,,,CRTE kao nain miljenja i HAOS kao vii stepen reda Galerija HAOS je osnovana 1995.

godine sa idejom da se u njoj predstave one pojave i poetike u okviru jednog likovnog izraza u ovom sluaju crtea koje nudi likovna produkcija, ne samo nae, nego i drugih sredina. Kada sam promiljala o nameni i konceptu iznajmljenog galerijskog prostora, o programu koji bi morao ponuditi neto ega nema na naoj likovnoj sceni, nametnula mi se ideja o crteu kao marginalizovanom i, sa stanovita likovne kritike, pa i od strane velikog broja likovnih stvaralaca, dosta zapostavljenom likovnom izrazu. Odmah se postavljalo pitanje zato ba crte i ta je sve ta likovna disciplina!? Pored pokuaja da dam odgovore na ta pitanja i ponudim svoj uvid u ovu specifinu likovnu problematiku, smatram neophodnim da povodom desetogodinjice rada galerije navedem, u ovom uvodnom tekstu, i ta je sve bila delatnost ovog izlobenog prostora i, naravno, objasnim i zato haos, uz kratak istorijat i lini osvrt na ovaj segment likovnog izraza. Crte je jako stara disciplina i see u same poetke ovekovog bitisanja, a naseljen je u trajnu i retko dragocenu batinu umetnikog iskustva. Interesantno je da ga kroz istoriju umetnosti moemo pratiti od prvih primera zabeleenih na kostima ivotinja, povrinama kamenih oblutaka ili zidovima peina, preko antikih - egipatskih i grkih frizova, zatim crtea na pergamentnoj koi i hartiji. Slede vekovi odsustva ili veoma sporadinih uzoraka, verovatno iz razloga to se teko mogao sauvati na papirusima i, tek od Srednjeg veka, tanije od kraja XV i poetka XVI veka, imamo pojavu da crte postaje i samostalno likovno delo, od kada je drugaije vrednovan, kolekcioniran, prodavan, upotrebljavan, uvan. Crte je pre svega vien i esto tretiran kao pratea, usputna pojava, etapa, predloak za sliku ili skulpturu, potencijalni ideal, vodi za realizaciju dela, sinopia - idejna skica za fresku ili tapiseriju, nacrt za grafiku plou, razraena studija za neki arhitektonski projekat, za scenografiju ili kostim, animaciju ili ak, danas, digitalni rad. Dugo je bilo uvreeno miljenje da je to likovna delatnost koja nije za uvanje i pokazivanje. Vremenom se promenio odnos i poimanje, status i znaaj ove discipline. Meni lino, jo iz vremena studija istorije umetnosti, bio je primarni umetniki iskaz, omiljeni likovni izraz, govor posebne vrste i posebnih vrednosti. Obilazei brojne muzeje sveta, najpre sam se raspitivala za zbirke crtea i imala prilike videti mnoge znaajne kolekcije. Dugi niz godina sam u korespodenciji sa jedinim Centrom za crte koji se nalazi u Njujorku. Dakle, lini afinitet se poklopio sa evidentnom potrebom za jednom specijalizovanom galerijom, spremnom da izlae najrazliitije vidove crtea kao jednog od najvanijih elemenata u likovnom stvaralatvu. U izlagakoj praksi naih muzejskih i galerijskih institucija gotovo ga nije bilo. Sama injenica, meutim, da je ipak opstala - skoro trideset godina - jedna manifestacija pod nazivom Crte Beograda (NU Braa Stamenkovi), iji sam takoe osniva, govori o potrebi stvaralaca i publike da se crte neguje i pokae kroz sve ono u ta se fenomenoloki vremenom razvijao i veoma proirio. Danas moemo da pratimo njegov razvoj od najklasinijeg, konvencionalnog linearizma na papiru i raznovrsnih grafizama na uljanoj slici, na fotografijama ili kompjuterskim radovima, do raznovrsnih instalacija, crtea icom ili svetleim gasom, objekata, gde je linija, kao osnovno sredstvo ekspresije, tehniki razliito materijalizovana i realizovana. Ta injenica je omoguila veliku raznovrsnost galerijskih prezentacija. To je dodavalo vetar u jedra jednom osmiljenom ali rizinom konceptu s obzirom na vreme i situaciju u kojoj se program realizovao. ta je jo crte?

