Габровница - Миодраг Велојић

НАСЕЉА СТАРЕ ПЛАНИНЕ
Г А Б Р О В Н И Ц А
Књига 1
Мр Миодраг Велојић
ГАБРОВНИЦА
Издавач:
ИСТРАЖИВАЧКО ДРУШТВО „КРАЉЕВИЦА“ ЗАЈЕЧАР
Лектор:
Проф. Зорица Хаџић Игњатовић
Технички уредник:
Компјутерска припрема:
Мирољуб Никић Мања
Штампа:
Штампарија "Деркс" Зајечар
Тираж:
300 примерака
ЦИП – CIP – Каталогизација у публикацији

Народна библиотека Србије, Београд
908(497.11 Габровница)
314(497.11)
ВЕЛОЈИЋ, Миодраг, 1963-

Габровница / Миодраг Велојић. - Зајечар:
Истраживачко друштво Краљевица, 2010
(Зајечар : Деркс). – 156 стр. : илустр. ; 25 cm.
– (Насеља Старе планине ; књ. 1)
Ауторова слика. - Тираж 300. -
Белешка о аутору. стр. 155.
ISBN 978-86-910301-2-4
а) Габровница b) Стара планина – Становништво
COBISS.SR-ID 177700876
Зајечар, 2010.
ПРЕДГОВОР
Смештена на истоку Србије, на самој граници са републиком Бугарском,

Стара планина представља изузетно интересантну и занимљиву културну
целину. Природне карактеристике су на њој временом изолова��
ле��
поједин��е
делове��
, а миграциона крет��
ања ��
знатно утицала на структуру и размештај
становништва��. Током
��
одређених историјских
��
раздобља развиле су се и мно�
ге људске насеобине. Остаци��
старих античких
�� утврђе��
��
ња��
, култна места и
светилишта, манастири и саобраћајнице��
данас видно сведоче о��
дугогодишњем
боравку становништва на овом простору.�
Како је у другој половини 20. века дошло до велике и нагле депопулације
насеља са Старе планине, тако се неминовно јавила потреба да се оставе пи�
сани трагови о животу људи и насеобинама на њој.
У едицији, која ће у наредном периоду излазити под називом НАСЕЉА
СТАРЕ ПЛАНИНЕ, уз обиље фотографија, статистичке и архивске докумен�
тације, биће приказан живот људи у насељима која данас нестају.
Прва књига је о насељу Габровница.
Зашто толико речи о Габровници ?

Управо зато што је у близини овог насеља пронађен најстарији кул�
турни споменик о боравку човека на овом делу Старе планине. Зато што је
Габровница шездесетих и седамдесетих година 20. века имало свој рудник ура�
нијума, две хиљаде радника и око хиљаду становника - а данас само пет сојих
сталних житеља. Зато што се ово насеље више пута селило и расељавао
поред своје реке, поред своје воде ... све док река једнога дана и становнике овог
насеља није раселила низводно... Како све велике воде приликом бујица носе
све са собом, тако је и Трговишки Тимок са Старе планине понео мештане
Габровнице низ свој ток. Зауставили се они у Књажевцу, Грљану, Зајечару...
поново скупа... у неком другом насељу.
Са њима и у њиховом сећању данас и даље живи Габровница.
▲ Габровница и суседна насеља на мапи Encartе (2006)

Габровница
Габровница је сточарско-ратарско сеоско насеље смештено у подножју Старе планине у источној

Србији. Административно припада општини Књажевац и некада је била највеће насеље старопланин-
ске микрорегије која се назива Буџак. Насеље је р��
азбијеног типа и састоји се од више заселака. Куће
су разбацане по околним узвишењима која се стрмо дижу са једне и друге стране Габровничке реке.
Просечна надморска висина насеља износи 790 метара.
▲ Постројења рудника и заселак Село у Габровници ▲ Породичне куће у засеоку Село

(Снимио: Миладин Милкић, 1964) (Снимио: Драган Николић, 1993)
Како стићи до Габровнице

До Габровнице се долази регионалним путем Књажевац-Пирот који пролази кроз Коренатачку
клисуру. Габровница је од Калне удаљена 11, исто толико и од српско-бугарске границе, а од центра
општине Књажевац 27 километара.
▲ Tопографска карта Габровнице са околином. Размера 1:25000
Атар насеља Габровница се граничи са атарима насеља Кроз разне историјске периоде,
Татрасница и Алдина Река на истоку, на северу са атарима Габровница се одувек налазила на не-
насеља Папратна и Репушница, са југа атаром насеља Кал- кој од граница. У античко време била
на и са запада атаром насеља Иново. Са својом површином је у близини границе Наисополиске
од 1.624 хектара сврстава се међу највеће атаре у општини (Нишке) и Аквиске (Праховске) регије,
Књажевац. Од укупне површине обрадиво је само 670 хек- а у време турске управе, од 15. до 19.
тара, док је остали део под шумом, пашњацима и ливадама. века, на граници софијског и видинског
Обрадиво земљиште је неплодно и песковито, тако да свака пашалука. У 19. веку (од 1833. до 1878.
већа киша испере и однесе и оно мало плодне земље. године) Габровница се налазила на гра-
ници тадашње Србије и Турске, а у вре-
ме Другог светског рата кроз атар овог
Габровница има веома повољан географски положај. Од насеља пролазила је српско-бугарска
регионалног пута Књажевац-Пирот, који пролази кроз Коре- граница. Средином 20. века Габровница
натачку клисуру, удаљена је свега 2, а од центра општине, је на граници старопланинских области
Књажевца, 27 км. Од Калне је удаљена 11, а исто толико и од Заглавак и Буџак, односно на граници
српско-бугарске границе. општина Књажевац и Кална.
Почетком 21. века, са својих 6 сталних становника, Габровница се налази на граници депопулације
и потпуног нестајања насеља.
Водени токови у атару

Обиље водених токова широм атара, укључујући и више јачих врела и извора, омогућило је меш-
танима задовољење основних животних потреба, као и добре услове за развој сточарства. Најважнији
и највећи водени ток у атару је Габровничка река. Дуж ње су се вековима развијала насеља. У време
летњих сушних периода Габровничка река на многим местима често пресуши, док у време топљења
снега и кишних периода подсећа на праву планинску реку.
Изворишни ток Габровничке реке на-

стаје испод узвишења Голаш на падинама
Старе планине у атару насеља Алдина Река и
носи назив Миличичка река. У свом кретању
ка Габровници протиче кроз атар насеља Тат-
расница, где са десне стране, на месту Средо-
рек, прима притоку Брезову реку.
Преласком на територију атара Габров-
нице, река добија назив по овом насељу. Од
састава у Средореку, па до атара Габровнице
она носи назив Голема река. У центру насеља
Габровница, са леве стране, придружује јој се
Мала река која извире испод узвишења Баса-
рело. И ову реку чине два водотока (потоци
Басарело и Летњички дол) који се спајају на
месту Станци.
▲ Водени ток у засеоку Ждрело (Снимио: Миодраг Велојић, 2003)
Као највећи габровнички водени ток, Габровничка река се улива у Трговишки Тимок
у атару насеља Кална, у месту званом Ждрело.
Габровничка река на излазу из насеља

10 НАСЕЉА СТАРЕ ПЛАНИНЕ
Трагови ранијег насељавања
Временом су у атару Габровнице пронађени значајни трагови ранијег насељавања.��

Најкарактерис-
тичнији су остаци пећинског сликарства у пећини Коренатац-Габровница и трагови античког рударења
на месту Сребрно.
Пећински цртежи
У клисури Трговишког Тимока, у пећини Коренатац-Габровница откривене су слике, прво пећинс-
ко сликарство у Србији и долини Тимока. На самом улазу у пећину, са десне стране, на једном делу сте-
не, постоји насликана представа коња, а на левој страни улаза слика неправилног круга, који датирају
из бронзаног периода (1.400 - 800 г.п.н.е.). По писању Душана Михаиловића (Филозофски факултет
Београд) и Светозара Јовановића (Завичајни музеј Књажевац), у праисторијски сликаним представама
у пећини Коренатац-Габровница могу се уочити различити утицаји: средњоевропски - који се испоља-
вају како у структури композиције, тако и у приказу карактеристичног оружја (могу се објаснити ек-
спанзијом, утицајем и традицијом култура касног бронзаног доба чијим је померањима, у периоду од
13. до 8. века п.н.е, био обухваћен велики део средње и југоисточне Европе) и локални дакомизијски
или трачким елементи - који се огледају у заступљености удубљења, садржају и значењу представа.
По њиховом писању, сцена на којој се приказује божанство (или хероизирани покојник) на споредним
представама, са ратничким атрибутима или атрибутима који указују на жртвовање коња на главној
представи, могла би више да се веже за локалне манифестације култа коња и коњаника, него за средњо-
европски и западно-балкански простор.
▲ Цртеж у пећини Коренатац - Габровница (Снимио: Миодраг Велојић, 2003)
Имајући у виду чињеницу да је коњ у индоевропској митологији имао веома значајну улогу, науч-
ници повезују ово сликарство са религијским схватањима и митским представама неких народа који
су у каснијим периодима боравили на овим просторима. Посебно се то односи на Трачане, код којих се
појава коња и коњаника могу пратити (почев од V века) кроз култ трачког Хероса који је идентификован
као аутохтоно трачко божанство. Њега одликују атрибути као што су: вођа народа, оснивач племена,
заштитник рода и породице, лекар, али и бог подземља, воде и плодности.
ГАБРОВНИЦА 11
Трагови рударења
Античка рударска активност на

Старој планини оставила је трагове и
у топономастици која је забележена у
6. веку код Прокопија. У атарима села
Алдина Река, Татрасница и Габровница
у то време су радили рудници у којима
је експлоатисано злато, сребро, бакар
и гвожђе. Сама експлоатација била је
примитивна и пре свега оријентиса-
на на ручну производњу. Механичка
средства за добијање злата била су пра-
лишта различитих облика и димензија,
од којих је мало шта очувано.
▲ Камен „белучанин“ из Белуцког дола ▲ Античко рударење на Старој планини (Извор: С. Јовановић, 1986)
(Снимио: Миодраг Велојић, 2004)
Народно предање говори да је на подручју атара села Габровнице постојало насеље у близини
античког рудника на месту Сребрно. До пре неког времена познавали су се остаци канала којима су
Римљани, земљаним цевима, доводили воду са места Средорек (атар насеља Татрасница), као и остаци
шљаке на местима где је вршено испирање руде. Предање говори да су цеви биле постављене чак до
Калне (тадашњег римског утврђења Callis), где је у то време био центар рударења на том простору. Ста-
рији људи из села се још увек сећају да су од својих предака чули да је на изградњи поменутог цевовода
радило тада читаво село.
У периоду између два светска рата у Научна истраживања, која је вршио Рударско
селу су пронађене две рударске алатке, налик топионичарски басен Бор, у периоду 1956-1958.
на секире, које су нажалост изгубљене. Ста- године, показала су да у атару села Габровнице за-
рији људи, који су их видели и који се сећају иста постоје примарна лежишта руде злата, сребра,
њиховог изгледа, претпостављају да су биле гвожђа и урана, али да нема програма који би дока-
из времена експлоатације руде у античком пе- зали оправданост њихове организоване експлоата-
риоду. ције.
Традиционална култура
Традиционална култура становништва је представљена у материјалном облику, у самом природ-
ном окружењу, преко одређених култних места.
Култна места се у Габровници зову завећине. На њима су се одређене друштвене заједнице (за-
селак, род или породица) заветовале да ће та места, ради своје среће, напретка и здравља, поштовати
и славити. За већину завећина везан је по један хришћански светац, на чији се дан, на њихово место,
долази и врши обред сечења колача.
У атару насеља Габровнице постоје култно дрвеће, камени крстови и култни извори.
Култно дрвеће
Култно дрвеће је изразито велико и више векова старо. Најчешће дрво је храст, али понекад може
бити и брест, дуд, крушка или друга врста дрвета која може дуго да живи.
Култно дрво је табуисано - са њега је за-

брањено узети чак и лист, а камоли сећи гра-
не или цело стабло, јер би онога ко забрану
прекрши сигурно снашла велика лична или
породична несрећа. На неким местима дрво
је једини култни објекат, и може се претпос-
тавити да је то најизворнији изглед ове врсте
култних места, али, у највећем броју случаје-
ва, поред дрвета је укопан и камени крст са
натписом ком свецу је посвећен и када и ко га
је подигао. После сушења и падања дрвета,
тамо где нема крста, остаје само сећање да је
оно ту било, а где га има, функција култног
места се наставља.
Култно дрвеће у Габровници зову „миро“.
Култни храстови и крушке се налазе на

више места у габровничком атару.
На месту Граница се налази храст де-

бљине 2 и висине 20 метара. На узвишењу
око храста и данас се распознаје камењем ог-
рађени простор пречника око 12 метара. Оп-
служује га фамилија Скубаровци, али се не
памти да је икада поред храста постојао крст.
Литије које су полазиле од цркве габровничке
прво су обилазиле овај храст, па тек онда кре-
▲ Храст на месту званом Граница
(Снимио: Миодраг Велојић, 2004) тале према месту Гладница.
На месту Бара код Горње Валуге налази се

стара крушка, а код ње дрвени крст. Ту се славио
Спасовдан. По причи мештана Габровнице, по-
дигао га је неки Дина у 18. веку. Памти се да је,
измећу два светска рата, запис обилазио свеште-
ник са ученицима габровничке школе носећи
литије.
На месту Штрков рт налази се стара круш-

ка поред које је укопан крст. Недалеко од крс-
та и крушке налази се и велики храст. Старији
мештани Габровнице су причали да је на храсту
некада било везано црквено звоно, а у непосред-
ној близини је, по истој причи, “у турско време”
постојала и стара црква.
И на месту Чукар (Лалорница) постоји

запис испод крушке. Подигао га је Никола
Ристић са женом.
▲ Стара крушка и дрвени крст на месту званом Бара

(Снимио: Славко Лукић, 2008)
На месту званом Чукар (Куси рт) налази се

миро (храст) и камени крст посвећен Младенци-
ма, Светом Ранђелу, Великој и Малој Госпојини.
Опслужују га Дилиманци (Јелен и Милена Ми-
ловановић).
На месту званом Чучуковиње, у ограђеном

простору, постоји храст висине 8 метара. Поред
храста се налази камени крст посвећен Петкови-
ци, Св. Николи и Петровдану.
И у засеоку Поникла постоји стара крушка

која се сматра за “миро”.
На месту званом Језерише (Катуниште) на-

▲ Храст и камени крст на месту Чучуковање
лази се Пенино миро (храст) и камени крст. (Снимио: Миодраг Велојић, 2004)
На месту Куси дол налази се крушка висине 6 метара. Поред ње се у ограђеном простору налази
камени крст посвећен Светом Ђорђу и Светој Богородици. Пре укопавања крста код ње су се сакупљали
мештани уочи петка и уочи недеље.
▲ Храст на узвишењу Чука ▲ Стара крушка и камени крст на месту

(Снимио: Миодраг Велојић, 2004) Куси дол (Снимио: Миодраг Велојић, 2004)
На узвишењу Чука потоје два храста (записа). Један храст се налази на самом врху у простору ог-
рађеном камењем. Висине је 15 и ширине око 2 метра. Не памти се да се икада у његовој близини налазио
неки крст, већ да су га само обилазиле литије. Поштује га фамилија Ранђеловићи (Ранинци). Други храст је
висине око 25 и ширине 3 метра. У његовој близини је камени крст кога поштују Јеленковићи (Ковачи).
На месту Раскрсје (узви-

шење Слива), на тромеђи атара
Габровнице, Папратне и Репуш-
нице и некадашње српско-турс-
ке границе, налазе се три велика
храста и камени крст. Највећи
храст је дебљине 3,3 и висине 20
метара. Средњи храст, уједно и
најстарији, иструлео је и громом
изломљен. Преостали део храста
је ширине 2,5 и висине 5 мета-
ра. Поред њега се, на земљи, још
увек распознаје поломљени део
дрвета у дужини од око 4 метра.
Најмањи храст је ширине 2 и ви-
сине око 10 метара. Поред храс-
това је укопан крст посвећен Св.
Апостолима (Спасовдан).
▲ Три храста и камени крст на месту званом Слива
Камени крстови
Камени крстови су релативно новијег датума (из 19. или најчешће прве половине 20. века). Поди-
зани су у близини старих утврђења, на остацима античких светилишта, или на другим местима где су
прастановници ових простора обављали своје култне потребе. Подизани су уз записе у сред села или
ван насеља - на границама сеоских атара, на местима која су позната као црквишта, крај путева, изво-
ра, на имањима заветованих лица или родова. У конкретном случају они представљају субституцију
хришћанских светитеља, а ти светитељи су углавном супституција далеко старијих паганских божан-
става. У правом смислу речи, заветни крстови овог краја настављају функцију још старијих култних
места. Они су сведоци вековног трајања народа и његове културе на овом простору.
Камени крст на месту Бајин дол је најста-

рији крст у атару насеља Габровнице. Изграђен
је од бигра, на месту званом Крст и посвећен је
Светом Ранђелу. Укопао га је Ранча (родоначел-
ник фамилије Ранинци) крајем 18. или почетком
19. века. У доњем делу крста се налази натпис на
старословенском, али се не може прочитати. Из-
над натписа, на месту где се сада налази рупа на
крсту, до пре десетак година је био нацртан кључ
(калауз). Старији мештани Габровнице се сећају
да је поред крста некада постојао велики храст,
највећи у крају. Данас храст не постоји, срушио
се и иструлео, а око крста је израсло шибље.
Крст на месту Јеленино (испод засеока

Чука) подигао је тридесетих година 20. века
Алекса Ранђеловић (ковач). Његови потомци су
све до ових година излазили код крста за праз-
ник Панаxур (Пресвета Богородица, 28. август).
▲ Камени крст на месту Глумачки рт (Бајин дол)

Код старе крушке, у месту Валуга (Штрков

рт), постоји камени крст где се 28. августа сла-
вила Св. Богородица (Панаџур) и Распети петак
пред Ускрс. Крст су подигли, у време Првог свет-
ског рата, Стеван Митић и његова супруга Пена.
Код крста су долазили мештани из Габровнице,
али и из суседног насеља Кална. Игранка је уз
музику трајала целог дана, до касно увече.
На месту званом Лалорница Никола Рис-

тић је након Првог светског рата подигао испод
старе крушке дрвени крст. Овај крст је осветио
свештеник Ђура (из манастира Св. Тројица) и ту
▲ Крст на месту Јеленино (Снимио: Миодраг Велојић, 2004) се славио Св. Ђорђе (16. новембар).
Крст на месту Раскрсје, код три храста на уз-

вишењу Слива, такође је старијег датума. На њему
пише: “Светим апостолима Велко Нешић 1847”.
По причању Момира Николића (рођ. 1917.), на том
месту је Велко Нешић, бежећи од Турака, спасао
своју главу и због тога је подигао крст Спасовдан
на том месту. Крст одржавају Тодоровићи (звани
Турци). Њихова крсна слава је Свети Никола.
▲ Крст на месту званом Раскрсје

▲ Крст на месту Чучуковање

Крст на месту Чучуковиње је укопала Ми-

лица Станковић. На њему пише: “1935 Петкови-
ца Свети Никола Петровдан ову заветину поди-
же жена Милица са... (даље нечитко)”.
Камени крст испод великог храста код уз-

вишења Чука потиче из друге половине 19. века.
На њему се налази натпис на старословенском,
који се нажалост не може прочитати, једино се
у дну натписа разазнаје година 1865. На крст из-
лазе потомци фамилије Јеленковић (Ковачи) за ▲ Камени крст на узвишењу Чука
празник Панталеј (9. августа). (Снимио: Миодраг Велојић, 2004)
У засеоку Јаблчћи рт
су Анђелина Николић и
њен супруг Ђора укопали
камени крст 1945/46. го-
дине. Укопали су крст јер
је њихов син Радован по-
гинуо у рату 1945. године.
Код крста ништа нису сла-
вили.
► Камени крст на месту

Куси дол (Снимио: Миодраг
Велојић, 2004)
◄ Крст на месту званом

Живков дол (Снимио:
Миодраг Велојић, 2004)
Преко пута нове школе је, на месту званом Живков дол, укопан камени, а поред њега је касније
постављен и мањи метални крст. Ту се славио Видовдан (28. јун). Камени крст су укопали Цветко
Грујић и његова супруга Вукана, због болести њихове деце - сина Товила и ћерке Јелене, 1930. године
На крсту пише: “На славу Видовдана 1930. подиже за здравље себи и свои Цветко Груић”.
На месту Куси дол, испод крушке, постоји камени крст на коме пише: “Св. Ђорђе Богородица
подижу Станка Лукић Каменка и Власта Ристић”. Крст је подигнут на имању Вићентија Милојевића
1956/57. године и налази се поред самог пута Габровница-Татрасница, стотинак метара испред места
Куси дол. У подизању крста учествовали су Петар Лукић, Милутин Ристић, његов син Властимир Рис-
тић, Каменка Ристић и Станка Мицић. Владимир Ристић је наменио славу Св. Богородица (Панаџур),
Ристић Каменка - Ђурђевдан, а Мицић Станка славу Св. Ђорђе. Ове славе су код крста славиле само
фамилије које су га и подигле. Код крста су се, до пре неколико година, налазиле две иконе и више др-
вених крстића. Икону Св. Ђорђа је донела Станка Мицић, а икону Св. Богородице Милутин Ристић.
Сеоски сабор се одржавао на месту где се спајају Габ-

ровничка и Мала река. Ту постоји крст посвећен Св. Ранђелу.
Мештани се не сећају, не знају, нити су од својих предака
чули приче ко је, како и када укопао овај крст. Приликом
одласка на Сабор само се каже: “Идемо коди Крс у село”.
Приликом обраде земље у близини крста проналажен је ста-
ри грађевински материјал, па се претпоставља да је на том
месту било неко старо насеље.
Између два светска рата на Сабору код крста (Св.
Ранђел, 28. јула) одржавале су се игранке уз музику, песму и
игру. Као гости у Габровницу су долазили и мештани из дру-
гих околних насеља (Калне, Папратне, Татраснице, Алдине
Реке, Шестигабра, Горње Каменице...).
У јесен 2005. године, на празник Св. Арханђела Михаи-
ла, код Крста се окупило педесет потомака и бивших житеља
▲ Камени крст посвећен Светом насеља Габровнице.
Ранђелу (Снимио: Миодраг Велојић, 2004)
Култни извори
На месту Валуга (Штрков рт) постоје три култна извора. По веровањима мештана један је лечио боло-
ве главе, други болове руку, а трећи болове ногу. Изворе је чистила и одржавала Пена Митић (1875-1949).
У засеоку Бара (на месту Лалин дол) на имању Милојић Вићентија, налазио се лековити извор са
кога су се мештани умивали, верујући да вода лечи болове главе и очију.
У Коренатачкој клисури (место Ждрело) са леве стране Трговишког Тимока (преко моста) постоји
пећина где се налазио лековити кладенац. Народ је веровао да вода окапница из те пећине “лечи од очи”
(лечи очна обољења).
▲ Пећина у Коренатачкој клисури (снимио: Миодраг Велојић, 2004)
Литије у насељу
У Габровници су мештани носили литије око села сваке треће године. Напред су у поворци ишли
мушкарци, а за њима жене. У литије су ишли углавном млађи људи (на пример ђаци из школе) уз при-
суство свештеника. За ношење црквеног барјака бирана су три наочита и снажна младића, који су се
приликом ношења смењивали. Кад би се завршио обилазак целог атара и свих записа, обавио би се
заједнички обед код крста Св. Ранђел. Литије су ноше-
не на празник Св. Марко (9. мај) углавном ради заштите
поља од временских непогода. Једне се године атар села
обилазио следећим редом: полазило се од Цркве, ишло
до храста на месту Граница, па до храстова у засеоцима
Гладница и Штрков рт, затим се силазило у засеок Мала
река, па се уз Мали ртић ишло до Високе чуке. Од Високе
чуке силазило се у Голему реку, до култног места у Кусом
долу (засеок Бара). Из Баре се низводно, кроз село, дола-
зило до крста Св. Ранђел. Друге су године литије ишле
преко Баре низ Дел, преко Јаблчког рта, Поникле, Бајиног
дола, до храста на узвишењу Чука, па се силазило у Село ▲ Црквени барјак који се носио на литијама
(предња и задња страна) (Снимио: Миодраг
до крста Св. Ранђел, где се ручало и славило. Велојић, 2004)
Игранке у селу су биле и на месту званом Трап (у време Божића, Младенаца, на Богојављање и
на св. Тодор), а вашар код цркве Габровничке се одржавао на Благовести (7. априла) и за време Мале
Госпојине (21. септембра).
Габровничка црква
Храм цркве Габровничке је Рождество Пре-
свете Богородице. Обновљен је 1878. године.
По казивањима Влајка Милошевића, рођ.

1935. (који је ту причу чуо и запамтио од свог деде
Ђорђа Стаменковића, 1850-1948) црква у Габров-
ници је на истом месту постојала и много раније.
Стару цркву у Габровници је сазидао неки Торма
из фамилије Ђоковци (засеок Гладница). “Прича
се да је тај Торма однекуд дошао и почео да гра-
ди цркву. За њим је ишла потера да га ухвати и
одведе на робију. Он је ископао склониште поред
саме цркве, током ноћи је градио цркву а преко
дана се склањао у склониште. Када је завршио
цркву, запопио се и негде оти-шао. Народ му је у
знак захвалности поставио камени крст на коме
је писало - под Торма 1395. г.”
▲ Икона Пресвете Богородице из Габровничке цркве ▲ Ктиторски натпис на Габровничкој цркви

(Снимио: Миодраг Велојић, 2003) (Снимио: Миодраг Велојић, 2003)
По казивању Радомира Роде Николића (1905-1989) из фамилије Ранинци, цркву је зидао Торча
Наипин, још пре доласка Турака, „паре је добио од велике гркиње и од њих правио цркве“.
По подацима Српске православне

цркве, у 1895. години, јереј габровничке
цркве био је Јован Илијић. Она је тада
припадала Балтабериловачкој цркви.
Између два светска рата благај-

ник Црквеног одбора био је Михаил
Вељковић, а свештеник у време Другог
светског рата (до 1943. године) био је
Јован Дакић. Последњи Црквени одбор
(1998. године) сачињавали су: Бранко
Ћирић, Јовица Велојић и Стратомир
Стојановић (учитељ из Калне).
Габровничка црква данас припада
Тимочкој, а црква у суседном насељу
Кална - Нишкој епархији. ▲ Габровничка црква (Снимио: Миодраг Велојић, 2003)
Куће, окућнице и помоћни објекти
Куће су у селу груписане по фамилијама,

док се појате налазе на парцелама са испашом.
Куће припадају моравском типу и изграђене су
од дрвене грађе, на коју су прикуцане летве,
облепљене и омазане блатом. За последња два
века, куће у селу су претрпеле одређене измене.
Најпре су то биле ниске једноделне куће - иже.
У њима је спремано јело на отвореном огњишту,
▲ Стара колиба и тор за овце
обављани сви кућни послови, а ноћу се спавало (Снимио: Миодраг Велојић, 2003)
на рогожама, простртим по поду око огњишта.
Крајем 19. века овакве куће добијају још по јед-
ну просторију, тј. собу, у којој су држане разне
ствари, где се и спавало, и трем са дрвеним ступ-
цима у коме је држан алат. Темељ је подигнут
тридесетак сантиметара од земље, просторије
су покривене ћерамидом, а прозори су још увек
уски и мали. Собе су редовно кречене споља и
изнутра. У првој половини 20. века приземљу-
ше замењују куће моравке, са подрумима испод
соба, степеништем од по десетак степеника, са
плочом за одмор при врху и украшеним стубови- ▲ Стара кућа Тодора Вукадиновића у засеоку Гладница
ма и аркадама. Просторије су више од претход-
них, а подруми су често и испод целе површи-
не зграде. У њима се држала зимница, пиће,
млечни производи, алат. Ижа је имала отворено
огњиште са веригама, уз унутрашњи зид, изнад
кога је озидан комин. На огњишту се спремала
јела лети и зими. Поред огњишта држале су се
црепуље, саxаци, вршници, маше и острушке.
Поред огњишта се седело на столицама троно-
шкама.
▲ Кућа, са помоћним објектима и дрвеном капијом
у засеоку Село (Снимио: Миодраг Велојић, 2003. г.)
▲ Кућа Тодора Ћирића у засеоку Села ▲ Кућа у засеоку Села

Куће су грађене у двориштима без реда и

устаљеног положаја. Поред кућа понегде се могу
видети и помоћне просторије, у већини случаје-
ва старије куће, које служе као летње кујне. На
окућници се обично подиже штала за држање
крупне стоке и амбар са пресецима за држање
жита. Скоро испред сваке куће налази се гради-
на - башта са цвећем и поврћем, или бунар са
сантрачем. Дворишта су ограђена тарабама или
зидом од камена.
▲ Плевња и штала за крупну стоку

▲ Појата Вићентија Милојевића

(Снимио: Color 202, Зајечар)
◄ Пушница у дворишту
Бошка Вељковића
▲ Кочина у дворишту Станке Вељковић ▲ Бунар у дворишту Станке Вељковић

Порекло назива и први помен насеља

Најстарији људи из села причају да се Габ-
ровница одувек тако звала, а да је свој назив доби-
ла по великим површинама шуме граба (габар).
Нико никада није чуо да је имала другачији назив.
Становништво у селу је староседелачко. Досеље-
них фамилија је било само из околиних насеља.
Први помен имена насеља Габровница за

сада налазимо у турским пописима 1666. годи-
не. Габровница је тада имала 22 немуслиманска
домаћинства.
Предање говори да је село било настањено

дуж сеоске реке и да је бројало некада близу пет
стотина домова. За време великих епидемија за-
разних болести (посебно куге), број становника
се знатно смањивао и расељавао. Становници су
напуштали своје домове и одлазили у брда и у
шуму, верујући да ће на тај начин побећи и сакри-
ти се од болести. Историјске чињенице говоре да
је куга у неколико махова харала овим крајевима,
а да је последњи случај забележен 1811. године.
▲ Врвина (путања) у засеоку Село
По причању Радомира Ристић (рођ. 1934) и

Сретена Цветковића (рођ. 1933) из засеока Бара,
старо село се налазило се леве стране реке, из-
међу данашње нове школе и општине, односно
између узвишења Тупанчица и Габровничке
реке. Они и данас имају имања на том месту.
Њихове приче допуњује Божидар Голубовић
(рођ. 1925), твдећи да је од својих предака чуо да
се Габровница три пута премештала. Најстарија
локација била је испод гробља и цркве према
Тимоку (на месту где је касније настао рудник
и стара школа), расељено је због куге (“чуме”).
По његовој причи “и чума где бије нећи оста-
не”, од преосталих становника настаде поново
Габровница, али сада на месту Станци (узводно
од касније направљеног рудника, према Големој
реци, на месту где се спајају Габровничка и Мала
река). На том месту је укопан крст посвећен Св.
Ранђелу поред кога се потомци становника Габ-
ровнице годинама окупљају на сеоски Сабор.
▲ Пут за Пониклу и Просиште
Делови насеља, фамилије и славе

Насеље Габровница је разбијеног типа. Дели се на више заселака и мала. Њихови називи су: По-
никла, Јаблчћи рт, Гладница, Бара, Тупанчица, Чука (мала на Чуки је Ждрело), Бајин дол, Село (мале у
селу су Трап и Падалиште), Раин дол, Касински рт, Мала река, Куси рт, Глумачћи рт, Штрков рт, Живков
рт, Чучуковиње, Пандирало, Граница, Вр, Лућино и Братковски рт.
Заселак Поникла
Поникла је један од највећих
заселака у Габровници. Налази се
у североисточном делу атара. У њој
су живеле следеће фамилије: ]ирићи
(Радичовци), Манојловићи (Зајци),
Николићи (Кобрши), Павловићи,
Младеновићи, Соколовићи, Соколо-
вићи (Галаме), Јовановићи (Враш-
ке), Вучићи (Колари) и Станковићи
(Чуркало).
▲ Шематски приказ засеока Поникла (по Томиславу Ћирићу, 2005) ▲ Микаило Петковић (1875-1958) из
засеока Поникла)
Радичовци су пореклом из села Радичевца, које се налази недалеко од Габровнице, такође у оп-
штини Књажевац. По причању потомака, први је у Габровницу из Радичевца дошао Маринко, још у
време турске владавине. У Габровници се оженио неком удовицом, чијег су мужа убили Турци. Та жена
је из претходног брака имала два сина, али су јој свекар и свекрва дозволили да се преуда за слугу, под
условом да им остави синове. Она је тако и урадила, па је са мужем Маринком добила мало земље у
горњем делу Поникле и започела свој нови живот. Убрзо им се родио син Петко. Браћа по матери га
нису волела, називајући га надимком који ће касније остати целој фамилији - Радичовац.
Презиме Ћирић фамилија је добила по Ћири, сину Петка Маринковог. Он је био рођен око 1830. а
погинуо несрећним случајем око 1876. године. У то време је био кмет у селу. У време погибије имао је
три сина (Дину, Анђелка и Микаила), а одмах након погибије његова жена Анђелија је родила и четв-
ртог његовог сина Ранђела. Деда Петко, који је био жив када му је син Ћира погинуо, дао је благослов
да се Ћирина удовица може преудати, али када се родило мушко дете, затражио је да се оно прво одгоји
и остави породици да га даље одгаја, а да се његова мајка може преудати где год жели. Када је Ранђел
(Раша) мало поодрастао, мајка се преудала у заселак Јаблчћи рт, а бригу над целом породицом преузео
је најстарији Ћирин син Дина (коме је тада било само 24 године). Ускоро се и Дина оженио и са првом
женом добио синове Сокола (1884), Вучка (1891), Милисава и Давида. Прва жена му је након рођења
последњег детета умрла, па се он (око 1900.г.) поново оженио, Севдалинком, и добио још једног сина и
▲ Слободинка Ћирић, Чеда Ранђеловић и ▲ Ружа Ћирић, Тадија Николић и Слободанка

Мирка Ћирић у Габровници 1939. године Ћирић из засеока Поникла (снимљ. 1941. г.)
ћерку - Милана (1904) и Виду (1905). Млађи брат Динин, Анђелко, такође се оженио и оделио из зајед-
нице. Он је са својом женом Анђелијом добио два сина (Димитрија, 1896. и Владимира 1900. године).
Пре поделе живео је са браћом у заједници. Њихова млађа браћа, Микаил и Раша, једно време су били
са њима, али су се и они убрзо одвојили, чим су завршили Микаилову кућу (нешто даље од Соколове,
према месту званом Овсиште). Раша је свој проблем решио тако што се призетио код девојке Марије,
рођене Николић. Микаил се оженио Симеонком (рођеном Тошић, 1870.г.) и са њом добио сина Ђорђа
(1900) и ћерку
��
Даницу (1902). Док је Микаил био у војсци Симеонка се разболела и умрла 1920. године,
замоливши ћерку Даницу да сачека са удајом да би помогла брату Ђорђу и снаји који су родили ћерку
Будинку. Даница је послушала мајку и удала се након две године, када се удовац Микаил већ поново
оженио другом женом Наталијом (која је из првог брака довела одраслу ћерку Севдевку, рођену 1910).
Наталија и Микаил добијају у новом браку још две ћерке - Миру (1923) и Полку (1926). Раша Ћирић
је, као што је већ речено, отишао у девојачки дом, у Село близу габровничке општине. Он је са женом
Маријом имао троје деце - Николију (1905), Тодора (1906) и Ратомира (1912).
Када је Сокол Ћирић одрастао, са женом Петријом је направио нову кућу и изродио синове До-
бривоја, Љубу, Душана и ћерку Добринку. Милан је имао синове: Бору и Данојла (који је погинуо 1941.
године). Вучко Ћирић није имао деце.
Милисав Ћирић се након Првог
светског рата призетио у суседно село
Репушницу (по њему фамилија Ћирићи
у Репушници). Анђелко Ћирић је имао
синове Ладомира и Димитрија и ћерке
Павлиу и Савету. Ладомир је имао си-
нове Уроша и Станислава, а Димитрије
ћерке Раду и Љубицу. Урош Ћирић је
имао сина Бранка и ћерку Божану, а Ста-
нислав Ћирић сина Бошка. Раша Ћирић
је имао синове Тодора и Ратка. Тодор
Ћирић је имао синове Владу, Нешу,
Бору и ћерку Мирјану, а Ратко сина Је-
лена и ћерку Олду. Микаил Ћирић је
имао сина Ђору, а он синове Томислава
и Мирка и ћерке Будинку, Слободинку
и Ружу.
▲ Породица Сокола Ћирића из Засеока Поникла
◄ Добривоје Ћирић са
породицом
► Драган и Љиља Ћирић

из Поникле
(снимљ. 1960. г.)
Раша Ћирић је имао синове Ратка, Тодора и ћерку Колу.

