Snežna Kraljica

Vind D oan SNE NA KRALJICA Prevod: Nedeljkovi B. Aleksandar Vinge Joan D. SNOW QUEEN (THE), 1980.
Serija "Kraljica" ) POLARIS 1993. PROLOG Vrata su se tiho zatvorila za njima i odsekla ih od svetlosti, muzike i razuzdane proslave koja je bila u toku u balskoj dvorani. Usled iznenadnog gubit ka vida i sluha osetio je klaustrofobiju. Samo je vr e stegnuo kove i sa instrumentima k oji je nosio ispod ogrtaa. Zauo je njen veseli smeh u tami pored sebe i oko njega je ponovo prasnula svetlost, otkrivajui malu prostoriju u kojoj su se sada nalazili. Nisu bili sami . Trgnuo se usled napetosti, iako je to oekivao, iako mu se to ve dogodilo pet put a u ovoj beskrajnoj noi, iako e mu se dogoditi jo nekoliko puta. Ovog puta dogaalo s e u dnevnoj sobi... na nesigurnom kauu koji se ugurao u umu tamnih, zlatom pokrive nih nogu name taja. Pade mu na pamet jedna neva na misao: ove noi video je verovatno vei raspon stilova i ukusa nego za etrdeset godina na Karemofu. Ali nije se nalazio na Karemofu, ve u Karbanklu, i ova festivalska no bila je najudnija no koju e ikada provesti, makar do iveo stotu. Na kauu su se ispru ili, po tpuno li eni svesnog dr anja i stida, jedan mu karac i jedna ena, oboje u dubokom snu z bog vina sa primesama droge iz boce, sada poluprazne, koja je le ala pokraj njih n a sagu. Zagledao se u purpurnu mrlju koja je puzila preko zarozanog saga to je po primio oblik skulpture, poku av i da to manje naru ava njihovu privatnost. "Sigurni ste da je ovaj par takoe bio... intiman?" "Sasvim sigurna. Potpuno sigurna." Njegova pratilja podi e belu perjanu ma sku sa svojih ramena, otkrivajui umu kose, gotovo isto toliko bele, i isprepletene poput gnezda zmija iznad njenog ustrog mladog devojakog lica. Maska je predstavlj ala groteskan kontrast ljupkosti toga lica: nareckani razdirui kljun neke ptice g rabljivice, ogromne oi sa crnim zenicama nonog lovca koje su zurile u njega donosei obeanje ivota i obeanje smrti, u meusobnoj ravnote i... Ne. Kada se zagledao u njene oi, u njima nije primetio taj kontrast, tu razliku. "Vi Karemovci ste tako vrsto u beeni u svoju pravednost." Zbacila je pla t od belog perja. "I takvi licemeri." Pon ovo se nasmejala; njen smeh bio je istovremeno i svetlost i tama. Nevoljno je skinuo svoju masku, jednostavnije izraenu: predstavljala je n eko apsurdno bie iz fantazije, koje je bilo pola riba pola ista ma ta. Nije mu se do padalo to je morao da otkrije svoj izraz lica. Osmotrila je njegovo lice pod nemilosrdnom svetlo u svetiljke, hinei nevinos t. "Nemojte mi rei, doktore, da zaista ne volite da gledate?" S te kom mukom potisnuo je svoj gnev. "Ja sam biohemiar, Va e Velianstvo, ne v oajer." "Gluposti." Oko usta joj zaigra osmeh koji bi pre odgovarao kakvom mnogo starijem licu. "Svi medicinari su voajeri. Za to bi inae postali lekari? Osim sadi sta, razume se, koji jednostavno u ivaju u krvi i bolu." Pla ei se da odgovori, on samo proe pored nje, pree preko tepiha pored kaua i spusti kove i sa instrumentima na pod. S druge strane ovih zidova grad Karbankl podi zao je ka vrhuncu slavlje u ast cikline posete predsednika vlade ovom svetu; bila je to no radosnog zaborava. Nikada nije ni sanjao da e je provesti sa kraljicom ov og sveta... a jo manje da e je provesti radei ono to se spremao sada da uini. Uspavana ena le ala je licem okrenuta prema njemu. Primetio je da je mlada, srednje visine, jaka i zdrava. Njeno blago nasme eno lice bilo je duboko preplanu lo od sunca i vetra ispod zamr ene kose boje peska. Ostatak tela bio joj je bled; pretpostavio je da ga je dobro titila od estoke hladnoe iza gradskih zidina. Mu karac pored nje bio je mlad, tridesetih godina, oceni on; imao je tamnu kosu i svetao ten i mogao je biti ili odavde ili prido lica sa drugog sveta; meutim, sad taj ovek nije bio nimalo va an. Njihove festivalske maske gledale su ih odozgo svojim prek ornim upljeokim pogledom, kao da su nemoni bogovi stra ari koji se odmaraju na naslo nu kaua. Ovla je istrljao enino rame antiseptikom, spremajui se da joj ubaci pod ko u traga-kapsulu. Obavljao je prvo jednostavniju proceduru kako bi stekao samopouzda (1
nje. Kraljica ga je pomno posmatrala, utei sada kada mu je bila potrebna ti ina. Buka se nagomilavala i pojaavala iza zakljuanih vrata; uo je kako neki ljud i, koji su malo zaplitali jezikom, glasno protestuju. Skupio se poput ivotinje u zamci, ekajui da ga otkriju. "Ne brinite, doktore." Kraljica polo i laku, umirujuu aku na njegovu mi icu. " Moji ljudi e se pobrinuti da nas niko ne uznemirava." "Za to sam se, do avola, dao nagovoriti na ovo?" promrmlja on, vi e za sebe, nego njoj. Okrenuo se opet svome poslu, meutim, ake su mu podrhtavale. "Dvadeset dve dodatne godine mladosti mogu biti veoma ubedljiv argument. " "Mnogo dobra e mi doneti ako ih budem proveo u nekoj ka njenikoj koloniji!" "Saberite se, doktore. Ako ne zavr ite ono to ste noas zapoeli, ionako neete z araditi svoje dvadeset dve godine. Dogovor va i samo ako budem imala makar jedno s avr eno normalno klon-dete negde meu narodom Leta na ovoj planeti." "Svestan sam uslova." Zavr io je ugraivanje tragaa. "Ali nadam se da razumet e da je implantacija klona pod ovim okolnostima ne samo nelegalna, ve i krajnje n epredvidljiva. Ovo je te ka procedura. Rezultati koji se posti u u stvaranju klona k oji je makar pribli na replika originalne osobe nisu ba naroito dobri ak ni kada su u slovi krajnje kontrolisani, a da i ne govorimo..." "Znai, to ih vi e noas implantirate, bie bolje za oboje. Nije li tako?" "Da, Va e velianstvo", ree on, oseajui ukus gaenja prema samome sebi. "Pretpost avljam da je tako." Pa ljivo je okrenuo usnulu enu na lea i ponovo posegnuo u svoj k ove i. 1. Ovde na Tijamatu, gde ima vi e vode nego kopna, o tra ivica izmeu okeana i ne ba je zamagljena; to dvoje se stapa u jedno. Voda biva povuena u visine sa svetlee ploe mora posle ega ponovo pada u vidu pljuskova, u udljivim olujama. Oblaci prela ze kao emocije preko u arenih lica Blizanaca, sa kojih bivaju otreseni, rasprskava jui se u duge: na desetine duga svakoga dana, dok ljudi ne prestanu da im se dive . Sve dok niko vi e ne zastane da se udi, niko ne podigne pogled... "Sramota", iznenada ree Luna, sna no vukui kormilo. " ta to?" Njen roak Ukres pognuo je glavu, lepr avo jedro se zateglo i deblje nak prelete iznad njegove glave. Njihov kanu sa dva trupa bacio se napred poput krilate ribe. "Sramota je kako ne pazi . ta hoe , da nas potopi ?" Luna se namr ti; njeno maloprea nje raspolo enje bilo je razbijeno. "Ama, idi davi se." "Ve sam se napola udavio; u tome i jeste nevolja." Napravio je grimasu gl edajui u vodu koja je do lanaka zapljuskivala njihove nepromoive izme od klijevske o e i dohvatio koljku za izbacivanje vode. Poslednji udar pljuska mu je ionako poto pio dobro raspolo enje zajedno sa potpuno namoenim ko arama sa zalihama. Ili je mo da pitanju bio samo umor. Ovo putovanje se odu ilo; ve su gotovo mesec dana na moru; puze od ostrva do ostrva du Nizvetrinskog lanca. Jue ujutro napustili su i Nizvetr ine, oti li dalje od mesta na njima poznatim kartama, zaputili se preko prostranst va otvorenog okeana prema tri ostrva koja su stajala zasebno, prema svetili tu Maj ke Mora. Njihov amac bio je maju an za takav poduhvat, a za orijentaciju su imali j edino zvezde i grubu mapu morskih struja od upletene trske. Ali oni su bili deca Mora jednako kao to su bili i deca majki koje su ih rodile; a po to su bili na sve tom zadatku, Luna je znala da e Ona biti milostiva. Luna je posmatrala kako se glava Ukresa di e i spu ta sa njihanjem amca. Bina rni vatreni toak tijamatskog dvostrukog sunca probio se kroz oblake. Iznenadni sj aj zapalio je vatru u crvenilu njegove kose i retkoj bradi koja je tek od nedavn o poela da mu raste; takoe je bacio mekoivinu senku njegovog vitkog, mi iavog tela dno amca. Uzdahnula je, nesposobna da obuzda svoju razdra ljivost kad gleda u njega i posegnula ne no prstima za crvenom, sjajnom pletenicom. "Duge... govorila sam o dugama. Niko ih ne ceni. ta bi bilo kad se vi e nik ad nijedna ne bi pojavila?" Zabacila je kapuljau svoje arene ki ne kabanice i razlab
u k u
na
avila uzice oko vrata. Po leima joj se rasu e pletenice bele poput laga. Imala je oi boje izmaglice i mahovinastog ahata. Podigla je pogled i zagledala se kroz jedro sa vrhom razdvojenim u obliku krabine tipaljke, mirkajui dok je razdvajala istumba ne oblake od neba kako bi prona la lukove prelomljene svetlosti, koji su negde bil i prigu eni do nepostojanja, a drugde sijali toliko da su se ak udvostruivali ili uet vorostruivali. Ukres je izbacio jo jednu punu koljku vode 'kui' preko ivice amca, pre nego t o je podigao glavu kako bi sledio Lunin pogled. Ko a mu je bila, i bez njegove jak e preplanulosti od sunca, tamnija nego kod veine ostrvljana. Meutim, trepavice i o brve su mu bile gotovo isto onako blede kao i njene. Sada su bile stisnute proti v prejakog svetla, iznad oiju koje su menjale boju poput mora. "Ma hajde. Uvek emo imati duge, roako. Dok imamo Blizance i ki u. Jednostavan sluaj difrakcije; pokazao sam ti..." Mrzela je kada je govorio tehni... u glas mu se tada uvlaila nepromi ljena nadmenost. "Znam ja to. Nisam glupa." Cimnula je pletenicu bakarne boje. "Au!" "Ali i dalje mi se vi e dopada da nam baka pria kako su duge nastale kad na m je Dama obeala blagostanje, nego da ih neki trgovac tumai i izokree u ne to bez ika kvog smisla. A isto je i sa tobom. Nije li, moje zvezdano dete? Priznaj!" "Nije!" Odgurnuo je njenu aku. "Ne zbijaj ale s tim, do vraga!" Okrenuo jo j je lea, pljusnuv i po vodi. Zamislila je njegove zglavke kako blede ste ui zarale krs tove unutar kruga: uspomena koju je njegov otac sa drugog sveta dao njegovoj maj ci za vreme poslednjeg Festivala. "Majko Svih Nas!" Ta jedna stvar ispreavala se izmeu njih poput o trice - svest o tome da sa n jom ne deli naslee, kao ni sa bilo kim drugim koga su poznavali. Oni su svi bili Letnji narod i veoma retko su stupali u dodir sa Zimskim narodom koji je voleo t ehniku i dru io se sa prido licama sa drugih svetova... osim za vreme Festivala, kad a su se pustolovi i radosni ljudi sa celog ovog sveta okupljali u Karbanklu; kad a su stavljali maske i skidali razlike, da bi proslavili ciklinu posetu premijera i tradiciju jo mnogo stariju. Njihove dve majke, koje su bile sestre, oti le su u Karbankl na poslednji Festival i vratile su u Neit sa, kao to joj je majka kazala, " ivim seanjem na maginu no." Ona i Ukres su roeni istog dana; njegova majka je umrla na poroaju. Baba ih j e oboje gajila dok je Lunina majka bila na moru sa ribarskom flotom. Odrastali s u zajedno... kao da su blizanci, esto bi pomislila: udni blizanci koji rastu i men jaju se pod mutno nelagodnim pogledima tupih, provincijalnih ostrvljana. Ali uve k je postojao jedan deli Ukresa koji je pred njom ostajao zatvoren, koji nije mog la da deli: onaj deo njega koji je slu ao apat zvezda. Kradom se trampio sa trgovci ma u prolazu za tehnolo ke triarije sa drugih svetova, uludo je tro io dane na njihov o rastavljanje i ponovno sklapanje, da bi ih na kraju bacao u more u napadu samo odvratnosti, zajedno sa iskupnikim lutkama od li a. Luna je krila njegove teh tajne od bakice, zahvalna to ih je bar sa njom delio, ali gajei jednu skrivenu ljutnju. Jer, koliko je znala, i njen otac je mog ao biti kakav Zimac ili ak i doo sa drugog sveta, ali ona se zadovoljavala time da gradi budunost koja e pristajati pod njeno vlastito nebo. Zato joj je te ko padalo d a bude strpljiva sa Ukresom, koji se time nije zadovoljavao, jer je bio uhvaen iz meu jednog naslea, koje je iveo, i drugog, koje je video u svetlosti zvezda. "Oh, Ukre e." Nagnula se napred i spustila mu ledenu aku na rame, i poela da mu masira vornovate mi ie kroz debelu odeu od tkanine i nauljene ko e. "Nisam htela. I zvini", mrmljala je ona, mislei, vi e bih volela da uop te nemam oca nego da celog ivo ta ivim sa senkom. "Ne budi tu an. Pogledaj tamo!" Plave iskrice plesale su po okea nu iza crvenih iskrica koje su sijale u njegovoj kosi. Krilate ribe su proletale i izvijale se ka visinama iznad talasa Majke Mora, Thalase; Luna sad jasno ugle da ostrvo, najvi e od tri, u pravcu niz vetar. Zmijolika ipka naznaavala je mesto gd e su se u daljini sretali more i obala. "Mesto odabiranja! I pogledaj... meri!" Poslala je poljubac sa strahopo tovanjem. Dugaki, savitljivi vratovi sa arama mrke i ukaste boje razbijali su povr inu v ode oko i ispred njih; oi boje ebonovine su ih prouavale nedokuivim znanjem. Meri s u bili deca Thalasina, i mornareva srea. Njihovo prisustvo moglo je znaiti samo je dno: da se Dama osmehuje.
Ukres se okrete prema njoj, odjednom i on osmehnut, i uhvati je za ruku. "Vode nas u luku... Ona zna zbog ega smo do li. Zaista smo stigli, konano emo biti i zabrani." Iz d epa na boku izvukao je frulu od koljke i poeo da oslobaa veseli niz no ta. Glave mera poe e da se nji u u ritmu muzike, a njihovi tajanstveni zvi duci i krici odzvanjali su u kontrpunktu. U starim priama se ka e da oni tu e nad u asnim gubitkom i u asnom nepravdom; ali ne postoje dve prie koje bi se slo ile oko toga o kakvom gub itku ili nepravdi je re. Luna je slu ala njihovu muziku, uop te ne nalazei da je tu na. Grlo joj se izne nada steglo tako da nije mogla da zapeva, zato to je u svom umu ugledala jednu dr ugu obalu, pre vi e od pola njenog dosada njeg ivotnog veka, obalu na kojoj je dvoje dece podiglo jedan odbaeni san koji je le ao u pesku poput kakve retke spiralne kolj ke pred nogama jedne nepoznate ene. Luna je pratila muziku i seanje, unazad, kroz vreme...
Luna i Ukres su trali bosonogi du grubih zidova izmeu plitkih podvodnih ogr ada nadomak luke, dok se savijena mre a, prebaena preko jednog njegovog ramena i je dnog njenog - a oba ramena vitka i tanka - njihala, sredinom povijena nadole kao mre a za le anje. Njihova spretna, uljevita stopala tapkala su i pljuskala du staza o d nagomilanog kamenja, imuna na udarce i zapljuskivanje ledene vode. Kliji u pod vodnim re etkastim ogradama, koji su obino bili tromi poput kamenja na dnu gde rast e morska trava, izlazili su na povr inu u nespretnoj hitnji da gledaju decu kako p rolaze. Duvali su me avinu vazduha i vodenog praha, gunali od gladi; ali mre a je bil a prazna, njen tovar suve 'morske kose' ve je bio izruen u porodina skladi ta za podn evno hranjenje. "Po uri, Ukre e!" Luna, predvodila je kao i obino, zategnu mre u izmeu njih, vuk ui du obale svog ni eg roaka poput tovara ribe koja se koprca. Sklonila je beli slap i k i sa lica, oiju uprtih u duboku vodu kanala koji je zalazio pravo u obalu iza rib ljeg dvori ta. Visoki, dvojni vrhovi raskoljenih jedara... a to je bilo sve to je o davde mogla da vidi od ribarske flote... ve su se probijali napred. "Neemo uspeti prvi da stignemo na dokove!" Razoarana, jo jae je povukla. " urim, Luno. Ovo je gotovo kao da moja mama takoe dolazi kui!" Ukres je nek ako uspeo da povea brzinu; osetila je da je susti e, ula ga je kako dahe. " ta misli , ho li baka napraviti medenjake?" Skoila je i umalo da se saplete. "Videla sam je kako vadi krag." Nastavili su da tre, ple ui preko stena prema pla i koja je sva sijala u podne vnom sjaju, i prema selu iza nje. Luna je zami ljala smee, nasmejano lice svoje maj ke onakvo kakvo su ga poslednji put videli, pre tri meseca: debele pletenice boj e peska nagomilane na vrh glave, skrivene ispod tamne pletene kape; debeo d emper sa rolo kragnom, kabanica i te ke izme kakve je nosila cela posada tako da se ni po emu nije izdvajala kada im je poslala poslednji poljubac, dok je ribarski brod s a dvostrukim trupom uranjao u vetrove zore. Ali danas se vraala kui. Svi e zajedno otii u seosku dovranu sa ostalim riba rskim porodicama, da slave i igraju. A onda, veoma kasno u no, Luna e se sklupati u majinom krilu (iako je ve prevelika za tako ne to), a sna ne ruke e je prigrliti; posm atrae Ukresa kroz ote ale kapke da vidi hoe li on prvi zaspati, u babinom naruju. Iz ognji ta e dopirati toplo pucketanje i aputanje plamenova, majina kosa mirisae na more i brodove, ue se hipnotiki tok glasova, dok e baka zahvaljivati to joj se ker vratila sa Mora, koje je svima njima Majka. Luna je doskoila na mekani zlatasto-smei pesak pla e. Za njom je sa zida skoi o i Ukres i njihove senke se isprepleto e u podnevnom sjaju. Pogleda uprtog u nago milane kamene kue sela i u brodie koji su spu tali jedra u zalivu, umalo nije projur ila pored strankinje koja je stajala i ekala, gledajui ih kako dolaze. Umalo... Ukres se sudario sa Lunom kada je, klizajui se preko peska, stala. "Pazi malo, riblji mozgu!" Oblak peska raspr io se oko njihovih gle njeva. Zagrlila ga je kako bi sauvala ravnote u, isterav i iz njega bes kada je pojaa la stisak usled vlastitog zaprepa enja. Ukres se oslobodio i povukao. Mre a je pala, zaboravljena, kao i selo, zaliv, njihov povratak. Luna je stala da vue porub svog nasleenog d empera, zapliui prste u debelo tkanje boje re. Strankinja im se osmehnula; zrakasti oval njenog lica bio je pomalo opal
jen vetrom iznad njene drevne sive parke, debelih pantalona i nespretnih izama ka kve je mogao nositi ma koji ostrvljanin. Ali ona nije bila iz Neita, niti sa bil o kog ostrva... "Jeste... jeste li izi li iz Mora?" Luna te kom mukom prozbori. Ukres je sta jao irom otvorenih usta pored nje. ena se nasmejala; od tog smeha, arolija njene prividne natprirodnosti razb ila se kao prozorsko staklo. "Ne... samo sam do la preko njega, laom." "Za to?" "Ko si ti?" Pitali su u isti glas. U znak odgovora i jednom i drugom, ena pokaza medaljon koji je nosila na lancu: bodljikavu trolisnu detelinu nalik na buket udica, koja je sijala tamnom zloslutnom lepotom oka kakvog reptila. "Znate li ta je ovo?" Spustila se na jedno koleno na pesku, a njene crne pletenice pale su napred. Zbili su se bli e jedno d rugom, trepui. "Sibila...?" stidljivo pro aputa Luna, primetiv i krajikom oka da je Ukres iz vadio svoju medalju. Ali odmah potom je njen pogled bio dat samo toj eni, i Luna je znala za to te tamne, prinuujue oi izgledaju kao da su otvorene ka beskonanosti. Sv aka sibila je bila zemaljski kanal za nadnaravnu mudrost, izabrana na osnovu sud a Dame, kao osoba koja je zahvaljujui naravi u stanju da izdr i sveto prisustvo u s ebi. ena je klimnula glavom. "Ja sam Klavali Plavokamen Leto." Polo ila je ake na elo. "Pitajte, i ja u odgovoriti." Nisu postavili nijedno pitanje, o amueni saznanjem da bi ona mogla - i htel a - da odgovori na svako pitanje koje bi njih dvoje mogli zamisliti; ili da bi i m Dama lino odgovorila preko Klavalinih usana, dok je sibila u transu. "Nemate pitanja?" Njeno dobro raspolo enje odagnalo je formalnost. "Onda m i ka ite ko ste vi, koji ve znate sve to bi trebalo da znate?" "Ja sam Luna", odvrati Luna, sklanjajui i ke. "Luna Svetlohodna Letnja. Ovo je moj roak, Ukres Svetlohodni Letnji... i ne znam dovoljno da bih bilo ta pitala! " zavr i ona poti teno. "Ja znam." Ukres se pomakao korak napred, dr ei svoju medalju. " ta je ovo ne kad bilo?" "Input..." Klavali je dohvatila medalju, dr ala je izmeu prstiju, malko se namr tila i poela da mrmlja. Oi joj postado e dimni kvarc i poe e divlje da kolutaju, kao kod kakvog snevaa; aka joj se stisnula u pesnicu oko diska. "Znak Hegemonije... d va krsta spojena unutar kruga simbolizuju jedinstvo Karemofa i njegovih sedam po dreenih svetova... ova medalja je dodeljena za juna tvo u vojnoj slu bi, pobuna Kispa h: 'Ono ka emu svi mogu te iti, ovaj ovek je prona ao. Na em voljenom sinu Temonu A vini S irusu, ovog dana, 9:113:07.' Jezik na kome je to izgovoreno bio je sandi, slu beni jezik Karemofa i Hegemonije... kraj analize." Glava joj je klonula napred, kao da ju je pustila neka nevidljiva sila. Klavali se blago zanjihala na kolenima, u zdahnula, sela. "Pa, eto." "Ali ta ona znai?" Ukres spusti pogled na disk koji je i dalje poigravao p red njim, a usta mu se izvi e u nesigurnu crtu. Klavali je odmahnula glavom. "Ne znam. Dama samo govori kroz mene, ne ob raa se meni. To je Prenos... tako je to." Ukresova usta su zadrhtala. "Hegemonija", brzo ree Luna. " ta je to Hegemonija, Klavali?" "Oni sa drugih svetova!" Klavaline oi su se malo ra irile. "Oni sebe naziva ju Hegemonijom. Znai ta medalja je sa neke druge planete... nikada nisam bila u K arbanklu." Pogled joj se ponovo vrati na medalju. "Kako li je to dospelo ovamo, tako daleko od zvezdane luke i Zimaca?" Podigla je pogled prema njihovim licima. "Vi ste veselozaeti, zar ne? Va e majke su oti le zajedno na poslednji Festival i bi le su dovoljno taline da se vrate sa vama... a i sa ovom uspomenom?" Ukres je klimnuo glavom, obuzet jednakim strahopo tovanjem i prema logici odraslih i prema transu Dame. "Znai... moj otac nije Letnjak; on ak nije ni na Tij amatu?" "To ti ne mogu rei." Klavali je ustala. Luna primeti da joj je licem pre la neka udna zabrinutost kada je opet pogledala Ukresa. "Ali znam da su veselozaeti naroito blagosloveni. Znate li za to sam ovde?"
Oni odmahnu e glavama. "Znate li ta elite da budete kada odrastete?" "Da budemo zajedno", odvrati Luna bez razmi ljanja. Ponovo veseli smeh. "Dobro! Putujem Nizvetrinskim arhipelagom kako bih p odsetila sve male Letnjake, pre nego to zakorae u ivot, da se mogu posvetiti Moru i na drugi nain, a ne samo kao ribari i farmeri. Mogu slu iti Dami slu ei svojim sadruz ima ljudskim biima kao sibile, kao to to ja inim. Neki od nas su roeni sa posebnim s emenom u sebi i ono eka da nas Dama dodirne i podstakne ga da proklija. Kada bude te imali dovoljno godina, mo da ete vas dvoje uti Njen poziv i otii na mesto odabiran ja." "Oh." Luna je malo zadrhtala. "Mislim da je upravo ujem!" Pritisla je hla dne ake uz srce koje je htelo da iskoi; tu je klijalo seme sna. "I ja, i ja!" urno je povikao Ukres. "Je l' mo emo sad da poemo, je l' mo emo sa vama, Klaveli?" Klaveli je navukla kapuljau parke kako bi se za titila od iznenadnog naleta vetra. "Ne, ne jo . Saekajte malo; dok ne budete sigurni ta ujete." "Koliko dugo?" "Mesec dana?" Ona polo i ake na dva mala ramena. "Mislim, da e pre proi godine." "Godine!" pobuni se Luna. "Do tada ete biti sigurni da to to ujete nije samo krianje morskih ptica. I nikada nemojte zaboraviti da na kraju neete vi biti ti koji e izabrati Damu, ve e Da ma biti ta koja e izabrati vas." Pogledala je ponovo, gotovo zajedljivo, Ukresa. "U redu." Luna se pitala ta taj pogled znai i odluno je ispravila ramena po d njenom akom. "Saekaemo. I neemo zaboraviti." "A sada..." sibila spusti ake, "mislim da vas neko eka." Vreme je ponovo poteklo napred i oni potra e, polete e... uz esto osvrtanje... prema gradu. "Lunice, sea li se ta nam je poslednje kazala?" Srebrna igra nota se ra ini ka da Ukres spusti frulu i pogleda unazad, prekidajui tok njenih uspomena. Meri takoe prestado e da pevaju i zagleda e se put amca. "Klavali?" Luna je vodila dvotrupni amac oko izboine kopna koja je krbavo z alazila u more, s jedne strane zaliva. Obala Ostrva Odabiranja bila je isto onak o bodljikava kao i detelinasti znak koji su sibile nosile. "Misli na ono da nas m oja majka eka?" "Ne. Ve da Dama bira nas, a ne obrnuto." Ukres pogleda u pravcu penu anja t alasa na obali, a onda primora pogled da se vrati na njeno lice. "Hou da ka em... ta ako Ona izabere samo jedno od nas? ta emo uiniti?" "Izabrae nas oboje!" Luna razvue usta u veliki osmeh. "Kako bi mogla drugai je da postupi? Mi smo veselozaeti... mi smo talini." "Ali ta ako Ona to ipak ne uini?" Pipkao je mahovinu uglavljenu vrsto u puk otine izmeu greda ijim vezivanjem i spajanjem je korito amca bilo nainjeno. Nerazdvo jni... neznatno se namr tio. "Niko te ne mo e naterati da postane sibila, je li tako, samo zato to si pro la test? Mo emo se sada zakleti jedno drugom, da ako samo jedno od nas dvoje bude izabrano, da e odbiti. Zbog onog drugog." "Zbog oboje." Luna klimnu glavom. Ali Ona e nas oboje odabrati. Nikada ni je sumnjala, od onog trenutka pre nekoliko godina, da e doi na ovo mesto i uti Dami n poziv. To je njeno srce elelo pola njenog ivotnog veka; a pobrinula se da tu elju i Ukres uvek deli s njom, ne dozvoljavajui da ga njegovi beznade ni zvezdani snovi odvuku od njihovog zajednikog cilja. Ispru ila je ruku i Ukres ju je setno prihvatio; protresli su jedno drugom ruke uhvativ i se za podlaktice. Pre nego to je toga postala svesna rukovanje se p retvorilo u zagrljaj i sumnje u njenom srcu raspr ile su se poput jutarnje magle. "Ukre e, iskro moja, volim te... vi e od svega pod nebom." Poljubila ga je, okusila so na njegovim usnama. "Neka Majka Mora bude svedok da tebi pripada moje srce, s amo tebi, sada i doveka." Ponovio je te rei, jasno i ponosno, a onda su zajedno srknuli malo morske vode iz svijenih aka kako bi zapeatili zakletvu. "Posle ovog putovanja niko ne mo e da ka e da smo suvi e mladi da se zavetujemo!" Prvi put su se jedno drugom zavetova
li na ljubav kada su bili tek toliki da su umeli to da ka u i svi su se smejali. A li oni su ostali verni jedno drugom; tokom godina delili su sve, ukljuujui i oklev ajuu, eznutljivu neumitnost dodirivanja usana, aka, tela... Luna se seala skrivene pukotine meu stenama u zavetrini zaliva; toplih ulje vitih aka kamenja koje je primalo u svoje okrilje njihova drhtava tela dok su le al i pripijeni jedno uz drugo u ljubavi u sjajno podne, dok je plima aputala negde d aleko niz pla u. I sada, kao i onda, mogla je da oseti snagu potrebe koja ih je ve zivala: toplotu koju su izmeu sebe stvarali i koja je zadr avala na odstojanju hlad nu osamljenost njihovog sveta. Jedinstvo du a koje ih je zahvatilo u zavr nim trenuc ima... visina, celokupnost, koje ni ta drugo u njihovom svetu nikada nije moglo da joj pru i. Zajedno e zakoraiti u ovaj novi ivot i konano e pripasti svome svetu isto o nako potpuno kao to pripadaju jedno drugom... Ukresove usne oe ale su se o njeno uvo ; nagnula se napred i ponovo ga obujmila rukama. amac se sam uputio ka obali. "Vidi li ne to?" doviknu Ukres. Po poslednji put je proverio amac koji je le a o bezbedno, na koljkama i olujnim naplavinama, van doma aja plime. Porodini totem iz dubljen na pramcu posmatrao ga je sa svoja tri zurea naslikana oka. Plima se jo po vlaila, ali ve je ostavila za sobom dovoljno mokrog uglaanog peska tako da su ostal i bez daha izvlaei kanu na pla u. Jedan od mera je ak izi ao sa njima na obalu, dozvoli o im da boja ljivim akama pomiluju njegovu mokru, klizavu, pegavu dlaku. Nikada ran ije Ukres nije bio tako blizu merima da bi mogao da dodirne ijednog; bili su vel iki kao i on, ali dvostruko te i. "Ne jo ... ovamo!" Do njega dopre Lunin glas i on je ugleda kako mu mahnit o ma e. Bila je krenula za jednim merom koji je, gegajui se, napredovao uz pla u. "Ov amo pored potoka. Postoji staza. To mora da je ona o kojoj mi je baka priala!" Krenuo je preko nagiba pla e posutog naplavinama prema izlivu sve e vode, do k su mu napu tene koljke krckale pod stopalima. Potok je naneo iroku traku crvenog m ulja u utu zemlju; voda je tekla kroz mahovinasto zelene kanalie u ljebljene u crven ilo. Na mestu gde je napu tala obalu, ekala ga je Luna kako bi krenuli u brda. "Slediemo taj potok uzbrdo?" Ona klimnu, pratei pogledom gladak plavo-zeleni uspon obraslog tla. Goli vrhovi sirovog crvenog kamena stremili su ak i vi e. Ova ostrva bila su nova na nei zmernoj vremenskoj skali Mora; njihove kime jo su parale nebo, vreme ih nije otupi lo. "Izgleda da emo se penjati." Gurnuo je ake u d epove, neodluan. "A-ha." Luna je posmatrala mera koji se okrenuo i poeo vraati pla om. Oseala je trnce u aci kojom je maloas dodirivala merovu gustu dlaku. "Danas emo plesati na konopima brodovlja." Ponovo je pogledala u njega, iznenada postav i i te kako sve sna znaenja njihovog prisustva ovde. "Pa, hajdemo", izgovori ona, gotovo nestrplj ivo. "Najte e je napraviti prvi korak." Zakoraili su zajedno. Ali to je bio korak koji su ve odavno napravili, razmi ljala je Luna dok se pela... koliko puta? Prona la je odgovor urezan u padine brda, gde su mnogobrojna stopala izhabala prozrani vulkanski kamen plavac tako da su ponegde hodali po us kim tragovima izjedenim do visine njihovih kolena. A koliko njih se popelo ovuda samo da bi bili odbijeni? Luna je u mislima izgovorila na brzinu molitvu, gleda jui u tle jer se trag pretvorio u ispust, jedva stopu irok, nad kanjonom punim zim zelene paprati i neprbojnog grmlja. Vetar je zamro i dan je tog trenutka postao potpuno tih; nije primeivala vi e nijednog ivog stvora veeg od skoibube. Jednom, mo da, udaljeni krik neke ptice... Potok joj je namigivao iz gusti a stotinak metara ispo d, a sa njene leve strane zeleno oblo eni zid uzdizao se jo stotinu stopa u nebo. I ako je bila svikla na nesigune mornarske podnice i uske staze meu podvodnim pregr adama za gajenje ribe, od ovih suprotnosti hvatala ju je vrtoglavica. Ukres se uhvatio za jedan izboeni grm koji je trao i pri tom se ogrebao po licu. "Ovo nije za one koji imaju slabo srce", ree, iako u stvari nije nameravao da to izgovori naglas. "Verovatno u tome i jeste stvar", promrmlja ona, bri ui lice o rukav. "Misli da se proba sastoji u ovome?" Oprezno su nastavili, pribijajui se u z erozijom naeti komad zida koji se krunio. "Thalaso!" bila je to napola kletva, napola molitva. "Meni je dosta!"
"Koliko jo ima ovoga? ta ako se smrai?" "Ne znam... Dolina se tamo gore zatvara." "Mislio sam da si kazala da je deda pro ao kroz ovo, kad je bio mlad? Misl io sam da zna ." Luna proguta knedlu. "Baka mi je priala da je odustao i vratio se. Nije ak ni prona ao peinu." "Sada mi to ka e !" Ali poeo je da se smeje. "Nekako nisam mislio da e ovako b iti." Potok je ispod njih pravio zaokret, vraao se, a iza naredne krivine zida ispust je postao iri, a zajedno sa njim i useeni trag. Ovde, u ovoj dolini u unutr a njosti kopna, odseenoj od morskog vetra, vrelina sunca odbijala se i po nekoliko puta od zagrejanih stena, kao vi estruki odjek. Luna je u hodu skinula debelu park u; Ukres je svoju ve nosio prebaenu preko ramena i vezanu u vor na grudima. Povetar ac joj je priljubio vla nu lanenu ko ulju uz prsa. Razvezala je ko ulju sve do pasa, p oe ala se i uzdahnula. "Vruina mi je, zna li to? Ba mi je vrue. ta e da rade ljudi kad postane prevrue? ovek uvek mo e navui jo odee, ali skidati mo e samo dok ne ostane go." Otkaila je me inu sa vodom sa opasaa i stala da pije. Negde ispred njih zaula je neke u tave zvuke, ali su je podsetili samo na cvranje masti u kotlu. "Verovatno neemo morati da brinemo o tome." Ukres slegnu ramenima s dobro namernom razborito u. "Vrhunac leta jo je daleko. Verovatno emo umreti pre nego to pos tane tako vrelo." Okliznuo se; zaustavio je pad na taj nain to se doekao na jedno k oleno. Zagunao je. "Mo da i ranije." "Duhovito." Pomogla mu je da ustane; imala je oseaj da su joj stopala te ka kao stene. "Ve se vidi Letnja Zvezda. Videla sam je kroz prste pre nekoliko dana ... Oh..." pro aputa ona. Poela je nadlanicom da trlja lice koje ju je peckalo. Ukres se klonulo priljubio uz izboinu zida. Posle poslednjeg zaokreta sta ze, u tavi zvuk koji su ve neko vreme uli pretvorio se u huk vode koja se obru avala pr eko provalije i razbijala o stenje; srebrna rtva koja veno pada u smrt. I tamo, ko d vodopada, staza sa udubljenim tragom se zavr avala. Stajali su bez daha i zbunjeni, u kakofoniji zvuka i vodene pra ine, pored vodopada. "Ne mo e ovde da se zavr ava!" Ukres udari po padajuoj vodi. "Znamo da je ovo prava staza. Gde je?" "Ovde!" Luna je unula i provirila preko ivice, pored vodene zavese, dok su slobodni pramenovi njene kose padali napred kao prsti sa kojih se cedi voda. "P ostoje upori ta u steni, kao rukohvati." Ponovo je ustala; zagladila je kosu unaza d. "Ovo nije..." Odmahnula je glavom, rei su zamrle kada ga je pogledala i ugleda la bes na njegovom licu. "Dobro, ta je ovo?" povika Ukres u dolinu, prema moru. "Kakav dokaz Ti eli ? Zar treba da poginemo?" "Ne!" Luna ga povue za ruku. Njegova ljutnja grebala je je poput peska po njenom umoru. "Vidi , Ona eli da budemo sigurni. I mi to jesmo." Ponovo je unula. Sv ukla je izme i zakoraila jednim stopalom preko ivice. Poela je da se spu ta, dozvoljavajui da urlanje vode i vodeni prah ispune nj ena ula, prigu e njen strah. Videla je da Ukres, iznad nje, takoe poinje da se spu ta; govorila je sebi da su bezbrojni ljudi si li ovuda pre nje, tokom nebrojeno godina ... (pipajui stopalom po vla noj steni)... i ona e to uiniti... (jo jedan korak! prsti ma se uhvatila za rub kamena)... ovo vla no sila enje se nimalo ne razlikuje od vera nja po snasti na brodu, a ona se po snasti pentrala bez razmi ljanja, bezbroj puta ... (i jo jednom)... uvek imajui poverenja u Majku Thalasu da e spustiti njene ake i stopala na bezbedno mesto... (grevi u prstima; grizla je usnu)... usredsredila s e na verovanje, u Damu, u sebe; jer samo ako posumnja bilo u jednu ili drugu da li e... (stopalom je udarila o mokri, klizavi zid, nije na la nikakvu pukotinu, ste penik, nikakav...) "Ukre e!" Glas joj se izvio u visinu. "Jednostavno se zavr ava!" "...ispust!..." ula je tu re, iskrivljeno usled tutnjave i vlastitog u asa; uhvatila se oajniki za nju dok je grlila lice litice. "Poi desno!" Ritnula se udesn o, otvoriv i oi kada je stopalom prona la ispust od kamena. U urbano mirkajui, videla je kako taj ispust nestaje iza vode koja pada u sunovrat. Ispru ila je ruku, brzo izv ila telo i prebacila se na to pro irenje. Ukres je stigao za njom; pru ila mu je ruk u i pomogla mu da pree.
"Hvala." Stresao se, rastresao ukoene prste. "Hvala tebi." Duboko je udahnula. Zajedno su krenuli dublje u udubinu do koje su stigli, shvativ i, dok su im se oi privikavale na zelenu pro aranu svetlost, da je to poetak tunela koji zalazi u bok doline. "To je to... to mora biti to! O vde smo, ovo je odabirali te..." Ponovo su zastali, instinktivno pru ajui ruke jedno ka drugome. ekali su, be z daha. Ni ta ih nije pozivalo osim glasa vodopada. Ni ta ih nije dodirivalo osim ta lasia vodenog praha koji su povremeno, nasumino, doplovljavali kroz vazduh. "Hajde mo", povue je Ukres. "Idemo dublje." Tunel je imao strm svod, dva stenovita zida naslanjala su se jedan na dr ugi visoko gore, u senkama; gledajui tamo, Luna je pomislila na dve ake sklopljene za molitvu. I li su dublje; staza je poela da krivuda. Ukres je iznenada naleteo n a stenu, na jednom o trom zaokretu. "Znao sam da je trebalo da ponesem sveu." "Nije mrano." Luna ga iznenaeno pogleda. "udno kako svetlost postaje sve ze lenija..." "O emu to pria ? Kao da sam iv zakopan... ne mogu ak ni tebe da vidim!" "Hajde." U njoj poe da se budi nelagodnost. "Nije tako mrano - samo otvori oi. Hajde, Iskro! Ukre e!" Povukla ga je za ruku. "Zar ne osea ? Kao muzika..." "Ne. Podilazi me jeza od ovog mesta." "Hajde." Povukla ga je jae, s naporom ovog puta. "Ne - saekaj..." Napravio je nekoliko koraka, pa jo nekoliko. Muzika ju je sada ispunjavala, usredsredila se u njenoj glavi, irila se k roz njeno telo poput pulsiranja njene krvi. Dodirivala je Lunu kao svila, donosi la ukus ambrozije i zelenu svetlost mora. "Zar je ne osea ?" "Lunice." Ukres je naleteo na jo jedan zid u mraku, zagunao. "Luno, stani! Ovo ne valja. Ni ta ne vidim, ni ta ne ujem... Ja - padam na ispitu, Luno." Glas mu zadrhta. "Ne, ne pada ! Ne mo e ." Rastreseno se okrenula prema istini u njegovim oima, koje nisu bile dovedene u i u, kao oi slepog oveka i ka zbrci na njegovom licu. "Oh, ne mo e ..." "Ne mogu da di em, ovde je kao u katranu. Moramo nazad, pre nego to bude su vi e kasno." Njegov stisak na njenom zglavku se pojaao; Ukres je poeo da je vue prema sebi, dalje od muzike i svetlosti. "Ne." Slobodnom akom prekrila je njegovu i poku ala da se oslobodi njegovog stiska. "Vrati se bez mene." "Luno, obeala si! Obeali smo... mora nazad." "Ne moram!" Otrgla se, videla je kako se zateturao unazad, iznenaen i pov reen. "Ukre e, ao mi je..." "Lunice..." " ao mi je..." Povukla se u naruje muzike. "Moram! Ne mogu sada da stanem, to je jae od mene... suvi e je lepo. Poi sa mnom! Poku aj, molim te poku aj!" ali povlail a se sve dalje i dalje od njega. "Obeala si. Vrati se, Luno!" Okrenula se i potrala, a njegov glas je utopila pesma koja je dolazila iz udnje njenog slomljenog srca. Trala je dok se pukotina ponovo nije pro irila, izbaciv i je u neki nepriroda n prostor osvetljen savr eno obinim plamenom uljane svetiljke. Protrljala je oi na av i se iznenada u tom zlatu, kao da je izi la iz mrklog mraka. Kada je ponovo progleda la, kada je sjajna pesma zamrla i oslobodila je, nije se iznenadila to vidi Klava li koja je ekala, i nekog neznanca... Klavali, iji osmeh nikada ne bi mogla zabora viti, ni posle mnogo godina, ni do kraja ivota. "Ti si... Luna! Znai, do la si!" Klimnula je glavom. "Pamtila sam", ree, zraei rado u odabrane i otirui suze. 2. Grad Karbankl le i kao veliki spiralni pu izbaen na ivicu do koje more dopir e, daleko u severnim geografskim irinama, na obali najveeg ostrva planete Tijamat.
On nemirno di e, u skladu sa dubokim ritmovima plime, a njegov drevni oblik kao d a pripada okeanskoj obali, kao da je, u stvari, roen iz materice same Majke Thala se. Zovu ga Grad Sojenica, jer jednim delom stoji na stubovima, nadnesen nad mor e; ogromna upljina ispod tog dela Karbankla pru a sigurno utoi te brodovima, titei ih od hirovitosti mora i atmosferskih prilika. Zovu ga Zvezdoluka ili Kosmodrom jer j e centar trgovine sa ostalim svetovima, iako se pravi kosmodrom nalazi na kopnu, na mestu gde narodu Tijamata nije dozvoljen pristup. Zovu ga Karbankl, zato to o pravdava oba znaenja te rei i predstavlja, u isti mah, i dragulj granat, i ir, u za visnosti od toga kako gleda na njega. Njegova slinost sa napu tenom kuom nekog morskog stvorenja prevarna je. Karb ankl je ko nica ivota svih... ili bar mnogih... razliitih oblika, ljudskih i neljuds kih, koji borave u njemu. Njegovi najni i nivoi, koji su otvoreni prema moru i u k ojima ive radnici, mornari i imigranti, uzdi u se i spajaju u Lavirint, u kome me avi na tehnosa i netehnosa, lokalnog i izvanplanetnog, ljudskog i tuinskog, katalizir a jednu sredinu treperavog stvarala tva i stvaralakog poroka. Tu se otmeni narod Zi me smeje, prepire, razbacuje novac, pravei opite sa egzotinim obli cima stimulacij e, rame uz rame sa vanplanetnim trgovcima koji to donose. Posle se plemii vraaju n a svoje nivoe, gornje, i iskazuju pokornost Sne noj Kraljici, koja sve vidi i sve zna. Ona upravlja strujama uticaja i vlasti, koje se kreu poput vode kroz navoje grada-pu a. Te ko im je da zamisle da ustrojstvo koje je trajalo ve gotovo sto pedese t godina, a kojim je lino ona upravljala, nee nastaviti da traje veno.
"...Ni ta ne traje veno!" Arienrod je stajala utei, potpuno sama, i prislu kivala glasove koji su isti cali iz zvunika postavljenog u izrezbarenoj osnovi ogledala. To ogledalo je takoe slu ilo kao ekran za gledanje, meutim sada je bilo tamno i u njemu se samo ogledalo njeno lice. Plemii koje nije videla raspravljali su o pokidanim icama na seliksu, a ne o budunosti; ali njoj je to zvualo slino, jer, na kraju krajeva, i kidanje ica je u nekoj vezi sa kidanjem budunosti, a Arienrodin um bio je opsednut buduno u... i li nedostatkom budunosti. Stajala je kod zida, koji je u ovoj prostoriji takoe predstavljao prozor t o se protezao uvis sve do zvezdastog vrha zasvoene tavanice. Arienrod je stajala na vrhu sveta, jer ona je bila Sne na Kraljica, u svom svetili tu na vrhu grada. Mog la je da gleda dole, da vidi njegove naborane padine, talase ve take planine zvane Karbankl, ili je mogla da gleda put elino sivog mora posutog belim pegama. Ili, ka o sada, u nebo, na kome je no za areno kovako ognji te u kome plamsa pedeset hiljada s unaca: zvezdano jato u koje je ovaj slobodni zvezdani sistem zalutao pre mnogo e ona. Nisu je dirnule zvezde nalik na zapaljeni sneg... nije vi e ni pamtila koliko je godina pro lo od kad su poslednji put pobudile u njoj neko oseanje. Ali jedna z vezda, ne mnogo znaajna, ne mnogo primetna, izazvala je u njoj drugaije oseanje, mr anije od oseanja udesnog. Letnja Zvezda, ona iji pojaani sjaj oznaava da se primiu Crn j Kapiji, koja je zarobila lutajue Blizance i napravila od njih svoje vene zatvore nike. Crna Kapija bila je fenomen koji su stanovnici drugih planeta nazivali i menom "rotirajua crna rupa", a meu stvarima koje nisu delili sa njenim narodom bil a je i tajna kako se takvi otvori ka drugoj stvarnosti mogu iskoristiti za putov anja br a od svetlosti. Arienrod je samo znala da ta Kapija vodi ka sedam drugih n aseljenih svetova, od kojih su neki tako daleko da ak nije bila u stanju da shvat i te razdaljine. Bili su to svetovi povezani meusobno, i povezani takoe sa bezbroj drugih, nenastanjivih planeta, zato to je Crna Kapija propu tala zvezdane brodove u jedan region u kome je prostor izuvijan poput niti, svezan u vorove tako da dal eko postaje blizu a vreme biva uhvaeno u petlju. A bili su jo na jedan nain spojeni: kao svetovi ulanjeni u Karemovsku Hegem oniju. Autonomni svetovi... ovla se osmehnula... autonomni zahvaljujui relativistik im vremenskim ka njenjima brodova prilikom tranzita kroz Kapiju. Ali Arienrod je b ila odani podr avalac Hegemonije, jer bez Hegemonije klanovi Zime ne bi imali pris tup tehnologiji sa drugih svetova koja im je pru ala dostojanstvo, cilj i zadovolj stvo... tehnologiji koja ih je izdizala iznad nivoa Letnika, sujevernih uzgajivaa ribe, naroda koji smrdi na morsku travu i na tradiciju. Zauzvrat Tijamat je omoguavao putnicima sa drugih svetova da na kratko pr
ekinu putovanje, bio im je odmori te ili sastajali te, predah na dugim putovanjima i zmeu drugih svetova Hegemonije. Tijamat je bio jedinstven kao neka vrsta raskr a, je r je jedino on kru io oko svoje Kapije: iako mu je orbita bila dugaka, ipak je bio bli i i, svetlosnim godinama mereno, mnogo prisutpaniji nego ma koja drugi svet. Arienrod je okrenula lea zvezdama i tiho po la preko ulnog sintetikog pasteln og tepiha, ka ogledalu. Suoila se sa vlastitim odrazom, s istim onim porcelanskim bezizra ajnim licem kojim je doekivala vanplanetne trgovake predstavnike ili delega cije plemia. Odmerila je pomno nagomilanu, mleno belukosu iza sne no-zvezdane dijade me, kao i besprekornu poluprozranost svoje ko e. Pre la je akom preko obraza, niz vrat ukra en niskama dragulja i preko svetlucave svile ko ulje maltene kao da se miluje; osetila je mladalaku vrstinu svog tela, i sada maltene isto onako savr enog kao i p re skoro stotinu pedeset godina, na dan kad je ustoliena. Da li je sve sasvim bes prekorno...? Neznatno se namr tila, nagnuv i se bli e vlastitom licu. Jeste... Zadovol jstvo, u oima boje izmaglice i mahovinom pro aranog ahata. Postojao je jo jedan razlog zbog koga su ljudi sa drugih planeta dolazili na Tijamat donosei poklone: posedovala je klju za starenje bez pojave znakova sta rosti. Okeani ovog sveta predstavljali su fontanu mladosti, iz koje su najbogati ji i najmoniji plaali da piju, a ona lino kontrolisala je izvor... pokolj mera. Ona je donosila sraunate sudove na osnovu kojih se odluivalo koji e tuinski trgovac ili predstavnik najbolje slu iti interesima Zimaca u zamenu za ovu jedinstvenu robu.. . zahvaljujui njenim ne ba sluajnim kapricima plemii koji su bili u milosti dobijali su pravo da vr e eksploataciju u podruju mora, ili pravo na dragocenu epruvetu sre brnaste tenosti. Prialo se da na osnovu prividne mladosti nekog plemia mo e odrediti u kolikoj je on milosti kod kraljice. Ali ni ta ne traje zauvek. ak ni vena mladost. Arienrod se ponovo namr tila; t rgnula je i stisnula aku u kojoj je dr ala pozlaeni raspr iva. Podigla ga je, otvorila usta, i udahnula te ki srebrnasti sprej. Od nastale hladnoe, zadnji deo grla kao da joj se pretvorio u led; suze joj zato navre e u oi. Odahnula je sa olak anjem, oslob oena i ekivanja. Idealno mladalako stanje tela odr avalo se svakodnevnim dozama "vode iv ota", kako su je stranci eufemistiki nazivali. Taj ju je izraz zabavljao, ako ni zbog ega drugog onda zbog svog licemerja: to nije bila voda, ve ekstrakt dobijen i z krvi jedne ovda nje rase morskih bia, iz krvi mera; imao je isto onoliko veze sa smru... smru mera... kao i sa dugim ivotom pojedinih ljudskih bia. Svaki korisnik bi o je svestan te injenice isto kao i ona, mada mo da ne svaki na istom nivou znanja. Ali ta je ivot neke, tamo, ivotinje, u poreenju sa ansom da bude veno mlad? Tehnologija do sada nije uspela da sintetizuje taj ekstrakt, benigni vir us koji pojaava sposobnost organizma da se obnavlja bez genetikih gre kaka. Virus ug ine posle kraeg vremena provedenog izvan tela svog prvobitnog domaina, bez obzira na to s koliko pa nje se njime rukuje. Njegov polu- ivot u bilo kom drugom sisarima slinom stvorenju je ogranien, tako da je neophodna stalna ponuda tr i tu, jer je i pot ra nja stalna. A to je znailo napredak sve dok vlada Zima. Meutim, Letnja Zvezda se ve videla i na dnevnom nebu; zvanino je ve poelo pro lee, pribli avala se Promena, ak i Letnjaci su do sada ve toga postali svesni. Ovaj s vet se konano pribli avao pravom letu, vremenu kada e neprirodni stresovi stvoreni z ahvaljujui pribli avanju crnoj rupi izazvati razbuktavanje vlastite energije Blizan aca, a Tijamat postati nepodno ljivo vru. Letnjaci e biti primorani da krenu put sev era iz svojih oblasti na ekvatorijalnim ostrvima i njihov priliv e poremetiti sta tus quo Zime kada oni ispune meuprostore njene teritorije. Ali to je bio samo deo jedne vee promene koja e snai njen narod. Zahvaljujui tome to e se Bliznaci pribli iti crnoj rupi, Tijamat e takoe postati izgubljen svet z a Hegemoniju... Ponovo je pogledala kroz prozor, u zvezde. to se Bliznaci vi e prib li e Crnoj Kapiji, i to jae njen drugi kinjeni zatvorenik, Letnja Zvezda, jae sija na tijamatskom nebu, stabilnost same Kapije se smanjuje. Prelazak sa Tijamata ka o stalom delu Hegemonije i nazad tada vi e nije ni jednostavan i siguran. Tijamat pr estane da bude sastajali te i meustanica za putnike iz Hegemonije, oticanje vode ivo ta i priliv tehnologije istovremeno prestanu. I Tijamat onda postane zabranjeni svet; Hegemonija nije dozvoljavala da se na Tijamatu razvije ma kakva domaa tehno lo ka osnova, a bez osnovnog znanja o tome kako se uvozna roba proizvodi, ma inerija dru tva Zimskog naroda mora brzo i nepovratno propasti. ak i kad Letnjaci ne bi kr
enuli na sever za vreme Promene i na taj nain ubrzali preokret u dru tvu, Arienrodi n svet bi prestao da postoji. Prezirala je ak i pomisao na ivot u letnjakom svetu. Ali opet, ta briga, po svemu sudei, ne treba Zimsku kraljicu nimalo da mui. Ka u da je smrt vrhunsko ulno iskustvo. Njen smeh odjeknu utihlom prostorijom. Da, sada se kraljica mo e smejati s mrti, iako je sto pedeset godina otezala sa plaanjem danka smrti. Uskoro e smrt na platiti svoj dug; i Letnjaci e to obaviti na narednom, poslednjem Festivalu, jer takav je poredak stvari. Ali Arienrod e se poslednja smejati. Za vreme prethodnog Festivala, pre gotovo cele jedne generacije, posejala je meu Letnjake koji ni ta n isu sumnjali devet semenki vlastitog uskrsnua: devet klonova same sebe, da budu o dgajeni meu njima, da ih Letnjaci prihvate kao svoje; klonovi e se upoznati sa nji hovim nainom ivota, a po to su deca njenog uma, znae kako da manipuli u njima kada za t o doe vreme. Pratila je rast te dece, sve vreme verujui da e se meu njima nai makar jedno koje e biti sve ono to je ona bila... i na lo se jedno. Samo jedno. Pesimizam dokto ra, stranca, od pre skoro dvadeset godina nije bio neosnovan; tri klona bila su izgubljena u spontanim pobaajima, ostali su bili roeni sa fizikim deformitetima ili su bili zaostali ili emocionalno poremeeni. Javljeno je da je samo jedno dete sa vr eno u svakom pogledu... a ona e od tog deteta napraviti Letnju Kraljicu. Posegnula je nadole, dohvatila malu, ukra enu slikovnu kocku sa stola. Lic e u kocki moglo je biti i njeno iz doba devoja tva. Poela je da okree kocku, da posm atra to nasmejano lice kako menja izraz dok prolazi kroz sve tri dimenzije. Onaj ostrvski trgovac koji je pratio napredovanje te devojice napravio je za kraljicu hologram i nju obuze e udna i neoekivana oseanja dok je gledala u njega. Ponekad bi uhvatila sebe kako udi da vidi to dete, a ne samo da gleda sliku... da je dodiruj e ili grli, da je posmatra kako se igra, kako raste, menja se i ui: da vidi sebe kakva mora da je bila, tako davno da se u stvari vi e nije toga ni seala. Ali ne. Videti to dete, odeveno u grube, grebucave tkanine i u masne rib lje ko e, dete koje verovatno jede iz lonca, prstima, u nekoj promajnoj kamenoj atr lji. Kako bi podnela da sebe vidi u tom stanju... da vidi u mikrokozmu na ta e ova j svet da spadne kroz nekoliko godina, kada ga vanplaneta i jo jednom napuste? Ali to ne mora ponovo da se dogodi, bar ne onako potpuno kao u ranijim prilikama, sa mo ako Arienrod uspe da sprovede svoj plan. Jo pa ljivije se zagledala u lice na sl ici, tako nalik njenom vlastitom. Ali kada ga je posmatrala iz ovakve blizine, p rimeivala je jednu razliku, ne to je... nedostajalo. Iskustvo, samo je ono nedostajalo. Usavr enost. Uskoro e nai naina da devojicu dovede ovamo, da joj objasni kako stvari stoje, da joj poka e kakve divne mogunost i su pred njom. A kako e te stvari obja njavati sama sebi, devojica e razumeti. Ne sm e se dozvoliti da ono malo tehnologije, koliko im stranci ostave, ponovo zamre. Ovog puta ljudi Tijamata moraju je sauvati i paziti; moraju bar poku ati da ne doeka ju strance kao potpuni varvari kada se ovi ponovo vrate... Naglo je pre la preko prostorije, iskljuila beskrajne dvorske banalnosti i poslala ih u zaborav tako to je dodirnula jedan od bisera pri osnovii ogledala. I zdav i glasnu naredbu promenila je audio u video prijem kako bi pokupila slike iz jednog drugog skrivenog oka. Neprimetnost i nepodmitljivost mehanikih uhoda, i pu ko zadovoljstvo u manipulisanju njima, naveli su je da ra iri mre u od mnogo hiljada takvih pijuna po svim nivoima grada. Sveznanje i svedopu tenost bili su cvet i trn na istoj lozi, oboje su ispunjavali svoje razliite uloge, hranei se iz istog izvo ra. Sada je gledala u sliku Starbaka, Zvezdanog pastuva; posmatrala ga je ka ko nervozno koraa kroz srce ogledala. Dok je hodao, mi ii su se uvoravali i teno opru al i pod njegovom tamnom tuinskom ko om. Bio je to moan mu karac i izgledao je prekrupan za intimnost ogranienog prostora u sobi. Bio je gotovo nag; ekao je nju, kraljicu, da mu doe. Zurila je u njega sa iskrenim divljenjem, a njeno seanje predstavljalo je kaleidoskop slika strasti, tako da je na trenutak zaboravila da joj je i on polako postajao dosadan kao i svi drugi. ula ga je kako mrmlja neku psovku, pa je zakljuila da ga je ve dovoljno dugo pustila da eka. Starbak je bio mnogo toga, ali nije bio strpljiv ovek; iako je znao da je Arienrod svesna toga, i da to koristi protiv njega, ni ta nije preduzimao da pobo
lj a svoje raspolo enje. Mogao je da iskoristi vreme dok ga je ostavljala da je eka, za razmi ljanje o tome kako je tanana linija izmeu ljubavi i mr nje, meutim on nije bi o ni naroito sklon samoposmatranju. Ponovo je opsovao, ovog puta glasnije, svesta n da je najverovatnije pod prismotrom, znajui da e je to zabaviti. Njegova glavna uloga bila je da je u svakom pogledu zadovoljava, a to je bila i glavna uloga St arbakova pre njega. Imao je umnu sposobnost intelektualca, ali se rukovodio sklo nostima trgovca robljem, bez imalo moralnosti: kvaliteti koji su zajedno sa njeg ovom fizikom snagom oslobodili mladia poznatog kao Herni ivota bez budunosti na rodn om svetu Karemofu, i uputili ga u uspe nu karijeru trgovca ljudskim ivotima i drugo m unosnom robom. Kvaliteti koji su idealno odgovarali njegovom sada njem ivotu, ulo zi Starbaka. "Ko je Starbak?" postavio je retoriko pitanje boci ija je povr ina bila ogle dalo u obliku intarzije i koja se nalazila na ormaniu pored kreveta; iznenada se nasmejao i nasuo sebi pie - domorodako vino. (Blagi Bogovi! kakve stvari su ovi sm rdljivi zaostali svetovi u stanju da smukaju za ufiksavanje. Umalo nije ispljunuo . Na ta se sve ovek mo e navii...) ak i sada je provodio deo vremena igrajui ulogu svoj e linosti, Hernija: drogirajui se i kockajui sa sluajnim vanplanetnim poznanicima, o probavajui zabave Lavirinta. I ne retko se de avalo da se neko od njih okrene, zagl eda mu se pravo u lice svojim mutnim oima i postavi isto pitanje: Ko je Starbak? Mogao im je rei da je Starbak izdajnik, tuin savetnik Kraljice ovog sveta, ovek koji ini sve da za titi njene interese, a ne interese Hegemonije. Mogao im je rei da je Starbak kraljevski Lovac, koji pozove svoje vantijamatske Gonie i povede njihov opor, po Kraljiinom nareenju, u surovu etvu mera. Mogao im je rei da je Starb ak Kraljiin ljubavnik, i da e to biti dok ga ne baci na kolena neki br i, bistriji i zaziva i postane novi Starbak... jer Kraljica je po tradiciji inkarnacija Majke T halase; ima mnoge ljubavnike, kao to more ima mnogo ostrva. Sve bi to bilo tano, a i jo to- ta bi bilo tano. ak bi mogao da im ka e da je on Starbak i da sakuplja poverlj ive informacije da bi Kraljiin polo aj prilikom pregovora bio vrst... i oni bi se na smejali, kao to bi se i on nasmejao. Jer Starbak je mogao biti bilo ko od njih, i vrlo lako nijedan od njih. Starbak jedino mora biti tuinac na Tijamatu. I mora biti najbolji. Starbakova ano nimnost bila je zagarantovana obredom i zakonom; on se izdizao iznad i izvan sva ke vlasti i svake kazne osim kraljiine. Starbak se okrenuo, zurei preko oboda a e u neskladnu odeu poreanu po polici d u ogledalom prekrivenog zida pored ogledalom prekrivenih vrata: sraunata crna svil a i crna ko a njegove formalne dvorske odee, i tradicionalni lem-kapuljaa koji je skr ivao njegov stvarni identitet i omoguavao da Hernija ne razlikuju od desetak drug ih, nemilosrdnih i vlasti gladnih, prethodnika. lem je na gornjoj strani imao izr ezbarene eline iljke nalik na ogromnu krestu, ili na jelenske rogove... arhaini simb ol sve nadmene moi koju je bilo koji mu karac ikada mogao po eleti da upotrebi. Tako je, bar, Herni mislio kada ga je prvi put stavljao na glavu. Tek kasnije je do ao do saznanja da i taj lem pripada jednoj eni, isto kao i stvarna vlast... isto kao i on. Iznenada je seo na preokrenute jorgane dugakog kreveta; posmatrao je svoj e beskrajne odraze na zidovima koji su ga bezumno imitirali do u beskonanost. Da li je vidi ostatak svog ivota? Namr tio se, odgurnuo tu sliku, pro ao prstima kroz gu ste crne lokne. Ve vi e od deset godina je Starbak, i re en je da nastavi da bude Sta rbak... do Promene. Ima u rukama mo i u iva u njoj, i nikada mu nije bilo va no kakav e biti kraj, kao ni gde se nalazi pravi izvor moi. Nije va no? Spustio je pogled na masivnu snagu svojih ruku, telo jo vrsto i mladoliko, zahvaljujui privilegiji. I kasapljenju mera... Ne, taj pokolj uop te nij e va an, kao cilj on je samo sredstvo jednog veeg cilja. Ali izvor, da, to je va no. Ona je va na... Arienrod. Sve to je u stanju da ga dirne pripada njoj... lepota, bo gatstvo, potpuna kontrola... vena mladost. Od prvog trenutka kada ju je ugledao z a vreme audijencije u palati, sa biv im Starbakom pored nje, znao je da e i ubiti d a bi je posedovao, da bi ona njega posedovala. Zami ljao je njeno telo kako se trl ja o njegovo, venani veo njene kose, crveni dragulj njenih gorkih usta... oseao je ukus vlasti i privilegija i inkarnirane strasti. I tako mu se nije uinilo neskladnim to se bez razmi ljanja spustio s kreveta na koleno, kada su se vrata otvorila i vizija postala stvarnost.
3. "...Vreme Promene nam se sasvim primaklo! Letnja Zvezda osvetljava na put u spasenje..." Luna je stajala obgrliv i sama sebe rukama oko slabina. Nalazila se na dok u, u mutnom svitanju. Drhtala je od zime koja se raala iz hladne magle i iz bede. Dah koji je zadr avala dok nije osetila bol izlete u obliku belog oblaka, raspr i s e u sivi dah mora nalik na duha, nalik na odbeglu du u. Neu plakati. Obrisala je ob raz. "Moramo se pripremiti za Kraj i za novi Poetak!" Okrenula se, zagledav i se unazad, pored svoje bake, du gata koji je, obavi jen maglom, izgledao kao tunel. Urlanje ludog starca obru avalo se kao talas na pe an i zamak njene samokontrole. "Oooo, umukni, ludae matori..." promrmljala je, a gla s joj je podrhtavao od bespomone osujeenosti koja je u njoj stvarala elju da te rei ponovi vri tei. Baka je okrznu pogledom, a preko njenog vetrom istro enog lica prelet e senka jasne simpatije. Luna skrneu pogled, postidev i se to se naljutila, a ljutei se to je morala da oseti stid. Sibila ne govori takve stvari; sibila je mudrost, snaga i samilost. Namr tila se. Jo nisam sibila. "Moramo odbaciti Zle koji se nalaze meu nama... moramo baciti njihove ido le u More." Ludi Nejmi je zabacio ruke uvis, tresui pesnicama put zagu enog neba; p osmatrala je iskrzane rukave njegove prljave odore kako se zarozavaju. Psi su la jali i kevtali oko njega, ostajui na opreznom rastojanju. Nazvao je sebe Letnjim Prorokom i lutao je od ostrva do ostrva preko mora, propovedajui re Dame onako kak o ju je on uo, izoblienu usled mnogih odjeka bo anskog ludila. Kao dete ga se pla ila, sve dok joj majka nije kazala da za to nema razloga; i smejala mu se, dok joj b aka nije kazala da to ne treba initi; i oseala se neprijatno kad god je on dolazio blizu, dok nije vremenom nauila da ga podnosi. Ali danas je njeno strpljenje ve j e bilo izlo eno prevelikim ku njama... a jo nisam sibila! ula je da je Ludi Nejmi po roenju Zimac. ula je da je nekada bio zaljubljen ik u tehnologiju i nevernik... da je prezreo prirodni zakon prosuv i krv sibile. D a ga je za kaznu Dama oterala u ludilo; i da na ovaj nain izdr ava kaznu. Simbol de teline koji su sibile nosile predstavlja upozorenje protiv oskrvnua, protiv ga enja svetog tla. Prialo se da onoga ko ubije sibilu eka smrt, isto kao i onoga ko voli sibilu, kao i onu koja jeste sibila... a mislilo se na smrt u ivotu. Smrt je ubi ti sibilu... "Eno Gre nika koji tuje la ne bogove! Gledajte ga!" vornovata aka Ludog Nejmija polete poput optu ujue strele. Ukresovo lice izronilo je iznad ivice gata, taman na pravcu letenja te z ami ljene strele; penjao se spolja njim lestvicama. Lice mu je otvrdlo odlunom mr njom kada je usredsredio pogled na starca u daljini, a zatim na njeno lice. Smrt je v oleti sibilu... Luna odmahnu glavom u znak odbijanja, odgovarajui na drugu, neizgovorenu optu bu. Ali njegove oi vi e nisu poivale na njoj, ve na bakici; pokazujui joj tim pogle dom sve stvari koje je volela, i koje je gubila. Konano je shvatila ta se podrazum evalo pod onim Smrt je biti sibila. "Ali jo nisam sibila." Taj apat joj zape o zube, ne proe dalje. Neko odozdo pozvao je Ukresa; on je dobacio odgovor, a onda po ao ka njima , visok, bled i odluan. Plima se povlaila; voda zaliva bila je duboko ispod gata. Sve to je odavde mogla da vidi od trgovakog broda Zimaca koji e odvesti Ukresa bio je vrh jarbola, nalik na prst koji poziva. "Pa, pretpostavljam da je to to. Sve moje stvari su na brodu; spremni su da isplove." Kada se zaustavio pred njima, z agledao se u svoja stopala, iznenada spetljan. Obraao se samo baki. "Pretpostavlj am... pretpostavljam da ovim ka em zbogom." "Pripremite se za Kraj!" "Ukre e..." Baka ispru i ruku sa namerom da ga pomiluje po obrazu. "Mora li s ada poi? Bar saekaj da ti se tetka Lelark vrati sa mora." "Ne mogu." Zatresao je glavom kako bi izbegao dodir. "Ne mogu. Moram sad
a da poem. Hou da ka em, to nije zauvek..." kao da se pla io da e ako bude ekao, sutra nj ca suvi e lako postati zauvek. "Oh, moje voljeno dete... moja voljena deco." Ukrueno je ispru ila drugu aku i spojila Ukresa i Lunu svojim zagrljajem, kao to je inila oduvek. " ta u ja bez vas ? Bili ste sva moja uteha od smrti va eg dede... Moram li vas sada izgubiti, i to oboje odjedanput? Znam da Luna mora da poe, ali..." "Pokaj se, gre nie!" Luna je osetila, vi e nego videla, da je Ukres stisnuo usne kada je podiga o glavu i pogledao Ludog Nejmija. "Njena sudba ju je pozivala celog ivota... isto kao i mene moja, bako. Samo nisam znao da e nas povesti razliitim putevima." akom je pritisnuo svoju tuinsku medalju, kao da je to predmet zakletve; otrgnuo se od njih. "Ali u Karbankl!" ree baka; te rei su zazvuale vi e kao psovka nego kao prote st. Baka je odmahnula glavom. "To je samo jedno mesto." Osmehnuo se i vrsto stegnuo njeno rame umotano u al kao da hoe da je uveri da e sve biti u redu. "Moja majka je tamo oti la; i vrati la se sa mnom. Ko zna sa ime u se ja vratiti. Ili s kim." Luna se okrenula na drugu stranu, ste ui rukave svoje parke kao da ne to davi . Ne mo e mi to uiniti! Oti la je do ivice gata, pogledala preko ograde, niz okomito, u morsku travu obraslo lice kamenog pristani ta, prema trgovakom brodu koji se strp ljivo ljulju kao daleko ispod. Duboko je udahnula vazduh te ak od vlage; pa jo jednom , usisavajui mirise luke, morske trave, ribe, drveta pro etog solju... oslu kujui mrmo r glasova odozdo, kripu i pljuskanje i apat onog plovila dole, usidrenog u nemiru plime. Da ne bi ula... "Va svet se bli i Kraju!" "Do vienja, bako." Sad je njegov glas bio prigu en zagrljajem. Odjednom, sve to gledala i slu ala, sve tako u asno poznato, kao da se prevuk lo nekim premazom otuenosti kao da je sad sve to po prvi put videla i ula... svesn a da se nije izmenila stvarnost, ve njena percepcija. Pored nosa joj skliznu e dve slane suze i pado e deset metara dole, u zaliv. ula je kako Ukres polazi prema sila znim lestvicama i ne usporava. "Ukre e!" Okrenula se, ispreiv i mu se na putu. "Bez i jedne rei...?" Ukres je malo ustuknuo, kao da se pla io da je dodirne. "U redu je." Ovladala je licem i uspela sa izvesnim ponosom da govori ka o da stvari jesu u redu. "Jo nisam sibila." "Nisi. Znam. Nisam zato..." Zastao je, gurnuo unazad svoju pletenu kapu. "Ali to jeste razlog zbog koga odlazi ." Ni sama nije znala da li je to is kaz ili optu ba. "Pa, da." Iznenada je oborio pogled. "Valjda jeste." "Ukre e..." "Ali samo delimian!" ispravio se. "Zna i sama da je ovo tano: oduvek sam os eao da me ne to tamo privlai, Luno." Okrenuo se licem ka severu, niz vetar, prema Ka rbanklu. "Moram da otkrijem ta mi nedostaje." "Ili ko?" Ugrizla se za jezik. On slegnu ramenima. "Mo da." U oajanju je odmahnula glavom. "Kad se vratim sa uvoenja u sibilstvo... ni t a se nee izmeniti, i dalje mo emo da budemo zajedno!" Mogu imati i jedno i drugo, m ogu... "Mo e ponovo biti kao to je oduvek bilo. Kao to smo oduvek eleli da bude..." N ije uspevala ak ni samu sebe da ubedi. "Hej, momak." Odozdo se zauo glas, koji se odbijao o zid pristani ta. "Ide l i? Plima nee da eka ceo dan!" "Samo malo!" Ukres se namr tio. "Ne, ne mo e, Luno. Ti to zna . 'Smrt je volet i sibilu...'" Glas mu zamre. "To je samo sujeverje!" Pogleda e se netremice oi u oi. I u tom trenutku je znala da i on shvata istinu isto kao i ona; kao to je oduvek znao, i delio, sve: nikada vi e nee biti isto. "Pomenie se. Onako kako ja sada vi e nikada neu moi da se promenim." Prsti koj ima je stezao ogradu pobeleli su. "Ne mogu da ostanem ovde, ovakav kakav sam sad a. I ja se moram promeniti. Moram da odrastem i saznam... da saznam ko sam u stv ari. Sve ovo vreme sam mislio da znam. Mislio sam... kada postanem sibil dobiu od
govore na sva moja pitanja." Oi su mu potamnele od onog novog oseanja koje je prvi put videla kada se vratila do njega tamo u onoj skrivenoj peini, na Ostrvu Odabi ranja. Bilo je to neko novo stvorenje u njemu, neko bie koje je njoj zavidelo, i optu ivalo je, i iskljuivalo je. "Onda idi, ako je to pravi razlog zbog koga odlazi ." Upuivala je izazov ta mi, jer se pla ila da se povue. "Ali nemoj otii iz gorine, zato to si povreen, ili zato to poku ava da povredi mene. Jer ako zbog toga ode , nikada se nee vratiti." Njena hrab ost se slomila. "I mislim da to ne mogu podneti, Ukre e..." Podigao je ake, ali kada je ona svoje ispru ila prema njemu, on ih ponovo s pusti. Okrenuo se, odmahujui glavom, bez opra tanja ili razumevanja ili ak aljenja. K renuo je ka lestvicama i poeo da se spu ta. Luna je osetila da joj je baka pri la i da je ostala da zajedno sa njom is prati pogledom Ukresa. On je si ao do palube broda koja ga je, uzdignuta iznad vod e, ekala. Nestao je u kabini na irokoj platformi koja je spajala dva paralelna tru pa tog broda. Luna je nastavila da gleda, ali on nije vi e izi ao na palubu. Mornari su odbacili konope za vezivanje, nagri ena jedra su zveketavo pala sa jarbola i n apunila se vla nim vetrom. Magla se dizala, a svet je postajao svetliji. Luna je pogledom dosezala sve do mesta na kome je kanal ulazio u otvoreno more; pratila je taj trgovaki kat amaran koji je postajao sve manji dok je zaokretao u zaliv i odmicao ka izlazu. u la je motore kako poinju da rade, kada je dobrano odmakao od dokova Letnjeg narod a. Konano je stigao do izlaza kanala i sjedinio se sa zidom magle; u tom trenu je nestao kao kad se svea ugasi, kao da je bio samo avet broda. Luna je protrljala oi, lice, vla ei ake maglom i suzama. Poput meseara, okrenula se prema baki, sitnoj i zgurenoj od tuge. Zatim se zagledala iza starice, u obrise mre a i ekrka du radne ob ale, u drevno, morem nagri eno skladi te u dnu strme seoske ulice. Ne to dalje nalazil a se njihova kuica... i njen amac, maleni katamaran, koji je le ao na pla i, ekajui da j e ponese daleko od svega to je njoj na ovom svetu ostalo. "Bakice?" Baka ju je vrsto potap ala po aci; Luna je videla kako se te duboko usaene si ve oi ispunjavaju re eno u da nada i vera budu ispred svega ostalog. "E pa, dete, oti ao je. Mo emo se samo pomoliti da ponovo pronae put do kue i nas. Sad Dama eka i tebe. t o pre ode , pre e mi se vratiti!" Uhvatila je Lunu pod ruku i krenula du gata. "Bar onaj 'od Majke napu teni' stari blesan nee biti u blizini da gleda tvoj odlazak." Luna podi e pogled, shvati v i sa izvesnim olak anjem da je Ludi Nejmi oti ao svojim putem. Baka se prisetila pri stojnosti, pa je napravila znak trijade: "Jadna du a." Lunina usta su se malo izvila i stisnula u vrstu crtu, im je osetila da jo j se snaga vraa. Ukres je oti ao u Karbankl njoj za inat... neka je prokleta ako se ona prepusti da je voda nosi. I nju eka njena sudbina, preko mora, ona sudbina n a koju je tako dugo ekala; pozivajua lepota te sudbine ponovo ju je ispunila. Luna je ubrzala je korak, po urujui staramajku. 4. Ukres je stajao na palubi, pritisnut uz jarbol snagom ledenog vetra koji je duvao otpozadi, i oslu kivao rad motora koji su se mukotrpno borili sa uzburka nim morem. Zurei pravo napred, video je Karbankl na ivici mora nalik na neverovat ni deli nekog sna. Pribli avali su se Karbanklu ve itavu venost, plovei ka severu preko mora poprskanog belilom, du obala ovog beskrajnog ostrva. Za to vreme on je posm atrao kako grad narasta od veliine nokta u ne to izvan granica njegove moi poimanja. Sada se inilo da je Karbankl razliven preko neba kao neka mrlja; ispunjavao je U kresovu svest dok na svetu vi e nije bilo nieg drugog osim tog grada. "Ej, ti, Letnjak." Njegovo sanjarenje prekinuo je glas trgovca; aka u ruk avici ovla ga je udarila po ramenu. "Proklet neka budem ako mi je potreban jo jeda n jarbol. Ako ne mo e da nae ni ta korisno da radi na palubi, ui unutra pre nego to se zne ." Ukres zau gromoglasan smeh mornara; okrenuo se i ugledao osmeh na grubom lic u trgovca, osmeh koji je uklonio aoku iz upuenih mu rei. Odvojio se od jarbola i osetio pucketavi otpor dok je odlepljivao rukavi ce od ledene pokorice. "Izvinite." Dah mu se vratio kao beli oblai koji ga je na t
renutak napola zaslepio. Ukres je bio umotan u gomilu odee tako da je jedva mogao da savije ruke, pa ipak mu se severnjak probijao do kostiju. Karbankl je jedino topla morska struja koja se protezala ovom zapadnom obalom spa avala da ne bude p otpuno okovan ledom. Ukres vi e nije oseao sopstveno lice; poku ao je da se osmehne a li nije imao pojma da li to uop te uspeva. "Ali, tako mi na e Dame, sav je iz jednog komada! Kako je neko mogao da smisli ovako ne to!" "Va a Gospa nema nikakve veze s tim, deko. A ni s ljudima koji tamo ive; nik ada nije ni imala. Uvek nek' ti je to na pameti, dok bude tamo." Trgovac je zatre sao glavom, zagledan u grad, i stisnuo svoje od vetra olju tene usne u tanku crtu. "Ne... niko u stvari ne zna kako je Karbankl post'o. Ili za to. Mislim da to ne z naju ni stranci... a i da znaju ne bi nam kaz'li." "Za to ne bi?" Ukres se osvrnuo unaokolo. Trgovac slegnu ramenima. "A za to bi nam otkrivali njihove tajne? Dolaze o vamo da nam daju ma ine u zamenu za ono to mi imamo. Ne bi nam trebale kad bismo zn ali kako sami da ih pravimo." "Pa, valjda ne bi." Ukres slegnu ramenima, razmrdavajui prste u debelim r ukavicama. Trgovac Zimac i njegova posada su jeli, priali i spavali mislei iskljuiv o na trgovinu, dok su plovili od ostrva do ostrva; ubrzo su mu postali veoma dos adni. Jedina stvar koja je na njega ostavila utisak... do sada... tokom ovog bes konanog putovanja bila je injenica da su se sa podjednakom slobodom odnosili i pre ma Letnjacima i prema Zimcima, kao da razlike izmeu njih uop te nisu va ne. "Gde su s vi ti zvezdani brodovi?" " ta?" Trgovac se grohotom nasmejao. "A ma nemoj... nemoj mi rei da si oekiv ao gu vu na nebu? Svih mu bogova! Zar misli da sa svake zvezde dolazi po jedan? I p osle svih onih teh pria koje si tokom godina izvukao od mene. Vi Letnjaci mora da ste ipak tupoglavi kao to svi tvrde!" "Ne!" Ukres se namr ti; ukoeno lice peckalo ga je od poni enja. "Samo sam... samo me je zanimalo gde se nalazi kosmodrom, to je sve." "Svakako", kripao je trgovac. "Nalazi se dublje u kopnu i za nas je zabra njeno podruje." Odjednom se otreznio. "Jesi li siguran da zna ta radi , Ukre e, ta e banklu? Jesi li siguran da shvata u ta se upu ta ?" Ukres je oklevao, zagledao se preko vode. Lunino lice na rastanku izbris alo je razdaljinu; zauo je njen glas meu glasovima morskih ptica, u vazduhu. Smrt je voleti sibilu. Hladni bol iznenada se uselio u njegove grudi, poput ledenog b ode a. Zatvorio je oi, poeo da drhti; vizija je nestala, a i glas sa njom. "Znam ta r adim." Trgovac slegnu ramenima i ode na drugu stranu.
Trgovaki brod gurkao je plutajui gat na kome je Ukres sad stajao; buba kli za na mirnoj, tamnoj vodi. Kao patuljak meu veim, vi im, du im brodovima, koji su opet bili patuljci u poreenju sa prostranstvom sidri ta koje je izgledalo kao rogozina o d plutajue trave. A sve to je sam Karbankl svodio na ni tavilo, uei iznad luke poput v elike nadnete zveri. Stubovi iji obim je bio u stanju da proguta kuu uzdizali su s e kao kao neko rastinje iz mora, udna uma okrunjena donjim delom stomaka grada, iz koga su se vukli venci lanaca, koturaa i nerazumljivih privesaka. Miris mora me ao se sa udnijim i manje primamljvim mirisima; sa donje strane grada je kapalo i cu rkalo to- ta emu je te ko bilo nadenuti ime. iroki uzdignuti put kostre io se mno tvom dru ih udnih oblika; uzdizao se od plutajuih dokova ka drelu grada... Ukresu odjednom n a pamet pade ogromna gladna zver koja eka. "Dr i se donjih nivoa, mome!" Trgovac je morao da vie kako bi nadjaao viku st otine drugih ljudi, lupu, stenjanje i kripu koji su odzvanjali u ovom udnom podzem nom svetu uhvaenom izmeu kopna i mora. "Potra i Gaderfaj u Aleji Perivinkl; kod nje mo e da iznajmi sobu!" Ukres rasejano klimnu glavom, podi e ruku. "Hvala." Prebacio je vreu sa svo jim stvarima preko ramena i zadrhtao kada se hladni vetar sa vode obmotao oko nj ega. "Ostajemo ovde etiri dana, ako se predomisli !" Ukres odmahnu glavom. Okrenu se i poe, prvo po ravnom, zatim nagore. Trgo vac ga je pratio pogledom dok ga grad nije progutao.
"Ej, be i s puta! Jesi slep?" Ukres se bacio u stranu na neku gomilu kutija; itava zgrada na gusenicama nadnela se nad njega. Silazila je sa rampe; polako je pre la preko ivice, onda na stavila putem kojim je on do ao. Visoko gore, u siu noj prostoriji sa prozorom, ugled ao je lice, suvi e malo da bi pripadalo tom upozoravajuem glasu, lice sa oima koje s e nisu ni osvrnule da vide da li se on na vreme sklonio. Ukoeno se podigao, razmi l jajui: Istina je... sve je istina! Odjednom mu je bilo samo upola milo. Pla ei se da dozvoli svojim mislima da se srede, krenuo je dalje, sledei gla vnu ulicu koja je tu poinjala svoj dugi, spori, zavojiti uspon; ali oprezno se dr ei ivice. Ulica se protezala u beskraj, blago vodei navi e, blago zaokreui, vodei kao kr oz tunel nagore kroz kanjonske zidove od praznookih skladi ta i prodavnica, kao i stambenih ko nica sa obiljem balkonskih ograda. Nigde neba, iznad glave je uvek bi la samo donja strana naredne spirale, koja je prigu eno svetlela nekom vrstom fosf orescentnih strija. Ali poprene uliice koprcale su se kao noge stonoga, i nalazile poneku prazninu otvorenu ka dnevnoj svetlosti... ka istinskom nebu sveta, onom nebu koje je Ukres oduvek poznavao, ali koje je sad bilo prigu eno i nedohvatljivo , iznad udaljenih delova uliica, s one strane zidina za odbranu od oluja. Kretao se ponekad zaobilazei gomile robe i hrpe ubreta, prolazio pored pra znih skladi ta i praznih lica rulje; trudio se da na licu zadr i bezizra ajnost. U gom ili ljudi bilo je i ribara, obuenih dosta slino njemu; bilo je i vlasnika prodavni ca, radnika, i drugih ija je odea odgovarala njihovim zanimanjima, ali i nekih ija zanimanja nije mogao ni da zamisli. I svuda su se pojavljivala neka stvorenja ko ja su izgledala bespolno i poluljudski, a koja su bez razmi ljanja, krajnje preciz no, obavljala zadatke koje ni dva ljudska bia, pa ni najjaa, zajedno ne bi mogla d a obave. Stidljivo je pri ao jednom od njih; glupavo je upitao: "Kako to posti e ?" St var je nastavila da utovaruje sanduke, ne udostojiv i ga odgovora. Poelo je da ga ispunjava oseanje da ve ko zna koliko dugo ide Ulicom, da se stalno vrti u krug. Svi prolazi su bili jedan nalik na drugi; buka, gu va i smrad isparenja ispunili su mu i preopteretili ula. Ovaj grad-ko nica imao je i mnoge pu kotine, od kojih su neke bile zapu ene sklepanim, privremenim zgradama, od plastik e i maltera, koje su se ulegale i lju tile, starei neravnomerno, neskladno, naslonj ene na mnogo starije zgrade vene poput mora samog. Ovde se ni ta nije de avalo pojedi nano, ve sve u parovima, trijadama, desetinama, tako da se svaki utisak pretvarao u batinanje. Gnjeea te ina grada pritiskala je krhku tavanicu iznad njegove glave, s legala se na njegova ramena. Katakombe zidova sklapale su se oko njega, pribli ava le mu se sa svih strana, dok... U pomo! Posrnuo je unazad dotakav i neprirodno topa o bok zgrade. Skliznuo je nadole, uurio se u gnezdo odbaenih krpa i pokrio oi. "Hej, prijatelju, jesi li dobro?" Neija aka ga neodluno gurnu u bok. On podi e glavu, otvori oi i stade da mirka kako bi razbistrio pogled. Pored njega je stajala zdepasta ena u radnikoj odei i vrtela glavom. "Ne, ne izgleda mi b a najbolje. U stvari, reklo bi se da si malice zelen. Jesi li dobio kopnenu bolest , mornaru?" Ukres se slaba no osmehnuo. Oseao je da zelenilo sa njegovog lica nestaje i da ga zamenjuje crvenilo. "Valjda", promrmlja on, zahvalan to mu glas ne drhti. "Pretpostavljam da je to bilo u pitanju." ena pognu glavu i malo se namr ti. "... Si Letnjak?" Ukres se skupi uza zid. "Otkud zna ?" Ali ena samo slegnu ramenima. "Po tvom naglasku. I niko osim Letnjaka ne bi na sebe nauvkao masne ko e. Tek stigao sa riblje farme, a?" On spusti pogled na svoju nepromoivu kabanicu, iznenada postien zbog nje. "Aha." "Nije va no. Nemoj dozvoliti da te veliki grad pobedi, dete; nauie ti. Je li tako, Poli?" "Kako god ti ka e , Tor." Ukres se nagnuo napred i provirio pored nje kada je shvatio da nisu sami . Iza nje je stajalo jedno od onih metalnih poluljudskih bia, ija je ko a mat-boje t upo odbijala svetlost. Ukres nije imao pojma je li ta stvar mu kog ili enskog roda. Shvatio je da je spustila treu nogu, gotovo nalik na rep, na kojoj je sada sedel a, ukrueno pasivna. Tamo gde je trebalo da bude lice, bio je providni prozor kroz koji se videla senzorska ploa sme tena u glavu.
Tor izvue malu pljosku iz hermetinog d epa na svojim radnikim "overol" pantal onama spojenim sa gornjim delom. Otepi je. "Evo. Ovo e ti ukrutiti kimu." Prihvatio je bocu, dobrano je povukao iz nje... zadahtao kada se pregust a slatkoa u njegovim ustima pretvorila u po ar. Progutao je grevito, oi su mu zasuzil e. Tor se nasmeja. "Lakoveran si!" Ukres namerno ponovo otpi i proguta tenost bez zastoja pre nego to ree: "Ni je lo e." Zatim vrati bocu. Ona se ponovo nasmeja. "Je li... hm... je li..." Ukres se odgurnuo od zida, zagledan u metalno bie, poku avajui da pronae naina da postavi pitanje a da ne uvredi nikog. "Je li to ovek u limenom odelu?" Tor razvue usta u osmeh. Gurnula je prame n smeesive kose iza uveta. Nagaao je da je mo da upola starija od njega. "Ne, samo m isli da jeste. Je li tako, Polukse?" "Kako god ti ka e , Tor." "Je li on... uh..." " iv? Ne u na em smislu. On je servo... automatik, robot, zovi ga kako god h oe . Servomehaniki ureaj. On ne preduzima ni ta, on samo reaguje." Ukres shvati da bulji, podi e pogled, spusti ga, nesigurno. "Zar mu...?" "Ne smeta to govorimo o njemu? Ne, njemu ni ta ne smeta. On je iznad svega toga. Pravi svetac. Je li tako, Poli?" "Kako god ti ka e , Tor." Prebacila je 'Poliju' ruku preko ramena, prisno se gurajui uz njega. "Sam a ga odr avam i garantujem da mu ni ta ne nedostaje. Negde je do lo do kratkog spoja, meutim... to mu ograniava renik. Mo da si primetio." "Ovaj, aha... u neku ruku." Ukres se preme tao s noge na nogu, pitajui se d a li je to prelazno. Tor se nasmeja. "Bar se nije zaglavio kod 'jebi se'. Ej, odakle ti ovo?" Ona naglo posegnu za tuinskom medaljom na njegovim grudima. "Pripadalo je mom..." Ukres se izmae, sklanjajui medalju van njenog doma aja . "Ja... uh... dobio sam je od nekog trgovca." Tor se zagleda u njega; iznenada ga je obuzelo oseanje da mu je lobanja o d stakla. Ali ona je samo pustila aku da padne. "uj ti mene, Letnjak... za to se ne bi dr ao mene i ovog ovde Polija, dok se ne navikne na nain kako postupamo u Karbank lu? U stvari, upravo sam zavr ila smenu; uputili smo se malo u podzemlje, u ivot. D a se provedemo, do ivimo malo uzbuenja, mo da se usput malo kladimo... Ima li novaca?" Ukres klimnu glavom. "E pa, ovo bi mogla biti prilika da ga udvostrui ! Poi sa nama... sve mi se i ni da e ovo biti veoma pouno za njega, Polukse." "Kako god ti ka e , Tor." Ukres je krenuo za njima niz prolaz, prema sumraku koji se zgu njavao iza protiv-olujnih zidova. Negde usput Tor se zaustavila ispred jednih nenametljivih vrata na proelju debelo obojenog skladi ta. Udarila je dva puta, potom tri puta, p esnicom. Vrata su se malo otvorila, zatim malo vi e, i propustila ih u tamu kao u kakvoj ogromnog peini. Ukres je ostao na vratima, ali je ipak u ao kada ga je Tor p ozvala nestrpljivim gestom. uo je sve jai amor i shvatio da nisu sami. "U koliko se kladi ?" doviknula mu je Tor nadjaavajui buku. Ve je pru ala aku pu nu novia jednom skvrenom oveku koji kao da se udavio u svom ogrtau. Stala je na ivicu gomile posmatraa koji su kleali, uali, sedeli, pa nje usmerene na malu ograenu arenu u sredini. Ukres joj se pridru io, poku avajui ne to da razabere kroz pokrov od dima koj i mu je nagrizao grlo i ispunjavao zagu ljiv vazduh. "Na ta da se kladim?" "Na krvopauka, razume se! Samo glup ovek bi se kladio na starla u borbi p rotiv krvopauka. Ajde, koliko ula e ?" Njene oi sevale su po udnim elektricitetom koji je, Ukres je to oseao, rastao svud oko njega, poput plime. "Onda ima mnogo budala." ovek u ogrtau razvue usta, i zazveketa obele ivaima u aci. Tor ispusti nepristojan zvuk. Iza nje je agor gomile dostigao vrhunac, a zatim se uti ao. Odjeci su otekli u pukotine i senke; dvorana je ekala. Ukres ugled a dva bia... jedno ljudsko, i jedno koje to nije bilo... zakoraila su u prazan pro stor nosei pravougaone kutije. Ko a tuinca imala je uljasti sjaj, ruke su mu se zavr a
vale prstima u obliku dugakih pipaka. "Hoe li se oni...?" Ukres zauta, ostav i bez rei . "Oni? Bogova mu, ne! To su samo rukovaoci. Hajde, hajde, polo i novac!" To r ga povue za ruku. Stao je da pretura po vrei sa stvarima i izvukao dva novia. "Ovaj, evo... u h, dvadeset." "Dvadeset! Je l' ti to sve to ima ?" Tor ga pokislo pogleda. "To je sve to u ulo iti u ovu opkladu." On ih pru i. Skvreni ovek uze njegove novie bez komentara i stopi se sa gomilom. "Ej, ovo valjda nije zabranjeno, ili ne to slino, a?" oklevao je Ukres. "Svakako da jeste... Prokri nam put izmeu ovih otmeno-roenih, Polukse. elimo mesto u prvom redu za poslednjeg od velikih tro ad ija." "Kako god ti ka e , Tor." Poluks nagrnu narped imajui na umu samo jedan cilj. Ukres je uo psovke i iznenadne povike bola koji su pratili njegovo napredovanje kroz gu vu. "Ali ne brini, Letnjae, nije zabranjen smrtonosni sport." Tor ga je vukla napred; Ukres se nekako nae ve na pola puta do ringa. "Nego samo uvoz zabranjenih zveri." "Oh. Izvinite..." promrmlja on kada stade na neiju aku ukra enu dragim kamen jem. Otprilike polovinu gomile sainjavali su radnici i mornari, ali druga polovin a je sijala od dragog kamenja na prigu enoj svetlosti i neki od tih imali su ko u bo je zemlje, ili kosu poput oblaka. Pitao se da li su se namerno mazali nekim boja ma. Tor ga povue ka podu kada se nao e kod ringa; podvio je svoje dugake noge poda se . Pored njega Poluks se oslonio na svoju pomonu nogu; usledili su beskorisni povi ci od pozadi: "Spusti se dole, ti tamo napred". Tor je izvukla onu bocu i povukl a iz nje, a zatim je dodala Ukresu. "Zavr i." Promenljivi ukus dima ve je pleo meku auru oko njegove glave, razdvajajui g a od samog sebe i od svih ostalih. Prineo je bocu ustima i stao bezobzirno da pi je; a bilo je jo dosta da se popije. Grlo ga je peklo i teralo na ka alj. Tor ga potap a po kolenu. "To te dovodi u pravo raspolo enje, je l' tako?" On se isceri. "Za bilo ta", izree on promuklo. Povukla je aku. "Kasnije, kasnije." Gutajui knedle, Ukres se zajedno s njom ponovo zagledao preko niske pregr ade; od te kretnje mu se zavrtelo u glavi, kao od iznenadnog spu tanja mora ispod lae. Potencijalna energija ovog mesta sada je pevala u njemu, i on zajedno sa gom ilom ispusti jedan dugaki uzdah, kada rukovvaoci irom otvori e kutije i skoi e van ring a. Ako se zaprepastio kada je, maloas, ugledao u areni tuinca sa bievima umest o prstiju (mada ga iznenada ni ta vi e nije iznenaivalo), to je bio tek nagove taj. Pre ko oboda kontejnera pred njim poe da se izliva masa ibajuih, mesnatih pipaka; pipka jui, klizei nadole, vukui za sobom mlitavu vreu tela pro aranu bojama kao da je u pita nju mno tvo modrica. "Krvopauk", pro aputa Tor. Sparks nije primetio da ta ivotinja i ma glavu, osim ako mu telo i glava nisu bili jedno, ali je primetio nazubljene m akazaste tipaljke meu pipcima. uo ih je kako kljocaju u ti ini punoj i ekivanja. Nagla k etnja na drugoj strani kvadrata odvue mu pa nju... "Starl", promrmlja Tor... mislei na tenu senku crnog na crnom: videla se pegava ko a vijugavog stvorenja dugakog kao njegova podlaktica. Uhvatio je koplje svetlosti iz ogoljene kljove kada je starl zare ao iz dubine grla. Sva svetlost je sada bila upravljena u kvadrat, sve oi. St arl je kru io oko krvopauka, nesvestan gomile, grleno cvilei. Pipci krvopauka ibali su vazduh ali krvopauk nije ispu tao nikakve zvuke... ak ni kada je starl napao i o tkinuo komad ko e sa njegovog kesastog tela. Stao je pomamno da iba pipcima, uhvati o je i obavio starlovu usku glavu. "Otrov", likujui prosikta Tor. Starl poe da vri t i, ali se njegov vrisak izgubi u gladnom urlanju gomile. Ukres se nagnu napred, privuen poput lutke na ici, pomalo se iznenadiv i kad a je povik protesta koji je oekivao izi ao iz njegovog grla u obliku lovakog povika. Starl se oslobodio, grizui i trgajui, poludeo od bola, pipke krvopauka i njegovo meko, mlitavo telo. Krvopauk se koprcao, a zatim ponovo zamlatarao pipcima iz ko jih se cedilo... razdragan sopstvenim gubitkom nevinosti, Ukres je raskrilio svo ja pojaana ula kako bi primio balet smrti. itavu venost kasnije, ali ipak prerano, starl je le ao dok su mu se bone stra
ne uzdizale i spu tale, a krvopauk ga je obmotavao ostacima potrganih pipaka i pri bli avao se da ubije. Ukres je primetio belinu starlovog divljeg oka, belo-crvenu penu na napregnutim ustima; uo je njegov pridavljeni jecaj u iznenadnoj ti ini kada su kle ta prona la njegovo grlo. iknula je krv; kapi mu poprska e nepromoivu kabanicu i znojavo lice. Trgnuo se unazad, bri ui lice, a zatim se zagledao u aku umrljanu sve om krvlj u. Odjednom vi e nije oseao potrebu da ponovo pogleda, nije oseao potrebu da posmatr a spljo tenu me inu kako se puni i poprima crvenu boju ili kako crvenilo istie kroz n jene rasparane bokove dok je krvopauk isisavao svoju rtvu... Odjednom je ostao i bez glasa kojim bi mogao da se pridru i bunoj tu balici od psovki i radosnih povika. Okrenuo je lice u stranu, ali nije mogao pobei tom sjajnom ludilu gomile. "Tor, j a..." Okrenuv i se, otkrio je da nje nema, da ni Poluksa nema... da takoe nema ni njegove vree sa stvarima. "Ka em ti, sinko, u gradu nema posla za Letnjaka... ne ume da rukuje ma inerij om, ne poznaje dru tvene kodove; nema iskustva." Slu benik pogleda Ukresa preko praga siu nog prozora kancelarije kao da gleda neko zaostalo dete. "Pa, kako da steknem iskustvo ako niko nee da me zaposli?" podi e glas Ukre s, pa se namr ti jer to izazva bol u njegovoj glavi. "Dobro pitanje." Slu benik je grizao nokat. "To nije fer." " ivot nije fer, sinko. Ako eli ovde da radi morae da promeni klan." "Malo sutra!" "Onda se vrati tamo gde pripada sa tim tvojim smrdljivim ribljim ko ama i p restani da trai vreme pravih ljudi!" ovek koji je stajao u redu iza njega odgurnu g a u stranu; aka je bila u rukavici, a rukavica ukra ena metalnim klinovima. Ukres se okrenuo i video da se ta aka u rukavici ste e u pesnicu dva puta v eu od njegove. Ponovo se okrenuo i, ispraen smehom, izi ao iz dvorane za najam radni ka, na ulicu. Novi dan se poinjao svetleti na kraju aleje s druge strane rasklima tanih zidova, posle noi u kojoj su olujni oblaci zatamneli zvezde, meutim tama se nikada nije spu tala ovde na ulice grada. Nije bilo naina da prikrije svoj bes ili poni enje, ili bedu povraanja kojim je izbacio ono to je popio, video i uradio. Kasn ije je odspavao poput trupla na gomili sanduka, i sanjao da se Luna nadnosi nad njega, da ona zna sve, i da ga sa aljivo gleda oima boje ahata... sa aljenje! Ukres p ritisanu akom svoje bolne oi ne bi li istisnuo njeno lice. Niz dugaki nagib ulice nalazila se luka ispod grada i u njoj trgovev mali brod koji ga je ekao da ga ponese kui. Stomak mu se zgrio od besa i mune gladi. Za m anje od jednog dana odbacio je sve... svoje stvari, svoje ideale, samopo tovanje. Mo e sad da otpuzi nazad kui na ostrva, po to je izgubio svoj san, i da nastaviti da i vi sa Luninim sa aljenjem do kraja ivota. Povukao je usne unazad, otkrivajui zube. A mo e i da prizna da je nauio pravu lekciju: Karbankl ga je samo do gole ko e oslobod io iluzija, nauio ga da nema ni ta, da nije ni ta... i da je on, u ovom majkonapu tenom gradu, jedini kome je stalo do sudbine nekog tamo Ukresa. Da li e ikada jo nekome biti stalo, ili ne, zavisilo je samo od njega. Prazne ake... bespomono ih je pomerao; oe ale su kesu koja mu je visila sa ka i a, i u kojoj je bila jedina stvar koju su mu Tor i Karbankl ostavili: frulica. P osednikim pokretima, ali i ne no, izvukao ju je i prineo usnama; krenuo je niz ulic u, pu tajui da melodije iz vremena koje je izgubio olak aju gubitak svega ostalog. Besciljno je i ao uzbrdo, iskljuujui svest o nemirnom kretanju koje ovde nij e prestajalo ak ni nou. Neznanci su ga gledali, sada kada on njih nije bio svestan . Nije ih primeivao dok ne to nije zazvealo na ploniku ispred njega. Zastao je, spust io pogled. Kod nogu mu je le ao novi. Lagano se sagnuo, podigao ga i u udu sklopio pr ste oko njega. "Zaradio bi vi e u Lavirintu, zna . Tamo nji slu aoci mogu vi e da bace... i vi e ce ne umetnika." Ukres podi e pogled, zapanjen; ugledao je ispred sebe enu tamne, upletene k ose i sa trakom preko ela. Gomila se razdvojila i nastavila da tee zaobilazei ih; i mao je oseaj da zajedno stoje na nekom ostrvu. Ta ena je bila istih godina kao nje gova tetka Lelark, ili nekoliko godina starija; na sebi je imala dugaku haljinu o
d izno enog somota i ogrlicu od pera. U ruci je dr ala tap iji je vrh svetleo kao da j e u aren. Vrh tapa je krenuo navi e du njegovog tela do njegovog lica; osmehnula se. N ije gledala u njega. Mrtvilo je uokviravalo njene oi, ne to je nedostajalo, kao da je iz njih bila isisana svetlost. "Ko si ti?" upita ona. Slepa je. "Ukres.... Svetlohodni", odvrati on, odjednom vi e ne znajui kuda da gleda. Zagledao se u njen tap. Kao da je ne to ekala. "Letnji", zavr i on gotovo izazovno. "Ah. To sam i mislila." Ona klimnu. "Ni ta to ujem u Karbanklu nije tako div lje ili tu no. Poslu aj moj savet, Ukre e Svetlohodni Letnji. Kreni u gornje delove gr ada." Zavukla je aku u vreicu optoenu perlama koja joj je visila sa ramena i izvadi la aku punu novia u obliku torusa. "Puno sree u gradu." "Hvala." Pru io je aku u susret njenoj i oklevajui prihvatio metalni novac. Ona klimnu glavom, a zatim spusti tap i poe pored njega. Ali, zastade. "Na vrati ponekad u moju radnju u Citrusnom Prolazu. Pitaj za onu koja pravi maske, svako e ti kazati gde se nalazi." I on klimnu glavom; a onda se seti i brzo ree: "Uh... dabome. Mo da i hou." Ispratio ju je pogledom. Zatim krene u gornje delove grada. U Lavirint, gde su fasade obojene sve tlima, nitima svetlosti i spiralama i vretenima duginih boja; gde se boje, oblic i, kostimi koji vire kroz prozore ili se kreu na telima du ulice nikada ne ponavlj aju; gde sevanje reklama iznad ulaza u svakojake lokale i povici torbara obeavaju i raj, i pakao, i sve stepene degradacije izmeu ta dva. Kada je prona ao jedan nap ola tihi ulini o ak ispod razlepr anih cvetnih zastava, zastao je i ostao tamo satima da svira, uz zveckavu harmoniju koju su stvarali novii prolaznika... nije ih bilo onoliko koliko se nadao, ali i to je bilo bolje od niega s ime je poeo. Konano ga je odatle odvukao miris stotine raznih zaina i trava, da potro i n ekoliko novia kako bi napunio svoj prazan stomak gozbom neobino ukusnih poslastica. Kasnije je odbacio masnu nepromoivu kabanicu i zamenio je ko uljom od crvene svile , i lancima od staklenih i bakarnih perli; vlasnik radnje uzeo je i ostatak njeg ovog novca. Ali kada je krenuo nazad kroz veernje uliice ka svom o ku, kako bi poku ao da zaradi za prenoi te, pevu io je neujnu molitvu zahvalnosti Dami za muziku kojom ga je obdarila i koju je poslala s njim u Karbankl. Zahvaljujui muzici moi e da pre ivi, dok ne naui pravila svog novog ivota... etvorica stranaca u svemirskim overolima bez oznaka pripadnosti, koji su po li za njim u uliicu, iznenada ga opkoli e. Pre nego to je uop te uspeo da reaguje, nj ihove ake su mu sputale ruke i prekrile usta, i gurnule ga u mranu pukotinu izmeu d ve zgrade. " ta elite...?" On izvi glavu, oslobodi usta ake koja je smrdela na ma insko m azivo. Pomamno trepui na prigu enoj svetlosti, ugledao je i trojicu ostalih; nije bi o ba siguran da je video bele zube progonitelja koji se cerio i pribli avao, ali je bio ubeen da je video tupi metalni sjaj neeg smrtonosnog to je jedan od njih dr ao, i lisica, video je i jo ruku koje su posezale za njim dok se stra ni stisak pojaavao preko njegovog grla. Zabacio je glavu jakim trzajem unazad i osetio da je posred lica udario o veka iza sebe, uo ga je kako stenje od bola, zatim je upotrebio lakat i te ke izme. o vek je pao na lea, nejasno psujui; Ukres se oslobodio, posrnuo i otvorio usta da v ikne u pomo. Ali senka koja je dr ala metalno oru je to se presijavalo uspela je prva da g a upotrebi. Ukres ne ispusti povik ve samo dah kada ga pogodi crna munja. Pade na lice, poput marionete kojoj su presekli sve kanape. Nije mogao da sprei udar gla vom o trotoar. Ali bol nije osetio, samo tupi udar i suvo angrljanje hiljadu sina psi koje zamiru u telu koje nije vi e u stanju da reaguje. elini obru se stezao oko n jegovog grla; zauo je ru an zvuk vlastitog davljenja. Neije stopalo ga je gurnulo i preokrenulo. Ljudi senke nadneli su se nad njim, gledajui dole; ovog puta je jasno video njihove osmehe, kada su primetili u a s na njegovom licu. "Sa koliko si ga pogodio, masnoprsti? Kao da se davi." "Neka se davi, crvoliko malo kopile. I sa o teenim mozgom moi emo dobro da ga
prodamo u tuini." ovek koga je Ukres udario po licu brisao je krv sa raseene usne. "Aha, ba je sladak, je l' da? Nije samo stoka za rudnik. Dobiemo ceo tovar za njega na Cie-Punu." Smeh; izma se na la na njegovom stomaku, pritisnula. "Nasta vi da di e , eerko. Taa-ko treba." Jedan od njih je kleknuo i sapeo mu beskorisne ake metalnim lisicama. ovek krvavog lica spustio se pored njega, izvukao ne to iz d epa, pritisnuo prekida u dnu dr ke. Zaplamtela je uska o trica svetlosti, du ine oveje ake; prstima druge ake prodro e u Ukresova usta, prona ao njegov jezik. "Poslednje rei, lepi deae?" U pomo! Ali taj njegov krik bio je neujan. 5.
"Bogova mu, ba mrzim ovu du nost!" Policijski inspektor Geja D eru a Pala-Tion trzajem je oslobodila rub svog skerletnog ogrtaa koji su priklje tila vrata. Kola m alo zadrhta e, lebdei na potisnicima u dvori tu palate, na samom gornjem kraju Ulice Karbankla. Porunik joj uputi ironini sme ak koji iskrivi blede pege na njegovom tamnom, lepo oblikovanom licu. "Hoe da ka e da ne u iva u posetama velianstvu, inspektorko?" up ta je on tobo e naivno. "Dobro ti zna ta sam htela da ka em, Gundalinu." Ona grubo zabaci oko sebe o grta tako da se otvarao samo na jednom ramenu, skrivajui utilitarnu pra njavo-plavu boju uniforme koju je nosila ispod njega. Bro sa peatom Hegemonije pridr avao je nje gove nabore. "Mislila sam, Bi-Zi..." ona pokaza rukom ka svojoj odei... "da mrzim da se oblaim kao neko ko je upravo do ao sa maskenbala gde je sa Sne nom Kraljicom g lumio 'te ku du nost svemirskog oveka'." Gundalinu je lupnuo po viziru za za titu od laserskih zraka, koji se nalaz io na prednjem delu njegovog prema gore ra irenog lema. Njen lem bio je prekriven ta nkim slojem zlata, nanetim u vidu spreja; njegov je jo bio beo; osim toga, Gundal inu nije nosio ogrta. "Trebalo bi da ti je milo to ti Zapovednik ne stavlja neku b iljku u saksiji ovde gore, inspektorko, kako bi izgledala jo upeatljivije... Mora l iiti na ulogu koju igra , kada se sprema da opali po stolu univerzalnim zakonima, a g ledaju te Majkoljupci, nije li tako?" "Gledaju Majkoljupci, ubre." Krenuli su prema masivnim vratima ceremonija lnog ulaza, preko zamr enih zavojitih obrazaca od umetnutog bledog kamena. Na supr otnom kraju dvori ta dvojica slugu, Zimaca, ribali su tu kamenu povr inu etkama na du gakim dr kama. Uvek su bili ovde napolju i ribali, odr avajui ga besprekornim. Alabast er? zapitala se, spustiv i pogled, i pomislila na pesak, vrelinu i nebo. Ovde nije bilo nijedne od tih stvari, kao ni bilo gde drugde u ovom hladnom slatki -gradu o d upletene kamene, a ne eerne, vune. Ovo dvori te oznaava poetak Ulice, poetak grada, p oetak svega u Karbanklu. Ili kraj. S druge strane protiv-olujnih zidova ugledala je smrzlo nebo veih geografskih irina koje je besno, ali bespomono, zurilo u njih. "Ova arada ne mo e da zavara ni Kraljicu, kao ni nas. Jedino mogue dobro koje bi mog lo iz ovoga proistei bilo bi da poveruje da smo glupi kao to izgledamo." "Da, ali ta sa svim tim njihovim primitivnim obredima i sujeverjima, insp ektorko? Hou da ka em, to su ljudi koji jo veruju u prino enje ljudskih rtava. Koji se uvuku u maske i prave orgije po ulicama svaki put kada Skup tina doe u posetu..." "Zar i vi ne slavite kada predsednik vlade svrati u va Karemof svakih nek oliko desetina godina kako bi vam dozvolio da mu ljubite stopala?" "Te ko da je to isto. On je Karemovac." Gundalinu se uspravi, kao da hoe da se za titi od nekog zagaenja. "Povrh toga, na e proslave su dostojanstvene." D eru a se osmehnu. "Sve je to stvar mere. A pre nego to pone da se razbacuje su dovima o kulturi, narednie, vrati se i proui etnografiju dok zaista ne shvati tradi cije ovog sveta." Potom se na njenom licu pojavi maska slu benosti, koju je morao gledati i on dok je njome paradirala pred kraljiinim stra arima. Stajali su ukoeno u stavu mirno, izvodei svoju kostimiranu imitaciju vantijamatske policije. Ogromna , vremenom nagri ena vrata bez oklevanja se pred njom otvori e. "Da, gospoo", odvrati Gundalinu dok je bat njihovih uglaanih izama odjekiva o hodnikom koji je vodio u Dvoranu vetra; ali izgledao je ra alo en. Bio je na Tijama tu ve ne to manje od jedne standardne godine i veinu tog vremena bio je njen pomonik.
Dopadao joj se,i mislila je da se ona njemu dopada; oseala je da e postati sposob an oficir od karijere. Meutim, njegov rodni svet bio je Karemof, svet koji je vod io glavnu re u Hegemoniji, svet kojim je vladala tehnokratija koja je proizvodila najusavr eniji hardver u Hegemoniji. Podozrevala je da je Gundalinu mlai sin iz po rodice na nekom vi em polo aju, koji je bio primoran da prihvati ovu karijeru zbog k rutih naslednih zakona kod kue, i da je teh skroz naskroz. D eru a pomisli pomalo s t ugom da ga ni preslu avanje orijentacijskih traka, pa makar ih preslu ao i stotinu p uta, nee nauiti da bude tolerantan. "Pa", poe ona ne to ljubaznije, "nave u ti primer jednog oveka sa maskom koji s e verovatno uklapa u sve tvoje, a i moje, predrasude... a to je Starbak. On je v an-Tijamatovac, ko god i ta god pored toga jo bio." Ona se zagleda u freske ledeni h prizora Zime du ulaznog hola; poku a da se zapita koliko li su puta bile naslikan e i preslikane. Ali u oku svoga uma ve je videla Starbaka gde stoji zdesna od Kra ljice, podrugljivo iske en ispod one proklete kapuljae krvnika, i gleda s visine pr edstavnike Zakona kojima su ruke vezane. "On nosi masku iz istog razloga kao i svaki drugi lopov ili ubica", ogore no primeti Gundalinu. "To je tano. ivi primer da nijedan svet nema monopol na regresivno pona anje ... a takav olo te i da se izdigne na sam vrh." D eru a uspori, zauv i uzdah usnulog d ina uboko iz utrobe planete. I ona je duboko udahnula pripremajui sebe za Probu vazdu hom, koja je predstavljala deo rituala pri svakoj poseti palati. Zadrhtala je is pod ogrtaa, i to ne samo usled poveane hladnoe vazduha. Nikada nije uspela da preva zie strah, isto kao to nikada nije uspela da se navikne na uenje to je oseala prema on ome to je izazivalo taj strah: mestu koje su nazivali Dvorana vetra. Ugledala je jednog plemia koji ih je ekao na ivici ponora, zadovoljna to to je kraljica bar ovom jednom prilikom odluila da ih ne pusti da ekaju. to manje vrem ena bude provela stojei i razmi ljajui o tome, imae manje muke da pree preko. Ovo bi m oglo znaiti da je Arienrod dobro raspolo ena... ili da je jednostavno suvi e zauzeta drugim stvarima da bi se danas zabavljala sitnim maltretiranjima. D eru a je u potpu nosti bila upoznata sa pijunskim sistemom koji je Kraljica postavila po celom gra du, a naroito ovde u palati. Kraljica je u ivala u tome da smi lja sitne neprijatnost i kako bi demoralisala opoziciju... a D eru i je takoe bilo jasno da Kraljica u iva u t ome da gleda svoje rtve kako se preznojavaju. Prepoznala je Kirarda Seta, stare inu porodice Dalekoputov, koji je spadao meu Kraljiine ljubimce. Prialo se da je do iveo etiri posete Skup tine; meutim, njegovo lice, ispod pomodno vezanog turbana, jedva da je pokazivalo mu karca izi log iz deakog doba. "Stare ino." D eru a mu ukoeno salutira, bolno svesna bora koje su poinjale u ugl ovima njenih oiju; ali jo svesnija zavijajueg poziva provalije s njene druge strane , koje je nalikovalo gladnom smehu prokletnika koji se nije pokajao. Ko bi sagra dio ovako ne to? To se zapitala svaki put kada bi do la na ovo mesto; to, i jo ne to: n ije li tu no zavijanje vetra u stvari glas njegovih tvoraca, onih izgubljenih pred aka koji su odsanjali i sagradili ovaj od duhova progonjeni grad na severu. Niko od njenih poznanika nije znao ta su oni bili, ta su uinili, ovde, pre kolapsa meuzv ezdanog carstva prema kome je sada nja Hegemonija izgledala beznaajna. Da se nalazila bilo gde drugde, mogla bi da potra i neku sibilu i poku a da dobije odgovor na to pitanje, mada bi on verovatno bio neproziran i nerazgovetan . ak i ovde na Tijamatu, na udaljenim ostrvima sibile lutaju poput putujuih okulti sta, mislei da govore glasom Majke Mora. Meutim, njihova mudrost je stvarna, i jo n edirnuta ak i ovde, mada su Tijamatovci izgubili istinu koja se krila iza nje, is to kao to su izgubili razlog nastanka Karbankla. U gradu nema sibila... prema heg emonijskom zakonu, kome zgodno ide na ruku odvratnost Zimaca prema svemu to je ma kar neznatno 'primitivno'. Sraunata i krajnje uspe na hegemonijska propaganda dr i Zi mce u uverenju da je sibilstvo puka me avina sujeverne prevare i uroenog ludila. ak ni Hegemonija se ne bi usudila da ukloni sibile sa jednog nastanjenog sveta... a li mo e da ih dr i van doma aja. Sibile su nosioci izgubljene mudrosti Starog Carstva, osobe ija je svrha da novim civilizacijama koje nastanu na njenim ru evinama pru e k lju kojim e otkljuati njene pokopane tajne. A ako postoji bilo ta to bogata i i monici egemonije ne ele, to je onda upravo to da vide ovaj svet na vlastitim nogama - Ti jamat koji bi dovoljno ojaao da im uskrati vodu ivota. D eru a se iznenada setila, ivo, jedine sibilske osobe koju je ikada videla u
Karbanklu... pre deset godina, neposredno po njenom dolasku ovamo na prvo radno mesto. A to je bio mu karac sibil. Videla ga je jer je bila poslata da nadgleda n jegovo proterivanje iz grada; i la je sa gomilom koja mu se rugala dok su vodili s vog zapla enog saplemenika, koji se usput bunio. Odveli su ga dole, na dokove, i s mestili u amac. Oko vrata je imao ve ticolovca od gvo a naikanog iljcima; gurali su ga i pred sebe na udaljenosti duge motke, s pravom se pla ei zaraze. Kada su stigli do strmog silaza koji je vodio u luku, gurnuli su sibilan a suvi e jako i on je pao. iljci su mu se zabili u grlo i u jednu stranu lica, napr aviv i rane. Krv sibila koju se rulja toliko pla ila da prospe, pojavila se i potekl a u obliku ogrlice od dragulja, ispod njegove brade, prljajui mu ko ulju (a ko ulja j e bila tamno nebesko plava; zaprepastila ju je lepota suprotnosti). Obuzeta stra hom kao i ostali, posmatrala ga je dok je sedeo i jeao dr ei ake pritisnute uz grlo, i nije preduzela ni ta da mu pomogne... Gundalinu joj oklevajui dodirnu lakat. Ona postieno podi e pogled i zagleda se u neznatno podrugljiv izraz na licu stare ine porodice Dalekoputov. "im budete s premni, inspektorko." Ona klimnu glavom. Stare ina podi e malu pi taljku koja mu je visila na lancu oko vrata i stupi n a most. D eru a krenu za njim, pogleda uprtog ravno napred; po to je znala ta e ugledati ako pogleda nani e, nije joj bilo potrebno da to vidi: u asavajui otvor koji je pred stavljao ulaz za servisiranje gradske samodovoljne fabrike, kojoj servisiranje n ijednom nije zatrebalo, koliko je ona znala, tokom milenijuma koliko je Hegemoni ja znala za Karbankl. Postojali su zatvoreni liftovi-kapsule koji su tehniarima, t o su do li da proue podzemnu strukturu Karbankla, obezbedili bezbedan transport ka njenim bezbrojnim nivoima; postojao je takoe stub vazduha, koji se uzdizao ovim o tvorom kroz uplje jezgro Karbankla, na isti nain kao to se strujanje vazduha obezbeu je u kakvom otvorenom od aku. Ovo je bila jedina oblast grada koja nije bila potpu no za tiena olujnim zidovima; jaki vetrovi otvorenog neba divljali su ovuda, izvlaei dah iz podzemnih upljina. Ovde se visoko u vazduhu uvek oseao sna an miris mora i ulo zavijanje zato to je vetar navaljivao na pukotine i izboine u tom gigantskom vert ikalnom tunelu. Tamo su se takoe nalazile, obe ene u vazduhu poput ogromnih mobila slobodno g oblika, providne ploe od nekog otpornog materijala koje su promicale i nadimale se kao oblaci; te ploe izazivale su pojavu varljivih unakrsnih struja i povratni h tokova u neumornom vetru. A postojao je samo jedan put kojim se moglo prei prek o dvorane do vi ih nivoa palate: pred D eru om se hodnik pretvarao u most koji je, kao traka svetlosti, premo ivao provaliju. Most dovoljno irok da se preko njega lako pr ee kada je vazduh miran, ali smrtonosan kada njime gladno bri u vetrovi. Stare ina Dalekoputova dunuo je u zvi daljku i proizveo jedan odreeni ton. Pr ostor oko njega se smirio i on je samouvereno krenuo napred. D eru a je krenula za n jim i umalo ga nije zgazila usled silne elje da i sebe i Gundalinua uvue u kuglu m irnog vazduha. Stare ina je nastavio dalje, mirnim, ravnomernim korakom; odsvirao je drugu notu, drugaiju, a zatim i treu. Kugla mirnog vazduha ih je i dalje okru iva la; ali D eru a je iza sebe ula Gundalinua kako uzalud pominje imena nekih bogova kad a je malo zaostao i vetar ga liznuo po leima. Ovo je ludost! Ponavljala je litaniju straha i srd be kojom je uvek propraa la ovaj prelaz. Kakav manijak bi sagradio ovakvu sadistiku kuu zabave?... znajui da je tehnologija koja je stvorila ovo mesto lako mogla i da ga zaobie, da je bilo zami ljeno samo kao mera sigurnosti. Na teh nivou koji je sada dopu ten Zimcima na T ijamatu, i kao mera bezbednosti dovoljno je efektno. D eru i se inilo da ova Dvorana vetra, bez obzira na to to ju je u davnim danima ovde ugradio mo da neki bezoni luda k, sad savr eno odgovara Kraljiinim ciljevima. Ve su stigli na pola puta. Pogled nije skidala sa lea stare ine; oslu kivala j e atonalne note zvi dalje za "omaijavanje vetra", note koje su od njih troje odbija le samrtni fijuk, iznad provalije koja je jeala. Znala je da nije re ni o kakvoj m agiji, ve o aktiviranju automatskih kontrola koje razdvoje zavesu vetrova na taka v nain da onaj koji prelazi pre ivi. Ovo saznanje nije predstavljalo bogzna kakvu u tehu kada se uzme u obzir kolike su bile mogunosti da doe do ljudske gre ke, ili do iznenadnog kvara u jednom tako drevnom sitemu. Nekada su postojale kontrolne kut ije koje su obavljale ono to je sada radio zvi da; ali, koliko je ona znala, jedina
koja je jo radila bila je okaena o Starbakov opasa. Bezbedna. izmama je dotakla sigurnost naspramnog oboda. Uspela je da obuz da sna nu elju da dopusti svojim nogama da se rastope ispod nje; da sedne. Oznojeno lice Gundalinua odva no joj se isceri. Zanimalo ju je da li i on to poku ava da ne misli na povratno putovanje. Zagledav i se ponovo napred, ona u hodu stare ine Dalek oputova nazre trijumf dok su ga sledili u dvoranu za audijenciju. ak i ovde, tako blizu najvi lje take Karbankla, dvorana je bila neodoljiva u svojoj ogromnosti; D eru a je zami ljala da bi unutra mogla da stane cela jedna vila iz Novosklona, njenog rodnog sveta. Draperije od vlakana izatkane, u ledenim pas telnim bojama, visile su sa geometrijskih svodova tavanice na stubovima, mirkajui i zvonei egzotinom pesmom hiljadu siu nih, runo izraenih srebrnih zvonia. A s druge strane prostranog belog saga... uvezenog sa nekog tuinskog svet a... na svom prestolu sedela je Sne na Kraljica, inkarnacija boginje, sne ni soko sa kand ama u ledom okovanom visokom gnezdu. D eru a se nesvesno vr e umotala u ogrta. "Hlad ije nego na Karuu", Gundalinu promrmlja i protrlja mi ice. Stare ina porodice Daleko putov dade im znak da saekaju i ode napred da najavi njihovo prisustvo. D eru a je bi la ubeena da su tamne, daleke oi ispod krune blede kose ve i te kako bile svesne nj ihovog prisustva, mada im Arienrod to niim nije stavila do znanja, ve je samo zuri la preko dvorane. Kao i obino, D eru i je prvo za oko zapala Arienrod; ali sada, po to je poela da sledi kraljiin pogled bli e mestu na kome je stajala, jedna pr ea linija sv etlosti, odvue joj pa nju: zujanje, prasak, neki energetski snop je pogodio cilj. " akt!" prosiktao je Gundalinu, kada se prolomi e uzvici mnogih ljudi. Oni u gleda e gomilu plemia kako se razdvaja: laserska munja oborila je jednoga od njih, koji se pruio po sagu. "Dvoboj...?" Glas mu je izra avao nevericu. D eru ina aka stegnu imperijalni krst na nali opasaa. Jedva je uspevala da obuzda iznenadni bes koji ju je obuzeo. Da li se to Kraljica ruga autoritetu policije u toj meri da je prire dila ubistvo u njenom prisustvu? Zaustila je da se pobuni, da upita... ali pre n ego to je uspela da pronae rei, rtva se zakotrljala i sela, niti je bila u plikovima niti spr ena, niti je kap krvi uprljala sne nu belinu ilima. ena, vide D eru a; pomodno l udilo u odevanju plemstva ponekad je ote avalo odreivanje polova. Kretanje te ene bi lo je praeno slabim izobliavanjem vazduha; nosila je polje za odbijanje napada. Gr aciozno je ustala i savr eno se naklonila Kraljici, dok su ostali pljeskali i razd ragano se smejali. Gundalinu ponovo opsova, malo ti e, u znak gaenja.Dok su se plem ii pomerali, D eru a je na trenutak ugledala jednu priliku u crnom, hladni sjaj metal a, i shvatila da je Starbak odigrao ulogu ubice. Bogovi! U kojoj meri ljudi treba da budu blazirani maloumnici da poku aju da spale jedni druge zabave radi? Odnosili su se prema oru ju koje je moglo da osa kati i ubije kao prema igraki... nisu ni ta bolje shvatali pravu ulogu ili znaaj teh nologije nego to ma eni kuni ljubimac shvata ogrlicu sa draguljima. Da... ali ija je to gre ka, ako ne na a? Arienrodin pogled zaustavi se na njoj u trenutku kada joj se menjao izraz na licu. Oi udne boje zaustavi e se na njoj; Kraljica se osmehnula. To nije bio prijatan izraz. Ko ka e da ljubimac ne razume svoju ogrlicu? D eru a tvrdogl avo izdr a taj pogled. Ili da divljak ne prozire la koja ga ini manje nego ljudskim? Stare ina Dalekoputova ih je najavio i upravo je poeo da se povlai iz Kraljii nog prisustva kada Starbak doe i stade pored prestola. I njegovo skriveno lice ok renulo se prema njima, kao da ga je zanimao utisak koji je ostavila njegova pred stava. Svi smo mi u srcu divljaci. "Mo ete prii, inspektorko Pala-Tion." Kraljica nepotrebno podi e aku. D eru a je skinula lem i krenula napred, a Gundalinu ju je sledio na maloj ud aljenosti. Bila je ubeena da i njeno i njegovo lice izra avaju samo minimum po tovanj a. Plemii su uzmakli, okupili se na jednoj strani; zauzeli su poze poput hologram skih trgovakih lutaka u izlogu, posmatrajui je sa iskrenom nezainteresovano u dok je pozdravljala Kraljicu. Na as se zapitala za to im je poigravanje sa smru toliko zaba vno. Sve su to Kraljiini miljenici, mladoliki... a samo bogovi znaju koliko su za pravo ti ljudi stari. Stalno je slu ala da se korisnici vode ivota patolo ki trude da za tite svoju produ enu mladost. Zar je zaista mogue da nastupi trenutak kada ovek is kusi sve to bi mogao po eleti? Ne, ak ni za vek i po. Ili da li je mogue da jednostav no ne znaju, da ih Starbak nije upozorio na opasnost? "Va e velianstvo..." Ona podi e pogled, samo na tren okrznuv i njime Starbaka, a zatim ga vrati na Ariendrod iji je presto bio podignut na jednu platformu. Kral
jiino slatko devojako lice dobijalo je, zbog predubokog mudrog znanja u oima, kvali tet zle i podrugljive maske, i to maske koja je zapravo liila na Starbakovu. Arienrod podi e prst, i tim jedva vidnim pokretom je prekinu u pola reenice . "Odluila sam da ete od sada pa nadalje kleati kada iziete pred mene, inspektorko." D eru a je stisnula usne. Saekala je trenutak i duboko uvukla vazduh. "Ja sam oficir policije Hegemonije, Va e velianstvo. Zaklela sam se na vernost Hegemoniji. " Namerno je upirala pogled u visoki naslon Kraljiinog prestola, kroz nju, oko nj e. Naduvane i zalemljene povr ine stakla, sjajne spirale i senovite pukotine: sve to je, hipnotikom arolijom Lavirinta, izazivalo takice pred njenim oima; bizarna ve tak a umetnost koja se katalizovala iz karbaklovske zapaljive me avine kultura. "Ali Hegemonija je stacionirala va u jedinicu ovde da slu ite meni, inspekto rko." Arienrodin glas joj ponovo privue pa nju. "Ja tra im samo da predstavnici jedno g vladara iskazuju du no po tovanje drugom nezavisnom vladaru", neznatno je naglasil a re nezavisnom. "Tra i i budi prokleta!" D eru a je ula kako Gundalinu samo dahom izgovara te r ei, gotovo neujno, iza nje; primetila je da ga je Kraljica o inula pogledom, na nain kao da namerava dobro da ga zapamti. Starbak se spustio za jedan stepenik od pre stola, gotovo lenjo, dok mu se pi tolj i dalje klatio u aci sa crnom rukavicom. Meut im Kraljica je ponovo podigla aku i on stade, ekajui bez rei. I D eru a je oklevala. Oseala je, na svom boku, te inu pi tolja za onesve ivanje, a iza sebe Gundalinuovu usceptalu indignaciju. Moja je du nost da ouvam mir. Okrenula se neznatno prema Starbaku, prema Gundalinuu. "U redu, Bi-Zi", ree ona isto onak o tiho kao on maloas; ali ne dovoljno tiho. "Kleaemo. To i nije nerazuman zahtev." Gundalinu ree ne to na jeziku koji nije znala, a zenice mu se zacrni e. Starb akova pesnica se vrsto stisnula oko oru ja. D eru a se ponovo okrete prema Kraljici. Oseala je da pogledi posmatraa, ne vi e onako nezainteresovani, sna no pritiskaju njena ramena, dok se spu tala na jedno ko leno i povijala glavu. Posle jedne sekunde zaula se kripa i pucketanje ko e kada se Gundalinu s mukom spustio iza nje. "Va e velianstvo." "Mo ete ustati, inspektorko." D eru a ustade. "Ti ne!" Kraljiin glas sevnu pored nje kada je Gundalinu poeo da se di e. "Ti ostani da klei dok ti ne dozvolim da ustane , strane." Dok je govorila, Starbak se nae kao produ etak njene volje pored njega i svojom te kom rukom u fluidn om crnilu obujmi Gundalinuovo rame, naterav i ga da ponovo klekne. Starbak promrml ja ne to na nekom nepoznatom jeziku. D eru ine ake koje su bile stisnute u pesnice ispo d ogrtaa polako se ponovo rastvori e. Ona ogoreno ree: "Skidaj ake s njega, Starbak, p re nego to te privedem zbog napada na oficira." Starbak se osmehnu... videla je kako mu se oi drsko mre kaju, a izraz lica ispod glatke povr ine maske menja. Nije se pomerio dok mu Kraljica nije dala znak da se udalji. "Ustani, Bi-Zi", ne no ree D eru a, s mukom kontroli ui glas. Ispru ila je ruku da u pomogne da ustane i osetila kako Gundalinu drhti od besa. Nije pogledao u nju; na tamnoj ko i pojavile su mu se pege, krvavo-crvene usled do ivljenog poni enja. "Da je on moj ovek, kaznila bih ga zbog tolike nadmenosti." Arienrod ih j e sada bezizra ajno posmatrala. Dosta ka njavanja. D eru a je sklonila pogled sa njegovog lica, podigla glavu. "On je graanin Karemofa, Va e Velianstvo. On nije niiji, on je svoj ovek." Ona namern o pogleda u Starbaka koji je i dalje stajao pored nje. Kraljica se osmehnula i ovog puta je taj osmeh otkrivao izvesno po tovanje . "Mo da vas komandant Lu-Sked ipak nije meni poslao samo kao simbolino-prisutnu enu ." To dokazuje da nisi svaznajua. D eru ina usta razvukla su se u napeti sme ak. " Ako bih smela da vas zamolim da mi dozvolite, da istaknem da..." iznenada se pok renula i, posle pritiska na skriveni nerv koji izaziva blokadu, oduzela Starbaku pi tolj, "ovo oru je nije igraka." Nezgrapan metalni predmet legao joj je u aku, sa u perenom cevi poput upozoravajueg prsta kada je Starbak krenuo prema njoj; zaula je uzbueno avrljanje posmatraa. "Energetsko oru je ne treba nikada uperiti u bilo ta osi m ako niste voljni da vidite kako to ne to leti u vazduh." Starbak se sledio u pol upokretu, primetila je kako mu se zapanjeni mi ii napinju i uvijaju. Spustila je pi t olj. "Odbojno polje popusti, pod direktnim pogotkom, jednom u pet sluajeva. Va i pl
emii bi trebalo to da imaju na umu." Kraljica je nainila jedan zvuk kao da je sve to zabavlja, a Starbak okrenu glavu prema prestolu, dok je svetlost poigravala k roz bodlje njegova lema. "Hvala, inspektorko." Arienrod klimnu glavom, izvev i neku udnu kretnju prs tima. "Ali svi smo i te kako svesni ogranienja i nepouzdanosti va e tuinske opreme." D eru a trepnu u znak neverice i nemo ponovo pru i pi tolj, okrenut dr kom napred, Starbaku. "Za alie ovo, kuko", promrmlja on, da ga samo ona uje. Trzajem je uzeo pi tolj, ogrebav i je pri tom po dlanu, i vratio se do platforme. Nevoljno je napravila grimasu. "Onda... s va im dopu tenjem, Va e velianstvo, s aop tiu vam komandantov meseni izve taj o stanju kriminala u gradu." Arienrod klimnu, nagnuv i se napred kako bi mogla da polo i posesivnu aku na Starbakovu mi icu, kao to bi neko te io psa koga su uznemiravali i ljutili. Plemii poe e da se povlae, sklanjajui se Kraljici s oiju. D eru a potisnu osmeh bolne empatije. Ovaj izve taj nije bio ni ta znaajniji od stotine koji su mu prethodili, niti od bilo kog a koji e uslediti; i ona sama bi radije bila u ovom trenutku negde drugde. Spusti la je aku, ukljuila rikorder na opasau i zaula glas svog zapovednika koji je iznosio statistike podatke o broju napada i pljaki, hap enja i osuda, zloina koje su poinili kako van-Tijamatovci tako i domai ivalj, i rtava na obema stranama. Rei su sustizale jedna drugu u besmislenoj pesmi u njenom umu, izazivajui u njoj sve poznate frus tracije i aljenja. Besmisleno... sve je to besmisleno. Policija Hegemonije predstavljala je paravojnu formaciju stacioniranu na svim svetovima Hegemonije, kako bi titila njene interese i njene graane... to je o bino podrazumevalo za titu interesa lokalnih struktura moi na dotinom svetu. Ovde, na Tijamatu, planeti sa nerazvijenom tehnologijom i malobrojnom populacijom (a i o d tog malog broja, Hegemonija polovinu jedva da je uzimala u obzir) policijske s nage sastojale su se od jedne jedine regimente, uglavnom ograniene na kosmodrom i na Karbankl. A i aktivnosti policije bile su ograniene, sputane, strogo odreene: svodil e su se na prekidanje tua meu pijancima, hap enje sitnih lopova, beskrajan ciklus br isanja noseva i uzaludnih krivinih gonjenja, a na oigled svih policajaca de avali su se neki od najvulgarnijih poroka u civilizovanoj galaksiji i neke od najpokvare nijih zloupotreba ljudskih bia ma gde u Hegemoniji. Zloupotrebljavai su se javno s astajali u paklovima zadovoljstva, gde su se oseali kao kod svoje kue. Predsednik vlade je Hegemoniju mo da i sad simbolizovao, ali je vi e nije ko ntrolisao - ako ju je uop te ikad kontrolisao. Jer, Hegemoniju kontroli e ekonomija; trgovina je oduvek bila pravi koren Hegemonije, a trgovci oduvek imaju samo jed nog pravog gospodara - Profit. Meutim, postoje mnoge vrste trgovine, i trgovaca.. . D eru a je digla pogled ka Starbaku, koji je mlitavo, a ipak nadmeno stajao Kralji ci s desne strane: ivi simbol Arienrodinog neobinog ugovora sa silama svetlosti i tame, i simbol njenog manipulisanja tim silama. Starbak je bio sve ono trulo, gr amzivo i korumpirano, u ljudskom rodu i u Karbanklu. Zloin i kazna su na Tijamatu - to je praktino znailo, u Karbanklu - bili pod eljeni u jurisdikciju dva zasebna suda, kao i na drugim planetama Hegemonije: u jednom sudu predsednik je bio dr avljanin planete, me tanin, u ovom sluaju Zimac, i t aj se pridr avao lokalnih zakona; u drugom sudu vrhovni sudija bio je sa neke drug e planete i sudio je prido licama sa drugih planeta, po zakonima Hegemonije. Polic ija je davala mlivo za oba ta mlina; po D aru inom mi ljenju, trebalo je da se dobiju ogromne koliine 'bra na', ali Arienrod je dopu tala i ak podsticala podzemlje; stvaral a je neku vrstu meusveta ili neutralnog terena, to je pogodovalo korisnicima meuzve zdanih kapija. A Lu-Sked, pompezna ulizica, imitacija oveka i komandanta, nije im ao petlju da se tome usprotivi. Kad bi ona, D eru a, samo imala odgovarajui in, i kad bi joj se dala prilika... "Imate li ikakvih komentara o tom izve taju, inspektorko?" Trgla se. Uinilo joj se da je glupo providna. Iskljuila je tonski rikorder , to joj je poslu ilo kao izgovor da jo ne di e pogled. "Nikakvih, Va e velianstvo." Nema m ni ta to bi ti htela da uje . I ni ta to bi iole promenilo situaciju. "A neslu beno, Geja D eru a?" Kraljiin glas se promenio. D eru a je digla pogled ka njenom licu, koje je sad bilo otvoreno, ubedljivo , lice stvarne ene a ne maska kraljice.
Mogla bi maltene imati poverenja u to lice... mogla bi, zamalo, poverova ti da se iza ovih rituala i la i nalazi ljudsko bie do koga je mogue dopreti... malt ene. D eru a opet na tren pogleda ko stoji uz Kraljicu: Starbak, izvr ilac zloina po nj enom nareenju, njen ljubavnik. D eru a je uzdahnula. "Nema ja nikakvo neslu beno mi ljenje, Va e velianstvo. Ja pr edstavljam Hegemoniju." Starbak ree ne to na tom nepoznatom jeziku; Geji je po grubosti tona bilo j asno da je to uvreda. Kraljica se nasmejala, visokim, neskladno nevinim smehom. Mahnula je ruk om. "Pa dobro, onda mo ete ii, inspektorko. Ako elim da slu am recitacije o odanosti i spriane napamet, uve u kopoka. Bar e imati ma tovitije perje." Pojavio se stare ina porod ice Dalekoputov, naklonio se, i odveo ih iz kraljevske prisutnosti. D eru a je najzad stajala u dvori tu kraljevske palate; ukoeno je zurila u patr olno vozilo. Vetrobran je bio upropa en: oko jedne rastopljene take zrakasto se irila mre a pukotina. Znai do li smo tako daleko? "Sigurna sam da bih zbog ovoga mogla nain iti mnogo te kih primedaba." Trzajem ake pokazala je ka tom vandalizmu, zatim ipak dohvatila kvaku. "Ali neka me bogovi prokunu ako u ovde praviti ikakav cirkus." S kliznula je u sedi te, koje se ispod nje mekano zaljuljalo, a Gundalinu je zaobi ao vozilo i u ao sa druge strane, vozake. "Osim toga", spustila je vrata, "ne mogu da smislim nijednu reenicu osim ove: da sam umorna, i da se oseam kao da je neko plju vao na mene. Ponekad se zapitam da li zaista vladamo ovom planetom." Zabila je r uku u d ep, prona la pravougaonik sa iesta-kapsulama, istresla dve na dlan. Stavila ih je u usta i zagrizla ko asto-vrste omotae. O tro kiseli ukus... i njeni nervi poe e da se opu taju. "Konano... hoe i ti?" Pru ila mu je pakovanje. Gundalinu je sedeo kruto, za kontrolama vozila. Zurio je van, kroz ludo razgranate pipke destrukcije. utao je tokom itavog povratka iz kraljevske prijemne odaje, a Dvoranu vetra je pre ao kao kakvu pustu ulicu. Poeo je da ukucava kod za paljenje motora, a D eru i nije odgovorio. Vratila je plastini pravougaonik u d ep. "Mo e li ti da vozi , narednie, ili da j a vozim?" Iznenadna slu benost u njenom glasu naterala ga je da se malo trgne. "Da, inspektorko, mogu da vozim." Klimnuo je glavom, i dalje gledajui pra vo ispred sebe. Posmatrala je kako se jo neke rei bore u njegovom grlu: progutao j e knedlu, i to sa naporom, kao razljueno dete. Vozilo je podiglo nos i krenulo po lako unazad i u stranu, usmeravajui se ka gradu. " ta je Starbak rekao neposredno pre nego to nas je Kraljica ispratila?" Ov o je pitala bezlinim tonom. Neke od karemovskih ideografskih zapisa umela je da p roita - tako su bila ispisana uputstva za rukovanje na veini karemovske izvozne op reme - ali nikad se nije potrudila da ui njihov govorni jezik, sandi. Policija je kao svoj uvek koristila jezik planete na kojoj se nalazila. Gundalinu je proistio grlo i jo jednom progutao knedlu. "Uz izvinjenje na izrazu, gospoice, to kopile je reklo... 'Ako Hegemonija alje tebe kao zastupnika, znai da joj fale muda, u poslednje vreme.'" "I to je sve?" D eru a je nainila neki zvuk vrlo blizak smehu. "Vraga, to je kompliment... udi me da je Kraljicu nasmejao. Pitam se da li je zaista razumela. Ili je mislila da se to odnosi samo na nas." "Ako je do muda", proguna Gundalinu otrovno, "ona ima njegova." Ovog puta se zaista nasmejala. "Jeste. I neka ih ima. Starbak je dakle s a Karemofa." Klimnuo je glavom. "A ta je rekao tebi?" Odmahivanje glavom. "Ne postoji ni ta to bi ti mogao izgovoriti a da ja to nisam ve ula, Bi-Zi." "Znam, inspektorko." Konano je skrenuo pogled ka njoj, ali samo na trenut ak; njegove blede pegice na licu popunjavale su se crvenilom. "Samo, ne mogu ti rei. Ne bi ni ta znailo, osim nekome ko je odgajen na Karemofu. Re je o principu asti. " "A-ha, tako." On je u razgovoru s njom i ranije pominjao ast, sa neobinim naglaskom koji je ukazivao na veliko poetno slovo.
"Hvala ti", ree on, " to si preuzela moju ulogu protiv Starbaka. Ja nisam m ogao samostalno da mu se dalje protivim, a da ne izgubim dostojanstvenost." Izne nadila se ujui ceremonijalni i zahvalni ton ovih njegovih rei. Pogledala je plemie i poslu itelje koji su blenuli u njih kroz razmrskani v etrobran, dok je vozilo klizilo pored otmenih vila gornjeg grada. "Nije gubitak a sti ako te uvredi ovek koji nikad nije znao ta znai ta re." "Hvala." Skrenuo je uvis, da izbegne jedno dete koje je, ispred njih, vr telo oko sebe zlataste hula-hop obrue. "Ali ja sam te uvrede sam navukao na sebe; znam da je tako. Osim toga, napravio sam problem i tebi, a i nezgodu policiji. Ako hoe da me otpusti kao pomonika, razumeu to." Zavalila se u mekano oblo enu udubljenost naslona i razgibala aku koju je S tarbak povredio. "Mo da bi bilo dobro da ti vi e ne ide sa mnom u te posete Kraljici, Bi-Zi. Ne zbog nekog mog istinskog neslaganja sa tvojim postupanjem danas. Nego jednostavno zato to Starbak sad ima oru je koje mo e da upotrebi protiv tebe; znai, t ebi e biti te ko, onda e i meni biti te e, a njima lak e da vuku ime Hegemonije po blatu . A ako to ostavimo po strani - iskreno, dopada mi se, Bi-Zi, i bila bih grdno ra zoarana ako bi se ti zaista toliko urio da se udalji od mene." Mada ne bi bio prvi. Slaba an osmejak olak anja pomakao se na njegovom licu. "Ma, ne. Ja sam zado voljan... vi e nego zadovoljan. A to se tie ovoga da ja ne idem kad ti ide kod nje to je super." Osmeh se irio, neodoljiv. Klimnula je glavom. "Nemoj misliti da ne bih poslala samo tebe, da ide sa m, kad bih ja mogla da se izvuem." iroko se osmehnula. Otkopala je te ki ogrta. Osetil a je te inu lema, skinula ga je, pogledala njegovu zlatasto obojenu jajoliku zakriv ljenost. "Trebalo bi da neko okai ovo na drvo. Bogovi, ala mi je dozlogrdilo! Dal a bih sve to imam za neki estit posao, na nekom mestu gde se tra i pravi policijski rad, a ne sprdnja." Gundalinu joj je dobacio kratak pogled, sad bez osmeha: "Za to ne preduzme transfer?" "Ima li ti pojma koliko to traje?" Odmahnula je glavom, ostavila lem i raz labavila visoki okovratnik bluze svoje uniforme. Uzdahnula je. "Osim toga, poku al a sam. Nije bilo sree. Njima sam 'potrebna ovde'." Gorina u njenom glasu pr ila je k ao kiselina. "Za to ne podnese ostavku?" "Za to ne zauti ?" Gundalinu je, sa izrazom poslu nosti, opet gledao u kontrolne instrumente. Sad su se vozili kroz Lavirint, ulica je bila zakrena pa su i li sporije. Nebo je, onostran protiv-olujnih zidova, bilo ve zamrljano nailaskom veeri. D eru a je gledala dronjave uliice i dreavo arene 'paklove' du glavne ulice: sve je to promicalo kao p odrugljiva imitacija njenih snova i ambicija... Da li bi ona zaista bila spremna da se odrekne ma ega, samo da bi pre la na mesto gde bi mogla da radi kvalitetnije ? Da li bi rizikovala i da izgubi visoki polo aj koji joj je (znala je to) Lu-Sked dao samo zato da bi Kraljici mogao ponuditi dovoljno "visoku" rtvu? Povukla je j edan uvojak kose, crne sa prelivima mrkocrvenog, napred, preko levog uva. Nije b itno, kroz samo pet godina sve e se neminovno promeniti. Hegemonija e otii sa Tijam ata, a nju, D eru u, poslae na neko bolje mesto - a sva druga mesta su bolja. Strplje nje, samo strpljenje joj je potrebno. Bogovi znaju da je eni te ko da uop te stekne i kakvu karijeru u Plavom, a kamoli da se podigne do visoke policijske vlasti. Bacila je pogled niz jo jednu uliicu pored ijeg ulaza su prolazili. U toj u liici preovladavala je plavoljubiasta boja, kojom su bili obojeni zidovi, firme, u line svetiljke... Bila je to ulica Indigo... D eru a je vrsto verovala da su je na Tij amat poslali zato to je ena; ovo joj se u prvi mah svidelo. Ubrzo je ta radost pos tala kisela. D eru a je pristupila Plavima zato to voli taj posao... a ovde se taj po sao, zapravo, ne obavlja. Napola vien pokret probudio je alarm u njoj. "Bi-Zi, nazad! Upali sevalic u, videla sam ne to u ovoj uliici." Nabacila je lem na glavu i jednim trzajem podvuk la kai lema pod donju vilicu; istovremeno je estokim pokretom otvorila vrata vozila . "Za mnom, idemo dole." Iskoila je i potrala istog trenutka kad su patrolna kola stala, uz trzaj i njihanje, na ulazu u tu slabo osvetljenu pobonu uliicu. Te ki miri si kuvanja visili su u vazduhu; uliica je bila uzana i slepa, bez drugog izlaza. Na prednjoj strani nekoliko zgrada bili su kojekakvi restoranii, ali je prolaznika
bilo vrlo malo, upravo zato to je bilo vreme za jelo. Ona je ipak videla nekolik o osoba, ali sad svi kao da su potonuli u okolne zidove, im su videli crveno roti rajue svetlo i uniformu pra njave plave boje. Oko sredine, de avalo se negde oko sred ine... Usporila je tranje, posegnula prstima do dugmeta za paljenje reflektora na lemu, uperila reflektor prema mranim procepima u fasadi sklepane trospratnice lev o od nje. Onda ga je upalila; u prvom procepu ni ta, samo gomila metalne buradi, u drugom procepu ni ta. Bila je svesna Gundalinuovih koraka iza sebe du plonika... gl asovi. Poplava svetlosti iz njene svetiljke na lemu zapljusnula je i trei procep u fasadi, najdublji. U svetlosti ostado e, kao prikovane, tri figure - ne, etiri ne, pet - jedan je uao iznad opru ene rtve, dr ei u ruci ne to to je ivelo sopstvenom s "Ne mrdaj!" Staner-pi tolj u njenoj ruci ve je bio uperen. "Plavci!" Pometnja pokreta, kao insekti o amueni sjajem; uinilo joj se da je jedan pokret pogre an. Pucala je i videla kako ovek pada a oru je izlee iz njegove ruke. "Rekla sam ne mrdaj! Ti sa no em, ustaj; iskljui ga i baci ga ovamo. Sad!" Osetila je da je G undalinu stao uz nju, sa naperenim pi toljem, pa je mogla da usredsredi svu svoju pa nju na etvrtog oveka, onog sa no em, koji je ve izvr avao njeno nareenje. Svetlosna 'o ovka' doklizala se po ploniku i lupnula o jednu njenu izmu. "Sad lezi potrbu ke, svi ! Bi-Zi, vadi im zube. Pokrivau te." Gundalinu je brzo krenuo napred; unuo je kod jednog i pretresao ga, zatim tako redom i kod ostalih. Dok je ekala, njen pogled je odlutao do njihove rtve koj a je bespomono le ala na boku; namr tila se, pri la bli e da vidi lice. "Gle, gle..." U es tokoj svetlosti nije najjasnije videla tog crvenokosog momka; ali je videla u as u belini njegovih oiju i ula parajui zvuk njegovog muenikog disanja. Spustila se na ko lena pored njega. Gundalinu je pretresao poslednjeg od lovaca na robove. "Bi-Zi, nai klju za lisice koje su stavili ovom deku. Dobro ga je tresnulo, mislim da mu t reba antifriz." Otklopila je kutiju za prvu pomo, koju je imala na opasau, i izvuk la ampulu-injekciju stimulanta, spremnu za upotrebu. "Ne znam da li vidi moje lic e, deko, ali zamisli jedan veliki osmeh. Sve e biti u redu." I tako sa osmehom, ra skopala mu je ko ulju i zabila mu injekciju direktno u grudne mi ie. Malo je jeknuo, o d bola ili iz protesta. Podigla je njegovu glavu i namestila je da bude naslonje na na njena kolena, a Gundalinu je pri ao sa kutijicom za otkljuavanje i zakljuavanj e. Skinuo je lisice sa deakovih ruku koje mlitavo pado e uz njegove bokove. "Znam gde se ovo mo e dobro upotrebiti", ree Gundalinu iroko se osmehujui i d r ei lisice podignute. "Dabome", ree ona, "uradi to." Skinula je sa opasaa i svoje lisice i dodal a mu ih. "Evo. Jednak tretman pred zakonom." Gundalinu je opet ustao. Posmatrala je kako sputava ruke trojici pokretnih lovaca na robove. Kroz deakovo telo proe d rhtaj; spu tajui pogled, ona vide da deak poinje da grabi vazduh punim pluima, sa olak a njem oajnika. Kapci su mu pali preko divljih oiju boje mora. Sklonila je mokre pip ke crvene kose sa njegovog lica, zagladila ih. "Pozovi jo vozila, Bi-Zi, neemo moi sve ove goste da poreamo na zadnje sedi te. Mislim da se na em mladom prijatelju stan je naglo popravlja." Gundalinu je klimnuo glavom. "Da, inspektorko." Lovac na robove, onaj iz nad koga je Gundalinu u tom trenutku stajao opkoraiv i ga, podi e glavu, a onda pljun u. " ena! Jebena Plavka. Kako vam se to svia! Sjebala nas ena." Gundalinu ga je ritn uo izmom. Usledio je jauk. D eru a se naslonila na zid, a staner-pi tolj je oslonila o koleno. " ena; to ne zaboravi nikad, ubre jedno. Mo da nismo u stanju da iskopamo srce zla u ovom gradu , ali nekoliko zlih prstiju umemo da odseemo." Gundalinu se vratio na plonik uliice i po ao nazad ka patrolnim kolima. Niko nije pri ao da pita ta se to tu de ava. Geja D eru a je bila sigurna da svi koji su iole zainteresovani ve znaju. Deko je nainio neki neodluni zvuk, neko slabo jeanje, i pri slonio ake na grudi. Otvorio je oi, opet ih zatvorio zbog estoke svetlosti njenog r eflektora. " ta misli , da li mo e da sedne ?" Klimnuo je glavom, oslonio se rukama o tlo, a ona mu je pomogla da se po makne unazad i nasloni na zid. Krvario je iz nosa i iz jedne ogrebotine na donjo j vilici; po licu i ko ulji imao je uljaste mrlje. Poeo je da opipava vi estruku ogrl
icu od raznobojnih koljki, koja mu je bila oko vrata; mnoge su sad bile polomljen e. "Jaooo... do vraga, do vraga, sad sam ih kupio." Oi su mu bile ustakljene. "Ba te briga kako si upakovan, va no je da sadr ina nije o ..." Zautala je, prim etiv i zaprljanu medalju asti koja se njihala izmeu koljki. "Odakle ti ovo?" ula je ne namernu o trinu u svom glasu. Njegova pesnica se za titniki sklopila oko medalje. "To je moje!"
"Niko ne ka e da nije tvoje. - Ej! Lezi!" Krajikom oka videla je kretanje; digla je oru je. Lovac na robove koji je bio najbli i ploniku njihao se na kolenima i samo mu je jo malo trebalo da bi skoio na noge, iako su mu ruke bile vezane iza l ea. "Potrbu ke, gade; ili e da se opru i na drugi nain, kao ovaj deko maloas." ovek p rbu ke, streljajui je pogledom. "On..." poe deak. "On je hteo da mi... odsee jezik. Mislili su da me prodaj u! Rekli su da... ja..." Zadrhtao je; posmatrala je njegove napore da zaustavi d rhtanje. "Mutavi ne priaju prie... mada, tamo gde su tebe hteli da po alju, niko ne b i ni inae razumeo nijednu re tvog jezika... niti bi iko mario. Ovo ba nisu lepa raz mi ljanja, a?" Blago je stisnula njegovu tanku mi icu. "Ali takve stvari se sve vrem e dogaaju. Dodu e, ova etvorica dobriina to sigurno vi e nee raditi. Ti si sa nekog drug og sveta?" Njegova ruka se opet stegla oko medalje. "Da... zapravo, ne. Moj otac je bio stranac, majka ne." mirkao je jako, pod tim svetlom. Nije dopustila da se na njenom licu pojavi ikakav znak iznenaenja. "A ta medalja je bila njegova." To je kazala kao gotovu injenicu, ne zanimajui se gde je mladi dobio medalju; sad joj je bilo va nije da stigne do saznanja o nekim eventua lnim veim zloinima. "Ali odrastao si ovde? Smatra da si dr avljanin Tijamata?" Opet je pritrljao usta, mirkajui. "Pa, valjda." Neodluno i podozrivo. Gundalinu se ponovo pojavio na ulici ispred njih; njegova blistava svetl ost pome ala se sa njenom, rasterujui senke. "Marica uskoro sti e, inspektorko." Klim nula je glavom. Gundalinu je stao pokraj deaka. "Kako si?" Deak je gledao gore, u Gundalinuovo tamno pegavo lice, maltene je zurio, a onda kao da se setio pravila lepog pona anja. "Valjda sam dobro. Hvala... hvala. " Okrenuo se opet D eru i, susreo se sa njenim pogledom, pogledao dole, pa nekud u s tranu, pa opet nju u oi. "Ne znam kako da... samo... hvala." "Hoe da nam se odu i ?" Osmehnula se, a on je klimnuo glavom. "Onda pa ljivije b iraj gde e prolaziti. I budi voljan da pred kamerama svedoi , pod zakletvom, da si gr aanin Tijamata." Iscerila se Gundalinuu. "Ovo je bila otmica i napad, ali i jo ne to - poku aj da se dr avljanin prokazane planete odvede na drugu planetu." Ustala je. "Oseam se svakim trenutkom sve bolje." Gundalinu se nasmejao. "Ali postoji neko ko se osea sve gore." Pokretom g lave pokazao je prema uhap enima. " ta je ovo znailo?" Deak se podigao na noge, oslanjajui se velikim delom svo je te ine o zid. "Da li si hteo da ka e da ja nikad neu moi na drugu planetu, ak i ako b udem hteo?" Gundalinu je pru io ruku i pomogao mu da stane vr e. Geja D eru a je pogledala svoj asovnik. "U tvom sluaju, mo da e postojati mogunos . Ako je tvoj otac stranac, onda si ti u drugaijem polo aju - ako mo e to da doka e . Ali, naravno, ako jednom ode nikad vi e ti nee biti dozvoljen povratak... O tim stvarima morao bi da porazgovara sa advokatom." "Za to?" upita Gundalinu. "Imao si plan da otputuje ?" Deakov izgled postao je pomalo neprijateljski. "Mo da bi moglo i to da bude , jednog dana. Ako vi dolazite ovamo, za to nama ne date da odlazimo?" "Zato to va e kulture jo nisu dostigle odgovarajui stepen zrelosti", ree Gunda linu sveano. Deak upadljivo pogleda ka strancima, lovcima na robove, pa opet ka Gundal inuu. Gundalinu se namr ti. D eru a je ukljuila rikorder. "Ako nema ni ta protiv, ja bih snimila pone to, isto da dokumentujemo. Posle bismo mogli da te odvedemo u bolnicu, da..." "Nema potrebe. Dobro mi je." Uspravio se, pote ui krajeve odee. "Zna , ti verovatno ne mo e najbolje da proceni kako ti je", ree ona. Pogledala ga je o tro, nai la na ar u njegovim oima. "Ali, to je tvoj problem. Umesto u bolnicu
, idi kui, pa se dobro ispavaj. Ako tako hoe . U svakom sluaju, potrebno je da znamo gde te mo emo nai kad nam bude potreban. Molim te, ka i kako se zove ." "Ukres Svetlohodni Letnji." "Letnjak, a?" Tek sad je osetila tipini letnjaki akcenat u njegovom govoru . "Od kad si u ovom gradu, Ukre e?" Slegnuo je ramenima. "Ne mnogo." Pogledao je u stranu. "Hm." Time se to- ta obja njava. "Za to si do ao u Karbankl?" "Je li i to protivno va im zakonima?" pitao je zajedljivo. "Koliko ja znam, nije", ree ona. ula je da je Gundalinu mrknuo na nain koji je kod njega znaio neodobravanje. "Ima li zaposlenje, a ako ima , kakvo?" "Imam. Ulini muziar." Deakove ake odjednom poe e da pretra uju opasa, ko ulju, h. "Moja flauta..." D eru a je razmahnula svetlosnim mlazem po uglovima tame. "Je l' ono?" Deak se bacio na ake i kolena pokraj jednog lovca na robove, i poeo da skup lja delie. "Ne!... Ne!" Njegovo lice i ake poe e se bolno griti. Lovac na robove se na smeja, a deak ga tresnu pesnicom po ustima. D eru a je stupila napred i povukla deaka da ustane i da se malo odmakne. "Do sta je bilo, Letnjae... Ovde si se lo e proveo, zato to ti niko nije rekao pravila i gre. A niko ti ih i ne mo e rei, u tome je problem. Idi, vrati se na tvoja tiha ost rva gde vreme stoji nepomino, dok jo mo e . Idi kui, Letnjae... i ekaj pet godina. Posle Promene, bie ti mesto ovde." "Znam ja ta radim." Vraga ti zna , pomisli ona, gledajui njegovo izudarano lice i slomljenu svi ralu koju je stezao u akama. "U tom sluaju, po to sad nema nikakvo sredstvo pomou koga bi zaraivao za ivot, optu iu te za skitnju. Osim, naravno, ako ode iz grada u toku da na njeg ili sutra njeg dana." Sve e dobro poslu iti, samo da te ubacimo u neki brod i o teramo odavde, pre nego to Karbankl upropasti jo jedan ljudski ivot. Deak je izgledao kao da ne veruje da je tako ne to uo. Zatim se vratio njego v bes; sad je znala da je izgubila. "Nisam skitnica! Stanujem kod - kod - one os obe koja pravi maske, u Citrusnoj ulici." ula je dolazak jo jednih patrolnih kola, ula je izme u uliici. "Dobro, Ukre e. Ako ima boravi te, onda, rekla bih, mo e kui." Samo, ti nee otii kui, budalo. "Ipak, t mi da svedoi , kao rtva ovog napada, pred kamerom, da bismo ove pijavice mogli da sk lonimo trajno. Svrati sutra u glavni tab policije; duguje mi bar toliko." Deak je mrzovoljno klimnuo glavom i iskoraio u uliicu. Nije oekivala da e ga ikad vi e videti. 6.
