Niven Lari IN ENJERI PRSTENA Prevod: ivkovi Mirjana Niven Larry RINGWORLD ENGINEERS (THE), 1980.

Serija "Prsten" ) POLARIS 1. POD NAPONOM Luis Vu bio je pod naponom kada su dvojica do la da naru e njegovu osamu. Bio je u punom polo aju lotosa na bujnom, utom tepihu od unutra nje trave. Os mehivao se bla eno, sanjivo. Stan je bio mali, samo jedna velika soba. Mogao je da vidi oboja vrata. Izgubljen u radosti koju poznaju samo strujomani, nije ih uop t e primetio kako dolaze. Odjednom, bili su tu: dva bleda mladia, obojica preko dva metra visoki, promatrali su Luisa Vua, prezrivo se osmehujui. Jedan dunu kroz no s i spusti u d ep ne to to je imalo oblik oru ja. Dok je Luis ustajao, oni stado e da mu se pribli avaju. Nije ih zavarao samo taj sreni osmeh, ve i draud veliine pesnice koji je po put nekog crnog, plastinog ira trao iz temena Luisa Vua. Imali su posla sa strujoman om i znali su ta ih eka. Ovaj ovek mora da godinama nije imao nikakvih misli, zato t o je sve drugo potirao dotok struje do sredi ta za zadovoljstva u njegovom mozgu. Gotovo je umirao od gladi zato to nije vodio rauna o sebi. Bio je nizak, trideseta k centimetara ni i od dvojice napadaa. On... Kada su krenuli na njega, Luis se izvi daleko u stranu kako bi uspostavi o ravnote u i udari jednom, dva puta, tri puta. Jedan od napadaa ostade oboren i sk lupan, prestav i da di e, pre no to se drugi dosetio da se povue. Luis krenu za njim. Mladia je napola paralizovao izraz bla enstva s kojim je Luis krenuo da ga ubije. Prekasno je izvukao o amuiva koji je odlo io u d ep. Luis mu ga izbi iz ruke. Izb egav i krupnu pesnicu on zadade udarac u potkolenicu (bledi div prestade da se kree ), prepone, srce (div se iroko presamiti uz zvi dei prasak), grlo (vrisak se iznenad a prekide). Drugi napada pridigao se na kolena i ake, dahui. Luis ga dvaput kratko lupi po vratu. Napadai su nepomino le ali na bujnoj travi. Luis Vu ode da zakljua vrata. Za sve to vreme bla eni osmeh nije mu silazio sa lica, a to se nije izmenilo ni kada je utvrdio da su vrata zakljuana i alarm ukljuen. On proveri vrata balkona: reza je bila na mestu i alarm ukljuen. Kako su, za ime sveta dospeli unutra? Zbunjen, on se spusti tamo gde se na ao, zauzev i polo aj lotosa, i ne pomeri se vi e od jednog sata. Konano, mera vremena kljocnu i iskljui draud. U ivanje struje najmlai je greh oveanstva. Veina kultura ljudskog svemira smat rala je, u pojedinim razdobljima svojih istorija, ovu naviku za najveu po ast. Ona je odvajala korisnike od tr i ta rada i ostavljala ih da umru zato to bi prestali da se staraju o sebi. Vremena se menjaju. Pokolenjima kasnije, te iste kulture poele su da gled aju na zavisnost od struje kao na svojevrsno me ovito bla enstvo. Stariji gresi - al koholizam, zavisnost od droge i podlo nost kockanju - nisu se mogli meriti s tim. Ljudi koji se mogu upecati na drogu sreniji su pod naponom. Du e traje dok ne umru, a i ne ostavljaju decu. Postavljanje ne ko ta gotovo ni ta. Jedan postavlja naprave za ekstazu mo e pod ii cenu operacije, ali emu? Korisnik nije istinski strujoman sve dok ica nije sme ten a u centar za zadovoljstva u njegovom mozgu. A tada postavlja vi e nema nikakvu vla st nad njim, jer se korisnik napaja kunom strujom. Radost koju dobija je ista, bez prekomernosti i padova. Tako su se, do vremena Luisa Vua, oni koji su mogli postati zarobljenici napona ili nekog ni eg sredstva samouni tenja izroavali iz ljudske rase ve osam stoti na godina. 1984. Prvi deo (2

Danas postoje ak i sredstva kojima se kod rtve mo e da nadra uje centar zadovo ljstva sa udaljenosti. Taspovi su, dodu e, protivzakoniti na veini svetova i njihov a proizvodnja je skupa, ali se ipak koriste. (Jedan smrknuti stranac prolazi, be s ili ubogost ispisani su mu u zlovoljnim crtama lica. Iza nekog drveta zaas mu r azvedri dan. Plink! Lice mu sine. Trenutak samo i vi e nema nikakvih briga...) Tasp ovi uglavnom nisu pogubni. Veina ljudi u stanju je da ih podnese. Mera vremena kljocnu i iskljui draud. Luis kao da se sav bio uvukao u sebe. On pree rukom preko glatkog temena do poetka dugake, crne pletenice i izvue draud iz utinice ispod kose. Zadr ao ga je u ci, razgledajui ga; zatim, kao i uvek, spusti ga u ladicu i zakljua je. Ladice nes tade. Pisai sto koji je delovao kao masivni, drveni komad starine, bio je, u stva ri, od trupnog metala, tankog poput hartije, sa beskrajnim prostorom za tajne od eljke.

Uvek je dolazio u isku enje da ponovo podesi mera vremena. U ranim danima z avisnosti inio je to rutinski. Nevoenje rauna o sebi stvorilo je od njega kosturnu, dronjavu lutku, stalno prljavu. Konano je prikupio ono to je preostalo od njegove drevne, nepopustljive odlunosti i napravio mera vremena za koji mu je bilo potreb no dvadeset minuta cepidlake usredsreenosti da bi ga ponovo podesio. Kako je sada pode en, pru ie mu petnaest sati struje, dvanaest sati sna i neeg to je nazivao uzdr avan jem. Le evi su jo bili tamo. Luis nije znao ta da preduzme u vezi s njima. ak da j e smesta pozvao policiju, to bi ipak privuklo ne eljenu pa nju... Ali ta je sada moga o da im ka e, sat i po kasnije? Da je bio u nesvesti? Tra ili bi da mu dubinski snim e glavu zbog moguih preloma! Dobro je znao: u dubokoj poti tenosti koja bi uvek usledila posle vremena provedenog pod naponom, on jednostavno nije bio u stanju da donosi odluke. Rutin ski je obavljao poslove vezane za razdoblje uzdr avanja, poput nekog robota. ak mu je i veera bila ranije programirana. Popio je punu a u vode. Zatim je sredio kuhinju, pa oti ao u kupatilo. Deset minuta izvodio je ve be, predano se trudei da iscrpljivanjem odagna poti tenost. Izbe gavao je da gleda u sve ukoenije le eve. Kada je konano zavr io, veera je bila zgotovlj ena. Jeo je, ne oseajui ukus... i prisetio se kako je jednom jeo, ve bao i kretao se sa draudom u lobanji, pu tajui u centar za u ivanje samo desetinu normalne koliine st ruje. Izvesno vreme iveo je sa jednom enom koja je takoe bila strujoman. Vodili su ljubav pod naponom... igrali se ratnih igara i nadmetali se u igrama rei... dok o na nije prestala da se zanima za sve sem za samu struju. Luis je tog asa uspeo da povrati dovoljno prirodne opreznosti i da utekne sa Zemlje. Sada mu se inilo da bi bilo lak e utei sa ovog sveta nego ukloniti dva velik a, upadljiva le a. Ali ako ga ve uhode? Nisu liili na agente ARM-a. Visoki, slabih m i ia, bledi usled sunca koje je bilo vi e narand asto nego uto, sigurno su pripadali tip ovima naviknutim na nisku gravitaciju, verovatno Kanjoncima. Nisu se borili kao armovci... Ali zaobi li su njegove alarme. Ovi ljudi mogli su biti plaenici ARM-a k oje prijatelji oekuju da se vrate. Luis Vu skide rezu sa vrata balkona i izie. Kanjon nije u potpunosti bio saobrazan uobiajenim pravilima za planete. Ova planeta nije bila mnogo vea od Marsa. Do pre nekoliko stotina godina njena atmosfera bila je dovoljno gusta da omoguava rast fotosintetikih biljaka. Va zduh je sadr ao kiseonik, ali bio je suvi e redak za ljudski ili kzinski ivot. Domoro daki ivot bio mu je na niskom stepenu i otporan, kao to je, na primer, li aj. ivotinje se uop te nisu razvile. Ali postojali su magnetni jednopoli u kometnom omotau oko Kanjonovog nara nd asto- utog sunca i radioaktivi na samoj planeti. Kzinsko carstvo progutalo je pla netu i uinilo je pogodnom za ivot pomou kupola i kompresora. Zvali su je Bojeva Gla va, zbog njene blizine nepokorenim pierinskim svetovima. Hiljadu godina kasnije kzinsko carstvo, neprestano se irei, susrelo se sa ljudskim svemirom. Kada se Luis Vu rodio, ratovi izmeu ljudi i kzina bili su ve odavno okonani . Ljudi su iz svih iza li kao pobednici. Kzini su oduvek bili skloni da napadnu pr

e no to su potpuno spremni. Civilizacija na Kanjonu predstavljala je ostav tinu tree g rata izmeu ljudi i kzina, tokom koga se na ljudskom svetu udozemlju razvio ukus za ezoterina oru ja. Mirotvorac udozemlja bio je upotrebljen samo jednom. Bila je to d inovska v erzija neeg to se obino upotrebljavalo kao rudarsko orue: dezintegrator koji ispalju je zrak za poni tavanje elektronskog naboja. Tamo gde padne zrak dezintegratora, vr sta materija postaje iznenadno i estoko pozitivna, rastaui se u maglu jednoatomskih estica. udozemlje je izgradilo i prenelo u sistem Bojeve Glave ogroman dezintegra tor koji je uporedo ispaljivao jo jedan, slian zrak za poni tavanje protonskog naboj a. Ova dva zraka dodirnula su Kanjona na razdaljini od trideset milja. Steo vito tle, kao i kzinske fabrike i nastambe razvejani su poput pra ine, a izmeu te d ve take iknula je vrsta ipka munje. Oru je je zaoralo dvadeset kilometara duboko u pla netu, pustiv i magmu preko oblasti iji su veliina i oblik odgovarali Kalifornijskom zalivu na Zemlji i koja se pribli no prostirala u pravcu istok-zapad. Kzinski indu strijski kompleks je nestao. Nekoliko kupola za tienih poljima stazisa progutala je magma-magma koja je iknula uvis u sredi tu velike pukotine pre no to se stena ponov o stvrdnula. Krajnji ishod predstavljalo je more okru eno okomitim stenama visokim mnog o milja; more je, sa svoje strane, okru avalo jedno dugako, usko ostrvo. Ostali ljudski svetovi mogu sumnjati u to da je Mirotvorac udozemlja okona o rat. Kzinsku patrijar iju po pravilu ne u asavaju puke ogromnosti. itelji udozemlja nemaju, meutim, u tom pogledu nikakvih sumnji. Bojeva Glava bila je aneksirana posle treeg ljudsko-kzinskog rata i posta la je Kanjon. Domorodaki ivot na Kanjonu trpeo je, svakako, zbog gigatona pra ine ko ja je pala na povr inu, kao i zbog gubitaka vode koja se sunovratila u sam kanjon, obrazujui more. U kanjonu postoji prikladan vazdu ni pritisak i napredna, malena c ivilizacija. Stan Luisa Vua nalazio se na dvanaestom spratu, uz severno proelje kanjon a. No je ve zaklonila dno kanjona kada je izi ao, ali ju no proelje jo je bilo obasjano dnevnom svetlo u. Sa ivice su se prelivale visee ba te domorodakog li aja. Stari liftovi bili su nalik na srebrne niti, stojei miljama visoko spram iseene stene. Prenosne kabine su ih izbacile iz upotrebe za putovanja, ali turisti su ih jo koristili pr i razgledanju. Balkon se nadnosio nad pojasom parkova koji se protezao sredi tem ostrva. Rastinje je imalo divlji izgled kzinskog parka za lov, sa ru iastim i narand astim pr elivima utkanim u uvezenu zemaljsku biosferu. Kzinski ivot cvao je du itavog kanjon a. Tamo dole bilo je isto onoliko kzina-turista koliko i ljudi-turista. Mu ka rci kzina prilino su liili na debele, narand aste make koje hodaju na stra njim nogama. .. gotovo. Ali u i su im se irile poput ru iastih kineskih suncobrana; repovi su im bi li goli i ru iasti, a prave noge i velike ake odavale su da se bave izradom orua. Usp ravljeni, bili su visoki oko dva i po metra i mada su uviavno izbegavali da se me a ju sa ljudima-turistima, bri ljivo negovane kand e pojavljivale bi se iznad crnih vr hova prstiju ako bi koje ljudsko bie pro lo suvi e blizu. Refleks. Mo da. Ponekad se Luis pitao kakav ih to poriv nagoni da se vraaju na svet koji je nekad bio njihov. Poneki, mo da, ovde imaju pretke, ive u zaleenom vremenu u kupo lama zakopanim ispod ovog ostrva od lave. Jednog dana morae da budu iskopani... Bilo je toliko stvari koje nije uinio na Kanjonu, jer ga je napon stalno prizivao. Ljudi i kzini uspinjali su se ovim okomitim stenama iz sporta, zahvalj ujui niskoj gravitaciji. Pa, sada mu se pru a poslednja prilika da to isproba. Bio je to jedan od t ri puta napolje. Drugi su predstavljali liftovi; trei, prenosna kabina za Ba te Li aj eva. Jo ih nije video. Zatim, preko kopna u skafandru dovoljno lakom da se smota u veliku aktov ku. Na povr ini Kanjona nalazili su se rudnici i postojao je veliki, nemarno o dr avan rezervat za pre ivele vrste kanjonskog li aja. Ali vei deo tog sveta predstavlj ao je goli meseev pejsa . Neki obazriv ovek mogao bi neopa eno da spusti svemirsku let

elicu i sakrije je na mesto gde bi je samo dubinska radarska provera prona la. Ova j obazrivi ovek je to i uinio. Tokom proteklih devetnaest godina brod Luisa Vua eka o je sakriven u peini na planinskoj steni od slabe metalne rude, okrenutoj prema severu; udubljenje sakriveno stalnom senkom na kanjonskoj bezvazdu noj povr ini. Prenosne kabine, liftovi ili uspinjanje uz stenu. im se Luis Vu doepa povr i ne, vi e ga ni ta nee sputavati. Ali ARM mo da nadgleda sva tri izlaza. Ili on to mo da igra paranoidne igre sam sa sobom? Kako su mogle snage zem aljske policije da ga pronau? Promenio je lice, frizuru, nain ivota. Odrekao se stv ari koje je najvi e voleo. Koristio je krevet umesto ploa za spavanje, izbegavao je sir kao da je ukvareno mleko, a stan mu je bio opremljen jevtinim name tajem za m asovnu potro nju. Jedina odea koju je posedovao bila je od skupog prirodnog vlakna, bez ikakvih optikih efekata. Zemlju je napustio kao istro eni ovek dremljiva pogleda i strujoman. Od tad a je sebe podvrgao racionalnoj dijeti; iznurivao se ve bama i nedeljnim kursom rat nih ve tina (pomalo protivzakonitih: lokalna policija bi ga zapisala da ga je uhva tila, ali ne kao Luisa Vua!) sve dok nije postao slika i prilika pucanja od zdra vlja, sa ovrslim mi iima kakve se Luis Vu iz mlaih dana nikada nije trudio da zadobij e. Kako je ARM mogao da ga prepozna? Kako su samo prodrli unutra? Nijedan obian obija nije mogao da proe pored L uisovih alarma. Le ali su mrtvi u travi i uskoro e smrad nadjaati preistae vazduha. Sada, poma lo kasno, oseao se posramljen to je postao evekoubica. Ali oni su upali na njegov p rostor, a i krivica se skida sa onoga ko je pod naponom. ak je i bol zain pridodat zadovoljstvu, a to zadovoljstvo - poput uroenog ljudskog zadovoljstva koje ovek o seti ubijajui lopova na delu - postaje silno pojaano. Oni su znali ta je on i to je istovremeno predstavljalo i dovoljno upozorenja i otvorenu uvredu za Luisa Vua. Kzinski i ljudski turisti, kao i domoroci koji su se kotrljali ulicom is pod njega, izgledali su sasvim bezazleno i verovatno su takvi i bili. Ako ga je koji armovac sada posmatrao, onda je to inio dogledom, sa prozora neke od onih cr nookih zgrada. Nijedan turista nije gledao navi e... ali oi Luisa Vua pronao e jednog kzina i zaustavi e se na njemu. Gotovo dva i po metra visok i preko jednog metra irok, gusto narand asto kr zno mestimino osedelo: bio je veoma nalik desetinama kzina kojima je bio okru en. O no, meutim, to je privuklo Luisov pogled bio je nain na koji je to krzno raslo. Bil o je u pramenovima, neujednaeno i izbelelo preko vi e od polovine tuinevog tela kao d a je ko a ispod njega bila sva u o iljcima. Oko oiju je imao crne kolutove i one nisu osmatrale okolinu. Razgledala su lica ljudi u prolazu. Luis se odupre porivu da netremice posmatra. Okrenuo se i u ao unutra, bez oigledne urbe. Zabravio je balkon ska vrata i ponovo podesio alarme, a zatim izvadio draud iz skrovi ta u stolu. Ruk e su mu se tresle. Upravo je prvi put posle dvadeset godina video Govornika- ivotinjama. Govornika- ivotinjama, nekada njeg ambasadora u ljudskom svemiru; Govornika koji je sa Luisom Vuom, Piersonovim lutkarom i jednom veoma starom ljudskom devo jkom istra io siu an deo ogromnog ustrojstva zvanog Prstenasti svet; onog koji je zas lu io puno ime donev i blago patrijarhu Kzina. oveka je sada, ako bi ga nazvao po nje govoj profesiji, mogla zadesiti smrt, ali kako ono be e njegovo ime? Ne to to je poinj alo ka ljanjem, poput nemakog h - ili je, mo da, bilo nalik na upozoravajue lavlje isk a ljavanje: Hmii, tako je. Ali ta li on radi ovde? Sa pravim imenom, zemljom i hare mom ve uglavnom zatrudnelih enki, Hmii nije nameravao da ikada vi e napusti Kzin. Za misao da izigrava turistu na anektiranom svetu ljudi bila je sme na. Da li je mogue da je znao da se Luis Vu nalazi u kanjonu? Morao je da izie, odmah. Uz kanjonski zid, do svog broda. I zato se Luis Vu poigravao meraem vremena u svom draudu, kiljei dok je bar atao siu nim alatkama po siu nom ureaju. Ruke su mu se uzrujano tresle... Vremenski ras pored ionako bi morao da izmeni, sada kada napu ta kanjonski dan od dvadeset sedam asova. Cilj mu je bio poznat. Postojao je jo jedan svet u svemiru ljudi ija je pov r ina uglavnom nalikovala golom tlu Meseca. Mogao je da neprimeeno spusti brod u va kuum na zapadnom kraju D inksa... a vreme na draudu da podesi sada... i da sada pr ovede nekoliko asova pod naponom kako bi se osna io. Sve je to imalo savr enog smisla . Dao je sebi dva sata.

Pro la su gotovo dva asa pre no to je stigao sledei napada. Zaokupljenog zadov oljstvom koje mu je pru ao napon, Luisa ni ta nije moglo da uznemiri. Napada mu je do a o kao neko olak anje. Stvorenje je stajalo vrsto oslonjeno na jednu stra nju i dve iroko razmaknut e prednje noge. Izmeu ramena uzdizala se debela grba: kui te za mozak, prekriveno bo gatom zlatastom grivom kovrd avih uvojaka koji su svetlucali od dragulja. Dva dugak a, vijugava vrata uzdizala su se sa svake strane kui ta za mozak, zavr avajui se pljos natim glavama. Dvoja usta sa opu tenim usnama slu ila su lutkarima kao ruke tokom ita ve njihove istorije. Jednim ustima stiskao je o amuiva ljudske izrade, dok mu je dug aak, ravasti jezik stajao obavijen oko okidaa. Luis Vu nije video nijednog Piersonovog lutkara ve itave dvadeset dve godi ne. Za trenutak je pomislio kako je to upravo divno. A pojavio se niodkuda. Ovog puta Luis ga je video kako se namah otelotvo rio nasred njegovog utog travnatog tepiha. Bezpotrebno se brinuo; ARM uop te nije b io ume an u ovo. Problem Kanjonaca-provalnika bio je re en. "Prenosni diskovi!" uzviknu radosno Luis. Zatim se baci na tuinca. Ovo e b iti lako, lutkari su bili kukavice... O amuiva zablista narand astim sjajem. Luis Vu se opru i po tepihu, omlitavelih mi ia. Srce mu je s naporom radilo. Pred oima mu se stvori e crne mrlje. Lutkar pa ljivo obie dva mrtvaca. Pogledao ga je odozgo, iz dva pravca, a z atim pose e za njim. Dva niza zuba zaravnjenih vrhova sklopi e se oko njegovih zglav aka, ali ne prejako, kako ga ne bi povredili. Lutkar ga povue unazad preko ilima, a zatim ga spusti. Stana nestade. Ne bi se moglo rei da je Luis Vu bio zabrinut. Nije oseao nikakvu neprijat nost. Spokojno je (jer jednoobrazno zadovoljstvo koje pru a napon dozvoljava apstr aktnost misli, po pravilu nedostupnu obinim smrtnicima) preureivao svoju sliku sve ta. Sistem prenosnih diskova video je na matinom svetu Piersonovih lutkara. B io je to otvoren sistem za teleportaciju, daleko savr eniji od zatvorenih prenosni h kabina koje su se koristile na svetovima ljudi. Kako izgleda, lutkar je imao prenosni disk ugraen u Luisov stan; poslao j e dva Kanjonca da ga epaju; kada je to propalo, do ao je sam. Mora da su ga lutkari silno eleli. To je bilo dvostruko ohrabrenje. ARM uop te nije bio ume an. A lutkari su iz a sebe imali tradiciju dugu milion godina koja je podr avala njihovu filosofiju pr osveenog kukaviluka. Te ko da su eleli da mu oduzmu ivot; mogli su ga dobiti mnogo jef tinije, s mnogo manje rizika. Ne bi trebalo da ima pote koa oko zapla ivanja. Jo je le ao na delu ute trave i povezane prostirke. Mora da je bila sme tena n a prenosnom disku. Na drugom kraju sobe nalazio se jedan ogroman, narand asti, krz nati jastuk... Ne, bio je to presamieni kzin, otvorenih oiju, koji je spavao, bio paralizovan ili mrtav - a u stvari bio je to Govornik. Luisu be e drago to ga vidi. Nalazili su se u nekoj letelici, u jednom brodu Op tih Proizvoda. S one st rane providnih zidova svemirski-blistava suneva svetlost odbijala se od lunarnih stena o trih ivica. Ali mrlja zelenog i ljubiastog li aja stavila mu je do znanja da se jo nalazi na Kanjonu. Nije, meutim, bio zabrinut. Lutkar mu oslobodi zglobove. Ukrasi zasvetluca e u njegovoj grivi: nisu to bili prirodni dragulji, ve ne to to je nalikovalo crnim opalima. Jedna pljosnata gl ava bez mozga savi se i izvue draud iz utinice u Luisovoj lobanji. Lutkar stupi na etvrtastu plou i istog trena nestade, odnev i i draud sa sobom. 2. ODRED ZA VRBOVANJE Oi kzina posmatrale su ga izvesno vreme. A onda paralizovani kzin proisti grlo, kao da proba glas, i zagrme: "Luu-ii Vuu" "Uh", ree Luis. Razmi ljao je kako da se ubije, ali nije bilo naina. Jedva d

a je mogao pomerati prste. "Luise, jes'il' strujoman?" "Angl", ree Luis, kako bi dobio na vremenu. Upalilo je. Kzin odustade. A Luisa - ija je jedina briga bio oduzet draud - ponese stari nagon. Osvrnu se oko sebe da bi otkrio u koliko se gadnom polo aju na ao. estougaonik unutra nje trave pod njim oznaavao je prijemni prenosni disk. Je dan crni krug s druge strane bie da je oda ilja. Pod je na drugim mestima bio provid an, kao i leva strana trupa i stra nji zid. Hiperpogonski odvod protezao se gotovo celom du inom broda, ispod poda. Lu is je prepoznao postrojenja prema osnovnom naelu funkcionisanja. Nisu bila ljudsk e izrade; imala su napola istopljen izgled veine lutkarskih tvorevina. Znai: brod je bio u stanju da leti br e od svetlosti. Izgleda da je stavljen na spisak putnik a za jedno dugo putovanje. Kroz stra nji zid Luis je mogao da pogleda u spremi te za teret sa zakrivlje nim otvorima sa strane. Spremi te je gotovo u celosti ispunjavala jedna nakrivljen a kupa visoka desetak metara i dvaput toliko dugaka. Vrh je predstavljao toranj s a otvorima za oru je i/ili instrumentima za ispitivanje. Ispod tornja stajao je je dan pokriven prozor. Jo ni e, otvor koji se spu tanjem pretvarao u ispust. Bio je to Lender: letilica za spu tanje na tle, vozilo za istra ivanje. Ljud ske izrade, pomisli Luis, prema uobiajenim merilima. Na njemu nije bilo nieg to je izgledalo napola istopljeno. Iza letelice za spu tanje on ugleda srebrnasti zid, v erovatno tank za gorivo. Jo nije uoio vrata koja su vodila u njegovu kabinu. Uz izvestan napor Luis pomeri glavu na drugu stranu. Sada mu je pred oima bio prednji deo gde se nalazio brodski upravljaki pult. Veliki deo broda zauzima o je jedan neprozirni zeleni zid; mogao je, meutim, da mimo njega vidi zakrivljen i niz ekrana, brojanike sa siu nim, zbijenim ciframa i prekidae oblikovane tako da od govaraju lutkarskim eljustima. Le i te pilota za kontrolnim pultom nalikovalo je na k akvu postavljenu kupu; bilo je opremljeno naroitom mre om za sluaj pada i imalo je u dubljenja za grbu i ramena Piersonovog lutkara. U tom zidu nije bilo vrata. Nadesno - pa, njihova elija bila je, bar, prilino velika. Ugledao je tu , dv e ploe za spavanje i veliki prostor bogato prekriven krznom koji je mogao predsta vljati kzinski vodeni krevet, a meu njima jedno masivno ustrojstvo koje je Luis p repoznao kao preraiva i prireiva hrane, izraen na udozemlju. Iza kreveta protezao se j o jedan zeleni zid, ali bez vazdu nih komora - i to ga zabrinu. Nalazili su se u ku tiji bez otvora. Brod je bio lutkarske izrade: trup broj tri Op tih Proizvoda, jed an cilindar zaravnjen s donje strane i zaobljen na krajevima. Lutkarsko trgovako carstvo prodalo je na milione takvih brodova. Ogla avani su kao letelice otporne n a svaku pretnju sem na gravitaciju i vidljivu svetlost. Negde u vreme kada se Lu is Vu rodio soj lutkara preleteo je sav poznati svemir na potezu ka Magelanovim Oblacima. Sada, ne to vi e od dve stotine godina kasnije, jo se posvuda mogu sresti t rupovi Op tih Proizvoda. Neki su promenili ak dvanaest pokolenja vlasnika. Pre dvadeset tri godine svemirski brod La ov lutkarske proizvodnje udario je o povr inu Prstenastog sveta pri brzini od hiljadu tri stotine kilometara u sek undi. Polje stazisa za titilo je Luisa i ostale putnike - a trup nije zadobio nije dnu ogrebotinu. "Ti si kzinski ratnik", ree Luis. Usne su mu bile naduvene i ukoene. "Mo e li se probiti kroz trup Op tih Proizvoda?" "Ne", uzvrati Govornik. (Ne Govornik. Hmii!) "Ko pita ne skita. Hmii, ta e ti na Kanjonu?" "Dobio sam poruku. Luis Vu nalazi se u pukotini na Bojevoj Glavi, ivi pod naponom. Kao dokaz bili su prilo eni hologrami. Zna li na ta lii kada si pod naponom? Na morsku biljku sa listovima koji se pokreu u zavisnosti od hirova struje." Luis oseti kako mu se suze slivaju niz nos. "Tanj. Do tanja i to muenje. Za to si do ao?" " eleo sam da ti ka em koliko si bezvredan." "Ko je poslao poruku?" "Ne znam. Mora da je to bio lutkar. eleo nas je obojicu. Luise, zar ti je mozak toliko o teen da nisi primetio da lutkar..." "Nije Nesus. Tano. Ali jesi li primetio kakva mu je griva? Na tu kitnjast

u frizuru mora da utro i bar sat dnevno. Da sam ga video na svetu lutkara, pomisli o bih da je visokog ina." "Pa?" "Nijedan razuman lutkar ne bi stavljao svoj ivot na kocku zbog meuzvezdano g putovanja. Lutkari za obraivanje; oni putuju stotinama hiljada godina brzinom m anjom od svetlosne samo zato to nemaju poverenje u hiper-svemirske brodove. Ko go d da je ovaj, lud je, kao i svaki drugi lutkar koga je ikada videlo ljudsko oko. Ne znam ta da oekujem od njega", izgovori gotovo u jednom dahu Luis Vu. "Ali evo ga, vraa se." Lutkar se nalazio na upravljakoj palubi, na estougaonom prenosnom disku, p osmatrajui ih kroz zid. Oglasio se enskim glasom, divnim kontraaltom. "ujete li me? " Hmii se iznenada odvoji od zida, zadr a se trenutak na nogama, a zatim se spusti na sve etiri i krenu u napad. Sna no je udario o zid. Svaki lutkar bi ustukn uo, ali ovaj nije. "Na a ekspedicija je gotovo na okupu. Nedostaje nam samo jo jeda n lan posade", ree on mirno. Luis otkri da je u stanju da se okrene na stranu i uini to. Zatim ree: " V rati se na poetak. Ima nas u aci i ne mora ni ta da krije . Ko si ti?" "Mo ete mi nadenuti bilo koje ime koje vam se dopada." " ta si ti? ta tra i od nas?" Lutkar je za trenutak oklevao, a onda ree: "Bio sam Poslednji na mom svet u. Spario sam se sa onim koga znate kao Nesusa. Sada nisam ni ta. Potrebni ste mi kao posada za povratnu ekspediciju na Prstenasti svet da bih povratio svoj statu s." Hmii dobaci: "Neemo ti slu iti." "Da li je Nesus dobro?" upita Luis. "Zahvaljujem se na na oj brizi. Nesus je zdrava uma i tela. Od oka koji je do iveo na Prstenastom svetu povratio mu se zdrav razum. Kod kue je i vodi rauna o n a e dvoje dece." Ono to je Nesus podneo, pomisli Luis, izazvalo bi ok kod svakoga. Domoroci sa Prstenastog sveta odsekli su mu jednu glavu. Da se Luis i Tila nisu dosetili da podve u krvne sudove na tuinevom vratu, Nesus bi na smrt iskrvario. "Pretpostavl jam da ste mu transplantirali novu glavu." "Razume se." "Ti ne bi bio ovde da nisi lud", primeti Hmii. "Za to bi bilion lutkara iz abralo jedan razoreni um da upravlja njima?" "Ne smatram da sam lud." Lutkareva stra nja noga nemirno se savijala. (Ako su njegova lica uop te i ta iskazivala, bila je to jedino mlohavousna slaboumnost.) "Molim vas, ne vraajmo se vi e na to. Slu io sam svojoj vrsti dobro i etiri Poslednja pre mene slu ila su dobro, pre no to je konzervativna stranka smogla snage da svrg ne moju stranku. Oni gre e. Dokazau to. Otii emo na Prstenasti svet i pronai blago nep ojmljivo za njih." "Ugrabiti jednog kzina", zagrme kzin, "predstavlja ozbiljnu gre ku." Duge kand e bile su mu izvuene. Lutkar je gledao u njih kroz zid. "Ne biste inae do li. Luis ne bi do ao. Ti ima polo aj i ime. Luis ima svoj draud. Na etvrti lan nalazio se u zatvoru. Moji agent i su me, meutim, obavestili da je osloboena i da je na putu ka nama." Luis se gorko nasmeja. Svaka ala bila je gorka bez drauda. "Stvarno nisi mnogo ma tovit, je li tako? Sve je kao u prvoj ekspediciji. Ja, Hmii, jedan lutkar i jedna ena. Ko je ta ena? Neka druga Tila Braun?" "Ne! Nesus se u asavao Tile Braun - s razlogom, verujem. Ukrao sam Halrlop rilalar iz eljusti ARM-a. Za vodia emo, dakle, imati jednog domoroca sa Prstenastog sveta. A to se tie karaktera na e ekspedicije, za to bih odbacio strategiju koja se p okazala tako uspe na? Vi ste uspeli da odete sa Prstenastog sveta." "Svi sem Tile." "Tila je ostala po vlastitom izboru." "Bili smo plaeni za na trud", ume a se kzin. "Doneli smo kui svemirski brod k oji je u stanju da prevali jednu svetlosnu godinu za osamdeset pet sekundi. Taj brod doneo mi je i ime i status. ta nam mo e sada ponuditi, to bi se moglo uporediti s tim?"

"Mnoge stvari. Mo e li ve sada da ustane , Hmii?" Kzin ustade. Izgledao je kao da se uglavnom oslobodio dejstva o amuivaa. Lui s je jo bio omamljen i ukoenih udova. "Jesi li dobro? Osea li omamljenost, bol ili muninu?" "Za to si tako zabrinut zbog mene, gutau korenja? Ostavio si me u autodoku vi e od jednog sata. Nisam jo uspostavio koordinaciju pokreta, a i gladan sam; to j e sve." "Dobro. Samo dotle smo dospeli u ispitivanju te supstance. Vrlo dobro, H mii, eto ti plate. Osna ujui zain je lek koji je Luisa Vua dr ao mladim i sna nim dve st otine dvadeset tri godine. Moj narod nainio je odgovarajui zain za kzine. Formulu m o e poneti kui u Patrijar iju Kzina kada okonamo na u misiju." Hmii kao da se premi ljao. "Podmladiu se? To ubre je ve u meni?" "Da." "I sami smo mogli napraviti ne to takvo. Nismo eleli." "Potreban si mi mlad i sna an. Hmii, nema neke velike opasnosti u na oj misi ji! Ne nameravam da se spustim na sam Prstenasti svet, ve samo na ivicu svemirske luke! Mo e uestvovati u podeli sveg znanja do koga budemo do li, kao i ti, Luise. to s e tie tvoje trenutne nagrade..." Na prenosnom disku pojavi se draud Luisa Vua. Kui te je bilo otvoreno, pa p onovo zaptiveno. Luisu zaigra srce. "Ne uzimaj ga jo ", dobaci mu Hmii i to je zvualo gotovo kao nareenje. "U redu. Poslednji, koliko dugo si me posmatrao?" "Pre petnaest godina prona ao sam te u kanjonu. Moji agenti su ve dejstvova li na Zemlji, poku avajui da oslobode Halrloprilalar. Bez nekog naroitog uspeha. Pos tavio sam prenosne diskove u tvom stanu i ekao da kucne as. Idem sada da pridobije m na eg vodia-domoroca." Lutkar ustima dodirnu ne to na nizu komandi, krenu napred i nestade. "Ne upotrebljavaj draud", ponovi Hmii. "Kako ti ka e ." Luis mu okrete lea. Znae da je si ao s uma kada ga potreba za n aponom natera da napadne jednog kzina. Bar jedna dobra stvar mo e ispasti iz ovoga ... i on se vrsto uhvati za tu misao. Nije bio u stanju ni ta da uini za Halrloprilalar. Halrloprilalar je bila hiljadama godina stara kada se pridru ila Luisu, Ne susu i Govorniku- ivotinjama u njihovoj potrazi za nainom da napuste Prstenasti sve t. Domoroci koji su iveli ispod njene lebdee policijske stanice odnosili su se pre ma njoj kao prema boginji sa neba. Cela grupa igrala je tu igru - iveli su uz Hal rloprilalarinu pomo, izigravajui bogove za domoroce - dok su i li nazad ka sru enom La o vu. A ona i Luis su se voleli. Domoroci sa Prstenastog sveta, tri oblika s kojima se grupa susrela, bil i su svi u izvesnoj meri nalik ljudima, ali ne i u potpunosti ljudska bia. Halrlo prilalar je bila gotovo elava, a usne joj nisu bile izra enije no u majmuna. Poneka d osobe u veoma poodmaklim godinama ne tra e ni ta vi e do raznovrsnost u ljubavnim ve zama. Luis se pitao nije li se to i sa njim dogaalo. Mogao je da uoi nedostatke u Prilinom karakteru... ali, do tanja! Ima on i vlastitu zbirku. Bio je Halrloprilalarin du nik. Bila im je potrebna njena pomo i Nesus je n a nju dejstvovao udnom lutkarskom vrstom moi. Nesus ju je uslovio taspom. A Luis m u je dopustio da to uini. Vratila se sa Luisom u svemir ljudi. Oti la je s njim u kancelarije UN u B erlinu i nikada nije odatle izi la. Ako je Poslednji mogao da je oslobodi i vrati kui, to je bez sumnje bilo vi e od onoga to je Luis Vu mogao da uini za nju. "Mislim da lutkar sigurno la e", ree Hmii. "Obmane veliine. Za to bi lutkari d ozvolili nekome s ijim umom nije sve u redu da upravlja njima?" "Ne ele sami da probaju. Rizik. Uvek deblji kraj izvue onaj ko je prvi. Za lutkare ima nekog smisla u izboru najbistrijeg od malog postotka megalomanijaka ... Ili gledaj na to iz drugog ugla: nain na koji Poslednji usmerava ostali deo p opulacije da dr i pognute glave - ne te ite prevelikoj moi, nije sigurno. I jedno i d rugo moglo bi se pokazati ispravnim." "Misli da je rekao istinu?" "Ne znam dovoljno. ta i ako la e? Ima nas u aci." "Ima tebe", odbrusi kzin. "Ima te zbog napona. Zar se ne stidi ?"

