred pitanja o seriji o drogi, da je Franeska neprekidno pu ila cigarete tokom razgovora. Nikol pree lanak na brzinu, primetiv i dok je itala da postoje detalji o Frane ski na koje nikada nije obratila pa nju. Ali ta je motivi e? pitala se Nikol. ta to on a eli? Pred kraj magazinske prie, intervjuista je pitao Franesku za mi ljenje o druge dve ene u posadi misije "Njutn". "Imam oseaj da sam u stvari jedina ena u misiji", odgovorila je Franeska. Nikol uspori da proita ostatak lanka. "Ruski pilot Turgenj eva razmi lja i pona a se kao mu karac, a francusko-afrika princeza Nikol de ardan je na merno potisnula svoju enstvenost, to je tu no, jer bi mogla da bude tako divna ena." Nikol su samo blago naljutili Franeskini slatkoreivi komentari. Zapravo su je vi e zabavili. Oseti nalet elje da se doka e, ali onda ukori sebe zbog tako detin jaste reakcije. Pitau Franesku o tom lanku kada doe trenutak, pomisli Nikol sa osmeh om. Ko zna? Mo da u je ak pitati da li je zavoenje o enjenih mu karaca kvalifikuje kao en ko." etrdesetominutna vo nja od hotela do mesta gde je upriliena zabava, u Hadrij anovoj vili, koja se nalazila na granici predgraa Rima, nedaleko od letovali ta Tiv oli, protekla je u potpunoj ti ini. Drugi putnik u Nikolinim kolima bio je Hiro Ja manaka, najutljiviji od svih kosmonauta. U svom televizijskom intervjuu pre dva m eseca sa Jamanakom, iznervirana Franeska Sabatini, posle deset minuta i jednoslo ni h odgovora od po dve, tri rei na sva njena pitanja, upitala je Hira da li su glas ine o tome da je on android istinite. " ta?" pitao je Hiro Jamanaka. "Jeste li android?" ponovila je Franeska sa obesnim osmehom. "Ne", odvratio je japanski pilot, a crte su mu ostale apsolutno bez ikak vog izraza dok mu je kamera zumirala lice. Kada kola skrenu e sa glavnog puta izmeu Rima i Tivolija da bi prevezla pos lednju milju do Ville Adriani, saobraaj se zgusnu. Napredovanje je bilo vrlo spor o, ne samo zbog mnogih kola koja su vozila ljude na gala zabavuu, ve i zbog stoti na radoznalih posmatraa i paparaca koji su se nanizali oko uskog kolskog prolaza. Nikol duboko udahnu kada je automobil konano stigao na kru ni prilaz i stao . Iza obojenog prozora videla je gomilu fotografa i reportera spremnih da se bac e na svakog ko izie iz kola. Vrata joj se automatski otvori e i ona polako kroi napo lje, pritegav i oko sebe crni ko ni mantil i trudei se da ne zapne potpeticama. "Ko je to?" zaula je neki glas kako pita. "Franko, ovamo, brzo - to je kosmonaut de ardanova." Doe do naleta aplauza i sevanja mnogih bliceva. Italijanski gospodin ljub aznog izgleda prie i uze Nikol za ruku. Ljudi su se tiskali oko nje, nekoliko mik rofona joj je gurnuto u lice i inilo se da joj je upueno stotinu istovremenih pita nja i zahteva na etiri ili pet jezika. "Zbog ega ste odbili sve line intervjue?" "Molim vas, otvorite mantil da vam vidimo haljinu." "Da li vas kosmonauti po tuju kao lekara?" "Zastanite na trenutak. Nasme ite se, molim." " ta mislite o Franeski Sabatini?" Nikol ne ree ni ta dok je ovek iz obezbeenja zadr avao gomilu i vodio je do ele ktrinih kola sa zastorom. etvorosedna kola lagano su krenula uz dugaki breg, ostavi v i gomilu za sobom, a jedna ljubazna Italijanka u srednjim dvadesetim godinama na engleskom je obja njavala Nikol i Hirou Jamanaki ta je to to vide oko sebe. Hadrija n, koji je vladao rimskom imperijom izmeu 117. i 138. godine nove ere, sagradio j e taj ogromni letnjikovac, rekla im je ona, zarad sopstvenog u ivanja. To arhitekt onsko remek-delo predstavljalo je me avinu svih stilova gradnje koje je Hadrijan v ideo tokom svojih putovanja do udaljenih provincija i imperator ga je lino sazdao na tri stotine jutara ravnice u podno ju brda Tiburtini. Poetna vo nja kolima pored drevne skupine zgrada je oevidno predstavljala sa stavni deo veernje svetkovine. Same osvetljene ru evine samo su neodreeno nagove taval e nekada nju slavu, jer krovova uglavnom nije bilo, svi dekorativni kipovi su odne ti, a sa grubih kamenih zidova poskidani su svi ukrasi. Ali do trenutka kada su kola zaobi la ru evine Kanopusa, spomenika sagraenog oko etvrtastog bazena u egipatsko m stilu (bila je to petnaesta ili esnaesta zgrada u kompleksu - Nikol je izgubila

predstavu o tanom broju) prava razmere vile konano su se ukazale u svoj svojoj og romnosti. Taj ovek je umro pre vi e od dve hiljade godina, pomisli Nikol, prisetiv i se svog znanja istorije. Jedan od najpametnijih ljudi koji su ikada iveli. Vojnik, vladar, lingvista. Nasme ila se kada se prisetila prie o Antinusu. Usamljen tokom n ajveeg dela svog ivota. Osim kratke, svepro imajue strasti koja se svr ila tragedijom. Kola zastado e na kraju kratke staze. Devojka vodi zavr i svoj monolog. "Da b i po tovala Pax Romanu, produ etak svetskog mira od pre dva milenijuma, italijanska vlada, potpomognuta velikodu nim poklonima korporacija pobrojanih ispod one statue sa va e desne strane, odluila je 2189. da podigne savr enu repliku Hadrijanovog Mari nskog teatra. Mo da se seate da smo pro li kraj ru evina originala na poetku vo nje. Cilj projekta rekonstrukcije bio je da poka e kako bi izgledala poseta delu ovog letnji kovca za imperatorovog ivota. Zgrada je dovr ena 2193. i od tada se stalno koristi za dr avne ceremonije." Goste su primili formalno odeveni mladi Italijani, svi podjednako visoki i zgodni, koji su ih otpratili du prilaza, do Dvorane filozofa i kroz nju, i naj zad do Marinskog teatra. Na pravom ulazu izvr ena je kratka bezbednosna provera, a potom su gosti bili slobodni da idu kud ih je volja. Nikol je bila oarana zgradom. Ova je u osnovi bila kru nog oblika, nekih etr deset metara u preniku. Vodeni prsten je odvajao unutra nje ostrvo na kom se nalazi la ugromna kua sa pet odaja i velikim dvori tem od irokog prilaza sa ukra enim stubovi ma. Nije bilo krova ni nad vodom, ni nad unutra njim delom prilaza, otvoreno nebo je davalo itavom teatru divan oseaj slobode. Oko graevine gosti su se pome ali, pa su razgovarali i pili; usavr eni roboti-poslu ioci kotrljali su se po okolini i nosili velike poslu avnike sa ampanjcem, vinom i drugim alkoholnim piima. Preko dva mala m osta koji su povezivali ostrvo sa kuom i dvori tem za trem i ostatak graevine, Nikol ugleda desetak ljudi, sve odevene u belo, koji su radili na bifeu za poslu ivanje veere. Neka pozama na plavu a i njen mali, bavasti, veseli mu , elavac sa parom staromo dnih naoara, ustro su prilazili Nikol sa nekih tridesetak stopa udaljenosti. Nikol se pripremi za predstojei udar, otpiv i mali gutljaj koktela od ampanjca i vina od ribizle koji joj je nekoliko minuta ranije dao neobino uporan robot. "Oh, madam de ardan", ree ovek, ma ui joj i hitro joj se pribli avajui. "Naprost moramo da porazgovaramo sa vama. Moja ena je jedan od va ih najveih obo avalaca." Poeo je da hoda uporedo sa Nikol i mahnuo svojoj eni. "Doi, eilija", povikao je, "imam j e." Nikol duboko udahnu i prisili sebe da se iroko nasme i. Bie to jedna od onih veeri, rekla je sebi. Najzad, mislila je Nikol, mo da u imati nekoliko minuta mira i ti ine. Sedela je sama, lea namerno okrenutih vratima, za stoiem u uglu odaje. Odaja se nalazila u najdaljem delu ostrvske kue na sredini Marinskog teatra. Nikol je dovr ila posled njih nekoliko zalogaja obeda, a onda ih je sprala sa malo vina. Uzdahnula je, poku avajui bez uspeha da se priseti bar polovine ljudi koje je upoznala u poslednjih pola sata. Bila je poput omiljene fotografije, dodavali su je od osobe do osobe i svi su joj se divili. Grlili su je, ljubili, grabili, tipali, flertovali sa njom (i mu karci i ene), ak ju je neki bogati vedski brodogradi telj zaprosio i pozvao je u svoj "zamak" pokraj Geteborga. Nikol jedva da je rek la koju re ma kome od njih. Lice ju je bolelo od uglaenog sme kanja i malo joj se vr telo od koktela vina i ampanjca. "Tako mi glave na ramenima", ula je kako iza nje govori poznati glas, "ve rujem da dama u beloj haljini nije niko drugi do moja koleginica kosmonaut, lede na princeza lino, madam Nikol de ardan." Nikol se okrete i vide kako se prema njoj tetura Riard Vejkfild. Sudario se sa stolom, posegao za stolicom da odr i ravnote u i samo to joj se nije sru io u krilo. "Izvini", nasme io se i nekako uspeo da sedne pokraj nje. "Bojim se da sam popio malo vi e d ina i tonika." Ispio je veliki gutljaj iz a e koja je nekim udom osta la neprolivena u njegovoj desnici. "A sada", ree i namignu, "ako ne mari , malo u da odremam pre delfinske predstave." Nikol se nasmeja kada Riardova glava uz pljesak udari o sto i kad ovaj poe da glumi nesvesticu. Nakon jednog trenutka aljivo se nagla i digla mu jedan kapa

k. "Ako nema ni ta protiv, drugar, nemoj da se onesvesti dok mi ne objasni onaj deo o delfinskoj predstavi." Uz veliki napor Riard sede i zakoluta oima. "Hoe da ka e da ne zna ? Ti, koja uv k zna sve planove i sve procedure? Nije mogue." Nikol dokraji vino. "Ozbiljno, Vejkfilde. O emo to pria ?" Riard otvori jedan od malih prozora i proturi ruku kroz njega, pokazav i ba zen koji je okru ivao kuu. "Veliki dr Luii Bardolini ovde je sa svojim inteligentnim delfinima. Franeska e ga predstaviti za petnaestak minuta." Piljio je u Nikol sa divljim izrazom. "Dr Bardolini e pokazati, ovde i veeras", povikao je, "da njegovi delfini mogu da prou prijemni ispit na fakultetu." Nikol se povue nazad i pa ljivo zagleda u kolegu. Stvarno je pijan, pomisli la je. Mo da se i on osea van elementa kao ja. Riard je sada napeto gledao kroz prozor. "Ova urka je stvarno zoo-vrt, zar ne?" rekla je Nikol posle dugog utanja. "Gde su samo na li..." "To je to", prekide je naglo Vejkfild i trijumfalno tresnu rukom o sto. "Zbog toga mi mesto izgleda toliko poznato od trenutka kada smo u li." Bacio je po gled na Nikol, koja ga je gledala kao da je si ao s uma. "To je minijaturni Rama, zar ne vidi ?" Skoio je na noge, nesposoban da zazdr i zadovoljstvo zbog svog otkria. "Voda koja okru uje kuu je Cilindrino more, tremovi predstavljaju Sredi nju niziju, a mi, draga gospo, sedimo u gradu Njujorku." Nikol je poela da shvata, ali nije mogla da sustigne hitre misli Riarda Ve jkfilda. "A ta dokazuje slinost konstrukcije?" pitao je on glasno. " ta to znai da su ljudski arhitekti pre dve hiljade godina sazdali teatar dr ei se istih naela kao to su ona koja su kori ena na ramanskom brodu? Slinost prirode? Slinost kultura? Apsolut no ne." Zastao je, svestan da ga Nikol napeto gleda. "Matematika", rekao je stra sno. Zbunjeni izraz mu je kazivao da ga ona jo ne razume u potpunosti. "Matematik a", kazao je ponovo, iznenada zapanjujue lucidan. "U tome je klju. Ramanci gotovo sigurno nisu izgledali kao mi i oigledno su evoluirali na svetu koji se uveliko r azlikuje od Zemlje. Ali mora da su razumeli istu matematiku kao i Rimljani." Lice mu se ozarilo. "Ha!" ponovo je povikao i naterao Nikol da poskoi. Bi o je zadovoljan sobom. "Ramani i Romani. Oko toga se sve veeras vrti. A na nekom stepenu razvoja izmeu to dvoje je homo sapiens modernog vremena." Nikol je vrtela glavom dok je Riard u ivao u radosti svoje domi ljatosti. "Ne shvata , draga gospo?" rekao je i pru io joj ruku da joj pomogne da ustane sa svog mesta. "Onda mo da ti i ja treba da poemo da gledamo delfinsku predstavu, a ja u ti priati o Ramancima tamo i Rimljanima ovde, o kupusu i kralju, o dam-di-dam i peatn om vosku i o tome da li svinje imaju krila." 13. SRENA NOVA GODINA Po to su svi zavr ili sa obedom i kada su tanjiri sklonjeni, Franeska Sabatin i se pojavila u sredi tu dvori ta sa mikrofonom i provela deset minuta zahvaljujui se sponzorima gala zabave. Onda je predstavila dr Luiija Bardolinija, nagovestiv i da bi se tehnike kojima se on pionirski bavio da bi komunicirao sa delfinima mogle pokazati izuzetno korisne kada ljudi budu poku ali da razgovaraju sa vanzemaljcim a. Riard Vejkfild je nestao neposredno pre nego to je Franeska poela govor, po svemu sudei da nae sobu za odmor i da dobije jo jedno pie. Nikol ga je nakratko ugle dala pet minuta kasnije, neposredno po to je Franeska zavr ila sa uvodom. Okru ile su g a dve privlane italijanske glumice koje su se slatko smejale na njegove viceve. M ahnuo je Nikol i namignuo joj, pokazujui dve ene kao da su njegova dela sama po se bi razumljiva. Dobro je, Riarde, pomislila je Nikol i nasme ila se za svoj raun. Bar se jed no od nas dru tveno neprilagoenih dobro zabavlja. Sada je gledala kako Franeska grac iozno ide preko mosta i poinje da se povlai od vode kroz gu vu da bi Bardolini i nje govi delfini imali dovoljno prostora. Franeska je bila odevena u pripijenu crnu h aljinu, obna enu na jednom ramenu, sa zvezdanom eksplozijom zlatnih ljokica na pred njem delu. Zlatna e arpa bila joj je vezana oko struka. Dugaka, plava kosa bila joj

je upletena i pripijena uz glavu. Ti stvarno pripada ovde, mislila je Nikol, iskreno se divei Franeskinoj lak oi u velikim gomilama. Dr Bardolini poe prvi deo svoje delfinske predstave i Nikol obrati pa nju na kru ni bazen s vodom. Luii Bardolini bio je jedan od onih kontrover znih naunika iji su radovi, dodu e, briljantni, ali nikada tako izuzetni kao to on eli da drugi veruju. Bilo je istina da je razvio jedinstven nain da komunicira sa de lfinima i da je izolovao i identifikovao zvukove trideset ili etrdeset akcionih g lagola iz skupine njihovog skianja. Ali nije bilo istina, kao to je esto tvrdio, da bi dva njegova delfina mogla da prou fakultetski prijemni ispit. Na nesreu, zbog naina na koji je funkcionisala meunarodna nauna zajednica, ukoliko se tvoje najneuve nije ili najnaprednije teorije nisu mogle neim potkrepiti, ili su smatrane sme nim, onda su tvoja druga otkria, koliko god valjana, esto isto tako odbacivana. To pon a anje je uvelo endemski konzervativizam u nauku koji nije bio u potpunosti zdrav. Za razliku od veine naunika, Bardolini je bio briljantan oumen. U poslednje m delu predstave, njegova dva najslavnija delfina, Emilio i Emilija, takmiili su se u testu inteligencije protiv dvoje vodia iz letnjikovca, nasumce odabranih te veeri. Oblik takmiarskog testa bio je zavodljivo prost. Na dva od etiri velika elek tronska ekrana (jedan par ekrana bio je u vodi, a drugi u dvori tu) prikazivana je matrica tri puta tri sa praznim mestom u donjem desnom uglu. Ostalih osam eleme nata bili su popunjeni razliitim slikama i oblicima. Delfini i ljudi podvrgnuti t estiranju trebalo je da razaberu promenljive oblike slo ene sleva nadesno i odozgo nadole po matrici i onda da ispravno izaberu iz kompleta od osam moguih re enja pr ikazanih na drugom ekranu element koji bi trebalo postaviti u najni i desni ugao. Takmiarima je stajao na raspolaganju jedan minut da re e svaki problem. Delfini u v odi, kao i ljudi na zemlji iznad njih, imali su kontrolnu plou sa osam dugmadi ko ju su mogli pritisnuti (delfini su koristili nju ke) da poka u svoj izbor. Prvi problemi su bili laki i za ljude i za delfine. U prvoj matrici, u g ornjem levom uglu nalazila se jedna bela lopta, dve bele lopte u drugoj koloni p rvog reda i tri bele lopte u elementu matrice koji je odgovarao redu jedan i kol oni broj tri. Po to je prvi element drugog reda bila isto tako jedna lopta, pola b ela i pola crna, i po to je na poetku treeg reda bila jo jedna lopta, ovog puta potpu no crna, bilo je lako oitati brzo itavu matricu i odrediti da u prazni donji desni ugao dou tri crne loptice. Kasniji problemi nisu bili toliko laki. Sa svakom sledeom zagonetkom doda vano je vi e komplikacija. Ljudi su svoju prvu gre ku napravili na osmoj matrici, de lfini na devetoj. Sveukupno je dr Bardolini prikazao esnaest razliitih matrica, od kojih je poslednja bila toliko slo ena da je bilo potrebno prepoznati bar deset r azliitih promenljivih oblika da bi se valjano razaznalo ta treba postaviti kao pos lednji element. Konani zbir je bio izjednaen, ljudi 12, delfini 12. Oba para su se naklonila, a publika je zapljeskala. Nikol je bila opinjena ve bom. Nije bila sigurna da li veruje tvrdnji dr Ba rdolinija da je takmienje bilo fer i nepripremljeno ranije, ali to joj nije bilo bitno. Ono to je smatrala zanimljivim bila je sama priroda tamienja, ideja da se i nteligencija mo e definisati u pojmovima sposobnosti da se identifikuju oblici i t rendovi. Postoji li naim da se izmeri sinteza? pomislila je. Kod dece. Ili ak kod odraslih. Nikol je uestvovala u testu skupa sa ljudskim i delfinskim takmiarima i is pravno je re ila prvih trinaest problema, pogre ila kod etrnaestog zbog netane poetne p retpostavke, a upravo je ispravno dovr avala petnaesti kada se oglasila zujalica i oznaila kraj dozvoljenog vremena. Nije imala pojma gde da pone sa esnaestim. A kak o stoji stvar sa vama, Ramancima? pitala se kada se Franeska vratila do mikrofona da predstavi enevjevinu ljubav ilijena L'Klerka. Da li biste bili u stanju da odg ovorite na svih esnaest za jednu desetinu vremena? Za jedan stoti deo? Progutala je knedlu kada je shvatila pun opseg mogunosti. Ili mo da ak za milioniti deo? "Nisam iveo, dok tebe ne sretoh... Nisam voleo, dok tebe ne spazih..." bl aga melodija stare snimljene pesme plutala je kroz Nikolino seanje i donela sliku od pre petnaest godina, sa drugog plesa s drugim ovekom, kada je jo verovala da l jubav mo e da pobedi sve. ilijen L'Klerk pogre no protumai njene telesne signale i pri vue je bli e sebi. Nikol odlui da se ne suprotstavlja. Ve je bila vrlo umorna i, ako ve treba rei istinu, prijalo joj je da je vrsto dr i mu karac po prvi put u poslednjih

nekoliko godina. Po tovala je svoj sporazum sa enevjev. Kada je monsieur L'Klerk dovr io svoju kratku grupu pesama, Nikol je pri la francuskom pevau i prenela mu poruku svoje ker ke. Kao to je i predvidela, on je njen prilazak protumaio na sasvim drugaiji nain. P rodu ili su razgovor dok je Franeska obznanjivala gostima zabave da sve do posle po noi nee biti formalnog programa i da su gosti sve do tada slobodni da piju, jedu i li ple u uz snimljenu muziku. ilijen ponudi svoju ruku Nikol i njih dvoje odo e nazad do trema, gde su potom sve vreme plesali. ilijen je bio zgodan mu karac, ali nije bio ba Nikolin tip. Najpre, bio je p revi e ta t za njen ukus. Sve vreme je govorio o sebi i nije obraao pa nju kada je razg ovor skretao na druge teme. Iako je bio nadaren peva, nije imao drugih posebnih o dlika. Ali, Nikol je razmi ljala dok je njihov ples koji se produ avao terao druge g oste da pilje u njih, dobar je plesa, a prijatno je kad sam ovako opu tena. Tokom pauze u muzici Franeska prie da razgovara sa njima. "Ba fino, Nikol", rekla je, a njen otvoreni osmeh delovao je iskreno. "Drago mi je to vidim da u iva . " Pru ila je malu tacnu sa tamnim okoladnim lopticama posutih neim belim, verovatno ee rnim ukrasom. "Fantastine su", rekla je Franeska. "Napravila sam ih specijalno za posadu 'Njutna'." Nikol uze jednu okoladicu i ubaci je u usta. Bila je izvanredna. "Sada eli m da te zamolim za jednu uslugu", produ ila je Franeska posle nekoliko sekundi. "Po t o nikako nisam mogla da ugovorim lini intervju sa tobom, a na a po ta pokazuje da pos toje milioni ljudi koji bi voleli da saznaju vi e o tebi, misli li da bi mogla da d oe do studija i da mi pokloni deset ili petnaest minuta pre ponoi?" Nikol je napeto piljila u Franesku. Unutra nji glas oda iljao joj je upozoren je, ali um joj je nekako odbacivao poruku. "Sla em se", rekao je ilijen L'Klerk dok su dve ene gledale jedna drugu. " tam pa stalno govori o 'tajanstvenoj kosmonautkinji' ili te prikazuje kao 'ledenu pr incezu'. Poka i im ono to si pokazala meni veeras, da si normalna, zdrava ena kao i s ve druge." Za to da ne? odlui najzad Nikol, potiskujui unutra nji glas. Ako to uinim ovde, bar neu morati da upliem u celu stvar tatu i enevjev. Po li su prema provizornom studiju sa druge strane trema, kada Nikol ugled a igerua Takagi ija na drugoj strani odaje. Bio je naslonjen na stub i priao je sa t rojicom japanskih biznismena odevenih u formalna veernja odela. "Samo trenutak", ree Nikol svojim pratiocima, "odmah se vraam." "Tano ii inen, Takagi i-san", pozdravila ga je Nikol. Japanski naunik se okret e, najpre iznenaen, i nasme i se kada ju je video da mu prilazi. Po to je formalno up oznao Nikol sa svojim prijateljima, Takagi i zapoe uljudan razgovor. "O genki desu ka?" pitao je. "O kage sama de", odvratila je. Nikol se na e svom japanskom kolegi i pro ap ta mu u uvo. "Imam samo jedan trenutak. elela sam da vam ka em da sam pa ljivo pregle dala sve va e snimke i da se u potpunosti sla em sa va im linim lekarom. Nema razloga d a se bilo ta ka e o anomaliji va eg srca pred medicinskim komitetom." Dr Takagi i je izgledao kao da mu je neko upravo saop tio da mu je ena rodila zdravog sina. Zaustio je da ka e Nikol ne to lino, ali se setio da je usred grupe sv ojih sunarodnika. "Domo arigato gozaimasu", rekao je prema Nikol koja je odlazil a, dok su mu tople oi izra avale svu dubinu zahvalnosti. Nikol se divno oseala dok je plesnim korakom i la prema studiju izmeu Franesk e i ilijena L'Klerka. Rado je zastala da pozira pred upornim fotografima dok je s injora Sabatini proveravala da li sva televizijska oprema ispravno radi za inter vju. Gucnula je jo malo ampanjca i vina od ribizle, u meuvremenu neobavezno priajui s a ilijenom. Najzad je sela pored Franeske ispod svetlosti pozornice. Kako je divno , mislila je neprekidno Nikol o prethodnom susretu sa Takagi ijem, moi da pomogne to m briljantnom oveuljku. Franeskino prvo pitanje bilo je dovoljno nevino. Pitala je Nikol da li je uzbuena pred predstojee lansiranje. "Razume se", odgovorila je Nikol. Onda je dal a iv opis fizikih ve bi kojima e kosmonautska posada biti podvrgnuta dok budu ekali na priliku za sastanak sa Ramom II. itav intervju je tekao na engleskom. Pitanja su i la normalnim redosledom. Od Nikol je zatra eno da opi e svoju ulogu u misiji, ta oeku je da pronae ("Stvarno ne znam, ali ta god da naemo, bie izuzetno zanimljivo") i kak

o je uop te do lo do toga da poe na Svemirsku akademiju. Posle nekih pet minuta, Niko l se oseala opu teno i ugodno; inilo joj se da su ona i Franeska uhvatile uzajamni ri tam. Onda joj je Franeska postavila tri lina pitanja, jedno o njenom ocu, drugo o Nikolinoj majki i plemenu Senufo iz Obale Slonovae, a tree o njenom ivotu sa enev jev. Nijedno od njih nije bilo te ko. Zbog toga je Nikol bila potpuno nespremna za poslednje Franeskino pitanje. "Oigledno je sa fotografija va e kerke da je njena ko a prilino svetlija od va e" , rekla je Franeska istim tonom i na isti nain kao i pri svim ostalim pitanjima. " Boja enevjevine ko e nagove tava da joj je otac verovatno belac. Ko je otac va e kerke?" Nikol oseti kako joj srce ubrzava dok je slu ala pitanje. Onda vreme kao d a se zaustavilo. Iznenaujua poplava sna nih oseanja zahvati Nikol i ona se upla i da e d a zaplae. Blistava, vrela slika dva isprepletana tela odra ena u velikom ogledalu s uknu kroz njen um i natera je da jekne. Na trenutak je spustila pogled na svoje noge, poku avajui da se povrati. Glupao, rekla je sebi dok se upinjala da primiri me avinu besa, bola i upame ne ljubavi koja ju je tresnula poput plimskog talasa. Trebalo je da bude pametnij a. Ponovo joj zapreti e suze, a ona im se odupre. Digla je pogled prema svetlima i Franeski. Zlatne ljokice na prednjem delu haljine italijanske novinarke grupisale su se u jedan oblik, ili se tako uinilo Nikoli. Videla je glavu u ljokicama, glav u ogromne make, blistavih oiju i usta sa o trim zubima koja su upravo poinjala da se otvaraju. Najzad, posle intervala koji se inio dug kao venost, Nikol oseti da je pon ovo uspostavila kontrolu nad oseanjima. Gnevno je gledala Franesku. "Non voglio pa rlare di quello", ree Nikol tiho na italijanskom. "Abbiamo terminato questa inter vista." Ustala je, primetila da drhti, i ponovo sela. Kamere su i dalje snimale. Duboko je disala nekoliko sekundi. Najzad, Nikol ustade sa svoje stolice i izae iz provizornog studija. elela je da pobegne, da se sakrije od svega, da ode negde gde bi bila sam a sa svojim intimnim oseanjima. Ali bilo je to nemogue. ilijen je dohvati kada je n apustila intervju. "Kakva kuka!" rekao je, ma ui optu ujuim prstom prema Franeski. Oko N ikol je bilo ljudi na sve strane. Svi su istovremeno govorili. Imala je problema da usredsredi oi i u i u itavoj pometnji. Iz daljine Nikol zau neku muziku koja joj je bila neodreeno poznata, ali p esma je bila dopola gotova pre nego to je razabrala da su to "Dobra stara vremena ". ilijen joj stavi ruku oko lea, pa razdragano zapeva. Vodio je grupu od dvadeset ak ljudi okupljenih oko njih u pevanju poslednjih taktova. Nikol mehaniki otpeva poslednji stih i poku a da odr i ravnote u. Iznenada se par vla nih usana prislonio uz n jene, a aktivni jezik je poku avao da joj otvori usta i probije se unutra. ilijen j u je grozniavo ljubio, fotografi su snimali na sve strane, buka je bila neverovat na. Nikol oseti da joj se vrti u glavi i uini joj se da e se onesvestiti. Stade est oko da se bori i najzad uspe da se oslobodi ilijenovog zagrljaja. Nikol se zatetura unazad i nalete na besnog Red ija Vilsona. On je odgurnu u stranu u urbi da dohvati jedan par zadubljen u duboki novogodi nji poljubac u sv etlosti bliceva. Nikol ga je nezainteresovano posmatrala, kao da je u bioskopu, ili ak u snovima. Red i razdvoji par i di e desnu ruku kao da e da udari mu karca. Franes ka Sabatini je zaustavljala Red ija dok se zbunjeni Dejvid Braun povlaio iz njenog zagrljaja. "Skidaj ruke sa nje, ti kopilane", vikao je Red i, i dalje pretei amerikom n auniku. "I nemoj misliti ni trenutka da ne znam ta radi ." Nikol nije mogla da pover uje u ono to je videla. Ni ta od svega nije imalo nikakvog smisla. U roku od nekoli ko sekundi odaja je bila puna stra ara iz obezbeenja. Nikol je bila jedna od mnogih ljudi koje su odgurali iz gungule dok je u spostavljan red. Kada je napustila zonu studija, sluajno je naletela na Elen Brau n koja je sama sedela na tremu, lea oslonjenih o stub. Nikol je upoznala Elen i u i vala u njenom dru tvu kada je i la u Dalas da popria sa porodinim lekarom Dejvida Brau na o njegovim alergijama. Elen je trenutno bila pijana i ni sa kim nije bila ras polo ena za razgovor. "Govno jedno", ula ju je Nikol kako mrmlja, "nije trebalo da ti poka em rezultate dok ih nisam sama objavila. Onda bi sve bilo drugaije." Nikol je napustila gala zabavu im je uspela da obezbedi sebi prevoz do Ri

ma. Franeska je, neverovatno, poku ala da je otprati do limuzine kao da se ni ta nije desilo. Nikol kratko odbi ponudu svoje koleginice kosmonauta i ode sama. Tokom vo nje do hotela poeo je da pada sneg. Nikol se usredsredila na padaj ue pahuljice i najzad je bila u stanju da dovoljno razbistri um da bi razmislila o veeri. U jednu stvar je bila apsolutno sigurna. Bilo je neeg neuobiajenog i vrlo monog u onoj okoladnoj kuglici koju je pojela. Nikol nikada ranije nije bila tolik o blizu da u potpunosti izgubi kontrolu nad svojim emocijama. Mo da je jednu dala i Vilsonu, pomislila je Nikol. I to delom obja njava njegovu erupciju. Ali za to? ponovo se upitala. ta to poku ava da uini? Stigav i u hotel, brzo se pripremila za krevet. Ali upravo kada je bila sp remna da ugasi svetlo, Nikoli se uini da je ula lako kucanje na vratima. Zastala j e i oslu nula, ali nekoliko sekundi nije bilo nikakvog zvuka. Samo to nije zakljuila da se njene u i igraju sa njom, kada je ponovo zaula kucanje. Nikol privue hotelski ogrta oko sebe i pa ljivo se primae hotelskim vratima. "Ko je?" pitala je estoko, al i neubedljivo. "Predstavite se." Zaula je u kanje i pare presavijenog papira bi gurnuto ispod vrata. Nikol, i dalje na oprezu i upla ena, podi e papir i razmota ga. Na njemu su bile ispisane, or iginalnim nainom plemena Senufo njene majke, tri proste rei - Ronata. Omeh. Ovde. Ronata je bilo Nikolino ime kod Senufoa. Me avina panike i uzbuenja natera Nikol da otvori vrata, ne proveravajui na monitoru ko je napolju. Na deset stopa od vrata, dok su njegove neverovatne oi bi le prikovane za njene, stajao je prastari, sasu eni ovek lica obojenog zelenim i be lim vodoravnim prugama. Bio je odeven u blistavo zeleni plemenski kostim dugaak d o zemlje, slian obrednoj odori, sa zlatnim visuljcima i mre om linijsa iscrtanih be z ikakvog oiglednog znaenja. "Omeh!" ree Nikol, a srce je zapreti da e joj iskoiti iz grudi. " ta radi ovde ?" dodala je na jeziku Senufoa. Stari crnac nije rekao ni ta. Dr ao je jedan kamen i neku vrstu boice, oboje u desnici. Posle nekoliko sekundi odluno je zakoraio u sobu. Nikol se povlaila sa s vakim njegovim korakom. Pogled mu nije napustio njen ni na trenutak. Kada su se na li nasred hotelske sobe i razdvojeni samo tri ili etiri stope, starac di e pogled prema tavanici i poe nekakav napev. Bila je to obredna pesma Senufoa, op ti blagosl ov i prizivanje ini koje je koristio plemenski aman stotinama godina da bi odagnao zle duhove. Kada je dovr io napev, stari Omeh se ponovo zagleda u praunuku i poe da gov ori vrlo lagano. "Ronata", rekao je. "Omeh je osetio jaku opasnost u ovom ivotu. Pisano je u plemenskim letopisima da e ovek od tri stolea odagnati zle demone od ene bez sadruga. Ali Omeh ne mo e za tititi Ronatu po to Ronata napusti kraljevstvo Minov e. Ovde", ree, uze je za ruku i stavi kamen i boicu u nju, "neka ostane zauvek sa Ronatom." Nikol se zagleda u kamen, glatki, blistavi oval nekih osam palaca dugaak i sa po etiri palca u ostale dve dimenzije. Kamen je uglavnom bio krem boje, sa n ekoliko udnih smeih linija koje su mu se izvijale preko povr ine. Mala, zelena posud a nije bila vea od boice za parfem. "Voda sa jezera mudrosti mo e pomoi Ronati", ree Omeh. "Ronata e prepoznati t renutak kada treba da je ispije." On zabaci glavu i ozbiljno ponovi svoj prethod ni napev, ovog puta zatvorenih oiju. Nikol je stajala kraj njega u zbunjenoj ti ini , sa kamenom i boicom u desnoj ruci. Kada je dovr io pesmu, Omeh viknu tri rei koje Nikol nije razumela. Onda se naglo okrenuo i brzo oti ao prema otvorenim vratima. Prenera ena, Nikol istra na hodnik upravo na vreme da vidi kako njegova zelena odor a nestaje u liftu. 14. ZBOGOM, HENRI Nikol i enevjev su koraale sa rukom u ruci uz breg po lakom snegu. "Jesi l i videla izraz onog Amerikanca kada sam mu rekla ko si?" nasmejala se enevjev. Bi la je veoma ponosna na svoju majku. Nikol prebaci svoje skije i tapove na drugo rame dok su prilazile hotelu.

"Guten Abend", promumla stari koji bi bio savr en Deda Mraz dok se probijao kraj nj ih. "Volela bih kada ti ne bi bila toliko ustra sa ljudima", ree Nikol, zapravo be z ikakvog stvarnog prekora prema svojoj keri. "Poneka je lepo ne biti prepoznat." Pokraj ulaza u hotel nalazilo se malo skladi te za skije. Nikol i enevjev z astado e i ostavi e opremu u kasetu. Skija ke izme zamenile su mekim krpljama, pa su po novo izi le napolje na sve slabiju svetlost. Majka i kerka zastale su na trenutak i zagledale se niz breg prema naselju zvanom Davos. "Zna ", ree Nikol, "danas sam u jednom trenutku, dok smo se trkale niz pistu prema Klostersu, osetila da ne mogu da poverujem da u stvarno biti tamo napolju...", pokazala je prema nebu, "...za manje od dve nedelje, i da u ii na sastanak sa tajanstvenim tuinskim svemirskim bro dom. Ponekad ljudski um ne eli da prihvati istinu." "Mo da je sve samo san", ree njena kerka lagano. Nikol se nasme i. Volela je enevjevin oseaj za igru. Kad god bi svakodnevni napori te kog rada i tegobnih priprema stali da pritiskaju Nikol, uvek je mogla rau nati na to da e joj smirena priroda kerke popraviti raspolo enje. Ba su bili prava tr ojka, njih troje to su iveli u Bovoau. Svako od njih je neizmerno mnogo zavisio od ostalo dvoje. Nikol nije volela da razmi lja o tome kako e rastanak od stotinu dan a uticati na njihove skladne odnose. "Da li te brine to to me nee biti toliko dugo?" pitala je Nikol enevjev dok su ulazile u predvorje hotela. Desetak ljudi je sedelo oko huktave vatre na sre dini odaje. Neupadljivi, ali delotvorni vedski poslu itelj poslu io je vrue napitke dr u ini posle skijanja. Nije bilo robota u hotelu Morozani, ak ni meu sobnom poslugom. "Ne mislim o tome na takav nain", odvratila je njena vesela kerka. "Na kra ju krajeva, moi u da priam s tobom preko videofona skoro svako vee. Vremenska razlik a e ak dovesti do toga da sve ispadne zabavno. I izazovno." Pro le su kraj staromodn e recepcije. "Osim toga", dodade enevjev, "tokom itave misije biu u sredi tu pa nje u ko li. Moj diplomski projekt je ve zadat; napraviu psiholo ki portret Ramanaca zasnovan na mojim razgovorima sa tobom." Nikol se ponovo nasme ila i klimnula. enevjevin optimizam uvek je bio zaraz an. Ba je bilo teta to... "Oh, madam de ardan." Neiji glas joj poremeti tok razmi ljanja. Upravnik hot ela ju je pozivao sa recepcije. Nikol se okrete. "Imam poruku za vas", produ io je upravnik. "Reeno mi je da je uruim vama lino." Pru io joj je mali koverat bez ikakvih oznaka. Nikol ga otvori i vide najm anji deli vrha pozivnice. Srce joj ubrzano zakuca kada je ponovo zatvorila kovera t. " ta je to, majko?" pitala je enevjev. "Mora da je ne to posebno kada se isporuuje na ruke. U dana nje vreme niko ne radi takve stvari." Nikol poku a da sakrije svoja oseanja od kerke. "To je tajni memorandum o mo m radu", slaga ona. "Isporuilac je napravio stra nu gre ku. Nikako nije smeo da ga da ak ni Herr Grafu. Trebalo je da ga dostavi iskljuivo u moje ruke." "Nove poverljive informacije o posadi?" pitala je enevjev. Ona i majka est o su raspravljale o delikatnoj ulozi sanitetskog oficira na velikoj svemirskoj m isiji. Nikol klimnu. "Du o", ree kerki, "kako bi bilo da poe gore i ka e dedi da u do koji trenutak. I dalje planiramo veeru za sedam i trideset. Sada u proitati poruku i videti da li je potrebno da uinim ne to hitno." Nikol poljubi enevjev i saeka da joj kerka ue u liftu, a onda ponovo krenu n apolje na laki sneg. Stala je pod ulinu svetiljku i otvorila koverat hladnim ruka ma. Imala je te koa da kontroli e drhtave prste. Ti budalo, mislila je, ti nepa ljiva b udalo. Posle toliko vremena. A da je devojica videla... Grb je bio isti kao onog popodneva pre petnaest i po godina, kada joj je Daren Higins dao pozivnicu za veeru kraj olimpijskog centra za tampu. Nikol iznen adi snaga njenih emocija. Primirila se i konano pogledala ostatak poruke ispod gr ba. "Izvini zbog obave tenja u poslednji trenutak. Moramo se videti sutra. Tano u podne. Kuica 8 na Vajsfluhjohu. Doi sama. Henri." Sledeeg jutra Nikol je bila prva u redu za uspinjau koja je nosila skija e n a vrh Vajsfluhjoha. Popela se u blistava staklena kola sa jo njih dvadesetoro i n aslonila se na prozor kada su se vrata automatski zatvorila. Videla sam ga samo jednom u ovih petnaest godina, pomislila je, pa ipak...

Dok se uspunjaa penjala, Nikol spusti na oi naoare za sneg. Bilo je zaslepl jujue jutro, ne mnogo razliito od januarskog jutra pre sedam godina kada ju je ota c pozvao iz vile. Imali su retko lep sneg prethodne noi u Bovoau i, posle mnogo m oljakanja, ona dopusti enevjev da ne ide u kolu nego da ostane kod kue i da se igra u snegu. U to vreme, Nikol je radila u bolnici u Turu i ekala obave tenje o svojoj prijavi za Svemirsku akademiju. Pokazivala je svojoj sedmogodi njoj kerki kako da napravi sne nog anela kada i h je Pjer po drugi put pozvao iz kue. "Nikol, enevjev, ima ne to specijalno u na oj po t i", rekao je. "Mora da je stiglo noas." Nikol i enevjev su otrale do vile u odei za sneg dok je Pjer prikazivao puni tekst poruke na zidnom video-ekranu. "Vrlo neobino", rekao je Pjer. "Izgleda da su nas pozvali na englesko kru nisanje, ukljuujui i privatni prijem posle toga. To je izuzetno neuobiajeno." "Oh, deda", rekla je enevjev uzbueno, "Hou da idem. Mo emo li da idemo? Hou li upoznati pravog kralja i kraljicu?" "Nema kraljice, du o", odvrati njen deda, "osim ako nisi mislila na kralji cu majku. Ovaj kralj jo nije o enjen." Nikol je proitala poziv nekoliko puta ne rekav i ni ta. Po to se enevjev smirila i oti la iz sobe, otac obgrli Nikol. "Hou da idem", rekla je tiho. "Jesi li sigurna?" pitao je, odvojiv i se i gledajui je upitno. "Da", odgovorila je potvrdno. Henri je pre te veeri nije video, mislila je Nikol dok je najpre proverav ala svoj sat, a zatim opremu u prirpemi za skija ki spust sa vrha. Tata je bio div an. Dopustio je da nestanem u Bovoau i gotovo niko nije znao da imam bebu dok ene vjev nije napunila skoro godinu dana. Henri nikada nije ak ni posumnjao. Bar ne d o te noi u Bakingemskoj palati. Nikol je jo mogla da vidi sebe u redu za prijem. Kralj je kasnio. enevjev je bila nemirna. Najzad je Henri stajao naspram nje. "Po tovani Pjer de ardan iz Bo voa u Francuskoj, sa kerkom Nikol i unukom enevjev." Nikol se poklonila po svim pr opisima, a enevjev samo klimnu. "Znai, to je enevjev", ree kralj. Sagao se na samo trenutak i podmetnuo ruk u pod bradu deteta. Kada je devojica digla glavu, video je ne to to je prepoznao. Ok renuo se da pogleda Nikol, sa tragovima pitanja u pogledu. Nikol nije otkrila ni t a svojim osmehom. Pozivar je uzvikivao imena sledeih gostiju u redu. Kralj poe dal je. I tako si poslao Darena u hotel, pomisli Nikol dok se spu tala niz kratku padinu, a zatim okrenula prema malom uzvi enju i letela kroz vazduh sekundu ili dv e. A on je pevu io i naka ljavao se i konano me pitao da li bih do la na aj. Nikol okren u ivice skija prema snegu i naglo se zaustavi. "Reci Henriju da ne mogu", seala s e da je rekla Darenu u Londonu pre sedam godina. Ponovo je pogledala na sat. Bilo je tek jedanaest sati, prerano da bi od skijala do kuice. Spustila se na jedno od sedi ta iare i ponovo odvezla na vrh. Bilo je dva minuta posle podneva kada je Nikol stigla do male brvnare na rubu ume. Skinula je skije, zabila ih u sneg i oti la do glavnog ulaza. Nije se os vrtala na znakove upozorenja na sve strane oko nje, po kojima je pisalo da je EI NTRITT VERBOTEN. Ni iz ega se pojavi e dva zdepasta oveka, od kojih je jedan bukvaln o skoio pred Nikol i vrata kuice. "U redu je", ula je poznati glas, "oekujemo je." D vojica stra ara nestado e isto onako kao to su se i pojavila i Nikol ugleda Darena ka ko, nasme en kao i uvek, ispunjava vrata brvnare. "ao, Nikol", rekao je na svoj normalni, prijateljski nain. Daren je ostari o. Bilo je nekoliko mrlja sivila po njegovim slepoonica i malo boje soli sa biber om u njegovoj kratkoj bradi. "Kako si?" "Fino, Darene", odgovorila je, svesna da je ve poela da se osea nervozno, i pored svih lekcija koje je odr ala sebi. Podsetila je sebe da je sada profesional ka, na svoj nain isto toliko neko i ne to koliko i kralj koga e upravo videti. Nikol onda o tro zakorai u brvnaru. Unutra je bilo toplo. Henri je stajao leima okrenut malom kaminu. Daren z atvori vrata iza nje i ostavi njih dvoje nasamo. Nikol odluno skide al i raskopa pa rku. Skinula je naoare za sneg. Gledali su jedno u drugo dvadeset, mo da trideset s

ekundi, nijedno od njih nije prozborilo ni jednu re, nijedno nije elelo da prekine sna ni tok oseanja koji ih je nosio unazad do dva velianstvena dana pre petnaest go dina. "Zdravo, Nikol", ree kralj konano. Glas mu je bio mek i ne an. "Zdravo, Henri", odvratila je. Po ao je oko kaua da bi joj pri ao, mo da da bi je dodirnuo, ali bilo je neega u govoru njenog tela to ga je zaustavilo. Naslonio se na kau. "Zar nee da sedne ?" pozvao ju je. Nikol zavrte glavom. "Vi e mi se dopada da stojim, ako nema ni ta protiv." eka la je jo nekoliko sekundi. Oi im se ponovo sreto e u dubokom op tenju. "Henri", iznena da joj je izletelo, "zbog ega si me pozvao ovde? Mora da je va no. Nije normalno za kralja Engleske da provodi dane sedei u brvnari na padini vajcarske skija ke planin e." Henri poe do ugla sobe. "Doneo sam ti poklon", rekao je kada se sagao sa leima prema Nikol, "za tvoj trideset esti roendan." Nikol se nasmeja. Deo napetosti popusti. "To je sutra", rekla je. "Poran io si jedan dan. Ali za to..." On joj pru i memorijsku kocku. "Ovo je najdragoceniji poklon koji sam ti m ogao nai", rekao je ozbiljno, "i bilo je potrebno mnogo maraka iz kraljevske rizn ice da bi se prikupio." Ona ga pogleda upitno. "Neko vreme sam se brinuo zbog te tvoje misije", rekao je Henri, "i u poe tku nisam mogao da razumem za to. Ali pre otprilike etiri meseca, jedne veeri dok sa m se igrao sa princom arlsom i princezom Eleonorom, shvatio sam ta me brine. Moja intuicija mi ka e da e biti problema sa tom tvojom posadom. Znam da zvui a avo, naroito kad dolazi od mene, ali ne brinem se zbog Ramanaca. Onaj megaloman Braun je vero vatno u pravu, Ramance ba briga za nas Zemljane. Ali ti treba da provede stotinu d ana u zatvorenom prostoru sa jedanaestoro drugih..." Video je da ga Nikol ne prati. "Evo", rekao je, "uzmi ovu kocku. Naterao sam svoje obave tajne agente da naine kompletne dosjee o svakom lanu posade misije 'Njutn', ukljuujui tu i tebe." Nikoline obrve se namrgodi e. "Informacije, od kojih se do veine ne mo e doi preko slu benih fajlova MSA-e, potvruju moje lino mi ljenje da ti sa 'Njutna' sadr i poprilian broj nestabilnih elemenata. Nisam znao ta da radim sa. .." "To te se ni ta ne tie", prekinula ga je Nikol gnevno. Bila je uvreena Henri jevim me anjem u njen profesionalni ivot. "Zbog ega se me a u..." "Hej, hej, smiri se, va i?" odvrati kralj. "Uveravam se da su moji motivi bili u potpunosti ispravni. uj", dodao je, "verovatno ti uop te nee ni biti potrebne sve te informacije, ali pomislio sam da bi ti mo da mogle biti korisne. Uzmi ih. Baci ih ako hoe . Ti si sanitetski oficir. Mo e da postupi sa njima kako god eli ." Henri je video da je upropastio sastanak. Oti ao je i seo na stolicu naspr am vatre. Lea su mu bila okrenuta Nikoli. "Pazi se, Nikol", promumlao je. Razmi ljala je jedan dugi trenutak, gurnula memorijsku kocku u parku i pri l a kralju iza lea. "Hvala ti, Henri", rekla je. Nikol pusti da joj ruka padne na n jegovo rame. Nije se okrenuo. Posegao je svojom rukom i vrlo lagano isprepletao prste sa njenim. Ostali su u tom polo aju skoro minut. "Bilo je podataka koji su izmakli ak i mojim istra iteljima", rekao je tiho . "Naroito jedna injenica koja me je izuzetno zanimala." Nikol je mogla da uje sopstveno srce kroz pucketanje cepanica u kaminu. G las u njoj je vikao: reci mu, reci mu. Ali drugi glas, pun mudrosti, savetovao j oj je utanje. Lagano je izvukla prste iz njegovih. Okrenuo se da bi je pogledao. Nasme i la se. Nikol prie vratima. Obmotala je ponovo al i zatvorila parku pre nego to je i za la napolje. "Zbogom, Henri", rekla je. 15. SUSRET

Kombinovani svemirski brod "Njutn" nainio je takav manevar da je Rama isp unio prostrani terminal za osmatranje u kontrolnom centru. Tuinski svemirski brod bio je ogroman. Povr ina mu je izgledala mutno, jednolino siva, a njegovo izdu eno t elo predstavljalo je geometrijski savr en cilindar. Nikol je utke stajala pokraj Va lerija Borzova. Za njih dvoje, prvi pogled na itavo ramansko plovilo u svetlosti Sunca bilo je trenutak za u ivanje. "Jesi li opazio bilo kakvu razliku?" ree Nikol posle podu eg vremena. "Jo ne", odvratio je Borzov. "Izgleda da su oba broda si la sa iste proizvo dne trake." Ponovo je zavladala ti ina. "Zar ne bi voleo da vidi tu proizvodnu traku?" upita Nikol. Valerij Borzov klimnu. Mala letelica, nalik i mi u ili kolibriju, projuri kra j osmatrakog terminala u prednjem planu i udalji se u smeru Rame. "Spoljni dronov i utvrdie slinosti. Opskrbljeni su uskladi tenim kompletom slika Rame I. Svaka izmen a bie zabele ena i prijavljena u roku od tri sata." "A ako ne bude neobja njivih razlika?" "Onda emo nastaviti kao to je planirano", odgovori general Borzov sa osmeh om. "Pristaemo, otvoriti Ramu i pustiti unutra nje dronove." Bacio je pogled na sat . "A sve to treba da se odigra u roku tokom naredna dvadeset dva sata, ukoliko s anitetski oficir potvrdi da je posada spremna." "Posada je u dobrom stanju", izjavi Nikol. "Upravo sam zavr ila ponovni pr egled sinopsisa zdravstvenih podataka sa putovanja. Iznenaujue su pravilni. Izuzev hormonalnih abnormalnosti kod sve tri ene, to nije u potpunosti neoekivano, tokom e trdeset dana nisu zabele ene nikakve anomalije." "Znai, fiziki smo spremni za polazak", ree zapovednik zami ljeno, "ali ta je s a na om psiholo kom spremno u? Da li te je uznemirila nedavna rasprava? Ili to mo emo pri pisati napetosti i uzbuenju?" Nikol je na trenutak utala. "Sla em se da su ova etiri dana posle pristajanj a bila malo nezgodna. Razume se, znali smo za problem Vilsona i Brauna jo pre lan siranja. Delimino smo ga re ili tako to smo dr ali Red ija na tvom brodu tokom najveeg de la putovanja, ali sada, kada smo spojili dva broda i kada je posada opet komplet na, to dvoje izgleda da napadaju jedan drugoga u svakoj prilici. Naroito ako je F raneska u blizini." "Dvaput sam poku ao da razgovaram sa Vilsonom dok su nam brodovi bili razd vojeni", ree Borzov ozlojeenim tonom. "Nije hteo da razgovara. Ali jasno je da je zbog neega vrlo ljut." General Borzov prie komandnoj ploi i poe da se petlja oko tastature. Niz in formacija stade da se pojavljuje na jednom monitoru. "Mora da se to tie Sabatinij eve", nastavio je. "Vilson nije mnogo radio tokom putovanja, ali njegov dnevnik nagove tava da je proveo neuobiajeno mnogo vremena na videofonu sa njom. I uvek je bio lo e raspolo en. ak je uvredio O'Tula." General Borzov se okrete i napeto pogleda Nikol. " elim da znam da li moj sanitetski oficir ima bilo kakvu 'slu benu' preporu ku u pogledu posade, naroito u vezi sa odnosima izmeu lanova tima." Nikol nije to oekivala. Kada je general Borzov zakazao ovaj poslednji "ra zgovor o zdravlju posade" sa njom, nije mislila da e ga pro iriti i na mentalno zdr avlje dvanaestoro kosmonauta sa "Njutna". "Tra i li profesionalnu psiholo ku procenu? " upita ona. "Svakako", general Borzov pojaa svoju raniju izjavu. " elim od tebe A5401 k oji se odnosi i na fiziolo ku i na psiholo ku spremnost svakog lana posade. Procedura jasno kazuje da komandujui oficir pre svake operacije mora zatra iti izve taj o zdra vstvenom stanju posade od sanitetskog oficira." "Ali tokom simulacija tra io si samo podatke o fizikom zdravlju." Borzov se nasme io. "Mogu da saekam, madam de ardan", rekao je, "ako eli da do bije vremena za pripremanje izve taja." "Ne, ne", ree Nikol posle kraeg razmi ljanja. "Mogu da dam svoje mi ljenje sad a, a da ga slu beno dokumentujem kasnije veeras." Oklevala je nekoliko sekundi pre nego to je produ ila. "Ne bih stavila Vilsona i Brauna zajedno kao lanove posade u b ilo kojoj podgrupi, bar ne tokom prve operacije. I ak bih zazirala, iako to mi ljen je u svakom sluaju nije toliko vrsto, ubacivanju Franeske u grupu sa bilo kojim od njih dvojice. Ne bih postavljala nikakva druga ogranienja ma koje vrste pred posa

du." "Dobro. Dobro." Zapovednik se iroko nasme i. "Cenim tvoj izve taj, i to ne sa mo zbog toga to potvruje moje lino mi ljenje. Kao to zna , te stvari umeju ponekad da bu du prilino delikatne." General Borzov naglo promeni temu. "Sada bih hteo da ti po stavim jedno drugo pitanje potpuno razliite prirode." " ta je to?" "Jutros mi je do la Franeska i predlo ila da sutra uvee priredimo zabavu. Tvrd i da je posada napeta i da joj je potreban neka vrsta opu tanja pre prve operacije unutar Rame. Sla e li se sa njom?" Nikol je razmi ljala jedan trenutak. "Nije lo a ideja", odvratila je. "Napet ost se definitivno pokazuje... ali kakvu je zabavu imala na umu?" "Zajedniku veeru, ovde u kontrolnoj sobi, ne to vina i votke, mo da ak i malo v eselje." Borzov se nasme i i polo i ruku na Nikolino rame. "Tra im tvoje profesionalno mi ljenje, razume , kao mog sanitetskog oficira." "Razume se." Nikol se nasmeja. "Generale", dodala je, "ako misli da je vr eme da posada odr i zabavu, bie mi drago da pomognem..." Nikol dovr i svoj izve taj i prebaci fajl preko mre e za podatke na Borzovljev kompjuter na vojnom brodu. Izuzetno je pazila na to da stvar formuli e tako da bu de predstavljena kao "sukob linosti", a ne kao neka vrsta patolo kog pona anja. Za Ni kol, problem izmeu Vilsona i Brauna bio je jasan: ljubomora, ista i prosta, drevno zelenooko udovi te lino. Bila je sigurna da je pametno izbei da Vilson i Braun rade zajedno tokom operacija u unutra njosti Rame. Nikol je prekorevala sebe to nije sama pomenula tu temu pred Borzovim. Shvatala je da njen zadatak u okviru misije ukljuuje i mental no zdravlje, ali je nekako imala te koa da misli o sebi kao o psihijatru posade. Iz begavam to zbog toga to tu nije posredi objektivan proces, pomislila je. Jo nemamo senzore koji bi mogli da izmere dobro ili lo e mentalno zdravlje. Nikol je i la niz hodnik sa kabinama lanova posade. Sve vreme je pazila da dr i jednu nogu na podu; toliko se privikla na beste insko stanje da joj je to gotov o postalo druga priroda. Nikoli je bilo drago to su neimari "Njutna" toliko potru dili da na najmanju meru smanje razlike izmeu boravka u svemiru i na Zemlji. Posa o kosmonauta bio je izuzetno olak an omoguavanjem posadi da se usredsredi na va nije elemente svoga posla. Nikolina kabina bila je na kraju hodnika. Iako je svaki kosmonaut imao p rivatnu kabinu (kao ishod ustre rasprave izmeu posade i sistemskih in enjera, koji s u tvrdili da spavanje u parovima predstavlja delotvorniju upotrebu prostora), pr ostorije su bile vrlo male i skuene. Bilo je osam spavaih soba na ovoj veoj letelic i, koju su lanovi posade nazivali "nauni" brod. Vojni brod je imao jo etiri male spa vae sobe. Oba svemirska broda raspolagala su jo salama za ve banje i "lobijima", zaj ednikim prostorijama opremljenim prijatnijim name tajem, kao i nekim mogunostima za zabavu koje nisu postojale u spavaim sobama. Kada je Nikol pro la kraj odaje Jano a Taborija, zaula je njegov nepogre ivi sm eh. Vrata su mu bila otvorena kao i obino. "Zar si stvarno oekivao", govorio je Ja no , "da menjam lovce i prepustim tvojim konjima da kontroli u sredinu table? Ma haj de, ig, mo da nisam majstor, ali ipak uim na svojim gre kama. Jednu od ranijih partija izgubio sam upravo zbog toga." Tabori i Takagi i su, kao i obino, igrali partiju aha posle veere. Skoro svak e "noi" (posada je zadr ala dvadeset etvoroasovni dan koji se podudarao sa grinikim sr ednjim vremenom) njih dvojica su igrala ah oko jedan sat pre spavanja. Takagi i je imao titulu ahovskog majstora, ali je bio mekog srca i eleo je da ohrabri Taborija . Zbog toga je doslovce u svakoj igri, po to bi postigao solidnu poziciju, dozvolj avao da mu odbrana bude naeta. Nikol proturi glavu kroz vrata. "Ui, lepotice", ree Jano sa sme kom. "Gledaj me kako uni tavam na eg azijatskog prijatelja u ovom pseudo-cerebralnom nadmetanju." Nikol poe da obja njava kako je po la do ve baonice, kada neobino stvorenje, veliko otp rilike kao mi , protra izmeu njenih nogu i ue u Taborijevu sobu. Ona se protiv svoje volje tr e kada igraka, ili ta je ve bilo, poe prema dvojici mu karaca. Mrkorep kos, to ima kljun Murgav k'o kaloper,

I drozd, do grla pesme pun, I cari kusoper... Robot je pevao dok je hitao prema Jano u. Nikol se spusti na kolena i zagl eda u neobinu prido licu koja je imala donji deo tela kao ovek, a glavu magarca. Nas tavila je da peva. Tabori i Takagi i prekido e partiju i oboje se nasmeja e zbunjenom izrazu na Nikolinom licu. "Hajde", ree Jano , "reci mu da ga voli . To bi uinila Titanija, vilinska kral jica." Nikol sle e ramenima. Robot je na trenutak zautao. Kada Jano ponovo poe da je nagovara, Nikol promrmlja: "Volim te" robotu visokom dvadeset centimetara. Minijaturni Vratilo se okrete Nikoli. "Rekao bih, gospoja, da za to imat e malo razloga. No istinu govorei, ljubav i razlog dan-danas retko idu zajedno." Nikol je bila zapanjena. Posegla je da podigne maju nu figuru, ali je zast ala kada je ula drugi glas. "Gospode, kakve su lude smrtnici ti. Gde je sad taj igra koga sam pretvor io u magarca. Vratilo, gde si?" Drugi mali robot, odeven poput vilenjaka, uskoi u kabinu. Kada je ugledao Nikol, skoio je sa poda i stao da lebdo u visini oiju nekoliko sekundi, dok su mu siu na krila udarala mahnitom brzinom. "Ja Puk jesam, lepa gospo", rekao je, "ne v ideh te ranije." Robot se zatim spusti na pod i zauta. Nikol je zanemela. "Ma ta to, za ime sveta..." zausti ona. "Psst...", ree Jano , dav i joj znak da uti. Pokazao je prema Puku. Vratilo je spavao u uglu blizu Jano evog le aja. Puk je u meuvremenu na ao Vratila i stao da ga p rska ga finom, lakom pra inom iz male vree. Dok su tri ljudska bia posmatrala, glava Vratila poe da se menja. Nikol je videla da se to mali komadi metala i plastike koji su inili magareu glavu preraspodeljuju, ali ak je i nju oarala potpunost preobr a aja. Puk je odskakutao im se Vratilo probudio sa novom, ljudskom glavom i stao da govori. "Prividela mi se dozlaboga udna prikaza", ree Vratilo. "Usnio sam san, da o veku prosto pamet stane kakav je. Magarac bio ko bi se poduhvatio da izlo i taj sa n." "Bravo. Bravo", povika Jano kada je stvorenje uutalo. "O medeto", dodade Takagi i. Nikol sede u jedinu nezauzetu stolicu i pogleda kolege. "A kad pomislim" , rekla je i zavrtela glavom, "da sam zapravo kazala zapovedniku da ste vas dvoj ica u psiholo kom pogledu zdravi." Zastala je dve ili tri sekunde. "Da li bi mi je dan od vas dvojice, moliu lepo, rekao ta se ovde dogaa?" "Sve je to Vejkfildovo maslo", ree Jano . "ovek je apsolutno briljantan i, z a razliku od nekih genija, i veoma promuuran. Osim toga, fanatino je zaljubljen u e kspira. Ima itavu porodicu ovih stvorenjaca, iako mislim da je Puk jedini koji le ti, a Vratilo jedini koji menja oblik." "Puk ne leti", ree Riard Vejkfild, ulazei u sobu. "Jedva da mo e da lebdi nad podom, a i to samo nakratko." inilo se da je Vejkfildu neprijatno. "Nisam znao d a e ti biti ovde", rekao je Nikol. "Ponekad zabavljam ovu dvojicu usred njihove aho vske igre." "Jedne noi", dodao je Jano , po to Nikol ni ta nije uzvratila, "upravo sam pred ao partiju igu kada smo zauli ne to za ta smo pomislili da je tua u hodniku. Nekoliko trenutaka kasnije, Tibalt i Merkucio uo e u sobu, psujui i maujui se." "To ti je hobi?" pitala je Nikol posle nekoliko sekudni, mahnuv i rukom pr ema robotima. "Moja gospo", ume a se Jano pre nego to je Vejkfild stigao da odgovori, "nik ada, nikada ne brkaj strast sa hobijem. Na cenjeni japanski naunik ne igra ah iz ho bija. A ovaj mladi ovek iz bardovog rodnog grada Stratforda na Ejvonu ne pravi te robote iz hobija." Nikol baci pogled na Riarda. Poku avala je da zamisli energiju i rade koje je on morao ulo iti u pravljenje tako slo enih robota kao to su bili ovi koje je upra vo videla. Da ne pominjemo nadarenost i, razume se, strast. "Ba upeatljivo", rekla je Vejkfildu. Njegov osmeh obznani da je primio njenu pohvalu. Nikol se izvini i poe iz

kabine. Puk zazuja oko nje i stade u vratima. Ako smo vas, senke mi, Uvredili ime, vi, da biste nam oprostili, zamislite da ste snili. Nikol se smejala kada je koraknula preko vilenjaka i mahnula u znak pozd rava svojim prijateljima. Nikol je ostala u ve baonici znatno du e nego to je oekivala. Obino je trideset minuta estokog teranja bicikla ili tranja u mestu bilo dovoljno da ukloni njenu n apetost i da joj opusti telo za san. Ali ove veeri, sa ciljem misije tako nadomak ruke, bilo je potrebno da radi du e kako bi primirila svoj hiperaktivni sistem. J edan deo njenih te koa sastojao se od zaostale brige zbog izve taja koji je unela u d okumenta i kojim je preporuila da Vilson i Braun budu razdvojeni na svim va nim akt ivnostima tokom misije. Jesam li prenaglila? upitala se. Da li me je general Borzov poljuljao u uverenju? Nikol se veoma ponosila svojom profesionalnom reputacijom i esto je kon struktivno potvrivala svoje najva nije odluke. Pred kraj ve be ponovo je ubedila sebe da je poslala odgovarajui izve taj. Njeno umorno telo joj je reklo da je spremno z a san. Kada se vratila u sektor sa kabinama svemirske letelice, bilo je mrano sv uda izuzev u hodniku. Kada je skrenula levo u boni hodnik koji je vodio u njenu k abinu sobu, sluajno je bacila pogled kroz zajednike prostorije prema maloj prostor iji u kojoj je dr ala medicinske zalihe. udno, pomislila je, napre ui pogled pri slabo m svetlu. Izgleda da sam ostavila otvorena vrata ostave. Nikol proe kroz zajedniku prostoriju. Vrata ostave zaista su bila od krinuta . Ve je aktivirala automatsku bravu i stala da zatvara vrata, kada je zaula um u mr anoj sobi. Nikol posegnu unutra i upali svetlo. Iznenadila je Franesku Sabatini, k oja je sedela u uglu za kompjuterskim terminalom. Na monitoru pred njom bila je prikazana nekakva informacija, a Franeska je u rukama dr ala usku boicu. "Oh, zdravo, Nikol", ree Franeska non alantno, kao da je za nju normalno da sedi u mraku za kompjuterom u odaji za medicinske zalihe. Nikol lagano prie kompjuteru. " ta se de ava?" rekla je nehajno, dok joj je p ogled preletao po informacijama na ekranu. Iz kodiranog zaglavlja, Nikol je vide la da je Franeska zatra ila od inventarskog potprograma da joj izlista sredstva za kontrolu raanja koja se mogu nai na brodu. " ta je to?" upita Nikol, pokazav i na monitor. U glasu joj se javio se trag ljutnje. Svi kosmonauti su znali da je ostava sa medicinskim zalihama zabranjen a teritorija za svakoga osim za sanitetskog oficira. Po to Franeska ni ta nije odgovarila, Nikol se naljuti. "Kako si u la ovamo?" u pita je. Dve ene su bile razdvojene samo nekoliko centimetara u malom pregratku p okraj stola. Nikol iznenada posegnu i dograbi boicu iz Franeskine ruke. Dok je Nik ol itala etiketu, Franeska se probi kroz uski prostor i poe prema vratima. Nikol ot kri da tenost u njenim rukama slu i za izazivanje pobaaja i brzo poe za Fraeskom u hod nik. "Hoe li objasniti ovo?" pitala je Nikol "Samo mi daj boicu, molim te", ree Franeska najzad. "Ne mogu to da uinim", odgovori Nikol i zavrte glavom. "Ovo je vrlo jako sredstvo, sa ozbiljnim sporednim dejstvima. ta si naumila da uradi ? Da ga ukrade i da to proe neprimeeno? im bih dovr ila pregled inventara, znala bih da ga nema." Dve ene su netremice gledale jedna drugu nekoliko dugih sekundi. "uj, Niko l", ree Franeska najzad, po to joj je uspelo da se osmehne, "sve je ovo veoma prosto . Nedavno sam otkrila, na svoje zaprepa enje, da sam u vrlo ranom stadijumu trudnoe. elim da pobacim embrion. To je intimna stvar i nisam elela da me am ni tebe, niti i koga drugog iz posade." "Ne mo e biti trudna", brzo je odgovorila Nikol. "Videla bih to u tvojim bi ometrijskim podacima." "Ima tek etiri ili pet dana. Ali sigurna sam. Ve sam osetila promene u tel u. A sada mi je do lo ono vreme u mesecu."

"Zna koji su odgovarajui postupci za medicinske probleme", ree Nikol posle izvesnog oklevanja. "Ovo je moglo biti vrlo prosto, da upotrebim tvoj izraz, da si najpre do la do mene. Najverovatnije bih po tovala tvoj zahtev za poverljivo u. Ali sada si me stavila pred nedoumicu..." "Hoe li da prekine tu birokratsku lekciju", o tro je prekide Franeska. "Stvarn o me ne zanimaju ta prokleta pravila. Jedan mu karac mi je izazvao trudnou i ja nam eravam da uklonim fetus. Hoe li mi sada dati boicu, ili moram da naem drugi nain?" Nikol je bila besna. "Stvarno si neverovatna", odvrati ona Franeski. "Da li si stvarno oekivala da ti dam ovu boicu i da odem? Ne postavljajui nikakva pitan ja? Mo e biti da si ti toliko galantna u pogledu svoga ivota i zdravlja, ali ja sva kako nisam. Moram te najpre pregledati, proveriti tvoju medicinsku istoriju, odr editi starost embriona - tek u tada razmotriti da li da ti prepi em to sredstvo. Os im toga, oseam se du nom da ti istaknem da postoje i odreena moralna i psiholo ka ogra nienja..." Franeska se glasno nasmeja. "Po tedi me svojih ogranienja, Nikol. Nije mi po trebna u ivotu tvoja bovoaska moralnost vi e klase. estitam ti to si odgajila dete ka o jedini roditelj. Moj polo aj je mnogo drugaiji. Otac bebe je namerno prestao da u zima pilule, mislei da e trudnoa podgrejati moju ljubav prema njemu. Pogre io je. Ova beba je ne eljena. Treba li da to jo plastinije opi em..." "Dosta", prekide je Nikol, gadljivo napuiv i usne. "Pojedinosti tvog linog iv ota stvarno me se ne tiu. Moram odluiti ta je najbolje za tebe i za misiju." Zastal a je. "U svakom sluaju, insistiram na odgovarajuem pregledu, ukljuujui komplet snima ka pelvine unutra njosti. Ukoliko odbije , neu odobriti pobaaj. I, razume se, bila bih prisiljena da podnesem potpuni izve taj..." Franeska se nasmejala. "Ne mora da mi preti . Nisam toliko glupa. Ukoliko se bude oseala bolje ako mi nabije svoju sme nu opremu izmeu nogu, onda samo napred. Ali daj da to napravimo to pre. elim da ta beba leti iz mene pre izlaska u Ramu." Nikol i Franeska jedva da su izmenile desetak rei tokom sledeeg sata. Oti le su zajedno u malu ambulantu, gde je Nikol upotrebila svoje osetljive instrumente da odredi postojanje i veliinu emnriona. Takoe je proverila Franeskinu sposobnost da podnese tenost za izazivanje pobaaja. Fetus je rastao u Franeskinoj utrobi ve pet dana. Ko li si ti? mislila je Nikol dok je na monitoru gledala mikroskopsku sli ku maju ne vreice ugne dene u zidu materice. ak ni na mikroskopu sonde nije bilo naina da se odredi da li je skupina elija iva. Ali ve jesi iv. A najvei deo budunosti ve ti e programiran genima. Nikol na tampau napravi listu onoga to bi Franeska mogla da oekuje u fizikom p ogledu po to jednom proguta sredstvo. Fetus e biti spran, telo e ga odbaciti u sledea dvadeset i etiri asa. Moglo bi biti blagih problema sa normalnom menstruacijom ko ji e smesta uslediti. Franeska je bez oklevanja ispila tenost. Dok joj se pacijentkinja odevala, Nikol se u mislima vrati u vreme kada je po prvi put posumnjala u sopstvenu tru dnou. Nijednom nisam pomislila... i to ne samo zbog toga to joj je otac bio princ. Ne. Bilo je to pitanje odgovornosti. I ljubavi. "Znam ta misli ", rekla je Franeska kada je bila spremna da poe. Stajala je k raj vrata ambulante. "Ali ne trai vreme. Ima i sama dovoljno problema." Nikol nije odgovorila. "I znai sutra malog kopilana vi e nee biti", rekla je Franeska hladno, oiju umornih i besnih. "Prokleto dobra stvar. Svetu nije potrebn o jo jedno polu-crne." Franeska nije saekala na Nikolin odgovor. 16. RAMO, RAMO, BLISTAJ SJAJAN Spu tanje blizu ulaza u Ramu bilo je glatko i bez ikakvih nevolja. Sledei p rethodnicu zapovednika Nortona od pre sedamdeset godina, general Borzov nalo i Jam anaki i Turgenjevoj da dovedu "Njutna" do take kontakta neposredno pored stometar skog kru nog diska centriranog na obrtnoj osi divovskog cilindra. Skupina niskih s truktura nalik kutijama za pilule privremeno je dr ala zemaljski svemirski brod na mestu spram blage centrifugalne sile koju je stvarao Rama to se obrtao. U roku o d deset minuta sna ne veze su vrsto usidrile "Njutna" uz njegovu metu. Veliki disk bio je, kao to se i predvialo, spolja nji kapak ramanske vazdu ne

komore. Vejkfild i Tabori su iza li sa "Njutna" u svojoj vanvrodskoj opremi i poeli da tragaju za skrivenim tokom. Toak, koji je predstavljao runu kontrolu ulaza u va zdu nu komoru, nalazio se tano na predvienom mestu. Okretao se kao to je bilo oekivano i otkrio otvor u spolja nji omota Rame. Po to se ni ta u vezi sa Ramom II nije razliko valo od njegovog prethodnika, dvoje kosmonauta nastavi e ulaznu proceduru. etiri asa kasnije, posle podugakog etkanja napred-nazad du pola kilometra kor idora i tunela koji su povezivali ogromnu, uplju unutra njost tuinskog svemirskog br oda sa spolja njom vazdu nom komorom, dvojica ljudi su dovr ili otvaranje troje redunt antnih cilindrinih vrata. Takoe su postavili transportni sistem koji e prenositi lj ude i opremu od "Njutna" do Ramine unutra njosti. Taj transporter in enjeri sa Zemlj e tako su konstruisali da klizi du paralelnih brazdi koje su Ramanci usekli u zid ove spolja njih tunela pre neznano koliko vekova. Posle kratke pauze za ruak, Jamanaka se pridru io Vejkfildu i Taboriju i nj ih trojica stado e da montiraju planiranu komunikacijsku relejnu stanicu Alfa na u nutra njem kraju tunela. Oblik antene bio je naroito konstruisan da, ukoliko je dru ga ramanska letelica istovetna prvoj, omogui dvosmernu komunikaciju izmeu kosmonau ta koji se nalaze na bilo kom mestu na stepeni tu ili u severnoj polovini Sredi nje nizije. Glavni komunikacioni plan zahtevao je uspostavljanje jo jedne velike rele jne stanice, koja je trebalo da se zove Beta, u blizini Cilindrinog mora; te dve stanice e omoguiti jake veze svuda po severnom polucilindru, pa ak do ostrva zvanog Njujork. Braun i Takagi i zauze e svoje polo aje u kontrolnom centru im je potvreno stavl janje u dejstvo relejne stanice Alfa. Odbrojavanje do lansiranja dronova za unut ra njost se nastavljalo. Takagi i je oigledno bio i nervozan i uzbuen dok je dovr avao p retpoletne testove na svom dronu. Braun je, pak, delovao opu teno, ak bezbri no, dok je privodio kraju pripreme. Franeska Sabatini je sedela pred vi estrukim monitorima , spremna da odabere najbolje slike za direktni prenos na Zemlju. General Borzov lino je obznanio glavne dogaaje itavog postupka. Zastao je r adi dramatinog uzimanja daha pre nego to je izdao naredbu da se aktiviraju dva dro na. Dronovi onda odlete e u mranu prazninu Rame. Nekoliko sekundi kasnije, glavni e kran u kontrolnom centru, ija je slika direktno dolazila sa drona kojim je upravl jao Dejvid Braun, nae se preplavljen svetlo u po to se prva raketa za osvetljavanje up alila. Kada je svetlo postalo normalnije, pojavili su se obrisi prvog irokougaono g snimka. Od poetka je bilo predvieno da ta prvobitna slika predstavlja slo eni prik az Severne polulopte koji e obuhvatiti itavu teritoriju, od udubljenog kraja u kom e su u li, sve do Cilindrinog mora na sredi njoj taki ve takog sveta. O tra slika koja se onano sledila na ekranu bila je zapanjujua. Jedno je bilo itati o Rami i izvoditi s imulacije unutar njegove replike; sasvim je drugo bilo nai se usidren za divovski svemirski brod u blizini Venerine orbite i bacati prvi pogled u unutra njost... To to je prizor bio poznat jedva da je malo smanjilo zaudnost slike. Na kr aju glavine u obliku kratera, sa poetkom kod tunela, na sve strane se pru ao komplek s terasa i rampi sve do glavnog tela cilindra. Tu glavinu seklo je na tri jednaka dela troje lestvi koje su podseale na iroke eleznike pruge i koje su se sve kasnije irile u ogromno stepeni te sa po vi e od trideset hiljada stepenika. Kombinacija les tve/stepeni te podseala je na tri podjednako razmaknute ice ki obrana i omoguavala je s pu tanje (ili penjanje) sa ravnog dna kratera do prostrane Sredi nje nizije optoene o ko zidova obrtnog cilindra. Severna polovina Sredi nje nizije prostirala se i ispunjavala najvei deo sl ike na ekranu. Ogromno prostranstvo bilo je podeljeno u etvorougaona polja neprav ilnih razmera, osim neposredno oko "gradova". Tri grada u irokougaonoj slici - sk upine visokih, vitkih objekata koji su podseali na zgrade podignute ovekovom rukom , povezane meu sobom neim to je podsealo na autoputeve koji su se pru ali du granica iz meu polja - posada je smesta prepoznala kao Pariz, Rim i London, kako su ih nazva li prvi istra ivai Rame. Isto toliko upeatljive na slici bile su i tri dugake, prave brazde ili doline u Sredi njoj niziji. Ta tri linearna jarka, duga deset kilometar a i iroka stotinu metara, bili su sme tena na jednakim rastojanjima po krivini Rame . Tokom prvog susreta sa Ramom te doline predstavljale su izvore svetlosti koja je ispunila uplji svet ubrzo po otapanju Cilindrinog mora. Neobino more, masa vode koja je opasivala itav cilindar, nalazilo se na na jdaljem kraju slike. Jo je bilo smrznuto, kao to se i oekivalo, a u sredi tu mu se na

lazilo tajanstveno ostrvo ogromnih oblakodera koje je nazivano Njujorkom jo od nj egovog prvobitnog otkria. Oblakoderi su se pru ali preko kraja slike, visoki tornje vi koji su mamili da im se doe u posetu. itava posada utke je piljila u tu sliku skoro pun minut. Onda dr Dejvid Br aun poe da galami. "U redu, Ramo", rekao je ponosnim glasom. "Vidite li, svi vi, neverne Tome", povikao je, dovoljno glasno da bi ga svi uli, "potpuno je jednak p rvom." Franeskina video kamera se okrete da snimi Braunovo uzbuenje. Najvei deo pos ade i dalje je bio bez rei, opinjen pojedinostima sa monitora. U meuvremenu, Takagi ijev dron prenosio je uskougaone fotografije oblasti n eposredno ispod tunela. Te slike su prikazivane na manjim ekranima oko kontrolno g centra. Slike e biti upotrebljene da se potvrde konstrukcije komunikacione i tr ansportne infrastrukture koja e se uspostaviti unutar Rame. Bio je to pravi "posa o" ove faze misije - uporeivanje hiljada fotografija koje e snimiti ovi dronovi sa postojeim mozainim snimcima sa Rame I. Iako se najvei deo poreenja mogao obaviti di gitalno (i prema tome automatski), uvek e biti razlika koje e zahtevati ljudsko ra zja njavanje. ak i kada bi dva svemirska broda bila sasvim istovetna, razliiti nivoi osvetljenja u vreme snimanja stvorili bi neke ve take nepodudarnosti. Dva asa kasnije poslednji dron se vratio do relejne stanice i poetni pregl ed fotografskog ispitivanja bio je dovr en. Nije bilo nikakvih veih strukturnih raz lika izmeu Rame II i prethodne svemirske letelice, sve do razmere od stotinu meta ra. Jedina bitna oblast razlikovanja bilo je samo Cilindrino more, ali refleksije sa leda bile su odavno na zlom glasu kao pojava koju je te ko obraditi direktnim digitalnim algoritmom za poreenje. Bio je to dug i uzbudljiv dan. Borzov je obzna nio da e zadaci za posadu vezani za prvu operaciju bili objavljeni za jedan sat i da e "specijalna veera" biti poslu ena u kontrolnom centru dva asa potom. "Ne mo e to uiniti", povika besni Dejvid Braun, uletev i u odaju zapovednika b ez kucanja i izvukav i tampani spisak zadataka za prvu operaciju. "O emu to pria ?" odvratio je general Borzov. Braunovo nasilniko upadanje pri lino ga je naljutilo. "Mora biti da je neka gre ka" produ i Braun glasno. "Ne oekuje valjda da ostan em ovde na 'Njutnu' tokom prvog izlaska." Kada nije bilo odgovora od generala Bo rzova, ameriki naunik promeni taktiku. "Hou da zna da ne prihvatam ovo. A ni rukovod stvu MSA se to nee dopasti. Borzov ustade iza stola. "Zatvori vrata, dr Braune", rekao je mirno. Dej vid Braun tresnu kliznim vratima. "A sada slu aj ti mene jedan minut", nastavio je general. "Nije me briga koga poznaje . Ja sam zapovednik ove misije. Ukoliko nast avi da se pona a kao primadona, postarau se da nikada ne kroi unutar Rame." Braun spusti glas. "Ali zahtevam obja njenje", rekao je sa neprikrivenim n eprijateljstvom. "Ja sam vodei naunik na ovoj misiji. Takoe sam vodei zagovornik pro jekta 'Njutn' u medijima. Kako mo e da opravda to to me ostavlja na 'Njutnu' dok devet drugih kosmonauta ide u Ramu?" "Nema potrebe da opravdavam svoje postupke", odvratio je Borzov, na tren utak u ivajui u svojoj nadmoi nad nadmenim Amerikancem. Nagao se napred. "Ali da stv ar bude jasna, kao i zato to sam predvideo ovaj tvoj detinjast ispad, rei u ti zbog ega ne ide u prvi izlaz. Postoje dva osnovna cilja na e prve posete: uspostavljanje komunikaciono/transportne infrastrukture i dovr avanje podrobnog pregleda unutra nj osti kojim e se ustanoviti da li je ovaj svemirski brod u potpunosti jednak prvom ..." "To su kapsule ve potvrdile", ume ao se Braun. "Prema dr Takagi iju, nisu", prekide ga Borzov. "On ka e da..." "Sranje, generale, Takagi i nee biti zadovoljan dok se ne bude pokazalo da je svaki kvadratni centimetar Rame istovetan prvom brodu. Video si rezultate isp itivanja sa dronova. Zar jo imalo sumnja da..." Dejvid Braun zastade usred reenice. General Borzov je lupkao prstima po s tolu i gledao dr Brauna hladnim pogledom. "Hoe li me sada pustiti da dovr im?" ree na jzad Borzov. ekao je jo nekoliko sekundi. " ta god ti mislio", nastavio je zapovedni k, "dr Takagi i je svetski priznat strunjak za unutra njost Rame. Ne mo e ni za trenutak ustvrditi da je tvoje znanje o pojedinostima ove letelice makar i blizu njegovo g. Potrebno mi je svih pet svemirskih kadeta za radove na infrastrukturi. Dvoje

novinara moraju ii unutra, ne samo zbog toga to postoje dva posebna zadatka, ve i z ato to je pa nja sveta sve vreme usredsreena na nas. Konano, verujem da je va no za moj e kasnije rukovoenje misijom da bar jednom lino odem unutra, a ja odabiram da to ui nim sada. Po to procedure jasno stavljaju do znanja da tokom ranih operacija bar t ri lana posade moraju ostati izvan Rame, nije te ko zakljuiti..." "Nisi me zavarao ni na trenutak", prekide ga gnevno Dejvid Braun. "Znam zbog ega se sve ovo de ava. Tra i prividno logian izgovor da sakrije pravi razlog za moj e iskljuenje iz prvog ekspedicionog tima. Ljubomoran si, Borzove. Ne mo e da podnese i njenicu da me veina ljudi smatra pravim voom ove misije." Zapovednik je posmatrao naunika preko petnaest sekundi, ne progovoriv i pri tom ni rei. "Zna , Braune", ree on najzad, " ao mi te je. Izuzetno si nadaren, ali tu nadarenost prevazilazi tvoje sopstveno mi ljenje o njoj. Da nisi takav..." Ovog p uta je na Borzova bio red da se zaustavi usred reenice. Skrenuo je pogled. "Sluajn o, po to znam da e se vratiti u svoju sobu i smesta kmeati MSA, trebalo bi verovatno da ti ka em da je sanitetski oficir u svom izve taju o spremnosti posade otvoreno pr eporuio da te ne upuujem ni na kakve zajednike du nosti sa Vilsonom - zbog line animoz nosti koju ste obojica ispojili." Braunove oi se skupi e. "Hoe da ka e da je Nikol de ardan stvarno ispunila slu b memorandum u kome navodi Vilsona i mene po imenu?" Borzov klimnu. "Kuka", promrmlja Braun. "Uvek je re o tuoj gre ki, zar ne, dr Braune?" ree general Borzov i nasme i se svom protivniku. Dejvid Braun se okrete i izae iz prostorije. General Borzov naredio je da se za banket otvori nekoliko dragocenih boc a vina. Zapovednik je bio odlino raspolo en. Franeskin predlog bio je dobar. Meu kosm onautima je vladao nepobitni oseaj drugarstva dok su sastavljali male stolove u k ontrolnom centru i pritezali ih uz pod. Dr Dejvid Braun nije do ao na banket. Ostao je u svojoj kabini dok se osta lih jedanaest lanova posade gostilo piletinom i pirinem. Franeska je nespretno javi la da se Braun "ne osea ba najbolje", ali kada se Jano Tabori razdragano prijavio d a ode i proveri u emu je stvar, Franeska je urno dodala da dr Braun eli da ga ostave na miru. Jano i Riard Vejkfild, koji su popili po nekoliko a a vina, egaili su se sa F raneskom za jednim krajem stola, dok su na drugom kraju Red i Vilson i general O'Tu l uestvovali u ivoj raspravi o nastupajuem prvenstvu u bezbolu. Nikol je sedela izm eu generala Borzova i admirala Hajlmana i slu ala njihova priseanja na odr avanje mira u danima posle Haosa. Kada je obrok bio gotov, Franeska se izvinila. Ona i dr Takagi i nestado e na nekoliko minuta. Kada su se vratili, Franeska zatra i od kosmonauta da okrenu stol ice prema velikom ekranu. A onda, kada su poga ena svetla, ona i dr Takagi i pusti e p rojektciju pune spolja nje slike Rame na monitor. To sada nije bio mutno sivi cili ndar koga su svi prethodno videli. Ne, ovaj Rama bio je ve to obojen pomou potprogr ama za procesiranje slike i sada je to bio crni cilinder sa zlatno utim prugama. K raj cilindra delovao je gotovo kao lice. Na trenutak je u odaji zavladala ti ina p re nego to je Franeska poela da recituje: Tigre, tigre, blistaj sjajan, U pra umi noi tajan, Besmrtna ti ruka kakva Simetriju groznu dade? Nikol de ardan oseti kako joj se hladni trnci penju uz kimu dok je slu ala k ako Franeska poinje sledei stih. U kakvim je nebesima Blesno oganj oka tvog?... To je, posle svega, pravo pitanje, pomisli Nikol, Ko je napravio taj gar gantuanski svemirski brod. To je mnogo va nije za na u konanu sudbinu nego za to.

Kakav eki? Lanac kakav? U kojoj pei bi mozak takav? Na kom nakovnju? Koji stisak stra ni obgrli tebe u oaj posvema nji?... Sa druge strane stola, generala O'Tula je takoe hipnotisalo Franeskino rec itovanje. Um mu se borio sa istim osnovnim pitanjem koje ga je morilo jo od kako se prvobitno prijavio za misiju. Blagi bo e, pitao se, Kako se ovi Ramanci uklapaj u u tvoju Vaseljenu? Da li si njih stvorio prve, pre nas? Da li su nam na neki n ain roaci? Zbog ega si ih poslao ovamo u ovom asu? Kada zvezde koplja odbaci e Nebesa suzama svojim pokvasi e Da li se On svom delu nasme io, Da li je tvorac jagnjeta i tebe stvorio?

Kada Franeska zavr i kratku pesmu, naas je usledila ti ina, a onda je do lo do s pontanog pljeska. Ona je skromno primetila da je dr Takagi i obezbedio sve potrebn o znanje za procesiranje slike, a simpatini japanski kosmonaut se postieno nakloni . Onda Jano Tabori ustade sa svoje stolice. "Mislim da govorim u ime svih nas, ig i Franeska, kada vam upuujem estitke na ovoj originalnoj i izazovnoj predstavi", re kao je sa osmehom. "Zamalo, ali ne sasvim, da me navedete da ozbiljno uzmem ono t o emo preduzeti sutra." "A kada ve govorimo o tome", ree general Borzov i ustade na elu stola sa te k otvorenom bocom ukrajinske votke, iz koje je ve povukao dva dobra gutljaja, "ku cnuo je as za starinsku rusku tradiciju - zdravice. Doneo sam samo dve boce ovog nacionalnog blaga i predla em da ih obe podelimo, drugovi moji i kolege, ove vrlo posebne veeri." Stavio je obe boce u ruke generala O'Tula, a Amerikanac spretno upotrebi raspr iva tenosti da podeli votku i male, pokrivene a e koje su podeljene oko stola. " Kao to Irina Turgenjev zna", produ io je zapovednik, "na dnu boce ukrajinske votke uvek postoji jedan crvi. Predanje ka e da e onaj ko pojede crva imati posebne moi sle dea dvadeset etiri asa. Admiral Hajlman je oznaio dna dve a e infracrvenim krstiima. On dvoje koji budu pili iz oznaenih a ica moi e da pojedu po jednog crvia zasienog votkom " "Fuj", ree Jano trenutak kasnije, kada je dodao infracrveni skener Nikol. On je prvi proverio da na dnu njegove a ice nema infracrvenog krsta. "Ovo je takmien je u kome mi je drago to gubim." Nikolina a ica je imala oznaku na dnu. Ona je bila jedan od dvoje srenih kos monauta koji e moi da pojedu ukrajinskog crva za desert. Zatekla je sebe kako se p ita: Moram li to da uinim? - a onda je potvrdno odgovorila na sopstveno pitanje k ada je videla ozbiljni pogled na licu zapovednika. Oh, dobro, pomislila je, vero vatno me nee ubiti. Sve parazite je alkohol verovatno uinio bezopasnim. General Borzov podi e drugu a icu sa krstom na dnu. General se nasme io, stavio jednog maju nog crva u svoju a icu, a drugog u Nikolinu, i podigao votku prema tavan ici svemirskog broda. "Pijmo svi za uspeh misije", rekao je. "Za svakog od nas, sledeih nekolik o dana i nedelja bie najvea pustolovina u ivotu. U doslovnom smislu rei, nas dvanaes toro predstavljamo ljudske ambasadore pred tuinskom kulturom. Budimo odluni u tome da damo sve od sebe kako bismo valjano predstavili svoju vrstu." Skinuo je poklopac sa a ice, pazei da je ne uzdrma, i onda sve ispio u jedno m gutljaju. Progutao je crva celog. I Nikol je na brzinu pojela crva, zakljuiv i da je jedina stvar goreg ukusa koju je ikada stavila u usta bio onaj gnusni koren koji je pojela tokom obreda poro u Obali Slonovae. Posle jo nekoliko kratkih zdravica svetla u odaji poe e da tamne. "A sada", obznani general Borzov, nainiv i irok gest, "pravo iz Stratforda, 'Njutn' vam ponosn o predstavlja Riarda Vejkfilda i njegove darovite robote." Prostorija se sasvim z amrai osim jednog kvadratnog metra sa leve strane stola koji je bio osvetljen ref lektorom odozgo. Usred svetlosti stajao je presek nekog starog zamka. enski robot , visok dvadeset centimetara i odeven u starinsku odoru, koraao je po jednoj odaj

i. Na poetku scene itala je pismo. Ali posle nekoliko sekundi spustila je ruke uz bokove i poela da govori. Glamis si ti, i Kodor; a i ono to je nareeno bie . Ali ja se Prirode tvoje ne bojim; prepuna je Mleka dobrote oveanske da bi Najpreim putem udarila. Ti za veliinom ezne ... "Poznajem tu enu", ree Jano sa osmehom Nikoli. "Ve sam je negde upoznao." "Pst", odvrati Nikol. Bila je opinjena precizno u pokreta Ledi Makbet. Taj V ejkfild je stvarno genije, pomi ljala je. Kako samo uspeva da konstrui e tako nevero vatne pojedinosti na tako malim stvarima? Nikol je zapanjio broj razliitih izraza lica robota. Dok se Nikol usredsreivala, maju na pozornica poe da joj pliva u glavi. Na t renutak je zaboravila da gleda robote u minijaturnoj predstavi. Glasnik je do ao i rekao ledi Makbet da joj mu dolazi i da e kralj Dankan provesti no u njihovom zamk u. Nikol stade da posmatra kako se lice ledi Makbet ozaruje u ambicioznim nasluiv anju, im je glasnik oti ao. O, doite, vi duhovi, to pravac mislima ubilakim dajete, pa mene pola moga li ite I svirepo u stra nom svu me od glave do pete ispunite; Grubo u krv mi zgusnite... Moj bo e, pomisli Nikol, trepui oima da se uveri da se ove ne igraju njome, o na se menja! I zaista je to inila. Kada je robot izgovorio rei: "Pa mene pola moga li ite", njen (ili njegov) oblik poe da se menja. Izboine grudi na metalnoj odori, oblina bokova, ak i mekoa lica nestali su u potpunosti. Androgini robot je nastavi o da glumi ledi Makbet. Nikol je bila opinjena i lebdela je u fantaziji koju su zajedno stvorili njena divlja ma ta i naglo uzimanje alkohola. Novo lice robota nejasno je podsealo na nekoga koga je poznavala. Zaula je kome anje sa svoje desne strane i okrenula se , ugledav i Red ija Vilsona kako ne to ivo raspravlja sa Franeskom. Nikol stade da gleda la tamo-amo od Franeske do ledi Makbet. To je to, rekla je sebi, ova nova ledi Ma kbet podsea na Franesku. Nalet straha, predoseaj tragedije iznenada zahvati Nikol i gurnu je u u as. Ne to stra no e se dogoditi, govorio joj je um. Nekoliko puta je duboko udahnula i p oku ala da se smiri, ali sablasno oseanje nije htelo da se povue. Na maloj pozornici , kralja Dankana upravo je pozdravila ljupka domaica. Sa svoje leve strane Nikol vide da Franeska nudi generalu Borzovu poslednje gutljaje vina. Nikol nije mogla da pritomi paniku. "Nikol, ta se de ava?" upita je Jano . Video je da je uznemirena. "Ni ta", rekla je. Prikupila je svu snagu i digla se na noge. "Mora da mi nije prijalo ne to to sam pojela. Mislim da u poi u svoju sobu." "Ali propustie film posle veere", ree Jano raspolo eno. Nikol se prisili da se bolno osmehne. Pomogao joj je da ustane. Nikol je ula kako ledi Makbet prekoreva svog mu a zbog nedovoljne hrabrosti i preplavi je novi talas predoseajnog straha. ek ala je dok se nalet adrenalina nije povukao, a onda se tiho izvinula grupi. Laga no je oti la do svoje sobe. 17. SMRT VOJNIKA U svom snu Nikol je imala deset godina i igrala se u grmlju iza kue u par iskom predgrau ili-Mazaren. Iznenada joj se javio oseaj da joj majka umire. Devojica

se uspaniila. Potrala je kui da ka e ocu. Mala, siktava maka preprei joj put. Nikol st ade. Zaula je vrisak. I la je stazom izmeu drvea. Granje joj je grebalo ko u. Maka ju je sledila. Nikol u novi krik. Kada se probudila, prestra eni Jano Tabori je stajao na d njom. "U pitanju je general Borzov", ree Jano . "Osea u asan bol." Nikol hitro skoi iz le aljke, baci ogrta preko ramena, dohvati prenosni medi cinski komplet i poe za Jano em u hodnik. "Izgleda kao upala slepog creva", napomen u on dok su urili u zajedniku prostoriju. "Ali nisam siguran." Irina Turgenjeva je kleala pored zapovednika i dr ala ga za ruku. Sam gener al bio je ispru en na kauu. Lice mu je bilo bledo, a elo oznojeno. "Ah, doktor de ard an je stigla." Uspeo je da se nasme i. Borzov poku a da ustane, lecnu se od bola i p onovo se spusti. "Nikol", ree on tiho, "u agoniji sam. Nikada u ivotu nisam iskusi o ovako ne to, ak ni kada sam bio ranjen u vojsci." "Kada je poelo?" upita ona. Nikol izvadi skener i biometrijski monitor da proveri sve vitalne statistike. U meuvremenu, Franeska i njena video kamera prese lili su se na desnu stranu da bi snimali kako doktorica postavlja dijagnozu. Nik ol joj nestrpljivo mahnu da se odmakne. "Pre mo da dva ili tri minuta", ree general Borzov sa naporom. "Sedeo sam o vde u stolici, gledao film i slatko se smejao, koliko se seam, kada me je iznenad a pro eo jak, o tar bol, ovde pri dnu desne strane stomaka. Osetio sam kao da me ne to pali iznutra." Nikol programira skener da pretra uje poslednja tri minuta detaljnih podat aka koje su snimale Hakamacuove sonde u telu Borzova. Odredila je poetak bola, la ko prepoznatljiv po brzini otkucaja srca i endokrinom luenju. Onda je zatra ila pun i snimak sa svih kanala za kritino razdoblje. "Jano e", rekla je svom kolegi, "idi do ostave sa zalihama i donesi mi prenosnog dijagnostiara." Pru ila je Taboriju kod nu karticu za vrata. "Ima blagu groznicu, to nagove tava da ti se telo bori protiv neke infekcije ", rekla je Nikol generalu Borzovu. "Svi unutra nji podaci potvruju da osea jak bol." Kosmonaut Tabori se vratio sa malim elektronskim ureajem u obliku kutije. Nikol izvadi memorijsku kocku iz skenera i ubaci je u dijagnostiara. Kroz tridesetak se kundi monitor zatrepta i pojavi e se rei: VEROVATNOA APENDICITISA 94%. Nikol pritisn u taster i ekran prikaza druge mogue reakcije. Prema dijagnostiaru, verovatnoa nije dne od njih nije prelazila dva odsto. Imam dve mogunosti izbora u ovom trenutku", pomisli Nikol ustro kada se li ce generala Borzova ponovo iskrivilo od bola. Mogu da po aljem sve podatke dole na Zemlju radi kompletne dijagnoze, prema propisanoj proceduri... Bacila je pogled na sat i brzo proraunala dvostruko putovanje svetlosti plus minimalno trajanje d ogovaranja lekara po to se elektronska dijagnoza okona. Do tog trenutka moglo bi bi ti prekasno. " ta ka e, doktore?" upita je general. Njegove oi su je molile da prekine bol to je pre mogue. "Najverovatnija dijagnoza je upala slepog creva", odgovori Nikol. "Prokletstvo", odvrati general Borzov. Obazro se po ostalima. Svi su bil i tu osim Vilsona i Takagi ija, koji su odluili da ne gledaju film. "Ali neu da proj ekat eka zbog mene. Preduzeemo prvi i drugi izlaz dok se ja oporavljam." Novi nale t o trog bola natera ga da se trgnr, a lice mu se iskrivilo. "Uh", ree Nikol. "Stvar jo nije sigurna. Potrebno nam je jo malo podataka." Ponovila je prethodno uitavanje podataka, koristei sada i nova dva minuta informa cija koje su snimljene otkako je stigla u zajedniku prostoriju. Ovoga puta dijagn oza je glasila VEROVATNOA APENDICITISA 92%. Nikol se upravo spremala da rutinski proveri ostale dijagnoze kada je osetila sna ni stisak zapovednika na svojoj ruci. "Ukoliko to izvedemo brzo, pre nego to se skupi previ e otrova u mom sistem u, onda je to jednostavna operacija za robota- hirurga, zar ne?" Nikol klimnu. "A ako utro imo vreme za dobijanje dodatne dijagnoze sa Zemlje - jao - tad a bi moje telo moglo biti podvrgnuto dubljoj traumi." ita mi misli, pomisli Nikol u prvi mah, a onda shvati da general samo isk azuje pomno poznavanje postupaka na 'Njutnu'. "Da li to pacijent poku ava da da sugestiju doktoru?" upita Nikol i nasme i se i pored Borzovljevog oiglednog bola.