Ратко Ћирић је имао сина Јелена и ћерке Јелку и Олду.
Тодоров син Влада је из првог брака са женом Полком имао ћерку Зорицу, а сина Зорана са другом
женом Љубинком Минић. Зоран са женом Виолетом има ћерке Јелену и Емилију.
Неша са женом Душанком има сина Љубишу. Љубиша са женом Весном има синове Миљана и
Милана. Сви живе у Дубрави.
Бора Ћирић је живео у насељу Трновац и није имао потомке.
Мирјана се удала за Боривоја Николића (званог Бора Мика) и имају ћерку Драгицу.
Јелен Ћирић је са женом Љубинком имао сина Градимира. Градимир са женом Верицом има сина.
Олда се удала за Јована Милошевића и са њим има сина Милована. Милован са супругом Кароли-
ном има синове Мартина и Милана. Живе у Књажевцу.
Ђора Ћирић је имао синове Милана и Томислава и ћерке Будимку, Слободинку, Ружу и Вуку.
▲ Вука, Ружа, Томислав, Слободанка и Будимка Ћирић из засеока Поникла
Потомци Ћире (кмета

габровничког), Дина, Анђел-
ко, Микаил и Раша, очували
су петнаесторо деце и сви су
они према свом деди добили
презиме - Ћирић.
Презиме Ћирић се на-
ставља и данас, фамилија има
преко 50 потомака и сви славе
Св. Ђорђа.
Потомци Ћирића данас
живе у Зајечару, Књажевцу,
Банатском Брестовцу у Нор-
вешкој.
▲ Потомци Ћирића у Габровници (Снимио: Миодраг Велојић, 2008)

Родоначелник фамилије Станковић (Чуркало)

из Поникле је Станко, отац Јована Станковића.
Фамилија слави Св. Николу. Јован Станковић

је имао синове Боривоја, Будимира и Владу.
Боривоје се одселио у Књажевац и живи у на-

сељу Дубрава, Будимир се одселио у Ниш, а Влада
отишао у Словенију.
► Севда Станковић, Мирјана

Станковић, Боривоје Станковић
и Душанка Јовановић у засеоку
Поникла (Снимио: Мирко
Трандафиловић, 1942)
▲ Севда, Боривоје, Катарина, Надица и Јован Станковић из засеока

Поникла (снимљ. 1955. г.)
Фамилија Вучић из Поникле слави Св. Јована. Надимак Колари су добили по занату Владимира
Вучића. Они су прво живели у засеоку Село, а касније се преселили у засеок Поникла. Сматрају се ста-
роседеоцима. Владимиров отац се звао Павол, а синови Бранко и Бошко. Бранко Вучић је имао синове
Миљка и Славољуба, а Бошко сина Миладина. Сви су се одселили за Књажевац и живе у књажевачком
насељу Дубрава.
Миљко Вучић је са же-

ном Десом имао ћерке Ли-
дију (удала се за Миљана
Ранђеловића у Трговиште
и са њим има сина Немању
и ћерку Сандру) и Вален-
тину (удала се за Бојана
Младеновића у Трговиште
и са њим има синове Луку
и Павла).
► Владимир и Мирка Вучић

са синовима Бранком и
Бошком у засеоку Поникла
1940. године
Славољуб Вучић (звани Соне) је са женом Слађаном имао ћерку Мају која се удала у Параћин за
Дејана Љубисављевића. Данас живе у Београду.
◄ Венчање Слађане и
Славољуба Сонета Вучића
у Књажевцу 1976. године
Стоје (слева): Бошко Вучић,
Негослава Видојковић и
Јевтимир Динић
Седе (слева): Миладин
Вучић (девер), Слађана
(млада), Славољуб
(младожења) и Милица
Вучић
Миладин Вучић са женом Звездицом има сина Срђана. Срђан са женом Биљаном и ћерком Саром
данас живи у Књажевцу.
Јовановићи (Врашке) из Поникле славе Св.

Николу. И они су живели у засеоку Село, а касније
се преселили у заслак Поникла. И они се сматрају
староседеоцима.
Јован је имао сина Николу, а Никола сина Ми-

ливоја.
Миливој је са првом женом Николицом имао

сина Милорада и ћерку Јаворку. Са другом женом
Јелицом имао је ћерке Резику и Душанку. Милорад
(Миле) Јовановић са женом Радмилом има сина
Кристивоја и ћерку Босиљку. Кристивоје (Кина)
Јовановић са женом Славицом има сина Бобана.
Живе у Грљану. Њихов син Бобан са женом Слави-
цом има сина Стевана и живи у Бечу (Аустрија). Бо-
сиљка се удала за Миливоја Славуловића у насеље
Грљан и има ћерке Персиду и Радмилу. Данас живе
у Дубрави код Књажевца.
Миливојева ћерка Јаворка је након Другог

светског рата (са колонистима) са сином Гвозденом
▲ Врашке из Поникле 1952. године и ћерком Добринком отишла у Банатски Бресто-
стоје - Милорад, Славица и Радмила,
чуче - Славица и Бобан Јовановић
вац.
Душанка се удала у насеље Велики Извор (код

Зајечара) за Илију Николића и са њим има ћерке
Персу и Драгицу.
Резика се удала за Витомира Вељковића у засе-

лак Чучуковиње и са њим има ћерку Милинку.
Фамилију Младеновића из Поникле (који сла-

ве Св. Николу) чинила су браћа Тикомир, Зарја и
Велимир. Тикомир је имао синове Ђоку, Вују и ћер-
ку Олду, а Зарја ћерке Симку и Зоринку. Велимир се
призетио у село Шести Габар. Ђока Младеновић је
имао ћерку Смиљу, а Вуја ћерке Нату и Злату. Сви
▲ Кристивоје Јовановић у Грљану чланови ове фамилије живе у књажевачком насељу
(Снимио: Славко Лукић, 2008) Дубрава.
Павловићи из Поникле славе Св. Николу. Ника Павловић је имао сина Аксентија, а он сина Владу
(Давидовића) и ћерке Лозанку, Бојанку и Брану. Влада је имао ћерке Видимку и Јагоду. Живе у Зајечару,
у насељу код вражогрначке рампе.
Николићи (Кобрши) из
Поникле славе Св. Николу.
Милан Николић се са ћеркама
Лозанком и Илинком пресе-
лио у Књажевац и сви живе у
Манојловићи (Зајци) из
Поникле славе Св. Јована. Јо-
ван Манојловић је имао сино-
ве Ладомира и Воју. Ладомир
Манојловић има сина Вељу и
ћерке Лепу, Лозанку и Мирја-
ну. Живи у књажевачкој Дуб-
рави.
▲ Веља Манојловић у Књажевцу (Снимио: Славко Лукић, 2008.г.)
Воја Манојловић са првом

женом Мирком има сина Јеле-
на, а са другом женом Ковиљ-
ком има сина Миљка. Живе у
Грљану. Јелен са женом Биља-
ном има сина Бобана, а Бобан
са женом Мајом сина Мило-
ша. Миљко са женом Вером
има синове Драгана и Горана.
► Јелен Манојловић у Зајечару

▲ Василије Соколовић
► Породица Соколовић из Поникле
Вука, Радомир, дете Славица,
баба Роса Вељковић и деда Ђорђе
(снимљено 1960. г.)
У засеоку Поникла су биле две куће Соколовића. У једној се славио Св. Никола. У њој су живели:
Василије са синовима Војом (Галамом) и Радомиром. Воја са женом Лепосавом има синове Љубинка и
Светомира, а Радомир ћерку Славицу и сина Славишу. Данас живе у књажевачком насељу Дубрава.
У другој кући Соколовића, славио се Св. Ђорђе. Ту је живео Јован Соколовић са синовима Је-
ленком и Сотиром. Јеленко је имао сина Томислава и ћерке Малинку, Живку и Милинку, а Сотир сина
Десимира и ћерке Илинку и Петрунку. И они живе у књажевачком насељу Дубрава.
И преци Соколовића су живели у Селу, да би се касније преселили у Пониклу. Сматрају се старо-
седеоцима.
▲ Станка Соколовић
► Свадба Радомира и Вуке

Соколовић у засеоку
Поникла 1959. године
Заселак Бара
Заселак Бара се налази на граници између

Габровнице и Татраснице испод узвишења Чо-
вечја глава. У њему су живеле следеће фамилије:
Цветковићи, Божиновићи, Ристићи, Јовановићи,
Живадиновићи, Костићи, Динићи, Станковићи и
Милојевићи.
Најстарији члан ове фамилије, старац Жи-

вадин, некада је живео у центру села Габровница
(кућа му се налазила између габровничке општи-
не и новоизграђене школе, на месту где је некада
било старо село). Његов син Цветко (по коме се
сви из фамилије данас презивају) преселио се у
засеок Бара и ту изродио синове Величка и Тодо-
ра. Величко се оженио Спасом из фамилије Ћи-
рини (Трандафиловићи) из Татраснице и са њом
очувао Душана, Мирослава, Владу, Стаменка и
ћерку Малинку. Тодор Цветковић је погинуо у
Првом светском рату, али је пре тога са женом
Јонком изродио синове Велимира и Станимира
и ћерке Аницу, Дарину и Костадинку. Након ње-
гове погибије Јонка се преудала за Василију Лу-
кића, такође у заселак Бара.
▲ Шематски приказ засеока Бара и Чукуковање
(по Томиславу Ћирићу 2005)
Велимир Цветковић се оженио Станицом из засеока Јаблчћи рт и имао је ћерке Мирјану, Илинку,
Горицу и сина Мирољуба (који је умро у трећој години живота). Станимир Цветковић је оженио Роз-
мирку из засеока Јаблчћи рт и са њом имао ћерку Веру и сина Дражу (који је такође умро са три годи-
не). Розмирка је умрла млада, па се Станимир поново оженио женом Малинком, из засеока Колибишке
падине, и са њом имао ћерку Љиљану.
Старији син Душана Цветковића, Светомир
је оженио Винку и са њом има ћерке Љиљу и
Зорицу. Светомир је погинуо у саобраћајној не-
срећи у зајечарском насељу Котлујевац. Млађи
Душанов син Сретен се пет пута женио. Са
првом женом Ђурђом (из Папратне) има сина
Драгишу (који живи у Књажевцу), са другом же-
ном Олдом има сина Радишу (који са породицом
данас живи у Белој Паланци), са трећом женом
(из Скопља) има ћерку Елизабету (која данас
живи у Скопљу), са четвртом женом Радом има
сина Синишу (који данас живи у Котлујевцу), са
петом женом Маријом (из Злота) нема деце (и са
њом данас живи у Котлујевцу). Његов син Сини-
▲ Породица Душана Цветковића из засеока Бара: Стевка, ша има жену Мају (из насеља Штипина, општи-
Сретен, Душан и Светомир - 1943. године на Књажевац).
Мирослав Цветковић је оженио Јелену Станковић из фамилије Иванковци и са њом имао две ћер-
ке: Миладинку и Душицу. Влада Цветковић је оженио Јулку из фамилије Кожуаревци и са њом добио
сина Милета. Са другом женом Јевом Ристић из засеока Куси дол, из фамилије Бичинци, имао је ћерку
Љиљану. Син Владе Цветковића, Миле Цветковић, оженио је Негицу из насеља Татрасница (заселак
Свечник, фамилија Живуловци) и са њом има ћерку Слађану. Слађана је у кућу довела Дарка Жикића,
из насеља Шети Габар (засеок Тиовица) и са њим има сина Душана и ћерку Анђелу. Ћерка Владе Цвет-
ковића, Љиљана, удала се за Радета из вратарничког засеока Змијанац и са њим има ћерку Јасмину. Ја-
смина се удала за Драгољуба Симовића у Пријепоље и са њим има сина Страхињу и ћерку Јању. Данас
живе у Пријепољу.
Старија Ћерка Мирослава Цветковића, Миладинка, удала се за Србислава Милетића у насеље
Грлиште (општина Зајечар) и са њим има синове Зорана и Милорада. Млађа ћерка Мирослава Цветко-
вића, Душица, удала се за Љубомира Јовановића у насеље Равно Бучје.
◄ Мирослав Цветковић
(1914-1992) војник 1934.
године
Цветковићи из
Баре се сматрају ста-
роседеоцима и славе
Св. Николу.
► Душица и Миладинка
Цветковић у Габровници
1959. године
Стаменко Цветковић се оженио Тоничком

из Словеније. Са њом је имао два сина и ћерку и
остао је да живи у Словенији. Његова деца ника-
да нису долазила у Габровницу.
◄ Цветковићи и Станковићи на празник Свети

Ранђел у Габровници - Малинка Цветковић, Јелена
Цветковић са ћеркама Душицом (у наручју) и
Миладинком (испред ње) и Јевица Станковић са
синовима Розмиром (у руци) и Градетом (испред ње)
(Снимио: Фото „Вучић“ Кална)
Непосредно пре Првог светског рата из Татраснице се (из засеока Требежина) у Габровницу (у
засеок Бара) доселио Јован Божиновић са супругом Ристаном. Купили су имање од неког Николе из
Габровнице, саградили кућу и наставили да живе и стварају породицу у новом селу. Имали су синове
Будимира и Дејана и ћерке Новку и Каменку.
Будимир је рођен 1928. г. и као дечак служио је у књажевачком селу Бучје. Ту га је затекао Други
светски рат, па је отишао са партизанима. Након рата школовао се у ваздухопловству и достигао чин
генерал мајора. Са женом Горданом живи у селу Јелашница код Ниша и има две ћерке. Последњи пут
је дошао у Бару 1976. године, па се након тога није појављивао.
Дејан Јовановић се женио неколико пута, али ни са једном женом није имао децу. Прва његова
жена била је Јагода из засеока Свечник (село Татрасница), друга жена Лозанка (из села Равно Бучје), а
трећа Олда (такође из Равног Бучја). Умро је 1968. године. Сахранила га је месна заједница Габровница,
јер никога свог није имао.
Ристићи (Лукићи) из Баре славе Светог Луку, а пореклом

су из књажевачког села Старо Корито. Први је, у 18. веку, у
Габровницу дошао Лука и настанио се на месту Нерезино
(преко пута касније отвореног рудника). Његов син Риста је у
засеоку Бара изградио колибу, заузео плодну земљу и трајно
се настанио на том месту. Оженио се женом Јевруном која му
је изродила два сина - Васила и Василија.
Васил је имао жену Кошуту из Требежине (село Татрас-
ница), два сина - Вукадина и Антонија и две ћерке - Савету
и Станију. Вукадин Лукић се оженио Стеваном из засеока
Лућино и са њом очувао синове Божидара, Сретена, Јелена
и ћерку Бисерку. Антоније је имао сина и ћерку, а Савета се
удала за Луку Милојића у заселак Јаблчћи рт.
Василија Лукић (1871-1957) се три пута женио. Са првом
женом је имао сина Лексу који се касније оженио Маријом
Милошевић из засеока Гладница. Са Маријом је Лекса имао
синове Добросава и Будимира и ћерку Дану. Њихови потом-
ци данас живе у књажевачком насељу Дубрава. Добросав је
погинуо у Борском руднику, али је пре тога са женом Евицом
Ристић, из засеока Куси дол, имао сина Живорада. Евица се
након погибије мужа преудала за Владу Цветковића у исти
заселак Габровнице (Бара). Са другом женом Милевом Васи-
▲ Породица Лукић из засеока Бара: лија је имао сина Боривоја Ристића, а са трећом женом Јон-
Вукадин, Бисерка и Стевана - 1952. г. ком сина Тадију и ћерке Добринку, Малинку и Боринку. Јонка
је први пут била удата за Тодора Цветковића из засеока Братковски рт и са њим имала синове Велимира
и Станимира и ћерке Аницу и Костадинку. Када се удала за Василију Лукића повела је и своју децу
од првог мужа (Тодора) који је погинуо у рату. Василији нису сметала толика деца па је сваком детету
купио по 50 ари земље на месту Ненћино. Василијин син из другог брака, Боривоје Ристић се оженио
Каменком Ристић (ћерком Марка Ристића Солунца) из засока Лалорница. Боривоје и Каменка су имали
ћерку Рајну и синове Радомира и Рату. Радомир Ристић је оженио Боринку из засоека Средиљ (Татрас-
ница), а Рата жену Бојану. Након Ратине смрти (1985) Бојана се преудала а њихову, тада непунолетну
ћерку Валентину очували су деда Боривоје и баба Каменка. Када је Валентина стекла пунолетство, деда
јој је поклонио своју кућу и седам хектара земље у засеоку Бара. Радомир Ристић је са женом Боринком
очувао синове Драгана и Небојшу. Драган са женом Бисом има ћерку Драгану и сина Давора, а Небојша
са женом Јасмином има ћерке Наташу и Селену. Сви живе у зајечарском насељу Котлујевац.
И Дина из Баре је са женом Аницом славио Св. Луку. Имали су ћерку Косу која се удала у суседно
насеље Татрасницу за Ђору (Мијаиловога).
Јовановићи (Туљинци) из Баре славе Св. Николу. Надимак и презиме су добили по деда Јовану који
је увек ишао погрбљен и спор (туљав). Јован је имао синове Вучу, Ранђела, Јеленка и Симеона.
Вуча је имао два сина, оба су погинула у Првом светском
рату. Његов унук Душан је имао сина Јелена (који се касније
призетио у Неготин), сина Сретена (призетио се у Грљан код
Зајечара) и ћерку Марију која није имала деце (удала се у
књажевачко село Горње Зуниче). Породици Вуче Јовановића
су 1943. године Бугари запалили кућу и све привредне згра-
де, тако да су се они након тога одселили у зајечарско насеље
Грљан и никада се више нису вратили на своје огњиште у
Габровницу и заселак Бара.
Ранђел Јовановић се помиње у „Распореду пореза на
земљиште, са списком пореских глава, за село Габровни-
цу (општина габровничка, срез нишавски, округ пиротски)
1891. године“ (под редним бројем 70). Плаћао је тада порез 7
динара и 08 пара. Имао је синове Зарју и Михајла (Михајло
је погинуо у Првом светском рату 1914. године) и ћерку Јели-
цу. Зарја Јовановић се оженио Аницом из засеока Братковски
рт. Имали су сина Бранка, Војина и ћерку Љубинку. Војин је
имао ћерку Мирославу, Бранко сина Драгана, а Љубинка се
удала у суседно насеље Репушницу за Драгића Велојића (у
фамилију Мучибапци). Јелица Јовановић се удала за Анто-
▲ Војин, Нада и (дете) Мирослава нија Илића у насељу Татрасница.
Јовановић 1960. године Јеленко Јовановић се није женио.
Живадиновићи (Пузинци) из Баре славе Св. Николу. Анта Живадиновић се из засеока Поникла
призетио у заселак Бара, у фамилију Ристићи, оженивши Тодорову ћерку Костадинку (и са собом довео
Јонка из првог брака). Са Костадинком је Анта имао сина Ратка (Пузу) и ћерку Љубу. Ратко је имао две
жене. Прва његова жена Љубица (из фамилије Иванковци) умрла је млада. Са другом женом Бојаном (из
насеља Папратна) очувао је сина Власту и ћерку Десу. Власта је са женом Љиљом имао синове Далибо-
ра и Дарка. Далибор са женом Иваном има сина Марка, а Дарко са женом Јадранком има сина Михајла.
Живе у зајечарском насељу код вражогрначке рампе. Раткова ћерка Деса се удала за Јелена Николића (у
фамилију Ћеруше) и данас живе у зајечарском насељу Влашка мала.
Антина ћерка Љуба се удала за Тому Павловића из фамилије Котларовци.
Када је Костадинка умрла, Анта је довео другу жену, Анђелију Ристић Велојић (из фамилије Ску-
баровци). Она се након смрти свог другог мужа Василија Велојића из Репушнице преудала у место
свог рођења (Габровницу) за Анту Живадиновића.
Са собом је повела ћерку Олгу и сина Мирољуба
(Мирољуб се након неколико месеци вратио у Ре-
пушницу, у кућу свог оца, и ту одрастао са стрицем
и шесторо браће и сестара). Олга Велојић се удала
у Зајечар 1950. године, а за њом је у Зајечар дошла
и Анђелија.
◄ Ратко Живадиновић са друговима на Сабору Свети Ранђел

у Габровници непосредно након Другог светског рата
- стоје: Сретко Вујић, Војислав Никић, Ђока Николић,
Ратко Живадиновић, Трајко Димитријевић и Вита Никић,
у првом реду су на коленима: Бранко Ранђеловић и Ђорђе
Виденовић (Снимио: Мирко Трандафиловић, 1946)
Заселак Мала Бараница

Заселак Мала Бараница се налази испод засеока Бара. Ту су живели Иванковци. Славили су Све-
тог Николу. Њихови преци су се доселили из Лужнице, из околине Пирота. Најпре су живели у Селу, а
касније су се преселили на место звано Мала Бараница.
Родоначелник фамилије, Иванко, имао је сина Станка по коме се данас сви презивају. Станко је
имао синове Вукадина и Николу. Станко Иванковић се помиње у „Распореду пореза на земљиште, са
списком пореских глава, за село Габровницу (општина габровничка, срез нишавски, округ пиротски)
1891. године“ (под редним бројем 92). Плаћао је тада порез 9 динара и 24 пара. Имао је синове Вука-
дина и Николу.
Вукадин Иванковић је погинуо 1912. године код Бујановца. Звали су га Вукадин-Сват. Имао је сина
Јована, а Јован је имао жену Јовану, синове Сретена и Будимира и ћерке Јелену и Љубицу. Будимир је
имао синове Градимира и Розмира. Градимир сина Славољуба, а Славољуб сина Милоша и ћерку Ми-
лицу. Розмир је имао синове Љубишу и Драгишу.
Никола је имао синове Јована (кога су звали Маља), Петра (звали су га Гливка) и ћерку Мару. Јован је
имао синове Богдана, Тошу, Бору, Бранка, Драгољуба, Градета и ћерке Боринку, Браницу и Босану. Имао је
он још неколико деце, али су она умрла као одојчад. Богдан Станковић се одселио у Америку након Другог
светског рата. Бора, Тоша и Бранко су се касније преселили у Зајечар, а Драгољуб и Граде у Банат. Петар
Станковић је имао синове Андру и Уроша, који су се касније преселили у насеље Грљан. Андра је имао сина
Радета и ћерку Борку, а Урош није имао потомке.
Станковићи данас живе у зајечарским насељима Влачић и Котлујевац, а има их и у Грљану и Банату.
▲ Јован В. Станковић ▲ Јованка Станковић

Јованов син Сретен је умро у раним годинама жи-

вота (као момак).
Будимир Станковић је са женом Јевицом из Тат-

раснице (фамилија Облаковци) имао синове Градими-
ра и Розмира. Градимир је имао жену Раду из насеља
Дебелица (општина Књажевац) и сина Славољуба, а
Славољуб сина Милоша и ћерку Милицу. Розмир са
женом Иванком из Зајечара има синове Љубишу и
Драгишу. Љубиша има жену Жаклину и ћерке Марију
и Ану. Драгиша има жену Југославу и ћерке Јелену и
Ивану и синове (близанце) Луку и Лазара.
Јованова ћерка Јелена се удала за Мирослава

Цветковића у заселак Бара, док се млађа Јованова ћер-
ка Љубица удала за Ратка Живадиновића (званог Пуза)
у заелак Бара (и она је умрла млада). Душица, ћерка
Јелене и Мирослава Цветковића, удала се за Љубу
Младеновића у насеље Јања и са њим данас живи у
Зајечару.
► Јевица, Градимир и Будимир Станковић

1943. године у засеоку Мала Бараница
▲ Јован (Маља) Станковић у дубокој старости испред своје колибе

Никола Иванковић је имао синове Јована и Петра и ћерку Мару.

Јован (Маља) Станковић је са женом Славком (која је била глувонема) имао синове Богдана, Тодо-
ра, Боривоја, Бранка, Драгољуба и Градимира и ћерке Боринку, Бранкицу и Босану.
Богдан Станковић се женио два пута. Са првом женом Станиславком има ћерку Видимку и синове
Јовицу и Момчила. Живе у зајечарском насељу Котлујевац. Са другом женом Маром има сина Милета
који данас живи у Америци. Богдан се средином 20. века преселио у Америку, где је и преминуо.
Тодор Станковић има жену Момирку и са њом сина Слободана. Слободан има жену Евису и са
њом сина Стефана и ћерку Александру. Данас живе у Зајечару, у насељу Селиште.
Боривоје Станковић има жену Милеву из Зајечара и са њом ћерке Иванку, Дорицу и Снежану.
Иванка је удата за Милета, Дорица за Петра Станковића, а Снежана за Николу Мушиковића. Сви живе
у Зајечару.
Бранко Станковић са женом Анкицом из насеља Глама (код Беле Паланке) има сина Ненада и ћер-
ку Наду. Ненад Станковић има жену Весну из насеља Велики Извор (општина Зајечар) и са њом ћерку
Мају. Живе у зајечарском насељу Влашка мала.
Драгољуб Станковић има жену Иванку и са њом ћерке Зорицу и Звездану. Данас живе у Сенти (у
Војводини).
Градимир Станковић има жену Драгицу и са њом синове Игора и Бобана. Седамдесетих година
20. века Градимир се са братом и породицом преселио у Сенту (у Војводину). Његов син Игор је још
увек неожењен, а Бобан има жену Зорицу из насеља Скела (код Шапца) и са породицом данас живи у
Скели.
Најстарија Јованова ћерка Боринка се удала за Гојка Живковића у насеље Алдина Река (у фамилију
Живковићи) и са њим има сина Драгана и ћерку Мирјану. Данас живе у зајечарском насељу „Кључ 3“.
Њихов син Драган са породицом живи у Шапцу, а ћерка Мирјана у Бољевцу.
Друга Јованова ћерка Браница се два пута удавала. Први пут је била удата за Виту Лукића у Тат-
рашницу (заселак Голема Река, фамилија Маљинци) и са њим очувала ћерку Славицу. Други пут се уда-
ла за Предрага Николића и са њим има сина Зорана. Данас са породицом живи у насељу Шести Габар.
Најмлађа Јованова ћерка Босана је удата за Недељка Давидовића у насеље Стањинац и са њим има
сина Ацу. Преселили су се 1976. године у Обреновац. Њихов син Аца са женом Весном (из Обреновца)
има ћерке Невену и Ану. Живе у Обреновцу.
Костићи су из места Куси рт испод засеока Бара. Поре-

клом су из суседног села Папратна. У Габровницу су дошли
у 19. веку. Породицу су чинили браћа Риста и Јанко Костић.
Риста и супруга Милка су имали сина Јелентија и ћер-

ку Јеврушину. Риста Костић је погинуо 1913. године, док је
његов син Јелентије (који се оженио 1921. године са Латин-
ком из села Папратне) умро 1926. године и за собом оставио
трогодишњег сина Боривоја. Након смрти Јелентија, његова
жена Латинка се преудала у село Шести Габар за Милана
Давидовића. Остављеног Боривоја су усвојили Савета и Ве-
селин Лукић из Татраснице. Од Веселина је Боривоје узео
презиме Лукић, али је задржао своју славу Св. Врач. Касније
се и оженио у Татрасници са Круном Милојковић из засеока
Свечник. Јеврушина Костић се удала за Чедомира Ранђело-
вића у заселак Пандирало (Габровница).
Јанко Костић се из Габровнице призетио у село Татрас- ▲ Круна Лукић из Татраснице
ница (заселак Копривак). (снимио: Славко Лукић, 1973)
Засеок Чучуковиње
У засеоку Чучуковиње живели су Тодоровићи, Вељковићи, Јовановићи, Петровићи, Николићи,

Станковићи и Грујићи.
Тодоровићи су на-
димак Турчин добили
по неком прадеди који
је био турског порекла.
Славе Св. Николу. Поро-
дицу су чинили Ранђел и
његов син Матеја. Матеја
је имао синове Душана и
Десимира и ћерке Раду и
Русанду. Одселили су се
из Габровнице и данас
живе у књажевачком на-
сељу Дубрава.
► Свадба Душана
Вељковића и Олге
Ранђеловић у засеоку
Чучуковање 1954. године
Вељковићи из засеока Чучуковиње су славили Св. Нико-

лу. Данас живе у Зајечару, у насељу код вражогрначке рампе.
Породицу су у Габровници некада чинили отац Младен и син
Велко. Велко је имао сина Тикомира, а Тикомир синове Витана,
Душана и ћерке Бину, Пону и Душицу.
Јовановићи из Чучуковaња су славили Св. Николу. Тодор

