Intervju sa Draganom Radenovicem

“EU je uz pomoc SAD unistila jugoslovenski sistem drzava”

Balkan je centar Evrope, ali posto je Evropa prihvatila druge vrednosne sudove tokom vremena,
ona je taj Balkan i fizicki zelela da unisti

Srpski vajar sa 4 diplome,doktorirao u Rusiji, predavao na nekoliko univerziteta u SAD, Rusiji...Njegovi radovi
se nalaze u najprestiznijim kolekcijama ,svetskim muzejima, na univerzitetu Harvard gde je i predavao,
nacionalnim galerijama...Clan mnogih umetnickih i naucnih organizacjia.
Jednom prilikom ste izjavili da ne prodje nijedan dan, a da ne radite skulpture ili ne crtate.Gde nalazite
inspiraciju?
-Ja mislim, a na svom primeru to i dokazujem da je inspiracija stalno prisutna. Ona nikada ne napušta
čoveka.To proizvodi dosta socioloških nesuglasica jer čovek je stalno u svom svetu i ne traži inspiraciju, zato se
često i misli da su umenici asocijalni jer ne primećuju stvari iz svakodnevnog života, zato što su u svom
sopstvenom svetu.
Jovan Despotović je rekao da vi trajete paralelno sa postojećim stilovima. Kako ste se osećali tada?
-On je jedan od ljudi koji su konstatovali da ja trajem paralelno sa postojećim stilovima. Pre toga, Klod Bonar,
jedan od najvećih francuskih teoretičara i istoričara umetnosti, imao je priliku da vidi moje krstove, uopšte
skulpture gde je korpus čoveka u negativu, gde je korpus čoveka samo jedna univerzalna predstava svakog
coveka. On je imao neko svoje viđenje i isto tako zaključio da bi to mogao biti paralelni život tog nekog čoveka.
Slično je i Lin Čercil, unuka Vinstona Čercila napisala da su moji radovi u nekim svetovima koji baš nisu
definisani, kako to po nomenklaturi svojoj istoričar umetnosti čini. Jovan Despotović je veoma interesantan
pojavni oblik u istoriji umetnosti i ozbiljnim počecima, te razvojem teorije umetnosti, inače đak Laze
Trifunovića, najuticajnijeg istoričara umetnosti i profesora na Filozofskom fakultetu, na odseku za istoriju
umetnosti.
Radili ste i portret velikog filozofa Vilarda van Ormana Kvajna. Rekli ste da je to za vas bilo veliko
zadovoljstvo, nešto što je ostavilo na vas veliki utisak i trag. Pominjali ste i vaše druženje. Da li je i to uticalo
na vašu ljubav prema filozofiji, i koliko je uticalo na vaš rad ?
Kada je u pitanju Vilard van Orman Kvajn, On je tada bio najuticajniji zivi filozof u svetu. Bio je profesor
Emeritus, a tada je predsednik Harvard univerziteta bio Derek Bok. Tada sam bio u skoli lepih umetnosti i
pravio tu skolu. Autor sam te skole, onakve kakva sada postoji. Derek Bok me je u jednom trenutku pitao da li
biste bili raspolozeni da napravite portret Kvajna. Kvajn je dosao kod mene, pozirao mi i taj portret je ostao na
Emerson Holu. To je bila donacija porodice Herington. Postavljena je u Nacionalnoj galeriji portreta SAD.
Filozofija je mene oduvek interesovala. S tim sam rodjen, kao i sa tom nekom potrebom da se izrazavam u
likovnoj umetnosti. Nasih razgovora je bilo bezbroj, naredne dve i po godiine. ‘Quintessence’ je jedna od
njegovih knjiga-reci posebnog znacenja. Tu knjigu je napisao u vreme kada smo se druzili i posvetio je meni.
Radili ste mnogo poznatih i znacajnih skulptura, medju njima je i skulptura Stiva Dzobsa. Na konkursu je
bilo vise od 10 000 radova, a vas rad je izabran. Kako je doslo do toga ?
-Konkurisao sam i posle odredjenog vremena, moj rad je izabran. Medjutim, do realizacije nije doslo jer je
reakcija bila apsolutno burna. Oko 60 miliona ljudi je reagovalo iz citavog sveta, i pozitivno i negativno.
Negativno-zbog cega radi jedan Srbin nama, reakcija je bila pre svega Engleza. Bilo je burnih reakcija, burno
pozitivnih i burno negativnih- cemu Srbin?