" ta ti to znai - ne zna ta se desilo sa deakom?" Arienrod se nagnula napred, iz fotelje u kojoj je sedela, zurei u trgovevu pognutu, elavu glavu. Njeni prsti za rili su se u meke rukonaslone fotelje kao kand e. "Oprostite mi, Va e velianstvo!" Trgovac je za kratko digao glavu i pogleda o je oima prestravljenog glodara. "Mislio sam da Vas ne zanima on nego samo ta de vojka. Rekao sam mu da ode kod Gaderfaj u ulicu Perivinkl, ali on nije oti ao tamo . Ako elite da ga tra im po gradu..." Glas mu je zadrhtao. "Ne, to nee biti potrebno." Uspela je da to ka e umirujuim tonom; nije elela da ovaj starac, od same pomisli o takvom traganju, padne i umre. "Moji metodi su daleko delotvorniji od tvojih. Ja u ga nai sama, kad zakljuim da mi je potreban." Mislim da mo da i sudbina hoe da ga naem. "Ka e da je odluio da doputuje ovamo zato to j ... Luna... postala sibila, a on je odbijen?" Ba je te ko nazivati samu sebe drugim imenom. " ta misli da e nai u Karbanklu?" "Ne znam, Va e velianstvo." Trgovac je stiskao ruke oko ma inski izraene velik e kope na svom ko nom kai u. "Ali, kao to sam Vam rekao, oni su bili verenici; uvek za jedno. Pretpostavljam da je njemu bio povreen ponos kad nije mogao zajedno sa njo m da ide na hokus-pokus. A njegov otac je stranac, Ukres uvek nosi tu medalju... Rekao bih da je radoznao." Klimnula je glavom, ne gledajui ga. Tokom godina, donosio joj je prie o dv oje dece koja su rasla zajedno, o njihovoj dejoj ljubavi i udnoj, nevidljivoj vezi
odanosti. Mo da je sad mogue upotrebiti tu vezu i dovui devojku ovamo, u Karbankl, i ujedno je osloboditi od tih sibilskih praznoverica, za koje se vezala. Arienro d nije mogla zameriti toj devojci to poku ava da se domogne najvee asti mogue u njenom ogranienom svetu; upravo to je pokazivalo da su njih dve ista ena. Ali, zbog te o psesije, Luna nije reagovala kad je ovaj trgovac poku avao da je zainteresuje za t ehnologiju Zime, iako je Ukres iste takve podsticaje prihvatio zainteresovano, m o da zbog oca van-Tijamatovca. Luna, bar, nije odbacila svog roaka zato to voli teh, a to bi svaka prava pripadnica Letnjeg naroda uinila. Zato je Arienrod i trpela tu njihovu vezu, u nadi da e ak i tako razvodnjen dodir sa tehnologijom doprineti da se Luna pripremi za svoju sudbinu. Bar nije zatrudnela s njim - Letnjaci, ipa k, gaje "travu decomrznu" i znaju kako se koristi. Ako bi sad Ukres bio ovde, u palati, i ekao Lunu... "Siguran si da Luna sad 'studira' sa tim sibilama na njihovom ostrvu? Da li e tamo biti bezbedna?" "Nema kod njih nijednog bezbednijeg mesta za nju, Va e Velianstvo. ak bi mog la i da se vrati na Neit pre nego to ja opet doplovim tamo." "Ka e da one sibile, i sibili, koje si video, nisu zaista ludi?" Njen glas je postao o triji. Svojevremeno se nadala da e dovui devojku ovamo pre nego to bude z ahvaena sibilskom bole u; za to je sad bilo prekasno. "Ne, Va e velianstvo." Odmahnuo je glavom. "Oni sasvim pouzdano kontroli u te svoje napade; nikad nisam video nijednu sibilu koja to ne bi mogla." Videi da se on takve opasnosti nimalo ne pla i, osetila se malo lak e. Arienrod se zadubila u razgledanje murala iza njegove glave. Va no je samo da Luna ostane pri zdravoj pameti, sve drugo je nebitno; sibilska bolest ak mo e b iti korisna, mo e predstavljati za titu, inilac zahvaljujui kome e Letnjaci imati vi e po verenja u Lunu. Opet je pogledala trgovca. "Onda e joj odneti poruku od njenog roak a. Poruku u ti ja dati. elim da ona doe u Karbankl." Neophodno je da Luna doe svojom slobodnom voljom; Letnjaci ne bi mirno otrpeli da neko kidnapuje sibilu. Trgoveva glava bila je i sad pognuta; zato kraljica nije mogla videti izr az njegovog lica, mada je videla da se malo trgao. "Ali, Va e velianstvo - ako je p ostala sibila, mo da e se pla iti da doe u grad." "Doi e ona." Arienrod se nasme ila. "Znam ja nju; doi e." Ako bude uverena da je njen ljubavnik u opasnosti, doi e. "Dobro si mi slu io..." uvide da je zaboravila kako se ovaj trgovac zove; zato nastavi izbegavajui ime. "...trgove. Zaslu uje dobru nagradu." Bogovi, mora biti da starim. Njen osmeh se malice promenio. Na rukohva tu fotelje imala je izvestan broj svetleih tipki; poe pritiskati neke od njih. "Mi slim da e otkriti da su svi tvoji dugovi, za novi tovar robe koji si sad ukrcao, p laeni." "Hvala Vam, Va e velianstvo!" Posmatrala je kako se pojedini omlitaveli del ovi njegovog lica nji u dok se klanjao; mrzela je te prizore ru noe koji nastaju zbog starenja. Istovremeno, prijalo joj je saznanje da je ona sama za tiena od takve su dbine. Otpustila ga je. Nije se ak ni potrudila da ga upozori da o ovom sastanku ne pria ni sa kim. Taj trgovac bio je njoj neki rod, dalek ali sasvim odan; koli ko god bio zauen tim njenim neobinim pokroviteljstvom nad dvoje mladih ljudi, on ni kad, znala je, nee ni postavljati pitanja, ni izneveriti. Nikad, a naroito ne dok je tako dobro plaen. Kad je oti ao, ustala je sa fotelje u toj maloj, privatnoj sobi; pri la je n evelikim ali dvokrilnim vratima, od belih panela sa intarzijama, i povukla ih ka sebi. Vide da tamo, u susednoj, iroj prostoriji, eka Starbak; to nije oekivala. Uz Starbaka su bili njegovi 'psi gonii', vodozemne grabljivice sa Cie-Puna, idealno prilagoene lovu u kome treba nadmudriti mere. Gonii su stajali u zbijenoj grupi, na udaljenom kraju sobe, njihali svojim pipcima-rukama i mumlavo, smrknuto razgo varali izmeu sebe. Ali Starbak je stajao u svojoj tipinoj javnoj pozi drskosti, naslonjen na masivni samatanski sto koji se postavlja uza zid, levo od Arienrod, vrlo blizu. .. vrlo blizu vratima. Zapitala se da li je prislu kivao; zakljuila je da verovatno jeste, ali da je to verovatno neva no. Imao je masku-kapuljau na licu i jo bio u crnom, ali ne u onom crnom dvors kom kostimu nego u utilitarnom crnom termalnom odelu sa opremom za lov. Svetlosn
i odsev zablistao je sa njegovog, u korice uvuenog no a za ubijanje mera u trenutku kada se Starbak uspravio. Naklonio joj se krutom tano u, ali trenutak pre toga vide la je da njegove tamne oi motre na upitan nain i da za neim tragaju. "Ve odlazi ?" Dala mu je, glasom, samo hladnou. "Da, Va e velianstvo. Ako Vam je po volji." Oseala je u njegovom tonu maleni nagove taj da je ovo samo ritual koji se ponavlja izmeu jednakih. "Po volji mi je, veoma." Dabome, trecni se malo, moj preterano samouveren i love. Nisi prvi, mnogo ih je bilo pre tebe, a mo da nisi ni poslednji. " to pre poe , to bolje. Ovog puta lovie u rezervatu koji dr i porodica Dalekoputov?" "Da, Va e velianstvo. Tamo su atmosferske prilike povoljne i oekuje se da e o stati takve." Oklevao je, pri ao joj bli e. "Dajte mi sreu u lovu...?" Njegova aka pom ilovala je njenu mi icu kroz tanani sloj tkanine. Podigao je masku, a ona je rukama privukla njegovo lice svome i dala mu poljubac koji je bio obeanje kasnijih, veih nagrada. "Lovi dobro." Klimnuo je glavom i okrenuo se. Posmatrala je kako sakuplja gonie i odlaz i u potragu za ivotom i smru. 7. "Input..." Okean vazduha... okean kamena. Ona leti. Luna je gledala ukoeno, ali kroz oi nekog neznanca, klisurine izmeu ijih se silno visokih, ka nebu stremeih, zidova nalazila. Litice su bile od slojevitih stena. Ponekad su se su avale kao levak, sa mo da bi je zatim izbacile dalje, u nova ogromna prostranstva drugih kanjona. Li tice su bile od erozije krivudavo izjedene, kao najfinija rezbarija, ljubiaste, z elene, grimizne, sive. Ona je zarobljena u zatvorenom kljunu neke providne ptice ; ne, ona je u nekom vazdu nom brodu koji leti; monitori, instrumenti sa udnim simb olima koji trepu i kuckaju na tabli ispred nje. Ali ona ne mo e da se pokrene, tran s je dr i u nepominosti, ne mo e nijedan instrument da dotakne, a jedan masiv purpurn og kamena uzdi e se, eno, tano ispred nje, na njenom vrtoglavom putu napred. Laa sama zaokree, uz jako naginjanje na jednu stranu, prelee prepreku i sju ruje se, s one strane, u jedan kanjon jo dublji; a njoj se vrti u glavi. Ne to na i nstrument-tabli seva crvenom bojom, uz bip-bip zvuke za opasnost, iako se visina letenja opet ustalila. Odakle je doletela, prema emu hita, gde je i kad postojal o ovo okamenjeno more, to su tajne na koje ona nikad nee znati da odgovori; niti ko, kako i za to je izveo taj let... Nebo je, gore, bezoblani indigo, prema zenitu sve tamnije, do crnila; osvetljeno samo jednim vrlo malim, srebrnastim suncem. N igde nikakvu vodu nije videla... "Input..." Okean peska. Pla a bez kraja, more bez obala sainjeno samo od pe anih dina ije plime se beskonano smenjuju pod veitim vetrom... Njen brod talasastim uzdizanjima i spu tanjima leti iznad peska, a ona nije sigurna gde u tom brodu sedi, sa lemom k oji je titi od svetlosne pei. Reklo bi se da je visoko na oklopnim leima tog broda, ili bia; da li je zaista ivo?... "Input..." Okean ljudskih bia. Rulje se sustiu sa raznih strana, zapljuskuju raskrsni cu dvaju ulica, ona je meu njima. Vuku je i guraju kao podmukli virovi u reci. Ne ke ma ine urlaju, tropou, prolaze pokraj nje, zakruju kolovoze, bacaju neki stra ni gor ki smrad u njen nos, tuku zvukom po njenim u ima... Nepoznati ovek tamnog lica, sav u braon odei, sa iljatim e irom, u izmama uglancanim do sjaja, prilazi, hvata je za m i icu; ne to joj govori, poku ava da je ispituje, povi enim glasom, ali jezikom koji njo j nije poznat. Ona vidi da se njegovo lice naglo menja. On je ispu ta... "Input..." Okean noi. Potpuno odsustvo svetlosti i ivota... oseaj makrokosmike starosti ... saznanje da ona nikada nee prodreti u tajno srce ovog prizora, ma koliko esto se vraala u ovaj pononi vakuum ni tavila, potpunog ni tavila... "... Kraj analize!" ula je vi estruki eho tih rei, osetila kako njena glava, osloboena, pada napred, na grudi. Udahnula je naglo: jo jedan trans je zavr en i on a se, sa trzajem, vraa u svet koji je njen. Uzmie korak, dva, spu ta se na kolena, s
eda, svesno opu ta mi ie tela, kroz nju se opu tanje uzdi e kao talas, sve vei... poela je duboko da di e, svesna je svakog peckavog elektrinog oseaja u sebi. Tek posle toga otvorila je oi. Pred njom, umirujua prisutnost Danakil Lua koji joj se osmehuje sa grubo istesane drvene stolice na drugom kraju odaje. Sad je Luna kontrolisala svoje telo za vreme transfera, nisu vi e morali da je dr e pri tisnutu na pod, da je vezuju za realni svet. Uzvratila mu je osmehom umornog pon osa, pomakla se i sela prekr tenih nogu na pletenu asuru. Klavali je u la, saginjui se da bi pro la kroz otvor; na trenutak je zaklonil a baricu sunca na podu koja je grejala Lunina lea. Luna se okrenula da gleda kako Klavali stupa u drugu baru svetlosti, ispod olupanog prozorskog okvira; a Klava li je rasejano spustila ruku da zagladi Danakil Luovu veito razbaru enu smeu kosu. D anakil Lu je bio tih, maltene stidljiv ovek, ali se lako smejao Klavalinim stalni m neozbiljnostima. Na Lunu je ostavio utisak oveka koji se na ovom ostrvu osea nek ako nezgodno, ili kao da mu nije mesto u ovim sobama uklesanim u liticu od poroz nih stena. Gde bi mu mesto bilo, Luna nije mogla da pogodi; ali ponekad je u nje govim oima viala e nju za tim po eljnijim odredi tem. Nekoliko puta ga je uhvatila da gle da u nju sa jednim izrazom lica koji nije znala da imenuje - otprilike kao da ju je ve viao, negde, nekad ranije. Na vratu i na obrazima Danakil Lu je imao ru ne o il jke, kao da ga je neka zver zaparala kand ama. " ta si videla?" To pitanje, koje je bilo maltene ritual po sebi, postavil a je Klavali. Da bi joj pomogli da kontroli e transfer, da ovlada onim ritualima t ela i duha koji vode sibilu, postavljali su joj uvek pitanja za koja su otprilik e znali kako e odgovor glasiti, ona ista pitanja koja su njima bila postavljana m nogo puta, kad su njih dvoje bili na sibilskoj obuci. Luna je nauila da nikad ne mo e znati koje e rei poeti da izgovara kad joj neko postavi sibilsko pitanje: kad pon e trans, i vizija kad pone, to je kao pad u provaliju crnu i ogromnu poput smrti. .. pad u ivopisni svet snova, koji se nalazi negde, u sred neke druge stvarnosti. Neka mistina nit povezuje svako pitanje sa po jednim, zasebnim snom; zato su Kla vali i Danakil Lu mogli da usmeravaju njene transferne do ivljaje, da umanjuju zas tra ujuu stranost transfernih svetova tanim predvianjem ta e Luna u njima videti. "Opet sam bila u Ni tavilu." Luna je odmahnula glavom, odgurnula od sebe i zluujue odjeke snova, prodrmala senke koje su jo zveketale u njenom pamenju. Posle o breda uvoenja u sibilstvo, prvo emu su je nauili bilo je da primenjuje disciplinu, koncentraciju i mentalne titove da bi sauvala zdrav razum; da ne bi odjednom ula sv e one hiljade skrivenih misli Thalasinog svevideeg uma i da ne bi padala u sibils ki zanos kad god bilo ko izgovori bilo kakvo, pa i beznaajno pitanje. "A za to mi o dlazimo tamo e e nego igde drugde? Tamo je kao da se davi ." "Ne znam", ree Klavali. "Mo da se davimo. Pria se da oni koji se dave takoe i maju vizije." Luna se nelagodno pomerila s mesta. "Nadam se da nije to." Njihov smeh razlegao se malom prostorijom. Klavali je stala iza Danakil Lua i poela mu masirati ramena, rasejano ali ne no; njegova ogrlica od koljki zveket ala je muzikalno. Zbog none vlage i hladnoe u ovim kamenim prostorijama budio se s a ukruenim i bolnim mi iima, ali nikad se nije alio. Mo da se zbog ovoga ne ali... Lunin e ake stegle su se oko njenih kolena dok je posmatrala to dvoje. "Finu kontrolu ima , Luno", ree Danakil Lu. Osmehivao se: napola njoj, napo la Klavalinim akama. "Sa svakim sledeim transferom postaje sve uspe nija - ima veoma j aku volju." Luna se odgurnula od poda, ustala je. "Ja bih malo na vazduh." Njen glas je zazvuao nejako i tanko ak i njoj samoj. Izi la je brzo kroz ulazni otvor prostor ije, svesna da vazduh nije ono to joj zaista nedostaje. Potra stazom na dole, ka malenom zalivu u kome su bili njihovi brodii; usk oro sti e do ravanja staze i potra onim pravcem koji je odatle vodio na gore, du plav ozelene, vetrovite litice koja je zadirala u plavozeleno more. Posle nekog vreme na, jako zadihana, bacila se na dugu, upletenu slanu travu, zatim je privukla no ge, i osvrnula se da vidi liticu okrenutu ka jugu, u kojoj je poslednjih nekolik o meseci ivela kao ptica u visokom gnezdu. Onda je njen pogled opet odlutao na mo re i u plavo zamuenim daljinama prona ao zupastu kimu Ostrva odabiranja, ija je manja sestra ovo ostrvo... setila se, ivo kao u transfernom snu, trenutka Damine odluke koja je otrgnula Ukresov ivot od njenog. Nije mi ao! Njena pesnica je sna no udaril
a po vla noj travi i otvorila se, li ena snage. Podigla je ruku da pogleda tanku belu liniju o iljka: tu je Klavali zasekl a njen zglavak, ali i svoj jednako, jednim metalnim polumesecom, pre nekoliko du gih meseci. Danakil Lu je dr ao njihove zglavkove pritisnute jedan uz drugi, da im se krv izme a; krv je kapala dole, a on je pevao himnu Majci Mora, Dami, Thalasi, upravo na ovom mestu. Ovde, iznad mora, Lunu su posvetili, okaili su oko njenog vrata medaljon u vidu bodljikavog trolista; pozdravili su njen ulazak u novi ivot ; svo troje su popili po malo iz jednog vra punog morske vode; veza krvi, usposta vljena izmeu njih dve, bila je ujedno inicijacija u ovo sveto dru tvo. Tad se tresl a od straha, bila je naizmenice vrela, i ledena, i obuzeta vrtoglavicom, i svesn a da prisustvo Dame postaje sve jae u njoj... pala je u nesvest, izmeu njih dvoje, probudila se tek sutra, jo slaba i sklona vrtoglavici i pro eta strahopo tovanjem. P ostala je pripadnik izabrane manjine: po o iljcima na rukama, videlo se da su Dana kil Lu i Klavali uveli u sibilstvo samo desetak osoba pre nje. Sad je obuhvatila akom trolist, seajui se kako je Ukres dr ao svoj simbol udaljenosti izmeu njih; stisn ula je, ali pa ljivo, imajui u vidu njegove bodljikave iljke. Smrt je voleti sibilu. .. biti sibila... Ali ne voleti nikoga, a biti sibila! Pogledala je dole, ka liticama, lju bomorno, zamislila kako Klavali i Danakil Lu vode ljubav u njenom odsustvu. Ukre sove gorke rei na rastanku bile su sada samo tanka bela linija na povr ini njenog u ma, kao ona na zglavku ruke. Vreme i uspomene na itav jedan ivot odneli su njen bo l, kao kad talas odnese otiske stopala sa peska; ostalo je samo blistavo ogledal o, odraz ljubavi i potrebe. Ona je Ukresa oduvek volela i nikad nee moi da digne r uke od njega; on e njoj uvek biti potreban. Klavali i Danakil Lu su verenici; to saznanje je kao mali demon zatvoren u njena prsa. Ostrvljanima je seks prirodna stvar, prirodna koliko i odrastanje , ali oni ipak uvaju svoj privatni ivot za sebe; zato je provela mnogo sati sama, prilje no se bavei meditacijom koja je, meutim, veoma lako prelazila u sanjarenja i u zavidljivu e nju. Luna je nauila i to da sibila nije stvorenje vi e nego ljudsko; i tuga i gnev i razne sitne zlovolje itekako mogu da izrastu iz semena sibilske od anosti du nosti, rava dela mogu da poteknu iz sibilskih najboljih namera. Luna se i sad smejala, i sad je plakala, i sad gorela od elje za njegovim dodirom... "Luno?" Izvila se gornjim delom tela; Klavalin glas iza nje. Osetila se krivom. "Je li ti dobro?" Klavali je sela pored nje na travu, polo ila jednu aku na Luninu mi icu. Luna je osetila iznenadni, silni talas oseanja, a osim toga, i talas ener gije koji se sada stvarao u njoj kad god bi zaula ma kakvo, ma ije pitanje. Kao u izreci da tuga nikad ne ide sama. Jedva je ovladala sobom. "Jeste", promucala je i progutala knedlu, "ali... ponekad mi nedostaje Ukres." "Ukres? Tvoj roak." Klavali je klimnula glavom. "Seam se. Videla sam vas d voje zajedno. Rekla si da eli da budete zauvek zajedno. Ali, on nije po ao s tobom?" "Po ao je! Ali Dama... odbila ga je. Celog ivota smo nameravali da ovo urad imo zajedno... a onda ga je ona odbila." "A ti si ipak do la ovamo." "Morala sam. Polovinu svog dosada njeg ivota provela sam ekajui da postanem s ibila. Da u svetu ne to znaim." Luna se pomakla, obgrlila rukama kolena; na nebu je jedan tamni oblak najednom zaklonio sunce. Ispod njih dve, more je, u senci obl aka, dobilo zlovoljnu sivu boju. "A on to nije mogao da shvati. Govorio je glupo sti, rei sa puno mr nje. Onda je - oti ao, u Karbankl! Oti ao je jako ljut. Ne znam da li e se ikad vratiti." Pogledala je gore, Klavali u oi, videla u njima saoseanje i razumevanje, dva oseanja od kojih se ve toliko dugao skrivala; shvatila je da nije trebalo da se skriva, da nosi teret sama. "Za to Dama nije izabrala oboje? Uvek s mo bili zajedno! Zar ona ne zna da smo nas dvoje isti?" Klavali je odmahnula glavom. "Ona zna da ti nisi ista, Luno. Zato je oda brala samo tebe. U Ukresu se na lo ne to ega nije bilo u tebi - ili se dogodilo obrat no - i zato, kad je udarila po va im srcima, tamo u peini, ula je da njegovo odzvanj a kako ne treba." "Nije!" Luna je pogledala preko voda, ka Ostrvu odabiranja. Na nebu su s e nagomilavali oblaci za jo jedan pljusak. "Mislim - Ukresu ni ta ne fali. Zar samo
zbog toga to mu otac nije bio Letnjak? I to voli tehnologiju? Mo da je Dama mislila da on nije pravi vernik. Ona ne uzima Zimce za sibile." Prepipavala je dugake, u zane, umr ene vlati trave, ne bi li na la odgovor u njima. "Nije tano. Uzima i Zimce." "Uzima?" "Danakil Lu je Zimac." "On?" Luna podi e glavu. "Ali - kako? Za to? Oduvek se prialo... svi ka u da Zi mci ne veruju u sibilstvo. I da nisu... kao mi", zavr i ona neuverljivo. "udni su putevi Damini", reer Klavali. "Kad je na Dana bio mlad, njegova po rodica je imala velike zemlji ne posede na rubu Leta. Jednom je do ao u mesto odabir anja, iz opklade, samo da bi pokazao da sme. I Thalasa ga je pozvala. Postao je sibil. Nije mogao da odbije Damin poziv - kao to nisi mogla ni ti." Luna je gledala preko mora i prema Klavali, i nije znala ta da ka e. Klavali se nasme ila setno. "Ljudi su, gde god postoje, me ano voe, slatko i kiselo. Majka Mora odabira one koji najbolje odgovaraju njenim potrebama i pri t ome, reklo bi se, nimalo ne gleda da li oni obo avaju nju, ili ma koga drugog." Nj ene oi kao da postado e daleke; pogledala je ka sobama uklesanim u litice iznad mor a. "Ali, veoma je mali broj Zimaca koji poku aju da postanu sibile, zato to se njim a utuvljuje u glavu da je to ludilo, ili sujeverje, ili prevara. Oni retko i vid e sibile, jer je sibilama zabranjen ulaz u Karbankl. Van-Tijamatovci iz nekog ra zloga mrze sibile; a to god stranci mrze, i Zimci mrze. Pa ipak, veruju u mo Damin e osvete." Linije mr tenja produbi e se na njenom licu. "Imaju oni jednu dugaku motku , na ijem kraju je okovratnik sa klinovima, da im se ne dogodi navodna 'kontamina cija' sibilskom krvlju..." Luna pomisli na Ludog Nejmija... i na Danakil Lua. Dodirnula je prstima znak trolista utetoviran na njena prsa, odmah ispod vrata, do pre jednog trenutk a pokriven vunom njenog d empera boje slonovae. "Danakil Lu..." "...je ka njen tako, isteran iz Karbankla. Ne mo e nikad vi e da se vrati; bar ne dok je Sne na Kraljica na vlasti. Srela sam ga jednom, tokom mojih kru nih putov anja po ostrvima. Mislim da je srean od kad smo zajedno... Srean, ili bar zadovolj an. Nauila sam mnogo od njega." Oborila je pogled - najednom, neoekivano, izgledal a je kao devojka. "Znam da verovatno nije u redu da tako ne to ka em, ali, drago mi je to su ga prognali." "Onda zna kako je meni." Klavali je klimnula glavom i nasme ila se. Povukla je unazad rukav svoje p arka-jakne, otkrivajui davne o iljke na zglavku. "Ne znam za to smo izabrani... ali, svakako ne zato to smo 'savr eni'." "Znam." Lunina usta se trznu e. "Ako nije odbijen zbog svog interesovanja za tehnologiju, onda kako je mogue da je Ukres manje savr en od mene..." "...kad si ti sigurna da ne mo e postojati ni ta savr enije od ljubavnika koga si upamtila?" Stidljivo klimanje glavom. "Kad sam vas prvi put videla zajedno, imala sam oseanje - posle nekog vre mena ovek stekne neki instinkt za to - da e ti biti izabrana, ako doe ovamo. Iz tebe je zrailo ne to, ne to pravo. Ali Ukres... kod njega je bila neka nepostojanost." "Ne razumem." "Kazala si da je oti ao ljut. Smatra li da je oti ao ne samo iz opravdanih ra zloga, nego i iz neopravdanih - da je poku ao svojim odlaskom da te povredi? Da ba ci krivicu na tebe to si uspela, a to on nije uspeo?" "Ali i mene bi, da je on odabran a ja ne, obuzela ista takva oseanja." "Da li bi?" Klavali je pogleda. "Mo da bi obuzela svakog od nas... ni sva dobra volja na svetu ne mo e da nas sprei da progutamo udicu na koju je naboden mam ac zavisti. Ali, Ukres je bacio na tebe krivicu za ono to se desilo. A ti bi kriv icu iskljuivo pripisala sebi." Luna je mirnula, namr tila se; setila se svog i njegovog detinjstva, i kako se retko de avalo da izbije nesporazum izmeu njih dvoje. Ali bivalo je, ipak, da s e posvaaju, a tad je on odlazio, ostavljajui je samu. Ostajao je ljut satima, ak i danima. A ona je, u usamljenom prostoru koji je njegovim odlaskom stvoren, obrta la svoj gnev ka unutra, ka sebi. I svaki put je odlazila ona njemu i izvinjavala se, ak i kad je znala da nije bio u pravu. "Mislim da bih tako uinila. Iako nije
niko kriv. Ali, i to je pogre no." "Dabome. Ali... ne povreuje nikog osim tebe. Mislim da tu le i razlika." Dve neoekivane kapi ki e udari e po Luninoj otkrivenoj glavi; digla je pogled ka nebu, zbunjena, trgnuta. Navukla je kapuljau na glavu, a Klavali joj pokretom ruke pokaza da pou ka skloni tu. Zavukle su se pod jednu grupu stabala paprat-drveta. Ki a je ugu ila sve dru ge zvuke, i to je potrajalo nekoliko minuta. Stajale su utke, obnevidele zbog pol ja rastopljenog sivila svud oko njih, a onda je pljusak, na leima vetra, oti ao ope t na puinu. Luna se polako odmakla od tamnog, sonog stabla paprat-drveta; osmotril a je obrazac kapljica zaostalih poput bisera na krhkom ipkanom svodu paprat-li a, pr atila je kako padaju. Pru ila je aku. "Ve je prestala." Njena ljutnja na Ukresa pro la je brzo kao i ova ki a, i ostavila isto tako malo posledica na iri obrazac njenog i vota. Ali kad se budu opet sreli, toliko toga e izmeu njih biti drukije... "Znam da se ljudi moraju menjati. Ali pitam se da li znaju kad da prestanu s time." Klavali je odmahnula glavom; krenule su nazad, naporedo sa stazom ali ne po njoj, da ne bi ugazile u plahi potoi, u koji se staza pretvorila. "ak ni Dama n e mo e odgovoriti na to. Nadam se da e otkriti da je Ukres na ao neki svoj odgovor, ka d ga ponovo sretne ." Luna se okrenula i pre la sledeih nekoliko koraka unatra ke, gledajui preko ne mirnog mora, prema domu. 8. e, da na je i je, pera,
"...onda je deo bogatstva od pro log Festivala stavljen u novi fond za men bih mogla da radim bez prekidanja na maskama za ovaj... pre osamnaest godi to bilo. Kako se vreme pro unja pored nas, sakriveno ritmom na ih dana! A to t vidi , i ritam stvarala tva, individualnog i univerzalnog. Crvena i narand asta molim." Praviteljica maski pru ila je ruku. Ukres se nagnuo napred sa stoliice, posegnuo u jedan od poslu avnika koji s u u neredu le ali na podu, pokraj vrata, izmeu njih dvoje. Dao joj je punu aku takvi h pera. Malkin, njen dugonogi sivi maor, apom kri om u nu perje koje je ostalo u poslu av niku. Ukres ga odgurnu i vrati se svom zadatku, koji se sastojao u tome da uzima kanape sa nanizanim koljkicama, da skida jednu po jednu, i da svaku stavlja u od govarajuu posudu. Od stalnog dizanja i spu tanja pogleda, zato to je morao da gleda t a radi, ali i hteo da prati ta ona radi, pomalo mu se vrtelo u glavi. "Ne znam ka ko ovo posti e . Kako je mogue da stvori tako mnogobrojne maske, a ipak da svaka bude razliita? Kad jedva..." Zautao je, jo ne znajui ta sme i ta ne sme da ka e, iako je ona nastojala da mu u tom pogledu ulije vi e pouzdanja. "...razlikujem crveno pero od zelenog?" Osmehnula se, digla glavu da ga pogleda tamnim prozorima svojih oiju i video-senzorom na traci koja joj je bila n a elu, omotana oko glave. "Pa, zna , u poetku nije bilo lako. Ali ja sam imala elju d a uim - potrebu da stvaram ne to lepo, da to radim svojeruno. Nisam mogla da slikam niti da crtam, ali ovo je zapravo vi e kao vajanje, ovo je stvarala tvo zasnovano na dodiru i teksturi. Uostalom, ovaj zanat je nasledan u porodici Rejvenglas, kao i slepilo, zna . Kad se neko rodi slep, pa mu onda daju pola vida - ponekad mislim da je to kombinacija koja pojaava ma tu. Svi oblici nejasni, svi divni... u svakom vidi ono to hoe . Imam dve sestre, koje su obe takoe slepe, i koje takoe imaju radnje za proizvodnju ovih maski, ovde u gradu. Imam ja i mnogo drugih roaka, i svi se b ave ovim zanatom, mada nisu svi slepi. Potrebno je mnogo stvaralake energije da b i se obezbedila po jedna maska za svakog uesnika proslave koji e plesati na ovim u licama kad Festival pone. I, zna ta?" Osmehnula se, ali sad je u tom osmehu sijao i ponos. "Moje maske su najbolje. Ja, Sudba Rejvenglas Zimska, ja u izraditi masku za Letnju Kraljicu... Pare crvenog somota, molim." Ukres joj dade pare tkanine, koje je pustio da klizne senzualno kroz njeg ove prste. "Ipak, ovoliki trud - tokom pola ljudskog veka - za samo jednu no! I k ad ta no proe, ne ostane ni ta. Kako mo e to podneti?" "Zato to je tu re o jednom obiaju koji je toliko va an za identitet Tijamata kao zasebnog sveta - o na em nasleu. Rituali Promene su tradicija koja se e u mutna v remena pre prvog dolaska Hegemonije i njenih vladalaca na ovu planetu... tavi e, u
vremena kad smo mi sami bili prido lice i stranci ovde..." "Otkud zna ?" prekide je Ukres. "Otkud zna ta je ma ko radio pre nego to su p rvobrodovi isplovili iz Velike oluje i sleteli ovamo?" Rasejano se prebacio u je zik mitova. "Znam samo ono to ujem na tridiju." Osmehnula se. "Stranci imaju arheologe , koji studiraju snimke i ru evine iz Stare imperije. A oni tvrde da smo do li ovde kao izbeglice sa planete zvane Trista; na Tristi smo iveli dugo, ali smo posle ne kog meuzvezdanog rata, pred kraj Starog carstva, morali da be imo. Ja ovde pravim l ica iz fantazija, ali to su nekad bila stvarna bia; bila su prikazana na zastavam a prvobrodskih porodica koje su bile preci i Zimaca i Letnjaka. Neka od njih e ver ovatno prepoznati - na teritoriji naroda leta, jo se pamte neka od tih znaenja. Tv oje brodsko prezime, Svetlohodni, to je jedno od prvobitnih desetak prezimena da li si to znao?" Ukres odmahnu glavom. "Ali kad su do li Hegemonci, naterali su nas da se stidimo na ih 'primitivnih' tradicija; zato sad ove likove iznosimo na v idelo samo u doba Festivala, ali, u su tini, ne proslavljamo dolazak predsednika v lade Hegemonije, nego sopstveno kulturno naslee." "A." I sad ga je zbunjivao i uznemiravao taj zimaki, bez-Damni pogled na istoriju, ali to nije hteo da prizna, ak ni samome sebi. "U svakom sluaju, neke stvari su lep e upravo zato to su prolazne, kratko ivue. Pomisli na cvet koji se otvara, ili na melodiju dok je svira , ili na dugu... pom isli na voenje ljubavi." ta bi bilo kad se vi e nikad nijedna duga ne bi pojavila... Ukres je razmis lio o tim stvarima i ugrizao se za usnu. "Znai, nerazumno je osvrtati se i aliti to se upotrebljene maske ne uvaju." "Nerazumno, ali ljudski." Nagnula je glavu na jednu stranu, upitno, kao da oslu kuje njegove misli. "Meutim, za umetnika prava radost je u stvaranju. Kad o sea da ne to raste u tvojim rukama, raste sa time i ti. ivi , energija protie. im je de dovr eno, i tvoj rast se prekida. Tvoje ivljenje se prekida. Onda ivi samo za onaj sl edei stvaralaki in. Zar to ne osea kad svira ?" "Da." Dohvatio je frulu, pre ao prstima po avovima koji su, tanki poput dla ke, ostali na mestima gde je maskerka sastavila i zalepila ranjeni instrument. T ako dobro je uradila taj posao, da se ak i prvobitni zvuk ouvao, samo sa najmanjim promenama. "Verovatno oseam. Nikad nisam pomislio na to. Ali verovatno oseam." "Krilo plavoljubiaste bube, molim... hvala. Nije mi jasno kako sam uspeva la da radim pre tvog dolaska." Malkin se provukao pored Sudbinog boka a onda joj se uvukao u krilo, mesei apama tkaninu njene labave suknje. Ukres se nasmejao; bio je to stisnut, samo-omalova avajui zvuk, koji je kaz ivao Sudbi da istina tee uz reku, a ne nizvodno. Nasuprot onome to mu je prorekla prvi put kad su se sreli, on sa svojom krhkom ostrvskom muzikom nije dobro pro ao u nadmetanju sa nebrojenim divotama Lavirinta: zaraivao je, svirajui na uglovima u lica, jedva dovoljno da bi imao ta da jede. Udahnuo je, sad, osetio zamr aj egzotini h mirisa iz susedne zgrade - botanike ba te sa biljkama planete Novosklon - i iz re storana preko puta uliice, gde se spremala hrana sa planete Samathe. Da mu Sudba Rejvenglas Zimska nije dozvolila da spava u njenoj zadnjoj sobici, morao bi spav ati ovde, pod budnim pogledom hiljadu maski kao hiljadu duhova, ili u nekom prlj avom udubljenju ulice... ili na nekom jo gorem mestu. Pogledao je opet Sudbu, najzad zahvalan to ga je prinudila da ode u tuinsk u policiju i podnese tu bu protiv lovaca na robove. Setio se iznenaenja na licu one plavanke koja mu je spasla ivot, kad ga je videla ponovo; setio se i krivice koj a se tada pokazala na njegovom licu. Uzdahnuo je. "Zar e stranci tek tako da se s pakuju i odu, posle idueg Festivala? Napustie sve svoje ovda nje posede? To je te ko p overovati." "Hoe, gotovo svi e otii." Uzela je zlatna vlakna, uvrnula ih, napravila kian ku. "Ve su poele njihove pripreme, ba kao i na e. Da si ovde odrastao, mogao bi da os eti te promene. Da li e ti biti ao kad oni odu?" Digao je pogled, zato to je oekivao jedno drugo pitanje. "Uhhh... ne znam. Na ostrvima Leta svi uvek ka u da se treba radovati to dolazi taj dan, Promena; je r, mi emo uzeti ono to je na e. Osim toga, mrzim ovaj nain na koji stranci zaslepe Zi mu svojom slavom, uzmu to im treba, a onda misle da mogu jednostavno da zaborave na nas." Njegova aka se sklopila oko medalje; provlaio je prste kroz njene otvore.
"Ali..." "Ali ta slava je zaslepila i tebe, ba kao i nas Zimce." Otkinula je jednu petlju, poku avajui da pogladi Malkina po srebrnastim, dremljivim leima. "Pa..." Osmehnula se, gledajui Ukresa svojim treim okom. "Ima li u tome ieg lo eg? Ne ma. Jednom si me pitao da li mi smeta to ne mogu da otputujem s ove planete, a na nekoj drugoj bi se moje slepilo mo da moglo izleiti. Mislio si da se ljutim to sam umesto toga dobila ove senzore, to sam morala da prihvatim samo polu-vid umesto p otpunog vida. Kad bih gledala taj problem savr enim oima, mo da bih ga i ja tako vide la. Ali ja sam ga pogledala slepim oima... i senzori su mi izgledali divotno." "Bajno", ree Ukres. Naslonio se na zid prodavnice, pogledao niz uliicu. "A posle Festivala bie svemu kraj." "Da. Poslednji Festival. Onda nas tuini napu taju, a Letnjaci moraju opet d a se sele, na sever, a ivot kojim sam dosad ivela prestae. Ovog puta biranje 'Kralj ice za jedan dan' bie pravo... Maska Letnje Kraljice bie moja poslednja i najbolja tvorevina." " ta e raditi kad Festival proe?" Odjednom je uvideo da to pitanje nije samo retoriko. "Poeu novi ivot." Vezala je zavr ni vor. "Kao i svi drugi u Karbanklu. Zato se to i zove Promena, zna ." Podigla je dovr enu masku kao da je to nekakva ponuda pro laznicima u uliici. Primetio je da neki od njih gledaju na tu stranu i osmehuju s e. "Za to su ti dali ime Sudba? Tvoji roditelji, mislim." "Majka. Zar to nisi pogodio? Iz istog razloga iz kog se ti zove Ukres, ka o varnica, iskra koju je neko ukresao. Veselozaeti imaju posebna imena." "Hoe da ka e , pre dva Festivala..." Klimnula je glavom. "I to je bio te ak teret, nositi takvo ime celog ivota. Budi zadovoljan to ti to ne mora ." Nasmejao se. "Dovoljno je te ko vui i ime 'Ukres', u Karbanklu. Ono je kao sidro, spreava me da ma ta postignem." Opet je dohvatio flautu, prineo je usnama, ali odmah i spustio, gledajui ka ulazu uliice. Odande je dopiralo iznenaeno mrmljan je, koje se prenosilo sa osobe na osobu, sve bli e njima. " ta je to?" Sudba je ostavila dovr enu masku po strani, a njeno elo se nabor alo nesvesnim naporom da vidi. "Neko dolazi uliicom. Neko bogat." Video je finou odee pre nego to je mogao da razazna lica tih nepoznatih ljudi koji su nailazili uskim prostorom. Pet- est m u karaca i ena, ali njegov pogled se zaustavio na osobi koja je stupala ispred svih . Odjednom, bogatstvo njene egzotine odee nije znailo ni ta; jer, ugledao je njeno li ce, sasvim jasno... "Ukre e?" Sudbina aka na la je njegovu mi icu i vrsto je stisnula. Nije odgovorio. Ustao je polako, oseajui da ceo svet uzmie od njega, udalja va se, tako da on, Ukres, ostaje u svom privatnom prostoru, sam sa... "Luno!" Stala je, uputila mu osmeh prepoznavanja, saekala da on krene prema njoj. "Luno, ta...?" Njeni pratioci su ga opkolili, uhvatili ga za ruke, spreili ga da prie sas vim blizu. " ta je tebi, deko? Usuuje se da prie Kraljici?" Ali ona je podigla ruku, dajui im znak da ga puste. "U redu je. Ja ga pod seam na nekog drugog, to je sve... Zar nije tako, Ukre e Svetlohodni Letnji?" Svi su je pogledali iznenaeno, ali niko sa zaprepa enjem koje bi bilo makar i pribli no njegovom. Ovo je Luna, jeste Luna... ali i nije Luna. Protresao je gla vom. Nije Luna. Kraljica je... Onda je to, ipak, Sne na Kraljica, Kraljica Zime, p red njim. Zbunjen, napola upla en, on pade na kolena pred njom. Posegla je dole, dohvatila ga za aku, povukla ga da ustane. "Nije to potr ebno." Digao je glavu, video koliko napeto ona prouava njegovo lice; pocrveneo je , sklonio pogled. "Veoma se retko mo e nai Letnjak koji pokazuje ikakvo po tovanje. N a koga te je to podseam toliko da si umesto mene video nju?" ak je i glas bio Luni n, a ipak, ne to u tom glasu mu se podsmevalo. "Na moju... roaku, Va e velianstvo. Na moju roaku Lunu." Progutao je knedlu. "K-kako ste znali ko sam?" Nasmejala se. "Da si Zimac, ne bi to pitao. Ni ta u ovom gradu ne izmie moj
oj pa nji. Na primer, ula sam da si neobino nadaren za muziku. Zapravo, do la sam dana s ovde samo da tebe vidim. Da te pitam da li hoe da doe u palatu i svira za mene." "Ja?" Ukres je protrljao oi; odjednom vi e nije bio siguran da li je budan. "Ali, moju muziku niko i ne slu a..." Oseao je u svom gotovo praznom d epu prisustvo zveckavih novia, samo nekoliko njih. "Slu aju pravi ljudi." Bio je to Sudbin glas, koji je dopro iza njega. "Za r ti nisam rekla da e te uti pravi ljudi?" Osvrnuo se, pogledao Sudbu Rejvenglas, a kraljiin pogled i ao je za njegovi m. "Dobro, maskerko", ree Kraljica. "Kako napreduje tvoj posao? Da li si ve poela m asku Letnje Kraljice?" "Va e velianstvo." Sudba je sveano pognula glavu. "Moj rad je napredovao bol je nego obino, zahvaljujui Ukresu. Ali, jo nije vreme za Kraljicu Leta." Osmehnula se. "Zima je jo na vlasti. uvajte mog muzikanta. Nedostajae mi." "Bie uvan najbolje to se mo e zamisliti", ree Kraljica tiho. Ukres je pri ao stoliici, uzeo flautu i zavukao je pod opasa. Onda je, plaho , dohvatio Sudbine ake, nagnuo se preko poslu avnika rasporeenih oko Sudbe i poljubi o je u obraz. "Dolaziu da te vidim." "Znam da hoe ." Klimnula je glavom. "E, sad, ne dozvoli da tvoja budunost st oji i eka na tebe." Uspravio se, okrenuo se opet Kraljici, mirkajui zato to su se stvarnost i i luzija me ale i mutile pred njegovim oima. Njeni pratioci okru i e ga kao latice nekog tuinskog cveta i ona ga odvede. 9. "Pitau ga da me poveze. Ne mogu vi e da ekam ovde. Previ e vremena je ve minulo ." Luna je stajala na prozoru kuice njene bake, gledajui kroz talasasto staklo ka gradu. Njena majka je sedela za te kim drvenim stolom na kome je baka upravo istila ribu; Luna im je bila okrenuta leima. Stidela se to joj je potrebna ovakava taka z a pojaanje odlunosti. "Taj trgovac se nee vratiti mesecima. A pomisli koliko je ve v remena pro lo od kad me je Ukres pozvao da doem." ak i ovde, u svoj dom, do la je sa m esec dana zaka njenja; taj trgovac, donosilac poruke, ve je otplovio svojim putem. Njene ake pobele e na drvenom pragu prozora, meu koljkama koje su ona i Ukres nakupil i po pla ama kad su bili deca. Jo dugo, predugo, nijedan drugi brod nee iz Karbankla doi na ova zabaena ostrva; mogla bi nai neki brod iz Karbankla mo da u zalivu otouver , na rubu teritorija zimskog naroda, ali sama ne bi mogla ploviti morem do tako udaljenog mesta. Meutim, u poljanama iznad sela sad se nalazio neki van-Tijamatovac, koji je poku avao da popravi svoj letei brodi; takvu laicu Luna je ve videla, u jednom od s vojih transova. Taj ovek nije bio Tijamatovac Zimac, nego ba pravi tuin, gost sa ne ke druge planete, prvi takav koji je ikada nogom kroio na ostrvo Neit; imao je ko u boje mesinga i udne, zasvoene oi. Njegova letea brodica se prinudno spustila. Luna je to sletanje gledala jutros, dok je stajala okru ena eljnim pitanjima seljana. Sa olak anjem, i ne bez ponosa, rekla im je na osnovu svog sopstvenog znanja ta to si lazi s neba, i da nema razloga za strah. inilo se da je i tom strancu laknulo kad se uverio da ostrvljani razumeju tehnologiju u dovoljnoj meri da se ne uspanie. Kad ga je ula kako govori, Luna je shvatila da je i njemu, zbog toga to se na ao na ovom ostrvu, nelagodno koliko i n jima. Razi li su se, zato to je on to od njih energino zahtevao, i ostavili su ga da radi na miru, nadajui se da e on, ako ne obraaju pa nju na njega, ve nekako i eznuti. Ona je, meutim, morala da stupi u akciju odmah, pre nego to on zaista i ezne. Sigurno je po ao u Karbankl; svi stranci dolaze iz Karbankla. Pa, ako bi samo pri stao da povede i nju... "Ali, Luno, ti si sad sibila", ree njena majka. Ljuta zbog oseanja da je napola kriva za ne to, ona se okrete. "Neu napustit i svoju du nost! Sibile su potrebne svuda." "Ne u Karbanklu." Glas njene majke bio je napet. "Ne dovodim ja u pitanj e tvoju pobo nost, Luno, nego mislim na tvoju bezbednost. Sad si Ki Mora. Znam da t i ne mogu zabraniti da upravlja svojim ivotom. Ali, u Karbanklu ne ele nijednu sibi
lu. Ako saznaju ta si..." "Znam." Ugrizla se za usnu, seajui se Danakil Lua. "Znam to. Skrivau trolis t, dok sam tamo." Podigla je lanac sa trolistom, obuhvatila medaljon obema akama. "Ostau samo dok ga ne naem." "Nije u redu, s njegove strane, to je zatra io da poe tamo." Njena majka je u stala; poela je uznemireno da etka oko stola. "On svakako zna da te time dovodi u opasnost. Ne bi tako ne to zatra io, kad bi mislio na tvoje dobro. Saekaj da on doe te bi, saekaj da odraste i da prestane da misli samo na sebe." Luna odmahnu glavom. "Mama, mi o Ukresu govorimo! Ne bi on javljao da ne mo e da se vrati kui, da nije u nevolji. Ne bi tra io da doem, da mu nisam potrebna." A ve sam ga jednom izdala Opet je pogledala kroz prozor. "Znam ga." Uzela je jed nu koljku. Volim ga. Majka je do la i stala pored nje; Luna oseti ono karakteristino oklevanje k oje je sad odvajalo ak i njenu majku od nje, ak i kad stanu rame uz rame. "Da, zna ga." Majka se osvrnula, bacila pogled prema baki, koja je jo sedela za stolom, pa n je sasvim usmerene na skidanje krlju ti sa ribe. "Zna ga bolje nego ja. Zna ga bolje nego to ja znam tebe." Majka ju je dotakla po ramenu, okrenule su se i pogledale licem u lice; videla je tren strahopo tovanja i tuge u majinom oku. "Moja ker je si bila. Dete mog srca i tela; ponekad mi se ini da te uistinu ne poznajem nimalo." "Mama..." Luna je sagnula glavu, prislonila obraz uz majinu uljevitu ruku. "Ne govori tako." Njena majka se nasme ila, kao da je na neko neizgovoreno pitanje dobijen o dgovor. Luna je pa ljivo uhvatila majku za ruku. "Znam da sam tek do la kui. A toliko sam elela da ovo vreme provedem s tobom." vrsto je stisnula majinu ruku, pogledala dole. "Ali, moram bar da porazgovaram sa tim strancem." "Znam." Majka je klimnula glavom, jo nasme ena. Podigla je ki nu kabanicu koj a je le ala na uzno ju Luninog uzanog le aja i dodala je keri. "Znau, bar, da sa tobom s ad ide Dama, kad ve ja to ne mogu." Luna je navukla kabanicu preko glave i izi la iz kue. I la je kamenitom stazi com do terasastih polja njihovog sela, napola hodom a napola trkom, jer se pla ila da e videti kako se tuinev brodi di e u sivo, ki om sipee nebo pre nego to ona stigne tamo. Upravo kad je stigla do masivne kamene ograde one terase na kojoj je taj b rodi le ao, jedan visoki cvilei zvuk ispunio je mokri vazduh oko nje: nezemaljski zv uk energetske jedinice koja se ukljuuje. "ekajte!" Potrala je. Videla je kako joj nekolicina dece, sakrivena po obo du tog polja, uzvraa mahanjem: deca su mislila da ona ma e njima. Ali ovek u leteem b rodiu izvirio je kroz ulazni otvor i pogledao ka njoj, a cvilei zvuk je zamro. Izi ao je iz brodia i uspravio se. Na sebi je imao odeu ostrvljanina, ali na pravljenu od nekog materijala koji ona nikad do tad nije videla. Usporila je im j e shvatila da on nee odleteti bez nje. Stavio je ruke na kukove i besno se zagled ao u nju dok je prilazila; najednom je uvidela koliko je silno visok, shvatila j e da mu je jedva do ramena. "U redu, u emu je problem, gospoice?" Stala je, svedena tonom njegovog glasa na jo jedno deri te koje mu dosauje n a ovom blatnjavom polju na jednom kamenitom ostrvu Bogu-iza-lea. "Po-pomislila sa m da polee ." "I poleteu, im utovarim alat. Za to pita ?" "Tako brzo." Oborila je pogled ka svojoj glatkoj kabanici, pribirajui odl unost. Ako stvar mora da se uini sad odmah - neka tako bude. "Mislila sam da te za molim za jednu uslugu pre nego to krene ." Nije gledao ka njoj; ispod okvira prozora na prednjoj strani letilice je dan odeljak bio je otklopljen, a sada se, pod pritiskom njegove ruke, glatko zat vorio. Stranac je pokucao zglavkovima prstiju po tom mestu. "Ako tra i obja njenja ka ko magini brod leti, bojim se da nemam vremena za to. Kasnim na jedan sastanak." "Znam ja kako oni lete. To mi je rekao moj roak", ree ona razdra ljivo. "Sam o bih elela da me odbaci do Karbankla." Ovog puta je digao pogled - sa blagim zaprepa enjem. Prinudila je sebe na o smejak koji je progla avao da ona potpuno ima prava da zatra i tako ne to. Nekoliko od govora zamalo da pree preko njegovih usana; sagnuo se i podigao svoje sandue sa al atom. " ao mi je, ne idem u Karbankl."
"Ali..." Zakoraila je napred, ispreila se izmeu njega i ulaznog otvora ka k ome je krenuo. "Kuda ide ?" "U zaliv otouver, ako te se to imalo tie. Sad bih zamolio da se..." "To je u redu. Zapravo to je ba fino. Da li bi me odveo, onda, u otouver?" Zabacio je prstima unazad sa ela svoju crnu kosu, pravu kao trava, ostavl jajui blatnjasti trag u njoj; bio je glatko obrijan, ali su njegova usta, krajevi ma povijena nadole, bila zaogrnuta crnim brcima. "A za to bih ja, tako mu hiljadu bogova, to uradio?" "Pa..." Malo je nedostajalo da se Luna namr ti zbog tolikog odsustva velik odu nosti. "Rado u uraditi to god zatra i , da ti se odu im." Oklevala je, zato to se izra njegovog lica pogor avao. "Uh... izgleda da sam zabrljala, a?" Nasmejao se neoekivano. "Ma, nema veze, gospoice." Progurao je sandue sa al atom pored nje, u prostor iza dvaju sedi ta. "Ali ne bi trebalo da si pripravna da zbri e sa prvim strancem koga vidi . Jer bi moglo da se dogodi, da se nee u situaciji kudikamo goroj od one u kojoj misli da si sad." "Hm..." Luna je oseala da joj obrazi gore u hladnom vazduhu. Podigla je r uku, sakrila lice akom. "Ne, ne, nisam to mislila! Ovde na ostrvima, kad ide negde a nae se jo neko ko bi hteo da poe, ti ga jednostavno - povede sa sobom..." Nestade joj glasa. "Izvinjavam se." Okrenula se i po la nazad, spotakla se o jednu brazdu i odjednom se oseala kao ba onakvo nerazumno deri te kakvo je u njegovim oima maloas videla. "Pa, ekaj malo." Rapavost nezadovoljstva jo je bila u njegovom glasu, ali ne vi e onako o tra. "Za to hoe u otouver?" Okrenula se opet ka njemu, poku avajui da se seti trolista skrivenog ispod odee, i svog prava na sibilsko dostojanstvo. "Hou da naem u otouveru neki brod koji bi me prevezao do Karbankla. To mi je veoma va no." "A i mora da bude, da bi nateralo jednu Letnjakinju da uskoi sa van-plane ta em u leteu ma inu." Lunina usta se stego e. "To to mi ne koristimo van-tijamatsku tehnologiju n e znai da prebledimo kad je vidimo." Nasmejao se opet, ali na nain kao da iskazuje po tovanje prema neemu, kao da ceni to mu neko uzvraa ravnom merom. "Oooo, pa dobro. Ako hoe vo nju, mala, dobila si vo nju." "Luna." Pru ila je ruku. "Luna Svetlohodna Letnja." "Ngenet ran-Ahase Miroe." Prihvatio je njenu aku i rukovao se s njom, ali ne hvatajui je za zglavak, kako je navikla. Dodao je, kao da se naknadno setio: "To prvo je bilo prezime. Uskai i ve i se." Odluno se popela u letilicu, sela na udaljenije sedi te i poela da petlja sa bezbednosnim pojasom; nije gledala dalje od sada njeg trenutka. Unutra njost ove le tilice nije bila ista kao kod one koju je videla u transu; ova je bila, inilo se, jednostavnija. vrsto se dr ala za kai eve i za la nu dobro-poznatost kabine. Ngenet ra n-Ahase Miroe je seo za kontrolne ureaje i zatvorio vrata, koja su hermetiki zapti vala. Visoki cvilei zvuk poeo se iriti prostorom oko njih, ali sada prigu en, ne glas niji od huanja krvi u njenim u ima. Nije imala ni najmanji oseaj kretanja kad su odskoili sa polja, ali dok je gledala kako ostrvo Neit i njeno selo padaju u dubinu osetila je trzaj bola kom e nije mogla da odredi izvor; kao da se ne to u njoj rastrzalo na komade. Pritisnu la je ake na prsa, osetila da je trolist bezbedno prisutan ispod odee i otpevala n eujnu molitvu. Letilica je o tro zaokrenula i poletela iznad puine. 10. Geja D eru a Pala-Tion je zurila preko beskrajnog ogledala plavetnila, po ko me su zelene grudvice ostrvlja bile razasute samo ponegde, kao seme. Doarala je s ebi sliku: more tee ispod patrolnih kola kao to podzemne vode teku ispod tla; a nj oj vreme protie u beskonanoj zatvorenoj petlji, vi e je ne gu i uzaludnost njenog rada ... mirnula je, opet oi dovela u i u, bacila pogled na Gundalinua koji je sedeo za in strument-tablom ukljuenom na automatsko pilotiranje i itao. "Jo koliko imamo do zal
otouver, Bi-Zi?" Pro etao je pogledom po instrument-tabli, pogledao i hronometar koji je bi o pri njenom dnu. "Jo par sati, inspektorko." Uzdahnula je i opet pomakla noge. "Sigurna si da ne eli da proita nijednu od mojih knjiga?" Digao je ruku u ko joj je dr ao jednu od otrcanih fantazijskih knjiga o Starom Carstvu; on je polovin u svog slobodnog vremena provodio valjajui se u tome. Knjiga je bila tampana na Ti jamatu. Geja D eru a proita naslov: Prie o buduoj pro losti. "Neka, hvala. Ipak je zanimljivije dosaivati se." Diskretno je bacila jed nu praznu iesta-kapsulu u pregradak za smee. "Kako mo e jedan iskreni tehnokrat kao to si ti da ita te budala tine, Bi-Zi? udi me da ne izazivaju o teenje mozga." Izgledao je indignirano. "Ovo su prie bazirane na pouzdanim arheolo kim nal azima i na analizama sibilskih transfera. One su..." razvukao je lice u iroku gri masu osmeha, a u oima mu se opet pokaza e odsutnost i bla enstvo, "najbolja mogua zame na za lini odlazak tamo."
iva
"Karbankl je najbolja mogua zamena za odlazak u ta vremena; ali, ako je t o iole veran uzorak, onda je ba dobro to 'starih dobrih vremena' vi e nema." Nainio je zvuk gaenja. "A ja upravo od toga poku avam da pobegnem, kad itam. Pravi Karbankl bio je..." "Kakav god da je bio, verovatno je bio jednako lo kao ovaj sada nji. tavi e, n iko ni tad nije imao ni najmanju elju da ne to promeni, kao ni sad." Zavalila se du blje u fotelju, namr teno pogledala plavetnilo vode. "Ponekad se oseam kao boca koj u je neko bacio u more i koja sad beskrajno plovi na plimi, a nikad ne sti e do ob ale. Poruka koju nosim, znaenje koje poku avam da dam svom ivotu, nikad se ne ostvar e... zato to nema nikog zainteresovanog." Gundalinu je spustio knjigu i rekao blago: "Komandant zaista ume da pome ne sve tvoje svete pretke, a?" Pogledala ga je. "uo sam svaku re koju ste jue izgovorili kad ste bili u kancelariji, a ja i spred." Nainio je grimasu. "Ima vi e odva nosti nego ja, inspektorko." "Mo da samo krai fitilj, posle toliko godina." Rasejano je potezala rub svo g te kog kaputa. "U svakom sluaju, nisam ni ta postigla." Jo su bili na putu ka zalivu otouver, na rubu teritorija letnjakog naroda, praktino na antipodu Lu-Skedove vase ljene, ili bar onoliko blizu tome antipodu koliko ih je on mogao, naredbom smi lje nom bez du ih priprema, poslati. "Obilaziti etvrtinu obima planete, patrolnim kolim a, zbog izve taja da je 'mo da' vien nekakav vercer!" "'Dok pravi kriminalci neskriveno deluju u Karbanklu i smeju nam se u li ce'", citirao je Gundalinu zavr etak reenice iz njene juera nje svae. Sme kao se tu no. "T o je, gospoice, da je to odvratno." Polo io je ake na upravlja, stisnuo ih. "Opet, ak o zaista u tinemo nekog ko isporuuje zabranjenu robu lokalnom stanovni tvu... Prilino nas pritiskaju oko toga, u poslednje vreme." "Taj pritisak ide od Kraljice." D eru a trznu ustima, seajui se kakvo je kralj evsko licemerje izdr ala tokom nedavne slu bene posete palati. "Jasno je to meni, inspektorko." Odmahnuo je glavom. "Mislio sam da ona e li svu visoku tehnologiju koje se na Tijamatu mo e doepati; ona veito pria o tehnolo ko j nezavisnosti. Ne bi nju bilo briga da li je ne to od toga nabavljeno ilegalnim p utem. Do pakla, pa ja mislim da bi ona vi e volela prokrijumarenu tehnologiju." "Nije nju briga ni za Tijamat ni za tehnologiju, ni za ta, osim ako su te stvari u nekoj vezi sa njenim linim polo ajem. A bilo je u poslednje vreme sluajeva da joj krijumarena roba zasmeta." "Ne vidim kako." Gundalinu se pomerio, samo malo, ne dirajui kontrole. "Nisu svi kupci uvozne tehnologije bezazleni udaci." Ona je pre nekog vre mena prouila izve taje o krijumarenju u zabaenim delovima zimakih teritorija, zaintere sovano i ne bez odreenog saoseanja. Malobrojni krijumarski brodovi koji su uspevali da prodru kroz hegemonijski obru oko planete Tijamat zaraivali su itava bogatstva donosei informacione trake, tehnike prirunike, energetske elije i te ko nabavljive sas tojke. Uvek je bilo bogatih plemia Zimaca obuzetih neodoljivom eljom da znaju za to stvari sijaju; takvi su imali skrivene laboratorije na svojim ostrvskim imanjima i bili su, u su tini, svojevrsni ludi naunici koji poku avaju da doznaju tajne atoma
i kosmosa. Bilo je i onih drugih, koji su samo poku avali da nagomilaju to vee zali he tuinske tehnologije, spremajui se za trenutak kad e tuini da odu; oni su planiral i kojekakva mala kraljevstva samo za sebe, ne slutei da Hegemonija raspola e sredst vima da sve to osujeti. Bilo je ak i nekoliko tuina, van-Tijamatovaca, koji su, ivei u ovim divljim vodenim prostorima, odluili da se pridru e domaem stanovni tvu; nekima od njih se nisu osobito dopadala ogranienja koje je Hegemonija, nametala njihovo j novoj domovini. "Neko je ometao Starbaka i gonie u lovu na mere i, koliko ujem, taj neko j e imao prilino mnogo uspeha. Populacija mera sigurno je ve znatno smanjena; a to z nai da Kraljica gubi deo profita... i deo svoje kontrole nad nama. Ometanje je vr e no pomou usavr ene opreme za komunikaciju i za spreavanje komunikacije; a to, zna se odakle jedino mo e da dolazi." "Hmmm. Znai, ako uhapsimo neke od krijumara, mogli bismo doznati ko ometa lov?" Opet se nemirno pomakao. "Mo da. Ne oekujem to sa nekim velikim nestrpljenjem. Ovo putovanje je, kol iko ja vidim, samo jedno veliko traenje energije." A Lu-Sked je upravo i eleo da t o bude. "Iskreno da ti ka em, nadam se da neemo nai ni ta. Da li te to okira, Bi-Zi?" V idei izraz njegovog lica, iscerila se iroko ali kratkotrajno. "Zna , ne volim da to priznam, ali ponekad mi nije lako da ubedim sebe da ovi teh-krijumari ine ikakvo z lo. Ili da gre e ljudi koji ka u da nije u redu ubijati pripadnike jedne ive vrste ra di nenormalnog produ avanja ivota pojedinih pripadnika druge ive vrste. Ponekad mi s e ini da sve to mi je u Karbanklu odvratno ima neke veze sa 'vodicom ivota'. Kao da je grad prepun trule i i korupcije zato to svoj opstanak zasniva na jednom moralno kvarnom inu." "Da li bi taj oseaj imala i kad bi ti mogla da plati dovoljno, i stekne bes mrtnost, inspektorko?" Digla je pogled, nesigurna. " elela bih da verujem da se moja oseanja ne bi nimalo izmenila. Ali, ne znam. Zaista ne znam." Gundalinu je klimnuo glavom, slegnuo ramenima. "Ne verujem da emo ti i ja ikad biti u situaciji da to saznamo." Pomakao se opet, bacio pogled dole, na hr onometar. " ta je, Bi-Zi?" "Ni ta, gospoice." Osmatrao je puinu, sa izrazom stoike karemovske graanske is pravnosti. "Trebalo je ne to da uradim pre polaska iz grada." Uzdahnuo je i opet p odigao knjigu. 11. "Krenula si sa stra no malo stvari. Sigurna si da e stii odavde pa sve do Kar bankla, nemajui ni ta osim odee koja je na tebi?" Ngenet je gurnuo jedan dugi prst u bravu vrata letilice. Luna je stajala pored letilice i gledala luku. Pre li su ra stojanje od Neita dovde za samo nekoliko sati umesto za nekoliko dana. Kolena su joj klecala od neverovatne injenice da je dospela u ovo daleko mesto. " ta?... A, ma bie sve u redu sa mnom. Prikljuiu se posadi nekog trgovakog bro da koji ide odavde - u zalivu ima sigurno sto brodova!" Zaliv otouver mogao je la ko da proguta itavu luku Neita, i selo, i pola ostrva. Zalazee sunce probilo se kr oz oblake, rasipajui vatru preko vodene povr ine; brodovi svih veliina bili su jedna ko podignuti nailaskom plime. Kod nekih laa primeivalo se neko tuinstvo oblika, koj e ona nije mogla opisati nikakvim odreenim izrazom. Neke lae bile su bez ijednog j arbola; pitala se da li su postradale u oluji. "Zna , mnogi brodovi Zimaca su motorni. Mnogi ne koriste jedra uop te. Da li e te takvi primiti?" Ngenetova o tra pitanja opet su je prenula iz razmi ljanja; naj ednom joj je bilo jasno za to su neke lae bez jarbola. Dok su kao strela leteli izn ad mora, Luna nije o ovom oveku saznala mnogo, osim injenice da on ne voli da pria o sebi; meutim, iz njegovih kratkih raspitivanja o prirodi njenog putovanja, sazn ala je vi e nego to je on mislio. "Ne pla im se ma ina. A posao e biti isti: ogranien je broj poslova koji se mo gu pojaviti na ma kakvom brodu." Osmehnula se, nadajui se da je to istina. Poglad ila je rukom ledenu metalnu ko u lebdilice, borei se sa novim uvidom - da ju je ta
sprava mogla odneti do Ukresa za manje od jednog dana... Njen osmeh nestade. "E, pa, dobro, ali gledaj da ue na lau sa enskom posadom. Neki Zimci su poku pili lo e obiaje od bagre oko zvezdane luke." "Ne ra... oh." Klimnula je glavom, setila se ta joj je baka govorila, za to nije dobro da se devojka ukrcava na trgovake brodove. "Uiniu tako." Bila je sigurn a da je ovaj Ngenet van-Tijamatovac, a ipak, govorio je kao da mu njegov narod n e znai vi e nego narod Tijamata. Nije ga pitala otkud mu takav stav; vi e se nije pla i la njegove nadmenosti, ali nije ni bila spremna da se na bilo koji nain namee i is ku ava njegovo strpljenje. " elela bih da se zahva..." Namr teno je pogledao luku pod zalazeim suncem. "Nemamo vremena za to. I ov ako ve kasnim pola dana na sastanak. Dakle, ti sad lepo..."
"Ej, mala, baci tog dedu i doi da se zezamo kako treba!" Jedan od dvojice mu karaca, Zimaca, koji su krivudavo i li po keju prema njima skrenu jo bli e, odu evlje no isceren, pru ajui ruke. Dok je spremala o tar odgovor, Luna vide da se izraz njego vog lica naglo menja. Povukao je svog teturavog kompanjona na drugu stranu, prom rmljao mu ne to u uvo. Oti li su urno, povremeno bacajui pogled preko ramena. "K-kako su znali?" Luna pritisnu ake na prsa svoje ki ne kabanice. "Znali ta?" Ngenetovo mr tenje urezivalo se sve dublje, dok je gledao njiho v odlazak. "Da sam sibila." Posegla je unutra, dole, i izvukla trolist na lancu. "Da si ta?" Okrenuo joj se i ak uzeo trolist u ruke kao da eli da se uveri da to nije neko privienje. Hitro ga je ispustio. "Pa za to mi to nisi rekla?" "Uh, nisam... ovaj..." "Time je stvar re ena." Njen odgovor nije ni slu ao. "Ne mo e ovde prenoiti sama . Ali mo e da doe sa mnom; Elzi e razumeti." Njegova aka sklopila se oko njene mi ice; p vukao ju je za sobom preko poploanog lukog prostora, prema gradu. "Kuda idemo? ekaj!" Luna je i la za njim spotiui se u svom nemonom besu, a on je grabio prema ulazu u najbli u ulicu. Videla je kako se svetlost rascvetava na v rhu jednog vrlo vitkog stuba ispred njih; i na vrhu skledeeg takvog, i sledeeg, du ulice: ogromne svee bez plamena. "Ne razumem." Ti im glasom pitala je: "Veruje li u Damu, Thalasu?" "Ne, ali verujem u tebe." Usmerio je njihovo kretanje tako da su se pope li na trotoar. "Ti nisi sa ove planete!" "Tano, nisam." "Ali, mislila sam..." "Ne postavljaj pitanja, samo hodaj. Nema tu nieg udnog." Pustio je njenu m i icu, a Luna je nastavila da ide uz njega, istom brzinom. "Pa onda, zar me se ne boji ?" Odmahnuo je glavom. "Samo nemoj da padne i ogrebe koleno, onda bih se boja o." Pogledala ga je belo. Iza njih je druga letilica, ali sa oznakama hegemonijske policije, doleb dela do keja i spustila se na kamenu povr inu. Ali Ngenet se nije osvrtao, pa zato nije ni video parkiranje policijskog vozila pokraj njegovog. "Kuda idemo?" Luna je manevrisala da zaobie grupu mornara koji su se smej ali. "Na susret sa jednom prijateljicom." "Sa enom? Zar ona nee zameriti..." "U pitanju je posao a ne zadovoljstvo. A ti, kad stignemo tamo, gledaj s amo svoja posla." Luna je slegnula ramenima i gurnula ake, koje su se ve koile od hladnoe, u d e pove pantalona. Sad je videla i svoj, i Ngenetov dah; temperatura je odlazila za dvojnim suncem: nadole. Radoznalo je gledala arolike fasade jednospratica i dvos pratica; toliko zgrada nikad nije videla na jednom mestu, a ipak su sve imale do bro poznati, solidni izgled. Kamen uvr en malterom, i daske, u raznim polo ajima uzaja mnog oslanjanja; ponegde zidovi napravljeni od neeg to, Luna uvide, nije bilo obino osu eno blato. Vi estruki slojevi egzotine buke stizali su u njen sluh dok su Ngenet i ona prolazili pored mnogobrojnih taverni. "A kako su oni pogodili ta sam, a ti to nisi pogodio, Ngenet?"
"Zovi me Miroe. Ne bih rekao da su to pogodili. Mislim da su verovatno s amo primetili da sam ja mnogo vei i prokleto mnogo trezniji nego ijedan od njih d vojice." Luna je osetila kako se vorovi mi ia u njenim leima opu taju: shvatila je da ne gledaju ba svi prolaznici uporno i dugo u nju. Ngenet je skrenuo u jednu usku uliicu; najzad su stali, ispred jedne usam ljene male krme. Svetlost duginih boja dopirala je kroz obojena stakla i prosipal a se po kaldrmi. Boja je bila dobrim delom olju tena na tabli sa nazivom krme, izna d ulaznih vrata: 'Kod crnih dela'. Ne to je promrmljao. "Ova Elsi je oduvek imala u dan smisao za humor." Luna je primetila i drugu tablu, manju, na kojoj je pisalo "zatvoreno", ali Ngenet je dohvatio kvaku, vrata su se otvorila i oni su u li unu tra. "Ej, zatvoreni smo!" Jedan ogroman balon od ene zurio je u njih iza anka, sipajui u kriglu pivo ni za koga. "Tra im Elseviru." Ngenet je u ao u osvetljeni deo prostorije. "Ma nemoj?" ena je spustila kriglu i mirkavo ga osmotrila. "Dobro, tra i je, verujem. Za to si se toliko zadr ao?" "Problemi sa motorom. Da li je ekala?" "Ona je jo u gradu, ako to pita . Ali izi la je da potra i - druge aran mane, za sluaj da ti odlui da se ne pojavi ." Zatrpane oi te ene prona le su Lunu i reagovale mr jem. Ngenet je opsovao. "Prokleta neka je, pa zna da se na mene mo e osloniti!" "Ali nije znala nisi li, mo da, trajno zadr an, ako zna ta hou da ka em. Ko ti je to?" "Stoperka." Luna je opet osetila njegovu ruku na mi ici; po la je napred, ne voljno. "Nee nam praviti nikakve probleme", ree on, presecajui eninu indignaciju. "J e l' tako da nee ?" Luna je digla pogled, videla njegov izraz lica. "Ja?" Odmahnula je glavo m, uhvatila samo apat osmejka. "Ja u opet napolje, da tra im moju prijateljicu. Ti ekaj ovde dok se ne vrat im." Vrhom vilice pokazao je prema sobi punoj stolova. "Tad emo mo da da razgovaram o o Karbanklu." "Va i." Odabrala je jedan sto blizu ognji ta i sela za njega. Ngenet se opet okrenuo ka vratima. "Zna gde da tra i ?" doviknu za njim debela ena. "Pitaj u Klubu." "Hou." Izi ao je. Luna je sedela u nelagodnoj ti ini pod kiselim zurenjem gostioniarke. Prela zila je prstima preko o iljaka na gornjoj strani drvenog stola. Najzad je krmarica slegnula ramenima i obrisala ruke o sopstvenu kecelju. Dohvatila je kriglu piva i spustila je na sto. Luna se malo trgla kad je krigla tresnula pred nju; pena s e poela prelivati na drvo, i arano prstenastim tragovima. ena se, bez ijedne rei, uda ljila, prolazei kroz gostionicu kao neko naduveno jedro; uradila je ne to jednoj be zlinoj crnoj kutiji iza anka. Neko je najednom poeo da peva: u sred rei, u sred pesm e, uz pratnju iste one ritmine, prodorne buke koju je Luna ve vi e puta ula iz drugih gostionica. Luna se trgla, osvrnula, ali gostionica je i sad bila prazna. ak i prazni ja - jer je krmarica, praena Luninim pogledom, oti la uz stepenice i nestala, odnosei jo jednu kriglu piva sa sobom. Lunin pogled se vrati crnoj kutiji. Odjednom joj s osmehom doe slika da je kutija puna zvuka, natrpana zvukom, kao bure pivom ili vrea bra nom. Potegla je jedan gutljaj piva, iskrivila lice u grimasu: pivo od mors kih algi, kiselo i lo e vareno. Ostavila je kriglu, skinula kabanicu. U ognji tu je bio samo jedan veliki komad metala, koji se crveno ario, kao gvozdena ipka kad je kova usija. Luna se uvila na stolici i poela prstima da istra uje ivotinjska lica izv ajana du gornjeg ruba naslona stolice; za to vreme upijala je u sebe toplotu i mu ziku. Stopalom je poela da udara u ritmu; nekakva prijatna prinuda na pokret delo vala je u njenom telu. Harmonije su bile komplikovane, muzika buna i udarna, a lj udski glas je praktino urlikao, bez ikakvog smisla. Ukupno dejstvo nije bilo ni na lik muzici Ukresove flaute... ali ipak je i ova muzika imala mo prinuivanja, u dal ekoj srodnosti sa tajnom pesmom mesta odabiranja. Sklopljenih oiju, pila je pivo; pustila je da njen um razdvaja sve ono to
je po lo ravo od svega onog to je ostalo dobro izmeu nje i Ukresa, ali jednovremeno j e slu ala muziku. On je muziku oduvek uo drugaijim sluhom nego ona. Mo da e biti razgov ora o Karbanklu, kad se Ngenet vrati; tako je rekao. Da li to znai da e je on ipak odvesti tamo? Ili e poku ati da je ubedi da od Karbankla odustane? Nju to niko ne mo e ubediti... ali, po svemu sudei, ona mo e ubediti njega. Iskoristie ovo to se on br ine za njenu bezbednost i nave e ga da je ipak odveze tamo; uspee, sigurna je u to. Mo da sam ve sutra u Karbanklu... poe da se osmehuje. Ipak, da li je to ispravno postupanje? Neki deo njenog uma poeo se nelago dno vrpoljiti. Na koji nain bi bilo neispravno? Ngenet hoe da joj pomogne; to je n joj jasno. Ali, za to je Ukresu potrebna, to nema pojma. Zami ljala ga je bolesnog, ili gladnog; nema para, nema prijatelja, crkava od gladi. Od presudnog znaaja mo e biti jedan dan, jedan sat... Svaki minut Ukresu osloboen, zahvaljujui njenom dolas ku, od patnje i tuge je va an, va niji nego i ta drugo. Neki zvuk u zadnjem delu sobe naveo ju je da otvori oi. Pogledala je ka d rugim vratima, onim koja su bila tamo, iza nje. Osetila je da se njene oi ire, i p onovo ire, zato to je njen um odbijao da primi informaciju koju su oi dostavljale: jer, ta vrata su bila iva i kretala su se. Stajala su na dve noge, kao ljudsko bie , ali stopala su bila iroka i pokazivala su plovne ko ice izmeu prstiju. Kretanje to g bia bilo je fluidno kao njihanje morske trave u podvodnim talasima. Telo je bil o sivozeleno, bespolno; svetlucalo je nekom uljastom prevlakom i bilo je golo, i zuzimajui jedan pojas, upleten od neega, po kome su bili zakaeni neki neprepoznatlj ivi oblici. Ruke tog stvora nisu se zavr avale akama, nego se svaka razgranavala u pet- est pipaka nalik na bieve. Oi sedefastog sjaja, bez zenica, bile su uperene u n ju, kao oi morskog duha. Luna se digla na noge; usta su joj bila odve suva za zvuke koje je poku ava la da izgovori; stavila je stolicu izmeu sebe i tog ko marnog bia, i potegla svoj no . Meutim, videi njene pokrete to stvorenje se grleno zaka ljalo i hitro pobeglo nazad kroz vrata. Nestalo je s njenog vidika pre nego to je Luna stigla da zaista pove ruje u njegovu prisutnost. Na mestu udovi ta pojavio se neki ovek koga nikad ranije nije videla, upola stariji od nje, sa krutom krestom plave kose koja se povijala u stranu i padala preko jednog oka. Na sebi je imao ribarsku parka-jaknu, ali su njegove pantalone , u bez-vatrenom sjaju ove prostorije, imale dreavu zelenu boju. "Ne pote i to, gos poice mala, imam te na ni anu." Ispru io je ruku i Luna je videla ne to neprepoznatljiv o u njegovoj aci. "Odmah baci to na pod, ali polako." Dovr ila je izvlaenje no a, ne znajui kako da reaguje na tu pretnju. Pomakao j e ruku nestrpljivo i Luna je bacila no na pod, prema njemu. Po ao je napred, samo k oliko je bilo potrebno da dohvati no . " ta hoe ti?" zapitala je; po utanjenoj o trini sopstvenog glasa uvidela je ko liko se zapravo upla ila. "Izii, Svileni." Ne odgovarajui na Lunino pitanje, ovek se okrenuo ka vrati ma. Odgovori e mu neki i tavi zvuci u kojima nije ni ta razumela. ovek se osmehnuo bez v eselja. "Da", ree on, "odu evljena je to te je videla tano koliko i ti to si video nju . Izii, omogui joj da te bolje vidi." Stvorenje je obazrivo opet u lo u sobu; Lunine ake se stego e na ivotinjskim g lavama na rubu stolice. Najednom je pomislila da ovo stvorenje izgleda kao da je jedan od porodinih grbova o iveo. "Para - para nemam uop te." ovek ju je pogledao belo, zatim se nasmejao. "A, je l' tako. Onda smo svi u istom amcu, sada. Ali ne svi iz istog razloga. Dakle, ti samo ostani smirena i niko ti nee ni ta." "Uga e! ta se to de ava?" U sobu je, iza stvorenja, u la jo jedna nepoznata osob a. Ljudsko bie, ali opet neoekivanog izgleda. Luna vide malu, debelju kastu enu ija je ko a bila plavocrne boje, a kosa kao srebro. Ta ena je stala i iznenaeno sklopila ak e. "Dragi moj, nikad nee zakazati sudar ako preti pi toljem enskama", ree ona blagim to nom, sa nekim izrazom lica koji nije ba sasvim pre ao u osmeh. Prouavala je Lunin iz gled na isti nain kao i Luna njen. Plavokosi ovek se ovog puta nije nasmejao. "Ne znam koliko ona zna, ali, Elsi, ona ne bi trebalo da bude tu." "Dabome. Ko si ti, devojko? ta e ovde?" Rei su zahtevale od Lune isto to i je dnostavna utivost, ali glas je bio elik.
"Ja sam prijateljica - prijateljica Ngeneta Miroa. Jesi li ti Elsevir, o na koju je do ao da vidi?" Luna je preuzela inicijativu, videi da odgovori poinju da daju neke rezultate. "On je izi ao da te nae. Mogla bih da poem da ga potra im..." Ba cila je pogled ka vratima. "To nee biti potrebno." ena je mahnula rukom, i plavokosi je spustio oru je, a zatim ga gurnuo u onaj d ep gde je i njen no oti ao. Lica njih dvoje malo su se op ustila. "ekaemo s tobom." Ono bie nalik na duha iz mora pro i talo je ne to; nastali zvuk je donekle podseao na ljudsko pitanje. "Svileni bi hteo da zna ta je zadr alo Miroa ." "Problemi sa motorom", ponovila je Luna mehaniki. Premestila se s noge na nogu, i dalje zadr avajui stolicu izmeu sebe i njih. "A-ha. Onda je jasno." Meutim Luni se inilo da u glasu te ene postoji ne to to jo nije sasvim zadovoljno. "Dobro, nema potrebe da sedimo dok ekamo, a? Moje star e kosti kripe na tu pomisao. Sedi, medena, svi emo prosto da sedimo pored vatre i upoznajemo se dok se on ne vrati. Uga e, donesi nam i piva, va i?" Luna je zbunjeno gledala kako ta ena i ono ko marno stvorenje prilaze stolu . Meutim, stvorenje je unulo pored vatre, izvan doma aja udarca nogom; njegovo telo p resijavalo se u zraenju grejalice. Pljosnati pipci tog stvora poeli su da ocrtavaj u na ognji nim kamenovima neke obrasce, ritminim i hipnotikim kretnjama; neki od pip aka bili su osakaeni, unaka eni starim o iljcima. ena povue jednu stolicu i sede pored Lune, sa osmehom prividnog ohrabrenja. Otkopala je sa sebe ki nu kabanicu koja joj je bila nekoliko brojeva prevelika, otkrivajui ispod toga jednostavni, jednodelni odevni predmet, ija je narand asta boja bila jednako dreava kao zelena boja pantalo na njenog pratioca. "Morae oprostiti Svilenom to ne sedi sa nama. Bojim se da on ba mnogo ne voli nepoznate osobe." Luna je polako zaobi la svoju stolicu i sela. Mu karac se vratio sa tri krig le piva; jednu je stavio uz ognji te. Luna je gledala kako morski demon miluje kri glu nemirnim pipcima, podi e je, i ispija. Dohvatila je svoju kriglu i potegla nek oliko uzastopnih dugih gutljaja. ovek je seo nasuprot nje, a lice je razvukao u ir ok osmeh. "Ti, bogami, do-bro cuga , mala." Stara ena je coknula jezikom nekoliko puta, u znak neodobravanja, ali je i sama pijuckala. "Nema veze. Priaj nam o sebi, draga. Ne seam se da si nam rekla kako se zove . Ja sam Elsevir, ja ta, a ovo je Ugas. A ono je Svileni, koji je... mo m pokojnom mu u bio poslovni partner. Dabome da mu 'Svileni' nije pravo ime. Mi ne mo emo da izgovorimo njegovo pravo ime, ne mo emo pa to ti je. On je dilip, sa CiePuna; sa druge planete, kao i nas dvoje", dodala je, tiho i umirujue. "Jesi li ti jedna od Miroevih... koleginica?" "Ja sam Luna. Ja..." Oklevala je, svesna da i oni oklevaju; jo nije bila sigurna u njih, nije znala ta je gore kazati - la ili istinu. "Tek to sam ga srela. Dovezao me je ovamo." "I onda te doveo u ovu kafanu?" Ugas se nagnuo napred, namr ten. "Tek tako . ta ti je rekao?" "Ni ta." Luna se odmakla od njega, nagnula se bli e staroj eni. "Ali ni ta me i ne zanima, zaista. Ja samo putujem u Karbankl. On - on je rekao da e ti razumeti. " Okrenula se Elseviri, susrela se sa nepopustljivim indigo oima u mre i starakih bo ra. "Razumeti ta?" Luna je duboko udahnula i izvukla sibilski medaljon iz d empera. "Ovo." Elsevir se vidno trgla, Ugas je uzmakao do naslona stolice. Stvorenje po kraj ognji ta pro i talo je neko pitanje, a Ugas ree: "Ona je sibila!" "E, dakle, zaista!..." progunala je Elsevir. Te rei su se zavr ile maltene k ao uzdah. "ast nam je." Pogledala je svoje drugare; Ugas je klimnuo glavom. "Koli ko je meni poznato, ova polovina Tijamata nije najbolje mesto za sibile. Ovo poin je da lii na Miroa: upetljavati se ovako." Osmehnula se iznenada, duboko, ali i v eoma umorno. "Ni ta, ni ta - ali kad vidim tebe tako mladu a tako mudru, osetim se k ao vrlo stara i nerazumna." Luna spusti pogled ka svojim prstima koji su se uvijali po drvetu. "Ja s am samo posuda za preno enje mudrosti Dame Thalase." Ponovila je te tradicionalne rei samosvesno. Ovo su van-Tijamatovci, a ipak su, kao i Ngenet, reagovali sa po to vanjem bliskim strahopo tovanju, kao to bi i Tijamatovac Letnjak reagovao. "Ja sam.
.. mislila da nijedan stranac ne veruje u Daminu silu. Svi ka u da vi, stranci, na vodite Zimce da mrze sibilstvo. Za to ne mrzite mene?" "Ti to ne zna ?" ree Ugas sa nevericom. Pogledao je Elsevir, pa tuinsko bie p ored ognji ta. "Ona ne zna ta je." "Pa dabome da ne zna, Uga e. Hegemonija eli da ovaj svet ostane u tehnolo kom mraku, a sibile su svetionici znanja. Ali svetionici samo samo za onoga ko zna kako se to svetlo upotrebljava." Elsevir zami ljeno povue gutljaj piva. "Mogli bism o mi doneti na sopstveni mali Milenijum, na e zlatno doba, ovoj planeti. Zna , Ugase, mo da smo mi najopasniji ljudi koji su ikad sleteli na Tijamat..." Luna se napola namr tila. " ta ti to znai, da ne znam ta sam? Sibila sam. Odgo varam na pitanja." Elsevir klimnu glavom. "Ali ne na prava pitanja. to ide u Karbankl, Luno, ako oekuje da e se tamo suoiti samo sa mr njom i niim drugim?" "Pa - moram da naem mog roaka." "To ti je jedini razlog?" "To je jedino va no." Spustila je pogled ka trolistu. "Znai, on ti ipak nije samo roak? A?" "Ne." "Nego i ljubavnik?" ree Elsevir veoma ne no. Klimnula je glavom, gutajui knedlu da bi iznenadni gr u njenom grlu popust io. "Jedini koga u ikad voleti. ak i ako ga nikad ne naem..." Elsevir ju je potap ala po ruci, rukom krutom od starosti. "Da, maco, znam to. Ponekad naie na nekog za koga bi bosa gazila preko ognjeva pakla. Zbog ega je taj jedan toliko razliit od svih drugih, pitam se...?" Ugas je, sa svoje strane, zurio u nju; sklonila je pogled. Odmahnula je glavom. A zbog ega je toliko razliit od mene? "Jeste li vi iz Karbankla?" Digla je pogled. "Mo da ste ga tamo videli. Crvena kosa..." Elsevir odmahnu glavom. "Avaj, nismo. Nismo iz tog grada. Mi smo samo u poseti. Privremeno." Bacila je pogled prema vratima, kao da se najednom setila za to ekaju. "Hm... a ta si htela da ka e sa onim o nepostavljanju pravih pita..." Vrata krme naglo se otvori e i tresnu e o zid. Luna ne sti e da dovr i pitanje. D igla je pogled ka vratima, kao i svi ostali. Iz mraka u krmu stupi e dve figure: jedan vitak mu karac osrednje visine i je dna visoka, vrsto graena ena, oboje van-Tijamatovci; u te koj, istovetnoj odei, sa lemo vima. I sa oru jem u rukama. "Plavci!" progunao je Ugas, jedva pomiui usta. Elsevir je podigla ruku do g rla i istim pokretom preklopila kabanicu preko narand aste odee ispod. A onda je po gledala tamnu boju ko e na svojoj ruci i spustila ruku. " ta je ovo?" ree Luna, savlaujui svoju elju da skoi sa stolice, jer je 'Svilen i' potra io utoi te uz nju. "Ko su ovi?" "Niko koga bi ti trebalo da upozna bolje", ree Elsevir smireno. Ponovo je dohvatila kriglu, a onda pogledala uljeze. "Dakle, inspektorko. Ovo je neoekivano . Noas si daleko od kue." "Ni upola tako daleko kao ti, rekla bih." ena je po la napred, pretra ujui ih pogledom; oru je je jo bilo u njenoj pesnici. "Bojim se da ne znam ta time hoe da ka e ." Elsevirin pogled svetlucao je kontr olisanom indignacijom. "Ovo je privatna zabava odgovornih graana Hegemonije, i ja smatram da je va e ovakvo upadanje zaista sasvim..." "Po tedi me, teh-krijumarko." ena je nainila pokret pi toljem; njena usta bila su vrsto stisnuta. "Va brod je primeen pri silasku, vi ste na ovoj planeti ilegalno . Optu ujem vas, dalje, da ste verovatno krijumarili predmete koji su po zakonu kon traband. Ustajte svi! Ruke na glavu!" Luna je sedela sleena, prenosei pogled sa Elsevire na Ugasa i nazad; ali o ni su imali oi samo za ove upadae. Trolist joj se usecao u aku. Shvatajui dogaaje sam o toliko da se pla ila, strpala je medaljon u d emper. Uniformisana ena primetila je tu kretnju i po la bli e Luni; u tom asu Luna vi de da se mr tenje na njenom licu pretvara u istu onu nevericu koja se pokazala i n a licima dvojice pijanih Zimaca na gatu. Mu karac iza policajke po ao je obazrivo u stranu, zato to su Elsevir i Ugas zajedno ustali. Luna je osetila da Elsevir u ka nj
en lakat, pa je ustala i ona, grebui stolicom po podu. "Sad, Svilo!" promrmljala je Elsevir i estoko povukla Lunu unazad; Svilen i je ve jurio ka vratima odakle su svi oni do li. Luna je udarila leima o zid pored ognji ta dok su policajci oklevali izmeu nekoliko moguih meta, a Ugas je istog trena doepao kriglu i hitnuo je u svetiljku koja je, iznad njih, visila okaena o grede. Svetiljka pr te u bezbroj komada, a pljusak elektrinih varnica i pivske pene poe pa dati po njima u iznenadnom mraku. "Be i, be i!" "Gaaj ga Bi-Zi!" "Ti Luno se ne me aj!" Luna je osetila da ju je Elsevir grubo odgurnula; spotakla se slepo o st olicu na kojoj je do maloas sedela. Pala je preko tog stola. Iza nje, galama, kri k; nejasno je videla da policajka skae i hvata Elsevir za kabanicu. Lunina aka skl opila se oko jo jedne krigle na stolu; zamahnula je iz sve snage, vitlajui kriglom preko glave, i tresnula policajku po podlaktici desne ruke, zaula jauk. Elsevir se otrgla i odmah pogurala Lunu ka izlazu. "Nikad, nikad ne udaraj plavce, draga ..." ree Elsevir bez daha, uz njeno uvo. "Ipak, hvala. Sad be i!" Luna je klisnula kroz ta vrata; njen um bio je samo mutno promicanje, ka o i soba kroz koju je sad trala. Jo jedna vrata, i ona se nae u mranoj uliici. "Ovamo!" Ugas se materijalizovao pokraj nje i pokazao rukom levo. "Ovo j e slepa ulica. Elsi?" "Evo me." Vrata su tresnula iza njih. "Ne priaj, idemo u LB!" Potrali su; Luna je dr ala staru enu za ruku, dodajui joj snagu i brzinu. Isp red sebe videli su ono tuinsko stvorenje, u jednoj traci zvezdane svetlosti, crve nkaste i zlatne; zatim je stvorenje nestalo u mranoj rupi senke. Iza sebe zaula je otvaranje vrata sa treskom i uzvik otkrivanja. Njena slobodna aka odjednom je ce la obamrla, sve do zglavka; panika joj dade krila. Ugas, klizajui se pomalo, uspe da se zaustavi tano na mestu gde je tuin mal oas nestao. Bilo je to pred jednom ogradom od dasaka, koja je bila sva pozlaena od zvezdane noi. Sagnuo se i hitro provukao kroz prazninu izmeu dve trule daske. Pro vukla se i ona za njim, pa izvukla Elsevir za sobom; sledeeg trenutka je maltene pala preko ogromne gomile naplavljenog drveta pred kojom se na la. "Idemo u LB!" Ugas im je mahao mahnito. "Ja u zapu iti rupu!" "Ovamo." Elsevir je povukla Lunu za ruku i povela je krivudavom putanjom izmeu itavih brda svakojakih predmeta izvuenih iz mora i donetih u ovo dvori te. Lun a je i la za njom, ali se i osvrnula, i videla kako Ugas navlai mrtve ostatke jedno g bodljikavog drveta na rupu u ogradi. Ali kad se okretao da nastavi bekstvo, je dna grana se zakaila za njegovu parku i vratila ga, trzajem, nazad; Luna je jo vid ela kako se Ugas bori i oslobaa, a onda se izmeu njih nae, i zakloni ga, gomila buav ih brodskih jedara. Pokraj nje se Elsevir spotakla o neku prepreku u tami; Luna je pridr a. Sad je videla ispred sebe, u senkama i u zlatu dvori ta pod zvezdama, jedn o soivo od olupanog metala, koje je le alo pribli no na sredini dvori nog prostora. S j edne strane soiva bila su otvorena hermetika brodska vrata, do kojih je, sa tla, v odila rampa. " ta je to?" "Skloni te", jeknula je Elsevir, borei se za vazduh. Stigle su do rampe i p opele se zajedno; vide e da ih na vrhu, unutra, ve eka Svileni. "Ukljueno?" Tuin je potvrdno ne to promrmljao, mahnuo jednim pipkom. "Onda se vezuj, idemo odavde." Elsevir se naslonila na brodski unutra nji zid, pritiskajui aku na srce. "Uga e?" Pogledala je van, ali tamo su mogli da vide s amo groblje svakojakih delova i ostataka, i prigu eno arenje neba. Luna se okrenula, pa i nagnula napolje da bolje vidi. Ugas je dolazio, t rkom; ali pred njenim oima se spotakao, pao, nekoliko trenutaka le ao na zemlji o amue no. Najzad se pridigao i krenuo opet napred, ali tako da ju je podsetio na oveka koji tri ispod vode, gde svaki pokret nailazi na otpor. "Evo ga!" Stigao je do podno ja rampe, stao, gledao uz nju jedan dugi trenutak. Dr ao se akama za stomak. Onda je poeo da se penje. Ona ugleda iza njega jednog od njiho vih progonitelja kako obilazi onu gomilu starih jedara. "Ugase, br e!" Ali tek to je to rekla, on je usporio. Glavinjao je po rampi, a oi su mu b
ile staklaste od oajanja. "Hajde!" Odmahnuo je glavom, stao, nji ui se. Sad je preko dvori ta videla oboje policajaca; neko od njih je ni anio ka Ug asu, a neko povikao: "Stoj!" Luna se odgurnu od zida i pojuri niz rampu, dograbi labavi rukav njegove parke i povue ga gore i napred, kroz brodska vrata. Iza njih, rampa se teleskops ki uvukla u brod, a vrata su se i tavo zatvorila; osetila je bol u u ima, zbog promen e pritiska. Ugas se grevito uhvatio za okvir unutra njih vrata im je Luna povratila ravnote u i pustila ga. Jedna njena aka jo je bila onesposobljena udnom paralizom; Lu na je pogleda i kriknu tiho, sa nevericom, videi da je aka umrljana krvlju. "Ugase, ti idi napred i..." Elsevir je zamukla, videi da Ugas pored nje p ada na kolena i pru a se po podu. Luna vide blistavo crvenu mrlju na njegovoj jakn i, shvati da krv na ruci nije njena. "O, Bo e moj, Uga e!" " ta se desilo?" Luna je kleknula pored njega, pru ila ruke ka njemu. Udarcem je odbio njenu crveno pokva enu ruku. "Ne!" Videla je dr ku svog sop stvenog no a kako viri iz velikog d epa na trbuhu jakne, u sredini sve ire mrlje krvi . "Ne diraj no ... poelo bi krvoliptanje." Luna je ustuknula, pribila ruke uz svoje telo. "Elsevir?" ree Ugas, gledajui mimo Lune. "Uga e, kako se to desilo?" Elsevir je kruto kleknula s njegove druge stra ne, polo ila aku na njegov obraz. Iza nje se na unutra njim vratima pojavio Svileni. Ugas se nasmejao kroz bele usne. "Trebalo je da ostavim mladoj dami njen bode ... dok sam be ao, pao sam i nabio se na njega. Prokleta no ekanja. Strpaj me u frizer, Elsi, boli... boli me..." Borio se da ustane, jauui kroz stisnute zube; nj ih dve ga podigo e na noge. "Svileni, sedi za kontrolnu tablu." Svileni je po ao ispred njih. U li su svi u susednu prostoriju. Polo i e Ugasa n a jedan le aj, zapravo sedi te donekle opru eno unazad. Imali su vrlo malo prostora za kretanje. "Stavio si njen no u d ep! Deko dragi, to je bilo neverovatno tupavo, zna ." E lsevir je poljubila svoje prste i njima ga ovla dotakla iznad oiju. "Ja sam astro-navigator, a ne... plaeni ubica. ta ja... znam o tome?" Zaka l jao se; u uglu njegovih usana pojavio se curak krvi, potekao mu niz obraz, do uv a. Elsevir je uzmakla jedan korak, a sledeeg trenutka se poluprovidni konus boje dima ve spustio preko le aja, tako da Ugasa vi e nisu mogli dobro videti. "Spava j dobro." To je zvualo kao blagoslov umiruem, ali Elsevir pogleda Lunu u oi i, videi neizgovoreno pitanje, odmahnu glavom. "Ne. Ovo e ga odr ati u ivotu dok ga ne dones emo do mesta gde e dobiti pomo." Njeno lice se promenilo. "Ako uop te pobegnemo iz a tmosfere pre nego to oni plavci prizovu gnev samog neba na nas. Ve i se, maco, ubrz anje ume da bude neprijatno kada ga do ivljava prvi put." Progurala se ispred Lune, sela u jedno mekano oblo eno sedi te visokog naslona, pred instrument-tablu. Na dru gom takvom sedi tu ve je bio tuin, iji pipci su lebdeli iznad mnogobrojnih svetleih po vr ina na ploi. Ispred njih, iroki ekran koji je davao utisak kao da gledaju kroz na jobinije staklo omoguio im je da opet vide dvori te sa otpadom, ali iz drugog ugla. Luna je sela u tree takvo sedi te, iza njih, i prikopala kai eve oko sebe, neodlunim po kretima. Tuin iz dubine grla izgovori ne to to je zazvualo upitno. "Pa ta u drugo?" ree Elsevir o tro. "Ne mo emo da je ostavimo pandurima; sibilu , ni sluajno. Naroito sad, kad se ona i tukla s njima da me spase - zna ta bi joj ur adili... Di i!" Luna se naginjala napred, slu ala ih je - a sad je neki nevidljivi talas p otisnu na naslon sedi ta. Uzviknula je iznenaeno, i uzviknula jo jednom kad se priti sak pojaao i isterao joj dobar deo vazduha iz plua. Borila se protiv toga kao davl jenica, i otprilike toliko uspe no; ugnjeivala se u mekane obline sedi ta cvilei od ne verice. Izmeu njihova dva sedi ta, koja su bila ispred nje, sad vi e nije videla dvor i te prepuno starudije, nije videla nikakvo tlo, samo zvezde. Pred njenim oima mese c je pao poput kamena, proleteo je pored njihovog prozora i nestao. Sklopila je oi, osetila kako je vrtlog ko mara usisava, vrtlog crn, bez dna. Ali u poplavnim vodama panike na la je seanje na jednu drugu tamu, potpunij
u, apsolutniju od svih ostalih tama moguih u njenom ivotu - na crno srce sibilskog transfera. Transfer... ovo je bilo kao transfer. Uhvatila se za tu kotvu, oseti la kako te ina i masivnost neeg, ipak, poznatog usporavaju spiralu njenog straha. U smerila je svu svoju koncentraciju ka onim disciplinovanim ritmovima uma i tela koji daju sibili mogunost da odr ava tanku nit svoje svesti u neprekinutoj vezi sa stvarno u; postepeno se ustalila u trpljenje, podno enje. Opet je otvorila oi i videla da su napolju i sad zvezde; okrenula je glav u po naslonu, na jednu stranu, razgledala zid sa svetleim podacima na instrumenti ma, nadomak njenog sedi ta. Nije poku ala da ih dodirne. Postade svesna da Elsevir n e to govori, glasom napregnutim ali gotovo neujnim, i da joj ne-ljudsko bie odgovara ; zapravo nije razumela ni jedno ni drugo. "...proverava. Jo nije data uzbuna. Nadam se da nisu imali releje... dok je daju mi emo mo da... titovi zeleno?" Svileni je odgovorio, nerazumljivim tuinskim govorom. "Pa nadam se i ja... ali ti budi spreman da prebaci snagu na..." (Odgovor.) "Jeste, uti ani smo. Uostalom oni samo tra e krijumare koji dolaze... a ne iz a lea. Molim vas Bogovi, da ne..." (Odgovor.) Nejaki smeh. "Nego ta. Vreme?" Luna je opet sklopila oi, udobno uljuljkana; pustila je da rei protiu pored nje. Oni lete, nekako, u ovoj kabini, koja je okovana metalom; ali let nije nim alo nalik na onaj sa Ngenetom. Zapitala se za to, i kako, i mutno se pitala da li ovo lii na let tuinskim meuzvezdanim brodom... Njene oi se najednom otvori e. "Elsevir !" "Da... Jesi li dobro, Luno?" " ta mi ovo radimo? Kuda idemo?" Grabila je vazduh kao da se gu i. "Odlazimo... Vreme?" (Odgovor.) "Izi li iz gravitacionog 'bunara'!" i tav, ali trijumfalan smeh. "Smanji potr o nju energije... ono to nam je preostalo, treba da tedimo za randevu." Pritisak koji je stezao Lunu poput mengela naglo nestade. Ona ispru i i pr ote e ruke. Ne samo to se sa njenog tela digao onaj silni gnjeei pritisak, nego je ne stao i svaki oseaj te ine; oseala se kao da je izgubila telesnost, kao da je postala mehuri koji se di e kroz morsku vodu... gle, pa ona se zaista di e iz mekanog sedi ta i samo kai evi je zadr avaju da ne odleti. Spustila je panini pogled ka sebi, doepala se akama za te kai eve. "E, Svileni, Svileni, suvi e sam ja stara za ovo. Zar jedna kulturna ena ov ako da zarauje za ivot." (Odgovor.) "Naravno da je iz principijelnih razloga! Ne misli da bih nastavila Ti-D ej ev posao samo za pare? A iz uzbuenja sigurno ne bih", gunala je Elsevir. "Ali, dal jih putovanja u svakom sluaju nee biti. Ni kinte nismo ovog puta zaradili, sva rob a je jo tu... Ah, jadni Miroe! Bogovi znaju u ta se on pretvorio." ulo se oslobaanje kope i Luna vide kako Elsevirina srebrna kosa poinje da se di e iznad naslona stoli ce. "Mi to nikad neemo znati." Elsevir se okrete da je pogleda. "Luno, jesi li... " "Ne pla ite se!" ree Luna, podi ui pogled prepun udesnog. "Ovo je prisustvo Dam e. Ova soba je puna Mora, zato plovimo... To je udo." Elsevir joj se nasme i, malo tu no. "Ne, maco - ovo je samo odsustvo Dame. D o nas, ovde, ne dohvata ni tvoja Dama, niti tvoja planeta uop te. Udaljili smo se toliko da jednostavno nema gravitacije koja bi nas vukla na dole. Doi napred pa e v ideti ta hou da ka em." Luna se neodluno odvezala i odgurnula na gore. Elsevir se naglo pru ila i u hvatila Lunu za nogu, da Luna ne bi tresnula u polu-providnu kupu iznad njenog s edi ta, identinu sa onom koja je pokrila Ugasa. "Lak e to!" Zatim ju je Elsevir povuk la napred i pokazala prstom dole. Ispod njih le ala je oblina Tijamata, penom pro ar ani loptasti talas plavog naspram zida zvezda. U srcu je znala ta e videti; ali dok se, plovei lagano, bli ila "staklu" ekra
na, prizor je nadma io sve to je dotad zami ljala. Samo je mogla dahnuti: "Predivno.. . predivno..." Prislonila je ake na hladnu providnu povr inu, kao da je to prozor. "ekaj dok proemo kroz Crnu Kapiju, pa da vidi ta ima na drugoj strani." "O, da..." Tamno seme sumnje poe klijati u njenoj svesti. Prinudila je se be da otrgne pogled, da okrene glavu. "Crna Kapija? Ali tako stranci idu na drug e planete..." Opet pogleda napolje: itav njen svet, koji je izgledao tako ogroman i raznovrstan, le i sad pod njenim nogama kao neki ribarski plovak izliven od pla vog stakla. "Ne... ne, ne mogu kroz Crnu Kapiju sa vama. Moram u Karbankl. Da nae m Ukresa." vrsto se odgurnula od prozora, onda zaustavila svoj let tako to se uhva tila za naslon sedi ta Svilenog. "Mo ete li me sad vratiti dole? Mo ete li, i da li bi ste hteli, da me iskrcate... na kopno, kod zvezdane luke?" "Da te opet vratimo dole?" Prostor izmeu Elsevirinih plavoljubiastih oiju p opuni se naborima od mr tenja; stara ena pritisnu prste obeju aka na usne. "Luno, Lu nice draga... Pla ila sam se da ti ne shvata . Vidi , ne mo emo te spustiti. Toga nema. U li bi nam u trag, a osim toga slabi smo sa zalihom energije - nema nazad. Kad sa m pomenula kapiju, to, na alost, nije znailo da mo e da bira kuda e ." 12. "Ti si vlasnik ovog vozila?" Geja D eru a je stajala pored letilice na gatu; njen dah se pretvarao u inje u ledenom nonom vazduhu. Obilatim mr tenjem pokazival a je svoje neraspolo enje krupnom oveku koji se naslonio i nalaktio na letilicu sa istim onim la nim samopouzdanjem koje su teh-krijumari maloas u krmi pokazali. Gundal inu je stajao pored nje; dizao se na prste pa na pete izama, jedva kontroli ui svoje oseanje uskraenosti. "Jesam vlasnik, a jasno je i da imam savr eno pravo da to budem." Glas mu je bio promukao - kao kad gazi po ljunku. Naglim pokretom ruke pokazao je prema sv om licu. I u tom slabom svetlu jasno se videlo da nije sa Tijamata - verovatno j e sa Cie-Pana, nagaala je D eru a, ili mo da sa etvrte. "Nisi valjda doletela ak sa Karba nkla da mi napi e kaznu za nepropisno parkiranje, inspektorko?" D eru a je napravila nekakvu grimasu; koristila je ljutnju da sakrije oseanje nelagodnosti koje je bilo u njoj. Ruke je dr ala vrsto prekr tene na grudima, preko te kog kaputa, ali tako da ne optereuje desnicu, koju je ona cura u gostionici udar ila kriglom. Njena desna podlaktica bila je belo u arena zvezda, koja je furiozno plamsala u sredi tu uzdrhtale vaseljene njenog tela; bol je bio tako jak da joj se povraalo od njega, i samo je zahvaljujui intenzitetu svog gneva zadr avala jasnou um a. Jedna baba i nekoliko mangupa napravili su budalu od nje; a to je najgore, izn utra ju je grickala sumnja da su u tome uspeli samo zato to je ona i sama elela da uspeju. Do pakla, njen posao je da sprovodi zakon, pa i primenom sile, a ne da popravlja zakon kako se njoj svidi! E, bar ovaj jedan se nije izvukao. "Ne, graan ine Ngenet, do li smo da te optu imo za poku aj kupovine robe koja je pod zabranom uvo za." Njegovo lice bilo je slika iznenaenog negodovanja. Ej, Bogovi, Bogovi, ta bih dala da vidim kako jednom, bar jednom, jedan od njih di e ruke i ka e "Priznajem , kriv sam!" "Zanimalo bi me na osnovu kog dokaznog materijala izrie takvu optu bu. Neete nai ni..." "Znam da neemo. Nisi imao vremena da sklopi pogodbu sa njima. Ali, vien si u prisustvu jedne van-tijamatovske osobe koja nam je pobegla." "O emu je tu re?" Mogla je, maltene, da poveruje da on to ne zna. " enska, oko sedamnaest st andardnih godina, blede kose i ko e." "To nije krijumarka!" Ngenet se ljutito odgurnuo od leteeg brodia. "Bila je s njima kad smo po li da ih pohapsimo", ree Gundalinu. "Udarila je inspektorku i pobegla sa njima." "To je jedna Letnjakinja sa Nizvetrinskih ostrva, zove se Luna Svetlohod na. Dovezao sam je ovamo i ostavio je u krmi zato to..." Zautao je; Geja D eru a se zap itala ta se to pla io da ka e. "Ona ne bi mogla znati ni ta o tome." "Onda to im je pomogla da pobegnu?"
"A ta bi ti, do vraga, radila, da si danas do la iz teritorija Leta, i da d voje stranaca ulete i ma u pi toljima prema tebi?" Nainio je dva uznemirena koraka iz meu njih. " ta bi, za ime hiljadu bogova, pomislila, da si na njenom mestu? Niste j oj ni ta uinili - ?" D eru a naini novu grimasu, ali je izvi u osmeh. "Pitaj obratno." Zapitala se , sa ne to vi e interesovanja, za to on poku ava da za titi tu devojku. Ljubavnicu? "Rekla si da su svi pobegli?" Gundalinu se kiselo nasmejao. "Za oveka koji ne zna ni ta, prokleto si zain teresovan za noa nje dogaaje." Ngenet nije obraao pa nju na njega; ekao je. "Svi su pobegli. Njihova letilica je napustila tijamatski prostor neo teena ." Geja D eru a vide da se izraz na njegovom licu menja u ne to to nije olak anje. "Svi? Hoe rei, i ona s njima?" Rei su silazile sa njegovog jezika kao da su, za njega, sve tuinske. "Ba tako." Klimnula je glavom, stegla drugom rukom lakat ozleene, pritiska jui i umrtvljujui nervne puteve. "Odveli su je. Ti poku ava da me ubedi da je ona zais ta bila nedu na me tanka sluajno u prolazu ovuda?" Ngenet se okrete na drugu stranu, udari pesnicom, u rukavici, po vetrobr anskom staklu koje je bilo oivieno mraznim arama. "Ja sam kriv..." I ja. Da smo ih zadr ali, njoj ni ta ne bi bilo. Tako to ide, kad se upusti u poku aje menjanja zakona. D eru a opsova vrlo tiho. "A ta je ona bila tebi, graanine Ngenet?" upita Gundalinu. "Ne samo nepozn ata osoba u prolazu." To nije bilo pitanje. "Ona je sibila." Okrenuo je pogled opet ka njima. "Sad nije va no da li ete vi to znati." D eru a je podigla obrve. "Sibila?" Vetar iz zaliva otouver dohvatio ju je le denim kand ama. "Za to - za to bi to nama bilo va no?" "Ma, hajde, inspektorko." Njegov glas bio je gorak koliko i taj vetar le den. "Mi smo policija. Sprovodimo zakon" - la i, mala, samo la i - "a zakon titi s ibile, ak i na Tijamatu." "Kao i mere? Kao to titi itav ovaj svet od napretka?" Videla je da se Gundalinu ukrutio kao lovaki pas koji je nanju io plen. "Ko liko dugo ve ivi u ovda njim zabaenim podrujima, graanine Ngenet?" "Od roenja", ree on, sa nekom vrstom ponosa. "Kao i moj otac, i moj deda.. . Ovo je moj rodni svet." "I ne dopada ti se kako mi njime upravljamo?" Gundalinu je to pretvorio u izazivaku reenicu, svaalaku. "Dabome da mi se ne dopada! Poku avate da zadavite budunost ove planete, do zvoljavate da crv kao to je Starbak bri e izme sa vama, a za to vreme da masovno ubi ja nedu na stvorenja, samo zbog prohteva nekolicine odvratno bogatih kopilana koji nameravaju da ive veno. Terate sprdnju sa 'zakonom' i 'pravdom'..." "Kao i ti, graanine." Gundalinu je stupio napred; videla je ta je sve dosp elo u zavr ne polo aje i zabravilo se, u njegovoj glavi. "Inspektorko, ini se da je o vaj ovek ume an u kriminalne aktivnosti ozbiljnije od krijumarenja. Mislim da treba da ga povedemo u grad..." "I podignemo optu bu, koju? Da se pona ao kao nadmena budala?" Odmahnula je glavom. "Nemamo dokaze koji bi opravdali privoenje." "Ali on je..." Gundalinu je odmahnuo rukom i nehotice zakaio D eru u po ruci. "Do vraga, narednie, ja ka em da ga pu tamo da ide!" Izgubila je iz vida njeg ovo iznenaeno lice, zaklonjeno ki om zvezdica koje je videla od bola. mirnula je i o pet se usredsredila na Ngeneta. "Ali to ne znai da te pu tam sasvim, Ngenet. Tvoje prisustvo ovde, i tvoj stav, dovoljno su sporni, da opravdavaju moj sledei postup ak: oduzimam ti dozvolu da vozi ovu letilicu. I zaplenjujem je. Mi emo je odvesti do grada." Mlazi znoja curio je niz njenu slepoonicu, gorue leden. "Ne mo ete to!" Ngenet se uspravio i istim pokretom odmakao od vrata letil ice; stao je tako, da se sad nadnosio nad nju. "Ja sam dr avljanin Hegemonije..." "I zato mora da izvr ava moja nareenja." Digla je glavu i uzvratila mu pogled om jednako besnim. "A po slobodnoj volji opredelio si se da bude i dr avljanin Tija
mata. Pa, ako to eli , onda treba i da ivi kao Tijamatovac." "Kako da upravljam mojom planta om?" "Kao i ma koji drugi Zimac. Upotrebljavaj brod, sarauj sa trgovcima. Post ii e solidan uspeh, ako je to zaista sve za ta ti je letilica bila potrebna... Ili m o da hoe , umesto toga, da poe u Karbankl sa nama, a tvoja planta a da se elektronski pre tra i, da se vidi ima li ikakvu skrivenu krijumarenu robu?" Posmatrala ga je kako se bori da ne ka e ni ta, i bila je zadovoljna. "U redu. Nosite vozilo. Ali prvo da iznesem moje stvari." "To nee biti potrebno." Pogledao ju je. "Odbaciu te do tvoje planta e pre nego to odvezem letilicu u Karbankl... BiZi, ti vozi patrolna kui." Gundalinu je klimnuo glavom; ona vide da se tim pokretom rastresa i deo njegovog razoaranja. "Da letim u tandemu sa tobom, inspektorko?" "Ne. Ne verujem da e graanin Ngenet uiniti i ta glupo. On na mene ne ostavlja impresiju da je glup ovek." Ngenet naini neki zvuk koji nije bio ba pravi smeh. "Mogli bismo krenuti." Mahnula je glavom prema patrolnim kolima, sumorno . Bie to dugo putovanje. "Dobro. Vidimo se u Karbanklu, inspektorko." Gundalinu je salutirao i po a o. Posmatrala je njegov ulazak u patrolna kola, i kako se di u sa kamenog plon ika gata. Nebo se opet naoblaivalo; ona zadrhta jae. Karbankl bar ima centralno gr ejanje... odjednom je eznula za dodirom toplog vetra mirisnog od cvea silife, za b eskrajnim letnjim popodnevom njenog detinjstva na planeti Novosklon, ili Njuhejv en, kako su je zvali. "Pa, graanine Ngenet..." Ngenet je pru io ruku i njegova aka se sklopila tano oko njene povreene podla ktice, blago ali i vrsto. Jauknula je, ukruujui se od iznenaenja i iznenadne uzbunje nosti. "A-ha." Digao je drugu aku, gestom upozorenja. Pustio je njenu ruku i rek ao: "Samo sam hteo da budem siguran. Ta Letnja cura te je povredila, inspektorko . Mo da bi bilo dobro da mi dopusti da to pogledam." "Ma, nije to ni ta. Upadaj." Sklonila je pogled od njega, ste ui vilice. Slegnuo je ramenima. "Slobodno budi muenica, ako si za to raspolo ena. Ali to me ne impresionira. Kao to si rekla, nisam glup ovek." Uzvratila mu je pogled. "Radije u da saekam da odem kod doktora na kosmodr omu." "Ja sam kvalifikovani bolniar." Okrenuo se, pritisnuo aku na jednu plou koj a je sainjavala deo bone strane letilice. Ploa se pomae, otvarajui jednu pregradu. Na slaboj svetlosti D eru a nije videla ta je unutra. On je iz pregrade izvadio jednu t orbu tamne boje, stavio je na tlo i otvorio. "Naravno" - digao je pogled osmehuj ui se ironino - "ti bi verovatno rekla da sam veterinar. Ali, dijagnostiki alat je isti." Namr tila se malo, ne razumevajui, ali je dozvolila da je on uzme za ruku i da pree skenerom du cele podlaktice. "Hm." Pustio je njenu ruku. " bica je napukla. Staviu privremenu udlagu i d au ti ne to da bol popusti." Stajala je utke dok je on name tao i uvr ivao krutu cev udlage oko njene podlak tice. Pritisnuo je jedno malo, sunerasto jastue u dlan njene ruke bez rukavice; os etila je kako bla eno ni tavilo gasi plamenove du njene ruke, odahnula. "Hvala." Gled ala je kako vraa torbu na mesto i zapitala se iznenada da li on nju vidi kao ensku koju je lako pridobiti. "Ti zna da ovo nee promeniti moje stavove o ma emu, Ngenet ." Sklopio je opet tu pregradu i rekao odbojno: "Nisam to ni oekivao. Posred no sam kriv za tvoju povredu; a to mi se ne dopada. Osim toga..." suoio se opet s njom, "valjda ti ne to i dugujem." "Za ta?" "Za to to si mi dala da odaberem manje od dva zla. Da je bilo kako je hte o onaj preterano revnosni narednik, mogao sam jo da budem i proteran."
Osmehnula se slabo. "Ne ako nema ta da krije ." "Postoji li meu nama iko ko zaista nema ta da krije, inspektorko Pala-Tion ?" Oslobodio je bravu na vratima letilice. Posmatrao je D eru u sa jednako slabim os mehom. "Ti, na primer?" Obi la je oko letilice, saekala da on otvori i ona druga vrata, u la i smesti la se pa ljivo. "Imala - nemala, ti si poslednji koji e to znati, Ngenet." Pritegla je kai eve preko sebe, jednom rukom. Nije rekao ni ta, ali je nastavio da se sme ka dok je ukljuivao energetsku je dinicu. Odjednom nije bila tako sigurna da e Ngenet biti poslednji koji e znati. 13. "...pa prema tome njegovo prisustvo tamo daje osnovu da pomislimo da je on mo da ume an u ometanje lova na mere. Ali, ja sam, lino, zaplenila njegovu letilic u; ne verujem da e, bez nje, moi dalje da ometa Va e lovce." Arienrodina glava bila je oslonjena na cvetno-mirisni jastui koji ju je tit io od hladnog naslona prestola; slu ala je kako inspektorka, stisnutih usana, podn osi ovaj svoj izve taj, ali slu ala je sa mnogo vi e interesovanja nego to je dopu tala d a se primeti. Proitala je i pogled koji je ta ena dobacila Starbaku im je zavr ila po dno enje izve taja; osetila je, vi e nego videla, Starbakovu reakciju na to. On je pre izvesnog vremena oterao onog drskog prostaka, Pala-Tioninog pomonika, i to je kr aljicu tada lepo zabavilo; posle je u ivala u Starbakovim konkretnim opisima ta bi sve radio toj policajki kad bi mu se pru ila prilika. Arienrod se nije mnogo inter esovala za Starbakovu pro lost, ali, ta pro lost nje ponekad zadirala u sada njost, na naine koji su kraljicu iznenaivali... mada, zapravo, ovaj Starbak vi e nije uspevao , ili je vrlo retko uspevao, da je ma ime iznenadi. "Ko je taj ovek, inspektorko? Za to ga niste uhapsili, ako ste znali da je kriv?" Njen glas bio je jako zao tren, zbog elje da razotkrije jednu dublju misteriju vezanu za otouverski zaliv. "Nisam imala dovoljno dokaza", ree Pala-Tion ritualno, kao da je to ve mno go puta ponovila. "Po to je van-Tijamatovac, u svakom sluaju je pod jurisdikcijom H egemonije, Va e velianstvo, pa prema tome njegov identitet Vama ner bi bio ni od ka kve koristi." Njen izraz lica postade jo za nijansu tvrdoglaviji. "Svakako, inspektorko." Samo to ga ja lako mogu saznati, van-Tijamatkinjo . Bacila je pogled na podno je kraljevskog trona, na blistavu, crvenu kosu Ukresa Svetlohodnog koji je nelagodno sedeo na stepenicima. Arienrod je maloas, im je ins pektorka stigla, naredila brbljivoj gomili velika a da napuste tu prostoriju; ali, iz istih, privatnih, razloga naredila je deaku da ostane. Pala-Tion je doista zg ranuto gledala Ukresa. Arienrod je videla i to da se Ukresovo telo malice ukrutil o, od ponosa mo da, kad je policajka na trenutak nagnula glavu ka njemu kao da oda je priznanje njegovom novom statusu. "Da li ste videli i tu mladu Letnjakinju ko ju je Va van-Tijamatovac vozio?" Pala-Tion se vidno trgla; do ovog trenutka devojku nije ni pomenula. "Je sam... videla sam je, Va e velianstvo." Nesvesno je pomakla levu ruku kao da hoe da dotakne tanki omota koji je obavijao njenu desnu podlakticu. "Ali ona nije ostala na raspolaganju za saslu anje. Pobegla je zajedno sa krijumarima. Oni su nam... iz makli, znate..." spustila je pogled, "pa je ona napustila ovu planetu, zajedno s a njima." "Ne!" Arienrod se sva cimnula napred; ta jedna re pobegla je izmeu njenih zuba pre nego to ju je stigla zaustaviti. Oti la? Oti la? Kraljica opusti i otvori pe snice, i opet fluidno sede unazad; oseala je da su tri para oiju uperena u njeno l ice. Inspektorkine smee, duboko usaene oi suzile su se od prorauna; Arienrod pomisli da je policajka svakako morala uoiti toliku slinost lica. Ali Pala-Tion je opet s amo pogledala u pod, kao da nije imala sposobnost da svoje sumnje prosledi do ma kakvog loginog zakljuka. "Znate li ime te devojke? Imam razloga da verujem da mi je to neka... roa ka." Pa nek Pala-Tion zakljui ta god hoe. "Zvala se Luna Svetlohodna, Va e velianstvo." Sad je, znajui unapred, sasvim kontrolisala svoje reakcije, iako je oseti la kako talas emocija peva u njenom telu. Ali ispod nje deak, uv i to ime i najzad s
hvatajui, ispusti frulu, koja se zakotrlja niz stepenike i pade na ilim neujno, ost avljajui savr enu ti inu u dvorani. Pala-Tion je nekoliko trenutaka gledala deaka, a o nda je digla pogled. " ao mi je to se to dogodilo, Va e velianstvo." To rekav i, pogledala je jo jedno m deaka, kratko, kao da je uvidela da izmeu njih postoji neka veza. "Ne verujem da je iko imao plan da se to sve desi ba tako." Nije tebi ni upola ao koliko meni. Arienrod je palcem okrenula jedan prst en. Ali e ti tek biti mnogo alije, tuinko. "Mo ete ii, inspektorko." Pala-Tion je salutirala i brzim hodom krenula ka Dvorani vetra, vijorei s vojim crvenim ogrtaem iza sebe. Arienrodine ake opet su se zgrile; poele su i da drh te. Ukres je ustao, dohvatio sviralu, borei se sa jadom i sa zbunjeno u. "Va e velianst vo, mogu li... mogu li da idem...?" Njegove oi, zelene kao li e, gledale su u pod; n jegov glas bio je samo apat. "Da. Idi. Zvau te kad mi bude potreban." Podigla je ruku. Udaljio se od pr estolja, bez propisnog naklona. Gledala je kako odlazi, i odlazei zaboravlja nju; gledala je kontrast njegove kose, crvene poput nove krvi, i sne no belog saga: ra njeno bie koje tra i neku jazbinu u koju e moi da se sakrije, obuzeto bolom, napu teno, pogoeno... prelepo. Jo od dana njegovog dolaska oseala je da se u njoj pomie ne to to je dugo bilo uspavano. Neka sve ina, obnova, e nja... Ali ne e nja one vrste koju je prema Starbaku oseala, ili prema stotinu drugih ljubavnika pro lih i sada njih; svi su oni meso bez du e, spremno da radi ta god nezasita glad za vla u diktira. Kad je gledala Ukresa Sve tlohodnog, da, tad je oseala bolnu elju da ima to vitko i elastino telo pokraj sebe u postelji, eznula je da ga dira i da ga oseti na svom telu. Ali kad ga je gleda la, takoe je videla i njegovo lice, sve inu njegovog uenja, nevinost njegove zahvalno sti... stvari koje je nauila da kod drugih prezire a u sebi spreava, tokom svoje d uge zimske vladavine. On je ljubav Lune - koja je njena drugost, ker njenog uma on je pola ovek a pola deak, njegovo prisustvo upuuje dah novog vazduha ka mutnom a ru njenog davno zaboravljenog devoja tva i pokree neku toplinu u hladnim dvoranama njene du e. Meutim, on nije reagovao kad mu je stavila do znanja diskretno, a zatim i manje diskretno, da ga eli. Povukao se, tada, mumlajui koje ta, reklo bi se i napol a upla en, iza tita svog vereni tva sa njenom drugom-ja. Iza tog tita je i ostao, nepo pustljiv kao kamen pred svim isku enjima, dok je neoekivana uskraenost samo razbukta vala vatru u njoj. Ali sada, sada kad su oboje izgubili svoju budunost... Ona pos la za njim samo svoju volju: da se on okrene, da je pogleda samo jednom. Stao je, samotno oblije na sne nom polju, i osvrnuo se. Njegovo lice bilo j e ispunjeno nekim avetinjskim uvianjem, dok ga je ona pogledom dr ala na tom mestu: Izgubismo je - oboje... Konano se ipak okrenuo i nastavio da se udaljava. Oti ao je spiralnim stepe ni tem ka gornjim nivoima. "Sad kad si izgubila ribu, mogla bi da baci mamac nazad u vodu." Izvila se telom, pogledala Starbaka, osetiv i zavist o tru kao brija, koja je uvek bila u njegovom glasu kad je govorio o tom deaku. "Oslobodi se tog letnjakog slabia i njegove proklete svirale, Arienrod. Po vraa mi se i kad ga vidim, i kad ga ujem. utni to nazad na Ulicu gde si ga na la, dok ja..." "Dok ti ta, Starbak? Je l' ti to sad komanduje meni?" Ustuknuo je malo, ob orio pogled. "Ne. Samo molim. Samo te molim, otarasi se njega. Nije ti potreban, sad kad je ta cura..." Naglo je udarila kraljevskim ezlom po njegovoj aci, koja je poivala na ruko naslonu prestola. Jauknuo je iznenaeno. "Rekla sam ti da nikad ne govori o tome." Pritisnula je aku na oi, tako da ga vi e nije videla. Propalo je, propalo; kockala s e, izgubila je! Njen plan, njena budunost, sve je propalo, u ovom poslednjem kotr ljanju kockica sudbine. Devet semenki je uspela da zasadi, iz njih je nikao samo jedan besprekorni cvet... a sad je i taj jedan nestao. Zato to se ume ala nesposob nost istih ovih stranaca iji ciklus tiranije se nadala da razbije. ak i da su znal i njene planove, nisu ih mogli oboriti preciznije od ovoga. I - ta sad ona da ini? Morae da pone iz poetka, sa nekim novim planom, i to planom koji e morati da bude m
anje prefinjen, manje krhak... samim tim, potencijalno opasniji po njen polo aj. A li, bie potrebno vreme, da se istra e nove mogunosti... U meuvremenu, osveta; ona mo e da se osveti krivcima. Da, to mo e. "Lu-Sked. Ima da plati za ovo, hou da i plavci puknu. Hou da bude sreen. Ima da ga nema." "Hoe da komandant policije bude likvidiran, zbog ovoga?" U Starbakovom gla su osealo se zaprepa enje, ali ne veliko. "Ne." Odmahnula je glavom, pomerajui prstenje na svojim rukama. "To bi bi lo suvi e lako. Hou da bude upropa en, sasvim poni en. Sve da izgubi: poziciju, ugled ko d svojih prijatelja, ugled pred samim sobom. Hou da se degradira policija kao cel ina. Ti poznaje onu vrstu ljudi koja mo e da napravi aran man za tako ne to... idi u La virint i sredi to." Starbakove tamne oi ispunile su proreze u crnini njegove maske jo mranijom radoznalo u. "Za to, Arienrod? emu sve ovo, zbog nekog letnjakog deri ta koje nisi nikad ni videla? Prvo deak, da bi ona do la ovamo; sad ovo, zato to je ona oti la - ta ti ona , u ime sedam krugova pakla, mo e tako znaajno biti?" "Ona mi je ne to..." Udahnula je, zadr ala dah. "...bila, ne to to tebi ne bih mogla ni da ponem da obja njavam, ak i kad bih htela." Starbaku je nedavno dala samo skelet zavere, bez imalo mesa na kostima, kad je zbog svoje ljubomore prema deak u poeo da se izmie kontroli. Sve dok je bio siguran da je njeno interesovanje za d ruge ljubavnike povr no, bio je zadovoljan; ali Ukres je bio ne to vi e, a ona nije bi la jedina koja to shvata. Nije joj se dopadala Starbakova posesivnost, posedniki stav prema njoj, ali i to se, poput drugih njegovih slabosti, moglo iskoristiti. Zato mu je kazala o postojanju te devojke, ali nije kazala ta je iza toga... "U svakom sluaju, po to je ona sad oti la, nema potrebe da ti zna ta je bila. Zaboravi je. " Kao to u i ja morati... "A deak?" ree on sa odbojno u. "Ma, zaboravi i njega, ako e se tako oseati bolje." Videla je njegovo mr tenj e. to vi e se povlai , e e te gone. Razmi ljala je o Ukresu Svetlohodnom. "Koncentri i se u-Skeda, onda u se ja oseati mnogo, mnogo bolje." Pru ila je ruku, dotakla ga lako p o mi ici. Klimnuo je glavom, opu tajui se pod njenim dodirom. "A ova Pala-Tion, ta emo s njom? Njena je krivica to su krijumari uspeli da zbri u sa planete. Hoe li da spremi m neki... aran man... i za nju?" "Ne." Bacila je pogled napred, ka Dvorani vetra. "Imam za nju druge plan ove. Platie ona ono to duguje... veruj mi, platie. Sad, polazi. Hou da se to desi us koro." Naklonio se i izi ao iz dvorane. Ostala je da sedi sama u ogromnoj beloj t i ini. 14. Ukres je le ao ra irenih ruku i nogu, na krevetu, u svom vi esobnom stanu. Prs tima je pratio ile nekakve tuinske puzavice, izrezbarene, uz mnogo drugih ukrasa, na dasci uzglavlja. Prsti su i li tamo, i nazad. Oti la. Nema je... ponavljao je te rei istovremeno kad i pokrete du puzavice, mnogo puta. Ali nije imao snage da pove ruje - ni da reaguje, da se pokrene, da oseti. Nije bilo suza. Kako je mogue to, da je ona oti la, da je nestala iz njegovog sveta isto onoliko nepovratno kao da j e umrla? Ne Luna, ona koja je bila deo njegovog ivota od dana kad se rodio. Ne Lu na, koja se zavetovala da e zauvek biti deo njega... Luna koja je pogazila obeanje i postala sibila. Za to? Za to mu je to uinila? I za to mu je sad uinila ovo? Zato to je poverovala da se on nikad nee vratiti? Onda za to se on nije jo odavno vratio u Neit? Da je bio tamo kad je ona do la kui, ovo se ne bi desilo. Ali on se nije vratio u Neit. Prvenstveno zbog svega onog to se izdogaalo kako ne treba i ne valja; zatim, kad je Kraljica do la po njega, zbog svega onog to je po lo kako valja i treba. I, neprestano, tada i sada, zbog Karbankla. Sad ostr vo Neit, i itav letnjaki svet, izgledaju daleki i sivi kao zid magle; jedina stvar nost je ovaj kaleidoskop gradskih slika koji je toliko pro irio njegova ula i njego vu svest da on vi e nikad ne mo e biti zadovoljan u onom uzanom svetu ostrva i mora.
Ili: Mora... Pa, more je, stanovnicima grada, samo tanki sloj tenosti na jednoj kamenoj lopti. Kunu se u hiljadu bogova, ali se retko kad mole ijednome od njih - a sve odgovore koje zaista ele, dobijaju od svojih ma ina. Ima i on terminal za jednu od tih ma ina, ovde, na stolu u susednoj sobi. Kraljica je za njegovo stanovanje izdvojila prostor apsurdno ogroman - a on ga j e ispunio instrumentima koji govore, pevaju, ak i slu aju, instrumentima koji snima ju i prikazuju slike, instrumentima koji mu kazuju koliko je sati ili kolika je razdaljina do najbli ih zvezda. Povremeno je poku avao da ih rastavlja na delove, al i je uvek otkrivao da se njihovi unutra nji, radni delovi raspadaju u prah u njego vim rukama, ili da je unutra njost prazna izuzimajui nekoliko metalnih pahuljica sa insekatski sitnim arama i sa 'krznom' od vrlo tankih iica. Meutim, Kraljica ga je p odsticala da se time bavi i da istra uje teh-naprave u Palati; ak ga je slala u lav irint prodavnica u Lavitintu da odabira nove aparate. Jo i sad se pitao za to je odabrala njega, i za to ga je tako mnogo nagradila za ono malo to mo e da ponudi. Dodu e, sad o tome vi e nije razmi ljao onako esto kao na poetku. Prvi put je postao svestan na koji nain ga Kraljica gleda u jednom trenutk u kad je svirao za nju - gledala je sa napeto u koja nikakve veze nije mogla imati sa njegovom muzikom; od tog pogleda njegovi prsti su poeli da se spotiu, oseao se k ao da nag stoji pred njom. Kasnije, dogodilo se jo pone to: doticaj prstima, apnuta re, poljubac, sluajni susret na skrovitom mestu... A ona toliko lii na Lunu, da mu je bilo te ko da odvoji pogled od nje, te ko da je ne gleda u oi, te ko da ne reaguje j ednakim emocijama i da ne odgovori na zahtev koji je u tim oima na ao. Ali to nije Luna, to je neko drugi. To je nestarea Kraljica Zime. Posmatr ajui kako ona postupa sa strancima i plemiima koji su dolazili na dvor, video je i stinu, mnogo puta. Arienrod je bila mnogo toga za ta Luna nije imala dovoljno god ina - bila je mudrost, proraunato prosuivanje, dubina iskustva iza znajueg osmeha. Bila je i pone to to Luna nikad biti nee, ali je njemu bilo te e da to imenuje... kao t o je i Luna bila pone to, bezimeno, to u Kraljici nije video nikada. Osim toga, Kra ljica nikad nee moi da postane ono bogatstvo uspomena, nikad nee biti ona sa kojom je on delio sve. A ipak, tako su sline, a toliko vremena je minulo... tako da se najzad poe lo de avati kao i kao sa gradom, Arienrod je postajala stvarnost a Luna samo posle -slika. To ga je pla ilo; strah da e izgubiti svoju stvarnost koio je njegovu mo govo ra u onim trenucima kad bi, inae, prihvatio Kraljiin poziv. Ali, sad je preseen kanap koji ga je tokom polovine njegovog ivota vezivao za Leto. Oti la je Luna. Nema je. Sad vi e nema razloga da se on ikad vrati kui... n jih dvoje nikada nee raspetljati ono to su od svog ivota napravili. On nju nikad vi e nee videti; nikad vi e nee le ati pored nje, kao onaj prvi put kad su legli na asure ispred ognji ta, dok je vetar zveketao i zavijao kroz pononu crninu onostran zidova a baka mirno spavala u susednoj sobi... Doo e najzad suze, on se okrete na bok i s ahrani ih u meku tamu svog jastuka. Nije toliko uo, koliko osetio da neko ulazi u odaju, hladna promaja se po krenula kad je neko neujno otvorio i zatvorio vrata. Pridigao se u sedei polo aj, br i ui lice, krenuo je da ustane s kreveta zato to je prepoznao Kraljicu. Arienrod je stavila aku na njegovo rame, blagim pritiskom ga prinudila da se vrati na krevet. "Ne. Noas nismo podanik i kraljica, nego samo dvoje ljudi ko ji su oboje izgubili nekog koga su voleli." Sela je pored njega; plisirana fluid nost njene ode de obna ila je jedno rame. Bila je obuena maltene prosto, bez ijednog dragulja, ali sa ogrlicom od kovanih listia metala na uvorenom svilenom kanapu. Opet je obrisao lice i sa suzama uklonio i svoje oseanje nelagodnosti, al i ne i zabunu. "Nisam... nisam razumeo... Va e Velianstvo." Dok ju je gledao pored sebe, ovde, konano mu je palo na um da se zapita... "Kako ste znali? O Luni. O Lu ni i meni?" "Jo me pita kako znam stvari, posle ovolikog vremena provedenog ovde?" Osm ehnula se. Oborio je pogled, oslonio se akama o kolena. "Ali... za to nas dvoje? Kod t oliko ljudi na svetu - pa, mi smo samo Letnjaci." "Zar dosad nisi bar neki deli pogodio, Ukre e? Pogledaj me." Opet je digao pogled. "Liim ti na nekog... na Lunu, zar ne?" Klimnuo je glavom. "Mislio si da j a to ne razumem." Dodirnula je njegovu mi icu ruke. "Ali razumela sam; znam da ti
je... smetalo. Ona je moj rod, moja krv, ona je bli a meni nego to si, ak, ti blizak njoj." "Jesi li...?" Poku ao je da zamisli u kakvoj bi rodbinskoj vezi mogle biti njih dve, toliko sline u svim crtama. "Lunina tetka? Ako si njenom ocu..." Ona odmahnu glavom; oslobodi se jedan uvojak kose, beo kao mleni krem, i odmota se du njenog vrata. "Luna nema oca... nema ga vi e. A ni mi nemamo nju, ti i ja. Nikad nisam dobila priliku da je sretnem, ali bila mi je va na i dragocena ko liko i tebi. Mo da i vi e. Nadala sam se da emo je, posle izvesnog vremena, imati ovd e, u gradu." Njen pogled odluta od njega, nemirno poe po ukra enom, prenatrpanom st olu pored zida. "Ne bi ona do la." Njegov glas postade ravan. "Ne posle stupanja u sibilst vo." "Misli da ne bi? ak ni zbog tebe?" aka je i sad poivala, saoseajno, na njegov oj mi ici. Uzdahnuo je. "Ja njoj nikad nisam bio tako va an kao sibilstvo. Ali, za to m i nisi rekla o - njoj i tebi - i o nama?" Kao da, na neki nain, vi e nije govorio K raljici, nego jedinoj osobi koja razume njegov gubitak. "Rekla bih ti ja. Ka em ti sad. Samo, elela sam da znam kakvog bi ljubavnik a moja... roaka uzela radije nego ma kog drugog. Da prvo upoznam tebe, neposredno ." Ta ruka je blago stisnula, onda oti la sa njegove mi ice; Arienrod je nestrpljivi m pokretom poku ala da otkloni taj neposlu ni pramen kose, ali je samo oslobodila jo nekoliko takvih. Nikad jo nije video Arienrod ovakvu, umornu i rasejanu i razoaran u. Toliko ljudski, toliko nalik na njega... i na Lunu. "Ja, sada, neu Lunu nikada upoznati, Ukre e. Imam samo tebe da mi o njoj pr ia , da me na nju podsea . Priaj mi ega se najjasnije sea , ta najdublje osea o njoj. ela - ta si na njoj voleo vi e od ostalog? Priaj mi koliko si je voleo..." Ona no ognji ne svetlosti i vetra vratila mu se, tad, stopljena sa hiljadu drugih slika Lune: dete koje se vrti oko sebe, ispru enih ruku, na blistavoj pla i; devojka umotana u krzna, izvlai mre u punu ribe bakreniih boja, stojei uz njega na l edenoj palubi; opet ljubavnica, apue mu ne ne rei, topla uz njegovo srce. "Ne mogu. N e mogu ti rei o njoj..." Njegov glas se raspade na komade. "Ne kad je nema." "Oti la je, Ukre e." Arienrod izvue dijademu i rastrese kosu tako da potee kao osloboeni vodopad, niz njena ramena i lea, preko prigu enih oblanih boja njene jedno stavne ode de. "Ali nisi je izgubio. Ne ako nee ." Nagnula se napred. "Veoma liimo, za r ne - ona i ja?" Zurio je u nju. Taj pad kose u boji slonovae. Vitko devojako telo i meka t kanina ode de napeta preko malih, visokih dojki... te usne; te oi u boji agata u ma hovini; oi koje postavljaju pitanje, i lice koje je odgovor: "Da." "Onda pusti da ti ja budem Luna." Vrhovi njenih prstiju podigo e sad jedan njegov uvojak, pokretom uznemirujue poznatim; osetio je puls u svojim slepoonicam a. U glavi je uo glas Mora; da li ga je blagoslovilo ili proklinjalo, to vi e nije ni znao, ni mario. Goreo je, tako da sad ak ni More ne bi moglo ugasiti taj plame n njegove potrebe. Pru io je ruku i dodirnuo je po prvi put, pustio da ruka pada d u njenog golog ramena, po hladnim, zakrivljenim povr inama njene mi ice. Nagnula se eljno u njegova milovanja, povukla ga je sa sobom dole, na kre vet, povela je njegove ake. "Poka i mi koliko si je voleo..." Ukres je le ao sklopljenih oiju, upijajui poruke koje su mu stizale kroz ost ala ula - pojaana zahvalnom ote alo u njegovog umornog tela. Udisao je topli, mo usni mir is Arienrodinog prisustva pored sebe, oseao kako ga oblici njenog tela blago prit iskaju. Nije mirisala na more, nego na uvozne parfeme. A ipak, imala je u sebi p risustvo Mora: a to znai, Damine inkarnacije, jer Dama je, na ovom svetu, Thalasa , penom zaogrnuta, njoj morske ptice izleu iz kose, usne su joj kao izlazak sunca , kao krv... inilo se da je ovde le ala vekovima i ekala ga. Slu ao je ritam njenog ti hog disanja, otvarao oi da gleda njeno lice. Njene oi bile su sklopljene; tako osm ehnuta u polu-snu pored njega, maltene bi mogla biti ba ona koju je po imenu pozv ao u trenutku kad je izgubio kontrolu nad sobom... Zaprepa enje ga dirnu peckavom rukom, od koje trnci prolaze: shvatio je, jo jednom, da le i pored Kraljice Zime. Ali, bio je ispunjen dubokom ne no u; eljom, bolno jakom, da joj da onu ljubav, onu vernost, ivot, to je zakletvom obeao njenoj izgubl
jenoj drugosti. "Arienrod... Hou da budem jedini s tobom." Tad je otvorila oi, osmotrila ga sa blagim prekorom. "Ne, ljubavi moja." "Za to ne?" Njegove ruke je prisvajaki obuhvati e. "Luni sam bio jedini. Daj da i tebi budem jedini. Nisam samo jo jedna riba u mre i; neu da te delim sa sto dru gih." "Ali mora me deliti, Ukre e. Ja sam Kraljica, vlast. Niko mi ne namee ogranie nja, niko mi ne zapoveda - to ne dozvoljavam, jer bi oslabilo moju kontrolu. Nik o nikad nee, kod mene, biti jedini, ili jedina. Jer sam ja Jedina. Ali, nikad nee biti ni drugog nalik na tebe..." Poljubila ga je ne no u elo, a njeni prsti sklopil i su se oko medalje, sa druge planete donete, koja je le ala na njegovim prsima. " Moje zvezdano dete." Drhtavica proe kroz njega. " ta je sad?" "Ona me je tako zvala." Odgurnuo se, podigao na jedan lakat, onda je gle dao dole, na nju, a ona je le ala na leima i sme kala se, uhvaena izvan vremena. "Ako ne mogu biti jedini, hou bar da budem jedini koji se zaista rauna." U svesti je vi deo podrugljivu figuru obuenu u crno koja veito stoji Kraljici pored desne ruke, f iguru koja ga provocira i poku ava da ga zastra i kad god se sretnu nasamo, i u tome nalazi opako u ivanje ukorenjeno u ogorenoj zavisti. "Hou da izazovem Starbaka na d voboj." "Starbaka?" Arienrod je mirnula ka njemu, iskreno iznenaena, pre nego to je poela da se smeje. "Ljubavi moja, suvi e si ti nov ovde, pa ne zna ta si upravo reka o - i daleko si premlad, i prepun ivota, da sve odbaci . Jer to bi uradio, upuujui iz azov Starbaku. Polaskana sam tim gestom, ali zabranjujem to. Veruj mi kad ti ka em da on mom srcu ne znai ni ta. Od one prve festivalske noi, kad sam stavila na glavu masku Zimske Kraljice... tako davno..." njene oi se promeni e, nije ga vi e videla, "nije se na ao niko u mom krevetu, niti u mom ivotu, ko bi me naveo da eznem za onim vremenom kad sam bila samo Arienrod i kad sam ivela u svetu koji je bio bez znan ja, ali slobodan; kad su elje i snovi znaili ne to, zato to se nisu uvek ostvarivali. Ti me navodi da sanjam o izgubljenoj nevinosti... Ti me navodi da sanjam." Osmehn ula se opet, maltene sa uenjem. "Nije potrebno da ini , ili bude , i ta vi e, da bih te vo ela - i da bih elela da te zaklonim od zla. Starbak bi te mogao ubiti ma kojim or u jem koje bi ti izabrao, pa i golim rukama. Osim toga, svaki Starbak mora biti va n-Tijamatovac, mora da ima poznanstva i kontakte meu njima, da bih mogla i njih d a dr im na lancu." "Dovoljno sam van-Tijamatovac." Podigao je i pru io medalju, pustio da se na lancu vrti u vazduhu iznad nje. "A dovoljno sam i deo ovog sveta, dovoljno da ih mrzim koliko ih i ti mrzi . Slu ao sam, gledao sam; nauio sam mnogo o dvoru, i o gradu, o tome kako ga stranci koriste. Ako ne to ne bih znao, ti bi me mogla nauiti ..." Osmehnuo se, ali osmehom koji Luna ne bi razumela. "Sem toga, znam ono jedi no to je zaista potrebno da znam, svejedno to ti ne veruje - znam kako da bacim ruk avicu Starbaku i pobedim." Nije se vi e sme kao. Arienrod ga je prouavala utke; oseao je da ona pogledom odmerava njegovu ve liinu, te inu. Uini mu se da je senka preletela njenim licem, a sledeeg trena ona kli mnu glavom. "Pa, dobro, onda ga izazovi na dvoboj. Ali ako to uradi , a ne uspe , na zvau te ta tim malim hvalisavcem i vodiu ljubav s njim na tvom grobu." Uhvatila ga j e za taj namigujui privesak i povukla ga dole, na sebe. "A, neu omanuti." Na ao je opet njene usne, gladno. "A ako ne mogu da budem tvoj jedini ljubavnik, biu najbolji." 15. I doe jutro tog dana. Starbak se spremao sporo, odmereno, u sobi sasvim i za svih ostalih njegovih soba; svakim preciznim pokretom, svakom malom odlukom, uvr ivao je sebe u uverenju da potpuno kontroli e stvari. Na sebi je imao svrsishodno odelo za lov na mere, a ne onu pogrebno crnu glupost za paradiranje po dvoru; ov ako mu je udobnije i pogodnije sa stanovi ta lakoe pokreta. Navukao je crne ko ne ruk avice - navlaei i zate ui prst po prst; spustio je na glavu lem sa kapuljaom. U njegov um ue pomisao da sad, mo da, poslednji put nosi tu masku i obavlja ovaj ritual; nje
govi mi ii se stegnu e. Prezrivo je odbacio tu misao - prezrivo kao to e baciti u stran u i Ukresa Svetlohodnog. ta, taj utokljuni Majkoljubac misli da mo e da postane Starbak? To je skupil o ak dovoljno drskosti da uputi izazov? A Arienrod je odobrila dvoboj. Takav njen postupak prema njemu bio bi bolna aoka, da nije jedne proste injenice: izaziva je toliko slabiji da te ko iko mo e poverovati da je Arienrod celu stvar shvatila ozbil jno. Ne bi ona dozvolila da neka glupa seljaka bitanga sa medaljom iz zalagaonice progla ava sebe za van-Tijamatovca, ako bi imao ikakve anse za pobedu, ali ona je znala da nema nikakve. Ne, Arienrod samo hoe da se razonodi; dosetiti se ovakve zabave, to lii na nju. Nije ista od kad je dobila vest o roaci Svetlohodnoga; poti tena je, sklona i natu; s njom nikad nije bilo lako iveti, ali sad je jo te e. A donedavno on ne bi ve rovao da na celom svetu postoji i ta to mo e da probije oklop njenog nenadma nog egoizm a ili da uzdrma njenu nepokolebljivu nadmenost. Pa, ta joj je bila ta devojka? Za t o je Arienrod tokom toliko godina nareivala da se na tu osobu motri? On bi mnogo dao, samo kad bi mogao saznati ta je to uinilo Kraljicu ranjivom... Ve je znao ta joj je Ukres bio: plen koji izmie, plen koji je najzad pao u njen krevet, posle najdu eg gonjenja koje je ikad video da je njoj bilo potrebno. Taj klinac ili je lud, ili je namerno glumio oklevajue nevina ce: obe mogunosti bile su realne, ali, ma koja od njih da je bila prava, uspela je dobro. I predobro. Kad je gledao kako Arienrod posmatra tog deka, Starbak je u sebi besneo, pro diran ljubomorom kakvu nikad nije osetio prema njenim drugim ljubavnicima. Ali, ni ta od toga nije sad va no. Traio je vreme preznojavajui se zbog tog ma log; on je Kraljici ve dodijao. im je izgustirala uzbuenje potere, im se 'nedohvatni cilj' pretvorio u ljubavnika koji 'onu stvar' bedno lo e radi, dosetila se, dabom e, da ga se otarasi kao i tolikih drugih. Eto one Arienrod kakvu je uvek poznava o. Bie ona opet njegova, vratie mu se kao i svaki put dosad; jer, on je taj koji z na ta ona eli, u svemu, i koji joj sve mo e dati. Kakvo zadovoljstvo predstoji: obaviti i ovaj posli za nju, ubiti tog dosa dnog malog kukinog sina. Arienrod je odobrila da deak bira oru je; to Starbaku nimal o ne smeta, jer je jak na svakom oru ju, dok ovaj kmekavac ume samo da duva u frul u. Takav dvoboj je maltene ispod njegovog dostojanstva... ali, ako, on e u njemu ipak u ivati. Prouavao je sebe u dugom ogledalu i bio je zadovoljan utiskom. Stavio je sad na sebe, i pritegao, opasa sa oru jem; zatim je po ao iz svojih odaja, ka Dvorani vetra, jer je Arienrod naredila da susret bude tamo. Kad je to uo, iako iznenaen, nije se usprotivio. Sad je, kroz dvorane, i ao u tom pravcu, a usput je sretao ve lika e i poslugu; svi su ga zaobilazili u irokom luku, dobacujui mu poglede samo kra domice i nervozno. (Plemstvo pokazuje respekt prema njemu, bar kad je on prisuta n; ta gomila visoko roenih, razma enih slabia.) Svi znaju da je upuen izazov i da je ovo dan dvoboja, mada niko nikad nee saznati ko je bio izaziva... niti ishod, iako e svi pogoditi. Kojim oru jem e mali da poku a? pitao se. ake su ga peckale, od elje, kao od el ektriciteta. Razgibao ih je. Dvoboji su ne to za ta nijedan ugledni Zimac nee rado p riznati da se jo de ava ma gde u njihovoj polovini planete: ne to zaostalo iz mutnih, mranih vremena pre nego to je Hegemonija poela prosvetiteljski da deluje na ovom i zgubljenom svetu; iz doba kad je ovda nji narod verovao da je Kraljica bukvalno Ma jka Mora i kad su se mu karci borili za njenu bo ansku naklonost... kao to se bore sa d. Njemu ne smeta injenica da je dvoboj relikt iz jednog necivilizovanog doba. On ba u iva da oproba svoju snagu protiv drugih mu karaca i da doka e svetu - i Arienrod, i sebi - svakom novom pobedom, da je bolji ovek od onih koji poku avaju da ga obor e. Ne samo najjai, nego i najpametniji. Zato svaki put pobedi, i zato e uvek pobeiv ati. Bez obzira to je na planeti Karemof roen u klasi koja se zove 'neklasifikovan i'; tamo ga je ceo svet, svom te inom, pritiskao, terao ga da jede govna, ali on s e izborio da izie iz te kanalizacije i dospeo na polo aj koji daje veu mo nego to je i najbolje obrazovani karemovski tehnokrat mo e stei. Ima on sve to oni imaju, ali im a i vi e - ima vodu ivota. Koliko njih trai svu svoju imovinu, itava bogatstva, samo da bi svoje starenje usporili bar za jedan dan nedeljno, ili za jedan mesec godi n je? A gle njega: on pije iz fontane mladosti svakog dana - to ide uz posao Starb aka. Dokle god on daje Arienrod ono to ona eli, dotle e i sam imati sve to eli i nika
d nee morati da ostari. A dokle god je on u cvetu mladosti, nijedan izaziva nema ta da tra i. Stigao je do dvorane za audijenciju. Sad je zjapila prazna, ogromna i ti ha, kao da zadr ava dah. Po ao je kroz nju; svojim prolaskom nimalo nije naru io njenu mirnou i ti inu. Zapitao se kako bi izgledalo biti na vlasti sto pedeset godina, k ao Arienrod; samo biti iv tako dugo; videti povratak stranaca i renesansu Zime novo roenje civilizacije; i svakodnevno uzimati za sebe sva njena najodabranija z adovoljstva? Po eleo je da zna kako se posle toga osea mu karac - a kako ena; i da li bi on, Starbak, posle takvog veka i po, poeo da shvata krivudave putanje Arienrod inog uma. Odavno je izgubio raun o ukupnom broju ena koje je poznavao, od teh-plemki nja do robinja; neke od tih ena je mrzeo, veinu je iskoristio, jednu ili dve je po t ovao, ali nikad nije voleo ni jednu jedinu. Nikad nije sagledao ni najmanji razl og da poveruje da je ljubav ne to vi e od prazne rei. Samo slabii i gubitnici veruju u ljubav ili u bogove... Ali nikad mu se nije desilo ni ta kao Arienrod. Ona nije bila toliko ena, k oliko elementarna prirodna sila; njen magnetizam bio je sainjen od svega onoga to je po njegovom uverenju po eljno. Navela ga je da, i protiv svoje volje, poveruje u svoju ranjivost; zato je postao napola voljan da poveruje i u mo udnih bogova... ili boginja. Njemu, meutim, nee biti dato sto pedeset godina mladosti i zadovoljs tva, sto pedeset godina za rasplitanje Kraljiinih misterija; on to mo e da eli ali n e mo e da dobije. Kroz samo pet godina morae da napusti ovu planetu zauvek - ili da umre. Kroz pet godina je Promena, tad Arienrod mora umreti... a i on sa njom, a ko ne 'zbri e' na vreme. On voli Arienrod, iako nikog u ivotu nije voleo osim sebe. Meutim, nije verovatno da voli vi e nju nego svoj ivot. Kad je u ao u Dvoranu vetra, Kraljica je ve stajala na platformi, ekajui ga; iza njenih lea provalija je jeala i uzdisala, i na taj nain iskazivala svoje eljne p ozdrave. Zalutali pipci vetra podizali su njenu mlenobelu kosu i pu tali je da slob odno pada preko njenog ceremonijalnog ogrtaa nainjenog od paperja arktikih ptica, b elog sa trunicama srebrne boje, mekog kao oblaci... pamtio je dodir tog ogrtaa na svojoj ko i. est puta je javno obukla taj ogrta, pri svakom od njegovih ranijih dvob oja; ali on ga je jednom video i pre toga, prvi put, onog dana kad je on sam bio izaziva. Grupa gonia sa Cie-Puna stajala je levo. Njihova ko a je svetlucala, a unut ra nji kapci le ali su preko njihovih sedefastih, bezizra ajnih oiju. Do li su da obeaju s voje usluge pobedniku - i da tiho uklone le gubitnika. Deset godina je slu ao njiho ve beskrajne mumlave dijaloge i nikad ih nije razumeo, niti mu je zasmetalo to ne razume. Nije znao imaju li ikakav seksualni ivot, niti da li se uop te dele na pol ove. Verovalo se da je njihova inteligencija ni a od ljudske, ali, kako, do pakla, mo e da oceni vrednost tuinskog uma? Na nekim svetovima kori eni su kao robovi; ali ne samo oni, nego i ljudska bia. Zapitao se na trenutak ta li misle sad, dok se okreu ka njemu i gledaju ga; zapitao se da li ikad misle o ma emu to ima nekog smisla za ljudski um, osim o ubijanju. Formalno se naklonio i Arienrodi, i deaku. "Do ao sam. Odaberi oru je." Sad p o prvi put pravo izbora oru ja nije njegovo. Arienrodine oi su ga dotakle dok je iz govarao te ritualne rei; ali u njenom kratkotrajnom pogledu on vide, umesto ma ka kvog ohrabrenja, samo novu potvrdu one hladnoe koja je u njoj rasla od kad je deak do ao. Znai, ona je zaista jo zaljubljena u to letnjako tene? Zar zaista veruje da ma li kopilan ima ikakvu ansu? Starbak poe gnjeiti jednom pesnicom unutra njost druge, iznenada izbaen iz ra vnote e. Prokleta bila, nee joj ovo uspeti! On e ubiti malog, sad, a onda e ona morat i da ga pusti opet u svoj krevet, htela - ne htela. Borio se da utera svoj sve v ei, ubilaki bes u tesnu ko ulju koncentracije. "Dakle, ta si izabrao?" "Vetar." Ukres Svetlohodni se nasme io stegnuto, mahnuo rukom iroko i uperi o prst. "Staemo na most, tamo - i onaj ko bolje vlada vetrom, jo e stajati kad bude zavr eno." Polako je izvukao flautu iz opasaa, podigao je i pokazao. Starbakov glas zape o prvi trn iznenaenog smeha i tu ostade. Ima ovaj deko i ma te, koliko i drskosti... i gluposti. Velika i imaju one svoje pi taljke, pomou ko jih odr avaju zonu mirnog vazduha oko sebe dok prelaze provaliju, ali na taj nain n e mogu da kontroli u dva mesta odjednom. A on ima kontrolnu kutiju pomou koje mo e da
proizvede potrebne, ali i dodatne tonove, tako da ostaje bezbedan, a ipak napad a. Ako mali misli da je opremljen bolje nego plemi, zato to ima tu svoju duvaljkic u - eka ga najvee iznenaenje u ivotu. I poslednje. Arienrod je po la u pozadinu; njen ogrta se nadimao kao izmaglica, kao polu providne ploe koje kontroli u vetar ispod mosta. Povukla se, a njih dvojicu ostavil a da se, sami, suoe jedan s drugim. "Neka bolji pobedi." Njen glas bio je bezizra a jan. Ne ekajui da se Ukres prvi pokrene, Starbak poe pored njega i izie na most. Pre ao je most gotovo nemarno; prstima je pritiskao pevajuu sekvencu dugmadi na svo m opasau. Vetar ga je samo jednom okrznuo i njemu zastade dah; ipak, bio je sigur an da to niko drugi nije primetio. Najzad, pre av i vi e od pola raspona mosta, on sta de i okrete se; i tako osta, ekajui, sa jednom rukom na kuku a drugom na opasau. Ni kad ranije nije nepomino stajao iznad ove ogromne jame; stenjua utroba ma inerije gr ada kao da se pru ala u beskonanu dubinu ispod njega, a most mu je izgledao uzak i loman. Starbak je automatski doticao dugmad koja su davala te prodorne tonove; z ona mirnog vazduha ipak ga je blago pritiskala sad sa ove, sad sa one strane, je r je imala svoje unutra nje fluktuacije. Izbegavao je, veoma svesno, da pogleda do le. Ukres je podigao sviralu do usana i zakoraio na most; tena istota njegovih nota jasno je doprla do Starbaka. On vide, sa izvesnim iznenaenjem, da deakov sist em zaista uspeva - omotan muzikom kao arolijom, deko je stupao kroz mirni vazduh, a po ar njegove kose i svileno zelenilo njegove ko ulje nisu se ak ni talasali. Sigur no je proveo dosta vremena analizujui ovo mesto. Mada mu to nee nimalo pomoi. Tek to je deak pre ao ivicu ambisa, Starbak pritisnu jo jedno dugme. Ispupeni poluprozrani paneli pomako e se u vazduhu ispod mosta; vetar nalete iz neoekivanog p ravca i nasrnu kao zmija na deaka, s lea. Ukres se zatetura i pade na jedno koleno , na rubu mosta bez ograde; ali njegovi prsti ni za tren se ne odvoji e od svirale . Ve to preusmeravajui vazdu ne tokove, on odskoi i nae se opet na nogama, na sredini s tazice. Poe napred, sa iznenadnim bezobzirnim gnevom na licu; obilje o trih nota pl esalo je ispred njega, titei njegovo nastupanje ali i zamuujui i kvarei zvuke Starbak ovih odbrana i blokada. Starbaka vetar tresnu posred lica i on se spotae; jedva ostade na nogama. Oi mu se ispuni e vodom; on poe pomamno da mirka, upinjui se da vidi a ne, kao to je t rebalo, da uje. Vetar ga poduhvati s lea i obori ga napred. Na akama i kolenima, St arbak opet nae dugmad. Uspeo je, ve tinom oajnika, da stabilizuje vazduh u svojoj ok olini i da se osovi na noge. Ploe u vetru poe e da se sudaraju, sa lupnjavom i odzva njanjem: bio je to Ukresov novi napad. Deakovo lice bilo je greno od koncentracije . Starbak je opet zaglavinjao, ali je uspeo i da uzvrati; note su se sudarale u vazduhu. Najzad mu pade na um da ova borba nee biti ba sasvim neravnopravna... bar ne u onom smislu kako je on zami ljao. Nikad nije obratio na deakovu muziku dovolj no pa nje da primeti koliko virtuozno on rukuje tom prokletom koljkom. Stvarao je n jome i tonove, i nad-tonove, a prsti su mu leteli toliko brzo da je postizao mal tene savr ene akorde. tavi e, deko je vodio ovu igru kao da se za dvoboj pripremao kor istei sve sposobnosti svog muziarskog sluha i tehnici naklonjenog uma. Ali to je bila igra smrti, od svih ve tina koje je deak mogao izabrati, man ipulisanje vetrom Starbak je najmanje ve bao. Poe da se znoji; po prvi put posle du gog vremena - du eg nego to je pamtio - u njega se uvue strah za sopstveni ivot. Veta r opet o inu po njemu, ba kad je pomislio da je bezbedan. On uzvrati opakim protivu darom, aljui vetar iz tri razliita pravca. Zauo je deakov iznenaeni uzvik: jedna ruka oluje tresnula je Ukresa neoekivano i bacila ga napred. Ali Ukres je ostao na mos tu i ponovo uspostavio ravnote u, pre nego to je stigao novi udar kojim se Starbak nadao da ga dokraji. Starbak tiho opsova. Previ e mogunosti; kako da predvidi dejstvo pome anih a r azliitih komandnih nota? To se ne bi moglo ni kad njih dvojica ne bi poku avali jed an drugog da nadmudre. Starbak se spusti u uanj, i tako, duboko poguren, poe lagano napred ka Ukresu, usmeravajui svu svoju ve tinu u odbranu, a ne u napad. to bli e jed an drugome budu, to e manje mogunosti deak imati za napad, jer e svako zaokretanje o luje ugro avati i njega. Ah, samo kad bi se doepao tu svirale i smrvio je, onda bi dokrajio... Obori ga pesnica hladne sile; Starbak pade na bok, oajniki mlatarajui rukam
a, koje su sad virile s jedne strane mosta, i nogama, koje su virile s druge str ane. Tokom jednog beskonanog trenutka gledao je pravo dole, u provaliju crnih zid ova, u kojoj su mutne spirale ma inskih svetlosti treperile kao vene izgubljene vat re u srcu Crne Kapije; miris vetra i tu balica mora ispuni e mu glavu. Umirio se; le a o je nepomino, ste ui rukama tanku ivicu mosta, hipnotisan neposredno predstojeom smru . Ali konani bezoblini udarac nije se sruio na njega, niti se podigao ka njem u, da ga baci preko ivice; njegova paraliza prestade i on di e glavu i vide da je Ukres Svetlohodni isto tako paralisan: ne mo e da ubije. Podigao se na metar iroku vrstu povr inu mosta; sad je sve inio samo instinkt om. Bacio se napred, u bezbedni prostor. Jurnuo je trkom, i ve je bio nadomak deak u; tek tad je Ukres reagovao i poslao na Starbaka dvostruki udar vetra. Starbak je to lako odbio protivudarom, a istovremeno je izmahnuo nogom u izmi i ritnuo Uk resa svom snagom u prepone. Ukres se sru io sa ivotinjskim krikom u asnog bola. Svirala je ostala u njego voj pesnici, ali sad mu je bila beskorisna, nimalo opasna za njegovog rivala... Starbak je uzmakao polako, u ivajui u svom trijumfu, alei jedino to deko, obuzet toliki m bolom, nee zaista mariti za ono sledee to ga eka. Starbak podi e glavu da pogleda Ar ienrod, koja je jo stajala na rubu provalije, daleko, kao neki nedohvatni san. Jo sekund, dva, i put do nje bie opet ist. Njegova ruka poe ka kontrolnoj kutiji na nj egovom opasau; Arienrod se malo pomae. Dve neskladne note sudarile su se u vazduhu. Zapanjen, on oseti da noge izleu ispod njega, da ga vetar obara u provaliju. Ne deaka, ne deaka - nego njega! Pad... "Arienrod!" Kriknuo je njeno ime, kletvu i molitvu i optu bu, dok je padao ; a ono je poletelo sa njim dole, u tamu. 16. Crna Kapija ispunjavala je ekran, a ekran je ispunjavao glavninu tog pre dnjeg zida kabine; gledali su plameni vrtlog na ilibarnoj tami zvezdanog polja. U srcu ovog zvezdanog jata nekad je postojao ep od nagomilanog ploveeg kosmikog otpa da, koji se urno survavao da nahrani glad jedne crne rupe. Pro li su eoni, i taj ma terijal je gotovo sasvim usisan, a smrtonosni izmet radijacije oko crne rupe osl abio je. Ali rupa je zarobila i jednu zvezdu, onu koju Tijamatovci zovu Zvezda l eta; zarobljenica je dr ana na kratkom lancu, a rupa je iz nje isisavala hromosfer u. Taj plamen: to izgaraju estice pra ine, to je oganj molekula koji predaju svoju potencijalnu energiju dok ih neodoljiva sila vue dole, ka uni tenju. Ona vue i brod. .. Elsevir je oseala kako glad crne rupe li e napolje, ka njoj; osetila je prv e trnce, poetak neodoljivog kretanja njenog tela, iako bez te ine, ka toj slici na zidu... oseala je to isto i u dubinama svog uma, gde je ta sila sondirala njen ta jni strah od rastrzanja. Ali Elsevir je bila ohrabrujue zadr ana, vrsto ali i meko, providnim omotaem koji je bio oko nje. Pogledala je dole, pored svojih lebdeih nogu, prema te i tu broda. Tamo je de vojka Luna lebdela obuhvaena istom takvom svetlo-hvatajuom aurom. Luna se neprestan o vrpoljila, kao svitac nestrpljiv da se rodi; njeno dreavo ru iasto letako odelo hva talo je refleksije sa polukru ne instrument-table koja je lebdela oko nje. Kruna o d upletenih srebrnih ica visila je beskorisno u vazduhu iznad devojine srebrnasto osvetljene kose - kruna koju je trebalo da ponese Ugas, a koja je zapravo astronavigatorski simbiotski lem. Luna okrete glavu gore i vide da Elsevir gleda odozg o u nju; Elsevir primeti da se oseanja bore na devojinom licu. "Luno, jesi li spremna?" "Ne..." Elsevir se sva ukruti, pla ei se onog to bi neki buntovni ispad ove devojke sad mogao uiniti svima njima. A ve je mislila da je uspela ubediti Lunu da je ovo putovanje samo kratkotrajno skretanje na du em putu koji e je ipak odvesti do tog n jenog roaka. Meutim, ako mala sad odbije da pone transfer... "Ne znam ta da radim. Ne razumem ni ta, ne razumem kako..."
