Oliver Jovanovi

GROTLO

Deo prvi BROD

Ime: Ciolkovski Godard Duina: devedeset metara Masa: ezdesetpet hiljada tona Pogon/tip: jonska raketa elezna gljiva iji je iroki klobuk masivni antiradijaciski tit a loptaste izrasline du oklopljenih segmenata - spremita nuklearnog goriva, tankovi puni bljuzgave ive. Konstruktor je gradio ilavu mrcinu koja e puzati dubokim podzemljem s one strane crne reke Stiks. udovite koje e biti u stanju da se vrati iz carstva mrtvih i donese vesti o onostranom. U utrobi reaktivne komore: u kuglicu deuterijuma i helijuma tri - zariva se snop prodornih elektrona. Blesak fuzije i jarosno vrela plazma iba crnu prazninu, beumno. Istiuoj plazmi indukcioni kalem krade deli snage i napaja nove snopove elektrona za sledeu metu. Svakih dvestapedeset sekundi prasak vodonika obnavlja malo sunce brodskih mlaznica Brod vue stotine kilometara dug rep jonizovane ive. Beumni kilotoni snage koji udaraju kolosa s lea a robusni tit od meseevog regolita i visoko reflektujue metalne oplate sve to spremno odbija - iznova i iznova Potisak koji gura inercionu plou, divovski kompenzatori koji spreavaju da se viak be sa prelije do delikatne mainerije, do srca broda. Dvanaest meseci od polaska, on prostor see s kojih tridesetdevet hiljada kilometara u sekundi ili 13 % brzine svetlosti, daleko iza Plutonove orbite, a ukasto Sunce vie nije ni trag majune lampe, negde na poetku tunela Mrak je potpun. Mrak unutar Ortovog oblaka. U saastim komorama hladi se termonuklearno pogonsko gorivo pripravno za ispaljivanje akceleratorom u reaktivnu komoru. Hiljade i hiljade metakuglica, metalnosivih klikera prenika jednog santimetra. U memoriji broda je sauvan govor: Konstruktor broda je primetio kako sistem obezbeuje apsolutnu sigurnost. Novinar je spomenuo ime oveka koji je osmislio ,,Titanik.

Trenutno - brod ne koristi svoj motor. Postignuta je potrebna brzina. Brod uva ostatak zaliha goriva za povratak u svet ivih. Duboko u njemu, kao u koici, zrno ivota. Gotovo neprimetno, na granici postojanja. I sada s brodom klizi nepojmljivo velikim delom tame unutar Ortovog oblaka. Brod - 82.553 astronomskih jedinica udaljen od Sunca. Ili 12.349.928.800.000 kilometara. Ili 1,3 svetlosne godine U zoni izmeu dva ledena mega-prstena Ortovog kometskog oblaka u kojoj zbog velike koncentracije kosmike praine i gasova veina zvezda nije vidljiva. Tama, tako duboka i sveproimajua, da staje misao. Astronomi-teoretiari u svojim sigurnim, toplim kabinetima i opservatorijama nazivahu je Ortova pauza nesvesni do kraja ljudske nitavnosti i razmera onoga to se ne da premeriti. Nesvesni (ali ko bi uopte to mogao i da pojmi?) tog, na astronomskim mapama obeleenog komada praznine, koji je tek nitavna gradivna estica AMBISA NAD AMBISIMA. U svojim siunim ljudskim umovima uobliavali su sferu sazdanu od milijardi kometnih jezgara, prenika od nekoliko desetina ili stotina meta ra do nekoliko stotina kilometara, sferu podeljenu na ukupno etrnaest pojaseva ili prstena razliite gustine. Njeni krajnji, veoma proreeni i rastegnuti delovi sezali su do predvorja drugog solarnog sistema, do zvezde koju ljudi nazivaju Proksima. Zamiljali su Ortov oblak kao nezamislivo obilje ledenih krhotina i praine i krabali formule H2O, CH4, NH3. Govorili o praini koja je ,,tek obian ugljenik i neto silikata. A blii delovi Ortovog oblaka, znate li kolega, naprave pun krug oko Sunca jednom u trideset miliona godina. I ukupna brzina ne premauje etiri stotine kilometara na as zamislite to kolega, samo zamislite. Tako su lelujali glasii u svetu ivih. A brod je padao Hadom, ve obamro, s energijom koja kap po kap otie u nitavilo. Misija je od samog poetka bila osuena na propast ali ljudi retko kad posluaju svoj instinkt. Glavni tunel broda prolazi njegovom celom duinom kao kima a brojni komunikacioni i spremini kanali granaju se poput nerava eleznom trupinom. Tri je krionakuluma a putnika ipak samo dvoje. Ksenobiolog i planetolog. Srce treeg oveka (brodskog lekara) je - ravna crvena linija (Njegovo znanje sezalo je od lekara opte prakse do hirurga a po potrebi i - psihologa). Savren primerak ljudskog srca, pogonskog motora jednog istreniranog i zdravog ljudskog tela a ipak Iz dnevnika brodskog lekara Bojovia: Imao sam negativne testove pre poletanja u vezi sa svim potencijalno rizinim virusima ali Jensov virus je i za mene nepoznata. Nije prirodnog porekla, sumnja se na otpad nano-tehnologije koji je opstao i evoluirao. Naizgled je sasvim neverovatno da ,,bele sobe, najsterilnije komore za trening astronauta, mogu zadrati neki molekul devijantnih nano-bota ali ne vidim drugo objanjenje. Za utvrivanje konanih rezultata , laboratorija na brodu nije dovoljna. Neobine mikro -povrede na zidovima mojih krvnih sudova mogu ali i ne moraju biti izazvane Jensovim virusom. U svakom sluaju moja je dunost da upozorim svoje drugove na jednu takvu mogunost. Virus je po onome to za sada znamo, mogue unititi jakim magnetnim poljem ali takvim snanim ureajem

