Oliver Jovanovi

OKIDA
Nema nita slae i gre od maglenjake cure /Al' de me nae/ Taj bal vampira u hologramu tehnokoloru Fantazija!!! Pucam po avovima okida radi sam od sebe /Jae je to od mene/ Al' nek se nae, Al' nek se nae Napisao: Fric Janovski, vojni astronaut, svemirska baza Mali Oberon na Oberonu. Kada sam se spustio automatskom letelicom, slinoj usavrenoj jedrilici s opnastim delta krilima, na pistu baze Mali Oberon, zaprepastila me pusto. Divljana i sumorna pusto Oberonove topografije ljubiastocrnih, krezubih razvalina brda, koja opasuju vetaki stvorenu ravnicu i opustelost (prava re bila bi odljuenost) same baze vie piramidnih belih zgrada, razliite veliine, smetenih ivicom ravnice, iji je najvei deo zauzimala pista. Stresao sam se virei kroz zaobljeni, providni materijal skuene kabine. Gde su, doavola? Odavno je javljeno da dolazim, pomislih, ne bez ljutnje, zverajui desno i levo. Prevalio sam intersolarnom linijom, kosmikim brodom Izaziva (zar im ve jedan nije bio dovoljan? Nazvati jedan svemirski brod tim imenom bilo je isto to i nazvati kakav prekookeanski brod imenom Titanik) mnogo miliona kilometara, putujui dva i po meseca u ne tako komfornoj kajuti (Na Izazivau ima dvanaest kajuta ali esto vie putnika nego raspoloivog prostora). Autopilot (u iskvarenom argonu orbitalaca zove se apa, majmunska noga ili naprosto bingo) moje letelice je sam odravao vezu sa bazom Mali Oberon, tokom njenog pada iz utrobe kosmikog broda ka Oberonu, uranjanja u gornje slojeve retke atmosfere, i konano rulanja po pisti, tako da nisam smatrao potrebnim da stupam u razgovor s osobljem baze. Osim teleksa nisam im poslao nita drugo. (Naveo sam razlog posete, i odobrenja civilnih i vojnih ministarstava koja je agencija za koju radim uspela da pribavi. Mali Oberon je, u stvari, vojna, opitna baza). Ni s jednim lanom baze nisam razgovarao preko SOLARNET-a tokom priprema za put, u Meseevoj bazi Klarkov monolit a ni tokom boravka na 1