Elsevir oseti poetak svog nejakog osmeha: dakle ovaj izraz na Luninom lic u je samo sumnja, ne i odbijanje. Ona, Elsevir, uitala je maloas u devojino lice sv oju sopstvenu neistu savest. "Nije ni potrebno, Luno. To prepusti meni. Imaj pove renja u mene, nisam jo spremna da se prepustim Raskidatelju. Samo unesi sve podat ke, onako kao to sam ti pokazala." Luna, bez rei, opet pogleda ekran; njeno strahopo tovanje bilo je ubla eno ra zumevanjem, makar i deliminim, stravine sile crne jame. Oni su iznad rotacionog po la rupe; ve su u klopci, zahvaeni pod-strujama koje idu iz njenog crnog gravitacio nog srca. A to su sile tako neumoljive, da iz njihovog zahvata ni sama svetlost ne mo e pobei do slobode. Ova crna rupa, dvadeset hiljada puta masivnija od Sunca, dovoljno je velika da posebno konstruisani svemirski brod mo e da padne kroz njeno obzorje dogaanja pre nego to plimne sile, koje deluju na njegovu masu, dobiju dov oljno vremena da ga rastrgnu. Ali, samo astrogator, koji poznaje fiziku singular iteta, i to samo ako radi u simbiotskoj vezi sa brodskim raunarima, mo e da odr i onu presudnu ravnote u od koje zavisi stabilnost broda u tom procesu. Samo astrogator mo e obezbediti da se u Kapiju ue tano na mestu koje e ih izb aciti kroz 'cev' do eljenog odredi ta. Ili, ako ne astro-navigator - onda bar neka devojka skromnog znanja, sa neke zabaene planete, ali devojka iji um je ve u simbio zi sa najveom bankom podataka u poznatom prostoru i vremenu. "Hoe li da ponem transf er? Elsevir?..." Luna je, belog lica, opet pogledala gore. Elsevir je duboko udahnula, odla ui neizbe ni as. Ali taj as je ve pro ao: ona mo a progovoriti sad, odmah. "Da, Luno. Gledaj pravo u veliki ekran i poni transfer. " I neka bogovi oproste meni, a tebe neka tite, dete. Jer ti vi e nikad nee videti sv oj dom. Luna je na tren sklopila oi, kao da se moli svojoj boginji, a onda je usm erila pogled na sjajni vrtlog ispred njih. "Input." Elsevir je pritisnula dugme daljinske kontrole na svom opasau, istog trenutka kad je devojino vitko telo zadrh talo prelazei u stanje transa; informacije o njihovom ulasku sevnule su na ekranu i opet nestale. Ako je Elsevirin plan dobar - a lo ne bi smeo biti - to bi treba lo da bude dovoljno da zapone proces povratnog usmeravanja informacija u brodski navigacioni sistem. Nijedno ljudsko bie bez astrogatorskih implanta u sebi ne mo e u potpunosti da iskoristi brodska raunarska elektrina kola, ali ako raspola e sibils kim transferom mo e pribavljati one informacije koje od raunara ne dobije. "Ussss...pelo." Glas Svilenog, koji je govorio jako iskvarenim sandijem, doe do Elsevir kao u tanje i aputanje, kroz ti inu kontrolne prostorije. "Devojci lo . "Otkud znam?" odgovorila je, glasom o trim zato to je i sama oseala ubod sum nje. Namr tila se, gledajui dole, ka njemu. Njegovo amfibijsko telo svetlucalo je k roz za titni omota: svileni izgled dolazio je od razliitih ulja kojima se povr ina ko e t itila od dehidracije. Svileni je zvuao udnovato uznemireno; njoj pade na um da on sigurno saosea sa ovom bespomonom nedu nom osobom koja je otrgnuta od sveta njoj dos ad poznatog, baena na milost i nemilost tuinima koji e je izdati. "Mo ...e umreti?" "Svileni, do vraga!" Elsevir se ugrize za usnu i pogleda opet prema ireoj zloudnosti Kapije. "Zna da nemamo odgovor na to pitanje... ali takoe zna da ne bih o vo radila kad bih mislila da e umreti. Zna da je tako Svileni... Ali ta smo drugo m ogli, nego da poku amo? Rekla sam joj da e biti dug trans; pristala je na to." "Suvi ...e mlada. Ne zzzz...na. Ti je la ...e ...", ree on. Bile su to najo koje je ikada od njega ula. Elsevir sklopi oi. "Nadoknadiu joj. Pobrinuu se da na Karemofu ima sve to jo j je potrebno za sreu." Opet je otvorila oi, pogledala dole, ka Luni. Devojino telo u ru iastoj odei sad je bilo mlitavo, i meko je nalegalo na zidove njenog prozirnog za titnog omotaa. Zar je zaista pro lo samo etiri tau-dana od kad su izveli ono zlosr eno sletanje na Tijamat i pobegli bez ikakvog prihoda, ali sa Ugasom jedva s ove strane smrti i sa jednom o amuenom neznankom na njegovom mestu? I sa vrlo malo preostalog vremena: sad policija sigurno pretra uje tijamat ski deo svemira, poku ava da ih nae, a oni ne mogu dozvoliti da budu uhvaeni sa kidn apovanom graankom Tijamata u svom brodu. Devojka je izrazila elju da bude vraena kui ... ali nije bilo naina da joj to omogue. Ugas mora u bolnicu. Jedine bolnice koje ga mogu spasti su one u Karemofu, onostran Kapije. A provesti ih kroz kapiju - to je samo Ugas mogao. Onda se setila: Luna je sibila, a Ti-D ej joj je ispriao, jednom prilikom,
da je svojevremeno video kako neka sibila ulazi u trans i upravlja polarizatorom polja, i na taj nain uspeva da spase petoro ljudi u nekoj industrijskoj nesrei. T a sibila nije imala nikakvu prethodnu obuku za rukovanje usavr enom ma inerijom; pre ma tome, ne bi trebalo da bude va no to ova sibila jedva i zna ta je ma inerija. Jer o na je samo posuda za preno enje, kao to je i sama rekla; njena je du nost da slu i svim a kojima je potrebna - dakle, moi e ih provesti kroz Kapiju, do bezbednosti. Ipak, kad je poku ala to da objasni Luni, nai la je na prepreku neprolaznu p oput Kapije same. Tada je Luna ostala u LB letilici, odbijajui da pree u veu, meuzve zdanu. "Vratite me. Ja moram u Karbankl!" Lunino lice bilo je tada kao stisnuta pesnica; na sva mogua ubeivanja, odgovarala je samo sa te dve reenice, nepomeriva i nedotaknuta. "Ali Luno, stranci ti nikad nee dozvoliti da se vrati ako te nau sa nama. T voj svet je prokazan. Osudie sve nas i poslae nas da kopamo ljaku u logorima na Vel ikoj Plavoj, a veruj mi, draga moja, mnogo je bolje umreti." "To nije va no, ako ne mogu da se vratim. Ni ta nije va no bez njega." O, dete, koliko si srene ruke ako mo e da veruje da je to tako jednostavno... i koliko si naivna. Ipak, jedan deo nje je govorio da je to istina; i da je ona sama, Elsevir, od Ti-D ejeve smrti ivela samo sa pola ivota... "Znam, sigurno. Znam da ti sad izgleda tako. Ali, ako nee da misli na sebe, misli bar na Ugasa." Prevuk la je akom po prohladnoj, poluprovidnoj koljki za titnog omotaa pored nje, koja je us meravala jo malo daha na lomno ugljevlje Uga evog ivota. "On e umreti, Luno. Ako se n e domognemo Karemofa, umree. Sibila si; to je tvoja du nost." "Ne mogu to to od mene tra ite!" Luna je odmahivala glavom, pri emu su njene kike plovile po vazduhu. "Ne mogu, ne znam kako se to radi. Ne mogu ja da uprav ljam zvezdanim brodom..." Njen glas se uzdigao. "... i ne mogu da ostavim Ukresa !" "Ali to je na samo nekoliko nedelja!" Te rei su Elseviri izmakle u naletu oajanja; ali pre nego to ih je mogla opozvati, videla je da devojka di e glavu i up itno je motri. "K-koliko dugo?" "Oko mesec dana, u jednom smeru. "Po brodskom vremenu. Meutim, na Tijamat u e za to vreme proi dve godine. Elsevir je ovaj drugi deo istine preutala; dobila je nadahnue, proisteklo iz potrebe. "Samo po mesec dana u svakom smeru. Luno, da si zaplovila trgovakim brodom iz otouvera za Karbankl, toliko bi potrajalo. Pomozi nam da proemo kroz Kapiju, pomozi Ugasu... A kad stignemo u Karemof, ako bude jo el ela da se vrati , ja u te dovesti nazad. Obeavam." "Ali, kako u? Ne znam da upravljam zvezdanim brodom." "Ti mo e da uradi sve, da bude sve, i da odgovori na sva pitanja osim jednog. Sibila si, vreme je da naui ta to znai, draga moja. Imaj poverenja u mene." Te rei su je davile, tada, dok je pru ala ruke da oslobodi kai eve koji su dr a li Lunu u sedi tu. Glasno tras! odzvonilo je brodom. Elsevir se, uv i to, trgla, vratila u sad a njost. "Svileni! ta je to bilo? Ne to se otkailo..." Za titne protiv-sile omotaa imobil isale su je; nije mogla ni prstom da makne, niti da pomeri glavu makar za milime tar; nije se moglo uiniti ni ta osim da se gleda pravo napred, u blistavi tumor koj i se irio preko ekrana ispred njih. "Runi ssss...at." Odahnula je malo, sa ljutnjom i olak anjem, videi da je na jednu dvojnu zve zdu u donjoj polovini ekrana zaista pritisnut runi sat. "Tek to sam ga dobila!" Sl ike zvezda opru ale su se i razmrljavale ka sredini ekrana; crna rupa je nosila kr unu od zvezda, simbol vlasti nad svetlo u samom... Nisi pazila! Ne to vee od njenog run og asovnika moglo je, strmoglavljujui se napred u silnoj elji za samoubistvom, prov aliti rupu u brodskom koritu. "Premnogo puta sam trpela ovo putovanje; godine mi te ko padaju, samoj. Ti-D ej je bio moja snaga, Svileni... a njega nema vi e." Osetil a je lako podrhtavanje itavog broda; di ui opet pogled, ne vide vi e nikakvo zvezdano polje ispred njih, nego samo tanki sloj crvenkastog paklenog svetla koje je obas javalo njihov put u propast. "Ona kontroli e stabilizatore polja, Svileni, inae bis mo se ve tumbali naglavake. Znala sam da e ona moi da nas odr i!" Ali ta ako to uni ti njen um? Ako bi se devojci i ta desilo zbog ovoga, ona n
ikad ne bi mogla sebi oprostiti. Nikad. Iako je s njima bila tek nekoliko dana, devojka je uspela da potvrdi, samim svojim prisustvom, stvari u koje je Ti-D ej uv ek verovao. Nezavisna i savitljiva, poela se oporavljati od oka naglog presaivanja, poela je pru ati misli ka novim mogunostima koje su joj oni nudili poku avajui da se i skupe. Obuena u jednostavno, ali za oko podsticajno, letako odelo, umesto u sivu o deu domae rune izrade, bila je osoba za koju nijedan neznanac ne bi pretpostavio da je hegemonijska graanka drugog reda za koju se smatra da ne zaslu uje puno uestvova nje u znanjima Hegemonije. S druge strane, sibilske ma ine jedne civilizacije koja je raspolagala mnogo veim znanjem nego Hegemonija upravo su ocenile da ta osoba zaslu uje da se smatra punovrednom. San Ti-D eja bio je da jednog dana sva inteligentna bia dobiju ravnopravne mogunosti za ispunjavanje svih svojih potencijala. Zato je i poeo da krijumari na T ijamat; ona se bunila, tvrdei da tako Ti-D ej postaje najobiniji krijumar, ali uzalud , nije ga pokolebala. "Ima krijumara i krijumara, srce moje", govorio je on, iroko se osmehujui; tad je uviala da nikakav ljudski protest ne mo e da uutka unurtarnji gl as koji je Ti-D eja gonio napred... ak ni njen protest. Hegemonija spreava (pamtila je i sad kako su njegove lekcije o tome odzva njale u njihovom prenatrpanom staniu) da Tijamat stvori svoju sopstvenu tehnolo ku b azu, i za to koristi sistem restrikcija i trgovinskih zabrana; Hegemonija dr i sta novni tvo Tijamata na nivou razma ene dece kojoj se daju samo odabrane igrake, takve koje e sutra njihovi gospodari moi da uine bezopasnim. A sve to ini samo zarad jedne dragocene ali sramotne stvari, vode ivota, koja je zavela privilegovne i mone poj edince u Hegemoniji, dajui im obeanje veite mladosti. Ako bi Tijamat razvio svoje sopstveno planetarno dru tvo na tehnolo ki nain, i ako bi ono bilo ostavljeno da sazreva bez spoljne intervencije tokom veka odvo jenosti od Hegemonije, ko zna ta bi Hegemonijci na li kad bi se vratili? Svet sposo ban da im se odupre, svet koji vi e ne ezne za hegemonijskim tehnolo kim igrakama zato to ume da pravi sopstvene - svet koji bi odluio da zadr i besmrtnost za sebe, svet koji je ve umoran od eksploatacije? Ili svet koji bi zakljuio da je nemoralno da i sam iskori ava mere... mo da i ne to gore, svet koji je samoga sebe pretvorio u radioa ktivni pepeo, kao to je planeta Kedv uinila. Tijamat poseduje ne to to nijedna druga planeta ne mo e ponuditi, a to ne to je vi e prokletstvo nego blagoslov. Tu situaciju je Ti-D ej smatrao nepodno ljivom. Elsevir je, znajui da ga ne m o e zaustaviti, po la sa njim, opet, kao i svaki put; jer, ona nikad nije bila sposo bna da odbije ma koju njegovu veliku elju. I, kao i svaki put, posle nekog vremen a njegova strast postala je i njena... tako da su, posle njegove smrti, Svileni i ona nastavili da vode njegov krsta ki rat, jedinu aktivnost u njenom ivotu koja j e, posle Ti-D ejeve smrti, izgledala kao da zadr ava ikakav smisao. A sad, eto ta se desilo - sudbina kao da je htela da doka e da se sve ispla tilo; munjevito je uvela devojku u njen ivot, sliku i priliku deteta koje ona i T i-D ej nikad nisu imali. On bi se ponosio. Kad bi postala za titnica Luninog novog iv ota, za Elsevir to ne bi bio teret, bila bi privilegija. Elsevir oseti oseti vrtoglavicu od koje joj odmah pripade i muka u stoma ku; neodoljiva mo plimnih sila poku avala je da usi e njeno nepokretno telo. Za titna p olja su radila, pa ipak, brod nije mogao u celosti da odbrani putnike od te poja ve. Elsevir opet pogleda u aree srce tame. O, Nebo, nisam spremna; ovo se de ava pre brzo, i traje predugo. Luna bar ne mora da trpi ovu vrelinu i taj bol; njen um j e vezan za neku taku, ko zna gde, pola galaksije daleko... Ne bih ovo uradila da nije bilo potrebno zbog Ugasa... Ne bi se ovo ni desilo, da nije bilo Ugasa... O , bogovi, dajte da njemu bude dobro. A Ugas, eno, le i pod prizmom za hitne sluajev e; nisu se usudili da ga preme taju na bezbednije mesto. U svakom sluaju, itav ovaj brod, sa celokupnom opremom, konstruisan je sa ciljem da izdr i upravo ovakve prol aske; znai, i Ugas e sigurno pre iveti - ako pre ivi iko od njih... Oseala je kako se kosti u zglobovima u itavom njenom telu pomiu, odmiu, vraaj u; osetila je i jednu manju, ali rastuu neprijatnost - vrelinu u brodu. Zami ljala je kako sad izgleda brodsko korito vieno spolja: u areno od stresova, u sunovratu k a obzorju dogaanja crne rupe; deo gorueg poziva u pomo koji se beskonano emituje iz ovog prostora gde ukleti zbijeno hitaju na svoj stra ni sud. Brod je konstruisan o d najjaih, najotpornijih materijala poznatih ljudskom rodu, i opremljen kontra-po ljima koja ga tite i stabilizuju tokom spu tanja u tu oluju. Napravljen je da bude t
o je mogue manji, i da ima oblik metalnog novia; stabilizatori posti u to da uvek ost aje okrenut pljosnatom, ravnom donjom povr inom tano u skladu sa gravitacionim grad ijentom, tokom padanja. Po to su zidovi gravitacionog 'bunara' crne rupe u kosmikom prostoru oko nje toliko strmi, ovaj brod bi, u sluaju da i za tren izgubi stabil nost i pone da se tumba, odmah bio rastrgnut na komade, dejstvom plimnih sila. Sm rt bi do la svima njima kao trenutak plamtee agonije, a njihovi samrtni krici bi za uvek odjekivali u tom 'bunaru'. Prolazak kroz crnu rupu do krajnosti je te ak i za ljudsku, i za mehaniku izdr ljivost, i za karemovsku tehnologiju. Jedino simbioza raunara i astrogatorovog ljudskog mozga uspeva da odr i sve na okupu i da uvede bro d savr eno u onu jedinu pravu taku njihovog ulaska u obzorje dogaanja. A ta ako ih Luna odr i u jednom komadu, ali proma i onaj maleni ulazni otvor hiperprostornog prolaza koji jedini mo e da ih ispljune dve svetlosne godine dalek o od planete Karemof? Pre ne to vi e od milenijuma, na Karemofu su ponovo razvili pr incip putovanja kroz 'Crnu Kapiju', oslanjajui se na znanje Starog Carstva koje s u dobili od sibila. Staro Carstvo je imalo i nadsvetlosni pogon zahvaljujui kome je uspevalo da pro iri svoju kontrolu na daljine Hegemoniji jo nedostupne; meutim, i Staro Carstvo je koristilo crne rupe kao kapije. Ove kosmike preice omoguile su He gemoniji da iznova uspostavi ovaj mali deo nekada nje imperijalne mre e svetova, a p rola enje je bilo bezbedno zahvaljujui fosilnoj imperijalnoj mudrosti. Ali Karemovc i ni sad nisu zaista razumeli sile kojima su manipulisali... Ako ovaj brod ne bi pro ao kroz sasvim tane koordinate na obzorju dogaanja, mogao bi izroniti u nekoj s asvim neistra enoj oblasti kosmosa, bez ijednog planetarnog sistema u blizini i be z koordinata za povratak... ili bi se moglo desiti da vi e nikad ne izroni nigde u poznatom kosmosu. Izvestan broj ovakvih brodova izgubljen je. Zauvek. Elsevir je osetila kako joj se one jabuice ispupuju pod sklopljenim kapcima . Nije vi e mogla da posmatra kako palacanje vatre i arenje na povr ini crne rupe gut aju njenu vaseljenu. Zaula je kako brod jei, ali i kako ona sama jei; kao da se ras padala po avovima. Talasanje blistavog crnila na lo je odjeka i u njoj samoj, i nje na svest je popustila; ona dozvoli da sve njene sumnje i svi strahovi odlete na gore, kao pljusak iskrica, i predade se najzad, rado, zaboravu. Crna Kapija se otvori. 17. Ne biva to tako. Geja D eru a stajala je u elegantnom 'koko arniku', stanu u z gradi u gornjem delu grada, i zurila napolje, kroz prozor sa arama u vidu dijaman ata na staklu; ake je dr ala sastavljene iza lea. Deca su plesala meu krugovima iscrt anim na ishabanom ploniku, zaneta u neku nerazumljivu deju fantaziju - deca bogati h Zimaca i bogatih stranaca zajedno, zanemarujui prostor-vremenske razdaljine i r azlike u shvatanjima koje su razdvajale njihove roditelje. Poku ala je da ne razmi l ja o razdaljinama, o razlikama, o stra nom - Tako, prosto-naprosto, ne biva! Ali ak ni estoko poricanje nije moglo izbaciti tu stvar iz njenog uma, nij e moglo osloboditi D eru u od ponovnog pre ivljavanja onog neoekivanog poziva koji ju j e podigao sa none du nosti za radnim stolom u centralnom policijskom tabu i odveo na drugi sprat, u zamraene hodnike. Nije mogla a da se neprestano iznova ne prisea k akvi su bili zvuci - ne ljudski glasovi, nego zvuci jedne stvari koja trpi stra ne patnje - koji su je naterali da otvori poslednja vrata i upali svetlost. Ve polovinu svog dosada njeg ivotnog veka provela je bez ijednog vriska; te noi je vrisnula. Jedan sirovi vrisak poricanja: da ne vidi zver koja mue i krvari, i le i kidajui sebe, na podu te smradne sobe... gnusnu, pomahnitalu ru evinu neeg to j e nekad bilo ljudsko stvorenje. I to ne bilo koje ljudsko stvorenje, nego komand ant policije celog Tijamata - i to zato to je sagoreo sopstveni mozak fiksajui se k'spagom i predozirajui. Bogovi, ak i da do ivi da vidi Novi milenijum, nikad nee zab oraviti taj prizor! Poe mirkati jako: slika dece vi e nije bila u i i. Ma koliko jako s e trudila, ona ranija slika lepila se za nju, kao miris smrti, i zagaivala svako oseanje, svaku misao. D eru a se, radei ovaj posao, nagledala ru nih stvari, u koliini do voljnoj da oslabi i najjau enu; ali kad se to desi nekome ko je tvoj... Nije joj s e naroito svialo ni ta kod Lu-Skeda, ali, ipak, nijedan ovek ne zaslu uje da pretrpi ta kvu degradaciju pred oima celog jednog sveta. Iako Lu-Sked nee nimalo mariti za to
, nikada. Ostala je, meutim, njegova porodica. D eru i je pripala du nost - 'pripala' jer je tako naredio Mantanjez, novi vr ilac du nosti komandanta - da pomogne Lu-Skedovo j eni u pripremama za odlazak porodice sa Tijamata. "Mariki treba prisustvo druge ene, u ovakvom trenutku, D eru a", rekao je u tom razgovoru Mantanjez, sasvim iskren o, a D eru a se ugrizla za jezik. Pa, do vraga, mo da joj i treba. Pitala se tada kako e biti u stanju da se suoi sa Lesu Marikom Lu-Sked i d ve devojice, imajui u pamenju urezano ono to je videla. Ipak, zadr ala je kontrolu nad emocijama, uspe no, zahvaljujui dugoj praksi u takvim stvarima; inilo se da njeno p risustvo povoljno deluje na zbunjenu i ojaenu enu. Lesu Marika oduvek je, u njihovim ranijim susretima, imala stav udaljeno sti i neodobravanja - a susreti su se naje e sastojali u tome to je Lu-Sked terao D eru u da glumi nekakvu slu benu varijantu dadilje na porodinim ekspedicijama u Lavirint. Ali, kao i veina policije stacionirane na Tijamatu - kao i sama Geja D eru a - Lu-Sk ed je, sa porodicom, do ao sa Novosklona; zato su sad mogle da razgovaraju svojim jezikom, jezikom svoje domovine, kao stranci kad se sretnu u nekoj drugoj zemlji . Marika i deca odluili su da se vrate kui, da bi bili sa rodbinom i prijateljima (sa njima e biti vraen i komandant, koji e provesti ostatak ivota u ustanovi za ment alno poremeene; ali o tome nisu govorile). D eru a je usmeravala razgovor ka bezbedni m, neodreenim seanjima na na svet koji su sve one eznule da vide ponovo: na suncem izbeljenu vrelinu dana; na narod vitalan, hitar poput kapljica ive; na metropolu oko svemirske luke i na tr ni centar Miertoles Lo Fo - gde je D eru a prvi put videla slavu premijerove posete i osetila strahopo tovanje pred tolikom velianstveno u. Gde j e snivala svoje snove o drugim svetovima... Osetila je da neko prilazi i neujno staje pored nje; pogledala je na tu s tranu, a zatim dole, na desetogodi nju Lesu Andradi, mlau od Lu-Skedove dve keri. Bi la je to inteligentna, ivahna cura, nimalo nalik na njenu stariju sestru koja se neprestano budalasto cerila; D eru a je oseala naklonost prema njoj. Postepeno uvianje da to dete, koje se sad dr i za njenu ruku, gleda njenu uniformu sa istim onim ma ltene-strahopo tovanjem sa kojim je nekad D eru a gledala svog oca i brata u istim tak vim uniformama, doprinelo je da ova poni avajua du nost dadilje bude, ipak, podno ljivi ja. Andradi je, stojei kod prozora, imitirala D eru inu pozu i bez svesne namere - mala, ojaena figura u bezoblinoj sivoj odei, ela namazanog pepelom. Cela porodice se obukla kao da su u alosti, kao da je Lu-Sked umro. Ali bogovi nisu bili toliko milostivi... Bogovi, vraga! D eru a je stisnula usne. Bogovi sa ovim nemaju nikakve veze, ovo smrdi na ljudsko izdajstvo. Andradi je neupadljivo protrljala oi pesnicom, gledajui kako se druga deca igraju: deo sveta od koga je ona iznenada odseena. "Rado bih se oprostila od Ske li i Minuka. Ali mama nas ne pu ta da to radimo, zbog - zbog tate." D eru a se zapita da li majka Marika samo smatra da su takva opra tanja nedolin a u vreme aljenja, ili se i pla i onog to bi druga deca mogla kazati njenoj deci. Ree samo: "Razumee oni." "Ali ja neu da odem i da ih vi e ne vidim! Mrzim Novosklon!" Andradi se rod ila na Tijamatu, a njeni imid a-svesni roditelji odr avali su nategnuti i pretencioz ni karemovski stil ivota; njena 'matina' planeta bila je za Andradi samo re, i ni ta vi e, samo simbol svega to je najednom po lo naopako u njenom ivotu ovde. D eru a je pru ila ruku, obuhvatila devojina uska plea, osvrnula se da baci pogl ed na sterilnu usavr enost i prefinjenost sobe iza njih. ula je prigu ene odjeke sa g ornjih spratova, gde su Marika i poslu itelji prikupljali poslednje komade porodine imovine. Glavninu name taja su ostavljali ovde - ne toliko zbog cene prevoza, pre tpostavila je D eru a, koliko zbog bolnih asocijacija na ovo mesto. "Znam, Andradi. Sad mrzi Novosklon. Ali kad doe tamo, nai e nove prijatelje, a oni e ti pokazati kako a se penje na prong-drvee i kako od njegove kore da plete e ire. Vodie te u prirodu sa svetiljkom, da tra ite cvee koje cveta samo nou; a u ki noj sezoni voda tamo pada s ne ba kao topli tu , a sve lijane u tvojoj ba ti bie tad pokrivene slatkim bobicama. Moi e da hvata svetlucave vogove u barama..." Mada nije bila nimalo ubeena da e Marika do zvoliti svojim kerima da hvataju vogove. Andradi je mrknula. " ta - ta su vogovi?" Geja D eru a se osmehnula. "Mali stvorovi nalik na ribe; ive u zimskim ki nim b
arama. Leti se ukopaju duboko u blato i tamo spavaju do novih ki a." "Sto godina?" Andradine oi su se ra irile. "To je dugo vreme." D eru a se nasmeja, shvativ i tek naknadno. "Ne, nije sto godina - samo par go dina. Zima i leto tamo ne traju tako dugo kao ovde." "O, dvostruka srea!" Andradi je pljesnula rukama. To e biti kao da ivi veno. Kao Sne na Kraljica!" D eru a je mirnula, odgurnula tu misao u stranu i klimnula glavom kao da hoe d a ohrabri Andradi. "Eto vidi . Dopa e ti se odrastanje na Novosklonu. Znam da se meni dopadalo." Bila je svesna da, govorei ovo, zanemaruje stvari koje je, odrastav i, zamrzela. "Kamo sree da poem i ja." Te rei su joj izmakle nehotice. Andradi je sledeeg trena bila zakaena za nju kao iak, lica pritisnutog u nje nu tuniku. "O, da - o, da, D eru a - molim te poi! Ti mo e sve da mi poka e , ti sve zna ; da poe sa mnom." Drhtala je. "Ti si dobra plavanka." D eru a je pogladila kovrd avu crnu glavu, zanemela od iznenadnog shvatanja ta sada ona znai ovom detetu iji je pravi simbol vrste stabilnosti i poverenja iznenad a uni tio samoga sebe. Dopustila je sebi da shvati, najzad, koliko duboko je zbunj eni jad devojice Andradi prodro u njenu sopstvenu odbranu i stegao njeno srce. Odvojila je, polako ali vrsto, devojicine ruke koje su je bile obuhvatile oko struka, iznad opasaa sa opremom, i uzela te vitke, tople ake u svoje. "Hvala t i, Andradi. Hvala to me poziva . Volela bih da mogu da poem s tobom; ali moj posao o vde nije dovr en. Tvoj otac... tvoj otac nije uradio tu stvar samome sebi, Andradi . Ma ta uje , ma od koga, nikad ne veruj da je on to sam uinio. Neko je to uinio njemu . Ja u se pobrinuti da ta osoba plati. A kad to postignem, dobie poruku od mene, ta ko da e znati da je platio - ili platila. Mo da u posle toga biti spremna da i ja ode m kui." "Dobro..." Kovrd ava glava je klimnula jo jednom, a onda su uozbiljene, mal o isko ene oi opet na le njeno lice. "Kad porastem, biu i ja plavanka." D eru a se osmehnula, bez ironije ili du ebri ni tva. "Da, mislim da bi ti to mogl a." Onda su se obe okrenule: Marika je u la u sobu, umotana u sivo. Pokretom r uke pokazala je svojoj keri da joj prie i Andradi je, nerado, oti la. "Sve je spremn o, D eru a." Marikin glas bio je sumoran i siv kao i njen izgled. "Sad nas mo e otprati ti do zvezdoluke." D eru a klimnu glavom. "Da, gospoo Lu-Sked." Po la je za njima, rado izlazei iz ove napu tene sobe. D eru a je predala policijsku patrolnu letilicu nekom gara nom slu beniku ije pri sustvo je jedva registrovala, a zatim je po la prema te kim vratima sa prozorima koj a su razdvajala gara u, slinu ogromnoj peini, od policijskog taba. I gara a i tab bili s u u jenoj poprenoj uliici koja se cela sastojala samo od policijskih kancelarija, zatvorskih elija i sudskih zgrada: tupo obojena mrlja moralne ispravnosti u ludo skrpljenom arenilu Lavirinta. Slu beno, ulica Olivinska; ali za svakog, pa i za one koji su u njoj boravili, ulica Plava. Jedva se dosetila da zastane za onaj sekund potreban tim tromim vratima da se razdvoje u levu i desnu stranu i propuste je u anonimni hodnik. Njen um je jo bio zauzet putovanjem koje je upravo obavila, razlogom za njega i celim tim n everovatnim, ru nim lancem dogaaja koji je uzdrmao svakoga u ovoj... "Pardon, pripadnie patrole. Pardon, pripadnie patrole. Pardon, pripadnie pa trole." Ne to ju je uhvatilo za rukav uniforme i dr alo, kad je u la u gu vu u sobi za o rganizacione poslove. Rasejano je digla pogled ka bezlinom plastinom titu koji je s lu io kao 'lice' glavi punoj mehanikih mozgova: polrob. Spreavao ju je da proe, obuze t nerazumnom hitnjom. "Inspektor sam", ree ona, glasom u kome je bilo pone to od te iste robotske monotonije. Neko je u prolazu malo gurnu s lea. "Izvini, inspektore. Moram dati izve taj. Onda moram na posao se vratiti. Molim daj mi odobrenje." Oseao se nagove taj oajanja u tim mehanikim zvucima. "Jedan o vek sa etvrte izgovarao je buntovne reenice protiv Hegemonije u kafiu 'Kosmodrom'. On takoe govori me tanima da sibile imaju pristup do zabranjenog znanja. ini se da j e pod uticajem droga." "Dooo-bro, va i, autorizacija 77A. Prijavi ga sa identom i mi emo ga pokupi
ti." Droge. Ne razmi ljaj o drogama. Krenula je dalje kroz sobu, dobro pazei da ne pogleda u pravcu one kancelariuje koja je do pre mesec dana bila Lu-Skedova. "Pardon, inspektorko!" To je rekao neki policajac koji je, nosei puno nar uje holo-kockica, naleteo unatra ke na nju. "Moja gre ka, nisam pazila." Ve je poinjala poplava podataka, znak da se nji hov boravak na Tijamatu bli i kraju. Trgovci i drugi stranci-rezidenti ve su poinjal i da se brinu zbog budunosti, ili nedostatka budunosti; poeli su da maltretiraju bi rokratiju tra ei stotinu raznih dozvola, formulara i re enja, to je sve birokratija tr a ila od njih da bi mogli otii. Ali, ako je ovo 'gu va', tek kroz etiri godine e se vid eti ta je prava gu va... Dobro je, imaj mnogo posla, budi prezauzeta - da ne bi mog la da misli na ono... Meutim, ni ta nije uspevalo, nikakvim smetnjama nije mogla da zaepi svoj um dovoljno buno da bi trajnije udavila one slike u asa i jada. Nije lagala kad je gov orila Andradi da njen otac nije pretvorio samoga sebe u balaveu biljku. Nije bilo razuma u toj kombinaciji, poznavala je tog oveka; ta god da je bio i radio, svaka ko se nije sa drogama igrao. Nije bio taj tip oveka. On, do vraga, nije hteo da p ipne ni paketi iesta! Ali u Karbanklu je bilo bar pedeset dilera koji su mogli da 'srede' da se nekome ubaci prevelika doza u oljicu aja ili u tanjir supe. A samo jedna osoba je postojala koja bi mogla po eleti da se tako ne to dogo di Lu-Skedu - Arienrod. D eru a je videla onaj izraz na njenom licu kad je ula vest o kidnapovanju devojke Lune: izraz oajanja i besa. D eru a odjednom shvati za to ju je L una Svetlohodna gledala sa lica druge ene, Kraljice Zimaca. Samo na jedan nain je mogue da savr eno nepoznata devojka bude kraljiina dvojnica: da je klon. Arienrod je imala neke planove u vezi sa tom devojkom, planove koji su sigurno bili u nekoj vezi sa nailazeom Promenom, koja e se sastojati u tome to e stranci da se okrenu i da odu, prepu tajui ovaj svet opet narodu leta. Istorijski zapisi policije pokazuju da je svaka Zimska Kraljica poku ala na neki nain da zadr i svoju vlast, pa time i v last Zimskog naroda, i posle Promene. Na neki nain ta devojka je bila uklopljena u kraljiin plan te iste vrste; D eru a je u to bila sigurna. Meutim, ona je, nehotice, upropastila taj plan. Arienrod, opet, nije bila osoba koja bi dozvolila da joj neko nanese tetu i proe neka njen. Osvetila se policiji, Lu-Skedu; D eru a je i u to bil a sigurna, ali je jednako sigurno znala da nikad nee biti u stanju da za ovo nae d okaze. Mogla bi, ipak, da nae neposrednog izvr ioca... Ako se Kraljica ne osveti i njoj, pre toga. D eru a proguta ve dobro znanu kn edlu napetosti koja joj se stvorila u grlu. Neposredno je kriva ona sama; ako Ar ienrod hoe da se sveti, trebalo bi njoj da se osveti. Zato ve nedelju dana D eru a jed va uspeva da natera sebe da jede i pije, u strahu da e uskoro i njoj da se desi o no to se desilo Lu-Skedu. Mo da je to deo kazne: ekanje. Bogovi, to ne bih mogla da izdr im: da moj kraj bude takav... "Inspektorko." Trgla se, povratak u realni svet bio je pravi ok; mirnula je i pred njom s e nao e hodnik koji vodi do njene kancelarije i u hodniku Gundalinuovo lice, sada u i i. "Ov-vaj... Bi-Zi, ta radi ti tu?" "ekam tebe." Bacio je pogled preko ramena, prema njenoj kancelariji, a za tim opet ka njoj; na njegovom licu videla se zabrinutost. "Inspektorko, u tvojoj kancelariji sedi komandant, a pored njega i predsednik Vrhovnog suda. Ne znam ta oni kog vraga hoe, ali, smatrao sam da treba da bude upozorena bar neko vreme una pred." "Predsednik Vrhovnog suda?" Njen glas je odjeknuo sa nevericom du zidova. "O, jebi ga." Sklopila je oi. "Izgleda da je ekanju do ao kraj." Gundalinu podi e obrve. "A ti ipak zna o emu se tu radi?" "Ne ba tano." Odmahnula je glavom. Oseala je kako hladno oajanje poinje da se talo i u njenom stomaku. Predsednik Vrhovnog suda je na samom vrhu van-tijamatsko g sudskog sistema na Tijamatu, jedini ovek koji mo e nareivati komandantu policije. Ne postoji nijedan razlog koji bi ona mogla da zamisli za dolazak predsednika Vr hovnog suda u njenu kancelariju... nijedan dobar razlog. Znai, ovo je Arienrodina osveta. Sad e nju... ta? Da otpuste, uhapse, proteraju? Optu e za korupciju, prisil javanje, seksualnu perverziju? Hiljadu ko mara o nepravednom proganjanju sjatilo s e u taj tihi hodnik kao zbijena gomila ljudi, ili kao dvostruki red demona koji samo ekaju da ona poku a da proe izmeu njih. Mo da je ipak trebalo da se ukrcam na onaj
brod jutros. "Hvala za upozorenje, Bi-Zi." Njen glas: malen, udaljen. "Inspektorko..." Gundalinu je oklevao, a njegove oi su jo postavljale ono isto pitanje koje maloas nije imao 'petlje' da postavi glasno. "Kasnije." Udahnula je duboko. "Pitaj me kasnije, kad budem znala odgovo r." Krenula je hodnikom, znajui pri svakom koraku da je to najhrabrije to je u ivot u uradila. Videla ih je kroz providni panel vrata pre nego to su oni primetili njeno prisustvo ispred vrata. Mantanjez, ranije vrhovni inspektor a sada vr ilac du nosti komandanta, sedeo je na njenom mestu i kuckao prstima po terminalu na radnom st olu, slabo prikrivajui da mu je nelagodno; ostareli predsednik Vrhovnog suda sede o je na jedinoj stolici, sav usukan od dostojanstva, u slu benoj ode di sa uskim oko vratnikom. D eru a, okreui uglaanu mesinganu kru kastu kvaku na vratima, oseti da joj se ka kliza. Obojica su naglo ustali im je u la u kancelariju. Neoekivanost toga bila je tolika, da je D eru a reagovala samo tako to se zablenula u njih; pribrala se dovoljn o brzo da salutira, deli sekunde pre nego to je Mantanjez poeo to isto da ini. "Koma ndante... Va a asti." Predsednik Vrhovnog suda je naklonom odgovorio na njen pozdra v. Obojica su ostali da stoje. Zapitala se da li ekaju da ona sedne prva, da li i m je to neko zalutalo oseanje kavaljerstva prema eni. Bacila je pogled na prazninu iza sebe; ako ekaju da sedne prva, znai, pretpostavljaju da e ona sesti na pod. "M olim vas... nemojte stajati zbog mene." Njen ljubazni ton odzvonio je sasvim nep rilino u tom malom prostoru. Nije poku ala da ga proprati osmehom. Mantanjez se uklonio iz prostora iza njenog radnog stola, tavi e, ponudio j oj je, gestom bez rei, njeno sopstveno mesto. Od gneva koji je proitala u njegovim oima ko a je poe peckati. Obojica su Karemovci, a karemovci se obino izdi u na sam vrh u raznim slu bama na drugim planetama; nimalo iznenaujue, jer njihova planeta domin ira. Znala je da na Karemofu ene imaju pribli nu dru tvenu ravnopravnost, zato to se u tom dru tvu ve tina i klasni polo aj vi e cene nego puka fizika snaga. Meutim slu bovanje a stranim planetama, koje je privlailo mnoge i raznovrsne kandidate sa manje pros veenih planeta, kao da je posebno privlailo one nazadnije, autokratskije Karemovce - a Mantanjez je spadao u takve. Nije znala ni ta o Hovaneseu, predsedniku Vrhovn og suda, ali u njegovom izrazu lica nije mogla proitati ni ta ohrabrujue. Oti la je za svoj radni sto i sela, a oseaj dobro poznatog podruja donekle je ubla io njen strah . Bacila je pogled od jednog zida do drugog i po elela, sa oseanjem jaim nego obino, da tu postoji bar jedan prozor. Obojica su jo stajali. "Verovatno se pitate za to smo tu, inspektorko PalaTion", ree Hovanese, nemilosrdno banalan. Suzbila je u sebi neoekivanu, ogromnu elju da prasne u smeh. Ovo je valjda najubla eniji iskaz u ovom milenijumu. "Da, svakako, Va a asti." Sklopila je ake prek o sivih simbola na tipkama pristupnog dela njenog terminala; primetila je da zgl avci postaju beli, da ake obrazuju nekakav beznade ni gest molitve. Primetila je na uglu radnog stola i nekakav paket, sav olupan i otrcan po povr ini; rasejano je p omislila da taj rukopis ne poznaje. Rukopis kojim je na paketu ispisano njeno im e, ali sa slovnom gre kom. Nadam se da je bomba. "Reeno mi je da su - biv i komandant Lu-Sked i njegova porodica oti li sa Tij amata danas. Ispratili ste ih?" "Da, Va a asti. Oti li su u predvieno vreme." "Neka bogovi budu uz njih." Spustio je pogled sumorno ka izmrljanim, pra starim keramikim ploicama poda. "Kako je mogao da uini tako ne to svojoj porodici i s vome asnom imenu!" "Va a asti, ne mogu verovati da..." Osetila je da je Mantanjezov neprijatel jski pogled hvata, i zautala. Oni ba hoe da veruju; nije bio Karemovac. Predsednik Vrhovnog suda o tro je povukao nadole krajeve gornjeg dela svoj e uniforme. D eru a je neupadljivo olabavila okovratnik tunike. Bila je potajno izne naena utiskom da se Hovanese osea nelagodno u uniformi. Karemovac je za uniformu r oen; Novosklonovac se osea bedno u formalnosti ma kakve odee. "Kao to znate, inspekt orko... odlazak... komandanta Lu-Skeda ostavio nas je bez zvaninog efa policije na Tijamatu. Prirodno, na a je potreba da to mesto to pre popunimo, iz razloga morala . Odgovornost za popunjavanje tog mesta je na meni. Ali, naravno, oduvek je bila politika Hegemonije da dozvoli lokalnim vladarima izvestan uticaj u biranju zva
ninika koji e sa njima najbli e saraivati." D eru a se naslonila dublje u svoje sedi te, a Mantanjezovo lice smrknulo se j o vi e. "Sne na Kraljica je zamolila - zahtevala - da imenujem Vas kao novog koman danta." "Mene?" Uhvatila se za rub stola. "Je li ovo... je li ovo neka ala?" "Kolosalna ala", ree Mantanjez. "Na na raun." "Mislite, prihvatili ste taj zahtev? elite da ja prihvatim tu poziciju?" Nije mogla da veruje: zar je mogue da ona to izgovara? "Naravno da ete prihvatiti taj polo aj", ree Hovanese ravnim tonom. "Ako je to ono to ona eli od policije koja titi njen narod, onda e to i dobiti." Tonom kao d a nagove tava da je Arienrod sama sebi odabrala kaznu. D eru a, oslanjajui se rukama na rukonaslone mekanog sedi ta, lagano ustade i n agnu se napred preko radnog stola. "Znai Vi mi nareujete da postanem komandant. Ja tu nikakvog izbora nemam." Mantanjez sastavi ake iza lea. "Niste imali primedaba kad ste unapreivani u inspektorku, preko glava izvesnog broja mu karaca koji su to unapreenje zaslu ivali, samo da bi Kraljica bila zadovoljna." Ovo je bilo prvi put da iko otvoreno ka e d a je tako bilo. "Oekivao bih da ete sada skoiti na ovu ansu da postanete komandant p olicije samo zato to ste ensko." "To je kudikamo bolje nego nikad ne dobijati unapreenje u slu bi samo zato t o si ensko." Oseala je kako u njenim grudima raste pritisak, tako da joj se najzad inilo da e joj srce stati. "Ali ja ovo ne elim! Do vraga, Kraljica mi se ne dopada ni ta vi e nego vama, ne elim da budem komandant - ne ako to znai biti samo marioneta na kanapu!" Klopka, ovo je klopka... "Nije Va e da ovo elite ili ne elite, komandante Pala-Tion... osim ako podno site ostavku, naravno", ree Hovanese. "Postarau se, meutim, da Va a neubeenost da pose dujete radne sposobnosti za jedno takvo mesto bude valjano zabele ena." Ona ne ree ni ta. Nije bila u stanju da smisli nikakav podesan odgovor. Mantanjez podi e ake do okovratnika i otkai oznake koje je, oigledno, donedav no oekivao da e nositi veno. Baci ih pred nju na radni sto; a ona jednu u poslednje m trenutku zadr a da ne odleti sa stola na pod. "estitam." Salutirao je, potpuno pr ecizno. Naklonila je glavu ka njemu, kruto. "Mo ete ii... inspektore Mantanjez." Njih dvojica izio e iz kancelarije bez ijedne rei vi e. D eru a opet sede. Njene ake su se sklopile oko krilatih komandantskih oznaka ; osetila je kako joj se zarivaju u dlanove. Ovo je Arienrodino delo, Arienrodin a osveta. Komandant Pala-Tion... Kraljica ju je ovim okaila o kuku i ostavila da se vrti na vetru; bacila je izazov za koji se nada da e uni titi D eru inu karijeru. Ali, za ime skota koji vozi amcem preko one reke, Geja D eru a nije postala p lavanka postupajui kao slabi ili kapitulant. Dobro, ona je sad komandant - zapoved nica - Pala-Tion; do vraga, pa iskoristie to maksimalno! Podigla je ruke veoma od mereno i lagano, i prikopala te oznake na svoj okovratnik. "Ako misli da e me upropa stiti, ako misli da u pretrpeti neuspeh", ree ona glasno, govorei Kraljici Vazduha, "onda je to tvoja druga gre ka." Ali, ruke su joj drhtale. Neu podbaciti! Sposobna sam kao i ma koji mu karac! ali oseala je bol od starih, dubokih rana koje su slabi le njeno samopouzdanje. Otvorila je fioku ispred sebe, pru ila ruku prema paketiu iesta. Ali, slika Lu-Skedove agonije prelete preko njenog vidnog polja, i njena aka se sklopi u pr azno, sama oko sebe. Zatvorila je ladicu. Nije ni dotakla ieste jo od dana kad je on dobio preveliku dozu - ve tako mnogo dana. Njen pogled opet naie na tajanstveni paket; umesto iesta, dohvatila je nj ega, da bi dala svojim akama i svom umu neku i u. Odvezala je vor, odmotala grubu smeu hartiju ispod koje se pokaza primitivno sklepana kutija. Izgledalo je kao ne to s a zabaenih ostrva, dovezeno trgovakom laom; ali tamo nije postojao niko za koga bi ona mogla da zamisli da je poslao paket inspektorki policije. Otvorila je kutiju i izvadila ono unutra, pa ljivo: koljku veliku kao njene obe ra irene ake, sa ije krhke kreste se ve odlomio jedan iljati 'prst'. Bila je boje izlaska sunca, a povr ina je bila strpljivo uglaana tako da je sijala kao jutarnje nebo. Poslednji put je ovu koljku videla, i divila joj se, na ploi iznad kamina u
kui na planta i Ngenet ran-Ahase Miroa... dok je stajala i slu ala pucketanje plamen ova u nenapetoj ti ini, i pijuckala jaki crni aj koji ju je Ngenet ubedio da popije pre nego to se otisnula na let prema Karbanklu. Taj iznenaujue mirni trenutak sada joj se vratio sasvim jasno - i delovao je smirujue na nju. Ironina pomisao: jedin a prijatna poseta neijoj kui za ovih deset godina na Tijamatu bila je ta poseta, p etnaest minuta kod oveka koji verovatno kr i zakon... Pipala je prstima po unutra njosti koljke, istresla iz kutije materijal za pakovanje; nigde nikakve poruke za nju. Uzdahnula je, ne znajui sigurno ta je oekiv ala da nae, ali razoarana to to nije na la. "estitam ti na promociji, Geja D eru o", ree a umorno. Opet je uzela koljku, sklopila oi, prinela je uvu, na onaj nain kako joj je Ngenet to pokazao: slu ala je glas Thalase. 18. EJ, UKRE E, NE ODLAZI SAD KAD SI VRU. PRU I NAM PRILIKU DA IZJEDNAIMO. Hologramski torzo iznad opusto enog grada na stolu za igru dobacio mu je t aj protest dok je Ukres skidao sa glave krhki komplet instrumenata. Ali on okai k omplet o klin na terminalu, time se i zvanino povlaei iz igre. "Ba mi ao." Iscerio se non alantno i samozadovoljno, upuujui taj odgovor nepri jateljskim ukoenim pogledima drugih igraa, vi e nego kompjuteru koji je kontrolisao tog fantomskog krupijea. "Dosadilo." u nuo je svoju kreditnu karticu u prorez i vid eo kako ona iskae napolje sa novom sumom na sebi - vi e novca nego to je on do pre n ekoliko meseci mogao i zamisliti da na svetu postoji. Pomisao da to sve pripada njemu ve je gotovo sasvim prestala da ga impresionira; jer sad je znao koliko bog atstva cirkuli e kroz spiralnu Ulicu Karbankla. ak je poinjao da nasluuje i koliko no vca verovatno tee kroz Crnu Kapiju do drugih svetova Hegemonije... uio je brzo. Al i ne dovoljno brzo. Naglo ali teturavo je ustao od stola, pijan od samatanske ru ice, ali ne t oliko pijan da ne bi umeo da se povue iz igre u trenutku kad je u velikom 'plusu' . To je jedna od stvari u kojima je dobar, pomisli on: zna da sagleda verovatnoe i svoje granice - zato sve e e dobija u ovim igrama. Arienrod mu je davala uvek izob ilje novca, a on je koristio vreme slobodno od svoje slu bene, starbakovske linosti rasipajui te pare po krmama i kockarskim paklovima uz i niz Ulicu; stiui to vi e prija telja, kolega u lovu na zadovoljstva, dok njegov eludac ne pone da se buni, dok mu ne pripadne muka. Slu ao je, pitao, posmatrao preusmeravanje pod-struja; poku avao je da oseti odakle informacije pritiu i kud otiu, i borio se da izie iz ponora kata strofalnog poetnog neznanja. A kad su vino i narko-parfemi prevelikog broja ovakvih soba poinjali da z agu uju njegova ula, u njemu se frustracija dizala jako, do bola. Ni ta vi e u ovom gra du nije mu pru alo zadovoljstvo: stvari koje bi odu evile jednog letnjakog momia mo da su i sad postojale negde u vibrantnim zavijucima Lavirinta, ali on ih vi e nije vide o. to du e je iveo u Karbanklu, vi e je prezirao ljude koji su inili ivot Karbankla. Poeo je, tavi e, da se gnu a pogleda na ma ta i ma koga ovde: crnilo je umrljal o njegovu pro lost i budunost, pa ak i njegovo lice. Jedino je nezahvaena ostala Arie nrod. Ona je razumela tu crnu boju koja je legla poput otrovnih baru tina u najdub lje delove njegovog uma; ona je znala kako da preusmeri i neutrali e njegovo nepri jateljstvo; ona je uspevala da ga ubedi da je svaka du a crna iznutra. Arienrod ga je te ila, Arienrod mu je donosila mir, Arienrod mu je ispunjavala svaku elju... A rienrod ga je volela. I strah da bi mogao izgubiti njenu ljubav, da bi njegovom krivicom mogla za aliti to mu je dopustila da postane Starbak - i da bi onda on mog ao videti kako ga ona odbacuje, kao to je odbacila njegovog protivnika - taj stra h je bio oblak uvek na obzorju mirnog mora. Ona je koristila svoj obimni sistem elektronske pijuna e i aristokrata-dou ni ka da dopuni ture informacije koje joj je Ukres donosio; ali oni stranci koji su zaista imali ta da kriju, raspolagali su i efektnim protivmerama. Ukres je znao d a ne raspola e onim 'znanjem iznutra' koje mora imati pravi Starbak, ovek koji je r oen i odrastao meu van-Tijamatovcima. Doi e dan kad e Kraljici poeti da smeta njegova letnjaka ignorancija. Mo da je, opijen onim trenucima, prevideo svoja stvarna ogran ienja - samo jednom...
Ugurao je kreditnu karticu, sada, u d epi na unutra njoj strani svog opasaa. D ok je poinjao da se udaljava od stola, oseao je da njegovo odu evljenje postaje "kis elo". Zapitao se, sa odbojno u, da li je zaista iole dobar kockar, ili Arienrod i o vde tajno motri na njega i ude ava da on pobeuje. Stresao je tu misao sa sebe, ste ui ake oko opasaa; pro etao je pogledom preko pejza a od glava sa turbanima, i golih glava, i glava sa kapama, lemovima, frizuram a sa utkanim draguljima: sve glave bile su pognute u nimalo svetom obo avanju, sva ka prema nekoj treperavoj panorami odabrane igre na sreu. Ovo je bio jedan od pak lova visoke kategorije; vi e sofisticiran, a manje dreavo upadljiv nego jeftinije k ockarnice u ni im delovima Lavirinta, one namenjene prete no ruljama Zimaca radnika. Ali, ni ovde nije bilo pravog veselja. Igrai su se sa jednakom zlurado u ogla avali i smehom i psovkom; nisu bili ni svesni bune muzike koja je zamuivala njihove razgo vore i suzbijala galamu iz susedne sale. A tamo su bile san-ma ine, gde si mogao d a se utopi u stravine do ivljaje na drugim svetovima, da poini ma koji zloin, da do ivi ta, koliko god ti hrabrost dopu ta, pa i sam trenutak "smrti". Ukres ih je koristi o sve vi e, ali one su mu davale sve manje. Zaputio se krivudavo izmeu stolova, ka ulaznim vratima; njegova odlunost i njegova samouverenost pripadali su drugom oveku, onome koji na glavi nosi maskukacigu a na prsima uvoznu, inostranu medalju. Ukres Svetlohodni je na sebi imao uvoznu tuniku trakasto obojenu blistavim bojama i visoke izme; kosa mu je bila kr atko potkresana, kao kod Zimaca - ali ljudi su mu se sklanjali s puta zbog nesve sne starbakovske nadmenosti u njegovom dr anju. "Izgleda kao ovek koji zna ta hoe." Samo jedna osoba mu se nije sklonila s p uta, tavi e, ispreila se hrabro ba ispred njega; raseeno srebro njene duge haljine nij e skrivalo ni ta. On ju je pogledao i odlutao pogledom s nje; ni sad mu nije bila prijatna javna otvorenost seksualnih ponuda ovde u gradu. "Hvala, ne treba. Samo hou da i ziem." Srebro njene haljine podsetilo ga je, u jednom sevajuem trenu, na srebrnobe lu kosu... Krenuo je napred, pored nje, nastojei da je ne dodirne. Sad vi e nije os eao stvarnu pohotu ni prema jednoj eni, osim prema Arienrod; a Arienrod ga je uila da eli stvari o kojima nikad ranije nije ni sanjao. Ideja o dobijanju seksa za pa re sad mu je izgledala groteskna i perverzna, iako je znao da polovina ovih ena i mu karaca koji u gradu nude svoja tela za novac jesu Zimci. Nekima je bilo dosadn o, a neki su bili gladni novca; prilagodili su svoju normalnu lakou seksualnog op t enja komercijalnom apetitu stranaca. Bilo je tu i stranih prostitutki, pod kontrolom izvesnih stranaca koji s u zauzimali vi a mesta u tajnoj mre i vlasti koja je prekrivala itav Lavirint. Na nek im svetovima u Hegemoniji ropstvo je bilo prihvaeno, ili kao javna ili kao tajna i njenica; a Arienrod se nije protivila obiajima svojih mu terija. Neke od tih inostr anih drolja nisu izgledale drugaije nego tijamatovske prodavaice tela (mada se nje mu inilo da su egzotinije); ali neke su bile zombiji, enski i mu ki, rtve namenjene za krvavo mrcvarenje, da bi se zadovoljile i one mu terije kojima snovi nisu dovoljn i. Zombiji su se kretali kroz gomilu gotovo goli, prikazujui namerno svoje o iljke, paradirajui o iljcima - mada ni 'paradiranje' nije prava re; jer zombiji su bili ivi mrtvaci, stvorenja praznih oiju i mesearskog hoda, stvorenja koja stalno sanjaju svoj ko mar, drogirana ili, kako je Ukresu reeno, stvorenja kojima je drogom uni ten mozak. Arienrod mu je rekla da zombiji i zombice ne oseaju ni ta. Jednom, kad je bi o izuzetno gadno raspolo en, malo je nedostajalo da... Ali se uzdr ao, tada, jer se setio kako je bilo kad je le ao bespomoan u jedn oj uliici dok su ga etvorica lovaca na roblje nazivali "lepim", i ta uspomena je r azbila njegovu crnu zlovolju ba kao to se njegova svirala razbila te noi; posle se pitao da li stvarnio prezire strance, ili stranca u sebi. Ali Arienrod je i tad olak ala njegovu savest, odbacila njegova pitanja, n asmejala se blago i rekla mu da e uvek biti zla, na svakoj planeti, u svakom stvo renju, jer, kad ne bi bilo zla, ne bi postojala ni mera za dobro... Duboko je udahnuo kad su se vrata kockarnice sklopila iza njega; stajao je na pragu, ugraenoj ploi od jedne retke vrste metalne rude, i trudio se da oisti plua. Jedan utomrki maak provukao se pored njegovih nogu i mugnuo u sakrivenu udubin u u zidu, lovei.
"...Ajde, S'Eing, daj pomozi." Ne to dobro poznato, a ipak udno, u tom glas u nateralo ga je da se okrene i pogleda du fasade zgrade. "Radiu bilo ta, za ima bo gova, bilo ta, samo da se izvuem iz ove paklene rupe, da doem na neko mesto gde e moi da me zakrpe! Uzmi me u posadu..." Govorio je neki van-Tijamatovac, sa gustom c rnom kosom, smeom ko om i retkom, napola izraslom, bradom. Sedeo je na nekakvom san duku, leima oslonjen o zid; na sebi je imao jednodelnu odeu svemirskog pilota, zap rljanu, bez ikakvih insignija. Stranac - ali izgledao je kao sna an ovek koji se po lako bli i smrti od gladi; Ukres poe da mu okree lea. Ali, taj glas... "Pa duguje mi, do vraga, S'Eing!" Pred Ukresovim oima taj bednik se odgurnuo od zida, nespretnim uvrtanjem kime, i uhvatio akom jednu nogavicu na letakom odelu drugog oveka. Drugi je bio sa neke trgovake meuzvezdane letilice, nagaao je Ukres; ili ka petan, ili lan posade. Bio je masivno graen, sa o iljcima na licu. Zakoraio je iznena da unazad i time je trgao i iz ravnote e izbacio sedeeg oveka. Ukres je gledao kako prvi ovek pada sa sanduka na ulicu, na lice, bespomoan, i uvide, sa okom saoseanja, da su tom oveku obe noge paralizovane. ovek sa o iljcima se nasmeja; tu vrstu smeha Ukres nije eleo vi e nikad da uje. "Ni govno ti ja ne dugujem, Herni, ako ne mo e da na plati ." Ode niz uliicu; za njim su letele Hernijeve kletve. Taj ovek zvani Herni poe mukotrpno da vraa svoje noge u bolji polo aj, preneb regavajui diskretne i ne ba diskretne poglede prolaznika. Ukres je stao i blenuo, ba kao i neki drugi, uhvaen u klopku voajerizma sa aljenja. Najzad poe napred, neodlun o, gledajui kako se Herni mui da se opet namesti na sanduk. Ali Herni di e pogled ka njemu i istog trenutka se skljoka na plonik. "Ti!" Mr nja je do la posle prepoznavanja kao no posle dana. "Da li te je ona poslala ovamo? Da li ti je rekla gde da me nae ?... Ajde, ajde, nageldaj se dobro, mali! Napuni oi, napuni mozak; samo ne zaboravi da e ona jednog dana ovako da ude si i tebe." Herni ste e akom hrpicu pra ine i odbaci je od sebe. "Starbak." Ukres nije bio siguran da li je to rekao glasno, ali je znao da je to istina. "Ona - ona je rekla da si mrtav." Svojevremeno je Ukres zami ljao kako Starbak pada hiljadama metara duboko, u more. Ali pojedine platforme i ma in e pru ale su se donekle u vertikalni tunel. Ne to od toga sigurno je zaustavilo Star bakov pad... i slomilo mu kimu. Sad je bio ovde, ne u mnogo boljem polo aju nego da je mrtav... ali, ipak, iv. Ukres oseti iznenadan prestanak nekog nesvesnog priti ska negde u svojim prsima, neeg to je osetio tek sad kad je prestalo. "Drago mi je ..." Herni se izvio, gonjen uzaludnim besom; njegova aka skoila je ka Ukresovoj nozi. "Skote! Sine letnjake kurve! Samo ako te dohvatim ovim akama, dovr iu ono to sa m poeo!" Klonuo je opet unazad, pustio da njegove ruke padnu. "Ajde, u ivaj, mali. Jo sam ja duplo bolji ovek od tebe, a to i Arienrod zna, itekako." Ukres je stajao tik izvan Hernijevog doma aja; lice mu je plamtelo. Uspome ne na ono to mu je Herni uradio, i to je poku ao da uradi ali nije uspeo, onog dana u Dvorani vetra, oduvale su saoseanje, kao komarca u oluji ogorenja. "Nisi ti ovek, Herni, to vi e uop te nisi. A Arienrod je samo moja!" Okrenuo se i po ao uliicom. "Glupane!" Dok je tako odstupao, Hernijev ljutiti smeh udarao ga je u lea . "Arienrod nije niija! Ti si njeno vlasni tvo i ona e da te upotrebljava, dok te sa svim ne potro i..." Ukres je hodao dalje i nije se osvrtao sve dok nije stigao do ugla Ulice . Ali tada nije krenuo uzbrdo, ka palati; stajao je neko vreme, dok se gnev nije istoio iz njega ostavljajui ga besciljnim, a onda se opredelio za silaznu putanju . Dugo je hodao bez nekog odreenog pravca, ali ipak sve bli e srcu Lavirinta. Prola zio je pored barova i kockarnica koji su mu postali drugi dom; bacao je poti tene poglede na izloge pune uvezenih zaina i trava, nakita, kaftana, umetnikih slika, t erminala... i stotinu drugih tehnolo kih igraaka: sve su to bile skupe tehnolo ke inuve izlo ene gu vi kupaca u ovoj svemirskoj luci i zauenim oima domorodaca. Svojevremeno j e on pred svakim izlogom zastajao kao ukopan, a etnja kroz Lavirint bila je kao et nja kroz raj. Sad je jedva primeivao njihovo prisustvo. Vreme je na neki nain, za njega neprimetan, uspelo da prekrije voe njegovog strahopo tovanja grubom korom izg ubljenih iluzija, a vino udesnog pretvorilo se u sire. ak i ulice u mno tvu raznih boja, plodna susretali ta gde su umetnici sa ovog i jo sedam svetova postizali procvat svog stvarala tva, iskljuile su se nekako iz n jegove stvarnosti. Nisu ga vi e privlaili mirisi, teksture, muzika, dok se kretao i
zmeu njih; a sad je modri uboj, izazvan na njegovoj svesti suoenjem sa Hernijevom i vom smru, pritiskao bolno i akutno o stakleni zid kojim se Ukres bio ogradio. Okr u en otkucajima srca ovog grada radi ijeg otkrivanja je i doputovao ovde, otkrio je samo to da je ono za im traga nekako opet iskliznulo kroz njegove prste. Kao i s ve drugo do ega mu je ikad bilo stalo, sve na ta je ikad raunao... Grubo je stisnuo akom stabljiku jedne kinetike skulpture na tezgi pored ko je je prolazio: meu bodljama skulpture sudari e se reske note, skaui kao make. Ali zvee zvuci te izotonske muzike zaustavili su se nadomak njegove ko e, a prohladni meta l se zanjihao u drugu dimenziju. Ili se njemu samo priinjava ta nestvarnost; ali nikako da proe... Za to? ta nije u redu sa mnom? ta nije u redu? Zgaeno je ispustio statuu, videi da vajar indignirano izlazi na vrata svoj e radnjice. Ukres poe dalje, shvatajui tek sad u koju uliicu je za ao: u Citrusnu. Pr avo ispred sebe ve je video Sudbu Rejvenglas Zimsku, koja je sedela kao i uvek, s a poslu avnicima punim perja i drugog materijala rasporeenim po njenom pragu i unut ra, oko nje. Mesto gde je jednom ranije do ao da nae skloni te, i gde je primljen bez ikakvih pitanja ili zahteva. Mesto kome se uvek mogao vratiti, luka mira i stva rala tva u svemiru prepunom ravnodu nosti i poga enih uloga. Video je da Sudba nije sama, i da njena posetiteljka ustaje sa praga, na kome je dotad sedela, u oblaku velova, ponono plavih, izvezenih dugama. Prepozna njenu prijateljicu Tive - po velovima; nikad nije video ni ta od Tive, osim aka u boji slonove kosti. Zau slatki zvon njene skrivene ogrlice od malih zvona. Jednom prilikom pitao je Sudbu za to se Tive nikad ne pokazuje; pomi ljao je da se radi o nekoj vrsti unaka enosti. Meutim, Sudba je rekla da su takvi obiaji na Tivinom rodno m svetu. Od tad je Ukres video samo jo dve ili tri takve ene. Svaku je uvek pomno u vala pratilja. Tive se oseala nezgodno u prisustvu mu karaca, i on sad oseti ljubom orno zadovoljstvo uviajui da ona odlazi zato to je videla njega. Sudba je imala mno go prijatelja - ali nikog za koga bi se inilo da joj je vi e od prijatelja. Ukres s e pokatkad pitao da li je Sudba u celibatu. Dok se Tive udaljavala, ostavljajui za sobom trag muzike, Sudbino lice se okrenulo ka njegovom dolasku: pola osmeh, pola mr tenje koncentracije. "Ukre e - ti si?" Maor Malkin je potvrdno mjauknuo sa mesta na kome je uao na njenom pragu. "Jesam. Zdravo, Sudbo." Ukres stade ispred nje, najednom neodluan. "Pa, to je ba fino iznenaenje. Sedi, nemoj da izigrava stranca. Ionako si p revi e stranac, ovih poslednjih nekoliko meseci." Grimasom je potvrdio svoju krivicu dok je sedao, obazrivo, meu poslu avnike , na hoklicu. "Znam. ao mi je. Ja..." "Ne, ne izvinjavaj se." Razmahnula je akama, dajui mu blagonaklon oprost. "Uostalom, koliko sam puta ja do la u palatu da posetim tebe?" Nasmejao se. "Nijednom." "Onda treba da budem zahvalna ako ti uop te doe ovde." Pipanjem je potra ila m asku koju je maloas ostavila na pod. "Priaj mi ta ima novo na dvoru - ta se tamo od odee nosi, ta se igra, nad kakvim udesnim beznaajnostima su ljudi tamo duboko zami lje ni. Treba mi ne to da me razveseli. Tive je puna inspiracije sa iglom i sirovom sv ilom, ali tako tu na kao osoba..." Pogledala je na drugu stranu, mr tei se niemu; nagl o je pru ila ruku prema poslu avniku sa zrncima i prevrnula ga. "Do vraga!" Malkin j e skoio sa praga i nestao u unutra njosti radnje. "ekaj, ja u..." Ukres se nagnuo napred, jedva zaustavljajui vodopad svetluc avih zelenih zrna koji je krenuo da se prospe preko praga. Ispravio je poslu avnik , a onda je strpljivo vratio u njega sva zrna sa rupicama za nizanje na konac. S mirivalo ga je to nije morao da razmi lja dok to radi. "Evo." Poeo joj je dodavati z rna u ruku, tri po tri, zahvalan to mo e da se vrati u navike i u udobni oseaj onih njegovih dana sa njom. "Vidi koliko si mi nedostajao." Osmehnula se prihvatajui zrna u dlan. "I t o ne samo tvoje strpljive ruke - nego i tvoje letnjako pevu enje pesmica i sve ina tv og divljenja udesnim stvarima." Ukres ukopa prste u kolena i ne ree ni ta. "Hoe li da ostane i da mi svira neko vreme? Preveliki su razmaci izmeu pesama u ovoj poprenoj ulici." "Pa..." Progutao je kamen u svom grlu. "Nisam doneo sviralu." "Nisi?" Sa vi e neverice nego da joj je rekao da je do ao bez ikakve odee na
sebi. "Za to ne?" "Uh... ne svira mi se mnogo, u poslednje vreme." Sedela je, nagnuta napred, na oblije maske, ekajui jo ne to. "Bio sam previ e zauzet", ree on odbrambeno. "Pa ja sam mislila da je to ono to ti radi za Kraljicu: svira joj tvoju muz iku." "Ne vi e. Ja... uh... sad radim druge stvari." Pomakao se. "Druge... stvar i." Klimnula je glavom. Bio je zaboravio koliko dekoncentri e taj njen pogled treim okom. "Meu kojima su kockanje i pijenje previ e vina u kafani 'Paralaksa'." Bi lo je to saop tavanje pouzdane injenice. "Otkud si znala... gde sam i ao?" jer nije imao ba dovoljno spremnosti da p rizna i ono ostalo. "Oseam ja tvoj miris. Oni uvoze tamjan sa Cie-Puna. Svaki lokal ima neku svoju posebnost, kao i svaka droga. Osim toga, u govoru malo zaplie jezikom." "Reci mi da li sam pobedio ili izgubio." "Pobedio si. Da si izgubio, ne bi to pitao tako zadovoljno." Nasmejao se, ali to je bio smeh bez lakoe. "Ti bi bila dobra plavanka." "Ne bih." Odmahnula je glavom i potra ila, vrhom igle, rupicu u jednom ukr asnom zrnu. "Da bi ovek pristupio Plavima, mora da ima izvesno oseanje moralne nad moi; dok ja, meutim, odbijam da izriem sudove o gre nicima, meu koje i sama spadam. Aha." Zrno je kliznulo na mesto. "Daj nekoliko zelenih pera, molim te." "Znam da ih ne izrie ." Dodao joj je pera. "A jesi li zato danas do ao ovamo?" Umoila je prste u lepak i namazala batr ljice tih pera. "Va no je samo da izie iz igre dok si u plusu, onda se Kraljica ne l juti to na taj nain tro i svoje vreme i novac, a?" "Ona hoe da se kockam. Daje mi pare." Te rei su izi le nezadr ivo; oseao je kak o se zabranjena tajna di e u njemu i znao da je ostalo pitanje vremena. "Daje pare? Zar si toliko dobar kockar?" Sudba je to rekla kao da ne ver uje u istinitost takvog neeg. "Nisam. To radim da bih saznavao stvari, o tome kako stranci razmi ljaju, kakvi su im planovi, pa posle njoj ka em..." "Ja sam mislila da ona za to ima Starbaka." "Ima." Nevidljivi zid njegove upropa enosti kao da ih je zatvorio u posebni prostor ti ine, kroz koju njegov glas, umesto da ponosno poleti, jedva uspe da se provue: "Ja sam Starbak." Mali zvuk njenog naglo uvuenog daha bio je, u prvi mah, njen jedini odgov or. "ula sam da postoji novi Starbak. Je li to istina, Ukre e? Ti, Letnjak, i to... " deak, ali to nije rekla. "Napola Letnjak." Klimnuo je glavom. "Jeste. Istina je." "Kako? Za to?" Njene ake le ale su nepomino preko razjapljenih usta maske. "Zato to ona toliko lii na Lunu. I zato to je Luna oti la." Arienrod je njemu bila jedino to se nije promenilo; jedino to je ostalo celo i stvarno, za njega re alnije i od njegovog sopstvenog tela. "Znala je o Luni, znala je ta je Luna meni znaila. Arienrod je jedina mogla da shvati..." Te ranjene rei izlazile su kao da p uze i otkrile su Sudbi ta se desilo (ali ne sve to se desilo) izmeu Arienrod i njeg a posle stizanja vesti o kidnapovanju Lune. "... I tako sam morao da uputim izaz ov Starbaku, zato to je volim. A ona je dopustila da to uinim, zato to me voli. I, pobedio sam." "Kako si uspeo da ubije takvog oveka?" "Ubio sam ga mojom sviralom... u Dvorani vetra." Osim to nije poginuo. "Pa od tada nisi zasvirao nijednom." Sudba je odmahnula glavom; gusta pl etenica njene kose zavrtela se na jednom ramenu. "Reci mi - da li se isplatilo?" "Da!" I sam je mirnuo i trgao glavom malo unazad, iznenaen zvukom svog uzv ika. "Za to mi se uinilo da sam ula 'ne'?" Stegao je prste oko tog poslu avnika sa zrnima, napeo mi ie; ona to nije vide la. "Morao sam da budem Starbak. Da budem najbolji, inae ne bih bio... nje dostoj an. Ja moram da budem onaj koji se rauna. Ali, mislio sam da kad jednom pobedim, ostalo e ii lako; a nije tako. Mislio sam da e to biti sve to sam oduvek eleo."
"Ali nije." Odmahnuo je glavom. " ta, do vraga, nije u redu sa mnom! Sve mi uvek izie n a zlo... sve to preduzmem." "Onda mo da nije trebalo da preduzima . Mo e i sad da se vrati na zemlje Leta, n i ta te ne zadr ava." "emu da se vratim?" Ispljunuo je te rei. "Ne. Nema meni povratka." To pita nje je on sebi odavno postavio, i odgovorio na njega. "Niko se ne vraa, to sada z nam; samo idemo sve dalje i dalje, a ni razloga nikada nema... Neu ostaviti Arien rod; ne mogu. Ali ako ne budem sposoban da budem sve to ona eli, izgubiu je ipak." Herni je to znao; Herni zna sve... "Nai e ti nain da strancima 'meri puls'. Ako si bio dovoljno pametan da nadmu dri Starbaka, znai da si dovoljno pametan i da zauzme njegovo mesto. Stei e oseanje na koji nain treba biti on; to si ve poeo." Ne to u tim reima, neko oseanje tuge, iznenadilo ga je. Stisnuo je jednu ruk u u pesnicu, omotao je drugom akom. "Moram. Moram da poverujem u to - pre nego to ponovo pone Lov." "Onaj Lov koji donosi vodicu ivota? Lov na mere?" "Da." Zapiljio se dole, kroz plonik, kroz srce grada i sveta, prema morsk im prostorima pod kontrolom plemia Zimaca. U svom umu opet ugleda Lov, ogrlicu od golih stena razasutu preko morske puine; osetio je kako ritam okeanskih talasa p eva kroz brodske grede, uo pesmu sveta koga je ostavio za sobom. Setio se kako je nekada pogledom pretra ivao obzorje, obuzet iznenadnom e njom... Ali ako ga Dama Tha lasa sad pozove kui, on njen glas vi e nee moi da uje. Mo da zato to je do ao da lovi me ili mo da zato to je to More ipak samo najobinije more, izvesna koliina vode, hemijs ki rastvor. Jednom, davno, posmatrao je obalu najbli eg ostrva, gde je naseobina mera, sve malobrojnija, le ala na pla i crnog ljunka... onda su se pojavili gonii i poteral i ih u more, pravo u ve razapete mre e koje e ih upetljati i zadr ati pod vodom, da se udave. Ako ne izroni posle najvi e pola sata da udahne vazduh, mer se udavi. Nijedan pripadnik naroda Leta ne bi ubio mera; meri su deca Thalasina, r oena posle onog vremena kad su neke zvezde popadale u more i pretvorile se u ostr va, koja su na Tijamatu jedino kopno, i koja Thalasi prave dru tvo. Pria se da morn ar koji sluajno ubije mera, od tog dana sree nema, a ako neki mornar ubije mera na merno, ostala posada ga udavi. Ukres je uo stotinu razliitih pria o merima koji su spasli ovog ili onog oveka koji je pao u more, ili ak spasli cele posade laa koje s u nai le na stenu; viao je onog mera koji je iveo u luci na ostrvu Gejtvej, mera ija su lea od utih i mrkih mrlja pravila duge linije, kao tepove, kroz gipku tkaninu mo rske povr ine u luci dok je bezbedno provodio lae kroz opasni Gejtvejski sprud. Seao se onih mera koji su ih pozdravili na ostrvu sibila. Nikad nije uo da su meri uin ili ikakvo zlo, ili ikome tetu. Ali zarad onog najveeg dobra koje mogu doneti ljudskom rodu - konanog meu s vim dobrima, zarad vene mladosti - morali su umreti. On je uvek verovao da je mit o tome da su meri besmrtni, i da prenose besmrtnost na ljude, samo jedna stara pria... sve dok nije do ao u Karbankl. A tamo je upoznao Kraljicu, koja je na vlast i ve sto pedeset godina... onda je Arienrod stavila u njegovu ruku boicu sa viskoz nom srebrnastom teno u, on je trcnuo tu tenost u vidu mlaza siu nih kapljica sebi u grlo i shvatio da i on mo e biti veno mlad. Zato je uskoro po ao u lov, a tamo uglavnom stajao po strani: gonii su mre am a pohvatali i podavili svoje bespomone rtve, negde dole, ispod. Posle su, meutim, izvukli trupla na palubu, odgurnuli su njega u stranu z ato to je bio beskoristan, unuli i poeli no evima da rasecaju mrka i uta pegava grla. S akupljali su dragocenu mersku krv, uskoro su im pipci svima bili crveni a paluba ispod njegovih nogu klizava. Deo tog crvenila procurio je nazad, u more, kuda su se ubrzo sruila i una ka ena mrtva tela, ije su tamne oi jo i tad gledale sa nevericom u smrt. Toliko uni ten ja, niza ta... niza ta! Okrenuo se da ne gleda, bolestan u srcu, jo mnogo pre nego to se klanje zavr ilo, poku ao je da se izgubi u beskonanom vidiku okeana i neba. Ali ni kako nije mogao da pobegne od pljuskanja le ina u more, prekasno, prekasno, niti o d besnog ibanja u vodi kad su se grabljivice okupile da prljaju zelenoplavu istotu ekstazom svog hranjenja. Majka mora u svojoj nemilosrdnoj mudrosti ne ostavlja
ni ta da promakne neiskori eno, i baca prokletstvo na obest svih rasipnika... "Ukre e?" Sudbin glas ga je dozvao nazad; oko njega se opet, za titniki, sklo pio grad, zaklanjajui ga od Thalasinih prokletstava, poriui da ona uop te postoje. "Bilo je tako ru no - sve je straeno uzalud! Nisam mogao..." Odmahnuo je gl avom. "Ali ovog puta obaviu stvar kako treba. Mogu i ja da secnem mrtvog mera, ni sam vi e nekakav sujeverni zaljubljenik u Majku koja je more." Seao se prezira gonia , prezira koji je i bez rei bio iskazan vi e nego jasno; setio se Arienrodinog umir ujueg ali nadmonog i pokroviteljskog stava dok je oslobaala demone sumnje i gaenja p rema sebi, koje je on sa sobom doneo u Karbankl. Onda mu je dodala i jednu pozlae nu malu sprej-dozu vode ivota, bez komentara. "Pa da, verujem da nisi vi e, a?" Opet ono aljenje. "Smrt je ne to sa im se ni kad nije lako suoiti. Zato svi mi eznemo da okusimo vodu ivota. Grabi je svako za s ebe, zato to je sopstvena smrt najte a od svega... Radimo ono to mislimo da moramo." Pru ila je ruku; potra ila je po vazduhu njegovu. "Hm, ne bih da vas prekidam..." Preko njegovog ramena dopro je glas neke nepoznate osobe. "Ali imam ne to da isporuim ovde." Ukres je okrenuo glavu. Digao je pogled, kao i Sudba Rejvenglas Zimska. Videli su dve figure koje su stajale u uliici, jednu obuenu u nekakve tupe boje, i jednu ne-ljudsku... "Ti!" Lice bez ikakvog lica, robota Poluksa, posmatralo ga je neizmenjenim izr azom, naime nikakvim, ali Torine sive oi izrazile su itavu skalu oseaja, od nerazum evanja do velikog nezadovoljstva to nema sree. "Svetlohodni?" ree Tor. Preme tala se s noge na nogu. "Hej, ugh... ovvv-aj... kako si, mali? Reklo bi se da si dobro p ostig'o", nastavi ona podi ui jednu obrvu. "Jedva te prepoznah." "Ako sam i postigao, nije zahvaljujui tebi." "A, pa, ovaj, da..." Premestila je pogled, nimalo spontano. "Zdravo, Sud bo. Najzad sam sakupila novu koliinu resa za tebe. 'Oe da ti ih Poluks nasla e lepo?" Sudba je poela da odguruje neke poslu avnike u stranu, oslobaajui prolaz kroz vrata. "Mo e, pokazau mu gde. Nisam znala da si Ukresova prijateljica, Tor." "I nije." Ukres je ustao i pomerio se s puta, a Poluks je ravnodu no stupi o u radnju. Za sobom je vukao jednu lebdeu platformu natovarenu zatvorenim posuda ma. Ukres ih je ispratio pogledom: Sudba je stupala napred, kreui se lako kroz dob ro poznatu okolinu, a Poluks je i ao za njom. Meutim, kad je i Tor poku ala da ue u ra dnju, prepreio joj je put, tako to je pru io jednu ruku popreko, preko vrata. "A-a", ree. Naterao ju je da uzmakne, da zaokrene unatra ke i nasloni se na spolja nji zid zgrade. "Da popriamo. O onom to si mi uinila na priredbi gde je ubijen starl. Kako si me opelje ila, odnela celokupnu moju imovinu; i ta si posle s time uradila." Tor se oslanjala leima o boju, dobrim delom olju tenu, kojom je zid bio pre kriven. Njene oi su stizale da pogledaju svuda, sem u njegove oi. "Slu aj, Ukre e, zai sta mi je ao zbog toga, zna ? Zaista mi je bilo odvratno to sam te tako zeznula. Mis lim, bio si tako pun poverenja... i tako glup... Ali bila sam u dugovima, na ivot i smrt, kod Hardnota u kazinu 'More i zvezde'. Bila sam izgubila deo dnevnog pa zara koji je trebalo iz kazina da prenesem onima gore. Da nisam nadoknadila te p are, on bi ih nadoknadio iz moje ko e, zna ? Razume ? Iskreno reeno, bilo je, ili ti ili ja. Osim toga mislila sam da u ti bar oitati lekciju koja ti je potrebna." Sle gnula je ramenima; prisustvo duha joj se poelo vraati. " ta si uradila s mojim stvarima?" "U zalagaonicu, ta bi drugo?" Nasmejao se kratko. "I koliko su ti dali?" zapita, gotovo uzgredno. "Sitninu, ta bi dru-aaaaaaa..." Njen glas zagu eno prestade, jer je njegova podlaktica poletela gore i pritisnula njen vrat uz sam zid. "Bogovi!" Vrpoljila se, nastojei da ne gleda u ne to u njegovim oima. " ta te spopalo, mali?" "Nauio sam tvoju lekciju." Pritisnuo je podlakticom jae, u ivajui u izrazu na njenom licu. "Sad mi duguje , Tor, i sad bih mogao da to nadoknadim iz tvoje ko e. Evo, odmah sad." "Ppppa - nee valjda?" Osetio je u njenom vratu gutanje od iznenadnog strah a; njene ruke polete e gore, stego e se oko njegove ruke. " ta ti jjjjj..." "Ukre e, ta radi to!" Zapanjen Sudbin glas. mirnuo je: magla njegovog ranjenog ponosa se razilazila. Pustio je Tor. " Ne vredi da se toliko potrudim."
Tor je odahnula umno, opipavajui grlo akama. "Samo... neki mali nesporazum, Sudbo. Nabaviu ti pare, mali. Mislim, im doe isplatni dan..." "Zaboravi ih." Okrenuo se na drugu stranu. Oseao je da mu je lice vrelo o d gneva i postienosti, i pitao se koliko od toga Sudba mo e da vidi. Ali ne to to je p roletelo u prolivu Torinih izblebetanih izvinjenja zakailo se za njegovu pa nju, za pelo je za koren njegovog ravog raspolo enja; opet se okrenuo ka njoj, ali sad name rno pokazujui osvetoljubivost na licu. "S druge strane - ipak ih ne zaboravi. Dug uje mi, a ja u ti rei kako mo e da mi nadoknadi poinjenu tetu. ak bi mogla ne to i da ako radi kako treba." Izvukao je svoju kreditnu karticu i podigao je Tori pred oi . Tor je pogledala belo. "A?" Pru ila je ruku ka njoj, neodluno, ali je on ka rticu izmakao. "Ka e da si kurir za 'More i zvezde'. Sigurno zna mnogo o tome ko ta kontroli e ovde u Lavirintu, uje mnogo zanimljivih govorkanja...?" "Ma, ne - ne znam ti ja ni t', mali; ja u i dr im zatvorene." Odmahnula je gla vom, sklapajui oi da ne bi pala u isku enje. "Ja samo tako, uzgred, trknem kao kurir ka, a zato me malo vi e aste, i to je sve." "Ajde, nemoj me." Namr tio se. "Ali, mogue je da ti ne zna dovoljno da bi ot krila stvari koje ja hou da znam." Odjednom je pred njim zablistala inspiracija, zasenjujua. "Znam nekoga ko zna, prema tome nije va no! Ti mo e da dobija informacije o d njega, a ja ne mogu. Zato e ti da sredi ove stvari za mene: brinue se o njemu, razu me ?" "Ne." Odmahnula je glavom. "U ta si se, do vraga, upetljao? U ta poku ava da me uvue ?" "Radim i ja za nekoga, za nekoga - od onih gore. Za nekog ko hoe da zna ta radi opozicija. A postoji jedan ovek po imenu Herni koji zna sve, ali kome je sr ea okrenula lea. Ti ga uzmi i pomogni mu; a on e biti toliko zahvalan da e ti rei sve to eli da sazna ." "Ha! Znam jednog Hernija, taj je bio veliki tro ad ija, a ako je sad prop'o, ako, i treba. Jednom prilikom su on i neki njegovi drugari bili besni od droge, pa me je on uhvatio i poku ao da me..." Ta re nije htela da izie; ali Tor stisnu ako m zatvara svog jednodelnog odela. "Napravio mi je modrice na mestima koja ne bih pokazala ni svojoj roenoj majci, pre nego to ga je Poluks odvukao sa mene i naveo da se predomisli." Bacila je pogled pored Sudbinog nemog gledanja, na flegmatino metalno bie u vratima. "On je mo da glupa ma ina, ali, do vraga, ima mnogo vi e ove tva ne go oni koji ga programiraju." Ukres se iscerio pozajmljenoj viziji Hernija 'u frci'. "Mora biti da je od droge bio sasvim si ao s uma, ako je spopao jednu..." Torino lice je pocrvenelo, a pesnice se podigo e. "Slu aj, ti, Letnjak, nemo j sluajno da pravi takve ale na raun jedne ene Zime!"
iroki osmeh odjednom mu spade s lica. "Tako mi Tha... tako mi bogova, nis am to hteo da ka em! Ako je to taj isti Herni, nemaj brige. On ti ovog puta nee pra viti nikakve probleme. Nai e ga blizu 'Paralakse'. Tro kove plaam ja, i tebi plaam za t rud; jedini je uslov da on nikad ne nasluti za to to radi . Mene nemoj pomenuti nije dnom." Spustio je glas, okreui lea Sudbi: "A ako ne dobijem ovo to hou, za alie , a tad i Poluks nee moi da ti garantuje bezbednost." Torino lice nezdrave blede boje postade jo blee; osetio je kratkotrajno iz nenaenje uviajui da mu je ona poverovala. "Sre emo se ovde, u isto vreme, kroz - nedel ju dana." "Daaa, va i", ree ona nejako i iscure iza barikade njegovog tela. "Ajmo, Po lukse, idemo." "Kako god ti ka e , Tor." Robot je si ao sa praga i krenuo za njom, niz uliicu. Tresnula ga je ljuto po prsima. Dalje je i la trljajui ruku. "uti, uti, prokl eta kr ino. Trampiu te za kera." Sudba je opet sedela i ukra avala golo, zjapee oblije maske kao da je to jed ina stvarnost u vaseljeni. Nije mu se vi e obratila, niti je digla ka njemu pogled bilo kog od svojih oiju. Ukres oseti imploziju svog odu evljenja, videi da se Sudba povlai od njega kao da e i ona sad biti bez bliskosti, ili kao da je on sam tu bliskost ukinuo.
"Rekla si da u nai naina da re im problem. Evo, na ao sam." "Da, pretpostavljam da jesi." Dohvatila je komad satena. "Mislio sam da ne donosi moralne ocene." "Trudim se da ih ne donosim. Svi mi biramo svoje staze prema paklu. Ali neke od tih izbora lak e je gledati nego neke druge... ne volim da vidim da mojim prijateljima neko ne to ini na ao." "Pa upravo sam to rekao. Neu joj ni ta." Ali, znao je da je u jednom trenut ku nedostajalo samo malo... i da je Sudba ba taj trenutak videla. "'Dana nja re je sutra nje delo'", citirala je tiho. "A ja smatram i tebe za prijatelja." "I sad?" "Da, i sad." Digla je glavu i pogledala ga, ali bez osmeha. "Dobro pazi, Ukre e. ivot nije izatkan od samo jedne niti, zna ." "U redu." Slegnuo je ramenima, zato to nije ba razumeo. "Videemo se opet, S udbo." Najzad se osmehnula, ali to nije bio onaj osmeh koji je on ekao da vidi. "'Ovde, u isto vreme, kroz nedelju dana.'" "Pardon, drugar - da nisi vid'o nekog H-Hernija?" Tor je zautala im je vag abund podigao lice ka njoj, lice u agreno od beskorisne mr nje vezane ivotinje: istog asa je bila sigurna da ga je videla ranije. Izmr avelo lice, sa bradurinom, ali ip ak isto ono lice: van-Tijamatovac, tamnog tena, lice previ e zgodno, oi sa dugim tr epavicama, divne, ali hladne kao smrt. Stajala je jedan trenutak gledajui dole, u t inuta u zahvat mengela izmeu pro losti s jedne i sada njosti s druge strane. Ovo je H erni, onaj isti Herni, onaj ije su oi jednom gledale nju i videle - ne ljudsko bie, ve predmet. Ali sada u njegovim oima, dok ju je gledao, nije bilo nikakvog znaka prep oznavanja, nikakve svesti o ironiji njihovog ponovnog susreta posle toliko vreme na. Ustuknula je jedan korak od njegovog smrada, od njegovog grozno prljavog jed nodelnog letakog odela; setila se kako je bogato obuen bio pro li put. Mo da je u njeg ovom sluaju ipak droga bila onaj ko se poslednji smeje... malo je nedostajalo da se osmehne na tu pomisao. Na sanduku su bile, pored njega, dve stvari, poluprazn a boca i jedna olupana konzerva u kojoj je le alo nekoliko novia. Dok je dolazila ov om uliicom, videla je kako neki plavac, porunik, tamne ko e ali sa neskladnim ru iastim pegama, 'presli ava' ovog oveka zbog pro nje. Prkosni i krvo edni izraz izbledeo je sa d sa prosjakovog lica, jer mu je njeno pitanje poelo ulaziti u svest. Jednim brzi m bezizra ajnim pogledom nainio je 'inventar' svega to je mogao videti na njoj i na Poluksu pokraj nje. "Mo da znam jednog Hernija. Al' mi pamenje ne to slabo radi." Nje gova aka se znaajno stegla oko kante za milostinju. "Za to?" Zabila je aku u d ep, bacila ne to sitnine u konzervu. "ujem da mu je srea okre nula lea. Mo da elim da to promenim." "Ti?" Nategao je iz boce, obrisao usta nadlanicom. "Opet, za to?" "To je ne to izmeu njega i mene." Skrstila je ruke na grudima, maltene poinj ui da u iva u ovoj igri. "Elem - gde je on?" "Ja sam Herni", proguna on. "Ti?" Izgovorila je to kao taan eho njegove neverice, i jo se nasmejala. P oen vi e. "Doka i." "Kuko!" Odskoila je daleko unazad, pamtei njegovu brutalnu snagu; ali on se samo z anjihao napred na tom sanduku, i pao bi da Poluks nije ispru io jednu krutu ruku i gurnuo ga nazad u uspravan polo aj. Tor je stajala i blenula, ipak izvan Hernijev og dohvata, poku avajui da proceni ta je to zapravo videla. "A! To je on hteo da ka e. Ti si bogalj!" Njegove usne se iskrivi e. "Ko? Ko te je poslao ovamo?" "Niko va an." Nezgrapno je slegnula ramenima. "Ja sam ta koja hoe da te vid i, Herni. I bilo bi dobro da se zabrine ko sam ja, a ne ko su drugi." Naslonila s e na Poluksa, pogladila akom prohladni metal njegovog ramena, osmehnula se. "Ka i, t a bi ti radio meni, da smo kojim sluajem u obrnutom polo aju...?" Iznenaena sumnja zate e mi ie njegovih obraza. Prouio je pogledom opet nju, i P oluksa. U jednom trenutku uinilo joj se da vidi nekakvo prepoznavanje; ili je to
mo da u njemu bio samo strah da e je prepoznati. Koliko neprijatelja ima takav ovek u ovakvom gradu... a koliko pravih prijatelja u celom svemiru? Herni klonu leima na zid, rezigniran. "Radi ta hoe , jebe mi se." Potegao je jo jednom iz boce. "Ne." Odmahnula je glavom; po to je imala na umu Svetlohodnog i njene nevo lje s njim, osetila je prema Herniju ne to to nije bilo mnogo daleko od saoseanja. " Samo sam pitala. Kako ide biznis?" Zavirila je u konzervu. "Sporo." Osetila je kako on odbija da je pita koji je njen 'biznis' u ov ome; neka delikatna napetost ispunjavala je gornju polovinu njegovog tela, onu k oja je jo reagovala na njegove voljne komande. Mu terije iz kafane 'Paralaksa' prol azile su pored njih nastojei da ih ne gledaju. "Pao si ti poprilino, od na eg poslednjeg susreta." Ne, nije pamtio. Sad je u to bila sigurna, ali joj nije bilo jasno da li joj je zbog toga drago ili ao. "Prosio sam ja i ranije, pa me to nije ubilo." Pomakla se, oslonila se jae na Poluksa, osmotrila Hernija sporim pogledom . "Mislim da bi ovog puta moglo i da te ubije." Digao je i opet spustio pogled; nije odgovorio. "ujem da si zaista umeo da nae puteve kroz Lavirint pre ove tvoje - hm - ne zgode." Zapitala se ko, ili ta, ga je ovako udesio. "ujem da zaista zna kako bud ovan i muvaju, u inostranstvu i ovde. E, to je ono to ima neku vrednost, za mene." "Za to?" ree on o tro. "A ta te briga za to?" uzvrati ona; jo nije bila sigurna koji e mu la ni razlog dati. "Za jednog prosjaka, zapitkuje mnogo." "Hou da znam za to bi jedna Zimkinja htela da zna takve stvari. Postoji sam o jedna Zimkinja..." Namr tio se. "Ima nas na hiljade i volimo da malo bolje zaradimo, ba kao i ti, tuine." R askopala je jedan d ep i izvukla kreditnu karticu, podigla je da on vidi, kao to je ranije Ukres podigao karticu ispred nje. "Mo da ne elim veno da se bavim utovarivanj em robe. Mo da hou da dobijem i ja jedno pare torte pre nego to vi tuini otperjate sa ovog sveta i odnesete tortu sa sobom." Uvidela je, sa mutnim iznenaenjem, da ovo i njoj zvui suvislo. Klimnuo je glavom, ne kao da se na ma ta obavezuje, ali, ipak, kao da su te rei i njemu zazvuale suvislo. "Rekla si da to ima neku vrednost. Koliko?" mirkav o je osmatrao povr inu kartice. "Nemam mnogo... ali imam vi e nego ti. Ima li ti uop te neko prenoi te?" Samo jedno odmahivanje masnom, neoe ljanom glavom. Opsovala je. "Tako sam i mislila. Mo e da boravi kod mene, za sad. Ionako ti je potreban neko da te hrani i da isti za tobom." "Meni trebaju pare, a ne neko da mi bri e prokleti nos! Nemoj da me zamaja va ." Posegnuo je rukom preko ramena i poe ao se, krivei lice u grimasu. Posmatrala je kako se e e. "udo je da ti iko prie dovoljno blizu da ubaci ne to u to", ree ona, pokazujui na konzervu. " ta e da uradi kad ta odea jedne noi pone ce gami e i ode sa tvojih lea?" "A da nee mo da ti da je skine noas, maco?" podrugljivo ree on. Stisnula je usne. Onda ih je prinudila da se iskrive u osmeh. "Nisi moj tip, bogaljino. A sve prljave poslove za mene radi ovaj Poluks, vidi ga. Navikao j e i da tegli te ke stvari koje ne mogu same da se pomaknu." "Kako god ti ka e , Tor", ree Poluks dobroudno. U njegovom glasu, iako bez ika kvog posebnog tona, oseao se neki nejasni nagove taj odobravanja. Odmakla se jedan korak od njega, malice nelagodno. Ponekad je bilo te ko setiti se da je Poluks samo programirana ma ina za no enje tereta, i ni ta vi e. "Mo e da ostane na stanu i hrani kod mene, dokle god mi vredi toliko, Herni. Da ujem: hoe , ili nee ." Uzmi ili ostavi, skote. Ja u biti zeznuta strana, u oba sluaja "Ne mogu da ostajem u toku sa dogaajima, ako se i ja ne muvam ponegde. A za to mi trebaju pare, da bih mogao..." " to ti treba, dobijae - pod uslovom da dobijam i ja." Pod uslovom da Svetlo hodni ispo tuje pogodbu sa nama. Naslonio se unazad, na zid, sa osmehom koji je bio ne to ru no na njegovom z godnom licu. "Ako je tako, dobila si savetnika, maco." Protegao je ruke, pa ljivo. "Dobila sam ja veliki bol u dupetu." Podigla je njegovu olupanu konzervu i istresla metalni novac u svoju aku. "Dobro, Poli, ajde nosi ovoga. Idemo kui."
19. Beskrajno odsustvo svetlosti i ivota omotalo je Lunina ula kao pla t koji gu i . Nije imala nikakve ulne utiske. Padala je u bunar bez dna, svesna da je ostala sama, poslednja slaba na iskrica ivota u jednom kosmosu u kome je Smrt neosporni vl adalac... i da je postala dru benica Smrti, iji neopipljivi zagrljaj crpe snagu i z dravi razum iz nje. Dospela je na neko mesto izvan ivota, tragajui za svojim izgub ljenim voljenim, pro la je kroz jednu kapiju kroz koju je i ranije mnogo puta i la; ali ovog puta je zalutala, sad nema nikog da odgovori na njene krike, nikog ko b i je uo, njen glas i ne mo e da se pro iri... Pustite me kui... "Pustite me kui!" Luna se u krevetu digla u sedei polo aj, a njen glas joj s e vratio i udario u nju, odbijen od skuenih zidova sobice. "Luno, Luno - to je samo ru an san. Sad si bezbedna sa nama. Bezbedna." El sevirine ruke su je obuhvatile, bla ei njenu paniku, kao bakine ruke koje su te ile j edno dete u noi, tako davno. Sobica je ispunila njene mokre, mirkave oi bolnim ve takim danom; tridi-ekran ugraen u zid poeo je izbacivati vodoskok buke i pokreta - a tako isto je bilo i p re nego to je Luna potonula u svoj nesigurni san. Posle izdr ane torture Crne Kapij e, Luna vi e nije mogla da boravi u zamraenoj sobi. Ona sad proguta knedlu bolnog j ada, osloni glavu na Elsevirino rame u mekanoj kunoj haljini, oseti prohladno kre tanje vazduha du lea svoje lepljivo-mokre spavaice. Svet se postepeno zgu njavao oko nje, potvrujui iznova njeno mesto u njemu; srce prestade da poku ava da se istrgne i z njenih prsa. Uhvati sebe kako poku ava da uje zvuk mora. "U redu je. Sad sam dobro." Njen glas je i sad zvuao tanko i neubedljivo. .. ovaj ko marni gubitak snage i kontrole postao je deo njene svakodnevice i u bud nom stanju. Sela je uspravnije, odvajajui se od Elsevirinog ospokojavajueg prisust va; povukla je pramenove vla ne kose nazad, iza u iju. "Izvini to sam te opet probudi la, Elzi. Nikako ne mogu da..." Zautala je, stidei se svoje bespomonosti; jadno je trljala oi. Pekle su je kao da su pune peska vetrom nanetog. Bila je to trea no za redom u kojoj su njeni avetinjski pohoeni sni uspevali da se probiju kroz tanke p regradne zidove izmeu apartmana. Gledala je kako se umor i briga usecaju svakim d anom sve dublje u crte Elsevirinog lica. "Ovo je glupo." Stisnula je pesnice. " ao mi je, svake noi ostaje budna zbog moje glupe..." "Ne. Luno, draga." Elsevir je odmahnula glavom; Luna, iznenaena, zauta, vi dei ne nost u tim oima indigo boje. "Nemoj mi se izvinjavati. Ni ta to bi ti mogla urad iti ne bi mi smetalo. Trebalo bi da ja tebi ka em 'izvini'; ja sam kriva to ima takv e snove, zbog mene nisi u stanju da nosi svoj trolist..." Bacila je pogled ka dru goj strani sobe, gde je na gornjoj strani jedinog ormaria le ao samo jedan predmet - sibilski znak. "Kad bih mogla preuzeti tvoj strah na sebe, rado bih to uinila; bilo bi to malo pokajni tvo za veliko zlo koje sam ti uinila." Pogledala je na drug u stranu, prstima masirajui svoje mi ice. "Nije bila tvoja krivica. Moja je krivica; nisam bila dovoljno jaka da b udem sibila." Luna ste e vilice, toliko da je zubi zabole e. Izi la je iz Crne Kapije, i iz svog transfera, kao nepoznata osoba, progonjena rascepljenom realno u. Dok su stigli na planetu Karemof, opet je funkcionisala normalno i maltene je bila ope t ljudsko bie; meutim, kad god bi sklopila oi i ostavila svoj um bez za tite... Ovde, u svemirskom orbitalnom lukom gradu, nosila je trolist bez skrivanj a, zadovoljna kad su je sasvim nepoznati ljudi, sa svetova o ijem postojanju nika d nije ni ula, pozdravljali osmesima i naklonima. Ali onda joj je pri ao jedan ovek i zamolio je da odgovori na neko pitanje. Okrenula mu je lea, obuzeta muninom u st omaku od u asa, i odbila - odbila. Elsevir ga je oterala; ali Luna je tog asa znala da nikad vi e nee moi da odgovori ni na jedno pitanje... "Bie mi dobro im... im se vra tim kui, na Tijamat." Gde je nou celo nebo po ar zvezda - a ne ovakvo crno i gorko n i tavilo koje pro dire ak i ivotnu silu zvezde, ni tavilo u kome su zvezde sparu ene, lede ne, beznade no same. Gde tek treba uraditi ono jedino to za nju jo ima va nost jednaku onome to je u dolasku ovamo uni tila. Samo jedna osoba mogla bi razumeti kako je t o kad izgubi ono to si celog veka eleo. Ukres - ona ga mora nai. "Jo koliko vremena.. .?" Pitanje koje se trudila da ne postavlja dok su ovde, i koje se pla ila da post
avlja, iako joj je svakog dana i sata bilo na umu. "Znai, zaista ne eli da ostane ? ak ni posle svega to si videla?" Luni se srce stezalo od dubine razoaranja koju je oseala u Elsevirinom glasu. Videla je koliko se silno Elsevir trudila, poslednjih dana, da ispuni njeno vreme i njen um never ovatnim divotama ovog grada, ove luke koja plovi kroz svemir sam, vezana nevidlj ivim konopcem za svet ispod. Prvo je mislila da Elsevir to radi samo da bi odagn ala njene strahove, ali sada je uvidela da postoji jo jedan razlog. "Vi - zaista hoete da ostanem sa vama zauvek?" "Da. Veoma, draga moja." Elsevir se nasme ila, neodluna. "Nikad nismo imali dece, zna , Ti-D ej i ja..." Luna je oborila pogled, eliei se da zada jo jedno razoarenje. "Znam. Kad bi s e radilo samo o meni, kad bih bila neko drugi, ostala bih sa tobom, Elsi." Uvide da je to istina, iako je ona ovde kao dete koje se izgubilo na Fes tivalu; ovde, u ovom nerazumljivom, besprekornom ostrvu koje se kao toak vrti kro z nebo. Elsevir je poku avala da ukljui i uklopi Lunu u sve vieno, pa je posle nekog vremena i Luna poela da osea nemarnu gordost van-Tijamatovaca, koji misle da je m euzvezdani brod stvar jednako prirodna kao i jedrenjak na moru, i koji se prema ud esnim, strahopo tovanja dostojnim stvarima odnose kao prema neemu na ta jednostavno imaju pravo. Sa svakim malim tehnolo kim udom kojim je, zahvaljujui Elsevirinom strp ljenju, ovladavala, Luna je gubila po neki deo straha od veih uda, tako da je najz ad mogla da stane na balkon njihovog apartmana i razgleda prostranstvo Lopovske Pijace glumei da je prava pravcijata van-Tijamatovka, graanka Hegemonije, savr eno k od kue u ovoj interstelarnoj zajednici. Ali tada bi je dotakla pomisao da tek sad zaista razume ono to je Ukres o duvek poku avao da unese u njena oseanja; pa bi pomislila koliko bi njemu znailo da stane ovde gde ona stoji - i tako bi se setila da ga je napustila kad mu je bila potrebna. "Ukres je i sad u Karbanklu; moram da se vratim njemu. Ne mogu ostati ovde bez njega." Izgnanica na jednom ostrvu koje je okru eno be ivotnom prazninom. "Ovde ne mogu da budem sibila." Pritisnula je dlan na trolisni tetova ispod grla. "Oti la sam sa svog sveta u vreme kad je trebalo da ostanem. Podbacila sam u svoj oj du nosti, izneverila sam Ukresa, izneverila sam... Dama Thalasa ne uje moje moli tve. Izgubljena sam, zato sam izgubila i njen glas." Njena gola stopala dotad su bila na ivici kreveta; ona ih sad odi e, pa spusti na hladni pod. "Naopako je to; ovde nisam na svom. Ja pripadam Tijamatu..." Iznenada je to i osetila, neobino j ako, ba dok je izgovarala te rei. Zagledala se Elseviri u oi, upirui snagom volje da Elsevir shvati njenu potrebu, e nju - i tugu. "Luno." Elsevir je pritisnula ispru ene ake jednu o drugu, na nain kako je t o ve radila kad je poku avala da o neemu donese odluku. "Kako mogu ovo da ka em, osim lo e?... Kui ne mo e ." " ta?" Nona mora zatamni pred njenim oima tu sobu i Elsevirino bri no lice. "M ogu!" Hitnula je svetlost svoje vere protiv te senke. "Moram!" Elsevir podi e ake, napola smirujui nju, napola titei sebe. "Ne... ne. Samo sa m htela rei - to, naime - ne mo e dok Ugas ne bude opet dovoljno jak da obavi posao astronavigatora." Te rei su posustale i rasplinule se, kao izgubljena prilika. Luna se namr tila, ne ba ubeena; Elsevirino lice jo je bilo pomraeno velom sum nje. Luna protrlja lice; njeno telo bilo je mlitavo pod teretom umora i razoaranj a. "Znam. ao mi je." Rukom je, ne gledajui, potra ila polupraznu boicu pilula za umir enje, na ormariu pored kreveta. "Ne", ree Elsevir hvatajui je tamnom akom za zglavak i vraajui njenu ruku naz ad. "To nije pravi odgovor. Ali pravi odgovor za svoje strahove nee nai ni povratko m na Tijamat; oni e ii za tobom, svuda, ako ne sazna ta je pravi posao sibile. Ja ni sam dovoljno mudra da ti to objasnim, ali postoji neko ko jeste. Kad bude prvi p ovoljan 'prozor', odleteemo dole, na planetu, i razgovaraemo sa mojim zetom." Pru il a se i uzela tu bocicu pilula. "Odavno je to trebalo da uradim... ali, kad sam j a samo jedna glupa baba." Ustala je, osmehnula se Luninom nerazumevanju. "Mislim da e nam u svakom sluaju svima jako prijati da opet stupimo nogom na stvarnu plan etu. Mo da e i Ugas moi sa nama. Odmaraj se sada, zlato moje... i lepo sanjaj." Ne no je dodirnula Lunu po obrazu i oti la iz sobe. Luna je opet podigla noge u krevet i poravnala jedini pokriva koji joj je ovde bio potreban, jedan mali i tanki pokriva preko stomaka. Ali nikakvi slatki
snovi nisu ekali u be ivotnoj noi koja je opkolila ovaj grad-ostrvo i njegovu planet u. Luna je le ala zurei u napola shvatljivu radnju koja je treperila na ekranu na z idu. I telo i du a su boleli, svako svojom razliitom potrebom. Nije postojao niko u ovom tuinskom mestu ko bi mogao preokrenuti ijedan od njenih snova iz tame u sve tlost, niko, ako njoj ne dozvole da ode kui... kui... Suze su kliznule niz njene o braze u trenutku kad je sklopila oi. Kroz Lopovsku Pijacu vozila se u ve takom danu, u gu vi u kosmodromskom tramv aju, sa Elsevir i Svilenim i Ugasom kome su noge jo bile od gume, i sa gomilom zl ovoljnih unutar-gradskih putnika, dovoljno brojnom da se neko ostrvo popuni stan ovni tvom. Kreui se svojom orbitom, ova svemirska luka je svakih nekoliko sati prola zila iznad po jednog 'prozora' - prostora povoljnog da poslu i kao 'hodnik' za let enje do i od povr ine Karemofa - ali ti 'hodnici' zavr avali su se dole, na planeti, na razliitim mestima, meusobno udaljenim po nekoliko stotina ili hiljada kilometa ra; ko propusti jednu takvu priliku, morao je da eka ceo dan da stanica ponovo na dleti isti 'prozor'. Nijedno sedi te nije bilo slobodno kad je Luna u la u tramvaj, ali dok je pr olazila tramvajem jedan ovek je ustao i ponudio joj mesto: neobja njiv postupak. Os mehnula se i prepustila to mesto Ugasu, a onda je ustao drugi mu karac, opet ustup ajui mesto njoj. Postiena, povukla je napred Elsevir i dala to drugo mesto njoj, a li joj je i apnula: "Je l' oni misle da sam tako bela zbog neke bolesti?" "Ne, draga." Elsevir se namr tila, aljivo glumei neodobravanje, i malo povuk la nadole rub Lunine ute tunike bez rukava, dugake do butina. "Upravo obrnuto. Ali , zaista bi trebalo da nabaci ogrta." To ree, i dotae ogrta, smirene vinske boje, koj i je Luna nosila preko ruke. "Pa vruina je." Luna je oseala ukr tene pletenice koje je privrstila navrh gl ave, da joj ne smetaju. Seala se raznih glomaznih ode di i tesno pripijenih letakih odela koja je probala i odbacila u prodavnicama Centralnog gradskog bazara. Poku a la je, izvan broda, da nosi i svoju sopstvenu odeu, tijamatovsku, koja je, meutim, bila prete ka. Vazduh u ovoj svemirskoj stanici bio je topao kao krv, pa je Luna gledala da bude obuena to lak e, najminimalnije to je Elsevir dopu tala. "Kad sam bila cura, i la sam pokrivena od glave do pete velovima; to je bi o deo enske tajanstvenosti." Elsevir je malo popravila nabore svog labavog kaftan a ispljuskanog raznim bojama; njena ogrlica od zvonia zacilikala je slatko. " ta tad ne bih dala da sam mogla da ih sve pobacam i da potrim ulicom gola, u letnjoj om orini. Ali se nikad nisam usudila." Luna se dr ala za naslon sedi ta, jedan korak iza Svilenog koji je utke patio ; saoseala je sa nelagodno u tog stvora oko koga se nagurala gomila onih koji su za njega tuini. Gledala je napolje, kroz otvorene strane tramvaja, dok su prolazili bulevarima ove meuzvezdane zajednice u kojoj je Elsevir imala stan i u njemu ivela sa Svilenim i Ugasom - sad i sa njom - u elegantnoj klaustrofobiji ovog karemov skog iznad-planetnog geta. Luna je ve izgubila predstavu u kom delu grada se nala ze; nije razumela sistem po kome su ovde rasporeene ulice, ba kao ni obiaje ljudi k oji kontroli u ovaj grad. Shvatala je samo da je sve skupa ugraeno u jedan uplji prs ten i da se sam kosmodrom nalazi u sredini, na mestu glavine tog 'toka'. Ovo ostrv o na nebu Karemovljani su nazivali 'Lopovskom Pijacom' a njegovi stanovnici su t o prihvatali nalazei neku uvrnutu zabavu u tome. Planeta Karemof je imala prevlas t u Hegemoniji zato to je proizvodila najusavr eniju tehnolo ku robu, a Elsevir je je dnog dana rekla Luni, ne bez ponosa, da je naziv 'Lopovska Pijaca' vi e istina neg o uvreda. "Kako si postala... uh... kako si do la na Karemof?" pitala je Luna, kad E lsevir nije nastavila priu o velovima. Sve je manje mogla sagledati kako se ova s kromna i blaga ena otisnula u karijeru koja znai sukobljavanje sa nekim - i kr enje meuzvezdanog zakonodavstva. "E, draga moja. Kako sam ja izgubila velove, a i ugled, to ti je duga, d osadna, zamr ena pria." Ali Luna vide i osmeh koji se do unjao na krajike Elsevirinih usana. "La na skromnost", ree Ugas, koji je sedeo sav skljokan na sedi tu ispred nji h, sklopljenih oiju, pritiskajui akama prsa. On se pre samo dva 'perioda dnevne sve tlosti' vratio iz ovda nje bolnice.
"Ugase, je l' ti dobro?" Elsevir ga je pipnula po ramenu. "Fino mi je, gazdarice", ree on sa irokim osmehom. "Sav sam se pretvorio u uvo." u nula ga je i oslonila se nazad, na naslon svog sedi ta, sa jednim rezignira nim sleganjem ramenima. "Dobro. Do la sam sa Ondinija, Luno, sveta koji bi tebi iz gledao jo nerazumljiviji nego Karemof, sigurna sam; iako teh-nivo nije tako visok . ene na mojoj planeti nisu podsticane..." "Nisu pu tane", ree Ugas. "...da ive punim ivotom, onakvim kakav je tvoj ivot od poetka bio." Njen gla s se uzdizao do Lune kroz amor razgovora drugih putnika, kao dim koji uzlazi u gr adske izmaglice jednog drugog sveta, gde kopnom dominiraju piramidalni hramovi-g robnice jedne drevne teokratije. U toj zemlji ene se kupuju, prodaju i trampe, i i ve u zasebnom delu svake porodine naseobine, izdvojeno od mu karaca, koji im nisu p artneri nego ljubomorne gazde. Tamo ivoti ena ostaju u uzanim stazicama, koje su t okom generacija duboko urezane u tlo; ivoti nepotpuni, ali umirujue predvidljivi. Jedna boja ljiva devojica zvana Elsevir - Poslu nost - stupala je tim putanja ma tradicije, umotana u velove koji su skrivali njenu ljudskost; u tesnacima rit uala esto je posrtala, ali nikad nije sagledala svoj ivot sa dovoljne razdaljine d a se zapita za to je to tako. Ali jednog dana na trgu kod hrama radoznalost ju je odvukla sa uobiajene putanje na kojoj je, ispred svetili ta njenih duhova-pokrovite lja, sakupljala priloge, u gomilu sveta koji se okupio da uje nekog ludog stranca . Taj se dernjao o nekakvoj slobodi i jednakosti. Popeo se drsko na stepenike Ve likog hrama Ne'Ehmanovog, a jedna grupa radikalne lokalne omladine gurala je let ke u ruke i u odeu svakome ko je zastao. Meutim uskoro je masa postala besna i gad na, a bezobzirni odredi crkvenog Obezbeenja navalili su da je razbiju i u panici koja je usledila pobacali su u crne 'marice' svakog koga su dohvatili - sve od r eda, zajedno. Elsevir se uurila, pritisnuta gomilom tela u jedan ugao vozila, koje se jak o cimalo. Izga ena, ispipana, pocepanih velova, uala je u tom o ku i histerino jecala, p la ei se da e biti oskrnavljena ili ubijena. Onda su je iznenada epale dve sna ne ruke, povukle je nagore tako da je ustala i naslonile je na zid. Raspameena od u asa, osea la je kako se ceo svet oko nje pretvara u vodu, a i njeno telo takoe... "Nemoj mi sada padati u nesvest, bogova mu!" zatre tao je glas u njenim u im a, "ne mogu veno da te dr im uspravnu..." i, amar. Bol je pro ao kroz zid njenog ludila kao klin. Otvorila je oi, cvilei, i ugl edala ispred sebe ra erupanu, okrvavljenu facu onog ludog stranca, oveka koji je iza zvao itavu stvar... oveka koga e ona, i samo njega, voleti do kraja svog ivota. Ali u tom trenutku ni ta nije bilo dalje od njenih misli nego ljubav. "Je l' ti dobro?" Zastenjao je jer ga je neko munuo laktom u bubrege. Up irao se rukama kruto o zidove, titei Elsevir svojim telom. Odmahnula je glavom. "J esam te povredio? Nisam namerno." Povukao je jednu aku i ne no dodirnuo Elsevir po golom obrazu. Uzmakla je od njegovih prstiju sva se skupljajui u sebe i odmah poel a da navlai jedan pocepani veo preko glave, gde je ranije bio. "Pardon." Spustio je pogled, upirui se opet obema rukama; policijsko vozilo je nainilo zaokret i zan elo se na jednu stranu. "Nisi bila ak ni prisutna, znai, nisi ni ula moj govor, a?" Nainio je grimasu aljenja; odjednom je izgledalo kao da je jedva ne to malo stariji od nje. Odmahnula je opet glavom i obrisala suze iz oiju. Progunao je neke ogorene rei na svom jeziku. "U pravu je Kej-Ar; pravim vi e tete nego koristi!... ta se tres e , tebi oni nee ni ta. Kad stignemo u inkvizitorijum, oni e da izdvoje samo zlo seme, a tebe e da puste." Opet je sva ceptala. Dobro i predobro je znala ta se pria o pona anju crkven e policije. Osetila je da se njene oi opet pune suzama. "Ajde nemoj. Molim te nemoj." Poku ao je da nabaci osmeh, ali ga nije moga o odr ati. "Neu im dati da te diraju." Besmislica, ali ona se za tu besmislicu uhva tila, da se ne udavi. "uj", ree on, nastojei da kako-tako promeni temu, "hm, po to si - ovde, 'oe da uje moj govor? Ovo mi je mo da poslednja prilika." Kapljice znoja sija le su u njegovoj iastoj, smeoj kosi. utala je, to je on shvatio kao potvrdan odgovor,pa je ispunio ostatak njih ovog zagu ljivog putovanja ka sudili tu sve im, slatkim vazduhom svog beznade nog ideali zma - kako e svi ljudi iveti kao braa, kako e ene imati iste slobode kao mu karci, i bi
ti jednako odgovorne za svoje postupke... Kad se marica, uz jo jedno cimanje, zau stavila, i time ih bacila nazad u stvarnost njihove nevolje, Elsevir je ve bila vr sto uverena da je taj ovek sasvim lud... i sasvim divan. A onda su se vrata otvorila, pu tajui unutra grubu svetlost dana i grube ko mande crkvenih gardista, koji su isterali bedne uhap enike u zidom ograeno dvori te l ogora za krivce. Njih dvoje su izbaeni napolje poslednji i on je stigao da na kra tko stisne njenu aku - "Hrabro, sestro" - i da je pita za ime. Najzad je progovorila, rekla je samo svoje ime i ni ta vi e, a onda su ga st ra ari epali. ula je kako on poinje da pria ne to u smislu da ona nije kriva, dok su ga dvlaili, i kako se te rei pretvaraju u jauk. Te ke, pipajue aketine odvukle su je iz v ozila na zemlju, tako da nije mogla da vidi ta su mu dalje radili. Uterali su je u prostorije, zajedno sa ostalima, ali njega vi e nije videla. Zato je u logorskim prostorijama ekao njen otac, koji je do ao zato to je do bio panini poziv od njene pratilje, im je Elsevir ubaena u vozilo crkvene garde. Pr itrala je ocu, jecajui; a on je morao mnogo kome da pripreti, i da uplati veliku s umu u crkveni misionarski fond, i tek tada je mogao da izvede Elsevir iz tog mes ta u asa, pre nego to su crkveni inkvizitori mogli da nanesu ma kakvu trajnu tetu nj enom ugledu. Onda je ostala u kui gotovo dve nedelje, jedva se usuujui da nosem proviri van, dok se njena strava polako zaleivala... najzad je bila sposobna da opet razm i lja o onom ludom strancu, o njegovim reima... da se zapita kako je mogao da bude onako dobar prema njoj u onom haosu. I jo te e, da se zapita da li je on uop te jo iv. Znala je da to nikad nee znati, da ga nikad vi e nee videti, pa ipak nije mogla isti snuti njegov svetlooki duh iz svog uma. Ipak, nije prepoznala jednog neznanca koji je samosvesno sedeo na klupi ispod puzavicama obraslog dvori nog zida, kad ju je majka dovela na susret sa tim 'proscem' i ostavila da stoji nespretna i neodluna pod tim prodornim, ustrim, mu kim pogledom. Bio je konzervativno obuen, u poslovno odelo sa sakoom, prslukom i kra vatom, i ogrta; senka irokog e ira napola je zaklonila njegovo lice. Ali ono to je od njegovog lica ipak mogla videti, nejasno kroz svoj zar, bilo je modro i zeleno. Ispunjena strepnjom, zabacila je unazad, preko glave, tamnoplavi veo, da bi on mogao videti njeno lice, ali pri tom nije gledala u njega. Izvela je otme ni naklon, uz cilikanje njene ogrlice od srebrnih zvonaca. "Elfevir. Ne prepoznaje be, a?" Rei je izgovarao zbrljano, ali razoaranje j e jasno ula. Skinuo je e ir. Meutim ve je prepoznala njegov glas i sela na klupu pored njega, sa malim uzvikom zaprepa enja. "Ti!... O sveti Kalavre!" jedva svesna da je opsovala. Uzdigl a je ruku ka njegovom licu, ali ga nije dodirnula; topla smea boja njegove ko e bil a je sva kao tapiserija pro eta napola izleenim posekotinama i modricama, o tra linij a njegove donje vilice bila je zamuena, otekla. "Rekao fab tvob ocu da bi fe dogodila faobraajna nefrea." Osmehnuo se usna ma i oima. Pokazao je prstom ka vilici. "Za ivanje vilice." Njeno lice se izbrazdalo saoseanjem, a njene ake poe e gu vati jedna drugu u nj enom krilu. "Neba probleba. Vi e ni ta i ne boli, fkoro ni ta." Oni koji su ga u ime crkve presli avali, nisu ga izruili plavcima, nego su ga na smenu tukli jedan dan i jedn u no, izvr avajui tako svetu osvetu, i najzad su ga u zoru utnuli na ulicu, da otpuzi najbr e to mo e. "Ja radije ne bih da razbi ljab o tobe..." Nasmejao se, kratko; ali t ek mnogo godina kasnije rei e joj prve, najmanje delie istine. Onda je zautao i gled ao ju je kao da oekuje ne to. "Da nifu i tebi za ili vilicu, feftro?" "Nisu!" Odmahnula je glavom, zvoncajui. "Ja... ja sam razmi ljala o tebi. M nogo puta. Mislila sam da te nikad vi e neu videti; pla ila sam se za tebe." Osetila je neoekivanu elju da prigrli tu njegovu izubijanu glavu na srce. "Za to si do ao ovam o?" Ne kao prosac. Ali nije ponovo pokrila lice, niti je osetila potrebu da to ui ni, sa njim. "Borao fab da fe uverib da ti je dobro. Je l' ti dobro?" Nagnuo se napre d. "Da. Moj tata je do ao po mene... Bio si tako dobar prema meni. Moj otac b i..."
"Ne. Bolib te ne ka i bu ni ta o beni. Nego bi famo ka i da fi flu ala boje idej e. Ka i da fab pofadio jedno febe u tvoj um... i da fada eli da fazna jo ." "Za to?" Od svih pitanja i odgovora, kojih je njen um bio pun, iz njenih u sta je pobegla samo ta jedna re, koja njemu nije govorila ni ta. "'Za to?'" Ali videla je u njegovim oima da razume. "Pa, do vraga... hteo f am da te opet vidib." "O-ho!" rekla je ona tad. "Mogla bih da dodirnem nebo prstima!" Zakikota la se nerazumno; ali, videi izraz na njegovom licu, stavila je aku preko usta. Ona koja bude htela da osvoji ljubav ovog oveka, morae prvo da stekne njegovo po tovanj e. "Da." Zagledala se u njegove oi hrabro, impulsivno, ali joj je u obrazu drhtao jedan mi i. "Zaista sam voljna da saznam jo . Molim te doi opet." Iscerio se. "Kad?" "Moj tata..." "Kad?" "Sutra." Njen uporni pogled je popustio. "Doi u." Klimnuo je glavom u znak obeanja. "K-koliko ena ima ?" Mrzela je sebe to to pita. "Koliko?" Izgledao je indignirano. "Nijednu. Bi na Karebofu biflibo da t reba ibati uvek fabo po jednu. A jedna je dovoljna i za ceo ivot... ako je ona pr ava." Posegnuo je u svoj sako, izvukao punu aku pamfleta. "Doneo fab ti ovo, po to jo ne bogu fab da obja njavab. Ali, ja fab napifao ovo... i ovo. itae ih?" Klimnula je glavom, a kad je dotakla pamflete, osetila je kako uz njenu ruku struji ne to nalik na ok. "Divan vrt ibate ovde." U njegov glas uvukla se neka e nja. "Je l' faba gaj i cvee?" " ta? O, ne. Meni je samo u posebnim prilikama dozvoljeno da dolazim ovde. Osim toga, zabranjeno mi je da ikad radim i ta to bi me isprljalo. Ali, cvee volim. Provodila bih sve svoje vreme ovde, kad bih mogla." Izraz neke neobine re enosti uvrstio se na njegovom izudaranom licu. Veoma o dmerenim pokretima digao je ruke i otkinuo jedan mnogolatini cvet boje lavande sa puzavice iznad njih. Dao joj je cvet u ruke. "Fvi bi ebo ubreti jednog dana. Bol je je iveti flobodan nego ofu iti fe na lozi." Uzela je cvet i oko njega sastavila dlanove u zdelu. Udisala je njegov m iris. Osmehnula se vi e tom strancu nego njegovim reima. Uzvratio je osmehom. "Onda, do futra." Kruto je ustao. "Ide ..." "Ibab faftanak na Univerzitetu u Berdiju, veeraf." Sa veselim izrazom lic a suoio se sa njenim razoarenjem, pa se nagnuo dole, zavereniki. "Ja fab agitator i z inoftranftva, zna ." "Nee ...?" Usudila se da ga pipne. "A-a", ree on odreno. Opet je navukao e ir duboko na lice. "Neu vi e da dr ib nik kve govore; bar dok ne budeb u ftanju opet da govorib... Do vienja, feftro." Oti ao je kroz ba tu, neujednaenim krutim hodom, i tek posle njegovog odlaska uvidela je da jo ne zna njegovo ime. Spustila je pogled na sve nji propagandnog materijala, proi tala Partneri u novom svetu, T. J. Aspundh. Uzdahnula je. " ta ti je to dao?" Njena majka je podozrivo virila ka tim tampanim stvarim a. "Ovv-vaj... lj-ljubavne pesme." Elsevir ih je urno zavukla pod opasa i pre krila se velovima. "Neke od njih je sam napisao." "Hmmmm." Njena majka odmahnu glavom, a zvonca zapeva e. "Pa, on je Karemov ljanin; dao je tvom ocu jedan videokom aparat, za pravo da te vidi. Moj gospodar je bio vrlo zadovoljan. A od njega, ipak, zavisi ta e biti, a ne od nas." "Za to?" Elsevir je ustala, u kajui kao papir. "Za to ne od nas?" Majka je uzela cvet iz njene ruke i odvela Elsevir nazad u enske odaje. Posle je Ti-D ej verno dolazio da je vidi, i bio je pred njenim roditeljim a uzor graanske respektabilnosti, ali privatno svojeglavi sanjar koji se zaljubio ne u Elsevir koja zaista postoji, nego u onu enu koja bi od Elsevir mogla postat i. Donosio joj je nove koliine revolucionarne literature maskirane u ljubavnu poe ziju; ali pre nego to je mogla poeti da istra uje taj novi svet ije horizonte je on p ro irivao svakog dana, njeni neodluni poku aji da uzdigne neki svoj autoritet unutar
porodice doveli su do otkrivanja njene tajne zalihe letaka, i njemu je zabranjen o da vi e dolazi na susrete. "Ali ti nisi dozvolila da vas razdvoje", ree Luna, oslanjajui se jae o nasl on sedi ta. "Jesi li pobegla?" "Nisam, draga moja." Elsevir je odmahnula glavom, i skrstila ruke pokret ima upamene poslu nosti. "Tata me je zakljuao u sobu na vrhu kule, zato to se bojao d a bih mogla pobei, pre nego to sam ja ak i pomislila na to." Osmehnula se. "Ali TiD ej beja e neustra iv. Vratio se jedne noi leteim amcem, popeo se kroz moj prozor i oteo me." "A ti..." "Bila sam van sebe! Ni pribli no onoliko prosveena koliko je on mislio da j esam, ili koliko sam ja mislila da jesam; oni moji poku aji da se borim za svoja p rava opet su bili zapravo poku aji da se uini po volji jednom mu karcu... njemu. Ali sad je i upropastio moj ugled. Malo je nedostajalo da crknem od stida, te noi. Al i kad je svanulo, ve smo bili na kosmodromu; povratka nije bilo." Pogledala je na polje, na grad, videi jedno drugo vreme i drugi prostor. "Bili smo, valjda, uvek takvi, tokom celog na eg ivota: on je verovao u sistem 'budi siguran da si u pravu, i navali' a ja u sistem 'radi ono to mora ...' Ali ak i u toj stra noj noi, znala sam bez i najmanje nedoumice da je on sve to uradio sa najistijim srcem, da me voli n a nain kako se nisam nikad usuivala ni da sanjam da e me iko voleti. Grdila sam ga - mnogo godina kasnije - to je izveo jedan takav mu ko-dominacijski projekat. On se samo smejao i odgovarao da je nastojao da dejstvuje unutar sistema, iznutra. "Na kosmodromu nas je venala jedna od onih groznih ma ina, robot-bele nik, a putovanje do Karemofa bilo nam je medeni mesec. Jadni Ti-D ej! Pola galaksije smo preplovili pre nego to sam mu dozvolila da me pipne. Ali im sam uvidela da je sve t o su mi govorili o... mom telu bila la , lak e mi je bilo da poverujem da imam i um, i da taj um odgajam. Bili smo razliiti u mnogo emu... ali na e du e su bile jedno." U zdahnula je. Mrak ih je iznenada progutao: tramvaj je u ao u jedan od providnih 'paoka' koji su, kroz vakuum, spajali obim toka sa 'glavinom'. Luna je izgubila slike Els evirinih rei u uspomenama svojim sopstvenim: svetlost vatre na ognji tu, vetar, top li poljupci, dva srca koja kucaju zajedno. Crna praznina sipila je, ulazei u ono prazno mesto u njenoj du i koje je trebalo da bude popunjeno; sakrila je Lunino li ce, koje je postalo sumorno kao njeno srce. " teta to nisam imao prilike da ga upoznam." Uga evo lice zasijalo je za tren utak, dok je pripaljivao tapi od miri ljavog korova. inilo se da ovde svi pu e tako ne to . "On vi e ne possss...toji", ree Svileni, beskorisno ponavljajui ne to ve svakom sno. Svileni je govorio karemofskim meunarodnim jezikom, sandijem, ali jedva razu mljivo; Luna je uz Elsevirinu pomo uila sandi. Ali misli iza mutnih u kanja Svilenoga bile su joj i sad jednako neshvatljive kao i pre. "Ti bi od dru enja sa Ti-D ejom naisto izludeo, Uga e", ree Elsevir sa naklono u. Uvek je on bio ukljuen. Ti se kree kroz mnogo gu i temporalni medijum; mnogo bolje si prilagoen za astrogaciju." Ugas se nasmejao; smeh se preobrazio u napad ka lja. "Zna da ti je reeno da ne pu i !" Elsevir je pru ila ruku napred i uzela od njeg a taj korov sa arom na vrhu. Ugas nije protestovao. "Ne possss... ne possss... ne possss... toji", ponavljao je Svileni, kao da je opsednut oseajem te rei. "Da, Svileni", promrmljala je Elsevir. "Dobar ovek uvek umire mlad, pa ma kar i u svojoj stotoj godini." Pogladila je jedan od osakaenih pipaka koji su mli tavo visili prebaeni preko naslona Uga evog sedi ta. "Ne seam se da sam ga ikad videla u onolikom gnevu i sjaju, kao kad te je odveo iz onog ulinog karnevala u Narlika ru." Odmahnula je glavom, a njena ogrlica od zvonia ula se srebrnasto. "Svaiji bol o seao je kao svoj i zato se trudio da ga prekine. Ne znam kako je iveo sa time." Gde je sada Ukres, i ko mu zadaje bol? I za to mu ja ne mogu pomoi? Luna se zagledala u Svilenog, obuzeta iznenadnim, nehotinim uvianjem. O, Majko mora - ne mogu vi e da ekam! ali njena molitva je pro la a da je niko nije uo niti na nju odgovo rio. "Kad samo pomislim da je on prekinuo sve svoje veze sa radikalima zato to
se pla io za mene - a znala sam da bi rado poginuo za svoja uverenja. Bila sam st ra no ljuta na njega zbog toga, ali i zadovoljna: on, pacifista, okru en ljudima koj i nisu pacifisti." Uvukla je jedan dim iz Uga evog korova. "A poeo da se bavi kriju marenjem! Uf!..." Tramvaj je opet uleteo u svetlost, u putniki nivo same zvezdane luke. Du t unela kojim su sad prolazili na zidovima su posvuda bili ekrani, koji su prikazi vali razliite prizore sa drugih svetova; na ni im spratovima istog ovog kompleksa, nezamislive koliine robe, dovezene sa svih tih svetova, ekale su da budu prenete d ole, na povr inu planete. Nebrojene druge po iljke, iz karemovske usavr ene industrijs ke proizvodnje, strujale su u suprotnom pravcu, kao povratni deo te trgovine. Bi li su tu i neki drugi prizori, namenjeni da zadive posetioce, prizori u kojima s u slavljene tehnolo ke ve tine zahvaljujui kojima je veliki deo industrijske proizvod nje preseljen u svemir. Luni je reeno da je Lopovska Pijaca najvei od kosmoploveih gradova iznad Karemofa, ali ne i jedini; bilo je na hiljade drugih proizvodnih s tanica i fabrika, iji radnici su provodili glavninu ivota u kosmosu, izmeu Karemofa i karemovskih prirodnih satelita. Pomisao da ovek mo e provesti ceo svoj ivot u crn oj izolaciji uznemiravala je i deprimirala Lunu. Tramvaj je postepeno i blago usporavao, i najzad se zaustavio kod ekaonic e za putnike koji silaze na Karemof. Luna je bez rei po la za Ugasom i Svilenim kro z gomilu koja se kao eksplozija irila po tom ogromnom prostoru, a Elsevir je kren ula ka ma inama za izdavanje karata. "Ah..." ree Ugas sedajui u jedno od mnogobrojnih ekaoninih sedi ta i zavaljujui se malo unazad, da gleda sveprisutne video-slike. Ovde su se menjale tako da su neprestano davale nove prizore iz okoline zvezdane luke: sad mutna, oblacima ov ijena povr ina Karemofa; onda povr ina bli eg meseca, prava apstraktna slika namazana industrijskim zagaivaima; pa blje tava slika meuzvezdanog teretnjaka - lanac diskova nalik na metalne novie, povezane i opru ene u mat-crninu poput ogrlice od gornjih il i donjih polovina pljosnatih koljki. Luna je sela s jedne strane Svilenog, a Ugas sa druge, tako da su ga donekle titili, svojim telima, od nepoznatog sveta; a Sv ileni je blenuo u spore vrtloge prolaznika koji su se kome ali po toj dvorani kao ulje na povr ini vode. "Eto ta mi se svia kod karemovaca", ree Ugas, "uvek se trude d a neim anga uju ovekov um." Neka la na nota odzvonila je u lakoi tih rei, koje je izgovo rio im su se kosmoplovi, sevajui, pojavili na ekranima. Elsevir je ranije kazala d a je Ugas svojevremeno radio kao pripravnik astrogator za neku od najveih svemiro plovnih kompanija. " teta to ne mo emo da vidimo brodove predsednika vlade, on treba da se vrati kui tek kroz jedno dve nedelje. To ti je, zaista, prizor 'da ti oi isp adnu', mlada gospoice." Luna spusti pogled sa tih ekrana. "Za to me uvek zove tako? Zovem se Luna." " ta?" Ugas ju je pogledao belo, slegnuo ramenima. "Znam, mlada gospoice", ree namerno. "Ali, sibila si, a ja ti dugujem i svoj ivot. Zaslu uje poasno obraanje. O sim toga", osmehnuo se, "ako dozvolim da ovo postane odve blisko, mogao bih se za ljubiti u tebe." Zagledala se u njega, uhvaena na iznenaenje, ali njegovo lice odbijalo je da joj ka e da li se on to ali ili ne. Opet je sklonila pogled, setno, ne znajui kak o da mu odgovori; poku ala je da gleda slike. Bestelesni glasovi izgovarali su saop tenja na sandiju, ali i na pet- est dr ugih jezika koje uop te nije prepoznavala. Ideografski simboli pisanog sandija bil i su joj nerazumljivi, ali je govorni sandi uila pomou traka za ubrzano pamenje. Te trake su otvarale njen um muzikom i istovremeno urezivale znanje, neizbrisivo i bezbolno, u njeno pamenje, kroz podsvest; sada je ve razumevala glavninu okolnog govora na sandiju. Ali u tom jeziku postojale su nijanse unutar nijansi, kao i u odnosima izmeu graana koji su se sandijem sporazumevali. Strogi kastinski sistem kontrolisao je stanovnike ovog sveta, defini ui njihove uloge u dru tvu od dana roenja . Van-Karemovci su bili imuni na ta ogranienja, pod uslovom da se dr e iznad njih Luna je dobila prekr ajnu kaznu, iako je Elsevir molila vlasti da se kazna ne izr ekne, samo zato to se jednom prodavcu u radnji obratila reima koje su znaile njegov u klasifikaciju na sandiju, umesto op tom reju "graanine". Ozbiljniji prekr aji pravil a pona anja u sistemu ka njavani su visokim novanim kaznama ili ak gubitkom mesta u ka sti koje je krivac do tad, po nasleu, imao. Postojale su izdvojene prodavnice, ka fane, pa i pozori ta za tehniku kastu, netehniku kastu i za neklasifikovane; najvi i i
najni i uesnici u sistemu ak nisu smeli da razgovaraju jedni sa drugima bez posredn ika. Pitala je indignirano, dok je stezala papiri sa potvrdom o naplaenoj kazni, z a to ovaj narod to trpi. Elsevir se samo nasme ila i rekla: "Inercija, draga moja. L judi, veinom, nisu dovoljno nezadovoljni poznatim da bi ga zamenili za nepoznato. Ti-D ej to nikad nije mogao da shvati." Sedei na mekanom sedi tu u ekaonici romboidno pro ivene jastuaste povr ine, Luna se nagnula napred: Elsevir se ponovo materijalizovala pred njima, izlazei iz mase putnika u prolazu. "Ve se ukrcavaju. Idemo, idemo." Mahnula je tek od tampanim kartama prema j ednoj kapiji na najudaljenijem kraju ekaonice, gde su putnici zbijeno priticali k ao u levak usmeren u nepoznato. Ugas i Svileni ustado e; za njima poe Luna, pomiren a sa sudbinom. "Za to smo tako pokunjeni, mlada gospoice?" ree Ugas. "Ni ta nee osetiti. Sve je u rukama kontrole saobraaja, a atl nije kao brod. atl ti je vi e kao jedan sa nduk pun robe." "Dole je divno, Luno. ekaj samo dok vidi Kej-Arove ornamentalne vrtove." "Nije meni do razgledanja vrtova, Elsi." Njen pogled se opet okrete priz orima kosmosa, kao gvo e magnetu. "Nego do odlaska kui." Ugas dobaci Elseviri jedan optu ujui, neitljivi pogled; Elsevir okrete glavu na drugu stranu. "A ekaj samo dok se ne upozna sa Kej-Arom, Luno. Onda e razumeti s ve." 20. U atl su se ukrcali meu poslednjima, na zaelju gomile. Luna je kroz prozori n a komori sa vazduhom, kroz koju se ulazilo u atl, na trenutak ugledala spolja njost te letilice: kao bure, ili kutija. Bio je to zaista sanduk, kao to je Ugas i rek ao, bez ikakve samostalne propulzije. Do planete je odvlaen, i sa nje podizan, ka o i ma koji drugi teret, nevidljivim akama vunih i odbojnih zraka, usmeravanih iz jednog od distributivnih centara ove planete. 'Prozor' je bio stub praznog prost ora, trista metara irok, opru en od tla pa sve do zone te ke industrije izmeu Karemofa i njegovih meseca. U atlu ih odvedo e do prostorije sa mnogo redova i nivoa sedi ta, nalik na am fiteatar, oko jedne sredi nje grupe ekrana na kojima se videla panorama povr ine pla nete, izmagliasto plava i smea; Luna je poku avala da se usredsredi na tu veliku mas u i da ne misli na injenicu da je ta povr ina neizrecivo duboko ispod njih. Niko ni je, ni ovde u atlu, izlebdeo iz sedi ta, li en te ine; Karemovci su imali obiaj da ka u, p onosito i neskromno, da je te ko otarasiti se gravitacije, a da oni gravitaciju um eju da proizvedu kad god im se hoe. Izlazna vrata su se zaptila, atl se oslobodio zahvata leteeg grada i poeo d a ponire niz cev sila. Luna je sedela nesvesna prigu enih razgovora oko sebe, ugla vnom nerazumljivih - nesvesna svega osim prizora planetne povr ine koja se uzdi e nj ihovom padu ususret: ta amorfna, oblacima zakome ana ploa se irila u sve izo trenije d etalje, a Elsevirin prigu eni glas je ukazivao na tamno plavetnilo karemovskih mor a i na zelene i oker boje karemovskih ostrva, od kojih su neka bila tako velika da se sad inilo da bukvalno odguruju more od sebe. Jedno ostrvo, ono tano ispod nj ih, pro irilo se toliko da je najzad popunilo sve ekrane: delilo se, i opet delilo , na murale planina, uma, njiva, koji su se nezadr ivo kotrljali svanuu u susret... a onda, pre nego to je ona sasvim shvatila da se to de ava, ra irio se vitki prsten g rada u polumraku rane zore i pokazao svoje bre uljkaste koncentrine krugove oko jed ne ogromne osvetljene zaravni bez ijednog drveta. "...ti je poletno-sletno polje", ree Elsevir. U tom poslednjem trenutku imala je oseaj da ih iz vazduha uzima, kao da h oe da ih ubere, ruka nekog drugog diva; ruka koja ih je naglo spustila na re etku s vetleih linija na tom polju i onda jo naglije pomakla u stranu, u jednu od graevina tupog magacinskog izgleda rasporeenih svud po obodu sletne zone; i konano ih osta vila na tlo. Gomila putnika krenula je napolje, kroz toplo obojenu unutra njost putnikog terminala. Luna je, hodajui, oseala neko peckanje u stopalima: zbog pritiska tuins ke planete... ili zbog lo e cirkulacije krvi. U odnosu na tijamatsku silu te e, na k
oju je Luna bila navikla, ve taka gravitacija u leteem gradu bila je slabija, a ova na Karemofu - jaa. Luna se spoticala, ma koliko pa ljivo hodala. Napolju je bila tek zora. Vazduh jo leden; Elsevir je trljala ruke sve do mi ica, unutar rukava. Luna je sad obukla i kai em pritegla ogrta, ne bunei se nimalo . Karemovci su bili ljudi neskloni pokazivanju tela; Elsevir ju je opomenula, jo ranije, da slobodnjako etkanje koje se na Lopovskoj Pijaci dozvoljava, ovde dole, na tlu, ne dolazi u obzir. Izlazak sunca otvarao se kao cvet na istoku, znai treb alo bi da nebo gore bude jo i sad crno i bez zvezda... digla je pogled i dah joj je zastao u grlu kad je videla kako nebo izgleda. Jer tama je, gore, bila zaklon jena zavesama svetlosti, talasima boja poput nabora zastave: me avine zelene i ru ias te, ute i zlatne, i ledene plave; trake nalik na dugu, i zraci treperave beline k ao kruna jedne zaarane zemlje snova. "Vidi ono, Svileni", ree Elsevir prelazei opet na sandi i gledajui za Lunin im pogledom. Ali nije to rekla tonom pohvale. "Odvratno." "Rei ponovo to mo e graanko." Troje ljudi koji su sa njima do li atlom, dva mu ka ca i jedna ena, svi vitki, tamnoputi roeni Karemovci, stajali su pored njih i ekali taksi; jedan od njih zgaeno je odmahnuo glavom, na kojoj je imao lem. "Zagaenje za pomisliti da sutra postoji ne. Bogovi, plovi koliko tona baenog smea tamo. Oekuj u od nas kako na posao da radimo, znam ne. Nije kontrola to saobraaja vi e, nego ubre ta be anje od." "Es-En..." ree ena meu njima, nasmeja se lako i lupnu ga ne ba sasvim kao u a li, po uniformisanom ramenu. "Ovi iz ovih krajeva nisu graani", ree ona, znaajno po di ui obrve. "Potrebno nije da na im budu beznaajnim albama dosaivani, ne?" "Tako, stari, je", ree trei lem klimajui se napred-nazad. "Ovaj treba zaista tebi godi nji odmor. Kao zvui biopurist." Prvi Karemovac je zavukao ispru ene ake pod opasa. Izgledalo je kao da mu ne ko ide na ivce. "A ta to kao nije u redu na nebu?" ree Luna, prisiljavajui sebe da spusti p ogled. "Puno je svetlosti." Kao to i treba da bude. "Divno je." Prvi Karemovac ju je pogledao sa poetkom mr tenja, ali se na kraju osmehnuo i protiv volje. Odmahnuo je glavom, vi e u znak aljenja nego ljutnje. "Neznanje bl a enstvo, graanko, je. Budi da nisi Karemovka zadovoljna." Letei amac doplovio je pre d njih i to troje uo e. "Dobrodo li na Karemof", ree Ugas upadljivo na tijamatanskom jeziku, "gde b ogovi govore sandi." iroko joj se osmehnuo. Elsevir je uzela sledei taksi; Karemovac neteh koji je vozio odmerio je p ogledom celu njihovu grupu, blago zaprepa eno, kad je zatra ila da idu na imanje "Kej -Ar Aspundha". Elsevir je digla jednu gracioznu aku i pokazala mu rubinski peatni prsten koji je nosila na palcu. Okrenuo se opet kontrolnim aparatima, bez ijedne rei komentara, i uzleteo dugom lunom putanjom oko ruba kosmodromskog polja. "Dobro, a ta to nije u redu sa nebom?" ree Luna virei napolje kroz providni svod taksi amca. Nebo je postajalo svetlije, pa je aurora nestajala, utapajui se u sjaj dana. "Industrijsko zagaenje", ree Elsevir tiho. "'Jesmo li osueni veno da ponavlj amo gre ke svojih predaka? Da li je istorija stvar naslea ili okoline?'" "Lepo reeno", ree Ugas, okreui glavu prema njima; sedeo je napred, do pilota . "Ti-D ejove rei." Elsevir je kompliment odbacila u stranu kao komarca. "Kar emof je zadr ao poprilino bogatstvo i kad se Staro carstvo raspalo, Luno. Zadr ali su znatnu industrijsku bazu - mada su i ovde, kao i svuda, nastale velike tegobe k ad je preseena meuzvezdana trgovina od koje je privreda zavisila. Karemovci su naui li da proizvode sve za sebe, sami, ali na naine koji su bili primitivniji i neupo redivo vi e rasipniki. Pre oko hiljadu godina do li su dotle da je njihova planeta bi la na rubu propasti, ali su onda izmestili industriju u kosmos. Meutim, time su r azmenili stare probleme za nove - manje ozbiljne, u ovom trenutku, ali ko zna ta e ovi novi znaiti buduim generacijama? Uzroci i posledice... od njih bekstva nema." Luna je dodirnula mesto gde je, skriven ispod okovratnika sa emajliranom znakom u vidu blistavog sunca, imala utetoviran svoj znak. Pogledala je pored Sv ilenog, ka moru lisnatog zelenila ispod njih. Ali kad je pogledala i samog Svile nog, uzmakla je, na sedi tu, od njega; znala je da se on pla i njenog dodira, ali je
i njoj jo i sad bila potajno odvratna njegova sluzavo-svetlucava stranost. Nadle teli su uski prsten grada - koliko je mogla videti, prete no sainjen od skladi ta, pr odavnica i radionica svih moguih vrsta, jo ne probuenih za novi dan, i od malog bro ja kua za stanovanje - i vinuli se u daljinu. Letei amac ih je podigao nad umovite p redele, isprekidane istinama nalik na parkove u kojima su bile privatne stambene zgrade. "Pa ti si mi rekla da je ovde previ e stanovni tva, Elsi. A pogledaj, nemaju gu vu ni koliko ostrvljani kod nas." "Ima previ e stanovni tva, zlato moje, ali u kosmosu je toliki deo, zato to t amo rade, da ovi 'povr inci' imaju prostora koliko hoe, i koliko mogu da plate. Sta novni tvo je koncentrisano oko saobraajnih centara poput ovoga iz koga smo upravo i zi li, odakle se distribuira sva roba. to si bogatiji, utoliko je udaljenija kua u k ojoj ivi . Kej-Ar ivi jako daleko." "Znai, bogat je?" "Bogat?" Elsevir se tiho nasmejala. "Uuuu, grozno bogat... Sve to je tre balo da nasledi Ti-D ej, kao najstariji, ali je ka njen oduzimanjem ranga, zbog skan daloznog pona anja. Sigurna sam da je to izazvao namerno, zato to mu se gadio ceo o vaj kastinski sistem. Ali takvih postupaka nema kod Kej-Ara; oduvek je podr avao s tatus quo. On i Ti-D ej ak nisu ni govorili." "Onda za to bi pristao da razgovara s nama?" Luna se nelagodno pomakla na sedi tu. "Primie nas on, ne boj se." Onaj zagonetni osmeh opet dotae njeno lice. "N emoj zbog mene da stvori neko ravo mi ljenje o njemu; to je vrlo dobar ovek, samo je prihvatio jedan drugaiji sistem vrednosti." "Svi Karemovci su netrpeljivi", ree Ugas. "Ali nisu svi netolerantni po i stim, nego po raznim pitanjima." "Kej-Ar je do ao Ti-D eju na sahranu; tada mi je rekao da zna da duguje sve t o ima, i sve to jeste, Ti-D eju, koji se svega toga odrekao. I jo je rekao da ako mi ikad i ta bude potrebno, treba samo da mu se obratim." "Kako je umro Ti-D ej?" upita Luna sa oklevanjem. "Od srca. Prolazak kroz razne Crne Kapije je naporan za ljudsko telo, za srce. A i razoaranje je teret za srce." Pogledala je napolje i dole, ka zelenilu i zagasitim crvenim tonovima umskih predela. Ogromne kvrge sivih stena izvirival e su sada iz tih uma, iz mase drvea, kao debeli zatupasti prsti; na vrhovima i str anama takvih stenovitih uzvisina bile su kue, koje su se tu rizino dr ale. "Dogodilo se veoma iznenadno. Nadam se da u i ja da odem iznenada i odjednom." Zaokrenuli su sada ka tlu, ka travnjacima jednog velikog imanja; nisko s u nadletali slike komponovane od leja svakovrsnog predivnog cvea, pa bunje izvajan o u oblike raznih udnih ivotinja i krhke senjake obavijene lavirintima od potkresa nih ivih ograda. Pilot ih je spustio na ravne kamene ploe sletne terase, ispred gl avne zgrade koja je bila velika kao kongresna dvorana, ali sva od blagih okrugli na, bre uljaka i nagiba pokrivenih puzavicama, tako da je liila na nekakvo izdignue u samom terenu. Bilo je mnogo prozora, a mnogi od njih bili su ispunjeni vitra ima , koji su ponavljali slike i boje iz vrta umetnosti. Zagledana u kuu, Luna primet i da velika, dvokrilna, freskama pokrivena vrata poinju da se otvaraju. "Da vas ekam, graani?" Pilot je prebacio desnu ruku preko naslona sedi ta po red sebe; izgledao je skeptian. "Nee biti potrebno." Elsevir je hladno prenela potrebnu sumu kredita, dok je Luna, sa ostalima koji su izi li, ekala napolju. "Ovo izgleda kao pravo mesto za dan u prirodi", ree Ugas prote ui ruke. "Zzzza mnogo", ree Svileni okreui se na sve strane i gledajui uz i niz ba te. Elsevir ih je povela ka ulazu. Jedna dostojanstvena sredovena ena sa bledi m pegicama na licu i srebrnim prstenom probodenim kroz jednu nozdrvu stajala je tamo i ekala ih; na sebi je imala jednostavnu belu ode du obuhvaenu i pritegnutu irok im platnenim opasaem, i preko nje vi estruku ogrlicu od te kih, nanizanih tirkiza. "T etka Elsevir, kakvo nenaenje iz." Luna nije bila ubeena da taj graciozni osmeh, ko ji je obuhvatio sve njih, dose e dublje od ko e. "Nee ba biti da je iznenaenje", promrmlja Elsevir. "Moj tast se obogatio iz meu ostalog i pronalaskom jednog sistema za elektronsko osmatranje posetilaca... Zdravo, Ej-El-Vi, draga", nastavi ona, sad na sandiju. "Ba je da se na e posete pod udarile zgodno. Ja sam Va em ocu da vidi prijateljicu dovela." Dodirnula je Luninu
mi icu. "Dobro da on je se nadam." Luna je uoila da se Elsevir obratila toj eni sa 'Vi' a ne sa bliskim i prijateljskim 'ti'. "Hvala, fino; ali konsultuje sa njim lekar Dard ing-e krad trenutku u ovom s e." Uvela ih je u prohladnu unutra njost i zatvorila vrata. Svetlost iz vitra a sa o be strane isprelamala je Lunino vidno polje, ubla ila njenu iznanadnu svest o nesk ladnosti njihove grupe. "Da vas mestim s, dok budu gotovi oni, udobno dozvolite. " Pokretom ruke pokazala im je da pou kroz hol; Luna je primetila da su joj nokti dugi i isturpijani u skulpture. Provela ih je kroz nekoliko soba; pod svake bio je na vi em nivou od preth odne. Najzad su stigli u jednu iji je prozor, sazdan od traka stakla raznih boja, gledao na umetnike vrtove. Ej-El-Vi je pritisnula jedno u nizu kontrolnih dugmad i u udubljenju u zidu, pored vrata; na to, jedna zidna slika koja je do tog tren utka prikazivala grupu Karemovaca i Karemovki na izletu, pod drveem, pretvorila s e u tridi ekran pun nekakvih ljudi koji se svaaju. Odmahnuv i jednom glavom pokazal a je ka brdima purpurnih i crvenih jastuia i ka oazama niskih drvenih stolova sa z latnim i ametistnim intarzijama. "Izvolite. Roboti poslu itelji e laziti do i od... za, da vama treba ne to, sluaj. A sad mene izviniete se nadam; poreske gledam za oc a podatke pre, grdan posao to je. Dru iti on vama e se pri, mogao bude im." Ostavila ih je same sa posvaanim diskutantima na ekranu. Ugas je prekrstio ruke na grudima, i tei uvreeno. "'Oseajte se kao kod kue i uk radite ne to od srebrnog pribora za jelo.'" Porodine veze su ne to znaile na Velikoj P lavoj. Svi moji roditelji..." "Polako, Ugase." Elsevir je odmahnula glavom ka njemu. "Srela sam tu cur u - tu enu - samo dvaput, i to jednom kad je imala osam godina, i drugi put na Ti -D ejevom pogrebu. Nije mogla da uje mnogo dobroga o ma kome od nas, izmeu ta dva. O sim toga, zna kakvi su ti visokoroeni kad se radi o..." pogledala je dole, ka sebi , "... o me ovitim brakovima." Ugas joj je uzvratio jednakim odmahivanjem glave, a nogom u sandali je m alo u nuo nogu jednog od tih stolova. "Elsi, ovo je fini rad", ree on pojaanim glasom . "Kamena ova za dva, etiri cifre mogli dobiti gore bi mi." Za i tala je na njega u znak neodobravanja. "Kontroli i se. Luno?" Luna se trgla, okrenula se od prozora. "Zar ti nisam rekla da je ovde lepo?" Luna je klimnula glavom, osmehnula se, nemajui rei da izrazi koliko je lep o. " ta misli , da li bi mogla da ostane kao sibila ovde?" Lunin osmeh postupno nestade. Odmahnula je glavom, odlutala nazad u sobu i sela na jednu gomilu jastuka. Elsevirin pogled i ao je za njom, ali ona mu nije mogla dati odgovor. Nisam u stanju da odgovorim ni na jedno pitanje! Pokazala j e prstom ka ekranu, menjajui temu, dok je Elsevir sedala pored nje. " to se ovi lju te?" Elsevir je bacila pogled ka razmahanim govornicima, koncentri ui se. "Ej, p a to je matori Pi-En Singalu, politiki lider neklasifikovanih. Bogovi moji, pojma nisam imala da je taj jo iv. To ti je parlamentarna debata; tu je i prevodilac, to znai da onaj temperamentni mladi dendi desno mora biti visokog roda. Oni, zna , ne smeju direktno da se obraaju jedni drugima." "Pa, ja sam mislila da neklasifikovani nemaju nikakva prava." Luna je gl edala kako se ta dvojica suoavaju u agrenim pogledima, svako sa svog podijuma, prek o neutralnog terena na kome je stajao monotono-zujei prevodilac potpuno obrijane glave. Pretravali su zavr ne rei svake njegove reenice da bi jedan drugome odgovorili , a on je urio da ponovi ono to su oni ve uli; bilo je to kao svaa dece. Gledajui ih, nije primeivala u emu se razlikuju, pa se zapitala kako oni sami znaju ko je tu po dreen. "A, ne, imaju oni neka prava, pa i pravo na politiku zastupljenost; ali, stvar je prosto u tome to je njima zabranjeno sve to im nije izriito dozvoljeno. Os im toga, nije im dozvoljeno da imaju dovoljno poslanika u parlamentu da bi mogli da proguraju neku promenu zakona. Ali oni to ipak poku avaju, neprestano." "Kako uop te mo e da radi njihova vlada, kad im je predsednik vlade stalno n egde u kosmosu?"