ovde naalost, ne raspolaemo. Morau za svaki sluaj da napiem detaljno uputstvo ta uiniti s mojim telom ako doe do najgoreg kako bi se spreila u najveoj meri mogunost kontaminacije ostatka posade. Jer sve u potpunosti zavisi od nas. ak nam ni kontrola misije ne moe pomoi savetima barem ne u realnom vremenu. A imaju i oni svoje nemale probleme. Na Zemlji je pravi haos zbog predstojee pandemije. Koveg s telom naputa vazdunu komoru polako se okreui oko svoje ose. Nekoliko malih opiljaka plastike ga prati - siuni sateliti sa svojim orbitama. Opasnost od zaraze je umanjena vreme e ipak pokazati da li je virus naselio samo doktorov krvotok. ivi nastavljaju da ponavljaju nauene radnje, obrasce usvojene nekada davno na jednom svetlom i toplom svetu a ostatak ivotinjskog instinkta, zakljuan u neuronima, obnavlja beskrajne monologe o tome kako je potpuno suludo ii dalje, ak tamo negde iza Plutonove orbite... Umesto da uasnuto cvile, to bi bilo normalno za ivotinje, ljudi sebi ubrizgaju serum i spuste poklopce svojih limenih krionakuluma. Mesecima kasnije otvaraju oi i shvataju da su realno - mrtvi. Jedan student (budunost - par decenija nakon ,,brodoloma Ciolkovskog) pretrauje veliku bazu podataka i sluajno otvara i dosije neuspele misije u Ortovom oblaku. Glavni administrator misije: Poslali su samo jednu udnu poruku. Njihov poloaj nije bio jasan a pominjali su i neko otkrie. Ostatak prenosa pojeo je statiki um ali po svemu sudei ne dok se signal kretao prostorom k Zemlji - ve jo na poetku njegovog puta. lanovi istrane komisije: Kako to mislite? Glavni administrator misije: Mislim ovako postojao je snaan faktor ometanja. Moda ak neka vrs ta jake gravitacione anomalije u prostoru. Mi jo uvek veoma malo znamo o tim fenomenima. Uglavnom, oni delovi signala koji su do nas doprli prispeli su, s ogromnim zakanjenjem, kao da im je trebalo vremena da izau iz nekog gravitacionog bunara. I nai prorauni u prilinoj meri sugeriu da stvar nije u opremi. Posada, kao to rekoh, pominje neko otkrie, najverovatnije se radi o nebeskom telu, moda o manjoj planeti. lanovi istrane komisije: Mislite da je verovatno da jedna patuljasta planeta u toj meri remeti mikrotalasni snop? Pa to je smeno. Morala bi biti u najmanju ruku sainjena od neutronske materije da bi posedovala takvu masu. Znate i sami koliko je mala verovatnoa da se jedan tako egzotian objekt pojavi ba ovde, u naem susedstvu Bilo bi prihvatljivije da je u pitanju jak gama-blesak koji dolazi iz meuzvezdanog podruja. Da li je neto slino registrovano? Glavni administrator misije: Ne. lanovi istrane misije: Da li neko iz Vaeg tima moda pominje ljudski faktor? Ne moram ni da Va m govorim koliko je ova istraga vana za dalju sudbinu programa. Ovaj brod je gradilo etrdeset est nacija! Jedan je od najskupljih civilnih projekata u istoriji Glavni administrator misije:

Pominju se zaista veoma razliite pretpostavke. Problem je to to i jesu - samo pretpostavke. Jedan moj kolega ak govori o,,sindromu broda Titanik. lanovi istrane komisije: Mislite na havariju meseevog atla ,,Titanik? Glavni administrator misije: Mislim na brod koji je zavrio na dnu Atlantika. Vidite, svi znamo da letelice ,,blieg svemira, one koje se kreu unutar solarnog sistema, imaju shodno postojeem kosmikom pravu, obavezno duplirane komponente i to se odnosi na sve sisteme broda bez razlike. Zbog rigoroznog zakona stepen sigurnosti letelica danas je neuporedivo vei nego pre pedeset ili sto godina. Brodovi vansolarne flote, a takvih je izgraeno do sada samo dva primerka, imaju normalno i vei broj rezervnih sistema nego unutarsolarni brodovi i veu mogunost samopopravke ili kako mi to ovde zovemo - ,,regeneracije. Dakle, nae samopouzdanje pre lansiranja broda je bilo slino onom kod ljudi koji su porinuli Titanik. Njihov brod je imao seriju odvojenih vazdunih komora i smatrao se nepotopivim, jer bi jedna ili dve rupe napunile vodom samo deo brodskog korita. Niko nije pomislio na mogunost nastanka jednog dugakog vodoravnog reza koji bi zahvatio gotovo sve te komore odjednom lanovi istrane komisije za istragu havarije: Razumemo. Da li bi to bilo neko objanjenje istovremeni kvar kljunih sistema broda? Da li je to uopte mogue? Glavni administrator misije: Nije mi poznat nijedan takav sluaj. ak ni u doba primitivnih hemijskih raketa se to nije deavalo. Ali se zato esto javljao domino efekt i on je zasluan za najvie izazvanih katastrofa. lanovi istrane misije: Gospodine Ogava, ta se njima po Vaem miljenju desilo? Glavni administrator misije: To bih i ja voleo da znam. Student se malo zamislio nad poslednjom izjavom. Kakva zamrena enigma koju niko iv vie ne moe da rasplete! Misija mu se uinila donekle slinom jednoj od prvih meseevih ekspedicija - malerozna havarija negde na pola puta, broj trinaest kao prizivanje nesree Ali tada - kapsula s ljudima se vratila. U poreenju s posadom koja je brodila unutar Ortovog oblaka, oni gotovo da nisu odmakli od Zemlje. Mogli su da vide njen puni disk kroz iluminatore, njena azurna mora i bletavo bele oblake i nadaju se spasu. Za ovu ekspediciju, meutim, spasa nije bilo. Izgubljeni brod koji se kretao troei fuziono gorivo, imao je misiju koja je bila samo deo, samo faza jednog grandioznog projekta. Ljudi su gradili prve vansolarne brodove i serijom letova iza Plutonove orbite opipavali prostor koji ih razdvaja od oblinjih zvezda. A, paradoksalno, znali su vie na osnovu osmatranja, o telima koja se kreu unutar drugih solarnih sistema nego o svojstvima onih koja sainjavaju zagonetni Ortov oblak.