Prva (za)misao. Ideja. Mentalna injenica. Iskaz o posedovanju kreativnih energija koje su jo pre nego to to svedoe prekrasni crtei peina Altamire i Leskoa oveka izdvajale od ostalih vrsta. Crte i crtati su etimoloki jasni termini. To su linijom iscrtane figure, scene, pojave, emocije. Predstave o svetu koji nas okruuje i o naem stavu, saznanju, oseanju spram toga sveta. Crte je prvi znak. Pismo. ifrovani pojam. Ako se slaemo u definiciji da liniju ini niz taaka u prostoru, onda crte ini splet linija senzibilnog kvaliteta. Te linije crte, izvuene konture, grafizmi, arabeske, rafure, slobodni potezi, apstrakcije, znaci osnovni su plastiki fenomen, sutinski elemenat, bitno sredstvo vizuelnog izraavanja. Crte je i prvi rukopis. To svakako! Svojevrsno pismo. ovekova potreba da saopti, da komunicira, da zabelei, da ovekovei. Umetnikov poriv da se izrazi. Estetska namera. Simbol volje slikara. Crte je slojevito oseanje bilo da je re o impresiji, strahu ili pobedi nad prirodom, zadovoljstvu, zapitanosti, erotskom naboju ili snu. On je transponovana ideja i (iz)nijansirana oseajnost. Od prvih crtea na zidovima peina, preko zapisa na glinenim, drvenim i mermernim ploicama, poruka egipatskih hijeroglifa, te frizova sa crteima na hramovima ili posuu starih epoha, do dananjih dana kada se crte, pored klasinih tehnika, izvodi laserom ili ak zvukom moemo govoriti o fenomenu posebnog likovnog govora, vrhuncu kreativne slobode, autentinoj likovnoj injenici. ta je jo crte i zato crte? Po mom dubokom uverenju crte je dokaz majstorstva. Merilo za umee i oseajnost. Trenutak iskrenosti. Pre svega to! Izraz umenosti i kreativnosti. Plod mate. Svedoanstvo duhovne igre posebne vrste. Trenuci samoe. Deo intime u umetnikovom dijalogu sa svetom i samim sobom. To je i nain otkrivanja i tumaenja sveta ali i neraskidiva veza sa njim. Crteom se istrauje, razvija i dovrava formalna i smisaona graevina umetnikog dela. Crtanje je likovni in, proces razreavanja odnosa likovnog jezika i iskustva, nain miljenja, skoro bi se moglo rei - disanje umetnikovo. Crte je lepota poteza olovkom, perom, ugljenom, pastelom, akvarelom ili nekim drugim obojenjima kao to su mastila, tuevi, vodene boje, kada on svetlinama postaje - laviran. Ponekad su boja i crte u rivalitetu ali to nikada ne umanjuje njegovu izraajnost. Kada su uspostavljene nove plastike strukture linija je dobijala i nove kvalitativne oblike, kao, na primer, kvalitet boje ili prostornosti. Menjalo se shvatanje njene funkcije a ostajalo je trajno poimanje njene sutine. Izlagati crte znailo je ulaziti i u granina podruja drugih likovnih disciplina i pokazati pulsiranja, intencije, ideje na arolikoj likovnoj sceni. Pored radova na papiru (klasinih crtea

olovkom i tuem, ugljenom i grafitom, izlagane su karikature, ilustracije, akvareli, kolai), prikazana su i dela na platnu, crtei icom, neonom, vunom, prahom u prostoru, crtei na prozirnim folijama, aluminijumu, kockama od pausa, digitalni radovi. Prireeno je nekoliko sasvim razliitih izlobi fotografske umetnosti. Izvesna provokativnost fotografije i njena srodnodt sa laviranim crteom nije se mogla izbei. Bilo da je re o fotografijama kao detaljima, odabranim delovima enskog tela (radovi Nine Kovacheve) ili velikim fotografijama, seriji mukih aktova na kojima crta majstorski intervenie (Predrag Pajdi), o multiplikovanim fotografijama kao prostornoj instalaciji (Mirko Lovri Savo Popovi) ili transformisanim u simbole, antropoloke znake, a uhvaenim na kori drvea ili drugde u prirodi (Dragan Varaji). No, prevashodno je, razume