LJUBAV, SMRT I SNOVI

LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto

PrijemFAQ - Često Postavljana PitanjaTraži

Upit za pretragu
Rezultati od : Poruke Teme
Napredna potraga Napredna potraga
Registruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde
možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne,
čitajte.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora
foruma !
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde
možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne,
čitajte.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora
foruma !

LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Složeno na policama :: Biblioteka poezije Delite | Actions !

Actions !
Pogledaj poruke od tvoje poslednje posete
Pogledaj tvoje poruke
Pogledaj neodgovorene poruke
Osobe nadziraneUbaciti u svoje favorite
Poslati riljatelj
Copy BBCode URL
Odštampati ovu stranicu

Charles Bukowski (Čarls Bukovski)

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole
Idi na stranu : 1, 2 Sledeći
Autor Poruka
Beskraj

Ženski
Broj poruka: 44297
Godina: 33
Location: Na pola puta sreci
Humor: Uvek nasmejana
Datum upisa: 20.03.2009

PočaljiNaslov: Charles Bukowski (Čarls Bukovski) Sub Dec 26, 2009 9:24 pm

Charles Bukowski
1920 - 1994

Charles Bukowski je rodjen 16.8.1920 u Andernach-u u Njemackoj. Otac mu je bio americki vojnik, a
majka mu je bila njemica.
Preselio je u L.A kad mu je bilo oko tri godine. Obrazovao se na L.A City College, koju je napustio 1941.
Prvu kracu pricu izdao je 1944 a zvala se "Aftermath of a Lenghty Rejection Slip". U periodu od 1945 do
1955 napisao je samo nekoliko kratkih prica. Prvu poeziju je napisao sa 35 godina.
Radio je u US Postal Service kao kurir, i cesto je zvao svog prijatelja izdavaca John Martina, govoreci mu
kako ne moze vise da izdrzi da zivi takvim zivotom. U ranim 70-im napusta posao i predaje se knjizevnom
radu.
Zanimljivo je da je Bukowski napisao puno kratkih prica za koje se uopste nije znalo i gotovo ih je
nemoguce naci. Srecom John Martin je sakupio neke od njih i objavio ih u vidu nekoliko kolekcija.

Odrastao u siromaštvu, Bukowski je pisac iz najnižeg sloja stanovništva. Nikad nije imao podršku velikih
izdavača, ili časopisa pa je ostao vjeran klasi iz koje je potjecao, kako tematikom, tako i jezikom kojim se
služio. Izdavan od opskurnih izdavačkih kuća, probio se isključivo svojim djelima.

Duboko je prezirao laž i prijetvornost nazoviumjetnika. Njegov je stil pisanja krajnje jednostavan i direktan,
no pun neugodnih opisa i nebiranih uličnih riječi. Jedna od važnijih odrednica njegovog djela nesumnjivo
je humor, makar zbog svoje grubosti nije po svačijem ukusu.

Bukowski je prvenstveno poznat po svojoj poeziji, no sam se nije smatrao pjesnikom, nego jednostavno -
piscem. Započevši zbirkom Flower, Fist and Bestial Wail (1959) svake godine objavljuje barem po jednu
zbirku poezije, sve do The Last Night of the Earth Poems (1992). 1963. godine, kad je objavljena zbirka It
Catches My Heart in Its Hands, Bukowski već ima vjerne sljedbenike, privučene njegovom krajnjom
iskrenošću, prizemnim temama i uličnim rječnikom.

Od kraja šezdesetih Bukowski je pisao kratke priče (1969. izlazi zbirka Zabilješke starog pokvarenjaka)
koje se redom odlikuju autobiografskom osnovom, duhovitošću, iskrenošću i nepristojnim riječima. Od
kratkih priča treba spomenuti još i Erections, Ejaculations, Exhibitions and General Tales of Ordinary
Madness (1972), South of No North (Južno od mjesta gdje sjevera nema - 1973)te Hot Water Music
(Muzika vrele vode - 1983).

Prije nego što je profesionalno počeo pisati, Bukowski je dvanaest godina radio u pošti. Nakon što napusti
posao, piše roman Post Office (1971), inspiriran vlastitim iskustvom, o pijanici koji se zapošljava u pošti, a
nakon mnogih problema, pijanstava i žena taj posao napušta.

Djela Bukowskog većim su dijelom autobiografskog karaktera. Glavni je lik uglavnom Henry Chinaski,
piščev alter-ego. U Ham on Rye (Lovcu ispod žita - 1983) pratimo ga kroz djetinjstvo i mladost. U romanu
Factotum (Faktotum - 1981)Chinaski, ovoga puta kao odrastao čovjek, luta od grada do grada, mijenjajući
poslove i žene. Prema romanu je snimljen film Barfly, za koji je Bukowski napisao scenarij i koji ga je
napokon učinio popularnim.
Bukowski je umro u sedamdesetčetvrtoj godini ubrzo nakon što je završio svoj posljednji roman Pulp, koji
je posthumno objavljen iste godine.

Ukupno je objavio više od 60 knjiga.

Umro je 9.3.1994 godine u San Pedru, Kalifornija.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'
http://www.youtube.com/watch?v=Tbc_ikzk85I
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Ženski
Broj poruka: 44297
Godina: 33
Location: Na pola puta sreci
Humor: Uvek nasmejana
Datum upisa: 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Charles Bukowski (Čarls Bukovski) Sub Dec 26, 2009 9:27 pm
SMRT PUŠI MOJE CIGARE

Znaš: Ponovo sam ovde

I pijan
I slušam Čajkovskog na radiju .
Isuse , čuo sam ga pre 47 godina
Kada sam bio izgladneli pisac
I sada evo ga
Ponovo
Sada kada sam stekao delimičnu slavu
Kao pisac
I smrt šeta ovom sobom
Gore-dole
Pušeči moje cigare
Cirkajući moje vino
Dok Čajk uporno odrađuje
Svoju Pathetique ,
Kakav je to samo put bio
I sva sreća koja me je zadesila bila je
Samo zato što sam kockice bacio
Kako treba:
Ginuo sam za svoju umetnost,
Ginuo sam da se dokopam
5 prokletih minuta, 5 sati
5 dana -
Sve što sam želeo bilo je da izbacim
Reč iz sebe
Slava, novac nisu bili važni:
Ja sam želeo da izbacim tu reč iz sebe
A oni su me želeli za štanc-presom ,
Fabričkom trakom
Želeli su da budem magacioner u
Robnoj kući .
Pa, kaže smrt, prolazeći sobom,
Svejedno ću te ščepati
Ma šta bio:
Pisac, taksista, svodnik, kasapin,
Padobranac, ščepaću te .
Važi srce, kažem joj .
I sada pijemo zajedno
Dok jedan po ponoći polako prelazi u dva
Po ponoći i
Samo ona zna pravi trenutak
Ali sam je ipak zajebao:
Izvukao sam svojih
5 prokletih minuta
i još mnogo
preko toga.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=Tbc_ikzk85I
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Ženski
Broj poruka: 44297
Godina: 33
Location: Na pola puta sreci
Humor: Uvek nasmejana
Datum upisa: 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Charles Bukowski (Čarls Bukovski) Pon Jan 04, 2010 10:02 pm
šta možemo da uradimo?
(what can we do?)

U najboljem slučaju, u Čovečanstvu ima nežnosti.

nešto malo razumevanja i, povremeno,
hrabrosti.
ali sve u svemu, to je masa, koja nema
bogzna šta.
ono je kao velika životinja u dubokom snu
iz kojeg skoro ništa ne može da ga probudi.
kad se pokrene najbolje je u grubosti,
sebičnosti, nepravdi, ubistvima.