Ksenobiolog sedi u savitljivoj stolici, laktove stavio na kolena, a glavu u ake. Sama slika oaja, tako izgleda, ali njegov mozak grozniavo radi i nije bilo sluajno to je odabran za ovu suludu ekspediciju zbog svoje visprenosti i ogromnog znanja koje se nije odnosilo samo na nauku kojom se bavio. I druga dvojica su imali otre i obuene umove, sposobne da u najteem haosu nau nit i zbavljenja. Planetolog stoji nasuprot njemu, leima oslonjen o hrapavu teksturu zida kajute koja oponaa gotovo bez greke koru etinara. Kao ahovski velemajstori, pretresaju temeljno svaku mogunost, svaki prilaz. I kako god da okrenu - uvek su matirani... Jer mesecima ranije - brod je zadesio nepopravljiv kvar! Stavljanje u pogon njegovog jonskog motora vie nije bilo mogue. Sasvim glup kvar, jedan od milion... Neto poput verovatnoe da Vas zakai sintetiki virus u prostoriji koja se smatra najsigurnijom, najsterilnijom na Zemlji.

Deo drugi PLANETA

Dogaaj: neregistrovano nebesko telo veliine Saturnovog Titana. Predvieno postojanje, proraunata mogua putanja. Do sada nepotvreno postojanje. Do sada Prsti im trepere iznad konzola s brodskim instrumentima. Slika se sputa faznim monitorom red po red, komadii zamrene slagalice. udna silueta, rastegnuti sferoid s velikim ulegnuem u sredini. Kao greka radara. Ali ne, nije greka. Oblik ragbi-lopte. I udovino ogromna kotlina, verovatno krater. Gotovo da je planeta unitena, pocepana nadvoje. Rubom monstruozne jame -grotla, reaju se pretei otri zubi planinskih venaca. I ovaj svet koji nikada nije video Sunevog svetla, poput kamena na dnu rudarske jame, okretao se brzo kao igra, kao da jo uvek zvoni od udara . Njegov dan bez traka svetlosti traje sat i etrdeset est minuta Neobino - pritisak od blizu petnaest atmosfera na povrini. Na dnu one nezamislive rupage ire od kontinenta, taj pritisak je sigurno barem dva puta vei. Molekularni vodonik i pratei ugljovodonici, neto plemenitih gasova Jo udnije Planeta, nepostojea u vidljivom spektru, u infra-crvenom isijava neobjanjivo veliku toplotu . Tanana ula broda prijavljuju postojanje velikih koliina torijuma 232 elementa s poluraspadom od 1,4 x 1010 godina duboko ispod kore planete. Planeta se samozagreva bogatom zalihom radioaktivnih elemenata a gusta atmosfera je njen toplotni spremnik. Nije jasno kako telo ne vee od Titana zadrava tako veliku atmosferu Njihovi ivoti ionako vie ne postoje. Vreme je za kapsulu, padobrane i retro -rakete, poslednju poruku i dve pilule otrova Odvajanje. Kretanje du brojnih sekcija broda koji asociraju na sloene u rbane celine sa svojim zdanjima i saobraajnicama. Sloeni delovi opreme, vorovi zatienih

provodnika i masivne paraboline antene visoke nekoliko spratova sve vieno radarskim ehom pretoeno u azurno-plavu kristalnog monitora. Kapsula okree zailjenu njuku, orijentie se u prostoru. Paljenje. Olupina broda skuplja se u nianskom krstu, ve izvan dohvata malog radara. Tiho avetinjsko cviljenje vetra. Hrapavo struganje delova padobranske opreme po metalnoj oplati. Jedini kruni iluminator je crn kao neprozirna mrlja nafte. Tama kakvu poznaju speleolozi. Prigueno bledozelenkasto svetlo rasvete razliveno skuenom kabinom, na umornim, namrtenim, ljudskim licima. Paljivo navlae svetlocrvene skafandre koji u fosfornom svetlu poprimaju prljavo smeu boju. Ksenobiolog sputa odvrtku s metalnim delom od hrom-vanadijuma u dep na rukavu. Potom na ruke navlai crne rukavice s ojaanjima za prste i zavre njihove zglobne prstenove spajajui ih hermetiki s odelom. Stavljaju bele zatitne lemove, proveravaju pritisak, grejae i radio-vezu. Udaljen od Sunca jednu i po svetlosnu godinu nalazi se svet - osvetljen, topao i vedar, svet koji vie ne mogu da razlue meu milionima zvezda ak i kada bi one bile vidljive na ovom nebu. Svet u kojem se budi a na stolu te eka olja vrele kafe dok u oku drema tigrasta maka. Napolju procvala trenja, latice u sporom letu Na trenutak jedan od ljudi stiska kapke kao da nastoji da uhvati sliku koja se iskrada. Usne su tanka crta. Okree se prema sadrugu bez traga unutranje borbe na licu i sputa pokretom ruke termovizir. Podeavaju okulare termovizijskih kamera. Dok budu radile baterije i svet oko njih bie vidljiv. Ali najpre da bace pogled po okolini koristei snane diodne lampe. Otvaraju teki poklopac i ksenobiolog osvetli lampom. Osmuena oplata kapsule, ranije nalik tek iskovanom eliku, sada ima smeu patinu, kao zahvaena rom. Od tla (koje se u svetlosti dioda preliva kao stvrdnuti katran) deli ih jedan metar. Kapsula je malo nakrivljena a njen trodelni trideset metara dug padobran delimino je prekriva kao veo, lako poigravajui na povetarcu. Planetolog je prvi. Tone do lanaka. Podie s naporom nogu. Blato. Ali to svakako nije blato koji ljudi poznaju kod kue ve smea tolimera, raznih jedinjenja ugljenika i vodonika. Prilino lepljivo. Ukljuuju termoviziju zbog ega im novi svet u vidnom polju iskrsava sablasno zelen. Temperatura tla iznosi deset stepeni i viena termo -kamerama bleti jakim fosforno-zelenim sjajem. Prvi se na svet koji su u mislima ve prozvali Grotlo, spustio automatski lender. U tovarni prostor smestili su robotsko terensko vozilo koje je bilo predvieno za samostalno istraivanje povrine planeta. Na brodu, preuredili su ga u terensko vozilo (programom misije nije bilo predvieno prisustvo ljudi ni na jednoj stranoj planeti). Orbiter sonde koriste kao navigacioni relej. Sleteli su juno od lendera - najvie kilometar. Njegov odailja postojano piti a malo trepue poziciono svetlo, rubinski crvene boje, trebalo bi da jasno vide nakon preenih pola kilometra u pravcu severa. ljapkaju znojei se u svojim skafandrima predvienim za vanbrodske aktivnosti, a ne za hodanje povrinom nekog drugog sveta. Gusta ugljovodonina atmosfera stvara udan utisak kao da se ne kreu kroz vazduh ve kroz lepljivu supstancu koja jo nije odluila ta e biti - gas ili tenost. Zamazani blatom do kolena, isprskanih vizira posru beskrajnom ravnicom. Planetolog je jednom video panoramski snimak dna Tihog okeana i bio je ovakav isti - blago zatalasana ravnica koja se prua u nedogled,