"A, pa on je na sasvim drugom nivou." Elsevir odmahnu rukom. "On i skup ti na, predstavljaju Karemof, ali predstavljaju one dane u kojima je Karemof uspost avio prve kontakte sa drugim svetovima koji su u li u Hegemoniju." Karemof je misl io da e izgraditi staru imperiju samo sa smanjenim brojem lanica, uz pomo Crne Kapi je. Ali, Karemovci zapravo nisu imali tehnolo ku usavr enost ni pribli nu onoj nekada nj oj, imperijalnoj, a posle nekog vremena su nauili da se stvarna kontrola nad neko liko planeta-lanica ne mo e odr ati bez nadsvetlosnog meuzvezdanog pogona. Karemovske snove o dominaciji progutala je ogromnost kosmosa; sve dok opet ne pronau pogon z a let br i od svetlosti, njihova jedina dominacija morala je ostati ekonomska, i t o samo do neke mere, da bi ostale lanice pristajale na takav hegemonizam. Svejedn o, premijer i njegova letea velika ka svita nastavili su da deluju kao i pre, kao s imbol jedinstva, iako ne vi e carskog. Putovali su od sveta do sveta, svuda su doek ivani maltene kao bogovi - prividno nedohvaeni starenjem, a zapravo za tieni relativ istikom dilatacijom vremana i vodom ivota od precesije okolne vaseljene. "Naravno svakome su uvek dobrodo li, ba zato - a u tome je ironija - ba zato to su bezopasna fantazija." Glasovi skup tinskih diskutanata i strasti iza tih gla sova, odlazili su ka sve u arenijim visinama, dok je Elsevir govorila; ona je sad iznenada, umno, udahnula, u okiranoj ti ini koja je nenadano zavladala, pola planete odatle, u dvorani vlasti. Luna vide izraz neverice koji se irio licem starca na ekranu, licem nalik na pohabanu i pogu vanu tavljenu ko u... ali i izraz potpuno neverice na licu nadmen og mladog teha. ak je i prevodilac izgubio svoju ustakljenu glatkou; sedeo je otvo renih usta izmeu njih dvojice i vrteo glavom, gledao sad jednog sad drugog. " ta?" ree Elsevir, a Ugas kao eho - " ta?" "Nije ekao; nije ekao prevodioca!" Elsevir je pritisnula ake na obraze i po dvrisnula odu evljeno. "Ej, gledaj matorog, molim te! Celog ivota se borio da posti gne ne to ovako, znajui da nema anse, a sad je postigao." Iz skup tinske dvorane dopir ao je rastui talas amora; mladi teh se okrenuo i oti ao iz vidnog polja kamere kao u transu. Na njegovo mesto popeo se neko u sivoj odei i ode di vlasti, i poeo da pozi va na mir i red. " ta je bilo?" ree Luna naginjui se napred i obuhvatajui se rukama oko kolena . "Taj teh se zaboravio", ree Elsevir bez daha. "Obratio se Singaluu neposr edno - kao sebi ravnom - umesto preko prevodioca. I to pred milionima svedoka!" "Ne kapiram." "Sad je Singalu pripadnik kaste Tehniara!" Elsevir se nasmejala. "Jedini nain da se na Karemofu podigne u vi u kastu je taj da te podigne neko ko je ve u vi oj kasti, na taj nain to e ti se pred svedocima obratiti kao sebi ravnom. Upravo to se desilo." "A da je Singalu to uradio? Da li bi taj teh postao neklasifikovan?" Lun a je gledala kako se starac grevito hvata za govorniki pult ispred sebe i kako plae bez imalo stida, ali se i iroko osmehuje kroz suze. Osetila je da se i njoj ste e grlo; pokraj nje Elsevir obrisa oi. "Ne, ne, onda bi teh samo naredio da ovoga uhapse..." Elsevir zauta: na e kranu je ovek u sivom pre ao sredi nji prostor, kruto zagrlio Singalua i estitao mu, l icem u lice. "Eh, da je Ti-D ej mogao ovaj trenutak videti samo, ovo zajedniko..." "A da li zajedniki i onaj mrani trenutak jednako bio njima bi, kad ode mla di ovek koji to izazvao je kui veeras i otrov guta pro?" "Kej-Ar?" Okrenuli su se svi etvoro prema tom glasu na vratima. Luna vide oveka nekada visokog, sad pogurenog pod bremenom godina - iako su Karemovci odla gali starenje ve tije nego ijedan drugi narod li en vode ivota. mirnula je, pogledala ga opet, ali ni na drugi pogled nije nestao smei pergament ko e, a kaftan, iako lab av, nije mogao da prikrije sve znake starenja tela pod njim. Ali, to je bio Ti-D e jev mlai brat... kako je mogue da je tako grozno ostario? "Bio bi", ree Elsevir, sedajui uspravnije i izravnavajui suknje. "Taj momen at Singalu isto podelio bi. Nevolju iako je glupan sam na sebe navukao mladi; ia ko va narod 'bolje gubitak ivota nego sramota' ka e olako suvi e. A Vi Singaluovoj rad osti takoe pridru ujete se li?" Ni u obraanju Aspundhu nije upotrebila prijateljsko 'ti'. Osmehnuo se, na rubu dobroudnog smeha. "Pridru ujem, da se. On da pametan,
ali i sposoban, dokazao je, godina tokom - a to da na sistem selekciju po intelig enciji i inicijativi ima kazuje do; svemu to Ti-D ej uradio je uprkos, kad trudio s e naglavake sve preokrene da, i niskoroenog svakog koji mu se osmehne unapredi da. " "Kej-Ar, to mo e ti rei kako? Zna visokoroeni tite istotu kao device svoju! Tvo otac uzdii hteo nije nikog, jedan od umova najbrilijantnijih generacije!" "Dignut ipak sam uz, ali." Slegnuo je ramenima dobroudno. "Moj otac dovol jan bio je za; da e sve doi vremenom, znao je." "Kad se u banci nae dovoljno kredita da usvoji nekoliko uglednih predaka", ree Ugas. Aspundhov izraz lica ostao je smiren; Luna je pretpostavila da on ne zna tijamatski. "Nauna to struktura dru tva visoko je, vr eno odgovara na oj tehnolo koj ori jentaciji sa. Funkcioni e - zauvek iz haosa prekosmike ere nas je digla. Milenijum stabilnog napretka dala." "Stagnacije, misli ", ree Elsevir mr tei se. Odmahnuo je rukom indignirano. "To kazati mo e jo , posle u najnaprednijem sv etu Hegemonije ivota?" "Tehniki naprednom. U pogledu dru tva bolji ste ne to od Ondinija jedva." Uzdahnuo je. "ini se meni da voen ovaj razgovor ve davno je za to?" Elsevir di e ruke. "Izvini, Kej-Ar, do la da raspravljam o politici nisam, i li traim tvoje ili moje vreme da. U nepolitikom tvom svojstvu vidim te do la sam da; i dovela nekog treba tvoje usmeriteljske rei ko." Ustala je i povukla Lunu da us tane sa tih jastuka. Luna je stajala tupo. Zurila je u Kej-Ar Aspundha dok joj je prilazio. N a nogama je imao papue, a na prsima - primeti ona - svetlucavi trolist. "Sibil! N emogue!" Zaustavio se, sveano klimnuo glavom. "Pitaj, govoriu od." Elsevir je posegnula gore i otkopala i skinula Luni okovratnik, otkrivajui trolisni tetova istog oblika. "Tvoja sestra po duhu. Zove se Luna." Lunine ruke polete e gore, ka grlu; okrenula se na drugu stranu, skrivajui znak svoje propale inspiracije kao da se na la gola pred ovim ovekom. Meutim, Elsevi r ju je vrsto okrenula nazad, i podizala vrh njene vilice sve dok Luna nije opet pogledala Aspundhu u oi. "Mojoj ini kui ast", ree Aspundh klanjajui joj se samo glavom. "Mi prosti o, a ko pona anje tebe razoaralo moje je, i postidelo te doe da." "Nije." Luna je oborila pogled, progovorila nespretno na sandiju. "To ni je. Sibila... sibila nisam ja. Nisam ovde, ovo svet nije moj." "Na a nije vremenom ni prostorom graniena vizija o; udu nauke Starog carstva hvaljujui za." Pri ao je jo bli e, pretra ujui njeno lice pri tom. "Bilo gde odgovorimo mi mo emo da, bilo kad... Ali ti ne. Poku ala si, uspela ne." Stao je pred nju, zagl edao se ujednaeno u njene zaprepa ene oi. "Svako videti mo e toliko; posebna dubina uvi da treba za to ne. Razlog, ali? To pitanje mi govoriti mora ti od. Sedi sad, i ot kud dolazi reci mi." Spustio se na jastuke, oslanjajui se na stoi da bi to pouzdanij e izveo. Luna sede, tako da se sad gledala s njim preko tog niskog stola; Elsevir , Svileni i Ugas dopunjavali su krug. "Tijamata do la sam sa." "Tijamat!" Klimnula je glavom. "I sad Dama kroz mene vi e govori ne, zato to... obeanja ... neispunjena ostavila sam." "'Dama'?" ree on pogledav i u Elsevir. "To Majka koja je More je, boginja. Objasnim kako dospeli ovde mi mo da bo lje je, Kej-Ar." Protrljala je ake, nagnula se napred i ispriala mu kako se dogodi lo da ovde dou. Luna vide da se brazda izmeu Aspundhovih belih vea produbljuje, ali , Elsevir nije ni gledala njegovo lice. "Nazad vratiti nismo mogli nju, a za Crn u Kapiju prolazak kroz astrogator nama trebao je. Sibila po to je bila Luna, ja... ja nju upotrebila sam", ree, sa malim naglaskom na rei upotrebila. "Sibila tek po stala je ona bila, i sad, toga posle, u transfer ui mo e ne." Njeni prsti su se pre plitali, savijali. Jedan mehaniki poslu itelj visokog albeda pojavi se na vratima i prie do Asp
undhovog ramena nosei poslu avnik sa visokim a ama. Aspundh klimnu glavom i robot spus ti pia na sto. "Li jo ne to gospodine elite?" "Ne." Odmahnuo je rukom robotu da ode, pomalo nestrpljivo. "Misli , ti pri premljenu nju ne, u transferu satima ostavila si? Bogovi moji, to vrsta neodgovo rnog pona anja je koju od Ti-D eja oekivao bih! Um da gubila nije iz, udo." "Pa, ta je trebalo da urade?" prekide ga Ugas ljutito. "Da puste da nas p lavonje pohvataju? Da me ostave da umrem?" Aspundh ga pogleda bez izraza na licu. "Njen razum ti po tenu zamenu smatr a za." Uga ev pogled se spusti do trolista na Aspundhovim prsima, pree do onog ist etoviranog ispod Luninog grla, ali sa njihovim pogledima se ne susrete. Odmahnu glavom. "Ja da jeste mislim." Videla je ubla enje Uga evog profila im je izgovorila t e rei. "To bila moja du nost je. Samo... dovoljno jaka bila nisam." Popila je malo iz visoke, jako hladne a e koja se na la ispred nje; tenost boje kajsije poela je da se ispunjava mehuriima tek u njenim ustima i da joj nateruje suze u oi. "Po to ti ta si koja sad ovo ja njava mi ob, nazvau jednim od umno-najjaih - i li najtalinijih - ljudskih bia koja sam ikada upoznao, te." "Jesam li to?" Luna je savila obe ake oko a e koja je na umirujui nain ledeno pekla njene dlanove. "Onda kad prestati da se pla im svakog koraka u mrak u? Kad os etim transfer na mene dolazi da, to kao... umiranje iznutra je." Progutala je jo jedan gutljaj, vid joj se zamutio. "Mrak taj mrzim!" "Znam, da." Aspundh je nekoliko trenutaka sedeo utke. "Elsevir, prevodi za mene hoe li da? Va no mislim da Luna svaku re razume biti e." Elsevir je klimnula glavom i Luna je dalje dobijala od nje Aspundhove rei na tijamatskom, a on je nastavljao. "Tijamat je - nerazvijen. Razume li kuda ide kad si baena u tamu? Razume li za to ponekad umesto svog vidi neke druge svetove?" Ka d je Elsevir zavr ila sa prevodom, Luna je odreno odmahnula glavom, a Elsevir je do dala, tiho: "Pa zato dovela sam nju tebi." Luna je pogledala kroz prozor, kao da ne to tra i po vazduhu. "Dama Thalasa odabira..." "Dakle, na tvom svetu tvoja boginja donosi odluke, ili bar ti u to veruj e . ta bi ti kazala ako bih ti ja rekao da tvoje vizije nisu poklon od bogova, nego naslee Stare Imperije?" Luna uvide da je zadr avala dah; sada ga naglo ispusti. "Da! Mislim, to sa m, to sam oekivala. Ovde svi znaju da sam sibila; kako je mogue da znaju? Ti si si bil; a o Dami Thalasi nikad ni uo nisi." Luna je odavno prestala da veruje u Thal asu kao u bukvalno, fiziko bie, divnu enu sa kosom od morskih algi, ogrnutu morskom penom, enu koja se di e iz talasa vozei se u velikoj koljki koju vuku meri. Ali ak ni ona bezoblina, elementarna sila iji dodir je ponekad oseala u du i ne bi nikako mogl a napustiti Damin element ili putovati ovako daleko. Ako je, uostalom, Luna ikad i ta zaista osetila, i ta sem sopstvene e nje da oseti... "Vi van-Tijamatovci imate ta ko mnogo bogova." Bila je toliko o amuena gubitkom i promenom da gotovo nije ni ose tila jo jedan udarac. " ta e vam toliko mnogo?" "Zato to ima toliko svetova; svaki svet ima nekog svog boga ili, naje e, po n ekoliko bogova. 'Moji bogovi ili tvoji bogovi', ka e se, 'ko zna koji su pravi?' Z ato mi, za svaki sluaj, obo avamo sve njih", glasio je prevod. "Ali kako je moglo Staro Carstvo stvoriti sibile svuda, ako to nije urad io nijedan bog? Zar ljudi tog carstva nisu bili, ipak, samo ljudi?" "Bili su." Pru io je ruku do inije sa u eerenim voem na sredini stola. "Ali u p oneemu sa bo anskim moima. Putovali su sa jedne planete pravo na drugu, za samo neko liko nedelja ili meseci, a ne godina - imali su ureaje za komunikaciju i prevoz b r e od svetlosti. Ipak, njihovo carstvo se na kraju raspalo... ak i oni su se ra iril i vi e nego to su njihove snage dozvoljavale. Tako, bar, mi mislimo. Ali dok se carstvo ru ilo, neka izuzetna i nesebina grupa izgradila je jedn o posebno spremi te informacija, banku podataka, slagali te imperijalne uenosti iz sv ih oblasti ljudskog znanja. Nadali su se da e time uticati da predstojei kolaps ci vilizacije bude manje potpun, a da kasnija obnova bude br a. Zato su stvorili zabe le ke o svim dotada njim ljudskim otkriima i pohranili ih na jedno, izuzetno dobro za t ieno mesto. Po to su uviali da bi na mnogim svetovima tehniki slom mogao biti maltene
potpun, dosetili su se da terminali za tu njihovu raunarsku budu najjednostavnij i: naime, da to budu pojedina ljudska bia. Sibile, koje e prenositi svoju receptiv nost neposredno svakom svom izabranom nasledniku, pomou me anja krvi." Luna je opipala o iljak na svom zglavku. "Ali, kako mo e neija krv da ti poka e ta... ta se nalazi u nekoj ma ini na nekoj drugoj planeti? Ne verujem ja u to!" "Nazovi to bo anskom infekcijom. Zna ta je infekcija?" Klimnula je glavom. "Kad je neko bolestan, gleda da mu nisi blizu." "Tano tako. Sibilska infekcija je zarazna bolest koju je ovek stvorio, bio tehniki konstrukt tako usavr en da smo njegovu prefinjenost tek poeli da otkrivamo. To je zarazna klica koja izaziva, ili mo da usauje, odreena restrukturiranja u mo dano m tkivu, tako da sibila postaje prijemiva za nadsvetlosni komunikacijski medijum. Postane prijemnik i otpremnik. Uspostavlja vezu direktno sa tom njihovom memorijo m. Eto gde si kad se utopi u ni tavilo; u raunaru si, u njegovim strujnim kolima, a ne izgubljena u svemiru. Ponekad, meutim, stupa u vezu sa drugim sibilama, koje ive na drugim planetama, i koje znaju odgovore na pojedina pitanja koja u vreme Sta re Imperije niko nije postavljao." Podigao je a u ka njoj kao da nazdravlja. "Od ov olike prie sam o edneo." Luna je gledala trolist na bogatoj, zlatom protkanoj smeoj tkanini njegov e odee; inilo joj se da se taj medaljon vrti. Iza njega kao da je videla svoj, ist i takav trolist, u slinom okretanju, okaen o kuku negde gore, u visinama, u jednoj sobi sa aparatima za erkondi n. "Znai li to da od te zaraze neki ljudi polude? Smr t je ubiti sibilu... voleti sibilu..." Zautala je. Pipkala je hladne kamenie ugraene u rubove stola. Podigao je obrve. "Da li se na Tijamatu tako ka e? Imamo i mi takvu izreku , ali je vi e ne shvatamo bukvalno. Da, neki ljudi zahvaeni tom 'bole u' polude. Pri i zboru sibila, uzimaju se u obzir odreene crte linosti, meu kojima je i emocionalna stabilnost... a krv sibile, dabome, mo e da prenese tu bolest. Mo e i pljuvaka, ali o bino je potrebna otvorena rana da bi inficiranje uspelo. Oigledno za ljude koji su razumno oprezni nije 'smrt voleti sibilu' jer da jeste, vi ne biste danas videl i moju ker. Pretpostavljam da je ta praznoverica namerno izazvana, da bi sibile i male nekakvu za titu u manje civilizovanim dru tvima. Sam ovaj simbol koji mi nosimo , radijalni trolist sa pro irenjima, je simbol za biolo ku kontaminaciju, jedan od n ajstarijih znakova u istoriji oveanstva." Ali ona vi e ni ta nije ula posle... "Nije smrt voleti sibilu? Onda Ukres... ne moramo se dr ati na odstojanju. Mo emo da zajedno ivimo! Elsevir!" Zagrlila je sta ru enu tako jako da ovoj nije bilo lako da doe do vazduha. "Hvala ti! Hvala to si m e ovde dovela - spasla si mi ivot. Ne postoji ni ta izmeu zemlje i neba to neu uiniti z a tebe!" "Ovo je ta?" ree Aspundh oslanjajui se pesnicom o sto, zbunjen. "Ukres taj ko je? Romansa?" Elsevir je odgurnula Lunu na udaljenost pru enih ruku, ali ju je tu zadr ala , ne no. "O, Luno, dete moje drago", ree, "ne elim da budem primorana da zahtevam od tebe ispunjenje toga to si sad obeala." Luna je sklonila pogled, ne razumevajui. "Nas dvoje smo bili zavetovani.. ." "Venani, na njihov nain", proguna Elsevir. "Kad sam postala sibila, on je oti ao. Ali sad, kad se vratim i ka em mu da. .." "Vrati ? Tijamat na?" Aspundh sede uspravnije. "Luno", ree Elsevir, "nema povratka." "Znam, znam da moram saekati dok Ugas..." "Luno - slu aj je!" povika Ugas. Luni zastade dah; nije oekivala da e on svo je utanje prekinuti tako besno. " ta?" Klonula je u Elsevirinim rukama. mirkala je, mnogo puta. "Rekla si d a emo..." "Nema nam povratka na Tijamat, Luno. Nismo ni mislili da se vraamo, niti mo emo. Ne mo e ni ti." Elsevirine usne su drhtale. "Lagala sam te." Lutala je pogled om, tra ei i ne nalazei neki lak nain da ka e ono to mora. "Sve je bila u asna la . Ja... m zbog toga." Pustila je Lunine mi ice. "Ali za to?" Luna je rasejano odgurivala kosu unazad; pojedine vlasi golic
ale su je po licu kao pauina. "Za to?" "Zato to je prekasno. Ona Kapija koja se nalazi u blizini Tijamata sada s e ve zatvara, postaje suvi e nestabilna da bi maleni brod, kao to je na , pro ao bezbedn o. Nisu... nisu meseci pro li od na eg odlaska sa Tijamata, Luno. Pro lo je vi e od dve godine. Povratak bi trajao isto toliko." "La ! Nismo proveli godine u onoj lai." Luna se odgurnula sa jastuka, na la s e na kolenima; razumevanje se topilo i slivalo oko nje. "Za to mi ovo radi ?" "Zato to je trebalo da to uradim jo na poetku." Elsevir pokri oi akom. Ugas b rzo ree Aspundhu ne to na sandiju. "Sad ona la e ne te, Luno", ree Aspundh sedajui malo dalje od njih, kao da s e podsvesno odvaja. Elsevir opet poe prevoditi, tupo. "Brodsko vreme nije isto ka o vreme izvan broda. U brodu vreme tee sporije. Pogledaj mene, pogledaj Elsevir i seti se da sam bio mlai, i to mnogo godina mlai, od Ti-D eja. Luno, ako bi se ti sad vratila na Tijamat, tamo bi se pokazalo da si bila odsutna gotovo pet godina ." "Ne... ne, ne!" Izborila se da ustane, otrgla se i od Ugasa koji je poku a o da je zadr i. Oti la je do prozora i tamo stala gledajui vrtove i nebo, jako pritis kajui elom prozorsko okno. Njen dah je navukao na staklo zavesu kratkotrajnog mraz a, tako da nije mogla ni videti ni ta, kao da je zaslepljena sne nom meavom. "Neu da o stanem na ovoj planeti. Ne mo ete vi mene ovde da zadr ite!" Stegla je ake u pesnice; njeni zglavci su zacvileli po staklu. "Kako si mogla to da mi uradi , kad si znal a?" Okrete se ka njima besno. "Imala sam poverenja u tebe! Proklet bio tvoj brod , i neka te svi tvoji bogovi prokunu!" Aspundh je sad stajao pored niskog stola; po ao je lagano ka njoj, preko s obe. "Gledaj Luno njih po." Govorio je tiho, tonom maltene kao da je razgovor sa svim obian. "Lica njihova gledaj po, i reci ivot tvoj eleli su da uni te da li." Prinudila je svoje nevoljne oi da se usmere ka onima koji su jo sedeli oko stola - jedno lice neitljivo, jedno pognuto od stida, jedno sjajno od suza koje su tekle kao kapi kiseline. Nije odgovorila, ali, dovoljno je bilo i ovo. Aspund h je odvede nazad do stola. "Luno, molim te da shvati , molim te da mi veruje ... upravo zato to mi je tv oja srea tako va na, nisam mogla da prisilim sebe da ti ka em." Elsevirin glas bio je tanak i umoran. "A i zato to sam htela da ostane ." Luna je stajala i utala, oseajui da joj je lice kruto i hladno kao maska. E lsevir skloni pogled sa tog lica i ree: "Toliko mi je ao." "Znam", ree Luna, silom gurajui tu re preko svojih odrvenelih usana. "Znam da ti je ao. Ali time se ni ta ne menja." Potonula je opet na jastuke, li ena snage, ali ipak ne dajui nikome nikakav opro taj. "Nepravda injena, roako, je u", ree Aspundh. "Pitanje ostaje - to da pravi i s, ta inie u?" "Sve to je u mojoj moi." "U na oj moi", ree Ugas. "Onda me odvedi kui, Elsevir!" "Ne mogu. Iz svih ovih razloga koje sam ti nabrojala; istiniti su. Suvi e je kasno. Ali mo emo ti dati novi ivot." "Neu ja novi ivot. Hou onaj stari." "Pet godina, Luno", ree Ugas. "Kako e ga nai, pet godina kasnije?" "Ne znam." Sastavila je pesnice. "Ali na Tijamat se vratiti moram! Nije gotovo. Oseam to, nije gotovo!" Neka rezonancija odzvanjala je u dubinama njenog uma; neko daleko zvono. "Ako vi ne mo ete da me vratite, sigurno postoji neki brod koji mo e. Pomozite mi da naem jedan takav..." "I ako naemo takav brod, opet ne vredi", ree Ugas poku avajui da se drugaije n amesti meu jastucima. "Zabranjeno je; ti si Tijamatovka, a zakon ka e da ako jednom ode sa te planete, ne mo e vi e da se vrati . Tvoj svet je na crnoj listi." "Ne mogu oni tako..." Oseala je sve vei bes. "Mogu, graanko mlada", ree Aspundh di ui ruku. "Ali, mi reci, 'nije gotovo' z nai ta? Zna ti to kako?" "Pa - ne znam." Oborila je pogled, zbunjena. "To samo elja tvoja da zavr eno nije je." "Ne, sigurna sam!" Besna, iznenada je bila sigurna. "Samo ne znam - kako
to znam." "Tako znai." Mr tio se, ali vi e od zaprepa enja nego od neodobravanja. "Ne mo e ona da zna", promrmlja Ugas. "Je l' mo e?" "Ponekad de ava to se." Aspundh je izgledao veoma ozbiljno. "Mi ruke sibil -ma ine smo. Ponekad manipuli e ona radi ciljeva svojih nama. Mislim treba da bar po ku amo saznati mo emo ako, Lunin odlazak i ta menio da li je pro." Luna ga, kao i ostali, pogleda sa nevericom. Ugas se pored nje nasmeja stegnuto. "Misli - ma ina preduzima neka dejstva sama? Za to? Kako?" "Jedan od obrazaca koje tek poku avamo da opet doznamo to je. Sibilstvo bi ti prokleto nejasno mo e, to siguran da znate sam. Ali, sprava rasla takvim funkcij ama do, kakva god da je, neku vrstu svesti imati morala bi." Luna je sedela, nestrpljiva, samo napola ih slu ajui, napola razumevajui. "K ako ja da saznam - da li se vratiti moram?" "Klju ima , sibilo. Dozvoli pitam da, odgovor imae ." "Misli ... Ne, ne mogu. Ne mogu." Iskrivila je lice u grimasu. Spustio se na kolena i namestio udobno, onda je zagladio svoju kosu nali k na srebrne iice. "Pitaj, dakle, odgovoriu. Input. Njegove oi se ugasi e; padao je u transfer. Progutala je knedlu, uhvaena na iznenaenje, i rekla samosvesno: "Reci mi ta ... ta e se desiti ako se ja, Luna Svetlohodna, nikad ne vratim na Tijamat?" Videla je da njegove oi mirkaju, najednom zaprepa ene, da pretra uju svetlosnim mrljama istakane uglove sobe, i da se vraaju njihovim licima - samo njenom licu. "Ti, Luna Svetlohodna, sibila, pita to? Ti si ona prava. Ti si ona ista... ali ni si ista. Mogla bi da bude ona, mogla bi Kraljica biti... On je voleo tebe, ali sa d voli nju. Isto, ali nije isto. Vrati se - bez tebe je rana od koje truli zdrav o meso, ovde u srcu Grada... rana kojoj nema zarastanja. Pro lost postaje nepresta na budunost, ako ne savlada Promenu... Kraj analize. Aspundhova glava naglim trzaj em klonu na grudi; oslonio se na sto obema rukama i tako ostao nekoliko dugih tr enutaka. Onda opet di e pogled. "Kao... no, tamo, da bila je." Otpio je iz a e. "I jed na soba udnih lica puna..." Uzela je i Luna a u, i poela piti da bi stegnutost u njenom grlu popustila. On je voleo tebe, ali sad voli nju. "Rekao sam ta?" ree Aspundh, gledajui ka njoj, opet jasnih oiju, ali lica sa da iscrpljenog i otegnutog. Prepriala mu je njegove rei, zastajkujui; ostali su joj pomagali. "Ali nisa m razumela... I ne razumem! Kako bi mogao da voli... Ugrizla se za usnu. Elsevir ju je dodirnula po ruci, ovla , kratko. "'Mogla bi Kraljica biti'", ree Aspundh. "Bez tebe... rana koja nema zara stanja." Mislim da je tvoja intuicija bila istinita... tvoja uloga u nekoj veoj p redstavi nije ispunjena do kraja. Nastala je neka nejednakost." "Neka je nastala - to se ve dogodilo", ree Elsevir polako. "Pa, zar to ne bi znailo da je i trebalo tako da se dogodi?" Osmehnuo se, odmahnuo glavom. "u glumiti da to znam ne. Ja tehnokrat, ne filozof sam. Za interpretaciju sam zadu en ne, bogovima hvala. Ne to li je vr eno za, ili ne, tome treba Luna da odluuje o." Luna se ukruti. "Misli - jo nain da se vratim Tijamat postoji na?" "Da, mislim. Elsevir e voditi ako jo da ide hoe te." "Ali rekao si..." "Kej-Ar, to izvodljivo je ne!" "Ako poete odmah i ako adaptere koje dati ja u potrebite u, proi bedno kroz Kapiju ete bez, pre Tijamat nego to seen bude od." "Ali, ni astrogatora nemamo", ree Elsevir naginjui se napred. "Ugas nije d ovoljno jak." "Imate." Njegov pogled se pomae. Luni stade disanje: svi njihovi pogledi stigli su do nje istovremeno. "N e!" "Ne, Kej-Ar", ree Elsevir mr tei se. "Ne mo e od nje tra iti jo jednom proe kroz da. Ne bi ona to ni kad bi mogla htela." "Mo e - eli dovoljno ako." Aspundh dodirnu svoj trolist. "Mogu pomoi ti Luno
ja; mora pripremljena proi kroz to puta ovog ne. Tvoj stari ivot hoe da ti se vrati ako, i mo tvoja kao sibile, mo e - mora ovo uiniti. Svoje none strahove mo emo suoavanj pobediti sve ne, ali, ti sa ovim jednim suoiti mora se, inae u sebe e nikad vi e verova ti ne. Nikad e dragoceni dar koji nosi upotrebiti, nikad biti ba ni ta." Pogodila ju j e o trina tog glasa. Skrstio je ruke, oslonio ih laktovima na sto. Luna je sklopila oi i tama ju je progutala celu. Ali nije jo gotovo. Treba lo je da postanem ne to vi e! I trebalo je da on bude sa mnom. Nije mogue da je on iz gubljen; nije gotovo... Ukresovo lice je sinulo, rasterujui tamu kao izlazee sunce . Istina je; ona ovo mora. Ako uspe, znae da ima snage da re i svaki problem. Otvor ila je oi, protrljala akama svoje uzdrhtale ruke da ih smiri. "Moram da poku am." Vi dela je napola uoblieni jad u Elsevirinim duboko plavim oima - i napola uoblienu tu gu. "Elsi, ovo mi znai sve. Neu te izneveriti." "Naravno da nee , draga." Klimanje glavom, samo jedno; i avet osmeha. "Va i, uradiemo to. Ali, Kej-Ar..." Ona di e pogled. Kako nje vratiemo se opet bez?" Njegov osmeh se trznuo tajnom krivicom. "La nih isprava pomou, koje dau isto ja. U haosu la enja sa Tijamata zavr nog od, primetie vas niko ne, siguran sam, ak Sv ilenog ni." "Dakle, zaista, Kej-Ar, gre nie jedan prikriveni." Nasmejala se slabo. "Ja to zabavnim smatram ne." Ni njegovo lice to nije smatralo zabavnim. "Ako ovu devojku sve to sibila znati treba nauim, i onda aljem je na Tijamat, in izd aje iniu po. Ali to radei, zakonu koji je stariji ak i od Hegemonijinih zakona veran biu jednom." "Izvini." Klimnula je glavom, prihvatajui ukor. "A na brod?" "On kladan spomenik snovima nemoguim mog pokojnog brata bie pri. Rekao ti sam, Elsevir, da u oskudici bie nikad. Ovo uradi, i krijumarenje potrebno e ti biti vi e ne." "Hvala." Iskra pobune videla se u njenim oima. "Planirali smo mi povuemo d a se, i ivimo kao penzioneri, da ovo putovanje takav potpun neuspeh bilo nije. Sa d ova prilika ukazuje se, da na u robu... isporuimo, posle svega." Aspundh se namr tio kratkotrajno. Ugas je odmotao noge, olovnim naporom, a i ostali su poeli da ustaju. Lun a ga je pogledala i suoila se sa injenicom da on gleda u nju; ali njegov pogled je po urio dalje i uhvatio se za Elsevir kao ruka siroeta. Razvukao je usne, neuverlj ivo, u osmeh. "Znai ovo bi sad bilo zbogom, Elsi, je li tako?" Luna je ustala i pomogla mu da i on ustane, a za to vreme svi oko stola su poinjali da razumevaju. "Uga e..." "Smatraj da ovim isplaujem deo onoga to ti dugujemo, mlada gospoice." Slegn uo je ramenima. Elsevir se okrenula Aspundhu, ali Luna je videla da se njegovo lice ste e odbijanjem jo pre nego to je pitanje uoblieno. "Njemu nee biti da nae drugi brod te ko; astrogatori mnogo tra e u va em - poslu se, siguran sam." "Pa, Kej-Ar, 'ima krijumara i krijumara'", ree Elsevir. "Misli , mo da brod sa ovekom koji je na crnoj listi zbog ubistva da dele nee svi?" Aspundhov izraz lica pretvorio se u elezo. Luna ispusti Uga ev rukav. Ugas pocrvene. "Samoodbrana! Tako je i zvanino zabele eno, bila je samoodbr ana." "Neki drogirani putnik ga je izazvao na dvoboj, Kej-Ar. I hteo je ubije ga da. Ali zakon nikakve pravi izuzetke ne... Da li ti zaista zami lja brod sa ubic om delila bih ja da?" "Ja mogu ak ni zamisliti za to ti za mog brata udala si se ne", ree Aspundh, uz potueni uzdah. "U redu, Elsevir; u redu, iako moje obeanje tebi do take slamanj a pritiska . Valjda kompaniju posedujem negde brodsku koja zeti mo e jednog astrogat ora u." "Ozbiljno to ka e ? O, bogovi..." Ugas se nasmejao, nji ui se kao trska. "Hvala ti, stari gos... graanine! Kajati se ti e ne." Bacio je pogled ka Elsevir, dug, bl istav pogled pun zahvalnosti. "Nadam se neu da", ree Aspundh; proe pored Ugasa i prie Luni. "A ni zbog teb e kajati u se ne, je tako li?" U njegovim oima ona vide sumoran odraz onoga to bi njen neuspeh znaio, ne s
amo za nju, nego i za druge. "Nee ." Klimnuo je glavom. "Onda stani sa mnom sledeih nekoliko dana o, dok se pr eme na brodu obavljaju pri, da bih sve to sibila treba da zna uio te na." "Hou." Dotakla je svoje grlo. "Kej-Ar, mora li ona..." "Za njeno dobro je sopstveno, Elsevir, i moje, ja ovde dr im." Malo je pod igao glavu. "Da... naravno." Elsevir se osmehnula. "Sasvim si u pravu, naravno. Luno , ja..." Potap ala je Lunu po ruci, opet sklonila pogled. "Nema veze. Nije bitno. Nije va no." Oti la je ka vratima i nije se osvrnula da vidi Luninu ispru enu ruku. Sv ileni je bez rei po ao za njom. "Eto." Ugas se osmehivao, pola njoj a pola svojim stopalima. "Neka te pr ati dobra srea, mlada gospoice. 'Mogla bi kraljica biti.' Priau ljudima da sam te zn ao u onim ranijim danima." Najzad ju je pogledao u oi. "Nadam se da e ga nai. Zbogom ." Uzmakao je, okrenuo se i oti ao za ostalima. Luna je stajala i utke gledala u prazna vrata, ali ona ostado e prazna. Luna je sedela sama na irokoj kau-ljulja ci u vrtu i zamasima nogu pojaavala njihanje. Iznad nje pevalo je nono nebo, stotinu zasebnih horova boje, stopljenih u jedan. Oslonila je glavu nazad, na jastuke, i slu ala oima. A kad bi ih sklopila , ula je drugu muziku: slatke zamr enosti jedne karemovske umetnike pesme prepletene sa kontrapunktom koji su davali insekti cvrei u bunju i, svojim o trim i grlenim pok licima, stvorovi koji su kao udna mena erija lutali po stazama ba te. Provela je i ovaj dan isto kao i nekoliko prethodnih, bavei se ve bama za d isciplinu tela i duha, upijajui u sebe informacione trake koje joj je Kej-Ar Aspu ndh davao, uei sve to je Hegemonija znala o sibilama - ko su, ta rade, ta znae narodu na svetovima gde ih ima. Sibile su na ovom svetu, Karemofu, i le u formalnu kolu, g de su imale skloni te i za titu dok su se uile da kontroli u svoje transove - ve tina koj u je ona savladala, manje pouzdano, uei od Klavali i od Danakil Lua na jednom usam ljenom ostrvu pod nebom. Ali Aspundh i drugi sibili i sibile Hegemonije uili su ne samo tu strogu osnovnu ve tinu, nego i to- ta drugo: sticali su znanje o kompleksnoj mre i iji su deo b ili i o ogromnom dosegu staroimperijalne tehnolo ke protiv-arolije koja je trebalo da uini ne to protiv pada tame. Uviali su da Ni tavilo, zvano jo i Mesto Niega ili Nigdi na, mora da se nalazi u srcu neke ma ine, na nekoj planeti ije mesto ak ni sibile ne mogu znati; to uvianje davalo im je snagu da izdr e stra nu odsutnost Ni tavila, osobi nu zbog koje je Luna zamalo uni tila samu sebe sopstvenim strahom. Uili su o stvarnoj prirodi svoje moi: o sposobnosti da ne samo ubla e terete svakida njeg ivota, nego i da ga unapreuju, da doprinose dru tvenom i tehnolo kom napre tku svog sveta dublje nego to to mo e i najvei genije - zato to imaju pristup nagomil anoj genijalnosti celokupne ljudske istorije... iako se ni ta od toga ne mo e ostvar iti ako njihovi narodi nemaju mudrost i volju da koriste to znanje. Uili su i o prirodi svoje neprirodne 'infekcije', o tome kako njene poten cijale mogu iskoristiti da se za tite od raznih opasnosti, i kako mogu da za tite sv oje najbli e od zaraze. Sibila je ak smela roditi dete. Ve taki virus sibilstva ne pro lazi kroz prirodne za titne filtere u placenti - tako da novoroene ne postaje sibila , iako ima vi e izgleda nego drugi da u novoj generaciji stupi u sibilstvo. Imati dete... le ati u naruju jedinog oveka koga je ikad volela i znati da njih dvoje mogu biti jedno drugom sve ono to su ve svojevremeno bili... Luna di e glavu, trgnuta iz svojih sanjarija zvukom neijeg dolaska po teras i. Ali on sad voli drugu. Ovo podseanje na injenicu koja ih sad razdvaja vi e nego v remenska i prostorna provalija zabolelo ju je naglo, upravo u trenutku kad je vi dela da Kej-Ar Aspundh prilazi. "Luno." Njegov osmeh bio je pozdrav. "Na u veernju etnju hoemo li u?" Svako v ee hodao je kroz svoje vrtove do jedne male graevine od mermernih stubova, u srcu lavirinta od bunja, u kojoj je pepeo njegovih predaka poivao u urnama. Karemovci s u obo avali hijerarhiju bo anstava, ime su svoju viziju ljudskog dru tva lepo produ ili v ertikalno - u nebo; tu su ukljuili i itav panteon onih koji nadziru druge hegemoni jske svetove. Na prvoj 'galeriji' bo anstava bili su ugledni preci svakog Karemovc
a, ljudi od ijeg uspeha ili neuspeha je zavisilo mesto njihovog deteta u dru tvu. A spundh je predano izra avao po tovanje prema svojim precima; Luna se zapitala da li je lak e poverovati u bo anski status svoga oca ukoliko je postigao zemaljski uspeh. Ustala je sa kau-ljulja ke. Svako vee i la je u tu etnju zajedno sa Aspundhom, pa su u privatnosti vrtova raspravljali o onim pitanjima koja su i posle njenog dnevnog uenja ostala neodgovorena. "Dovoljno toplo ti je da li? Ove prolene veeri su hladne. Uzmi moj ogrta." "Treba ne, fino mi je." Odmahnula je glavom, tajno prkosna. Na sebi je i mala odeu dugu, ali bez ikakvih rukava, koju je kupila posredstvom reklamne emisi je-izlo be na tridiju. Luni se inilo da i prizor neije ogoljene ruke postiuje ove Kar emovce; nije joj se dopadalo da je prisiljavaju da nosi vi e odee nego to eli, pa je zato ba nosila manje. "Ah, biti vrsnut u detinjstvu o!" Nasmejao se; osetila je nastanak maleno g mr tenja. "Tvoj divni osmeh veeras kazuje ne po. To zato to sutra na kosmodrom mora li je?" Krenu e zajedno; Luna je obuzdavala svoje korake da ne bi prednjaila u odno su na njegove, sporije. "Jednim delom zato." Pogledala je dole, ka svojim mekim papuama, osmotril a obrasce glatkih kamenih povr ina po kojima su i li. Svileni je umeo razgledati te kamene ploe satima, uei iznad njih opinjeno... Bilo bi joj drago da opet vidi makar i Svilenog, ali dra e da vidi Elsevir; da utekne iz gu eeg savr enstva ve take lepote ovog sveta. Radovala se tim veernjim etnjama, ali tokom dana Kej-Ar je bio zauzet poslo m, a Ej-El-Vi je nadgledala Lunino uenje, dobro pazei da se u svemu sauva diskrecij a dok ta mlada devojka sumnjive pro losti boravi u kui njenog oca. Ej-El-Vi je prem a Luni postupala sa po tovanjem, zbog tog trolista pod Luninim grlom; ali samo EjEl-Viino prisustvo bilo je dovoljno da se svaki Lunin korak pretvori u spoticanj e, svaki pokret u prosutu iniju, razbijenu vazu. Ej-El-Viina nemilosrdna sofistik acija inila je svaki pogra an izgovor fatalnim, svako pitanje sme nim, ma kakav smeh nezamislivim. Ovo je bio svet koji se bojao da se samome sebi nasmeje, svet upla e n da e izgubiti kontrolu - nad Hegemonijom, nad Tijamatom. "Da vremena treba ti vi e osea li? Malo emu daljem mogu uiti te na... a vreme sad od presudnog znaaja je, alost na." "Znam." Na stazi ispred njih, jedno upla eno stvorenje ra irilo je svoju odo ru od svetlucave, treperave krlju ti i ciknulo. "Znam da sam spremna najvi e to mogu biti. Ali ta ako nikad dovoljno spremna biti neu?" Poslednjih dana oseala je da se njena vera u sebe i u trolisni znak koji nosi, ali i u silu koja je tim znakom s imbolizovana, postepeno poveavaju; ipak, nije smogla snage da poku a ijedan transfe r, zato to se pla ila da bi neuspeh sad, bio neuspeh zauvek. "Ti premna bie s." Osmehnuo se. "Mora jer." Uspela je da se osmehne, dok je ova potvrda odjekivala u njenom umu. Nek e pojave u sibilskoj mre i ni Karemovci nisu umeli da objasne - anomalije, nepredv idivosti - kao da je taj sveznajui izvor sibilske inspiracije na neki nain nesavr en o formiran. Neki od sibilskih odgovora bili su tako zapetljani, da ih eksperti n ikad nisu uspeli razjasniti; ponekad se inilo da mre a deluje u pravcu nekih svojih , sopstvenih ciljeva, iako je obino samo reagovala. U ovom sluaju, mre a se odluila z a akciju, i izabrala Lunu kao svoje orue... Ne, ona nee do iveti neuspeh. To ne mo e d a se desi. Ali koji je njen cilj, ako je Ukres vi e ne eli? Da ga vratim sebi. To u uraditi. To mogu. Stegla je pesnice, ne odustajui. Pripadamo jedno drugom. On pri pada meni. "Bolje je to", ree Aspundh. "A sad, zavr na pitanja postavila meni bi koja? I ta jo nejasno li je da?" Klimnula je lagano glavom i postavila ono jedno pitanje koje ju je muilo od poetka. "Hegemonija hoe da na Tijamatu tajna bude za to, da sibila svuda ima? Vi Zimcima govorite za to, da smo mi zli, ili ludi?" Namr tio se kao da je prekr ila neki naroito jaki tabu. "Ne mogu to jasniti t ebi ob, Luno. Previ e lo eno je s." "Ali i nepravedno. Rekao si sibile od vitalnog znaaja su da - i samo dobr o svakom svetu ine." Odjednom, bilo joj je jasno ta to govori o namerama Hegemonij e; uvide da ovde, na Karemofu, nije nauila samo ono emu su je uili, nego i mnogo vi e . Aspundhov izraz lica govorio joj je da je i on to shvatio, i da mu se ni
je dopalo - jer nije mogao ni na koji nain da sprei da ona shvati. "Nadam se nisam naneo da, i neu naneti, preveliku tetu mom sopstvenom svetu", ree on sklanjajui pog led. "Ti na Tijamat vraena biti mora . Ali molim bogove da nastrada Karemof zbog to ga ne." Nije imala odgovor. Sa mirisne staze kroz rascvale silife skrenu e u ba tenski lavirint. Krivuda li su njime; najzad se u skrivenom srcu lavirinta pojavi kameni memorijal, odsij avajui pastelne boje neba. Aspundh je produ io u senovitu unutra njost graevine; Luna je sela na mermernu klupu, vla nu od rose, da saeka. Miris tamjana dopre do nje na sve jaem povetarcu; zapitala se kakve molitve Kej-Ar Aspundh upuuje svojim precima noas. Ptice ije bi boje pri dnevnom svetlu bile blistave dolepr ale su joj sad u krilo, pastelne i sive, mrmljajui spokojno. Gladila je njihova lomna pernata lea, imajui na umu da ovo ini poslednji put; da posle sutra njeg dana nee biti vi e nikakvih mirnih vrtova - postojae samo Crna Kapija... Protrljala se po mi icama ruku, odjed nom oseajui veernju studen. 21. "Graanine, ta e u mojoj kancelariji?" Geja D eru a Pala-Tion je besno gledala pr eko hrpica slu benih koje tarija koji su bili naslagani oko njenog terminala i po ug lovima radnog stola. U o kovima sobe takoe. "Rekli mi da doem ovde. Za dozvole." Duand ija je gnjeio svoju kravatu, na po la puta izmeu nesigurnosti i oholosti. "Rekli su mi da ete mi Vi rei za to jo ni rei ne ma o..." "Znam, znam. Ali mogao bi, za tebe, da potra i svaki narednik, svaki patro ld ija, makar i sa pola mozga!" Bo e, kad bih mogla da izguram ceo jedan radni dan, a da ne viknem ni na koga... ceo jedan sat rada, zapravo. Provukla je prste kroz crno-crvene kovrd e kose. "Ko te posla ovamo?" "Inspektor Man..." "...tanjez", dovr i ona uglas s njim. "E pa posleo te na pogre no mesto. Vra ti se na prijemno odeljenje i reci tamo njem de urnom da potra i pravo." "Ali on je rekao..." "Ovog puta ne dozvoli da te odbije!" Mahnula mu je da izie i ve je gledala dole, na napola proitani izve taj koji je, na ekranu, jo ekao njeno odobrenje; pru ila je ruku ka dugmetu interkoma. "Narednie, probudi svoj mozak i pazi malo kakve id iote pu ta unutra! ta misli , za to inae sedi tu?" "E ba i vi umete da vodite celu jednu planetu, do..." Ostatak te grdnje n ije se uo zato to su se vrata zatvorila za trgovcem. "Izvin'te, komandante", ree narednik, zlovoljno bestelesan. "Da pustim sl edeeg?" "Mmmmmda." Ne. Ne, ne vi e. "I zovi mi Manta... ne, ni ta, to povlaim." Pusti la je dugme interkoma. Mogla bi da utne ovog Mantanjeza, da ga jednostavno otpust i iz policije, zato to joj on name ta ovakve zvrke, ali ako bi to uradila, suoila bi se sa otvorenom pobunom u policijskim redovima, umesto, kao sada, samo sa otvore nim nezadovoljstvom. Tokom ovih godina, od kad je postala komandant 'plavaca', n jen ugled u njihovim oima sve vi e je padao... od zla na gore. A on to zna. Zna, sk ot jedan... Slepo je zurila u izve taj. Pre nekoliko meseci do lo je do 'pada' polic ijskog informacionog sistema i od tada je vladao haos. I sad radi sa jedva polov inom normalne delotvornosti; ak ni karemovska ekspertiza nije mogla mnogo da pomo gne, jer, bitni rezervni delovi se, iz nekog razloga, nisu mogli nabaviti. Zato se D eru a ve mesecima trudila da sredi evidenciju tijamatske policije... a poslednji h sat vremena, samo da proita ovaj jedan jedini izve taj, svaki put uspevajui da odr i koncentraciju pola minuta, ali ne sti ui ni blizu kraja. Ona pritisnu dugme 'ODOBR AVA SE' i pusti da stvar ode neproitana. Ne posti emo ni ta. Ovo nas potiskuje, klizi mo unazad, zatrpava nas ive... Zavukla je ruku u hrpu praznih paketia iesta-kapsul a u jednoj od njenih ladica, nadajui se da ima jo nekih sa ponekom nepotro enom kaps ulom. Do vragova, ovoga ponestaje - kako da ovek izdr i do kraja dana? Vrata su se otvorila, ne donosei nikakav odgovor na njeno pitanje; samo j
e u ao kapetan - Uf, bogova mu, kako se zva e ovaj? - i salutirao. "Kapetan Kerla-Ti nde raportira, komandante", kao da nije ni oekivao da se ona sea njegovog imena. V e je bila sviknuta na tu hladnou i drskost tona. Plavci ne mogu da je smisle, goto vo svaki je mrzi, a sad ve i ona njih, maltene jednako. Disciplina je oti la u prop ast, ali jedna Geja D eru a ne mo e da smanji in svima njima odjednom - a sve ostale me re ve je oprobala. Panduri jednostavno nee da je slu aju: zato to je ena, dabome (i pr oklet bio dan kad je odluila da poku a da bude ne to vi e od toga...) ali i zato to je z auzela mesto na kome bi, po pravu, trebalo da se nalazi Mantanjez. Posebno zato t o je njeno naimenovanje bilo Kraljiina ideja. Smatraju da je ona, D eru a, marioneta u rukama Kraljice; a kako mo e da doka e da nije tako, kad je sva upletena u Arienro dine konce kao u pauinu, ostavljena ovde da visi izmeu zemlje i neba, sa sve manje volje da nastavi? " ta je, Kerla-Tinde?" upita ona, ne uspevajui da ukloni o trinu iz svog glas a. "Ostali oficiri su me zamolili da govorim u njihovo ime, gospoja." Ta re bila je sva ote ala od nesklada. "Tra imo da se prekine sa prinudnom patrolnom du no u of icira ovde u gradu. Smatramo da za to postoje pozornici-patrold ije; tetno je za ug led oficira da bude primoran da zlostavlja graane po ulicama." "A vi biste radije da graani masiraju jedni druge, a?" Namr tila se, odve la ko, i nagnula se napred. "Kojom va nom du no u biste eleli da se bavite umesto toga?" "Onima koje su nam i namenjene! I ovako ne sti emo da obavimo sve administ rativne poslove, a kamoli jo ako treba i da patroliramo po ulicama." Njegovo iroko lice uzvraalo joj je jednakom merom, mr tenje za mr tenje. Pogledao je upadljivo ka hrpama kutija sa raunarskim trakama na njenom radnom stolu. "Znam, Kerla-Tinde", ree ona, pratei njegov pogled. "Smanjila sam birokrat iju najvi e to sam mogla." Trebalo bi i da vidi kako opako mi se Hovanese protivio z bog toga. "Znam da je sve postalo deset puta gore kad se kompjuter sjebao; ali, do vragova, na posao ovde je i sad da titimo graane Hegemonije, i to mora da se rad i." "Onda nam bar jednom daj ne to vredno truda!" Kerla-Tinde je mahnuo rukom prema nepostojeem pogledu kroz njen nepostojei prozor. "A ne da di emo pijandure sa trotoara. Daj da pohvatamo one krupne kriminalce, postigni da budu izreene neke p resude koje e ne to znaiti." "Nikad vi te presude neete dobiti. To je gubljenje vremena." Bogovi, da l i ja zaista izgovaram ove rei? Jesam li ja zaista ona ista koja je svojevremeno s tajala tu gde on stoji i govorila to to on govori? Ispod ruba stola zgnjeila je je dan prazan paketi od iesta u bolnu grudvicu. Nisam... nisam ona ista. Ali istina je ovo to mu je upravo kazala... im je postala komandant, poku ala je da potue velike gangstere, one za koje je znala da odavde, iz Karbankla, kontroli u mre e interplanetnog poroka. Ali oni su joj izmakli kroz prste kao voda. U kojoj god ilegalnoj aktivnosti da ih uhvati , poka e se da je, formalno-zakonski, kriv neki dr avljanin Tijamata. A Tijamatovci su svi pod nadle no u Kraljice; njih policija ne mo e ni da pipne, bez Kraljiine dozvole. "Komandant Lu-Sked nije tako mislio." Vraga nije. Ali, nije imalo smisla to izrei. Da li se i Lu-Sked suoio sa i sto blokadom koja izluuje - ili je Arienrod preuredila dru tvo Karbankla samo zbog nje? U svakom sluaju, ona ovo ne mo e objasniti ni Kerla-Tindeu, ni ma kome drugome od njih; ve im je 'jasno' da je ona u Kraljiinom d epu, i tako e misliti ma ta ona pr iala. "Vi ste na ulici, u patrolama, iz dobrog razloga, Kerla-Tinde; znate da se ulino nasilje naglo povealo" - a videla je Arienrodinu ruku i iza toga; i videla u Kerla-Tindeovim oima da krivica i za to 'jasno' pada na nju, komandantkinju plav ih - "zato to se bli imo konanom odlasku. Nikakva smena nam ne dolazi i nee doi. Iz ti h razloga, vi ete ii i dalje u patrole po Ulici, sve dok vam ja ne ka em da prestane te; dok poslednji brod ne bude spreman za uzletanje sa ove planete." "Glavni inspektor Mantanjez nije..." "Mantanjez nije komandant, do vraga! Ja jesam!" Njen glas se opet oteo k ontroli. "Moja nareenja ostaju. Sad izlazi iz moje kancelarije, kapetane, dok to ne pretvorim u 'porunie'." Kerla-Tinde se povukao; njegova maslinasta ko a potamnela je od indignacij e. Vrata su se zatvorila odsecajui D eru u od jo jednog nerazre enog sukoba, od jo jedne
glupe gre ke. Nije ni udo da me mrze. Mrzei samu sebe, zagledala se u neprovidnost polar izovanih 'prozora' koji su bili njen jedini tit od mr nje policijske centrale svuda uokolo. U tim ploama bledo se odra avala njena sopstvena slika, kao hologramska tr ansmisiona avet, lo a imitacija la ne stvarnosti. Vi e i ne postoji nikakva Geja D eru a, e na, od vrstog ljudskog mesa; postoji samo jedna histerina o trokona, opakog jezika, p rogonjena paranoidnim iluzijama. Koga ona poku ava da prevari? Ona je sama kriva, nesposobna je za ovaj posao, neuspe na je... ona je inferiorno bie, slabo, previ e em otivno, ensko. Naslonila se unazad u svom mekanom sedi tu, pogledala dole du svog te la, znajui istinu koja ni te kom uniformom nikad nije mogla biti sasvim sakrivena. Vidi : ak nema petlju ni da prizna da je neuspeh do ao zbog njene sopstvene nesposobn osti, a ne zbog neke Kraljiine fantastine zavere. Pa nije ni udo to joj se svi smeju . Pa ipak - videla je Kraljiino lice na jednoj letnjakoj curi. I videla je K raljiin bes kad je ta mlada enska zbrisala sa Tijamata. Isto tako, videla je kako Lu-Sked puzi po sopstvenoj prljav tini... bez ikakvog mogueg razloga, osim zbog Ari enrodine osvete. Ne, ona ne gubi pamet, nego je Arienrod sistematski, malo po ma lo, raspameuje. Meutim, ona se tome ne mo e nikako suprotstaviti. Nema naina. Sve je poku ala, ali bekstvo je nemogue - ostaje samo svest da njena karijera, budunost, vera u se be, neumitno krvare i bli e se smrti. Karijera je ve upropa ena, dosije o njenom koman dantskom radu je dugi, neprekinuti niz neuspeha i albi. Kraj njihovog boravka na Tijamatu bie ujedno i kraj svega to je ikad poku avala da stvori ili elela da uradi. Arienrod, dakle, razara i nju; nee je uni titi brzo kao Lu-Skeda, nego deli po deli, tako da e biti svesna svake nijanse svoga propadanja. I, najbolje od svega: Arienrod je sigurno znala da e ona ostati na polo aju , da e istrajno prkositi svojoj sudbini - kao to je celog ivota inila. Jer, sad podn eti ostavku i otii sa Tijamata znailo bi priznati da je sve bilo uzalud. Zapravo, sve e i biti uzaludno, kad sa Tijamatom njihov posao bude gotov; ali, do tad, ak i ova paklena parodija njenog sna bolja je nego ivot bez ikakvog sna. Nije mogla da uzvrati udarac Kraljici, ni najmanju uzvratnu nezgodu da j oj namesti. Pukim sluajem pokvarila je Arienrodin plan za produ avanje vlasti zimsk e stranke. Ali, bogovi su svedoci da D eru a nije u tome na la ni tren zadovoljstva niti je u kasnijim godinama otkrila ikakav nagove taj o novim paukovim mre ama koje bi Kraljica, kao zamenu, mogla spremati. I nesumnjivo sprema... samo to ovog puta Hegemonija, oliena u njoj, D eru i, mo da nee uspeti da taj plan osujeti. Eto ta bi mogl o biti kruna neuspe nog komandantskog rada. Ipak, vremena ima jo . Bitka jo nije gotova, treba se srediti i... "Slu a li m e sada, droljo? Srediu ja tebe, tako mi skota ivota, srediu te! Neu se slomiti, ne p opu tam dok te..." Vrata su se opet otvorila, vraajui joj lopticu njenih sopstvenih rei; u ao je jedan policajac i sagledao jednim hitrim pogledom da je sama. Stavio je na njen sto jo jednu zapeaenu kutiju sa slu benim informacijama. Pogledao je Geju D eru u iskosa . " ta je, ta si zinuo?" Salutirao je i izi ao. Sa jo jednom super provalom za ogovaranje komandantice. Njena odlunost ve s e mrvila. Kako, zapravo, zna ; po emu mo e biti sigurna da nisi ve pomerila pameu...? Pr u ila je ruku pored terminala, prema toj novoj kutiji, ali se njena aka sklopila ok o jednog usamljenog lista tampane hartije koji je bio kutijom delimino pritisnut. Izvukla ga je, proitala jedan red: ' ALIMO SE NA:' Zgnjeila je papir obema akama. Ko je to ovde smestio? Ko? Interkom poe da zvoni. Pritisnula je dugme za ukljuenje, estokim pokretom a li utke, nemajui poverenja u svoj glas. "Radiofonski poziv iz unutra njosti, komandante. Neko po imenu Kenet ili t ako ne to. Da mu dam vezu?" Ngenet? Bogova mu, sad nije sposobna da razgovara s njim, ne u ovakvom s tanju. Za to, do vraga, uvek odabere najgori trenutak, i za to se uop te vi e trudi? "Osim toga, do ao je inspektor Mantanjez da razgovara s Vama." "Da ujem ovoga to zove." Da, samo ta u mu rei? ta? "A Mantanjezu ka ite da se m
lo... da se malo strpi." Zaula je iz zvunika pucketanje olujnih radio-smetnji na radio-talasima, a zatim dobro poznato izoblienje dobro poznatog glasa. "Alo? Alo, D eru a..." "Ovde sam, Miroe!" Sa neoekivanim talasom zadovoljstva prisetila se kako je to kad neko ljudsko bie razgovara s tobom dobrovoljno, rado... uvide odjednom koliko joj njegovo prijateljstvo znai, mnogo vi e od obine ljudskosti. "Bogovi, ala prija kad se ti opet javi ", ree ona. Sme kala se, da, zaista se osmehivala. "Ne ujem te... prijem je lo ! Da li... na planta u opet... dan-dva? Odavno... posetu!" "Pa, ne mogu, Miroe." Otkad nije bila kod njega? Mesecima; i od tada do danas nije ni razgovarala s njim; ve mesecima nije sebino utro ila dan ili sat na ne t o od ega e se nasme iti. Ne mo e ni sad, ne mo e sebi taj luksuz da dozvoli. " ta?" "Ka em... ovaj..." Vide sopstveni odraz na ploi zida, lice tamniarke utamnien e. Panika je dotae mutnim prstom. "Da! Da! Dolazim! Dolazim veeras." 22. "Ooooo-kej, naivine. Sad se opet snalazite sami." Tor je uzmakla, uzaludn o se nadajui da to mo e da izvede graciozno. Naklonom je otkrila vi e golotinje nego t o je nameravala. Izie iz avetinjski svetlucajue 'staze sa preprekama'. Njenu ponono crnu periku savladavala je kapa zlatno izvezena, u kojoj su, hologramski neopip ljivo, zvezdani novi-brodovi ratovali sa rojevima meteora. Draperije njene svilene jednodelne odee sevale su plamenim plavetnilom gorionika za zavarivanje; nepokri vene povr ine ko e bile su, u mraku, samrtnike boje lavande. Gomila ju je ispratila zvi ducima i protestima; ona se kockala rame uz ram e sa mu terijama, kao to joj je i nareeno, gubei taman koliko treba i dobijajui isto t ako, i jo malo vi e, da bi oni poverovali da se ovde igra po teno. Naivine. Igre, na n jeno iznenaenje, jesu voene po teno - u veini sluajeva. Bile su, jednostavno, toliko z amr ene da se obino ljudsko bie nije moglo nadati da e ih nadmudriti. Na samu pomisao koliko je sati straila, i koliko novca uzalud potro ila, igrajui jednako razuzdano i stupidno kao ovi drogirani glupanderi, poinjala je zgaeno da odmahuje glavom sa kovrd ama u boji ebonosa. Ipak, sad se manje nervirala: nauila je kodove koji su jo j omoguavali da tajno kontroli e ishod igara. Sve u svemu, nije joj bilo tako lo e: upravnica jednog kazina, po zakonu i vlasnica a, u stvari, samo 'fasada' za oveka zvanog Izvor koji je na ovoj planet i imao svoje poslove. Kazino se zvao 'Persefonin pakao' i bio je nesumnjivo najb olji kockarski pakao u Karbanklu. Uzgred se bavila i nekim diskretnim poslovima koje je Izvor - elnik van-tijamatovske kriminalne sub-kulture na Tijamatu - zahte vao od nje. Deo Kraljiine politike sastojao se u tome da pojedini sposobni Zimci nastupaju kao zaklon iza koga se obavljaju ilegalne radnje stranaca, tako da pra vi gospodari greha operi u praktino neka njivo, izvan doma aja Hegemonijine policije. T or je hap ena etiri puta dok je radila da stekne Izvorovu naklonost; sva etiri puta plavci su je morali predati Kraljiinoj gardi koja bi je jednostavno pustila. "Ej..." mirkavo je pogledala kroz ples tela koja su se pomerala i jasnije sagledala stranca koji je, vodei za sobom zombija, upravo pro ao kroz zastor od ma ju nih, svetlucavih ogledala. "Polukse!" Viknula je to u razmahanu muziku oko sebe , ali je, kao drugi poziv, pritisnula i pozivno dugme na svojoj narukvici. Poluk s se pojavio pokraj nje, sa umirujuom solidno u elika. "Onaj perverzni tip koji se up ravo uvukao kroz vrata; uputi ga da kroz njih proe napolje. Takav gost nam nije p otreban." Pokazala je prstom, nastojei da ne vidi da li je zombi mu ko ili ensko, ni ti ma koji detalj zombijevog telesnog oblika. Od svakog prizora zombizma njoj se povraalo, kao i od pogleda na mu karce ili ene koji se ne gade da tako iskori avaju ivo telo. "Kako god ti ka e , Tor." Poluks je krenuo, jednoumnom neizbe no u, na zadatak. B io je bolji izbaciva nego iko od ljudskih bia ovde zaposlenih; Tor je platila zaku pninu za 'do kraja'. Sve ovo je od poetka savr eno funkcionisalo... to je ba udno. Okrenula je lea g omili, naslonila se laktom na jedan kraj povijenog, kao ugalj crnog anka. Taj udni
materijal koji je upijao u sebe svetlost isisavao je toplinu iz njene ko e; stres la se i uspravila. Ne to dalje od nje sedeo je Herni, komandujui redovima aparata z a toenje i doziranje raznih pia i droga: takvi aparati bili su ludo popularni anah ronizam. A dovoenje Hernija da rukovodi takvim barom, mestom gde su se gosti okup ljali da izgube inhibicije, pare i ugled, bilo je rezultat Torinog vrhunskog nad ahnua. Ispovedali su se jedni drugima, i, jo bolje, njemu; ono to je Herni saznavao , Tor je isporuivala Svetlohodnom, koji je svaku mrvicu informacije primao jednak o gladno kao i pre nekoliko godina. Ko je mogao sanjati, onog dana u Sudbinoj uliici kad je malo falilo da je Svetlohodni zadavi, da e njegova opaka narav dovesti nju, Tor, do ovoga? Izmeu He rnijevog poznavanja ljudi i Ukresove povezanosti sa nekim visokim i monim, ona se uzdigla vi e i br e nego to je ikada sanjala da e moi. "Ej, Persefona, mae, Izvor te tra i." To se iza nje odjednom stvorio Ojarza bal, jedan od Izvorovih porunika. Njegove ake su se lepo smestile oko njenog struk a i krenule opasno intimnim putanjama ispod oblina njene senzualne veernje haljin e. Suzbila je svoju nimalo delikatnu elju da mu nabije lakat u rebra. Uila se kakvom-takvom taktu i finoi, bolno, jo od dana kad je oti la sa utovarnih dokova; o vde je u rok slu be i lo da trpi da te pipaju. "Pazi malo. Zasvirae mi sirena protiv p rovalnika." Odgurnula je njegove ake, ali ne previ e daleko. Ojarzabal je bio nekak av zezator i to je dokazivao time to je glumio da ga ona privlai vi e nego lake enske ' ik' izgleda koje stalno protiu kroz ovu kockarnicu; ipak, ona se nije osobito ja ko trudila da ga obeshrabri. Svojevremeno je bio zaposlen kao 'deko na farmi' neg de na Velikoj Plavoj; jo je imao neku privlanost jako izraslog seljakog deaka. Oti la je u krevet s njim nekoliko puta i nije se mnogo razoarala. Tor se ak bavila i mis lima o nekoj eventualnoj udaji za njega pre konanog odlaska, i o napu tanju Tijamat a zauvek. "Zlaana, aj' posle nas dvoje..." "Zauzeta veeras." Krenula je odatle pre nego to je mogao opet staviti ape n a nju; osvrnula se, popustila malo, dovoljno za jedan osmeh. "Pitaj me sutra." Iscerio se. Poludrago kamenje bilo je kao intarzija umetnuto u njegove z ube na nekim mestima. Okrenula mu je opet lea i oti la, odmahujui glavom. Pro la je kroz gomilu, pa kroz zabranjena vrata koja su vodila u Izvorove privatne kancelarije i za tiene sale za sastanke - za tiene ne samo skrivenim ljudskim oima, nego i najboljim protiv- pijunskim aparatima koji su se za novac mogli kupit i. Kad je saznala da je Herni Karemovac, pitala ga je da li bi mogao da iskorist i svoju legendarnu tehniku ve tinu i da njoj omogui da prislu kuje Izvorove privatne d ogovore. Ali Herni nije bio dorastao elektronskim uvarima, pa je Tor konano shvati la da se ne raaju svi Karemovci sa znanjem kako pretvoriti rudu u kompjuterske te rminale. Zato se morala zadovoljiti time da motri ko i kad dolazi kod Izvora, i da samo nagaa za to. Nije joj se mnogo dopadalo da tu ulazi. Vrata njegove kancelarije otvori la su se pre nego to im se pribli ila i time su pokazala ono pred-znanje koje se ve navikla da od njih oekuje; dopustila su joj da ue kod tog sagovornika. Ulazei, mirnu la je i protiv svoje volje, i usporila; u sobi je bio takav mrak da gotovo ni ta n ije videla, kao da je oslepela. Uvek je kod Izvora tako bilo. Vazduh je bio sav zagu en tamjanom i nekom jakom slatkoom. Podigla je ruku da protrlja oi i zadr ala je nadomak onih kapaka: umalo da upropasti savr ene cvetove naslikane na kapcima. Pust ila je, rezignirano, da ruka padne. Istovremeno, jedan mrani oblik poeo je da se z gu njava naspram mutnocrvene pozadine: Izvor, vien samo kao silueta. Ona ga nikad n ije drugaije videla. Ojarzabal joj je napriao da Izvor pati od neke bolesti zbog koje njegove oi ne mogu da podnesu svetlost. Nije znala da li da veruje u to, ili samo da zakl jui da tip voli da krije lice. Ponekad, dok se lagano prilagoavala tupim uplivima crvene svetlosti iz zida iza njega, pomi ljala je da je Izvorovo lice neim izoblieno . Ali u to nije bila sigurna. "Persefono." Njegov glas bio je parajui apat, i Tor opet nije znala da li je pravi. Govorio je sa nekim akcentom koji ona nije mogla identifikovati. "Evo me, gospodaru." Taj nain obraanja, njemu najdra i, dobijao je nova i zl oslutna znaenja ovde u mraku. Nelagodno je u nula periku; ko a glave, ispod kose, poela
je da je pecka od iznenadne napetosti. Znala je da on u mraku vidi savr eno dobro ; pri svakoj poseti bila je prisiljena da trpi ovakav pomni pregled. "Okreni se." Poela se okretati oko sebe na debelom ilimu, pitajui se besciljno koje bi b oje mogao biti, i da li je mo da jednostavno crn. "Bolje je... da, sad mi se vi e svia. Nikad nee biti lepotica, zna , ali postep eno se ui da sakriva tu injenicu. Puno si postigla. Nisam verovao da e tako dug put pr ei." "Da, gospodaru. Hvala, gospodaru." Ti e meni da pria o lepoti. Nije mu rekla da je poela da prepu ta izbor svoje odee Poluksu, ije sasvim nepristrasno ocenjivanj e je davalo bolje rezultate nego njen nesigurni ukus pri biranju stilova koji e n ajbolje pogodovati njenom nesavr enom telu; zatim je, uz pomo perike i 'mazanja', u spevala, kao to je Izvor i rekao, da prikrije svoju neizbrisivu prosenost. "Ali, kako bi iko mogao sa idealom uporeen biti i ne pokazati se lo ijim... ?" Njegov glas se rastopio uzdahom, onda pre ao u utnju tokom sekundi koje su visil e kao sati. Tor je jednom prilikom dobila dozvolu da unese malu baterijsku lampu u vidu olovke sa crvenim vrhom, da bi mogla proitati Izvoru jedan spisak uputsta va; tom prilikom, za tren je nazrela na stolu jedan kvadrat sa slikom, ensko lice , enu upadljive van-tijamatovske lepote okru enu maglom ebonos-crne kose pod mre icom zlata. Tad je razumela, uz naglu nelagodnost, za to i ona mora nositi istu takvu kosu, i za to su to njene prethodnice takoe morale; za to se ka e da je ova kockarnica Persefonina, i za to su sve one morale usvojiti to ime. Iznenadila ju je pomisao d a je ovek poput Izvora mogao svojevremeno dovoljno voleti, ili ak mrzeti, neku enu, da bude njome opsednut; podilazila ju je neka jeza od ovog glumljenja lutke koj a treba toj opsesiji da bude hrana. Ali dobici koje je ovde ostvarivala bili su toliki, da nije izrekla nijednu od tih zamerki. "Kako ide posao noas?" "Zaista dobro, gospodaru. U zvezdoluci su danas deljene plate, pa smo pu ni i krcati." "Onaj na poslednji aran man, da li je uspeo? Ima li pri ruci dovoljnu... raz nolikost da zadovolji izvesne diskretne mu terije?" "A-ha, Kunabarabran je bio tano tamo gde si rekao da e biti, i imao je sve kod sebe. Veeras mo emo da obezbedimo svako u ivanje." Bila je sigurna da on ve zna o dgovore na ta pitanja i zato je uvek odgovarala iskreno. A on nije zahtevao da o na obavlja sve njegove poslove - nije joj bilo te ko da valja drogu, zato to je mog la ostati mentalno ista od posledica, ali Izvor je nadzirao i mnoge druge ilegaln e poslove, i petljao se u njih, a neki su bili takve prirode da su njoj bili nep odno ljivi. Izvor je za te druge stvari uvek nalazio nekog drugog ko ih je bio vol jan prihvatiti. "Fino... Noas oekujem naroito va nog posetioca. Proveri da je unutra nja soba z a sastanke bezbedna, i pripremljena kako treba. Posetiteljka e u pono biti pred bon im ulazom. Postaraj se da je ne ostavimo da eka." "Da, gospodaru." Posetiteljka? ensko. U podzemlju nije bilo ba mnogo ena ko je su zavreivale toliku usamljenost u audijenciji kod Izvora. "To je sve, Persefono. Vrati se tvojim gostima." "Hvala, gospodaru", ree ona poslu no. Vrata su se otvorila i ona pobe e, opet mirkajui, u dreavi beli sjaj hodnika. Odahnula je kad su se vrata, kljocnuv i, bezbed no zabravila iza nje; nimalo uvreena, sad dok je odlazila, to on smatra da je nepr ivlana - naprotiv, ispunjena olak anjem zbog toga. Izvor je bio sasvim izvan njene skale ambicija i Tor ga se, intimno, jako pla ila, iz svih razumnih razloga... i i z svih onih razloga zbog kojih se dete boji mraka. Arienrod je po la za dreavo odevenom figurom Persefone kroz privatne hodnik e do Izvorove unutra nje sale za sastanke. Zvuci kazina dopirali su do nje udaljen o kroz barijeru razdvajajuih zidova, kao duboko pulsiranje, vi e vibracija nego pra vi zvuk; posezali su, takvi, u njena prsa, kao mrtvaka ruka. Dolikuje, zaista, ra zmi ljala je Arienrod, da bezdu na zabava kockarske rulje poka e svoju pravu prirodu o vde, u senovitim hodnicima Izvorove skrivene moi. Persefona se, ispred nje, zaust avila pred jednim hermetinim vratima, sasvim nalik na ostala vrata kroz koja su p ro le i pozvala je prstom. Arienrod je pri la bli e, a Persefona je pritisnula dlan na
jednu plou u vratima - signal dolaska, kao da njih dve nisu ve pod prismotrom. Za tim je Kraljici klimnula glavom, sa samosvesnim po tovanjem, i oti la niz hodnik. Ar ienrod je bila sigurna da ju je ova ena prepoznala; zapita se ta bi 'Persefona' po mislila kad bi znala da je Kraljici savr eno jasna i njena uloga piona u rukama Uk resa Svetlohodnog. Ali vrata su se ve otvarala pred njom, otkrivajui tamu, i Arienrod potisnu sve druge misli iz svog uma. Zabacujui unazad kapuljau svog senkama obojenog ogrt aa, krenula je hrabro napred, ne ekajui da je iko pozove. Ali im je prekoraila prag, vrata su se iza nje zatvorila i zabravila, i ona ostade zapeaena u potpunom mraku. Panika je zgrabi te kim akama, kao i svaki put. Odjednom je bilo te ko ne poverovati da je stupila na neku drugu ravan, u nemilosrdnu nepoznatost jedne meuzvezdane m re e poroka - i da je time napustila svet koji je poznavala i kontrolisala. Da se izgubila... Njeni mehaniki pijuni su zavirivali u svaki kutak ovog grada, ali u ov o jedno mesto nisu mogli prodreti: bilo je za tieno tehnologijom jo jaom i usavr enijom ... ovo mesto svepro imajue tame koja poku ava da ugu i njenu volju i proguta njenu sam okontrolu. Stajala je kruto nepomina, onda je taj trenutak pro ao i ona se vratila na svoje perspektive. Pomrina... prokleto dobra fora. to se ja nisam toga setila? "Va e velianstvo. inite ast mom skromnom preduzeu." Upropa eni Izvorov glas (kao glas le a; ili je i to samo nekakav hotimini efekat?) pro i tao je tu dobrodo licu, udno a kcentovanu. "Molim sedite, smestite se udobno. Nikako ne bih voleo da kod mene D ama stoji." Arienrod je primetila tu namernu igru rei, podseanje da je ona poreklom iz jednog varvarskog naroda. Nije odgovorila, ali je samouvereno stupila napred i sela u duboku fotelju pred praznim stolom sa ije suprotne strane je sedeo on. Jo o d njihovog prvog sastanka, kad je bila prinuena da ide napred pipkajui na poni avajui nain rukama i nogama ispred sebe, dolazila je Izvoru u posetu uvek sa kontaktnim soivima koje su pojaavale svetlost. U njenom vienju, purpurna boja se pojaavala i A rienrod je uskoro razaznala glavne crte name taja u sobi, i nesigurnu siluetu samo g Izvora. Ali, ma koliko se trudila, nije uspevala da popuni crte njegovog lica. "Koje zadovoljstvo eli Va e velianstvo? Imam celokupni asortiman ulnih u ivanja , ako ste voljni da im se posvetite." Gest jedne iroke ake, nekako nejasno deformi sane. "Ne ove noi." Nije mu se obratila nikakvom titulom; na taj nain je odbila da ga zove onako kako je zahtevao od svojih drugih klijenata da ga zovu. "Nikad ne me am posao sa zadovoljstvom, osim ako je to potpuno neophodno." Oseala je kako se njena ostala ula izo travaju u mraku ove sobe, i kako ulo vida, iako onemogueno da radi normalno, jo poku ava da im se nametne kao glavno. Promukli tihi smeh. "Ba alosno. iva teta... zar se nikad ne zapitate ta, mo da, propu tate?" "Nikako", ree ona, odbijajui da se iko postavlja prema njoj kao nadmono-sa al jiv. "Ne propu tam ja ni ta. Zato i jesam Kraljica ovog sveta. Zato sam i do la. Namer avam da ostanem Kraljica Tijamata i kad ti, zajedno sa ostalim tuinskim parazitim a, jo jednom prepusti ovu planetu na milost i nemilost sudbine. Ali, da bih to pos tigla, potrebno mi je da se poslu im tvojim moralno sumnjivim uslugama, u mnogo vee m obimu nego ikad do sad." "Veoma delikatno se izra avate. Kako bi Vam ovek mogao i ta odbiti?" Glas kao gvo e po betonu. " ta imate na umu, Va e velianstvo?" Oslonila se laktom na doruje fotelje koje je moglo da neutrali e oseaj dodir a. Kao ljudsko telo. Oseaj je sasvim kao ljudsko telo. " elim da se tokom Festivala dogodi jedna stvar, koja e stvoriti haos - ali na tetu Letnjaka." "Imate na umu, mo e biti, onu vrstu nezgode koja se desila ranijem komanda ntu policije. Ali, u mnogo veim razmerama, naravno." U njegovom glasu nije bilo n imalo iznenaenja; to je na nju delovalo i umirujue, i uznemirujue. "Mo e biti, droga u vodovodu." A to bi to mene uznemirilo? Ideja je moja. "Ne droge. To bi uticalo i na moj narod, a ja to ne elim. Moramo zadr ati kontrolu. Imala sam na umu neku epidemi ju, ne to protiv ega je vakcinisana veina Zimaca. Letnjaci e biti bez za tite." "Vidim." Nejasno klimanje glavom. "Da, to se mo e srediti. Mada u ja izvr iti veliku izdaju Hegemonije ako Vam dam sredstvo da ostanete na vlasti. U na em je i nteresu, u velikoj meri, da ostavimo divljake na vlasti kad odemo."
"Hegemonijini interesi - nee biti ba da su tvoji", ree ona o tro. "Nisi ti ne t o vei lojalista nego ja." Miris tamjana u vazduhu bio je prejak, kao da skriva ne t o. "Na i interesi se podudaraju po pitanju vode ivota." ula je njegov osmeh. "Onda ka i koliko tra i . Nemam vremena da gacam po pliacima." Zao travanjem glas a napala je njegovu samozadovoljnu bezoblinost. "Tra im vodu iz tri lova. Celu koliinu." "Tri!" Nasmejala se jednom, ne priznajui da to nije vi e nego to je i oekival a da e on zatra iti. "Koliko iznosi otkupnina za jednu Kraljicu, Va e Velianstvo?" Tama koja ih je okru ivala uselila se i u njegov glas, maltene opipljivo; opet postade svesna k oliko vi e uje sad kad se napre e da nadoknadi to to ne mo e da vidi njegovo lice. "Sigu ran sam da bi policija bila vi e nego zainteresovana da sazna ta Vi spremate ovom s vetu. Genocid je ozbiljna optu ba - genocid protiv Va eg sopstvenog naroda, tavi e. Ali tako to ide kad se dozvoli da ene budu na vlasti... U Hegemoniji ne vladaju ene, znate. Ima mnogo mesta, na mnogo svetova, gde bi ak i Va a nadmenost mogla biti slo mljena, Arienrod." Arienrodine ake stisnule su se pred neoekivanom estinom ove mr nje, pred stra n im praskom belo-u arenog prokletstva izmeu zaklanjajuih zavesa mraka. Postala je sve sna jednog neobinog mirisa ispod tamjana i parfema u vazduhu. Miris... bolesti, r aspadanja. Ne bi se on usudio! "Nemoj ti meni da preti , Thanin Jaakola. Mo da si bi o gospodar robova na Velikoj Plavoj, i mo da si u ogromnoj meri doprineo nesrei na jo sedam svetova", tek toliko da ovrsne njegova svest o njenom poznavanju skriveni h istina, "ali, do Promene, ovo je moj svet, Jaakola, a ti na njemu ivi samo zato t o ja to dozvoljavam. ta god bude sa mnom, bie i sa tobom, jer ako se i ta desi meni, nee imati ko da te titi od zakona. Sigurna sam da ima mnogo mesta koja bi i za te be znaila poni enje." I znam da to ni za trenutak ne zaboravlja . "Ono to od tebe tra im jeste rizino, ali je jednostavno. Sigurna sam da e ti, sa tvojim resursima, to lak o izvesti. Dau ti celu koliinu vode ivota iz Starbakovog zavr nog lova... a to vredi koliko i otkup za Kraljicu, tebi i svakom drugom." Mrak je uveavao njegove zasebne dahove i njegovu utnju. Arienrod je zadr ava la dah. Najzad je zapazila minimalni naklon njegove glave napred i on ree: "Da. O baviu taj posao, za ovu sada dogovorenu naknadu. U ivau u razmi ljanju o Vama kako vla date Tijamatom posle na eg odlaska a nemate vodu ivota da Vas odr ava mladom. Vladati u Karbanklu posle na eg odlaska... nee to biti isti grad bez nas, znate. Zaista nee biti isto." Njegov smeh se pocepao kao guma. Arienrod je ustala bez ikakvog daljeg komentara, i tek kad mu je okrenul a lea, i kad je ve odlazila kroz salu, dozvolila je sebi da se namr ti. "Kud si ti, do vragova, po la?" Tor se trgla kao krivac, kad ju je taj glas s lea sustigao u hodniku - He rnijev glas; upravo je pro la pored sobe koju je uredila da slu i kao njegova soba, ovde u kazinu. Veinu ostalih soba u tom hodniku koristile su prostitutke i njihov e mu terije. Meutim, sad je novi dan svitao negde u spolja njem svetu i hodnik je bio prazan; kazino se zatvorio, da bi do ao do malo predaha i oporavka. Tor se namerno sporo okrenula i osmotrila Hernija. On je stajao naslanja jui se te ko na okvir vrata; njegove beskorisne noge bile su obuhvaene glomaznim mot ornim egzoskeletom koji mu je omoguavao da, kako-tako, hoda. Kratki, proseeni halj etak nabaen nemarno preko glave pokrio je njegovo telo tek toliko da ne bude nepr istojan. Namr tila se. "Imam te ak susret. ta to tebi znai, babuskero?" "Obuena tako?" Bacila je pogled dole, na svoju haljinu; i videla svoje lice u ogledalu pamenja ogoljeno, bez do minkane glumljene linosti - videla je sivu, istinsku sebe, umornu od glumatanja da je ena kakva nije. I prijalo je videti mlitavu kosu mi je b oje kako viri ispod perike i zlatne kape. "Za to ne?" "Jedino ti mo e da postavi takvo pitanje." Frknuo je podrugljivo, kao da isk azuje i gaenje; povukao je taj kratki ogrta na sebi. Oi su mu bile podlivene krvlju , lice ote alo od umora, ili od droge, ili od oboje. "Ja ako bih se obukla da tebe napalim, ne bih izvukla mnogo dobitka iz t akve investicije." Sa zadovoljstvom je posmatrala kako se njegove usne stanjuju.
Vreme nije uinilo da ona postane kao on. Nikad i nee. Jeste po la na sastanak, ali sa Ukresom Svetlohodnim, a ne sa nekim ljubavnikom; dejstvom vremena nije poela d a lii ni na tog Ukresa - jo manje nego na Hernija. Te ko je bilo setiti se da je Ukr es ikad bio onaj upla eni letnjaki momi koga je na la uurenog u jednoj uliici. Ona, To tog dana pa do danas znatno je izmenila svoju spolja njost, tako da je ponekad i sama jedva prepoznavala svoje lice; ali je sigurno znala da e, kad odbaci sva kien ja i sve la e, ispod nai sebe, pravu. Meutim, kod Ukresa Svetlohodnog posmatrala je kako ono unutra nje, to ga ini njim samim, postepeno popu ta, ugu eno neim neljudskim... "A ti inae stoji na hodniku k'o kurva, je l'? Seti se da pijunira za mene, ali ne me ne, va i? Otrezni se i ispavaj se; kako misli da radi svoj posao ako si neprestano b udan?" Po elela je da i ona sad bezbedno spava u svojim elegantnim odajama na spra tu; da ne mora ovako, u zoru, da poe na jedno nezahvalno suoenje. "Ne mogu da spavam." Pognuo je glavu, protrljao lice o onu mi icu kojom se oslanjao na dovratak. "Ne mogu ni zaspati vi e; sve je ovo jedan smrad totalni... " Zautao je, naglo digao pogled ka njoj i pretra ivao pogledom tra ei ne to i ne nalazei. Njegovo lice otvrdnu jo vi e. "Skidaj mi se s lea!" "A ti onda o'ladi sa drogama." Po la je hodnikom. " ta je ona tra ila ovde noas?" Njegov glas se zakaio za nju. Tor opet stade, prepoznajui taj naglasak, i u naglasku Hernijevo prepozna vanje ko je noas kroz ovaj isti hodnik pro ao Izvoru u posetu. Arienrod, Sne na Kralj ica. Tada je Kraljica bila zaogrnuta te kim ogrtaem, kao i telohranitelj iza nje; a li Tor, pripadnica stranke Zime, dobro je znala kako izgleda njena Kraljica. Izn anadilo ju je to je i Herni prepoznao Kraljicu, i to ga je zanimalo ta ona tu tra i. "Bila je kod Izvora. A ta su njih dvoje tamo radili, to ti mo ' da nagaa koliko i ja. " Nasmejao se neprijatno. "Mogu da pogodim ta nisu radili." Bacio je pogled niz hodnik, na jednu stranu, pa na drugu. "Bli i se zavr na svetkovina, to za Arienr od znai kraj svega. Mo da ipak nije voljna da sve prepusti Letnjacima." Osmehnuo se , osmehom gvozdenim, punim besciljne zabavljenosti. Tor je stajala mirno; svanula joj je ideja da Promena nije neizbe na. "Pa, mora. Tako je oduvek bilo; inae bi moglo da se desi - neki rat ili tako ne to. Mi smo Promenu oduvek prihvatali. Kad dou Letnjaci..." Podrugljivo je uzviknuo. "Ljudi kao to si ti prihvataju takvu Promenu! A ljudi kao Arienrod promene ono to hoe. Da li bi ti napustila sve, posle sto pedese t godina carevanja? Tvrdim ti, ako bi mogla dobiti slu bene spise, videla bi da je svaka dosada nja Sne na Kraljica pre Arienrod poku ala da odr i vladavinu Zime zauvek. I svaka je do ivela neuspeh." Osmeh se vratio. "Svaka." " ta ti o tome zna , strane?" Tor je odmahnula rukom, odbacujui tu ideju. "Nij e ovo tvoj svet. Ona nije tvoja Kraljica." "Sad jeste." Digao je pogled, ali iznad njih je bila samo tavanica. Okre nuo se, odvlaei noge u njihovim elinim kavezima, okrenuo joj lea. "Jeste, i ostae. Ari enrod e zauvek biti kraljica mog sveta." 23. Vreme tee unazad. Luna je opet, kao i u jednoj ranijoj prilici, lebdela u za titnom omotau, okru ena instrumentima za pilotiranje, u srcu ploastog broda. Sve i sto, sve kao pre... ak i grmea slika Crne Kapije na ekranu ispred njih. Kao da kro z nju nikad nije ni pro la; kao da nije ni za tren kroila na drugu planetu, kao da nije primljena u bratstvo onih koji zaista znaju, na samim izvorima znanja, uz p omo jednog stranca, oveka koji kao sibil ne bi uop te smeo da postoji u njenom svetu . Kao da nije izgubila pet godina ivota u onom jednom, fatalnom trenutku. "Luno, draga." Elsevirin glas ju je dotakao oklevajui, odozgo; glas koji blago podstie, pun tihe napetosti. Za titna mre a sila ve ju je, kao nevidljiva pauina, tako stegla, da Luna nije mogla dii glavu da pogleda Elsevir. I disanje je posta jalo te e, ili se to, mo da, oko Lune stezala napetost njena sopstvena. Sklopila je oi, osetila kako drhtaji koraaju kroz brod; zapeauju neizbe nost njihovog uni tenja, osi m ako ona... Opet je otvorila oi da pogleda u stravino lice sudnjeg dana. Ali crna rupa nije lice smrti - ve samo jedan astronomski fenomen, rupa u
prostoru probijena jo na poetku vremena, rupa koja se uru ava u sebe, sama od sebe. U srcu rupe sad je singularitet, koji le i u nekoj drugoj stvarnosti, u onom veito m danu koji, zami lja ona, mora biti raj za umirua sunca ove noi. Ali oko tog nesazn atljivog srca, tkivo prostora samog izvrnuto je naopake, u oluji gravitacionog 'b unara' rupe. Izmeu spolja nje stvarnosti one vaseljene koja je njoj poznata, i unut ra nje vaseljene singulariteta, le i jedno podruje u kome je beskonanost dohvatljiva, podruje gde su prostor i vreme razmenili polaritet izmeu sebe, tako da je mogue kre tati se izmeu njih bez onih okova koje normalno prostor-vreme namee. Taj udnovati l imbo pro et je 'crvotoinama' - praiskonskim rapnelskim ranama nastalim zbog eksplozi vnog roenja svemira i zbog prisustva nebrojenih zasebnih le eva pomrlih zvezda. Sa pravim znanjem i pravim alatom, zvezdani brod mo e da preskae kao misao iz jednog u gla poznatog kosmosa u drugi. ak i zvezdoplovi Starog Carstva, koji su putovali br e od svetlosti, korist ili su ovu Kapiju, zato to nisu mogli direktnim nainom savladavati meuzvezdane dalj ine trenutno. Ali sada, kad je najbli i poznati izvor retkog elementa potrebnog za takav zvezdani pogon ostao u jednom planetnom sistemu hiljadu svetlosnih godina daleko od Karemofa, brodovi nisu mogli te daljine savladavati ne samo trenutno, nego ni za vi e nedelja ili meseci. Sposobnost nadsvetlosnog leta e stei tek kad se vrate brodovi koje je Karemof poslao ka tom solarnom sistemu, i kad sa sobom do nesu nadsvetlosni pogon, i sa njim novo zlatno doba - Novi Milenijum. Radijacione smetnje koje crna rupa stvara oko sebe bile su, na ovom ekra nu, mnogostruko umanjene, ali Luna ipak nije mogla videti nijedan deli onoga to je le alo u tajnoj unutra njosti crne rupe; jer je i sama svetlost, obru avajui se unutra , bila nemona da ikad vi e izie. Zaslepljujui sjaj koji je Luna mogla videti bio je s amo slika zamrznuta na rubu ovo-vaseljenske percepcije; sva putovanja svih stvar i koje su ikad pale u ovu Kapiju - svih laa, sve pra ine, svih ivota - bila su tu st opljena u crvenu brljotinu na obzorju vremena, u vrisak oajanja koje odjekuje pre ko celog elektromagnetnog spektra, ponovo i ponovo, kroz celu venost. Ponavljala je, kao molitvu, litaniju svega onoga to je nauila: zaista je p overovala da su sibile univerzalna istina; zaista je poverovala u mudrost i ve tin u Starog Carstva; i da Nigdina nije mesto smrti, ve samo be ivotni hodnik u mozgu j ednog raunara. Njoj je sudbina odredila da ovo uradi; nee vi e biti neuspeha. Nema neprola zne kapije, nema te provalije prostora niti vremena koja ne mo e biti savladana, n isu neprelazne ni razlike u razumevanju i veri - pod uslovom da ona, Luna, istra je na putu ka svom cilju. Uperila je pogled u sliku na ekranu; upijala ju je u s vest. Najzad je izgovorila onu re koja je na njene usne do la tako dobro znano i ta ko udno: Input... i pala u mrak. Kraj analize. Taj sibilski zov, kraj transfera, dopro je do nje udaljeno , uzdi ui se na zlatnim krilima kroz spiralni tunel iji drugi kraj je potpuna crnina . Glas je nastavljao, zvuci su tekli ali nisu hteli da se zgusnu u smisao; neka visoka, besmislena pesmica. Podigla je ake ka usnama, pritisnula - tek tim pokret om postajui svesna da su joj ake slobodne za pokretanje - svoje lice, zapanjena ti m oseajem i ti inom. Tek postajui svesna da osea, uvidela je i kakvom stra nom estinom o sea; crveno usijana vlakna mi ia i ila bila su rastrzana njihovim prolaskom... prolas kom. Transfer se zavr io. Otvorila je oi, elei svetlost izgladnelo, ludo, umirui za zrakom svetlosti. A svetlost ju je nagradila prebogato, sti ui kao kre endo brilijantnosti, kao poplava koja zapljuskuje mre njau, i Luna uzviknu od bola/u ivanja. mirkajui, virei kroz prste, kvasei ih istisnutim suzama, pronae ispred sebe lice Svilenoga, kao krivo ogledalo : on lebdi ispred nje, a mlena neprozirnost njegovih oiju zatamnjuje se neprotumaiv im interesovanjem. "Svileni." Nisu ih razdvajali nikakvi za titni omotai. "Pomislila sam da si ti mo da Smrt..." Utisnula je prste u njegovo telo, stezala ga, eljna da pro dere ta j oseaj njene sopstvene opipljivosti. Onamo, u bezizvornim dvoranama Ni tavila, ima la je i ovog puta halucinacije, kao i pri ranijem prolasku, bila je savladana sv ojim najprimitivnijim strahovima. Po to je ostalo bez ijednog ula, njeno telo je, z nai, bilo nainjeno od vakuuma; tako i mi ii, kosti, krv... du a. Onda je Smrt do la po nj u, u snu jo mranijem, i upitala: "Ko je vlasnik tvoga tela, krvi i mesa?" Ona je ap atom odgovorila: "Ti." "Ko je jai od ivota, volje, nade i ljubavi?" "Ti si."
"A ko je jai od mene?" Drhtavim glasom: "Ja sam." Onda se Smrt pomakla u stranu, otvarajui joj prolaz... Natrag, kroz tunele izvan vremena, u svetlost dana. "Ja sam!" Nasmejala se radosno. "Pogledaj me! Ja sam... ja jesam, ja jes am!" Svileni je pipcima doepao kontrolnu plou izmeu njih, zato to je Luna svojim izm ahivanjem pokvarila njihovu dragocenu ravnote u. "Sibila sam!" "To jesi, zlato moje..." doplovio je Elsevirin glas odozgo. Luna pogleda gore. Elsevir je le karila u vazduhu, odmarajui se; ali nije mlatarala kao Luna. " Na la si put da se vrati . Zaista se jako radujem zbog toga." Luna prestade da se sme ka; ula je slabost u Elsevirinom glasu. "Elsi?" Lun a i Svileni zaplovi e uvis, kao nezgrapni plivai, odgurujui se od kontrolne ploe koja se taman bila stabilizovala, i hvatajui se za sledeu, onu iznad Elsevirine glave. "Elsi, kako se osea ?" Luna ispru i jednu ruku, onu slobodnu. "Dobro mi je, dobro mi je... nego ta." Elsevirine oi bile su sklopljene, a li, dok je to izgovarala, ispod svakog kapka provue se lagano po jedan curak vode . Odgurnula je Luninu ruku maltene grubo; a Luna nije znala da li su to suze bol a, ili ponosa, ili oba, ili nijednog od ta dva. "Poela si, sopstvenom hrabro u, da d ovodi stvari u red. Sad ja moram nai hrabrosti da se pobrinem da zavr imo ovo to smo poeli." Elsevir je otvorila oi i obrisala suze kao da se budi iz nekog svog crnog sna. Luna pogleda dole, kroz vazduh kao to bi pliva pogledao kroz morsku vodu, osmotri ekran na kome ih vi e nije ekala nikakva Kapija - samo crvenkasti sjaj kao od bezbrojnih svea: hiljade hiljada zvezda, meu kojima su 'Blizanci' samo dve... a tamo je nebo doma, nebo Tijamata. "Najgore je ostalo za nama, Elsi. Sve ostalo bie lako." Elsevir, meutim, ne odgovori, a Svileni je samo utke pogleda. 24. "Bi-Zi, ja bih radije da ne moram da ti uvalim ovo zadu enje; odlagala sam najdu e to sam mogla." Geja D eru a je stajala kod 'prozora' svoje kancelarije i gleda la napolje, u prazni zid, jer nieg drugog tu nije ni bilo. Zatvorena u kutiju, u e liju... "Nema problema, komandante." Gundalinu je sedeo na stolici za posetioce, budno gledajui ka njoj; njegovo dobrodu no prihvatanje grejalo joj je lea. "Iskreno da ti ka em, rado u se izvui iz Karbankla na neko vreme. Izvesni pojedinci su estoko pritiskali 'zabu ante'... bie olak anje udahnuti sve vazduh, pa makar mi od toga plua poplavela." Ona se opet okrenula ka njemu, a Gundalinu joj se osmehnu kao da eli da joj ulije samopouzdanje. "Dotini pojedinci mene ne mogu da uznemire, komandant e. Siguran sam da svoj posao radim kako valja... a poznato mi je ko koristi linu nekompetentnost kao izgovor da kvari tvoj ugled." Od neodobravanja, njegovo lice se izdu i nadole. "Ali moram da priznam da zamara kad si stalno u dru tvu sa inferi ornima." Osmehnula se bledo. "Zaslu io si odmor, Bi-Zi, to bogovi znaju; pa makar s e odmor sastojao samo u tome da pojuri neke lopove preko tundre." Naslonila se na radni sto, obazrivo, trudei se da ne izazove obru avanje gomile bilo ega. "Nije men i problem to ti ide da pogleda bezbednost oko zvezdoluke, nego se brinem kako u, do vraga, ovde da izlazim na kraj sa nekim stvarima, bez tvoje podr ke." Spustila je pogled, pomalo postiena to tako ne to priznaje; ali njena zahvalnost za njegovu nena ru ivu odanost nije dozvoljavala da to ostane nereeno. Nasmejao se, odmahnuo glavom. "Ne treba tebi niko, komandantkinjo. Dokle god ima svoj integritet, ne mo e te niko ni pipnuti." Nije tako, treba mi neko... a 'pipaju' me svaki dan. Ali i tvoje ohrabru jue rei mi trebaju, kao to ivotu treba sunce. On, meutim, nikada nee moi to zaista da hvati. Za to nije mogla i ona da se rodi sa tim oseanjem vrhunske line vrednosti koj e kao da je uroeno svakom Karemovcu? Bogovi, al' to mora da prija: nikad nemati p otrebu da pogleda druge ljude da bi ocenila da li su tvoji postupci ispravni! ak i kad je unapredila ovog Gundalinua u inspektora, on nije ni za tren zastao da po
misli nije li to iz nekih drugih razloga, a ne zbog njegove sposobnosti u polici jskom poslu. "Nije bitno. U svakom sluaju, ima da se izgura jo samo nekoliko mesec i." "Jeste, i onda e biti svemu kraj, komandante. Dolazi Milenijum! Jo tih par meseci, i mi odosmo sa ove bedne lopte mokrog blata, koju emo onda moi da zaborav imo do ivotno." "Ja se trudim da ne gledam tako daleko", ree ona. "Nego, zna , savladavam p o jedan dan dnevno." Rasejano je tapkala hrpu nekakvih molbi, da bi papiri uredn ije stajali. Gundalinu je ustao; zabrinutost se neodreeno uvlaila u njegove oi. "Komanda ntkinjo... ako ti je potreban neko ko e te podr avati dok ja nisam tu, oprobaj Kraj -Vijea. To je ovek tvrde lju ture, ali ima um koji bar upola radi - i uveren je da se ti trudi da posao obavlja asno." "A je l'?" ree ona. Kraj-Vije, oficir odmaklih godina, jedan od poslednji h za koga bi pomislila da je makar i u najmanjoj meri voljan da prihvati nju. "H vala, Bi-Zi. To poma e." Ponovo se osmehnula, uz samo malo naprezanja. Klimnuo je glavom. "Dobro. Odoh ja da spakujem termo-odeu, komandante... dobro se uvajte, gospoice." "Gledaj ti da bezbedno proe , Bi-Zi." Uzvratila mu je jednakim salutiranjem , zatim ga je gledala kako izlazi iz njene kancelarije. Iznenada kao da se ne to p oe uvrtati u njoj: imala je predoseanje da ga nikada vi e nee videti. Prestani s tim! Hoe da mu baksuzira ? Posegla je u d ep, na la ploicu sa prikaenim kapsulama iesta; zaob a je radni sto, sela, pru ila nesigurnu ruku da odgovori na interkom. 25. Arienrod je strpljivo sedela, ruku opu tenih po iliastom mermeru od koga je bila napravljena gornja ploa njenog irokog radnog stola. Najnoviji u dana njem nizu lokalnih i inostranih molilaca izlagao je svoje predloge i planove. Slu ala je sa pola uva. Taj drugar je zaista masakrirao tijamatski jezik - verovatno mu je mat ernji jezik umik, sa planete Samathe, zakljui ona; ali nije imao njenu dozvolu da pree na umik. Ona je znala i umik, i stotinak drugih jezika i dijalekata koje je upila tokom godina; ali joj je prijalo da prisiljava strance da govore njenim j ezikom kad dou da tra e od nje dobru volju. Trgovi je zujao ne to o tro kovima prevoza i o procentima profita, i polako po stajao nevidljiv. Postade svesna da ve gleda kroz njega, du beskonane kolone odjeka , drugih ljudi poput ovog jednog - bili su razliiti, ali isti. Koliko ih je bilo? Odjednom po ele da je sauvala neku evidenciju o tome. Na taj nain bi pro lost dobila neku proporciju, neko oseanje apsoluta. Ovako je sve posivelo od starosti, sve po stalo pra no-sivo od neupotrebljavanja; jedna zbrljana slika, zaglupljujua i besmis lena. Kad bi bar jednom, jednom, do ao neki stranac koji je nee pogledati i videti pre enu nego vladarku, prvo varvarku, a tek posle iskusnog efa dr ave... "...vreme u... hm... sallak... tranzit. To je, znai, ja ne mogu dobro jed no profit od so, onda zato mogu samo..." "Ispravka, majstore trgovine." Nagnula se malo napred, preko stola. "Vre me tranzita odavde do Cie-Puna je, ako emo pravo, pet meseci krae nego to si sad re kao, to tebe dovodi u tanu sinhronizaciju sa njihovim ciklusom kolodijuma. Iz tog razloga, prevo enje na ih manganijumskih soli na Cie-Pun je izuzetno unosno." Trgoveva vilica se trznula. Arienrod se ironino osmehivala dok je izbaciva la prezentacioni disk iz itaa i odbacivala ga da klizne po poliranoj mermernoj pov r ini, u pru ene ruke trgoveve. Onaj ko jednom doputuje ovamo oekujui naivku i slabia, d rugi put nee. "Mo da bi trebalo da doe neki drugi put, kad ti injenice budu bolje pozn ate." "Va e visoanstvo, ja..." Sagnuo je glavu, pla ei se da je pogleda u oi; nadmeni matori d ukac koji je najednom podvio rep. "Naravno, naravno, toliko pravu ste, j a glupo... heh... pogre io. Ne zna kako tako gre ka. Va a ponuda... prihvati, sad kad moja gre ka vidi." Osmehnula se jo jednom, nimalo ljubaznije. "Kad se ovek nagleda tolikih 'g re aka' kao ja, majstore, onda naui da sam ne gre i mnogo." Ona pogleda u pro lost, u d
aleki poetak, kad se saplitala o svaku la ljivu 'gre ku' koju su tuini nabacivali na n jenu stazu - kad je o svakoj odluci morala svoje Starbake prvo da pita, bez obzi ra da li je bila re o stvarima krupnim ili sitnim, oiglednim ili nejasnim. A infor macije koje je od Starbakova dobijala nisu uvek bile od one vrste njoj potrebne. .. Meutim, dok su proticali meseci, godine, decenije, Arienrod je sagledavala cen e svojih gre aka; iskustvom nauene lekcije nikada nije zaboravljala, gre ke nikada po navljala. "Dobro, po to si uvideo netanost tvojih prorauna, sklona sam da postupim s uprotno od onog to mi razum govori i da ti odobrim te ugovore za transport i trgo vinu. tavi e..." Saekala je da on opet digne pogled ka njoj; vrebao je svaku re. "Mo da imam i jedan dodatni mali posao koji bih mogla da nabacim tebi; evo, sad se set ih. Posao koristan obema stranama, dabome. Znam jednog trgovca koji je upravo pr ispeo i koji ima malu, ali dragocenu zalihu ledoptre. Namerava da je nosi na Sam athu." Ali samo ako nema nikakvu drugu mogunost. "Ledoptra bi na Cie-Punu i la po d aleko veoj ceni, kao to ti je poznato." Poznato je i njemu, ali on ne zna da si ti do ao na kosmodrom. "Uz razumnu proviziju bila bih voljna da ga ubedim da e ti sa z adovoljstvom preuzeti ledoptru od njega." Pohlepa je liznula trgovevo lice; sumnja, takoe. "Nisam si-guran - ak ima do-voljno kargo-stabili-zator... za tako lo-mljivo tovar, Va e Viso-anstvo." "Imao bi ti dovoljno kargo-stabilizatora, ako bi taj kompjuterizovani bi blioteki sistem ostavio ovde, na Tijamatu, umesto to s s njim potegao na Cie-Pun." Zinuo je. "Otkud ste... misli... to bi, heh, protiv za-kona." Razlog vi e da se jedan takav resurs nae ovde, gde je zaista potreban. "Nes rea na putu. Previd. Stalno se takve stvari de avaju, prilikom transporta raznih ro ba preko galaksije. De avalo se to tebi i ranije, sigurna sam." Insinuacija. I ble f, a ne zaista sigurno znanje. Pratila je ta se de ava na njegovom licu. Nije odgovorio, ali se pokazala neka divlja pamika, daleko u dubini njeg ovih tamnih oiju. Jeste, saznala sam ja sve o tebi... gledam tvoje odjeke ve sto pedeset go dina. "Ledoptra je daleko unosniji tovar. A kad stigne na Cie-Pun i gre ka bude otk rivena, ni ta nee moi da se preduzme po tom pitanju - Kapija e biti ve zatvorena. Sve je to, vidi , vrlo jednostavno. Toliko, da je ak i za tebe dovoljno jednostavno. Pr ofit - ni ta drugo nije zaista va no, a?" Za Zimu, profit u znanju; dobitak koji se ne mo e novcem kupiti. Nasme ila se samo u sebi, zbog tajnog znanja o svim slinim pro fitima koje je nagomilala, na sline naine, tokom dugih godina; zbog znanja o tihom nagomilavanju tehnologije i informacija radi suprotstavljanja predstojeem vremen u gladi. Trgovac je klimnuo glavom, pogledom i sad kradom pretra ujui uglove sobe. " Da, Va e Viso-anstvo. Ako Vi tako ka- ete." "Onda u obezbediti da se to tako uradi. Mo e ii." Oti ao je; nije ga trebalo ubeivati da ode. Spustila je pogled, izgovorila nekoliko bele aka za rikorder u stolu. Kad je opet digla pogled, na vratima je stajao Starbak, sa zbunjenim div ljenjem u oima. "Znai... tako. I to ti je sve?" Arienrod se naslonila unazad, u mekano se di te iza radnog stola, i oslu nula kako sedi te, zato to se poela u njemu ljuljati, uzd i e na dobro znani nain. "'To mi je sve'?" ree Starbak i nasmeja se, ne bez ogorenja. "Ceo dan se v uem po Ulici i radim kao stoka da bih zadovoljio tvoja zanimanja. ta je sad, nisam ti doneo dovoljno veliki tovar traeva? Zar ona kuka plavanka nema i ovako dovoljn o nevolja, moram li da joj dosoljavam? Zar..." "U jedno ranije doba, zna , ovakvo moje pitanje bi te pogodilo itekako esto ko", ree Arienrod naginjui se opet napred, i oslanjajui lice u 'zdelu' od sastavlje nih aka. "Nekada je Ukres Svetlohodni jedrio na mom osmehu, a ceptao zbog mog mr te nja. Da sam tad rekla 'i to ti je sve?' on bi pao na kolena i molio me da mu odr edim jo neki zadatak; ma kakav, samo da budem srena." Napuila je usne neozbiljno, k ao da se duri, ali u tim reima bili su umotani brijai, koji su sekli nju, iznutra. "A ti si mu se smejala da je budala." Starbakove pesnice u crnim rukavic ama bile su prkosno oslonjene na njegove kukove. Ali ona je sedela, ne reagujui, i pu tala da rei ine svoje; posle nekoliko trenutaka, njegove ake su pale, a i njegov
pogled s njima. "Ja sam ono to si htela da budem", ree on tiho, gotovo neujno. " ao mi je ako ti se to ne svia." Da... a i meni je. Nekada je znala toplinu zaboravljenog leta kad ga je gledala, kad ju je grlio. Ali zaboravio je Leto, i ona sad vi e nije videla nikakv u pro lost u njegovim promenljivim zelenim oima: ni svoju, ak ni njegovu. Samo odraz sebe same: Sne na Kraljica, veita Zima. Za to moram uvek biti prejaka za njih? Uvek prejaka... po aljite mi nekog koga ne mogu da uni tim. "Je li ti ao? to si dozvolila da ja postanem Starbak? Zar nisam obavljao p osao?" Bez ikakvog prkosa vi e. "Nije mi ao. Bilo je neizbe no." Ali je meni ao to je bilo neizbe no... Na la je osmeh, odgovor nesigurnom deaku koji je ukrao glas Starbaka. "Obavljao si i obavl ja ga veoma dobro." Previ e dobro. "Skini masku, Starbak." Podigao je ruke, skinuo crni lem, stavio ga pod ruku. Osmehnula se videi o gnjeni sjaj njegove rasute kose, to lepo lice jo i sad isto, sve e i mladalako... ne , ne vi e stvarno isto. Ne vi e. Ba kao to ni njeno lice vi e nije isto. Iza njenog osme ha, njene oi prestado e da se osmehuju; videla je kako se, zbog toga, i njegov osme h gasi. Gledali su se neko vreme utke. Najzad se otrgao, protegao, zauzeo nekakvu pozu, samosvestan kao maor. "N ee ti smetati ako sednem? Bio je dug dan." "Ma, naravno, samo ti sedi. Uverena sam da ovek mora da se nervira kad se valja u porocima iz dana u dan tako predano kao ti." Namr tio se sedajui u jednu od dve nasuprot postavljene fotelje u obliku pt ijih krila, na intimno ogromnom rastojanju, itavoj provaliji, izmeu radnog stola i ulaza, izmeu njega i nje. "Ne, to je dosadno." Iznenada se nagnuo napred, pose ui gl asom preko prostora. "Svaki minut izgleda kao godina. Stravino mi je dosadno kad nisam s tobom." Naslonio se opet unazad, ali je nastavio da se vrpolji nemirno, beznadno. Opipavao je van-tijamatovsku medalju koja je visila i njihala se u svi lenom razrezu njegove napola otvorene ko ulje. "Ne bi trebalo da ti je dosadno. Stvara sve nove i nove probleme plavcima - eni koja je kriva to smo izgubili Lunu." Silom je odr avala poslovni ton svog gla sa, oblikujui svoja oseanja u oru je kojim e kazniti... koga? Slegnuo je ramenima. "Vi e bi mi to prijalo kad bih video i neke rezultate . Ona se dr i na vrhu." "Dabome. I dr ae se tamo sve do gorkog, gorkog kraja. Svaki dan onog to je t rebalo da bude njena slatka pobeda, bie joj dan pe aenja bosim nogama po lomljenom s taklu... Ostani sutra ovde, u Palati, pa u te pustiti da je gleda ." "Ne." Odjednom je pogledao ka svojim stopalima. Primetila je, ne bez izn enaenja, da mu lice gori. "Ne, ipak ne elim to da gledam." akama je prelazio du svog opasaa sa zakivcima, tra ei ne to ega tamo, ve odavno, nije bilo. "Kako god eli . Ako uop te zna ta eli ", ree ona, napola kritiki i napola zabri Nije reagovao; zato ona nastavi: "Moram rei da se Pala-Tion dr ala tvrdoglavije ne go to sam oekivala. Ona se mo e slomiti; oekivala sam da e dosad pokazati vee stresne f rakture. Sigurno dobija podr ku odnekud." "Gundalinu. Jedan od inspektora. Ostali ga mrze zbog toga, ali on ne haj e, zato to misli da je bolji od njih." "Gundalinu? A, da..." Arienrod spusti pogled ka ma ini za bele enje. "Imau to na umu. Postoji i neki stranac po imenu Ngenet; ima planta u u udaljenim oblastim a, obalsku. Odlazila je tamo, njemu u posetu, koliko shvatam. Prijateljstvo iji k oreni su sumnjivi..." Zagladila je kosu, piljei u murale iza Starbakove glave, u belu crninu zimske oluje koja se obru ava, urlajui, sa planinskih vrhunaca ledom kr unisanih, i uni tava dolinu i svet oko jednog usamljenog upori ta Zimaca. "Na njegov oj planta i nikad nije bila etva?" Starbak se uspravio u fotelji. "Nije. On je van-Tijamatovac. Mislio sam da ne mo emo bez njegovog..." "Tako je. A on strogo zabranjuje, mrzi celu tu stvar. E, sad, pitam se j a, ta e se desiti ako ti izvede lov u tom njegovom rezervatu, a Pala-Tion nije u st anju da te kazni?" Nasmejao se, ne pokazujui vi e nimalo dvoumljenja. "Desie se dobar lov. I pr ekid jedne ljubavne veze?" "Sve to za jedan dan posla." Sme kala se. "U tom zavr nom lovu, u na oj mre i e s
e nai i poneka du a." "Konani lov..." Starbak se zavalio u 'krilo' naslona fotelje. "Zna , uo sam na ulici ne to zanimljivo. uo sam da je Izvor imao jednu pononu posetiteljku pre nek oliko noi. uo sam da si to bila ti. Pria se, tavi e, da mo da nisi voljna da prihvati kr j vladavine Zime." Digao je pogled. "Kakav mi je sluh?" "Izvrstan." Klimnula je glavom, oslu kujui ti inu koja im je pravila dru tvo. I znenaena, da - ali samo malo. Znala je njegove izvore informacija, znala je da ko risti Persefonu koja koristi Hernija. ak joj se i sviala njegova dovitljivost. Sam o ju je malo iznenaivalo da su njene namere tako providne svima njima. Morae bolje da pripazi na tu Persefonu. "A je l'?" ree Starbak pritiskajui kolena pesnicama. "I ti bi mi, kao, usk oro rekla o tome? Ili bi me pustila da verujem da emo nas dvoje biti zajedno gurn uti u more kad doe Svetkovina?" "Ma, rekla bih ja tebi - pre ili kasnije. Samo sam u ivala da slu am kako mi se zaklinje da ne bi ni mogao ni hteo da ivi bez mene... ljubavi moja najdra a." Zau stavila je njegov gnev pomou te tri rei koje su, neoekivano, do le iz njenog srca. Ustao je, pre ao preko sobe, zaobi ao srebrom obrubljenu krivinu njenog radn og stola, pri ao joj. Ali ona je podigla obe ake, zaustavila ga, tiho ali vrsto. "Pr vo da me saslu a . Po to si pitao, hou da zna . Nemam nameru da poem pokorno i budem prine ta na rtvu, i da sa mnom bude u more baeno i sve ono to sam se borila da ovaj svet postane. Nikada nisam to nameravala. Ovog puta, u ime svih bogova kojima ovde ni kad nije bilo mesto, ova planeta nee ponovo potonuti u neznanje i stagnaciju, kad stranci odu!" "A kako e to spreiti? im stranci odu, mi smo izgubili podr ku, osnovu na e vlast i." Sa zadovoljstvom je slu ala ovo njegovo nesvesno stavljanje na njenu stranu. " Oni e se postarati da izgubimo vlast. Onda vi e neemo moi da suzbijemo Leto, kao to se ni godi nja doba ne mogu suzbiti. Ovo e opet biti njihov svet." "Tebi je neko ispirao mozak." Odmahnula je glavom, i pokazala pokretom ak e, ote ale od prstenja, ka gradu onostran zidova. "Letnjaci e se okupiti u Karbankl u za taj Festival, bie na na em terenu. Treba nam samo jedan potez, ne to da ih sredi mo neoekivano... ne to kao epidemija. I to neka takva na koju smo mi Zimci imuni, z ahvaljujui udima van-tijamatovske medicine." Starbakovo lice se izvilo. "Hoe rei... da bi ti to mogla da uradi ? Da bi hte la...?" "Da, i da!" ree ona. "Da li si jo toliko vezan uz te neznalice, uz te suje verne varvare, da nisi spreman da rtvuje nekoliko njih za budunost ovog sveta? To to oni rade, direktno ide u korist van-Tijamatovaca; postoji svojevrsna zavera izm eu njih, da suzbijaju nas, Zimce, narod koji hoe da se izbori da Tijamat bude ravn opravni partner u Hegemoniji. Ve hiljadu godina zavera im uspeva! Je l' ti eli da s e tako i nastavi, zauvek? Nije li vreme da malo bude i po na em?" "Jeste! Ali..." "Ni ta ali. ta su tuini i Letnjaci ikad uinili za tebe, osim to su te izdavali i napu tali?" Posmatrala je kako te rei poinju da obavljaju svoj posao u mranim uglo vima njegove du e koju je ona tako temeljito istra ila. "Nisu ni ta." Njegova usta bila su kao razrez no em. "U pravu si - oni su to zaslu ili, onim to su... uradili." Njegove ake stegle su se preko opasaa kao kand e ka d se zarivaju u meso. "Meutim, kako mo e tako ne to da pripremi a da plavci ne saznaju? " "Sredie Izvor. Udesio je on za moj raun i neke druge 'udarce sudbine', ak i onaj koji se desio prethodnom zapovedniku policije." Gledala je kako se Starbak ove oi ire. "Ovo e biti u ne to veem obimu; ali, za nagradu koja se sastoji od cele ko liine vode ivota koju e ti doneti sa poslednjeg lova, Izvor e, sigurna sam, obezbedit i da se taj posao obavi delotvorno. On je astan ovek, na neki njegov nain." "Ipak, to e morati da se desi pre nego to poslednji brodovi uzlete. Nee li plavci ipak poku ati da..." "Kad im je predsednik Hegemonijine vlade ovde, a kapija se zatvara? Be ae o ni; ostavie nas u haosu, uvereni da emo se uskoro nai i u moru. Znam ja njih... pro uavam ih ve vek i po." Uzdahom se rastao od svog otpora. "Zna ih bolje nego to sami sebe znaju." "Znam ja svakoga tako." Ustala je sa sedi ta, dopustila da je konano zagrle
njegove ruke. "ak i tebe." "Mene naroito." Dahnuo je te rei u njeno uvo, ljubei joj vrat, grlo. "Arien rod... ima moje telo; dao bih ti i du u kad bi samo htela da je uzme ." Dotakla je jednu ploicu na radnom stolu. Otvori e se vrata u pogodniju sobu . Arien pomisli, sa tugom: Ve sam ti je uzela, dragi moj. 26. "Registrujem topla tela negde dole, inspektore." ree pilot, Tier-Pardi, p renuv i se, kao retko kad, iz svoje ohole utljivosti. "Izgleda otprilike kao da su ljudi. Du one raseline levo; tamo ima bunja, gde se mogu skrivati." "Da li upotrebljavaju ikakav izvor energije?" Gundalinu je zabio roman o Staroj Imperiji u d ep svog te kog kaputa i nagnuo se napred na sedi tu, tako da su g a gornji bezbednosni kai evi patrolne letilice pritisnuli ispod grla. Najzad akcij a... Virnuo je kroz vetrobran, tragajui oima nedovoljno monim, ljudskim, za makar i najmanjim znakom onoga to je njihova svevidea oprema registrovala. Ve dan i po su tragali za tom bandom lopova koji su nedavno provalili na kosmodrom. U poetku je trag bio mutan, ali postepeno je postajao sve iji. Na listi nedostajue robe na ao se i jedan sanduk sa prenosivim te kim zranim oru jem koje je pripadalo policiji; Gundal inu se pitao kako su, kog vraga, lopovi uspeli da se doepaju toga. Nomadi su naje e b ili slabo naoru ani, pa su zato izbegavali sukobe i gledali da uvek prou neopa eno. M eutim, bili su nemilosrdni i sirovi ba kao i ovo podruje crnog i belog koja im je d avalo utoi te; nekoliko stranaca im se na lo na putu i nomadi su ih poubijali maltene kao usput. Gundalinu je bio re en da se postara da nomadi, posle ove nove krae, ne promene metod delovanja. Pogledao je opet dole, na podatke ispisane na instrument-tabli, da ih sa m proceni, ali Tier-Pardi istovremeno ree glasom kao da peva: "Da, gospodine! Evo zakucali smo ih konano, inspektore, oni imaju motorne sanke tamo dole." Tier-Par di se nasmeja zlobno. "Naleteu nisko, da se upi aju od straha; posle nee biti te ko da pokupimo te majkoljupce, a?" Gundalinu je zaustio da uzvrati nekim skeptinim reima, ali tog trena njego v pogled zape za crveni bljesak na sledeem instrumentu - upozorenje na najveu opas nost - "Odmah nas izvuci odavde!" Pru io je ruke napred, preko Tier-Pardijevog zapanjenog i tromog tela, cim nuo kontrolnu polugu unazad, pre ao u strmu uzlaznu zavojitu putanju. Oseao je kako se poluga trza, kao da hoe da se otme njegovoj kontroli. "Ajde, ajde..." "Ma ta ti je ins..." Tier-Pardi ne dovr i. Skrivena munja usmerene energije pogodi njihov brodi odozdo i on poe da pada. Gundalinu je sagledao kratkotrajnu vrtlo nu sliku crnog, belog i plavog, k oja mu se kao fotografija urezala u mozak, neizbrisivo; vrtoglavi slobodni pad o kretao ga je poput lutrijskog toka. Onda su stabilizatori letilice uspeli da se r eintegri u i da zaustave njihovo ko marno tumbanje. Ali pad nije prestao - letilica je bila mrtva u vazduhu, padala je kao kamen. Bilo je to obru avanje bez ijednog z vuka, koje se moralo zavr iti njihovim le evima na tlu. Ekrani u patrolnom amcu pokaz ivali su nasumine obrasce svetlosti; raunar nije reagovao na Gundalinuove izvikivi kane glasovne komande. Gundalinuova ruka nagonski poe do dugmeta za ponovno palje nje motora; pritiskao ga je mnogo puta i njegov o amueni mozak najzad priznade za to nikakvog odaziva nema: zrano oru je je pogodilo i pretvorilo u ljaku, za titni omota nj ihovog bloka za snabdevanje energijom, i tu se vi e ni ta nije moglo uiniti. Ni ta - Ti er-Pardi je sedeo otvorenih usta, kao neka plastina lutka, stvarajui neke zvuke za koje je Gundalinu u prvi mah pogre no pomislio da su smeh. Nestade nebo, polete i m u susret zgu vana oblaku slina povr ina snega proseena crnim onjacima kamenih litica. .. Prvo su uleteli u sneg, a tek posle toga tresnuli o liticu; to, i ni ta dr ugo, spaslo ih je. Zaorali su kroz sneg, kao kroz jastuk zaslepljujue beline koja je ubla ila udarac koji je ipak bio toliko sna an da je Gundalinuov lem nainio veliko udubljenje na plastinom vetrobranu. Dugo je le ao bez pokreta, presamien u zahvatu bezbednosnih kai eva; slu ao je zvona, nemoan da usredsredi oi ili da naini ma kakav zvuk. Znao je da mora ne to va no
da ka e, da upozori - ali to vom umu. U kabini mu je bilo Zakopani. Mrtav i sahranjen? je bio sve gori, mirisao je
nije uspevao da oblikuje u svojim ustima, pa ak ni u s vrue, i to mu se uini udnim, jer, evo, pod snegom su. Sklopio je bolne oi. Neki smrad... u vazduhu. Vazduh na paljevinu... ne to gori.
Oi mu se napuni e vodom; on ih ponovo otvori. Gorela je izolacija. To je to . Sne na lavina oko prozora pretvarala se u ka u, klizila teno nadole. "Pa'di. Peoper eenje. Naolje." Rei nerazumljive i njemu samome. Prodrmao je Tier-Pardija, ali taj je, sklopljenih oiju, mlitavo visio napred, u bezbednosnim kai evima. Gundalinu se poe boriti da se oslobodi svojih kai eva, i posle nekog vremena uspe da ih otkai. P oku a da otvori vrata, ali ona su bila jo zapreena masom snega. Poe udarati pesnicom po njima, beskorisno; svaki udarac vraao mu se kroz kosti, u bolno pulsirajuu glav u. Najzad uspe da se izvije postrance i upre nogama o vrata. Gurao ih je svom sn agom, koja mu se postepeno vraala, i svim svojim strahom. Vrata poe e da popu taju, sa ntimetar po santimetar, onda se sama odape e sna no uvis, tako da Gundalinu izlete n a sneg, maltene izbaen. Doekao se na kolena, u bari poluotopljene sne ne ka e, okiran udarima hladnoe i vreline na telo prepuno bolova. Oslanjajui se na bonu stranu patrolne letilice, p ridigao se, prisiljavajui svoje gumene noge da se zabrave i da ga podr e; razabrao je odakle dolazi opako arenje energetskog bloka koji se bli i kritinoj taki, a odakle ledeni zahvat vetra. Mora izvui Tier-Pardija napolje i to dalje, pre nego to se ov a policijska letea kola pretvore u zvezdu. Nagnuo se u kabinu, ali ne to ga dohvati za okovratnik i cimnu nazad, opet na sneg. Sad nije zauo zvona, nego ru nu muziku ljudskog smeha koji se razlegao iz a njega, i u obliku odjeka vraao od litice. Ru nu, jer je znao da je uperena protiv njega. Prevrnuo se, pridigao na kolena da se suoi sa svojim muiteljima - video be z imalo iznenaenja bele parka-jakne, bele omotae oko nogu, pet- est bledih, amorfnih lica napola zaklonjenih debelim drvenim 'naoarima' sa po jednim vodoravnim prore zom preko sredine, poput izbuljenih oiju neke porodice insektoida. Ali ovo su bil i ljudi, itekako - nomadski Zimci, stoari koji gone krda pfala, ali koji su posta li lopovi zato to im se ukazala prilika, odbacili svoju tradicionalnu odeu blistav ih boja i navukli antiseptinu kamufla u arktikih komandosa. Udarac po leima prekide o vo odmeravanje i Gundalinu se pru i po snegu, potrbu ke; oseti da ga neko prevre i ve t o razoru ava. Sa trijumfalnim krikom jedan bradonja podi e u vis Gundalinuov pi tolj z a paralizovanje, kao da je to nagrada osvojena na nekom takmienju. Gundalinu je seo i poeo da bri e sneg sa lica, zaboravljajui nedostojanstven ost svog polo aja zato to mu je ne to drugo bilo veoma hitno potrebno. "Ovo e da ekspl odira!" Pokazivao je prstom, ne znajui sigurno koliko e ga oni razumeti. "Pomozite mi da ga izvuem; nema mnogo vremena!" Pridigao se na noge; oseti olak anje ujui zapa njeno mrmljanje koje se irilo kroz tu grupicu. Poe opet ka patrolnim kolima, ali d rugi bandit tamo sti e pre njega. Nomad se uspravi dr ei Tier-Pardijev pi tolj i cerei s e zadovoljno. "Ovaj unutra nije niza ta. Bilo je samo ovo. Unutra mnogo vrue. Nema za ta da se ue." Cev staner-pi tolja je lutala tamo-amo; najzad se zaustavila okrenut a ka Gundalinuovim prsima. "Paf. Paralisan plavac!" Smeh, deako visoko kikotanje, dopre iz te figure umotane u krzna. Gundalinu stade, gledajui pored mladia i vlaknaste nju ke pi tolja. "On nije m rtav, samo je ranjen! iv je, treba ga izvui napolje..." Dah mu se dizao ispred lic a, beo. Ali zau se o tra komanda i bradonja koji mu je uzeo oru je i jo jedan ovek uhva ti e ga za ruke. Poe e da ga odvlae od letilice. Omladinac je gordo stupao iza njega. Iako je, kao i ostali, umesto obinih imao izme sa pro irenim 'krpljama' za sneg, pov remeno je propadao kroz pokoricu snega, smejui se. "Ne! Ne mo ete ovo da uradite. On je iv, prokleti bili, izgoree iv tamo!" "Bud' srean da samo gleda . Da nis' ti." Bradati se nacerio pored njega. Prinudno su ga odveli ak do jedne grupe oborenih stena izmeu kojih su bile sakrivene njihove motorne sanke. Onda su svi stali, okrenuli se, zauzeli mesta iza stena da vire ka letilici. Ta dvojica koja su ga vrsto dr ala za ruke prisili e g a sada da se i on okrene i da gleda kao i ostali. Video je, u daljini, letilicu, oko koje je sad bio istopljen sav sneg; tupo crveno usijanje se irilo zgu vanom po vr inom letilice. On di e pogled ka nebu, punei oi nebeskim plavetnilom, molei se bogov
ima osam zasebnih planeta da Tier-Pardi ne postane svestan ovog to mu se dogaa. Ali nebo je bilo prazno, a u praznoj beloj ti ini zaleenog sveta Zime jedna lopta pr ee sunane svetlosti zaseni mu vid sasvim, a udarni talas koji brzo sti e odu ze mu sva druga ula. Svest mu se vratila u telo tek posle bola; le ao je naslonjen leima na jedn u stenu, a nomadi su se vrzmali uokolo i pokazivali prstom negde mimo njega, uti a ni od strahopo tovanja. Jedan od njih nervozno se nasmejao. Pamenje mu se vratilo i on se seti za to se smeju... i na e se na jednu stranu i ispovraa na uga eni sneg. "Poslali te da nas pobije . A tebi muka im neko pogine!" Neko od nomada je stao iznad njega i pljunuo. Pljuvaka je pala na debelu tkaninu njegove uniforme i , pred njegovim oima poela da se ledi. On di e pogled, svestan sada koliko mu ledeni vazduh pali plua dok ga udi e, svestan injenice da je upravo do iveo da ga pljune jed na varvarka, matora ve tica sa licem nalik na ribarsku mre u, koja na Karemofu ne bi bila dostojna da je dodirne ni najni i neklasifikovani. Pridizao se, i dalje se naslanjajui leima uz stene, nespretan od krutosti i hladnoe. Najzad je stajao, i sad je mogao gledati odozgo na nju. Ree, glasom koj i se prelamao od besa: "Vi ste uhap eni, zbog ubistva i pljake. Vraate se sa mnom na kosmodrom, da iziete pred lice pravde." ujui te rei, nije mogao sasvim da poveruje da ih je izgovorio. Baba je piljila u njega ne verujui, a onda prasnula u vulgaran, mraznim o blaiima zaogrnut smeh; obuhvatala se rukama oko tela. Ostali banditi poe e da se okup ljaju oko njega. Prva rtva ih vi e nije zanimala, zato to vi e nije postojala. "uje ovog a?" Gurnula je jednu artritinu kand u ka Gundalinuovom licu. "uje ta nam rek'o? Kmezav i stranac, ko ura jedna prljava. Ka e, svi smo u'ap eni! ta mislite o tome?" Odmahnula je rukom. "Lud sto posto", ree jedan od mu karaca iroko se osmehujui. Gundalinu je ocen io da postoje jo tri mu karca i jo jedna ena u ovoj grupi... nagaao je da je i onaj 'd eak' takoe ensko, ali nije bio siguran u to. Na ovoj prokletoj planeti civilizovano pona anje se preokretalo naglavce, tako da on nije mogao ni ta da oceni po onim mer ilima koja su njemu bila poznata. Ali jednu stvar je ocenio jasno - iz ovoga se nee iv izvui. Sad e ga ubiti. Od tog uvianja hvatala ga je nesvestica; oslonio se jae leima uz stenu, da ne padne . Gledao je kako di u drvene 'naoari' sa oiju na elo da ga bolje pogledaju, i u njiho vim oima boje neba, oko kojih su bili obrui beline, nije video nimalo milosti. Jed an od njih poe da pipa rukav njegovog kaputa; Gundalinu tr e ruku od njega. " ta emo s ovim?" Ta mlada osoba - devojka, ipak - se progurala pored jedno g mu karca da to bolje vidi Gundalinua. "Da bude moj? O, mama, daj da bude moj!" St aner-pi tolj opet je bio naciljan u Gundalinua. On uvide da se mala obraa babi. "Za moju zbirku." Izie mu pred oi neoekivana vizija: njegova sopstvena glava, unaka ena i nabod ena na kolac, kao pare mesa u zamrzivau u nekoj groznoj klanici. Stomak mu se opet splete u vorove; on pritisnu jezik o nepca. Bogovi! o, bogovi, ne ovako. Ako mor am da umrem, neka bude isto... i brzo. "uti, deri te", ree matora o tro. Devojka se iskezi iza njenih lea. "Ja ka em, ubi' ga sada, amanko", ree druga ena. "Ubi' ga ru no. Onda e se pla e rugi stranci da dou vi e ovde." "Ako me ubijete oni nikad nee prestati da dolaze da vas progone!" Gundali nu je zakoraio napred, video kako dva no a izlaze iz skrivenih kanija. "Ne mo e tek t ako lako da se izvue onaj koji ubije inspektora policije. Oni nee prestati dok vas ne nau." Znao je da sve to pria samo sebi za utehu, jer nije bilo istina. Oseao je koliko su sakate te njegove la ljive rei, znao je da to oseaju i oni. Poe da drhti. "A ko e ikad zna ta 'e bilo?" Babuskera je opet razvukla lice u veliki osm eh; zubi su joj bili besprekorni, beli kao sneg. Zapitao se, apsurdno, da li su la ni. "Mo ' bacimo tvoj le u pukotinu, led ti samelje kosti. Ni svi tvoji bogovi nee nau 'de le i !" Naglo je podigla neko oru je koje je dotad visilo o njenom boku i priti snula ga o njegova prsa, tako jako da je naleteo leima na stenu i ne to iznenaeno pr omrmljao. "Misli , mo ' da nas lovi u na oj zemlji, strane? Ja sam Majka. Zemlja mi 'e m u , stene i ptice i ivotinje mi deca. Govore mi, znam njihov jezik." Ludilo je pret vorilo njene oi u porcelan. "Ka u mi kako da ulovim lovca. A sad hoe da im se prines e ponuda. Nagrada."
Gundalinu je spustio pogled ka dugoj, blistavoj metalnoj cevi koja ga je tako pritisnula uz ledenu stenu; prepoznade policijski model elektronske buktin je, a onda mu se oi zamuti e, gubei i u. Stao je uspravno, sa krutim dostojanstvom, kon troli ui svoje fizike reakcije samo snagom volje; stara je uzmakla polako. Izmakli s u se od njega i drugi, da ih ne zahvati odbijena energija; ostavi e ga samog u kru gu snega koji se vrtlo io. Usta su ha bolela, plua su ga bolela od lednog vazduha. Sad mu svaki dah mo e biti poslednji, ali, eto, u njegovom umu se ne odmotava nika kav ubrzani film ivotnih prizora, nema dubokih otkrovenja univerzalne istine... u ovom zavr nom trenutku, nema niega: ba niega... Stara podi e oru je i povue obara. Gundalinu se zanjiha od udarca koji ne doe; otvori oi za koje se nije seao da ih je zatvorio, taman na vreme da vidi kako stara pritiska okida ponovo i pono vo, bez rezultata. Progunala je besno i protresla elektronsku buktinju; iz kruga nacerenih posmatraa digo e se psovke uskraenosti. Po ao je nesigurno napred, pru io ruke. "Daj - da ti namestim to." Zapanjenost se vratila u isprane plave oi; ona tr e buktinju van njegovog d ohvata. Stajao je strpljivo, ruku pru enih sa dlanovima nagore. "Zaglavilo se. To se stalno de ava. Mogu da popravim, ako mi da ." Namr tila se, ali se njen izraz lica neznatno promenio; nainila je jednu ma lu kretnju glavom. Bio je svestan da su sad dva staner-pi tolja uperena na njega, i da mu nikakav poku aj bekstva ne bi uspeo. Ona mu gurnu buktinju u ake. "Namesti. Ako si tol'ko rad da umre ." Njen ton je nagove tavao da je on si ao s uma; a on se z apita nije li to tano. Kleknuo je na jedno koleno, kao da tone. Oseti ujed sne ne hladnoe kroz nog avicu pantalona. Postavio je buktinju da le i u ravnote i na butini, skinuo rukavice i otkopao kutiju za pribor koju je imao na opasau. Izvukao je magnetizovanu icu ta nku kao nit i zavukao je u jedan otvor pri dnu dr ke oru ja; blagim pouzdanjem poeo j e da ispituje skrivene mehanizme unutra. Oznojene ake lepile su se za ledeni meta l dok je radio; ali, on je to jedva primeivao. Napipavajui prolaz kroz nevidljive puteve, do ao je najzad do onog bitnog raskr a na kome su se dve komponente zaglavile jedna uz drugu. Opet izvue icu, obazrivo, zadovoljan to problem nije bio te i nego to je oekivao. Vrati icu tano na mesto u kutiji, pitajui se za to gubi vreme na to, i pr u i buktinju opet staroj eni. Suoi se sa njenim pogledom bezizra ajno. "Trebalo bi da sad radi. Ne treba da krade na e igrake onaj ko ne zna da ih odr ava." Istrgla je buktinju iz njegovih ruku, otkidajui i sloj poko ice zajedno sa oru jem. Iskrivio je lice u grimasu, ali ruke su mu ve bile kao drvo, bez ikakvog o seaja, neupotrebljive. Kao i lice; kao i mozak. Ustao je, pu tajui da rukavice padnu na sneg pokraj njegovih stopala. Bar je dokazao svoju superiornost u odnosu na ove divljake, i sad bar mo e umreti isto i asno; egzekucija e biti izvr ena jednim nadm onim oru jem. Ali ona ovog puta nije nani anila ka njemu. Okrenula se, vrsto stegla elekt ronsku buktinju i naciljala prema gusti u zimzelenog drvea u podno ju litice. Opalila je; uo je elektrino pucketanje zraka i video malu eksploziju. Jedno drvo je planu lo. Poklici odobravanja uzdigli su se oko njega, a onda se udnja za smru vratila u divlja, nemilosrdna lica. Baba je po la ka njemu vukui noge. Bukinju je dr ala u ruci. "Dobro si ovo na mestio, strane", ree promuklo, sme kajui se bez imalo ljudskosti. Krajikom oka posmatrao je razbuktalo stablo. Dim se nagomilavao uz strme stene; miris gorueg drveta bio je prodorno tuinski. Ali spaljeno ljudsko meso miri e kao i svako drugo spr eno meso... "Karemovac sam. Mogu da opravim svaki deo oprem e koji se igde proizvodi. Vezanih oiju. Zato smo ne to vi e od ivotinja." "Al' e umre k'o bilo koj' od nas! Tuine! Zaista ti se mre?" "Spreman sam da umrem." Stao je uspravnije; itavo njegovo telo sad kao da je pripadalo nekom drugom. Digla je buktinju, rukama koje su malice drhtale od napora. Spustila je p rst na obara, a pogledom je pretra ivala njegovo lice, eljna da se on slomi i da mol i za ivot. Ali, on je re io da umre a da im ne pru i zadovoljstvo... a znao je da e um reti u svakom sluaju.
"Ubi' ga! Ubi' ga!" Glasovi su se dizali, sa gledalakim nestrpljenjem. Ra sejano je pogledao taj obru lica, video na licu devojke neki izraz koji nije moga o imenovati. "Ne." Stara je spustila cev, cerei se jezivo zlobno. "Nee ga ubijemo; nego zadr imo. Mo ' popravlja stvari koje maznemo od njegovi' na kosmodromu." "Opasan je, amanko!" ree jedan od mu karaca, ljut zbog uskraenosti. "A ne tre ba nam." "Ja ka em, ostae!" zare ala je stara. "Oe da mre - gle ga! Ko se ne boji smrti , lud je. Ubiti ludog, zla srea." Cerila mu se i dalje, podrugljivo i samosvesno. Gundalinu je osetio kako se njegova fatalistika omamljenost lagano ra i ava; sh vatao je: nee mu dati istu smrt. Pretvorie ga u roba... "Ne mo e! Odvratne ivotinje!" Bacio se na staru, na buktinju. "Ubijte me, prokletinje! Neu..." Refleksno je digla cev iznad glave, zamahnula i tresnula ga njome po lic u. On pade unazad, u nanos snega; na ko i ga je pekla krv, a bol je odzvanjao po u nutra njosti njegove glave kao vrisak. Ispljunu puna usta krvi i jedan zub, sede i zajea iza svojih smrznutih aka. Nomadi su se polako udaljavali na razne strane. uo je kako stara daje naredbe, ali nije uo njihovu sadr inu; nije mario ta te rei ka u, n ije mario ni za ta. "Evo ti... rukavice, glupi. Navuci." Ona mlada je stajala nad njim; mahn ula je rukavicama ka njegovom licu. Uzmakao je malo, poku ao da je ignori e, zahvati o aku snega i vrsto je nabio u svoja pocepana usta. "Plavac!" Ovog puta je u njegovo lice gurnut Tier-Pardijev pi tolj za para lizovanje. "Plavi deko, poslu aj!" Bacila mu je rukavice na stomak. Navukao ih je polako, oko prstiju koji, pokriveni ledom od krvi, nisu vi e ni ta oseali. Pomisao da e ga paralizovati, odvui na motorne sanke i tamo utovariti kao sanduk rezervnih delova bila je nepodno ljiva. Pa, on se mora dr ati sa najveim m oguim dostojanstvom, dok ne nae izlaz iz ove none more... neki izlaz, bilo kakav iz laz. Ne to mu pade preko lema, kliznu niz lice kao zmija koja se omotava oko nje govog vrata. On, trgnuv i se, di e pogled, a oma mu se zate e oko grla. Devojka se nasm eja njegovom izrazu lica; drugi kraj konopca namota oko svoje ake u debeloj toplo j rukavici. Drsko je stala pred Gundalinua, pu tajui da se konopac labavo nji e. "Dob ar deko. Mama ka e, 'oe tvoje ake. Ali ja dobijam ostali deo tebe, za moj zoolo ki vrt. " Spustila je drvene 'naoare' na oi, napola sakrivajui svoje uzano, vornovato lice. "Moj mezimac, plavac." Nasmejala se opet i trgla konopac. "Ajde, plavi! Samo paz i - brzo da ide ." Gundalinu se brzo osovi na noge i poe glavinjajui kroz sneg prema sankama. Znao je: iako ga nisu ubili, svejedno je mrtav; jer se njegov svet maloas okonao. 27. Luna pogleda pored naslona Elsevirinog debelo oblo enog sedi ta, oslanjajui s e jako na rukonaslon svog sedi ta, u nastojanju da zaviri kroz za tieni prozor njihov og brodia. Tijamat im je bio na vidiku, Tijamat poput uzlazeeg meseca, ali beskonan o lep i oku. Dom. Ona se vraa kui. Bilo je te ko ne poverovati da se vreme preokrenulo i da e kod kue zatei sve kako je bilo, sve kako je trebalo da bude, im se ovaj krug oblacima pro aranog plavetnila ispod nje ra iri i jo jednom popuni beskrajnim morem. Ali sad je znala da, iako to mo da nije onaj svet koji je izgubila, postoji nain d a se ona u njemu snae... i da vrati neke stvari na ono to su bile. " titovi zeleno?" "Jest." Slu ala je Elsevirina promrmljana pitanja, jednoslo ne odgovore Svilenoga, s mirujui ritam jednog rituala ponovljenog nebrojeno mnogo puta. Njihov ulazak u at mosferu Tijamata nije bio ni onako bolan, ni onako zastra ujui kao izlazak iz nje; taj izlazni put sad je izgledao kao da se desio nekom drugom. Slu ala je sa samo p ola pa nje, a drugom polovinom je krstarila kroz pro lost i kroz budunost, izbegavajui neizvesnost njihove opasne sada njosti. Ni ta ne sme sad da poe naopako, ne sme, nee. Pro la je kroz Crnu Kapiju; dakle, sudbina joj je namenila da uradi ovo. Ali Elsevir se javila Ngenetu, koji nije mogao verovati svojim u ima, pre
nego to su poeli silazak sa orbite, i saznala od njega da vi e nije u stanju da ih ek a u zalivu otouver; da je pre pet godina ostao bez lebdilice, odmah posle onog nj ihovog neuspe nog dolaska na Tijamat. Ovog puta oni e morati da rizikuju vi e, morae d a siu pravo do njegove planta e na obali jednog ostrva ju no od Karbankla; Elsevir ne bi mogla ni u kog drugog da se pouzda, kad je u pitanju ovo poslednje sletanje. Elsevir je ve neko vreme - nestajala; jedino tom reju je Luna mogla opisat i tananu metamorfozu koju je posmatrala od trenutka kad su se vratili kroz crnu rupu. Poku avala je da sazna ta nije u redu, ali Elsevir je odbijala da odgovori; n e postajui ni ta manje ne na prema Luni, povukla se ipak u sebe, ostavljajui Lunu van. Ovo je Lunu bolelo i zbunjivalo, sve dok se na brodskom ekranu nisu poja vile, kao najvea vidljiva tela, dve zvezde, njihovi Blizanci. Onda je uvidela, na jzad, ta je Elsevir i ekivala i za ta se pripremala: za kraj, onaj kraj koji e nastupi ti u trenutku Luninog novog poetka. Za konani rastanak od dotada njeg ivota i od svem irskog broda u kome e ostaviti gorke i slatke uspomene iz pola veka svog ivota. I poslednji rastanak od surogat-keri koja joj je mogla dati novi ivot kao zamenu za stari, a koja joj je, umesto toga, dala samo jo dublji gubitak, koji e tek morati da se pretrpi. Oblaci beskrajni; njihovo pseudo-more sad im je zaklonilo vidik na pravo more, dok su leteli sve ni e i ni e, obru avajui se kroz safirnu vi u atmosferu. Uskoro. .. uskoro e se probiti kroz njih, Luna e uskoro ugledati odredi te, dugu neprekinutu liniju zapadne kontinentalne obale na kojoj le e i Ngenetova planta a - i Karbankl. "...proporcija se poveala za jedan i - Svileni! Osvetljavaju nas! Prebaci energiju na..." Bljesak plavo-bele svetlosti zasenio ih je tako da neba nestade ispred n jih, i zabio bode e sjaja u Lunine oi; metalna kapsula stresla se ispod njih, tako da su joj zubi zazveali. Zacvilela je, savladana nevericom: njihov brod su napada li. "Bogovi!" uzviknu Elsevir, glasom koji je bio bli i gnevu nego oajanju. "Uh vatili nas, nikad neemo..." Jo jedna eksplozija ra iri se oko njih... zatim, nekoliko trenutaka ti ine. O djednom komunikator o ive sam od sebe. "...Predajte se odmah, ili ete biti uni teni. Dr imo vas u zraku na eg oru ja. Ne mo ete pobei." "Gubimo..." Trea eksplozija otrgla je ime toga to su gubili i Lunin upitni povik. etvrta im ne dade vi e nimalo vremena; panel sa instrumentima je i tao i cvrao, preoptereen, zloupotrebljen, dodajui jo jednu nevolju njihovim takoe ve preoptereenim ulima. "Iskljui svu energiju!" ula je da Elsevir to vie, slomljenim glasom; posle su samo pojedine rei uspevale da se probiju kroz zvonjavu u njenim u ima. "... nada m... pomisle... smo ve mrtvi..." U kabini zavlada mrak, sa iznenadno u smrti. Lunine mirkajue oi pronao e svetlost vazduha napolju: ona ugleda kako beskonana plava, bela i zlatna polja koja su do tog trena sainjavala fantaziju neba nestaju, jer je njih ov brodi uleteo u gornju povr inu oblaka. Dr ala se za sedi te, brojei svaki otkucaj src a; uviala je, sa svakom novom potvrdom svog ivljenja, da se jo nije dogodila nova e ksplozija - ona koju sada, sasvim li eni odbrane, ne bi ni videli. Ispado e opet iz oblaka, jednakom iznenadno u kao kad su u njih uleteli. Ona najzad ugleda more, iroko zatalasano ispod njih: okean rastopljenog kalaja. Ki ne k api poprskale su iroki prozor i razmazale se po njemu, inei da prizor mora i neba p ostane neravan kao kroz suze da je vien. A oni - jo ivi. Njihov LB padao je luno, sv e bli e moru ali i sve horizontalnije, kao ' abica' baena paralelno sa povr inom neke b eskonane bare. Elsevir i Svileni su utke rukovali kontrolnim aparatima. Luna je uta la kao i oni, dajui tako svoj jedini mogui doprinos. "Pazi, Svileni, sad rezervne..." Dimno siva za titna kupa iznad Luninog sedi ta sruila se neoekivano na nju, pr esecajui Elsevirin glas koji je zapoinjao poziv za pomo i takoe zaklanjajui Lunin pos lednji pogled na povr inu mora koja je hitala gore ka njima, ledeno bela i gvozden o siva. Ona ostade pritisnuta uz sedi te i imobilisana jastukom ireeg vazduha; le ala je ne opirui se - i bez ikakve mogunosti otpora; njena bespomonost postala je potpu na. Posle jo jedne venosti i ekivanja, susret metalne sfere i gvozdeno sivog mora odz vonio je mutno kroz Lunu, kao udarac po nekom drugom; zapanjujui antiklimaks. Posle jo jedne, male venosti, vazdu ni jastuk se udaljio od nje sme uravajui se
, a konus boje dima se podigao. Pobacala je bezbednosne kai eve sa sebe i izvukla se napred; stala je izmeu dva pilotska sedi ta. Sivi tit iznad sedi ta Svilenog se jo d izao; a Svileni strese glavom - vrlo ljudski pokret zbunjenosti. Ispred Lune, mo rski talasi su besno i uvreeno nasrtali na prozore; kapljice ledene vode ve su pro curivale kroz mre u 'mraza' koja se na providnim povr inama rascvetala zbog udaraca. itav brodi se pod njenim nogama propinjao, a pra tanje gnevnih voda saletalo ih je odasvud. Ali kupasti tit iznad Elsevirinog sedi ta mirovao je, vrsto uglavljen u svoj poetni polo aj, kao da se nije ni - Luna odjednom pogleda dole, ka Elsevirinom lic u, pla ei se da vidi, ali nesposobna da ne pogleda. Curak crvenog obilazio je ebonosovu boju Elsevirine gornje usne; ali Els evir di e pogled, oslanjajui glavu na naslon sedi ta. "Ni ta, draga moja... samo malo k rvarenje iz nosa... morala sam da dovr im poruku. Ngenet sti e." Sklopila je oi, zagr abila vazduh plitko, kao da te ka ruka gravitacije i sad poku ava da smrvi njene gru di... kao da ih je ve smrvila. Ostade nepomina, ne inei napor ni prst da podigne; ka o ena koja ima pred sobom sve vreme sveta. Luna dotae njeno rame, upla enom ne no u. "Spustili smo se, Elsi. Spasla si nas. Gotovo je." "Jeste." Njene oi, ljubiaste i plave, ispuni e se iznenaenjem i Elsevir zapan jeno pogleda u ne to nedostupno njihovim pogledima. "Ba mi je hladno." Gr proe mi iima n jenog lica. Istom iznenadno u, te oi ostado e prazne. "Elsi. Elsi?" Lunina aka stegla se oko Elsevirinog ramena, protresla... i pustila, jer nikakve reakcije nije bilo. "Svileni..." okrenula se samo napola, ne elei da joj okrene lea "njoj nije... Elsi!" ree moleivo. Svileni se ramenom progurao pored nje, u teskobnom prostoru izmeu sedi ta. Pru io je hladne zmije-prste svoje zelene ruke, dodirnuo toplo Elsevirino lice, gr lo... ali nije se trgla pod tim dodirom, samo je nastavila da zuri u ne to nedogle dno daleko, sve dok ravne sive trake ne preo e preko njenih oiju, sklapajui ih zauvek . "Sssssmrt." Letilica se propela ispod njihovih nogu, onda te ko pala, izbacujui ih iz r avnote e; Luna rasejano pogleda ka svojim nogama udei se to nisu reagovale kako treba . Voda se kome ala oko nogavica njenog hermetizovanog letakog odela, morska voda, n adirui u kabinu. "Umrla?" Luna odmahnu glavom. "Nije, nije. Nije mrtva. Elsi! Els i, tonemo! Probudi se!" Protresla je mlitavo telo koje nije reagovalo. Oko njeni h ruku omota e se pipci i otrgo e je od Elsi, ne mnogo dostojanstveno. "Sssssmrt!" Oi Svilenoga sad su bile bistrije i dublje nego to ih je ikad ranije videla. On poe doticati, redom, nekoliko iznutra osvetljenih dugmadi na in strument-tabli; to ponovi jo jednom. "Izzzzlazzzz otvoren. Tonemo. Be i..." Gurnuo ju je ka vratima amca; zateturala se, na pola puta do tamo, sukobljena sa novim vode nim talasom, sada dubokim do kolena. "Ne! Nije mrtva. Ne mo e biti. Ne dolazi u obzir da je ostavimo." Uhvatila se za naslon jednog sedi ta. "Ide !" Svileni je navalio na nju, otrgao je od sedi ta i gurnuo jo bli e izlazu potakla se i pala, i sledei talas ju je pokrio sasvim; ustala je ka ljui, oseajui kako joj slana vatra pee oi. Izborila se da stigne do vrata, osvrnuila se jo jednom, vi dela da je Svileni kleknuo u uskome anu vodu pored Elsevir, pognuo glavu i na tren utak oslonio elo o Elsevirino rame, u znak poasti i rastanka. Ustao je i do ao do Lune gacajui kroz vodu. "Ide !" Pipci su se jo jednom omotal oko mi ice njene ruke, dok ju je vukao u hermetinu meu-komoru. Pustila je okvir vra ta, nesposobna da se opire, i uletela za njim. Ona vide da je spolja nji otvor te komore irom otvoren i da naveliko guta m orsku vodu, kao bespomoni utopljenik... "Moj lem! Udaviu se..." Okrenula se da ipak ue nazad, u kabinu amca, ali talas, do pojasa dubok, zagrli je i obori. Ledena vo da je jo jednom prekri celu; izborila se da opet ustane, sad ve napola plivajui, al i je i jauknula oseajui ledenu vodu kako prodire kroz otvoreni okovratnik, ispod h ermetikog odela. Novo ljuljanje posla masu vode ka izlazu i ponese Lunu; udarila je glavom estoko o metal, a onda ih LB ispljunu oboje u otvoreno more. Lunin krik se ugasio kao svea kad se more sklopilo iznad njene glave. Uda rajui nogama, uspela je da izroni, ali im se pojavila na vazduhu na nju je naletel
a ki a, jakim vetrom gonjena ukoso, i bacila je nazad ka vodi. Prsti zaslepljujue v reline i hladnoe poeli su je kidati dole, ispod tog trapavog svemirskog odela. "Sv ileni!" Kriknula je njegovo ime, ali ono ode vetrom otrgnuto, izgubljeno i usaml jeno kao zov mera. Ipak, isto tako naglo, pored nje se stvori e lice i torzo Svilenog, preliv eni morskom penom; pomogao joj je u njenim naporima da ostane na povr ini uprkos t e kom teretu odee koja se punila vodom. On je svoju jednodelnu protiv-vakuumsku odeu ve zbacio i sad je plivao sasvim slobodno: stvorenje u svom elementu. Oseala je k ako trza kope na prednjem delu njenog odela, poku avajui da ga svue sa nje. "Nemoj!" Grabila je njegove klizave pipke, ali oni su joj izmicali kao j egulje. "Nemoj, smrznuu se!" Zbog tog bacakanja potonula je opet, zatim izronila davei se i pljujui vodu. "Ne mogu ostati iva u ovome - bez toga!" A znala je da u s vakom sluaju nee ostati iva, jer se odea punila tenim balastom koji ju je morao odvui na dno. Razumela je najzad, na onaj nain koji se oveku mo e ukazati samo jednom u ivo tu, punu opaku ironiju takozvanog 'mornarevog izbora': udaviti se ili umreti od hladnoe. Svileni se manuo njene odee i sad je samo pomagao Luni da ne potone. Prvi ledeni i bolni ok hladnoe ve je pro ao, zamenjen bolom dubokim do kostiju, bolom koj i je brzo izvlaio iz nje i snagu i razum. U daljini, izmeu pokretnih rastopljenih planina, nazrela je njihov tonui LB - a zatim ni ta, na tom mestu, samo slivanje mo ra i vetra u jedno. Elsevir. Jedna rtva, Moru prineta... Luna oseti da se slana v oda njenih suza me a sa suzama mora i neba. Posle nekog, neodreeno dugog vremena, ona oseti da nepogoda prolazi: nebo je svoje suze osu ilo, gnev izgubilo, besna nadimanja nestala su sa lica okeana, Lunine suze su, iscrpljene, stale, a sunce od ledenih krhotina poelo je probadati dole ka njoj kroz oblake koji su se razdvajali. Svileni ju je i dalje vrsto dr ao s lea, poma ui joj da ne potone; ali njeno telo su sad potresali nesavladivi grevi. N a mahove joj se inilo da vidi obalu, nedohvatno daleku, ali nijednog trenutka nij e bila sigurna da to nije samo neki fantom u izmaglicama njenog uma. Nije vi e bil o snage u njoj ni za kakav govor, a Svileni joj je odgovarao samo svojim utljivim , ohrabrujuim prisustvom. Oseala je njegovo tuinstvo jasnije nego ikad ranije, ali i svest o neva nosti toga... Trebalo bi da mu ka e da je pusti, da uva snagu, jer ih Ngenet nikako ne mo e nai na vreme. Kraj e u svakom sluaju biti isti. Ali te rei nije mogla da izgovori; t avi e, u dubini du e je znala da i ne eli da ih izgovori. Umreti sama... umreti... za spati ovde zanavek. inilo joj se da osea kako joj se ko tana sr zgru ava. Toliko je umo rna, bolno umorna; doi e san, zaspae uljuljkana neumitnom kolevkom Majke Thalase. O nih poslednjih nekoliko nedelja na drugom svetu - to beja e samo san. Ona je Tijam atovka, Letnjakinja, i sad uvia, sa mutnim oajanjem, ono to svaki Letnjak zna od roe nja: da je Dama i stvoriteljka i uni titeljka, i da Njoj ivot samo jednog mu karca il i jedne ene ne znai ni ta vi e, u njenim irim planovima, nego ivot najmaju nijeg ljuskara koji puzi kroz blato na dnu... Ne to se probilo kroz povr inu mora ispred njih i zasulo Lunu sitnim ledenim kapljicama po licu. Zastenjala je; ruke Svilenoga stegle su se jae oko njenih pr sa; kroz trepavice po kojima se nahvatao led pogledala je svetlo lice sa mrljama mrke i ute boje koje joj je uzvratilo jednakim zurenjem. Iza tog prvog, izroni e j o dva takva neljudska lica, zatim i tree; le ala su na vodi, sve svetlijoj, kao riba rski loptasti plovci. Prepoznavanje se dizalo polako, kao mehuri iz dubina, prodi rui kroz njenu anestetizujuu otupelost: meri... Okupili su se oko nje, podgurkujui je uporno i urno svojim prednjim peraji ma sa plovnim ko icama razapetim izmeu prstiju. U njenoj pameti nikako da se uoblii slika ta od nje ele; ali znala je, sa onim nepitajuim poverenjem iz svog detinjstva , da su to deca Majke koja je More i da su do la da je spasu ako mogu. "S-Svilen-n i", ree ona pregrizajui rei na komadie, cvokotavim zubima, "pus-s-sti me." Pustio ju je; poela je odmah tonuti kao kamen. Ali pre nego to je stigla n a to da reaguje, glatki, plovljivi oblici opet su je digli. Peraja sa ko om izmeu p rstiju sklopila su se preko nje kao latice cveta koji se zatvara i izvukla su je na vazduh - pravo na meke, iroke grudi jednog mera koji je le ao u vodi nepomino, n a leima. Ona kliznu na njega, potrbu ke, i ostade tako da le i, grcajui, zapanjena, po dignuta samo koji santimetar nad morsku vodu koja ju je ipak zapljuskivala sa st
rane. Njene noge ostado e da se vuku kroz nezasitu hladnou. Ali taj mer - enka; vide lo se to po ogrlici od krzna boje zlata oko njenog vrata - odmah ju je omotala p erajima, kao da grli svoje mladune; prigrlila, prenosei joj svoju telesnu toplotu, kao to bi grlila i dojila svoju bebu. Meru a poe da bruji nekom dubokom bestonskom melodijom, u ritmu koji je bio podudaran sa ljuljanjem mora. Previ e iscrpljena da bi se iemu udila, Luna polo i glavu na ta svilena prsa i osloni se akama o njih, osea jui kako pesma prodire kroz njeno drhtavo telo. Svileni i dva druga mera plovili su u blizini; ali ona ih se u ovom trenutku nije ni seala, nije se seala ni pro lost i ni budunosti, itava njena egzistencija se teleskopski skupila u jednu taku, sada nj ost. Koliko je dugo, po vremenu irokog sveta, plovila sa meru om, nije saznala, niti po elela da zna. Sunce je pre lo preko neba, skotrljalo se niz silazni deo svoj e putanje do sastanka sa morem, i tek tad se licem voda ra irila nova promena: dug a senka lae pru ila se preko njih, sti ui da ih pozdravi pre dolaska same lae. Udaljeni puls brodskog motora probijao je njihovu ti inu sve upornije. "Luno. Luno. Luno." Svileni je izgovarao njeno ime, obavijajui njen vrat pipcima sa kojih je curila voda, nastojei da je tako navede da uje. Ali nije bilo Lune, ni meseca na nebu, nikog ko bi mu odgovorio - nikog osim samog mora, Thalase koja uzima nazad... ono to je njeno. "Luno...uje li me?" "Ne..." Bio je to vi e protest protiv zadiranja u njen mir bez misli, nego odgovor. Svet je slika od vodenih boja koje teku bez ijednog oblika... Ne to je gurnulo njenu gornju usnu na cvokotave zube; neka vrela, viskozna tenost prosula se u njena usta i pocurila u grlo kao zapaljeno ulje. Zacvilela j e u znak zadovoljstva i poricanja, oseajui kako se vodene boje zbijaju u ne to vr e, dob ijaju formu za koju u njenom pamenju ne postoji nikakava bele ka... osim za ovo lic e koje je u sredini toga, lice tano iznad nje, lice koje privlai pro lost i sada njost u samo jednu sliku, dvostruku. "M-m-miroe?" "Da", odgovori joj njegov glas, sa beskonanim olak anjem. "Ona dolazi sebi, Svileni. Prepoznala me." Razaznala je iza njega Svilenog kako ui strpljivo i gled a je; takoe vide okruglo netrepue oko prozoria brodske kabine. "G-gde?" Gutala je ljuto-slatki sirup grevito, sad kad je Ngenet opet pri tisnuo olju na njena usta. Njeno uzdrhtalo, sparu eno telo bilo je slobodno od herm etizujueg odela i umotano u zagrejanu ebad. "Na mom brodu. Izvukli smo te bezbedno, najzad; hvala bogovima. Idemo kui ." Podigao je vrui kompres-zavoj koji je do tad bio pritisnut preko korena njenog nosa i preko njenih obraza, i zamenio ga novim, istim takvim. "K-kui?" ivot pro li i ivot sada nji poteko e opet kao jedan. "Na moju planta u, u bezbednu luku. Dovoljno si vremena utro ila hodajui po z vezdanim putevima, i dovoljno u naruju Majke Thalase, ti, mersko dete... zamalo i ceo ivot." Sklonio je s njenog ela mokru kosu, uljevitom ali blagom akom. "Vreme je da budemo zahvalni za vrsto tlo." "Els-si." Ta re je povredila njeno grlo kao u. "Znam." Ngenet se uspravio; stajao je uz njen brodski le aj. "Znam. Ni ta sa d ne mo e da uini za nju, osim da se odmara i isceljuje ." Njegov glas, i kabinski prost or, odlete e u nedohvatne daljine. Luna se zguri dublje u svom gnezdu od ebadi, a njena svest se poe sa imati i usmeravati unutra, smanjivati ka jednoj taki oseaja da vrele igle probijaju njeno hladnoom umrtvljeno telo, da se krvni sudovi ledom zapreeni pretvaraju u prolee, d a se sputani mi ii oslobaaju, da ona cela postaje slobodna... 28. D eru a je ostavila za sobom prazne sobe svoje kue u gradu, ostavila je na st olu hleb i voe svoje ne eljene veere napola pojedene, izi la i zaputila se dole, u Lav irint. Onostran zidina na krajevima uliica, suton je oznaavao kraj jo jednog nepodn o ljivog dana kojeg je podnela, nekako - ali i obeanje da e sutra morati da se izdr i jo jedan; pa jo jedan; pa jo jedan. Njen posao je ve odavno bio njen ivot, sad je itav njen ivot postao pakao. Spavanje joj je bilo jedino bekstvo, ali spavanje je sam
o ubrzavalo nailazak novog jutra. Zato je etala, bez cilja, anonimna, kroz gomilu prolaznika koja se postepeno proreivala, pored prodavnica - od kojih je polovina ve bila prazna, a druga polovina se jo dr ala, ilavo, za ivot i profit, nastojei da se ne preda sve do gorkog kraja. Gorki kraj... Za to? Za to i emu ovaj trud? Gde je smisao? Povukla je kapuljau svog grubo izatkanog prugastog kaftan-kaputa jo napred, da joj lice bude u dublj oj senci, dok je skretala u Citrusnu uliicu. Na pola puta do sutona bila je biljn a apoteka u koju je D eru a ponekad i la: lekovite trave i zaini, natrpane police pune amajlija i kunih svetaca protiv svakog zla; sve to uvezeno sa planete koja je nje na domovina, sa Novosklona. Tu je pre nekog vremena ak kupila najjau amajliju koju je mogla nai, i sad ju je nosila oko vrata - ona, koja se u domovini podsmevala starijim lanovima svoje porodice to slepo veruju u sva ta i bacaju novac na sujevern e gluposti. Na to je sad spala... zbog ovog zaposlenja. Ali ta prokleta vraka nij e joj pomogla nimalo, kao ni ma koje sredstvo sa kojim je ranije poku ala. Ni ta nij e nimalo pomagalo, niti imalo ikakve svrhe, niti ikakvog efekta. A sad, eto, poginuo je i poslednji ovek koji je nju podr avao, poslednji ko ji ju je spreavao da poveruje da je potpuno neuspe na u ivotu. Bi-Zi... proklet bio, Bi-Zi! Kako si mogao to da mi uradi ? Kako si mogao da - pogine ? I evo, ona ponovo dolazi u ovu radnju, govorei sebi da ne zna za to... Dok se bli ila toj prodavnici, primeti jedno dobro poznato lice - dobro po znato obilje vatrenocrvene kose - Ukres Svetlohodni dolazio joj je u susret, obue n kao seks-hologram. Poslednjih nekoliko godina viala ga je retko, samo kad je od lazila slu beno u Palatu. Iznenadila se sada, kad je shvatila da ne izgleda ni dan stariji nego kad ga je prvi put videla, opru enog u onom bud aku, pre pet godina. A li, nju je udila i sama injenica da ga Arienrod 'dr i' (u svakom smislu rei, pretpost avljala je) negde u Palati... ta, zar ga je i odr ala mladim? Njeno zanimanje postade proraun o svome interesu, jer njihove trajektorij e su se bli ile taki presecanja; pro eta oseanjem krivice pretpostavila je da e je on v ideti i prepoznati, ak i ovoliko maskiranu, i proitati skrivene motive u njenim ne mirnim oima. Usporila je, poku avajui da ne otkrije svoje odredi te dok on ne proe. Bog ovi, je l' se ja to sad unjam kao kriminalka? "Zdravo Svetlohodni." Prkosno ga je pozdravila prva; i videla, po njegov om trzaju prepoznavanja, da on ne bi dvaput pogledao ka njoj da nije progovorila . Ali izraz lica koji se posle toga ukazao bio je za nju sasvim neoekivan, i vrlo daleko od ma ega to bi ona zaslu ivala - osmeh koji je digao ka njoj upravo t u besprekornu mladost, namerno, kao ogledalo, da joj poka e koliko bolno ona stari , kad joj svaki dan traje kao godina. Njegove oi bile su uznemirujui eho Kraljiinih : suvi e znalake, suvi e cinine za lice na kome se nalaze. Pokrenule su se ka obilju b o anskih figurica i amajlija u izlogu biljne apoteke, pa se vratile amajliji okaeno j o njen vrat. Nelagodno je povukao vi estruki okovratnik svoje pripijene ko ulje; t aj pokret je izvikivao neprijateljstvo. "U tedi te pare, komandante Pala-Tion. Tvo ji bogovi ne mogu te ovde dohvatiti. Ni svi bogovi Hegemonije ne bi mogli da zau stave ono to ti se de ava - i kad bi ih bilo briga." D eru a uzmae jedan korak; te rei su je udarile kao zmije otrovnice, i to takv e koje ubadaju otrovom njenih sopstvenih najdubljih strahova. Zar i on to eli? ak i on? Za to? "Za to, Svetlohodni? Za to ti?" pro aputa ona. Mr nja mu iznenada sinu u oima. "Voleo sam je, a ona oti la." Oborio je pogle d ka zemlji, progurao se pored D eru e i oti ao ne osvrui se vi e. Stajala je na ulici jo nekoliko dugih trenutaka pre nego to je shvatila da joj je objasnio razlog. A onda je u la u prodavnicu, smuena, kao u transu. Stala je u uzani prolaz izmeu pra njavih polica na kojima se nalazilo ono p o ta je do la; slepa za gorko-slatku nostalgiju ove radnjice, za tvrdoglavo odbijan je novosklonske tradicije da se podvrgne standardima jedne nove epohe i novog sv eta. Ignorisala je okaene sve njeve 'zmajeve noge', vence od upletenih trava, divlj i splet mirisa koji su milovanjem navaljivali na njena ula; i gluva za... "Meni se obraa ?" ree D eru a, naglo i nezadovoljno svesna da tu vi e ne stoji sam a. "Da. Izgleda da su premestili lu u prahu. Da l' mo da zna gde...?" ena bele k o e, tamne kose, srednjih godina; verovatno Tijamatovka. Slepa - D eru a prepoznade fo
tosenzitivnu traku koju je ta osoba nosila preko ela. Pogleda preko polica, vide da je prodavac zadubljen u ivi razgovor sa nek im drugim doseljenikom sa Novosklona; vrati pogled ka toj eni. "Mislim da im je t o kod zadnjeg zida." Zakorai bli e policama, da bi slepa ena mogla da proe. Ali ova je stajala na istom mestu, kao da hoe da joj dodijava; glavu je n agnula malo na jednu stranu kao da jo slu a D eru ine rei. "Inspektorka... Pala-Tion, za r ne?" "Komandant Pala-Tion." Na prezir je uzvratila svojim, jedva skrivenim, p rezirom. "O, naravno. Izvini." Kad sunce postane crno. D eru a skloni pogled. "Poslednji put kad sam ula tvoj glas, bila si jo inspektor. Ja glas nikad ne zaboravim; ali u pogledu dobrih manira ponekad omanem." ena se osmehnula na nai n vedrog izvinjenja; to je nastavljalo da zrai iz nje i najzad D eru a oseti kako i n jena uobiajena namr tenost popu ta. "Od tada je pro lo gotovo pet godina. Moja radnja j e nadomak ove... do la sam u tvoju stanicu jednom, sa Ukresom Svetlohodnim." "A, maskerka." D eru a najzad prikai neki identitet na ovu osobu. "Da, seam se ." Jo kako se seam. Spasavanje tog malog skota bilo je druga najvea gre ka u mom ivotu . "Vidim da si s njim priala napolju." (Vidi ? D eru a je do ivela jedan trenutak d ezorijentacije, a onda je shvatila i odmah poku ala da prikrije svoje oigledno nera spolo enje.) "On i sad pokatkad doe kod mene; kad mu je potrebno pribe i te. Nema vi e mn ogo ljudi sa kojima bi on mogao da razgovara, rekla bih. Drago mi je to je popriao s tobom." D eru a ne ree ni ta. "Reci mi, komandantkinjo - da li ti je zbog promena, koje vidi da se de ava ju u njemu, ao koliko i meni?" Premo avala je ambis D eru inog utanja kao da ga nema. D eru a odbi da se suoi se tim pitanjem i sa osobom koja pita; dotae udubine s vog izmenjenog lica, morbidnim prstima. "Koliko ja mogu da vidim, nije se promen io nimalo. Ne izgleda ni jedan jedini dan stariji." tavi e, mo da i nije stariji, pro kletnik. "Ali jeste stariji, jeste..." ree maskerka te ko. "Sto godina je on ostario od kako je u Karbankl stupio." "Pa, svi smo." D eru a pru i ruku i uze malenu tamnu plastinu bocu viriolskog u lja sa police, i, posle kratkog oklevanja, jo jednu. Najednom pomisli na svoju ma jku. "Kapljice za spavanje, zar ne?" D eru ina aka se stegla prisvajaki, odbrambeno, oko boica. "Da." Klimanje glavom. "Namiri em ja to." ena iskrivi lice. "Koristila sam ih; im ala sam jezivu nesanicu, dok nisam nabavila ove foto-senzore. Bez vida, ni ta me n ije upuivalo na ritam dana i noi... a i onako nisam valjano usklaena sa ritmovima o vog Tijamata. Kao ni ostali Novosklonovci, valjda. Svi smo mi ovde tuini, na kraj u - ili na poetku." D eru a di e pogled. "Pa, valjda. Nikad o tome nisam razmi ljala na taj nain... M o da je u tome ceo moj problem: kud god krenem, tuinka sam." Zaula je da glasno izgo vara to to je nameravala da bude samo misao; i odmahnula glavom, ne marei vi e. " to v i e elim spavanje, manje ga posti em. Spavanje mi je jedino zadovoljstvo u ivotu. Mogl a bih da spavam veno." Okrenula se i poku ala da proe pored te ene ka prodavcu koji j e sad bio kod ulaznih vrata. "Nije to nain da re i svoje probleme, komandante Pala-Tion." Maskerka joj je zapreila prolaz, iako to nije izgledalo tako. D eru a se zapiljila u nju, oseajui slabost u nogama. " ta?" "Te kapi za spavanje. One samo pogor aju stvar. Oduzmu ti snove... a mi sv i moramo da sanjamo, ponekad, ili da pretrpimo posledice." Pru ila je ruku, pokret om nalik na talas, i pritisnula D eru inu aku sa boicama, pogurala je ka polici. "Nai b olji odgovor. On sigurno postoji. Ovo e proi. Vreme sve odnese." "Da odnese ovo, trebala bi venost." Ali nastavljao se taj pritisak na nje nu nadlanicu... i volju... ona oseti da ruka popu ta i da boice polaze nazad, na po licu.