šta možemo da uradimo s tim Čovečanstvom?

ništa.

izbegavajte ga koliko god je moguće.

ponašajte se prema njemu kao prema bilo čemu
što je otrovno, zlo i bezumno.
ali pazite. ono ima zakone koji ga štite
od vas.
može da vas ubije bez ikakvog razloga.
a da biste pobegli morate biti lukavi.
malo ih je pobeglo.

morate sami da smislite plan.

nisam upoznao nikoga ko je pobegao.

upoznao sam neke velike

i slavne ali oni nisu pobegli
jer su veliki i slavni jedino
u Čovečanstvu.

ja nisam pobegao
ali nisam prestao da stalno iznova
pokušavam.

nadam se da ću pre smrti uspeti da nabavim

sopstveni život.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=Tbc_ikzk85I
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Ženski
Broj poruka: 44297
Godina: 33
Location: Na pola puta sreci
Humor: Uvek nasmejana
Datum upisa: 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Charles Bukowski (Čarls Bukovski) Pon Jan 11, 2010 10:20 pm
BEZOBZIRNO

Noći u kojima se boriš najbolje

su
kada je svo oružje upereno
na tebe,
kad svi glasovi
bljuju svoje uvrede
dok se san
gasi.

Noći u kojima se boriš najbolje

su
kada razum
udaraju u samu bit,
kada trijumfalna kola
tame
okruže
te.

Noći u kojima se boriš najbolje

su
kada smijeh ludih
ispunjava
prostor,
kada se poljubac smrti
vidi
kao ljubav.

Noći u kojima se boriš najbolje

su
kada je igra
namještena,
kada gomila vrišti
za tvoju
krv.

Noći u kojima se boriš najbolje

su
noći kao
ova
kada progoniš na hiljade
nitkova iz
svoje glave,
kada ustaješ protiv
nemogućeg,
kada postaješ brat
nježnoj sestri radosti i

nastavljaš dalje

bezobzirno.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=Tbc_ikzk85I
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Ženski
Broj poruka: 44297
Godina: 33
Location: Na pola puta sreci
Humor: Uvek nasmejana
Datum upisa: 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Charles Bukowski (Čarls Bukovski) Pon Jan 25, 2010 11:26 pm
Nista nije djelotvorno kao poraz

Uvijek nosi notes sa sobom

kamo god ides, rekao je,
i ne pij previse, pice otupljuje
osjetila,
budi nazocan kad se cita, zapazi stanke u dahu,
i kad ti citas
budi uvijek umjeren
ne istici previse, gomila je bistrija nego sto ti
pretpostavljas,
i kad nesto napises
ne salji smjesta,
stavi u ladicu dva tjedna,
onda izvuci i pogledaj
stvar, i preuredjuj, preuredjuj,
PREUREDJUJ ponovno i ponovno,
ucvrsti retke kao vijke sto drze luk
mosta od 5 milja,
i drzi notes uz krevet,
nadoci ce ti misli nocu
i te ce misli nestati i biti izgubljene
ako ih ne zapises.
i ne pij, svaka budala moze
piti, mi smo ljudi
knjizevnosti.

za covjeka koji uopce nije mogao pisati

on je bio otprilike kao i svi
ostali: mogao je zacijelo
govoriti
o tome.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=Tbc_ikzk85I
Nazad na vrh Ići dole
besherat

Ženski
Broj poruka: 5798
Datum upisa: 18.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Charles Bukowski (Čarls Bukovski) Čet Jan 28, 2010 12:31 am
Sloboda
Pio je vino čitave noći
I stalno mislio o njoj:
O načinu na koji hoda, govori i voli
I priča mu stvari koje liče na istinu
Ali nisu,
I znao je boju svake
Njene haljine
I njenih cipela – znao je oblik i krivinu
Svake štikle
I noge koja je nosi.

I opet nije bila tu kad se vratio

I opet će doći s tim smradom na sebi
I jeste
Došla je u tri ujutro
Gadna kao svinja što ždere balegu
I on izvadi kasapski nož
A ona vrisnu
I ustuknu ka zidu njihove bedne sobe
Još uvek lepa
Uprkos zadahu snošaja
I on iskapi vino iz čaše.

Ta žuta haljina
Koju najviše voli
A ona ponovo vrisnu

I on podiže nož
Cimnu kaiš
Pokida odeću pred njom
I odreza jaja.

Poneo ih je u šakama
Kao kajsije
Bacio ih u šolju
I pustio vodu
A ona je i dalje vrištala
I soba je postala crvena.

BOŽE O BOŽE!
ŠTA SI UČINIO!

A on je sedeo i držao tri peškira

Među nogama
Ne mareći sada da li je otišla
Ili ostala
Da li nosi žuto ili zeleno ili
Nema ništa na sebi.

I držeći se jednom rukom

Pružio je drugu
I natočio novu čašu vina.

____________________________________________
"Poezija je samo trag zivota.
Plamti li tvoj zivot, poezija je samo pepeo plamteceg zara."

Leonard Cohen
Nazad na vrh Ići dole
lucija

Ženski
Broj poruka: 3150
Godina: 37
Location: italy
Humor: naravno
Datum upisa: 23.09.2009

PočaljiNaslov: Re: Charles Bukowski (Čarls Bukovski) Čet Jan 28, 2010 12:34 am
OBOZAVAM GA....
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Ženski
Broj poruka: 44297
Godina: 33
Location: Na pola puta sreci
Humor: Uvek nasmejana
Datum upisa: 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Charles Bukowski (Čarls Bukovski) Sub Feb 06, 2010 2:23 pm
Pesma o zilavoj mrcini.

Dosao je pred vrata jedne noci mokar mrsav izubijan i

isprepadan
beli zrikavi kusi macak.
pustio sam ga unutra i nahranio i ostao je
stekao poverenje u mene dok jedan prijatelj nije
naisao kolima i pregazio ga.
odneo sam ono sto je ostalo kod veterinara koji je
rekao >male su sanse...dajte mu ove tablete...kicma
mu je slomljena, ali i ranije je lomljena pa je
srasla, ako prezivi nikada nece hodati, gledajte ovaj
snimak- pucano je u njega, gledajte, sacma je jos tu...
nekad je imao i rep, neko mu ga je odrezao...<

vratio sam macka kuci, bilo je vruce leto, jedno od

najtoplijih u stolecu, stavio sam ga na pod u kupatilu,
davao mu vodu i tablete, nije hteo da jede, nije hteo
da pije, umakao sam prst u vodu i kvasio mu njusku i
pricao mu, nikuda nisam isao, odvojio sam dosta
vremena za kupatilo i pricao mu i pazljivoga dodirivao
a on je gledao u mene tim bledoplavim zrikavim ocima i
kako su dani prolazili nacinio je
prvi pokret
dovukavsi se prednjim nogama
(straznje nisu radile)
do kutije za nuzdu-
bilo je to kao truba moguce pobede
iz tog kupatila ka citavom gradu,
bas sam se vezao za tog macka...

jednog jutra se digao, stao na sve cetiri, zatim pao i

samo me gledao.
>mozes ti to<, rekao sam mu.

i dalje je pokusavao, dizao se i padao, i na kraju

hodao dva- tri koraka, kao pijan,
straznje noge ga nisu slusale i ponovo je pao,
odmarao, zatim se digao.

ostalo znate: sad je bolje nego ikad, zrikav,

gotovo bezub, ali gipkost se vratila, i taj izraz
u ocima nije ga napustio...

sada me intervjuisu, zele da cuju nesto

o zivotu i literaturi, a ja se napijem i dizem mog
zrikavog, upucanog, pregazenog bezrepog macka
i govorim >gledajte, gledajte ovo!<

ali oni ne shvataju, govore nesto kao >vi kazete

da je Selin uticao na vas?<
>ne<, drzim macka u vazduhu, >vec ono sto se
desava, stvari kao sto je ovo, ovo!<

tresem macka i drzim ga uvis u

zadimljenom i pijanom svetlu, a on je opusten, on zna...

tada je intervjuima kraj

mada sam ponekad ponosan kada kasnije
vidim slike i eto mene i eto macora i uslikani smo
zajedno.

i on zna da je to nista ali da sve to ipak pomaze.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=Tbc_ikzk85I
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Ženski
Broj poruka: 44297
Godina: 33
Location: Na pola puta sreci
Humor: Uvek nasmejana
Datum upisa: 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Charles Bukowski (Čarls Bukovski) Sre Mar 03, 2010 10:10 pm
ČUDO NAJKRAĆE TRAJE