prekrivena muljem. Obojena vetakim zelenkastosivim nijansama i s ogromnom zjapeom rupom umesto neba. Pomilja kako ovaj svet zaista zasluuje da nosi ime Grotlo. Na trenutak im se ini da su pogreili u proceni njihov svetionik, tu svetlu takicu, odavno je trebalo da spaze, ali gusta atmosfera i moda ak neki poseban fenomen vezan za vazduni omota ovog sveta im to ne dozvoljavaju. Ksenobiolog zato trai da zastanu i opet provere, uz pomo orbitera, poziciju. Oitavaju podatke i shvataju da su samo dvesta metara udaljeni od cilja. Hodaju i malo kasnije izranja siuno mirkavo svetlo na obzorju. Lender, nakrivljen do granice pada, ima nosa malog pulsirajueg reflektora u loem poloaju - praktino ga zaklanja okolni teren. Iskljuuju termovizijske kamere nadomak lendera i u crvenoj strobo-svetlosti pokuavaju da ga usprave. Guraju tronogu napravu,veliine manjeg automobila, dok im onovi usecaju brazde u blatu Grotla. Meko tle po kome proklizavaju, teka odela (gravitacija priblina Marsovoj) kao i teina samog lendera, veoma ih zamaraju. Vie puta prave pauzu,odmaraju se. Konano, lender se uz tihu metalnu kripu vraa u normalan poloaj. Otvaraju s mukom napola blokirani boni poklopac i sputaju ine. Malo vozilo s mreastim tokovima (od titanijumske ice) sklizne i zaustavi se u blatu. Mogli bi vozilom da se kreu veoma dugo plutonijumska elija izdrala bi hiljade kilometara ali kiseonik Nekoliko dana - ne due. Savesno snimanje terena, kao Robert Skot i lanovi njegove ekspedicije na Antarktiku koji su znali da im nema spasa, pa ipak Materijal za budua pokoljenja? Moda. Odluuju da pokuaju sa istraivanjem kratera. To je najvie to mogu da urade u ovim okolnostima. Na Grotlo su pali kao izgubljeno seme s d rugog, tueg sveta, bez mogunosti da se prime, da zaive.

Deo trei VILAI

Ono to nikako nisu mogli znati: Taj svet je bio naseljen. I taj svet je bio sasvim izokrenut, iaen za ljudska shvatanja. Pojmovi poput Gore i Dole ovde su bili poneto - zamenjeni. Sleteli su blizu oboda divovskog kratera (planetolog predlae da ga nazovu jednostavno Kotao) koji je mogao da primi itave tamne vilajete u sebe. A mesto sletanja je i po merilima Grotla bilo pustinja. Kao kakva mahuna, planeta je krila tajnu u svojoj unutranjosti. Lanac planina vii od Himalaja okruuje Kotao. Njihove toplotne kamere mogu da prikau samo odseak terena po kojem se kreu uglavnom nekih stotinak metara do kilometar prostora. Ali primaju radarsku sliku iz orbite i sliku pokretnog radara na vozilu. Te planine je naravno, nemogue prei. S opremom kojom raspolau teko da bi savladali i brdo.

Planetolog se namrtio i odmahnuo glavom u neverici. Radar vozila je u podnoju najblie planine otkrio pravilan otvor u steni. Mozak se brani i ne prihvata odmah kao gotovu injenicu postojanje vetake tvorevine na stranom svetu - pomiljaju najpre na oblik neke tektonske aktivnosti Davno izbijanje toka lave i gasova pod pritiskom? Tunel do kojeg ne vodi ni put ni neka utabana staza, blago ponire pod uglom od deset stepeni, njegove unutranje strane jesu obraene ali ne toliko da bi bile glatke i kao da su od upljikavog plovuca. Opipavaju klizave zidove na kojima se kondenzuju magle ugljovodonika zbog ega su strane tunela kao premazane tankim slojem voska i katrana a po njima sa stropa padaju teke, masne kapi. Veliina ulaza je dovoljna i za kretanje tokaa veliine kamiona pa nee biti problema da uu svojim vozilom. Dole su brojne plitke brazde u kamenu ali ne lie na tragove tokova jer nisu paralelne ve nekako iskoene. Kao da se kretao veliki vijak ali nije zahvatao nita gore ili sa strane. Tunel nije akustian i dobro upija klopot metalnih tokova dok se njime sputaju. Radar pokazuje da su zidovi tunela na nekim mestima puni velikih upljina koje pokriva samo nekoliko santimetara saaste stene. Planetolog zahteva da se zaustave. Skida jednu metalnu pregradu s vozila i njome kao polugom udara po steni. Iskljuuju termoviziju i osvetljavaju jakim reflektorom s vozila nepravilnu upljinu prenika etrdeset santimetara. Ksenobiolog refleksno prinosi aku elu zaboravivi na staklenu prepreku zbog ega se uje zvuk udarca metalnih prstenova rukavice o vizir - spontana reakcija koja se otela kontroli i pored dobre uvebanosti. Planetolog krivi lice u uenju, opet vrti glavom kao onda kada su otkrili ulaz u tunel. -ta kog avola? Ma je li to...? Ksenobiolog se prvi oporavlja od iznenaenja. Podeava obinu kameru i snima. U upljini su ostaci nekog organizma. Neka vrsta skeleta, poroznog poput sipine kosti. Kost (ukoliko je to kost) nije bela u svetlu njihovog reflektora ve boje re ali strukturom podsea najvie na kost. Telo je moralo biti priblino veliine veeg psa ili ovce ali oblik nema gotovo nieg zajednikog sa zemaljskim ivotom. Postoji segmentiranost koja bi ukazivala na glavu, trup i ekstremitete ali ko je video glavu poput trozube vile nasaenu na vrat tanak kao drka metle? Trup mora da je bio zdepast, i budui da nisu mogli da se uoe kosti donjih ekstremiteta moralo je biti da je stvor puzao. Ono to bi odgovaralo rukama nalazilo se negde na sredini trupa i bilo je duplirano etiri kratka i jaka uda koji su se zavravali otrim kandama, to je ksenobiologa donekle podsetilo na zemaljske rakove i insekte. Probili su zatim zidove na jo nekoliko mesta. U veini upljina je bilo po jedno telo i sada su mogli da primete i da su u razliitim fazama raspadanja. Ono prvo koje su otkrili bilo je gotovo sasvim skelet ali bilo je i prilino ouvanih i njihove veliine su takoe varirale najmanje telo nije bilo krupnije od make. Bie s Grotla je bilo crne boje, crno kao ugarak i nije imalo ni oi ni usta a raljasta glava je izgleda bila daleko pokretljivija nego glava oveka. Sada su videli i da je trup bavast s vrlo grubim i jakim omotaem koji je po strukturi neto izmeu hitina ljuskara i koe. etiri izuzetno snana ekstremiteta su postavljena na trupu kao paoci na tokovima i jasno se vidi da su zakrivljeni prema unutra. Ksenobiologu je iznenada sinulo. Oni ne puze, zaboga! Posredi su organizmi koji se kotrljaju svojim bavastim trupovima po podlozi tako to se odbacuju s ova etiri uda a zatim ih nekako savijaju ili uvlae u sebe. Osvetlio je pod tunela. One brazde u kame nu!