"Mudra odluka." Maskerka se nasme i, gledajui kroz D eru u, u nju. D eru a nije odgovorila, nije ak ni bila sigurna kako bi trebalo odgovoriti. ena se najzad skloni u stranu, na neki nain je oslobaajui, kao to ju je na ne ki nain dr ala u zarobljeni tvu; ode pored nje ka policama u zadnjem delu radnje. D eru a ode do vrata i izie na ulicu, ni ta ne kupiv i, ak ni ta ne rekav i prodavcu.
Za to sam je poslu ala? D eru a je le ala nepomino, oslonjena na lakat, na niskom k auu krivudavo oblikovanih ivica. Upijala je oseaj da tapii vatom omotani puze iz nje ne ake u zglavak i dalje, do lakta: trnula joj je ruka. Svaki ulazak u ovu prosto riju zavr avao se nekom vrstom paralize, koja je njoj uni tavala sposobnost da predu zme bilo ta, ili ak da reaguje na bilo ta, da radi, da misli. Posmatrala je kako se kunde treptavo nestaju jedna po jedna na sterilnom brojaniku asovnika ugraenog u kr istal u sterilnoj matrici potpuno praznih polica kojima je, kao pauinom, bio prem re en najudaljeniji zid sobe. Bogovi, koliko mrzi ovo mesto, svaki njegov be ivotni santimetar - isto je kao kad se Lu-Sked iseljavao odavde, ista fasada izoluje st anare od bezvremenske stvarnosti ove zgrade i grada oko njih. Oni prethodni stanari su nastojali da ive karemovski i posveivali su se to me mueniki: bilo je to usavr eno, istanano, bezdu no opona anje jednog stila ivota koji j D eru i i bez toga bio neprivlaan. U tom stilu, naneti sloj raznih predmeta koje je sa sobom donela nije izmenio gotovo ni ta. Ponekad je ma tala: prevui sve ovo jednim slojem fresaka, u kitnjastom rokoko stilu, ili obojiti, svuda, bestidnom paletom toplih i dreavih boja... ona akom spusti kapke preko svojih oiju, jer neumitna ist ina je procurivala odasvud kao voda, a zbog toga su se boje razmrljavale i, krva rei, odlazile. Ova kua ote ala od ru nih uspomena njoj je nametnuta - kao deo njenog bremena , deo kazne. Mogla je da uzvrati udarac, da izbaci iz ovog mauzoleja sve te morb idne zaostatke i da ih zameni nekim sve im, ivim stvarima... mogla je ak i da se ota rasi itave kuerine, da se vrati u svoj stari, udobni, tesni stani dole u Lavirintu. Ali, svaki put, zavr iv i dnevni posao, vraala se ovde; i nije preduzimala ni ta - jo je dnom. Jer, za to i emu? Beskorisno je, uzaludno, beznade no... bespomona je... Digla j e ake, vrsto spletene, pritisla njima usne, jako. Gledaju te! Odmah da si prestala ! Digla se do sedeeg polo aja, odvukla ake od lica, pognula glavu tako da je k apuljaa kaftana pala napred, oko njenog lica. Svuda su Kraljiini pijuni i Kraljiine oi, a naroito, u to je bila sigurna, u ovoj zgradi, koja je vlasni tvo grada. Oseala je dodire pogleda tih pijunskih kamera, kao dodire neistih ruku, svuda gde je pola zila, pri svemu to je radila. U starom stanu imala je slobodu da bude ljudsko bie, da bude ona koja jeste, da ivi u svojoj nasleenoj tradiciji... da skine tu purita nsku, stisnutu uniformu i da se etka po stanu gola golcata ako joj je to volja, k ao to je inila na svom svetu, kao to je njen narod radio vekovima. Dok, ovde, uvek izlo ena da je Kraljica gleda ako joj se tako svidi, mora uvek i da se pla i da e izl o iti svoje telo ili svoj duh nevidljivoj poruzi Bele Drolje. Podigla je ita trake koji joj je ispao na pod, zagledala se u njega, ali n e videi na njemu prikazanu stranicu iz prirunika za spektralnu analizu. Poku avala j e taj prirunik da prostudira ve nedelju dana... dve nedelje... venost. Knji evnost iz mi ljenog nikad nije volela, ni u jednom obliku: svakog dana je slu ala premnogo la i sa ulica, zato nije imala strpljenja prema onima koji zarauju za ivot la ui. Ali, sad se vi e ni na injenice nije mogla usredsrediti. Pa ipak nije mogla ni da se opusti i dozvoli sebi izlete u ma tu, kao Bi-Zi... koji je to uvek radio tako lako, i ta ko osloboeno od ma kakvog oseanja krivice. Ali, nije to ni bilo udo, jer karemovski teh je ovek koji i inae ivi u svetu ma te, u svetu gde svako zna gde mu je mesto a t voje mesto je uvek na samom vrhu. Gde ivot funkcioni e kao savr ena ma inerija... osim t o se ovog puta ma inerija polomila, a haos, koji je ekao negde napolju, jurnuo unut ra i uni tio Bi-Zija. Zami ljala je kako je to moralo izgledati: patrolna kola se pretvaraju u p aru i oslobaaju dva duha, koji sa ove, smrtne ravni odlaze u - ta? U venost, istili te , beskonani ciklus ponovnih raanja? Ko mo e da veruje u ma koju religiju, kad religi ja ima toliko, i kad svaka tvrdi da nosi jedinu istinu, a svaka drugaiju. Samo na jedan nain e D eru a moi da sazna istinu o tome... a jedan deo njenog duha ve je pre ao reko one mrkle vode, bez plaanja karte za prevoz, ali ipak sa amd ijom, i to u dru tvu
sa jedinim njenim prijateljem u ovom svetu neprijatelja. Jedini njen prijatelj. .. Za to sam, do vragova, poslu ala? Za to sam vratila one boice na policu? Ustala je, a ita trake je jo jednom pao s njenog krila na pod, neprimeen. Nainila je jedan korak , znajui da je to polazak ka vratima; i opet stala; njenim telom prolazili su mal i trzaji neodlunosti. Motivacija, D eru a! pomisli ona oajno. elela sam da ostavim boice tamo, inae me ona ne bi nikad navela da se predomislim. Njeni mi ii se opusti e i ona ostade da stoji sva klonula; itavo njeno telo bilo je obavijeno pamukom umora. A li ne mogu zaspati ovde! Nije imala izlaza, ni skloni ta, nikog... Njen pogled, tragajui, naie na koljku boje svitanja, koja je, nedaleko od u laznih vrata, na stoiu - imitaciji imperijalnih stolova iz svetili ta - le ala kao pon uda bogovima. Ngenet... O, bogovi, da li si mi ti jo prijatelj? Onaj vrsti mir kue na njegovom poljoprivrednom imanju, onaj nenaru ivi mir u oku oluje, ispuni, nadmon o, prostore njenog unutra njeg vida. Vi e od godinu dana je pro lo od njene poslednje posete toj kui; svesno i nesvesno se udaljavala od ak i labavih i povr nih veza sa t im retkim posetama, a njena depresija postajala je sve dublja, njen svet se sme ur avao i smanjivao u njoj i oko nje. Govorila je sebi da ne eli da Ngenet vidi kakv a je stravino prenapeta kuka postala... a ipak, perverzno, u isti mah je i poinjala da ga mrzi to on ne uvia da je njoj to njegovo bezbedno utoi te potrebnije nego ikad . I sada? Da... sada. Kakav ju je to slepi mazohizam naterao da se sama za zida u grob? Ona pree do telefona, otipka jedan pozivni broj, pa drugi, pa trei, s ve po pamenju, otvarajui radio-talasni poziv do njegove planta e. Obele avala je proti canje sekundi tako to je kuckala prstima po bledoj, tvrdoj povr ini zida, i najzad jedan glas, li en video-slike, odgovori na njen poziv, izoblieno, zbog tonskog 'sne ga'. Ovo prokleto mesto! Smetnje zbog oluje. Svaki put, svaki put smetnje zbog n eke oluje. "Alo? Alo?" I pored smetnji, znala je da to nije onaj glas koji je njoj potrebno da uje. "Alo!" Nagnula se bli e mikrofonu, a njena vika poe odzvanjati kroz tihe so be, jednu, drugu, treu, iza nje. "Ovde komandant Pala-Tion, zovem iz Karbankla. T reba da razgovaram sa Ngenetom." " ta? ... nije tu, komand... na lai." "Kad se vraa?" "Ne znam. Nije re... neku poruku?" Pesnicom je prekinula vezu; okrenula se od tog zida, uzdrmana besom. "Ne mam poruku." Pre la je opet tu sobu, podigla bodljikavu spiralnu pu evu lju turu rumenu kao zora, prigrlila je, prelazila nesigurnim prstima po somotski neravnim krivinama . Dotae jedno nesavr eno mesto, ono na kome se jedna krhka bodlja odlomila. Njeni p rsti se sklopi e oko sledee bodlje i odlomi e je. Pa sledeu, i sledeu. Padale su na tep ih be umno. D eru a je njihovo padanje propratila tihim cviljenjem, kao da lomi sopstv ene prste. 29. "Sve to radimo utie na sve ostalo." "Znam..." Luna se etala sa Ngenetom, niz nagib jednog brda koje je le alo u boji okera, posrebreno slanom travom koja se talasala kao harfa vetra ispod pla nta ne kue. Sama kua se stapala sa su nim, golim brdima iza sebe; a njen kamen, izliza n dejstvom vremenskih prilika, i njeno drvo izbelelo od soli bili su deo ove zem lje, ba kao i... kao i on sam. Luna je setno posmatrala, krajikom oka, Ngenetov pr ofil, pamtei kako joj je udno izgledao poslednji i jedini put kad ga je videla. Pr e pet godina... Tano su joj rekli: videla je pet godina promene na njegovom licu, ali ne na svom. A ipak, promenila se i ona, ostarila je onog trena kad je videla nestana k ivotne svetlosti u Elsevirinim oima. Smrt je njoj dopustila da proe... ali Smrt n ije ostala bez plena. Jad u njoj: sad je baca, sad je di e, to su olujne plime jad a zarobljene u jednoj boci. Da ona nije svojom voljom uputila Smrti izazov na dv oboj, ne bi sad imala ovu smrt na du i. "Da me Elsevir nije vratila na Tijamat, sa
d bi bila jo iva. A da sam ja ostala na Karemofu s njom, bila bi i srena." Odjednom je videla ne Elsevir, nego Ukresa. Nikada niiji snovi nisu bili va ni koliko moji. mirnula je jako, licem okrenuta u vetar. "Ali ti ne bi bila." Ngenet spusti pogled ka njoj, poma ui joj vrstom rukom, na jednom strmijem delu nizbrdice, da hoda pouzdano. "Znajui da si ti nesrena, bi la bi i ona nesrena. Ne mo emo provoditi svoj ivot ivei neku la radi nekog drugog; to n a kraju nikad ne uspe. Mora biti kakva zaista jesi. Ona je to znala; da nije, ti sad ne bi bila ovde. Desilo se ono neminovno. Smrt je neminovna, ma koliko se mi trudili da je poreknemo." O tro je pogledala gore ka njemu, videla da se izobliio od njenog jada, opet sklonila pogled. Ngenet odmahnu glavom. "Posle Ti-D ejove smrti, Elsi vi e nikad nije bila is ta. Moj otac je uvek govorio da je to ' ena jednog oveka'. U dobru i u zlu." Sad je zavukao ake u d epove svoje parke, gledajui ka severu, pratei liniju obale sve do ma gliastih daljina u kojima je le ao Karbankl. "Luno, sve utie na sve ostalo. Ako sam u ovom mom ovako dugom ivotu i ta nauio, to sam nauio. Nikad ne pripisuj sebi celu za slugu, ili celu krivicu. Nije bila tvoja krivica." Odmahnula je glavom neute no. "Onda poni da razmi lja ta bi mogla da uradi da bi joj vratila dug!" ekao je na pitanje u njenim oima. "Ne dozvoli da tvoj jad ode u zlo. I sama ka e da ti je jeda n sibil rekao da se vrati na Tijamat. Da mora ." "Da bih pomogla Ukresu." Pratila je liniju njegovog pogleda ka severu. en a jednog oveka... Vetar joj poduhvati kosu kao ptije krilo i prebaci je napred pre ko njenih ramena. Sklonila je mlenobele vlasi sa oiju. "Samo jedno elektronsko kolo u mnogo veoj ma ineriji. Sibilski um ne alje po ruke preko pola galaksije da bi ute io neije slomljeno srce. U tvojoj sudbini posto ji i ne to kudikamo znaajnije." Zautao je iznenada, pogledao je za trenutak licem u lice. "Z-znam." Provlaila je stopala kroz umr enu travu, najednom upla ena; poe gled ati svoju senku kao da je to senka nekog oblaka koji sa visina gleda dole na zem ni ar. "Sad to razumem", promrmlja ona, znajui u srcu da ba i ne razume, a i ne ver uje. "Ali ne znam za to je ovo, ako ne da bih pomogla Ukresu. Ne to mi je zaista kaz alo da doem - ali, nije mi kazalo dovoljno." " ta si saznala odlaskom na Karemof, to ne bi saznala ovde?" Digla je pogled, trgnuta. "Saznala sam... ta to znai sibila biti. Saznala sam da na Karemofu postoje stvari koje i mi ovde imamo pravo da steknemo za sebe , ali nam oni ne daju." Zaula je kako njen glas postaje hladan kao vetar oko njih . "Razumem u ta je Elsevir verovala, i za to... Sve te stvari su deo mene. Niko me ne mo e naterati da ih zaboravim. I re ena sam da ih promenim." Pogledom je pretra iva la severno obzorje. "Samo ne znam kako." "Nai e nain, kad doe u Karbankl." Osvrnula se da ga pogleda preko ramena. "Kad smo poslednji put priali o t ome, nisi hteo da uop te idem." "Pa ni sad nisam za to", ree on nabusito. "Ali ko sam ja da se svaam sa su dbinom? Otac me je uio da verujem u reinkarnaciju - da je ono, to u ovom ivotu jesm o, nagrada ili kazna za ono to smo radili u prethodnom. Kad bih hteo da se igram filozofa, rekao bih da je Elsevirin duh, kad je umrla, nanovo roen u tebi, tamo u moru. Promena u moru." Sklopila je oi, oseajui kako te rei rade; osmehnula se posle nekog vremena i opet pogledala. "Miroe, da li se ikad pita ko si bio ranije? I da li bi i ta bilo drukije kad bi svako od nas znao, ve pri roenju, ta mora da nadoknauje, umesto da kro z svoje okajanje puzi slepo?" Nasmejao se. "Tu vrstu pitanja trebalo bi da ja postavim tebi, sibilo." Sibila. Opet sam cela. Vi e nego cela. Sveta... Hladni vazduh ju je pekao u pluima. Pritisnula je ono mesto na parki ispod kog je le ao trolist, sakriven; i shvatila da je njen pogled opet odlutao prema Karbanklu, u e nji da se bar nazre on o to je onostran doma aja vida. Bli io se zavr ni Festival, onaj koji e se podudariti sa poslednjom posetom predsednika hegemonijske vlade; Luna oseti u sebi buenje rado znalosti pri pomisli da e on doleteti na Tijamat ubrzo posle nje. Ali tek kroz etr naest dana e prvi sledei trgovaki brod baciti sidro u ovoj luci, i tek tada e moi da se ukrca i zaplovi prema Karbanklu. Samo etrnaest dana, a onda e saznati... Oseti
da joj srce u prsima udara silno; ali ne znade da li osea i ekivanje ili strah. Pro li su pored pomonih zgrada, gde je Ngenet imao svoje neobine radionice; zatim su si li niz brdo, prema ogromnim poplavljenim poljima koja su, kao rombovi pro iveni na jorganu, prekrivala uzanu obalsku ravnicu, ka severu i ka jugu, sve d o granica Ngenetovih zemlji nih poseda. U tim radionicama Ngenet je petljao sa nev erovatnim mno tvom razliitih starinskih ma ina i primitivnih alata - sa stvarima koje bi njoj, do pre nekoliko njenih kratkih meseci, izgledale udesno, ali koje su jo j sad izgledale jednostavno besciljno. Zapitala ga je, jednom prilikom, to se pet lja s tim, kad ima ma ine iz grada koje sve to obavljaju mnogo bolje. Samo se osme hnuo i rekao da su to njegove 'bubice' kojima voli da se zamajava. Zimci, fiziki radnici, prolazili su pored njih na tulama kroz vodene leje morske trave - koja je ovde, u surovijim, severnim geografskim irinama bila jedna od osnovnih namirnica i za ljude i za ivotinje. Te aci su dizali pogled i pozdravl jali ih sa po tovanjem; ali pojedini od njih, poneka radnica, poneki radnik, upuiva hu Luni jo po jedan dodatni, prolazni osmejak. Ngenet je svojoj kunoj posluzi reka o samo da je to mornarka koju su meri spasli da se ne udavi. Ali ovi Zimci iz ud aljenih provincija, koji su sa Morem iveli, nisu bili toliko udaljeni od vere u M ajku Thalasu koliko je to Luni uvek govoreno. Pazili su i negovali Lunu sa onom uslu no u koja se raa iz vere da je neka osoba nosilac malog uda. Jednog sunanog popodne va radnici su je nauili da hoda na tulama: ravnote u je jedva odr avala, koraci su joj bili nezgrapni, spoticala se, na suvom tlu, i bilo joj je alosno jasno za to svi o ni nose vodonepropusna odela kad gacaju kroz spletove podvodnih trava. I la je za Ngenetom po izdignutim kamenim stazama koje su, kao mre a, obuhva tale ta polja; stupala je, ujedno, kroz tunel vremena, jer su je mirisi i prizor i morske etve vraali rodnom kraju, selu Neit; baki, mami, Ukresu - jednom izgublje nom vremenu. Vremenu kad je budunost bila jednako pouzdano poznata kao i pro lost, i kad je znala da ni u kom sluaju nee morati sa buduno u da se suoi sama. Jedno izgublj eno doba. A sad je ula glas nove budunosti, koja ju je pozvala sa jedne zvezde na drugu, i koja sad zove ka Gradu Severa... Njihove izme su zatrupkale po drvenom keju u jednoj zaklonitoj uvali koja je ovoj planta i slu ila kao luka. Vode tog polu-zaliva, obgrljene bezbednim rukama kopna i na taj nain za tiene od neprestanog vetra, le ahu plave i srebrne pod nebom. Luna je i sada bila u stanju (mada je to i nju samu iznenaivalo) da pogleda more a da se ne nae u ko maru pretrpljene Damine probe vodom. Ali jae od same te uspomene bilo je saznanje da ju je More po tedelo. Ostala je iva. Dama daje i Dama uzima, i to je najosnovnija manifestacija jedne ire, kosmike ravnodu nosti. A ipak, Luna se dvaput suoila, telom i duhom, sa tom ravnodu no u, i oba puta je po teena. Neka bezimena protiv-sudbina ivi u njoj, i dokle god je tako, ona se nee pla iti. Daleka plava povr ina mora pretvorila se u vodoskok belog: jedan tandem me ra razbio je njen mir, savr enim lukom svojih tela. Gledala ih je kako iskau i pono vo padaju, mnogo puta, kroz povr inu zaliva; nestado e, najzad, u vodenom donjem sve tu. Drugi jedan trag pene, manje upadljiv, poe krivudavo po njoj preko povr ine, do k je stajala naslonjena na ogradu isprocepljenu mnogim pukotinama: Svileni, koji je glavninu vremena od njihovog dolaska ovde proveo u zalivu. " ta e on sad, Miroe ? Ovde nema nikoga, niti dom." Setila se kako su ga Elsevir i Ti-D ej na li. "On je ovde dobrodo ao, i to zna." Ngenet pokaza rukom preko svoje zemlje, pogleda Lunu i osmehnu se. Osmehnu se i ona, gledajui opet vodu. Ironiju prisustva Svilenoga meu meri ma oseala je duboko, sad kad ih je gledala zajedno: ljudska bia na ovoj planta i gle dala su njegovu rasu sa nepoverenjem i mr njom, ne zato to je tuinska, nego to se zna lo da tuini upravo te rase slu e Kraljici kao gonii za hvatanje i ubijanje mera. Lun a je, uz to, saznala da je Ngenet, osim to je mrzeo te pokolje i titio mere u gran icama svog imanja, preduzeo jo ne to - okru io se radnicima istog ubeenja. Ngenet je i pak poznavao Svilenog kao Elsevirinog drugara u mnogim poduhvatima, tokom toliko g broja godina da je mogao u njega imati poverenje; ovda nji narod ga nije tako po znavao. Meutim prihvatili su ga upravo oni koji bi trebalo da su najnepoverljivij i, meri; zato je Svileni boravio ponajvi e u moru. Sad je bio manje komunikativan i vi e utljiv nego ikad, i Luna je samo na osnovu onih zapamenih poslednjih trenutak a u svemirskom amcu mogla nagaati da je jo u alosti.
Svileni se, meutim, fluidno izvue iz vode, pa preko ograde, i stade pored njih na uzglobljeni, uzdi ui drveni gat. Sa njega je curilo i kapalo. Na tom mokrom , bespolnom telu nije bilo vi e nikakvih privesaka izmi ljenih u svetu vazduha; bio je okien samo efemernim nakitom sveta vode. (Njoj je izgledalo udno da su Elsevir i drugi oduvek smatrali da je Svileni mu ko, kad bi, po njenom utisku, to glatko t elo isto tako lako moglo biti i ensko.) Njegove oi su reflektovale ka njima dvoma samo njihove sopstvene stopljene slike, tako da nisu mogli nimalo da prodru u nj egove misli. Klimnuo im je glavom, naslonio se na ogradu, opustio pipke. Pogledala je pored njega, ka zalivu, gde se ponavljao sevajui balet ona d va mera, ali sada uz ue e jo tri. Bili su spolja nja slika svoje nesebine unutra nje lepo e. Svako popodne kad je etala do ovog mesta meri su izvodili novi, drugaiji ples iv e na vodi, maltene kao da slave njen povratak u ivot. Njihova gracioznost ispunil a ju je iznenadnom eljom da bude kao oni, i kao Svileni: istinsko dete mora, a ne zauvek samo usvojena ker... "Svileni, vidi ih! Kad bih mogla da trampim svoju ko u za tvoju, makar samo na jedan sat..." "Ti bi da se vraa u more, a kad sam te izvukao, al' je neko bio plav i cvo kotao! A? Pre samo dve nedelje!" Ngenet je spustio ka njoj pogled neverice ili n eodobravanja. "Mislim da si ipak pretrpela neka mentalna o teenja!" Odmahnula je glavom. "A, ne - ne na onaj nain. Za ime Dame, vi e nikad onak o!" Trznuv i licem, protrljala je mi ice ruku kroz te ku parku. Posle greva hipotermije , koji su prenapregli sve mi ie u njenom telu, bila je neko vreme dezorijentisana i onesposobljena. Sad, kad je opet mogla misliti i kretati se, svakodnevnim etnjam a u dru tvu strpljivog Ngeneta postepeno je ispravljala uvorene mi ie i poku avala da se seti kako je kad se kree a ne boli te celo telo. "Celog ivota sam mislila da moj n arod pripada Thalasi. Ali, pripadati potpuno moru, kao meri... makar i na kratko ... tek toliko da sazna ..." Uutala je. Meri su zavr ili svoj ples i opet nestali ispod vode; onda se tri vitke gl ave pojavi e u polusenci ispod nje. Na njima je krzno bilo u paralelnim mokrim nab orima, kao da je olueno. Njihovi gipki vratovi su se povijali unazad kao morska t rava kad je talasi teno nose, oi od poliranog ugljen-crnila pogleda e sve zajedno go re, ka njoj. Preko tih opsidijanskih povr ina, za titne membrane kliznu e glatko; Izna d svakog oka naje i se po jedna obrva od jakih, debelih dlaka sa vrhovima nalik na perca, dajui merima izraz zapanjenosti. U sredini je bila enka - ona meru a koja je Lunu, kad je bila izgubljena na moru, dr ala na grudima kao svoje dete. Naginjui se preko ograde, Luna pru i ruku dole. "Hvala ti. Hvala ti", promr mljala je glasom prepunim oseanja. Jedan po jedan meri, su se kratkotrajno izdiza li iz vode, da tupnu vrhom nju ke o njen dlan i opet zarone. "Ovo je maltene kao d a znaju." Uspravila se, odmakla od ograde, oseajui kako hladnoa ujeda njenu mokru ak u. Gurnula ju je prvo u rukavicu, pa u d ep. "Mo da i znaju." Ngenet joj se osmehnu. "Mo da ak na neki nain uviaju da su spa sli jednu sibilu, a ne samo jo jednu zlosrenu mornarku. Nikad ranije nisam video d a tako ple u za neku nepoznatu osobu, niti da se na ovaj nain zadr avaju uz ljude. Iz uzetna su to bia." "Bia?" Shvatila je koliko je mnogo Ngenet rekao, i koliko je mnogo poreka o, tom jednom rei. Od dana svog spasenja, saznala je mnogo o Ngenetu, o njegovom stavu prema merima, njegovom po tovanju prema njima i brizi za njihovu bezbednost. Postojao je ak i neki rudimentarni oblik razgovora, znacima i zvucima, izmeu ljud i i mera; tim nainom je Ngenet njih uputio u potragu za Lunom, a oni njega na vre me doveli do mesta gde je svemirski amac pao. Ali, nije ni slutila da... "Misli ljudska bia?" Pocrvenela je, odmahnula glavom. "Hou rei, inteligentna bia, kao Svile ni?" Pogledom je prelazila sa jednog lica na drugo. "Zar bi ti bilo tako te ko da u to poveruje ?" ree on. Bilo je to pola pitanj e, pola izazov. Njegov glas ju je zahvatio nekom udnom napeto u. "Ne bi. Ali, nikad nisam pomislila... Nikad nisam mislila." Da u upoznati tuina sa drugog sveta; da bi on mogao biti stvorenje koje nije ljudsko; i da bi sibila mogla da se nae pred ovakvim pitanjem. "Ti tra i ... da odgovorim?... Njen gla s je bio visok i napregnut, oseala je da njen um izmie... "Luno?" Izmie... Input.
30.
" ta sam rekla?" To je bilo njeno pitanje Ngenetu, posle. "Rekla si mi o merima." Ngenet se tad osmehnuo. Luna je te rei ponovo i ponovo slu ala, u pamenju, dok se kretala kroz plavo zeleni podvodni svet, gipkim talasavim pokretima. Ta tena atmosfera oko nje se op irala, pa popu tala; opirala, pa popu tala, pri svakom njenom zamahu rukama. Ovo je bio Ngenetov dar njoj, zato to je odgovorila na njegova neizgovorena pitanja i po tvrdila tanost njegovih verovanja: evo, ona sad konano zna kako je to kad pripada m oru, u celosti i radosno; kad nisi u nesigurnoj ravnote i na zategnutom konopcu iz meu mora i neba, na uzanom rubu izmeu svetova. "Zato vi pevate!" Njen glas je poleteo ka njima kao oblak smeha, kroz mi krofon i zvunik; i pro ao neizoblien, iako im nije znaio ni ta vi e nego neki oblai mehu a. Zato to ne mo ete da zadr ite toliku radost u sebi. U pauzama izmeu svojih dahova s lu ala je pevanje mera, one sirenske pesme koje je ranije slu ala samo u legendama i snovima; tapiseriju zvi duka i jecaja i zvukove nalik na udare u zvona, pa uzdahe i krike - a ti su zvuci, svaki za sebe usamljen i napu ten, zajedno tkali hor koj i je pevao himnu Majci koja je More. Njihove pesme trajale su ponekad satima - i bile su pesme u najpotpunijem smislu rei, jer su ih ponavljali, tano, nebrojeno p uta, njihovi stvaraoci, bia nepodlo na starenju i nepromenjena mnogo vekova. Znala je da su pesme; ali njihova slo enost je nadma ivala njenu sposobnost da izdvoji jednu od druge. Nije bila sigurna da imaju ikakvo znaenje u onom smisl u kako ga ljudske pesme imaju. Ipak je znala da su prave pesme... zato to je sama sebi tako rekla. Kad se izvukla iz neoekivanog transfera, videla je da je Ngenet vrsto dr i, sputavajui joj ruke, i da je njegovo lice bronzane boje napeto od silnih oseanja. Kad ga je opet mogla prepoznati, on je podigao njene ruke u rukavicama i poljubi o ih. "Verovao sam... oduvek sam verovao, nadao se, molio se..." Zagrcnuo se. "A li nikad se ne bih usudio da te pitam. Eto, istina je. Ne znam da li da se smeje m ili da plaem!" " ta - ta je istina?" progunala je ona tada, jo pometena. "Meri, Luno! Meri..." ... inteligentni oblik ivota, zasnovan na kori enju kiseonika, stvoren genet ikom manipulacijom; bioin enjeringom pode eni da budu domain u kome e opstajati tehnovi rus koji deluje kao faktor dugovenosti... Onda su do le biolo ke specifikacije pripre mljene u Starom Carstvu, beskrajno op irne, koje Luni nisu znaile takorei ni ta. Ali N genet ju je naterao da sve to ponovo uje, svaki detalj, jer je sve bilo vatrenom jainom useeno u njegovu memoriju; govorio joj je glasom promuklim od emocija. Inte ligentni oblik ivota... inteligentni... Osetila je, sad, kako se oko njenih podlaktica obavijaju pipci Svilenoga : povukao ju je nagore, pa prevrnuo akrobatski, uvukao je u obrazac spiralno pli vajuih tela, postigao da ona bude uesnica u stvaranju slike jednog trena. Ona vide kako tavanica zaliva, pro arana nebrojenim plavim mlazevima sjaja, klizi visoko i znad njene glave, ali vide i dno, senovito, peskovito, re etkasto pokriveno koloni jama brahiformnih krenolida po kojima su se kretali ljuskari dreavih boja, dajui d nu istakan izgled. Sa svake strane njene sporim kretanjem opisivane zavojne spira le bio je ivot, pojedinana iva bia ili jata, ivot u oblicima dobro poznatim, ili sasv im nepoznatim, ivot koji lovi i koji je lovljen... a ona je slobodno plivala kroz prostranstva puna tog ivota, u dru tvu mera: njihova go a, koja je doputovala ovamo d a bi razgledala njihov zaviaj - u dru tvu mera koji nisu bili pretnja nikome, i koj i su se malo koga pla ili, ovde u okeanskim dubinama... a pla ili se nisu zapravo ni koga i niega osim Kraljiinog lova. okirana, pitala je Ngeneta, na doku, kako stranci opravdavaju kori enje vode ivota ako im je poznato da meri nisu samo ivotinje, nego ne to vi e. "Ako sibile znaj u, onda van-Tijamatovci, nesumnjivo, moraju znati." "Ljudi su oduvek i jedni prema drugima postupali kao prema ivotinjama. Ak o ne mogu da prepoznaju inteligentno stvorenje u ogledalu, onda nije neko prokle to iznenaenje kad ne-ljude tretiraju jo gore." Ngenet je tad pogledao Svilenog, ko ji je sumorno uao pored ograde gledajui kako voda navaljuje i uzmie. "Uostalom, i da
su meri samo ivotinje i ni ta vi e, zar bismo na osnovu toga imali pravo da ih ubija mo zarad na e ta tine? Oni su, genetski, sintetika bia, napravljeni su. Verovatno je t rebalo da poslu e kao proba, ali se Stara Imperija sru ila pre nego to je iko uspeo d a generalizuje njihovu 'dobroudnu infekciju' i podari oveku savr enu besmrtnost. Meut im, ubijanje mera da bi im se uzimala voda ivota sigurno je poelo tek u haosu posl e ru enja dr ave - kada oni koji su grabili besmrtnost za sebe nisu marili koliko e t uih ivota to ko tati. Istina je verovatno zabranjena pre oko hiljadu godina, kad je Hegemonija ponovno otkrila ovu planetu. I tako sad oni nemaju drugih briga osim cene. Taka." "Ali - za to je Stara Imperija uop te dala merima inteligenciju?" "Ne znam. A ne zna ni ti." Odmahnuo je glavom. "Morao je postojati neki r azlog, ali koji? Jedino znam da im inteligencija nije data da bi bili masakriran i u Kraljiinom lovu!" Onda joj je ispriao za to su mu bile potrebne usluge krijumara, i ne samo njemu nego i njegovom ocu pre njega: od njegovog dede, prvog Ngeneta roenog na ovom tlu, nasledili su tradiciju da vole i mere i ceo ovaj svet jednako , i da njihovo imanje bude skloni te za mere. Meutim, ni otac ni on nisu bili zadov oljni samo pasivnom za titnikom ulogom, pa su poeli sa tajnim neprijateljskim delova njem protiv eksploatatora - upozoravali su mere, ometali su lov, izvodili sabota e , sve do... "sve do onog dana kad su plavci nagrnuli u onu krmu da te uhvate i na pravili rupu u ivotu svih nas." To rekav i, opet se zagledao ka severu, sa nekim up itnim mr tenjem koje nije imalo nikakve veze sa tim reima. Ali sada, posle sto pedeset godina eksploatacije, tuini su se pakovali za jo jedan odlazak sa Tijamata; ta nepravda, za ije se ukidanje on borio, sasvim se primakla kraju... ali se i doba nazadovanja i neznanja sasvim primaklo, novi po luokret beskrajnog toka uzaludnosti. Letnjaci e bar dati merima jedan period vreme na bez ikakvih napada, dovoljan da oni, bolnom sporo u, nadoknade svoje brojane gubi tke, neizbe no ispravljajui jezivu nepravdu koju su im njihovi tvorci naneli. Ali, pravda i nepravda, pa i samo vreme, nisu znaili ni ta merima, nisu u n jihovom shvatanju stvari postojali ni u jednom obliku koji bi Luni bio prepoznat ljiv. Bez nasrtaja spolja, mer je iveo stotinama, mo da i hiljadama godina. U mersk om mozgu vladao je drugaiji skup parametara: meri su iveli za sada nji trenutak, za brzo-nestajuu divotu mehuria koji uzlazi u svetlost i i ezava - za sam akt stvaranja, postajanja. Nisu videli nikakvu potrebu niti svrhu u predmetu koji bi bio ve taki napravljen da traje; pesma, ples, neki pojedinani postupak, bili su merima umetnik a dela, utoliko lep a to su, kao cvet, kao ivot, prolazna. Opipljive stvari, materij alne, nisu merima bile ni potrebne ni va ne, kao ni samo vreme. Njihovi ivoti bili su, po ljudskim standardima, beskrajno dugi, a meri su ih iveli hedonistiki, obuze ti ulnim u ivanjem provlaenja kroz gipkost vode, proticanjem toplote i hladnoe, struj a i talasa - i zapanjujuom izmom izmeu vode i vazduha, fluidnom vrelinom telesne e nje , umirujuim pritiskom deteta koje se dr i za roditelja. Malo ta bi Luna mogla nai u razgovoru s njima pomou rei, ak i kad bi postojao prevodilac sposoban da premosti barijeru nerazumevanja. A ipak, ovde i sada, meu njima, iako zatvorena u neosetljivu ko u svog vodonepropusnog ronilakog odela, ose tila je kako se rastvaraju krute umne pokorice njenih predubeenja, vrednosti, cil jeva. Mogla je da pone da potiskuje uspomene na ovo to se nedavno dogodilo, kao i razmi ljanja o onom neizvesnom to predstoji, i da dopusti da sada njica postane vena, a budunost da se stopi u penu. Gledala je meru u koja je njoj u onom danu bila mati kako sada odu evljeno kru i oko nje; znala je da su joj svi ovi meri porodica, prij atelji, ljubavnici, oseala je da postaje deo njihovog vanvremenskog sveta... Ne no, u poetku sa oklevanjem, poela je da pridodaje svoj glas tenoj harmoniji merske pes me. Osetila je da joj se Svileni sasvim primakao, s lea, i da njegovi pipci k lize po njenim ramenima, po glatkoi ronilakog odela, obavijaju se oko njene cevi z a vazduh, vuku... "Svileni!" Njen besni protest ostade smandrljan i nerazumljiv, jer je morala estoko da zagrize u gumeni sisak za disanje, da joj ne bude istrgn ut iz zuba. Digla je ruke da za titi svoj izvor vazduha, i osetila da se oko njih omotavaju novi pipci; povue ka grudima noge nezgrapne zbog peraja da bi ritnula i odgurnula od sebe Svilenog. No tad uvide da se dvojica Svilenih rvu pored nje; vide kako onaj la ni pote a no iz korica koje su mu bile iza jednog ramena, i kako se no koleba uzdignut izmeu ustalasanih pipaka, kao zmija koja ne zna koju rtvu da ug
rize. Ritnula se i otisnula la nog nogama od sebe, ali trenutak pre toga seivo je i zabralo rtvu i ona vide mrani oblak krvi iz ramena Svilenog. Obuhvatila je Svilenog rukama, nastojei da zapliva tako da se oboje udalj e iz doma aja ubice. Ali mirne vode odjednom prokljua e telima: cela obalska kolonija mera sruivala se u more, uspaniena masa gonjena kao krdo i naterana da se pridru i onima koji su ve bili u moru. Bacakali su se oko nje i zatrpavali je, peraja, gla ve, tela, gruvali su i udarali po njoj. Dr ala se svom snagom za spore, ali ipak v e te pipke Svilenoga, borila se da kroz taj haos nae put gore. Meutim, gore, na sve svetlijoj vodi, pokaza se silueta te ke mre e koja je tonula ka njima i crna mrlja n ekog udnog leteeg broda dvotrupca koji je probijao povr inu, spu tajui se u vodu zaliva da zaplovi po njoj. Jo figura koje su trebale biti Svileni, ali to nisu bile, po javi se gore, usmeravajui spu tanje mre e koja pade na njih kao mrtvaki pokrov i poe je vui ka dnu, u divlji strah od zatvorenosti... Kraljiin lov. Ne... ne ovde, ne ovd e... Ali nije vredelo poricati da je ta nemogua stvar ve stegla prste oko njeno g grla; da su meri ispod nje poludeli od bola i dezorijentacije izazvane tuinskim soninim oru jem... i da e svi umreti. Pustila je Svilenog, ali je ostala blizu njeg a; videla je kako on klima glavom i provlai pipke kroz mre u; presamitila se i isuk ala ronilaki no iz korica koje su joj bile uz jednu nogu. Poela je da see, svom snag om, pojedine konopce mre e; popu tali su pod njenim ljutitim napadom i ubrzo im otvo ri e prolaz dovoljan da se provuku napolje. Isplivala je kroz mre u, povukla Svilenog za sobom, trenutak pre nego to bi ih mre a pritisla na poludele mere. Ali ona se jo dr ala za mre u, jo je zamahivala, se kla, pro irivala otvor, vikala: "Ovamo! Ovamo! Izlazite, izlazite, izlazite!" vika la je u njihovu op tu kuknjavu, napola i sama jecajui od silnog gneva. Ali panika m era bila je gluva za koherentnu misao; nekolicina se ipak istumba e kroz otvor, al i samo zato to ih je izbacilo op te kome anje dole. Pretra ivala je razmahanu masu misl ei da pronae meru u majku, ali uzalud. Sekla je jo , psujui; vazduh je uvlaila ogromnim naporom, borei se za svaki dah. Ali meri su se davili, bespomono se davili, svojim ubicama u korist, a ona nije mogla da ih spase... Svileni je visio na mre i pokraj nje i kretao se nespretno, usporen ranom ili soninim oru jem koje je o amuivalo mere. Di ui pogled ka njemu, ona vide kako se dvoj ica gonia sruuju iz visine i obavijaju ga pipcima, otr u ga od mre e, ba kad... ...Drugi pipci obavi e nju s lea, napola je zaslepi e, otrgo e joj no iz ruke ka d je poku ala da ga okrene prema napadau. Pokrivali su joj masku na licu kao zmije koje se nji u, na li su opet njenu cev za vazduh i istrgli je, zajedno sa siskom, iz njenih usta. Ledena voda iknu unutra kroz nastalu rupu na maski i panika dade Lu ni dvostruku snagu. Ali goniki okovi, od njihovih mi ia sainjeni, nisu joj davali nik akvu mogunost da se pokrene, i ta njena snaga ostade samo snaga dve davljenice... Tek kad je njena glava probila povr inu, tek kad su se njena plua, na ivici da prsnu, najzad otvorila i uvukla vazduh a ne poslednjii, bolni dah tene smrti, shvatila je da je nisu zadr ali pod vodom da se udavi; i da s njom jo nisu gotovi. Zateturala se, ne verujui, kad je perajima na nogama zapela o travuljine na dnu; istisnula je vatrene suze okeana iz oiju, videla zapljuskujui rub vode i, iza njega, uzdizanje obale. Dvojica gonia je izgura e na vrsto tlo; napola je odvuko e , a napola odneso e uz kamenitu pla u merskog stani ta na obali. Tamo vi e nije bilo nij ednog mera, a gonii je pusti e da padne i da ostane sasvim zanemarena. Le ala je, ka lj ala, gu ila se. Zaula je pad jo jednog tela pored nje, na tvrde stene, i vide da sad tu le i Svileni. Pridigla se na laktove da mu se pribli i, poku avajui ali ne uspevajui da vidi njegovu ranu; dotakla je njegovo rame, dajui mu neko nejako ohrabrenje. Sela je; svaki njen isprekidani dah vukao se kroz grlo koje je bilo boln o od slane vode i dospevao u plua delimino zapu ena vodom. Skinula je zamagljenu mas ku i osetila kako njeno lice odmah poinje da se koi od u asno hladnog vetra. Posle n ekog vremena jo neka oblija se pojavi e iz vode, na raznim mestima na pla i, izvlaei nez grapnu etvu merskih le eva u pliak, na zavr nu obradu. Luna poe utrljavati pesnice u lja ku pla e, cvilei tiho, ali ne zbog sebe. Na obali je stajalo, i posmatralo njihov rad, udno privienje u crnom, sa t elom mu karca i glavom nekakvog totema: iz te glave str ale su duge bodlje. Videla j e da on izmahuje i ini druge pokrete rukama; njegov glas u kome nije mogla razazn ati nikakve promene tona dopirao je do nje napola neujno, kroz vetar - ljudski gl
as. Izvuko e prve mere na obalu; videla je kako uz svakog klekne po jedan goni, kak o onda sevne no i krv potee po krznu, blago kao uzdah, u kofu. Zatim su telo - iz koga je krv iscrpljena, gracioznost nestala, ivot ukraden, radost i lepota otrgnu ti - jednostavno ostavljali, prepu tali da istrune na pla i svojih predaka i da bude gozba za ptice le inarke. Lunine oi se napuni e suzama, odbijajui da to dalje gledaju. Munina se di e u n joj, i ubilaka mr nja. Njena aka se sklopi oko jedne te ke kamenine, koju poe stiskati s ve jae i jae; pridigla se na kolena. Uz nju se digao i Svileni, jedan nagli pokret i ve je bio na nogama, ali se i naslonio na njeno rame. ula je da ne to govori; nij e razumela rei, ali je oseala dublju ranu koju je zadobio time to je video kako nje gova braa masakriraju njegove prijatelje. Po ao je napred, teturajui se malo, pre ne go to je ona mogla poi za njim. Zaputio se ka neljudskom stvoru u crnini i grupi g onia oko njega. "Svileni..." Izborila se da ustane, ritanjem zbacila s nogu peraja i kre nula za njim, dr ei kamen. ovek u crnom je samo uzgred bacio pogled ka njima. "Zaustavite one." Nema rno je mahnuo rukom i trojica od tih gonia okupljenih oko njega poo e da Svilenom pr epree put. Opkoli e ga bez oklevanja. Zauo se brzi tuinski govor i mrmljanje; onda on a vide da se izmeu njih zapodela borba. Pipci su izmahivali ka glavama i srebrnas tim oima, ona vide novo potezanje no a... "Ne! Svileni!" Potrala je napred. Trei goni se odvoji i uhvati je, odbaci j e - ona vide kako se zupasto seivo zariva. I vrisnu, kao da su nju uboli. Svileni pade kao stena meu stene. Onaj u crnom se na njen vrisak okrete, a ona tog istog trena udari treeg gonia svom snagom i obori ga. Uhvati e je druga dvojica. Dr ali su j e izmeu sebe, iako se otimala, a trei se uspravio, raskrvavljen, i otrgao kapuljau sa njene glave, pri emu njen vrat i ramena ostado e goli. Kosa joj se rasula po ram enima, a pipci su se odmah zapleli u nju i cimnuli nazad, zabacujui joj glavu. "Nemoj!" Neko je viknuo tu re. Ali njoj nije ostalo vi e nimalo glasa i nim alo vremena, samo jedan, poslednji kaleidoskop oblaka i neba dok se okrvavljena o trica zabada u njeno grlo... Silovite, udarne kretnje odbacile su sva tri gonia od nje, a nju oborile na tlo. "Sklanjaj se od nje! Gde ti je pamet?" Opkoraile su je te ke izme tog oveka u crnom, za titile su je kao to stabla tite od oluje. Dizala je pogled, vi e i jo vi e, vi dei tog oveka samo kao senku, siluetu, naspram pusto i obale od ispranih stena. "... zato to je sibila, tupane. Zar da me zarazi ? Be i odatle i baci taj no u more!" Mahn uo im je da odu, a im su oti li, koraknuo je u stranu i unuo pored nje. Luna se oprezno pridizala. Oseala je tanku toplu ogrlicu krvi kako curi n iz utetovirani znak pod njenim grlom i zavlai joj se pod ronilaku odeu, izmeu dojki. Taj mu karac u crnom... sad je bila sigurna da je mu karac, skriven iza mask e. Videla mu je samo oi, sive i zelene. Pru io je neodlunu rukavicu ka njenom grlu. Uzmakla je, trgnuv i se, ali on je iznenadnim zamahom ruke obrisao krv sa tetova a. Videla je da se sav stresao pred prizorom tog trolista; poeo je grevito da bri e ruk avicu o stene. "Bogovi! Jesam li poludeo?" Pogledom je poeo pretra ivati obalu, tra gajui za nekim osporavanjem ili potvrivanjem. "Ti i ne postoji . Nemogue je! ta si?" N jegova ruka se opet podi e, uhvati je ispod vilice i okrete njeno lice na gore da ga jasnije vidi. Onda je ta aka ispusti, ali kliznu du njenog obraza i po kosi, ma ltene kao milovanje. "Ne ona..." maltene moleivo. Pipnula se, sa rukom takoe u rukavici, po grlu, gde se bol sada irio od uv a do uva, od vrha vilice do kljunih kostiju; zaklonila je svoju ranu i svoj troli st od njegovog zurenja. "Luna", apnu ona, ne znajui tano zbog ega je kazala svoje im e, ali zahvalna to jo poseduje glas kojim to mo e da izgovori. "I sibila..." njen gl as se zao travao od dolazee histerije. "... to jesam! I ka em ti da je ovo to radi , ubi stvo. Nema pravo da lovi na ovoj zemlji. I nema prava da ubije inteligentno bie!" Mah nula je rukom prema pokolju na pla i, ne gledajui na tu stranu. "To je ubistvo, ubi stvo!" On je, meutim, pogledao tamo kuda je pokazala, ali onda su se njegove oi v ratile, zelene i tvrde kao smaragdi. "Odmah da si zamukla, prokleta bila..." Meut im, te oi se nisu odvajale od njenog lica, oi koje nikako ne veruju, oi koje zahtev aju, a njegove ake su se vezivale u vorove na njegovim kolenima. "Prokleta, prokle ta! ta e ovde? Kako si mogla da doe ovde, da me vidi ovako! I to po to si me ostavila -
mogao bih da te ubijem zbog ovog!" Okrenuo je glavu na drugu stranu, silom otrga o pogled s nje, bacao je te rei u vetar. "Mo e!" povika ona. Zvualo je ciavo. "Ubij i mene, ubico mera, ubico sibila, kukavice - i proklet neka si ti!" Opet je ogolila grlo, da ga on vidi, i namr til a se grozno pri tom pokretu. "Prolij moju krv, i neka njeno prokletstvo padne na tebe!" Ispru ila je okrvavljene prste, poku avajui da ga dohvati, rani, zarazi... Ali je njena ruka izgubila svu snagu i pala iz vazduha zaboravljena, jer Luna tada, najzad, vide simbol koji je blistao na njegovoj crnoj odei: krug, a u njemu krst i preko njega drugi, u stranu pomaknuti, malo vei krst; znak Hegemoni je, upravo onu medalju koju je svakog dana gledala dok je ivela u Letu... Njena r uka opet poe gore. On je nije spreio da dotakne medalju. Polako, polako je dizala pogled, znajui da e za koji trenutak... "Ne!" Njegova pesnica dolete bez upozorenja i baci je, drobeom snagom, u mrak. 31. "Zdravo Miroe." D eru a je iz patrolnih kola izi la nosei na sebi uniformu i sv oju najbolju imitaciju osmeha. Vetar je potap a ledenim akama po pleima, poku a da ras trese i otvori njen do pola zakopani kaput da bi postigao neke prostakije intimnos ti. E, do vragova i ovakvo vreme! Njen osmeh se borio za opstanak. "D eru a?" Ngenet je grabio dugim koracima niz brdo; izi ao je iz pomonih radio nica, odakle su ga dozvali poljski radnici koji su videli njeno doletanje. inilo joj se da je njegov osmeh dobrodo lice stvaran i zato njen poe da postaje topliji. Ipak, proitala je ambivalentnost u pogledu kojim je prvo odmerio njenu uniformu, a onda potra io njene oi. "Odavno te nismo videli." "Tako je." Klimnula je glavom i to joj je bio izgovor da obori pogled; p itala se da li je ono njegovo oklevanje bilo samo zbog du ine proteklog vremena. " Znam. A ti - kako je kod tebe bilo, Miroe?" "Otprilike isto kao pre. Sve je manje-vi e isto." Zabio je ruke u d epove pa rke, slegnuo ramenima. "Kao to obino i jeste. Nego, jesi li slu beno do la, ili samo u posetu?" Virnuo je pored nje, u prazna patrolna kola. "Pa, pomalo od oba, rekla bih", ree ona, trudei se da to zazvui nemarno. Pr imetila je vrlo malo stezanje njegovih usana i trzaj brkova. "Naime, imali smo i zve taj da je neki tehno-krijumar oboren nedaleko odavde" - ali pre jedno dve-tri n edelje - pa, po to sam ve do la da to izvidim..." "Komandantkinja policije juri zalutale krijumare po dalekim pokrajinama? Od kad to?" upita on, zabavljajui se. "Eto, jedino bez mene su mogli." Iscerila se tu no, raste ui izvesne neupotre bljavane mi ie u obrazima. Nasmejao se. "Neka to nose avoli, D eru a; zna da ti ne treba slu beni izgovor d a bi do la ovamo. Ovde si dobrodo la u svako doba... kao prijatelj." "Hvala." Razumela je ovu ogradu i bila zahvalna zbog nje. "Prija kad ovek a neko najzad zapazi, bar jednom, kao ljudsko a ne kao plavo bie." Poe pomalo pote zati svoj kaput, koga se odjednom nekako stidela. Moj tit, moj oklop. ta u raditi k ad mi to oduzmu? "Ovaj... zvala sam ja tebe pre jedno dve nedelje, ali nisi bio kod kue." Najednom joj pade na um da se zapita za to joj on nije tada uzvratio pozi vom. Bogovi, pa kako mogu to da zamerim oveku, kad ja njemu nijednom nisam uzvrat ila pozivom? "Izvini, nisam mogao..." Kao da je i on do ao do istog pitanja i ostao jed nako bez odgovora. "Pretpostavljam da si bila - zauzeta." "Zauzeta! Do svih vragova, i paklova, kod mene su bili... svi vragovi, i paklovi." Naslonila se na patrolnu letilicu, povukla vrata na dole, zalupila ih . "Nema vi e Bi-Zija, Miroe. Poginuo. I ja, prosto, vi e... ne mogu ovo da izdr im." P ognula je glavu. "Ne vidim kako u moi da izdr im da opet odem u Karbankl. Jer samo m islim: koliko bi bilo bolje za svakog, i koliko bi svi bili zadovoljni, ako se n e bih vratila. Koliko je bolje bilo da sam ja na spisku izgubljenih, a ne on." "Za ime svih bogova, D eru a - za to mi nisi rekla?" Okrenula je lea njegovoj ispru enoj ruci, naslonila se na koljku letilice, z
agledala se oajno u more. "Nisam do la da - da te upotrebim kao kantu za moje smee!" "Pa, jesi, naravno. Za ta drugo slu e prijatelji?" ula je njegov osmeh. "Nisam!" "Neka je tako. Ali, za to ne bi? Za to ne?" Povukao ju je za lakat. "Nemoj me pipati, Miroe. Molim te, nemoj." Osetila je kako njegova aka pu t a, ali i kako u njenoj ruci sve pecka od tog dodira. "Savladau ja to. Izvui u se, s ve ja to mogu sama da savladam." Njena samokontrola visila je o koncu. "Ali ti se ini da bi dobar nain da se sve re i bio - umreti?" "Ne!" Raspalila je pesnicom po starom metalu. "Ne. Zato sam morala da se udaljim odande... Da bih na la neki drugi nain." Okrenula se ka njemu, lagano, ali sklopljenih oiju. Nekoliko trenutaka je utao i ekao. "D eru a - znam u kakve su te mengele steza li, sve ovo vreme. Takvom pritisku ne mo e odoleti ako gu i sve u sebi. Ne mo e sama." Iz nenada, maltene ljutito: "Za to si prestala da se javlja ? I da odgovara na pozive? Z ar nisi imala poverenje u mene?" "Imala sam i previ e." Stisnula je usta jako, suzbijajui neko apsurdno kiko tanje koje zamalo da pone. "O, bogovi, previ e ja imam poverenja u tebe! Pogledaj m e, jo ni pet minuta nisam ovde, a ve sam ti izruila sve moje tajne. Dovoljno je da te vidim, i sve u meni se slomi." Stresla je glavom, ne otvarajui oi. "Eto. Vidi . N e mogu da se oslonim na tebe a da pri tome ne postanem bogalj." "Svi smo mi bogalji, D eru a. Sakati se raamo." Polako je otvorila oi. "Je l'?" Stajao je pred njom, ruku sklopljenih iza lea, gledajui preko puine. Vetar je ojaao i njegova crna kosa kao u gavrana poe se trzati poput bieva; D eru a se skupi i smanji i uvue dublje u svoj masivni kaput. "Da ne zna odgovor na to, ne bi ni do l a", ree on. "Ajmo gore, u kuu." Pogleda je u oi, a ona klimnu glavom. Po la je za njim na brdo. Usput je zapodevala neodlune sitne razgovore o vr emenu i usevima, i pu tala da sav otpor istee iz nje i slije se u more. Proo e pored kr ipave vetrenjae koja se kao usamljeni stra ar dizala nad pomone zgrade. Vetrenjaa je Ngenetu slu ila za pumpanje vode iz bunara; njoj opet pade na um, kao i svaki put, da je to nerazumni anahronizam na jednom poljoprivrednom imanju koje radi pomou uvoznih pogonskih blokova. "Miroe, uvek sam se pitala za to pumpa vodu pomou ove klopocije." Pogledao je nju, pa vetrenjau, i rekao dobroudno: "Pa, D eru a, ti si mi uzela letei amac. Ko zna kad bih mogao da ostanem i bez mojih generatora." To nije bio onaj odgovor koji je oekivala; ipak, samo odmahnu glavom. Sti go e do kue, pope e se na trem na kome su svi prozori bili za tieni protiv-olujnim kapci ma i uo e u onu sobu koju je i sad pamtila savr eno, od one prve posete. Tokom svih g odina koje su od tad protekle, tu se praktino ni ta nije promenilo. Pro ivela je u to j sobi samo nekoliko ukradenih noi, koje je provela sedei, nogu podvijenih i ukr ten ih, pred vatrom, obavijena toplinom i zlatnom svetlo u, zadubljujui se u partiju igr e tri-di-hama ili hranei Ngenetovu tihu opinjenost svojim uspome-nama na drugi sve t. Skide lem i rastrese tamne uvojke. Poe lutati pogledom po udobnoj atmosfer i domainske ali skrpljeno i jeftino opremljene sobe, u kojoj su predmeti nasleeni od Ngenetovih van-tijamatskih predaka odr avali nelagodno primirje sa ovda njim drve nim, grubo izdeljanim name tajem. Prilazei irokom kamenom ognji tu okrete se ka Ngenet u, name tajui lea da vatra pone da omek ava led u njima. "Zna , i posle toliko vremena im am oseaj da nisam uop te odlazila. Zanimljivo, je l' da - da postoje takva mesta... ta ka e ?" Digao je pogled ka njoj, ostajui pola sobe daleko; nije odgovorio, ali se osmehnuo. "Za to ne bi odnela svoje stvari na sprat? Doneu ne to da prezalogajimo." Ona prebaci preko ramena torbu koju je, napola punu odee za preobuku, don ela i poe uz pohabane stepenice na sprat. Velika je to bila kua... ispunjena odjec ima dece i smeha... ispunjena uspomenama. Ograda stepeni ta pod njenom akom bila je sva uglaana od nebrojenih ruku; ali su sada i hodnici i sobe bili prazni i li eni zvuka. Miroe, i niko vi e; poslednji pripadnik te porodice; sam. ak i meu Zimcima ko ji ovde rade za njega, sam. Oseala je vezu poverenja i po tovanja izmeu njega i njih , vezu jau od one koja bi se oekivala izmeu gazde i najamnih radnika, izmeu me tana i jednog stranca. Ali oko njega je uvek lebdelo neko neopipljivo polje rezervisano
sti, zbog koga je on ostajao izdvojen, u sebe zatvoren. Ponekad je oseala kako iz bijaju varnice pri sudaru tog njegovog polja i njenog istog takvog. U la je u onu sobu u kojoj je, ovde, uvek spavala. Bacila je torbu i lem na zgu vanu postelju, videla kako su obe te stvari utonule u ebad. Krevet je imao okv ir od drveta i bio je tvrd kao da je odozdo od dasaka - tavi e, dalo se pretpostavi ti da i jeste odozdo od dasaka - ali ovde joj se nijednom nije desilo da probdi pola noi molei bogove za san, dok oi, u mraku, progorevaju rupice na onim kapcima... Raskopa kaput i skide ga, poe ka masivnom ormanu da ga okai. Zastade videi n a dnu ormana jedno nemarno baeno letako odelo predivne bledozelene boje jabuke. Me hanikim pokretima okaila je kaput na jednu kuku, podigla to odelo i pustila ga da se opru i niz njeno telo. Zatim ga je opet odmakla od sebe, dr ala ga na udaljenju i spru enih ruku, prouavala obrise. Najzad je polako skinula kaput sa kuke i okaila, u mesto njega letako odelo. Pro etala je do kreveta i bolje pogledala zgu vanu ebad; dohvatila je etku za kosu koja je le ala na stoiu pokraj kreveta, opipala vlasi duge, svetle kose. Ponovo ju je spustila. Neko vreme je stajala utke i u njenom umu se iznenada pojavi jed no malo, usamljeno dete kovrd ave kose, u izno enim gaama i sandalama, koje je unulo da gleda munjevite prolaske srebrnastih vogova tamo-amo po umiruoj bari. Preko tog deteta sunce je lilo kao vrui med, gu ei svaki zvuk, a morena isu enog renog korita, pr epuna kamenja, pregrejana, pru ala se u daljine bez kraja... D eru a uze lem i torbu sa kreveta i brzo sie niz stepenice. "D eru a?" Miroe se uspravi; bio je nagnut nad jedan niski sto od dasaka, bl izu vatre. Mr tenjem je pokazivao da ne shvata. "Pa mislio sam da si..." "Nisi mi rekao da ima - druge go e." Ta re poe dobijati neka znaenja razliita o onog to je D eru a elela da ka e. "Ne ostajem." Lice mu se promenilo, kao lice mu karca koji je upravo uhvaen u stravinom pr evidu. A njeno lice kao da se zaledilo i umrlo od smrzavanja. On tiho ree: "Zar nikad nisi van du nosti?" "Tvoj moral nije moja elj... briga, ni kad sam na du nosti." " ta?" Sasvim novi izraz lica. "Hoe rei - ej! to si ti pomislila!" Njegovo ol ak anje provali u obliku dubokog smeha. "A ja mislio tra i krijumare!" Zinula je. "D eru a." Provukao se kroz tu prenatrpanu sobu i pri ao joj. "Bogovi znaju da nisam mislio da ovako ispadne. Ne, nije ono to si pomislila; radi se samo o prij ateljstvu, ne o romansi. Ta mala je dovoljno mlada da mi bude ker. Sad je na brod u." D eru a pogleda u stranu, pa dole. "Nije mi bila namera da... zadirem u tue s tvari." Proistio je grlo. "Dobro, pa nisam ja lutak od plastike, to bogovi znaju. .." Dohvatio je jedan mlitav, izbledeli jastui i podmetnuo joj ga. "Nisam ni mislila da si to." Znala je da lo e kazuje ovo to hoe da ka e. "Ovaj... rekla si, jednom, da nisam glup. Ali, za sve ovo vreme, i tolik o tvojih poseta, nijednom nisam uvideo..." Njegova ruka se podigla i dotakla D eru u na nain kao nikad ranije. "...da hoe i ne to vi e." "Nisam elela da shvati ." Zato to nisam elela da to priznam, ni samoj sebi. P oku avala je da uzmakne od njegove ruke, poku avala, poku avala - treperei kao divlja p tica. On odmae ruku. "Postoji li neko drugi? U gradu, ili na drugoj planeti, ne ki drugi..." "Ne", ree ona. Lice joj je bilo vatra. "Nikad." "Nikad?" Zadr ao je dah, dugo. "Nikad?... Niko te nije nikad pipnuo ovako. .." du potiljka, po vratu, uvu, obrazu - "niti ovako..." linijom zatvaranja njene tunike, nadole, i preko jedne dojke - "niti uradio ovo..." Polako ju je obuhvat io rukama i sve vr e je pritiskao uz sebe, dok nije osetila kako se oblici njegovog tela stapaju sa njenim, i gle, njegova usta su na njenim, kao nektar. Promrmljala je: "Da... sada..." im ju je njegov poljubac pustio. Na la je n jegove usne ponovo, zahtevajui. "Oprost'e, gospodine!" D eru a je umno udahnula, refleksno se oslobodila njegovog zagrljaja i videla
: u vratima stoji kuvarica, stara i prastara, njima okrenuta leima. "Ama ta je sad?" Ngenetov glas je nagove tavao gubljenje strpljenja. "Ruak, gospodine. Ruak je spreman... al' ne mari, uvau ga ja podgrejanog dok ti ne doe ." D eru a je ula u tim reima osmeh znanja. Kuvarica, vukui noge, ode polako n zad prema kuhinji. Miroe uzdahnu te ko; njegovo lice je poku avalo da se osmehne i da se namr ti ali je jedino uspelo da dobije izgled ojaenosti. Posegnuo je ka njenoj ruci, ali ona iskliznu rukom unazad pre nego to su se prsti sklopili. On je pogleda, ona vi de njegovo iznenaenje. "Pitanje si postavio - reito." Njen osmeh se menjao sa pojaavanjem i slabl jenjem statikog uma njenih oseanja. "Samo, trebalo je da pita u neko drugo vreme, Mi roe." Odmahnula je glavom, pritisnula za trenutak ake na usta. "Sad mi je prebliz u zavr etak... ili nije dovoljno blizu." "Razumem." Klimnuo je glavom, iznenada u stavu neume anosti; kao da ovaj t renutak koji je izmeu njih maloas bio, i na koji je ona toliko dugo ekala, njemu ne znai ni ta. Prsa joj se stego e od razoarenja i iznenadnog stida. Zar bi tebi to samo t oliko znailo? "Da ja krenem polako u grad." Da bi ti mogao da ispria svojim zimakim ljubavnicama kako je malo nedostajalo da uz ruak dobije i komandantkinju policije. "Ne mora jo . Mo emo da - da se pravimo da nije ni ta bilo." "Ti mo da mo e . Ali ja vi e ne mogu da se 'pravim'. Stvarnost je preglasna." Na vukla je kaput, zaputila se jednom krivudavom putanjom u pravcu vrata. "D eru a. S tobom e biti sve u redu?" Uhvati je njegova zabrinutost. Stala je, okrenula se, pod kontrolom. "Bie. ak i samo jedan dan izvan Karb ankla je kao transfuzija. Mo da... mo da emo se opet videti na Festivalu - pre konanog odlaska?" Mrzela je sebe to to pita a zna da on nee otii. "Ne verujem. Mislim da u ovaj Festival da propustim. Sa Tijamata ne idem nikud: ovo mi je dom." "Naravno." Osetila je opet poetak nekog ve takog osmeha nalik na gr. "Dobro, mo da u te... pozvati. Pre nego to odem." U pakao, u param-pare... "Da te ispratim..." "Nema potrebe." Odmahnula je glavom, vrsto spustila lem na glavu i pritegl a kai ispod donje vilice. "Za to da se trudi nepotrebno." Otvorila je tamna vrata na gvozdenim arkama, izi la i zatvorila ih izmeu sebe i njega, najbr e to je mogla. Na pola silaska niz brdo, ula je da je on doziva. Osvrnula se i videla ga kako tri nadole, za njom. Stala je, a njene ake su se, u rukavicama, skupljale u nespretne pesnice. "Da?" "Dolazi oluja." "Ne, ne dolazi. Proverila sam vremensku prognozu pre poletanja iz Karban kla." "Do vraga sa prognozama; kad bi se ti gadovi skinuli sa simulatora i bac ili jedan pogled gore, ka nebu..." Razmahnuo je rukom od obzorja do zenita. "Bie ovde do sutra u zoru." Digla je pogled i videla samo razasute oblaie i bledo duplo po-sunce kako svojim sjajem obuhvata Blizance koji su ga poku avali zakloniti. "Ne brini. Kui sam ja pre mraka." "Ne brinem se zbog tebe." Pogled mu je i sad bio ka severnom obzorju. "A-ha." Sa njenog lica nestade svaki izraz. "Ova devojka koja ovde boravi, sad je u brodiu blizu obale, na severu. Tr ebalo bi da se vrati tek sutra popodne." Pogledao ju je sumorno. "Ja sam nju ve j ednom izvadio iz mora, napola smrznutu. Ne znam da li bih u drugom poku aju imao t oliko sree. Neu moi da stignem do nje na vreme, osim ako..." Klimnula je glavom. "Va i, Miroe. Aj' da je naemo." Oklevao je. "Ovaj... ne znam kako da te zamolim za jo jednu uslugu; naime , nemam pravo, ali..." "Ma, u redu je. Moja je du nost da pomognem." "Ne, ja poku avam da te zamolim da bude ... ne na du nosti, dok to radi . Da, hm ... zaboravi da si ikada srela izvesnu osobu koju si srela, sad nije va no koju." N apravio je nekakav osmeh, ili grimasu. "Vidi . Eto i toliko poverenja imam u tebe: daleko previ e." Poe se trljati du ruku; ona vide da je dojurio za njom bez kaputa.
Potom se setila kako mu je za trenutak bilo nelagodno kad je dolazila i najzad shvatila. "A ona nije masovni ubica ili tako ne to?" Nasmejao se. "Ni ta ni slino." "Onda imam u asno lo e pamenje. Idemo, smrznue se tako. Uz put e mi objasniti ko e optu be za zaveru mi sleduju." Silazili su, vetru u zube. D eru a polete patrolnim kolima ka severu, du speen e trake obale. "E dobro. Valjda sad mogu da dozvolim sebi da uklopim delove. Ti jesi imao nekakve veze sa onim teh- vercerom koga smo koknuli pre jedno dve nedelj e, ovde negde. Tvoja go a je vercerka." Skliznula je nazad, sa svojevrsnim olak anjem, u dobro poznate obrasce, dobro poznate navike, u njihov stari jednostavni odnos . "Napola si u pravu." "Napola?" Pogledala ga je. "Pa, da ujem." "Pamti ... okolnosti na eg prvog susreta." "A-ha." Njen um se ispuni iznenadnom slikom Gundalinuovog lica punog pra vednike indignacije. "Bi-Zi te je bio zakucao ba solidno." "Tvoj narednik", ree on. Osetila je da se osmehnuo i da se posle toga set io. " ao mi je - zbog onog to mu se desilo. ao mi je zbog tebe." "Bar je bilo brzo." I to je svo milosre koje se mo emo nadati da emo dobiti u ovom ivotu. "Ona mala...?" upita D eru a, puna sve jaeg predoseanja. "To je ta. Koja ti je slomila ruku i klisnula sa Tijamata, sa krijumarima ." "I vratila se? Pa, kako?" promrmlja ona, trgnuta, ali, nekako, ne i izne naena. "Vratili je oni isti." Geja D eru a oseti kako se partolno vozilo propinje i naglo spu ta u jakoj sil aznoj reci vazduha; ponovo podesi kontrolne ureaje. "To bi znailo da je ilegalni p ovratnik." I mo da mnogo vi e od toga. "Gde je bila u meuvremenu?" "Na Karemofu." Ne to je promrmljala. "E, pa, stvarno. Reci mi, Miroe - jesi li siguran da je njen odlazak sa ove planete bio sluajnost?" On nabora vee. "Sto posto. Za to pita ?" "Zar ti nikad nije palo na um da Luna Svetlohodna Letnja izuzetno lii na Sne nu Kraljicu?" "Nije." Potpuna praznina. "Sne nu Kraljicu ve godinama nisam video." "A ta bi rekao ako bih ti kazala da je Kraljica znala ko je ona - i da se stra no razbesnela zbog Luninog nestanka? Ako bih ti rekla da su sve moje nevolje poele zato to sam pustila da mala pobegne. ta ako bih ti rekla da je Luna Svetloho dna Kraljiin klon?" Zurio je. "Ima dokaz?" "Ne, nemam dokaz! Ali znam; znam da je Arienrod imala plan za tu devojku ... plan da svoju drugu 'ja' postavi za Letnju Kraljicu. Ako sad sazna da se Lun a vratila..." "Njih dve nisu ista osoba. To ne mo e biti." Ngenet namr teno pogleda napolj e, preko mora. "Zaboravila si ne to o Luni." " ta?" "Sibila je." D eru a se tr e: njeno pamenje potvrdilo je te rei. "Jeste... ali to ipak ne znai da nisam u pravu. Niti da ona nije opasnost za Hegemoniju." "I ta e ti preduzeti po tom pitanju?" Ngenet se izvio u sedi tu da bi bio okr enut ka njoj. Stresla je glavom. "Ne znam. Neu ni znati, dok ne stignem tamo." "Guli ko e... Ajde br e... bela... dok ne grune... do mraka kui." Lave pasa. Luna je oseala kako te rei dolaze do nje, ali i odlaze, kao plima i oseka, kao ovaj hladni jezik plime koji joj li e stopala, zglavke stopala, noge. Otvoril a je oi, u susret uspomeni da ne eli da ih otvara, da ne bi videla... ali vide sam o nebo, besmislenu naplavinu oblaia koja plovi nekud. Nije sa pomakla, pla ila se po kreta. "Ovaj mrtav."
"...sree, fala Majci! ... ovol'ke ko e..." "Fala Ledai." Smeh. "Ova nije." Mrlja nekog lica zaklonila je nebo, ogrnuta odasvud belim. T o lice je kleknulo, izvuklo Lunu u sedei polo aj. "Crnom." Luna zau da njen sopstveni glas brblja kao glas neke ludakinje. "U crnom. Gde... gde?" Pru ila je ruku, prsti se zakopa e u debelu belinu odee na neij em ramenu, tra ei oslonac, ali tad vide opru eno telo pored sebe - "Svileni!" Figura u belom je odgurnu i di e se na noge. "Ova sigurno od onih 'o vole m ere. Sigurno ubila ovog gonia. A gonii nju nisu dokusurili." Glas mu ki, mlad. "Svileni... Svileni..." Luna se pru ila da dohvati krajeve nepominih pipaka , njegovu ruku opru enu po tlu. "Dokusuri ti", ree grub, od vremena istro en glas. Luna se br e-bolje vrati u maloprea nji polo aj; za to vreme deko je unuo i dohva io jedan kamen. Ona doepa otvara na odei, pod grlom, trzajem otvori odeu do pola sto maka, le e, a kamen joj napravi luk iznad glave, ostajui u njegovoj ruci. "Sibila!" Digla je tu re kao tit. Deko ispusti kameninu iz drhtavih prstiju, gurnu svoju kapuljau malo unazad . Ona vide kako njegovo lice gubi svoju neljudskost, kako njegova zbunjenost pra ti trag sasu ene krvi nagore, do njenog ranjenog vrata. "Sibila..." Pokazala je prstom tetoviranu sliku, molei se bogovima da je slika dovoljno vidljiva i da je ovaj razume. "Mamaaa!" Deko je unuo, seo na pete, povikao preko ramena. "Vidi ovo!" Oko nje su se materijalizovale i druge avetinjski bele figure, kao tribu nal duhova; udvostruavale su se i blistale u nesigurnoj i i njenog vida. "Sibila, mamo!" Jedna mala enska figura podskakivala je od odu evljenja bli zu nje. "Ne mo ' je ubijemo!" "Ne bojim se ja sibilske krvi!" Luna je razaznala da je to, meu zasenjujui m belinama, rekla jedna starica, koja se poe busati pesnicom u grudi. "Ja sam sve tica. Ja u ivim veno." "Aha, oe ", ree devojka ironino. Odgurnu svoga brata u stranu i sa e se da osmo tri Lunino grlo izbliza. Nervozno se zakikota i opet se uspravi. "Je l' mo ' ti go vori ?" "Mogu." Luna je opet sela, prinela jednu aku grlu a drugu svom nateenom li cu. Pogleda opru eno telo Svilenoga, a iza njega jo belih figura koje su radile no ev ima za dranje ko a, kasapei mrtve mere. Zanjihala se napred, obgrlila kolena, sakri vajui se od tog prizora. Nisam ga videla. Nisam njega videla! To je bio neko drug i! Zajeala je; taj glas je bio oajni zov iz pesme usamljenog mera. "Onda je hou." Devojka se okrete staroj eni. "Za moj zoolo ki vrt. Ona mo ' od govori na svako pitanje!" "Ne!" Stara zamahnu da joj udari amar; devojka se izmae. "Sibile su zara ene , tuini ka u da su zara ene. I sve to ka u la u. Dosta vi e s tim ivotinjama, Krvka! Ve s zasmrdela s njima. Sve u ja to..." "Samo probaj!" Devojka je ritnu opako. Baba jauknu iz sveg glasa i uzmae dva-tri teturava koraka unazad. "Samo probaj! Oe ivi veno, kekeljo jedna, onda ne pip aj mi moje ivotinje!" "Dobro, dobro", cvilela je baba. "Ne sme tako sa svojom majkom da govori . Deri te nezahvalno. Ne dadoh li ti sve 'o si htela?" "Tako te vi e volim." Krvka se podboi rukama o kukove i pogleda oped dole, ka Luninom zgurenom jadu, iscerena. "Mislim da e bude tano ono to mi treba." "Bogovi! O, moji bogovi!" ali to je bila vi e kletva nego molitva. D eru a je stajala utke pored Ngeneta na be ivotnoj pla i, slu ajui daleko i visoko krianje rasteran ih ptica grabljivica. Polje od kamena, a po njemu smrt razasuta: njene oi su nemi rno lutale po njemu, ne elei da se ustale bilo gde, da registruju ijedan detalj to g prizora, ali nemone i da se okrenu ka Ngenetu koji je, pepeljastog lica, stajao do nje. Nije bila u stanju da izgovori nijednu re, pa ni da ga dodirne; bilo ju je sramota da se utrpava u neiji jad koji je pre ao granice shvatanja. Ovo je Kralj iin lov, rtvovanje mera - ovo: ova smrdljiva klanica na goloj obali. Ovo je posao kome se ona uvek protivila iz principa, ne poku avajui da se pribli i njegovoj stvarn osti. Meutim, ovaj ovek mrzi ba tu stvarnost.
Miroe se udaljavao od patrolnih kola. Zapoeo je nekakvu putanju izmeu masa kriranih le eva mera; osmatrao je, mazohistiki temeljito, svaki odrani krvavi le . D er u a je i la za njim, ali na rastojanju; oseala je da joj se vilice ste u toliko da se z apita hoe li ih moi ikad vi e otvoriti. Vide da se zaustavio i kleknuo pored jednog tela. Prilazei bli e, vide da to nije mer... a ni ljudsko bie. " ta - mrtav goni?" "Mrtav prijatelj." Podigao je telo mrtvog dilipa na ruke, kao da uzima u snulo dete u naruje; a ona vide tamnu mrlju koju je telo ostavilo ispod sebe, na pla i. Posmatrala je, ne razumevajui, kako nosi telo do ruba vode. Ugazio je bez ik akvog oklevanja u more i hodao dalje, i dalje, sve dok ga ledeno more nije poelo zapljuskivati oko prsa. Onda je pustio da izgnanik tiho ode u svoj dom. Kad je izi ao iz vode, D eru a je skinula kaput i nabacila ga njemu oko plea. K limnuo je glavom rasejano; malo je nedostajalo pa da ona pomisli da njega hladnoa ne dotie. Odjednom se setila da je jedan od tehno-krijumara pre pet godina bio di lip. "Sigurno je i ona mrtva", ree Miroe. Njegov glas bio je kao elik. D eru a shva ti da nigde nema ni traga od Lune Svetlohodne. "Starbak, gonii, oni su ovo uradil i." Mahnuo je rukom; te rei bile su proklinjanje. "Poslednji Kraljiin lov. Na mojo j zemlji." Ste e pesnice. " tavi e, ostaviti ih ovako, unakaziti i ostaviti, namerno, da ih vidimo. Za to?" "Po Arienrodinom nareenju." Istina je opr i kao laserski zrak: uvide jedini mogui razlog zbog koga bi Arienrod ovako ne to uinila jednom van-Tijamatovcu, sasvi m nepoznatom oveku. Zbog mene? Ne, ne... ne zbog mene! Ngenet Miroe se okrete ka njoj, kao da njena krivica blista poput svetio nika. "Ovo je zloin protiv jednog graanina Hegemonije na njegovom zemlji nom posedu. " Njegov glas optu ivao ju je izmeu tih rei. "Videla si ga svojim oima, ima jurisdikci ju. Ima li dovoljno kontrole da optu i Starbaka za ubistvo - komandantkinjo?" Ukrutila se. "Ne znam. Ne znam vi e, Miroe..." Dotakla je znake na reverima kaputa, udahnula duboko. "Ali kunem ti se, pred tvojim bogovima i mojim, da u uin iti sve to je u mojoj moi da se dogodi ono to treba." (Gledaj ta unaka ena tela.) "On a uni tava sve to pipne, bogovi je ubili..." (Bi-Zijev ivot oti ao sa jednom plamenom kuglom.) "... i ja u je naterati da plati, pa makar ja pri tom poginula! Nee se iz vui..." (Lu-Skedov ivot uni ten.) "... iako misli da je nedohvatljiva i da e biti Kra ljica zauvek; nee se izvui..." (Njen sopstveni ivot upropa en.) "... pa makar morala s vojeruno da je udavim!" "Verujem ti, D eru a", ree Miroe, bez osmeha; ula je kako ona hladna optu ba ble di i nestaje iz njenog glasa. "Ali, nema jo mnogo vremena." "Znam." Sklonila je pogled, namerno urezujui u svoj um ove zjapee ru evine s tvorenja ija jedina krivica je bila u tome to su donedavno bila iva. "Jo nikad nisam videla mera..." zapoe ona. Ali stisnu usne. "Nisi ni sad." Glas mu je bio nesiguran. "Ovo nisu meri - ove gomile mrt vog mesa. One nisu ni ta. Nisi videla mere dok ih nisi videla kako ple u na vodi i ul a njihovu pesmu... Nisi razumela pravi zloin dok ne zna istinu o onome to oni jesu. Jer oni nisu samo ivotinje, D eru a." " ta?" Okrenula se. " ta pria to?" Ne, nemoj mi rei ovo; ne elim da znam. "Meri su inteligentna bia. Na ovoj pla i danas nisu bila samo dva ubistva, nego pedesetak. A tokom poslednjih hiljadu godina..." Zaklatila se na nogama. "Ne, Miroe... to nisu. Ne mogu biti!" "Oni su oblik ivota stvoren pomou genetskog in enjeringa. Staro Carstvo dalo im je besmrtnost, ali i inteligenciju. Luna Svetlohodna mi je rekla istinu o nj ima." "Ali za to? Za to bi bilo potrebno da budu inteligentni? I kako bi Hegemonij a mogla da ne zna...?" Njen glas utihnu. "Ne znam razlog. Ali znam da je Hegemonija morala znati, ve milenijum. Ka d sam to uo, rekao sam Luni da ne znam da li bih se smejao ili plakao." Pojedini mi ii na njegovom licu su se trzali. "Sad znam." On joj okrete lea. D eru a je stajala bez rei, bez pokreta, ekajui da se krta inija neba rasprsne i da delovi popadaju; ekajui da se pod teretom nepravde ovaj svet la i zdrobi kao lju ska od jajeta i da se delii sru e oko nje... Ali u moru nije bilo nikakve promene, a ni u vazduhu, ni ta se nije menjalo u profilu litica niti u gu eoj svesti o smrti, upropa enju, jadu. "Miroe... be i u kola. Presei e te ova hladnoa, umree ."
Klimnuo je glavom polako. "Pre iveli e se vratiti, pre ili kasnije. Ove mor am da ostavim - njihovima. Ne mogu im pomoi, ne mogu vi e pomoi onima koji su moji." Bacio je pogled ka brodiu sa jedrima koji je le ao nasukan na rubu vode. Jedro je lepetalo oajno. "Dala mi je najva niji poklon koji mi je iko mogao dati, D eru a: istin u... Rekla mi je da joj je ne to reklo da se vrati na Tijamat; primila je sibilsku poruku. Ne razumem, ne mogu da verujem da joj je ovakav kraj bio spremljen i na menjen. Za to i emu?" "To je ne znam. Ni ta o tome ne znam." Ona odmahnu glavom. "Mo da je sve to r adimo li eno smisla. Ali poku avati moramo, zar ne? Moramo ii dalje, u potrazi za pra vdom... a onda pristajati da se zadovoljimo bar osvetom." Po la je nazad ka patrol nim kolima, obuhvatajui se rukama oko struka. Dok su prolazili pored napu tene brod ice sa jedrom, na um joj pade da su Arienrodini 'psi' uni tili Arienrodinu klon-ker ... i da Arienrod to nikad nee saznati. 32. "Zabrinula sam se za tebe kad su javili o oluji." "Ma, ni ta. Pro ibali smo kroz nju, kao da je nema", ree on bezvoljno. Meki smeh. "Koliko mojih Starbakova je moglo da ka e to, ne la ui?" Ukres joj ne odgovori. Le ao je nepomino na krevetu, gledajui sebe u ogledal ima, gledajui kako ona gleda kako on gleda, i tako dalje, u beskonanost. Arienrod je le ala pored njega; oble linije njenog tela bile su nabori kontinenta koji se u zdi e iz mora, ogrnuti sne nim prostranstvima njene kose. Navoji srebrnog lanca tank og poput konca slivali su se niz njen struk kao reka svetlosti. Utrljavala je mi risno ulje u njegovu ko u prstima sporim, istra ivakim; ali njegovo telo nije reagova lo. Nije htelo da reaguje, ni na njene najintimnije dodire, najznalakije sugestij e. Kao le ... Bogovi, pomozite mi, iv sam zakopan. Arienrodina aka skliznu sa njegove butine iji su se mi ii zgrili, rigor mortis . Prevrnula se na stomak, legla preko njegovih prsa da mu pogleda u lice, oima bo je agata u kojima se sad videla zabrinutost. Pogre ne oi - on vide senke koje le e od mah ispod povr ine, dubine mudrosti bez milosti... oi preobraenog bia koje je od njeg a nainilo uhap enika zakljuanog u sopstvenu svest. Za murio je. Ali sve to sam uradio za tebe, Arienrod. "Pa dobro, jesi li toliko umoran?" Digla je tuinsku medalju sa njegovih p rsa, poela je lagano prevrtati po prstima; uo je hladnu struju negodovanja ispod p litke vode usrdnog postavljanja pitanja. "Ili ti je toliko dosadno? Da dovedem t reu osobu...?" "Ne." Zagrlio ju je i povukao dole, na sebe, punei ruke svilom njene kose , ljubei njene usne, oi, udubljenje ispod njenog grla... i ne oseajui ni ta. Ni ta. Ona avet-devojka koja je iz mora dospela pred njega le ae, odsad, izmeu njih, kad god nj ih dvoje legnu zajedno, i on e videti njene oi - one prave oi; jedine oi. Optu ivae ga, krvavim suzama, zauvek... "Arienrod", ree on oajno. "Do vragova, zna da te volim! Zna da si mi sve; sve to je ona bila, i vi e..." ali ta poslednja re bila je ve jauk, a njegove ruke spado e sa nje. Arienrodino telo se ukruti na njemu. "'Ona'?... O kome ti to, dragi moj? O na oj Luni?" Njen glas bio je mek i naoblaen. "Da li ti se ona i posle toliko vr emena vraa, da te uznemirava? Nema nje vi e. Izgubili smo je odavno; mora je izbacit i iz pameti." Masirala mu je slepoonice, sporim kru nim pokretima. "Tako mi svih bogova, mislio sam da sam je izbacio!" Valjao je glavu lev o, desno, poku avajui da pobegne od svojih slika; ali one su neumoljivo i le za njim. "Onda za to? Za to pomi ljati na nju sada? Boji li se da e doi Promena? Ja sam ti obeala da se to nikad nee desiti." "Ma ba me briga za to." Za to to u pobiti svoj narod... onda me zaista nije briga ni za ta na svetu. Pomakao ju je pa ljivo sa sebe, okrenuo se na stomak i pr idigao glavu, podupirui je akama. Ona sede pored njega; opasa od srebrnih niti aputa o je po njenoj ko i. "Onda za ta...?" sa neim divljim u tonu. Njene ake se stegnu e oko njegovih r amena. "Ti si moj, Starbak; ti si sve to volim na ovom svetu. Neu da te delim sa n ekim snom iz Leta. Neu da mi te otme neka avet... pa ak ni moja sopstvena."
"Nije bila avet! Bila je prava." Zagrizao je pesnicu. Odmah potom, Arienrodini nokti su zagrizli u njegovo meso. "Ko?" znajui k o.
"Luna." Ne to ga je protreslo, ne to blisko jecaju. "Luna, Luna, Luna! Pojav ila se, na lovu; izi la iz mora zajedno sa merima!" "Sanjao si." Smrkla se. "Nije to bio san, Arienrod!" Bacio se na lea, oseajui da ga njeni nokti par aju. "Dodirnuo sam je, video sam znak na njenom grlu - i krv. Dodirnuo sam njenu krv... proklela me je." Smrt je ubiti sibilu... smrt je voleti sibilu... "Budalo!" ali ne zbog njegove nerazumne istrajnosti. "Za to mi nisi rekao odmah?" Odmahnuo je glavom. "Nisam mogao..." Udarila mu je amar; pao je unazad na jastuke, ne verujui. "Gde je ona? ta s e desilo s njom?" Protrljao je rukom usta. "Moji dilipi... zamalo da je ubiju. Zaustavio s am ih. Pa sam... pa sam je ostavio. Na pla i." "Za to?" Ceo jedan svet gubitka, u jednoj pro aputanoj rei. "Zato to bi me prepoznala." upao je te rei iz korena, kidao jednu po jednu. "Znala bi... videla bi ta sam!" Ludo kolo njegovih odra enih slika vrtelo se oko n jega, prikivajui ga u sredi te: u krug, u krug, u krug. "Znai ti se stidi da bude moj voljeni, i najmoniji mu karac na ovoj planeti?" Zabacila je kosu unazad. "Da." Stideo se sada i u nju da pogleda, dok je to izgovarao. "Kad sam b io s njom, stideo sam se." "Ali si je ostavio na obali kad se bli ila oluja, i toga se ne stidi ." Arie nrod se obuhvati rukama oko struka, zadrhta kao da je ona ta koju je napustio. "Prokleto bilo, nisam znao za oluju, nije bilo ni ta javljeno!" Bilo je do voljno da pogleda u nebo, odmah bi znao. Ali on se tada zatvorio u svoju kabinu d a sakrije od gonia svoje drhtavo nevladanje sobom; izi ao je tek kad se oluja uveli ko obru ila na njih, a tada je bilo prekasno da se razmi lja o bilo emu osim o njihov om sopstvenom opstanku. A posle - posle je bilo prekasno za sve. Ljutito je diga o pogled u Arienrodin gnev. "Ne razumem te! ta ti je ona, toliko? Neka ti je i roa ka, nikad joj nisi bila bliska. Ne kao ja..." "Niko na ovom svetu joj nije bli i od mene." Arienrod se nagnula ka njemu. "Zar jo nisi shvatio? Zar jo nisi video - ja sam Luna." "Nisi." On se pokrete da ode od nje; ona ga uhvati za lanac medalje i za dr a tako sputanog. "Luna je moj klon! Uredila sam da bude odgajena kao Letnjakinja da bi za uzela moje mesto, kao Kraljica. Identine smo u svemu - u svemu." Dohvatila je nje gove ake i povela ih da klize niz njeno telo. "I mi obe volimo tebe, vi e nego ikog drugog." "Nemogue..." Pipnuo je njeno lice i znao: nije nemogue. Njih dve su no i da n, gvo e i vazduh, u i med... Onda za to vas volim obe? Pognuo je glavu. Jer ja vas zai sta volim obe; bogovi nek mi pomognu. "Sve je mogue. ak i da se meni vratila." Arienrod pogleda kroz njega, kroz vreme. "Meutim, da li mi je jo potrebna... elim li je jo ?" Njene oi opet uperi e su en, izo tren pogled ka njemu. "I da li je ti jo eli , ljubavi moja?" Klonuo je na nju; osetio je da ga njene ruke grle, miluju ljubavno, pris vojno. "Ne." Ne 'jo ' nego oduvek, nju, samo nju. "Samo tebe, Arienrod. Zahvaljujui tebi sam sve to jesam. Ti si sve to mi je potrebno." I sve to zaslu ujem. 33. "Ajde sibilo! Vidi druge moje ljubimce." Krvkin o tar, visok glas ubode Lu nu kao iljak za podbadanje stoke, pokrete je napred, kroz gomilu dokonih posmatraa koji su stajali oko ulaza u peinu i blenuli. Svi su se primakli jo malo bli e da zu re u nju; pokazivali su prstima ka njoj, mrmljali, dobacivali nepristojna pitanj a koja je ignorisala svom uzdr ano u koja je preostajala njenom o amuenom telu: riba za prvu nagradu okaena na gatu. Ali niko od nomada nije prilazio dovoljno blizu da j
e dodirne, tavi e razdvajali su se pred njenim spotiuim nastupanjem kao trava pred na letom vetra. ak je ni Krvka nijednom nije istinski dodirnula; ali Luna je videla pi tolj za paralisanje okaen o devojin opasa, i znala je ta je to. A i kad bi se usudila na bekstvo od svojih zarobljivaa, ne bi imala kuda da pobegne. Dva dana su se vozili, motornim sankama hitro po povr ini snega, penjui se u ledom okovane visoravni u unutra njosti kopna, i najzad stigli u ovaj izdvoj eni logor nomada. U Luni vi e nije ostalo snage koja bi je mogla nositi samu kroz divljinu Zime... jedva dovoljno za prelazak preko ogromnog poda ovog skrovi ta pod planinom. Psi digo e lave i zavijanje dok je prolazila, lancima vezani izmeu atora o d sintetikih materijala blistavih boja i od sivih i smeih ko a. Tim atorima bila je o brasla sva peina, kao grotesknim gljivama. Desetine trajno-zraeih grejalica i lante rni ispunjavalo je ogromni prostor toplotom i svetlo u, a glasovi iza Lune - galama plemenskih srodnika koji su razmenjivali plen i pogaali se oko toga - ispunjavah u je jakim zvucima i odjecima. Luna uspori, pru ajui u prolazu ruke, u debelim ruka vicama, ka jednoj od grejalica. Ali Krvkino nestrpljenje zrailo je kao i toplota iz grejalice - "Ajde! Br e!" - i ona poe dalje, odve otupela od hladnoe i iscrpljenos ti da bi se bunila. Krvka je utera u jedan uski prolaz napola u senkama, u zadnjem delu peine , koji je vodio koso nadole; ona vide neku mutnu svetlost negde napred. U hodu, grozna sme a svakojakih mirisa ispuni joj nos. Nae se pred zaprekom, bila je to nek akva kapija od drveta i savijene ice. Krvka se progura pored nje, pritisnu palac u dno masivne brave, koja se otkljua. Krvka joj pokretom ruke pokaza da proe. Luna poe dalje, ujui da Krvka sti e za njom; onda stade da osmotri izgled svo g novog zatvora. Prenik te odaje u planini bio je nekih osam ili deset metara, sa tavanicom pribli no te iste visine; jedan greja je, buktei sjajem, visio na sredini kao sunce. Du obima peine bila su stvorenja, zatvorena u kaveze ili vezana konopc ima ili lancima, stvorenja svakojaka, pa i pet- est neprepoznatljivih vrsta, neka sa krznom, druga sa perjem, ili pokrivena krlju ti ili masom golih nabora. Pokrila je nos i usta akom jer je sad smrad njihove bede i prljav tine udario punom snagom . Videla ih je kako se prestra eno izmiu i re e; videla je i pojedina bia koja su le ala tupo apatina, ne reagujui ni na koji nain... vide i jedno ljudsko bie na golom le aju pored zida. Le aj je bio postavljen tako da bude to je mogue udaljeniji i od ulaza, i od svih ostalih stvorova. "Prokleta bila! Prokleta bila!" viknu Krvka odjednom. Luna se trgla i na glo okrenula na taj zvuk, a mena erija je poela da i ti, urlie i bui; meutim, Krvka je urila nazad u tunel i zalupila vrata za sobom. Luna se okrenula i pogledala prek o peine, ka figuri koja je, ne reagujui ni sad, le ala na istom mestu. Ona poe polako napred, hramljui pomalo; poinjala je opet da osea svoja stopala, vatru u tabanima. Upla ene ivotinje gledale su da uzmaknu od nje. Pri la je neznancu ne budei ga, zapa ajui, dok je prilazila, da je mu karac, van -Tijamatovac... plavac. Njegov policijski te ki mundir bio je isprskan tamnim mrlj ama, a noge su mu bile omotane prljavim belim platnenim 'obojcima', kao da je no mad, i uvuene u nomadske izme. Spustiv i pogled ka njegovom licu, ona vide one fino izvajane crte koje je tako esto viala na karemovskim aristokratima: ali ovo lice b ilo je bolno mr avo, ko a razapeta preko kostiju. Ni sad se nije budio. Njegovo disa nje bilo je mukotrpno, pogre no. Ona nesigurno ispru i ruku, pipnu ga po licu, tr e ru ku nazad od vreline, jer bio je u visokoj temperaturi. Dopustila je da njene drhtave noge konano popuste ispod nje, potonula na hladni pod pored njegovog le aja. ivotinje su se uti ale, ali ona je jo oseala njihove upla ene poglede na sebi, i njihov jad kako joj se neodoljivo namee, tako da se naj zad i njen vr jada prepunio i prelio. Klonula je glavom na rub le aja, a suvi, estok i jecaji poe e da je kidaju. Pomozi mi, Damo, pomozi... to god sam dodirnula, uni tila sam. "Je... ta?" Jedna vrela aka joj rastrese kosu; ona se tr e nagore, proguta s voj pla. "Plae ... li mene za?" Rei su bile na sandiju. Bolesnik se upinjao da digne glavu; oi su mu bile crvene i oblo ene krmeljima. inilo joj se je jedva vidi. "Da." Njen odgovor nije bio mnogo glasniji od njegovog pitanja. "Treba ne..." i produ i napadom ka lja. "Vidi!" Luna se tr e unazad i okrete: u peinu je opet uletela Krvka, vukui za sobom
jednu veu devojku. "Oseti miris! Rekla sam ti da bude sve u redu dok nisam tu!" "Pa jesam..." Starija devojka jauknu. Krvka ju je dohvatila za kosu i ci mnula, jako, za jednu kiku. "Trebalo bi da ti utrljam lice u to, Fosa. Ali neu, ako poisti pre nego..." "Dobro, dobro!" Starija devojka uzmae prema kapiji, bri ui suze bola. "Naduv ena krmao jedna." "Ej. ta 'e njemu?" Krvka je pokazivala prstom pored Lune, ka tuinu. "Bolestan je. Tra io da izae napolje da pi a, i mi ga pustili, a on pobego u meavu, zna ? I 'o u krug, mi ga na li odma' ispred peine." Izvela je rukom znak za ludil o, stresla glavom i uzmakla u tunel. Krvka pree preko prostorije, unu pored Lune, zagleda se u bolesnikovo lice. "Uh." Poku ao je da okrene glavu od nje, ali ona ga doepa grubo ispod donje vilice . " to si to uradio?" Njemu se oi sklopi e. "Mislim da te ne uje." Luna polo i aku preko njegove, ste e ovla i pusti. "Njem u je potreban iscelitelj, Krvko", promrmlja ona. "Oe mre?" Krvka je sela malo unazad, na svoja stopala; ohola estina nestaj ala je iz njenog glasa. "Nema ovde iscelitelj. Mama je to radila, al' sad je enul a. Nikog drugog nije nauila. Zar ne mo ' ti mu po-mogne ?" Luna baci pogled gore, ka njoj. "Mo da bih i mogla..." Poe da splie kosu u p letenicu. "Imate neke tuinske lekove?" Krvka odmahnu glavom. "Ili lekovite trave, bilo ta?" "Mogu da ukradem od mame. Stare su..." Krvka ustade, u i ekivanju. "Neka su, samo ti donesi." Gledala je Krvkin odlazak, zbunjena tom devojinom voljno u. Podi e stranevu aku, potra i puls u zglavku; dah joj zastade pri pogledu na unutra nju stranu njegovog z globa ake, pro aranu izukr tanim, zupastim o iljcima. U njih je zurila neko vreme, obuze ta uteom nevericom, a onda opet pa ljivo spustila njegovu aku, dlanom nadole. Dr ala ga je, posle toga, za ruku i ekala, nastojei da joj um bude prazan. "Evo." Na kapiji se, najzad, ponovo pojavila Krvka, donosei zave ljaj umota n u ko e ukra ene inuvama od komadia kosti i metala. Stavila je to na pod izmeu njih dve , razvezala i ra irila. "Neutron - aktivacijoooo!" ree ona izmahujui rukama. "Mama u vek govori mone rei. Je l' govori ti mone rei, sibilo?" Bez i najmanje podsmeha. "Pa, verovatno." Luna je dohvatala lisnate sve njeve osu enog bilja, mirisal a glave cvetova i prozirne plastine vreice sa semenjem. Njene nade su kopnele. "Ni jednu od ovih ne znam." "Pa, evo, ova je..." Luna odmahnu glavom. "Mislim, ne znam ni za jednu kako se koristi." KejAr Aspundh joj je svojevremeno rekao o staro-imperijalnoj istra ivakoj slu bi i ovo: pre otvaranja novih svetova za ljudske naseljenike, zasejavali su po svakoj plan eti itavu panaceju lekovitih biljaka, u serijama, uvek u skladu sa lokalnim ekosi stemom. "Mi smo na ostrvima koristili mnoge biljke za leenje." I nazivali ih Thal asinim darovima. "Morau da pitam - ti e morati da pita , da me inputuje , va i?" Krvka je ustro zaklimala glavom. "Pitaj me kako se koja koristi." Luna pokaza rukom ka bi ljkama. "Zapamti ono to u odgovarati - zapamti tano, inae sve propada. Mo e li?" "Sigurno sa mogu." Krvka se iscerila nadmeno. "Mogu ja i da otpevam sve orijentire u 'Pesmi staza i bogaza'. To vi e ne mo e niko drugi, jedina ja. Koju god pesmu sam ula na radiju, makar samo jednom, mogu je otpevam." Luna uspe da izgura osmeh do polovine, ali je tu zaustavi ukruena modrica na obrazu. "E to doka i. Pitaj, a ja u odgovarati. Input..." Krvka je proistila grlo, sela uspravnije. "Ehoooj, sibiloooo! Reci mi... hm... kako da ovo magino bilje upotrebimo?" Luna uze jedan sve an bilja u ruke, oseti poetak padanja unazad, u bunar od sutnosti... ...Klavali. Ona opet izranja u svetlost i nalazi poznato lice, Klavalino , iznenaeno i jako obliveno rumenilom, kosa ra upana, lea gola, sasvim blizu, jednako blizu njoj kao i... Danakil Lu. Vide da Klavali navlai ebe hitro, da pokrije svoj u golotinju. Ona pomisli, beskorisno, Izvini, Danakil Lu... Klavali, to sam samo ja, Luna.... Ali nije mogla uticati na njihov ivot ak ni sad, kad je tako duboko zavirila u njega; nije mogla ni da im se izvini ni da objasni koliko je srena to s
e, makar i na ovaj nain, ponovo sreu; niti da zatra i od njih pomo - nije mogla da os tvari ba nikakvu komunikaciju. Ipak, u uglovima Klavalinih irokih usta pojavi se poetak osmeha, kao da je proitala neku tajnu u prozoru Danakil Luovih oiju. Dotakla je njegov obraz ne no, s me ei se i sad, i opet legla na krevet, znalaki strpljiva, da saeka... ...Kraj analize!" Luna klonu napred, iscrpljena, oseti da je Krvkine hit re ruke hvataju i poma u joj da se uspravi. "Uspela si! Nisi la na..." Krvkin glas pun neverice tre tao je u Luninim u ima . Krvka je pogura da se donekle osloni na taj le aj i povue ruke, iznenadno nepover ljiva. "Budi se! Jes' budna? 'De si bila?" Luna klimnu glavom, osloni elo na kolena. "U... poseti kod starih prijate lja." Obgrlila se rukama oko cevanica, elei da ne ispusti tu uspomenu: jedinu topl inu, jedinu sreu koje se mogla setiti. "Sad znam sve lekovite trave, sibilo." Krvkin glas ju je opet dokaio kao a pa. "u ti poka em. Oe ga izlei ?" "Ne." Luna di e nevoljnu glavu, otvori oi. "Dove u pravu isceliteljku, koja e u potrebiti ove trave. Ali morae da mi pomogne , da mi dodaje sve to bude potrebno." Kli manje glavom. Luna se spremi, znajui da e je transfer nositi do kraja, samo ako on a bude na la dovoljno snage da bar zapone. Njeno telo se bunilo, odbijajui da prikup i energiju za jo jedan te ki zadatak. Ali ako bi se ona sad predala iscrpljenosti, za ovog stranca moglo bi da bude prekasno, pre nego to ona spremi snagu za novi u lazak u transfer. Sedeti i gledati kako druga osoba umire zbog nje - to nije dol azilo u obzir. Ona uperi svu svoju pa nju na njegovo lice. "Dobro, sad me pitaj kako ga treba leiti. Input!" i ona se baci kroz to.. . ...U antigravitacionu komoru belih zidova, gde je gledala jednu grupu lj udi u pastelnim i prozirnim odelima. Lebdeli su u prostoru, svako po jednim u etom vezan za jedan sto; raspravljali su se o nerazumljivim medicinskim procedurama. Iza njih, iza ojaanog 'stakla' jednog irokog prozora, ona ugleda debele prste od leda kako vise sa ruba nekog krova ili nadstre nice, a iza toga polje obilato osve tljeno reflektorima, prekriveno sne nim nanosima... "...analize!" Vratila se u sebe, jedva ujui suvo lupkanje tih izlaznih rei u svojoj glavi. Oseti prodorne mirise pet- est udnih biljaka na svojim rukama i odei ; poe tonuti napred. Magla uma stvarala je oreol oko njenog vienja Krvkinog piljeeg lica i inertnog zave ljaja ebadi - bolesnog tuina, pretvarajui ih u svetu viziju. Os pokojena, prona la je svoje ake i stopala i odvukla se etvorono ke prema grejalici, pr ema sredini prostorije. Kad je oblak energije postao toliko jak da telo nije mog lo podneti veu jainu, ona konano dopusti sebi da klone i zaspi. Luna se probudila prestra enom naglo u, zagledala se sa nevericom u neoekivane zidove koji su je stiskali sa raznih strana. Zidovi, i to kameni - ne beskrajna pusto neba iznad neke be ivotne stenovite pla e na kojoj jedan d elat u crnom nosi odl ikovanje koje je njoj isto tako dobro poznato kao i lice njene jedine ljubavi... Od tog fantoma poe se skrivati iza zida od prstiju, pritiskajui bolnu oteenost svo g lica. Nije istina, nije! Neki blagi cvrkut nalik na ptiji nametnu joj se, dovlaei njenu svest nazad u kamenu odaju. Spustila je ruke, usmerila pa nju na jednu grupu kaveza na drugoj strani peine i osetila kako je poplava vremena podi e, nosi i izbacuje u sada njost. Neko ju je bio premestio na ebad presavijenu u vidu le aja. Smrad ivotinja bio je da leko manji, kao da je taj neko i poistio kaveze; ali je vazduh bio pun mirisa lek ovitog bilja. Nikakvi zvuci nisu dopirali do nje s one strane zakljuane kapije; s igurno je ve duboka no, pomisli ona. ivotinje su se me koljile, u kale su, gledale su sv oje ivote, a za nju su, sada, odvajale samo po koji sporedan pogled. "Znate da sa m sada kuni ljubimac kao i vi", progunala je tiho i tu no. Ustala je i jedan trenuta k se klatila na nogama, a zvezde su joj se iskrile u vidnom polju; tek posle tog a mogla je prei dvoranu. Stranac je le ao pod jednim polu- atorom od ebadi, umotan u drugu ebad maltene kao beba u pelene. Nedaleko od njegove glave bio je re o na kome se pu io loni sa jak o miri ljavom sme om skuvanom od trava. Kleknula je pored le aja, prislonila ruku na n jegovo lice. Ree sebi da je sad manje vru, ne ba sigurna da je to istina. "Vrati se
..." pro aputa, maltene kao da je to molitva. Doka i mi da imam pravo da budem iva, i sibila. Sagnula je glavu, pritisnula elo na tvrdi okvir le aja. "Jesi... po mene vratila se li, dakle?" Digla je pogled, videla da se van-Tijamatovac trudi da otvori oi. "Ni-nis am te ni ostavljala." Namr tio se, stresao glavom kao da je uo ne to to se ne mo e razum no uklopiti. Ona ponovi tu reenicu na sandiju. "Lazila uop te nisam od." "Ah." Posmatrao ju je kroz uske proreze oiju. "Bojim sad se ne. Kad... ka d idemo?" "Kad? Uskoro." Zagladila je njegovu kosu mokru od znoja, videla da se on osmehuje. Nemajui pojma ta on to pita, nastavila je: "Bude jai kad." Na sandiju mu se obraala bliskim oblikom rei "ti". "Znao da tako lepa bie nisam. Stani uz mene do tada o?" "Hou." Spu tajui pogled, ona vide da je na re ou, na podu kraj njene noge, loni guste orbe od lekovitih biljaka netaknut. "Piti ovo mora ." Prihvatila ga je rukom ispod plea, okrenula na stranu. Poslu no se potrudio da nae rukom put napolje, ali n ije mogao da dr i loni; opet je videla modre o iljke na unutra njoj strani njegovog zglo ba ake. Pomogla mu je u dr anju lonia; pio je. I kad popi sve, uhvati ga ka alj, krklja nje u pluima poput sudaranja mnogobrojnih kamenia. Plastini loni joj ispade iz ruke i otkotrlja se pod le aj. Dr ala je tuina vrsto u naruju, delei svoju snagu s njim, sve do k napad ka lja nije pro ao, i malo du e. "Tako stvarna... reklo se bi." Uzdahnuo je na njenom ramenu. "Tako dobra ..." Pustila ga je da, ve zaspao, klizne nazad na le aj. Sedela je jo nekoliko du gih trenutaka gledajui ga, a onda se udobno namestila uz ram le aja, naslonila glav u na ruku i opet sklopila oi. "Pa, jesi stvarna." Te rei su je pozdravile kao stari prijatelji kad se probudila. Lagano di e glavu sa utrnule ruke i pridi e se u sedei polo aj, mirkajui. Stranac je sedeo mlitavo, naslonjen na zid i poduprt upetljanom gomilom e badi. "Sanjao sam li, ili ti mi na sandiju govorila si?" "Sam govorila", odgovori ona, takoe na sandiju. Poe razgibati prste, oseti trnce u ruci u kojoj je cirkulacija poela o ivljavati. "Ja - to verovati mogu ne. Bolestan bio tako si." Oseala je kako je ispunjava toplina koja sija. Bio si, ali je mo do la kroz mene i ja sam te iscelila. "Da si Kradljivica Dece mislio sam. U detinjstvu, dadilja rekla je mi, d a ona bleda kao polarne svetlosti sjaj je..." Naslonio se jae na gomilu ebadi. "Al i duh nisi. Ili jesi...?" Kao da ni sad nije siguran u svoja ula. "Nisam." Drugom akom je masirala svoje vratne mi ie, koji su se ukoili u nezg odnom polo aju; lice joj se malice trzalo. "Da jesam, bolelo ovoliko bi ne!" "Robili su znai i tebe za." Nagnuo se malo napred, mirkajui; oi su mu jo bile upaljene. Ona klimnu glavom. "Lice tvoje", nastavi on. "Nisu te... stavljali zl o?" Odmahnula je glavom. "Nisu. Na ao uinili su mi ni ta. Oni... boje mene se, za sad." "Boje tebe se?" On baci pogled ka ulazu i onome to je le alo iza ulaza. Dal eki zvuci novog dana u logoru stizali su do njih kao eho sa nekog drugog sveta. Zabacila je glavu, da on vidi ranu na njenom grlu, a kad je ugledao, ona vide grimasu na njegovom licu, koje se sledeeg trenutka opustilo. "Sibila?" Spustila je glavu. "Bogovi, prebrzo ide ovo." Legao je opet, i to bono; u tom polo aju odmaran ja, doe mu i proe jo jedan napad ka lja. Krajikom oka primetila je ne to neobino. Izvila se, i videla iza sebe hrpu p lavocrne tkanine sa trakom du rubova, jedan bokal i zdelu sa komadiima su enog mesa. "Neko neo nam je hranu do." Jo dok je to govorila, njene ruke su se pru ale u tom pravcu. "Hranu..." nemajui pojma koliko je vremena pro lo od kad je poslednji put j ela. "Krvka. Nekoliko sati pre. Pravio da spavam sam se." Luna pote e mnogo gutljaja iz bokala: plavobela tenost, kao krem, klizila j e niz njeno sasu eno grlo i u njen sparu eni eludac kao ambrozija. "Ahhh..." Bila joj
je to re dah, uzdah zadovoljstva i olak anja, dok je spu tala bokal. Onda je napunil a plastino lone i dodala mu ga. "Ne." Zaklonio je lice podlakticom. "Hou to ja ne." "Mora . Za izleenje, snaga treba." "Neu. Ne..." Ruka se spusti sa oiju, on di e glavu da pogleda Lunu. "Dobro.. . valjda hou ipak." Drugom rukom prihvati loni sa piem; ona i tu vide o iljke na unutr a njoj strani anog zgloba. Primetio je da ona tu upuuje poglede, ali je bez komentara podigao lone do usta i poeo da pijucka. Luna je pro vakala traku suvog mesa i progutala je celu, a onda upitala: " Ti ko si? Speo ovde kako si do?" "Sam ko..." Spustio je pogled na mundir, dodirnuo ga; lice mu se ozarilo nekakvom zadivljeno u, kao kod oveka koji izlazi iz kome. "Gundalinu, sibilo. Inspe ktor policije, Bi-Zi Gundalinu..." lice mu se iskrivi, "...sa Karemofa. Borili m oja patrolna kola su o, i robili me za." "Dugo ovde koliko si?" "Venost." Za murio je, opet otvorio oi. "A ti? Jesu sa kosmodroma tebe kidna povali li? Lazi odakle do - sa Velike Plave, ili sa Samathe?" "Ne. Tiamaanka sam." "Ovda nja? Sibila si ali." Spustio je loni. "Zimci ne..." "Letnjakinja sam. Luna Svetlohodna Letnja." "Uila sandi gde si na?" Ne to mranije od radoznalosti bacalo je senku preko tog pitanja. Luna se namr ti, nesigurna. "Na Karemofu." "Zakona van si, dakle! Vratila si se kako?" Glas mu se slomi, nedovoljno jak da bi poneo pitanje izreeno nadmonim tonom vlasti. "Isto kao to sam i oti la - sa teh-krijumarima." Bez razmi ljanja se prebacila na svoj maternji jezik, tijamatski; tek naknadno je to primetila, i iznenadila se, uvreena to to njega vrea. " ta namerava da preduzme zbog toga, plavac? Da me uhapsi Protera ?" Ogoreno je stavila ruke na kukove. "Oboje... kad bih bio u mogunosti." Sa uporno u gonioca pre ao je za njom iz j ednog jezika u drugi. Meutim ubeenje o sopstvenoj pravednosti isteklo je iz njega, ostavljajui ga mlitavog na le aju. Nasmejao se, promuklim zvucima mr nje. "Ali, ne b rini. Le im praktino na nosu... zarobljenik najgoreg smea u kosmosu, ivim u tenari... nisam uop te u mogunosti." Dokrajio je tenost u loniu, pustio da loni visi okaen o je jegov prst, preko ivice le aja. Luna mu napuni loni jo jednom i stavi mu ga u ruku. "Sibila vercerka." Pijuckao je obazrivo, gledajui je. "Mislio sam da sibil e treba da slu e ljudskom rodu, a ne sebi. Ili si dala da ti to utetoviraju... isto iz poslovnih razloga?" Luna se zacrvene od novog besa. "To nije dozvoljeno!" "Nije ni... krijumarenje, pa ipak, neki ljudi krijumare." Zatim je estoko k inuo - prosipajui pie po sebi i po njoj. "Nisam vercerka." Otresla je rukom kapi sa svoje parke. "Ali ne zato to bi h mislila da verceri ine ne to lo e. Vi ste oni koji ine zlo, Gundalinu, vi plavci - pu t ate da va i ljudi dolaze ovamo, uzimaju ta im se hoe, a za uzvrat ne daju ni ta." Nasme io se bez veselja. "A-ha, znai progutala si udicu tog pojednostavljen og obja njavanja stvari, je l' da? Kad bi htela... da vidi pravu pohlepu i eksploat aciju, oti la bi da vidi neki svet na kome nema na e policije niti Hegemonije da odr av a mir. I da... spreava ljude kao to si ti da se vraaju i prave probleme, kad ve jedn om odu." Luna se pomae unazad, sedajui na pete, i ne ree ni ta. Zadr ala je svoje gnevne rei u zarobljeni tvu. Gundalinu je jednako utao; sedela je i slu ala hripanje daha u njegovom grlu. "Ovo je moja planeta, ja imam pravo da budem ovde. Sibila sam, Gu ndalinu, i slu iu Tijamatu na sve mogue naine." Ne to o trije od ponosa ispuni njen glas. "Mogu da doka em ta sam, im postavi prvo pitanje. Pitaj me ne to, odgovoriu." "Nije potrebno, sibilo." apat izvinjenja. "Ve si odgovorila. Trebalo bi da te mrzim to si me izleila..." Okrenuo se i legao na stomak, gledajui i dalje ka nj oj; mirnula je videi njegov izraz lica i prekrila akama svoje zglobove ake. "Ali kad znam da sam iv i da nisam sam, i vidim tvoje lice... a uo sam i da si govorila je dnim civilizovanim jezikom, mojim jezikom: bogovi, nisam ni slutio da u ga ikad v
i e uti! Hvala ti..." glas mu se zagrcnu. "Koliko dugo si bila tamo... na Karemofu? " "gotovo mesec dana." Ubacila je jo jedno pare suvog mesa u usta i tek onda digla pogled ka Gundalinuu; pustila je da sokovi ponu da rastvaraju hranu, donos ei ubla enje grlu koje se steglo od iznenadnog podudaranja oseanja. "Ali - mogla sam ostati du e, mo da do ivotno. Da su stvari ispale drukije." "Znai, dopalo ti se tamo?" Ne vi e ironino; samo gladno. "Gde si bila? ta si videla?" "Uglavnom na Lopovskoj Pijaci. I u gradu kod kosmodroma." Sela je prekr ta jui noge, dovukla stopala rukama na prava mesta i dopustila svome umu da sad gled a samo one dane koji su joj tada bili gozba za oi; da gleda Svilenog, Elsevir i U gasa ive na toj istoj gozbi; da s njima putuje dole, na povr inu planete, i do Aspu ndhovih ornamentalnih vrtova... "Pili smo lith i jeli u eereno voe... i, da, na ekra nu smo videli uzdizanje Singalua u tehe." " ta?" Gundalinu se pridi e, sede naslonjen na zid, ubrzano hvatajui vazduh, obuzet odu evljenjem i nevericom. Ona primeti da mu nedostaje jedan zub. "Bogovi, bogovi, ne verujem! Matori Singalu? Ovo si izmislila, zar ne?" Odmahnula je glavom. "Nisam, stvarno! Dogodilo se sluajno. Ali ak i Kej-Ar u je bilo drago." Setila se i kako su navirale suze u Elsevirine oi, i u njene... i suze joj navre e opet; ali sad suze jada. "Dabome, ona svratila kod Kej-Ar Aspundha." Odmahnuo je glavom, obrisao oi, jo iroko osmehnut. "ak ni moj otac nije tek tako svraao kod Kej-Ar Aspundha! Dobr o, nastavi, ta je dalje bilo?" Luna proguta. "Mi smo... priali. Zamolio me je da ostanem nekoliko dana. On je sibil, zna ..." Zautala je. "Znam i to da mi mnoge stvari ne kazuje ", ree Gundalinu tiho. Odmahnu glav om. "I, ne, ne elim znati. ak ne elim da znam ni za to je, do vragova... Kej-Ar poziv ao teh-krijumare na aj. Ali ti si tamo mogla imati sve to po eli - onaj ivot, sve to ti je ovde nedostupno. Za to ostaviti sve to i rizikovati sve, povratkom na Tijamat? A vidim ti u oima da se kaje to si se vratila." "Smatrala sam da moram." Oseala je kako joj se polomljeni nokti utiskuju u dlanove. "Kao prvo, nikad nisam ni elela da odem u svemir. Bila sam se zaputila u Karbankl, da naem jednog mog roaka... Ali kad sam stigla u zaliv otouver, srela sam Elsevir, a onda su neki plavci poku ali da nas ukebaju..." "U zalivu otouver?" Neki udan izraz ovlada njegovim licem, ne to poput nezad ovoljstva to mu ne to nije po lo od ruke. "Mala je vaseljena. Nije ni udo to stalno pom i ljam da sam negde ve video to tvoje lice." Nagnula se napred, sa poetkom nekog sme ka, i sad ona pomno prouila njegovo lice. "Ne... valjda nisam ni mogla da zapamtim, suvi e sam bila preokupirana be anje m." Usta su mu se trznula. "Za moju nju ku niko nikad nije rekao da je vredna pamenja. Znai, tad si bila na putu za... Karbankl. Ali, pet godina kasnije, ide li jo tamo? ta god da se dogodilo tvom roaku, sad je ve... drevna istorija." "A, nije", ree ona. Odmahnu glavom. "Dok sam bila na Karemofu, pitala sam , i transfer mi je rekao da se moram vratiti, da jo nije gotovo." Hladna ti ina vak uuma postade glasnija u njoj, poe joj istiskivati dah. "Meutim od trenutka mog dol aska, do koga god oveka mi je bilo stalo - toga ili sam uni tila, ili povredila..." Njen glas poe da drhti. Zgurila se, eljna da se zavue u neko skrovi te. "Ti? Ne razumem..." "Zato to sam se vratila!" I pustila je da rei poteku, ispriala mu je sve, s vaki postupak i svaku plaenu cenu, sve okolnosti koje su je neumoljivo dovele dov de... "Ja sam to izazvala! Ja sam ih navodila da tako rade, sve je bilo zbog men e. Prokleta sam - ni ta od ovog se ne bi desilo bez mene, ni ta!" "Ne, desilo bi se, ali ti ne bi videla, u tome je cela razlika. Niko ne vlada tuom sudbinom - ne vladamo mi ni svojom." Osetila je kako se njegova ruka s pu ta, oklevajui, na njeno rame. "Ne bismo bili zarobljenici ovde; ja ne bih bio iv da ka em... da ne bi bila u pravu, kad bismo bili ovde. A? Je l' tako?" Digla je glavu, zagledala se u njega. "Ali, meri. Za ime Dame, ak i meri. .. Bili su bezbedni na Ngenetovoj zemlji, dok se ja nisam pojavila!" "Ako su Starbak i gonii dilipi bili u lovokrai, to nije... tvojom krivicom
. Iskljuivo Kraljica odluuje o tome. Ja bih rekao da si triput blagosiljana, a ne prokleta, ako si iz susreta sa Starbakom izi la samo sa... grloboljom." Zaka lja se, pritiskajui svoje grlo. "Starbak?" Duboko je udahnula, sakupljajui hrabrost da zapita: "Da li je to bio - onaj u crnom? ta je on?" A ne ko je on. Gundalinu podi e obrve, ostavi njeno sve mek e rame. "Nikad nisi ula za Starb aka? On je Kraljici dru benik, on obavlja njen lov na mere, on likvidira ljude po njenom nalogu, on joj je glavni savetnik za poslove s nama, a i ljubavnik." "Spasao mi je ivot." Pre la je prstom du kraste na zarastajuoj rani na svom v ratu. "Ko je on, Gundalinu?" "To niko ne zna. Njegov identitet ostaje u tajnosti." On je voleo tebe, ali sad voli nju. Te rei iz sibilskog transfera ispuni e joj um, najednom dovodei, kao katalizator, sve na svoje mesto. "Sad razumem. Razu mem sve!... Istina je." Sklonila je pogled, sklonila ga jo jednom; ali one smarag dne oi iza krvnikove crne maske pratile su je, pratile... "Istina je ta?" "Da je taj moj roak Starbak." Gundalinu mirno ree: "To ne mo e biti. Starbak je van-Tijamatovac." "Pa i Ukres je. Njegov otac je bio tuin. Ukres je oduvek eleo da lii na tuin e i na Zimce... sad je uspeo." Monstrum jedan. Kako je mogao tako ne to da mi urad i...? Protrljala je lice, razmazujui iznenadnu vlagu oko oiju. "Skae na zakljuke. To to se Starbak pla io... da ubije sibilu..." "Znao je da sam sibila pre nego to je video moj znak!" Uzvratila je, zada jui udarac Gundalinuovoj nepodno ljivoj uverenosti da je uvek u pravu. "Prepoznao m e je, to sigurno znam. tavi e, nosio je i jedan orden, koji je uvek bio Ukresov." U bijao je mere, tavi e. Pesnicu je stezala i opu tala ispred usta. "Kako je mogao? Kak o je mogao da se pretvori u to?" Gundalinu opet le e, neprijatno utljiv. "Karbankl tako deluje na ljude", ree on posle nekog vremena. "Ali, ako je istina, bar mu je ostalo dovoljno humanost i da ti po tedi ivot. Sad mo e da ga zaboravi . Zaboravi bar... jedan problem." Uzdahnuo je, zagledao se gore, u senke. "Ne." Odgurnula se i ustala, poela da eta u jednom krutom krugu nadomak le a ja. "U Karbankl elim vi e nego ikad. Mora postojati neki razlog za ono to je uradio; ako se izmenio, postoji i nain da se vrati u prea nje stanje." Nain da ga preotmem o d nje. Neu izgubiti... posle ovolikog prevaljenog puta. "Volim ga, Gundalinu. Nij e bitno ta je poinio, nije bitno na koji nain se izmenio, ne mogu jednostavno da pr estanem da ga volim." Niti da prestanem da oseam potrebu za njim i da elim da mi s e vrati. On je moj, oduvek je bio moj! Neu ga se odrei - bez obzira iji je i u ta ga je pretvorila... Istina ju je u asnula i uinila bespomonom. Vi e nije videla izraz na Gundalinuovom licu, dok se na njenom licu izraz lagano menjao. "Dali smo zavet da e na i ivoti pripadati jedno drugome, pa, ako on vi e ne eli da ostane pri tome, mor ae sam da mi doka e da je tako." Jedna aka se stegla u pesnicu, druga se za pesnicu dr ala. "Taa-ko." Gundalinu se osmehnuo, ali sa nekom nesigurno u. "A ja uvek misli o da vi domoroci ivite dosadnim ivotom, bez komplikacija." Izraz njegovog lica ope t postade udoban. "Na Karemofu ljubav je bar do te mere dobro vaspitana da zna g de joj je mesto, ne zalee se da nam upa srce iz grudi." "Onda nikad niste voleli", ree ona nezadovoljno. unula je pored naslage bli stavih-i-tamnih tkanina koje je Krvka ostavila za njih dvoje; rasejano uze ne to s a nje. Bila je to tunika, sa na ivenim irokim trakama od upletenih gajtana. "Ako misli na svepro diruu ljubav, onu koja udari kao grom iz vedra neba i u gasi razum - onda, zaista, nikad nismo... voleli. itao sam ja o takvim stvarima.. ." Njegov glas postade bla i. "Ali nikad nisam to video. Ne verujem da takva ljuba v egzistira u stvarnoj vaseljeni." "Karemovci ne egzistiraju u stvarnoj vaseljeni", ree Luna namr teno. Svue pa rku, otvori ronilako vodonepropusno odelo celom du inom i izie iz njega; poe trljati pocrvenele i izgrebane ruke, e ati lea. Pu tala ga je da sve to gleda, znajui da se on trudi da ne gleda; perverzno je u ivala u njegovoj nelagodnosti. Navue meku, te ku tu niku preko svog uzanog donjeg rublja, zatim sa dosta muke ugura noge u 'obojke' i onda u izme krznom iznutra oblo ene; prikopa oko kukova iroki opasa od obojene u tavlj
ene ko e. Pipala je runo ispletenu traku pri ivenu na tuniku uspravno na prednjoj str ani i vodoravno oko donjeg ruba: sve boje sunevog zalaska, naspram vune crne kao no. "Ovo je divno..." Zaprepa enje se probijalo nagore, kroz njene mranije preokupaci je. Ona iznenada shvati da su te trake, i ceo taj odevni predmet, veoma stari. "Jest." Na Gundalinuovom licu nije bio onaj izraz koji je oekivala. Ipak, videla je, iza, da se oseao neprijatno, i zato oseti mali, kao ubod iode, stid to ga je postidela. "Gundalinu..." "Zovi me Bi-Zi." Jednim sleganjem ramena oslobodio se stidljivog oseanja samosvesti. "Mi se ovde svi zovemo po prvom imenu", ree on, pokazujui jednim pokre tom ruke mena eriju. Klimnula je glavom. "Bi-Zi, mi smo..." Zauta, ujui nekog u tunelu-hodniku. k ljocaj brave, i kapija se otvori unazad, ka njima. Proe Krvka, za kojom je cupkal o jedno malo dete obraza rumenih kao ru a; nosila je nekakvu kutiju. Nogom je zalu pila vrata iza sebe. Du zidova, ivotinje su se uzmuvale i poele piljiti u nju; njih ovi pokreti bili su napeti i pla ljivi. Malo dete, koje kao da je tek prohodalo, o dluta prema kavezima i neoekivano sede ispred jednog. Ne obraajui nikakvu pa nju na n jega, Krvka poe preko odaje. Luna baci pogled na Gundalinua, vide kako mu ivot nestaje iz oiju i ivahnos t iz lica, i kako ostaje samo crna pomirenost sa zlom. Ali Krvka je sva sijala o d sree dok je ostavljala kutiju na pod i uspravljala se ispred njega. Odmeravala ga je kao inkvizitor. "Da ne poveruje , ni ta mu nije! Ej..." Uhvatila ga je za ruka v, povukla ga za mi icu ruke. "Ja ti dovela pravu sibilu samo da bi ti ost'o iv, pl avkane!" On odvue ruku iz njenog zahvata, sede uspravnije. "Sad mo ' mi ita do kraja. " "Ostavi me na miru." Prebacio je noge preko ruba le aja, podupro glavu ruk ama. Poe ka ljati potmulo. Krvka slegnu ramenima; pogleda opet Lunu, poe a svoj kljunasti nos. "I tebi dobro? Ja jutros mis'ila da ste oboje mreli." Neki nagove taj, ali samo nagove taj, po tovanja uvukao se u njen glas. Luna klimnu glavom i poe oprezno birati rei, kontroli ui glas. "Meni je dobro ... Hvala ti to si mi donela odeu." Dodirnula je prednju stranu tunike. "Ovo je ba divno." Nije uspela da izbri e ton neverice u tim reima. U jednom trenutku Krvkine nebeski plave oi bile su pune ponosa; ali ona o bori pogled. "To 'e samo neka starudija. Od moje prababe. Niko vi e ne nosi te stv ari. Niko ne zna ni kako se prave." Povukla je rub svoje prljave bele parke, kao da parku zaista vi e voli. Poe preturati po kartonskoj kutiji; izvue plastinu kocku veliine pesnice. Nerazumljiva buka ispuni prostoriju kao ki a. Krvka poe da zujka je dnu melodiju i Luna uvide da je to melodija koju Krvka uspeva da izvue iz statikih umova na radiju. "Zaista je lo prijem u ovoj peini. Naroito otkad je na plavonja pok u 'o da ovo razmontira i napravi otpremnik." Iskezila mu se. "Evo ti veera", ree mu i baci jednu konzervu na le aj. Iznenadni krik iza njih natera Lunu da se okrene. Dete je stajalo, dernjalo se iz sveg glasa, i mahalo ruicama prema kavezu. "Pa ko ti rek'o da gura prste unutra, budalo! Evo i tebi." Luna dohvati tu drugu konzervu, koja joj je doletela tano u ruke, sede i povue poklopac nagore, da se otvori. Ono unutra je imalo neke neodreene slinosti sa orbom. Gledala je kako Gundalinu otvara konzervu i poinje da jede. Onda pogleda mr cavog klinca. "Je l' ti ono brat?" upita Krvku. "Nije." Krvka poe, nosei jednu manju kutiju sa slikom neke ivotinje. U kuti ji je imala hrpu iseckanog mesa. Po la je u krug, od ivotinje do ivotinje, pored oni h u kavezima i onih vezanih, i svakoj je dobacila po neki komadi: veeru. Luna je g ledala kako uzleu ili uzmiu od njenih grubih pokreta, i kako se, posle Krvkinog pr olaska, unjaju napred. Krvka se vratila, namr tena, i dohvatila treu konzervu, svoju. Deki se stvori pokraj nje, cvilei i pote ui je za jaknu. "Ne sad!" Gurnula mu je ka iku orbe u usta. "Zna i ta o ivotinjama?" upita bacajui pogled ka Luni pa onda prema kavezima. "Ne o ovim." Luna skloni pogled sa deaka, koji je imao lice savr eno belo i savr eno rumeno, kao da je od porcelana. "Onda e da uradi isto kao jue, al' sad da mi ka e o ivotinjama." Pogledala je b sno, oekujui odbijanje. "Mis'im da su i neke od njih bolesne. A ne znam ni njih ka
ko da leim." Njen pogled popusti. "To 'ou da znam." Luna je klimnula glavom i progutala poslednji zalogaj orbe iz svoje konze rve. Ustala je polako. "Odakle ti sve ove ivotinje?" "Krala ih sa kosmodroma. Ili kupovala od trgovaca, ili 'vatala na zamke. .. to onu elf-lisicu tamo, i one sivoptice, i kunie. Ostalima ne znam ni imena." Luna je oseala kako se Gundalinuov pogled vue za njom pun mranih optu bi za k rivina dela, ali na to nije obraala pa nju; i la je prema najbli oj ivotinji, onoj s kojo m je bilo najte e suoiti se - prema jednoj uzdrhtaloj vrei nabora koja je uala u gnezd u od suve trave. Luna otvori vrata tog kaveza, a ivotinja poe da balavi gnusno, po kazujui joj iroka usta-sisaljku. Luna ste e zube da ne poka e gaenje, unu ispred ivotin i ponudi joj punu aku ve takih zrna hrane, ostajui na daljini ispru ene ruke, inei vrlo alo pokreta. Mehurava histerija ivotinje postepeno je zamrla, i posle jo nekoliko beskr ajnih trenutaka ivotinja poe da se vue ljampavo napred, centimetar po centimetar; na jzad, oklevajui, dotae Luninu aku ustima. Luna zadrhta i ivotinja br e-bolje pobe e, pa uskoro poe opet da nastupa. Zatim poe da uzima zrna iz njenog dlana, jedno po jedn o, veoma delikatnim kretnjama. Luna se odva i da pogladi ivotinju slobodnom rukom; te krivine nalik na re njeve mozga bile su, pod rukom, glatke i prohladne, kao pov r ina zgu vanog satenskog jastuka. Pod njenim dodirom ivotinja je zadovoljno sela, og la avajui se zvucima nalik na rasprskavanje mehuria. Ostavila je tu ivotinju polako, oti la do jednog para gipkih, ushodanih mes o dera u susednom kavezu. Oni odmah poravni e u i uz glavu; onjaci su se beleli naspram njihovog krzna, crnog ali pro aranog raznim nijansama crnila. Te zveri su joj u n eemu izgledale makasto, i ona poe da im zvi due, stvarajui one akorde od kojih su, kod kue, make dolazile predui u njeno krilo. Duge u i sa upercima na kraju odskoile su, okr enule se, uhvatile savr en pravac, kao radari... ivotinje su po le ka njoj maltene pr otiv svoje volje, privuene zvukom. Ponudila im je da onju e njene prste, osetila st rujanje zadovoljstva u sebi kad se jedan obraz, boje ebonosa, protrljao o njenu a ku u znak prihvatanja. Makasta bia su se bono privukla re etkama, zahtevajui, grlenim zvucima, njen dodir. Produ ila je, sa vi e samopouzdanja, do jednog reptila sa ko nim krilima i gla vom nalik na pijuk; i dalje, do perjano-mekih ovalnih stvorenja na kojima se nis u primeivale nikakve glave; do jedne ptice sa rubinski crvenom krestom i smaragdn o zelenim perjem koja je le ala klonulo na podu kaveza. Izgubila je svaki pojam o vremenu i svrsi, predata elji da komunicira makar u najmanjoj meri sa svakim stvo renjem i da kao nagradu dobije od svakog bar embrion poverenja... sve dok najzad ne sti e do kraja kruga, gde zatee dekia kako spava kod Krvke u krilu, i Krvku kako zuri gore u nju, zavidljivo, ali bez rei. Luna pogleda na drugu stranu, shvatajui i taj Krvkin pogled, jednim, zadn jim trenutkom empatije. "Ja... uh... spremna sam da uem u transfer, Krvko, im ti k a e ." "Kako ovo izvede?" Krvkine rei padale su na nju kao udarci. "Za 'o oe kod te be, a nee kod mene? To su moji ljubimci! Pa treba valjda mene da vole!" Deka probu di e ti zvuci besa i on poe da plae. "Trebalo bi da je oigledno za to", proguna Gundalinu kiselo. "Ona sa ivotinja ma postupa kao sa ljudskim biima, a ti sa ljudskim biima kao sa ivotinjama." Krvka besno skoi na noge, a Gundalinu se ukruti. "Krvko... one se tebe pla e. Zato to..." Borila se da ovlada reima koje nisu htele da funkcioni u, nastojala je da ih uklopi uz svoje misli. "Zato to se ti pla i njih!" zavr ila je grubom otvoreno u. "Ne bojim se ja njih! Ti si ih se bojala." Luna odmahnu glavom. "Ne na taj nain. Mislim... boji se da im dopusti da vi de da ti je stalo do njih." Izbegla je da gleda ka Krvkinim oima, okretala je gla vu opet prema kavezima. Krvkina usta su se pokretala, a namr taj nestajao. "Pa ta, radim sve za nji h, hranim to, i ta jo bi trebalo?" "Da naui da bude ... blaga s njima. Da naui da... blagost... nije slabost." Deki se vrsto dr ao za Krvkinu nogu, nastavljajui da plae. Krvka spusti pogled ka njemu, polo i mu, oklevajui, aku na glavu, a onda poe za Lunom opet prema kavezima
. Luna je opet zapoela krug sa mozak- ivotinjom, koju je namamila sebi u ruke i upo trebila kao i u pa nje za sva svoja ula. "Pitaj me o njima. Input... Zaula je Krvkino p itanje i ponela ga dole... "...analize!" Na la je sebe iscrpljenu, u sedeem polo aju, na podu, sa tupo-n ju kastim mladunetom elf-lisice koje je poku avalo da sisa ukrasnu traku njene tunike . Zagladila je gustu belu krestu na glavi mladunca, izvukla mu traku iz usta i u klonila iodasto-ubodne kand ice sa svoje tunike veoma pa ljivo, a onda je obema akama pru ila mladunca Krvki. "Evo", apnula je nejako. "Uzmi ga." Krvka pru i ruke, usporavajui pokrete, oklevajui; mladunac se nije otimao ni ti bunio kad ga je Luna glatko izruila u dlanove koji su ekali. Krvka ga stavi na svoj stomak i pridr a ga tu, maltene boja ljivo. Poe se kikotati kad se mladune zavukl o u otvor njene parke i pribilo uz njena rebra. Dete je sedelo na podu uz Krvkin e noge i pru alo jednu ruku gore za mladuncem; palac druge ruke dr alo je zavuen u us ta. "Da l' sam ti rekla... dovoljno?" Luna pogleda po krugu golih kaveza na kojima su se jo videle prodajne oznake, u zlatnoj i senovito zelenoj boji, neke p rodavnice uvoznih kunih ljubimaca, prodavnice sa nekog drugog sveta. Ala je to da leko... svi smo mi tako daleko od svog doma. "Ovo je lisop. Pa starlovi. i mi aj..." Krvka odrecitova imena svih. "Mislim da ak znam ta nije u redu sa onima", ree pokazujui prstom. "Nemam pravu hranu." Crte njenog lica zavrnu e se nadole. "Al' ti si dobro radila." Pogleda opet ka Luni, p oku avajui da zazvui ohrabrujue. Mladune je dr ala sasvim uz sebe. "Ej plavane, je l' do bro radila?" Gundalinu se nasme i, pomalo mrzovoljno, i odglumi salutiranje. "Junaki..." Tri para oiju istovremeno pogleda e ka ulazu, jer se ulo da dolazi jo neko. K apija se otvori i propusti jednog oveka sa bradurinom i te kim licem. ivotinje poe e uz micati u svojim kavezima, sve do zida. " ta oe , Tarid Ro?" Krvkin glas opet je bio nabusit. " amanka oe da se ovo popravi." Pru io je neki instrument krhkog izgleda, koj i Luna nije prepoznala. "Reci ovom tehu da pone da odrauje tro kove koje nam stvara. " "Mnogo 'e boles'an." Krvka isturi donju vilicu napred. " iv je." Tarid Ro se iscerio, zaokreui pogled kao topovsku cev prema Luni. "Dovela si mu ovu lutkicu. Od nje bi se i mrtav dig'o... da o ivi! Oe malo kod mene u ator, si-sibilka?" Gruba aka pogladi njen obraz sa modricom; zabolelo je. Luna uzmae, zgaena. On se nasmeja i proe pored nje. "Slu aj ti, Trt-Tarid Ro", ree Krvka, "be ' od nje! Ona ima mo..." Podrugljivo se nasmejao. "Onda 'o je ovde? Ti ne veruje u to praznoverje, a, teh?" Spustio je pokvareni instrument pred Gundalinua, a onda i komplet alata . "Samo nemoj se mnogo zeza . Ovo, ovo ovde, ako sutra ujutru ne radi, ima te nate ram da ga pojede o." Opalio je vrgu po prljavim insignijama na Gundalinuovom okovra tniku; Luna vide da je Gundalinuovo mr avo lice tog trenutka posivelo i opustilo s e. Tarid Ro mu okrete lea i ode le ernim hodom kroz odaju, do kapije, kao skul a-predator kroz bazen u kome je jato riba. Krvka ga isprati, di ui jedan nepristojni znak rukom prema njegovim odlazeim leima. "Bogovi, al' mrzim ovog gada!" Lice joj se trznulo: elf-lisije mladune se p robudilo u njenoj jakni i poelo da se migolji i da grebucka. "Misli da je precedn ik vlade il' tako ne to, samo zato 'o ga mama najvi e voli. Bio i on u Karbanklu, i v ratio se isto lud - zato ga ona i voli." Luna je gledala kako se Gundalinu pru a po le aju, kretnjama ostarelog bogal ja, i okree lice zidu. Ona ne ree ni ta. Krvka izvue uzmuvano mladune iz parke i u nu ga nazad u kavez, pokretom malte ne ljutitim. Luna se opet zagleda samo u Gundalinua, ali oseti, potom, kako Krvk a pogledom pretra uje peinu u potrazi za neim bezimenim to je nestalo. Ubrzo Krvka po vue mali ana koji je brbljao da ustane. Ode s njim kroz kapiju, ostavljajui njih dvo je da ih ti ina gu i. Luna proe kroz te inu vazduha, prie Gundalinuu i kleknu. "Bi-Zi?" znajui da o n ne eli da ona postavlja ikakva pitanja, znajui da pitanja mora postaviti. Pipnu ga po ramenu. Oseti drhtaje njegovog tela ak i kroz debeli kaput. "Bi-Zi..."
"Ostavi me na miru." "Ne." "Nisam ja jedna od njenih ivotinja, tako mu svih bogova!" "Nisam ni ja!" Njeni prsti se zari e u njegovu mi icu, prisiljavajui ga da pr izna njeno postojanje. Prevrnuo se na lea, le ao zurei sumornim oima u tavanicu. "A ja mislio da stv ari ne mogu postati jo gore..." Luna spusti pogled, klimnu glavom. "Onda e mo da poeti da postaju bolje." "Nemoj." Odmahnuo je glavom. "Nemoj mi priati da e postojati neka budunost. Jedva sam u stanju da se suoim i sa sutra njim danom." Ona vide, pored svog kolena, neispravni instrument koga je Tarid Ro osta vio za Gundalinua na tlu. "Ne mo e popraviti ovo?" "Mogu zavezanih oiju", ree on, sa slomljenim osmehom. "Kad bih imao dve do bre ruke. Ali nemam." "Ima tri." Luna ga stisnu za ruku kao da izrie neki zavet. On podi e drugu ruku, polo i je nespretno preko njene. "Ja ti se zahvaljujem ." Uvukao je jedan dugi dah i seo. "Tarid Ro..." i proguta. "Tarid Ro me uhvatio kad sam preureivao strujna kola u Krvkinom radiju. Kad je prestao da me mlati, d va dana nisam mogao da hodam. I, bogovi, on je u ivao u tome." On provue prste kroz kosu; Luna vide da mu ruka opet drhti. "Ne znam ta je radio dok je bio u gradu ali nauio je da bije." Luna se strese, izbrisa uspomenu na Tarid Roov dodir sa svog lica. "Je l ' - zbog toga?" Upiranjem pogleda pokazala je ka o iljcima na njegovim zglobovima na ruci. "Zbog - svega!" Odmahivao je glavom. "Ja sam visokog roda, teh, Karemova c! Biti tretiran kao rob, od strane ovih divljaka - i gore nego rob! Ko ima iole ponosa, ne mo e nastaviti da ivi tako: bez asti, bez nade. Zato sam poku ao da postup im na jedini astan nain." Sagledavao je to kao savr eno uravnote eno. "Ali, na la me Krv ka, pre nego to je - do ao kraj." "Spasla te?" "Jasno." Luna zau mr nju u toj rei. " ta bi im vredelo da poni avaju mrtvaca?" P ogledao je dole, ka svojoj neupotrebljivoj aci. "Dok, meutim, invalida ve vredi... Onda sam prestao da jedem; dok mi nije rekla da e zvati Tarid Roa da me hrani. Ta j bi za petnaest minuta mogao da me natera da jedem govna." Poku ao je da ustane, pao je nazad na le aj, ka ljao do suza. "I onda, ta oluja..." Ra irio je ruke bespomono , kao da je hteo da ona uvidi koliko se silno potrudio da postupi kako valja i t reba. Pla ei se da je zaista razumela, ona ree samo: "A sad?" "A sad se sve promenilo. Imam... opet... da mislim i o nekom drugom, a n e samo o sebi." Nije znala da li je zbog toga zadovoljan ili samo ogoren. "Drago mi je to nisi uspeo." Oborila je pogled. "Ii emo mi u Karbankl, Bi-Z i, znam da hoemo." Nije gotovo. Iznenada je bila u to sigurna, kao da je neka vrs ta vidovitosti iva u njoj. Odmahnuo je glavom. "Meni to vi e nije va no. Prekasno je, previ e sam vremena proveo ovde." Prstima je podigao vrh njene donje vilice. "Ali, zbog tvog dobra, nadau se." "Nije prekasno." "Ne razume ." Povukao je peat u iven u mundir. "Mesecima sam ovde, gotovo je! Festival, Promena, zavr ni odlazak... svi su ve oti li sa ove planete, a mene su ost avili. Zauvek." Njegovo izmr avelo lice se trznu. "'U snovima ujem domovine glas; m o emo li poi? Srea eka nas.'" "Nisu te ostavili! Nije se to jo dogodilo." Zinuo je kao da ga je udarila. Privukao ju je gore, na le aj, pored sebe, maltene ju je drmao. "Zaista? Jo koliko? Jo koliko? O, bogovi, recite mi da je ist ina!" "Istina je." Ona klimnu glavom. "Ali ne znam k-koliko jo ... Mislim, nisam sigurna... ostaje jo jedno nedelju, dve, valjda, do svetkovine." "Sedam dana?" Pustio ju je, klonuo na zid. "Luno... prokletnice, ne znam da li si raj ili pakao; sedam dana." Protrljao je akom usta. "Ali mislim da si r
aj." Zagrlio ju je, kratkotrajno, nevino, okreui lice na drugu stranu. Digla je ruke dok se odmicao, zagrlila sad ona njega, vrsto, sa iznenadno m zahvalno u, apui: "Ne pu taj. Jo malo. Molim te, Bi-Zi. Treba mi jo malo. Dr i me..." ne prestane ovo davljenje svega u ru noi. Dok ne osetim kako su me dr ale njegove ruk e... Gundalinu se ukrutio od iznenaenja i nekog udnog nehtenja. Ipak, njegove r uke je okru i e, maltene mehanikim pokretom, i privuko e je opet, dajui joj pribe i te, odg vor. Toliko vremena... setila se Ukresovih ne nih ruku, kao da je jue bilo... to liko je ve vremena minulo. Odmarala je glavu na njegovom ramenu, pustila je sebe da se sva rastopi, bez misli, bez vremena, uz vrstu masu njegovog tela; pustila j e da to telo daje supstancijalnost fantomu jednog drugog tela i da pokida i zbac i lance gorkog znanja sa oblija budunosti. Posle izvesnog vremena osetila je da se Gundalinuove ruke jae ste u, da se njegovo disanje menja; i da se njen puls neoekiv ano ubrzava. "Na sandiju... hoe nekad govoriti li mi?" upitao je zastajkujui. "Da." Osmehnula se u njegov rukav. "Iako - govorim ga dobro ne..." "Znam. Akcenat grozan je ti." Nasmejao se blago. "A tek tvoj!" Osetila je kako se sad njegova glava oslanja o njeno rame, u traganju za odmorom; poe mu trljati lea, sporim i smirenim pokretima; zau njegov uzdah. Malo po malo njegove ruke se opusti e, spado e sa nje; osetila je jo jednu pr omenu u njegovom disanju. Podigla je njegovu glavu, videla pored svog lica njego vo zaspalo i napola osmehnuto. Opru ila je Gundalinua pa ljivo, podigla mu i noge na le aj, pokrila ga ebadima. Poljubila ga je ne no u usta i onda oti la do svoje ebadi na podu. "Popravio, a? To ti 'e dobro, plavac." Krvka je u la u odaju, sagnula se i dohvatila daljinomer koji su Gundalinu i Luna popravili radei zajedno celog tog jutra. U njenom glasu olak anje je bilo jedva prikriveno; ali Gundalinu je uo samo pretnju i natu tio se. "Ej, ta ti bi da ih pusti ?" Bele ptice su uzletele sa Luninih ramena; onaj par starlova kliznuo je p od le aj im se zauo Krvkin glas. "Da im dam bar malo slobodice", ree Luna, sa vi e samo pouzdanja nego to je oseala. "e pobegnu! Zato ih dr im u kavezu - inae bi pobegli, budale jedne." "Nee pobei." Luna je ispru ila dlan, u kome su bile mrvice hleba. Ptice su p oletele u krug i sletele joj na podlakticu, tiskajui se da budu to bli e. Ona poglad i njihovo povijeno perje. "Dr anjem u kavezu nee postii da budu zaista tvoje, jer e zna ti da nikad ne sme otvoriti vrata." Krvka prie jo bli e i ptice uzlete e. Luna prerui mrvice u Krvkinu aku; ali ta s e aka ste e u pesnicu i izrui mrvice na pod. "Zajebi to. Neu ja to. Plavac: ou priu." P ri la je Gundalinuu, sela na le aj pored njega. "Jo o Starom Carstvu." Nagla eno se odmakao od nje. "Ne znam vi e nijednu. Sve ih zna napamet." "Ba me briga. Priaj!" Prodrmala ga je za ruku. "itaj opet onu knjigu. itaj i njoj, ona je isto sibila." Luna, zagledana u ptice koje su oko njenih nogu kljucale mrvice, di e pogl ed. "Sedi, sibilo." Krvka imperatorski mahnu rukom. "Dopa e ti se. To je o prvo j sibili koja je ikad postala, i o kraju Starog Carstva. Ima svemirski pirati, p a cele ve take planete ima, pa vasionci, i super-oru ja, samo: paf!" Dezintegrisala j e Lunu prstom, smejui se. "Zaista?" ree Luna gledajui Gundalinua. "Znaju, zaista, o prvoj sibili?" O n slegnu ramenima. "Rek'o je da je sve istina." Pojaavali su se Krvkino odu evljenje i glas. " Ajde plavi. itaj ono gde ona spasava svog Pravog Dragog od pirata." "Spasava on nju." Gundalinu ka ljem izrazi svoju indignaciju. "E, slu aj: samo itaj." Nagnula se i poela tra iti rukom ispod kreveta; starlo vi pobego e zveckajui kand ama po kamenu. Na la je i dohvatila otrcanu knjigu, hitnula je prema Gundalinuu. "A na kraju, ono kad ona misli da on umire, a on misli da j e ona mrtva, to je dibidus tu no." Iscerila se vampirski.
