Bob Blek

Feminizam kao faizam

Kao to pie u jednoj poznatoj deijoj knjizi, svinja je svinja, bez obzira na oblik polnog organa. Ilze Koh [1] je bila naci, a ne sestra . Ljubav nije mrnja, rat nije mir, sloboda nije ropstvo, a spaljivanje knjiga nije vesnik slobode. Antiautoritarci koji bi eleli da postanu revolucionari suoavaju se s mnogim tekim pitanjima. Zato bi, za poetak trebalo da ispravno odgovore na nekoliko lakih. Ako ostavimo po strani sve hiperbole i metafore, ono to se danas plasira kao radikalni feminizam jeste ist faizam. Radikalni feminizam promovie ovinizam, cenzuru, maternalizam, pseudoantropologiju, stalno traenje rtvenih jareva, mistino poistoveivanje s prirodom, pseudopagansku religioznost, aparthejd, naglaenu uniformnost misli, ak i pojave (u nekim etvrtima salon lepote HERA nudi svoje usluge feministkinjama koje ele da izgledaju posebno feministiki). Zlokoban pokazatelj kontinuiteta u odnosu na klasini faizam jeste i karakteristina kombinacija line inicijative i dravnog nasilja. Tako je Open Road, anarhistiki Rolling Stone, snano podrao nedavne antipornografske akcije u Vankuveru, dodue ne kao primer direktne akcije, jer to ve ne bi bilo korektno, ve kao pritisak na vlast i njene organe gonjenja da konano ponu da rade svoj posao da progone. To je pozdravljeno kao veliki uspeh. U Italiji, posle Prvog svetskog rata, faistike bande napadale su socijalistike i sindikalne aktiviste uz preutno odobravanje policije, koja bi ponekad intervenisala, ali uvek protiv leviara. Na slian nain je i u Americi voen rat protiv nekada mone International Workers of the World. Zato sam se jednom upitao: Zato te ene nee da idu krevet ni sa kim drugim osim sa tipovima iz Direktne Akcije? Nije stvar u tome da mi je previe stalo do porno industrije, do njenog profita, do njenog prava na slobodu govora ili njenog vlasnitva. To je potpuno van pitanja koje se ovde postavlja, a koje glasi: zato ba ta i samo ta industrija? Izbor ove mete ukazuje na postojanje plana i liste prioriteta, tako da se ne moe prihvatiti kao spontani izliv antikapitalistikog raspoloenja. Oni koji vode promiljenu politku nemaju pravo na albu, ako tu politiku neko dovede u pitanje. Faistika ideologija se svojim muterijama, svom izabranom narodu, uvek obraa u isto vreme kao potlaenima i kao superiornima. Nemci, u stvari, nisu izgubili Prvi svetski rat. Kako bi tako neto uopte bilo mogue? Oni su po definiciji superiorna rasa. Prema tome, neko im je zabio no u lea (iako onda ostaje nejasno kako je jedna superiorna rasa uopte mogla da se nae u takvoj situaciji?). Mukarci su, i samo oni, kako pie u alopojci Antipornografskog Pokreta (APP) objavljenoj u Kick It Over (Toronto), stvorili ovu po prirodu destruktivnu i mrnjom prema eni ispunjenu kulturu. Ako je tako, onda je ili doprinos ena ljudskoj kulturi ravan nuli ili u toj kulturi ima jo neto,