se, prezentiran crte u najrazliitijim vidovima ili bar uvek u nekim novim klasinostima, novim tretmanima, a neki put i samo u nagovetajima. Crte je svakako jo i sloeno likovno tkivo, mrea vizuelnih senzacija, impulsa, linija, svetlina u zauzimanju stilske pozicije odreenog pravca i vremena. Bilo da je re o figurativnoj ili apstraktnoj umetnosti, instalacijama ili multimedijalnim projektima. Crte je sve dosad navedeno i mnogo vie od toga. Razloge za ovakav izbor koncepta verujemo ne treba vie navoditi. Poseban i svakako dragocen tekst o crteu uopte i o kolekciji Galerije HAOS, za ovu priliku i ovu publikaciju, prireenu za desetogodinjicu rada galerije, jednu vrstu studije pod naslovom CRTE VAN HAOSA I U NJEMU, tekst teorijskog karaktera, sainio je prof. Zoran Pavlovi, ugledni pedagog, slikar, likovni kritiar i teoretiar umetnosti, viegodinji predsednik Saveta ove galerije. U protekloj deceniji, od maja 1995. do maja 2005. godine, realizovano je u prostoru Galerije HAOS sedamdeset i osam samostalnih izlobi, pojedinanih prezentacija umetnika iz Srbije i Crne Gore, ali i iz drugih zemalja, pa ak i sa razliitih kontinenata (Evropa, Amerika, Australija Nina Kovacheva, Sverre Wyller, Sally Weare, Charles Ramsburg, Gaye Paterson). Bilo je tu umetnika najrazliitijih senzibiliteta, stilova, rukopisa, poetika, pristupa, velikog generacijskog raspona. Od akademika (Ljubica Cuca Soki, Mia Popovi, Petar Omikus, Nikola Koka Jankovi, Radomir Relji, Vlada Velikovi, Duan Otaevi) do sasvim mladih stvaralaca (Marko Velk, Vesna Milievi vorovi, Jelena Krsti, Katarina Termai, Darko Malenica). Od retrospektivnih ili poasnih hommage-a (Duan Risti, Marko elebonovi) do introspekcija (Bojan Bem, edomir Vasi, Halil Tikvea) ili sasvim recentnih prezentacija (poput crtea Dragana Mojovia, Aleksandra Cvetkovia, Gordana Nikolia ili Dragana Karadia), zatim crtea - karikatura (Predraga Koraksia Corax-a, Jugoslava Vlahovia, Duana Gaanskog). Bilo je projekata osmiljavanih specijalno za prostor ove galerije (Vjere Damjanovi, Zorana Todovia, Sverre Wyller-a), crtea koji su bili u ulozi ilustracije (Doje Ratkovi Gavele, Milana Jovanovia Jofketa), crtea - akvarela (Sneane Marinkovi, Zorana Pavlovia, Duana Gerzia Gere) i crtea sa igrokazima (Radovana Kragulja), digitalnih crtea u multimedijalnom projektu Milana Tepavca, prostornih crtea (Pavla Pejovia, Duana Otaevia), crtea na platnu (Jarmile Veovi, Jovana Rakidia), kolaa i kolairanih crtea (Ljubinke Jovanovi, Mika Pavlovia, Jagode Bui), filigranskih crtea tuem na fotosima kao podlozi (Predraga Pajdia) itd. Predstavljani su radovi likovnih stvaralaca koji su prevashodno negovali crte (kao Uro Tokovi, Pero Nikevi, Milo Vujanovi) zatim onih koji su ga tretirali u ciklusima stvarajui veoma zapaena dela (Vera Boikovi Popovi, Kosta Bogdanovi, Anka Buri, Jakov urii) ili

onih koji su pravili neke iskorake, pomerali granice (Sonja Malavrazi, Duan B. Markovi, Zoran Dimovski, Blao Kovaevi, Irena Lagator Pejovi). Specijalan efekat, gotovo reljefne povrine, postigla je Nevenka Stojsavljevi zgunjavanjem linija grafitnom olovkom u svojim crteima velikog formata. Snanim crtakim gestom odiu radovi Kose Bokan, a postepenom koncentracijom linija formirani su oblici i volumeni u radovima Jelene Trpkovi i u ranim figurativnim crteima Rade Selakovi. Zanimljivo je bilo baciti svetlo na razliite pristupe Milice Stevanovi, crtee Velizara Krstia i eljke Momirov, pastele Petra uze, Biljane Vukovi i Pepe Paan, radove na papiru Rajka Popivode, konturne crtee Miodraga Rogia, koloristika i kompoziciona reenja u