"Nikada ne bih bio toliko drzak", odgovori zapovednik, uz prisenak blist anja u oku. Nikol ponovo baci pogled prema monitoru. Na njemu je i dalje treptala po ruka: VEROVATNOA APENDICITISA 92%. "Ima li ne to da doda ?" upita ona Jano a Taborija. "Samo da sam video apendicitis i ranije", odgovori mali Maar, "jednom, do k sam bio student, u Budimpe ti. Simptomi su bili potpuno isti kao i ovde." "U redu", ree Nikol. "Idi i pripremi RoHira za operaciju. Admirale Hajlma ne, hoete li, molim vas, sa kosmonautom Jamanakom pomoi generalu Borzovu da doe do ambulante?" Okrenula se Franeski. "Shvatam da je ovo velika novost. Dozvoliu ti ul azak u operacionu salu pod tri uslova. Oprae se kao i sve ostalo hirur ko osoblje. S tajae utke uza zid sa kamerom. I apsolutno e slu ati svako nareenje koje ti uputim." "Sla em se", klimnu Franeska. "Hvala." Irina Turgenjev i general O'Tul su i dalje ekali u zajednikoj prostoriji p o to je Borzov oti ao sa Hajlmanom i Jamanakom. "Siguran sam da govorim za oboje", r ee Amerikanac na svoj uobiajeni otvoren nain. "Mo emo li ti pomoi ma na koji nain?" "Jano e mi pomagati dok RoHir izvodi operaciju. Ali par dodatnih ruku moga o bi mi biti od pomoi, u sluaju da iskrsne ne to nepredvieno." "Voleo bih da ja to budem", ree O'Tul. "Imam ne to bolnikog iskustva iz svog dobrotvornog rada." "Sjajno", odvrati Nikol. "Sada poite sa mnom na pranje." RoHir, prenosni robot-hirurg koji je prikljuen misiji 'Njutn' ba zbog ovak vih situacija, nije spadao u klasu, govoreno pojmovima medicinske slo enosti, potp uno autonomnih operacionih sala u naprednim bolnicama na Zemlji. Ali RoHir je bi o tehnolo ko udo svoje vrste. Mogao se spakovati u malu torbu i te io je samo etiri ki lograma. Potro nja energije bila mu je niska. I postojalo je vi e od stotinu razliiti h konfiguracija u kojima se mogao koristiti. Jano Tabori je raspakovao RoHira. Elektrini hirurg nije bogzna kako delova o u zapakovanom stanju. Svi njegovi vretenasti zglobovi i dodaci bili su uredno slo eni radi lakog skladi tenja. Po to je Jano proverio uputstvo za kori enje RoHira, podi gao je sredi nju upravljaku kutiju robota hirurga i postavio je, kao to je savetovan o, kraj uzglavlja ambulantnog kreveta na kome je Borzov ve le ao. Njegov bol se tek malo smanjio. Nestrpljivi zapovednik je po urivao sve redom. Jano ubaci kodnu re koja je identifikovala operaciju. RoHir je automatski postavio svoje udove, ukljuujui i neobinu etvoroprstu ruku-skalpel, u konfiguraciju neophodnu da se ukloni crvuljak slepog creva. Onda je Nikol u la u sobu, ruku u ru kavicama i tela prekrivenog belom hirur kom odeom. "Jesi li zavr io proveru softvera?" rekla je. Jano zavrte glavom. "Ja u izvesti sve preoperativne testove dok se ti pere ", ree mu ona. Pokaza la je Franeski i generalu O'Tulu, koji su stajali odmah sa druge strane vrata, da uu u malu odaju. "Je li bolje?" upita ona zatim Borzova. "Ne mnogo", zagroktao on. "Dala sam ti laki sedativ. RoHir e ti dati punu anesteziju kao prvi korak operacije." Nikol je osve ila seanje u svojoj kabini dok se oblaila. Poznavala je o peraciju od poetka do kraja; bila je to jedna od hirur kih procedura koje su izvoene tokom probnih simulacija. Ubacila je fajl sa Borzovljevim linim podacima u RoHir a, povezala elektronske veze koje e davati informacije o stanju pacijenta RoHiru tokom apendektomije i proverila da li je sav softver izvr io samotestiranje. Kao p oslednju proveru, Nikol je pa ljivo podesila par maju nih stereo kamera koje su radi le skupa sa hirur kom rukom. Jano se vrati u sobu. Nikol pritisnu dugme na upravljakoj kutiji robota hi rurga i dve kopije operacione procedure behu brzo od tampane. Nikol uze jednu, a d rugu pru i Jano u. "Jesu li svi spremni?" upita ona, sa oima na generalu Borzovu. Zap ovednik "Njutna" potvrdno klimnu. Nikol ukljui RoHira. Jedna ruka robota hirurga ubrizga anestetik u pacijenta i samo minut kas nije Borzov je bio bez svesti. Dok je Franeskina kamera snimala sve pojedinosti t e istorijske operacije (tu i tamo je aptala komentare u svoj ultraosetljivi mikro fon), ruka- skalpel RoHira, kojoj je pomagao par video oiju, napravi prve zareze neophodne da bi se izolovao sumnjivi organ. Nijedan ljudski hirurg ne bi mogao d

a bude tako brz i spretan. Naoru an baterijama senzora koji su svake sekunde prove ravali stotine parametara, RoHir je razdvojio sve potrebno tkivo i ogolio crvulj ak za samo dva minuta. Automatska procedura predviala je potom kontrolni pregled u trajanju od trideset sekundni pre nego to robot hirurg preduzme uklanjanje orga na. Nikol se na e nad pacijenta da osmotri izlo eni crvuljak. "Pogledaj, brzo, J ano e", ree ona sa okom na digitalnom asovniku koji je merio vreme pregleda. "Deluje savr eno zdravo." Jano se na e sa drugog kraja operacionog stola. Bo e moj, pomisli Ni kol, pa mi emo ukloniti... Digitalni asovnik je pokazivao 00:08. "Prekini", povika la je. "Prekini operaciju." I Nikol i Jano posegnu e za upravljakom kutijom robota h irurga u istom trenutku. U tom asu itav svemirski brod "Njutn" poskoi u stranu. Nikol je bila baena u nazad, o zid. Jano polete napred i udari glavom u operacioni sto. Njegovi ispru eni prsti nalete e na upravljaku kutiju i onda se lagano opusti e kada se skljokao na po d. General O'Tul i Franeska bili su odbaeni prema daljem zidu. Bip! bip! iz jedne od Hakamacuovih sondi pokazivalo je da je neko u odaji u ozbiljnoj fizikoj nevolj i. Nikol letimino proveri da li su O'Tul i Sabatinijeva u redu, a onda stade da s e bori protiv sile zaokretanja koja je i dalje dejstvovala da bi zauzela prea nji p olo aj kraj operacionog stola. Sa velikim naporom prevukla se preko sale po podu, koristei ukotvljene noge stola. Kada se na la kraj stola, primirila se, i dalje se dr ei za noge, i ustala. Krv zapljusnu Nikol kada joj se glava nae iznad ravni operacionog stola. Ona se u neverici upilji u Borzovljevo telo. itav zasek bio je pun krvi, a RoHiro va ruka-skalpel nalazila se zabijena unutra i oevidno i dalje sekla. To je komple t Borzovljevih sondi ispu tao bip! bip!, i pored injenice da je Nikol naredbom ubac ila znatno ire sigurnosne granice neposredno pre operacije. Talas straha i munine zapljusnu Nikol kada je shvatila da robot nije prek inuo svoje hirur ke aktivnosti. vrsto se dr ei pred monom silom koja je poku avala da je ponovo odgura do zida, nekako je uspela da dosegne upravljaku kutiju i da iskljui napajanje. Skalpel se povue iz lokve krvi i vrati u dr a. Nikol onda poku a da zaustav i sna no krvoliptanje. Trideset sekundi kasnije neobja njiva sila prestade da dejstvuje isto onak o naglo kao to se i pojavila. General O'Tul se uspentra na noge i sti e do sada oajn e Nikol. Skalpel je naneo preveliku povredu. Zapovednik je na smrt krvario pred njenim oima. "Oh, ne. Oh, Bo e", rekao je O'Tul dok je gledao osakaeno telo prijatel ja. Uporno pi tanje se nastavljalo. Sada se oglasi e i alarmi ivotnog sistema oko sto la. Franeska se povratila na vreme da snimi poslednjih deset sekundi ivota Valerij a Borzova. Bila je to vrlo duga no za itavu posadu Njutna. U sledea dva sata posle ope racije Rama je pro ao kroz niz od jo tri manevra, svaki poput prvog, u trajanju od jednog ili dva minuta. Zemlja je najzad potvrdila da su kombinovani manevri izme nili polo aj, brzinu obrtanja i orbitu tuinskog broda. Niko nije mogao da odredi tan u svrhu manevrisanja; bile su to samo "promene orijentacije" koje su promenile n agib i krajnje take Ramine orbite. Ali, energija putanje nije bila bitno izmenjen a - Rama je i dalje bio na hiperbolinoj trajektoriji udaljavanja od Sunca. Sve na palubi "Njutna" i na Zemlji okirala je nagla smrt generala Borzova . tampa svih nacija upuivala mu je hvalospeve, a njegovi drugovi i saradnici hvali li su njegova brojna postignua. Objavljeno je da je njegova smrt posledica nesreno g sluaja koji se pripisivao nezgodnom trenutku pokretanja ramanskog svemirskog br oda usred rutinske apendektomije. Ali u roku od osam sati posle smrti ljudi koji su se razumeli u stvari poeli su da postavljaju nezgodna pitanja. Zbog ega se ram anski svemirski brod pokrenuo ba u to vreme? Za to za titni sistem RoHira nije prekin uo operaciju? Zbog ega sanitetski oficiri koji su nadgledali proceduru nisu bili u stanju da iskljue napajanje pre nego to je bilo prekasno? Nikol je ardan je postavljala sebi ista pitanja. Ve je prikupila dokumenta ciju neophodnu u sluajevima kada se dogodi smrt u svemiru i zatvorila Borzovljevo telo u vakuumski koveg u zadnjem delu ogromnog depoa za zalihe vojnog svemirskog broda. Brzo je pripremila i zapisala svoj izve taj o incidentu; O'Tul, Sabatinije va i Tabori uinili su isto. Jano nije pomenuo da je posegao za upravljakom kutijom tokom ramanskog manevra. U to vreme Nikol nije smatrala da je taj propust bitan.

Tra ena telekonferencija sa zvaninicima MSA bila je izuzetno bolna. Nikol j e preuzela na sebe breme sveg upljoglavog i neprekidno ponavljanog propitivanja. Nekoliko puta bila je prisiljena da posegne duboko u svoje dodatne rezerve da ne bi izgubila ivce. Nikol je oekivala da e Franeska u svom delu telekonferencije nago vestiti nestrunost dela medicinskog osoblja misije "Njutn", ali je italijanska no vinarka bila po tena i objektivna u svojoj reporta i. Posle kratkog intervjua sa Franeskom, u kome je Nikol priala o tome koliko je bila zgro ena u trenutku kada je prvi put videla da je Borzovljev zasek pun kr vi, sanitetski oficir se povukla u svoju odaju, navodno da se odmori i/ili odspa va. Ali Nikol nije mogla da dozvoli sebi luksuz odmaranja. Ponavljala je i ponav ljala u sebi kritine sekunde operacije. Da li je mogla da uini i ta to bi promenilo i shod? ta je moglo da objasni RoHirovu oma ku da se automatski zaustavi? U Nikolinom umu bilo je malo ili nimalo mesta za mogunost da su RoHirovi algoritmi za za titu sadr ali neku gre ku; ne bi pro li sve rigorozne pretpoletne probe da su imali gre aka. Dakle, negde je moralo doi ili do ljudske gre ke (da li je Jano , u svojoj urbi, zaboravio da inicijalizuje neki kljuni parametar za za titu od kvarov a?) ili do nesrenog sluaja tokom onih haotinih sekundi koje su usledile po neoekivan om zaokretu. Njeno besplodno traganje za obja njenjem i gotovo potpuna iscrpljenos t uinili su je izuzetno poti tenom kada je konano zaspala. Za nju, jedan deo jednaine je bio vrlo jasan. Jedan ovek je umro, a ona je bila odgovorna. 18. POST MORTEM Kao to se i oekivalo, dan posle smrti generala Borzova bio je pun strke. I straga MSA se pro irila i veina kosmonauta je bila podvrgnuta novom unakrsnom saslu a vanju. Nikol su ak upitali koliko je bila trezna u vreme operacije. Neka pitanja bila su gnusna i Nikol, koja je poku avala da zadr i energiju za sopstvenu istragu o dogaajima vezanim za tragediju, dvaput je izgubila strpljenje sa istra iteljima. "Slu ajte", uskliknula je u jednom trenutku, "do sada sam etiri puta objasn ila da sam popila dve a e vina i a icu votke pre operacije. Priznala sam da nikada ne bih pila alkohol da sam znala da mi predstoji operacija. Iz ove perspektive ak uv iam da je mo da jedan od dva sanitetska oficira trebalo da ostane potpuno trezan. A li sve je to pametovanje posle svr enog ina. Ponavljam vam ta sam rekla ranije. Niti su moje prosuivanje, niti moje fizike sposobnosti pretrpeli ma kakav uticaj alkoh ola u vreme operacije." Vrativ i se u kabinu, Nikol je usredsredila pa nju na to zbog ega je RoHir na stavio operaciju kada je njegova unutra nja za tita trebalo da prekine sve aktivnost i. Prema uputstvu RoHira, bilo je oevidno da je bar dva zasebna senzorska sistema trebalo da po alju signale gre ke centralnom procesoru robota hirurga. Akcelerometa rski komplet morao je da obavesti procesor da su spolja nji uslovi prevazi li prihva tljive granice zbog dejstva sna ne bone sile. Takoe je trebalo da stereo kamere pren esu poruku koja je pokazivala da se opa ene slike razlikuju od predvienih. Ali iz n ekog razloga nijedan senzor nije uspeo da prekine operaciju koja se upravo odvij ala. ta se dogodilo? Bilo je potrebno skoro pet sati da bi Nikol eliminisala mogunost neke vel ike gre ke, bilo u softveru ili hardveru, u samom RoHiru. Proverila je da su uitani softver i baza podataka bili ispravni na taj nain to je izvela poreenje koda sa st andardnom uporednom verzijom softvera koji je opse no testiran pre lansiranja. Ist o tako je izolovala telemetrijske podatke sa stereo kamere i sa akcelerometra poe v od nekoliko sekundi po to se svemirski brod zaneo. Ti podaci su valjano preneti centralnom procesoru i trebalo je da dovedu do prekida postupka. Ali nisu. Zbog e ga? Jedino mogue obja njenje bilo je da je softver bio izmenjen runom komandom izmeu trenutka uitavanja i izvoenja apendektomije. Nikol je sada na la van svog polja strunosti. Njeno poznavanje softvera i s istem in enjeringa ve su bili rastegnuti do krajnjih granica kako bi mogla da ustan ovi da nije bilo gre ke u uitanom softveru. Odreivanje da li su i kada komande mogle promeniti kod i parametre po to je RoHira instaliran zahtevalo je nekoga ko je mo gao da ita ma inski jezik i ko bi pa ljivo proverio milijarde bita podataka snimljeni h tokom itave procedure. Nikolino istra ivanje bie prekinuto sve dok ne bude na la nek

oga ko bi joj mogao pomoi. Mo da bi trebalo da odustanem? ree joj jedan unutarnji gl as. Kako mo e ? odvrati drugi glas, sve dok ne bude sigurna u uzrok smrti generala Bo rzova. U korenu Nikoline elje da sazna odgovor poivala je oajnika elja da nepobitno d oka e da njegova smrt nije bila njena gre ka. Okrenula se od svog terminala i sruila na le aj. Dok je tamo le ala, prisetil a se svoga iznenaenja tokom trideset sekundnog razdoblja pregleda, kada je Borzov ljev crvuljak bio jasno vidljiv. On sasvim sigurno nije imao apendicitis, pomisl ila je. Bez ikakvog oiglednog razloga Nikol se vrati terminalu i ubaci drugi komp let podataka koje je dobila od elektronskog dijagnostiara neposredno pre no to je donela odluku da preduzme operaciju. Samo je nakratko bacila pogled na poruku VE ROVATNOA APENDICITISA 92% na prvom ekranu, da bi odmahpre la na rezervnu dijagnozu. Ovog puta je REAKCIJA NA MEDIKAMENTE bila druga na listi moguih uzronika, sa vero vatnoom od etiri procenta. Nikol je sada nalo ila da podaci budu prikazani na drugi nain. Zatra ila je od statistike rutine da prorauna verovatan uzronik simptoma, ako je utvrena injenica da to ne mo e biti upala slepog creva. Rezultati blesnu e na ekranu u roku od nekoliko sekundi. Nikol se namrgodi . Prema podacima, ukoliko su se biometrijski podaci sa Borzovljeve sonde analizi rali pod pretpostavkom da uzronik abnormalnosti ne mo e biti apendicitis, onda je p ostojala verovatnopa od 62% da je posredi bila reakcija na medikamente. Pre nego t o je Nikol mogla da izvr i dodatne analize, zaulo se kucanje na vratima. "Napred", ree ona, nastavljajui da radi za terminalom. Nikol se okrete i v ide Irinu Turgenjevu kako stoji na dovratku. Sovjetska ena pilot na trenutak nije ni ta rekla. "Zatra ili su da poem po tebe", oglasi se najzad Irina snebivljivo. Bila je veoma stidljiva sa svima izuzev sa sunarodnicima iz istone Evrope, Taborijem i B orzovim. "Imamo sastanak posade dole u zajednikoj prostoriji." Nikol snimi privremeni fajl sa podacima i pridru i se Irini u hodniku. "O kakvom je sastanku re?" upita ona. "Organizacioni sastanak", odgovori Irina. Nije rekla vi e ni ta. Kada su dve ene stigle do prostorije, upravo je trajala vrua rasprava izmeu Red ija Vilsona i Dejvida Brauna. "Da li onda treba da shvatim", govorio je dr Br aun sarkastino, "da veruje da je ramanski svemirski brod namerno odluio da manevri e upravo u tom trenutku? Da li bi nam objasnio kako je taj asteroid od glupog meta la saznao da general Borzov ima operaciju slepog creva ba u tom trenutku? I kad s mo ve tu, hoe li nam objasniti za to nam je taj navodno neprijateljski svemirski brod dozvolio da se prikaimo na njega i nije uinio ni ta da nas obeshrabri u nastavljanj u na e misije?" Red i Vilson se obazre po sobi radi podr ke. "Ponovo saseca svojom logikom", uzvrati on, dok mu je nemoni bes bio oigledan. "Ono to govori uvek na povr ini izgleda logino. Ali ja nisam jedini lan posade koji smatra da je ta podudarnost uznemiruj ua. Evo, tu je i Irina Turgenjeva. Ona mi je prva ukazala na tu vezu." Dr Braun pokaza da je video dolazak dve ene. U nainu na koji je postavljao pitanja bilo je autoriteta koji je stavljao do znanja da on taj koji upravlja s kupom. "Da li je to istina, Irina?" upita dr Braun. "Da li i ti smatra , kao i Vil son, da je Rama poku ao da nam po alje neku odreenu poruku time to je obavio svoj mane var tokom generalove operacije?" Irina i Hiro Jamanaka bili su dvoje kosmonauta koji su najmanje govorili tokom sastanaka posade. Dok su sve oi stajale okrenute prema njoj, Irina vrlo sl aba no promrmlja: "Ne." "Ali kada smo sino raspravljali..." obrati se Vilson sovjetskoj pilotkinj i. "Dosta je bilo o toj temi", ume a se dr Braun oholo. "Mislim da smo se slo i li, a sa tim se sla u i oficiri misije na Zemlji, da je manevar Rame samo puka pod udarnost, a ne urota." Pogledao je zapenu enog Red ija Vilsona. "Sada treba da raspr avimo neke mnogo va nije stvari. Hteo bih da zamolim admirala Hajlmana da nam ispr ia ta je saznao o problemu rukovoenja." Oto Hajlman ustade i stade da ita iz svojih zabele ki. "Prema procedurama m isije 'Njutn', u sluaju smrti ili nesposobnosti oficira zapovednika, od posade se oekuje da izvr i sve zadatke koji su se trenutno izvodili u skladu sa prethodnim u putstvima. Meutim, im se te aktivnosti 'koje su se trenutno izvodile' dovr e, kosmon

auti treba da ekaju da Zemlja imenuje novog komandujueg oficira." Dejvid Braun se ponovo ume a u razgovor. "Admiral Hajlman i ja poveli smo raspravu o na em polo aju pre otprilike jedan sat i brzo smo shvatili da imamo bitne razloge za zabrinutost. MSA se zaglibila u svoju istragu oko smrti generala Bor zova. Nisu ni poeli da razmi ljaju o njegovoj zameni. Jednom kada ponu, bie im potreb ne nedelje da se odlue. Setite se, to je ista ona birokratija koja nikako nije mo gla da izabere zamenika za Borzova, tako da su na kraju zakljuili da mu ovaj nije ni potreban." Zastao je na nekoliko sekundi da bi dao mogunost ostalim lanovima p osade da razmisle o onome to govori. "Oto smatra da mo da ne bi trebalo da ekamo da Zemlja odlui", nastavi dr Bra un. "Njegova je zamisao da razvijemo sopstvenu upravljaku strukturu, koja bi bila prihvatljiva za sve nas ovde, a zatim da je po aljemo u MSA kao preporuku. Admira l Hajlman misli da e je oni prihvatiti, jer e na taj nain izbei produ etak rasprave." "Admiral Hajlman i doktor Braun do li su da me upoznaju sa tom idejom", um e a se sada Jano Tabori, "i naglasili koliko bi bilo va no za nas da ponemo svoju misi ju u Rami. ak su predlo ili dvojno vostvo, to mi je zvualo prilino razlo no. Po to nijed od nas ne raspola e irokim iskustvom generala Borzova, rekli su da bi mo da bilo dobr o da odaberemo dvojicu voa, na primer admirala Hajlmana i dr Brauna lino. Oto bi p okrivao oblasti vojnih i astronautikih nauka; dr Braun bi predvodio istra ivanje Ra me." "A ta biva ako se ne usaglase, ili im se oblasti odgovornosti poklope?" u pita Riard Vejkfild. "U tom sluaju", odvrati admiral Hajlman, "izneli bismo stvar koja je u pi tanju na glasanje pred sve kosmonaute." "Nije li to zgodno?" upita Red i Vilson. Jo je bio prilino ljut. Pravio je b ele ke na svojoj tastaturi, ali sada se digao da se obrati ostalim kosmonautima. " Ba se sluajno desilo da su Braun i Hajlman poveli rauna o tom kritinom problemu i te k tako su razvili novu rukovodnu strukturu u kojoj je sva mo i odgovornost podelj ena izmeu njih dvojice. Da li to samo meni tu ne to izgleda neobino?" "Ma, hajde, Red i", ree Franeska usiljeno. Spustila je video kameru pokraj s ebe. "Ima zdrave logike u tom predlogu za predstavnika. Dr Braun je na najstariji naunik. Admiral Hajlman je bio blizak saradnik Valerija Borzova tokom niza godin a. Nijedan od njih nema vrstu, sveukupnu kontrolu nad svim vidovima misije. Razdv ajanje du nosti bi bilo..." Red iju Vilsonu bilo je, oevidno, te ko da se raspravlja sa Franeskom. Pa ipak , prekinuo ju je pre nego to je zavr ila. "Ne sla em se sa tim planom", rekao je prig u enim glasom. "Mislim da bi trebalo da imamo jedinstvenog vou. A na osnovu onoga to sam primetio tokom vremena koje sam proveo sa posadom, postoji samo jedan kosmo naut koga bismo svi lako sledili.. To je general O'Tul." Mahnuo je prema svom su narodniku Amerikancu. "Ako je ovde re o demokratiji, predla em ga za na eg novog zapo vednika." Do lo je do op te zbrke im je Red i seo. Dejvid Braun poku a da uspostavi red. "M olim vas, molim vas", povika on, "dajte da idemo korak po korak. Hoemo li da sami odluimo o svom vostvu, a zatim da ga saop timo MSA kao svr enu injenicu? Jednom kada s vr imo sa tim pitanjem, mo emo odrediti ko e nam biti voa." "Nisam razmi ljao o tome pre ovog sastanka", ree Riard Vejkfild. "Ali sla em s e sa iskljuenjem Zemlje. Oni nisu iveli sa nama na ovoj misiji. to je jo va nije, ne n alaze se na svemirskom brodu povezanom za tuinsku tvorevinu negde unutar orbite V enere. Mi smo oni koji e trpeti ukoliko se donese rava odluka; trebalo bi da sami odluimo o sopstvenoj organizaciji." Bilo je jasno da se svima, sa moguim izuzetkom Vilsona, vi e dopada ideja d a sami odrede rukovodnu strukturu i da je zatim predstave MSA. "U redu", ree Oto Hajlman nekoliko minuta kasnije, "sada moramo izabrati svoje voe. Jedan predlog z a predstavnika je dat i on ka e da rukovodstvo treba podeliti izmeu mene i dr Braun a. Red i Vilson je nominovao generala O'Tula kao novog zapovednika. Ima li drugih predloga ili rasprave povodom ovoga?" Prostorijom je vladala ti ina tokom mo da deset sekundi. "Izvinite", ree onda general O'Tul, "ali hteo bih da uputim nekoliko primedbi." Svi upravi e pa nju na a merikog generala. Vilson je bio u pravu. I pored O'Tulove poznate obuzetosti reli gijom (na koju nije prisiljavao nikoga drugog), njega je po tovala itava kosmonauts

ka posada. "Mislim da na ovoj taki moramo biti pa ljivi da ne izgubimo kolektivni d uh koji smo tako naporno razvijali tokom pro le godine. Preglasavanje oko ove stva ri bilo bi lo e. Osim toga, nije toliko bitno niti neophodno. Bez obzira na to ko da postane na nominalni voa, ili voe, svako od nas je uve ban da obavlja odreenu grupu funkcija. To emo initi pod svim okolnostima." Glave su klimale u znak saglasnosti po itavoj prostoriji. " to se mene tie", nastavio je general O'Tul, "moram priznati da znam malo ili nimalo o onom vidu na e misije koji se odnosi na unutra njost Rame. Nikada nisam uve bavao ni ta drugo osim da upravljam sa dva svemirska broda koji sainjavaju misiju 'Njutn', da se snaem u sluaju neke potencijalne vojne pretnje i da delam kao komunikacioni vor na brodu. Nisam kvalifikovan za zapovednika." Red i Vilson zausti da se pobuni, ali O'Tul p rodu i bez prekida. "Predla em stoga da prihvatimo plan Hajlmana i Brauna i da nasta vimo sa svojim osnovnim zadatkom - naime, istra ivanjem tog tuinskog levijatana koj i nam je do ao sa zvezda." U zakljuku sastanka dvojica novih voa obavesti e ostale kosmonaute da e gruba skica scenarija prvog izlaska biti spremna za pregled sledeeg jutra. Nikol poe u svoju kabinu. Uz put je zastala i pokucala na vrata Jano a Taborija. Najpre nije b ilo odgovora. Kada je kucnula drugi put, ula je kako je Jano povikao: "Ko je?" "To sam ja. Nikol", odgovori ona. "Ui", ree on. Le ao je na leima na malom le aju sa netipinim mrgoenjem na licu. "U emu je stvar?" upita Nikol. "Oh, ni ta", odgovori Jano . "Samo me boli glava." "Jesi li uzeo ne to?" zainteresova se Nikol. "Ne. Nije tako ozbiljno." I dalje se nije sme io. " ta mogu da uinim za tebe? " upita je gotovo neprijateljskim tonom. Nikol je bila zbunjena. Pri la je temi oprezno. "Pa, proitala sam tvoj izve t aj o Valerijevoj smrti..." "Za to si to uinila?" o tro je prekide Jano . "Da vidim da li je bilo neega to smo mogli da uinimo na drugi nain", odvrati Nikol. Bilo je oigledno da Jano ne eli da razgovara o toj temi. Po to je ekala nekoli ko sekundi, Nikol ponovo progovori. "Izvini, Jano e. Nameem ti se. Vratiu se drugi p ut." "Ne. Ne", ree on. "Daj da svr imo odmah s tim." Ba neobian nain da se stvar predstavi, pomisli Nikol dok je uobliavala svoje pitanje. "Jano e", ree ona, "nigde u izve taju nisi pomenuo da si posegao za upravlj akom kutijom RoHira neposredno pre manevra. A ja se mogu zakleti da sam videla tv oje prste na tastaturi kada sam baena na zid." Nikol zastade. Nije bilo nikakvog izraza na Taborijevom licu. Gotovo kao da je mislio na ne to drugo. "Ne seam se", ree on posle du eg oklevanja, bez ikakvih oseanja. "Mo e biti da si u pravu. Mo da mi je udarac u glavu obrisao taj deo seanja." Sad stani, ree Nikol sebi dok je prouavala kolegu. Ovde vi e ni ta ne mo e saznat i. 19. STICANJE ZRELOSTI enevjev iznenada briznu u pla. "Oh, majko", ree ona. "Toliko te volim, a ov o je apsolutno u asno." Tinejd erka urno ode iz vidokruga kamere, a zameni je Nikolin otac. Pjer je nekoliko sekundi gledao u desnu stranu, da bi se uverio da ga unuka ne mo e uti, a onda se okrenuo monitoru. "Poslednja dvadeset etiri asa za nju bila naroito te ka. Z na da si za nju idol. U nekim stranim novinama optu ena si da si upropastila hirur ki zahvat. ak je veeras jedan ameriki reporter nagovestio da si bila pijana tokom ope racije." Zastao je. Napetost se pokazivala i na licu njenog oca. "I enevjev i ja z namo da nijedna od tih optu bi nije istinita. Volimo te neizmerno i aljemo ti svu n a u podr ku." Ekran se zatamni. Videofonski poziv potekao je od Nikol i ona se najpre razveselila to vidi porodicu. Ali posle njenog drugog emitovanja, po to su joj se o

tac i kerka ponovo pojavili na ekranu dvadeset minuta kasnije, bilo je oevidno da su dogaaji na "Njutnu" poremetili i ivot u Bovoau. enevjev je bila naroito pogoena. N eprekidno je plakala dok je govorila o generalu Borzovu (srela ga je nekoliko pu ta i Rus joj je, sa svojim roakim pona anjem, bio naroito drag) i jedva joj je po lo za rukom da se sabere pre nego to je ponovo briznula u pla pred sam kraj razgovora. Dakle, i tebe sam osramotila, pomisli Nikol kada je sela na svoju le aljku . Protrljala je oi. Bila je izuzetno umorna. Lagano, bez svesti o tome koliko je postala utuena, svukla se za poinak. Um su joj opsedale slike njene kerke u koli u L ijnu. Nikol se lecnu kada je zamislila jednog od enevjevinih drugova kako je zapi tkuje o operaciji i smrti generala Borzova. Draga keri, pomisli ona, mora znati ko liko te volim. Kada bih te samo mogla po tedeti ovog bola. Nikol je elela da posegn e i primiri enevjev, da je zagrli, da podeli sa njom jedno od onih materinskih mi lovanja koja su odagnavala sve demone. Ali to se nije moglo izvesti. enevjev je b ila stotinu miliona kilometara daleko. Nikol je bila opru ena na leima na le aju. Sklopila je oi, ali nije spavala. B ila je svesna duboke i sveobuhvatne usamljenosti, oseaja izdvojenosti mnogo jaeg o d svega to je do tada iskusila u ivotu. Znala je da udi za nekakvim saoseanjem, za n ekim ljudskim biem koje e joj rei da je njen oseaj nedoraslosti situaciji preuvelian i da se ne sla e sa stvarno u. Ali nije bilo nikoga. Otac i kerka bili su joj na Zemlj i. Od dvoje lanova posade "Njutna" koje je najbolje poznavala, jedan je bio mrtav , a drugi se sumnjivo pona ao. Omanula sam, mislila je Nikol dok je le ala u krevetu. Omanula sam na svom najva nijem zadatku. Prisetila se drugog oseaja proma enosti, kada je imala samo esna est godina. U to vreme Nikol se takmiila za ulogu Jovanke Orleanke na velikom nac ionalnom takmienju povodom sedamsto pedesete godi njice smrti device. Da je pobedil a, Nikol bi predstavljala Jovanku u seriji parada koja je trajala preko dve godi ne. Potpuno se posvetila takmienju, itala sve knjige koje je mogla nai o Jovanki Or leanki i gledala brojne video predstave. Nikol je izbila na vrh skoro svake kate gorije testiranja izuzev "podobnosti". Trebalo je da pobedi, ali nije. Otac ju j e te io, obja njavajui joj da Francuska ipak jo nije spremna da joj heroina bude tamno puta. Ali to nije bio ba pravi proma aj, pomisli sanitetski oficir misije "Njutn" . A osim toga, tu je bio otac da me te i... Prizor majinog pogreba pojavi se u Niko linom um. U to vreme je imala deset godina. Majka joj je oti la sama na Obalu Slon ovae da poseti svoje afrike roake. Anavi je bila u Niduguu kada je zarazna epidemij a Hoganove groznice zapljusnula naselje. Nikolina majka je umrla brzo. Pet dana kasnije Anavi je bila spaljena kao kraljica Senufoa. Nikol je p lakala dok je Omeh pratio pesmom du u njene majke na put kroz niiji svet u zemlju p riprema, gde su bia poivala dok su ekala da ih odaberu za novi ivot na Zemlji. Dok s u plamenovi lomae rasli i kada je Anavina kraljevska odora poela da gori, Nikol ob uze oseaj nenadoknadivog gubitka. I usamljenosti. Ali i taj put je otac bio uz me ne, priseti se ona. Dr ao me je za ruku dok smo gledali majku kako nestaje. To je bilo lak e da se podnese dok smo zajedno. Bilo je mnogo samotnije dok je trajao Po ro. I stra nije. Jo je mogla da se priseti me avine u asa i bespomonosti koja je ispunila njeno sedmogodi nje telo na pariskom aerodromu tog prolenog jutra. Otac ju je ne no milova o. "Draga, draga Nikol", rekao je. "Mnogo e mi nedostajati. Vrati mi se bezbedno." "Ali za to moram da idem, papa?" odvratila je. "I zbog ega ti ne ide sa nama ?" Nagao se pored nje. "Ti e postati deo naroda tvoje majke. Sva deca Senufoa prolaze Poro u sedmoj godini." Nikol poe da plae. "Ali, papa, ja ne elim da idem. Ja sam Francuskinja, ne Afrikanka. Ne dopadaju mi se ti udni ljudi, ta vruina i bube..." Otac joj je vrsto stavio ruke na obraze. "Mora da poe , Nikol. Tvoja majka i ja smo se slo ili." Anavi i Pjer su zaista mnogo puta raspravljali o tome. Nikol j e itav ivot provela u Francuskoj. O svom afrikom nasleu znala je samo ono emu ju je n auila majka i to je saznala iz svojih dvomesenih poseta Obali Slonovae sa porodicom. Pjeru nije bilo lako da se saglasi da po alje svoju voljenu kerku na Poro.

Znao je da je to primitivan obred. Isto tako je znao da je re o kamenu temeljcu t radicionalne religije Senufoa i da je obeao Omehu, u vreme venanja sa Anavi, da e s e sva njihova deca vratiti u Nidogu za bar prvi ciklus Poroa. Najte e za Pjera bilo je to to je morao da ostane kod kue. Ali Anavi je bila u pravu. Bio je stranac. Ne bi mogao da uestvuje u Porou. Ne bi ga shvatio. Njeg ovo prisustvo bi skretalo pa nju devojice. Oseao je bol u srcu dok je ljubio enu i ker ku i sme tao ih na avion za Abid an. Anavi je takoe oseala bojazan pred obredom sticanja zrelosti svog jedinog deteta, svoje devojice od jedva sedam godina. Dete je bilo nadareno za jezike i v eoma je lako pohvatalo osnove jezika Senufoa. Ali nije bilo nikakve sumnje da dr uga deca imaju ozbiljne prednosti u odnosu na nju. Sva ostala su itav ivot provela u domorodakim naseljima i oko njih. Oblast im je bila poznata. Da malo olak aju pr oblem orijentacije, Anavi i Nikol su doputovale u Nidugu nedelju ranije. Osnovna ideja Poroa bila je da ivot predstavlja niz faza ili ciklusa i da svaki prelaz treba da bude pa ljivo obele en. Svaki ciklus trajao je sedam godina. Bilo je tri Poroa u svakom normalnom ivotu Senufoa, tri preobra aja koja su bila ne ophodna pre nego to dete mo e da se pretvori u odraslog pripadnika plemena. I pored injenice da su mnogi plemenski obiaji nestali sa dolaskom modernih telekomunikaci onih naprava u Obalu Slonovae tokom dvadeset prvog stolea, Poro je ostao neodvojiv i deo dru tva Senufoa. U dvadeset drugom stoleu, plemenski obredi do ivljavali su svo jevrsnu renesansu, naroito po to je veliki Haos pokazao veini afrikih lidera da je bi lo opasno previ e zavisiti od spolja njeg sveta. Anavi je dr ala na licu dobro odglumljen osmeh itavog onog popodneva kada j e trebalo da dou plemenski vraevi i da odvedu Nikol na Poro. Nije elela da se njen strah ili bojazan prenesu na kerku. Svejedno, Nikol je videla da joj je majka uzn emirena. "Ruke su ti hladne i znojave, mama", pro aptala je na francuskom kada je zagrlila Anavi pre odlaska. "Nemoj da brine . Sa mnom e biti sve u redu." U stvari, Nikol, jedino smee lice u tucetu crnih devojica, delovala je gotovo veselo i nest rpljivo, kao da polazi u zabavni park ili zoolo ki vrt. Ukupno je bilo etvoro kola, dvoja to su prevozila devojice, a dvoja pokrive na i neobja njena. Nikolina prijateljica od pre etiri godine, Lutuva, koja je zapra vo bila jedna od njenih roaka, objasnila je ostalim devojicama da se u drugim koli ma nalaze vraevi i "sprave za muenje". Nastala je duga ti ina pre nego to je jedna de vojica smogla hrabrosti da pita Lutuvu o emu govori. "Sve sam to sanjala pre dve noi", rekla je Lutuva samouvereno. "Palie nam bradavice na grudima i gurati o tre predmete u sve rupe. A sve dok ne plaemo, neemo oseati bol. Ostalih pet devojica u Nikolinim kolima, ukljuujui i Lutuvu, jedva da su progovorile koju re tokom sledeeg sata. Do zalaska sunca prevalile su dugaak dug put prema istoku, pored napu tene mikrotalasne stanice, do posebne oblasti znane samo plemenskim religijskim voama. est vraeva diglo je privremena skloni ta i poelo da lo i vatru. Kada se smrailo, hrana i pie su podeljeni isku enicama koje su sedele prekr tenih nogu oko vatre. Posle veere poeo je kostimirani ples. Omeh je pripovedao uz etiri plesa, od kojih se u svakom pojavljivala po jedna ivotinja iz tih krajeva. Ples je i ao uz muziku pratnju dobo a i grubih udaraljki, a ritam je pru alo jednolino udaranje tam-tama. S vremena na vr eme poneku naroito bitnu taku u prii naglasio bi olifant, lovaki rog od slonovae. Neposredno pred spavanje Omeh, i dalje sa velikom maskom i perjanicom ko ja ga je oznaavala kao poglavicu, dade svakoj devojici veliku torbu od antilopske ko e i ree im da pa ljivo pogledaju sadr inu. Unutra su bili boca vode, malo suvog voa i oraha, dve kri ke domaeg hleba, pribor za seenje, ne to konopca, dve razliite vrste ne kakve masti i koren neke nepoznate biljke. "Sutra izjutra svako dete bie odvedeno iz ovog logora", ree Omeh, "i ostav ljeno na polo aju ne previ e daleko odavde. Dete e imati samo ove darove u antilopino j ko i. Od deteta se oekuje da samo pre ivi i da se vrati na to isto mesto do trenutk a kada sunce bude puno na nebu sledeeg dana. Ko a sadr i sve to je neophodno osim mudrosti, hrabrosti i radoznalosti. Kore n je ne to vrlo posebno. Jedenje mesnatog korena e prepla iti dete, ali mu mo e dati ne uobiajenu snagu i vid."

20. BLA ENI SAN Devojica je bila sama skoro dva sata pre nego to je stvarno shvatila ta joj se de ava. Omeh i jedan od mlaih vraeva ostavili su Nikol pokraj male lokve sa slan kastom vodom, okru ene sa svih strana visokom travom savane. Podsetili su je na to da treba da se vrati do sredine idueg dana. Onda su oti li. Nikol je najpre reagovala kao da je itavo ovo iskustvo samo velika igra. Otvorila je torbu od antilopske ko e i pa ljivo pregledala sadr aj. Mentalno je razdel ila hranu u tri dela, planirajui ta e da pojede za veeru, doruak i prepodnevnu u inu. N ije bilo previ e hrane, ali mala Nikol je ocenila da e je biti dovoljno. S druge st rane, kada je okom odmerila fla u da proveri zalihe vode, zakljuila je da je zanema rljiva. Bilo bi dobro kada bi na la izvor iste tekue vode koju bi mogla da upotrebi u sluaju nevolje. Sledee Nikolino delo bilo je da napravi u mislima kartu svog polo aja, obraa jui naroitu pa nju na oznake koje bi joj mogle pomoi da prepozna slanu lokvu iz dalji ne. Bila je izuzetno organizovana devojica i tamo u ili-Mazarenu esto se igrala sam a u po umljenom kraju blizu svoje kue. U sobi je Nikol dr ala mape ume koje je pa ljivo iscrtala rukom i na kojima su njena tajna skrivali ta bila oznaena zvezdicama i kru ii ma. Tek kada je nai la na etiri prugaste antilope koje su mirno pasle pod ravno mernim popodnevnim suncem Nikol po prvi put shvati koliko je izdvojena od ostali h. Njena prva reakcija bila je da potra i majku, da poka e Anavi divne ivotinje koje je otkrila. Ali majka nije ovde, pomislila je devojica, dok su joj oi pretra ivale o bzorje. Sasvim sam sama. Poslednje rei odjeknu e joj kroz um i ona oseti nezadr ivo oa janje. Borila se protiv oajanja i zagledala u daljinu ne bi li videla neki trag c ivilizacije. Bilo je ptica na sve strane, a na obzorju, na samoj granici njenog vidnog polja, pasle su neke ivotinje, ali nije bilo ni traga od ljudskih bia. Sasv im sam sama, ree Nikol sebi, a telom joj prostruja blaga drhtavica straha. Prisetila se da je elela da nae novi izvor vode i po la u smeru velike skupi ne drvea. Devojica nije imala predstavu o rastojanjima u otvorenoj savani. Iako se pa ljivo zaustavljala svakih tridesetak minuta da bi proverila da li jo ume da nae put nazad do lokve, zapanjilo ju je da udaljena skupina kao da se uop te nije prim icala. Koraala je i koraala. Kako se popodne primicalo kraju, umorila se i o ednela. Stala je da bi popila malo vode. Istog trena okru i e je ce-ce muve; zujale su joj u lice dok je poku avala da pije. Nikol izvadi dve masti, omirisa obe i onom smrdl jivijom namaza lice i ruke. Izbor joj je oigledno bio ispravan; i muvama je mast bila neprijatna i zato su se dr ale na odstojanju. Stigla je do drvea otprilike sat pre mraka. Razveselila se kada je otkril a da je sreno nai la na malu oazu usred irokog poteza savane. U skupini drvea nalazio se jak izvor; voda je kuljala iz tla i obrazovala kru nu baru od nekih deset stop a u preniku. Vi ak vode se slivao preko jednog ruba lokve i pretvarao u potoi koji je tekao iz oaze nazad u savanu. Nikol je bila iscrpljena i znojava od dugog hoda. Voda lokve ju je mamila. Bez razmi ljanja je svukla odeu izuzev gaica i skoila da za pliva. Voda joj je osve ila i okrepila umorno tela ce. Sa glavom pod vodom i zatvor enih oiju, plivala je i plivala i zami ljala da je na javnom bazenu u svom predgrau Pariza. U ma ti je oti la na piscine, kao to je obino inila jednom nedeljno, i igrala s e u vodi sa drugovima. Seanja su je smirivala. Posle dugo vremena Nikol se preval i na lea i nekoliko puta zamahnu. Otvorila je oi i zagledala se u drvee nad sobom. Zraci sunca kasnog popodneva izvodili su arolije dok su se probijali kroz granje i li e. Sedmogodi nja Nikol prestade da pliva i stade da gaca po vodi nekoliko sek undi, obazirui se oko lokve za odeom. Nije mogla da je vidi. Zbunjena, pa ljivije je pogledala granicu lokve. I dalje nije videla ni ta. U umu je ponavljala prizor sv oga dolaska u lug i nepobitno se prisetila mesta gde je ostavila odeu i komplet o d antilopske ko e. Izi la je iz vode i pa ljivije pogledala tu taku. Ovo je to mesto, s asvim sigurno, pomislila je. A moje odee i torbe nema. Nije bilo naina da potisne paniku. Obuzela ju je u trenutku. Oi joj se isp uni e suzama, pla joj se ote iz grla. Zatvorila je oi i plakala, nadajui se da je sve to samo ru an san i da e se probuditi za nekoliko sekundi i videti majku i oca. Al

i kada je ponovo otvorila oi, isti prizor i dalje je bio tu. Polunaga devojica bil a je sama u afrikoj divljini bez hrane, bez vode i bez nade da e je spasti sve do podneva sutra njeg dana. A bio je skoro mrak. Uz veliki napor Nikol najzad uspe da zagospodari i svojim strahom i suza ma. Odluila je da potra i odeu. Tamo gde se ranije nalazila, na la je nekakve sve e trag ove. Nikol nije mogla znati koja je vrsta ivotinja mogla da ostavi te tragove i z ato je pretpostavila da je re o jednoj od blagih antilopa koje je videla tog popo dneva u savani. To ima smisla, pomislila je devojica logino. Ovo je verovatno najb olje pojili te u itavoj oblasti. Zastale su ovde i bile su im zanimljive moje stvar i. Moje pljuskanje mora da ih je popla ilo. Dok je svetlo nestajalo, sledila je tragove malom stazom izmeu drvea. Posl e kratkog hoda na la je torbu od antilopskeu ko e, ili bar ono to je ostalo od nje, b aenu sa jedne strane staze. Bila je potpuno rastrgana. Sva hrana je nestala, boca sa vodom bila je gotovo potpuno prazna i sve je poispadalo osim masti i korena. Nikol dokraji ono malo vode to je preostalo u boci i uze koren u desnu ruku. Baci la je izgnjeene masti. Upravo se spremala da produ i stazom kada je zaula neki zvuk, na pola puta izmeu kevtanja i krika. Zvuk je bio vrlo blizak. Staza se otvarala prema savani na nekih pedeset metara ispred nje. Nikol napregnu oi i uini joj se d a je videla pokret, ali nije mogla da razazna ni ta odreeno. Onda je ponovo zaula kr ik, ovoga puta glasniji. Spustila se na stomak i polako stala da puzi po stazi. Petnaest metara pre kraja luga bilo je malo uzvi enje. Sa te take mala Niko l vide izvor krika. Dva lavia su se igrala sa njenom zelenom haljinom. Njihova pa l jiva majka bila je na suprotnoj strani, zagledana u sumrak savane. Nikol se u asnu to sledi kada je shvatila da nije u poseti zoolo kom vrtu, da se nalazi u divljini i da je prava afrika lavica na samo dvadeset metara od nje. Tresui se od straha, stala je da se povlai, vrlo polako, vrlo tiho, da ne bi privukla pa nju na svoje pr isustvo. Nazad u blizini bazena potisnula je elju da skoi i da kao muva bez glave o djuri u savanu. Onda bi me lavica sigurno videla, mislila je ona. Ali gde da pro vede no? Nai u neku rupu izmeu drvea, razmi ljala je, podalje od staze. I mirno le ati. nda u mo da biti bezbedna. I dalje dr ei bocu i koren, Nikol tiho ode do izvora. Napil a se i napunila bocu. Zatim je otpuzala u lug i na la rupu. A onda, ubeena da je be zbedna koliko to ve mo e biti u takvoj prilici, iscrpljena devojica je zaspala. Probudila se iznenada sa oseajem da bube mile svuda po njoj. Posegla je i protrljala goli stomak. Bio je prekriven mravima. Nikol vrisnu, a onda shvati ta je uinila. U magnovenju zau lavicu kako se lomata po bunju, u potrazi za stvorenje m koje je ispustilo taj zvuk. Devojica uzdrhta i poskida mrave tapom. Onda vide da je lavica gleda; divljake oi probijale su tamu. Nikol samo to se nije onesvestila. U strahu se nekako prisetila ta je Omeh rekao o korenu. Stavila je zemljom prekr ivenu biljku u usta i poela o tro da vae. Ukus je bio grozan. Prisilila je sebe da pr oguta. Trenutak kasnije Nikol je jurila izmeu drvea, a lavica ju je gonila. Granj e i li e joj je grebalo lice i grudi. Jednom se okliznula i pala. Kada je stigla do bare nije stala. Nikol potra po vodi, noge jedva da su joj dodirivale povr inu. Za mahnula je rukama. Pretvorile su se u krila, bela krila. Vi e nije doticala vodu. Bila je velika, bela aplja koja je letela visoko po nonom nebu. Okrenula se i vide la zbunjeno lice lavice duboko ispod sebe. Smejui se, Nikol jae zamaha krilima i v inu se iznad drvea. Velika savana se prostre ispod nje. Mogla je da vidi preko st otinu kilometara ukrug. Preletela je slanu lokvu, okrenula prema zapadu i opazila logorsku vatru . Obru ila se prema njoj, njeni ptiji krici probijali su mir noi. Omeh se prenu i pr obudi, ugleda usamljenu pticu kako se ocrtava na nebu i ispusti i sam ptiji zov. "Ronata?" kao da je pitao njegov glas. Ali Nikol nije odgovorila. elela je da let i vi e, ak iznad oblaka. Na drugoj strani, oblaci, mesec i zvezde bili su jasni i blistavi. Mamil i su je. Uini joj se da u daljini uje muziku, odzvanjanje kristalnih zvona, dok se dizala sve vi e i vi e. Poku ala je da mahne krilima. Jedva da su htela da se pokrenu . Pretvorila su se u kontrolne povr ine, koje su se sada ispru ale da bi poveale poti sak u ultra retkom vazduhu. Njene repne rakete bljunu e plamen. Nikol je bila sreb rni projektil, tanak i vitak, koji je ostavljao Zemlju za sobom.

Muzika je bila glasnija u orbiti. Tu je predstavljala velianstvenu simfon iju, u potpunoj harmoniji sa divnom Zemljom ispod nje. ula je kako joj neko doziv a ime. Odakle? Ko bi mogao da je zove na ovom mestu? Zvuk je dopirao iza Meseca. Promenila je smer, okrenula vrh prema praznini svemira i ponovo ukljuila rakete. Pro la je pored Meseca, odlazei od Sunca. Brzina joj se i dalje eksponencijalno po veavala. Iza nje Sunce je bilo sve manje i manje. Pretvorilo se u maju no svetlo i najzad potpuno nestalo. Na sve strane vladala je tama. Zadr ala je dah i izbila na povr inu vode. Lavica je hodala tamo-amo po ivici bare. Nikol je jasno mogla da vidi sv e mi ie na njenim monim ramenima i da oita izraz na njenom licu. Molim te, ostavi me na miru, ree Nikol. Neu povrediti ni tebe, ni tvoju decu. "Poznajem ti miris", odgovori lavica. "Moji lavii su se igrali tim miriso m." I ja sam lavi, produ i Nikol, i elim da se vratim svojoj majci. Ali se bojim . "Izii iz vode", odvrati lavica. "Daj da te vidim. Ne verujem da si ono to ka e ." Sakupiv i svu hrabrost, oiju prikovanih na lavicu, devojica lagano izie iz vo de. Lavica se nije pokrenula. Kada joj je voda dosegla do struka, Nikol skupi ru ke u kolevku i poe da peva. Bila je to jednostavna, mirna melodija, koje se seala sa poetka ivota, kada bi je majka ili otac poljubili za laku no, spustili u kolevku i ugasili svetlo. Male ivotinje obe ene u vazduhu okretale su se i okretale, dok j e blagi enski glas pevao Bramsovu uspavanku. "Lezi sad u smiraj ran... neka ti je bla en san." Lavica se zanjiha, zguri i zapreti da e skoiti. Devojica, i dalje blago pev ajui, nastavi da hoda prema ivotinji. Kada je Nikol potpuno izi la iz vode i na la se na samo pet metara, lavica skoi u stranu i nestade u skupini drvea. Nikol nastavi da koraa; smirujua pesma davala joj je i utehu i snagu. Za samo nekoliko minuta bi la je na rubu savane. Do izlaska sunca stigla je do lokve, gde je legla u travu i vrsto zaspala. Omeh i vraevi Senufoa na li su je kako tu le i, polunaga i jo usnula, kada se sunce na lo visoko na nebu. Svega se seala kao da je bilo jue. Pre skoro trideset godina, setila se do k je le ala i dalje budna na svom malom le aju na "Njutnu", a lekcija koju sam nauila nikada nije prestala da mi bude korisna. Nikol pomisli na sedmogodi nju devojicu k oja se izgubila u potpuno tuinskom svetu i ipak uspela da pre ivi. Zbog ega onda sad a sa aljevam sebe? - pomislila je. Ono je bila mnogo gora situacija. Povratak detinjeg iskustva dao joj je neoekivanu snagu. Nikol vi e nije bil a utuena. Um joj je ponovo radio punom brzinom, poku avajui da uoblii plan koji e joj dati kritine odgovore o tome ta se desilo tokom operacije na Borzovu. Odgurnula je usamljenost u stranu. Nikol shvati da e morati da ostane na "Njutnu" tokom prvog izlaska ukolik o eli da obavi detaljnu analizu svih vidova incidenta sa Borzovim. Odluila je da o tome izjutra porazgovara sa Braunom i Hajlmanom. Posle dugo vremena, iscrpljena, ena usnu. Dok je lutala kroz svet sumraka koji razdvaja javu i san, Nikol je pevu ila nekakvu melodiju. Bila je to Bramsova uspavanka. 21. PANDORINA KOCKA Nikol je videla da Dejvid Braun sedi za stolom. Franeska se nagla iznad n jega i pokazivala ne to na velikoj karti ra irenoj ispred njih. Nikol kucnu na vrata zapovednikove kancelarije. "Zdravo, Nikol", ree Franeska kada ova otvori vrata. " ta mo emo da uinimo za t ebe?" "Do la sam da vidim dr Brauna", odvrati Nikol. "U vezi sa mojim du nostima." "Ui", ree Franeska. Nikol lagano ue i sede na jednu od dve stolice nasuprot radnom stolu. Fra neska sede na drugu. Nikol pogleda zidove kancelarije. Oni su se definitivno prom enili. Fotografije ene i dece generala Borzova, skupa sa njegovom omiljenom umetn

ikom slikom, prikazom usamljene ptice ra irenih krila nad rekom Nevom u Lenjingradu , zamenile su ogromne karte predstojeih operacija. Karte, sve oznaene drugaijim nas lovima (Prvi izlaz, Drugi izlaz i tako dalje) pokrivale su bone table za objave s jednog kraja na drugi. Kancelarija generala Borzova bila je topla i lina. Ova prostorija izgleda la jae beznade no sterilna i odbojna. Dr Braun je okaio laminirane kopije dve svoje najslavnije meunarodne nagrade na zid iza radnog stola. Takoe je poveao visinu sto lice, tako da je gledao nadole na svakog drugog u kabini ko je sedeo. "Do la sam da porazgovaram o jednoj linoj stvari", ree Nikol. Zastala je nek oliko sekundi, oekujui da dr Braun zamoli Franesku da napusti kabinu. Ovaj nije rek ao ni ta. Konano, Nikol baci pogled prema Franeski da bi oigledno pokazala ta joj smet a. "Ona mi je poma e u administrativnim poslovima", objasni dr Braun. "Otkrio sam da njen enski instinkt esto primeuje znakove koje bih ja potpuno propustio." Nikol je utke sedela jo nekih petnaest sekundi. Bila je spremna da razgova ra sa Dejvidom Braunom. Nije oekivala da e biti neophodno da sve obja njava i pred F raneskom. Mo da bi naprosto trebalo da odem, pomisli Nikol na trenutak, pomalo izne naena to je Franeskino prisustvo toliko nervira. "itala sam zadatke za prvi izlaz", ree Nikol najzad, formalnim glasom, "pa bih elela da ne to zatra im. Moje du nosti, onako kako su prikazane u redosledu zadata ka, sasvim su minimalne. I Irina Turgenjev, ini mi se, ima malo zadataka za trodn evni izlaz. Predla em da date moje nemedicinske zadatke Irini, a ja u ostati na 'Nj utnu' sa admiralom Hajlmanom i generalom O'Tulom. Pa ljivo u pratiti odvijanje misi je i biu trenutno na raspolo enju ukoliko iskrsne bilo kakav bitan medicinski probl em. Inae, Jano mo e preuzeti medicinske du nosti." U kabini je ponovo zavladala ti ina. Dr Braun pogledao Nikol, a zatim Frane sku. "Za to eli da ostane na 'Njutnu'?" javi se Franeska posle du eg vremena. "Mislila s am da jedva eka da vidi unutra njost Rame." "Kao to rekoh, stvar je uglavnom line prirode", odgovori Nikol neodreeno. " I dalje sam izuzetno umorna od krize sa Borzovim, a imam i da zavr im puno adminis trativnih poslova. Prvi izlaz trebalo bi da bude samo provizoran. Volela bih da budem u potpunosti odmorna i spremna za drugi." "Posredi je izuzetno nepropisan zahtev", ree dr Braun, "ali pod datim oko lnostima, mislim da mu mo emo udovoljiti." Ponovo je bacio pogled na Franesku. "Ali voleli bismo da te zamolimo za jednu uslugu. Ukoliko ne ide u Ramu, onda bi mo da bila spremna da s vremena na vreme zameni O'Tula kao oficira za komunikacije? U t om sluaju bi admiral Hajlman mogao da poe unutra..." "Svakako", odgovori Nikol pre nego to je Braun zavr io. "Dobro. Onda pretpostavljam da smo se dogovorili. Promeniemo raspored za prvi izlazak. Ti e ostati na 'Njutnu'." Kada je Braun zavr io, Nikol se i dalje nije micala sa stolice. "Ima li jo ne to?" upita on nestrpljivo. "U skladu sa na im procedurama, sanitetski oficir priprema dokumente o sta nju kosmonauta pre svakog izlaska. Treba li da dam jedan primerak admiralu..." "Daj sve te memorandume meni", prekide je dr Braun. "Admirala Hajlmana n e zanimaju line stvari." Ameriki naunik se zagleda pravo u Nikol. "Ali nema potrebe da priprema nove izve taje za prvi izlazak. Proitao sam sve dokumente koje si napis ala za generala Borzova. Sasvim odgovaraju svrsi." Nikol ne dopusti sebi da se povue pred Braunovim prodornim pogledom. Dakl e, zna ta sam napisala o tebi i Vilsonu, pomislila je. I misli da bi zbog toga treb alo da mi je neprijatno. E pa, vidi , nije. Mi ljenje mi se nije promenilo zbog toga to si sada nominalno ti zapovednik. Te noi Nikol produ i svoju istragu. Njena detaljna analiza biometrijskih po dataka generala Borzova ukazala je na neobino visoke nivoe dve udne hemikalije u n jegovom sistemu neposredno pre smrti. Nikol nije mogla da utvrdi odakle su he,ik alije dospele. Da li je uzimao neke lekove bez njenog znanja? Jesu li te hemikal ije, za koje je bilo poznato da pojaavaju bol (kori ene su, prema njenoj medicinskoj enciklopediji, za testiranje osetljivosti na bol kod neurolo ki poremeenih pacijen ata) nekako proizvedene u telu u nekoj vrsti alergijske reakcije? A ta je sa Jano em? Zbog ega nije mogao da se seti da je posegao za upravljak om kutijom? Zbog ega je bio utljiv i povuen posle Borzovljeve smrti? Neposredno pos

le ponoi zagledala se u tavanicu male spavae kabine. Danas posada odlazi u Ramu i ja u biti sama. Trebalo bi da ekam do tada sa nastavkom svoje analize. Ali nije mo gla da eka. Nije bila u stanju da potisne sva pitanja koja su joj preplavljala um . Da li mo da postoji neka veza izmeu Jano a i medikamenata u Borzovu? Da li je mogue da njegova smrt nije u potpunosti sluajna? Nikol izvadi svoju linu torbu iz malenog plakara. urno ju je otvorila i nj en sadr aj se rasu po vazduhu. Dohvatila je skupinu poznatih fotografija koje su j oj lebdele nad krevetom. Onda je prikupila najvei deo preostalih predmeta i vrati la ih u ta nu. Nikol je zadr ala u ruci memorijsku kocku koju joj je kralj Henri dao u Davosu. Oklevala je pre nego to je ubacila kocku. Konano, duboko udahnu i gurnu je u ita. Na monitoru je smesta bilo prikazano osamnaest stavki menija. Mogla je da odabere svaki od dvanaest individualnih dosjea o kosmonautima ili est razliitih sk upina statistike o posadi. Nikol pozva dosje Jano a Taborija. Postojala su tri pod menija njegove biografije: lini podaci, hronolo ki spisak i psiholo ka procena. Prema veliini fajlova na spisku videla je da hronolo ki sa etak sadr i najvi e pojedinosti. Ni kol najpre pozva line podatke da bi se upoznala sa oblikom dosjea. Kratka karta joj nije rekla mnogo toga to nije ve znala. Jano je imao etrdes et jednu godinu i nije bio o enjen. Kada nije bio na du nosti za MSA, iveo je sam u s vom stanu u Budimpe ti, samo etiri bloka daleko od mesta na kome je ivela njegova dv aput razvedena majka. Doktorirao je na tehnici na maarskom univerzitetu 2183. Kao dodatak telesnim podacima kao to su visina i te ina, odnosno broju brae i sestara, u karti su se nalazila jo dva broja: PI (procena inteligencije) i KS (koeficijent socijalizacije). Taborijevi brojevi su bili +3.37 za PI i 64 za KS. Nikol se vrati u glavni meni i pozva registar pojmova da osve i seanje u po gledu definicija PI i KS. Broj PI trebalo je da pokazuje ukupnu meru op te intelig encije, zasnovanu na uporeenju sa slinom uenikom populacijom irom sveta. Svi studenti su radili grupu uenikih testova u odreenim razdobljima izmeu dvanaeste i dvadesete godine. Indeks je zapravo predstavljao eksponent u decimalnom mernom sistemu. Br oj PI jednak nuli oznaavao je prosek. Indeks PI od +1.00 je znaio da je individua iznad 90% populacije; +2.00 je bio iznad 99% populacije; +3.00 iznad 99.9% itd. Negativni indeks PI je oznaavao inteligenciju ispod prosene. Jano a je zbir od +3.37 sme tao po inteligenciji u sredinu gornje desetine jednog postotka stanovni tva. Brojevi KS imali su direktnije obja njenje. I oni su bili zasnovani na sku pini standardizovanih testova koje su radili svi uenici starosti izmeu dvanaest i dvadeset godina, ali je ovde tumaenje bilo razumljivije. Najvi i zbir je bio 100. O sobu koja je sakupila blizu 100 voleli su i po tovali doslovce svi, ona se mogla u klopiti u gotovo svaku grupu, bezmalo nikada nije bila svaalaki ili turobno raspol o ena i bila je vrlo pouzdana. Napomena u obja njenju KS zbira tumaila je da pisani t estovi nisu mogli precizno izmeriti osobine linosti u svim sluajevima, tako da je dobijene vrednosti trebalo koristiti sa rezervom. Nikol se podseti da jednom uporedi PI i KS zbirove svih kosmonauta. Onda je otvorila fajl hronolo kog sa etka Jano a Taborija. Sledeih est minuta predstavljali su iskustvo koje je otvorilo oi Nikoli. Kao sanitetski oficir prouavala je, razume se, slu bene line fajlove svih lanova posade, koje je priredila MSA. Ali ukoliko su informacije o Jano u Taboriju na memorijskoj kocki koju joj je dao kralj Henri bi le tane, onda su fajlovi MSA bili bolno nepotpuni. Nikol je prethodno znala da je Jano dvaput progla en za najboljeg studenta tehnike na Maarskom univerzitetu; nije znala da je dve godine bio predsednik Udru e nja studenata homoseksualaca Budimpe te. Znala je da je po ao na Svemirsku akademiju 2192. i diplomirao za samo tri godine (zbog svoga prethodnog iskustva na veliki m sovjetskim tehnikim projektima); nikada joj nije bilo reeno da se prethodno dva puta prijavio za Akademiju i oba puta bio odbijen. I pored senzacionalnih rezult ata na prijemnom ispitu, dva puta je do iveo neuspeh na linom razgovoru. Oba puta j e odborom za razgovor predsedavao general Valerij Borzov. Jano je bio aktivan u r azliitim organizacijama homoseksualaca do 2190. Potom se povukao iz svih i vi e nik ada nije stupio niti je uestvovao u ma kojoj organizovanoj aktivnosti homoseksual aca. Nijedna od tih informacija se nije nalazila u fajlu MSA. Nikol je zapanjilo ono to je saznala. Nije bila uznemirena time to je Jano bio (ili je i dalje) homoseksualac; nije imala predrasuda u pogledu seksualne or

ijentacije. Ono to ju je najvi e uznemirilo bila je verovatnoa da je slu beni fajl nam erno cenzurisan da bi se uklonilo svako pominjanje bilo njegove homoseksualnosti , bilo raniji dodiri sa generalom Borzovim. Poslednji podaci u Taborijevom hronolo kom sa etku takoe su predstavljali izn enaenje za Nikol. Prema dosjeu, u kalo se da je Jano potpisao ugovorom sa mitom i Hage nestom, nemakim izdavakim konglomeratom, u poslednjoj nedelji decembra, neposredno pre lansiranja. Zadatak mu je bilo da pru a neodreene "konsultacije" u okviru iroko g spiska postnjutnovskih medijskih aktivnosti zarad podr ke neega to je bilo oznaeno kao projekat Braun-Sabatini. Kosmonautu Taboriju je za potpisivanje uplaen poetni honorar od tri stotine hiljada maraka. Tri dana kasnije njegova majka, koja je s koro godinu dana ekala jedan od novih ve takih implanta za mozak to su smanjivali o teen ja izazvana Alzhajmerovom bole u, stigla je na Bavarsku bolnicu u Minhenu radi izvoe nja neurohirur ke intervencije. Oiju umornih i u agrenih, Nikol dovr i itanje obimnog dosjea dr Dejvida Brauna . Tokom asova dok je prouavala njegov hronolo ki sa etak, stvorila je svoj poseban pod fajl za one stavke koje su je naroito zanimale. Pre nego to je ponovo poku ala da za spi, Nikol jo jednom prelista taj posebni podfajl. Leto 2161: Jedanaestogodi njeg Brauna otac je prijavio u logor Longhorn i pored o trog protivljenja majke. Tipian letnji logor za deake iz vi e klase u planinsk om kraju u Teksasu, sa mno tvom atletskih aktivnosti, strelja tvom, vesla tvom i pe aenje m po divljini. Deaci su iveli po desetorica po barakama. Braun je smesta postao iz uzetno neomiljen. Petog dana cimeri su ga uhvatili kada je dolazio sa tu iranja i obojili mu genitalije u crno. Braun je odbijao da izae iz kreveta sve dok majka n ije preputovala gotovo dve stotine milja da ga uzme i odvede kui. Otac je, izgled a, posle tog incidenta potpuno ignorisao sina. Septembar 2166. Po to se zavr io privatnu srednju kolu, Braun se upisao kao s tudent fizike u Prinstonu. Ostao je u Nju D ersiju samo osam nedelja. Diplomirao n a SMU, ivei kod kue. Jun 2173: Doktorirao fiziku i astronomiju na Harvardu. Vilson Braunvel, mentor za disertaciju, nazvao je Brauna "ambicioznim, marljivim studentom." Jun 2175: Braun je dovr io postdoktorsko istra ivanje o evoluciji zvezda sa Brajanom Marisonom u Kembrid u. April 2180: O enio se anetom Hadson iz Pasadene u Kaliforniji. Gospoa Hadson bila je postdiplomski student na Stenfordu. Jedino dete, kerka Anela, roeno decemb ra 2184. Novembar 2181: Odbijeno mu je do ivotno mesto na odseku za astronomiju na Stenfordu zbog toga to su dva lana odbora za ocenu smatrala da je Braun falsifikov ao naune podatke u nekoliko od svojih brojnih strunih publikacija. Odluka nije nik ada povuena. Januar 2184: Prijavljen za prvi savetodavni odbor 2184. Pripremio opse ne planove za seriju novih astronomskih teleskopa na nevidljivoj strani Meseca. Maj 2187: Braun progla en predsednikom odseka za fiziku i astronomiju na S MU u Dalasu, Teksas. Februar 2188: Pesnienje sa Vendelom Tomasom, prinstonskim profesorom, za vreme odr avanja skupa AAAS u ikagu. Tomas je tvrdio da je Braun ukrao i publikovao ideje o kojima su zajedno raspravljali. April 2190: Naelektrisao nauni svet time to je ne samo publikovao revoluci onarne modele procesa u supernovama, ve i predvideo da e se jedna obli nja supernova pojaviti sredinom marta 2191. Istra ivanje je obavljao u saradnji sa doktorantom na SMU, Elen Bernstin iz Njujorka. Postdiplomski saradnici gospoice Bern tajn nagov

e tavaju da su nove ideje zapravo bile njene. Braun postao slavan zahvaljujui svom odva nom i ispravnom predvianju. Jun 2190: Braun se razveo sa enom, od koje je bio razdvojen osamnaest mes eci. Odvojili su se tri meseca po to je gospoica Elen Bernstin poela svoj postdiplom ski rad. Decembar 2190: Venao se sa gospoicom Bernstin u Dalasu. Mart 2191: Supernova 2191a ispunila je nono nebo svetlo u, kao to su to predv ideli Braun i saradnici. Jun 2191: Braun je potpisao dvogodi nji ugovor sa CBS-om kao nauni izve ta. Pr e ao na UBC 2194, a zatim, na preporuku agenta, 2197. na INN. Decembar 2193. Braun je primio najvi e odlikovanje MSA za istaknuta nauna d ostignua. Novembar 2199: Potpisao ekskluzivni, vi egodi nji, multimilionski ugovor u m arkama sa mitom i Hagenestom da "eksploati e" sve mogue komercijalne vidove misije ' Njutn', ukljuujui tu knjige, video i obrazovni materijal. U grupi sa Franeskom Saba tini kao drugim glavnim uesnikom, dok su kosmonauti Hajlman i Tabori savetnici. B onus za potpisivanje u iznosu od dva miliona maraka uplaen na tajni raun u Italiji .

Alarm na satu ju je probudio po to je spavala samo dva sata. Nikol se izvu kla iz postelje i osve ila u pominom lavabou. Lagano je iza la na hodnik i krenula do zajednike prostorije. Ostalih etvoro svemirskih kadeta okupili su se oko Dejvida Brauna u kontrolnom centru i uzbueno prelazili pojedinosti poetnog izlaska. "U redu", govorio je Riard Vejkfild, "Prvi prioritet imaju laki individua lni prenosnici na desnom i levom stepeni tu i jedan lift za te ke terete od glavine d o Sredi nje nizije. Onda emo postaviti privremeni kontrolni centar na ivici nizije, pa emo sastaviti i testirati tri rovera. Provizorno logori te veeras, osnovni logor sutra na polo aju Beta blizu obale Cilindrinog mora. Ostaviemo sastavljanje i pu tanj e u pogon dva helikoptera za sutra, ledomobile i motorne amce za dan tri." "Odlino izlo en sa etak", odvrati dr Braun. "Franeska e poi sa vas etvoro dok ov g jutra budete podizali infrastrukturu. Kada laki prenosnici budu postavljeni i funkcionalni, admiral Hajlman i ja emo vam se pridru iti skupa sa dr Takagi ijem i go spodinom Vilsonom. Noas emo svi spavati u Rami." "Koliko ima baklji za dugo osvetljavanje?" upita Jano Tabori Irinu Turgenj ev. "Dvanaest", odgovori ona. "To bi trebalo da bude i previ e za danas." "A noas, kada budemo po li tamo da spavamo, bie to najmranija no koju je iko o d nas video", ree dr Takagi i. "Nee biti meseca i zvezda, nikakvih odraza sa tla, nie ga osim crnila na sve strane." "Kolika e biti temperatura?" upita Vejkfild. "Nismo sigurni", odgovorio je japanski naunik. "Prve kapsula su nosile sa mo kamere. Ali temperatura u oblasti oko kraja tunela bila je ista kao na Rami I . Ukoliko to i ta znai, onda bi trebalo da na logori tu bude oko deset ispod nule." T akagi i zastade na trenutak. "I da otopljava", produ io je. "Sada smo unutar orbite Venere. Oekujemo da se svetla upale u sledeih osam ili devet dana, kao i da se Cil indrino more otopi od dna prema povr ini ubrzo potom." "Hej", na ali se Dejvid Braun. "To zvui kao da si se preobratio. Vi e ne uslo vljava sve svoje izjave, samo neke od njih." "Sa svakim podatkom koji kazuje da ovaj svemirski brod odgovara njegovom prethodniku od pre sedamdeset godina, raste verovatnoa da su istovetni. Do sada, ako izuzmemo taan trenutak korekcionog manevra, dve letelice su bile iste." Nikol prie grupi. "Gle, ko je ovde", ree Jano sa svojim uobiajenim osmehom. "Na peti i poslednji svemirski kadet." On primeti njene naduvene oi. "A na novi zap ovednik je bio u pravu. Stvarno izgleda kao da e ti odmor prijati."

" to se mene tie", ume a se Riard Vejkfild, "ja sam razoaran to e sada moj asist nt prilikom sastavljanja rovera biti Jamanaka umesto madam de ardan. Na sanitetski oficir bar govori." Morau da recitujem sebi ekspira da ostanem budan." Munuo je J amanaku u rebra. Japanski pilot zamalo da se nasme i. " elela sam da vam svima po elim sreu", ree Nikol. "Kao to vam je dr Braun sigu rno kazao, inilo mi se da sam previ e umorna da bih bila od mnogo pomoi. Trebalo bi da budem sve a i sprenmna do druge operacije." "Pa", primeti Franeska Sabatini nestrpljivo po to se njena kamera okrenula po sobi i uhvatila zavr ni krupni plan svakog lica. "Jesmo li najzad spremni?" "Krenimo", ree Vejkfild. I oni poo e prema vazdu noj komori u prednjem delu sv emirskog broda "Njutn". 22. ZORA Riard Vejkfild radio je brzo u gotovo potpunoj tami. Nalazio se na pola p uta na stepeni tu Alfa, gde je gravitacija usled centrifugalne sile koju je stvara lo Ramino obrtanje narasla na vi e od jedne etvrtine g. Svetla sa njegovog lema obas javala su neposrednu okolinu. Gotovo da je zavr io novi stub nosa. Proverio je zalihu vazduha. Ve se smanjila na ispod polovine. Do sada je trebalo da se nau dublje u Rami, bli e mestu gde bi mogli da udi u okolni vazduh. Ali potcenili su vreme koje e im biti potrebno da postave lake prenosnike. Zamisao j e bila izuzetnio jednostavna i nekoliko puta su je uve bavali tokom simulacija. Go rnji deo posla, dok su bili u blizini lestvi i bukvalno bez te ine, bio je relativ no lak. Ali na ovom nivou postavljanje svakog nosaa bivalo je sve slo enije, zbog s ile te e koja se poveavala i menjala. Tano hiljadu stepenika iznad Vejkfilda Jano Tabori je dovr avao vezivanje si dri nih kablova oko metalnih preki nanizanih po stepeni tu. Posle skoro etiri asa zamor nog, jednolinog posla oseao se iscrpljeno. Seao se argumenta koji je direktor gradn je potegao kada su on i Riard predlo ili upotrebu specijalizovane ma ine za postavlja nje lifta. "Ne isplati se praviti robota za poslove koji se ne ponavljaju", reka o je ovek. "Roboti su dobri samo za poslove koji se ponavljaju." Jano baci pogled ispod sebe, ali je mogao da vidi samo do sledeeg nosaa, dv e stotine pedeset stepenika niz stepeni te. "Da li je vreme za ruak?" upita Vejkfil da preko kompaka. "Mo e biti", glasio je odgovor. "Ali kasnimo. Tek smo u 10,30 poslali Jama naku i Turgenjevu na stepeni te Gama. Sa trenutnom brzinom, imaemo sree ako danas za vr imo ove lake prenosnike i provizorno logori te. Moraemo da odlo imo lift za te ke tere te i rovere za sutra." "Hiro i ja ve jedemo", oboje zau e Irinu sa druge strane osnove cilindra. "B ili smo gladni. Zavr ili smo nosa stolice i gornji motor za pola sata. Sada smo si li do stuba broj 12." "Dobar posao", ree Vejkfild. "Ali upozoravam vas da ste na lakom delu, ok o lestvi i gornjeg sektoru stepeni ta. Rad u beste inskom stanju je igraka. ekajte dok gravitacija postane merljivo drugaija na svakom novom polo aju." "Prema laserskom daljinomeru, kosmonaut Vejkfild se nalazi na tano 8,13 k ilometara od mene", u e svi kada se ume ao dr Takagi i. "To mi ni ta ne kazuje, profesore, ukoliko ne znam gde se nalazi ." "Stojim na ispustu odmah pokraj na e relejne stanice, blizu dna stepeni ta A lfa." "Hajde, ig, zar se vi istonjaci nikada neete slo iti sa ostalim svetom? 'Njut n' je parkiran na vrhu Rame, a ti si na vrhu stepeni ta. Ukoliko ne mo emo da se slo i mo oko toga ta je gore, a ta dole, kako mo emo da se nadamo da emo ikada izmenjivati tanana oseanja? A kamoli da igramo ah." "Hvala, Jano e. Ja sam na vrhu stepeni ta Alfa. Uzgred, ta to radite? rastoja nje vam se brzo poveava." "Ja klizim niz ogradu da se sastanem sa Riardom za ruak. Ne dopada mi se d a sam jedem ribice i ips." "I ja silazim za ruak", ree Franeska. "Upravo sam snimila izvanrednu demons traciju Koriolisove sile sa Hirom i Irinom. Bie sjajna za asove osnova fizike. Biu

tamo za pet minuta." "Reci, sinjora..." Bio je to ponovo Vejkfild, "...misli li da te mo emo nag ovoriti na neki po ten posao. Prekidamo svoj rad da bismo se prilagodili tvom film ovanju - mo da bi i ti mogla da uradi ne to za nas." "Ja sam voljna", odgovori Franeska. "Pomoi u posle ruka. Ali sada bi mi dobr o do lo malo svetla. Mo e li da upotrebi jednu baklju i da me pusti da snimim tebe i Ja no a kako piknikujete nasred Stepeni ta bogova?" Vejkfild je programirao baklju za odlo eno paljenje i popeo se osamdesetak stepenica do najbli eg ispusta. Kosmonaut Tabori dospeo je na isto mesto pola min uta pre nego to ih je svetlost preplavila. Nalazei se dva kilometra iznad njih, Fr aneska je pre la kamerom preko tri stepeni ta i onda zumirala dve figure koje su prek r tenih nogu sedele na ispustu. Iz te perspektive, Jano i Riard izgledali su kao dva orla ugne dena na strmini visoke planine. Do kasnog popodneva prenosnik Alfa bio je dovr en i spreman za testiranje. "Pustiemo te da bude prva mu terija", ree Riard Vejkfild Franeski, "po to si bila dobra da nam pomogne ." Stajali su u punoj gravitaciji u podno ju neverovatnog stepeni ta. T rideset hiljada stepenika protezalo se u tminu ve takih nebesa nad njima. Pored nji h, na Sredi njoj niziji, ve su bili u pogonu ultralaki motor i samostalna energetsk a centrala prenosnika. Kosmonauti su preneli elektrine i mehanike sisteme na leima u nerasklopljenom stanju, a za sklapanje im je bilo potrebno manje od jednog sat a. "Male stolice nisu nerazdvojivo povezane sa kablovima", objasnio je Vejk fild Franeski. "Na svakom kraju postoji mehanizam koji vezuje ili odvaja stolicu. Na taj nain nije neophodno da imamo gotovo beskonaan broj sedi ta. Franeska uz oklevanje sede na plastinu strukturu odvojenu iz grupe slinih k orpi obe enih o boni kabl. "Jesi li siguran da je bezbedno?" upita ona, zagledana u tamu iznad sebe. "Razume se", nasmeja se Riard. "Potpuno je isto kao na simulaciji. A ja u biti u sledeoj stolici iza tebe, samo minut, odnosno etiri stotine metara ni e. Ukup no za vo nju od dna do vrha treba etrdeset minuta. Prosena brzina je dvadeset etiri k ilometra na as." "A ja ne treba ni ta ne radim", setila se Franeska, "osim to u vrsto sedeti, d r ati se i da aktivirati svoj sistem za disanje jedno dvadeset minuta pre vrha." "Ne zaboravi da stavi sigurnosni pojas", podseti je Vejkfild sa osmehom. "Ako bi kabl usporio ili stao blizu vrha, gde nema te inu, momenat bi te mogao gurn uti da zaplovi u ramansku prazninu." Iscerio se. "Ali s obzirom na to da itav pren osnik ide pored stepeni ta, u sluaju ma kakve nevolje mogla bi da izie iz korpe i da se vrati do glavine stepenicama." Riard klimnu i Jano Tabori ukljui motor. Franeska se odi e sa tla i ubrzo nest ade nad njima. "Ja idem pravo do Game, im budem siguran da si krenuo", ree Riard Ja no u. "Trebalo bi da drugi sistem bude lak i. Po to emo raditi svi skupa, morali bismo da ga zavr imo najkasnije do 19,00." "Pripremiu logor dok vi doete do vrha", primeti Jano . "Misli li da emo noas ip ak ostati ovde?" "To nema mnogo smisla", ree Dejvid Braun odozgo. On ili Takagi i itavog dana su pratili sve komunikacije kosmonauta. "Roveri jo nisu spremni. Nadali smo se d a emo sutra malo da istra ujemo." "Ukoliko svako od nas spusti par podsistema", odvrati Vejkfild, "Jano i j a bismo mogli da sastavimo jedan rover noas pre spavanja. Drugi rover e verovatno biti funkcionalan sutra pre podneva, ukoliko se ne jave neke pote koe." "To je izvodljiv scenario", oglasi se Braun. "Da vidimo koliko smo napre dovali i koliko emo svi biti umorni za tri sata." Riard se pope u svoju malu stolicu i saeka da algoritam za automatski utov ar u procesoru pove e njegovo sedi te za kabl. "Uzgred", rekao je kada je poeo uspon, "mnogo ti hvala na dana njem dobrom raspolo enju. Mo da ne bih izdr ao bez svih onih vi ceva." Jano se nasme i i mahnu prijatelju. Pogleda dignutog navi e iz svoje pokretne stolice, Riard Vejkfild jedva da je mogao da razazna svetla sa Franeskinog lema. N a vi e je od sto spratova iznad mene, pomislio je. Ali na samo dva i po odsto rast ojanja odavde do glavine. Ovo mesto je ogromno.

Posegao je u d ep i izvadio prenosnu meteorolo ku stanicu za koju ga je Taka gi i zamolio da je ponese. Profesor je eleo precizan profil svih atmosferskih param etara u severnoj polarnoj udubini Rame. Od naroitog znaaja za njegove modele cirku lacije bili su gustina i temperatura vazduha u zavisnosti od rastojanja od vazdu n e komore. Vejkfild je gledao kako oitavanje pritiska, koje je poelo na 1,05 bara, pa da ispod zemaljskog pritiska i nastavlja svoje ravnomerno, jednolino spu tanje. Tem peratura se dr ala na hladnoi od -8 stepeni Celzijusove lestvice. Zavalio se u nasl on i zatvorio oi. Bio je to neobian oseaj, voziti se u korpi navi e i samo navi e u tam i. Riard uti a jainu zvuka na jednom kanalu kompaka; jedini razgovor vodili su Jaman aka i Turgenjeva, a nijedno od njih dvoje nije imalo mnogo ta da ka e. Pojaao je jain u Betovenove este simfonije koja je svirala u pozadini na drugom kanalu. Dok je slu ao muziku, Riard se iznenadio kako je njegov unutra nji pogled na potoie, cvee i zelena polja Zemlje prizivao moan oseaj nostalgije. Za njega je bilo g otovo nemogue da odmeri udotvorni sled dogaaja koji ga je doveo od deakog doma u Stra tfordu najpre do Kembrid a, pa do Svemirske akademije u Koloradu i najzad ovde, na Ramu, gde se vozio na prenosniku u tami du Stepeni ta bogova. Ne, Prospero, ree sebi, nijedan arobnjak nije mogao izmisliti takvo mesto. Seao se kada je kao deak prvi put gledao Buru i prestra io se prikaza sveta ije su t ajne mogle biti izvan na eg poimanja. Nema arolija, rekao je u to vreme. Postoje sa mo prirodne pojave koje ne mo emo da objasnimo. Riard se nasme i. Prospero nije bio ar obnjak; bio je samo osujeeni naunik. Trenutak kasnije Riarda Vejkfilda ostavi bez daha naj okantniji prizor koji je ikada video. Dok mu je stolica jedrila navi e uporedo sa stepeni tem, zora svanu na Rami. Tri kilometra ispod njega, useene u Sredi nju niziju, dugake prave doline koje su se pru ale od ruba udubine do Cilindrinog mora iznenada eksplodira e svetlo u. es t linearnih sunaca Rame, po tri u svakom polucilindru, bili su pa ljivo projektova ni da donesu ravnomerno osvetljenje tuinskom svetu. Prvo to je Vejkfild osetio bil i su vrtoglavica i munina. Visio je u vazduhu okaen o tanki kabl hiljadama metara iznad tla. Zatvorio je oi i poku avao da se povrati. Nee pasti, rekao je sebi. "Aieee", zau on urlik Hiroa Jamanake. Iz potonjeg razgovora mogao je da zakljui da je Hiro, koga je prepala nav ala svetla, izgubio oslonac u blizini sredine stepeni ta Gama. ini se da je padao d vadeset ili trideset metara pre nego to je ve to (i uz puno sree) uspeo da se uhvati za deo ograde. "Jesi li dobro?" upita Dejvid Braun. "ini mi se", odgovori Jamanaka bez daha. Kada je ta kratka kriza pro la, svi su poeli da govore uglas. "To je fantas tino!" vikao je dr Takagi i. "Nivo osvetljenja je izvanredan. I sve to se de ava pre topljenja leda. Drugaije je. U potpunosti je drugaije." "Pripremite mi drugi modul im stignem na vrh", ree Franeska. "Gotovo mi je nestalo filma." "Kakva lepota. Kakva neopisiva lepota", dodade general O'Tul. On i Nikol de ardan gledali su monitor na "Njutnu". Slika sa Franeskine kamere direktno im j e preno ena preko relejne stanice na glavini. Riard Vejkfild nije rekao ni ta. Jednostavno je piljio, opinjen svetom ispod sebe. Jedva da je mogao da razazna Jano a Taborija, ma ineriju prenosnika i poludov r eno logori te u podno ju stepeni ta. Pa ipak mu je ve i samo rastojanje do njih ukaziva lo na razmere tog tuinskog sveta. Dok je gledao preko stotina kvadratnih kilometa ra Sredi nje nizije, u svim pravcima je video opinjavajue prizore. Ali postojale su dve stvari koje su mu preplavile ma tu i vidno polje: Cilindrino more i masivne, ilj ate strukture u ju noj udubini nasuprot njemu, na rastojanju od pedeset kilometara . Dok su mu se oi privikavale na svetlost, d inovski sredi nji vrh u ju noj udubi ni kao da je postajao sve vei i vei. Prvi istra ivai su ga nazvali Veliki Rog. Da li je mogue da je stvarno visok osam kilometara? upita se Vejkfild. est manjih iljaka koji su okru ivali Veliki Rog u vidu estougla i stajali povezani za njega i za zid Rame ogromnim lunim nosaima, bili su vei od iega to je ovek stvorio na Zemlji. Pa ipak su delovali patuljasto u poreenju sa obli njim sredi njim iljkom koji je izbijao iz s

amog sredi ta udubine i pru ao se du same obrtne ose cilindra. U prednjem planu, na pola puta izmeu Vejkfildovog polo aja blizu severnog p ola i mamutske konstrukcije na jugu, cilindrini svet bio je opasan plavkasto beli m prstenom. Smrznuto more delovalo je nelogino i na pogre nom mestu. Nikada se nije moglo otopiti, eleo je um da ka e, ili bi sva ta voda pala prema sredi njoj osi. Ali Cilindrino more je u okviru obala dr ala centrifugalna sila Rame. Niko nije znao b olje od posade "Njutna" da bi na njegovoj obali ljudsko bie imalo istu te inu kao d a stoji pokraj zemaljskog okeana. Grad-ostrvo u sredini Cilindrinog mora je bio Ramin Njujork. Riardu se nje govi oblakoderi nisu inili previ e upeatljivi usred prizora koji je ponudila svetlos t baklji. Ali pod rasvetom ramanskih sunaca bilo je jasno da tom gradu pripada s redi nja pozornica. Njujork je privlaio pogled sa svake take u unutra njosti Rame - kr cato, ovalno ostrvo zgrada koje je predstavljalo jedini prekid u urednom prstenu Cilindrinog mora. "Pogledajte samo Njujork!" povika dr Takagi i uzbueno u svoj kompak. "Mora biti da ima gotovo hiljadu zgrada visokih preko dvesta metara." Zastao je samo n a sekundu. "Oni tamo ive. Znam to. Njujork nam mora biti cilj." Posle poetne provale do lo je do dugog utanja dok je svaki kosmonaut posebno upijao u svest suncem obasjani svet Rame. Riard je sada jasno mogao da vidi Frane sku, na etiri stotine metara iznad njega, dok mu je stolica prelazila spoj stepen i ta i lestvi i poinjala da se pribli ava glavini. "Admiral Hajlman i ja smo upravo na brzinu izmenjali misli", prekide Dej vid Braun ti inu, "uz nekoliko saveta dr Takagi ija. ini nam se da nema oiglednih razl oga da promenimo planove za ovaj izlaz, bar ne za njegov uvodni deo. Ukoliko se ne dogodi jo ne to neoekivano, produ iemo izvoenje onoga to je Vejkfild predlo io. Dovr va prenosnika, spustiti rover da ga sklopimo kasnije veeras, pa emo svi spavati u logoru u podno ju stepeni ta kao to je planirano." "Ne zaboravite mene", povika Jano u svoj kompak. "Ja sam jedini koji nema bog zna kakav pogled." Riard Vejkfild otkopa svoj sigurnosni pojas i zakorai na lestve. Pogledao j e nani e tamo gde je stepeni te nestajalo u daljini. "Primam te, kosmonaute Tabori. Stigli smo u stanicu Alfa. Kad god bude dao signal, dii emo te da nam se pridru i ." 23. NO "...Uzev i u obzir neprekidno zlostavljanje od strane neurotinog oca i emoc ionalne o iljke koji mora da su mu ostali posle ranog venanja sa britanskom glumico m Sarom Tajdings, kosmonaut Vejkfild je izuzetno dobro prilagoen. Imao je dve god ine profesionalne terapije posle svog slavnog razvoda, okonane godinu dana pre ne go to je stupio na Svemirsku akademiju 2192. Njegovi kolski rezultati na Akademiji do dana njeg dana su neprevazieni; njegovi profesori elektrotehnike i raunarstva tv rde da je, u trenutka kada je diplomirao, Vejkfild znao vi e od ijednog pripadika fakulteta... ...Izuzev opreznosti tamo gde je ukljuena prisnost (naroito sa enama - on oi gledno nije stupao u emocionalne veze posle raspada braka), Vejkfild ne iskazuje ni ta od asocijalnog pona anja uobiajenog kod zlostavljane dece. Iako mu je KS u mla dosti bio nizak, postajao je manje nabusit kako je sazrevao i sada je mnogo manj e rad da namee svoju blistavost drugima. Po tenje i karakter su mu bez ijedne mrlje . ini se da mu je cilj znanje, a ne mo ili novac..." Nikol dovr i itanje psiholo kog profila Riarda Vejkfilda i protrlja oi. Bilo je vrlo kasno. Prouavala je dosjee od kako je posada u Rami polegala. Probudie se za svoj drugi dan u tom udnom svetu za manje od dva sata. Njena estoasovna smena kao oficira za komunikacije zapoee za trideset minuta. Dakle, od itave rulje, pomisli N ikol, postoje samo trojica koji su van svake sumnje. Ono etvoro sa svojim tajnim medijskim ugovorima ve su se kompromitovali. Jamanaka i Turgenjeva su nepoznate. Vilson je marginalno stabilan i ima sopstvene planove u svakom sluaju. Preostaju, dakle, O'Tul, Takagi i i Vejkfild. Nikol opra ruke i umi se, pa ponovo sede za terminal. Izi la je iz Vejkfil dovog dosjea i vratila se u glavni meni memorijske kocke. Prelazila je pogledom

uporedne statistike podatke i odabrala dva displeja za uporedni prikaz na ekranu. S leve strane stajao je ureen niz zbirova PI za svakog lana posade; nasuprot njem u, sa desne strane, Nikol je - poreenja radi - prikazala indekse KS za dvanaestor ku sa "Njutna". PI KS Vejkfild +5.58 O'Tul 86 Sabatini +4.22 Borzov 84 Braun +4.17 Takagi i 82 Takagi i +4.02 Vilson 78 Tabori +3.37 de ardan 71 Borzov +3.28 Hajlman 68 de ardan +3.04 Tabori 64 O'Tul +2.92 Jamanaka 62 Turgenjev +2.87 Turgenjev 60 Jamanaka +2.66 Vejkfild 58 Vilson +2.48 Sabatini 56 Hajlman +2.24 Braun 49 Iako je Nikol ranije na brzinu pre la veinu informacija u dosjeima, nije pr oitala sve tabele svih lanova posade. Neke indekse je sada videla prvi put. Naroito ju je iznenadio visoki koeficijent inteligencije Franeske Sabatini. Kakvo traenje , pomislila je Nikol smesta. Sav taj potencijal proerdan na tako prizemne ciljeve . Prosean nivo inteligencije posade bio je prilino upeatljiv. Svaki kosmonaut nalazio se u vr nom postotku populacije. Nikol je bila "jedna u hiljadu", a nalaz ila se u sredini dvanaestorke. Vejkfildov skor inteligencije bio je stvarno izuz etan i sme tao ga je u kategoriju "supergenija"; Nikol nikada ranije nije upoznala nekoga sa tako visokim rezultatom na standardizovanom testu. Iako ju je psihijatrijsko obrazovanje nauilo da ne veruje poku ajima kvanti fikacije linih osobina, Nikol zainteresova e i indeksi KS. Ona sama bi intuitivno s tavila O'Tula, Borzova i Takagi ija na vrh liste. Sva trojica su bili ljudi od pov erenja, uravnote eni i saoseajni. Ali zapanjio ju je Vilsonov visoki koeficijent so cijalizacije. Mora da je bio druga osoba pre nego to se spanao sa Franeskom. Nikol se nakratko upita zbog ega njen indeks KS nije vi i od 71; onda se setila da je kao mlada ena bila vi e povuena i okrenuta sebi. Dakle, kako stoji sa Vejkfildom? - upita se ona, shvativ i da je on jedini valjan kandidat da joj pomogne da shvati ta se desilo sa RoHirovim softverom tok om Borzovljeve operacije. Da li je mogla da mu veruje? I da li je mogla da dobij e Riardovu pomo, a da ne razotkrije neke od svojih neverovatnih sumnji. Nikol, ree ona sebi. Ako se ispostavi da je tvoja sumnja u urotu samo traenje vremena... Ali Nikol je bila ubeena da ima dovoljno nerazja njenih pitanja da joj posl u e kao garancija za nastavak istrage. Odluila je da porazgovara sa Vejkfildom. Po to je zakljuila da bi mogla da doda i sopstvene fajlove u kraljevu memorijsku kocku , stvorila je novi fajl, devetnaesti, koji se naprosto zvao NIKOL. Pozvala je sv oj program za obradu teksta i napisala kratak podsetnik: 3-3-00 Odredila sa sigurno u da je RoHirov kvar tokom procedure sa Borzovim posledica spolja nje rune komande posle prvobitnog uitavanja i verifikacije. Vejkfi ld stavljen na listu za pomo. Nikol izvadi praznu memorijsku kocku iz fijoke pored kompjutera. Iskopir ala je na nju i podsetnik i sve informacije uskladi tene na kocki koju joj je dao kralj Henri. Kada se obukla za radnu smenu u letaki kombinezon, rezervni kocku je stavila u d ep. General O'Tul je dremao u komandnom i kontrolnom kompleksu vojnog svemir skog broda kada je Nikol stigla da ga smeni. Iako vizuelni prikazi u manjoj lete lici nisu bili tako zapanjujui kao oni u naunom brodu, raspored vojnog "KKK" u kom unikacionom centru bio je daleko nadmoniji, naroito sa in enjerskog stanovi ta. Svim k

omandama je lako mogao da upravlja jedan kosmonaut. O'Tul se izvinio to nije bio budan. Pokazao je tri monitora koji su prika zivali isti prizor iz tri razliita ugla - ostatak posade kako vrsto spava u proviz ornom logori tu u podno ju stepeni ta Alfa. "Ovih poslednjih pet sati nisu bili ono to bi mogla da nazove uzbudljivim", ree on. Nikol se nasme i. "Generale, ne mora da mi se izvinjava . Znam da si na du nost i skoro dvadeset etiri asa." General O'Tul ustade. "Po to si oti la", napravi on kratak pregled, proveriv i svoj elektronski dnevnik na jednom od est monitora ispred sebe, "zavr ili su veeru i zatim poeli sklapanje prvog rovera. Automatski program za navigaciju nije pro ao samotestiranje, ali je Vejkfild na ao u emu je problem - bubica u softveru u jednom od potprograma izmenjenih prilikom poslednje isporuke - i otklonio ga. Tabori j e odvezao rover na probnu vo nju pre nego to se posada pripremila za spavanje. Na k raju dana Franeska je poslala na Zemlju dirljivu emisiju." Zastao je na trenutak. "Da li bi volela da je vidi ?" Nikol klimnu. O'Tul aktivira najdalji televizijski monitor sa desne stra ne i Franeska se pojavi u gro planu izvan obuhvaenog logori ta. Scena je prikazivala deo dna stepeni ta i opremu za prenosnik. "Vreme za spavanje na Rami", poela je. D igla je pogled i obazrela se. "Svetla na ovom neverovatnom svetu neoekivano su se upalila pre oko devet sati i pokazala nam sa vi e pojedinosti slo eno delo na ih inte ligentnih srodnika sa druge strane zvezda." Monta a fotografija i kratkih video sn imaka, od kojih su neke napravile sonde, a neke lino Franeska tokom tog dana, prek inu e njeno prianje o ve takom "svetiu" koji se posada "upravo spremala da istra uje". Na kraju kratkog segmenta kamera se ponovo usredsredi na Franesku. "Niko ne zna zbog ega je ovaj drugi svemirski brod za manje od jednog sto lea za ao u na e malo podruje na rubu galaksije. Mo da ta velianstvena kreacija nema obja jenje koje bi makar i izdaleka bilo pojmljivo za nas, ljudska bia. Ali mo da negde u ovom prostranom i preciznom svetu metala mo emo nai klju koji e odbraviti misterije to obavijaju stvorenja koja su sagradila ovu letelicu." Nasme ila se, a nozdrve jo j dramatino uzdrhta e. "A ako to uinimo, onda emo mo da napraviti korak bli e upoznavanju samih sebe... a mo da i svojih bogova." Nikol je videla da je generala O'Tula dirnuo Franeskin govor. I pored line odbojnosti prema toj eni, Nikol je morala mrgodno da prizna da je Franeska nadare na. "Tako dobro hvata moja oseanja u pogledu ovog poduhvata", ree O'Tul. "Kako bih voleo da ja mogu da se izra avam tako jasno." Nikola sede za konzolu i unese kod za preuzimanje. Sledila je proceduru navedenu na monitoru i proverila svu opremu. "U redu, generale", ree ona kada se okrenula u stolici, "verujem da odavde mogu da preuzmem." O'Tul je i dalje oklevao iza nje. Bilo je oigledno da eli da razgovara. "I mao sam dugu raspravu sa sinjorom Sabatini pre tri noi", ree on. "O religiji. Rekl a mi je da je postala agnostik pre nego to se konano vratila crkvi. Rekla mi je da misli da ju je Rama ponovo obratio u katolikinju." Nastala je duga ti ina. Iz nekog razloga u Nikolin um doe crkva iz petnaest og stolea u starom naselju Sent Etjen d' inji, osamsto metara niz put od Bovoa. Set ila se kako je stajala u crkvi sa ocem jednog divnog prolenog dana i kako ju je o pinilo svetlo koje se rasipalo kroz raznobojne vitra e. "Da li je Bog stvorio boje?" upita Nikol oca. "Neki ka u da jeste", odgovori on lakonski. "A ta ti misli , papa?" upita ona tada. "Moram priznati", ree general O'Tul i Nikol prisili sebe da se vrati u sa da njost, "da me je itavo ovo putovanje uzdiglo u spiritualnom pogledu. Sada oseam d a sam bli e Bogu nego ikada ranije. Ima ne to u razmi ljanju o prostranstvu Vaseljene t o oveka ini poniznim i tera ga na..." Zastao je. " ao mi je", poe on da se izvinjava. "Nametnuo sam..." "Ne", odgovori Nikol. "Ne, nisi. Tvoja me religijska sigurnost veoma bod ri." "Svejedno, nadam se da te nisam uvredio ni na koji nain. Religija je vrlo lina stvar." Nasme io se. "Ali ponekad je te ko ne deliti svoja oseanja, naroito zbog toga to ste ti i sinjora Sabatini takoe katolikinje." Kada je O'Tul napustio kontrolni kompleks, Nikol mu po ele okrepljujui san.