Luis se stideo. Borio se da mu sram ne obogalji um, zaviv i ga u crni oaj. Za njega nije bilo izlaza iz te fizike kutije: zidovi, pod i tavanica bili su deo trupa Op tih Proizvoda. Ali bilo je delova... "Ako jo razmi lja o tome kako da provali napolje", odgovori on, "bolje da por azmisli i o ovome. Podmlaivae se. Ne bi nas lagao o tako neem; ne bi imalo smisla. ta se dogaa kada postane mlad?" "Vei apetit. Vea snaga. Sklonost ka borbi - i bilo bi bolje da to pone da t e brine, Luise." Hmii je s godinama postajao sve krupniji. Crni 'naoarasti' kolutovi oko oi ju bili su mu gotovo potpuno sivi, a i na drugim mestima moglo se primetiti sivi lo. Kada se kretao, isticali su mu se vrsti mi ii; nijedan razuman mlai kzin ne bi se upustio u borbu s njim. Ali najva niji su bili o iljci. Poslednji put kada je Hmii video Prstenasti svet krzno i dobar deo ko e bili su mu oprljeni na preko pola tel a. Dvadeset tri godine kasnije krzno je ponovo izraslo, ali izraslo je u krzavim pramenovima iznad o iljaka. "Osna ujui zain isceljuje o iljke", ree Luis. "Izra e ti glatko krzno. Bez belina " "Pa, onda u biti lep i." Rep zviznu kroz vazduh. "Moram ubiti deraa li a. O iljci su poput seanja. Ne elimo da budu uklonjeni." "Kako e dokazati da si ti Hmii?" Rep se ukruti. Hmii se zagleda u njega. "Mene dr i u aci pomou napona." Luis je imao neke rezerve u vezi s tom prime dbom, ali mo da je govorio u mikrofon. Lutkar ne bi prenebregao mogunost pobune. "T ebe dr i u aci obeanjem harema, poseda, povlastica i imena koje pripada Hmiiju, osta relom heroju. Patrijarh mo da ne bi poverovao u tvoju priu, ako se ne domogne osna ujue g zaina i potvrde Poslednjeg koji e te podr ati." "Uuti." Iznenada, sve to postade previ e za Luisa Vua. On pose e za draudom, a kzin munjevito suknu. Hmii okrenu crno plastino kui te u crno-narand astoj aci. "Kako eli ", ree Luis. On se spusti na lea. Ionako je premalo spavao. "Kako si postao strujoman? Kako?" "Ja...", odvrati Luis, "... ono to mora razumeti..." Zastao je opet, pa do dao: "Sea li se na eg poslednjeg susreta?" "Da. Nekoliko ljudi pozvano je na sam Kzin. I ti si tada zaslu io tu ast." "Mo da. Mo da i jesam. Sea li se da si mi pokazao kuu Patrijarhove Pro losti?" "Seam se. Poku ao si da mi ka e da smo mogli da pobolj amo odnose meu vrstama. Sv e to je trebalo da uradimo jeste da dozvolimo grupi humanoidnih reportera sa holo kamerama da obiu muzej." Luis se nasme i, seajui se. "Tako je." "Gajio sam izvesne sumnje." Kua Patrijarhove Pro losti bila je ogromna i veliajna: jedna neizmerna, nesk ladna zgrada od debelih oplata od vulkanskih stena taljenih na krajevima. Sva je bila u uglovima, a na etiri visoke kule bili su postavljeni laserski topovi. Oda je su se nizale jedna za drugom. Luisu i Hmiiju bila su potrebna dva dana da je obiu. Patrijarhova zvanina pro lost protezala se daleko unazad. Luis je video bed rene kosti drevnih stondata sa useenim hvataljkama, toljage koje su koristili pri mitivni kzini. Video je srebrom optoen oklop debeo kao vrata nekog sefa i sekiru za dve ruke kojom bi se mogla iseckati odrasla sekvoja. Upravo je govorio o pu tan ju jednog ljudskog reportera da obie ovo mesto kada naio e na Harvija Mosbauera. Porodica Harvija Mosbauera bila je pobijena i pojedena za vreme etvrtog r ata izmeu ljudi i kzina. Mnogo godina posle primirja i posle velikih, ludakih prip rema, Mosbauer se spustio sam i naoru an na Kzin. Ubio je etiri kzina mu jaka i posta vio bombu u Patrijarhovom haremu pre no to su stra ari uspeli da se domognu njegove neo teene ko e. "I ti to zove neo teenim?" "Ali borio se. I te kako se borio! Postoje trake. Mi, Luise, znamo kako treba po tovati hrabrog i monog neprijatelja." U tavljena ko a bila je u takvim o iljcima da ju je trebalo dva puta pogledati pre no to se odredi kojoj vrsti pripada; ali nalazila se na visokom postolju sa

komemorativnom ploom od trupnog metala i oko nje se prostirao samo pod. Proseni lj udski reporter mo da bi to pogre no razumeo, ali Luis je shvatio. "Pitam se mogu li ti uop te objasniti", ree on sada, dvadeset godina kasnije, kao strujoman, otet i l i en svog drauda, "kako mi je prijalo saznanje da je Harvi Mosbauer bio ljudsko bie ." "Lepo je podseati se, ali razgovarali smo o zavisnosti od struje", podset i ga Hmii. "Sreni ljudi ne postaju zavisni od struje. U stvari, treba otii da ti ugra de utika. Tog dana dobro sam se oseao. Oseao sam se kao junak. Zna li gde je Halrlop rilalar bila u to vreme?" "Gde je bila?" "Vlada ju je dr ala. ARM. Imali su sijaset pitanja i nije bilo nijedne tan j stvari koju sam ja mogao da uinim u vezi s tim. Bila je pod mojom za titom. Poveo sam je sa sobom nazad na Zemlju..." "Vladala je tobom pomou lezda, Luise. Dobro je to ene kzina nisu oseajne. Ti bi za nju uinio sve to bi od tebe zatra ila. A zatra ila je da vidi svemir ljudi." "Svakako, sa mnom kao domorodakim vodiem. To se jednostavno nije ostvarilo . Hmii, doveli smo Daleki Let i Halrloprilalar kui i predali ih savezu Kzina i Ze mlje i to je bilo poslednji put kada smo ih videli. Nismo ak smeli nikome ni da p riamo o njima." "Motor sa drugim kvantnim hiperpogonom postao je patrijarhova tajna." "To je vrhovna tajna i Ujedinjenih Nacija. Mislim, ak, da je nisu otkrili ni drugim vladama iz svemira ljudi, a i stavili su mi tanj dobro do znanja da b i bilo bolje da ne brbljam okolo o tome. I Prstenasti svet je, razume se, deo ta jne, jer kako bismo dospeli tamo bez Dalekog Leta? To me podseti da se zapitam", nastavi Luis, "kako Poslednji oekuje da dospe do Prstenastog sveta. Dve stotine svetlosnih godina od Zemlje - jo vi e od Kanjona - a u stanju je da, ako upotrebi o vaj brod, prevali tek jednu svetlosnu godinu za tri dana. Misli li da negde krije neki drugi Daleki Let?" "Nee mi odvratiti pa nju. Za to si dao da ti ugrade ureaj za napon?" Hmii se zg uri, ispru iv i kand e. Mo da je to bio nesvestan refleks - mo da. "Napustio sam Kzin i oti ao kui", ree Luis. "Nisam mogao od ARM-a da dobijem dozvolu da vidim Pril. Da sam mogao da okupim ekspediciju za Prstenasti svet, m orala bi da poe kao domorodaki vodi, ali do tanja! Nisam o tome ak mogao ni da razgo varam ni sa kim sem sa vladom... i tobom. A ti nisi bio zainteresovan." "Kako sam mogao da odem? Imam posed i ime, a i deca su mi bila na putu. e nke kzina su veoma zavisne. Potrebna im je nega i pa nja." " ta je s njima sada?" "Moj najstariji sin upravljae onim to posedujem. Ako ga ostavim samog suvi e dugo, borie se sa mnom kako bi sve zadr ao. Ako... Luise! Za to si postao strujoman? " "Neki klovn pogodio me taspom!" "Urrr?" "Lutao sam kroz jedan muzej u Riju kada mi je neko sakriven iza stuba us reio dan." "Ali i Nesus je poneo tasp na Prstenasti svet kako bi obuzdavao svoju po sadu. Upotrebio ga je na nama obojici." "Tano. To i prilii jednom Piersonovom lutkaru; da nam ini dobro tako to nas kontroli e! Pogledaj, upravlja mojim draudom iz daljine, a tebi je podario venu mla dost. I kakav je ishod? Uiniemo sve to nam ka e, eto takav!" "Nesus je upotrebio tasp i na meni, ali ja ipak nisam postao strujoman." "Ni ja tada nisam postao strujoman. Ali seao sam se. Oseao sam se poput va k e dok sam razmi ljao o Pril... o odlasku na odsustvo. Imao sam obiaj da to inim, da poletim sam u brodu i uputim se do ruba poznatog svemira dok ponovo ne budem u s tanju da podnosim ljude. Dok ponovo ne budem u stanju da podnesem sebe. Ali to b i znailo izneveriti Pril. I tada mi je neki klovn usreio dan. Nije me jako uzdrmao , ali podsetio me je na tasp koji je Nesus nosio i koji je bio deset puta jai. Ja ... izdr ao sam skoro godinu dana, a onda sam oti ao da mi ugrade utika u glavu." "Trebalo bi da ti i upam tu icu iz mozga." "Pokazalo se da dolazi do ne eljenih uzgrednih dejstava."

"Kako si dospeo do pukotine na Bojevoj Glavi?" "Oh, to. Mo da sam bio u panici, ali vidi: Halrloprilalar je nestala u zgr adi ARM-a i nikada nije odatle izi la. Onda je Luis Vu postao strujoman i vi e nije bilo izvesno da li bi tako zavisan mogao nekom da oda tajne. Mislio sam stoga da bi najbolje bilo da pobegnem. Na Kanjon se sasvim lako mo e neopa eno spustiti brod ." "Pretpostavljam da se i Poslednji u to uverio." "Hmii, daj mi draud, pusti me da spavam ili me ubij. Nedostaju mi pobude ." "Spavaj, onda." 4. IZ SREDI TA Luis se presamiti budui da mu se te ina odjednom dvostruko poveala. Crni pre deo Kanjona je nestao. Mora da je sada nevidljiv na zvezdanom predelu, izmenjeno m zvezdanom predelu u kome je jedna zvezda, tano ispod njihovih nogu, sijala sjaj nije od svih ostalih. Poslednji izie iz za titne mre e i pilotskog sedi ta. I lutkar se izmenio. Kretao se kao da je umoran, a njegova griva - drugaije oe ljana - izgledal a je kao da izvesno vreme nije bila doterivana. Struja mu nije umrtvila mozak. Luis je bio u stanju da razabere ono to je bilo oigledno: da su on i Hmii po svoj prilici proveli dve godine u stazisu, dok je lutkar sam upravljao Iglom kroz hipersvemir; da se poznati svemir, mehur ist ra enih zvezdanih sistema nekih etrdeset svetlosnih godina u preniku, nalazio daleko iza njih; da je Topla igla istrage bila sagraena da njome upravlja Piersonov lut kar, dok su se svi ostali putnici nalazili u stazisu, kao i da ih samo lutkareva milost mo e jednog dana vratiti nazad. Da je poslednji put video neko ljudsko bie, da je Halrloprilalar mrtva zbog njegovog nehata i da e se oseati stra no usamljen k ada izvadi draud iz glave - to e se uskoro dogoditi. Ali ni ta od toga nije bilo va no dok mu je slaba struja jo priticala u mozak. Nije primetio nikakav plamen pogona. Topla igla istrage mora da se kreta la samo na bezreakcionim potisnicima. Tvorci La ova smestili su brodske motore na njegovo veliko delta-krilo. Ne t o nalik na strahovit laserski top ispaljeno je na njih dok su prolazili iznad Pr stenastog sveta i motori su izgoreli. Poslednji ne bi ponovio tu gre ku, pomisli L uis. Iglini potisnici mora da su sada sme teni unutar neprobojnog trupa. "Koliko jo ima pre no to emo moi da se spustimo?" upita Hmii. "Biemo spremni za pristajanje kroz pet dana. Nisam bio u mogunosti da uzme m najsavr enije pogonske sisteme kojima raspola e Flota svetova. Sa ma inerijom koju l judi izrauju mo emo da usporavamo stopom od svega dvadeset gravitacija. Da li se pr ijatno oseate u kabini sa gravitacijom?" "Suvi e je niska. Jedna zemaljska gravitacija?" "Jedna gravitacija Prstenastog sveta, ili nula zarez devet devet dve zem aljske gravitacije." "Neka ostane tako. Poslednji, nisi nam dao nikakve optike ureaje. eleo bih da malo osmotrim Prstenasti svet." Lutkar stade da razmi lja o tome. "Va lender ima teleskop, ali on nije usme ren pravo nadole. Saekajte nekoliko trenutaka." Lutkar se ponovo okrete ka ploi sa instrumentima. Jedna glava obrnu se unazad i progovori i tavim, pljuskavim, re eim na glaskom Junakovog jezika. Hmii ree: "Koristi meunarodni. Dopusti Luisu bar da slu a." Lutkar poslu a: "Lepo je ponovo razgovarati na bilo kom jeziku. Bio sam us amljen. Evo, dau vam projekciju iz Iglinog teleskopa." Slika se pojavi ispod stopala Luisa Vua: pravougaonik, bez graninih linij a, u kome su sunce Prstenastog sveta i zvezde oko njega iznenada izgledali znatn o vei. Luis prekri sunce rukom i stade da pretra uje prostor pod sobom. Konano, pred oi mu stade Prstenasti svet: jedna nit bebinje plavog u obliku polukruga. Zamislite pedeset stopa dugaku Bo inu vrpcu, irine jednog ina, bebinje plave b oje. Razvucite je u krug, tako da stoji ivicom na podu i stavite sveu u sredinu. A onda uveajte razmere.

Prstenasti svet bio je traka od neverovatno vrstog materijala, milion mil ja iroka i est stotina miliona milja dugaka, razvuena u krug prenika devedeset pet mi liona milja, sa suncem u sredi tu. Taj prsten se vrteo brzinom od sedam stotina se damdeset milja u sekundi, dovoljno brzo da proizvede centrifugalne sile od jedne gravitacije. Nepoznati in enjeri Prstenastog sveta ispunili su unutra nju povr inu tl om, okeanima i atmosferom. Podigli su hiljadama milja visoke zidove na svakom ob odu kako bi zadr ali vazduh unutra. Po svoj prilici vazduh je ipak oticao preko zi dova oboda, ali ne brzo. Jedan unutra nji prsten od dvadeset pravougaonih senkovit ih kvadrata, koji bi se u Sunevom sistemu nalazio na orbiti Merkura, obezbeivao je Prstenastom svetu tridesetoasovni ciklus dana i noi. Prstenasti svet predstavljao je est stotina biliona kvadratnih milja nast anjive planete. Prostranstvo tri miliona puta vee od Zemlje. Luis, Govornik- ivotinjama, Nesus i Tila Braun putovali su preko Prstenast og sveta skoro godinu dana: dve stotine hiljada milja uzdu , a zatim nazad do mest a gde se La ov sru io. inilo je to tek petinu njegove irine. Te ko da je to bilo dovoljn o da postanu dobro upueni. Da li je ijedno razumno bie ikada moglo tvrditi da je p oznavalac Prstenastog sveta? Ali ispitali su jednu od izboina svemirske luke na spolja njem delu obodnog zida. Ako je Poslednji govorio istinu, drugo im nee biti ni potrebno. Spustie se na izboinu svemirske luke, pokupiti sve to je Poslednji oekivao da tu pronae i udalj iti se. I to brzo! Jer... Jer ono to se videlo unutar pravougaone teleskopske slike koju je Posledn ji postavio pred njih bilo je bolno oigledno. Bebinje plavi luk Prstenastog sveta - boja tri miliona zemljolikih svetova suvi e udaljenih da bi se razabrale pojedi nosti, ali pro aranih pononim plavetnilom sa senkovitih kvadrata - bio je poprilino decentriran u odnosu na lokalno sunce. "Nismo to znali", ree Hmii. "Proveli smo jednu kzinsku godinu na tom ustr ojstvu, a nismo to znali. Kako je to mogue?" "Prstenasti svet mo da nije bio decentriran kada ste vi bili ovde", ree Lut kar. "To je bilo pre dvadeset tri godine." Luis klimnu. Govoriti znailo bi samo pojaati zbunjenost. Jedino je radost stvorena naponom dr ala po strani u as zbog sudbine domorodaca na Prstenastom svetu, strah i krivicu zbog sebe samog. Poslednji nastavi: "Ustrojstvo Prstenastog sve ta nestabilno je u ravni njegove orbite. Sigurno ste to znali?" "Ne!" Luis ree: "Ni sam nisam znao dok se nisam vratio na Zemlju. Tada sam pred uzeo neka istra ivanja." Oba tuinca zagleda e se u njega. On nije ba eleo da mu toliko posveuju pa nju. O h, dobro. "Dosta se lako mo e pokazati da je Prstenasti svet nestabilan. Stabilan du ose, ali nestabilan u ravni. Mora da je postojalo ne to to je odr avalo sunce u osi ." "Ali sada je decentriran!" "Ma ta da je bilo posredi, prestalo je da radi." Hmii zari kand e u nevidljiv pod. "Ali oni onda moraju umreti! Milijarde, desetine milijardi - bilioni?" On se okrete ka Luisu. "Umorio sam se od tvog ble savaog osmeha. Da li bi bolje govorio bez drauda?" "Mogu sasvim dobro da govorim." "Govori, onda. Za to je Prstenasti svet nestabilan? Zar nije na orbiti?" "Ne, svakako da nije. Mora da bude krut. To stra no okretanje oko ose uinil o bi ga krutim. Ako jednom decentrirate Prstenasti svet, on e nastaviti da se sam sve vi e decentrira. Ali jednaine su dosta upave. Igrao sam se malo raunarom i dobio sam brojke u koje nisam siguran da mogu poverovati." "Izvesno vreme smatrali smo da mo emo sagraditi vlastiti Prstenasti svet", ree Poslednji. "Ali nestabilnost je suvi e velika. ak i sna ni sunevi zraci bili bi u stanju da izvr e dovoljan pritisak na jedno takvo ustrojstvo i da ga izbace iz rav note e. Pet godina kasnije ono bi se survalo na svoje sunce." "Tu brojku sam i ja dobio", ree Luis. "Mora da se upravo to i ovde dogaa." Hmii ponovo zari kand e u pod. "A ta je sa visinskim mlaznicima? In enjeri Pr stenastog sveta mora da su postavili visinske mlaznike."

"Mo da. Znamo da su imali Basardove sabirnice. Koristili su ih za pogon sv emirskih brodova. U redu, mno tvo velikih Basardovih sabirnica na obodnim zidovima bilo bi dovoljno za odr avanje Prstenastog sveta u ravnote nom polo aju. Motori bi fu zionisali vodonik iz solarnog vetra. Na taj nain nikada im ne bi ponestalo goriva ." "Ni ta nismo videli. Pomisli samo kakve bi veliine ti motori morali biti!" Luis se nasmeja. " ta ti naziva ogromnim? I to na Prstenastom svetu? Promak li su nam - i to je sve." Ali te ko da mu se mogao dopasti nain na koji je Hmii sta jao nad njim sa ispru enim kand ama. "I ti to sve tako olako prihvata ? Na Prstenastom svetu mo da ima toliko dom orodaca da bi se sav poznati svemir mogao vi estruko naseliti. Oni su bli i tvojoj v rsti nego mojoj." "Ti si jedan okrutni, nemilosrdni meso der. I poku aj da zapamti ", ree Luis kz inu. "Shvati, dakle: to e me se ticati. Ticae me se veoma mnogo po to Poslednji iskl jui moj draud. Ali nee me i ubiti, jer u se do tada ve pomalo navii. Mo e li smisliti b lo ta to bismo mogli uiniti da im pomognemo? Bilo ta?" Kzin se okrenu od njega. "Poslednji, koliko im je vremena preostalo?" "Poku au da saznam." Sunce Prstenastog sveta bilo je dosta decentrirano. Luis je nagaao da se moglo nalaziti sedamdesetak miliona milja od bli e strane, to bi znailo da ga je od udaljenije delilo stotinu dvadeset miliona milja. Bli a strana mora da primi gotov o tri puta vi e suneve svetlosti nego udaljenija, a ustrojstvo se okretalo za sedam i po tridesetasovnih dana. Zatim, tu je bila klima. Biljke koje ne budu mogle da podnesu promene izumree. I ivotinje. I ljudi. Poslednji je zavr io rad sa teleskopom. Sada se bavio raunarom van doma aja p ogleda, iza stamenog zelenog zida. Luis se pitao ta je jo skrivao taj odvojeni deo broda. Lutkar konano dokaska. "Kroz godinu dana i pet meseci Prstenasti svet e ok rznuti svoje sunce. Mislim da e se tada dezintegrisati. S obzirom na rotacionu br zinu, svi delovi e se razleteti po meuzvezdanom prostoru." "Senkoviti kvadrati", promrmlja Luis. " ta? Da, prethodno e doi do sudara sa senkovitim kvadratima. Ipak, pred nam a je bar itava godina. To je dosta vremena", dodade Poslednji ivahno. "Uop te neemo d otai povr inu Prstenastog sveta. Va a ekspedicija ispitala je izboinu svemirske luke s a udaljenosti od nekoliko desetina hiljada milja i meteorska odbrana Prstenastog sveta nije vas gaala. Verujem da je svemirska luka bila napu tena. Mo emo se bezbedn o spustiti." Hmii upita: " ta oekuje da e pronai?" "Iznenauje me to se nisi dosetio." Poslednji se okrenu ka svojoj kontrolno j ploi. "Luise, imao si dovoljno vremena." "ekaj..." Napon u njegovom umu splasnu. 5. SIMPTOMI POVLAENJA Luis je kroz zid posmatrao kako lutkar obrauje njegov draud. Toliko je ra zmi ljao o smrti da mu se um gotovo pomutio; o smrti kao njegovom veoma linom iskus tvu; o smrti koja bi sna la tuince to su nadzirali struju u njegovom mozgu. Pljosnate glave su lebdele, pomerale se i nju ile malo, crno kui te kao da pr obaju neko sumnjivo jelo. Dugaki jezici i osetljive usne radili su predano unutar kui ta. Za nekoliko minuta lutkar je podesio mera vremena na tridesetoasovni dan i s manjio jainu struje na pola. Sledeeg dana iskusio je isto zadovoljstvo, nepropu teno kroz filter ljudskog razuma, i ni ta ga se nije ticalo, sem... Luis se upirao da odredi vlastita oseanj a. Kada je struja te veeri rano prestala da dotie, njega je pritisnula poti tenost p oput te kog afranovog mirisa. Hmii se uskoro zaustavio iznad Luisa Vua, izvukao draud iz njegove loban je i postavio ga na prenosni disk kako bi ga odaslao na upravljaku palubu, radi p onovnog pode avanja. Opet.

Luis vrisnu i skoi. Trenutak potom, uzvera se uz kzinova iroka lea, dr ei se z a krzno, i poku a da mu i upa u i. Kzin se naglo okrenu i Luis se nae priklje ten jednom o gromnom rukom, koja ga hitnu preko sobe. Svom silinom tresnuo je o zid. Napola o a muen, dok mu je krv curila niz povreenu ruku, Luis se okrete da doeka novi napad. Okrenuo se na vreme da vidi Hmiija kako skae na prenosni disk, upravo u t renutku kada je Poslednji posegao za kontrolama. Hmii unu na crni disk; izgledao je istovremeno opasno i budalasto. "Ovi diskovi nisu u stanju da podnesu toliki teret", ree Poslednji. "Misl i li da sam idiot koji e dozvoliti da se jedan kzin pojavi ovde, na upravljakoj pal ubi?" "A koliko je pameti potrebno da se uspu e uz list?" zare a kzin. On dobaci L uisu draud i odgega se prema svom vodenom krevetu. Odvraanje pa nje. Hmii je istrgnuo dugmad iz Luisove lobanje neposredno po to se ovaj iskljuio, samo zato da bi kod Luisa Vua izazvao besomunu jarost i tako sk renuo lutkarevu pa nju. "Kada sledei put budem prepravljao tvoj draud, uiniu to neposredno pre uklj uivanja", ree Poslednji. "Usreuje li te to?" "Zna ti tanj dobro ta me usreuje!" Luis je vrsto dr ao draud. Bio je, razume s e, iskljuen - iskljuen dok ga mera vremena ponovo ne o ivi. "Ti si gotovo podjednako dugovean kao i mi. Ovo je samo privremeno." Posl ednji stade da mu se ulaguje. "Ni u snu nisi pomislio da e biti toliko bogat! Svem irska letelica Prstenastog sveta koristila je metod jeftinih, obimnih transmutac ija, isti onaj koji mora da je upotrebljen i pri izradi samog Prstenastog sveta! " Luis zbunjeno podi e pogled. "Bilo bi dobro kada bismo znali masu i veliinu te ma ine", nastavi lutkar. "Svemirske letelice sa Prstenastog sveta su goleme naprave. Ali nema potrebe da ih prevozimo. Jedan hologram koji e napraviti radar za dubinsko snimanje, kao i h ologrami mehanizma pri radu bie dovoljni da ubede moje sunarodnike. A onda emo jed nostavno poslati po tu letelicu jedan brod Op tih Proizvoda broj etiri." Tuinac svakako nije mogao da oekuje da mu ovek duboko pogoen naglim prekidom struje odgovori na svaku sitnu opasku. Razume se da nije. Ali ispod vea Luis je posmatrao Hmiija da bi video kako e ovaj izii s tim na kraj. Kzin je bio divan. Na trenutak se sledio. A onda upita: "Kako je do lo do toga da si izgubio svoje povlastice?" "Pria je prilino slo ena." "U li smo u sistem Prstenastog sveta na jedanaest milijardi milja iznad or bitne ravni i pri brzini od pedeset dve hiljade milja u sekundi koju treba poste peno da smanjujemo. Pro ao je tek jedan dan. Imamo vremena." "Tano, a ne ekaju nas nikakvi naroiti poslovi. Kao prvo, treba da znate da Konzervativna stranka i stranka Eksperimentalista ve odavno postoje kod nas. Obino vladaju konzervativci. Ali kada je na svet sna la nevolja zbog toplotnog zagaenja i zazvanog prevelikim kori enjem industrijske moi, Eksperimentalisti su prebacili na sv et u kometski oreol. Jedan re im Eksperimentalista najpre je preobrazio, a potom i zasejao dva poljoprivredna sveta. Jedan kasniji re im dovukao je jo dva sveta sa m esta gde su nastali kao pratioci udaljenih, ledenih d inova..." Hmii je dobio dovoljno vremena da povrati pribranost i razmisli ta sledee da ka e. Odlino! Mo da je kzin zaslu ivao polo aj koji je nekad imao: Govornik- ivotinjama, mlai ambasador kod ljudske rase. "...uinili smo ono to je bilo neophodno, a potom bili svrgnuti. Ali takva su pravila igre. Eksperimentalisti su do li na vlast kada su na e sonde otkrile cars tvo Kzina. Verujem da vam je Nesus ispriao kako smo se poneli." "Pomogli ste oveanstvu." Hmii je bio udno miran. Luis bi pre oekivao da e raz dirati zidove. "U etiri rata sa ljudima izginula su etiri pokolenja na ih najboljih ratnika, a posledica toga bila je da je znatno porastao broj popustljivih meu nam a." "Nadali smo se da ete razviti sposobnost da prijateljski op tite sa ostalim vrstama. Moja stranka je, sa svoje strane, osnovala veliko trgovako carstvo u ov oj oblasti. Ipak, uprkos svim svojim uspesima gubili smo vlast. A onda se ustano vilo da je eksplodiralo jezgro na e galaksije. Udarni talas trebalo je da stigne d

o nas za dvadeset hiljada godina. Na a stranka ostala je na vlasti kako bi priprem ila seobu Flote svetova." "Kakva srea za vas. Ipak su vas na kraju svrgnuli." "Da." "Za to?" Lutkar izvesno vreme ne ree ni ta. A onda nastavi: "Neke od mojih odluka ni su bile omiljene. Ume ao sam se u sudbinu i ljudi i kzina. Vi ste na neki nain sazn ali na u tajnu - da smo prekr ili zemaljske Zakone razmno avanja, poku avajui da odgajimo naroito srene pojedince kod ljudi, kao i da smo uticali na tok va eg Prvog rata sa ljudima, da bismo stvorili razumne kzine. Moj prethodnik osnovao je Op te Proizvod e, meuzvezdano trgovako carstvo. Reeno je, pri tom, da je on od ludosti napravio vr linu, jer samo ludi meu nama u stanju su da rizikuju ivote u svemiru. I mene su, k ada sam pripremao va u ekspediciju za istra ivanje Prstenastog sveta, nazvali ludako m, zato to rizikujem susret sa jednom tako razvijenom tehnologijom. Ali pred opas no u ne treba zavlaiti glavu u pesak!" "I tako su te svrgnuli." "Moglo bi se rei da je to bio... prikladan izgovor." Poslednji je nemirno koraao: klopklopklop, klopklopklop. "Poznato vam je da sam pristao da se sparim sa Nesusom, ako se vrati sa Prstenastog sveta. Tra io je tu povlasticu. Vratio se i mi smo se sparili. Zatim smo to ponovo uinili, iz ljubavi. Nesus je bio lud, a i Poslednji je esto bivao lud i tako... svrgnuli su me." Luis iznenada upita: "Koji je od vas mu jak?" "udim se da to niste pitali Nesusa. Ali on vam ne bi rekao, zar ne? Nesus je stidljiv kada su u pitanju odreene teme. Imamo dve vrste mu jaka, Luise. Moja v rsta usauje spermu u telo enke, a Nesusova vrsta usauje jaje u enku veoma slinim orga nom." "Imate, dakle, tri roda?" upita Hmii. "Ne, samo dva. enke se ne raunaju. U stvari, enke se pare meusobno na drugi nain kako bi stvorile nove enke. One ne pripadaju u potpunosti na oj vrsti, mada ive u simbiozi s nama kroz itavu na u istoriju." Luis se tr e. Lutkari su se parili poput osa: njihov potomak jeo je telo b espomonog domaina. Nesus je odbio da razgovara o seksu i bio je u pravu. Sve to je , zaista, bilo ru no. "Bio sam u pravu", nastavi Poslednji. "Bio sam u pravu to sam poslao misi ju na Prstenasti svet i mi emo to sada i dokazati. Pet dana unutra i ne vi e od des et na izboini svemirske luke i jo pet da stignemo do izravnog svemira odakle mo emo pobei hiperpogonom. Uop te se ne moramo spustiti na Prstenasti svet. Halrloprilalar je rekla Nesusu da su brodovi sa Prstenastog sveta nosili olovo, zbog njegove g ustoe, i pretvarali ga u vazduh i vodu za vreme putovanja. Konzervativna vlada ne bi mogla da se nosi sa razgranjavanjem jedne takve tehnologije. Zato e morati da me vrate na moj polo aj." Oseanje poti tenosti zbog naglog ukidanja struje nije dopu talo Luisu da se n asmeje. Pa ipak, sve je to bilo veoma sme no i jo sme nije jer je od samog poetka to b ila njegova vlastita gre ka. Sledeeg jutra tuinci su struju u draudu ponovo sveli na polovinu i posle t oga ga ostavili potpuno samog. Ne bi trebalo da osea toliku razliku. Jo je bio zad ovoljan pod naponom. Ali godinama je patio od poti tenosti kada bi se mera vremena zaustavio, zato to je znao ta e osetiti kada se struja vrati. Poti tenost koju je sad a oseao bila je te a, a nedostajala mu je i prea nja sigurnost. Tuinci su mogli presei s truju u svako doba... ali ak i da to ne uine, morae da je se odrekne. O emu su tuinci razgovarali protekla etiri dana nije imao pojma. Poku ao je da se potpuno usredsredi na ekstazu pod naponom. Nejasno se priseao da su izvlaili ho lograme iz raunara. Bila su to lica domorodaca sa Prstenastog sveta: malenih stvo rova prekrivenih zlatastom kosom (i jednog obrijanog sve tenika); neka golema iana s kulptura u zamku na nebu (okrnjen nos, elava glava, tanke usne)? Halrloprilalar ( verovatno pripadnik iste rase); Traga, lutalica koji je uzeo Tilu pod svoju za titu (gotovo ljudsko bie, ali sa mi iima kao u nekog D inksijanca i bez brade). Bilo je tu gradova koje je uni tilo vreme i lebdeih zgrada koje su pale kada im je prekinut d ovod energije. Bilo je tu holograma koji su prikazivali pribli avanje La ova jednom senkovitom kvadratu i grada sme tenog u dimnom oblaku ice pale sa senkovitog kvadra

ta. Sunce je raslo, pretvarajui se od takice u crnu mrlju sa sjajnim obodom un aokolo, ije je blistavilo prigu ivao filterski tit Iglinog unutra njeg trupa. Plavi or eol oko sunca se irio. Luis se u snovima vraao na Prstenasti svet. U velikom lebdeem zatvoru visi o je naglavake iz svog sagorelog letcikla, tridesetak metara iznad vrstog poda pos utog kostima ranijih zatoenika. Nesusov glas odzvanjao mu je u u ima, obeavajui spas koji nikada nije stigao. Kada je bio budan be ao je u uobiajene poslove... dok s veeri etvrtog dana ni je bolje osmotrio svoju veeru, a onda je prosuo i naruio preko brojanika hleb sa vi e vrsta sireva. Bilo mu je potrebno etiri dana da shvati da se nalazi van doma aja A RM-a. Ponovo je mogao da jede sir! ta bi jo moglo biti dobro sem napona? upita se Luis. Sir. Ploe za spavanje. Ljubav (nepraktino). Divlje obojena ko a. Sloboda, sigurnost, samopo tovanje. Dobija nje kao suprotnost gubljenju. Do tanja, gotovo sam zaboravio ovako da razmi ljam i sve sam izgubio. Slobodu, sigurnost, samopo tovanje. Malo strpljenja i mogu napra viti prvi korak. ta je jo dobro? Rakija sipana u kafu. Filmovi. Pre dvadeset tri godine Govornik- ivotinjama doveo je svemirsku letelicu L a ljivo kopile u blizinu ruba Prstenastog sveta. Sada su Hmii i Poslednji razgleda li video-zapise o tom dogaaju. Vien tako izbliza, Prstenasti svet se preobrazi u prave linije koje su se spajale negde u beskonanosti. Iz take gde je kockasto i arana, plava, unutra nja povr i na ponirala u susret gornjem i donjem rubu obodnog zida izgledalo je da prstenov i sistema za usporavanje svemirske letelice lete pravo u kameru, stalno iznova, zahvatajui itav spektar od infracrvenog, preko vidljivog i ultraljubiastog dela, sv e do slika iz dubokog radarskog podruja. Ili su promicali usporeno, ogromni elekt romagneti, svi istovetni. Ali Luis Vu je punih osam asova gledao fantastini ep Prevrtljiva zemlja, n e prestajui pri tom da pije. Rakija u kafi, zatim rakija sa sodom, pa ista rakija. Gledao je film, nije ulno uestvovao: igrali su ivi glumci od kojih su samo dvoje p osedovali ljudska ula. Bio je dvostruko izdvojen iz stvarnosti. U jednom trenutku poku ao je da uvue Hmiija u razgovor o nainu na koji Saber agen koristi nemogue vizuelne efekte. Ostalo mu je jo dovoljno razuma da smesta od ustane. Nije valjalo razgovarati sa Hmiijem u pijanom stanju. Lutkari imaju skri vene u i, skrivene u i... Prstenasti svet postade vei. Dva dana prikazivao se kao tanano izgraviran plavi prsten, uzak, krhkog izgleda, decentriran u odnosu na svoje sunce, rastui uporedo sa crnim sunevim krug om. Zatim se pojavi e krupnije pojedinosti. Unutra nji prsten crnih pravougaonika, s enkovitih kvadrata. Obodni zid, jedva hiljadu milja visok, ali koji je i dalje r astao, zaklanjajui od njihovih pogleda unutra nju povr inu Prstenastog sveta. Do veeri petog dana Topla igla istrage izgubila je dosta na brzini, a obodni zid predsta vljao je sada veliki crni bedem preko zvezda. Luis nije bio pod naponom. Danas je primorao sebe da ga preskoi; a tada m u je Poslednji rekao da mu nee poslati nimalo struje dok se bezbedno ne spuste. L uis je samo slegao ramenima. Uskoro, sada... "Sunce se rasplamsava", ree Poslednji. Luis podi e pogled. Meteorski tit zaklonio je sunce. Video je samo solarnu koronu, krug svetlosti kojim je bio optoen crni dis k. "Daj nam sliku", zatra i on. Zatamnjeno i ra ireno u pravougaonom 'prozoru', sunce postade jedan ogroma n, i arani disk. Ovo sunce bilo je neznatno manje i hladnije od Sola. Na njemu nij e bilo sunevih pega, mrlja, nieg sem jednog jarkog mesta u sredi tu. "Polo aj nam nije dobar", ree Poslednji. "Baklju vidimo odozgo." "Mo da je sunce nedavno postalo nestabilno", odvrati Hmii. "To bi moglo ob jasniti zbog ega je Prstenasti svet decentriran." "Mo da. Video-zapisi sa La ljivog kopileta pokazuju, dodu e, baklju i prilikom va eg pribli avanja Prstenastom svetu, ali tokom veeg dela te godine sunce je mirova lo." Glave Poslednjeg lebdele su iznad njegove ploe sa instrumentima. "udno. Magne tska ustrojstva..."

Crni disk skliznu iza crne ivice obodnog zida. "Magnetska ustrojstva te zvezde krajnje su neobina", nastavi Poslednji. "Vratimo se da jo jednom pogledamo", ponovo zatra i Luis. "Na a misija ne predvia prikupljanje nasuminih podataka." "Znai, bez znati elje?" "Bez znati elje." Deset hiljada milja ispod njih crni zid izgledao je prav kao linija povue na lenjirom. Tama i brzina zamaglili su sve pojedinosti. Poslednji je imao teles kopski ekran pode en za infracrvenu svetlost, ali ni to nije mnogo pomoglo... ili mo da jeste? Du dna obodnog zida primeivale su se senke, trouglovi hladnoe trideset d o etrdeset milja visoki, kao da je ne to s unutra nje strane zida visokog hiljadu mil ja odbijalo sunevu svetlost. A onda primeti e jednu tamniju, hladniju liniju du dna, koja se kretala sleva nadesno. "Da li pristajemo ili samo lebdimo?" upita Hmii utivo. "Lebdimo, da bismo procenili situaciju." "Blago pripada tebi. Mo e i bez njega, ako ti se prohte." Poslednji je bio uznemiren. Nogama je vrsto stezao pilotsku klupu. Mi ii na leima su mu se grili. Hmii je, meutim, bio opu ten; izgledao je zadovoljan sobom. "Ne sus je imao jednog kzina za pilota", ree on. "Bilo je trenutaka kada je potpuno m ogao da se prepusti strahu. Ti se ne usuuje . Mo e li Igla automatski da se spusti do k se ti krije u stazisu?" "A ta ako iskrsne ne to nepredvieno? Ne. Nisam sa tim raunao." "Mora nas sam spustiti. Uini to, Poslednji." Igla se okrenu pramcem nani e i ubrza. Bila su im potrebna gotovo dva asa da dostignu brzinu Prstenastog sveta o d sedam stotina sedamdeset milja u sekundi. Do tada, na stotine hiljada milja ta mne linije promaklo je pokraj njih. Poslednji stade da ih spu ta - lagano, tako la gano da se Luis upita nee li odustati. Posmatrao ga je krajnje strpljivo. Nije bi o pod naponom; inio je to vlastitom voljom. Ni ta drugo nije moglo biti toliko va no. Ali odakle je Hmii crpeo svoje strpljenje? Da li je mo da oseao kako se u n jemu budi novosteena mladost? Ljudsko bie koje se pribli ava svom prvom stoleu moglo bi se oseati kao da je pred njim svekoliko vreme ovog sveta, dovoljno za ispunjen je svih zamisli. Da li bi se i kzin pona ao na taj nain? Ili... Hmii je bio kolovan diplomata. Mo da je bio u stanju da prikrije svoja oseanja. Igla je odr avala ravnote u na trupnim potisnicima. Snaga potisnika od nula zarez devet stotina devedeset dve gravitacije uputila je brod na putanju koja je pratila zakrivljenost Prstenastog sveta; prepu ten sam sebi, brod bi se odbacio p rema meuzvezdanom prostoru. Luis je posmatrao lutkareve glave kako se bacakaju i nji u da bi proverile brojanike, brojila i ekrane oko njega. Luis nije bio u stanju da ih oitava. Tamna linija pretvorila se u niz prstenova postavljenih na primetnom ras tojanju; svaki prsten imao je u preniku stotinu milja; sve vreme su promicali kra j njih. Za vreme prve ekspedicije jedan stari video-zapis pokazao im je kako su se brodovi nekad postavljali pedeset milja od obodnog zida i ekali da ih prstenov i pokupe i ubrzaju od slobodnog pada do rotacione brzine Prstenastog sveta, a za tim da ih istovare na suprotnom kraju, na izboini svemirske luke. Sleva i zdesna crni zid spajao se negde u nevidljivoj taki. Sada je bio b lizu, tek nekoliko hiljada milja udaljen. Poslednji je nagnuo Iglu da plovi du li nearnog akceleratora. Stotine hiljada milja prstenova... Ali stanovnicima Prsten astog sveta nedostajali su gravitacioni generatori. Njihovi brodovi i posada ne bi izdr ali velika ubrzanja. "Prstenovi su neaktivni. ak ne nalazim ni senzore za prispele brodove." J edna od lutkarevih glava okrenula se za trenutak da im to ka e, a zatim se brzo vr ati na posao. Evo i izboine svemirske luke. Imala je sedamdeset milja u preniku. Bilo je tu visokih dizalica, divnih zakrivljenih oblika, okruglih zgrada i niskih, irokih teretnih kamiona. Bilo je i brodova: etiri cilindra sa zaravnjenim nosevima od kojih su tri bila o teena; vijci na trupovima bili su im slomljeni. "Nadam se da ima svetla", ree Hmii.