"Krvko, ispriau ti ja priu", ree Luna, grabei neoekivanu inspiraciju kao klju. Sede podvijajui noge; starlovi joj prio e, zbog ega ptice pobego e kud koja. Polo ili su svoje iljaste nju ke njoj u krilo. "Priu o meni... i o mom Pravom Dragom, i o tehnokrijumarima, i o Karbanklu." A ti e slu ati, i razumeti... Osetila je kako je nadahnue nosi, maltene prisiljava. Ispriala je jo jednom svoju priu; pu tajui da padnu one barijere kojima su dot ad njene emocije bile zaustavljane, dozvolila je sebi i da vidi Ukresovo nasmeja no lice u sunanom sjaju da uje kako njegova muzika plovi iznad morskih talasa, i d a oseti vatreno-blistavu blizinu njegovu... da oseti njegov odlazak kojim je otr gnut i deo njene du e. Nije izostavila ni ta, nijedan prizor koji je videla, nijedan svoj postupak... ("Nisi - ej! zaista nisi znala da do Karemofa i nazad treba pet godina? E jes' bila glupaa!") ("Uim, uim.") ...nijednog od ljudi koji su poku ali da joj pomognu, pa ni cenu koju je s vako od njih zbog toga platio. "A onda sam na tom oveku u crnom, koji je ubijao m ere, videla medalju, onu, njegovu... bio je to Ukres, tako sam ga k-konano na la." Pogledala je dole, pritisnula dlan na svoj modri obraz, ali seajui se samo njegovi h milovanja. " ta... on je Starbak?" pro aputa Krvka, impresionirana. "U, jebote. Tvoj Pr avi Dragi je ubij'o mere. I kao ti ga jo voli ?" Luna utke klimnu glavom; usta su joj drhtala. Neka sve bude prokleto - jo ga volim! Zadr ala je dah, dugo, borei se da ovlada sobom; izborila se za povratak u sada njost da bi odmerila Krvkinu reakciju. Krvka je kri om brisala oi, e kala se po glavi, na kojoj je kratko o i ana kosa st r ala kao slama. "Eeee... nije fer. Sa' e on mre a nee to zna." " ta?" Luna se ukruti. "Promena", ree Gundalinu. "Poslednji Festival, kraj Zime. Kraj Sne ne Kralj ice - i Starbaka. Njih dvoje moraju biti udavljeni u vodi, zajedno. To ti je kra j svega..." Pogledao ju je, sa iznenadnim nemim razumevanjem. Luna se di e na kolena, odgurnu starlove, razbi aroliju koja je dr ala i nju, ali zahvaljujui kojoj je ona dr ala Krvku. "Majko sviju nas - pa vremena jedva da ima jo malo! Krvko, mora da nas pusti ! Moram da ga naem, moram da stignem u Karbankl pre Promene." Krvka ustade; njeno lice je otvrdnjavalo. "Ni ta ja ne moram! To si ti sve izmislila da te pustim. E, pa - neu!" "Nije la ! Starbak jeste Ukres, i umree... Nije mogue da sam ovoliko proputo vala samo da bi se tako zavr ilo!" Borila se protiv svoje nadolazee panike, gubila je tu bitku. "Ako stignem u Karbankl na vreme, Bi-Zi e mi pomoi da naem Ukresa na v reme. A ako se Bi-Zi ne vrati u grad na vreme, njegov narod e otii sa Tijamata a n jega e ostaviti ovde. Manje od etrnaest dana je preostalo..." "Onda e sve bude kroz etrnaes' dana gotovo, i vas e ba briga za sve to, vas oboje. Onda mo ' ostanete ovde kod mene zauvek." Krvka je skrstila ruke na grudima ; njene su oi plamtele izdajom. Luna ustade, oseajui kako se kameni zidovi navaljuju sve bli e i bli e njoj. " Molim te, molim te, Krvko! Pomozi nam!" "Ba me briga ako je i sve istina! Vas je ba briga za mene; to bi mene bilo briga za vas?" Potegla je jedan rukav Lunine tunike tako da se osetljiva tkanina pocepala do lakta. Onda je izi la i tresnula kapiju za sobom. "Nije mi jasno", proguna Gundalinu, izmeu ironije i oajanja. "Prie koje sam ja itao sve su imale srene zavr etke." Le ei bez sna do duboko u no, Luna oseti kako se starlovi najednom bude pokr aj nje i oslu kuju. Poe i ona da oslu kuje s njima: koraci koji silaze hodnikom, iz u snulog logora. Sela je, mirkajui u sjaju grejalice. Bi-Zi takoe sede, na svom le aju; ona uvide da je sigurno i on probdio ovu polovinu noi s njom, u neujnom jadu. O, Damo, predomislila se... Kapija se otvori. Ali figura koja se uobliila u svetlosti nije bila Krvka . Luna zau kako Gundalinu umno uvlai dah. Sedela je nepomina kao smrt, paralisana. "Budi se sibilo. Do 'o sam da nauim neke tvoje zajebancije... i da ti poka em
neke moje." Tarid Ro pree sredinom odaje, usput zbacujui parku sa lea. Luna se nekako osovi na noge, pokretima kao na usporenom filmu. Ne veruj em... Majko, molim te Majko, daj da se probudim! Zateturala se unazad videi da se ovaj san ne razilazi i da su njene molitve odletele nesaslu ane. Oseti da je Gund alinuove ruke hvataju i vuku. "Ostavi je na miru, kukin sine, ako ne eli da izgubi i to malo pameti to ima ." Tarid Ro se nasmeja. "Ne veruje ti u to, kao ni ja! Gledaj svoja posla, p lavac, inae u ti ovog puta pokazati ta je pravi bol." Bi-Zijev zahvat na njenim pleima izgubi svu snagu. Ruke mu pado e i on uzmae . Luna pregrize krik. Ali kad se Tarid Ro bacio da pree poslednje rastojanje izmeu njih, Gundalinu poe napred, zadajui dobro uve bani udarac u pravcu Taridovog grla. Ali bez snage, i Tarid Ro podmetnu blokadu, pa mu zavrte ruku i baci ga u stranu, u kaveze. Gundalinu se odgurnu i uspravi, ali pre nego to je mogao da p ovrati ravnote u, Taridova te ka pesnica ga susti e i obori na kolena, a onda ga izma p osla na tlo. Sledeeg trenutka Tarid je opet dospeo do nje, zagrlio je. Svojim ust ima on pokri njena; a Luna se besomuno izvijala dok nije na la jednu njegovu usnu, koju je onda ugrizla, oseajui ukus njegove krvi koja se ve me ala sa njenom pljuvakom. Jauknuo je i udarcem odbacio Lunu od sebe. Ona je zaglavinjala nekud, po ku avajui da mu izmakne. "Sad si proklet, Tarid Ro! Sad ima sibilsko ludilo, majkona pu teni, i sad vi e nema nade za tebe!" Njen glas je odzvanjao prodorno kao kre tanje belih ptica koje su lepetale iznad njih. Ipak, on ponovo jurnu za njom; na licu mu je bio sjaj krvi, a u oima drugaiji sjaj, ludilo neke druge vrste. Luna se doepa prstima za ianu mre u na zakljuanoj kapiji, vri tei: "Krvko! Krvko!" Njegova aka se skl pi oko njenog vrata, ona sti e da jekne, a onda ostade bez glasa; bol polete niz n jene ruke, parali ui ih. Otrgao ju je od kapije. Jedan starl napade njegovu nogu, zarivajui svoje debele kand e u obojak i d ublje, u meso. Onjaci mu se zabo e u list noge; ali Tarid je nju jo vukao u krug i r itao se tako opako da starl spade i odlete na svog parnjaka koji je kru io okolo. Opet se njegove ake sklopi e oko njenog grla, ali sledeeg trenutka on posrnu unazad, gubei svu snagu. "Kurvo!" promrmlja, ali ta re je bila sva zgusnuta od strave. Uh vati se akama za glavu, nji ui se; onda se stropo ta i ostade nepomian na podu. Luna stade nad njega. Promuklim glasom ree: "Nauiu ja tebe trikovima, never nie." Zakorai preko njegovog nesvesnog tela i otra nazad, do Gundalinua koji se muk otrpno dizao na noge. Poku a da ga podr i, rukama peckavim i te kim, vide modricu kako mu otie na sred ela. "Bi-Zi, kako ti je?" Pogledao ju je sa nevericom. "Kako je meni?" Zagnjurio je lice u sastavl jene ake i tako ostao nekoliko trenutaka, onda ju je zagrlio, privio na srce; a o na je pritisnula lice na njegov vrat. "Hvala bogovima... hvala bogovima, oboje s mo dobro." " ta je, ta vi to - radite?" Krvka je banula na kapiju, stala videi telo Tar ida Roa na podu. Starlovi su kru ili oko njega kao lovci oko plena, uz pretee re anje . Krvka osmotri kako Luna i Gundalinu stoje zajedno na drugom kraju prostorije; Luna vide pitanje u devojinim oima, i odgovor do koga je Krvka do la iako ni ta nije p itala. Tek tad Krvka ree: "Ti... ti li si to njemu uinila?" Luna klimnu glavom. Krvka zinu. "Je l' mrtav?" "Nije. Al' sutra kad se probudi poee da... ludi. Postae lui od ludog." Luna iznenada proguta. Krvka spusti pogled ka Tarid Roovom otromboljenom licu. Opet di e pogled; sad se njeno lice punilo udnom me avinom emocija, iz koje se gnev polako izdvajao i dizao. Posegla je u svoju parku, izvukla staner-pi tolj i podesila skalu na njemu . Saginjui se, primakla je vrh pi tolja Taridovoj slepoonici. "Nee, nee." Povue obara; aridovo telo se trznu. Samo pokretom glave, Luna malo uzmae i oseti da se Gundalinu kraj nje kru to zaustavio u pokretu. Ali ne oseti u sebi nimalo aljenja, niti kajanja. "Dobro si ga se otarasila", ree Krvka, zavlaei pi tolj nazad pod odeu. "Rekla sam ja njemu da e po ali ako te dira." Digla je glavu, uzvratila im pogled, pokazuj ui ne to dublje od prisvajakog stava, i jae od nezadovoljstva zbog uskraenosti. "Prokl eta bila, sad si stvarno zabrljala! Kad matora sazna, tra ie da ti se odere ko a, na iv o; a ona to tra i, to ovde i bude, tu ja ni ' ne mogu. Svi misle da je svetica, iako
je samo ludaa." Krvka obrisa nos rukom. "Dobro! Dobro, nemoj me gleda tako! Pustiu vas." Lunu susti e reakcija, i ona se zanjiha i skliznu na kolena.
Krvo edna studen pred zoru ujedala je Lunu ak i kroz izolaciono odelo i kro z sivu i smeu vunenu masku navuenu odozgo, preko celog lica. Napolju, zvezde su pu cketale na crnom nebeskom svodu, sneg je le ao posrebren pod meseevim srpom; njih t roje stajahu jo u peini, ali nadomak prostranog ulaza. "Nikad jo nisam videla tako lepu no." "Ni ja. Ni na jednoj planeti." Gundalinu se pomae ispod termo-ebadi, meu za lihama koje su bile kai evima pritegnute za prednji kraj dobro natovarenih motorni h sanki. "Niti u ikad ovakvu videti, pa makar iveo sve do novog Zlatnog doba." On duboko udahnu, i zaka lja se odmah, ka ljem dubokim i cepajuim, zato to je ledeni vazd uh napao njegova nezaleena plua. "Zaepite oboje, ej", ree Krvka pojavljujui se pored njih poslednji put. "Oet e da probudite ceo logor? Dr '." Strpala je ne to Gundalinuu u krilo; Luna prepoznad e tri mala prenosiva kaveza. "Vrati ove u zvezdoluku. Bolesni su, ne mogu ih dr im ovde." Glas joj je bio stegnut kao stisnuta pesnica. Gundalinu ugura kaveze pod ebad, pored sebe. Krvka ode do drugih ivotinjskih kaveza, koje je ranije natrpala pored ula za u peinu. Podi e prvi i oslobodi bravu na njemu. "A ove divlje prokletinje u da is trkeljam napolje, ne vole ak ni tebe", ree kiselo, gledajui Lunu. Sivokrile ptice i zlepr a e napolje i popada e na tlo, zapanjene. Onda se podigo e iz snega i odlete e, kriei svoju slobodu. Ona trzajem otvori sledei kavez; kunii belog krzna poiskaka e kao mas a, sapliui se preko svojih stopala, a zatim odo e dugim skokovima u meseinu, ne stvar ajui nikakav, ni najti i, zvuk. Otvorila je poslednji kavez, prodrmala ga; mladune elf-lisice se iskotrlj alo napolje, i tei uvreeno. Gurnula ga je nogom u sneg. "Ajde, ajde!" Mladune je selo i poelo da bleji, zbunjeno, srebrnog krzna sasvim nakostre enog. Zatim se pridiglo, streslo, i poelo se gurati da proe nazad, ka toploti i skloni tu. Na njegovom putu na la se Krvkina izma, krznena i ko na, a ono se uz izmu uspuza, cvilei. Krvka opsova i sa e se, pa podi e elf- tene. "Ma, dobro", ree raspuklim glasom. "Ostale zadr avam!" Pogleda opet Lunu. "Ali sad bolje znam kako se gaje. Zato e ele ti da ostanu sa mnom." Luna klimnu glavom, nemajui poverenja u sopstveni glas. "Vas dvoje valjda sve imate." Krvka poe samosvesno da gladi tene po glavi. "ak i mera daljine. Nadaj se da si ga dobro popravio, plavkane." " ta e sad?" ree Gundalinu. "Nee imati nikoga da ti takve stvari popravlja - al i ni novih primeraka. Vi ste zaboravili kako ive pravi lovci i nomadi, jedino jo z nate parazitski ivot." "Ja nisam zaboravila." Krvka zabaci glavu. "Poznajem i stare naine. Mama nee iveti veno, iako misli da oe. Umem ja da se snaem - a i za sve ostale da se pobri nem, im budem na vlasti. Ne treba mi ti, strane!" Ona neoekivano ispru i ruke i zagrli Lunu. "Ajde, be 'te odavde. Ima da ga nae dok nije prekasno, jesi ula!" Luna je zagrli i sve nepravde su bile zaboravljene, sve opro teno; oseala j e kako se tene buni i koprca izmeu njih dve. "Hou." Zajedno izgura e sanke sa Gundalinuom na otvoreni sneg, onda Luna sede na vozako mesto. Ukljui energetski blok, po mrzovoljno progunanim Gundalinuovim uputst vima. "Ej, Krvko", ree Gundalinu i okrete se da je pogleda preko ramena. "Dr i." Dobaci joj roman, sav otrcan. "Ne verujem da u ikad vi e hteti da ga itam." Nije se osmehnuo. "Pa ne mogu ni ja da ga itam, na tvom jeziku je!" "To ti dosad nije bilo prepreka." "E ajde be ite vi, dok..." Mahnula je knjigom kao da preti, ali Luna vide njen osmeh. Zatim ukljui prednji far i oni poo e na svoje zavr no putovanje ka severu. 34.
Na tronu, Arienrod; u svojoj dvorani za prijem, gde e kroz manje od dve n edelje primiti i predsednika vlade cele Hegemonije, kome e to biti poslednja slu be na poseta. Pitala se dokono da li e on osetiti neko sa aljenje prema njoj. Ali ovo danas je u poseti samo zapovednica policije; nije potrebno mnogo ma te da se zamis li razlog njenog dolaska. To to Pala-Tion dolazi lino, znak je Starbakovog velikog uspeha. Pala-Tion je ostavila oba pratioca meu plemstvom, koje je bilo zauzeto sv ojim uobiajenim rekla-kazala; verovatno je mislila da ih na taj nain po tedi od neop hodnosti kleanja. A sama vi e nije pristajala da klekne, od kad je postala komandan tkinja - sitna pobeda; njena jedina pobeda. Arienrod se nasme i samo u sebi, gleda jui kako Pala-Tion skida lem i formalno se klanja. "Va e velianstvo." "Komandante Pala-Tion. Izgledate u asno, komandante - sigurno od prenaporn og rada. Odlazak Va eg naroda sa Tijamata nije kraj sveta, znate. Trebalo bi da se pobrinete o sebi, da ne omatorite prerano." Pala-Tion di e ka njoj pogled slabo skrivene mr nje i jedva primetnog prezir a. "Ima i gorih stvari od starenja, Va e velianstvo." "Ne mogu ih zamisliti, nijednu." Naslonila se unazad. "emu dugujem ovu po setu, komandante?" "U pitanju su dve stvari koje ja smatram gorim od starenja, Va e velianstvo : ubistvo i protivzakoniti pokolj mera." Zvuala je kao da smatra da izmeu ta dva i ne bi trebalo da bude razlike. "Dolazim sa nalogom za hap enje Starbaka, jer je p rotiv njega podignuta optu nica da je poinio ubistvo i da je ubijao mere na imanju jednog van-Tijamatovca ije prezime je Ngenet. Taj Ngenet je zabranio kraljevski l ov na svom podruju, kao to Vam je poznato." Iz njenog pogleda praskale su optu be. Arienrod podi e obrve, ne trudei se da u potpunosti glumi iznenaenje. "Umors tvo? To je sigurno neka gre ka, mora biti da postoji neko drugo obja njenje." "Svojim oima sam videla jedan le . Takoe, merska trupla." Pala-Tion mirnu, pr ed navalom uspomena, a usta joj se izvi e nadole. "Gre ke nije bilo, drugog obja njenj a nema. Hou Starbaka, hou ga sada... Va e velianstvo." "Naravno, zapovednice. A ja elim i lino da ga ispitam o tim optu bama." O Lu ninom kratkotrajnom novom pojavljivanju nije saznala vi e ni ta, u nedugom vremenu o tkad se to desilo. Ali sada... "Ukre e!" Prenela je pogled daleko, preko beline dv orane, gde je Ukres stajao meu plemiima koji su do li obueni u svoje kostime za Festi val da ih Kraljica vidi. Dovitljivo u bogatih, ve su uspeli da se doepaju najlep ih i n ajslo enijih maski iz raznih maskerskih radionica i da srede da im budu izraeni kos timi koji e maskama odgovarati. Sad su stajali zajedno kao skup divno deformisani h ivotinja, ija su mutantska totem-lica ravnodu no zurila u nju: stvorenja iz narkofantazije. Na njen poziv, Ukres brzo doe. Gledala je kako se kree: plava jakna bez ru kava i tesno pripijene pantalone nagla avali su gipkost njegovih kretnji. Ali njeg ov izraz lica - bilo je to la no lice, mlitava o alo enost, zbog koje je njoj bio jedna ko tu kao i ma koja od tih festivalskih maski. Kleknuo je pred nju, utljivo poslu no , potpuno ne obraajui pa nju na Pala-Tion. Nije bila sigurna da li mu je ta neutivost proraunata, ili samo zbog krivice; znala je da se on pred tom enom osea krivim, al i nikad nije saznala za to. "Da, Va e velianstvo." On di e pogled. Pokretom mu je pokazala da ustane. "Ukre e, gde je Starbak?" Zablenuo se u nju, zatim se hitro pribrao. "Pa, hm, ja - ne znam, Va e vel ianstvo. Izi ao je iz Palate. Nije mi rekao kad e se vratiti." Pokaza joj ironini skr iveni osmeh i svoju radoznalost. "On ne govori sa mnom." "Komandant Pala-Tion je do la da ga uhapsi zbog ubistva." "Ubistva?" Okrenuo se Pala-Tion. Otrov se video u policajkinim oima koje su mu uzvratile pogled; i opet ot rov kad je digla glavu prema Kraljici. "Kako je dobro odmerio trenutak da to ka e. " "Ma, hajdete, komandante", ree ona razdra ljivo. "Mislite li da ja umem da i tam misli? to se ubistva tie, ja to ne dozvoljavam, kod mojih podanika." Izraz Pal a-Tioninog lica govorio je da ne bi bila iznenaena kad bi Kraljica zaista itala mi sli i odobravala ubistva. " elim znati vi e o ovome. Lino ste, velite, videli tela? ij a tela?"
"Jedno telo, ako ne raunate trupla mera." Pala-Tion proguta, kao da je to za nju samo jedna neprijatna uspomena i ni ta vi e. Ukres se poigravao ahatima na k rajevima svog opasaa, ibao je njima kao biem po svojoj butini i svaki udar propraao grimasom. "Telo dilipa." "Gonia!" Nije uspela da sakrije prizvuk omalova avanja u svom olak anju. "Ne, Va e velianstvo", ree Pala-Tion hladno. "Dilipa. To je bio jedan slobod ni graanin Hegemonije, gost graanina Ngeneta. Izboden je no em. Po tvrenju Ngeneta, n estala je i jedna njegova go a, za koju se takoe veruje da je mrtva. Bila je graanka ovog sveta, Letnjakinja po imenu Luna Svetlohodna. Merska trupla su bila unaka ena ." To je izgovorila da zazvui kao ne to najgroznije. "Unaka ena?" ree Ukres, preglasno. Arienrod je osetila na sebi reflektor Pala-Tioninog pogleda u trenutku i zgovaranja tog imena: Ona ne to sluti. Ali bila je pripravna za to i odr ala je nepr omenjenu utivu zgaenost. "To ime kao da mi je izdaleka poznato... Be e li to neka tv oja roaka, Ukre e?" "Da, Va e velianstvo." Jednu aku je sklopio preko zglavka druge ake; Arienrod vide kako se nokti utiskuju u ko u. "Ako pamtite, bila mi je - roaka..." "Primi moje saue e." Nije mu dala nimalo topline. Pala-Tion ju je posmatrala sa neim to nije bilo ni zaprepa enje, ni razoarenje , nego me avina ta dva. "Ta osoba je bila ilegalni povratnik. Nestala je pre oko p et godina." Ne to je zapinjalo u njenom glasu. "Mislim da se seam tog incidenta." Tad sam mislila da je to kraj svega, a li nije bilo tako. " ta, u kom smislu su meri bili - unaka eni?" ponovo upita Ukres. "Unaka eni k ako?" "Imam u tabu film o tome, ako ti prija da gleda tu vrstu stvari, Svetlohod ni." "Do vraga, ne mislim ja... zapravo hou da znam ta je bilo sa Lunom!" "Ukre e", ree Arienrod glasom tihog upozorenja, naginjui se napred. "Pa, kom andante, to je, ipak, njegova roaka. Naravno da on sad eli da zna ta se desilo s nj om." Prokletnik, gad... videi koliko je silno to po eleo. "Svi do jednog su - odrani, Va e velianstvo." Pala-Tion se i sad stisnuto m r tila. "Odrani? Bez ko e?" Bacila je ka Ukresu pogled prikrivene neverice, videla u njegovim oima nerazumevanje. "Starbak ne bi nikad uradio tako ne to. Za to bi ih d rao?" "Trebalo bi da poznajete njegovu motivaciju bolje nego ja, jer on je Va ov ek." Pala-Tion se poigravala svojim opasaem sa oru jem, opasno se bli ei nadmenosti. " Ko bi drugi imao na raspolaganju sredstva da podavi toliko mera odjednom?" Ne dopada mi se ova stvar, ne mogu da pogledam dovoljno daleko u nju. Ar ienrod je ispipavala prozirne krivudave reljefe na rukonaslonu prestola. "Pa, is kreno da Vam ka em, komandante, ak i ako je Starbak zaista to uradio, ne vidim za to ste zbog toga toliko zabrinuti. On e biti mrtav uskoro, im nastupi Promena." Slegn ula je ramenima, pokazujui fatalistiko prihvatanje sudbine i trag osmeha. "Zakon se ne mo e osloniti na to, Va e velianstvo." Pala-Tion je pogleda nagl a eno. "Osim toga - to bi Starbaku bila suvi e blaga sudbina." Ukres se okrete da ode odatle; ali se zaustavi i provue prste kroz kosu. Arienrod neoekivano oseti pesmu krvi u u ima. "Govorite samo u svoje ime, s trankinjo! Predla em da razmi ljate o svojoj sopstvenoj sudbini posle Promene, a na u sudbinu da ostavite nama." "Va e i na e sudbine su vezane, Va e velianstvo, zato to Tijamat pripada Hegemon iji." Arienrod se uini da je ula blagi naglasak na rei pripada. Ali samopouzdanje P ala-Tionino raspade se ve tog trenutka, im je sa svojim blefom nastupila, a sumnja u sopstvene mogunosti potisnu je nazad, na mesto gde je ranije bila. Jer Pala-Ti on je znala - da, znala - da Zima ima izvesne planove, ali je isto tako pouzdano znala da ona, Pala-Tion, nema naina da te planove osujeti. "U svakom sluaju, tra im Starbaka radi saslu anja i oekujem da ete Vi u tome saraivati", ree, oigledno ni najma nje ne oekujui da e se i ta slino ostvariti. "Uiniu koliko je u mojoj moi da se ova neprijatnost ispravi, svakako." Arie nrod je rasplela okovratnik od kristalnih perli koji se kao slap spu tao niz srebr
na prsa njene ko ulje. "Ali Starbak je svoj ovek, dolazi i odlazi kad hoe. Ne znam k ad u ga sledei put videti." Pala-Tionina usta se skeptino iskrivi e. "Tra ie ga i moji ljudi. Ali, naravno , vi e bi mi pomoglo ako bih od Vas ula njegovo ime." Arienrod pokretom pozva Ukresa na platformu na kojoj se presto nalazio. Pogladi akom njegovu golu mi icu, ije drhtanje oseti, kao da ga je dodirnula nekom h ladnom vatrom. " ao mi je, komandante. Njegov identitet ne mogu otkriti nikom; bil o bi to kr enje poverenja, bila bi poga ena itava zamisao o njegovom polo aju. Ali, mot riu, pa kad se pojavi..." Posegla je gore, dotakla jedan uvojak Ukresove kose, na motala ga oko prsta; on je samo pogleda, iznenadna zazirui od nje. Osmehnula se, pa se osmehnuo i on, nesiguran. "Mogu ja to ime da saznam i sama. A tad u ga zgrabiti!" Pala-Tion se nakl oni, sa svom spolja njom dolino u, i ode vrstim koracima. Ukres se nasmeja stegnuto, oslobaajui se napetosti. "Ispred njenih oiju!" Arienrod je dozvolila sebi da mu se u smehu pridru i, ali bez stvarnog zad ovoljstva; pamtila je vreme kad je smeh bio ne to jednostavno, ne to ukorenjeno u ra dosti a ne u bolu... " iva teta to nee nikad saznati ta joj je promaklo." Moram, meutim , da se postaram da zaista tako bude. "Starbak e neko vreme morati da nosi masku obinog oveka." Ukres klimnu glavom, najednom ozbiljan. "Nemam ja ni ta protiv toga", ree, jednako iznenadno ogoren. "A to, na pla i, ta je to bilo?" Nagnula se ka njemu, dr ei ga pogledom. "Rekao sam ti sve to znam, sve to sam video! Zatukli smo mere na uobiajen n ain i ostavili da ih Ngenet nae. Ni ta drugo nismo uradili." Skrstio je ruke na grud ima. "Ne znam ta je bilo posle toga. A rado bih znao, Thalase mi..." Te poslednje rei bile su jadna molitva izgubljenosti i e nje. Sklonila je pogled od njega, oseajui kako joj se lice ste e od nekog oseanja koje nije lako imenovati. Ti bi rado znao? Onda, za ime svih bogova, nadam se da nee nikad saznati! 35. "Damu ti!" Sne ne sanke su usporile i stale. Luninu psovku Gundalinu je ponovio u sebi, kao neujni odjek. Novo prostra nstvo golog kamenitog tla zapreilo im je put uz jedno brdo. Gundalinu jo nikad nij e video, niti je oekivao da vidi, teren izvan kosmodroma li en debelog sne nog pokriv aa. Meutim, za vreme njegovog zarobljeni tva Tijamat je jo jednom u ao u orbitalno leto , i sad se bli io vrelom letu Promene - kad e dva sunca zvana Blizanci ui u periapsi s svoje putanje oko Crne Kapije. Gravitacioni uticaj Kapije poveavao je solarnu a ktivnost oba ta sunca; zato se ovaj zamrznuti svet lagano topio, a njegova ekvat orijalna zona postajala je nepodno ljivo vrela. Tokom poslednjih nekoliko dana, dok su putovali ka gradu, silazei iz crne i srebrne divljine u kojoj su banditi bili ulogoreni, vremenske prilike su im s e osmehivale. Iz dana u dan ogromna, blistava samoa irila je netaknuto isti pokrov ispod gleerima nagrizenih vulkanskih planinskih vrhunaca, ispod besprekorne istote neba. I svakog dana, iako su odmicali ka severu, temperatura se pomicala polako na gore, prema taki mr njenja, koju je i prelazila kad su sunca dolazila u zenit. Luna i Gundalinu su za to bili zahvalni, ali se zahvalnost brzo preobratila u kl etve uskraenosti, jer se sankama ispreivalo sve vi e "zakrpa" na terenu ispred njih - sve vi e mesta sa ogoljenim stenama i tundrom. Izvukao se polako ispod gomile ko a i ebadi, oti ao te kim korakom napred i pod igao saonike i osetljivu donju stranu saonica. Luna je navalila da gura zadnji k raj i oni zajedno poo e, na taj nain, beskrajnom uzbrdicom. Gledao je d inove koji su, suncima baeni, i li ispred njih imitirajui svaki pokret njihovog teturavog odmicanj a; trudio se da ne obraa pa nju na obrue crveno usijanog metala koji su mu se stezal i oko plua - a ni na injenicu da je, zbog njegove slabosti, ta devojka prisiljena da obavlja sve te ke poslove i da ih, i sama, ne alei se, obavlja sasvim uspe no. Najzad su stigli na vrh brda i na snegom pokrivenu nizbrdicu. Odahnuo je
i prepustio se dugom i grevitom ka lju do tog asa suzbijanom. Oseti da mu Luna pril azi s lea. Povukla ga je nazad, do njegovog sedi ta na sankama. "Jo koliko ima, Bi-Zi?" Namr tila se, navukla krzna do njegove brade, kao n ervozna dadilja. Sad nije imala nikakve lekovite trave, a znala je da je njegov ka alj opet pogor an. Osmehnuo se kratkotrajno, odmahnuo glavom. "Uskoro. Mo da jo jedan dan i ta mo smo." Kosmodrom. Spas. Raj. Nije priznavao da sad ne mo e da se seti da li su n a putu proveli pet dana, ili est. Nijednog trenutka nije sebi dozvolio da poveruj e da je put ve toliko dugo potrajao, niti da su njegovi prorauni mo da pogre ni. "Mislim da bi trebalo da se ulogorimo negde dole." Luna je pokazala prst om prema jednom mestu; a on je video i kako je zadrhtala pod ledeno-zubatim korb aem vetra koji je ba tada o inuo po kimi brda. "Sunca ve zalaze." Pre la je pogledom pre ko vidika: beskraj brda koja se spu taju ka dalekom moru. Zatim je digla oi ka nebu , osmotrila tamo nji indigo, sve tamniji. "Ne bi trebalo da putuje po ovoj hladnoi." uo je iznenadno uvlaenje njenog daha, glasnije od uzdisanja vetra. "Bi-Zi!" Digao je pogled, za njenom pru enom rukom, ne znajui ta oekuje da vidi, ali z atim znajui da vidi ne to to nije oekivao. Iz plavocrnog zenita padale su zvezde. Ali ne one kao krhotine stakla, z vezde ovog zimskog sveta - nego one zvezde koje blistaju u snovima, one za koje vredi ivot dati, zvezde carstva, velianstvenosti, slave... nemogue pretvoreno u stv arnost. " ta... ta su?" ree Luna. uo je u njenom glasu strahopo tovanje i strah nebroje nih domorodaca koji su, na sedam razliitih planeta tokom hiljadu godina, viali ono to su i njih dvoje videli sada. Pet zvezdanih letilica poveavalo se na nebu, od jednog do drugog otkucaja srca; harmonije i jaine njihovih boja preme tale su se, dolazile u nove meuodnose, zbog promena paralakse; gradile su jednu slo enost za drugom, kao svetlost sipana kroz prizme od tekue vode. Gledao je kako se pet brodova polako prerasporeuju, pra ve oblik krsta; gledao je kako se ispod njih obilje hladne vatre, nalik na mno tvo munja, stapa u jednu zvezdu, ogromni znak Hegemonije. Boje su blistale muzikom koju je mogao maltene da uje, ispunjavale su nebo svim nijansama, svim nemoguim pe rmutacijama noi polarne svetlosti na njegovoj zaviajnoj planeti... "Premijer? Je li to premijer?" Lunine rei stizale su do njega prigu ene za ti tnom maskom na njenom licu i njenom dignutom akom. Progutao je, i progutao ponovo, nesposoban da odgovori. "To su brodovi!" Po to joj on nije odgovorio, odgovorila je sama. "To su s amo brodovi. Kako mogu da budu stvarni, a tako lepi?" "Karemovski su." Mogao je da ka e i 'carski' ili 'bo ji'. Nije rekao da su t o samo novi-brodovi, pljosnati i okrugli, zaogrnuti hologramskim projekcijama da b i se zadivio potinjeni svet. Uzvratio je Luni pogledom, slep od slave, i prihvati o njen osmeh kao da zaista znai ono to na prvi pogled izgleda da znai. "Je l'?" Dodirnula je njegov obraz blago, i opet pogledala nebo, gde se formacija razdvojila, plamenovi zgasnuli, a ar pao do zemlje... iza brda, inilo se - iza samo dva-tri brda na njihovom putu. "Vidi!" Otresla je zadivljenost sa se be. "Kosmodrom je sigurno tamo! Bi-Zi, pa mi smo praktino stigli. Mogli bismo noas ui u kosmodrom." Oblaii inja rasli su oko njenih obraza; lice joj se zajapurilo od uzbuenja. "Sti emo na vreme!" "Jest." Udahnuo je duboko. "Imamo vremena dovoljno. Bogovima hvala." Gle dao je kako se gasi, iza sne nih brda, i poslednji svemirski brod. Noas... "Nema po trebe da navaljujemo noas. Dan vi e ili manje, nije bitno. I ako stignemo sutra, bie dobro." Digla je pogled ka njemu, iznenaena. "Radi se o samo jo nekoliko sati." Slegnuo je ramenima, gledajui u daljinu. "Mo e biti." Uhvati ga novi ka alj, t o on poku a sakriti iza ake. Prislonila je aku, sa debelom rukavicom, na njegovo elo, kao da poku ava da pipanjem utvrdi da li on ima povi enu temperaturu. " to pre doe do nekog iscelitelja lekara - to bolje." "Tako je, dadiljo." u nula ga je. iroko se osmehnuo; entuzijazam se vraao u njega. Ponovo je uklj uila energetsku jedinicu. Sanke su kliznule tiho sa vrha brda, u dolinu, tako da
oni izgubi e iz vida ak i zaostali sjaj ateriranja zvezdanih brodova. Sati... jo sam o sati ga dele od povratka u svet ivih, od povratka u onaj ivot za koji je mislio da ga je zauvek izgubio, u onaj jedini koji vredi iveti. Bogovi, da, on eli da sti gne do zvezdoluke jo noas! Onda, za to joj je maloas rekao re 'sutra'? Ako stignemo i sutra, bie dobro. Pomakao je ake ispod ebadi, pomerio male kaveze sa dvoje Krvkinih ljubimaca koje j e grejao toplinom svog tela - samo dvoje, sada. Zelena ptica je umrla pre tri il i etiri noi. Ujutro su napravili mali grob u skorenom snegu. Tebe da nema, oti ao bi h... Izgovorio je te rei glasno, da Luna uje, kleei u snegu pod utljivim svedokom - n ebom. Ali izgovorio ih je upirui pogled u svetlo svake nove zore, kad se budio i uviao da je slobodan ovek, kad se budio i video nju pored sebe, u mehurastom ator u - dovoljno blizu za dodir, ali nikad je ne dodirujui, posle one jedne noi. Gleda o je njeno spavanje li eno odbrane, snove koji su se kretali preko njenog lica... lepog svetlog lica i sne ne ispreturane kose; gledao je divlje i neprirodno bledil o njeno, koje mu je sad bilo bliskije i normalnije nego tamnost njegove sopstven e ko e, bledilo koje je iznenada postalo divno i ispravno. U svom umu, opet ju je grlio, ljubio njene usne da bi se ona probudila u susret novom danu... a u ovoj vanvremenskoj divljini bio je slobodan na nain kako nikad ranije nije bio sloboda n, slobodan od svoje pro losti i budunosti, od krutih kodova koji defini u njegovu eg zistenciju. Ovde je plovio bezoblino, embrion, i nije se nimalo stideo svoje e nje p rema jednoj varvarskoj devojci sa oima nalik na izmaglicu i kamen ahat. Gledao je kako se ona budi iz nemirnih snova, dodirnuta njegovim zami ljen im poljupcem, i kako le i i uzvraa mu pogled, sa pospanim osmejkom. Gledao je kako se njene oi postepeno ispunjavaju sve u, zapa ao je i telesnu elju koja je nju, iako ne odluno, ispunjavala, u odgovor na njegovu. Ali on je postavljao pitanje samo oima, i samo od njenih oiju dobijao odgovor. A sad, nee vi e biti sledeeg jutra... Pre li su preko vrha poslednjeg brda, ispunjeni hladnoom i bolovima, i pred njima se kosmodromski prigu eni sjaj slian zori odjednom raskrilio kao da je izi lo neko ponono sunce. Niska kupola podzemnog kompleksa bila je ogromna modrica na ra vnici opru enoj prema moru, maltene grad za sebe; nezemaljskim svetlom bila je pro e ta njena zaobljena povr ina. Sad vi e nije bilo nikakvog traga da su tu sleteli brod ovi iz kosmosa: na neprobojnoj povr ini kupole nije se video nikakav otvor. U dalj inama, na obzorju mora, video je namigujui, spiralni oblik Karbankla. Gundalinu je uzdahnuo, popu tajui bolnu stegnutost u svojim prsima. Luna je utke sedela za upravljakim ureajima; zapitao se da li je zapala u stasis zato to je videla kosmodrom po prvi put u ivotu - a onda se setio da to njoj nije prvi kosm odrom. Njena ruka se iznenada ispru i i pritisnu njegovo rame, gestom koji je pouz danje vi e tra io nego nudio. On podi e aku, stavi je preko njene i uvide da nije u sta nju da zatvori aku. Opet uvue ruku dole. "Ne brini", proguna, drveno, neprikladno. "Trebalo bi da skrenemo levo, da priemo glavnoj kapiji. Bezbednost e biti pojaana z a jedan stepen, zbog dr avne posete - ne bi valjalo da nastradamo zbog njihove opr eznosti." Poslu ala ga je, ali mu nije nijednom reju odgovorila. Uhvaen u klopku svoje sopstvene nesposobnosti da dopre do nje, da ulije pouzdanje ili njoj ili bar sa mom sebi, gledao je kako kupola raste ispred njih. Stotinak metara pre nego to su stigli do glavnog povr inskog ulaza, potopil a ih je poplava svetlosti, a jedan glas bez tela naredio im je da stanu. Oprezno im se pribli i e etvorica u plavim uniformama iji izgled je ve bio maltene zaboravio; znao je da drugi, iz svojih upori ta, motre na sanke. Na njihovim lemovima, titovi z a lice bili su spu teni; nijednog policajca nije mogao da prepozna. Ali saznanje d a su to njegovi nije mu prijalo i nije ga umirivalo. Naprotiv, sedeo je okamenje n nelagodno u krivca, kao da je kriminalac a ne rtva. "Za li ste neovla eno u zabranjenu zonu." Prepoznao je oznake narednika, ali ne i glas. "Ispadajte napolje, majkoljupci, a ako ste poveli jo nekog iz va eg lopo vskog klana, izvedite i njega, pre nego to vas upotrebimo za ve bu gaanja." Gundalinu se ukoi. "Od koga si, do vragova, uio proceduru, narednie?" Narednik ustuknu, aljivo glumei da je iznenaen. "A ko, do vragova, pita?" M ahnuo je rukom. Dvojica prio e Luni i stado e levo i desno od nje, a trei izvue Gundali
nua iz sedi ta na sankama. Gundalinuu popusti e noge i on sede, nimalo ceremonijalno , na sneg. "Ostavite ga na miru!" "Be i ruke s nje!" Njegov ljutiti povik protesta nadjaa Lunin; jer Luna je krenula ka njemu, a dvojica su je silovito povukli nazad. Zbacio je unazad kapul jau i skinuo hrapavu masku protiv hladnoe. Progovorio je namerno klostanskim jezik om, primarnim jezikom Novosklona: "Rei u ti 'ko pita', narednie. Policijski inspekt or Gundalinu pita." Narednik zabaci lem unazad sa glave, zapilji se. "Bogovi..." "Gundalinu je poginuo!" ree trei lan patrole, gledajui dole, u njegovo lice. "Tako mu milenijuma, on je!" Luna se otr e od njih, prie Gundalinuu i pomo e mu da ustane. On otrese sneg sa obojaka, ispravi se sporim dostojanstvom. "Izve taji o mojoj smrti bili su preu ranjeni." Prebacio joj je jednu ruku preko ramena i zapravo se jako naslonio na nju. "Inspektore." Narednik zauze stav "mirno", o trim i kratkim trzajem tela. Gundalinu uspe da sastavi to lice sa jednim prezimenom: Tesra-Barde. "Mislili sm o da su te banditi sredili. Ajde pomozite mu..." "Dobro je meni." Gundalinu je odmahnuo glavom, a Luna ga je istovremeno pritegla jae uz sebe, odbrambeno, za titniki, odbijajui da se odvoji od njega. "Sad s e oseam odlino." Odjednom je prestao da osea hladnou i umor; kao da je, od olak anja, dobio i toplotu i snagu. "Sreno nam se vratio, inspektore! Sti e tano na vreme." Jedan od tih ljudi st isnuo mu je ruku, a istovremeno se radoznalo zagledao u Lunu: Gundalinu oseti uo bliavanje izvesnih nagaanja. "Ko ti je ova majkoljubna prijateljica?" "Ba prija vratiti se; pojma nemate koliko prija." Bacio je pogled na Luni no lice bez maske, video upla eno pitanje na njemu i najzad shvatio da se jedan de o njene utljive nesigurnosti odnosio na njegov polo aj. Osmehom joj je dobacio obean je, osetio kako Lunin stisak postaje manje grevit. "Moja pratilja bila je u zarob ljeni tvu sa mnom. I pre nego to ka em i ta dalje o ma kome od nas dvoje..." odla ui trenu tak kad e, to mu je bilo jasno, morati da la e "...dobro bi nam do la topla hrana i p rilika da negde sednemo." Zatim je muenikim ka ljem potcrtao svoj zahtev. "Inspektore, kao to ti je poznato..." uo je Tesre-Bardeov naglasak, "ulaza k u kompleks nije dozvoljen... hmm, me tanima." "Tako mu svih bogova, narednie!" Nije vi e imao strpljenja, nimalo. "Da nis u zimaki banditi ulazili u kompleks, ne bih ja ovde stajao polumrtav! A da nije b ilo ove ene, ne bih ovde stajao uop te." Krenuo je ka ulazu u tunel, i sad podr an Lu ninom rukom. "Uvucite na e sanke." Nikakvih daljih primedaba nije bilo.
D eru a je protrljala oi i jednim brzim pomeranjem ruke prigu ila zev. Brujanje pedesetak razgovora prostiralo se oko nje i preko nje, uzletalo je do tavanice i sruivalo se nazad, zatupljujuom silinom. Ve dvadeset sati je budna danas, posle j o jedne noi naru enog, isprekidanog sna; ak i ovo poasno mesto, za glavnim stolom u dv orani, meu polubogovima hegemonijske skup tine, pretvorilo se u jo jednu probu izdr lj ivosti. Po brodskom vremenu premijera i skup tine, sad je bila sredina dana, a ne sredina noi; zato su svi kojima je palo u zadatak da ih doekaju morali da prihvate da je dan. Noas se rukovala i sa premijerom A vinijem lino, obuena u sveanu uniformu koma ndanta policije, natovarena tolikom koliinom slavnih traka i inova da se mogla tak miiti sa suncem. Ili se bar tako njoj inilo, dok nije videla njegovu dr avniku odeu, o d brokata sa draguljima, izvrsno skrojenu da poka e svaku liniju njegovog jo mladog tela... Koliko je njemu godina, u realnom vremenu? etiri stotine? Pet stotina? M ora biti da ak i Arienrod oseti zavist kad vidi sve to on predstavlja. (Ispunjaval a ju je tajnim zadovoljstvom injenica da Arienrod nije bilo dozvoljeno da prisust vuje ovom banketu.) A vini je bio do ivotni premijer, a to mesto je nasledio od svog oca, postajui na taj nain hegemonijsko 'lice za pokazivanje javnosti' u ovim veko vima koji su pokazali da od karemovskih sanjarija o vladavini nad drugim planeta ma nee ostati mnogo - jer e biti potueni vrhunskom ravnodu no u galaktikog prostor-vreme a. Nju je pozdravio utivom galantno u u kojoj je Geja odmah proitala njegovu privatnu
nevericu da se na takvom polo aju mo e nai ena. Sad je pored njega sedeo Hovanese, vr hovni sudija, ali njoj je bilo maltene svejedno kakve e izve taje premijer od njega uti o njoj. Servo-konobar kliznu u prostor pored nje, spretno ukloni njeno esto ili s edmo uzastopno netaknuto poslu enje i stavi ispred nje sledee. Pila je, malo po mal o, aj, gledajui kako se ulja vrtlo e na njegovoj vreloj crvenkastocrnoj povr ini. aj to liko dugo ojaavan sve novim rastvaranjem, da ne bi bilo nikakvo udo ako bi se sad i ka iica rastvorila u njemu; nadala se da e je odr ati u budnom stanju. "Od zaslu enog sna odvajamo li Vas mi, komandante?" D eru a se okrete kao krivac i pogleda oveka desno od sebe, Temona A vinija Sir usa, roenog sina premijerovog. Bio je to zgodan ovek; njegova ko a bila je svetla i kosti krupne za Karemovca, a po starosti je bio negde na samom poetku srednjih go dina. Ovo potonje ju je iznenadilo, zato to je premijer izgledao mlai od toga. Meut im daleko krupnije iznenaenje sastojalo se u tome to se meu lanovima skup tine na ao i t aj me anac, ovek samo pedeset posto iste krvi: u skup tini koja je predstavljala vrhun ski sabor karemovske nadmenosti. Oigledno je Temon stekao znatnu slavu kao ratnik -dr avnik na svom matinom svetu, pa je zbog toga premijer raskinuo sa tradicijom i 'izabrao' ga na upra njeno skup tinsko mesto. Prvih sat-dva vodila je banalne razgov ore sa njim, a i sa kraljevski nagizdanim predsedavajuim skup tine od ije te ke kolonj ske vode je poela da kija. Ali taj razgovor je umro nelagodnom smru, i D eru a je bila zahvalna kad su njih dvojica dopustili da im pa nja bude odvuena na neku drugu str anu. "Ma ne, ni sluajno, sekretaru Siruse", proguna ona, priseajui se najzad lepo g pona anja. Pree prstom du donje strane svog visokog okovratnika: tu je sve bilo ne ravno od zlataste ukrasne trake. "Jedva i pipate hranu. A na i najbolji kuvari su se toliko potrudili da na s zadovolje. Ova kora kanaube izvrsna je." Govorio je klostanskim jezikom teno; i zvrstan lingvist, kao i veina Karemovaca teha. Uostalom emu drugom bi on mogao da posveuje svoje vreme? Osmehivala se mlako. Bogovi, izvucite me odavde... "U profesiji kojom se bavim, ne dobijam mnogo rukova sa dvanaest poslu enja." Njen sopstveni maternji je zik joj je na jeziku le ao tuinskije nego tijamatski, sada, posle toliko godina. "V aljda tom izazovu dorasla nisam." Niti ma kom drugom izazovu, vi e. "Probajte dinju, zapovednice." Ona poslu no dohvati zupastu ka iku, a on klim nu glavom. "U ivanje u dobroj hrani jedini nain je da se stravina dosada na ovim dr av nim susretima podnese, ka em ja. I pijenje dobrih pia..." Dakle to ti je oslobodilo jezik. Pojela je jo jednu punu ka iku dinje i odj ednom shvatila da je, i protiv svoje volje, u ivala u tome. Pa, za to ne - ivi u svet u snova jedan sat; to e morati da ti bude dovoljno za itav ivot. Glumi da je sve is palo kako si htela i da se nee sve okonati zavr nim odlaskom. Zagledala se preko dvo rane, kroz prozore, u strahopo tovanja dostojnu, crvenu i zlatnu jamu sleti ta, u ko ju su se brodovi skup tine spustili kao komadi ara, kao i hiljadu drugih olupanih p loastih 'novi-brodova' pre njih, obustavljajui vatrenu velianstvenost svog silaska. M re a energetskih linija na sleti tu i na njegovim perifernim pro irenjima bila je prep una uglastih linija svetlosti, kao povr ina lave stvrdnuta ali ispucala na bezbroj mesta tako da se vidi nova, sve a lava ispod. Nekoliko trenutaka oseala je u sebi talas ponosa i zadovoljstva pred prizorom najneverovatnijih dostignua ljudskog ro da, a i zbog injenice da je ona prisutna meu prvim graanima tog roda, i da predstoj i budunost jo slavnija... sirensko obeanje koje ju je odmamilo sa rodne planete. I t a sam dobila?... Opet je pro la pogledom preko banketnih stolova koji su bili kao drvee, a lica iznad njih kao ivo li e koje se povija kako vetar duva; pogleda zatim S irusovo lice, i pomisli nenadano, bolno, Bi-Zi... trebalo je da ovaj trenutak pr ipadne tebi, ne meni. "Recite mi, komandante, kako se desilo da vi..." "Izvinjavam se, komandante." Jedan narednik garde zadro je u njihov pros tor. Izvinjavao se drskim tonom. "Izvini, gospodine", ree prvom sekretaru. " ta je, Tesra-Barde?" D eru a nije uspevala da prepozna neobinu hitnost u njeg ovom tonu. " ao mi je to te prekidam, ali mislio sam da e hteti da zna - vratio nam se, e
vo sad, inspektor Gundalinu." D eru ina ka ika zveknu o 'latice' njenog velikog tanjira u obliku cveta. "On je poginuo." "Nije, gospo, lino sam ga video. Dovela ga neka me tanka. Sad ga pregleda d oktor, dole, u bolnici..." "Gde je?" D eru a je to pitanje dobacila najbli em tehniaru, ulazei iz hola boln ikog krila zgrade u odeljenje za preglede. Tesra-Bardea je bila ostavila da objas ni stvar prvom sekretaru skup tine, nadajui se (ali istinski ne marei za to) da je n jeno izvinjenje bilo dovoljno. "Inspektor Gundalinu..." "Tamo, unutra, komandante." Toj eni su ruke bile pune opreme, pa je pokaz ala pravac pokretom donje vilice. D eru a proe i kroz druga vrata, bez zaustavljanja, jo i sad samo napola veruj ui da soba nee biti prazna. "Gundalinu!" Nije bila prazna, a njegovo ime je grunul o iz nje sa vi e oseanja nego to je nameravala. Okrenuo se da je pogleda. Sedeo je, a noge su mu visile preko ivice stol a za preglede; bio je skinut do pojasa, a jedan medicinski tehniar u plavom manti lu prelazio je dijagnostikim aparatom niz njegova prsa. D eru a mu je mogla prebrojat i svako pojedino rebro - stajala su kao poreane motke. Ona vide i njegovo lice, i oseti nevericu registrujui postepeno ta gleda: njegovu izmr avelost, neobrijanost, nedostatak pojedinih zuba. Stade pred njega, gledajui kako on pipanjem tra i ko ulju koja nije bila tu. Pokretom ruke on pokaza bolniaru da se udalji, zatim poe rukama neodreeno kroz vazduh i najzad ih skrsti preko prsa kao postieni mali deak. "Koman dante..." Jeste, tako mu svih bogova; to si ti, Bi-Zi... Savladala je u sebi impul s da ga zagrli kao majka i time upropasti, sasvim, i svoje i njegovo dostojanstv o. "Zaista prija oima - tebe videti, Gundalinu", ree ona; usta su joj se irila u os meh, jo i jo , do nepodno ljivosti. "Bogovi! Izvini, komandantkinjo; nisam nameravao da me vidi ovakvog; hou r ei... u smislu pristojnog izgleda..." "Bi-Zi, meni je jedino va no da li je to telo pravo ili la no. Sve drugo mi je tako svejedno! A ako je pravo, onda ona sveanost gore ipak nije besmislena." Njegovo lice je petljalo sa nekim osmehom. "Pravo je - stvarnijih nema." Pogurio se i zaklonio usta akom, dao se u silan ka alj. "Je li ti dobro? ta mu je, doktore?" D eru a se okrete tehniaru, primeujui tek s ad da u prostoriji postoji i etvrta osoba, koja tiho sedi u jednom uglu. Medicinski tehniar je slegnuo ramenima. "Iscrpljenost. Zapaljenje plua, al i on umesto da le i..." "Ni ta to se ne mo e srediti pomou nekoliko tableta antibiotika", ree Gundalinu naglo, upadajui mu u re. "I vruom hranom za moju prijateljicu i mene." Pogledao je utljivu etvrtu osobu i osmehnuo joj se hitro, a zatim uperio slu beno neodobravanje na tehniara, kao pi tolj. "Videu ta mogu da uradim, inspektore." Tehniar je izi ao iz sobe, lica savr eno bez izraza. D eru a se pitala da li skriva iznerviranost ili jednostavno smeh. "Da sam znala, donela bih vam ono to je preostalo od mog ruka. Samo prva p olovina bila bi dovoljna da nahrani izgladnele mase neke planete." Jo dok je to g ovorila, radoznalost je povue i ona pogleda pored nekoliko lavaboa i polica sa me dicinskim opskurnostima, re ena da vidi ko je taj tihi posmatra. Devojka, svetle bo je ko e, zaogrnuta belom parkom, na licu modrica koja je uveliko po utela; ta, me tanka ? D eru a se namr ti. Devojka joj uzvrati pogled, ne sa pokornom boja ljivo u koju je D eru kivala, nego ravnopravnim odmeravajuim nainom. To lice - kao da je poznato... Gundalinu, pratei njen pogled, ree maltene prebrzo: "Komandante, to je Let njakinja koja mi je spasla ivot, i vratila me na vreme za konani odlazak. Luno, doi i upoznaj se sa zapovednicom Pala-Tion; ako postoji iko na ovoj planeti ko ti m o e pomoi da pronae svog roaka, to je ona." Pogleda nazad. "Mene su zarobili banditi, komandante, a i nju. Ali ona..." D eru a je pustila da se te rei kotrljaju iznad nje, neslu ane. Luna... Letnjak inja... Luna Svetlohodna Letnja! Kidnapovano nevina ce, Ngenetova ubijena go a, Kralj iina izgubljena klonka... Kraljiina klonka. Da, sad je prepoznala to lice, sad kad
ga je konano videla dobro. Hladni drhtaj proe kroz nju: ta radi ovde? Kako mo e biti ovde, i kako je mogue da je ba ona ta koja ga je dovela? Zar ba ona... Devojka prie i stade uz Gundalinua; njegova aka se za titniki sklopi preko njene. Zar on ne zna da je ona van zakona; zar je se ne sea? "Komandante Pala-Tion", ree Luna sa osmeho m i sa zabrinuto u, iznenada vidljivom. " ta ti ovde..." "Komandante, odgovornost za njeno dovoenje ja preuzimam na..." Gundalinu prestade u sred rei, jer sobu ispred njihove ispuni gomila glasova. Geja D eru a vide na njegovom licu prvo ozarenost, a odmah zatim sev panike, jer prepoznao je nji hov jezik. "Sveti...! Komand... Luno" i pote e parku sa njenih lea, "treba mi tvoj kaput." Luna mu je to dozvolila, ak mu je i pomogla da progura ruke kroz rukave, kao da je na neki nain razumela njegovu zateenost. Skliznuo je sa stola i stao usp ravno, i zatvorio tu debelu jaknu s prednje strane, a upravo u tom trenutku u li s u prvi sekretar i voditelj skup tinskih sednica, vukui za sobom izvrsni posle-talas sainjen od desetak gostiju sa banketa i njihovih pratilja i pratilaca. D eru a ih je pozdravila salutiranjem i videla da salutira i Gundalinu, grevito-bolnim trzajem ponosa. "Komandante." Prvi sekretar Sirus pozdravi ih klimanjem glave. "Kad smo u li da je izgubljeni oficir jedan od na ih, zakljuili smo da treba da doemo i da mu n eposredno estitamo na bezbednom povratku", ree na tijamatskom. Pogledao je Gundali nua, pa Lunu; i opet Gundalinua, kao da ne mo e da poveruje da je ijedan Karemovac ikad izgledao tako. "Inspektor Bi-Zi Gundalinu, sadhu." Gundalinu opet salutira, kao da je p otrebno da doka e da to jeste. D eru i je odjednom bilo drago to je sve besane noi prote klog meseca provela uei, makar i bezvoljno, govorni sandi za ovu priliku. Ni sad n ije uspevala da razmrsi sve sandijske zapetljancije oko socijalnih polo aja. "Tehn iar drugog ranga, sadhanu, bhai - ja, ja vam se zahvaljujem to ste do li. Ovo je vel ika ast, najuzvi eniji trenutak mog ivota." "Gundalinu e krad." Sirusov izraz lica malo se ubla io zbog dobijenog kompli menta i zbog saznanja da je Gundalinu, ipak, visokog roda. Nastavi na sandiju. " Nosi svojoj klasi i porodici ugled do, tako mlad ve inspektor da si." "Hvala ti, sadhu." Gundalinuove pegice pocrvene e. Poku ao je da zadr i napad ka lja, nije uspeo; saekali su, sa utivom uzdr ano u, da to proe. "On moj bolji oficir bio je naj", ree Geja D eru a. "Dostajao meni silno je n e." Prijao joj je Gundalinuov hitro dobaeni pogled pun iznenaenja - zbog pohvala, pa jo na sandiju. Luna je stajala utke izmeu njih i osmehivala se Gundalinuu kao da zna ta je reeno o njemu. D eru a tek sad zapazi kakvu tuniku ta devojka nosi: tuniku i je su boje jo vi e isticale tuinstvo njene blede ko e i svetlosrebrne kose. Narodnu no n ju nomada Zimaca; Geja je to jednom videla u izlogu neke starinarnice u Lavirint u, prikazano kao retkost. Ko si ti, devojko? Ali, ula je samo sekretara Sirusa kako se predstavlja, di ui dlan ka sagovor niku, to je Karemovcima bio ekvivalent rukovanja. Luna se neoekivano ukoi uv i to ime. Gundalinu zakorai napred, na isti nain di ui ruku. Jedan sekund neugodnosti proe kao elektrina varnica izmeu njih pre nego to su se njihovi dlanovi dotakli: D eru a vide da Gundalinu ne mo e sasvim da otvori aku, da mu prsti ostaku skvreni kao kand e. Zatim vide i ru iaste o iljke na unutra njoj strani zglavka, o iljke nalik na niz paralelnih na bora i udubina. O, bogovi, Bi-Zi... Sirus je nastavio sa predstavljanjem prido lica. Naparfimisani 'spiker' ni je hteo da dotakne dlanom Gundalinuov dlan, ali Gundalinu pree preko toga, uop te n e menjajui izraz lica. Da li ovaj misli da je to zarazno? pomisli D eru a mr tei se. Pre poznavala je, sasvim pouzdano, posledice seenja vena, a znala je i to da Karemovc i, budui da jesu to to jesu, te o iljke prepoznaju jednako pouzdano. "Ti - stra ne te koe trpeo mora da si pre, gubljen u divljini iz, posle pada tvoje patrolne letilice, inspektore Gundalinu." Sirusove rei bile su odskona daska za obja njenje. "Ja - u divljini izgubljen bio sam ne, sekretaru Siruse", ree Gundalinu d rveno. "Robili banditi su me za. Stupali sa mnom lo e su po." Spustio je pogled, p od te inom udru enih pogleda svih njih, pritisnuo zglavkove uz svoje bokove. "Ova ena ovde nije na la se da, nikad vratio bih se ne. Spasla moj ivot je ona." Pru io je ru
ku, uhvatio Lunu za lakat i povukao je napred. "Ovo je Luna Svetlohodna Letnja." Njegov izraz lica, u trenutku kad je bacio pogled ka njoj, pokazao joj je o kol ikom stepenu iskazivanja poasti se tu radi. Osmehnula mu se, a Sirusa pogledala s a iznenadnom usmereno u pa nje. "Uroenica?" ree spiker, glasom pojaanim zbog pia. "Jedna neuka varvarska dev ojka inspektora karemovskog spasla? To zabavlja me ne, Gundalinu-e krad, nimalo." "Humor nameravan bio je ne." Gundalinu di e glavu, i nastavi glasom iznena da tihim i hladnim. "Neuka divljakinja nije to. Najmudrije i najplemenitije ljud sko bie u ovoj sobi je ona. Sibila je." Obazrivo je povukao u stranu okovratnik n jene tunike; a Luna gordo di e glavu da poka e napola zaraslu ranu od no a i utetovira ni radijalni trokraki znak. D eru a naini grimasu. Tako ti onog amd ije, sad si udesio s tvar! Po to su bili sasvim iznenaeni ovim, na njihovim zureim licima se jasno poka zala reakcija, ali ipak su outali; jedino je spiker bio tako duboko 'za ao u a e' da j e ispoljio nepo tovanje pa i nevaspitanje. "Na ovom svetu znai to ta? Obuci ti nju u tuniku i zovi e krad je na, ali ona time teh postae ne. Sibila na ovoj planeti, pu uuuh...." Zagrcnuo se i zautao, zato to ga je neko dograbio s lea i promrmljao mu o t re, nerazgovetne rei u uvo. Meutim D eru a je motrila devojku i videla da su se njeni obrazi zacrveneli k ao da je razumela svaku re. Zatim se odmakla jedan korak od Gundalinua, dr ei ruke k ruto pru ene uz telo, i rekla na nespretnom, lo em sandiju: "Ja samo vr u koji znanje usuto je sam. Znanje nije manje ma koliko vr lo bio. Mudrost onih koji piju iz me ne je ta koja mudrom ini me. Budale uine da i sibila bude glupa, ma gde to bilo." D eru a trznu licem i odmahnu glavom. Karemovski izrazi lica talasali su se od zaprepa enja. "Mi da uvredimo tebe hteli smo ne", ree Sirus hitro, umirujuim tonom. "Po to sveta ena svome narodu si, s lu uje i na e po tovanje za, sibilo." Nasme io se, malim, samo-omalova avajuim osmejkom. "A i sandi gde uila ona je na, komandante?" "Uio sam je ja na", ree Gundalinu, pre nego to je D eru a mogla ispuniti usta o dgovorom koji se sam po sebi nametao. Gundalinu obuhvati Lunu jednom rukom oko p lea, privue je opet sebi i vrsto stisnu i drugom akom za drugo rame. "I, sa du nim tova njem prema asnome spikeru po, elim rei da kad bih ja inio da ona Gundalinu-e krad bude u, dakle supruga moja, to bi ast cele moje klase visilo po." Ovog puta zaprepa enje je do lo do ruba u asa. D eru a se zablenula, kao i ostali. Zau neki enski glas iz pozadine grupe, koji je ne to blejao - razabra re "...bljuvoti ne..." "Gundalinu-e krad", ree Sirus nelagodno se pomiui, "dr ao velike tegobe ti si i z, to razumemo..." Gundalinu se pokoleba pod jednoglasno u njihove osude. Njegove ruke popusti e , mada je obe ake jo zadr ao na njenim ramenima. "Da, sadhu, promrmlja tonom izvinja vanja. "Ali uti da nju vreaju u ne. ivot spasla je mi." "Naravno." Sirus se opet sme kao. "Ali ti namerava njome da se eni ne..." On se osvrte, pogleda i levo i desno od sebe. "Drugoga ona voli", ree Gundalinu, maltene alosno. Luna se pod njegovim ru kama okrete da ga pogleda. "Znai ti njome o enio se bi?" upita spiker uvreeno. "Ponosa zar ti nimalo os talo je? Degenerisan toliko si zar? Rei ne to tako, stida bez! ovek koji ve neuspelisamoubica je!" Ta re takoe je znaila i kukavica. Gundalinu usisa promukli dah. "asnu stvar ku ao sam po. Krivica za neuspeh moja je ne!" On ispru i obe ruke ka njima. "Odista nadmonog oveka krivica uvek uspeh je ne." To je rekao drugi zvanini k, jedan koga Geja D eru a nije poznavala. "Neuspeli-samoubica da ivi zaslu uje ne." Gundalinuov izgruvani tit samopo tovanja raspade se sasvim; on se zatetura nekoliko koraka unazad, do stola za pregled pacijenata. Tamo se zadr a kao da su t e rei bile smrtni udarci. "Oprostite mi, sadhanu, bhai, za - za sramotio moju kla su i porodicu to sam o." Nije mogao ak ni da pogleda u njih. "Nikada nisam slu ivao a st da me po tujete za, niti u va em sustvu da budem pri. Ali sam slu io va podsmeh i gn u anje u celosti za. Bolji od roba, od puzee zveri, nisam." Cele ruke poele su da mu se tresu; D eru a mu priskoi da ga pridr i pre nego to se sru i. " ta je vama ljudi!" Bacala je optu ujue rei, na tijamatskom, preko ramena, ne
marei mnogo. " ta vi hoete od njega? Da ponovo see vene, da gledate kako njegova 'ast ' otie niz lavabo?" Mahnula je rukom. "Pripadnik va eg naroda, hrabar i pristojan o ficir, pro ao je kroz pakao i imao dovoljno snage da pre ivi; a vi ne znate ni ta drug o da mu ka ete nego 'umri'!" "Nisi ti jedna od nas, komandante", ree Sirus tiho. "Gundalinu... shvata. Ti nikad ne bi mogla shvatiti." "I hvala bogovima za to." D eru a pomo e Gundalinuu da se opet popne na sto. D ru tvo zvaninika, gunajui, ve je poelo da se povlai iz sobe, ali ona ih nije ni na koji nain pozdravila. Zaula je jo kako spiker podi e glas i poziva Gundalinua reima koje se koriste samo za obraanje najni oj podgrupi meu neklasifikovanima. Gundalinuova usta zadrhta e; on grevito proguta. "Graanine Siruse!" ree Luna neoekivano. D eru a iskoristi Lunin glas kao izgovor da se okrene na drugu stranu, dajui tako Gundalinuu vremena da ovlada sobom. Videla je da na samom pragu Sirus zasta je, ali je videla i da se devojka, gledajui ga, bori da savlada svoj gnev podignu t do belog usijanja, i da u tome uspeva. Pred D eru inim oima, neka druga, hitnija em ocija nadvladala je gnev. "Ja... moram sa tobom govoriti." Sirus podi e obrve, baci pogled ka Gundalinuu. "Mislim, previ e rei ve reeno je da." Ona odmahnu glavom, uporna u svojoj odluci; njena bleda i opu tena kosa pr i tome se takoe razmahala. "O... nekom drugom." "Kao sibila tra i to?" Jo jedno odmahivanje glavom. "Kao neaka tvoja." Njegovi udovi obustavi e poku aje da ga iznesu kroz vrata. Zadnja grupa odla zeih Karemovaca poe se osvrtati i kikotati o skandalu, sad ve u hodniku. D eru a mirnu, oseti kako se Gundalinu ispravlja pored nje. "O tvom sinu. Sa pro log Festivala." Sirusove oi pogleda e na kratko u pro lost. On klimnu glavom, samo jednom, a onda jo jednim pogledom i pokretom glave pozva Lunu u drugu sobu. Ona poe za njim, ali se jednom i osvrte. Gundalinuov pogled ju je pratio, kao da sad ne bi mogao podneti da je iz gubi iz vida; ali njegovo lice bilo je bez nade. "Bi-Zi... inspektore Gundalinu." D eru a je povi enim glasom zahtevala da on o brati pa nju na nju. "Izvoli." Poslu no je okrenuo glavu, ali ne i pa nju. D eru a je oklevala, odjednom ne znajui sigurno sopstvene namere. "Bi-Zi... t i se nisi istinski zaljubio u tu devojku, a?" Njegovo grlo se pokretalo. "A ta ako jesam, komandante?" ree on, previ e uje dnaeno. "To mo e biti skandal, ali nije krivino delo." "Bi-Zi, zar ne uvia ko je ona?" On di e pogled, u kome ona proita njegovu krivicu. Ali odgovor ne dobi. "To je ona cura koja nam je izmakla sa teh-krijumarima pre pet godina." U porno je nastavila da mu pria stvari koje je on ve znao, nadajui se da e to biti dov oljno. "Ona je ilegalac, protivzakoniti povratnik. Morae biti deportovana." "Komandante, pa ne mogu ja..." Njegova zdrava ruka stisnu mekano oblo enu povr inu stola. "Ako je zaista voli , Bi-Zi, onda to ne mora da bude problem." Osmehnula s e na ohrabrujui nain. "O eni se njome. Odvedi je odavde kao svoju suprugu." "Ne mogu." Uze iz poslu avnika na kraju stola jednu hirur ku alatku za iljenu poput o tre bodlje i oproba je na svom dlanu. Ona urno ree: "Nee valjda da dopusti da ta gomila licemernih snobova..." "Ne radi se o tome." On se ukruti. "A ti o liderima Hegemonije ne sme gov oriti na taj nain. Oni su potpuno imali pravo da me kritikuju." D eru a zausti da ne to ka e, ali ipak outa. "Ne bi se Luna udala za mene." Ostavio je instrument. "Ona je, hm... ver ena", kao da je u nekom delu njegovog uma jo nedolino da se ivi u nevenanom braku. " Za svog roaka, sina prvog sekretara Sirusa." Pogledao je opet ka vratima, sa neve ricom. "Ona ga voli. Poku avala je itavo ovo vreme da stigne u Karbankl da bi potra i la njega." Izgovarao je te injenice ravno, kao neko ko ita izve taj. "Taj se zove Uk res Svetlohodni."
"Ukre e?" "Zna ga?" "Da, a zna ga i ti. Spasli smo ga od lovaca na robove, jednom, onog dana kad si poslednji put posetio Palatu. Posle toga Arienrod ga je uzela pod svoje; od tada je jedan od njenih miljenika na dvoru. Zbog toga se iskvario sasvim." Gundalinu se namr ti. "Znai, mogue je..." " ta?" "Luna misli da je on Starbak." "Starbak!" D eru a prinese aku elu. "Tako je - tako je, uklapa se. Hvala vam, bogovi! I hvala tebi." Ona se opet okrete ka njemu, natu tena lica. "Ve neko vreme se trudim da doznam ko je Starbak, da bih mogla da ga pritisnem zbog ubistva i z bog ilegalnog pokolja mera." Gundalinu se tr e. "Zbog ubistva?" Klimnula je glavom. "Ubio je jednog dilipa, ili pustio da njegovi gonii t o uine. Mislila sam da je ubio i Lunu... ali i to jedno je dovoljno. Ovog puta u A rienrod smestiti aoku tamo gde boli!" Dakle postao si pokvareniji nego to sam i sa njala, Svetlohodni. Videla je u svom umu istuenog deaka sa slomljenom sviralom, ub icu u crnom naspram panorame jedne obale po kojoj su razasuti le evi. Ni u najluim ma tanjima nisam zami ljala da e moi da padne tako nisko. "Obeao sam Luni...da emo ga nai... i pomoi mu, ako bude mogue. Ako ga ne zgra bimo mi, zgrabie ga Promena." "Ne budi tako siguran u to. Znai, Luna bi i sad htela da joj se on vrati, iako je, sigurno, na onoj pla i videla ta je radio?" D eru u zahvati iznenadno, dekonc entri ue uvianje da je Ukres pripadao, u svoje vreme, i Luni i Arienrod... i da jo pr ipada obema. Arienrodina klonka. "Otkud si ti to znala?" ree Gundalinu. "Nije bitno." D eru a pru i ruku, dotae kupastu metalnu spravu prikljuenu na sen zorne obloge. "Ona ka e da ga i sad voli. To ne mo e tek tako da prestane, posle toliko go dina... I jedino eli da zna da li on ima ista oseanja prema njoj." Izronio je neki svetlucavi treptaj izgubljene nade. Da li zaista eli samo to? "Ja nju ne mogu da pustim da se slobodno kree po gradu, Bi-Zi." D eru a je odmahnula glavom, pipkajui inove na okovratniku. " ao mi je. Ali, taj rizik ne dolazi u obzir." "Ne razumem. Nee zaraziti nikoga. Ostau s njom dok ga ne naemo." "I ta e biti onda?" Podigao je ruke, opet ih pustio da padnu. "Ne znam... Komandante, Promen a je na pragu, a kad se bude dogodila nee biti va no da li je Luna boravila van Tij amata ili nije. Letnjaci mrze i samu tu pomisao. Na Karemofu je bila samo nekoli ko nedelja. Kakvu tetu mo e naneti?" "Ti mene pita kakvu tetu mo e naneti sibila koja je saznala razlog postojanj a sibilstva?" upita ona, maltene ljutito. "Ako uspemo da uhapsimo Starbaka, ona mo e u istu eliju s njim. U ma kom drugom sluaju, veruj mi, bolje je za sve zaintere sovane da ga ona vi e nikad ne vidi i da on vi e nikad ne vidi nju." "Ne mogu verovati da to ujem od tebe." Rei su bile ote ale od potmule optu be. "A ja ne mogu verovati da te ujem da ka e da ona nije pretnja, Gundalinu! ta ti je, do vragova?" Ne pritiskaj me, Bi-Zi. Budi dobar plavac i prihvati ovo; ne prisiljavaj me da te sad povreujem. "Stalo mi je do nje. ini mi se da bi to trebalo ne to da znai." Poe ka ljati, p ritiskajui prsa. "Vi e nego do tvoje du nosti prema zakonu?" "Pa ona je samo jedna nedu na letnjaka devojka! Za to, pakla mu, ne mo emo da p ustimo da na tome i ostane?" Zvualo je kao ovek u mukama; D eru a uvide da je Gundalin u sam svoj najstro i inkvizitor. "Nije samo jedna, obina Letnjakinja, Bi-Zi", ree ona sa te kom nevoljno u. "Da li si ikad primetio koliko lii na Arienrod?" Njegov izraz lica govorio je da je ona si la s uma. "Ozbiljno ka em, Gundalinu! Imam sve razloge da verujem da je Kraljica na neki nain klonirala sebe. A jedini mogui njen razlog za to bio bi, da ne dozvoli d a Zima bude oborena s vlasti." I zatim mu ispria sve, svaki detalj svojih dokaza
izvedenih na osnovu okolnosti. "Prema tome, vidi - Luna je sibila. Ne mogu da riz ikujem da je se Arienrod doepa, da se doepa sebe same, ali naoru ane takvim smrtonos nim oru jem. Ona ini sve to mo e da se odr i na vlasti." I da nastavi da korumpira sve to dotakne na ovom svetu. "Ali ja inim sve to mogu da joj to ne uspe. Dakle, i da Lu na ne dopadne u njene ake." "Ja u to ne mogu da verujem." Odmahivao je glavom, a Geja D eru a uvide da o n, zaista, ne mo e da poveruje. "Luna se razlikuje od svih drugih osoba koje sam i kada sreo. Uop te ne lii na Arienrod! Luni je na srcu svaija dobrobit, i dobrobit sv ega - i to svako oseti u njoj. Ako u nekoj osobi postoji makar i iskrica pristoj nosti, Luna je razgori u veliku vatru. Zavoleti je... to je ne to emu niko ne mo e da odoli." Nekakav praznoglavi osmejak okrete krajeve njegovih usana nagore. D eru a iskrivi lice. "Za ime bogova, Bi-Zi, niko nije toliko divan." "Ona jeste. Pa, samo porazgovaraj s njom." "Izgleda da je pametnije i ne pogledati je, ako je tano to to o njoj tvrdi . Nije nimalo udno to ljudi ka u 'ljubav je slepa'", dodade ona, bla e. Oseala je kako n jen osmejak izvinjavanja raste, dok je zdravo opiranje izravnavalo liniju njegov ih usta. "Tvoja taka gledi ta se malo poremetila, Bi-Zi, to ti je sve. Tebi su sad potrebni dobra klopa i dobro spavanje, i dovoljno vremena da poveruje da si se vr atio u onaj svet kome pripada ." "Nemoj mi popovati!" Tresnuo je po poslu avniku sa instrumentima i oni pol ete e, svetlucajui. D eru ino lice se trznu. "Znam gde sam, a mesto mi vi e nije ovde! Ni sam podoban da budem policijski inspektor, niti da pripadam ljudskoj rasi. Imam samo jednu elju, a to je da odr im obeanje, jedino koje jo mogu da odr im, dato jedinoj osobi koja uop te ne mari ta sam postao. A gle tebe, poku ava da me ubedi da je ona udo vi te, i da moram da je udaljim od njenog jedinog cilja, sad kad joj je maltene na dohvat ruke!" "Ka em ti da kao oficir policije ima du nost da titi Hegemoniju! To mora da ti bude prvo. Ne mo e poeti da tumai zakon 'elastino' prema svom linom ukusu. Stvari ne ra e tako." Trebalo bi da ja to dobro znam. "Onda podnosim ostavku." "Ne prihvatam tvoju ostavku. U takvom si stanju, da je sad ne mo e ponuditi - osim toga isuvi e si mi potreban. Svaki pojedini od mojih ljudi potreban mi je do samog trenutka uzletanja poslednjeg broda." Znala je, dok je to govorila, da su u pitanju stvari beskonano vee od toga: karijera i samopo tovanje jednog oveka, mo d a ak i njegov ivot. "uj me, molim te, Bi-Zi. Zna da ti sve ovo ne bih ispriala da nis am uverena da je istinito. Arienrod je..." udovi te i infektivna bolest "...opasnos t za Hegemoniju, pa je otud i Luna to", ma ta ta Luna zapravo bila. "A Starbak je opaki ubica, koji je ubio sve ono to je Ukres nekad davno bio, ba kao to je ubio i hiljadu mera. Razmisli, Gundalinu, razmisli o tome! Jo i sad si dobar oficir - i ne mo e poricati da ovim sada kr i svoje du nosti. tavi e, predajui Lunu onima gore, ne joj uinio uslugu." Razum poe da se vraa u Gundalinuove oi, malo po malo; razum, i mr ana re enost. Ostani sa mnom, Bi-Zi. Na vratima se opet pojavila Luna. Dolazila je bacajui poglede preko ramen a, a lice joj je bilo stisnuto od razoaranja i uskraenosti. Iza nje, Sirus je izla zio iz spolja nje sobe. A-uh, ne sad kad sam na rubu pobede! D eru a opet okrete glavu ka Gundalinuu, vide sa naglim olak anjem da se njegov izraz lica nije promenio. " Bi-Zi", pro aputa ona, "ne mora ti to da radi . Odrediu nekog drugog da je vodi. Ostan i ovde dok ne dobije lekove. Odmor ti je potreban, i..." "Ja u." Govorio je kao da ona ne postoji. Odgurnuo se sa tog stola, stao na noge nesigurno, pribirajui snage da radi svoj posao. "Ve su mi dali lekove, kom andante. Dobro mi je", ree odsutno. "Moram ja ovo da uradim; i moram sad odmah, p re nego to se predomislim." Pege na njegovom licu isticale su se kao zvezde, anem ino bele na tamnoi njegove ko e. Luna ga pogleda, zaustavi se u prela enju sobe. "Bi-Zi?" Gundalinu tiho ree: "Luno, uhap ena si." 36. Zgurena na ivici sedi ta, Luna se pribila uz poluokrugli prozor, a prigrad
ska inska kola poo e be umno iz kosmodromske stanice. U njima je bilo samo jo nekoliko ljudi, uglavnom tehniara koji su zavr ili svoje radne du nosti i koji su sad i li da se pridru e festivalskim gomilama u gradu. Karbankl - evo, ona sti e na kraj putovanja koje je potrajalo toliko dugo, i koje ju je ko talo toliko mnogo. Pogledala je na pred: kola su bila usisana u crnilo tunela, oivieno pulsirajuim zlatnim prstenovim a. Luna je svaki put mirnula kad su kola prolazila kroz prsten kao neujna ivaa igla. .. mirkala je i mirkala, nastojei da vidi jasno. Kr ila je ruke, obuzeta nemonim besom, oseajui hladne i nepopustljive lisice kako joj se usecaju u ko u. Gundalinu je sedeo pored nje, ali odvojen nepremostivo m provalijom izdaje i Du nosti. ta mu je ta ena rekla? Ili je ovo od samog poetka bil a njegova namera? Bacila je pogled ka njemu ali samo na tren jer on ju je jo gled ao. Sad je u njegovim oima bio jad, mek i popustljiv, a ne ono neopra tajue gvo e inspe ktora Gundalinua o koje bi mogla udarati sa iskrenim besom. Nije smela da gleda tu njegovu tugu, jer se pla ila da bi se u njoj mogla izgubiti; da e biti odvuena na dole u uspomene na taj i previ e ljudski pogled koji je doticao njeno lice u svetl osti zore nekih dana, pogled koji je nju eleo i trebao, pitao - ali nikad od nje zahtevao... seanje da je ona, zamalo, bila voljna da odgovori na taj pogled... za malo... Prokletnie, la ove, skote! Verovala sam ti... verovala sam u tebe... Borila se protiv iznenadnih suza. Glavom je poela da lupka po prozoru, u ritminoj uskraen osti. On nju vodi u zatvor; a kroz nekoliko dana njegov narod e je opet odvesti s a ove planete... zauvek. Onda e je ostaviti da na nekom drugom svetu bude do ivotno u izgnanstvu. Slagao je ak i ovu Pala-Tion, rekav i joj da su ga ve izleili do te me re da je sposoban da taj posao obavi lino. tavi e ula je da se dobrovoljno javio - do brovoljno - da uhapsi i Ukresa; da okaje svoje grehe tako to e udesiti da njen lju bavnik bude optu en za ubistvo i poslat u do ivotno zatoeni tvo u neku zatvorsku naseob inu na nekom paklenom svetu... ako bude mogue pronai Ukresa na vreme. A ako ne bud e mogue... Ispriala je prvom sekretaru Sirusu sve, poku ala je da ga ne mrzi i videla kako svetlosni odjek iz jednog dalekog vremena na istom ovom mestu ispunjava nje gove oi u trenucima kad mu je govorila o medalji na kojoj je njegovo ime i o njeg ovom sinu... "Uvek ju je nosio; uvek je eleo da bude kao ti, da sazna tajne vasel jene." Tad se nasmejao, sa iznenaenim zadovoljstvom, elei da zna gde je njegov sin sada i da li je mogue da se njih dvojica sretnu. Rekla mu je, sa oklevanjem, da je to mogue i da e videti Ukresa u dvoru Zimske Kraljice. Sirus je bio roen, kao i Ukres, posle proslave koja je pratila slu benu posetu Skup tine planeti Samathi; i k ad je premijer sledei put do ao na Samathu, poveo je svog sina, sad maltene sredoven og, sa sobom, iz istog efa. Videla je kako u Sirusovom umu poinju da se registruju mogunosti za njegovog sopstvenog sina; u iznenadnom splitanju nadanja i strahovan ja, ispriala mu je i ostatak. "...a Starbak e biti prinet na rtvu, zajedno sa Kraljicom, na kraju Festiv ala, osim ako ga neko spase." Saekala je da nastupi ok zbog ovoga, a onda, usmerav ajui svu snagu svoje volje na njega, ree: "Ti ga mo e spasti! On je unuk premijera, t voj sin, niko se ne bi usudio da ga smakne ako ti naredi da ga puste da ivi!" Ali Sirus se odmakao jedan korak od nje, sa praznim osmehom aljenja. " ao m i je, Luno... neako. Zaista mi je ao. Ali ne mogu ti pomoi. Hteo bih, ali..." Njego vi prsti su se trznuli. "Ni ta ne mogu da uinim. Mi smo samo figure za javnost, Lun o! Slike, idoli, igrake - mi ne upravljamo Hegemonijom; mi smo joj samo dekoracij a. Ti bi morala da promeni samu Promenu, ali taj ritual je daleko va niji od ma kak vog mog proizvoljnog pri eljkivanja." Oborio je pogled. "Ali..." " ao mi je." Uzdahnuo je, slegnuo ramenima, ra irio ruke: ovek praznih aka. "A ko postoji ikakav nain da pomognem, dostupan mojim moima, pomoi u; samo me zovi i re ci mi. Ali uda ne mogu da izvodim... ne bih znao ni kako da poku am. Kamo sree da mi ovo nisi ni rekla." Okrenuo se i oti ao, ostavljajui nju da stoji sama. Sama... U ivotu jo nikad nije do te mere osetila da je sama. Vozilo je usp orilo, u lo u svetlost na kraju tunela, i, sa uzdahom, stalo. Gledajui van, videla je ogromnu ve taku peinu, i peron, irok, vrlo jako osvetljen. Zidovi su bili obojeni: dreave pruge u raznim bojama, poku aj da se stvori atmosfera slavlja, ali poku aj be
z uspeha, bez srca. Na peronu nije bilo nikog osim trojice dobro naoru anih stra ara ; veeras je pristup do zvezdane luke bio ogranien jo stro ije nego inae. Stigli su u K arbankl, ali Luna nije imala jo nikakav utisak o pravom identitetu tog grada. Tehniari izio e iz vagona kao jedna gu va, puna smeha i laktova; jedan ili dvo jica se okrenu e da bace kratak pogled iza sebe, a onda odo e preko perona. Gundalin u je ustao, ka ljui bolno, i pokretom joj pokazao da i ona ustane, jo bez ijedne rei. Po la je pravcem kojim su tehniari oti li. Hodala je pognute glave, izgubljena u ti in i pitanja bez odgovora. Na suprotnom kraju perona bili su liftovi raznih veliina. U jedan takav ve su oti li oni tehniari. Gundalinu je jo bio u svom okrvavljenom kap utu, a na glavi je imao pozajmljeni lem; stra ari su osmotrili njegove isprave dale ko pomnije nego njegovu zatvorenicu. Lift ih je poneo u visinu - jo , i jo , i jo , toliko u visinu da je Luna najz ad osetila kako se njen prazni eludac prevre u protestu. Lift se nigde usput nije zaustavljao. Cev kroz koju se kretao vodila je kroz uplje jezgro jednog od noseih stubova Karbankla, u srce ni eg dela grada - gde je roba svojevremeno dolazila iz cele Hegemonije, i u celu Hegemoniju odlazila... to e sad prestati. Lift je stigao do nivoa grada i vrata su kliznula u stranu. Buka, boje, zvuci veselja jurnu e u lift i napado e ih kao neki veseli ludak. Pored lifta su pro micali plesai, mu karci i ene, uz huk muzike nekog orkestra koji se nije video; me tan i i van-Tijamatovci plesali su zajedno, po dokovima koji su bili bez ikakvog pos la. Svuda uokolo su le ale odbaene stvari i kojekakav otpad, a karnevalisti su jo 'r azbacivali' posvuda i svoje pokrete i sve zamislive suprotnosti odee i bia. Luna j e od svega toga ustuknula, i osetila pored sebe slinu Gundalinuovu reakciju; kako fonija razbijenih ula nametnula se krhkoj ti ini snega. Gundalinu je opsovao na sandiju, prekidajui, u samoodbrani, sopstveno utan je. Ali, dohvatio ju je za mi icu i izgurao je napolje pre nego to su se vrata lift a opet zatvorila. Poveo ju je rubom razmahane gomile, kroz beskrajno dugi 'kordo n' izmeu zidova i nasrtljivih plesaa, do skladi ta kojim je poinjala Ulica prepuna lj udi. Najzad je zaustavi, pronae zaklon u jednom uglu izmeu dve zgrade. Nasloni je odluno leima na zid. "Luno..." Okrenula je lice na drugu stranu, da potopi njegovo lice slikama. Ne rec i mi da ti je ao - ne reci to! " ao mi je. Morao sam ovako." Dohvatio ju je za ake. Utisnuo je palac u jed no udubljenje na sredi njem delu lisica, i one se uz o tri zvuk otvori e. Skinuo ih je i bacio. Spustila je pogled neverice ka akama, onda opet pogledala gore, u njegovo lice. "Po to te je zapovednica prepoznala, nije mi preostao nikakav drugi nain da se provuemo pored stra e i uemo u grad." Odmahnuo je glavom, obrisao oznojeno lice nadlanicom. "Sveta Majko!" Luna duboko udahnu, stiskajui pesnice. "Suvi e dobro la e ." Iskrivio je usne. "Eto ta ostade od 'dobrog plavca Gundalinua'." Di e ruke, skide sa glave pozajmljeni lem, pogladi ga maltene sa strahopo tovanjem. "Niko ne shvata da mi ovo vi e ne stoji valjano na glavi." Glas mu je bio prepun gorine samo optu ivanja. Saginjui se, ostavio je lem na plonik. "Bi-Zi, ne mora niko da zna." Dodirnula je njegovu mi icu. "Za to im ne ka e da sam pobegla u gu vi?" Uspravio se; usta su mu bila kao razrez no em, oi kao ar; i ona vide da ovo nije katalizator nego samo talog njegove promene. "Komandant mi je rekla ono to z na o tvom roaku. Ne mo emo u Palati dospeti do njega, ali rekla je da on ponekad do lazi u posetu jednoj eni po imenu Rejvenglas, u Citrusnoj uliici. To bi nam bilo s asvim dobro mesto za poetak posla." Stao je malo dalje od nje, udaljujui se tom kr etnjom i od sebe samoga, povlaei se na bezbedan teren. "Mislim da mo emo ovako ii; ni ko nas nee dvaput pogledati u ovoj gomili." Naglo se namr tio i osmotrio kako izgle da. "Upleti kosu u kike. Ovako je - suvi e primetno." Poslu ala je, ne razumevajui. "Dr i se uz mene, i ta god da se desi, ne dozvoli da se u ovoj gomili razdv ojimo. Treba pola grada prei, i to sve uzbrdo." Pru io joj je zdravu aku, a ona je o vla prihvati. Krenuli su uz Ulicu, pod stalnim napadom silovitog veselja Karbankla. Zi
mci su slavili sa nekom vrstom neobuzdanog oajanja, jer e to za sve njih biti posl ednji Festival; Letnjaci su slavili dolazak Promene koja e vratiti njihov svet na pravo mesto. Prizori nebrojenih ostrvljana koji su do li u grad - ljudi sa izmama i ko usima od klijevske ko e, sa licima speenim od surovosti vremenskih prilika, ispu njavali su Lunin vid i stezali joj grlo e njom. Uvide da pretra uje ta lica, u potraz i za jednim poznatim, svaki put razoarana, sem u jednom trenutku kad je videla cr venu kosu nekog mladia u ko uhu. Momak se udaljavao, i ona poku a da se otrgne od Gun dalinua i poe tamo, ali Gundalinu je nije pu tao. Odmahivao je glavom i vukao Lunu dalje, uz ulicu; posle nekog vremena i sama je shvatila da se desetine crvenokos ih letnjakih mu karaca vrzmaju kroz ovo more lica. Ulini prodavci izvikivali su svoje ponude, ljudi su plesali povezani u ive lance, scenski izvoai i muziari penjali su se na sanduke i stepenike i nastojali d a pridobiju nestalno obo avanje prolazee gomile. Iako je bila duboka no, svi su se p ona ali kao u sred dana, kao da ne primeuju razliku izmeu ta dva - kao ni Luna. Jer, tu je predsednik vlade, stigao je, i od sad pa do noi sa maskama svetkovanje e po stajati sve lue. Trgovci van-Tijamatovci rasprodavali su svoje poslednje zalihe budza to, i li ih poklanjali, nagomilavali na ulazima u prodavnice odeu, hranu, neprepoznatlj ive egzotine predmete, sa natpisima ODNESITE. Zimci omotani metrima porodinih tote m-stvorenja paradirali su sredinom ulice, praeni hologramskom hladnom vatrom. Lun a je ciknula kad je pored nje pukla petarda; posle je ispisivala svoje ime po va zduhu blistavom upaljenom prskalicom koja joj se neoekivano na la u ruci. Po ulicam a su izbijale i tue, ponekad samo pesnicama, ponekad i jo poneim, jer su napetosti, stalno prisutne ispod svetkovinskog rastapanja valenci, ponekad i eksplodirale takvim iznenadnim, sitnim nasiljem. U jednoj prilici morala je ona dr ati Gundalin ua za mi icu i vui ga, jer je Gundalinu, ponet snagom navike, krenuo prema jednoj t ui koja je izbila nedaleko od njih. Ali na ao se tu i obian plavac sa sjajnim lemom, i prisvojio taj dogaaj, a Gundalinu se ustrim trzajem okrenuo i produ io svojim pute m. Dok su odmicali, Luna je oseala da je duh mase vue vrtoglavim optimizmom, da je obasipa udarima potpune svesti da je, najzad, stigla ovde - da je ovo taj grad, Karbankl, mesto nezamislivih divota. Stigla je na vreme, stigla je u vreme Promene, kad se verovatnoe ru e i kad sve postaje mogue. Do la je da nae Ukresa, da pr omeni Promenu, i to e uiniti. Sve vi e je vodila Gundalinua, vukla ga uz reku ljudskih bia, zato to su ga u la i izdr ljivost slu ili sve slabije, a nju sve bolje. ula je njegov ka alj, osvrnula se i videla njegovo oznojeno lice, setila se da je odbacio ostatak leenja samo da bi njoj pomogao. Ali im je usporila, on je odmahnuo glavom i navalio pojaanim hod om dalje. "Jo malo." Stigli su konano do Citrusne uliice. Luna pronae jednu prodavnicu koja je b ila jo otvorena i ivo upita prodavca gde je Sudba Rejvenglas. On pogleda njeno lic e sa nekim naroitim iznenaenjem; Luna povue okovratnik tunike nagore, da bolje sakr ije tetova . "Sudbina radnja je odmah do moje, gospoice mlada - ali nju nee nai tamo. Poslovi sa maskama su takvi da ona sad mora da ide po celom gradu. Vrati se sutr a, mo da e biti bolje sree." Luna klimnu glavom, zanemela od razoarenja. Gundalinu se te ko naslonio na zid koji se sav lju tio. "Imate... ne to za ka al j?" Prodavac je slegnuo ramenima. "Pa, sad ba i nemam. Jedino amajliju za dob ro zdravlje." Gundalinu zgaeno frknu. Odgurnu se od zida. "Ajmo, da se raspitamo u pakl ovima." "Ne." Luna odmahnu glavom i uhvati ga za mi icu da ga zaustavi. "Prvo da n aemo neko mesto gde se mo e prespavati. Sutra emo doi opet ovde." Bio je neodluan. "Sigurna si?" Klimnula je glavom i to je bila la , ali je znala da on ne mo e jo dugo, i da bi bez njega bila sasvim izgubljena ovde u gradu. Posle nekog vremena na li su utoi te kod njegove nekada nje gazdarice: ena majins kog dr anja, sa izgledom kao da je sva od nagomilanih jastuka, koja se sa alila na n jega im je poverovala da on nije samo avet. Smestila ih je u prostorije koje su p
ripadale njenom odraslom sinu. "Znam da nee ukrasti ni ta, inspektore Gundalinu!" Kad su vrata kljocnula i zatvorila se, dajui im konano privatnost, Gundalin u iskrivi lice u ironinu grimasu. "Ovu kao da nije briga da li sam te doveo ovamo u nemoralne svrhe." Luna ga pogleda belo. " ta to znai?" Njegov osmeh postade jo ironiniji. "U ovom gradu, verovatno ni ta. Bogovi, a la bih hteo da opet vidim vruu tekuu vodu! Da opet osetim da sam ist." Okrenuo se i oti ao u kupatilo; ve sledeeg trenutka ona zau plju tanje vode. Jela je svoj deo 'ribarske pite' koju su kupili od nekog na ulici. Sedel a je kod prozora, lea okrenutih samosvesnoj izofreniji te sobe - sobe koja je, ras peta izmeu Mora i zvezda, nalikovala na Zimu i sve zimako. Ove njihove prostorije bile su na drugom spratu, pa je Luna sa neke visine posmatrala Festival, gledala kako svetina struji kao krv kroz arterije grada. Tako mnogo ljudi... ogromno mn o tvo. Odseena od svetkovinske ve take vitalnosti na koju je do maloas bila prikljuen a kao na aparate za odr avanje ivota, ona oseti novi slom svoje izdr ljivosti i izgub i uverenje da e ikad nai to jedno lice meu tolikim hiljadama. U redu, sibilska ma ina dovela ju je u Karbankl; i sad od nje oekuje - ta? Aspundh nije mogao ni ta da joj ka e o nainima kako sibilska ma ina preduzima samostalne akcije, kad ih preduzima; je dino je rekao da je to najmanje predvidljiva i najmanje shvatljiva od svih stvar i sa kojima se sibila ili sibil mogu sresti. Dosad je Luna verovala da je ta ma in a vodi; ali sad je u gradu, a nema nikakvog zaslepljujueg otkrovenja koje bi joj pomoglo. Da li ju je sibilska ma ina napustila, zaboravila, ostavila da broji zrna peska na beskrajnoj obali? Kako bez njene pomoi da nae Ukresa? I ta ako ga nae? U ta se on pretvorio - u hladnokrvnog ubicu, koji obavlja prljave poslove za Zimsku Kraljicu, i ak deli njenu postelju? ta da mu ka e ako ga i pronae, a ta on mo e tada rei njoj? Ve dvaput ju je odbacio, u Neitu i na onoj obali u asa... koliko puta je potrebno da joj ka e da vi e nije zaljubljen u nju? Da li je z aista pro la kroz tolike nevolje samo da bi ula od njega te rei, licem u lice? aka jo j poe ka obrazu. Za to se ja njega ne okanem? Za to ne mogu to da priznam? Prizori is pod nje iskliznuli su iz i e, njen vid se zamutio. Zavesa na ulazu u kupatilo se pomakla i pojavio se Gundalinu, ist i sve e o brijan, ali obuen skromno, u istu, odvratno prljavu odeu. Opru io se po sklopljenom kauu, sa uzdahom, kao da je time istro io poslednji deli svoje snage. Sad se Luna za tvori u maleno kupatilo, da bi se sakrila od sumnji koje nije mogla iskazati ali ni sakriti. Istu irala se; vrua voda ubla ila je njenu osakaujuu napetost, ali krivicu nije mogla oprati. Izi la je opet u sobu, obuena samo u tuniku, su ei pe kirom kosu i lice; oekivala je da nae Gundalinua zaspalog. Ali on je stajao kod prozora, gde je ona maloas bi la, i gledao napolje. Pri la mu je. Stali su rame uz rame, ne dodirujui se, u komunikaciji bez rei , pred tim oknima sa urezanim arama u obliku dijamanta; gledali ulicu dole, slu ali kako Festival zvekee o stakla. Pred tim ponovljenim prizorom gomile usta joj ponovo poe e drhtati. "Za to sa m do la ovamo? Za to me je nateralo da dolazim, kad razloga nije bilo?" Gundalinu je pogleda, mr tei se iznenaeno. "I ako ga naem, ta u s njim? Ve sam ga izgubila. On me vi e nee. Ima Kraljicu.. ." pritisnula je aku na usta "... i voljan je ivot dati za nju." "Mo da eli Arienrod samo zato to nema tebe." Gundalinu je, neobino napeto, pr etra ivao njeno lice. "Kako mo e to da ka e ? Pa, ona je Kraljica." "Ali ona nikad nee biti ti." Neodluno je dodirnuo njene prste. "Mo da zato i ne eli vi e da ivi." Dohvatila je tu njegovu aku, pritisnula je na svoj obraz, poljubila je. " Mi vraa seanje vrednosti o, iako ne to to vetar nosi sam... Gubljena odavno iz, i jo na na ne." Oseala je da joj lice gori. Izvukao je aku. "Nemoj na sandiju! Neu nikad vi e da ujem taj jezik." Povukao je nadole, nespretno, rukave svoje grube ko ulje, prekrivajui o iljke. "A nisam ni d ostojan da ga slu am. 'Ne to vetrom no eno', to sam ja, a ne ti. Pena na morskim talas ima, pra ina u vetru; prljav tina pod nogama mog naroda..."
"Aaaah, prestani!" Uutkala ga je, boleo ju je njegov bol. "Prestani, pres tani! Ne dam da veruje u tako ne to! To je la . Ti si najfiniji, najotmeniji, najplem enitiji ovek koga sam ikad upoznala. Neu ti dati da... poveruje ..." okrenuo joj se, njegove tamne oi su je privlaile, ali i njegove ake, pritisnute o njena lea, i njeg ova potreba... Pognuo je glavu, polako, maltene sa nevericom, dok su se njena usta diza la ka njegovim za poljubac. Luna je sklopila oi, poljubila ga jo jednom - uzdrhtal o, gladno; oseala je kako njegove ruke, zapanjene, poinju da je miluju, i odgovara la, najzad, na ono njegovo neizgovoreno pitanje. "Kako sam dospeo ovamo?" proguna on. "Je l' ovo stvarno? Kako mo e ..." "Ne znam. Ne znam, ne pitaj me." Odgovora ionako nema. Zato to nemam prav a da te volim, niti sam to ikad nameravala... a volim te. "Bi-Zi... ovo bi moglo biti sve, cela stvar, moglo bi se okonati sutra." Zato to mi daje snagu da nastavi m traganje. "Znam." Njegovi poljupci postado e bezobzirniji. "Nema to va nosti. Ne tra im od tebe venost... samo daj da te volim sad." 37. "Starbak!" Arienrod opet uzviknu njegovo ime, videi da on ne di e pogled sa svog radnog stola. Digao je glavu polako, potvrujui, najzad, da ju je uo; njegovo lice, u senk ama, nekako se nije dalo jasno sagledati. Odgurnuo je od sebe neku pro vercovanu a latku i delimino rasklopljeni aparat sa koga je, do maloas, lju tio krhke slojeve, j edan po jedan; ta njegova soba bila je sva zagu ena tehnolo kim olujnim naplavinama. Za neke od tih sprava on je, ak, tvrdio da ih razume. Njegova uroena sklonost ka tehnici bila joj je uvek izvor zadovoljstva, do sada. Ali otkad se vratio sa pos lednjeg, sudbonosnog kraljevskog lova, izgubio se u sterilnim ma tarijama o ma inama , sakrivajui se na taj nain i od sebe i od nje. " ta je?" ree on. Njegov glas nije bi o ni radoznao ni neprijateljski, nije bio ni ta, a i na njegovom licu, dok je izgo varao te dve rei, videlo se ni ta. Poku ala je da suzdr i svoje nezadovoljstvo, znajui da samo strpljenje i vrem e mogu izvui Ukresa iz ove sumornosti i bludnje po daljinama. Ali pro lo je ve nekol iko nedelja od kad se poslednji put pokazao kao mu karac, poku ao da vodi ljubav s n jom, da je dodirne, ili makar samo da joj se osmehne. Sa ljutnjom kao prigu enim ar om u sebi, nije imala 'stomak' da sad titra i teto i njegovu potmulu zlovolju. "Hou da znam kad e dovr iti svoje lovake du nosti." "Du nosti?" Okrenuo se ka njoj, na obrtnom sedi tu, a njegov pogled je skaka o po divljini elektronske opreme, tra ei gde bi se sakrio. "Sve sam uradio", ree, to nom izbegavanja. "Nisi izvr io isplatu. Vodu ivota treba dati Izvoru, koji je eka. Valjda i s am zna da ako je on ne dobije, neizbe no e doi kraj vlasti Zime - i kraj na ih ivota." "A ovako e umreti polovina Leta... i Leto e biti okonano zauvek." Njegove z elene oi, otupele od muke, opet se sreto e sa njenima. "Nadala bih se da e biti tako." Silom je zabila pogled kroz prepreke, u n jegov nevoljni um. "Ne glumi da ti je sad po prvi put to palo na um, a?" "Ne." Odmahnuo je glavom; crvena kosa protrljala se o alke srebrnih lana ca koji su, spajajui ramena njegove labave ko ulje, spreavali da ona spadne. "O tome mislim svaki dan, i sanjam..." "Prijatni snovi", ree ona ironino. "Neu!" Setila se da je imao i ko mare, one o kojima nije hteo da razgovara s njom. "Neka ide neko drugi. Ja sam svoje odurao, gu im se od prljavih poslova Zi me. Neu da isporuim tom istrunulom tuinskom crvu veni ivot, u zamenu za uni tenje mog n aroda." "Nisi Letnjak! A u zamenu dobija svoj ivot, i moj." Arienrod se nagnula pr eko radnog stola, posegnula rukom ka Ukresu. "Nema sad puzanja natrag, u letnjaku lju turu; odavno si je nadrastao. Ubijao si va e svete mere, ostavio si tvoju letnj aku dragu mrtvu preko njihovih le ina. Pre toliko godina si napustio i svoju boginj u i svoj narod - i opredelio se za ne to bolje! Imaj to u vidu! Sad si van-Tijamat
ovac, i moj voljeni. to e , hteo - ne hteo, ostati do smrti." Starbak se odgurnu od stola i ustade, a sav kr sa stola odgurnu pesnicom u stranu, na pod. Arienrod ustuknu, uviajui da on jedva suzdr ava bes i da bi lako m ogla dobiti batine. "Onda je bolje da ta smrt bude odmah sad." akama je stiskao ivicu stola, glavu je sasvim oborio, poeo se naginjati napred. "Bar da zavr im ono to sam poeo." "Ukre e." To ime diglo se iz najdubljih prostora njenog srca, do kojih je vreli bol njegove patnje dospeo u obliku nekakvog mutnog odsjaja. Ali on na ovo nije reagovao. Nije vi e mogla da ga dohvati; ostala je pred zatvorenim vratima, n apolju. "Starbak!" Ta patnja postade njena, a bol postade bes. Ovog puta je diga o pogled. Lice mu je bilo tvrdo i stisnuto. Ni traga od Ukresa nije bilo u tom p ogledu, iza koga se vijala samo jedna avet, duh izgubljene Lune, njene sopstvene izgubljene drugosti. Lune, iju smrt je on skrivio, i koja je sa sobom u grob pon ela njegovu ljubav prema njih obe. Arienrod je oseala kako se njegova stvarnost, zaogrnuta duhom Lune, pretvara u i u lupe neuspeha. Neuspeh. Ta re je ostavila plame ni trag preko prostranstva njenog unutra njeg vida. "Isporuie vodu ivota, tavi e, tra im se to uradi uskoro. Tvoja Kraljica ti tako zapoveda." Njegove usne su se stanjile. Ovo je bio prvi put da ona njemu ne to naredi ; sad ju je po prvi put primorao na to. "A ako neu?" "Onda te dajem van-Tijamatovcima." Ne dozvoljavajui mu da joj prkosi, pri tegla je klizajue uzde svoje vlasti. "Pa e provesti ostatak ivota u kaznenoj kolonij i, pri eljkujui da si ostao da te na Promeni ubiju." Starbakova usta klonu e do otvorenog polo aja. Pogledom je, kao slep ovek prs tima, prepipavao njeno lice, sve dok se nije uverio da ona ozbiljno misli ba svak u od tih izgovorenih rei. Pognuo je glavu, predajui se, bespomoan pod te inom svoje m r nje prema samome sebi. Znala je tad da ga mo e naterati na sve, sve to joj je volja... i da ga je, posti ui ovu pobedu, zauvek izgubila. 38. Luna se neoekivano probudila u neijem toplom zagrljaju. Ukre ence, al' sam ud no sanjala... Otvorila je oi, trgla se pred neoekivano u sobe koja se pred njom otvar ala. Poinjui da se sea, pogledala je dole i videla jednu toplu smeu ruku pro aranu roz e pegicama, bezbedno prebaenu preko nje, i, takoe, svoju ruku preko te. Samo za tr en, nekakva bol je presee; onda se Luna osmehnu, bez stida i bez kajanja, i propl ete prste kroz njegove. Poela se migoljiti na uzanom kauu sa naslonom, da ne probu di Bi-Zija, ali da osmotri njegovo usnulo lice, pamtei kako je on u nekim tihim z orama bdio iznad nje. Pamtei i poeziju njegovog srca, koju je izgovarao noas njeno m zauenom sluhu, dok joj se konano davao ceo: zvezdo moja, moja ptico bela, moja ba t o divljeg cvea... da bi na kraju ona uzviknula rei koje nije imala pravo da ka e, al i ni silu da suzbije, volim te, volim te... Pogladila ga je po obrazu, ali on se ne pomae; oslonila je glavu o njegov o rame. Ovde, u ovoj sobi, u ovom prostoru izdvojenom iz njihovih zasebnih ivota, podelili su ljubav i dali jedno drugome ne to drugo, jednako dragoceno - potvrdu vrednosti oboje. Zvuci svetkovine jo su stizali do nje, prigu eni ali nepromenjeni; nije se promenio ni nivo svetlosti koja je dospevala kroz prozor. ("Ja ovo nikad nisam n a svetlosti radio", mrmljao je on tada. "Ba smo lepi... Za to sam se stideo?") Ni p o emu nije oseala da li je no ili dan, niti koliko su dugo spavali. Telo joj je bil o tromo i nevoljno, na taj nain je saop tavalo da spavanje nije dovoljno dugo potra jalo. Ali ona nije mogla sebi dozvoliti du e. Bi-Zi je nastavio da spava kao mrtav , pa se ona izvue ispod njegove ruke, to je ti e mogla, bez elje da ga budi; sigurna da mo e i sama da nae put do uliice gde ivi ona maskerka. Obue se, kliznu kroz vrata. Gomile sveta izgledale su jednako nepregledne i vibrantne kao pre, kao d a se jedna smena slavljenika neosetno pretapala u drugu, tvorei toak bez kraja. Lu na se dr ala blizu zidova, proguravala se kroz ljudske vrtloge na rubovima gomile, zaobilazila kioske i kolica ulinih prodavca i uline 'ba te' kafana. Sa jednog stola dohvatila je, u prolazu, komad zainjenog mesa, progutala ga u dva-tri hitra zalo
gaja; njen um je iskrio odra avajui energiju koja je prosto zraila sa svih strana. Konano se probila do Citrusne, gde je tok svetine bio sporiji i plii. Na la je put do ulaza u prodavnicu lekovitog bilja, a ve sledei ulaz bio je maskerkin. T a uta i zelena vrata, sastavljena od gornje i donje polovine, bila su zatvorena, v rsto; ona zalupa pesnicom po gornjoj polovini, unosei svu svoju uskraenost i urbu u to. "Otvori! Otvori! Molim otvori!" Otvori se gornja polovina vratiju, u sred njenog uzvika, koji Luna nasta vi kao uzvik olak anja. Jedna sredovena ena sa tamnom kosom svijenom u te ku pletenicu pogledala je iznutra, u Lunu, kroz Lunu, oima crvenim od sna... oima koje je nisu videle. "Da, ko je to?" upita ena umorno i malice nestrpljivo. "Jesi li ti... Sudba Rejvenglas, maskerka?" Pitala se ta je oekivala da e v ideti, zadovoljna to ova ena nije to. "Jesam." ena protrlja lice. "Ali sve moje maske su prodate. Ako hoe da gled a maske, mora na neku izlo bu. To ima u pojedinim ispra njenim radnjama i skladi tima, ir om grada." "Ne, ne treba mi maska. Hou da te pitam o... Ukresu. Ukresu Svetlohodnom. " "O Ukresu?" Ba ona reakcija na koju je Luna ekala, i za koju se bogovima m olila, ispuni enino lice. Maskerka otvori i donju polovinu vratiju. "Pa, ui, kad j e tako! Ui." Luna ue u radnju, mirnu na mutnom i slabom svetlu. Oi su joj se ve prilagoava le, i ona sagleda kutije i ko are, natrpane u precizno smi ljenom neredu, u sva etiri ugla radionice - ostatke platna, kalupe u obliku lica, perje, inuve, perle. Stupa jui napred, okliznu se na jednu perlu, koju zatim pa ljivo podi e i zadr a u aci. Zidovi radionice sad su bili prazni, ali naikani kukama gde su svakako morale do pre dva -tri dana visiti maske, okaene kao retko cvee, stotinu maski... Ali poslednje takv o mesto nije bilo prazno. Tu je visila jedna maska, sasvim usamljena, i Luna sta de kao skamenjena pred tom treperavom vizijom letnjeg dana: duge roene u vodenom prahu i odra ene u raznobojnim jezercima, smaragdno-somotna mahovina pod nogama i zelenozlatna svila novih trava koje izniu po brdima; hrpe divljeg cvea, mirisnog o d ivota, kupinasti plodovi, ptija krila istakana senkom; a u sredini svega toga, je dno lice koje zrai od nevinosti, zagledano u ne to udesno, krunisano zracima dvaju s unaca. "Je l'... je l' to... Letnja Kraljica?" apnu ona, prepuna strahopo tovanja. ena se instinktivno okrete licem tano ka maski. "To je maska za nju. A ko e biti Letnja Kraljica, to je jo tajna, na koju odgovor znaju samo bogovi." "Zna samo Dama Thalasa", ree Luna bez ikakvog razmi ljanja. "E, da, naravno." Maskerka se nasme i malice tu no; Luna uvide ta sve ova mask a mora znaiti pripadniku naroda Zime: mnogo stvari, od kojih nijedna nije ono ist o to pokree nju, Lunu. "Postigla si da ona izgleda tako divno, a ona e doi da ti oduzme ovaj ivot. " "Hvala." ena se jo jednom nasme i, ovog puta ponosito. "Ali tu cenu plaa svak a umetnica - izgubi deo sebe svaki put kad stvori ne to za ta se nada da e iveti i po sle nje. E, sad, ako je napravim tako da bude lepa i dobra, ova Letnja Kraljica bi mogla ispuniti proroanstvo i biti lepota i dobrota za nas." "Bie, bie", promrmlja Luna. Ali i nee, jer te nee razumeti, pa nee ni moi da b ude. "Nego, reci ti meni, Letnja devojko" - Luna se osvrte, napola iznenaena "za to si do la sa pitanjem o Ukresu Svetlohodnom?" "Ja sam njegova roaka, Luna Svetlohodna." "Luna!" Praviteljica maski se namr ti niemu. "Stani, stani malo." Proe, pouz dano, kroz jedna vrata, u drugu sobu, i vrati se nosei neku neobinu traku omotanu oko glave, preko ela. "Toliko mi je priao o tebi, o vama dvoma. Hodi ovamo, kod vr ata, da te bolje vidim ovim mojim 'treim okom'. Luna poslu a. ena je okrete i zadr a tako da je Lunino lice bilo na svetlosti ; polako se ukoi. "Ukres jeste rekao da lii na nju... na nju..." Odjednom kao da za drhta. "Na koga?" Luna je te rei istisnula kroz ukoene usne. "Na Arienrod. Ali ja sam tebe videla i ranije, na nekom drugom mestu, u neko drugo doba." Digla je ruku i poela osetljivim vrhovima prstiju prelaziti pre
ko Luninog lica kao da poku ava da napravi mapu; za to vreme Luni je bilo nezgodno da postavi ma kakvo dalje pitanje. Sudba je povede nazad, dublje u radnju, do o kruglog, lepkom iskapanog stola okru enog stolicama; to je bio sav name taj u radion ici. "Gde sam ja tebe videla, Luno?" Krupan sivi maor se pojavi na stolu, niotkud , i prie da upitno onju i Lunine ake. Luna ga rasejano poe ka ispod donje vilice, po gu i . "Ne bih rekla... uh... da si me ikad videla." Luna, postupajui po Sudbino m pokretu rukom, sede; otvori pesnicu i stavi to usamljeno crveno zrno na sto. Sudbi zastade dah. "Dabome. Sibila." Lunine ruke polete e ka grlu. "Ne..." "Rekao mi je tvoj roak; u redu je." Sudba odmahnu glavom umirujue. "Tvoja tajna je bezbedna. Ujedno ona znai, da ti ja sad smem poveriti moju tajnu." Povue nadole visoki okovratnik spavaice, otkrivajui grlo. Luni zastade dah. "Sibila si, ovde? Ali kako? Kako se usuuje ?" Setila se D anakil Lua i o iljaka koji su na njemu ostali kao upozorenje. "Imam vrlo... odabranu klijentelu." Luna okrete lice na drugu stranu. "M o da je to sebino s moje strane, mo da ne inim sve to bih sa tim darom mogla, ali... im am nekakav oseaj da postoji potreba da boravim ba ovde. Kao... terminal, ako ni ta d rugo." Njene ake nao e jedno zalutalo perce na stolu. Ona ga podi e, poe ga provlaiti kr oz prste. Maak ju je gledao, mrdajui u ima s vremena na vreme. "Vidi , imam udne ideje o sibilstvu; besmislene, mo e biti, ali..." Njena plea se trznu e. Luna se na e napred. "Hoe li rei da sibile mo da postoje i na drugim svetovima, a ne samo ovde?" Pero polete dole, maor se baci na njega. "Da! O, za ime bogova, da li si i ti to osetila?" Sudba pru i ruku ka njoj, eljna potvrde. "Ja sam to... videla." Luna je dotae po aci. "Upoznala sam jednog sibila, na drugoj planeti. Postoje sibile svuda, i one su deo informacione mre e koju je S tara Imperija ostavila da nam pomogne u ovoj sada njoj epohi. A Hegemonci nas la u." "I mislila sam da je tako - znala sam da postoji jo ne to! Da, sad je celin a toliko razumnija." Njen osmeh bio je svea upaljena u mraku. "Jesam li te, dakle , tamo videla? Na drugom svetu? Kad si postavljala pitanje o njemu..." "Jesam, postavila sam pitanje o njemu! Zato sam se i vratila. Znai, ti si bila ta koja mi je odgovorila o Ukresu..." I rekla da on sad voli drugu. "Ono, da jo nije gotovo, i da sam mu potrebna." Progovorila je glasnije, da nadjaa glas sopstvene sumnje. "Ali kako to zna ? Zar mi mo emo da zapamtimo ono to ka emo i vidimo? Mene nikad niko nije pozvao." "Da, to zapamtimo, jasno zapamtimo." Sudba se osmehnula svojim uspomenam a na te trenutke jasnog gledanja. "Mene pozivaju prilino esto i zato verujem da sa m ovde potrebna. Mo da sam jedina koja daje odgovore na sva pitanja o Karbanklu. Z ato sam i poela da podozrevam da znaimo mnogo vi e nego to to navodni znalci tvrde. K ako bi Hegemonija mogla ne znati da je na posao realan?" "Ma, la u oni o mnogo emu." O merima... da li je to pravi razlog to nas ne el e u Karbanklu: da niko ne doka e koliko la u u vezi sa merima? I u vezi sa ime jo ? "Al i mi bismo to mogli promeniti, sad kad znamo istinu. im van-Tijamatovci odu..." "E, tad e Leto doi na vlast, a Letnjaci nee slu ati." "Pa, ja sam slu ala." Luna oseti kako joj pogled te i ka masci na zidu. Bi l i slu ali kraljicu sibilu? Peckavo uzbuenje proe kroz nju, od kime pa sve do vrhova p rstiju. "Sudbo, u transferu si rekla... da bih ja mogla postati Kraljica. ta je t o znailo?" "A, pre nekoliko godina sam to rekla..." Sudba pritisnu aku na senzorsko oko. "Pretpostavljam da to znai da si liila na Arienrod." Sklonila je aku, pogledal a u pravcu maske na zidu. "Opet - mo da i ne. Pozvala sam te da se vrati na Tijamat ; pamtim to oseanje da... da moram. Nisam razumela za to to inim. Pa, ako bi ti uestv ovala u trci sa drugim devojkama, na dan odabiranja, ko zna? Moglo bi se dogodit i da te izaberu za Kraljicu." "Koliko jo ostaje do tog odabiranja?" "To je onog dana posle koga je no pod maskama - dakle, preksutra." Luna splete prste kroz koje su prolazili trnci, zatvori na taj nain struj no kolo, oseti kako nalet elektrizirajue i zastra ujue izvesnosti juri kroz nju. Eto , to je razlog. Zbog toga sam do la. Da ova Promena bude prava promena, da se krug
otvori... Zurila je u masku Letnje Kraljice i nije mogla pogled da odvoji od nj e, a razne mogunosti poinjale su da se pale u njenim oima. To, meutim, nee spasti Ukresa. Vatra otkrivanja udavila se odmah u hladnim vodama istine. Nema vaskrsenja bez smrti; ona nee imati nikakvu vlast dok Sne na K raljica ne bude ubijena... "Ali zato sam do la!" Strese glavom ljutito; Sudbino li ce dobi izraz upitanosti i oslu kivanja. "Do la sam da naem Ukresa i da ga spasem, ak o mogu. Ako sam mu jo potrebna, ako me uop te hoe..." Zamucnu, zauta. "Tebi je poznato... ta je postao?" "Jeste. Znam, znam sve." Oseti da joj u puni usta, od te rei. "Starbak." Sudba klimnu glavom, a lice joj se malo ote e nadole. Dovue maora sebi u kri lo. "On vi e nije onaj deak koga si poznavala. Ali ni ti nisi ona cura koju je osta vio na letnjakoj teritoriji. to se tie toga da li si mu potrebna, jesi, Luno, oajniki si mu potrebna; i oduvek si bila, inae se on nikad ne bi okrenuo Arienrodi. Nai g a, i spasi ako mo e . Meni to znai veoma mnogo." "I meni." Luna u nu sto. "Ali ne znam kako da ga naem. Zato sam do la kod tebe . Mo e li mi pomoi, mo e li ga dovui ovamo? Vremena je ostalo jo sasvim malo." Jo danas jo dva dana, do njegove smrti - tri dana za pretra ivanje celog ovog grada. "Znam." Sudba strese glavom, obori pogled. "Ali on navrati ovamo kad je njemu ef, a ne meni. Ne znam kako bih ga... ekaj." Tragajui, ona pronae crvenu perlu , podi e je sa stola. "Postoji neko drugi, ko ga via e e nego ja. Ta enska se zove Tor Z vezdo etna, a radi kao direktor kazina 'Persefona'. Sad sebe naziva imenom Persefo na, pa treba tako i da pita za nju. Jesi li ovde sama?" "Nisam." Luna se osmehnula. "Imam nekog." Uvide da je od tog 'nekog' raz dvojena ve dugo, du e nego to je nameravala kad je kretala. Ustade neodluno. "Hvala t i to si mi pomogla. I to si bila prijateljica Ukresu onda kad to ja nisam mogla bi ti." eznula je da ima dovoljno vremena da pita o svemu to se izmeu njih izdogaalo to kom dugih/kratkih godina razdvojenosti. "Nek ti se Dama osmehuje", ree stidljivo. "Nek se Dama osmehne svima nama. Ali naroito tebi, sada." Osmehnu se i Su dba. Luna pogleda jo jednom, poslednji put, masku Letnje Kraljice i izie. Sti e najzad do konai ta u kome je ostavila Bi-Zija, nahrupi kroz vrata sa pr ozoriem, bez daha od odu evljenja i olak anja. "Luno!" Bi-Zi je stajao u uskom hodniku; zadnji kraj njegove iscepane ko u lje bio je samo delimino zavuen pod opasa pantalona. Pored njega je stajala gazdari ca, ije masivno prisustvo je izgledalo daleko sna nije od njegove mr ave figure. Upra vo je slegala ramenima kao da ne to porie. Bi-Zi se progura pored nje, potra da zgra bi Lunu u naruje, odi e je od tla. "Bogovi! Gde si, do vragova, bila? Pomislio sam. .." "Kod maskerke." Nasmejala se iznenaeno, a on je spusti na pod. "Prestani, ne bi trebalo da..." "Kod maskerke? Sama? Za to?" Namr tio se u znak neodobravanja, ali ona vide u tome samo da se zabrinuo za njenu bezbednost. "Znala sam put. Tebi je bilo potrebno da se odmori ." Sme kala se sve dok se i on ne osmehnu. "Na la sam je. I, Bi-Zi, ovo nee verovati..." Zauta, imajui u vidu d a gazdarica jo stoji iza njega i sve pomno slu a. Bi-Zi baci pogled preko ramena, p roisti grlo. "Dobro, dobro, inspektore." ena di e ruke, dobrodu no glumei da se predaje. "U mem ja da shvatim kad se ne to nagove tava." Provue se pored njih i poe ka vratima svo g stana. "Ba si ga zabrinula." Namignula je Luni, nimalo neupadljivo. "Zabrinjava j ga jo , pa nee otii sa ove planete bez tebe, dete!" Otvori vrata i ue, a ona se zat vori e iza nje. Bi-Zi baci pogled ka tavanici, izbegavajui da gleda nelagodnost i Luninu i svoju. Povede je malo dalje niz hodnik. "E sad mi reci. Na la si je?" "Jesam! I, vidi, Bi-Zi - kad je Kej-Ar Aspundh u ao u transfer, ova masker ka je bila ta koja mi je rekla da se vratim." Bio je potreban jedan trenutak da on to registruje. "Ona je sibila? Ovde ?" Luna klimnu glavom, i ne ujui tonove njegove neverice. "Jedina ovde, za ce lu galaksiju..."
" ta si joj rekla?" Neoekivano, bio je gnevan. Ovog puta je razumela; staro protivljenje i novo razoaranje zatamni e njen pogled. "Da hou da vidim Ukresa." Ti ima pravo da zna toliko i ne vi e. "Nisam na to mislio." On prigu i napad ka lja, ali i suzdr a svoj bes. "Nego, nego sam se pla io da si me ostavila", promrmlja nezgrapno i postieno, "ak i bez zbo gom." Znajui da on zna da to nije cela istina, prihvatila je tu njegovu tvrdnju ; jer, znala je da bi on voleo da to bude cela istina. "Bi-Zi, nikad ne bih... n e tebe. Ne bih tebe ostavila tako." Dohvatila ga je za ake, u znak obeanja, i polj ubila ga sa ne nim jadom. "Dobro, i ta si saznala? Da li ga je viala?" "Sudba ne zna kako da dopre do njega." ujui to, on di e glavu, a Luna nastav i. "Ali mi je pomenula jednu enu koja bi to mo da mogla. Ta se zove - Persefona; vo di neki kazino." Pomislila je da e on biti razoaran. Meutim, on klimnu glavom. "Dobro. Znam to mesto. U gornjem delu grada, jedan od najveih lokala. Idemo sad tamo." Di e pogl ed ka paukolikom stepeni tu koje se spiralno uzdizalo ka gornjim spratovima i ka s obi koja je tokom jedne noi bila njihova. "Samo da... uzmem jaknu." 39. "Ej, zdravo... ao, seksi mae... dobro do ao u pakao, veliki tro ad ijo..." Tor je stajala oslonjena nehajno o jedan stub i pozdravljala bezlinu gomi lu koja se, bezdu no monotono, slivala kroz zid od zveckavih malenih ogledala. Zat omi jedan zev, pri emu joj sva usta za kripa e od napora; nije smela da zevne da ne b i pokvarila minku. Kazino se upravo otvorio, posle nekoliko sati zatvorenosti neo phodne za odmor i oporavak, ali se vi e nee zatvarati sve dok no pod maskama ne bude okonana i dok ne nastupi dan Promene. Tor se nadisala stimulanata toliko da su s ad jedva ne to malo delovali na nju; oi sa cveem naslikanim na kapcima pokazivale su jaku te nju da joj potonu direktno u lobanju. Gomila festivalskih gostiju je, kao ovek koji se sprema da uskoro pone asketski ivot protiv svoje volje, bila nezasita u svim svojim apetitima, a Izvor je eleo da se iz te mase iscedi i poslednja kap . Tor je bila vrsto re ena da Izvoru ispuni sve elje. On je dodirnuo birokrats ku planinu dozvola i formulara svojim svemonim, deformisanim prstom, i planina se rastopila u ravan, slobodan drum; osim toga, dao je i svoj blagoslov za njen br ak sa Ojarzabalom, brak koji e joj poslu iti da utekne sa ove planete pre nego to va n-Tijamatovci tresnu poklopac na mrtvaki sanduk Zime i vrsto zakuju eksere. Jo samo izvestan broj beskrajno dugih sati, i ovaj kazino e se zatvoriti zauvek - ili, b ar, sa Torine take gledi ta zauvek. Palo joj je na um da e joj ovo mesto nedostajati ; to ju je iznenadilo. Ali kazino je tako dugo bio ispunjen ljudima koji ive, lju dima koji se ne pla e rizika, ljudima koji su do li sa svetova toliko raznorodnih da je ona jedva uspevala da dozna njihove najva nije osobine; sa svetova na koje je e lela da lino doe, a to e i ostvariti, zahvaljujui Ojarzabalu i Izvoru. Oseti tren proletanja sumnje: ona e zaista biti Ojarzabalova supruga? To t o je van-Tijamatovcima zakoniti brak, njoj izgleda ru no i te ko kao lanac. Biti lan cima vezana za Ojarzabala, zauvek... za tog Ojarzabala, koji se napalio na Perse fonu, a ne na Tor Zvezdo etnu. Zar e zaista morati da nosi ovu prokletu periku, i d a bude ovako namazana, sva u la noj koljci, zauvek... da bi to postalo stvarnost? V ragovi ga odneli. Ako joj se smui Ojarzabal, otarasie ga se lako: lanci se prave z ato da bi bili raskidani. "...Ti mi izgleda kao pravi pobednik... zdravo, zdravo. .." Zastade u sred takvog zujanja, zinu. "Va e velianstvo?" Devojka sa belim kikama, u nomadskoj tunici, pogleda ka njoj, udnovato zb unjeno, i ve taj pogled bio je dovoljan da Tor sa sigurno u utvrdi da je pogre ila. Al i devojka je ostala ispred nje, ne marei za guranje gomile koja je promicala i ko me ala se. "Ti si Persefona?" Osmeh, dreav: "Samo jeftina imitacija, curo. Ali, tako mi bogova, ti si s kupocena imitacija Kraljice." "Ja... uh..." Devojka kao da nije bila mnogo polaskana tim poreenjem. " alj
e me Sudba." "Tor se nasmeja nervozno. "Pa, bogova mi, valjda ne ba sudba... O! Misli S udba Rejvenglas?" Devojka klimnu glavom. "Zovem se Luna Svetlohodna. Ona je rekla da pozna je mog roaka Ukresa." "Ukresa! Da, poznajem ga, nego ta." Tor oseti iracionalni talas olak anja. Odgurnu se od stuba. Svih mi vragova i paklova, veeras sam ufiksana preko mere zaista... "Doi, da se sklonimo iz stampeda." Primeti, tek sad, da ova devojka nij e sama; neki Karemovac, izgledom nalik na stra ilo, stajao je iza nje kao senka. N a sebi je imao jaknu plavca, sa inspektorskim inovima. Srce joj skoi u grlo, opet bez razumnih razloga, no onda vide da je sve ostalo na njemu daleko od regularno g, tavi e da je jakna s prednje strane pro arana mrljama... koje su izgledale kao sas u ena krv. Mogunost da to jeste krv nije donela Zvezdo etnoj neko osobito smirenje. N e pitaj; ni ta ne pitaj. Pokazala je prstom jedan pravac, povela ih kroz kazino. L una Svetlohodna je blenula kao seljanka prvi put u gradu u optike efekte igara, k oji su kroz vazduh plovili ka njoj; u zapanjujue ekstreme oblaenja i s tim spojene ekstreme pona anja; u dreavu ukupnost jednog kockarskog pakla koji udara u mozak i koji se, po prvi put, iri pred neijom devianskom du om. Kroz bubnjanje muzike zau dev ojku kako gotovo vie: "Vidi gde smo!" A upravo su prolazili kroz periferni deo ho logramske slike crne rupe ogrnute plamteim svemirskim naplavinama. "Na Karemofu n ikad nisam videla ne to ovako, ak ni na Lopovskoj Pijaci!" Tor se osvrte i pogleda je iznenaeno, a pali plavi ree, sa jakim oseanjima: "Nik-kad i nee !" Tor odmahnu glavom i produ i napred. Uvela ih je u mutni hodnik sa draperijama tankim poput viline kosice, gd e su prostitutke odvodile svoju klijentelu - najti e, najprivatnije mesto koga se mogla u tom trenutku setiti. Potra i praznu sobu, ali uzalud; vide, meutim, da Hern i jo nije izi ao iz svoje sobe i oti ao na radno mesto, iza anka. Tor poe treskati brid om ake po vratima. "Ej, lepi, ekaju te obo avaoci! Ajde, polazi!" Vrata se otvori e. Hernovo izjedeno lice lepu kastog deka zapiljilo se u Tor i pored nje, sa izrazom gnu anja prema svemu to postoji. " to ti ne bi malo i la da se. .." Njegov pogled zakai Lunu; i njegov izraz lica se promeni, zatim ponovo promen i, i jo jednom promeni. "Bogovi!" Poslednja promena bila je ista bes. " ta e ti ovde? Kurvo, kujo, no em u lea ide ljudima! Znao sam ja da e ti da doe jednog dana - nije njo slatko da me uni ti ako ne mo e i lino da gleda..." "Herni!" Tor mu je zapreila put, jer bio je ve krenuo da nasrne na devojku . "Koji ti je vrag, jesi 'na nebu'? Ovu osobu nikad nisi ni video." "Ja kao ne znam Arienrod kad je vidim, a? Znam ja tu tvoju Sne nu Kraljicu , spavao sam s njom godinama! Je l' nisam, govori, kurvo jedna izbeljena? A?" "Nisam Kraljica", prozbori Luna nejako. "Nije, Herni! Ej!" Tor ga je presekla pre nego to je mogao opet da doe do rei. "Ne blebei, nego upotrebi te tvoje krvave oi, drkad ijo. To je samo jedna Letnja kinja, do la je da tra i nekog svog roaka. Nikad je ranije nisi video; takoe se kladim da ni Kraljicu nisi nikad vid'o, a kamoli tuc'o. Ona ima bolji ukus." " ta ti pa zna o tome?" ree Herni. "Ne zna ti ni ta ni o Kraljici, ni o meni!" Stade uspravnije, oslanjajui se na ragastov vrata, izravna nabore na svojoj dreavo arenoj ko ulji, poku a da asno stoji. "Bio sam Starbak - dok me Arienrod nije prodala da bi uzela onog slabia, Svetlohodnog." "Svetlohodnog!" Tor je blenula u Hernija. "Ne mogu da verujem!" Ovaj miz erni iznuiva - zar on cedi informacije iz nje ve pet godina samo da bi se dodvorio Sne noj Kraljici? Da li je to mogue? I da li je mogue da Herni ne la e ni o sebi; da l i je Svetlohodni koristio nju, Tor, samo da bi mogao koristiti Hernija? Ona prot rlja lice i pri tome joj otpade jedna ljokica i zamrlja se jedan pipak nacrtan na obrazu. "Ukres Svetlohodni je moj roak", ree Luna, ignori ui Hernijevo besno zurenje. "Znam da je postao Starbak; hou da ga naem dok nije prekasno." "Tvoj roak?" Herni se namr tio; na ostale njene rei nije obratio pa nju. "N-da aaa... bilo je ne to oko tebe: bila si nestala..." Poe ao se kao da e time odlepiti i osloboditi uspomenu sa neke povr ine u svom pamenju. Mozak mu je, od droga za suzbi janje dosade i bola, uveliko popu tao. "A lii na nju, lii ." U njegovim oima bilo je gla dnih demona. "Sasvim lii ."
"Hajde, nemoj gubiti vreme na ovog la ljivog narkosa", ree odmetnik plavac nestrpljivo. "Lud je. Nijedan niskoroeni Karemovac nema dovoljno talenta da posta ne Starbak." Herni kao da ga je tek sad primetio; zagledao se u njega, sa ru nim iske eni m osmehom koji se postepeno irio. "Pamtim dan kad sam te nauio da klei pred boljim l judima nego to si ti, u Kraljiinom dvoru, plave." Plavim proe trzaj prepoznavanja. " Al' si tad bio fino ude en za nju, i za mene, zar nije tako bilo, Gundalinu-mekru? A vidi kakav si sad!" Mahnuo je rukom prema Gundalinuovoj neuglednoj odei. "Puzi o si potrbu ke, nema sumnje, mekrito. Nisi ti dostojan sa mnom da razgovara !" Plavi se borio da zadr i rei u sebi, ali one mu izlete e. "Jo sam bolji ovek ne go to e ti ikad biti, ti, gomilo balege, skote jedan!" "A, ne, nego si jo i sad vee dupe. Hvala bogovima za to!" Herni pljunu u p ravcu susednih vrata, koja se, meutim, upravo u tom trenutku otvori e. "Ej, pazi tamo, ej!" ree prostitutka. Izvede svog mu teriju i odvede ga brz o pored njih, gledajui besno. "Dobro, 'oe li ti na pos'o il' nee ?" Tor se podboila pesnicama o kukove, oseaj ui kako one klizaju malice po svilenastoj tkanini njenog 'omotaa za telo'; uz tu po zu dodala je i spaljujui pogled. "Neu. Dok ne ujem jo o ovome." Klimnuo je glavom u pravcu Lune. "Za to Arienr odina dvojnica dolazi da tra i Arienrodinog ljubavnika?" Uzmae nespretno u svoju so bu; bila je to travestija otmenog poziva. Tor poe u sobu, i ostali s njom. Tor nikada ranije nije videla unutra njost te sobe, a sad joj se inilo da i dalje ne vidi. Krevet i orman, kao u svim tim sobama, i ni ta vi e. U jednom uglu n abacano nekoliko prljavih odevnih predmeta; to je bilo sve. Nikakvih slika na zi dovima, nigde nijedne knjige niti trake, ni radio-aparata niti tridija. Bila je to soba za samo jednu no - i jo gore: zatvorska elija. Herni se srui na krevet. Njeg ove noge, obuhvaene elikom, ostado e dobrim delom da vire preko ivice. Niko se ne po mae da sedne pored njega; Luna i Gundalinu su gledali te njegove noge iako su se trudili da to ne ine. "Dakle ta si to zapela oko Ukresa Svetlohodnog posle toliko vremena, lepa roako?" "Mi smo vereni." Luna je istrajnim pogledom suzbila mranu insinuaciju u H ernijevim oima. "Volim ga. Ne elim da umre." "A-ha-ha", ree Herni s osmehom. "Njegove zakletve na vernost zaista su de lovale na Arienrod; treba da se ponosi . Ali ona na kraju uvek postigne ono to joj se hoe. A ti?" Luna se ukoi, a ake joj se stego e na opasau. "Postii u ja ono to hou. Ali mor njega da naem; to je prvo. Sudba je rekla..." ona se okrete ka Tor "... da bi ti mogla znati kako..." Tor slegnu ramenima kao da se izvinjava. "Proma ila si ga za malo; evo, ma loas je bio u poseti kod Izvora." A ja sam se pitala za to. Za to bi Starbak dolazio? Za to bi Kraljica...? " ta ti to znai 'maloas'?" Tor je opet usredsredila pogled na Lunino nezadovoljno lice. "Pa, do ao je iz Palate, sa nekom porukom, pre otprilike jedan sat." "I opet oti ao, a pratila su ga dva pijuna plavca", ree Herni samozadovoljno . " ta?" ree Tor podi ui obrve popra ene srebrom. "Komandantkinja policije", ree Gundalinu. "Sigurno je naredila da ga tra e i uhapse, sad kad se zna ko je." "I ta se desilo?" Lunine pesnice su uvijale obojenu tavljenu ko u opasaa. "Je su ga uhvatili?" Herni ne to promrmlja; ovo ga je zabavilo. "Tjah. Ti jebaro i ne mogu da uhv ate ni zapaljenje plua." Pogleda Gundalinua. " mugnuo im je u gomilu. Meutim ako je pametan momak dr ae se u Arienrodinoj palati gde e biti bezbedan sve do Promene." "Ne! Ne mo e tako!... Prokletnica!" uzviknu Luna. Tor vide kako plavac poku ava da ute i Lunu i kako ona trzajem ramena zbacuj e njegovu ruku; vide i izraz na njegovom licu. To sve vide i Herni, i nasme i se. Tor skeptino ree: "Slu aj ti, mala, ako si mu bila toliko odana, za to ti je trebalo p et godina da stigne dovde?" "Nisu pro le godine, nego samo meseci!" Luna sklopi oi. "Za to stvari nisu kr
enule na onaj drugi nain? Za to sve samo postaje te e?" "Zato to se pribli ava Arienrodi", proguna Herni, "a ona je brzina svetlosti. " "Nju su kidnapovali krijumari i odveli je sa ove planete, pre pet godina" , ree Gundalinu razdra ljivo, nadjaavajui Hernijev glas. "Upravo se vratila. Malo je nedostajalo da izgubi ivot u poku aju da se probije do Karbankla da bi ga na la. Da l i ti je to dovoljna odanost?" Tor izvi usta, omek avajui i protiv volje. "Tebi je izgleda dovoljna, van-T ijamatove." Zaljubljeni, zacopani glupanderu. "Sudbi takoe. Ali ako misli da ga sa d nae, mala e morati da ide u Palatu." "To ne mo e", ree Gundalinu. "Za to ne?" ree Luna gledajui ga. "Mogu nekako da se uvuem u palatu i da ga n aem. Ako je to ono to moram, to u uraditi." Njene oi se promeni e, postado e mutne i sle pe, kao da ju je zahvatio napad nekog psihikog poremeaja; kad su se opet razbistri le, odlunost je sijala u njima. "To je pravi nain - ii u tamo! Moram. Ne pla im se Ari enrod." "Za to bi se pla ila?" ree Herni, zurei u nju ali zapravo zagledan u ne to sasvi m drugo. "uti, perverznjaku! Rei u ti za to", ree Gundalinu hvatajui Lunu za ruku. "Zato to Arienrod - zato to ona... zato to je - opasna", zavr i on glupo. Tor se zapita ta je zaista hteo, ali se pla io, da ka e. Luna se napola namr tila. "Ima stra e svuda po p alati, a ako bi te uhvatila u poku aju da se ume a izmeu nje i Starbaka... pa, vragova mu, zaustavila bi te! Kako uop te da ga nae , ne mo e se tek tako ui i pitati 'je l' vi d'o neko Starbaka?'!" "A za to ne?" isceri se Herni, avolji zastupnik u ovom razgovoru. "Ima najb olju moguu masku, Arienrodino lice. Mo e da uradi ta joj se hoe, a da se niko ne pobu ni." "Osim prave Kraljice?" ree Tor. "Pa ona e tad zabavljati visoku gospodu iz Hegemonije, ako je trenutak on aj pravi. tavi e, imam ne to sa im e moi da bude savr ena u toj ulozi." " ta to?" Luna poe napred, blistava od nade. Gundalinuovi pogledi dospevali su preko Luninog ramena i pogaali Hernija kao mlaz baenih no eva. Meutim Herni nije sklonio pogled sa nje; pre ao je polako niz njeno telo pa se opet digao do njenog lica. Tor oseti kako se pojaava statiki napon izmeu suprot nih elektrinih polova u njemu. "Provedi jedan sat sa mnom, Arienrod, i dobie ." Luna se skameni. Gundalinu opsova i poe napred. "I ta e da radi ti sa njom, Herni?" ree mu Tor osvetoljubivo. "Nauie je da ig karte?" Hernijeva glava okrete se ka njoj. Tor vide ta se de ava na tom licu i prim ae se, bli e no ikad ranije, saoseanju prema Herniju. "Ajde Herni, ajde, tako ti bog ova, jednom u ivotu ne budi govno! Uini ne to ime bi dokazao da ima pravo da bude iv." Gornji deo Hernijevog tela tresao se od nagomilanih oseanja; ali zatim To r vide kako se one odlivaju nekud. On opet pogleda Lunu. "Unutra", ree, pokazujui prstom ka ormanu. "Otvori." Luna ode do ormana i otvori ga. Tor vide odeu, droge, boce napola ispra nje ne, i jednu policu na kojoj se nalazio samo jedan jedini predmet. Malen, crn. "Ono tamo. Donesi." Luna mu to donese i dade, oprezno, dr ei se podalje. Herni stavi taj predme t na dlan i zadr a ga maltene kao da je to ne to ivo. Nesgurnim prstima poe gladiti po vr ine tog predmeta. Dotae jedan sjajei urez, pa drugi, pa trei. Zau e se tri promenljiv e note, sna ne u zatvorenom i tihom prostoru sobe. " ta se time kontroli e?" ree Gundalinu. "Vetar." Herni di e ka njima pogled sav od ponosa i prkosa. "U Dvorani vet ra, u Arienrodinoj palati. Ona poseduje jedini primerak koji je sad, osim ovog o vde, preostao. Na taj nain e moi da ue u srce palate, a da niko ne posumnja ni ta." Ope pogleda Lunu. "Nauiu te kako se ovo koristi i gde da potra i Starbaka." "Za uzvrat e tra iti ta?" upita Luna tiho. Njene ake sklopi e se oko elje da pon vo uzme tu kutiju. Herni izvi usne. "Ni ta. Nikakvi kanapi nisu privezani za ovu spravu. Tvoj a je, ima pravo na nju... uostalom, kad sam ja mogao tebi i ta da odbijem? Ili da t
i dam i ta to nisi htela da prihvati , ma koliko jako da sam navaljivao..." Bogovi, ovaj zaista misli da je ona Kraljica. Tor odmahnu glavom. Ali trag saoseanja se uvue u pogled la ne Kraljice, i ona tiho ree: "Ako ikad bude... neeg drugog, to bih ti mogla dati..." Herni baci pogled dole, na svoje noge ve uveliko zahvaene atrofijom. "Nije dno ljudsko bie mi ne mo e to dati." "Nego, uj, ako e u Palatu, ne mo e izgledati kao izbeglica", ree Tor. "Doi kod ene, dau ti neke krpe kraljevskog izgleda, ili bar ne to ime emo pokriti ovo." Luna s e okrete da poe. "Luno, ne mo e u Palatu! Zabranjujem to!" Gundalinu joj zaprei put, oajniki na stojei da izgleda slu beno. "Bi-Zi, moram. Moram", ree ona, suoavajui se sa njegovim tvrdoglavim zurenj em. "Gubi vreme; rizikuje da izgubi - du u, ako ode tamo. On je sad iskvaren, mani ga, zaboravi ga!" Gundalinu joj pru i ruke. "Poslu aj me bar ovaj jedan put! Opsedn uta si nekakvim snom, nekakvim ko marom - probudi se, za ime bogova! Veruj mi, ne tra im ovo iz sebinosti, Luno. Samo mi je stalo do tebe, do tvoje bezbednosti..." Odmahnula je glavom, pogledala u stranu. "Ne poku avaj da me zaustavi , Bi-Z i. Jer, ne mo e ." Pro la je pored njega, a on se nije ni pomakao da je zaustavi. Tor je izvede iz sobe. Gundalinu je stajao i gledao za njom; zatvarao je jaknu s prednje strane , da se za titi od iznenadne hladnoe. Oseao je kako mu Hernijev pogled svrdla lobanj u, ali nije imao snage da se okrene i pogleda ga. "Ti zna istinu o njoj, zar ne?" Hernijev glas ga je vukao. "Zna da su njih dve isto: Arienrod i ova." "Nisu isto!" Gundalinu se okrenuo, podboden znanjem o svojoj krivici. Herni se osmehnuo, itajui odgovor koji su Gundalinuove oi odavale. "Tano kao to sam mislio. Ova je klon Kraljice, ni t' drugo ne mo ' biti." "Siguran si? Je l' to tako?" Ovo pitanje postavio je kompulsivno, bez elj e ili namere da ga postavi. Herni slegnu ramenima. "Jedino je sigurna Arienrod. Ali ja sam dovoljno siguran. Nije Arienrodina erka - ona nikad ne propu ta da uzme vodu ivota. Niti je i kad dozvolila ijednom mu karcu da stekne takvu polugu za vladanje nad njom." "A voda ivota izaziva - neplodnost?" Gundalinu je mirnuo, iznenaen. "Dok je koristi ... mo da i zauvek, ako si je pio sto pedeset godina. Ko zna ? To je te ka ala, a? Pa, voda ivota takoe usporava zarastanje rana. ak je nekoliko lj udi umrlo zbog toga." Herni se tiho nasmeja: prijalo mu je razmi ljanje o toj temi . "Od nje, osim toga, mo e i da se malice poludi, ka u, 'izoblienje linosti', tako neko sranje. Bar po tvrdnjama onih koji kukaju zato to vodu ivota ne dobijaju. ovek se izoblii od vlasti, a ne od leka. Je li, je li, kako se oseate vi koji ne dobijate, Gundalinu-e krad?" Gundalinu nije obraao pa nju na njega; itavo njegovo vidno polje iznenada je zauzela slika Ukresa Svetlohodnog u lemu sa visokim bodljama. Poe napred. "Daj ov amo tu kontrolnu kutiju, Herni. Nee ti poslati Lunu u taj zmijarnik." Herni se samo malo pomae i u njegovoj ruci se stvori staner-pi tolj. "Lagan o, plavkane. to ne bi ti malo stao uza zid, osim ako zaista hoe da dobije ono to izgl eda tra i ?" Gundalinu uzmae isto onoliko koliko je maloas po ao napred. Njegov zaboravlj eni pi tolj visio mu je, te ak kao olovo, o boku, ispod jakne. On se zaka lja mueniki, b espomono, i uzmae do zida; u glavi mu je sve plivalo. "Nema ni ta protiv... da sednem ?" On skliznu niz zid, ne ekajui odgovor, i sede na pod. "Treba ide kod doktora", ree Herni bez ikakvog saoseanja. "Ako jedan teh se dne na pod, to znai da je praktino mrtav." "To ne bih mogao." Gundalinu, obuzet naglom vruinom, otvori jaknu irom. Ne dok se ovo ne zavr i. "A, znai i tebe love." Iskaz o injenici, ne pitanje. "Svi tvoji drugari 'p ravi-plavi'. Sad si u bekstvu, sa jednom majkoljubnom ilegalkom, nema nijednog pr ijatelja na svetu; odbacio si svoje zaposlenje, polo aj i ast visokoroenog. Koja je sad u kanalizaciji. Sve to, samo za lepe oi."
Gundalinu di e pogled. Lice mu je gorelo. Zausti ne to da ka e. "'Soban sam dva i dva sabrati spo'", ree Herni na sandiju, kezei se. "Pa, Karemovac sam." Odmahnu glavom, nasloni se unazad, na lakat. " estoko ti je zavukl a, deko... ta ti je obeala? Onu stvar?" "Ni ta, mekru!" "Ni ta?" rugao se Herni. "Onda si jo gluplje dupe nego to sam mislio." "Sve to mi se dogodilo, uinio sam sam sebi." Gundalinu sede uspravnije, bo rei se protiv svog gneva, ali i protiv istine koja ga je ubadala i nagonila u gne v. "Odluka je bila moja; prihvatam posledice racionalnog ina." Herni prasnu u smeh. "Jasno, ona ume da navede oveka na takve misli! U to me se sastoji njena mo. Mogla bi te navesti da veruje da mo e disati vakuum. Racional no do besvesti, je li, ti racionalni isprani mozgu. Toliko si je eljan, da ti ni ta drugo nije va no, a mogao si je imati pod noktom. Deportovanu ensku. Umesto toga t i joj poma e da nae drugog ljubavnika! Bogovi, pa to je prava pravcijata Arienrod. O be ele istog mu karca; jedinog koga e ona ikad eleti u tolikoj meri da e zbog toga mrz eti i samu sebe. Vrhunski mogui incest. Ako to nije dovoljan dokaz da su iste... i ako to nije ono najgore u njima." Sedei, nagnuo se napred, a njegovi prsti su s e provukli kroz elinu mre u koja je inila kavez oko njegovih nogu. Glavu je pognuo. Gundalinu oseti kako mu se u grlu uzdi e gaenje. "Ovako ne to bih i oekivao od tebe - da sve srozava na tvoj nivo i sve izma e govnima. Nisi sposoban ni za ta bolj e, a ni da shvati ono to degradira i uni tava ." "Na osnovu ega bi ti to mogao znati?" Herni di e glavu. Gundalinu se namr ti. "Na osnovu toga to nisi sposoban da uvidi zbog ega elim da pomognem Luni vi e nego sebi samome. Zato to ne mo e da oseti ono to je u njoj..." On sklopi oi, zagleda se u pro lost. "Da, navela me je da je volim. Ali nije namerno. Uzela je dajui... a to je upravo ono najva nije." Herni podi e kontrolnu kutiju i zadr a je u vazduhu: izazov. " ta misli , za to jo j dajem ovo?" "Iz osvete." Herni obori pogled, outa. "Nikad nijedan klon ne bude savr ena slika originala. Pa ni identini blizan ci ne budu ba sasvim isti, iako nastaju bez ume anosti ma koga sa strane. U klonira nju, kontrola nije ni pribli no toliko precizna, i zato svaki put nastane samo nes avr ena re-kreacija." "Kopija sa manom", ree Herni oporo. "Da." Gundalinu stisnu usne. "Ali za to razlike ne bi mogle biti pozitivno usmerene - za to se, sluajnim dobijanjem ili gubljenjem neega, ne bi mogla dobiti b olja osoba?" Herni kao da je ozbiljno razmotrio ovu mogunost. "Mo da..." Poe a se po donjoj vilici. "Ako si tako siguran da Luna nije ista, za to joj ne ka e istinu?" Gundalinu odmahnu glavom. "Poku avao sam to." Spusti pogled ka svojim zgla vkovima ake, pree neosetljivim prstima du o iljaka. "Kako joj mogu rei ne to tako?" "Neuspe ni samoubica", apnu Herni. Gundalinu se ukruti, pa se odgurnu i uzdi e na kolena. Ali vide da Herni n e poku ava da ga provocira. "Je l' te ona navela na to?" upita Herni sa drskom radoznalo u, ali bez zlo be. Poe potezati pojedine ice svog invalidskog pomagala kao da su ice harfe. "Nije." Gundalinu odmahnu glavom i potonu nazad do poda. "Navela me je d a vidim da mo da ipak ima nekih razloga da nastavim ivot." Uini mu se udnim da mu nij e jo udnije ovo to radi: govori ovakve stvari jednom neklasifikovanom, a pri tom se di na podu u burdelju. "Nikad u ivotu nisam ni pomislio da je mogue pre iveti ako ok lop asti nije netaknut. A ipak, evo me ovde..." ne to nalik na smeh "... Sad sam go pred vaseljenom. To boli, pakleno boli... ali mo da samo zato to sada sve oseam jas nije." I zato to jo ne znam da li elim ili ne elim da ovako ostane. "Navii e se", ree Herni kiselo. "Zna , nikad nisam kapirao kakvi ste to ljudi vi tehovi - progutate otrov im vas ivot po prvi put ritne u dupe. Bio bi ti mrtav sto puta da si moj ivot iveo - hiljadu puta!" "U pravu si." Gundalinu se u asnu od pomisli da bi mogao biti zarobljenik u Hernijevom umu. "Bogovi, to bi bila sudbina gora od smrti." Herni ga pogleda sa sumornim gaenjem, sa nepopustljivom mr njom jedne polov
ine karemovskog naroda; posle nekog vremena oseti da se Gundalinuova krta nadmen ost raspada, a uporni pogled lomi. "Nego ta", ree Herni. "'Bolje bez ivota nego bez asti', to je privilegija bogatih. Isto kao i vodica ivota..." Osim to niko nije pr avi vlasnik ni ivota, ni Smrti. "A ja sam nekad verovao da mi ni ta nije va nije od iv ota, i da ni ta nee moi da me navede da shvatim one slabie koji su voljni da se odrek nu ivota", nastavi on. "Jedino mi je bilo va no da nastavim da ivim, bilo kako..." "Bilo va no?" ree Gundalinu, zapa ajui pro lo vreme. Oslonio se potiljkom o zid. Jezikom je rasejano ispitivao mesto gde je jedan zub nekada bio. Pogleda gde i Herni, du tog egzoskeleta kojim je donji deo Hernijevog tela bio obuhvaen. Jasno m u je bilo ta je Herni time izgubio: sve ono od ega se mu kost sastoji - po mi ljenju H ernija samog, i onog sveta kome Herni pripada. "Vidi, ne mora ostati ovde. Na Kar emofu mogu to da ti izlee." "Posle pet godina?" Hernijev glas se pojaa, spreman da srui sve one argume nte i odgovore koje je nesumnjivo isprobao nebrojeno mnogo puta u svom umu. "Tol iko para nema niko. Ja svakako ne... Nemam dovoljno ak ni za poletanje sa ove pro klete upljuvane lopte!" "Obrati se vlastima. Dr ava nee ostaviti na Tijamatu nijednog van-Tijamatov ca koji ne eli da ostane." "A-ha." Herni izvue bocu ispod kreveta, zatim izvue zapu a iz nje i nate e je, ne nudei da i Gundalinu pije. "Ima li ti ikakve predstave, plavi, koliko optu bi za krivina dela postoji protiv mene, tamo, kod kue? I na mnogim drugim mestima. Ako m isli da u provesti ostatak svog veka u nekoj kaznenoj naseobini, u krvavom znoju, lud si." Povue jo nekoliko dugih gutljaja. "Onda bi se reklo da nema mnogo da bira ." Osim toga i ne zaslu uje da ti se p onudi ikakav izbor. Ali Gundalinu oseti neoekivani mali ubod empatije. Sveti prec i - ta bi bilo da sam se ja rodio u tom telu, a on u mom... "Hm... ao mi je." "Kao, saosea , a?" Herni obrisa usta. "A ta e ti, da li se vraa da te tamo otpu te iz policije i bace u zatvor zbog ovoga? Ne. Do pakla, ne, ti bi verovatno u o dbrani rekao da si bio zahvaen ludilom. Zloin iz strasti; uradio si to iz ljubavi. Ljubav, to je to jedna zarazna bolest!" aka mu je drhtala na grliu boce. Smrt je voleti sibilu... i ne voleti je. Gundalinu dopusti sebi da se za ka lje, odla ui, na taj nain, odgovor. ta u? Ne znam ta u. Budunost se otvarala kao be no more. "To me pitaj sutra..." On baci pogled ka vratima: neko je ulazio - Pers efona, i jo jedna figura, pod ogrtaem i kapuljaom. Persefona se pomae u stranu da bi druga osoba mogla da stupi napred, to ov a i uini, i obazrivo potisnu kapuljau unazad, otkrivajui lice. "Luno?" Gundalinu se podigao prvo na kolena, a zatim, uz oslonac o zid, sasvim na noge, gledajui neprestano ka njoj. Pred njim je stajala Luna, ije je lic e bilo delikatno izmenjeno kozmetikom umetno u - ne nafrakano neukusnim izobiljem uk rasa, kao Persefonino, nego izdignuto do svetle sedefne divote koja je sasvim za senila uspomenu na obino-bledo, otvoreno lice jedne me tanke iz dalekih provincija. Kosa joj beja e podignuta mre om srebrnih niti sa prepletenim nizovima zlatnih perl i - njegov pogled nije mogao da prati svu tu izuvijanost. Tor joj skide ogrta sa plea, otkrivajui haljinu u raznim nijansama boje meda, koja je tekla niz njeno tel o kao polje vetrom zatalasanih trava, i svuda se pripijala uz nju ali nigde upad ljivo, haljinu koja se spu tala od ipkanog prsluka boje slonove kosti koji se senzu alno stapao sa njenom ko om. Okovratnik sa mno tvom perli koje su se prelivale bojam a opala skrivao je tajnu oznaku pod njenim grlom. Bi-Zi je stajao, zanemeo, i posmatrao kako zrai i blista, ali i kako upij a njegovo divljenje. "Bi-Zi, ja..." Zautala je, sklonila pogled od njegovog pogleda, iznenada obuzeta bolnom samosve u. Ali, ne prestajui da blista. "Moja damo..." Kao zvezdani lord iz dana Starog Carstva dohvatio je njen u aku, sagnuo se nad njom i na tren je dotakao elom. Svakim svojim centimetrom kra ljica. "Pred tobom bih rado kleknuo." Luna se nasme i slobodno, ne razumevajui - os mehom svojim, ne Arienrodinim. "Kako ti se ini, Herni?" Persefona je sva sijala. Luninu nomadsku tuniku nosila je preko ruke. "Da li e proi?" "Ti si joj ovo uradila?" upita Herni. Trznula je ramenom skromno. "Pa... pomogao mi je Poluks. Ima, za ma inu, d
obar ukus." "Arienrod ne voli tu boju." Herni ostavi bocu na pod. "Ali, proi e... Bogo vi, dabome da e proi! Doite ovamo, Va e velianstvo." On ispru i ruke. Gundalinu se namr ti, ne pu tajui Luninu ruku, iji jai stisak oseti. Luna je ok renula glavu da pogleda Hernija. "Ne zovi je tako", ree on, sa o trim upozorenjem u glasu. "Bolje da se navikava. Pa neu ti ni ta, do vragova! Neu te ni pipnuti." Hern i opusti ruke. "Samo da te gledam malo." Luna pusti Gundalinua i ode da stane pred Hernija. Njen okret bio je pol agan, kao da se jo ne pouzdaje u tu haljinu; ali nije vi e bila obuzeta nesigurno u zb og Hernijevog pogleda. On ju je gutao oima, pro dirao, ali ona je stajala sa strplj ivim dostojanstvom, bez neodobravanja; dopu tala je, a ne podnosila. Gundalinu ju je gledao kako gleda Hernija tokom tih trenutaka bez kraja; njegova sopstvena os eanja bila su izvan svake analize. Stao je ne to napetije, videi da Herni naglo usta je, klati se... i spu ta se nezgrapno, uz jak udar, na jedno koleno, pred Lunu. "A rienrod..." Herni promrmlja jo ne to, to niiji sluh sem njenog nije mogao da uhvati. Gundalinu baci pogled ka Persefoni, ije su se oi sa cvetnim arama na kapcima ra irile , odgovarajui na njegov pogled jednako zapanjeno. Persefona naini u vazduhu znak ' lud', pa odmahnu glavom. "Znam, Starbak..." Luna klimnu glavom, skrivajui sa aljenje. Pomo e Herniju d a se vrati na krevet; potegla ga je uvis, jako, nimalo kao kraljica. Herni odvoji pogled od nje, kao da se najednom setio da ima i publiku; l ice mu opet otvrdnu. "Tvoja gre ka, Svetlohodni... kad sam le ao, trebalo je da me r itne . Arienrod mrzi gubitnike." Sa mazohistikim zadovoljstvom naslanjao se na bodl je tih rei. "Sad slu ajte dobro, da vam ka em i ono ostalo." "Jo namerava da joj pomogne da ovo poku a?" ree Gundalinu sa indignacijom. Herni se osmehnuo zagonetno. "'Plen je najbezbedniji ispred lovevih vrata .' Trebalo bi da to zna , plavane." Luna se okrete, uhvaena izmeu dva izraza lica. Ili e pre biti da se ti pla i d a odbije Lunu? Gundalinu uzdahnu. Od uzdaha ga zabole e plua. "To mo e da bude, ako u j a biti vratar." Lunin osmeh... ni ta drugo nije video. 40. "Jao, al' me bole lea!" Tor se, u u privatnosti skladi ta u svom kazinu, pr otegla najvi e to je igda mogla. Njene rei odjeknu e od ogoljenih zidova; skladi te beja e gotovo sasvim prazan, a u kazinu su gosti sve inili da taj proces ispra njivanja d ovedu do kraja. "Ajde, Poluks, vuci im ovaj poslednji sanduk tlaloka, da im sluaj no ne pocrne jezici od ekanja." Zevnula je, vilice su joj pri tome pucnule - ula j e u glavi odjek tog zvuka. Prazna i glava? "Konano sam ostala i bez pameti." "Kako god ti ka e , Tor." Poluks krete tupom re eno u preko skladi ta, tamo gde mu je rekla, veran kao pas. Zakikotala se. U glavi joj se vrtelo od iscrpljenosti. "Kunem se da ti o vo namerno radi ! Je l' da? Slobodno mi ka i..." "Kako god ti ka e , Tor." Poluks se sastavi sa sandukom. Njena usta se izvi e nadole, a njena oseanja poe e da se obru avaju kao lavina. "O, Poli, Poli... ta u ja bez tebe? Zaista e mi nedostajati, sanduino jedna masna gvo zdena..." Popravila je periku. "Ojarzabal mo e da radi za mene samo dve stvari koj e ti ne mo e , a kad odletim sa ove kamene lopte, to e da spadne na samo jednu stavku , naime na ono to mogu da dobijem od svakog mu karca. Onda nije ni udo to je ljubomor an." Ona se nasmeja poti teno. Ojarzabal joj je rekao da mo e postati njegova ena sam o ako se prvo oslobodi Poluksa. Ona je tad pristala i osetila namicanje i zavari vanje jo jedne alke u lancu koji je, njegovom voljom, nastajao, i koji e je uiniti njegovom robinjom... On eli ono to ja jesam... Onda za to nastoji da to izmeni? Gurn ula je periku u sasvim kriv polo aj, pa je opet ispravila. "Jebi ga, ko e me doteri vati da fino izgledam? Tegljenje sanduina i ude avanje ribo derskih seljanura da izgle daju kao kraljice - to je tebi sve deo normalnog posla za jedan dan, zar ne? Zar se nikad ne zapita o sebi, Polukse? Je l' stvarno mogue da ti radi sve to, a nikad se ne zapita kako i za to?" Po la je za njim, natrag, kroz skladi te. "Ili, hoe li ta k
linka uspeti da spase svog ljubavnika od Kraljice, ili - je li blesava to se uop te trudi za jednog takvog govnara kao to je Ukres Svetlohodni?" Njegova glava bez lica posmatrala ju je imitacijom pa nje, ali on ne ree ni t a. "Aaaaah", ree ona i odmahnu rukom ka njemu. "Izgleda da sam stvarno raspr odala ceo mozak. Pa ti i ne zna da sam ovde; onda kako e ti biti ao kad ne budem? D akle, zbog ega se brinem?" Ritnula je besno jednu praznu kartonsku kutiju koja im se na la na putu. "Kad odnese to, vrati se ovamo i ponesi poslednje bure onog ferm entisanog biljnog soka, i to Herniju, i dodaj i cevicu da mo e da si e." On, Starbak. Stari Starbak. A postoji i novi Starbak. Poznavala sam obojicu. Kraljiinu dvojni cu takoe. Bogovi, hvala vam to odlazim sa Tijamata uskoro - pre nego to sretnem sam u sebe koja hoda unazad. Sti ui do vrata skladi ta, zau glasove koji su izvirali iz sobe sa suprotne st rane hodnika. Bila je to ona prostorija iji je ulaz, iako neupadljiv, bio obezbeen otprilike koliko i trezor novosklonske nacionalne banke; ona prostorija koju jo nikad nije videla otkljuanu. Sada su svetla na svim mehanizmima za zatvaranje na tim vratima bila zelena, a sama vrata malice od krinuta. Niko nije stra ario ispred. Ona prepoznade jedan od glasova unutra kao Ojarzabalov. Poluks je odzveketao niz hodnik, u pravcu kazina, nemajui pojma ni o emu, ali Tor, impulsivno, prie vratima i gurnu ih da se otvore. est glava se okrete ka njoj; svih est mu karci, i sve van-Tijamatovci. Troji cu odmah prepoznade kao Izvorove porunike; Ojarzabal poe ka njoj, pokazujui svakom svojom kretnjom nelagodnost i tihu paniku. "Rek'o sam ti da obezbedi ta vrata!" ree jedan od nepoznatih glasom kao da se sprema nekog da ubije. "Nema problema - ona je efica ovde, zna sve", dobaci im Ojarzabal preko r amena. A njoj apnu: " ta e do pakla tu!" Bacila mu je ruke oko vrata, ugu ila njegove proteste vla nim poljupcem. "Sa mo tra im mog mu kog, jer sam njega gladna, eto to je sve." Takoe ne podnosim zakljuan a vrata, nikako. "Persefono!" Odmakao se od nje. "Ne sad! Imamo neki veliki posao da urad imo za Izvora, u gradu. Kasnije u..." "Ne to za Arienrod?" Njegove ake dotako e njene gole mi ice. "Otkud zna ?" Pogodak. Na slepo. "Pa je l' sam ka e da ja znam sve." Iskezila mu se, pazei da oni drugi ne vide njeno lice. "I zato, da ti ne bi ispao la ov... A Starbak je danas bio kod Izvora pa sam pretpostavila da ga je Kraljica poslala." Znala je, po njegovom licu, da je ovo jo jedan pogodak. "Zna i ko je Starbak?" "Pa dabome. Ja sam Zimkinja, zar ne? A radim za Izvora, isto kao i ti." Pogledala ga je drsko u oi. "Ajde da ujem ta tu jo ima? ta Kraljica kupuje, zavr no izn enaenje za opro tajnu priredbu? Slobodno mo e meni da ka e , ja sam ti ena, maltene." Prop njui se na prste iz svojih 'platform' cipela, pogleda preko njegovog ramena ka to j grupici mu karaca, koji su se pokretima ne to dogovarali oko sterilne gornje ploe s tola. Oko njih vide stvari koje su ukazivale da je ovde laboratorija, sa komplet nom opremom. A ona se oduvek pitala kako Izvor uspeva da obezbedi zalihe tako mn ogobrojnih, raznovrsnih ilegalnih sredstava za izazivanje zadovoljstva, ovde na Tijamatu, ak i onda kad se nisu mogla kupiti uobiajenim vercerskim kanalima... Na b esprekornoj povr ini stola videla je samo jedan predmet, te ak, ne to kao oklopni kofe r. Na njemu, sa strane, re OPASNOST... i zrakasti trolist sa bodljasto pro irenim k rajevima. Znak sibilstva. Tor oseti peckanje po ko i. "Hm, pa da, ovek bi mogao rei da spremamo iznenaenje za Letnjake." On se iro ko osmehnu. "Ali nema potrebe da se ta tvoja lepa glava nervira oko toga. Vakcin u si dobila, a osim toga ide sa mnom sa ove planete. Nije te briga ta e ovde biti p osle tvog odlaska; je l' tako?" Poela se nelagodno izvijati u njegovim rukama. " ta pria to?... Ej, za to je si bilski znak na koferu? On znai..." Kontaminaciju. "... biolo ku kontaminaciju. A?" Namr tila se, poinjui da ita i sitnija slova na oklopu. " ta vam je unutra - klice? Zar azna bolest, otrov?" Njen glas se dizao. "Zaepi, zaepi! Ne galami..." Prodrmao ju je, nimalo ne no.