Izazivau. Tja Doek ti je sasvim odgovarajui, ovee, s obzirom na uloeni trud promrmljah. Zvuk lupanja nekim metalnim predmetom po trupu letelice, prenu me iz monologa. U slualicama zakra i jedan brundavi glas mi zapljusnu bubne opne: Ej, o' litar crnog, pa da pomoli nosinu, a? Spustih vizir lema, saekah da pumpe pokupe vazduh u kabini i onda digoh poklopac. Nagnuh se. Metar Al' nek se nae nie dva smea oka neke spodobe u glomaznom karmin crvenom skafanderu. (Moj je bio plav s velikim natpisom spreda i pozadi: I.T.N.T. PRESS) zevala su pravo u mene. Vukomil, to ti je zivka?, upita spodoba. Jeste, rekoh, Moe me zvati Vuki Moja zivka Tvrdi ili Kruti, kako 'o To ti je valjda nadimak, rekoh. Jes', nadimak Pravo ime mi je Harold Borgin ali ovde niko nikome ne zna ime. Samo nadimke zasluene u borbi O.K. Zvau te Kruti. Gde su ostali? Ostali? Jure maglenjake, o'ee. Zvirni ona brda tamo Pogledah u naznaenom pravcu. Kratkotrajne takice svetla, ali prilino bletave poput bliceva, sevnule bi tu i tamo, strmim padinama brda. udno da ih nisam ranije opazio. Protonsko ili lasersko oruje? upitah. Laser protonci previe teki za glavu, odgovori Kruti kucnuvi se po lemu prstom. ta ovaj pria, pomislih, Mora da je ovo mesto puno otkaenih tipova. (Setih se horor pria svog dede, sticajem okolnosti, prvog Srbina na Marsovom polutaru, istraivaka stanica Volf Vinjak, o sluajevima kanibalizma, koji su se deavali i pored dobre opskrbljenosti baza namirnicama. A sve to je bilo u tesnoj vezi s dugotrajnom izolacijom i pojaanom agresivnou ljudi u grupi). Nije ni udo. Dosta su izdvojeni. Dve baze, jedna ovde na ekvatoru, jedna na polu, obe sa ne vie od dvesta ljudi, uglavnom mukaraca. Idemo, viknu unutar mog slunog kanala Kruti, Gde su ti stvari? Ja sam dopisnik I.T.N.T. PRESS-a, trenutno etvrtog po veliini, NETmagazina na Zemlji. Mi smo ozbiljan list. Ministarstvo odbrane nam je dalo zeleno svetlo za reportau s lica mesta. Vi ste svakako sa tim upoznati? izdeklamovao sam oveku u vojnoj koulji ljubiastocrne boje sa oznakama pukovnika (malo glupa navika vojske zaostala iz drevnih vremena kada je svaka vojna garderoba bojom bila prilagoena okoliu Pitam se kako bi se kamuflirao ovde na Oberonu skinuo skafander na otvorenom na -210C u metanovoj atmosferi, da bi do izraaja dola njegova divna ljubiastocrna majica ili koulja. Ali ovek se onda pita a zato i skafanderi nisu maskirni ve dreavocrveni?) S tim ste upoznati Da? ponovih oklevajui. Jok odvratni pukovnik, Telekse itam samo do pola. Nema veze, verujem ti na re Tvrdi Da gospodine? Uputi oveka u procedure nieg stepena. Poi e s nama ve sutra. Sa izviakim odredom Nema problema gospodine Kruti me povede iz pukovnikove kancelarije pretrpane starinskim mapama (sam pukovnik je objasnio da mrzi ona sranja od holotaktilnih projekcija) kroz hodnik s polukrunim svodom i natpisima na svaka tri metra: Ne zadravaj se ovde granina vrednost 0,6 po skali ili Panja ovde izlaz za sluaj opasnosti. Povuci ruicu, do jedne prazne odaje. U njoj je pisalo, na samom stropu (obinim flomasterom) On ga mota oko (Dalje je bilo neitko ali su se jasno videli neki crtei i simboli kakvi se obino nalaze u kolskim WC-ima). Par skafandera 2

karmincrvene boje, visilo je sa iviluka. Oblai, naredi Kruti. Moram da priznam da ste prilino ekspeditivni rekoh. Da smo ta? upita zbunjeno Kruti. Nita ta vam je ovo na lemu, video kamera? upitah. Ma, ne laser odvrati Kruti zgranut mojim neznanjem. Zagledah bolje napravu. Kuglica mleno bele boje, veliine one jabuice, s crnom takicom zenicom. Kako ovo funkcionie? upitah. To ti je, prosto, sistem 'vidiuniti' Vidi, dve mikrokamere unutar vizira hvataju pokrete zenica a ova bela kuglica u visini ela se pokree kuda i oi. Taj fazon je izmiljen jo u dva'estom veku al' nisu imali ovako male a ubojne lasere Dobro ja sam novinar oruje mi nije potrebno Kako 'o stari al' onda si ko bez one stvari uzvrati Kruti, cerekajui se. Izviaki odred, i pored pompeznog naziva brojao je jedva estoricu ljudi koji, uz to, kako sam primetio, i nisu bili u nekoj formi. Verali smo se uz jedno posebno strmo brdo, poput kakve iskoene, polusruene srednjovekovne kule, est kilometara od baze. Jedna bespilotna letelica je sve to nadgledala iz visine, prosleujui sliku komandnom centru. ta su to maglenjaci? I zato napadaju ljude? upitah Krutog. Dugi (ili Fric Janovski) koga sam i pored nadimka, ipak od samog poetka (prolo je par sati od polaska iz baze) zvao imenom, se zakikoe preko veze, na neki iritirajui, osobeni nain Maglenjaci Maglenjaci ta li vas ue tamo na majici Zemlji? Nema nikakvih Maglenjaka vanzemaljaca, postoje samo holotaktilne projekcije 1, vraki dobre, koje ubijaju ovdanje homo sapiense, ako se ne varam? Zato? Nemam pojma, ovee! Ovo je opitna baza ovee. Ve deset godina. Kau da se neko tajno oruje izmaklo kontroli Veina nas nije bila ovde od samog poetka Ne znamo celu priu Kako izgledaju? Kako? Zavisi od sklonosti i pola Ne razumem Shvatie pazi, primam upozorenje od bespilotne letelice. Nailazi prvi kontingent Fric je to uzviknuo gotovo reei ali osetio sam ne i bez izvesnog sladostraa. Nekakvo slasno roktanje dopre i od ostalih lanova grupe. Nita nisam shvatao. Oh oh Blagi Boe Evo ide prva Opaliu je, ovee (rekao je opaliu je ne opaliu u nju). Ne mogu da se suzdrim zauh Kresaa (on je bio sasvim napred, tridesetak metara od mene. Ja jo nisam video nita). Ej, kuronjo ostavi neto i za nas, povika neko cerei se. Odjednom ugledah jednog (ili jednu?) Maglenjaka. To je bilo dovoljno da se paraliem, a donja vilica mi je, ini mi se, pala do pupka. Bila je to ena, devojka ili da budem precizan supstrat svega najzgodnijeg i najfatalnijeg to je moja mata mogla da zamisli (i daleko vie od toga). Devojka/ena se kretala prema meni. Boja njene kose se menjala u svim nijansama, oi takoe i neto u njoj samoj. Krajikom svesti sam skontao da ta prikaza crpe iz moje memorije potrebne podatke i da srazmerno tome kreira svoju formu. U slualicama zauh glas Sirene (glas, glas ali kakav!). Samo jedna njena re bila je dovoljna da prokuvam A miris (Ali to je nemogue skafander je hermetian.) Izolacija mog nervnog sistema je poela da se topi i
1