Cak je i do tih nekih segmenata doslo koji se ticu politike, odnosa. Posebno odnosa Engleza prema nama koji je
kardinalno negativan vec par stotina godina.

Promocija knjige’Kulturno nasledje Islama’ bila je i u BiH. U toj knjizi vi upoznajete ljude sa tradicijom i
istorijom islama. Kakve su bile reakcije ?
- Bila je u Sarajevu, u Akademiji nauka i umetnosti BiH. Docekali su nas u tisini, mukloj. To je vise licilo na
vec donesenu presudu nego na neki takav dogadjaj kulturoloskog karaktera. Medjutim, kada smo mi predstavili
tu knjigu, to je bilo velicanstveno. Profesor Petrovic i ja smo napisali knjigu koja daje anatomiju islama, pocevsi
od izvora islama do prakse islama. Ja sam se bavio izvorom islama-Zaratrustrom, njegovim pristupom, uopste
jednobozackim religijama, on je dao okosnicu jednobozackim religijama, a profesor Petrovic je pisao o praksi
islama. Rezultat naseg druzenja je ta knjiga.
Imali ste izlozbu u Parizu, bili ste jedini predstavnik iz Srbije , bilo je nekoliko hiljada izlagaca, a vi ste
osvojili nagradu fondacije Tejlor za skulpturu’Oko svevidece’...
2010. godine, Jovanka Djordjevic je insistirala da izlazem i prijavila me.
To je bilo u Gran Paleu. Bio je veliki konkurs, preko 5000 izlagaca, a ja sam izlagao skulpturu Oko svevidece.
Tejlor fondacija je fondacija koju je osnovao belgijski baron. Nagradu te fondacije su dobijali Pikaso, Roden,
Matis...
Posle postavljanja skulpture i otvaranja te ogromne izlozbe, objavljuje se da sam ja dobio nagradu za skulpturu.
Nikada nijedan Srbin nije osvojio tu nagradu, i tim povodom jedan moj kolega, gradonacelnik Pariza, napravio
je prijem u Parizu. Nakon toga,osvojio sam 1. mesto na jednoj izlozbi i osvojio pravo otvaranje samostalne
izlozbe, nedaleko od predsednicke palate u Parizu. Sa te izlozbe, ministar inostranih poslova, Rolan Dima, zeleo
je da ima moju skulpturu-gavrana Anandu sa Lenjinom.
Sta tacno predstavlja gavran Ananda, koje znacenje ima ?
-Gavran Ananda je bice koje pamti nastanak sveta. On saopstava da Bog leti iznad barustina, iznad tog
‘vodenog ogledala’ stvarajuci svet, a to potvrdjuje da Bog vidi sebe u ogledalu vode, i daje nam filozofski
odgovor kada u Bibliji pisac najvece knjige nad knjigama kaze da je Bog napravio coveka po uzoru na sebe.
Ananda je najblizi rodjak Bude. On je povezan sa svim tim zbivanjima samog nastanka sveta do danas. Puno je
ljudi koji su se bavili gavranom. Vladika Irinej Bulovic je bio kod mene, prepoznao sve ono sto ljudima inace
nije, on je znao do koje mere je to ozbiljan pristup stvarnosti sadasnjosti i buducnosti koja s obzirom na
dinamiku, moze da bude katastrofalna i kao takvu mozemo ocekivati.
Vas rad’Raspece Hristovo’ proglaseno je za najoriginalnije, posle onog najveceg...
-Devedesetih godina, Jovan Pavle drugi, bio je u poseti SAD, i on je imao priliku da u galeriji moderne
umetnosti Harvard univerziteta vidi jednu moju malu skulpturu u bronzi, ali vrlo sofisticirano, precizno
uradjenu, u kojoj je korpus coveka bio utisnut. I to sam ja nazvao raspecem. Korpus raspetog je u negativu, sto
bi se shvatilo kao da svako od nas nosi taj krst, svoj krst. Nakon toga, rekao je da moram napraviti izlozbu u
Vatikanu.
Prosle godine je bilo otkrivanje Teslinog krsta u Podgorici. Kakvi su vasi utisci?
