Oliver Jovanovi

SREBRNO OGLEDALO
1. Dr. Eleusinu sam upoznao na jednom simpozijumu posveenom konzervaciji muzejskih eksponata. Kao kustos odeljenja egipatskih starina berlinskog muzeja bio sam u obavezi da prisustvujem ovom medjunarodnom simpozijumu st runjaka u Padovi. Radovi su mahom bili neinventivni i dosadni. Bilo je par novih otkria vezanih za upotrebu gasnog lasera (koristi se za ienje prljavtine sa povrine eksponata , bez njihovog mehanikog oteenja) i poneto o ,,revolucionarnom,, amerikom patentu na bazi epoksi smole koji navodno, obezbedjuje trajnu zatitu drvenih predmeta. Referat Dr. Eleusine je bio trinaesti po redu, bili smo svi ve prilino zamoreni, tako da je njegovo izlaganje primljeno, rekao bih, s upola panje. Uz to, celoj stvari je odmagao i njegov suvoparan nain izlaganja kao i pomalo unjkav glas. Isprva nisam uopte razumeo o emu govori ali mi je par reenica, nenadano, pobudilo potom veu panju. Dr.Eleusina je detaljno izvetavao o svom otkriu primene metoda fotografije na odredjenim predmetima, hemijski podobnim za ,,restauraciju vizuelnih informacija,, Najpre sam pomislio da cenjeni strunjak poznate umetnike zadubine ,,Troil,, iz Liona govori o nekom novom kvalitetnijem nainu ovekoveenja vrednih predmeta ali sam se uskoro uverio da sam na pogrenom tragu. Dr.Eleusina je u stvari govorio o tome, kako pojedini predmeti od srebra, pod odredjenim specifinim okolnostima mogu da se ponaaju poput filma, to i nije udno kada znamo da se i itava tehnologija video zapisa pre pojave digitalnih kamera, zasnivala na srebro nitratu i drugim jedinjenjima srebra. Iskoristio sam potom jednu od pauza da mu pridjem u holu hotela ,,Hilton Madestik,, u kome se skup odravao tog dana.

Bio je u oku prostorije, u ogromnoj crnoj konoj fotelji, zadubljen u svoje izguvane, raskupusane papire. Kada sam mu priao i predstavio se, vrlo brzo smo ,,probili led,, Nije bio nekomunikativna osoba kako se inilo na prvi pogled. Diskutovali smo naravno, o njegovom otkriu. Najpre je ono to je tada govorio u meni pobudilo tek blagu radoznalost ali kako sam uz njegovu pomo sve vie uranjao u problem, poeo sam da poimam da je u pitanju neto odista - epohalno ! Pitao sam se - kako je mogue da sam samo ja od blizu pedesetak eksperata na tom skupu fokusirao svoju panju na pravi nain da sve to shvatim ? Iz njegove prie, saznao sam da je u naelu mogue sa odredjenih povrina posebnom tehnikom koju je on sam razvio, dobiti upotrebljive fotografije dogadjaja iz davne prolosti ! Moda je ova jednostavna i direktna tvrdnja, veini prisutnih delovala kao arlatanstvo time je mogao da se objasni mlak aplauz na kraju njegovog izlaganja. to se mene tie, ja sam od prvog asa imao utisak kao da mi je neko ukrao ideju. Naime, jednom mi je neto slino palo na pamet ali u vezi izvesnih mikro tragova, habanja upotrebnih predmeta koji zbog toga uvaju zanimljive otiske koje je mogue snimiti i prevesti pomou raunara u trodimenzionalni oblik ljudske ake ili glave, recimo. Neto nalik tehnici uzimanja odlivaka iz upljina u magmi Pompeje, kada na svetlo dana izlaze gipsana tela ljudi i ivotinja samo mnogo, mnogo sofisticiranije. Ali u sluaju Dr.Eleusine, radilo se o pravoj pravcatoj fotografiji, otprilike kao da je neko u doba graditelja piramida uperio nekakav primitivni fotoaparat u lice pred sobom. Rekao mi je, kako je od svih predmeta iz prolosti, panju u zadnjih nekoliko godina najvie fokusirao na srebrna ogledala. Imao je veliku kolekciju srebrnih i bronzanih ogledala svih veliina i oblika iz grkog i rimskog perioda ali ga je posebno zanimala prolost koja je prethodila evropskim civilizacijama.