Po to je oti ao, izvadila je duplikat memorijske kocke iz d epa i smestila ga u ita koc ki u KKK. Na ovaj nain sam bar, ree ona sebi, napravila rezervni primerak svojih i zvora informacija. U um joj doe slika Franeske Sabatini kako napeto slu a filosofsko pomazanje O'Tula o religijskom znaaju Rame. Ti si neverovatna ena, pomisli Nikol. ini tagod misli da treba. ak su ti prihvatljivi besmrtnost i licemerje. Dr igeru Takagi i zurio je u opinjenoj ti ini prema tornjevima i sferama Njujo rka na etiri kilometra udaljenosti. S vremena na vreme pri ao bi teleskopu koji je privremeno postavio na strminu iznad Cilindrinog mora i prouavao tu pojedinost tuin skog pejsa a. "Zna ", ree on posle du eg vremena kosmonautima Vejkfildu i Sabatinijevoj, "n e verujem da su izve taji prve ekspedicije o Njujorku bili u potpunosti tani. Ili j e ovo drugaiji svemirski brod." Ni Riard ni Franeskani ta nisu odgovorili. Vejkfild j e bio zauzet poslednjim pojedinostima sastavljanja ledomobila, a Franeska je, kao i obino, snimala Vejkfildove napore. "Izgleda da postoje tri dela grada koji su sigurno istovetna", nastavi d r Takagi i, obraajui se pre svega sebi, "i tri podsklopa unutar svakog dela. Ali svi h devet odeljaka nisu u potpunosti isti. Izgleda da ima malih razlika." "Eto", ree Riard Vejkfild i ustade sa zadovoljnim osmehom. "To bi trebalo da bude to. Pun dan pre nego to je planirano. Brzo u proveriti sve va ne funkcije." Franeska baci pogled na sat. "Ve skoro sat kasnimo o odnosu na revidiranu satnicu. Hoemo li ipak otii da bacimo pogled na brzinu na Njujork pre veere?" Vejkfild sle e ramenima i pogleda Takagi ija. Franeska prie japanskom nauniku. " ta ti ka e , igaru? Hoemo li na brzinu preko leda da pru imo ljudima na Zemlji pogled iz bliza na Raminu verziju Njujorka?" "U svakom sluaju", odgovori Takagi i. "Jedva ekam da..." "Samo ako budete ponovo u logoru najkasnije do 19,30", prekide je Dejvid Braun. Bio je u helikopteru sa admiralom Hajlmanom i Red ijem Vilsonom. "Veeras tr eba da se pozabavimo ozbiljnim planiranjem. Mo da e biti potrebno da revidiramo ras pored za sutra." "U redu", ree Vejkfild. "Ukoliko za sada zaboravimo na sistem ekrka i ako ne bude problema u no enju ledomobila niz stepenice, trebalo bi da preemo more za d eset minuta u dva smera. To bi nam ostavilo jo mnogo vremena po to se vratimo u log or." "Nadleteli smo prete an deo severne hemisfere", ree Braun. "Biota nema nigd e. Gradovi izgledaju kao meusobni duplikati. Nije bilo iznenaenja nigde u Sredi njoj niziji. Lino mislim da bi sutra trebalo da napadnemo tajanstveni sever." "Njujork", povika Takagi i. "Na cilj za sutra bi trebalo da bude detaljni p regled Njujorka." Braun nije odgovorio. Takagi i prie rubu strmine i zagleda se u l ed pedeset metara ispod. Sa njegove leve strane neupeatljivo usko stepeni te urezan o u strminu spu talo se stepenicama sa malim razmacima. "Koliko je te ak ledomobil?" upita Takagi i. "Ne mnogo", odgovori Vejkfild. "Ali je kabast. Jesi li siguran da ne eli d a eka da montiram ekrke? Uvek mo emo da preemo na drugu stranu sutra." "Ja bih mogla da pomognem u no enju", ume ala se Franeska. "Ukoliko ne budemo bar videli Njujork, neemo moi da stavljamo uene primedbe na veera njem sastanku povod om planiranja." "U redu", odvrati Riard, vrtei glavom prema Franeski, zabavljen njenom izja vom. "Sve za medije. Ja u ii prvi, tako da najvei deo tereta padne na moja lea. Frane ska, poi u sredinu. Dr Takagi i, na vrh. uvajte se ina. O tre su po rubovima." Tokom silaska na povr inu kraj Cilindrinog mora nije bilo nikakvih nepredvie nih dogaaja. "Bo e", ree Franeska Sabatini dok su se pripremali da preu led, "ba je bil o lako. Za to nam je sistem ekrka uop te potreban?" "Zbog toga to bi nam ponekad moglo zatrebati da nosimo i ne to drugo ili, d aleko bilo, da se odbranimo tokom uspona ili spusta." Vejkfild i Takagi i su seli u prednji deo ledomobila. Franeska je bila u za dnjem delu sa svojom video kamerom. Takagi i se sve vi e vrpoljio kako su se primica li Njujorku. "Pogledajte samo to mesto", ree on kada se ledomobil na ao na petstoti nak metara od suprotne obale. "Mo e li biti ikakve sumnje da je ovo glavni deo Ram e?" Dok je trojka prilazila obali, zapanjujui prizor neobinog grada prostro se

pred njihovim oima i prekinuo svaki razgovor. Sve u njegovoj slo enoj strukturi go vorilo je o redu i svesnom delanju inteligentnih bia; pa ipak, prva grupa kosmona uta, pre sedamdeset godina, otkrila je da je isto toliko be ivotan kao i ostatak R ame. Da li je taj prostrani kompleks, podeljen u devet delova, zaista bio izuzet nmo slo ena ma ina, kao to su nagovestili prvi posetioci, ili je to izdu eno i tanko os trvo (deset kilometara sa tri) zaista predstavljalo grad iji su stanovnici davno nestali? Zaustavili su ledomobil na rubu smrznutog mora i pe ke po li okolo sve dok n isu na li stepeni te koje je vodilo do zida-nasipa koji je okru ivao grad. Uzbueni Taka gi i otkaska dvadeset metara ispred Vejkfilda i Sabatinijeve. Dok su se peli, otkr ivalo se sve vi e pojedinosti grada. Riarda smesta zainteresova e geometrijski oblici graevina. Kao dodatak norma lnim, tankim oblakoderima, tu su bile rasute sfere, etvorougaoni objekti, ak i pok oji poliedar. I nepobitno su bili slo eni u nekakvo ustrojstvo. Da, pomislio je do k su mu oi prelazile zapanjujui kompleks struktura, eno tamo dodekaedra, pa pentae dra... Njegova matematika premi ljanja naglo se prekido e kada se sva svetla iznenad a pogasi e i kada itava unutra njost Rame uroni u tamu. 24. ZVUCI U TAMI U prvi mah Takagi i nije mogao da vidi apsolutno ni ta. Bilo je to kao da je iznenada oslepeo. Dvaput je zatreptao i stajao bez ikakvog pokreta u potpunoj t ami. Trenutna ti ina na komunikacionim vezama eruptira u beznade nu galamu kada su s vi kosmonauti istovremeno poeli da priaju. Smireno, borei se protiv sve veeg straha, Takagi i poku a da se priseti prizora koji mu je poivao pred oima u trenutku kada su se svetla pogasila. Stajao je na zidu koji je gledao na Njujork, otprilike metar od opasne i vice. U poslednjoj sekundi je pogledao na levu stranu i upravo nazro stepeni te ko je se spu talo prema gradu na udaljenosti od mo da dve stotine metara. Onda je scena i ezla... "Takagi i", uo je kako ga Vejkfild zove po imenu, "jesi li dobro?" Okrenuo se da odgovori na pitanje i primetio da su mu kolena postala kle cava. U potpunoj tami izgubio je orijentaciju. Koliko se stepeni okrenuo? Da li je bio okrenut pravo prema gradu? Ponovo se prisetio poslednje slike. Vrh uzdign utog zida nalazio se na dvadeset ili trideset metara iznad nivoa grada. Pad bi b io smrtonosan. "Ovde sam", oprezno uzvrati. "Ali previ e sam blizu ivice." Spustio se na sve etiri. Metal je bio hladan pod njegovim akama. "Sti emo", ree Franeska. "Poku avam da naem svetlo na video kameri." Takagi i uti a ton na kompaku i oslu nu glasove svojih kolega. Nekoliko sekund i kasnije video je svetlo u daljini. Jedva da je mogao da razazna obrise dvoje s aputnika. "Gde si, igeru?" upita Franeska. Svetlo njene kamere obasjavalo je samo pr ostor neposredno oko nje. "Ovde gore. Ovde gore." Mahnuo je pre nego to je shvatio da ga ne mogu vi deti. "Hou potpunu ti inu", povika Dejvid Braun preko komunikacionog sistema, "sv e dok svako ne bude izvestio o svom polo aju." Razgovor prestade posle nekoliko sekundi. "A sada", produ i, "Franeska, ta s e de ava tamo dole?" "Penjemo se stepeni tem uza zid, na strani Njujorka, Dejvide, otprilike st o metara od mesta na kome smo parkirali ledomobil. Dr Takagi i je bio ispred nas, ve na vrhu. Imamo svetlo sa moje kamere. Idemo po njega." "Jano e", ree zatim dr Braun, "gde si ti sa roverom broj 2?" "Otprilike tri kilometra daleko od logora. Farovi odlino rade. Mo emo se vr atiti za desetak minuta." "Vrati se i preuzmi upravljaku konzolu. Mi emo ostati u vazduhu pre nego to proveri da je sistem za navoenje funkcionalan na tvojoj strani... Franeska, pazi s

e i vrati se u logor to pre mo e . I izve tavaj nas otprilike svaka dva minuta." "U redu, Dejvide", ree ona. Franeska iskljui kompak i ponovo pozva Takagi ija . I pored injenice da je bio udaljen samo trideset metara, Franeski i Riardu bio je potreban itav minut da ga nau u tami. Takagi i oseti olak anje kada je najzad do ao u priliku da dodirne svoje koleg e. Seli su pored njega na zid i stali da slu aju obnovljeni razgovor na kompaku. O 'Tul i de ardanova potvrdili su da nije bilo drugih primetnih promena na Rami u v reme kada su se svetla pogasila. est prenosnih naunih stanica, ve montiranih u tuins kom brodu, nisu pokazivale nikakva bitna odstupanja. Temperatura, brzina i prava c vetra, seizmika oitavanja i spektroskopska oitavanja u spektru bliskom vidljivom bili su nepromenjeni. "Dakle, svetla su se pogasila", ree Vejkfild. "Priznajem da je bilo stra no , ali nije ba Bog zna ta. Verovatno..." "Pst", ree Takagi i iznenada. Posegao je nadole i iskljuio i svoj i Vejkfild ov kompak. "uje li taj um?" Vejkfildu se iznenadna ti ina uinila isto onako uznemirujua kao i potpuna ta ma pre nekoliko minuta. "Ne", ree on apatom, po to je slu ao nekoliko sekundi, "ali mo je u i nisu ba ..." "Pst." Sada je bio red na Franesku. "Pria li o onom visokom, grebuckavom zv uku?" pro apta ona. "Da", ree Takagi i tiho, ali uzbueno. "Kao da ne to stru e o metalnu povr inu. Nag ove tava kretanje." Vejkfild ponovo oslu nu. Mo da je ne to i uo. Mo da mu se samo priinjavalo. "Hajde ", ree on ostalima, "da se vratimo do ledomobila." "ekaj", ree Takagi i kada se Riard podigao. "Izgleda da je prestalo ba kada si progovorio." Nagao se prema Franeski. "Ugasi svetlo", ree on blago. "Hajde da sed imo ovde u tami i da vidimo da li mo emo ponovo da ga ujemo." Vejkfild ponovo sede pored kolega. Sa uga enim svetlima na kameri, oko nje ga je vladala potpuna tama. Jedini zvuk poticao je od njihovog disanja. ekali su pun minut. Nisu uli ni ta. Upravo kada je Vejkfild hteo da zatra i da pou, zau e zvuk iz smera Njujorka. Podseao je na tvrde etke koje se vuku preko metala, ali postojao j e i jedan visokofrekventni um, kao da tanu ni glas veoma brzo peva, koji je probija o gotovo neprekidno grebanje. Zvuk je nepobitno bio vi i. I sablastan. Vejkfild os eti kako mu kimom prolaze trnci. "Ima li kasetofon?" pro apta Takagi i Franeski. Grebanje se prekide na zvuk Ta kagi ijevog glasa. Trojka je ekala jo petnaest sekundi. "Hej, vi tamo, hej, vi tamo", zau e buni glas Dejvida Brauna na kanalu za sl uaj opasnosti. "Jeste li svi u redu? Ve jako kasnite sa javljanjem." "Da, Dejvide", odvrati Franeska. "I dalje smo tu. uli smo neobian zvuk iz N jujorka." "Nije sada vreme za te stvari. Imamo pred sobom veliku krizu. Svi na i nov i planovi poivali su na pretpostavci da e Rama biti neprekidno osvetljen. Treba da ih sada prekrojimo." "Dobro", javi se Vejkfild. "Smesta kreemo sa zida. Ukoliko sve bude i lo ka ko treba, biemo kod logora za manje od jednog sata." Dr igeru Takagi i je oklevao da napusti Njujork sa nere enom tajnom neobinog z vuka. Ali savr eno je razumeo da sada nije vreme za nauno istra ivanje grada. Dok je ledomobil hitao preko smrznutog Cilindrinog mora, japanski naunik se sme io. Bio je srean. Znao je da je uo novi zvuk, ne to nepobitno drugaije od ma kog zvuka koji je k atalogizirala prva ramanska ekipa. Bio je to dobar poetak. Kosmonauti Tabori i Vejkfild poslednji su se popeli prenosnikom pored st epeni ta Alfa. "Takagi i je stvarno bio ljut na Brauna, zar ne?" ree Riard Jano u dok je pomagao malom Maaru da sie sa stolice. Odlebdeli su uz nagib prema transporteru. "Nikada ga nisam video tako besnog", odvrati Jano . " ig je predani profesio nalac i izuzetno se ponosi svojim poznavanjem Rame. To to je Braun tako olako odb acio um koji ste vi momci tamo uli znai nedostatak po tovanja prema Takagi iju. Ne kriv im iga to se iznervirao." Popeli su se na transporter i aktivirali prenosni modul. Prostrana tmina Rame povlaila se iza njih dok su se kretali osvetljenim hodnikom prema "Njutnu".

"Bio je to ba neobian zvuk", ree Riard. "Stvarno me je naje io. Nisam imao poj ma da li je to novi zvuk, ili su ga Norton i njegova grupa uli pre sedamdeset god ina. Ali znam da me je tamo na zidu uhvatila dobra drhtavica." "ak je i Franeska na poetku bila besna na Brauna. elela je da napravi interv ju sa igom za svoj noni izve taj. Braun ju je nagovorio da to ne ini, ali nisam sigur an da ju je potpuno ubedio da ti udni umovi nisu novost. Sreom, dovoljna vest bilo je i samo ga enje svetla." Dva mu karca sio e sa transportera i primako e se vazdu noj komori. "Auf", ree Jan o , "Sav sam kao prebijen. Bila su to dva duga, napet dana." "Aha", slo io se Riard. "Mislili smo da emo provesti sledee dve noi u logoru. Umesto toga, vratili smo se ovamo. Pitam se kakva li nas iznenaenja ekaju sutra." Jano se nasme i svome prijatelju. "Zna li ta je sme no u svemu ovome?" ree on. N ije ekao da Vejkfild odgovori. "Braun stvarno veruje da je on zapovednik ove misi je. Jesi li video kako je reagovao kada je Takagi i kazao da bismo mogli da istra uj emo Njujork u mraku? Braun verovatno misli da je njegova odluka da se vratimo na 'Njutna' i prekinemo prvi izlaz." Riard pogleda Jano a sa zbunjenim osmehom. "Nije, razume se", nastavi Jano . "Rama je doneo odluku da odemo. I Rama e odluiti ta emo uiniti sledee." 25. PRIJATELJ U NEVOLJI U snu je le ao na futonu u riokanu iz sedamnaestog stolea. Odaja je bila ve oma velika, sve u svemu devet tatami le aja. Sa njegove leve strane, u dvori tu sa d ruge strane uklonjene pregrade, nalazio se savr eni minijaturizovani vrt sa maju nim drveem i ve takim potokom. ekao je neku mladu enu. "Takagi i-san, jesi li budan?" Prome koljio se i posegao za komunikatorom. "Halo", rekao je, a glas mu je odavao o amuenost. "Ko je?" "Nikol de ardan", uzvrati glas. "Izvinjavam se to zovem ovako rano, ali mo ram da te vidim. Hitno je." "Daj mi tri minuta", ree Takagi i. Tano tri minuta kasnije na njegovim vratima zaulo se kucanje. Nikol ga poz dravi i ue u kabinu. Nosila je memorijsku kocku. "Ima li ta protiv?" ree ona i pokaz ala prema kompjuterskoj konzoli. Takagi i zavrte glavom. "Jue je bilo est zasebnih incidenata", ree Nikol ozbiljno, pokazujui nekakve odraze na monitoru, "meu koje spadaju i dve najvee aberacije koje sam ikada videl a u podacima o tvom srcu." Pogledala ga je. "Jesi li siguran da ste mi ti i tvoj doktor dali kompletne ranije zapise?" Takagi i klimnu. "Onda imam razloga za brigu", nastavi ona. "Juera nje nepravilnosti ukazuju na to da se tvoja hronina dijastolna abnormalnost pogor ala. Mo da je zalistak poeo d a propu ta vi e nego do sada. Mo da je dugo razdoblje beste inskog stanja..." "Ili sam mo da", prekide je Takagi i sa blagim osmehom, "bio previ e uzbuen, a vi ak adrenalina je pogor ao problem." Nikol se zagleda u japanskog naunika. "To je mogue, dr Takagi i. Jedna od vei h nepravilnosti se pojavila nedugo po to su se svetla pogasila. Pretpostavljam da je to bilo kada si slu ao svoj 'udni zvuk'." "A da drugi, kojim sluajem, nije bio tokom moje rasprave sa dr Braunom na logori tu? Ukoliko je tako, to bi potvrivalo moju hipotezu." Kosmonaut de ardanova dodirnu nekoliko tastera na konzoli i njen softver zae u novi potprogram. "Da", ree ona, "izgleda da je tako. Drugi incident se odigr ao dvadeset minuta pre poetka na eg napu tanja Rame. To bi bilo pred kraj na eg sastank a." Pomerila se od monitora. "Ali ne mogu otpisati neobino pona anje tvoga srca sam o zbog toga to si bio uzbuen." Gledali su jedno u drugo nekoliko dugih sekundi. " ta poku ava da mi ka e , dokto re?" ree Takagi i blago. "Hoe li mi odrediti da moram da se dr im svoje kabine na 'Njut nu'? Sada, u najznaajnijem trenutku moje profesionalne karijere?" "Razmi ljam da to uinim", odgovori Nikol iskreno. "Tvoje zdravlje mi je va ni je nego tvoja karijera. Ve sam izgubila jednog lana posade. Nisam sigurna da li bi

h mogla da oprostim sebi ako izgubim i drugog." Videla je preklinjui izraz na licu svog kolege. "Znam koliko su ti izlazi u Ramu kritini za tebe. Poku avam da naem neku vrstu opravdanja koje bi mi pomoglo da zaboravim juera nje podatke." Nikol sede na dalji kraj kreveta i skrenu pogled. "Ali kao doktor, a ne kosmonaut 'Njutna', nalazim da je to vrlo te ko." ula je kako joj Takagi i prilazi i osetila njegovu blagu ruku na svom ramen u. "Znam koliko su za tebe poslednja dva dana bila te ka", ree on. "Ali nije bila t voja gre ka. Svima nam je jasno da je smrt generala Borzova bila neizbe na." Nikol prepozna po tovanje i prijateljstvo u Takagi ijevom pogledu. Zahvalila mu je svojim oima. "Izuzetno cenim ono to si uinila za mene pre lansiranja", nasta vi on. "Ukoliko se sada osea du nom da ogranii moje aktivnosti, neu se protiviti." "Prokletstvo", ree Nikol i brzo ustade, "nije to tako jednostavno. Skoro pun sat sam prouavala tvoje podatke od noas. Pogledaj ovo. Zapisi iz proteklih des et sati savr eno su normalni. Nema ni traga od ma kakve anomalije. A nisi imao nij ednog incidenta nedeljama. Do jue. ta je sa tobom, ig? Da li ti je srce bolesno? Il i samo uvrnuto?" Takagi i se nasme i. " ena mi je jednom rekla da imam udno srce. Ali pretpostav ljam da je mislila na ne to sasvim drugo." Nikol ukljui skener i prikaza trenutne podatke na monitoru. "Eto nas opet ." Zavrtela je glavom. "Znaci savr eno zdravog srca. Nijedan kardiolog na svetu ne bi se raspravljao o tom mom zakljuku." Po la je prema vratima. "Dakle, kako glasi presuda, doktore?" upita Takagi i. "Nisam jo odluila", odgovori ona. "Ti bi mogao da mi pomogne . Postaraj se d a se javi jo jedna nepravilnost u sledeih par sati i olak aj mi stvar." Mahnula mu j e za pozdrav. "Vidimo se za doruak." Riard Vejkfild je izlazio iz svoje kabine kada je Nikol po la niz hodnik po sle susreta sa Takagi ijem. Ona donese spontanu odluku da porazgovara sa njime o R oHirovom softveru. "Dobro jutro, princezo", ree on kada joj je pri ao. " ta radi budna u ovo doba ? Ne to uzbudljivo, nadam se." "U stvari", odvrati Nikol istim aljivim tonom, "ba sam krenula da popriam s a tobom." Stao je da bi poslu ao. "Ima li jedan minut?" "Za tebe, madam doktore", odgovori on sa preteranim osmehom, "imam dva m inuta. Ali ne vi e. Da te podsetim, gladan sam. A ako se ne nahranim brzo kada sam gladan, pretvaram se u groznog d ina-ljudo dera." Nikol se nasmeja. " ta ti je na umu ?" lako je dodao. "Mo emo li u tvoju kabinu?" upita ona. "Znao sam. Znao sam", ree on, okrenuo se i brzo skliznuo prema vratima. " Najzad se desilo, ba kao u mojim snovima. Inteligentna, divna ena namerava da izra zi neugasivu ljubav..." Nikol nije mogla da prigu i kikot. "Vejkfilde", prekinula ga je, i dalje s e sme ei, "stvarno si beznade an. Zar nikada nisi ozbiljan? Treba da porazgovaram s t obom o poslu." "Auh, Boga mu", ree Riard dramatino. "Posao. U tom sluaju u te ograniiti na dv a minuta koje sam ti dodelio ranije. I od posla postajem gladan... i nezgodan." Riard Vejkfild otvori vrata svoje kabine i saeka da Nikol ue. Ponudio joj j e stolicu pred kompjuterskim monitorom i seo iza nje na le aj. Okrenula se da bi g a pogledala. Na polici iznad le aja nalazilo se tuce maju nih figura slinih onima koj e je videla ranije u Taborijevoj kabini i na Borzovljevom banketu. "Dopusti mi da te upoznam sa delom svoje mena erije", ree Riard, primetiv i nj enu radoznalost. "Srela si lorda i ledi Makbet, Puka i Vratila. Ovaj par su Tiba lt i Merkucio iz Romea i Julije. Pored njih su Jago i Otelo, koje slede princ Ha l, Falstaf i divna gospoa urka. Poslednji sa desne strane je moj najbli i prijatelj, Taj Bard, ili skraeno TB." Dok je Nikol gledala, Riard okrenu prekida u blizini uzglavlja le aja i TB s ie niz male stepenice sa police do kreveta. Dvadeset centimetara visoki robot pa lj ivo je obi ao pregibe krevetskog pokrivaa i pri ao da pozdravi Nikol. "A kako e biti tvoje ime, lepa gospo?" ree TB. "Ja sam Nikol de ardan", odgovori ona.

"Zvui francuski", ree robot smesta. "Ali ja ne volim francuske stvari. Bar ne Valoa." Robot kao da ju je pa ljivo zagledao. "Vi e lii na dete Otela i Dezdemone. " Nikol je bila zapanjena. "Kako si to izveo?" upita ona. "Objasniu ti kasnije", ree Riard i mahnu rukom. "Ima li omiljeni ekspirov sonet?" upita robot sada. "Ako ima , izrecituj nek i stih, ili daj TB-u broj." "Videh gde laska..." priseti se Nikol. "...jutro sunca puno", dodade robot. Planinskom vrhu suverenim okom, I ljubi polja u zeleno runo, Zlatom svog lica - i sja nad potokom... Mali robot je recitovao sonet uz tene pokrete glave i ruke i sa irokim ops egom izraza lica. Kreativnost Riarda Vejkfilda ponovo ostavi dubok utisak na Niko l. Setila se glavna etiri stiha soneta iz svojih fakultetskih dana i stala da ih mrmlja naporedio sa TB-om: I moje sunce blistavoga sjaja Jednog jutra sja e mi sred ela; Ali, vaj, samo jedan sat to traja, A sad ga oblak skriva od mog tela... Kada je robot zavr io strofu, Nikol, dirnuta gotovo zaboravljenim reima, za tee sebe kako pljeska. "Zna li on sve sonete?" pitala je. Riard klimnu. "Plus jo mnogo, mnogo poetskijih dramskih govora. Ali to nij e njegova najistaknutija sposobnost. TB je isto tako i vrlo inteligentan robot. Mo e da vodi razgovor bolje nego..." Riard se zaustavi usred reenice. "Izvini, Nikol. Monopoli em vreme. Rekla si da si do la da razgovara poslom." "Ali ve sam iskoristila svoja dva minuta", ree ona sa iskrom u oku. "Jesi li siguran da nee umreti od gladi ako ti budem oduzela jo pet minuta?" Nikol ukratko izlo i rezultate svoje istrage u vezi sa neispravno u softvera RoHira, skupa sa njenim zakljukom da algoritme za za titu mora da je onemoguila runa komanda. Nagovestila je da ne ume da produ i preduzetu analizu i da bi volela da j oj Riard malo pomogne. Nije raspravljala o svojim sumnjama. "Trebalo bi da bude maji ka alj", ree on sa osmehom. "Samo treba da naem mest o u memoriji gde su uskladi tene komande. To bi moglo da oduzme ne to vremena, s obz irom na veliinu memorijskog prostora, ali uop te uzev, te memorije se prave sa login im arhitekturama. Ipak, ne shvatam zbog ega se bavi svim tim detektivskim poslom. Zbog ega naprosto ne upita Jano a i ostale da li su oni ubacili komande?" "U tome je problem", odvratila je Nikol. "Niko se ne sea da je zadao nare dbu RoHiru u bilo kom trenutku posle konanog uitavanja i verifikacije. Kada je Jan o udario glavom tokom manevra, uinilo mi se da su mu prsti na upravljakoj kutiji. O n se ne sea, a ja nisam sigurna." Riardove obrve se namrgodi e. "Malo je verovatno da se tek tako desilo da J ano iskljui za titu nasuminom komandom. To bi znailo da je sveukupni dizajn glup." Raz mi ljao je jedan trenutak. "Ah, dobro", nastavio je, "nema potrebe za nagaanjem. Sa da si mi probudila radoznalost. Baciu oko na problem im budem mogao da napravim ma li..." "Prekid-prekid. Prekid-prekid." Oboje zau e glas Ota Hajlmana sa komunikato ra. "Molim sve da smesta dou u nauni kontrolni centar na sastanak. Iskrsle su nove stvari. Svetla unutar Rame su se upravo vratila." Riard otvori vrata i poe za Nikol na hodnik. "Hvala ti na pomoi", ree Nikol. "To mi veoma znai." "Zahvaljuj mi se tek kad budem ne to uinio", ree Riard sa osmehom. "ja sam na zlom glasu zbog obeanja... a sada, ta misli da znae sve te igre sa svetlom?"

26. DRUGI IZLAZ Dejvid Braun ra irio je ogromni list hartije po stolu nasred kontrolnog ce ntra. Franeska ga je podelila u odeljke koji su predstavljali sate i sada je bila zauzeta zapisivanjem onoga to joj je on govorio. "Prokleti softver za planiranje misije previ e je neprilagodljiv da bismo ga upotrebili u ovakvoj situaciji", ree dr Braun Jano u Taboriju i Riardu Vejkfildu. "Dobar je samo kada se redosled trenut no planiranih aktivnosti podudara sa nekom od pretpoletnih strategija." Jano prie jednom od monitora. "Mo da je tebi lak i za upotrebu nego meni", nas tavi dr Braun, "ali ja sam otkrio da mi je odjutros mnogo lak e da se oslonim na o lovku i papir." Jano pozva program za planiranje misije i poe da unosi neke podatk e. "Saekaj trenutak", ume a se Riard Vejkfild. Jano prestade da kuca po tastatur i i okrenu se da poslu a kolegu. "Svi emo se naraditi ni zbog ega. Trenutno ne moram o da planiramo itav sledei izlaz. U svakom sluaju znamo da nam pri vei posao mora bi ti uspostavljanje baze. Na to e otii sledeih deset ili dvanaest asova. Ostatak plani ranja izlaza mo e se obavljati paralelno sa time." "Riard je u pravu", dodade Franeska. "Poku avamo da uradimo sve previ e brzo. Hajde da po aljemo svemirske kadete u Ramu da zavr e podizanje. Dok ne budu tu, mo emo da razradimo detalje izlaza." "To nije praktino", odvrati dr Braun. "Diplomci sa Akademije su jedini ko ji znaju koliko bi trebalo da traje koja in enjerska aktivnost. Ne mo emo doneti pou zdan plan bez njih." "Onda e jedno od nas ostati ovde sa vama", ree Jano Tabori. Nasme io se. "A m o emo da po aljemo Hajlmana ili O'Tula unutra, kao dodatnog radnika. To ne bi trebal o mnogo da nas uspori." Zajednika odluka je doneta posle pola sata. Nikol e ponovo ostati na "Njut nu", bar dok se ne dovr i infrastruktura, i predstavljae kadete tokom planiranja mi sije. Admiral Hajlman e ii u Ramu sa etvoro drugih profesionalnih kosmonauta. Zavr ie tri preostala posla na podizanju infrastrukture: sastavljanje ostalih vozila, mo ntiranje novih dvanaest prenosnih osmatrakih stanica na Severnoj hemisferi i kons trukciju logori ta/komunikacionog kompleksa Beta na severnoj strani Cilindrinog mor a. Riard Vejkfild je upravo ponavljao sve pojedinosti podzadataka sa svojom malom grupom, kada Red i Vilson, koji je bukvalno utao tokom itavog jutra, iznenada skoi sa stolice. "Sve je to sranje", povika on. "Ne mogu da poverujem u sve te be smislice koje ujem." Riard prekide pregled. Doktori Braun i Takagi i, koji su ve poeli da raspravl jaju o rasporedu pri izlazu, iznenada uuta e. Sve oi se okrenu e prema Red iju Vilsonu. "Jedan ovek je nastradao pre etiri dana", ree on, "ubio ga je, po svemu sud ei, onaj ili ono to upravlja ovim d inovskim svemirskim brodom. Ali mi smo svejedno oti li unutra da istra ujemo. Zatim svetla poinju neoekivano da se pale i gase." Vilso n se obazre po kabini i po ostatku posade. Oi su mu bile divlje. elo mu se znojilo . "I ta svi radimo? Ha? Kako odgovaramo na upozorenje koje su nam uputila stvoren ja daleko naprednija od nas? Mirno sedimo i planiramo ostatak istra ivanja njihove letelice. Zar niko od vas ne shvata? Oni ne ele da budemo ovde. ele da odemo, da se vratimo na Zemlju." Posle Vilsonovog izliva usledila je du a, neprijatna ti ina. Konano, general O'Tul prie Red iju Vilsonu. "Red i", ree on tiho, "sve nas je uznemirila smrt generala Borzova. Ali niko od nas ostalih ne vidi nikakve veze..." "Onda ste slepi, ovee, svi ste slepi. Ja sam bio gore u onom prokletom hel ikopteru kada su se svetla pogasila. Jednog trenutka je bilo blistavo kao letnju dan, a sledeeg, puf, crno kao u grobu. Bilo je to uvrnuto, shvata , ovee. Neko je po gasio sva svetla. U ovoj raspravi nisam ni jedan jedini put uo nekog da se upita za to su se svetla pogasila. ta je s vama, ljudi? Jeste li previ e pametni da biste s e pla ili?" Vilson je galamio nekoliko minuta. Stalno se vraao istoj temi. Ramanci su planirali smrt generala Borzova, slali su upozorenje sa svetlima koja se pale i gase, bie jo nesrea ako posada bude uporna sa istra ivanjima.

General O'Tul je stajao pored Red ija tokom itave epizode. Dr Braun, Franesk a i Nikol uno su raspravljali postrance, a onda Nikol prie Vilsonu. "Red i", ree ona m irnim glasom, prekinuv i njegov govor, "zbog ega ti i general O'Tul ne poete sa mnom ? Mo emo da nastavimo ovaj razgovor, a da ne oduzimamo vreme ostatku posade." Sumnjiavo ju je pogledao. "S tobom, doktorko? Zbog ega bih po ao sa tobom? T i uop te nisi bila tamo. Nisi videla dovoljno da bi i ta znala." Vilson stade ispred Vejkfilda. "Ti si bio tamo, Riarde", ree on. "Ti si video to mesto. Zna kakve su i nteligencija i mo bile potrebne da se napravi tako veliki svemirski brod i da se zatim lansira na put izmeu zvezda. Hej, ovee, mi nismo ni ta za njih. Manji smo od mr ava. Nemamo nikakvih izgleda." "Sla em se sa tobom, Red i", ree Riard Vejkfild mirno posle trenutka oklevanja . "Bar u pogledu poreenja na ih mogunosti. Ali nemamo nikakvih dokaza da su neprijat eljski raspolo eni. Ili da uop te mare da li istra ujemo njihov brod ili ne. Naprotiv, ve sama injenica da smo ivi..." "Pogledajte", povika Irina Turgenjev iznenada. "Pogledajte monitor." Samotna slika zaledila se na d inovskom ekranu kontrolnog centra. Stvorenj e nalik na raka ispunjavalo je itav kadar. Imalo je nisko, pljosnato telo, otpril ike dva puta du e nego ire. Te ina mu je bila oslonjena na est nogu sa po tri zglavka. Dve kand e nalik makazama pru ale su se ispred tela, a itav niz manipulatora, koji s u na prvi pogled neprijatno podseali na maju ne ljudske ruke, gnezdio se u blizini jednog otvore u njegovom oklopu. Podrobniji pogled je otkrivao da su manipulator i prava gvo arska radnja raznih mogunosti - bila su tu kle ta, sonde, turpije, ak i ne to to je podsealo na burgiju. Njegove oi, ukoliko su to bile, stajale su duboko uvuene u za titne kapke i podignute poput periskopa iznad vrha ljuske. Same one jabuice bile su kristalne il i pihtijaste, o tro plave boje, i bez ikakvog izraza. Prema ispisu sa strane slike bilo je jasno da je snimak nainjen pre svega nekoliko trenutaka sa neke od dalekometnih sondi, na mestu pribli no pet kilometa ra ju no od Cilindrinog mora. Kadar, snimljen teleskopskim soivom, pokrivao je povr in u od pribli no est kvadratnih metara. "Dakle, imamo dru tvo na Rami", ree Jano Tabori. Ostali kosmonauti su zapanj eno gledali monitor. itava posada se kasnije slo ila da slika biota u obliku raka na d inovskom ek ranu ne bi bila toliko stra na da se nije pojavila ba u tom trenutku. Iako je Red ije vo pona anje oigledno bilo poremeeno, u onome to je govorio bilo je dovoljno razuma d a podseti svakoga od njih na opasnosti ekspedicije. Nijedan lan posade nije bio p otpuno li en straha. Svi su se oni, tokom nekog linog trenutka, suoili sa neprijatno m injenicom da superrazvijeni Ramanci mo da nisu prijateljski nastrojeni. Ali svi su uglavnom potiskivali svoj strah. Bio je to deo njihovog posla . Poput ranih astronauta na spejs- atlu u Americi, koji su znali da im se vozilo s vakog asa mo e raspasti ili eksplodirati, kosmonauti sa "Njutna" prihvatali su okol nost da im je misija skopana sa rizicima koje nije mogue kontrolisati. Zdravo poti skivanje te injenice uslovljavalo je da grupa izbegava da raspravlja o uznemirujui m temama, najveim delom vremena, i da se usredsreuje na obaveznije stvari (i time lak e za kontrolisanje), kao to je redosled dogaaja sledeeg dana. Red ijev ispad i istovremeno pojavljivanje rakolikog biota na monitoru iza zvali su jednu od retkih ozbiljnih rasprava grupe tokom itavog projekta. O'Tul je rano istakao svoje stanovi te. Iako su ga Ramanci fascinirali, nije ih se pla io. B og je smatrao da treba da ga po alje na ovu misiju i, ukoliko On tako odabere, mog ao je da odlui da ova neobina pustolovina bude poslednja u O'Tulovom ivotu. U svako m sluaju, ta god se desi bie volja Bo ja. Riard Vejkfild je izrazio stanovi te koje je izgleda delilo jo nekoliko lanov a posade. Za njega, itav projekat je bio izazovno putovanje otkria i proba line hra brosti. Nesigurnosti su u svakom sluaju bile prisutne, ali one su izazivale i uzb uenja, pored opasnosti. Izuzetno u ivanje u sticanju novih saznanja, skupa sa moguom monumentalnom va no u susreta sa vanzemaljskim artefaktom, predstavljali su vi e nego dovoljnu nadoknadu za rizik. Riard ni ta nije zahtevao od misije. Bio je siguran da je to vrhunac njegovog ivota; ak i kada ne bi do iveo kraj projekta, ipak bi vredel o. Uinio bi ne to va no tokom svog kratkog postojanja na Zemlji. Nikol je pa ljivo slu ala raspravu. Sama nije mnogo govorila, ali je otkrila

da se njeno sopstveno mi ljenje kristali e dok je slu ala razgovor. U ivala je u praenju reakcija drugih kosmonauta, i verbalnih i neverbalnih. igeru Takagi i je oigledno b io na Vejkfildovoj strani. O tro je klimao glavom sve vreme dok je Riard govorio o uzbuenju zbog uestvovanja u takvom projektu. Red i Vilson, sada povuen i verovatno po stien zbog svoje ranije tirade, nije mnogo govorio. Admiralu Hajlmanu je bilo nep rijatno od poetka do kraja. itav njegov doprinos se sveo da podsea druge na to koli ko je vremena pro lo. Neobino, ali dr Dejvid Braun nije dodao mnogo filosofskoj raspravi. Uputi o je nekoliko kratkih komentara i jednom ili dva puta se inilo da je na samoj ivi ci upu tanja u op irna obja njavanja. Ali to nije uinio. Njegovo pravo verovanje u pogl edu Rame nije se razotkrilo. Franeska Sabatini je na poetku delovala kao neka vrsta posrednika ili pren osnika, postavljala je pitanja zarad razja njenja i odr avala ravnomerni tok razgovo ra. Ali pred kraj rasprave ponudila je nekoliko linih, iskrenih komentara. Njen f ilosofski pogled na misiju "Njutn" u potpunosti se razlikovao od onih koje su iz razili O'Tul i Vejkfild. "Mislim da itavu stvar prikazujete previ e slo enom i intelektualnom", ree ona po to je Riard izlo io dugi panegirik o radostima saznanja. "Nije mi bilo potrebno d a stupim u neka duboka ispitivanja du e pre nego to sam se prijavila da budem kosmo naut na 'Njutnu'. Pri la sam toj temi na isti nain kao to inim kod veine svojih va nijih odluka. Proraunala sam odnos rizik/dobit. Procenila sam da korist - uzev i u obzir sve inioce, ukljuujui tu slavu, presti , novac, ak i pustolovinu - vi e nego opravdava rizik. A apsolutno se ne sla em sa Riardom u jednom pogledu. Ukoliko poginem na ovo j misiji, neu biti nimalo srena. Za mene, veina koristi od ovog projekta je odlo ena; ne mogu da ih upotrebim dok se ne vratim na Zemlju." Franeskini komentari pobudi e Nikolinu radoznalost. elela je da postavi ital ijanskoj novinarki jo neka pitanja, ali je zakljuila da ovo nije ni pravo vreme ni pravo mesto za to. Po okonanju sastanka, i dalje ju je zanimalo ono to je Franeska rekla. Da li je mogue da je ivot za nju zaista toliko jednostavan? upita se Nikol . Mo e li se sve procenjivati preko rizika i koristi? Prisetila se odsustva oseajno sti kod Franeske kada je ispila tenost za pobaaje. Ali ta je sa osnovnim naelima i vr ednostima? Ili ak oseanjima? Kada se sastanak prekinuo, Nikol priznade sebi da joj je Franeska i dalje u velikoj meri zagonetka. Nikol je pa ljivo posmatrala dr Takagi ija. Danas je bio mnogo pribraniji. " Doneo sam od tampanu strategiju izlazaka, dr Braune", ree on i mahnu gomilom papira debelom etiri palca, "da podsetim sve nas na njihove osnovne ciljeve koji su pre dstavljaju ishod vi e od godinu dana pa ljivog planiranja misije. Mogu li da proitam delove kratkog pregleda?" "Ne mislim da je potrebno da to uini ", odvrati Dejvid Braun. "Svi smo upoz nati sa..." "Ja nisam", prekide ga general O'Tul. "Voleo bih da to ujem. Admiral Hajl man me je zamolio da obratim pa nju i da ga ukratko obavestim o glavnim crtama." Dr Braun mahnu Takagi iju da nastavi. Mali japanski naunik pozajmi stranu i z Braunovog portofolija. Iako je znao da se Dejvidu Braunu vi e dopadalo da pou za rakolikim biotima tokom drugog izlaza, Takagi i je i dalje poku avao da ubedi ostale kosmonaute da aktivnost sa vrhunskim prioritetom treba da bude odlazak do grada Njujorka. Red i Vilson se izvinio sat ranije i oti ao u svoju kabinu da odspava. Preos talih pet lanova posade na "Njutnu" proveli su najvei deo popodneva u nastojanjima , bez ikakvog uspeha, da se usaglase oko aktivnosti za drugi izlaz. Po to su dvoji ca naunika, Braun i Takagi i, imali bitno razliita mi ljenja o tome ta bi trebalo uiniti , jednoglasni dogovor nije bio mogu. U meuvremenu, iza njih na velikom monitoru po vremeno su se pojavljivali snimci svemirskih kadeta i admirala Hajlmana na poslu u Rami. Trenutna slika je pokazivala Taborija i Turgenjevu u logori tu pored Cili ndrinog mora. Upravo su zavr ili sastavljanje drugog motornog amca i proveravali nje gove elektrine podsisteme. "...Redosled izlaza je pa ljivo isplaniran", itao je Takagi i, "da bi bio u s kladu sa Smernicama misije i Dokumentom o prioritetima, MSA-NT-0014. Osnovni cil jevi prvog izlaza su uspostavljanje in enjerske infrastrukture i bar povr no pretra iv

anje unutra njosti. Od naroite va nosti e biti identifikacija onih karakteristika drug og ramanskog svemirskog broda koje su na bilo koji nain razliite od prvog. Izlaz broj dva je tako planiran da dovr i kartografisanje unutra njosti Rame , pri emu se pre svega valja usredsrediti na oblasti neistra ene pre sedamdeset god ina, kao i na razliitosti u unutra njosti opa ene tokom prvog izlaza. Susreti sa biot ima izbegavae se tokom drugog izlaza, iako e prisustvo i lociranje raznih vrsta bi ota biti deo postupka kartografisanja. Interakcija sa biotima bie odlo ena do treeg izlaza. Tek posle pa ljivog i dug otrajnog posmatranja bie preduzeti poku aji da..." "To je dovoljno, dr Takagi i", prekide ga Dejvid Braun. "Svi smo shvatili su tinu. Na nesreu, taj sterilni dokument je pripremljen mesecima pre lansiranja. O situaciji sa kojom smo sada suoeni nije se uop te razmi ljalo. Svetla nam se pale i gase. A locirali smo i pratimo krdo od est rakolikih biota odmah iza ju nog ruba Ci lindrinog mora." "Ne sla em se", ree japanski naunik uz sve du no po tovanje. "Sam si rekao da ne predvieni redosled osvetljenja ne predstavlja fundamentalnu razliku izmeu dva svem irska broda. Nismo suoeni sa nepoznatim Ramom. Predla em da planiramo izlaz u sagla snosti sa prvobitnim planom misije." "Znai, ti daje prednost posveivanju itavog ovog izlaza kartografisanju, uklj uujui tu ili mo da ak i obuhvatajui detaljno istra ivanje Njujorka?" "Tano tako, generale O'Tule. ak i ukoliko se zauzme stav da 'neobini zvuci' koje smo uli ja i kosmonauti Vejkfild i Sabatinijeva ne predstavljaju zvaninu 'ra zliku', pa ljivo kartografisanje Njujorka je oevidno jedna od aktivnosti sa najveim prioritetom. A od vitalnog je znaaja da to ostvarimo tokom ovog izlaza. Temperatu ra Sredi nje nizije ve je narasla do -5 stepeni. Rama nas nosi sve bli e i bli e Suncu. Svemirski brod se greje od spolja prema unutra. Predviam da e Cilindrino more poeti da se topi poev od dna za tri ili etiri dana..." "Nikada nisam rekao da Njujork nije legitiman cilj na ih istra ivanja", prek ide ga ponovo Dejvid Braun, "ali od samog poetka dr im da bioti predstavljaju pravo nauno blago ovog putovanja. Pogledajte te neverovatne tvorevine", ree on i ispuni sredi nji ekran prizorom est rakolikih biota koji su se lagano kretali jednim praz nim sektorom na Ju noj hemisferi. "Mo da vi e nikada neemo imati priliku da uhvatimo je dnog od njih. Kapsule su gotovo zavr ile sa osmatranjem itavog polucilindra i nijed an drugi biot nije primeen." Ostali lanovi posade, ukljuujui i Takagi ija, pogleda e u monitor sa napetom pa n jom. Bizarna skupina vanzemaljaca, poreanih u trouglastoj formaciji sa ne to veim pr imerkom na elu, primicala se rasutoj hrpi metalne paradi. Vodei rak je pri ao pravo d o prepreke, zastao nekoliko sekundi, a zatim upotrebio kle ta da raskomada element e gomile u manje delove. Dva raka u drugom redu prenosila su metalne komade na l ea preostala tri lana grupe. Taj novi materijal je poveao veliinu malih hrpa koje su se ve nalazile na vrhovima ljuski rakolikih biota u poslednjem redu. "Mora da su to ramanski ubretari", ree Franeska. Svi su se nasmejali. "Ali mo ete da vidite zbog ega elim da brzo delamo", nastavi je Dejvid Braun . "Upravo u ovom trenutku kratki snimak koji ste videli ide do svih televizijski h mre a na Zemlji. Preko milijardu na ih bli njih ljudi i ena gledae ga sa istom me avinom straha i opinjenosti koju ste svi upravo osetili. Zamislite kakve emo laboratorij e moi da napravimo da bismo prouavali ova stvorenja. Zamislite ta emo nauiti..." "Zbog ega misli da mo e da uhvati nekog od njih?" upita general O'Tul. "Deluju mi prilino opasno." "Sigurni smo da su ta stvorenja, iako izgledaju kao biolo ka, zapravo robo ti. Otud naziv 'biot' koji je postao popularan tokom prve ekspedicije na Ramu i posle nje. Prema svim izve tajima Nortona i drugih kosmonauta sa Rame I, svaki tak av biot je konstruisan da obavlja tano odreenu funkciju. Nemaju inteligenciju kakv u mi poznajemo. Trebalo bi da smo u stanju da ih nadmudrimo... i da ih ulovimo." Krupni plan hvataljki nalik makazama pojavi se na ekranu. "Ne znam", ree general O'Tul. "Bio bih skloniji da sledim predlog dr Takagi ija i da ih poprilino dugo posmatram pre nego to poku am da ulovim nekog." "Ne sla em se", ree Franeska. "Govorei kao novinar, nema krupnije teme od pok u aja da uhvatimo jednu od tih stvari. Svi na Zemlji e gledati. Nikada neemo imati d rugu priliku poput ove." Zastala je na trenutak. "MSA nas pritiska za neku gromo

glasnu vest. Incident sa Borzovim nije ba ubedio poreske obveznike sveta da se nj ihov novac za istra ivanje svemira pametno tro i." "Zbog ega ne mo emo da obavimo oba zadatka tokom istog izlaza?" upita gener al O'Tul. "Jedna grupa bi mogla da istra uje Njujork, a druga bi po la za rakom." "Nikako", odvratila je Nikol. "Ukoliko je cilj izlaza hvatanje biota, on da sve na e snage treba da budu usmerene u tom pravcu. Upamtite, ogranieni smo i u ljudstvu i u vremenu." "Na alost", ree Dejvid Braun, sada sa bledim osmehom, "ovu odluku ne mo emo doneti kao odbor. Po to ne mo emo da se saglasimo u potpunosti, ja moram doneti odlu ku... Dakle, cilj sledeeg izlaza bie hvatanje rakolikog biota. Pretpostavljam da e se admiral Hajlman slo iti sa mnom. Ukoliko ne, staviemo predlog na glasanje posade ." Sastanak se polako prekide. Dr Takagi i je eleo da iznese jo jedan argument, da istakne da se veina vrsta biota koje su videli prvi istra ivai Rame nije pojavil a sve do topljenja Cilindrinog mora. Ali niko vi e nije eleo da slu a. Svi su bili umo rni. Nikol prie Takagi iju i neprimetno aktivira svoj biometrijski skaner. Fajl upozorenja je bio prazan. "isto kao suza", ree ona sa osmehom. Takagi i je pogleda vrlo ozbiljno. "Odluka nam je pogre na", ree on mrgodno. "Trebalo je da poemo u Njujork." 27. UHVATITI BIOTA

"Budi veoma oprezna", ree admiral Hajlman Franeski. "Uznemiruje me kada te gledam da se tako naginje ." Sinjora Sabatini je ukotvila lanke ispod sedi ta helikoptera i sada se pru al a kroz vrata. Dr ala je malu video kameru u desnoj ruci. Tri ili etiri metra ispod nje, oigledno ne obraajui pa nju na zujavu ma inu nad njima, est rakolikih biota metodin je koraalo. I dalje su stupali u falangi, nanizani poput prva tri reda kegli za kuglanje. "Poi iznad mora", doviknu Franeska Hirou Jamanaki. "Idu prema ivici i usko ro e ponovo skrenuti." Helikopter se o tro nakrenu na levo i polete preko ruba pet stotina metara visoke litice koja je razdvajala ju nu polovinu Rame od Cilindrinog mora. Obala je bila deset metara vi a od svog severnog parnjaka. Dejvid Braun ostade bez daha ka da ugleda smrznuto more pola kilometra ispod sebe. "Pa to je sme no, Franeska", ree on. " ta hoe time da postigne ? Automatska kamer u nosu koptera napravie odgovarajue snimke." "Ova kamera je specijalno izraena za veliko zumiranje", ree ona. "Osim tog a, malo poskakivanja daje slikama veu dokumentarnu uverljivost." Jamanaka upravi letelicu nazad prema obali. Bioti su se sada nalazili na trideset metara pravo p red njima. Vodei biot prie rubu na pola du ine tela, zastade na deli sekunde, a zatim naglo okrete na desno. Novi zaokret za devedeset stepeni dovr io je manevar, tako da je biot sada stao da se kree tano u suprotnom smeru. Ostalih pet rakova su sle dili svoga vou, obavljajui svoje okrete red po red sa milimetarskom precizno u. "Ovaj put sam ga uhvatila", ree Franeska sreno i uvue se u helikopter. "Prav o napred i pun kadar. I ini mi se da sam razabrala titraj pokreta u plavom oku voe pre nego to je okrenuo." Bioti su se sada udaljavali od litice svojom normalnom brzinom od deset kilometara na sat. Njihovo kretanje je ostavljalo blaga udubljenja u glinovitom tlu. I li su putem uporednim svom prethodnom kretanju prema moru. Odozgo je itava o blast izgledala poput vrta u predgrau u kome je deo trave poko en - sa jedne strane tlo je bilo ureeno i isparcelisano, dok na teritoriji koju bioti jo nisu pre li nij e bilo pravilnog rasporeda u oznakama na tlu. "Ovo bi moglo da postane dosadno", ree Franeska, a zatim razigrano pose e i obgrli Dejvida Brauna oko vrata. "Mo da emo morati da se zabavimo neim drugim." "Posmatraemo ih samo jo jednu rundu. Kretanje im je prilino jednostavno." N ije obraao pa nju na Franeskino lako golicanje po vratu. Izgledalo je kao da ne to pre bira po mislima. Posle du eg vremena, Braun progovori u komunikator: " ta ti misli , d

r Takagi i? Ima li jo neega to bismo trenutno mogli da uinimo?" Iz naunog kontrolnog centra na "Njutnu" dr Takagi i je pratio napredovanje biota na monitoru. "Bilo bi izuzetno korisno", ree on, "kada bismo mogli da otkri jemo vi e o njihovim senzorskim sposobnostima pre nego to poku amo da uhvatimo nekog od njih. Do sada nisu reagovali na umove, niti na vizuelnu stimulaciju iz daljine . Zapravo, izgleda da nisu ni primetili na e prisustvo. Kao to e se sigurno slo iti, jo nemamo dovoljno podataka da bismo do li do ma kakvih konanih zakljuaka. Ukoliko bism o ih izlo ili itavom opsegu elektromagnetnih frekvencija i kalibrisali njihov odziv , mo da bismo dobili bolju predstavu..." "Ali to bi trajalo danima", prekide ga Dejvid Braun. "A u krajnjoj linij i ipak bismo morali da rizikujemo. Ne mogu da zamislim ta bismo mogli da saznamo t o bi nam konkretno izmenilo planove." "Ukoliko vi e saznamo o njima", zakljui Takagi i, "mogli bismo da razradimo b olju, sigurniju proceduru za hvatanje. Moglo bi se ak dogoditi da saznamo ne to to b i nas u potpunosti odvratilo od..." "Te ko", glasio je nagli odgovor Dejvida Brauna. to se njega ticalo, sa tom raspravom je bilo gotovo. "Hej, Tabori", povika on sada. "Kako vam ide sa kuicam a, dru tvo?" "Skoro smo gotovi", odgovori Maar. "Najvi e jo trideset minuta. Onda emo biti spremni za dremku." "Najpre ruak", ume a se Franeska. "Ne mo ete na spavanje na prazan stomak." " ta kuva , lepotice?" ree Tabori aljivim tonom. "Osso buco alla Rama." "Dosta je", ree dr Braun. Zastao je nekoliko sekundi. "O'Tule", produ io je zatim, "mo e li sam da se snae sa 'Njutnom'? Bar tokom sledeih dvanaest sati?" "Potvrujem", glasio je odgovor. "Onda po alji dole ostatak posade. Do trenutka kada se budemo sreli na nov om logori tu, trebalo bi da bude spremno za naseljavanje. Ruaemo ne to i kratko odrema ti. Onda emo isplanirati lov na biota." Ispod helikoptera, est stvorenja nalik rakovima nastavljalo je svoj neumo rni mar preko ogolelog tla. etiri ljudska bia gledala su ih kako dolaze do jasno ra zaznatljive granice, na kojoj je tlo od zemlje i sitnog kamenja prelazilo u finu ianu mre u. im su dotakli usku stazu koja je delila dva odseka, bioti napravi e krug na levo. Onda su krenuli prema moru linijom uporednom sa njihovom poslednjom putan jom. Jamanaka okrenu helikopter, povea visinu i poe prema logori tu Beta udaljenom d eset kilometara preko cilindrinog mora. Svi su bili u pravu, razmi ljala je Nikol. Gledanje na monitoru nije ni ta u poreenju sa ovim. Spu tala se prenosnikom u Ramu. Sada, po to je pre la polovinu puta, imala je vrtoglav pogled u svim pravcima. Prisetila se slinog oseaja svojevremeno , kada je stajala na visoravni Tonto u nacionalnom parku Grand Kanjon. Ali ono j e nainila priroda i trajalo je preko milijardu godina, ree ona sebi. Ramu je, meuti m, sagradio neko. Ili ne to. Stolica zastade na trenutak. igeru Takagi i sie na kilometar ispod nje. Niko l nije mogla da ga vidi, ali je ula kako razgovara sa Riardom Vejkfildom preko kom unikatora. "Po uri", ula je kako vie Red i Vilson. "Ne dopada mi se da sedim ovde usre d niega." Nikol je u ivala u tome da visi na prenosniku. Zapanjujui prizor oko nje p rivremeno je postao nepomian i mogla je do mile volje da prouava svaku pojedinost koja bi joj se uinila naroito zanimljiva. Posle jo jednog zaustavljanja da bi se Vilson iskrcao, Nikol najzad poe sa ma da se pribli ava podno ju stepeni ta Alfa. Gledala je, opinjena, kako se razluivanje njenih oiju brzo popravilo tokom poslednjih trista metara spu tanja. Ono to je bila mrlja nerazgovetnih slika pretvorilo se u rover, trojicu ljudi, ne to opreme i mal i logor koji je to okru ivao. Posle jo nekoliko sekundi mogla je da razazna svakoga od trojice ljudi. Nakratko se prisetila druge vo nje na iari, prilikom boravka u vaj carskoj pre dva meseca. Slika kralja Henrija na trenutak joj proe kroz um. Zameni lo ju je nasme eno lice Riarda Vejkfilda upravo ispod nje. Davao joj je uputstva ka ko najbolje da sie sa stolice. "Nikada se nee potpuno zaustaviti", govorio je on, "ali e znatno usporiti. Otkopaj sigurnosni pojas i onda dotakni tlo koraajui, kao da silazi sa pokretne tra ke."

Dohvatio ju je oko struka i digao sa platforme. Takagi i i Vilson su ve bil i na zadnjem sedi tu rovera. "Dobro do la na Ramu", ree Vejkfild. "U redu, Tabori", produ o on u komunikator. "Svi smo tu i premni za polaza k. Prebacujemo se na mod slu anja tokom vo nje." "Brzo", po urivao ih je Jano . "Jedva se uzdr avamo da ne pojedemo i va ruak... Uzgred, Riarde, da li bi doneo kutiju sa alatom C kada doe ? Priali smo o mre ama i kav ezima, pa e nam mo da biti potreban raznovrsniji pribor." "U redu", odgovori Vejkfild. Otrao je do logori ta i u ao u jedinu veu kuicu. I za ao je sa dugakom, etvrtastom, metalnom kutijom koja je oigledno bila veoma te ka. "D o vraga, Tabori", ree on u radio, " ta se nalazi u njoj?" Svi su uli smeh. "Sve to mo e da ti zatreba da ulovi rakolikog biota. I jo pon e to." Vejkfild iskljui primopredajnik i pope se u rover. Poeo je da vozi od step eni ta u smeru Cilindrinog mora. "Taj lov na biote je najgluplja prokleta stvar za koju sam ikada uo", proguna Red i Vilson. "Neko e sigurno da nastrada." U roveru je vladala ti ina skoro pun minut. Sa desne trane, na granici svo g vidnog polja, kosmonauti su jedva nazirali ramanski grad London. "Pa, kako izg leda kada si lan drugog tima?" ree Vilson nikom odreenom. Posle neprijatne ti ine dr Takagi i se okrete da bi mu se obratio. "Izvini, Vilsone", ree on uglaeno, "govori li ti to meni?" "Nego ta", odvrati Vilson klimajui. "Zar ti niko nije rekao da si naunik br oj dva na ovoj misiji? Pretpostavljam da nije", produ i Vilson posle kratke pauze. "Ali to nije udno. Dole na Zemlji meni nikada ne bi palo na pamet da sam novinar broj dva." "Red i, stvarno ne mislim da..." ree Nikol pre nego to je prekinuta. "A to se tebe tie, doktore...", Vilson se na e napred u roveru, "moglo bi se desiti da bude jedini lan treeg tima. Nauo sam ne to kada su na e velianstvene voe Haj n i Braun govorile o tebi. Voleli bi da te ostave na 'Njutnu' za stalno. Ali po to bi nam tvoje ve tine mogle zatrebati..." "Dosta", ume a se Riard Vjekfild. Glas mu je imao pretei prizvuk. "Mogao bi da prekine da bude tako neprijatan." Nekoliko napetih sekundi proe pre nego to je Ve jkfild ponovo progovorio. "Uzgred, Vilsone", ree on, sada prijateljskijim tonom, "ukoliko se dobro seam, ti si trkaki zaluenik. Da li bi voleo da vozi ovaj bagi?" Bio je to savr en predlog. Nekoliko trenutaka kasnije Red i Vilson obreo se na vozakom sedi tu pokraj Vejkfilda i divljaki se smejao dok je ubrzavao rover po us kom krugu. Kosmonauti de ardan i Takagi i su poskakivali na zadnjem sedi tu. Nikol je veoma pa ljivo posmatrala Vilsona. Ponovo je neuravnote en, razmi lja la je. To je najmanje trei put u poslednja dva dana. Nikol poku a da se priseti kad a je poslednji put obavila puno skaniranje na Vilsonu. Nijednom jo od dana posle Borzovljeve smrti. Kadete sam dva puta proverila u meuvremenu... prokletstvo", ree ona sebi, dopustila sam da me opsednutost Borzovim natera na nemarnost. Ona dad e sebi zadatak da se seti da skanira svakog to je pre mogue kada bude stigla u log ori te Beta. "Uzgred, dragi moj profesore", ree Riard Vejkfild kada je Vilson najzad iz ravnao pravac i krenuo prema logoru, "imam jedno pitanje za tebe." Okrenuo se i pogledao japanskog naunika. "Jesi li razre io na 'udni zvuk' od jue? Ili te je dr Brau n ubedio da je re o hiru na e kolektivne ma te?" Dr Takagi i zavrte glavom. "Rekoh ti jo tada da je to novi zvuk." Zagledao se u daljinu, preko neobja njivih mehanikih polja Sredi nje nizije. "Ovo je drugaiji R ama. Znam to. Kvadrati ahovnice na jugu rasporeeni su na potpuno novi nain i vi e se ne pru aju do obale Cilindrinog mora. Svetla se sada pale pre topljenja mora. I gas e se naglo, bez postepenog zatamnjivanja tokom nekoliko sati o kakvom su izve tava li prvi istra ivai Rame. Bioti u obliku rakova sada se pojavljuju u krdima umesto p ojedinano." Zastao je, i dalje zagledan preko polja. "Dr Braun ka e da su te razlik e trivijalne, ali ja mislim da ne to znae. Mogue je", ree Takagi i meko, "da dr Braun g re i." "Isto je tako mogue da je kompletan kukin sin", ree Vilson gorko. Ubrzao je rover do maksimalne brzine. "Logore Beta, evo nas!"

28. EKSTRAPOLACIJA

Nikol zavr i sa rukom od presovanog pajeg mesa, obnovljenog prokelja i kromp ir pirea. Ostali kosmonauti su jo jeli i za dugakim stolom je privremeno vladala t i ina. U uglu kraj ulaza jedan monitor pratio je polo aj rakolikih biota. Kretanje i m se nije promenilo. Odraz koji je prikazivao rakove kretao se jednim smerom ne to vi e od deset minuta, a zatim bi se okrenuo unazad. " ta biva kada zavr e parcelu?" upita se Riard Vejkfild. Gledao je kompjuters ku mapu oblasti okaenu o privremenu oglasnu tablu. "Poslednji put su i li jednom od tih staza izmeu odeljaka ahovnice sve dok n isu stigli do rupe", odvrati Franeska sa drugog kraja stola. "Onda su bacili ubre u nju. Nisu uzeli ni ta na ovoj novoj teritoriji, tako da mo emo samo da nagaamo ta e r aditi kada zavr e." "Svi su ubeeni da su na i bioti u stvari ubretari?" "Dokazi su prilino jaki", ree Dejvid Braun. "Verovalo se da je slini usamlj eni biot u obliku raka na koga je nai ao D imi Pak u prvom Rami takoe bio sakuplja ubre ta." "Laskamo sebi", ume a se igeru Takagi i. Dovr io je vakanje poslednjeg zalogaja i progutao ga. "Dr Braun je lino bio onaj koji je prvi rekao da je malo verovatno da bismo mi, ljudi, ikada mogli shvatiti svrhu Rame. Na trenutni razgovor me pod sea na onu staru hindu poslovicu o slepcima koji su opipavali slona. Svi su ga op isivali drugaije, jer je svako dodirnuo samo mali deo ivotinje. Nijedan od njih ni je bio u pravu." "Ti ne smatra da na i rakovi rade za Raminu slu bu za odr avanje istoe?" upita Ja no Tabori. "Nisam to rekao", odvrati Takagi i. "Samo sam nagovestio da je ta to od nas t o tako brzo zakljuujemo da tih est stvorenja nemaju druge svrhe osim i enja smea. Na i o matraki podaci su bolno neodgovarajui." "Ponekad je neophodno ekstrapolisati", ukljuio se dr Braun iznervirano u razgovor, "ak i spekulisati na minimalnim koliinama podataka. Sam zna da se nova na uka zasniva na maksimumu verovatnoe, a ne na sigurnosti." "Pre nego to se ukljuimo u neku ezoterinu raspravu o nauci i njenoj metodol ogiji", prekide ih Jano sa osmehom, "imam predlog za takmienje za sve vas." Ustao je sa svoga mesta. "Zapravo, to je prvobitno bila Riardova ideja, ali sam ja smis lio kako da je pretvorimo u igru. Stvar stoji u vezi sa svetlom." Jano brzo otpi malo vode iz a e. "Otkako smo do li ovamo u zemlju Ramaniju", z apoeo je formalno, "bilo je tri prelazna stadijuma u stanju osvetljenosti." "Buu. Ua", povika Vejkfild. Jano se nasmeja. "U redu, momci", produ i zatim mali Maar na svoj uobiajeni, nemarni nain, "u e mu je fazon sa svetlima? Ukljuila su se, ugasila, a sada se ponovo ukljuila. ta e se desiti u budunosti? Predla em da napravimo kladionicu i ulo imo, recimo, po dvadeset maraka po glavi. Svako od nas e dati predvianje o pona anju rasvete tokom ostatka m isije, a onaj ko bude najbli i pokupie njur." "Ko e da odredi pobednika?" upita Red i Vilson sanjivo. Tokom prethodnog asa zevnuo je nekoliko puta. "I pored upeatljive skupine mozgova za ovim stolom, ne i ni mi se da je iko uspeo da provali Ramu. Ja lino verujem da svetla nee slediti ni kakvu pravilnost. Palie se i gasiti nasumce da bismo i dalje nagaali." "Zapi i to i po alji modemom do generala O'Tula. Riard i ja smo se slo ili da e on biti savr en sudija. Kada misija bude gotova, on e uporediti predvianja sa stvarn o u i neko e da zaradi srenu veeru za dvoje." Dr Dejvid Braun odgurnu stolicu od stola. "Jesi li zavr io sa svojom igrom , Tabori?" pitao je. "Ako jesi", dodade on, ne ekajui na odgovor, "mo da bismo mogli da ra istimo ovaj rusvaj od ruka i da krenemo po planu." "Hej, efe", odvrati Jano , "samo poku avam da malo olabavim stvari. Svi su po stali napeti..." Braun izae iz kuice pre nego to je kosmonaut Tabori zavr io reenicu. " ta ga grize?" upita Riard Franesku. "Izgleda mi da je napet zbog lova", odgovori Franeska. "Lo e je raspolo en jo od jutros. Mo da ga je pritisla odgovornost." "A mo da je tupad ija", ree Vilson. I on se digao na noge. "Odoh ja da odrema

m." Dok je Vilson izlazio iz prostrane kuice, Nikol se seti da je elela da pro veri svima biometrijska oitavanja pre lova. Bio je to prilino jednostavan zadatak. Bilo joj je potrebno samo da stane blizu svakog kosmonauta tokom nekih petdeset pet sekundi i da potom oita kritine podatke na monitoru. Ukoliko nije bilo podata ka u fajlovima upozorenja, itava procedura se tu okonavala. Na ovoj proveri svi su bili isti, ukljuujui i Takagi ija. "Lepo ide", ree Nikol vrlo tiho svome japanskom ko legi. Izi la je da potra i Dejvida Brauna i Red ija Vilsona. Kuica dr Brauna nalazila se na daljem kraju logori ta. Poput svih ostalih pojedinanih stani ta, njegova kuica podseala je na visoki, uski epir spu ten na zemlju. Sve kuice bile su beliaste, visoke oko dva i po metra, sa kru nom osnovom od ne to manje od dva metra u preniku. Naprav ljene su od superlakih, savitljivih materijala koji su objedinjavali jednostavno pakovanje i skladi tenje sa izuzetnom snagom. Nikol je zapazila da kuice pomalo po dseaju na vigvame amerikih indijanaca. Dejvid Braun je bio u svojoj kuici, sedei prekr tenih nogu na tlu ispred pre nosnog kompjuterskog monitora. Na ekranu je bio tekst iz poglavlja o biotima u T akagi ijevom Atlasu Rame. "Izvini, dr Braune", ree Nikol kada je promolila glavu kr oz vrata. "Da", ree on, " ta je?" Nije ni poku ao da prikrije ozlojeenost zbog prekida. "Treba da proverim tvoje biometrijske podatke", ree Nikol. "Nisi sniman j o od prvog izlaza." Braun joj uputi iznerviran pogled. Nikol se ne pomeri. Amerikanac sle e ra menima, napola zagrokta i ponovo se okrenu monitoru. Nikol je klekla pored njega i aktivirala skener. "U kuici sa zalihama ima stolica na sklapanje", ponudi Nikol kada se dr B raun nelagodno prome koljio na tlu. On nije obraao pa nju na njenu primedbu. Zbog ega je tako grub prema meni? - zatee Nikol sebe kako se pita. Da li je to zbog onog i zve taja o Vilsonu i njemu? Ne - odgovori ona na sopstveno pitanje. To je zbog tog a to nikada nisam bila odgovarajue ponizna. Podaci poe e da se pojavljuju na Nikolinom ekranu. Ona pa ljivo otkuca nekoli ko veliina koje su omoguavale prikazivanje upozoravajuih podataka. "Krvni pritisak ti je bio previsok tokom dugih intervala uglavnom tokom poslednja sedamdeset dva sata, ukljuujui skoro itav dana nji dan", ree ona bez oseanja. "Ta vrsta pravilnosti j e obino povezana sa stresom." Dr Braun prestade da ita o biotima i okrenu lice prema sanitetskom oficir u. Zagledao se u prikazane podatke bez razumevanja. "Ovaj dijagram govori o ampl itudi i trajanju tvojih iskakanja iz dozvoljenih granica", ree Nikol, pokazujui na ekran. "Nijedno od tih zasebnih pojavljivanja samo za sebe ne bi bilo ozbiljno. Ali ukupni oblik je razlog za zabrinutost." "Bio sam pod odreenim pritiskom", proguna on, gledajui kako Nikol poziva dr uge prikaze koji su potvrivali njenu prvobitnu tvrdnju. Mnogi Braunovi fajlovi up ozorenja izlazili su iz zadatih granice. Svetlosti su neprekidno treptale na njenom monitoru. "Kakav je najgori s cenario?" zanimalo ga je. Nikol odmeri svog pacijenta. "Kap sa paralizom ili smru", odvratila je. " Ukuliko stanje ostane isto ili se pogor a." Zviznuo je. " ta treba da uinim?" "Najpre", odgovori ona, "treba da pone vi e da spava . Tvoj metaboliki profil p okazuje da si od smrti generala Borzova ukupno sakupio jedanaest asova valjanog o dmora. Zbog ega mi nisu rekao da ima problema sa nesanicom?" "Mislio sam da je re samo o uzbuenju. Jedne noi sam ak popio pilulu za spava nje i nije delovala." Nikoline vee se nabra e. "Ne seam se da sam ti dala pilule za spavanje." Dr Braun se nasme i. "Sranje", ree on, "zaboravio sam da ti ka em. Razgovarao sam sa Franeskom Sabatini o svojoj nesanici jedne noi i ona mi je ponudila pilulu . Uzeo sam je bez razmi ljanja." "Koje noi je to bilo?" upita Nikol. Ponovo je promenila prikazivanje na m onitoru i uzela jo podataka iz memorijskih skladi ta.

"Nisam siguran", ree dr Braun posle izvesnog oklevanja. "Mislim da je bil o..." "Ah, evo ga", ree Nikol. "Vidim ga u hemijskoj analizi. Bilo je to treeg m arta, drugu no posle Borzovljeve smrti. Dan kada ste ti i Hajlman izabrani kao zd ru eni zapovednici. Sudei po prekidu u ovim spektrometrijskim podacima, pretpostavl jam da si uzeo jednu tabletu medvila." "To vidi iz mojih biometrijskih podataka?" "Ne ba ", nasme i se Nikol. "Tumaenje nije jednoznano. Kako si ono rekao tokom ruka? Ponekad je potrebno ekstrapolisati... i spekulisati." Oi im se na trenutak sreto e. Da li bi to mogao biti strah? - upita se Niko l kada je poku ala da protumai ono to je razabrala u njegovom pogledu. Dr Braun skre nu pogled. "Hvala ti, doktore de ardan", ree on kruto, "na izve taju o mom krvnom pr itisku. Poku au da se opustim i da se naspavam. I izvinjavam se to te nisam obavesti o o tome da sam uzeo pilulu." Otpustio ju je pokretom ruke. Nikol zausti da se pobuni protiv otpu tanja, ali odlui da to ne uini. Ionako ne bi poslu ao moj savet, ree ona sebi dok je koraala prema Vilsonovoj kuici. A krvn i pritisak mu u svakom sluaju nije opasno visok. Pomislila je o poslednja dva nap eta minuta njihovog razgovora, po to je zapanjila dr Brauna time to je tano pogodila tip pilule za spavanje. Ima tu ne to to nije sasvim u redu. ta li sam to propustila ? Zaula je Red ija Vilsona kako hre jo pre nego to je stigla do vrata njegovog at ora. Posle kratke rasprave sa sobom, Nikol odlui da ga skanira po to bude odspavao. Potom se vratila do svoje kuice i brzo usnula. "Nikol. Nikol je ardan." Glas joj se ume ao u san i probudio je. "To sam ja . Franeska. Moram ne to da ti ka em." Nikola se lagano uspravi na le aljci. Franeska je ve u la u kuicu. Italijanka j e imala svoj najprijateljskiji osmeh, onaj za koji je Nikol mislila da ga uva isk ljuivo za kameru. "Priala sam sa Dejvidom pre par minuta", ree Franeska kada je pri la le aljci, "i on mi je rekao za va razgovor posle ruka." Franeska je i dalje govorila kada je Nikol zevnula i spustila noge na pod. "Naravno, vrlo me je zabrinulo kada sam ula za njegov krvni pritisak - ne brini, on i ja smo se ve dogovorili da to neu pomin jati - ali stvar koja me je stvarno uznemirila bilo je kada me je podestio da ti uop te nismo rekli za pilulu za spavanje. Tako me je sramota. Trebalo je da ti od mah ka emo." Franeska je govorila prebrzo za Nikol. Pre samo nekoliko trenutaka bila j e u dubokom snu, sanjala je o Bovoau, a sada je odjednom bila prisiljena da slu a stakato ispovedanje italijanskog kosmonauta. "Mo e li da saeka jedan tren dok se ne probudim?" upita Nikol pospano. Nagla se pored Franeske do improvizovanog stola i ispila a u vode. Pila je lagano. "A sada, treba li da shvatim", ree Nikol, "da si me probudila da mi ka e da si dala dr Braunu pilulu za spavanje? Ne to to sam ve znala?" "Da", nasme ila se Franeska. "Hou da ka em, to je jedan deo. Ali shvatila sam da sam zaboravila da ti ka em i za Red ija." Nikol zavrte glavom. "Ne mogu da te pratim, Franeska. Pria li sada o Red iju Vilsonu?" Franeska je oklevala jednu sekundu. "Da", ree ona. "Zar ga nisi proverila skanerom odmah posle ruka?" Nikol ponovo zavrte glavom. "Ne, ve je spavao." Pogledala je na sat. "Pla nirala sam da ga skaniram pre poetka sastanka. Mo da za jedno sat." Franeska je bila rumena. "Pa", ree ona, "kada mi je Dejvid rekao da se med vil pokazao u njegovim biometrijskim podacima, pomislila sam..." zastala je usre d reenice. inilo se kao da se pribira. Nikol je strpljivo ekala. "Red i je poeo da se ali na glavobolje pre vi e od nedelju dana", nastavi Frane ska najzad, "po to su se dva broda misije 'Njutn' spojila za sastanak sa Ramom. Po t o smo on i ja bili bliski prijatelji, a on je znao za moje poznavanje droga - zn a , iz sveg mog rada na dokumentarnoj seriji - upitao me je da li bih mu dala ne to protiv glavobolje. Najpre sam odbila, ali sam najzad, po to me je stalno gnjavio, dala malo nubitrola." Nikol se namr ti. "To je prejak lek za obinu glavobolju. Jo ima doktora koji

veruju da ga ne bi trebalo prepisivati ukoliko sve drugo nije otkazalo..." "Kazala sam mu to", ree Franeska. "Bio je nepopustljiv. Ne zna ti Red ija. Po nekad je te ko raspravljati sa njim." "Koliko si mu dala?" "Ukupno osam pilula, koliinu od dve stotine miligrama." "Nikakvo udo to se pona ao tako udno." Nikol se na e i uze d epni kompjuter sa kr aja stola. U la je u medicinsku bazu podataka i proitala kratku stavku o nubitrolu. "Ovde nema mnogo podataka", ree ona. "Morau da zamolim O'Tula da mi emituje pun p aragraf iz medicinske enciklopedije. Ali ukoliko se dobro seam, zar nije bilo ras prava o tome da nubitrol ostaje nedeljama u sistemu?" "Ne seam se", odvrati Franeska. Pogledala je na monitor u Nikolinim rukama i brzo proitala tekst. Nikol se iznervirala. Zaustila je da je prekori zbog toga , ali se predomislila u poslednjem trenutku. Dakle, dala si medikamente i Dejvid u i Red iju, razmi ljala je ona. Na povr inu seanja nejasno joj izroni slika Franeske ka ko pru a Valeriju Borzovu a u vina nekoliko sati pre njegove smrti. udna hladnoa proe Ni kolinim telom. Da li joj je intuicija bila ispravna? Nikol se okrete i prostreli Franesku hladnim osmehom. "Sada kada si prizn ala da si se igrala doktora i apotekara sa Dejvidom i Red ijem, ima li jo ne to to bi htela da mi ka e ?" "Na ta to misli ?" upita Franeska. "Jesi li davala droge i drugim lanovima posade?" Nikol oseti kako joj srce ubrzava kada je Franeska prebledela, iako jedva primetno, i za trenutak oklevala pre nego to je odgovorila. "Ne. Ne, razume se da nisam", glasio je njen odgovor. 29. LOV Helikopter je vrlo lagano spu tao rover ka tlu. "Koliko jo ima?" upita Jano Tabori preko komunikatora. "Oko deset metara", odvrati Riard Vejkfild odozdo. Stajao je na taki oko s totinu metara ju no od ruba Cilindrinog mora. Iznad njega rover je visio na kraju d va duga kabla. "Pazi da ga meko spusti . U asiji ima vrlo osetljive elektronike." Hiro Jamanaka navede helikopter u naju u moguu visinsku petlju dok je Jano p ri tome elektronskim putem produ avao kablove za po nekoliko centimetara. "Kontakt ", povika Vejkfild. "Na zadnjim tokovima. Prednji treba da siu jo metar." Franeska Sabatini otra do boka rovera da bi snimila istorijsko spu tanje na Ju ni polucilindar Rame. Na pedeset metara od litice, u blizini kuice koja je slu ila kao privremeni tab, ostali kosmonauti su se pripremali za poetak lova. Irina Turg enjeva je proveravala instalaciju kabla sa klopkom u drugom helikopteru. Dejvid Braun se nalazio sam na nekoliko metara od kuice i razgovarao preko radija sa adm iralom Hajlmanom u logori tu Beta. Njih dvojica su pretresali pojedinosti plana za lov. Vilson, Takagi i i de ardanova posmatrali su dovr avanje operacije spu tanja rove ra. "Sada znamo ko je pravi ef ove ekipe", govorio je Red i Vilson svojim sadru zima. Pokazao je Dejvida Brauna. "Ovaj prokleti lov vi e lii na vojnu operaciju od svega to smo do sada uradili, pa ipak zapoveda na najstariji naunik, dok najvi i ofic ir rukuje telefonima." Pljunuo je na tlo. "Hriste, imamo li ovde dovoljno opreme ? Dva helikoptera, rover, tri razliite vrste kaveza - da ne pomenemo nekoliko vel ikih kutija elektronskih i mehanikih govnarija. Ta jadna raja kopilad nema nikakvi h izgleda." Dr Takagi i prinese lasersko tra ilo oima. Brzo je na ao metu. Na pola kilometr a prema istoku bioti-rakovi ponovo su se pribli avali rubu litice. U njihovom kret anju ni ta se nije promenilo. "Potrebna nam je sva ta oprema zbog nesigurnosti", r ee Takagi i tiho. "Niko ne zna ta e se dogoditi." "Nadam se da e se svetlo ugasiti", nasmeja se Vilson. "Spremni smo na to", ume a se Dejvid Braun koji se upravo pridru io trojci k osmonauta. "Lju ture rakova su poprskane lako fluorescentnim materijalom i imamo m nogo baklji. Dok si se ti vajkao zbog du ine na eg poslednjeg sastanka, mi smo dovr av

ali planove snabdevanja." O tro je prostrelio pogledom svog sunarodnika. "Zna , Vils one, mogao bi bar da poku a ..." "Prekid-prekid", zaustavi ga glas Ota Hajlmana. "Novosti. Vrue novosti. U pravo sam dobio poruku od O'Tula da e INN prenositi na u hajku u ivo, sa poetkom kroz dvadeset minuta." "Dobar posao", odvrati Braun. "Do tada bi trebalo da budemo spremni. Vid im da je Vejkfild krenuo ovamo sa roverom." Bacio je pogled na sat. "A rakovi e p onovo okrenuti za nekoliko sekundi. Uzgred, Oto, da se kojim sluajem mo da i dalje ne protivi mome predlogu da klopkom uhvatimo vodeeg biota?" "Da, Dejvide, protivim se. Mislim da je to nepotreban rizik. Ono malo to znamo nagove tava da je vodei rak najmoniji. Zbog ega da reskiramo? Svaki biot bi bio neprocenjivo blago kada bismo ga preneli na Zemlju, naroito ukoliko i dalje funk cioni e. Mo emo da se pobrinemo i o voi po to jednog manjeg budemo imali u vrei." "Onda pretpostavljam da sam po tom pitanju nadglasan. I dr Takagi i i Tabo ri se sla u sa tobom. Isto tako i general O'Tul. Nastaviemo sa planom B. Ciljni bio t bie broj etiri, poslednji zdesna kada se budemo bli ili otpozadi." Rover koji je vozio Vejkfilda i Sabatinijevu stigao je u okolinu kuice is tovremeno kada i helikopter. "Dobar posao, ljudi", ree dr Braun kada su Tabori i Jamanaka iskoili iz helikoptera. "Malo doi do daha, Jano e. Onda poi preko i proveri da li su Turgenjeva i kablovska klopka spremni. Hou da budete u vazduhu za pet mi nuta. Okrenuv i se prema ostalima, Braun dodade: "U redu, to je to. Vilson, Taka gi i i de ardanova u rover sa Vejkfildom. Franeska, ti ide sa mnom u drugi helikopter sa Hiroom." Nikol poe prema roveru, ali je Franeska presrete. "Jesi li ikada koristila ovako ne to?" Italijanska novinarka pru i video kameru veliine male knjige. "Jednom", odgovori Nikol, prouavajui kameru u Franeskinoj ruci, "pre jedana est ili dvanaest godina. Snimala sam jednu od dr Delonovih operacija na mozgu. P retpostavljam..." "uj", prekide je Franeska, "treba mi pomo. Izvini to nisam popriala sa tobom ranije, ali nisam znala... uglavnom, treba mi jo jedna kamera, na zemlji, naroito sada kada idemo u ivo na INN. Ne tra im uda. Ti si jedina koja..." " ta je sa Red ijem?" odvrati Nikol. "On je drugi novinar." "Red i nee da pomogne", ree Franeska brzo. Dr Braun je pozva da doe u helikopt er. "Hoe li, Nikol? Ili da zamolim nekog drugog?" Za to da ne? - proe Nikol kroz um. Nemam druga posla ukoliko ne doe do neke vanredne situacije.. "Naravno", odvratila je. "Hvala ti milion puta", uzviknu Franeska kada je pru ila Nikoli kameru i or tala do helikoptera koji ju je ekao. "Vidi, vidi", ree Red i Vilson kada je Nikol pri la roveru sa kamerom u rukam a. "Vidim da je na eg brodskog doktora regrutovao novinar broj jedan. Nadam se da si tra ila minimalnu nadnicu." "Olabavi, Red i", odvrati Nikol. "Ne smeta mi da poma em drugima kada lino ne mam da radim ni ta posebno." Vejkfild ukljui rover i poe da vozi istono, prema biotima. tab je namerno po dignut u oblasti koju su rakovi ve "poistili". Nabijeno zemlji te veoma je olak avalo napredovanje rovera. Na li su se na stotinu metara od biota za manje od tri minuta . Iznad njih, dva helikoptera su kru ili nad rakovima. Podsetili su Vilsona na le in are koji se vrte oko umirue ivotinje. " ta tano eli da uradim?" upita Nikol Franesku preko primopredajnika u roveru. "Poku aj da ide paralelno sa biotima", odgovori Franeska. "Verovatno mo e da tri naporedo sa njima, bar za izvesno vreme. Najva niji trenutak je kada Jano bude poku a o da zategne omu." "Ovde smo svi spremni", izjavi Tabori nekoliko sekundi potom. "Samo dajt e naredbu." "Da li se ovo prenosi?" upita Braun Franesku. Ona klimnu. "U redu", ree on Jano u. "Kreni." Iz jednog helikoptera izviri dugaki, debeli kabl sa neim to je liilo na preo krenuto vedro na jednom kraju. "Jano e poku ati da usmeri klopku na ciljnog biota", objasni Vejkfild Nikol, "i pustiti da ova prirodno sklizne preko rubova lju ture.

Onda e pojaati potezanje i dii biota sa tla. Staviemo raka u kavez po to se vratimo do logori ta Beta." "Da vidimo na ta lie odozdo", zau Nikol Franesku. Rover je sada bio pored bi ota. Nikol izie i poe da tri pokraj njih. Najpre je bila prepla ena. Iz nekog razloga nije oekivala da budu tako veliki i tako neobinog izgleda. Njihov metalni odsjaj podseao ju je na hladnu spolja njost mnogih novih zgrada Pariza. Dok je trala blatom , bioti su se nalazili na dva metra od nje. Sa automatskim fokusiranjem i kadrir anjem Nikoli nije bilo te ko da snimi valjane slike. "Ne idi ispred njih", opomenu je dr Takagi i. Nije bilo potrebe da se brin e. Nikol nije zaboravila ta su uinili sa onom hrpom metala. "Slike su ti stvarno vrlo dobre", zabruja Franeskin glas sa prijemnika u roveru. "Nikol, poku aj da ubrza do vodeeg biota i zatim da malo po malo kasni , pu tajui kameru da prelazi preko svih redova." ekala je dok Nikol nije pri la elu biota. "Au h. To je savr eno. Sada shvatam zbog ega smo sa sobom poveli i olimpijskog ampiona." U prva dva poku aja Jano je proma io sa klopkom. Meutim, trei put ona se savr eno spusti na lea raka broj etiri. Rubovi mre e, ili korpe, prostre e se sa strane lju ture . Nikol je poinjala da se znoji. Trala je ve etiri minuta. "Od sada", ree Franeska iz helikoptera, "usredsredi se samo na ciljnog raka. Prii najbli e to sme ." Nikol smanji rastojanje do najbli eg raka na metar. Jednom samo to se nije okliznula i ledeni oseaj je svu zapljusnu. Kada bih im pala na put, pomislila je, napravili bi mleveno meso od mene. Kamera joj je bila usmerena na zadnjeg desno g raka kada je Jano poeo da zate e kablove. "Sada!" povika on. Klopka sa zarobljenim biotom poe da se di e sa tla. Sve se desilo vrlo brzo. Ciljni biot upotrebi svoje hvataljke nalik makazama da pros ee jedno od metalnih vlakana klopke. Ostalih pet biota nakratko zastade, mo da itavu sekundu, a onda svi napado e klopku svojim hvataljkama. Metalna mre a bila je potpu no iscepana, a biot osloboen za ciglih pet sekundi. Nikol zapanji ono to je videla. I pored toga to joj je srce lupalo, nastav ila je da snima. Vodei biot sada se spusti na tle. Ostalih pet ga okru i u zbijenom krugu. Svaki biot se povezao jednom hvataljkom za biota u sredi tu, a drugom za s vog desnog suseda. Formacija je bila dovr ena za manje od sledeih pet sekundi. Biot i su bili zabravljeni i nepomini. Franeska je prva progovorila. "Apsolutno neverovatno", kriknu ona uzbueno. "Upravo smo naje ili svako ljudsko bie na Zemlji." Nikol oseti Riarda Vejkfilda pokraj sebe. "Jesi li dobro?" upita je on. "Mislim da jesam", ree ona. I dalje se tresla. Njih dvoje baci e pogled na biote. Nije bilo pokreta. "Protivniki igrai su pre li u odbrambeni polo aj", ree Red i Vilson iz rovera. "T renutni rezultat je Bioti 7, Ljudi 0. "Po to si toliko ubeen da nema opasnosti, sla em se da produ imo. Ali moram pri znati da mene lino uznemirava novi poku aj. Te stvari oigledno komuniciraju izmeu seb e. I ne ini mi se da ele da budu zarobljene." "Oto, Oto", odvrati dr Braun. "Ova procedura je samo direktno usavr enje o ne koju smo probali prvi put. Hvata e se prilepiti za lju turuu raka i omotati svoje tanke niti oko itavog tita. Ostali bioti nee biti u stanju da upotrebe svoje hvata ljke. Nee biti mesta izmeu kabla i ljuske." "Admirale Hajlmane, govori dr Takagi i." U njegovom glasu bilo je nepobitn e zabrinutosti dok je govorio u komunikator. "Moram da prijavim svoje najo trije p rotivljenje da se ovaj lov nastavi. Ve smo videli koliko malo poznajemo ta stvore nja. Kao to je Vejkfild rekao, na poku aj da uhvatimo jednog od njih u klopku oigledn o je aktivirao njihov glavni mehanizam za tite. Nemamo predstavu o tome kako e reag ovati sledei put." "Svi to shvatamo, dr Takagi i", ume a se Dejvid Braun pre nego to je Hajlman mogao da odgovori. "Ali postoje dodatni inioci koji prevazilaze nesigurnost. Najp re, kao to je Franeska istakla, itava Zemlja e ponovo gledati ukoliko odmah krenemo ponovo za biotima. uo si ta je an-Klod Revuar rekao pre dvadeset minuta - ve smo uini li vi e za istra ivanje svemira nego bilo ko drugi jo od prvobitnih sovjetskih i amer ikih kosmonauta u dvadesetom veku. Drugo, sada smo pripremljeni da dovr imo lov. Uk oliko prekinemo poku aje i vratimo svu opremu u Betu, protraiemo premnogo vremena i napora. Najzad, nema oigledne opasnosti. Zbog ega neprekidno pravi tako mrana predvia

nja? Videli smo samo da su se bioti pozabavili nekom vrstom odbrambene aktivnost i." "Profesore Braune..." slavni japanski naunik oproba poslednji put da se o brati razumu, "...molim te, pogledaj oko sebe. Poku aj da zamisli sposobnosti stvor enja koja su stvorila ovu zapanjujuu letelicu. Poku aj da prihvati mogunost da mo da, s amo mo da, ono to inimo mo e biti shvaeno kao neprijateljski in i nekako saop teno inteli enciji koja upravlja ovom letelicom. Pretpostavimo da kao ishod toga mi, kao pre dstavnici ljudske vrste, izlo imo opasnosti ne samo sebe, ve isto tako, u nekom irem smislu, svu na u brau..." "Bla, bla", podsmehnu se Dejvid Braun. "Kako je mogue da ja budem optu en z a nesputane spekulacije...?" Slatko se nasmejao. "To je besmislica. Svi dokazi i du u prilog tome da su svrha i funkcije ovog Rame isti kao kod njegovog prethodn ika i da on uop te nije svestan na eg postojanja. Samo to to se jedna jedina podvrsta robota vezuje izmeu sebe kada je ugro ena nema op te znaenje." Obazro se po ostalima. "Rekao bih da je dosta prie, Oto. Ukoliko nema ni ta protiv, krenuemo da uhvatimo bi ota." Do lo je do kratkog oklevanja sa druge strane Cilindrinog mora. Onda kosmon auti zau e potvrdan odgvoor admirala Hajlmana. "Nastavi, Dejvide. Ali ne rizikuj be z potrebe." "Misli li da smo stvarno u opasnosti?" upitao Hiro Jamanaka dr Takagi ija d ok su Braun, Tabori i Vejkfild razmatrali novu taktiku hvatanja. Japanski pilot je gledao u daljinu prema masivnim strukturama Ju ne udubine i razmi ljao, mo da po pr vi put, o ranjivosti njihovog polo aja. "Verovatno ne", odvratio njegov sunarodnik, "ali je ludaki preduzimati ta kav..." "Ludaki je savr en izraz za to", prekide ga Red i Vilson. "Ti i ja smo jedini glasno izrazili neslaganje sa produ etkom ove budala tine. Ali sve je uinjeno da na i predlozi zazvue glupo i ak kukaviki. Ja bih lino voleo kada bi jedna od tih prokleti nja izazvala cenjenog dr Brauna na dvoboj. Ili jo bolje, kada bi munja o inula iz j ednog od onih iljaka tamo." Pokazao je na velike rogove koje je Hiro Jamanaka prethodno posmatrao. V ilsonov glas se izmeni i u njemu se javi upla eni prizvuk. "Preterali smo sve gran ice ovde. Oseam to u vazduhu. Upozoreni smo da nam preti opasnost od sila koje ni ko od nas ne mo e ak ni poeti da razume. Ali mi ne obraamo pa nju na upozorenja." Nikol se okrete od svojih kolega i baci pogled na ivahni sastanak oko pla niranja koji se odigravao na petnaest metara od nje. In enjeri Vejkfild i Tabori n epobitno su u ivali u izazovu koji je predstavljalo nadmudrivanje biota. Nikol se pitala da li im Rama zaista alje neku vrstu upozorenja. Bla, bla, ree ona sebi, po noviv i izraz Dejvida Brauna. Nevoljno se stresla, prisetiv i se onih nekoliko sekun di kada su rakoliki bioti uni tili metalnu klopku. Previ e sam to ozbiljno shvatila. Kao i Vilson. Nema razloga za strah. Da, kada se ponovo okrenula i pogledala kroz dvogled da bi prouila formac iju biota na pola kilometra odatle, u njoj se javio opipljivi strah koji nije mo gla da raspr i. est rakova se nisu pomerili skoro dva sata. I dalje su bili ukoeni u prvobitnom rasporedu. Koji ti je stvarno cilj, Ramo? upita se Nikol po ko zna k oji put. Njeno sledee pitanje sasvim ju je prenerazilo. Nikada ga ranije nije uob liila u svesti. I koliko nas e se vratiti na Zemlju da ispia tvoju priu? Za drugi poku aj hvatanja Franeska je elela da bude na zemlji pokraj biota. Kao i prethodni put, Turgenjeva i Tabori nalazili su se u prvom helikopteru, sku pa sa najva nijom opremom. Braun, Jamanaka i Vejkfild bili su u drugom helikopteru . Dr Braun je pozvao Vejkfilda da mu pomogne savetima; Franeska je, razume se, na govorila Riarda da snimi za nju poneku sliku iz vazduha kao upotpunjenje automats kim slikama iz helikopterskog sistema. Red i Vilson je vozio roverom kosmonaute na tlu do polo aja biota. "Dakle, e vo najzad jednog valjanog posla za mene", ree on dok su se primicali polo aju vanze maljskih rakova. " ofer." Zagledao se u udaljenu tavanicu Rame. "ujete li, dru kani. Ja sam mnogostran. Umem da inim raznorazne stvari." On pogleda Franesku pokraj nje ga na prednjem sedi tu. "Uzgred, madam Sabatini, jeste li planirali da se zahvalit e Nikoli za spektakularni posao? Njeni akcioni snimci sa tla bili su ti koji su privukli publiku tokom poslednjeg prenosa."

Franeska je bila zauzeta proveravanjem video opreme i najpre nije obratil a pa nju na Red ijevu primedbu. Kada je ponovio svoje podbadanje, odvratila je, ne d i ui pogled: "Mogu li da podsetim gospodina Vilsona da mi nisu potrebni njegovi dos adni saveti o tome kako da se bavim svojim poslom?" "Nekada be e vreme", proguna Red i za svoj gro , vrtei glavom, "kada su se stvar i veoma razlikovale." Bacio je pogled na Franesku. Nije bilo nikakvog nagove taja d a ga makar slu a. "Dok sam jo verovao u ljubav", ree on glasnije. "Pre nego to sam na uio o neveri. Ili ambiciji i sebinosti vezanoj za nju." Trgao je silovito volan rovera ulevo i zaustavio vozilo na etrdesetak met ara od biota. Franeska iskoi bez rei. Tri sekunde kasnije eretala je sa Dejvidom Bra unom i Riardom Vejkfildom o video pokrivanju hvatanja. Uvek uglaeni dr Takagi i zahv alio se Red iju Vilsonu to je vozio rover. "Sti emo", povika Tabori odozgo. Uspeo je da namesti viseeg hvataa u odgovar ajui polo aj u drugom poku aju. Hvata je bila obla, te ka lopta otprilike dvadeset centi metara u preniku, sa tucetom malih rupa ili udubljenja po povr ini. Lagano je baena na sredi te lju ture jednog od spolja njih biota. Zatim je Jano , prenev i rafal naredbi i z lebdeeg helikoptera do procesora u hvatau, naredio ispu tanje prikupljenih metalni h niti umotanih unutar hvataa. Rakovi se nisu ni pomerili kada su se niti obmotal e oko ciljnog biota. " ta misli , inspektore?" povika Jano Riardu Vejkfildu u drugom helikopteru. Riard pregleda neobinu aparaturu. Debeli kabl bio je povezan sa prstenasto m alkom na zadnjem delu helikoptera. Petnaest metara ni e, metalna lopta poivala je na leima odabranog biota, a tanke niti pru ale su se iz lopte oko gornjeg i donjeg dela tita. "Izgleda dobro", odvrati Riard. "Sada preostaje samo jedno pitanje. Da li je helikopter jai od njihovog zajednikog zahvata?" Dejvid Braun naredi Irini Turgenjev da digne lovinu. Ona lagano povea brz inu obrtaja krakova i poku a da se podigne. Male opu tenosti kabla nestade, ali biot i jedva da su se pomerili. "Ili su vrlo te ki, ili se nekako dr e za tlo", ree Riard. "Trgni ih naglo." Iznenadni pokret kabla podi e na trenutak itavu formaciju biota u nebo. Hel ikopter se napinjao dok je masa biota visila na dva ili tri metra iznad tla. Dva raka koji nisu bili povezani sa odabranim biotom prvi su otpali i sruili se u ne pokretnu hrpu nekoliko sekundi posle dizanja sa tla. Ostala tri raka su du e izdr al a, ukupno deset sekundi, pre nego to su konano odvojili hvataljke sa svoga sadruga i pali na tlo. Zau e se op ti povici radosti i estitke dok se helikopter penjao na veu visinu. Franeska je snimala scenu hvatanja sa rastojanja od oko deset metara. Po to su poslednja tri biota, ukljuujui vou, popustila svoj stisak na ciljnom raku i pal a na ramansko tle, ona se zabaci da snima helikopter kako ide ka obali Cilindrino g mora sa svojom lovinom. Bilo joj je potrebno dve ili tri sekunde da shvati da joj svi ne to viu. Vodei biot i njegova dva pratioca nisu se sruili u gomilu kada su pali na tlo. Iako malo o teeni, bili su aktivni i u pokretu samo nekoliko trenutaka posle p ada. Dok je Franeska snimala odlazak helikoptera, vodei biot je osetio njeno prisu stvo i po ao prema njoj. Ostala dva su sledila na jedan korak iza njega. Nalazili su se na samo etiri metra kada je Franeska, i dalje snimajui, shva tila da je sada ona plen. Okrenula se i poela da tri. "Be i u stranu", zaurla Riard V ejkfild u komunikator, "oni umeju da idu samo pravo." Franeska je trala u cik-cak, ali su je bioti i dalje sledili. Prvobitni pr iliv adrenalina joj je pomogao da povea rastojanje izmeu nje i rakova na deset met ara. Ali kako je poinjala da se zamara, neumorni bioti poe e da joj se primiu. Oklizn ula se i gotovo pala. Do trenutka kada je Franeska povratila ritam koraka, vodei b iot se nalazio na ne vi e od tri metra udaljenosti. Red i Vilson je pojurio prema roveru im je postalo jasno da bioti gone Frane sku. U asu kada se na ao za upravljaem vozila, po ao je ka njoj punom brzinom. Prvobit na namera mu je bila da je pokupi i odveze sa puta napada biota. Ali bili su joj preblizu, i zato Red i Vilson odlui da udari tri raka sa strane. Zau se tresak meta la kada je lako vozilo naletelo na biote. Red ijev plan je upalio. Momenat udarca je zaneo Red ija i rakove nekoliko metara u stranu. Neposredne pretnje po Franesku vi e nije bilo.

Ali bioti nisu bili onesposobljeni. Daleko od toga. I pored injenice da j e jedan od rakova-sledbenika izgubio nogu i da je vodeem biotu neznatno o teena jedn a hvataljka, u nekoliko sekundi svi se dado e na posao na olupini. Poeli su da seku rover u komade svojim hvataljkama, a zatim su koristili strahotnu zbirku sondi i turpija da iskidaju komade u jo sitniju parad. Red ija je na trenutak o amutio udarac rovera u biote. Vanzemaljski rakovi s u bili te i nego to je oekivao i o teenje koje je naneo vozilu bilo je ozbiljno. im je s hvatio da su bioti i dalje aktivni, spremio se da skoi iz rovera. Ali nije mogao. Noge su mu bile zarobljene ispod oborene upravljake table. Njegov neobuzdani u as nije potrajao du e od deset sekundi. Niko nije mogao da uini ni ta. Prestravljeni krici Red ija Vilsona odjekivali su bespuem Rame dok su g a bioti kidali u komade ba kao da je i on deo rovera. Sve je bilo obavljeno brzo i sistematino. I Franeska i automatske kamere u helikopteru su snimile poslednje s ekunde njegovog ivota. Slike su preno ene u ivo na Zemlju. 30. POST MORTEM II Nikol je utke sedela u svojoj kuici u logori tu Beta. Nije mogla da obri e iz uma jezivu sliku lica Red ija Vilsona, izoblienog od u asa dok su ga sekli u komade. Poku ala je da prisili sebe da misli na ne to drugo. I ta sada? - pitala se. ta e sada da bude sa misijom? Napolju, u Rami, ponovo je vladao mrak. Svetla su naglo nestala pre tri sata, posle razdoblja osvetljenja trideset etiri sekunde kraeg od prethodnog dana Rame. Nestajanje rasvete trebalo je da izazove mnogo rasprave i nagaanja. Ali nij e. Nijedan kosmonaut nije eleo da razgovara ni o emu. Stra no seanje na smrt Red ija Vi lsona prete ko je poivalo na svima. Uobiajeni sastanak posade posle veere odlo en je do jutra, jer su Dejvid Bra un i admiral Hajlman uestvovali u pro irenoj sednici sa zvaninicima MSA na Zemlji. N ikol nije uzela udela ni u jednom razgovoru, ali joj nije bilo te ko da zamisli nj ihov sadr aj. Shvatala je da postoji vrlo realna mogunost da misija sada bude preki nuta. Povika javnosti mogla bi to zahtevati. Na kraju krajeva, bili su svedoci j ednog od najjezivijih prizora... Nikol pomisli na enevjev koja je sedela pred televizorom u Bovoau i gleda la kako bioti metodino razdiru kosmonauta Vilsona. Uzdrhtala je. Onda je prekoril a sebe zbog toga to je zaokupljena sobom. Pravi u as, ree ona sebi, mora da je bio u Los Anelosu. Srela se sa porodicom Vilsonovih dva puta tokom ranih zabava, neposredno po to je objavljen sastav posade. Nikol se naroito seala deaka. Ime mu je bilo Rendi . Imao je sedam ili osam godina, bio je krupnook i lep. Voleo je sport. Doneo je Nikol jednu od svojih najdra ih stvari, program sa Olimpijade iz 2184. u gotovo s avr enom stanju i zamolio je da potpi e stranu o enskom troskoku. Pomilovala ga je po kosi, a on joj se zahvalio irokim osmehom. Slika Rendija Vilsona koji gleda na televiziji kako mu otac gine bila je previ e za nju. Suze joj se prikupi e u uglovima oiju. Kakva je mora ova godina mora la biti za tebe, mali a, pomislila je. Udarni talas ivota. Najpre radost zbog toga t o su ti oca odabrali za kosmonauta. Onda sve besmislice sa Franeskom i razvodom. A sada ta stra na tragedija. Nikol je postajala poti tena, a um joj je i dalje bio previ e aktivan za san . Zakljuila je da joj je potrebno dru tvo. Oti la je do susedne kuice i blago zakucala na vrata. "Ima li nekog tamo napolju?" zau glas iznutra. "Hai, Takagi i-san", odvrati ona. "Mogu li unutra?" Pri ao je vratima i otvorio ih. "Ovo je neoekivano iznenaenje", ree on. "Da l i je poseta profesionalna?" "Ne", odgovori ona kada je u la. "Strogo neformalna. Nisam mogla da spavam . Pomislila sam..." "Dobrodo la si da me poseti u svako vreme", ree on sa prijateljskim osmehom. "Nisu potrebni nikakvi razlozi." Posmatrao ju je nekoliko sekundi. "Duboko me j e uznemirilo ono to se dogodilo danas po podne. Oseam se odgovornim. Mislim da nis

am dovoljno uinio da zaustavim..." "Ma hajde, igeru", odvratila je Nikol. "Nemoj da si sme an. Nisi ti kriv. B ar si se pobunio. Ja sam doktor, a nisam rekla ni ta." Oi su joj besciljno lutale po Takagi ijevoj kuici. Pokraj njegove le aljke, po stavljenu na malo pare tkanine na podu, Nikol vide neobinu belu figuricu sa crnim oznakama. Pri la joj je i spustila se na kolena. " ta je to?" upita ona. Dr Takagi iju je bilo malo neprijatno. Pri ao je Nikoli i podigao maju nog, de belog orijentalca. Dr ao ga je izmeu palca i ka iprsta. "To je nasleeni necuke iz poro dice moje ene", ree on. "Napravljen je od slonovae." Pru io je oveuljka Nikol. "On je kralj bogova. Njegova pratilja, slina bucmas ta kraljica, poiva na stolu pokraj kreveta moje ene u Kjotu. Nekada, pre nego to su slonovi postali ugro eni, mnogi su ljudi skupljali takve figurice. Porodica moje e ne poseduje izvanrednu zbirku." Nikol stade da prouava oveuljka u ruci. Imao je dobroudni, uzvi eni osmeh na l icu. Zamislila je divnu Maiko Takagi i u Japanu i na nekoliko sekundi zavidela im n a branoj vezi. Tako ne to dogaaje poput Vilsonove smrti ini mnogo podno ljivijim, pomis lila je. "Hoe li da sedne ?" upita je dr Takagi i. Nikol se smesti na kutiju kraj le aja, pa su razgovarali dvadesetak minuta. Uglavnom su izmenjivali seanja na svoje por odice. Nekoliko puta su izdaleka dotakli popodnevnu nesreu, ali su izbegavali det aljnu raspravu o Rami i misiji 'Njutn'. Oboma su im bile potrebne smirujue slike njihovih svakodnevnih ivota na Zemlji. "A sada", ree Takagi i, po to je zavr io oljicu aja i spustio je na kraj stola po red Nikol, "imam neobian zahtev za dr de ardan. Hoe li, molim te, da ode do svoje kuic e i da donese opremu za biometriju? Voleo bih da me skenira ." Nikol poe da se smeje, ali opazi ozbiljnost na licu svog kolege. Kada se vratila sa skanerom nekoliko minuta kasnije, dr Takagi i joj objasni svoj zahtev. "Danas po podne", ree on, "dva puta sam osetio vrlo o tar bol u grudima. Bilo je to tokom uzbuenja, po to je Vilson naleteo na biote i po to sam shvatio..." Nije zavr io reenicu. Nikol klimnu i ukljui instrument za skeniranje. Nijedno od njih nije reklo ni ta tokom sledea tri minuta. Nikol je proverav ala sve podatke upozorenja, prikazane dijagrame i karte pona anja njegovog srca i neprekidno vrtela glavom. Kada je zavr ila, okrenula se prijatelju sa turobnim osm ehom. "Imao si slab srani udar", ree ona dr Takagi iju. "Mo da i dva, jedan odmah za d rugim. A srce ti se od tada sve vreme pona a nepravilno." Videla je da je oekivao t u vest. " ao mi je", ree ona. "Imam sa sobom neke lekove koje ti mogu dati, ali to je samo privremena mera. Moramo se smesta vratiti na 'Njutna' da bismo se pobrin uli za taj problem kako valja." "Pa...", on se bledo nasme i, "...ukoliko su nam predvianja ispravna, onda e u Rami za oko dvanaest sati ponovo biti osvetljeno. Pretpostavljam da emo tada p oi." "Verovatno", odgovori ona. "Odmah u o tome porazgovarati sa Braunom i Haj lmanom. Pretpostavljam da emo ti i ja poi odmah ujutro." Posegao je i uzeo je za ruku. "Hvala ti, Nikol", ree on. Okrenula se. Po drugi put za jedan sat u uglovima oiju pojavi e joj se suze . Nikol izie iz kuice dr Takagi ija i poe prema kraju logora da razgovara sa Dejvidom Braunom. "Ah, ipak si ti", zau ona glas Riarda Vejkfilda u tami. "Bio sam siguran d a spava . Imam novosti za tebe." "Zdravo, Riarde", ree Nikol kada je figura sa svetiljkom u rukama izronila iz tame. "Nisam mogao da spavam", ree on. "Previ e jezivih slika u mojoj glavi. Pa s am odluio da poradim na tvom problemu." Nasme io se. "Bilo je lak e nego to sam mislio . Hoe li da doe do moje kuice da ti objasnim stvar?" Nikol je izgledala zbunjena. Bila je obuzeta onim to e rei Braunu i Hajlman u o Takagi iju. "Sea se, zar ne?" upita Riard. "Problem sa RoHirovim softverom i runim komandama." "Na tome si radio?" upita ona. "Ovde dole?" "Svakako. Samo je trebalo da ka em O'Tulu da mi emituje potrebne podatke.