"Jo ne elim da budem primeen." "Da li uoava bilo kakav znak neijeg prisustva? Zar e ?"

nas spustiti bez svetala

"Oba puta ne", odvrati Poslednji. Reflektor na pramcu Igle najednom bles nu sna nom svetlo u: pomono oru je, razume se. Brodovi su bili ogromni. Jedna otvorena vazdu na komora predstavljala je t ek puku crnu esticu. Hiljade prozora svetlucalo je na cilindrima nalik na zrnca k ristalnog eera posutog po kolau. inilo se, ipak, da je jedan brod netaknut. Drugi su bili na silu otvoreni i u razliitoj meri opusto eni, a njihova utroba izlo ena bezva zdu nom prostoru i radoznalim tuinskim oima. "Ni ta nas ne napada, ni ta nas ne upozorava", primeti lutkar. "Temperatura zgrada i postrojenja ista je kao i temperatura same izboine i brodova, sto sedamd eset etiri stepena; apsolutna. Ovo mesto je ve dugo napu teno." Dva masivna toroida, bakarne boje, obuhvatala su srednji deo netaknutog broda. Mora da je na njih otpadala treina mase samog broda ili ak i vi e. Luis pokaz a na njih. "Generatori sabirnica, mo da. Nekada sam prouavao istoriju svemirskih le tova. Basardov usisni mlaznik stvara elektromagnetsko polje kako bi prikupio meuz vezdani vodonik i sproveo ga u zonu sabijanja radi fuzije. Beskonana zaliha goriv a. Ali potreban je i rezervoar na brodu i raketni motor za veoma sporo kretanje prilikom sabiranja. Eno tamo." Rezervoari su se videli u dva opljakana broda. A na sva tri opljakana broda nedostajali su masivni toroidi. To je zbunil o Luisa. Meutim, Basardove sabirnice obino su koristile magnetne jednopole, koji s u mogli da se koriste i u druge svrhe. Poslednjeg je muilo ne to drugo. "Rezervoari za olovo? Ali za to jednostavno ne bi njime oblo ili brod kako b i poslu io kao za titni omota pre no to se transmutira u gorivo?" Luis je utao. Nije bilo nikakvog olova. "Raspolo ivost", ree Hmii. "Mo da su morali da se bore. Olovo mo e da se otopi sa trupa i brod na taj nain ostaje bez goriva. Spusti nas, Poslednji, i potra iemo o dgovore u neo teenom brodu." Igla je lebdela. "Lako je strugnuti", nagovesti Hmii. "Otpusti nas sa ispusta i iskljui po tisnike. Pa emo u slobodni svemir, ukljuie hiperpogon i po uriti u sigurnost." Igla se smesti na ispust svemirske luke. "Zauzmi mesto na prenosnom disk u", ree Poslednji. Hmii postupi kako mu je nalo eno. On se... nije samo zadovoljno smejuljio ve je i preo od zadovoljstva dok je nestajao. Luis stupi za njim na disk i nae se na nekom sasvim drugom mestu. 6. "EVO MOG PLANA..." Prostorija je izgledala poznata. Nikada, dodu e, nije video nijednu u dlak u istuu ovoj, ali nalikovala je na upravljaku platformu u bilo kom malom meuplanet arnom svemirskom brodu. Uvek bi vam bili potrebni kabinska gravitacija, brodski kompjuter, kontrole potisnika, visinski mlaznici, detektor mase. Tri kontrolna s edi ta bila su fotelje s pokretnim naslonom, opremljene bezbedonosnim mre ama, kontr olnim ureajima na doruju, cevima za odvod mokrae, kao i prorezima za hranu i pie. Je dno sedi te bilo je znatno vee od ostala dva i to je bila jedina razlika meu njima. Luis je osetio da bi vezanih oiju mogao da spusti lender. Iznad polukruga ekrana i brojanika stajao je irok pojas zakrivljenih prozo ra. Kroz te prozore Luis je stao da posmatra kako se jedan deo trupa Igle nji e, u daljujui se navi e. Henger je stajao otvoren i izlo en svemiru. Hmii baci pogled na velike ruice i prekidae koji su stajali pred njegovim sedi tem. "Imamo oru je", ree on blago. Jedan ekran zasvetle i na njemu se pojavi jedna lutkareva glava, skraena zbog perspektive, koja ree: "Siite stepenicama do opreme za vakuum." Stepenice lendera bile su iroke i niske, nainjene za nain koraanja kzina. Is pod se nalazilo jedno znatno vee podruje, prostor za ivot, sa vodenim krevetom, ploa ma za spavanje i kuhinjom koja je predstavljala duplikat one iz njihove elije. Po

stojao je jedan autodok dovoljno veliki za kzina, sa slo enom kontrolnom konzolom. Luis je svojevremeno bio eksperimentalni brodski lekar. Mo da je Poslednji to zna o. Hmii je prona ao opremu za vakuum iza jednih u nizu vrata vazdu nih komora. U ao je u ne to to je nalikovalo na sklop providnih balona. Sav je treptao od nestrpl jenja. "Luise! Oblai se!" Luis navue fleksibilni, jednodelni skafander, koji je sasvim prianjao uz telo, zatim stavi na glavu lem slian zdelastom akvarijumu, a na lea ranac. Posredi je bila standardna oprema; skafander e propu tati znoj, omoguujui telu da bude vlasti ti sistem za rashlaivanje. Preko skafandra Luis navue jedan labavi omota operva en sr ebrom. Napolju e biti prilino hladno. Vazdu na komora bila je predviena za troje. Dobro: Luis je mogao da zamisli trenutke kada mu se nee dopasti da eka napolju dok se vazdu na komora prei ava za nekog drugog. Ako Poslednji i nije oekivao neprilike, ipak je bio pripravan na njih. K ada je vakuum zamenio vazduh, Luisova plua se ra iri e. On zate e 'pojas', iroku elastinu traku oko pasa koja je trebalo da mu pomogne pri izdisanju. Hmii izie iz lendera, pa iz Igle, zakoraiv i u no. Luis uze jednu kutiju sa a latom i krenu za njim laganim hodom. Oseanje slobode bilo je opojno, opasno. Luis se priseti da je u komunikac ionu vezu skafandra bio ukljuen i Poslednji. Neke stvari je trebalo rei, i to usko ro, ali tako da ih lutkar ne uje. Razmere su ovde bile pogre ne. Napola demontirani brodovi delovali su prev eliko. Obzorje je bilo suvi e blizu i suvi e o tro. Beskrajni crni zid presecao je nap ola blistavi, polupoznati zvezdani predeo. Viena kroz vakuum, oblija dalekih objek ata ostajala su o tra i jasna sve do razdaljine od mnogo stotina hiljada milja. Najbli i brod Prstenastog sveta, onaj nedirnuti, kao da je bio udaljen pol a milje. Ali bie da je do njega bilo i vi e od milje. Prilikom pro log putovanja nepr ekidno je pogre no procenjivao razmere stvari, a taj nedostatak nisu ispravile ni minule dvadeset tri godine. Sav zadihan stigao je podno ogromnog broda, ustanoviv i tu da se u jednoj stajnoj nozi nalazi ugraen lift. Stara ma inerija nije dejstvovala, razume se. On s tade da se s naporom uspinje. Hmii je poku avao da stavi u dejstvo kontrolne ureaje jedne velike vazdu ne k omore. Kada mu se Luis pridru io, on izvadi iz kutije koju je ovaj nosio jedan hva ta. "Bolje da jo nasilno ne probijamo vrata", ree on. "Ukljuena je struja." On skinu jedan poklopac i stade da barata ne to unutra. Spoljna vrata se zatvori e. Trenutak potom unutra nja vrata se otvori e ka vak uumu i tmini. Hmii ukljui svoj laserski reflektor. Luisa naas obuze strah. U brod je verovatno moglo stati dovoljno ljudi da se nastani kakva varo . Tu se ovek lako mogao izgubiti. "Potrebne su nam pristupne cevi", ree on. " eleo bih da uspostavim pritisak u brodu. Sa ovim velikim lemom ne mo e se ui u pristupnu cev sazdanu prema ovekovim razmerama." Skrenu e u jedan hodnik koji je pratio zakrivljenost trupa. Postojalo je m no tvo vrata ija je visina tek ne to malo prema ila Luisovu glavu. Luis je otvorio neko liko tih vrata. Bili su to ulazi u male kabine sa le ajevima i rasklopnim stolicam a koje su koristili humanoidi njegove visine ili ne to ni i. "Rekao bih da su Halrloprilalarini sunarodnici sazdali ove brodove." "To nam je poznato", uzvrati Hmii. "Njeni sunarodnici sazdali su i Prste nasti svet." "Nisu to oni uinili", ree Luis. "Pitam se da li su oni nainili brodove ili su ih samo preuzeli od nekog drugog." U njihovim lemovima zau se glas Poslednjeg. "Luise? Halrloprilalar ti je k azala da su njeni sunarodnici nainili Prstenasti svet. Zar misli da je lagala?" "Da." "Za to?" Lagala je ona i oko drugih stvari. Luis to meutim nije kazao, ve samo ree: "Iz stila. Poznato nam je da su oni sagradili gradove. Sva ona lebdea zdanja, sve su to stvari koje se prave samo da biste pokazali svoje bogatstvo i mo. Sea se neb eskog zamka, onog lebdeeg zdanja u kome se nalazila prostorija sa kartama? Nesus je poneo sa sobom trake."

"Prouio sam ih", ree lutkar. "Tu je bio i jedan uzdignuti tron, kao i iana skulptura neije glave ije su r azmere odgovarale kakvoj kui! Ako bi bio kadar da sazda Prstenasti svet zar bi mar io za jedan triavi nebeski zamak? Ne verujem. Nikada nisam verovao." "Hmii?" "Moramo prihvatiti Luisov sud kada su u pitanju stvari ljudi", uzvrati k zin. Skrenu e desno u jedan zrakast hodnik. Tu se nalazilo jo spavaih kabina. Lui s zastade da jednu podrobnije ispita. Skafander je bio prilino zanimljiv. Stajao je postavljen uz jedan zid poput kakvog lovakog trofeja: jednodelni, i aran rajsfer l usima, potpuno otvoren. U njega se moglo hitro ui u sluaju da nestane vakuum. Kzin je nestrpljivo ekao dok je Luis zakopavao skafander, a zatim se odmak ao u stranu da vidi ta e biti. Pregibni delovi nabubre e. Kolena, ramena i laktovi nadu e se poput kakvih d inja, a ake posta e sline pregr ti oraha. Lice se izboi napred. Ispod vizirne ploe posto jali su merai za energiju i zalihe vazduha. Kzin zabrunda: "Dakle?" "Ni ta, potrebno mi je jo dokaza. Hajdemo dalje." "Za ta jo dokaza?" "ini mi se da znam ko je sazdao Prstenasti svet... kao i za to domoroci tol iko lie na ljude. Ali za to su podigli ne to to nisu bili u stanju da brane? Stvar nem a smisla." "Pa kad ve razgovaramo o tome..." "Ne, ne jo . Idemo dalje." Kod brodske ose ekalo ih je iznenaenje. Tu se sticalo est zrakastih hodnika , a jedna cev sa stepenicama vodila je gore i dole. Dijagrami su prekrivali etiri odeljka zida, puni natpisa koji su predstavljali maju ne, podrobne piktograme. "Ba zgodno", primeti Luis. "Gotovo kao da su nas imali u vidu." "Jezici se menjaju", ree kzin. "Ovi ljudi kretali su se relativistikim brz inama; pojedine posade mogle su biti roene u razmaku od itavog stolea. Sigurno je b ila neophodna ovakva pomo. I mi smo odr avali na e carstvo na slian nain pre Ratova sa ljudima. Luise, ne mogu da pronaem odeljak sa oru jem." "Nije bilo ni oru ja kojim bi se uvao kosmodrom. U najmanju ruku nieg oigledn og." Luisov prst krenu du jednog dijagrama. "Kuhinja, bolnica, prostor za boravak - ovde smo u prostoru za boravak. Tri kontrolna sedi ta; prilino ne tedimino." "Jedan je za Basardov sabirnik i meuzvezdani prostor. Drugi je za fuzioni pogon i manevrisanje u ispunjenom sistemu, kao i za kontrolu oru ja, ako ga uop te ima. Trei je za sistem za odr avanje ivota: ovaj koji pokazuje kako vetar duva kroz jedan hodnik." "Uz transmutaciju", oglasi se Poslednji, "mogli su da koriste potpuni ko nverzioni pogon." "Oh, ne nu no. Eksplozija tako monog zraenja ostavila bi za sobom pravu pust o u jednom nastanjenom sistemu", ree Luis. "Ha! Evo na ih pristupnih cevi koje vode do... sabirnih generatora fuzionog motora, sistema za dovod goriva. Ali najpre i demo do kontrolnih ureaja za odr avanje ivota. Dva nivoa vi e i u ovom pravcu." Kontrolna prostorija bila je mala: jedna postavljena klupa koja je gleda la prema tri zida prekrivena brojanicima i prekidaima. Dodir na jednu taku u dovrat niku prouzrokovao je da se zidovi obliju uto-belim sjajem, a istovremeno zasija e i merni instrumenti. Razume se, bilo ih je nemogue oitavati. Piktogrami su razdvaja li kontrolne ureaje u odeljke koji su upravljali zabavom, okretanjem, vodom, kana lizacionim sistemom, hranom, vazduhom. Luis poe da okree prekidae. Oni koji su se naje e nalazili u upotrebi trebalo j e da budu veliki i lako dostupni. Zastao je kada je zauo piskutavi zvuk. Kazaljka na merau pritiska kod njegove brade poe postepeno da se penje. Postojao je nizak pritisak pri etrdeset odsto kiseonika. Vla nost je takoe b ila niska, ali prisutna. Nisu se mogle otkriti nikakve tetne supstance. Hmii je raskopao skafander i stao da ga skida. Luis podi e lem, skide ranac i svue skafander, sve to u iznenaujue urnom nizu pokreta. Vazduh je bio suv i pomalo ustajao. Hmii ree: "Mislim da mo emo da ponemo sa pristupnom cevi do dovoda za gorivo

. Da ja poem napred?" "Odlino." Luis razabra u vlastitom glasu napetost i nestrpljenje koje je poku ao da potisne. Uz malo sree, to je moglo promai Poslednjem. Ubrzo, sada. On kre nu za kzinovim narand astim leima. Izi li su kroz vrata, krenuli zavojitim hodnikom, pa se uputili ka brodsko j osi i konano niz merdevine, kada jedna velika krznata aka uhvati Luisa za nadlak ticu i povue ga u neki boni hodnik. "Moramo da razgovaramo", zabrunda kzin. "Bilo je krajnje vreme! Ako sad mo e da nas uje, onda nam nema druge do da dignemo ruke od svega. Slu aj..." "Poslednji nas nee uti. Luise, moramo da zaposednemo Toplu iglu istrage. J esi li razmi ljao o tome?" "Jesam. Neizvodljivo je. Ti si ve poku ao, ali i da si uspeo ta bi mogao da uini ? Ne ume da upravlja Iglom. Video si kontrolne ureaje." "Mogu da primoram Poslednjeg da upravlja." Luis odmahnu glavom. "ak i kada bi uspeo da odr ava nadzor nad njim dve godi ne, mislim da bi otkazao sistem za odr avanje ivota, koji bi bio preoptereen u nasto janju da nam obojici toliko vremena pru a okrilje. Sve je to deo njegovog plana." "Ti bi se, znai, predao." Luis uzdahnu. "U redu, razmotrimo stvar podrobnije. Mogli bismo Poslednj em da ponudimo uverljivi mito ili da mu uverljivo zapretimo, a mo emo i da ga ubij emo ako smatramo da posle mo emo sami da upravljamo Iglom." "Tako je." "Ne mo emo, meutim, da ga podmitimo nikakvom udesnom napravom za transmutaci ju zato to takva ne postoji." "Pribojavao sam se da e ti se to omai pred njim." "Nikako nije moglo. Kada bi jednom saznao da mu nismo potrebni, sa nama bi bilo gotovo. A nemamo nikakav drugi mito." Luis za trenutak zastade, a onda n astavi: "Ne mo emo dospeti do upravljake palube. Mo da postoje prenosni diskovi kojim a bismo mogli tamo stii, skriveni su negde na Igli, ali gde se oni nalaze i kako da navedemo Poslednjeg da ih stavi u dejstvo? Ne mo emo ga ni napasti. Projektili ne mogu da probiju trup Op tih Proizvoda. Trup je opremljen bakljastim titnikom, a verovatno ima jo takvih titnika izmeu na e elije i upravljake palube. Jednom lutkaru ne bi promaklo tako ne to. Ne mo emo, dakle, ispaliti laser prema njemu zato to bi se z idovi istog asa pretvorili u ogledalo i odrazili snop natrag, ka nama. ta nam jo pr eostaje? Sonici? On jednostavno mo e da iskljui mikrofon. Jesam li ne to izostavio?" "Antimateriju. Ali ne mora me podseati da je nemamo." "Prema tome, ne mo emo da mu pretimo, ne mo emo da ga napadnemo, pa ak ne mo em o ni da se domognemo upravljake palube." Kzin zami ljeno zahvati kand ama okovratnik. "Ne to mi je palo na pamet", ree Luis. "Mo da se Igla uop te ne mo e vratiti u po znati svemir." "Ne shvatam ta ima na umu." "Znamo previ e. Predstavljamo rav publicitet za lutkare. Sva je prilika da Poslednji nije planirao da nas vrati natrag. A i za to bi sam tamo po ao? Mesto gde e li da stigne jeste Flota svetova, od koje nas sada deli dvadeset ili trideset sv etlosnih godina u suprotnom smeru. ak i kada bismo umeli da upravljamo Iglom, sis tem za odr avanje ivota verovatno ne bi bio dovoljan da stignemo do poznatog svemir a." "Da ukrademo onda jedan brod Prstenastog sveta? Ovaj?" Luis odmahnu glavom. "Mo emo da ga pregledamo. ak i ako je u dobrom stanju, verovatno ne bismo umeli da upravljamo njime. Halrloprilalarini sunarodnici ima li su posade od po hiljadu lanova i ako je suditi prema onome to je rekla, nikada se nisu zapuivali tako daleko... premda in enjeri Prstenastog sveta verovatno jesu. " Kzin je stajao neobino nepomian, kao da se bojao da oslobodi energiju koja se bila nagomilala u njemu. Luis tog asa poe da shvata koliko je Hmii ljut. "Save tuje li mi to, znai, da se predam? Zar nam nema ba nikakvog uzmaka?" Luis je esto razmi ljao o tome dok je bio pod naponom. Poku ao je sada da se priseti optimizma koji ga je onda ispunjavao, ali od njega nije ostalo ni traga.

"Sada smo ovde. Preduzeemo istra ivanje ispusta svemirske luke. Kada tu ne budemo na li ni ta, krenuemo u istra ivanje samog Prstenastog sveta. Opremljeni smo za to. Neem o dopustiti da Poslednji odustane sve dok ne pronaemo re enje svog problema. Ma ta o no bilo." "Jedino si ti kriv za ovu situaciju." "Znam. Zato ona i jeste toliko sme na." "Pa smej se, onda." "Daj mi moj draud i smejau se." "Tvoje budalaste spekulacije uinile su nas robovima jednog ludog deraa kore nja. Mora li se uvek praviti pametniji no to jesi?" Luis sede osloniv i se leima o zid koji se uto sjajio. "Izgledalo je tako ra zlo no. Tanj, bilo je razlo no. Pazi: lutkari su izuavali Prstenasti svet godinama pr e no to smo mi stupili na scenu. Oni znaju sve o njegovom okretanju, veliini i mas i, koja je ne to malo vea od mase Jupitera. A u celom sistemu nema nieg drugog. Sve planete, meseci, asteroidi, sve je nestalo. Izgledalo je tako oigledno: in enjeri P rstenastog sveta uzeli su jednu planetu slinu Jupiteru i od nje sainili gradivni m aterijal, a zatim su uzeli i preostali planetni otpad, pa su od svega toga nainil i Prstenasti svet. Masa, recimo, Solovog sistema bila bi pribli no dovoljna." "Bilo je to samo nagaanje." "Obojicu sam vas uverio. Ne zaboravi to. A gasne d inovske planete", nasta vi Luis uporno, "poglavito se sastoje od vodonika. In enjeri Prstenastog sveta mor ali su da pretvore vodonik u podni materijal Prstenastog sveta - ma ta on predsta vljao; a razlikuje se od svega to smo mi ikada napravili. Trebalo je da transmutu ju materijal stopom koja bi nadma ila ak i supernovu. Slu aj, Hmii, ja sam video Prst enasti svet. Bio sam pripravan u sve da poverujem." "Ba kao i Nesus." Kzin frknu smetnuv i s uma da je i on sam u to poverovao. "A Nesus je pitao Halrloprilalar o transmutaciji. Ona je smatrala da je na dvogl avi sadrug ljupko lakoveran. Ispriala mu je priu o zvezdanim brodovima Prstenastog sveta koji su prevozili olovo za transmutaciju u gorivo. Olovo! Za to ne gvo e? Gvo e b i zapremalo vi e prostora ali bi mu strukturalna snaga bila vea." Luis se nasmeja. "Nije joj to palo na pamet." "Da li si joj ikada kazao da je transmutacija bila tvoja hipoteza?" "Ma ta ti pada na pamet. Umrla bi od smeha. A bilo je prekasno da ka em Nes usu. Nesus je tada ve bio u autodoku sa jednom glavom manje." "Urrr." Luis protrlja ramena koja su ga bolela. "Jedan od nas je to trebalo da z na. Kazao sam ti da sam se malo pozabavio matematikom pri povratku. Da li zna kol iko je energije potrebno da se masa Prstenastog sveta ubrza do sedam stotina sed amdeset milja u sekundi?" "Za to pita ?" "Mnogo je potrebno. Hiljadama puta vi e nego to iznosi godi nji energetski od liv ovakvog sunca. Odakle in enjerima Prstenastog sveta tolika energija? Ono to su morali da urade bilo je da razgrade dvanaest Jupitera ili jednu superjovijansku planetu sa dvanaest puta veom masom od Jupiterove. A sve se one poglavito sastoje od vodonika, ne zaboravi. Morali bi da upotrebe jedan deo vodonika za fuziju ko jom bi se dobila energija za izvoenje projekta, dok bi se prete an deo uskladi tio u magnetske boce. Po to su napravili Prstenasti svet od vrstog materijala, trebalo je da opskrbe gorivom fuzione rakete kako bi celo ustrojstvo poelo da se okree." "Posle bitke svi su generali pametni." Hmii stade da koraa napred-nazad h odnikom, na stra njim nogama poput oveka zadubljenog u misli. "I tako, mi smo robov i jednog ludog tuina koji traga za maginom ma inom to nikada nije postojala. ta se nad a da e se dogoditi u godini to nam je preostala?" Bilo je te ko biti optimista bez napona. "Vr iemo istra ivanja. Bilo transmutac ije ili ne, mora da postoji ne to vredno na Prstenastom svetu. Mo da emo to pronai. Mo d a ovde ve postoji neki brod Ujedinjenih Nacija. Mo da emo otkriti posadu nekog broda Prstenastog sveta staru hiljadu godina. Mo da e Poslednji postati usamljen i dozvo lie da mu se pridru imo na upravljakoj palubi." Kzin je nemirno koraao ibajui repom napred-nazad. "Mogu li da ti verujem? P oslednji kontroli e dotok struje u tvoj mozak."

"Odvii u se od toga." Kzin frknu. "Finejgelovih mu gnojnih testisa! Hmii, meni je dva i etvrt stolea. Bio sa m sve. Bio sam glavni kuvar. Pomogao sam u izgradnji i odr avanju grada-toka iznad Zore. Nastanio sam se na Domu neko vreme i tu iveo kao kolonista. Sada sam strujo man. Ni ta ne traje veno. Ne mo e initi ni ta dve stotine godina. Brak, karijera, hobi sve to traje najvi e dvadeset godina, pri emu se kroz jednu fazu mo e proi i vi e puta. Bavio sam se eksperimentalnom medicinom. Napisao sam obimno dokumentarno delo o trinokoj kulturi koje je dobilo..." "Zavisnost od struje neposredno se odnosi na mozak. To je ne to drugo, Lui se." "Da. Da, to je ne to drugo." Luis je oseao poti tenost kao zid od crnog elea k oji se izvija ka njemu, pritiskajui ga na tle. "Sve je crno ili sve je belo. Napo n je ukljuen ili nije. Nema raznovrsnosti. Sit sam toga. Bio sam sit toga jo pre n o to je Poslednji preuzeo kontrolu nad mojim dotokom struje." "Ali nisi se odrekao drauda." " eleo sam da Poslednji poveruje kako ne mogu." "A sad eli da ja poverujem kako mo e ?" "Aha." " ta emo sa Poslednjim? Nikada nisam uo za nekog lutkara koji se tako neobino pona a." "Znam. To me je i navelo da se zapitam da li su svi ludi trgovci Nesusov og pola. Da li su... nazovi mu jaci koji nose spermu... preovlaujui." "Ne mora da bude tako. Ona vrsta ludila koja je uputila jednog lutkara n a Zemlju zato to nije mogao izii na kraj sa ostalim lutkarima nije ista sa ludilom koje je stvorilo Josipa Staljina. ta eli od mene, Hmii? Ne znam kako e postupiti. A ko priznamo da ima iole pameti onda bi trebalo da koristi trgovake tehnike Op tih P roizvoda. To je jedini nain na koji ume da op ti sa nama." Ustajali vazduh delovao je hladno i metalno. U ovom brodu ima premnogo m etala, pomisli Luis. Neobino je to Halrloprilalarini sunarodnici nisu koristili sa vr enije materijale. Pravljenje Basardovih sabirnika nije bio zadatak za primitivn e rase. Vazduh je imao neobian miris, a i uto-beli sjaj u zidovima, zatamnjivao se i pojaavao u nepravilnim razmacima. Bolje da se to pre vrate u skafandre. Hmii ree: "Tu je lender. On mo e da poslu i kao svemirska letelica." " ta je za tebe svemirska letelica? Mora da bude kadra za prevaljivanje meu planetarnih razdaljina. To je neophodno za putovanje oko Prstenastog sveta. Te ko, meutim, da njime mo emo stii do neke druge zvezde." "Mislio sam da se njime zaletimo u Iglu. Ako nam ve nema uzmaka, bar da s e osvetimo." "To bi ba bilo zgodno posmatrati: kako se ti zalee u trup Op tih Proizvoda." Kzin se nadnese nad njega. "Ne zbijaj ale, Luise. ta da radim na Prstenast om svetu bez parnjaka, bez zemlje, bez imena i sa jo punom godinom pred sobom?" "Nastojaemo da iskoristimo to vreme. Da mo da smislimo neki izlaz. A u meuvr emenu..." Luis ustade, "... zvanino, mi jo tragamo za maginom transmutacionom ma inom . Pretvarajmo se bar da to inimo." 7. ODLUKA Luis se probudio veoma gladan. Okrenuo je brojanik, poruiv i sufle od edar-si ra, irsku kafu, crvene pomorand e i uspeo sve to da potamani. Hmii je spavao u sklupanom polo aju koji ga je najbolje titio. Izgledao je n ekako drugaije. Uredniji - da, uredniji, jer su o iljci ispod krzna nestali, a novo krzno ve je stalo da se pomalja. Bio je zauujue izdr ljiv. Pretra ili su svaki od etiri broda Prstenastog sveta, a zatim su pre li u jedno dugako, usko zdanje na samom rubu beskonanosti, za koje se ispostavilo da je upravljako sredi te za sisteme ubrzanja svemirskih letelica. Lui s se na kraju kretao kao kroz maglu od iscrpljenosti. Znao je da bi trebalo da i stra i Iglu kako bi otkrio pojedinosti njenog sklopa, slaba mesta, puteve koji vod

e na upravljaku palubu. Umesto toga posmatrao je Hmiija s mr njom. Kzin se nijednom nije zaustavio da se odmori. Odnekud se pojavi Poslednji. Stigao je otpozadi ili iz zeleno obojenog p rivatnog odeljka. Griva mu je bila oe ljana i natapirana, ukra ena kristalima koji su prolazili kroz sve boje spektra dok se kretao. Luisu ovo zagolica znati elju. Lut kar je bio neuredan dok je sam upravljao Iglom. Da li se sada doterao samo zato da bi elegancijom ostavio utisak na svoje tuinske zatvorenike? "Luise, eli li draud?" upita on. Luis ga je, razume se, eleo, ali... "Ne jo ." "Spavao si jedanaest sati." "Mo da se privikavam na vreme Prstenastog sveta. Jesi li ne to uradio?" "Napravio sam laserske spektograme trupova brodova. Uglavnom su posredi legure gvo a. Izvr io sam dubinsko radarsko osmatranje svakog od etiri broda iz po dva ugla; takoe, premestio sam Iglu dok ste spavali. Postoje jo dva ispusta svemirski h luka na po sto dvadeset stepeni oko Prstenastog sveta. Utvrdio sam polo aje jo je danaest brodova, prema njihovom sastavu. Sa ove udaljenosti, meutim, nisam mogao da ustanovim pojedinosti." Hmii se probudi, protegnu i pridru i Luisu kod providnog zida. " to vi e sazna jemo, to vi e novih pitanja iskrsava", ree on. "Jedan brod je ostavljen nedirnut, t ri su oerupana. Za to?" "Mo da je Halrloprilalar mogla to da nam ka e", uzvrati Poslednji. "No, poza bavimo se jedinim bitnim pitanjem u ovom asu. Gde je ureaj za transmutaciju?" "Ovde nemamo nikakvih instrumenata. Prebaci nas u lender, Poslednji. Kor istiemo ekrane na upravljakoj palubi." Osam ekrana sjajilo je oko potkoviaste zakri vljenosti ploe sa ureajima na lenderu. Hmii i Luis stado e da prouavaju utvarne sklop ove brodova sa Basardovim sabirnicima, koje su sazdali raunari na osnovu dubinsko g radarskog osmatranja. "Izgleda mi", ree Luis, "kao da je samo jedna grupa obavila sve pljake. Tr ebalo je da se pozabave sa samo tri broda i prvo su uzeli ono to im je bilo najpo trebnije. Nastavili su sa radom sve dok ih ne to nije prekinulo. Mo da im je ponesta lo vazduha ili neeg drugog. etvrti brod prispeo je kasnije. Hmmm... Ali zbog ega etv rta posada nije opljakala vlastiti brod?" "Sve je to sporedno. Tra imo samo transmuter. Gde li je?" "Nismo mogli da ga razaberemo", uzvrati Hmii. Luis je nastavio da prouava utvarne sklopove etiri broda dobijene dubinski m radarskim osmatranjem. "Budimo metodini. ta - nije sistem za transmutaciju?" Sle dio je svetleim pokazivaem linije na slici jedinog nedirnutog broda. "Evo, ova dva toroida koji obmotavaju trup jamano su generatori sabirnog polja. Rezervoari sa gorivom su ovde. Pristupne cevi su ovde, ovde, i ovde..." Kako je na koji deo br oda pokazao, tako je Poslednji sa ekrana uklanjao te segmente. "Fuzioni reakcion i motor, itav ovaj odseak. Motori stajnih nogu. Ukloni i noge. Visinske mlaznice s u ovde, ovde i ovde; sve se napaja preko ovih cevi, kroz koje protie plazma iz je dnog malog fuzionog generatora, evo ovde. Baterija. Ova stvar sa ralicom, koja v iri iz sredine trupa... kako ju je ono Pril nazivala?" "iltang broun", frknu Hmii. "Ona nakratko omek ava podni materijal Prstenas tog sveta, radi probijanja. Upotrebljavali su je umesto vazdu nih komora." "Tano." Luis nastavi poletno i sa pritajenom razdragano u. "Pa, arobni transm uter verovatno ne bi uvali u kabinama, ali ... Spavae prostorije su ovde, kontroln e ovde, ovde i ovde, kuhinja..." "Da nije to?" "Ne, pomislili smo ve na to. Posredi je samo automatizovana hemijska labo ratorija." "Nastavi." "Vrtno podruje je ovde. Organski otpaci slu e kao gorivo. Vazdu ne komore..." Kada je Luis konano zavr io, na ekranu vi e nije bilo ni traga od broda. Posl ednji ga strpljivo vrati nazad. "Da li smo ne to prevideli? ak i da je transmuter b io skinut i uklonjen, morao bi se videti prostor predvien za njega." Ovo je postajalo zabavno. "Hej, ako su zaista dr ali gorivo spolja... olov o, obavijeno oko trupa... onda ovo zapravo nije rezervoar vodonika na brodu, je li tako? Mo da su uvali magini transmuter tu unutra. Bila mu je potrebna dobra oblog

a ili dobra izolacija... odnosno hlaenje tenim vodonikom." Hmii postavi pitanje pre no to je to Poslednjem po lo za rukom: "Kako bi ga uklonili?" "Mo da uz pomo iltang brouna sa nekog drugog broda. Da li su svi rezervoari za gorivo bili prazni?" On se zagleda u obrise drugih brodova. "Tako je. Dobro, na kraju emo pronai transmutere na Prstenastom svetu... Ali oni nee raditi. Po ast je i njih zahvatila." "Halrloprilalarina pria o bakteriji koja jede superprovodnike nalazi se u na im zapisima", ree Poslednji. "Pa, ona ba nije mogla mnogo da nam ka e", ree Luis. "Njen brod oti ao je na d ugo krstarenje. Kada se vratio, civilizacije Prstenastog sveta vi e nije bilo. Sta lo je sve to je koristilo superprovodnike." Zapitao se koliko je mogao da veruje u Prilinu priu o Padu gradova. Ali ne to je zaista uni tilo vladajuu civilizaciju Prst enastog sveta. "Superprovodnu icu i predivo nai ete u spremi tu na lenderu. To nije i sti superprovodnik kao onaj koji se koristio na Prstenastom svetu. Bakterije ga nee dirati. Mislio sam da e nam mo da biti potreban za razmenu." Luisovo lice ostalo je neodgonetljivo, iako je Poslednji upravo izjavio ne to to ga je zbunilo. Kako su lutkari mogli toliko znati o mutantnoj po asti koja j e uni tila ma ine Prstenastog sveta? Najednom, Luis vi e uop te nije sumnjao u postojanj e bakterija. Hmii, meutim, nije shvatio stvar. " elimo da saznamo ta su lopovi koristili kao prevozno sredstvo. Ali je transportni sistem na obodnom zidu otkazao, onda s e na i transmuteri mo da nalaze tik sa druge strane obodnog zida, ostavljeni tamo je r su prestali da rade." Luis klimnu. "Ako to nije sluaj, pred nama e se nai povelika oblast koju va lja istra iti. Mislim da bi trebalo da potra imo sredi te za popravke." "Luise?" "Mora negde da postoji sredi te za kontrolu i odr avanje. Prstenasti svet ne bi mogao veno da radi bez ikakve pomoi. Neophodna je meteorska odbrana, popravka o teenja koja nanesu meteori, visinski mlaznici... ekologija mo e da po a avi - sve to tr eba nadgledavati. Razume se, sredi te za popravke mo e se nalaziti bilo gde. Ali mor alo bi biti veliko. Njegovo pronala enje ne bi, stoga, trebalo da nam zada mnogo m uka. Verovatno emo se uveriti da je napu teno; jer, da je postojao iko ko je o svem u morao voditi rauna, taj zacelo ne bi dozvolio da se Prstenasti svet decentrira. " "Razmi ljao si o tome", primeti Poslednji. "Kada smo prvi put do li ovamo, nismo najmudrije postupali. Do li smo da ist ra ujemo, sea li se? Nekakvo lasersko oru je skinulo nas je sa neba i mi smo ostatak v remena proveli trudei se samo da spasemo golu ko u. Pokrili smo mo da tek petinu irine Prstenastog sveta, i gotovo ni ta nismo doznali. Trebalo je da tragamo za sredi tem za popravke. Tamo se verovatno nalaze prava udesa." "Nisam oekivao toliko prilje nosti kod jednog strujomana." "Krenuemo oprezno." Oprezno prema ljudskim merilima, ree Luis u sebi; ne i prema lutkarskim. "Hmii je u pravu: ma ine su mogle biti odbaene im se pro lo kroz ob odni zid, po to su ih napale bakterije." "Ne bi trebalo da poku avamo da proemo lenderom kroz obodni zid", uzvrati H mii. "Nemam poverenja u te tuinske ma ine stare hiljade godina. Moramo prei preko nj ega." "A kako e izbei meteorsku za titu?" upita Poslednji. "Moramo poku ati da je nadmudrimo. Luise, da li jo veruje da je ono to nas je zasulo vatrom bilo puko automatsko oru je za odbranu od meteora?" "Nekad sam tako mislio. Sve se tako brzo dogodilo." Padali smo ka suncu, svi pomalo razdra ljivi, zapla eni stvarno u Prstenastog sveta. Svi osim Tile, razume se. Potom, trenutni blesak ljubiasto-belog; a onda se La ov na ao optoen blistavim lju biastim gasom. Tila je pogledala kroz trup. "Krilo je nestalo", kazala je. "Vatre nije bilo sve dok se nismo na li na putanji sudara sa povr inom Prste nastog sveta. Mora biti da oru je deluje automatski. Kazao sam vam zbog ega smatram da u sredi tu za popravke nema nikoga." "Dakle, nema nikoga ko bi namerno pucao na nas. Dobro, Luise. Automatsko

oru je ne bi bilo pode eno da puca na obodni transportni sistem, zar ne?" "Hmii, mi ne znamo ko je sagradio obodni transportni sistem. Mo da to nisu bili in enjeri Prstenastog sveta; mo da ga je kasnije pridodao Prilin narod..." "I jeste", ree Poslednji. lanovi lutkareve posade okrenu e se ka njegovom liku na ekranu. "Zar vam nisam rekao da sam izvesno vreme proveo za teleskopom? Saznao s am da je obodni transportni sistem samo delimino zavr en. Prote e se du etrdeset procen ata ovog obodnog zida i ne obuhvata deo na kome se sada nalazimo. Na levoj stran i obodnog zida zavr eno je samo petnaest odsto sistema. In enjeri Prstenastog sveta ne bi ostavili tako neznatan podsistem napola izgraen, zar ne? Za njihovo prebaci vanje mo da je slu ila ona ista svemirska letelica kojom su nadgledali izgradnju." "Prilin narod do ao je kasnije", ree Luis. "Mo da mnogo kasnije. Mo da je obodn i transportni sistem postao suvi e skup. Mo da nikada nisu stvarno pokorili itav Prst enasti svet... Ali zbog ega su onda gradili svemirske brodove? Oh, tanja mu, mo da nikada neemo saznati. Kuda nas sve ovo vodi?" "Vodi nas ka zakljuku da je neophodno da nekako izigramo meteorsku odbran u", ree Hmii. "Tako je. Bio si u pravu. Ako je meteorska za tita trebalo da puca na obod ni zid, niko tamo ni ta ne bi gradio." Luis se premi ljao jo nekoliko trenutaka. Bilo je pukotina u njegovim pretpostavkama... ali alternativa je bila da prou kroz zi d pomou jednog drevnog iltang brouna nepoznate pouzdanosti. "U redu. Letimo iznad obodnog zida." "Predla e da se izlo imo silnom riziku", ree lutkar. "Pripremio sam se to sam b olje mogao, ali bio sam primoran da koristim ljudsku tehnologiju. Pretpostavimo da lender otka e? Oklevam da stavim na kocku bilo ta od onoga ime raspola em. Postoji mogunost da se nasukate. A Prstenasti svet osuen je na propast." "Nisam to zaboravio", ree Luis. "Kao prvo, moramo pretra iti sve ispuste svemirskih luka. Ima jo jedanaest brodova na ovom zidu i ne znam koliko jo na levoj strani oboda..." I protekle bi nedelje pre no to bi se Poslednji uverio da na tim brodovim a nema nikakvog sistema za transmutaciju. Oh, pa... "Trebalo bi da krenemo", ree Hmii. "Tajna nam je mo da nadohvat ruke!" "Imamo goriva i zaliha. Mo emo dopustiti sebi da ekamo." Hmii ispru i ruku i podesi kontrole. Mora da je do u tanine isplanirao te k retnje; jamano je podrobno prouio lender dok je Luis bio ophrvan umorom. Mala, kup asta letelica podi e se jednu stopu od poda, okrenu se za devedeset stepeni i mlaz fuzionog motora ispuni pristajnu komoru belim plamenom. "Pona ate se budalasto", prekori ih vodenasti kontraalt Poslednjeg. "Mogu vam iskljuiti pogon." Prizemljiva glatko skliznu kroz zakrivljeni pristajni otvor i stade da se di e silovitim ubrzanjem od etiri gravitacije. Kada Poslednji bude prestao da govo ri, pad e im ve doi glave. Luis stade da preklinje sebe to nije ovo predvideo. Hmiij ova krv kljuala je mladalakim poletom. Polovina kzina nikada ne odraste - ve umire u borbama... A Luis Vu, suvi e zaokupljen sobom i svojom poti teno u zbog li avanja u ivanja u s truji, dozvolio je da mu promakne ta okolnost... "Da li si mo da odluio da sam krene u istra ivanje, Poslednji?" upita on hladn o. Lutkareve glave neodluno su podrhtavale iznad kontrolne ploe. "Nisi? Onda emo to mi uraditi na na nain. Veoma ti hvala." Luis se okrenu p rema Hmiiju i ree: "Poku aj da se spusti na obodni zid." Istog asa opazio je kzinovo u dno, ukrueno dr anje, prazan pogled i izvuene kand e. Bes? Da li bi kzin stvarno poku ao da probode Toplu iglu istrage? Kzin zaurla na Junakovom jeziku. Lutkar odvrati kzinskim glasom, a onda se predomisli i ponovi na meunarod nom. "Dve fuzione rakete, jedna pozadi i jedna ispod. Nema potisnika. Nikada ne sme paliti fuzione motore na tlu, sem u odbrani. Mo e se podii pomou odbojnika, koji s e otiskuju o podni materijal Prstenastog sveta. Mo e leteti kao da koristi generator za negativnu gravitaciju, ali odbojnici su jednostavniji, a i lak e se popravljaj u i odr avaju. Nemoj ih sada upotrebiti. Otisnue se o odbojni zid i odbaciti te u s

vemir."