citatima Anelke Bojovi, likovnu svedenost Sonje Briski Uzelac, putovanja po kontinentima Bogdana Pavlovia ili radove Bogdana Bata Price koji emaniraju umetnikovu potrebu za igrom kao jedinim ciljem. Izlagano je ono to je nudila tekua produkcija ili to su umetnici ili istoriari umetnosti, kustosi, pedagozi eleli da pokau u odreenom trenutku. Tako je, paralelno sa prezentacijama zvanine selekcije Oktobarskog salona za 2004. godinu, u Galeriji HAOS napravljen alternativno jednodnevni hepening mladog crnogorskog umetnika Blaa Kovaevia na temu Kontinentalnog doruka. On se duhovito osvrnuo na duh vremena svojim crteima koji su se mogli konzumirati na licu mesta. Njegova grafika reenja etiketa sa uputstvima za zdravu ishranu bila su sainjena u Filadelfiji, gde trenutno boravi, od jestivog materijala, poslata avionom iz Njujorka, za taj dan, i ponuena publici, uz Menu sa objanjenjima, to je bila potpuna novost za nau sredinu i izvestan tos sa ironinim prizvukom. Razume se, svi projekti se realizuju uz uredniku saglasnost Umetnikog direktora i Saveta galerije, koji se menja svake dve godine, a koga ine renomirani istoriari umetnosti. Beogradska publika je tokom proteklih deset godina mogla da vidi crtee kao autonomna, sasvim osobena likovna dela, dakle, kao samostalni likovni izraz - iste crtee, a katkad, to je bilo sasvim retko, i kao skice ili beleke, ilustracije, ideje za skulpture, uz skulpture, predloke za slike, tapiserije, murale ili grafike mape. Pored velikog broja samostalnih izlobi, bilo je desetak kolektivnih postavki, prireenih raznim povodima. Na primer: u ast Mie Popovia izloba Zadarske grupe (sedam autora) ili Crnogorski crte (kroz radove petnaest crnogorskih likovnih stvaralaca) u znak seanja na Mila Milunovia. Zatim, dve grupne izlobe pod nazivom Glasovi novog veka I i II, u vreme bombardovanja, kao svojevrstan protest na zbivanja, sa radovima mladih i veoma talentovanih stvaralaca, umetnika koji su primeeni, provokativni, koji obeavaju, i iz Srbije i iz Crne Gore. Predstavljeni su Jasna Nikoli, Bogdan Pavlovi, Saa Stojanovi, Nina Markuli i Marija Pavlovi, potom Aleksandra Kosti, Jelena Tomaevi, Blao Kovaevi, Jelena Papovi, Natalija Mijatovi i Katarina Stankovi. Organizovana je i prezentacija radova baskijatovske ekspresivnosti mladog umetnika Danila Borika, pod naslovom Turnovers (Preokreti) kao seminarski rad istoriara umetnosti Marka Stamenkovia, a pod mentorskom palicom njegove profesorke Lidije Merenik. Krajem svake kalendarske godine, uvek u istom, decembarskom terminu, i u ciklusu koji je zadrao naziv GLASOVI NOVOG VEKA, prireuju se izlobe studenata ili postdiplomaca sa razliitih likovnih akademija, po izboru jednog njihovog profesora, sa namerom da skrenu panju na mlade, na najrecentniju produkciju, na njihova interesovanja i pristupe. Najpre je, po predlogu profesora Gordana Nikolia, uinjen izbor od sedam autora sa beogradskog Fakulteta likovnih umetnosti (Vedrana Ivanovi, Aleksandar Jestrovi, Goran Kovaevi, Svetlana Markovi, Milica Milievi, Maja Poljak, Jelena alini) i organizovana izloba crtea ovih mladih ljudi pod naslovom STILSKE VEBE. Nakon toga je Gordana Kaljalovi odabrala Jelenu Janev, Milana Neia i Duana Stoia sa novosadskog Fakulteta likovnih