Јовановић (звани Перница) имао је синове Владу, Светомира,
Бору и ћерку Станицу. Влада није имао деце, Светомир је имао
сина Стаљина, а Станица се удала у село Причевац. Тодор Јо-
вановић се са својом породицом преселио из Габровнице у За-
јечар.
Петровићи (Николићи) су имали надимак Козари. Славили

су славу Св. Никола. Јован Петровић (Николић) је имао сина
Николаја, а овај синове Чеду, Уроша и ћерке Дану и Савицу.
▲ Светомир Јовановић (1927-1995) из
Урош и Чеда се нису женили. Иселили су се у насеље Звездан
Засеока Чучуковање код Зајечара.
И Станковићи су славили Светог Николу. Носили су надимак Кожуаревци. По казивању Боринке

Станковић/Живковић (рођ. 1936) која данас живи у Зајечару, у овој породици су живела браћа Лука,
Зора и Љубомир.
Лука Станковић (звани Лука „чорало“) је са женом Милицом живео на имању Николаје у засеоку Чучу-
ковиње. Није имао деце па је посинио сестрића Боривоја (из насеља Причевац). Боривоје је са женом Мир-
ком имао ћерку Богдану. Погинуо је у Другом светском рату. Његова ћерка Богдана је као зета у кућу довела
Љубинка Паунковића из Татраснице (заселак Свечник) и са њим очувала два сина. Данас живе у Грљану.
Зора и Јелена су имали ћерке Станицу, Раду, Јулку и сина Видоју. Видоја је са женом Мирјаном
имао ћерке Зорицу и Злату. Зорица се удала у насеље Грљан, а Злата у насеље Лубница (данас са мужем
живи у Швајцарској).
Љубомир и Јовка нису имали деце па су усвојили (Зорину ћерку) Јулку. Јулка се удала за Бошка
Лукића и са њим очувала ћерку Бисерку.
Вукадин Грујић се из засеока Гладница призе-

тио код Савете у заселак Чучуковиње. Очували су
синове Милорада и Бранка и ћерке Драгојлу и Ма-
лину.
Милорад се оженио Мирком Соколовић из за-
сеока Колибишке падине и са њом очувао сина Бо-
гомира. Славе Светог Николу. Богомир Грујић се
два пута женио - са првом женом Видом има ћерку
Слађану, а са другом женом Боринком из Нишевца
(општина Сврљиг) нема потомке. Богомирова ћерка
Слађана се удала за Небојшу Марјановића у Зајечар
и са њим има сина Дејана и ћерку Ану. ▲ Богомир и Боринка Грујић у Грљану
Вукадинов други син Бранко је оженио Мирјану из насеља Церова (општина Пирот) и са њом
очувао ћерку Љиљану. Љиљана се удала за Милорада Марковића у Београд и са њим има ћерку Марију.
Љиљана живи у Грљану, а Марија у Београду.
Вукадинова прва ћерка Драгојла се удала за Тому Ристића у заселак Лалорница, а друга ћерка
Малина се удала за Станимира Цветковића у заселак Бара. Очували су ћерку Љиљану која се удала за
Жику Каланковића. Живе у Зајечару. Љиљана и Жика имају сина Мартина који је ожењен и са породи-
цом живи у Новом Саду.
Заселак Белуцки дол

У засеоку Белуцки дол живели су Николићи који су били у сродству са Николићима из Чучуко-
виња. И они су славили Св. Николу. Сматрају се староседеоцима. Некада су живели на месту старог
села (између општине и нове школе). У време турске окупације њихови преци су се из старог насеља
преселили у Белуцки дол да би се сакрили од турског зулума. Породицу Николић су чинила браћа Пуја
и Димитирије Николић. Пуја и жена Миланка су имали сина Момира и ћерке Росу, Станицу и Равилку.
Момир Николић је имао синове Ратка, Сретка и ћерке Олду и Веру. Ратко је имао ћерку Босиљку код
које се призетио Новица Лукић из фамилије Маљинци из Татраснице. Сретко Николић је имао жену
Будимку (Буду) и сина Драгишу, а Драгиша синове Марка и Ивана. Иван је погинуо несрећним случајем
у Неготину 1997.г. Димитрије Николић се није женио.
Потомци Николића живе у књажевачком насељу Дубрава.
Заселак Лалин дол

У засеоку Лалин дол (испод Лалорнице) живео је Патар Николић (познатији под надимком Петар
„масаџија“) који се из насеља Татрасница призетио код Станије у Габровницу и са њом очувао ћерке
Полексицу и Поску. Полексица се удала за Чеду Трандафиловића (у фамилију Ћирини), а Поска је као
зета у кућу довела Тадију и са њим очувала ћерку Савицу. Савица је такође довела Станка Паликућу (из
Хрватске) и са њим очувала сина Зорана. Славе и Светог Луку и Светог Николу.
Заселак Штрков рт
У засеоку Штрков рт у Габровници су некада живели Младеновићи и Станковићи.
Младеновићи су славили Св. Николу. Крста

Младеновић је имао синове Пују, Саву и Василија.
Пуја је имао сина Живка и ћерку Росу, а Живко ћер-
ку Даницу и сина Бранка. Сава је имао ћерку Радој-
ку, а Василија ћерке Коску и Седевку.
Данас њихови потомци живе у Зајечару, у на-
сељу код вражогрначке рампе.
► Породица Митић у засеоку

Штрков рт 1967. године
стоје: Боса и Видосава Митић са
дететом Срђаном Ћирићем,
седи Љубомир Митић (1923-2002)
Станковићи (Пеливани) из Штрковог рта славе

Св. Николу.
У породици су живела браћа Ставрија и Пав-

ле. Ставрија је био гајдар. Имао је сина Гвоздена, а
Гвозден сина Синишу и ћерке Илинку, Веру и Сла-
вицу. Павле је са првом женом имао сина Уроша и
ћерку Јаворку, а са другом женом Милицом сина
Јелена и ћерке Полексију и Богдану. Његов син Је-
лен са женом Радом има ћерку Калину и сина Виту.
Живи у Зајечару. Вита са женом Загорком има сина
▲ Вида и Гвозден Станковић из фамилије Пеливани,
Дарка, а из првог брака и ћерку Селену (која живи
заселак Штрков рт, 1928. године у Новом Саду).
Заселак Куси дол
У засеоку Куси дол у Габровници живели су Милојевићи и Ристићи, који су некада били у сродс-
тву. И једни и други су носили надимак Бичинци и славили су Св. Ђорђа.
Милојевићи су се прези-
вали по деда Милоју који је
имао сина Костадина, а овај
сина Петра. Петар Милојевић
и супруга Перса су имали си-
нове Вићентија, Санду, Свету
и ћерке Верку, Олду и Горицу.
Вићентије има сина Драгана,
Санда сина Радојцу (Рашу) и
ћерку Видосаву (Секу), а Света
сина Верољуба и ћерку Снежа-
ну. Петра Милојевића су убили
Бугари октобра 1943. године.
Милојевићи данас живе у
Зајечару и Грљану.
▲ Перса Милојевић ▲ Вићентије Милојевић
Бошко Ристић из засеока Куси дол је имао синове Мирка и Николу и ћерке Младену и Кошуту.
Мирко се преселио у заселак Лалорница у атару
Габровнице. Са женом Павлијом имао је ћерку Камену и
синове Станка, Драгутина и Светозара. Славили су Све-
тог Ђорђа.
Миркова ћерка Каменка се удала у заселак Бара за
Боривоја Ристића.
Мирков син Станко Ристић је са женом Љубом
имао ћерке Једрену и Лену и синове Вујка и Јелена. Јед-
рена се удала за Адама Јовановића у заселак Јаблћи рт
(фамилија Штулинци) и са њим данас живи у Грљану,
а Лена се удала за Новицу и са њим данас живи у заје-
чарском насељу Котлујевац (имају сина и ћерку). Вујко
Ристић је имао жену Цицу и са њом сина Дејана. Дејан
има жену Тину и са њом сина и ћерку. Живи данас у за-
јечарском насељу Влашка мала. Јелен Ристић има жену
Сиду и ћерку Миму. Живи такође у зајечарском насељу
Влашка мала.
Други Мирков син Драгутин Ристић је имао жену
Мирку и сина Видомира. Видомир је са првом женом
Милом имао ћерке Лидију и Селену, а са другом женом
Љиљом сина Ђорђа.
Трећи Мирков син Светозар Ристић је са женом
Драгојлом имао сина Маринка (званог „Поп“). Маринко
са женом Љубинком из засеока Граница (фамилија Ску-
баровци) има сина Горана. Горан са женом Душицом има
▲ Тодора Ристић и Стевана Лукић у засеоку сина Марка и ћерку Јелену. Живи у зајечарском насељу
Куси дол 1965. године. Влачић.
Никола је имао синове Милутина, Владу и Десимира и ћерке Јевицу и Будимку. Милутин се од-
селио за Зајечар, има синове Власту и Звонка и ћерке Љиљану и Видимку. Милутинов син Власта је
оженио Љубинку из насеља Брусник (општина Неготин) и са њом нема потомке.
Звонко је оженио Биљану из насеља Грлиште
(општина Зајечар) и са њом нема потомке. Милути-
нова ћерка Љиљана се удала за Љубинка Симоновића
из Татраснице (заселак Свечник) и са њим данас живи
у Зајечару (на Лубничком брду). Имају сина Љуби-
шу. Љубиша је оженио Јасмину из насеља Планиница
(општина Зајечар) и има сина Немању и ћерку Нину.
Друга Милутинова ћерка Видимка се удала за Драгана
Живића из Калне и са њим данас живи у зајечарском
насељу Котлујевац. Имају синове Милана и Ивана.
Николин син Влада је постао зет у зајечарском
насељу Ласово. Са женом Боринком има сина Банета.
Бане је оженио Видимку и са њом има сина Мићу и
ћерку Сузану.
Десимир се преселио у Грљан и није имао деце.
Николина ћерка Будимка се удала у насеље Грљан
и са Милетом Спасићем има ћерку Драгицу. Драгица
је у кућу довела Велибора Алексића и са њим има
ћерку Милену. Живе у Грљану.
Друга Николина ћерка Јевица се удала за Доб-
росава Лукића у заселак Бара (Габровница) и са њим
очувала сина Живорада. Живорад се призетио у су-
▲ Звонко Ристић на прагу своје куће у засеоку
седно насеље Репушница и са Ранком Виденовић има
Куси дол ћерке (близнакиње) Сузану и Слађану.
Заселак Вр
У засеоку Вр, у Габровници, живели су Ђорђевићи.

Након ослобоћења Габровнице од Турака (1878. г.) Мина (кога су мештани називали Арнаут) није
хтео да се врати у Турску, него је остао да живи у атару села Габровнице. Заузео је плодну земљу и про-
ширио своје поседе све од Тимока до Папратске реке (место некадашње српско-турске границе).Са же-
ном Гмитром није имао деце, па је усвојио децу из суседног села Папратна чији су родитељи страдали
у српско-турском рату (1876. године). Усвојили су Станојла, Милана, Љубу и девојчицу Виду. Станојло
Ђорђевић је имао ћерке Лепу и Душанку.
Милан Ђорђевић је са женом Радом имао сина Бранка и ћерку Мирку. Бранко је са женом Чедо-
мирком имао сина Љубишу и ћерку Јасмину. Мирка се удала у насеље Врбица (општина Зајечар) и са
Велимиром Владимировићем има ћерку Јовицу. Јовица се удала за Славишу у зајечарско насеље Врби-
ца и са њим очувала ћерку Мају и сина Малишу. Маја се удала за Небојшу Ристића у Београд, а Малиша
се оженио Милосавом из Чајнича (Босна) и са њом данас живи у Врбици.
Љуба Ђорђевић је три године био председник општине и шест година председник задруге у Габ-
ровници. Са сином Вићентијем, ћерком Гвозденком и унуком Радетом преселио се, седамдесетих годи-
на 20. века, у Зајечар.
▲ Раде Ђорђевић, Олгица Јеленковић и Властимир ▲ Сестре Вељковић – Ружа, Радојка, Брана и Лепа, у
Стојановић у Габровници 1956. г. Габровници 1946. г.
▲ Момци и девојке из Габровнице (снимио: Мирко Трандафиловић)
▲ Венчање Смиље и Вићентија Ђорђевића

из засеока Вр, 1950. г.
Заселак Бајин дол

Бајин дол је најархаичнији заселак у атару села
Габровнице. Налази се у северном делу атара, на
граници Габровнице и Папратне, односно области
Буџак и Заглавак (на турској страни српско-турске
границе у периоду 1833-1878.). У Бајином долу су
некада живеле фамилије: Мучибапци (Јовановићи,
Благојевићи, Голубовићи, Милојевићи), Ранинци
(Горњи Ранинци – Николићи, Динићи, Вукићи и
Доњи Ранинци – Николићи, Никићи, Ранђеловићи,
Томићи), Ранчићи (Спасићи), Косиланови (Вело-
јићи) и Кривошије (Вељковићи).
Мучибапци су једна од најстаријих фамилија у

Бајином долу. Славе Св. Ђорђа. По причању Божи-
дара Голубовића, надимак Мучибапци су добили по
томе што су се њихови преци, тражећи бољу земљу
за обраду, у 18. веку селили из Габровнице (из Баји-
ног дола) у село Мучибабу. У Мучибаби су задржа-
ли своју славу и добили надимак Габровци.
Први се у Габровницу вратио Лука и “од њега

су настали сви Мучибапци”. Док су боравили у Му-
чибаби њихову територију у атару села Габровнице
▲ Шематски приказ засеока Бајин дол
(по Томиславу Ћирићу, 2005)
заузели су Ранинци, па су се ови након свог пов-
ратка морали задовољити мањим простором и си-
ромашнијом земљом у делу атара Габровнице који се зове Глумешћи рт, по месту на коме је било велико
„глуместо“ дрво (дрво са великом „глуместом“ округластом крошњом) заселак Бајиног дола. Због тога
се, средином 19. века (између 1839. и 1863.) Тричко Јовановић (брат Николе Јовановића, а унук Луке
“Мучибапца”) одлучио да “прескочи турски плот” (да илегално пређе тадашњу српско-турску грани-
цу) и да се са целом породицом (женом Баном, синовима Велојом и Рајком и ћеркама Трандафилом,
Вукосавом и Милунком) насели у (тада српском селу) Репушници. Од њих је касније настала фамилија
Тричковци (Велојићи и Рајковићи) у Репушници. Граница “коју је Тричко прескочио” је годинама ути-
цала на то да се Мучибапци из Габровнице, Габровци из Мучибабе и Тричковци из Репушнице одроде
и да се не познају, иако сви потичу са истог простора и славе исту славу - Св. Ђорђе.
Лука “Мучибабац” је имао синове Јована и Благоју, а ови синове Николу, Тричка и Анђелка.
По Лукином сину Јовану део фамилије Мучибапци се некада презивао Јовановић, а по Јовановом
унуку Голубу данас се они презивају Голубовић. Никола Јовановић се помиње у Попису пореских гла-
ва села Габровнице 1891. године. Голуб Јовановић је имао сина Ђорђа, а овај сина Михајла (учесника
Балканских ратова и Првог светског рата). Михајло Голубовић је имао сина Божидара и ћерке Мирку
и Новку. Божидар Голубовић са ћерком Бисерком и зетом Јесенком Јовановић (из фамилије Штулинци
из Габровнице) живи у Грљану.
По Лукином другом сину Благоју део ове фамилије је некада носио презиме Благојевић. Попис
пореских глава села Габровнице 1891. бележи Станка, Божина и Анђелка Благојевића. Анђелко је имао
сина Милоја, а овај сина Јеленка, Танчу и Вилипа. Јеленко Милојевић је имао синове Радомира, Миод-
рага и Вићу, док су Танча и Вилип нестали у Првом светском рату.
Након Другог светског рата (1946/47.) Милојевићи су се одселили у Банат и њихови потомци данас
живе у Банатском Брестовцу.
Родоначелник фамилије Ранинци (Ранча) је крајем 18. века побегао из области Знепоље (данас
Бугарска) пошто је убио турског пашу и населио се у атару данашњег насеља Габровница. Његови
потомци не знају да ли је он побегао сам (или са породицом) или се призетио на новом простору (и ту
формирао своју породицу), једино им је познато да је Ранча био бачвар и да је живео на местима Бач-
виште (названо по његовом занату), Грарка (по дрвету – граници) и Камен (на месту где је касније била
кућа Ладе „Дебелића“).
По казивању Радомира Роде Николића (које је 1985. године у Књажевцу записао његов унук Сре-
тен Николић) најстарији предак Ранинаца - Ранча је имао два сина: Живу и Живка. Од Живе су касније
настали Горњи, а од Живка Доњи Ранинци. Сви су славили славу Свети Никола.
Ранчин син Жива је имао сина Николу, а он синове Ристу, Дину, Вуку и Јеремију. Они су, такозвани,
Горњи Ранинци.
Риста Николић се помиње у „Распореду пореза за земљиште, са списком пореских глава, за село
Габровница (општина габровничка, срез нишавски, округ пиротски) за 1891. годину“ (под бројем по-
писне књиге 65). Плаћао је тада порез у износу од 18 динара и 30 пара. Имао је сина Голуба Николића
(1856-1949), ћерку Данку (која се удала у фамилију Скубаровци) и другу ћерку за коју потомци немају
података.
Голуб Николић је имао три сина и једну ћерку.
Најстарији његов син био је Радомир Николић (1905-
1989), потом син Милорад, ћерка Каменка (1912-1998)
која се удала у насеље Репушницу (за Мику „Брзог“) и
најмлађи његов син био је Тадија (1921-1945) настра-
дао као партизан у Другом светском рату (у болници у
Тузли).
Радомир Рода Николић је имао четири сина - Ста-
нојла (1922-1945) који је погинуо као партизан у Дру-
гом светском рату (заклан као рањеник негде у Босни);
Ђорђа (1924-2006) који се преселио у Књажевац и има
ћерку Јагодинку; Љубомира (1926-2008) који се 1965.
године преселио у Књажевац и има сина Сретена; и
Бору који је умро као дете. Сретен Николић са породи-
цом живи у Књажевцу, има ћерку Весну, сина Влади-
мира (погинуо у саобраћајној несрећи) и сина Николу.
Други Николин син Дина је имао две ћерке – Вит-
ку и Мару и једног сина - Мину. По његовом имену су
они носили презиме – Динић.
Мина Динић је имао три сина – Ђору, Сотира и
Димитрија. ▲ Љубомир Николић (1926)
Ђора „Баја“ Динић је имао две ћерке – Јелицу и Божану. По њему је (можда) и читав засеок добио
назив – Бајин дол.
Сотир Динић је имао сина Видена и ћерку Видинку. Са породицом се из Габровнице одселио за
Ргоште. Његова ћерка Видинкасе из Ргошта удала у насеље Берчиновац, а за сина Видена нема пода-
така.
Димитрије Динић је, након Првог светског рата, побегао у Бугарску.
Трећи Николин син Вука је имао два сина – Најдана и Семијона.
Најдан Вукић је имао сина Ладу (Дебелића), а он синове Ђору (није имао наследнике), Драгослава
(имао ћерку Мирјану, зета Ђоку (Мајку) и унука Славољуба, који се се одселили у насеље Горње Зуни-
че), ћерку Боринку (живи у Зајечару) и ћерку Бранкицу (која је умрла).
Семијон Вукић је имао сина Вирчу (1900-1974) и ћерку Тодору (која се удала у фамилију Би-
чинци). Вирча (Вира) је имао сина Богдана (1921-1953), ћерку Милицу (рођ. 1926) која живи у Зајечару,
сина Бору (рођ. 1932 - који се обесио) има сина Јелена који живи у Књажевцу, ћерку Јелену (рођ. 1938)
која се са мужем Бранком из засеока Чука преселила у насеље Горње Зуниче.
Четврти Николин син Јеремија се призетио у заселак Гладница. Имао је ћерку Кошуту, која се
удала за Марјана Радуловића и са њим имала синове Најдана, Јордана, Давида (Американца) и ћерку
Наталију.
Доњи Ранинци потичу од Живка сина Ранчиног.

Живко је имао сина Петра, а он синове Нику, Николу, Ранђела и Тому.
Најстарији Петров син Ника је живео у засеоку Чука, док су се касније његови наследници пресе-
лили на место звано Ждрело. Имао је три сина – Пују, Недељка и Марка.
Најстарији Никин син Пуја је имао сина Јеленка и ћерку Марију. Јеленко је имао сина Светомира
(који има сина Богоју и ћерку Словенку, живе у Зајечару), ћерку Добринку (која се удала у заселак Бајин
дол за Јована Томића и са њим има сина Момчила), ћерку Слободинку (која се удала у Габровницу за
Љубу Ђорђевића) и ћерку Миру (која се удала и има сина Воздена).
Други Никин син Недељко се преселио на место
Ждрело (атар насеља Габровница) у близини Тимока.
Његов син Милан је био воденичар. По воденици, која
и данас постоји, они су добили и свој надимак - Воде-
ничари. Милан је у близини воденице, на свом имању
пронашао велико врело, са кога су се снабдевали во-
дом (а које се и данас зове - Миланово врело). Милан
Николић је из првог брака имао сина Петра (који се
призетио у насеље Горње Зуниче) и ћерке Круну и
Дуку. Круна се удала за Слободана Милојевића (фами-
лија Касоичи) и са њим се преселила у Грљан. Имају
ћерку Новку. Из другог брака Милан је имао синове
синове Чеду, Воју, Бору и ћерке Лозанку и Радојку.
Чеда је имао сина Милчу и ћерку Вуку, а Милча је са
женом Вером имао сина Оливера. Воја је имао жену
Олду и са њом сина Јовицу, а он са женом Биљаном
синове Милана и Владана. Бора је имао ћерку Драги-
цу. Миланови синови Воја и Бора су се са породицама
преселили за Зајечар и живе у насељу Влачић. Пуја
Николић је имао сина Јеленка и ћерку која се удала у
суседно насеље Калну. Јеленко Николић се помиње у
првом Попису пореских глава села Габровнице по ос-
лобођењу од Турака (1891). Имао је сина Светозара, а ▲ Бранко, Ружа, Божа и Ранко Ранђеловић,
он сина Богоју и ћерку Словенку. Светозар Николић је 1963. године
погинуо у Другом светском рату (на Сремском фрон-
ту). Пујини потомци живе у Зајечару, у насељу Бели брег. Марко Николић је имао синове Ђору, Санду
и Влајка. Ђора је имао синове Чеду и Русима, а Санда синове Бранка и Ђоку и ћерке Раду и Русанду.
Маркови потомци данас живе у Књажевцу и књажевачком насељу Горње Зуниче.
Трећи Никин син звао се Марко. Он је имао три сина и две ћерке – синове Санду (чији су се синови
Ђока и Бранко одселили за Горње Зуниче), Ђору (који је имао сина Чеду, а Чеда три сина) и Влајка (који
је имао сина Вићу, који се са породицом преселио у Књажевац и живи у Дубрави, и ћерку Возденку) и
ћерке Младенку и Савку.
Петар, по коме су се у 19. и почетком 20. века презивали Ранинци, по његовом сину Ранђелу, рођен
је средином 19. века и имао је синове Николу, Ранђела и Јеленка.
По његовом сину Ранђелу се данас презивају Ранђеловци, по Николи сви Николићи, а по Јеленку
сви Јеленковићи из засеока Чука, а по Томи сви Томићи из засеока Бајин дол.
Петров син Никола је живео на месту званом Камен. У „Распореду пореза за земљиште, са списком
пореских глава, за село Габровница (општина габровничка, срез нишавски, округ пиротски) за 1891.
годину“ (под бројем пописне књиге 29) записан је са презименом Живковић. Плаћао је тада порез у
износу од 7 динара и 80 пара. Имао је синове Василију, Вуку, Саву и ћерку Наранџу (нема података).
Василија је имао жену Марију и синове Тодора и Ратка.
Вука је имао синове Јеленка (отишао у Бугарску) и Драгутина. Драгутин је имао три сина – Ненада
(који живи у Зајечару), Јелена (живи у Зајечару) и Виту (живи у Банатском Брестовцу).
Сава је имао сина Ранђела (за кога нема података), ћерку Велику (која се удала у заселак Колибиш-
ке падине и данас живи у насељу Грљан) и сина Димитрија (који се са породицом преселио у Банатски
Брестовац). Димитрије (звани Карабаја) је имао сина Владимира (који је имао пекару у Београду код
Бајлонове пијаце), синове Станислава, (Светозара) Зору, Виту и ћерку Јелену (Лену) (који живе у Бана-
тском Брестовцу).
Петров син Ранђел је живео на месту Ланиште. Имао је синове Стевана, Ђорђа и Јована и ћерке
Стевану, Ђурђију и Гмитру.
Стеван Петровић је погинуо у Првом светском рату (на планини Цер, 1915). Имао је само сина Чеду,
а овај сина Бранка и ћерке Олду, Борку, Виду и Бранку. Чедин син Бранко са Јелком има сина Небојшу.
Небојша (Неша) Ранђеловић са првом женом Мајом има сина Николу, а са другом женом (такође) Мајом
нема деце. Чедин син Бранко је имао сина Нешу. Ђорђе Петровић је имао синове Јевтимира и Драго-
мира и ћерке Јунку, Никосаву, Јованку и Стојанку. Јевтимир је имао синове Бранка и Воју и ћерку Бину,
а Драгомир синове Славка и Радојицу и ћерку Јованку. Славко је имао сина Зорана и ћерку Снежану, а
Радојица синове Горана и Срђана и ћерку Слађану. Јован Петровић се помиње у првом Попису пореских
глава села Габровнице по ослобођењу од Турака (1891). Имао је синове Стојана, Вукашина и Вучка.
Стојан са женом Петрунком има ћерку Славицу која се удала за Миљка Медића из Краљева и са њим
живи у Београду. Вукашин је имао сина Драгољуба и ћерку Вуку. Драгољуб са женом Љубом има синове
Горана и Момчила. Живе у Зајечару. Вучко Ранђеловић се 1947. године преселио за Зајечар и са сином
Богољубом (Лецком) и његовом децом Слободаном и Слађаном, живи у зајечарском насељу Влачић.
И Томићи су пореклом из фамилије Ра-
нинци. Тома Петровић је имао сина Миленка
и ћерку Петрију (која се удала за Сокола Ћи-
рића у заселак Поникла).
Миленко Томић је имао синове Петра,
Василију, Санду и ћерке Загорку и Славку.
Петар је имао сина Љубу и Јелена, Санда сина
Томислава, а Василија синове Данила, Јоцу и
Бранка. Љуба је умро као дете. Томислав То-
мић се доселио у Зајечар (и живи у насељу
Вишњар). Данило Томић је са женом Радо-
мирком имао сина Љубинка. Љубинко се оже-
нио Светланом и са њом очувао ћерку Радицу,
Јоца са женом Добринком има сина Момчила
и живе у Зајечару, а Бранислав (Бранко) То-
мић са женом Јелицом има сина Рајка. Рајко
се оженио Мирјаном, има синове Далибора и
Милана са којима живи у Зајечару (у насељу
▲ Породица Томић из Бајиног дола: Добринка, Момчило и Јован Подлив). а потомци Данила Томића живе у
са Словенком Никић (у средини) из засеока Чука 1958. г. књажевачком насељу Дебелица.
Динићи из Бајиног дола славе Св. Николу. Презиме носе по деда Дини који је имао синове Ђору,
Вирчу и Ладу. Ђора Динић (звани Баја) се са ћеркама Јелицом и Божаном одселио у књажевачко насеље
Дебелицу. Вирча Динић је имао сина Бранка и ћерке Милицу и Лену, а Лада Динић синове Драгослава,
Ђору и ћерке Боринку и Бранкицу. Драгослав је погинуо 1944. године. Имао је само ћерку Мирјану. Ђора
се одселио у књажевачко насеље Горње Зуниче и није имао потомке. Лада Динић је умро у Габровници.
И Ранчићи и Велојићи из Бајиног дола су у сродству. Славе

Св. Николу.
Ранча Спасић је имао сина Димитрија, а овај синове Будимира
и Милутина и ћерку Живку. Будимир Ранчић има сина Мошу. До-
селио се у Зајечар и живи у насељу код вражогрначке рампе.
Велојићи из Бајиног дола се другачије зову Косиланови. Цвет-

ко Велојић је имао жену Јевду, синове Арсу, Димитрија, Антонија
и ћерке Персу, Катарину и Ђурђу.
Арса Велојић је имао жену Петрију, ћерке Јеврушину, Босан-
ку, Олгу и сина Мирка. Јеврушина је имала сина Јовицу и ћерку
Горицу. Са породицом се преселила у насеље Скореновац, а затим
у Панчево. Босанка је имала ћерку Лину и сина Драгана. Лина
има сина Ненада, а Драган синове Владу, Николу и ћерку Биљану.
Живе у Борчи код Београда. Олга има сина Гојка, а он сина Милана
и ћерку Мирјану. Живе у Зајечару. Мирко Велојић има сина Јовицу
који је годинама живео у Београду, а сада живи у Габровници.
Димитрије Велојић (звани Лападат) имао је сина Бору и ћерку
Виду. Бора се два пута женио - са првом женом је имао ћерку Десу ▲ Арса Велојић (рођ. 1887) у Београду
(која живи у насељу Иново код Калне), а са другом женом ћерке испред Главног уреда (данас
Дану и Марију (које са породицама живе у Земуну). Болница „Свети Сава“) 1947. године
Антоније Велојић је имао синове Ненада и Богомира, као

и ћерку Живку. Ненад има ћерку Славицу, а она ћерке Мају
и Сању. Живе у Књажевцу. Богомир има ћерку Милијанку,
а она сина Зорана и ћерку Миму. И они живе у Књажевцу.
Живка није имала деце, живи код брата Ненада у Књажевцу.
Цветкова ћерка Перса се удала у суседно насеље Пап-
ратна и нема потомке.
Друга Цветкова ћерка Катарина је имала сина Видена и
ћерку Видимку. Живела је у насељу Ргоште (код Књажевца).
Виден има ћерку Јасмину (која живи у насељу Добановце), а
Видимка ћерку Снежану (Видимка живи у насељу Берчино-
вац, а ћерка Снежана у Зајечару).
Трећа Цветкова ћерка Ђурђа се удала у суседно насеље
Татрасница. Имала је синове Бору и Јованчу и ћерке Веску,
Јованку и Станимирку. Бора је живео у Књажевцу, Јованче
је отишао у Бугарску, Веска и Јованка живе у Књажевцу, а
Станимирка у Зајечару.
Један од потомака Велојића из Бајиног дола, Јовица Ве-

▲ Мирко Велојић (први са десна) са својим лојић, из Београда се вратио у село својих прадедова и данас
друговима у Ковилову 1948. године (на је најмлађи становник насеља Габровница.
дан оснивања данашњег Пољопривредног
комбината Београд)
Вељковићи из Бајиног дола имају надимак Криво-

шије и славе Св. Николу. Попис пореских глава 1891. под
презименом Вељковић у Габровници бележи: Младена,
Пану, Јована, Глигорија, Пешу, Илију, Живка и Николу.
По казивању Јелена Вељковића, његов прадеда се
звао Величко, а прабаба Прва (Прва Вељковић (1834-1945)
је била једна од најстаријих жена на овим просторима.
По казивању њеног праунука, “баба је памтила како су
Турци пролазили кроз Бајин дол”, као и велико дрво храст
(запис) поред крста у Бајином долу.
Величко Вељковић је са супругом Првом имао ћерке
Милицу и Јелицу и синове Василија и Матеју.
Милица се удала за Милана Николића у заселак
Ждрело, а Јелица се удала за Светозара Јеленковића у за-
сеок Гладница.
Василија Вељковић је са супругом Аницом имао
ћерке Радојку, Новку и Јелену и синове Станојла, Владу
и Михајла.
Михајло Вељковић је имао сина Бошка и ћерку Јелку.
Радојка се удала за Тодора Ћирића у заселак Село,
Новка за Салтира Жикановића такође у заселак Село, а
Јелена за Бојана Вукадиновића у заселак Гладница.
▲ Василија Вељковић Кривошија (1861-1969) Станојло Вељковић је био гајдар, али је умро млад.
из засеока Бајин дол
Влада Вељковић је имао сина Јелена и ћерку Ружу.
Василија је имао синове Станојла, Владу и Михајла. Станојло је био гајдар, али је умро млад. Вла-
да је имао сина Јелена и ћерку Ружу, а Михајло сина Бошка и ћерку Јелку. Јелен има сина Гојка, а овај
сина Милана и ћерку Мирјану. Преселили су се у Зајечар и живе на изворском путу. Ружа Вељковић се
удала за Ђоку Виденовића (Ћерту) у заслак Гладница. И они живе у Зајечару, на изворском путу. Имали
су сина Розмира који је умро млад.
Бошко Вељковић се са суп-
ругом Станком из Татраснице (из
фамилије Ћирини) преселио из
засеока Бајин дол у заселак Село.
Имају ћерку Љиљану која се уда-
ла за Ратомира Симоновића из на-
сеља Трновац (општина Зајечар).
Ратомир и Љиљана са синовима и
унуцима живе у Зајечару.
Јелка има сина Јовицу и три
унуке.
Матеја Вељковић је имао
ћерке Петрунку, Мирку и Живи-
цу.
Чланови ове фамилије живе
у књажевачком насељу Дебели-
ца, у Београду и у Зајечару. ▲ Бошко Вељковић са друговима у Борском руднику 1945. године)
Заселак Чука
У засеоку Чука, у Габровници, некада су