Znaš
Bilo je mnogo dobro
Bilo je
Bolje od
Bilo čega.
Bilo je kao
Nešto
Što možemo da
Podignemo
Držimo
Gledamo
I onda se smejemo
Zbog toga.
Bili smo na
Mesecu
Bili smo u
Je*enom Mesecu
Imali smo ga.
Bili smo u vrtu
Bili smo u
Beskrajnom ponoru.
Nigde nema takvog
Mesta.
Bilo je duboko i
Svetlo i
Visoko
Primaklo se tako blizu
Ludilu
Smejali smo se bezumno
Tvoj smeh
I
Moj.
Pamtim kada su
Tvoje oči
Glasno rekle
Volim
Sada
Dok se ovi zidovi
Tako nečujno
Ljuljaju.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'
http://www.youtube.com/watch?v=Tbc_ikzk85I
Nazad na vrh Ići dole
besherat

Ženski
Broj poruka: 5798
Datum upisa: 18.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Charles Bukowski (Čarls Bukovski) Čet Mar 11, 2010 12:56 am
Mrak

Skratio sam ga za levo uvo

Zatim i za desno,
Razneo mu alku na opasaču
Vrelim olovom
I onda ga za skratio
Za sve što valja,
A kad se sagnuo
Da pokupi svoju olovku
I klikere
(sirota kreatura)
sredio sam da ne mora više
da se uspravlja.

Zevnuo sam i
ušao da loknem nešto
a neki tip kao da me
iskosa pogledao
i tako je i umro –
iskosa
blenući u mene.

Prizor krvi otvorio mi je

Apetit.
Smazao sam sendvič i
Odsvirao dve-tri balade...
Pogasio sam olovom sva svetla
U toj rupi, a onda
Izašao.

Nigde nikog nije bilo

Pa sam ukokao mojeg konja
(sirota kreatura).
Tada sam video šerifa
Kako stoji na kraju ulice
I trese se
Kao prut na vetru;
Bio je to žaostan prizor
Pa sam ga smirio
Prvim metkom
I milosrdno ohladio
Drugim.

Onda sam se malo izvalio

Na leđa
I kokao zvezde
Jednu po jednu,
Upucao sam i mesec
Pa sam prošetao
I pogasio sva svetla u gradu.
Ubrzo se smračilo
Baš onako
Kako meni prija,
Jer ko će još da spava
Kad mu neko svetlo
Bije u lice.

Legao sam i sanjao

Da sam opet dečak
Koji se igra svojom
Puškicom
I dobija u svim partijama klikera,
A kad sam se probudio
Mojih pištolja nigde nije bilo
I bio sam vezan,
I ruke i noge,
Kao da se neko
Plaši od mene,
I navlačili su omču
na moj ružni vrat
Kao da bi hteli
da me obese,
a neki tip je kačio
vrlo zgodnu poruku
na moju košulju:
ima zakona za tebe
a ima ga i za mene
ima zakona koji te veša
i od tebe pravi leša.

Moram da priznam,
Od lepih stihova
Uvek mi ovlaže oči,
I da ne veruješ
Sve su dame plakale
I kao da su jecale
Imena nekih drugih ljudi.
Očigledno su plakale
Zbog mene
(sirote kreature)
jer sve sam ih redom imao
a zaboravio sam
u onom uzbuđenju
da im kažem svoje ime.
I svi su muškarci izgledali besno
Verovatno zbog dece
koja su nepristojno
Bacala konzerve na mene,
Ali rekao sam im
da se ne uzbuđuju
Jer uopšte nisu pogađala –
Nijedan od tih dečaka nije delovao
Da će postati muško od njega:
Sve sam peder –
A neki tip se prodrao:
''u pakao s njim!''

i s trzajem sam zaigrao

moj poslednji ples,
pošteno se zaljuljao
i pljunuo barmenu u oko
a onda buljio dole
u bele sise Neli Adams
tako da mi je opet
pošla voda na usta.

____________________________________________
"Poezija je samo trag zivota.
Plamti li tvoj zivot, poezija je samo pepeo plamteceg zara."

Leonard Cohen
Nazad na vrh Ići dole
lucija

Ženski
Broj poruka: 3150
Godina: 37
Location: italy
Humor: naravno
Datum upisa: 23.09.2009

PočaljiNaslov: Re: Charles Bukowski (Čarls Bukovski) Čet Mar 11, 2010 2:16 am
meni preko njega nema....
Nazad na vrh Ići dole
besherat

Ženski
Broj poruka: 5798
Datum upisa: 18.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Charles Bukowski (Čarls Bukovski) Pet Mar 12, 2010 11:44 pm
PONEŠTO ZA PREVARANTE, OPATICE, PILJARE I TEBE
Mi imamo sve i mi nemamo ništa
A neki ljudi to rade u crkvi
A neki ljudi to rade kidajući leptire na pola
A neki ljudi to rade u Palm Springsu
Uvaljujući ga nespretnim plavušama sa “kadilak"-dušama
"Kadilaci" i leptiri
ništa i sve
to lice koje se rastapa do poslednjeg daha u podrumu u
Korpus Kristiju
Ima tu ponešto za prevarante, opatice, piljare, i tebe…

Nešto u 8 izjutra
Nešto u biblioteci
Nešto u reci
Sve i ništaa
U klanici to dolazi klizeći duž tavanice na kuki
I ti ga njišeš
Jedan
Dva
Tri
I onda ga imaš
Mrtvo meso u vrednosti od 200$
Njegove kosti uz tvoje kosti
Nešto i ništa
Uvek je isuviše rano da se umre i uvek je isuviše kasno
Brazda krvi u bazenskom belilu, to baš nista ne govori
A grobari igraju poker nad kafom u 5 izjutra
Čekajući na gras da bi se spasli od mraza…
Oni ti ništa ne govore
Mi imamo sve i nemamo ništa
Dani sa staklenim ivicama i nepodnošljivim smradom
Rečne mahovine
Gorim od onog od govana
Dani poput šahovske table sačinjeni od pokreta i
Protiv pokreta
Nabubana interesovanja u porazu kao i pobedi
Dani spori poput mazge koja vuče teret na leđima
Ljutita, mrzovoljna i zaslepljena suncem
Putem na kome neki ludak sedi čekajući
Među plavim sojkama i carićima upetljanim u mreže
I nagutanim ljuskavog sivila
Dani vina i vikanja
Tuča po sokacima
Debelih nogu žena koje se takmiče oko tvojih creva
Pokopanih u jaucima
Znakova u arenama za borbu s bikovima poput dijamanata
Koji urlaju od bola
Majko Kapri!
Ljubičica koja izlazi iz zemlje govoreći ti da zaboraviš
Mrtve armije i svoje ljubavi koje su te opljačkale
Dani kada deca govore smešne i genijalne stvari
Poput divljaka koji pokušavaju da ti prenesu poruku kroz
Svoja tela
Dok su im tela još dovoljno živa da prenose i
Osećaju, i trče gore-dole
Bez katanca, i plata, i ideala, i imovine, i
Bubama-nalik-uverenja
Dani kada možeš po ceo dan da plačeš u nekoj zelenoj sobi
Sa zaključanim vratima
Kada možeš da se smeješ svom pekaru jer su mu noge
Isuviše duge
Dani posmatranja žive ograde…
I ništa, i nista
Dani šefova, žutih ljudi sa zadahom iz usta i velikim
Stopalima
Ljudi koji liče na žabe, hijene
Ljudi koji hodaju kao da meldija nije nikada izmišljena
Ljudi koji smatraju da je mudro unajmljivati i otpuštati i
Profitirati
Ljudi sa skupim ženama koje poseduju po 60 jutara zemlje
Koju treba izbušiti ili se njome razmetati
Ili koju zidom treba odvojiti od nekompetentnih
Ljudi koji bi te ubili zbog toga što su ludi
I onda to opravdali jer je takav zakon
Ljudi koji stoje ispod prozora od 12 metara i ništa ne
Vide
Ljudi sa luksuznim jahtama koje plove oko sveta
A ipak ne izlaze iz džepova na svojoj odeći
Ljudi nalik puževima, ljudi nalik jeguljama, ljudi nalik
Puževima balavcima
I još gori
I ništa
Dobijanje poslednje plate u luci, u bolnici, u fabrici
Aviona,
U zabavnom salonu, u berbernici, na poslu koji ionako nisi
Želeo
Porez na prihod, bolest, servilnost, slomljene ruke,
Slomljene glave
Sav nadev ispada napolje poput perja iz starog jastuka
Mi imamo sve i nemamo ništa
Neki to rade dobro jedno vreme a onda popuštaju
Slava ih dokrajčuje ili gađenja ili starost ili nedostatak
Odgovarajuće ishrane
Ili crnilo preko očiju ili deca u koledžu ili novi
Automobili ili kičma slomljena na skijanju u
Švajcarskoj
Ili nova politika ili nove žene ili same prirodne
Promene i raspadanje
Čovek koga si do juše poznavao
S kojim si zajedno rasturio 10. turu
Ili pio 3 dana I 3 noći u podnožju planina Sotut
Koji je sada samo nešto pod carsavom ili krstom ili kamenom
Kako samo odlaze
Kako samo odlaze oni za koje si mislio da nikad neće doći
Dani kao ovaj
Kao tvoj tadašnji dan
Možda kiša pada po prozoru, pokušava da se probije
Do tebe?
Šta vidis danas?
Šta je to?
Gde se nalaziš?
Najbolji dani su ponekad oni prvi, ponekad oni srednji,
A nekad čak i oni poslednji
Prazni komadi zemlje nisu loši
Crkve u Evropi na razglednicama nisu loše
Ljudi u muzejima voštanih figura zamrznuti u svojoj
Najboljoj sterilnosti nisu loši
Užasni su ali nisu loši
Karambol u bilijaru, razmisli o karambolu u bilijaru
I tostu za doručkom, i kafi koja je dovoljno vrela da znaš
Da ti je jezik još uvek tu
Tri germanijuma ispred prozora pokušavaju da budu crveni
I pokušavaju da budu ružičasti
I pokušavaju da budu germanijumi
Nije čudo da žene ponekad plaču
Nije čudo da mazge ne žele da idu uzbrdo
Da li si sada u hotelskoj sobi u Detroitu tragaš za
Cigaretom?
Još jedan dobar dan
Jedan njegov mali deo
I dok bolničarke izlaze sa različitim imenima i različitim
Mestima na koja idu – prelaze preko travnjaka
Neke od njih žele kakao i novine
Neke od njih žele topao tuš
Neke od njih žele muškarca
Neke od njih jedva da uopšte i razmišljaju
Dovoljno i nedovoljno
Svodovi i hodočasnici, pomorandže, slivnici, paprat
Anti-tela, kutije s maramicama…