Doi da ti poka em." Nikol zakljui da susret sa dr Braunom mo e da saeka jo koji minut. Po la je sa Riardom. On kucnu o jednu kuicu dok su prolazili kraj nje. "Hej, Tabori, pogodi ta? " povikao je. "Zatekao sam na u dra esnu damu doktora kako eta po pomrini. Hoe li da nam se pridru i ?" Okrenuo se prema Nikol. "Najpre sam njemu objasnio neke pojedinosti", ree Riard. "U kuici ti je bio mrak, pa sam mislio da spava ." Jano se pojavi na vrata manje od minut kasnije i pozdravi Nikol sme kom. "U redu, Vejkfilde", ree on, "ali nemoj da bude dugo. Najzad me je uhvatio dreme ." U svojoj kuici britanski in enjer je sa oiglednim u ivanjem objasnio ta se desi lo robotu hirurgu kada se "Njutn" neoekivano zaneo. "Bila si u pravu, Nikol", ree on, "kada si govorila o komandama koje su runo zadate RoHiru. I te komande su zai sta iskljuile normalne algoritme za za titu. Ali nijedna nije ubaena pre Raminog man evra." Vejkfild se nasme i i produ i, pa ljivo zagledan u Nikol da bi se uverio da on a sledi njegovo obja njenje. "Oigledno je Jano zadao tri komande kada je pao i zakaio prstima upravljaku kutiju. To je bar RoHir pomislio; saop teno mu je da su mu upuen e tri komande. Razume se, predstavljale su obino smee. Ali RoHir to nije mogao zna ti. Mo da sada mo e da pojmi ne to od mora koje proganjaju projektante sistemskog so ftvera. Naprosto nema naina da iko predvidi sve mogue sluajnosti. Projektanti su nai nili za titu od jedne nenamerno zadate naredbe - na primer, ako neko oe e upravljaku k utiju tokom operacije - ali ne od nekoliko uzastopnih pogre nih naredbi. Tokom pro jektovanja itavog sistema, rune komande se u su tini smatraju sredstvom za sluaj vanr ednih situacija. Zbog toga imaju najvei prioritet u strukturi prekida RoHirovog s oftvera i uvek se smesta procesiraju. Meutim, konstrukcija potvruje da mo e postojat i pojedinana 'pogre na' naredba i ima sposobnost da je odbaci i da pree dalje na sle dei prioritetni prekid, u koga spada i za tita od gre ke." "Izvini", ree Nikol. "Izgubio si me. Kako mo e konstrukcija da bude struktu irana tako da odbaci jednu pogre nu komandu, ali ne i nekoliko? Mislila sam da ih taj prosti procesor prima u nizu." Riard se okrete svom prenosivom kompjuteru i, radei na osnovu bele aka, pozv a na monitor masu brojeva poreanih po redovima i kolonama. "Evo operacija, razlo en ih u jednu po jednu instrukciju, koje je softver RoHira izveo posle runih komandi ." "Ponavljaju se", primeti Jano , "svakih sedam operacija." "Tano tako", odvrati Riard. "RoHir je poku ao tri puta da procesira prvu runu komandu, nijednom nije uspeo, a zatim je pre ao na sledeu komadnu. Softver je funk cionisao tano onako kako je projektovan..." "Ali za to se", upita Tabori, "posle vratio na prvu naredbu?" "Zbog toga to projektanti softvera nikada nisu pomi ljali na mogunost vi estru kih pogre nih runih naredbi. Ili bar nisu tu mogunost ugradili u konstrukciju. Unutr a nji upit softvera postavlja pitanje posle procesiranja svake naredbe da li posto ji jo neka runa komanda u baferu. Ukoliko ne, onda softver odbacuje prvu naredbu i slobodan je da rukuje sledeim prekidom. Ali ukoliko postoji, softveru se saop tava da upamti odbaenu naredbu i procesira sledeu. E sada, ukoliko su dve naredbe uzas topce odbaene, softver pretpostavlja da je neispravan hardver komandnog procesora i ponovo poku ava da procesira istu runu naredbu. Mo e da shvati ovo rezonovanje? Pret postavimo da jedna..." Nikol je nekoliko sekundi slu ala Riarda i Jano a kako priaju o redundantnim p odsistemima, naredbama u baferu i naredbodavnim strukturama. Imala je vrlo malo znanja i o za titi u sluaju gre ke i izvoenju redundancije i nije mogla da sledi izmen u misli. "Samo trenutak", ume ala se posle du eg vremena, "opet ste me izgubili. Upa mtite, ja nisam in enjer. Zar niko ne mo e da mi da kratak sadr aj na normalnom engles kom?" Vejkfild stade da se izvinjava. "Oprosti, Nikol", ree on. "Poznato ti je t a je to softver zasnovan na strukturi prekida?" Klimnula je. "I upoznata si sa n ainom na koji se upravlja prioritetima u takvom sistemu? Dobro. Onda je obja njenje

prosto. Prekidi zasnovani na podacima sa akcelerometra i sistema za snimanje sl ike imaju ni i prioritet od runih naredbi koje je nenamerno uneo Jano kada je pao. S istem se zatvorio u softversku petlju dok je poku avao da procesira pogre ne naredbe i nije uop te imao prilike da primeti signale gre ke sa senzorskih podsistema. Zbog toga je skalpel nastavio da see." Iz nekog razloga Nikol je bila razoarana. Obja njenje je bilo sasvim jasno, a ona u svakom sluaju nije elela da analiza uka e na Jano a ili ma kog drugog lana pos ade. Ali bilo je previ e prosto. Nije vredelo sveg ulo enog vremena i energije. Nikol sede na le aj u kuici Riarda Vejkfilda. "Toliko to se tie misterije", ree ona. Jano sede pored nje. "Razvedri se, Nikol", ree on. "To je dobra vest. Sada smo bar sigurni da nismo pogre ili u postupku inicijalizacije. Postoji logino obja n jenje za ono to se desilo." "Sjajno", odvrati ona sarkastino. "Ali general Borzov je i dalje mrtav. A sada i Red i Vilson." Nikol pomisli na neuravnote eno pona anje amerikog novinara toko m poslednjih nekoliko dana i priseti se svog ranijeg razgovora sa Franeskom. "Da nije kojim sluajem", ree ona spontano, "neko od vas dvojice uo da se general Borzov ali na glavobolju ili neke druge neprijatnosti? Naroito na dan banketa?" Vejkfild zavrte glavom. "Ne", ree Jano , "za to pita ?" "Pa, zatra ila sam od prenosnog dijagonostiara da mi na osnovu Borzovljevih biometrijskih podataka da verovatnog uzronika njegovih simptoma, pod uslovom da nije imao upalu slepog creva. Najverovatniji razlog na listi bila je reakcija na medikamente. Verovatnoa ezdeset dva posto. Pomislila sam da je mo da u pitanju reak cija na neki lek." "Stvarno?" ree Jano , probuene radoznalosti. "Zbog ega mi ranije nisi kazala ni ta o tome?" "Htela sam... nekoliko puta", odgovori Nikol. "Ali inilo mi se da te ne z anima. Sea li se kada sam svratila do tvoje sobe na 'Njutnu' dan posle smrti gener ala Borzova? Bilo je to odmah posle sastanka posade. Prema nainu na koji si odgov orio zakljuila sam da ne eli da se vraa na..." "Bo e." Jano zavrte glavom. "Kako mi ljudi ne uspevamo da saobraamo. Bila je to obina glavobolja. Ni ta vi e i ni ta manje. U svakom sluaju nisam nameravao da stvor im utisak da ne elim da priam o Valerijevoj smrti." "Kad je ve re o saobraanju", ree Nikol, po to se umorno digla sa le aja, "moram da vidim dr Brauna i admirala Hajlmana pre nego to poem u krevet." Pogledala je Ve jkfilda. "Mnogo ti hvala na pomoi, Riarde. Volela bih da mogu da ka em da se sad osea m bolje." Nikol prie Jano u. "Izvini, prijatelju", ree ona. "Trebalo je da podelim itav u istragu sa tobom. Verovatno bi bila gotova mnogo br e..." "U redu je", odvrati Jano . "Ne brini o tome." Nasme io se. "Doi. Poi u s tobom do moje kuice." Nikol zau glasan razgovor unutra pre nego to je zakucala na vrata kuice. De jvid Braun, Oto Hajlman i Franeska Sabatini raspravljali su kako da odgovore na p oslednja uputstva sa Zemlje." "Preteruju", govorila je Franeska. "I to e shvatiti im budu imali vremena d a razmisle. Nije ovo prva misija koja je pretrpela gubitak ljudskog ivota." "Ali naredili su nam da se vratimo na 'Njutna' to je pre mogue", pobuni se admiral Hajlman. "Zato emo sutra ponovo porazgovarati sa njima i objasniti im zbog ega elimo da najpre ispitamo Njujork. Takagi i ka e da e more poeti da se topi za dan ili dva, pa emo ionako morati da odemo. Osim toga, Vejkfild, Takagi i i ja smo zaista uli ne to one noi, iako mi Dejvid ne veruje." "Ne znam, Franeska", zausti dr Braun, a onda zau Nikolino kucanje. "Ko je? " upita o tro. "Kosmonaut de ardanova. Imam va nih medicinskih informacija..." "Slu aj, de ardanova", rekide je Braun brzo, "imamo puno posla. Zar to ne m o e da saeka do jutra?" U redu, ree Nikol sebi. Mogu da saekam do jutra. Ionako nije bila preteran o eljna da odgovara na pitanja dr Brauna o stanju Takagi ijevog srca. "Rod er", ree on a glasno, smejui se u sebi to je upotrebila taj vojni izraz.

Za nekoliko sekundi Nikol zau kako rasprava ponovo poinje iza nje. Lagano je koraala do svoje kuice. Sutra mora biti bolji dan, mislila je dok je puzala na svoj le aj. 31. UDO IZ ORVIJETA

"Laku no, Oto", ree Dejvid Braun kada je nemaki admiral napustio kuicu. "Vid imo se ujutro." Dr Braun zevnu i protegli se. Pogledao je na asovnik. Preostalo j e ne to manje od osam sati do ponovnog paljenja svetla. Svukao je letaki kombinezon i popio malo vode. Upravo se spu tao na le aj kad a Franeska ue u kuicu. "Dejvide", ree ona, "imamo jo problema." Pri la je i kratko ga p oljubila. "Priala sam sa Jano em. Nikol sumnja da je Valerij bio drogiran." " taaa?" odvrati on. Seo je na le aljci. "Kako je mogue? Nije bilo nikakvog.. ." "Oevidno su postojali neki dokazi u njenim biometrijskim podacima i ona i h je lukavo na la. Pomenula je to Jano u veeras." "Nisi reagovala kada ti je rekao, je li? Hou da ka em, moramo biti apsolutn o..." "Razume se da nisam", odgovori Franeska. "Uostalom, Jano nikada ne bi posu mnjao ne to ni za hiljadu godina. On je totalno nevina ce. Bar kada su takve stvari u pitanju." "Prokleta ena", ree Dejvid Braun. "I prokleta njena biometrija." Protrljao je lice rukama. "Kakav dan. Najpre onaj tupavi Vilson poku ava da izigrava heroja . A sad ovo... Rekao sam ti da je trebalo da uni timo sve podatke o operaciji. Bil o bi lako uni titi centralne fajlove. Onda stvari nikada ne bi..." "I dalje bi imala svoje biometrijske zapise", usprotivi se Franeska. "Tam o su osnovni dokazi. Morao bi da bude apsolutni genije da uzme podatke o samoj ope raciji i zakljui bilo ta." Sela je i prislonila glavu dr Brauna uz grudi. "Na a velik a gre ka nije bila kada nismo uspeli da uni timo fajlove. To bi izazvalo sumnjiavost u MSA. Gre ka nam je bila kada smo potcenili Nikol de ardan." Dr Braun se oslobodi njenog zagrljaja i ustade. "Prokletstvo, Franeska, s ve je to tvoja gre ka. Nije trebalo da pustim da me nagovori na to. Sve vreme sam z nao..." "Sve vreme si znao...", prekide Franeska o tro svog sadruga, "...da ti, Dej vid Braun, nee ii na Ramu u prvom izlasku. Sve vreme si znao da e tvoji budui milioni kao heroja i istaknutog voe ekspedicije biti ozbiljno dovedeni u pitanje ako ost ane na 'Njutnu'." Braun prestade da odmerava sobu koracima i okrete se Franeski. " Sve vreme si znao", produ i ona bla e, "da i ja imam skrivenog interesa da poe na taj izlazak. I da mo e raunati na mene za podr ku." Uzela ga je za ruke i povukla nazad prema le aju. "Sedi, Dejvide", ree Frane ska. "Ve smo pro li kroz ovo mnogo puta. Nismo mi ubili generala Borzova. Naprosto smo mu dali drogu koja izaziva simptome upale slepog creva. Zajedno smo doneli t u odluku. Da Rama nije poeo da manevri e i da robot hirurg nije otkazao, plan bi na m savr eno uspeo. Borzov bi danas bio na 'Njutnu' i oporavljao se od operacije sle pog creva, a ti i ja vodili bismo istra ivanje Rame." Dejvid Braun izvue ruke iz njenih i poe da ih trlja. "Oseam se tako... tako neisto", ree on. "Nikada pre nisam uinio ne to slino. Hou da ka em, dopadalo se to nama ili ne, delom smo odgovorni za smrt Borzova. Mo da i za Vilsonovu. Mogli bi nas op tu iti." Ponovo je zavrteo glavom. Na licu mu je bio izgubljen izraz. "Trebalo bi da budem naunik", ree on. " ta mi se to desilo? Kako sam se ume ao u takve stvari?" "Po tedi me svoje pravednosti", ree Franeska o tro. "I ne zavaravaj se. Nisi l i ti ovek koji je ukrao najva nije astronomsko otkrie decenije od devojke postdiplom ca? A zatim se venao sa njom da bi je uutkao zauvek? Tvoj integritet je kompromito van jo vrlo, vrlo davno." "To nije fer", ree dr Braun cmizdravo. "Veinom sam bio po ten. Osim..." "Osim kada je bilo va no i kada ti je mnogo zavisilo od toga. Koja hrpa dr eka!" Franeska ustade i poe da odmerava kuicu koracima. "Vi mu karci ste takvi prokle ti licemeri. Odr avate svoje razmetljive predstave o sebi sa neverovatnim racional izacijama. Nikada ne priznajete sebi ko ste stvarno i ta stvarno hoete. Veina ena je

po tenija. Mi priznajemo svoje ambicije, elje, ak i svoje najosnovnije nedostatke. Priznajemo svoje slabosti. Suoavamo se sa sobom onakvim kakve jesmo, a ne onakvim kakve bismo volele da budemo." Vratila se le aju i ponovo uzela Dejvidove ruke u svoje. "Zar ne vidi , drag i?" ree ona ozbiljno. "Ti i ja smo srodne du e. Na savez je zasnovan na najjaoj moguoj vezi - obostranom interesu. Oboje nas pokreu isti ciljevi - mo i slava." "Zvui grozno", ree on. "Ali je istina. ak i ako ne eli to da prizna sebi. Dejvide, dragi, zar ne vi di da tvoja neodlunost potie iz nemogunosti da prizna svoju pravu prirodu. Pogledaj m e. Ja tano znam ta hou i nikada me ne zbunjuje dono enje odluka o tome ta treba da rad im. Pona anje mi je automatsko." Ameriki fiziar je dugo utke sedeo pored Franeske. Posle izvesnog vremena okr enuo se i spustio joj glavu na rame. "Najpre Borzov, a sada Vilson", ree on sa uz dahom. "Oseam se kao premlaen; voleo bih da se ni ta od svega ovoga nije dogodilo." "Ne mo e odustati, Dejvide", ree ona, milujui mu glavu. "Predaleko smo oti li. A velika nagrada nam je sada nadohvat ruke." Franeska pru i ruke prema njemu i poe da mu svlai majicu. "Bio je to dug i te a k dan", govorila je smirujue. "Hajde da probamo da ga zaboravimo." Dejvid Braun s klopi oi dok mu je milovala lice i grudi. Franeska se na e nad njega i lagano ga poljubi u usta. Nekoliko trenutaka k asnije naglo stade. "Vidi ", ree ona, "sve dok smo zajedno, mo emo da crpemo snagu je dno iz drugog." Stala je pred Dejvida i naterala ga da otvori oi. "Po uri", ree on nestrpljivo, "ve sam..." "Ne brini toliko o tome", odvrati Franeska i lenjo stade da mu svlai panta lone, "sa mnom nikada nisi imao problema." Franeska se ponovo nasme i kada mu je ra zmakla noge i prislonila njegovo lice o svoje grudi. "Upamti", ree ona, lagano mu svlaei gaice slobodnom rukom, "ja nisam Elen." Prouavala je Dejvida Brauna dok je spavao kraj nje. Napetost i uznemireno st koji su preovlaivali njegovim licem pre samo nekoliko minuta zamenio je bezbri n i osmeh deaka. Mu karci su tako jednostavni, pomisli Franeska. Orgazam je savr eno sre dstvo protiv bola. Volela bih da je i nama tako lako. Skliznula je sa malog le aja i ponovo se obukla. Franeska je bila vrlo pa lji va, kako ne bi uznemirila svog usnulog prijatelja. Ali ti i ja i dalje imamo pra vi problem, ree ona sebi dok je zavr avala sa odevanjem, kojim se moramo brzo pozab aviti. A bie utoliko te e to imamo posla sa enom. Franeska izie iz kuice u tminu Rame. Bilo je nekoliko upaljenih svetiljki u blizini skladi ta na drugom kraju bivaka, ali inae je logori te Beta bilo u tami. Sv i ostali su spavali. Upalila je malu barterijsku lampu i po la ju no, ka Cilindrinom moru. ta to eli , madam Nikol de ardan? pitala se dok je koraala. I gde ti je slabos t, tvoja Ahilova peta? Nekoliko minuta Franeska je listala sdvoju celokupnu memor iju u vezi sa Nikol, poku avajui da nae ma koji nedostatak linosti ili karaktera koji bi mogla da iskoristi. Novac nije odgovor. Ni seks, bar ne sa mnom. Ona se nevo ljno nasmeja. A svakako ne sa Dejvidom. Tvoj prezir prema njemu suvi e je oigledan. A ucena? upita se Franeska dok se primicala obali Cilindrinog mora. Seala s e Nikoline o tre reakcije na njeno pitanje o enevjevinom ocu. Mo da, pomisli ona, kad a bih znala odgovor na to pitanje... ali ne znam. Franeska je privremeno bila osujeena. Nije mogla da smisli nikakav nain da kompromituje Nikol de ardan. Svetla logora iza nje ve su bila jedva vidljiva. Frane ska ugasi svetiljku i vrlo pa ljivo sede sa nogama preko ruba litice. To to su joj noge visile nad smrznutim ledom Cilindrinog mora vrati joj ni z bolnih uspomena iz detinjstva u Orvijetu. U jedanaestoj godini, i pored bara a z dravstvenih upozorenja koja su je saletala sa svih strana, prkosna Franeska odluil a se da pone da pu i. Svakog dana posle kole krenula bi svojim putem niz breg do dol ine podno grada i sela na obalu svog omiljenog potoka. Tamo bi utke pu ila, in usaml jene pobune. Tih lenjih popodneva ivela je u izma tanom svetu zamkova i princeza, m ilionima kilometara od svoje majke i ouha. Seanje na te trenutke odrastanja izazva e u Franeski neodoljivu elju da pu i. U zimala je svoje nikotinske pilule tokom itave misije, ali one su zadovoljavale sa mo njenu fiziku naviku. Nasmejala se sebi i posegla u posebni d ep svog letakog komb

inezona. Franeska je sakrila tri cigarete u specijalnu posudu koja e ih odr ati u sv e em stanju. Rekla je sebi pre polaska sa Zemlje da su cigarete tu "za sluaj vanred nog stanja"... Pu enje cigarete na vanzemaljskoj letelici bilo je jo neuvenije nego pu enje u jedanaestoj godini. Franeska po ele da podvrisne od odu evljenja kada je zabacila gl avu i ispustila dim u ramanski vazduh. Od tog ina se osetila slobodno, nesputano. Najednom, i pretnja koju je predstavljala Nikol de ardan nekako vi e nije delovala ozbiljno. Dok je pu ila, Franeska se prisetila silne usamljenosti te devojice koja se prikradala padinama starog Orvijeta. Isto se tako setila stra ne tajne koju je zau vek zakljuala u srcu. Franeska nikome nije ispriala o svom ouhu, u svakom sluaju ne s vojoj majci, i retko je uop te razmi ljala o tome. Ali dok je sedela na obali Cilind rinog mora, bol iz detinjstva iskrsnu u njoj u o trom pra njenju. Poelo je odmah posle mog jedanaestog roendana, pomisli ona, zaroniv i u poje dinosti svog ivota od pre osamnaest godina. Najpre nisam imala pojma ta taj kopila n hoe. Jo jednom je duboko uvukla dim cigarete. ak i po to je poeo da mi donosi poklon e bez razloga. Bio je direktor njene nove kole. Kada je prvi put podvrgnuta kompletu tes tova sposobnosti, Franeska je postigla najvi i rezultat u istoriji Orvijeta. Izbila je izvan skale, pravo udo. Do tada, on je nije nikada primeivao. Venao se sa njeno m majkom osamnaest meseci ranije i skoro smesta potom postao otac dvojice blizan aca. Franeska je bila smetnja, jo jedna gladna usta, ni ta vi e od dela majinog name taja . Nekoliko meseci bio je naroito prijatan prema meni. Onda je majka oti la da poseti teta Karlu na nekoliko dana. Bolna seanja brzo doo e, poput bujice navre e joj u um. Prisetila se zadaha vina u dahu ouha, njegovog znoja na svom telu, svojih suza kada je izi ao iz njene sobe. Mora je trajala vi e od godinu dana. Silom joj se nametao svaki put kada m ajke nije bilo kod kue. Onda ga je jedne veeri, dok se oblaio i gledao u drugom pra vcu, Franeska udarila u potiljak svojom aluminijumskom palicom za bezbol. Ouh joj se sru io na pod, okrvavljen i bez svesti. Odvukla ga je u dnevnu sobu i tamo osta vila. Vi e me nikada nije ni pipnuo, priseti se Franeska, gasei pikavac u ramansko m zemlji tu. Bili smo stranci u istoj kui. Od tada sam provodila najvei deo vremena sa Robertom i njegovim prijateljima. ekala sam priliku. Bila sam spremna kada je nai ao Karlo. Tokom leta 2184. Franeska je napunila etrnaestu. Provela je najvei deo tog leta dangubei po glavnom trgu Orvijeta. Njen stariji brat Roberto upravo je dobio diplomu turistikog vodia za katedralu na trgu. Stari Duomo, glavna turistika atrak cija u gradu, podizan je u fazama, poev od etrnaestog stolea. Crkva je bila umetniko i arhitektonsko remek-delo. Freske Luke Sinjorelija u njenoj kapeli San Brizio bile su nadaleko slavljene kao najbolji primeri ma tovitosti slikarstva petnaestog stolea izvan Vatikana. Progla enje za slu benog turistikog vodia kroz Doumo smatrano je poprilinim dos tignuem, naroito u devetnaestoj godini. Franeska se izuzetno ponosila Robertom. Pon ekad ga je pratila na turama, ali samo pod uslovom da su se prethodno dogovorili da ga ne sramoti svojim sarkazmima. Jednog avgustovskog popodneva, odmah posle ruka, elegantna limuzina zaust avila se na pjaci pokraj Duoma, a ofer je zatra io vodia iz turistikog biroa. Gospodi n iz limuzine nije obezbedio rezervaciju i Roberto je bio jedini na raspolaganju . Franeska je sa velikom radoznalo u gledala kako niski, zgodni mu karac, u svojim kas nim tridesetim ili ranim etrdesetim godinama, izlazi sa zadnjeg sedi ta i predstavl ja se Robertu. Ve skoro stotinu godina automobilima je bio zabranjen pristup u go rnji Orvijeto, osim sa posebnom dozvolom, to je Franeski stavilo do znanja da ovek mora biti krupna zverka. Kao i uvek, Roberto zapoe turu reljefima koje je izvajao Lorenco Maitani na spolja njim portalima crkve. I dalje radoznala, Franeska je stajala odmah sa str ane i u ti ini pu ila, dok je njen roak obja njavao znaaj neobinih demonskih figura na dn u jednog stuba. "Ovo je jedna od najranijih predstava pakla", ree Roberto i pokaz a skupinu danteovskih figura. "Predstave pakla iz etrnaestog veka podrazumevale s

u krajnje doslovno tumaenje biblije." "Ha!" ume a se Franeska iznenada, baci cigaretu na kaldrmu i poe prema Rober tu i zgodnom strancu. "Bila je to isto tako vrlo mu ka predstava pakla. Obratite p a nju da veina demona ima dojke, a naslikani gresi su najveim delom seksualni. Mu karc i su uvek verovali da su stvoreni savr eni; ene su ih nauile grehu." Stranca je zapanjila pojava te trkljaste tinejd erke koja je oduvavala dim sa usta. Smesta je primetio njenu prirodnu lepotu i bilo mu je jasno da je vrlo bistra. Ko je mogla da bude? "To mi je roaka, Franeska", ree Roberto, oevidno postien zbog njene upadice. "Karlo Bjanki", ree ovek i pru i ruku. Dlan mu je bio vla an. Franeska di e pogle d prema njegovom licu i razabra na njemu da se mu karac zanima za nju. Oseti kako joj srce udara u grudima. "Ukoliko slu a Roberta", ree ona koketno, "onda e dobiti sam o slu benu turu. On izostavlja sone pojedinosti." "A ti, mlada damo..." "Franeska", ree ona. "Da, Franeska. Dr i li ti sopstvenu turu?" Franeska mu uputi najslai osmeh. "Mnogo itam", ree ona. "Znam sve o umetnici ma koji su radili na katedrali, naroito o slikaru Luki Sinjoreliju." Zastala je n a trenutak. "Jesi li znao", nastavi ona, "da je Mikelanelo dolazio ovde da prouava Sinjorelijeve aktove pre nego to je oslikao svod Sikstinske kapele?" "Ne, nisam." Karlo se srano nasmeja. Ve je bio oaran. "Ali sada znam. Hodi. Pridru i nam se. Mo e da doda pone to onome to tvoj roak Roberto ka e." Dopadao joj se nain na koji je sve vreme piljio u nju. Bilo je to kao da joj se divi, kao da je lepa slika ili ogrlica sa draguljima; oi mu nisu propu tale ni ta dok su bez ikakvog stida etale po njenoj figuri. A njegov laki smeh ju je pod badao. Franeskini komentari postajali su sve nepristojniji i drskiji. "Vidi onu jadnu devojicu na leima demona?" ree ona dok su gledali zbunjujuu i zlo bu genijalnosti koju su izra avale Sinjorelijeve freske u kapeli San Brizio. "Iz gleda kao da trti onog demona otpozadi, zar ne? Zna ko je ona? Njeno lice i golo telo predstavljaju Sinjorelijevu devojku. Dok je on ovde rmbaio dan za danom, ona je poela da se dosauje i odluila da smota ponekog dasu sa strane. Luka je stvarno i znuo. I zato ju je prikovao ovde. Osudio je da zauvek ja e demona." Kada je prestao da se smeje, Karlo upita da li misli da je enina kazna pr avedna. "Naravno da nije", odvrati etrnaestogodi njakinja. "To je samo jo jedan prim er mu kog ovinizma iz petnaestog veka. Mu karci su smeli da tucaju koga god hoe i nazi vani su plodnim; ali ekaj samo da ena poku a da se zadovolji..." "Franeska!" prekide je Roberto. "Stvarno! To je previ e. Majka bi te ubila kada bi ula ta pria ..." "Moja majka je nebitna u ovom trenutku. Priam o dvostrukom moralu kakav i danas postoji. Pogledaj samo..." Karlo Bjanki jedva je mogao da poveruje u svoju sreu. Bogati modni kreato r iz Milana, ovek koji je postigao meunarodnu slavu do tridesete godine, sluajno je , nekim efom, odluio da iznajmi kola do Rima umesto da ide uobiajenim ekspres vozom . Njegova sestra Monika mu je uvek priala o lepoti Duoma u Orvijetu. Zaustavljanj e na tom mestu predstavljalo je jo jednu odluku u minut do dvanaest. A sad! Auh, auh. Devojka je bila izvanredan zalogaji. Pozvao je Franesku na veeru kada je tura bila gotova. Ali kada su stigli d o ulaza u najbolji restoran u Orvijetu, devojka zastade. Karlo je shvatio. Odveo ju je do radnje i kupio joj skupocenu novu haljinu, uz odgovarajue cipele i popr atne stvari. Zapanjio se koliko je lepa. A tek joj je etrnaesta! Franeska nikada ranije nije pila stvarno kvalitetno vino. Sada je to inila kao da je posredi voda. Svako jelo bilo je tako ukusno da je doslovce ciala. Kar la je opinila ta ena-dete. Dopadao mu se nain na koji je pu tala da joj cigareta visi iz ugla usta. Bila je tako neizve taena, tako savr eno bezobzirna. Kada je jelo bilo gotovo, ve je pao mrak. Franeska poe sa njim do limuzine parkirane ispred Duoma. Dok su i li uskom ulicom, ona se na e i aljivo ga gricnu za u vo. Spontano ju je privukao sebi i nagradio ga je eksplozivni poljubac. Navala u slabinama sveg ga obuze. I Franeska je to osetila. Nije oklevala ni sekunde kada je Karlo predlo io da se provozaju u kolima. Do trenutka kada je limuzina stigla do predgraa Orvijet

a, ve je sedela ra irenih nogu preko njega na zadnjem sedi tu. Trideset minuta kasnij e, kada su svr ili sa voenjem ljubavi po drugi put, Karlo nije mogao da podnese pom isao da se rastane sa tom neverovatnom devojkom. Upitao je Franesku da li bi vole la da poe sa njim do Rima. "Andiamo", odvrati ona sa osmehom. I tako smo oti li do Rima, a zatim na Kapri, priseti se Franeska. Pariz na nedelju dana. U Milanu si me ostavio da ivim sa Monikom i Luiijem. Zbog spoljnjeg utiska. Mu karci se uvek toliko brinu za spoljne utiske. Franeskino dugo sanjarenje se prekide kada joj se uini da je ula korake u d aljini. Oprezno je ustala u tami i oslu nula. Bilo joj je te ko da uje i ta izuzev sops tvenog disanja. Onda je zaula zvuk ponovo, vi e na levo. U i joj reko e da zvuk dopire sa leda. Nalet straha preplavi je slikama bizarnih stvorenja koja napadaju logor sa leda. Ponovo je oslu nula, vrlo pa ljivo, ali nije ula ni ta. Franeska se okrenu logoru. Volela sam te, Karlo, ree sebi, ako sam ikada v olela nekog mu karca. ak i po to si poeo da me deli sa prijateljima. Jo vi e davno sahran enog bola izbi na povr inu i Franeska poe da se bori sa o trim gnevom. Sve dok nisi poe o da me tue . To je uni tilo sve. Dokazao si da si pravo ubre. Franeska vrlo odluno odgurnu seanja u stranu. A sada, gde smo ono stali? po mislila je dok se pribli avala svojoj kuici. Ah, da. Tema je bila Nikol de ardan. Ko liko ona stvarno zna? I ta da uinimo tim povodom? 32. ISTRA IVA NJUJORKA Maju ni sat na ruci probudi dr Takagi ija iz dubokog sna. Nekoliko trenutaka bio je neusredsreen, nesposoban da se priseti gde je. Seo je na svoj le aj i protr ljao oi. Posle du eg vremena prisetio se da je unutar Rame i da je alarmni signal p ode en da ga probudi posle pet sati sna. Obukao se u tami. Kada je zavr io, uzeo je veliku torbu i preturao po njoj nekoliko sekundi. Zadovoljan njenim sadr ajem, zabacio je remen preko ramena i ot i ao do vrata kuice. Dr Takagi i pa ljivo proviri. Nije mogao da vidi svetla ni u jedno j kuici. Duboko je udahnuo i na prstima izi ao kroz vrata. Vodei svetski autoritet o Rami izie iz logora u smeru Cilindrinog mora. Kad a je stigao do obale, polako je si ao do ledene povr ine po stepenicama urezani u pe desetmetarsku liticu. Takagi i sede na najni i stepenik, skriven u podno ju litice. Iz vadio je specijalne klinove i privrstio ih na on svojih cipela. Pre nego to je izi ao na led, naunik podesi svoj lini navigacioni ureaj da bi mogao da dr i stalan pravac kada napusti obalu. Kada je bio na otprilike dve stotine metara od obale, dr Takagi i posegnu u d ep da bi izvadio prenosivi monitor vremenskih prilika. Ovaj pade na led i napr avi kratki, zveketavi zvuk u tihoj noi. Takagi i ga podi e posle nekoliko sekundi. Mo nitor mu ree da je temperatura minus dva stepena Celzijusa i da blag vetar duva p reko leda brzinom od osam kilometara na as. Takagi i duboko udahnu i zapanji se neobinim, ali poznatim mirisom. Zbunjen , ponovo je udahnuo, ovog puta usredsreen na miris. Nije bilo nikakve sumnje - bi o je to dim cigarete! urno je ugasio lampu i nepomino se zaustavio na ledu. Um mu je pohitao dvostrukom brzinom u potraku za obja njenjem. Franeska Sabatini bila je jedini kosmonaut koji je pu io. Da li ga je nekako sledila kada je napustio logor? Da li je videla svetla kada je proveravao svoj monitor vremena? Oslu kivao je umove, ali nije uo ni ta u ramanskoj noi. I dalje je ekao. Kada mi risa cigarete nije bilo nekoliko minuta, dr Takagi i produ i put preko leda, zastajk ujui na svakih etiri ili pet koraka da bi se uverio da ga niko ne sledi. Najzad je ubedio sebe da Franeske nema iza njega. Ipak, oprezni Takagi i nije ponovo upalio lampu sve dok nije pre ao vi e od kilometar i poeo da se brine da nije skrenuo sa pra vca. Ukupno mu je bilo potrebno etrdeset pet minuta da stigne do suprotne obal e mora i do ostrvskog grada Njujorka. Kada se na ao na stotinu metara od obale, ja panski naunik izvadi veu svetiljku iz torbe i ukljui njen moni snop. Sablasni obrisi oblakodera odasla e mu uzbuene trnce niz kimu. Najzad je bio tu! Najzad je mogao da potra i odgovore na pitanja svog ivota neometan neijim proizvoljnim planom.

Dr Takagi i je tano znao gde eli da ide u Njujorku. Svaka od tri kru ne sekcij e Njujorka bila je dalje podeljena u tri ugaone oblasti, poput pite iseene na kri k e. U sredi tu svake od tri glavne sekcije bilo je sredi nje jezgro, ili trg, oko kog a su bile rasporeene ostale zgrade i ulice. Kao deak u Kjotu, po to je proitao sve to je mogao nai o prvoj ekspediciji na Ramu, Takagi i se pitao kako bi to bilo stajati u sredi tu jednog od tih tuinskih trgova i gledati navi e u graevine koje su stvorila bia sa druge zvezde. Bio je ubeen ne samo u to da se tajne Rame mogu odgonetnuti prouavanjem Njujorka, ve i u to da su tri trga najverovatnija mesta za otkrivanje zagonetne namene meuzvezdane letelice. Mapa Njujorka koju su nacrtali raniji istra ivai Rame bila je podjednako vrs to useena u Takagi ijev um kao i mapa Kjota u kom je roen i odrastao. Ali prva ekspe dicija imala je samo ogranieno vreme za istra ivanje Njujorka. Od devet funkcionaln ih celina, samo je jedna detaljno kartografisana; raniji kosmonauti jednostavno su pretpostavili, na osnovu ogranienih posmatranja, da su sve tri jedinice identin e. Dok je o tri ritam koraka nosio Takagi ija sve dublje i dublje u zloslutnu t i inu jednog dela sredi nje sekcije, poe e da se pomaljaju neke neznatne razlike izmeu t og dela Rame i onoga koji je prouavala Nortonova posada (istra ivali su susednu kri k u). Raspored najveih ulica u dve jedinice bio je isti; meutim, kako se dr Takagi i v i e primicao trgu, manje ulice su se odvajale od nje na nain drugaiji od onog o kakv om su izve tavali prvi istra ivai. Naunik u Takagi iju esto ga je prisiljavao da zastane i pribele i sva odstupanja na d epnom kompjuteru. Za ao je u oblast koja je neposredno okru avala trg, gde su se ulice prostir ale u koncentrinim krugovima. Pre ao je tri avenije i na ao se naspram ogromnog oktae dra, visokog preko stotinu metara, sa ogledalastom unutra njo u. Snop njegov mone svet iljke odra avao se o povr inu i zatim odbijala od zgrade do zgrade oko njega. Dr Tak agi i lagano obie oktaedar u potrazi za ulazom, ali ga nije na ao. Na druge strane osmostrane strukture, na sredi tu trga, bio je iroki, kru ni prostor bez zgrada. igeru Takagi i odluno obie itav obim kruga, prouavajui okolne zgrad dok je koraao. Nije stekao nikakav novi uvid u namenu struktura. Kada bi se u ra vnomernim razmacima okrenuo prema unutra da pogleda sam trg, nije video ni ta neob ino ili naroito vredno pa nje. Pa ipak, uneo je u svoj kompjuter polo aj mnogih niskih , jednolinih, metalnih kutija koje su delile trg u odeljke. Kada se ponovo na ao sa prednje strane oktaedra, dr Takagi i posegnu u torbu i izvadu tanku estougaonu plou gusto prekrivenu elektronikom. Prostro je naunu apa raturu po trgu i proveo deset minuta proveravajui primopredajnikom da li svi nauni instrumenti valjano funkcioni u. Kada je japanski naunik u potpunosti proverio opr emu, brzo je napustio oblast trga i po ao ka Cilindrinom moru. Takagi i je bio nasred druge koncentrine avenije kada je zauo kratak, ali gl asan prasak iza sebe na trgu. Obazro se, ali se nije okrenuo. Nekoliko sekundi k asnije zauo je drugaiji zvuk. Ovaj je Takagi i prepoznao sa prvog izlaska: kako povl aenje metalnih etki, tako i pratee visokofrekventno pevanje. Okrenuo je snop svetil jke u smeru trga. Zvuk se prekide. Iskljuio je lampu i tiho stao nasred avenije. Nekoliko minuta kasnije povlaenje etke ponovo otpoe. Takagi i se prikrade pre ko dve avenije i poe da obilazi oktaedar u smeru uma. Kada se gotovo na ao na trgu, bip-bip iz njegove torbe prekide mu koncentraciju. Do trenutka kada je iskljuio a larm, koji je pokazivao da je nauna oprema koju je upravo razmestio po trgu ve u k varu, Njujork je bio potpuno tih. Dr Takagi i stade ponovo da eka, ali se ovoga put a zvuk nije vratio. Duboko je udahnuo da bi se primirio i povratio svu hrabrost. Nekako mu r adoznalost pobedi strah i dr Takagi i se vrati na trg naspram oktaedra da bi otkri o ta se desilo sa naunom opremom. Najpre ga je iznenadilo to to je estougaona ploa ne stala sa take na kojoj ju je ostavio. Gde je mogla da se izgubi? Ili ta ju je mogl o odneti? Takagi i je znao da je na pragu naunog otkria od neizmernog znaaja. Isto tako , bio je prestravljen. Borei se protiv silovite elje da pobegne, obasjao je trg ve likom svetiljkom, nadajui se da e nai obja njenje za nestanak naune stanice. Zrak se o drazi na malom paretu metala trideset do etrdeset metara bli e sredi tu trga. Takagi i j e instinktivno prozreo da odraz potie od paketa sa instrumentima. Po urio je do nje ga.

Klekao je i poeo da pregleda elektroniku. Nije bilo nikakvog oiglednog o teen ja. Upravo je izvadio primopredajnik da otpone metodinu proveru svih naunih instrum enata, kada opazi neki predmet nalik u etu otprilike petnaest centimetara u preniku na rubu svetlosnog polja lampe koji je obasjavao nauni paket. Dr Takagi i podi e sve tiljku i prie predmetu. Imao je pruge, crne i zlatne, i prostirao se dvanaestak m etara, nestajui iza metalnog zaklona visokog oko tri metra. Opipao je debelo u e. B ilo je meko i rutavo pri vrhu. Kada je poku ao da ga prevrne da bi mu opipao donji deo, predmet poe da se pokree. Takagi i ga smesta ispusti i stade da posmatra kako lagano puzi prema zaklonu. Pokrete je pratio zvuk etki koje trljaju metal. Dr Takagi iju se uini da mo e da uje sopstvene udare srca. Ponovo stade da se bori sa eljom da pobegne. Prisetio se tog as jutarnjih meditacija, dok je bio stud ent, u vrtu svog uitelja zena. Naredio je nogama da pou u smeru zaklona. Crno i zlatno u e nestade. Na trgu je vladala ti ina. Takagi i prie zaklonu, dr ei svetlosni snop upravljen ka tlu, na mestu gde je poslednji put video debelo u e. Obi ao je ugao i okrenuo snop ka zaklonu. Nije mogao da poveruje u ono to mu se uka zalo pred oima. Masa crnih i zlatnih pipaka migoljila se pod svetlo u. Visokofrekventno pi tanje iznenada mu eksplodira u u ima. Dr Takagi i pogleda preko levog ramena i bi kao gromom o inut. Oi mu se iskolai e. Vrisak mu se izgubi kad a se zvuk pojaa, a tri pipka posego e da ga dotaknu. Zidovi srca mu popusti e i on se srui, ve mrtav, u zahvat neverovatnog stvorenja. 33. NESTALA OSOBA "Admirale Hajlmane?" "Da, generale O'Tule?" "Jesi li sam?" "Svakako. Upravo sam se probudio pre nekoliko minuta. Neu se sastati sa d r Braunom jo jedan sat. Za to zove tako rano?" "Dok si spavao, primio sam ifrovanu, strogo poverljivu poruku iz vojnog ta ba VEV. Re je o Trojstvu. eleli su da znaju status." " ta je posredi, generale?" "Da li je ova veza bezbedna, admirale? Jesi li iskljuio automatsko sniman je?" "Sada jesam." "Postavili su dva pitanja. Da li je Borzov umro, ne rekav i nikome svoj RQ ? Da li iko vi e meu posadom zna za Trojstvo?" "Ti zna odgovore na oba pitanja." " eleo sam da proverim da nisi razgovarao sa dr Braunom. Zahtevali su da t o proverim sa tobom pre nego to ifrujem svoj odgovor. ta misli , emu sve to?" "Ne znam, Majkl. Mo da je neko na Zemlji postao nervozan. Vilsonova smrt i h je verovatno upla ila." "Mene svakako jeste. Ali ne do tog stepena da ponem da razmi ljam o Trojstv u. Pitam se, znaju li oni ne to to mi ne znamo?" "Pa, pretpostavljam da emo to prilino skoro doznati. Svi zvaninici MSA su z ahtevali da napustimio Ramu prvom zgodnom prilikom. Nije im se ak dopala na a odluk a da dopustimo posadi da se najpre odmori nekoliko sati. Ovaj put ne verujem da e se predomisliti." "Admirale, sea li se hipotetike rasprave sa generalom Borzovim tokom leta, o uslovima pod kojima bismo aktivirali Trojstvo?" "Neodreeno. Za to?" "Da li se i dalje ne sla e sa njegovim zahtevom da moramo znati zbog ega se Trojstvo uzima za mogue? U to vreme si rekao da ti lino ne mora da shvati razloge uk oliko Zemlja misli da je velika opasnost neizbe na." "Pla im se da te ne sledim, generale. Zbog ega mi postavlja ta pitanja?" "Voleo bih tvoju dozvolu, Oto, po to ifrujem odgovor vojnom tabu VEV, da otk rijem za to nas ba u ovom trenutku pitaju za status Trojstva. Ukoliko smo ugro eni, i mamo pravo da znamo." "Mo e da zatra i dodatna obja njenja, Majkl, ali kladio bih se da im je pitanje i sto rutinsko."

Jano Tabori se probudio dok je u Rami i dalje bio mrak. Navlaei letaki kombi nezon, napravio je u glavi spisak aktivnosti potrebnih da se biot u obliku raka prenese na "Njutna". Ukoliko nareenje da napuste Ramu bude potvreno, morae da krenu ubrzo posle zore. Jano pristupi formalnoj proceduri za evakuaciju zabele enoj na n jegovom d epnom kompjuteru i dopuni je dodavanjem novih zadataka povezanih sa biot om. Proverio je sat. Do zore je preostalo jo samo petnaest minuta, pod pretpo stavkom da je Ramin dnevni ciklus ravnomeran. Jano se nasmeja samom sebi. Rama je doneo toliko iznenaenja da nije bilo nikakve sigurnosti da e se svetla vratiti u oekivanom trenutku. Ali ukoliko to uine, Jano je eleo da posmatra ramanski "izlazak sunca". Mogao je dorukuje posle zore. Stotinu metara do njegove kuice rakoliki biot bio je nepokretan, kao i sv e vreme otkako je prethodnog dana odvojen od svojih sadruga. Jano ga obasja sveti ljkom kroz vrsti, providni zid kaveza i proveri ima li ikakvih znakova da se biot pokrenuo tokom noi. Po to je utvrdio da biot nije promenio polo aj, Jano poe iz logora Beta u pravcu mora. Dok je ekao na nalet svetla, zatee sebe kako razmi lja o kraju razgovora sa Nikol prethodne noi. Bilo je neeg ne sasvim ispravnog u njenom uzgrednom otkriu mog ueg uzronika bola generala Borzova one noi kada je umro. Jano se ivo priseti zdravog crvuljka; nije bilo sumnje da prvobitna dijagnoza nije bila ispravna. Ali za to Ni kol nije govorila sa njim o alternativnoj dijagnozi vezanoj za droge? Naroito uko liko je sprovodila istragu o tome... Jano doe do neizbe nog zakljuka da je dr de ardan ili izgubila poverenje u nje govu sposobnost ili je nekako posumnjala da je i lino mogao dati droge generalu B orzovu, ne savetujui se sa njom. U svakom sluaju, trebalo je da otkrije ta je misli la. Zatim mu umom proe udna ideja, roena iz njegovog sopstvenog oseanja krivice. Mo e li biti, upita se, da je Nikol nekako saznala za projekat mit-Hagenest i da sumnj a u sve etvoro nas? Po prvi put, Jano se upita da li je mo da bol Valerija Borzova bio neprirod an. Prisetio se haotinog sastanka njih etvoro dva sata po to je Dejvid Braun saznao da e ostati na "Njutnu" tokom prvog izlaska. "Mora porazgovarati sa njim, Oto", re kao je oajni dr Braun admiralu Hajlmanu. "Mora ga ubediti da se predomisli." Oto Hajlman je tada izjavio da je malo verovatno da e general Borzov izme niti raspored zadataka zbog njegovog zahteva. "U tom sluaju", odvratio je tada dr Braun besno, "mo emo da ka emo zbogom svim dodatnim nagradama u svom ugovoru." Tokom itavog sastanka Franeska Sabatini je ostala utljiva i naizgled bezbri n a. Kada je polazio, Jano je nauo kako je dr Braun napada. "A za to si ti tako mirna? " upitao ju je on. "I tebi predstoji gubitak kao i svima ostalima. Ili ima plan o kom ja ne znam ni ta?" Jano je nazro Franeskin osmeh samo na deli sekunde. Uinilo mu se tada da del uje nekako neobino samouvereno. Sada, dok je kosmonaut Tabori ekao svitanje na Ram i, taj osmeh se vratio i stao da ga progoni. Dobro upuena u droge, Franeska je bil a itekako sposobna da generalu Borzovu da ne to to e izazvati simptome upale slepog creva. Ali za to bi uinila ne to tako... tako estoko nepo teno, samo da ojaa vrednost nji hovog medijskog projekta posle misije? Rama je ponovo u trenutku postao preplavljen svetlo u. Kao i uvek, bila je to gozba za oi. Jano se lagano okretao, zagledao u svim pravcima i prouavao obe udu bine divovske strukture. Dok su svetla sada blistavo sjala, on odlui da porazgova ra sa Franeskom prvom prilikom. Neobino, ali Irina Turgenjeva je prva postavila to pitanje. Kosmonauti su skoro zavr ili doruak. Zapravo, dr Braun i admiral Hajlman su ve ustali od stola da stupe u jo jedan od svojih beskonanih razgovora sa rukovodnom strukturom MSA. "Gd e je dr Takagi i?" ree ona nevino. "On je poslednji lan posade od koga bih oekivala d a zakasni na bilo ta." "Mora da je prespavao signal budilnika", odgovori Jano Tabori i odgurnu s voju stolicu na sklapanje od stola. "Idem da vidim ta je s njim." Kada se Jano vratio minut kasnije, bio je zbunjen. "Nije tamo", ree i sle e ramenima. "Pretpostavljam da je oti ao u etnju." Nikol de ardan iznenada oseti prazninu u stomaku. Naglo je ustala, ne dov

r iv i doruak. "Treba da poemo da vidimo gde je", ree ona sa neprikrivenom zabrinuto u, " li nee biti spreman kada budemo polazili." Svi kosmonauti su opazili Nikolino uzbuenje. " ta se tu de ava", upita Riard V ejkfild dobroudno. "Jedan na naunik malo se pro eta izjutra za svoj gro , a doktor dru in e digne paniku?" Ukljuio je radio. "Alo, dr Takagi i, gdegod da si. Ovde Vejkfild. Hoe li nam, molim te, rei da je s tobom sve u redu, da bismo mogli da dovr imo doruak. " Nastade duga ti ina. Svaki lan posade znao je da je no enje komunikatora sa s obom apsolutna obaveza u svakoj prilici. Mogao si da iskljui emitovanje, ali si mo rao slu ati pod svim i svakakvim kolnostima. "Takagi i-san", ree potom Nikol sa prizvukom hitnje u glasu. "Jesi li dobro ? Molim te, odgovori." Tokom duge ti ine koja je usledila, oseaj praznine u Nikolin om stomaku pretvori se u veliki vor. Ne to u asno se desilo sa njenim prijateljem. "Ve sam vam objasnio dva puta, dr Maksvel", ree oajno Dejvid Braun. "Nema n ikakvog smisla izvr iti evakuaciju dela posade. Najdelotvorniji nain traganja za dr Takagi ijem jeste da iskoristimo puno osoblje. Po to ga naemo, istiemo se sa Rame u na jveoj urbi. A da vam odgovorim na poslednje pitanje, ne, ovo nije urota dela posad e da se izbegne podvrgavanje propisima o evakuaciji." Okrenuo se admiralu Hajlmanu i pru io mu mikrofon. "Prokletstvo, Oto", pro guna on, "priaj ti sa tim birokratskim blesanom. Misli da mo e bolje da rukovodi mis ijom od nas, iako je sto miliona kilometara daleko." "Dr Maksvele, ovde admiral Hajlman. U potpunosti se sla em sa dr Braunom. Uostalom, sa ovako dugim ka njenjem u komuniciranju, ne mo emo dopustiti sebi raspra vu. Nastaviemo sa svojim planom. Kosmonaut Tabori e ostati ovde sa mnom u Beti i p akovati te ku oprenmu, ukljuujui i biota. Ja u upravljati potragom. Braun, Sabatinije va i de ardanova e prei led do Njujorka, najverovatnijeg odredi ta ukoliko je profeso r sam oti ao. Vejkfild, Turgenjeva i Jamanaka e ga potra iti u helikopterima." Zastao je na trenutak. "Nema potrebe da urno odgovarate na ovu emisiju. P otraga e ve otpoeti kada stigne va a sledea poruka." U svojoj kuici, Nikol je vrlo pa ljivo pakovala medicinske zalihe. Ukorila je sebe to nije predvidela da bi dr Takagi i mogao poku ati da poslednji put poseti N jujork. Napravila si novu gre ku, ree Nikol sebi. Najmanje to mo e uiniti jeste da bude premna kada ga nae . Znala je proceduru linog pakovanja napamet. Pa ipak, sasvim je smanjila z alihe hrane i vode da bi bila sigurna da je ponela sve to bi povreenom ili bolesno m dr Takagi iju moglo zatrebati. Nikolina oseanja prema dvoje pratilaca u potrazi z a japanskim naunikom bila su me ovita, ali joj nije palo na pamet da je grupa mogla biti hotimice isplanirana. Svi su znali za Takagi ijevu opinjenost Njujorkom. Pod datim okolnostima, nije bilo iznenaenje to su je Braun i Sabatinijeva pratili do p odruja pretrage. Neposredno pre nego to e Nikol napustiti kuicu, ugledala je Riarda Vejkfilda na vratima. "Smem li unutra?" upita on. "Svakako", odvratila je. U ao je sa neuobiajenom nesigurno u, kao da je zbunjen ili se stidi. " ta je bil o?" upita Nikol posle neprijatne ti ine. Nasme io se. "Pa", ree glupo, "pre par minuta mi se inilo kao dobra ideja. S ada mi deluje malo glupo - mo da ak i detinjasto." Nikol primeti da dr i ne to u desnoj aci. "Doneo sam ti ne to", nastavi on. "Amajliju, pretpostavljam. Pomislio sam da bi to mo da ponela do Njujorka." Kosmonaut Vejkfild otvori aku. Nikol prepozna figuricu princa Hala. "Mo e da ka e ta god hoe o hrabrosti, razboritosti i svemu tome, ali ponekad je va nije imati ma lo sree." Nikol je bila iznenaujue dirnuta. Uzela je figuricu od Vejkfilda i sa divl jenjem stala da prouava njene maju ne pojedinosti. "Ima li princ posebnih osobina z a koje treba da znam?" upita ona sa osmehom. "Oh, da", ozari se Riard. "Voli da provodi o troumne veeri po krmama sa debel im vitezovima i drugim nezgodnim karakterima. Ili da se bori protiv odmetnutih v ojvoda i plemia. Ili da se udvara predivnim francuskim princezama." Nikol se blago zarumene. "Ako budem usamljena, pa po elim da me princ zaba vi, ta treba da uradim?" upita ona.

Riard prie Nikol i pokaza joj maju nu tastaturu odmah iznad stra njice princa Hala. "Uzvratie na mnoge komande", ree Riard i pru i joj veoma malu palicu, veliine iod e. "Ovo savr eno ulazi u svaki komandni prorez. Probaj 'P' za pripovedanje, ili 'A ' za akciju, ako hoe da ti poka e ta ume." Nikol stavi malog princa i palicu u d ep letakog kombinezona. "Hvala ti, Ria rde", ree ona. "Ba slatko od tebe." Vejkfild se zajapuri. "Pa, zna , nije to bogzna ta. Nego je baksuz navalio na nas, pa sam pomislio, hou da ka em, mo da..." "Hvala ti opet, Riarde", prekide ga Nikol. "Cenim tvoju brigu." Zajedno s u izi li iz kuice. 34. UDNA DRU INA Dr Dejvid Braun je spadao u onu vrstu apstraktnih naunika koji niti su vo leli ma ine, niti su imali poverenja u njih. Veina njegovih objavljenih radova bila je posveena teorijskim temama zbog toga to se u asavao formalnosti i detalja empiri jske nauke. Empiristi su morali da se baku instrumentima i, to je jo gore, in enjerim a. Dr Braun je smatrao da nijedan in enjer nije ni ta vi e od proslavljenog stolara il i vodoinstalatera. Podnosio je njihovo postojanje samo zbog toga to su mu neki od njih bili neophodni da bi mu teorije uop te bile proverene stvarnim podacima. Kada je Nikol bezazleno postavila dr Braunu nekoliko jednostavnih pitanj a o funkcionisanju ledomobila, Franeska nije mogla da suzdr i kikot. "Nema on pojma ", odvrati italijanska novinarka, "i ba ga briga. Da li mo e da poveruje da taj ovek n e ume ak ni da vozi elektrina kolica? Gledala sam ga kako preko trideset minuta pi lji u prostog robota za procesiranje hrane i bez uspeha poku ava da utvrdi kako da ga upotrebi. Umro bi od gladi kada mu niko ne bi pomagao." "Ma, hajde, Franeska", odvrati Nikol kada se dve ene pope e na prednja sedi ta ledomobila, "nemogue da je toliko lo . Na kraju krajeva, mora da koristi sve line k ompjutere i komunikacione ureaje, kao i sisteme za procesiranje slike na 'Njutnu' . To znai da sigurno preteruje ." Ton razgovora bio je lak i bezopasan. Dr Braun se pogurio na zadnjem sed i tu i ispustio uzdah. "Vas dve izuzetne ene svakako imate i pametnije stvari za ra zgovor. Ukoliko nemate, mo da biste mi mogle objasniti zbog ega je poludeli japansk i naunik utekao iz logora usred noi." "Prema Maksvelovom asistentu, onom uvlakakom nikogoviu Milsu, mnogi ljudi na Zemlji misle da su na eg dobrog japanskog doktora kidnapovali Ramanci." "Ma hajde, Franeska. Budi ozbiljna. Za to bi dr Takagi i odluio da ode sasvim sam?" "ini mi se", ree Nikol polako, "da je bio nestrpljiv u pogledu planiranog procesa istra ivanja. Znate kako vatreno veruje u va nost Njujorka. Posle incidenta sa Vilsonom... pa, bio je prilino siguran da e biti nareena evakuacija. Do trenutka kada se vratimo unutra, ako se uop te vratimo, Cilindrino more bi se mo da otopilo i bilo bi te e doi do Njujorka." Prirodna iskrenost terala je Nikol da ka e Braunu i Sabatinijevoj o Takagi i jevim problemima sa srcem. Ali intuitivni oseanje joj je nalagao da ne veruje svo jim pratiocima. "Naprosto, ne izgleda kao tip koji bi tek tako oti ao", ree dr Btau n. "Pitam se da li je uo ili video ne to." "Mo da je imao glavobolju ili iz nekog razloga nije mogao da spava", predl o i Franeska obja njenje. "Red i Vilson je imao obiaj da luta nou kada je imao muke sa gl avom." Dejvid Braun se na e napred. "Uzgred", ree on Nikol, "Franeska mi ka e da su V ilsonovu nestabilnost mogle pojaati pilule koje je upotrebljavao. Ti izgleda da d obro poznaje svoje medikamente. Na mene je ostavilo izuzetan utisak kako si brzo prepoznala onu pilulu za spavanje koju sam uzeo." "Kada je ve re o medikamentima", dodade Franeska posle krae pauze, "Jano Tabo ri je pomenuo ne to o razgovoru sa tobom u vezi sa Borzovljevom smru. Mo da ga nisam dobro razumela, ali uinilo mi se da si rekla da je u pitanju mogla biti reakcija na droge." Ravnomerno su se vozili preko leda. Razgovor je bio ravnog tona, gotovo

nemaran. Nije bilo oiglednog razloga za sumnjiavost. Pa ipak, ree Nikol dok je uobl iavala odgovor na Franeskinu primedbu, poslednja dva komentara delovala su previ e g latko. Gotovo uve bano. Okrenula se da pogleda dr Brauna. Verovala je da Franeska m o e da se pretvara bez ikakvog napora, ali Nikol je bila sigurna da bi mogla da ka e na osnovu Braunovog izraza lica da li su njihova pitanja unapred spremljena ili ne. On se malo prome kolji pod njenim vrstim pogledom. "Kosmonaut Tabori i ja imali smo razgovor o generalu Borzovu i poeli smo da nagaamo o tome ta mu je moglo izazvati bol", ree Nikol bezizra ajno. "Na kraju kra jeva, slepo crevo mu je bilo savr eno zdravo, tako da je ne to drugo moralo biti odg ovorno za njegove trenutne tegobe. Tokom razgovora, pomenula sam Jano u da bi treb alo razmotriti rekciju na droge kao jedan od moguih uzroka. To nije bila vrlo vrst a izjava." inilo se da je dr Braun odahnuo i smesta je promenio temu. Meutim, Nikolin odgovor nije zadovoljio Franesku. Ukoliko ne gre im, na a gospoa novinarka ima jo pita nja, premi ljala je Nikol. Ali ih nee postaviti smesta. Gledala je Franesku i videla je da Italijanka ne obraa pa nju na Braunov monolog na zadnjem sedi tu. Dok je raspr avljao o rekaciji Zemlje na Vilsonovu smrt, Franeska je bila duboko zami ljena. Na trenutak je vladala ti ina kada je Braun zavr io svoj komentar. Nikol se obazre po miljama leda, upeatljivim liticama na rubovima Cilindrinog mora i oblako derima Njujorka pred njom. Rama je bio velianstven svet. Na trenutak je osetila u jed krivice zbog svog nepoverenja u Franesku i dr Brauna. Sramota da mi ljudi nik ada nismo u stanju da vuemo u istom pravcu, ree Nikol sebi. ak ni kada smo suoeni s beskrajem. "Ne shvatam kako ti je to po lo za rukom", Franeska iznenada prekide ti inu. "Posle sveg tog vremena, ak ni video tabloidi nemaju valjano zasnovan trag. A nij e potrebna genijalnost da se utvrdi kada se to moralo odigrati." Dr Braun je bio potpuno izgubljen. "O emu pria , za ime sveta?" upita on. "Na slavni sanitetski oficir", odvrati Franeska. "Zar ti se ne ini upeatljiv o da posle sveg tog vremena identitet oca njene kerke i dalje nije poznat u javno sti?" "Sinjora Sabatini", uzvrati Nikol smesta na italijanskom, "kao to sam jed nom ve rekla, ta tema te se nimalo ne tie. Neu da podnosim takvo me anje u moj privat ni ivot..." "Samo sam htela da te podsetim, Nikol", prekide je Franeska brzo, takoe na italijanskom, "da i ti ima tajni koje ne bi elela da se otkriju." Dr Braun je prazno piljio u dve ene. Nije razumeo ni re u poslednjoj izmen i replika i zbunila ga je oigledna napetost. "Dakle, Dejvide", ree Franeska tutorsk im glasom, "priao si nam o raspolo enju Zemlje. Misli li da e nam narediti da poemo kui ? Ili emo samo prekinuti ovaj izlazak?" "Izvr ni odbor VEV je sazvao posebno zasedanje kasnije ove nedelje", odgov ori on uz zbunjeno oklevanje. "Dr Maksvel trenutno pretpostavlja da e nam biti na lo eno da napustimo projekat." "To bi bilo tipino preterivanje grupe vladinih zvaninika ija je osnovna nam era da smanje dodatne rizike. Prvi put u istoriji odgovarajue pripremljena ljudsk a bia istra uju unutra njost letelice koju je izgradila druga inteligencija. Pa ipak, na Zemlji politiari nastavljaju da se pona aju kao da se ni ta neobino nije desilo. N esposobni su za vizije. To je neverovatno." Nikol de ardan nije slu ala ostatak Franeskinog razgovora sa dr Braunom. Um joj je i dalje bio usredsreen na raniji razgovor. Mora biti da veruje da imam dok aze o drogama u Borzovu, ree Nikol sebi. Nema drugog mogueg obja njenja za pretnju. Kada su stigli do ruba leda, Franeska je provela deset minuta u postavlja nju robotske kamere i zvune opreme za snimak koji je prikazivao njih troje kako s e pripremaju da "istra uju tuinski grad" ne bi li na li svog nestalog kolegu. Nikolin i protesti dr Braunu o traenju vremena proo e neopa eni. Meutim, injenicu da je ozlojeen uinila je oiglednom time to je odbila da uestvuje u video sekvenci. Dok je Franeska dovr avala pripreme, Nikol se uspela na obli nje stepeni te i poela da prouava grad obla kodera. Iza i ispod nje, Nikol je ula Franesku kako istie dramatinost trenutka pred milionima gledalaca na Zemlji. "Stojim ovde na rubovima tajanstvenog ostrvskog grada Njujorka. To je ve oma blizu take na kojoj smo dr Takagi i, kosmonaut Vejkfild i ja ranije ove nedelje

uli neobine zvuke. Imamo razloga da verujemo da je Njujork bio profesorovo odredi t e kada se sino uputio iz logora Beta na usamljeno i neovla eno istra ivanje... ta se dogodilo sa profesorom? Zbog ega ne odgovara na pozive na kompaku? J ue smo bili svedoci u asne tragedije kada je novinar Red i Vilson, rizikujui sopstveni ivot da spase ovog reportera, ostao zarobljen u roveru i kada nije mogao da izbe gne mone kand e rakolikih biota. Da li je slina sudbina zadesila na eg strunjaka za Ram u? Da li su vanzemaljska bia koja su izgradila ovu neverovatnu letelicu pre mnogo eona mo da stvorila slo enu zamku napravljenu da uhvati i na kraju uni ti sve bezazle ne posetioce? Ne mo emo znati za sigurno. Ali mi..." Sa osmatranice na vrhu zida Nikol je poku avala da ne obraa pa nju na Franesku i da zamisli u kom je pravcu dr Takagi i mogao otii. Proverila je karte u d epnom kom pjuteru. Svakako je oti ao prema tanom geometrijskom sredi tu grada, zakljui ona. Bio je siguran da postoji neko znaenje u geometriji. 35. U JAMU Koraali su zbunjujuim lavirintom ulica tek dvadeset minuta, ali bi ve bili beznade no izgubljeni bez linih navigatora. Nisu imali odreen plan za potragu. Napro sto su lutali gore-dole po ulicama kvazi-nasuminim putem. Svaka tri ili etiri minu ta admiral Hajlman javljao se dr Braunu i grupa za potragu je morala da tra i polo a j sa koga je jaina signala bila zadovoljavajua. "Ovom brzinom", primeti Nikol kada su jo jednom zauli slaba ni glas Ota Hajl mana u komunikatoru, "pretraga e nam potrajati veno. Dr Braune, zbog ega ne ostane n a jednom mestu. Onda bismo Franeska i ja..." "Prekid, prekid." uli su Ota jasnije kada je Dejvid Braun oti ao do prostor a izmeu dve visoke zgrade. "Jeste li primili poslednju emisiju?" "Bojim se da nismo, Oto", odvrati dr Braun. "Hoe li, molim te, da je ponov i ?" "Jamanaka, Vejkfild i Turgenjeva su pokrili donju treinu severnog polucil indra. Nema ni traga od Takagi ija. Malo je verovatno da je oti ao dalje prema sever u, osim ako se nije uputio u neki od gradova. U tom sluaju trebalo je da negde vi dimo njegove tragove. Tako da ste verovatno na pravom putu. U meuvremenu ovde imamo velike vesti. Na zarobljeni rakoliki biot poeo je d a se pokree pre dva minuta. Poku ava da pobegne, ali do sada njegove alatke jedva d a su zagrebale kavez. Tabori grozniavo radi da sagradi vei, jai kavez oko itave kons trukcije. Ja vraam Jamanakin kopter u Betu da bi on mogao da pomogne Taboriju. Tr ebalo bi da bude ovde za koji as... ekajte... Hitna poruka od Vejkfilda... Ukljuuje m ga." Britanski naglasak Riarda Vejkfilda bio je nepogre iv, iako ga je trojka u Njujorku jedva ula. "Pauci", povika on u znak odgovora na pitanje admirala Hajlma na. "Seate li se biota-pauka koga je secirala Lora Ernst? Pa, vidimo est takvih od mah iza ju ne litice. Ima ih svuda po privremenoj kuici koju smo tamo sagradili. A ne to je oigledno popravilo ona dva mrtva rakolika biota, jer braa na eg zarobljenika vuku se prema ju nom polu..." "Snimanje!" vrisnu Franeska Sabatini u radio. "Snimate li prizor?" " ta je bilo? Izvinjavam se, nisam razumeo." "Franeska bi elela da zna da li snimate", pojasni admiral Hajlman. "Razume se, ljubavi", ree Riard Vejkfild. "I automatski sistem za snimanje u helikopteru i runa kamera koju si mi jutros dala rade bez prekida. Paukoliki b ioti su neverovatni. Nikada nisam video da se ne to kree tako brzo... Uzgred, ima l i ikakvog traga od na eg japanskog profesora?" "Ne jo ", povika Dejvid Braun iz Njujorka. "Sporo napredujemo u ovom lavir intu. Oseam se kao da tra im iglu u plastu sena." Admiral Hajman ponovi stanje potrage za nestalom osobom za Vejkfilda i T urgenjevu u helikopteru. Riard onda ree da se vraaju u Betu da uzmu gorivo. "A ta je sa tobom, Dejvide?" upita Hajlman. "Kada se sve uzme u obzir, uz potrebu da ona kopilad na Zemlji budu informisana, zar ne misli da bi trebalo da se i ti vrati u Betu? Kosmonauti Sabatinijeva i de ardanova mogu da nastave potragu za dr Takagi i jem. Ukoliko bude trebalo, mo emo da po aljemo nekoga da te zameni kada te helikopte

r pokupi." "Ne znam, Oto, nisam..." Franeska iskljui dugme za predaju na radiju Dejvi da Brauna usred odgovora. On je o inu o trim pogledom koji brzo omek a. "Treba da popriamo o tome", ree ona vrsto. "Reci mu da e ga pozvati za koji m inut." Nikol je bila zgro ena razgovorom koji je usledio izmeu Franeske Sabatini i Dejvida Brauna. inilo se da nijedno od njih ni najmanje nije briga za sudbinu dr Takagi ija. Franeska je uporno zahtevala da se ona smesta vrati u Betu da bi se lino pozabavila sveim novim dogaajima. Dr Braun je bio zabrinut zbog toga to je udalje n od "osnovnog" delanja ekspedicije. Svako od njih je dokazivalo da su njegovi razlozi za povratak va niji. ta a ko oboje napuste Njujork? Ne, to bi ostavilo kosmonauta de ardanovu samu. Mo da bi i ona trebalo da poe sa njima, pa da ponovo zaponu potragu za Takagi ijem kroz nekol iko sati, kada se stvari malo smire... Nikol konano eksplodira. "Nikad", povika iznenada na njih, "nikad u ivotu nisam videla tako sebine..." Nije mogla da smisli odgovarajuu imenicu. "Jedan kole ga nam je nestao i gotovo sigurno mu je neophodna na a pomo. Mo da je ranjen ili umir e, ali vas dvoje jedino umete da raspravljate o svojim beznaajnim povlasticama. S tvarno ogavno." Zastala je na sekundu da doe do daha. "Da vam ka em jednu stvar", produ i Nik ol, i dalje besna. "Ja sada ne idem do Bete. Nije me briga hoete li mi narediti. Ostajem ovde i dovr avam potragu. Bar su moju prioriteti jasni. Znam da je ovekov iv ot va niji od slike u javnosti, polo aja, pa ak i glupavog medijskog projekta." Dejvid Braun dvaput zatrepta, kao da ga je neko o amario. Franeska se nasme i . "Vidi, vidi", ree ona, "znai na povueni sanitetski oficir zna vi e nego to smo verova li." Pogledala je Dejvida, a zatim Nikol. "Hoe li da nas izvini na trenutak, du o? Mo ramo da raspravimo par stvari nasamo." Franeska i dr Braun odo e do podno ja oblakodera na rastojanju od nekih dvade set metara i poe e ivu raspravu. Nikol se okrete na drugu stranu. Bila je besna na s ebe to je izgubila ivce. Naroito je bila ljuta to je otkrila svoje poznavanje ugovor a sa mitom i Hagenestom. Pretpostavie da mi je Jano rekao, pomisli ona. Na kraju kr ajeva, bili smo bliski prijatelji. Franeska poe da se pridru i Nikol, dok se dr Braun radiom javljao admiralu H ajlmanu. "Dejvid zove helikopter da doe po njega kod ledomobila. Ubeuje me da ume da nae put napolje. Ja u ostati ovde sa tobom i tragati za dr Takagi ijem. Na taj nai n mogu bar da fotografi em Njujork." Nije bilo oseanja u Franeskinoj izjavi. Nikol nije mogla da joj proita rasp olo enje. "Druga stvar", dodade Franeska. "Obeala sam Dejvidu da emo zavr iti potragu i biti spremne za povratak u logor za etiri asa ili manje." Dve ene jedva da su uop te ne to progovorile tokom prvog sata potrage. Franesk a se zadovoljila time da pusti Nikol da bira put. Svakih petnaest minuta su se z austavljale da se jave radiom logoru Beta i da izveste o svom polo aju. "Sada ste na oko dva kilometra ju no i etiri kilometra istono od ledomobila", ree im Riard Vejkf ild kada su se zaustavile radi obroka. On je odabran za praenje njihovog napredov anja. "Nalazite se malo istono od sredi njeg trga." Najpre su oti le na sredi nji trg, jer je Nikol mislila da je Takagi i po ao tam o. Na le su otvoreni, kru ni trg sa mnogobrojnim niskim strukturama, ali nije bilo n i traga od njihovog kolege. Od tada, Franeska i Nikol su posetile jo dva trga i pa l jivo pree ljavale po du ini dva sredi nja odseka pite. Nisu na le ni ta. Nikol priznade da oj ponestaje ideja. "Ovo je neverovatno mesto", javi se Franeska kada je poela da rua. Sedele s u na etvrtastoj metalnoj kutiji otprilike metar visokoj. "Moji snimci jedva da na gove tavaju to oseanje. Sve je tako tiho, tako visoko, tako... tuinsko." "Neke od tih zgrada ne bi mogle biti opisane bez tvojih snimaka. Poliedr i, na primer. Postoji po jedan u svakom odseku, sa veim odmah na drugoj strani trg a. Pitam se ta predstavljaju, ako uop te ne to predstavljaju? I zbog ega su postavljen i tamo gde jesu?" Emocionalna napetost izmeu dve ene ostala je potisnuta. Malo su popriale o onome to su videle svoga puta preko Njujorka. Franesku su naroito opinile visoke re et kaste strukture koje su otkrile na spoju izmeu dva visoka oblakodera u sredi njoj j

edinici. " ta misli , emu slu i ta stvar u vidu re etke ili mre e?" upita ona lenjo. "Mora da ima dvadeset hiljada okaca i mora da je visoka pedeset metara." "Mislim da je sme no da i poku amo da razumemo ma ta od ovoga", ree Nikol i ma hnu rukom. Zavr ila je sa rukom i pogledala pratilju. "Jesi li spremna za nastavak? " "Ne ba ", ree Franeska vrsto. Poistila je ostatke svog ruka i stavila ih u vreu za otpatke na letakom odelu. "Ti i ja i dalje imamo nedovr enog posla." Nikol je pogleda upitno. "Mislim da je vreme da skinemo maske i da se is kreno suoimo jedna sa drugom", ree Franeska tonom koji je zazvuao varljivo prijatelj ski. "Ukoliko sumnja da sam dala Valeriju Borzovu nekakvo sredstvo onoga dana kad a je umro, zbog ega me to otvoreno ne upita ?" Nikol je posmatrala protivnicu nekoliko sekundi. "Jesi li?" upita ona po sle podu e stanke. "Da li ti misli da jesam?" odvrati Franeska aljivo. "I ako jesam, zbog ega?" "Ti igra istu igru na drugom nivou", ree Nikol posle kratke pauze. "Ne eli d a prizna bilo ta. Samo eli da otkrije koliko znam. Ali nije mi potrebna tvoja ispoves t. Nauka i tehnologija su na mojoj strani, Franeska. Istina e na kraju izbiti na v idelo." "Sumnjam", ree Franeska nemarno. Skoila je sa kutije. "Istina uvek be i onima koji tragaju za njom." Nasme ila se. "Hajde sad da naemo profesora." Na zapadnoj strani sredi njeg trga dve ene naio e na jo jednu jedinstvenu struk turu. Iz daljine je podseala na ogromni ambar. Vrh njenog crnog krova lako se mog ao nalaziti na etrdeset metara iznad tla i bio je du i od stotinu metara. Postojale su dve naroito upeatljive stvari u vezi sa ambarom. Najpre, dva kraja zgrade staj ala su otvorena. Drugo, iako ovek spolja nije mogao da vidi ni ta unutra, svi zidov i i krov su iznutra bili providni. Franeska i Nikol su na smenu proveravale da se ne radi o optikoj varci. Onaj ko se nalazio unutar ambara zaista je mogao da vid i u svim smerovima izuzev dole. Zapravo, susedni svetlucavi oblakoderi bili su t ako razme teni da se sve okolne ulice vide iz unutra njosti ambara. "Fantastino", ree Franeska dok je snimala Nikol kako stoji sa druge strane zida. "Dr Takagi i mi je kazao", ree Nikol kada je obi la iza ugla, "da je nemogue p overovati da Njujork nema nikakvu svrhu. Ostatak Rame? Mo da. Ali niko nije mogao straiti toliko vremena i napora bez nekog razloga." "Zvui gotovo religiozno", ree Franeska. Nikol pogleda svoju italijansku koleginicu. Sada me podbada, ree Nikol se bi. Ba je briga ta ja govorim. Mo da je ne zanima ta bilo ko govori. "Hej. Pogledaj ovo", ree Franeska posle kratkog utanja. U la je malo u unutra n jost ambara i pokazivala na tlo. Nikol ue i stade pored nje. Pred Franeskom u podu bila je urezana uska pravougla jama. Jama je bila duga oko pet metara, metar i po iroka i prilino duboka, mo da i itavih osam metara. Najvei deo dna bio je u senci. Zidovi jame izgledali su ravni i potpuno okomiti, bez ijednog znaka neravnina. "Evo ovamo jo jedne. A tamo jo jedne..." Ukupno je bilo devet jama, sve ko nstruisane na potpuno isti nain, rasute po ju noj strani ambara. Na severnoj polovi ni, devet malih lopti poivalo je na povr ini u pa ljivo odmerenom nizu. Nikol zatee se be kako eli nekakvu vrstu uputstva, vodia koji e joj objasniti znaenje ili svrtu svi h tih objekata. Poela je da se osea izgubljeno. Pre le su gotovo itavu du inu ambara kada iz komunikatora zau e slaba ni signal za sluaj opasnosti. "Mora da su na li dr Takagi ija", ree Nikol glasno kada je pojurila iz jednog od otvorenih krajeva ambara. im vi e nisu bile pod krovom, jaina signala z a sluaj opasnosti gotovo im probi bubne opne. "U redu. U redu", javi se ona radio m. "ujemo vas. ta je bilo?" "Poku avamo da vas dobijemo ve dva minuta", zau ona glas Riarda Vejkfilda. "G de ste, kog avola, bile? Upotrebio sam signal za sluaj opasnosti samo zbog njegovo g veeg pojaanja." "Nalazimo se unutar neverovatnog ambara", odvrati Franeska iza Nikol. "Po sea na nadrealistiki svet, sa jednosmernim ogledalima i udnim odrazima..." "To je sjajno", prekide je Riard, "ali nemamo vremena za askanje. Vi, dame , odjurite pravo do najbli e take na Cilindrinom moru. Helikopter e doi po vas za dese t minuta. Do li bismo pravo u Njujork kada bi bilo mesta za sletanje."

"Za to?" upita Nikol. "emu odjednom sva ta urba?" "Vidite li Ju ni pol sa mesta gde se nalazite?" "Ne. Previ e zgrada nam zaklanja vidik." "Ne to udno se de ava oko malih rogova. Ogromne munje skau od iljka do iljka. Up eatljiva predstava. Svi oseamo da e se desiti ne to neuobiajeno." Riard je oklevao jedn u sekundu. "Treba smesta da napustite Njujork." "U redu", odvrati Nikol. "Po le smo." Iskljuila je primopredajnik i okrenula se Franeski. "Jesi li ula kako je gl asan postao signal za sluaj opasnosti kada smo izi le iz ambara?" Nikol razmisli ne koliko sekundi. "Materijal zidova i krova ove zgrade svakako blokira radio-signa le." Lice joj potom sinu. "To obja njava ta se desilo sa Takagi ijem - mora da je unu tar ambara, ili neeg slinog." Franeska nije mogla da sledi Nikolino rezonovanje. "Pa ta?" ree ona i napra vi poslednji panoramski snimak ambara svojom video kamerom. "To sada stvarno nij e bitno. Moramo po uriti da stignemo na helikopter." "Mo da se nalazi ba u nekoj od ovih jama ovde", nastavi Nikol uzbueno. "Svak ako. To se moglo desiti. Istra ivao je po mraku. Mogao je da upadne... ekaj ovde", ree ona Franeski. "Treba mi samo trenutak." Nikol utra u ambar i na e se pokraj jedne rupe. Dr ei se za ivicu jame jednom rukom, obasjala je dno snopom svetiljke. Tamo je bilo neega! Saekala je nekoliko s ekundi da joj se oi usredsrede. Bila je to hrpa nekakvog materijala. Hitro je pre l a do sledee jame. "Doktore Takagi i!" povika ona. "Jesi li tu, ig?" pozva ona na jap anskom. "Hajde!" doviknu Franeska Nikol sa kraja ambara. "Idemo. Riard je zvuao vrl o ozbiljno." U etvrtoj jami senke su Nikoli veoma ote avale da vidi dno ak i sa snopom sv oje svetiljke. Mogla je da razazna nekakve predmete, ali ta je to bilo? Legla je na stomak i malo se spustila u jamu pod drugim uglom da bi poku ala da potvrdi da bezoblina masa pod njom nije telo njenog prijatelja. Svetla Rame poe e da se pale i gase. Unutar ambara, optiki efekat je bio zap anjujui. I dezorijentisao je. Nikol di e pogled da vidi ta se de ava i izgubi ravnote u. Telo joj veim delom skliznu u jamu. "Franeska!" kriknu ona i pritisnu ruke o supr otni zid jame da bi se zadr ala. "Franeska, potrebna mi pomo", povika Nikol ponovo. Nikol je ekala skoro pun minut pre nego to je zakljuila da kosmonaut Sabati ni mora da je napustila oblast ambara. Ruke su joj se brzo zamarale. Samo su joj stopala i krajevi nogu poivali bezbedno na podu ambara. Glava joj je bila kraj j ednog zida jame osamdesetak centimetara ispod nivoa tla. Ostatak tela visio joj je u vazduhu, a od pada ga je uvao samo sna ni pritisak njenih ruku o zid. Svetla nastavi e da se pale i gase u kratkim razmacima. Nikol di e glavu da vidi mo e li da dosegne vrh jame jednom rukom, odr avajui se u mestu drugom. Nije bil o nikakve nade. Glava joj je bila preduboko u jami. ekala je jo nekoliko sekundi, oajanje joj je raslo dok joj se zamor ruku poveavao. Najzad Nikol poku a da istovrem eno zabaci telo navi e i da dograbi rub jame u jednom pokretu. Zamalo da uspe. Ruk e nisu mogle da joj zaustave momenat kretanja nani e kada je poela da pada. Noge su joj po le za telom u rupu i ona udari glavom o zid. Sru ila se bez svesti na dno ja me. 36. KURS SUDARA I Franesku je prenerazilo kada su svetla Rame iznenada poela da trepu. Njen prvobitni poriv bio je da potri unutra, ispod krova ambara. Jednom kada se nae ta mo, oseala bi se ne to za tienije. ta se to sada de ava? - pomisli ona dok ju je odra ena vetlost sa susednih zgrada prisiljavala da zatvori oi kako joj se ne bi zavrtelo u glavi. Kada je zaula Nikolin poziv za pomo, Franeska pojuri da pomogne svojoj kole ginici kosmonautu. Meutim, saplela se preko jedne lopte i udarila koleno pri padu . Kada se digla, Franeska vide u treptavom svetlu da je Nikolin polo aj vrlo nesigu ran. Bili su joj vidljivi samo krajevi cipela. Franeska je stajala sasvim mirno i ekala. Um joj je ve brzao napred. U seanju je imala gotovo savr enu sliku jama, uklj

uujui i prilino tanu procenu dubine. Ako upadne, povredie se, pomislila je, mo da ak i oginuti. Franeska se priseti glatkih zidova. Nee moi da se popne napolje. Treptava svetla davala su itavom prizoru sablastan prisenak. Dok je Franes ka gledala, Nikolino telo stade da se di e gotovo izvan jame, a ruke joj zagrabi e o slonac na rubu. U sledeim bleskovima svetlosti cipele joj izmeni e ugao u odnosu na jamu i onda naglo nestado e. Franeska nije ula vrisak. Da se nije kontrolisala, Franeska bi odjurila do jame i pogledala u nju. Ne, ree ona sebi, i dalje stojei meu malim loptama, ne smem da pogledam. Ukoliko je kojim sluajem i dalje pri svesti, mogla bi da me vidi. Tada ne bih imala izbora. Franeska je ve razmi ljala o mogunostima koje joj je pru ao Nikolin pad. Bila j e sigurna, na osnovu ranijeg razgovora, da Nikol namerava da pru i sve od sebe da bi dokazala da je Borzov progutao drogu za izazivanje bola poslednjeg dana svog i vota. Nije ak bilo iskljueno da Nikol prepozna tu posebnu supstancu i zatim, na kr aju, po to nije bila uobiajena, da prati njenu nabavku sve do Franeske. Scenario je bio malo verovatan, ak i neubedljiv. Ali se ipak mogao odigrati. Franeska se seti kako je iskoristila svoja specijalna ovla enja da kupi dime tildeksil, zajedno sa skupinom drugih stvari, u bolnikoj apoteci u Kopenhagenu pr e dve godine. U to vreme bilo je nagove taja da ta droga, u vrlo malim dozama, mo e izazvati blago oseanje euforije kod pojedinaca izlo enih visokom stresu. Jedan jedi ni novinski lanak u nepoznatoj vedskoj publikaciji za mentalno zdravlje sledee godi ne sadr avao je informaciju da vea doza dimetildeksila izaziva akutni bol koji simu lira apendicitis. Dok je Franeska ustro koraala od ambara u smeru severa, prodorni um joj je prelazio sve mogunosti. Izvodila je svoje uobilajeno poreenje rizik/korist. Osnovna tema sa kojom je bila suoena, sad kad je ostavila Nikol u jami, bila je da li da ka e istinu o Nikolinom padu ili ne. Ali zbog ega si je ostavila tamo? - pitao bi neko. Za to nam nisi javila radiom da je pala i ostala kraj nje dok ne doe pomo? Zato to sam bila zbunjena i upla ena, a svetla su treptala. A Riard je zvuao toliko zabrinuto povodom na eg odlaska. Pomislila sam da bi bilo lak e da porazgovar amo svi skupa u helikopteru. Da li je to bilo uverljivo? Jedva. Ali bilo je lako dr ati se toga. Dakle, i dalje imam mogunost da ka em deliminu istinu, pomisli Franesk a dok je prolazila kraj oktaedra u blizini sredi njeg trga. Shvatila je da je oti la predaleko prema istoku, proverila svog lini navigator i zatim promenila smer. Sv etla Rame nastavila su da trepu. A kako stoji stvar sa mojim drugim izborom? Vejkfild je govorio sa nama dok smo bile odmah pored ambara. On zna gde smo. Grupa za potragu bi je svakako na la. Osim ako... Franeska je stade da ponovo razmi lja o mogunosti da Nikol na kraju nagovesti da je ona uestvovala u drogiranju Borzova. Skandal koji bi to izazvalo bio bi pojaan neprijatnom istragom i verovatno kriminalnim gonjenjem. U svakom s luaju, Franeskina reputacija bila bi ukaljana, a njena budua novinarska karijera oz biljno kompromitovana. Sa druge strane, sa Nikol van slike, postojala je bukvalno nulta verovat noa da e iko ikada saznati da je Franeska drogirala Borzova. Jedina osoba koja je z nala injenice bio je Dejvid Braun, a on je bio sauesnik u uroti. Osim toga, mogao je da izgubi jo vi e od nje. Dakle, nedoumica je, pomisli Franeska, mogu li ili ne mogu da izmislim uv erljivu priu koja istovremeno smanjuje mogunost da nau Nikol i ne ukazuje na mene a ko je nau. To je vrlo te ak zadatak. Pribli avala se Cilindrinom moru. Lini navigator joj je govorio da se nalazi na samo est stotina metara. Prokletstvo, odgovori Franeska sebi po to je pa ljivo raz mislila o svom polo aju, u stvari nemam potpuno bezbednu mogunost. Moram odabrati j edno ili drugo. U svakom sluaju postoji znaajan rizik. Franeska prestade da se kree prema severu i stade da koraa napred-nazad izm eu dva oblakodera. Dok je koraala, tlo ispod njenih nogu poe da drhti. Sve se tresl o. Spustila se na kolena da se umiri. ula je slaba no glas Jano a Taborija na radiju. "U redu je, nemojte da se uzbuujete. Izgleda da na a letelica zapoinje manevrisanje . Mora biti da je to razlog svih upozorenja... Uzgred, Nikol, gde ste ti i Franes ka? Hiro i Riard se spremaju da uzlete helikopterom." "Ja sam u blizini mora, na mo da dva minuta", odgovori Franeska. "Nikol se vratila da ne to proveri."

"U redu", odvrati Jano . "Jesi li tu, Nikol? uje li me, kosmonaute de ardan?" Na radiju je bila ti ina. "Kao to zna , Jano e", ubaci se Franeska, "komunikacije su ovde vrlo nepraviln e. Nikol zna gde treba da doe do helikoptera. Sigurna sam da e brzo stii." Zastala je na trenutak. "Gde su ostali? Jesu li svi u redu?" "Braun i Hajlman razgovaraju radiom sa Zemljom. Rukovodstvo MSA je sigur no ve van sebe. Zahtevali da napustimo Ramu jo pre nego to je manevar poeo." "Upravo ulazimo u helikopter", ree Riard Vejkfild. "Biemo tu za koji minut. " Gotovo je. Donela sam odluku, ree Franeska u sebi kada je Riard zavr io. Oseal a je neobino olak anje. Smesta je poela da ponavlja svoju priu. "Bile smo blizu velik og oktaedra na sredi njem trgu kada je Nikol opazila prolaz sa desne strane koji n ismo primetile ranije. Ulica koja je vodila do tog prolaza bila je izuzetno uska i ona je primetila da je verovatno posredi oblast u koju komunikacije ne mogu d a prodru. Ve sam bila umorna - koraale smo vrlo brzo. Rekla mi je da produ im do hel ikoptera..." "I vi e je nisi videla?" prekide je Riard Vejkfild. Franeska zavrte glavom. Riard je stajao na ledu pokraj nje. Ispod njih, led je vibrirao dok se drugi mane var nastavljao. Svetla su ponovo bila upaljena. Prestala su da trepu kada je mane var poeo. Pilot Jamanaka je sedeo u kabini helikoptera. Riard pogleda na sat. "Ima skoro pet minuta otkako smo sleteli. Ne to mora da joj se desilo." Obazro se oko s ebe. "Mo da e izii na nekom drugom mestu." Riard i Franeska se pope e u helikopter i Jamanaka uzlete. Kru ili su gore-dol e po obali ostrva, dvaput su napravili krug oko napu tenog ledomobila. "Probij se malo u Njujork", predlo i Vejkfild. "Mo da emo moi da je primetimo." Iz helikoptera bilo je bukvalno nemogue videti tlo u gradu. Kopter je mor ao da nadlee najvi e graevine. Ulice su bile vrlo uske, a senke su se poigravale sa oima. Jednom se Riardu uinilo da je video ne to izmeu zgrada, ali se ispostavilo da je re o optikoj varki. "Dobro, Nikol, dobro. Gde si, kog avola?" "Vejkfilde..." prodorni glas dr Brauna zaori se u helikopteru, "...hou da vas troje smestra doete u Betu. Moramo da odr imo sastanak." Riarda iznenadi to uje d r Brauna. Jano je nadgledao njihovu komunikacionu vezu otkako su napustili Betu. "U emu je frka, efe?" odvrati Vejkfild. "Jo se nismo sastali sa Nikol de ard an kao to je bilo dogovoreno. Treba svakog asa da izie iz Njujorka." "Saop tiu vam pojedinosti kada doete ovamo. Moramo da donesemo neke vrlo te ke odluke. Siguran sam da e se de ardanova javiti radiom kada stigne do obale." Nije im bilo potrebno mnogo vremena da preu smrznuto more. U blizini logo ra Beta Jamanaka spusti helikopter na uzdrhtalo tlo i troje kosmonauta sie. Ostal ih etvoro lanova posade ih je ekalo. "Ovo je neverovatno dug manevar", ree Riard sa osmehom kada se primakao os talima. "Nadam se da Ramanci znaju ta rade." "Verovatno znaju", ree dr Braun ozbiljno. "Zemlja bar misli da znaju." Pa l jivo je pogledao na sat. "Prema odeljenju za navigaciju u kontroli misije, oekuje mo da ovaj manevar traje jo devetnaest minuta, dodaj ili oduzmi par sekundi." "Otkud zna ?" raspitivao se Vejkfild. "Jesu li Ramanci sleteli na Zemlju i uruili plan leta dok smo mi istra ivali ovde gore?" Niko se nije nasmejao. "Ukoliko vozilo ostane pri ovom polo aju i ubrzanju ", ree Jano sa neuobiajenom ozbiljno u, "onda e za devetnaest minuta biti na kursu suda ra." "Sudara sa ime?" upita Franeska. Riard Vejkfild na brzinu obavi par prorauna u glavi. "Sa Zemljom?" upita n ajzad, nagaajui. Jano klimnu. "Isuse!" uskliknu Franeska. "Tano tako", ree Dejvid Braun. "Ova misija prelazi u problem Zemljine bezb ednosti. Izvr ni odbor VEV dr i sastanak u ovom trenutku da bi razmotrio sve mogunost i. Reeno nam je najjaim moguim izrazima da moramo napustiti Ramu im se manevar okona. Ne treba da ponesemo ni ta izuzev rakolikog biota i linih stvari. Mi smo..." " ta je sa Takagi ijem? I de ardanovom?" upita Vejkfild.

"Ostaviemo ledomobil tu gde jeste, skupa sa roverom ovde u Beti. Njima se lako upravlja. I dalje emo biti u radio-vezi preko 'Njutna'." Dr Braun pogledao Riarda pravo u oi. "Ukoliko je ova svemirska letelica stvarno na kursu sudara sa Z emljom", ree on dramatino, "na i lini ivoti vi e nisu naroito bitni. Izmenie se itav t torije." "Ali ta ako navigacioni in enjeri gre e? ta ukoliko se samo sluajno desilo da R ama manevri e tako da izgleda da je na kursu sudara sa Zemljom? Moglo bi biti..." "Izuzetno malo verovatno. Sea li se niza kratkih, odsenih manevara u vreme Borzovljeve smrti? Izmenili su orijentaciju Ramine orbite tako da se sudar sa Ze mljom mo e postii jednim dugim manevrom u tano odreeno vreme. In enjeri na Zemlju shvat ili su to pre trideset i est sati. Javili su radiom pre zore generalu OI'Tulu da oekuje manevar. Nisam eleo da ka em ni ta dok ste svi bili napolju u potrazi za Takagi i jem." "To obja njava zbog ega su svi toliko zapeli da se gubimo odavde", primeti Jano . "Samo delimino", nastavi dr Braun. "Oevidno na Zemlji vlada drukije mi ljenje o Rami i Ramancima. Rukovodstvo MSA i svetski lideri iz izvr nog odbora VEV oevidn o su ubeeni da je Rama neumoljivo neprijateljski raspolo en." Zastao je nekoliko sekundi, kao da ocenjuje sopstveno dr anje. "Lino mislim da reaguju emocionalno, ali ne mogu ih ubediti da se pona aju drugaije. Ja sam ne vidim nikakve dokaze neprijateljstva, ve samo nezanimanje i neobraanje pa nje na veo ma podreena stvorenja. Ali televizijski izve taj o Vilsonovoj smrti je naneo tetu. S tanovni tvo sveta ne mo e da bude ovde pokraj nas, ne mo e da pojmi velianstvenost ovog mesta. Mogu samo da reaguju instinktivno na u as..." "Ako misli da Ramanci nemaju neprijateljske namere", prekide ga Franeska, "kako onda obja njava ovaj manevar? Nemogue je da je re o pukoj podudarnosti. Oni ili ono iz nekog razloga su odluili da pou prema Zemlji. Nikakvo udo da su ljudi tamo dole prestravljeni. Seti se, prvi Rama ni na koji nain nije pokazao da je primeti o svoje posetioce. Ovo je dramatino razliit odziv. Ramanci nam govore da znaju za. .." "Stani malo. Stani malo", ree Riard. "Mislim da prebrzo donosimo zakljuke. Imamo jo dvanaest minuta pre nego to ponemo da pritiskamo alarmnu dugmad." "U redu, kosmonaute Vejkfilde", ree Franeska, prisetiv i se sada da je repor ter i ukljuiv i svoju video kameru, "da bi ostalo zabele eno, ta mislite da e znaiti ako ovaj manevar zaista bude kulminirao putanjom koja vodi do sudara sa Zemljom?" Kada je Riard konano progovorio bio je vrlo ozbiljan. "Narode Zemlje", ree on dramatino, "ukoliko Rama zaista promeni kurs da bi posetio na u planetu, to ne m ora obavezno da znai da je re o neprijateljskom inu. Nema niega, ponavljam, niega, to je iko od nas video ili uo, a to bi nagove tavalo da nam vrsta koja je sagradila ovu letelicu eli ikakvo zlo. Smrt kosmonauta Vilsona u svakom sluaju je bila uznemiru jua, ali je tu pre posredi izolovana reakcija specijalne grupe robota nego deo ne kakvog zlokobnog plana. Vidim ovaj velianstveni svemirski brod kao jedinstvenu ma inu, gotovo organ sku u svojoj slo enosti. Neobino je inteligentna i programirana za pre ivljavanje na duge staze. Niti je neprijateljska, niti prijateljska. Lako je mogla biti konstr uisana da prati dolazee satelite i proraunava odakle sti e svemirski brod koji je po seuje. Ramina promena orbite sa ciljem da doe u blizinu Zemlje mo da prema tome ne z nai ni ta vi e do njegov standardni odgovor na susret zapoet od strane druge vrste spo sobne da putuje kosmosom. Mo e biti da naprosto dolazi da sazna vi e o nama." "Vrlo dobro", ree Jano Tabori sa osmehom. "To je bilo na samoj granici fil osofije." Vejkfild se nervozno nasmeja. "Kosmonaute Turgenjeva", ree Franeska, promeniv i smer kamere, "da li se sla e te sa svojim kolegom? Odmah posle smrti generala Borzova otvoreno ste izrazili z abrinutost da je mo da neka 'vi a sila', pri emu ste mislili na Ramance, mo da ume ala pr ste u njegovu smrt. Kako se sada oseate?" Obino povuena sovjetska ena-pilot upilji se pravo u kameru svojim tu nim, nad uvenim oima. "Da", ree ona, "mislim da je kosmonaut Vejkfild briljantan in enjer. Al i nije odgovorio na neka te ka pitanja. Zbog ega je Rama manevrisao ba tokom Borzovl

jeve operacije? Zbog ega su bioti isekli Vilsona u komade? Gde je profesor Takagi i ?" Irina Turgenjeva zastade na trenutak da bi ovladala svojim oseanjima. "Ni kada neemo nai Nikol de ardan. Rama je mo da samo ma ina, ali mi kosmonauti smo ve videl i koliko mo e da bude opasan. Ukoliko je krenuo za Zemlju, pla im se za svoju porodi cu, svoje prijatelje, za itavo oveanstvo. Nema naina da predvidimo ta mo e uiniti. I bi o nemoni da ga zaustavimo." Nekoliko minuta kasnije Franeska Sabatini odnese svoju automatsku video k ameru napolje do smrznutog jezera za poslednju sekvencu. Pa ljivo je proverila vre me pre neo to je ukljuila kameru tano petnaest sekundi pre nego to je manevar trebal o da se okona. "Slika koju vidite skae gore-dole", ree ona svojim najboljim novinar skim glasom, "zbog toga to se tlo pod nama ovde na Rami neprekidno trese otkako j e ovaj manevar otpoeo pre etrdeset sedam minuta. Prema navigacionim in enjerima, man evar e prestati u sledeih nekoliko sekundi ukoliko je Rama promenio kurs da bi se sudario sa Zemljom. Njihovi prorauni, razume se, zasnovani su na pretpostavci o n amerama Rame..." Franeska zastade usred reenice i duboko udahnu. "Tlo se vi e ne trese. Manev ar je gotov. Rama je sada na putanji sudara sa Zemljom." 37. NASUKANA

Kada je Nikol do la k svesti, bila je o amuena i imala je velikih te koa da zadr i ma kakvu misao u umu. Glava ju je bolela i oseala je o tar bol u leima i nogama. Ni je znala ta joj se desilo. Jedva je bila u stanju da nae bocu sa vodom i da popije koji gutljaj. Mora da sam do ivela potres mozga, pomisli Nikol dok se vraala u san . Bio je mrak kada se Nikol ponovo probudila. Ali um joj vi e nije bio u mag li. Znala je gde se nalazi. Prisetila se da je tra ila Takagi ija i da je skliznula u jamu. Nikol se takoe setila da je dozivala Franesku i da je bolno, u asno pala. Sm esta je izvukla komunikator iz pojasa letakog kombinezona. "Halo, posado 'Njutna'", ree ona dok se lagano dizala. "Ovde kosmonaut de ardanova. Bila sam, ovaj, mo da je najbolji izraz indisponirana. Pala sam u rupu i onesvestila se. Sabatinijeva zna gde sam..." Nikol prekide monolog i stade da eka. Nije bilo odgovora iz njenog prijem nika. Pojaala je prijem, ali je uspela samo da uhvati neke udne statike smetnje. Ve je mrak, pomislila je, a prethodno je bilo svetla najvi e dva sata... Nikol je zna la da razdoblja osvetljenosti u Rami traju oko trideset sati. Zar je toliko dugo bila bez svesti? Ili je Rama ponovo povukao neoekivan potez? Pogledala je na runi sat, koji je pokazivao koliko je vremena proteklo od poetka druge ekspedicije, i napravila brzi proraun. Dole sam trideset dva sata. Zbog ega niko nije do ao? Nikol poe da razmi lja o poslednjem minutu pre pada. Priale su sa Vejkfildom , a zatim je ona otrala da proveri jame. Riard je stalno proveravao njihov polo aj k ada su bili u dvosmernoj vezi, a Franeska je tano znala... Da li se ne to moglo desiti itavoj posadi? Ali ako nije, zbog ega je niko ni je otkrio? Nikol se nasme i sebi dok se borila sa nagove tajem panike. Razume se, ra zmi ljala je, na li su me, ali sam ja bila bez svesti, pa su odluili da.... Drugi gla s u njenoj glavi ree joj da te misli nemaju nikakvog smisla. Pod svim okolnostima bila bi izvaena iz jame da su je na li. Nevoljno je zadrhtala kada se na najkrai trenutak upla ila da mo da nee biti n ikada pronaena. Nikol prisili svoj um da promeni temu i poe pregled fizikih povreda koje je pretrpela prilikom pada. Pre la je pa ljivo prstima po svim delovima lobanj e. Bilo je nekoliko voruga, meu kojima i jedna vrlo velika na potiljku. Mora da je ona uzrok potresa mozga, nagaala je. Ali nije bilo frakture lobanje, a ono malo krvarenja do koga je do lo prestalo je jo pre vi e sati. Proverila je ruke i noge, zatim lea. Bilo je modrica na sve strane, ali n ekim udom nijedna kost nije bila slomljena. Povremeni o tri bol odmah ispod vrata n agovestio je da joj je ili naprsnuo pr ljen, ili da je prignjeila neki nerv. Sve os talo e se zaleiti. Otkrie da joj je telo pre ivelo manje ili vi e neo teeno privremeno jo je popravilo raspolo enje.