umetnosti i prezentirala njihove radove pod nazivom OD POVRINE KA PROSTORU. Termin CRTANJE je bio odabran za naslov prostorne postavke crtea troje vajara sa Cetinjske akademije (Tanje Topuzoske, Sae Staniia, Velibora Pavievia) u selekciji njihovog profesora - Anke Buri. Kratak osvrt o izlobama pomenutih mladih autora i o ovom segmentu rada Galerije HAOS napisala je koleginica Natalija Cerovi, kustos Umetnikog paviljona Cvijeta Zuzori. Smatram neophodnim napomenuti da je ovaj alternativni prostor okupljao - u najteim vremenima po nae drutvo, dakle, u godinama rata, bezumlja, protesta, totalnog haosa izvan duhovne sfere - kulturnu elitu prestonog grada i to ne samo likovnu, ve svih segmenata kulture. Kako pisce i pozorine ljude, tako muziare, filmske stvaraoce, studente, disidente, respektabilne politiare, profesore univerziteta, izdavae, reditelje, prevodioce, glumce, novinare, Otporae. U vreme najeih protesta postojeem reimu, u zimu 1996/97, kada je bila dilema da li da rade institucije kulture ili da sve stane, u ovoj galeriji je napravljena jedna izloba sa radovima na podu, neokaenim na zid, u znak protesta i sa simbolinom porukom da kulturnu produkciju i delatnost ne moe niko da diktira, ograniava, spreava, zaustavi, a da ona uvek iznalazi svoja sredstva za opomenu i nepristajanje. Ovaj oblik protesta i nepristajanja, uz peticiju koja je potpisivana u galeriji tokom protestnih etnji, naveden je kao svojevrstan primer u publikaciji Fakulteta politikih nauka posveenoj tim zbivanjima (Duh Vedrine Kultura protesta Protest kulture, igoja tampa, Beograd - 1998). U ovom prostoru je tada, poetkom 1997. godine, napravljena jo jedna izloba posveena protestu, onom studentskom, stranakom i graanskom podjednako. Organizovana je prva prava prezentacija radova vodeeg karikaturiste Predraga Koraksia Corax-a, neospornog majstora ove crtake discipline, oveka koji nas je spaavao svojim humorom, zasmevao, i to neprestano ini, svojim briljantnim komentarima, i koji je kasnije osvojio brojne znaajne nagrade za svoj rad, i u zemlji i u inostranstvu. Slede potom, iz godine u godinu, izlobe i projekti birani po strogom profesionalnom kriteriju, verifikovanom od strane Saveta galerije, u kome su se tokom protekle decenije susretali nai najugledniji istoriari umetnosti. Izlagalo je skoro stotinu deset likovnih stvaralaca. Na programima ove galerije i u realizaciji njenog koncepta saraivali su brojni likovni kritiari, teoretiari, kustosi, istoriari umetnosti, pesnici, pisci, reditelji, profesori, likovni pedagozi, diplomate, sve sama ugledna imena iz nae zemlje, ali i inostranstva. Njih preko stotinu i trideset. Dugujem svu zahvalnost za podrku i razumevanje, za tekstove, za rei izgovorene na otvaranjima, za preporuke, za savete i pomo onima ija e imena biti navedena u indeksu na kraju ove publikacije. Posebnu zahvalnost izraavam, i ovom prilikom, svojim donatorima, brojnim prijateljima koji su mi pomogli da opstanem, koji su verovali u ono to radim i eleli da podre specifian koncept i projekte Galerije HAOS. injenica da su, u znak zahvalnosti, navedeni u ovom monografskom katalogu neka im slui kao lepo podseanje na njihov plemeniti, korisni gest i kulturno znaajni in kojim se i sami upisuju u istoriju kulturnog delovanja ove galerije. Jedna od namera bila je, kada je galerija osnivana, da ona bude i prostor koji e svakako da okuplja ljude i ideje, dobre predloge, inicijative, zanimljive projekte. Verujem da smo u tome uspeli, bar delimino, u ta uverava bogata dokumentacija i ilustrativni materijal prestavljeni u publikaciji, ali i posebno brojni iseci iz tampe, kvalitetni prikazi, kritike, osvrti, kao i video zapisi. Pored likovnih manifestacija, bilo je promocija muzikih CD-a, fondacija iz oblasti kulture, monografija likovnih stvarlaca, ak haiku poezije. Galerija je delovala po principima rada manjeg kulturnog centra. Izborila se za status prestinog izlobenog prostora i znaajne institucije kulture. Postala je vana adresa na kulturnoj mapi grada. Bila je moram