Ili su njihove kande toliko jake ili se radi o generacijama ovih Vilaa (da ba tako u ih nazvati) koji su vekovima kotrljali svoja tela ovuda. Nekako mu se uini da je ovo drugo blie istini. Vozilo dalje napreduje i dolaze do mesta na kojem se podzemna magistrala lepezasto rava u tri pravca. Biraju desni tunel. Nakon nekoliko preenih kilometara primeuju jo veu ruiniranost to moda znai da je mnogo ranije proseen u steni. upljine s telesnim ostacima su na mnogim mestima potpuno vidljive a komadi stene koja podsea na vulkanski tuf su oburvani i zaglavljuju se meu tokove. Ona skvrena trupla koja lee u svojim rupama du puta poinju da nasluuju o emu se tu radi. Zar to ne bi moglo biti groblje stanovnika Grotla a ove rupe kripte? Mera razdaljine pokazuje da su pod zemljom prevalili ve etrdeset est kilometara. Nita ljudsko nije gradilo put kojim se kreu pa ne mogu da se oslanjaju na ljudsku logiku u predvianju njegove duine ili krajnjeg odredita. A potreban im je i odmor. Mehur od kevlarske folije, korien na brodu za hidroponske zasade podigli su pritiskom iz boce. Ranije s njim spojeni manji mehur posluie kao improvizovana pretkomora. U sutini oni zajedno ine neku vrstu hermetikog atora. Ulaze jedan po jedan i s mukom u tesnom prostoru skidaju teke skafandre. Skafandri su prljavi, lepljivi i vlani od atmosfere Grotla. Zaudaraju na gorki badem i pokvarena jaja. Verovatno cijanidska i jedinjenja sumpora. U zatvorenoj plastinoj kesi. Ksenobiolog je uneo i glavu jednog Vilaa u relativno ouvanom stanju. Secira? - pita planetolog sa zanimanjem. S krova njihovog atora bela svetlost od koje su se gotovo odvikli iako su tek nekoliko sati na Grotlu, otkriva svaku poru na njihovim rukama, sve detalje Vilaeve glave. Hou samo da neto proverim, - kae Ksenobiolog sleui ramenima. Iz jednog depa na grudima vadi skalpel i proverava bateriju. Razdvaja lepljive rubove kese prstima. iri se nesnosan smrad. Planetolog pljune. U majinu... Potrovaemo se. Bez panike. Proverio sam ranije olfametrom, nije toksino. Verovatno metan i neto siretne kiseline. Zaseca paljivo glavu koja je ira od ljudske. Tri nagore podignuta roga, robusnog trougaonog preseka i uz to malo povijeni, neodoljivo podseaju na jednu poljoprivrednu alatku na vilu. Tamo odakle rogovi polaze je vee vornato zadebljanje. Skalpel ba na tom mestu otvara prolaz svojom usijanom crvenom takom. Isparava ubrzano neka mutna sluz, moda krv stvorenja. S hirurkim rukavicama na rukama i maskom na licu ksenobiolog eprka po unutranjosti pod budnim okom planetologa. Kao to sam i sumnjao kae ksenobiolog. Neemo rebuse. Ima li ta u glavi te spodobe? To uopte i nije glava, prijatelju. Nego? Neki organ ili ak ekstremitet. Najverovatnije da je mozak ili ta ve ko d njih predstavlja sedite inteligencije - smeten u trupu. Zavarala nas je analogija s ljudskom siluetom i uopte ivotinjama sa Zemlje. Kod njih glava oigledno nije gore. Kae sedite inteligencije ali moda se i ne radi o razumnim biima? I to je mogue.