To je obja njavalo Hmiijevu oiglednu paniku. Imao je pote koa u upravljanju le nderom. Nimalo ohrabrujue. Ali ispust svemirske luke nalazio se daleko ispod, a o beshrabrujueg ljuljanja pri poletanju gotovo da vi e nije bilo. Ispod njega je dejs tvovao postojani pogon od etiri gravitacije... koji iznenada nestade. Luis samo u zviknu 'uf', i lender zapoe slobodni pad. "Ne smemo se mnogo izdii iznad obodnog zida. Pretra i pretince, Luise. Vidi ime raspola emo." "Upozorie me pre nego to to ponovo uini ?" "Hou." Luis se oslobodi za titne mre e i otplovi niz stepeni ni odvod. Oko sredi nje kabine lendera nalazili su se pretinci, a bila je tu i jedna vazdu na komora. Luis stade da otvara pretince. Najvei pretinac sadr ao je otprilike jednu kvadratnu milju tananog, svilastog, crnog materijala i na stotine milja c rne niti na dvadesetmiljnim kalemima. U jednom drugom pretincu nalazili su se pr eureeni pojasevi za letenje, sa odbojnicima preko ramena i malim potisnikom. Bila su dva mala i jedan veliki. Jedan za Halrloprilalar, razume se. Luis pronae jo la serske reflektore i rune sonine o amuivae, kao i jedan te ak dvoruni dezintegrator. Tako je otkrio tri kutije veliine Hmiijeve pesnice, sa hvataljkom za ko ulju, mikrofonom i slu alicama (dve male i jedna velika) u istom odeljku. To bi trebalo da su prev odioci, sa ugraenim kompaktnim raunarima. Da su bili povezani sa glavnim raunarom n a brodu bili bi manje glomazni. Postojale su velike pravougaone odbojne ploe - za tegljenje tereta kroz v azduh. Bilo je tu i kalemova Sinklerovog molekularskog lanca, slinog veoma tankom , veoma jakom koncu, malenih svetlosti. Za titnih oklopa. "Na sve je mislio", Luis promrmlja. "Hvala." Poslednji progovori sa ekrana koji Luis nije primetio. "Imao sa m na raspolaganju mnogo godina da se pripremim." Luisa je poelo da umara to to se na svakom koraku spoticao o Poslednjeg. ud no: odozdo sa upravljake palube mogao je da razabere zvuke kao da se make bore. Po slednji mora da je vodio dva razgovora odjednom, upuujui Hmiija u upravljanje lend erom. uo je izraz koji je oznaio 'visinske mlaznike'... Hmiijev glas zaurla, ne slu ei se mikrofonom: "Luise, vrati se na mesto!" Luis skliznu uz stepeni te. Tek to se na ao na svom sedi tu, Hmii ukljui fuzione motore. Lender uspori i ostade da lebdi na samoj ivici obodnog zida. Vrh obodnog zida izgledao je dovoljno irok da se tu smesti prizemljiva, al i nije bio mnogo iri od njega. Kako li je samo meteorska odbrana Prstenastog svet a primala sve ovo? Nalazili su se unutar luka Prstenastog sveta, padajui prema unutra njem prs tenu senkovitih kvadrata, kada ljubiasta svetlost obli svemirsku letelicu La ljivo kopile. Trup La ova istog asa se ogradio mehurom ne-vremena. Kada je vreme ponovo p oteklo, trup i njegovi putnici ostali su neozleeni. Ali La ovljevo delta krilo, sa potisnicima, fuzionim motorima i blokovima sa osetljivim instrumentima, pretvori li su se u jonizovanu paru. A trup je stao da pada prema Prstenastom svetu. Kasnije, izlo ili su pretpostavku da ljubiasti laser u stvari nije ni ta drug o do automatska odbrana od meteora. Takoe je pala pretpostavka da je mo da sme ten na senkovitim kvadratima. No, sve je to bilo samo puko nagaanje; nisu uspeli ni ta da saznaju o oru ju Prstenastog sveta. Obodni transportni sistem predstavljao je kasniji dodatak. In enjeri Prste nastog sveta verovatno nisu mislili na njega kada su programirali meteorsku odbr anu. Ali Luis je video stare video-zapise koji su ga prikazivali dok radi, u zgr adi koju je napustila Halrloprilalarina vrsta. Dejstvovao je; meteorska odbrana nije pucala na prstenove linearnog akceleratora ili na brodove koje bi oni prihv atili. Luis vrsto ste e doruja stolice, ekajui da se pojavi ljubiasti plamen dok je Hmi i spu tao lender na obodni zid. Ali ni ta se nije dogodilo. 8. PRSTENASTI SVET

Sa visine od hiljadu milja iznad Zemlje - sa, recimo, jedne svemirske st anice u dvoasovnoj orbiti - Zemlja je velika lopta. Ispod se okreu kraljevstva sve ta. Pojedinosti nestaju oko zakrivljenosti obzorja; druga skrivena oblija ulaze u vidokrug. Nou, sjajni gradovi ocrtavaju kontinente. Ali sa visine od hiljadu milja iznad Prstenastog sveta, svet je ravan, a kraljevstva su stoga vidljiva sva odjednom. Obodni zid bio je od istog materijala kao i pod Prstenastog sveta. Luis je koraao po njemu na mestima gde se pomaljao kroz erodirani predeo. Bio je sivka st, providan i veoma klizav. Ovde je povr ina bila ogrubela od trenja. Ali skafand er i ranac krajnje su opteretili Hmiija i Luisa. Kretali su se pa ljivo. Prvi norm alan korak bie pravo zadovoljstvo. Na dnu hiljadu milja duboke staklaste litice nalazili su se isprekidani slojevi oblaka, kao i mora: prostranstva vode od deset hiljada do nekoliko milio na kvadratnih milja irila su se manje-vi e jednolino preko tla, povezana mre ama reka. Kada je Luis podigao pogled, mora stado e da se smanjuju s udaljeno u... da postaju manja i pomalo maglovita... suvi e mala da bi ih video, sve dok se more, plodna ze mlja, pustinja i oblaci nisu stopili u jednu plavu ivicu, o tru poput no a, spram cr nog svemira. Na levoj i desnoj strani bilo je isto sve dok oko ne bi prona lo jednu pla vu traku koja se obru avala iz beskonanosti s one strane obzorja. Luk se uzdi e, su ava i zakrivljuje preko i iznad sebe, bebinje plavo ispresecano pononim plavim, sve do mesta gde se uska vrpca Luka gubi iza smanjenog sunca. Ovaj deo Prstenastog sveta upravo je pro ao kroz taku najvee udaljenosti od sunca, ali jedna zvezda tipa Sol jo je bila u stanju da vam sa e e oi. Luis je mirkao i tresao glavom, zaslepljenih oiju i uma. Ove udaljenosti bile su u stanju da epaju o vekov um i ovladaju njime, ostavljajui ga da gleda u beskonanost asovima ili danima . ovek mo e izgubiti du u na tim razmeama. ta je bio jedan ovek u poreenju sa tako ogrom im artefaktom? On je bio Luis Vu. Nije bilo nieg slinog njemu na celom Prstenastom svetu. Uhvatio se za to. Zaboravi beskonanost: usredsredi se na pojedinosti. Tamo, trideset pet stepeni uz Luk: jedna malo plavlja mrlja. Luis stade da pode ava uveanja na dogledu. Soiva bi u la u i u, ali glavu ste mor ali da dr ite potpuno mirno. Mrlja je predstavljala okean, sa skupinama siu nih ostrv a koje su se pomaljale kroz zastor oblaka. Prona ao je jo jedan Veliki Okean vi e na drugoj strani Luka. Bio je u obliku krzave etvorokrake zvezde, sa takicama slinih skupina siu nih ostrva - siu nih sa ove u aljenosti, sa koje bi se Zemlja jedva videla golim okom. Ponovo je poelo da ga obuzima. On nemarno pogleda nadole, ispitujui obli nje pojedinosti. Gotovo ispod njih, nekoliko stotina milja u pravcu okretanja Prstenastog sveta, jedna polukupasta planina pijano se naslanjala na obodni zid. Izgledala je udno pravilna. Sastojala se od polukru nih slojeva: ogoleo vrh prljave boje; dal eko ispod, jedna traka belila, verovatno snega i leda; zatim zelenilo koje se sp u ta nani e i pretae u podno je. Planina je bila potpuno osamljena. U smeru okretanja obodni zid predstav ljao je ravnu, okomitu liticu koja se pru ala izvan doma aja dogleda... gotovo. Ako je to ispupenje na samoj ivici vidljivosti predstavljalo jo jednu takvu planinu, o nda se ona nalazila tanj daleko. Tamo, na toj ogromnoj razdaljini, gotovo da se moglo videti kako Prstenasti svet poinje da zavija navi e. U smeru suprotnom od smera okretanja Prstenastog sveta nalazilo se jo jed no takvo ispupenje. Luis se namr ti. Dosje za budua izuavanja. Daleko s leve strane (napred) i malo u smeru okretanja (desno) nalazila se sjajna, bela oblast svetlija od tla, svetlija od mora. Ponono plavetnilo ivice noi primicalo se ka njoj. So, bila je Luisova prva pomisao. Oblast je izgledala velika. Obuhvatala je tridesetak mora Prstenastog sveta, a razmere tih vodenih p ovr ina kretale su se od veliine jezera Haron do veliine Sredozemlja. Svetlije take p ojavljivale su se i nestajale poput valova... Ah. "Mrlja suncokreta." Hmii pogleda. "Ona koja je mene oprljila bila je vea." Robovski suncokreti bili su stari kao i Robovsko carstvo, koje je skonalo

pre vi e od milijardu godina. Trgovci robljem izgleda da su zasadili suncokrete o ko svojih imanja, radi odbrane. Te biljke se jo mogu nai na nekim svetovima u pozn atom svemiru. Te ko ih je bilo istrebiti. Ne mo ete ih jednostavno sagoreti laserski m topom. Srebrnasti cvetovi naprosto bi odrazili snop nazad. Kakva je bila svrha suncokreta na Prstenastom svetu - ostalo je nejasno. Ali pre mnogo godina Govornik- ivotinjama leteo je jednom prilikom iznad nekog pr edela na Prstenastom svetu kada ga je procep u oblacima izlo io biljkama ispod nje ga. O iljci su sada gotovo nestali... Luis povea uveanja na dogledu. Lagano zakrivljena granina linija odvajala j e plavo-zeleno-smee boje jednog zemljolikog predela od srebrne mrlje suncokreta. Mea je skretala ka unutra njosti, napola obuhvatajui jedno od veih mora. "Luise? Uoi jednu kratku crnu liniju s druge strane suncokreta i malo u s meru suprotnom od smera okretanja." "Vidim je." Crna crta na beskonanom podnevnom predelu, mo da itavih stotinu hiljada milja od mesta na kome su stajali. ta bi to moglo biti? Ogromna jama katr ana? Ne, petrohemikalije se nikada ne bi stvorile na Prstenastom svetu. Senka? ta bi moglo da baci senku na veitom podnevu Prstenastog sveta? "Hmii, mislim da je to neki lebdei grad." "Da... U najgorem sluaju bie sredi te civilizacije. Trebalo bi da stupimo u vezu sa njima." U nekim starim gradovima prona li su lebdee zgrade. Za to ne i ceo lebdei grad ? Oni bi mu, razume se, videli samo ivicu. "Najbolje da se spustimo podalje", ree Luis, "i da se raspitamo kod domorodaca o njima. Ne bi mi se dopalo da naiem na njih nepripremljen. Ako su u stanju da odr avaju taj grad, mogu biti i jaki. Recim o da se spustimo blizu ivice mrlje suncokreta..." "Za to tamo?" "Suncokreti su zasigurno zagu ili ekologiju. Mo da je lokalnim iteljima tamo potrebna pomo. To nam mo e obezbediti dobrodo licu. Poslednji, ta ti misli ?" Odgovora nije bilo. "Poslednji? Zovem Poslednjeg... Hmii, mislim da nas ne mo e uti. Obodni zid zadr ava njegove signale." Hmii ree: "Neemo dugo ostati slobodni. Video sam dve sonde postavljene u p rostoru za teret, sa stra nje strane lendera. Lutkar e ih upotrebiti kao releje. eli li ne to da ka e za vreme ove privremene slobode?" "ini mi se da smo sve pretresli noas." "Ne ba . Na e pobude nisu sasvim istovetne, Luise. Pretpostavljam da udi da sp ase ivot. Pored toga eli i slobodan pristup struji. to se mene tie, elim svoj ivot i ju slobodu, ali takoe elim zadovoljenje. Poslednji je kidnapovao jednog kzina. Mor a za aliti zbog toga." "Sla em se s tim. I mene je kidnapovao." " ta jedna glava pod naponom zna o izigranoj asti? Nemoj mi se nai na putu, Luise." "Samo u te pla ljivo podsetiti", ree Luis, "da sam te ja izvukao sa Prstenas tog sveta. Bez mene ti nikada ne bi odveo Daleki let kui i zavredio ime." "Tada nisi bio zavisan od napona." "Nisam ni sada zavisan od napona. I nemoj me nazivati la ovom." "Ja nisam..." "Stani." Luis upre prstom. Uglom oka uhvatio je kako se ne to pokree spram zvezda. Trenutak kasnije glas Poslednjeg razle e im se u u ima. "Molim vas oprostite zbog ove pauze. ta ste odluili da preduzmete?" "Da istra ujemo", ree Hmii kratko. On se ponovo okrete ka lenderu. "Objasnite mi pobli e. Nisam ba voljan da stavljam na kocku jednu od mojih sondi samo da bih odr avao vezu. Prvenstvena namena ovih sondi bila je da Iglu pon ovo opskrbe gorivom." "Vrati svoju sondu u bezbedno okrilje", ree Hmii lutkaru. "Kada se vratim o, podneemo ti iscrpan izve taj." Sonda se spusti na obodni zid na nekoliko malih mlaznika. Bio je to jeda n nezgrapan cilindar dugaak dvadesetak stopa. Poslednji ree: "Govori lakomisleno. R izikuje da uni ti moj lender. Da li nameravate da istra ite osnovu obodnog zida?" Taj uzbudljiv kontraalt, taj divni enski glas, bio je svojstvo koje se pr

enosilo sa kolena na koleno kod lutkarskih trgovaca. Mo da su druge uili kako da od govarajuim mu kim glasovima utiu na ene. Za mu karce je ovo bio glas kome se te ko moglo odoleti i Luisu se to nije dopadalo. On ree: "Postoje kamere na lenderu, zar ne? Gledaj preko njih." "Kod mene je tvoj draud. Objasni." Ni Luis ni Hmii ne potrudi e se da odgovore. "Dobro. Ostavio sam otvorenu vezu prenosnim diskovima izmeu lendera i Igl e. Sonda e predstavljati relej i za to. to se tie tvog drauda, Luise, dobie ga kada p ostane poslu an." Ovo, pomisli Luis, ba lepo odreuje njegov problem. Hmii ree: "Ute no je znati da mo emo pobei od svojih pogre aka. Postoji li ogran ienje dometa prenosnih diskova?" "Energetsko ogranienje. Sistem prenosnih diskova u stanju je da apsorbuje samo ogranienu razliku u kinetikoj energiji. Igla i lender ne bi trebalo da posed uju nikakvu relativnu brzinu kada budete prelazili. Savetujem vam da krenete pra vo na levu stranu Igle." "To odgovara i na im planovima." "Ali ako napustite lender, znajte da ja i dalje gospodarim svim sredstvi ma kojima biste mogli pobei sa Prstenastog sveta. Shvatate li me, Hmii, Luise? Pr stenasti svet e naleteti na senkovite kvadrate za ne to vi e od jedne zemaljske godin e." Hmii podi e lender na odbojnicima koje su lutkari usavr ili. Mlaz iz stra njeg fuzionog motora potisnu letelicu napred i ona uskoro skliznu sa ivice. Luis odmah primeti da nije isto koristiti antigravitaciju i leteti na od bojnicima povrh podnog materijala Prstenastog sveta. Odbijan istovremeno od obod nog zida i vodoravnog podno ja, lender je stao da zavojito ponire. Hmii zaustavi o vo spu tanje na visini od etrdeset milja. Luis prikaza sliku sa teleskopa na jednom od ekrana. Lebdei samo na odboj nicima, iznad prete nog dela atmosfere, lender je izgledao veoma postojano i nepom ino: izvrsno teleskopsko postolje. Stenovito tle tvorilo je svojevrsno podno je osnove obodnog zida. Luis je lagano prelazio teleskopom du te mee pri visokom stepenu uveanja. Gola smea povr ina s pram staklastog sivila. Nepravilnosti tu nee biti te ko otkriti. " ta oekuje da e nai?" upita Hmii. Luis nije pomenuo lutkara koji je motrio na njih, mislei da tragaju za na pu tenim ureajem za transmutaciju. "Posada neke svemirske letelice dospela bi otpri like dovde prolazei kroz ispust svemirske luke. Ali ne vidim ni ta to bi po razmeram a odgovaralo napu tenoj ma ineriji. Nas, u stvari, ne zanimaju sitni komadi, zar ne? Oni ne bi ostavili ni ta vredno, sem ako bi bilo suvi e veliko za no enje, a to onda znai da su morali da ostave gotovo sve to su imali." On zaustavi teleskop. "Kako ti se ovo ini?" Stvar je sezala do visine od trideset milja spram osnove obodnog zida: j edna polukupa, pohabanog izgleda, kao da su je stotinu miliona godina glaali vetr ovi. Led se svetlucao u jednom irokom pojasu oko njenog donjeg dela. Bio je debeo i otkrivao je sklop izrastanja lednika. "Prstenasti svet opona a topografiju zemljolikih svetova", ree Hmii. "Iz on oga to znam o zemljolikim svetovima, ova planina se ne uklapa u ustrojstvo." "Tako je. Neobina je. Planine se javljaju u lancima i nisu ovako pravilne . Ali ima tu jo ne to. Na Prstenastom svetu sve je utisnuto odozdo. Sea li se kada sm o u La ovu oplovili drugu stranu? Ispupena morska dna, udubine za planine i klanci za planinske lance, korita reka poput vena na mi iavoj ruci nosaa? ak su i rene delte urezane u to ustrojstvo. Prstenasti svet nije dovoljno debeo da bi dozvolio da s e predeo sam uobliuje." "A ne postoje ni tektonski procesi koji bi do toga doveli." "Onda bi trebalo da smo ovu planinu videli i otpozadi, iz svemirske luke . Ja, meutim, nisam. A ti?" "Pribli iu nas." Ispostavilo se da to nije lako izvesti. to se lender vi e pribli avao obodnom zidu, bio je potreban vei fuzioni potisak da ga tamo zadr i... ili da podigne lend er ako bi odbojnici bili iskljueni.

Pribli ili su se na pedeset milja, to je bilo dovoljno da se razabere grad. Velike, sive stene pomaljale su se kroz ledene povr i, a na nekim se moglo videti mno tvo zasenenih vrata i prozora. Pojaav i uveanja, ustanovili su da ulazi imaju balk one i platnene krovove, kao i da vitki, visei mostovi vode nagore, nadole i bono. Stepeni ta su bila uklesana u stenu; protezala su se u udno razgranatim okukama, vi sokim po pola milje, pa i vi e. Jedno je poniralo itavim putem do podno ja brda, do n iza drvea. Jedan neoekivano zaravljen prostor u sredi tu grada, napola od kamena, a na pola od leda, postao je javni trg; horde koje su ga ispunjavale predstavljale su blede, zlataste mrlje jedva uoljive sa ove razdaljine. Zlatasta odea ili zlatasto krzno? - pitao se Luis. Jedna velika gromada u pozadini trga isklesana je u lik u kosmatog, podebljeg, dobrodu nog pavijana. Luis ree: "Ne poku avaj vi e da se pribli i . Razbe ae se od straha ako probamo da e spustimo na fuzioni pogon, a drugaije ne mo emo." Okomiti grad od deset hiljada stanovnika, koliko se moglo proceniti. Isp itivanje dubinskim radarom pokazalo je da nisu kopali duboko u stenu. U stvari, te stene pro arane prostorijama liile su na svojevrstan prljavi ledenik. "Zar ne elimo da ih ispitamo ta znaju o svojoj udnoj planini?" "Voleo bih da popriam sa njima", ree Luis, a tako je i mislio. "Ali pogled aj spektograf i dubinski radar. Oni ne koriste metale ili plastiku, ve samo jedno kristalni materijal. Je im se pri pomisli na to od ega su napravljeni ti mostovi. O ni su primitivni. Sigurno da ive na nekoj planini." "Sla em se. A i te ko je dopreti do njih. Kuda sada? Ka lebdeem gradu?" "Tako je. Pored mrlje suncokreta." Jedan senkoviti kvadrat klizio je preko sunevog diska. Hmii ponovo upali stra nji motor i povea im brzinu na deset hiljada milja n a as, upraviv i lender u odabranom pravcu. Ne suvi e brzo da ne bi mogli uoavati pojed inosti, ali i dovoljno brzo da stignu tamo gde su naumili za oko deset asova. Lui s stade da prouava predeo koji je promicao. U naelu, Prstenasti svet trebalo je da bude jedan beskrajni vrt. Uostalom , tu nije posredi nasumce razvijen svet, ve ve taka tvorevina. Ono to su videli za vreme svoje prve posete nije se moglo smatrati tipinim . Najvei deo vremena proveli su izmeu dve velike meteorske rupe: izmeu oka oluje, k oje je rigalo vazduh kroz otvor u podu Prstenastog sveta, i predela koji se pros tirao i uzdizao oko planine Bo ja Pesnica. Razume se, ekologija je tu bila naru ena. Ustrojstva vetrova, koja su in enjeri ovog sveta bri ljivo isplanirali, zacelo su b ila sasvim poremeena. Ali ovde? Luis je uzalud tragao pogledom za formacijom nekog olujnog oka , za kakvim orkanom koji bi stajao polo en i spljo ten. Ovde nije bilo rupa od meteo ra. Pa ipak, postojale su mrlje pustinja velike poput Sahare, pa i prostranije. Na prevojima planinskih lanaca uoio je biserni sjaj ogolele osnove Prstenastog sv eta. Vetrovi su razvejali stenovitu prekrivku. Zar su se klimatska ustrojstva toliko pogor ala, ovako brzo? Ili su in enjer i Prstenastog sveta voleli pustinje? Luisu sinu da sredi te za popravke mora da je ve veoma dugo napu teno. Halrloprilalarin narod mo da ga, zapravo, nikada nije ni pr ona ao, po to su in enjeri Prstenastog sveta i ezli. A nije bilo druge do da su i ezli, ako su Luisove pretpostavke bile tane. "Potrebno mi je da odspavam tri sata", ree Hmii. "Mo e li upravljati lendero m ako se ne to dogodi?" Luis slegnu ramenima. "Svakako, ali ta bi se moglo dogoditi? Suvi e smo nis ko za odbranu od meteora. ak i da je sme tena na obodnom zidu, ne bi pucala na nase ljeno podruje. Jednostavno emo izvesno vreme krstariti." "Da. Probudi me za tri sata." Hmii obori sedi te i uskoro zaspa. Luis se usredsredi na prednje i zadnje teleskope, da bi se malo razonodi o i pone to saznao. No je prekrila oblast suncokreta. Pogledom je pre ao du Luka do na jbli eg Velikog Okeana. Tamo, u smeru okretanja od okeana i gotovo na sredi njoj razmei Prstenastog sveta: taj nagnuti, tobo nji vulkan bio je planina Bo ja Pesnica, na pustinjskom po vezu boje Marsa ija je veliina znatno prema ala Marsovu. Dalje nalevo, prostrani zal iv Velikog okeana, sam vei od mnogih svetova.

Pro li put su stigli do obale tog zaliva i vratili se nazad. Ostrva su bila ra trkana u skupinama preko plave elipse. Jedno je bilo zas ebno, u obliku diska, boje pustinje. Drugo je takoe imalo diskoliki oblik, ali sa kanalima proseenim kroz sredinu. udno. No, sva ostala su bila naprosto ostrva u j ednom prostranom moru... eno, prona ao je kartu Zemlje: Amerika, Grenland, Evroazi jafrika, Australija, Antartik, razme teni tako kao da su posmatrani sa sjajnobelog Severnog pola: upravo takve ih je video i u nebeskom dvorcu pre mnogo vremena. Da li su to sve bile karte stvarnih svetova? Pril to nije mogla znati. K arte mora da su napravljene znatno pre no to se njen narod pojavio na popri tu zbiv anja. Tilu i Tragaa ostavio je tamo negde. Mora da se jo nalaze u toj oblasti. S obzirom na razdaljine Prstenastog sveta i na tehnologiju domorodaca, nisu mogli daleko da odu za dvadeset tri godine. Nalazili su se trideset pet stepeni uz za krivljenost Luka - na udaljenosti od pedeset osam miliona milja. Luis stvarno nije eleo da sretne Tilu. Pro la su tri asa. Luis ispru i ruku i ne no prodrma Hmiija za rame. Jedna velika ruka zamahnu kroz vazduh. Luis se baci unazad, ali nedovolj no daleko. Hmii mirnu na njega: "Luise, nikada me nemoj tako buditi. eli li u autodok? " Tik iza ramena stekao je dve duboko brazde. Mogao je da oseti kako mu kr v natapa ko ulju. "Samo as. Pogledaj." On pokaza na kartu Zemlje, siu na ostrva prilino izdvojena od ostalih skupina. Hmii pogleda. "Kzin." " ta?" "Karta Kzina. Tamo. Luise, mislim da smo pogre ili kada smo pretpostavili da su ovo minijaturne karte. One su u prirodnoj veliini, u razmeri jedan prema je dan." Pola miliona milja od karte Zemlje nalazila se jo jedna skupina. Ba kao i kod karte Zemlje, okeani su bili izoblieni usled polarne projekcije, ali ne i kon tinenti. "Ovo je Kzin", ree Luis. "Kako da to nisam primetio? A taj disk sa useeni m kanalom je - D inks. Manja, crveno-narand asta gromuljica mora da je Mars." Luis z a mirka, odagnavajui vrtoglavicu. Ko ulja mu je ve sva bila natopljena krvlju. "Kasnij e emo se pozabaviti time. Pomozi mi da stignem do autodoka." 3. UTVARA MEU POSADOM Bilo je prijatno probuditi se lebdei meu ploama za spavanje... dok se Luis nije prisetio svega. Hmii je komadao pare sirovog, crvenog mesa. udozemlje je esto proizvodilo p reraivae hrane namenjene veem broju vrsta. Kzin prekide s jelom samo da bi rekao: " Svaki deo opreme na brodu izradili su ljudi, ili su, bar, mogli da ga izrade. ak je i trup mogao biti kupljen na bilo kom svetu ljudi." Kao neka beba u utrobi, Luis je lebdeo u slobodnom padu, zatvorenih oiju i privuenih kolena. Ali nije bilo naina da zaboravi gde se nalazi. On ree: "ini mi s e da veliki lender ima d inksijanski izgled. Napravljen je po narud bini, ali ipak n a D inksu. A tvoj krevet? Je li kzinski?" "Ve tako vlakno. Napravljeno da podsea na krzno kzina i bez sumnje prodato i spod ruke ljudima sa udnim smislom za humor. Ba bi mi prijalo da krenem u lov na p roizvoaa." Luis ispru i ruku i okrenu kontrolni prekida polja. Polje za spavanje se is kljui, spustiv i ga blago na pod. Napolju je bila no: jasne, bele zvezde iznad glave i predeo satkan od bez oblinog, baru nastog crnila. ak i da nekako pribave skafandre, kanjon se mo da ve nalaz i na pola puta oko planete. Ili tik s druge strane tog crnog grebena koji se pro du ava u zvezdani predeo; ali kako da to sazna? Kuhinja za preradu hrane imala je dve tastature, jednu sa uputstvima na meunarodnom i jednu na Junakovom jeziku. I dva toaleta na suprotnim stranama. Lui su bi se vi e dopala manje nagla ena podela. On okrenu brojanik, poruiv i doruak; kako bi

ispitao jelovnik kuhinje. Kzin zare a: "Da li te na polo aj zanima, Luise?" "Pogledaj pod noge." Kzin kleknu. "Urrr... da. Lutkari su izgradili hiperpogonski odvod. Ovo je brod u kome je Poslednji doleteo sa Flote svetova." "Zaboravio si, takoe, na prenosne diskove. Lutkari ih ne koriste nigde dr ugde do na vlastitom svetu. A ovde imamo Poslednjeg koji alje po mene ljudske age nte na prenosnim diskovima." "Poslednji mora da ih je ukrao, ba kao i sam brod i jo pone to. Njegove zali he mo da pripadaju Op tim Proizvodima, koji nikada nisu tra ili njihov povraaj. Luise, ne verujem da Poslednji ima podr ku lutkara. Trebalo bi da poku amo da se dokopamo f lote lutkara." "Hmii, ovde bi mogli biti ugraeni mikrofoni." "Zar treba da pazim ta govorim pred tim deraem li a?" "U redu, da razmotrimo itavu stvar." Poti tenost koju je oseao ispolji se u obliku gorkog sarkazma; a i za to da ne? Kod Hmiija je bio njegov draud. "Jedan lu tkar udovoljio je svom hiru da otima ljude i kzine. Prirodno, po teni lutkari bili bi u asnuti. Da li bi nas odista pustili da pobegnemo kui i ispriamo to Patrijarhu, koji bi bez sumnje dao sve od sebe da sagradi jo Dalekih letova koji bi bili u s tanju da sustignu flotu lutkara za samo etiri sata, plus vreme ubrzanja potrebno za izravnanje brzina... recimo, tri meseca pri tri gravitacije..." "Dosta, Luise!" "Do tanja, ako si eleo da zapone prepirku, sada je ima ! Prema Nesusu, lutkar i su se ume ali u Prvi rat izmeu ljudi i kzina, stav i na na u stranu. ekaj malo. Nemoj mi rei da si to nekome ve pomenuo." "Pusti sad to." "Svakako. Samo, jednostavno, palo mi je na pamet..." Kako je postojala m ogunost da se razgovor snima, Luis je delimino govorio u prilog Poslednjeg. "Ti, j a i Poslednji smo jedini u poznatom svemiru koji znaju ta su lutkari uinili, sem a ko neko od nas nije progovorio." "Ako bi trebalo da zauvek nestanemo na Prstenastom svetu, misli li da bi Poslednji doveka tugovao? Vidim na ta cilja . Ali Poslednji mo da ne zna da je Nesus bio nesmotren." Saznae ako ovo odslu a, pomisli Luis. Moja gre ka. Zar bi trebalo da zbog deraa li a pazim ta govorim. On pomalo divlje nasrnu na svoj obrok. Izabrao je i jednostavna i slo ena jela: pola grejpfruta, sufle od okolade, peena prsa moe, kafu Plava Planina Jamajka sa ulupanim lagom. Uglavnom je bilo do bro; jedino ulupani lag nije bio ubedljiv. Ali ta da se ka e za mou? Jedan genetiar i z dvadeset etvrtog veka ponovo je stvorio mou, ili je bar tako tvrdio, a kuhinjapreraiva napravila je njenu imitaciju. Bila je dobrog kvaliteta i imala je ukus pr avog ptijeg mesa. Ali sve to nije se moglo uporediti sa naponom. Ve se bio sa iveo s tom povremenom poti teno u. Javljala se samo kao suprotnost trenucima pod naponom; Luis je verovao da je to, zapravo, bilo ovekovoo prirodno stanje postojanja. To to ih je neki tuinac dr ao zatoene zbog nekih svojih a avih razlog a nije mnogo pogor avalo stvari. Crno jutro bilo je tako u asno zato to e Luis Vu mora ti neumitno da se odrekne drauda. Zavr iv i s obedom, on isprazni prljavo posue u toalet. Zatim upita: " ta tra i za draud?" Hmii zafrkta: " ta ima za razmenu?" "Obeanja zasnovana na mojoj asnoj rei. I nekoliko pari zgodnih pid ama." Hmiijev rep zviznu kroz vazduh. "Nekad si mi bio koristan sadrug. ta e biti ako ti dam draud? Bedni Biljojed. Zadr au draud." Luis poe da ve ba. Pri upola manjoj gravitaciji bilo je lako izvoditi sklekove na jednoj ru ci. Ali ne i po stotinu na svakoj ruci. Bona zakrivljenost trupa bila je preniska za neke njegove uobiajene ve be. Dve stotine razlo ki pri kojima se ispru eni prsti ru ku dodiruju sa ispru enim no nim prstima u skoku... Hmii ga je izvesno vreme radoznalo posmatrao, a onda ponovo zapoe: "Pitam

se za to je Poslednji izgubio poasti koje je imao." Luis nije odgovorio. Lebdei vodoravno sa no nim palevima ispod dna ploe za sp avanje i podmetaem pod listovima, lagano se pridizao u sedei polo aj. "I ta oekuje da e pronai na obodu svemirske luke?" nastavi kzin. " ta smo mi p rona li? Prstenovi za smanjivanje brzine suvi e su veliki da bi se pomerali. Da ne el i mo da ne to sa neke od svemirskih letelica sa Prstenastog sveta?" Luis okrenu brojanik i narui dva bataka moe. Potom skide sa njih salo i st ade njima da onglira: bili su nalik na prevelike indijanske palice. Znoj mu se sk upljao u velikim kapima pre no to bi nekako nerado poeo da se sliva niz lice i gru di. Hmii ponovo zviznu repom. Velike, ru iaste u i smota e mu se unazad, ostajui van doma aja bilo kog neprijatelja. Hmii je bio ljut. Ali to je bio njegov problem. Lutkar se u magnovenju pojavi iza neprobojnog zida. Promenio je frizuru na grivi, zameniv i opale takicama svetlosti... i bio je sam. Trenutak ili dva proua vao je situaciju, a onda ree: "Upotrebi draud, Luise." "Nisam u mogunosti da biram." Luis odlo i tegove. "Gde je Pril?" Lutkar ree: "Hmii, daj Luisu draud." "Gde je Halrloprilalar?" Jedna ogromna, krznata ruka obuhvati Luisov vrat. Luis upravi udarac iza sebe, unev i se u njega svim svojim telom. Kzin zaguna, a onda, neverovatno pa ljivo , ubaci draud u utinicu. "U redu", ree Luis. Kzin ga pusti i on sede. Ve je pogodio, kao i kzin, ra zume se. Luis poe da shvata koliko je arko eleo da vidi Pril... da je vidi izbavlje nu iz kand i ARM-a... da je vidi. "Halrloprilalar je mrtva. Moji agenti su me prevarili", objasni lutkar. "Znali su da je domorotkinja sa Prstenastog sveta mrtva ve osamnaest standardnih godina. Mogao sam ostati da ih isteram iz rupe u koju su se sakrili, ali to bi m i mo da odnelo osamnaest narednih godina. Ili sto osamdeset! Svemir ljudi je suvi e velik. Neka zadr e svoj ukradeni novac." Luis klimnu, sme ei se, svestan da e ga ovo zaboleti kada ukloni draud. Isto g asa zau Hmiija kako pita: "Kako je umrla?" "Nije mogla da podnese osna ujui zain. Ujedinjene Nacije sada veruju da nije bila u potpunosti ljudsko bie. Starila je naglo. Godinu i pet meseci po to je stig la na Zemlju bila je ve mrtva." "Ve mrtva", ponovi Luis. "Tada sam bio na Kzinu..." Ali tu ne to nije bilo u redu. "Ona je imala vlastitu zalihu droge za produ etak ivota. Sredstvo bolje od osna ujueg zaina. Doneli smo jednu bocu sa sobom." "Bila je ukradena. Ne znam ni ta vi e o tome." Ukradena? Ali Pril nikada nije hodala ulicama Zemlje gde bi mogla da naie na obine lopove. Naunici Ujedinjenih Nacija mo da su otvorili bocu kako bi ispitali sadr inu, ali za to im nije bilo potrebno vi e od jednog mikrograma... Mo da nikada n ee saznati. A posle su je dr ali kako bi iz nje izvukli sve to je znala pre no to umr e. Ovo e ga sigurno zaboleti. Ali ne jo . "Nema vi e potrebe da odugovlaimo." Lutkar se smesti na svoju jastuastu klup u. "Putovaete u stazisu kako bismo sauvali zalihe. Imam jedan pomoni rezervoar gori va koji emo odbaciti pre no to uemo u hipersvemir. Stii emo potpuno opskrbljeni goriv om. Hmii, da li bi hteo da nadene ime na em brodu?" "Znai li to da predla e istra ivanje naslepo?" upita Hmii. "Samo obod svemirske luke, ni ta dalje od njega. Hoe li, dakle, da nadene ime na em brodu?" "Dajem mu ime Topla igla istrage." Luis se nasme i, zapitav i se da li je lutkar prepoznao izraz. Brod je dobio ime po kzinskom instrumentu za muenje. Lutkar dohvati ustima dve ruke i spoji ih. 9. PASTIRI Spavao je u autodoku. etiri asa kasnije - oseajui jo samo blago peckanje u predelu ramena,