U najčednijem negdašnjem suncu postoji osećaj nežnog

Dima iz urni
I konzervisanog zvuka starih ratnih aviona
I ako uđeš unutra i pređeš prstom preko nadboja prozora
Pronaći ćeš prljavštinu
Možda čak i zemlju
A ako pogledaš koz prozor
Biće opet neki dan
I kako stariš i dalje ćeš gledati
I gledati
Usisavajući pomalo svoj jezik
Aaa-aaa
Nee-nee
Možda
Neki to rade prirodno
Neki opcesno
SVUDA.

____________________________________________
"Poezija je samo trag zivota.
Plamti li tvoj zivot, poezija je samo pepeo plamteceg zara."

Leonard Cohen
Nazad na vrh Ići dole
Tea
Ženski
Broj poruka: 16348
Location: Sweden
Datum upisa: 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Charles Bukowski (Čarls Bukovski) Ned Apr 11, 2010 10:12 pm
BEZ SNOVA

Stare sjedokose kelnerice

po kafeima u noći

odustale su,

i dok koračam

niz pločnike svjetlosti

i gledam u prozore

staračkih domova

vidim da toga više nema

u njima.

Gledam ljude po klupama u parku

i vidim po tome kako

sjede i gledaju

da je iščezlo.

Gledam ljude koji voze

i vidim po tome kako

voze svoja kola

da niti vole niti su voljeni

niti više mare za seks

sve je zaboravljeno kao

neki stari film.

Gledam ljude u robnim kućama

i samoposlugama
dok se kreću među rafovima

kupujući stvari

i vidim po tome

kako im stoji odjeća

i po načinu na koji hodaju

i po izrazu njihovih lica

i očiju

da im nije stalo ni do čega

i da ničemu nije stalo

do njih.

Vidim na stotine ljudi dnevno

koji su sasvim odustali.

Ako odem na hipodrom

ili na stadion

vidim hiljade

koji ne osjećaju ništa

ni za koga

i niko ne osjeća za njih.

Na sve strane vidim one koji

ne žude ni za čim osim za

hranom, krovom i

odjećom,

usredsređeni samo na to,

BEZ SNOVA.

Ne shvatam zašto ovi ljudi

ne iščeznu,

ne shvatam zašto ovi ljudi

ne izdahnu,
zašto ih oblaci

ne usmrte,

zašto ih psi

ne usmrte,

zašto ih cvjetovi i djeca

ne usmrte,

ne shvatam.

Biće da su već mrtvi

pa ipak ne mogu da se naviknem

na njihovo postojanje,

jer toliko ih je mnogo.

Svakoga dana,

svake noći,

sve ih je više,

u metrou,

u zgradama,

u parkovima.

Oni ne osjećaju užas

što ne vole

ili što nisu voljeni.

Toliko, toliko, toliko

mojih bližnjih.

Čarls Bukovski

____________________________________________

"I was born with an enormous need for affection, and a terrible
need to give it." (Audrey Hepburn)
Nazad na vrh Ići dole
Kumuloninbus

Muški
Broj poruka: 131
Datum upisa: 29.12.2009

PočaljiNaslov: Re: Charles Bukowski (Čarls Bukovski) Pon Apr 12, 2010 6:09 pm
Za malo, pa izmisljena pesma

Vidim te kako pijes iz fontane

sa tim decjim plavim rucicama,
ipak ne, ruke ti nisu decje...
samo su malene,
a fontana je u Francuskoj
tamo gde si mi napisala poslednje pismo,
na koje sam odgovorio,
ne dobivsi vise nikad ni glasa od tebe.

...Pisala si pisma sa suludim pesmama o

ANDJELIMA I BOGU, veeelikim slovima,
i o tome kako si znala poznate face iz umetnosti
i kako ih je vecina spavala s` tobom.
Odgovorio sam ti..., u redu je,
samo napred, zivi sa njima,... i nisam ljubomoran
i ako te ja nikad nisam dotakao, video....
Bila si mi blizu jedanput - u Nju Orleansu,
- par ulica daleko, ali te ne upoznah, ne dodirnuh.
... I tako si ti nastavila sa facama,
i pisala mi o facama
i,naravno, kako si provalila da ih
njihova slava vise zanima nego prelepa devojka u njihovom krevetu
koja im se daj, a zatim se budi rano ujutru
da bi pisala, veeelikim slovima, pesme o ANDJELIMA I BOGU.
...Rekose nam da je Bog mrtav,
ali slusajuci te posumnjah u to...

Mozda zbog VELIKIH SLOVA.

Bile su najbolje pesme koje sam citao, a da ih je zena pisala,

i sve vreme sam davio izdavace, urednike,
“Stampajte je, luda je mozda, ali i carobna takodje.
Nema lazi u njenom ludilu.”

...Voleo sam te
onako kao sto covek moze jedino da voli
zenu koju nikada nije dotakao,
kojoj samo pise, i cuva njene fotke....
Mozda bih te voleo i vise
da su dosli dani, u kojima bih sedeo u u nekom sobicku
i zavijao pljuge, slusajuci zvuke tvog pishanja u kupatilu...
ali oni nikad nisu "dosli".

...Pisma su bivala sve tuznija.

"Ljubavnici" su te redom odjebavali.
Malena, odgovarao sam ti,
"Ti ljubavnici sve odjebu, sve sem sebe - pre ili kasnije".
Nije pomoglo.
Pisala si mi da imas "klupu za plakanje"
i da je pored mosta
i da je most preko reke...
...Kako dolazis do te klupe svake noci
i oplakujes sve one koje si volela
a koji su te povredili, ostavili.