moda ak i neto sasvim drugo, to je ini destruktivnom po prirodu i ispunjenom mrnjom prema eni. Zbog svojih ciljeva (od kojih su neki sasvim prizemni, na primer, seksualno rivalstvo sa heteroseksualnim mukarcima oko ena na koje i jedni i drugi bacaju oko) samozvane radikalne feministkinje zapravo svode enu na bespomono, vegetativno stvorenje, pasivnu rtvu mukog prezira i nasilja. Ovaj po enu duboko uvredljiv stav daleko nadmauje dostignua najcrnjih patrijarhalnih ideologija jevrejsku predstavu o eni kao o izvoru neistoe ili nonu moru hriana, enu kao ovaploenje Iskuenja i neukrotivu prirodnu, seksualnu silu. Oni su enu videli kao olienje zla, ali ne i kao bespomonu . Ovaj novi stereotip, o eni kao rtvi, direktno se nastavlja na viktorijansko patrijarhalno stanovite koje je (buroasku) enu svodilo na inertan ukras. Osporavajui eni kreativnu mo, svojstvenu svakome, radikalne feministkinje stavljaju problem ena u istu ravan sa, recimo, sluajem beba-foka. * Pretpostavimo za trenutak neto to mogu da ospore samo najdementnije feministkinje i enomrsci: da stvari nisu ba tako loe, u smislu da su ene bile ne samo pasivne, ve i aktivne uesnice istorije. Kako je onda mogue da ene ili bilo koja druga potlaena grupa, radnici, crnci, uroeniki narodi budu u potpunosti amnestirane od odgovornosti za postojanje aranmana u kojem su osuene na neiju dominaciju. To znai da je osim otpora, tu bilo i mnogo prilagoavanja. Niko nema pravo da pred time zatvara oi. Samo kratak komentar povodom jedne zapanjujue imbecilnosti iz lanka objavljenog u Kick It Over. Opte rairena pretpostavka, koju znai ne zagovaraju samo sledbenici prie Kada je Bog bio ena, jeste da su verovatno ene te koje su izmislile poljoprivredu. Jedna od posledica tog otkria da sad ostavimo po strani dravu, klasno drutvo, vlasnitvo, itd. bilo je unitenje veine do tada cvatuih ekosistema. Poljoprivreda je ve unitila najvei deo biosfere, stvarajui pustinje i iscrpljujui stanita ne samo bezbrojnih biljnih i ivotinjskih vrsta, ve i poslednjih slobodnih drutava bez drave i klasne podele. ta posle ovoga ostaje od prie o sutinskoj povezanosti izmeu ene i prirode? Ako je Bog zaista nekada bio ena, onda ga je upravo tada trebalo ukinuti. Nikada mi nije smetalo to to neke ene ne vole mukarce, ak ni ako ih potpuno izbegavaju. Ni sam nisam neto lud za njima, a posebno za onim arhetipskim mukarinama. Ipak, ne mogu da ne primetim da ogromna veina ena voli upravo takve. To primeuju i radikalne feministkinje i to ih dovodi do ludila. Prvi sam koji e se sloiti da veina esto nije u pravu. Ali, u tom sluaju ja u kritikovati stav veine; neu se pretvarati da govorim u njeno ime. Nasuprot tome, radikalne feministkinje sebe vide kao predvodnice. Kao takve, one moraju da nekako racionalizuju svoje animozitete: zato im i uspeva da od svojih predrasuda naprave demonologiju jednog kurcem determinisanog sveta. Mrzei mukarce, one nuno mrze i ene. Izjednaavanjem pornografije sa silovanjem a to je, izgleda, glavni aksiom APP postie se samo to da pornografija deluje ozbiljnije nego to zaista jeste. S druge strane,

ako su mukarci gazde i ako je sutinska tendencija sistema (kako one tvrde) denaturacija svake opozicione inicijative, iji su najrevolucionarniji izdanak upravo radikalne feministkinje, onda to za posledicu moe da ima da silovanje, u poreenju s tako udovinim nasiljem, deluje prilino trivijalno. Bie da je to ipak samo stara pria o eni koja je rasplakala vuka. Prema feminoidnoj epistemologiji mukarci ne znaju nita o pravoj prirodi ene. Iz ovoga bi logino moglo da se pretpostavi da otuenje polova, koje stvara diskriminaciju i koje im dodeljuje razliite uloge, deluje obostrano, to veina nas izriito i tvrdi na osnovu sopstvenog iskustva. Ali, ne: mukarci ne znaju nita o enama, ali zato ene, ili barem njihova feministika avangarda, znaju sve o mukarcima. One tano znaju ta je to pornografija i kakvo znaenje ona ima za mukarce koji je piu i itaju, to lezboseparatistkinje, koje na svaki nain izbegavaju seks sa mukarcima, posebno cene. to je vae iskustvo udaljenije od stvarnog ivota konkretnih mukaraca, to ih bolje razumete. Najzad, zar nije Papa, kako barem sam tvrdi, vrhovni autoritet po pitanju ena i seksualnosti? Kada feministkinje ne bi postojale, konzervativci bi morali da ih izmisle. Zato su sto mu gromova! sve muke legislature uvek kriminalizovale opscenost, a svi muki sudovi je izuzimali od ustavne zatite? Kada bi APP harpije samo malo vie panje poklanjale stvarnim ljudima, a ne samo svojim histerinim projekcijama, otkrile bi da pornii ne igraju veliku ulogu u ivotu u veine postpubertetlija; i to ne zbog njihove politike korektnosti, ve zato to pornografiju smatraju preteranom, ljigavom i, najzad, potpuno inferiornom u odnosu na pravu stvar. Feministikinje-spaljivaice knjiga su najobinije oportunistike kukavice. Ako je ono protiv ega se bune prisilna socijalizacija ena u smislu nametanja podreene uloge u odnosu na mukarce (pri emu se ista uloga u odnosu na dominantne lezbejke smatra za bezazlenu igrariju), onda bi njihova glavna ili ak jedina preokupacija trebalo da budu Cosmopolitan , romani Barbare Kortland i ogromna produkcija popularne, kriptopornografske literature namenjene enama, koju ove gutaju kao lude. Pre petnaest godina, tadanje radikalne aktivistkinje (koje su u meuvremenu postale istaknute svetenice, pravnice i birokratese u usponu) barem su napadale uticajne neprijatelje, poput Hjua Hefnera i Endija Vorhola. Danas njihove naslednice teroriu klince, anarho-pankere, zato to je na njihovim kolaima Margaret Taer prikazana kao diktator, kao majka hiljadu mrtvih, a ne kao sestra. To je logika tog bizarnog, biolokog determinizma: svaka ivotinja opremljena vaginom jeste jedna od nas, a svaki privilegovani kuri jeste jedan od njih. Priseam se pitanja iz jednog skea The Firesign Theatre: Ali, ko sam to mi? Mukarci-leviari rado i lako daju podrku ovom feministikom siledijstvu. Re je o kombinaciji, tako tipinoj za leviare, oseanja krivice zbog svih prolih nepravdi (generalno, oni koji se oseaju krivim prema enama, crncima, strancima ili kome god, obino i jesu krivi) i aktuelne ambicije da uskoe u leviarsko-feministike pantalone. Tako u Berkliju, Kalifornija, gde sam nekada iveo, sve vrvi od preobraenih mukih