Nikol zatim poe da pregleda svoje novo carstvo. Pala je usred duboke, ali uske pravougaone jame. S kraja na kraj imala je est koraka, a jedan i po popreko . Uz pomo svetiljke i pru ene ruke, ocenila je dubinu rupe na osam i po metara. Jama je bila prazna ako se izuzme hrpa metalnih delova, velikih od pet d o petnaest centimetara, nagomilana uz jedan zid rupe. Nikol ih pa ljivo pogleda po d snopom svetiljke. Bilo ih je sveukupno stotinak i mo da desetak razliitih pojedin anih tipova. Neki su bili dugakii i pravi, drugi zakrivljeni, par uzglobljenih - p odseali su Nikol na otpatke sa industrijskog otpada iz moderne eliane. Zidovi jame izgledali su potpuno ravni. Materijal zidova delovao je Niko l kao hibrid metala i stene. Bio je hladan, veoma hladan. Nije bilo nikakvih nep ravilnosti, nikakvih nabora koji bi mogli poslu iti kao oslonac, ni ta to bi je ohrab rilo da poveruje da se mo e popeti napolje. Poku ala je da zagrebe ili odbije pare sa povr ine zida uz pomo svoje prenosive medicinske opreme. Nije mogla ni da je okrzn e. Obeshrabrena savr enom konstrukcijom zidova, Nikol pree do metalne hrpe da vidi ima li naina da sastavi lestve ili skelu, neku vrstu oslonca koji bi je izdi gao do take na kojoj bi se mogla popeti napolje sopstvenom snagom. Ni to je nije ohrabrilo. Metalni komadi bili su mali i tanki. Brz mentalni proraun ree joj da tu nema dovoljno mase da pru i oslonac njenoj te ini. Nikol se jo vi e obeshrabri kada pojede obrok na brzinu. Shvatila je da je ponela sa sobom vrlo malo hrane i vode jer je elela da ponese dodatnu medicinsku opremu za Takagi ija. ak i ukoliko je pa ljivo racionira, voda e joj potrajati samo je dan dan, a hrana ne vi e od trideset est sati. Obasjala je svetiljkom prostor pravo navi e. Snop se odrazi od krova ambar a. Razmi ljanje o ambaru ponovo ju je podsetilo na dogaaje koji su prethodili padu. Nikol se priseti pojaane amplitude signala za sluaj opasnosti kada je iza la iz zgr ade. Sjajno, pomisli ona oajno, unutra njost ambara je verovatno mrtva zona za radi o-prijem. Nije udo da me niko nije uo. Spavala je, jer nije mogla da radi ni ta drugo. Osam sati kasnije Nikol se uz trzaj probudi iz zastra ujueg sna. Sedela je sa ocem i kerkom u dra esnom provinci jskom restoranu u Francuskoj. Bio je velianstven proleni dan; Nikol je videla cvee u ba ti kraj restorana. Kada je kelner do ao, stavio je ispred enevjev tanjir pu eva sa povrem i maslacom. Pjer je dobio pravu planinu od porcije piletine kuvane sa peur kama i sosom sa vinom. Kelner se nasme io i oti ao. Nikoli je lagano svitalo da za n ju nije bilo niega... Nikada ranije nije imala dodira sa pravom gladi. ak i tokom Poroa, po to su joj lavii odneli hranu, Nikol nije bila ozbiljno gladna. Rekla je sebi pre sna d a e pa ljivo racionirati preostalu hranu, ali to je bilo pre nego to su grevi od glad i zasenili sve ostalo. Sada Nikol drhtavim rukama razdera paketie sa hranom i jed va se zaustavi da ne pojede svu preostalu zalihu. Umotala je jadne ostatke, gurn ula ih nazad u d ep i zarila lice u ruke. Nikol dopusti sebi da se zaplae prvi put otkako je pala. Isto tako dopustila je sebi da shvati kako je umiranje od gladi jeziva s mrt. Nikol poku a da zamisli kako bi to bilo da slabi od gladi i da zatim zauvek n estane. Da li bi to bio postepeni proces, svaki uzastopni korak u asniji od pretho dnog? Onda neka doe brzo, ree Nikol glasno, u trenutku napustiv i svu nadu. Digitaln i asovnik joj je svetleo u mraku i odbrojavao poslednje dragocene minute njenog iv ota. Pro lo je nekoliko sati. Nikol je bila sve slabila i oajnija. Sedela je pog nute glave u uglu jame. Ali upravo kada se spremala da se preda u potpunosti i d a prihvati sigurnost smrti, iz nje dopre drugi glas, bodri, optimistiki glas koji je odbio da joj dopusti da se preda. Rekao joj je da je svaki trenutak ivota dra gocen i divan, da je i sama svest, u ma kom trenutku, bila najvee udo prirode. Nik ol lagano, duboko udahnu i otvori oi. Ukoliko treba da umrem ovde, ree ona sebi, o nda bar neka umrem sa stilom. Odluila je da provede ono vreme koje joj je jo preos talo usredsrediv i se na najizuzetnije trenutke svojih trideset est godina. Nikol je jo zadr ala siu nu nadu da e biti spasena. Ali uvek je bila praktina i logika joj je govorila da se ono to joj je preostalo od ivota verovatno mo e meri ti satima. Tokom tog izleta bez urbe u svoja dragocena seanja, Nikol je nekoliko p uta zaplakala bez ikakvog susprezanja; suze radosnice od vraene pro losti; opore su

en

ze, jer znala je, dok je o ivljavala svaku epizodu, da joj je to verovatno posledn ja poseta tom posebnom delu seanja. Nije bilo pravila u njenom lutanju kroz ivotom koji je pro ivela. Nije svrs tavala u kategorije, odmeravala ili uporeivala svoja iskustva. Nikol ih je napros to ponovo pre ivljavala onako kako su joj dolazila, svaki stari dogaaj preobra en i o bogaen njenom pojaanom sve u. Majka joj je zauzimala posebno mesto u seanjima. Zbog toga to je umrla kad a je Nikol imala samo deset godina, majka joj je zadr ala sve prideve kraljice ili boginje. Anavi Tiaso zaista je bila divna i kraljevska, ugljenocrna Afrikanka n eobinog dostojanstva. Sva Nikolina spominjanja na nju bila su okupana u blago, bl istavo svetlo. Prisetila se majke u dnevnoj sobi njihovog doma u ili- Mazarenu kako ma e N ikoli da doe i sedne joj u krilo. Anavi je svako vee pred spavanje itala knjigu svo joj kerki. Veina pria bile su bajke o prinevima, zamkovima i divnim, srenim ljudima k oji su savladavali svaku prepreku. Glas njene majke bio je blag i mek. Pevala je uspavanke Nikoli dok su devojicini kapci sve vi e i vi e ote avali. Nedelje njenog detinjstva bile su posebni dani. U prolee oti le bi do parka i igrale se na prostranim travnatim poljima. Majka je uila Nikol da tri. Devojica nikada nije videla ne to tako divno kao to je njena majka, koja je jo kao mlada ena b ila sprinter meunarodne klase, dok skladno tri preko livade. Razume se, Nikol se ivo seala pojedinosti svog puta sa Anavi do Obale Slon ovae radi Poroa. Majka je bila ta koja ju je uvala tokom noi u Niduguu pre obreda. Tokom dugih, stra nih noi, devojica Nikol borila se sa svojim strahovima. I svakog d ana, smireno i strpljivo, majka joj je odgovarala na sva pitanja i podseala je da su mnoge, mnoge devojice prolazile kroz obred sazrevanja bez nepotrebnih te koa. Nikolino najdra e seanje na to putovanje odnosilo se na hotelsku sobu u Abi d anu, no pre nego to su se ona i Anavi vratile u Pariz. Ona i majka raspravljale su o Porou samo u prolazu tokom trideset sati po to su Nikol i druge devojice zavr ile sa obredom. Anavi je jo nije pohvalila. Dodu e, Omeh i starci iz naselja rekli su N ikoli da je bila izuzetna, ali jednoj sedmogodi njakinji nijedna hvala nije toliko va na kao majina. Nikol je prikupila hrabrost neposredno pre veere. "Jesam li bila dobra, mama?" upita devojica oprezno. "Hou da ka em, na Porou ." Anavi briznu u suze. "Jesi li bila dobra? Jesi li bila dobra?" Obavila j e duge, gipke ruke oko kerke i digla je sa poda. "Oh, du o", ree joj majka kada je p odigla Nikol visoko iznad glave, "toliko se ponosim tobom da mi doe da puknem." N ikol skoi u majino naruje, pa su se grlile, smejale i plakale petnaest minuta. Nikol je le ala na leima na dnu jame, a suze izazvane seanjem klizile su joj postrance preko lica i slivale se u u i. Skoro sat je razmi ljala o svojoj kerki, poe v od roenja i zatim idui kroz svaki va niji dogaaj enevjevinog ivota. Nikol se priseala zajednikog putovanja za Ameriku od pre tri godine, kada je enevjev imala jedanaest godina. Kako su bliske bile na tom putovanju, naroito onog dana kada su pe aile niz stazu Ju nog Kaibaba do Grand Kanjona. Nikol i enevjev zaustavljale su se kraj svakog mea a du staze i prouavale trag ove dve milijarde godina na povr ini planete Zemlje. Ruale su na ispustu koji je gl edao na isu enu pustaru visoravni Tonto. Te noi, majka i kerka su ra irile vree za spav anje, bok uz bok, odmah pokraj mone reke Kolorado. Priale su, delile snove i dr ale se za ruke itave noi. Ne bih i la na taj put, proe Nikoli kroz glavu, dok je poinjala da razmi lja o svom ocu, da nije bilo tebe. Ti si znao da je pravo vreme za odlazak. Nikolin o tac predstavljao je kamen temeljac njenog ivota. Pjer de ardan bio je njen prijate lj, ispovednik, intelektualni sadrug i najvatrenija pristalica. Bio je tu kada j e roena, kao i kasnije, svakog bitnog trenutka njenog ivota. On joj je najvi e nedos tajao dok je le ala na dnu jame unutar Rame. On je bio taj koga bi odabrala za svo j poslednji razgovor. Nije bilo nijednog izdvojenog seanja na njenog oca koje bi iskoilo pred nj u, koje je zahtevalo obnavljanje pre nego sva druga. Nikolina mentalna monta a Pje ra obuhvtala je i sve dogaaje njenog vlastitog ivota. Nisu svi bili sreni. Jasno se prisetila, na primer, kako su njih dvoje stajali u savani nedaleko od Nidugua, u tke se dr ali za ruke i oboje tiho plakali dok je Anavina pogrebna lomaa plamtela u

afrikoj noi. Mogla je da oseti njegove ruke oko sebe i dok je beskrajno jecala po sle svog neuspeha, u petnaestoj godini, da pobedi na nacionalnom takmienju za Jov anku Orleanku. iveli su zajedno u Bovoau, neobian par, od godine smrti njene majke sve do k Nikol nije zavr ila treu godinu studija na univerzitetu u Turu. Bio je to idilian i vot. Nikol je lutala umama oko njihove vile po to bi se biciklom vratila kui iz kole. Pjer je pisao romane u radnoj sobi. Uvee bi Margareta zazvonila i pozvala ih na veeru pre no to bi se popela na sopstveni bicikl, posla gotovog za taj dan, i vrat ila svome mu u i deci u Lijnu. Nikol je leti putovala sa ocem po itavoj Evropi i poseivala srednjovekovne gradove i zamkove koji su predstavljali osnovna popri ta radnje njegovih istorijs kih romana. Nikol je vi e znala o Eleonori Akvitanskoj i njenom mu u, Henriju Planta genetu, nego o trenutnim politikim liderima Francuske i zapadne Evrope. Kada je P jer 2181. dobio nagradu "Mari Reno" za istorijski roman, oti la je s njim u Pariz na sveanu dodelu. Nikol je sedela u prvom redu prostranog auditorijuma, odevena u belu suknju koju je posebno za nju napravio kroja i bluzu u ijem joj je odabiru p omogao Pjer, i slu ala kako govornik velia dostignua njenog oca. Nikol je i sada umela da izdeklamuje delove govora njenog oca prilikom p rijema nagrade. "esto su me pitali", kazao je njen otac pred kraj svog izlaganja, "da li sam prikupio mudrosti koju bih voleo da podelim sa buduim pokolenjima." O nda se zagledao pravo u svoju publiku. "Svojoj najdra oj kerci Nikol i svim mladim ljudima sveta nudim jednostavnu istinu. U svom ivotu na ao sam dve stvari vrednije od svega - uenje i ljubav. Ni ta drugo, ni slava, ni mo, niti sama dostignua radi seb e, ne mogu imati toliko trajnu vrdnost. Jer kada ti ivotu doe kraj, ukoliko mo e rei: 'Uio sam' i 'Voleo sam', moi e da ka e i 'Bio sam srean'." Bila sam srena, ree Nikol dok su joj se nove suze slivale postrance niz li ce, i to uglavnom zbog tebe. Nikada me nisi razoarao. ak ni u mom najte em trenutku. Seanja joj se vrati e, kao to je i znala da e uiniti, letu 2184, kada joj se ivot ubrz ao tako neverovatnom brzinom da je izgubila kontrolu nad njegovim smerom. Tokom pukog estonedeljnog razdoblja Nikol je dobila zlatnu medalju na olimpijadi, stupi la u kratku, ali burnu ljubavnu vezu sa princem od Velsa i vratila se u Francusk u da saop ti ocu da je trudna. Nikol se seala kljunih trenutaka tog vremena kao da su se desili jue. Nijed no oseanje njenog ivota nije se moglo uporediti sa rado u i ushienjem koje je osetila dok je stajala na pobednikom postolju u Los Anelesu, sa zlatnom medaljom oko vrata , dok su joj u u ima odzvanjali poklici stotine hiljada ljudi. Bio je to njen tren utak. Skoro itavu nedelju bila je mezime svetskih medija. Na la se na naslovnoj stra nici svih novina, istaknuta je u svakoj veoj emisiji o sportu. Posle njenog poslednjeg intervjua u televizijskom studiju pokraj olimpij skog stadiona, jedan mladi Englez prijatnog osmeha predstavio joj se kao Daren H igins i uruio joj koverat sa porukom. Unutra je bila rukom pisana pozivnoca za vee ru ni sa kim drugim do sa princom od Velsa, ovekom koji e potom postati Henri XI o d Velike Britanije. Veera je bila arobna, priseti se Nikol, na trenutak zaboraviv i svoj oajni po lo aj u Rami. Bio je divan. Sledea dva dana bila su apsolutno prekrasna. Ali trides et devet asova potom, kada se probudila u Henrijevoj spavaoj sobi u Vestvudu, bajk a se iznenada okonala. Njen princ, koji je bio toliko pa ljiv i strastan, sada se m r tio i bio osoran. Dok je neiskusna Nikol bezuspe no poku avala da shvati ta je to po lo kako ne valja, lagano joj je svanulo da je sa njenom ma tarijom gotovo. Bilo je t o samo osvajanje, setila se, trenutni sjaj. Nisam bila pogodna za trajnu vezu. Nikol nikada nee zaboraviti poslednje rei koje joj je princ rekao u Los Ane lesu. Vrzmao se oko nje dok se ona urno pakovala. Nije mogao da shvati zbog ega je toliko uznemirena. " ta si oekivala?" ree on konano, nepobitno iznerviran. "Da emo od jahati u zalazak sunca i iveti dugo i sreno? Hajde, Nikol, ovo je stvarni svet. Mo ra shvatiti da narod Britanije nikada ne bi prihvatio meleskinju za kraljicu." Nikol je pobegla pre nego to joj je Henri video suze. I tako, draga moja e nevjev, ree Nikol sebi na dnu jame u Rami, napustila sam Los Aneles sa dva nova bl aga. Imala sam zlatnu medalju i divnu devojicu u telu. Misli joj brzo prelete e pre ko sledeih nemirnih nedelja do oajnog, samotnog trenutka kada je konano prikupila h rabrosti da razgovara sa ocem.

"Ne... ne znam ta da radim", rekla je Nikol oprezno Pjeru tog septembarsk og jutra u dnevnoj sobi njihove vile u Bovoau. "Znam da sam te u asno razoarala - i sebe sam razoarala - ali elela sam da te pitam da li mogu. Hou da ka em, ukoliko to e lim, papa, mogu li ostati ovde i poku ati..." "Razume se, Nikol", prekide je otac. Blago je plakao. Bio je to jedini p ut da ga je Nikol videla da plae posle smrti njene majke. "Uiniemo to je najbolje", ree on dok ju je grlio. Bila sam tako srena, pomisli Nikol. Bio je toliko pun razumevanja. Nikada me nije optu io. Nikada nije ni ta pitao. Kada sam mu rekla da je Henri otac i da n e elim da to iko sazna, a najmanje Henri ili dete, obeao mi je da e uvati moju tajnu . To je i uinio. Svetla se iznenada upali e i Nikol ustade da pogleda svoju tamnicu pod nov im uslovima. Samo je sredi te jame bilo potpuno osvetljeno; oba kraja ostala su u senci. Dok je razmatrala svoju situaciju, oseala se neverovatno veselo i raspolo en o. Digla je pogled prema krovu ambara i kroz njega prema bezlinom nebu Rame. Nikol pomisli na svojih poslednjih nekoliko sati i oseti iznenadni poriv. Nije izgovorila nijednu molitvu vi e od dvadeset godina, ali se sada spustila na kolena u punoj svetlosti na sredi tu jame. Dragi Bo e, ree ona, znam da je malice prekasno, ali hvala ti za moju majku, moga oca i moju kerku. I za sva uda ivota. Nikol baci p ogled prema tavanici. Sme ila se, a oko joj je blistalo. A trenutno, dragi Bo e, ba b i mi dobro do lo malo pomoi. 38. POSETIOCI Maju ni robot krupnim koracima izie na svetlo i izvue ma iz korica. Engleska vojska je stigla pred Arfler. Jo jednom na prodor, mili prijatelji, Na juri jo jednom, ili preplavite Zid le evima engleskim. U miru oveku ni ta nije prilinije No tiha skromnost, smernost. Ali kada Oluja rata u uhu nam jekne, Bud'te tigrovi, napnite mi ie... Henri V, novi kralj Engleske, produ i da bodri svoje imaginarne vojnike. N ikol se sme ila dok je slu ala. Provela je skoro itav sat pratei Vejkfildovog princa H ala od razvrata njegove mladosti, preko bojnih polja na kojima se sukobljavao sa Hotspurom i drugim pobunjenicima, pa sve do prestola Engleske. Nikol je samo je dnom itala tri drame o Henriju, a to je bilo pre vi e godina, ali je bila vrlo upoz nata sa tim istorijskim razdobljem zbog svoje ivotne opinjenosti Jovankom Orleanko m. " ekspir te je pretvorio u ne to to nikada nisi bio", ree ona glasno malom rob otu kada se nagla da ugura Riardovu palicu u otvor za iskljuivanje. "Bio si ratnik , svakako, protiv toga niko ne bi mogao ni ta da ka e. Ali bio si isto tako hladan i bezdu an osvaja. Naterao si Normandiju da krvari pod tvojim silnikim jarmom. Gotovo si ugasio ivot u Francuskoj." Nikol se nervozno nasmeja sebi. Evo me, pomisli ona, kako razgovaram sa ne ivim keramikim princom visokim dvadeset centimetara. Prisetila se oseanja beznaa o d pre jednog sata kada je ponovo poku ala da smisli nain da pobegne. Okolnost da jo j vreme istie bila je pojaana kada je ispila pretposlednji gutljaj vode. Ah, dobro , pomisli ona i opet se okrete princu Halu, to je bar bolje od samosa aljevanja. "A ta jo ume , mali moj prine?" upita Nikol. " ta biva ako ubacim iglu u prorez oznaen sa 'R'?" Robot se aktivirao, napravio nekoliko koraka i najzad pri ao njenom levom stopalu. Posle dugog utanja princ Hal progovori, ne bogatim glasom glumca koji je koristio tokom ranijih recitala, ve Vejkfildovim britanskim tonom. "'R' znai razg ovor, prijateljice moja, a ja raspola em poprilinim repertoarom. Ali ne govorim dok

najpre ti ne to ne ka e ." Nikol se nasmeja. "U redu, prine Hale", ree ona posle kratkog razmi ljanja, "priaj mi o Jovanki Orleanki." Robot je oklevao, a zatim se namr tio. "Bila je ve tica, draga gospo, spalje na na lomai u Ruanu deceniju posle moje smrti. Tokom moje vladavine, severom Fran cuske upravljale su moje armije. Ta francuska ve tica, tvrdei da ju je poslao Bog.. ." Nikol prestade da slu a i tr e glavu kada senka pree preko nje. Uinilo joj se da je ugledala ne to kako prelee krov ambara. Srce poe da joj mahnito lupa. "Ovde. O vde sam", povika ona iz sveg glasa. Princ Hal je u pozadini mrmorio kako je uspe h Jovanke Orleanke imao za tu nu posledicu povratak njegovih osvajakih snaga u obla st Francuske. "Tako engleski. Tako tipino engleski", ree Nikol kada je jo jednom ug urala iglu u dugme za iskljuivanje princa Hala. Nekoliko trenutaka kasnije senka je bila ogromna i potpuno je zamraila dn o jame. Nikol di e pogled i srce joj se zaustavi pod grlom. Nadneseno nad jamom, r a irenih lepetavih krila, nalazilo se d inovsko stvorenje nalik na pticu. Nikol se t r e i vrisnu i protiv svoje volje. Stvorenje proturi vrat u jamu i ispusti skupinu glasova. Zvuci su bili o tri, pa ipak blago melodini. Nikol je ostala paralizovana . Stvorenje ispusti gotovo istu skupinu glasova, a zatim poku a - bez uspeha, jer su mu krila bila prevelika - da se lagano spusti u usku jamu. Tokom tog kratkog razdoblja Nikol, iji je traumatski u as ustupio mesto nor malnom strahu, poe da prouava ogromnog leteeg tuina. Njegovo lice, osim dva blaga ok a koja su bila duboko plava i okru ena smeim prstenom, podsealo ju je na pterodaktil e koje je videla u francuskom muzeju istorije prirode. Kljun je bio prilino dug i povijen. Usta su bila bezuba, a na obe kand e, podu no simetrine oko trupa, bilo je po etiri o tra prsta. Nikol proceni da je masa avijana oko stotinu kilograma. Njegovo telo, iz uzev lica i kljuna, krajeva krila i kand i, bilo je prekriveno gustim, crnim mater ijalom koji je podseao na somot. Kada je postalo jasno da avijan nee moi da sleti n a dno jame, ovaj ispusti dve o tre note, podi e se i nestade. Nikol se nije pokrenula tokom prvog minuta po to je stvorenje oti lo. Onda j e sela i poku ala da pribere misli. Adrenalin izazvan strahom i dalje joj je kru io telom. Poku ala je da razmisli racionalno o onome to je videla. Prva misao bila je da je stvar biot, poput svih ostalih pokretnih stvorenja ranije vienih na Rami. A ko je to biot, ree ona sebi, onda je izuzetno usavr en. Predstavila je sebi ostale biote koje je videla, kao i rakove sa Ju ne hemisfere, odnosno iroku skupinu raznol ikih neobinih tvorevina koje je snimila prva ramanska ekspedicija. Nikol nije mog la da ubedi sebe da je avijan biot. Bilo je neega u vezi sa oima... Ona zau lepet krila u daljini i telo joj se napregnu. Nikol se skupi u se novitom uglu ba kada je ogromno letee telo ponovo zamrailo svetlo u jami. Ne, bila su tu dva tela. Prvi avijan se vratio sa pratiocem, poprilino veim od njega. Nova ptica proturi vrat dole i zagleda se u Nikol svojim plavim oima dok je visila nad jamom. Onda ispusti zvuk, glasniji i manje melodian od prethodnih, a zatim nakre nu vrat da bi pogledala pratioca. Dok su dva avijana nadugako i na iroko brbljala, Nikol primeti da je ovaj novi prekriven glatkom povr inom, poput linoleuma, ali da u svim ostalim pogledima, izuzev po veliini, odgovara prvom posetiocu. Posle du eg vremena nova ptica se podi e i neobini par slete na ivicu jame, i dalje brbljajui. u tke su posmatrali Nikol minut ili dva. A onda, posle kratkog razgovora, nestado e. Nikol je bila iscrpljena posle napada straha. Nekoliko minuta po to su je letei posetioci napustili, skupila se i zaspala u uglu jame. vrsto je spavala neko liko sati. Probudio ju je glasni zvuk, prasak koji stade da odzvanja ambarom pop ut pucnja vatrenog oru ja. Probudila se brzo, ali nije ula vi e neobja njivih zvukova. Telo ju je podsealo da je gladna i edna. Izvukla je ono to joj je preostalo od hran e. Da napravim dva malecka obroka od ovoga? - upita se ona umorno, ili da sve po jedem sada i da prihvatim tagod mi sledi? Uz dubok uzdah, Nikol odlui da dovr i preostalu hranu i vodu u jednom posle dnjem obroku. Mislila je da bi joj to dvoje moglo pru iti dovoljno snage da privre meno zaboravi na glad. Gre ila je. Dok je Nikol ispijala poslednji gutljaj vode iz boce, um su joj bombardovale slike fla a izvorske vode koje su ona i njena porodi ca uvek imale za stolom u Bovoau.

Iz daljine se zau novi glasni prasak kada je Nikol zavr ila obrok. Ona zast ade da oslu ne, ali ponovo je zavladala ti ina. Mislima su joj preovlaivale zamisli o bekstvu, koje su sve na neki nain ukljuivale avijane da joj pomognu da izie iz jam e. Bila je besna na sebe to nije poku ala da komunicira sa njima dok je imala prili ku. Nikol se nasmeja sebi. Razume se, mogle su odluiti da me pojedu. Ali ko zna d a li je umiranje od gladi bolje nego da te pojedu. Nikol je bila ubeena da e se avijani vratiti. Mo da joj je sigurnost bila po jaana bezizlazno u njenog polo aja, ali ona svejedno poe da pravi planove ta da radi kad a se budu vratili. Zami ljala je sebe kako govori: Zdravo. Ustae ispru enog dlana i h rabro otii do sredi ta jame, pravo ispod nadnetog stvorenja. Nikol e zatim upotrebit i posebnu skupinu gestova da bi prenela poruku o svojoj muci - pokazujui naizmenin o najpre sebe, a zatim jamu, saop tie im da ne mo e da pobegne; ma ui prema avijanima i krovu ambara zamolie ih za pomo. Dva glasna, o tra zvuka vrati e Nikol u stvarnost. Posle kratke pauze ona zau jo jedan prasak. Nikol stade da pretra uje kroz poglavlje "Okolina" u svom kompjut erizovanom Atlasu Rame, a zatim se nasmeja sebi to nije smesta shvatila ta se de ava . Glasni zvuci oznaavali su lomljenje leda dok se Cilindrino more topilo od dna. R ama se i dalje nalazio unutar orbite Venere (iako ga je, neznano Nikoli, posledn ji letni manevar smestio na putanju ija se udaljenost od Sunca sada ponovo poveava la) i Sunev doprinos je najzad podigao temperaturu u Rami iznad take mr njenja vode. Atlas je upozoravao na silovite olujne vetrove, uragane to e ih stvoriti t oplotna nestabilnost atmosfere koja e uslediti po topljenju mora. Nikol ode do sr edi ta jame. "Hajde, ptice, ili ve ta ste", povika ona. "Doite, izbavite me, dajte mi priliku da pobegnem." Ali avijani se nisu vratili. Nikol je sedela budna u uglu tokom deset aso va, lagano klonui, dok je uestanost glasnih prasaka najpre dostigla vrhunac, a zat im postepeno slabila. Vetar poe da duva. Najpre je to bio samo lahor, ali do tren utka kada je pucanje leda koji se lomi prestalo, pretvorio se u buru. Nikol se p otpuno obeshrabrila. Dok je ponovo padala u san rekla je sebi da e se verovatno p robuditi jo najvi e jedan do dva puta. Vetar je ibao Njujork dok je uragan besneo satima. Nikol se be ivotno skupi la u uglu. Slu ala je urlanje vetra i setila se sedenja u skija koj kuici tokom meave u Koloradu. Poku ala je da se priseti ugodnosti skijanja, ali nije mogla. Glad i i scrpljenost oslabili su joj i ma tu. Nikol je sedela vrlo mirno, uma bez ikakvih m isli izuzev to se povremeno pitala kako bi to izgledalo umreti. Nije mogla da se seti da je zaspala, ali sa druge strane nije mogla da s e seti ni buenja. Um joj je govorio da je ne to upalo u njenu rupu. Ponovo je bilo mrano. Nikol ispuza iz svog kraja jame prema kraju sa hrpom metala. Nije upalila svetiljku. Naletela je na ne to i trgla se, a zatim ga je opipala rukama. Predmet je bio veliki, krupniji od ko arka ke lopte. Spolja njost mu je bila glatka i bio je o valnog oblika. Nikol postade napetija. Na la je svetiljku u letakom kombinezonu i obasjala predmet. Bio je beliast i jajastog oblika. Pa ljivo ga je pregledala. Kada ga je j ako pritisla, malo se ugnuo pod pritiskom. Mogu li ga pojesti? - upita je njen u m; glad joj je bila toliko o tra da nije brinula o tome ta bi joj to moglo uiniti. Nikol izvadi no i uz te koe uspe da napravi zasek. Grozniavo je odrezala pare i ugurala ga u usta. Bilo je bez ikakvog ukusa. Nikol ga ispljunu i poe da plae. B esno je utnula predmet i ovaj se otkotrlja. Uini joj se da je ula ne to. Nikol posegn u i jako ga gurnu, ponovo ga prevrte. Da, ree ona sebi, da. Bio je to zvuk mukanja . Seenje spolja njeg dela njenim no em bilo je sporo. Posle nekoliko minuta Nik ol uze svoju medicinsku opremu i poe da obrauje predmet monim skalpelom. tagod da je predstavljao, predmet je bio napravljen od tri razliita i jasno razdvojena sloja . Omota je bio vrst, poput ko e fudbalske lopte, i relativno te ak za rukovanje. Zatim je sledila meka, vla na, bogata, plava masa koja je po sastavu podseala na dinju. Unutra, u sredi tu, bilo je nekoliko decilitara zelenkaste tenosti. Drhtei od i ekivanj a, Nikol zaroni sakupljene ake u prorez i prinese tenost usnama. Ova je bila udnog, medicinskog ukusa, ali delovala je osve avajue. Otpila je dva ustra gutljaja, a ond a su se ume ale godine njenog medicinskog kolovanja. Borei se protiv elje da pije jo , Nikol ubaci sondu svog spektrometra mase d

a izvr i analizu hemijskog sastava. Toliko je urila da je napravila gre ku sa prvim u zorkom i morala je da ponovi proces. Kada su se rezultati analize pojavili na ma lom modularnom monitoru koji se mogao povezati sa bilo kojim od njenih instrumen ata, Nikol poe da plae od sree. Tenost je nee otrovati. Naprotiv, bila je bogata bela nevinama i mineralima u onim vrstama hemijskih veza koje je njeno telo moglo proc esirati. "Dobro, dobro!" povika Nikol glasno. Brzo je ustala i gotovo se onesvest ila. Sada pa ljivije, sela je na kolena i zapoela gozbu svog ivota. Pila je tenost i jela vla no meso dok joj stomak nije bio pun do vrha. Onda je usnula dubokim, zado voljnim snom. Nikolina osnovna briga kada se probudila bila je da odredi koliinu "mana dinje", kako ju je nazvala, koja joj je stajala na raspolaganju. Bila je halaplj iva, i znala je to, ali to je ve pripadalo pro losti. Sada joj je bilo potrebno da preraspodeli mana dinju sve dok nekako ne bude mogla da obezbedi pomo avijana. Nikol pa ljivo izmeri dinju. Ukupna te ina bila joj je prvobitno gotovo dese t kilograma, ali sada je preostalo ne to vi e od osam. Procenila je da nejestivi spo lja nji deo iznosi pribli no dva kilograma, to joj je ostavljalo est kilograma hrane, podeljenih pribli no ravnomerno izmeu tenosti i bogatog plavog mesa. Da vidimo, pomi sli ona, tri kilograma tenosti znai... Nikolino razmi ljanje prekide ponovno pojavljivanje svetlosti. Da, ree ona sebi, baciv i pogled na runi sat, tano na vreme, sa uobiajenim sekularnim pomakom. Di gla je pogled sa sata i prvi put ugledala jajoliki predmet pri punoj svetlosti. Prepoznavanje je bilo trenutno. Oh, moj Bo e, pomisli Nikol dok je prilazila i pre vlaila prstima preko smeih linija to su se migoljile preko krem-bele povr ine. Gotovo sam zaboravila. Posegla je u svoj letaki kombinezon i izvadila uglaani kamen koji joj je Omeh dao tokom novogodi nje veeri u Rimu. Upiljila se u njega, a zatim baci la pogled na ovalni predmet u jami. Oh, moj Bo e, ponovi Nikol. Vratila je kamen u d ep i izvadila malu zelenu bocu. "Ronata e znati kada j e vreme da pije", ula je ponovo rei svog pradede. Nikol sede u ugao i isprazni boic u jednim gutljajem. 39. VODE MUDROSTI Nikolino vidno polje smesta poe da se muti. Sklopila je oi na sekundu. Kad a ih je ponovo otvorila, zaslepila ju je navala blistavih boja koje su kuljale p rema njoj u geometrijskim likovima kao da se to ona kree veoma brzo. U sredi tu vid nog polja, negde u daljini, crna taka pojavi se iz pozadine meu blistavim skupinam a crvenih i utih oblija koja su se smenjivala. Nikol se usredsredi na taku, dok je ova nastavljala da raste. Hitala je prema njoj i irila se da joj ispuni vidno pol je. Videla je oveka, starog crnca, kako tri preko afrike savane usred savr ene zvezda ne noi. Nikol mu je jasno razabrala lice dok se okretao da bi poeo da se penje uz kamenitu planinu. ovek je liio na Omeha, ali isto tako, nekako udnovato, i na njenu majku. Hitao je uz kamenitu planinu zapanjujuom pokretljivo u. Na vrhu stade kao si lueta, ra irenih ruku, i zagleda se u nebo sa mladim Mesecom na obzorju. Nikol zau zvuk raketnog motora i okrete se na levu stranu. Gledala je kako se mali svemirs ki brod spu ta na povr inu Meseca. Dva oveka u svemirskim odelima spu tala su se niz le stve. ula je kako Nil Armstrong govori: "Ovo je mali korak za jednog oveka, ali og roman skok za oveanstvo." Baz Oldrin se pridru i Armstrongu na lunarnoj povr ini i obojica pokaza e na d esno. Gledali su u starog crnca koji je stajao na obli njem meseevom kamenu. Ovaj s e nasme i. Zubi su mu bili veoma beli. Lice mu stade da se poveava u Nikolinom vidnom polju dok je lunarni prede o iza postepeno nestajao. On poe lagani napev na jeziku Senufoa, ali Nikol najpre nije mogla da razabere ta govori. Iznenada je shvatila da se obraa njoj i da mo e d a razume svaku re. "Ja sam jedan od tvojih predaka iz daleke pro losti", ree on. "Ka o deak oti ao sam da meditiram one noi kada su se ljudi spustili na mesec. Kako sam bio edan, napio sam se vode iz Jezera mudrosti. Odleteo sam najpre na Mesec, gde sam razugovarao sa astronautima, a potom na druge svetove. Sreo sam se sa Veliki

ma. Rekli su mi da e ti doi da iri priu o Minoveu meu zvezdama." Dok je Nikol gledala, stareva glava poe da raste. Zubi mu postado e opaki, d ugaki, oi ute. Pretvorio se u tigra i skoio joj na vrat. Nikol vrisnu kada oseti zub e na grlu. Spremila se da umre. Ali tigar omlitavi; strela mu je bila duboko zar ivena u bok. Nikol zau nekakav zvuk i di e pogled. Njena majka, odevena u velianstve nu, lepr avu crvenu odoru i sa zlatnim lukom, trala je skladno prema zlatnoj koiji z austavljenoj usred vazduha. "Majko... ekaj", povika Nikol. Figura se okrenu. "Bila si zavedena", ree njena majka. "Mora da bude pa ljivi ja. Mogu te spasti samo tri puta. uvaj se onoga to ne mo e videti, ali zna da je tu." Anavi se pope u koije i uze uzde. "Ne sme umreti. Volim te, Nikol." Krilati crveni konji dizali su se sve vi e i vi e, sve dok Nikol vi e nije mogla da ih vidi. Obojene are vrati e se u njeno vidno polje. Nikol je sada ula muziku, napre negde u daljini, zatim bli e. Bila je sintetina, poput zvuka kristalnih zvona. Divn a, oaravajua, eterina. Zauo se glasni pljesak. Nikol je sedela u prvom redu na konce rtu sa ocem. Na pozornici je neki istonjak, kose do poda, pogleda ukoenog u nekoj vrsti zanosa, stajao pokraj tri neobino oblikovana instrumenta. Zvuci su bili svu da oko nje. Terali su je na pla. "Doi", ree joj otac. "Moramo poi." Dok je Nikol gledala, otac joj se pretvo rio u vrapca. On joj se nasme i. Zalepr ao je svojim vrapijim krilima i oni zajedno p olete e, ostavi e koncert za sobom. Muzika nestade. Vazduh je ibao oko njih. Nikol vi de divnu dolinu Loare i nazre njihovu Vilu u Bovoau. Bila je srena to ide kui. Ali njen otac-vrabac spusti se umesto toga u inon, dalje niz Loaru. Dva vrapca slete e na drvo na posedu zamka. Ispod njih, stojei na o trom decembarskom vazduhu, Henri Plantagenet i Eleo nora Akvitanska raspravljali su o nasleivanju prestola Engleske. Eleonora prie drv etu i primeti vrapce. "Hej, zdravo, Nikol", ree ona, "nisam znala da si ovde." Kr aljica Eleonora pose e navi e i pomilova vrabicu po trbuhu. Nikol je u ivala u mekoti njenog dodira. "Upamti, Nikol", ree ona, "sudbina je va nija od ma kakve ljubavi. M o e izdr ati sve ako si sigurna u svoju sudbinu." Nikol oseti miris vatre i shvati da su potrebni negde drugde. Ona i njen otac uspe e se, okrenu e severno prema Normandiji. Vatra je brzo rasla. Zau e krik poz iva za pomo i urno zalepr a e krilima. U Ruanu jedna obina devojka gledala je u njih dok su se primicali sa svet lom u oima. Vatra pod njom stigla joj je do stopala; prvi vonj gorue puti digao se u vazduh. Devojka spusti oi u molitvi dok joj je sve tenik dr ao nad glavom improviz ovani krst. "Bla en Isus", ree ona, suze su joj se slivale niz obraze. "Spa emo te, Jovanka", povika Nikol, dok su se ona i njen otac spu tali na kr cati trg. Jovanka ih obgrli dok su je oslobaali sa stuba. Vatra eksplodira oko nj ih i sve pocrne. U sledeem trenutku Nikol je ponovo letela, ali ovog puta kao vel ika bela aplja. Bila je sama unutar Rame i letela je visoko nad gradom Njujorkom. Zanese se da izbegne jednog avijana, koji ju je gledao u oku. Nikol je videla sve u Njujorku sa neverovatnim pojedinostima. Bilo je to kao da ima oi irokog spektra sa velikim brojem soiva razliitog opsega. Opazila je k retanje na etiri razliita mesta. U blizini ambara, biot u obliku stonoge lagano je hodao prema ju nom kraju zgrade. U blizini svakog od tri sredi nja trga, toplota je izbijala iz podzemnih izvora i stvarala obojene slike u njenom infracrvenom vid nom polju. Nikol napravi krug nani e prema ambaru i bezbedno slete u jamu. 40. POZIV TUINACA Moram se pripremiti za spasenje, ree Nikol sebi. Zavr ila je punjenje boce zelenkastom teno u iz sredi ta mana dinje. Kada je pa ljivo isekla vla no meso i smestila komadie u odeljke starog kontejnera za hranu, Nikol ponovo sede u uobiajeni ugao. Auh, pomisli ona, vraajui se sa divljeg mentalnog putovanja na koje je po la kada je ispila sadr inu boice. ta to bi, za ime sveta? Nikol se priseti vizije za v reme Poroa, kada je jo bila mala, i kratkog razgovora sa Omehom o tome tri godine potom, kada se Nikol vratila u Nidugu zbog majinog pogreba. "Kuda je Ronata oti la?" upita je Omeh jedne veeri kada su starac i devojica bili zajedno sami.

Smesta je znala ta je pita. "Pretvorila sam se u veliku belu pticu", odgo vori ona. "Letela sam iza sunca i meseca do velike praznine." "Ah", ree on, "Omeh je tako i mislio." A za to ga tada nisi pitala ta ti se desilo? - naunica u odrasloj Nikol upit a nekada nju, desetogodi nju sebe. Onda bi mo da ne to od ovoga sada imalo smisla. Ali N ikol je nekako znala da je ta vizija iznad svake analize, da je postojala u obla sti nedokuivoj za deduktivne procese zahvaljujui kojima je nauka bila toliko mona. Pomisli umesto toga na majku, o tome kako je divna bila u lepr avoj, crvenoj odori . Anavi ju je spasla od tigra. Hvala ti, majko, pomisli Nikol. Po ele da je du e raz govarala sa njom. Bio je to neobian zvuk, kao od desetine neobuvenih nogu beba na podu od l inoleuma, i nepobitno je stizao prema njoj. Nikol nije imala mnogo vremena da se i uava. Nekoliko sekundi kasnije glava i antene biota stonoge pojavi e se na rubu nje ne jame i, ne usporavajui ni na koji nain, produ i e pravo niz zid na suprotnom kraju. Biot je ukupno bio dugaak etiri metra. Spustio se niz zid bez te koa, prislan jao je svaku od svojih ezdeset nogu pravo na glatku povr inu i dr ao se nekom vrstom sisaljki. Nikol stavi ranac na lea, pa saeka da ugrabi priliku. Pojavljivanje biot a nije je ba toliko iznenadilo. Posle onoga to je videla u svojoj viziji, bila je sigurna da e biti spasena na neki nain. Stonogi biot sastojao se od petnaest povezanih, zglavkastih lanaka, sa po etiri noge na svakom, i od insektolike glave sa bizarnom skupinom senzora, od ko jih su dva bila dugaka i tanka, podseajui na antene. Nagomilana hrpa metala na drug om kraju jame oigledno je predstavljala njegove rezervne delove. Dok je Nikol gle dala, biot zameni tri noge, oklop jednog segmenta i vornovate ispuste sa strane g lave. Za itav proces bilo je potrebno manje od pet minuta. Kada je zavr io, biot poe uza zid. Nikol skoi na lea stonogog biota kada je tri etvrtine njegovog tela po lo nav i e. Iznenadna dodatna te ina bila je prevelika. Biot izgubi oslonac i pade, skupa s a Nikol, nazad u jamu. Nekoliko trenutaka kasnije on ponovo poku a da se uspu e uza zid. Ovoga puta Nikol je ekala dok se itava du ina stonoge nije na la na zidu, u nadi da e jaina dodatnih lanaka ne to pomoi. Nije vredelo. Biot i Nikol srui e se na gomilu. Jedna prednja noga bila mu je ozbiljno o teena u padu, tako da je biot obav io neophodne opravke pre nego to je poku ao da se popne uza zid po trei put. Nikol j e u meuvremenu izvadila najjai hirur ki konac iz svog ranca i vezala jedan kraj dugo g, osmostruko presavijenog komada za zadnje lanke biota. Na drugom kraju hirur kog konca nainila je petlju. Po to je najpre navukla rukavice da za titi ruke, a zatim na pravila pojas da je konac ne bi posekao, Nikol veza petlju oko struka. Ovo bi mogla biti katastrofa, shvati Nikol dok je zami ljala sve mogue isho de svog plana. Ukoliko se vlakna ne budu dr ala, mogla bih pasti. Drugi put mo da neu imati toliko sree. Stonoga stade da pu e uza zid kao i pre. Posle nekoliko malih koraka, po to se u potpunosti izdu io, biot oseti Nikolinu te inu odozdo. Ali, ovaj put nije pao. Borei se, biot uspe da lagano produ i svoj put navi e. Nikol je dr ala telo pod pravim uglom u odnosu na povr inu, kao da se penje uz stenu, ste ui pri tom vlakno hirur kog k onca obema rukama. Nikol se nalazila na etrdesetak centimetara iza poslednjeg lanka biota dok su se peli uza zid. Kada je glava biota dosegla vrh jame, Nikol je bila gotovo dopola napolje. Njeno lagano i ravnomerno uspinjanje nastavljalo se dok je, lanak za lankom, deo biota napu tao jamu nad njom. Ali nekoliko minuta potom, napredovan je joj se znaajno uspori, a zatim potpuno prestade kada je broj lanaka stonoge koj i su preostali na zidu spao na etiri. Tek oko metar biota nalazilo se na zidu, al i se ovaj svejedno nije vi e mogao ni pomai. Nikol je previ e napregla spojeve zadnji h lanaka. Mrane mogunosti poteko e Nikolinim mislima dok je visila na preko est metara iznad dna jame. Pa ovo je sjajno, pomisli ona sarkastino, dok je napeto stezala v lakno hirur kog konca i vrsto se upirala nogama o zid. Postoje tri mogue posledice, a nijedna nije dobra. Nit bi se mogla prekinuti. Biot bi mogao pasti. Ili bih mo gla ostati zauvek obe ena ovde. Nikol razmotri mogunosti izbora. Jedini plan koji je mogla smisliti sa ma kar razumnom verovatnoom uspeha - a i dalje je bio vrlo opasan - bio je da se pop

ne uz vlakno hirur kog konca do zadnjeg lanka, a zatim da se nekako, koristei telo i li noge stonoge kao upori ta, snagom sopstvenih mi ia probije do vrha jame. Nikol baci pogled nani e i seti se prvog pada. Mislim da u najpre malo priek ati i videti hoe li se ova ma ina ponovo pokrenuti. Proe jedan minut. Zatim jo jedan. Nikol duboko udahnu. Posegla je visoko uz nit hirur kog konca i podigla se uza zi d. Ponovila je postupak drugom rukom. Sada je bila odmah iza zadnjeg lanka. Nikol pose e i dohvati jednu nogu, ali im je poku ala da osloni na nju makar i deli te ine, o va se odvoji od zida. Toliko to se tie tog plana, pomisli ona posle trenutka u asa. Zaustavila se odmah iza biota. Nikol ponovo stade da veoma pa ljivo prouava stonogu. Oklop svakog lanka bio je napravljen od komada koji su se preklapali. Mo da bi bilo mogue uhvati ti se za neku od tih ljuski... Nikol se priseti svoja prva dva poku aja da ja e na l eima biota. Tada je popustila snaga sisaljki na nogama biota, pomisli ona. Sada j e biot najveim delom na ravnom tlu iznad mene. Trebalo bi da mo e da me izdr i. Nikol shvati da jednom kada se nae na leima biota vi e nee imati nikakvu za tit u od pada. Da proveri zamisao, privukla se do vrha hirur kog konca i dohvatila lju sku oklopa. Uspela je da se vrsto uhvati. Jedino pitanje bilo je mo e li ljuska da izdr i njenu te inu. Nikol oproba njenu jainu dok se drugom rukom dr ala za hirur ki kona c radi bezbednosti. Za sada je dobro. Nikol dograbi ljusku na zadnjem lanku biota i oprezno se pridi e, a zatim p opusti svoj stisak na hirur kom koncu. Omotala je noge oko bokova tela stonoge i s tala da se pridi e sve dok nije uspela da uhvati sledeu ljusku. Noge zadnjeg lanka o dvoji e se od zida, ali se stonoga inae nije pomakla. Ponovila je postupak jo dva puta, kreui se od lanka do lanka. Nikol je bila g otovo na vrhu. Dok je zavr avala poslednji uspon, nakratko se prepla ila kada je bio t skliznuo nekoliko centimetara nazad u jamu. Pripiv i se bez daha, ekala je dok bi ot nije ponovo bio stabilan, a zatim otpuzala do prvog lanka koji se nalazio na r avnom tlu. Dok je gamizala, biot ponovo poe da hoda, ali Nikol se skotrlja na str anu i slete na lea na tle. "Haleluja", povika ona. Dok je stajala na zidu oko Njujorka i gledala uzburkane vode Cilindrinog mora, Nikol se upita zbog ega joj niko nije odgovorio na pozive u pomo. Funkcija z a samotestiranje na njenom radiju pokazivala je da je ureaj ispravan, pa ipak je tri puta bez ikakvog uspeha poku avala da uspostavi vezu sa ostatkom posade. Nikol je bila vrlo dobro upoznata sa komunikacionim vezama koje su stajale na raspola ganju kosmonautima. Odsustvo odgovora znailo je da istovremeno nema lanova posade na est do osam kilometara oko nje i da relejna stanica Beta ne funkcioni e. Kada bi Beta radila, pomisli Nikol, mogli bi da razgovaraju sa mnom sa svih mesta, ak i sa "Njutna". Nikol ree sebi da je posada van svake sumnje na palubi vlastitog svemirsk og broda, u pripremama za novi izlazak, i da je komunikacionu stanicu Beta verov atno onesposobio uragan. Ali uznemiravalo ju je da je pro lo ve etrdeset pet asova od poetka topljenja, a ak preko devedeset asova otkako je pala u jamu. Zbog ega je nik o nije tra io? Nikoline oi pretra ivale su nebo u potrazi za nekim nagove tajem prisustva he likoptera. U atmosferi je sada bilo i oblaka, kao to se i predvialo. Topljenje Cil indrinog mora bitno je izmenilo vremenske prilike na Rami. Temperatura je primetn o porasla. Nikol baci pogled na termometar i potvrdi procenu da sada ima etiri st epena iznad nule. Najverovatnija situacija jeste, razmi ljala je Nikol, vrativ i se pitanju gd e su joj kolege, da e brzo doi nazad. Treba da ostanem u blizini ovog zida da bi m e lako opazili. Nikol nije traila mnogo vremena na razmi ljanje o drugim, manje ver ovatnijim scenarijima. Samo je nakratko razmotrila mogunost da je posada do ivela v eliku nesreu i da trenutno niko nije u mogunosti da traga za njom. Ali ak i u tom s luaju, ree ona sebi, treba da sledim isti pristup. Stii e pre ili kasnije. Da joj proe vreme, Nikol uze uzorak iz mora i izvr i analizu. U njemu je bi lo veoma malo organskih otrova koje je na la prva ramanska ekspedicija. Mo da su nab ujali i izumrli dok sam ja jo bila u jami, pomisli ona. Uglavnom, do sada su bukv alno nestali. Nikol primeti za svoj raun da bi u sluaju preke potrebe dobar pliva m ogao da pree na drugu stranu bez amca. Meutim, seanje na slike biota-ajkula i drugih itelja mora o kojima su izve tavali Norton i njegova posada unekoliko joj izmeni p

rocenu. Nikol je nekoliko sati hodala bedemom. Dok je sedela i utke jela ruak od m ana dinje (i razmi ljala o nainu na koji bi mogla da izvadi ostatak dinje, u sluaju da je ne spasu u sledea sedamdeset dva sata) zau iz Njujorka ne to to joj je liilo na krik. Smesta je pomislila na dr Takagi ija. Jo jednom je oprobala radio. Ni ta. Nikol ponovo proveri nebo za nekim trag om helikoptera. I dalje je raspravljala sa sobom da li da napusti ovaj polo aj na zidu ili ne, kada zau novi krik. Ovog puta je bolje obratila pa nju na mesto odakle je dopro. Prona la je najbli e stepeni te i po la ju no, u sredi te Njujorka. Nikol jo nije obnovila mapu Njujorka uskladi tenu u njenom kompjuteru. Kada je pre la prstenaste ulice u okolini sredi njeg trga, zastala je u blizini oktaedra i unela sva svoja nova otkria, ukljuujui ambar sa jamama i sve ostalo ega je mogla da se seti. Trenutak kasnije, dok se Nikol divila lepoti bizarne, osmostrane grae vine, ona zau trei krik. Samo, ovog puta bio je vi e nalik na kre tanje. Ukoliko je to bio Takagi i, oigledno je ispu tao neobine zvuke. Pretrala je otvoreni trg, poku avajui da se pribli i izvoru zvuka dok joj je j o bio sve u umu. Dok se Nikol primicala zgradama sa druge strane, kre tanje se ponov o zaori. Ovog puta ula je i odgovor. Prepoznala je zvuke. Zvuali su poput glasova dva avijana koja su je posetila dok je bila u jami. Nikol postade opreznija, ali nastavi u smeru zvuka. inilo joj se da dopire iz oblasti u okolini mre e kojoj se Franeska Sabatini toliko divila. Za manje od dva minuta Nikol je stajala izmeu dva visoka oblakodera povez ana pri zemlji gustom mre om koja se dizala pedeset metara u vazduh. Na visini od nekih dvadeset metara, avijan pli anog tela otimao se iz klopke. Kand e i krila avij ana bili su upleteni u niti mre e. On ponovo kriknu kada je ugledao Nikol. Njegov vei pratilac, koji je trenutno kru io oko vrha graevina, obru i se prema njoj. Nikol se pribi uz fasadu jedne zgrade dok se avijan primicao. On zakre ta na Nikol, kao da je grdi, ali je nije dotakao. Onda pli ani avijan ne to ree i, posle kratke izmene poruka, krupna, linoleumska ptica povue se do obli nje terase na ras tojanju od dvadesetak metara. Kada se primirila (i dr ei na oku veeg avijana na njegovoj osmatranici), Niko l prie mre i i pogleda je. Ona i Franeska nisu imale vremena dok su tragale za Takag i ijem, tako da je to bila prva Nikolina prilika za detaljni pregled. Mre a je bila napravljena od materijala nalik u etu, oko etiri centrimetra u preniku, koji je bio elastian u odreenoj meri. Bilo je na hiljade mesta preseka u mre i, a na svakom od n jih nalazilo se malo zadebljanje ili vor. vorovi su bili donekle lepljivi, ali ne dovoljno da bi Nikol pomislila kako je itava re etka neka vrsta paukove mre e za hvat anje leteih stvorenja. Dok je prouavala donji deo mre e, slobodni avijan prelete Nikolinu glavu i spusti se blizu svog zarobljenog prijatelja. Pazei da se ne upetlja i sam, igrao se kand ama sa pojedinanim vlaknima. Isto je tako uz odreene te koe rastezao i savijao u ad. Onda linoleumska ptica pa ljivo kroi do mesta na kome joj se nalazio drug i nes pretno poku a da pokida ili razve e veze mre e koje su dr ale drugog avijana. Kada je to zavr ila, ogromna ptica zakorai nazad i zagleda se u Nikol.

ta to radi? - ree Nikol sebi. Sigurna sam da poku ava da mi ne to ka e... Kada s e Nikol nije pomerila, avijan uz napor ponovi itavu predstavu. Ovog puta Nikol po misli da je shvatila da tuinsko stvorenje poku ava da joj ka e da ne mo e da oslobodi s vog prijatelja. Nikol se nasme i i mahnu. A onda, i dalje stojei u dnu re etke, vezal a je nekoliko susednih u adi jedno za drugo. Kada ih je potom razvezala, dva avija na kre tanjem izrazi e svoje odobravanje. Ona ponovo postupak dva puta i zatim pokaz a rukom najpre sebe, a zatim pli ano stvorenje zarobljeno nad njom. Doe do naleta razgovora na njihovom glasnom, ponekad melodinom jeziku, a o nda se vei lan para vrati na svoju terasu. Nikol je gledala navi e u pli ano stvorenje . Ono se upetljalo na tri mesta; na svakom je njegovo otimanje za posledicu imal o jo vr e zaplitanje u elastinu u ad. Nikol je nagaala da avijana mora da su zahvatili s loviti uraganski vetrovi i da je baen u mre u tokom prethodne noi. U ad se verovatno d eformisala pod naletom udara, a kada se vratila u svoj normalni oblik, velika pt ica je ostala zarobljena u mre i. Uspon nije bio te ak. Mre a je bila pa ljivo privr ena za dve graevine, a u e je b

dovoljno te ko da se Nikol nije mnogo njihala. Ali dvadeset metara iznad tla pril ino je visoko, vi e od normalne estospratnice, i zato Nikol nije bilo svejedno kada je stigla do mesta na kome je bio zarobljen avijan. Bila je zadihana od napora uspona. Oprezno se nagla prema avijanu da bi se uverila da nije ne to pogre no shvatila u njihovom neobinom saobraanju. Tuinska ptic a ju je napeto sledila svojim krupnim, plavim oima. Jedno krilo bilo je upetljano veoma blizu glave avijana. Nikol se upusti u poku aj oslobaanja krila, najpre obmotav i mre u oko svog lanka da bi bila sigurna da nee pasti. Posao je polako napredovao. U jednom trenutku Nikol zapahnu moni dah s tvorenja. Prepoznajem taj miris, ree Nikol sebi. Za Nikol je bio potreban samo tr enutak da pove e miris sa mana dinjom koju je prethodno jela. Znai, i ti jede istu s tvar? - pomisli Nikol. Ali odakle nam to sti e? Nikol po ele da mo e da razgovara sa t im udnim i divnim stvorenjima. Borila se sa prvim vorom. Bio je vrlo vrsto stegnut. Pla ila se da ne povred i krilo stvorenja ako jae povue. Nikol posegnu u ranac i izvadi najjai skalpel. Drugi avijan se u trenutku okomi na nju; blebetao je, kre tao i gotovo na smrt prestra io Nikol. Nije hteo da ode i da joj dozvoli da nastavi dok se Nikol n ije udaljila od zarobljene ptice i pokazala njenom pratiocu kako skalpel mo e da p resee nit mre e. Uz skalpel, operacija oslobaanja bila je brzo okonana. Pli ani avijan vinu s e u vazduh, dok su mu melodini, radosni krici odzvanjali po itavoj oblasti. Njegov sadrug pridru i mu se u slavlju sopstvenim kricima i njih dvoje zaplesa e, gotovo p oput ljubavnika, u vazduhu nad mre om. Trenutak kasnije nestade ih i Nikol se laga no spusti na tlo. Nikol je bila zadovoljna sobom. Sada je bila spremna da se vrati na zid i saeka spas za koji je bila sigurna da e neumitno doi. Po la je prema severu, pevajui narodnu pesmu sa Loare koju je upamtila iz mladosti. Posle nekoliko minuta, Nikol je ponovo dobila dru tvo. Tanije, dobila je vo dia. Kad god bi skrenula na pogre nu stranu, pli ani avijan, koji joj je leteo nad gl avom, poeo bi sa neverovatnom galamom. Buka bi prestala tek kada bi Nikol okrenul a u pravom smeru. Ba me zanima kuda idemo? - upita se Nikol. U oblasti trga, na ne vi e od etrdeset metara od oktaedra, avijan se strmog lavi prema potpuno bezazlenom paretu metalnog tla. On nekoliko puta udari kand ama i onda se nadnese nad tu taku. Neka vrsta poklopca skliznu u stranu i stvorenje n estade sa trga. Zatim dva puta izlete, ree ne to prema Nikol i onda ponovo sie. Nikol shvati poruku. Mislim da sam pozvana u kunu posetu da se upoznam sa porodicom, ree ona sebi. Nadajmo se da ja nisam ta koju planiraju za veeru. 41. PRAVI PRIJATELJ Nikol nije imala pojma ta da oekuje. Nije se pla ila dok je prilazila i gled ala u rupu u tlu. Preovlaujue oseanje u njoj bila je radoznalost. Na trenutak se up la ila mogunosti da spasilaka ekipa naie dok se ona nalazi pod tlom, ali Nikol ubedi sebe da bi se oni zacelo vratili kasnije. etvrtasti poklopac bio je veliki, dugaak otprilike deset metara i irok est m etara. Kada avijan vide da ga Nikol sledi, on ulete u rupu, pa je ekao na treem is pustu. Nikol unu kraj otvora i zagleda se u dubinu. Videla je nekakva svetla u bli zini, a jo vi e ih je treptalo u dubini pod njom. Nije mogla da proceni tano do koje dubine se tunel pru a, ali oigledno je i ao na vi e od dvadeset ili trideset metara. Spu tanje nije bilo lako za vrstu koja ne leti. Vertikalni tunel je u su tin i bio velika rupa sa nizom irokih ispusta sa strane. Svaki ispust bio je potpuno iste veliine, dug oko pet metara i irok jedan metar, a svi su bili razdvojeni jeda n od drugog po dubini za oko dva metra. Nikol je morala da bude vrlo pa ljiva. Ono malo svetla to ga je bilo u okomitom tunelu dopiralo je iz otvora pre ma trgu i iz nekih svetiljki obe enih o zidove na svaka etiri ispusta. Svetiljke su bile obavijene providnim omotaima koji su istovremeno bili gipki i nalik hartiji . U svakoj svetiljci nalazila se mala, plamtea vatra, zajedno sa nekom tenom mater ijom za koju je Nikol pretpostavila da je gorivo. Prijatelj pli anog tela strpljivo je posmatrao Nikol tokom spu tanja i uvek

je bio na tri ispusta ispod nje. Nikol je imala oseaj da bi je u sluaju klizanja a vijan uhvatio u padu, ali nije elela da proveri tu hipotezu. Um joj je hitao ogro mnom brzinom. Nikol je ve zakljuila da stvorenja ni u kom sluaju nisu bioti. To je znailo da su neka tuinska vrsta. Ali nemogue je da su Ramanci, razmi ljala je Nikol. Nivo njihovog tehnolo kog razvoja potpuno je neusagla en sa ovim svemirskim brodom. Nikol se priseti asova istorije o bednim i zaostalim Majama koje su konkv istadori na li u Meksiku. panci su zakljuili da je nemogue da su predaci tih neobrazo vanih i siroma nih ljudi ikada mogli sagraditi tako upeatljiva popri ta verskih obred a. Da li je mogue da se to desilo i ovde? - upita se Nikol. Da li je mogue da su t i neobini avijani jedino to je preostalo od glavne vrste koja je konstruisala ovu letelicu? Dvadesetak metara ispod povr ine Nikol zau ne to to ju je podsetilo na ubor vod e. um se pojaao kada se spustila na ispust koji je zapravo predstavljao produ etak v odoravnog tunela koji se prostirao pored nje. Sa druge strane okomitog hodnika N ikol ugleda slian mrani prolaz koji je i ao u suprotnom smeru, isto tako uporedo sa povr inom. Njen pticoliki vodi bio je, kao i obino, tri ispusta pod njom. Nikol pokaz a niz tunel iza sebe. Stvorenje dolete blizu nje i sistematski poe da leti as nad jednim, as nad drugim ispustom ispod Nikol, pokazujui savr eno jasno da oekuje da Nik ol nastavi da se spu ta. Nikol nije elela da se preda tako lako. Izvadila je bocu i napravila pokr et kao da pije. Onda je pokazala iza sebe u mrani tunel. Avijan je lepetao oko nj e, inilo se da odmerava odluku, a zatim je preleteo preko Nikoline glave u pomrinu . etrdeset sekundi kasnije Nikol ugleda svetlo u daljini koje je sve vi e raslo kak o joj se primicalo. Avijan se vratio, nosei veliku baklju u jednoj kand i. Nikol je sledila avijana petnaestak metara. Stigli su do odaje, sa leve strane u tunelu, u kojoj se nalazila velika cisterna puna vode. Sve a voda slivala se u cisternu sa slavine ugraene u zid. Nikol izvadi spektrometar mase i proveri tenost. Bila je to bukvalno ista H 2O; drugih estica nije bilo u veoj koncentraciji od jednog dela u milion. Pazei da se dostojanstveno pona a, Nikol zaroni ruke i st ade da pije sa mlaza. Bilo je neverovatno ukusno. Kada se napila, Nikol produ i tunelom u istom smeru. Avijan pomahnita; let eo je gore-dole i neprekidno blebetao, sve dok Nikol nije okrenula smer i vratil a se u glavni okomiti tunel. Kada je nastavila da se spu ta, zapazila je da je osv etljenost okoline primetno opala. Nikol baci pogled iznad sebe. Otvor prema trgu Njujorka sada je bio zatvoren. Nadam se da to ne znai da ostajem ovde zauvek, po misli ona. Dvadeset metara ispod povr ine, jo jedan par mranih, vodoravnih tunela pru ao se pod pravim uglom na glavni hodnik. Na tom drugom nivou pli ani avijan, i dalje nosei baklju, povede Nikol niz jedan od vodoravnih tunela na rastojanju od nekih dve stotine metara. U la je za pticom u prostranu, kru nu odaju visoke tavanice. Avi jan upotrebi baklju da upali nekoliko svetiljki u zidu oko sobe. Onda je nestao. Nije ga bilo skoro jedan sat. Nikol je sedela strpljivo koliko god je to mogla, najpre se obazirui po crnoj odaji, koja ju je podseala na peinu ili kriptu. Nije b ilo nikakvih ukrasa. Posle du eg vremena Nikol se usredsredi na razmi ljanje kako da obavesti avijane da je spremna da ode. Kada joj se pli ani prijatelj konano vratio, sa sobom je doveo etiri prijate lja. Nikol je ula kako lepeu krilima u hodniku i neprekidno brbljaju. Njen ptiji pr ijatelj (za koga je Nikol pretpostavila da je enka) i jo dva stvorenja linoleumske povr ine ulete e prvi. Sleteli su i zatim nespretno pri li Nikol da bi je dobro pogle dali. Kada su seli na suprotni kraj odaje, jo jedno stvorenje pli anog tela, smee, a ne crno, ulete posle svih. U kand ama je nosilo malu mana dinju. Dinja je spu tena pred Nikol. Svi avijani su gledali, puni i ekivanja. Nikol glatko odreza skalpelom jednu osminu dinje, podi e je da ispije mali gutljaj zelen kaste tenosti iz sredine, a zatim odnese ostatak dinje domainima. Ovi odobravajue z akre ta e, divei se preciznosti zaseka dok su jedno drugom dodavali dinju. Nikol je gledala avijane kako jedu. Delili su dinju izmeu sebe i ni jedno g jedinog trenutka nijedan deo nije ispu ten. Dva pli ana avijana bila su iznenaujue u me na i elegantna sa svojim kand ama, vrlo su malo brljali i nije im ostajalo nimalo otpadaka. Vei avijani bili su mnogo nespretniji; nain na koji su se hranili podsea

o je Nikol na zemaljske ivotinje. Poput Nikol, nijedan avijan nije jeo tvrdi, spo lja nji omota mana dinje. Kada je obed bio gotov, avijani koji uop te nisu razgovarali dok su jeli p rikupi e se u krug tokom nekoliko sekundi. Gu va se prekinula kada je smei pli anko proe retao ne to to se Nikoli uinilo nalik na pesmu. Jedno po jedno, oni dolete e do nje da je jo jednom pobli e pogledaju. Nikol utke sede i upita se ta e se desiti sledee. Avijani su ostavili svetla u trpezariji (ili dvorani za gozbe, ili ta je ve bila), ali spolja nji hodnik bio j e ugljeno crn. Oigledno su eleli da ona ostane gde jeste, bar neko vreme. Ve je dug o pro lo otkako je Nikol poslednji put spavala, a sada je bila prijatno ote ala od h rane. Oh, dobro, ree ona sebi i sklupa se na podu posle krae rasprave sa samom sobo m, mo da e me kratka dremka osve iti. U snu je ula kako je neko zove po imenu, ali bilo je to iz velike daljine . Morala je da se napregne da mu uje glas. Nikol se probudi sa trzajem i poku a da se priseti gde je. Pa ljivo je slu ala, ali nije ula ni ta. Kada je pogledala na sat, v idela je da je spavala etiri asa. Bolje bi bilo da iziem odavde, pomisli Nikol. Usk oro e biti mrak, a ja ne elim da propustim priliku da budem spasena. Izi la je u hodnik i upalila malu svetiljku. Nikol je stigla do okomitog t unela za manje od minut. Smesta je poela da je uspinje uz ispuste. Malo ispod mes ta na kome je zastala tokom spu tanja da bi se napila vode, Nikol zau neobian um izna d sebe. Zastala je da bi do la do daha. Malo se nagla u razjapljenu rupu i obasjal a svetiljkom prostor nad sobom, u smeru zvuka. Ne to veliko kretalo se napred-naza d po delu prvog nivoa isturenom u okomiti tunel. Nikol se oprezno uspuza uz ispust odmah ispod nove pojave i unu ispod njeg a. ta god to bilo, pokrivalo je svaki kvadratni centimetar ispusta pred ulazom u tunel jednom u svakih pet sekundi. Nikol ga nikako nije mogla izbei. Nikako nije mogla da se podigne gore i zatim pree na sledei ispust za manje od pet sekundi. Pri la je jednom kraju ispusta i napeto stala da slu a zvuk nad sobom. Kada se stvar okrenula i po la u suprotnom smeru, Nikol isturi glavu preko ivice sledeeg nivoa. Predmet se brzo kretao ritminim koracima i otpozadi izgledao ba kao oklopl jeni tenk. Bacila je pogled samo nakratko, jer se gornji kraj tenka hitro okrenu o oko sebe dok se ovaj pripremao da ponovo pree svoje polje. Jedno je sigurno, ree Nikol sebi dok je stajala na ni em ispustu. Taj tenk je neka vrsta stra ara. Nikol se pitala raspola e li ikakvim senzorima - oigledno nij e davao ni znaka da ju je uo - ali je zakljuila da ne sme dozvoliti sebi da poku a t o otkriti. Ne bi bio ba neki stra ar ako ne bi mogao ni da vidi uljeza. Nikol polako sie niz ispuste do nivoa trpezarije. Bila je te ko razoarana, a sada i ljuta na sebe to je uop te si la u jazbinu avijana. Pa ipak, nije joj se inilo da ima smisla da je avijani dr e kao zarobljenika. Na kraju krajeva, nije li stvo renje pozvalo Nikol da ga poseti kada mu je ona spasla ivot? Nikol je zbunio i stra ar-tenk. Njegovo prisustvo bilo je zbunjujue, u potp uno neskladu sa nivoom tehnolo kog razvoja svega ostalog u jazbini. ta mu je bila n amena? Odakle je do ao? Sve udnije i udnije, pomisli Nikol. Kada je ponovo bila na drugom nivou ispod tla, Nikol se obazre da vidi i ma li drugog izlaza iz jazbine. Sa suprotne strane okomitog hodnika nalazila se istovetna skupina ispusta. Kada bi mogla da skoi na drugu stranu, onda bi mo da... Pre nego to je ozbiljno razmotrila taj plan, Nikol je morala da proveri d a li jo jedan tenk, ili odgovarajui stra ar, kojim sluajem ne uva i naspramni vodoravn i tunel na prvom nivou. Nije mogla da vidi sa mesta na kom je stajala, i zato, g unajui na sebe zbog svoje gluposti, Nikol se ponovo pope na ispuste sa svoje stran e da bolje pogleda hodnik. Imala je sree. Ispust pred suprotnim tunelom bio je pr azan. Do trenutka kada se ponovo vratila na drugi podzemni nivo, Nikol je bila iscrpljena od penjanja. Piljila je preko hodnika i ka svetlostima u ponoru pod sobom. Gotovo bi sigurno poginula kada bi pala. Nikol je prilino dobro procenjiva la rastojanja i raunala je da od ruba dugog ispusta pred njenim tunelom do ruba n a drugoj strani ima oko etiri metra. etiri metra, premi ljala je, najvi e etiri i po. A ko raunamo malo razmaka na obe strane, treba mi skok od pet metara da bih ga pre la . U letakom kombinezonu sa rancem. Nikol se priseti onog nedeljnog popodneva u Bovoau od pre etiri godine, k

ada je enevjev imala deset godina i kada su majka i kerka gledale olimpijadu 2196. na televiziji. "Da li i sada mo e da skoi daleko, mama?" pitala je devojica, sa te kom mukom zami ljajui svoju majku kao olimpijskog ampiona. Pjer ju je nagovorio da povede enevjev na atletsko polje pored srednje kol e u Lijnu. Bila je daleko najbolja u troskoku, ali posle trideset minuta zagreva nja i uve bavanja, Nikol je uspela da skoi u dalj est i po metara. enevjev nije bila bogzna kako impresionirana. "Mama", ree njena kerka dok su se vraale biciklom kui kr oz zeleni predeo, "Danijelina starija sestra mo e da skoi gotovo toliko, a samo je student na fakultetu." Seanje na enevjev probudi duboku tugu u Nikol. udela je da uje kerkin glas, d a joj pomogne da sredi kosu, da poe sa njom na veslanje na mali, privatni ribnjak pored Bremea. Nikada ne cenimo dovoljno vreme koje nam je na raspolaganju, pomi sli ona, sve dok nam ga ne ponestane. Nikol se okrete da poe niz tunel do mesta na kom su je ostavili avijani. Nije htela da poku a sa skokom. Bilo je previ e opasno. Ako bi se okliznula... "Nikol de ardan, gde si, do avola?" Nikol se sledi u trenutku kada je zaula poziv, veoma slab, iz velike daljine. Da li joj se uinilo? "Nikol?" zau ona ponov o. Bio je to nepobitno glas Riarda Vejkfilda. Otrala je nazad do okomitog tunela i zaustila da vie. Ne, pomisli brzo, to bi ih probudilo. Nee mi biti potrebno vi e od pet minuta. Mogu da skoim... Adrenalin je priticao Nikol neverovatnom brzinom. Ona se zalete i vinu p reko provalije sa velikom rezervom prostora. Uspela se ispustima vratolomnom brz inom. Pri vrhu ponovo zau Vejkfilda kako je zove. "Ovde sam, Riarde. Ispod tebe", povika ona. "Ispod trga." Nikol sti e do najvi eg ispusta i poe da gura poklopac. Nije hteo da se pokre ne. "Sranje", povika ona kada je zbunjeni Riard pro ao negde u blizini. "Riarde, doi ovamo. Gde mi uje glas. Udaraj po tlu." Riard poe da mlati po poklopcu. Vikali su jedno na drugo. Galama je bila z aglu ujua. Daleko pod sobom Nikol zau lepet krila. Avijani, koji su se dizali u tune l, poe e da kre te i blebeu. "Pomozite mi", povika Nikol na njih kada se primako e. Pokazala je na pokl opac. "Prijatelj mi je napolju." Riard je i dalje udarao. Samo dva avijana koja su prvobitno na la Nikol u j ami stigo e do mesta gde se sada nalazila. Letela su oko nje, lepetala krilima i k re tala na pet drugih koji su bili na ni em nivou. Stvorenja su se oigledno raspravlj ala, jer avijan od crnog pli a dva puta izdu i vrat prema svojim drugovima i ispusti zastra ujui krik. Poklopac se iznenada otvori. Riard je morao da se zadr i da ne bi pao unutr a. Kada je pogledao u rupu, on ugleda Nikol sa dva d inovska pticolika stvorenja, od kojih jedno prolete pokraj njega kada je Nikol ispuzala iz otvora. "Tako mi p akla", uskliknu on, dok su mu oi pratile let avijana. Nikol je bila preplavljena rado u. Potrala je u Vejkfildovo naruje. "Riarde, o h, Riarde", ree ona, "tako mi je drago to te vidim." On joj se nasme i i uzvrati zagrljaj. "Da sam znao da tako misli ", ree on, " do ao bih ranije." 42. DVA ISTRA IVAA "Da ra istimo. Ka e mi da si sam? I da nemamo naina da preemo Cilindrino more?" Riard klimnu. Bilo je to previ e za Nikol. Pre pet minuta bila je ushiena. N jene muke konano su bile okonane. Zami ljala je kako se vraa na Zemlju i ponovo sree s a ocem i kerkom. A sada joj je on govorio... Brzo je oti la od njega i naslonila glavu na jednu od graevina koje su okru i vale trg. Suze su joj se slivale niz obraze dok je davala odu ka razoaranju. Riard j u je sledio na rastojanju. " ao mi je", ree Riard. "Nije to tvoja gre ka", odvrati Nikol kada je povratila dr anje. "Naprosto m i nije palo na pamet da bih mogla videti nekog od lanova posade, a da ipak ne bud em spasena..." Ona se zaustavi. Nije bilo po teno od nje da tera Riarda da se osea k

rivim. Pri la mu je i prisilila sebe da se nasme i. "Obino nisam ovoliko osetljiva", ree Nikol. "I prekinula sam te usred prie. " Ona zastade da obri e oi. "Priao si mi kako su bioti-ajkule jurili za motornim amce m. Prvi put si ih ugledao kada si bio na pola puta preko mora?" "Manje-vi e", odvrati Riard. Njeno razoaranje ga je uti alo. On poku a da se ner vozno nasmeje. "Sea li se, posle jedne od simulacija, kada nas je komisija za nadz or kritikovala zbog toga to nismo najpre poslali u vodu bespilotnu verziju motorn og amca, isto da bismo se uverili da u novom dizajnu nema neeg posebnog to bi na nek i nain poremetilo 'ekolo ku ravnote u'? Dakle, u to vreme sam mislio da su njihove pr imedbe sme ne. Sada nisam toliko siguran. Ti bioti-ajkule jedva da su i primeivali plovila sa 'Njutna', ali moj motorni amac velike brzine nepobitno ih je razljutio ." Riard i Nikol sedo e skupa na jednu od sivih metalnih kutija razbacanih oko oblasti trga. "Uspeo sam da ih izbegnem jednom", produ i Riard, "ali sam imao izuz etnu sreu. Kada vi e nisam imao izbora naprosto sam iskoio i zaplivao. Sreom po mene, uglavnom su se dale za amcem. Nisam video nijednu dok sam plivao sve dok se nisa m na ao na samo sto metara od obale." "Koliko sada ima ukupno vremena otkako si u Rami?" upita Nikol. "Oko sedamnaest sati. Napustio sam 'Njutna' dva sata posle zore. Protraio sam previ e prokletog vremena poku avajui da popravim komunikacionu stanicu na Beti. Ali bilo je to nemogue." Nikol mu opipa letaki kombinezon. "Osim tvoje kose, ak i ne vidim da si bi o mokar." Riard se nasmeja. "Oh, uda tvoraca tkanine. Mo e li da poveruje da je ovo odel o bilo gotovo suvo do trenutka kada sam presvukao izolacioni deo? Do tada sam im ao problema da ubedim ak i samog sebe da sam proveo onih dvadeset minuta plivajui u hladnoj vodi." On pogleda prijateljicu. Vrlo lagano se opu tala. "Ali iznenauje m e, kosmonaute de ardanova, to mi nisi postavila najva nije pitanje. Kako sam znao gd e se nalazi ?" Nikol je izvadila skaner i oitavala Roardove biometrijske podatke. Sve je bilo unutar dozvoljenih granica, i pored njegovog nedavnog iscrpljujueg plivanja. Malo je sporo shvatila njegovo pitanje. "Znao si gde sam?", ree ona najzad i nam r ti se. "Mislila sam da si tek tako lutao po okolini..." "Ma hajde, gospo. Njujork je mali, ali nije toliko mali. Unutar zidova i ma dvadeset pet kvadratnih kilometara teritorije. A radio je potpuno nepouzdan u ovoj okolini." Nasme io se. "Da vidimo, kada bih na svakom kvadratnom metru zasta o i pozvao te po imenu, trebalo bi da te pozovem dvadeset pet miliona puta. Sa j ednim pozivom svakih deset sekundi - to mi daje vremena da oslu nem ima li odgovora i da preem na sledei kvadratni metar - to bi bilo est poziva na minut. Znai, bilo b i mi potrebno etiri miliona minuta, to je neznatno manje od ezdeset hiljada sati, i li dve i po hiljade zemaljskih dana..." "U redu, u redu", prekide ga Nikol. Najzad se smejala. "Reci mi, kako si znao gde sam." Riard ustade. "Smem li?" ree on dramatino i posegnu prema d epu na grudima Ni kolinog letakog odela. "Pretpostavljam", odgovori ona. "Iako mi ne pada na pamet ta..." Riard gurnu ruku u njen d ep i izvadi princa Hala. "On me je doveo do tebe" , ree Vejkfild. "Dobar si ti ovek, moj prine, ali izvesno vreme mislio sam da si me izdao." Nikol nije imala pojma o emu Riard pria. "Princ Hal i Falstaf imaju usagla en e navigacione markere", objasni on. "Emituju petnaest jakih impulsa svake sekund e. Sa Falstafom uvr enim u mojoj kuici u Beti i sa odgovarajuim primopredajnikom na lo gori tu Alfa, bio sam u stanju da te sledim uz pomo triangulacije. I zato sam tano z nao gde si - bar u pogledu x/y koordinata. Moj jednostavni algoritam za praenje n e predvia i izlete u z." "Tako bi jedan in enjer nazvao moju posetu jazbini avijana?" ree Nikol sa n ovim osmehom. "Izlet u z?" "To je jedan od naina da se stvar opi e." Nikol zavrte glavom. "Stvarno te ne shvatam, Vejkfilde. Ako si zaista sv e vreme znao gde sam, zbog ega si, do vraga, toliko ekao..."

"Zbog toga to smo te izgubili, ili smo mislili da smo te izgubili, pre ne go to smo te na li... kada sam se vratio da uzmem Falstafa." "Jesam li ja otupavela tokom poslednje nedelje, ili je ova vrte ka obja njav anja sve smu enija?" Sada je bio na Riarda red da se nasmeje. "Mo da bi trebalo da ti malo suvis lije izlo im stvari." On zastade da bi sredio misli. "Stvarno sam se naljutio", poe on, "tamo, tokom juna, kada je In enjerska grupa za upravljanje odluila da ne upot rebi navigacione snopove kao pomone line lokatore. Upozoravao sam, bezuspe no, da bi moglo doi do vanrednih situacija, ili nepredvienih okolnosti, u kojima bi odnos s ignal- um na redovnim linijama veze pao ispod praga. Zato sam opremio tri sopstven a robota za svaki sluaj..." Nikol je prouavala Riarda Vejkfilda dok je govorio. Zaboravila je da je is tovremeno zapanjujui i zabavan. Bila je sigurna da bi mogao da pria na tu temu pun sat, samo kada bi mu postavljala prava pitanja. "...Onda je Falstaf izgubio signal", nastavio je on. "Lino nisam bio pris utan u to vreme, jer sam se pripremao da doem sa Hiroom Jamanakom da pokupim tebe i Franesku helikopterom. Ali Falstaf ima mali rekorder i vremenski bele i sve poda tke. Kada se nisi pojavila, ponovo sam pustio podatke iz rekordera i otkrio da s e signal naglo prekinuo. Vratio se samo nakratko, dok smo koji minuta potom razgovarali preko rad ija, ali nekoliko sekundi posle poslednjeg razgovora signal je zauvek nestao. Sv e kao da je ukazivalo na hardverski kvar. Pomislio sam da je princ Hal otkazao. Kada je Franeska rekla da si oti la sa njom sve do trga, onda sam postao doslovce s iguran da je princ Hal..." Nikol je slu ala samo jednim uhom, ali joj se pa nja vrati kada je Riard pome nuo Franesku. "Stoj", prekide ga Nikol i podi e ruku. " ta ka e da ti je rekla?" "Da ste ti i ona zajedno napustile ambar i da si nekoliko minuta kasnije po la od nje da potra i Takagi ija..." "To je isto sranje", ree Nikol. " ta hoe time da ka e ?" "To je la . Apsolutna i potpuna neistina. Upala sam u onu rupu o kojoj sam ti priala jo dok je Franeska bila tamo, ili bar ne vi e od jednog minuta po to je oti la . Nije me uop te videla posle toga." Riard razmisli na trenutak. "To obja njava zbog ega te je Falstaf izgubio. S ve vreme si bila u ambaru i signal je bio blokiran." Sada je na njega bio red da bude zbunjen. "Ali zbog ega bi Franeska izmislila takvu priu?" To bih i ja volela da znam, ree Nikol sebi. Mora da je namerno otrovala B orzova. Zbog ega bi inae hotimice... "Da li je bilo neega izmeu vas dve?" nastavi Riard. "Oduvek mi se inilo da p rimeujem..." "Verovatno malo ljubomore", prekide ga Nikol, "i to u oba smera. Franeska i ja smo udaljene svetlosnim godinama." "To slobodno mo e da ponovi ", zakikota se Riard. "Proveo sam dobar deo godine u davanju znakova da te smatram inteligentnom, zanimljivom i privlanom. Pa ipak, nikada nisam primio ni ta izuzev uzdr anog i uglaenog profesionalnog odziva. Sa drug e strane, Franeska primeti i ukoliko je sluajno pogleda postrance." "Postoje i druge, bitnije razlike", odvrati Nikol, ne ba nezadovoljna zbo g toga to je Riard konano reima izrazio svoje zanimanje za nju kao enu. Na trenutak doe do pauze u razgovoru. Nikol baci pogled na asovnik. "Ali ne elim vi e da traim vreme na razgovore o Franeski Sabatini", ree ona. "Za sat e ponov o biti mrak, a mi treba da isplaniramo bekstvo sa ostrva. Isto tako treba da raz motrimo odreene, ovaj, logistike teme, kao to su hrana, voda i druge stvari o kojim a ne bih priala i zbog kojih je zarobljeni tvo u maloj rupi bilo prilino odvratno." "Doneo sam prenosnu kuicu - ako nam zatreba." "Sjajno", odvrati Nikol, "prisetiu se toga kad bude padala ki a." Automatsk i je posegla u ranac za mana dinjom, ali nije izvadila kutiju sa hranom. "Uzgred ", ree ona Riardu, "jesi li doneo ne to ljudske hrane?" Kuica se pokazala korisnom kada su se spremali za spavanje. Odluili su da

je postave odmah pored sredi njeg trga. Nikola je oseala da je bezbednija kada je u blizini avijana. U izvesnom smislu, bili su joj prijatelji i mogli bi joj pomoi ako bi se ukazala potreba. Isto tako, bili su jedini znani izvor hrane. Riard i N ikol zajedno su imali jedna dovoljno hrane i vode da im potraje dva ramanska dan a. Nikol se nije protivila Riardovom predlogu da podele kuicu. On je u prvi m ah galantno ponudio da spava napolju, "ukoliko e ti zbog toga biti udobnije", ali kuice su bile dovoljno prostrane za dve le aljke sve dok nije bilo drugog pokustva. Razgovor im je bio vrlo olak an time to su le ali na pola metra rastojanja. Nikol po drobno opisa sate svog samovanja, izostaviv i samo deo o boici i viziji. To je za n ju bilo previ e lina stvar da bi je podelila sa nekim. Riarda je opinila itava njena p ria, a avijani su mu potpuno obuzeli pa nju. "Hou da ka em", ree on i osloni glavu na lakat, "probaj da razmisli kako su s e, do avola, stvorili ovde. Na osnovu onoga to si rekla, ako se izuzme tenk-stra ar - a ja se potpuno sla em sa tobom da je tu re o anomaliji - nisu napredniji od prei storijskih ljudi. Kakva bi to bila frka da saznamo njihovu tajnu. Ne mo e u potpunosti odbaciti mogunost da su bioti", produ i on, jedva suspre ui odu evljenje. "Mo da nisu upeatljivi u biolo kom pogledu, ali, Isuse, kao ve taka intelige ncija vrhunski su domet." On sede na svom le aju. "Zamisli samo ta bi to znailo u ob a sluaja. Moramo otkriti sve te odgovore. Ti si lingvista, mo da mo e da naui da razgova ra sa njima." Nikol je sve to zabavilo. "Da li ti je palo na pamet, Riarde", pitala je ona, "da e sva ova rasprava postati akademska ako nas niko ne spase?" "Nekoliko puta." Riard se nasmeja. Ponovo je legao. "Onaj prokleti Hajlma n me je odveo na stranu, neposredno pre nego to u se vratiti u Ramu, i rekao mi da svojim povratkom ovde 'kr im sve procedure'. Dao mi je re da se nee vraati po mene n i pod kojim uslovima." "Pa za to si se onda vratio?" "Nisam u potpunosti siguran", ree on polako. "Znam da sam eleo da uzmem Fa lstafa i da vidim nije li nekim sluajem primio jo signala sa tvog oda iljaa. Ali misl im da je bilo i drugih razloga. Misija je sve vi e postajala politika nego nauna. Bi lo mi je oigledno da e birokrate na Zemlji prekinuti pohod, 'iz bezbednosnih razlo ga' i da se posada nee vratiti na Ramu. Znao sam takoe da e se politike rasprave nas taviti jo dan ili dva." Zastao je na sekundu. "A eleo sam da poslednji put pogleda m najneverovatniji prizor svoga ivota." Nikol je utala jedan trenutak. "Oigledno se nisi pla io", ree ona blago, "jer ni sada ne pokazuje nikakvog znaka straha. Zar te misao da bi mogao biti ostavlj en da umre na Rami nimalo ne uznemirava?" "Malo", odgovori Riard. "Ali umiranje u uzbudljivoj situaciji bolje je od ivljenja u dosadnoj." Ponovo se digao na lakat. "Tri godine sam ekao ovu misiju. Od poetka sam smatrao da imam dobrih izgleda da budem odabran. Izuzev mojih robot a i ekspira, u mom ivotu nema niega osim rada. Nemam ni porodicu, niti prijatelje o kojima treba da mislim..." Glas mu se izgubi. "A povratka se bojim isto toliko koliko i smrti. Riard Vejkfild, kosmonaut 'Njutna', ima bar jasno odreen cilj." eleo je da ka e jo ne to, al i se zaustavio. Riard ponovo le e i sklopi oi. 43. EGZOBIOLO KA PSIHOLOGIJA

"Postoji jo jedan razlog zbog koga se ne treba odrei nade", ree Riard veselo im je Nikol otvorila oi, "a zaboravio sam da ga pomenem sino." Nikol se uvek vrlo sporo budila. ak i kao dete. Volela je da u iva u posled njem delu sna pre nego to e se suoiti sa oporom stvarno u. Kod kue, i enevjev i Pjer zn li su da ne treba da joj govore ni ta va no dok ne popije jutarnju kafu. Ona zatrept a prema Riardu, koji je upalio malu svetiljku u prostoru izmeu njih. "Ova svemirska letelica sada ide prema Zemlji", ree on. "ak i ako 'Njutn' ode, pre ili kasnije ovamo bi mogao doi novi ljudski svemirski brod." "O emu to pria ?" upita Nikol, di ui se i trljajui oi.

