Oliver Jovanovi

ETRNAEST KILOMETARA OD VUKOVARA

I u ratu sam redovno prao zube. ,,Ako, ako ia, lake e da te prepoznaju1,, - zavitlavao me Kaplar- ,,Ovde to niko ne radi...,, Na to, mesto da se manem oravog posla, krenem da glavatom bosancu objanjavam kako pomenuta stvar s pastom i etkicom ima neke slinosti s tradicijom Five-O' Clock Tea, odnosno, kako ta svakodnevna ,,mehanika,, ta prava rutina, poput kakvog obreda ili molitve, moe oveku pomoi da u optem haosu/stihiji sauva neku nit-vodilju. ,,Nije tebi lako ia, nije..,, - vrti Kaplar svojom travom glavudom i vue se, nogu pred nogu, ka tek prispelom kamionu s robom2 za na magacin. Poseem za pranjavom transporterkom. Dve metalik-sive takice probijaju zvuni zid nad mojom glavom u trenutku kada nateem plastinu uturicu. Jeza struji telom, kao da neko bez upozorenja prazni karabin odmah tu, iza mojih lea. Oficir za bezbednost strava niz stepenice, sa balkona naputene hrvatske kue. ,,Ej mali, koji je danas dan ?,, - teke. ,,Nemam pojma.Petak ?,, ,,Ima fudbal na radiju.Zvezda...,, -hvatam vest kao nemarno dobaenu loptu, dok on ve nestaje iza prvog oka. uturicu (konano ispranjenu) guram natrag u transporterku, pored prljavog vea.

1 2

Jedinica zaduena za ekshumaciju poginulih vojnika Dakovi krompira, aluminijumski sanduci s hlebom, kante masti, izme, uprtai.

Sedam na drvenu klupu. Imam jo koji sat do strae. Sokak sa svojim novim, glatkim drumom, dopola prekrivenim vlanim i tamnim jesenjim liem, sa irokim betonskim dvoritima i gotovo istovetnim metalnim kapijama (uglavnomzelenim) odie nekom ravnodunom, tupom tromou. Koja ne umiruje, ve naprotiv - drai ivce. Taj mir je poput spokoja zelenih movara, poput nevidljivog ivog peska koji opkoljava nogu doljaka. Turin iskrsava na kapiji jednog dvorita. Automat nosi kao Apai vinesterku - preko pregiba leve ruke. Gotovo da mogu da je zamislim urolanu u kakvo sivo vojno ebence s resama. ,,Dosadno ?,, -pita i sam odmah odgovora - ,,Dosadno, dosadno...,, Kucne noktom po rukohvatu. ,,Ja malopre malo rastavljao...,, ,,A to ?,, ,,Da znam kako radi...,, Razumem ta time eli da kae. Verovatno mu je u nekom trenutku, sasvim spontano, palo na pamet jednostavno pitanje : ,,A ta se u stvari deava kada povuem oroz ?,, Moda je imao metak meu prstima dok je razmiljao o tome, okreui ga i zagledajui sa svih strana kao da ga po prvi put vidi u ivotu. ,,Uili smo o tome u vojsci,, - kaem, iako ve znam da je ta reenica suvina. Jer jedno je bubati napamet i na silu neke stvari a sasvim drugo skapirati ih sam, onako - svojom voljom. ,,Ovde pritisnem,, - mrmlja Turin vie i ne obraajui panju na mene, kao da sebe temeljno presliava -,,Kada pritisnem oroz...otpustim oprugu...igla udara u

kapislu...metak izlazi...ovde ulazi gas i vraa unazad ovaj deo...on zatee oprugu...Igla opet udara...kao maina za ivenje...samo veze...,, Lice mu se ozari tim jednostavnim otkriem. Ozarilo se i moje jer sam uestvovao u tom njegovom ,,sklapanju mozaika,, ,,Turine,, -kaem- ,,veeras je neki film posle ,,Dnevnika,, Hoe da gledamo ?,, ,,Moe, samo ako porunik nije opet deurni.Kakav je ?,, ,,Ne znam, neki kaubojski..,, Turin se smei, nameta bolje svoju ,,Vinesterku,, Negde iz daleka, kotrljajui po tlu, pristie slab ali postojan zvuk grmljavine.