Oliver Jovanovi

MEDENICA

Zanimljiv ovaj svet... Eno, ide ovek i - zvoni. Oko vrata nova vrsta praporca - ima ugradjen sat, MP3 i kameru od ak dvanaest megapiksela ! Jedno govee (mislim doslovno govee krava, bik itd.) ne ume da rukuje pomenutim opcijama a hardver koji vue oko gue ak i ne radi na struju.. Ne postoji set razliitih alarma - jedino to zna je da klepee i klepee. ak ni ita ne ume kako valja da rukuje naprednijom tehnologijom. No zato, ovek, taj vrhunac evolucije, ponosito seca li seca svuda svoju haj - teh medenicu, i malo, malo pa - zvoni (063,062, 065...) Jedino kada nije vie u dometu pastirskog tapa, nastaje ta neka izvesna nelagodnost. Nezgodan je taj oseaj slobode - kad si van mree ! Izgleda da je ovek donekle poput muve i to od one vrste koja ba voli da se vraa u - mreu. Ako ne robuje - pada ti on u teku depresiju. to je jo zanimljivije to robovanje smatra svojim neotudjivim pravom ! Svojom slobodom ! ! Tako, stojim ponekad sav rezigniran na nekom oku i zumiram gradsku vrevu. I znate ta ?

Moe stvarno da ,,izuje iz cipela,, kada ugleda ,,lepu ki upisanu,, u drutvu svog dragog ,,Eriksona,, dragog ,,Nokie,, dragog ,,Simensa,,.. Oseti neku blagougodnu potrebu da pogladi bejzbol palicom slatku curicu koja pomno zagledana (tako iritirajui samoljubivo)u svoje malo elektronsko ogledalce hita, skakue (sva happy) trotoarom. Nain na koji dri tu spravicu, nain na koji ona lei u enskoj ruci, zatiena poput kakvog fetia, tiho i lagano - izbezumljuje.. Trebalo bi istrebiti tu sortu s beinim aparatima i naseliti svet boljom vrstom sa slabije izraenim ,,mobitel,, nagonom ! Srce mi zaigra kada pomislim na zvonjavu nebrojenih ,,Nokia ,, Simensa,, i ,,Eriksona,, koja dopire iz zadimljenih gasnih komora ( ah, ali ovek moe barem da mata...?! )