- Teslu, koji je na tom krstu, napravio sam da bude mudrac, iskusan covek, Tesla u poznim godinama, gde su
karakteristike njegovog portreta lako prepoznatljive, s ozbirom na ono sto mi sa fotografija njegovih znamo, i
stavio sam ga na krst iz mnogo razloga. Pre svega, Tesla je bio hriscanin, pravoslavan covek , pripadao je
citavom svetu, ali se drzao te svoje religiozne izvornosti. Tesla se bavio energijom, svetloscu pre svega, i zeleo
sam da on bude u centru te svetlosti.
Skulptura Lebdeci Tesla, treba da se preda Novaku Djokovicu za zivotno delo u sportu ?
-Nije jos dat. Vec je napravljen, odliven za njega. Sasa Djordjevic ce njemu to uruciti.
Za vas i vas rad se interesuju najmocniji i najugledniji ljudi. Kako je bilo raditi za Trampa ? Radili ste torzo
njegove tadasnje zene Ivone. Kako je doslo do te saradnje ?
Tramp je zeleo da ja uradim nesto Ivonino za njega, i ja sam predlozio torzo. Ivoni sam skidao torzo sa tela, pa
na tome onda radio model. Nakon toga je uradjeno na kamenu, odliveno u bronzi. On je uzeo vise primeraka
razlicitih njenih torzoa. Kada je svako on njih krenuo svojim putem, on je rekao ’Ali ono najlepse od Ivone je
ostalo kod mene’
Kakav je vas stav o naoruzavanju Srbije ? Da li to utice na bezbednost na Balkanu ?
-Srpsku odbrambenu moc su unistile generacije demokrata poslednjih trideset godina.Drasticno, to je uradio
Tadic sa svojim ministrom. I dok je bio ministar vojske, a posle toga i njegov ministar Sutanovac. To su
istovremeno i drzavni cinovnici i kriminalci, lopovi, koji su iskoristili svoje pozicije za bogacenje i istovremeno
ispunili obaveze koje su prema svojim sponzorima imali, a da uniste oruzane sile, oruzanu odbrambenu moc
Srbije. Dobijanje svih tih aviona, migova od Rusije, nekakve tehnike, sve to apsolutno nista ne znaci posto taj
sistem moze da koristi jedino obucena armija. Mi nazalost nemamo armiju vise, upropascena je u potpunosti.
Mislim da je ovo sve u duhu i po potrebi politickih manipulacija, a nikako jedan ozbiljan odnos prema oruzanoj
moci i bezbednosnim strukturama koje bi trebalo da postoje u svakoj drzavi. Sistemi koji treba da brane ovu
zemlju vode ljudi koji o tome nista ne znaju, kao sto je ministar unutrasnjih poslova ili ministar odbrane ili sef
bezbednosno-informativne agencije.
Kada ste upisali magistarske studije, posle fakulteta bezbednosti, tema je bila terorizam. Kako komentarisete
ovo sto se danas desava ?
- Kada sam osamdesetih upisao postdiplomske studije u Skoplju, mentor je zeleo da mi bude Stane Dolanc, koji
bio clan predsednistva Jugoslavije. Ja sam te svoje studije radio imajuci uvid u zbivanja koje su ukazivale da ce
terorizam biti aktivnost sirokog znacaja razvijen do nivoa koji su prethodno predstavljali veliki regionalni,
bilateralni sukobi ili cak svetski ratovi. Medjunarodne zajednice se bore protiv terorizma jer su tada i do
danasnjeg dana svi bili u osnovi protiv definisanja sta je to terorizam. Dok ne odredite terorizam kao kategoriju,
vi ne mozete imati segmente kojima se mozete boriti protiv toga. Po potrebi se taj termin koristi da bi se moglo
manipulisati u sferi politike. U osnovi, terorizam je aktivnost drzave. Moze biti drzavni terorizam prema
sopstvenom narodu i terorizam drzave prema drugoj drzavi. SAD jos od kraja 2. svetskog rata, kao jedna od
najmocnijih drzava na svetu, koristi cinjenicu da ne postoji precizna definicija terorizma.To onemogucuje da se
terorizam odredi i da se protiv njega preduzimaju mere njegove eliminacije.
S obzirom na to da poznajete i Trampa i Putina, da li verujete u dobre odnose Amerike i Rusije u
buducnosti ?