Pisao sam ti - ali odgovora nije bilo.

prijatelj mi je javio da si se ubila
3 ili 4 meseca, nakon toga.
Da sam te upoznao, znam da bih te povredio,
...ili ti mene...
Najbolje je ovako.
Nazad na vrh Ići dole
Kumuloninbus

Muški
Broj poruka: 131
Datum upisa: 29.12.2009

PočaljiNaslov: Re: Charles Bukowski (Čarls Bukovski) Pon Apr 12, 2010 6:25 pm
Zivim s jednom damom i cetiri macke
i nekih se dana svi
slazemo.

Nekih dana imam problem sa

jednom od
macaka.

Nekih dana imam problem sa dve

macke.

Nekih dana sa tri.

Nekih dana imam problema sa

sve cetiri
macke..

i sa damom:

Deset ociju gleda u mene

kao da sam pas.
Nazad na vrh Ići dole

Charles Bukowski (Čarls Bukovski)

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh
Strana 1 od 2 Idi na stranu : 1, 2 Sledeći
Dozvole ovog foruma: Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Složeno na policama :: Biblioteka poezije -
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Složeno na policama :: Biblioteka poezije +
Skoči na:

Ko je trenutno na forumu
Imamo 34 korisnika na forumu: 4 Registrovanih, 1 Skrivenih i 29 Gosta

Beskraj, Masada, midjika, muki68

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 92 dana Sre Mar 03, 2010 11:28 pm
Меne Meseca
Moon Phase
Gadgets powered by Google
Traži

Interni Google

Rezultati od :
Poruke TemeRechercher Napredna potraga
Pristupi
Korisničko ime:
Šifra:
Pristupi automatski pri svakoj poseti:
:: Zaboravio sam šifru
Zadnje teme
» Frida Kalo
Danas u 9:52 pm od Beskraj

» Kajsa vs Masada
Danas u 9:50 pm od Masada

» Miloš Kodžoman
Danas u 9:50 pm od Beskraj

» Bermudski trougao
Danas u 9:45 pm od Beskraj

» Milan Rakić
Danas u 9:44 pm od midjika

» Moja si pjesma ljubavna

Danas u 9:44 pm od PiPi

» Tajna lobanje
Danas u 9:43 pm od Beskraj

» Iščezle civilizacije- Atlantida

Danas u 9:39 pm od Beskraj

» Balerina
Danas u 9:39 pm od midjika

Flag counter
free counters
baner
#
Free forum | © phpBB | Besplatan Forum međusobnog pomaganja | Signalizirajte zloupotrebu | Kreirati
bezplatan blog

LJUBAV, SMRT I SNOVI

LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto

PrijemFAQ - Često Postavljana PitanjaTraži

Upit za pretragu
Rezultati od : Poruke Teme
Napredna potraga Napredna potraga
Registruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde
možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne,
čitajte.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora
foruma !
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde
možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne,
čitajte.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora
foruma !

LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Složeno na policama :: Biblioteka poezije Delite | Actions !

Actions !
Pogledaj poruke od tvoje poslednje posete
Pogledaj tvoje poruke
Pogledaj neodgovorene poruke
Osobe nadziraneUbaciti u svoje favorite
Poslati riljatelj
Copy BBCode URL
Odštampati ovu stranicu
 Pero Zubac
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole
Idi na stranu : 1, 2 Sledeći
Autor Poruka
Tea

Ženski
Broj poruka: 16348
Location: Sweden
Datum upisa: 20.07.2009

PočaljiNaslov: Pero Zubac Uto Dec 15 2009, 19:31

Ponovo ti govorim ljubavi moja

Ponovo ti govorim ljubavi moja

posle putovanja i svog života pusta,
ljubavnu pesmu ponovo ti pisem
posle pesama iskustva.

Ponovo ti govorim ljubavi moja

onaj kom je bilo premalo da voli
ponovo je ovde pred vratima tvojim
i ponovo spreman da te moli.

Ponovo ti govorim ljubavi moja

počeo sam sjajno da ponižavam i grešim
gotovo pri kraju i gotovo mrtvac
na početku tu sam da se tešim.

Ponovo ti govorim ljubavi moja

na obratnom putu pretvorenim u tamu
posle sedam mora i vlastite zemlje
došao sam umret u tvom stanu.

Ponovo ti govorim ljubavi moja

negde sam već bio, sad ostavljam sve to
da ti posle sreće, hrabrosti i znanja
da ti posle sveta vratim tvoje mesto.

Ponovo ti govorim ljubavi moja

posle lošeg društva, vina, noćas stojim
sam pred tvojim licem spreman da ti kažem
kao prvi puta opet: Ja te volim!

____________________________________________

"I was born with an enormous need for affection, and a terrible
need to give it." (Audrey Hepburn)
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Ženski
Broj poruka: 44298
Godina: 33
Location: Na pola puta sreci
Humor: Uvek nasmejana
Datum upisa: 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Pero Zubac Uto Dec 15 2009, 22:14

PERO ZUBAC

Pero Zubac je rođen u Nevesinju, Hercegovina, 30. maja 1945. godine. Osnovnu školu završio u rodnom
mestu, a eksperimentalnu gimnaziju u Lištici i Zrenjaninu. Studirao književnost južnoslovneskih naroda na
Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Clan Udruženja novinara Jugoslavije i Udruženja književnika Srbije.

Objavio 30 knjiga poezije, 17 knjiga pesama za decu, jednu knjigu eseja, knjigu parodija na
jugoslovensko pesništvo, 12 antologija jugoslovenskog i stranog pesništva. Na strane jezike prevedeno
mu je 6 knjiga (dve knjige na makedonski, dve na albanski, jedna na mađarski i jedna na italijanski jezik),
a pesme su mu prevođene na dvadeset svetskih jezika. Nalazi se u 10 stranih i pedesetak antologija
jugoslovenskog pesništva i pesništva za decu.

Pero Zubac živi i stvara u Novom Sadu. Zaposlen je u Radio - Televiziji Srbije, Televiziji Novi Sad, kao
odgovorni urednik Redakcije programa za decu i mlade.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=Tbc_ikzk85I
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Ženski
Broj poruka: 44298
Godina: 33
Location: Na pola puta sreci
Humor: Uvek nasmejana
Datum upisa: 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Pero Zubac Uto Dec 15 2009, 22:15

MOSTARSKE KIŠE
U Mostaru sam voleo neku Svetlanu jedne jeseni,
jao kad bih znao sa kim sada spava,
ne bi joj glava, ne bi joj glava,
jao kad bih znao ko je sada ljubi,
ne bi mu zubi, ne bi mu zubi,
jao kad bih znao ko to u meni bere kajsije
još nedozrele.

Govorio sam joj ti si derište, ti si balavica,

sve sam joj govorio.
I plakala je na moje ruke, na moje reči,
govorio sam joj ti si anđeo, ti si đavo,
telo ti zdravo što se praviš svetica,
a padale su svu noć neke modre kiše
nad Mostarom.

Nije bilo sunca, nije bilo ptica, ničeg nije bilo.

Pitala me je imam li brata, šta studiram,
jesam li Hrvat, volim li Rilkea,
sve me je pitala.
Pitala me je da li bih mogao sa svakom tako
sačuvaj Bože,
da li je volim, tiho je pitala,
a padale su nad Mostarom neke modre kiše,
ona je bila raskošno bela u sobnoj tmini
al' nije htela to da čini,
nije htela il' nije smela,
vrag bi joj znao.

Jesen je, ta mrtva jesen na oknima

njene oči ptica, njena bedra srna,
imala je mladež, mladež je imala,
ne smem da kazem,
imala je mladež, mali ljubičast,
ili mi se čini.
Pitala me je da li sam Hrvat, imam li devojku,
volim li Rilkea - sve me je pitala,
a na oknu su ko božićni zvončići moga detinjstva
zvonile kapi
i noćna pesma tekla tihano niz Donju Mahalu,
Ej, Sulejmana othranila majka.

Ona je prostrla svoje godine po parketu.