Trodimenzionalna hologramska slika projektovana u prostoru laserom u sprezi s poljem sila koje joj daje i opipljivost poput stvarnog predmeta.

pui Vatra me obuhvatila od nonog palca do korena kose. Krvni pritisak je zveknuo u nebo. Pucao sam iznutra, umirao Blesak, poput snanog blica Sve je stalo. Pao sam na zemlju, izgubio svest. Ej, jeba ustaj, grmnu u mojoj svesti. Polako otvorih oi. Fric se kezio nada mnom, bez skafandera. Leao sam na prostom vojnikom krevetu, u bazi. Preiveo si dovoljno dugo bliski kontaktKresnuo sam je u zadnji as Mogu ti rei, ima kvalitetne fantazijeDobre make Kruti uvek zamilja neke robusne enturae koje lie na njegovu majku Uvek mu je prepustimo, da je sam dokusuri Fric promrmljah, trudei se da suzbijem arene takice u vidnom polju. Da? Priaj mi jo o Maglenjacima Pa ta tu ima da se pria. Projekcije su sasvim samostalne i same se napajaju energijom, niko ne zna kako. Ako postoje neki ukopani ureaji nismo ih nali, a vladini ljudi iz nekog razloga dre na sigurnom vei deo dokumentacije. Unitavamo ih, laserom posebne frekvencije koja im poremeti atomsku strukturu Sistem vidiuniti je najpogodniji jer najbre reaguje a crvena boja skafandera donekle ometa Maglenjake da odrede tano rastojanje do rtve Ni to nije jasno zato U svakom sluaju dok sve ovo nismo obezbedili ginulo je dosta naih ljudi a sada nam je ovaj posao najmilija razbibriga ovde na Oberonu. Inae po svemu sudei, svaka projekcija je nezamenljiva, dakle ako od dvadeset poisti deset ostae deset! Zbog toga ovaj lov ima smisla ali nas malo i zabrinjava njihovo potpuno istrebljenje Zna, nema mnogo zabavnih stvari ovde na Oberonu Dobro, rekoh, ali mi i dalje nije jasna jedna stvar Oi navode laserski snop a budui da jo nije izmiljen sasvim upotrebljiv ita misli, ta je okida? Kontrola glasom? Ne, nasmeja se Fric, glas se izgubi u susretu s Maglenjacima, a mozak stane, tako da ita misli i nije od neke pomoi, ak i da ga ima ali zato postoje refleksne miine reakcije, sasvim spontano Miine reakcije ali meni su svi miii otkazali osim Fric me znaajno pogleda, a oice mu neduno zatreptae Trenutak potom usta mu se iskrivie u jedan sasvim divlji, praiskonski kurjaki osmeh