живели Ранђеловићи, Петровићи, Николићи и
Јеленковићи.
Ранђеловићи (Ковачи) из Чуке су славили

Св. Николу. Деда Ранђел (по коме се данас прези-
вају) имао је сина Јована и унука Алексу. Алекса
Ранђеловић је био ковач у Габровници. И његов
деда Ранђел се бавио ковачким занатом. Његова
фамилија је најпре живела у засеоку Село, па се
касније преселила у заселак Чука. По казивању
Алексиног унука Ранка, Ранђеловићи потичу из
насеља Габрово, са простора данашње Бугарске.
Алекса је имао синове Чеду, Видена, Анђелка и
Бранка. ћерке Полексицу (умрла у својој 4. го-
дини живота), Раду (удала се у Вртовац за Ти-
комира Милошевића), Загорку (удала се за Дра-
гомира Ранђеловића званог Гома, у Габровницу)
и Кадивку (удала се за Јелена Јеленковића, кога
су убили Бугари 1943. у Габровници и са њим
имала сина Бранка).
▲ Шематски приказ засеока Чука

(по Томиславу Ћирићу 2005. г)
Чеда Ранђеловић је имао сина Светомира и

ћерке Горицу и Зорицу. Чедин син Светомир је оже-
нио Драгицу из насеља Добровиш (општина Црна
Трава) и са њом имао синове Сашу и Радета. Саша
са првом женом Сањом има ћерку Милицу, а са
другом женом Снежаном нема деце. Живе у заје-
чарском насељу код вражогрначке рампе. Раде има
жену Татјану из насеља Метриш (општина Зајечар)
и ћерке Марију и Јелену. Живе у Зајечару. Чедина
ћерка Горица је удата за Драгољуба Костића у Заје-
чар и са њим има ћерку Јасмину и сина Слободана.
Друга Чедина ћерка Зорица се удала за Мирослава
Маниташевића у насеље Качарево (оштина Панче-
во) и са њим има синове Зорана и Дејана.
Виден Ранђеловић није имао деце. Оженио се

Стаменком 1940. године и одмах након свадбе оти-
шао у Други светски рат. Погинуо је као партизан
▲ Породица Чедомира Ранђеловића из засеока Чука
1943. године.
Анђелко Ранђеловић је имао сина

Бранка и ћерку Снежану. Бранко је
имао синове Божу и Ранка. Бранков син
Божа има жену Боринку из Татраснице
(заселак Горунов рт), сина Бобана и
ћерку Биљану. Бобан има жену Радицу,
ћерку Јовану и сина Јована и са њима
живи у Сврљигу. Божина ћерка Биља-
на се удала за Дејана и са њим данас
живи у зајечарском насељу Котлујевац.
Ранко са женом Љубинком из Зајечара
има сина Ивана и ћерку Љиљану. Иван
има жену Сузану и сина Алексу. Живе
у зајечарском насељу код вражогрначке
рампе. Љиљана се удала за Бранислава
Малетића у Зајечар и са њим живи у за-
▲ Станија (1889-1970) и Алекса (1889-1968) Ранђеловић из засеока
Чука јечарском насељу Котлујевац.
Анђелкова ћерка Снежана се удала
за Видоју Стаменовића у Шабац.
Поједини чланови ове фамилије
(Анђелко са породицом) су се одселили
за Шабац, а Бранко Ранђеловић са си-
новима живи у Зајечару, у насељу код
вражогрначке рампе.
▲ Породице Раденковић и Ранђеловић из засеока Чука 1955. г.
▲ Слева на десно: Будимка Ранђеловић,

девојчица Зорица и Горица Чуче: Света и
▲ Породице Јеленковић и Ранђеловић из засеока Чука 1959. г. Бранко Ранђеловић, 1958. године
Јеленковићи из Чуке су били ковачи. Тај надимак им је остао

до данашњег дана. И Јеленко Петровић се помиње у првом По-
пису пореских глава села Габровнице по ослобођењу од Турака
(1891). Његов син Тома је имао синове Зору, Тикомира и Јордана.
Зора је имао ћерке Вуку и Розмирку.
Тикомир је имао синове Сретена (Ђеру), Виту и ћерку Пол-
ку. Сретен је имао сина Јовицу, а Вита сина Власту који живи у
Зајечару.
Јордан Јеленковић је 1915. године отишао за Бугарску и
никада се није вратио у Габровницу.
▲ Розмирка Јеленковић, Бранко

Лозанка и Света Ранђеловић из
засеока Чука 1945. године
▲ Свадба Видена и Стаменке Ранђеловић у засеоку Чука

(Снимио: Мирко Трандафиловић,1940),
◄ Вука и Верица Николић у

засеоку Чука 1967. године
► Олда, Јовица и Љубица

Николић у засеоку Чука
1961. године
Заселак Живков рт
У засеоку Живков рт живели су Николићи

(Ћеруше). Славили су Св. Николу. Касније су се
преселили ближе реци и живели су на месту Жив-
ков дол.
Родоначелник фамилије Никола је имао сина

Грују, а овај синове Тодора, Јована и Цветка.
Тодор (Тоша) Николић се помиње у Попису
пореских глава 1891. у селу Габровница. Имао је
сина Вукадина, а Вукадин синове Бранка и Миле-
та и ћерке Малинку и Драгојлу.
Јован Николић је имао ћерке Милицу и
Виду.
Цветко Николић је имао сина Товила и ћерку
Јелену. Његов син Товил је имао синове Драгољу-
ба и Станка и ћерку Виду.
Драгољуб Николић са женом Браном је имао
сина Јелена и ћерке Бисерку и Љиљану. Јелен је
са женом Десом имао ћерке Гордану и Весну и
сина Зорана. Гордана је умрла у трећем месецу
живота, а Весна се удала за Дејана Митровића и
данас живе у Лозници. Зоран Николић (звани Пи-
роси) са женом Марином има синове Огњена и
Растка и живи у зајечарском насељу Влашка мала.
▲ Шематски приказ засеока Живков рт, Тупанчица, Мала
Драгољубова ћерка Бисерка је умрла у својој 10.
река и Штрков рт (по Томиславу Ћирићу, 2005) години живота. Друга Драгољубова ћерка Љиља
се удала за Љубишу Јовановића из Зајечара и са
њим има сина Сашу и ћерку Сању. Живе у Зајечару.
Станко Николић са женом Видом има синове Драгана и Бранивоја. Драган је још увек неожењен,
а Бранивоје има жену Наду и ћерке Марију и Ану. Марија се удала за Миланчета Станковића (трубача)
и са њим има ћерку Лену и сина Јакова. Ана се још увек није удала. Сви живе у зајечарском насељу
Драгољубова сестра Вида се удала за Јелена Николића у Татрасницу (засеок Голема река, фами-
лија Драгутинови) и са њим има ћерке Јагодинку и Илинку.
Њихови потомци живе у зајечарском насељу Влачић.
Заселак Тупанчица
У засеоку Тупанчица су живели Николићи, Младеновићи, Вучићи, Милкићи, а у месту Куси рт

(Тупанчица) Лукићи и Миловановићи.
Сви Николићи, Младеновићи и Миловановићи из засеока Тупанчица и места Куси рт потичу од

Николе Младеновића који се помиње у „Распореду пореза на земљиште, са списком пореских глава, за
село Габровницу (општина габровничка, срез нишавски, округ пиротски) 1891. године“ (под редним
бројем 24) (Никола је плаћао тада порез 14 динара и 36 пара). Његови потомци су славили Светог Ни-
колу и били познатији под надимком Дилиманци.
Никола Младеновић је имао синове Милоша и Милована.
Милош Николић (1838-1940) имао је синове

Данила и Александра (Санду). Данило је имао ћер-
ку Олду, а Санда синове Граду и Јоцу. Њихови по-
томци живе у Књажевцу.
Милован Николић је живео 120 година. Имао
је сина Матеју и Михајла.
Матеја Николић је са првом женом Росом имао
сина Александра и ћерке Дарину и Славку. Када је
Матејина жена Роса (са ћерком Славком) 1943. го-
дине побегла у Бугарску са једним бугарским вој-
ником (који је био на караули на месту званом Кату-
ниште), Матеја се по други пут оженио Марушком
и са њом очувао синове Рају, Бранка и Будимира и
ћерке Новку и Босанку. Заједно су очували и Алек-
сандра и Дарину.
Матејин син Раја се средином 20. века пресе-
лио у насеље Грлиште (општина Зајечар) и са же-
ном Маром има сина Милета (званог „Сокол“) и
ћерку Савку.
▲ Дука Милошевић из засеока Тупанчица

Матејин син Будимир се призетио у зајечарско
насеље Мариновац.
Матејин син (из првог брака)

Александар (Санда) је понео прези-
ме по деди Миловановић. Настанио
се на месту Куси рт, оженио се Ни-
косавом и са њом очувао синове Љу-
бомира, Ђорђа, Витомира и Јелена.
Његов син Љубомир се призе-

тио код жене Бонке у насеље Мари-
новац (општина Зајечар) и са њом
има ћерку Милованку.
Ђорђе се оженио Олгом и са

њом очувао ћерку Дивну. Живе у
књажевачком насељу Дубрава.
Витомир је умро у својој 14. го-

дини живота. ▲ Никосава и Александар Миловановић из Габровнице
(снимио: Славко Лукић, 2009)
Јелен Миловановић (познатији под надимком Дилиманац) има жену Милену из Татраснице (засе-
лак Летнички дол, фамилија Ђоргови) и са њом ћерку Јасмину. Јасмина је у кућу довела зета Миодрага
из насеља Скробница и са њим има ћерке Марину и Марјану. Живе у књажевачком насељу Дубрава.
Марина се удала за Млађана Младеновића и са њим има ћерке Мину и Милу. Живе у Књажевцу. Ма-
ријана се удала за Сашу Цветковића и са њим има ћерку Јању. И они живе у Књажевцу.
Михајло Николић се помиње у „Распореду пореза на земљиште, са списком пореских глава, за

бројем 49). Плаћао је тада порез 6 динара и 90 пара. Имао је ћерке Љубу и Мирку.
▲ Михајло Николић из засеока ► Породица Николић из засеока Тупанчица: Михајло, Мирјана Љуба и
Тупанчица Мирка - 1940. г.
Презиме Младеновић у засеоку Тупанчица задржао је само Ћира Младеновић са сином Најденом
и ћерком Илинком. Најден Младеновић је имао сина Јелена. Њихови потомци живе у књажевачком
У близини Николића живели су и Вучићи. И они су славили Светог Николу. Потомци су Јована
Вучића и Божина Вучића који се помињу у „Распореду пореза на земљиште, са списком пореских гла-
ва, за село Габровницу (општина габровничка, срез нишавски, округ пиротски) 1891. године“. Њихов
потомак Велко Вучић је имао сина Александра (Санду), Александар сина Винка, а Винко сина Ивицу.
Њихови потомци живе у књажевачком насељу Дубрава.
Породицу Милкић су чинили потомци Станка Јовановића и Тоше Живковића који се помињу у
„Распореду пореза на земљиште, са списком пореских глава, за село Габровницу (општина габровнич-
ка, срез нишавски, округ пиротски) 1891. године“. Њихов предак се звао Милко, па се по њему и део
ове фамилије данас тако и презива. Славе Светог Николу.
Станко Јовановића је имао синове Јосифа и Луку.
Јосиф Милкић се призетио код Јоване Марковић у насељу Јања и са њом очувао синове Божидара,
Чеду, Бранка и ћерке Лозанку и Обренку.
Лука Милкић је остао у Габровници. Имао сина Богосава и ћерку Вуку. Богосав Милкић је очувао
ћерку Лидију, а Вука са супругом Томом ћерку Весну. Весна има мужа Данка Николића, сина Милоша
и ћерку Мају. Живе у Зајечару („код Хигијенксог завода“).
Тоша Живковић је имао синове Величка и Благоја. Величко је имао жену Марију, синове Драго-
мира и Русима и ћерке Новку и Полку. Драгомир и Полка су имали презиме Тошић, а Русим и Новка
Милкић. Живели су поред места званог Крст.
Драгомир Тошић се два пута женио. Са првом женом има ћерку Гвозденку, а са другом женом
Мирком ћерку Божану и сина Драгана. Гвозденка се удала у зајечарско насеље Грљан и живи са ћерком
Љиљаном, зетом Божом и њиховом децом Бобаном и Данијелом. Божана живи у Књажевцу и са мужем
Цветком има сина и ћерку, а Драган (Гаја) Тошић живи у Књажевцу и са женом Видом има сина Сашу
и ћерку Сању.
Русим Милкић се оженио Милунком (ћерком Давида и Динке Радуловић из Габровнице) и са њом
имао сина Миладина и ћерку Браниславу (умрла у петој години живота). Миладин Милкић се оженио
Ванилком из насеља Леновац (општина Зајечар) и имају ћерке Снежану и Драгану. Живе (у Которској
улици) у Зајечару. Снежана се удала за Видоја и са њим има ћерке Александру и Катарину (живе у заје-
чарском насељу Пишура), а Драгана има сина Немању и ћерку Тамару (и они живе у Зајечару).
Полка Тошић се удала за Бранка и живи у Грљану код Зајечара. Има ћерку Зорицу (која са породи-
цом живи у Зајечару) и сина Зорана (који је са мајком и својом породицом остао да живи у Грљану).
Новка Милкић се са мужем Миодрагом преселила у Банатски Брестовац. Тамо су и умрли. Имали
су ћерку Грозду (која са својом породицом данас живи у Панчеву) и ћерку Бису (која са својом породи-
цом живи у Београду).
▲ Видосава Милкић из засеока Мала река и ▲ Миладин Милкић из засеока Мала река и
Гвозденка Костић из Калне 1953. г. Ненад Ђорђевић 1954. г.
Код места званог Крст је (у истом засеоку) живела и породица Божина Благојевића, који се такође
помиње у „Распореду пореза на земљиште, са списком пореских глава, за село Габровницу (општина
габровничка, срез нишавски, округ пиротски) 1891. године“.
Он је имао синове Михајла и Мирка.
Михајло Благојевић је имао синове Љубу и Видоја. Љуба Благојевић је имао ћерку Вуку, док се
његов брат Видоја Благојевић након Другог светског рата преселио у Банат.
Мирко Благојевић (звани Ђерма) је имао синове Витомира и Добросава. Витомир је имао жену
Стану и синове Мићу и Љубишу који данас са породицама живе у зајечарском насељу Влачић. Добро-
сав (Добра) Благојевић са женом и сином Радетом живи у Књажевцу.
У засеоку Тупанчица, а на месту Куси рт, живели су Лукићи и Миловановићи.

Лукићи су славили Св. Николу. Гмитар Лукић је имао синове Жику, Добру, Влајка, Гавру и ћерку
Петрунку. Жика је имао сина Сретена, Добра сина Љубинка и ћерку Душанку, а Влајка су убили парти-
зани. Душанка Лукић са мужем Сретеном има сина Мићу. Мића има жену Душицу и сина Игора. Живе
у Књажевцу (у насељу Јевик).
◄ Мирјана и
Љубинко Лукић
из засеока Куси
рт, на венчању
1957. године
► Никола Минић
и Милена Савић
из засеока Куси
рт (Фото „Звезда“
Књажевац, 1954)
▲ Душанка и Сретен Лукић из засеока

Куси рт, (Фото „Звезда“ Књажевац,
1958)
◄ Породица Миловановић из засеока Куси рт (Снимио: Мирко

▲ Породица Лукић из засеока Куси рт. Стоје: Милунка, дете

Станија, Влајко, Полка, Петрунка и сретен; седе: Димитрије,
Јулка, Живка, Кадивка, Босанка; чучи: дете Љубинко, 1942.
године
▲ Влајко и Милунка Лукић из
засеока Куси рт
▲ Породица Александра Вучића из засеока Куси рт, 1942. године,

(Снимио: Мирко Трандафиловић, 1942)
▲ Влада Вучић (Горолом) из засеока

Куси рт
Штрков рт
Петровићи, односно Митићи, из засеока Штрков рт су имали надимак - Штрковци.

Стеван Петровић је са женом Пеном имао синове Захарија (Зарју) и Јована и ћерке Здравку, Ми-
лунку и Станицу. Јован (Јованче) Петровић се помиње у Попису пореских глава за село Габровницу
у 1891. години. Имао је сина Милета и ћерку Видинку. Зарја Петровић је имао синове Љубу, Бранка и
Бору и ћерку Верицу.
Љуба са женом Видосавом има сина Драгана, Бранко ћерку Летовку, а а Борислав (Бора) са женом
Бориславком има сина Љубинка. Љубинко има жену Радосаву (из Црне Горе) и са њом синове Ивицу и
Милоша. Живе у зајечарском насељу код вражогрначке рампе.
Зарјина ћерка Верица се удала за Витомира Виденовића и са њим има сина Јелена.
Јелен има жену Даницу и са њом синове Сашу и Срђана. Саша има жену Марину и са њом синове
Младена и Илију, а Срђан има жену Анету и ћерку Сару. Данас живе у Америци.
Њихови потомци живе у Књажевцу.
Јован (Јованче) Митић са женом Славком има

сина Милана. Милан има жену Злату из насеља Жлне
(општина Књажевац) и са њом ћерку Миљану. Миља-
на је у кућу довела Миомира из насеља Балановац (оп-
штина Књажевац) и са њим има ћерке Ину и Тину. Да-
нас живе у књажевачком насељу Дубрава.
У њиховој близини живели су и Спасићи. И они

су славили Светог Николу.
Алекса се презивао по оцу Спасић. Његов син

Мира је имао жену Марију и са њом синове Бору и
Ђоку и ћерку Илинку. Мира Спасић је био чувени
трговац у Габровници. Имао је кафану у селу (поред
општинске зграде) која је радила од 1938. до 1946. го-
дине. Мириног сина Бору Спасића су убили Бугари
1943. године, а Ђоку су ранили и од те ране је две го-
дине касније (1945) и умро. Ђока је тада био ожењен
Вукосавом и са њом имао ћерке Љубинку и Словенку.
Љубинка се касније удала за Маринка Ристића, а Сло-
венка за Станиска Првановића у насеље Велики Извор
(општина Зајечар).
Мирина ћерка Илинка се удала за Свету Божића

у Габровницу. ▲ Милан и Злата Митић са Бранком
Младеновићем у Габровници 1965. године
И фамилија Живадиновић је средином 20. века живела у засеоку Мала река. По казивању Драгана
и Душице Митић, Живадиновићи су се у Габровницу доселили из суседног насеља Папратна. Славили
су славу Свети Врач. Најстарији познати члан ове фамилије се звао Јосив Живадиновић. Он је имао
жену Петру и синове Петка, Ранђела и Влајка.
Петко Живадиновић је имао жену Станију и са њом ћерку Видосаву. Видосава се удала за Воју
Жикановића из Габровнице и са њим има ћерку Босиљку. Воја Жикановић је погинуо у Другом свет-
ском рату 1944. године. Видосава је након његове смрти довела у кућу Љубомира Митића из засеока
Штрков рт и са њим очувала сина Драгана (званог Дрле). Драган има жену Душицу из насеља Шуман
Топла (општина Књажевац) и са њом има ћерке Јасну и Јелену. Јасна је у кућу довела Драгана Раденко-
вића и насеља Мањинац (општина Књажевац) и са њим има ћерку Јовану и сина Александра. Драганова
ћерке Јелена је неудата. Сви данас живе у књажевачком насељу Јевик.
Ранђел Живадиновић је имао жену Десанку (из засеока Штрков рт) и са њом ћерку Јевицу. Јевица
је у кућу довела Владу Николића (званог „Влада куле“) из суседног насеља Шести Габар и са њим је
имала ћерку Словенку и сина Светислава. Њихова ћерка Словенка се удала за Братислава у књажевачко
насеље Берчиновац, а син Светислав има жену Савку из књажевачког насеља Мучибаба и ћерку Даније-
лу. Светислав и Савка данас живе у Књажевцу, а њихова ћерка Данијела се удала са Сафета из Босне и
са сином Луком и ћерком Еменом данас живи у Немачкој.
Влајко Живадиновић је имао жену Слободинку и са њом синове Јелена и Божидара и ћерке Олду
и Видинку. Јелен Живадиновић је имао жену Видинку из засеока Тупанчица и са њом сина Зорана.
Зоран има жену Лидију и са њом синове Младена и Душана. Сви данас живе у Књажевцу. Божидар
Живадиновић има жену Луку из књажевачког насеља Зоруновац и са њом ћерку Драгану. И они живе
у Књажевцу.
Влајкова ћерка Олда се удала за Жику Павловића у књажевачко насеље Берчиновац и имају сина
Мику. Мика Павловић има жену Миру из насеља Радичевац и са њом ћерке Сузану и Снежану. Сви
данас живе у Књажевцу.
Друга Влајкова ћерка Видинка се удала за Вићу Николића у Габровницу и са њим има сина Радета.
Раде Николић има жену Невенку и са њом сина Миљана и ћерку Мају. Миљан Николић има жену Ивану
и синове Нађа и Јована. Сви живе у Књажевцу.
Павловићи (Котларовци) из Штрковог рта су свој надимак добили по свом прадеди који је био
мајстор и крпио котлове у целој околини.
Ранђел Павловић је имао синове Тому и Тодора. Тома и његова жена Кошута су имали ћерке Лику
и Дану и синове Миодрага и Љубомира. Миодраг (Мија) сина Топлицу и ћерку Љиљу, а Љубомир сина
Драгана.
Тодор је имао сина Душана. Душан са женом Росом има сина Десимира. Живе данас у Књажев-
цу.
Трандафиловићи из засеока Штрков рт су имали надимак Суринци. Живели су на месту званом

Копрен (поред Габровничке реке). Славили су Светог Николу.
Породицу су чинила браћа Микајло и Ђора Трандафиловић.
Микајло Трандафиловић је са женом Катарином имао синове Тикомира, Бранка и Станојлу. Ти-
комир је са женом Јованом имао сина Добривоја и ћерку Милеву, Бранко са женом Јаворком синове
Видоју и Новицу (Видоје није имао потомке, а Новица је погинуо као момак), а Станојло је са женом
Радмилом из Татраснице (из фамилије Маљинци) имао ћерку Гордану и сина Драгишу. Драгиша са же-
ном Драгицом живи у Књажевцу, а његове ћерке су се удале у неком граду у Хрватској.
Ђора Трандафиловић је имао синове Тикомира, Бранислава, Станојла и ћерке Ружу и Љубу. Ти-
комир је имао сина Добривоја и ћерку Добринку, Бранислав синове Новицу и Видоју, а Станојло сина
Драгишу и ћерку Гордану. Њихови потомци живе у Књажевцу, у насељу Дубрава.
Засеок Граница
У габровничком засеоку Граница некада су

живели Николићи, Божићи, Ристићи и Радуло-
вићи.
Николићи су славили Св. Николу. У зајед-

ници су живела браћа Алекса и Василија Нико-
лић.
Алекса је имао сина Мира и ћерку Кала-
вирку. Мира је имао синове Ђоку, Бору и ћерку
Илинку. Његове синове Ђоку и Бору убили су
Бугари 1943. године.
Василије је имао синове Јордана и Алексан-
дра. Александар (Санда) Николић је имао ћер-
ке Гратку и Бранку, а Јордан Николић није имао
деце.
У засеоку Граница живеле су и две породи-

це које су носиле надимак Скубаровци. Једни су
се презивали Божићи, а други Ристићи. Славили
су Св. Николу. По казивању Добросава Ристића,
скубине су место “где вук одвуче овцу да је ос-
▲ Шематски приказ засеока Граница и Гладница
(по Томиславу Ћирићу, 2005) кубе”.
Божићи су били браћа Светомир,

Миленко и Тривул. Њихов отац се звао
Веља Божић (помиње се у „Распореду
пореза на земљиште, са списком порес-
ких глава, за село Габровницу (општи-
на габровничка, срез нишавски, округ
пиротски) 1891. године“). Вељин отац
се звао Божин, а сестра Јелена. За Је-
лену Божић је дошао као зет Јеленко из
засеока Јаблчћи рт и са њом засновао
породицу која је по њему понела пре-
зиме Јеленковић (познатији су као Бр-
зини из Гладнице).
Светомир (Тоза) није имао деце.
Миленко је имао синове Добросава
и Момира и ћерке Радунку и Ружу.
Тривул је имао синове Љубу, Душа- ▲ Светомир (Тоза) Божиђ (1890-1978) и Јелица (1890-1980) из засеока
на и Бору. Граница 1971. године
Тривулов син Љуба је имао сина Љубинка (који се призетио у Кални) и ћерку Олду.
Тривула, Душана и Светомира Божића су убили Бугари 7. октобра 1943. године.
И Риста Стојановић се помиње у „Распореду пореза на земљиште, са списком пореских глава, за

бројем 73). Плаћао је тада порез у износу од 8 динара и 43 пара. Јеленко Стојановић (1850-1939), син
Ристе Стојановића, био је 17 година председник општине у Габровници. Имао је синове Добросава,
Светозара, Недељка и ћерке Анђелију, Динку, Тодору, Првку и Параскеву. Његови потомци у 20. веку,
по његовом оцу Ристи, носе презиме Ристић.
Добросав Ристић (1906-2002) преселио се у Зајечар 1942. године. Имао је сина Бранка и ћерку
Боринку. Бранко Ристић има сина Славољуба, а он има синове Жељка и Бранислава. Потомци Доброса-
ва Ристића данас живе у зајечарском насељу Влачић. Боринка Ристић је живела у Халову. Има синове
Зорана и Ивана и ћерку Даницу која живи у Холандији.
Светозар (Зора) Ристић је имао сина Бору и ћерке Загорку и Лепу. И њега и сина Бору убили су
Бугари 1943. године.
Анћелија Ристић Велојић се најпре удавала у Габровницу за Вилипа Милојевића из фамилије Му-
чибапци (заселак Бајин дол). Како се Вилип није вратио из Првог светског рата, она се преудаје у село
Репушницу (такође у фамилију Мучибапци) за Василију Велојића. Са њим је имала четворо деце (Бра-
нислава, Вукашина, Олгу и Мирољуба). Након смрти Василија (1939.г.) она се са ћерком Олгом враћа у
Габровницу и удаје за Анту у заселак Бара. Њени унуци и праунуци живе у Зајечару.
Динка Ристић се удала у исти заселак за Давида Радуловића.
Тодора Ристић се удала у насеље Алдина Река. Имала је четири сина (Владимира, Новицу, Дра-
гољуба и Тому) и две ћерке (Руску и Видимку). Њени потомци данас живе у зајечарском насељу Кот-
лујевац.
► Добросав Ристић ◄ Анђелија Ристић

(1906-2002) Велојић (1891-
из фамилије 1981) из фамилије
Скубаровци Скубаровци
◄ Загорка Ристић
Живић са праунуком
Сањом у Зајечару
1984. године
► Добросав Ристић са
унуком Славољубом
1958. године
◄ Добринка Ристић са
унуцима: Зораном,
Славољубом и Даницом
- 1957. год.
► Породица Ристић
из засеока Граница:
Анђелија, Бранко,
Динка, Добринка,
Боринка, Словенка,
Добросав, Чедомир,
Кола, унук Славољуб
и унука Надица 1958.
године
Радуловићи - Кошутини из Границе славе Св. Николу.

Марјан Радуловић је имао синове Најдана, Јордана, Давида и ћерку Наталију. Најдан је имао сино-
ве Николаја, Чеду и Свету, а Јордан синове Бранка, Бошка и ћерку Илинку.
Давид Радуловић (Американац) је са Динком Ристић (из фамилије Скубаровци) имао ћерке Борин-
ку и Милунку. Боринка се удала за Цветка Ђорђевића у насеље Грљан код Зајечара. Њихов син Ненад
(Нача) је ожењен Невенком из насеља Кална и има сина Драгана и ћерку Маријану. Драган је оженио
Александру, има сина Давида и живи у Грљану са родитељима, док се Маријана (Маја) удала за Славе-
на, живи у зајечарском насељу Влачић и има сина Стефана и ћерку Александру.
Друга Давидова ћерка Милунка се удала за Русима Милкића у Габровницу.
Потомци Радуловића из засеока Граница данас живе у Књажевцу, у књажевачком насељу Равна,
зајечарском насељу Влачић и у Грљану код Зајечара.
◄ Давид Радуловић
„Американац“
(1905-1990)
► Лозанка Николић
из засеока Гладница
Бранко Ранђеловић
и Милинка Ристић
из засеока Бара
1944. г.
Заселак Гладница
У засеоку Гладница некада су живели Николићи, Јеленковићи, Димитријевићи, Милошевићи, Гли-
горијевићи, Виденовићи, Стојановићи, Првуловићи и Крстићи.
Николићи су живели у две куће. И једни и други су славили Св. Николу.
У првој кући је живео Никола Николић. Имао је синове Стевана и Драгутина. Стеван Николић је
имао синове Тикомира и Санду и ћерке Десанку, Мирку и Јаворку. Његов син Тикомир је имао сина
Виту и ћерку Полку, а унук Вита има сина Бобана. Санда Николић је имао сина Владу и ћерку Дивин-
ку. Његов син Влада има сина Свету и
ћерку Словенку.
Влада Николић са породицом
живи у Књажевцу, а Вита са породицом
живи у зајечарском насељу Влачић.
У другој кући живео је Петар
Николић са породицом. Имао је сино-
ве Зарју, Зору и ћерку Росу. Петровог
сина Зору су стрељали партизани 1944.
године. Зора је тада имао жену Раду,
сина Љубинка и ћерке Винку и Мирку.
Његов син Љубинко се призетио код
Розе у насељу Кална (заселак Поље) и
са њом има сина Ивицу. Зарја је имао
сина Будимира (Рођу) и ћерке Лозанку, ▲ Николићи, Ранчићи, Крстићи и Митићи на вашару Панталеј у
Боринку и Станицу. Будимир се одсе- Кални 9. августа 1963. године, стоје: Будимир Николић, Лозанка
лио за Зајечар и са породицом живи у Ранчић, Драгољуб Крстић, Станица Крстић, Боринка Митић, Новка
Николић и Горица Николић, чуче: Драгица Николић, Љубинка
насељу код вражогрначке рампе. Ранчић, Зоран Крстић, Зорица Николић и Љубинко Митић
Јеленковићи (Брзини) славе Св. Николу.
Божин из Гладнице је имао ћерку Јелену којом се оженио Јеленко из засеока Јаблчћи рт. По њему
се данас сви презивају Јеленковић. Јеленко и Јелена су имали синове Костадина и Светозара и ћерку
Марију. Костадин Јеленковић је имао синове Буду и Мирољуба и ћерке Мирку и Ружу. Буда се преселио
за Зајечар и има синове Банета и Мошу, а Мирољуб се одселио за Књажевац и има синове Милована и
Мирослава.
Светозар Јеленковић је имао синове Ђору, Влајка, Ранђела и Љубу и ћерке Даницу и Јелену.
▲ Чланови породица Вукадиновић и Јеленковић из ▲ Гвозденка, Олгица и Витомир Јеленковић

Гладнице (Јелен и Јелена Вукадиновић, Вита и Бина (Фото „Звезда“ Књажевац, 1955)
Јеленковић ) (Снимио: Мирко Трандафиловић, 1938)
И Димитријевићи, односно Вукадиновићи (Карапанови), су славили Св. Николу. Деда Јован је

имао сина Димитрија и унука Вукадина по којима су се сви у фамилији презивали. Димитрије (Мита
Јовановић) се помиње у Попису пореских глава 1891. за село Габровницу, али нема података о његовим
потомцима.
Вукадин Јовановић је имао синове Тодора и Лазара и ћерку Јелену.
Тодор Вукадиновић је имао синове Радоју и Јелена и ћерке Ковилку, Мирку и Симку. Радоја је
умро као заробљеник у Америци. Имао је сина Здравка и ћерку Милену. Јелен Вукадиновић је имао
сина Драгана и ћерке Винку и Миладинку.
Лазар Вукадиновић је имао синове Милета и Трајка.
Миле Вукадиновић је имао жену Богдану из насеља Татрасница (заселак Копривак, фамилија Ма-
ринци) и са њом ћерку Милинку (која се удала за Братислава у Крушевац). Миле је погинуо у Другом
светском рату 1944. године.
Трајко Вукадиновић је имао синове Банета и Драгана и ћерку Бранку.
Бане Вукадиновић има жену Јасмину из насеља Звездан и са њом синове Марка и Милоша.
Бранка (Сека) Вукадиновић се удала за Мирослава Антића из Бољевца и има ћерке Анастазију и
Јовану.
Драган Вукадиновић је неожењен.
Сви живе у Зајечару.
▲ Тодор Вукадиновић са породицом у чези на путу за Габровницу 1943. г.