Njene su usne bile pune kao zrele breskve,
njene su dojke bile tople ko mali psići.
Govorio sam joj da je glupava, da se pravi važna,
Svetlana, Svetlana, znaš li ti da je atomski vek,
De Gol, Gagarin i koještarije,
sve sam Joj govorio,
ona je plakala, ona je plakala.

Vodio sam je po Kujundžiluku, po aščinicama,

svuda sam je vodio,
u pećine je skrivao, na čardak je nosio,
pod mostovima se igrali žmurke, Neretva ždrebica,
pod starim mostom Crnjanskog joj govorio,
što je divan, šaputala je, što je divan.

Kolena joj crtao u vlažnom pesku,

smejala se tako vedro, tako nevino,
ko prvi ljiljani,
u džamije je vodio, Karađoz-beg mrtav, premrtav
pod teškim turbetom;
na grob Šantićev cveće je odnela,
malo plakala, kao i sve žene,
svuda sam je vodio.

Sada je ovo leto, sad sam sasvim drugi,

pišem neke pesme,
u jednom listu pola stupca za Peru Zupca
i ništa više,
a padale su svu noć nad Mostarom neke
modre kiše,
ona je bila raskošno bela u sobnoj tmini
al' nije htela to da čini,
nije htela, il' nije smela,
vrag bi joj znao.

Ni ono nebo, ni ono oblačje, ni one krovove,

bledunjavo sunce - izgladnelog dečaka nad Mostarom
ne umem zaboraviti,
ni njenu kosu, njen mali jezik kao jagodu,
njen smeh što je umeo zaboleti kao kletva;
onu molitvu u kapeli na Bijelom Bregu,
Bog je veliki, govorila je, nadživeće nas;
ni one teške, modre kiše,
o jesen besplodna, njena jesen...

Govorila je o filmovima, o Džemsu Dinu,

sve je govorila,
malo tužno, malo plačljivo o Karenjini;
govorila je Klajd Grifits ne bi umeo ni
mrava zgaziti,
smejao sam se - on je ubica, ti si dete;
ni one ulice, one prodavce poslednjeg izdanja
"Oslobođenja", ni ono grožđe polusvelo
u izlozima ne umem zaboraviti,
onu besplodnu gorku jesen nad
Mostarom,
one kiše,
ljubila me je po cele noći, grlila me
i ništa više, majke mi,
ništa drugo nismo.

Posle su opet bila leta, posle su opet bile kiše,

jedno jedino malo pismo iz Ljubljane,
otkuda tamo,
ni ono lišće po trotoarima, ni one dane,
ja više ne mogu, ja više ne umem
izbrisati.
Piše mi, pita me šta radim, kako živim,
imam li devojku,
da li ikad pomislim na nju, na onu jesen,
na one kiše,
ona je i sad, kaže, ista, kune se Bogom
potpuno ista,
da joj verujem, da se smejem
davno sam, davno, prokleo Hrista
a i do nje mi baš nije stalo,
klela se, ne klela,
mora se tako, ne vrede laži.

Govorio sam joj o Ljermontovu, o Šagalu,

sve sam joj govorio,
vukla je sa sobom neku staru Cvajgovu knjigu,
čitala popodne,
u kosi joj bilo zapretano leto, žutilo sunca,
malo mora,
prve joj noći i koža bila pomalo slana,
ribe zaspale u njenoj krvi;
smejali smo se dečacima što skaču
s mosta za cigarete,
smejali se jer nije leto, a oni skaču - baš su deca,
govorila je: mogu umreti, mogu dobiti upalu pluća...

Onda su dolazile njene ćutnje, duge, preduge,

mogao sam slobodno misliti o svemu,
razbistriti Spinozu,
sate i sate mogao sam komotno gledati
druge,
bacati oblutke dole, niz stenje,
mogao sam sasvim otići nekud, otići daleko,
mogao sam umreti onako sam u njenom krilu,
samlji od sviju,
mogao sam se pretvoriti u pticu, u vodu,
u stenu,
sve sam mogao...

Prste je imala dugačke, krhke, beskrvne a hitre,

igrali smo se buba-mara i skrivalice,
Svetlana izađi, eto te pod stenom,
nisam valjda ćorav,
nisam ja blesav, hajde, šta se kaniš,
dobićeš batine;
kad je ona tražila - mogao sam pobeći
u samu reku - našla bi me,
namiriše me, kaže, odmah,
pozna me dobro.
Nisam joj nikad verovao,
valjda je stalno ćurila kroz prste.
Volela je kestenje, kupili smo ga po Rondou,
nosila ga u sobu, vešala o končiće,
volela je ruže, one jesenje, ja sam joj donosio,
kad svenu stavljala ih je u neku kutiju.

Pitao sam je šta misli o ovom svetu,

veruje li u komunizam, da li bi se menjala
za Natašu Rostovu, svašta sam je pitao,
ponekad glupo, znam ja to i te kako;
pitao sam je da li bi volela malog sina,
recimo plavog,
skakala je od ushićenja - hoće, hoće,
a onda, najednom, padala je u neke tuge
ko mrtvo voće:
ne sme i ne sme, vidi ti njega, kao da je ona
pala s Jupitera,
ko je to, recimo, Zubac Pera, pa da baš on
a ne neko drugi,
taman posla, kao da je on u najmanju ruku
Brando ili takvi.

Govorio sam joj ti si glupa, ti si pametna,

ti si đavo, ti si anđeo,
sve sam joj govorio.
Ništa mi nije verovala.
Vi ste muškarci rođeni lažovi,
vi ste hulje,
svašta je govorila.
A padale su nad Mostarom neke modre kiše...

Stvarno sam voleo tu Svetlanu

jedne jeseni,
jao, kad bih znao sa kim sada spava,
ne bi mu glava, ne bi mu glava,
jao, kad bih znao ko je sada ljubi,
ne bi mu zubi, ne bi mu zubi,
jao, kad bih znao ko to u meni
bere kajsije, još nedozrele.

1965.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=Tbc_ikzk85I
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Ženski
Broj poruka: 44298
Godina: 33
Location: Na pola puta sreci
Humor: Uvek nasmejana
Datum upisa: 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Pero Zubac Čet Dec 17 2009, 22:41

Pero Zubac - Spiram te sa koze

Spiram te sa koze,
Sa minulih leta,
Miris hladnog limuna,
Zelen martovski prhut,
Iskasljavam te,
Talog ispod jezika,
Vreo sljunak u krvi,
Ljustim te sa nokata
Oštrim nozem kajacem
Nema te, nema te,
Nema te.
Reci te se odricu i
u laz me ususkuju,
Nisi postojala
sem u pesmama, nisi
postojala ni toliko
da bi se pomirili
sa isceznucem,
Istresam te iz dzepova
starih kosulja,
Struzem te okom
sa fotografija
Stresam te sa kose,
Davni prosinacki sneg,
Proklinjem pesme
u kojima stanujes,
jedes, spavas, umivas se,
Sve bih ti oprostio
samo da te ima,
Da ima krvi u tebi.
Srce od najfinijeg drveta
izvajao bih i pod rebra
ti ga sakrio,
More bih ti u san
donosio.
Vetrovi bi ti bili pokorni,
Kisama bih te uspavljivao,
Samo da te ima
imalo izvan reci,
Samo da postojis.
Kako ces i ovu
Molitvu citati
Ako te nema
Ako uporno tvrdis
Da te nema,
Da sam te
Izmislio.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'
http://www.youtube.com/watch?v=Tbc_ikzk85I
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Ženski
Broj poruka: 44298
Godina: 33
Location: Na pola puta sreci
Humor: Uvek nasmejana
Datum upisa: 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Pero Zubac Sub Dec 26 2009, 21:19

Blag da je čas

Najlepše reči kazuješ kada se

u mene pretvaraš,
blag da je čas kada me nema;
najlepše dišeš kada se u mene
pretapaš, more si, kiša si proletnja
zelena;
najviše si ti kada u meni nestaješ
i vatrom me obnavljaš.
I seme si i plod odjednom
u trenu kada odlazimo,
na zelenim konjima
niz rascvetanu padinu leta,
ti na mome, ja na tvome konju,
a jedna pršte kopita
u zoru, u zoru, u zoru.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=Tbc_ikzk85I
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Ženski
Broj poruka: 44298
Godina: 33
Location: Na pola puta sreci
Humor: Uvek nasmejana
Datum upisa: 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Pero Zubac Čet Feb 04 2010, 23:58

[center]KAD DOĐE ČAS

Kad dođe čas, Bože, da se

odmetnem,
na drugu obalu, među svoje,
pomozi, na čas, bar, da sretnem
sve one što se susreta boje;

šta ću im reći, šta prećutati,

kakva će vest od mene da se
sazna,
da li im dolazim da se vratim
ili kao opomena i kao kazna?