" ta ste spremili? Da pobijete narod! Da pobijete moj narod!" "Samo Letnjake, do bogova, Persefono! Ne Zimce, Zimci ostaju bezbedni; t ako Kraljica hoe." "Nije, la e ! To e pomoriti i nas Zimce, a to Kraljica ne bi dozvolila! Ludi ste! Ojar, pu taj me! Poluks, u pomo, Poluks!" Ostali su ve bili na nogama, urno su i l i ka njoj, a te ke Ojarzabalove ruke dr ale su je, ne dajui slobodu. Oajniki je trgla k olenom nagore; presamitio se, jauui, a ona se oslobodila i... I pala pogoena s lea zrakom iz pi tolja za o amuivanje, udarila o vrata i time ih zatvorila. Srozala se na pod, bespomona. 41.
"Najbolje e biti da me saeka ovde, Bi-Zi", ree Luna zastajui u dvori tu. To dvo ri te nalazilo se na samom vrhu Ulice Karbankla i bilo je, zapravo, izvor iz koga je ta ulica isticala. Jo jednom je onostran gradskih protiv-olujnih zidova vladal a no, ali ak i ovde je bilo slavilaca koji su plesali i smejali se, i muziara koji su svirali. U ovom, najuzdignutijem delu Ulice ljudi su izgledali u veoj meri zas enjujue i egzotino, bili su gusto okieni draguljima, posuti zlatnim prahom; uvozne divote sa est planeta nametale su se njenoj pa nji, takmiei se meusobno. U poreenju sa time, njena imitacija kraljevske odee izgledala je maltene krto, pa je zato Luna n astojala da sakrije, ogrtaem i kapuljaom, i odeu i lice. Bi-Zijeva odea bila je sve upadljivije neugledna i nedolina, ali on je, nerazumno uporan, i dalje ostajao u slu benoj policijskoj jakni. "Neu te pustiti da ue unutra bez mene." Odmahnuo je glavom, di ui te ko i ujno p sle dugog uspona spiralom Ulice. "Kraljica..." "Ja sam Kraljica." Pogledala ga je, aljivo glumei prekor. "Zaboravlja se, i nspektore..." Nagnula je glavu na jednu stranu, beznade no poku avajui da stvori neko veselje, ali ne ostvarujui sa njim, u tome, nikakvu povratnu spregu. "Bi-Zi, kak o da te objasnim, unutra?" Bacila je pogled ka stra i na ulazu u palatu. Prsa su j oj se stezala od straha. "Imam ove stvari." Pokaza joj svoju znaku za identifikaciju i staner-pi tol j. "Tako da u izgledati poprilino regularno." Opet zatvori jaknu. "Ne." Osetila je kako se stisak u prsima pretvara u bol. "Ulazim tamo da naem Ukresa, Bi-Zi." Prinudila je njegove senkama zaklonjene smee oi da ostanu upe rene ka njenima, iako su poku avale da skrenu, kri om, nekud. "Bilo kako bilo, moram sama. Ne mogu to da radim..." pred drugim ljubavnikom. Usne joj zadrhta e. "Znam." Sad je ipak sklonio pogled. "A ja... ne bih mogao da gledam to to e se de avati. Luno, elim ti sve najbolje, veruj mi; elim da se dogode samo stvari k oje e ti doneti sreu. Ali, do vragova, takve elje... ne ine da oveku bude lak e..." "Nego te e", ree ona. Klimnu glavom. "Bude te e." "Daj da te otpratim bar... do ulaza. Stra a e postavljati pitanja ako nema k akvu-takvu pratnju. tavi e, ostau ovde, na vrhu Ulice, sve dok ne izie kroz ista vrata - ili u doznati za to nisi izi la." Opet je klimnula glavom, ak i ne poku avajui da odgovori. Zagazili su kroz v rtlog neijeg 'kru nog plesa'; osetila se kao da je to vir, sainjen od bolnog i ekivanja , koji u sebe usisava njene nade i njena kajanja... Kraljica si; onda budi Kralj ica, prestani da cepti ! Dah joj stade kad stra ari ispred masivnih vrata usmeri e svo ju pa nju ka njihovom pribli avanju. Bili su naoru ani staner-pi toljima, kao to je Gunda linu predvideo. Damo Thalaso, uje li me sada? Imala je na umu da je sad nee voditi nikakva boginja, nego samo jedna ma ina; ona ista ma ina koja joj je rekla da mora d oi ovamo. U trenutku kad je bila sigurna da e joj stra ari ne to rei, zabacila je kapulj au unazad, dr ei glavu visoko, trudei se da veruje tako jako da i oni poveruju. "Va e velianstvo! Pa zar ste..." Stra ar levo od nje se priseti dobrog pona anj a, zauta, prinese jednu aku prsima i pognu glavu. Stra ar sa desne strane, ena, postu pi isto tako; njihovi lemovi, napravljeni u van-tijamatovskom stilu, svetlucali s u beliasto. Ogromna, od starosti potamnela vrata poela su da se otvaraju. Luna se okrete hitro, da se ne primeti poetak raspadanja njenog lica, i pogleda Gundalinu a, ije je lice bilo zategnuto du nim po tovanjem... i gubitkom i uskraeno u, ali to je vi
dela samo ona, niko drugi. "Hvala za - kooperativnost, inspektore Gundalinu." Pognuo je glavu kruto. "Bilo mi je zadovoljstvo... Va e Velianstvo. Ako Vam budem opet potreban, pozovite me." Naglasio je svaku od tih rei. Njegova aka se p oela neodluno trzati ispred njega; onda je ipak salutirao, okrenuo se i krenuo u g omilu. Bi-Zi! Samo malo je nedostajalo pa da to vikne za njim. Ali nije viknula . Okrenula se ka otvorenim vratima, i ka tamnom, blistavom hodniku unutra, koji ju je zvao da pristupi zavr nom delu svog putovanja. Stra ari neupadljivo pogleda e po red nje: osmotri e kako bedno izgleda, s lea, uniforma na Gundalinuu koji se ve uvel iko udaljavao. vr e se umotavajui u ogrta, Luna ue u palatu. Po la je kao avet du tog praznog hodnika; neujnost koraka poricala je njenu telesnost. Sva svoja ula ograniila je naonjacima da ne bi suvi e primeivala ta je oko n je, pa stala; da se ne bi izgubila u kristalnoj hipnotikoj divljini purpurnih i c rnih planinskih vrhunaca i u dolinama belim pod teretom snega, jer tako je izgle dao zimski vilajet oslikan na muralima du beskonanih zidova ovog hodnika. Ali je, istovremeno, naprezala ula da sazna ta se nalazi napred. Postepeno poe da razaznaje mrmor Dvorane vetra. aka joj se ste e oko kontrolne kutije koju je od Hernija dobi la; dlan - vla an, hladan. I sam Herni se preznojavao, a ruke su mu se tresle, kad joj je obja njavao ta je eka unutra - kakvi su vetrovi tu ukroeni, kako se nadimaju ploe nalik na obla ke, kako je uzan i visok most vinut preko jame. Jame, koja je zamalo mogla biti grob njegovog izazivaa, Ukresa; jame koja je, umesto toga, uni tila njega - a sve z bog Arienrod. Jer ona je pogazila sopstvene zakone i ume ala se, spasla Ukresa, a Hernija ostavila da bude zatvorenik u prelomljenom telu, robija iju du u dere nemilos rdna ljubavna mr nja. Luna sti e do kraja hodnika, koji se tu otvarao ka vazduhu - ka ogromnim, jeeim prostranstvima nemirnog vazduha iznad nje, i ka bledim avetinjskim 'oblacima ' koji su se stresali i preme tali pod milovanjem svog nezemaljskog ljubavnika. Uin ilo joj se da se smanjuje, da je sve manje ima; ledena pobona strujanja tog vazdu ha otkrila su da je do ao neki usamljeni uljez, pa su poela gladno da vijore oko nj e, da pote u njen ogrta. Gore se, kroz otvor u protiv-olujnim zidinama, videlo hilj adu hiljada zvezda, belo usijanih na crvenkastom nakovnju noi; ali ovde, dole, ni je bilo nimalo toplote, niti svetlosti, izuzev avetinjskog zelenog sjaja iz prov alije zvane 'vertikalni servisni tunel'... nimalo milosti. Po la je napred, jedan korak, pa drugi, prema uzanoj stazi potpunog crnila koja se ocrtavalo iznad ambisa. Nije mi rekao da e biti mrak! Od straha je zasta la; njeni prsti poe e redom da dotiu, ali samo ovla , a ne i da pritiskaju, dugmad na kontrolnoj kutiji koja je bila kai em pritegnuta uz njen zglob ake; zauo se redosled zvukova koji bi, po Hernijevom tvrenju, trebalo da dovede do otkljuavanja jednog bezbednog tunela kroz vazduh. Da li je lagao i o svemu drugom? Ali, ona nije bil a predmet Hernijeve uvrnute strasti, nego samo surogat tog predmeta. Svojom pris utno u nije Herniju mogla znaiti ni ta osim, mo da, alatke za osvetu. Korak. Jo jedan. Doe, drhtei, do ruba jame. Iznenadni vla ni udar vazduha gru nu odozdo i iznenadi je, odgurnu je nazad. Sa tim olujnim naletom doe miris mora, prodorno slatko-kiseo, miris ribe i soli i natrulih drvenih stubova. Luna zapan jeno uzviknu, ali vetri proguta e njen glas: "Damo!" Dah mora ju je tako potisnuo, da se poela spoticati o haljinu na koju nije bila navikla; ona se vrati u ravnot e u, nagonski, kao mornar na nemirnoj palubi... obina mornarka, nikakva kraljica. Podi e glavu, vide sad zanjihane ploe ne kao oblake, udljive i nepodlo ne kont roli, nego kao lepetava jedra koja je neko ostavio bez nadzora u morskom vetru. A u njenoj ruci, u toj kutiji ne veoj od dlana, bili su i krma i konopci, dovoljn i da se zaplovi kako valja i treba, preko ovog dela Mora. Uzlazni stubovi vazduh a jo jednom je dokai e: poslednja opomena. "Prei u, hou..." Pritisnula je prvo dugme, ula prvi ton u toj sekvenci, oset ila kako se vazduh smiruje oko nje. I onda, ve tinom stotinu generacija pre nje, v e tinom naroda koji je jo pre toga plovio neustra ivo i preko mora i preko zvezda, on a zakorai na most bez ograde i poe njime. Pri svakom treem koraku aktivirala je sle deu notu i dobro je pazila da nijedan korak ne bude predug niti prekratak; unela je svu koncentraciju u taj niz tonova i koraka, u taj obrazac, taj ritam. Dok je prelazila sredinu mosta, zelenkasti sjaj odozdo se pojaao, i ona o
seti neko bezimeno prisustvo, glas bez zvuka, odjek iz dalekih prostora i vremen a... onu istu pesmu koju joj je sibilska peina svojevremeno dala. Poe usporavati h od, onda stade, nemona da nastavi; hipnotisana neljudskom lepotom te melodije, za robljena u unutra njosti jednog trenutka. Prsti joj se na kontrolnoj kutiji opusti e , nametljivi i prodorni ton iz kutije se utanji i nestade... Iznenadni, muki udar vetra je obori na kolena, a zvuk njenog vriska razbi prizmu zaaranosti i oslobod i je. Grevito se digla na noge, ponovo prizivajui kontrolnu notu, mahnitom rukom. Pohitala je dalje, bezobzirna od panike, oseajui taj poziv kako se i dalje uvija p o njenom umu kao neki veoma tanki pipak, kao sve tanja nit. Doe na drugu obalu, stade na vrsto tlo, okrete se ka provaliji, i ostade n eko vreme tako, grabei vazduh, o amuena, ne razumevajui. Ovo nije mesto za odabiranje novih sibila! Onda kako je ovo mesto moglo nju prepoznati?... Odmahnula je glav om. Obuzeta oseajem da njeno telo pripada nekom drugom, nekoj nepoznatoj osobi, u zmakla je od ambisa; zatim se okrenula, da ga ne gleda vi e, i oti la iz te Dvorane. Odabrala je drugi hodnik, zaputila se kroz arterije palate u skladu sa d ijagramom koji je Herni urezao u njeno pamenje. Opet zau muziku, ali ovog puta muz iku obinih smrtnika, jednu gracioznu karemovsku umetniku pesmu. U svome duhu vide Aspundhove vrtove, treperavu velianstvenost aurore koja ple e preko somotskog neba i primie se zori. Ona doe do irokog, tepihom prekrivenog stepeni ta koje je vodilo ka ogromnoj sali koja je zapremala polovinu drugog sprata palate; tu zae u muziku k oja je le erno plovila niz stepeni te, i susrete dvojicu iznenaenih slugu koji pognu e glave i po uri e da prou pored nje. Po urila je i ona. Popela se pored onog odmori ta sa koga se i lo u tu veliku sveanu salu, gde je veeras Kraljica dr ala prijem za premijera i za lanove Skup tine He gemonije. Ode do treeg sprata, gde su, po Hernijevoj tvrdnji, bile prostorije Sta rbaka; znala je, dodu e, da e Starbak verovatno biti dole, u sali, ali se nije usuiv ala da poe tamo gde je Arienrod u sredi tu pa nje. Ali upravo kad je odlazila sa stepeni ta, zaula je neoekivani poziv muzike i na la malu, napola skrivenu lo u sa koje se moglo gledati dole, u salu. Zapita se d a li je to gnezdo odakle treba da motri specijalac, stra ar - ali tu sada nije str a ario niko. Na prstima je pri la ogradi i, ostajui u senci, pogledala dole; ko a joj s e je ila od oseanja da e svi pogledi biti uprti, kao reflektori, pravo u nju. Meutim, im se sala otvorila pod njenim pogledom, zaboravila je sve to; u p oreenju sa masom kraljevskih zvanica dole, bila je samo insekt na zidu, ni ta vi e. B ledi zimaki plemii me ali su se slobodno sa tamnoputim Karemovcima; zahvaljujui zasen jujuem spektru njihove odee, manje se primeivala razlika njihovog porekla. Gostili su se, ne osobito odu evljeno; uzimali su hranu sa bife-stolova po kojima su bili ra ireni zavr ni proizvodi zimake kulinarske umetnosti, eklektika me avina divota lokaln e i uvozne kuhinje. Luna proguta; usta su joj iznenada bila puna pljuvake, setila se svog slabog obroka, jedinog koji je u kazinu dobila, pre nekoliko sati. Ogle dalske facetne lopte okretale su se u vazduhu, iznad nivoa njenih oiju, tiho i po stojano, bacajui na gomilu gostiju 'sneg' sitno izlomljenog svetla. Lutala je pogledom, zapazila i pripadnike obezbeenja. Bili su to policajc i, van-Tijamatovci; stajali su neupadljivo rasporeeni po obodu sale. Zapita se da li je veeras tu i zapovednica policije, i u sebi je prokle zbog onog to je neumer ena pravda te ene uinila Bi-Ziju; takoe i zbog onog to je Pala-Tion htela da uini njo j, i Ukresu. U jednom trenutku joj se uini da je videla prvog sekretara, Sirusa, ali ve sledeeg trena izgubi to lice u gomili gostiju koji su se okupili da nazdrav e neemu. Nigde u toj ogromnoj dvorani nije videla nijednu enu koja bi liila na Kral jicu... ili na nju samu. Niti oveka u crnom koji krije lice maskom nalik na d elats ku... a ni crvenokosog deaka ije bi lice prepoznala svuda, ma koliko se u meuvremen u promenilo. Pa, zar on ne prisustvuje? Da li je ve napustio salu, da li e ga ona nai u njegovim odajama? Odmakla se od balustrade. Srce joj je tuklo poput krila p tice u kavezu. "Tu li si", ree mu ki glas, tik iza nje. "Ne mo e a da ne pijunira svoje goste, k ni veeras?" Rei su stizale zbrljano, sa mnogo neprijateljstva, izazivaki. Luna se sledila. Oseti da joj lice crveni kao grimiz, i na taj nain odaje njenu krivicu. Stisnu usne, ste e zube, nadajui se da e onda crvenilo izgledati kao bes. Okrete se, pridr avajui i malo podi ui haljinu, glave visoko uzdignute. "Kako se
usuuje iha.
da se obrati ..." Haljina kliznu okroz umrtvljene prste. "Ukre e?" Ona se zanj
"Nego ko?" Slegnuo je ramenima, tucnuo. "Tvoja verna senka od oveka." To r ekav i, nakloni joj se, ali teturavo, uz opasnost da padne. "Ukre e." Podigla je ake, splela ih da bi mirovale i da ne bi po le ka njemu. "To sam ja." Namr tio se, kao neko ko slu a neukusnu alu. "Do vra je matere se nadam da si t i, Arienrod; ili si ti, ili sam toliko pijan da me ko mari progone i u budnom stan ju..." Zapiljio se u nju, mutnim oima. Kroz prorezane rukave trljao je mi ice svoji gh ruku. "Ne Arienrod." Borila se da oslobodi te rei. "Luna. Ja sam Luna, Ukre ence. .." Najzad, najzad ga je dodirnula, osetila kako se taj kontakt penje uz njenu r uku, kao ok. Otrgao se, kao da ga je dodirom opekla. "Prokleta da si, Arienrod! Ostav i me na miru. Nije nimalo zabavno. Nikad nije ni bilo." Okrenuo se da ode hodnik om. "Ukre e!" Izie za njim na svetlost, borei se sa kopom ogrlice. "Pogledaj me!" Ogrlica pade, ali je Luna doepa u ruke. "Pogledaj me." Okrenuo se plahovito; ona jednom rukom pokaza grlo, a glavu di e jo vi e. On joj prie, mirkajui - onda Luna vide kako sva boja odjednom nestaje iz njegovog zaja purenog lica. "Ne! Bogovi, ne... ona je mrtva. Ti si mrtva. Ja sam te ubio." Pok aza prstom ka njoj, ali optu ujui sebe. "Nisi, Ukre e, iva sam." Uhvati ga ovog puta za ruku, obema svojim akama, pr ivue njegovu aku sebi iako se opirao, i pritisnu je na svoje rame, povede nadole. " iva sam! Dodirni me, veruj... Nikad mi nisi naneo zlo." Ako i jesi, sad ne mogu da se prisetim. Njegovi mi ii prestado e da se opiru njenom stisku; a njegova aka kliznu celom du inom njene ruke i zaustavi se na njenom zglavku. "O, hiljadu mu bogova mojih.. . ta e ovde, Luno? ta?" Pitanje je uzviknuo besno, iz muke. "Do la sam da te naem. Zato to sam ti potrebna. Zato to si ti potreban meni.. . zato to te volim. O, volim te..." Ona dopusti svojim rukama da se obaviju oko n jega, pritisnu lice uz njegova prsa. "Ne diraj me!" Odgurnuo ju je grubo. "Ne diraj me." Luna se zateturala unazad. Zatim odmahnu glavom. "Ukre e, pa..." Pritisnul a je akama lice, osetila kako se bol od one modrice budi, nejasno, u obrazu. "Zat o to sam sibila? Ali to nije va no! Ukre e, putovala sam sa Tijamata, u meuvremenu; sa znala sam istinu o sibilama. Neu te zaraziti. Ne mora se pla iti mog dodira. Mo emo bi ti zajedno, onako kako smo uvek bili." Piljio je u nju. "Kako smo bili?" ree ravno, sa nevericom. "Samo dvoje ob inih Letnjaka u dalekom kraju; smrdimo na ribu, a na e mre e se su e na suncu?" Klimnul a je glavom, ali taj pokret joj nekako nije lepo uspeo, vrat se protivio la ljivoj kretnji. "A ne moram ni da se bojim zaraze od tebe." Odmahnula je glavom, iskre no. "Nego, ta ako ja zarazim tebe?" Udario se akom po prsima, prinuujui Lunu da ga v idi onakvog kakav jeste: ko ulja od satena boje plamena, ali u dronjcima, tako da su se videle naizmenino trake njegove ko e i trake tkanine; nakit, te ak, koji visi p oput robovskih lanaca, ali od zlata, oko njegovog vrata i obe ruke; ak ire sasvim p ripijene uz telo, pripijene na takav nain da njenoj ma ti nije ostalo ba nimalo posl a. "Ti si... jo lep i nego to sam te pamtila." Istinu je rekla; i osetila neoeki vani nalet elje, koji ju je upla io. On di e aku, pokri oi. "Zar ne zna ? Za to nee da shvati , vra ju mu mater! Mene dela na onoj pla i, kad sam ubijao mere! Ja sam Starbak - zar ne zna ta to znai; ta to o meni govori?" "Znam", apnu ona, glasom koji se lomio. Ubica... la ov... neznanac. "Znam ta to govori, Ukre e, ali nije me briga." Prisiljavala je sebe da to izgovara, zato t o je zarad ovog trenutka ve platila cenu previsoku za ru evine i pepeo. "Zar to ne mo e ti da vidi ? Nije mi va no ta si video, radio, ili bio - sad kad sam te na la, to mi vi e uop te nije bitno." Ne postoji vreme, smrti nema, ni pro losti, osim ako ja dozvo lim da se ne to od toga isprei izmeu nas. "Nije bitno? Ba te briga ako sam pet godina bio ljubavnik druge ene? Ba te
briga koliko sam Daminih svetih mera zaklao samo da bih ostajao veno mlad uz nju? Nee te biti briga kad sazna gde sam danas odneo ulov sa na eg poslednjeg kraljevsko g lova, niti kad sazna ta e se desiti kroz samo nekoliko sati sa tvojim i mojim roac ima koji smrde na ribu, zato to sam to odneo?" On je doepa za zglavak, uvrte joj r uku. "I jo ti nee biti va no to to jesam Starbak?" Odmakla se, napola iz gaenja, a napola iz gneva, nesposobna da odgovori i li da se makar odupire; a on je povede za ruku, niz hodnik. Sti ui do jednih vrata, tresnu dlan na senzornu plou brave, zatim ih ritnu d a se otvore, i povue je za sobom, unutra. Upali se svetlo, bolno za njene oi, a on zatvori vrata za njom i zabravi ih pomou svojih otisaka prstiju. Luna vide da nj ena sopstvena slika, odra ena, odasvud gleda u nju: sa svakog zida. Pogleda gore, a na tavanici opet ona: gleda dole. Pogleda i dole, prebrzo, izgubi ravnote u i pa de ukoso, u Ukresove ruke koje su je ekale. On joj se osmehnuo, ali takav osmeh n ikad jo nije videla na tom licu; osmeh od koga joj postade hladno u unutra njosti t ela. "Ukre e... kakvo je ovo mesto?" "A ta bi ti rekla, kakvo je, roako?" Okrenuo ju je u svom naruju na takav n ain da je videla iroku postelju u sredini sobe. Odmah se poela migoljiti, da se izv ue, ali njegove ruke se zabravi e oko nje. Onda je on poe, jednom rukom, hvatati za sise. "Odavno nisi dobila, a, slatki u? Bilo mi je jasno im si me onako pogledala, napolju. Znai toliki put si pre la samo da bude Starbakova ljubavnica, a? Ma, mo e, ka ko god voli , medena..." Razgrnuo je ko ulju i Luna vide du njegovih rebara o iljke nal ik na uzane bele crve. "Dobie isporuku po elji." "O, Damo, ne..." Ona akom pokri to mesto na njegovom boku, da ne vidi o ilj ke. "Ne? Onda emo brzo i prosto, kako su Letnjake devojke navikle da se tucaju ." Odvukao ju je do kreveta i bacio na krevet, i odmah je telom prignjeio odozgo. vrsto je stisla usta, i tako doekala i trpela njegove grube poljupce; zatomila je svoj krik kad je on jednom rukom ste e za dojku toliko jako da je zabolelo. "Ne b i trebalo dugo da se zadr imo." Poe da petlja oko pantalona, ali ne skidajui pogled sa njenog lica. "Ukre e, ne radi ovo!" Izvukla je jednu ruku nekako, poela da ga miluje po licu - oajniki ne no. "Ne eli ti da se ovo desi, a ne elim ni ja..." "Onda za to se ne bori , do vraga?" Prodrmao ju je, na neki divalj nain. "Zar azi me, sibilu o! Doka i da si ne to to ja nikad ne mogu da budem. Ritaj me, grizi me, raskrvari me - pa da poludim." "Ne elim da ti nanesem zlo." Zurila je gore: na tavanici, njeno lice, Ukr esova vatrena kosa i njegovo telo kojim je njeno sasvim poni teno, ali preko toga lik Tarida Roa, to lice koje ostaje mlitavo, bez uma, i mogui lik Ukresa kad bi s e i njemu isto desilo... suvi e lako, suvi e lako! Usisala je o tar, uman dah. "Mogu! T o mogu da ti uradim, veruj. To, da poludi ! Ali ne elim da te povredim." Sklopila j e oi, okrenula lice na drugu stranu, oseajui kako joj te ina njegovog tela istiskuje vazduh iz plua. "Ve te je dovoljno povreivala ona, zbog mene." Njegove oi bile su zid. "Nemoj zalud tro iti sa aljenje na mene, sibilu o. Nee t i biti uzvraeno, nimalo." Stegao je akom njenu donju vilicu i okrenuo tako da je L una morala gledati u njega. "Sa Starbakom si - htela si Starbaka, a na ovom svet u ni ta ne pada ni e od njega." Ali ovog puta se u sudaru pogleda slomio njegov pogl ed, a ne njen. Luna odjednom shvati da on, i kad bi hteo, ne bi mogao da dovr i ov o to je poeo, zato to je njegovo sopstveno telo odbilo da uradi tu stvar. "Htela sam Ukresa! I na la sam ga. Nema na tebi krune sa bodljama, ni crne kapuljae, ni krvi na rukama. Nisi Starbak. Ne mora ni ta od toga da ima na sebi, od sad." "Nisam Ukres! ak ni ti nisi Luna..." Stresao je glavom, a ona oseti drhta j koji proe kroz njihova tela. "Duhovi smo, odjeci, izgubljene du e; uhvaeni u istili t u, ukleti u paklu." On pusti njeno lice. "Ukre e... volim te. Volim te. Uvek sam te volela." Lice joj se malice trza lo od nelagodnosti, a rei je mrmljala bez daha, kao kad ene vraaju i baju za mirno more. "Znam ta si poinio, ali ovde sam. Zato to znam tebe. Znam da je sudbinom bilo odreeno da se ovo dogodi. Ne bih ovde bila, da nisam verovala da mo emo da nadokna dimo i vreme koje je promaklo i sve to se ravo desilo izmeu nas. Ako ne veruje da je tako, oteraj me... Ali prvo pogledaj sebe, vidi se u ogledalu! Tamo si samo ti,
i samo ja uz tebe. Mi smo ono budno, nismo nona mora." Polako se svalio sa nje, gledajui je uporno. " ta - ta ti je bilo sa obrazom ? Jesam li ti ja to napravio?" Digla je aku do utih mrljica koje su bile poslednji ostaci modrice; klimnu la je glavom. Digao se sa kreveta, bled, bez ikakvog odreenog izraza na licu; po ao ka sv om odrazu koji ga je ravnodu no ekao na zidu. Njihove ruke se sreto e na spojnoj povr i ni ogledala i vazduha; on pritisnu elom u taj prostor i Luna vide da mu se telo z ate e kao napeta opruga. "Ukre e..." ake mu postado e pesnice i on grunu po ogledalu; posla svoj odraz na pod, u vidu grada od skr enog leda, uz silan zvuk lomljave stakla... Uzmae, okrete se... ona vide ona vide da mu krv curi niz jednu ruku kao cik-cak munja. Odgurnula se sa postelje i pri la mu, pritisnula njegovu aku svojom, zatvar ajui ranu. "Nemoj, nemoj! Pusti, neka krvari!" ree on ustro, maltene radosno. Ona ope t di e pogled ka njemu, zgaena. "Ne vidi ? Eto, iv sam, Luno..." Iz njegovog grla izie neki zvuk koji je liio, ali samo liio, na smeh. Luna vide da njegove oi dobijaju bo ju smaragda, a ve u sledeem trenutku suze se preli e preko rubova njegovih kapaka, k ojima je trepnuo, samo jednom. On podi e mokru aku do mokrog lica. "Luna. Moja Luna ." Njegove ruke je opet obgrli e; ali ovog puta u tom zagrljaju nije bilo nieg boln og, izuzimajui bolove novog roenja i osloboenja. " iv. Ponovo iv..." Osetila je kako njegova vrelina prolazi kroz njenu ko u i pali ne to u njoj. Di e ruke da otkai svoj ogrta, pusti ga da spadne, i pribi se jo bli e uz Ukresa. Prst ima nae proreze u njegovoj ko ulji; oseti njegovo telo, toplo i glatko, i mi ie koji s u klizili pod njenim dodirom. A njegove ruke skliznu e na dole, po njenim bokovima , pa se opet poe e uzdizati, pratei liniju njenih lea. Poe je voditi ka postelji, pokr etima koji su bili i njeni, i spu tati je pored sebe na prohladne ar ave, ovog puta s a beskonanom ne no u. "Ne, pusti me... samo me pusti..." Ljubio ju je meko. Rukama koj e su pevale na njenoj ko i, on pomae njenu haljinu, koja skliznu sa ramena i du tela , na pod. Skide i svoju odeu, ali pri tome kao da mu je bilo nezgodno; trudila se da ne vidi njegove o iljke. Le ali su jo jednom zajedno, ali ona, gledajui sada gore, ne vide ni ta osim o draza tog trenutka, i onog to je od srca elela. Poe e da se dodiruju, jo jednom; polak o, maltene stidljivo, iznova otkrivajui one tajne radosti koje su u Letu bile nji hove. Vreme poe spiralno ka beskonanosti, a njeno telo postade izvori na taka vasione . Doprinosio je svakom delom svog tela ostvarenju njenog zadovoljstva. Dovodio j u je na rub ekstaze, ve tinom koju svojevremeno nije imao; pu tao ju je da tu boravi , da kru i po visinama... jednim pokretom ju je bacao dole, da se ru i u slavnim pla msanjima, i da se iz ara opet izdigne kao feniks... opet, i opet. Odneta onostran svih svojih oekivanja, izgubljena u vremenu, odgovarala mu je najbolje to je umel a i znala, mrmljajui bez daha rei ljubavi, rei koje ni pribli no nisu mogle preneti n jenu radost; ispunjavala je svoj nagonski odaziv strastvenom energijom e nje dugo s uzbijane i najzad osloboene. Najzad su se sru ili zajedno, u vatri potro eni, i legli , meki kao pepeo, jedno drugome u naruje. Upotpunjeni u svojoj ljubavi, potpuni j edno s drugim, zaspali su. 42.
"Luno... Luno, budi se." Luna uzdahnu, u snovima o uga enom ali jo toplom aru. "Ne jo ." Oi su joj bile zatvorene; napola se pla ila da ih otvori. "Mora . Sada." Ukresov glas ju je podsticao blago ali uporno. "Ne mo emo jo d ugo ostati ovde. Prijem e se uskoro okonati. Moramo iz Palate pre nego to Arienrod doe da me potra i..." Strah mu zatvori grlo. "Znam." Klimnula je glavom i setila se iznenadno i bolno da njega goni i policija. Dotae mu ruku. "Nai emo neko mesto gde e moi da ostane dok ne proe Promena "Promena!" Ukoio se pod njenom rukom. "O bogova mu!... Majko mora!" Digao se u sedei polo aj, stisnutih pesnica.
" ta je?" Luna je sela pored njega, naglo budna i upla ena. Suoio se sa njom, bled od brige. "Nikakve Promene nee biti, ako Arienrod p ostigne ono to je naumila. Izazvae kugu od koje e pomreti veina Letnjaka u ovom grad u." Luna odmahnu glavom. "Na koji nain? Za to?" "Unajmila je jednog stranca da to uradi, oveka po imenu Izvor. On obavlja mnoge prljave poslove za nju; ak je otrovao i ranijeg komandanta policije. Danas sam mu platio vodicom ivota." Ugrize se za usnu. "Re ila je da ostane Kraljica, a Zimci veno da ostanu na vlasti." Luna sklopi oi, koncentri ui se na ogromnost tog u asa tako da ne bi morala da vidi ume anost njegove ruke. "To moramo zaustaviti!" "Znam." Zbacio je pokriva sa sebe. "Idi plavima, Luno. Reci im sve. Oni e moi to da zaustave, ako ve nije prekasno." Uvrtao je prekriva u vorove, izmeu pesnica . "Oiju mu Majinih! Kako sam mogao..." Luna se seti zbog ega ni ona ne mo e da ode kod policije. Panika joj zatvor i grlo. "Ukre e, bila sam van Tijamata. Oni znaju i to." O tro je podigao pogled ka njoj. "Deportovae te." Klimnula je glavom. Potisnu kosu unazad. "Ali, mora im se kazati."
"Ako je tako, idemo oboje. Mo da e nas... pustiti da ostanemo zajedno." Pus tio je da mu ruka padne s njenih lea. Sva ko a joj se naje ila. Odgurnu se i ustade sa postelje, znajui da ako sad okleva, posle nee moi da se ponovo rastane od njega. Tr e se videi svoju sliku: njeno telo, i telo njenog ljubavnika, oba umnogostruena odrazima opru enim do beskonanost i, u ogledalskim zidovima, kao da je sav svet nainjen samo od njih dvoje i nieg dr ugog, bez kraja... Najednom se doseti da je Bi-Zi sigurno eka; sklopi oi, da poni ti reflektovane slike. Obukli su se utke i po li iz komore sa ogledalima; Luna se na vratima osvrt e jo jednom, poslednji put, dok su se zatvarala, i vide kako se poslednji mig ogl edalske svetlosti gasi. Poo e pustim hodnikom, hitro, jo bez rei, otkrivajui u svome ut anju da se vi e ni ta ne uje ni odozdo, iz sale za prijeme, sada prepu tene polumraku. Posmatrala je kako Ukresovo lice postaje napeto i begunako. "Ukre e - imaj na umu d a smo mi gazde ovde!" Navue kapuljau na glavu, napola skrivajui ru evine svoje upropa en e frizure; poe se kretati kao kraljica. Pogledao ju je. Klimnuo je glavom, ali njegov novi izraz lica pokazivao je jednaku zabrinutost. Poo e niz stepeni te. Kliznuli su neprimeeni mimo velike sale, po kojoj su kru ili umorni poslu itelji ra i avajui ostatke banketa. Konano stigo e do D e vetra, gde je, kao i pri Luninom dolasku, u senkama jo i sad sve hujalo i jealo, a avetinjske lae plutale veno. "Kako si pre la Jamu?" To je pitao apatom, a ona nije mogla odoleti da apato m ne odgovori: "Pomou ovog." Di e ruku i pokaza mu kontrolnu kutiju. Trgao se. "Pa, samo Arienrod..." "I Herni. Herni mi je pokazao kako se koristi." "Herni?" Neverica. "Otkud...?" "Ispriau ti sve... kasnije." ivo joj se vrati seanje na sibilski poziv kojim je bila obuzeta pri dolasku, na sredini mosta. "Samo mi pomozi da preem sad... n aime, ne dozvoli mi da stanem, ta god da se pone de avati." Ona udahnu duboko. "Va i." Briga dotae njegovo lice; ali nije mogao razumeti ega se to, zapravo , pla ila. Krenuli su ka rubu Jame, ka mostiu. Luna oseti disanje Mora, hladno i vla n o na njenom zajapurenom licu. Di e ruku da pritisne prvi ton sekvence za uti avanje vetra. Meutim Ukres se okrete i zagleda u mrak. Ona pru i ruku da ga povede; ali ne t o u njegovom osvrtanju pojaa njenu sumnju. I tad se nemirni vazduh popuni svetlo u, a Dvorana preobrazi. Skupi e se, jed no uz drugo, mirkajui, ne razumevajui; poe e zaklanjati rukama oi. Nisu bili sami. "Arienrod!" uzviknu Ukres. Luna vide da na ulazu u Dvora nu vetra, tamo gde su oni maloas stajali, sada stoji jedna ena okru ena velikim broj em bogato obuenih plemia - i gardista. Bacajui pogled preko ramena, vide da na drug oj strani mosta eka jo ljudi. Kraljica. Ta ena, kojoj se Ukres obrtatio imenom Arienrod, poe ka njima po
lako; i poe polako ulaziti u i u Luninog vida. Luna vide tu kosu, mlenobelu poput nje ne, uvijenu u slo enu skulpturu i krunisanu dijademom... vide Arienrodino lice - n jeno sopstveno lice, kao da se primicala svome ogledalskom odrazu. "Istina je... " promrmlja, nehotice. Ukres ne odgovori. Nije gledao Kraljicu, nego samo levo-desno, tra ei kuda bi pobegao. Arienrod stade ispred njih i Luna zaboravi sve osim fascinacije koja je v rsto spojila poglede mahovinasto-ahatnih oiju, njenih i Kraljiinih. Meutim, u Kralj iinom upornom pogledu nije bilo nimalo Luninog zaprepa enja. Uini joj se da je Arienr od ekala maltene celu venost da ovaj trenutak nastupi. "Znai, konano si do la, Luno. T rebalo je da znam da e pre iveti. Trebalo je da znam da ti nee dozvoliti da te i ta odvo ji od tvojih ciljeva." Arienrod se osmehnu, ne bez ponosa, ali uz udnovatu obland u zavisti. Luna je odolevala njenom pogledu, ija znaenja nije razumela; nastojala je da joj lice bude bez ikakvog izraza. Ali na nekom dubljem nivou oseti naru avanje ravnote e, kao da je pod uticajem gravitacije nekog crnog sunca koje je vue i dezor ijenti e. Oekivala me je... kako je mogla znati da moram da doem? "Da, Va e velianstvo. Do la sam po Ukresa." Hotimice je od toga nainila izazov, znajui, nagonski, da e ova ena to ceniti. Kraljica se nasmeja: zvuk visok, o tar, kao da se li e oblo eno ledom sudara po d naletima vetra; ali uz mnoge uznemirujue slinosti sa Lununim nainom smejanja. "Do l a si da mi uzme mog Starbaka?" Ukres di e pogled ka njoj, i pored nje ka plemiima ko ji su ekali i slu ali: odavala je tajnu. Ali oni su stajali suvi e daleko da bi, pore d uzdaha Jame, mogli uti ta se izmeu njih troje govori. "Pa, ti si jedina koja to m o e." Luna opet zau bol tajne zavisti. "Samo, ne bi ti njega zadr ala dugo. Videla si kako je oklevao. Ne veruje valjda da bi zaista bio zadovoljan u Letu, sada, po to je pripadao Karbanklu? Ne veruje valjda da bi se zadovoljio tobom, po to je pripada o meni? Ne, dete mog uma... jo si ti dete. Nepotpuna ena; jadno lo a ljubavnica."
"Arienrod!" uzviknu Ukres. "Ne..." "Da, ljubavi moja. Bio si vrlo ne an s njom. Bili ste mi dirljivi." Osmehn ula se. Luna oseti crvenilo u licu, i pulsiranje besa i poni enja poput otrova u s vojoj krvi. "Vidite, znam sve to se u mom gradu de ava." Te rei su svetlucale. "Razoa rao si me, Starbak. Mada ne mogu rei da sam iznenaena. Ipak, voljna sam da ti opro stim." Tim reima je posezala ka njemu, blago, bez sarkazma. "Shvatie da je bila gre k a, kad bude imao vremena da razmisli ." Di e ruku, i stra ari poo e ka njima, napravi e pol krug oko njih na rubu Jame. "Ispratite Starbaka do njegovih odaja... i postarajt e se da tamo i ostane." Ukres se ukoi. "Gotovo je, Arienrod! Zna da je gotovo. Slobodan sam, ma ta ti preduzela da me ovde zadr i . Nikad se neu promeniti na ono donedavno. Nikad me vi e dodirnuti nee ..." Udahnu dugo, nesigurno. "Osim ako pusti Lunu da ode. Pusti je da ode sada, pa u uiniti to god hoe ." Luna otvori usta, poe napred; ali on je zaledi jednim pogledom. Shvatila je njegov pogled, pun hitnosti, baen preko mosta - treba upozoriti... "Vrlo dobro", promrmlja Arienrod, ne ispu tajui svojim pogledom njegov. "Mo e , ali prvo da popriamo nas dve nasamo. Ako ona posle toga jo eli da ide, obeavam ti da je neu spreavati." Arienrod pru i ka njima ake, prazne, bez podvale. " ta god ti bude rekla", promrmlja Ukres, "ne slu aj je. Obeaj mi, obeaj mi da nee verovati njenim reima." Stra ari su mu ve pri li. Luna oseti kako njene ruke poku av ju da se pru e, da ga dohvate. Ali Arienrod je stajala i gledala, kao to ih je gled ala nedavno... Ukres di e ruke, ali isto neizgovoreno saznanje ga zaustavi; opusti ih bespomono. Stra a ga odvede. Luna je stajala sama izmeu Kraljice i ponora. Vetar je liznu, i njen drht ei gubitak se pojaa; ali, trudila se da njena slabost ostane skrivena pod ogrtaem. "Nemam ni ta da ti ka em." Rei su joj padale sa usta kao kamenje. Okrete lea Kraljici, naini jedan korak ka poetku mosta. Ne misli, ne misli o tome. Nema izbora. "Luno... dete moje. ekaj!" Kraljiin glas uhvatio ju je kao udica. "Da, gle dala sam te; ali kao to se ne bi stidela svog odraza u ogledalu, tako ni preda mn om ne treba da se stidi ." Luna se okrete besno. "Nismo isto!"
"Jesmo. Koliko se esto nekoj eni ukazuje prilika da gleda samu sebe kako v odi ljubav?" Arienrod opet pru i ka njoj ruke, sa nekakvom e njom. "Zar ti nije rekao , Luno? Zar nije mogao?" Luna je zurila, ne razumevajui; vide poetak Arienrodinog osmeha. "Fino, jo bolje je tako, objasniu ti ja... Moja si, Luno. Od mene si. Znal a sam za tebe od dana tvog zaea, i pazila sam na tebe tokom celog tvog ivota. Jo pre nekoliko godina htela sam da te dovedem ovamo; zato sam ti poslala onu poruku o Ukresu. Onda si nestala, i ja sam mislila da sam te izgubila zauvek. Ali, evo t e, najzad." Luna uzmae jedan korak od Arienrodine napetosti, oseti opomenu vetra. Dam o Thalaso, da li je luda? Povue tkaninu svog ogrtaa. "Kako zna toliko o meni? Za to b ih ja tebi bila toliko va na? Nisam niko." "Luna Svetlohodna nije niko", ree Arienrod tiho. "Ali ti si najva nija ena n a ovoj planeti. Zna li ta je klon, Luno?" Nastojei da se seti, Luna odmahnu glavom. "Pa... blizanac." Oseti poetak n ekog udnog peckanja ispod ko e. Ali ti si Kraljica ve celu venost. "Vi e nego blizanac; bli e. Komplet gena uzet od mene i prenet u jajnu eliju, da bi se zatim dobila identina osoba." "Iz tvog tela?" apnu Luna, dodirujui svoje telo i gledajui dole na njega ka o da je iznenada postalo tue. "Ne!" Opet di e glavu. "Imam majku... moja baka je gl edala kad sam se raala! Ja sam Letnjakinja!" "Naravno", ree Arienrod. "Letnjakinja jesi... htela sam da bude tako odgaj ena. Sredila sam da bude usaena u matericu tvoje majke, na Festivalu pre ovog, i d a jo nekoliko drugih klonova bude usaeno drugim nosiljama. Ali od svih klonova sam o si ti i pre ivela, i savr eno ispala. Odmakni se od te ivice..." Poe napred, uze Lu nu za ruku i povue je od ruba jame. Luna poku a da se oslobodi, ali njeno telo je pripadalo Kraljici... i ona oseti da se ono podvrgava Kraljiinoj volji... kruto, teno; stvar napravljena pomou tehnologije i magije. Toliko smo sline... to svako vidi, svako. "Za to... za to si ht ela toliko kopija; i to Letnjake, a ne Zimce?" Odbijala je da u to ubroji i sebe . "Bio mi je potreban samo jedan primerak. San mi je bio da me ti zameni , k ad u Promeni izgubim ivot. Da bude i posle Arienrod - opet Arienrod, posle mene o pet ja; ali, da vaspitanjem bude osposobljena da letnjaki mentalitet razume i da njime manipuli e. Mislila sam da te dovedem i sve ovo da ti objasnim jo pre nekolik o godina - da bi ti imala vremena da se prilagodi svom stvarnom nasleu. A onda sam poverovala da si izgubljena za mene... ali sam umesto tebe na la Ukresa." Luna se ukoi; Arienrod to nije videla. "Zakljuila sam da ne moram umreti uop te; da mogu da nastavim ivot, ja lino, a Zima da ostane na vlasti sa mnom. Sainila sam novi plan, koji bi mi to omoguio; ti mi vi e nisi bila potrebna. Ipak te hou i sad. Oduvek sam htela da bude ovde uz mene; moje lepo dete, niije drugo." Podigla je Lunino lice, prstima ispod vrha donje vilice. Niije drugo... Pogleda Kraljicu u oi i oseti u svome umu neku promenu visi ne: taj glas joj govori kao glas majke, ali lice je devojako, lice iz ogledala; t e oi je zovu niz beskonanu spiralu vremena... Ko sam? Ko sam ja? "Letnjakinja sam! A ti hoe da pomori moj narod." Bacila je te rei Arienrodi u lice. Arienrod se tr e kao ubodena; rasprslo se ne to to je u prethodnom trenutku p ostojalo. "Ispriao ti je to", ree sa ogorenom nevericom. "Glup je. Ne uvia da to nij e njegov narod, ni tvoj. Luno, jastvo moje, ti si u srcu Zimkinja, a Ukres van-T ijamatovac!" Odmahnu rukom prema zvezdama. "Bila si na drugim svetovima, zna kako nas Hegemonija tlai. Videla si ta nam uskrauju, ta zadr avaju za sebe i kako nas isko ri avaju. Zar nisi?" uzviknu, zahtevajui odgovor. Luna pogleda ka potmulo crvenkastom nebu. "Da, znam te injenice. I mrzim ih." Vide, meu bezbrojnim zvezdama, smrt nebrojenih mera. "Mora se izmeniti Prome na." "Onda razume da nas letnjaka praznoverica i mr nja prema tehnologiji zadr avaj u u lancima, u onom periodu kad stranci nisu tu. Nikad se neemo otrgnuti tuinskoj kontroli ako ne budemo imali dovoljno vremena da razvijemo sopstvenu tehnolo ku os novu. Kako da zadr imo ak i ono malo to nam stranci ostavljaju, ako ne razbijemo taj obrazac Promene?" "Ne uni tavanjem na eg naroda!" Mog naroda; to je moj narod! Zaklonila je og
ledalsku sliku zvanu Arienrod, izvlaei ispred nje uspomene na svoju porodicu, deti njstvo, svoj ostrvski svet. "Onda kako?" Iz Arienrodinog glasa nestade strpljenje. "Kako drugaije da ih ubedi ili preobrati ?" Ipak, stajala je kao da i sad odista slu a, kao da oekuje ne ku istinsku alternativu. "Sibila sam." Srce joj podskoi: takvu stvar priznati Kraljici Zime... ali znala je da Arienrod svakako ve i to zna. "Kad im ka em istinu o tome ta jesam, i k ad doka em da jesam, slu ae me." Arienrod se namr ti razoarano. "Mislila sam da si se odlaskom na druge plan ete oslobodila te tvoje religiozne i praznoverne opsesije. Ne postoji nikakva Ma jka More koja bi ti punila usta svetim lupetanjem; ba kao to ne postoji nikakvih h egemonijskih 'deset hiljada bogova' koji i nisu ni ta drugo nego slamnata stra ila, Hegemoncima zgodna da bi imali ta da psuju." Jedan udar vetra iz Jame pro iri se do njih, donosei miris morske trave; Luna, protiv svoje volje, zadrhta ispod pla ta. Arienrod se, omotana maglenim slojevima tkanina tankih do providnosti, nasmeja n jenom strahu. "Sibile nisu..." Ali Luna tu zauta. Ona ne zna istinu. Nemogue je da zna.. . Najednom postade svesna da raspola e skrivenim oru jem, i da ga je zamalo odala. O seti kako njeno razbijeno samopouzdanje poinje da zarasta, i poku a da to ne poka e l icem, da ne bi Arienrod uspela da proita svaku njenu tajnu. Arienrod je, meutim, bila uhvaena u ma inu sopstvenih vizija. "Znam za to si h tela da bude sibila... zato to kraljica nisi mogla biti. Ali sad mo e ..." O tra svetlos t blistala je u njenim oima. "Zaboravi Leto! Mo e deliti ceo jedan svet sa mnom, sve t koji e biti Zima zauvek. Baci svoj trolist i ponesi krunu. Odseci veze koje te spajaju sa onim uskoumnim stvorovima punim predrasuda i budi slobodna da misli sl obodno, i da sanja ." Bacila je neki nevidljivi znak u provaliju. Luna oseti o tricu vetra uz svoja lea. "Oni te nikad nee prihvatiti kao svoju, niti e imati poverenja u ovo to si sad. Ionako je prekasno da budu spaseni. Tokovi su pokrenuti. Njihovu sudbinu ti ne mo e da sprei , ni da izmeni ... Prihvati je. Vladaj sa mnom, isto kao to bi vladala posle mene. Gradiemo zajedno na san o novom svetu. Zajedno to mo emo, i s ve mo e da nam bude zajedniko..." Ispru ila je ruke, sijajui od strastvenosti. Luna ta koe poe dizati ruke, omaijana tom blizinom, i neporecivom realno u svog drugog ja, svo g originala... stvoriteljke u ijem liku je nastala... "Arienrod..." ree Arienrod. Luna se odmae. Jad ju je boleo kao udarac. Shvatila je da Arienrod uop te n e vidi nju; da ne vidi za to rei koje bi trebalo da deluju zavodljivo, udaraju po n jenoj 'drugoj ja' kao kamenje. Arienrodin egoizam video je samo jedno, ono to je e znula da vidi... Arienrod. Koja nije u pravu. Neka duboka, nepotresiva izvesnost , ne to vi e od obinog olak anja, pokrete se u Luni; kao da je bila izvedena na ispit i ako joj to nije niko rekao, i na njemu dokazala svoju vrednost. "A Ukres?" Zaula je sebe kako postavlja to pitanje, glasom koji je bio krt kao led, u skladu sa A rienrodinim oekivanjima. "Hoemo li deliti i njega?" Arienrodin smiren izraz lica zatreperi, ali ona ipak klimnu glavom. "Za to ne? Mogu li zaista biti ljubomorna na... sebe? Mogu li odbiti sebi ma ta? On nas voli obe, a kako bi drukije i mogao? Za to ga prisiljavati da to porie?" Glas joj s e dizao, kao da mora sebe da ubeuje u to. "Ne." Arienrodina glava se udno okrete. " ta ne?" "Dosta je bilo." Luna stade uspravnije, oseajui neogranienu snagu koju je t im reima oslobodila u sebi. "Nisam Arienrod." "Nego ta si", ree Arienrod smirujue, kao da govori tvrdoglavom detetu. "Ist i su nam hromozomi, isto telo - isti mu karac i isti san. Znam da tebi mora biti t e ko da to prihvati , jer nikad nisi ni slutila... da je od mene zavisilo, stvari se nikad ne bi ovako odvijale. Ali kako mo e poricati istinu?" Luna se pokoleba, ali oseti kako jo dublja izvesnost ojaava njenu odluku. "Zato to radi pogre no. Pogre no. Ne valja tako." "Po emu je pogre no pobolj avati svet, ako ima mo da to ini ? Mo menjanja, raan tvaranja - stvari koje se ne mogu razdvajati od smrti i uni tavanja. To je prirodn o, a takva je i priroda moi... njena neumoljivost, amoralnost, ravnodu nost." "Prava mo", ree Luna di ui ruke ka znaku na svom grlu, "jeste mo da ovek savlad
a sebe. Kad zna da mo e uiniti bilo ta... ali ipak ne ini ni ta samo zato to mo e . Hi a je umrlo da bi ti zadr ala vlast dok su stranci bili tu; sad e hiljade ljudskih b ia umreti da bi ti zadr ala vlast i kad oni odu. Ja ne vredim hiljadu ljudskih ivota , ni stotinu, deset, dva - a ne vredi toliko ni ti." Odmahnu glavom, videi lice is pred sebe, videi sebe. "Ako moram verovati da samim tim to jesam ono to jesam, mora m i da uni tim Ukresa, i narod koji mi je dao sve, onda nije trebalo nikad ni da s e rodim! Samo, ja u to ne verujem, ne oseam da je tako", ree sa estinom. "Nisam ono to si ti, niti ono to ti misli da sam, niti ono to hoe da budem. Neu tvoju mo... ima voju." Opet se dodirnu po grlu. Arienrod se namr ti; Luna oseti Arienrodin gnev kao ledenu ki u. "Dakle", ree Kraljica, "ipak su svi ispali lo e, sa gre kama... ak i ti. Uvek sam verovala da u moi da ti dam ono to ti nedostaje... ali, ne; to ti ne mo e niko dati. Nema ti petlju, slaba si." Tr e glavom. "Hvala bogovima to sad ostvarenje mojih ciljeva vi e ne zavis i od tebe." Luna spusti pogled ka akama, pobelelim pesnicama. "Onda zaista nemamo jed na drugoj ta rei, posle svega... Rekla si mi da mogu da idem." Okrete lea izrazu na Arienrodinom licu, zakorai ka mostu, srcem ve jurei napred. "ekaj, Luno!" Arienrod je opet susti e, povue nazad i okrete. "Zar zaista mo e ovako da me ostavi ; ovako brzo, i lako? Zar nema naina da nam jo ne to bude zajedniko, osim na eg tvrdoglavog ponosa? Ti bi, iznad svega, trebalo da bude sposobna, jedin a sposobna da razume stvari koje niko drugi ne mo e da dosegne u meni... stvari koj e nikad nisam mogla nikom drugom dati." Njen glas, i dodir, postado e mek i. "Daj mi vremena, pa u mo da ja nauiti da dose em ono to le i nedohvatno u tebi." Luna se zanjiha; dete bez oca i majke koje uje sopstvenim glasom uzviknut u usamljenost celog svog ivota; pose e da zagrli svoju sopstvenu snagu i udvostrui j e, postajui istovremeno i dete i roditelj. Svojim unutra njim vidom sagleda Ukresa, o iljke na njegovom telu i njegovoj du i, i vide na ta ju je obavezalo njegovo zavr no utanje. "Ne. Ne, ne mo emo to." Obori pogled. "Nema vi e vremena." Arienrod pocrvene; mekoa spade sa njenog lica i Luna vide neopra tajue gvo e. K raljica di e ruku kao da e udariti Lunu po licu; ali je samo uhvati za zrnasti okov rartnik, cimnu ga i pokida. "Misli da mo e mene zaustaviti. Onda idi, ako si sposobn a da ode . Moje plemstvo zna da si letnjaka sibila." Mahnu rukom Zimcima koji su st rpljivo stajali sa suprotne strane mosta i iza njih dve. "Takoe zna da si ovde u la preru ena u mene, da poini neko izdajstvo. Ako ih mo e uveriti da nisi ni ta od toga, on da zaslu uje da ode slobodno - i da bude deo mene." Okrete se naglo i ode energinim ko racima prema hodnicima palate, sama. Dok je prilazila plemiima, oni su ve polazili napred, klanjajui joj se. Nain i e obru oko Lune, nadomak mosta. Luna je gledala Arienrod kako odlazi, bez ijednog osvrtanja. Najzad je izgubi iz vida, iza zida lica eljnih osvete. 43. "Dakle, komandatkinjo, nadam se da ti je prijao Kraljiin banket." Glavni inspektor Mantanjez prekinuo je svoj razgovor sa de urnim narednikom da bi joj rek ao tu frazu sa 'nadanjem', iako se niem slinom nije nadao; Geja D eru a tek to je u la u prazni mir policijskog taba, posle op te vreve na ulicama. Praktino svi policajci bi li su van, na obezbeenju premijera ili u patroli meu slaviteljima. Njih dvojica jo j mrzovoljno salutira e; ona im uzvrati takoe salutiranjem, ali kao od bede. Mantan jez je zavidljivo odmeravao njenu sveanu uniformu. Znala je da je sigurno proveo i tavo vee sumoran to nije mogao on umesto nje da ide na gozbu, da se epuri pred svoj im zemljacima Karemovcima, da bude na polo aju koji bi po pravdi zaista trebalo da bude njegov. "Ne prija mi da traim vreme, kad ima jo toliko posla koji treba uraditi." Rekav i to, ona nagla eno pogleda njih dvojicu; skide kaput skerletne boje i raskopa okovratnik. "Inspektore, osloboen si du nosti da zamenjuje komandanta u odsustvu." "Razumem, komandante." Salutirao je jo jednom; njegove oi su je podseale da se takve rei ovde nee jo dugo izgovarati. Da, kukin sine, bie opet po tvome. Po to je vrhovni sudija napisao nepovoljan, katastrofalan izve taj o njoj, i po to je Mantanj ez voen svojim ambicijama rovario bez prestanka protiv nje, slu bena ocena o njenom
komandantskom radu morala je biti crna kao svemirska praznina. Ovo mesto bie uje dno i kraj njene karijere; njena stare inska uloga i njen in bie pometeni pod tepih zvaninog prekora. Nikad vi e nee joj se dati prilika da komanduje bilo im; bie upuena u neku zabit, bogu iza nogu ( to e poslu iti kao dokaz da ima gorih mesta od Karbankla ). Tamo e biti ostavljena da trune do kraja svog ivotnog veka. Bo e, muka mi je od ove karemovske nadmenosti! akama je gu vala pla t dok je po lazila ka svojoj kancelariji. Ako budem prisiljena da vidim samo jo jednu proklet o, oholo tehnokratsko lice... Pred oi joj odjednom izie Gundalinuovo lice, i ona u spori. Jo jedno lice. Ali sve bi dala da to lice vidi, sad, ovde. Meutim on sa svo jom zatvorenicom nije do ao na odredi te. Trebalo je da predvidi tako ne to - ali kako je do vragova, mogla predvideti da e, od svih ljudi, ba Gundalinu da pobegne sa t om devojkom? Mogla si tako, to se jasno dalo videti. U izve taju je D eru a navela da j e Gundalinu bolestan, i da za svoje postupke nije odgovoran; a bogovi su znali d a je to po svoj prilici ak i istinitije nego to je ona zaista spremna da prizna. Veeras je gledala i Ukresa Svetlohodnog, koji je sedeo na banketu i neskr iveno prkosio zakonu, praktino se hvalisao injenicom da je sklonjen od dohvata zak ona; a takoe je i pio do besvesti. Uz njega je sedela Arienrod, vedra i spokojna, divna kao i uvek, ne brinui zbog sudbine koja se sve vi e primicala; povremeno se e tala izmeu svojih podanika i svojih navodnih gospodara - oigledno mnogo manje uzbue na nego to bi se to moglo oekivati. Do vragova? ta li sprema? " ta e ona prokletinja tu?" upita D eru a. Baci pogled ka Mantanjezu, pa opet k a pol-robotu koji je stajao, nepomian kao stablo, ispred njene kancelarije. " to ti nisi na du nosti?" obrati se policijskom robotu neposredno. Robot nije odgovorio i ona uvide da mu je dovod energije iskljuen. "U kvaru je", ree Mantanjez nervozno. "U ao je pre nekog vremena sa nekakvo m smu enom priom da su Kraljiini ljudi skleptali njegovu zimaku iznajmiteljku. Verova tno je samo postao sentimentalan zato to mu se bli i kraj iznajmljivanja kod te gaz darice. Trebalo bi da mu se svi sistemi izbri u. Apsurdno je davati neznalicama, d omorocima, da obavljaju makar i deo poslova odr avanja oko hardvera toliko usavr eno g." "A-ha, ali ak i 'neznalice i domoroci' bi se zapitali u emu je tos, ako bi morali da dovode svoje tupave servomehanizme u policiju kad god im se olabavi ne ki raf." Ona okrete prekida za struju na prsima pol-robota, vi e iz ljutnje nego iz interesovanja. Svetlei senzorni displeji poe e se paliti u robotovoj lobanji od elika i plastike. Bacajui pogled na njegovu identifikacijsku ploicu, ona ree: "Jedinico 'Poluks'. Ko te je iznajmio?" "Hvala, komandante!" Ustuknula je, iznenaena. "Molim saslu ajte me, komandante. Stvar je veoma hitna, ne mogu..." "Dobro, dobro - odgovaraj na pitanja." Nikad se neu navii na glasove ovih stvorova, pomisli ona. "Iznajmila me je Tor Zvezdo etna Zimska, dr avljanka Tijamata, formalni vlas nik 'Persefoninog pakla'." Iz robota je zrailo nestrpljenje. "Ka e da ju je napala Kraljiina garda? To nije na posao." "Ne, komandante. Napali su je stranci. Njen verenik..." "Ljubavna svaa?" "...po imenu Ojarzabal, zaposlen u tom kazinu, i njegovi drugovi. Povika la je da joj pomognem, a onda su je pogodili staner-pi toljem. Nisam mogao dopreti do nje zato to su vrata bila zakljuana. Zato sam do ao ovamo po pomo." "Zna li za to su je napali?" D eru a je oseala da se u njoj budi interesovanje. "Nije mi jasno, komandante. Mo da je ometala neku ilegalnu aktivnost." "Ko kontroli e taj kazino?" "Tanin Jaakola, rodom sa Velike Plave." "Izvor?" Ona oseti da je iza nje ak i Mantanjez poeo da slu a. "Da, komandante." "Ponovi sve njihove rei koje si uo." "OJARZABAL: 'Samo Letnjake, do bogova, Persefono. Ne Zimce, Zimci ostaju bezbedni; tako Kraljica hoe.' ZVEZDO ETNA: 'Nije, la e . To e pomoriti i nas Zimce, a t o Kraljica ne bi dozvolila. Ludi ste. Ojar, pu taj me. Poluks, u pomo, Poluks.'" D eru a je slu ala. Ko a joj se je ila od tih nazalno otpevuckanih rei, ije se zna
e konano iskristalisalo u njenom umu, katalizovano reju Kraljica. "Sveti bogovi na la sam! Na la sam! Narednie!" Okrenula se naglo, ve viui, ali narednik je stajao tik iza nje. "Zovi desetak ljudi najbli ih 'Persefoninom' - reci im da odmah pou tamo i blokiraju sve izlaze! Mantanjez..." "O emu se tu radi, komandante?" Nije mogla zakljuiti da li je upla en, ili m u ne to nije po volji. "Re je o ivotu i smrti." Ispustila je svoj ogrta na pod, potegla pi tolj da p roveri njegovu ispravnost. "Arienrod misli da kupi svoj dalji ivot, smru polovine grada; o tome se radi, ili ja nisam zapovednica ove policije." Posmatrala je kak o mu se usta otvaraju. "Jedinico Poluks - tvoje i moje molitve su usli ene." Potap a la je njegovo metalno rame. "Bogovi, samo da stignemo na vreme!" "Molim pomognite Tori, komandantkinjo. Kod mene se pojavila... naklonost prema njoj." Klimnula je glavom, ne verujui svojim u ima ba sasvim: da li je ovo zaista ul a? "Mantanjez, uvek kuka da bi hteo vi e akcije. Idemo u akciju." "Ide lino, komandante?" upita on, vi e zapanjeno nego kritiki. Sad iroko osmehnuta, ona ree: "Ne bih ovo propustila ni za progla enje za sv eticu." 44. "Dakle, sibilo, pretila si na oj Kraljici." Jedan ovek je, najzad, progovor io; grupno zurenje tih razbe njenih plemia pr ilo je tetova na njenom grlu kao da su j oj na to mesto pritisnuli usijani ig. "Osim toga u la si u grad, to je vama zabranje no. Dobili smo privilegiju da se postaramo da vi e nikad ne uini nijednu od te dve s tvari." Luna uzmae ka mostu, borei se sa uspomenom na ono to se desilo Danakil Luu, ovde u gradu. "Idem iz Palate. Ako me dirnete, zaraziu vas..." Njen glas se okli znuo. "Neemo poku avati da te zaustavimo, sibilo", ree on glasom gladnim i zbrljan im. "Prei ti most; samo izvoli." Iskezio se; tim izrazom, njegovo mr avo lice pretv orilo se u mrtvaku glavu. Odjednom su svi bili iroko osmehnuti, sa puno drogirane i bezobzirne zlobe - ljudi koji su do maloas proslavljali kraj svog sveta, i sad na li krivca. On izvue iz skrivenog mesta u svom pla tu neki predmet i podi e ga u vazd uh. Liio je na ljudski prst, tamne boje. "Prei Jamu." Luna akom pokri kontrolnu kutiju na svom zglavku, zurei u taj njegov predm et, ne znajui ta mu je to, ali uverena da je ne to to predstavlja pretnju. Most je, m eutim, morala prei, ili bar poku ati. Di e ruke i nespretnim pokretima oslobodi kopu sv og zlatom pro ivenog satenskog ogrtaa. Presavi ga na treine, zato to je broj tri Thal asin srean broj, i zakorai prema vetrovitom rubu ambisa, prkosno poinjui ritual. Taj pla t bi joj, na leima, bio samo smetnja; ali ako ga preda Majci koja je More, bie vredan poklon. Ako Thalasa eka dole, gladna... eljna da joj se prinese dar, ili rtv a... Damo, vodi me! Uz molitvu, Luna baci ogrta napred, zau smeh aristokrata iz a sebe. Ogrta se razmota i poe se nadimati; zaplovi u krug, pa se sjuri dole, u ze lenu dubinu, kao ptica gnjurac kad pikira na ribu. Luna pritisnu prvo dugme u sekvenci na svom zglavku i poe preko mosta. Zi mci su gledali i gunali, ali nisu preduzimali ni ta. Luna odsvira sledeu notu i poe d alje, ak i ne di ui. Na suprotnom kraju mosta ekali su je jo mnogi aristokrati; nastoj ala je da ih ne vidi jasno... i da ne gleda dole, i da ne slu a demonsku jadikovku oko sebe, niti bune glasove straha u sebi... A kad se primakla sredini raspona, magija sibilske pesme poe je opet zahv atati, usporavati, bla ei njene strahove i tupei njen nagon samoodr anja. Ne! Ona se s kameni i saeka da se njen u as ojaa i da krene u protivnapad, pre nego to bi je pesma mogla jo jednom onako uhvatiti u zamku. Meutim, tek to je stala, vide da svi oni Z imci ispred nje dr e iste onakve uplje prste, i prinose ih ustima... pi taljke! Za ko ntrolu vetra... Tek sad je shvatila: oni e usmeriti vetar protiv nje; i ona e tako umreti, a niija ruka nee proliti njenu krv.
Bacila se napred, legla na most i vrsto uhvatila, a tog istog trena hor z vi duka ve se sudario iznad nje, razbijajui njen krug mirnog vazduha. Vetru ine jurnu e na nju odasvud, kao da hoe da je pocepaju na komade. Ipak, u sredi tu vetra nastavi la se sibilska pesma - kao tiho 'oko' uragana; Lunu ispuni jasnovidost nekog tih og ludila. Njen um, hipnotisan, paralisan, prodre u skloni te, koje se na lo na neko j drugoj ravni postojanja... Za to? Za to me na ovom mestu zove? "Kako glasi odgovor?" Shvatila je da to njen sopstveni glas vie, vri ti. "Kako glasi odgovor?" Ti mo e da odgovori na sva pitan ja osim jednog, rekla joj je svojevremeno Elsevir. Ne ta je ivot? niti Postoji li Bog?... Ono jedno pitanje koje je njoj bilo zabranjeno da postavi glasilo je: Gd e je tvoja izvori na taka? U ovom trenu, kolebajui se na venom rubu ludila i smrti, o na spoznade najzad da je i na to pitanje odgovoreno, i da je odabrana, jo jednom, od one sile koja u njenom umu ivi: Izvori na taka, izvor, istonik... ovde, ovde, ovd e. Ispod ovog vertikalnog tunela zarivenog u more, ispod ovog grada koji je kao i oda zaboden u mapu vremena; tu le i, tajnovito kao kamen ispod za titnike ko e koja je more, na ovoj vodenoj planeti, sibilska ma ina. To e samo ona, Luna, znati. Oseti k ako njen um popu ta pod ovim konanim naletom saznanja i pada u bunar istine; kriknu , oseajui da njeno telo gubi kontrolu i da e poleteti, za umom, dole...
Kao trgnuti sanjar, doe sebi. Le ala je na mostu, jecajui tiho u mirnom vazd uhu. Mirni vazduh... Ona pritisnu aku na usta, pridi e se polako na kolena. Nije bi lo vi e nikakvog vetra; samo spokojna uzdisanja i najlak a strujanja oko nje. Zimci su stajali otvorenih usta na rubovima provalije, a pi taljke su visile iz njihovih onemoalih prstiju. Ona se usudi da pogleda iznad njih, pored sada mlitavih i umi renih ploa za usmeravanje vetra, prema protiv-olujnim zidinama. One su sad bile z atvorene; vazduh vi e nije mogao proi iz ovog vertikalnog tunela u spolja nji svet. T akoe je, na dnu tunela, priticanje morskog vazduha bilo odseeno, i pristup do srca Karbankla zatvoren. Luna opet klonu napred, pritisnu elo na povr inu mosta, u znak zahvalnosti, bez ijedne rei. Di e se nesigurno na noge i pree most. Hodala je lagano, zbog onih koji su je gledali, ali i zbog nesigurnosti svojih nogu. Sada su lica Zimaca pokazivala me avinu strahopo tovnja i u asa; a ona stisnu lice u hladni prkos, poku avajui da ih sna gom volje navede da se sklone da bi mogla proi. Neki joj se i skloni e s puta, ali drugi postado e samo jo be nji, bezobzirniji , vi e ispunjeni mr njom, zato to su videli da jedna Letnjakinja ima lice njihove kra ljice i mo boginje. Upravo u rukama takvih Luna vide gvozdenu motku sa oreolom od metalnog trnja, ve tiju ogrlicu, nalik na onu koja je razderala grlo Danakil Lua. Ogrlica se pomae napred i nae se tano ispred nje, onemoguavajui joj silazak sa mosta. "Klekni, sibilo, ili skoi u Jamu!" ena sa turbanom na kome je bilo mno tvo dragulja izmahnu motkom napred, ka Luni; zato Luna ustuknu jedan korak, ste ui ake u pesnice , uz svoje bokove. "Pu taj me da proem, inae..." Zauta, videi da se okreu; zau prethodei zvuk mno koraka ljudi koji su uveliko u li u hodnik Palate i ve se bli ili Dvorani vetra. Pol umesec prostora iza vlastele poe se puniti ljudskim oblijima - ali pod klijevskim ko ama i tkaninama kod kue raenim: Letnjaci. Njihova lica nisu bila ni ta manje ubilaki nastrojena nego lica Zimaca do pre nekoliko sekundi; nosili su no eve i harpune. Sva ta lica vide e i nju gde stoji na mostu, ali se ne izmeni e nimalo. "Eno je! Kraljica!" Luna vide jedino lice koje se nije uklapalo sa ostalima; jednog oveka koj i se oajnikom odluno u gurao u prvi red. "Bi-Zi!" povika ona preko sve jae galame dveju gomila koje su se na le jedna do druge; uhvati njegov tragajui pogled i oseti da j e taj pogled grli. Gundalinu laktom odgurnu u stranu jo jednog, poslednjeg Letnjaka na svom putu, i sad, imajui vi e mesta, pote e oru je i di e ga da svi jasno vide. "Stoj! Stani!" Cimnu tankoustu enu sa tim gvozdenim oruem, tako da se obrnula pola kruga oko seb e; tu bodljikavu spravu joj istr e i baci preko ruba, u jamu. "Daleko ste zabrazdi li, Zimo. Nazad! Odstupi!" "Otkud ti prava da se me a , strane? Ovo su zimaka posla, zimaki zakon..." "To je prokleto tano", proguna Gundalinu. Poeo ih je potiskivati u levo i d esno, otvarajui prolaz za nju. Sti e i da joj dobaci jedan pogled. "Ova ena je uhap en
a; moja je." Luna uhvati namigivanje u tome i osmehnu se, sasvim protiv svoje vo lje. "To je Kraljica, inspektore Gundalinu!" ree jedan od Letnjaka ljutito. "N a a je. Nikud ona nee otii, do Promene." Te rei bile su smrtonosne kao mraz. "Nije to Arienrod. Ovo je jedna Letnjakinja, sibila! Pogledaj joj grlo." Gundalinu mahnu rukom. "Ako hoe Arienrod, morae da proe kroz..." Pogledom pratei sops veni zamah ruke, on po prvi put pogleda prostranstvo bez vetra i lice mu dobi 'p razan' izgled. " ta?" "Kakva posla imate vi sa na om kraljicom, vi, ribarine?" ena sa turbanom opt oenim draguljima na glavi, koja je gubitkom motke sa trnovitim okovratnikom izgub ila i kontrolu nad situacijom, poku a opet da ovlada njome. "Niste dobrodo li u ovoj palati dok ona jo pripada Zimi." "Ima tvoja kraljica neka posla s nama!" povika jedan Letnjak. "Poku ala je da poubija sve nas, pa smo do li da joj to naplatimo. I da obezbedimo da sie kod D ame, i ovaj put." Luna je slu ala, ne pomiui se, savladana bolnom, mada neva nom rado u to opet uj arakteristini letnjaki naglasak u izgovaranju rei. Povika: "Ja sam Luna Svetlohodna Letnja..." ali glas joj beja e u dronjcima. "Kraljica je unutra. Preite preko most a sad! Dokle god ja stojim na njemu, biete bezbedni." Mahnu im rukom da dou, oseti Bi-Zijev zapanjeni pogled na sebi. Gomila, videi njen trolist i verujui da je istinit, poe napred sa jo vi e samo uverenja. Lunino samouverenje se, meutim, uskoleba kad prvi Letnjak zakorai na mos t; ali vazduh ostade miran, a Letnjak joj se kratkotrajno osmehnu i klimnu joj g lavom prolazei pored nje. Jedan po jedan poo e i ostali, nervoznim koracima, ipak re e ni da se domognu svog cilja. Luna saeka da i poslednji Letnjak bezbedno sie sa dru gog kraja mosta, a onda naini svoje zavr ne korake na vrsto tlo. Zimci uzmako e, zlovo ljno gledajui nju i Gundalinua. Prilazei mu, ona se okrete; jer prostor iza nje ve je uzdrhtao, uzdahnuo. Ona vide da se protiv-olujne zidine razdvajaju, kao da se ire neka le erna krila. Ledeni vetar opet poe, a ploe za njegovo usmeravanje se zanj iha e, o ive e. Jama jeknu, vraajui se malo po malo u ivot, donosei novi miris mora. "Bogovi! Oevi svih mojih dedova!" pro aputa Bi-Zi. "Ti si to bila, ti si za ustavila oluju. Kako... kako?" Zadr avao se na izvesnom udaljenju od nje. "Ne mogu ti rei." Ona odreno okrete glavu levo-desno. Obuhvati sebe rukama oko struka. Pomou onog to je u Karbanklu. To ne mogu kazati nikome, nikad. "Ja to ak i ne znam." Niti smem dozvoliti da iko sazna. Mislima poe u provaliju, dole, u dubine, sve do mora, i kroz more, u dubinu bezvremene kamene kore same planete Tijamat, gde je u tajnom sveznanju le alo najvee spremi te ljudske mudrosti. "Vodi me odavde, Bi-Zi", proguna ona. Vrtelo joj se u glavi. "Nije ovo mesto za sibilu; o vi Zimci su u pravu. Suvi e je opasno." Oseala je kako po njoj puze pogledi plemia, neprijateljski, puni neverovanja. Gundalinu je povede, strogim i propisnim policijskim nainom, iz Dvorane v etra, kroz hodnik sa naslikanim prizorima vladavine Zime. Niko ne poe za njima. B i-Zi je, svejedno, odr avao malu distancu izmeu sebe i nje, dok su pe aili. Stresajui s voj um, ona poe da prebira po zasenjujuim deliima poslednjih nekoliko sati, tragajui za onom tajnom koja joj je bila najva nija sve do trenutka stupanja na most: "Otk ud Letnjaci ovde? Da li su ti rekli ta je Arienrod..." koja zamalo da me ubije; z avrte joj se u glavi, " ta je uradila?" Odreno je zavrteo glavom, jako dobro pazei na kretanje svojih nogu. "Jesu, ali nisam ih razumeo; toliko su urili. Mislim da ni sami nisu znali. Rulji je do voljno da uje samo nekakve lude glasine." "Nisu glasine. Istina je. Ni ta oni nee moi da spree time to e nju zarobiti. Pl atila je strancima da izazovu epidemiju." Bacala je te rei na njega, bezobzirce. " ta?" ree on stajui i zaustavljajui i nju. "Otkud zna ?" Zauta, poinjui da uvi gunosti. "Ukres mi rekao." "Ukres." On obori pogled, klimnu glavom sam za sebe. "Znai na la si ga. I, to... ti i on... je l' jo ..." "Da." Ona splete ake ispred sebe. "A, tako. Dobro." On se nasloni na zid, klonulo; nekoliko trenutaka je s tajao tako, lica okrenutog od nje; izgovor za to bio mu je napad ka lja kome se pr
epustio. Ona uvide da njegova nevoljnost da je dodiruje nije, uop te, bila zbog on og to je video u Dvorani vetra. "Nije izi ao s tobom." "Pa... Kraljica nas je uhvatila. Njega je odvela nazad." Ona se osvrte, pogleda niz hodnik, oseti rastrzanje u sebi. Ali mamuze tueg, ne njenog, predosean ja, opet je podbodo e: Ostavi ga, ostavi ga. Odlazi sad... "Ni ta mu nee biti, sad ka d su Letnjaci u li da stave Kraljicu pod stra u. Oni njega ne poznaju." To je govori la vi e sebi nego Gundalinuu; pouzdavala se da e sila koja je za titila nju takoe da z a titi i Ukresa. "Moram da zaustavim tu kugu. Znam ko stoji iza toga; Ukres mi je sve rekao. Moram kazati nekome, policiji..." Zbunjeno proe prstima kroz umr enu kos u. "Znai, nije te on izruio onoj grupi za muenje sibile?" ree Gundalinu, kao da ne mo e da se odvoji od razmi ljanja o toj ideji. Obrisa elo rukavom, otvori prednju stranu jakne. "Ne. To je Arienrod uradila." "Arienrod! Ali, mislio sam da ti je ona..." Nije dovr io. Nije bilo potreb no. Omotala je jedan odlutali dugi pramen kose oko prsta, pogledala ga, povu kla. "Bilo nas je devet... i niko po njenom ukusu. Nismo postali ono to je ona ele la da budemo. Zato nas je... napustila, odbacila." Luna di e ruku kao da ma e 'zbogo m' svojoj izgubljenoj du i. Ali iznenada opet pogleda njega. "Znao si. Znao si i o meni. Onda za to si imao poverenja da me pusti da uem kod nje?" "Od poetka sam znao da ona nikako nije mogla postii da bude njena verna sli ka. ta misli , da sam mogao provesti... toliko vremena s tobom, a ne osetiti razlik u?" Njegov osmeh ojaa; on dohvati Lunu za ake. "Nee jo dugo proi, i ona e proklinjati rbu sa kojom te je oterala. Hajdemo sad, i ka i mi sve to zna o toj zaveri." Luna opet poe naporedo s njim, dr ei ga vrsto za ruku, dr ei se za isceljujui me em njegovog poverenja, ne bi li suzbila bol. Pe aili su ka ogromnom ulazu, i ka kra ju Zime; govorila je Gundalinuu sve. Prisiljavala je svoj um da ostaje na uskoj stazi izmeu naslikanih predela divljine. Vrata se otvori e, propu tajui unutra ivotnu s nagu grada, usisavajui njih dvoje u vrtlog gradske vitalnosti. Na ulazu vi e nije s tajala nikakva kraljevska garda, nego samo jedna grupa ratobornih Letnjaka koji su uali okolo, dr ei stra u na svoj nain. Luna se uhvati za Gundalinuovu jaknu; onda se doseti da oni pojma nemaju kako Kraljica izgleda. To ni sama Luna, svojevremeno, nije znala. Ali, vide da su dvojica ili trojica primetili istetovirani trolist na njoj i pogledali je iznenaeno. "Bi-Zi, po emu si znao da treba da doe po mene? Ka ko si znao da si mi potreban?" On opet obrisa oznojeno lice, protrlja oi. "Nisam znao. Kad su nai li Letnj aci, zakljuio sam da je ekanja dosta. Zato sam pokazao policijsku kartu za identif ikaciju i predstavio se kao policajac-pratilac." Pogleda levo i desno, Letnjake koji su ih propustili. "Nedostajae mi ta znaka..." Nije bilo nieg to bi dalo oslonac la noj lakoi u njegovom glasu, koja se sru i. On se opet zaka lja; gadno krkljanje zgr u avalo se duboko u njegovim prsima. Stigo e u niiju zemlju, izmeu letnjake stra e i gomi le posmatraa koji su se vrzmali kojekuda. "Slu aj me... Luno." Borio se za dah. "Ja u morati da se suoim sa svojom krivinom odgovorno u... pre ili kasnije. Neizbe no. Mora m da se vratim; za to ne bih s tim svr io odmah. Prijaviu sve to si mi rekla, prvoj pa troli koju vidim. Nije potrebno da rizikuje sebe, da se predaje vlastima. Tvoj nar od je ovde; reci im o tebi i Ukresu pre nego to saznaju da je on Starbak. Oni e moi da ti pomognu u onim stvarima gde ja ne mogu." Naglo prenese pogled sa nje na o kupljene Letnjake, ste e jaknu oko sebe. Usta mu se stego e u liniju, kao da se ne u suuje da sebi dozvoli da ma ta dalje ka e. "Bi-Zi." Ona pritisnu prste na usta. "Kako da ti..." "Nikako. Ne poku avaj." Odreno zavrte glavom. "Samo me pusti da idem..." Poe se okretati, ali ona vide da mu, u okretu, popu taju kolena. Usporenim kretanjem on pade i ostade bez svesti na belim kamenim ploama. 45. Tor je sedela u uglu, naslonjena uza zid kao lutka bez kime od krpa; belo , bezoblino laboratorijsko svetlo zabijalo je koplja u njene suzee oi. Znala je da
se iza zida, iza njenih lea, nalazi itav jedan grad pun ljudi koji pojma nemaju o njenoj ludosti ili njenom zlom usudu - a ni o svom zlom usudu. Meutim nijedan zvu k njihovog svetkovanja nije dopirao u ovu sterilnu prostoriju; ni smeh, ni muzik a, ni povici. Dakle, ni njeni zvuci nee se nikad probiti napolje, ak i kad bi ih o na mogla nainiti. Borila se uzaludno, u ti ini, protiv okova svoje paralize. Tek kr oz, pribli no, jedan sat vremena njen voljni nervni sistem e se oporaviti dovoljno za pokretanje makar i jednog prsta; ali Tor je bila sigurna da joj do kraja ivota nije ostalo jo toliko dugo. O, bogovi, bar da mogu da vri tim! Vrisak je odjekivao u njenoj glavi, dok nije pomislila da e joj oi eksplodirati... i tad je zacvilela , tankim, jadnim koniem zvuka, najdivnijim zvukom koji je ikad proizvela. Ojarzabal je pogleda od stola, gde je sedeo pod vrelim zurenjem reflekto ra op teg neodobravanja. Njegovo iroko lice sa kratkim etkastim zulufima ispred u iju pokazivalo je nelagodnost ne mnogo manju od njene; on urno opet skloni pogled. Le e rno nadrealna debata o najpovoljnijim nainima za izazivanje epidemije u gradu nas tavljala se monotono: zujanje avetinjske ko nice. Neko od njih, ne Ojarzabal, pre nekog vremena je oti ao da razgovara sa Izvorom. Ojarzabale, gade gadni, uini ne to, uini ne to! Ojarzabal predlo i da zagade vodovod. To odbi e kao nedelotvorno. Vrati se Hanod, koji je pre cele venosti oti ao kod Izvora. Zakljua vrata za sobom, prenagla eno pa ljivo. Insekatsko zujanje prestade. Tor je gledala kako se sve glave okreu ka su dijinoj presudi, ali sama nije mogla ni da okrene oi na tu stranu. "Dakle?" upita jedan od tih ljudi, jedan koga nije poznavala. "Ka e da je se otarasimo, naravno." Hanod klimnu glavom ka njoj. "Telo bac iti u more; u ovoj gu vi, niko nee moi da ka e kuda je nestala." Mahnuo je rukom prema nedohvatljivoj stvarnosti s one strane zida. "Ka u, 'more nikad ne zaboravlja'. A li Karbankl e zaboraviti." Tor zajea, ali taj zvuk ostade zarobljen u njoj. "Ne, do vraga, ja to ne verujem!" Ojarzabal ustade, spreman za sukob. "O e niu se njome; odve u je odavde. On to zna, pa prema tome ne bi rekao da je se otaras imo." "Dovodi moja nareenja u pitanje, Ojarzabale?" Izvorov promukli, bestelesni glas spusti se na njega iz vazduha; svi, nehotice, digo e pogled. Ojarzabal se poguri pod te inom tog glasa, ali njegova odlunost izdr a. "Nema potrebe da ubije Persefonu. Ne mogu samo da sedim ovde i pustim da se to dogodi. " Pogledom je pretra ivao zidove i uglove tavanice, nesigurno. "Mora postojati nek i drugi nain." "Predla e da im ka em da ubiju i tebe? Tvojim lo im radom do lo je do ove situaci je, zar ne?" Ojarzabalova ruka kliznu prema pi tolju koji je bio pod skutovima njegove duge ko ne jakne. Ali bilo ih je petorica protiv njega jednog, a Ojarzabal nikad n ije ulazio u samoubilaki rizik. "Ne, gospodaru! Ne, ali... ali ona e biti moja ena. Obezbediu da ne pria." "Misli da e Persefona jo hteti da se uda za tebe, sad kad zna ta ovde radi ?" Glas postade hladniji. "Iako je to jedna amoralna ivotinja, ipak te mrzi zbog ovo ga. Nikad nee moi da ima poverenja u nju." O bogovi, o Izvore, pustite me samo da progovorim! Obeau mu bilo ta! Znoj j e izluujue curio niz njena rebra. "A ni ja vi e nikad neu moi da imam poverenja u tebe, Ojarzabale, ukoliko ne doka e da si jo odan meni." Glas je zastao, i kao da se osmehnuo; Tor se, u sebi, s trese. "Ali ja imam razumevanja i za tvoj stav. Zato ti dajem da bira izmeu dve mo gunosti: Persefona e ili umreti, ili iveti. Ali ako e iveti, onda e ti morati da predu me mere da ona vi e nikad ne bude sposobna da svedoi protiv nas." Ojarzabalova iznenadna nada zae za oblake. "Na ta misli ?" Usudio se da pogl eda ka njoj, onda je opet sklonio pogled. "Mislim da je moja elja da ona ne bude u stanju da ispria to to zna nikome, ma ta joj radili. Mislim da bi jedna injekcija ksetidiela bila dovoljna za to." "Vraga! Pa da postane ivi mrtvac?" Ojarzabal opsova. "Ne bi joj ostalo mo zga nimalo!" Jedan od ostalih se nasmeja. "Pa ta fali: bez mozga, a tvoja. Otkad enama
uop te treba mozak?" O, Damo Thalaso, u pomo... u pomo, u pomo! Tor je prizivala veru svojih pre daka, napu tenu od strane hiljadu ravnodu nih bogova ovih tuina, izdaji sklonih. Radi je u biti mrtva. Radije mrtva. "Vidi kakve nevolje izazivaju ene kad uzmu sebi previ e slobode, Ojarzabale - eto ta je tebi napravila stupidna radoznalost ove enke. A pomisli samo ta e Kralji ca uskoro uiniti svom svetu." Izvorov glas bio je paranje od koga se i metal zama ra. "Pa, izaberi: mrtva ili izbrisanog mozga. Kad bira za nju, ujedno bira i za se be." Ojarzabalove ake su se stiskale i opu tale, uz njegove slabine; pogledom je preletao sobu i pet drugih lica, videi ono to je svakom bilo jasno. "Dobro! Ali n eu da bude ubijena, neu da gledam da je neko ubije. Hou da ostane iva." Tor opet zacvile, oseti kako tanak mlazi pljuvake curi iz ugla njenih usta . Iz prstiju jedne noge poe joj, uz nogu, drhtaj - Poi! Poi! - ali ni ta vi e od toga. "U tom sluaju ja mogu da se pobrinem za damine potrebe." Od stola ustade onaj koji je i ranije govorio u ime cele grupe tehniara; ona konano prepoznade da je to K'sunh, biohemiar, strunjak za droge. Prie jednom od zakljuanih ormana izvan k upastog prostora njenog vidnog polja. Slu ala je kako rasporeuje boice i instrumente , slu ala je i i tavi oblak u njenoj glavi koji je poinjao da zaglu uje sve druge zvuke. Ojarzabal se preme tao s noge na nogu, pognute glave, kao da nije oekivao d a e se stvari de avati tako naglo, tako nepovratno. Tor ga je ubijala pogledom. "Da joj dam injekciju, gospodaru?" ree biohemiar vraajui se u njeno vidno po lje, dr ei pric za injekcije. "Da, obavi to, K'sunh", ree glas blago. "Vidi , Persefono, nikad ne pobedi . Uvek se isto zavr i." Tor je gledala kako joj K'sunh prilazi, gledala je kako sve u njenom vid nom polju poprima boju zlata; statiki um u njenoj glavi zaglu ivao ju je. I Ojarzaba l je gledao K'sunha; gledao je i nju; a ruke su mu ostajale opu tene. Oi mu se poe e u stakljivati. Te ka lupnjava dopre kroz zabravljena vrata. Hemiar se, u pola koraka, ukoi, a spolja se zau prigu eni glas: "Otvaraj! Policija!" Ljudi oko stola poskaka e na no ge, gledajui jedni u druge i u tavanicu, sa nevericom. "Plavci!" "Gospodaru, u kazinu su plavkani! ta da radimo?" Ali odgovor nije stizao. Zato neki oseaj, tako surovo visok da nije mogao biti primljen kao zvuk, poe svrdlati Torin mozak. Ljudi pokri e u i rukama. "Poni tava ju kombinacije u bravama! Uradite ne to, boga mu bogovog! ikni joj, K'sunh!" Hemiar nastavi kretnju prema njoj; lice mu je bilo izoblieno od bola, ali je plastinu cevicu i dalje dr ao u ruci. Ojrzabal se odjednom ustremi ka njemu, epa ga za ruku. Ali svi ostali se baci e na Ojarzabala, a K'sunh se nagnu nad nju. "Ne!" uzviknu Tor. Samo tu jednu re, svoju poslednju... Vrata se sa treskom otvori e i njen vid se ispuni fluidnim plavim: u sobu je uletelo nekoliko uniformisanih policajaca. "Ne mrdaj!" Oru je - upereno na sve strane; dva ili tri pi tolja nao e K'sunhova lea i lice. On se lagano uspravi, odmiui se od nje. "Baci to." Neko u plavom gledao ga je pravo u oi. K'sunh odustade i ispu sti pric; Tor se, u sebi, sva zgri, jer je pric pao samo koji santimetar od njene n eza tiene noge. "Vidi, vidi, pa to nam je doktor K'sunh, ivota mi!" Tor vide da se iz amo rfnog zida plavog materijalizovala komandantkinja policije Tijamata. "Ti si mi u kartoteci otkad znam za sebe - ba prija da te konano jednom vidim oi u oi." Isceril a se bla eno i namakla mu lisice na ruke. Njeni ljudi su isto radili Ojarzabalu i ostalima. Komandantkinja se sagnu ka njoj, osmotri pomno njeno lice, baci pogled i na odbaeni pric. Opet se osmehnu. "Dakle, Tor Zvezdo etna. Izgleda kao da jedva eka da nam ne to ka e . A ja jedva ekam da to ujem. Ej, Voldantuz! Doi ovamo, daj ovoj eni in ekciju. Ali one prave vrste." Namignula je u znak umirenja, a jedan od patrold ija se pojavi pokraj Tor i klee uz nju. Tor tek to je osetila peckanje protivsredstva, kad se na mestu gde je bil a policajka pojavi jedno jo neoekivanije lice. "Poluks!" Nije, ba , izgovorila tu re, ali ne to slino se ulo; kontrola joj se brzo vraala, oseala je to kako se plimno penj e uz nivoe njenog uma, kao prvi udar jake droge.
"Tor. Je li ti dobro?" " ... ta? t...a si rek'o?" Mucala je, gutala zalogaje vazduha. "'Tor je li ti dobro'", ponovi on, jednako ravnim tonom. Saginjui se napr ed, ponudi joj ruku, kao ispomo za njen poku aj da ustane. Ona se zahvalno doepa te ruke i ustade. "Aaaa-uhhhh." Pritisnula je aku na slepoonicu, dok joj se u glavi vrtelo o d olak anja. Nasloni se te ko na Poluksa. Prsti joj utonu e u meke kovrd e njene naheren e perike; ona rasejano u nu periku... zau opet poslednje rei koje joj je Izvor uputio . Stisnu aku, otr e periku sa glave i baci je dole. "Otkad ti ima renik, ti kofo puna rafova?" Odmakla se malo, zagledala u Poluksovo neitljivo nelice; oseti da se pob edonosno cerenje iri po njenom licu. "Vatre mu paklene... dobro sam te ocenila. P revarante jedan matori! Za to nikad ranije nisi razgovarao sa mnom?" "Samo mala ala, Tor." Sasvim ozbiljno i ravno. "Ha. Tu vrstu humora ovek mo e da oekuje od ma ine. Otkad ima sposobnost da gov ori tako?" "Otkad su me programirali u policijskoj akademiji na Karemofu." "Gde?" "Izbri i to, Poluks", ree komandantkinja, pojavljujui se sa Poluksove druge strane, namr tena. "Tebi je zaista potreban posao... Zvezdo etna, mo e da zahvali Poluks u za svoje spasenje na vreme. Mislim da i ja mogu da mu zahvalim, za mnogo vi e ako mi ka e da sam dobro ocenila ta su ovde spremali." Palcem pokaza laboratoriju i uhap ene ljude iza sebe. "Hvala, Polukse." Tor poe ne no gladiti, akom, njegova prsa. "Spremali su sm rtonosnu zarazu", oseti da noge opet klecaju ispod nje, "da bi poubijali sve Let njake." Pala-Tion klimnu glavom, kao da je upravo to oekivala da uje. "Ko ih je na govorio?" Tor obori pogled. "Sne na Kraljica?" Tor se iznenaeno tr e i klimnu glavom. Oseti neobja njivi stid to to priznaje jednoj strankinji, van-Tijamatovki. "Tako su rekli." "Tako sam i mislila." Pala-Tion se osmehivala hladno, ne videi je vi e. "Na jzad sam je potukla! Osim ako..." Okrete glavu: ulazio je jo jedan plavi, ovog pu ta inspektor. "Mantanjez?" ree ona ustro. Meutim, inspektor je, sav natu ten, odreno odmahivao glavom. "Promakao nam j e, komandante." "Jaakola? Kako ste, do vraga, mogli da..." "Ne znam!" Doekao je njen gnev svojim. "Kad smo provalili u njegovu kance lariju, nije vi e bio tu. Sve smo pretra ili - tu se ni muva nije mogla sakriti! Tra ganje se nastavlja... ali on je imao neku putanju za bekstvo, koju jo nismo otkri li." "Nee taj uzleteti sa ove planete." Geja D eru a Pala-Tion malo povue imperijal ni znak na kopi svog opasaa. "Ukebaemo ga." "Nemoj se kladiti na to." Mantanjez je, sa izrazom gaenja na licu, zurio u sopstvena stopala. "Onda nek vidi kud e se sakriti od optu bi za poku aj genocida." Mahnula je r ukom. "Voldantuz, ajde da potrpamo ove druge lepotane u buvaru, gde im je mesto. Ako ni ta drugo, bar imamo sve dokaze. I svedoka. Zvezdo etna, trebae mi tvoje svedoe nje." "Na to mo e pouzdano da rauna , plavka." Tor klimnu glavom. U trenutku kad su pored nje provodili K'sunha, ona oseti rasplamsavanje elje za osvetom. Provedo e jo dvojicu, a onda doe red na Ojarzabala. "Persefono?" On povue svog stra ara, zaustavi ga. "Izgleda da te ipak neu vo diti sa sobom. Ne tamo gde sad idem." "Hteo si da me pretvori u biljku, gnusobo jedna! Od samog poetka si jedino to i hteo!" Progurala se pored D eru e i stala pred njega. "Nadam se da e tamo ostati dok ne istrune . Nadam se da nikad vi e nee videti nijednu enu..." Priseti se da je on ipak poku avao da je za titi, pa i na samom kraju; i da su sekunde, koje je izborio za nju, bile presudne.
"Nisam hteo da umre , to je sve! Bilo je bolje ak i takvu da te imam, nego nikakvu." Nagnuo se ka njoj; policajac ga povue nazad. "Govori ti u svoje ime." Skrstila je ruke na grudima. "Ionako uvek misli samo o sebi." On pogleda D eru u. "Ako bude htela da zna o ovome, samo pitaj", ree on. "Sve u rei." Pala-Tion klimnu glavom, a jedan od uhap enih opsova. Tor uvide da Ojarzabalo v ivot od sad nee vredeti ni koliko pijaneva psovka, bez obzira u koju robija nicu bu de upuen. Ali ni ona sad nee moi sa ove planete, bez obzira kako se potrudila. O, bo govi, za to ne mogu nikad da uradim ni ta kako treba? Obgrlila se vrsto rukama oko ra mena, zato to nikog vi e nije ostalo ko bi je grlio, ili koga bi ona zagrlila. Oset i Pala-Tionin pogled na sebi, nae neoekivanu naklonost u oima te ene. Pala-Tionina g lava se pomae neprimetno, a pogled se premesti na Ojarzabala i mimo njega. Tor, jo se tako dr ei sama za sebe, i titei sebe, zakorai napred, stade sasvim uz Ojarzabala. Poljubi ga za tren u usta. Uzmae; a njemu ne dado e da poe za njom. " Zbogom, Ojar." Nije joj odgovorio. Plavci ga izvedo e iz sobe. Tor opet stade uz Poluksa. Za to je ovako? Za to? Za to nikad ne eli ono to ima , dok ga ne odbaci ? 46. D eru a se nagnu napred, preko radnog stola de urnog oficira, iste ui vrat, da bo lje vidi odvoenje doktora K'sunha i njegovih sauesnika, nesuenih poinitelja genocida , u zatvorski deo zgrade. Osveto slatka! U njenom osmehu nije bilo nieg slatkog. Arienrodinu zaveru je razbila u zadnji as; po to nije mogla uhapsiti Arienrod samu, nahu kala je Letnjake na nju, a oni e je bezbedno uvati do trenutka egzekucije. Mo da ipak ima i ne to pravde u vaseljeni. "Zvezdo etna!" Tor Zvezdo etna je pogleda kroz sve razreeniji zastor plavih uniformi koji su sami sebi estitali; sedela je i pila jak aj, pod Poluksovim budnim pogledom. Sa d ustade sa klupe, prie odlunim koracima kroz grupu patrola a, do tog stola. D eru u je zabavljao i zanimao prizor tog dolaska. Torin pripijeni 'omota za telo' je mnogo vi e otkrivao, nego skrivao njeno zdepasto telo; hodala je kao radnica sa dokova, nimalo ne marei za poglede okolnih mu karaca. Kroz razmazanu minku izranjalo je jedn o obino, pragmatino lice; kosa mi je boje bila joj je grubo prekraena na visini u iju. Bogovi bo ji, pa tu, unutra, postoji jedno ljudsko bie. D eru a se najednom seti da je jedan od mu karaca maloas odvedenih bio, po svemu sudei, zaljubljen u to ljudsko bie. Za to ne mo e dobro biti dobro, a zlo biti zlo... Za to bar jednom ne mo e sve biti jed nostavno? Muka mi je vi e od sivog. Ona otrese te misli sa sebe; ta ena joj je pri la . "Kako si?" Tor slegnu ramenima, izgubi jedan nabor tkanine, pa ga opet navue sebi na rame. "Valjda dobro. Mislim, ako se ima u vidu..." Pogleda ka prolazu koji je v odio ka zatvorskom delu zgrade. "Dovoljno dobro da snimimo tvoje svedoenje?" "A, sigurno." Tor uzdahnu. "Reklo bi se da neu moi lino da prisustvujem suen ju, a?" Podboi se pesnicama o kukove. Suenje e morati da bude na nekom drugom svetu. D eru a se osmehnu, shvatajui tu ironiju. "Smatraj da, u tom smislu, ima sree. Dr K'sunh ima mnogo prijatelja i sv i su tamo." Pokaza ka tavanici. Tor iskrivi lice. "Kad mi odemo sa Tijamata, bar e biti bezbedna od njih. Tvoj iskaz e im naneti jednaku tetu kao i da si lino prisut na, pod uslovom da se snimi kako treba, oko ega u se ja prokleto dobro potruditi, budi sigurna. Nadam se da emo moi da uvuemo i Izvora. Ako..." Zauta, jer u je u poli cijsku zgradu ulazila nova grupa nepoznatih ljudi. Ne, ne nepoznatih. D eru a ustade , zagleda se, vide da i svi ostali zure. "Pa... ej..." "Arienrod?" "Luno!" zau D eru a svoj uzvik, zau kako odmah za njom i Tor uzvikuje to isto; nije bilo vremena za uenje. Vide iza devojke dvojicu robusnih Letnjaka, koji su n osili Gundalinuovo telo. "E jebi ga...!" Luna je oklevala, videi da D eru a izlazi iza stola de urnog oficira i da nekol
iko policajaca sa raznih strana polazi ka njoj. "Ko je ovo?" "Gundalinu!" "Pa ja sam mislio da je on..." "Je li mrtav?" D eru a dohvati Lunu za rame, gubei svaku taku gledi ta. "Nije!" D eru a, okreui devojku ka sebi, vide na njenom licu veliku zabrinutos t i ispusti je, iznenaeno. "Ali je bolestan, treba mu lekar." Lunina ruka poe ka G undalinuu, ali, nekako, ne uspe ba da ga dodirne. "To ti nije bilo mnogo va no pre dva dana, a?" D eru a pogleda pored Lune, vid e kako mlitavo visi Gundalinuova glava, vide njegove sklopljene oi, znojavo, mr avo lice. Pokretima je pokazala dvojici svojih ljudi da preuzmu Gundalinua od Letnj aka. "U med-centar s njim; hitno. I to pa ljivo, do vraga! On mi vredi vi e od dijam anata." Odneso e ga, pa ljivo. Dvojica Letnjaka klimnu e glavom Luni, maltene se klanj ajui, i izio e na ulicu. Luna nije po la za njima, ve ih je samo, kao i Gundalinua, isp ratila pogledom. Na sebi je imala dugu zlatnu haljinu koju je nekako, negde, usp ela da nabavi; ak i sada, kad joj je lice bilo uokvireno ra upanom kosom, njena slino st sa Arienrod bila je zapanjujua. "A ti, Svetlohodna, ti si jo uhap ena, ako se sea ." Bogovi, ovo je previ e za j edan dan. Di e ruku, pozivajui jo jednog policajca. Luna naini grimasu. "Nisam te zaboravila, komandantkinjo. Bi-Zi... inspek tor Gundalinu... ja sam mu pobegla. On me je ponovo na ao. Upravo me je privodio u stanicu, a onda je pao u nesvest." Sve je to izgovorila ne trepnv i nijednom. "Ma ta mi ree?", kaza D eru a vrlo tiho, vadei lisice iz pojasa. "To je naj e e s je koje sam ikada ula. Meutim, opredeliu se da poverujem, za Gundalinuovo dobro." V ide devojino obele eno grlo, seti se najednom da je to sibila. Gunajui, vrati lisice na mesto, iza opasaa. "Pretpostavljam da lisice nisu potrebne, sibilo. Ali ti nis i do la ovde da bi mi ispriala o Gundalinuu. Za to si, pakla mu, do la?" Luna se nasme i kratko, ironino; taj izraz, koji je na njenom licu izgledao nepripadajue, brzo nestade. "Do la sam zato to Kraljica hoe da izazove kugu da bi po bila sve Letnjake u gradu, a ja znam i ko e biti izvr ilac." "Zakasnila si." D eru a je ovo propratila irokim osmehom samozadovoljnog trij umfa; sme ila se sve dok nije primetila Luninu reakciju. "Ne - hou rei, ve smo to zau stavili. Uhapsili smo odgovorne i sad su kod nas, kao trajni gosti." Pokaza ruko m ka zatvorskom krilu, rastapajui se u toplini osmeha Fortune. "Ve? Gotovo? Nisu...?" Luna pogleda ka ulazu u zgradu, zatim opet ka D eru i, sva jadna, shvatajui da je rtvovala svoju slobodu niza ta. "Nisu. Letnjaci su bezbedni. Arienrod je pretrpela neuspeh, i sad se nal azi u kunom pritvoru. Nee izmai va oj Thalasi." Jedan policajac joj je, u prolazu, est itao; D eru a mu klimnu glavom. Lunino lice se trzalo kao da ni sama ne zna ta da osea, kao da postoje nek i slojevi znanja dublji nego to ona mo e dopreti. "Kako... uh... kako si saznala?" upita najzad, sa umornom rezignacijom. "Sluajno; imala sam nehotinu saradnju od strane..." Okrete se i pokaza ruk om Tor Zvezdo etnu, koja je dotad stajala iza njenih lea i prislu kivala. "ao mala", ree Tor di ui aku na pozdrav. Luna mirnu, prepoznajui je. "Polukse! vamo da si do ao." "Persefono?" Luna se napola namr ti videi Torino lice bez nadodatog ' lja ta', ne ba sasvim sigurna ko je to. Skrete pogled ka pol-robotu koji im se pribli avao. "Zbog ega je uhap ena?" upita Tor, trzajui palcem ka Luni, pomalo uvreeno, mo d a preterano impresionirana svojom ulogom glavnog svedoka. "Nije protiv zakona gl umiti Kraljicu, je l' tako? Bar ne protiv va ih zakona." "Zavisi sa koliko uspeha glumi ", ree D eru a. Prebaci te inu s noge na nogu. "Va s dve se znate?" "Od danas. A to oveku izgleda kao venost." Tor poku a, sa dosta truda, da se osmehne. "Poli, vidi ta je napravila od tvoje frizure... Dakle, roako, ta se desil o? Nae li ga? Izvue li ga iz Palate? Vide li Kraljicu - i ona tebe?" " ta, bila si u Palati?" upita D eru a. Providni zid slu bene optu be opet pretvor i ovu devojku u uhap enicu. "Da se sretne sa Kraljicom..."
Luna oseti tu promenu; obuze je novi prkos. "Da naem mog roaka!" Sva zajap urena u licu, pogleda Tor i klimnu glavom. "Ti zna ... ko sam, zar ne, komandante? " Opet usmeri svoju pa nju na D eru u. D eru a klimnu glavom, ostajui, duhom, jo i sad na izvesnoj udaljenosti. "Ve od avno znam." Tor je, pored nje, gledala prazno. "Svako je znao, samo ja ne", proguna Luna gorko. "Ja sam saznala poslednj a." "Ja ne znam ni sad", ree Tor. "Rek'o ti Gundalinu?" "Ne. Arienrod." Luna uvrte jedan dugi pramen kose. D eru a se tr e. "Videla si se s njom?" "Da", gotovo apatom. "Htela je da s njom delim... sve. ak i Ukresa." Luna opet pocrvene; od gneva, ne od stida. "Htela je da zaboravim da sam verena za nj ega; i da sam Letnja; i sibila. A kad sam odbila, poku ala je da me ubije." Ogorenj e se pojaa za jedan stepen. D eru a se namr ti, sve dublje iznenaena. Luna protrlja oi, z anjiha se; D eru i pade na um kroz ta je sve ona pro la i koliki deo toga je bio za Gun dalinuovo dobro. "Sedi. Poluks, donesi nam aja." D eru a pokaza stra aru, koji je ekao, da ode, a Lunu dotae po laktu i uputi je ka jednoj klupi koja se pru ala du zida. Luna je pog leda iznenaeno; i sama D eru a se iznenadi kako je postupila. Poluks poslu no ode putan jama slu bene aktivnosti. Tor ukljui i sebe u ostatak tog poziva i dobaci za njim: "A i meni jo jednu rundu, Poli." "Ka e , Arienrod poku ala da te likvidira?" ree D eru a sedajui.
Luna se srui u sedi te, na izvesnoj udaljenosti od nje; a Tor se fluidno ra i ri po kraju klupe. "Rekla je plemiima da sam sibila, a oni su poku ali da me bace u Jamu." Tor sede uspravno, zanemela - bar jednom. "Njenu roenu klonku?" Jo dok je to izgovarala, D eru a oseti kako njena neveri ca bledi. Da, to je ona Arienrod koju poznajem. Uni titi svakog protivnika. "Ja nisam Arienrod!" Lunin glas je drhtao od siline poricanja. "Samo nos im njeno lice na sebi; to je sve." Prevue akom nadole preko lica, prstima kao kand a ma, kao da hoe da ga slju ti sa sebe. "I to je njoj jasno." Poluks se vrati i poslu i sve tri ajem u velikim oljama, konobarski korektno . D eru a povue gutljaj, dopu tajui da joj se estoka vrelina aja popne u glavu. Ovo bi mo ao biti trik. Neka nova prevara. Ovo, ovaj njen dolazak ovamo. Ali ni na koji nai n se nije mogla dosetiti kakva bi namera mogla da stoji iza takve obmane. "Poku ali su da te bace u rupu?" podstae je Tor, piljei u Lunino grlo. "I ta je bilo?" "Jama nije bila gladna." Luna je pila aj. Neko udno oseanje kretalo se prek o njenog lica. Tor je izgledala kao da je ne to boli. "Do ao je Bi-Zi - inspektor Gu ndalinu, sa Letnjacima, pa je naterao Zimce da me puste." " ta, ona dr ka od metle uz tebe bio je zaista policajac?" upita Tor. "Bio je, svojevremeno", ree D eru a. Osloni glavu, pokrivenu te kim lemom, na zi d. "Nadam se da e opet biti." "Nijednog trenutka nije prestajao da eli da bude ne to drugo, ma ta", ree Lun a tiho. "Ne daj mu da odustane, da sve odbaci. Ne daj mu da okrivljuje sebe za o no to se desilo." Brzo je gutala aj. "Ne mogu ja njega u tome da spreim", ree D eru a sa grimasom. "Ali u obezbediti da ga niko drugi ne okrivljuje." Njegovu karijeru mogu da spasem; ali ne mogu d a ga spasem od njega samog... niti od tebe. "Ka i mi", ree ona, dok se njeno neslag anje kristalizovalo u optu bu, " ta, za ime svih bogova, nalazi u Starbaku, koljau, ub ico..." "Ukres nije Starbak... nije vi e." Luna spusti praznu olju na klupu, ali jo j olja zazvea na tacni kad je re ubica sasvim ostvarila svoje dejstvo. "O merima ni kad nije znao. Ali, ti zna ." Di e pogled, u kome se uvianje ve pretvaralo u podozreva nje. Jer sam ula od tebe. D eru a naglo skloni pogled. "Da. Tvoj prijatelj Ngenet mi je rekao - istinu o njima." Moj prijatelj Ngenet... koji je imao poverenja u tebe, i poverio mi saznanja o tebi. Ona strese glavom, time rastresajui i svoja p
ome ana oseanja. "Ngenet?" Luna jo jednom protrlja lice. "Morala si ti to znati i ranije. Svaka sibila zna tu istinu, ne mo e to poricati", ree, ukljuujui u tu optu bu i celu Heg emoniju. "Vi biste da ka njavate Ukresa to je ubijao mere na imanju jednog van-Tija matovca - to vas je poprskao krvlju, dok vi stojite postrani i gledate njihovo um iranje, a ruke ste pru ili, prosite da vam se udeli voda ivota! Hoete da me kaznite t o znam istinu - a istina glasi, da vi ka njavate moj svet zbog va e krivice." Tor je sedela i slu ala, dobro ra irenih u iju, ali D eru a nije ni ta preduzimala d a je se oslobodi. Nije ak poku ala ni da odgovori; samo je pipkala, hladnim prstima , hegemonijski grb na kopi svog kai a. Tokom nekoliko dugih trenutaka, Luna ju je s amo gledala, vrlo pa ljivo. D eru a se namr ti. "Ja ne donosim zakone. Ja samo prisiljav am ljude da ih po tuju." Izgovarajui to, ve je po elela da nije rekla ni toliko. Razoarenje se pokaza u Luninim oima; ipak, nije navaljivala da razgovara d alje o toj temi. "Ukres nije Starbak! Nije bio Starbak u teritoriji Letnjaka; a sad kad Zima odlazi, nikakvog Starbaka vi e nee ni biti. Arienrod mu je to uinila, a on ju je pustio samo zato to... to je toliko liila na mene." Lunin pogled ode negd e drugde. D eru a oseti trenutak saoseanja zbog devojine iznenadne postienosti i zbunje nosti. Zagleda se u tri radijalna debela 'zraka' utetovirana ispod njenog grla. "Ukres mi je ispriao o njenoj zaveri", nastavi Luna. "Bili smo se zaputili ovamo, ali onda nas je uhvatila - nije mu bilo va no ta ete vi uraditi njemu, ili meni, sa mo da se na narod spase od uni tenja." Ona opet di e pogled. "Ako hoe da okaje poslednjih pet godina, bie potrebno vi e od toga. Imae da o kajava do kraja ivota." Izgovarajui te rei, D eru a oseti ukus zmijskog otrova. "Toliko ga mrzi ?" Luna se namr ti. "Zbog ega? ta je on tebi ikad uinio na ao?" "uj, Luno", ree Tor. "Svako u Karbanklu ima neki razlog da mrzi ili Ukresa Svetlohodnog ili Starbaka. To ukljuuje i mene." "Znai da ste mu vi dali razlog da vas mrzi." D eru a skloni pogled. "A on nam je svima vratio stostruko." Luna se nagnu napred. "Ali dugujete mu bar ansu da doka e da sad vi e ne prip ada Kraljici. Zna sve o Izvorovom planu - zar ne bi mogao svedoiti za vas? Zna on i druge stvari o Izvoru, stvari koje bi ti mogla da iskoristi ..." "Na primer?" upita D eru a, i protiv volje zainteresovana. " ta je bilo sa ranijim komandantom policije? Otrovali su ga, zar ne?" D eru a oseti da su joj usta klonula u otvoren polo aj. "To je uradio Izvor?" Luna klimnu glavom. "Za Kraljicu." "Bogovi... o, bogovi, rado bih ovo imala na traci!" A jedna kopija da bu de kod mene, da je pu tam svako vee, da mi bude pesma uspavanka. "Dovoljno rado, da odustane od optu bi protiv nas?" D eru a je opet usredsredila pogled na Lunu. Vide odlunost, kako juri kao dub oka i brza reka u tim udnovatim oima; shvati najednom da je do ove take dovedena ve zanih oiju - da se ova devojka i sad bori za ivot svog ljubavnika, i svoj. Dobro s i nauila pravila civilizacije, devojko. Zameranje zbog toga borilo se da o ivi u nj oj, ali je odmah i umrlo: mrtvoroeno. Ona opet pogleda taj trolisni tetova . Vragov a mu i paklova, koliko u jo dugo moi da mrzim to lice, nemajui nijedan dokaz da je o va zaslu ila da se s njim rodi? "Dozvolie mi da ga dovedem ovamo?" Luna napola ustade sa klupe, predviajui D e ru inu kapitulaciju. "To mo da nee ii tako lako." Luna opet sede, napeta tela. "Za to ne?" "Razglasila sam uz i niz Ulicu da je Starbak Ukres, im sam to doznala. Le tnjaci svakako ve znaju ko je." Bilo bi licemerno kad 'ne bih znala' da sam elela da se ba tako desi. "Oni ga sad nee pustiti iz Palate." "Pa, trebalo je da tamo bude sasvim bezbedan! Zato sam ga i ostavila u P alati!" Rei o ovom izneveravanju Luna je povikala, one su zaplovile vazduhom i li ca se svud u sobi okrenu e da zure. Njene oi najednom postado e staklaste: prozori st ana u kome nema nikog. D eru a se poe malo izmicati od nje, od zaraze. "Ne, ne!" Luni ne ruke se stego e u pesnice. "Ne mo ete vi njega da iskoristite, a onda pustite da umre! Ja sam sve ovo uradila za njega - zna da sam zato doputovala. Ne za tebe, n e za Promenu... ta me briga za Promenu, ako ona znai da on mora da umre!" Njene rei imale su zvuk pretnje. "Ukres nee umreti sutra..."
"Pa, neko mora", ree Geja D eru a nelagodno i neodluno, poku avajui da povue Lunu natrag u realni svet. "Znam da je on tvoj ljubavnik, sibilo, ali Promena je ne to vee od ma ijih individualnih elja ili potreba. Ritual Promene je svetinja; ako Majk a Mora ne dobije svog dru benika, one okupljene gomile e napraviti u as. Starbak mora da umre." "Starbak mora da umre", ponovi Luna kao eho, ustajui polako. "Znam. Znam da mora." Prinese aku glavi, a lice joj se izdu i od bola; izgledala je kao da se b ori protiv neke prinudne radnje. "Ali, ne mora Ukres! Komandante." Okrete se ope t D eru i, lica jednako napetog. "Hoe li mi pomoi da naem prvog sekretara Sirusa? On mi je obeao..." ona se osmehnu iznenada, gotovo ironino, "... da e pomoi svom sinu ako bude imao ikakvu mogunost da to uini. Pa, uinie." "Mogu da stupim u vezu s njim." D eru a klimnu glavom. "Ali, hou da znam za to. " "Pa... prvo moram da se sastanem sa nekim." Luna obori pogled, vidno pok olebana. "Onda u ti rei, a ti mo e rei njemu. Persefono, gde je sada Herni?" Tor podi e obrve. "Pa valjda je jo u kazinu... Tako mi svih bogova, mislim da sam i ja najzad razumela ne to u ovom razgovoru." Sa naklono u se isceri D eru i. "Eto , pa ti, plava, pukni od muke." 47.
D eru a je le ala opru ena na niskom kauu u svojoj kui, u donjem delu grada. Jednu nogu je prebacila preko ivice kaua i stopalo vrsto pritisnula na pod - da se, na taj nain, spoji sa podom, ve e za njega, inae bih lepo otplovila do tavanice. Sme kala se, gledajui na unutra njoj strani svojih onih kapaka novo odmotavanje filma dana nji h dogaaja; slu ajui sa pola uva buno svetkovanje napolju, u uliici; pu tajui sebe da pov ruje da je to sve njoj u ast. Pa, jebi ga, bar pola bi trebalo da bude meni u ast. Pomakla je zatvara na prednjoj strani tunike koja je inila njenu uniformu, dajui s ebi jo malo iri prostor da di e. Eto, jednom da ona ne svue tu uniformu odmah po ulas ku u stan... jednom da joj prija injenica da je plavanka, i to jo plavanska efica. ula je kako Luna Svetlohodna jei i uzdi e u snu, u jednoj od zamraenih pomonih soba. ak i tako umorna, devojka ovde nije mogla dobro da spava. D eru a nije zaspala uop te i novi dan je ve poeo, negde izvan vreme-zaustavljajuih zidina grada. Ali to nije bilo bitno; jo koji dan i D eru a e za sva vremena otii odavde. Po prvi put je rad o ponavljala u svom umu dogaaje proteklog dana, ponavljala ih nekoliko puta, i sa rado u i ekivala dolazei dan: na njenom stolu je bila poruka kojom su je zamolili - za molili, nisu naredili - da doe na sastanak sa vrhovnim sudijom i sa lanovima Skup ti ne. Po to je razbila Arienrodinu zaveru, uhvatila K'sunha, pojurila Izvora tako da vi e ni na jednom svetu nee biti bezbedan... po to je sve to uspela, njena karijera, donedavno plava kao to su modrice od te kih batina plave, sad je opet imala ponosn u i uspe nu plavu boju. Zato je i ona mogla da se oseti ponosnom i uspe nom. Samo, ako je tako, ta e joj ova kriminalka na spavanju u gostinskoj sobici ? D eru a uzdahnu. U ime Skota amd ije! Ta cura nije kriminalka ni ta vi e nego D eru a sama sa Arienrod ima zajednikog... opet, koliko i D eru a sama. Koga je briga ako je Luna imala neke ideje o opiranju hegemonijskim vlastima? Gundalinu je dobro rekao: k ad stranci odu, ta e Luna moi da uini sa tim idejama? Postojalo je jo ne to... iako se trudila da o tome nikako ne misli: uspomena na mere i na ono to je devojka rekla o kazni i krivici, ipak je grizla D eru u kao ir. Jer je istinu rekla; istinu. D eru a ni kad vi e nee moi da porekne ni to, ni licemerje vlade kojoj slu i. Dobro, do vragova, zar je ikad ijedna vlada bila savr ena? Ona, D eru a, zaustavila je Kraljicu, pa ako s ad malo gleda kroz prste oko Lune, to je nain da smiri protest svoje savesti u ve zi sa buduno u Tijamata. ak bi mogla da odustane od gonjenja Ukresa, mogla bi da pust i da on bude Lunina muka, ako bi dao svedoenje koje je policiji potrebno. Ako ga pusti da pobegne, imae zauvek istu savest, valjda... Meutim, znala je da joj se mir na savest nee desiti. Previ e se ovde nagledala stvari koje nije trebalo gledati, p remnogo ljudi koje je poku ala da kategorizuje izmaklo se njenim psiholo kim okovima i savladalo njen otpor. Neki od mojih najboljih prijatelja su poinioci krivinih d ela. Osmehnula se bolno, pogoena iznenadnim aljenjem zbog propu tenog. Miroe... z
bogom, Miroe. Nije ga ula jo od onog mrtvakog prokletog dana kad su zajedno stajali na okrvavljenoj pla i... Ali kakvo je to zbogom. Seati se tog prizora. Nikakvo. Se de, tu na kauu, otresajui pauine dreme a. Pa, ne mogu mu rei da sam na la Lunu, da je ma la dobro i da e Arienrod da plati. Da, upravo sad bi trebalo da ga pozove, dok jo ima vremena, dok komunikacije jo nisu prekinute, dok jo nije prekasno. Zovi ga, D er u a... i reci mu zbogom. Ustade, kruto prie telefonu; a u stomaku - neoekivani treptaji kao da je p rogutala mno tvo leptirova i moljaca. Iskucala je pozivne kodove. Zatim je stajala , proklinjui poluglasno taj pubertetski napad nerava, i ekala da dobije vezu. "Halo? Ovde planta a Ngenet." Glas je bio potpuno jasan, a to se sad desil o prvi put. enski glas; D eru a, progovarajui, primeti u svome glasu nailazak hladnoe: "Zove komandant Pala-Tion. Daj da razgovaram sa Ngenetom." " ao mi je, komandante, oti ao je." "Oti ao? Kuda?" Pa nee valjda sad da krijumari! "Nije rekao, komandante." Ta ena je zvuala vi e postieno nego zavereniki. "U p oslednje vreme je morao da misli na mnogo stvari. Svi mi ovde se spremamo za Pro menu. Krenuo je svojim brodom, pre nekoliko dana. Nikom nije rekao razlog." "A, tako." D eru a malo - po malo otpusti dah iz plua. "Ima neku poruku?" "Da. Tri stvari: Luna je bezbedna. Arienrod e da plati. I reci mu... reci mu da sam rekla zbogom." ena ponovi tu poruku pa ljivo. "Rei u mu. A i tebi srean put, zapovednice." D eru a obori pogled, zadovoljna to se na ovom telefonu ne vide lica. "Hvala. Pa, dobra srea svima vama." Iskljui vezu i okrete lea telefonu - vide onu lju turu m orskog pu a sa dugim bodljama, na stoiu namenjenom za svetili ta, koji je u njenom sta nu bio pokraj ulaznih vrata: na istom mestu gde je bila i pre toliko vremena, a i ljci odlomljeni, nemo svedoanstvo o stvarima koje su bile i o onima koje nee biti. Bolje je ovako... bolje je to ga vi e nikad neu zatei kod kue. Ali oi joj najednom pos tado e vrele i pune suza; onda je ekala ne trepui, nije pomakla one kapke sve dok u re zervoaru suza nije opao nivo. Na taj nain je postigla da ni jedna jedina suza ne izmakne njenoj kontroli. Okrete se opet telefonu, menjajui, naporom volje, temu svojih misli. Gund alinu... treba li jo jednom da pita kako mu je? Ali ve dvaput je zvala gradski med icinski centar i rekli su joj isto: ovek je u delirijumu, ne mo e da razgovara s nj im. Nije im jasno kako je uop te uspeo da se odr i na nogama, u takvom stanju, tako bolestan, ali pretpostavljaju da ipak nee umreti. Veoma umirujue. Iskrivila je lic e, naslonila se na zid. Dobro, mo da dok se ona vrati sa tog sastanka sa predsedni kom Vrhovnog suda... Gde e, zaista, imati ta da ka e. U meuvremenu, mogla bi da krene do policijske komande, da tamo provede neko vreme pre audijencije. Izvue iz d epa ploicu sa kapsulama ieste. Ode u kupatilo da se opere i sredi . Luna je i dalje spavala, ali nemirno; zahvaljujui svojoj iscrpljenosti, slobodn a od strahovanja da li e Sirus pustiti njenog roaka iz Palate. D eru a ni sad nije mog la istinski poverovati da je prvi sekretar skup tine Hegemonije zaista pristao da tako ne to uradi, bez obzira to se radi o Ukresu Svetlohodnom, njegovom sinu - sinu koga nikad nije video i za koga te ko da je mogao biti siguran da je zaista njego v. Ipak, taj Sirus je dobrovoljno do ao na sastanak s Lunom i oti ao voljan da poku a. U jo veoj meri bilo joj je neobja njivo kako je Luna nagovorila onog obogalj enog barmena iz 'Persefoninog' da zauzme Ukresovo mesto. Bogovi, pa ta cura jedv a ako je dva dana u gradu! Kad bi D eru a zaista poverovala da je Lunin lini magnetiz am dovoljno jak da mu karce navede da ginu za nju, bacila bi malu iza re etaka tako brzo da bi joj se zavrtelo u glavi - ali kad je Luna razgovarala sa tom dvojicom , ule su se izvesne podstruje koje su D eru i nagovestile da se tu radi o jo poneemu, a ne samo o nainu kako je Herni gledao Lunu... pa, jedan pogled na Hernijeve noge ve je davao jedan dobar razlog. Po D eru inoj privatnoj oceni, Herni je izgledao kao o vek bez koga e Hegemonija biti jaa; ali nije postavila nijedno pitanje, zato to se pla ila da e uti neki odgovor sa kojim posle ne bi mogla iveti. Zau neko kretanje u susednoj sobi, pogleda kroz nedavno prebojena vrata i vide da Luna dremljivo, klimajui se, izlazi u unutra nji hodnik stana. "Za to se ne bi vratila u krevet, sibilo. Vreme br e prolazi kad ga ne posmatra . Bilo kako bilo, Sirus se nee ba skoro vratiti."
"Znam." Luna protrlja lice podnadulo od spavanja, otrese glavom. "Ali mo ram da se spremim, ako hou da uestvujem u trci." Odjednom di e glavu; oi joj vi e nisu bile meke od sna. D eru a mirnu. "U trci za Letnju Kraljicu? Ti?" Luna klimnu glavom, gledajui kao da ka e: samo probaj da me zaustavi ! "Moram . Do la sam ovamo da u toj trci pobedim." D eru a se oseala kao da joj neko gazi po grobu. "A ja mislila da si do la po s vog roaka Ukresa." "To sam i ja mislila." Luna obori pogled. "Lagalo me je. Nijednog asa nij e imalo nameru da ja spasavam Ukresa, nego ga je samo koristilo da bi me navelo da idem za tim planom. Ali ne mo e me spreiti da ipak poku am i da ga spasem... a ja ga ne mogu spreiti ako je re ilo da me uini Kraljicom." Tako ti milenijuma. D eru a odahnu neizgovorenim olak anjem, oseti buenje saosea nja u sebi. Bogovi, istina je - ove sibile su malo blesave. Nikakvo udo to je na k raju ipak odluila da je odbaci. "Cenim otvorenost sa kojom mi govori o tome." Navue novu, istu tuniku preko vla ne ko e, zatvori je s prednje strane. "Neu te zadr avati ak o ti je volja da poku a ." Ali ako pobedi , ne ka i mi; neu da znam. 48.
Luna ne bi verovala da je mogue ra istiti prostor dug koliko njena ruka i od r ati ga slobodnim makar i jedan trenutak, u pomeranju festivalskih gomila nalik n a ivi pesak. Ali, red je, nekako, stvoren iz haosa; negde u prividno bezlinom nadb iu zvanom 'Festival' ipak je postojala neka nosea struktura. Raskrili su stazu u go rnjem delu Ulice, sve do na milju ispod Palate; eljni gledaoci postrojili su se s a obe strane, kao proelja elegantnih gradskih kua iza njihovih lea. Ali trku su dob ro mogli da vide uglavnom samo oni koji su jo pre nekoliko sati zaposeli povoljna mesta; policajci, koji su nehajno etkali uz i niz stazu, nisu morali ne to posebno da se trude da bi odr ali red. Narod je do ao da vidi poetak kraja, prvu od drevnih ceremonija Promene: trku koja treba da smanji broj ena koje su do le da se takmie za masku Letnje Kraljice. Luna je izi la na ulicu im se jezgro Letnjakinja poelo okupljati oko jedne o d starijih pripadnica porodice Dobraventura. Ta porodica bila je, po krvi, nasle dnik prethodne dinastije tijamatskih Letnjih kraljica. Pripadnicama te porodice bilo je zabranjeno da u ovom Letu stupaju na presto, ali zato su imale asnu du nost da paze da se svi rituali verno odr e i sprovedu. Iz jedne od njihovih vrea Luna i zvue traku koju e vezati oko glave - traku koja e joj dati mesto u prvoj, drugoj il i u treoj startnoj grupi. Izvukla je zelenu traku, boju mora: time se uvrstila u prvu grupu, prednju, koja e na startu biti ispred smee, zemlje, i plave, neba. Uve za traku preko ela, lica bledo bezizra ajnog u sred trijumfa i razoaranja oko nje. N aravno da je morala izvui zelenu... zar je moglo drukije? Ali uhvati je napetost, roena iz neizvesnosti, i poe se stezati oko nje, kao da su je omotali neki pipci. Da bi izmakla tome, ona se progura u prednji deo mase uesnica. Osvrtala se, nastojei da nae neku novu ravnote u u gurkajuoj gomili obojenih traka i eljnih letnjakih lica... u gomili nepoznatog enskinja. Veina onih koje su do putovale na Festival sa namerom da tre u izbornoj trci za presto donela je tradic ionalnu prazninu odeu: meke vunene ko ulje i pantalone, obojene u morsko zeleno i le tnje zeleno, da bi Gospa Thalasa bila zadovoljna. Na te ko ulje i pantalone bilo j e na iveno mnogo to- ta, u slo enim obrascima: koljkice, perle, inuve kupljene od trgovac , trake sa okaenim porodinim feti ima i totemskim statuicama. Ona je na sebi imala s amo nomadsku tuniku sa kojom se vratila iz 'Persefoninog pakla', jedini odevni p redmet kojim je uop te raspolagala; odista posedovala; ali tunika, dreavo arena, ovd e se izdvajala, izgledala je tuinski, pa se i Luna odjednom tako oseti, meu narodo m koji bi trebalo da bude njen. Glavu je uvezala maramom, da sakrije svoju slinos t sa Kraljicom. Neke Letnjakinje su ak galamile na nju, pitale s kojim pravom je ona tu kad ne nosi nijednu totemsku figuricu niti dokaz da je uop te Letnja. Takvi ma je pokazala svoje grlo, pa su uzmakle. Oseala je kakva je to ironija, biti obue na u odeu Zimaca danas, tavi e u tuniku koja nije, ba , njeno zakonito vlasni tvo; ipak, bilo je to, na neki nain, i bolno prikladno.
Nikog poznatog nije videla, ni meu trkaicama ni u masi gledalaca uokolo. Z nala je da ne mo e realno oekivati da meu stotinama i hiljadama osoba oko sebe vidi nekoga iz Neita ili sa onih nekoliko malenih ostrva oko Neita, ali, svejedno tra gala je, i ostala razoarana. Ovde su je okru ivali prizori, zvuci i mirisi domovine ; ali njena baka bila je suvi e stara za toliko putovanje, a majka... "Festivali s u za mladice", rekla joj je mama jednom, sa ponosom i e njom, "za one koje ne moraj u da se brinu o odr avanju laa i o hranjenju drugih. Ja sam svoj Festival imala; i to mi je draga uspomena koju dr im uz sebe svaki dan." Onda je obuhvatila rukom sv oju ker oko plea, poma ui joj da vr e stoji na palubi koja se nji e... Jauk se ote sa Luninih usana: uvidela je, najzad, ru nu istinu sakrivenu i za te majine 'veselozaete' uspomene. ena pored nje se izvini i nervozno se odmae. Lu na spusti pogled na svoje telo, dok se 'prostor oko sibile', gotovo zastra ujui, op et otvarao oko nje; odjednom joj beja e drago to njena mama nije tu, to nee gledati o vu dana nju trku, bez obzira kakav e ishod biti. Njena majka i baka verovatno misle da je ona mrtva, tavi e da je i Ukres mrtav; mo da je tako i bolje. Verovatno su ih odavno o alile i svr ile s time. Da li je bolje nikad im ne omoguiti da saznaju istin u, ili se veito pla iti da e one, kad doznaju deo, nekako doznati i u asavajuu celinu i stine o svojoj deci? Proguta jad, gu ei se o njega, i opet okrete svoje gledanje ka spolja njem svetu. Ona nije dete svoje majke... ali nije ni Arienrodino. ta u onda ovde? Osvr te se, u iznenadnoj sumnji. Jedina sibila ovde; danas nije videla drugu, nigde. Zar je ona u celom letnjakom narodu jedina sibila koja eli da se takmii? Zar zaista nosi u svojoj krvi prevashodno Kraljiinu ambicioznost - zar zato eli da i sama po stane Kraljica? Ne, ja nisam ovo tra ila! Mora se ne to promeniti; ja sam samo posud a. Ponavljajui u sebi tu zakletvu, ste e pesnice. Ako nijedna druga sibila ne uestvu je u ovoj trci, mo da je to zato to ne znaju istinu. Ne zna nijedna. Na licima oko sebe itala je spektar motiva, i videla razn e gradacije elja zbog kojih su uesnice danas do le: neke od njih bile su gladne vlas ti (mada je vlast Letnje Kraljice oduvek bila vi e ceremonijalna nego stvarna), ne ke eljne asti, a neke lakog ivota koji sleduje onoj koja je obo avana kao zemna inkar nacija Dame; neke su do le iz iste radosti takmienja, smatrajui da je ovo deo proslav e, bez i najmanje brige da li e pobediti ili izgubiti. I nijedna od njih, nijedna osim mene, ne zna za to je trka odista va na. Nije vi e opu tala pesnice; napetost je u njoj sve vi e zatezala svoje opruge. Pogura se opet napred, toliko napred da je sad mogla videti startnu pantljiku z ategnutu jednim tegom. Najstarija, po stare instvu, meu Dobraventurama povika iz sv eg glasa, zahtevajui ti inu i saop tavajui pravila. Budua Kraljica Leta ne mora biti pr va, nego samo meu prvih, svetih, trideset tri; staza nije duga, jer cilj je da ans u imaju i one koje nisu najjae. Ali iza Lune je bilo stotinu ena, i jo stotinu, i j o ... Sa mesta na kom je stajala, nije im mogla kraj dogledati. Glas stare ine Dobraventure pozva ih sve da budu spremne za znak, i Luna o seti da joj izmie svest o svojoj posebnosti; nagrnula je napred kao stopljeni deo mno tva. Kroz jednu pukotinu izmeu glava i ruku ugleda slaba nu traku, nalik na veom a uzanu zastavu, koja je jo zadr avala tu plimu; i vide da traka pada; to je bio si gnal. Masa takmiarki pokulja napred, nosei i nju. Nije se mogla odupreti sve i da je htela. Trka za Letnju Kraljicu je poela. Prvih sto metara je otplesala kao osmatra sprudova: morala je ulo iti svu s voju koncentraciju samo da ne bi pala. vor okolnih tela tad poe da popu ta. Otvarale su se bre e ispred nje i ona se ubacivala i probijala napred, ne uvek lako; za uz vrat je dobila po koji lakat u rebra. Polje se pomeralo i Luna nije mogla tano zn ati koliko devojaka ima ispred nje; samo je mogla da krivuda i sprintuje, krivud a i sprintuje, presti ui, koliko su je noge nosile. Jedna milja, pa to nije ni ta; kad su se ona i Ukres trkali po beskrajnim sjaktavim pla ama Neita, milja nije bila dovoljna ni da joj srce ubrzano zakuca... ali ovo je bila milja uzbrdo, po tvrdom ploniku a ne po popu tajuem pesku. Pre nego to je prevalila polovinu puta, dah joj je strugao grlo, a telo se bunilo protiv svakog daljeg udarca nogom o tlo. Poku ala je da se priseti koliko je vremena zapr avo pro lo od kad je ona trala po onom blistavom pesku; ali nije se zapravo mogla s etiti ni kad je poslednji put imala hrane, ili sna, dovoljno bar za potrebe tela neke ptice. Karbankl prokleti! Sad je samo desetak ena bilo ispred nje, ali su j
oj polako odmicale. Okolo se poe e pojavljivati nove trkaice i prestizati je. Luna v ide, sa svojevrsnim u asom, da je na glavi jedne od tih traka braon boje, a ne zel ene - neko iz druge startne grupe je izbio ispred veine onih iz prve... i spotae s e, zato to je um ostavio prenapregnute noge bez vostva. Hiljadu sto metara. Hiljadu dvesta. Sve vei broj takmiarki ispred nje. Naj manje trideset. A u slabinama gr od koga se ostaje bez daha. Prolaze me... a ne z naju, ak i ne znaju ka emu pose u! Pose e i ona, poslednjom snagom, i vide kako posled nja etapa prolee; obustavila je svest o ma emu drugom, sve dok se pod njenim nogam a ne stvori belo kameno dvori te Palate i dok na njena plea ne pade cvetni venac pr etposlednje plasirane iz prve startne grupe. Nasmejanu, o amuenu, proguta je ekstaza gomile koja eka; pozdravljali su je radosno, aplauzima, poljupcima i suzama. Probila se kroz njihove redove, zauzela svoje mesto u krugu pobednica koji se formirao u samoj sredini dvori ta. Osvrnula se, i ula, a zatim i videla grupu muziara obuenih u belo, sa vencima cvea poput nje nog, ali sa visokim crnim e irima nalik na dimnjake, sa zimakim totemskim krestama n a vrhu. Iza ovih muziara, stupala je mala procesija Letnjaka - iz klana Dobravent ura; nosili su, na veslima, svod od ukrasne mre e isprepletane granicama zelenila i okiene koljkama; a ta vesla na njihovim ramenima bila su delikatno izrezbarena fa ntazijom o morskim zverima. Pod tim svodom nosili su masku Letnje Kraljice. ula je uzvike i uzdahe di vljenja, kao vetar kroz masu; oseti kako se i njeno divljenje opet uzdi e pred tom divotom... i silom; to je lice Promene. Prenese pogled na osobu koja je nosila masku i tr e se, prepoznajui: Sudba Rejvenglas. Krug se otvori da propusti samo Sud bu; ostatak kolone poe oko trideset tri pobednice, me ajui svoju muziku sa zvucima g omile. Stare ina Dobraventura nakloni se pred Sudbom, ili pred snagom njene umetn osti. "Zima kruni e Leto i Promena poinje. Neka ti Dama Thalasa bude na pomoi da oda bere mudro, eno Zime; za tvoje dobro, i za na e." Stajala je vedra i spokojna u svoj oj veri u Damino rasuivanje. "Molim se da tako bude." Sad se Sudba Rejvenglas Zimska nakloni; masku j e nosila u naruju. Njena bela haljina bila je gotovo sasvim zaklonjena trakama ko je su, predstavljajui 'zrake sunca', visile sa maske. Izabrae Dama Thalasa... Za to je za Daminu zastupnicu izabrana ba Sudba Rejv englas, ako ne zato da bi izabrala ono jedno lice, i iza toga ono jedno srce i j edan um, kojima su poznate tajne ovog sveta - tajne koje Luna zna? Ali ona je ma ltene slepa. Mo e li Sudba uop te da razlikuje jedno lice od drugog? Kako e znati ko je ko? Predvodnica Dobraventura poe da se klati sa noge na nogu; ipkasti ogrta od mnogih nizova perli, prebaen preko njene odee, poe sa zvecka i kucka. Ona zapeva pr astaru svetkovinsku pesmu prizivanja; a pobednice poe e polako da se kreu u kolu, pr ekoraujui nogom preko noge; povuko e i Lunu sa sobom. Luni lako, gotovo hipnotiki, doo e rei litije, pozivi i odgovori. Bilo je to ne to duboko ukorenjeno u njenom pamenju, ne to svijeno oko najprimitivnijih slika kojih se seala. U litaniji, stihovi se ni su ba rimovali, zato to je tokom vekova sam jezik toliko menjan, da su rei izgubile svoje nekada nje oblike; takav je sluaj bio i sa veinom drugih svetih pesama. Melod ija je na Lunin sluh ostavljala udan utisak. Svetlohodna je pevala sa ostalima, a li deo njenog uma dr ao se postrani i samo gledao tu starinsku priredbu folklora, u koju se ostatak njenog bia ulivao bez dileme. A taj posebni deo nje nije vi e bio siguran da e Sudba odabrati ba nju, slepo, bez ikakve pomoi. Da li sibilski um zai sta kontroli e ono to se ovde dogaa? Mene je usmeravao kako je hteo - ali mo e li pose gnuti dalje od moje ruke, mo e li zaista pokrenuti ne to to ne dr i kao lutku na koncim a? "...ko nas doji na grudima svojim, i grob bude kada grob nam treba?" "Dama daje sve to nama treba. Ja njoj dajem, ne tedim, ne brojim." Luna vide da je Sudba poela lagano da plovi pored njih, u krug, ali u sup
rotnom smeru, nosei masku; njen izraz lica bio je prepun zao trene pa nje, ali bez ne kog odreenog usmerenja. Nee me prepoznati. "Ko nam puni i mre e i usta, ko u srca unosi nam tugu?" "Dama na a. Mi neemo drugu. Nikad ne daj da ostane pusta." Luna se ugrize za usnu - protiv panike, protiv daljih rei, protiv nagona da vikne Evo me! Ovde sam! elela je da veruje da je sve predodreeno, ali vi e nije b ila sigurna da je ma ta predodreeno. Ovo nije mogla da prepusti sluaju - ne sad, po t o je i la tako daleko i videla tako mnogo. Mora da izabere mene. Ali kako? "Ko natera i nebo da plae? ija kletva razbe njuje more?" "Po Dami zna se, uj, zemni stvore! Njene rei za te ivot znae." Lunina memorija skoi napred ka dolazeim stihovima, i dva nivoa njene svest i se stopi e: "Input!" "Ko zna koga Dama e da zove? Ko zna kome kakvu sudbu sprema?" Odziv utihnu i nestade: ona pade u transfer. I vrati se sa neoekivanom si linom, od koje ostade zaglu ena. Oseti da se spotakla od oka, poku a da otvori oi. Meut im, oi su joj ve bile irom otvorene, a ipak, svet koji je videla bio je jedva ne to s vetliji od meseine, sa mutnim i nejasnim obrisima. Pa, ona od drugih ula dobija ne srazmerno jae utiske... zato to je slepa! Jo sekund prolaska kroz u as, zatim razumev anje da je - Sudba Rejvenglas. I da se negde u ovom nejasno vienom krugu figura k oje kru e oko njenog nepokretnog tela nalazi sigurno i jedna koja je uhvaena drugim polom ovog transfera... Gledala je kako mutna oblija prolaze i prolaze, i pitala se ta e nai, da li e moi da se snae. Onda vide da se jedna figura u kolu spotie, da je podr avaju i napol a nose ruke okolnih dvaju ena, onih koje ni po emu nije mogla razlikovati. Ona sam a... gleda sebe samu. Dakle, iz njenih oiju morala bi gledati Sudba Rejvenglas; s igurno svaka gleda svoje lice i svesna je da to ini... Najednom Luna oseti da se njeno pozajmljeno telo otkoilo i da je po lo napred, slobodnim koracima, ka pravoj njoj; da pru a masku ispred sebe. Prilazei sama sebi, vide najzad da je to zaista n jeno lice. Zurilo je u masku i uzvraalo joj pogled, bez rei, sa izrazom divljenja i zanemele oaranosti. Ona podi e masku, Sudbinim uzdrhtalim rukama, jo jednom dirnut a njenom lepotom, i stavi je vrsto na svoja ramena. U trenutku kad je maska legla na mesto, Luna oseti da je cimnuta nazad p reko provalije transfera, u um zaista svoj, i zau svoj uzvik pri zavr etku transa. Sad je gledala kroz masku, kroz rupe za oi. Vide da ispred nje stoji Sudba Rejven glas Zimska, o amuena; oseti da je ene u kolu, levo i desno od nje, i dalje podr avaju ; zau grmljavinu odobravanja odu evljene gomile. Ali iz tih trenutaka zapamtila je samo jedno: Sudba je prstima dodirivala lice koje je opet bilo njeno sopstveno: "Moje lice... videla sam moje lice. I masku Letnje Kraljice..." Gomila sveta poe da nagra oko njih, razbijajui krhki krug ruku, odnosei sve koje su uestovovale. One koje su pridr avale Lunu da ne padne, sad se udalji e, ali L una je ve bila vrsto u ravnote i; ona posegnu napred, uhvati Sudbu za ake, da joj pom ogne da vr e stoji. Bile su licem u lice. "Sudbo - ostvarilo se", promrmlja ona. "Po stala sam Letnja Kraljica!" "Da. Da, znam." Sudba odmahnu glavom, a suze uneso e svetlost u njene zata mnjene oi. "Tako je bilo sueno. Bilo je. Ovo je sigurno prvi put da dve sibile gle daju jedna iz oiju druge. I da vide sebe..." Ona rasejano zagladi svoj okovratnik od belog perja. "Bie kao kraljica sve ono to sam postigla da tvoja maska bude."
Lunino srce ste e iznenadna, te ka ruka. "Ali ne sama. Trebae mi pomo. Trebae m i ljudi koji e pridobiti poverenje mog naroda... i tvog. Da li bi ti htela da mi pomogne ?" Pernati okovratnik za u ta Sudbinim klimanjem glave. "Potrebno mi je novo za poslenje. Rado u ti pomoi kako god je u mojoj moi. Luno... Va e velianstvo." Mre asti svod baci senku na njih, a stare ina Dobraventura stupi izmeu njih, sveano vesela. "Damo!" Oko nje, druge pripadnice porodice Dobraventura se nakloni e . "Du nosti danas ima tri: da poe meu narod i poka e mu da je no maski poela. Da bude iga. Da se raduje . A sutra du nosti ima tri: da sie na dokove kad napolju bude zora. D a baci Zimu u More. Da vlada umesto nje, kao to je volja Damina." Da baci Zimu u more... Luna pogleda ka Palati. "Uh... razumem." "Onda hodi s nama, da te narod vidi. Do sutra, svi smo izmeu svetova, izm eu Zime i Leta, izmeu pro losti i budunosti. A ti si vesnik promene." Dobraventura po kretom pokaza Luni da treba da bude pod tim njihovim pokretnim senjakom. "Sudbo, hoe li ii sa mnom?" "O, da, stupau uz tebe." Sudba se nasme i. "Ovo e mi mo da biti poslednja pril ika da vidim druga ljudska bia u svoj njihovoj slavi, pa u je iskoristiti maksimal no." Dotae svoje ve tako oko prstom punim ljubavi i tuge. "Sve moje maske, delo u ko je sam ulo ila ceo ivot, procvetae i uvenue u ovoj jednoj noi... a moj vid e uskoro u m ore, zajedno sa svim ostalim zimskim izobiljem, i dobrim i zlim." "Nee!" Luna odmahnu glavom. "Kunem ti se, Sudbo - ovo e biti stvarna prome na!" Gomila poe da se namee izmeu njih. "Luno! ta sa Ukresom?" doviknu Sudba preko razmaka koji se, izmeu njih, sv e vi e irio. Luna uzaludno pru i ruku, gubei kontrolu, izgubljena u masi. "Ne znam! Ne z nam..." Sna ne ruke je digo e u nosiljku okienu cveem; ona sede. Poneso e je, pod svodom , niz Ulicu: list koji se ljulju ka dok ga potok nosi nizvodno. Gde god su je doneli, videla je kako se pojavljuju maske: slavitelji su skrivali lica, odbacivali svoje sopstvene identitete, postajali svoje ma tarije kao to je uinila i ona, Letnja Kraljica. Noas nee biti ni Zime ni Leta, ni stranaca ni domaih, niko nee biti u pravu niti u krivu. Na sve strane su cvetali kostimi, s virala muzika, maskirana lica se smejala, pevala, vikala u pozdrav Kraljici. Svu da su ljudi nastojali da pou uz njenu nosiljku, da ponude Kraljici jelo, pie i pok lone, ili da je jednostavno dodirnu za dobru sreu. Bila je njena du nost danas, noas , da bude vesela vinska mu ica, simbol kratkotrajne radosti ivota; jer e svet, a i n jena vladavina, tek sutra opet postati stvarni... I bila je zahvalna masci na sebi, masci koja je njima znaila sve, a njoj omoguavala da sakrije istinu da joj, kad god se ukljui u ovaj trenutak, vreme pres koi na sutra njicu, a smeh zamre. Jer ako njen plan nije uspeo, ako Sirus nije ispu nio obeanje, onda e sutra, kad izgovori potrebne rei i da znak kao Letnja Kraljica, Ukres biti udavljen... 49. I tako, mala zaista veruje da e biti izabrana za Letnju Kraljicu. uje neke glasove koji joj govore da e pobediti. Geja D eru a je lagano etkala po predsoblju pr edsednika Vrhovnog suda, odve nervozna da bi sedela mirno na oajnom izboru napu teno g name taja. Iako su joj izgledi samo jedan prema nekoliko stotina? Ne, D eru a, vasio na ni najmanje ne mari u ta neko veruje... Luna ili ti ili ma ko drugi. Verovanje naprosto nema veze. Nieg tu nije bilo to bi joj skrenulo pa nju sa takvih misli, nieg osim neo trih negativa pojedinih predmeta koji su ranije bili okaeni po zidovima, a sad uklonj eni iz ove gole, drevne sobe. Meutim, bie unet novi komplet predmeta, ali doveden i novi skup ljudi, kad Promena jo jednom zavlada u ovom istrajnom Karbanklu. Stva ri se stalno menjaju; ali do koje mere je to menjanje realno? Da li ijedan na izb or, ma kako nam izgledao va an, ikad dovede do nastanka makar i najmanjeg talasia u iroj slici stvari? Prolazei pored prozora, ona vide sopstveni odraz, u duploj eks poziciji, preko slike grada zahvaenog preobra ajem; stade, u ti ini, da posmatra taj prizor.