"U sinonjem uzbuenju", odvrati Riard, "ispustio sam jednu od bitnih stvari. Manevar - pretpostavljam da si ga propustila jer si bila onesve ena na dnu one jam e - stavio je Ramu na kurs sudara sa Zemljom. Zbog toga je na a evakuacija postala imperativ." Riard primeti da Nikol pilji u njega kao da je si ao sa uma. "Svemirski bro d je i dalje na hiperboli u odnosu na Sunce", pojasni on, "ali juri punom brzino m prema Zemlji. Sudariemo se za dvadeset tri dana." "Riarde", ree Nikol, udei svim srcem za oljicom sve e kafe, "ne dopadaju mi se vicevi rano s jutra. Ako trai energiju izmi ljajui..." "Ne, ne", prekide je on. "Ozbiljan sam. Istina je. Veruj mi." Nikol izvadi d epni termometar u proveri ga. "Onda mi reci, moj in enjerski geniju, zbog ega temperatura ovde unutra i dalje raste? Ukoliko se sada udaljavam o od Sunca, zar ne bi trebalo da opada?" "Hajde, muni malo glavom, Nikol", zavrte Riard glavom. "Termalni doprinos Sunca na spolja njosti Rame vrlo se lagano iri difuzijom kroz omota, a zatim prema u nutra njosti. Toplotna provodnost oigledno je vrlo niska. Ne verujem da e temperatur a dosei vrhunac jo najmanje dve nedelje." Nikol se priseti osnova termodinamike, shvativ i da je ono to je govorio im alo smisla. Bilo je jo rano jutro za toplotnu difuziju. Idejom da se Rama sada kr ee prema Zemlji stade da joj odzvanja u glavi. Zamolila je Riarda za gutljaj vode. ta se to ovde de ava? - pomisli ona. Zbog ega Rama sada ide prema na oj planeti? Riard mora da joj je itao misli. "Trebalo je da uje a ave rasprave o tome za to e Rama izmenio putanju i ta e najverovatnije uiniti. Odr ana je sedmoasovna konferenci ja na tu temu." Glasno se nasmejao. "MSA ima nekog slu benika, mislim da je Kanaanin, koji je specijalizovao egzobiolo ku psihologiju. Mo e li da poveruje u to? Taj idiot je stv arno uestvovao na konferenciji i nudio uvid u motive iza manevra Ramanaca." Riard o tro zavrte glavom. "Sve birokratije su iste. Iscede sav ivot iz stvarno kreativni h ljudi i umesto njih uvedu papird ije bez mozga." "I ta je bio zakljuak skupa?" upita Nikol posle kraeg utanja. "Veina normalnih ljudi pretpostavlja da e Rama ui na orbitu oko Zemlje i poe ti da provodi pasivno osmatranje iz daljine. Ali oni su ostali u manjini. Normal nost i logika oti li su na odmor, po mom mi ljenju. ak je i Dejvid Braun - koji se, k ako mi se ini, pona ao vrlo udno kada smo se vratili na 'Njutna' - obznanio da posto ji visoka verovatnoa da e Rama uiniti ne to neprijateljsko. On je razjasnio svoj stav izjaviv i da to zapravo nee biti neprijateljski in; meutim, njegovi poku aji da sazna vi e o Zemlji mogli bi za posledicu imati akcije koje bismo mi primili kao neprija teljske." Uzbueni Riard sada je ustao. "Jesi li ikada u ivotu ula takve baljezgarije? A dr Braun je bio jedan od suvislijih govornika. itavo savetodavno telo MSA pitan o je za mi ljenje u pogledu toga koji projektovani scenario smatra najverovatnijim . Misli li da je ta hrpa nikogovia mogla da odgovori prosto sa: 'Ja verujem u mogun ost A, direktni sudar sa uni tenjem i promenom klime kao posledicom', ili 'ja sam pre za mogunost C, Zemljina orbita sa ratobornim namerama'? Ne, do avola! Svako od njih morao je da odr i nekakvu lekciju. Onaj uvrnuti dr Aleksandar, koji ti je po stavlajo sva ona pitanja na tvom otvorenom sastanku u novembru vezanom za biomet rijska merenja, protraio je ak petnaest minuta obja njavajui kako je Ramino postojanj e ukazalo na gre ku u organizacionom planu MSA. Kao da ikoga za to u ovom asu boli dupe!" Riard ponovo sede i osloni lice o ruke. "itava stvar postala je neverovatna ." Nikol je sada bila u potpunosti budna. "Zakljuujem", ree ona i sede na svo j le aj, "sudei na osnovu tvoje oigledne iznerviranosti, da se nisi slo io sa preovlauj uim mi ljenjem." Riard klimnu. "Gotovo tri etvrtine velike grupe koja je uestvovala na skupu - to je ukljuivalo sve kosmonaute 'Njutna', kao i veinu starijih naunika i slu benika MSA - bilo je ubeeno da e ramanski manevar biti tetan za Zemlju na neki bitan nain. Gotovo svi su se usredsredili na istu temu. Po to prvi Rama izgleda uop te nije obr aao pa nju na na e postojanje, raspravljali su oni, injenica da je Rama II izmenio put anju da bi do ao na sastanak sa Zemljom pokazuje da ova svemirska letelica funkcio ni e na drugaijim naelima. Sa tim zakljukom se svakako sla em. Ali ne mogu da razumem z

bog ega svi obavezno zakljuuju da je Ramina akcija neprijateljska. Meni se ini isto tako verovatno da su tuinci mogli biti motivisani radoznalo u, ili ak eljom da na nek i nain budu na i dobroinitelji." Britanski in enjer na trenutak zastade da bi razmislio. "Franeska ka e da isp itivanja javnog mnjenja na Zemlji pokazuju da je velika veina obinih ljudi, prema njoj gotovo devedeset posto, prestravljena Raminim prilaskom. Digli su graju na politiare da uine ne to." Riard otvori kuicu i izie na mrani trg. Lagano je obasjao oktaedar svetiljko m. "Na drugom sastanku, osamnaest asova kasnije, doneta je odluka da tim sa 'Njut na' vi e ne odlazi u Ramu. Tehniki, ja nisam prekr io to nareenje, jer sam napustio 'N jutna' pre slu benog progla enja. Ali bilo je oigledno da nareenje dolazi." "Dok voe planete Zemlje raspravljaju o tome ta da uine sa svemirskim brodom veliine asteroida koji ide pravo na njih", ree Nikol izlazei na trg iza njega, "ti i ja imamo opipljiviji problem. Moramo prei Cilindrino more." Uspela je da se ble do nasme i. "Hoemo li malo istra ivati dok razgovaramo?" Riard usmeri svetiljku prema dnu jame. Mana dinja bila je jasno prepoznat ljiva, ali pojedinane komade u hrpi nabacanog metala bilo je izuzetno te ko razazna ti. "Znai, to su rezervni delovi biota-stonoge?" Nikol klimnu. Kleali su jedno pored drugog na ivici. "ak i po danu, krajev i jame su u senci. elela sam da budem sigurna da ne gledam u Takagi ijevo telo." "Voleo bih da pogledam kako stonogi biot popravlja sebe." Riard ustade i prie zidu ambara. Kucnuo je. "A strunjacima za materijale dopala bi se ova stvar. Normalni radio talasi su blokirani u oba smera, a spolja ne mo e da vidi unutra njost. Pa ipak, zid je na neki nain providan ako se nalazi u ambaru i gleda napolje." On se okrete prema Nikol. "Donesi skalpel ovamo. Da vidimo mo emo li da odseemo pare." Nikol je poku avala da odlui treba li jedno od njih da sie u jamu i da dones e dinju. To ne bi moralo da bude prete ko, pod pretpostavkom da hirur ki konac izdr i. Posle du eg vremena, ona izvadi skalpel i prie Riardu. "Nisam sigurna da bi trebalo da to uinimo", ree ona. Oklevala je pre nego t o je prislonila skalpel na zid ambara. "Najpre, skalpel bi se mogao o tetiti. Mo da e nam biti potreban kasnije. Drugo, ovaj, to bi se moglo smatrati vandalizmom." "Vandalizmom?" uzvrati on retoriki. Riard uputi Nikol udan pogled. "Kako ne obino homocentrina predstava." On sle e ramenima i poe prema kraju ambara. "Nije bitn o", ree potom, "verovatno si u pravu u pogledu skalpela." Riard unese nekoliko podataka u d epni kompjuter i poe da prouava mali monito r kada mu Nikol prie. "Ti i Franeska ste stajale upravo ovde, je li tako?" Nikol m u potvrdno odgovori. "Onda si ti oti la u ambar da pogleda u jednu jamu?" "Ve smo jednom pro li sve ovo", odvrati Nikol, "Za to opet pita ?" "Mislim da je Franeska videla kada si upala u jamu i namerno nas navela n a pogre an trag sa priom kako si odlutala u potragu za na im japanskim profesorom. Ni je elela da te iko nae." Nikol je piljila u Riarda u tami. "Sla em se", lagano je odvratila, "ali za t o ti to misli ?" "To je jedino obja njenje koje ima ikakvog smisla. Imao sam bizaran susret sa njom neposredno pre nego to sam po ao napolje. U la je u moju sobu pretvarajui se da eli intervju, navodno da bi otkrila za to se vraam na Ramu. Kada sam pomenuo Fals tafa i tvoj navigacioni signal, iskljuila je kameru. Onda se vrlo uzbudila i post avila mi mnogo iscrpnih tehnikih pitanja. Pre nego to je po la, rekla mi je da je ub eena da niko od nas nije ni trebalo da ue u Ramu. Uinilo mi se da e me preklinjati d a se ne vratim. Mogu da shvatim da nije elela da otkrijem da je poku ala da te ostavi u toj jami", produ i Riard posle kratke stanke. "Ono to ne mogu da shvatim jeste razlog z bog koga te je uop te ostavila tamo." "Sea li se one noi kada si mi objasnio zbog ega je otkazala za tita RoHira?" r ee Nikol posle trenutka razmi ljanja. "Iste noi sam pitala tebe i Jano a da li je neko od vas dvojice video generala Borzova..." Dok su se vraali u smeru sredi njeg trga i kuice, Nikol provede petnaest min uta obja njavajui Riardu itavu svoju hipotezu o uroti. Rekla mu je za medijski projek at, za droge koje je Franeska dala i Dejvidu Braunu i Red iju Vilsonu, kao i za svo

je line odnose sa svima njima. Nije mu rekla za memorijsku kocku. Riard se slo i s n jom da dokazi deluju vrlo ubedljivo. "Znai, ti misli da te je ostavila u jami da ne bi bila raskrinkana kao uro tnik?" Nikol klimnu. Riard zviznu. "Onda se sve uklapa. Bilo mi je oigledno da Franeska vodi pre dstavu kada smo se vratili na 'Njutna'. I Braun i Hajlman su primali naredbe od nje." On obgrli Nikol jednom rukom. "Ne bih voleo da mi ta ena bude neprijatelj. Oigledno nema nimalo obzira." 44. JO JEDNA JAZBINA Riard i Nikol imali su i veih briga od Franeske. Kada su se vratili na sred i nji trg, otkrili su da je njihova kuica nestala. Ponovljeno kucanje na poklopac a vijana nije proizvelo nikakav odziv. Neizvesnost njihovog polo aja postade jasna o boma. Riard postade neraspolo en i nepristupaan. Izvinio se Nikol, rekav i da je to karakteristika njegove linosti da se povlai od ljudi kada se osea nesigurno. Nekoli ko sati se igrao sa svojim kompjuterom, tek tu i tamo zastajui da postavi Nikol p itanja o geografiji Njujorka. Nikol se opru ila na le aljki i poela da razmi lja o preplivavanju Cilindrinog m ora. Nije bila naroito dobar pliva. Tokom treninga bilo joj je potrebno oko petnae st minuta da prepliva jedan kilometar. To je bilo u mirnom plivakom bazenu. Za pr elazak mora bila bi prisiljena da pliva pet kilometara po hladnoj, uzburkanoj vo di. A mogla bi je pratiti dra esna stvorenja kao to su bioti-ajkule. Veseli debeljko visok dvadeset centimetara prekide njeno premi ljanje. "Da li biste izvolela pie, lepa gospo?" upita je Falstaf. Nikol se okrete i poe da pr ouava robota izbliza. On di e veliki vr neke tenosti i ispi ga, proliv i malo sebi na b radu. Obrisao se rukavom i onda podrignuo. "A ako nee da pije ", ree on te kim britansk im naglaskom i gurnu ruku u nakitnjak, "onda bi te mo da ser D on mogao nauiti kojoj stvari ispod pokrivaa." Maju no lice se nepobitno opsceno kliberilo. Bilo je grubo, ali vrlo sme no. Nikol se nasmeja. Isto uini i Falstaf. "Promuuran nisam za sebe", ree robot , "razlog te promuurnosti u drugim je ljudima." "Zna ", ree Nikol Riardu, koji je posmatrao sa rastojanja od nekoliko metara , "ako se ikada umori od posla astronauta, mogao bi da zaradi milione na dejim igrak ama." Riard prie i podi e Falstafa. Zahvalio se Nikoli na pohvali. "Kako ja vidim stvari, imamo tri mogunosti", ree on potom vrlo ozbiljno. "Mo emo da preplivamo more , mo emo da istra imo Njujork u potrazi za materijalom od koga bismo nainili nekakav a mac, ili mo emo da ekamo ovde dok neko ne doe. Nisam preveliki optimista u pogledu n a ih izgleda ni u jednom od tih sluaja." " ta onda predla e ?" "Predla em kompromis. Dok bude svetla, hajde da pa ljivo istra imo glavne obla sti grada, naroito oko tri trga, i da vidimo mo emo li nai i ta to bi nam moglo biti od koristi u gradnju amca. Odvojiemo jedan ramanski dan, mo da dva, za istra ivanje. Uko liko ni ta ne iskrsne, plivaemo. Ne verujem da emo ikada videti spasilaku grupu." "Sla em se. Ali volela bih da najpre uinimo jednu stvar. Najbla e reeno, nemam o mnogo hrane. Osala bih se bolje kada bismo najpre izvadili mana dinju, pre nego to nastavimo istra ivanje. Na taj nain bismo mogli da budemo za tieni od iznenaenja." Riard se slo i da bi obezbeivanje zalihe hrane verovatno bilo razborit poetni korak. Ali nije mu se dopala zamisao ponovnog kori enja hirur kog vlakna. "Imala si sree u mnogo pogleda", ree on Nikoli. "Ne samo to se nit nije otkinula, nego ti ak n ije ni skliznula sa pojasa koji si napravila. Meutim, potpuno ti je prosekla ruka vice na dva mesta i gotovo presekla pojas." "Ima drugu ideju?" upita Nikol. "Materijal mre e je oigledan izbor", odvrati Riard. "Trebalo bi da bude savr e n, pod uslovom da ne bude problema da ga uzmemo. Onda bih mogao da siem u jamu i

da te po tedim nevolja..." "Gre ka", prekide ga Nikol. Nasme ila se. "Sa svim du nim po tovanjem, Riarde, sa da nije trenutak za mao-razmetanje. Kori enje mre e je sjajna ideja. Ali previ e si te ak. Ako se ne to desi, nikada ne bih bila u stanju da te izvuem." Potap ala ga je po ram enu. "Nadam se da ti ovo ne vrea oseanja, ali od nas dvoje ja imam atletskije pred ispozicije." Riard odglumi povreeni ponos. "Ali ta bi sa tradicijom? Mu karci uvek iskazuj u fiziku snagu i spretnost. Zar se ne sea crtaa iz na eg detinjstva?" Nikol se nasmeja svim srcem. "Da, dragi moj", ree ona lako. "Ali ti nisi Popaj. A ja svakako nisam Oliva." "Nisam siguran da u to moi da podnesem", ree on i o tro zavrte glavom. "Da u trideset etvrtoj godini otkrijem da nisam Popaj... Kakav udarac mom samopo tovanju. " On blago obgrli Nikol. " ta ka e ?" produ i on, "da probamo da jo malo spavamo pre nego to doe svetlo?" Nijedno od njih nije moglo da spava. Le ali su jedno pored drugog na le aljk ama nasred otvorenog trga, svako obuzeto sopstvenih mislima. Nikol zau kako se Ria rdovo telo mie. "I ti si budan?" ree ona apatom. "Aha", odvrati on. "ak sam brojao i ekspirove likove bez uspeha. Stigao sa m do preko sto." Nikol se di e na lakat i pogleda prijatelja. "Reci mi, Riarde", ree ona, "od akle potie ta tvoja obuzetost ekspirom? Znam da si odrastao u Stratfordu, ali mi j e te ko da zamislim kako je jedan in enjer poput tebe, zaljubljen u kompjutere, pror aune i raznorazne spravice, mogao da postane toliko opinjen dramom." "Moj terapeut rekao mi je da je to bio 'eskapistiki poriv'", odvrati Riard nekoliko sekundi kasnije. "Po to mi se nije dopadao stvarni svet i njegovi ljudi, rekao je on, ja sam izmislio drugi. Osim to nisam morao da ga stvaram ni iz ega. Samo sam pro irio divnu vaseljenu koju je ve izradio jedan genije. ekspir je bio moj bog", produ i Riard trenutak kasnije. "Kada sam imao devet ili deset godina, zastao bih u onom parku pokraj Ejvona - onaj pored svih pozor i ta, sa kipovima Hamleta, Falstafa, ledi Makbet i princa Hala - i provodio popodn evne asove izmi ljajui nove prie o svojim omiljenim likovima. Na taj nain sam odlagao odlazak kui do poslednjeg mogueg trenutka. U asavao sam se boravka sa ocem... Nikada nisam znao ta e uiniti... Ali to te sigurno ne zanima..." prekide Riard iznenada priu, "...svi imaju seanja na traume iz detinjstva. Trebalo bi da priamo o neem drugom." "Treba da priamo o svemu to oseamo", odvrati Nikol, iznenadiv i ak i samu sebe . "To je ne to to ja gotovo nikada ne radim", dodala je blago. Riard se okrenu i pogleda prema njoj. Lagano je ispru io ruku. Blago je oba vila prste oko njegovih. "Otac mi je radio za Britansku eleznicu", ree on. "Bio je vrlo bistar ovek, ali nespretan u dru tvenom pogledu, pa je imao te koa da nae odgovar ajui posao za sebe kada je zavr io fakultet u Saseksu. Vremena su tada jo bila te ka. Ekonomija je tek poinjala da se oporavlja od Velikog haosa... Kada mu je moja majka rekla da je trudna, osetio se obuzet odgovorno u za s ve to. Poeo je da tra i bezbedno, sigurno mesto. Uvek je imao dobre rezultate na te stovima, a vlada je naterala sve nacionalne transportne monopoliste, ukljuujui i el eznicu, da upo ljava ljude na osnovu objektivnih rezultata testova. I tako je moj otac postao otpravnik poslova u Stratfordu. Mrzeo je taj posao. Bio je dosadan i ponavljajui, nije predstavljao nikak av izazov za oveka sa diplomom. Majka mi je priala da se, kada sam ja bio vrlo mal i, prijavljivao za druge polo aje, ali izgleda da je svaki put uprskao na razgovor u. Kasnije, kada sam bio stariji, nije vi e ni poku avao. Sedeo je kod kue i vajkao s e. I pio. A onda je kinjio sve oko sebe." Nastala je duga ti ina. Riard je imao te koa u borbi protiv demona svog detinj stva. Nikol mu ste e ruku. " ao mi je", ree ona. "I meni je bilo", odvrati Riard sa blagim prekidom u glasu. "Bio sam tek deki sa neverovatnom naklono u prema udesnom i ljubavlju prema ivotu. Do ao bih kui odu en neim novim to sam nauio ili neim to mi se desilo u koli, a otac bi mi samo re ao. Jednom, kada sam imao samo osam godina, do ao sam iz kole rano popodne i poe o da se svaam sa njim. Imao je slobodan dan i pio je, kao i obino. Majka je bila u trgovini. Ne seam se oko ega je poelo, ali pamtim da sam mu rekao da gre i u pogledu

neke me je nosa gu da guran

trivijalne injenice. Kada sam nastavio da se raspravljam sa njim, iznenada udario po nosu svom snagom. Odleteo sam prema zidu dok mi je iz slomljenog kuljala krv. Od tog vremena, sve dok nisam napunio etrnaestu i osetio da mo se sam odbranim, nikada nisam u ao u tu kuu kada je on tamo, ako nisam bio si da mi je i majka kod kue."

Nikol je poku ala da zamisli odraslog oveka koji pesnicom udara osmogodi nje dete. Kakav je to ovek u stanju da slomi nos sopstvenom sinu? - upita se ona. "Uvek sam bio vrlo stidljiv", nastavio je Riard, "i ubedio sam sebe da sa m nasledio oevu dru tvenu neprilagodljivost, pa zbog toga nisam imao mnogo prijatel ja svog uzrasta. Ali ipak sam udeo za ljudskim odnosima." Digaio je pogled prema Nikol i zastao, priseajui se. "Napravio sam sebi prijatelje od ekspirovih likova. it ao sam njegove drame svakog popodneva u parku i zaranjao u njegov svet ma te. ak sa m pamtio itave scene. Onda bih priao sa Romeom, Arijelom ili akom dok sam se vraao k ui." Nikol nije imala te koa da predstavi sebi ostatak prie. Zami ljam te kao adole scenta, pomisli ona. Usamljenog, nespretnog, emocionalno potisnutog. Tvoja opsed nutost ekspirom omoguila ti je bekstvo od bola. Sva pozori ta su ti bila blizu kue. V ideo si kako svi tvoji prijatelji o ivljavaju na pozornici. Gonjena naglim porivom Nikol se na e i poljubi Riarda lako u obraz. "Hvala ti to si mi sve ovo ispriao", ree ona. im se razdanilo, oti li su do mre e. Nikol se iznenadila kada je videla da su svi rezovi koje je napravila dok je oslobaala avijana popravljeni. Mre a je bila k ao nova. "Oigledno je biot za popravke ve bio ovde", primeti Riard, koji vi e nije bi o naroito impresioniran posle svih uda koja su ve iskusili. Odrezali su nekoliko dugakih komada mre e i po li prema ambaru. Uz put, Riard je proveravao elastinost materijala. Otkrio je da se istezao za oko petnaest odst o, kao i da se uvek vraao u prvobitni polo aj, iako ponekad vrlo sporo. Vreme povra tka bitno se menjalo u zavisnosti od toga koliko je dugo komad bio potpuno isteg nut. Riard je ve poinjao da analizira unutra nju strukturu u eta kada su stigli u ambar . Nikol nije traila vreme. Vezala je jedan kraj materijala mre e oko objekta nalik panju neposredno izvan ambara i spustila se niz zid. Riardova uloga bila je da obezbedi da ni ta ne poe naopake i da bude pri ruci ukoliko iskrsne ne to nepredvie no. Na dnu jame, Nikol uzdrhta kada se prisetila koliko se bespomono oseala pre sa mo dva dana. Ali brzo je upravila pa nju na svoj zadatak, zabiv i improvizovanu dr ku napravljenu od njenih medicinskih sondi duboko u mana dinju, a zatim vezav i drugi kraj dr ke za ranac. Uspon joj je bio ustar i bez ikakvih nepredvienih dogaaja. "Pa", nasme ila se Riardu i dala mu dinju da je nosi. "Hoemo li produ iti sa p lanom A?" "U redu", odvrati on. "Sada znamo odakle nam sti e sledeih deset obroka." "Devet", ispravi ga Nikol uz osmeh. "Neznatno sam promenila prvobitnu pr ocenu, po to sam te dva puta gledala kako jede ." Riard i Nikol otpe aili su brzo od ambara do zapadnog trga. Pre li su otvorenu oblast uzdu i popreko i proe ljali obli nje ulice, ali nisu na li ni ta to bi im pomoglo a sagrade amac. Meutim, Riard se susreo sa stonogim biotom; ovaj je za ao na trg usre d njihove potrage i zatim po ao dijagonalno preko njega. Riard je uinio sve mogue da bi naterao biota da se zaustavi, ak je legao ispred njega i tukao ga po glavi svo jim rancem. Nije imao uspeha. Nikol se smejala kada se Riard vratio do nje, malo iznerviran. "Ta stonoga je apsolutno beskorisna", po ali se on. " ta, kog avola, radi? Ni t a ne nosi. Nisam uspeo da otkrijem da ima ikakvih senzora. Samo veselo putuje po okolini." "Tehnologija naprednih vanzemaljskih vrsta..." podseti ona Riarda na jeda n od njegovih najomiljenijih citata, "...nee moi da se razlikuje od magije." "Ali ta prokleta stonoga nije magina", odvrati on, malo iznerviran Nikoli nim smehom, "tupava je, do avola!" "A ta bi uinio da je stala?" upita ga Nikol. "Pa ispitao bih je, razume se. ta si mislila?" "Mislim da bi bilo bolje da usredsredimo energiju na druge oblasti", odv

rati ona. "Ne mogu da zamislim kako bi nam biot- stonoga mogao pomoi da odemo sa ovog ostrva." "Pa", ree Riard malo o tro, "meni je ve oigledno da smo celu stvar poeli naopak . Ni ta neemo nai na povr ini. Bioti je verovatno stalno iste. Trebalo bi da potra imo no vu rupu pod zemljom, poput jazbine avijana. Mogli bismo da upotrebimo multispekt ralni radar da naemo mesta na kojima tlo nije vrsto." Bilo im je potrebno mnogo vremena da otkriju polo aj druge rupe, iako se n ije nalazila na vi e od dve stotine metara od zapadnog trga. Najpre su Riard i Niko l suvi e ograniili sebe u potrazi. Ali posle jednog sata najzad su se uverili da je tlo pod trgom svuda vrsto. Pro irili su potom potragu, ukljuiv i male ulice i prolaze po okolini, dalje od koncentrinih avenija. U jednoj ulici-orsokaku sa visokim zgr adama na tri strane otkrili su novi poklopac na sredi tu puta. Nije bio skriven ni na koji nain. Ovaj drugi poklopac bio je iste veliine kao i onaj u jazbini avijan a, pravougaonik dug deset metara i irok est metara. 45. NIKI "Misli li da se poklopac avijana otvara na isti nain?" upita Nikol, kada j e Riard vrlo pa ljivo pretra io okolinu i otkrio ravnu plou na jednoj zgradi koja je, i nilo se, nepobitno bila sme tena na pogre no mesto. O tar pritisak na plou izazvao je o tvaranje poklopca." "Verovatno", odgovori on. "Poi emo kasnije nazad da proverimo." "Onda ova mesta nisu naroito bezbedna", ree Nikol. Njih dvoje uputi se naz ad do ulice i kleknu da pogleda u rupu. iroka, strma rampa spu tala se nadole i nes tajala u tami pod njima. Mogli su da vide samo desetak metara unutar rupe. "Izgleda kao jedan od onih drevnih parkinga za automobile", primeti Riard . "Iz vremena kada su svi imali automobile." Kroio je na kosinu. "ak i deluje kao beton." Nikol je gledala kako joj se prijatelj lagano kree po kosini. Kada se Riar dova glava na la ispod nivoa tla, on se okrete i ree joj. "Zar nee i ti ovamo?" Upali o je svetiljku i osvetlio mali, vodoravni prostor jo nekoliko metara ni e. "Riarde", ree Nikol odozgo, "mislim da bi trebalo da porazgovaramo o ovome . Ne bih volela da ostanemo zaglavljeni..." "Aha!" uskliknu Riard. im mu je noga dotakla prvo odmori te, neke svetiljke oko njega automatski obasja e sledeu fazu spusta. "Kosina skree u suprotnom smeru", povika on, "i nastavlja nani e. Izgleda isto." Okrenuo se i nestao iz Nikolinog vi dnog polja. "Riarde", Nikol sada dreknu, pomalo oajno, "hoe li, molim te, stati na trenu tak? Moramo popriati o onome to radimo." Nekoliko sekundi kasnije Riardovo nasmejano lice ponovo se pojavi. Dvoje kosmonauta poe da rapravlja o mogunostima koje su im stajale na raspolaganju. Niko l je navaljivala da ona treba da ostane napolju, u Njujorku, ak i ako Riard bude n astavio istra ivanje. Na taj nain e bar, smatrala je ona, biti sigurno da nee ostati zarobljeni u rupi. Dok je priala, Riard je stajao na prvom odmori tu i osvrtao se po oblasti ok o sebe. Zidovi su bili napravljeni od istog materijala koji je Nikol zatekla u j azbini avijana. Male, izdu ene svetiljke, ne bez slinosti sa normalnim fluorescentn im svetiljkama na Zemlji, protezale su se du zida i osvetljavale prolaz. "Pomeri se malo na trenutak, molim te?" doviknu Riard usred njihovog razg ovora. Najpre zbunjena, Nikol se pomeri od ulaza u pravougaonu rupu. "Dalje", z au ona kako Riard vie. Nikol poe i stade uza zid jedne od okolnih zgrada. "Da li je ovo dovoljno daleko?" uzviknu ona u asu kada poklopac rupe poe d a se zatvara. Nikol potra ka otvoru i poku a da zaustavi kretanje poklopca, ali je ovaj bio prete ak. "Riarde", kriknula je ona kada je rupa nestala ispod nje. Nikol stade da tue po poklopcu i priseti se sopstvenog oseanja osujeenosti kada je bila zarobljena u jazbini avijana. Brzo je otrala do zgrade i pritisnula ugraenu plou. Ni ta se nije dogodilo. Proe gotovo pun minut. Nikol se uznemiri. Otrala

je nazad na ulicu i poela da doziva kolegu. "Tu sam, odmah ispod poklopca", odgovori on, to donese Nikoli prilino olak a nje. "Na ao sam jo jednu plou u blizini prvog odmori ta i pritisnuo je. Mislim da otva ra ili zatvara poklopac, ali mo da ima konstantu vremenskog ka njenja. Saekaj neki mi nut. Nemoj poku avati da otvori poklopac. I nemoj stajati preblizu njega." Nikol se povue i stade da eka. Riard je bio u pravu. Nekoliko minuta kasnij e poklopac se otvori i on se pojavi iz rupe sa velikim osmehom na licu. "Vidi ", r ee on, "rekao sam ti da se ne brine ... A sada, ta ima za ruak?" Dok su silazili niz nagib, Nikol zau poznati zvuk tekue vode. U maloj odaj i, dvadesetak metara iza odmori ta, na li su slavinu i cisternu istovetne onima iz j azbine avijana. Riard i Nikol napuni e boce sve om, ukusnom vodom. Izvan te odaje nije bilo vodoravnih tunela koji su vodili u oba smera, v e samo jo jedan spust koji je silazio novih pet metara ni e. Zrak Riardove lampe laga no je prelazio tamnim zidovima u blizini odaje sa vodom. "Pogledaj, Nikol", ree o n i pokaza ne to to je predstavljalo jedva primetnu promenu u materijalu koji je ko ri en za gradnju. "Vidi , pru a se i na drugu stranu." Sledila je njegov snop dok je ovaj opisivao dugi kru ni luk po zidu. "Izgl eda kao da je bilo bar dve faze u gradnji." "Tano", odvrati on. "Mo da je i ovde bilo vodoravnih tunela, bar na poetku, pa su kasnije zazidani." Nijedno od njih nije vi e ni ta reklo dok su nastavljali si lazak. Istovetne kosine i le su napred-nazad. Kad god bi Riard i Nikol dotakli novo odmori te, osvetlila bi se sledea kosina za spu tanje. Bili su pedeset metara ispod povr ine kada se tavanica nad njima otvorila i kada su se kosi prilazi okonali ogromnom peinom. Kru ni pod peine imao je nekih dva deset pet metara u preniku. etiri mrana tunela, visoka po pet metara i na jednakom rastojanju od po devedeset stepeni oko kruga, vodila su iz peine. "Eci, meci, peci, pec", ree Riard. "Uzeu pec", ree Nikol. Po la je prema jednom tunelu. Kada se na la na dva metr a od ulaza, svetla u najbli em delu tunela se upali e. Ovog puta je na Riarda do ao red da okleva. Pa ljivo se zagledao u tunel i na pravio nekoliko brzih zapisa u kompjuter. "Zar ti se ne ini da tunel blago skree n adesno? Vidi , tamo gde se svetla zavr avaju?" Nikol klimnu. Pogledala je preko Riardovog ramena da vidi ta ovaj radi. "P ravim mapu", ree on kao odgovor na njeno pitanje. "Tezej je imao konac, a Ivica i Marica mrvice hleba. Mi smo ih sve nadma ili. Nisu li kompjuteri divna stvar?" Nasme ila se. "Pa, ta pretpostavlja ?" upita Nikol kada su krenuli kroz tunel . "Hoe li da bude Minotaur, ili kuica od kolaia sa opakom ve ticom?" Ba bi nam bilo potrebno malo sree, pomisli Nikol. Strah joj je rastao kako su prodirali sve dublje u tunel. Prisetila se onog jezivog trenutka u asa u jami kada je prvi put ugledala avijana kako se nadnose odozgo, kljuna i kand i pru enih p rema njoj. Ledeni trnci proo e joj kimom. Eto ga opet, ree ona sebi, taj oseaj da e se desiti ne to stra no. Zastala je. "Riarde", ree ona, "ne dopada mi se ovo. Trebalo bi da se kren emo nazad..." Oboje su istovremeno uli um. Bio je nepobitno iza njih, nazad u blizini kr u ne peine koju su upravo napustili. Zvuao je poput o trih etki koje se vuku uz metal. Riard i Nikol se zagrli e. "To je isti zvuk", pro apta on, "koji sam uo prve n oi na Rami, kada smo bili na zidinama Njujorka." Tunel iza njih blago je skretao na levo. Kada pogleda e nazad u tom smeru, na granici njihovg vidnog polja svetla su bila poga ena. Ali kada su uli zvuk po d rugi put, skoro istovremeno se u daljini upali e svetla, nagovestiv i da se ne to nala zi u blizini tunela. Nikol poskoi. Mora da je pre la sledeih dvesta metara za trideset sekundi, i pored letakog kombinezona i ranca. Zastala je i saekala Riarda. Nijedno od njih ni je ponovo zaulo zvuk, niti su se nova svetla upalila na udaljenom kraju tunela. "Izvini", ree Nikol kada je Riard najzad stigao. "Uspaniila sam se. Mislim da sam provela previ e vremena u ovoj tuinskoj zemlji uda." "Isuse", odvrati Riard uz neodobravajue mr tenje. "Nikada nisam video da nek o tri tako brzo." Mrgoenje mu se pretvori u osmeh. "Nemoj da si mi neraspolo ena, Ni

ki", ree on. "I ja sam se uprpio. Ali, za razliku od tebe, sledio sam se na mestu ." Nikol je i dalje duboko udisala vazduh, zagledana u Riarda. "Kako si me t o nazvao?" upita ona pomalo ratoborno. "Niki", odvrati on. "Pomislio sam da je do ao trenutak da izmislim svoje p osebno ime za tebe. Zar ti se ne dopada?" Nikol je ostala bez rei punih deset sekundi. Um joj je bio milionima kilo metara i petnaest godina daleko, u hotelskoj sobi u Los Anelosu, dok joj je telo zapljuskivao talas za talasom zadovoljstva. "To je bilo izuzetno, Niki, stvarno divno", rekao je princ nekoliko minuta potom. Te noi, pre petnaest godina, kazala je Henriju da je ne zove Niki, da to zvui kao ime neke sisate igraice ili kurvice . Riard joj zapucketa prstima ispred lica. "Hej, hej? Ima li koga kod kue?" Nikol se nasme i. "Naravno, Riarde", odvrati ona. "Sla em se sa Niki - sve do k ne pone stalno da ga koristi ." Nastavili su da koraaju lagano tunelom. "Dakle, gde si se onomad vratila? " upita Riard. Na mesto o kome ti nikada neu priati, pomisli Nikol. Zbog toga to je svako od nas zbir svega onoga to je ikada iskusio. Samo vrlo mladi imaju istu tablu. Svi mi ostali moramo iveti zauvek sa svime to smo ikada bili. Provukla je ruku ispod Riardove. I imati sluha da znamo kada to treba da zadr imo za sebe. inilo se da tunel nema kraja. Riard i Nikol su gotovo odluili da se vrate k ada su nai li na jedan mrani ulaz sa desne strane. Bez oklevanja, oboje uo e unutra. S vetla se smesta upali e. Unutar odaje, na velikom zidu sa leve strane, nalazilo se dvadeset pet pljosnatih, pravougaonih objekata, poreanih u pet urednih redova sa po pet kolona u svakom. Suprotni zid bio je prazan. Nekoliko sekundi posle ulas ka, dvoje kosmonauta zau e visokofrekventni, piskavi zvuk sa tavanice. Nakratko se nape e, ali se opusti e kada se pi tanje nastavilo, a nije bilo novih iznenaenja. Dr ali su se za ruke i pri li kraju dugake, uske odaje. Objekti na zidovima b ile su fotografije, od kojih je veina, kako su ubrzo razabrali, snimljena negde u unutra njosti Rame. Veliki oktaedar iz blizine sredi njeg trga bio je prikazan na n ekoliko fotografija. Preostale slike bile su ravnomerno raspodeljene izmeu prizor a zgrada Njujorka i irokougaonih snimaka panorame unutra njosti Rame. Riarda su naroito opinile tri fotografije. Prikazivale su vitke amce aerodin amikih krivina koji su sekli Cilindrino more; na jednoj fotografiji, ogromni talas se upravo obru avao preko velikog broda. "Eto ta nam je potrebno", ree Riard uzbueno Nikoli. "Kada bismo na li jedan takav, na im nevoljama do ao bi kraj." Pi tanje nad njima nastavljalo se sa vrlo malo modulacije. Snop svetlosti kretao se sa slike na sliku u trenucima kada bi pi tanje zastalo. Nikol i Riard lak o su zakljuili da se nalaze u obilasku nekakvog muzeja, ali vi e ni u ta drugo nisu mogli biti sigurni. Nikol sede uza zid. "Imam mnogo nevolja sa svim ovim", ree on a. "Oseam da sam potpuno izgubila svaku kontrolu." Riard sede pokraj nje. "I ja", klimnu on. "A ja sam tek stigao u Njujork. Mogu da zamislim kako na tebe sve ovo deluje." Jedan trenutak su utali. "Zna li ta me najvi e uznemiruje?" upita Nikol, poku a vajui da izrazi na nekakav nain bespomonost koju je oseala. "Re je o tome koliko sam malo shvatala i cenila sopstveno neznanje. Pre nego to sam po la na ovo putovanje, mislila sam da poznajem op te dimenzije odnosa izmeu sopstvenog znanja i znanja ovean stva. Ali ono to me obara na ovoj misiji jeste to koliko siu no itavo ljudsko znanje deluje u poreenju sa onim to bi se moglo doznati. Zamisli samo, zbir svega to ljuds ka bia znaju ili e ikad znati mo da nije ni ta vi e od beskonano malog delia Enciklopedij galaktike..." "To jeste zastra ujue", prekide je Riard odu evljeno. "I uzbudljivo u isti mah ... Ponekad, kada se naem u knji ari ili biblioteci, sveg me obuzmu stvari koje ne znam. Onda me zahvati sna na elja da proitam sve knjige, jednu po jednu. Zamisli kak o bi to bilo nai se u pravoj biblioteci, onoj koja sadr i znanje svih vrsta irom Vas eljene... Vrti mi se u glavi i od same pomisli na to." Nikol mu se okrete i pljesnu sebe po nozi. "U redu, Riarde", ree ona aljivo , promeniv i raspolo enje, "sada po to smo ponovo utvrdili koliko smo glupi, ta dalje p laniramo? Raunam da smo ve pre li dobar kilometar ovog tunela. Kuda emo poi odavde?"

"Predla em da produ imo jo petnaest minuta u istom smeru. Prema mom iskustvu, tuneli uvek nekud vode. Ukoliko ni ta ne naemo, okrenuemo se nazad." Pomogao je Nikol da ustane i blago je zagrlio. "U redu, Niki", ree on i n amignu. "Jo pola milje napred." Nikol se namr ti i zavrte glavom. "Dvaput je dovoljno za jedan dan", ree on a i pru i ruku Riardu. 46. BOLJA POLOVINA HRABROSTI Ogromna, kru na rupa ispod njih protezala se u pomrinu. Samo je gornjih pet metara bilo obasjano. Metalni iljci, dugi oko metar, virili su iz zidova, svi ra zdvojeni od svojih suseda istim rastojanjem.

"Ovo je nepobitno krajnje odredi te tunela", promrmlja Riard za sebe. Imao je te koa da ugradi ovu ogromnu, cilindrinu rupu sa iljcima po zidovima u op tu predsta vu o Rami. On i Nikol dvaput su obi li perimetar. ak su se vratili nekoliko stotina metara niz drugi, susedni tunel, zakljuiv i prema njegovoj blagoj zakrivljenosti n adesno da verovatno polazi iz iste peine kao i tunel kojim su do li dovde. "Pa", ree najzad Riard i sle e ramenima, "kreemo." Stavio je nogu na jedan ilj ak da proveri mo e li da mu izdr i te inu. Bio je vrst. Stavio je levu nogu na novi ilja k i spustio se jo jedan nivo desnom nogom. "Razmak je gotovo savr en", ree on i baci pogled nazad na Nikol, "ne bi trebalo da bude te ko da se sie." "Riarde Vejkfilde", ree Nikol sa ruba jame, "poku ava li ti to da mi ka e da nam erava da se spusti u taj bezdan? I da oekuje da te sledim?" "Ni ta ja ne oekujem od tebe", odvrati on. "Ali ne vidim svrhu u tome da se sada okrenemo nazad. Kakva nam je alternativa? Da se vratimo tunelom do kosine i izlaza? Za to? Da ustanovimo da li nas je neko na ao? Videla si fotografije amaca. Mo da su pravo ispod nas na dnu. Mo da tu ak postoji skrivena reka koja ispod tla tee do Cilindrinog mora." "Mo da nas", ree Nikol i poe lagano da se spu ta po to je Riardovo napredovanje u palilo novi niz svetiljki ispod njih, "jedna od onih stvari to prave neobian um eka dole na dnu." "Ustanoviu to odmah", ree Riard. "Hej vi, tamo dole. Nas dva ljudska stvore nja upravo silazimo." Mahnuo je i na trenutak izgubio ravnote u. "Nemoj toliko da se razmee ", ree Nikol, silazei do njega. Zastala je da doe d o daha i da se obazre. Oba stopala su joj poivala na iljcima, a druga dva vrsto je dr ala rukama. Mora da sam poludela, ree ona sebi. Pogledaj samo to mesto. Lako je zamisliti stotinu gnusnih smrti. Riard se spusti niz jo jedan par iljaka. A pogleda j njega. Zar je potpuno imun na strah? Ili je samo nehajan? Stvarno deluje kao d a u iva u svemu ovome." Trei niz svetiljki obasjao je mre u na suprotnom zidu ispod njih. Visila je izmeu iljaka i sa rastojanja pri slaboj svetlosti delovala je poput smanjene verz ije objekta zakaenog izmeu dva oblakodera u Njujorku. Riard po uri oko jednog cilindr a da pogleda mre u. "Doi ovamo", doviknu od Nikol. "Mislim da je posredi isti prokl eti materijal." Mre a je za zid bila uvr ena malim klinovima. Na Riardovo navaljivanje, Nikol o dsee pare i pru i mu ga. On ga rastegli, pa je gledao kako vraa svoj prethodni oblik. Stao je da mu prouava unutra nju strukturu. "I jeste ista stvar", ree on. Obrve mu se namr ti e. "Ali ta to, do avola, znai?" Nikol je stajala pokraj njega i nemarno obasjavala svetiljkom dubine isp od njih. Upravo je htela da predlo i da se popnu i potra e poznatiji teren, kada joj se uini da je opazila odraz sa poda dvadesetak metara ispod njih. "Imam jedan pr edlog", ree Nikol Riardu. "Dok ti prouava u e te mre e, ja u sii jo nekoliko metara. M o blizu dna ovog a avog bunara iljaka, ili ta je ve. Ako nismo, onda emo otii sa ovog m sta." "U redu", ree Riard odsutno. Ve je poeo sa ispitivanjem u eta mre e, koristei mi roskop koji je izvadio iz ranca. Nikol se okretno spusti na dno. "Mislim da bi bilo bolje da sie ", doviknu ona Riardu. "Ima jo dva tunela, jedan veliki i jedan mali. Plus jo jedna rupa u sre

di tu..." Smesta se na ao kraj nje, krenuv i im je video da je donja platforma obasjana svetlo u. Riard i Nikol sada su stajali na tri metra irokoj terasi na dnu cilindra s a iljcima. Terasa je obrazovala prsten oko jedne manje rupe iz ijih zidova su takoe virili iljci. Sa njihove leve i desne strane, mrani, zasvoeni tuneli bili su ureza ni u stenu ili metal koji je bio osnovni konstrukcioni materijal prostranog podz emnog sveta. Tunel sa njihove leve strane bio je visok pet do est metara; maju ni t unel sa suprotne strane, sto osamdeset stepeni oko prstena, bio je visok samo po la metra. Protegnute kroz oba tunela i prodirui do pola irine terase u prsten pru ale su se dve male, paralelne trake od nepoznatog materijala privr ene za pod. Trake su bile veoma blizu jedna drugoj u malom tunelu, a vi e razmaknute u drugom. Riard je klekao i stao da razgleda trake pred veim tunelom kada je zauo udaljenu tutnjavu. "uj", ree on Nikoli i njih dvoje nagonski ustuknu. Tutnjava se pojaa i pretvori u fijuk, kao da se ne to hitro kree kroz vazduh . Daleko u tunelu, koji se pru ao prav kao strela, Riard i Nikol vide e kako se pale svetla. Oni se naprego e. Nije bilo potrebn da dugo ekaju na razja njenje. Vozilo koj e je podsealo na vagon podzemne eleznice na vazdu nom jastuku pojavi se na vidiku i stade da juri prema njima, iznenada se zaustaviv i sa prednjom ivicom malo preko r uba traka na podu. Riard i Nikol su ustuknuli kada je vozilo pojurilo prema njima. Oboje su bili opasno blizu ivice prstena. Nekoliko sekundi utke su stajali i gledali u aer odimanino oblije koje se uzdizalo pred njima. Onda pogleda e jedno u drugo i istovre meno prsnu e u smeh. "U redu", ree Nikol nervozno, "shvatam. Pre li smo u novu dimenz iju. U ovoj je tek donekle te ko nai stanicu podzemne eleznice... Sve ovo je potuno apsurdno. Silazimo niz cev sa iljcima i zavr imo na stanici metroa... Ne znam kako je sa tobom, Riarde, ali meni je dosta. Sve bih dala za dva normalna avijana i ma na dinju..." Riard ode iza vozila. Bona vrata se otvori e i obojeu ugleda e osvetljenu unut ra njost. Nije bilo sedi ta, samo tanke, cilindrine ipke, postavljene bez neke oigledne pravilnosti, koje su se pru ale na rastojanju od tri metra od tavanice do poda. " Sigurno ne ide daleko", ree Riard, proturiv i glavu kroz vrata, ali ostavljajui noge napolju na terasi. "Nigde nema sedi ta." Nikol prie da i sama pogleda. "Mo da nemaju staraca niti bogalja - a sve pr odavnice su u blizini kue." Ponovo se nasmejala kada se Riard nagao dublje ukola d a bi jasnije osmotrio tavanicu i zidove. "Nemoj da ti na um padaju a ave ideje", ree ona. "Bilo bi to zajemeno ludilo kada bismo se popeli u ta kola. Ukoliko ne osta nemo bez hrane, pa nam je to poslednja nada." "Pretpostavljam da si u pravu", odvrati Riard. Bio je nepobitno razoaran k ada se povukao iz kola. "Ali kakva neverovatna..." Zastao je usred reenice, zurei prema platformi na suprotnoj strani terase. Tamo, nasred sada osvetljenog ulaza u mali tunel, istovetno vozilo, deset puta manje od onoga pokraj njega, lebdelo je iznad poda. Nikol je sledila Riardov pogled. "To mora da je put za Liliput", ree Nikol. "D inovi silaze na nekom drugom spratu, a stvorenja normalne veliine idu ovim metroom. Sve je sasvim jednostavno. " Riard brzo obie prsten. "Pa to je savr eno", ree on glasno, skide ranac i sta vi ga na terasu pokraj sebe. Poeo je da pretura po jednom od veih odeljaka. " ta to radi ?" upita Nikol radoznalo. Riard izvadi dve male figure iz ranca i pokaza joj ih. "Savr eno", ponovio je, sa nepogre ivim uzbuenjem. "Mo emo da po aljemo princa Hala i Falstafa. Bie mi potre bna samo dva minuta da im podesim softver." Riard je ve prostro d epni kompjuter na terasu pokraj robota i dao se na pos ao. Nikol sede leima uza zid izmeu dva iljka. Bacila je pogled prema Riardu. Stvarno je retka zverka, pomisli ona sa divljenjem, razmi ljajui o satima koje su proveli zajedno. Genije, to je oigledno. Gotovo bez prepredenosti i zlobe. A nekako je za dr ao radoznalost deteta. Nikol se iznenada oseti vrlo umorno. Nasme ila se dok je posmatrala Riarda. Bio je sav zaokupljen poslom. Nikol na trenutak zatvori oi. "Izvini to mi je bilo potrebno toliko dugo", ree joj Riard. "Stalno su mi n

a um padale nove stvari koje bi trebalo dodati, a morao sam i da preuredim vezu. .." Nikol se vrlo sporo budila iz sna. "Koliko smo dugo ovde?" ree ona kada j e zevnula. "Malo vi e od jednog sata", odgovori Riard pogru eno. "Ali sve je spremno. Sp reman sam da po aljem momke u podzemnu." Nikol se obazre oko sebe. "Kola su i dalje tu", primeti ona. "Mislim da rade kao svetla. Kladim se da e ostati na stanici sve dok bude mo na platformi." Nikol ustade i protegli se. "Dakle, evo plana", ree Riard. "Imam upravljaki primopredajnik u ruci. Hal i ser D on imaju audio, video i IC senzore koji e nepre kidno skupljati podatke. Mo emo odabrati koji emo kanal nadzirati na kompjuterima i slati nove naredbe kada to bude potrebno." "Ali hoe li signali prodirati kroz zidove?" upita Nikol, prisetiv i se isku stva sa ambarom. "Sve dok ne budu morali da putuju kroz previ e mnogo materijala. Sistem je konstruisan tako da mu je ostavljena poprilina rezerva u pogledu odnosa signal- um da bi izdr ao odreeno slabljenje.... Osim toga, vea kola podzemne do la su nam pravom linijom. Nadam se da e slino biti i sa ovima." Riard oprezno polo i dva robota na terasu i zapovedi im da odu prema kolima metroa. Vrata se otvori e na obe strane kada su se primakli. "Spomenite me gospoi u rki", ree Falstaf dok se penjao u kola. "Bila je glupo eljade, ali dobrog srca." Nikol uputi Riardu zbunjen pogled. "Nisam im obrisao sve ranije programe" , nasmeja se on. "S vremena na vreme verovatno e nasumino izgovoriti po koju besmi slenu primedbu." Dva robota stajala su u kolima podzemne minut ili dva. Riard im urno prove ri senzore i izvr i jo jednu grupu kalibracija na monitoru. Du e vremena potom vrata kola podzemne najzad se zatvori e; vozilo je saekalo jo deset sekundi, a zatim je od jurilo u tunel. Riard zapovedi Falstafu da se okrene napred, ali kroz prozor se nije mogl o videti mnogo toga. Bila je to iznenaujue duga vo nja velikom brzinom. Riard oceni d a su mala kola metroa pre la nekoliko kilometara pre nego to su najzad usporila i s tala. Riard je saekao izvesno vreme pre nego to je naredio dvojici robota da iziu iz kola. eleo je da bude siguran da nisu izi li na meustanici. Meutim, nije bilo potr ebe za brigu; prva puna skupina snimaka sa princa Hala i Falstafa pokazivala je da je podzemna stvarno stigla do kraja linije. Dva robota izio e na platformu kraj vozila i napravi e jo fotografija okoline. Stanica podzemne imala je stubove i lukove, ali u su tini bila je jedna jedina du gaka, povezana odaja. Riard je na osnovu snimaka procenio da se tavanica nalazi na visini od dva metra. Naredio je Halu i Falstafu da pou dugakim hodnikom koji je v odio nalevo, pod pravim uglom na ine podzemne. Hodnik se zavr avao pred novim tunelom, ovog puta visokim jedva pet centim etara. Dok su roboti pregledali pod, otkriv i dve maju ne trake koje su im se pru ale gotovo do nogu, kola podzemne eleznice minijaturnih razmera doo e na stanicu. Sa otv orenim vratima i osvetljenom unutra njo u, Riard i Nikol ustanovi e da su nova kola podz emne eleznice istovetna, izuzev po veliini, sa ono dvoje koja su videli ranije. Kosmonauti se sedeli zajedno sa kolenima na terasi i sa zanimanjem posma trali mali kompjuterski monitor. Riard naredi Falstafu da snimi princa Hala kako stoji pored siu ne stanice podzemne eleznice. "Sama kola", ree Riard Nikol, po to je pro uio sliku, "visoka su manje od dva centimetra. ta e se voziti u njima? Mravi?" Nikol zavrte glavom i ne ree ni ta. Ponovo je oseala zbunjenost. U tom trenu tku razmi ljala je o svojoj prvobitnoj reakciji na Ramu, kada je doputovala transp orterom od glavine do komunikacione stanice na vrhu stepeni ta Alfa. Nikada, ak ni u svojoj najnesputanijoj ma ti, pomisli ona, prisetiv i se strahopo tovanja pred tim pr vim panoramskim prizorom, nisam predviala da e biti toliko novih tajni. Prvi istra i vai jedva da su zagrebali po povr ini... "Riarde", ree Nikol, poremetiv i sopstvene misli. On zapovedi robotima da pou nazad hodnikom, a zatim di e pogled sa monitora . "Da?" ree on.

"Koliko je debeo trup Rame?" "Ukupno oko etiri stotine metara, ini mi se", uzvrati on sa malo zbunjenim izrazom. "Ali to je na jednom kraju. Nemamo pouzdanog naina da saznamo koliko je trup debeo na nekom drugom mestu. Norton i posada javili su da se dubima Cilind rinog mora veoma menjala - od svega etrdeset metara na jednoj taki do sto pedeset d rugde. To bi mi nagovestilo debljinu trupa od najmanje nekoliko stotina metara." Riard brzo proveri monitor. Princ Hal i Falstaf su gotovo stigli do stani ce na kojoj su si li sa podzemne eleznice. On im odasla naredbu za zaustavljanje i okrete se Nikol. "Za to pita ? Ne lii na tebe da postavlja beskorisna pitanja." "Ovde dole oigledno postoji itav neistra eni svet", odvrati Nikol. "Bio bi p otreban itav ivot..." "Nemamo toliko na raspolaganju", prekide je Riard uz osmeh. "Bar ne norma lan ivot... Ali da se vratimo tvom pitanju o debljini; seti se da je nivo tla itav og ju nog polucilindra etiri stotine pedeset metara iznad nivoa severnog. Znai, ukol iko ne postoje neke bitne strukturalne nepravilnosti - a mi ih spolja u svakom s luaju nismo videli - debljina na jugu trebalo bi da bude bitno vea." Riard je ekao da Nikol ne to doda. Kada je ona nastavila da uti i posle nekol iko sekundi, on se okrenu monitoru i nastavi sa svojim posrednim istra ivanjem uz pomo robota. Postojao je dobar razlog za Nikolino pitanje o debljini trupa. U umu je imala jednu sliku koje nikako nije mogla da se otrese. Nikol je zami ljala kako st i e do kraja jednog od tih dugakih, podzemnih tunela, otvara vrata, a tamo je zasle pljuje svetlost Sunca. Ne bi li to bilo neverovatno, pomisli ona, biti inteligen tno stvorenje koje ivi u ovom lavirintu prigu ene svetlosti i tunela i onda, sluajno u, nabasati na ne to to bi neopozivo izmenilo itavu tvoju predstavu o Vaseljeni? Kako bi mogao da se vrati ... " ta je sad to, za ime sveta?" upita Riard. Nikol zastade u mentalnom lutan ju i usredsredi se na monitor. Princ Hal i Falstaf su u li u neku veliku odaju na suprotnom kraju stanice podzemne eleznice i sada su stajali pred masom neke mlita ve, suneraste mre e nalik paukovoj. Infracrveni snimak itavog prizora pokazivao je u gne denu loptu unutar pauinaste mre e koja je zraila toplinu. Na Nikolin predlog, Riard zapovedi robotima da obiu objekat i istra e ostatak te nove oblasti. Odaja je bila ogromna. Pru ala se u veu daljinu nego to je bila rezolucija v ideo ureaja koje su nosili roboti. Tavanica je bila visoka dvadesetak metara, a d va bona zida bila su razdvojena vi e od pedeset metara. Nekoliko drugih slinih lopta stih objekata, zatvorenih u sunerastu masu, videlo se rasuto po odaji u daljini. Mre a koja se pru ala gotovo itavim putem preko odaje, ali se prekidala pet metara iz nad tla, visila je sa visoke tavanice u prednjem planu. Druga mre a jedva se razaz navala nekih stotinak metara iza prve. Riard i Nikol poe e da raspravljaju ta roboti treba da uine sledee. Nije bilo d rugih izlaza niti iz stanice podzemne eleznice, ni iz ogromne odaje. Panoramski s nimak odaje nije otkrivao ni ta zanimljivo osim lopti okru enih sunerastom spolja njo u. N ikol je elela da vrate robote i da napuste jazbinu. Riardova radoznalost zahtevala je makar nasumino ispitivanje jednog od loptastih objekata. Dva robota bila su u stanju da se uz odreene pote koe uzveru po mre astom mate rijalu i da prodru kroz njega da bi stigla do lopte u sredi tu. Jedna od namena sp olja njeg materijala bila je oigledno da upija toplotu. Kada su roboti stigli do ug ne dene lopte, njihovi unutra nji monitori sevnu e upozorenjem da spolja nja temperatura prelazi bezbedne granice funkcionisanja. Riard se hitro pokrenu. Gotovo neprekidno zadajui naredbe robotima, utvrdi o je da je lopta doslovce neprobojna i da je verovatno nainjena od te ke metalne le gure vrlo vrste povr ine. Falstaf nekoliko puta udari rukom po lopti; zvuk koji je nastajao bio je brzo prigu en, to je nagove tavalo da je lopta puna neega, verovatno t enosti. Dva robota upravo su stala da se probijaju iz suneraste mre e kada su im aud io sistemi uhvatili zvuk etki koje se taru o metal. Riard poku a da ubrza njihovo bekstvo. Hal je bio u stanju da ubrza korak, ali je Falstafa, kod koga se temperatura podsistema previ e podigla tokom prilaska sferi, unutra nja procesorska logika spreila da ubrza delanje. Zvuk etki bivao je s ve glasniji. Kompjuterski monitor na terasi izmeu dvoje kosmonauta bio je podeljen na

dva dela. Princ Hal stigao je do ruba sunera, dotakao tlo i po ao prema podzemnoj el eznici ne ekajui pratioca. Falstaf nastavi da se lagano spu ta kroz mre u. "Previ e posl a za oveka koji pije", promumla on dok je puzao preko nove prepreke. Zvuk povlaenja preko metala naglo se prekide i Falstafova kamera napravi sliku izgu enog, ko astog objekta sa crnim i zlatnim prugama. Nekoliko trenutaka kas nije slika sa kamere pocrne i oglasi se alarm malog robota "Sledi potpuno zakazi vanje". Riard i Nikol su nazreli jo jedan prizor sa Falstafa; ovaj je pokazivao ne t o to je podsealo na d inovsko oko gledano izbliza, crnu, elatonoznu masu pro aranu plav im. Onda se sve emisije sa robota, ukljuujui i telemetrijske signale za sluaj opasn osti, naglo prekido e. Ne vi e od sekunde potom audio sistem princa Hala uhvati zvuk nalik razbij anju stakla. Riard naredi robotu da se okrene u smeru zvuka i Halova kamera snimi usamljeni crno- uti pipak u vazduhu. Pipak je razbio prozor i primicao se robotu. I Riard i Nikol u istom trenutku shvati e ta se dogaa. Stvar je bila na vrhu podzemn e eleznice! Stizala je prema njima! Nikol munjevito poe da se penje uz iljke. Riard je protraio nekoliko dragoce nih sekundi na podizanje svog kompjuterskog monitora i odlaganje sve svoje oprem e u ranac. Zauo je alarm princa Hala "Sledi potpuno zakazivanje", kada se nalazio na pola puta uz iljke. Riard se okrete da pogleda upravo kada su se kola podzemne eleznice zaustavila u tunelu ispod njega. Od onoga to je ugledao krv mu se sledila. Na vrhu kola bilo je krupno, ta mno stvorenje ije se sredi nje telo, ako je zaista to bilo posredi, spljo tilo uz kro v. Prugasti pipci pru ali su se u svim pravcima. Njih etiri probilo je prozor voza i dograbilo robota. Stvor brzo sie sa kola podzemne i omota jedan od osam pipaka oko najni ih iljaka. Riard vi e nije gledao. Uspentrao se uz ostatak cilindra i potrao kroz tunel na vrhu, sledei korake Nikol koji su se uli daleko ispred njega. Dok je trao, Riard primeti da tunel blago skree na desno. Prisetio se da, i ako to nije tunel koji su koristili ranije, ovaj ipak treba da ih odvede do koso g prilaza. Posle nekoliko stotina metara Riard zastade da oslu ne zvuke svog progon itelja. Nije uo ni ta. Upravo je dva puta duboko udahnuo i ponovo potrao kada mu u i u hvati e u asan vrisak ispred njega. Bila je to Nikol. Oh, sranje, pomisli on dok je hitao da je nae. 47. PROGRESIVNE MATRICE "Nikada, nikada u itavom ivotu", ree Nikol Riardu, "nisam videla ne to to me je tako upla ilo." Dvoje kosmonauta sedeli su leima oslonjeni o podno je jednog od obla kodera koji su okru ivali zapadni trg. Oboje su jo te ko disali, iscrpljeni od mahnit og bekstva. Nikol povue dug gutljaj vode. "Upravo sam poinjala da se opu tam", produ i ona. "ula sam te kako hita za mnom - i ni ta vi e. Odluila sam da zastanem u muzeju i saekam da me stigne . Uop te mi nije p alo na pamet da smo u 'drugom' tunelu. Trebalo je da mi bude oigledno, jer je otvor bio na pogre noj strani. Ali u tom trenutku nisam razmi ljala logino... Uglavnom, kroila sam u odaju, svetla su se upalila i on je bio tu, na ne vi e od tri metra ispred mene. Uinilo mi se da mi je srce potpuno prestalo da kuca..." Riard se priseti kako je Nikol uletela u njegovo naruje i jecala nekoliko sekundi. "To je Takagi i... punjen kao jelen ili tigar... u otvoru sa desne strane ", ree ona jecavo, u grevima. Kada se malo pribrala, njih dvoje si li su zajedno u t unel. Riard je takoe do iveo ok: u otvoru, uspravljen odmah kraj ulaza, nalazio se ko smonauta sa 'Njutna', igeru Takagi ija. Bio je odeven u letaki kombinezon i izgledao je tano onako kao kada ga je poslednji put video u logori tu Beta. Lice mu je bilo razvueno u prijatan osmeh, a ruke su mu bile opu tene uz bokove. " ta je to, kog avola?" upita Riard i dvaput trepnu, radoznalosti jedva malo jae od u asa. Nikol je skrenula pogled. Iako je ve videla taj prizor, punjeni Takag i i bio je previ e ivotan za nju. Ostali su u velikoj odaji samo minut. Tuinski strunjak za prepariranje nap ravio je uda i na avijanu slomljenog krila koji je visio sa tavanice pokraj Takag i ija. Uza zid, iza japanskog naunika, bila je Riardova i Nikolina kuica koja je nest

ala dan ranije. estougaona elektronska tabla sa 'Njutnove' prenosne naune stanice stajala je na podu pokraj Takagi ijevih nogu, nedaleko od modela biota-buldo era u p rirodnoj veliini. Replike drugih biota bile su razme tene po odaji. Riard poe da prouava raznoliku skupinu biota kada su zauli poznati um povlaenj a etki po metalu, koji je stizao iza njih iz tunela. Nisu vi e gubili nimalo vremen a. Njihov beg niz tunel i uz kosi prilaz prekinut je samo kratkim zaustavljanjem kod cisterne da dopune zalihe sve e vode. "Dr Takagi i bio je blag, osetljiv ovek", govorila je Nikol Riardu, "sa stra snim odnosom prema svom posla. Neposredno pre lansiranja posetila sam ga u Japan u i on mi je rekao da mu je ivotna ambicija bila da istra uje drugi ramanski svemir ski brod." "Kakva teta to je umro tako neprijatnom smru", mrgodno odvrati Riard. "Pretp ostavljam da ga je taj oktopauk, ili jedan od njegovih prijatelja, svakako odmah odvukao ovde dole u kabinet strunjaka za prepariranje. Oigledno nisu traili vreme da bi ga stavili na izlo bu." "Zna , ne verujem da su ga oni ubili", ree Nikol. "Mo da sam beznade no naivna, ali ne vidim nikakvih dokaza nasilne intervencije na njegovoj... njegovoj statu i." "Misli da su ga samo na smrt prepla ili?" odvrati Riard sarkastino. "Da", ree Nikol vrsto. "U svakom sluaju, to je mogue." Provela je sledeih pet minuta obja njavajui Riardu stanje Takagi ijevog srca. "Iznenauje me, Nikol", odvrati Riard kada je pa ljivo saslu ao njeno obja njenje. "Potpuno sam te pogre no zami ljao. Smatrao sam da si gospoica Revnosna, koja sve ra di strogo po propisima. Nikada nisam poverovao da ima sopstvene du e. Da ne pominje mo sna nu crtu samilosti." "U ovom trenutku nije najjasnije da li je to vrlina. Da sam verno sledil a pravila, Takagi i bi bio iv i zdrav sa svojom porodicom u Kjotu." "I propustio bi najznaajnije iskustvo svoga iota... to me dovodi do zanimlj ivo pitanja, draga doktorice. Svakako si svesna, dok sedimo ovde, da verovatnoa n e ide u prilog na em bekstvu. Po svoj prilici emo oboje umreti, ne videv i drugo ljud sko lice. ta misli o tome? Kako se tvoja smrt, ili ma koja smrt, kada je ve re o tom e, uklapa u tvoju sveukupnu predstavu stvari?" Nikol pogleda Riarda. Iznenadio ju je ton njegovog pitanja. Poku ala je bez uspeha da mu proita izraz lica. "Ne pla im se, ako si na to mislio", odgovori ona pa ljivo. "Kao doktor esto sam razmi ljala o smrti. I razume se, po to mi je majka umrl a jo dok sam bila veoma mlada, bila sam prisiljena da razmi ljam o toj temi jo kao d ete." Zastala je na trenutak. " to se mene tie, znam da bih volela da ostanem iva sve dok enevjev ne odraste - da budem baka njenoj deci. Ali ostajanje u ivotu nije najva nija stvar. ivot mora imati sadr aj da bi bio vredan. A da bi se dostigao sadr a j, ovek mora biti spreman i na poneki rizik... nisam ba sabrana, je li?" Riard se nasme i. "Ne", ree on, "ali mi se dopada op ti pravac tvojih razmi ljan ja. Pomenula si kljunu re. Sadr aj... jesi li ikada razmi ljala o samoubistvu?" "Ne", odvrati Nikol, zavrtev i glavom. "Nikada. Uvek je bilo previ e razloga za ivot." Mora da postoji neki povod za njegovo pitanje, pomisli ona. "A ta je sa tobom?" upita ona posle kratkog utanja. "Jesi li ti razmi ljao o samoubistvu zbog bola koji ti je zadavao otac?" "Neobino, ali nisam", odgovori on. "To to me je otac tukao nikada me nije navelo da izgubim elju za ivotom. Bilo je previ e toga da se ui. A znao sam da u ga pr erasti i na kraju postati svoj ovek." Nastala je kratka pauza pre nego to je nasta vio. "Ali postojalo je jedno razdoblje u mom ivotu kada sam ozbiljno pomi ljao na s amoubistvo", ree Riard. "Bol i bes bili su toliko veliki da mi se inilo da ih neu iz dr ati." Zautao je, izgubljen u mislima. Nikol je strpljivo ekala. Na kraju proturi ruku ispod njegove. "Pa, prijatelju moj", ree ona lako, "mo e mi to ispriati jednog dana. Nijedno od nas nije naviklo da deli sa drugim svoje najdublje tajne. Mo da em o to nauiti u svoje vreme. Ja nameravam da ponem tako to u ti ispriati zbog ega veruje m da neemo umreti i zbog ega smatram da najpre treba da odemo i da istra imo oblast oko istonog trga." Nikol nije nikada priala nikome, ak ni ocu, o svom "putovanju" tokom Poroa

. Pre nego to je zavr ila pripovedanje Riardu, Nikol ne samo da je obuhvatila ono to joj se desilo kao sedmogodi njakinji za vreme Poroa, ve je i prepriala sve o Omehovo j poseti u Rimu, proroanstvu Senufoa o " eni bez sadruga" koja rasipa svoje naslee " meu zvezdama" i o pojedinostima njene vizije kada je ispila boicu na dnu jame. Riard je ostao bez rei. itava skupina pria bila je toliko strana njegovom ma tematikom umu da ak nije ni znao kako da reaguje. Piljio je u Nikol sa zapanjeno u i u asom. Mnogo kasnije, po to mu je bilo neugodno zbog utanja, on zausti da govori. "N e znam ta da ka em..." Nikol prinese prst usnama. "Ni ta ne treba da ka e ", ree ona. "itam ti reakciju na licu. Mo emo sutra da popriamo o tome, kada bude imao malo vremena da razmisli o svemu to sam ti ispriala." Nikol zevnu i pogleda na sat. Izvadila je le aljku iz futrole i razmotala je po tlu. "Iscrpljena sam", ree ona Riardu. "Ni ta ne proizvodi tako trenutni zamor kao malo u asa. Vidimo se za etiri sata." "Tragamo ve sat i po", ree Riard nestrpljivo. "Pogledaj mapu. Nema mesta u krugu od pet stotina metara oko sredi ta trga na kome nismo bili bar dva puta." "Onda smo ne to uradili pogre no", odvrati Nikol. "U mojoj viziji bilo je tr i izvora topline." Riard se namr ti. "Ili budi logian, ako ti se tako vi e dopada. Za to bi bilo tri trga, a samo dve podzemne jazbine? Sam si rekao da Ramanci uvek pos tupaju po razumnim planovima." Stajali su pred dodekaedrom okrenutim prema istonom trgu. "I jo ne to", prom rmlja Riard za svoj gro . "Koja je svrha svih tih prokletih poliedara? Postoji po j edan u svakom sektoru, a tri najvea su na trgovima... ekaj trenutak", ree on, kada su mu oi pre le sa jedne od dvanaest stranica dodekaedra na naspramni oblakoder. Gl ava mu se onda brzo okrenu po trgu. "Da li je mogue?" ree on. "Ne", odvrati on, "b ilo bi to nemogue." Riard vide da Nikol pilji u njega. "Imam ideju", ree on uzbueno. "Mo e biti d a je potpuno bez osnova... sea li se dr Bardolinija i njegovih progresivnih matric a? Sa delfinima? ... ta ako su Ramanci ovde u Njujorku takoe ostavili sklopove sa malim razlikama koje se menjaju od trga do trga i od sekcije do sekcije? ... uj, nije to ni ta lue od tvojih vizija." Riard je ve bio na kolenima na tlu i radio sa mapama Njujorka. "Mogu li da uzmem i tvoj kompjuter?" upita on Nikol nekoliko minuta kasnije. "To bi ubrzalo proces." Riard Vejkfild je satima ostao uz kompjutere, mrmljao sebi u bradu i poku a vao da re i zagonetku Njujorka. Objasnio je Nikol, kada je na njeno navaljivanje n apravio prekid za obrok, da se polo aj tree rupe mo e odrediti samo ako bude valjano shvatio geometrijske odnose izmeu poliedara, tri trga i svih oblakodera koji stoj e naspram osnovnim stranica poliedara u svakom od devet sektora. Dva sata pre mr aka Riard urno otra do susednog sektora da dobavi dodatne podatke koji jo nisu bili ubaeni u kompjuterske mape. Nije prestao ni posle mraka. Nikol je prespavala prvi deo petnaestoasovne noi. Kada se probudila posle pet sati, Riard je i dalje grozniavo radio na projekt u. Nije ak ni uo kada se Nikol naka ljala. Ona se tiho podi e i stavi mu ruke na ramen a. "Mora malo da odspava , Riarde", ree ona. "Gotovo sam uspeo", ree on. Videla je podonjake ispod njegovih oiju kada se okrenuo. "Nee potrajati du e od jednog sata." Nikol se vrati do svog le aja. Kada ju je Riard kasnije probudio, bio je pu n odu evljenja. "Zamisli", rekao je sa osmehom. "Postoji tri mogua re enja, svako od njih saglasno sa svim pravilnostima." Brzo je koraao gotovo itav minut. "Mo emo li d a poemo sada da pogledamo?" upita on moleivo. "Ne verujem da u moi da spavam dok ne otkrijem." Nijedno od tri Riardova re enja za polo aj tree jazbine nije bilo u blizini tr ga. Prvo se nalazilo na dalje od kilometar, na rubu Njujorka, nasuprot severnom polucilindru. On i Nikol nisu tamo na li ni ta. Onda su mar irali sledeih petnaest minu ta po mraku do drugog mogueg polo aja, take vrlo blizu jugoistonog ugla grada. Riard i Nikol su krenuli niz oznaenu ulicu i prona li poklopac tano na mestu koje je predvi deo Riard. "Haleluja", povika on i ra iri vreu za spavanje pored poklopca. "Ura za m atematiku."

Ura za Omeha, pomisli Nikol. Vi e joj se nije spavalo, ali nije bila prete rano eljna da sama istra uje po mraku novu teritoriju. ta ide prvo, upita se ona dok je budna le ala na svom le aju, intuicija ili matematika? Koristimo li modele da na m pomognu da naemo istinu? Ili najpre znamo istinu, a onda razvijamo matematiku d a je objasnimo? Kada je svanuo dan, oboje su ustali. "Dani se malo skrauju", objasni Riard Nikol. "Ali zbir dana i noi i dalje ostaje nepromenjen i iznosi etrdeset est sati, etiri minuta i etrnaest sekundi." "Koliko jo ima pre nego to stignemo do Zemlje?" upita Nikol dok je gurala le aljku u za titni omot. "Dvadeset dana i tri sata", odvrati on po to se obratio kompjuteru. "Jesi li spremna za novu pustolovinu?" Klimnula je. "Pretpostavljam da zna i kako da nae plou koja otvara taj poklo pac?" "Ne", ree on poverljivo, "ali se kladim da ga nije te ko nai. A kada budemo na li ovu plou, otvor jazbine avijana bie igrarija zbog toga to emo imati itav sistem." Deset minuta kasnije Riard pritisnu jednu metalnu plou i trei poklopac se o tvori. U tu treu rupu spu talo se irokim stepeni tem prekinutim povremenim odmori tima. Riard uze Nikol za ruku dok su koraali niz stepenice. Koristili su svetiljke da pr onau put, jer nije bilo svetlosti koje bi im osvetljavale silazak. Soba sa vodom bila je na istom mestu kao i u ostalim podzemnim jazbinama . Nije bilo zvukova u vodoravnim tunelima koji su vodili od sredi njeg stepeni ta na bilo kom od dva glavna nivoa. "Mislim da ovde niko ne ivi", ree Riard. "Bar ne za sada", odvrati Nikol. 48. DOBRO DO LI, ZEMLJANI Riard je bio zbunjen. U prvoj odaji kraj jednog od gornjih vodoravnih tun ela na ao je niz udnovatih naprava koje je uspeo da de ifruje za manje od jednog sata . Sada je umeo da reguli e svetla i temperaturu u svim zasebnim delovima podzemne jazbine. Ali ako je bilo toliko lako i ako su sve jazbine bile slino konstruisane , zbog ega avijani nisu koristili svetla koja su im data? Dok su dorukovali, Riard je propitivao Nikol o pojedinostima vezanim za jazbinu avijana. "Previa osnovnije stvari", ree Nikol, po to je zagrizla mana dinju. "Sami avi jani nisu bitni. Pravo pitanje je gde su Ramanci? I zbog ega su uop te ostavili te rupe ispod Njujorka?" "Mo da su svi oni Ramanci", odvrati Riard. "Bioti, avijani, oktopauci - mo da svi potiu sa iste planete. Na poetku svi su bili jedna srena porodica. Ali kako su prolazile godine i pokolenja, razliite vrste razvijale su se u razliitim pravcima . Konstruisane su pojedinane jazbine i..." "Ima previ e problema sa tim scenarijom", prekide ga Nikol. "Najpre, bioti su nepobitno ma ine. Avijani mo da jesu, a mo da nisu. Oktopauci gotovo sigurno nisu, iako je tehnolo ki nivo koji je bio neophodan da se stvori ovaj svemirski brod po svoj prilici pretpostavljao takav napredak na polju ve take inteligencije koji mi ne mo emo ni da zamislimo. Ali intuicija mi ka e da su te stvari organske." "Mi ljudi nikada ne bismo bili u stanju da razlikujemo ivo bie i svestranu ma inu koju je napravila stvarno napredna vrsta." "Sla em se sa tim. Ali taj problem nikako ne mo emo re iti sami. Osim toga, po stoji jo jedno pitanje o kome bih elela da porazgovaram sa tobom." " ta?" upita Riard. "Da li su avijani, oktopauci i te podzemne oblasti postojali i na Rami I ? Ukoliko je tako, kako to da ih je Nortonova posada u potpunosti prenebregla? A ko nije, za to se oni nalaze samo na ovom svemirskom brodu?" Riard je utao nekoliko sekundi. "Vidim na ta cilja ", ree on konano. "Osnovna p retpostavka uvek je bila da su svemirski brod Ramu stvorila pre vi e miliona godin a nepoznata bia iz neke druge oblasti Galaksije i da se ona ne me aju niti su u bil o kom pogledu zainteresovana za sve ono to se dogaa tokom putovanja ovih letelica. Ukoliko su napravljena toliko davno, zbog ega bi se dva broda koja su verovatno sazdana u maltene isto vreme toliko razlikovala?"

"Poinjem da verujem da je na kolega iz Kjota bio u pravu", odgovori Nikol. "Mo da ipak postoji neka pravilnost u svemu tome. Prilino sam ubeena da je Nortonov a posada bila pa ljiva i precizna tokom svog istra ivanja i da su sve razlike izmeu R ame I i Rame II stvarne. im priznamo da su dve svemirske letelice razliite, suoavam o se sa te om temom. Zbog ega su razliite?" Riard je dovr io obrok i sada je odmeravao koracima slabo osvetljen tunel. "Vodila se upravo takva rasprava pre nego to je odlueno da se prekine misija. Na t elekonferenciji glavno pitanje je bilo zbog ega su Ramanci izmenili kurs da bi se susreli sa Zemljom? Po to prvi svemirski brod nije to uinio, to je smatrano vrstim dokazom da je Rama II razliit. A ljudi koji su uestvovali na sastanku nisu znali n i ta o avijanima i oktopaucima." "Generalu Borzovu bi se dopali avijani", primeti Nikol posle kraeg utanja. "Smatrao je da je letenje najvee zadovoljstvo na svetu." Nasmejala se. "Jednom m i je rekao da mu je tajna nada da postoji reinkarnacija i da e se on jednom vrati ti kao ptica." "Bio je dobar ovek", ree Riard i na trenutak prestade da koraa. "Mislim da n ikada nismo umeli da valjano cenimo njegove sposobnosti." Kada je Nikol vratila kri ku mana dinje u ranac i pripremila se da nastavi istra ivanje, ona se nasme i svom uzmuvanom prijatelju. "Jo jedno pitanje, Riarde?" Klimnuo je. "Misli li da smo se do sada sreli sa Ramancima? Pod time mislim na stvore nja koja su napravila ovu letelicu. Ili na njihove naslednike." Riard o tro zavrte glavom. "Apsolutno ne", ree on. "Mo da smo se sreli sa neki m od njihovih tvorevina. Ili mo da ak i sa drugim vrstama sa iste planete. Ali glav ne likove jo nismo videli." Belu sobu na li su sa leve strane u vodoravnom tunelu na drugom nivou ispo d povr ine. Do tada, istra ivanje je postalo gotovo dosadno. Riard i Nikol su si li niz mnogo tunela i zavirili u ita niz praznih soba. etiri puta su na li skup naprava za regulisanje svetlosti i temperature. Sve dok nisu stigli do Bele sobe, nisu vid eli ni ta zanimljivo. I Riard i Nikol bili su zapanjeni kada su u li u odaju iji su zidovi bili ob ojeni sne no belo. Pored boje, odaja je bila izuzetna i po tome to su u jednom uglu bili natrpani predmeti koji su, pokazalo se posle pobli eg razgledanja, bili sasv im poznati. Bili su tu e alj i etka, prazna kutijica za ru , nekoliko novia, zbirka klju va, ak i ne to to je podsealo na stari voki-toki. Na drugoj gomili nalazili su se prs ten i runi sat, tuba paste za zube, turpijica za nokte i mala tastatura sa latinin im slovima. Riard i Nikol bili su prenera eni. "U redu, genije", ree ona i mahnu ruk om. "Objasni ovo, ako mo e ." Podigao je tubu paste za zube, odvio kapicu i pritisnuo. Iz nje izie beli materijal. Riard gurnu prst u njega, a zatim ga stavi u usta. "Fuj", ree on i isp ljunu pastu. "Donesi ovamo spektrometar mase." Dok je Nikol ispitivala zubnu pastu slo enim medicinskim instrumentima, Ria rd je dizao jedan po jedan predmet. Sat ga je naroito opinio. Zaista je pokazivao vreme, odbrojavajui sekunde, iako neznano na osnovu koje referentne take. "Jesi li ikada bila u svemirskom muzeju na Floridi?" upita on Nikol. "Ne", odgovori ona rasejano. "Imaju izlo bu obinih stvari koje je posada ponela na prvu misiju na Ramu. Ovaj sat izgleda tano kao onaj na izlo bi - dobro se seam, jer sam kupio slian u prod avnici suvenira kraj muzeja." Nikol prie sa zbunjenim izrazom na licu. "Ta stvar nije zubna pasta, Riard e. Ne znam ta je to. Spektar je zapanjujui, sa mno tvom superte kih molekula." Nekoliko minuta dvoje kosmonauta preturalo je po neobinoj zbirci predmeta i poku avalo da nae nekog smisla u svom poslednjem otkriu. "Jedno je sigurno", ree R iard dok je bezuspe no nastojao da otvori voki-toki, "ovi predmeti nepobitno su pov ezani sa ljudskim biima. Jednostavno ih je previ e da bi posredi bila samo neobina p odudarnost izmeu dve vrste." "Ali kako su dospeli ovamo?" upita Nikol. Poku avala je da upotrebi etku, a li bodljice su bile previ e meke za njenu kosu. Pogledala ju je pa ljivije. "Ovo nij e prava etka", izjavi ona. "Izgleda kao etka, na dodir je kao etka, ali je beskoris na za kosu."

Sagla se i digla turpijicu za nokte. "A pomou ovoga se ljudski nokti ne m ogu turpijati." Riard prie da vidi o emu to ona govori. Jo se borio sa voki-tokijem. S odbojno u ga je odbacio i uzeo turpijicu za nokte koju mu je Nikol pru ila. "Znai, te stvari izgledaju kao da su ljudske, ali nisu?" ree on, povukav i t urpijicu uz svoj najdu i nokat. Nokat ostade nepromenjen. Riard vrati turpijicu Nik ol. " ta se ovde de ava?" upita on osujeenim tonom. "Seam se da sam itala jedan naunofantastini roman dok sam bila na fakultetu" , ree Nikol nekoliko sekundi kasnije, "u kome se vanzemaljska vrsta upoznala sa l judskim biima iskljuivo gledajui na e najstarije televizijske programe. Kada su se ko nano sreli sa nama, ponudili su nam kutije sa cerealijama i druge predmete koje s u svemirci videli u na im televizijskim reklamama. Kutije su bile napravljene po p ropisima, ali sadr ine ili uop te nije bilo, ili je bila sasvim pogre na." Riard nije pa ljivo slu ao Nikol. Igrao se kljuevima i pregledao skupinu predm eta u odaji. "Dakle, ta sve te stvari imaju zajedniko?" ree on, uglavnom za sebe. Oboje su do li do istog odgovora nekoliko sekundi kasnije. "Sve ih je pose dovala Nortonova posada", reko e Riard i Nikol u jedan glas. "Znai da su dva ramanska svemirska broda morala imati neku vrstu komunika cione veze", ree Riard. "A ovi predmeti ostavljeni su ovde namerno, da nam poka u da je poseta Ram i I primeena i snimljena." "Paukoliki bioti koji su pregledali Nortonove logore i opremu mora da su bili opremljeni senzorima za snimanje slike." "I sve ove stvari napravljene su prema slikama emitovanim sa Rame I na R amu II." Posle Nikoline poslednje primedbe oboje su zautali, svako sledei sopstveni tok misli. "Ali zbog ega ele da saznamo sve to? ta bi trebalo sada da radimo?" Riar d ustade i poe da koraa po sobi, a onda, iznenada, stade da se smeje. "Zar to ne b i bilo neverovatno", ree on, "kada bi se ispostavilo da je Dejvid Braun na kraju krajeva ipak u pravu. Mo da se Ramanci zaista nimalo nisu zanimali za ono to su otk rili, ali su programirali svoje svemirske brodove da se pona aju kao da ih zanimaj u svi posetioci? Mogli su laskati onim vrstama na koje naiu tako to e vr iti korekcij e pravca leta i praviti proste predmete. Koja neverovatna ironija. Po to su sve ne zrele vrste verovatno beznade no okrenute sebi, posetioci ramanskim letelicama bil i bi potpuno obuzeti poku ajima da shvate pretpostavljenu poruku..." "Mislim da si se zaleteo", prekide ga Nikol. "U ovoj taki samo znamo da j e ovaj svemirski brod oigledno primio slike sa Rame I i da su kopije malih, svako dnevnih predmeta koje je nosila Nortonova posada ostavljene ovde, u ovoj sobi, d a bismo ih mi na li." "Pitam se da li je tastatura beskorisna kao i sve ostalo", ree Riard kada ju je podigao. Otkucao je tasterima re "Rama". Ni ta se nije desilo. Poku ao je sa "N ikol". I dalje ni ta. "Zar se ne sea kako su stari modeli radili?" upita Nikol i nasme i se. Uzela je tastaturu. "Imali su zasebno dugme za ukljuivanje." Pritisnula je jedno neobe le eno dugme u gornjem desnom uglu tastature. Deo naspramnog zida skliznu u stranu i otkri veliku, crnu, kvadratnu povr inu, sa stranicom dugom oko jedan metar. Mala tastatura zasnivala se na onima koje su bile povezivane sa portabl kompjuterima prilikom prve misije na Ramu. Imala je etiri reda sa po dvanaest zna kova, uz dodatno dugme za ukljuivanje u gornjem desnom uglu. Dvadeset est latininih slova, deset arapskih brojki i etiri matematike funkcije bili su dati na etrdeset pojedinanih tastera. Ostalih osam tastera sadr ali su na povr ini simbole geometrijsk ih figura i, kao dodatak na to, mogli su se postaviti u polo aj "gore" ili "dole". Riard i Nikol brzo su nauili da su ti posebni tasteri prave komande ramanskog sis tema. Metodom poku aja i gre ke takoe su utvrdili da je posledica kucanja po bilo kom pojedinanom tasteru bila funkcija polo aja ostalih sedam tastera. Zbog toga je pri tiskanje odreenih komandnih tastera moglo dati 128 razliitih rezultata. Sistem je ukupno omoguavao 1024 zasebne funkcije koje su se mogle zadati sa tastature. Pravljenje kompjuterskog renika bilo je zamoran posao. Riard se dobrovoljn o prijavio za tu du nost. Koristei sopstveni kompjuter da pravi bele ke, poeo je sa pr ocesom razvoja osnova jezika za prevoenje posebnih komandi tastature. Prvobitni c ilj bio je jednostavan - da uspeju da koriste ramanski kompjuter kao sopstveni.

Jednom kada se dobije prevod, svaki zadati ulaz na portabl kompjutere sa 'Njutna ' sadr ae, kao deo izlaza, podatke o tome koja skupina pritisaka na ramanskoj tabli proizvodi slian odziv na crnom ekranu. ak i sa Riardovom inteligencijom i uz pomo kompjutera, zadatak je bio zastr a ujui. Isto tako, bio je to posao koji se nije mogao lako razdeliti na dvoje. Na R iardov predlog, Nikol je dvaput izi la iz jazbine tokom prvog ramanskog dana koji s u proveli u Beloj sobi. Oba puta po la je na duge etnje oko Njujorka, s vremena na vreme bacajui pogled na nebo ne bi li ugledala helikopter. Prilikom drugog izlask a, Nikol je oti la do ambara u kome je pala u jamu. Do tada se ve toliko toga dogod ilo da je njeno u asno iskustvo sa dna podsealo na davnu istoriju. esto je razmi ljala o Borzovu, Vilsonu i Takagi iju. Svi kosmonauti znali su prilikom polaska sa Zemlje da je misija skopana sa rizicima. esto su uve bavani da r ukuju vozilima u sluajevima opasnosti, kao i da re avaju probleme sa svemirskim bro dom, za koje bi se moglo ispostaviti da im ugro avaju ivot. Ali nijedno od njih nij e verovalo da e biti smrtnih sluajeva na misiji. Kada bismo Riard i ja nestali ovde u Njujorku, primeti Nikol za sebe, onda bi gotovo pola posade bilo nastradalo. To bi bila najgora katastrofa otkako smo ponovo zapoeli svemirske misije sa ljuds kom posadom. Stajala je pokraj ambara, na gotovo istoj taki sa koje su poslednji put o na i Franeska razgovarale sa Riardom preko komunikatora. Dakle, zbog ega si lagala, Franeska? - upita se Nikol. Jesi li mislila da e moj nestanak na neki nain uutkati sumnje? Onog poslednjeg jutra u logoru Beta, pre nego to su ona i ostali po li u po tragu za Takagi ijem, Nikol je emitovala sve bele ke iz svog portabl kompjutera na R ami preko mre nog sistema do radnog stola u svojoj odaji na 'Njutnu'. U to vreme N ikol je prebacila podatke da bi oslobodila memoriju u svom putnom kompjuteru, uk oliko joj ova zatreba. Ali sve je tamo, priseti se ona, ako to neki marljivi det ektiv ikada potra i- droge, Dejvidov krvni pritisak, ak i skriveno pominjanje abort usa. I, razume se, Riardovo re enje kvara RoHira. Za vreme svoje dve etnje Nikol je ugledala nekoliko stonogih biota, jedno m ak i buldo era, na samoj granici svog vidnog polja. Nije videla avijane, i nije n i ula, niti ugledala oktopauka. Mo da oni izlaze samo nou, razmi ljala je dok se vraala da veera sa Riardom. 49. MEUDEJSTVO "Gotovo da nam je ponestalo hrane", ree Nikol. Zapakovali su ono to je pre ostalo od mana dinje i nagurali u Riardov ranac. "Znam", odvrati on. "Imam plan kako da nam nabavi jo ." "Ja?" upita Nikol. "Zbog ega je to moj posao?" "Pa, pre svega, zahteva samo jednu osobu. Rad sa grafikom na ramanskom k ompjuteru dao mi je ideju. Drugo, nemam vremena. Mislim da sam na samoj granici provaljivanja u operativni sistem. Postoji dvestotinak naredbi koje ne mogu da o bjasnim drugaije nego tako da omoguuju ulazak na novi nivo, neku vrstu prostora vi e g reda u hijerarhiji." Riard je objasnio Nikoli tokom veere da je nauio kako da upotrebljava raman ski kompjuter kao one na Zemlji. Umeo je da skladi ti i nalazi podatke, da izvodi matematike proraune, konstrui e grafiku, ak da stvara nove jezike. "Ali nisam ni poeo da mu stvarno koristim mogunosti", rekao je on tada. "Veeras i sutra moram mu razo tkriti jo tajni. Ponestaje nam vremena." Njegov plan za nabavku hrane bio je, zaista, varljivo jednostavan. Posle duge ramanske noi (tokom koje Riard svakako nije spavao vi e od tri sata) Nikol ode to sredi njeg trga da ostvari plan. Na osnovu analize progresivnih matrica, Riard joj je dao tri mogua polo aja ploa za otvaranje poklopca iznad jazbine avijana. Bio je tako uveren u svoju analizu da nije ak hteo ni da raspravlja sa njom ta da urad i ako ne bude na la plou. Riard je bio u pravu. Nikol je lako na la plou. Onda je otvor ila poklopac i povikala niz okomiti tunel. Nije bilo nikoga. Obasjala je svetiljkom tamu ispod sebe. Tenk-stra ar bio je na du nosti i i ao je napred-nazad pred vodoravnim tunelom koji je vodio u odaju sa vodom. Nikol p

onovo povika. Nije elela da silazi ak ni do prve terase, ukoliko je to ikako mogue. Iako ju je Riard uveravao da e doi da je spase ako bude kasnila, Nikol nije u ivala u mogunosti da ponovo bude zarobljena sa avijanima. Da li je to ula udaljeno brbljanje? Nikol pomisli da jeste. Uzela je jeda n od novia koje je na la u Beloj sobi i bacila ga u okomiti tunel. Ovaj odlete dubok o dole, udariv i u terasu negde u blizini drugog glavnog nivoa. Ovog puta zaulo se glasno brbljanje. Jedan avijan uzlete u snop njene svetiljke, preko glave tenkastra ara. Nekoliko trenutaka potom, poklopac poe da se zatvara i Nikol je morala da se odmakne. Raspravljala je o toj mogunosti sa Riardom. Nikol je ekala nekoliko minuta, a onda je ponovo pritisnula plou. Kada je drugi put povikala prema dubinama jazb ine avijana, odgovor je smesta do ao. Ovog puta njen prijatelj, avijan od crnog pl i a, izlete na pet metara od povr ine i zagraja na nju. Nikoli je bilo jasno da joj je reeno da odlazi. Ali pre nego to se avijan okrenuo, Nikol izvadi kompjuterski m onitor i aktivira snimljeni program. Dve mana dinje pojavi e se na ekranu u grafiko j predstavi. Dok je avijan gledao, dinje se oboji e, a potom glatki rez prikaza st rukturu i boju unutar jedne od njih. Avijan od crnog pli a doleteo je bli e otvoru da bi bolje pogledao. Sada se okrenuo i zakre tao prema pomrini ispod sebe. Posle nekoliko sekundi, druga poznata ptica, verovatno parnjak crnog, kadifenog pavijana, dolete i spusti se na prvu terasu ispod zemlje. Nikol ponovi sliku. Dve ptice poe e da se dogovaraju, a zatim polete e dublje u jazbinu. Minuti su prolazili. Nikol je povremeno ula brbljanje iz dubina hodnika. Posle du eg vremena njena dva prijatelja se vrati e; svaki je u kand ama nosio malu ma na dinju. Sleteli su na trg u blizini otvora. Nikol poe prema dinjama, ali avijan i nastavi e da ih dr e. Ono to je usledilo, bilo je (pretpostavljala je Nikol) dugo p redavanje. Dve ptice grajale su i pojedinano i zajedno, sve vreme je gledajui i est o lupkajui po dinjama. Posle petnaest minuta, oigledno zadovoljni to su preneli por uku, avijani uzlete e, napravi e krug oko trga i nestado e u svojoj jazbini. Mislim da su mi priale da su zalihe dinja male, pomisli Nikol, dok je i la nazad prema istonom trgu. Dinje su bile te ke. Stavila je po jednu u svaki od dva r anca koje je ispraznila tog jutra pre nego to je po la iz Bele sobe. Ili, mo da, da u budue ne treba da ih uznemiravam. tagod bilo, vi e neemo biti doekani dobrodo licom. Pomislila je da e Riard biti van sebe od odu evljenja kada se bude vratila u Belu sobu. I bio je, ali ne zbog Nikol i mana dinja. Imao je osmeh na licu od u ha do uha, a jednu ruku je dr ao iza lea. "ekaj dok ti ne poka em ta imam", ree on dok j e Nikol praznila raneve. Riard stavi ruku ispred sebe i otvori je. U aci se nalazil a usamljena crna lopta otprilike deset centimetara u preniku. "Ni u kom sluaju nisam utvrdio svu logiku, niti koliko informacija mogu u neti u jedan zahtev", ree Riard. "Ali uspostavio sam osnovno naelo. Mo emo da tra imo i primamo 'stvari' uz pomo kompjutera." " ta hoe time da ka e ?" upita Nikol, koja jo nije bila sigurna zbog ega se Riar oliko uzbudio oko male, crne lopte." "Napravili su ovo za mene", ree on i ponovo joj pru i loptu. "Zar ne shvata ? Negde ovde imaju fabriku i mogu da prave stvari za nas." "Onda mo da 'oni', ko god da su, mogu poeti da prave za nas malo hrane", ree Nikol. Malo ju je ozlojedilo to to joj Riard nije ni estitao, niti joj se zahvalio na dinjama. "Avijani nam verovatno vi e nee davati." "To nee biti problem", ree Riard. "Na kraju, kada budemo nauili pun opseg pr ocesa postavljanja zahteva, mo da emo moi da naruujemo ribu i ips, odrezak i pr ene krom pire, bilo ta, sve dok ono to po elimo budemo mogli da izjavimo nedvosmislenim naunim terminima." Nikol se upiljila u svog prijatelja. Sa nepoe ljanom kosom, neobrijanim lic em, podonjacima i divljakim osmehom, na trenutak je liio na begunca iz ludnice. "Ria rde", upita ona, "hoe li malo da uspori ? Ako si prona ao sveti gral, mo e li da odvoji b r sekundu da mi to objasni ?" "Pogledaj na ekran", ree on. Koristei tastaturu nacrtao je krug, zatim ga je obrisao i napravio kvadrat. Za manje od jednog minuta Riard pa ljivo nacrta kock u u tri dimenzije. Kada je zavr io grafiku, stavio je osam funkcijskih tastera u o dreeni polo aj i potom pritisnuo taster sa crte om malog kvadrata. Skupina neobinih si

mbola pojavila se na crnom monitoru. "Ne brini", ree Riard, "nije potrebno da razu memo pojedinosti. Naprosto, pitaju za dimenzije kocke." Zatim Riard unese niz podataka sa normalne alfanumerike tastature. "A sada ", ree on i okrete se prema Nikol, "ukoliko sam sve uinio kako treba, dobiemo kocku , napravljenu od istog materijala kao i ova lopta, za oko deset minuta." Jeli su malo od novih dinja dok su ekali. Imale su isti ukus kao i pretho dna. Odrezak i pr eni krompiri bili bi neverovatno dobri, pomisli Nikol, kada se i znenada boni zid podi e za pola metra iznad tla, a u otvoru se pojavi crna kocka. "ekaj jedan trenutak, jo je ne diraj", ree Riard kada Nikol prie da bi bolje videla. "Pogledaj ovamo!" on obasja svetiljkom tamu iza kocke. "Iza tih zidova n alaze se prostrani tuneli", ree on, "i mora biti da vode do fabrika toliko savr eni h da ih ne bismo mogli ni prepoznati. Zamisli samo! Mogu ak da prave predmete pre ma narud bi." Nikol je poinjala da shvata zbog ega je Riard toliko odu evljen. "Sada imamo mogunost da upravljamo svojom sudbinom na makar mali nain", produ i on. "Ukoliko usp em da provalim program dovoljno brzo, mogli bismo da zatra imo hranu, mo da ak i ono t o nam treba da napravimo amac." "Bez glasnih motora, nadam se", bocnu ga Nikol. "Bez motora", slo i se Riard. Dovr io je dinju i vratio se tastaturi. Nikol poe da se brine. Riard je tokom itavog ramanskog dana uspeo da doe sam o do jo jednog otkria. Sve to je imao da poka e posle trideset osam sati posla (spava o je samo osam sati tokom itavog razdoblja) bio je jedan novi materijal. Umeo je da napravi "lake" crne predmete kao prva lopta, ija je specifina te ina bila bliska balzovom drvetu, ili "te ke" crne predmete, gustine sline hrastovini ili boru. Iscr pljivao se svojim radom. I nije mogao, ili nije hteo, da deli i ta od svog tereta sa Nikol. ta ako mu je prvo otkrie bilo puka srea? - upinita se Nikol, dok se pela uz stepenice radi jutarnje etnje. Nije mogla da se ne brine zbog protraenog vremena. Preostalo je jo samo esnaest dana do Raminog susreta sa Zemljom. Nije bilo ni tra ga od spasilakog tima. U pozadini njenog uma stajala je misao da su mo da Riard i on a potpuno napu teni. Poku ala je prethodne veeri da porazgovara sa Riardom o njihovim planovima, ali on je bio iscrpljen. Riard nije reagovao ni na koji nain kada mu je Nikol pome nula da je vrlo zabrinuta. Kasnije, kada je pa ljivo izlo ila sve raspolo ive mogunosti i upitala ga za mi ljenje ta da rade, primetila je da je zaspao. Kada se sama Niko l probudila posle kraeg dreme a, Riard je ve ponovo radio za tastaturom i nije dozvol javao da mu pa nju skrenu bilo doruak, bilo razgovor. Nikol se saplela na sve veu go milu crnih predmeta na podu kada je napustila Belu sobu radi rane jutarnje ve be. Nikol se oseala vrlo usamljeno. Poslednjih pedeset sati, koje je provela uglavnom sama, pro lo je vrlo sporo. Jedini uzmak koji joj je pru ao zadovoljstvo bi lo je itanje. Imala je u memoriji kompjutera tekst pet knjiga. Jedna je bila njen a medicinska enciklopedija, ali ostale etiri bile su za razonodu. Kladim se da je sva Riardova privatna memorija popunjena ekspirom, pomisli dok je sedela na zidu koji je okru ivao Njujork. Gledala je prema Cilindrinom moru. U velikoj daljini, je dva vidljiva kroz dvogled zbog izmaglice i oblaka, razaznavala se severna udubin a, kroz koju su prvi put u li u Ramu. U kompjuteru je imala dva oeva romana. Nikolino omiljeno tivo bila je Kral jica svih doba, pria o mladim danima Eleonore Akvitanske, poev od njene mladosti n a vojvodskom dvoru u Poatjeu. Pria je sledila Eleonoru kroz venanje sa Lujem Kapeo m od Francuske, njihov krsta ki pohod do Svete zemlje i njen neobini lini zahtev za poni tenjem braka. Roman je dostizao vrhunac u Eleonorinom razvodu od Luja i verid bi sa mladim i uzbudljivim Henrijem Plantagenetom. Drugi roman Pjera de ardana u memoriji njenog kompjutera bio je njegovo o p te prihvaeno remek-delo Ja, Riard Lavljeg Srca, me avina dnevnika glavnog lika i unu tra njih monologa tokom dve zimske nedelje krajem dvanaestog veka. U romanu Riard i njegovi vojnici, tek iskrcani za novi krsta ki pohod, logoruju u blizini Mesine, pod za titom normanskog kralja Sicilije. Dok tamo boravi, slavni kralj-ratnik i ho moseksualni sin Eleonore Akvitanske i Henrija Plantageneta u izlivu samoispitiva nja o ivljava glavne line i istorijske dogaaje svoga ivota. Nikol se seala dugih rasprava sa enevjev, po to je njena kerka prethodnog let

a proitala roman Ja, Riard. Mladu tinejd erku oarala je pria i ona je iznenaivala majku postavljanjem izuzetno inteligentnih pitanja. Razmi ljanje o enevjev nagna Nikol d a se zapita ta li joj kerka u tom trenutku radi u Bovoau. Rekli su joj da sam nest ala, nagaala je Nikol. Kako to u vojsci zovu? Nastradali u akciji? U oima njenog uma Nikol je videla kerku kako se svakog dana vraa iz kole na biciklu. "Ima li nekih vesti?" pita verovatno enevjev dedu kada pree prag vile. Pj er samo u tuzi zavrti glavom. Sada ima ve dve nedelje od kako me je neko poslednji put zvanino video. Da li se jo nada , draga keri? Nesrenu Nikol zahvati neodoljiva elja da razgovara sa enev jev. Na trenutak, ne priznajui stvarnost, Nikol nije mogla da prihvati injenicu da je odvojena od kerke milionima kilometara i da nema naina da razgovara sa njom. D igla se da se vrati do Bele sobe, razmi ljajui u privremenom pomraenju da e odatle moi da telefonira enevjev. Kada je nekoliko sekundi potom povratila pribranost, Nikol je bila zapan jena kako joj je um lako obmanuo sebe. Zavrtela je glavom i sela na zid koji je gledao na Cilindrino more. Ostala je na zidu skoro dva sata, a misli su joj slobo dno letele po raznolikim temama. Pred kraj tog razdoblja, dok se spremala za pov ratak u Belu sobu, misli joj se usredsredi e na Riarda Vejkfilda. Poku avala sam, moj britanski prijatelju, ree Nikol sebi. Bila sam otvorenija sa tobom nego sa bilo kim od Henrija. Ali to je samo stvar moje zle sree, da se naem ovde sa nekim ko im a jo manje samopouzdanja od mene. Nikol je oseala neodreenu tugu dok je koraala niz stepenice do drugog nivoa i skretala desno u vodoravni tunel. Tuga joj se izmenila u iznenaenje kada je u la u Belu sobu. Riard je skoio sa male crne stolice i pozdravio je zagrljajem. Obrij ao se i oe ljao kosu. ak je i oistio nokte. Polo ena na crni sto nasred odaje bila je p a ljivo iseena mana dinja. Po jedno pare nalazilo se na dva crna tanjira pred stolic ama. Riard privue stolicu i pokaza Nikoli da sedne. Obi ao je sto i seo na svoju stolicu. Posegao je preko stola i uzeo Nikol za obe ruke. " eleo sam da se izvinim ", ree on silovito, "zbog toga to sam bio takva seljaina. Poslednja dva dana pona ao sam se vrlo ravo. Pomi ljao sam na hiljadu stvari koje sam eleo da ti ka em tokom ovih sati dok sam ekao", ree on uz oklevanje, dok mu je napregnuti osmeh plesao na usnama, "ali veine ne mogu da se setim... Znam da sam eleo da ti objasnim koliko su mi silno z naili princ Hal i Falstaf. Bili su mi najbli i prijatelji... Nije mi bilo lako da p odnesem njihovu smrt. Moj bol je jo veoma jak..." Riard ispi gutljaj vode i proguta ga. "Ali vi e od svega", ree on, " ao mi je t o ti nisam rekao kako si ti spektakularna osoba. Inteligentna, privlana, bistra, osetljiva - sve ono to sam ikada sanjao da u nai u jednoj eni. I pored na eg polo aja, p la io sam se da ti ka em ta oseam. Pretpostavljam da moj strah od odbacivanja se e vrlo duboko." Suze navre e na uglove Riardovih oiju i poe e da mu se slivaju niz obraze. Blag o je drhtao. Nikol je videla kako je neverovatan napor to bilo za njega. Prinela mu je ruke uz obraze. "I ja mislim da si ti vrlo poseban", ree ona. 50. VENO E IVETI NADA Riard je i dalje radio sa ramanskim kompjuterom, ali se ograniio na kratka razdoblja i ukljuivao Nikol kada god je mogao. etali su zajedno i askali kao stari prijatelji. Riard je zabavljao Nikol izvoenjem itavih scena iz ekspira. Imao je izu zetno pamenje i poku avao je da igra obe strane u ljubavnim scenama iz Romea i Juli je, ali svaki put kada bi pre ao u falseto, Nikol bi prsnula u smeh. Jedne noi priali su vi e od sat o Omehu, plemenu Senufoa i Nikolinim vizijam a. "Jasno ti je da mi je te ko da prihvatim fiziku realnost nekih od tih pria", ree R iard, poku avajui da opi e svoju radoznalost. "Pa ipak, priznajem da ih smatram potpun o opinjavajuim." Kasnije je pokazao britko zanimanje za analiziranje simbolike nje nih vizija. Bilo je oigledno da priznaje Nikoline mistine osobine kao jedan od inil aca njene bogate linosti.

Spavali su zagrljeni pre nego to su vodili ljubav. Kada su konano imali od nos, bilo je to blago i bez urbe i oboje su bili iznenaeni njegovom lakoom i zadovo ljstvom koje im je pru io. Nekoliko noi potom, Nikol je le ala sa glavom na Riardovim grudima i utke lelujala na ivici sna. Riard je bio duboko zami ljen. "Pre nekoliko d ana", ree on i probudi je pokretom, "pre nego to smo postali ovako bliski, rekao s am ti da sam svojevremeno razmi ljao o samoubistvu. U to vreme pla io sam se da ti i spriam tu priu. Da li bi elela da je uje sada?" Nikol otvori oi. Okrenula se i naslonila bradu na njegov stomak. "Aha", r ekla je. Pridigla se i poljubila ga u oko pre nego to je poeo da pria. "Pretpostavljam da zna da sam bio o enjen Sarom Tajdings kada smo oboje bil i vrlo mladi", poe on. "Isto tako, bilo je to pre nego to se proslavila. Bila joj je prva godina sa Kraljevskim ekspirovim dru tvom, koje je izvodilo Romea i Juliju, Kako vam drago i Simbelina u Stratfordu. Sara je igrala Rozalindu i Juliju i u obe uloge bila je fantastina. U to vreme imala je osamnaest godina, tek to je zavr ila kolu. Zaljubio sam se u nju prve noi kada sam je video kao Juliju. Slao sam ru e u njenu garderobu sva ke veeri i tro io vei deo u teevine da vidim sve njene predstave. Oti li smo na dve duge veere, a onda sam je zaprosio. Pristala je vi e iz zapanjenosti, nego iz ljubavi. Oti ao sam u Kembrid radi bavljenja istra ivanjima kada je pro lo leto. iveli sm o u skromnom stanu, a ona je putovala do londonskog pozori ta. I ao sam sa njom kad god sam mogao, ali posle nekoliko meseci studije su poele da zahtevaju vei deo mog vremena." Riard prekide priu i baci pogled na Nikol. Ona se nije ni pokrenula. Le ala je jednim delom preko njega sa osmehom punim ljubavi na licu. "Nastavi", rekla j e blago. "Sara je bila adrenalinski zavisnik. udela je za uzbuenjem i raznoliko u. Sva kodnevno i naporno ju je ljutilo. Kupovina bakaluka, na primer, bila je za nju o gromna gnjava a. Bilo joj je previ e te ko da ukljui ekran i odlui ta e da narui. Isto t je smatrala da je ma koja vrsta plana neverovatno ograniava. Voenje ljubavi moralo je svaki put da se izvodi u drugom polo aju ili da ga prati druga muzika; inae je bilo lanjski sneg. Izvesno vreme bio sam dovoljno kr eativan da bih je zadovoljavao. Takoe sam vodio rauna o rutinskim stvarima da bih je oslobodio petljavine sa kunim poslovima. Ali dan ima samo ogranien broj sati. N a kraju, i pored mojih solidnih mogunosti, studije poele su da trpe, jer sam tro io svu energiju da bih joj ivot uinio zanimljivijim. Kada je pro lo godinu dana otkako smo se venali, Sara je po elela da iznajmi stan u Londonu, kako ne bi morala da dugo putuje svake noi posle predstave. U stv ari, ve je provodila dve noi nedeljno u Londonu, navodno sa jednom od svojih prija teljica glumica. Ali karijera joj se strelovito uspinjala i imali smo mnogo novc a, tako da nije bilo razloga da se usprotivim. Nedugo potom glasine o njenom pona anju poele su da se ire na sve strane. Od luio sam da ne obraam pa nju na njih, u strahu, pretpostavljam, da ona ne odlui da pr izna kada je budem pitao. Onda me je kasno jedne noi, dok sam uio za ispit, telefo nom pozvala neka ena. Bila je vrlo pristojna, iako oigledno uznemirena. Rekla mi j e da je ena glumca Hjua Sinklera, i da gospodin Sinkler - koji je u to vreme glum io sa Sarom u amerikoj drami Po svakom vremenu - ima ljubavnu vezu sa mojom enom. 'U stvari', ree mi ona, 'on je u va em stanu upravo u ovom trenutku.' Gospoa Sinkler poe da plae, a onda prekide vezu." Nikol pru i ruku i blago pomilova Riarda po obrazu. "Uinilo mi se da su mi g rudi eksplodirale", ree on, priseajui se bola. "Bio sam besan, u asnut, mahnit. Oti ao sam do stanice i uzeo poslepononi voz do Londona. Kada me je taksi ostavio pred S arinim stanom, otrao sam do vrata. Nisam kucao. Odjurio sam uz stepenice i zatekao njih dvoje kako spavaju goli u krevetu. Digao sam Saru i tresnuo je o zid - jo se seam zvuka kada joj je g lava udarila u ogledalo. Onda sam u besu nasrnuo na njega, pesniio mu i pesniio li ce, sve dok se nije pretvorilo u bezoblinu, krvavu masu. Bilo je odvratno..." Riard zastade i poe da plae bez glasa. Nikol mu obujmi rukom grudi koje su se nadimale. "Dragi, dragi", ree ona. "Bio sam ivotinja", nastavi on. "Bio sam gori nego to je ikada bio moj ota c. Ubio bih ih da me nisu spreili ljudi iz susednog stana."