Strasno je tragao za najstarijim primerkom srebrnog ogledala, moda prvog ikada u svetu napravljenog. Pitao me je ime raspolae moje odeljenje i da li bi mogao da dobije kakvu dozvolu za svoja ispitivanja. To oko dozvole nisam mogao da mu obeam ali pouzdano sam znao, i to sam mu i predoio, kako u depoima muzeja zaista postoji barem desetak izuzetno ouvanih ogledala jo iz doba Starog carstva. Bila su to uglavnom, runa ogledala od glaanog srebra, bronze ili ak emajla. Bio je veoma zainteresovan, razmenili smo adrese. Tako je zapoela i naa saradnja koja je u sebi od prvog asa imala i neto zavereniko. Pre nego to mi je pruio svoju krepku ruku da se samnom oprosti, Dr. Eleusina je izvukao iz unutranjeg depa sakoa jednu malu crno belu fotografiju i uz smeak mi je pruio. Potom se gipko okrenuo i udaljio. Pogledom sam brzo preleteo tu sliku. Bila je nejasna i dagerotipijama, ali... prilino mutna, dosta nalik prvim ikada napravljenim

U uglu te sliice, razaznao sam jedan beli kvadrat - oigledno prozor. Blie centru slike ocrtavala se i gruba kontura lica. Video se i deo tela, priblino do ovekove kljune kosti. Telo je bilo u oklopu, sudei po razvuenim, paralelnim povrinama nalik na obrue za burad ali zbijenim tako da obrazuju kompaktnu celinu. Bio je to rimski prsni oklop. 2. Par meseci kasnije, pozvao sam Dr. Eleusinu. Bio sam spreman da uestvujem u njegovom projektu mada nisam imao tako iroka ovlaenja ustanove u kojoj radim.

Da budem sasvim iskren delao sam vie na svoju ruku, polulegalno, to me je moglo kotati nametenja. Preko vikenda, kada muzej opusti, tragali smo po ogomnim podzemnim depoima. Traili smo poseban tip srebrnog ogledala. Naime, srebro nikada nije sasvim isto, bez ikakvih primesa a u ta davna vremena nije bilo ni mogue proizvesti ist metal. Nama je bilo potrebno ono ,,neisto srebro,, koje u sebi sadri izvesne primese nitrata ili bromida, dakle ono koje se po hemijskim osobinama u grubim crtama, najvie pribliava foto emulziji. Ali to nije bilo sve ! Najvanije je bilo u stvari, da takvo uglaano srebro, tokom upotrebe dodje u kontakt sa nekom smeom natrijum sulfata, takozvane ,,gorke soli,, to je u stvari u hemijskom pogledu, nita drugo do fiksativ. Bez ove druge okolnosti, nijedno od tih divnih ogledala, ma kako dobro ouvanih, za nas nije imalo ikakvu vanost. Vie od dve nedelje ispitivali smo odredjene uzorke i njihove hemijske osobine u jednoj od dobro opremljenih labaratorija muzeja. I zaista smo pronali samo jedno jedino ogledalo koje je - obeavalo ! Uostalom, verovatnoa da neki predmet iz daleke prolosti ispuni sve postavljene uslove, odista je bila vie nego mala, ali imali smo i dosta sree. Srebrno ogledalo, datirano oprezno, u doba kraljice Hatepsut, ni po emu se nije razlikovalo od ostalih slinih predmeta osim po veem sadaju nama potrebnih primesa u metalu. Samo ogledalo je bilo po obliku tipino za to doba okrugla, ispolirina metalna ploica neto vea od dejeg dlana, sa oblom drkom od istog materijala koja je u gornjem delu imala lepo izvajan lik Hator, boginje koju su egipani prikazivali as kao monu lavicu sa enskim telom as kao boansku kravu uspravnih rogova - a to je ovoga puta i bio sluaj.... Hator, boginja veselja i majinstva, bila je vana i za oblaenje i uopte, ulepavanje ena, tako da je veina ogledala i boica sa mirisima nosila njene simbole.