-Ne postoje 2 bliza naroda nego sto je narod SAD i Ruske Federacije. Dakle, sve sto se desava je jedna
kohabitacija interesa jedne i druge strane. Sto se tice eventualnih razlika, one su pre svega u oblasti kulture, i to
u uzem smislu kulture, dakle umetnosti i svega onoga sto je za kulturu uslovljeno umetnoscu kao sto je taj
segment fantastike ili fantasticne ruske literature, kao sto je segment dizajna SAD-a. Kultura zapada je za
perspektivu razvoja ljudske civilizacije negativna jer tamo je taj prednjak pobedio nad prednjakom
tradicionalnih vrednosti i mi ne mozemo da budemo sigurni da kultura zapada ima perspektivu, da ima
buducnost koja ce omoguciti trajanje ljudskoj vrsti.Kultura zapada je opsta opasnost za ljudsku civilizaciju na
ovaj nacin. Sve je to moguce promeniti mudroscu, ali ta mudrost mora da se pojavi, da se ovaploti u konkretna
dela.
Da li smatrate da je Tramp bio bolji izbor nego Hilari, za buducnost sveta, pa i Srbije ?
- I Tramp i svi ostali su samo eksponenti onih koji inace vladaju svetom. Prema tome, potpuno je nevazno da li
se on zove Tramp ili Putin ili kako vec. Oni su samo lutke kojima upravljaju oni koji iza njih postoje.
Sta mislite o Evropskim integracijama Srbije, i kakvo je vase misljenje o EU ?
-EU je pokusaj da se napravi integralni sistem drzava, u velikoj meri nalik na Jugoslovensku drzavu koja je
postojala do 90. godine kada je ta ista EU uz pomoc SAD i uz softver Engleske rasturila jugoslovenski sistem
drzava. U sistemu postojanja drzava i atributa koji predstavljaju svaku drzavu ponaosob, EU nema nikakvih
sansi i ona je pred krahom jer je stvorena sa idejom protekcionizma. Ta ideja nema perspektivu, nema
buducnost.
Cesta polemika na FPN-u je Balkan, jer se nakadasnje znacenje u savremenom svetu na razne nacine
interpretira od strane razlicitih politicara, politikologa, analiticara... Sta bi za vas bio Balkan ?
-Mozda bi prvo trebalo reci sta je Evropa, kakvo je znacenje reci Evropa. Evropa je siroko lice. Kada apis, onaj
koji krade Evropu- on nosi zenu sirokog lica. Neki kazu da je ta zena ostarila. To su oni kojima nedostaje u
filozofiji njihovog duha dzentlmentstva, jer dame ne mogu da ostare i nema potrebe da ostare jer lepota pre
svega predstavlja duhovnu lepotu, a ne fizicku.Tako Evropa treba da ostane duhovno i dusevno lepa, a ne da se
o njoj govori kao o nekoj starici, ili sa drugim ruznim epitetima. I to govore upravo oni koji hoce da naprave tu
novu Evropu zajednickih naroda. A gde je izvoriste toj dami, toj drzavi, instituciji ? Izvoriste je na Balkanu.
Balkan je centar Evrope, ali posto je Evropa prihvatila druge vrednosne sudove tokom vremena, ona je taj
Balkan i fizicki zelela da unisti. U vreme Kosovske bitke, Engleza, Nemaca, Francuza i Srba je bilo jednako.
Sada je Srba 10 puta manje. Srbija je u to vreme bila dominantna drzava, prednjacila je u mnogo cemu.
Medjutim, ti narodi koji nisu istovrsnog porekla misle i rade drugacije.
Sta biste savetovali nase studente, koji je put do uspeha ?
-Kada su studenti FPN-a u pitanju, pre svega bih im predlozio da im bude jasno sta su to politicke nauke i sta je
to politika po definiciji, kakav je to sistem, sta oni to uce. Za svaki uspeh, i studenata politickih nauka
neophodno je opredeliti se za dinamican zivot konstantnog ucenja. Vasim profesorima bih porucio ono sto je
Vuk Stefanovic Karadzic svima nama vec porucio-‘Nije znanje znanje znati, vec je znanje znanje dati’ Dakle,
kako preneti sopstveno znanje, teorijsko pre svega, studentima koji ce i u teoriji i u praksi primenjivati to
znanje. To je jedan uzajamni odnos izmedju profesora i studenata za vreme studiranja. Studenti treba da
primenjuju to znanje i da imaju formirane kriterijume. Zbog toga te kriterijume ne treba da im formiraju
nedovrseni ljudi, lazni mudraci, vec da, kada saznaju sta je to politika, ucine sve da formisu misao o svojoj
delatnosti i sebe u okviru te misli.