◄ Сестре
близнакиње
Ковилка и Милка
Димитријевић
1940. године
► Сестра и брат
Јелена и Јелен
1941. године
◄ Симка
Вукадиновић
из Габровнице
и Тугомирка
Милошевић из
Алдине Реке
1943. г.
► Богдана и Миле
1941. године
▲ Ковилка Вукадиновић, Љуба Јеленковић, Петрунка Виденовић и

Јелен Вукадиновић 1939. године
▲ Породица Вукадиновић 1938. године: седе:
Јелен, Милена, Радоје и Рада, стоје: Јелена и
Здравко
▲ Јелен Вукадиновић, Трајко Димитријевић, и Здравко Вукадиновић

са воловима 10. августа 1940. године
◄ Миладинка Вукадиновић из Гладнице и

Ранко Тричковић из Калне на венчању
1961. године
Милошевићи (Гођини) су славили Св. Ђорђа. Симеон Милошевић је имао синове Јована, Коста-
дина и Петраћију и ћерку Марију. Јован је имао синове Милорада, Сретка и Радојка и ћерке Боринку и
Илинку, Костадин сина Влајка и ћерке Миру, Седевку и Дику, а његов син Влајко сина Драгана.
Радојко Милошевић се одселио за Краљево, а Влајко Милошевић са породицом живи у зајечарс-
ком насељу Котлујевац.
Глигоријевићи (Ђоковци) славе Св. Николу. Породицу су чинили браћа Тодор и Илија.
Тодор Глигоријевић Жика (звани Крња) је са женом Мирком имао ћерку Абисинку која се уда-
ла за Србислава Трандафиловића у насеље Дејановац (општина Књажевац). Данас живе у Трговишту
код Књажевца. Имају сина Сашу (познатијег под надимком „Саша трубач“). Саша Трандафиловић има
жену Сању и ћерке Татјану и Јовану. Живе у Трговишту.
Бора Глигоријевић са женом Стаменом није имао деце.
Тодорова ћерка Дарина се удала за Владимира опанчара у Габровницу, а ћерке Љубинка и Розмир-
ка у насеље Јаловик Извор (касније су се са породицама преселиле у Зајечар).
Илија Глигоријевић је имао сина Ладомира и ћерке Раду и Ружу. Његов син Ладомир има сина
Радојка и ћерку Љубинку.
Њихови потомци живе у Зајечару.
Виденовићи из Гладнице славе Св. Луку.

Милан Виденовић је имао сина Тикомира и ћерке Совићу и Добринку. Његов син Тикомир је имао
синове Ђоку и Виту и ћерке Петрунку и Зоринку. Ђока (Ћерта) Виденовић је са првом женом Ружом
имао сина Розмира. Када је Ружа умрла млада, Ђока се оженио Светланом Лукић из насеља Татрасница
(заселак Голема река, фамилија Маљинци) и са њом није имао деце. До своје смрти живео је код сина
Розмира у зајечарском насељу на изворском путу.
Розмир Трандафиловић се оженио Љубинком и са њом имао сина Тикомира и ћерку Јелену. Тико-
мир је умро млад, а Јелена се удала у Београд. Розмир је умро у 40-тој години живота, а његова жена
Љубика се након његове смрти преудала у зајечарско насеље Леновац.
Вита Виденовић се такође преселио у Зајечар. Има сина Јелена и живи у насељу код вражогрначке
рампе.
Стојановићи из Гладнице славе Св. Јована.

За Симеонову ћерку Милицу дошао је Вукашин из Калне. Са њом је имао синове Ратка, Стамена
и Видомира и ћерке Љубу и Полексију. Ратко је имао сина Гвоздена, Стамен сина Душка, а Видомир
ћерку Зорицу. Ратко се доселио у Зајечар и живи у насељу Влачић са сином Гвозденом и унуцима Са-
шом и Неном. Стамен се преселио у Грљан, а Видомир у Зајечар и са породицом живи у насељу Бели
брег. Гвозден Стојановић је имао жену Љиљу и са њом сина Сашу и ћерку Невену. Саша Стојановић са
женом Винком и децом живи у делу града Зајечара који се назива „Влашка мала“. Невена са породицом
живи у Бору.
Стамен Стојановић се призетио код Розмирке Николић у заселак Чука и са њом очувао сина Душ-
ка. Душко Стојановић (звани „Ас“) има жену Зорицу, сина Бојана и ћерку Биљану. Бојан Стојановић
је са женом Сањом очувао ћерку Јању. Данас живе у Грљану код Зајечара. Биљана се удала за Драгана
Николића. Имају сина Марка и ћерку Марију. Живе у Грљану код Зајечара.
Вукашинова ћерка Љуба се удала за Чеду Николића и са њим и дана живи у Габровници у засеоку
Ждрело.
Друга Вукашинова ћерка Полексија се удала за Живка Младеновића у габровнички засеок Штрков
рт.
Видомир Стојановић је имао жену Тугомирку и са њом

ћерку Зорицу. Седамдесетих година 20. века Видомир се са
породицом преселио у Зајечар. Његова ћерка Зорица је у кућу
довела Боривоја Јанковића и са њим очувала ћерке Данијелу и
Тамару. Данас Видомирови потомци живе у зајечарском насељу
Бели брег.
▲ Петрунка и Видомир Стојановић на

венчању 1943. године
▲ Сватови на вемчању Петрунке и Видомира Стојановића 1943. године
◄ Ратко, Мира
и Гвозден
Стојановић 1944.
године
► Стамен,
Розмирка
и Душко
Стојановић
1954. године
Првуловићи из Гладнице славе Св. Николу.
Крста Првуловић је имао сина Алексу, а Алекса сина Бранка и унука Славка. Славко је имао сина
Душка и ћерку Славицу.
Крста и Алекса су умрли у Габровници, а Бранко и Славко Првуловић у Зајечару.
▲ Породица Крстић из засеока Гладница - Младенка (1906-1953), Драгољуб (рођ. 1937.), Малинка (1923-1979) и
Сретко Крстић (рођ. 1927.) (Снимио: Мирко Трандафиловић, 1943)
Крстићи (Барче) из Гладнице славе Св. Николу.

У једној кући су живела браћа Ђорђе и Јеремија са породицама.
Јеремија није имао наследнике, а Ђорђе је имао синове Вукадина и Мирка и ћерке Јованку и Ра-
дунку. Вукадин се презивао Грујић, призетио се код Савете у заселак Чучуковиње.
Мирко Крстић је имао синове Сретена и Драгољуба и ћерку Малинку. Сретен Крстић се преселио
у Грљан и има ћерку Милованку. Драгољуб Крстић са женом Станицом има сина Зорана. Из Габровни-
це су се у Зајечар преселили 70-тих година 20. века. Зоран Крстић има жену Љубинку, ћерку Снежану
и сина Владана. Живе у зајечарском насељу код вражогрначке рампе.
Заселак Јаблчћи рт
У засеоку Јаблчћи рт живели су Јовановићи,

Милојевићи, Живковићи, Гојковићи, Видојковићи,
Манојловићи, Соколовићи и Станковићи.
Сви су славили Св. Николу.
Јовановићи су носили надимак Штулинци. Ро-

доначелник ове фамилије, Јован, из Габровнице се
најпре селио за Неготин, а затим се вратио у свој
родни крај. У периоду 1863-1878.г. купио је имање
на месту Штулиница у атару насеља Репушнице (на
граници са Габровницом). Имао је два сина, Симео-
на и Николу. Приликом поделе Симеон је са својим
синовима (Томом и Илијом) остао у Репушници, а
Никола се вратио у Габровницу и настанио у засоку
Јаблчћи рт .
Никола Јовановић (звани Штула) (1860-1944) и
његова супруга Драгиња (1860-1965) имали су де-
ветнаесторо деце. Једанаесторо је умрло, а осморо
остало живо. Имали су синове Петра, Радоју, Саву,
Станојла и ћерке Дарину, Русанду, Севделинку и
Станицу. Петар је имао сина Јелена, а Јелен сина Зо-
▲ Шематски приказ засеока Јабличћи рт рана и ћерку Мирјану. Радоја је имао синове Адама,
(по Томиславу Ћирићу, 2005) Милета и ћерку Илинку. Адам сина Љубинка и ћерку
Светлану, а Миле ћерку Љиљану. Станојло је имао
синове Јесенка и Славка, а Сава ћерку Радојку.
Потомци Шту-
линаца из Габров-
нице данас живе у
Грљану.
► Радоја Јовановић
(1914-1990) са
унуцима: Љиљаном,
Љубинком и Златом
1958. године
▲ Драгиња Јовановић (1860-1965) из фамилије ▲ Мајка Миладинка и ћерка Илинка Јовановић из

Штулинци, мајка деветнаесторо деце засеока Јаблички рт 1966. г.
У засеоку Јаблчки рт су некада живеле две породице Милојевић.

Прву породицу су чинили Ћира и његов син Лука (мада се у Попису пореских глава за село Габ-
ровнуцу 1891. године помиње и Живадин Милојевић). Лука (звани Чорало) је имао синове Милорада,
Светислава, Бранка и ћерку Љубу.
Милорад је имао
сина Љубишу, Све-
тислав сина Русима
и ћерку Божану, а
Бранко ћерку Сло-
венку. Љубиша се од-
селио за Књажевац,
Светислав отишао у
Банат, а Русим у За-
јечар.
► Породица Милојевић
из Јабличког рта
Друга породица Милојевић из Јаблчког рта

је носила надимак Касоичи. Ђорђе Милојевић је,
пре свог страдања у Првом светском рату, са же-
ном Катом имао синове Слободана и Чедомира и
ћерке Најду и Десанку (које су се касније удале у
Габровници). Након његове погибије код Кате је
као зет дошао исто Ђорђе Милојевић са којим је
она очувала сина Војислава. Слободан, Чедомир
и Војислав су се из Габровнице преселили у за-
јечарско насеље Грљан 1932. године. Слободан и
жена Круна су имали сина Љубу (који је умро са
седам година), ћерку Новку и зета Вукашина Ве-
лојића из Репушнице (из фамилије Мучибапци).
Новка има сина Радета и снају Славицу, а они ▲ Круна и Слободан Милојевић
снају Ивану и сина Бојана Велојића.
Чедомир Милојевић је са женом Николијом

(Колом) из фамилије Скубаровци, имао синове
Бранка и Јелена. Бранко Милојевић и жена Нада су
имали сина Милета (који је отишао у иностранс-
тво) и ћерку Видицу (која је удата у Грљан). Јелен
Милојевић се призетио у суседно село Прлиту и са
женом Даном имао ћерке Мирјану и Душку које са
својим фамилијама данас живе у Грљану.
▲ Новка, Раде и Вукашин Велојић у Грљану 1959.

године
► Јелен, Бранко, Чедомир и Кола (Фото „Звезда“

Књажевац, 1949)
Живковићи су имали надимак Пачаризови. Живели су у засеоку Јаблчки рт. Родоначелник фами-
лије је био деда Живко. Он је имао сина Цветана, а овај синове Вукадина, Трендавила и Нику. Вукадин
Живковић није има потомке, а Трендавил Живковић је имао синове Станка и Димитрија и ћерке Вукану,
Марију, Јовану и Јелену.
Станко Живковић је имао синове Крсту Трандафиловића, Јована, Николу и ћерку Јелицу. Крста је
имао сина Јелена и ћерке Виду, Десанку и Даринку, а Јелен синове Љубинка (Мазуљу) и Славољуба.
Јован Трендавилов се спомиње у Попису пореских глава 1891. у селу Габровница. Имао је сина Зору и
ћерку Севу. Зора није имао потомке. Никола Трандафиловић се призетио код Смиље Живић у фамилију
Маxари (село Репушница). Имали су сина Ставрију и ћерку Ружу. Никола Трандафиловић је почетком
20. века био драгоман (водио је људе на рад у Румунију). Његов син Ставрија се касније призетио у
зајечарско насеље Грљан.
Димитрије је имао сина Видена и ћерке Мирку, Леку и Стамену. Виден (Мрле) је имао синове Рат-
ка, Милета, Свету и ћерку Љубицу. Ратко Живковић и жена Љиља (из Алдине Реке) су имали сина Љу-
бишу и ћерку Јелену. Љубиша је имао сина Јована. Миле Живковић има ћерке Јелену, Данијелу, Селену
и Милену. Света Живковић има сина Оливера и ћерку Наташу. Потомци Димитрија Трандафиловоћа
живе у Зајечару у насељу Бели брег.
▲ Породица Живковић из Јабличког рта: Видоја, Стамена, Станка, Димитрија, Софија, Јевдушина,
Виден, Александра, Јована и Божидар Андрејевић из Татраснице - 1942. године
Миленко Гојковић је имао синове Аксентија, Радисава, Уроша и ћерку Каменку. Аксентије је имао
сина Обрена и ћерку Живицу. Обрен Гојковић је имао ћерку Олгицу која живи у Грљану. Радисава Гој-
ковића су убили партизани 1945.г. Имао је само ћерку Илинку. Урош Гојковић је имао сина Радета са
којим данас живи у Књажевцу.
Видојковићи из Јаблчког рта су имали надимак Тичи.

Славе Светог Николу.
Деда Јован је имао синове Јордана, Ранђела и Тиму.
Јордан Видојковић је имао сина Чеду, а Чеда сина
Драгана.
Ранђел Видојковић је имао синове Боривоја, Љубо-
мира, Владу и ћерке Јелисавету, Малинку и Видимку. Бо-
ривоје и Љубомир су погинули у Другом светском рату
1944. године. Влада Видојковић (звани „Влада тиче“) са
женом Љубицом има сина Звонка и ћерку Јасмину. Звонко
Видојковић има жену Душанку и са њом сина Жељка и
ћерку Сању. Јасмина Видојковић се није удала. Сви живе
у зајечарском насељу Котлујевац.
Ранђелова ћерка Јелисавета се удала за Жику Бла-
гојевића из насеља Папратна. Данас живе у зајечарском
насељу код вражогрначке рампе.
Друга Ранђелова ћерка Малинка се удала за Витоми-
ра Крстића из насеља Равно Бучје (општина Књажевац).
Живе у зајечарском насељу код вражогрначке рампе.
Трећа Ранђелова ћерка Видимка се удала за Игња- ▲ Миладин, Новка, Тимотије и Милка
тија Симоновића из насеља Репушница (општина Књаже- Видојковић
вац). И они живе у зајечарском насељу код вражогрначке (Снимио: Мирко Трандафиловић, 1946)
рампе.
Тима Видојковић је имао сина Миладина и ћерку
Милку. Миладин Видојковић са женом Негицом има сина
Славољуба. Живе у књажевачком насељу Дубрава.
Јордан и Тима су се одселили у Књажевац и живе у
насељу Дубрава, а Ранђел се одселио за Зајечар и са на-
следницима живи у насељу Бели брег.
▲ Ранђел Видојковић (1900-1984)

▲ Породица Видојковић у Зајечару 1975. године са унуцима Јасмином и Звонком
Манојловићи из Јаблчког рта су имали надимак Гуске.

Никола је имао сина Манојла, а Манојло сина Ђору и ћерке Петрију и Јелену. Манојло Андреић се
помиње у Попису пореских глава 1891. за село Габровницу. Његов син Ђора Николић је имао синове
Радована, Момира, Владимира, Станислава, Драгутина и ћерку Јелку.
Радован Николић (погинуо у Другом светском рату) је имао сина Гвоздена и ћерку Добринку.
Момир Николић, који се одселио за Зајечар (живи у зајечарском насељу Котлујевац) није имао
наследнике.
Владимир Николић је имао синове Јелена и Власту који живе у Банату.
Станислав Николић је имао ћерке Славицу и Радицу.
Драгутин Николић само ћерку Босу.
▲ Породица Николић са Јаблчког рта (у првом реду седи Ђора Николић са супругом Анђелијом, између њих стоји
унук Јелен, изнад Анђелије стоји Петрија Велојић (Ђорина сестра), до ње са десне стране стоји ћерка Олга
Велојић, а до ње Јеленова мајка Љуба (Ђорина снаја), (Снимио: Мирко Трандафиловић, 1942)
Заселак Јаблчки рт је имао мале Лућино и Коли-

бишке падине. У мали Лућино су живели Станковићи
(звани Кожуаревци), а у месту Колибишке падине Со-
коловићи (Вурде).
Родоначелник фамилије Станковићи (Станко) је

имао сина Тому и ћерку Ђину, а његов син Тома сино-
ве Радивоја, Зору, Тихомира и Момира. Тома је живео
сто година (1870-1970). Умро је код свог сина Момира
у селу Вратарница код Зајечара.
Радивоје Станковић је имао ћерку Каменку.
Зора Станковић сина Видоја и ћерке Даницу, Раду
и Јулку.
Тихомир Станковић је у првом браку имао сина
Бранка и ћерке Јагоду и Гордану, а из другог сина Дра-
гана и ћерку Зорицу.
Момир Станковић је имао синове Слободана и
Вићу.
Данас њихови потомци живе у Грљану.
У овој породици је живео и Стеван Станојевић
који је погинуо у Првом светском рату. Његов син
Алекса је имао синове Луку и Тодора.
▲ Момир и Каменка Станковић 2004. године
Сокол (Павловић) из Колибиш-

ких падина (који се помиње у По-
пису пореских глава 1891. године)
имао је сина Најдена, а овај сина
Лексу. Лекса (Најденов син) је имао
сина Драгу и ћерке Јаворку, Мирку,
Новицу и Милицу. Драга је имао
синове Радета (који је био слеп од
рођења) и Виту. Ова се породица од-
селила у Грљан.
Вита Соколовић са супругом

Цицом живи у насељу Грљан код
Зајечара. Имају синове Данијела и
Предрага. Предраг Соколовић са
женом Сањом и сином Огњеном та-
кође живи у Грљану.
▲ Владимир Видојковић, Јулка Павловић, Милица Соколовић,
Љубомир Павловић и Драган Павловић са Јаблчког рта 1957. године
Заселак Село
Заселак Село је највећи заселак Габровнице.

На месту је где је некада било старо село (дуж
Габровничке реке). У њему су некада живеле
фамилије које су носиле презимена Жикановић,
Јеленковић, Јанковић, Томић, Вучић, Јовановић,
Благојевић, Тошић, Милошевић, Павловић, Ћи-
рић, Младеновић, Минић и Станковић.
У засеоку Село (на месту званом Падалиш-

те) живеле су две фамилије са презименом Жи-
кановић. Били су у сродству, иако су једни сла-
вили Св. Николу, а други Св. Јована.
У једној породици су живели Матеја и ње-
гови синови Петар, Салтир и Воја.
Петар Жикановић је имао синове Бранка и
Ђорђа и ћерку Ружу.
Салтир Жикановић је имао синове Бору и
Вељу.
Воја Жикановић је погинуо у Другом светс-
ком рату. Имао је само ћерку Босиљку.
Славили су Св. Николу.
▲ Шематски приказ засеока Село
(по Томиславу Ћирићу, 2005)
Петар се од-
селио у село Је-
лашница (општина
Књажевац), док ос-
тали данас живе у
Зајечару, у насељу
код вражогрначке
рампе.
► Салтир Жикановић
(1911-1988) Боривоје,
Новка (1914-1995)
и Веља, снимљено
1938. године
Друга фамилија Жикановић

је славила Св. Јована. У њој су
живели Александар (Xеба) Жи-
кановић, син Гвозден и ћерке Ра-
дојка, Полка, Бина и Душана. И
они данас живе у Зајечару.
► Породице Жикановић и Вељковић

из засеока Село, 1958. године
◄ Породица Јанковић из
засеока Село (Јелка, Јовица и
Александар) 1957. године
И Јеленковићи и Јанко-
вићи из засеока Село су има-
ли надимак Балтичи. Некада
су били у сродству. И једни и
други славе Св. Јована.
► Олга и Ђорђе Јанковић на дан

венчања у Фото студију "Звезда"
Књажевац 1956. године
Породицу Јеленковић су чинили Микајло, његова супруга Тодорка, син Ленча и ћерка Зоринка.
Ленча је имао сина Бранка, а Бранко сина Бојана и ћерку Данијелу. Данас живе у Књажевцу.
Породицу Јанковић су чинила браћа Никола, Микајло и Ранђел.

Никола Јанковић је имао синове Добросава и Јована и ћерке Ковилку, Мирку, Љубу, Персиду и
Полку. Добросав (Добра) је имао сина Ђорђа и ћерке Смиљу и Стаменку, а Јован сина Александра и
ћерку Лозанку. Александар има сина Јовицу.
Микајло Јанковић је имао ћерке Ружу, Јелену и Верицу.
Ранђел Јанковић је имао само ћерку Савету.
Ђорђе Јанковић се одселио за Књажевац и живи у насељу Дубрава, а Александар са својима живи
у зајечарском насељу Влачић.
Томићи из засеока Село су славили Св. Николу.

Александар (Санда) је имао сина Тому, а овај синове Јоју и Зорана.
Живе у Зајечару у насељу Вишњар.
Вучићи из засеока Село славе Св. Јована.

Недељко је са супругом Дрином имао синове Љубу, Јованчу, Сретка и ћерку Мирку. Љуба је имао
сина Ранка и ћерку Мирку, а Сретко сина Драгана и ћерку Дуњицу.
Оца Недељка и синове Љубу и Јованчу убили су Бугари октобра 1943. године.
Вучићи су се одселили за Књажевац и живе у насељу Дубрава.
Јовановићи из Села
славе Св. Николу.
Никола Јовановић је
имао синове Мирка и Ти-
комира. Мирко Јовановић
је имао ћерку Видосаву
и зета Драгу Живковића.
Драга и Вида су имали
сина Гојка и ћерку Илинку.
Тикомир Јовановић је имао
сина Бранка.
► Мирко и Новка Јовановић,

Илинка, Драгомир,
Видосава и ГојкоЖивковић,
1958. године
Живковићи су се одсе-
лили за Књажевац и живе у
насељу Дубрава, а Тико-
мир и Бранко Јовановић
за Зајечар и живе у насељу
Котлујевац.
◄ Видосава Јовановић,
Милорад Пешић, Радојка
Жикановић, Радомир
Милошевић, Ружа
Жикановић и Љубомир
Благојевић (посланик) на
Сабору Мала Госпојина
у Габровници 1945.
године (Снимио: Мирко
Благојевићи из засеока Село славе Св. Николу.
Микаил је имао синове Љубу и Видоју. Љуба Благојевић је имао само ћерку Вуку, док се Видоја
Благојевићи одселио за Банат и тамо стварао своју породицу. Љубина ћерка Вука је у кућу довела Јор-
дана Васиљевића из књажевачког насеља Орешац и са њим очувала сина Бобана. Живе у књажевачком
Видоја Благојевић у
Банату има жену Радојку и
са њом сина Миљка. Миљ-
ко са женом Надом има
ћерке Оливеру и Аницу.
◄ Жика (Крња) Глигоријевић,

Мирка, Брана, Љуба
са девојчицом Вуком и
Љубомир Благојевић у
Габровници (Снимио:
Мирко Трандафиловић,
1945)
Тошићи из засеока Село славе Св. Николу.
Тоша је имао синове Величка и Благоју.
Величко Тошић је имао синове Драгомира, Ру-

сима и ћерку Полку. Драгомир је имао сина Драгана
(Гају) и ћерку Гвозденку.
Благоја Тошић је имао сина Најдена, а Најден сина

Љубу и ћерку Душанку. Љуба је имао сина Будимира
Милкића, а Будимир сина Милована.
Живе у Књажевцу у насељу Дубрава.
► Вукосава Благојевић са Милинком

и Илинком Живковић, испред њих
чуче Миљко Благојевић и Гојко
Живковић у Габровници 1958.
године
Други Благојевићи из
засека Село имају надимак
Xерема. И они славе Св.
Николу.
Деда Мирко је имао

синове Виту и Добросава.
Вита Благојевић је
имао синове Мићу и Љуби-
шу. Мића ћерке Сању и Се-
лену, а Љубиша се није же-
нио. Мића живи у Зајечару,
у делу града који се назива
Добросав (Добра) Бла-

гојевић је имао сина Радета
и са његовом породицом
живи у Књажевцу.
▲ Ружа, Јелен и Љубинка Ћирић са Јелком Благојевић и Олгом Милошевић,
испред њих чуче Раде Благојевић, Драгица Ћирић и Бранко Ћирић (Снимио:
Вита Динић из Калне, 1972)
Милошевићи из засеока Село славе Св. Николу.

Тодор (Мамут) и његова жена Јованка су имали синове Радомира и Јована и ћерке Љубу и Брану.
Радомир Милошевић је имао ћерке Смиљу и Босиљу, а Јован (Јоца) Милошевић са женом Олгом сина
Милована. Милован се оженио Каролином и има синове Милована и Мартина. Милошевићи живе у
књажевачком насељу Дубрава.
◄ (са легендом – Олга

Милошевић са Олдом
и Љубинком Ћирић,
испред њих чуче Јован
Милошевић, Ђока
Јанковић и Јелен Ћирић, у
Габровници 1956. године
Павловићи из засеока Село славе Св. Ђорђа.

Породицу су чинили Стеван (кафеџија) и његов брат Васа Павловић.
Стеван није имао деце, али је очувао пасторка Владимира Павловића. Његова прва жена звала се
Милана, а друга Савета. Стевана су убили Бугари октобра 1943. године.
Владимир Павловић се одселио за Зајечар, живео је у насељу Влачић, имао сина Љубишу, а Љуби-
ша синове Горана и Зорана.
И Васа Павловић се два пута женио. Имао је две ћерке (Будинку и Дуку).
Ћирићи из засеока Село славе Св. Ђорђа. У сродству су са Ћирићима из Поникле. Ранђелов деда
се из засеока Поникла призетио у заселак Село.
Ранђел Ћирић је имао синове Свету, Бранка и ћерку Виду. Света је имао сина Љубинка, а Бранко
ћерку Драгицу.
Данас живе у књажевачком насељу Дубрава.
Тодор Ћирић и супруга Будимка су има-

ли синове Владу, Бору, Ненада и ћерку Ми-
рјану.
Влада Ћирић је имао сина Зорана и ћер-
ку Зорицу.
Бора Ћирић није имао деце, призетио се
у књажевачко село Трновац.
Ненад Ћирић је имао сина Љубишу.
Мирјана се удала за Николић Бору
(Мику) у заселак Ждрело.
Њихови потомци данас живе у књаже-
вачком насељу Дубрава.
Младеновићи (Белоше) славе Св. Ни-

колу.
Јован Младеновић је имао сина Јосива и
ћерку Славку.
Јосив Младеновић је имао синове Јевре-
ма, Свету и Мику.
Јеврем је имао сина Радета, а Света и
Мика по два сина и са њина живе у Банату.
▲ Љубинко Ћирић из засеока Село
Минићи (Ковачи) су славили Св. Николу.

Бора Минић је имао сина Мичу и ћерке Бину и Бранку, а Мича Минић само ћерку Слађану.
Живе у књажевачком насељу Дубрава.
► Свадба Бошка и Станке Вељковић 1945. године (Снимио: Мирко Трандафиловић, 1945)
▲ Љиљана Вељковић и Јагода Николић 1951. г. ▲ Станка и Бошко Вељковић 1945. године
Станковићи (Пипци) су славили Св. Нико-

лу.
Богден Станковић је имао сина Милорада и
близанце Милета и Милку.
Милорад (Мода) Станковић је имао ћерку
Милкану.
Миле Станковић (звани Муж) је са женом
Верицом имао сина Миладина и ћерку Мила-
динку. Верица и данас живи у Габровници, а
њена деца у књажевачком насељу Дубрава.
Васил Станковић је имао ћерку Борку, а код
ње се призетио Бранко Ћирић. Имали су ћерку
Драгицу.
Живе у књажевачком насељу Дубрава.
И други Станковићи славе Св. Николу.

Зора Станковић звани Суцијал (1955-1961)
је био шнајдер у Габровници. Његова жена Ви-
димка је била од њега млађа 22 године (1927-
1977). Нису имали деце. Умрли су у Габровници
(сами, као што су и живели).
◄ Миодраг Станковић "Миле муж"

(Снимио: Раша Милојевић, 2002)
◄ Верица Станковић
са својим мезимцима
(Белошка – јагње
и Ресичка – јаре)
(Снимио: Миодраг
Велојић, 2005)
Основна школа у Габровници

Први облици писмености у ближој околи-
ни Габровнице датирају из 19. века, мада се са
сигурношћу не може тврдити да писмених људи
у селу није било и много раније. Историјски гле-
дано, територија овог насеља се одувек налазила
на некој од граница, па је стога врло вероватно
да је и на тим границама било људи који су знали
читати и писати.
У административној области Буџак, на Ста-

рој планини, прва школа ради од 1860. године.
Отворена је још за време Турака у селу Балта Бе-
риловцу, недалеко од Габровнице. Све до 1877.
г. радила је као школа црквеног, манастирског
типа. По ослобођењу од Турака, када је Буџак
припојен Србији (1878. г.), међу десет новопо-
дигнутих школа у том крају била је и балтабери-
ловачка школа световног карактера.
▲ Карта писмености код српских сељака 1887. године
По статистичком прегледу Нишавског

среза 1879. године Габровница је имала једног,
а по првом попису становника (1884. године)
имала је 2 писмена (мушка) становника. То су
били Вукадин Јовановић и Никола (Стојано-
вић) Трандафиловић. Десет година касније,
по подацима из пописа 1895.г, број писмених
људи је био десет пута већи (порастао је од 2
на 20 писмених мушких становника).
Године 1900. у Габровници је живело 875

становника. Попис направљен те године по-
казује да су се сви бавили земљорадњом и да
је 22 становника (мушког пола) било писме-
но. Где су они научили да читају и пишу, до
сада није познато. Највероватније су писме-
ност стекли у основној школи у Кални која је
отворена 1885.г, али се то са сигурношћу не
може потврдити.
◄ Део најстарије фотографије ученика старе

основне школе у Габровници 1928. године
Након Првог светског рата у Габровници је почела са радом прва основна школа. По подацима
Александра Шеговића, школа је отворена 1919. године “у згради од слабог материјала” за села Габ-
ровницу и Татрасницу. Као и већина школа и она је имала народну и школску књижницу и читаоницу.
Народна књижница је имала (1935. године) 56, а школска 333 књиге. Школа је првобитно била смеште-
на у згради парохијског дома који је изграђен 1884. године. Једна просторија дома је коришћена за учи-
оницу, а друга за стан учитеља. Поред ових, била је још једна просторија у којој су ноћивали ученици
из села Татраснице и Папратне. Ученици из ових села су долазили понедељком у школу, ту учили и
живели до суботе када су могли да иду кући и узму храну за следећу недељу.
Првих година рада у школи учитељи су се Драгиња Елезовић, али и она након годину дана
смењивали на сваких годину дана, па понекад прелази у Царево Село. На њено место долази
и чешће. По подацима Миодрага Милановића учитељ Светомир Милутиновић...
(хроничара села Габровнице), први учитељ Бора Сталном променом учитеља стање у шко-
Дедић се није задржао дуго у селу: “Дошао је, ли је било лоше организовано и неуредно. За
извшио упис ученика - и некуд отишао”. Тако издржавање школе у првим годинама није на-
је школа, већ при самом формирању, остала без плаћена ниједна четвртина “приреза”, а и то што
свог првог учитеља. Године 1921. за привреме- је “убрано” није давано учитељима. По прича-
ног учитеља постављен је Захарије Раденковић, ма самих радника, “приликом сакупљања новца
богослов, који је радио само до краја школске морало је много да се мољака да би се нешто
године. Његовим постављењем за свештеника, добило, па и када би се нешто сакупило новац
габровничка школа поново остаје без учитеља. би ишао за отплату дугова, а не за финанси-
Јула 1922. године за учитељицу школе долази рање школских потреба”. Школски служитељи
Видосава Митровић и остаје само до јула 1923. нису исплаћивани по читаву годину, тако да су
године, када са службом прелази у Кривељ. се људи јако нерадо прихватали те дужности, па
Школске 1923/24. године учитељица у школи је су се и они мењали као учитељи.
Прва генерација ученика школе у Габровници завршила је своје школовање школске 1924/25. го-
дине. За четири године рада, уз више прекида, кроз ову школу је прошао 21 ученик и 3 ученице из села
Габровнице, Татраснице и Папратне. То је први податак о писменим “особама женског пола” из ове
школе. Нажалост, њихова имена нису остала забележена.
◄ Ученици и школски одбор

испред старе основне
школе 1930. године.
Чланови школског одбора
седе испред школе: Мира
Спасић, Матеја Вељковић,
Тикомир, Драгутин
Николић, Стеван
Ђорђевић (дућанџија),
Ђорђе Дамјановић,
Сокол Ћирић (благајник)
и Милан Николић
(деловођа) Снимио:
Александар Вучић
Од школске 1925/26. године настављају се промене учитеља. Светомира Милутиновића замењује

учитељица Драгиња Стојановић. Она остаје само до краја школске године и добија премештај за Калну.
На њено место долази учитељ Милош Стојковић из Баната. Он борави у селу само месец дана. Након
њега, за новог учитеља бива постављен Јован Кривокапић који врши дужност само 32 дана, па одлази
у село Шљивар код Зајечара. Од 13. фебруара до 2. јуна 1927. године у школи ради учитељ Милорад
Петровић из Ужица. Али и он “незадовољан школом и људима око њега” бива разрешен дужности учи-
теља у овом селу. На његово место долази учитељица Душанка Ђурић, која ради само 45 дана, па и она
одлази “негде у Прокупачки срез”. Иза ње долази поново Јордан Захаријевић и остаје у школи - само
три дана ! Након Захаријевића за учитеља је постављен Милован Мангаловић из Црне Горе. За њега
се причало да је био “одличан учитељ и добар човек” и да је чак био предложен за одликовање, али се,
нажалост, по политичким питањима није слагао са школским надзорником, па је премештен из села.
Школа је тада “на предлог школског надзорника” била затворена више од осам месеци, тачније “од 5.
новембра 1928. до 13. јуна 1929. године”, иако је исту тада похађало 64 ученика.
◄ Школски одбор са
свештеником, жандарима
и ученицима школе у
Габровници 1930. године
Школске 1929. године за учитеља долази Димитрије Јанићијевић и остаје пуне две године. Њега
наслеђује Борис Иванов који је, као прави Рус, волео мало више да попије, “а за школу се није много
секирао”. Слаб је био и као учитељ. Након њега долази учитељ Јован Ђорђевић. Он затиче школу јако
неуредну, запуштену и презадужену. Његова је жеља била да при школи обезбеди комад земље за школ-
ску башту, али за то није имао разумевања ни у школском одбору ни у општини габровничкој. Одмах
по свом доласку постаје члан сеоске Задруге и ради на њеном унапређењу. Збор тога долази у сукоб са
Стеваном Ђорђевићем, трговцем из села, који је у то време био председник општине габровничке, а у
исто време и председник школског одбора. Стеван је био толико “осетљив” на учитељеву наклоност
према задругарству да је забрањивао свом особљу општине да разговара са учитељем, а и сам се тога
придржавао, иако му је дужност председника школског одбора налагала супротно. Он је чак учитељу
“преко одређених људи и отпуштањем претио”. Због сукоба између учитеља и председника школског
одбора и рад у школи је у то време био занемариван. Изложен непријатностима и притиснут личним
тешкоћама, учитељ Ђорђевић напушта дужност у току школске године. Након његовог одласка школа
поново не ради пуна два месеца, до доласка учитеља Миодрага Аврамовића.
◄ Ученици старе основне

школе - учитељ Борис
Иванов, 1931. године
► Ученици старе основне

школе - учитељ Јован
Ђорђевић, 1933. године
Учитељи у габровничкој школи пре Другог светског рата:
Бора Дедић 1920. Милорад Петровић 1927.