to e ga u

ek podseati na to da ne dira nijednog kzina dok spava - Luis se vrati na svoje me sto. Napolju je jo bila no. Na ekranu je stajao Veliki okean. Hmii upita: "Kako si?" "Ponovo sam sasvim u redu, zahvaljujui modernoj medicini." "Nisu te uznemirile rane. Ipak, mora da si bio izlo en bolu i oku." "Oh, pretpostavljam da bi pedesetogodi nji Luis Vu pao u histeriju, ali do tanja, pa znao sam da imamo autodok. Za to pita ?" "U prvi mah mi se uinilo da poseduje hrabrost jednog kzina. Zatim sam se z apitao nije li te zavisnost od struje otupila za svaki slabiji nadra aj." "Pretpostavimo da je u pitanju hrabrost. Va i? Kako napreduje ?" "Dosta dobro." Kzin pokaza prstom. "Zemlja. Kzin. D inks; ona dva vrha izd i u se iznad atmosfere, ba kao to je to sluaj sa istonim i zapadnim polom D inksa. Isto je i sa kartom Marsa. A ono je Kdat, planeta robova..." "Nije vi e." "Kdatlini su bili na i robovi. Kao i Pierini, a ovo je, mislim njihov svet . Evo, ti e to znati: je li to rodni svet Trinoksa?" "Jeste. A naselili su se i na ovaj susedni, ini mi se. Mo emo upitati Posle dnjeg da li ima karte." "Nema potrebe." "Sla em se. U redu, a ta je ovo? Ovde nije posredi samo katalog zemljolikih svetova. Ima ih bar jo pet- est koje uop te ne prepoznajem." Hmii frknu. "I znatno gluplji bi ve shvatili, Luise. Ovo je katalog moguih neprijatelja, razumnih ili gotovo razumnih bia koja bi jednog dana mogla ugrozit i Prstenasti svet. Pierini, kzini, Marsovci, ljudi, Trinoksi." "Ali gde se tu uklapa D inks? Oh! Hmii, nisu valjda mislili da bi ti bande rsnei mogli krenuti na njih ratnim brodovima? Veliki su poput dinosaurusa i nemaj u ak ni ake. Na Zori takoe ima razumnih domorodaca. Ali, gde je ona?" "Tamo." "Tako je. Ba upeatljivo. Grogi te ko da su neka oigledna pretnja. Ceo ivot pro vode sedei na istoj steni." "In enjeri Prstenastog sveta prona li su sve ove vrste i ostavili karte kao poruku svojim potomcima. Sla e se? Ali nisu otkrili svet lutkara." "Oh?" "A znamo da su se spustili na D inks. Prona li smo kostur jednog bandersnea z a vreme prvog pohoda." "I mi smo. Mo da su posetili sve ove svetove." Svetlost se promenila i Luis spazi senku noi kako se povlai u smeru suprot nom od smera okretanja. On ree: "Jo malo pa e vreme za spu tanje." "Gde predla e da sletimo?" Polje suncokreta pred njima postajalo je sve sjajnije sa nadola enjem svet losti. "Okreni levo. Prati graninik. Nastavi dok ne ugleda pravu prljav tinu. Treba da se spustimo pre zore." Hmii napravi veliki luk. Luis upre prst. "Vidi li mesto gde se mea spu ta pr ema nama, gde se suncokreti ire oko obe strane mora? Mislim da suncokretima zadaj e muke prela enje preko vode. Spusti nas na udaljeniju obalu." Lender zaroni u atmosferu. Plamen suknu ispred i oko letelice, zaklanjaj ui im vidik belom prevlakom. Hmii je odr avao lender visoko, smanjivao lagano brzin u i ponirao kada je mogao. More je promicalo pod njima. Poput svih mora na Prste nastom svetu, i ovo je bilo prikladno sazdano: veoma razuena obala, puna zatona i pla a; dno je najpre blago poniralo, a onda je, na odreenoj dubini, postajalo ravn o. Bilo je tu uma morskog korova, mnogih ostrva i pla a od istog, belog peska. U sme ru suprotnom od smera okretanja pru ala se prostrana, travnata ravnica. Po ast suncokreta i la je u dva kraka, obuhvatajui more. Jedna reka je krivud ala, pravei okuke u obliku slova 'S', kroz suncokrete do delte gde se ulivala u m ore. S leve strane, suncokreti su lagano napredovali, borei se sa movarnim odlivom reke. Luis je mogao da oseti njihovu sleenu kretnju, sporu poput nastupanja lede nika. Suncokreti najednom spazi e lender. Ispod lendera se rasprsnu svetlost. Prozor se istog asa zamrai, ali Hmii i

Luis ipak osta e zaslepljeni. "Ne boj se", ree Hmii. "Na ovoj visini ne mo emo ni u ta udariti." "Glupave biljke verovatno su pomislile da smo neka ptiurina. Da li ti se povratio vid?" "Mogu da razaberem ureaje." "Spusti nas na visinu od pet milja. Ostavi ih iza nas." Prozor se ra istio posle nekoliko minuta. Obzorje je plamtelo iza njih; sun cokreti jo nisu odustajali. Ispred njih... tako je. "Selo." Hmii ih spusti kako bi ga izbliza osmotrili. Selo se sastojalo od dva za tvorena prstena koliba. "Da se spustimo u sredi te?" "Bolje ne. Spusti nas na ivicu; voleo bih da znam kakve useve uzgajaju." "Ni ta neu spaliti." Hmii spusti lender pomou fuzionog pogona jednu milju iznad sela. Zaustavi li su se na visokoj, travolikoj tvari koja je prekrivala ravnicu. U poslednjem t renutku Luis primeti da se trava pomera, a onda spazi kako iz nje niu tri oni a stv ora nalik na kakve zelene, patuljaste slonove; zvuci upozorenja razlego e im se iz uspravljenih surli, a onda se dado e u beg. "Domoroci su zacelo stoari", ree Luis. "Izazvali smo stampedo." Sve vei bro j zelenih ivotinja pridru ivao se glavnini krda u mahnitom trku. "Pa, ugodan let, k apetane." Ureaji su ukazivali na postojanje zemljolike atmosfere. Nimalo iznenaujue. Luis i Hmii obuko e neprobojne oklope: bili su to ko ni odevci, ne neprijatno kruti, koji bi se namah ukrutili poput elika kada bi ih pogodili koplje, strela ili met ak. Poneli su sa sobom sonine o amuivae, ureaje za prevoenje i doglede. Rampom su se sp ustili do trave koja im je sezala do pasa. Kolibe su bile zbijene i povezane ogradama. Sunce se nalazilo u samom ze nitu... razume se. Bila je, meutim, zora, to je znailo da su domoroci upravo ustaja li. Sa spoljne strane koliba nije bilo prozora - osim na jednoj koja je dvostruk o bila vi a od ostalih, a i tu se nalazio balkon. Sva je prilika da su ve vieni. Kada se Hmii i Luis pribli i e, domoroci se konano pojavi e. Stali su u buljuku da naviru preko ograde, podvriskujui falsetnim glasovi ma. Bili su niski, crveni i ljudskog oblija, a trali su poput pravih demona. Nosil i su sa sobom mre e i koplja. Luis ugleda Hmiija kako izvlai o amuiva, pa i on uini isto . Crveni humanoidi pojuri e, meutim, pokraj Luisa i Hmiija i produ i e dalje. "Jesu li nas uvredili?" upita Hmii. "Nisu. Samo su oti li da obuzdaju stampedo, razume se. Ne mogu im ak zameri ti to tome daju prvenstvo. Hajdemo unutra. Mo da je neko ostao." Neko je doista ostao. Tridesetak mali ana crvene ko e posmatralo ih je iza o grada dok su prilazili. Deca su bila mr ava; ak su i bebe bile suve poput tenadi hrt a. Luis se zaustavi kraj ograde i uputi im osmeh. Malo je njih, meutim, obratilo pa nju na njega. Veina se sjatila oko Hmiija. Prostor u krugu koliba predstavljao je golu zemlju. Kameni ivinjak obele av ao je mesto gde je zgasla logorska vatra. Jedan jednonogi ovek crvene ko e izie iz n eke kolibe i zaputi se ka njima, koristei taku, kreui se korakom koji je Luisu izgle dao kao trkaranje. Nosio je kilt od tavljene ko e, operva en ukrasima od ipke. Imao je velike u i koje su mu trale iz glave, a jedno je, oigledno poodavno, bilo otkinuto. Z ubi su mu bili istrugani... bar se tako inilo. Deca su se sva osmehivala i smejal a, tako da se videlo da su i njihovi zubi istrugani, pa ak ni bebe tu nisu bile i zuzetak. Ali ne. Mora da su takvi bili od roenja. Starac se zaustavi kraj ograde. Osmehnuo se i ne to upitao. "Jo ne govorim tvoj jezik", ree Luis. Starac klimnu. Zatim naini gest, podigav i ruku u irokom luku: poziv? Jedno od starije dece skupi hrabrost da poskoi. On (ona; deca nisu nosila kiltove) se spusti na Hmiijevo rame, smesti se tu udobno u krzno i dade se u is tra ivanje. Hmii je stajao sasvim mirno. " ta da radim?" upita jedino. "Nije naoru ana. Nemoj joj rei koliko si, zapravo, opasan." Luis se pope pr eko ograde. Starac mu napravi mesta. Hmii krenu za Luisom, pa ljivo, sa devojicom i dalje na ramenu; ona se vrsto dr ala za gusto krzno oko njegovog vrata. Smestili su se blizu ognji ta, Luis, Hmii i jednonogi starac crvene ko e, ok ru eni decom. Poeli su da opskrbljuju prevodilaku napravu osnovnim podacima o domoro

dakom jeziku. Za Luisa je to bila rutinska stvar. Neobino, ali kao da se i starac izvrsno snalazio; nisu ga iznenadili ak ni glasovi 'prevodilaca'. Zvao se ivit huki-Furlari, ili tako nekako. Imao je visok i piskutav glas . Njegovo prvo pitanje koje se moglo razabrati bilo je: " ta jedete? Ne morate da ka ete." "Ja jedem biljke, morsku hranu i meso zgotovljeno na vatri. Hmii jede pr esno meso", uzvrati Luis, to je izgledalo dovoljno. "I mi jedemo presno mesto. Hmii, ti si neobian posetilac." ivit zastade za trenutak. "Moram vam rei sledee. Mi ne upra njavamo ri atru. Nemojte se ljutiti zbog toga." 'Prevodilac' se oglasio samo kratkim bipom na re ri atra. Hmii upita: " ta je ri atra?" Na starevom licu pojavi se izraz iznenaenja. "Mislili smo da je ta re svuda ista." Zatim stade da obja njava. Hmii je bio neobino utihao dok su pretresali tu stvar, nosei se sa nepoznatim reima: Ri atra je oznaavala seks izvan vlastite vrste. Svi su znali za tu re. Mnoge vrste su upra njavale ru atru. Kod nekih je to m oglo da bude sredstvo za uzajamnu kontrolu raanja; kod drugih, pak, prvi potez u kakvom trgovakom sporazumu. Za tree je to bio tabu. Ovom narodu nije bio potreban tabu. Oni naprosto nisu mogli da upra njavaju ri atru. Seksualni signali bili su pog re ni; posredi su mogli biti izraziti feromoni. "Mora da sti ete izdaleka kad to ne znate", izjavi starac. Luis stade da pria o sebi, o tome kako je do ao sa zvezda, sa one strane Lu ka. Ne, ni on ni Hmii nikada nisu upra njavali ri atru, iako je bilo mnogo varijetet a u okviru njegove vrste. (Prisetio se jedne devojke sa udozemlja, vi e jednu stopu i lak e petnaest funti od njega, pravo perce u njegovim rukama.) Poeo je da pripov eda o raznovrsnosti svetova i inteligentnog ivota, ali je izbegao da pomene ratov e i oru ja. Plemena ovog naroda uzgajala su mnogo vrsta ivotinja. Dopadala im se razn ovrsnost, ali ne i gladovanje, a esto nije bilo mogue dr ati stada razliitih ivotinja u isto vreme. Plemena su bila upuena u meusobna kretanja, okupljajui se na trgovakim svetkovinama. Ponekad su trgovali itavim krdima. To je odgovaralo razmeni celoku pnog naina ivota: mogli ste provesti pola falana u uzajamnom upuivanju pre rastanka . (Jedan falan iznosio je deset okretaja, deset rotacija Prstenastog sveta, seda mdeset pet tridesetoasovnih dana.) Da li e stoare zabrinuti to to imaju strance u selu? ivit je uzvratio da nee. Dva stranca nisu predstavljala pretnju. Kada e se vratiti? U podne, odgovorio je ivit. Morali su da ure; do lo je do stampeda. Da toga nije bilo, zastali bi i zapodeli razgovor. Luis upita: "Morate li da jedete meso odmah po to je ivotinja ubijena?" ivit se osmehnu. "Ne. Mo e da proe i pola dana. Ali dan i no je ve predugo." "Da li ikada..." Hmii najednom ustade. Spustio je blago devojicu i iskljuio napravu za prev oenje. "Luise, potrebni su mi ve banje i samoa. Ova zatvorenost potpuno e me pomesti! Da li sam ti potreban?" "Nisi. Hej..." Hmii je ve pre ao ogradu. Tu zastade o okrenu se. "Nemoj skinuti to to ima na sebi. Iz daljine se ne mo e odrediti da li spada u inteligentna stvorenja. Takoe nemoj ubiti nijednog zelenog slona." Hmii mahnu i trenutak potom zaputi se kroz zelenu travu. "Prijatelj ti je hitar", ree ivit. "I ja bi trebalo da poem. Imam na umu jedan plan." Goli opstanak i bekstvo bili su jedine stvari koje su ih zanimale prilik om prve posete Prstenstom svetu. Tek kasnije, u bezbednoj i poznatoj sredini Re ta na Zemlji, Luisova svest postala je aktivna. Tu se i prisetio da je uni tio jedan grad. Senkoviti kvadrati obrazovali su prsten, koncentrian u odnosu na Prstenas ti svet. Dvanaest njih stajalo je eomice okrenuto prema suncu, povezano nevidljiv om tankom icom. ica je ostajala zategnuta zato to su senkoviti kvadrati rotirali br zinom veom od orbitalne. Ponirui slobodno, sa iskljuenim pogonskim motorima, La ov je naleteo na jedn

u icu senkovitih kvadrata i prekinuo je. ica, koja je predstavljala jedinstvenu ni t dugaku na desetine hiljada milja, pala je poput oblaka dima na jedan nastanjeni grad. Luis ju je iskoristio da bi njome vukao prizemljenog La ova. Prona li su jedan kraj i vezali ga za svoj improvizovani brod - Halrlopril alarin lebdei zatvor - a zatim stali da plovilo vuku za sobom. Luis nije tano znao ta se zbilo sa gradom, ali mogao je da pretpostavi. ica je bila tanka poput niti pauine, ali i dovoljno jaka da presee trupni metal. Mora da je potpuno iseckala zg rade kada su joj se ome stegle. Ovoga puta domoroci nee imati samo tete od dolaske Luisa Vua. Bio je u sta nju strujomanske apstinencije; nije mu uz to bilo potrebno i oseanje krivice. Prv o to je uino prilikom ove posete bilo je da izazove stampedo. Morae da se pobrine o tome. Posredi je bio te ak fiziki rad. Napravio je pauzu u jednom trenutku i oti ao do upravljake palube. Brinuo g a je kzin. ak je i jedno ljudsko bie - jedan ravnozemac od pre pet stotina godina, recimo, kakav uspe an sredoveni ovek - moglo te ko podneti da se odjednom pretvori u osamnaestogodi njaka, prekinutog sporog napredovanja ka smrti, dok mu krvotokom te ku moni i neznani ivotni sokovi, a i sam identitet biva doveden u pitanje: kosa mu se zgu njava i menja boju, dok se stado kree du ivice; usmeravali su ga mali crveno ko ni humanoidi, a pozadi je ostajao utrti trag gotovo boje prljav tine. Mali, zeleni slonovi oigledno su hitro i obilno pasli, to znai da su crveni ljudi morali da prilino esto menjaju bivake. Luis zapazi neku kretnju u obli njoj travi. Stao je da pomno posmatra, sve dok se pomicanje nije ponovilo... i najednom ukaza se jedna narand asta pruga. Lu is nije uspeo da razabere ta je Hmii ulovio. Sreom, u okolini nije bilo nijednog h umanoida. On se vrati na posao. Kada su se stoari vratili, ekala ih je svetkovina. Do li su u grupi avrljajui meu sobom. Zastali su da osmotre lender, izbegavaj ui da mu se previ e pribli e. Nekolicina njih okru ivala je jednog zelenog slona. (Obed ?) Mo da je posredi bila samo sluajnost to su koplja i vodili ostale prilikom ulaska u krug koliba. Tu su iznenaeno zastali, susrev i se sa Luisom i Hmiijem, na ijem je ramenu ovoga puta poivala jedna druga devojica; na istoj, prostrtoj ko i kraj njihovih nogu stajalo je pola tone jo neodranog mesa. ivit predstavi tuince; bio je kratak i prilino verodostojan sa etak njihovih tvrdnji. Luis je oekivao da e ih prozvati la ovima, ali to se ipak nije dogodilo. Up oznao se sa poglavicom: bila je to jedna ena visoka etiri stope i nekoliko ina, po imenu Gind erofer, koja se klanjala i osmehivala, otkrivajui uznemirujue o tre zube. L usi je poku ao da joj uzvrati istim naklonom. " ivit nam je kazao da volite raznovrsno meso", ree Luis i pokaza ka gomili koju je doneo iz kuhinje lendera. Troje domorodaca okrenu e zelene slonove, poter a e ih ka mestu gde je paslo stado, a kako ovi nisu odmah po li, pobodo e ih tupim kra jevima kopalja u slabine da ih ubrzaju. Pleme se okupi na obed. Stado e i drugi da im se pridru uju, izlazei iz koliba za koje je Luis dr ao da su prazne: desetak veom a starih mu karaca i ena. Luis je u prvi mah smatrao da je i ivit starac. Nije esto i mao priliku da via ljude sa artritinim zglobovima, naboranom ko om i mno tvom starih o i ljaka. Zapitao se za to su se skrivali, pretpostaviv i odmah da su strele bile upere ne u njih sve vreme dok su razgovarali sa ivitom i decom. Za samo nekoliko minuta domoroci su pojeli svo meso, ostaviv i samo koske. Nisu razgovarali; takoe, izgledalo je da kod njih nema nikakvih prvenstava. Jeli su, zapravo, poput kzina. Hmii je prihvatio utiv poziv da im se pridru i. Pojeo je prete an deo moe, koja se nije dopala domorocima; oni su vi e voleli crveno meso. Luis ga je doneo u nekoliko navrata na jednoj velikoj odbojnoj ploi. Mi ii s u ga jo boleli od napora ulo enog u to. Posmatrao je kako domoroci u ivaju u gozbi. O seao se prijatno. U glavi mu nije stajao draud, ali mu je ipak bilo prijatno. Posle obeda, veina domorodaca oti la je da uva stoku. Ostali su samo ivit, Gi nd erofer i nekoliko starijih lanova plemena. Hmii upita Luisa: "Je li moe artefakt ili ptica? Patrijarh bi mo da po eleo takve ptice za svoje lovne parkove."

"Postoji prava ptica", uzvrati Luis. "Gind erofer, ovo bi trebalo da nas i skupi za stampedo." "Zahvaljujem vam", ree ona. Na usnama i bradi jo je imala krv. Usne su joj bile pune i crvenije od ostale ko e. "Zaboravite krv. ivot je i ne to vi e od toga da samo ne budete gladni. Volimo da sreemo ljude koji su drugaiji od nas. Jesu li va i svetovi uistinu znatno manji od na eg? I okrugli? "Okrugli su poput kugle. Kada bi se moj nalazio visoko gore uz Luk, vide li biste samo jednu belu taku." "Da li ete se vratiti na ta mala mesta da ispriate o nama?" Naprave za prevoenje mora da su oda iljale prema ureajima za snimanje na Igl i. Luis ree: "Jednoga dana." "Zacelo imate neka pitanje." "Tako je. Da li vam suncokreti uni tavaju pa njake?" Morao je da poka e rukom da bi ona razumela ta je imao na umu. "Sjajnost u smeru okretanja? Ne znamo ni ta o tome." "Da li ste se ikada zapitali? Mo da poslali izvidnike?" Ona nabra vee. "Evo kako stoje stvari. Moji oevi i majke su mi kazali da s e kreemo u smeru suprotnom od smera okretanja jo od kad su oni bili mali. Pamtili su da su morali da obiu neko veliko more, ali mu se nisu odve pribli ili, zato to ivot inje nisu htele da se hrane biljkama koje su rasle oko obale. Sjajnost se tada j avljala u smeru okretanja, ali sada je sna nija. to se izvidnika tie - jedna skupina mlaih ljudi oti la je da ustanovi u emu je stvar. Nai li su na divove. Divovi su im p obili ivotinje. Morali su tada brzo da se vrate. Nisu vi e imali mesa. "Kako izgleda, suncokreti se kreu br e od vas." "Ne mari. Mo emo mi da se kreemo i br e nego sada." " ta znate o lebdeem gradu?" Gind erofer ga je imala pred oima itav ivot. Bio je to svojevrstan orijentir, ba kao i sam Luk. Ponekad, kada bi se nou naoblailo, i dalje se mogao razabrati uti sjaj grada, ali to je bilo sve to je znala. Grad se nalazio predaleko da bi o nj emu postojale makar glasine. "Ali uli smo prie iz velikih daljina, ako su one uop te vredne pomena. Verov atno su prilino iskrivljene. uli smo o ljudima sa prelivnih planina koji ive izmeu h ladnog, belog nivoa i podno ja, gde je vazduh pregust. U stanju su da lete izmeu pr elivnih planina. Koriste nebeske sanke kada mogu da ih se domognu, ali vi e nema n ovih nebeskih sanki, tako da ve stotinama godina moraju da koriste balone. Da li va e naprave za gledanje mogu da dosegnu donde?" Luis joj pru i dogled i pokaza joj kako se odreuje stepen uveanja. "Za to ih n aziva prelivnim planinama? Da li koristi istu re i za prelivanje vode?" "Da. Ne znam za to ih tako nazivamo. Tvoje ogledalo pokazuje mi samo vee pl anine..." Ona se okrenu ka smeru okretanja. Dogled joj je gotovo pokrivao malo l ice. "Mogu da vidim obalu i neki sjaj s druge strane." " ta se jo mo e uti od putnika?" "Kada se sretnemo, poglavito priamo o opasnostima. U smeru suprotnom od s mera okretanja ima bezumnih meso dera koji ubijaju ljude. Donekle lie na nas, ali s u manji, crne boje i love nou. Takoe su..." Ona se namrgodi. "Ne znamo pravo stanj e stvari. Ima ne to suludo to nas goni na ri atru sa njima. Ali niko ne mo e pre iveti ta j in." "Pa vi niste kadri za ri atru. Kako onda mogu biti opasni po vas?" "Opasni su, ka e predanje." "A ta je sa bolestima? Parazitima?" Niko ga od domorodaca nije shvatio! Buve, pijavice, komarci, boginje, ga ngrena: na Prstenastom svetu nije bilo nieg od svega toga. Razume se, trebalo je da to pogodi. In enjeri Prstenastog sveta to naprosto nisu doneli. Pa ipak, on je bio zbunjen. Zapitao se da li je mo da mogao da prvi donese bolesti na Prstenasti svet... a onda je zakljuio da nije. Autodok bi ga izleio od svega opasnog. Ali sve je to inilo domoroce slinim civilizovanim ljudskim biima. Oni su st arili, ali se nisu razboljevali.

10. BO ANSKI GAMBIT Do noi je preostalo jo mnogo asova, ali Luis je ve bio iscrpljen. Gind erofer im je stavila na raspolaganje jednu kolibu, ali su Hmii i Luis ipak izabrali da spavaju u lenderu. Luis se odmah skljokao izmeu ploa za spavanje , dok je Hmii ostao da se pozabavi obezbeenjem odbrane. Pre no to je i sam po ao na poinak, Hmii je aktivirao pojaiva slika. Predeo je jednolino svetleo, kao da je posredi kakav ki ni dan. Dnevni pravougaonici Luka na likovali su na svetlee plafonske panele: bili su suvi e sjajni da bi se pogled na n jima mogao zaustaviti. Ali prete an deo obli njeg Velikog okeana nalazio se u senci. Veeliki okeani su ga mamili. Delovali su kitnjasto. Ali nije trebalo da budu takvi. Ako su Luisove pretpostavke o in enjerima Prstenstog sveta bile tane, k itnjastost nije bila njihov stil. Naela njihovog neimarstva bila su jednostavnost i delotvornost, planovi su im doma ili veoma daleko, a i vojevali su ratove. Ali Prstenasti svet ipak je bio kitnjast na vlastiti nain, a i nije se mo gao braniti. Za to umesto ovoga nisu sazdali mno tvo malih prstenastih svetova? A i e mu ovde Veliki okeani? Ni oni se nikako nisu uklapali. Mo da je od poetka na pogre nom putu. To mu se dogaalo i ranije! Pa ipak, sve okolnosti... Da li se to ne to mie u travi? Luis ukljui infracrveni skener. Sjajili su vlastitom toplotom. Bili su vei od pasa, nalikujui na svojevrsn u me avinu oveka i akala: grozni, natprirodni stvorovi pri ovom neprirodnom osvetlje nju. Luisu je bio potreban samo trenutak da pronae sonini o amuiva u kuli-oru arnici len dera, kao i da ga upravi ka uljezima. Bilo ih je ukupno etvoro i kretali su se na sve etiri kroz travu. Zaustavili su se nedaleko od koliba. Ostali su tu nekoliko minuta. Potom ponovo krenu e, ovoga puta poluispravljeni. Luis iskljui infracrveni skener. Pri pojaanoj svetlosti Luka jasno se moglo videti: stvorovi su odnosili o tpatke, ostatke sa prea nje gozbe. Le inari. Sirovo meso nije im po svoj prilici odgo varalo. Pojavi se svetlost na rubu njegovog vidnog polja. Hmii se sasvim razbudi o. Luis ree: "Prstenasti svet je star. Bar stotinu hiljada godina." "Za to ti je to palo na pamet." "In enjeri Prstenastog sveta ne bi ovde doveli akale. Bilo je dovoljno vrem ena da neki soj hominida ispuni tu ekolo ku ni u." "Te ko da se to moglo dogoditi za samo sto hiljada godina", uzvrati Hmii. "Moglo je. Pitam se ta jo in enjeri nisu doneli. Komarce, na primer." "Ne bi oni doneli nikakve krvopije." "Ne bi. Ajkule ili pume." Luis se nasmeja. "Ba kao ni tvorove. ta jo ? Zmije otrovnice? Sisari ne mogu iveti kao zmije. Osim toga, nijedan sisar ne skriva ot rov u ustima." "Luise, bili bi potrebni milioni godina da se hominidi razviju u toliko pravaca. Moramo pre sveega razmotriti da li oni uop te potiu sa Prstenastog sveta!" "Potiu, ili su moje pretpostavke potpuno pogre ne. to se tie toga koliko je v remena potrebno, valja se samo malo pozabaviti matematikom. Ako pretpostavimo da su poeli da se razvijaju pre stotinu hiljada godina, kao i da je poetna popu..." Luis prekide reenicu na pola. Na prilinoj udaljenosti - kreui se veoma brzo, s obzirom na teret koji su n osili - akali-hominidi najednom se zaustavi e, okrenu e, osta e nepomini za trenutak, a zatim se ponovo spusti e u travu i nestado e. Kratak prelaz infracrvenim senzorom po kazao je etiri sjajne take kako brzo i ezavaju. "Imamo dru tvo u smeru okretanja", ree mu Hmii tihim glasom. Prido lice su bile velike. Izgleda Hmiijevih razmera i nisu poku avale da se sakriju. etrdeset bradatih divova stupalo je kroz no kao da je ona sasvim u njiho vom posedu. Bili su naoru ani i oklopljeni. Kretali su se u klinastom poretku sa s trelicima na prednjim kracima trougla, a maevaocima unutra, dok je na vrhu stajao jedan potpuno oklopljen ovek. Ostali su imali ploe od debele ko e kojima su titili m i ice i torzoe, ali je onaj na elu, najvei meu divovima, nosio metal: blistavi oklop koji je bio izboen na laktovima, kolenima, ramenima, zglobovima i bedrima. Maska

koja je trala napred stajala je otvorena, tako da su se unutra mogli videti bleda brada i iroki nos. "Bio sam u pravu. Sve vreme sam bio u pravu. Ali za to Prstenasti svet? Za t o su sazdali Prstenasti svet? Kako su, Finejgelovog mu imena, oekivali da ga bran e?" Hmii ve to okrenu o amuiva. "O emu to pria Luise?" "Oklop. Pogledaj oklop. Da li si ikada bio u Smitsonovskom institutu? I tamo video skafander iz svemirskog broda Prstenastog sveta?" "Urrr ... da. Ali ovde nas ekaju prei problemi." "Ne pucaj jo . Hou da vidim ... Da, bio sam u pravu. Proi e pokraj sela." "Zar ti se ne ini da su mali crvenoko ci na i saveznici? Bio je puki sluaj to s mo njih prvo sreli." "Sla em se. Bar privremeno." Mikrofon je registrovao jedan piskutav krik, koga prekide rika. Strelci istovremeno izvuko e strele i zape e ih u lukovima. Dva mala crvena stra ara hitali su prema kolibama upeatljivom brzinom. No, na njih niko nije obratio pa nju. "Sad e da odapnu", ree Luis blago. Strele suknu e. Divovi se zane e. Dva ili tri zelena slona zarika e i poku a e da se pridignu, zasta e, pa se ponovo skljoka e. Jedan je imao dve strele u slabinama. "I li su na stado", ree Hmii. "Tako je. Ali ne elimo op tu pogibiju, zar ne? Rei u ti ta da radi : ostani ovde kraj o amuivaa, a ja u da odem na pregovore." "Ja ne primam nareenja od tebe, Luise." "Ima li neki bolji predlog?" "Nemam. Po tedi bar jednog diva da mu malo razve emo jezik." Div je le ao na leima. Ne samo to je imao bradu, ve je bio i sa grivom: samo su mu se oi i nos pomaljali iz gusti a zlatnog runa koje mu se razlivalo sa lica, g lave i ramena. Gind erofer unu kraj njega i svojim dvema malim akama otvori mu usta. Ratnik je imao masivnu vilicu. Zubi su mu predstavljali zatupaste kutnjake, dobr ano istro ene. I to svi odreda. "Vidi ", ree Gind erofer, "biljojed. Hteli su da pobiju stado, kako bi se dom ogli trave." Luis zavrte glavom. "Nikada ne bih pomislio da e takma tvo biti tako o tro." "Nismo ni mi znali. Ali oni su do li iz smera okretanja, gde su na a stada o brstila svu travu. Hvala ti to si ih poubijao, Luise. Mora emo da upriliimo veliku s vetkovinu." Luisu se ne to okrenu u stomaku. "Samo spavaju. A i imaju umove, kao ti il i ja." Ona ga radoznalo pogleda. "Ali upravo su ih ti umovi nagnali da poku aju d a nas uni te." "Mi smo ih oborili. Molimo te stoga da ih po tedi ." "Kako? ta e uiniti sa nama ako dopustimo da se probude?" To je doista bio problem. Luis poku a da dobije na vremenu. "Ako to re im, d a li e ih po tedeti? Ne zaboravi: mi smo upotrebili oru je za uspavljivanje." Ovo je t rebalo da Gind erofer stavi do znanja da je Hmii mogao ponovo da pribegne istom sr edstvu. "Raspraviemo o tome", uzvrati Gind erofer. Luis stade da eka, zadubljen u misli. etrdeset divovskih travojeda nikako se nije moglo smestiti u lender. Razume se, bilo je mogue razoru ati ih... Luis se osmehnu najednom na prizor maa u divovoj krupnoj aci sa irokim prstima. Dugako, zakr ivljeno seivo, nalikovalo bi na kosu. Gind erofer se vrati. "Po tedeemo ih ako vi e nikada ne budemo videli njihovo p leme. Mo e li to da obea ?" "Pametna si ti ena. Tako je, oni mogu da imaju srodnike sa osvetnikom trad icijom. Mislim da mogu da ti obeam da vi e nikada neemo videti ovo pleme." Hmiijev glas progovori mu u uho. "Luise? Mo da bi ih trebalo iskoreniti!" "Ne. To bi nas samo stajalo vremena. A i, tanja mu, pogledaj ih! Seljaci . Oni nam se ne mogu suprotstaviti. U najgorem sluaju, nalo iu im da sagrade veliki splav, pa emo ih vui lenderom. Suncokreti jo nisu pre li reku. Ostaviemo ih podalje od

avde, gde ima trave u izobilju." "Ali za to? Pa na to emo straiti itave nedelje!" "Radi obave tenja." Luis se okrenu prema Gind erofer. " elim onoga u oklopu, k ao i sve njihovo oru je. Ostavite im samo po no . Zadr ite ta hoete, ali elim da prete an eo prenesete u lender." Ona sumnjivo odmeri oklopljenog d ina. "Kako da ga prenesemo?" "Doneu odbojnu plou. Sve ite ostale po to mi odemo. Oslobaajte ih u parovima. O bjasnite im situaciju. aljite ih u smeru okretanja po danu. Ako se vrate da vas n apadnu bez oru ja, va i su. Ali nee. Gledae da to pre preu preko ravnice, bez oru ja i uz travu koja je visoka samo jedan in." Ona se zamisli. "Izgleda bezbedno. Postupiemo tako." "Mi emo biti u njihovom bivaku, ma gde se nalazio, znatno pre no to oni st ignu. ekaemo ih tamo, Gind erofer." "Neemo im ni ta uiniti. Moje obeanje va i za itav narod", uzvrati ona hladno.