Kad kucne ura da se krene,

u nepostojanje, u duša vrt,
učini ko da je došla po mene
Lenka Dunđerska a ne smrt.[/center]

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=Tbc_ikzk85I
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Ženski
Broj poruka: 44298
Godina: 33
Location: Na pola puta sreci
Humor: Uvek nasmejana
Datum upisa: 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Pero Zubac Pon Feb 15 2010, 22:52

NEKO DRUGO MORE

Neko drugo more

jutrom ti osvice pod
oknima

Neka druga ruka

u snu ti kupine na
dlan prinosi

Neko drugo lice u

tvojoj bistroj se zenici
ogleda
Neko drugo uho iz
sna tvoga,
muziku za svoje uho
izbira

Neka druga senka vitku

tvoju senku podnevom
dotice

Ali niko drugi u tvom

snu
ne usni
a da u
budnom oku
osvane

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=Tbc_ikzk85I
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Ženski
Broj poruka: 44298
Godina: 33
Location: Na pola puta sreci
Humor: Uvek nasmejana
Datum upisa: 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Pero Zubac Pon Mar 29 2010, 20:40

PROLEĆNO PISMO

Proleće će, cveta kaćun,

belo sunce zimno greje.
Našali se na moj račun,
najlepša si kad se smeješ.

Nacrtaj mi neku pticu,

dva oblaka, kako umeš,
Pročitaću na tvom licu
šta mi pticom poručuješ.

Nacrtaj mi sunce malo,

malo mora, puno cveća,
Jako bi me radovalo
da te sve to na me seća.

Nacrtaj mi neko polje,

krošnje koje se zelene,
Smogni malo dečje volje
pa nacrtaj tu i mene.

I nacrtaj u dnu lista,

ne daj da ti fali mašte:
zelen konj niz polje nosi
devojčicu što mi maše.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=Tbc_ikzk85I
Nazad na vrh Ići dole
midjika

Ženski
Broj poruka: 4309
Godina: 35
Location: Beograd
Humor: pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa: 04.03.2010

PočaljiNaslov: Re: Pero Zubac Pet Apr 09 2010, 01:54

MOJA TE REČ DOTAKLA

Moja te reč dotakla

u trenu kad si odlučila
da ne veruješ nikome ko je
odrastao i ko pokušava
da te ukroti.
Kao ptica nevidljiva,
kao žuti list koji te
u šetnji presretne naglo
i upozori na pad.

Jer jesen je. Jer sve je

prolazno i sve se smenjuje.
Kao da gledaš veliku reku
u predvečerje koja odnosi
bele lađe, a iza svakog
malenog osvetljenog prozora
možda odlazi neko koga bi
mogla zavoleti
zauvek.

____________________________________________
I ruke rađam onom što ruke nema,
i srce sadim u stenu i čelik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...
Nazad na vrh Ići dole
midjika

Ženski
Broj poruka: 4309
Godina: 35
Location: Beograd
Humor: pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa: 04.03.2010

PočaljiNaslov: Re: Pero Zubac Pet Apr 16 2010, 14:15

TRPANJSKE ELEGIJE
ptice te ne vole moja ljubavi
kosa ti miriše na jesen
I
Tog leta sam je prvi put zavoleo s bezbroj nestašnih
vidri u telu i ni do danas je nisam preboleo onako setnu
gorku neveselu tog leta sam je prvi put zavoleo
II
govorio sam joj da je ko muško da više ne nosi pantalone
pravila se da je ne zanimam i nije me to bolelo
bilo je tog leta bezbroj mladica mišicavih lepih
bilo je na dracevcu mladica koji su skakali sa najvecih
stena pred devojkama
neki holandani musavi koji su ih snimali kao da su
ugledali musu kesedžiju pa da se hvale tamo kod njih
mene je cudilo kada me je gledala malo kriomice
bio sam tog leta jako mršav i bled i išao sam stalno
u zelenoj košulji jednoj sa pegama jer su mi se videla
cetiri rebra
govorio sam: ja to tako osetljiva mi koža
a sunce beše tad potpuno bledo nad vidokruzima
zatocenim vodom
cak pomalo sivo
ja sam je danima netremice gledo iza stena se kao
dete skrivo brao kupine gadao je kamencicima sakriven
da kao onako nehajno u pesku leži ko mrtvi ladoleži dok pod
suncem spava
govorio sebi: nasankaceš se ona je lepotica
ona je za one skakavce sa stenja za one što vade zvezde
i ježeve za snagatore muskulatore duvatore urlatore
za one sa lancicima od koralja i školjki i ježevih zuba
i šta znam ja znam tetovirane razbacane zalizane nešišane
treba biti majstor i skakat naglavacke
sve sam to mislio.
III
nosila je o vratu tanak lancic sa malom zlatnom ikonicom
tog leta kad sam je prvi put zavoleo
igrali smo se lopte u vodi ozbiljno za golove
ona je pobedila jer sam to hteo
smejala se gnjurala govorila mi al si ti igra?
al ne znaš da braniš
onda smo išli na crkvu svetog roka uz stepenice
citali slova: župnik Dinko ucinio citali natpise
bacali novcice kroz rešetke u portu
držali se za ruke
na usnama je imala neku ranicu i nije dala da je poljubim
rekla je kad prode
molio sam je da usne stalno maže ten-sanom i onim ženskim
mazaljkama da je preboli
tad sam poceo da je volim
IV
tog leta sam je prvi put zavoleo spontano sasvim
kao dete sa mojih sedamnaest godina sa A. B. Šimicem
sa prvim pesmama u kojima sam potkradao tina sa svega
jednom gimnazijskom ljubavi nesrecnom naravno
molio sam je da mi prica o osijeku, o Hrvatskoj, o Dravi
u groblju sam je nocu plašio tamo smo išli da se volimo
pricao sam joj o vampirima mesecarima i kojecemu
oci su joj bile cudo svetle sedeli smo na stepenicama
cempresi se nijali nad obalama
oblacja su nad trpnjem retka ni reci kiše za celo leto
to leto nikad ponovljeno moje su ruke tamo ostale na onom
stenju moje su oci tamo ostale u dnu vidokruga gde se Hvar
pomalja u izmaglici moje nepreboli moji porazi pod crkvom
svete gospe od karmela
jedna je casna sestra bila tako mlada i bela tog leta
u trpnju i gledala je samo preda se kad je prolazila
crkvenim vrtom vera je rekla kad me ostaviš i ja cu tako
i ja sam u sebi celo leto plako i nisam hteo da joj to kažem
V
rekao sam joj evo ti Belica citaj ga to je pesnik za leto
za sumracja rekao sam joj evo ti mirno vreme
mislili smo da ce kiša citala je pod crkvom pomalo tužna
leda su joj bila sasvim otkrivena
VI
sad su ovde zime nad ovim gradom nad ovom rekom
ja sam stariji za jedno prokletstvo
ovde su snegovi ovde košave vojvodina ona Anticeva
ona prava magle tišina nad ovim gradom panonske tuge
i kada pišem ja prosto ne umem da je precutim i kada
mislim i kada krijem da mi se place ko onog leta
VII
jesen dolazi u njenim pismima i samoca
i niceg da me malo oveseli
miris davno dozrelog voca iz beskraja se u me
naseljava i samo nehajno osecam
to jesen umorna od leta spava u našim telima
ponekad mislim da je dobro što ne cutimo što
odlazimo na svoje strane
ona odvec snena ko obeznadeni pešice lagano
niz reku nedostig prugu
ja ovako gorko bezbolan poslednjim vlakom
u Smederevo u neku tudu tugu
i samo sunce potonje ko grudva snega u letu
to sunce nikad nepoznato to sunce nad nama
nadneseno ko kletva to sunce panonsko
i samo pobuna sumnji u nama prokletstvo bola
a sanjam tako da smo grofovi tako u dvorcima
na balonima i na njoj prozracna haljina od tila
i kažem hajdemo to su naša kola to su naše kocije
stoje u doksatu
a samo istina samo saznanje da smo sami ostaje u
zraku ko svedocanstvo o jednom nehajno proigranom satu
VIII
strana sedam nekog lista, pesma za veru, pesma za neveru
zalud mi pricaju da nevine devojke mirišu na leto
ne dam se ne dam za stranu sedam pa eto
bože daj meni sirotom rabu da jednom zacutim
naocigled sveta iz dana u dan trunem ko biljka
ne dam se ne dam nije moja kosa za buket bosiljka
odvec je rano
necu eto daj meni svevišnji da verujem svima
da se smejem da mi je jednako sa svim i bez svega
bojim se bojim onog snega nad panonijom što se svija
o crnom meni ko li ce to moje slutnje razbistriti
ko me razumeti
ko me zavoleti
ko me preboleti…