Захарије Раденковић 1921. Душанка Ђурић 1927.
Видосава Митровић 1922. Јордан Захаријевић 1927.
Драгиња Елезовић 1923/24. Милан Магдаловић 1927/28.
Светомир Митровић 1924/25. Димитрије Јанићијевић 1929/30.
Драгиња Стојановић 1925/26. Борис Иванов 1930/31.
Милан Стојковић 1925/26. Јован Ђорђевић 1931/35.
Јован Кривокапић 1925/26. Миодраг Аврамовић 1935/37.
Како је привремена школска зграда била неподесна за школу, то се већ 1928. године почело са при-
премама за подиза-ње нове школске зграде. Било је прибављено и одобрење и дозвола за изградњу шко-
ле. Становници села Габровнице и Татраснице су добровољно прикупили потребан материјал, а било
је сакупљено и нешто пара. Држава је такође помогла изградњу са 30.000 динара. Припреме су биле
завршене и радови на изградњи започети, чак је и зграда била стављена под кров, али се онда стало…
јер више није било средстава. Јануара 1937. године набујали поток је поплавио стару школу код цркве,
која је већ ионако била склона паду, па је и због тога рад школе прекинут на месец дана. Пошто се стара
школа није могла поправити, а да деца не би заостајала у настави, мештани Габровнице су довршили
нову школску зграду.
▲ Нова школска зграда у Габровници
Рад у новој школи је почео 28. фебруара 1937. године. Прво је оспособљена једна учионица и стан
за учитеља, а затим и остале просторије. За залагање око сређивања нове школске зграде многи меш-
тани села Габровнице су добили усмене честитке (највише Тодор Васиљевић, председник општине и
Милош Николић, општински деловођа), док је Стеван Петровић звани “Штрка” (одборник села) добио
и писмену похвалу од тадашњег министра просвете.
Први учитељ у новој габровничкој школи био је Миодраг Аврамовић (радио је од школске 1935.
до 1937. г.). По његовом одласку школа, као по правилу, остаје два месеца без учитеља, а онда долази
Живојин Лазаревић из Јаловик Извора. Тек што је дошао и започео наставу, морао је да оде на течај “за
обавезно телесно васпитање” у Београд, па школа поново не ради.
▲ Ученици старе основне школе на сликању испред нове школске зграде 9. јуна 1936. г.
- учитељ Миодраг Аврамовић
До почетка нове школске (1937/38.) године школска зграда је потпуно завршена. Како је новоиз-
грађена школа имала већи радни простор (располагала је са две учионице), а и број ђака био велики, то
је школски одбор поднео захтев министру просвете да се при школи отвори још једно одељење. Та пре-
писка је вођена све до јула 1938. године, када је тадашњи министар просвете коначно послао потребно
одобрење да би се у габровничкој школи отворило друго одељење.
Почетком школске 1938/39. године раде два одељења, али други учитељ није постављен. Учитељ
Лазаревић је био сам. Он је покушавао да среди школу и уреди школско двориште, али у томе није ус-
певао, јер није имао подршку од општине. Почињао је и са увођењем аналфабетког течаја и описмења-
вањем одраслих, али му је председник општине, Стеван Ђорђевић, “мислећи да за тако нешто нема
потребе - забранио да на томе ради”.
Почетком октобра 1939. године Лазаревић је отишао на ослужење “кадровског” рока. Школа по-
ново прави прекид у раду пуна три месеца, све док није дошао учитељ Драгоје Ђокић. Али и он, након
само пет дана задржавања, одлази на војну вежбу. И тако школа поново не ради...
На самом почетку школске 1939/40. године у школи је регистровано 208 ђака.
Крајем марта 1940. године учитељ Ђокић се враћа са војне вежбе и наставља са радом, али и даље
сам и у једном одељењу. Та школска година је завршена са великим бројем понављача. Од уписаних
208, због слабог успеха, понављало је 60 ученика.
И школска 1940/41. година почела је рад са два одељења. Наставу је водио учитељ Ђокић. Када се
учитељ Лазаревић вратио из војске крајем 1940. године, први пут у историји ове школе почињу да раде
два одељења - са два учитеља. Почетком марта 1941. учитељ Ђокић одлази на војну вежбу, са које се више
није ни вратио. Петнаестак дана касније и Лазаревић одлази на војну вежбу, па је школа прекинула рад.
▲ Ученици, родитељи, учитељ и помоћно особље испред нове школске зграде у Габровници 1939. године
На почетку Другог светског рата приликом постављања границе у атару Габровнице, крајем јуна
1941. године у школи је била смештена група наоружаних “финанса” (нека врста царинске контроле).
Ту су становали и имали своју канцеларију. Њихов задатак је био да контролишу преношење намир-
ница из Бугарске и да на исте наплаћују “неку трошарину” (царину). По писању хроничара Миодрага
Милановића, разоружали су их партизани “једне тихе септембарске вечери”. Исте вечери партизани
су извршили још један задатак - спалили су општинску архиву у селу Габровници. Одласком финанса
из школе, иста је очишћена и оспособљена за рад. Настава је почела 18. септембра 1941. године, а за
учитеља је постављен Вукадин Пешић. Од уписаних преко две стотине ученика, због ратног времена,
школу је похађало 125 ученика.
Априла 1942. године, дуж нове српско-бугарске границе, формирана је српска стража. За чување
границе се из Габровнице пријавило 8, а исто толико становника и из села Татраснице. За место стано-
вања изабрали су школску зграду, па су децу одмах распустили. Тако је школа, 24. априла 1942. године,
престала са радом. Почетком јуна исте године граничари су се преселили у сеоску кафану, у центру
села Габровнице, па је школа поново ослобођена. Али, пошто је био крај школске године, рад није ни
почињао... док није дошла јесен.
У јесен, 7. октобра 1943. године, бугарска казнена експедиција је у Габровници убила 33 станов-
ника и спалила 419 кућа са помоћним зградама у селу. У историји овог насеља није било веће трагедије
у само једном дану. Страдање мештана Габровнице и уништавање њихове имовине пореметило је рад
школе, тако да је она, “први пут уз свесрдну помоћ власти”, почела са својим активностима тек децем-
бра исте године.
И 1944. године школа је радила, али са честим прекидима.
Почетком 1945. године при школи је зва- Учитељи у габровничкој школи за време
нично формиран први аналфабетски течај за Другог светског рата:
одрасле. Школа је радила редовно. Прва четири Јован Парлић 1941/42,
разреда ученици су завршавали у габровничкој Живојин Аврамовић 1942/43,
школи, а наредна четири (малу матуру) у Кални. Вукадин Пешић 1943/44,
За вишу гимназију и друге средње школе морало Славољуб Ћирковић 1944/45,
се ићи у Књажевац или Зајечар, а за веће школе Бора Динић 1944/45 - 1946/47,
још и даље. Десанка Никић 1944/45 - 1946/47.
▲ Ученици школе 1946. године
Школске 1944/45. године у школи је било 84, а школске 1945/46. - 68 ученика. Од 1946/47. до
1948/49. школске године број ученика у школи је био уједначен - сваке године по 61. Школске 1945/46.
почиње да ради школа у Татрасници, те школа у Габровници остаје без ђака и из тог насеља.
Попис становника села Габровнице 1948. године бележи да је у селу у 166 домаћинстава живело
377 мушких и 415 женских становника. Број ученика у школи је био 59. Од укупно 792 житеља у селу,
њих 646 је те године било неписмено.
У периоду школске 1948/49, па до 1953/54. годи- Школске 1954/55. године школа је пре-
не број ученика се кретао од 59 до 31 (по годинама: творена у шестогодишњу школу са петим
1949 - 59, 1950 - 51, 1951 - 37, 1952 - 37, 1953 - 31). разредом (тада 12 ученика), а већ наредне
1955/56. школске године у школи је радио и
Од укупно 706 становника у 150 домаћинстава шести разред. Државном наредбом виши раз-
у Габровници је, по попису из 1953. године, било реди у овој школи су укинути 1956/57. године
укупно 249 становника (старијих од 10 година) који тако да је она, од тих година па све до свог
су знали читати и писати. затварања, остала и даље четвороразредна.
▲ Ученици школе и полазници курса за описмењавање 1954. године - учитељ Велимир Николић и његова супруга
Драгица из Каличине
Учитељи у габровничкој школи након Другог светског рата, све до њеног затварања школске
1971/72. године
Мира Шипка 1945/46, Роса Милановић 1957/58-1962/63,

Милован Голубовић 1947/48 - 1951/52, Миодраг Милановић 1957/58-1960/61,
Велимир Николић 1952/53 - 1954/55, Милорад и
Стеван Милојевић 1952/53-1954/55, Мирјана Јовановић 1964/65-1970/71
Милан Ранђеловић 1955/56, Радмила (Костић) Антић 1965/66.
► Ученици другог и трећег разреда

школе у Габровници 1960. године
- учитељ Миодраг Милановић
◄ Ученици школе у Габровници 1962.

године
Први слева је "на Станка
Шопртољину" дете, други је
Славољуб Видојковић, трећи
Сретен Николић, четврти Синиша
Соколовић а пети Јовица Јанковић
► Ученици школе из Габровнице и

Татраснице 1963. године - учитељи
Роса и Миодраг Милановић
Као самостална, основна школа у Габровници је радила до 1961. године. Државном уредбом, те
године припојена је основној школи “Властимир Николић Мирко Мали” у Кални и све до 1972. године
радила је као њено истурено одељење.
► Ученици основне
школе у Габровници у
акцији сече огревног
дрвета школске
1964/65. године.
Са ученицима су
директор школе
Бранислав Денчић
и натавници Најдан
Манић и Божидар Бане
Јовановић
◄ Ученици школе у Габровници

са учитељицом Мирјаном
Јовановић школске 1968/69.
године - у првом реду стоје:
Видинка, Драган, Славица,
Јовица, Дивна, Синиша,
Миљана, Драган, Славица и
Топлица, у другом реду чуче и
седе – Станко, Милена, Ивица,
Драгица, Милован, Олгица и
Зоран
Габровницу је, као и већину других старопланинска села у околини, почетком седамдесетих го-
дина двадесетог века захватила миграција село-град, па је из тих разлога, по попису из 1971. године, у
њој живео само 201 становник у преосталих 69 домаћинстава. Иако је школа радила (нажалост са само
десетак ученика), неписменост је и даље била велика. Од укупно 98 мушких и 103 женска становника,
који су тада живели у селу, било је 105 неписмених лица (по старосној структури од 35-49 година - 23,
од 50-64 година - 39 и преко 60 година - 43 становника). У прегледу писмености и старосне структуре
житељи села Габровнице у старосној доби од 10 до 35 година нису приказани - што засигурно може
значити да њих ту више није ни било.
Основна школа у Габровници је, због малог броја ученика, затворена школске 1971/72. године.
Привредне делатности
Сточарство
Сточарство је било најважнија

привредна грана за становнике села
Габровнице. По причању старијих
мештана, у селу је било домаћинс-
тава која су имала и по стотину ова-
ца. Овце су обезбеђивале потребну
вуну, млеко и сир, за најосновније
животне потребе становништва. Чу-
вање крава је такође било заступље-
но. Краве су служиле за вучу, да-
вале су млеко и обезбеђивале телад
за подмладак и продају. Већина до-
маћинстава је чувала и по више ко-
мада свиња. Од њих се, осим меса
и масти, обезбеђивала и кожа за
прављење опанака. Волови и коњи
се у Габровници нису чували, њихо-
во чување је било нерационално, са ▲ Мимица и Бранислав Милановић, Милорад Веселиновић и Бранкица
гледишта услова и могућности људи Милановић 1966. године
у овом насељу.
◄ Јован Т. Станковић (1900-1973) са својим ► Павлија Ћирић (1888-1970) у засеоку

стадом у засеоку Поникла 1954. године Поникла 1958. године
Мештани Габровнице и њихове домаће животиње
▲ Ранко и Божа Ранђеловић са својим младим

кравама у засеоку Чука 1961. године
▲ Коза породице Станковић у засеоку
Село
► „Квочка лежи
на полог“ у
дворишту
Јовице Велојића
▲ Розмирка и Стамен Стојановић са својим

прасићима 1955. године
▲ Станица Лукић (1912-1994) са својим козама

1973. године
◄ Јелисавета и Живорад Благојевић са телетом

1959. године
Земљорадња
Иако је земља била неплодна, становништво се упорно бавило и земљорадњом. Од житарица се
гајио: раж, јечам и овас. Кукуруз и пшеница скоро никако нису успевали, па су се ретко и сејали, осим
поред саме реке, где је земља била плоднија. Кромпир се у селу гајио у приличној мери.
▲ Драгољуб Николић сакупља шљиве у свом воћњаку

(Снимио: Драган Николић 2000. године)
Када је у питању поврће, скоро свако домаћинс-

тво је успевало да нађе могућност да себи обезбеди
део плодне земље, поред неког извора воде неопход- ▲ Николићи поред својих кромпира (Снимио:
ног за наводњавање повртарских биљака. Миодраг Велојић, 2005)
За воћњаке није било услова, па се нису ни засађивали, осим неких покушаја са виновом лозом. Меш-
тани су користили самоникла стабла шљива и трешања, пресађивали их и калемили и у сезони сазревања
имали воће за јело. Воће су остављали и за зимски период, било као сечено и сушено, или остављано у
водене растворе као туршија. Од шљива и трешања се правила ракија, а исто тако и од дивљих крушака.
По подацима Скупштине општине Књажевац, почетком 1971. године било је укупно 1.609 хекта-
ра обрадиве земље на територији атара Габровнице. Од тога је 1.185 хектара било у приватном, а 424
хектара у друштвеном сектору.
Због пресељења у градске средине, за само две године (од 1968. до 1970.), 85 становника Габров-
нице се одрекло свог пољопривредног земљишта (укупне површине 331 хектар) у корист општине
Књажевац.
Мештани Габровнице и њихове активности
▲ Вршидба на гувну Боривоја Станковића 1975. године
▲ Станимир и Боривоје Николић дену стог

сена (Снимио: Драган Николић, 2000)
◄ Севда и Боривоје Станковић везују сеоска дрвена

кола натоварена сламом 1975. године
▲ Чланови породице Николић на вршидби 1959.

године
◄ Драган Николић поред старог казана
за ракију 2002
Занимљиве и корисне ствари у Габровници
▲ „Чокало“ (справа коју покреће ветар и која служи за плашење

птица) поред куће Јовице Велојића (Снимио: Миодраг Велојић,
2004)
▲ „Градинске чаше“ (издубљене баштенске

тикве које су претворене у чаше за воду) у
дворишту Станке Вељковић
▲ Огласна табла на улазу у насеље ▲ „Дунђерски алат“ (мале секире, тестера,

(Снимио: Миодраг Велојић, 2005) парчићи жице и торбе за ношење алата) на
зиду шупе Чедомира Николића (Снимио:
▲ „Сане“ у дворишту Чедомира Николића (санке - главно превозно средство које су вукли волови или краве и даље
служе за превоз терета у сва четири годишња доба) (Снимио: Миодраг Велојић, 2003)
▲ „Не кради ми дрва знам те ко си убивам“ у потпису Миљко
◄ Казан за топљење масти или других топивих супстанци

Остаци некадашњих воденица у Габровници
▲ Унутрашњи делови Балтичке воденице: кош, карлица, камен,

лопатица за брашно и сандук (мучник) где пада брашно. Са десне
стране је камен за подешавање квалитета мељаве
▲ Једна од најстаријих воденица у селу

била је Балтичка воденица. У њој су
млеле брашно фамилије из Баличког
дола, Поникле и Села. По речима Јовице
Велојића ни његова (покојна) баба
Петрија "није знала када је воденица
направљена"
▲ Улаз у Миланову воденицу у месту званом Ждрело
◄ Вага за мерење жита и

брашна у Милановој
воденици) (Снимио:
▲ Воденични точак Балтичке воденице)

Занати у Габровници
У периоду од 1920. до 1930. године у Габровници се развијају ковачки, кројачки, пинтерски и ко-
ларски занати. Богдан Станковић је отворио прву ковачку и поткивачку радњу, а Светозар Станковић
кројачку радњу. То су биле прве занатске радње у селу. После њих отвара и Сава Јовановић своју кројач-
ку радњу. Оба кројача су научила свој занат у селу Репушници.
Најпознатији ковач у селу био је Владимир Ву-

чић из Поникле. Он је био и колар и ковач, а и врло
начитан приповедач, па су људи често свраћали код
њега и радо га слушали. Био је самоук, али је читао
и памтио колико и људи са високим образовањем.
У засеоку Чука био је ковач Алекса Ранђеловић, а у
засеоку Село ковач Бошко Вељковић.
Први гвоздени плуг у селу имао је Тодор Пав-
ловић.
► Изглед радионице Бошка Вељковића у

засеоку Село (Снимио: Миодраг Велојић, 2005)
Први дућан у Габровници

Први дућан у селу отворио је Стеван Ђорђевић уз помоћ трговаца из Књажевца. Откупљивао је
пољопривредне производе од сељака и исте продавао трговцима у Књажевац, а у село је доносио ин-
дустријску робу (петролеј, со, шећер, дуван и текстил) коју је продавао сељацима. У почетку је то била
само приватна малопродаја, али касније постаје прави мали сеоски дућан. Године 1924. Стеван добија
званичну дозволу да држи трговачку радњу, а његов дућан постаје први (и једини у то време) у селу
Габровници. Стеван у селу добија надимак “газда”, а његова трговина се врло брзо развија. Робу је
давао сељацима и на вересију, али уз наплату високе камате. Дућан престаје са радом, када су Стевана
убили Бугари, октобра 1943. године.
◄ "На привременом
раду" испред сеоске
кафане
▲ Дописна карта Александру Вучићу, фотографу
▲ Печат са полеђине фотографија које је пре Другог

▲ Александар Вучић из Калне, документ са сликом из светског рата снимао Александар Вучић
1930. године (Фото „Вучић“ Кална)
Фотографским занатом у Габровници бавили су се Мирко Трандафиловић из Татраснице и Алек-

сандар Вучић из каланског засеока Коренатац. Да фотографишу мештане и ученике из школе понекад
су долазили и фотографи из Књажевца (Фото „Звезда“) и Калне (Вита Динић).
▲ Печат са полеђине фотографија које је снимао ▲ Печат са полеђине фотографија које је снимао
М. Трандафиловић из Татраснице (П као пошта Михајло Ј. Крстић (Фото „Звезда“ Књажевац)
Књажевац)
Задруга у Габровници
Насупрот Стевановом дућану у селу је 1928. године основана задруга. Задружна зграда је на-
прављена у средини села, преко пута општинске зграде (где и данас постоји). Из села је било 36 чланова
оснивача, са улогом од по 100 динара (и по 15 динара за оснивачке трошкове). Након одржане скупшти-
не, задруга је почела са радом. Први председник задруге био је Тодор Вељковић, један од организатора
задружног покрета у Габровници. Задружни књиговођа и благајник био је Михајло Вељковић, а мага-
ционер Никола Трандафиловић. Задруга је радила до 1943. године.
► Мештани Габровнице
испред Задруге на
празник "Велика
Госпојина"
(Снимио: Мирко
Струју Габровница добија наком Другог светског рата (1950. године), а шездесетих година и руд-
ник уранијума.
◄ Мештани Габровнице
у центру села на
сабору "Св. Ранђел"
(Снимио: Мирко
Почетком 20. века у месту Белуцки дол, у атару села

Габровнице, дошло је до покушаја отварања једног рудника.
По причању Драгољуба Николића (рођ. 1927. године) из села
Вине, једног дана је дошао неки човек и за свог радника ан-
гажовао његовог деду Цветка Николића (1856-1946). Жеља
му је била да у месту “где светлуца бело камење” направи
прави правцати рудник. Почели су ручно да копају, али су на-
кон ископаних 50 до 60 метара дугог ходника, због несреће
приликом минирања морали да престану. Повређеног газду
Цветко је изнео изван јаме, указао му помоћ и са родбином
из Вине пребацио га у његово родно село. Копање рудника у
Белуцком долу никада није настављено.
▲ Стара јама у Белучком доли
▲ Зграда рудника уранијума у Габровници
Постројење за прераду уранове руде изграђено је у Габ-

ровници 1963. године. У 1964. години планирано је да се у
руднику произведе 2.500 кг урана, односно 66.000 тона руде
са просечним садржајем 0,4 кг урана у тони руде, што је тада
вредело 1.000.000 динара. Планом је такође било предвиђено
да се у два рудишта изгради 4.000 метара ходника, 1.200 ме-
тара ускопа и 2.000 метара бушотина, што је значило улагања
од 400.000 хиљада динара у истраживања. Рачунало се да се
тако дође до већих, али и богатијих количина руде. Рудник је
▲ Постројења за прераду уранове руде затворен из политичких разлога 1965. године.
Габровничани на изградњи пута у свом насељу
◄ На изградњи пута преко Кршине 1955. године

габровничани Добросав Јанковић, Љубомир
Благојевић, Будимир Ранчић, Воја Соколовић
(Галама), Мирко Јовановић, Јорда (Булуличка) и
Ђока Николић (Мајка).
► Габровничани на изградњи пута

преко Кршине 1956. године)
▲ Спомен плоча на главном путу која говори

о пробијању пута
кроз Коренатачку клисуру 1971. године
▲ Радници у Габровници 1957. године

Пчелари из Габровнице
Када се данас са неком становником села Габровнице започне разговор, у време летњих месеци,
тема ће се врло брзо окренути ка пчеларству. Старији понекад и кажу: ”У Габровници се не зна за друго-
- зими се само прича оди лов, а лети оди пчеле.”
Као привредна делатност пче-

ларство је у Габровници заступље-
но још у 19. веку. Многи се старији
житељи села сећају да су и њихови
преци чували пчеле. У време цве-
тања багрема у селу се сакупи про-
сечно годишње од 4.000 до 5.000
кошница.
► Раде, Славица, Драгиша, Лозанка и

Војислав поред својих кошница
1958. године
Највише пчела у Габровници данас гаји Бора Николић (око 150 кошница), Власта Трандафило-
вић (стотину кошница), Јовица Јанковић (стотину кошница), Станко Николић (Шопртољина) (око 40
кошница) и многи други. У време “бербе” пчеле “на пашу” у Габровницу довозе и мештани других
насеља.
◄ Пчелар из
Габровнице
Јовица Јанковић
1975. године
► Власта
Трандафиловић
поред својих
пчела у
Габровници 2005.
године
Удружење Црвеног крста у Габровници

Године 1936. у селу се оснива удружење Црвеног крста. Први председник сеоског одбора био је
Владимир Спасић, а благајник и секретар Боривоје Милић. Одборници Црвеног крста били су: Влади-
мир Вучић, Момир Тодоровић и Недељко Вучић, а чланови сеоске организације сви грађани (и ученици
школе) са територије села Габровница. Чланарина је, у то време, износила 6 динара годишње по члану.
Организација је била веома активна. Чланарина се на време убирала и предавана вишим органима ове
организације. Главни одбор је габровничкој организацији слао помоћ у намирницама и новцу за сиро-
машне становнике. Организација
��
је имала свој печат, а сви чланови чланске књижице и значке. Својом
активношћу сеоска организација је успела да за кратко време створи сеоску књижницу са око 60 књига,
углавном са садржајем из делокруга Црвеног крста. Књиге су ишле из руке у руку кроз ��
читаво село. По
речима мештана “биле су радо читане, јер су их неписмени, а и деца радо слушала док су их писмени
људи читали”. За успешан рад ове сеоске организације, Црвени крст, преко свог бановског одбора у
Нишу, одликовао је златном медаљом и писменом похвалом Владимира Спасића и Боривоја Минића из
Габровнице. Том приликом је у селу одржана велика свечаност на којој је учествовало читаво село.
◄ Управа Црвеног
крста у Габровници
(стоје: Михајло
Минић из Татраснице,
Добросав Јанковић
из Габровнице, Бора
Минић из Габровнице
и Петар Стојановић из
Татраснице; седе: Богден
из Габровнице, Најден
Милкић из Габровнице,
Вукашин Стојановић
из Габровнице, Павле
Трандафиловић из
Татраснице и Михајло
Благојевић из Габровнице
► Мештани Габровнице
на сабору "Велика
Госпојина" са заставом
Црвеног крста (Снимио:
Мирко Трандафиловић,
1936)
Ловачко удружење у Габровници

И ловачко уружење у Габровници је формирано између два светска рата. У друштву Габровни-
ца-Татрасница, у старој Југославији, ловци су имали пушке каписларе и кремењаче. Највише се тада
ловио зец, па лисица, вук, дивља мачка и куна златица, а од пернате дивљачи голуб гриваш и јаребица
камењарка.
Пре Другог светског рата највише се ловио зец, лиси-

ца, вук, дивља мачка и куна златица, а од пернате дивљачи
голуб гриваш и јаребица камењарка. Најпознатији ловци
у то време били су: Стеван Петровић, Зарја Петровић, Ти-
комир Виденовић, Тикомир Николић, Вукашин Стојано-
вић, Добросав Божић, Љуба Ђорђевић, Бошко Голубовић,
Ђора Динић, Ранђел Виденовић, Боривоје Ристић, Добро-
сав Лукић, Ставрија Станковић... а најактивнији Влади-
мир и Душан Цветковић из засеока Бара. Они су само за
једну ловну сезону продавали 50 до 60 зечијих кожица, за
које су тада својој породици могли да купе со, гас и друге
намирнице потребне за целу годину.
Ловачка секција “Габровница” данас има триде-

сетак активних чланова и припада Ловачком удружењу
“Миџор” у Кални. Располаже са 1602 хектара ловне пов-
ршине на којој се лови зец, лисица, куна, срнећа дивљач,
вук и дивља свиња. У Габровници секција има и свој ло-
вачки дом који је уређен 1987. године. До оснивања сек-
ције “Татрасница” (1996. године) ловци из Габровнице и
Татраснице су чинили једну ловачку секцију.
▲ Боривоје Николић из
Габровнице и Чеда Јеленковић
из Папратне поред одстрељене
дивље свиње
► Ловци из Габровнице
(Јовица Јанковић, Миле
Цветковић, Јовица Николић,
Ивица ловочувар, Мирко
Трандафиловић, Светомир
Живковић и Бобан Виденовић)
јануара 1998. године
Органи власти и општина у Габровници

По казивању старијих мештана, око 1820. године
габровнички сеоски кмет био је Николка Трандафило-
вић, пореклом из села Стањинца. Као младић Николка се
настанио у Габровници. Турци су га звали “гоxабашија”.
Носио је два пута годишње дажбине (масло, мед, сир)
турском паши у Видин на коњима са групом голоруких
сељака из Габровнице и околних села, ишао је преко пре-
воја Св. Никола за Белоградчик и Видин. Био је веома
лукав човек и увек је успевао да прође поред хајдучких
заседа на Старој планини. Прича се да је једном прили-
ком деда Николка на путу сазнао од неких сељака да га
негде у планини чекају хајдуци. Тада је он са собом имао
30 натоварених коња и групу водича. Да би их преварио,
прерушио се у сиромашног сељака и кренуо сам путем
право према њима. Када су га хајдуци зауставили и пи-
тали да ли је нешто чуо о Николки, он им је рекао да он
треба сутра туда да наиђе. Хајдуци су чекали, а његова
група је са коњима и товаром прошла споредним путем.
По другој причи, Николка се хвалио како га је срећа пос-
лужила, па је бежећи пред потером морао да се сакрије у
шупљи пањ поред неког извора воде. Хајдуци из потере
су били жедни, па су свратили да се напију воде. Док су се
▲ Споменик кмету Николи 1889. године одмарали поред извора причали су о плановима како и где
да поставе замку. Николка је све то чуо, па му није било
тешко да их заобиђе.
Не могавши да га ухвате у планини, три хајдука су
дошла његовој кући у Габровницу и убили га једне ноћи
1889. године.
Непосредно пре ослобођења Габровнице од Турака

(1878. године) кмет у селу био је Ћира Петковић (родо-
начелник фамилије Ћирић). На основу прича његових
потомака, Ћира је рођен негде око 1830. године, а поги-
нуо несрећним случајем у село 1878. године од случајно
испаљеног зрна из пиштоља кога је неки човек донео у
селу. У то време су пиштољи били реткост, па када је јед-
на таква направа дошла у село, сакупила се група сеоских
мештана да је разгледа. Један од присутних је у тренутку
разгледања пиштоља уперио цев према Ћири и у шали
рекао: “Држ’ се, кмете”, и повукао обарач. Пиштољ је
опалио и метак погодио Ћиру, од чега је он убрзо умро.
Причало се да нико није знао да је пиштољ био пун, те се
ово завршило као несрећни случај. Нико није званично
одговарао за Ћирину смрт. Његов отац Петко (Радичовац)
није тражио ни суђење, ни освету, само је рекао да тај чо-
▲ Стари споменик на сеоском гробљу из 1890. век који је то урадио мора да оде из села и да се не враћа
године (Снимио: Миодраг Велојић, 2005) док је он жив. Тако је и било.
Године 1903. у Габровници је формирана општина за насеља Габровницу и Татрасницу. За пред-

седника општине изабран је Ранђел Павловић, као први председник новоформиране општи-не из редо-
ва становника села Габровнице.
Након Првог светског рата поново је направљена општина, али сада за насеља Габровницу, Татрас-
ницу и Папратну. Седиште општине било је у Габровници. Први председник те општине био је Стеван
Петровић, а писар Милан Јовановић, обојица из Габровнице. Прва општинска управа била је тада сме-
штена у приватној кући.
Општинска зграда у Габровни-