Oklopljeni d in probudio se nedugo posle svitanja. On otvori oi, za mirka i usredsredi pogled na uznesen narand asti zid od krzn a, ute oi i dugake kand e. Bio je sasvim nepomian dok su mu oi arale unaokolo... zapa a oru je tridesetorice sadrugova sakupljeno na jednu gomilu... vazdu nu komoru sa dvoj e otvorenih vrata... obzorje koje je brzo promicalo... Takoe je mogao da oseti ve tar izazvan hitrim letom lendera. Poku ao je da se okrene. Luis se isceri. Posmatrao ga je preko skenera na plafonu rekreacione kab ine lendera, sedei za upravljaima. Divov oklop bio je zalemljen za pult na mestima gde su se nalazila kolena, pete, zglobovi i ramena. Malo toplote lako bi ga osl obodilo, ali ne i poku aj da se okrene na stranu. Div stade da postavlja zahteve i da preti. Nije molio. Luis nije mnogo o braao pa nju na to. Kada prevodilaki program kompjutera bude poeo da se razabire u sv emu tome, on e se ponovo usredsrediti. U ovom trenutku vi e ga je zanimao prizor bi vaka divova. Nalazio se na visini od jedne milje i pedeset milja od koliba crvenih me sojeda. On uspori. Trava je ovde imala vremena da ponovo izraste, ali divovi su ponovo ogoleli jedno veliko podruje iza njih, u pravcu mora i suncokretnog sjaja u pozadini. Nalazili su se u travi: na hiljade njih iroko ra trkani po preriji. Lui s uoi takice svetlosti: odblesci sa maeva-kosa. Nijedan div nije bio blizu samog bivaka. Nedaleko od sredi ta logora nalaz ila su se sme tena kola, ali nije bilo ni traga od vunih ivotinja. Divovi mora da su sami vukli kola. Ili su mo da raspolagali motorima koje su stekli posle onog dogaa ja to ga je Halrloprilalar nazvala Padom Gradova, pre hiljadu godina. Ono to je Luis mogao da vidi bila je sredi nja zgrada. Razabrao je samo jed nu crnu taku kroz osmatraki prozor, crni pravougaonik preplavljen svetlo u. Luis se o smehnu. Divovi su pridobili neprijatelje. Jedan ekran zasvetle. Oglasi se poznati, zavodljivi kontraalt: "Luise." "Tu sam." "Vraam ti draud", ree lutkar. Luis se okrenu. Mala, crna naprava poivala je na prenosnom disku. Luis se ponovo okrenu, kao neko ko okree lea neprijatelju, prisetiv i se da je neprijatelj, u stvari, jo tu. On ree: " elim da ne to ispita . Postoje planine du osnove obodnog zida. Domoroc i..." "Tebe i Hmiija sam odabrao upravo zbog izlaganja rizicima pri istra ivanju ." "Mo e li da shvati da ja nastojim da svedem na najmanju meru te rizike?" "Svakako." "Onda me saslu aj. Mislim da bi trebalo da ispitamo prelivne planine. No, pre toga treba da se upoznamo sa mno tvom stvari vezanih za obodni zid. Sve to valj a da..." "Luise, za to si ih nazvao prelivnim planinama?" "Domoroci ih tako nazivaju. Ne znam za to, a ne znaju ni oni. Sugestivno j e, zar ne? A i ne vide se odozgo. Za to? Najvei deo Prstenastog sveta nalikuje na m

asku jednog sveta, sa ukalupljenim morima i planinama. Ali prelivne planine nisu uplje, ve ispunjene: imaju zapreminu." "Da, sugestivno je. Mora sam doi do eljenih odgovora. Ja se zovem Poslednji ", ree lutkar, "a to znai da upuujem ljude izvan bezbednosti, zato to je besbednost moj prerogativ i moja du nost, zato to bi moja pogibija ili moje ranjavanje bili kr ah za sve. Luise, pa ve si ranije imao posla sa mojom vrstom!" "Tanj! Tra im od tebe samo da izlo i riziku jednu sondu, a ne tvoje vredno sk loni te! Sve to nam je potrebno jeste jedan operativni hologram nainjen du obodnog zi da. Stavi sondu na obodne transportne petlje i uspori je do solarne orbitalne br zine. Koristie sistem upravo na nain na koji je to i predvieno. Meteorska odbrana nee pucati na obodni zid..." "Luise, poku ava da nadmudri jedno oru je koje je, prema tvojoj sopstvenoj pro ceni, programirano pre vi e stotina hiljada godina. ta kao je ne to blokiralo obodni transportni sistem? ta ako se laserski sistem za gaanje pokvario?" "Pa i u najgorem sluaju, ta bi izgubio?" "Polovinu sistema za ponovnu opskrbu gorivom", uzvrati lutkar. "Postavio sam u sonde oda iljae prenosnih diskova, opremljene filtrom koji propu ta samo deute rijum. Prijemnik se nalazi u rezervoaru sa gorivom. Da bih ga ponovo napunio gor ivom, dovoljno je samo da zaronim sondu u neko more Prstenstog sveta? A i za to bi h se izlagao tom riziku?" Luis se s mukom upirao da obuzda bes. "Zapremina, Poslednji! ta je unutar prelivnih planina? Mora da ima na stotine hiljada tih prelivnih polukupa visoki h izmeu trideset i etrdeset milja, a donji deo im nije upalj, ve ravan! Jedna od nji h mogla bi da bude sredi te za kontrolu i odr avanje, ili ak itav niz takvih centara. Ne mislim da je to posredi, ali voleo bih da budem siguran pre no to re im da im se pribli im. Osim toga, mora da postoje visinski mlaznici za Prstenasti svet, a naj bolje mesto za njihovo montiranje jeste obodni zid. Gde se oni nalaze i za to ne r ade?" "Jesi li sasvim siguran da tu moraju biti posredi raketni motori? Postoj e, naime, i druga re enja. Generatori gravitacije takoe bi poslu ili za kontrolu visi ne." "Ne verujem da je to posredi. In enjeri Prstenastog sveta ne bi morali da okreu ovu kolosalnu formaciju kada bi imali generatore gravitacije. Tada bi bili suoeni sa znatno jednostavnijim in enjerskim problemom." "Kontrola magnetskog dejstva, onda, u suncu i podu Prstenastog sveta." "Hmmm... mo da. Tanj, nisam siguran. elim da to ti ustanovi !" "Kako se usuuje da se pogaa sa mnom?" Lutkar je izgledao vi e iznenaen nego lju t. "Samo od mog efa zavisi da li e ostati na Prstenastom svetu dok ovaj ne naleti n a senkovite kvadrate. Samo od mog efa zavisi da li e ikada vi e osetiti slast napona. " Naprava za prevoenje konano se oglasi: "Pokoran? Zar zato to jedem biljke d a budem pokoran? Izvadi me ih oklopa i boriu se protiv tebe bez iega na sebi, ti l opto narand aste kosurine. Mojim sunarodnicima u dugakoj kui ba je potrebna jedna fin a, nova prostirka." "A ta ka e na ovo?" upita Hmii, pokazav i mu uglaane crne kand e. "Daj mi samo jedan tanak bode protiv tvojih osam. Ili mi nemoj dati nijed an, boriu se i bez njih." Luis se zakikota, a zatim ukljui mikrofon interkoma. "Hmii, zar nikada ni si video borbu sa bikovima? A ovaj mora da je Patrijarh stada, kralj divova!" Div upita: "Ko je ili ta je to bilo?" "Bio je to Luis." Hmii spusti glas. "Suoen si sa opasno u. Predla em ti da se pona a uviavno. Luis je... u asan." Luis se tr e. ta li sad ovo znai? Obrnuti bo anski gambit, sa glavom Luisa Vua kao gostujue zvezde? Moglo bi da upali, kada se ve i Hmii, opaki kzin, oigledno pl a io nevidljivih glasova... Luis ree: "Kralju biljojeda, reci mi za to si napao moje poklonike." "Njihova stoka jede na u hranu", uzvrati div. "Zar te hrane nije bilo i drugde, tako da ste mogli izbei izlaganje mojoj srd bi?" Meu mu jacima u stadu stoke ili krdu bizona postoji ili preovlaivanje ili po

koravanje. Nema nikakve sredine. Div zakoluta oima, poku av i da pronae neki uzmak, al i nije bilo nikakvog. Ako ve nije mogao da uspostavi prevlast nad Hmiijem, kako j e onda mogao da se nosi sa jednim nevidljivim glasom?" "Nismo imali izbora", ree on. "U smeru okretanja nalaze se plamene biljke . Levo su ma inski ljudi. Desno je visok greben golog skrita. Na skritu ni ta ne ras te, a i suvi e je sklisko za uspinjanje. U smeru suprotnom od smera okretanja ima trave i tamo nas ni ta nije moglo zaustaviti do sitnih divljaka, sve dok vi niste do li! Kakva je tvoja mo, Luise? Jesu li moji ljudi ivi?" "Po tedeu tvoje ljude. Kroz..." treba da prevale pedeset milja, goli i glad ni, "... dva dana bie sa tobom. Ali sve vas mogu poubijati samo pokretom jednog p rsta." Divove oi upre e se ka plafonu i on zavapi. "Ako bude u stanju da satre plame ne biljke, mi emo te obo avati." Luis zastade da razmisli. Najednom, stvar vi e nije bila sme na. uo je kako div moli Hmiija da mu pru i obave tenja o Luisu, a zatim i Hmiija kako neumorno la e. Igrali su oni takve igre i ranije. Bo anski gambit odr ao ih je u i votu prlikom dugog povratka na La ova; ugled Govornika ivotinjama kao boga rata i p onude domorodaca pomogli su im da ne skonaju od gladi. Luis, meutim, nije shvatio da Govornik/Hmii u iva u svemu tome. Svakako, Hmii se zabavljao. Ali div je molio za pomo, a ta je Luis mogao d a preduzme protiv suncokreta? U stvari, to uop te i nije bio njegov problem. Divov i su ga uvredili, zar ne? A bogovi su, naelno, poznati po tome to ne pra taju. I tak o, Luis zausti da ne to ka e, ali onda ponovo zatvori usta, porazmisli jo malo, pa ree : "Ako ti je mio ivot, kao i ivot tvojih sunarodnike, reci mi istinu. Da li biste mogli da jedete plamene biljke, ako vas one ne bi najpre spr ile?" Div vedro uzvrati: "Svakako, Luise. Mi pasemo du mee nou, kada nas glad sas vim skoli. Ali u zoru moramo biti podalje odatle. Biljke nas mogu doma iti i milja ma daleko, a spr ie sve to se kree! Sve se istovremeno okreu, upravljaju sjaj sunca ka nama i mi zaas buknemo!" "Ali mo ete da ih jedete kada ne sija sunce." "Da." "Kako duvaju vetrovi u ovom podruju?" "Vetrovi? ... U ovom kraju duvaju u smeru okretanja. U iroj okolnoj oblas ti duvaju jedino na podruju plamenih biljaka." "Zato to biljke zagravaju vazduh?" "Jesam li ja bog da to znam?" Uostalom, suncokreti dobijaju samo izvesnu koliinu suneve svetlosti. Sudei po tome kako dejstvuju, oni zagrevaju vazduh oko i iznad sebe, ali suneva svetlos t uop te ne prolazi pokraj srebrnih cvetova da bi stigla do korenova. Rosa se sigu rno kondenzuje na hladnom tlu. Biljke zacelo na taj nain dolaze do potrebne vlage . A podizanje toplog vazduha postojano bi stvaralo vetar sa mea suncokretnog polj a. A biljke spaljuju sve to se kree, pretvarajui tako biljo dere i ptice u ubrivo . Mo da bi moglo da uspe. Mo da. "Na tebi je da obavi prete an deo posla", ree Luis. "Pleme je tvoje i ti e ga spasti. Posle toga, krenuete ka satrtim plamenim biljkama. Poje ete ih i iskoristiti kao ubrivo za neke druge biljke koje vam vi e prijaju za ishranu." Luis se nasmeja zbog izraza zbunjenosti na Hmiijevom licu, pa nastavi: "Nikada vi e nee dirati moje poklonike, crvene ljude." Oklopljeni div sav je cvao od zadovoljstva. "Sve su to izvrsne novosti. Biemo tvoji poklonici. Moramo pogodbu da zapeatimo ri atrom." " ali se." " ta? Ne, govorio sam o tome i ranije, ali Hmii nije shvatio. Sporazumi se moraju zapeatiti ri atrom, ak i izmeu ljudi i bogova. Hmii, to nije problem. Vi ste a k prikladne veliine za moje ene." "Ja sam neobiniji nego to ti se ini", uzvrati Hmii. Iz Luisove plafonske take vienja, izgledalo je kao da se Hmii pokazuje div u. Ne to je svakako izazvalo izraz zbunjenosti na licu diva. Luisu je jo samo to tr ebalo. Tanj i prokletstvo!, pomisli on. Imao sam na umu samo to da dobijem odgov

or! A sada ovo. Ono to mi valja initi... Tako je. "Nainiu za tebe jednog slugu", ree Luis. "Budui da sam u urbi, on e b iti patuljast, kao i nem na tvom jeziku. Zvae ga Vu. Hmii, moramo se posavetovati. " 11. DIVOVI TRAVE Lender je dodirnuo tle pri zlokobnom sjaju bele svetlosti. Sjaj iz dugake kue potrajao je jo minut po to je lender prestao da se kree, a onda je zgasnuo. Tren utak potom spusti se rampa. Kralj divova, u punom oklopu, skliznu njome do tla. Tu podi e glavu i riknu. Zvuk koji je ispustio mora da je dosegnuo mnogo milja una okolo. Divovi stado e da tre ka lenderu. Iz letelice izie najre Hmii, pa Vu. Vu je bio oni i, delimino li en kose i bez opasnog izgleda. Silno se osmehivao; osvrtao se oko sebe uz armantnu oaranost, kao da vidi ovaj svet po prvi put... Dugaka kua nalazila se na prilinoj udaljenosti. Bila je sazdana od blata i trave, ojaana okomitim podupiraima. Niz suncokreta zasaenih na vrhu neprekidno se p omerao, as upravljajui svoja konkavna ogledala na proeljima i zelena fotosintetika p roelja ka suncu, a as odbleskujui prema divovima koji su se okupljali sa svih stran a. " ta ako neprijatelj napadne preko dana?" upita Hmii. "Kako biste stigli d o dugake kue? Ili mo da negde drugde dr ite oru je?" Div je porazmislio pre no to je odluio da oda tajne odbrane. No, Hmii je s lu io Luisu, tako da je bilo mudro ne uvrediti ga... "Vidi li ono ipra je u smeru supr otnom od smera okretanja, iza dugake kue? Ako zapreti opasnost, jedan ovek mora prii iza tog bunja i mahnuti ar avom. Suncokreti e tada upaliti suvo granje, a mi emo, pod okriljem dima, doi u priliku da uemo unutra i uzmemo oru je. "On baci pogled prema lenderu o dodade: "Neprijatelj koji bi bio dovoljno brz da nas sustigne pre no to mi stignemo do oru ja u svakom sluaju bi bio prejak za nas. Mo da bi ga suncokreti i znenadili." "Mo e li Vu da izabere enu za sebe?" "Zar mu se toliko uri? Pomislio sam da mu posudim svoju enu Ret, koja je v e upra njavala ri atru. Ona je niska a ma inski ljudi se ne razlikuju mnogo od Vua." "Prihvatljivo", ree Hmii, ne pogledav i uop te Vua. Sada ih je okru ivalo stotinu divova. Izgledalo je da ih vi e ne pristi e. Kzi n upita: "Jesu li to svi?" "Ovi ovde i moji ratnici svi su iz istog plemena. U preriji ima ukupno d vadeset est plemena. Dr imo se zajedno kada mo emo, ali niko ne govori u ime svih", u zvrati kralj divova. Od stotinak okupljenih, osmorica su bili mu karci i svi odreda sa upadljiv im o iljcima; trojica su bili dobrano obogaljeni. Niko drugi osim kralja divova ni je imao bore i prosedu kosu, kao znamenje starosti. Ostalo su bile enke... odnosno ene. Visina im se kretala izmeu est i po i se dam stopa, to je bilo malo u poreenju sa mu karcima: imale su mrku ko u, bile su nage i izgledale su dostojanstveno. Kosa im je bila zlatna i obilno im se slivala niz lea; uglavnom je bila zamr ena. Nijedna nije imala nikakvih ukrasa. Noge su im bil e debele, stopala velika i vrsta. Nekoliko ena bilo je sedokoso. Njihove te ke grudi bile su dobar pokazatelj o tome koliko su stare. Stale su da osmatraju goste uz zadovoljstvo i uenje, dok je oklopljeni div priao ta zna o njima. Jednog trenutka, iskljuiv i napravu za prevoenje, Hmii ree: "Ako ti se neka v i e dopada od drugih, ja to sada moram da ka em." "Ne, sve su uglavnom jednake... jednako privlane." "I dalje mo emo okonati ovu situaciju. Mora da si bio si ao s uma kada si obea o ovako ne to!" "Izii u ja ve s tim na kraj. Hej, pa zar ne eli osvetu za spaljeno krzno?" "Osvetu jednoj biljki? Sasvim si poludeo. Vreme nam je dragoceno, a kroz ne to samo malo vi e od godinu dana svi e oni ionako biti mrtvi... suncokreti, divov i, mali crvenoko ni meso deri, svi odreda!"

"Tako je..." "Tvoja pomo im, zapravo, uop te nee pomoi, ali oni to ne znaju. Koliko e potra jati ovaj tvoj projekat? Jedan dan? Mesec dana? Pa time samo teti na em vlastitom pr ojektu." "Mo da sam lud. Hmii, moram ovo da obavim do kraja. Sve vreme od kako sam oti ao sa Prstenstog sveta nisam... imao razloga da se ponosim sobom. Moram dokaza ti da..." Zau se glas kralja divova: "Luis e vam sam rei da je gotovo sa opasno u od pla menih biljaka. Objasnie nam ta nam valja..." Vu, uzdr an, kako mu je to i inae novi karakter nalagao, povue se iza veliko g kzina; nijedan od divova nije primetio kako on podi e aku i poinje da govori u nju . Pola minuta kasnije zadr an Luisov glas zagrme iz lendera: "Poujte me, jer do ao je va dan da raskrite mesta plamenih biljaka za sve sojeve ljudi. Moja tvorevina stu pae pred vama poput oblaka. Morate sakupiti semenje onoga to elite da raste na mest u gde plamene biljke sada rastu..." U sam cik zore, kada sunce sija odozgo poput puke iskre svetlosti na rub u jednog senkovitog kvadrata, divovi su ve bili ustali i krenuli. Voleli su da spavaju, meusobno se dodirujui. Kralj divova nalazio se u sre di tu kruga ena, na ijem je rubu bio Vu, ija je sitna, poluelava glava poivala na ramen u jedne ene, dok je noge dr ao prebaene preko dugakih, ko atih nogu jednog oveka. Prljav pod bio je sav prekriven telesima i kosom. Budei se, kretali su se skladno: oni najbli i vratima prvi su s izdvajali i z mno tva, uzimali vree i srpaste maeve i izlazili napolje, da bi to potom inili oni iza njih. Vu je izi ao sa ovima. Pred udaljenim lenderom jedan jednoruki div sa izoblienim licem kratko se pozdravio sa Hmiijem, a onda laganim trkom krenuo ka dugakoj kui. Stra ari od pro le noi spavaju preko dana unutra, a sa njima su ostale i neke starije ene. Divovi se okrenu e i otvoreno upilji e kada Vu poe da se uspinje uza zid. Povr ina od trave i blata bila je tro na, ali krov se nalazio na visini od s amo dvanaest stopa. Luis se uspravi izmeu dva suncokreta. Biljke su stajale na visini od jedne stope na vornovatim, zelenim stablji kama. Svaka je imala po jedan ovalni cvet, sa ogledalastom povr inom, izmeu devet i dvanaest ina u preniku. Jedna o tra stabljika trala je iz sredi ta ogledala i zavr avala se tamnozelenim pupoljkom. Stra nji deo cveta bio je vlaknast, a svi cvetovi bacal i su sunevu svetlost prema Luisu Vuu; ali ona jo nije bila dovoljno sna na da mu nau di. Luis obuhvati akama jednu debelu stabljiku suncokreta i lagano je zaljulj a. Ona, meutim, nije popu tala; korenje je duboko sezalo u krov. On skide ko ulju i p ostavi je izmeu cveta i sunca. Ogledalski cvet zatreperi i namre ka se neodluno, a o nda se sakupi napred, obuhvatajui u svoje okrilje zeleni pupoljak. Imajui na umu da ga mnoge oi posmatraju, Vu sie niz zid naroito skladnim pok retima. Pratio ga je beli sjaj dok je koraao u susret Hmiiju. Kzin ree: "Deo noi proveo sam u razgovoru sa jednim stra arom." "Jesi li doznao ne to?" "Pokazao je krajnje poverenje u tebe, Luise. Prilino su lakoverni." "Takvi su bili i mesojedi. Pitam se da li su tu posredi samo valjani man iri." "Mislim da nisu. Mesojedi i travojedi oekuju da bilo ta mo e doi sa obzorja u bilo kom trenutku. Znaju da ima ljudi neobinih oblija i bo anske moi. To me je navel o da se zapitam koga sve jo mo emo sresti. Uuurrr, a stra ar je znao da mi ne pripada mo rasi koja je sazdala Prstenasti svet. Je li to sluajno?" "Mo da. ta ima jo ?" "Nee biti pote koa sa ostalim plemenima. Mo da su stvarno stoka, ali imaju ne to u glavi. Oni koji ostanu u preriji sakupljae semenje za one koji odaberu da kren u u pohod na teritoriju suncokreta. Dae ene mladim, odraslim mu karcima ako pou. Mo da e ih krenuti treina kada ti bude obavio svoju aroliju. Ostali e imati dovoljno trave. Nee morati da idu u pravcu crvenih ljudi." "U redu." "Pitao sam i o dugoronim klimatskim prilikama." "Odlino! I?"

"Stra ar je bio starac", uzvrati Hmii. "Kada je bio mlad i imao obe noge, pre no to ga je ne to smo dilo - prevodilac ka e 'neman' - sunce je uvek bilo istog sja ja i dani su uvek bili iste du ine. Sunce sada izgleda ponekad sjajnije, a ponekad manje sjajno; kada je sunce sjajno, dani izgledaju prekratki - i obrnuto. Luise , on se sea kako je sve poelo. Pre dvanaest falana, to iznosi stotinu dvadeset rota cija sazve a, postojalo je vreme tame. Zora nikako nije dolazila itava dva ili tri d ana. Videli su zvezde, kao i neki utvarni plamen koji se irio gore. A onda je pon ovo sve bilo kao i ranije tokom nekoliko falana. Kada su nejednaki dani do li, tre balo im je dugo da to uoe; oni naime, nemaju asovnike..." "Stvar izgleda predvidljiva. Izuzev..." "Ali ona duga no, Luise. Kako ti to izgleda?" Luis klimnu. "Sunce je blesnulo. Prsten senkovitih kvadrata nekako se za tvorio. Mo da se ice koje ga dr e mogu automatski namotati." "To znai da su baklje na suncu decentrirale Prstenasti svet. Dani su poto m postajali sve neravnomerniji. To je prestra ilo sve rase sa kojima divovi trguju ." "Sa puno razloga." "Kada bismo samo ne to mogli da preduzmemo." Kzinov rep o inu kroz vazduh. " Ali mi se umesto toga borimo protiv suncokreta. Jesi li u ivao sino?" "Jesam." "Onda bi trebalo da se osmehuje ." "Ako si stvarno eleo da zna kako je bilo, mogao si da posmatra . Svi ostali su to inili. U velikoj zgradi, naime, nema zidova; unutra su svi na gomili. U sva kom sluaju, dopada im se da posmatraju." "Nisam mogao da podnesem smrad." Luis se nasmeja. "Miris je stvarno jak. Nije rav, ali je jak. Morao sam, uz to, da stojim na stolici. A i ene su bile... krotke." " ene i treba da budu krotke." "Ne ene ljudi! Ove nisu ak ni glupe. Nisam mogao da govorim, razume se, al i sam slu ao." Luis kucnu vrhom prsta po ureaju u uhu. "Slu ao sam kako Ret organizuj e skupinu za ra i avanje. Ona je dobra. Hej, bio si u pravu, organizuju se ba kao krdo stoke! Sve ene su supruge kralja divova. Nijedan mu jak nema pristupa do njih, osim kada kralj divova proglasi praznik i udalji se da bi posmatrao. Zabava je gotov a kada se on vrati, a zvanino se ni ta nije dogodilo. Svi su sada pomalo zlovoljni, zato to smo ga vratili iz pohoda dva dana ranije." "A kakve to treba da budu enke ljudi?" "Oh... orgazam. Mu jaci svih sisara do ivljavaju orgazme. enke uglavnom ne. A li ene ljudi ga do ivljavaju. enke divova, meutim, naprosto prihvataju sam in, one, ov aj, ne uestvuju u njemu." "Ti nisi u ivao?" "Razume se da jesam. Na kraju krajeva, to je seks, zar ne. Ali potrebno je malo vremena da se ovek na to navikne, da se pomiri sa tim da ja naprosto nika ko nisam mogao pomoi da i Rit u tome u iva koliko i ja, da ona jednostavno nije kad ra za to." "Sve to mogu da ti poklonim jeste moja naklonost", uzvrati Hmii, s obziro m na to da je moja najbli a ena udaljena dve stotine svetlosnih godina. ta nam sad v alja initi?" "Moramo saekati kralja divova. Mo da je malo o amuen. Najvei deo noi proveo je u ponovnom navikavanju na svoje ene. U stvari, jedini nain na koji me je mogao uput iti u stvar bila je neposrednim pokazivanjem. Stra an je", ree Luis. "On je... opsl u io? Opslu io je dvanaest ena, a ja sam se tanj upirao da odr im korak sa njim, ali mo j ego nimalo nije bio osokoljen okolno u da... Ali pustimo sad to." Luis se isceri. "Luise?" "Moji rasplodni organi naprosto nisu tome dorasli." "Stra ar mi je rekao da enke drugih vrsta gledaju sa strahopo tovanjem mu jake divova. Mu jaci upra njavaju ri atru kad god mogu. Silno u ivaju u mirovnim skupovima. S tra ara je naljutilo to to te Luis nije uinio enom." "Luis se oigledno urio", ree Vu i ue. Prethodne noi sakupljai su iz velikih vrea izruili zama nu gomilu poko ene trave

na izvesnoj udaljenosti od dugake kue. Stra ari i kralj divova pojeli su prete an deo te kamare; sakupljai su jamano jeli dok su radili. Luis je sada posmatrao kako kr alj divova idui prema lenderu, zastaje da dokraji gomilu. Travojedi provode preveliki deo ivota u jedenju, promrmlja Luis sebi u br adu. Kako li ovi humanoidi uspevaju da odr e svoju inteligenciju? Hmii je bio u pr avu - nije vam potrebna inteligencija da biste gamizali po vlatima trave. Mo da je inteligencija potrebna da izbegnete da budete pojedeni. Ili... valja biti i te kako domi ljat da bi se uzveralo uz jedan suncokret. Luis oseti kako ga neko posmatra. On se okrenu. Ni ta. Bilo bi u najmanju ruku nezgodno ako bi kralj divova doznao da je prevar en. Pa ipak, Luis se nalazio sasvim sam na upravljakoj palubi, ako se prenebregne ' pijunka' Poslednjeg. Odakle, onda, oni marci na zadnjem delu vrata? On se ponovo okrenu - ali koga to, zapravo, obmanjuje? Bio je to draud. Crno plastino kui te zur ilo je u njega sa prenosnog diska. Samo malo napona bilo bi dovoljno da se on uistinu oseti kao bog. A to b i ga odista i uzbudilo! Prisetio se da ga je Hmii video pod naponom. "Poput bezu mne morske biljke..." On se okrenu. Kralj divova bio je danas bez oklopa. U asu kada su on i Hmii u li u kabinu za odmor, kzin podi e ruke prema tavanici, spojiv i dlanove, i prozbori napevanim g lasom: "Luise." Div stade da ga opona a. "Nai mi jednu od odbojnih ploa", ree Luis bez uvoda. "Polo i je na pod. Dobro . Uzmi sad malo oplate od superprovodnika. Troje vrata dole, do velikog spremi ta. Dobro. Obavi tkaninu oko odbojne ploe. Potpuno je prekri, ali ostavi jedan nabor kako bi imao gde da uhvati . Hmii, koliko je jaka tkanina?" "Trenutak, Luise... Vidi , mo e se sei no em. Mislim da je ne mogu pocepati." "Dobro. Daj mi sada dvadeset milja superprovodljice ice. Obmotaj jedan kr aj oko odbojne ploe. Dobro vei; napravi vi e vorova. Ne tedi. Dobro je tako. Smotaj sa da ostatak ice, ali tako da se ne zapetlja kada je pusti . Potreban mi je drugi kra j. Hmii, ti uini to. Kralju Travojeda, potreban mi je najvei kamen koji mo e da pones e . Poznaje ovu teritoriju. Pronai ga i donesi." Kralj je za trenutak stajao nepomian, zurei... a onda obori pogled i izie. Hmii ree: "Prevre mi se stomak kada moram tako pokorno da izvr avam tvoja nareenja." "Ali dobro si razmislio o svemu, a i umire od elje da dozna ta sam naumio. A li..." "Mogu te nagnati da mi to ka e ." "A ja ti mogu ponuditi ne to bolje. Doi malo ovamo, molim te." Hmii se provue kroz otvor. Luis upita: " ta vidi na prenosnom disku?" Hmii uze draud. Luisu glas zastade u grlu dok je izgovarao: "Uni ti ga." Kzin naini kratak trzaj rukom i hitnu malu napravu o zid. Nije se ulubila . On uze kui te, otvori ga i stade da bode unutra no em od trupnog metala koji je kor istio. Konano ree: "Ne mo e se vi e opraviti." "Dobro." "ekau dole." "Ne, poi u i ja s tobom. Hou da nadlegdam kako radi . A elim i da dorukujem." O seao se kao na trncima. U stvari, uop te nije bio siguran kako se oseao. Ri atra nije, zapravo, ispunila njegova oekivanja, a ista radost koju je pru ao napon sada je bil a zauvek izgubljena. Ali... sir fondi? Tako je. Kao i sloboda i ponos. Kroz neko liko asova zbrisae invaziju suncokreta, a i otarasie se, tanja mu, Hmiija. Luis Vu, biv i strujoman, iji se mozak, ipak, nije pretvorio u surutku. Vratio se kralj divova, teglei jednu gromadu i kreui se sasvim polako. Hmii prie da je preuzme, zastade za trenutak kada je video koliki je, a onda ipak zav r i kretnju. Okrenuo se, dr ei gromadu u rukama, i rekao glasom u kome se malo oseao n apor: " ta da radim sa ovim, Luise?" Bilo je primamljivo. Oh, ima toliko mogunosti... Daj mi minut da malo raz mislim... Ali bogovi ne podrhtavaju pod teretom, a on nije mogao da dopusti da H mii ispusti kamen pred divovim oima. "Stavi ga na tkaninu od superprovodnika i obmotaj ga njome. Sve i onda sve

superprovovodljivom icom. Obavij vi e puta kamen, a i ne tedi na vorovima. U redu, s ada elim neku jau icu koja e izdr ati toplotu." "Imamo Sinklerov molekulski lanac." "Manje od dvadeset milja. Neka bude krai od superprovodljive ice." Luisu j e bilo milo to je nadzirao celu stvar. Prevideo je mogunost da superprovodljiva ica mo da ne bi bila dovoljno sna na da izdr i odbojnu plou obavijenu u tkaninu kada jedno m ploa dostigne odgovarajuu visinu. Ali Sinklerov lanac predstavljao je fantastinu stvar. Zacelo e izdr ati. 12. SUNCOKRETI Luis je leteo visoko i brzo u smeru okretanja. U preriji se videlo suvi e smeih mesta: trava koju su prvo obrstili zeleni slonovi, a zatim divovi, s naporo m je ponovo rasla. Ispred njega, bela pruga suncokreta ble tala je preko mora. Kralj divova promatrao je kroz providna vrata vazdu ne komore. "Mo da je tre balo da ponesem oklop", ree on. Hmii frknu. "Za borbu protiv suncokreta? Metal se zagreva." "Odakle ti taj oklop?" zapita Luis. "Gradili smo put za ma inski narod. Li ili su nas travnatih predela kroz koj e je trebalo da proe put, a posle svega napravili su oklope za kraljeve plamena. Nastavili smo dalje. Nije nam se dopao njihov vazduh." " ta mu nedostaje?" "Ima grozan ukus i miris, Luise. Miri e na ono to ponekad piju. Istu stvar sipaju i u svoje ma ine, ali je onda ne me aju ni sa im." Hmii upita: "Zaudio me je oblik tvog oklopa. Nije raen po tvojoj meri. Pit am se za to?" "Oblik treba da uliva strahopo tovanje i da deluje zastra ujue. Zar na tebe n ije tako delovao?" "Ne", ree Hmii. "Je li to oblik onih koji su sagradili Prstenasti svet?" "Ko zna?" "Ja znam", ree Luis. Divove oi se nervozno podigo e i zatrepta e. Trava, ponovo visoko izrasla, odjednom je ustupila mesto umi. Suncokreti su postali sjajni. Luis spusti lender na stotinu stopa i dosta ga uspori. uma se zavr avala na dugakoj beloj obali. Luis je i dalje usporavao i spu tao lender sve ni e, ni e, dok nije gotovo dodirnuo vodu. Suncokretima vi e nisu bili zani mljivi. On nastavi let prema oslabljenom sjaju. More je bilo mirno, samo ga je m re kao povetarac koji je duvao otpozadi. Nebo je bilo plavo i bez oblaka. Ostrva s u se primicala, mala i srednje veliine, sa pla ama, vijugavim obalama i ugljenisani m, crnim vrhovima. Suncokreti su zaposeli dva ostrva. Kada su dospeli na pedeset milja od obale ponovo su probudili zanimanje suncokreta. Luis zaustavi lender. "Valjda se ne nadaju da nas mogu upotrebiti ka o ubrivo", ree on. "Nalazimo se predaleko i letimo suvi e nisko." "Bezumne biljke", Hmii se prezrivo iska lja. Kralj divova ree: "Pametne su one. Prvo zapale vatre. Kada ostane samo pe peo, plamene biljke poseju svoje seme." Ali pre le su vodu! ... Pusti to. "Kralju divova trave, kucnuo je tvoj as. Izbaci kamen. Nemoj prekinuti icu." Luis otvori vazdu nu komoru i spusti rampu. Kra lj divova stupi napred ka preteem sjaju. Veliki kamen pade dvadeset stopa u vodu vukui za sobom i srebnaste ice. Take svetlosti kao da su treptale na njih sa udaljene obale dok su gomile biljaka poku avale da spale lender, a zatim prestale da se zanimaju za njega. Tra gale su za kretanjem, ali sigurno ne bi otvorile vatru na vodu koja protie, zar n e? Na primer, na vodopad? Te biljke najbolje uspevaju na polujalovim svetovima.. . "Hmii, iznesi odbojnu plou. Podesi je na, recimo, osamnaest milja. Pazi da se ic e ne zapletu." Crni pravougaonik se podi e. Za njim su se vukle crne i srebrne ice. Nit Si nklerovog lanca trebalo bi da je nevidljivo tanka, ali sada se srebrnasto sjajil a dok je oko sve udaljenije odbojne ploe svetleo jarki nimbus. Ploa je ubrzo posta

la samo jedna crna taka koju je te e bilo razabrati od svetlog oreola oko nje. Na t oj visini predstavljala je pravu metu za horde cvetova suncokreta. Superprovodnik e sprovesti elektrinu struju bez bilo kakvog otpora. Upravo ga zbog tog svojstva toliko cene u industriji. Ali superprovodnici imaju jo jedn o svojstvo. Superprovodnik se uvek nalazi na istoj temperaturi. Vazduh, estice pra ine i Sinklerova ica sjajili su na svetlosti suncokreta. Ali superprovodna tkanina i ica osta e crni. Dobro. Luis treptanjem odagna zasleplj enost i pogleda u vodu. "Kralju naroda trave", ree on, "ui pre no to bude povreen." Na mestu gde su dve ice ulazile u vodu, ona je kljuala. Traka pare krenu m eu beli sjaj u smeru okretanja. Luis podesi lender da se kree nadesno. Ve je kljuala dobra koliina vode. In enjeri Prstenastog sveta sagradili su samo dva duboka okeana, Velike ok eane, na razliitim stranama zbog ravnote e. Ostala mora na Prstenastom svetu bila s u svuda po dvadeset pet stopa duboka. To je i lo Luisu u prilog. Bilo mu je olak ano da izazove kljuanje mora. Oblak pare sti e do obale. Bogovi ne likuju. teta. "Posmatraamo dok ne bude zadovoljan", ree on kralju divova. "Uuurrr", oglasi se Hmii. "Poinjem da shvatam", ree kralj divova, "ali..." "Govori." "Plamene biljke mogu da progore oblake." Luis proguta knedlu. "Videemo. Hmii, mo e na em gostu ponuditi salatu. Mo da eli a jede iza zatvorenih vrata." Nalazili su se na pedeset milja desno od usidrene ice, na levoj strani je dnog visokog, golog ostrva. Ostrvo je zaklonilo pola sjaja onih suncokreta koje je jo zanimalo da spr e lender... ali veina suncokreta ionako je imala prea posla. De o njihovog sjaja bio je usredsreen na lebdei crni pravougaonik a deo na oblak pare . Voda je ispu tala paru na nekoliko kvadratnih milja oko ice i potopljenog v elikog kamena. Para je prelazila preko mora u obliku oblaka koji se irio; kada bi stigla do obale, udaljene pedeset milja, tu bi je zahvatila vatra. Zadirala je pet milja u kopno, buktei poput vatrene oluje, a zatim je nestajala. Luis usredsredi teleskop na trag pare. Mogao je da vidi vodu kako kljua. Biljke e poeti da venu. Na potezu od pet milja biljke nisu dobijale sunevu svetlost ; okolne biljke tro ile su svoju svetlost na oblak pare umesto da su uz njenu pomo spravljale eer. Ali potez od pet milja nije predstavljao ni ta, ni ta. Prostranstvo su ncokreta zauzimalo je povr inu koja bi odgovarala polovini nekog sveta. Ugledao je ne to to ga je nateralo da upravi teleskop navi e. Srebrnasta ica je padala, no ena vetrom u smeru okretanja. Suncokreti su progoreli Sinklerov molekularni lanac. Luis neujno izgovori jednoslo nu re koja je oznaavala nemo. Ali nit superprovodnika jo je bila crna. Izdr ae. Sigurno hoe. Nee biti toplija od kljuale vode i svuda e imati istu temperaturu. Pojaana s vetlost biljaka nee to promeniti; samo e jo br e zagrevati vodu. A i ovo je jedno vel iko more. Ni vodena para ne nestaje tek tako. Zagrejana, ona se podi e. "Bog dobro jede", ree kralj divova. vakao je glavicu bostonske puterice: d vadesete ili mo da tridesete. Stajao je pored Hmiija i posmatrao; ba kao ni Hmii, o n takoe nije mozgao o onome to se napolju de avalo. Morska voda veselo je kljuala. Suncokreti su bili tanj odluni da obore tu mrvicu mogueg ubriva, tu pticu koja verovatno jede suncokrete. Nisu bili u stanju da procene visinu ili udaljenost. Evolucija im nee dozvoliti da razviju te sposob nosti dok ne ponu da izumiru. Svaki cvet imao je vremena da se usredsredi na zele nu lukovicu za fotosintezu, dok bi drugi otvarali vatru. Hmii tiho ree: "Luise, ostrvo." Ne to veliko i crno stajalo je do pojasa u vodi blizu obale. To nije bilo ljudsko bie ni vidra, ve pomalo i jedno i drugo. Strpljivo je ekalo, posmatrajui len der velikim, smeim oima. Luis progovori mirno, ali s naporom: "Da li je ovo more naseljeno?" "Nismo to znali", uzvrati kralj divova.

Luis skliznu lenderom prema obali. Humanoid je ekao bez straha. Bio je pr ekriven kratkim, nauljenim, crnim krznom i imao je lep aerodinamian oblik: debeo vrat, izrazito spu tena ramena, iroki nos spljo ten uz lice bez brade. Luis ukljui mikrofone. "Poznaje li govor divova trave?" "Poznajem, Govori sporo. ta to tamo radite?" Luis uzdahnu. "Grejemo more." Hladnokrvnost stvorenja bila je zadivljujua. Ideja da se greje more nije ga uznemirila. On upita zdanje to se kree: "Koliko je zagrejano?" "Veoma na ovom kraju. Koliko vas je?" "Sada nas je trideset i etvoro", ree vodozemac. "Bilo nas je osamnaest kad a smo pre pedeset i jednog falana do li ovamo. Da li e i deo mora u smeru okretanja postati topao?" Luis se opusti sa olak anjem. Poele su da mu se priinjavaju stotine hiljada skuvanih stvorenja zato to je on poeo da izigrava boga. On zakre ta: "Reci ti meni. Na toj strani se uliva reka. Koliko toplote mo ete da podnesete?" "Pa onako. Bolje emo jesti; ribe vole toplotu. Utivo je pitati za dozvolu pre no to se uni ti makar i deli neijeg doma. Za to to inite?" "Da bismo istrebili plamene biljke." Vodozemac se zamisli. "Dobro. Ako plamene biljke uginu, moi emo da po aljemo glasnika uzvodno do mora Fubobi ovog sina. Mora da misle kako smo ve odavno mrtvi. " On dodade: "Zaboravljam na utivo pona anje. Prihvatamo ri atru ako objavite svoj po l i ako mo ete da je upra njavate ispod vode." Luisu je bio potreban trenutak da povrati glas. "Niko se od nas ne pari u vodi." "Malo ko to ini", ree vodozemac, ne pokazujui da je naroito razoaran. "Kako ste dospeli ovamo?" "Istra ivali smo nizvodno. Brzaci su nas doneli do podruja plamenih biljaka . Nismo mogli ii obalom, hodati. Morali smo se prepustiti reci da nas donese do o vog mesta koje sam po sebi prozvao Tupugopovo more. Dobro je ovo mesto, mada se mora voditi rauna o plamenim biljkama. Mo ete li ih stvarno satrti maglom?" "Mislim da mo emo." "Moram pokrenuti svoj narod", ree vodozemac. On nestade, nimalo ne uzburk av i vodu. "Mislio sam da e ga ubiti", ree Hmii u pravcu tavanice, "zbog njegove drsko sti." "Ovo je njegov dom", odvrati Luis. On iskljui interkom. Umorila ga je ve o va igra. Kuvam neiji dom, mislio je, a jo ni ne znam da li e uspeti ono to sam naumi o! Pri eljkivao je draud. Ni ta drugo mu ne bi moglo pomoi, ni ta do biljna srea koju do nosi struja dok utie u mozak; ni ta drugo ne bi moglo da zaustavi crnu pomamu koja ga je terala da pritiska doruja sedi ta i ispu ta ivotinjske zvuke, a oi dr i vrsto zatvo ene. To i vreme. Vreme je pro lo i arolija je pro la, te on otvori oi. Sada nije mogao da vidi ni crnu icu ni kljualu vodu. Sve je prekrivao jeda n ogroman bedem magle koji se kretao u smeru okretanja, buknuv i kada bi stigao do obale, da bi potom nastavio jo deset milja u kopno i i ezao. Potom se pru ao samo ble sak suncokreta... i dve uporedne prave na obzorju. Gore je bila bela linija, a dole crne, i protezale su se du luka obzorja od pedeset stepeni. Vodena para nije jednostavno nestajala. Zagrejana, pela se uvis i ponovo se kondenzovala u stratosferi. Bela ivica oblaka plamtela je pod napadom suncok reta. Mora da je udaljen pet stotina do itavu hiljadu milja, kada se vidi tako bl izu vlastite senke, kao i da u promeru ima vi e stotina milja. A i irio se - tegobn o sporo, ali ipak se irio. U stratosferi vazduh e biti potisnut izvan sredi ta prostranstva suncokreta . Iz pojedinih delova oblaka padae ki a, ali jedan deo vodenog isparenja susre e se sa parom iz kljualog mora i ponovo potei u unutra njost, dovev i do kru enja. Ruke su ga bolele. Luis shvati da je samrtniki stezao doruja sedi ta. On odv oji ake i ukljui interkom. "Luis je odr ao obeanje", govorio je kralj divova, "ali umirue biljke mogu b iti van na eg doma aja. Ne znam..."