____________________________________________
I ruke rađam onom što ruke nema,
i srce sadim u stenu i čelik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Ženski
Broj poruka: 44298
Godina: 33
Location: Na pola puta sreci
Humor: Uvek nasmejana
Datum upisa: 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Pero Zubac Sub Maj 22 2010, 20:33

SMRT MAJKE

Kao lud sam se smejao kad mi je u jesen

Umrla majka
Mene poveli za ruke meni smešno gledam
Svi moji zajedno i prvi put stric iz mitrovice
Najmlađa sestra crnom koprenom zaklonila lice
Svi polako ja bih potrčao
Samo gde je majka zašto i majku nismo poveli

Ponekad su me vodili na utakmice tako za ruke

Čudno mi zašto se niko ne smeje
Tražim staklenac u levom džepu plavih pantalona
Moj najlepši staklenac od žutog stakla

Kad smo se vraćali svaka mi je ruka kosu dotakla nežno

Lagano

Pitam se zašto i Vanja ne pomiluju

Stoji sa ocem pored nas i ćuti
Vanjo ima nekog starog drvenog konja Vanjo je dobar
Samo često plače

Kasnije nisam video majku

Kupili su mi malu železnicu

Godina uvek u oko uraste

U srcu odraste
Iz mozga izraste

U sećanju slomljen lepi staklenac od žutog stakla

Sedim nad sobom pognuta glava
Neka mi je ruka iz davnih sećanja kosu dotakla

Odneli su je kao što odnose naranče

U ulicu gdje je zalutalo vreme
Bio sam zauzet slaganjem sličica o pticama i malim srnama
Neka me žena povela za ruku u onu veliku sobu na spratu
Tamo sam išao samo kada sam krao šećer i slatko od šljiva
Bilo je mnogo ljudi u crnom neko je rekao nije više živa
Neko je odjednom ugasio sveću poveli su me vikao sam
Neću neću ostavite me
I Vanja su poveli imao je zelene pantalone
Onda su nam davali kekse i bombone i bili smo opet ona
Ista deca iz parka u najtišoj varoškoj ulici

To je već jesen jesen jesen

Deca prolaze ulicama deca se smeju deca ne ćute
Bilo je jednom moje detinjstvo lipe su bile bolesno žute
I u dnu sobe sanduk u svili
Sećam se samo da smo negde bili
Da smo negde bili
Da smo negde bili.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=Tbc_ikzk85I
Nazad na vrh Ići dole
Kumuloninbus
Muški
Broj poruka: 131
Datum upisa: 29.12.2009

PočaljiNaslov: Re: Pero Zubac Pon Maj 24 2010, 14:39

Gledam te.
Ti si, a nisi.
Ruke su tvoje.
A nisu.
Bar mi pismo napisi
da vidim po rukopisu.

Gledam te.
Sneg na kosi.
I korak isti.
Drag.
I vetar pahulje nosi
i zamece ti trag.

Gledam te.
A sneg sipa.
I sve te vise znam.
U sobi mirise lipa.
Ponoc je.
Opet sam.

(Pero Zubac)
Nazad na vrh Ići dole
Kumuloninbus

Muški
Broj poruka: 131
Datum upisa: 29.12.2009

PočaljiNaslov: Re: Pero Zubac Pon Maj 24 2010, 14:42

Dok sam te imao

Jezik sam ptica razaznavao

i tajne pticije odgonetao,
biljke sam razumeo,
i u nocima prepisivao razgovor trava.
Tolike sam pesme ispisao
prepisujuci rukopis vetra
uz more, u noci, u planini...
tolike navoljnike saslusati umeo
i ciniti im male radosti
bez napora,
bez sebicnosti imalo.
Tolike sam dobrote i plemenitosti
umeo u druge utkati
a da i prevec ostane u meni.
San sam s radoscu na oci nanosio
i budjenju se kao drvece radovao
--- dok sam te imao .

Pero Zubac
Nazad na vrh Ići dole
Kumuloninbus

Muški
Broj poruka: 131
Datum upisa: 29.12.2009

PočaljiNaslov: Re: Pero Zubac Pon Maj 24 2010, 14:44

I okna raduje o tebi vest
na zgradi u Balzakovoj 26.

I jos te, u snu, ponekad zove

ona breza na uglu Sekspirove.

I bas kao i ti rastu topole,

u onom parku ispred skole.

Sve se izmenilo. I nije nista.

Porasla deca iz tvog dvorista.

Po zidovima novi grafiti.

Da si tu, mozda bi sarala i ti.
Nazad na vrh Ići dole
Kumuloninbus

Muški
Broj poruka: 131
Datum upisa: 29.12.2009

PočaljiNaslov: Re: Pero Zubac Pon Maj 24 2010, 15:30

Oprostajna

Recimo da je otisla iz grada

u nepredvidivu vecer
i da su joj zameli puti.
Recimo da su boje kojima sam
je slikao bile nestalne
i da su izcilile sa kozhe.
Recimo da je odlucila da je
ne prepoznaju moje zene,
da ima srce nevidivo.
Samo da nije mrtva,
samo da dise.
Tacka na kraju price mala je
kao srce.
Stavljena je lakim potezom,
ali jos pulsira,
jos se otima svetlu.
Nazad na vrh Ići dole

Pero Zubac
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh
Strana 1 od 2 Idi na stranu : 1, 2 Sledeći

Dozvole ovog foruma: Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu

LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Složeno na policama :: Biblioteka poezije -
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Složeno na policama :: Biblioteka poezije +
Skoči na:

Ko je trenutno na forumu
Imamo 29 korisnika na forumu: 4 Registrovanih, 1 Skrivenih i 24 Gosta

Beskraj, Masada, muki68, Tea

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 92 dana Sre Mar 03 2010, 23:28
Меne Meseca
Moon Phase
Gadgets powered by Google
Traži

Interni Google

Rezultati od :
Poruke TemeRechercher Napredna potraga
Pristupi
Korisničko ime:
Šifra:
Pristupi automatski pri svakoj poseti:
:: Zaboravio sam šifru
Zadnje teme
» Mikelandjelo
Danas u 21:54 od Beskraj

» Frida Kalo
Danas u 21:52 od Beskraj

» Kajsa vs Masada
Danas u 21:50 od Masada

» Miloš Kodžoman
Danas u 21:50 od Beskraj

» Bermudski trougao
Danas u 21:45 od Beskraj

» Milan Rakić
Danas u 21:44 od midjika

» Moja si pjesma ljubavna

Danas u 21:44 od PiPi

» Tajna lobanje
Danas u 21:43 od Beskraj

» Iščezle civilizacije- Atlantida

Danas u 21:39 od Beskraj

Flag counter
free counters
baner
#
Free forum | © phpBB | Besplatan Forum međusobnog pomaganja | Signalizirajte zloupotrebu | Kreirati
blog