ци је направљена 1903. године.
Јеленко Ристић (1850-1939) из

фамилије Скубаровци био je 17 го-
дина председник општине у Габров-
ници.
Након Првог светског рата

председник општине Габровничке
је био Крста Голубовић, а у периоду
1931-1933. године Тодор Вељковић
из засеока Бајин дол. Тих година
деловођа је био Милан Николић из
Ждрела, а благајник Сокол Ћирић из
засеока Поникла.
▲ Зграда општине Габровница
Године 1933. Мирко Трандафиловић постаје општински писар у Габровници. Занат је научио код
Љубисава Илића, писара села Папратне. Као писар Мирко је у Габровници радио од јануара 1933. до ав-
густа 1934, затим од јануара 1936. до новембра 1939 и од јуна до краја јула 1945. године. По формирању
општине Татрасница (1941. године) постаје писар у свом родном селу. Његов отац Павле Трандафило-
вић је био председник општине Габровничке од 1936. до 1939. године. Тада је служитељ у општини
био Јеремија Нешић, а као писари су радили Илија Петровић из Трговишта, Мирко Трандафиловић из
Татраснице и Љубомир Божић из Габровнице.
◄ Мирко Трандафиловић,
општински писар и фотограф
у Габровници пре Другог
светског рата
► Павле Трандафиловић,
председник општине
Габровничке од 1936 до
1939. године
Од 1933. до 1935. године пред-

седник општине у Габровници био
је Стеван Ђорђевић, а благајник Ми-
хајло Вељковић.
▲ Виђенији мештани Габровнице 13. 3. 1936. године Љубомир Божић ▲ Полеђина слике "Виђенији мештани
(писар габровнички), Војин Савић (пекар у Габровници), Владимир Габровнице 13. 3. 1936. године"
С. Павловић, Давид М. Мицић (кројач габровнички), Гвозден
Станковић (гајдар у Габровници), Станојло Трандафиловић и
Јеленко М. Јеленковић (Снимио: Мирко Трандафиловић, 1936)
► Мирко Трандафиловић општински

писар, Јеремија Нешић, служитељ
у општини, Миленковић Живадин
и Урош жандарм у Габровници 23.
марта 1937. године
◄ Мештани и гости у Габровници

стоје: Љуба Ђорђевић, учитељица Деса
из Горње Каменице, Ратко Стојановић,
учитељица Мира, Ђорђе Ћирић;
чуче: Вита Милојковић, Николаја
Јовановић (гајдар), учитељ Бора
Динић, Вукашин Стојановић, Мирко
Трандафиловић;
седе: Добросав Јовановић и Добросав
Јанковић
(Снимио: Мирко Трандафиловић, 1940)
Првих година Другог светског рата председник општине у селу је Добросав Јанковић, а деловођа
Миле Димитријевић.
▲ Александар Вучић, фотограф, ▲ Некадашњи председници општине Габровница Љубомир Ђорђевић

председник општине (1914-1998) и Добросав Јанковић (1912-2000)
Габровница 1942-1943. године,
убијен на месту Караџин 16. 09.
1943.
У време паљевине села (октобра 1943. године), па до краја Другог светског рата, председник опш-
тине био је Најдан Милкић.
Новембра 1944. године у Габровници је формиран први народно-ослободилачки одбор од пет чла-
нова. За председника је изабран Љуба Ђорђевић, а за секретара Владимир Вучић. Остали чланови били
су: Петар Николић, Васил Станковић и Никола Првуловић.
Две године касније (1946) председник оп-

штине габровничке је поново Љуба Ђорђевић, а
деловођа Вита Милојковић из Татраснице.
До припајања општини Кална 1955 године,
председници општине у Габровници били су још
и Владимир Цветковић и Тихомир Дамјановић.
Општина Кална је 1965. године припојена
општини Књажевац, а са Калном (и целим Буџа-
ком) и село Габровница.
Од 1993. године председник Месне канце-
ларије Габровница (данас са 5 житеља) је Јовица
Велојић из фамилије Косиланови (заселак Бајин
дол). Његови преци су се између два светска
рата преселили из Габровнице за Београд, а он
се 1992. године вратио у село својих предака и ▲ Јовица Велојић из фамилије Косиланови (који се
ту данас живи. Рођен је 1948. године и већ више из Београда вратио 1992. године) од 1993. године је
година је најмлађи становник овог насеља. „градоначелник“ насеља Габровница
Габровничани у ратовима и уништавање насеља

По казивањима старијих мештана села највеће страдање
села у 19. веку било је, непосредно пре ослобођења од Тура-
ка, у време првих српско-турских ратова 1876. године. Иако се
село тада налазило на турској страни границе у њему су живели
Срби. Због те чињенице су га, приликом свог похода ка Србији,
турски ратници-Черкези, у потпуности спалили. Становништво
се спасило бекством у планину.
За рат 1912. године из Габровнице је мобилисано 30 вој-

ника који су отишли да се боре за ослобођење Македоније. У
тим борбама из села су погинули: Никола Андрејић, Костадин
Благојевић, Антоније Божић, Вучко Божић, Тодор Василијић,
Ђорђе Вучић, Павле Глигоријевић, Ђорђе Ђорђевић, Вукадин
Ивановић Јован Нешић, Ђорђе Николић и Михајло Пешић. Го-
дине 1913. у борбама против Бугара на граници код превоја Св.
Никола, велики број мушког становништва Габровнице се на-
лазио у српској војсци као војници трећег позива. Након пов-
лачења српских војске, Бугари су упали у Габровницу и спали-
ли село. Становници су се поново нашли у бекству. Неколико
месеци касније, ојачана српска војска успева да истера Бугаре
из Србије и да их гони кроз Бугарску све до бугарског града
▲ Душан Цветковић из засеока Бара,
Белограчика. војник 1936. године
У лето 1914. године из насеља је отишло 47 војника, по-

ред њих су се у војсци налазила још петнаесторица, тако да је у
Првом светском рату (1914-1918) из насеља Габровнице учес-
твовало 62 мушкарца. Многи од њих су били на Церу, на ос-
трвима Крф и Видо, учествовали на Солунском фронту... Док
се српска војска повлачила преко Албаније, Бугари су поново
искористили прилику да заузму крајеве који су им се допадали
и били погодни за њихову контролу. Тако су на источном делу
границе поново настале борбе. Српска војска је морала да од-
ступи, па су Бугари поново дошли до Габровнице. Како је већи-
на мушкараца била мобилисана, то су у селу остале само жене,
деца и по који старац. Плашећи се бугарских војника, многи од
њих су бежали чак до Беле Паланке и Сокобање. Носили су са
собом само најнужније ствари, оставивши своје домове скоро
незакључане. Бугари су упадали у куће и узимали све што им
се допадало, а остатак уништавали и палили. Увидевши да се
српска војска повлачи, народ се помирио са судбином и лагано
враћао у своје село, на згаришта и у опустошене куће. Ту, на
својој земљи осећао се најсигурније. Бољег избора није било.
Тако је Габровница од јесени 1915. живела под бугарском оку-
пацијом пуне 3 године, све до краја рата (до 1918. године, када
је Аустругарска капитулирала).
▲ Душан Цветковић из засеока Бара,
војник 1936. године
Појавом Комита на југу Србије и дизањем Топличког устанка, бугарска власт је појачала контролу
и притисак у селу. Сви младићи од 16 до 20 година из Габровнице били су одведени у Бугарску на при-
нудни рад. Више од годину дана они су морали да раде по цео дан, по Бугарској па и Македонији, уз
високе норме и недовољну исхрану. Само у 1917. години три младића из Габровнице су умрла на при-
нудном раду на обали Црног мора. Како више није било мушких глава, живот у селу је био још тежи.
Жене су морале постати хранитељи домаћинстава, па чак и печалбари. Све до јесени 1918. године, када
су Бугари отишли истим оним путем којим су и дошли. Самохране мајке, које пуне три године нису
ништа знале о судбини својих синова или мужева, почеле су се надати да ће им се војници вратити.
Међутим, од 62 учесника рата у село се вратило само 18 војника. Остали су изгинули или умрли негде
по албанским гудурама, подавили се у Јадранском мору или изгинули на Солунском фронту... Међу
преживелим ратницима било је 7 ратних инвалида. Од младића који су били одведени на принудни рад
- нису се вратила петорица. Многи повратници су у селу уместо својих кућа затекли само згаришта,
многима су стари родитељи поумирали, многе су се жене преудале...
◄ Јеленко Никић из засеока Чука, учесник ► Станимир Цветковић из засеока Бара, војник
пробоја Солунског фронта 1939. године
Габровница је у Другом светском рату имала највеће људске губитке. Најпре су априла 1941. го-
дине, приликом слома старе Југославије, у заробљеништво као војници одведени Давид Радуловић,
Момир Божић, Влајко Јеленковић и Радоје Димитријевић а затим су пред крај рата у Немачку као за-
робљеници одведени и Добривоје Ћирић и Светомир Никић.
▲ Добривоје Ћирић (први слева) као заробљеник у Немачкој 1944. ▲ Светомир Никић из Габровнице (први
године слева) као заробљеник у Немачкој 1944.
године
Затим је јула 1941. успостављена нова граница између Србије и Бугарске. Она се кретала од старе
границе према селу, па косом Дел према Кални и спуштала се даље према реци Тимок. На путу према
Кални Бугари су поставили караулу и стационирали своје војнике.
Постављањем ове границе Габровница је као село остала у Србији, али је великом броју домаћинс-
тва добар део имања остао са друге стране границе (у Бугарској). Вукашин Стојановић је, на пример,
имао посебно велике проблеме јер му је граница пролазила средином авлије, па су бугарске патроле
пролазиле кроз његову кућу као кроз кафанска врата. Када је увидео да то више не може да издржи,
напустио је своју кућу и преселио се код рођака.
Највеће страдање Габровнице било је 7. октобра 1943. године. Само у једном дану бугарска казне-
на експедиција је спалила скоро читаво насеље.
Тога дана Габровницу је уништила бугарска казнена експедиција.
Учитељ Миодраг Милановић је 7. октобар 1943. године и страдање Габровничана, по казивању

мештана, сликовито записао (1960. године) у „Хроници села Габровнице“.
Најстрашнија прича у историји Габровнице почиње следећим текстом: „Освануо је и четврти дан
ишчекивања и стрепњи. Тог кобног јутра из правца Калне, уз реку, зачуше се пушчани пуцњи. На улазу
у село видела се огромна бугарска војска. Касно је било да се бежи. Људи су остали код својих кућа. За
своју несрећу...“
Дошавши до улаза у Габровницу, бугарска Код првих кућа убише и Костадина Раденко-
казнена експедиција се поделила на три дела – је- вића.
дан део је отишао према засеоку Поникла, а дру-
га два су прешла једна са једне, а друга са друге
стране реке. Толико је било пуно бугарских вој-
За непуних пола сата пало је десетак људи
ника, „да је читава габровничка земља била скоро
у Габровници. Погибоше људи не знајући због
сва покривена“.
чега.
По казивању мештана и писању у хроници, Група бугарских војника која је ишла десном
прва група Бугара се најпре засуставила пред обалом реке наиђе на кућу Богдана Станковића,
кућом Боривоја Минића. У тој групи је био и бу- ковача. Немајући где да се склони и побегне, саче-
гарски гранични старешина Васил који је позна- као их је пред кућом. Не проговоривши нити једну
вао Боривоја са рибарења на Тимоку. Када је Бо- реч, Бугари га убише, а кућу и све помоћне зграде
ривоје угледао Васила и војнике, изашао је пред му запалише.
кућу да се са њим поздрави. Са собом је понео Док је један део групе са уживањем посмат-
и велику тестију ракије да понуди Бугаре. Васил рао пламен како немилице гута Богданову кућу,
изађе испред осталих, зграби тестију из Бориних друга група Бугара је наишла на Добросава Стан-
руку, тресну је о земљу и шапнуо му на уво: „Бежи, ковића – и њега убила.
сакриј се добро, јер ћеш настрадати“. Боривоје ус-
тукну и завуче се у купу кукурузовине иза куће.
У међувремену стиже и остала војска. Одмах су Становници горњег дела насеља су чули
упали у Борину кућу. Једни су узимали шта су хте- пушкарање и видели димове који су се постепено
ли и на шта су наишли, други су извукли сламу из дизали над селом, али нису знали шта се догађа.
сламарице, просули је по соби и запалили. Нико није ни мислио да бежи, јер се нико није ни
осећао кривим. Радознали људи, не знајући за на-
стале догађаје, излазили су пред колону Бугара и
Док су једни бугарски војници били заузети дочекивали их на путу.
око Борине куће, други су пред кућом убили Да-
вида Вучића, кројача из Татраснице (који је у Габ-
ровници држао своју радњу). Давид је тога дана Бугари су путем наишли и на Недељка Ву-
био прва жртва бугарске казнене експедиције. чића. Пришли су му и ухватили га. Док је колона
Прва, али не и једина. одлазила, два бугарска војника су га одвела низ
пут, поред реке – и убила га. Друга група Бугара
је наишла на његове синове Љубомира и Јована
Вучића. И њих су одвели поред реке и погубили
После Давида Бугари су, играјући се стрела- поред мртвог оца. И док је колона тражила нове
ца, из даљине убили и следеће становнике Габ- жртве, отац Недељко је са синовима остао да лежи
ровнице: Александра Николића, Алексу Милкића, мртав поред пута.
Светозара Ристића, Боривоја Спасића, Трифуна
Божића, Светозара Ристића и Боривоја Ристића.
Њих су готово све убили са нишана, из даљине
гађајући. Нису им ништа ни говорили, нити их Када је видео шта су Бугари урадили са Не-
питали. Видели су их испред себе и гађали. дељком, његов комшија Ранђел Ћирић је почео да
Преко ове седморице је готово сва бугарс- бежи поред реке, са намером да пређе на другу
ка војска прегазила. Нису их хтели ни са пута да страну. Чим је истрчао на отворени простор – био
склоне. је пресечен митраљеским рафалом.
У међувремену је, путем од школе, наишао Када је видео какво се зло спрема Добросав
и финансиста Василије Ђурић (родом из Равног Јанковић је успео да умакне уз поток до општи-
Бучја), који је у Габровници већ неколико неде- не. Ту је затекао двадесетак људи. Онако задихан,
ља био на служби. Како је познавао неке Бугаре скоро без даха, упао је у зграду општине и још од
са границе, утитао их је: „Шта то радите од овог врата повикао: „Бугари све побише и попалише.
народа?” Још одговор није добио, а бугарски Беж’ те!“. Људи зачас побегоше из општине. Тек
митраљез је проговорио. Пао је Василије по сред што су замакли уз поток, а Бугари стигоше. Да
пута као сабљом посечен. није било Добросава, свих двадесет одборника
Одмах за Васом пред Бугаре је изашао и се- габровничких погинуло би у општини.
оски свештеник Јован Ђокић. Хтео је да замоли
старешину бугарске војске да не убија недужне и
невине становнике Габровнице. Тек што је заус-
тио да проговори, глас му је застао у грлу. Пао је Док је једна група палила општинску архи-
покошен рафалом поред финансисте Васе. ву, друга група је навалила на затворену задругу.
И преко њихових лешева прешла је бугарска Када су развалили врата, настало је пљачкање ио-
војска. Као да нису ни постојали. нако сиромашне задружне имовине. Тек набаљени
и неподељени шећер, за чим се оскудевало, Буга-
ри су трпали у своје вреће и торбе. Након пљачке
Пролазећи кроз само насеље Бугари наиђоше запали су и зграду задруге и зграду општине.
и на дућан Стевана Ђорђевића. Одмах упадоше у
њега и како није било много робе, брзо завршише
са пљачкањем. Стевана су извели испред дућана
и стрељали. У засеоку Поникла Бугари су наишли на кућу
Јеленка Соколовића. Призвали су га к себи и рек-
ли му да из куће изнесе оно што му је најдраже, а
они ће остало запалити. „Не, ако ми палите, пали-
Недалеко од Стевановог дућана наишли су и те све – или оставите све. Ја не могу да изаберем.“
на кућу Михајла Вељковића. Кућу су запалили, а – без предомишљања им је одговорио Јеленко. И
Михајла убили. пред његовим очима, и очима његових најмилијих,
Бугари су му кућу запалили. Њега су натоварили
опљачканим стварима и наредили му да крене са
њима. И док је пламен ужурбано гутао кућу и ос-
Убили су и Јеленка Јеленковића и Стевана
тале Јеленкове помоћне зграде, група пљачкаша је
Живковића.
остала да још нешто приграби. Крећући се тешко
натоварен по путу, Јеленко је у рукама једног Бу-
гарина препознао и свој кожни кофер.
Горело је на све стране. Густ црни дим дизао
се до неба.
Осим Јеленка, Бугари су мобилисали и Со-

На изласку из засеока Село Бугари наиђоше тира Соколовића, Ђорђа Ћирића, Владимира Ћи-
и на Трифуна Божића и Мирка Благојевића. Пост- рића и Милана Николића. И њима су наредили да
ројише их уз обалу реке. Један митраљески рафал носе опљачкане ствари.
и обојица падоше.
На изласку из Габровнице убили су и Петра

Једна група бугарских војника је убила и Јо-
Милојевића.
вана Јанковића.
У засеоку Бара један бугарски војник дошао Бугари прођоше и одоше. За собом остави-
је и до куће Анте Живадиновића. Ту је затекао Ан- ше толико недела и нечовечних трагова који се не
тину жену Анђелију и њену ћерку Олгу Велојић. могу ни замислити.
Олга је седела поред казана и пекла ракију. Њен
брат, Мирољуб Велојић, побегао је у шуму чим је
видео војнике.
Бугарски војник је хтео да им запали кућу. На Избегло становништво и онај део становника
инсистирање и кукњаву Анђелије, од тога је одус- који није био код својих кућа у моменту паљеви-
тао говорећи „Морам нешто да запалим. Они ме не није се смео вратити својим огњиштима. Ноћ
одоздо гледају и ако нешто не задими и мене ће да су провели у шуми. Онако без хране и покривке,
убију.“ Анђелија му је помогла да истерају стоку без игде ичега, без перспективе. Посматрали су из
из штале и да је заједно запале. Када је војник оти- шуме како им куће и све остало, што је годинама
шао, комшије су помогле да се ватра угаси. муком стицано, нестаје са лица земље. Ни сутра-
дан се нису смели вратити у село.
Деца су плакала од глади. Није се имало шта
јести. Оно мало хлеба што се нашло, одавно је
Бугарски војници који су се кретали кроз за- већ нестало. А деца не знају – и не могу да трпе.
селак Гладница наиђоше на Тодора и Илију Глиго- Људи су почели да беру преостало воће и да га
ријевића. Обојицу убише и куће им запалише. дају деци. Глад је почела да царује. Сви кошеви и
Трећа невина жртва био је Алекса Првуло- амбари су погорели. И оно мало летине погорело
вић. је у њима.
Тек деветог октобра увече први мештани су
се охрабрили да сиђу до насеља. Ишли су према
Надаље, Бугари стигоше и до куће баба Са- својим огњиштима, а где би на другу страну. Они
вете Николић. Она је са својим синовима седела којима је остала било каква зграда упутили су се
пред кућом. Није ни могла претпоставити шта ће тамо. Са њима су ишли и они којима ништа није
се десити. Тек одједном бугарски војници дохва- остало...
тише њене синове Захарија и Александра и пред
њеним очима их убише. Када је видела шта се до-
годи, она скочи на војнике и повика: „Зашто ми
децу побисте!!!” „Такав је, бабо, закон“ – следио Након бугарског терора многи габровничани
је бугарски одговор. „Баш вам се ја .... у ваш закон су заувек напустили своју Габровницу. Никада се
! Убијте и мене ... „ – повика баба Савета. И још је више својим старим огњиштима нису вратили.
нешто љутито хтела да им каже... али је прекиде
рафал из бугарског пушкомитраљеза. Прекиде је
на пола. И сруши се мајка поред својих синова.
Резултат седмооктобарске катастрофе у Габ-
ровници је био следећи – убијено је 33 становника
насеља (од којих једна жена), 419 кућа и помоћних
У истом засеоку убише и Тихомира Николића зграда је запаљено и 40 домаћинстава је остало без
и Тихомира Виденовића. игде ичега. Вредност уништене имовине је (након
Све куће и зграде им попалише. рата) процењена на неколико милиона динара.
Изгледало је као да сва земља гори. Небо је

било црвено од јаре. Густи димови су се вијали
све до неба. Разбуктала ватра је гутала једну за Толико је записано у хроници насеља Габ-
другом, с муком прављене зграде и куће сиромаш- ровница, која се данас чува у Историјскм архиву
них горштака из Габровнице. у Зајечару.
И статистика је поражавајућа. Подаци Попи- било окупирано од Бугара) налазимо податке у

са имовине и лица показују да је Габровница 1931. књизи „Ратна штета коју је Бугарска учинила Ју-
године имала укупно 268 кућа (и, претпоставимо, гославији у периоду 1941 – 1944. године“ аутора
исто толико помоћних зграда) – подаци из хрони- Николе Живковића. Поменути аутор се руководи
ке говоре да је само 7. октобра 1943. године у њој подацима Комисије за утврђивање ратних злочи-
изгорело 419 објеката. Због тога је у истом насељу на почињених од окупатора и њихових сарадника,
на наредном попису, 1948. године, пописано само јер су они прикупљани непосредно после рата (од
166 кућа (скоро стотину мање). 1944. до 1946. године) када су још увек била свежа
У Габровници је 1931. године било 1.663 ста- сећања преживелих и присутни материјални дока-
новника (њен демографски максимум), а након зи (згаришта и друго). Према подацима из књиге,
рата, 1948. године, само 792 (више него дупло од оружја припадника бугарске окупационе влас-
мање). ти на територији Југославије убијено је 72.036, а
рањено 29.375 лица која су после рата остали ин-
валиди. За 9.000 лица није се могло утврдити шта
је с њима било, а у току рата су нестала. Према
За овако мало и сиромашно насеље на Старој
подацима Комисије због терора бугарских власти
планини Други светски рат је био најстрашнији
расељено је из својих домова и завичаја укупно
период у читавој његовој историји.
34.000 људи.
Нажалост, подаци о убијеним мештанима
Габровнице (и суседних насеља са Старе плани-
О томе колико је људи убијено, рањено или не, која су такође октобра 1943. године настрадала
на било који други начин онеспособљено за даље од Бугара) нигде у овој књизи нису поменути. Као
привређивање (заробљено, интернирано, принуд- што, нажалост, нису поменути ни у другим књи-
но расељено или протерано са подручја које је гама ....
▲ Јован Вукадиновић и Богоја Милошевић из ▲ Владимир Цветковић, Будимир Станковић и

Алдине Реке, четници 1942. године Тадија Ристић, партизани 1945. године
У току 1944. године, у Другом

светском рату, погинули су и Живојин
��
М. Вучић, Павле В. Николић и Виден
А. Ранђеловић, а п��
ред сам крај рата
(1945. године), као ратници из Габров-
нице, погинули су и Тадија син Голуба
Николића (код Тузле у Босни), Јелен
Вукадиновић (код Загреба у Хрватској),
Војислав Живановић (код Требиња у
Херцеговини), Боривоје Николић (не-
где у Босни), Станојло Николић (код
Градца), Светомир Николић (код Грача-
нице) и Радован Николић (такође негде
у Босни).
▲ Влада Павловић, војник 1946. ▲ Љубомир Милкић, војник

године 1946. године
Попис становника и имовине је 1931. године у селу Габровници забележио 268 кућа и 1663 ста-
новника, а већ наредни попис становништва (1948. године) само 166 кућа и 792 становника. Након
паљевине села (године 1943) 40 домаћинстава из села Габровнице је остало без игде ичега.
Новембра 1944. године у Габровницу су дошли партизани, одржали збор (коме су присуствовали
сви становници насеља) и формирали нову власт.
Изабран је први Народноослободилачки одбор од седам чланова. За првог председника изабран
је Љубомир Ђорђевић, а за секретара Владимир Вучић. Поред овога, на истом збору, изабрани су и
основани и остали месни одбори (месни одбор АФЖ-а, месни одбор УСАОЈ-а и месни одбор Народног
фронта).
Збор је завршен народним весељем и песмом.
Наступило је ново време.
◄ Чедомир Ранђеловић, први

слева, са својим друговима
војницима, 1945. године
Расељавање Габровнице
Габровница, као једно од некада већих на- Највећу густину насељености Габровница је
сеља области Буџак, у последње време доживљава имала 1910. године (64,41 ст/км2), а највећи број
судбину већине насеља на Старој планини. становника 1931. године (1663).
Први попис који је направљен по ослобођењу Након Другог светског рата константно се
Габровнице од Турака 1879. године бележи да је смањује број становника у Габровници. Од 1948.
она у 106 кућа имала 779 становника. Просечно до 2002. године смањен је број за 782 становни-
домаћинство имало је 6,85 чланова, док је просеч- ка. Највеће смањење забележено је у периоду од
на густина насељености износила 45,17 становни- 1971. до 1981. године, када се укупан број станов-
ка на км2 (што је за скоро 20 становника по км2 ника смањује за 144, односно скоро четири пута.
било више него у целој области Буџак).
Број кућа и број становника у Габровници по годинама пописа

у периоду 1879 - 2002. година
Година Број Број становника

пописа кућа мушко женско укупно
1879. 106 381 345 726
1884. 106 400 379 779
1890. 119 425 406 831
1895. 131 432 402 847
1900. 142 432 443 875
1905. 232 790 757 1547
1910. 162 543 492 1035
1921. 240 697 712 1406
1931. 268 795 868 1663
1948. 166 377 415 792
1953. 150 339 367 706
1961. 147 292 311 603
1971. 69 98 103 201
1981. 29 27 30 57
1991. 25 15 12 27
2002. 18 6 4 10
Расељавање насеља је кренуло након Првог светског рата. Само у периоду између
Многе су породице и тада остављале своју земљу, продавале оно два светска рата из Габров-
што су имале и заувек отишле из Габровнице. Куповале су земљу у нице се иселило 30 домаћин-
равници, понајвише у близини градова Књажевац и Зајечар. става.
Након Другог светског рата По подацима Скупш- Многи становници насеља

дошло је до распада породичних тине општине Књажевац, са Старе планине су се приликом
задруга, стварања нових домаћин- један од разлога за одлазак миграција, због ослобађања оба-
става, нових друштвених одно- становника из старопланин- веза или једноставно ради оства-
са, новог начина живота, пораста ских насеља представљају ривања права у новим срединама
школовања, као и других фактора и „приходи са земље“. Ско- (дечијег додатка, пензије, ивалид-
значајних за развој миграција. ро у две трећине (од укуп- нине), једноставним писменим
но 86) насеља ове општине изјавама одрицали свог пољопри-
Порески систем у новом „приходи са земље нису вредног земљишта у корист држа-
друштвеном уређењу условио је могли да подмире потребе ве (у складу са тада важећим чл.
растурање великих породичних грађана“, јер је земља била 61 Закона о промету земљишта).
задруга, а разбијање задруга усло- „слаба и неплодна“. Због „Таква могућност почела је да се
вило је раситњавање поседа због тога су становници ових примењује почев од 1965. године
мањих прихода и мањег плаћања насеља „средства за живот и у наредних десетак година пос-
пореза. Мањи приходи условили тражили на другој страни, тала је масовна појава“. Највише
су сиромаштво, а то исто сиро- или у привреди или у дру- хектара пољопривредног земљиш-
маштво је било један од основних гим насељима где је земља та у општини Књажевац поклони-
фактора који је натерао становни- била плоднија - махом ван ли су држави становници насеља
ке Габровнице да потраже услове територије општине Кња- Габровница, Татрасница, Алдинац
за живот у другој средини. жевац“. и Алдина река.
Преглед
одрицања од права својине на непокретности од стране грађана
на територији општине Књажевац
дана 02. фебруара 1971. године
Поклоњено СО Књажевац у периоду 1968-1970. године

Редни Број лица која пок-
Назив насеља Површина у хектарима
број лањају
1 Габровница 85 331
2 Татрасница 61 293
3 Алдинац 122 270
4 Алдина река 34 214
5 Дејановац 54 191
6 Репушница 32 158
7 Црни врх 23 142
8 Равно бучје 28 109
9 Папратна 23 85
10 Балинац 30 74
У другој половини 20. века у Србији је дошло и до убрзанијег развоја индустрализације. Габровни-
ца је у то време имала рудник уранијума. Приликом отварања у њему је посла нашло неколико стотина
радника из самог насеља и околине, а након његовог затварања сви ти радници су остали без посла, па
је и то био разлог брже депопулације.
Јуна 2005. године Габровницу су, на екскурзији по источној Србији, посетили студенти Демограф-
ског одсека Географског факултета из Београда.
По њиховој анализи расељавање овог насеља је настало, слично већини насеља у Буџаку „као
резултат постојећих неадекватних друштвених односа према руралној средини и негативне развојне
тенденције у нашој земљи која је настала средином 20. века“.
◄ Студенти географије у центру

Габровнице 2005. године
▲ Ауторке научног рада, Марија Мартиновић и Даница Шан- ▲ Мр Даница Шантић из Београда и Станка Вељ-
тић, са последњим становницима Габровнице 2005. године ковић из Габровнице, у Габровници 2005. године
У свом раду „Габровница, прилог проучавању демографског одумирања насеља“, мр Марија Мар-
тиновић и мр Даница Шантић са Географског факултета из Београда истичу да су средином 20. века два
догађаја умногоме одредила „демографске токове и насеобинску еволуцију Габровнице“.
Први догађај је непријатељска активност бугарских војника у Другом светском рату, када су само у
једном дану у Габровници убили 33 становника и запалили 419 стамбених и помоћних објеката, а дру-
ги догађај је отварање (и затварање) рудника уранијума (1961. године) који је Габровници требало да
донесе велика новчана улагања, али и потребу за бројном радном снагом и тенденцијом да ово насеље
постане значајно имиграционо седиште. Његовим убрзаним (политичким) затварањем и усмеравањем
материјалних средстава за модернизацију суседног насеља Кална, насупрот планираним активностима,
само се интензивирало исељавање популације из овог планинског насеља. У том периоду Габровница
је изгубила 402 стална становника (два пута више него што је у њој остало након затварања рудника).
По званичном попису Габровница је 1961. године имала 603 становника, а по попису 1971. године само
201 становника.
Приликом истраживања миграција из Габ- На ковинској железничкој станици колонисти

ровнице до сада нису узимана у обзир послератна су изашли из вагона и чекали више од једног дана
масовна исељавања њених становника у Војводи- (и ноћи) да из Банатског Брестовца стигну запре-
ну. Можда због недостатка података, а можда и жна кола која ће их превести. Тек када су се поја-
због других чињеница, нико до сада није евиден- вили представници власти и одређени број људи
тирао оне мештане који су се добровољно прија- са коњским колима, колонистичка домаћинства
вили да након ратног страдања оду што даље из су се утоварила и сви су заједно кренули ка том
Габровнице. Брестовцу о коме су само слушали и причали, а да
заправо нико од њих није ни имао представу како
то насеље изгледа.
Путовање, смештај и прве дане живота у на-
сељу Банатски Брестовац код Панчева описала је
Слободинка Николић, једна од првих колонист-
Доласком у Банатски Брестовац колонисти су
киња и данас једна од најстаријих Габровничанки
најпре били смештени у централни парк, у близи-
у овом банатском насељу.
ни школе и општине. У школи је тада била народ-
на кухиња, па су након вишедневне суве хране,
По њеном сећању, већ при самом крају 1945. добили и први ваљани топли оброк (кувано јело).
године почеле су у Габровници да се прикупљају У међувремену је у пар школских просторија уне-
молбе за колонизацију. Народни одбор у Габров- та слама и направљено место за спавање.
ници је направио критеријуме за избор и према
њима одабрао 10 породица (са 68 чланова) чије
су молбе усвојене. Организатор припрема и вођа Сутрадан су вође група придошлих колонис-
пута габровничких породица за пут у Војводину та, са списковима домаћинстава, отишли на саста-
био је Тодор Вељковић из засеока Бајин дол. нак у општину где је направљен план за доделу
кућа и смештај људи. Тодор Вељковић је добио
бројеве кућа за габровничке породице. Породице
Марта месеца 1946. године породице су во-
са мањим бројем чланова морале су да деле јед-
ловским колима кренуле за Књажевац, где су на
ну кућу и да се некако организују и сместе у њој,
вашаришту у близини железничке станице сачека-
док су породице са више чланова добиле по једну
ле и породице из других старопланинских насеља
кућу само за себе. Истога дана куће су у насељу
које су биле планиране за насељавање Банатског
пронађене и усељавање је почело. Један део габ-
Брестовца. Наредног дана је почео утовар у те-
ровничана је смештен у Првомајској улици, а дру-
ретне вагоне на железничкој станици. Формиране
ги у Улици Ратка Павловића. Треба напоменути и
су групе од по четири породице за сваки вагон и
то да су куће биле власништво Немаца из тог на-
када је композиција формирана и закачена за те-
сеља и да је у њима још увек било старих власни-
ретни воз, кренуло се према Нишу на вишедневно
ка (углавном жена и деце, док су мушкарци били
путовање.
смештени у посебне радне логоре). И новим и
старим власницима је у почетку било непријатно,
На нишкој станици „Црвени крст“ вагони су али се та непријатност исељавањем старих влас-
прикачени на другу композицију и потом кренули ника брзо превазишла. Куће су се доста разлико-
према Великој Плани, а онда даље према Смеде- вале од оних напуштених, старопланинсинских,
реву. Пут од Ниша до Смедерева трајао је пуна 3 и било је потребно више времена за адаптацију,
дана. У Смедереву су колонисти, седећи у ваго- па су се колонисти још око недељу наредних дана
нима, чекали још један дан и једну ноћ све док хранили у народној кухињи. Како је пролеће уве-
железничари и лађари нису на скели поставили лико већ било почело, било је и време за одређене
шине и вагоне скелом пребацили до Ковина. Ту пољопривредне радове, па су се нови власници
су опет вагони пребачени на железничке шине и прихватили одређених радова, пре свега на окућ-
одвучени до ковинске железничке станице. ницама, а онда и у пољу.“
▲ Кућа Димитрија (Карабаје) и Дике Николић у Банатском