"Prove emo ovde no", ree mu Luis. "Ujutro emo vi e znati." On spusti lender na stranu ostrva u smeru suprotnom od smera okretanja. Na obali je bilo velikih gomila morske trave. Hmii i kralj divova provedo e jedan a s punei otvor na lenderovom trupu morskom travom, opskrbljujui kuhinju za pretvara nje hrane neophodnim sirovinama. Luis iskoristi priliku da pozove Toplu iglu ist rage. Poslednji se nije nalazio na upravljakoj palubi. Mora da je bio u skriven om delu Igle. "Slomio si svoj draud", ree on. "Znam. Da li si i ta uinio..." "Imam zamenu." "Ba me briga ako ih ima i deset. Odustajem. Da li jo eli transmuter in enjera P rstenastog sveta?" "Svakako." "Saraujmo, onda, bar malo. Kontrolno sredi te Prstenastog sveta mora da se nalazi negde. Ako je bilo ugraeno u neku od prelivnih planina, onda transmuteri s a brodova na ispustu svemirske luke mora tamo da se nalazi. Hou da imam celovit u vid u stanje pre no to se u bilo ta upustim." Poslednji stade da razmi lja. Iza njegovih pljosnatih, ustalasalih aka, glomazna zdanja bila su obasjan a svetlo u. Jedna iroka ulica sa prenosnim diskovima na raskrsnicama, gubila se u da ljini. Ulica je vrvela od lutkara. Njihove oe ljane grive svetlucale su u velianstve noj raznovrsnosti; izgleda da su se uvek kretali u skupinama. Na komadiu neba izm eu zdanja lebdela su dva poljoprivredna sveta, oba okru ena orbitalnim takama svetlo sti. U pozadini se uo zvuk nalik na kakvu tuinsku muziku lutkara negde u daljini t ako da se nije mogao jasno razabrati. Lutkar je ovde imao deo svoje izgubljene civilizacije: trake, holo-zid i verovatno miris svoje vrste stalno u vazduhu. Ceo name taj bio je u blagim oblina ma, bez o trih uglova o koje bi se moglo udariti koleno. Jedan udno oblikovani usek u podu predstavljao je verovatno krevet. "Pozadina obodnog zida potpuno je ravna", iznenada ree Poslednji. "Moj ra dar za dubinsko snimanje ne mo e da prodre kroz njega. Mogu dopustiti sebi da rizi kujem jednu sondu. I dalje e koristiti kao relej izmeu Igle i lendera; u stvari, s lu ie jo bolje kada se podigne na veu visinu. Prema tome smestiu sondu u transportni s istem obodnog zida." "Sasvim dobro." "Da li stvarno misli da je sredi te za popravke..." "Ne, ne stvarno, ali naii emo na dovoljno iznenaenja koja e nas za du e vreme zabaviti. Treba proveriti." "Jednog dana moraemo odluiti ko vodi ovu ekspediciju", ree lutkar i nestade sa ekrana. Te noi nije bilo zvezda. Jutarnja svetlost obasjala je haos. Sa upravljake palube ni ta se nije vide lo sem bezoblinog bisernog sjaja: ni nebo, ni more, ni obala. Luis je bio u isku en ju da ponovo stvori Vua, kako bi sam mogao da izie i utvrdi da li svet jo postoji. Umesto toga on podi e lender. Na tri stotine stopa bilo je sunca. Ispod ni je bilo niega sem belog oblaka koji je postajao sve svetliji ka obzorju u smeru o kretanja. Magla se irila duboko u unutra njost kopna. Odbojna ploa jo se nalazila na svom mestu, jedna crna taka pravo iznad glav e. Dva asa posle svitanja vetar raznese maglu. Luis stade da spu ta lender do nivoa mora sve dok mu ivica nije dosegnula obalu. Nekoliko minuta kasnije jedan sveta o nimbus stvori se oko odbojne ploe. Kralj divova proveo je celo jutro kod vrata vazdu ne komore, osmatrajui i o dsutno se gostei salatom. I Hmii je bio gotovo tih. Kada Luis progovori oni se ok renu e prema tavanici. "Uspee", ree on konano, i sam poverovav i u to. "Uskoro ete pronai prolaz prekr iven suncokretima koji e voditi ka mnogo veem prostranstvu pod stalnim pokrovom ob laka. Posejte tu svoje seme. Ako vi e volite da jedete ive plamene biljke, pasite n ou sa obe strane pojasa magle. Mo da ete eleti da imate bazu na nekom od ostrva u mor u. eleete amce." "Od sada mo emo praviti vlastite planove", ree kralj divova. "Bie nam od kor

isti da imamo u blizini morski narod, iako tako malobrojan. Njihove usluge mo emo platiti metalnim oruem. Mogu nam graditi amce. Hoe li trava rasti na tolikoj ki i?" "Ne znam. Bolje da zasejete i spr ena ostrva." "Dobro... Likove zaslu nih junaka urezujemo u kamen uz nekoliko rei. Nomadi smo; ne mo emo sa sobom nositi velike statue. Hoe li to biti dovoljno?" "Svakako." "Kako izgleda ?" "Ne to sam vi i od Hmiija, kosmatiji po ramenima, a kosa mi je va e boje. Zubi mesojeda sa onjacima. Bez vidljivih u iju. Nemojte se suvi e truditi. Gde sada da te prebacimo?" "U na logor. ini mi se da u morati povesti nekoliko ena da istra imo obale mor a." "To mo emo sada uiniti." Kralj divova se nasmeja. "Zahvaljujemo, Luise, ali moji ratnici nee biti ba dobro raspolo eni kada se vrate. Goli, gladni, pora eni. Bie im bolje ako saznaju d a sam oti ao na nekoliko dana. Ja nisam bog. Junak mora pod sobom imati ratnike ko ji su zadovoljni njegovom vladavinom. On se ne mo e boriti sve vreme dok je budan. " Drugi deo 13. POREKLO Lender je krstario na visini od pet milja brzinom ne to manjom od zvune. Trinaest hiljada milja nije predstavljalo nikakvu razdaljinu za ovu lete licu. Luisova obazrivost naljutila je kzina. "Za samo dva sata ve bismo se mogli ili spu tati odozgo na lebdei grad ili uspinjati odozdo ka njemu! ak i za jedan sat, bez ozbiljnih nezgoda." "Svakako. Samo, morali bismo da iziemo iz atmosfere sa fuzionim pogonom k oji bi plamteo poput zvezde. A sea li se kako smo stigli do Halrloprilalarinog leb deeg zatvora? Naglavake kroz vazduh, sa spaljenim motorima na letciklima." Hmiijev rep lupi po naslonu sedi ta. Setio se. "Ne elimo da nas primeti nikakva stara ma inerija. Izgleda da po ast superpro vodnika nije svuda prodrla." Prerija je ustupila mesto obraenim poljima, a ova, pak, vodenoj d ungli. Us pravna suneva svetlost odbijala se ka njima izmeu stabala rascvetalog drvea. Luis se oseao predivno. Nije eleo sebi da prizna kako je rat protiv prostr anstva suncokreta bio uzaludan. Uspeo je. Postavio je sebi zadatak; izvr io ga je pametno i sa oruima koja su mu se na la pri ruci. Movara kao da se protezala u nedogled. Jednom je Hmii pokazao na neki mal i grad. Bilo ga je te ko razabrati, jer je voda napola preplavila kue, a puzavice i drvee poku avali su da ih jo vi e povuku nadole. Arhitektonski stil bio je udan. Svaki zid, krov i vrata str ili su malo napolje, su avajui ulice po sredini. Ovo nije sagr adio Halroprilalarin narod. Do podneva lender je pre ao veu razdaljinu nego to e Gind erofer ili kralj divo va prei u celom ivotu. Luis je bio budala to je ispitivao divljake. Oni su bili pod jednako udaljeni od lebdeeg grada kao i bilo koje dve take na zemlji. Poslednji ih pozva. Danas je njegova griva predstavljala uskovitlanu dugu: bila je pro arana p rugama osnovnih boja. Iza njega lutkari su svetlucali du linija prenosnih diskova , stajali u skupinama ispred izloga radnji, e ali se jedni o druge u prolazu bez iz vinjenja ili ljutnje, a sve to bilo je praeno mrmljajuom muzikom u kojoj su flaute i klarineti vodili glavnu re: jezik lutkara. Poslednji upita: " ta ste saznali?" "Malo ta", ree Hmii. "Traili smo vreme. Sasvim je izvesno da je do lo do veli kog bleska na suncu pre sedamnaest falana - odnosno pre oko tri i po godine - al i to smo i sami pretpostavili. Senkoviti kvadrati su se zbili da za tite povr inu. S istem koji njima upravlja mora da radi nezavisno od sistema Prstenastog sveta." "I to smo mogli da pretpostavimo. Ni ta vi e?"

"Luisovo hipotetiko sredi te za opravke zacelo vi e ne radi. Ova movara ispod nas sigurno nije bila predviena. Pretpostavljam da se neka velika reka ispunila m uljem, to je spreilo njeno oticanje u more. Nai li smo na razliite vrste hominida, ne ke razumne, neke ne. Nismo u li u trag onima koji su sagradili Prstenasti svet, se m ako nisu bili Halroprilalarini preci. Sklon sam da mislim da jesu." Luis otvori usta... i baci pogled na mesto odakle mu se irio bol u nozi. Video je etiri nokta kzinove kand e kako mu samo poivaju na bedru. On zatvori usta. Hmii nastavi: "Nismo sreli nijednog pripadnika Halroprilalarine vrste. Mo da ih ni kada nije bilo mnogo. uli smo glasine o jednoj drugoj vrsti, ma inskom narodu, koji ih je mo da nasledio. Idemo da ga potra imo." "Sredi te za opravke ne radi, to je tano", ree ustro Poslednji. "Mnogo toga s am saznao. Pustio sam jednu sondu u pogon ..." "Ima dve sonde", ree Hmii. "Upotrebi obe." "Jednu uvam u rezervi da Iglu ponovo snabdem gorivom. Pomou druge otkrio s am tajnu prelivnih planina. Pogledajte..." Na udaljenom ekranu s desne strane pojavi se prizor iz perspektive sonde . Kretala se du obodnog zida; pro la je pored neeg, ali suvi e brzo da bi se dobro vid elo; zatim je usporila, okrenula se i vratila. "Luis mi je savetovao da ispitam obodni zid. Sonda tek to je poela da uspo rava kada je nai la na ovo. Smatrao sam da stvar treba ispitati." Na obodnom zidu nalazilo se jedno ispupenje - cev koja je trala preko ivice . Bila je privr ena, spljo tena uz obodni zid i naprevljena od istog providnog, sivog skrita. Sonda je usporavala prema njoj sve dok se kamera nije na la ispod cevi pren ika etvrt milje. "Dobar deo ustrojstva Prstenastog sveta ispoljava odsustvo istananosti", ree Poslednji. Sonda krenu du cevi, zatim preko ivice, pa niz spolja nje proelje obod nog zida do mesta na kome je cev nestajala u penastom materijalu to je sainjavao m eteorsku za titu za donju stranu Prstenastog sveta. "Shvatam", ree Luis. "I ne radi?" "Ne. Poku ao sam da sledim cev i imao sam izvesnog uspeha." Prizor se izmeni. Sada se video taman trag brzog kretanja dok se sonda u daljavala od Prstenastog sveta. Iznad nje prolazio je preokrenuti predeo vien pri infracrvenoj svetlosti. Sonda uspori, zaustavi se, krenu navi e. Ako bi meteor pogodio Prstenasti svet, to bi znailo da je do ao iz meuzvezda nog prostora; udario bi brzinom kojom je stigao, a njoj bi bila pridodata jo i br zina Prstenastog sveta od sedam stotina sedamdeset milja u sekundi. Jedan meteor je udario ovde. Oblak plazme napravio je udubljenje u du ini od nekoliko stotina milja preko morskog dna, pri emu je do lo do isparavanja za titne pene. Tamo, u tom u dubljenju, pru ala se izvesnom du inom i cev prenika nekoliko stotina stopa. Vodila j e navi e u morsko dno. "Sistem za recikliranje", promrmlja Luis. Lutkar ree: "Ako se erozija na neki nain ne uravnote i, povr inski sloj Prsten astog sveta za nekoliko hiljada godina sav e biti pretvoren u morska dna. Pretpos tavljam da se cevi prote u sa morskog dna du spolja nje strane, a zatim navi e preko ob odnog zida. One talo e mulj sa morskog dna na prelivne planine. Vei deo vode ispara va na vrhu gde je gotovo vakuum, na visini od trideset milja. Planina se postepe no sle e pod sopstvenom te inom. Materijal se sa obodnih zidova preme ta u unutra njost, no en vetrovima i rekama." Hmii ree: "Puka pretpostavka, ali uverljiva. Poslednji, gde se sada nalaz i tvoja sonda?" "Nameravam da je izvuem ispod Prstenastog sveta i ponovo uvedem u transpo rtni sistem na obodu." "Uini tako. Ima li sonda radar za dubinsko snimanje?" "Ima, ali malog dometa." "Izvr i dubinsko snimanje prelivnih planina. Prelivne planine su ... razdv ojene mo da dvadeset do trideset hiljada milja jedna od druge du obodnog zida. Zbij ene u venac predstavljale bi odlino mesto za prikrivanje sredi ta za opravke." "Ali za to bi sredi te za opravke trebalo da bude skriveno?" Hmii ispusti jedan grub zvuk. " ta ako se podanike rase pobune? ta ako doe do invazije? Razume se da je sredi te za opravke sakriveno, a i utvreno. Pretra i svaku

prelivnu planinu." "Dobro. Pregledau obodni zid s desne strane za vreme jednog okretanja Prs tenastog sveta." "Zatim pregledaj i drugi obod." Luis ree: "Neka ti rade i kamere. Jo tragamo za visinskim mlaznicama... ma da poinjem da mislim kako imaju jo ne to to je u pokretu." Poslednji se iskljui. Luis se okrenu prema prozoru. Sve vreme mu je ne to p rivlailo pa nju: jedna bleda nit zavijala je du ivice movare, pravilnijeg toka od nek e reke. On pokaza prema dve jedva vidljive take koje su se kretale njome. "Mislim da bi trebalo izbliza da pogledamo. Spusti nas malo." Bio je to put. Sa stotinu stopa visine videlo se da mu je povr ina gruba, kamena: beli kamen nasut u potok. Luis ree: Ma inski narod, pretpostavljam. Hoemo li slediti ova vozila?" "Saekajmo dok ne stignemo bli e lebdeem gradu." Propustiti sada nju priliku izgledalo je ludo, ali Luis se pla io da protivu rei. Kzin je bio toliko napet da se to moglo omirisati u vazduhu. Put je izbegavao niske, vla ne oblasti. inilo se da je u dobrom stanju. Hmi i ga je sledio malom brzinom, na visini od stotinu stopa. Jednom su pro li pored gomile zgrada od kojih je najvea liila na hemijsko po strojenje. Nekoliko puta videli su vozila u obliku kutija kako prolaze ispod nji h. Bili su primeeni samo jednom. Jedna kutija se iznenada zaustavila, iz nje su p okuljali humanoidi i stali da tre ukrug, uperiv i neke tapove u lender. Trenutak kas nije nestali su sa vidika. U vla noj d ungli bilo je velikih, bledih oblija. To nisu mogle biti krstaree gromade lednika; ne ovde. Luis se pitao nisu li to ogromne gljive. Prestao je da se pita kada je video jednu kako se pomera. Poku ao je da je poka e Hmiiju. Kzin ni je obratio pa nju na nju. Put je zaokrenuo u smeru suprotnom od smera okretanja im je stigao u bliz inu venca goletnih planina; provlaio se kroz jedan lanac u vencu, umesto da se pr obija pravo kroz njega, a zatim je skretao desno, ponovo nastaviv i du movare. Ali Hmii se uputi nalevo i ubrza. Lender pohita du leve strane venca, vuk ui za sobom pramen vatre. Iznenada kzin okrenu lender, ukoi ga i spusti se u podno j e jedne granitne stene. On ree: "Hajdemo napolje." Planinska koljka od skrita blokirae mikrofone Poslednjeg, ali oseae se jo sig urnije van lendera. Luis poe za kzinom. Dan je bio sjajan i sunan - suvi e sjajan budui da se Prstenasti svet na ovo m delu Luka nalazio najbli e suncu. Duvao je jak, topao vetar. Kzin upita: "Luise, da li si imao nameru da ka e Poslednjem o in enjerima Prstenastog sveta?" "Verovatno. Za to da ne?" "Pretpostavljam da smo do li do istog zakljuka." "Sumnjam. ta jedan kzin zna o Pak za titnicima?" "Znam sve to se nalazi u dokumentima Smitsonovog instituta, iako je to ve rovatno malo. Prouavao sam svedoenje rudara D eka Brenana, sa asterodiskog pojasa, k ao i holoe mumificiranih ostataka tuinca Phssthpoka i tereta sa njegovog broda." "Kako si se domogao toga, Hmii?" "Zar je to va no? Bio sam diplomata. Postojanje Paka bila je pokolenjima P atrijarhova tajna, ali od svakog kzina koji je primoran da dolazi u dodir sa lju dima tra i se da proita ta dokumenta. Uimo da bismo prepoznali neprijatelja. Ja mo da znam vi e o tvojim precima nego ti. I pretpostavljam da su Paki sagradili Prstenas ti svet." est stotina godina pre roenja Luisa Vua, jedan Pak za titnik stigao je u Sune v sistem, u misiju milosra. Posredstvom tog Phssthpoka, preko D eka Brenana sa poja sa, istoriari su saznali ostatak prie. Paki su poticali sa jednog sveta u galaktikom jezgru. iveli su svoje ivote u tri stadijuma: dete, rasplodnik, za titinik. Odrasli ili rasplodnici bili su tek toliko razumni da vitlaju toljagom ili bace kamen. U srednjem dobu, ako bi dovoljno dugo po iveli, Pak rasplodnici prisiljava li su sebe da jedu biljku koja se naziva drvo- ivota. Jedan simbiotiki virus iz bil jke izazivao je promenu. Rasplodnik je gubio gonade i zube. Lobanja i mozak su s

e irili. Usne i desni su im se topili u vrst, nezgrapan kljun. Ko a im se borala, de bljala, stvrdnjavala. Zglobovi su im se uveavali, omoguavajui mi iima da ojaaju. U grud ima im se razvijalo dodatno srce sa dve komore. Phssthpok je do ao tragom jednog kolonijskog broda Paka koji je stigao na Zemlju pre vi e od dva miliona godina. Paki su bili u neprekidnom ratu. Prea nje kolonije na obli njim svetovima u g alaktikom svetu preplavljivali su stalno novi talasi brodova. Mo da je to bio razlo g to je ovaj brod dospeo tako daleko. Kolonija je bila velika i dobro opremljena, a vodila su je bia izdr ljivija i bistrija od ljudi. Uprkos svemu tome propala je. Drvo- ivota uspevalo je na tlu Zemlje, ali ne i virus. Za titnici su izumrli, ostaviv i za sobom jedan izgubljeni nara taj Pak rasplodnika da se sam brine o sebi... kao i zapis o vapaju za pomo koj i je pre ao trideset hiljada godina do matinog sveta Paka. Phssthpok je prona ao taj zapis u jednoj drevnoj biblioteci Paka. Pre ao je trideset hiljada svetlosnih godina, sam samcit u letelici koja se kretala sporij e od svetlosti, u potrazi za sistemom Sol. Sve to je bilo potrebno da se sagradi ta letelica, znanje, umovi i materijal, Phssthpok je osvojio i zadr ao ratom. Odel jenje za teret bilo je prenatrpano ogromnom koliinom korenja i semenja drveta- ivot a, kao i vreama talijum-oksida. Vlastitim istra ivanjem otkrio je da je Zemlji nedo stajao taj neobini dodatak. Mo da mu je palo na pamet da e rasplodnici mutirati. Meu Pakima jedan mutant nije imao nikakve anse. Ako su deca svojim precima -za titnicima pogre no mirisala, oni su ih ubijali. Na Zemlji - mo da je Phssthpok raun ao na ni u stopu mutacije, zbog udaljenosti od velike gustine kosmikih zraka koja j e vladala meu suncima jezgra. Mo da je rizikovao. Rasplodnici su uistinu mutirali. Do Phssthpokovog vremena imali su vrlo malo slinosti sa Pak rasplodnicima - u srednjem dobu pre ivljavali su izvesne prome ne, enke su prestajale da stvaraju jaja ca za oplodnju, kod oba pola uoavalo se sme ur avanje ko e, gubitak zuba, oticanje zglobova, uoavali su se nemir i nezadovoljstvo koji su predstavljali jedine zaostatke gladi za drvetom ivota. Kasnije u ivotu, do i vljavali bi srane napade kao posledicu nedostatka drugog srca. Phssthpok nije znao ni ta od ovoga. Spasilac je umro gotovo bezbolno, sa n epotvrenom sumnjom da su oni koje je nameravao da spase postali udovi ta i da im on uop te nije bio potreban. To je bila pria koju je D ek Brenan ispriao predstavnicima Ujedinjenih Nacij a pre no to je nestao. Ali u to vreme Phssthpok je ve bio mrtav i svedoenje D eka Bre nana bilo je sumnjivo. On je jeo od drveta- ivota. Postao je udovi te, posebno mu se lobanja uveala i izobliila. Mo da je i poludeo. inilo se kao da je preko ove stenovite oblasti bio preliven tovar iseckan og spanaa. Pruge zelenila, pahuljaste pri dodiru, prianjale su uz tlo na mestima gde je bila nagomilana prljav tina izmeu velikog kamenja. Oko njihovih lanaka zujali su oblaci insekata, zadr avajui se na svega nekoliko ina od tla. "Pak za titnici", ree Luis. "Na njih sam mislio, ali nikako nisam mogao seb e da uverim u to." Hmii ree: "Skafanderi i oklop diva trave pokazuju njihova oblija: humanoid na, ali sa uveanim zglobovima i licem isturenim napred. Ima jo dokaza. Sreli smo t oliko humanoida, ali svi su razliiti. Mora da vode poreklo od jednog zajednilkog p retka: tvog vlastitog pretka, Paka rasplodnika." "Svakako. To nam takoe otkriva kako je umrla Pril." "Stvarno?" "Osna ujui zain spravljen je po meri metabolizma homo sapiensa. Halroprilala r ga nije mogla upotrebljavati. Ona je posedovala vlastitu drogu za dugovenost ko ju mo e koristiti vei broj vrsta. Palo mi je na um da ga je Prilin narod mo da naprav io od drveta- ivota." "Za to?" "Pa, za titnici su iveli hiljadama godina. Neki sastojak drveta ivota ili nj egova podkritina doza, mogli bi izazvati u jednom hominidu upravo takvu promenu. A Poslednji ka e da je Prilina zaliha bila ukradena." Hmii klimnu. "Seam se. Jedna od va ih rudarskih letelica sa asteroida ukrca la je napu tenu svemirsku letelicu Paka. Najstariji iz posade omirisao je drvo- ivot

a i poludeo. Prejeo se i umro. Njegovi sadruzi nisu mogli da ga zaustave." "Tako je. Zar se ne bi moglo pretpostaviti da se ista stvar dogodila nek om laboratorijskom pomoniku Ujedinjenih Nacija? Pril ulazi u zgradu Ujedinjenih N acija nosei bocu sa drogom za dugovenost sa Prstenastog sveta. Ujedinjene Nacije el e uzorak. Neki utokljunac, premlad i za prvu dozu osna ujueg zaina - oko etrdeset, etrd eset pet godina - otvara bocu. Ima spremnu pipetu. Zapahnjuje ga miris. Ispija s ve." Hmiijev rep zapara vazduh. "Ne bi se ba moglo rei da mi se dopadala Halrop rilalar. Ipak, bila je saveznik." "Meni se dopadala." Oko njih je duvao topao vazduh, ispunjen pra inom. Luis je oseao da im istie vreme. Nee im se ukazati druga prilika da nasamo razgovaraju. Sonda koja odr ava v ezu da Iglom uskoro e im, uspinjui se uz Luk, onemoguiti ovakve trikove. "Mo e li razmi ljati malo kao jedan Pak, Hmii?" "Mogu poku ati." "Postavili su karte svuda po Velikim okeanima. Umesto to su pravili karte Kzina, Zore, Marsa i D inksa, mo e li mi rei za to Pak za titnici nisu jednostavno istreb ili kzine, groge, marsovce i bandersneije?" "Uuurr. Dobro pitanje. Prema Brenanu, Paki se ne bi ustezali da istrebe tuinske vrste." Hmii stade da koraa razmi ljajui o tome. Posle nekoliko trenutaka on ree: "Mo d a su oekivali da e ih neko slediti. ta ako su izgubili rat; ta ako su oekivali da pob ednici krenu u hajku za njima? Jednom Paku deset spaljenih svetova na meusobnoj r azdaljini od deset svetlosnih godina mo e ukazati na prisustvo drugog Paka." "Hmmm... mo da. Reci mi sada za to bi oni uop te sagradili Prstenasti svet. Ka ko su, tanj, oekivali da ga brane?" "Ja se ne bih oku ao u poku aju da branim jedno tako ranjivo ustrojstvo. Mo da emo saznati. Takoe sam se pitao za to bi Paki uop te do li u ovu oblast svemira. Sluajno st?" "Ne. Suvi e je daleko." "Pa?" "Oh... mo e nagaati. Pretpostavimo da je mnogo Paka elelo da pobegne to br e i t o dalje. Recimo, ponovo, da su mo da izgubili rat. Bili izbaeni sa sveta Paka. Post ojao je jedan siguran uzmak u galaktike krake i bio je ucrtan u karti. Prva ekspe dicija, ona koja je naselila Zemlju, stigla je u sistem Sola, ne upav i pri tom ni u kakvu nesavladivu nevolju. Odaslali su nazad uputstva. Tako su gubitnici kren uli za njima. Zatim su se ukotvili na sigurnoj udaljenosti od sistema Sol." Hmii se zamisli, a onda ree: "Meutim, do li su ovamo; Paki su bili razumni i ratniki raspolo eni ksenofobi. To ima dublji smisao. Oru je koje je isparilo pola La o va, oru je koje ste ti i Tila uporno nazivali meteorska odbrana, bilo je gotovo po uzdano programirano da puca na osvajake brodove. Pucalo bi na Toplu iglu istrage ili na lender ako bi mu se ukazala prilika. Zato Poslednji ne sme saznati ko je sagradio Prstenasti svet." Luis zatrese glavom. "Njih ve odavno nema. Prema Brenanu, jedina pobuda j ednog za titnika jeste da za titi svoje potomke. Oni ne bi dozvolili da se razviju m utacije. Oni nikada ne bi dopustili da Prstenasti svet sklizne ka suncu." "Luise..." "U stvari, njih sigurno nema ve stotinama hiljada godina. Pogledaj samo k olike smo raznovrsne hominide prona li." "Rekao bih vi e miliona godina. Mora da su krenuli uskoro po to je prvi brod poslao poziv za pomo i izumrli ubrzo po to su zavr ili ovo ustrojstvo. Kako bi inae o voliko raznovrsnih oblika imalo vremena da se razvije? Ali..." "Hmii, pogledaj: pretpostavimo da su zavr ili Prstenasti svet jedva pre po la miliona godina. Dajmo rasplodnicima etvrt miliona da se ra ire, uz za titnike koji nisu vodili ratove jer je teritorija doslovce neograniena. Recimo da su onda za ti tnici izumrli." "Zbog ega?" "Nepotpuni podaci." "Prihvaeno. Pa?" "Recimo da su za titnici izumrli pre etvrt miliona godina. Dajmo rasplodnic

ima desetinu onog vremena koje je bilo potrebno ljudima da se razviju na Zemlji. Desetinu vremena i mnogo lepih pukotina u ekologiji jer za titnici nisu doneli ni t a to bi osujeivalo rasplodnike ija je osnovna populacija brojala na bilione. Shvata ? Na Zemlji je bilo mo da pola miliona rasplodnika kada su za titnici i zumrli. Na Prstenastom svetu koji je tri miliona puta prostraniji i uz dovoljno vremena za irenje pre no to su za titnici izumrli, mutanti bi sve podredili sebi." "Ne prihvatam da si u pravu", ree tiho Hmii. "Oseam da ti je promaklo ne to va no. Dopu tam da su za titnici gotovo sigurno nestali. Gotovo sigurno. ta ako Posledn ji sazna da je ovo bilo njihovo vlasni tvo, njihov dom?" "Uuups. Pobegao bi. Sa nama ili bez nas." "Zvanino mi nismo odgonetnuli tajnu gradnje Prstenastog sveta. Sla e se?" "Da." "Da li jo tragamo za sredi tem za opravke? Miris drveta- ivota mogao bi biti smrtonosan za tebe. Suvi e si star da postane za titnik." "Ne bih to ni eleo. Ima li u lenderu neki spektroskop?" "Da." "Drvo ivota ne razvija se kako treba bez odreenog dodatka u tlu: talijum-o ksida. Talijum mora da je rasprostranjeniji u galaktikom jezgru nego ovde. Na svi m mestima na kojima su se za titnici du e zadr avali, pronai emo talijum-oksid za biljke . Tako emo otkriti i sredi te za opravke. Ui emo unutra u skafanderima, ako nam se za to uop te uka e prilika." 14. MIRIS SMRTI E?

Glas Poslednjeg rasprsnuo se kada su stigli do puta. "LENDER! HMII? LUIS TA SKRIVATE? POSLEDNJI ZOVE LEND..." "Dosta! Tanj, do avola, uti aj, raznee nam u i!" "Da li me jo mo ete uti?" "Odlino te ujemo", ree Luis. Hmiijeve u i se savi e u d epove krzna. Luis po ele d i sam mo e to da uini. "Mora da su nas planine zaklonile." "A o emu ste razgovarali dok ste bili odseeni?" "O pobuni. Odbacili smo tu mogunost." Usledila je kratka pauza, a zatim Poslednji ree: "Vrlo mudro. Zanima me v a e tumaenje ovog holograma." Na jednom od ekrana pojavio se svojevrstan nosa koji je trao sa obodnog zid a. Slika je bila blago zamuena i udno osvetljena: pravljena u vakuumu, pri svetlos ti sunca i svetlosti odbijenoj od predela Prstenastog sveta sa desne strane. inil o se da je nosa deo samog obodnog zida, kao da je skrit na tom mestu bio malo raz vuen. Nosa je dr ao dva brtvena prstena ili koluta razdvojena du inom vlastitog prenika . Ni ta drugo nije se videlo sem vrha obodnog zida. Bilo je nemogue razabrati razme re. "Ovo je snimila sonda", ree lutkar. "Uveo sam sondu u obodni transportni sistem, kao to mi je bilo savetovano. Upravo ubrzava u smeru suprotnom od smera o kretanja." "Dobro. ta misli , Hmii?" "Mogao bi biti visinski mlaznik Prstenastog sveta. Jo nee pripucati." "Mo da. Postoji mnogo naina da se oblikuje jedan Basardov sabirni mlaznjak. Poslednji, da li registruje bilo kakva magnetska dejstva?" "Ne, Luise, izgleda da je ma ina neaktivna." "Po ast superprovodnika ne bi je napala u vakuumu. Ne izgleda o teena. Mada s e kontrole mogu nalaziti i negde drugde. Na povr ini. Mo da se mogu popraviti." "Prvo ih mora pronai." "Tako je." Put je prolazio izmeu movara i kamenitih visoravni. Proo e pored neega to je li lo na jo jedno hemijsko postrojenje. Mora da su bili primeeni; zauo se dubokogrleni zvuk sirene za maglu i u tanje pare iz neega to je moglo biti dimnjak. Hmii nije usp orio. Vi e nisu viali kutijasta vozila. Duboko u movari Luis je primetio neka bleda svetlucanja kako lagano promiu

izmeu drvea. Kretala su se usporeno poput magle na vodi ili poput prekookeanskih brodova dok pristaju. Odjednom, daleko napred, jedno belo oblije napusti drvee i k renu prema putu. Iz ogromnog belog trupa uzdi e se na vitkom vratu skup ulnih receptora stvo renja. eljust mu se nalazila na nivou tla; spu tala se poput lopate zahvatajui muljn u vodu i rastinje dok se zver krivudavo kretala nabiranjem stomanih mi ia. Bila je v ea od najveeg dinosaurusa. "Bandersne", ree Luis. ta oni rade ovde? Bandersnei potiu sa D inksa. "Uspori, Hmii, eli da razgovara sa nama." "Pa ta?" "Njihova seanja se u daleko u pro lost." "ega bi oni mogli da se seaju? Ti stanovnici movara, blato derci bez aka kojim a bi pravili oru je. Ne." "Za to da ne? Mo da nam mogu rei ta bandersnei uop te rade na Prstenastom svetu." "To bar nije tajna. Za titnici mora da su naselili svoje karte u Velikom o keanu primercima vrsta za koje su smatrali da mogu postati opasne." Hmii se igrao predvodnika i Luisu se to nije dopalo. " ta je to s tobom? B ar smo mogli da pitamo!" Bandersne je nestao iza njih. Hmii frknu: "Izbegava sueljavanje poput nekog Piersonovog lutkara. Ispituje blato derce i divljake! Ubija suncokrete! Poslednji n as je doveo na ovo prokleto ustrojstvo protiv na e volje, a ti odla e osvetu da bi ub ijao suncokrete. Da li e za domoroce Prstenastog sveta za godinu dana od sada ne to znaiti to to se Luis-bog zaustavio pri prolasku da bi poupao korov?" "Spasao bih ih da mogu." "Ne mo emo ni ta uiniti. Potrebni su nam graditelji puta. Suvi e su primitivni da nas ugroze, ali dovoljno napredni da znaju odgovore na pitanja. Pronai emo neko osamljeno vozilo i obru iti se na njega." Sredinom poslepodneva Luis preuze upravljanje letelicom. Movara se pretvorila u reku koja se luno udaljavala nadesno, ira od svog pr vobitnog korita. Grubi put sledio je novu reku. Prvobitno korito protezalo se vi e nalevo, u pravilnim sinusoidnim krivinama, sa povremenim tragovima nekada njih br zaka ili vodopada. Bilo je suvo poput koske i udaljavalo se u pustinju suvu kao koska. Movara mora da je bila neko more pre no to se ono zaepilo muljem. Luis na trenutak nije mogao da se odlui, ali onda ipak krenu putem prvobi tnog korita. "Mislim da smo pravilno prosudili redosled", ree on Hmiiju. "Prilin narod razvio se dugo po to su in enjeri nestali. Od svih ovda njih razumnih vrsta oni su bi li najpreduzimljiviji. Sagradili su velike, velelepne gradove. Tada je ta udna po a st uni tila vei deo njihove ma inerije. Sada imamo ma inski narod, a oni bi mogli biti od iste vrste. Ma inski narod sagradio je put. Napravili su ga po to je carstvo Pril inog naroda propalo. Stoga sam krenuo u potragu za nekim starim gradom Prilinog naroda. Mo da em o imati sreu da pronaemo kakvu staru biblioteku sa kartama."

Za vreme prve ekspedicije retko su nailazili na gradove. Danas su putova li ve nekoliko asova ne videv i ni ta sem dva puta gomilu atora i jednom pe anu oluju kon inentalnih razmera. Lebdei grad jo se nalazio ispred njih, postrance, skrivajui pojedinosti. Mn o tvo kula uzdizalo se oko ivice; izokrenute kule visile su iz podruja bli eg sredi tu. Suva reka zavr avala se u suvom moru. Luis je krstario du obale, na visini od dvadeset milja. Morsko dno bilo je udno. Bilo je potpuno ravno, sem to su se sa dna uzdizala skladno razme tena ostrva sa u ljebljenim ivicama. Hmii ga pozva: "Luise! Ukljui automatskog pilota!" " ta si prona ao?" "Bager." Luis se pridru i Hmiiju kod teleskopa. Pomislio je da je to deo jednog od veih ostrva. Bio je ogroman i ravan, u obliku diska, boje blata sa morskog dna. Njegov vrh ranije se verovatno nalazio ispod povr ine mora. Nei ljebljena ivica bila mu je reckava poput o trice sekaa za drv o. Ma ina se zaglibila uz ostrvo koje je istila od mulja sa morskog dna.