feminista koji se nadaju da e im to pomoi da lake povale neto. Izgleda da se isti cirkus deava i u Torontu, a nema sumnje i drugde. Ove skrivene ambicije same po sebi ne diskredituju ideologiju za koju pokuavaju da se veu; do pravog odgovora moemo doi sledei najgore namere. Ma koliko ova pria delovala idiotski svakome sa strane, inae neobjanjiv paroksizam ovih (mukih) intelektualaca postaje jasan tek kada se u njemu prepozna jedna sebina i krajnje neiskrena racionalizacija. * Mogue je da su za neke ljude ovde igosane ideologije neto kroz ta moraju da prou da bi se oslobodili u dovoljnoj meri i ukljuili u borbu za opte osloboenje. Ve se dogodilo da su se neke feministike uenice pridruile zajednikoj potrazi za slobodom, pri emu je prethodno iskustvo neke od njih samo obogatilo. Svako od nas, kada se osrvne za sobom, ima svoje razloge za nelagodnost: marksizam, libertinizam, sindikalizam, objektivizam (An Ryand), itd. Da nismo proli kroz sito i reeto tih ideologija moda nikada ne bi smo doli dotle da mislimo svojom glavom. Biti (i ostati) trockista ili jezuita, znai biti vernik, drugim reima tikvan. A opet, uporno probijanje kroz bilo koji sistem moe da nam u nekom trenutku ukae i na mogunost izlaza iz samog Glavnog sistema. Ipak, za to su male anse sve dok se enski kritiari tretiraju kao otpad, a muki ignoriu ili klevetaju iz principa. (Slinu praksu upranjavaju i Cionisti: strani kritiari su uvek antisemite, dok kritiari Jevreji mogu da budu samo jevrejski auto-ovinisti.) Separatizam kao drutveni program je potpuno apsurdan i optereen brojnim kontradikcijama. Ali, delimina izolacija moe da olaka regrutaciju novih iskuenika i da lake uutka one koji imaju drugaije dokaze i argumente pristup koji feministkinje dele sa sledbenicima Munija, Hare Krine i drugim kultistima. Sreom, njihova doktrina i kulturni milje krajnje su neprivlani. Zaista, meu radikalnim feministkinjama primeujem sve vie sedih glava: kako se odjeci politike i kulture 1960-tih sve vie gube, sve manje i manje ena pokazuje interesovanje za feministiko ispiranje mozga. Radikalnih feministkinja u ranim dvadesetim godinama uvek je bilo malo, a sada ih je sve manje. Radikalni feminizam (nema svrhe raspravljati o samom pojmu sa onima koji na njemu insistiraju) jeste idiotska, mrziteljska, autoritarna, seksistika, dogmatska konstrukcija koja svoju niim zasluenu revolucionarnu reputaciju duguje samo onima koji je uzimaju za ozbiljno. Krajnje je vreme da se prestane s podrkom ovim teroristkinjama trivijalnog i da se konano utvrdi njihova odgovornost zbog propovedanja genocidne histerije i upranjavanja istog zla za koga tvrde da je usmereno protiv njih (ak i silovanja, ako emo pravo!) Kako stati za vrat femino-faizmu? To je barem lako: samo ih drite za re i tretirajte kao jednakei onda ih sluajte kako cvile! Carica je gola to je ono to bih ja nazvao opscenim.

[1] Ilze Koh, ena komandanta koncentracionog logora u Buhenvaldu; poznata kao kuka iz Buhenvalda; imala je veliku kolekciju predmeta napravljenih od koe zatvorenika sa velikim i zanimljivim tetovaama, posebno abaura; nap. prev.