Брестовцу коју су добили на колонизацији. Данас ту нико не
живи. (Снимио: Љубинко Николић, 2005
▲ Живана Јовановић и Слободинка
Николић, најстарије габровничанке у
Банатском Брестовцу 2005. године
▲ Кућа Анице Вељковић и њене породице у

▲ Кућа Добросава (Ковриге) Јовановића у
Поменутих 10 колонистичких породица из Габровнице изгледало је овако:
Прву породицу су чинили – Јеленко и Совија Ми-

лојевић са синовима Радомиром, Миодрагом и Вићом.
Радомир је имао жену Стевку, ћерку Вуку и сина Душ-
ка (рођеног у Банатском Брестовцу). Миодраг (Лада)
је имао жену Новку и ћерке Гроздану и Бису (рођена у
Банатском Брестовцу). Вића је имао жену Радојку.
Другу породицу су чинили – Ђорђе („Ђора Гуска“)

и Анђелија (Дина) Николић. Имали су синове Влади-
мира, Станислава, Радована и Драгутина. Владимир је
имао жену Љубу и синове Јелена и Властимира. Ста-
нислав је имао жену Малинку, а Драгутин ћерку Јелку.
Након погибије Радована Николића у Другом светском
рату са Ђорђем и Анђелијом је живела и његова жена
Јаворка са сином Гвозденом и ћерком Добринком.
Трећу породицу су чинили – Слободинка и њен

син Љубинко Николић. Слободинка се касније удала ▲ Слободинка Николић са синовима Љубинком
за Тому Павковића пореклом из старопланинског на- и Јованом испред своје куће у Банатском
Брестовцу 2005. године
сеља Папратна и са њим очувала ћерку Зорицу и сина
Јована.
Четврту породицу су чинили – Ранђел и Петра Првуло-

вић са ћерком Живаном. Живана се удала за Добросава (Ков-
ригу) Јовановића и са њим очувала ћерку Душанку и синове
Ранка и Миладина.
Пету породицу су чинили – Димитрије (Карабаја) и

Дика Николић. Имали су синове Владимира, Станислава,
Светозара (Зорана), Виту и ћерку Јелену (Лену).
Шесту породицу су чинили – Михајло и Јованка Ранђе-

ловић. Имали су синове Сретена и Свету и ћерке Радојку и
Душанку. Сретен је имао жену Мирку и сина Драгана, а Све-
та жену Малинку.
▲ Вида Вељковић испред своје куће у Седму породицу су чинили – Тодор и Вида Вељковић са
Банатском Брестовцу 2005. године сином Милетом.
Осму породицу су чинили – Видоје и Нажалост, као прави колонисти, у дубини душе
Мирка Милојевић са синовима Сретеном још увек старопланинци, многи се Габровничани нису
и Живком и ћеркама Станком и Божаном. могли прилагодити новонасталој средини и животу у
равници. Неколико месеци касније у Габровницу су се
вратили Јеленко и Софија Милојевић (и у Габровници
умрли), Тодор и Вида Вељковић, као и Петар Јовано-
Девету породицу су чинили – Аница вић са породицом (они су се касније из Габровнице
Вељковић са синовима Војом и Станисла- преселили у зајечарско приградско насеље Грљан).
вом. Воја је имао жену Мирку и сина Све-
ту, а Станислав жену Виду и ћерке Бину и
Видинку. Тако је у Банатском Брестовцу коначно остало да
живи само 7 габровничких породица.
Десету породицу су чинили – Петар Након 1946. године из Габровнице је отишао само
и Ристана Јовановић са сином Јеленом и Света Младеновић (син Јосива „Белоше“ Младеновића)
његовом женом Даницом. који је као младић отишао у Панчево, где и данас живи.
▲ Стара школа у Банатском Брестовцу (снимио: Љубинко Николић, 2009)
Неких двадесетак година касније (1968. године) живот колониста у Банатском Брестовцу истра-
живали су етнолози Оливера Младеновић и Миљана Радовановић из Београда. Према њиховим за-
пажањима „првих година живљења у новој средини становници овог насеља су се углавном бавили
пољопривредом, али су се касније, у складу са општим друштвено-економским развитком, све чешће
запошљавали у ванпривредним делатностима. Након више година живљења у Банату, као вредни и пре-
дузимљиви, врло добро су се прилагодили новим условима живота“.
Габровничани ван Габровнице
Већина Габровничана данас живи ван Габровнице.

Године и немаштина, у другој половини 20. века, учинили су да становници и овог старопланин-
ског насеља напусте своја прадедовска огњишта и да своје нове домове направе у Књажевцу, Зајечару,
Грљану, Банатском Брестовцу ...
Габровничани у Зајечару
Највише Габровничана направило је нова пребивалишта у Зајечару.

У деловима овог насеља код вражогрначке рампе, на изворском путу, на шљиварском путу, код ра-
садника, на Белом брегу, у Влашкој мали, Вишњару, Влачићу и Котлујевцу своје нове домове направило
је 50 породица из Габровнице.
У Зајечару живе - Владимир Павловић и његове ћерке Видимка и Јагода са својим породицама,
Воја Манојловић са породицом, Радомир Ристић са породицом, Власта Живадиновић са породицом,
породице Радета Станковића, Љубише, Драгише и Славољуба, породица Тодора Јовановића, породица
Милорада Ристића, Раде Ђорђевић са породицом, Бранко Ђорђевић са породицом, Вучко Ранђеловић
са сином Богољубом (Лецком) и његовом породицом, синови Милана Николића са породицама, Богоја
Николића са породицом, Власта Јеленковић са породицом, Томислав Томић са породицом, Тоша Ранчић
са породицом, поромци Љубинка и Момчила Милкића, Бранко Ристић са породицом, Анђелијина ћерка
Олга Паћевић са породицом, Будимир Николић са породицом, Бане и Моша Јеленковић са породицама,
Бане и Бранка (Сека) Димитријевић са породицама, Влајко Милошевић са породицом, потомци Радо-
мира Глигоријевића, Видомир Стојановић са породицом, Бранко и Славко Првуловић са породицама,
Драгољуб Крстић са породицом, потомци Драгољуба и Станка Николића, потомци Томе и Тодора Пав-
ловића, породица Русима Милојевића, Ратко, Миле и Света Димитријевић, потомци Ранђела Видојко-
вића, потомци Момира Николића, потомци Александра Јанковића, потомци Томе Томића, потомци Ти-
комира и Бранка Јовановића, породица Миће Благојевића, потомци Радомира Милошевића и породица
Љубише Павловића, потомци Сотира Жикановића, ћерка Бошка Вељковића Љиља са својом породи-
цом, Радојца Раша Милојевић са својом породицом, потомци Тодора и Здравка Вукадиновића, Миладин
Милкић са породицом, потом-
ци Јована Станковића, потомци
Боре и Тадије Ристића, потомци
Душана Цветковића, потомци
Богољуба Станковића, потом-
ци Владимира и Уроша Ћирића,
потомци Љубе Ђорђевића, као и
потомци Драгомира, Чеде и Ву-
кашина Ранђеловића.
◄ Гости на свадбеном весељу

Драгице и Топлице Павловић из
фамилије Коларовци у Зајечару
1971. године
▲ Словенка и Бранко Ристић на свом

венчању у Зајечару 1954. године ▲ Потомци Габровничана у Зајечару
шездесетих година 20. века
▲ Чедомир Ранђеловић са својим гостима на касапској слави у

Зајечару 1964. године
► Розмирка и Вита Николић у

Зајечару 1972. године
▲ Видимка и Брана Николић у Зајечару

(Снимио: Драган Николић, 2001)
▲ Породица Ристић, Драгојла, Светозар

и Горан, из габровничког засеока
Ларорница, у Зајечару 1973. године
▲ Фудбалски тим потомака из Габровнице у Зајечару

осамдесетих година 20. века
◄ Јелена Цветковић из габровничког засеока Бара

са унуком Николом у Зајечару
▲ Кућа Богољуба Лецка Ранђеловића у Зајечару

(Снимо: Славко Лукић, 2008)
▲ Радојца Раша Милојевић
(Фото „Color 202“, Зајечар)
► Кућа Градимира Станковића

у Зајечару (Снимио: Славко
Лукић, 2008)
◄ Кућа Видимира Стојановића у Зајечару

▲ Слободан Бане Раденковић и

Момчило Моша Раденковић из
Габровнице (у првом плану) са
Драганом Трајковићем и Драганом ▲ Сретен и Мара Цветковић из засеока Бара у Зајечару 1977. године
Баталом, као чланови зајечарске рок
групе „Златни прсти“ 1974. године
◄ Свадба Габровничана у Зајечару 1972. године
▲ Венчање Милета и Вере Николић у Зајечару

1974. године
◄ Чланови породице Ристић, Видомир, Маринко,

Љубинка, Милан и Драган, на једном слављу у
Зајечару
Габровничани у Књажевцу
Списак габровичких домаћинстава насељених у Дубрави и Трговишту код Књажевца
Соколовић Воја и Лепа са фамилијом, Соколовић Радомир и Вука са фамилијом, Младеновић

Ђока и Брана са фамилијом, Вучић Владимир и Мирка, Вучић Бранко и Петрунка са фамилијом, Вучић
Бошко са фамилијом, Јовановић Миле са ћерком и сином, Младеновић Вуја са фамилијом, Јанковић
Ђока са фамилијом, Јеленковић Бранко са фамилијом (мајка Кадивка), Ћирић Ненад са фамилијом,
Ћирић Јелен са фамилијом, Николић Љуба са фамилијом, Сретен из засеока Чука са фамилијом, Стан-
ковић Бора и Сева, Минић Миша (син Боре Минића), Милошевић Јоца и Јелка, Веселиновић Милорад
и Полка са сином Љубишом, Ћирић Добривоје и Каменка са фамилијом (отац Сокол Ћирић) и Мила-
дин и Нега Видојковић са сином Славољубом, Јелен Виденовић са породицом, потомци Боре, Веље и
Гвоздена Жикановића.
▲ Игор и Душанка Лукић из габровничког засеока ▲ Душица и Драган Митић из габровничког засеока
Куси рт у Књажевцу Штрков рт у Књажевцу
(Снимио: Славко Лукић, 2008) (Снимио: Славко Лукић, 2009)
▲ Милена и Јелен Миловановић из габровничке ▲ Саша и Абисинка Трандафиловић из габровничке

фамилије Дилиманци у Књажевцу фамилије Глигоријевић (из засеока Гладница) у
(Снимио: Славко Лукић, 2008) Књажевцу (Снимио: Славко Лукић, 2008)
Габровничани у Грљану
И у селу Грљану код Зајечара живи велики број бивших мештана села Габровнице. У њему су нове
куће направили Јовановић Станојло и Ружа са синовима Јесенком и Славком, Јовановић Радоје и Равил-
ка са синовима Јеленом и Адамом, Јовановић Петар и Ристана са сином Јеленом и снајом (њихова мајка
Драгија и сестре Радојка и Сава су такође дошле у Грљан), Милкић Гаврило и жена Новка, Јеленковић
Светозар и жена Десанка, Грујић Вукадин са женом и синовима Бранком и Милетом, потомци Милоје-
вић Слободана, Воје и Чеде, Цветковић Воја и Станојла, Николић Миладин, Вељковић Бранко са женом
Полком и мајком Росом, Гојковић Аксентије, жена Дарина, син Обрен и ћерка Живица, Васиљевић Бора
са мајком Младенком и тетком Совијом, Соколовић Драга и Симка, Никић Дамјан и Марија са сином
Будимиром и ћеркама Малинком и Ковиљком, Манојловић Воја и Ковиљка, Манојловић Јелен, Мла-
деновић Јосив и син Јеврем (син Мика је у Београду, а син Света Панчеву), Младеновић Микаил и син
Светомир, Ћирић Станислав и Брана са сином Бошком, Милојевић Раша и отац Сенда, а и Бошко Голу-
бовић је такође у Грљану, код зета Јесенка и ћерке Бисерке, потомци Саве и Василија Младеновића.
▲ Јелен Милојевић са породицом у Грљану ▲ Бојан и Новка Велојић у Грљану

1965. године 1993. године
◄ Изглед данашње улице 9. бригаде у Грљану 1968. године
▲ Вукашин, Новка и Радојица Велојић у Грљану
▲ Кућа Кристивоја Јовановића из габровничког засеока Поникла у Грљану

Габровничани у Банатском Брестовцу
У Банатски Брестовац (код Панчева) је након Другог светског рата (1946. године) из Габровнице
трајно насељено седам породица. Њихови потомци и данас живе у том насељу.
► Свадба Ане и Властимира Николића

у Банатском Брестовцу 1966. године
(стоје 4. и 5. са лева на десно)
◄ Зоричина свадба у Банатском

Брестовцу 1968. године (Тома
Павковић и Слободинка чуче, 3. и 4. с
леве стране)
► Свадба Милета Вељковића у

▲ Положај Банатског Брестовца у односу на суседни град Панчево
▲ Потомци Габровничана као ученици школе у Банатском Брестовцу

1951. године
▲ Даница Николић, ћерка Василија
Ђурића финанса из Габровнице,
са својим сином Миломиром у
Габровничани у другим насељима Србије
По подацима који су јула 2004. године сакупљени у Габровници (и другим местима где живе њихо-
ви потомци), у другој половини 20. века у друга насеља Србије иселили су се и следећи мештани овог
насеља:
Презиме Из ког засео- У које место Павловић Ђора Бара Кална

и име ка потиче се преселио
Николић Николија Бара Планиница
Жикановић Петар Село Јаковац
има ћерку
Благојевић Видоје Село Борча Младеновић Зарја Поникла
у Штпини
Милкић Будимир Село Неготин има ћерку
Томислав Ћирић Поникла
у Панчеву
Велојић Арса Село Београд
Ђорђевић Милан Бајин дол Врбица
има две ћерке
Милкић Јеврушина Граница има сина
у Штипини Велојић Димитрије Бајин дол
у Банату
има унука
Божић Даница Граница
у Кални Вељковић Матеја Бајин дол Дебелица
потомци живе
Божић Миленка Граница Николић Ђорђе Бајин дол Горње Зуниче
у Кални
Радуловић Чеда Гладница Равна Динић Ђорђе Бајин дол Дебелица
Милошевић Јован Гладница Краљево Томић Василије Бајин дол Дебелица
има унука
Николић Јелена Гладница Томић Петар Бајин дол Дебелица
у Кални
има унука Николић Бранко Чука Горње Зуниче
Вучић Михајло Мала река
у Борчи
Милкић Петар Мала река Мариновац Живковић Станимир Чука Београд
У периоду од 12. до 15. новембра 1964. године у Ка-

личину код Књажевца се из Габровнице преселила и По-
лексија (ћерка Димитрија Живковића) са супругом Жи-
војином Рајковићем, сином Ратком, снајом Добринком и
унуком Чаславом.
По подацима које је прикупио праунук Полексије и
Живојина, Никола Ђорђевић, у Каличини су 2009. године
у овој породици живели: Полексија, њен син Ратко, снаја
Добринка, унук Часлав и његова деца Милош и Марија.
Раткова ћерка Милица се удала у Књажевац и има сина
Страхињу.
Ћерка Полексије и Живојина Рајковића, Варадинка,
удала се за Светомира Ђорђевића у насеље Балинац. И
они су се из Балинца преселили у Каличину. Имају сина
Зорана, а он супругу Негицу, ћерку Милијану и сина Ни-
колу.
► Димитрије и Софија Живковић
на првом окупљању потомака
у Габровници 1975. године
Габровничани у иностранству
Од габровничана који живе у инос-

транству највише своје родно место по-
сећује Томислав Ћирић из засеока По-
никла. Он се 1974. године са породицом
преселио у Норвешку, његови синови Дра-
ган и Ненад су се тамо и оженили и засно-
вали своје породице, док се ћерка Љиљана
вратила у Србију и са мужем и синовима ▲ Место Фетсунд
у Норвешкој у
живи у Панчеву. коме је кућу имао
Томислав Ћирић
▲ Карта Фетсунда и околине
▲ Карта Норвешке
▲ Кућа у Фетсунду у којој је живела породица

Ћирић
▲ Томислав Ћирић са супругом Маријом

испред своје куће у Фетсунду
◄ Томислав и Марија Ћирић са пријатељима у

дворишту своје куће у Норвешкој
Осим Томислава, ван Србије је такође и једна Верица из Габровнице. Мештани јој не знају прези-
ме, а једино што се зна је то да се удала и отишла у Аустралију. Након удаје пар пута је долазила код
породице Јовановић у Грљан ... и то је све.
Давид Радуловић звани Американац по-

тиче из габровничког засеока Граница. На-
кон Другог светског рата из заробљеништва
се није вратио у Габровницу, већ је отишао у
Америку. Дуго година је живео у Чикагу. Вра-
тио се у Србију и своје последње дане провео
је са својом породицом у Грљану.
Син Ђорђа Ћирића данас живи у Данској.
Станимир из засеока Чучуковиње са

својом породицом данас живи у Босни, у гра-
ду Зеници.
◄ Динка Ристић Радуловић и Давид Радуловић

„Американац“ у Чикагу 1960. године
Познато је такође да Влада Стан-

ковић из Габровнице живи у Словенији
у месту Дутовље, а да његов брат Бу-
димир Станковић (рођен 1924. године)
има кућу у Шашинцима у Срему и да је
најчешће код ћерке у Београду.
◄ Мика В. Николов рођен 1894 у

Габровници, засеок Куси рт, одселио се
у Црно Поље, општина Белоградчик,
Бугарска, оженио је бугарку и никада се
није вратио у Габровницу
Последњи становници Габровнице
Од 2005. године у Габровници у четири кућа живе само пет становника.
Верни свом родном месту остали су само:
Чедомир Николић (рођен 1920. године)

Љубица Николић (рођена 1923. године)
Верица Станковић (рођена 1927. године)
Станка Вељковић (рођена 1927. године) и
Јовица Велојић (рођен 1948. године)
▲ Чедомир Николић ▲ Љубица Николић

▲ Станка Вељковић ▲ Јовица Велојић
◄ Верица Станковић
Какви су становници Габровнице

У оквиру комплексних истраживања становништва у насељима на Старој планини наметнула се
потреба сагледавања и њихових психолошких карактеристика. Из тог разлога су Јелена Цекић (психо-
лог) и Миодраг Велојић (географ), преко модела личности који носи назив „Big Five„ (Великих пет),
урадили и инвентар личности становника насеља Габровница.
Поменути модел личности обухвата пет димензија: неуротицизам, екстраверзију, отвореност, са-
радљивост и савесност. Другачије се назива - NEO PI-R.
Непосредним разговором са становницима насеља и анализом попуњених упитника, дошло се до

следећих резултата:
Становници Габровнице су по природи весели,

топли и срдачни, али их у испољавању ових особина
пред непознатим људима спутава стидљивост и опрез-
ност.
Често су бојажљиви, напети и забринути да ће
ствари кренути лоше.
Имају тенденцију да се наљуте и осете ускраће-
ним за нешто на шта имају права, али свој бес не пока-
зују јер се боје да ће повредити или неправедно опту-
жити негог, што их чини помало ћудљивим.
Осетљиви су на подсмех и због тога се често не-
▲ Дука Милошевић лагодно осећају у друштву људи који им нису познати ▲ Властимир Ристић
и блиски.
У окружењу које им је блиско и предвидиво могу
бити бучни, нагли и импулсивни.
Пријатељима се поверавају и цене интимност.
Посао којим се баве обављају вредно и нису скло-
ни беспослици.
Потребно им је да стално буду у покрету и да не-
што раде.
Могу бити претерано емотивни и доживљавати
широк спектар емоција, у једном тренутку се скрхати
тугом, а у следећем могу бити преплављени радошћу.
▲ Драгутин Јовановић Емоције су им живе, јаке и комплексне. ▲ Видимка Ристић
Веома су осећајни, „меког срца“ и брину о потре- Живић
бама других људи.
Толерантни су и спремни да помогну ономе коме
је помоћ потребна.
Скромни су и склони умањивању својих заслуга,
па понекад то иде и до самоуништавања.
Верују да су људи поштени и добронамерни, па
су склони да опросте и забораве када им неко учини
нешто нажао.
Строго се држе својих моралних начела, високо
цене рад и самодисциплину.
Не одлажу послове који их чекају, а када започну
▲ Станка Вељковић нешто – у томе су истрајни. ▲ Вита Виденовић
Окупљања у Габровници након расељавања

Осим ловаца (у зимском периоду) и пчелара (у летњим месецима) Габровницу су последњих годи-
на почели да посећују и потомци давно већ расељених породица. Све више се у време верских празника
(Светог Ранђела, Мале Госпојине, Светог Ђорђа ...) бивши мештани Габровнице окупљају у породич-
ним круговима, мањим заједницама и групама, на култним местима, посећујући камене крстове и гро-
бове својих предака.
▲ Потомци мештана Габровнице посећују гробове својих предака на Петровдан 2008. године
(Снимио: Миодраг Велојић)
Прво и највеће окупљање мештана Габров-

нице организовано је у другој половини 20. века
приликом откривања споменика палим борцима
и жртвама фашистичког терора (стрељаним ме-
штанима овог насеља од стране бугарских вој-
ника 1943. године).
Свечаност откривања споменика окупила је

у Габровници, 4. јула 1989. године, око стотину
потомака и бивших мештана овог насеља.
► Споменик у Габровници
Тек када се бројем прстију једне Телевизијске екипе снимају емисије о животу преоста-
руке почео представљати преостали лих мештана, новинари бележе занимљиве приче, настају
број становника овог насеља, оно по- књиге и бележе се сећања бивших становника овог насеља.
чиње да привлачи све већу пажњу науч-
ника, истраживача, новинара жељних Прву књигу о Габровници објавио је Томислав Ћирић.
сазнања... Њена промоција, организована у Габровници септембра
Потом почиње да привлачи и по- 2006. године, окупила је око 80 бивших мештана и потома-
томке давно већ расељених мештана. ка.
▲ Окупљање бивших мештана и потомака на ▲ Томислав Ћирић и сарадници у Габровници

промоцији Ћирићеве књиге у центру Габровнице
▲ Аутор потписује књиге ▲ Честитке након промоције
▲ Заједнички снимак свих учесника на промоцији књиге

▲ Коктел након промоције
▲ Нестрпљиво ишчитавање књиге
Другу своју књигу, под називом „Мој жи-

вот кроз сећање“, објавио је Томислав Ћирић
▲ Насловна страна књиге „Мој живот кроз
2007. године, повезујући причом своју Габ-
сећање“ аутора Томислава Ћирића ровницу, Панчево и Фетсунд у Норвешкој.
Уместо закључка
Габровница у току летњих месеци и даље привлачи велики број својих бивших житеља. Неко
долази због пчела, неко иде у лов, неко дође да види Јовицу Велојића, баба Станку, баба Верицу или
Чеду... Многи долазе да отворе и виде своје старе куће, да се одморе у свом дворишту или да понешто
ураде. Највећи број бивших мештана у Габровницу долази да обележи своју славу, преславу и да запа-
ли свеће на гробовима својих предака. И све док људи долазе, сећања трају ... и трајаће. Зато не треба
наговештавати крај ... и правити закључак.
▲ Окупљање на Јаблчком рту ▲ Скуп свих учесника у центру Габровнице
▲ Најмлађи учесници окупљања испред задружног дома ▲ На заједничком ручку у просторијама Ловачког дома
Белешка о аутору
Миодраг Велојић је рођен 1963. године у Зајечару.

Дипломирао је на Географском факултету у Београду,
а магистирао на Департману за географију и туризам
Природно-математичког факултета у Новом Саду.
Написао је више књига о становништву и на-
сељима Старе планине. Најпознатије његове књиге су
„Репушница, село којег више нема“, „Становништво
Старе планине – Буџак“ и „Становништво Старе пла-
нине – Заглавак“.
Аутор се захваљује свим бившим и садашњим мештанима

насеља Габровница који су помогли да се сакупе подаци за ову
књигу.
Посебно се захваљује Томиславу Ћирићу из Норвешке, Јо�
вици Велојићу из Габровнице, Станки Вељковић из Габровнице,
Мирку Трандафиловићу из Татраснице, као и Славку Лукићу,
пореклом из Татраснице, који живи у Зајечару и који је сакупио
највише материјала од бивших житеља и потомака из овог на�
сеља.
Жеља аутора је да се окупљања у Габровници наставе и да
она и даље живи у сећањима свих њених расељених житеља.
САДРЖАЈ
ПРЕДГОВОР...................................................................................................................................... 4
ГАБРОВНИЦА................................................................................................................................... 7
Како стићи до Габровнице................................................................................................................ 8
Водени токови у атару....................................................................................................................... 9
Трагови ранијег насељавања........................................................................................................... 10
Пећински цртежи.................................................................................................................... 10
Трагови рударења................................................................................................................... 11
Традиционална култура................................................................................................................... 12
Култно дрвеће.......................................................................................................................... 12
Камени крстови....................................................................................................................... 15
Габровничка црква................................................................................................................. 18
Куће, окућнице и помоћни објекти................................................................................................. 20
Порекло назива и први помен насеља............................................................................................ 22
Делови насеља, фамилије и славе.................................................................................................. 23
Заселак Поникла..................................................................................................................... 23
Заселак Бара............................................................................................................................ 32
Заселак Мала Бараница.......................................................................................................... 36
Заселак Чучуковање............................................................................................................... 39
Заселак Белуцки дол............................................................................................................... 40
Заселак Лалин дол.................................................................................................................. 40
Заселак Шкртов рт.................................................................................................................. 41
Заселак Куси дол..................................................................................................................... 42
Заселак Вр............................................................................................................................... 43
Заселак Бајин дол.................................................................................................................... 45
Заселак Чука............................................................................................................................ 51
Заселак Живков рт.................................................................................................................. 54
Заселак Тупанчица.................................................................................................................. 54
Заселак Штрков рт.................................................................................................................. 60
Заселак Граница...................................................................................................................... 62
Заселак Гладница.................................................................................................................... 65
Заселак Јаблчћи рт.................................................................................................................. 73
Заселак Село........................................................................................................................... 80
Основна школа у Габровници......................................................................................................... 88

Привредне делатности..................................................................................................................... 99
Сточарство............................................................................................................................... 99
Мештани Габровнице и њихове домаће животиње.................................................................... 100
Земљорадња.................................................................................................................................... 101
Мештани Габровнице и њихове активности............................................................................... 102
Занимљиве и корисне ствари у Габровници................................................................................ 103
Остаци некадашњих воденица у Габровници............................................................................. 105
Занати у Габровници...................................................................................................................... 106
Први дућан у Габровници............................................................................................................. 106
Задруга у Габровници.................................................................................................................... 108
Габровничани на изградњи пута у свом насељу......................................................................... 110
Пчелари из Габровнице..................................................................................................................111
Удружење Црвеног крста у Габровници...................................................................................... 112
Ловачко удружење у Габровници................................................................................................. 113
Органи власти и општина у Габровници..................................................................................... 114
Габровничани у ратовима и уништавање насеља....................................................................... 118
Расељавање Габровнице................................................................................................................ 126
Габровничани ван Габровнице..................................................................................................... 133
Габровничани у Зајечару..................................................................................................... 133
Габровничани у Књажевцу.................................................................................................. 138
Габровничани у Грљану....................................................................................................... 139
Габровничани у Банатском брестовцу................................................................................ 141
Габровничани у другим насељима Србије......................................................................... 143
Габровничани у иностранству............................................................................................. 144
Последњи становници Габровнице.............................................................................................. 146
Какви су становници Габровнице................................................................................................ 148
Окупљање у Габровници након расељавања............................................................................... 149
Уместо закључка............................................................................................................................ 152
Белешка о аутору............................................................................................................................ 153

Габровница - Миодраг Велојић

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Габровница - Миодраг Велојић

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

НАСЕЉА СТАРЕ ПЛАНИНЕ

ЦИП – CIP – Каталогизација у публикацији

ВЕЛОЈИЋ, Миодраг, 1963-

Смештена на истоку Србије, на самој граници са републиком Бугарском,

Зашто толико речи о Габровници ?

▲ Габровница и суседна насеља на мапи Encartе (2006)

Габровница је сточарско-ратарско сеоско насеље смештено у подножју Старе планине у источној

▲ Постројења рудника и заселак Село у Габровници ▲ Породичне куће у засеоку Село

Како стићи до Габровнице

▲ Tопографска карта Габровнице са околином. Размера 1:25000

Водени токови у атару

Изворишни ток Габровничке реке на-

Габровничка река на излазу из насеља

Трагови ранијег насељавања

Временом су у атару Габровнице пронађени значајни трагови ранијег насељавања.���������������

▲ Цртеж у пећини Коренатац - Габровница (Снимио: Миодраг Велојић, 2003)

Античка рударска активност на

Култно дрво је табуисано - са њега је за-

Култно дрвеће у Габровници зову „миро“.

Култни храстови и крушке се налазе на

На месту Граница се налази храст де-

На месту Бара код Горње Валуге налази се

На месту Штрков рт налази се стара круш-

И на месту Чукар (Лалорница) постоји

▲ Стара крушка и дрвени крст на месту званом Бара

На месту званом Чукар (Куси рт) налази се

На месту званом Чучуковиње, у ограђеном

И у засеоку Поникла постоји стара крушка

На месту званом Језерише (Катуниште) на-

▲ Храст на узвишењу Чука ▲ Стара крушка и камени крст на месту

На месту Раскрсје (узви-

Камени крст на месту Бајин дол је најста-

Крст на месту Јеленино (испод засеока

▲ Камени крст на месту Глумачки рт (Бајин дол)

Код старе крушке, у месту Валуга (Штрков

На месту званом Лалорница Никола Рис-

Крст на месту Раскрсје, код три храста на уз-

▲ Крст на месту званом Раскрсје

▲ Крст на месту Чучуковање

Крст на месту Чучуковиње је укопала Ми-

Камени крст испод великог храста код уз-

► Камени крст на месту

◄ Крст на месту званом

Сеоски сабор се одржавао на месту где се спајају Габ-

▲ Пећина у Коренатачкој клисури (снимио: Миодраг Велојић, 2004)

По казивањима Влајка Милошевића, рођ.

▲ Икона Пресвете Богородице из Габровничке цркве ▲ Ктиторски натпис на Габровничкој цркви

По подацима Српске православне

Између два светска рата благај-

Куће, окућнице и помоћни објекти

Куће су у селу груписане по фамилијама,

▲ Кућа Тодора Ћирића у засеоку Села ▲ Кућа у засеоку Села

Куће су грађене у двориштима без реда и

▲ Плевња и штала за крупну стоку

▲ Појата Вићентија Милојевића

▲ Кочина у дворишту Станке Вељковић ▲ Бунар у дворишту Станке Вељковић

Порекло назива и први помен насеља

Први помен имена насеља Габровница за

Предање говори да је село било настањено

▲ Врвина (путања) у засеоку Село

По причању Радомира Ристић (рођ. 1934) и

Делови насеља, фамилије и славе

▲ Слободинка Ћирић, Чеда Ранђеловић и ▲ Ружа Ћирић, Тадија Николић и Слободанка

► Драган и Љиља Ћирић

Временом су у атару Габровнице пронађени значајни трагови ранијег насељавања.��