Ksenobiolog na brzinu vraa predmet ispitivanja u kesu i izbacuje je u pretkomoru. Malo kasnije otvaraju tube s hranom i savlaujui oseaj munine u elucu zbog neprijatnog mirisa leine ruaju. Zaspali su i pored svega tvrdim snom. Buka nije probudila planetologa ve pre vibracije stene na kojoj je leao. U potpunom mraku bacio je pogled na osvetljeni cifarnik svog runog asovnika. Spavao je tek dva sata. Ksenobiolog se takoe rasanio. Ima li ideju ta...? Umesto odgovora planetolog ga hvata za miicu. Brzo, skafandre! ak i uvebanom timu je potrebno neko vreme da navuku teka odela i opremu. U meuvremenu je kakofonija u tunelu primetno narasla. uje se buka kao od nadolazee lavine. Izlaze spotiui se iz mehura-atora i privlae ga to blie vozilu pa se potom leima priljubljuju uza zid. Ksenobiolog uzima u ruku svoju odvrtku kao da se sprema na odbranu. Iskljuena su sva svetla i termokamere im ponovo pokazuju zidove tunela u sablasnozelenoj s njihovim lelujavim, izduenim senkama. Daleko napred je neko komeanje. Viestruko umnoeni zvuk struganja i itanja kao para koja suklja iz ajnika a koji vie ne moe da prikrije ni loa akustika tunela. A onda ugledaju Vilae. Predvideti neiji nain kretanja je jedno a posmatrati to isto u stvarnosti neto sasvim drugo. Vilai u kretanju nisu uopte liili na ive stvari ve na divlju stihiju. Bile su to od brzine zamagljene konture - njih najmanje desetak. I najednom, kao po komandi, usporavaju. Kako se brzina smanjuje ljudi mogu da uoe da stvorenja, onim za ta su isprva mislili da je glava, vitlaju kao utegom na kraju bia slino repu kod nekih zemaljskih ivotinja. Izgleda da im je to sluilo za odranje ravnotee a moda i promenu pravca kretanja. Stanovnici Grotla koe petnaestak metara od vozila i to tako to se kod svakog od njih jedan par ekstremiteta iri u stranu i zabija kande u kamenu podlogu a onaj drugi par ostaje u vazduhu, samo se blago povivi prema trupu. Trozupci su na vratovima pokretljivim kao vrat udava i polako se sputaju na zemlju kao da neto pomno oslukuju. Zatim se okreu, gotovo upitno, prema ljudima - i ostaju zamrznuti u tom poloaju. Izgleda da ima jo jednu namenu - apnu Ksenobiolog u svoj mikrofon poinjem da razumem... ta, zaboga? Ovi rogovi vile. Slue i kao balans tokom kretanja i kao prijemnik. Prijemnik? Infracrveno zraenje. Neto od onoga to sam video u glavi tokom seciranja podsetilo me je na organ kod zvearki. Zmije imaju mali toplotni detektor. Ovaj kod Vilaa je upravo ogroman, ko zna emu sve slui. U njihovom svetu s apsolutnim odsustvom nama vidljive svetlosti vienje se verovatno zasniva na infracrvenoj svetlosti. I Boe moj... ta...? ovee, kao to je za nas prirodno da izvor svetlosti dolazi odozgo s neba... Hoe da kae da je za njih gore ono to je za nas dole? Oni svetlost, odnosno toplotno zraenje dobijaju iz tla. Za njih je onda nae nebo podzemlje a njihovo podzemlje je... Da, da, ba tako. Ako ikada ljudi s njima budu uspostavili kontakt, Vilai e ih moda smatrati biima svog podzemlja. A ako imaju i svoju religiju (to nije nemogue s obzirom da sahranjuju svoje mrtve) i ako se ta religija

zasniva na dualizmu tipa dobro/zlo, svetlo/tama odnosno dobra bia i demoni moda nas proglase i za neku vrstu avola! Oni nas? Ti rogati, odurni... Ne budi dete. Zna da ima logike u ovome to priam. Vilai su nepokretni vie od deset minuta - ljudi takoe. Kako li Vilaima izgledaju bia na koja su naleteli idui nekim svojim, samo njima razumljivim poslom? Skafandri poseduju vie razliitih slojeva a neki od materijala spreavaju gubljenje ili primanje toplote zavisno od potrebe. U svakom sluaju ak i da imaju vrlo nizak toplotni odraz dvojica astronauta znaju da su spram pozadine toplih stena vidljivi kao hladne senke. Vozilo pak i nedavno naputeno sklonite sigurno zrae obilje toplote. ta li Vilai o svemu misle? I da li su agresivni? Umesto odgovora, najpre jedno od stvorenja podie oprezno donje udove uvlaei ih u sebe kao stajni trap aviona a za njegovim primerom kreu i ostali Vilai. U sledeem trenutku oni ve voze nazad struui kandama po kamenu i za par sekundi vie ih nema - kao da su isparili. Ksenobiolog dozvoli sebi kratak, ustar izdah. Zatim ga nervoza natera i da se nasmeje. Eto nama prvog kontakta! Ne mogu da verujem... Borise, bolje veruj! Ovi su stvarni kao ti i ja. I ne bih rekao da su ba bezazleni. Imao sam utisak da nas skeniraju od glave do pete. Onaj njihov pogled uopte nije pogled ve uitavanje. Da, i ja sam imao slian utisak primeti ksenobiolog zamiljeno moemo mi samo da nagaamo ta se ovde upravo dogodilo. I ja koji sam obuavan za pronalaenje mogueg tuinskog ivota imam samo uplje pretpostavke o svemu. Moramo dalje. Nemamo previe vremena. Treba to vie saznati. Civilizacija - verovatno... Imaju li naselja, organizovano drutvo? Ovo su stvari na koje sam ekao itavog ivota a eto, sada, i ako saznam neto imau mogunost da sve to tek samem u jednu kratku poruku Zemlji koju e neko primiti kroz vie od godinu dana. Nisam ni ja u boljem poloaju. Ovaj svet zahteva decenije i decenije istraivanja. Pokupio sam mnogo toga iz orbite ali ovde je potreban i geolog-specijalista. Velika koliina torijuma 232 mi bode oi od poetka. A tek krater... ta s njim? Pomiljam ak na to da je u pitanju vetaka tvorevina. Pazi, ako je za njih utroba ovog sveta ono to je za nas Sunce moda su generacijama kopali i kopali... Moda je ovo njihova verzija traganja za svetlou i u fizikom i u metaforikom znaenju. ivotna potreba, osnova religije? Jer vidi, oni ne znaju ta su zvezde, nikada ih nisu videli. Dok smo mi stremili visinama oni su moda stremili - dubinama... To je preveliko, Petre. Onolika formacija... Znam. Pazi, planeta je veliine Titana, mnogo manja od Zemlje ali na Zemlji veinu kopna prekriva voda. Celokupno kopno ove lutajue planete, kada bi ga rasprostro, verovatno ne bi mnogo zaostajalo po povrini za naim kontinentima. A u onu mamutsku depresiju bi stalo barem nekoliko Zemljinih kontinenata. Kako su uspeli? Poslednje to bih oekivao od jednog trezvenog planetologa bila bi takva izjava. Zato, zar nije lake objasniti sve udarom drugog tela? Pa sam si rekao jo na brodu da ova planeta oscilira upravo zbog toga. Recimo da i ja imam intuiciju. Neto nije sasvim kako treba ni u pogledu orbitalne mehanike ali nemam krajnje rezultate, a kako stvari stoje, teko da u ih ikada i imati. I,