i to podvui - tokom protekle decenije, i jo uvek jeste, oaza i utoite za razliite stvaraoce, brojne umetnike, ljubitelje umetnosti, sluajne prolaznike, radoznalu publiku, posebno studente umetnikih akademija. Dakle, adresa: Cara Lazara 12, taj mali izlobeni prostor i cela ta ulica, postali su omiljeno i veoma poseeno mesto, alternativni i provokativni prostor koji zrai kreativnom energijom. Pomenuu samo sluaj jednog TV filma, koji je uradio ugledni reditelj Bora Drakovi, krajem prole godine, povodom gostovanja Jagode Bui u Beogradu i njene izlobe u Galeriji HAOS. Tom prilikom je uinjen i svojevrsni oma ovom prostoru, njegovoj nameni i programu. Takve podrke najvie znae. U Galeriji HAOS je osnovan Fond za afirmaciju stvaralatva i Nagrada Mia Popovi u znak trajnog seanja na naeg velikog umetnika. Tu je najpre bilo i sedite Fonda i dodela nagrade. Nagrada se inae dodeljuje bijenalno za sve etiri oblasti kojima se ovaj na ugledni stvaralac bavio: za likovno stvaralatvo, knjievnost, pozorite i film. Do sada su ovu nagradu poneli istaknuti umetnici: Danilo Bata Stojkovi za ivotno delo, Predrag Koraksi Corax za karikaturu, Duan Otaevi za likovno stvaralatvo, Duan Makavejev za film i Jago Markovi za pozorinu umetnost. Iscrpniji tekst o ovom segmentu delatnosti Galerije HAOS sainio je kolega Jovan Despotovi, urednik kulture III programa Radio Beograda, ugledni likovni kritiar, dugogodinji saradnik i lan Saveta galerije. Sada bih htela bar donekle eksplicirati zato naziv HAOS. Haos je iskon i prapoetak svih stvari poruuje kineski filozof Fej Ku u III veku n.e. Jo u Aristotelovo vreme haos je smatran praznim prostorom, a u vodeim teorijama XX veka, teorije o haosu su, kao trea velika revolucija, nakon kvantne fizike i teorije relativiteta, donele potpuni obrt u naunim saznanjima i nainile pravu revoluciju u raznim oblastima fizike. Ispostavilo se, naime, da je haos neka vrsta vieg stepena reda, da je prirodna pojava koja se javlja u izvesnim situacijama. Jedna vrsta reda bez periodinosti. Nepravilno, nepredvidljivo ponaanje deterministikih dinamikih sistema. Ponaanje koje proizvodi informacije. Dinamika napokon osloboena okova reda i predkazivosti. Uzbudljiva raznovrsnost , bogatstvo izbora, izobilje iz koga naviru sve nove i nove mogunosti. Ova poslednja reenica objanjava sve! Ta vieznanost koju poseduje ova arobna re haos - koju sam odabrala za ime galerije specijalizovane za crte, bila je dovoljna da se opredelim za sve ono nepredvidivo, uzbudljivo, raznovrsno to je nudilo stvaralatvo jednog specifinog likovnog govora. Pri tom, neophodna je bila distinkcija izmeu onoga u emu smo iveli i kreativnog haosa. A iveli smo (i sad teko preivljavamo) godine rata, zloina, govora mrnje, bombardovanja, nematine, rasapa svih vrednosti, bez ikakve duhovne platforme, neodreenih htenja, izgubljene vere, sruenih nada i iluzija, u poplavi ludila, kia, kraa, lutanja, prevara i bolne tranzicije. Duh vremena je doivljavan i tretiran kao duh haosa. Te godine nisu samo pojeli skakavci ve mnogo vie tajkuni i bezumnici jednog nakaradnog reima koji je neumorno i namerno sejao destruktivni haos, osiono se razmetao silama bezumlja i haosa, kao kakvim bogatstvom. Pri pomenu imena Galerije HAOS, nastale u najgora mogua vremena, neminovno se javljala asocijacija koja je ak pre povezivala moj izbor imena sa drutvenom zbiljom od stvarne elje da se razume poruka, novi nauni i samim tim civilizacijski trend.