Nekoliko minuta nijedno od njih nije reklo ni rei. Kada je Riard ponovo pr ogovorio, glas mu je bio prigu en, gotovo dalek. "Sledeeg dana, posle policijske st anice, reportera ute tampe i niza uzajamnih optu bi sa Sarom, po eleo sam da se ubijem . To bih i uinio, samo da sam imao pi tolj. Razmi ljao sam o groznim alternativama pilule, da iseem vene iletom ili da skoim sa mosta - kada me je pozvao jedan kolega -student da mi postavi neka slo ena pitanja o relativnosti. Posle petnaest minuta razmi ljanja o gospodinu Ajn tajnu, samoubistvo mi je potpuno izi lo iz vidokruga. Raz vod, to svakako. ivot bez ena, vrlo verovatno. Ali smrt nije dolazila u obzir. Nis am mogao da prerano okonam svoju ljubav prema fizici." Glas mu se uti a. Nikol obrisa oi i stavi svoje ruke u njegove. Nagla je svoje golo telo na Riardovo i poljubila ga. "Volim te", ree ona. Nikolin zvuni alarm oznaio je da je na Rami ponovo dan. Jo deset dana, pomi sli ona posle brzog prorauna u glavi. Sada bi bilo najbolje da ozbiljno porazgova ramo. Alarm je probudio i Riarda. On se okrete i nasme i eni sa kojom je spavao. " Du o", ree Nikol, "kucnuo je as..." "Ree mor , da priamo o mnogo emu." "Hajde, budi ozbiljan. Treba da odluimo ta emo da radimo. Prilino je oigledno da neemo biti spaseni." "Sla em se", ree Riard. Seo je i pru io ruku preko Nikolinog le aja da uzme ko ulj u. "U asavao sam se ovog trenutka danima. Ali pretpostavljam da smo konano do li do t ake u kojoj moramo razmotriti mogunost preplivavanja na drugu stranu." "Ne misli da ima naina da napravimo amac od na e crne tvari?" "Ne", odgovori on. "Jedan materijal je previ e lak, a drugi prete ak. Verova tno bismo mogli da napravimo hibrid koji bi bio plovan, kada bismo imali eksere, ali bez jedara ipak bismo morali da preveslamo na drugu stranu... Kako izgleda, nema nam druge do da plivamo." Riard ustade i prie crnom kvadratu na zidu. "Moji luckasti planovi nisu up alili, ha?" Lako je potap ao kvadrat. "A nameravao sam da napravim odrezak i kromp irie, kao i amac." "Najbolji planovi mi eva i ljudi uvek se izjalove." "Kako je udan pesnik bio stari Robi. Nikada nisam shvatao ta ljudi vide u njemu." Nikol zavr i odevanje i poe da radi ve be istezanja. "Auf", ree ona, "potpuno sam van forme. Danima nisam imala nikakve fizike aktivnosti." Nasme ila se Riardu, k oji ju je podozrivo pogledao. "To se ne rauna, ti idiote." "Kod mene se rauna", ree on sa osmehom. "To je otprilike jedina vrsta fizik ih ve bi koja mi se ikada dopadala. Mrzeo sam kada smo na Akademiji imali one pose bne vikende 'fizikog treninga'." Riard polo i male kri ke mana dinje na crni sto. "Jo tri obroka posle ovoga", ree on bez oseanja. "Mislim da bi bilo najbolje da zaplivamo pre nego to ponovo pad ne mrak." "Nee da poemo odmah ovog jutra?" upita Nikol. "Ne", odvrati on. "Kako bi bilo da poe na obalu i odabere mesto? Sino sam ot krio ne to na kompjuteru to me je zapanjilo. Nee nam dati ni hranu, ni amac sa jedrim a, ali mo e biti da sam se najzad probio u novu vrstu strukture." Posle doruka, Nikol poljubi Riarda u znak pozdrava i ode na povr inu. Nije j oj bilo potrebno dugo da osmotri obalu. Stvarno nije bilo razloga da radije odab eru jedan deo obale umesto nekog drugog. Turobna stvarnost skorog plivanja priti snu Nikol. Sva je prilika, ree ona sebi, da ni ja ni Riard neemo biti ivi kada na Ra mi ponovo padne mrak. Poku ala je da zamisli kako bi to bilo da je pojede biot- ajkula. Da li bi to bila brza smrt? Ili bi se udavila svesna da su joj noge upravo odseene? Nikol se strese na tu misao. Mo da bi trebalo da poku amo da dobijemo jo jednu dinju... Zn ala je da to nema svrhe. Pre ili kasnije, morali su da preplivaju. Nikol okrete lea moru. Bar su ovih poslednjih nekoliko dana bili dobri, r ee ona sebi, ne elei da vi e razmi lja o njihovoj sudbini. Bio je izvanredan sadrug. U svakom pogledu. Dopustila je sebi na trenutak luksuz da se priseti zadovoljstva koje su delili. Nikol se zatim nasme i i poe nazad prema jazbini.

"Ali u ta to gledam?" upita Nikol kada nova slika blesnu na crnom ekranu. "Nisam sasvim siguran", odvrati Riard. "Znam samo da sam upao u nekakvu d ugaku listu. Sea li se one konfiguracije naredbi koja daje redove simbola slinih san skritu? Pa, listao sam po tom haotinom nizu i najzad primetio pravilnost. Zaustav io sam se na poetku perioda, izmenio polo aj poslednja tri tastera i ponovo pritisn uo dvotaku. Iznenada se na ekranu pojavila slika. A svaki put kada bih otkucao al fanumeriki simbol, slika se menjala." "Ali otkud zna da gleda senzorski izlaz?" Riard unese naredbu i slika se izmeni. "Tu i tamo ugledam ne to to prepoznaj em", ree on. "Pogledaj ovo, na primer. Zar ne bi to moglo biti stepeni te Beta gled ano kamerom iz centra Sredi nje nizije?" Nikol stade da prouavala sliku. "Mogue, ree ona, "ali ne vidim kako bi moga o da bude siguran." Riard ponovo naredi ekranu da se promeni. Sledee tri slike bile su neraspo znatljive. etvrta je prikazivala nekakvo oblije koje se uzdizalo ka vrhu ekrana. " A ova", ree on, "zar ne bi to mogao biti jedan od malih rogova, posmatran sa senz ora u blizini vrha velikog roga?" Koliko god se trudila, Nikol nije mogla da predstavi sebi kakav bi bio p ogled sa vrha d inovskog iljka u sredi tu ju ne oblasti. Riard je nastavio da menja slik e. Samo je otprilike jedna od pet bila makar delimino jasna. "Negde u ovom sistem u svakako postoje algoritmi za izo travanje", ree on sebi. "Ako ih otkrijem, mogao bih da slike dovedem u i u." Nikol je videla da se Riard sprema za nov dugotrajni rad. "Mogu li najpre da ti malo skrenem pa nju?" ree ona, pose e prema njemu i poljubi ga u usta. "Pretpostavljam da mo e ", odvrati on i ispusti tastaturu na pod. "Verovatno bi mi koristilo da proistim misli." Nikol je bila usred divnog sna. Nalazila se ponovo kod kue u svojoj vili u Bovoau. Riard je sedeo pored nje na kauu u dnevnoj sobi i dr ao je za ruku. Otac i kerka bili su nasuprot njih u foteljama. San joj prekinu Riardov uporni glas. Kada Nikol otvori oi, njen ljubavnik stajao je nad njom, dok mu je glas poigravao od odu evljenja. "ekaj dok ne vidi ovo, draga", ree on i pru i ruku da je podigne. "Fantastino! Neko je i dalje ovde." Nikol otrese san iz svog uma i pogleda crni kvadrat na koji je Riard poka zivao. "Mo e li da poveruje ?" ree on, skaui od uzbuenja. "Nema nikakve sumnje. Vojni br d je jo na svom mestu." Nikol tek tada shvati da gleda sliku izvan Rame. Zatreptala je i poela da slu a Riardovo nesreeno obja njenje. "Kada sam jednom utvrdio kod parametara za izo tra vanje, gotovo svaka slika postala je jasna. Onaj komplet slika koje sam ti pokaz ao ranije mora biti da predstavlja direktni prenos sa stotina Raminih senzora za vizuelno snimanje. A mislim da sam utvrdio kako da pristupim i drugim senzorski m bazama podataka." Riard je bio ushien. Obuhvatio je Nikol rukama i digao je sa tla. Grlio ju je i ljubio i skakao po sobi kao lud. Kada se konano malo smirio, Nikol provede skoro pun minut u prouavanju sli ke projektovane na crni kvadrat. Bio je to nepobitno vojni brod misije "Njutn"; mogla je da proita oznake. "Dakle, nauni svemirski brod je oti ao kui", primeti ona R iardu. "Da", odgovori on, "kao to sam i oekivao. Pla io sam se da nee biti nijednog i da emo posle preplivavanja mora i dalje biti zarobljeni, ovog puta u veem zatvor u." Ista briga muila je i Nikol. Ona se nasme i Riardu. "Onda je srazmerno jedno stavno, zar ne? Preplivamo preko Cilindrinog mora i otpe aimo do linog prenosnika. Ne ko e nas ve ekati na vrhu." Nikol poe da pakuje stvari. Riard je u meu vremenu i dalje menjao slike na ekranu. " ta to sada radi , dragi?" upita Nikol blago. "Mislila sam da emo poi na pliv anje." "Jo nisam pro ao itavu senzorsku listu otkako sam prona ao parametre za izo tren je slike", odvrati Riard. "Hou da budem siguran da ne propu tamo ni ta kritino. Bie mi p otreban jo otprilike jedan sat." Nikol prestade da se pakuje i sede pred ekran pokraj Riarda. Slike su zai

sta bile zanimljive. Neke su prikazivale prizore izvan Rame, ali veina je potical a iz unutra njosti, ukljuujui i podzemne jazbine. Jedan velianstven rakurs poticao je sa vrha ogromne odaje u kojoj su vrele lopte u svojoj sunerastoj pauini poivale na podu ispod obe enih mre a. Riard i Nikol posmatrali su sliku jedan trenutak, nadajui se da e ugledati crnog i zlatnog oktopauka, ali nisu opazili nikakvo kretanje. Bili su blizu kraja liste kada ih oboje zapanji slika donje treine stepen i ta Alfa. Tamo su niz stepenice silazile etiri ljudske figure u svemirskim odelima . Riard i Nikol gledali su pet sekundi prilike kako se spu taju, a onda su eksplodi rali od radosti. "Dolaze!" ree Riard i podi e ruke uvis. "Biemo spaseni!" 51. MRE A ZA BEKSTVO Riard je postajao nestrpljiv. On i Nikol stajali su na zidinama Njujorka vi e od jedan sat i pretra ivali nebo u potrazi za nekim znakom helikoptera. "Gde su , kog avola?" re ao je on. "Treba samo petnaest minuta roverom od podno ja stepeni ta A lfa do logori ta Beta." "Mo da gledaju negde drugde", ree Nikol ohrabrujue. "Sme no", ree Riard. "Svakako bi najpre oti li do Bete - a ak i kada ne bi mogl i da poprave komunikacioni sistem, bar bi na li moju poslednju poruku. Rekao sam d a kreem motornim amcem do Njujorka." "Verovatno znaju da u gradu nema mesta za sletanje helikoptera. Mo da i sa mi dolaze amcem." "A da najpre ne pogledaju mogu li nas nai iz helikoptera? Malo verovatno. " Riard okrete pogled sa neba i stade da tra i jedro. "amac. amac. Kraljevstvo za amac ." Nikol se nasmeja, ali Riard jedva uspe da se malo nasme i. "Dva oveka mogla bi da sastave jedrenjak iz skladi tu u Beti za manje od trideset minuta", besneo j e on. "Prokletstvo, ta ih zadr ava?" U osujeenosti Riard ukljui primopredajnik komunikatora. "Slu ajte ovamo, momc i. Ako ste igde u blizini Cilindrinog mora, javite se. A onda urno ovamo. Stojimo na zidu i dosta nam je ekanja." Nije bilo odgovora. Nikol sede na zid. " ta radi ?" upita Riard. "Mislim da se ti brine za nas oboje", odvrati ona. "A ja sam se umorila o d stajanja i mahanja rukama." Ona se zagleda preko Cilindrinog mora. "Bilo bi mno go lak e", ree Nikol zavidljivo, "kada bismo mogli da preletimo na drugu stranu." Riard nakrivi glavu i zagleda se u nju. "Sjajna ideja", ree on posle nekol iko sekundi. "Kako to da nam ranije nije pala na pamet?" Smesta je seo i poeo da proraunava ne to na kompjuteru. "Kukavice umiru mnogo puta pre sopstvene smrti", mu mlao je on za svoj gro , "a hrabri osete ukus smrti samo jednom." Nikol je gledala kako joj prijatelj mahnito udara po tastaturi. " ta radi ?" upita ona i proviri mu preko ramena prema kompjutrskom monitoru. "Tri!" dreknu on kada je zavr io proraun. "Tri treba da bude dovoljno." Riar d pogleda zbunjenu Nikol. "Hoe li da uje najneuveniji plan u meuplanetnoj istoriji?" u pita je on. "Za to da ne?" uzvrati ona sa sumnjiavim osmehom. "Napraviemo za sebe mre e od materijala re etke, a avijani e sa nama preleteti Cilindrino more." Nikol je nekoliko sekundi gledala u Riarda. "Pod pretpostavkom da mo emo da napravimo mre e", ree ona sumnjiavo, "kako da nagovorimo avijane da obave svoj deo posla?" "Ubediemo ih da je to u njihovom interesu", odvrati Riard. "Ili emo im zapr etiti na neki nain... Ne znam, ti mo e da poradi na tome." Nikol je i dalje bila podozriva. "U svakom sluaju", produ i Riard, dohvati j e za ruku i poe sa zida, "to je mnogo bolje nego da stojimo ovde i ekamo na heliko pter ili amac. Posle pet sati i dalje nije bilo ni traga od spasilake ekipe. Kada su zav r ili sa pravljenjem mre a, Riard ostavi Nikol na zidu i ode u Belu sobu da ponovo pr

overi skupinu senzora. Vratio se sa novo u da mu se uinilo da vidi ljudske figure u blizini logori ta Beta, ali da je rezolucija na tom kadru naroito lo a. Kao to su se d ogovorili, Nikol je svakih pola sata upuivala pozive komunikatorom. Nije bilo odg ovora. "Riarde", ree ona, dok je on programirao neku grafiku na svom kompjuteru, " ta misli , zbog ega je spasilaki tim koristio stepeni te?" "Ko zna?" odvrati on. "Mo da se lini prenosnik pokvario, a nije ostao nijed an in enjer." "Meni izgleda udno", premi ljala je Nikol. Ne to u vezi s tim me uznemirava, pomisli ona, ali se ne usuujem da to podelim sa Riardom sve dok ne budem umela sve da objasnim. On ne veruje u intuiciju. Nikol baci pogled na sat. Dobro je to smo racionirali dinju. Ako se spasilaki tim ne pojavi i ako ovaj ludi plan ne upali, neemo plivati do sledeeg dana. "Preliminarna konstrukcija je gotova", ree Riard glasno. On mahnu Nikoli d a mu prie. "Ukoliko se sla e sa mre nim crte om", ree on i pokaza na monitor u ruci, "ond a u da produ im sa detaljnom grafikom." Na slici su tri velika avijana, svaki sa po u etom obavijenim oko tela, le teli u jatu preko mora. Ispod njih je visila, okaena o tri u eta, trkljasta ljudska figura koja je sedela u nesigurnoj mre i. "Izgleda mi dobro", ree Nikol, ni na tren utak ne pomisliv i da bi sve to moglo zaista da se ostvari. "Ne mogu da poverujem da ovo radimo", primeti Nikol i pritisnu plou da dr ugi put otvori jazbinu avijana. Njihov prvi poku aj da obnove kontakt imao je za posledicu oekivano odbijan je. Drugi put Riard je bio taj koji je povikao u jazbinu avijana. "Slu ajte ovamo, vi avijani", zare a on svojim najstra nijim glasom, "hou da popriam sa vama. Smesta. D a ste se odmah stvorili ovde." Nikol je morala da suzbije smeh. Riard poe da baca crne predmete u jazbinu. "Vidi ", nacerio se on, "znao sam da e ove proklete stvari ipak za ne to vredeti." Najzad zau e izvesne kretnje na dnu okomitog tunela. Ista dva avijana koja su ugledali mnogo puta ranije izlete povr h jazbine i zakre ta na Riarda i Nikol. Nisu ni pogledali na monitor koji im je Riar d pokazivao. Kada su zavr ili sa kre tanjem, avijani prelete e preko tenka-stra ara i po klopac se ponovo zavr i. "Ne vredi, Riarde", ree Nikol kada je zatra io da trei put otvori poklopac. "a k i na i prijatelji okrenuli su se protiv nas." Zastala je pre nego to je pritisnul a plou. " ta emo ako nas napadnu?" "Nee napasti", ree Riard i pokaza Nikoli da otvori poklopac. "Ali za svaki sluaj, hou da ostane tamo. Ja u se pozabaviti na im pernatim prijateljima." Iz jazbine se zau galama im se poklopac podigao trei put. Riard smesta poe da uzvraa vikom i da baca crne predmete niz tunel. Jedan od njih pogodi tenka-stra ar a i izazva malu eksploziju, kao pu ani pucanj. Dva uobiajena avijana polete e do otvora i zagraja e na Riarda. Njihova tri il i saetiri druga bila su odmah iza njih. Galama je bila neverovatna. Riard nije uzm icao. Vikao je i pokazivao na kompjuterski monitor. Najzad je uspeo da im skrene pa nju. Grupa avijana stala je da gledala grafiku predstavu leta preko mora. Riard onda podi e mre u levom rukom i ponovo pusti demonstraciju na monitoru. Usledila je mahnita rasprava meu avijanima, ali na kraju Riard oseti da je izgubio. Kada su j o dva avijana preletela preko tenka-stra ara, Riard sie u jazbinu do prvog ispusta. " Stanite", dreknuo je koliko ga grlo nosi. Prijatelj crnog pli anog avijana nasrnu na njega; njegov pretei kljun nije bio na vi e od metar od Riardovog lica. Buka od sveg kre tanja i graje bila je zaglu uj ua. Riard se nije pokolebao. I pored protivljenja avijana, spustio se do drugog is pusta. Sada ne bi mogao da pobegne kada bi poklopac poeo da se zatvara. Ponovo je pridigao mre u i pokazao na monitor. Hor kre tavih glasova uputi m u odgovor. A onda, kroz halabuku avijana, on zau novi zvuk, poput sirene za uzbun u koja najavljuje protivpo arnu ve bu u koli ili bolnici. Svi avijani smesta uuta e. Nem o su se spustili po ispustima i zagledali u tenak-stra ara. Jazbina je bila udno tiha. Posle nekoliko sekundi Riard zau lepet krila i n ekoliko trenutaka potom novi avijan izlete u okomiti tunel. Lagano se podigao do njegove visine i stao da lebdi naspram njega. Imao je sivo pli ano telo i o tre, si

ve oi. Dva debela, blistavo crvena prstena, poput tre nje, bila su mu obmotana oko vrata. Stvorenje poe da prouava Riarda, a onda slete na ispust naspram njega, sa d ruge strane tunela. Avijan koji se nalazio na tom mestu urno mu se skloni s puta. Kada je siva pli ana ptica progovorila, bilo je to blago i vrlo jasno. Kada je go vor bio gotov, crni pli ani avijan uzlete do novoprido lice i oigledno objasni uzrok galame. Dva avijana su nekoliko puta pogledala Riarda. Poslednji put, kada je pom islio da mo da klimanje njihovih glava oznaava poziv, Riard ponovo prikaza grafiki le t i podi e mre e. Ptica sa prstenovima boje tre nje prilete do njega da pogleda pobli e. Stvorenje se zatim naglo pokrenu, prepla iv i Riarda, i on se zamalo sunovrat i sa ispusta. Ono to je mogao biti smeh avijana uutkalo je nekoliko rei sivog pli ano g voe, koji je zatim du e od minut sedeo sasvim nepomino, kao da razmi lja. Posle du e p auze, voa avijana mahnu kand om prema Riardu, ra iri ogromna krila i vinu se kroz otvo r na dnevno svetlo. Nekoliko sekundi Riard se nije pomerio. Veliko stvorenje se podi e u nebo i znad jazbine, a za njim uskoro polete e i dva poznata avijana. Nekoliko trenutaka kasnije Nikolina glava pojavi se u otvoru. "Dolazi li?" upita ona. "Ne znam kako si to izveo, ali izgleda da su na i prijatelji spremni." 52. LET 302 Riard vrsto prite e mre u oko Nikolinog struka i butina. "Noge e ti visiti", ree on, "i najpre, dok se vlakna mre e budu istezala, imae oseaj da pada ." " ta ako dotaknem vodu?" upita Nikol. "Mora imati poverenja da e avijani dovoljno visoko leteti da ti se to nee d esiti", odvrati Riard. "Mislim da su sasvim inteligentni, naroito onaj sa crvenim prstenovima." "Misli li da je to kralj?" upita Nikol i udobnije namesti mre u. "Verovatno njegov ekvivalent", odgovori Riard. "Od samog poetka jasno je s tavio do znanja da namerava da leti u sredi tu formacije." Riard je koraao strmim usponom prema zidu i nosio sva tri u eta mre e u rukama . Avijani su utke sedeli zajedno i gledali prema moru. Pokorno su dozvolili da im prive e mre u oko sredine tela, odmah iza krajeva krila. Onda su gledali njegov kom pjuterski monitor kada im je ponovo prikazao grafiku predstavu poletanja. Trebalo je da avijani polete zajedno, polako, da zategnu vezove mre e iznad Nikoline glav e, a zatim da je podignu pravo uvis pre nego to se upute na sever, preko mora. On proveri da li su vorovi sigurni, a zatim se vrati do Nikol u podno ju us pona. Bila je na samo pet metara iznad vode. "Ukoliko se, kojim sluajem, avijani ne vrate po mene", ree joj Riard, "ne ekaj zauvek. Kada pronae spasilaki tim, sastavi jedrilicu i doi ovamo. Ja u biti dole u Beloj sobi." Duboko je udahnuo. "Neka ti j e sa sreom, draga", dodade Riard. "Upamti da te volim." Nikol je na osnovu lupanja srca znala da je trenutak poletanja konano do ao . Lagano je poljubila Riarda u usta. "I ja volim tebe", promrmljala je. Kada su se odvojili iz zagrljaja, Riard mahnu avijanima na zidu. Sivi pli a ni avijan oprezno se podi e u vazduh, a njegova dva sadruga krenu e smesta za njim. Oni zalebde e u formaciji pravo iznad Nikol. Osetila je kako se tri u eta zate u i na trenutak se podigla u vazduh. Nekoliko sekundi potom, kada je elastino vlakno poelo da se raste e, Nikol p onovo poe da pada prema tlu. Avijani polete e vi e, po av i preko vode, i Nikol se oseti kao da je jo-jo; poskoila je gore-dole kada se u e isteglo, a zatim sa trzajem skup ilo po to se avijani hitro digo e na veu visinu. Bio je to uzbudljiv let. Jednom je dotakla vodu, ovla no, dok je jo bila bl izu obale. Nakratko se prestra ila, ali avijani je brzo podigo e pre nego to joj se i t a drugo ovla ilo osim stopala. Po to se materijal mre e potpuno istegao, putovanje je postalo prilino glatko. Nikol je sedela u mre i i dr ala se rukama za dva od tri u eta, dok su joj stopala visila na oko osam metara iznad vrhova talasa. Sredi nji deo mora bio je prilino miran. Otprilike na pola puta Nikol ugled a dve velike, tamne figure kako plivaju ispod nje, uporedo sa njenim pravcem kre tanja. Bila je sigurna da su to bioti-ajkule. Opazila je u vodi jo dve ili tri dr

uge vrste, ukljuujui jednu dugaku i tanku poput jegulje, koja se podigla iz vode i posmatrala je kako prolee. Auf, pomisli Nikol dok je gledala vodu, ba mi je drago t o ne plivam. Sletanje je bilo lako. Nikol se brinula da avijani mo da nee shvatiti da se na suprotnoj strani mora nalazi pedesetmetarska padina. Nije trebalo da se brin e. Dok su se primicali litici na severnom polucilindru, avijani blago povea e visin u. Nikol je oprezno spu tena na desetak metara od ivice. Ogromne ptice slete e u njenoj blizini. Nikol se iskobelja iz mre e i prie av ijanima. Srdano im se zahvalila i poku ala da ih potap e po glavama, ali se se ovi tr zali od njenog dodira. Stvorenja su se odmarala nekoliko minuta, a onda, na znak svoga voe, polete e preko mora prema Njujorku. Nikol iznenadi jaina njenih oseanja. Klekla je i poljubila tlo. Tek tada j e shvatila da zapravo nije oekivala da e ikada bezbedno pobei iz Njujorka. Na trenu tak, pre nego to je poela da tra i dvogledom spasilaki tim, o ivela je sve to joj se des ilo od onog sudbonosnog prelaska ledomobilom. Ono to je bilo pre Njujorka daleko je od mene itav ivot, ree ona sebi. Sada se sve promenilo. Riard odveza mre u sa voe avijana i baci je na tlo. Sada su sve ptice bile s lobodne. Stvorenje sa sivim pli anim telom nakrenu vrat da vidi da li je Riard zavr i o. Bogato, tre nji nalik crvenilo njegovih prstenova bilo je jo jasnije na punom dn evnom svetlu. Riard se upita ta su, zapravo, ti prstenovi i ta oznaavaju, znajui da p ostoji velika verovatnoa da vi e nikada nee videti velianstvene tuine. Nikol prie Riardu. Kada je sleteo, strasno ga je zagrlila. Avijani su pono sito gledali, iskazujui radoznalost. I oni se, pomisli Nikol, sigurno ude nama. Li ngvista u njoj zamisli kako bi to bilo stvarno govoriti sa vanzemaljskom vrstom, poeti sa razumevanjem kako funkcioni e potpuno drugaija inteligencija... "Pitam se kako da im ka emo zbogom i hvala", govorio je Riard. "Ne znam", odvrati Nikol, "ali bilo bi ba lepo..." Zastala je i pogledala vou avijana. Ovaj pozva ostala dva stvorenja da pr iu i sve tri ptice stado e okrenute prema Riardu i Nikol. Na znak, sve ra iri e krila na jvi e to mogu i napravi e krug. Nainile su jedan pun okret po krugu, a zatim se vratil e u pravu liniju, okrenute ljudima. "Doi", ree Nikol. "To mo emo da uradimo." Nikol i Riard stado e jedno pored drugog, pru enih ruku i okrenu e se svojim pt ijim prijateljima. Nikol onda polo i ruke na Riardova ramena i napravi pun krug sa n jim. Riard, koji ponekad nije bio naroito spretan, sapleo se jednom, ali je uspeo da dovr i okret. Nikol je zami ljala da se voa avijana sme i kada se ona i Riard poravna e posle okreta. Tri avijana uzlete e nekoliko sekundi potom. Dizali su se sve vi e i vi e u ne bo, sve dok se nisu na li na granici Nikolinog vidnog polja. Onda su poleteli ju no, preko mora, prema svom domu. "Sreno", pro apta Nikol kada su oti li. Spasilaki tim nije bio u blizini logori ta Beta. Zapravo, Riard i Nikol im n isu videli ni traga tokom tridesetominutne vo nje roverom du obale Cilindrinog mora. "Mora da su ti momci stvarno tupavi", rogoborio je Riard. "Moja poruka tamo na B eti bila je jasno vidljiva. Da li je mogue da do sada nisu jo ni stigli dovde?" "Preostalo je manje od tri sata do mraka", odvrati Nikol. "Mo da su se ve v ratili na 'Njutna'." "U redu, onda, do avola s njima", ree Riard. "Hajde da ne to prezalogajimo, a onda kreemo do linih prenosnika." "Misli li da treba da ostavimo malo dinje za kasnije?" upita Nikol nekoli ko minuta potom, dok su jeli. Riard je zbunjeno pogleda. "Za svaki sluaj", dodade ona. "Kakav sluaj?" usprotivi se Riard. "ak i da ne naemo tu idiotsku spasilaku dr u inu i da moramo sami da se popnemo uz stepeni te, svejedno emo se poistiti odavde od mah posle mraka. Upamti, ostajemo bez te ine na vrhu stepeni ta." Nikol se nasmej i. "Pretpostavljam da sam po prirodi oprezna", ree ona. Vra tila je nekoliko zalogaja dinje nazad u kontejner. Pre li su tri etvrtine puta prema prenosniku i stepeni tu Alfa kada su opazil i etiri ljudske prilike u svemirskim odelima. inilo se kao da napu taju skupinu graev ina oznaenih kao ramanski Pariz. Figure su koraale u smeru suprotnom od rovera.

"Rekoh ti da su ti tipovi idioti", uskliknu Riard. "Nemaju dovoljno pamet i ni da skinu svemirska odela. Mora da su posebna ekipa, poslata u rezervnoj let elici misije 'Njutnovoj', samo da nas nae i vrati nazad." On okrenu rover preko Sredi nje nizije u smeru ljudi. Riard i Nikol zajedno poe e da viu kada su se na li na stotinu metara, ali ljudi u svemirskim odelima nasta vljali su svoju sporu procesiju prema zapadu. "Verovatno ne mogu da nas uju", pre dlo i Nikol obja njenje. "Jo imaju na sebi lemove i komunikacionu opremu." Iznervirani Riard pritera rover na pet metara od kolone, zaustavi ga i urn o iskoi. Brzo je potrao do voe, sve vreme viui. "Hej, momci", dreknu on, "ovde smo, i za vas. Samo treba da se okrenete..." Riard sleeno zastade dok je gledao u prazni izraz na licu predvodnika. Pre poznao je to lice. Isuse, bio je to Norton! On i protiv svoje volje uzdrhta kada mu trnci proo e kimom. Riard jedva uspe da im skoi sa puta kada etvorolana kolona laga o produ i kraj njega. O amuen od oka, utke je osmotrio tri preostala lica, od kojih nij edno nije izmenilo izraz dok su prolazili. Bila su to tri preostala kosmonauta s a misije u Ramu I. Nikol se nae uz njega nekoliko sekundi po to je poslednja prilika promakla. " ta je bilo?" upita ona. "Za to nisu stali?" Krv je potpuno nestala iz Riardovog li ca. "Dragi, jesi li dobro?" "To su bioti", promumla Riard. "Prokleti ljudski bioti." " taaa?" odvrati Nikol sa tragom u asa na licu. Brzo je otrala do ela kolone i zagledala se u lice iza stakla lema. Bio je to nepobitno Norton. Svaka crta na l icu, ak i boja oiju i nagove taj brkova, bili su apsolutno savr eni. Ali oi nisu govori le ni ta. I kretanje tela, sada kada je obratila pa nju na to, delovalo je ve taki. Sva ki par koraka bio je pokret koji se ponavljao. Postojale su samo neznatne izmene od figure do figure. Riard je u pravu, pomisli Nikol. To su ljudski bioti. Mora biti da su napravljeni na osnovu slika, kao zubna pasta i etka. Panika joj na tre nutak preplavi grudi. Ali nije nam potrebna spasilaka ekipa, ree ona sebi, smirujui bojazan, vojni brod je i dalje usidren na vrhu cilindra. Riarda je o amutilo otkrie ljudskih biota. Sedeo je u roveru nekoliko minuta , ne elei da vozi, i postavljao Nikoli i sebi pitanja na koja nikako nije mogao od govoriti. "Dakle, ta se ovde de ava?" neprekidno je ponavljao. "Jesu li svi ti biot i zasnovani na stvarnim vrstama kakve se mogu nai negde u Vaseljeni? I zbog ega ih uop te izrauju?" Pre nego to su se odvezli do prenosnika, Riard je zahtevao da oboje naine m nogo metara video snimaka ljudskih biota. "Avijani i oktopauci su zapanjujui", ree on, dok je pravio specijalni snimak izbliza pokreta "Nortonove" noge, "ali ova traka ima da raspameti svakoga." Nikol ga podseti da je preostalo manje od dva sata do mraka i da e mo da jo biti potrebno da se popnu uz Stepeni te bogova. Zadovoljan to je snimio bizarnu kol onu za venost, Riard se spusti u vozako sedi te i poe prema stepeni tu Alfa. Nije bilo potrebe da izvedu ma kakav test da bi videli da li prenosnik i spravno radi; upravo se kretao kada su se dovezli do njega. Riard iskoi iz rovera i otra u kontrolnu sobu. "Neko se spu ta", ree on i pokaza uz prenosnik. "Ili ne to", turobno ree Nikol. Pet minuta inilo se poput venosti. Najpre ni Riard ni Nikol ni ta nisu govori li. Ali potom Riard predlo i da mo da sednu u rover za sluaj da zatreba da pobegnu na brzinu. Oboje usmeri e dvoglede prema dugakom kablu koji se protezao navi e prema neb esima. "ovek je!" kriknu Nikol . "To je general O'Tul", ree Riard nekoliko trenutaka kasnije. Zaista je bilo tako. General Majkl Rajan O'Tul, ameriki vazduhoplovni ofi cir, spu tao se linim porenosnikom. Jo se nalazio na nekoliko stotina metara iznad R iarda i Nikol i nije ih ugledao. Bio je zauzet prouavanjem lepote tuinskog predela oko sebe uz pomo dvogleda. General O'Tul se pripremao da napusti Ramu poslednji put kada je, dok se dizao uz prenosnik, opazio ne to to je podsealo na tri ptice kako lete prema jugu n a nebu Rame. General je odluio da se vrati da vidi mo e li ponovo da nae te ptice. N

ije bio spreman za radosne pozdrave koji su ga ekali kada je stigao do kraja spus ta. 53. TROJSTVO Kada je Riard Vejkfild napustio "Njutna" da bi se vratio u Ramu, general O'Tul je bio poslednji lan posade sa kojim se pozdravio. General je strpljivo ekao dok ostali kosmonauti nisu zavr ili razgovor sa Riardom. "Stvarno si siguran da hoe to da uini ?" upita Jano Tabori svog britanskog prijatelja. "Zna da e za koji sat odbo r proglasiti zabranu odlaska na Ramu." "Do tada", nasme i se Riard Jano u, "ja u ve biti na putu prema Beti. Tehniki, n eu prekr iti njihovo nareenje." "To je sranje", o tro se ume a admiral Hajlman. "Dr Braun i ja zapovedamo ov om misijom. Obojica smo ti rekli da ostane na 'Njutnu'." "A ja sam vama rekao nekoliko puta", uzvrati Riard vrsto, "da sam unutar R ame ostavio neke line stvari koje su mi veoma va ne. Osim toga, vi znate podjednako dobro kao i ja da ne postoji ni ta to bi ma ko od nas mogao da radi tokom sledeih n ekoliko dana. Po to odluka o odustajanju jednom bude doneta, sve predviene aktivnos ti bie obustavljene. Dobiemo nareenje kada da prekinemo dokovanje i uputimo se na Z emlju." "Podsetiu te jo jednom", odvrati Oto Hajlman, "da ono to radi smatram inom ne poslu nosti. Kada se budemo vratili na Zemlju, nameravam da protiv tebe..." "Pri tedi dah, molim te, Oto", prekide ga Riard. Nije bilo prekora u njegov om glasu. Podesio je svoje svemirsko odelo i poeo da stavlja lem. Kao i uvek, Frane ska je snimala prizor video kamerom. Bila je udnovato utljiva jo od svog privatnog razgovora sa Riardom pre jednog sata. inila se odsutna, kao da joj je um negde dru gde. General O'Tul prie Riardu i pru i ruku. "Nismo proveli mnogo vremena zajedno , Vejkfilde", ree on, "ali uvek sam cenio tvoj rad. Neka ti je tamo sa sreom. Nemo j bespotrebno rizikovati." Riarda iznenadi generalov topli osmeh. Oekivao je da e ameriki oficir oru anih snaga poku ati da ga nagovori da ne ide. "Velianstveno je u Rami, generale", uzvra ti Riard. "Deluje kao me avina Grand Kanjona, Alpa i piramida - sve ujedno." "Izgubili smo ve etiri lana posade", odvrati O'Tul. "Hou da te vidim ovde ivo g i zdravog. Bog te blagoslovio." Riard dovr i rukovanje sa generalom, stavi lem i kroi prema vazdu noj komori. N ekoliko trenutaka potom, kada je Vejkfild oti ao, admiral Hajlman poe da kritikuje generalovo pona anje. "Razoarava me, Majkl", ree on. "Po tom toplom opro taju mladi je m ogao zakljuiti da zapravo odobrava to to ini." O'Tul se suoi sa nemakim generalom. "Vejkfild ima hrabrosti, Oto", ree on. "I ubeenja. Ne pla i se ni Ramanaca ni disciplinskih sudova MSA. Cenim tu vrstu sam opouzdanja." "Besmislica", usprotivi se Hajlman. "Vejkfild je galamd ijski i drski kolar ac. Zna ta je ostavio unutra? Par onih glupavih ekspirovskih robota. Taj naprosto n e voli da prima nareenja. Hoe sve da radi kako se njemu svia." "To ga ini vrlo slinim nama ostalima", primeti Franeska. Odaja je bila tiha na trenutak. "Riard je vrlo pametan", ree ona prigu enim tonom. "Verovatno ima razl oga to se vraa u Ramu, koje niko od nas ne shvata." "Samo se nadam da e se vratiti pre mraka, kao to je obeao", ree Jano . "Nisam siguran mogu li podneti da izgubim jo jednog prijatelja." Kosmonauti jedan po jedan izao e iz prostorije u hodnik. "Gde je dr Braun?" upita Jano Franesku dok je koraao kraj nje. "Sa Jamanakom i Turgenjevom. Prave nove rasporede du nosti za povratak kui. Kako smo malobrojni, bie potrebno mnogo preusmeravanja po du nostima pre no to poemo ." Franeska se nasmeja. "ak me je pitao mogu li da budem pomoni navigacioni in enjer. Mo e li to da zamisli ?" "Lako", odvrati Jano . "U ovom trenutku verovatno bi mogla da naui bilo koju in enjersku du nost." Iza njih Hajlman i O'Tul polagano su i li hodnikom. Kada su stigli do ogra

nka koji je vodio do njihovih privatnih odaja, general O'Tul okrete se da poe. "S amo trenutak", ree Oto Hajlman. "Treba da popriamo o neem drugom. Zbog te proklete stvari sa Vejkfildom zamalo da to smetnem s uma. Mo e li da doe do mog ureda za otpri like jedan sat?" "U su tini", ree Oto Hajlman i pokaza de ifrovani kriptogram na monitoru, "to je velika promena u proceduri Trojstva. Stvar, meutim, nije iznenaujua. Sada kada znamo mnogo vi e o Rami, oekivalo bi se da e se raspored unekoliko promeniti." "Ali nikada nismo predviali upotrebu svih pet oru ja", odvrati O'Tul. "Doda tni par je ukrcan samo za sluaj zakazivanja prva tri. Tolika megatona a mogla bi pr etvoriti Ramu u paru." "To i jeste osnovna namera", ree Hajlman. Zavalio se u stolicu i nasme io. "Onako izmeu nas", ree on, "mislim da se na generalsko osoblje tamo dole vr i veliki pritisak. Smatra se da su Ramine sposobnosti prvobitno silno potcenjene." "Ali za to ele da stave dva najvea oru ja u prolaz za transporter? I jedna meg atonska bomba sigurno bi postigla eljeni ishod." "A ta ako iz nekih razloga ne eksplodira? Mora da postoji rezerva." Hajlm an se razdragano nasloni na radni sto. "Mislim da ova promena procedure jasno od reuje strategiju. One dve bombe na kraju obezbedie da konstrukciona celina letelic e bude u potpunosti uni tena - to je neophodno kao jemstvo da Rama nee moi da manevr i e posle udara. Ostale tri bombe razme tene su po unutra njosti kako bi se obezbedilo da nijedan deo Rame ne ostane po teen. Podjednako je va no da eksplozije dovedu do d ovoljne promene brzine kako bi svi preostali komadi proma ili Zemlju." General O'Tul naas predstavi sebi prizor d inovskog svemirskog broda koji u ni tava pet nuklearnih bombi. Nije to bila prijatna slika. Jednom, pre petnaest go dina, on i dvadeset drugih generala iz VEV-a odleteli su na ju ni Pacifik da posma traju eksploziju bombe od sto kilotona. In enjersko osoblje VEV-a ubedilo je polit ike voe i svetsku tampu da je po jedna nuklearna proba neophodna "otprilike svakih dvadeset godina" da bi se proverilo da li e sve staro oru je zaista moi da se upotre bi u sluaju vanredne situacije. O'Tul i njegova grupa posmatrali su demonstraciju , navodno da bi nauili to je vi e mogue o dejstvu nuklearnog oru ja. General O'Tul bio je duboko u svojim uspomenama, priseajui se u asa od koga je osetio trnce po kimi pred tom vatrenom loptom koja se uzdi e put mirnog neba ju no g Pacifika. Nije ni primetio kada mu je admiral Hajlman postavio pitanje. "Izvin i, Oto", ree on. "Misli su mi malo odlutale." "Pitao sam te ta misli , koliko e im biti potrebno da daju odobrenje za Troj stvo." "Misli , u na em sluaju?" ree O'Tul u neverici. "Razume se", odvrati Hajlman. "Ne mogu ni da zamislim", uzvrati O'Tul brzo. "Oru je je ukljueno u inventa r misije iskljuivo kao odbrambeno sredstvo od eventualnih neprijateljskih akcija Ramanaca. ak se seam i osnovnog scenarija - neizazvan napad tuinskog svemirskog bro da na Zemlju, sa kori enjem oru ja visoke tehnologije koja nadilaze sposobnosti na e od brane. Trenutna situacija je u potpunosti drugaija." Nemaki admiral stade da prouava amerikog kolegu. "Niko nije do sada mogao d a zamisli svemirski brod Ramu na kursu sudara sa Zemljom", ree Hajlman. "Ukoliko ne izmeni putanju, izbu ie ogromnu rupu u povr ini i baciti uvis toliku pra inu da e tem peratura iznad itavog sveta znaajno opasti tokom nekoliko godina... tako bar naunic i ka u." "Ali to je besmisleno", pobuni se O'Tul. "uo si raspravu tokom nedavne ko nferencije. Nijedna razumna osoba ne veruje da e Rama zaista udariti u Zemlju." "Sudar je samo jedan od nekoliko scenarija katastrofe. ta bi ti uinio da m ora da donese odluku? Uni tenje Rame je jedino bezbedno re enje. Niko ne gubi." Vidljivo potresen razgovorom, Majkl O'Tul se povue sa sastanka sa admiral om Hajlmanom i poe do svoje sobe. Prvi put otkako je do ao u vezu sa misijom "Njutn ", O'Tul pomisli da e mu mo da stvarno biti nareeno da upotrebi svoj RQ kod kako bi aktivirao oru je. Nikada ranije, ak ni na trenutak, nije mu palo na pamet da su bom be u metalnim kontejnerima u stra njem delu vojnog broda i ta vi e od sredstva sa uman jenje straha civilnih politiara. Dok je sedeo za kompjuterskim terminalom u svojoj kabini, zabruinuti O'T

ul priseti se rei Armanda Urbine, meksikog mirovnog aktiviste, koji je zagovarao p otpuno razoru anje nuklearnog arsenala VEV. "Kao to smo videli i u Rimu i u Damasku ", rekao je senjor Urbina, "ukoliko oru je postoji, mo e se upotrebiti. Samo ako oru j a uop te nema mo e biti jemstva da ljudska bia nikada vi e nee trpeti u ase nuklearnog uni enja." Riard Vejkfild nije se vratio pre spu tanja noi na Rami. Po to je komunikacion u stanicu Beta uragan izbacio iz upotrebe ("Njutn" je posmatrao otapanje Cilindr inog mora i nastajanje olujnih vetrova telemetrijskim ureajima relejno vezanim pre ko stanice Beta pre nego to je ova zamukla), Riard je izi ao iz dometa komunikacija kada se na ao na pola puta preko Sredi nje nizije. Njegova poslednja poruka Jano u Tab oriju, koji se dobrovoljno prijavio da opslu uje komunikacionu vezu, bila je tipino vejkfildovska. Dok su signali iz unutra njosti Rame slabili, Jano je, lakim tonom, pitao Riarda kako eli da ga upamte 'njegovi obo avaoci' u sluaju da ga 'proguta Veli ki galaktiki zloduh'. "Reci im da sam voleo Ramu ne mudro, ve predobro", uzviknu Riard u svoj ko munikator. " ta to bi?" bio je zbunjen Oto Hajlman. Admiral je do ao po Jano a da rasprav e neki in enjerski problem na "Njutnu". "Uni tio ju je", ree Jano , poku avajui bez uspeha da ponovo dobije signal. "Ko je koga uni tio... o emu to pria ?" "Nije bitno", odgovori Jano , okrete se u stolici i zalebde u vazduhu. "A sada, ta mogu da uinim za vas, Herr admirale?" Okolnost da se Riard nije vratio nikoga nije zabrinula sve do nekoliko sa ti posle sledee ramanske zore. Kosmonauti koji su ostali na "Njutnu" ubedili su s ebe prethodne noi da se Vejkfild zaneo nekim poslom ("Verovatno popravlja komunik acionu stanicu Beta", predlo i Jano obja njenje), izgubio raun o vremenu i odluio da ne poe sam na put nou. Ali kada se izjutra nije vratio, mrane slutnje poe e da pro imaju l nove posade. "Ne znam za to to ne priznamo", ree Irina Turgenjeva posle du eg utanja svih p risutnih za vreme obeda. "Ni Vejkfild se nee vratiti. tagod da je uhvatilo Takagi ij a i de ardanovu, uhvatilo je i njega." "To je sme no, Irina", odvrati strasno Jano . "Da", ree ona. "To si stalno govorio. Jo od samog poetka, kada je general B orzov iseen u komade. Zatim je posredi bio nesrean sluaj kada je rakoliki biot napa o Vilsona. Onda je kosmonaut de ardanova nestala je u prolazu..." "Sluajnosti", povika Jano , "sve sluajnosti!" "Ti si glup, Jano e", povika Irina na njega. "Svemu i svakome veruje . Treba da raznesemo ovu prokletu stvar u paramparad pre nego to donese jo ..." "Prekinite, prekinite", ree Dejvid Braun kada je dvoje istonoevropskih kol ega nastavilo da raspravlja u istom tonu. "U redu je", dodade general O'Tul. "Svi smo malo napeti. Nema potrebe da se svaamo." "Hoe li iko poi da potra i Riarda?" emocionalni Jano postavi pitanje nikome po sebno. "Ko bi bio toliko lud..." poe Irina. "Ne", ume a se admiral Hajlman vrsto. "Rekao sam mu da je ta poseta neovla te na i da neemo poi za njim ni pod kakvim uslovima. Osim toga, dr Braun i dvoje pilo ta ka u mi da jedva mo emo da odletimo sa dva 'Njutnova' broda kui uz osoblje koje na m je preostalo - a njihova analiza pretpostavljala je da je Vejkfild sa nama. Ne smemo vi e rizikovati." Nastala je duga i turobna ti ina za trpezarijskim stolom. "Planirao sam da ovo saop tim svima kada obrok bude gotov", ree konano Dejvid Braun i ustade pokraj stolice, "ali izgleda mi da bi grupi i sada koristile dobre vesti. Pre jedan sat primili smo nareenja. Treba da poemo prema Zemlji za S-14 dana, dakle kroz ne to ma nje od jednu sedmicu. Do tada emo uve bavati osoblje za nove zadatke, odmoriti se z a povratak kui i obezbediti da svi in enjerski sistemi 'Njutna' funkcioni u kako treb a." Kosmonauti Turgenjeva, Jamanaka i Sabatinijeva pokliem izrazi e odobravanje . "Ako se u meuvremenu ne predvia povratak na Ramu", upita Jano , "zbog ega toliko eka mo? Sigurno bismo se mogli dobro pripremiti i za tri do etiri dana."

"Ako sam dobro shvatio", odvrati dr Braun, "dvojica na ih vojnih kolega im aju poseban zadatak koji e im oduzeti najvei deo vremena - a i pone to od na eg - toko m sledea tri dana." Bacio je pogled na Hajlmana. "Hoe li da im ka e ?" Admiral Hajlman ustade sa svog mesta. "Treba najpre da raspravim pojedin osti sa generalom O'Tulom", ree on zvonkim glasom. "Objasniemo to svima izjutra." O'Tulu nije bilo potrebno da mu Hajlman poka e poruku koja je stigla pre s amo dvadeset minuta. Znao je ta u njoj stoji. U saglasnosti sa predvienom procedur om, tamo su se nalazile samo tri rei: Produ iti sa Trojstvom. 54. JEDNOM HEROJ Majkl O'Tul nije mogao da zaspi. Preturao se po krevetu, pu tao omiljenu m uziku i ponavljao nebrojeno puta "Zdravomariju" i "Oe na ". Ni ta nije vredelo. udeo j e za nekim skretanjem misli, neim to e ga naterati da zaboravi na du nosti i da da du i malo odu ka. "Produ iti sa trojstvom", ree on sebi najzad i usredsredi se na pravi razlo g svog nemira. ta je to tano znailo? Upotrebiti telekomandovane vilju kare, otvoriti kontejnere, izvaditi oru je (bilo je otprilike veliine fri idera), proveriti podsiste me, staviti bombe u nosae, preneti ih do glavine Rame, prebaciti do lifta za velik e terete... I ta jo ? - pomisli on. Jo jedna stvar. Nee oduzeti vi e od minuta po svakom or u ju, ali bila je daleko najva nija. Svaka bomba imala je udvojene male numerike tast ature sa strane. On i admiral Hajlman trebalo je da upotrebe tastature da ubace posebne redoslede brojeva - to se nazivalo RQ kodom - pre nego to se oru je moglo a ktivirati. Bez tih kodova bombe bi ostale apsolutno usnule zauvek. Prvobitne rasprave da li terba ukljuiti nuklearno oru je ili ne u ograniene zalihe "Njutna" odjekivale su nedeljama po hodnicima vojnih tabova VEV. Glasanje koje je usledilo okonano je neznatnom veinom. Odlueno je da "Njutn" ponese nuklearn o oru je, ali da bi se sti ala sveop ta zabrinutost, re eno je i da se sprovedu o tre bezb ednosne mere koje e ga sauvati od neovla ene upotrebe. Tokom istih sastanaka, vojno rukovodstvo VEV izbeglo je pobunu javnosti tako to je kao strogo poverljivu klasifikovalo injenicu da "Njutn" nosi nuklearne bombe na svoj sastanak sa Ramom. ak ni civilnim lanovima posade "Njutna" nije reeno za postojanje oru ja. Tajna radna grupa za bezbednosne procedure Trojstva sastala se sedam put a na etiri razliita mesta irom sveta pre lansiranja "Njutna". Da bi postupak kori enja uinili neosetljivim na neispravne elektronske signale, za aktiviranje oru ja odabr ane su rune komande. Na taj nain ni ludak na Zemlji ni prestravljeni kosmonaut na "Njutnu" nije mogao aktivirati proces prostom elektronskom komandom. Trenutni ef personala VEV, blistavi, ali bezoseajni privr enik discipline po imenu Kazuo Norimo to, izrazio je zabrinutost da je bez elektronskih komandi vojska previ e zavisna o d ljudi odabranih za misiju. Meutim, uveravali su ga da je daleko bolje zavisiti od nekog oficira na "Njutnu" nego se brinuti zbog teroriste ili fanatika koji bi nekako saznao za ifru za aktiviranje. Ali ta ako nekog od vojnih oficira misije "Njutn" zahvati panika? Kako za t ititi sistem od jednostranog ina nuklearnog rata nekog lana posade? Kada su raspra ve okonane, odabrani bezbednosti sistem bio je relativno jednostavan. Bie tri vojn a oficira u posadi. Svako od njih imae RQ kod poznat samo njemu. Runo uneseni poda ci bilo koja dva od tih dugih brojanih nizova aktivirae oru je. Sistem je na taj nain bio za tien i od neposlu nog i od prepla enog oficira. To je delovalo kao potpuno sigu rno re enje. Ali na a trenutna situacija nikada nije uzeta u obzir u analizama moguih sl uaja, pomisli O'Tul, dok je le ao na le aljki. U sluaju ma kakve opasnosti, bilo vojne ili civilne, svaki od nas trebalo je da odredi zamenika i da ga uputi u svoj ko d. Ali ko je mogao da pomisli da je operacija slepog creva opasna? Valerijev RQ umro je sa njim. to znai da sada sistem zahteva dvojicu od dvojice. O'Tul se preturi na stomak i pritisnu lice u jastuk. Sada je jasno shvat ao zbog ega je jo budan. Ako ne ubacim svoj kod, bombe se ne mogu upotrebiti. Pris etio se ruka na vojnom brodu sa Valerijem Borzovim i Otom Hajlmanom tokom spokojn

og putovanja prema Rami. "Re je o savr enom spoju discipline i uravnote enosti", na ali o se sovjetski general, "i to je verovatno odigralo ulogu u na em linom izboru. Oto e povui obara na najmanju provokaciju, a ti, Majkl, bie u agoniji oko moralnosti mak ar ti i ivot bio ugro en. Ja sam tu da razre im vor." Ali ti si mrtav, ree general O'Tul sebi, a nama je nareeno da aktiviramo b ombe. Digao se sa le aljke i pri ao radnom stolu. Kao to je radio itavog ivota kada bi se na ao suoen sa dono enjem neke te ke odluke, O'Tul izvadi malu elektronsku bele nicu i z d epa i napravi dve kratke liste, jednu koja je sumirala razloge da sledi nareenj a za uni tenje Rame i drugu koja je sadr ala razloge protiv toga. Nije imao strogo l ogikih razloga da se suprotstavi naredbi za uni tenje - d inovska letelica verovatno je be ivotna ma ina, troje njegovih kolega gotovo je sigurno mrtvo, a nagove tena je n ipo to bezazlena pretnja Zemlji. Ali O'Tul je ipak oklevao. Bilo je neeg u ispoljav anju tako izrazitog neprijateljstva to je vrealo njegova oseanja. Vratio se na le aljku i okrenuo na lea. Dragi bo e, pomoli se on, zagledan u tavanicu, kako da znam ta je ispravno u ovoj situaciji? Molim te, poka i mi put. Samo trideset sekundi po to ga je probudio jutarnji alarm, Oto Hajlman zau blago kucanje po vratima. General O'Tul ue nekoliko trenutaka potom. Amerikanac j e ve bio obuen. "Rano si ustao, Majkl", ree admiral Hajlman, pipajui za jutarnjom ka fom, koja se ve pet minuta automatski grejala. " eleo sam da porazgovaram sa tobom", ree O'Tul prijatnim glasom. Uviavno je saekao da Hajlman uzme kafu. "O emu?" upita admiral. " eleo bih da odlo i jutarnji sastanak." "Za to?" odvrati Hajlman. "Potrebna nam je pomo ostatka posade, kao to smo t i i ja zakljuili sino. to du e ekamo sa poetkom, vei su izgledi da e nam odlo iti pola "Jo nisam spreman", ree O'Tul. Obrve admirala Hajlmana se namrgodi e. Ispio je dugi gutljaj kafe i osmotr io sadruga. "Shvatam", ree on tiho. "A ta ti je jo potrebno pre nego to bude spreman? " "Hteo bih da porazgovaram sa nekim, mo da sa generalom Norimotom, da bih s hvatio zbog ega uni tavamo Ramu. Znam da smo ti i ja jue razgovarali o tome, ali hou da ujem razloge osobe koja daje nareenja." "Du nost je oficira da sledi nareenja. Postavljanje pitanja mo e se smatrati za prekr aj discipline..." "Shvatam ja sve to, Oto", prekide ga O'Tul, "ali nismo u ratnom stanju. Ne odbijam da se pokorim naredbi. Samo elim da budem siguran..." Glas mu se uti a i O'Tul se zagleda u daljinu. "Siguran u ta?" upita Hajlman. O'Tul duboko udahnu. "Siguran da radim pravu stvar." Organizovan je video sastanak sa Norimotom i uobiajeni skup posade "Njutn a" je odlo en. Po to je u Amsterdamu bila duboka no, pro lo je neko vreme pre nego to je ifrovana poruka mogla biti poslata i predstavljena efu osoblja VEV. Na svoj tipini nain, general Norimoto je zatim zahtevao jo nekoliko sati da pripremi svoj odgovo r, kako bi mogao da dobije "zajedniko mi ljenje osoblja" o onome to e rei generalu O'T ulu. General i admiral Hajlman sedeli su zajedno u vojnom kontrolnom centru " Njutna" kada je poela Norimotova emisija. General Norimoto bio je odeven u punu v ojnu uniformu. Nije se nasme io kada je pozdravio oficire "Njutna". Stavio je naoar e i poeo da ita pripremljeni tekst. "Generale O'Tule, pa ljivo smo razmotrili pitanja sadr ana u va oj poslednjoj emisiji. Sve va e nedoumice nalazile su se na spisku tema razmatranih ovde na Zeml ji pre nego to smo doneli odluku da nastavimo sa 'Trojstvom'. Prema posebnim uslo vima sadr anim u operativnim protokolima MSA-VEV, vi i ostatak vojnog personala 'N jutna' trenutno ste deo mog posebnog osoblja; prema tome, ja sam va naredbodavni oficir. Poruku koja vam je odaslata morate smatrati nareenjem." Na licu generala Norimota naas se pojavi titraj osmeha. "Pa ipak", nastav i on da ita, "zbog znaaja akcije sadr ane u nareenju i va e oevidne zabrinutosti u vezi sa njenim posledicama, evo tri obrazlo enja koja bi trebalo da vam pomognu da shva tite na u odluku:

Jedan. Ne znamo da li je Rama prijateljski ili neprijateljski nastrojen. Nemamo naina da doemo do dodatnih podataka koji nam mogu pomoi da to razre imo. Dva. Rama juri prema Zemlji. Mogao bi udariti u na u matinu planetu, preduz eti neprijateljske akcije po to se jednom nae u na oj okolini, ili izvr iti dobroinstva o kojima u ovom asu ne mo emo ni ta znati. Tri. Izvoenjem 'Trojstva' dok je Rama jo na deset ili vi e dana daleko, mo emo jemiti bezbednost planete, bez obzira na Ramine namere ili budue akcije." General je zastao na najkrai trenutak. "To je sve", zakljui on. "Nastavite sa 'Trojstvom'." Ekran se ugasi. "Jesi li zadovoljan?" upita Hajlman. "Pretpostavljam", uzdahnu O'Tul. "Nisam uo ni ta novo, ali drugo nije treba lo ni da oekujem." Admiral Hajlman pogleda na sat. "Protraili smo gotovo itav dan", ree on. "H oemo li da odr imo sastanak posade posle veere?" "Bolje ne", odvrati O'Tul. "Ova epizoda me je iznurila, a sino jedva da s am uop te spavao. Vi e bih voleo da saekamo do jutra. Ujutro, general O'Tul nije do ao na sazvani sastanak posade. Telefonirao j e Hajlmanu i zamolio generala da nastavi raspravu bez njega. O'Tul se izvinio da je 'gadno pokvario stomak'. Sumnjao je da admiral Hajlman veruje u njegovo opra vdanje, ali to zapravo nije bilo bitno. O'Tul je pratio sastanak na televizoru u svojoj kabini i nijednom ga nij e ni prekinuo da bi ne to rekao. inilo se da nijedan kosmonaut nije iznenaen to "Njut n" nosi nuklearni arsenal. Hajlman je temeljito objasnio ta treba da se radi. Zat ra io je pomo Jamanake i Taborija, kao to su se dogovorili on i O'Tul, i u kratkim c rtama izlo io redosled dogaaja koji e biti zakljueni upotrebom oru ja u unutra njosti Ram e za sedamdeset dva sata. To bi posadi ostavilo jo tri dana da se pripremi za pol azak. "Kada e bombe eksplodirati?" upita nervozno Jano Tabori po to je admiral Haj lman zavr io. "Bie pode ene da eksplodiraju ezdeset sati posle na eg predvienog polaska. Prem a analitikim modelima, trebalo bi da izaemo iz oblasti razletanja odlomaka za dvan aest sati, ali iz razloga bezbednosti odreeno nam je u proceduri da oru je ne bude aktivirano dok se ne budemo nalazili na dvadeset etiri asa leta odavde... Ukoliko nam polazak bude odlo en zbog neke krize, uvek mo emo poni titi vreme detonacije elekt ronskom komandom." "To zvui ospokojavajue", primeti Jano . "Ima li jo pitanja?" upita Hajlman. "Samo jedno", ree Jano . "Dok razme tamo stvari po unutra njosti Rame, pretpost avljam da bi bilo u redu ako malo pogledamo unaokolo u potrazi za na im izgubljeni m prijateljima. U sluaju da mo da lutaju..." "Rokovi su vrlo uski, kosmonaute Tabori", odvrati admiral, "a za samo po stavljanje u unutra njosti Rame imamo na raspolaganju tek nekoliko sati. Na nesreu, zbog odlaganja poetka ove opercije, instaliraemo oru je na predvieni polo aj dok u Ram i bude mrak." Sjajno, pomisli O'Tul u svojoj kabini. Jo jedna stvar na moju du u. Ali, sv e u svemu, admiral Hajlman je izvanredno vodio sastanak. Ba lepo to Oto ni ta nije r ekao o kodu, pomisli O'Tul. Verovatno je zakljuio da u se opametiti. I po svoj pri lici je u pravu. Kada se O'Tul probudio posle kratkog spavanja, ve je pro ao ruak i on je umi rao od gladi. Nije bilo nikog u trpezariji osim Franeske Sabatini; dovr avala je ka fu i prouavala neke in enjerske podatke na kompjuterskom monitoru. "Jesi li bolje, Majkl?" upita ona kada ga je ugledala. Klimnuo je. " ta to ita ?" upita O'Tul. "Uputstvo za izvr ni softver", odvrati Franeska. "Dejvid se veoma brine da bez Vejkfilda neemo znati ak ni da li 'Njutnov' softver radi ispravno ili ne. Sada uim kako da oitam dijagnostiki izlaz samotestiranja." "Auf", zviznu O'Tul. "To je poprilino te ko za jednog novinara." "Pa ba i nije toliko zapetljano." Franeska se nasmeja. "A i izuzetno je lo gino. Mo da u u sledeoj karijeri biti in enjer." O'Tul napraviu sebi sendvi, uze pakovanje mleka i pridru i se Franeski za st

olom. Stavila je ruku na njegovu podlakticu. "Kada ve priamo o buduim karijerama, M ajkl, jesi li razmislio o svojoj?" On je pogleda upitno. "O emu to pria ?" "Nalazim se u stupici svoje uobiajene profesionalne nedoumice, dragi moj prijatelju. Moje du nosti kao novinara u neposrednom su sukobu sa mojim oseanjima." O'Tul prestade da vae. "Hajlman ti je rekao?" Klimnula je. "Nisam glupa, Majkl. Otkrila bih pre ili kasnije. A to je v elika, velika pria. Mo da jedna od najveih na misiji. Mo e li da predstavi sebi naslov v eernjih novina: 'Ameriki general odbija da izvr i nareenje da uni ti Ramu. Direktan pre nos u pet!'?" General poe da se brani. "Nisam odbio. Procedura 'Trojstva' ne zahteva da ubacim kod sve dok oru je ne bude izvaeno iz kontejnera..."

"I bude sremno za sme tanje u nosae", dovr i Franeska reenicu. " to e se dogoditi kroz otprilike osamnaest asova. Sutra izjutra, ako sam tano izraunala... Nameravam da budem u blizini kako bih snimala taj istorijski dogaaj." Digla se od stola. "I , Majkl, ukoliko se to pita , nisam pomenula tvoju poruku Norimotu ni u jednom izv e taju. Mo da u tvoj razgovor sa njim pomenuti u svojim memoarima, ali njih neu objavi ti bar u sledeih pet godina." Franeska se okrete i zagleda pravo u O'Tulove oi. "Preko noi e se od meunarodn og heroja pretvoriti u propalicu, prijatelju moj. Nadam se da se vrlo, vrlo pa lji vo razmotrio svoju odluku." 55. MIKAELOV GLAS General O'Tul proveo je po podne u svojoj kabini i pratio na monitoru ka ko Tabori i Jamanaka proveravaju nuklearno oru je. Bio je izuzet, zbog svog navodn og poremeaja stomaka, sa propisanog zadatka provere nuklearnog oru ja. Procedura je bila iznenaujue jednostavna i neposredna; nikome ne bi palo na pamet da joj je ci lj da se uni ti najvelianstvenija konstrukcija koju je oveanstvo ikada ugledalo. Pre veere O'Tul posla poziv svojoj eni. "Njutn" se sada velikom brzinom pr ibli avao Zemlji i ka njenje izmeu predaje i prijema bilo je krae od tri minuta. Staro modni dvosmerni razgovori ponovo su postali mogui. Njegov razgovor sa Ketlin bio je srdaan i ticao se svakida njih stvari. General O'Tul nakratko pomisli da podeli svoju moralnu dilemu sa enom, ali je shvatio da videofon nije siguran i odluio je da to ne uini. Oboje su izrazili uzbuenje to e se ponovo videti u bliskoj budunosti. General je veerao sa posadom. Jano je bio u jednom od svojih galamd ijskih r aspolo enja i zabavljao je ostale priama o popodnevu sa "mecima", kako je uporno na zivao nuklearne bombe. "U jednom asu", ree Jano Franeski, koja se neprekidno smejala otkako je pria poela, "poslagali smo sve metke na tlo i poreali ih u niz, kao domi ne. Tako sam prepao Jamanaku da se usrao od straha. Preturio sam prednju i sve o stale su odmah popadale, klang, bang, u svim pravcima. Hiro je bio sigurn da e ek splodirati." "Zar nisi pomislio da mo e da o teti neku kritinu komponentu?" upita Dejvid Bra un. "Nisam", odvrati Jano . "Uputstva koja mi je dao Hajlman ka u da ne bih moga o da o tetim te stvari ni da ih bacim sa vrha Trampovog tornja. Osim toga", dodade on, "jo nisu funkcionalne. Je li tako, Herr admirale?" Hajlman klimnu, a Jano se baci na novu priu. General O'Tul odluta u mislim a, uzalud se upirui da odagna poreenje tih metalnih predmeta na vojnom brodu sa peu rkastim oblakom na Pacifiku... Franeska prekide njegovo sanjarenje. "Ima hitan poziv na privatnoj vezi, M ajkl", ree ona. "Predsednik Botvel e govoriti kroz tobom za pet minuta." Razgovor za stolom se prekide. "Pa", ree Jano sa osmehom, "mora biti da si krupna zverka. Ne poziva puca Botvel bilo koga." General O'Tul se pristojno izvini svima za stolom i ode u svoju kabinu. Mora biti da zna, razmi ljao je dok je nestrpljivo ekao na vezu. Ali, razume se. On je predsednik Sjedinjenih Dr ava. O'Tul je bio obo avatelj bezbola, a njegov omiljeni tim bili su Red Soksi

iz Bostona. Bezbol je ukinut u jeku Velikog haosa, godine 2141, ali nova grupa v lasnika vratila je lige etiri godine kasnije. Kada je Majkl imao est godina, 2148, njegov otac odveo ga je do Fenvej Doma da gleda utakmicu izmeu red Soksa i havan skih Hurikejna. Bio je to poetak ivotne ljubavi za O'Tula. erman Botvel bio je levoruku puca za Red Sokse izmeu 2172. i 2187. Bio je i zuzetno popularan. Roen je u Misuriju, a njegova prirodna skromnost i staromodna posveenost te kom radu bili su isto tako izuzetni kao i 527 pogodaka koje je postig ao tokom svojih esnaest godina u prvoj ligi. Tokom poslednje godine njegove bezbo l karijere, Botvelova ena poginula je u u asnoj nesrei na moru. ermanova odluka bez i kakvog roptanja da se posveti odgovornosti podizanja dece kao jedini roditelj bi la je hvaljena na sve strane. Tri godine kasnije, kada se o enio Lindom Blek, dragom kerkom guvernera Tek sasa, mnogima je postalo oigledno da erman ima na umu politiku karijeru. Napredovao je velikom brzinom. Najpre pomonik guvernera, a zatim guverner i predsedniki kand idat. Godine 2196. ubedljivom veinom izglasan mu je pristup u Belu kuu; predvialo s e da e glatko pobediti kandidata hri anskih konzervativaca na iduim op tim izborima 220 0. "Halo, generale O'Tule", ree ovek u plavom odelu, sa prijateljskim osmehom , koji se pojavio na ekranu. "Ovde erman Botvel, tvoj predsednik." Predsednik nije koristio bele ke. Nagao se napred u jednostavnoj stolici, laktova oslonjenih na butine i aka sklopljenih ispred sebe. Govorio je kao da sed i pored generala O'Tula u neijoj dnevnoj sobi. "Pratio sam misiju 'Njutn' sa velikim zanimanjem - kao i svi ostali u mo joj porodici, ukljuujui Lindu i etvoro dece - jo od lansiranja. Ali naroito sam pa ljiv postao u poslednjih nekoliko nedelja, otkako ssu se tragedije okomile na vas i va im hrabrim kolegama. Uf, uf. Ko bi ikada i pomislio da takve stvari kao to je ra manski brod mogu uop te da postoje. Stvarno je to neverovatno... Uglavnom, ako sam dobro razumeo na e predstavnike u VEV-u, izdata je nared ba da se uni ti Rama. Ja znam da se takve odluke ne donose lako i da zahtevaju ogr omnu odgovornost od ljudi kao to ste ti. Pa ipak, ubeen sam da je to pravi potez. Da, generale moj, ja znam da je to ispravno. A tu vam je i moja kerka Kor tni - ima osam godina - koja se budi se morama skoro svake noi. Gledali smo kada ste poku avali da uhvatite onog bi-ota, onog to izgleda kao rak, i jao, to je bilo stvarno u asno. Sada Kortni zna - sve je bilo na televiziji - da Rama ide di-rektn o na Zemlju i stvarno se pla i. Prestravljena je. Misli da e itavu dr avu preplaviti t e stvari to lie na rakove i da e nju i njene prijatelje raskomadati kao novinara Vi lsona. Govorim vam sve ovo, generale, zato to znam da ste suoeni sa velikom odluk om. A uo sam u poverenju da mo da oklevate da uni tite taj avolski svemirski brod i sv a njegova uda. Ali, generale, ja sam priao Kortni o vama. Rekao sam joj da ete vi i va a posada razneti Ramu u parie znatno pre nego to stigne do Zemlje. Zato sam zvao. Da vam ka em da raunam na tvas. Ba kao i Kortni."

General O'Tul je mislio, pre nego to je saslu ao predsednika, da e moi da isk oristi njegov poziv i izlo iti svoju nedoumicu pred voom naroda Amerike. Zami ljao je da bi ak mogao da upita pucaa Botvela o prirodi vrste koja uni tava da bi se za titil a pred pretnjom koja nije mnogo verovatna. Ali posle praktino savr enog kratkog gov ora biv eg igraa bezbola, O'Tul nije imao ni ta da ka e. Kako da odbije da usli i takvu mo bu? A sve Kortni Botvel sa itave planete raunale su na njega. Po to je odspavao pet sati, O'Tul se probudi u tri asa. Bio je svestan da j e suoen sa najva nijim odlukom svog ivota. inilo mu se da je sve to je dotad radio, nj egova karijera, religijske studije, ak i porodine delatnosti, predstavljalo samo p ripremu za ovaj trenutak. Bog mu je poveruo veliku odluku. Ali ta je Bog eleo da ui ni? O'Tulovo elo obli se znojem kada je klekao pred Isusovom slikom na krstu iza stola. Dragi Gospode, ree on i ozbiljno sklopi dlanove, as mi se primakao, a ja i dalje ne vidim jasno volju tvoju. Bilo bi mi lako da samo sledim nareenja koja s u mi data i da uinim ono to svi ele. Ali da li je to i tvoja elja? Kako da budem sig uran?" Majkl O'Tul sklopi oi i poe da se moli da mu se uka e pravac, sa arom koji je

prevazilazio sve to je do tada osetio. Dok se molio, prisetio se drugog vremena, pre mnogo godina, kada je bio mladi pilot koji je radio u okviru privremenih mi rovnih snaga u Gvatemali. O'Tul i njegovi ljudi probudili su se jednog jutra i o tkrili da su njihovu malu vazduhoplovnu bazu potpuno opkolili desniarski terorist i koji su poku avali da obore na kolena mladu i neiskusnu demokratsku vladu. Subve rzivci su eleli avione. U zamenu za njih jemie bezbedan prolaz za O'Tula i njegove ljude. Major O'Tul uzeo je petnaest minuta da razmisli i da se pomoli pre nego t o je odluio da se upusti u borbu. U nastaloj bitki avioni su uni teni, a gotovo pol ovina njegovih ljudi je izginula, ali simboliko upori te protiv terorizma ohrabrilo je mladu vladu i mnoge druge u Srednjoj Americi u vreme kada su se siroma ne zeml je oajniki borile da prevaziu opusto enost posle dve decenije krize. O'Tul je dobio o rden asti, najvi e odlikovanje VEV-a, za svoje poduhvate u Gvatemali. Na palubi "Njutna", mnogo godina kasnije, proces odluivanja generala O'Tu la bio je znatno manje jednostavan. U Gvatemali mladi major nije morao mnogo da se pita o moralnosti svoga ina. Meutim, dobijeno nareenje da uni ti Ramu bilo je sasv im drugaije. Prema O'Tulovom mi ljenju, tuinski brod nije preduzeo nikakve ratoborne korake. Osim toga, on je znao da je naredba bila zasnovana pre svega na dva inio ca: strahu od toga ta bi Rama mogao da uini i galami ksenofobinog javnog mnjenja. I storijski posmatrano, i strah i javno mnjenje bili su na ravom glasu zbog svoje n epostojanosti u pogledu moralnosti. Kada bi nekako mogao da dozna ta je prava nam era Rame, onda bi mogao... Pod slikom Isusa iza radnog stola u njegovoj kabini nalazio se mali kip mladog oveka kovrd ave kose i krupnih oiju. Ta figura svetog Mikaela od Sijene prati la je O'Tula na svim putovanjima na koja je i ao otkako se venao sa Ketlin. Kada mu je pogled pao na statuu, u glavi mu se rodi jedna pomisao. General O'Tul otvori jednu ladicu u svom stolu i izvadi elektronsku svetu knjigu. Ukljuio je napajanj e, proverio meni svete knjige i pristupio listi propovedi Svetog Mikaela. Pod odrednicom 'Rama' general pronae skupinu razliitih srodnih referenci. Onu koju je tra io bila je jedina oznaena masnim slovima. Taj referenca predstavlja la je znamenitu sveevu 'Raminu propoved', izreenu u logoru pred grupom od pet hilj ada Mikealovih sledbenika tri nedelje pre holokasta u Rimu. O'Tul poe da ita. "Moje dana nje obraanje elim da posvetim temi koju je pomenula sestra D udi na na em savetu, naime, ta je osnova moje izjave da bi vanzemaljski svemirski brod zv ani Rama mogao lako biti prva obznana drugog dolaska Hristovog. Shvatite da u ov om asu nemam nikakvih jasnih otkrovenja ni u jednom, ni u drugom smeru; meutim, Bo g mi je nagovestio da e glasnici sledeeg dolaska Hrista morati da budu izuzetni, i li ih narodi Zemlje uop te nee opaziti kao takve. Puki aneo ili dva to duvaju u trube na nebu nee biti dovoljni. Glasnici moraju poiniti zaista spektakularne stvari da bi privukli pa nju. Postoji prethodni sluaj, utvren u proroanstvima Starog zaveta, koja previaju dolazak Hrista, o proroanskim najavama to se obznanjuju na nebu. Ilijine koije beh u Rama tih vremena. One su, u tehnolo kom pogledu, podjednako nadma ivale mogunosti p oimanja posmatraa kao to je to danas sa Ramom sluaj. U tom smislu, postoji odreena s kladnost, simetrija koja nije bez saglasnosti sa Bo jim redom. Ali ono to je najvema ulilo nadu u vezi sa dolaskom prvog svemirskog broda Rama pre osam godina - a ka em 'prvog' zato to sam siguran da e ih biti jo - jeste o kolnost da je taj dolazak nagnao oveanstvo da o sebi pone da razmi lja u vanzemaljsko j perspektivi. Preesto ograniavamo sopstvene predstave Boga, pa, shodno tome, i so pstvene duhovnosti. Mi pripadamo Vaseljeni. Mi smo njena deca. ista je sluajnost t o to su se na i atomi uzdigli do svesti ovde, na ovoj posebnoj planeti. Rama nas prisiljava da razmi ljamo o sebi, i o Bogu, kao o biima Vaseljene. Znamenje je Njegove mudrosti to to upravo sada alje takvog glasnika. Jer kao to sa m rekao mnogo puta, ve mnogo kasnimo sa svojom konanom evolucijom, sa shvatanjem d a je itava ljudska rasa jedinstveni organizam. Pojavljivanje Rame novi je signal da je do lo vreme da se promenimo i da ponemo konanu evoluciju." General O'Tul spusti svetu knjigu i protrlja oi. itao je propoved i ranije , zapravo neposredno pre nego to e se u Rimu sresti sa papom, ali mu se nekako tad a nije inio toliko va na kao sada. Dakle, ta si ti, Ramo? - upita se on. Pretnja po

Kortni Botvel ili glasnik Hristovog drugog dolaska? Tokom sata pre doruka general O'Tul je i dalje oklevao. Uistinu nije znao kakva e mu biti odluka. Na njemu je te ko poivala injenica da mu je upueno neposredno nareenje pretpostavljenog oficira. O'Tul je bio sasvim svestan da se zakleo, kad a se prihvatio du nosti, ne samo da e izvr avati nareenja, ve i da e braniti sve Kortni Botvel sa cele planete. Da li je imao ikakvih dokaza da je ova posebna naredba t oliko nemoralna da treba da prekr i datu zakletvu? Sve dok je general O'Tul o Rami mislio kao o obinoj ma ini, nije bilo prete k o da uestvuje u njegovom uni tenju. Na kraju krajeva, taj in nee ubiti nijednog Raman ca. Ali ta je ono Vejkfild rekao? Da je ramanski svemirski brod verovatno intelig entniji od ijednog ivog bia na Zemlji, ukljuujui tu i ljude? A zar ne bi trebalo da nadmona ma inska inteligencija ima posebno mesto meu Bo jim tvorevinama, mo da ak iznad n i ih oblika ivota? General O'Tul najzad popusti pred umorom. Naprosto mu nije preostalo dov oljno energije da se uhvati uko tac sa beskonanom bujicom pitanja bez odgovora. Uz oklevanje, odluio je da prekine unutra nju raspravu i da se pripremi da izvr i nareenj a. Njegov prvi in bio je da upamti svoj RQ kod, posebni niz od 50 celih broj eva izmeu 0 i 9 koji su znali samo on i procesori unutar nuklearnog oru ja. O'Tul j e lino uneo svoj kod i proverio da li je ispravno zapamen u svakom oru ju pre nego to je misija "Njutn" lansirana sa Zemlje. Niz brojeva bio je dug da bi se sasvim s manjili izgledi da se on otkrije elektronskom rutinom za pretra ivanje. Svakom voj nom oficiru sa "Njutna" savetovano je da naini takav niz koji zadovoljava dva kri terijuma: ko treba da bude gotovo nemogue zaboraviti i ne sme biti ne to jednostavn o, kao svi telefonski brojevi u porodici, ne to to bi spolja nja strana mogla lako da pronae u njihovim linim podacima. Iz sentimentalnih razloga, O'Tul je eleo da devet brojeva u kodu budu nje gov datum roenja, 29.3.'42. i datum roenja njegove ene, 7.2.'46. Znao je da bi svak i strunjak za de ifrovanje smesta potra io tako oigledan izbor i zato je general odluio da sakrije datume roenja meu pedeset brojeva. Ali ta je bilo sa preostalim etrdeset jednim brojem? Taj broj, etrdeset jedan, zaokupljao je O'Tula jo od one zabave sa pivom i picom na njegovoj drugoj godini na MIT-u. Tada je jedan od njegovih dru gova, blistavi mladi numeriki teoretiar ije ime je davno zaboravio, rekao O'Tulu, u sred neke pijane rasprave, da je 41 "vrlo poseban broj, poetni celi broj u najdu em neprekidnom nizu kvadratnih prostih brojeva." O'Tul nikada nije u potpunosti shvatio na ta se tano misli pod izrazom "kv adratni prosti broj". Meutim, shvatao je, i to ga je opinilo, da se niz 41, 43, 47 , 53, 61, 71, 83, 97 i tako dalje - gde se svaki sledei broj dobija uveanjem razli ke prethodna dva broja za dva - sastoji od tano etrdeset uzastopnih prostih brojev a. Niz prostih brojeva zavr avao se tek kada se ispostavilo da etrdeset prvi lan nij e vi e prosti broj - naime 41x41=1681. O'Tul je podelio tu malu informaciju sa nek im samo jednom u ivotu - sa svojom enom Ketlin na njen etrdeset prvi roendan - ali j e ona na to reagovala tako ravnodu no da je on vi e nikada nije nikome pomenuo. Ali bila je savr ena za njegovu tajnu ifru, naroito ukoliko bi je valjano sa krio. Da bi nainio svoj broj od pedeset cifara, general O'Tul je najpre sastavio niz od etrdeset jednog broja, od kojih je svaki bio zbir prve dve brojke u odgova rajuem lanu specijalnog niza kvadratnih prostih brojeva koji poinje sa 41. Na taj n ain, "5" je bio poetni broj, koji je predstavljao 41, "7" je bio za 43, "1" za 47 (4+7=11, a zatim se izvr i "odsecanje" desetice), "8" za 53 i t dalje. O'Tul je za tim razmestio brojeve dva datuma roenja, koristei preokrenuti Fibonaijev niz (34, 2 1, 13, 8, 5, 3, 2, 1, 1) da odredi polo aj devet novih brojki u prvobitnom nizu od etrdeset jednog broja. Nije bilo lako upamtiti taj broj, ali general nije eleo da ga zapi e i da g a nosi do procesa aktiviranja. Kada bi zapisao svoj kod, onda bi svako mogao da ga upotrebi, sa njegovim dopu tenjem ili bez njega, i mogunost da se predomisli bil a bi mu uskraena. Jednom kada je upamtio niz, O'Tul je uni tio sve svoje proraune i vratio se u trpezariju da dorukuje sa ostalim kosmonautima. "Evo ti jednog primerka mog koda, Franeska, i jedan za tebe, Irina, a pos lednji ide Hirou Jamanaki. Izvini, Jano e", ree admiral Hajlman sa irokim osmehom, "

ali ponestalo mi je metaka. Mo da e general O'Tul dopustiti da unese njegov kod u ne ku bombu." "U redu je, Herr admirale", ree Jano suvo. "U ivotu mogu bez nekih povlasti ca." Hajlman je pravio veliku predstavu od aktiviranja nuklearnog oru ja. Svoj broj od pedeset brojki od tampao je u vi e primeraka i u ivao je obja njavajui kosmonauti ma koliko je bio pametan kada je smi ljao kod. A sada, sa neuobiajenom velikodu no u, do zvoljavao je ostatku posade da uestvuje u procesu. Franeski se to dopalo. O'Tulu pade na pamet da je verovatno Franeska predl o ila takvu predstavu Hajlmanu, ali general nije traio vreme na razmi ljanje o tome. O'Tul je bio previ e zauzet zapanjeno u zbog toga kako je miran postao. Posle duge ag onije kopanja po sopstvenoj du i, izgledalo je da e obaviti svoju du nost bez tegoba. Admiral Hajlman se zbunio dok je unosio svoj kod (priznao je da je nervo zan) i privremeno je izgubio raun gde je stao u nizu. Sistemski in enjeri predvidel i su takvu mogunost u ugradili su dve svetiljke, jednu zelenu i jednu crvenu, odm ah iznad numerike tastature na boku bombe. Posle svakog desetog broja jedna od dv e svetiljke osvetlila bi se, pokazujui da li je prethodna dekada brojeva uspe no up oreena. Komitet za bezbednost izrazio je zabrinutost da takva "dodatna" osobina k vari sistem (lak e je de ifrovati pet nizova od po deset brojeva nego jedan od pedes et), ali ponavljani testovi sa ljudstvom pre lansiranja pokazivali su da su svet la neophodna. Na kraju druge dekade brojki, pred Hajlmanom je zatreptala crvena svetil jka. "Ne to sam pogre io", ree on, oigledno se postidev i. "Glasnije", ree Franeska sa mesta na kom je snimala. Ve to je kadrirala cere moniju, tako da su i oru je i nosai bili u kadru. "Pogre io sam", izjavi admiral Hajlman. "Sva ta galama mi je skrenula pa nju . Moram saekati trideset sekundi pre nego to ponovo ponem." Kada je admiral Hajlma uspe no dovr io svoj kod, dr Braun je uneo kod za akt ivaciju drugog oru ja. inilo se da se gotovo dosauje; u svakom sluaju nain na koji je po tastaturi nimalo nije odavao odu evljenje. Irina Turgenjeva aktivirala je treu b ombu. Dala je kratku, ali temperamentnu izjavu koja je podvlaila njeno verovanje da je uni tenje Rame apsolutno neophodno. Ni Hiro Jamanaka ni Franeska ni ta nisu rekli. Meutim, Franeska je ostavila u tisak na ostatak posade time to je svojih prvih trideset brojeva unela iz seanja. Budui da - bar zvanino - sve do pre jednog sata nije imala prilike da vidi Hajlman ove brojeve i da od tada nije bila nasamo du e od dva minuta, njeno postignue je bi lo zaista izuzetno. Potom je do ao red na generala O'Tula. Vedro se sme kajui, lako je pri ao prvom oru ju. Ostali kosmonauti zapljeska e, izra avajui time po tovanje prema generalu i priz najui njegovu unutra nju borbu. On je zamolio sve prisutne da ute, objasniv i da je up amtio itav niz brojeva. Onda je O'Tul uneo prvu dekadu brojki. Zastao je na sekundu kada je zablistalo zeleno svetlo. U tom trenutku u umu mu blesnu slika sa jedne freske na drugom spratu hrama svetog Mikaela u Rimu . Mladi ovek u plavoj odori, oiju dignutih prema nebesima, stajao je na stepeni tu s pomenika Vitorija Emanuela i izgovarao molitvu pred mno tvom punim po tovanja. Gener al O'Tul zau glas, glasno i razgovetno. Glas je rekao: "Ne." General se hitro okrete. "Da li je neko ne to rekao?" upita on, zagledan u ostale kosmonaute. Oni zavrte e glavama. Zbunjen, poku ao je da se priseti druge de kade brojki. Ali nije vredelo. Srce je poelo da mu vratolomno bije. Um mu je pona vljao i ponavljao: Kakav je to bio glas? Njegove odlunosti da izvr i du nost nestade. Majkl O'Tul duboko udahnu, ponovo se okrete i poe preko ogromnog doka. Ka da je pro ao pokraj svojih zapanjenih kolega, admiral Hajlman povika: " ta to radi ?" "Idem u svoju sobu", ree O'Tul, ne prekidajui hod krupnim koracima. "Zar nee da aktivira bombe?" uzvrati dr Braun iza njega. "Ne", odvrati general O'Tul. "Bar ne za sada." 56. USLI ENA MOLITVA General O'Tul ostao je u svojoj kabini do kraja dana. Admiral Hajlman na

vratio je otprilike jedan sat po O'Tulovom neuspehu da unese kod. Posle kratkog, neobaveznog razgovora (Hajlman je bio u asan u takvim stvarima), admiral postavi glavno pitanje. "Jesi li spreman da nastavi aktiviranje?" O'Tul zavrte glavom. "Jutros sam mislio da jesam, Oto, ali..." Nije bilo potrebe da i ta vi e ka e. Hajlman se di e sa stolice. "Naredio sam Jamanaki da odnese prva dva metka do prolaza u Rami. Bie tamo do veere ukoliko se predomisli . Ostala tri ostae za sad a na doku." Zagledao se u svog kolegu nekoliko sekundi. "Nadam se da e uskoro doi s ebi, Majkl. Ve imamo gadnih nevolja sa tabom." Kada je Franeska do la sa kamerom dva sata kasnije, na osnovu njenog izbora rei bilo je jasno da je stav prema generalu, bar meu preostalim kosmonautima, da O'Tul pati od akutne nervne napetosti. Nije bio nepokoran. Nije davao nikakve iz jave. Niko od ostalih lanova posade ne bi podnosio ove alternativne mogunosti, jer bi u poreenju sa ovim sve delovale ravo. Ne, bilo je oigledno da ne to nije u redu s a njegovim ivcima. "Rekla sam svima da te ne uznemiravaju pozivima", ree Franeska samilosno, kada se obazrela po kabini, dok je njen televizijski um ve kadrirao prizore za pr edstojei intervju. "Telefoni su zvrjali kao ludi, naroito otkako sam jutros poslal a traku." Pri la je radnom stolu, gledajui predmete po njemu. "Da li je to Mikaek o d Sijene?" upita Franeska i podi e malu statuu. O'Tul uspe da se bledo nasme i. "Da", ree on. "A mislim da zna i ko je ovek n a krstu sa one slike." "Vrlo dobro", odvrati Franeska. "Vrlo dobro, zaista... Slu aj, Majkl, ti zn a ta sledi. elela bih ovaj intervju da bih te predstavila u najboljoj moguoj svetlos ti. Nije da bih sa tobom sve elela da obavim u rukavicama, razume , ali hou da budem sigurna da e oni vuci tamo dole saslu ati i tvoju stranu prie..." "Ve vri te za mojom ko om?" prekide je O'Tul. "Oh, da", odgovori ona. "A bie jo gore. to vi e odugovlai sa aktiviranjem bombi , vi e besa e biti usmereno na tebe." "Ali za to?" pobuni se O'Tul. "Nisam poinio nikakav zloin. Naprosto sam odlo i o aktiviranje oru ja ija razorna mo prevazilazi..." "To je nebitno", odvrati Franeska. U njihovim oima, nisi obavio svoj posao , naime nisi za titio narode Zemlje. Prestravljeni su. Ne shvataju oni sva ova van zemaljska sranja. Reeno im je da e Rama biti uni ten, a sada si ti odbio da ukloni nj ihove none more." "None more", promumla O'Tul. "Tano je to Botvel..." " ta je bilo sa predsednikom Botvelom?" upita Franeska. "Oh, ni ta", ree on. Sklonio je pogled pred njenim ispitivakim oima. " ta jo ?" u pita O'Tul nestrpljivo. "Kao to rekoh, volela bih da izgleda to je bolje mogue. Ponovo se poe ljaj i ob uci novu uniformu, a ne letaki kombinezon. Naneu malo minke na tvoje lice da ne del uje toliko ispijeno." Vratila se radnom stolu. "Staviemo tvoje porodine slike tako da se jasno vide odmah pokraj Isusa i Mikaela. Pa ljivo promisli ta e da ka e . Razume se , pitau te zbog ega jutros nisi uspeo da aktivira oru je." Franeska prie i stavi ruku na O'Tulovo rame. "U svom uvodu nagovestiu da si bio napet. Ne elim da guram svoje rei u tvoja usta, ali priznavanje izvesne slabo sti verovatno e ostaviti dobar utisak. Naroito u tvojoj zemlji." General O'Tul me koljio se dok je Franeska dovr avala pripreme za intervju. " Moram li to da uinim?" upita on, oseajui se sve neugodnije dok je Franeska preureival a kabinu. "Samo ako eli da bar neko pomisli da nisi Benedikt Arnold", glasio je njen kratki odgovor. Jano doe da ga poseti neposredno pre veere. "Tvoj intervju sa Franeskom bio je veoma dobar", slagao je on. "Bar si dodirnuo neke moralne teme koje svi treba da razmotrimo." "Bilo je glupo od mene to sam se upustio u one filosofske zapetljancije", zare a O'Tul. "Trebalo je da poslu am Franeskin savet i da za sve optu im svoj zamor." "Pa, Majkl", ree Jano , " ta je uinjeno, uinjeno je. Nisam do ao ovamo da pretres amo dnevne dogaaje. Siguran sam da si ti to ve uinio mnogo puta. Do ao sam da vidim m

ogu li ti pomoi." "Ne verujem, Jano e", odvrati on. "Ali cenim tvoju predusretljivost." Nastala je duga pauza u razgovoru. Konano, Jano ustade i polako krenu ka v ratima. "I ta e sad?" zapita on tiho. "Kada bih i sam znao", odgovori O'Tul. "Ne ini mi se da sam sposoban da d onesem bilo kakav plan." Kombinovani svemirski brod "Njutn"-Rama nastavio je da hita prema Zemlji . Sa svakim danom koji bi minuo nadnosea pretnja Rame postajala je sve vea: ogromn i cilindar koji je hiperbolinom brzinom jurio ka taki razornog sudara, do koje e ne umitno stii ukoliko ne uslede nove korekcije putanje. Procenjeno je da e mesto sud ara biti u dr avi Tamil Nadu, u ju noj Indiji, nedaleko od grada Maduraija. Fiziari s u svake veeri bili na televizijskim vestima i obja njavali ta se mo e oekivati. Udarni talasi i erupcije postali su pojmovi o kojima se vatreno raspravljalo na veernjim skupovima. Majkla O'Tula svetska tampa je pretvorila u zlikovca. Franeska je bila u p ravu. ak je bilo i predloga da ga treba osuditi i pogubiti na "Njutnu" zbog neizv r avanja nareenja. itav ivot ispunjen znaajnim postignuima i nesebinim doprinosima nama je zaboravljen. Ketlin O'Tul bila je prisiljena da napusti porodini stan u Bosto nu i da se skloni kod prijatelja u Mejn. Generala je sve vi e muila vlastita neodlunost. Znao je da nanosi nepopravlj ivu tetu svojoj porodici i sopstvenoj karijeri ovim neuspehom da aktivira oru je. A li svaki put kada bi ubedio sebe da je spreman da izvr i nareenje, ono glasno i zvo nko "ne" odjeknulo bi mu u u ima. O'Tul je bio tek na mahove koherentan u svom poslednjem intervjuu sa Fra neskom, dan pre nego to e nauni brod poi za Zemlju. Postavljala mu je neka vrlo te ka p itanja. Kada ga je Franeska upitala zbog ega Rama, ako e ve ui na orbitu oko Zemlje, jo nije poeo da skree, general je na trenutak do ao sebi i podsetio je da je vazdu no k oenje - tro enje energije u atmosferi u vidu toplote - najefikasniji metod da se os tvari orbita oko nekog planetnog tela sa atmosferom. Ali kada mu je pru ila prilik u da potkrepi svoju izjavu, da obrazlo i kako bi se Rama mogao preoblikovati da do bije aerodinamine povr ine, O'Tul ni ta nije odgovorio. Samo je rasejano piljio u nju . O'Tul izae iz svoje kabine za poslednju veeru, no pre no to su Braun, Sabati nijeva, Tabori i Turgenjeva po li kui. Njegovo prisustvo pokvarilo je poslednji zaj edniki obed. Irina je bila izuzetno neprijatna prema njemu, otrovno je napadala g enerala i odbijala da sedi sa njim za istim stolom. Dejvid Braun uop te nije obraao pa nju na njega i umesto toga izabrao je da raspravlja, upu tajui se u zamarajue poje dinosti, o laboratoriji koja je graena u Teksasu da prihvati uhvaenog biota-raka. Samo su se Franeska i Jano pona ali prijateljski, tako da se general O'Tul vratio u svoju kabinu odmah posle veere i nije se formalno oprostio ni sa kime. Sledeeg jutra, manje od jednog sata po to je nauni brod oti ao, O'Tul se javi admiralu Hajlmanu i zatra i da se sastanu. "Znai, konano si se predomislio?" ree Nema c uzbueno, kada mu je general u ao u ured. "Dobro. Jo nije prekasno. Tek je S-12 dan a. Ukoliko po urimo, jo mo emo da ispalimo bombe u S-9." "Bli im se, Oto", odvrati O'Tul, "Ali jo nisam tu. Pa ljivo sam razmi ljao o sv emu ovome. Postoje jo dve stvari koje bih voleo da uinim. eleo bih da razgovaram sa papom Jovanom-Pavlom i voleo bih da odem unutra i lino vidim Ramu." O'Tulov odgovor potpuno je snu dio Hajlmana. "Sranje", ree on. "Opet stara pesma. Verovatno emo..." "Ne shvata , Oto", ree Amerikanac. Napeto je piljio u svog kolegu. "Ovo je dobra vest. Ako se ne dogodi ne to u potpunosti neoekivano, bilo tokom mog razgovor a sa papom ili dok istra ujem Ramu, biu spreman da unesem svoj kod onog minuta kada izaem." "Jesi li siguran?" upita Hajlman. "Dajem ti re", odvrati O'Tul. General O'Tul ni ta nije skrivao u svojoj dugoj, emotivnoj poruci papi. Bi o je svestan da mu prislu kuju vezu, ali to vi e nije bilo va no. Jedna jedina stvar b ila mu je na umu: da donese odluku o aktiviranju nuklearnog oru ja iste savesti. Nestrpljivo je ekao odgovor. Kada se papa Jovan-Pavle V konano pojavio na ekranu, sedeo je u istoj odaji u Vatikanu gde je O'Tul bio u audijenciji odmah p

osle Bo ia. Papa je u desnoj ruci dr ao malu elektronsku bele nicu i povremeno je bacao pogled na nju dok je govorio. "Molio sam se za tebe, sine moj", poe pontif svojim odmerenim engleskim, "naroito tokom poslednje nedelje tvog linog nemira. Ne mogu ti rei ta da radi . Nemam nijedan odgovor vi e od tebe. Mo emo se samo nadati da e ti Bog, u Svojoj mudrosti, p ru iti nedvosmislen odgovor na tvoje molitve. Meutim kao odgovor na neke tvoje verske upite, mogu ti uputiti sledee kome ntare. Nudim ti ih u nadi da e ti pomoi... Ne mogu rei da li je glas koji si uo prip adao svetom Mikaelu, ili si do iveo ono to je poznato kao religijsko iskustvo. Mogu da potvrdim da postoji jedna kategorija ljudskog iskustva, koja se obino naziva verskom zbog nedostatka boljeg naziva; ona postoji i mo e se objasniti isto raciona lnim ili naunim terminima. Saul od Tarzusa nepobitno je bio zaslepljen svetlo u nebe skom, to je doprinelo njegovom prelasku u hri anstvo, u okviru koga e kasnije postati apostol Pavle. Tvoj glas mo da je uistinu pripadao svetom Mikaelu. Samo ti mo e to d a zna . Kao to smo raspravljali pre tri meseca, Bog je svakako stvorio Ramance, k o god da su. Ali On je isto tako stvorio viruse i bakterije koji izazivaju patnj e ljudske i smrt. Ne mo emo slaviti Boga, bilo pojedinano ili kao vrsta, ako ne pre i vimo. Ne ini mi se verovatnim da bi Bog oekivao da ni ta ne preduzmemo ako nam je ug ro en i sam opstanak. Mogua uloga Rame kao glasnika drugog Hristovog dolaska te ko je pitanje. Po stoje sve tenici unutar crkve koji se sla u sa svetim Mikaelom, iako predstavljaju i zrazitu manjinu. Veina nas smatra da su ramanske letelice previ e duhovno jalove da bi bile glasnici. One su neverovatna in enjerska uda, to svakako, ali u vezi sa nj ima ne postoji ni ta to bi nagove tavalo ma kakvu toplinu, samilost ili bilo koju dru gu iskupljujuu osobinu kakve se povezuju sa Hristom. Prema tome, izgleda malo ver ovatno da Rama ima ma kakav strogo verski znaaj. Na kraju, to je ipak odluka koju mora sam doneti. Mora nastaviti da se mol i , kao to, siguran sam, i sam shvata , ali mo da bi trebalo da oekuje malo manje fanfara u Bo jem odgovoru. On se ne obraa svima na isti nain; niti e ti ijedna Njegova poruk a doi na isti nain. Molim te, upamti jo jednu stvar. Dok istra uje Ramu u potrazi za v oljom Bo jom, molitve mnogih sa Zemlje ii e sa tobom. Mo e biti siguran da e ti Bog dati odgovor; tvoj izazov je da ga prepozna i ispravno protumai ." Jovan-Pavle zavr i svoju emisiju blagoslovom i molitvom Gospodu. General O 'Tul automatski kleknu i poe da izgovara rei zajedno sa svojim duhovnim predvodnik om. Kada se ekran ugasio, on obnovi u sebi ono to mu je pontif rekao i oseti se u mireno. Mora da sam na pravom tragu, ree O'Tul sebi. Ali ne smem oekivati nebesko obznanjenje uz pratee trube. O'Tul nije bio spreman za svoju silovitu emotivnu reakciju na Ramu. Mo da su posredi bile same razmere svemirskog broda, toliko veeg od svega to su ikada sa zdala ljudska bia. Mo da su jaini njegovih oseanja doprineli dugi boravak u zatvoreno m prostoru "Njutna" i uzrujano stanje u kome se nalazio. Koji god da su bili raz lozi, Majkla O'Tula potpuno je o amutio spektakularni prizor koji mu se ukazao pre d oima kada se otisnuo na samotno putovanje u d inovski svemirski brod. Nije bilo odreenog detalja koji je preovlaivao ostatkom O'Tulovog uma. Grl o mu se steglo, a na oi su mu navrle suze izazvane oseanjem uenja u nekoliko posebni h prilika: dok se spu tao linim prenosnikom tokom prvog silaska i gledao preko Sred i nje nizije, sa dugim, blistavim trakama koje su predstavljale izvor svetlosti Ra me; dok je stajao pokraj rovera na obali Cilindrinog mora i kroz dvogled posmatra o tajanstvene oblakodere Njujorka; i dok je glupo treptao mnogo puta, kao i svi kosmonauti pre njega, pred d inovskim rogovima i zidinama koji su ukra avali ju nu str anu. Preovlaujua oseanja kod O'Tula bili su strahopo tovanje i divljenje, slini onima koje je iskusio kada je prvi put u ao u jednu od starih evropskih katedrala. Proveo je ramansku no u Beti, koristei jednu kuicu vi ka koju su ostavili kos monauti na drugom izlasku. Na ao je Vejkfildovu poruku od pre dve nedelje i na tre nutak je osetio elju da sklopi jedrilicu i pree do Njujorka. Ali O'Tul se obuzda i usredsredi se na pravu svrhu svoje posete. Priznao je sebi da, iako je Rama spektakularno dostignue, velianstvenost o vog artefakta ne sme bitnije uticati na njegovo procenjivanje. Da li je u onome t