sluaj, sva tri fuziona reaktora na brodu - pala su ispod Morzakove granice neposredno pre detekcije planete! Moda zvui suludo ovo to u sada rei ali - kao da je prisustvo planete pokvarilo brod...? Nasukani na ovaj prokleti crni sprud. Kao klopka, iskopana vuja jama u koju smo naivno upali... Ne misli na to. Zna da se ljudi za ovakve misije biraju po odreenom kriterijumu. Nema nam vie nazad. Znali smo to kada smo polazili. Da, znali smo. I zna ta nije mi ni ao. Da li mi veruje? Verujem ti drue. Hajde sad, da uradimo sve to jo moemo... dok moemo. Spakuju mehur ator i pokreu vozilo. Ni koji kilometar dalje udnih stanovnika Grotla nema ni od korova. Takoe ni put vie nema onaj pad od deset stepeni ve kao da se sve vie uzdie. Ravaju se i dalje brojni boni tuneli od kojih su neki potpuno urueni. Planetolog trai da stanu i uzima manje komade stene u ruku, zatim vadi iz spremita vozila sondu i proverava sastav. ta kae? pita ksenobiolog. Lii stvarno na vulkanski tuf ali nije nastalo u takvom procesu, siguran sam. Misli da ovde nije bilo vulkana? Ma verovatno ih je i bilo ali ovo konkretno je nastalo nekim posebnim meanjem a ne kao proizvod magmatskog procesa. Podozrevam... Da? Vrsta betona. ta? Kao to sam rekao vrsta betona. E sad, detaljnije... Misli da je ceo tunel od tog... betona? Ne, to je vidi prokopano najpre u steni i na nekim mestima kao ovde, evo sonda oitava i obian bazalt... Dakle, stena je buena, ime - znam koliko i ti a onda su dograivali ovim to lii na tuf i to oigledno nije ba tako krhko kao pravi tuf. Ako je to tako, pokuavam da zamislim onda kako su uz onakvu anatomiju uspevali da zavre takav posao? Moda mainama? Ko e ga znati. Dosada nismo videli nita od njihovih naprava to bi nam pomoglo da shvatimo na kom su stepenu razvoja. Planetolog se penje u vozilo i oni napreduju dalje. Ali ve nekih pola sata kasnije, shvataju da su blizu izlaza. Malo usporavaju, potom se i potpuno zaustavljaju na jednoj kamenoj terasi ili ispustu na izlazu tunela. Opet primaju signal s orbitera i kombinujui njegove radarske slike i one s vozila zapanjeno gledaju panoramu koju nijedno ljudsko oko nikada ranije videlo. Oni su sada s unutranje strane Kotla i znaju od ranije da je njegova dubina blizu etiri stotine kilometara. Dno nije ravno ve se i tamo nalaze naborani, igliasti, tornjevima slini planinski masivi, u stvari pravi lavirint planinskih lanaca koji se haotino prepliu, sve ispresecano na kilometre dubokim kanjonima kojima neto tee ali to svakako nije voda pre e biti neki avo od ugljovodonika, koji sudei po podacima kljua i neprekidno isparava. Radar orbitera belei i oblane regione a atmosferski pritisak u dubini Grotla prelazi trideset atmosfera, to je praktino kao na dnu nekog razreenog mora. Imali bi dole znatnih problema s kretanjem. Uz to, temperatura na samom dnu nije manja od ezdeset pet stepeni. Planetologu nije jasno kako na toj dubini temperatura nije daleko vea zbog veeg pritiska i sraza bazaltnih ploa ili blizine jezgra

 u stvari nikako mu ne ide u glavu zbog ega dno tog kazana nije ispunjeno lavom umesto rekama i jezerima tenog ugljovodonika. I jo neto mu pada na pamet dok posmatra danteovski predeo. ta misli od ega uopte ive u ovoj pustari? Pustari za nae pojmove, naravno... Pa, moda se radi o hemosintezi. Nije iskljueno. Hemosintezi? Da, i na Zemlji postoji takav proces. Na dnu Pacifika recimo, gde nema svetlosti za foto -sintezu, postoje organizmi koji se okupljaju oko toplih vulkanskih izvora i koriste toplotu umesto svetlosti za razgradnju organskih materija. Moda su ugljovodonici u atmosferi ili oni koji se nalaze u tenom stanju dole u onim klisurama njihova hrana? Ono to mene zbunjuje je odsustvo drugih oblika ivota. Na Zemlji su sve nie naseljene vazduh, zemlja, voda. Ovde nema niega to leti, koliko vidim nema nikakve vegetacije ni u tragovima. Oprema pokazuje potpuno odsustvo mikroorganizama. Moda u onim rekama dole....mada sumnjam... ekaj, mikroorganizama nema ali videli smo njihove trule ostatke u onim kriptama? Ima razliitih procesa razgradnje. Siguran sam da to nije uticaj mikroba. Ovde je sve sterilno ako se izuzme prisustvo Vilaa, naravno. Ako nema kompletne biosfere i celog lanca ishrane sa mnotvom vrsta to bi moglo znaiti i da ovi stvorovi nisu odavde ve neka vrsta kolonista? To je i meni palo na pamet. Sve zamrenije od zamrenijeg. Ovaj svet kao da je sav postavljen naopake u od nosu na na. Zemlja kao dan a Grotlo kao no .... Raj i Pakao? Obrnuti lik u ogledalu? Odosmo daleko.... Moda, ali ko zna.... Ili bolje - avo bi ga znao... Od kamenog ispusta na kojem se nalaze vodi put useen u zid monstruozne litice. On ustvari vie lii na leb u steni ali je dovoljno irok da vozilo moe da se kree. Zumiranjem slike orbiterovog radara otkrivaju da su unutranji zidovi Kotla prosto olebljeni brojnim slinim drumovima (to podsea na lebove u topovskom drelu) koji se svi sputaju u spirali prema dnu mamutske jame. To asocira i na neki udovino veliki rudarski povrinski kop. Vide nizove odseenih kamenih terasa, otvore drugih tunela i opet lebove puteve kao namotaje ice na kalemu, kako se tu i tamo prepliu. Zid kratera zbog toga deluje nekako oglodano. Sastrugano. Planetolog uoava jednu veliku kamenu terasu zaravan koja tri iz zida litice a na njihovom je pravcu kretanja udaljena oko jednog kilometra. Veina terasa je irine pet, est metara a ova je znatno ira gotovo trideset metara i prepuna je rupa. Ne deluje kao prirodna tvorevina vie nalikuje nekom kamenom gnezdu priljubljenom uz liticu. Primeuju tamo i neko kretanje. S maksimalnim uveanjem uskoro posmatraju grupu Vilaa, mnogo veu od one koju su ranije susreli. Njih je barem etrdesetak. Neki kao da se ukotrljavaju u one rupe u steni i malo kasnije ponovo izlaze. Da, upravo tako. I to su izgleda manji Vilai. Oni prepliu svoje udove, postaju kao jedno telo i tako prevaljuju krae rastojanje. Gotovo da padnu s ivice. Nekolicina veih Vilaa se onda pokrene u njihovom pravcu i oni se raspletu i razbee prema nekim od otvora - jazbina u koje ulete velikom brzinom i vie ih ne vidi neko vreme. Zatim se to uglavnom ponavlja. Jedna manja grupa (veih) Vilaa se ponaa poput ostrva u odnosu na ostale. Ne pomeraju