Kada smo utvrdili da imamo ,,potencijalnog kandidata,, ja sam morao, na svoju linu odgovornost i uz veliki rizik, da iznesem ogledalo iz muzeja a da bi smo u labaratoriji Dr.Eleusine koja je raspolagala jedinstvenim ,,hibridnim,, aparatima, konano izvukli tu moguu vizuelnu informaciju. Da, natrijum sulfat, ma ime bio naneen na povrinu srebra, odista je neto ,,zamrznuo,, u vremenu ! Tamo gde je plou pogodilo jae svetlo ostale su tamne mrlje a sulfati su uinili da taj ,,negativ,, vie ne reaguje na svetlost i ostane nepromenjen. Pa, u naelu to je bilo to... I sve divno funkcionie u teoriji. U praksi, vi pokuavate da sa povrine koja je hiljadu puta manje osetljiva od filmske emulzije i koja je bila podlona mnogim vremenskim uticajima tokom eo na, izolujete neto to e biti osnova za sliku. Ovde sreom, priskau u pomo elektronski mikroskop, radiografija i najbolji UV-e ili IC-e skener, bez kojih bi ta stvar bila definitivno neizvodljiva ! Snimili smo i posebnim uredjajem, takozvanim STM-skenerom (doslovno - skener tunelske emisije) molekule i njihovo grupisanje na povrini ogledala. Tako smo dobili grubu emu tragova koje je ostavila svetlost, jednom davno... Iskoristili smo potom i jedan poseban ko mpjuterski program razvijen za potrebe CIA-e, koji je odredjenim sledom grupisao i mapirao te take, traei medju njima neku loginu vezu. Isprva je to bila tek jedna rasplinuta tamna kontura koju je kompjuter ,,istio,, i dogradjivao iz dana u dan, vrei neprekidno milione operacija u sekundi. Ve tokom prva tri dana, naslutili smo da na ekranu imamo lik - ene. Njeno lice pokrivalo je otprilike tri etvrtine ogledala, odnosno ekrana. Veoma krupne crne oi, uokvirene nekim krejonom, sa tamnom senkom obrva. Teka i gusta kosa, sasvim ravna. Oko vrata iroka ogrlica ili okovratnik od pletenog metala.

ena je posmatrala intenzivno svoje lice, na udan nain, nekim posebnim, dugim pogledom. Ogledalo je sudei po poloaju lica, lealo verovatno na toaletnom stoiu ili nekom drugom delu pokustva, dok je ena bila nagnuta nad njim kao nad kakvim zdencem ili bunarom. Odista, to i jeste bio svojevrsni bunar bunar vremena ! (I na trenutak sam i nehotice pomislio na onu poznatu knjigu Luisa Kerola ,,Alisa u zemlji iza ogledala,,) A kada je slika dosegla maksimalnu otrinu, u uglu ekrana, odmah iza enine glave, videli smo no u krupnoj mukoj ruci - spreman da udari ! Shvatio sam konano i neobinu zamagljenost eninih oiju. Iz njenih oiju tekle su suze i padale na srebrno ogledalo. Hemijski sastav suza koji u sebi sadri izvesne nitrate, moda uz to pomeanih i sa nekim specifinim sastojcima njene minke fiksirao je ovu sliku za venost !