Oliver Jovanovi

MARFIJEV ZAKON

Da li ste primetili da umiru pogreni ljudi ? Nai neprijatelji ne umiru ili umiru tek ponekad - kad ve otupimo od ekanja i izgubimo ,,svaku volju,, Kada vie ne moemo da osetimo ni onaj merak, ono zadovoljstvo koje prua pogled na dumanina - ali na banderi, sve sa uokvirenim imenom i prezimenom, lovorom i onim crnim ravnokrakim ,,plusiem,, to nekako asocira na igricu iks oks... Precrtan. Definitivno. Kao bubavaba (m... mu j... da mu j...) - SPLJAS !!! Konano !!! Eh ! Ali ko to rekoh, retki su ti trenuci kataraze... Evo recimo, kad je Sloba dobio svoje, seam se da sam bio ve toliko izmoren njegovom, skoro pa neunitivom, energijom narodnog vampira da mi je bilo gotovo sasvim - svejedno. A to je strano ! Uasno ! ! Deset godina i due, vam neka ala krade ivot, gura vas u najcrnju bedu i vi na kraju ne moete sebi da date ak ni oduka da zaurlate od iste ivotinjske sree, kao onaj oslobodjeni Ba-elik ! Prokleti krvopijci !

Uvek postoji neko, neka ljudska napast koja vas jede, stoji vam na putu, pije vam snagu a vi se topite kao svea... Umiljeni Vod sa je- frizurom, biva ena ili komija koji vas ne trpi pa vas cinkari zbog neoienog snega na vaem delu trotoara ili neko sasvim trei koga nikad i ne upoznate ( seate se muka onog jadnika iz Kafkinog ,,Procesa,, ? ) Marfijev zakon o kriki hleba i maslacu ama to nije fikcija ! ( naravouenije : nema Boga, postoji samo maler ! )