se, potpuno su nepomini i postoji neka pravilnost u njihovom rasporedu. Priblino su u polukrugu i poreani prema putu koji prilazi njihovom gnezdu. Kao da ekaju nekog... ili neto mrmlja ksenobiolog. Nas? Ne bih rekao. Ta potkovica nam je okrenuta leima ali avo bi ga znao jo nismo ni odredili imaju li ova bia prednju i zadnju stranu... Planetolog trepnu. Imao je potrebu da protrlja oi koje su suzile od napora. Neto se kretalo putem tamo ve nadomak gnezda. Pogledaj. ta? Drugi Vilai. Da, sada vidim. Dolaze kod ovih. ekaj, oni neto imaju...Vidi? Lii na veliku korpu. Ta stvar nije pravljena spajanjem delova ve vie deluje kao izlivena. Moda opet neka verzija njihovog betona, dakako, laka i tanja? Odavde izgleda kao da nije deblja od lepenke. Da, ali nain prenosa je neverovatan. Ovo su nekakve taljige, oigledno. Po dvojica su sa svake strane poput tokova - ali to fiziki nije mogue...Moda neto postoji ali sa ove daljine, ta misli? Ako mene pita oni na neki nain ongliraju s tom kupom. Evo stiu kod komija. Da vidimo sada ta sledi... Osmoro Vilaa i njihovo neobino vozilo se obrelo u onome to bi (moda) moglo biti naselje. Grupa koja je ekala ili straarila u polukrugu, mirno ih proputa. Ali ostatak Vilaa nije ba miran. Kao da se povlae polako nazad. Osmorica idu prema njima i staju. Nita se ne deava nekoliko sekundi a onda se od te osmorice izdvoji njih estorica. Kotrljaju se brzo i udaraju Vilae pred sobom iz sve snage. Od udarca pogoeni kao da se skroz umrtve. Tako umrtvljenog Vilaa dohvate po tri napadaa dvojica s njim spletu ekstremitete i kao da ga prikuju za zemlju a trei prilazi onom trozupcu koji se izvija u svim pravcima i svojim trozupcem zahvata tanak, dugi vrat. Zatim ga jakim trzajem otkida. Vila s otkinutom glavom odmah biva ostavljen tamo gde se i zatekao i ista trolana ekipa vija potom sledeeg Vilaa. Nisu poteeni ni oni najmanji. itava scena traje desetak minuta. Obezglavljeni se kotrljaju grevito napred-nazad po tlu a sluz koja istie iz njihovih tela ostavlja toplotni trag na steni kao ljudska krv. Vilai napadai svojim trozupcima podiu s tla otkinute udove i ubacuju ih u korpu-kola. Zatim bez urbe naputaju poprite. Straari koji su ih ranije propustili sada im se disciplinovano, jedan po jedan, prikljuuju. Cela kolona odlazi putem zajedno sa svojim tovarom. Ksenobiolog je imao elju da vie i psuje kao sumanut ali mu je vilica bila tako stegnuta da je gotovo uo kripanje sopstvenih zuba. Iako se ovde radilo o tuinskom obliku ivota postoje stvari, stvari za koje jednostavno zna - ta predstavljaju. Pokolj! Masakr! uspeo je sav potresen, da izusti. Od besa, nemoi i neeg nalik na ponienje - oi mu se naprasno ispunie suzama. Pogledaj, oni jo nisu mrtvi, moda... Ne, ne... Prilino sam siguran, drue a i ti si. Da, oni su jo ivi ali mislim... Onaj organ. Bez njega ne mogu da opstanu? Da, to sam mislio. Verovatno kao kada bi oveku odsekao ru ke i noge i ostavio ga samog u pustinji. Mislio sam da samo ovek radi takve stvari. Oigledno da su ivot i

zloin svuda nerazdvojni drugovi. Ubistvo kao univerzalna, standardna procedura irom vaseljene? A mi i pored svega mislili... Glupost! ta smo onda u stvari traili? ta? Na lep svet smo se spustili. Sluaj, ja onda ve sada znam ta se deava tamo dole... na samom dnu ovog velikog kazana. Takve stvari poznajemo iz sopstvene istorije... Nema potrebe da idemo dalje, zar ne? Neka se sve ovde okona, tu pored ovog njihovog sela. Napraviemo jedan fin izvetaj i odaslati orbiteru a on neka se dopisuje dalje s brodom i Zemljom. Oseam gaenje, prijatelju ree Ksenobiolog mrano oseam neto odvratno i trulo... Prokleti avolji kotao... Iskljuio je grubo termoviziju, gotovo strgavi deo opreme na lemu i pogledao Grotlo samo golim ljudskim oima. Nije bilo ni trunke svetlosti. Ni fotona. Ali negde u tom apsolutnom mraku, na kamenoj zaravni, i dalje se uporno kotrljahu tela Vilaa.