o je video bilo iega to bi ga nagnalo da izmeni svoj zakljuak donet uz prilino oklev anja? Ne, turobno odgovori on na sopstveno pitanje. Kada su se svetla ponovo upa lila unutar d inovskog cilindra, O'Tul je bio uveren da e pre sledee ramanske noi akt ivirati oru je. Pa ipak, jo je odugovlaio. Provozao se du cele obale, razgledao Njujork i o stale prizore sa razliitih taaka i posmatrao petstometarsku liticu sa druge strane mora. Tokom poslednjeg prolaska kroz logori te Beta O'Tul odlui da ponese sa sobom raznorazne drangulije, ukljuujui i nekoliko linih stvari koje su ostavili drugi lan ovi posade za vreme svog urnog povlaenja sa Rame. Nije mnogo stvari izbeglo uragan , ali on pronae nekoliko suvenira koji su bili zarobljeni po uglovima uz kutije s a zalihama. General O'Tul dugo je spavao pre nego to je poterao rover nazad do podno ja prenosnika. Shvativ i ta e uiniti kada doe do "Njutna", O'Tul klee i pomoli se posledn ji put pre uspona. Ubrzo potom, tokom vo nje, dok se jo nalazio na manje od pola ki lometra iznad Sredi nje nizije, okrenuo se u stolici i zagledao preko ramanske pan orame. Uskoro e sve ovo nestati, pomisli O'Tul, bie progutano u sunevoj vatri koju je oslobodio ovek. Oi mu se digo e sa nizije i upravi e ka Njujorku. Uini mu se tog asa da je ugledao neku crnu mrlju kako se kree na ramanskom nebu. Drhtavim rukama on prinese dvogled oima. Kroz nekoliko sekundi O'Tul raza bra uveanu mrlju. Brzo je promenio uveanje dvogleda i mrlja se podeli u tri dela; svaki od njih predstavljao je pticu koja se u jatu kretala u velikoj daljini. O' Tul zatrepta, ali se slika nije promenila. Ramanskom nebom zaista su letele tri ptice! Radost ispuni generala O'Tula. Uskliknuo je od zadovoljstva dok je sledi o ptice dvogledom sve dok ih vi e nije mogao videti. Preostalih trideset minuta vo n je do vrha stepeni ta Alfa inili su mu se kao venost. Ameriki oficir smesta se pope na drugo sedi te i ponovo poe da se spu ta u Ram u. Oajniki je eleo da jo jednom vidi te ptice. Kada bih nekako mogao da ih fotografi e m, pomisli on, nameravajui da se ponovo odveze do Cilindrinog mora ako to bude pot rebno, onda bih svima mogao dokazati da na ovom neverovatnom svetu ima i ivih stv orova. Sa dva kilometra iznad tla, O'Tul je uzalud tragao za pticama dok se spu t ao. Tek malo obeshrabren neuspehom u potrazi, na ao se potom prenera en onim to je ug ledao kada je spustio dvogled sa oiju i pripremio se da sie sa sedi ta. Riard Vejkfil d i Nikol de ardan stajali su jedno pored drugog u podno ju lifta. General O'Tul ih vrsto ste e u zagrljaj, a onda, dok su mu se suze radosnic e slivale niz obraze, kleknu na tlu Rame. "Dragi Bo e", prozborio je, dok je nudio nebu svoju nemu molitvu zahvalnicu. "Dragi Bo e", ponovio je. 57. TROLANA DRU INA Troje kosmonauta ivo je razgovaralo du e od jednog sata. Bilo je toliko tog a da se ka e. Kada je Nikol ispriala o u asu koji je iskusila kada je nai la na mrtvog Takagi ija u jazbini oktopauka, O'Tul je na trenutak utao, a zatim je zavrteo glavo m. "Ovde ima toliko neodgovorenih pitanja", ree on, zagledan u visoku tavanicu. " Jesi li ipak neblagonaklon, posle svega?" upita on retoriki. Riard i Nikol stado e da hvale generalovu odva nost da ne unese kod za aktivi ranje oru ja. Oboje su bili zgro eni odlukom VEV-a da se uni ti Rama. "Bespogovorno je neoprostivo upotrebiti nuklearno naoru anje protiv ovog broda", ree Nikol. "Ubeena sam da on u osnovi nije neprijateljski raspolo en. I verujem da je Rama manevrisao da doe do Zemlje zbog toga to ima odreenu poruku za nas." Riard lako ukori Nikol zbog toga to je zasnovala svoje mi ljenje vi e na oseanj ima, nego na injenicama. "Mo da", uzvrati ona, "ali sada postoji i ozbiljna logika g re ka u toj odluci o uni tenju. Konano imamo vrste dokaze da je ova letelica bila u ve zi sa svojom prethodnicom. Postoje dobri razlozi za pretpostavku da je tamo negd e napolju ve i Rama III i da verovatno hita u ovom pravcu. Ukoliko ramanska flota jeste neprijateljski raspolo ena, Zemlja nema naina da pobegne. Mo emo uspeti da uni t imo ovaj drugi svemirski brod - ali pri tom emo gotovo sigurno uzbuniti sledeu let elicu. Po to je njihova tehnologija znatno naprednija od na e, ne bismo imali mogunos

ti da pre ivimo njihov usredsreeni napad." General O'Tul sa divljenjem pogleda Nikol. "To je izvanredna poenta", ree on. " teta to nisi mogla da uzme udela u raspravama pri MSA. Uop te nam nije ni palo na pamet..." "Kako bi bilo da nastavimo ovaj razgovor po povratku na 'Njutn'? upita R iard iznenada. "Prema mom satu, za trideset minuta ponovo e biti mrak, a do tada n ijedno od nas nee stii do vrha lifta. Ne elim da se vozim po mraku du e nego to je neo phodno." Svako od troje kosmonauta verovao je da napu taju Ramu poslednji put. Dok su prolazili poslednji minuti razdoblja osvetljenosti, svako od njih napeto je g ledao velianstveni tuinski predeo koji se protezao u daljinu. Za Nikol, preovaujue o seanje bilo je ushienje. Po prirodi oprezna u oekivanjima, sve do tog trenutka na p renosniku nije dopu tala sebi sna no zadoboljstvo proisteklo iz uverenosti da e ponov o dr ati u rukama svoju voljenu enevjev. Um joj je sada preplavila idilina lepota Bo voa i detaljno je zami ljala radost prizora ponovnog susreta sa svojim ocem i kerko m. To bi se moglo odigrati ve za nedelju ili deset dana, ree Niko sebi, puna i ekivan ja. Do trenutka kada je stigla na vrh stepeni ta, imala je te koa da obuzda odu evljenj e. Dok se vozio, Majkl O'Tul je ponovo razmotrio odluku o aktiviranju. Kada se mrak spustio na Ramu, najednom i u predvienom trenutku, on dovr i razvoj plana da obavesti Zemlju o svojoj odluci. Smesta e se javiti rukovodstvu MSA. Nikol i R iard e ukratko izneti svoje prie, a potom e Nikol izlo iti svoje razloge zbog kojih mi sli da bi uni tenje Rame bilo 'neoprostivo'. O'Tul je bio ubeen da e tada nareenje da aktivira oru je biti povueno. General upali svetiljku neposredno pre no to e njegovo sedi te dosegnuti vrh stepeni ta. Iskoraio je u beste insku okolinu i zaustavio se kraj Nikol. Saekali su R iarda, a onda su zajedno produ ili oko prilazne rampe do prolaza transportera na ra stojanju od samo stotinu metara. Kada se trojka ukrcala na transporter i priprem ila da proe kroz trup Rame do "Njutna", snop sa Riardove svetiljke pade na veliki metalni objekat na strani prolaza. "Da li je to bomba?" upita on. Nuklearno oru je zaista je podsealo na predimenzionisani metak. Kako neobino , pomisli Nikol, uzdrhtav i kada je iznenada proo e marci trnci. Razume se, mogla je b iti bilo kog oblika. Pitam se kakva li je podsvesna aberacija nagnala konstrukto re da izaberu ba to oblije... "Ali kakva je ono udna spravica na vrhu?" upita Riard O'Tula. General se namrgodi dok je zagledao nepoznati objekat obasjan snopom sve tiljke. "Ne znam", priznade on. "Nikada je ranije nisam video." Si ao je sa transp ortera. Riard i Nikol su ga sledili. General O'Tul lagano prie oru ju i poe da prouava neobini dodatak uvr en iznad erike tastature. Bila je to debela ploa, ne to vea od same tastature, privr ena zavrtnji a na uglovima uz bok oru ja. Na donjoj stranu ploe, trenutno uvueno, nalazilo se des et maju nih udaraljki - tako su bar izgedale O'Tulu. Pretpostavka se obistinila ka da se nekoliko sekundi potom jedna udaraljka ispru ila i pogodila broj "5" na tast aturi nekoliko centimetara ni e. Posle "5" sledilo je velikom brzinom "7", a potom jo osam brojeva pre nego to je zablistalo zeleno svetlo da oznai uspe no dovr avanje p rve dekade. Posle nekoliko sekundi aparat unese jo deset brojki i upali se novo zelen o svetlo. O'Tul se sledi od u asa. Moj Bo e, pomisli on, pa to je moj kod! Nekako su ga provalili... Njegove panike nestade trenutak kasnije kada je, posle tree deka de brojki, crveno svetlo obznanilo da je uinjena gre ka. "Oigledno su", uzvrati general O'Tul ubrzo potom na Riardovo pitanje, "skl epali tu napravu da bi uneli kod u mom odsustvu. Ispravne su im samo prve dve de kade. Na trenutak sam se upla io..." O'Tul zastade, svestan sna nih oseanja koja su s e kome ala u njemu. "Mora da su pomislili da se nee vratiti", ree Nikol ubeenim tonom. "Ako su to uinili Hajlman i Jamanaka", odvrati O'Tul. "Razume se, ne mo emo u potpunosti izostaviti mogunost da su napravu ovde postavili tuinci... ili mo da ak bioti." "Izuzetno malo verovatno", primeti Riard. "Konstrukcija je previ e gruba." "U svakom sluaju", ree O'Tul i otvori ranac da izvadi alatke kojima e isklj

uiti aparat, "nemam nameru da rizikujem." Na "Njutnovom" kraju prolaza, O'Tul, Vejkfild i de ardanova nao e drugu bomb u opremljenu istim ureajem. Trojka je najpre posmatrala kako ovaj otkucava probu koda - sa istim ishodom, gre kom negde u treoj dekadi - a zatim su onesposobili i n jega. Posle toga su otvorili glavinu i izi li iz Rame. Niko ih nije pozdravio kada su kroili u vojni brod misije "Njutn". Genera l O'Tul je pretpostavio da i admiral Hajlman i Jamanaka spavaju, pa je smesta ot i ao do njihovih kabina. Ionako je eleo da razgovara sa Hajlmanom nasamo. Ali ove d vojice nije bilo ni u njihovim kabinama. Zapravo, nije im bilo potrebno mnogo vr emena da ustanove da dvojice kosmonauta nema nigde u srazmerno maloj oblasti za i vot i rad na vojnom brodu. Pretraga skladi ne oblasti u stra njem delu broda takoe je bila uzaludna. Meut im, trojka otkri da nema jedne od kapsula za izlazak iz letelice. To otkrie otvor ilo je novu grupu zbunjujuih pitanja. Gde su Hajlman i Jamanaka mogli poi u kapsul i? I za to su prekr ili osnovno pravilo projekta da na "Njutnu" mora uvek da ostane bar jedan lan posade? Troje kosmonauta bilo je zbunjeno kada su se vratili u kontrolni centar da rasprave mogue smerove svog delovanja. O'Tul je prvi pomenuo zloduha prljave i gre. "Mislite li da su se ti oktopauci, ili ak i bioti, mogli uvui na brod? Na kra ju krajeva, nije te ko ui na 'Njutna' ukoliko nije u modu za samoza titu." Niko nije eleo da izrazi ono to su sve troje mislili. Ukoliko je neko ili ne to zarobilo ili pobilo njihovu dvojicu kolega na brodu, onda je to jo moglo biti u okolini, a tada bi i oni sami bili ugro eni... "Za to ne pozovemo Zemlju i objavimo da smo ivi?" ree Riard i prekide ti inu. General O'Tul se nasme i. "Sjajna ideja." On prie do konzole kontrolnog cen tra i ukljui plou. Na velikom ekranu pojavi se standardni status sistema. "udno", p rimeti general. "Prema ovome, trenutno nemamo video vezu sa Zemljom. Samo teleme triju najni e brzine. Zbog ega bi konfiguracija sistema za obradu podataka bila izm enjena?" Ubacio je jednostavnu skupinu komandi da bi uspostavio normalnu vi ekanaln u vezu velike brzine sa Zemljom. Roj poruka gre ke pojavi se na ekranu. " ta je ovo, do avola?" uskliknu Riard. "Izgleda kao da je video sistem mrtav." On se okrete O 'Tulu. "Ovo je tvoja specijalnost, generale. ta misli da sve ovo znai?" General O'Tul bio je veoma ozbiljan. "Ne dopada mi se to, Riarde. Ovoliko gre aka video sam samo jednom ranije - tokom jedne do na ih ranih simulacija, kada je neki zvekan zaboravio da uita komunikacioni softver. Mora biti da imamo veliki otkaz softvera. Verovatnoa toliko mnogo hardverskih gre aka za tako kratko vreme p raktino je ravna nula." Riard predlo i da O'Tul podvrgne video komunikacioni softver standardnoj sa moproveri. Tokom testiranja, dijagnostiki nalaz iz printera javio je da su baferi gre ke u algoritmu za samotestiranje ve prepunjeni kada je bilo zavr eno manje od je dnog postotka procedure. "Znai vidkom-softver je nepobitno oti ao do avola", ree Riard , analizirajui dijagnostike podatke. On unese nekoliko naredbi. "Bie potrebno podos ta vremena da se ovo sredi." "Samo trenutak", prekide ga Nikol. "Kako bi bilo da najpre poku amo da raz aberemo izvestan smisao u svim ovim novim informacijama pre nego to se latimo nek og odreenog zadatka?" Dva mu karca prestado e sa onim to su radili i saeka e da ona produ . "Na brodu nema Hajlmana, Jamanake i jedne kapsule", ree Nikol, lagano koraajui po kontrolnom centru, "a neko je poku ao da automatski aktivira dve nuklearne bombe u prolazu. U meuvremenu, iznenada je pomahnitao vidkom-softver, po to je prethodno ispravno funkcionisao stotinama dana - raunajui i pretpoletne simulacije. Ima li i jedan od vas neko razumno obja njenje za sve to?" Nastala je duga ti ina. "Pretpostavka generala O'Tula da je re o neprijatel jskoj invaziji moglo bi da proe", ree najzad Riard. "Hajlman i Jamanaka mo da su pobe gli da se spasu, a tuinci su mogli namerno da udese softver." Nikol nije bila ubeena. "Ni ta to sam do sada videla ne nagove tava da su ma k akvu tuinci, pa makar i bioti, kada je ve o tome re, dospeli unutar 'Njutna'. Ukoli ko ne otkrijemo neke dokaze..." "Mo da su Hajlman i Jamanaka poku avali da provale generalov kod", primetii

Vejkfild, "pa su se upla ili..." "Stop. Stop", uzviknu Nikol iznenada. "Ne to se de ava sa ekranom." Dva mu kar ca okrenu e se upravo na vreme da vide kako se na monitoru materijalizuje lice adm irala Ota Hajlmana. "Zdravo, generale O'Tule", ree Hajlman uz osmeh sa velikog ekrana. "Ovu v ideo traku aktivirao je tvoj ulazak u 'Njutnovu' vazdu nu komoru. Kosmonaut Jamana ka i ja pripremili smo je neposredno pre nego to smo se otisnuli u jednoj kapsuli tri sata pre S-9 dana. Nareeno nam je da se evakui emo manje od jednog sata po to si ti krenuo da istra uje Ramu. Odugovlaili smo koliko god smo mogli, ali smo na kraju morali da poslu amo nareenje. Nareenja za tebe jednostavna su i neposredna. Treba da unese svoj aktivaci oni kod u dva oru ja u prolazu za transportere, kao i u tri preostala na doku. Zat im treba da poe u poslednjoj kapsuli ne vi e od osam sati posle toga. Nemoj da se br ine zbog elektronskih naprava koje funkcioni u na dve bombe unutar Raminog trupa. V ojni tab je naredio da ih postavimo kako bismo isprobali jednu novu, strogo pover tljivu tehniku za de ifrovanje. Otkrie da ih je lako onesposobiti kle tima i/ili makaz ama za seenje ice. Dopunski pogonski sistem za sluaj opasnosti dodat je na kapsulu, a njen s oftver programiran je da je odvede na bezbedan polo aj, gde e se sastati sa tegljaem MSA. Treba samo da unese tano vreme polaska. Meutim, moram naglasiti da su novi alg oritmi za navigaciju kapsulom valjani samo ukoliko napusti 'Njutna' pre S-6 dana. Posle tog vremena, reeno mi je da parametri za navoenje postaju sve manje pouzdan i i da e biti gotovo nemogue izvesti spasavanje." Nastala je kratka pauza u Hajlmanovoj poruci, a glas mu poprimi o triji to n hitnje. "Nemoj vi e traiti vreme, Majkl. Aktiviraj oru je i poi pravo u kapsulu. Ve s mo je snabdeli hranom i drugim stvarima koje e ti biti neophodne... Sreno na putu kui. Vidimo se na Zemlji." 58. HOBSONOV IZBOR "Siguran sam da su Hajlman i Jamanaka bili izuzetno pa ljivi", objasni Riar d Vejkfild. "Verovatno su po li rano da bi mogli da ponesu dodatne zalihe. A sa ti m lakim kapsulama, svaki kilogram mo e da bude kritian." "Koliko kritian?" upita Nikol. "Pa - mo e znaiti razliku izmeu ulaska na bezbednu orbitu oko Zemlje - ili p roletanja pored nje tolikom brzinom da ne bismo mogli da budemo spaseni." "Da li to znai", upita general O'Tul ozbiljno, "da e kapsulu moi da upotreb i samo jedno od nas?" Riard je zastao pre nego to je odgovorio. "Bojim se da je to mogue; stvar z avisi od vremena polaska. Moraemo da izvr imo neke proraune na brzinu da bismo to tan o odredili. Ali lino ne vidim razloga zbog ega ne bismo razmislili o tome da polet imo sa itavim ovim svemirskim brodom. Na kraju krajeva, uve bavan sam za pomonog pil ota... Dodu e, raspola emo samo ogranienom kontrolom, budui da je brod prilino veliki, ali ako izbacimo sve to nam nije apsolutno neophodno, mo da bismo mogli da uspemo.. . Ponovo, bie potrebno da izvedemo neke proraune." Nikol je dobila zadatak od generala O'Tula i Riarda da proveri zalihe koj e su sme tene u kapsulu, da odredi koliko su odgovarajue, a zatim da proceni masu i zapreminu potrebnu za dva ili tri putnika. Kao dodatak, Riard, kome se i dalje v i e dopadalo da do Zemlje odleti u vojnom brodu, zatra io je od Nikol da proveri skl adi ne liste "Njutna" i proceni koliko mase mogu da izbace sa broda. Dok su O'Tul i Vejkfild koristili kompjutere u kontrolnom centru, Nikol je sama radila u ogromnom skladi tu. Najpre je veoma pa ljivo pregledala preostalu k apsulu. Iako je kapsule normalno koristila jedna osoba za lokalne aktivnosti izv an letelice, ove su bile konstruisane i kao sredstva za bekstvo u sluaju nu de. Dvo je ljudi moglo je da sedi iza vrstog, providnog prednjeg prozora sa jednonedeljni m zalihama na policama u stra njem delu male kabine. Ali troje? - upita se Nikol. Nemogue. Neko bi morao da se ugura u prostor polica. A onda ne bi bilo pogodnog m esta za zalihe. Nikol na trenutak pomisli kako bi to izgledalo biti sabijen meu m ale police tokom sedam ili osam dana. Bilo bi jo gore nego u jami u Njujorku.

Pregledala je zalihe koje su Hajlman i Jamanaka urno nabacali u kapsulu. Izbor hrane bio je manje ili vi e ispravan, kako po koliini tako i po raznovrsnosti , za jednonedeljno putovanje; meutim, medicinski komplet bio je bolno nedovoljan. Nikol napravi nekoliko pribele ki, izradi ono to je smatrala valjanom listom potre p tina za dvolanu posadu i proceni masu i zahteve za prostorom. Onda je po la po skla di tu. Oi joj privue nuklearno oru je u obliku hitaca koje je mirno le alo na boku od mah pokraj vazdu ne komore kapsule. Nikol prie i dodirnu bombe, a zatim nemarno pre lae prstima po uglaanoj metalnoj povr ini. Dakle, to je prvo veliko oru je uni tenja, po misli ona, posledica blistave fizike dvadesetog veka. Kako tu an komentar na e vrste, ree Nikol u sebi dok je koraala izmeu nuklearni h bombi. Posetilac dolazi da nas vidi. Ne govori na jezik, ali otkriva gde ivimo. Kada skrene za ugao na e ulice, dok jo ne znamo njegovu nameru, mi ga raznesemo u z aborav. Lagano je i la preko skladi ta prema prostorijama za dnevni boravak, svesna dubokog oseanja tuge u sebi. Tvoj problem, ree Nikol sebi, jeste to to uvek oekuje pr evi e. Od sebe. Od onih koje voli . ak i od ljudske rase. A mi smo jo previ e nezreli ka o vrsta. Trenutni nalet munine prisili Nikol da na trenutak zastane. ta je to? - po misli ona. Zar mi je muka od tih bombi? Krajikom uma Nikol se seti slinog oseaja mun ine od pre petnaest godina, na drugom satu svog leta iz Los Anelosa prema Parizu. Nemogue, ree ona sebi. Ali proveriu da bih bila sigurna... "To je drugi razlog zbog koga nas troje ne mo e da stane u jednu kapsulu. Nemoj da si neraspolo ena, Nikol. ak i kada bi fiziki prostor mogao da primi na a tela i neophodne zalihe, sposobnost kapsule da izmeni brzinu sa svom tom masom jedva da je dovoljna da ona ue na orbitu oko Sunca. Izgledi da nas spasu bili bi doslo vce ravni nuli." "Pa", odvrati Nikol Riardu, poku avajui da zvui veselo, "bar imamo drugu mogun ost. Mo emo poi kui u ovoj velikoj letelici. Prema mojim procenama, mo emo da izbacimo preko deset hiljada kilograma..." "Bojim se da to nije bitno", prekide je general O'Tul. Nikol pogleda Riarda. "O emu on to pria?" Riard Vejkfild ustade i prie Nikol. Uzeo je njene ruke u svoje. "Upropasti li su i navigacioni sistem", ree Riard. "Njihovi automatski algoritmi za pretragu, veliki programi za vakanje brojki koji su upotrebljeni za poku aje de ifrovanja O'Tu lovog koda, upisani su u kompjutere op te namene preko navigacionih i vidkom potpr ograma. Ovaj brod je beskoristan kao modul za transport." Glas generala O'Tula bio je dalek i li en uobiajenog bodrog prizvuka. "Mora da su se dali na posao odmah po to sam oti ao. Riard je proitao komandne bafere i otk rio da je softver za de ifrovanje aktiviran manje od dva sata posle mog odlaska." "Ali za to bi onesposobili 'Njutna'?" upita Nikol. "Zar ne shvata ?" upita O'Tul strasno. "Prioriteti su se izmenili. Ni ta nij e bilo toliko va no koliko ispaljivanje nuklearnog oru ja. Nisu eleli da trae vreme da signali idu do Zemlje i nazad. Zbog toga su prebacili proraune ovde, odakle je s vaki sledei kandidat za kod mogao da se oda lje sa kompjutera bez ka njenja." "Da bismo bili fer prema kontroli misije", ume a se Riard, poev i da koraa po p rostoriji, "moramo priznati da je potpuno natovaren vojni brod misije 'Njutn' za pravo manje sposoban za menjanje orbite nego dvosedna kapsula sa pomonim pogonski m sistemom. Prema tome, u oima strunjaka za bezbednost pri MSA nije bilo poveanja r izika usled onesposobljavanja ove letelice." "Ali ni ta od svega toga nije ni trebalo da se dogodi", pobuni se general. "Prokletstvo! Za to nisu mogli naprosto da saekaju moj povratak?" Nikol naglo sede na jednu od raspolo ivih stolica. U glavi joj se mutilo i ona oseti trenutnu vrtoglavicu. " ta je bilo?" upita Riard i uzbunjeno joj prie. "Danas sam tu i tamo oseala muninu", odvrati Nikol. "Mislim da sam trudna. Znau sigurno za dvadeset minuta." Nasme ila se zapanjenom Riardu. "Izuzetno je retk o da ena ostane trudna u razmaku od devedeset dana posle injekcije neutrabriolata . Ali de avalo se i pre. Ne mislim da..." "estitam", iznenada je prekide odu evljeni general O'Tul. "Nisam imao pojma da vas dvoje planirate porodicu."

"Ni ja", odvrati Riard, koji je i dalje delovao okirano. vrsto je zagrlio N ikol i stisnuo je uz sebe. "Ni ja", ponovio je. "Nema vi e rasprave na tu temu", ree general O'Tul Riardu vrstim glasom. "ak i da Nikol ne nosi u utrobi tvoje dete. Ustrajao bih u tome da vas dvoje odete u kapsuli i ostavite mene ovde. To je jedina razumna odluka. Najpre, obojica znamo da je masa kritian parametar, a ja sam daleko najte i od sve troje. Kao dodatak to me, star sam, a vas dvoje ste mladi. Dalje, ti ume da pilotira kapsulom; ja se ni jedan jedini put nisam uve bavao u njoj. Osim toga", dodade on suvo, "mene eka prek i sud na Zemlji zbog odbijanja da izvr im nareenje. A to se tebe tie, dragi moj doktore", produ i O'Tul nekoliko trenutaka potom , "nema potrebe da ti ka em da nosi vrlo posebnu bebu. On ili ona bie jedino ljudsko dete ikada zaeto u vanzemaljskom svemirskom brodu." On ustade i obazre se. "A sa da", ree on, "predla em da otvorimo bocu vina i da proslavimo poslednje zajedniko vee ." Nikol je posmatrala kako je general O'Tul otklizio do ostave. Otvorio ju je i poeo da pretura po njoj. "Biu sasvim zadovoljna i vonim sokom, Majkl", ree ona . "Sada ionako ne bi trebalo da popijem vi e od jedne a e vina." "Razume se", odvrati on ustro. "Na trenutak sam smeo s uma. Ponadao sam s e da bismo mogli da uinimo ne to posebno veeras. eleo sam da poslednji put podelim... " General O'Tul zastade i donese vino i sok do stola. Pru io je a e Riardu i Nikol. " el eo bih da oboje znate", ree on tiho, sada ubla enog raspolo enja, "da ne mogu da zami slim bolji par od vas dvoje. elim vam sve najbolje, naroito sa bebom." Troje kosmonauta pilo je u ti ini nekoliko sekundi. "Svi to znamo, zar ne? " ree general O'Tul jedva ujno. "Projektili mora da ve putuju. ta misli , koliko jo ima mo na raspolaganju, Riarde?" "Sudei po onome to je admiral Hajlman govorio na snimku, rekao bih da e prv i projektil stii do Rame za S-5 dana. To bi bilo u saglasnosti sa dospevanjem kap sule izvan polja doma aja krhotina i sa brzinom razletanja koju e stei preostali kom adi svemirskog broda." "Izgubili ste me ", ree Nikol. "O kakvim to projektilima priate?" Riard se na e prema njoj. "I Majkl i ja smo sigurni", ree on ozbiljno, "da j e VEV naredio da se na Ramu ispale projektili. Nemaju nikakva jemstva da e se gen eral ikada vratiti na 'Njutna' i uneti svoj kod. A algoritam za pretragu sa auto matskim otkucavanjem u najboljem sluaju predstavlja veliki rizik. Samo lansiranje projektila jemi da Rama nee imati mogunosti da nam o teti planetu." "Prema tome, preostalo mi je malo vi e od etrdeset osam sati za poslednje p omirenje sa Bogom", ree general O'Tul po to je razmi ljao nekoliko sekundi. "Pro iveo s am bogat ivot. Imam mnogo toga na emu sam zahvalan. Poi u u Njegovo naruje bez aljenja ." 59. SUDBINSKI SAN Dok je Nikol protezala ruke iznad glave i u stranu, zakaila je Riarda sa l eve strane i jednu od posuda sa vodom koja je malo virila iz police iza nje. "Bie pretrpano", primeti ona, vrpoljei se u sedi tu. "Da, svakako", odvrati Riard rasejano. Pa nja mu je bila upravljena na poka zivae ispred pilotskog sedi ta u kapsuli. On unese nekoliko komandi i saeka odziv. K ada ovaj konano doe, Riard se namr ti. "Mislim da u jo jednom poku ati da prepakujem zalihe", ree Nikol uz uzdah. Ok renula se u sedi tu i zagledala u police. "U tedelo bi nam ne to prostora i etrnaest ki lograma kada bi postojale jemstva da e do na eg spasa doi za sedam dana", ree ona. Riard ni ta nije uzvratio. "Prokletstvo", proguna on kada se na pokazivau poj avi skupina brojki. " ta je bilo?" upita Nikol. "Ne to ovde nije sasvim kako treba", ree Riard. "Navigacioni program razvije n je za prilino manju masu korisnog tereta - mo da nee dejstvovati ako poremetimo ne ki od akcelerometara." Nikol je strpljivo ekala da Riard objasni. "Znai, ako igde tu cnemo uz put, verovatno emo morati da stanemo na nekoliko sati da bismo izvr ili po novnu inicijalizaciju."

"Ali uinilo mi se da si rekao da za nas dvoje ima vi e nego dovoljno goriva ?" "Da, goriva je dovoljno. Meutim, postoje neke finese u preprogramiranim n avigacionim algoritmima koje pretpostavljaju da kapsula sadr i manje od sto kilogr ama, u osnovi samo O'Tula i njegove potrep tine." Nikol je razabirala zabrinutost na Riardovom elu. "Sa nama e biti sve u red u, ini mi se, ako ne doe do nekog kvara", produ i on. "Ali nijedna kapsula do sada n ije funkcionisala pod ovakvim uslovima." Kroz prednji prozor videli su generala O'Tula kako ide preko skladi ta pre ma njima. Nosio je neki mali predmet u ruci. Bio je to TB, jedan od Riardovih eksp irovskih robota. "Gotovo da sam zaboravio da je kod mene", ree O'Tul minut kasnije, po to mu je Riard toplo zahvalio. Kosmonaut Vejkfild poleteo je po skladi tu poput radosnog deteta, sa irokim osmehom na ozarenom licu. "Mislio sam da vi e nikada neu videti nijednog od njih", doviknu Riard sa je dnog bonog zida gde ga je odneo odu evljeni zalet. "Prolazio sam pored tvoje kabine", doviknu mu general O'Tul, "neposredno pre nego to je nauni brod poleteo. Kosmonaut Tabori ti je sreivao stvari. Zamolio me je da zadr im tog robota, za svaki sluaj..." "Hvala ti, hvala ti, Jano e", ree Riard. Pa ljivo je si ao niz zid i ukotvio se za pod. "Ovaj je veoma poseban, Majkl", ree on sa sjajem u oku. Ukljuio je napajan je TB-a. "Zna li neki ekspirov sonet?" "Ima jedan koji Ketlin naroito voli, ako ga se samo mogu prisetiti. Misli m da prvi stih glasi: 'Ti sad u meni gleda ...' Ti sad u meni gleda one ure Kad li e s grana ode svome kraju I one gole od zime drhture Ko pusti hor gde ptice ne pevaju. U meni vidi takvog dana vee ije je sunce za lo s ruba plava...

enski glas koji je dopirao iz TB-a prenerazi i Nikol i generala O'Tula. R ei dotako e icu u O'Tulu; bio je duboko dirnut i nekoliko suza navre mu u uglove oiju . Nikol uze generala za ruku i ste e je saoseajno dok je TB dovr avao sonet. "Ni ta nisi rekao Majklu o problemima koje si otkrio u vezi sa navigacijom kapsule", ree Nikol. Ona i Riard le ali su jedno pored drugog u jednoj od malih spa vaonica vojnog broda. "Ne", ree Riard tiho. "Nisam eleo da ga zabrinem. On veruje da emo biti bezb edni, a ja ne elim da misli drugaije." Nikol ispru i ruku i dodirnu Riarda. "Mogli bismo ostati ovde, dragi - na t aj nain bi bar Majkl pre iveo." Okrenuo se prema njoj. Znala je da je gleda, iako nije mogla da ga vidi ba jasno u mraku. "Razmi ljao sam o tome", ree Riard. "Ali on to nikada ne bi prihvat io... ak sam razmi ljao da po aljem samo tebe. Da li bi to volela da uini ?" "Ne", odgovori Nikol posle trenutka razmi ljanja. "Ne verujem. Radije bih po la sa tobom, osim ako..." "Osim ako ta?" "Osim ako ne postoji stvarno velika razlika u izgledima. Ako jedno od na s mo e da pre ivi, ali je dvoje gotovo sigurno osueno, onda nema mnogo smisla..." "Ne mogu ti dati tanu procenu verovatnoe", prekide je Riard. "Ali ne veruje m da postoji velika razlika ako poemo zajedno. Moje poznavanje kapsule i njenih s istema mo da vrede gotovo isto toliko koliko i vi ak mase. Ali u svakom sluaju bolje je da poemo u kapsuli nego da ostanemo ovde." "Apsolutno si ubeen da su projektili krenuli?" "Sasvim. Ni ta drugo ne bi imalo smisla. Kladim se da je takav plan poeo da se razrauje im je Rama promenio kurs i po ao prema Zemlji." Ponovo su zautali. Nikol je poku ala da zaspi, ali bez uspeha. Oboje su odl uili da otpoinu est asova pre polaska da bi prikupili ne to energije za ono to e bez su nje biti iscrpljujue putovanje. Meutim, Nikolin um nije hteo da se iskljui. Stalno

je zami ljala kako general O'Tul nestaje u nuklearnoj vatrenoj lopti. "Stvarno je divan ovek", ree Nikol vrlo tiho. Nije bila sigurna da li je R iard budan. "Jeste", odgovori Riard istim tonom. "Zavidim mu na unutra njoj snazi. Ne m ogu da zamislim da bih dao svoj ivot za drugoga tako rado kao to to on ini." Zastao je na trenutak. "Pretpostavljam da to potie iz njegovih dubokih verskih ubeenja. On ne vidi smrt kao kraj, samo kao prelazak." Ja bih mogla, pomisli Nikol. Mogla bih da dam svoj ivot za enevjev. Mo da ak i za Riarda i njegovu neroenu bebu. Mo da su u O'Tulovoj religiji svi ljudi lanovi nj egove porodice. U meuvremenu, Riard se borio sa sopstvenim oseanjima. Da li je bio sebian to nije zahtevao da Nikol poe sama? Da li je zaista mogao da opravda dodatni rizik v lastitog prisustva svojim dodatnim znanjem? Odbacio je ta pitanja i poku ao da raz mi lja o neem drugom. "Nisi rekao mnogo o bebi", ree blago Nikol posle novog kratkog utanja. "Zapravo, nisam imao vremena da ugradim njega, ili nju, u ono to se de ava" , odvrati Riard. "Pretpostavljam da sam bio neosetljiv... Zna da sam srean zbog tog a. Samo elim da saekam dok ne budemo spaseni pre nego to ponem ozbiljno da razmi ljam kako je to biti otac." On se na e i poljubi Nikol. "A sada, draga, nadam se da nee m isliti da sam pregrub, ali nameravam da poku am da zaspim. Mo da e dugo proi pre nego t o budemo imali sledeu priliku za to..." "Razume se", ree ona. "Izvini." Nikolin um odluta do druge slike, koja je ovog puta predstavljala malu bebu. Pitam se hoe li biti pametan, pomisli ona. I hoe li imati Riardove plave oi i dugake prste? Nikol je bila sklupana u uglu slabo osvetljene odaje. Ukus mana dinje jo j oj je bio u ustima. Probudilo ju je neobino kuckanje po ramenu. Nikol se obazre i ugleda iza sebe avijana od sivog pli a. Crveni prstenovi oko njegovog vrata blist ali su u tami. "Doi", ree on moleivo. "Mora poi sa nama." Po la je za avijanom u hodnik, a zatim skrenula desno, sve dalje od okomit og tunela. Ostali avijani tiho su stajali pokraj zida. Svi su je pa ljivo gledali. itava kolona poe za sivim avijanom niz tunel. Nekoliko trenutaka kasnije tunel se pro iri u prostranu odaju. Na daljem z idu se nalazilo usamljeno, sitno svetlo, tako da je odaja prilino bila mrana. Bili su tu i ostali, ali ih Nikol nije jasno videla. Povremeno bi im nazrela obrise kada bi pro li ispred snopa usamljenog izvora svetlosti. Nikol zausti da ka e ne to, a li je voa avijana prekide. "Psst", ree on, "oni e uskoro biti ovde." Nikol zau um koji je dolazio prema njoj sa druge strane odaje. Zvuao je pop ut kola sa drvenim tokovima koja se kreu po zemljanom putu. Dok se pribli avao, avij ani oko Nikol povuko e se i pribi e uz nju. Nekoliko trenutaka potom pred njima uspl amte vatra. Pogrebna lomaa stajala je na vrhu plamteih kola. Nikol otvori usta. Telo n jene majke, odeveno u bogatu zelenu odoru, poivalo je na vrhu lomae. U svetlosti v atre Nikol je razabrala ostale u odaji. Riard joj se sme io i dr ao za ruku tamnoputu devojicu staru otprilike dve godine. General O'Tul bio je u neposrednoj blizini vatre, kleei u polo aju za molitvu odmah pokraj nje. Iza njega stajali su raznoliki bioti i dva ili tri neobina oblija koja mora da su bila oktopauci. Plamenovi su gutali lomau i upalili telo njene majke. Majka joj se polako di e iz le eeg polo aja. Kada se Anavi okrete prema Nikol, lice joj se izmeni. Na vrhu tela njene majke nalazila se Omehova glava. "Ronata", ree on razgovetno, "proroanstvo mora biti ispunjeno. Krv Senufoa irie se ak i izmeu zvezda. Minove e ostati. Ronata mora putovati sa onima koji dolaz e izdaleka. Poi sada, i uvaj udnovate u Ronatinu decu." 60. POVRATAK U RAMU Ne mogu da poverujem da ovo inim, ree Nikol sebi dok je transporterom pren osila poslednji tovar zaliha do lifta za te ke terete na vrhu stepeni ta Beta. U Ram ije bio mrak. Snop njene svetiljke blistao je prema crnoj praznini.

San je bio tako neverovatno uverljiv da je Nikol bila potpuno rastrojena vi e od pet minuta po to se probudila. ak i sada, skoro dva sata kasnije, kada bi za tvorila oi, Nikol je savr eno jasno mogla da vidi Omehovo lice i da uje njegov magini glas kako zapeva rei. Nadam se da se Riard nee probuditi pre nego to odem, pomisli Nikol. Nikada ne bi mogao da razume. Vratila se do transportera i poslednji put krenula kroz trup do "Njutna" . Ve trideset minuta poku avala je da sroi opro tajnu poruku, ali sada kada je trenuta k do ao, Nikol je bila upla ena. "Dragi Majkl i najdra i Riarde", nameravala je da pone, "sino sam imala najuverljviji san svoga ivota. Stari poglavica Senufoa pojavio se preda mnom i rekao mi da je moja sudbina sa Ramom." Nikol proe kroz vazdu nu komoru i ue u kontrolni centar. Sela je pred kameru i proistila glas. Ovo je sme no, pomisli ona neposredno pre nego to e upaliti svetla . Mora da sam poludela. Ali silina Omehove slike u njenom umu smirivala je sve t e sumnje u poslednji as. Nekoliko trenutaka potom nastavila je poslednju poruku p rijateljima. "Nema naina da u ovom kratkom opro taju objasnim va nost Omeha i afrikog naslea u mom ivotu. Majkl, Riard ti mo e ispriati neke od pria Senufoa dok vas dvojica budet e leteli kui na Zemlju. Bie dovoljno ako ka em da me stari aman nikada nije odveo na pogre an trag. Dobro znam da glasovi u snu nisu stvarni i da najverovatnije predst avljaju tvorevine podsvesti spavaa, ali sam ipak odluila da sledim uputstvo koje m i je Omeh dao. Nameravam da uinim sve to je u mojoj moi da upozorim Ramu da dolaze nuklear ni projektili. Ne znam kako u to ostvariti, ali imau na raspolaganju nekoliko sati za planiranje, dok budem sklapala jedrilicu da preem Cilindrino more. Seam se, Riar de, na ih rasprava o komandama sa tastature koje mo da vode do vi e hijerarhije... Izuzetno mi je te ko da ovako ka em zbogom i sasvim sam svesna da je ovo bed na zamena za poslednji zagrljaj. Ali da ste vas dvojica budni, nikada me ne bist e pustili da se vratim u Ramu... Volim te, Riarde, ne sumnjaj u to ni na trenutak . Znam da je to malo verovatno, ali mo da emo se nekako, jednog dana, sjediniti na nekom drugom mestu. Obeavam ti da, ako pre ivim da rodim dete, nikada neu prestati d a mu govorim o inteligenciji, domi ljatosti i oseajnosti njegovog oca. Imam poslednju molbu. Ukoliko se desi da bilo ko od vas dvojice bezbedno stigne do Zemlje, molim vas da objasnite enevjev ta mi se dogodilo. Ispriajte joj i tavu priu, o snu, o boici i viziji i o Porou kada sam bila dete. I recite joj da s am je volela svim srcem." Suze su se slivale niz Nikoline obraze kada je zavr ila poruku. Ustala je i premotala traku na poetak. Pustila ju je na jedan minut, da bi bila sigurna da je dobro snimljena, a zatim je oti la do vazdu ne komore. Bo e, pomisli ona dok je sta vljala lem, pa ja u to stvarno uiniti. Tokom sablasnog spu tanja niz prenosnik po mraku, Nikol je silno strepela zbog odluke da se vrati. Samo joj je izuzetna samodisciplina omoguavala da odagna strahove koji su se zadr ali u njoj. Kada se popela u rover i povezla ga prema Ci lindinom moru, Nikol poe da razmi lja kako da stupi u vezu sa inteligencijom koja vo di Ramu. U svakom sluaju u koristiti slike, ree ona sebi, i gde god je mogue precizn i jezik nauke. Toliko sam nauila od Riarda. Pomisao na Riarda nanovo joj razbudi strahove. Mislie da sam ga napustila, brinula se ona. A kako uop te i mogu oekivati da misli drugaije? Nikol se priseti t urobnih prvih dana svoje trudnoe sa enevjev i koliko je bila usamljena zato to nije imala nikoga s kime bi podelila oseanja. Ponovo je osetila sna an poriv da se okre ne i napusti Ramu. Njeno premi ljanje prekinuto je spektakularnim nadolaskom svetl osti. Zora je ponovo svanula u Rami. Kao i ranije, Nikol opini prizor oko nje. Ne ma niega nalik ovome u itavoj Vaseljeni. Kada je stigla do onoga to je bilo logori te Beta, najpre je prona la jedrili cu i poela da je raspakuje. Stajala je zapakovana na dnu velikom skladi nog kontejn era. Bila je u dobrom stanju. Rad na sastavljanju jedrilice spreavao je Nikol da previ e razmi lja o odluci da napusti "Njutna". Mehaniarsko sklapanje nije bilo njena najjaa strana. Jednom je poela gotovo da oajava kada je bila prinuena da rastavi ve liki sklop za koga joj je prethodno bilo potrebno deset minuta da bi ga uop te sas tavila. itava ve ba podseala ju je na nekoliko nervirajuih badnjih veeri u Bovoau kada su ona i Pjer radili gotovo itave noi da bi sklopili enevjevine nove igrake. Trebal

o bi da postoji zakon koji bi obavezivao prodavnice da prodaju samo sklopljene i grake, proguna Nikol uz osmeh dok se borila sa uputstvima za jedrilicu. Nikol odnese trup jedrilice niz stepenice i stavi ga pokraj vode. Sve vee podstrukture sklopila je na litici iznad tog mesta, gde je svetlo bilo jae. Bila je toliko obuzeta poslom da nije ula korake sve dok se nisu sasvim pribli ili. Kad a se Nikol, koja je radila na kolenima, okrenula na desno i ugledala kako joj se ne to primie iz velike blizine, prestravila se toliko da joj je srce gotovo stalo. Nekoliko trenutaka potom ona i Riard ljubili su se i grlili. "I O'Tul dol azi", ree on, sede pokraj Nikol i smesta poe da sastavlja jedrilicu. "Najpre, kada sam mu objasnio da neu da idem bez tebe, da mi ivot koji bih imao na Zemlji ne bi znaio ni ta bez tebe, rekao mi je da smo i ti i ja a avi. Ali kada smo porazgovarali i kada sam mu objasnio da mislim kako postoji pristojna verovatnoa da uzbunimo Ra mance, odluio je da radije provede svoje poslednje sate sa nama nego da reskira s amotnu i bolnu smrt u kapsuli." "Ali uinilo mi se da si rekao da bi to trebalo da bude bezbedno putovanje za jednog putnika?" "Nije to sasvim jasno. Softver uitan u kapsulu je prava mora. Prema progr amiranju vidi se da je sve uraeno na brzinu. A i kako je moglo da se valjano prov eri? Sam O'Tul imao bi, dodu e, bolje izglede nego nas dvoje zajedno... ali upamti , suoio bi se sa ozbiljnim problemima posle svog dolaska na Zemlju. Ta pria o prek om sudu nije bila mlaenje prazne slame." "Ne mislim da se Majkl pla io prekog suda. Mo da bi po eleo da po tedi porodicu, ali..." Povik iz daljine prekide im razgovor. General O'Tul mahao im je iz rover a koji im se pribli avao. "Ali ne shvatam", ree Nikol, "kako je uspeo da stigne ova mo tako brzo. Ti nisi ovamo do ao pe ke, zar ne?" Riard se nasmeja. "Razume se da nisam. Ostavio sam markerni pedajnik u po dno ju prenosnika. Kada sam stigao u Betu i video da si izvadila jedrilicu i njene delove, poslao sam rover nazad automatskim upravljanjem." "To je bilo vrlo hrabro", ree Nikol. "A ta bi bilo da sam digla jedro toko m dodatnog vremena koje ti je bilo potrebno da me nae pe ice?" Riard proviri preko ruba litice prema trupu jedrilice pored vode. "U stva ri, bila si bolja nego to sam oekivao", ree on, zadirkujui je. "Zavr ila bi za jedno s at ili dva." Dohvatio je Nikol za ruke kada je poku ala da ga udari. General O'Tul je bio jedini moreplovac sa iskustvom izmeu njih troje. Ubr zo po to su stigli do sredine puta preko Cilindrinog mora, on dade Riardu da dr i vesl o kao mogue oru je za sluaj da dve ajkule-biota koje su ih pratile odlue da ih napadn u. "Nije ba Marblhed ili Kejp", ree O'Tul dok je gledao prema Njujorku, "ali je ne pobitno zanimljivo jedrenje." Tokom putovanja, Riard je bezuspe no poku avao da ubedi uznemirenu Nikol da j e malo verovatno da e ih bioti-ajkule napasti. "Na kraju krajeva", ree joj on, "uo p te nisu ometale amce tokom prve ramanske ekspedicije. Mora da su me napale zbog n eeg posebnog u konstrukciji na ih novih motornih amaca." "Kako mo e da bude tako siguran?" upita Nikol, nelagodno gledajui sive senke u vodi pokraj njih. "Ako nee da nas napadnu, za to nas toliko dugo prate?" "Izazivamo njihovu radoznalost, to je sve", odvrati Riard. Pa ipak, napeo se kada se jedna senka iznenada ustremila prema amcu. Biot-ajkula, meutim, nestad e ispod njega i pridru i se svom sadrugu sa druge strane. "Vidi ", ree on i popusti s tisak na veslu, "rekoh ti da nema razloga za brigu." Usidrili su jedrilicu pokraj Njujorka pre nego to su se uspeli uz obli nje stepeni te. Budui da general O'Tul nikada ranije nije bio u Njujorku, a prirodno je bio radoznao povodom onoga to je viao, Riard poe napred da pone da radi sa kompjuter om, dok je Nikol povela O'Tula u kratki obilazak. U vreme kada su Nikol i general stigli u Belu sobu, Riard je ve bio u pril ici da ih izvesti o napretku. "Pretpostavka mi je bila ispravna", ree on samo nek oliko sekundi po to mu se njih dvoje pridru ilo. "Prilino sam siguran da sada imam pr istup itavoj listi senzora. Mora biti da na brodu imaju radar ili njegov ekvivale nt. Dok budem poku avao da ga naem, kako bi bilo da vas dvoje poku ate da napravite m re ni dijagram kojim bismo preneli svoje upozorenje. Upamtite, neka bude jednostav

no. Verovatno nemamo vi e od dvadeset etiri asa do nailaska prvog projektila. Dvadeset etiri asa, ree Nikol sebi. Jo jedan dan. Bacila je pogled na Riarda, koji je radio za tastaturom, a zatim na generala O'Tula, koji je posmatrao crne predmete to su i dalje stajali nabacani u jednom uglu. Nikolino trenutno oseanje naklonosti prema dvojici mu karaca brzo je preseeno o trim naletom straha. Realnost n jihovog usuda svu je obuze. Hoemo li svi izginuti sutra? - upita se ona. 61. UGRO ENI SVEMIRSKI BROD "Stvarno ne bi trebalo da budemo iznenaeni", ree Riard bez oseanja. Njih tro je sedelo je pred velikim crnim ekranom. "Svi smo to oekivali." "Ali smo se i nadali da e biti drugaije", ume a se O'Tul. "Ponekad je te ko ka da se poka e da si bio u pravu." "Jesi li sasvim siguran, Riarde", upita Nikol, "da svaki od tih odraza pr edstavlja objekat u svemiru?" "Mislim da u to nema nikakve sumnje", odvrati Riard. "Sigurni smo da posm atramo senzorski izlaz. Pogledaj, pokazau ti kako da promeni polje." Riard prizva n a ekran prizor koji je prikazivao jedan cilindar, nepobitno Ramu, u sredi tu skupi ne koncentrinih krugova. Zatim je otkucao nekoliko novih komandi, to je za posledi cu imalo promenu slike na ekranu. Cilindar je postajao sve manji i manji, dok se na kraju nije pretvorio u taku. Veliina koncetrinih krugova oko cilindra takoe se s manjivala, a novi krugovi pojavljivali su se na rubovima ekrana. Najzad se grupa taaka, njih ukupno esnaest, pojavi sa desne strane ekrana. "Ali kako zna da su posredi projektili?" upita Nikol i pokaza male take sv etlosti. "Ne znam", ree Riard. "Ali znam da su u pitanju letei objekti na gotovo pra voj liniji izmeu Rame i Zemlje. Teorijski, to bi mogli biti i glasnici mira, ali iskreno sumnjam u to." "Koliko im jo treba?" upita O'Tul. "Te ko je tano rei", odgovori Riard posle kratke pauze. "Procenio bih da do p rvog ima izmeu osamnaest i dvadeset sati. Vi e su razmaknuti nego to sam oekivao. Uko liko ih budemo pratili oko jedan sat, moi emo tanije da procenimo trenutka sudara." General O'Tul zviznu, a zatim se zadubi u misli nekoliko sekundi pre neg o to je progovorio. "Pre no to poku amo da saop timo ovom svemirskom brodu da e pretrpe ti nuklearni napad, hoe li mi odgovoriti na jedno jednostavno pitanje?" "Ako budem umeo", odvrati Riard. "Zbog ega misli da Rama mo e da se za titi od projektila, ak i ako budemo mogli da mu prenesemo upozorenje?" Nastade duga ti ina. "Sea li se, Majkl, onog trenutka od pre skoro godinu da na", upita Riard, "kada smo zajedno leteli iz Londona u Tokio i kada smo poeli da priamo o religiji?" "Misli , kada sam ti itao Euzebija?" "Upravo to. Priao si mi o ranoj istoriji hri anstva... Usred razgovora iznen ada sam te upitao zbog ega veruje u Boga. Sea li se svoga odgovora?" "Razume se", odvrati O'Tul. "To je isti odgovor koji sam dao svom najsta rijem sinu kada se u osamnaestoj godini proglasio za ateistu." "Tvoj odgovor u avionu savr eno izra ava i moj stav u trenutnoj situaciji. Z namo da je Rama tehnolo ki izuzetno napredan. Kada je nainjen, u svakom sluaju mora da je voeno rauna o moguem neprijateljskom napadu... Ko zna, mo da ak ima moan pogonski sistem koji jo nismo otkrili i koji bi mogao da ga skloni sa putanje projektila. Kladim se..." "Mogu li da te prekinem na sekundu?" upita Nikol. "Ja nisam bila sa vama dvojicom na letu do Tokija. Volela bih da znam kako je Majkl odgovorio na tvoje pitanje." Dvojica mu karaca izmenja e dugi pogled. Konano, general O'Tul odgovori: "Ver a zasnovana na razmi ljanju i osmatranju." "Prvi deo plana nije previ e te ak i ja se sla em sa pristupom, ali nemam pred stavu o tome kako emo preneti poruku o dejstvu, ili kako da nedvosmisleno dovedem o u vezu lananu reakciju i dolazee projektile."

"Majkl i ja emo se pozabaviti time dok ti bude prireivao grafiku za prvi de o. On ka e da se prilino dobro sea nuklearne fizike." "Vodite rauna o tome da nemate previ e pretpostavki", podseti Riard Nikol. " Moramo biti sigurni da je svaki deo poruke zaokru ena celina." General O'Tul trenutno nije bio sa Riardom i Nikol. Posle dva sata o trog r ada oti ao je napolje, u tunel, pre oko pet minuta. Njegovo dvoje kolega iznenada se zabrinulo zbog njegovog odustva. "Verovatno je oti ao u toalet", ree Riard. "Mogao bi da se izgubi", odvrati Nikol. Riard ode do ulaza u Belu sobu i pozva u hodnik. "Halo, Majkle O'Tule", r ee on. "Je li sve u redu?" "Da", sti e odgovor iz pravca sredi njeg stepeni ta. "Mo ete li ti i Nikol da doe te ovamo na trenutak?" " ta je bilo?" upita Riard nekoliko trenutaka kasnije kada se on i Nikol pr idru i e generalu u podno ju stepeni ta. "Ko je sagradio ovu jazbinu?" upita O'Tul, oiju uprtih u visoku tavanicu. "I zbog ega mislite da je uop te sagraena?" "Ne znamo", odvrati Riard nestrpljivo, "i ne verujem da emo razre iti tu zag onetku u sledeih nekoliko minuta, ili ak i sati. U meuvremenu, imamo posla..." "Strpite se jo samo malo", prekide ga O'Tul vrsto. "Neophodno je da ovo ra spravimo pre nego to budem mogao da nastavim." Riard i Nikol saeka e da produ i. "Bezgl avo jurimo da uputimo upozorenja izvesnoj inteligenciji koja kontroli e ovu leteli cu, kakva god ona bila. To radimo da bi Rama mogao da preduzme mere da se za titi. Kako mo emo znati da je to to inimo ispravno? Kako mo emo znati da neemo postati izdaj nici sopstvene vrste?" General O'Tul mahnu rukama prema prostranoj peini oko sebe. "Mora biti da postoji neki razlog, neki veliki plan za sve ovo. Zbog ega su svi oni la ni ljudsk i predmeti ostavljeni u Beloj sobi? Za to su nas Ramanci pozvali da stupimo u kont akt sa njima? Ko i ta su avijani i oktopauci?" Zavrteo je glavom, osujeen mno tvom p itanja bez odgovora. "Bio sam nesiguran u pogledu uni tenja Rame; ali jednako sam nesiguran i u pogledu upuivanja upozorenja. ta ako Rama izbegne nuklearni napad zb og nas, a zatim ipak uni ti Zemlju?" "To je izuzetno malo verovatno, Majkl. Prvi Rama pro ao je kroz Sunev siste m..." "Samo trenutak, Nikol, ako nema ni ta protiv", prekide je Riard blago. "Dopu sti meni da poku am da odgovorim generalu." Pri ao je i stavio ruku na generalovo rame. "Majkl", ree Riard, "jo od na eg pr vog susreta, na mene je najsna niji utisak ostavila tvoja sopsobnost da shvati razl iku izmeu odgovora koje mo emo doznati, kao ishod logike dedukcije ili naunih metoda, i onih pitanja kojima se ne mo e ak ni valjano pristupiti. Na ovoj taki nema naina d a shvatimo ta Rama namerava. Jo nemamo dovoljno podataka. To je kao kada poku avamo da re imo sistem simultanih linearnih jednaina u kome ima vi e promenljivih nego kons tanti. Postoje vi estruke hiperpovr ine ispravnih re enja." O'Tul se nasme i i klimnu. "Ali ono to znamo", produ i Riard, "jeste da se flo ta projektila sada pribli ava Rami. Verovatno su opremljeni nuklearnim bojevim gla vama. Imamo izbor da upozorimo ili da ne upozorimo i moramo ga doneti na osnovu informacija raspolo ivih u ovom trenutku." Riard izvadi mali kompjuter i prie O'Tulu. "itav taj problem mo e da predstavi kao matricu razmera 3 x 2", ree on. "Pretpostavi da postoje tri mogua opisa ramans ke petnje: nikada neprijateljski, uvek neprijateljski i neprijateljski samo ako su napadnuti. Neka te situacije predstavljaju redove matrice. A sada razmotrimo odluku sa kojom smo suoeni. Mo emo da izaberemo bilo da ih upozorimo, bilo da to ne uinimo. Dakle, postoje dve kolone te matrice, Rama upozoren ili Rama neupozoren. " O'Tul i Nikol su gledali preko Riardovog ramena dok je crtao matricu i pr ikazivao je na svom malom monitoru. "Ukoliko sada pogledamo est mogunosti, koje se dobijaju presecanjem pojedinani elementi ove matrice, i poku amo da im pripi emo ver ovatnoe tamo gde mo emo, raspolagaemo svim informacijama potrebnim da donesemo odluk u. Sla e li se?" General O'Tul klimnu, impresioniran time kako je brzo i sa eto Riard ustroj io njihovu nedoumicu. "Ishod drugog reda uvek je isti", ree sada Nikol, "nezavisn

o od toga da li ih upozorimo ili ne. Ukoliko je Rama zaista neprijateljski raspo lo en, sa njihovom naprednijom tehnologijom, nema nikakve razlike jesmo li ih upoz orili ili nismo. Pre ili kasnije, ova letelica ili ona koja e doi u budunosti pokor ieili uni titi ljudsku rasu." Riard zastade na trenutak da bi bio siguran da O'Tul prati izlaganje. "Sl ino tome", ree on zatim polako, "ako Rama nije nikada neprijateljski raspolo en, ne mo e biti pogre no da ih upozorimo. Ni u jednom sluaju, upozoren ili neupozoren, Zeml ja nije u opasnosti. A ukoliko uspemo da ih upozorimo na nuklearne projektile, o nda e ne to izuzetno biti spaseno." General se nasme io. "Znai, jedini mogui problem, 'O'Tulova bojazan', da je tako nazovemo, nastaje onda ako Rama prvobitno nije nameravao da bude neprijatel jski raspolo en, ali se predomislio i napao Zemlju po to je saznao da su protiv njeg a lansirani nuklearni projektili." "Tano tako", ree Riard. "A kako mi izgleda, samo na e upozorenje predstavlja olak avajui inilac u tom potencijalno neprijatnom sluaju. Na kraju krajeva..." "U redu. U redu", odvrati O'Tul. "Vidim na ta cilja . Ukoliko se sluaju koji me brine ne pripi e vrlo visoka verovatnoa, itava analiza nagove tava bolje ishode ak o upozorimo Ramance." On se iznenada nasmeja. "Ba je dobro to ne radi za vojni tab V EV-a, Riarde. Mo da bi me logiki ubedio da aktiviram kod..." "Sumnjam", ree Nikol. "Niko ne bi mogao da pru i vrsto pokrie za tu vrstu par anoje." "Hvala", uzvrati general, "zadovoljan sam. Bili ste vrlo uverljivi. Hajd e da se vratimo na posao." Gonjena neumoljivim pribli avanjem projektila, trojka je neumorno radila s atima. Nikol i Majkl O'Tul izradili su poruku upozorenja u dva zasebna odeljka. Prvi odeljak, iji je prete an deo predstavljao osnovu za uspostavljanje osnovne kom unikacione tehnike, prikazivao je kompletnu nebesku mehaniku: Raminu orbitu po n jegovom ulasku u Sunev sistem, putanje dva "Njutnova" broda koji napu taju Zemlju i spajaju se neposredno pre sastanka sa tuinskim brodom i, konano, trajektorije esna est projektila koji se ispaljuju sa Zemlje da bi presreli Ramu. Riard, iji su se d ugi asovi rada za tastaturom i crnim ekranom sada isplaivali, pretvorio je sve te orbitalne dogaaje u grafike predstave, dok se drugo dvoje kosmonauta borilo sa slo e nou ostatka poruke. Konstruisati drugi segment bilo je izuzetno te ko. U njemu su ljudi eleli d a objasne da nadolazei projektili nose nuklearne bojeve glave, da se eksplozivna mo bombi generi e lananom reakcijom i da su toplota, udar i zraenje koji nastaju u ek sploziji izuzetno moni. Za razliku od osnovne slike, predoavanje razmera razorne m oi u ma kakvim parametrima koje bi mogla shvatiti vanzemaljska inteligencija bilo je znatno te e. "To je nemogue", uzviknu oajni Riard po to su O'Tul i Nikol uporno tvrdili da upozorenje nije potpuno bez nekog pokazatelja temperature eksplozije, jaine udar nog talasa i polja zraenja. "Zbog ega samo ne naznaimo koliinu fisionog materijala u procesu? Mora biti da su sjajni u fizici. Mogu da proraunaju dejstvo i ostale pa rametre." Vreme je isticalo, a sve troje je bilo iscrpljeno. Tokom poslednjih sati , general O'Tul popusti pred iznureno u i, na Nikolino insistiranje, poe da se valja no ispava. Njegovi biometrijski podaci pokazivali su da mu je srce pod stresom. a k je i Riard odspavao devedeset minuta. Ali Nikol nije dopustila sebi luksuz da o tpoine. Bila je re ena da razradi neki nain da slikovno predstavi razornu mo oru ja. Kada su se mu karci probudili, Nikol ih ubedi da uz drugi segment dodaju k ratki deo koji prikazuje ta bi se desilo sa gradom ili umom na Zemlji kada bi bomb a od jednog megatona eksplodirala u njihovoj blizini. Da bi te slike imale ikakv og smisla, Riard je morao da pro iri raniji renik pojmova, u kom je definisao hemijs ke elemente i njihove simbole sa matematikom precizno u, da bi ubacio odreenu predsta vu veliine. "Ukoliko ovo shvate", gunao je dok je uz napor dodavao oznake razmera pokraj linijskih predstava zgrada i drvea, "onda su pametniji nego to sam mislio." Konano je slika bila dovr ena i memorisana. Pustili su itavo upozorenje posl ednji put i uneli nekoliko ispravki. "Od komandi koje nikada nisam uspeo da razu mem", ree Riard, "postoji pet za koje imam razloga da pretpostavim da su vezane sa procesorom na drugom nivou. Razume se, samo nagaam, ali verujem da je nagaanje os

novano. Emitovau na u poruku pet puta, koristei svaki put po jednu od tih komandi, u z nadu da je upozorenje nekako stiglo do sredi njeg kompjutera." Dok je Riard preko tastature unosio sve odgovarajue komande, Nikol i gener al O'Tul poo e da se pro etaju. Uspeli su se uz stepeni te i po li izmeu oblakodera Njujor ka. "Ti veruje da je bilo predvieno da doemo na Ramu i otkrijemo Belu sobu?" "Da", odgovori Nikol. "Ali u kom cilju?" upita general. "Ukoliko su Ramanci samo eleli da uspos tave kontakt sa nama, zbog ega su radili na tako slo en i zaobilazan nain? I zbog ega rizikuju da im namere budu pogre no shvaene?" "Ne znam", ree Nikol. "Mo da nas proveravaju na neki nain. Da otkriju kakvi smo." "Za ime sveta", odvrati O'Tul, "kako u asna pomisao. Mogli bismo ui u katal og kao stvorenja koja lansiraju nuklearne bombe na posetioce." "Tano tako", ree Nikol. Nikol pokaza O'Tulu ambar sa jamama, mre u iz koje je spasla avijana, zapa njujue poliedre i ulaze u preostale dve jazbine. Postajala je vrlo umorna, ali zn ala je da nee moi da zaspi dok sve ne bude re eno. "Hoemo li nazad?" upita O'Tul po to su se on i Nikol spustili do Cilindrinog mora i proverili da se jedrilica jo nalazi, nedirnurta, tamo gde su je ostavili. " "U redu", odgovori Nikol umorno. Pogledala je na sat. Bilo je tano tri sa ta i osamnaest minuta pre nego to prvi nuklearni projektil stigne do Rame. 62. POSLEDNJI SAT Niko nije progovorio pet minuta. Svako od troje kosmonauta sedeo je uron jen u sopstveni svet, svestan da se prvi projektil sada nalazi na manje od sat l eta. Riard je urno prelazio sve senzorske izlaze, bez uspeha tragajui za bilo kakvi m nagove tajem da Rama preduzima neku za titnu akciju. "Sranje", promrmlja on, ponov o gledajui radarsku sliku koja je prikazivala kako je vodei projektil sve bli i i bl i i. Riard prie do mesta na kom je Nikol sedela u uglu. "Mora da smo pogre ili", ree on tiho. "Ni ta se nije izmenilo." Nikol protrlja oi. "Volela bih da nisam tako umorna", ree ona. "Onda bismo mo da mogli da uinimo ne to zanimljivo u poslednjih pedeset minuta." Mrano se nasme ila . "Sada znam kako mora da je pred streljakim zidom." General O'Tul prie im sa druge strane odaje. Nosio je dve male crne lopte u levoj ruci. "Znate", ree on, "esto sam se pitao ta bih radio kada bih znao za ne ko tano odreeno, konano vreme pre svoje smrti. Eto me sada ovde, a um mi je usredsr een na jednu jedinu stvar." " ta to?" upita Nikol. "Jeste li vas dvoje kr teni?" odvrati on oprezno. " taaa?" uskliknu Riard uz iznenaeni smeh. "I mislio sam da nisi", uzvrati general O'Tul. "A ta je sa tobom, Nikol?" "Ne, Majkl", odgovori ona. "Katolianstvo mog oca bilo je vi e tradicijsko n ego obredno." "Pa", bio je uporan general. "Predla em vam da vas krstim." "Ovde? Sad?" zapita zapanjeni Vejkfild. "Niki, da li me to u i varaju, ili sam upravo uo da ovaj gospodin predla e da poslednji sat ivota provedemo tako to emo biti kr teni?" "Za to nee biti potrebno..." zausti O'Tul. "Za to da ne, Riarde?" prekide Nikol O'Tula. Ustala je sa blistavim osmehom na licu. " ta drugo mo emo da uinimo? A to je avolski bolje nego da sedimo ovde i ekam o veliku vatrenu loptu." Riard se gotovo zakikota. "Pa to je divno!" odu evljeno ree. "Ja, Riard Vejkf ild, ateista itavog ivota, razmi ljam o tome da budem pokr ten na vanzenmaljskom brodu kao poslednje to u uiniti u ivotu. Svia mi se!" "Priseti se onoga to je napisao Paskal", zaikivala ga je Nikol.

"Ah, da", odvrati Riard. "Jednostavna matrica jednog od najveih mislilaca sveta. 'Bog mo da postoji, a mo da i ne; ja mogu da verujem u Njega ili ne. Jedini n ain da izgubim jeste ako Bog postoji, a ja ne verujem u njega. Prema tome, verovau u Njega da bih smanjio rizik." Riard se zakikota. "Ali nisam pristao da verujem u Boga, samo da bih bio kr ten." "Znai, pristaje ", ree Nikol. "Za to da ne?" odvrati on, kao papagaj ponavljajui njen raniji odgovor. "Mo d a na taj nain neu morati da ostanem u limbu sa neznalakim paganima i nekr tenom decom ." Nasme io se O'Tulu. "U redu, generale, tvoji smo. Obavi svoj posao." "Slu aj ovo pa ljivo, TB", ree Riard. "Ti si verovatno jedini robot koji je ik ada bio u ljudskom d epu za vreme kr tenja." Nikol munu Riarda u rebra. Strpljivi general ekao je nekoliko trenutaka, a zatim je poeo obred. Na Riardovo insistiranje, napustili su jazbinu i izi li na otvoreni trg. Ria rd je eleo "nebo Rame nad sobom", a drugo dvoje nije se usprotivilo. Nikol je oti l a do Cilindrinog mora da napuni boicu vodom za kr tenje dok je general O'Tul dovr avao pripreme. Ameriki general je ozbiljno shvatao kr tenje, ali oigledno ga nije uvredi lo Riardovo bezazleno zaikivanje. Nikol i Riard kleko e ispred O'Tula. On poprska vodom Riardovu glavu. "Riarde Koline Vejkfilde, krstim te u ime oca i sina i svetog duha." Kada je O'Tul dovr io kr tenje i Nikol na isti jednostavni nain, Riard ustade i iskezi se. "Ne oseam se nimalo drugaije", ree on. "Isti sam kao i pre - usrao sam se od straha zbog toga to u umreti kroz trideset minuta." General O'Tul nije se pomerao. "Riarde", ree on blago, "mogu li da te zamo lim da ponovo klekne ? Voleo bih da izgovorim kratku molitvu." " ta je to?" upita Riard. "Prvo kr tenje, a sada i molitva?" Nikol di e pogled prema njemu. Njene oi molile su ga da pristane. "U redu", ree on, "pretpostavljam da bih ba mogao da idem do kraja." "Svemogui Bo e, molim te usli i na u molitvu", ree general sna nim glasom. Sada je i on kleao. Oi su mu bile zatvorene, a ruke sklopljene ispred njega. "Nas troje o kupilo se ovde u asu koji je za nas mo da sudnji da odamo poast Tebi. Preklinjemo Te da razmotri kako bismo Te mogli slu iti ako nastavimo da ivimo, a ako je to volja T voja, molimo Te da nas po tedi bolne i u asne smrti. Ukoliko treba da umremo, molimo se da budemo primljeni u kraljevstvo Tvoje nebesko. Amin." General O'Tul zastade samo na trenutak, a zatim poe da recituje molitvu G ospodu. Tek to je izgovorio: "Oe na , koji jesi na nebesima, neka je slavljeno ime T voje..." svetla u ogromnom svemirskom brodu naglo se pogasi e. Jo jedan ramanski da n do ao je do kraja. Riard i Nikol saekali su puni po tovanja da im prijatelj zavr i mol itvu, a onda su izvadili svetiljke. Nikol se zahvali generalu i blago ga zagrli. "Dakle, tu smo", ree Riard ne rvozno. "Jo dvadeset sedam minuta. Imali smo kr tenje i molitvu. ta emo sada? Ko ima ideju za poslednju, uistinu poslednju zabavu? Da zaigramo? Zapevamo? Da odigramo partijicu neega?" "Ja bih lino voleo da ostanem ovde", ree general O'Tul dostojanstveno, "i da se suoim sa svojom smru u pokajanju i molitvi. A zami ljam da biste vas dvoje vol eli da budete nasamo zajedno." "U redu, Niki", ree Riard. "Gde emo da podelimo svoj poslednji poljubac? Na obali Cilindrinog mora ili u Beloj sobi?" Nikol je bila budna trideset dva asa i bila je apsolutno iscrpljena. Pala je u Riardove ruke i sklopila oi. U tom trenutku rasuti blesci svetlosti ume a e se u novu tminu ramanske noi. " ta je to?" upita general O'Tul boja ljivo. "Mora da su rogovi", odgovori Riard uzbueno. "Hajde, idemo." Otrali su do ju ne ivice ostrva i zagledali se u masivne, zagonetne struktu re na ju nom kraju. Trake svetlosti igrale su izmeu razliitih parova est iljaka koji s u okru ivali ogromni monolit u sredi tu. uti lukovi kao da su siktali po vazduhu, bla go se uvijajui napred-nazad po sredi tu dok su ostajali povezani za po jedan od man jih iljkova na svakom kraju. "Neverovatno", prozbori O'Tul, ophrvan strahopo tovanjem. "Znai, Rama se sprema da manevri e", ree Riard. Jedva je mogao da se uzdr i. Za

grlio je Nikol, zatim O'Tula, i najzad poljubio Nikol u usta. "Jupi!" dreknuo je , igrajui po zidu. "Ali, Riarde", doviknu Nikol za njime, "nije li prekasno? Kako Rama mo e da se skloni sa puta za tako kratko vreme?" Riard dotra nazad do svojih kolega. "U pravu si", ree on zadihano. "A ti pr okleti projektili ionako su verovatno navoeni prema cilju." Ponovo je poeo da tri, ovog puta nazad prema trgu. "Idem da gledam radar." Nikol se obazre prema generalu O'Tulu. "Dolazim", ree on. "Ali dosta sam trao za jedan dan. Hteo bih da malo posmatram ovu predstavu. Mo e poi bez mene, ako h oe ." Nikol ga je saekala. Dok je njih dvoje brzim koracima i lo preko trga, gene ral O'Tul se zahvali Nikol to mu je dozvolila da je krsti. "Nemoj biti luckast", odvrati ona. "Ja treba tebi da se zahvalim." Polo ila mu je ruku na rame. Samo kr te nje nije bilo toliko va no, produ i ona u mislima. Bilo je oigledno da se brine za na e du e. Slo ili smo se pre svega da poka emo da nam je stalo do tebe. Nikol se nasme i seb i. Bar mislim da je to bilo razlog... Tlo ispod njih poe o tro da se trese, a general O'Tul zastade, na trenutak upla en. "To se oigledno desilo i tokom poslednjeg manevra", ree Nikol, smirujui oboj e tako to je uzela generala za ruku, "premda sam ja tada le ala onesve ena na dnu jame i propustila itav dogaaj." "Onda su svetla bila samo najava manevrisanja?" "Verovatno. Zato je Riard bio toliko uzbuen." Jedva da su otvorili poklopac jazbine, kada Riard skoi uz stepenice. "Uinil i su to!" uskliknu on. "Uinili su to!" O'Tul i Nikol netremice su ga gledali dok je hvatao dah. "Upotrebili su neku vrstu mre e ili omotaa - ne znam tano ta je to - debelog oko est, mo da osam stotin a metara - svuda oko svemirskog broda." Okrenuo se. "Doite", ree on i potra po step enicama preskaui po tri odjednom. I pored zamora, Nikol odgovori na njegovo uzbuenje poslednjom dozom adren alina. Skakala je niz stepenice za Riardom i otrala do Bele sobe. On je stajao pre d crnim ekranom i prebacivao ulazni signal od spolja nje slike koja je prikazivala novi materijal oko letelice do radarskog snimka pribli avanja projektila. "Mora da su shvatili na e upozorenje", ree on Nikoli. Riard je slavobitno od i e sa tla, poljubi je i nastavi da je dr i u vazduhu. "Upalilo je, draga", povikao je on. "Hvala ti, oh, hvala ti." I Nikol je bila uzbuena. Ali jo nije bila ubeena da e Ramina akcija spreiti u ni tenje letelice. Kada je general O'Tul u ao i kada mu je Riard objasnio ta vide na e kranu, preostajalo je jo samo devet minuta. U Nikolinom stomaku stajali su leptir ovi veliine fudbalske lopte. Tlo je nastavljalo da se trese dok je Rama produ avao manevar. Nuklearni projektili oigledno su bili navoeni prema cilju, jer i pored inje nice da je Rama nepobitno menjao putanju, oni nastavi e da mu se pribli avaju po pra voj liniji. Uveana radarska slika prikazivala je da je esnaest napadaa veoma ra trkan o. Procenjeno vreme njihovog udara bilo je unutar razdoblja ne to kraeg od jednog s ata. Riardova mahnita aktivnost se pojaala. Divlje je koraao po sobi. U jednom t renutku izvadio je TB-a iz d epa, spustio ga na pod i poeo brzo da govori malom rob otu kao da mu je TB najbli i prijatelj. Ono to je Riard priao jedva da je imalo ikakv og smisla. Jednog trenutka Riard je nalagao TB-u da se pripremi za predstojeu eksp loziju; sekundu kasnije obja njavao mu je kako e Rama udotvorno da izbegne nadolazee projektile. General O'Tul je poku avao da ostane smiren, ali bilo je to nemogue sa Riard om koji je leteo po sobi poput tasmanijskog avola. On zausti da ka e ne to Riardu, ali odlui da umesto toga izie u tunel da bi imao malo mira. Tokom jednog od retkih trenutaka kada se Riard nije pokretao, Nikol mu pr ie i uhvati ga za ruke. "Dragi", ree ona, "opusti se. Ni ta ne mo emo da uinimo." Riard na sekundu spusti pogled na prijateljicu i ljubavnicu, a zatim je z agrli. Divlje je stao da je ljubi, a zatim sede na tlo koje se treslo, povukav i i nju za sobom. "Bojim se, Nikol", ree on, dok mu se telo treslo. "Stvarno se boji

m. Mrzim kada ne mogu ni ta da uinim." "I ja sam upla ena", odvrati ona blago i ponovo ga uze za ruke. "A i Majkl ." "Ali nijedno od vas ne deluje upla eno", ree Riard. "Oseam se kao idiot, dok skaem ovuda kao Tigar iz Vini-Pua." "Svako se suoava sa smru na drugaiji nain", ree Nikol. "Svi oseamo strah. Samo se sa njime snalazimo na svoj pojedinani nain." Riard se primirio. On baci pogled na veliki monitor, a potom na sat. "Jo t ri minuta do prvog udara", ree on. Nikol mu stavi ruke na obraze i blago ga poljubi u usta. "Volim te, Riard e Vejkfilde", ree ona. "A ja volim tebe." Riard i Nikol su utke sedeli na podu, dr ali se za ruke i gledali crni ekran kada je prvi projektil stigao do ivice guste mre e koja je okru ivala Ramu. General O'Tul je stajao iza njih u dovratku, vrativ i se do odaje tridesetak sekundi rani je. U trenutku kada je projektil dodirnuo mre u, njen pogoeni deo se savio, ubla iv i u darac, ali je dopustio projektilu da prodre dublje unutra. Istovremeno, ostali d elovi mre e brzo su se obavili oko projektila, pletui gustu auru neverovatnom brzino m. Sve je bilo gotovo za deli sekunde. Projektil je bio na oko dve stotine metara od spolja njeg omotaa Rame, ve obavijen u debeli omota, kada je nuklearna bojeva gla va detonirala. Mre a na ekranu se malo razlete okolo, ali unutar Bele sobe oseti s e samo jedva primetan drhtaj. "Auh!" ree Riard. "Jeste li to videli?" Skoio je i pri ao ekranu. "Desilo se tako brzo", primeti Nikol i pridru i mu se. General O'Tul promrmlja vrlo kratku molitvu-zahvalnicu i stade uz svoje kolege pred ekranom. " ta misli , kako je to uradio?" upita od Riarda. "Nemam pojma", odvrati Riard. "Ali ta aura je nekako zadr ala eksploziju. Mo ra da je posredi fantastian materijal." On se vrati radarskoj slici. "Da pogledam o sledei udar pa ljivije. Trebalo bi da bude ovde svakog..." Istog trena doe do blistavog bleska, a ekran se ugasi. Manje od sekunde p otom, o tra bona sila estoko ih pogodi i obori na pod. Svetla u Beloj sobi se pogasi e , a tlo prestade da se trese. "Jesu li svi dobro?" upita Riard, pipajui za Nikolin om rukom u mraku. "Mislim da ja jesam", odvrati O'Tul. "Udario sam u zid, ali samo leima i laktom." "Ja sam dobro, dragi", odgovori Nikol. " ta se desilo?" "Ova je oigledno eksplodirala rano, pre nego to je stigla do mre e. Pogodio nas je udarni talas." "Ne shvatam", ree O'Tul. "Bomba je eksplodirala u vakuumu. Kako je moglo biti udarnog talasa?" "Tehniki, to nije bio samo udarni talas", odvrati Riard i ustade kada su s e svetla ponovo upalila, a tlo opet poelo da podrhtava. "Hej, ta ka e na ovo?" prekid e on sebe. "Slavna ramanska redundantnost ponovo bele i poen. Jesi li dobro?" upit a on Nikol, koja je delovala nesigurno dok se dizala. "Udarila sam koleno", odgovori ona, "ali nije ozbiljno." "Bomba je uni tila ostatak sopstvenog projektila", ree Riard, odgovarajui sad a na O'Tulovo pitanje, dok je prelazio senzorskom listom da bi na ao rezervne rada rske i slikovne izlaze, "Isparila najvei deo trupa i pretvorila ostatak u parampa rad. Gas i komadi razleteli su se ogromnom brzinom i stvorili talas koji nas je u dario. Mre a je oslabila silinu udarca." Nikol se pomeri do zida i sede. "Hou da budem spremna za sledei." "Pitam se koliko ovakvih bubotki Rama mo e da pre ivi", ree Riard. General O'Tul prie i sede pored Nikol. "Dva sreena, etrnaest sledi", ree on. Svi se nasme i e. Bar jo nisu bili mrtvi. Riard pronae rezervne senzore nekoliko minuta kasnije. "Oho", ree on, dok j e pregledao preostale odraze na ekranu. "Ukoliko nisam pogre io, poslednja bomba e ksplodirala je na ratdaljini od mnogo kilometara. Imali smo sree. Bolje da se nad amo da sledea nee eksplodirati neposreedno ispred mre e."

Trojka je posmatrala kako su jo dva projektila zarobljena i obmotana u ma terijal koji je okru ivao Ramu. Riard ustade. "Sada imamo kratak odmor", ree on. "Pr otei e otprilike tri minuta do sledeeg udara - a onda e uslediti nekoliko projektila u kratkom razmaku." I Nikol se di e na noge. Videla je da se general O'Tul dr i za lea. "Jesi li siguran da si dobro, Majkl?" upita ona. On klimnu, i dalje zagledan u ekran. Riar d prie do Nikol i uze je za ruku. Minut potom seli su uza zid da saekaju sledei uda r. Nisu dugo ekali. Nova bona sila, mnogo jaa od prve, pogodi ih posle dvadese t sekundi. Nikol je ula kako O'Tul te ko di e u mraku. "Majkl", ree ona, "jesi li povr een?" Kako nije odmah bilo odgovora, Nikol poe da puzi prema njemu. To je bila gre ka. Nije se uhvatila ni za ta kada ih je pogodio moni trei udar. Nikol je divljaki baena o zid i udarila u slepoonicu. General O'Tul je ostao pokraj Nikol kada je Riard oti ao do Njujorka da pog leda grad. Mu karci su tiho razgovarali kada se Riard vratio. On izvesti da je bilo samo manjih o teenja. Trideset minuta po to je zarobljen poslednji projektil, svetla se ponovo vrati e, a tlo opet poe da se trese. "Vidi ", primeti Riard sa napetim osme hom, "rekao sam ti da e sve biti u redu. Sve to je va no uvek rade triput." Nikol je ostala bez svesti jo skoro itav as. Tokom poslednjih nekoliko minu ta bila je nejasno svesna vibracija poda i razgovora na suprotnoj strani odaje. Nikol veoma polako otvori oi. "Ukupno dejstvo", ula je kako Riard govori, "jeste poveanje brzine du hiperb ole. Zato emo proi Zemljinu orbitu znatno ranije nego to je prethodno trebalo, mnog o pre nego to sama planeta tamo stigne." "Koliko emo se primai Zemlji?" "Ne previ e. Zavisi od toga kada e se zavr iti manevar. Ukoliko sada prestane , proma iemo je za otprilike milion kilometara, a to je vi e od dvostrukog rastojanja do Meseca." Nikol sede i nasme i se. "Dobro jutro", ree ona veselo. Dvojica mu karaca joj prio e. "Jesi li dobro, draga?" upita Riard. "Mislim da jesam", uzvrati Nikol i opipa vorugu na slepoonici. "Mo da u izves no vreme imati glavobolju." Pogledala je dvojicu mu karaca. "A ta je sa tobom, Majk l? ini mi se da se priseam da sam se brinula za tebe neposredno pre velikog udara. " "Onaj drugi izbio mi je vazduh", odvrati O'Tul. "Sreom, bio sam bolje pri premljen za treu bombu. A izgleda da su mi i lea sada u redu." Riard poe da joj obja njava ta je doznao posredstvom izlaza Raminih nebeskih senzora. "ula sam poslednji deo", ree Nikol. "Zakljuujem da emo sada potpuno proma iti Zemlju." Riard joj pomo e da ustane. "Ali kuda idemo?" Riard sle e ramenima. "Nema planetnih ni asteroidnih odredi ta u blizini na e t reutne putanje. Hiperbolika energija nam se uveava. Ukoliko se ni ta ne izmeni, potp uno emo napustiti Sunev sistem." "I postati meuzvezdani putnici", ree Nikol tiho. "Ukoliko toliko po ivimo", dodade general. " to se mene tie", primeti Riard, "nemam nameru da se brinem oko toga ta e se dogoditi. Bar ne za sada. eleo bih da proslavim na e bekstvo pred nuklearnom falang om. Glasam za to da se popnemo gore i upoznamo Majkla sa novim prijateljima. Hoe li to biti avijani ili oktopauci?" Nikol zavrte glavom i nasme i se. "Beznade an si, Vejkfilde. "Nemoj nikako d a prestane ..." Nemoj nikako da spreava Vernih du a spoj; TB ih iznenada prekide. Troje kosmonauta osta e na as pometeni. Zatim se za gleda e u malog robota, pa prsnu e u smeh. ... Ljubav nije ljubav koju svako Sa promenom menja, il' ako se seti

Da s nevernikom izneveri lako. Oh ne, Ljubav je kula svetilja... Riard podi e TB-a i iskljui ga. Nikol i Majkl su se i dalje smejali. Riard za grli svako od njih. "Ne mogu da zamislim tri bolja saputnika", ree on i di e malog robota iznad glave, "gde god da smo po li." POGOVOR Pisanje je usamljeniki posao, tako da i posle nekoliko decenija ak i najza gri eniji sebinjak mo e ponekad da po eli malo dru tva. Ali saradnja u bilo kojoj vrsti u metnosti predstavlja rizian posao, a to se ukljui vi e ljudi, manji su izgledi za usp eh. Mo ete li da zamislite Mobi Dika od Hermana Melvila i Nata Hotorna? Ili Rat i mir od Lava Tolstoja i Fredija Dostojevskog? Uz dodatne dijaloge Vana Turgenjeva ? Ja svakako nikada nisam zami ljao, sve do pre nekoliko godina, da u ikada s araivati sa nekim drugim autorom na jednom knji evnom delu. Ne-knji evni radovi su dr uga stvar: uestvovao sam u ni ta manje nego etrnaest projekata sa vi e autora (od ega s u dva sa urednicima Lajfa, a vea vi estrukost od toga ne da se ni zamisliti.) Ali k nji evnost - nipo to! Bio sam siguran da nikada neu dopustiti uljezu da se ume a u moju jedinstvenu oblast stvarala tva... Pa, sme na stvar desila se na putu do tekst-procesora. Poetkom 1986. moj ag ent, Skot Meredit, obratio mi se na svoj najuverljiviji nain koji poinje reenicom: Nnemoj-da-ka e -ne- dok-ne-zavr im". Kako izgleda, javio se jedan mladi genije, filmsk i producent, koji je odluio da ekranizuje neko - bilo koje - moje delo. Iako nika da nisam uo za Pitera Gubera, desilo se da sam gledao dva njegova filma (Pononi ek spres i Dubina) koji su ostavili na mene prilian utisak. Bio sam jo vi e impresionir an kada mi je Skot rekao da je poslednji Piterov film, Boja purpura, nominovan ak za est Oskara. Meutim, zajeao sam u sebi kada je Skot nastavio da pria o tome kako Piter i ma prijatelja sa jednom blistavom idejom i kako bi voleo da je ja razvijem u sce nario. Zajeao sam, jer u SF-u odavno nema novih ideja, a da je ova uistinu blista va, meni bi ve ranije pala na pamet. Uz to, mrzim scenarije; neverovatno su dosad ni, gotovo neitljivi i, bar to se mene tie, nemogue ih je pisati. Kao muzika partitur a, predstavljaju samo neophodan meukorak u produkciji. Potrebne su odreene posebne ve tine da bi se napisali, ali sami nemaju knji evne ili umetnike vrednosti. (Muziku partituru bar je zgodno pogledati.) Onda mi je Skot objasnio ko je taj prijatelj, a ja sam se trgao. Projeka t je odjednom delovao stvarno uzbudljivo, iz razloga koji nisu imali nikakve vez e sa Piterom Guberom, ali su imali mnogo toga sa Stenlijem Kubrikom. Priseanje. Dvadeset godina ranije, u delu 2001: odiseja u svemiru Stenli i ja smo posetili Jupiterove mesece - i ne sanjajui da e te potpuno neznane svetov e istra iti robotske letelice znatno pre datuma iz naslova na eg filma. U martu i ju lu 1979. godine dve sonde "Vojad er" otkrile su da su Io, Evropa, Ganimed i Kalist o udnovatija mesta nego to smo se mi usuivali i da zamislimo. Zapanjujui prizori Jup iterovih d inovskih satelita uinili su moguim - ne, obaveznim - da napi em roman 2010: Druga odiseja. Ovog puta, jovijanske sekvence mogle su biti zasnovane na stvarn osti, ne na ma ti; a kada je Piter Hajms snimio film 1984, mogao je da iskoristi s tvarne snimke sa svemirskih letelica 'Vojad er' kao pozadinu za najvei deo akcije. Iako su rezultati iz 1979. bili spektakularni, sa puno uverenja se smatr alo da e biti sasvim prevazieni za jednu deceniju. Svemirska sonda "Vojad er" provel a je samo nekoliko sati u blizini Jupitera, projuriv i pokraj d inovske planete i nj enih meseca na putu prema Saturnu. Ali maja 1986. NASA je planirala da lansira " Galileja", jo preduzimljiviju svemirsku sondu. Ova ne bi i la na kratak prolazak, v e na pravi sastanak; "Galilej" bi proveo dve godine, poev od decembra 1988, na det aljnom istra ivanju Jupitera i njegovih velikih meseca. Do 1990, ako bi sve i lo kak o treba, postojao bi takav priliv informacija o tim egzotinim svetovima da bi Trea odiseja u svemiru postala neizbe na. To sam planirao da napi em; prikaio sam svoja k ola uz "Galileja" i ba me je bilo briga za ideje nekog amaterskog autora naune fan

tastike. Kako da ga pristojno odbijem? Jo sam razmi ljao o tome kada je Skot nastav io: "Piter Guber bi hteo da doleti na ri Lanku, samo na trideset est sati, da ti predstavi tog tipa. Ime mu je D entri Li, a dopusti mi da ti objasnim ko je on. Radi u Laboratoriji za mlazni pogon i glavni je in enjer za projekat "Galilej". J esi li uo za njega?" "Da", rekoh ja slaba no. "A pre toga, bio je direktor planiranja misije za lendere "Viking", koji su poslali one divne slike sa Marsa. Zbog toga to je smatrao da javnost ne ceni dovoljno ono to se de ava u svemiru, napravio je kompaniju sa tvojim prijateljem Ka rlom Seganom, u okviru koje je snimljen Kosmos - bio je upravnik itave TV serije. .." "Dosta!" kriknuh ja. "Tog oveka moram da upoznam. Reci gospodinu Gaboru d a ga smesta dovede." "Zove se Guber", ree Skot, "Piter Guber." Dakle, dogovoreno je da njih dvojica dolete do ri Lanke, pa ako mi se dop adne D entrijeva ideja (i, podjednako va no, D entri), napisau skicu - mo da desetak stra nica - na kojima u izlo iti karaktere, lokacije, zaplet i osnovne elemente na temel ju kojih bi ma koji valjani scenarista mogao da razradi scenario. Stigli su u Kolombo 12. februara 1986. - dve nedelje posle katastrofe ale nd era. Godina 1986. trebalo je da bude ona velika godina za svemir, ali sada se it av program NASA-e na ao u potpunom rasulu. Posebno je "Galilej" bio odlo en za mnogo godina. Tek 1995. prispee prve nove vesti sa Jupiterovih meseca. Mogao dam da za boravim na Treu odiseju u svemiru - kao to je D entri mogao da zaboravi da radi bilo ta sa "Galilejem" osim da ga vrati sa Kejpa i da ga stavi u naftalin. Sreom, sastanak Guber-Li-Klark dobro je protekao i sledeih nekoliko nedelj a ispunjavao sam flopi diskove zamislima, likovima, miljeima, zapletima - svime t o se makar i izdaleka inilo upotrebljivim za priu koju smo odluili da nazovemo Kole vka. Neko je jednom rekao da se pisanje knji evnog dela sastoji u odbacivanju alte rnativa. Sasvim tano: jednom prilikom izraunao sam da bi, da sam iskorostio sve el emente koje sam stvorio u svim moguim kombinacijama, bilo dovoljno materijala za pola milijarde razliitih Kolevki. Poslao sam D entriju onu varijantu koju sam konano odabrao, u obliku sinops isa od etiri hiljade rei. Dopala mu se i on je ponovo doleteo na ri Lanku da bismo razradili pojedinosti. Tokom trodnevnom maratona gore u planinama, iznad drevnog grada Kandija, i pored toga to nam je pa nju odvlaila najvelianstvenija panorama koj u sam ikada video, dovr ili smo demi-hemi-semi-finalnu verziju od osam hiljada rei koja je najzad poslu ila kao osnova za roman. Posle toga mogli smo da saraujemo uz pomo estih telefonskih poziva i slanja jardi tampanog teksta preko Pacifika. Na pisanje je oti ao prete an deo godine, iako smo, razume se, obojica radil i i na drugim projektima. Kada sam otkrio da D entri znatno bolje poznaje englesku i francusku knji evnost od mene (u meuvremenu sam ve postao imun na takva iznenaenja ), junaki sam poeo da pru am otpor svim poku ajima da mu nametnem sopstveni stil. To j e uznemirilo neke dugogodi nje itaoce Artura Klarka koje su, kada se Kolevka pojavi la pod zajednikim imenom, bili rasreni delovima koje bih ja malo vi e proistio. Dijal o ke deonice pune slenga, objasnio sam ja, proizvod su D entrijevih godina provedeni h sa in enjerima i matematiarima iz Odeljenja za astrodinamiku pri LMP-u, koji mnog o piju i veito ih svrbe dlanovi; u LMP, inae, esto bivaju pozivane ace iz Pasadene d a bi obuzdali pesnienja zbog Beselovih funkcija i nelinearnih, delimino diferencij alnih jednaina. Pa ipak, do sada, koliko je meni poznato, nijedna kola nije zahtevala da se Kolevka ukloni sa polica njene biblioteke. Pominjem to, jer sam upravo ustano vio, na svoje zaprepa enje i zgra anje, da je upravo to zadesilo roman Matica Zemlja pre jednu deceniju. tavi e, dotina komisija zabranila istom prigodom sve antologije koje su sadr ale bilo ta to sam ja ikada napisao. Voleo bih da sam za to uo tada. U ivao bih da ka em tim pripravnicima za ajat olahe da je verziju za slepe romana koji ih je toliko uvredio zapisala dama koja te ko da bi ikada promovisala pornoliteraturu. Ona je, naime, igrom sluaja, udata za predsednika Vrhovnog suda Engleske. Iako je Kolevka prvobitno zaeta kao filmski projekat, a obrada je priprem

ana za filmsku kompaniju Vorner Bros, izgledi da ona ikada stigne na ekran sada deluju slaba no. Lo om sreom, itav niz filmova sa podvodno/vanzemaljskom tematikom poj avio se otprilike u vreme objavljivanja knjige, a najvei njihov deo potonuo je be z traga. Ali Piter Guber, drago mi je to to mogu da ka em, ide sa dobrog na bolje. P oslednja dela njegove produkcije, Ve tice iz Istvika, Gorile u magli i Ki ni ovek vrl o su dobro primljena; ak i taj kratki spisak pokazuje njegovo zanimanje za neobine i vredne projekte. Mo da e napraviti Kolevku kada krug ponovo doe na poetak, kao to e se to neizbe no dogoditi. "Postoje ciklusi u stvarima ljudskim" - ba kao i u filmsk im. Iako sam silno u ivao u radu sa D entrijem, po to smo zavr ili sa ljuljanjem Kol evke, nisam imao planova za dalju saradnju - zbog toga to je sada Halejeva kometa dominirala mojim ivotom, ba onako kako nije dominirala zemaljskim nebesima. Shvat io sam da e njeno sledee pojavljivanje, 2061, predstavljati divnu priliku za Treu o diseju u svemiru (ukoliko dugo odlagani "Galilej" zaista izvede svoju predstavu 1995, kao to se oekuje, i po alje nam megabajte novih informacija iz jovijanskog sis tema, moglo bi doi do Zavr ne odiseje. Ali ni ta ne obeavam). Do leta 1987, 2061: trea odiseja dobro je i la u knji arama, hvala na pitanju , a ja sam ponovo poeo da oseam onu upornu krivicu koja salee autora kada ne-radi-n a-nekom-projektu. Iznenada sam shvatio da mi jedan stoji pred samim nosem. Pre petnaest godina, napisao sam poslednju reenicu u romanu Sastanak sa R amom, koja je glasila: "Ramanci sve rade triput." Te rei do le su mi na um u posled nji as, kada sam radio zavr nu reviziju rukopisa. Nisam - na asna re - tada imao na u mu nastavak; to mi se naprosto inilo zgodnim, otvorenim krajem knjige. (U stvarno m ivotu, razume se, nijedna pria nikada se ne zavr ava.) Mnogi itaoci - i kritiari - brzopleto su zakljuilio da sam od samog poetka p lanirao trilogiju. E pa, nisam - ali sada sam shvatio da je to sjajna ideja. A D e ntri je bio pravi ovek za taj posao: raspolagao je potpunim znanjem o nebeskoj me hanici i svemirskom hardveru, tako da se sasvim mogao snai sa sledeim pojavljivanj em Ramanaca. Brzo sam skicirao spektar mogunosti, vrlo slino onome to sam uinio sa Kolevk om, i za izuzetno kratko vreme Rama II je roen. Vrt Rame i Razotkriveni Rama usle die tokom razdoblja 1989-1991. I tako, D entri ponovo sti e preko Pacifika na sesije tipa 'mo dana oluja' po brdima ri Lanke, a po tar se vajka zbog pozama nih printinga sa kojima mora da balans ira na biciklu. Ali ovog puta tehnologija je ubrzala na e meukontinentalne operacij e. Telefaks aparati sada nam omoguuju da razmenjujemo ideje bezmalo u realnom vre menu; to je daleko pogodnije od elektronske po te koju smo koristili Piter Hajms i ja kada smo pravili scenario za 2010 (videti knjigu Dosje Odiseja). Ima jo mnogo toga da se ka e o toj vrsti saradnje na daljinu; ukoliko su pr eblizu, koautori mogu traiti previ e vremena na trivijalnosti. ak i sam pisac mo e da smisli beskrajne izgovore za nerad; a sa dvojicom, mogunosti se u najmanju ruku d i u na kvadrat. Meutim, nema naina da se poka e da pisac zanemaruje svoj posao; ak i ukoliko zaglu ujue hre, njegova podsvest mo da te ko radi. A D entri i ja smo znali da na i najdivl iji izleti u knji evnost, nauku, umetnost ili istoriju mogu pru iti korisne elemente prie. Na primer, tokom pisanja Rame II postalo je oigledno da je D entri zaljublj en u Eleonoru Akvitansku (ne brini, Stejsi - mrtva je ve 758 godina) i morao sam sa puno takta da ga ubeujem da ne posveti itave stranice njenom zadivljujuem ivotopi su. (Ako se pitate kako E. A. mo e imati bilo kakve veze sa meuzvezdanim pustolovin ama, ekaju vas prijatna iznenaenja.) U svakom sluaju nauio sam od D entrija mnogo toga o francuskoj i engleskoj i storiji to me nikada nisu uili u koli. Prilika kada je Eleonora Akvitanska ukorila svog sina, ponositog kralja-ratnika Riarda Lavljeg Srca pred njegovinm trupama zb og toga to nije imao prestolonaslednika mora da je bio jedan od pikantnijih trenu taka britanske vojne istorije. Avaj, ni na koji nain u ovo nismo mogli ubaciti ga lantnog, ali homoseksualnog Korleonea, koji je esto bio Kum i bog-otac, ali nikad a otac... za razliku od D entrija, iji je peti sin stigao na svet pred kraj Rame II .

Ali sre ete se sa D entrijevom najdra om tvorevinom, svetim Mikaelom od Sijene koji tek treba da se rodi. Siguran sam da ete ponovo naii na njega u knjigama koje e D entri objaviti pod sopstvenim imenom, uz minimum moje pomoi ili mojih saveta. Dok pi em ove rei, upravo sti emo do polovine na e etvorotomne saradnje. Iako na m izgleda da znamo ta e se dogoditi sledee - siguran sam da Ramanci imaju u rukavu poprilino iznenaenja za nas... Artur . Klark ZAHVALNICE Mnogi ljudi doprineli su ovom romanu tokom opse nih razgovora u dvogodi njem razdoblju. Meu one ije su primedbe i pronicljivost bili naroito dragoceni spadaju Beb Barden, Pol odas, Klejton Fromen, Majkl Glasmen, Brus Jakoski, Roland D ofe, D er i Snajder i Jan Stjuart. Lu Aronika, Malkolm Edvards i Ras Galen pru ili su znaajne doprinose ovoj k njizi. Njihove urednike primebde bile su neprocenjive u oblikovanju konanog sklopa romana. Posebnu zahvalnost dugujemo ocu Martinu Slotu, ije je religijsko prosuivan je bilo od su tinske va nosti prilikom stvaranja lika generala O'Tula, kao i Piteru Guberu, koji je omoguio da se autori ovog romana upoznaju pre ne to vi e od tri godin e. Konano, ova zahvalnica ne bi bila potpuna bez posebnog pomena porodice go spodina Lija. Njegova supruga Stejsi i pet mladih sinova, Kuper, Ostin, Robert, Petrik i Majkl, velikodu no su mu omoguili da se otiskuje na neophodna putovanja ok o pola sveta do ri Lanke i pru ili mu priliku za nu nu osamu bez ega ova knjiga nikada ne bi bila napisana.