"Komandantkinjo Pala-Tion. Lepo je od tebe to si pristala da doe . Znam koli ko si zauzeta." Na vratima se pojavio predsednik Vrhovnog suda, Hovanese. Digao je ruku za utivi pozdrav, a ona uspe da zaboravi da su je pustili da ovde eka i etk a se znatno posle zakazanog trenutka prijema. Salutirala je. "Nikad nisam zauzeta toliko da ne bih mogla da diskutujem o dobrobiti Hegemonije, visokoasni." Ili o svojoj. Ili da gledam kako neko jede gluposti koje je nalupetao... Utivo je dotakla njegovu uzdignutu aku, a on joj je pokretom pokazao da ue pre njega u sobu. Bila je to sala za sastanke, imala je du g sto sastavljen od nekoliko manjih stolova i zakren mnogobrojnim prenosivim term inalima. Oko stola su sedeli ovda nji hegemonijski birokrati, ona uobiajena grupa k oju je odavno upoznala i namrzla, ali, meu njima, i nekoliko lanova Hegemonijine s kup tine, njoj veinom nepoznatih. Pretpostavila je da spremaju poslednje elemente o baveznog izve taja o svim zamislivim aspektima njihove okupacije Tijamata. ak i na svetu ovako retko nastanjenom i slabo razvijenom, proces odlaska bio je levijata nski. Jasno je sagledala ogromnu dosadu na nekima od malobrojnih karemovskih lic a u sali. Hvala bogovima to sam samo plavanka, a ne inovnica. Pade joj na um: otka d je postala komandant, zapravo se niim stvarnim, osim komandovanjem, nije bavila . Ali jue sam ponovo bila prava policajka. Stala je, saslu ala njihov aplauz: tupkanje dlanovima o povr inu stola. Apso rbovala je takav doek i mentalno ga uporeivala sa onim koji je do jue oekivala. Glav nina civilnih slu benika poslatih na Tijamat bila je poreklom iz iste oblasti na p laneti Novosklon, ba kao i glavnina policajaca; po mi ljenju Hegemonije, kulturna h omogenost daje veu delotvornost u radu. Danas injenica da je ona ipak jedna od nji hovih, i da dobija poast, kao da je znaila vi e od injenice da je samo ena. Dostojanst venim naklonom uzvratila je na priznanje koje su joj ukazali, a zatim je sela u stolicu, odnekud neskladno donetu, koja joj se na la u blizini. "Siguran sam da ste svi ve uli", ree vrhovni sudija stajui na svoje mesto, " da je komandant Pala-Tion otkrila, i praktino u poslednjim trenucima osujetila, p oku aj tijamatske Sne ne Kraljice da zadr i vlast..." D eru a je gordo slu ala njegov izve taj. Svaki pohvalni pridev prijao joj je ka o miris retkih trava, u svakom je u ivala. Bogovi, pa ja bih mogla i da se navikne m na ovo. Iako Karemovac, Hovanese je znao da se danas i na njega odsijava deo n jene slave, pa nije tedeo pohvale. esto je zastajao da popije jo po malo iz jednog poluprozirnog vra; pitala se je li to zaista voda, ili ne to protiv bola hvaljenja nekog drugog. "...Iako je bilo, kao to veina nas prisutnih zna, odreenih osporavanj a kad je trebalo naimenovati enu za komandanta policije, mislim da se na tom posl u dokazala. Ne verujem da je na prvobitni kandidat za to mesto, glavni inspektor Mantanjez, mogao iole bolje da postupi u toj situaciji, da su im uloge bile obra tne." Ovo ti je prokleto tano. D eru a, u la noj skromnosti, obori pogled, u stvari s amo da bi sakrila komade polomljenog stakla u svom osmehu. "Samo sam radila svoj posao, visokoasni. Kao i uvek." Ti nisi nimalo pomogao, mogla bih dodati. Ugrize se za jezik. "Ipak, komandante", ree jedan od skup tinskih poslanika ustajui velianstveno, "zavr etak tvoje slu be ovde bie u znaku pohvala. Ti ini ast svojoj planeti i svom polu ." Na ovo se jedan ili dvojica Novosklonaca naka lja e. " to pokazuje da nijedna pojed inana planete, niti rasa, niti pol, nemaju potpun monopol na inteligenciju; svi m ogu da doprinesu, i doprinosie, daljem napretku Hegemonije; dodu e, mo da ne svi u je dnakoj meri, ali zato svako prema svojoj sposobnosti..." "Ko ovome pi e grafite na unutra njoj strani lobanje?" proguna kiselo direkto r sektora narodnog zdravlja, koji je sedeo do nje. D eru a, mrmljajui iza ake, odgovori: "Ne znam, ali ovek je ivi dokaz da je mogu iveti vekovima i ne nauiti ni ta." Vide direktorov kratki trzaj usnama i prevrtanje oima: tren drugarstva, zajednikog stava o neemu to smeta. "Da li bi ti rekla nekoliko rei, zapovednice?" D eru a se tr e, uviajui da taj skup tinar nije ni opazio da je iko sem njega kaza o i ta. Bogovi, ne dajte da se zagrcnem. "Hm, hvala, hvala. Zaista nisam do la sa na merom da dr im govor, niti za to imam vremena." Ali, samo malo saekajte... "Ali po to ste ve svi ovde, dozvolite da iskoristim va u pa nju i pomenem jedno pitanje koje je dovoljno va no da se na njemu zadr imo." Ustala je, nagnula se napred preko pomalo
neravne povr ine stola. "Pre nekoliko nedelja postavljeno mi je veoma uznemiravajue pitanje - o merima, tijamatskim stvorenjima od kojih dobijamo vodicu ivota." Ovo poslednje je dodala za sluaj da neko od lanova Skup tine ne zna, ili se pravi da ne zna, ta su meri. "Saop teno mi je da je Stara Imperija stvorila mere sa namerom da to budu stvorovi sa inteligencijom na nivou ljudske. ovek koji mi je to rekao do bio je informacije neposredno iz jednog sibilskog transfera." Gledala je kako se njihove reakcije, kao koncentrini krugovi talasia, ire i sudaraju oko stola. Poku avala je da oceni ta je zaista istina - da li Skup tina zna , znaju li ovi inovnici, da li je ona, D eru a, zaista jedino ljudsko bie u ovoj sobi koje nije znalo istinu... Ali, ako je iko od njih samo glumio zapanjenost, bio j e odlian glumac. Gunanja poe e oko stola: bunili su se. "Poku ava li ti da nam ka e ", ree Hovanese, "da neko tvrdi da smo istrebljivali jednu inteligentnu rasu?" Klimnula je glavom, oborenog pogleda. Trudila se da stupa veoma lakim ko rakom. "Ne svesno, dakako." U svom umu videla je ona tela na pla i: ali, svesno il i ne, ubijali ste ih. "Sigurna sam da niko u ovoj sobi, nijedan poslanik hegemon ijske Skup tine, ne bi dopustio da se i ta slino dogaa." Namerno je uputila pogled naj starijem 'Nosiocu znaka' meu njima, skup tinaru koji je izgledao kao da ima oko ezde set godina, i koji bi mogao biti zaostatak iz vremena dovoljno davnih. "Ali neko je, svojevremeno, znao, jer, znamo za vodu ivota." Ako je ovaj stari znao, nije dopustio da mu se to primeti na licu; ona se iznenada zapita za to joj je stalo da ga u takvom neem ulovi. "Znai, ti sugeri e ", poe neko od drugih Karemovaca, "da su na i preci svesno za kopali istinu, da bi dobili vodu ivota za sebe?" ula je koje se posebno ogorenje sk r ilo u re preci, i uvidela da je ipak uinila jedan pogre an korak. Karemovcu kritikov ati pretke, to je kao da optu i nekog pripadnika njenog naroda za incest. Ipak, klimnula je glavom, vrsto, uporno. "Da, gospodine, neko je to uradi o." Hovanese povue gutljaj iz a e; ree te ko: "To su optu be koje svojom ru noom i ne jatno u ne dolikuju ovakvom trenutku, komandante Pala-Tion." Opet je klimnula glavom. "Znam, visokoasni. Ali ne vidim koji bi auditori jum bio podesniji da ih uje. Ako su istinite..." "Ko je izrekao tu optu bu? Gde su mu dokazi?" "Van-Tijamatovac, po imenu Ngenet; poseduje zemlji te i planta u ovde na Tij amatu." "Ngenet?" Direktor komunikacija podsme ljivo se pipnu po uvu. "Onaj odmetn ik? On bi tvrdio bilo ta, samo da stvori rav utisak o Hegemoniji. To cela vlada zn a. Jedina pa nja koju on zaslu uje da dobije od tebe, zapovednice, jeste da ga smest i u zatvorsku eliju." D eru a se nasme i kratkotrajno. "Svojevremeno sam razmatrala tu mogunost. Ali on tvrdi da je tu informaciju dobio od jedne sibile; dakle, stvar bi se lako dal a proveriti, treba samo da pitamo neku drugu sibilu." "Ja nikad ne bih degradirao ast mojih predaka tako sramotnim postupkom", proguna jedan poslanik. "Meni se ini", ree D eru a naginjui se opet napred, "da budunost ovda njih naroda onih koji su ljudi i onih koji to nisu, treba da bude mnogo va nija nego ugled ne kih Karemovaca koji su postali pra ina pre jednog milenijuma. Ako se vr i neka nepra vda, dajte da to priznamo i ispravimo. Ako se pravimo da ne primeujemo masovno ub istvo na ovim prostorima, to znai da nismo ni ta bolji od Sne ne Kraljice. tavi e, da sm o gori - poprskani krvlju nevinih bia, ali zato to ih ubijaju robovi i lakeji koji samo izvr avaju na e zahteve, dok ih mi, za uzvrat, ka njavamo tako to njihov svet zad r avamo u vatrenom dobu!" Otupelo je slu ala te rei koje su izletale iz njenih sopstv enih usta; setila se od koga je sve to ula. Ti ina groba pritisnula ju je sa svake strane i naterala da sedne. Nepomino je sedela, vrlo jasno svesna svog disanja i i ezavanja njihove dobre volje koja je isticala iz ove sobe kao tenost iz neke lju ture u kojoj nieg drugog i nema. "Izvin ite, gospodo. Izgleda da sam... govorila neumesno. Znam da je te ko suoiti se sa ov akvom optu bom. Zato sam se i ja tolikom lomila ta da preduzmem po tom pitanju, da li da podnesem slu beni izve taj..." "Nemoj podnositi izve taj", ree Hovanese.
Digla je pogled ka njemu, iznenaena; a onda pogledala redom sve oko stola , videi kruti gnev Karemovaca i ozlojeeni gnev Novosklonaca. Glupao! Odakle ti pomi sao da oni ele da pogledaju Istinu u lice, kad to ni sama ne voli ? "Skup tina e uzeti tu temu u razmatranje kad odemo sa Tijamata. Kad doemo do odluke, hegemonijski koordinacioni centar na Karemofu bie obave ten o eventualnoj potrebi izmene politike." "Pitaete, bar, i neku sibilu." Ispod stola je okretala kai svog runog sata, eznui za punom akom kapsula ieste. "Imamo mi jednu, sa nama je, na brodovima", ree on, ne odgovarajui na pita nje u celosti. Te ko toj jadnici, sa takvim mu terijama. U srcu se pitala da li e mersko pit anje, jedino koje bi vredelo da oni postave, ikad vi e biti postavljeno. "U svakom sluaju", ree Hovanese mr tei se njenoj utnji, "odluka, kakva god da bude, nee biti tvoj problem, D eru a; prove e ostatak svoje karijere, i ivota, mnogo svet osnih godina daleko od Tijamata. Kao i svi mi. Cenimo tvoju zabrinutost i otvore nost u iskazivanju svog uverenja. Ali za nas, ovde okupljene, meri i ceo Tijamat od sad postaju isto akademsko pitanje." "Valjda je tako, visokoasni." Uostalom ni ki a ne pada ako ne pada na tebe. Ona jo jednom ustade i sve ih pozdravi krutim salutiranjem. "Hvala vam za va e vre me i to ste me pozvali. Ali, moram da se vratim mojim du nostima pre nego to i one p ostanu akademske." Okrete se, ne ekajui ni na kakav znak da joj dozvoljavaju da od e, i izie brzo iz sobe. Stigla je do izlaznog hodnika, ali onda za njom dolete Hovaneseov glas k oji ju je pozivao da stane. Ona se okrete, napola vrela, a napola hladna, i vide da on za njom dolazi sam. Nije uspevala da sasvim proita njegovo lice. "Nisi dala Skup tini priliku da ti urui prekomandu, zapovednice." Njegove oi su je ka njavale za njenu netaktinost i nezahvalnost pred poslanicima; meutim, ne r ee joj ni ta vi e. "A." Uzela je list sa tekstom automatski iz njegove ruke, prstima koji n isu oseali ni ta. O, bogovi, kakve li u sree biti? "Nee ni da pogleda ?" To nije bilo uzgredno pitanje, a ni prijateljsko, i on a oseti da se njena otupelost iri. Malo je nedostajalo da odbije; ali neki perverzni deo nje nije hteo da i gnori e taj izazov. "Hou, naravno." Odlomila je peat, rasklopila tanani papir i nasu mice prolutala oima po stranici. Rasformiranje tijamatske policijske brigade; to je i oekivala, plavci e ii na nekoliko raznih svetova. Mantanjez e biti glavni inspe ktor negde drugde. A ona... ona... konano nae svoje ime i proita... "To je neka gre ka." Oseala je u sebi savr eni mir savr ene neverice. Proita pon ovo: komandant sektora, to je maltene jednako njenom polo aju ovde. Ali u mestu Raj ska Stanica, Silagong, na Velikoj Plavoj. "Tamo nema nieg osim pustinje od ljake." "Tamo postoji i ka njenika kolonija. Obimno vaenje minerala obavlja se tamo, komandante. Rudarski posao, od velikog znaaja za Hegemoniju. Planira se otvaranj e jo jedne robija ke naseobine. Zato se i ojaava sastav policije." "Do vraga, ja sam policajka. Neu da budem upravnik logora." Hartija uzdah nu pod pojaanim stiskom njene ake. "Za to se meni daje ovo? Je l' zbog onog to sam ma loas rekla unutra? Pa nisam ja kriva to..." "Bilo je odavno predvieno da ode tamo u prekomandu, zapovednice. Samo, zbo g zasluga ti je dato vi e mesto - komanda sektora." Izgovarao je te rei promi ljeno, sporo; iz njega je prosto curilo samozadov oljstvo oveka koji ivi od uticaja i od znanja pre drugih. "Uostalom, rehabilitacij a ka njenika je jednako va na kao njihovo privoenje pred zakon. Neko mora i to da rad i, a ti si osoba koja ume da odoli u... te kom polo aju." "U slepoj ulici!" Dalje se raspravljati, znailo bi samo se jo poni avati; D er u a se borila da obuzda svoj temperament, ali nije ba uspevala. "Komandujem policij om cele jedne planete. Upravo sam dobila pohvalu. Ne moram utke da trpim da mi cr kava karijera!" "Naravno da ne mora ", ree on pokroviteljskim tonom. "Mo e da pokrene to pitanj e pred lanovima skup tine - mada verovatno nee naii na velike simpatije kod njih, posl e gnusnih i ogavnih optu bi koje si maloas izgovorila tamo." Njegove oi postado e mrani je. "Da se mi pogledamo otvoreno oko ovoga, je l' mo e, komandante? Oboje znamo da
si vrhunski polo aj dobila zahvaljujui Kraljiinom me anju. Pa unapreena si, pre svega, u inspektora - samo da bi se uinilo Kraljici po volji. Ova nova pozicija je vi e n ego to zaslu uje . Jasno ti je isto koliko i meni da se mu karci pod tvojom komandom ni jednog trenutka nisu pomirili da im zapoveda ena." Ali to je Arienrod name tala! Up ravo sad se ta situacija menja, ve se promenila... "Stanje morala u brigadi bilo je oajno; glavni inspektor Mantanjez esto mi je referisao o tome. Tebe u policiji ne ele i ne tra e. Da l' e ti ovu prekomandu da prihvati , ili da podnese ostavku, to je tvoja stvar, ali nama je to savr eno svejedno." Iza svojih lea je uhvatio jednu aku drugom i tako stajao pred njom, nepomian kao zid. Seala se blistavih pohvala koje je govorio o njoj pre tako kratkog vremena. Ti si mi ovo namestio, skote jedan. Videla sam da e tako biti. Ali posle onog jue mislila sam - mislila sam..." "Boriu se protiv ovoga, Hovanese." Glas joj je drhtao od besa, ali polovina besa bila je usmerena ka njoj samoj, to je dozvo lila da se ovo desi. "Ni Kraljica nije mogla da me upropasti, pa nee ni ti." Ali A rienrod te jeste upropastila, D eru a. Jeste... Okrete se i izie. Ovog puta niko je n e pozva da se vrati. Geja D eru a izie iz zgrade Suda Tijamata i poe nazad, nezakrenom Plavom uliicom , ka glavnom tabu policije. (ak i u doba Festivala, veseljaci su izbegavali ovaj d eo grada.) Njena prva i jedina misao bila je da ode kod svojih ljudi, da im obja sni u emu je njen problem i da poku a da dobije njihovu podr ku. Njihov stav prema nj oj odista se menjao, zbog onog jue; to je videla na gotovo svakom licu. Meutim, da li se promenio dovoljno? Kad bi sad imala pred sobom dovoljno vremena, mogue je da bi dobila po tenu ansu da doka e da je sposobna, jednako kao i ma koji mu karac, da zadobije njihovo po tovanje. Ali toliko vremena nema. Ima li dovoljno bar da poku a da ih okupi, da joj pomognu u ovome? Ako bi to i mogla... vredi li truda? Uvide da je ve stala. Ispred nje - graevina taba: prastari, grozni fosil na koji se toliko navikla. Nijednu drugu zgradu niti polo aj u slu bi ona vi e nikad, ni kad u ivotu nee toliko mrzeti - niti, uvide ona, smatrati toliko znaajnim. Kud god da ode, ako uop te ode u uniformi koju sad nosi, uvek e biti marginalka, uvek e mora ti ne samo da radi svoj posao dobro, nego i da se bori da bi dokazala da uop te za slu uje pravo da ga radi. I uvek e se nai neki novi Hovanese, neki drugi Mantanjez; takvi je nikad nee prihvatiti i nastojae da je isteraju. Bogovi, pa da li ona zais ta eli da provede ostatak svog ivota tako? Ne... ne ako mo e nai ne to drugo, neku drug u svrhu ivota, koja e joj znaiti isto koliko ovaj posao i u koju e verovati isto tol iko. Ali, nema nieg drugog... ne postoji. Izvan ovog zaposlenja ona nema ni ivot, ni cilj, ni budunost. Proe pored taba, izie iz Plave uliice i zaroni u reku svetkovan ja. 50. Kroz slabo osvetljene Starbakove odaje Ukres je plovio kao stranac, bez sna, bez cilja. Ne vi e njihov deo, ali ni slobodan da izie. Sve ulaze u taj stan, i one javne i one privatne, sad su uvali stra ari, ali ne Kraljiini gardisti, nego L etnjaci besni zbog njenog poku aja da sprei Promenu. Pod stra om su dr ali i samu Arien rod - a njena zavera je, iz nekog razloga, propala. Meutim, kad je poku ao da ih pi ta o Luni, i da li im je Luna otkrila zaveru, nisu znali, ili nisu hteli da ka u. Poku avao je da ih navede da ga puste, ili da ih ubedi da je samo Letnjak kao i on i, ali samo su se smejali i terali ga nazad, harpunima i no evima. Znali su ko je on: Arienrod im je rekla. Zato e ga tu dr ati sve dok ne bude prinet na rtvu. Arienrod je bila ta koja ga nije pustila. Ako propadaju njeni snovi, mor aju i njegovi. Ako treba ona sutra da umre, onda nek umre i on. Vezala ga je za sebe isto onako nepobe no kao to e sutra biti konopcima vezan za nju kad ih bace zaj edno u vodu. Ona je inkarnacija Mora, Starbak je njen dru benik, dakle i dru benik M ora, oboje e se iznova roditi sa novom plimom... ali kao nova tela, sa sasvim nov im, neuprljanim du ama - letnjakim du ama. Tako to ide jo od poetka vremena, to je obiaj koji e zauvek va iti, bez obzira to su ga stranci preokrenuli da ide njima u korist . Ko je on, da menja Promenu? Luna je poku ala da ga spase, ali njegova sudbina je jaa i od njega i od nje. Nastojao je da ne razmi lja o onome to se dogaalo kad su nj ega odveli i kad su Arienrod i Luna najzad ostale nasamo; mora biti da je tad Lu
na konano doznala istinu o sebi. ak i ako je potom uspela da, na neki nain, pobegne od Arienrod, sad se vi e nikako ne mo e vratiti po njega. On samo mo e da bude zahval an to je dobio jedan poslednji sat sa njom. To je poslednji ustupak osueniku... i poslednja ironija jednog straenog ivota. Otvorio je pozlaeni orman, preturao neko vreme po njemu i na ao jedan zave lj aj: odeu koju je nosio kad je po prvi put do ao u ovu palatu. Iznese je i ra iri pola ko po mekoj povr ini saga. U sredini zave ljaja bile su one perle koje je kupio drug og dana svog boravka u gradu... a uz perle, svirala. Ostavio je sviralu po stran i, skinuo se i obukao labave, te ke pantalone i ko ulju u duginim bojama koja se sla gala sa tim perlama. Oblaio se kao da je to neki ritual. Onda je iz fioke na vrhu svog 'stoia za oblaenje' uzeo oevo odlikovanje i okaio ga oko vrata: time je sve bil o upotpunjeno. Ne no je dohvatio sviralu i seo na ivicu kaua koji je imao te ke, debe le noge i naslon pogodan za udobno sedenje. Podi e sviralu do usana i opet je spusti: usta neoekivano suva, odve suva za pesmu. Proguta, oseajui kako se puls u njegovoj slepopnici usporava. Di e opet tu kr hku koljku. Rasporedi prste po otvorima i dahnu u usnik. Jedna nota, drhtava, isp uni vazduh oko njega, kao duh koji zapanjeno uvia da je osloboen ti ine za koju je m islio da e biti vena. ep oseanja mu zatvori grlo i on ponovo proguta; melodija za me lodijom ispunjavala mu je glavu, poku avajui da pobegne u vazduh. On poe da svira, z astajkujui, reagujui pogre nim prstima na zapamene obrasce, uz piskave nadtonove koji su ga ubadali u u i. Ali, postupno, njegovi prsti postado e hitriji, voda pesme pot ee opet slatka i ista iz dubine njegovog bia, nosei ga nazad, ka svetu kog je izgubi o. Arienrod je poku ala da upropasti njegov poslednji susret sa Lunom, da oduzme ak i to, kao to mu je oduzela u ivanje u ma emu to je lepota i radost a nije ona sama; ali, nije uspela. Lunina strast i vera u njega su isti kao pesma, a uspomena na L unu odnee sav stid, zaleie sve rane, ispravie sve nepravde... Ukres di e pogled: neko je ispred njega otvorio vrata njegovog stana koja su uvali stra ari, razbijajui pesmu i aroliju. Uo e dva oblija u dugim ode dama i sa kap aama. Jedna figura se kretala sporo, groteskno. Za njima se vrata zatvori e. "Ukres Svetlohodni Letnji..." Ukres mirnu, di e ruku i dohvati lampu koja je visila odozgo; pojaa njen sja j. " ta hoete? Nije sad vreme..." "Vreme je... posle dvadeset i nekoliko godina." To je rekao prvi ovek, on aj koji se kretao lako. Taj stupi napred, u sferu svetlosti i zbaci kapuljau unaz ad. " ta?" Ukres vide oveka na mlaem kraju srednjeg ivotnog doba; stranca. Karemo vac, pomisli on prvo; ali ne to blee ko e, masivnije grae, okruglijeg lica. Ne to u tom licu... kao da je poznato... "Posle dvadeset i nekoliko godina, vreme je da se sretnemo, Ukre e. Kamo s ree da to mo emo u veselijim okolnostima." "Ko si?" Ukres ustade sa kaua. "Tvoj prvi predak." Te rei je uo, ali nisu znaile ni ta; Ukres odmahnu glavom . "Tvoj otac, Ukre e." Ne to u rei tvoj bilo je nepotpuno, kao da ovaj neznanac ne us peva da izrazi sve to osea u vezi sa njom. Ukres opet sede; krv mu se naglo spusti iz glave, obuzela ga je vrtoglav ica. Taj nepoznati ovek - njegov otac - otkopa pla t, zbaci ga sleganjem ramena i nabaci na jednu stolicu; ispod toga imao je obino srebrnosivo hermetino odelo za svemir i ukrasnu znaku i okovratnik poslanika hegemonijske Skup tine. Nakloni se ma lo, formalno, na nain koji je, iako otmen, bio i nekako nezgrapan, kao da ne zna t a bi posle toga, kako bi poeo. "Prvi sekretar, Temon A vini Sirus." Onaj drugi ovek - poslu itelj? - se okrete i, vukui noge, ode u drugu sobu, bez komentara, ostavlja jui njih dvojicu same. Ukres se nasmeja da pokrije drugi zvuk. "Je l' ovo neka ala? Je l' te Ari enrod nagovorila na ovo?" akom pokri svoju tuinsku medalju, obavi prste oko nje, p oe stezati, tako da mu najzad pesnica pobele... seao se kako ga je Arienrod zadirk ivala i ismevala, priala mu da zna kome je medalja ranije pripadala, i kako se nj egov otac zove; priala mu la i. "Nije. Objasnio sam Letnjacima da dolazim da vidim sina, i oni su mi pok azali gde si."
Ukres otr e medalju preko glave. Baci je Sirusu pred noge. Progovori glaso m promuklim od neverice. "Onda bi ovo moralo da bude tvoje, heroju - pakleno je sigurno da nije Starbakovo. Mnogo je petlje trebalo imati da se ovamo doe i da se zabode no u mene... eto ti nagrada. Uzmi je i be i napolje." Sklopio je oi, nastojei da ne tra i slinosti lica. uo je kako se Sirus saginje da dohvati odlikovanje. "'Na em plemenitom sinu Temonu...'" Rezonantni glas utihnu. "Kako je tvoja majka? U noi sa maskama, dadoh joj ovo... ovo zave tanje za tebe." "Ona je umrla, strane." Otvori oi da bi gledao Sirusovo lice. "Ja sam je u bio." Pustio je da ok deluje. "Umrla je onog dana kad sam roen." ok se pretvorio u jad, u nevericu. "Umrla na poroaju?" upita on, kao da mu je zaista va no ta se desilo. Ukres klimnu glavom. "U Letu nemaju svu modernu opremu. Niti e je imati o vde, posle Promene." Pree akama po gruboj tkanini svojih pantalona. "Ali to nee bit i nimalo va no meni. A ni tebi." "Sine. Sine..." Sirus je prevrtao medalju u ruci. " ta mogu da ti ka em? Moj otac je premijer; on ti je deda. Kad se vratio po mene, sve je bilo tako jednos tavno. U oima moje lige, injenica da sam bio od njegove krvi uinila me je kraljevsk om lino u, uinila me je voom, dala mi je pravo da vladam, donela mi je samo uspeh i sr eu. A on se vrati na Samathu, urui mi ovu medalju svojeruno i uvede me u Skup tinu." Pustio je da mu medalja klizne kroz prste; ona ostade da se kru no nji e na lancu, o dsijavajui kao plameni toak. "Dao sam ovo tvojoj majci zato to je toliko liila na na rod moje majke; imala je oi plave kao umsko jezero, a kosu kao sunev sjaj... Prenel a me je nazad, na moju zaviajnu planetu, tokom jedne noi, kad sam bio usamljen a m oj svet daleko." Di e pogled, nudei medalju na ispru enoj ruci. "Ovo je bilo njeno, t voje, i uvek e biti." Ukres oseti da mu se kosti rastvaraju a telo pretvara u dim. "Gade jedan ... za to si do ao sad? Gde si bio onda, u onim godinama kad si mi bio potreban? ekao sam da se vrati , poku avao sam da budem sve to sam zami ljao da e ti biti, u nadi da e onda hteti, kad me vidi ." Ra irio je ruke, okru en tehnolo kim tajnama koje je re io tak o mukotrpno, tako uzaludno. "Ali sada, kad je sve oti lo, i kad sam upropastio svo j ivot... ti dolazi i vidi me ovakvog!" "Ukre e, tvoj ivot nije upropa en. Nije ni zavr en. Do ao sam da... popravim stvar i." Oklevao je; Ukres se lagano okrete ka njemu. "Tvoja roaka Luna mi je priala o tebi. Uputila me ovamo." "Luna?" Ukresu se ste e srce. "Da, sine." Sirusov osmeh ispunjavao je ohrabrenjem i pouzdanjem. "Iza o vog na eg ponovnog sastanka je njen um, a njeno srce, rekao bih, eka drugog... Po to sam upoznao tvoju roaku, mislim da potie od finog porodinog stabla." Ukres skloni po gled, outa. "A po to sam se sudario sa njenom verom u tebe", ree tu no, "mislim da nem a nikakvog razloga da se postidim to si mi ti sin." Sirus se zagleda mimo i oko n jega, u instrumente i ma ine, utljivo svedoanstvo o njihovoj zajednikoj krvi, istoj n asleenoj kulturi. Poe ka Ukresu, koji ustade. Okai mu opet medalju oko vrata, gledajui ga u l ice i duboko u oi. "Ti vi e voli svoju majku... ali vidim da ima tehniarsku potrebu da zna za to. Kako bih voleo da na svako pitanje postoji odgovor..." On spusti aku na Ukresovo rame, ali kao da samo proba, kao da nije siguran da e ruci biti dozvolje no da tamo i ostane. Ali, Ukres mu je vratio pogled netremice, upijajui taj trenutak i taj dod ir; jedna prazna, hladna elija u kojoj je godinama amio deo njegove celovitosti ot vorila se sada, najzad, silovito, a svetlost i toplina su nadirali unutra. "Do ao si... do ao si po mene - oe..." Izgovorio je tu re, za koju nikad nije pomi ljao da e j e sa svojih usana uti; i pritisnuo dlan preko Sirusove ake na svom ramenu, uhvatio se za tu aku kao dete. "Oe!" "Jako dirljivo." Onaj drugi ovek ue u sobu, opet vukui noge, i rasturi taj trenutak. "Nego, ako nema ni ta protiv, Svetosti, aj' da zavr imo ovo." Ukres pusti oevu ruku, okrete se nezadovoljno, vide da drugi ovek otkopava i odbacuje pla t. "Herni! ta..." Herni se mrano isceri. "Poslala me baba-roga. Ja sam tvoje drugo ja, Svet lohodni." Njegove paralizovane noge bile su obuhvaene mre astom armaturom, egzoskel etom.
"O emu ovaj pria?" ree Ukres pogledav i opet oca. " ta tra i ovde?" "Meni ga je dovela tvoja roaka Luna, govorei da je voljan da zauzme tvoje mesto kad bude prino enje ljudske rtve, na Promeni." "Moje mesto?" Ukres odmahnu glavom. "On? Ti?... Za to, Herni? Za to bi ti to uradio za mene?" Nije dozvoljavao sebi da se nada... Herni se nasmeja, kratko. "Ne za tebe, Svetlohodni. Za nju. Njih dve su slinije nego to zna . Slinije nego to zna ..." Njegove oi postado e daleke. "Luna je zna Znala je ta mi je potrebno, ta hou: Arienrod, i moje samopo tovanje... i da se ovo z avr i, i da se nasmejem poslednji. Luna mi je sve to i dala. Bogovi, hou da vidim A rienrodino lice kad sazna da je prevarena u svakom, svakom pogledu! Bie, ipak, mo ja zauvek... a to bi trebalo da bude dovoljan pakao, i raj, za nas oboje." Njego vo gledanje se teleskopski prenelo do njihovih lica. "Idi ti, Svetlohodni, kod o ne lo e kopije koja je tvoja; nadam se da e biti zadovoljan njome. Nikad ti nisi bio dovoljno mu ko za pravu stvar." Pru i ogrta ka Ukresu. Ukres ga uze, nabaci sebi na ramena. "Valjda to mo e i tako da se sagleda. " Prikopa ga ispod grla. Otac mu pru i kutijicu paste braonkaste boje. "Natrljaj lice i ruke, da bi stra ari pomislili da si Karemovac." "Pripadnik galaktikog Izabranog naroda", ree Herni mirkajui podsme ljivo. Ukres prie ogledalu, poslu no se natrlja bojom i vide sopstveno i ezavanje. Iz a svog odraza u ogledalu video je Sirusa kako eka, i Hernija kako pregleda sadr inu sobe, nainom ustro prisvajakim - vide da se tu nalazi Starbak u svom elementu i da je tu jedan sin kome je do ao otac... Dva razliita oveka. Dva razliita oveka, iako su bili isti ovek, voleli istu ali ne istu enu, dvojica koji nju i sad vole upravo z bog onih stvarti po kojima se ona razlikuje od sebe. Jedan spreman da se vrati u ivot, a drugi spreman da umre... Dovr io je bojenje ko e, navukao kapuljau, oti ao do Sirusa i stao uz njega. "S preman sam", ree, najzad odgovarajui na oev osmeh osmehom. "Sin prvog sekretara, unuk premijera... odgovara svojoj ulozi odlino." Nje gov otac klimnu glavom. "Hoe li i ta da ponese ?" Ukres se seti svirale od koljke, uze je sa kaua. "Samo ovo." Baci kratak p ogled na hardverski kr koga je bila puna soba. "Herni..." Sirus ree ne to skru eno na karemovskom jeziku, a Ukresu prevede ta je rekao: "Hvala ti to mi daje sina." Ukres duboko udahnu. "Hvala ti." Herni prekrsti ruke na grudima, u ivajui u neemu to Ukresu nije bilo sasvim r azumljivo. "Nema na emu, sadhu. Samo ne zaboravite, nikad, da sve dugujete meni. Aj' sad napolje iz mojih prostorija, vi, kopilad jedna. Hou da ponem da u ivam u nji ma, a nije mi ostalo mnogo vremena." Sirus pokuca na vrata, koja se otvori e. Ukres se na tren osvrte da vidi H ernija, koji je stajao u svom elementu, zauzimajui Ukresovo mesto. Zbogom, Arienr od... Sirus ode, sa svojim slugom koji te ko hoda, i ostavi Starbaka samog. 51. Plima gomile prenela je Lunu s jednog kraja Ulice na drugi, sve do samih kriputavih dokova donjeg sveta Karbankla gde grad zalazi 'nogama' u more. Tu je procesija bacila ponude Majci koja je More i konano oslobodila Lunu, posle venosti zbijene u nekoliko sati. Sad je mogla provesti No maski kako se njoj hoe. Do zore . Vratila se Ulicom do gradskog stana D eru e Pala-Tion, odbijajui pripite obo av aoce i eljne, ali nesuene ljubavnike u gu vi kostimiranih tela; oseala je svud oko se be ubrzanje pulsa, sve veu strast iza obeanja ove noi. Ali ta elektrizirajua energij a oko nje samo joj je pojaala svest o svome usamljenikom probijanju napred, i o inj enici da bi do kraja ivota mogla biti sama ako ovu no provede celu tako. No je plavela ka crnom na kraju uliice kad Luna konano sti e do kue komandanta policije i zalupa na vrata. Otvori joj Pala-Tion, obuena ne u uniformu nego u ne ku bezoblinu kunu haljinu; tr e se, videi lice Letnje Kraljice pred sobom. Luna skide masku sa svojih ramena i zadr a je u naruju, ne govorei ni ta.
"Bogovi..." Pala-Tion odmahnu glavom, kao da je ovo samo jo jedan udarac u nekakvom batinanju od koga je ve o amuena. Stade u stranu, propu tajui Lunu da klisne unutra, u pribe i te, da se skloni od gnjeeih gomila napolju. Luna proe kroz atrijum, ue u dnevnu sobu, sa srcem u grlu, tragajui za... "Ne. Jo ni ta", ree Pala-Tion stupajui za njom. "Jo se nije vratio." "Ah." I tu jednu re izgovori silom. "Ima jo vremena." Luna utke klimnu glavom i polo i masku Letnje Kraljice na jedan kraj kaua za sedenje. " ta je, ve ti je suvi e te ka?" U D eru inom glasu sad je bilo manje ljubaznosti. Luna di e pogled, vide umorni rastanak od iluzija koji je oi te ene pretvori o u pra inu. "Nije... ali sutra u zoru, ako Ukres ne bude... ne bude..." Opet obor i pogled. "Da li si asno osvojila tu masku?" upita Geja D eru a Pala-Tion, grubo otvore no, kao da zaista oekuje po ten odgovor. Luna pocrvene, zaglaujui trake maske. Da l' sam? "Morala sam je osvojiti." Pala-Tion se namr ti. "Ka e mi da zaista veruje da je bilo predodreeno... sibil o?" "Da. Bilo je. Bilo je sueno da je ovo izvedem, ako imam dovoljno snage. I mala sam. Razlog koji stoji iza toga va niji je nego ja ili ti, ili nas obe, koman dante. Mislim da ga zna ... eli li jo i sad da me sprei ?" Posmatrala je bezimenu neizve snost na D eru inom licu. D eru a protrlja podlaktice, pose ui akama duboko u rukave kune haljine. "To zavi si od tvog sledeeg odgovora. Imam jedno pitanje, sibilo." Luna pokri svoje iznenaenje i klimnu glavom. "Pitaj, i odgovoriu. Input." "Sibilo, reci mi istinu, celu istinu o merima." Lunino iznenaenje poe padati, zajedno sa njom samom, u crnu prazninu Nigdi ne; raunarski mozak poe, umesto njenog, da saop tava ovoj strankinji istinu. Ali iza te istine le ala je druga, dublja istina, i Luni, dok je plutala s ama po mraku, doe vizija i obrati se samo njoj. Vide mere, ne onakve kakvi jesu nevine, nesvesne igrake Mora - nego kakvi su prvobitno stvoreni: snala ljiva, inte ligentna bia koja u sebi nose klice besmrtnosti... i ne to vi e od toga. Besmrtnost i m je data iz odreenog razloga, inteligencija takoe iz odreenog razloga. A taj razlo g bio je onaj samo njoj poznat: prisustvo sibilske ma ine, izvora celokupnog sibil skog usmeravanja, ovde, na Tijamatu, ispod Karbankla, ispod mora. Trebalo je da meri budu uvari sibilskog uma, da poseduju znanje koje e odr avati taj um i omoguavat i mu da funkcioni e hiljadama godina... Ali ak ni ovaj izolovani, marginalni svet n ije se pokazao sasvim bezbednim od onog truljenja koje je pro diralo Staru Imperij u ivu. Gusari sa drugih svetova do li su da love mersku nesavr enu besmrtnost; podani ci same Imperije poeli su taj pokolj, kojim je na kraju osakaena sibilska mre a, koj a je bila klju za njihovu budunost. Meutim vremenom je Imperija pala sasvim, bespovratno; sru ila se od svoje s opstvene te ine. Najzad su nastupila vremena u kojima nijedan lovac nije dolazio d a naru i mir ovog sveta. Njeni preci, ljudi, izbeglice-naseljenici na Tijamatu, bo rili su se da opstanu i da stvore sebi novi dom na ovoj napu tenoj, negostoljubivo j planeti. Nisu ni sanjali kakva tajna le i skrivena ispod tijamatskog mora; a ipa k, vekovima su, pobo no slavei Majku More, slavili i sibilski um ne znajui za njega, a decu tog uma smatrali su svetinjom. Ali smrtonosna neskrivena tajna vode ivota odr ala se u informacionom stasi su do sada njosti; i im se Hegemonija uzdigla, ciklus pokolja mera nanovo je poeo. P osle nekoliko vekova eksploatacije, meri su izgubili oseanje svrhe i pali u primi tivno, nepitajue jedinstvo sa morem. Sibilska mre a je nastavila da radi, da deli z nanje osakaenim kulturama koje su nastojale da se dignu iz ru evina Starog Carstva; ali bez pomoi mera, bez odr avanja koje je trebalo da oni obavljaju, sibilski um j e poeo da popu ta. Ali, nije se ni mogao ni smeo otkriti, i poveriti svoju sudbinu ljudima koji bi ga mogli spasti; jer to su bili isti oni koji su iz svog hira un i tavali mere. Ipak, ona, Luna, postala je Letnja Kraljica, kao to je sibilski um i hteo . Sada je, kao Kraljica, mogla da zapone zadatak obnove svega to je uni teno. Ona je poslednja nada sibilskog uma, koji je sve svoje, ve nesigurne, snage ulo io u usme
ravanje njenog puta. Jedino ako ona uspe da preokrene tok dezintegracije, um e moi da joj pomogne da zauvek prekine ciklus izrabljivanja. Nastavie da je vodi, dok bude mogao; ali teret pretvaranja idealnog u stvarno bie na njoj... Kraj analize! Luna se zanjiha na nogama, osloboena iz transfera. Pala-Tio n je prihvati rukama i pomo e joj da sedne na kau. "Je l' ti nije pozlilo?" ree D eru a, tra ei na njenom licu umirujue znake shvata nja gde je. Luna odmahnu glavom, sva zgurena pod teretom novog otkrovenja. "O, Damo. .." Zajea, shvatajui tek sad emu su bile upuene njene molitve. "Kako? Kako mogu ja d a ispravim hiljadu godina nepravde? Ja sam samo jedna, samo Luna..." "Ti si Letnja Kraljica", ree Pala-Tion. "I sibila. Ima sve potrebne alatke . Sad je sve samo pitanje vremena... Ima li dovoljno vremena pre nego to se Hegemo nija jo jednom vrati?" Luna polako di e glavu. "Ne", ree Pala-Tion sklanjajui pogled. "Neu te ometati. Kako bih mogla iveti sa toliko mnogo smrti, a ipak podnositi samu sebe? I - zbog ega?" ake joj se steg o e. Tek sledeeg trenutka Luna je shvatila da je policajka ula samo ono to i Nge net svojevremeno, a ne ono to je njoj, Luni, pro aputano u tajnosti, u tami, neposr edno umu. Pala-Tion je sagledala izazov, ali ne onaj pravi; videla je samo sukob ljavanje dvaju razliitih nivoa tehnolo ke snage, a ne i sukob na sasvim drugom nivo u, i sa daleko irim reperkusijama - koje e se, kao talasi, pro iriti celom jednom ga laksijom. Ipak, Pala-Tion je shvatila da nekakav izazov postoji i da e se ishod m o da meriti koliinama patnje i smrti; ve i to uvianje je dovoljno. Luna klimnu glavom . "Ovo znai vi e, i veem broju ljudi, nego to ti ikad mogu rei." Pala-Tion se nasme i stisnuto. "Eto meni utehe." Udalji se od Lune, prie bo dljikavoj lju turi morskog pu a na stolu pored ulaznih vrata. Podi e je i zadr a u rukam a nekoliko dugih trenutaka, ostajui leima okrenuta Luni. Luna se opru i po kauu, tela olovnog, uma otupelog od preoptereenja; pitala se kako da prebrodi sutra nju zoru, bez ega se ne mo e suoiti sa dugim godinama budunos ti. "Morala bih ve da se vratim na..." Pala-Tion di e pogled; jo neko je kucao n a vrata kue. Luna sede, a ake joj se stego e. Pala-Tion ode u atrijum. Luna zau otvaranje vrata, neiji ulazak... "Ti!" uzviknu neko, kome kao da je bilo muka od tako ogromne izdaje. Poz nat glas... Ustade, sa izvesnim naporom, i poe na tu stranu. Vide tri figure ocrtane svetlo u sa ulice; crvenu kosu sa rubom od zlata. "Polako. Gde si navalio, Ukres", ree Pala-Tion, hvatajui ga elinom akom za mi i cu ruke; jer, on je poku ao da klisne van, u uliicu. "Da je ovo klopka, ti bi sad b io kod mene u zatvoru, a ne u kui." "N-nije mi jasno." Ukres se pod njenom rukom malo opusti. Njegova zbunje nost se jasno videla. "Nisam sigurna ni da je meni jasno." Pala-Tion ga pusti. Pored nje je st ajao njegov otac i sme ako se kao da hoe da im svima vrati pouzdanje. "Ukre e..." On di e glavu. "Luno!" Poe ka njoj. Ona ispru i ruke. Ukres ue u sobu, gde je Luna stajala i ekala ga. Ostatak s veta prestade da postoji, svuda oko susretne take njihovih srca. "O, Luno! Luno..." Dahnuo je te rei u njeno uvo, a njene rei zaustavio jo j ednim poljupcem. "Ukre ence..." Osetila je ukus suza; glas joj je bio tanak i mali, kao deji . "Ukre e." Oboje digo e pogled, ujui Sirusov glas. "Ja vas sad moram ostaviti. Sad kad ste u... sigurnim rukama." Osmehom pokaza svoju tugu. Ukres klimnu glavom, odvoji se polako od Lune i prie opet ocu. Luna je, s a bolom u srcu, gledala kako se njih dvojica grle poslednji put. Onda njegov ota c izie u ulinu galamu. Geja D eru a Pala-Tion zatvori vrata, pogleda Ukresa bezizra ajno . Prisilio je sebe da se sretne sa njenim pogledom. "Ispriau ti ta znam o Izv
oru. Ti to tra i , je l' tako, da bi me pustila na slobodu... samo to?" ree kao da ne veruje da e biti tako. Klimnula je glavom, ali njeno lice ostade napeto. "Vidi, zapovednice..." On sklopi oi. "Ne znam za to radi ovo... ali znam da se ovo ne radi zbog mene. Ipak, hou da zna da mi je ao..." nastavljao je, navaljiva o da ka e do kraja. "Znam da od izvinjenja nema nikakve koristi, znam da se njime ne menja ni ta, niti ono znai i ta. Ipak - izvinjavam se." Ra irio je ruke. "Znai ne to, Svetlohodni", ree ona. Ali policajka je izgledala kao da je i s ama iznenaena time to je rekla. "Bar jednu stvar mogu da uradim za tebe", ree on naglo. Ode energinim kora cima na drugi kraj sobe, i upa iz zida ru ni geometrijski brojanik asovnika. Luna je sa nevericom gledala kako baca asovnik na pod i gazi ga. On se osmehnu i protrlja r uke. "Ako ti je ovo mesto bilo odvratno, a nisi znala za to - ovo je bio razlog: s ubsonini emitor u asovniku." Prie opet Luni, uhvati je za ruku kao da se pla i da bi Luna mogla da i ezne. "Mo da ima i drugih za koje ne znam." Svest da je godinama bila izlo ena nesanici i patnji, sasvim nepotrebno... da je sumnjala u svoj zdravi razum, zbog te jedne ubaene spravice... i da je sad muenju zaista kraj, ispuni Pala-Tionino lice. "Oduvek sam nameravala da pretvori m ovaj muzej u normalnu sobu. Ali, nikad da stignem..." Umorni gubitak iluzija o pet se spusti na nju. "Pa, dobro, Luno. Dobila si sve po ta si ovamo doputovala; drago mi je, jer neko e od toga imati koristi. Kad snimimo Ukresovo svedoenje, vas dvoje prestajete da postojite, to se mene tie; i to e biti kraj problema koje sam zbog vas imala... Nadam se da ete odsad umeti da sami da se brinete o sebi." Proe pored njih i ode u zadnje sobe stana. " ta je htela da ka e?" ree Ukres okreui se opet Luni. Odmahnula je glavom, ne gledajui ga u oi. "Valjda misli na sve to se de avalo protekle godine. Proteklih pet godina, ispravi se bezglasno. "I sve to e biti pos le Promene." Pogleda ka masci Letnje Kraljice. " ta je ono?" ree Ukres pratei njen pogled. "Maska Letnje Kraljice." Ona oseti da se ukrutio i da se odmie od nje. "Tvoja? Ti si je osvojila?" Glas mu se zgusnuo. "Ne! Nisi ti to mogla nisi mogla da pobedi ! Osim ako si varala." Luna vide svoj odraz, Arienrodin, u njegovim oima. "Pobedila sam jer je t ako sudbina htela! Morala sam da pobedim - i to ne radi nekih mojih dobitaka!" "Ne, nego u korist celog Tijamata! Tako isto je i ona uvek govorila." St ao je na izvesnoj udaljenosti od nje. "Sibila sam, Ukre e. Zato sam pobedila! A za Tijamat, da, itekako mi je st alo - kao i njoj. Ona je, vi e nego iko drugi, videla ta je ovaj svet bio, ta je sad postao, i ta e u budunosti prestati da bude... Bilo joj je stalo i do tebe; to ne mo e poricati." Ukres naglo obori pogled; Luna oseti nekoliko razliitih vrsta bola u grud ima. Pala-Tion se vrati, obuena u uniformu; proe pored njih i izie iz kue, bez ij edne rei. Vrata se otvori e i za njom zatvori e, odvajajui ih jo jednom od veselja u sp olja njem svetu. Luna poe pipkati duge trake koje su visile sa maske Letnje Kraljic e. Sa njene maske... Moja maska. "Ukre e, molim te, veruj da je ovo ispravno. Moje dola enje na polo aj kraljic e deo je neeg mnogo veeg, mnogo va nijeg, nego to smo ti i ja. Ne mogu ti to sad obja sniti..." Znala je, pogru eno, da nikad nije bilo sueno da on to sazna; da je, za o nu bezoblinu svest koja vodi nju, on uvek bio neprijatelj. "Ali, mi moramo da zau stavimo tuinsko izrabljivanje Tijamata. Kad sam bila na Karemofu, upoznala sam je dnog sibila; doznala sam da sibile i sibili postoje na svim svetovima Starog Car stva - a razlog njihovog postojanja je samo to, da pomognu u obnovi svetova i zn anja. Ja mogu da odgovorim na bilo koje pitanje." Vide da se njegove oi ire i da s e menjaju. Osim toga, na toj planeti sam poela da uviam ono to si ti uvek video, u vez i sa napretkom, tehnologijom; gledala sam tu... magiju kojom stranci vladaju i v idela da to za njih nije magija. Razumeju vi e, tako mnogo vi e... Ne moraju se pla it i zarazne bolesti, ili preloma kosti, ili poroaja. Tvoja mama ne bi umrla... Imam
o i mi pravo na takav ivot, inae ne bi bilo sibila na ovom svetu." Vide u njegovim oima glad za onim to je znala da on nikad nee videti. Ali o n samo ree: "Na narod je srean ovako, u sada njem stanju. Ako pone da pose e prema moi i da pri eljkuje ono to nema, zavr ie kao Zimci. Kao mi." "A ta nama fali? Ni ta! Hoemo znanje, tra imo svoje priroeno pravo. To je sve. Stranci ele da mi mislimo da nije u redu da budemo nezadovoljni sa onim to sad ima mo. Ali, biti nezadovoljan nije ni u emu lo ije nego biti zadovoljan postojeim. Prom ena nije zlo - promena je ivot. Ni ta nije u celosti dobro, niti u celosti zlo. ak n i Karbankl. Stvari su kao more, imaju svoje plime i oseke... Opredeljivanje u ivo tu nema nikakvog smisla ako nema istinsko pravo da bira izmeu razliitih stvari. Mi i zbora nemamo. A meri nemaju ak ni pravo da ostanu ivi." A moraju ostati ivi... Oni su klju za sve. Ukres naini grimasu. "Dobro, dobro, jasno je ta hoe da ka e ! Neko mora poku ati a promeni stvari. Ali, za to nas dvoje?" Njegova aka se ste e preko medalje. "Zna ... m oj tata je rekao... mogao bi da nas povede sa Tijamata. Mogao bi da nam sredi pr evoz do Karemofa. Bilo bi tako lako..." "Nismo potrebni na Karemofu. Potrebni smo ovde." Karemof, Lopovska Pijac a, nono nebo: bilo bi tako lako. Ovde mo emo posaditi seme, ali konanu etvu sigurno n eemo do iveti, nikad neemo znati da li smo izgubili ili pobedili... "Osim toga, imam o prema obe te planete dug, koji samo na ovoj mo emo da otplatimo." U njenom glasu se smrailo. "Izvesni dugovi se nikad ne mogu vratiti." Ukres prie prozoru; Luna vide da na ulici neko prolazi i ma e. "Biti prisiljen na ostanak ovde, u Karbanklu, u P alati..." Zauta za trenutak. "Ne znam da li to mogu podneti, Luno. Nisam sposoban za novi poetak, na tom istom mestu gde sam bio..." "Vidi taj narod napolju", insistirala je. "Ovo je No maski - prelazna no. Niko vi e nije ono to je bio, niti je ono to e tek biti... nismo ni ta, na potencijal je beskonaan. Ka u da se skidanjem maski slju te i slojevi na eg greha, tako da ostajemo slobodni da zaboravimo i da ponemo iz poetka." Slobodni da doka emo sibilskom umu da si ti onakav kakvim te ja vidim, da ne nosi vi e masku smrti. Pri la mu je, stala uz njega. "Posle ove noi, ni ta nee biti isto. Ni Karbankl . Letnjaci sti u u grad, a i budunost poku ava da stigne. Bie ovo jedan novi svet, ne Arienrodin." Ali bie i njen, dabome. Zauvek njen. Znajui da je tako, ne ree to. "Ob eavam ti da nikad vi e nee nogom kroiti u palatu." A ja nikad nikom neu rei zbog ega. Pogledao ju je iznenaeno; onda je poverovao u istinitost njenih rei i njeg ovo lice se ispuni olak anjem. Ipak, uzdahnuo je; a ona oseti prostor izmeu njih. " Nije to dovoljno", ree on. "Potrebno mi je vreme - da zaboravim. Vreme da opet pon em da verujem u sebe... u nas. Jedna no nije dovoljna. Mo da jedan ivotni vek nee bit i dovoljan." On se opet okrete prozoru. Luna pogleda van, na ulicu, nemajui snage da nastavi da gleda njega; pu taj ui da se slika gomile, u njenom vidnom polju, zamuti, da izie iz i e, da pliva poput uljastih boja po vodenoj povr ini. Ovde nikad ne pada ki a. Trebalo bi i to da bude. .. Bez ki e, ne pojavljuju se nikad ni duge. "ekau", ree ona, odgrizajui te rei, nastoj ei da se ne ugu i njima. "Ali nee biti potrebno tako dugo ekati." Nae njegovu aku na pr ozorskom okviru, stisnu je. "Noas je moja du nost da budem srena." Usne joj se trznu e . "Trebalo je da ovo bude na Festival, onaj koji emo zauvek nositi u svojim uspome nama. To je poslednji Festival; pamtiemo ga. Hajdemo napolje da zavr imo svoje ivote onako kako je trebalo. Ako se potrudimo, mogli bismo postii da ovo bude no koje em o se seati doveka." Klimnuo je glavom; na njegovim usnama oklevao je sme ak. "Mogli bismo poku a ti." Osvrnula se na masku Letnje Kraljice i videla preko lica maske superponi rano mnogo drugih lica, sve one ivote koji su toliko rtvovali da bi ova maska post ala njena. Jedno lice... "Ali prvo... moram nekome da ka em zbogom." Ugrizla se za usnu: protivbol. "Kome?" Ukres je pratio njen pogled. "Jednom... strancu. Policijskom inspektoru. S njim sam pobegla od nomada . On je sad u bolnici." "Plavac?" On poku a da vrati ton svog glasa. "Znai da nije samo plavac, neg o i prijatelj."
"I vi e nego prijatelj", ree ona nejako; i stade, suoena s njim, ekajui da on shvati. "Vi e nego...?" Namr tio se iznenada, i ona vide kako mu crvenilo udara u li ce. "Kako si mogla?" Glas mu se prelomi kao tap. "Kako si mogla? A kako sam ja mo gao? Kako smo oboje mogli..." Spustila je pogled. "Bila sam izgubljena u oluji, on mi je bio sidro na moru. Zato sam bila njegova. Kad te neko voli vi e nego to voli samog sebe..." "Znam." Izduvao je svoj gnev, jednim uzdahom. "Nego, ta je sad, izmeu njeg a i tebe? I mene?" Prevukla je prstima niz arenu prednju stranu svoje nomadske tunike. "On o d mene nije tra io zauvek." Zato to je znao da ne mo e. "Uvek je bio svestan da niko nikad ne mo e biti ispred tebe, niti izmeu mene i tebe, niti zauzeti tvoje mesto ko d mene." Mada je eleo da poku a; bio spreman da poku a; poku ao. Sada je jasno oseala ka ko njegovo lice nastoji da se ugura izmeu njenog i Ukresovog stisnutog lica. "Nik o!" ree i mirnu jako. "On... mi je pomogao da te pronaem." Odrekao se svega, a meni dao toliko; a ja njemu ta sam dala? Ni ta. "Moram da znam i da budem sigurna, da e s njim biti sve u redu, sad kad odlazi sa Tijamata." Ukres se nasmeja; taj zvuk mu je nekako parao grlo. "A nas dvoje? Hoe li s nama biti sve u redu, kad oni odlete? Kad budemo ljudi koji su ostali zaglavlj eni ovde, kad budemo morali da ivimo sa uspomenama na njih, uspomenama koje e nam viriti preko ramena i podseati nas kako smo pogazili zavet koji smo jedno drugom dali - i gazili ga, i gazili, i gazili?" "Daemo jo jedan zavet. Za na e du e, nanovo roene - sutra." Samo, posle ove noi. Ona podi e masku Letnje Kraljice. Posle ove zore. "Ali, mislim da u srcu nikad ni smo pogazili ni onaj prvi zavet." Poljubio ju je, jednom, pre nego to je opet navukla masku. "A maska za tebe?" "Ne", ree on. "Ne treba mi. Ja sam svoju masku skinuo." 52.
"E dakle zaista nisam mislila da u ovako provoditi No maski." Tor zauta da bi napunila usta jo jednim eernim, alkohola punim 'pijanim kolaom' iz papirne vreice koju je nosila u ruci; trudila se najbolje to je mogla da umrtvi i telo i duh, pr e nego to nastupi kraj sveta. Onda opet navue masku. Tor je praktino visila o vrstom Poluksovom telu, toliko se jako naslonila na njega; to telo bilo je ostrvo uteh e i udobnosti u sve razreenijoj festivalskoj gomili. "Ne'am o koga da se oklembes im, nego samo o jednu ladnu gvo uriju. A u budunosti me eka samo da istim ribu. Bljaaa k. Mene uvati morska boles' i u kadi. A ribu mrzim!" Poe vikati. "Prokleta riba!" "Nisi jedina koja mrzi ribu, sestro!" To joj doviknu jedna maskirana oso ba, mahnu rukom da poka e svoje gaenje i zatim i eze za svojim izabranikom u nekakvo s kladi te, kroz razvaljena vrata, u traganju za privatnim kutkom. Tor zavidljivim p ogledom isprati to dvoje; Poluks je zurio pravo niz ulicu, ne pokazujui elju da se u ma ta ume a. Gotovo svi koji su imali s kim 'odvojili' su se ve i pozavlaili negde da noas vode ljubav. " ao mi je to si ti slabo pro la, Tor", ree Polukes neoekivano. "Ako eli da prov de neko vreme sa nekom osobom, ja nemam ni ta protiv." Tor ga pogleda, uverena, pomalo iracionalno, da bi on imao vrlo mnogo pr otiv. "Neeeeeee. Mogu ja to bilo koje noi... al' ovo mi je poslednja no s tobom." Nije odgovorio. Poo e na sentimentalno putovanje dole, do dokova i lukih maga- cina; jer, To r je htela da provede poslednju no svog sveta na mestima svog detinjstva, svog po rekla: da se sea mladosti, da ponovo do ivi dane kad nije imala ak ni ambicije da bu de ono to je na kraju postala. Nadala se da, ako mo e da se priseti onih vremena ka d te ambicije nije imala, nee toliko aliti kad sve izgubi. Pitala se ko noas rukovodi kazinom - Ko je preostao? - i da li iko rukovo di. ak i Herni je i ezao, odnela ga neka udna magija Lune Svetlohodne. Do vraga sve t o skupa. Veeras je u kazino navratila samo na kratko, samo da bi uzela neke stvari ce koje je elela da sauva iz svojih persefonskih dana; ostavila je te stvari u sta
nu svog polubrata. Nije ga videla odavno, tavi e nije ga videla ni veeras - tip je v e bio odlepr ao u grad. Uostalom njih dvoje nikad nisu bili ne to bliski. "Ti si mi najpribli nija imitacija prijatelja koju imam noas, Poli." Uzdahn ula je. "Mo da ne samo noas nego oduvek." Sede na neki odbaeni sanduk, u sred hrpe s mea koje je ostalo za odlazeima; oseala se udobno, u svom starom radnikom 'svepokriv nom' jednodelnom odelu i u svojoj staroj okolini. "Kol'ko god sam te gonila da r adi , nikad se nisi bunio, kol'ko god sam ti srala o ma emu, nisi se naljutio... Al ' ti i ne mo ' se ljuti , je l' tako, znai... ta li se time dokazuje?" Pojede jo jedan 'pijani kola'. Poluks je, pored nje, strpljivo sedeo na svom trono cu. Videla je da je na njegovim prsima poelo da trepe crveno svetlo; ta informacija je u njenoj gl avi izvela 'kratak spoj' i ostala neprimeena. "Pa je l' mogue da se ti u sebi nika d ne oseti povreeno, u smislu oseanja, negde unutra? A? Bogova mu, nadam se da te n isam nijednom uvredila... bio si prema meni samo dobar..." Poe da mrca. "Ne bi ti mene nikad mogla uvrediti, Tor." Digla je pogled ka njegovom neitljivom licu, poku avajui da protumai znaenje t ih rei izgovorenih bezizra ajno. "Ti to ozbiljno? Mislim, je l' to misli ? Misli da... ti se dopadam?" "Mislim, 'dopada mi se'. Da Tor. To mislim." Lice bez lica je pogleda. "Pazi, pazi ti malog?" Sme kala se. "Mislila sam da t-to, kao, ne mo e . Kao, nisi napravljen. Mislim, da osea i ta. Uvek sam, ovaj, mis'ila da si... glup. Heh. B ez uvrede", dodade urno. "U meni je sofisticiran raunar, Tor. Programiran sam da ne izriem sudove n i o emu osim o zakonskim pitanjima. Ali te ko je ne donositi sudove, na mom nivou s lo enosti. Potrebno mi je stalno dopunsko pode avanje." "Aha." Klimnula je glavom. "Dobro, valjda sam oduvek znala da nisi samo utovariva. Mis'im, gde bi jedan utovariva umeo da naui da mi pravi frizuru? Ili..." Zauta, da se priseti. "Ili da iscinkari plavkanima svaku nezakonitu stvar koju j e iko pomenuo na Ulici?" Slegnula je ramenima. "Ili da mi spase ivot; a, Poli...? " Pru ila je ruku i potap ala ga po prsima. "Jebote, imali smo mi i lepih trenutaka, a? Sea se kad te je matori Stormprins dodelio meni? Bogovi, kako sam se ponosila! Mislila sam da mi je to najvee ivotno dostignue, zna - mogunost da upravljam tobom. Ko bi rek'o... Al' ne, mo da je i bilo. Tad nisam ni za im propu tenim alila. Ne znam. " Nehajno provue prstima kroz mlitavu kosu. "Mislim da e mi dugo trebati da skonta m ta je znailo biti Persefona." Pogleda svoje ake, na kojima odavno nije bilo ni tr aga uljeva. " ta ti to svetlo mirka? Jesam zaboravila ne to da uradim za tebe?" Ustade , klimavo. "Ne, Tor. Ono znai da mi istie ugovor." Iznenaenje je tresnu kao udarac u meso. "Ajoj. Znam... Ovaj, znam da istie noas. Ali..." Ali sam, kao, mislila da mo da niko nee primetiti. Proguta nekako pos lednji kola, ogoreno zgu va vreicu i baci je. Ulica je, dokle god je pogled dopirao, bila prekrivena ubretom kao talogom karnevala. "Oe odma da ide ?" "Ne, Tor." Poluks je pogleda bez izraza. "Ali ako ne budem uskoro u poli cijskom glavnom tabu, prestau da funkcioni em, ostau paralizovan." "Ajoj", ree ona opet. "Nisam to znala. Onda je mo da bolje da krenemo." Oni opet krenu e ulicom, ali prvo je dohvatila njegovu debelu, uglastu ruku, da bi uz brdo i li, ipak, istom putanjom. " ta e sad biti s tobom, Poli? Kuda e dalje?" "Ne znam gde u biti poslat, Tor. Ali prvo e me ponovo programirati, unee no ve podatke. Zaboraviu sve to se desilo ovde." " ta?" Povukla ga je da stane, na taj nain to se ukopala petama napred. "Mis li , zaboravie sve o Karbanklu? O meni?" "Da, Tor. Sve nebitno. Sve. Sve." Okrete se ka njoj. "Da li ti se dopada m, Tor?" mirnula je. "Pa, naravski. Kako bih uop te izgruvala sve ove godine, da nij e bilo tebe?" Ali to nije bilo dovoljno; tavi e, na neki nain je videla na njemu da to nije dovoljno, iako nije imao ni ta nalik na lice, ni ta po emu bi se to moglo vid eti. "Hou rei... zaista mi se svia . Kao pravi prijatelj. Kao prava osoba. Zapravo, d a nisi samo ma ina, zna , mogli smo mo da ak i da se..." Nasmeja se postieno. "Zna ." "Hvala ti, Tor." Nainio je pokret koji je bio maltene klimanje glavom. Poo e dalje, uzbrdo.
Nadomak Plave uliice, proo e pored omanje gomile maskiranih slavitelja, koja su silazili vukui za sobom muziku i smeh. "Ej, Poli, vidi, eno je Letnja Kraljic a! To budunost prolazi pored nas." Meu mena erijom maski, ona ugleda jedno lice, jed ino neskriveno, udno poznato, sa krunom vatrene kose... Ukres Svetlohodni? Poku a d a ga vidi jasnije, ali gomila koja je odlazila ponovo ga sakri. Ne... Stresla je glavom, odbijajui da poveruje u tako ne to. Ne bi to moglo da bude. Ne bi. Poluks uspori i okrete ih u Plavu. 53.
D eru a uzdahnu, naslanjajui se unazad, u mekano sedi te za svojim radnim stolo m za nono de urstvo. Pogledom je lutala po sobi, gotovo sasvim napu tenoj. Praktino sv e policijske snage bile su na ulici, na obezbeenju poslednje noi Svetkovine; to im je na ovoj planeti bila poslednja, ali za ivce najte a du nost. D eru a, nemajui ni ta to ona lino elela da proslavlja, nije imala ni srca da gleda kako se ceo svet veseli bez nje, pa je zato ostala u tabu. Nikakvi naroito krupni problemi nisu se pojavi li; no je bila mukotrpno duga i prazna. Nije oekivala da e tako biti. Prazna... eto prave rei. Opet je uzdahnula i malo pojaala radio, da zaglu i budunost. Bogovi, da l i je gore kad ne znamo ta e nam se desiti, ili kad to sigurno znamo? Tor Zvezdo etna se prome koljila i protrljala oi, na usamljenoj klupi pored z ida, gde je legla i zaspala pre par sati. Bolje rei, pala u nesvest. D eru a je to ja sno mogla da oseti sa druge strane sobe, kad je dovela jedinicu iz serije Poluks ... ili kad je Poluks doveo nju, punu pia i bljuzgave, smuene sentimentalnosti. Sa d je taj policijski robot stajao nepomino uz jedan kraj klupe; svako bi pomislio da motri na nju. D eru i je bilo te ko da poveruje da iko, pijan ili trezan, mo e da se osea toliko plano u vezi sa jednim robotom. Dodu e, ko zna? Valjda je proteklih dana izgubila ne samo tog jednog robota, nego i jo pone to. Ako eli da provede ovih posl ednjih nekoliko sati dr ei njegovu mehaniku ruku - ili pijana ili drogirana do besve sti - to je njena stvar. D eru a izvue ploicu sa kapsulama ieste, najjae droge koju se usuivala da dotakn e poslednjih pet godina. Poslala je poruku porodici Lu-Skeda, na Novosklon, i u poruci objasnila ta je, najzad, otkrila... Nek daju bogovi da to otkrie donese nji ma, tamo, veu korist nego to je donelo meni. " ta?" Tor se tr e, naglo sede i zevnu. "Joooj." Poe pritiskati glavu i stoma k nasumino. "Ja mo da neu iva doekati da to Leto doe." Geja D eru a se nasme i vrlo malo, naginjui se napred, preko raunarske konzole. "Ako ti se povraa, u kupatilo. Nemoj ovde." "D-da." Tor podupre glavu rukama. "Inae kol'ko je sati?" D eru a pogleda svoj runi sat. "Pa, toliko da ve polako treba da poem na dokove ." Pozva preko komunikacione frekvencije nekoliko ljudi: jednog da pazi na tab u njenom odsustvu, a ostale da joj budu pratnja u njenoj zavr noj du nosti na ovoj pla neti. "Ov-vaj... na... rtvovanje?" Tor di e pogled. D eru a klimnu glavom. "Hm. Pa, z na , samo bi' htela da ka em.. hvala ti to si me pustila da uvam Polija ovde sve do is teka njegovog ugovora. Mislim, znam da si znala da sam ja ula... zna ." Slegnu rame nima. "Ne podseaj me." Bila si suvi e opu tena, Pala-Tion, suvi e opu tena, pomisli ona , nalazei neko inad ijsko zadovoljstvo u priznavanju toga. "Ali, ipak, Poli i ja..." Htede da se okrene Poluksu, ali zastade, videi da u zgradu ulazi neko drugi: jedan visok ovek, stranac. D eru a zgrabi ugao radnog stola. "Miroe!" On stade u sredini sobe, u blizini Tor Zvezdo etne. "D eru a." Glas mu je zvuao jednako zaprepa eno kao njen. "Nisam verovao da u te ovde nai... ali nisam znao na k om drugom mestu bih te mogao tra iti." Izgledao je kao da nije imao nikakav plan ta e joj kazati kad je nae. Bio je obuen kao obian zimaki mornar i neobrijan, sa 'strnj ikom' na licu. "Da, jo sam na du nosti, Miroe. Do Novog milenijuma", ree, tonom gorkim i pr aznim. "Pla io sam se da neu stii do Karbankla na vreme; vremenske prilike na obali
su bile rave." Shvatila je da izgleda veoma umoran. "Jo samo jedan dan i zakasnio bih; nikog od vas ne bih na ao ovde." Trudila se da joj i lice i glas budu ravnodu ni. "Ne ba . Mi sutra, po slovu zakona, prestajemo da postojimo ovde; ali, ipak je potrebno jo nekoliko dana za proveru da nije negde ostalo ne to kritino. Nego, ta e ti ovde, Miroe? Tvoji su rekli - rekli su da ne znaju kuda si oti ao." "Bila je to odluka doneta u trenutku inspiracije." Pogledom je pretra ivao prazne uglove prostorije. "Nisam planirao da doputujem ovamo. Bogovi znaju da n isam imao vremena za tako ne to. Zna li koliko je ostalo da se... spremi. Treba pok azati mom narodu kako da obavlja svoje poslove na nov nain. Na stari nov nain." D er u i se inilo da tu uje vi e nego to razume; mo da i vi e nego to eli da zna. "Odlazi sa Tijamata?" ree Tor, odjednom zainteresovana. Ngenet je pogleda kao da je tek sad primetio da u prostoriji ima jo nekog. "Je l' bi se enio, lepi?" Ngenetovo lice pokaza samo blagu nevericu. "Mo da. Ali ne enom koja hoe da n apusti Tijamat. Jer, ja ostajem." Opet pogleda D eru u i poe bli e njoj. "Aaa." Tor je to je rekla vi e sa nevericom nego sa razoaranjem. "Hvala to m e upozori. Ko bi stupio u brak sa nekim luckastim. Je l' tako, Poluks?" u nula ga j e. "Kako god ti ka e , Tor." Nasmejala se glasno, bez primetnog razloga. D eru a se nasloni na sto. "Dakle, zaista ostaje ovde do ivotno? Zauvek?" Razoar ana, sasvim razoarana, iako to oseanje nije imalo nikakvog prava da joj se sad nam etne. "Nisi do ao radi odlaska u svemir." "Nisam. Tijamat je moj dom, D eru a. Moja oseanja, u tom pogledu, nisu niim iz menjena. Ne pretpostavljam da je i ta izmenjeno ni u tvojoj elji da napusti Tijamat. " Tonom kao da tu nema ta da se pita, kao da je to unapred sigurno. "Nije ni ta." ula je slabost, trenutak oklevanja koji je trebalo da bude po uzdanost. Ali on tu slabost nije uo zato to je oekivao ba te rei koje je i rekla. Kli mnuo je glavom, pomiren sa sudbinom; ne preduzimajui ni ta dalje, prosto prihvatajui njenu odluku - kao i pri njihovom poslednjem sastanku. Kao da nije va no. "Pa ond a za to si do ao?" upita ona, za nijansu prejako. "Rekao si da ne eli da vidi ovaj Fest ival." "I ne elim." Njenoj o trini suprotstavio je svoju, jednaku. "Do ao sam da se oprostim od tebe. To je bio jedini razlog." Jedini razlog? Oseala je kako joj lice postaje vrue od iznenaenja i neprija tnosti. Ngenet, baksuze jedan! Uop te te ne razumem! Ali nije postavila pitanje za t o on nju ne pita; nije mogla naterati sebe da pita njega, ako on nije u stanju d a pita nju prvi. "Hmmm... pa... drago mi je to si do ao. ast mi je da neko doe iz tak o dalekih krajeva samo da bi meni rekao zbogom." Pogleda Tor, malo samosvesno; o seti da se jaz izmeu njega i nje poinje da iri, pa ga dohvati i poe su avati. "Jer, ov ako ti mogu lino saop titi novosti: tvoja mlada prijateljica Luna je iva." "Luna?" On prstima pogura kosu unazad. "Kako? Ne mogu da verujem..." Nas meja se, i ona vide da u njemu opet ivi ne to za ta je mislila da je zauvek istrgnut o onog dana na pla i. "Pokupili je neki zimaki nomadi, al' im je pobegla, zajedno sa jednim moj im inspektorom koga su dr ali u zarobljeni tvu." "Znai, ovde je, u gradu?" D eru a vide da on najednom baca poglede ka unutra nj osti policijske zgrade. "Pa, gde je sad?" "Nije u eliji, Miroe." D eru a sede uspravnije, odmiui se malo od stola. "Kolik o je meni poznato, ona sad komanduje Festivalom, rame uz rame sa svojim roakom Uk resom. Ona je Letnja Kraljica." Izgledao je sasvim zapanjeno, kao i Tor koja je stajala iza njega. Ali n jegov izraz lica se promeni u ne to privatnije, zasnovano na nekom predznanju. "Sa vr eniju Kraljicu nije bilo mogue izabrati... Hvala ti, D eru a." Klimnuo je glavom. "Meni hvala? Ja nikakve veze s tim nisam imala." "Imala si ogromne veze - mogla si to da sprei ." Malo joj je nedostajalo da se nasme i. "Ne. Nekako mi se ini da to nije mog ao zaustaviti niko." "Mo da i nije." On se, za razliku od nje, osmehnu. "Dakle, na la je i svog r oaka, tog koji se zove kao... iskra? Posle tolikog vremena?"
" tavi e, i upala ga je iz budoara Sne ne Kraljice. On je bio Starbak." "Za ime bo..." Lice mu ostade prazno. "Starbak." Ta re se preko njegovog jezika prevrnula jednako grozno kao maloas preko njenog. "I... Luna?" Klimnula je, stiskajui usne. "Znam. udni drugari u postelji: jedna sibila i jedno udovi te. Ali poznavala sam tog deka pre nego to je Arienrod zarila kand e u nj ega. I Luna ga je ranije znala. Ona i sad vidi onog, tada njeg deka, iako zna istin u o njemu. E, sad, mo da je ona u pravu, a mo da i nije, ko zna? O tome ja ne moram presuivati, hvala bogovima." "Znai pustila si ga da se izvue? Time nije izbrisano ono to je uinio. To je ne to to se ne mo e promeniti!" U njegovom glasu uzdizao se bes. Dakle ak i ti se opredeljuje za osvetu a ne za pravdu, ako je rana dovoljn o duboka, pomisli ona. ak i ti. A ja sam mislila da si neki bogom prokleti svetac , tokom svih ovih godina. Nije bila razoarana, nego joj je samo laknulo to konano r azume da je ak i on ljudsko bie, sa pravom na ljudska oseanja, ljudske slabosti. "Z nam ja to, Miroe... a znaju i njih dvoje. Imali su najbolji dan u svom ivotu, ali ta stvar e se vratiti i ostati izmeu njih kao iskopana raka, raznee njihovu sreu ka o dim pogrebne lomae." Videla je kako se u njemu svest o onome to je Starbak radio merima bori sa njegovim oseanjima prema Luni. On najzad obori pogled; tr e glavom jednom, prihvatajui situaciju. "Ali, Miroe, ukebala sam onu koja je zaista kriva - Arienrod. Ona ga je nagonila da to radi. Ona je poku ala i da izazove smrtonostnu epidemiju meu letnjaki m narodom i na taj nain da preotme grad. Nije uspela; zato e sada, kad svane zora, Arienrodina neprirodno produ ena vladavina da bude okonana na jedan neprirodan nain ." Ngenet opet di e pogled. "To je poku ala? Kraljica Zimaca?" "Pa, govorila sam ti ja kakva je ona. ak sam ti i rekla da u se pobrinuti da krivac plati. Eto, sad sam ispunila sva svoja obeanja." Osim onih koje sam dal a sebi. "Onda opet treba da ti se zahvalim zato to si se potrudila da pravda bude ostvarena. Istinska, a ne slepa pravda." Osmehnuo se, jedva. "Pri na em poslednje m sastanku, kao i pri prvom... Kuda e sad, D eru a? Na koju novu du nost te alju?" Naglo se odgurnula od stola. " alju me na Veliku Plavu." Poe se etkati u tes nom, nemirnom krugu, pote ui malice rukave svoje uniforme. Kad ona ne ree ni ta, Ngenet podi e obrve. "A na njoj, gde? Ne valjda u ljaker ske logore, nadam se", ree, uz smeh, upadljivo naznaujui da je to ala. "Da." Okrete se ka njemu, acnuta. "Tamo idem. U tamo nje kaznenike kolonije. " " taaa?" Nasmejao se nelagodno; jo nije mogao da poveruje da to nije neka u zvratna ala. "Nije ala", ree ona ravno. Smeh prestade. "Ti... da bude upravnica neeg takvog?" Zagledao se u radni sto, kao da je oekivao da mu sto pru i neko obja njenje. "Zar oni o Tijamatu imaju ta ko lo e mi ljenje da robija nicu smatraju uzlaznim korakom?" "Nemaju, Miroe." Nego o meni. Prstima jedne ruke prekri zapovednike insig nije na okovratniku. "Moglo bi se rei da je to sluaj slepe pravde." "Da li ti eli to radno mesto?" Pogladio je brkove. "Ne." Namr tila se. "To je slepa ulica, to je uvreda..." Zaustavi dah. "Pa, zar se nisi, onda, alila? Ipak, ti si komandant policije..." Namr tio se i on, poku avajui da razume ono to je iznenada postalo nerazumljivo. Sad je bio red na nju da se besmisleno nasmeje, i ona to uini. "Ja sam hu mor jedan, eto ta sam. Imam ili da odem gde mi je reeno, ili da podnesem ostavku." "Onda podnesi ostavku." "Do vraga, to je jedino to ikad ujem od mu karaca! Odustani... popusti... ne mo e ti izai na kraj s tim! E, pa, mogu! Oekivala sam vi e od tebe, ali trebalo je da pametnije predvidim..." "D eru a", ree on, "za ime bo je. Ne pretvaraj me u predmet." "Onda ni ti sa mnom ne postupaj kao da sam predmet." "Ne bih eleo da vidim da sama sebe pretvori u predmet! A to e se desiti, ak o bude upravljala takvim mestom... Kad sa drugim ljudskim biem postupa kao da nije o vek nego ne to manje, onda i sam prestaje da bude ovek i postaje ne to manje. Ako bude t
mo radila, izgubie ili ljudskost, ili zdrav razum. Ne elim da mi ostane uspomena da si oti la ka tome; niti da te zamislim..." On pokrete svoje krupne ake uzaludno. "Onda ta bi drugo trebalo da uradim? Celog ivota sam htela da ne to inim sa s vojim ivotom, ne to vredno, va no. Ulaskom u policiju, to sam dobila. Mo da se nije ost varilo sve ba kako sam zami ljala, ali, kad se uop te ostvari sve?" Samo kad bi se na l a neka mogunost. "Smatra da je vredno ono to e tamo raditi?" upita on. Rei su mu bile zgusnute od sarkazma. Zabi ake u d epove. "Na to sam ve odgovorila." Okrete se od njega. "Mo da u posle izvesnog vreme na moi da dobijem preme taj. Osim toga, koju drugu mogunost imam? Ne postoji ni ta dru go." "Mogla bi ostati ovde", proguna on: neodluni poziv. Odmahnula je glavom, ne gledajui ga. "I ta da radim? Nije me priroda stvor ila da budem supruga nekog ribara, Miroe." Reci mi da postoji ne to drugo. Ali, ako je on i mogao ponuditi neki odgovor, u tome ga je spreilo pristi zanje dvojice policajaca koje je pozvala. Po kosi su imali festivalske konfete, a na licima izraze blago muenike, ali ipak su joj salutirali sa razumnom merom po to vanja. Uzvratila je salutiranjem, zategla svoju uniformu i svoje misli. "Ajde d a izgledate slu beno. Idete na ceremoniju Promene sa mnom, im Mantanjez doe ovamo." Donekle su se razvedrili ujui da e moi iz sedi ta u prvom redu da posmatraju rt vovanje ljudi; odo e u susednu prostoriju, bacajui usput radoznale poglede na Tor Z vezdo etnu. D eru a se Torinog prisustva seti sa zakasnelim nezadovoljstvom to je ta sv e slu ala; onda vide da je Tor opet zaspala. Miroe je stajao natmuren pored nje, gledajui u pod. "Ide da prisustvuje ... r tvovanju?" inilo se da i on, kao maloas Tor, mora prilinio da se potrudi da bi izgo vorio tu re. "Smrti Sne ne Kraljice?" Klimnula je glavom i nekako joj je ta pomisao bila nezgodna iako je s nj om ivela ve toliko godina. Smrt Sne ne Kraljice. Ljudska rtva. Bogove ti tvoje. A ipa k se pitala za to bi predstojea ista, javna egzekucije ene koja je to mnogostruko zas lu ila trebalo da bude stra nija od one ive smrti u koju e ona, D eru a, biti prekomandom, ali takoe za kaznu, poslata. Valjda je i bogovima jasno da ljudsko dru tvo koje mo e da postigne svoj potpuni preporod uz samo dve smrtne kazne - jeste jedno od naj uspe nijih ikad stvorenih dru tava. "To je poslednji in koji u kao predstavnica Hegemo nije obaviti; mi smo ti koji predajemo kljueve kraljevstva novoj Kraljici, da se tako izrazim." I gledamo kako se Arienrod davi u aljenju to nije uspela. Obori pog led, pokolebana. "Hoe li ti doi, Miroe? Znam da ne eli tako ne to da vidi - zato pitanj ne postavljam olako." Premestio je te inu sa noge na nogu, ne di ui pogled. "Da, doi u. U pravu si, n i sanjao nisam da u ikad eleti tako ne to da gledam. Ali, po to o njoj znam ono to sad znam... Ka u da bi taj dogaaj, to gledanje kako ivi simbol starog poretka umire, tre balo da slu i kao katarza; ne to to je svakome potrebno da bi i istio ru nou iz svoje du e ikad nisam ni pomi ljao da e mi to biti potrebno...ali, mo da ipak nisam toliko mnogo bolji od ostalih ljudi." "Dobrodo ao u na klub", ree ona, sa izrazom koji nije bio ba osmeh. "Odmah se vraam." Ode u svoju kancelariju, po lem i ogrta. Kad se vratila, Mantanjez je ve ekao, stojei nadmeno i gordo. Ona, bez ikak vog izraza na licu, uzvrati na njegovo salutiranje, i naredi mu da preuzme uprav ljanje tabom. Polazei ka izlazu, zastade da prodrma Tor. "Budi se, Zimkinjo. Zora se sa svim primakla." Tor se di e u sedei polo aj. Poe trljati mutni jad po svom licu.
"Ja sad silazim na sveanost Promene", ree D eru a ne to bla im glasom. "Nisam znal a da li mo da i ti hoe da bude tamo. Ako hoe , mo e s nama." Mada ti ne bih zamerila ako voli da to prespava . Tor zatrese glavom, poe se protezati; oi joj se izbistri e. "Da... mislim da u ipak poi. Ne mogu veno da ostanem ovde, je l' tako?" Bilo je to retorsko pitanje . Ona ustade, okrete se Poluksu, koji je i sad stajao na istom mestu pokraj nje. "Treba da idem da vidim kraj sveta, Poli; nee se to vi e dogaati. Pa, ako sad ne vi
dim, posle mo da neu verovati da je bilo." "Zbogom Tor." Glasom koji je zvuao tanje i sumornije nego to je D eru a pamtil a. "Zbogom." "Zbogom Poli." Njena usta su se pokretala. "Neu te zaboraviti. Za to se u zdaj u mene." "Uzdam se u tebe, Tor." Pol-rob di e ruke, opona ajui mahanje za zbogom. "Dobar momak." Uzmicala je korak po korak. D eru a ih je gledala neprekidno. Vide da Tor, izlazei za plavima na ulicu, n a trenutak zastaje da obri e suze. 54. Arienrod je zauzela svoje mesto na debeloj hrpi belih krzna kojom bejahu sasvim pokrivena sveana drvena kola izdeljana u obliku lae, u dvori tu palate. U la j e u svoju ritualnu ulogu smireno, savr eno se kontroli ui, sa dr anjem iza koga je staj alo gotovo sto pedeset godina kraljevanja. Klicanje i podrugljivo dovikivanje ok upljenih Letnjaka sklopi se oko nje, neizbe no kao smrt; takoe, kukanje i jauci Zim aca koji su ekali stojei po strani. Njihova kombinovana tu balica zvuala je poput jeee gladi Jame, u kojoj more le i i eka... kao to danas More le i i eka. Thalasina glad bie zadovoljena, konano. Starbak je ve sedeo meu krznima sa srebrnim vr cima. U svojoj crnoj dvorskoj odei i masci, izgledao je kao statua isklesana od opsidijana. Iznenadila se videi da je on tu dospeo pre nje. Uvek si bio tako nestrpljiv, dragi moj. Ali nisam oe kivala da e biti nestrpljiv za ovo. Oseti pad nekog hladnog tega u sebi. Jer, ja n isam. Ja nisam. "Dobro jutro, Starbak. Nadam se da si dobro spavao." Poku ala je da ga pogleda u oi, ali on okrete glavu i ne ree ni ta. "Znai, smatra da mi nikad nee oprostiti? Venost je dugo vreme, Ukre e. A nas dv oje emo ostati zajedno celu venost." Ona sa ljubavlju pru i jednu ruku preko njegovi h ramena i oseti njegovo drhtanje, ili stresanje. Kroz masivnu tkaninu i tavljenu ko u, plea su mu bila nekako ira nego to ih je zapamtila. Samo deak, ali ima snagu mu k arca... i slabosti mu karca. Bar emo ostati veno mladi, pomisli ona, trudei se da poveruje u ono u ta je nekad, davno, verovala: da e radije umreti nego da ivi u svetu u kome mora biti si roma na, bolesna i stara... Pratnja Zimaca plemia okupi se oko drvenih kola. Svi su bili obueni u bezo blino belo i izgledali su amorfno sa svojim maskama koje su bile napravljene od ' belog na belom' ali ipak sa nastojanjem da svaka maska lii na totemsko bie jedne p orodice. estorica njih podigo e ko ne kai eve i povuko e kola u pravcu ulice i nizbrdice. Svi ostali, svako nosei u rukama poneki dragoceni van-tijamatski predmet, naini e iv i zid oko nje, da bar delimino zaklone Kraljicu od pogleda, uvreda i povremeno bae nih komada ubreta koji su doletali iz velikih gomila Letnjaka du celog puta. Polo aj u kome su se sad na li, ovaj fiziki rad, bili su za te plemie i poast, i okajanje. Popravila je pad svog prastarog pernatog ogrtaa, ija se belina stapala sa belinom krzna; bio je to isti onaj ogrta koji je nosila kad god se neki izaziva bo rio sa Starbakom, tokom jednog i po veka. Ispod toga imala je samo jednostavnu b elu haljinu. Belo: boja zimske stranke, i boja aljenja za umrlim. Kosa joj je slo bodno padala niz lea, kao kakav veo, samo na jednom mestu prihvaena zlatnom mre icom sa dijamantima i safirima. Nikakvu masku nije imala - bila je jedina prisutna o soba bez maske - zato da bi ceo svet mogao biti siguran da je to zaista Sne na Kra ljica. Ja sam Sne na Kraljica. Posmatrala je bogato ukra ene kue aristokrata kako pr omiu pored nje poslednji put; zami ljala je kako e izgledati kad budu ogoljene, bez tuinske elegancije. Seala se kako su joj verno slu ili mnogi stanovnici tih kua, koji su bili lanovi njene dvorske svite toliko godina. I danas, zapravo. Bacala je po gled levo i desno na svoju dana nju pratnju, slu ala njihovu prkosno tuinsku, van-tij amatovsku pesmu koju su pevali njoj u ast, a i zato da bi potisnuli galamu mase. U toj maskiranoj poasnoj gardi bilo je, ak, nekoliko ljudi starih maltene koliko o na sama - ali niko tako dobro ouvan. Mnogo puta su dokazali svoju odanost i koris nost, i svaki put su nagraeni; a oni manje korisni i manje snishodljivi starili s
u, i bivali izgnani u provinciju. Znala je da ovi oko njenog 'amca' danas iskreno ale, kao i svi ostali Zimci koji plau i kukaju - ali, dabome, ale iz tipino zimakih razloga, naime ale uglavnom zbog sebe a ne zbog nje. Meutim, i to je ljudski. Nije bilo meu njima nijednog zbog koga bi ona odista alila to ga ostavlja: bilo je mnog o njih ije prisustvo joj je svojevremeno prijalo, ak mnogo onih koje je cenila, al i ni prema kome nije nikada oseala nikakvu linu toplinu koja nije, kao zaljubljeno st, nestala tokom dugih raspona vremena. Samo jednog je zaista volela, ali njega sad nee ostaviti. Polo i jednu aku na Starbakovo ogrtaem pokriveno koleno; on odbaci tu aku pre nego to se mogla vrsto spustiti. Ali trenutak kasnije, kao da hoe da se izvini, on je obuhvati rukom, glatkim pokretom, ispod njenog ogrtaa, oko struka. Poela je da se sme ka i prestala tek kad je jedna riblja glava tupnula u krzna iza nje. Ve na rubu Lavirinta. Zar je ovaj grad zaista tako mali? Bacila je pogled dole, na uliice pune naplavina. Grlo svake uliice bilo je zagu eno masom ljudi. Gle dala je pravo u slepe poglede praznih izloga. Sve ovo videti poslednji put... na neki nain je to slino kao kad sve gleda po prvi put: svaka slika perfektna i sve a k ao etnja kroz novi sneg. Prvi put, poslednji put, ista stvar, bez ieg zajednikog sa onim nebrojenim prola enjima izmeu. I bukvalno su neki elementi bili isti: festivalske gomile ljudi, napu tene i poluprazne zgrade. Ali kad je prvi put sve to videla u Karbanklu, bio je kraj vladavine Letnje Kraljice, a ona je doputovala sa planta e svoje porodice, na prv i Festival u sto godina, da vidi povratak stranaca i da se takmii za polo aj Zimske Kraljice. Iako je bila iz otmene zimake porodice, njeno odrastanje pri kraju Let a bilo je takvo da je postala jedva ne to malo civilizovanija od Letnjakinja. Jer, sva tuinska materijalna dobra koja su joj sad tako obina stvar, izgledala su joj tada, kad je bila naivna seljanica, udesno i neznano, ba kao i Letnjacima. Ali onda je poela da ui, vrlo hitro, kako se koriste stvari koje su stranc i donosili i poklanjali ovom svetu: udna magija tehnologije, udni obiaji, udni poroc i. Saznala je, itekako, ta njihovi gospodari i pokrovitelji hoe za uzvrat da uzmu od njenog sveta, i ta hoe od nje kao neiskusne predstavnice tog sveta; bolno je poe la uiti kako da uzima a ne daje, kako da daje ali ne predaje, kako da cedi krv iz kamena. Uzela je k sebi prvog Starbaka, oveka ijih se tuinskih crta lica vi e nije m ogla ni setiti, i ije pravo ime je odavno zaboravila. Posle njega, desetine drugi h, a onda je na la ovog jednog... Vreme je proticalo, a ona je gledala kako se Karbankl transformi e u uspe ni zvezdani luki grad; uila, iz godine u godinu, sve vi e o upotrebljivosti tehnologij e, o slabostima ljudske prirode, o vasioni uop te, i o sebi posebno. I za deset lj udskih ivotnih vekova bila bi tek na poetku onog to je mogla nauiti, ali umesto dese t dado e joj samo dva, ako i toliko. Ipak, konano je shvatila da je ovaj svet produ e nje nje same i da je besmrtan na nain kako ljudsko telo nikad ne mo e biti. Zato je spremila planove da ostavi ovom svetu jedno zave tanje, kad njena lina vladavina b ude prinudno zavr ena; da mu ostavi slobodu daljeg uenja i rastenja, njoj uskraenu P romenom. Meutim, pretrpela je neuspeh. Nije zadr ala u svojim rukama klju tijamatske budunosti; nije uspeo plan da sama ostane na vlasti i upravlja Tijamatom; po drug i put joj se i Luna izmakla iz ruku, iako je Luna mogla biti njena poslednja nad a... Nekako je, u svim tim dogaajima, izgubila i perspektivu svoje budunosti. Neka d, davno, ivela je kao to Letnjaci ive; ali, to je bilo predaleko u pro losti. Sad ne bi mogla ni da zamisli da se vrati, da ivi u oskudici, kao varvarkinja. ak i ako Letnjacima ne bi bilo dozvoljeno da uni te svaki preostali deli tehnologije koje u Karbanklu pronau, taj grad, i ceo Tijamat, ipak e prestati da budu ak i zamueni holo gram bujne meuplanetarne raskrsnice, to su do pre neki dan bili. Nekada je Arienrod verovala - raunajui da e joj Luna, njen klon, biti sigur na reinkarnacija - da e na rtvovanje poi rado. Da e odigrati tradicionalnu rolu do k raja; i da e smrt biti konano novo iskustvo jednome telu koje je iskusilo sve osta le zamislive nadra aje. Bez aljenja e ostaviti ivot za sobom, jer e nestati ono to je p o njenom mi ljenju ivot. Ali kad je izgubila Lunu i umesto nje na la Ukresa, i kad je poela da gradi nove planove zasnovane na sopstvenoj linosti, sve to joj se izmaklo sa vidika. J er, nije se na vreme dosetila da e i ona i njen ljubavnik morati da se podvrgnu s
tarenju i oskudici da bi Zima i zimako civilizacijsko naslee ostali u ivotu. Ne - n ije ba to previdela; nego je ignorisala, zato to su onaj iri cilj i ona ira mogunost besmrtnosti izgledali neuporedivo va niji. I sad - njen neuspeh, potpun, u svakom pogledu. Ovde, u ovoj zori, bie nj en kraj zauvek; ona e postati samo jo jedna u beskrajnom lancu zaboravljenih Kralj ica koje su ivele i umrle besmisleno. Ali nije bila spremna da umre tako! Ne - ne bez ostavljanja neke zadu bine za budunost! Prokletnici, prokletnici tuinski, uprop astili su njene planove za budunost da bi njihovi ostali nenaru eni. Prokleta nek j e bedna glupost Letnjaka, ovih smrdljivih, razvikanih imbecila koji e sada veselo da pristupe istki sveukupnog znanja... Gledala je levo i desno, zraei beskorisnim gnevom. " ta nije u redu, Arienrod? Konano uvia da je ovo kraj?" Skamenjeno je gledala Starbaka. "Ko si ti?" Rekla je to apatom, ali je u njenoj svesti odjeknulo jae nego sva dernjava rulje. "Ko si? Nisi Starbak!" Otrgl a se iz zahvata njegove ruke oko struka. Ukre e - o, bogovi, ta ste uinili s njim? "Jesam Starbak. Nemoj mi rei da si me ve zaboravila, Arienrod." Dohvatio j u je za ruku, stegao vrsto poput mengela. "Za samo pet godina." Okrenuo je glavu sa crnim lemom tako da je sad mogla videti njegove oi, nemilosrdne zemljano smee oi sa dugim, tamnim trepavicama... "Herni! Nemogue - bogovi, niste mogli ovo da mi uradite! Bogalju jedan, l e u jedan, ne mo e ti da bude tu, ne dozvoljavam!" Ukre e... proklet bio, gde si! "Rei u m da si pogre an ovek!" "Nee ih biti briga." Osetila je da se iscerio. "Oni samo hoe da utnu u more telo nekog stranca. Nije im va no ije. to bi to bilo tebi va no?" "Gde je on?" pitala je izbezumljeno. "Gde je Ukres? ta si mu uradio? I za t o?" "Znai, zaista ga toliko voli ." Hernijev glas je zazvuao jako promuklo. "Tol iko da hoe i u grob da ga vodi ?" Crni smeh. "Ali ne toliko da bi ga pustila da nast avi da ivi, bez tebe... ili sa tvojom dvojnicom. Grabljiva do kraja. Pa, zamenio sam se s njim, Arienrod, zato to te on ne voli dovoljno da bi i umro za tebe - a ja to hou." Njenu aku, koju je dr ao, sad pritisnu sebi na elo. "Arienrod... tebi je mesto uz mene, jer smo ljudi istog kova. Ne uz onog slabia; on nikad nije bio dov oljno mu ko da te ceni kako zaslu uje ." Pustio je njenu aku i ona odmah zavue obe ruke pod ogrta. "Da mi je no pri r uci, Herni, ubila bih te ja!" Golim rukama bih te zadavila... "Eto - je l' sad vidi o emu govorim?" Opet se nasmejao. "Ko bi drugi, osim mene, eleo da provede venost ovako? Jednom si ve poku ala da me ubije , kuko jedna, i k amo sree da si uspela. Ali nisi uspela i sad e se ostvariti moja elja, i moja osvet a. Imau te zauvek, celu samo za mene; ako me zbog toga bude veno mrzela - jo bolje. Ali, kao to si i sama rekla, ljubavi, 'zauvek, to je dugo vreme'." Arienrod se umota u ogrta, zatvori se, kao da nije tu; sklopi i oi da ga n e gleda. Ali pesma plemia nije bila dovoljno glasna da zaglu i dreku i porugu sveti ne; ti drugi zvuci su joj prodirali u pore i davali njenom oajanju ubitanu te inu i punou. "Zar nee da zna kako sam to izveo? Ko me je nagovorio?" Poruga u Hernijevom glasu bila je odjek poruge Letnjaka. Nije mu odgovorila, znajui da e joj svakako rei. "Luna. Tvoja 'klonka', Arienrod. Tvoj alter ego. Sredila je celu stvar - ipa k ti ga je otela, na kraju. Ba je prava tvoja klonka... niko drugi ne isteruje sv e po svome ba onako kao ti." "Luna." Arienrod stisnu vilice, jo murei. Vratio joj se, po prvi put posle mnogo godina - dalje u pro losti nego to je mogla seanjem dohvatiti - strah da e pred javno u izgubiti kontrolu nad sobom. Ni ta, ni ta osim ovoga nije moglo da je slomi ni ta osim gubitka svega to ima ikakav smisao. I sad saznati da je konani udarac zad ala sama sebi! Ne, do vragova, ta devojka nikad nije bila ja, ona je ne to tue, ona je neuspeli primerak! Ipak, obe su volele njega... Ukresa, sa onim letnje zelen im oima i sa du om i kosom poput plamena. I ne samo to se ta defektna slika njene sopstvene du e usprotivila njenoj v olji i umakla njenoj kletvi, nego je ak uspela da ukrade Ukresa i vrati ga sebi. Na njegovo mesto da ubaci ovoga - ovo - ovo... Opet baci pogled ka Herniju; nokt i su joj se zabijali u podlaktice. Oseti u vazduhu nagove taj mirisa mora; dospeli
su u donji grad. Kraj njenog ivotnog putovanja bio je maltene na vidiku. Molim, molim, ne dajte da se okona ovako! Nije znala kome upuuje molitvu: ne praznim bogo vima van-Tiamatovaca, ne letnjakoj Thalasi... pa, da, mo da ipak njoj, Moru, onoj k oja e sad uzeti prinetu rtvu, bez obzira da li Arienrod veruje u tu religiju ili n e veruje. Arienrod nije verovala ni u iju mo osim svoje jo od kad je postala Kralji ca. Sad, kad su joj tu mo oduzeli, iznad njene glave se poe sklapati svest o sopst venoj bespomonosti, poe je daviti poput hladnih voda morskih... Litija sti e do konane nizbrdice na donjem kraju Ulice i odatle poe irokom ra mpom ka luci, koja le a e ispod grada. Sveprisutna masa graana bila je ovde jo zbijeni ja: zid vrstog mesa, zid grotesknih zverskih lica. Klicanje i naricanje podigo e se odozdo, njoj u pozdrav, im su se kola zakotrljala niz rampu; odjeci i odjeci odj eka preletali su ogromnom peinom iznad mora. Oko Arienrod potee vla ni, ledeni vazdu h spolja njeg sveta. Arienrod se tajno strese, ali ponos ostade maska na njenom li cu. Napred, dole, vide tribine ukra ene crvenim draperijama, na udaljenom kraj u jednog gata; izgraene levo i desno, jedne naspram drugih, tako da je na sredini ostavljen dovoljan prostor da prou kola. Na tribinama je stajalo mno tvo inostrani h dostojanstvenika i uticajnih stare ina letnjakih porodica. Na tribini sa koje e se moi najbolje gledati njeno potonue ona vide premijera i skup tinske poslanike - koj i su ve poskidali maske, kao da je ispod njihovog dostojanstva da sauestvuju u jed nom paganskom ritualu; blenuli su svi u nju, ali na tako uzdr an nain da se to nije mnogo primeivalo. Treperavo oseanje dQja vu, ve vienog, obuze je pred tim prizorom. Viala je ovakve zaustavljene slike i ranije, pet- est puta, ili vi e. Ali samo jedno m je bilo ba isto ovako: prvi put, kad je ona bila nova Kraljica i stajala dole n a gatu i gledala kako poslednja od Letnjih Kraljica prolazi ovuda... kad je trij umfalno bunula svoju prethodnicu u ledenu vodu. Sve ostale festivalske ceremonije bile su samo kostimirane probe za sled eu Promenu, za ovu, sada nju. Narod po istim drevnim pravilima izabere Kraljicu, al i se ona zove 'Kraljica za jedan dan', predsedava tokom noi pod maskama, u zoru d oe na gat, ali se zatim, na njenu komandu, moru predaju samo dve slamnate lutke, a ne dva ljudska ivota. Tokom svih tih Festivala, i svih dugih godina, ostado e nepromenjeni samo ona, skup tinari i ritual sam. Sad e konano doi kraj njoj i njenim poku ajima da se otr gne od Skup tine, stekne slobodu. Skup tinari e, meutim, nastaviti sve po starom, a si stem iji su simbol trajae veno. Njene ake stisnu e meku tkaninu haljine. Kad bih samo mogla da povuem i njih dole! Ali bilo je prekasno, prekasno za sve. Ugleda najzad Letnju Kraljicu, na gatu: stoji na otvorenom prostoru izmeu crveno zaogrnutih tribina. Ispod nje voda lape u boji ogorenja. Maska: prelepa, t akva da se Arienrod, i protiv svoje volje, u srcu zadivi. Samo, Zimkinja je to p ravila; Zimkinja. Ko e sad znati kakvo banalno, kuevno, nezaslu ujue ostrvsko lice se krije ispod toga; kakvo robusno telo i tupi um seljanure su zamotani u ovu blist avu auru od svileno-zelene 'ribarske mre e'. Na pomisao da e takvo lice i takvo telo zauzeti njeno mesto, eludac joj se uvrtao. Herni je pored nje utao, ba kao i ona. Zapitala se ta li on sad misli, dok gleda ovu ekajuu elitu njegovog rodnog sveta i ovo ekajue more. Nije ni ta mogla da na sluti o izrazu njegovog lica ispod maske. Prokletnik. Molila se bogovima da on s ad za ali to se prepustio samoubilakom impulsu; da oseti bar deli oajanja i aljenja za propu tenim, koje nju obuzima sad kad su ru evine njenih ivotnih ambicija svuda oko n je. Pa, onda, nek smrt bude zaborav! Ako bih je morala provoditi svesna, sa ovim simbolom svih mojih neuspeha, bilo bi to gore od svih paklova svih tuinskih bogo va zajedno! Kola su za la najdublje to je bilo mogue u otvoreni prostor izmeu tribina na kraju gata. Njena plemika pratnja uspori, stade, ispusti ko ne kai eve na gat. Plemii obio e triput oko nje, laganim hodom, ubacujui u zadnji deo kola svoje ponude sainjen e od razne tuinske robe i pevajui svoju poslednju pesmu rastanka od Zime. Najzad j oj se nakloni e; poe e u koloni da se udaljuju. Tek sad je ula njihove pojedinane glaso ve. Plakali su i jadikovali, dok se gomila u blizini dernjala. Neki, prolazei pos lednji put pored nje, dotako e usnama rub njenog ogrtaa. Neki se ak usudi e da joj dod irnu ruku - neki od najstarijih, sledbenici vek i po verni - i njihov jad je dot
ae iznenada, neoekivano duboko. Njihovo mesto zauze krug Letnjaka, takoe maskiranih. Pevali su sad oni, a li himnu dolazeim zlatnim danima. Zatvorila je um i nije to slu ala. I oni proo e trip ut oko nje, tri puna kruga, ubacujui u kola svoje ponude. Zveketave primitivne og rlice od koljki i kamenja, obojene ribarske plovke, granice uvenulog zelenila. Kad je njihova pesma do la do kraja, masom gledalaca pro iri se ti ina; takva, da je Arienrod najzad jasno ula kriputanje i cviljenje greda i dasaka u gatovima zbog njihanja privezanih brodova. Postade svesna da je tu i gomila brodova koji se dosad nisu u ovoj luci pojavljivali, a koji su sad pokrili vodu: 'ko a' od drve ta, tkanine i zveeeg metala, gotovo neprekinuta. Iznad svih njih Karbankl se nadno sio poput olujnih oblaka, ali Arienrod je sa svog mesta, tu na rubu donjih struk tura grada, mogla da se probije pogledom iz njegove senke, da poleti preko sivoz elene okeanske puine. Beskonano... veno... more. Zar je udno to te obo avamo? Setila se da je jednom, u vremenima davnim, i ona verovala u Thalasu. Maska Letnje Kralice zae izmeu nje i morskog vidika. Ta ena je pri la i stala izmeu opu tenih kai eva za vuenje kola. Tano ispred nje. "Va e velianstvo." Letnja Kralj ca joj se nakloni i Arienrod se seti da je jo Kraljica, do same smrti. "Do li ste." Glas udnovato neodluan i udnovato poznat. Klimnula je glavom, dr ei se kraljevski, gordo; opet je kontrolisala jedino to je ostalo u njenoj moi. "Jesam", odgovori, imajui na umu ritualni tekst odgovor a. "Do la sam da budem promenjena. Ja sam otelotvoreno more; kao to se smenjuju pli me i godi nja doba, tako i ja moram biti sledbenica da bih predvodila. Bilo je dob a zimsko. Sneg se rastvara na licu Thalase, iz njega se blage ki e nanovo raaju." N jen glas je avetinjski odjekivao kroz ovaj donji svet. Ritual su snimale skriven e kamere, prenosei sliku i zvuk na ekrane postavljene irom grada. "Leto dolazi posle Zime kao no posle dana", recitovala je Letnja Kraljica . "More se pridru uje kopnu. Dve polovine zajedno postaju celina. Ko ih mo e razdvoj iti? Ko im mo e uskraivati njihovo mesto ili vreme, kad im vreme doe? Raaju se iz sil e vee od ijedne koja ovde postoji - imaju istinu sveva eu!" Letnja Kraljica uzdi e ruk e prema masi gledalaca. Arienrod se malo tr e. Ona nikad nije izgovorila tu poslednju reenicu, niti je ikad ranije ula da se ne to tako izgovraralo. Gomilom proe amor, a kroz Arienrod poe puziti neka peckava nelagodnost. "Ko dolazi sa tobom da bude promenjen?" "Moj voljeni", ree ona, posti ui da joj glas bude ravan, "ije telo je kao kop no koje se spaja sa morem. Zajedno pod nebom, nikad ne mo emo biti razdvojeni." Hl adan vetar peckao joj je oi. Herni nije ni ta ni govorio, ni inio, samo je ekao sa pr ikladnim stoicizmom. "Onda neka tako bude." Toj eni se, bukvalno, prelomi glas. Ispru i ruke, a dvojica letnjakih pomonika dado e joj u svaku aku po jednu zdelicu tamne tenosti. Letn ja Kraljica ponudi Herniju jednu; on je uze dobrovoljno. Drugu pru i ka Arienrod. "Hoete li popiti Daminu milost?" Arienrod oseti kako joj se usta krute, da ne propuste odgovor; najzad ree : "Hoemo." U iniji je bila jaka droga koja e otupiti njen strah i njenu svest o ono me to dolazi. Pored nje Herni odi e masku i di e zdelicu do usana; iskrivi lice. Arie nrod podi e svoju. Oduvek je imala plan da ovo odbije; za to zamuivati svoju svest u trenucima kad e njen trijumf biti jasan. Ali, sad je elela zaborav. "Za Thalasu." Onju i prodorni miris trava u toj tenosti. Oseti kako joj u ustima gori otupljujua g orina. Proguta tenost, umrtvljujui i grlo; drugi i trei gutljaj bili su bezukusni ka o voda. Vraajui tu malu posudu, vide da se pribli avaju Letnjaci sa konopcima koji e poslu iti da nju i Starbaka ve u za kola, i jedno za drugo, da ne mogu da pobegnu. U a s joj se zgru a u prsima, od panike joj se zamrai pred oima. Pa umrtvi me, za ime bo gova! Trudila se da oseti irenje umrtvljenosti u sebi. Herni zamalo da se odupre kad stavi e ruke na njega; ona vide da se njegovi mi ii uvijaju i postaju tvrdi. Njeg ova slabost joj dade snagu. Sedela je savr eno mirno i popustljivo, dok su joj lano vi stranke Leta vezivali noge, zatim svaku ruku zasebno, pa omotavanjem konopca v rsto privezali njeno telo uz Hernijevo i najzad privezali krajeve konopaca za ko la. Iako su kola imala oblik laice sa tupim pramcem, Arienrod je znala da je 'kor ito' prepuno velikih rupa, ispod gomile krzna i ponuda, i da e potonuti, tako rei,
istog trenutka. Nikako nije uspevala da naredi svojim rukama da prestanu da se otimaju iz u adi, niti svom telu da prestane sa poku ajima da se nekako odmakne od H ernijevog. Njegovo maskirano lice okrete se ka njoj, ali ona ne htede da ga pogl eda. Opet se ispred njih nae Letnja Kraljica, ali sad okrenuta licem ka puini. Recitovala je konano Prizivanje Thalase. Zavr ila je, a ti ina mase trajala je i dalj e: ti ina i ekivanja, sada. Jo trenutak i dae znak. Arienrod je oseala kako se letargija , slina snu, lagano iri kroz njene ruke i noge, du njene kime; ali um joj je i sad b io bistar, daleko prebistar. Je l' to treba tako da deluje? Sad je bar njeno tel o postajalo previ e olovno da bi je moglo izdati; dobie dostojanstvo u umiranju, ht ela to ili ne. Meutim, umestio da se skloni, Letnja Kraljica se opet okrete njoj. "Va e ve lianstvo." Neka hitnost, u tom prigu enom glasu, dopre do nje. "Da li biste - pogle dali lice Letnje Kraljice, pre nego to umrete?" Arienrod je zurila ne razumevajui. Oseala je da i Herni zuri. Tradicija je zahtevala da nova Kraljica skine masku i time odbaci svoje grehe, tek kad je st ara ve pod morem; i tek tad bi trebalo da i svi ostali u gomili poskidaju maske. Ali ova ena je ve jednom zabrljala, skrenula sa ritualne staze. Zar je do te mere glupa? Ili se radi o neem drugom? "Da, rado bih videla tvoje lice", promrmlja, is tiskujui rei kroz usne li ene svakog oseaja. Letnja Kraljica prie bli e kolima, tako da je rulja sad nije mogla dobro vi deti. Polako prinese ruke maski i di e je sa glave. Slapovi srebrne kose polete e, napolje i nadole. Arienrod otvorenih usta p ogleda lice koje se ispod maske pokazalo. Zapanjeno su zurili i Letnjaci u krugu oko njih. ula je mrmor njihovih glasova, uenje se irilo... svi su videli to i ona. V ideli su da se na la licem u lice sa svojim licem. "Luno..." odala se samo najti im apatom. Njeno telo sedelo je savr eno nepomin o, kao da ne vidi ni ta neuobiajeno, ni ta izuzetno, neverovatno, nemogue. Nije - bilo - uzalud. Nije bilo uzalud! "Bogova li ti tvojih bo jih", promumla Herni drveno. "Kako? Kako si ovo sm uvala, Arienrod?" Ona se samo osmehnu. Luna samo rastrese kosu, doekujui njen osmeh opra tanjem, prko- som i saosean jem. "Promena je do la... zbog Vas, uprkos Vama, Va a Velianstvo." Opet spusti masku preko glave. Letnjaci se odmako e od kola, preleui pogledima od jedne do druge, pokazujui na licima razne izraze izmeu zapanjenosti i straha. "Kraljica! One su obe Kraljic a..." znak sudbine; omen. Na Luninom grlu lepo se video sibilski znak; pokazival i su prstima ka njemu, domunavali se ne to. Herni se tiho nasmeja, iako mu to nije bilo lako izvesti. "Tajna je pukl a... najzad. Ova enska je bila na drugim planetama. Zna ta je." " ta? ta, Herni?" za i ta Arienrod, poku avajui da okrene glavu ka njemu. "Sibile su svuda! Nisi to znala, a? Nisi ni slutila. A ovi punjeni lutan i", ree bacajui pogled ka tribinama, "pojma o tome nemaju." Njegov iskomadani smeh ostavi ga bez daha. Sibile svuda?... Da li je mogue da tu neeg stvarnog ima? Ne, ovo nije fer, ostalo je jo toliko da se sazna! Ona sklopi oi, ne uspevajui da izo tri svoj unutra nj i vid. U svakom sluaju nije bilo uzalud. Hor kuknjave i kletvi opet poe da ih pritiska, neumoljiv kao i promena sa ma, nestrpljiv da vidi prino enje rtve. Sav ogromni jad te mase ljudi, sve njihjove krivice, mr nje, neprijateljstva, strahovi, sve se to slivalo u ovaj nejaki brodi, na dva bespomona bia, nju i Hernija, sa kojima e i potonuti kad nastupi kulminacij a ovog obreda. Vi e se nije migoljila da se odmakne od Hernijevog tela; naprotiv, bila je konano zahvalna to ima ko da bude uz nju u ovom isku enju, u ovim zadnjim tr enucima. Uz nju... da zajedno s njom pree na drugu ravan. Ve se odavno nagledala t olikih, razliitih, vizija raja i pakla, da nije mogla ni birati izmeu njih. Nadam se da emo napraviti neku na u verziju. Okrete svoje gledanje van, poslednji put, i vide da se Luna sklanja s pu ta; kretnjama napetim, kao da se sprema da baci neku neoprostivu kletvu koju pos le ne bi nikako mogla da povue. Za to bi ovo nju bolelo? Ja bih se ak i radovala...
Ali vi e se nije mogla setiti za to bi se radovala, pa ak ni da li bi se zaista radov ala. Poslednji put prikupi snage svoga uma, da izgovori svoje poslednje rei pre n ego to Luna ka e one kobne. "Narode moj..." Jedva se ula, kroz njihovu dernjavu. "Ne ma vi e Zime! Slu ajte novu Kraljicu... kao svoju. Jer ona je sada va a." Saginjui glav u, pogleda Lunu u oi. "Gde je... on?" Luna odmahnu glavom na jednu stranu, vrlo malo, kao protiv volje; ipak, ispunjavajui poslednju elju svoje klon-majke. Arienrod, pratei taj pogled, pronae Uk resa. Stajao je meu uglednim Letnjacima, pored onog praznog mesta na kome bi treb alo da stoji Letnja Kraljica lino. Ali, stajao je sklopljenih oiju, da ne vidi ova j trenutak rastanka; ili da se ne dogodi da ona digne pogled i da im se pogledi susretnu poslednji put...Nije mu svejedno. Ipak mu nije svejedno. Opet pogleda L unu. I njoj je, takoe, ao. U tom trenu beskonano iznenaena, i za venost zbunjena, uvia njem da je ivot do te mere nepodlo an razumu i pravdi. Ali kad je opet okrenula pogled ka Herniju, ekao ju je njegov pogled koji se sav dimio od besa - od saznanja kome pripadaju njene misli u ovom trenutku k raja. "Zauvek... Herni." Pomakao je glavu, samo malo. "Zauvek, to smo mi. Ovo. Smrt. A ivot je... ono to ne traje." " ivimo dok nas neko pamti. A mene sad nee zaboraviti, nikad..." Zato to je njeno mesto ve zauzela njena reinkarnacija. Nije vi e imala volje da uputi jo jedan pogled Luni ili Ukresu. Nikad se ne osvri. Luna di e ruke prema Moru, a njen glas se izdi e kao krianje galeba kroz oluj u gledalakog nestrpljenja. "Damo koja si More, majko sviju nas, primi darove na e i vrati ih devetostruko, primi grehe na e i daj nam obnovu, primi du u Zime i daj da ... vaskrsne." U govoru je imala samo taj jedan, jedva primetan, trenutak nesigu rnosti. "Prolee ovog Leta neka doe!" Arienrod oseti trzaj kola: Letnjaci su poeli da ih guraju. Vide kako se u ljasta povr ina vode pribli ava. Bio je vrhunac plime, pa je voda, kao izoblieno ogle dalo, le ala ne mnogo ispod ivice gata. Nek se dogodi. Nije bilo uzaludno. Krici i povici gomile, to je himna posveena budunosti, himna u slavu uspomene na Arienrod . Kola poe e, ispod nje, da se naginju napred; na e se isto tako i ona; kola se omako e sa ivice gata, a ona poku a da vidi svoj odraz u vodi... 55. Luna vide da su kola pljusnula u vodu, dobrim delom zaronila, ali odmah i izronila. ula je to, osetila je u kostima vibracije od tog udara. Urlanje gomil e je trajalo, i trajalo, i bilo je grozno. To oblije slino brodiu zaplovi lagano, u daljavajui se od gata, ali le ui sve dublje u vodu, ujedno i inei lagan zaokret, tako da je uskoro videla Starbakovo skriveno lice i lice Sne ne Kraljice, Arienrodino, svoje: vedro i smireno zbog otupelosti od droge. Sedela je vezana ukr teno sa svoj im ljubavnikom: groteskna parodija zagrljaja. Brodi poe ne to br e da se okree oko sebe , punei se vodom. Luna poku a da sklopi oi, ali one se nisu dale sklopiti, gledale s u taj hipnotiki konani stav plesa smrti na vodi. Seti se kako je i sama jednom bil a baena na muke u moru, setila se jo jednom svega to ju je dovelo dovde, i svih koj i su je doveli: rtva do rtve. Ipak, nikako nije uspevala da otrgne pogled... Pri jednom od tih okretaja, dok su im lica bila ka tribinama, kola se est oko cimnu e i u tren oka nestado e. Luna je mirkala i mirkala, ali kola se nisu pojavl jivala. Morska povr ina se nastavi talasati neuznemireno; kao jedini znak da je na tom mestu Ona primila ponude od svog naroda ostado e, na povr ini, malobrojne granic e. Urlanje gomile bilo je kao uragan, tresao se sav ovaj donji svet. Luna je gle dala lenjo naila enje irokih, niskih talasa; stajala je, fluidna i ravnodu na kao sam o more. Jedan od Letnjaka najzad joj prie i, oklevajui, dodirnu njenu ruku. Luna z adrhta pod tim dodirom i poe opet disati. "Damo?" Najzad se Luna okrete ka njemu, a on se nakloni. Letnjaci su prihvatali svoju kraljicu kao inkarnaciju Majke ko ja je More, ali nisu koristili ve tako, tuinsko oslovljavanje. "Da se skinu maske... "
"Znam." Klimnula je glavom i pogledala preko ramena. Dobar put, do srene luke. Odmae se od ivice gata, opet ue u sredi te pa nje gledalaca. 'Damo'... ja sam Kr aljica. "Kraljica, Kraljica, Kraljica je mrtva! ivela Kraljica!" Ti povici Letnja ka odjekivali su u njoj: komedija. Dodirnu masku akama za koje joj se inilo da su mokre i ledene kao taj veta r u donjem svetu. "Narode moj..." Oseti da se njeno telo opire novom pokretu otk rivanja lica; najednom, uznemirujue svesna opasnosti koju je maloas samo nazrela u oima onih Letnjaka koji su stajali u krugu oko kola. Sad e njena slinost sa Arienr od biti oigledna svakome - van-Tijamatovcima naroito. Ako ikad samo naslute istinu ... Odmahnu glavom, rastresajui i oslobaajui preostale obavezne rei koje je morala u putiti ekajuoj gomili. "Zima je pro la, Leto je do lo, najzad. Thalasa je na u ponudu pr imila, vratie devetostruko. ivot biv i sad je mrtav, pa neka bude i odbaen, kao pohab ana maska, lju tura iz koje se izraslo. Radujmo se, dakle, i novi poetak stvorimo!" Di e masku sa glave. Svi u toj masi - Letnjaci, Zimci, ak i stranci - postado e u tom trenutku j edno. Njihovi radosni povici, uz u tanje bezbrojnih maski koje su se poele podizati sa bezbroj glava, doo e do kre enda - sad se ogoli e lica osloboena za trenutak od svih r anijih alosti, grehova i strahova. Njihovo slavlje i obo avanje kao da ju je podiza lo na svoja ramena. Ulivalo se kao reka u njeno srce. Ovaj svet e biti slobodan! Ali im je digla masku visoko, glas gomile se promenio; ta ogromna peina do njeg sveta poe odzvanjati povicima ljudi koji su videli ne to izvan njihove moi razu mevanja, a ipak neporecivo... "Arienrod! Arienrod!" Oseala je da se Letnjaka prazn overnost zgu njava, da se neverica iri kao paranoja kroz gomilu; zami ljala je kako s e odjeci ire po celom gradu. Znala je da to sve mora zaustaviti odmah sad - da ne bi izgubila sve, jo i pre nego to je stekla i ta. Kako... Kako da ih zaustavim? Te rei pretvorila je u molitvu i pritisnula ruku na znak pod grlom. Sibilski... "Narode Tijamata, deco Mora!" Pose e obema rukama gore, ra iri okovratnik, p okazujui sibilski trolisni tetova . "Ja sam sibila! Vidite moj znak - slu im Dami Tha lasi verno i istinito. Zovem se Luna Svetlohodna Letnja. Nastaviu i kao va a Kralji ca da radim isto. uvarka sve mudrosti govori kroz mene, ali samo vama. Pitajte, i ja u odgovarati, nikad neistinom." Ti ina se spustila, i, dok su odjeci zamirali, nastavila da se spu ta jo dubl je; sve oi u celom gradu bile su na njenom grlu, ili na slici njenog grla na neko m ekranu. Zimci su zanemeli od neubeenosti, Letnjaci od po tovanja, videi neporecivi dokaz o transmutaciji njihove vladarke, videi simbol njenog preporoda i svetakog statusa. Krajikom oka Luna je videla i udnovati izraz koji se kretao po licima tuin skih zvaninika na suprotnoj tribini, dok su gledali taj znak, ispod tog lica... Nastavljajui da gleda strance, dok ju je dah u prsima boleo, ona vide da se taj njihov izraz razla e opet u svoj prirodni spektar izraza: u asnuta zabavljeno st, fascinacija, zgaenost zbog priredbe koju su upravo odgledali... uz zadr avanje, ipak, nelagodnosti i nesigurnosti. Nigde meu strancima nije videla nikakvu krivi cu, ni respekt, nikakvo istinsko razumevanje za ono to su videli. Idui put ona koj a stane na ovo mesto videe te stvari. Prelazei pogledom dalje, poe opet da zauzme svoje mesto na tia- matskoj st rani tribina, meu letnjakim stare inama. Ukres je ekao stojei na mestu rezervisanom za njenog dru benika; njegova plamena kosa bila je svetionik za oznaavanje njenog mes ta... a njegovo lice bilo je napeto kao zategnuti luk. Stala je utke pored njega i, umesto ka gomili, pogledala opet ka mestu gde su granice plutale na moru. Naro d je ekao, gunao, neodluan. "Oni oekuju nekoliko rei od tebe, Damo", ree, naginjui se ka njoj, jedna od e na iz porodice Dobraventura koje su joj bile vodii na ceremoniji. Oseala je maglu nesigurnosti i meu Letnjacima. Klimnula je glavom, pitajui se opet, kao to se pitala tokom cele Noi pod ma skama, kroz sve ono svearenje i pevanje koje otupljuje um, koje e to rei njen narod poslu ati: kako mo e jedan ovek da izmeni toliko mno tvo, a da oni ipak zadr e poverenje u njega? Ali rei su se morale nai, nekako, negde... I rei joj doo e, sada, ne od onog neobinog uvara njene svesti, nego iz snage n jenih sopstvenih oseanja. "Narode Tijamata, mene je Dama Thalasa blagoslovila jed nom, dajui mi nekog s kim mogu deliti svoj ivot", povika. Pogleda Ukresa pored seb
e; dodirnu njegovu aku, koja je visila hladna, bez snage, pored njega. "Blagoslov ila me je dvaput, jer je uinila da budem sibila; blagoslovila me je triput, jer m e je uinila kraljicom. Od jue, mnogo razmi ljam o svojoj sudbini i o sudbini ovog sv eta koja e svima nama biti zajednika. Molila sam se da mi Ona poka e put kako da izv r im volju Njenu i budem Njen ivi simbol. I Ona mi je odgovorila." Na nain kako nika d nisam ni sanjala da mo e. Luna baci pogled ka moru i ka tajni koja je le ala ispod mranih voda. "Znam da postoji neki razlog zbog koga vam se pokazala kao sibila, kroz mene. Ne znam jo ceo obrazac budunosti, ali znam ovo: da bih budunost ostvarila u p otpunosti, bie mi potrebna pomo - pomo svih vas, a naroito pomo drugih sibila. Leto j e do lo u Karbankl, i ovaj grad vi e nije zatvoren za sibile. Sibilama je mesto ovde - vi e nego ikom drugom, vi e nego to iko mo e znati! Ostrvljani, kad se vratite svoji m domovima, zatra ite od va ih sibila da doputuju ovamo, ako mogu; da dou kod mene i da saznaju koji je njihov udeo u planu budunosti." Zastala je, ujui kako glas gomile apue. Trudila se da oceni da li taj glas p rihvata njene rei i nju. Kri om je pogledavala Letnjake na tribinama oko nje i sa o lak anjem nalazila na njihovim licima dobroudno iznenaenje. Zimci e biti protiv; nago nski je to znala, seala se kako je bilo kad se neposredno na la na udaru njihovog s traha i poruge. Pogleda opet strance koji su ekali. Znala je koliko na ovoj sveano sti rizikuje i kakvu delikatnu ravnote u mora da odr ava dok oni jo hodaju po ovoj pl aneti. "Ako... ako se ini da ja, kao Letnja Kraljica, ponekad odlutam iz pliaka t radicije i zaem u nekartirane dubine, imajte veru u mene. Imajte na umu da sam ja izabranica Dame Thalase i da samo postupam po njenoj volji..." Znala je da o to me, bar, govori istinu. "Ona je moj navigator, Ona mi odreuje pravac plovidbe, po udnim zvezdama." udnijim od onih koje le e gore, iznad nas. Opet je bacila pogled p rekoputa, na strance. "Prvo to zapovedam kao va a nova Kraljica..." potencijal vlas ti je pevao u njenoj glavi; ta potencijalna energija, "jeste sledee: van-tijamats ka imovina Zimaca nee biti baena u more. Slu aj ovamo!" Povikala je jaim glasom da amo r naroda ne bi nadvladao. "Predmeti nainjeni rukama stranaca vreaju vodu, zagu uju m ore gado u. Od svakog Zimca Ona tra i samo tri stvari, ne vi e - a Zimci neka odaberu k oje ponude e dati. Za ostalo... za ostalo e se pobrinuti vreme!" Spremila se da iz dr i nailazak velikog talasa letnjakog gneva. Meutim, ula je samo talasie nelagodnog mrmljanja, uz, ponegde, blistavu kap ljicu smeha ili aplauza od nekog zapanjenog Zimca. Luna duboko udahnu, jedva se usuujui da veruje - oni imaju poverenja u mene! Slu aju... uradie to god ka em... uviaju najzad ono to je Arienrod odavno znala i, takoe, uviajui sa kojom lakoom vlast, kao v atra, mo e da se otme iz svojih granica i da uni ti ono to treba da sauva. Njene ake se stego e na gornjoj ivici daske kojom je tribina ispred nje bila ograena. "Hvala va m, narode moj." Nakloni glavu ka njima. Oko nje su se Letnjaci na tribinama malice pomerali, u znaku po tovanja i m irenja sa sudbinom; ali Ukres ju je gledao kao maka, podozrivo i napeto, nasluujui njeno oseanje moi. Brzo je sklonila pogled, borei se da zadr i ravnodu an izraz na licu, videi se premijer poinje da silazi sa svoje tribine ka njoj, ka sredi njem prostoru gde su maloas stajala kola, da bi obavio zavr no, slu beno priznavanje njene vladavine, lice mernu govoranciju u kojoj jedan samo-formalni vladalac odaje poast drugome. Gleda jui njegov silazak, vide i prvog sekretara Skup tine, Sirusa, meu poslanicima, uhvat i njegov pogled, njoj upuen, pun nekog sumnjienja i predoseanja nevolje. u nula je Ukr esa, povela njegov pogled do pogleda njegovog oca; videla je kako se bori da na neki nain odgovori oevom iznenadnom osmehu. Ukres opet prenese pogled, utke, na svo g dedu: premijer je poeo pozdravno slovo. Govori premijera, zatim predsednika Vrhovnog suda Tijamata, i pet- est dru gih dostojanstvenika za ije funkcije nikad ranije nije ni ula, bili su kratki i du e bri niki. Strpljivo ih je sve odslu ala, stojei, zaklonjena od njihove nadmenosti svoj im tajnim znanjem, ali videi na svakom licu sumnju i nepoverenje zbog onoga to je kazala u svom govoru, svom narodu. Vrhovni sudija gledao ju je predugo, pogledom preterano prodornim; ali izgovorio je samo estitke, kao i svi ostali, hvalei trad iciju, ritual, glatko skliznue njenog naroda nazad u neznanje. Pozvao ju je da ne skrene suvi e sa staza tradicije - da se pripazi posledica. Osmehnula mu se.
Sa mesta ispred nje oti ao je i taj, a si ao je poslednji od donosilaca prig odnih hvalospeva; komandantkinja policije, Geja D eru a Pala-Tion. Luna vide da se n e to de ava u trenutku kad se Pala-Tion mimoilazila sa predsednikom Vrhovnog suda neka razmena, ali bez rei; vide tupost u oima policajke kad ova stade pred nju. "Va e velianstvo." Pala-Tion je salutirala, formalno i precizno, a tupoa se poe izo travati i rasvetljavati sad kad je videla Lunino stvarno prisustvo ispred i iznad sebe, iznad ograde tribine na kojoj se nalazila crvena draperija. "Ja Vam estitam." Svaka re bila je isprobadana neskladnostima. Luna dopusti da se njen osmeh pro iri. "Hvala ti, komandante. injenicom da sam se ovde na la, ja sam iznenaena, rekla bih, jednako kao i ti." Osetila se iznen ada nezgodno, kao da govori kroz usta nekog drugog. "U to veoma sumnjam, Va e velianstvo. Ali ko zna...?" Pala-Tion je neprimet no slegnula ramenima. Zatim ree pojaanim glasom: "Priznavanjem Vas kao Letnje Kral jice, moje du nosti na ovoj planeti su okonane, Va e velianstvo, kao i ma kakva dalja policijska odgovornost za ono to se dogaa na Tijamatu. Takoe je okonana slu bena vlada vina Hegemonije na Tijamatu, i nee je biti sto godina, dok se ne vratimo pri sled eoj Promeni. Odr avanje reda bie Va a du nost od sad." Luna klimnu glavom. "Znam, zapovednice. Hvala ti za usluge koje si uinila mom narodu... a naroito Letu. Ti si nas spasla od kuge. Ja sam tvoj du nik i to je dug koji otplatiti ne mogu..." Dva duga, pomisli, naginjui se napred, preko ogra de, bli e D eru i. Pala-Tion obori, pa opet di e, pogled. "Samo sam vr ila svoju du nost, Va e velia nstvo." Ali na njenom licu pokazivala se iznenaujua zahvalnost. "Tijamat ali to gubi istinskog prijatelja kao to si ti. To alim i ja. Nemamo mnogo pravih prijatelja u ovoj galaksiji. Potreban nam je svaki." Pala-Tion se nasme i tanko. "Prijatelj se ponekad pojavi na sasvim neoekiva nom mestu, Va e velianstvo... ali se de ava da to saznate tek kad je prekasno. Isto v a i i za neprijatelja." Nastavi mnogo ti e. "Oprezno hodaj, Luno, sve dok i poslednj i zvezdani brod ne odleti sa kosmodroma. Ne poku avaj da prisili budunost da se dogo di jue. Ne samo tvoj narod, nego i jo neki se pitaju ta si ti zapravo. Bila bi u za tvorskoj eliji ovoga trenutka, kad predsednik Vrhovnog suda ne bi znao da bi to i zazvalo masovni ustanak... Uspee ti da se sa ovom promenom rituala provue nekako, a li, samo zato to njome zapravo nee biti promenjeno ba ni ta." Luna mirnu; ake su joj, na crvenoj tkanini, pobelele. " ta hoe da ka e ?" "Ima Hegemonija nain da, u odlasku, nadmudri sve one koji su nagomilavali tehniku robu. Nikad ne potceni hegemonce, ni za sekund. To je najbolji savet koj i ti prijateljica mo e sad dati." "Hvala, komandante." Luna se uspravi, nastojei da sakrije svoju pometnju. "Ali, ak ni to me nee zaustaviti." Zato to su meri pravi klju. Pala-Tion poe da se okree; pogleda preko gata, ka svom narodu. Zastade neo dluno. "Va e velianstvo." Okrete se opet ka Luni, govorei sada tiho do granice neujnos ti. "Verujem u ovo to poku ava da postigne . Verujem da je to pravedno. Ne elim da bude ma ime spreeno." inilo se da pru a ruke, pose e van, iz sebe, ali bez ikakvog telesnog pokreta. "Zapravo, htela bih da ti pomognem da uspe ", zabrza upla eno. "Ja ti... n udim moje usluge, moje znanje, moje iskustvo, ostatak mog ivota, ako pristaje da i h uzme . Ako se sla e da ih upotrebim za ne to u ta mogu verovati." Luna je oseala da Pala-Tionina hitnnost pose e i vi e, dalje, dublje; da nadm a uje ono to Pala-Tion reima tra i. "Hoe ... da ostane ? Na Tijamatu?" Lunin apat zvuao upo, nimalo nalik na apat kraljice. Ukres je piljio sa nevericom. Ali Pala-Tion, izgubljena u svojoj unutra njoj viziji, nije ni ta lo e ni ula, ni videla. "Ne na onom Tijamatu kakav je bio. Nego na onom kakav bi mogao biti." Njene tamne, malo isko ene oi su molile i zahtevale, da joj se da obeanje. "Ti si komandantkinja policije Hegemonije - prva... Za to?" Luna odmahnu g lavom, trudei se da ponovo uoblii klizei pesak stvarnosti, sigurna da Pala-Tion gov ori iskreno. "Ovo je vreme promene", ree Pala-Tion jednostavno. "To nije dovoljno", ree Ukres naginjui se preko ograde. "Ne ako misli da se do kraja ivota petlja u na a posla." Pala-Tion protrlja lice. "Koliko je dovoljno? Koliko sam dokaza tra ila ja od tebe, Svetlohodni?"
Sklonio je pogled i nije odgovorio. "Da bih vam ispriala ta je izazvalo promenu u meni, morala bih vek provest i u prianju. Ali verujte mi da imam razloga." Opet se okrete Luni. "I morae da ostane do ivotno ovde, alei zvog takve odluke, ako se posle predomi sli . Jesi li sigurna?" "Nisam." Pala-Tion opet baci pogled ka strancima koji su ekali na svojoj tribini, svetlosnim godinama udaljeni od onog sveta ka kome je ona pru ala ruke. " Jesam! ta kog pakla imam da izgubim? Da, sigurna sam." Ona se, napokon, osmehnu. "Onda ostani." Osmehnu se i Luna. Ako je ovaj svet promenio tebe, znai da e moi da promeni i sebe... da ga mi mo emo promeniti... da ja to mogu. "Sve to hoe da da , meni e trebati, komandante..." "D eru a." "D eru a." Luna pru i ruku; Pala-Tion je prihvati za zglavak, rukovanjem na ti jamatski nain. "Neu biti slobodna od ovoga", ree, pokazujui svoju uniformu, "dok ne odleti i poslednji brod; ali neete ni vi ostali. Kad odu, ja sa Hegemonijom vi e neu imati ni ta i biu spremna da pripadnem, celim srcem, budunosti." Luna klimnu glavom. "A sad, uz Va e dopu tenje, ostavljam Vas, Va e velianstvo. Dok jo imam petlje d a svoje stare gre ke razmenim za nove, idem kod jednog oveka da ka em neke stvari koj e bi trebalo da budu izreene, a koje on ne mo e da ka e sam." Luna, prazno, klimnu glavom i otprati pogledom D eru u koja se, sama, zaputi la preko otvorenog prostora ka redovima tuina. Vide je kako zalazi u tribine i ta mo nestaje. Povika jo jednom iz sveg glasa, dajui znak da je kraj ovoj ceremoniji, ovom Festivalu, kraj Zime... a Promeni poetak, tek poetak. Hladni suton leteo je na krilima vetra kroz mokri, curei donji svet, svet gatova i konopaca za vezivanje laa, gde je zora videla dolazak Promene u Karbank l. Luna se etala sa Ukresom, uz diskretnu pratnju garde, kroz kriputanja i uzdisan ja nemirnog brodovlja, kroz mutne, odjekujue glasove umornih posada. Silna gu va zi makih i letnjakih brodova koja je jutros zakrila celu vodenu povr inu ve je napola nes tala, jer su i Letnjaci i Zimci uveliko poeli svoj post-festivalski odlazak iz gr ada. Letnjaci e se uskoro opet pojaviti; za njih je Promena znak da treba poeti seobe ka severu, iz ekvatorijalnih morskih oblasti. Oni e popunjavati praznine i zmeu zimakih poseda. Pribli avanjem Tijamata Crnoj Kapiji, solarna aktivnost se pojaa va i ni i stepeni geografske irine postaju nepodesni za ljudsko stanovanje; tamo e s e i more okrenuti protiv ljudi, morska flora i fauna e se povui u dubine ili ka vi i m geografskim irinama, prisiljavajui i njih da isto ine. Zimci e morati da dele sa Letnjacima razasute arhipelage i ogromne okeans ke prostore koji su ranije bili samo zimaki; morae, osim toga, sa Letnjacima da de le novi nain egzistencije, gde se proizvodi jedva dovoljno za opstanak, bez snabd evanja sa drugih planeta. Sad e plemstvo poeti da se iseljava iz grada, da bi poelo iznova da ui kako da obrauje svoje planta e, koje su dosad bile uglavnom samo grani ce za kraljevski lov; kako da uine te planta e glavnim osloncem za jednu vrlo nesig urnu ravnote u ivota. Odlazei, stranci su ostavili vlastelu da tako nisko padne. Ali u sred ovog ciklinog haosa, ona, Luna, morala je nekako da zapone uvoen je novog poretka. "Mislila sam da e svi moji problemi prestati kad doem u Karbankl . Ali, oni tek poinju." alila se Ukresu, dahom koji se ispred njenih usta pretvara o u inje. ak i ovde, u njihovoj zajednikoj etnji, u umirujuem prisustvu mora, oseala je kako se teret njene budunosti sle e na njena plea kao te ina grada nad njima. Naslo nila se na jednu ogradu posivelu od vremena, pogledala dole, ka zelenocrnoj lede noj vodi. Pored nje se na e Ukres; utljiv i sad, kao i celog dana. Poku avao je da na najbolji mogui nain prihvati ono to nije mogao da promeni - da se pomiri sa injenic om da Promena zahvata sve redom i sve jednako, i pri tom svoje miljenike i svoje rtve stapa u jedno. "Sad ima podr avaoce. Imae ih u jo veem broju. Nee morati sama da nosi ceo te Oni e uvek biti oko tebe." U njegov glas se uvue neka potmula nota i on se malo od mae od nje. Svim ljudima od kojih e ona zavisiti bilo je ve poznato ta je Ukres rani je bio; ak i ako ga ne budu mrzeli zbog toga, uvek e ga podseati ta je bilo i pu tati ga da nastavi da mrzi sebe. "Niko ne vlada sasvim sam... ak ni Arienrod."
"Ja nisam Arienrod!" Zauta, uviajui da on to nije u tom smislu rekao, ali p rekasno. "Mislila sam da si..." "Nisam." "Znam." Ali je znala da e jedan deo njega uvek videti Arienrod kad pogled a nju - jer e Arienrod uvek i biti pred njim; uvek prisutna, tako da e se njih dvo je uvek pla iti da pogledaju jedno drugome u oi. Luna obrisa veernju vlagu sa lica. Iza donje ivice grada, koja se odozgo nadnosila nad njih, videla je, na zapadu, traku sunevog zalaska, poput umirue duge. "Da li emo ikad vi e videti novu dugu? Ili e mo ceo ivot pro iveti bez nje?" Ne to se probi kroz vodenu povr inu ispod njih, mekano se ubacujui meu njihove rei. Spu tajui pogled, Luna vide glatku glavu utosmee mrljaste boje, koja se vijugavo izdigla iz vode i pogledala joj u oi. Zastade joj dah, zau Ukresov nehotini uzvik "Ne!" "Ukre e!" Uhvatila ga je za ruku, ne dajui mu da se odmakne od ograde. "ekaj . Nemoj." Dr ala ga je. "Luno, ta poku ava da mi uradi ?" Meutim, nije odgovorila, nego je unula, povlaei i njega sa sobom; perle u nje nom lakom zelenom alu zazveckale su o drveni gat. Pru ila je ruku dole, do merove t amne siluete koja joj je pri la. Mer pod njenim dodirom postade stvarnost. " ta e ti o vde?" Usamljeni mer gledao ju je oima boje ebonosa, bezizra ajnim, kao da ni u svom umu nema odgovor. Ali nije nainio nikakav pokret da se udalji od njih. Njegova p eraja ritmino su pokretala vodu u kojoj je bilo mnogo svakojakog smea; ostajao je na istom mestu, uz ivicu gata. Mer poe da pevu i tu no: samo jedan glas, iz izgubljen og hora koji je nekad pevao u odreenim obrascima. Te va e pesme... za to vi pevate? J esu li ne to vi e od pesama? Da li bi nam one mogle rei kakva je va a svrha, du nost, va r azlog postojanja, ako bismo ih mogli razumeti? Uzbuenje je irilo trnce u njoj. Nge net. Ngenet bi joj mogao pomoi da sazna. tavi e, ako je ona u pravu, da onda i ui mer e... Danas ga je videla u masi naroda, videla je ponos i nadu na njegovom lic u, ali nije uspela da se probije do njega. Videla je, isto tako, neopra tajue pamenj e, kad je njegov pogled na ao Ukresa pored nje. Sad, savlaujui Ukresov uzdrhtali otp or, povede njegovu aku, koju je jo vrsto dr ala, nad vodu. Zajeao je kao da dr i ruku iz nad vatre. Mer je kriptino prenosio pogled sa njenog lica na njegovo i nazad, a o nda potonuo lagano u mranu vodu, ne dodirnuv i Ukresa. Luna mu pusti ruku, vide je kako ostaje pru ena, sama od sebe, iznad vode. Ukres polako povue ruku nazad, sebi; ostade uei i gledajui u tu aku, drugom rukom se dr ei za ogradu. Iza sebe Luna zau kako sa nevericom mrmljaju njeni letnjaki pratioci - sve prisutni Dobraventure, koji ceo dan kao da su poku avali da je prate, ali zapravo da je vode, svud po gradu. Ona ih je antagonizovala tako to je svojevoljno prekr il a njihova obredna oekivanja; znala je da bi Dobraventure, zbog svoje kraljevske p ro losti, mogli biti opasni neprijatelji u budunosti. Sad su joj bili jo vi e na smetn ji, sad kad joj je bilo potrebno da provede izvesno vreme nasamo sa Ukresom, u i ntimnosti njegove tuge. Konano joj doe do pameti da stupanje na kraljevski presto ne znai poetak, nego kraj, potpune slobode. "More nikad ne zaboravlja. Ali, ono opra ta, iskrice moja." Luna pru i ruku da ga dodirne po kosi, onda obuhvati njegovo ledeno, suzama obliveno lice svojim takoe ledenim i mokrim akama, oseajui njegovu sramotu kao jo jedno odlomljeno pare le da sumnje. "Samo treba vremena." "Ni ceo ivot nee biti dovoljan!" Te su rei bile bode kojim se probadao sam; o vek kome nikad pravo mesto nee biti ni tu, ni ma gde drugde, dok ne nae mir u sebi . "O, Ukre e - neka More bude svedok da dr i moje voljno srce, samo ti, sada i za sva vremena." Izgovorila je te rei, rei zaveta, prkosno; jedine rei koje su zado voljavale njenu potrebu da zadovolji potrebu u njemu. "Neka More bude svedok..." Ponovio je rei zaveta, opu tajui se dok je to inio ; njegov otpor i njegova snaga topili su se. "Ukre e... dan je gotov, napolju, bez obzira to u Karbanklu veno traje. Hajd e da naemo sebi mesto za noas; neko mesto gde mo e da zaboravi da sam Kraljica, a ja d a zaboravim..." Baci pogled preko njegovog ramena, ka Dobraventurama. A sutra, ta
sutra? "Sutra e sve poeti da se uklapa. Sutra emo biti slobodni od ovog dana njeg da na; a onda, sledeeg dana..." Zabacila je kosu, da je skloni iz oiju; pogledala ope t preko voda koje su tonule u mrak, na kojima vi e nije bilo nikakvog traga od rtve koju su u zoru prineli Thalasi. Dama je mirovala, uzvi ena u svojoj ravnodu nosti, nudei neuznemirivo ogledalo zvezdanom licu univerzalne istine. U Karbanklu 'danas ' nikad ne mo e biti zavr eno... Da li e 'sutra' ikada doi? Ona ugleda kako, ispod mrk lih voda, umire budunost: budunost koja nikad doi nee, ako ona ne uspe, ako se spota kne, ako za tren poka e slabost... Pro aputa estoko, pored njegovog uva: "Ukre e, strah me." Stegao ju je vrsto, ali nije odgovorio. 56. D eru a je stajala u plamenom paklenom sjaju crveno osvetljenog poleti ta, isp od gigantskog ki obrana 'novi-broda' koji je lebdeo nad pistom. Poslednji brod, koji m odlaze poslednji policajci - poslednji stranci u ovom povlaenju sa Tijamata. U grozniavoj konanosti poslednjih nekoliko dana, svi ostali brodovi Skup tine ve su uzl eteli u planetarnu orbitu, pridru ujui se mnogim drugim brodovima iste vrste u koje su se ve ukrcali, sti ui do kosmodroma uvek punim kolima elektrine eleznice, umorne i zbeglice sa Festivala i trgovci koji su istrajavali do zadnjeg mogueg asa. D eru a je strpljivo podnela posao oko svakojakih inventara; popi- sivala je , 'otkainjala' podatke iz raznih izve taja i spiskova, nastojala da sa sigurno u utvrd i da niko nije gre kom ostavljen na Tijamatu, da nijedna vitalna stvar nije ostala neuraena, nespasena, nezapeaena. Na njoj je bila odgovornost da se to sve uradi te meljito i kompletno. Posao je obavila najbolje to je mogla; njeni ljudi nisu osta vili za sobom nijednu pogonsku jedinicu, nijedan upotrebljiv ma inski sistem, nije dan dostupan izvor energije proizvedene uvoznom tehnikom. itavo to vreme D eru a je z nala, sa udnovatom dvostrukom vizijom, da e ve sutra navaliti na posao da popravi to mo e vi e od ove tete koju sada ini. Bogova mu bogovih, neu ja dati sebi da mi posao sutra bude lak! Znala je: ako ovu karijeru, koja joj je nekada toliko znaila, zavr i makar i jednim jedinim i nom izdaje, na tim temeljima posle nikako nee moi da izgradi neki novi ivot koji bi imao ikakvog smisla. Ni ta to vredi imati nije lako dobiti. Sklonila je pogled sa utovara raznovrsne robe, sa gu ve plavih uniformi i etvrtastih kontejnera oko nadol e ispru ene utovarne 'noge' ploastog broda nadnetog nad njih. Ona e se odrei - i tog broda, i tog poleti ta, i cele pulsirajue slo enosti, maltene organske, ovog kosmodro ma, i svega to je time simbolizovano... Ne kroz godinu dana; ne kroz sedam dana, a k ni kroz jedan dan, nego kroz manje od jedan sat, sve to e biti iza nje, ili e sv e to ostaviti nju za sobom. Ona se odrie svega... radi Karbankla. A ovaj poslednj i zvezdani brod e emitovati, pre nego to ode iz Tijamatove orbite, visokofrekventn i signal koji e stii do tla i uni titi sve one krhke mikroprocesore od kojih zavisi rad svake, eventualno preostale, tehnologije ma gde na Tijamatu. Pokazae se da su sakupljai tehnolo kih tajnih zaliha sakupljali uzalud, a Tijamat e biti tresnut o t ehnolo ko nulto tlo. Pade joj na um odjednom neskladni prizor vetrenjae na vrhu usa mljenog brda na planta i graanina Ngeneta. Tlo ne sasvim nulto. Prisetila se kako u ono vreme nije sagledavala nikakav, ni najmanji razlog da takva klopocija postoj i. Niko nije tako slep kao onaj ko ne eli da vidi. Osmehnu se, isto toliko neoekiv ano. "Komandante?" Povukla je svoj pogled nazad, ka prostoru oko nje, oekujui jo jedan zahtev, jo neku verifikaciju. "Da, ja sam - Gundalinu!" ree ovek, salutirajui. Iscerio se u irok osmeh, ali je time samo istakao avetinjsku mr avost svog lica; uniforma je vi sila na njemu kao da je pozajmljena, tua. "Pa ta e tu? Ne bi trebalo da..." "Do ao sam da se oprostimo, zapovednice." Ostavila je daljinski upravlja kompjutera na svoj improvizovani radni sto sainjen spajanjem nekoliko sanduka. "O-ho." "Kerla-Tinde mi ree da... podnosi ostavku? Ostaje na Tijamatu?" Zvuao je nep ouzdano, kao da oekuje da e ona sad da opovrgne takve prie.
"Istina je." Klimnula je glavom. "Ostajem ovde." "Za to? Zbog prekomande? uo sam i o tome." Glas mu postade ravan od gneva. "To se, zapovednice, nije dopalo nikom." Mogla bih pomenuti jednog ili dvojicu koji su se izuzetno obradovali. "S amo delimino zbog toga." Namr tila se kroz njega na pomisao da brigada pre vakava koj ekakva ogovaranja o njenoj ostavci kao grupa staraca na gradskom trgu. Ona je, s aznav i za prekomandu, zakljuila da bi bilo beskorisno aliti se, i zadr ala svoj gnev u sebi; ali, injenicu o svome poni enju ni na koji nain nije mogla sakriti od drugih . Nije pristala ni sa kim da diskutuje o svojoj odluci i ostavci - da li zato to se pla ila da e oni poku ati da je ubede da se predomisli, ili da nee poku ati, nije bil a sigurna. " to mi ne ree?" Njeno mr tenje popusti, nestade. "Tako mu bogova, Bi-Zi. Imao si dovoljno problema i ovako, za to da ti natovarujem jo jedan." "Imao sam samo pola od onih problema koji bi me spopali da me ti nisi po krila, zapovednice." Vrh njegove donje vilice zao tri se od oseanja. "Da nije bilo tebe, ja ne bih jo i sad imao pravo da nosim ovu uniformu; znam da je tako. I zna m koliko je uniforma uvek znaila tebi... mnogo vi e nego to je ikad znaila meni, bar do sad; jer, nikad ranije nisam morao da se borim za nju. Da mogu, navalio bih o pako da ti pomognem da promeni tu prekomandu. Ali..." Spustio je pogled ka svojim akama. "Ja vi e nisam sin svog oca. Ostalo mi je samo 'inspektor Gundalinu'. Deset ostruko sam ti zahvalan to bar jo to imam." Opet di e pogled ka njoj. "Ali sve to mog u da uinim za uzvrat je da te pitam: za to ovde? Za to na Tijamatu? Ne krivim te to si dala ostavku - ali, do vragova, sve ostale planete u Hegemoniji su bolje, ako m isli da zapone novi ivot. Mo e , bar, da ostavi ovu jednu, ako ti se ne svia." Odmahnula je glavom odreno, uz malen, odluan osmeh. "Nisam od onih koji la ko odustaju, Bi-Zi. Ne bih ovo ni radila, kad ne bih imala u vidu ne to bolje na ta u se uskoro prebaciti. Mislim da sam to bolje na la, evo, ovde; mada to mo e zvuati s labo verovatno." Podigla je pogled u daljinu, ka jednom nizu prozora uzdignutih visoko iznad poleti ta - ka jednoj praznoj dvorani u kojoj je Ngenet Miroe, neprim een, motrio na hegemonijsku evakuaciju, ekajui trenutak kad e ona postati konano, u c elosti i nepovratno, deo njegovog sveta. Gundalinu je pogledao kuda i ona, zbunjen. "Uvek si mrzela ovaj svet, ak vi e nego ja. Pa ta si onda, za ime deset hiljada bogova, mogla nai...?" "Od sad u se zaklinjati samo u jedno bo anstvo. Mislim da u i raditi za Nju. " Gledao je 'belo'. Shvatanje se vrati u njegove oi. "Misli ... za Kraljicu L eta? Misli za Lunu... ti, sa Lunom?" "Tako je." Klimnula je glavom. "Kako si saznao, Bi-Zi? Da je ona ta koja je pobedila?" "Ona mi je rekla, do la je kod mene u bolnicu." Iz njegovog glasa nestade boja. "Video sam masku Letnje Kraljice. Bila je kao san." Njegove ake poo e vazduhom , dotiui ne to iz uspomena; oi mu se sklopi e. "S njom je bio Ukres." "Bi-Zi, da li e s tobom sve biti u redu?" "Isto me je i ona pitala." Otvorio je oi. "ovek bez oklopa je ovek bez odbr ane, komandante." Osmehnuo se hrabro, jedva. "Ali je zato mo da slobodniji. Ovaj s vet... ovaj svet bi me slomio. Ali Luna mi je pokazala da ak i ja mogu da se savi jem. Ima u meni, i u ovoj vasioni, vi e stvari nego to sam slutio. Ima prostora za sve snove koje sam ikad sanjao, i za sve ko mare... za heroje u ulinom slivniku i u ogledalu; za svece u smrzloj pusto i; za budale i la ove na tronu mudrosti, i za pr u ene gladne ake koje e zauvek ostati prazne... Sve postaje mogue, kad nae hrabrost da prizna da ni ta nije sigurno." Njegov osmeh se trznu samosvesno. D eru a ga je slu ala s nevericom, utei. " ivot je meni nekada izgledao kao izbru eni kristal, zapovednice - o tar, ist i savr en. Svoje fantazije ostavljao sam po d epovima, gde im je i bilo mesto. Ali s ada..." Slegnuo je ramenima. "Te iste tvrde ivice prelamaju svetlost u duge, i sv e postaje meko i zamueno. Ne znam da li u ikad vi e moi da gledam pravo." Nota napu ten osti opet se uvue u njegov glas. Ali e zato biti bolji plavac. D eru a vide da njegove oi pretra uju ogromnost ovo g udubljenog poleti ta i da se zaustavljaju na najbli oj kapiji, kao da oekuje da e kr
oz svoju viziju nekako uspeti, jo jednom, da vidi Lunu. "Ne, Bi-Zi, ona nije tu. Za nju je kosmodrom zabranjeno podruje." Njegov pogled se naglo izbistri i zao tri. "Da, gospo. Znam zakon." Ali ta j pogled joj je rekao da Gundalinu sad razume da su ak i zakoni prirode nesavr eni; i da su ljudski zakoni nesavr eni - bar koliko i ljudi koji su ih pisali; da je ak i njemu jasno ta je Luna, i u emu to ona, D eru a, namerava da joj pomogne... i da se on tu nee protiviti. "Mo da je tako najbolje", ree on, ak i ne verujui u to. "Dau sve od sebe da ti je dobro uvam, Bi-Zi." Nasmejao se stidljivo; odjek jednog milovanja. "Znam, komandante. Ali, k oja je to sila u galaksiji jaa od nje?" "Ravnodu nost." D eru a iznenadi samu sebe takvim odgovorom. "Ravnodu nost je, G undalinu, najjaa sila u svemiru. togod pipne, uini besmislenim. Ljubav i mr nja nemaj u anse protiv nje. Dopu ta da nered, trule i udovi na nepravda nadiru nesputano. Ne pre duzima; dopu ta. Zato i ima tako ogromnu mo." Klimnuo je lagano. "Mo da zato ljudi ele da imaju poverenja u Lunu. Zato to je njoj stalo do izvesnih stvari, kao i njima; kad ih ona dodirne, postaju svesn i da su sami sebi va ni." Digao je dlanove ka sebi, zagledao se u jo neuklonjene o il jke. "Uinila je moje o iljke nevidljivim..." "Mogao bi da ostane , Bi-Zi." Odmahnuo je glavom, pustio da mu ruke padnu. "Bio je jedan takav trenuta k... ali sad ne. Nije mi se samo ivot promenio, nego i ne pripadam vi e ovde. Ne", uzdahnu, "postoje dve planete koje ne oekujem da ikada vi e vidim, osim ako nastane milenijumski preokret. Jedna je ova, a druga je moja." "Karemof?" Nesigurno je seo na sanduke. "Moj narod e te moje o iljke videti zauvek, ak i kad budu eliminisani. Ali ta me briga, jo mi ostaje da biram izmeu est planeta. A ko zna ta u nai tamo kud sam krenuo?" Ipak, njegov pogled se vraao praznoj kosmodrom skoj kapiji, tra ei ono to tamo vi e nikada nee nai. "Uglednu karijeru." Ona pokretom prsta pomeri prekida pod svojim grlom, z ato to je njen komunikator poeo ponovo da zuji. Sedei na sanducima, Gundalinu je strpljivo gledao ukrcavanje poslednjeg t ovara, pratio i poslednji raport koji su dali D eru i, uo njenu poslednju potvrdu pre netu do srca divovskog ploastog broda nadnetog iznad njih. Potom je stajao uz nju , rame uz rame, dok su joj prilazili poslednji od njene brigade i salutirali joj poslednji put i nezgrapno joj upuivali dobre elje i najzad odlazili prema kargo-l iftu. Gundalinu pokretom glave pokaza ka njima. "Nee i ti u brod, da tamo podnes e poslednji izve taj?" Odmahnula je glavom, najednom oseajui da joj srce ste e neumoljiva aka: trenu tak izme. "Ne. Ne mogu se suoiti s time. Ako bih sad stupila nogom na taj brod, ne verujem da bih mogla da siem, ma koliko bila ubeena da je ispravno ostati na Tija matu." Dade mu kompjuterski 'daljinac'. "Mo e im ti preneti, u moje ime, da je sve spremno, inspektore Gundalinu. E, ponesi i - ovo." Skide sa okovratnika komandan tske oznake i dade mu ih u aku. "Nemoj ih izgubiti. Trebae ti jednog dana." "Hvala, komandante." Njegove pege postado e grimizne, naterujui nju na osme h. Njegova zdrava aka sklopi se oko tih komadia metala kao oko retkog blaga. "Nada m se da u ih nositi sa isto onoliko asti kao ti." Di e drugu aku, deformisanu, nagons kim karemovskim pozdravom; ona pritisnu svoju aku o njegovu, dlan o dlan. Za zbog om. "Zbogom, Bi-Zi. Neka se bogovi osmehuju na tebe, kud god po ao." "I na tebe, zapovednice. Neka te se tvoji mnogo-puta-praunuci sa divljen jem seaju." Bacila je pogled ka dalekim, zamraenim prozorima iza kojih je ekao Ngenet; osmehnula se privatno. Zapitala se ta li e ti njeni pra-pra-mnogo-puta-praunuci m o da rei njegovim, ako se vrate ovamo. Gundalinu sa naporom ispravi svoje jo nezaleeno telo i izvede savr eno salut iranje. Ona mu isto tako otpozdravi: poslednje salutiranje u njenoj karijeri. Zb ogom jednom ivotu i jednoj galaksiji. "Ne zaboravi da iskljui svetla", ree on. Okrete se i poe pe ice prema liftu u
kome su ga policajci ekali, dr ei vrata otvorena samo zbog njega. Ona okrete lea da i h ne gleda, da ne vidi taj lift koji, poput otvorenih usta, zove, vie joj da je l uda... Poe, najbr e to je mogla bez tranja, ka najbli oj kapiji.
Ulazei u prazni auditorijum, nae Ngeneta koji je gledao vrata, ekajui njen d olazak. Zajedno prio e zidu od za titnog stakla, pogleda e dole na polje, gde je 'brodparica' ekao na titanskoj, muklo crvenoj poletnoj povr ini, usamljen poput njih. Mi roe poe govoriti smireno, odajui joj priznanja za sposobnost, postavljajui bezazlen a pitanja; glasom prigu enim, kao da prisustvuje religioznom dogaaju. Odgovarala mu je rasejano, jedva ujui i njega i sebe. Brod je jo dugo le ao na svom doku - vreme je izgledalo i du e, zbog njihovog napetog i ekivanja - a D eru a je dala Ngenetu da slu a, preko njenih slu alica na glavi, razgovore oficira dok su uvlaeni poslednji kranovi i drugi delovi opreme i dok su obavljane poslednje provere i uporeenja. "Da li si u zaklonu, graanko Pala-Tion?" D eru a se tr e: to se kapetanov glas obratio njoj, neposredno. "Da. Jesam. U zaklonu sam." Graanko. Nerazumno razoarenje uzmuti se u njoj. "Sve je isto, kapetan e." "Sigurna si da hoe da bude ostavljena tu?" Miroe di e pogled ka njoj. ekao je. Udahnula je duboko, klimnula glavom... i tek onda progovorila, kao da je to neka posle-misao: "Da, sigurna sam, kapetane. Ipak, hvala to si pitao." ivot i buka nastavljali su se na drugom kraju veze jo nekoliko sekundi, a onda njen komunikator ostade mrtav. Stajala je vrlo mirno, jedan dugi trenutak, kao da je ula sopstvenu smrt. Zatim skide sa glave slu alice i ice tanke kao pauina. Vide, ispod njih, hologramska svetla sekvence paljenja kako preleu po bro dskom koritu i nestaju. Bilo je to bezglasno upozorenje. Gledala je netremice, oe kujui da vidi neki pokret, dok je oi ne zabole e. "Vidi. Di u se." Sad i ona vide kretanje, drhtanje strukture broda - jer su odbojni zraci kosmodromskog polja poeli da deluju; div se dizao, a vazduh se blago izobliio oko brodskog korita. Brod se sve vi e uzdizao, a iznad njega se kosmodromska za titna k upola otvarala poput latica kakvog cveta, otkrivajui dublje, ali takoe potmulocrve no polje noi zvezdama prepunjene. Brod je stremio ka tom otvoru i vinuo se kroz n jega, van, u mrak, gde e se, negde visoko, pridru iti konvoju od nekoliko desetina drugih, a zatim floti sa jo nekoliko takvih konvoja. Odatle e ih njihovi fuzioni m otori potisnuti do Crne Kapije kroz koju e oni zatim proi, da se vi e nikad, nikad u ivotnom veku Geje D eru e Pala-Tion, ne vrate na ovaj svet. Kupola se sklopi u visinama, zakloni zvezde. D eru a spusti pogled na mre u svetleih energetskih linija na poleti tu, pa jo ni e na sebe samu: evo je tu, stoji, sama, u ovoj mranoj i praznoj dvorani, kao odbaen o pare od nekog polomljenog dela name taja. Ufff... bogova li ti tvojih. Pokri lice jednom akom, zanjiha se. "D eru a." Miroe ju je pridr ao, oklevajui. "Obeavam ti, nee aliti." Klimnula je glavom, stiskajui usne. "Dobro je meni. Ili e biti, im doem do d aha." Sagnula je glavu, prstom pro etala niz liniju mehanizma za zatvaranje jakne s prednje strane. "Kao svako novoroene." Neodluno mu se nasme ila; on poe taj njen osm eh hraniti svojim sve dok ne ojaa. "Mesto ti je ovde, na Tijamatu. To sam znao od prvog trenutka kad sam te upoznao. Ali, morao sam da ekam da to sazna i ti... inilo mi se da nikad nee uvideti ." Odjednom kao da je bio postien. "Za to mi nisi rekao ne to, bilo ta, da mi pomogne da razumem?" Glas joj se za o travao neim to je bilo maltene ogorenje. "Poku avao sam! Bogovi, kako sam poku avao. Ali sam se pla io da u uti tvoje 'ne '." "A ja sam se pribojavala da u mo da kazati 'da'." Pogledala je opet kroz pr ozor. "Ali, pripadala sam i ovoj zvezdanoj luci... kao i ti." Uzdahnula je, pogl edala ga. "Sad ni meni ni tebi vi e nije mesto u njoj, Miroe. Ajmo napolje, dok se ovo ne zapeati sa svih strana kao grobnica." iroko se osmehnuo, opu tajui se. "E, to je ve korak u dobrom pravcu. Ostale k
orake emo redom, kako budu stvari same dolazile: malo po malo." I, opet sveano, ree : "Ja sam spreman za pokret..." "I ja sam - spremnija od ovog nikad neu biti, Miroe. Spremna sam za sve to me eka." Oseala je da joj se vraaju uzbuenje i hrabrost. "Bie zanimljivo." Lice joj se zagreja na mestu gde ju je Miroe dodirnuo. "Zna , Miroe..." ona se iznenada nas meja, "kod mog naroda, ako ti ka u 'Dabogda iveo u zanimljivim vremenima', to ba nij e blagoslov..." Osmehnuo se, onda se poeo smejati; zajedno poo e nazad kroz puste hodnike, ur ei u Karbankl, kui.

Snežna Kraljica

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Snežna Kraljica

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Vind D oan SNE NA KRALJICA Prevod: Nedeljkovi B. Aleksandar Vinge Joan D. SNOW QUEEN (THE), 1980.

You might also like