Re haos bila je, zapravo, saeto ime za jedan brzorastui pokret koji je preoblikovao tkivo naunog establimenta. Haosologija je skup ideja. Haos je, pre svega, nauka o optoj prirodi sistema, nauka o procesu, a ne o stanju, o nastajanju, a ne o bivanju. Ustanovljeno je da i najprostiji sistemi mogu biti izuzetno nepredvidljivi, iako u sebi sadre i veoma mnogo reda isprepletanog velikom koliinom haosa. Tek kada se nisu mogle ignorisati anomalije, tek tog trenutka ideje haosologije su bivale prihvatane. Haos je harmonija koja je unitena prilikom stvaranja sveta govorio je poljski knjievnik Stanislav Jei Lec (1909-1966). Te njegove misli su savreno odgovarale ideji namene prostora. Ako je stvaranje sveta nastalo iz haosa, iz ne-reda, pitamo se ta je onda stvaranje reda ili poetka? To je svakako artikulacija haosa ali i pridavanje znaenja novim pojavama. Ovome bih dodala i sopstveno shvatanje o haosu u kreativnoj sferi, jer je to zaista neto sasvim drugo od usvojenih stereotipa, uobiajenih definicija. Haos je uvod u promenu, provokaciju, prestup. Talas snane energije koja razara ustaljeni red vrednosti, navika, uobiajenosti. Ne pristaje na unapred uspostavljene regule, principe, usahle ideale. On je, ustvari, in nepristajanja na slepilo uma i zamor savesti. Haos je apsolutna provokacija umeo je da istakne na ugledni sociolog kulture, profesor Ratko Boovi. Nadmo emocija nad miljenjem i instikta nad intelektom. On katkad otkriva potisnuto, ugroeno, nesvesno. Zato poseduje duh neposrednosti. Haos je vrsta igre koja se ne da lako ukrotiti. Kreativne snage su inae teko ukrotive. Haos je i in anarhine slobode. On rui kodove komunikativnih konvencija i udara na svet sveprisutne nunosti. Odreuje se uvek nasuprot lanoj ureenosti i dopadljivosti, prividu estetskog. Zato je njegov spoj sa umetnikim inom tako bitan, gotovo nezaobilazan. Haos je prestup u odnosu na simulirajuu organizovanost i ureenost sveta. Otricom svoje ironije doekuje privide skladne lepote i duhodne harmonije. Poguban je za lane emocije i lanu umetnost. Provocira neprestano svet umetnosti snagom slobodne imaginacije i novog senzibiliteta. Tamo gde nema haosa, nema ni novih vrednosti. Nema ni umetnosti. Nema promena. Nema ak ni ivota! Kao to vidite, ime nije nimalo sluajno odabrano. Jo samo da kaem ko je dao predlog za ime ovom prostoru i time konano odam priznanje tom kumstvu. Re je o Ratki Mari, mojoj prijateljici, sociologu kulture i profesoru na FPN u Beogradu. Ona je, dodue, imala na umu haos u znaenju neega izuzetnog, neega super, in, u trendu, matovitog. Ovom prilikom i njoj upuujem rei zahvalnosti. Bila je strpljiva. Na njih je ekala deset godina. Prostor Galerije HAOS jeste bio i ostaje utoite za sve nove, inventivne, pomerene, matovite, haotine energije i njihovo kreativno uobliavanje. Ostaje dosledan jednom specifinom konceptu, prepoznatom i sada ve potovanom i usvojenom kao esencijalni likovni govor. Ovom izlobom u Umetnikom paviljonu Cvijeta Zuzori i publikacijom koja je prati hteli smo pokazati da se moe savladati svaki haos, naroito onaj destruktivni, onaj izvan duhovne sfere, samo ako se to zaista eli i hoe. Moe se istrajati u svakom osmiljenom konceptu

makar koliko to izgledalo, u nekom momentu, uzaludnim i donkihotovskim poslom. Mi smo svesni svi moji saradnici i ja - da sprovodimo izvesnu misiju. Da li i drugi to vide? Ne znamo, a i nije za zabrinutost! Ako vam se i ne dopadne ova postavka savremenog crtea i drugih graninih likovnih disciplina, koju smo stvarali godinama unazad, reiemo to je samo jedan od moguih izbora. Ovaj ceo projekat predstavlja rezultat decenijskog rada jedne specijalizovane galerije, ali je pored toga i plod entuzijastikog angamana brojnih uesnika u zajednikom projektu formiranju kolekcije crtea koja bi bila fondza jedan budui muzej namenjen ovom specifinom i veoma dragocenom likovnom izrazu. Prvih i najteih deset godina je za nama. Mnoge godine su jo pred nama. Ne zaboravite: HAOS je vrsta igre, in anarhine slobode, uvod u provokaciju, skup ideja. Raznovrsnih, nepredvidivih, uzbudljivih. A crte? CRTE je impuls, svedoanstvo duha vremena i pre svega dokaz majstorstva! Borka Boovi