Znai, ovako su in enjeri Prstenastog sveta obezbeivali da mulj otie u odlivne kanale. Sam od sebe ne bi oticao; morska dna bila su suvi e plitka. "Kanal se zap u io", razmi ljao je Luis. "Bager je nastavio da radi dok se nije slomio ili dok mu ne to nije prekinulo dovod energije - ne to poput po asti superprovodnika. Da pozovem Poslednjeg?" "Da. Treba da i dalje bude zlovoljan..." Ali Poslednji je imao va ne novosti. "Pogledajte", ree on. Na jednom ekranu pustio je da se brzo ni u hologrami. Iz obodnog zida trao je jedan nosa sa dva toroida na vrhu. Na ne to veoj udaljenosti nalazio se jo jedan nosa; na istoj slici jedna prelivna planina ukazala se u podno j u obodnog zida. Prelivna planina bila je upola manja od nosaa. Pojavio se i trei n osa. etvrti, sa izvesnim ustrojstvima pored sebe. Pa peti... "Stani!" uzvkinu Luis . "Vrati se!" Peti nosa zaustavio se na trenutak na ekranu. Na njegovom vrhu nije bilo niega. Zatim se Poslednji vrati na etvrti hologram. Bio je pomalo nejasan zbog brzine kretanja sonde. Pored nosaa nalazila se privr ena za obodni zid te ka podizna ma inerija: jedan primitivan fizioni generator; j edna elektrina dizalica; jedan valjak i jedna kuka koja je slobodno lebdela ispod njega. Kabl koji je visio iz valjka mora da je bio nevidljivo tanak, pomisli Lu is. Mo da ica senkovitog kvadrata. "Ekipa za popravke ve na radu?" Uuurr. Da li oni to postavljaju ili skida ju mlaznike? Koliko ih je postavljeno?" "Sonda e nam rei", uzvrati Poslednji. "Skreem vam pa nju na jedan drugi probl em. Prisetite se onih toroida koji opasuju netaknutu svemirsku letelicu sa Prste nastog sveta. Pretpostavili smo da predstavljaju generatore za elektromagnetska sakupljaka polja za Basardove sabirne mlaznike." Hmii je prouavao ekran. "Brodovi Prstenastog sveta imali su svi isti obli k. Pitam se za to. Mo da si u pravu." Luis ree: "Ne razumem. ta ima..." Dve jednooke zmije pogleda e ga sa ekrana. "Halroprilalarina vrsta sagradi la je deo transportnog sistema koji bi im pru io beskrajan prostor za naseljavanje i istra ivanje. Za to nisu nastavili? Ceo Prstenasti svet im je pripadao, zahvaljuj ui obodnom transportnom sistemu. Za to bi se muili da dosegnu zvezde?" Pomaljao se jedan neprilian mozaik. Luis nije eleo da u njega poveruje, al i sve se suvi e dobro uklapalo. "Imali su spremne motore. Skinuli su nekoliko visi nskih mlaznika Prstenastog sveta, oko njih sagradili brodove i dosegli zvezde. N i ta uoljivo nije krenulo naopako. Stoga su skinuli jo nekoliko. Pitam se koliko su ih upotrebili." "Sonda e nam to rei na vreme", uzvrati lutkar. "Izgleda da su ostavili nek oliko nedirnutih motora. Za to nisu vratili Prstenasti svet u prvobitan polo aj pre no to je postao u ovolikoj meri nestabilan? Hmii je postavio dobro pitanje. Da li sada motore skidaju sa brodova ili ponovo postavljaju na brodove, kako bi ove u potrebili za beg izvesnog broja pripadnika Halroprilalarine vrste?" Luisov smeh bio je gorak. "Kako vam ovo zvui? Ostavili su nekoliko mlazni ka na svojim mestima. Zatim je do la po ast i uni tila vei deo njihove ma inerije. Neke o d njih zahvatila je panika. Sakupili su sve brodove koje su imali, sagradili jo n ekoliko na brzinu i poskidali veinu visinskih mlaznika da bi osposobili letelice, prepustiv i Prstenasti svet njegovoj sudbini." Hmii ree: "Budale. Sami su sebe prepustili sudbini." "Da li su? Pitam se." "Ali ovo je upravo mogunost koju smatram kobnom", ree lutkar. "Ne bi li on i poneli onoliko od civilizacije koliko bi mogli da pokrenu? Sigurno bi poneli t ransmutacijsku ma ineriju." udno, Luis nije oseao potrebu da se nasmeje. Ali ta da odgovori?" Odgovor je prona ao kzin. "Poneli bi sve do ega bi mogli da dou. Sve to se na lazilo u blizini ispusta svemirske luke. Sve to je bilo u blizini obodnog zida, g de su mogli da koriste obodni transportni sistem. Moramo istra ivati ka unutra njost i i moramo pronai sredi te za opravke. Ako tamo naemo nekog od Prilinog naroda, taj e poku ati da spase Prstenasti svet, a ne da ga napusti." "Mo da."

Luis ree: "Pomoglo bi nam da saznamo kada je po ast poela da izjeda superpro vodnike." Ako je mislio da e Poslednji ustuknuti, prevario se. Lutkar ree: "Vi ete to verovatno pre saznati od mene." "Ja mislim da ti to ve zna ." "Pozovite me ako ne to saznate." Zmijolike glave nestado e. Hmii ga je udno posmatrao, ali ni ta nije rekao. Luis se vrati za kontrolne ureaje letelice. Graninik je bio jedna prostrana senka koja je prodirala zdesna, kada je H mii ugledao grad. Sledili su peskom ispunjeno reno korito levo od isu enog mora. Ov de se reka ravala i grad ugnezdio u ra ljama. Prilin narod gradio je u visinu, iako nije bilo neke naroite potrebe za t im. Grad nije bio irok ve visok, dok se lebdee zgrade nisu razbile o manja zdanja i spod. Jedna vitka kula jo je stajala, ali bila je nakrivljena. Liila je na koplje zabodeno u ni e slojeve. Put se protezao s leva, du spolja enje ivice jednog kraka is u ene reke, a zatim je vodio preko mosta tako masivno poduprtog da je verovatno pr ipadao ma inskom narodu. Halroprilalarin narod upotrebio bi jae materijale ili bi n apravio lebdei most. Hmii ree: "Grad je sigurno opljakan." "Pa, sigurno, ako je neko gradio put samo zato da bi ga opljakali. Predla e m da nas spusti dole." "Tvoja majmunska znati elja?" "Mo da. Kru i malo oko te tanj stvari da je pobli e pogledamo." Hmii stade da spu ta lender tako brzo da su se na li u slobodnom padu. Kzino vo krzno gotovo da je svo ponovo izraslo; bio je to gladak i dopadljiv narand asti ogrta, kao i podsetnik na Hmiijevu novu mladost. Mladost mu nije promenila narav . etiri rata izmeu ljudi i kzina i jo nekoliko 'incidenata'... Luis ne ree ni ta. Lender se njihao pod njima. Luis saeka da izgubi svu te inu, a zatim stade da pode ava spolja ne kamere. Ugledao ga je gotovo istog asa. Jedno kutijasto vozilo bilo je parkirano pored nagnute kule. Moglo je da primi do dvanaest putnika. Skladi e za motor na stra njem delu po veliini je trebalo da bude dovoljno za podizanje neke svemirske letelice... ali ovo je bio primiti van narod. Nije mogao da pretpostavi ta su koristili za pokretanje vozila. On pok aza rukom i ree: "Kada naiemo na usamljeno vozilo, obru iemo se na njega. Tako si rek ao, zar ne?" "Jesam", ree Hmii i poe da usporava lender. Luis je za to vreme osmatrao s ituaciju. Kula se zarila u jednu etvrtastu zgradu; probila je krov, tri sprata i ve rovatno stigla do prizemlja. U uspravnom polo aju dr ala ju je osnova donje zgrade. Beli pramenovi pare ili dima izlazili su u nepravilnim razmacima kroz dva prozor a na kuli. Bledolika ljudska oblija igrala su ispred velikog prednjeg ulaza u ni u zgradu - igrala su ili odr avala trke - a dva su le ala potrbu ke, mada njihov polo aj n ije izgledao pogodan za odmaranje... Trenutak pre no to je jedini preostali zid sru ene zgrade zaklonio Luisu vi dik, on shvati ta se dogaa. Bledunjavi su poku avali da stignu do ulaza preko jedne ulice zakrene utom. Neko iz kule je pucao na njih. Lender se spustio. Hmii ustade i protegnu se. "Kao da te stalno prati sr ea, Luise. Mo emo pretpostaviti da su oni sa pu kama ma inski narod. Strategija e nam bi ti da im priteknemo u pomo." To je izgledalo razumno. "Zna li i ta o projektilskom oru ju?" "Ako je posredi hemijski eksploziv, runo oru je nee prodreti kroz za itini okl op. U kulu mo emo ui pomou leteih pojaseva. Ponesi o amuiva. Ne bi ba bilo po eljno da mo budue saveznike." Uronili su u potpunu tamu. Oblaci su se nagomilali preko neba. ak i tako Luk se prosijavao kroz nju u obliku slaba ne iroke trake, a lebdei grad predstavljao je gusti roj zvezda s leve strane. Bilo je nemogue izgubiti se. Luis Vu se nije oseao ba udobno. Za titni oklop bio je suvi e krut; vizir mu j e prekirvao vei deo lica. Postavljeni kai evi leteeg pojasa ote avali su mu disanje, a noge su mu visile. Ali nikada vi e ni ta nee biti kao jedan sat proveden pod naponom

i s tim se morao pomiriti. Bar se oseao relativno sigurno. Poivao je u vazduhu i koristio je dogled sa pojaivaem svetlosti. Napadai nisu izgledali ba opasni. Bili su potpuno goli i bez oru ja. Kosa im je bila srebrnasta; ko a veoma bela. Bili su mr avi i zgodni; ak su i mu karci bili vi e zgodni nego mu evni i bili su osavi. Dr ali su se senki i za tite koju su im pru ali delovi sru enih zgrada, sem kada bi jedan ili dvojica pojurili ka velikom ulazu, trei u cik-cak. Luis ih izbroja d vadeset, od ega jedanaest ena. Petoro je le alo mrtvo na ulici. Neki su mo da ve bili u zgradi. Branioci su prestali s paljbom. Mo da im je ponestalo municije. Koristili su dva prozora na proelju kule nagnutom nadole, otprilike na estom spratu. Svi pro zori na kuli bili su razbijeni. On se primae krupnijoj prilici Hmiija koji je lebdeo u blizini. "Ui emo s d ruge strane, sa irokim snopom prigu ene svetlosti. Idem prvi, jer sam ljudsko bie. U redu?" "U redu", ree Hmii. Pojasevi su se dizali odbijanjem o skrit, isto kao i lender. Pozadi su s e nalazili mali potisnici. Luis zaobie iza zgrade, zastade da proveri da li ga Hm ii sledi, a zatim uplovi kroz jedan od prozora za koji se nadao da se nalazi na tra enom nivou. Bila je to jedna velika, prazna odaja. Miris izazva u njemu nagon za kij anjem. U njoj se nalazio tapacirani name taj sa koga je tapacirung istruleo i jeda n dugaak stakleni sto sav razmrskan. U dnu isko enog poda pokazalo se da je jedan b ezoblini predmet, u stvari, ranac sa remenjem. Znai: bili su ovde. A miris... "Kordit", ree Hmii. "Hemijski eksploziv. Ako pripucaju na nas, pokri oi." On krenu prema vratima. Priljubio se uza zid i iznenada ih otvorio. Toalet, praz an. Jedna vea vrata stajala su otvorena usled nagnutosti poda. Sa o amuivaem u je dnoj, a reflektorskim laserom u drugoj ruci, Luis krenu ka njima. Oseao je kako p rivlanost uzbuenja gu i u njemu strah. Iza kitnjasto izrezbarenih drvenih vrata, jedno iroko kru no stepeni te zavij alo je nani e u tamu. Luis je arao lampom du petlji ograde do mesta gde su se spiral na stepeni ta i dno zgrade stapali u jedno. Snop osvetli neko oru je za dve ruke sa kundakom za rame, kao i jednu kutiju iz koje su se rasuli siu ni zlatasti cilindri; dalje dole jo jedno takvo oru je; ogrta opremljen kai evima; na donjem stepeni tu jo ost ataka odee; jedno ljudsko oblije sklupano na dnu polomljenog stepeni ta - jedan nag m u karac, reklo bi se tamniji i mi iaviji od napadaa. Luisovo uzbuenje nepodno ljivo je raslo. Zar mu je zaista ovo bilo potrebno sve vreme? Ne draud i napon, ve ivot ispunjen rizikom koji ga ini vrednim! Luis po desi svoj pojas za letenje i prebaci se preko ograde. Padao je lagano. Na stepeni tu nije bilo nikakvih ljudskih znamenja, ali s u se zato na njemu nalazile odbaene stvari: nepoznata odea, izme, jo jedan ranac za ramena. Luis nastavi da se spu ta... i odjednom shvati da je prona ao pravi nivo. Br zo je podesio pojas za letenje i silovito pro ao kroz vrata tra ei miris koji se dost a razlikovao od onoga koji je Hmii nazvao kordit. Obreo se van kule. Jedva je uspeo da izbegne jedan zid; jo se nalazio unu tar ni e, sru ene zgrade. Nekako mu se dogodilo da je ispustio lampu. On pojaa dogled i skrenu nadesno, prema svetlosti. Na velikim vratima nalazila se jedna mrtva ena: jedna od napadaa. Krv je i sticala ispod rane od projektila na njenim grudima. Luis oseti veliko sa aljenje p rema njoj... i neodoljivu hitnju koja ga pokrenu da preleti preko nje, kroz vrat a, napolje. ak i kroz pokriva od oblaka blistala je pojaana svetlost Luka. Prona ao je na padae, a i branioce. Bili su u parovima: bleda, vitka oblija sa ni im, tamnijim, na kojima je jo bio po koji deo odee, izma, pokrov za glavu ili razdrljena ko ulja. U ja rosti parenja nisu obraali pa nju na leteeg oveka. Ali jedna prilika nije bila sparena ni sa kim. Kada je Luis prekinuo svo j let, ona ispru i ruku i uhvati ga za lanak, bez navaljivanja i bez straha. Bila j e srebrnokosa, vrlo bleda, a njeno savr eno isklesano lice bilo je toliko divno da se reima nije moglo opisati.

Luis iskljui pojas za letenje i spusti se pored nje. Uze je u naruje. Ruke su joj ispitivaki prelazile preko njegove udne odee. Luis ispusti o amuiva, skinu odeu i pojas za letenje - za titni oklop, donju odeu. Uzeo ju je bez mnogo ne nosti. Njego va hitnja bila je vea od bilo kakvog obzira prema njoj. Ali ona je oseala istu udnj u kao i on. Nije bio svestan nieg drugog sem sebe i nje. Nije ni znao da im se Hmii p ridru io. Otkrio je to na osnovu trzaja koji je usledio kada je kzin raspalio njeg ovu novu ljubav po glavi laserom. Krznata tuinska ruka zavukla je svoje kand e u nj enu srebrnstu kosu i povukla joj glavu unazad, oslobodiv i na taj nain vrat Luisa V ua njenih zuba. 15. MA INSKI NAROD Vetar je nanosio pra inu Luisu Vuu u nozdrve; kosu mu je obavio oko lica. Luis je zabaci unazad i otvori oi. Svetlost je bila zaslepljujue sjajna. Rukama na pipa flaster na vratu, a zatim i dogled koji mu je prekrivao lice. On ga ukloni. Otkotrlja se od ene i sede. Sada je okolo bilo mrano. Jo samo malo pa e svanuti: graninik je podelio sve t na svetlost i tamu. Luisa je boleo svaki mi i. Oseao se kao da je pretuen. Paradoks alno, ali to mu je prijalo. Suvi e mnogo godina bavio se seksom veoma retko i to s amo zato da bi mu poslu io kao paravan, jer strujomane obino nisu zanimale takve st vari. Sino se u to uneo svom du om. ena? Bila je otprilike Luisove visine i zgodno punaka. Nije bila bez grudi , ali ni preterano prsata. Crna kosa bila joj je vezana u jednu dugaku pletenicu, a du vilice imala je neobinu bradicu. Spavala je snom iscrpljene osobe, a i zaslu i la je odmor. Oboje su ga zaslu ili. Sada je poinjao da se prisea. Ali seanja mu nisu imala ba mnogo smisla. Vodio je ljubav - ne, sav se uneo u ljubavnu pomamu sa bledom, vitkom eno m crvenih usana. To to je ugledao svoju krv na njenim usnama i osetio ubod u vrat ispunilo ga je jedino u asnim oseanjem gubitka. Urliknuo je kada je Hmii stao da j oj izvija glavu dok joj nije slomio vrat. Otimao se dok ga je Hmii odvlaio od mrt ve ene. Kzin ga je nosio ispod mi ke; jo je besneo i otimao se dok je Hmii izvlaio me dicinski pribor iz Luisovog ogrtaa, lepio mu flaster na vrat, a zatim ponovo vrat io medicinski pribor na njegovo mesto. Tada ih je Hmii pobio, sve lepe srebrnokose mu karce i ene, pogaajui ih bespr ekorno tano u glavu briljantnom rubinskom iglom svog reflektorskog lasera. Luis s e seao da je poku ao da ga zaustavi i da je bio odgurnut tako da se otkotrljao prek o izvornog plonika. Teturavo se podigao na noge i ugledao jo jednu priliku kako se kree; po ao je prema njoj: njoj, tamnokosoj eni, jedinom pre ivelom braniocu. Pali su jedno drugom u zagrljaj. Za to je to uinio? Hmii je poku ao da mu privue pa nju... zar ne? Luis se priset io urlika slinog rici razjarenog tigra. "Feromoni", ree on. "A izgledali su tako bezopasni!" On ustade i osvrnu s e oko sebe obuzet istim u asom. Svuda oko njega nalazili su se mrtvi: tamnoputi sa izujedanim vratovima, bledoliki sa krvlju na usnama i crnim ugljenisanim tragovi ma na srebrnastoj kosi. Pu ke nisu bile dovoljne. Ono to su vampiri posedovali bilo je gore od tasp a. Luili su superstimulativan oblak feromona, ljudske mirisne signale seksualne s premnosti. Jedan od vampira ili jedan par, mora da je stigao do kule. A branioci su pohrlili napolje, trei, odbacujui pu ke i odeu u urbi zbog koje je jedan preleteo p reko ograde pravo u smrt. Ali za to su, kada su vampiri ve bili mrtvi, on i tamnokosa ena ... Vetar je mrsio Luisu kosu. Tako je. Vampiri su bili mrtvi, ali on i tamn okosa ena jo su bili obavijeni oblakom feromona. Mahnito su stali da se pare..." D a se nije podigao vetar, mi bismo jo to radili. Tako je. Dobro, gde sam tanja mu, sve ... ostavio?" Na ao je za titni oklop i pojas za letenje. Donja odea bila mu je u dronjcima . ta je sa ogrtaem? On primeti da je ena otvorila oi. Iznenada je sela sa u asom u oima koji je Luis mogao dobro da razume. On joj ree: "Moram pronai ogrta jer mi je unut

ra prevodilac. Nadam se da te Hmii nije prepla io pre no to sam mogao..." Hmii. Kako li je ovo njemu izgledalo?" Hmiijeva velika ruka obujmila je Luisovu lobanju i povukla je unazad. Lu is je prianjao uz enu svojim telom, umom, pritiskom, pritiskom; ali oi su mu videl e samo to narand asto zversko lice, a u u ima su mu odjekivale gromoglasne uvrede. B ilo je tako ru no... Hmiija nije bilo nigde na vidiku. Luis pronae ogrta dosta daleko odatle; j edan mrtvi vampir jo ga je stezao u aci. Nije mogao da pronae o amuiva. Ali onda ga ne t stvarno zabrinu. Ne to ru no izbijalo mu je iz seanja. Ve je trao dok se primicao mest u gde su spustili lender. Jedna gromada, suvi e velika da bi je i tri oveka mogli podii, pridr avala je na tlu izda nu gomilu supeprovodne tkanine. Hmiijev poklon za rastanak. Lendera ni je bilo. Moram ovo prebroditi ranije ili kasnije. Pomisli Luis. Za to ne sada? Jeda n prijatelj ga je nauio ovoj vrad bini, ovoj jednostavnoj aroliji za oporavak od oka ili bola. Ponekad je uspevalo. Sedeo je na nekada njoj ogradi trema, mada je trem sada stajao zasebno na peskom zasutom prolazu. Stavio je za titni oklop i navukao ogrta sa mnogobrojnim d ep ovima. Postavio je odeu izmeu sebe i ogromnog usamljenog sveta. Ne iz skromnosti, ve iz straha. To mu je iscrpelo svu preduzimljivost. Sada je sedeo. Misli su mu bescil jno lutale. Razmi ljao je kako je svaki ispravni draud udaljen od njega kao Zemlja od svog meseca kao i o dvoglavom tuincu koji se ne bi odva io na spu tanje ovamo ak n i da spase Luisa Vua. Razmi ljao je o in enjerima Prstenastog sveta i njihovoj ideal izovanoj ekologiji u kojoj nije bilo mesta za komarce i i mi e vampire; usne mu se is krivi e u zaetak nekog osmeha, a zatim posta e bezizra ajne kao u mrtvaca. Znao je kuda je Hmii oti ao. Opet se nasme io pri pomisli kako se ni ta bolje ne osea zbog toga. Da li mu je Hmii to rekao? Nije va no. Nagon za pre ivljavanjem, p oriv za parenjem ili osveta nad Poslednjim, sve bi to Hmiija odvelo u istom prav cu. Ali da li bi ga ijedna od ovih pobuda dovela nazad da spase Luisa Vua? Razmi ljao je i o tome koliko je neva na jedna smrt prema bilionima stanovni ka Prstenastog sveta ija je sudbina bila da se izbliza upoznaju sa svojim suncem. Pa, Hmii e se mo da vratiti. Luisu sada nije preostalo ni ta drugo nego da se okane mranih misli i uini ne to kako bi stigao do lebdeeg grada. Oni su se bili uput ili tamo; Hmii e oekivati da ga tamo nae, ako neki kapric vrati kzina nazad po tuinc a koga je u toj meri izneverio. Ili bi Luis mogao da sazna ne to zaista vredno. Il i... morao je negde da pre ivi godinu dana ili dve koje su mu preostale. Morau ovo jednom da prebrodim. Za to ne sada? Neko povika. Crnokosa ena obukla je orc, ko ulju i namestila ranac. Na boku je dr ala proje ktilsko oru je upereno u Luisa Vua. Drugom rukom mu je davala neke znake, a potom je ponovo zavikala. Odmor je bio zavr en. Luis postade svestan da mu se vizir nalazi oko vrata . Ako poku a da mu puca u glavu - pa, mo da e mu pru iti dovoljno vremena da navue vizir preko lica, a tada vi e nee biti va no da li e opaliti ili ne. Za titni oklop zaustavie projektile dok bude be ao. Ono to mu je odista bilo potrebno, bio je pojas za leten je. Ili, da li je? "U redu", ree Luis, nasme i se i postrance podi e ruke. Ono to mu je odista bi lo potrebno bio je saveznik. Jednu ruku lagano zavue u ogrta, izvue prevodioca i pr ivrsti ga neposredno ispod grla. "Ovo e govoriti za nas, im naui kako." Ona pokaza pi toljem: Idi ispred mene. Luis je i ao sve do pojasa za letenje, zatim se zaustavio i podigao ga bez naglih pokreta. Zau se grmljavina. Jedan kamen odskoi na est ina od stopala Luisa V ua. On ispusti pojas i koraknu unazad. Tanj, ona ne govori! Zakljuila je da on ne mo e da razume njen jezik. Kako e onda prevodilac i ta nauiti? Sa rukama podignutim u vazduh, posmatrao ju je kako jednom rukom prebira po pojasu za letenje dok drugom dr i pi tolj manje-vi e uperen u njega. Ako bude dodi rnula pogre ne kontrole, on e izgubiti i pojas i tkaninu. Ali ona ispusti pojas, za gleda se na trenutak u Luisovo lice, zatim koraknu nazad i napravi pokret rukom.

Luis podi e pojas za letenje. Kada mu je pokazala da krene prema vozilu, o n odmahnu glavom. Uputi se ka mestu gde je Hmii ostavio otprilike jedno jutro su perprovodne tkanine koju je pritiskao ogroman kamen suvi e te ak da bi ga on mogao p omeriti. Pi tolj je sve vreme bio uperen u njega dok je privr ivao kai eve oko stene i ak tivirao pojas za letenje. On obujmi rukama stenu - zajedno sa kai evima iz straha da ovi ne skliznu - i podi e je. Stena krenu navi e. On se pomae u stranu i odmae ruke . Gromada se lagano spusti na tle. Da li je to u njenim oima video po tovanje? Da li se ono odnosilo na tehnol ogiju ili na njegovu snagu? On iskljui pojas, podi e ga zajedno sa superprovodnom t kaninom i krenu ispred nje ka vozilu. Ona razmae dvostruka vrata. On ispusti tere t i osvrnu se unaokolo. Sa tri strane nalazila su se sedi ta; jedna mala pe ispunjavala je sredi te, a na krovu je bio otvor kroz koji je prolazio dim. Gomile prtljaga bile su sme ten e iza zadnjeg sedi ta. Ispred ovog stajalo je jo jedno, okrenuto napred. On natra ke izie. Okrenu se prema kuli, napravi jedan korak napred, pa pogl eda u nju. Shvatila je. Malo se kolebala, zatim mu dade znak da nastavi. Mrtvi su poinjali da zaudaraju. Pitao se hoe li ih pokopati ili spaliti. A li ona je i la izmeu tela, ne zaustavljajui se. Luis je bio taj koji je zastao da pr stima opipa srebrnastu kosu jedne ene. Imala je suvi e kose, a premalu lobanju. On uzdahnu i krenu dalje. ena ga je sledila kroz osnovu donje zgrade, do spiralnog stepeni ta kule, p a niz njega. Jedan mrtvi pripadnik njene vrste le ao je razmrskan u razorenom priz emlju, a pored njega se nalazio reflektorski laser. Kada se okrenuo da pogleda u enu, u njenim oima primetio je suze. On posegnu za reflektorskim laserom, a ona pripuca pored njega. Odbijeni metak pogodi ga u bedro i on se estoko tr e unutar iznenada ovrslog oklopa. Stajao je leima oslonjen o raspukli zid dok je ona podizala oru je. Prona la je prekida i svetlost poe da poskakuje oko njih u irokom snopu. Tren utak potom prona la je dugme za dovoenje u i u. Ona klimnu i spusti oru je u d ep. Na putu ka vozilu Luis tobo e nehajno navue vizir preko lica kao da mu smet a sunce. Mo da je ve dobila sve to je htela od Luisa Vua, ili je mo da oskudevala u vo di ili mo da nije elela njegovo dru tvo. Nije pucala u njega. Popela se u kola i zakljuala vrata. Na trenutak Luis vide sebe ostavljenog bez vode i orua. Ali ona mu pokaza na prozor sa desne stra ne gde su se nalazile upravljake kontrole. Poe da mu obja njava kako se vozi. Luis je samo to i ekao. On stade da ponavlja rei koje mu je dovikivala kro z prozor dodajui uz njih i vlastite. "Prstenasti upravlja. Okretanje. Aktivator. K lju. Punom brzinom napred. Punom brzinom nazad." Bila je dosta ve ta u pokazivanju. Pokret ake kroz vazduh uz prst koji sledi iglu predstavljao je 'mera brzine vazdu ha'. Trgla se kada je prevodilac poeo da joj odgovara. Dopustila je da as jezik a potraje jo malo. Zatim otkljua vrata, povue se unazad na sedi tu sa uperenim revolv erom i ree: "Ui. Vozi." Ma ina je bila buna i jogunasta. Svaki i najmanji udar prenosila je direktn o do vozaevog sedi ta, sve dok Luis nije nauio kako da zaobilazi pukotine u putu, kr ili nanose peska. ena ga je posmatrala bez rei. Zar nije bila radoznala? Tada se p risetio da je izgubila dvanaest sadruga u borbi sa vampririma. Pod datim okolnos tima dosta dobro se i dr ala. No, konano, ree: "Ja sam Valavirgilin." "Ja sam Luis Vu." "Tvoja orua su udna. Govornik, diza, raznovrsna svetlost - ta jo ima ? "Tanja mu! Ostavio sam ureaj za gledanje." Ona izvue dogled iz d epa. "Ovo sam prona la." Mo da je prona la i o amuiva. Luis je nije pitao. "Dobro. Stavi ga i pokazau ti k ako radi." Ona se osmehnu i odmahnu glavom. Mora da se bojala da e se baciti na nju. Upita: ta si tra io u starom gradu? Gde si prona ao ove stvari?" "Moje su. Doneo sam ih sa jedne daleke zvezde."

"Ne podsmevaj mi se, Luise Vu." Luis je pogleda. "Da li su ljudi koji su izgradili gradove imali ovakve stvari?" "Imali su stvari koje govore. Mogli su da podignu zgradu u vazduh; za to n e i sebe?" " ta je sa mojim sadrugom? Da li si na Prstenastom svetu srela nekog njemu nalik?" "Izgleda udovi no", planu ona. "Nije mi se ukazala prilika da ga prouim." Ne, bila je pometena. On upita: "Za to dr i uperen pi tolj u mene? Pustinja nam je zajedniki neprijatelj. Treba da poma emo jedno drugome." "Nemam razloga da ti verujem. Sada se pitam nisi li lud. Samo su gradite lji gradova putovali izmeu zvezda." "Gre i ." Ona slegnu ramenima. "Mora li da vozi tako sporo?" "Nemam iskustva." Ali Luis je polako sticao ve tinu. Put je bio prav, ne suvi e neravan i ni ta mu nije dolazilo u susret. Povremeno bi se na putu ispreili nanosi peska. Valavir gilin mu je rekla da ne usporava zbog njih. Uskoro je poeo da se kree prilino brzo prema odredi tu. Jednog trenutka on je upita: " ta mi mo e rei o lebdeem gradu?" "Nikada nisam bila tamo. Koristila su ga deca graditelja gradova. Oni vi e ne grade, niti vladaju, ali prema na em obiaju i dalje poseduju grad. Za to eli da zna te stvari?" "Moram stii do lebdeeg grada. Dokle mogu da se vozim s tobom?" Sada se nasmejala. "Mislim da te nee pozvati tamo. Nisi ni poznat ni moan. " "Smisliu ne to." "Idem do kole u Povratku Reke. Tamo moram objasniti ta se dogodilo." " ta se dogodilo? ta ste radili tamo u pustinji?" Ona mu ispria. Nije bilo lako. Bilo je praznina u reniku prevodioca. Zaobi lazili su ih i popunjavali. Ma inski narod vladao je monim carstvom. Obino se pod carstvom podrazumeva zbir gotovo nezavisnih kraljevstava. Po jedinana kraljevstva moraju plaati poreze i izvr avati careva nareenja u vezi sa rato m, suzbijanjem razbojni tva, odr avanjem veza i ponekad sa zvaninom religijom. U svem u drugom dr e se vlastitih obiaja. A to je dvostruko va ilo u sluaju ma inskog carstva, gde je, na primer, nain iv ota mesojeda-uvara stada bio u nesuglasju sa stilom ivota naroda trave; to je bilo korisno za trgovce koji su od mesojeda kupovali stvari od obraene ko e; a sve to n ije va ilo za goule. U nekim oblastima mnoge vrste su saraivale sa goulima, a sve s u im dozvoljavale slobodan prolaz. Razliite vrste sledile su vlastite obiaje jer s u tako bile naviknute. Goula, demon, utvara, re Luisa Vua. Valavirgilin ih je zvala otprilike na rod noi. Skupljali su otpatke i bili su pogrebnici. Zato Valavirgilin nije pokopa la svoje mrtve. Gouli su imali dar govora. Bili su u stanju da naue kako se odaje poslednja poast u lokalnim hominidnim religijama. Predstavljali su za ma inski nar od izvor obave tenja. Predanja su govorila da su to isto radili i za Graditelje gr adova kada su ovi vladali. Prema Valavirgilin, ma insko carstvo bilo je trgovako carstvo i oporezivalo je samo vlastite trgovce. to je vi e govorila, to je Luis nalazio vi e izuzetaka. Kr aljevstva su odr avala puteve koji su povezivali carstvo, ako su im itelji bili spo sobni za to, to, na primer, nije bio sluaj sa viseim narodom sa drvea. Putevi su ozn aavali granice izmeu oblasti koje su dr ale razliite vrste hominida. Osvajaki ratovi p reko puteva bili su zabranjeni; i tako su putevi spreavali ratove, bar ponekad, s amim svojim postojanjem. Carstvo je posedovalo mo da po alje vojsku u borbu protiv razbojnika i lopo va. Velika prostranstva zemlje koja je carstvo smatralo za trgovake pokrajine te il a su da postanu prave kolonije. Budui da su putevi i vozila povezivali carstvo, o d kraljevstava je zahtevano da destili u hemijska goriva i dr e ih na raspolaganju. Carstvo je kupovalo rudnike (prinudnom prodajom?), vadilo vlastite kovine i ustu

palo prava za proizvodnju ma ina prema odredbama carstva. Bilo je trgovakih kola. Valavirgilin i njeni sadruzi bili su studenti, a s a njima je bio i jedan uitelj iz kole u Povratku Reke. Krenuli su na studijsko put ovanje do jednog trgovakog odredi ta koje se nalazilo na rubu pra ume gde je poinjala teritorija viseeg naroda - brahijatora, shvati Luis, koji su trgovali ko tunjavim p lodovima i su enim voem - i pastira-mesojeda koji su trgovali stvarima i rukotvorin ama od ko e. "Ne, oni nisu bili mali i crveni." Drugaija vrsta. Skrenuli su na spor edni put prema jednom drevnom pustinjskom gradu. Nisu oekivali da naiu na vampire. Gde bi vampiri na li vodu ovde u pustinji? Kako bi dospeli tamo? Vampiri su gotovo izumrli sem... "Sem ta? Ne to sam propustio." Valavirgilin pocrvene. "Neki stariji ljudi dr e bezube vampire zbog - zbog ri atre. Tako se to mo da dogodilo. Pripitomljeni par uspeo je nekako da pobegne il i mo da neka trudna enka. "Vala, pa to je odvratno." "Jeste", slo i se ona hladno. "Nikada nisam ula kako neko priznaje da dr i va mpire. Zar tamo odakle dolazi niko ne ini ni ta to drugi smatraju sramotnim?" Pun pogodak. "Jednom u ti ispriati o strujomanima. Ne sada." Posmatrala ga je preko metalne cevi svog oru ja. I uprkos crne bradice du v ilice, izgledala je dovoljno ljudski... ali u uveanom izdanju. Lice joj je bilo g otovo pravilan kvadrat. Luis je imao muke da ga odgonetne. To se moglo predvidet i; ljudsko lice razvilo se kao sredstvo za slanje znakova, ali Valina evolucija razlikovala se od njegove. On upita: " ta e preduzeti?" "Moram prijaviti pogibije... i predati artefakta iz pustinjskog grada. D odeljuje se nagrada, ali carstvo pola e pravo na artefakte Graditelja gradova." "Ponovo ti ka em da su moji." "Vozi." Kroz pustinju je ve mestimino promicalo zelenilo, a jedan senkoviti kvadra t zaklonio je deo sunca kada mu je Valavirgilin nalo ila da stane. Bilo mu je drag o. Oseao se iscrpljenim od truckanja po putu i stalne neophodnosti da odr ava vozil o pravilno usmereno. Vala ree: "Hoe li... veeru." Ve su se navikli na praznine u prevodu. "Nedostaje jedna re." "Obiavate li da grejete hranu dok ne postane dobra za jelo? Luise ume li d a...?" "Kuvam." Ona verovatno nije imala teflonske tiganje i mikrotalasnu penicu , zar ne? Ili olje-merice, prei en eer, maslac, bilo kakav zain koji bi mogao prepoznat ... "Ne." "Ja u kuvati. Potpali vatru. ta jede ?" "Meso, neke biljke, voe, jaja, ribu. Voe mogu da jedem nekuvano." "Isto kao i moj narod, sem ribe. Dobro. Izii i ekaj." Zakljuala se kad je izi ao, a zatim oti la u stra nji deo. Luis ispru i bolne mi ie Sunce je postalo srebrnasto, ali jo je bilo opasno ako bi u njega pogledao, iako se na pustinju spu tao mrak. Jedna iroka traka Prstenastog sveta blistala je u sme ru suprotnom od smera okretanja. Oko Luisa bilo je ne to smee ikaraste trave i jedna gomila visokog, suvog drvea. Jedno drvo bilo je belo i izgledalo je mrtvo. Ona izie iz vozila. Baci Luisu pred noge jedan predmet. "Iseci drva i pot pali vatru." Luis ga podi e: jedno podu e drvo sa klinastim seivom od neobraenog gvo a privr na jednom kraju. "Ne volim da ispadam glup, ali ta je ovo?" Ona ree naziv. "Udara o trim krajem po deblu dok drvo ne padne. Shvata ?" "Sekira." Luis se priseti raznih sekira iz muzeja na Kzinu. On pogleda u sekiru, pa u mrtvo drvo... odjednom mu je svega bilo dosta. On ree: "Smrkava se. " "Ima li problema sa vidom nou? Evo." Ona mu dobavi reflektorski laser. "Da li je ono mrtvo drvo dobro za to?" Ona se okrenu, pokazav i mu lep profil, a sa njom se okrenu i pi tolj. Luis podesi svetlost na uzak snop i veliku jainu. Otkoi ga. Jedna jarka nit svetlosti s uknu pored nje. Luis je gaao njeno oru je. Ono buknu i raspade se.

Stajala je otvorenih usta dr ei u rukama dva dela raspadnutog oru ja. "Sasvim sam voljan da primam savete od prijatelja i saveznika", ree joj o n. "Ali dosta mi je nareenja. Dovoljno mi je nareivao moj krznati sadrug. Budimo p rijatelji." Ona ispusti ono to je dr ala i podi e ruke. "Ima jo metaka i pi tolja u stra njem delu vozila. Naoru aj se." Luis se okrenu . Stao je da krivudavim snopom ara po mrtvom drvetu. Desetak trupaca gorei pade na zemlju. Luis prie i nogom skupi trupce na gomilu oko panja. Zatim upravi laser u sred gomile i zagleda se u vatru koja poe da se razbuktava. Ne to ga pogodi meu lopatice. Za titni oklop se na trenutak ukruti. U u ima mu se razle e pucanj groma. Luis saeka trenutak, ali do drugog pucnja ne doe. On se okrenu i uputi pre ma vozilu pred kojim je stajala Vala. Ree joj: "Nikada, nikada, nikada vi e da to n isi uinila." Izgledala je bleda i upla ena. "Ne, neu." "Da ti pomognem da donese stvari za kuvanje?" "Ne, mogu... Da li sam te proma ila?" "Ne." "Pa, kako onda?" "Spasla me je jedna od mojih naprava. Doneo sam je sa udaljenosti hiljad u puta vee od one to svetlost pree u toku jednog falana i ona je moja." Ona pljesnu rukama na neobian nain i okrenu se. 16. STRATEGIJA TRGOVINE Postojala je jedna biljka koja je rasla po tlu slina mno tvu povezanih koba sica sa zeleno- utim prugama; izmeu pojedinih delova nicalo je sitno korenje. Valav irgilin isecka nekoliko komada i stavi ih u lonac. Dodade vode, a zatim i neke m ahune sa semenkama iz vree u vozilu. Potom stavi lonac na zapaljene trupce. Tanj, Luis je i sam mogao to uiniti. Veera e biti krajnje mr ava. Sunce je sada bilo ve potpuno nestalo. Zbijeni roj zvezda s leve strane m ora da je bio lebdei grad. Luk je grabio uz crno nebo u vodoravnim trakama svetlee plavog i belog. Luis se oseao kao da se nalazi na nekoj ogromnoj igraki. "Volela bih da imam malo mesa", ree Vala. Luis ree: "Daj mi dogled." On se okrete od vatre pre no to je namestio dogled. Ukljuio je pojaiva svetl osti. Parovi oiju koji su ih posmatrali van dometa svetlosti vatre steko e oblija. L uis bi drago to nije nasumino opalio. Dva velika oblija i jedno manje pripadala su porodici goula. Ali jedna svetlooka senka bila je mala i krznata. Luis joj u magnovenju odsee glavu jednom dugom svetlom niti iz svog reflektorskog lasera. Gouli ustuknu e , pa stado e da se do aptavaju meu sobom. enka krenu prema ubijenoj ivotinji, ali zasta de, priznav i Luisu prvenstvo. Luis pokupi telo i isprati je pogledom. Gouli su izgledali dosta nepoverljivo. Ali njihovo mesto u ekologiji bil o je krajnje bezbedno. Vala mu je ispriala ta se dogaalo kada su se ljudi nekada iz lagali velikim naporima oko sahranjivanja i spaljivanja mrtvih. Gouli su napadal i ive. Bili su vlasnici noi. Lokalne religije pripisale su im mnoga arolijska svojs tva, pa se tako prialo da su sposobni da postanu nevidljivi. ak je i Vala napola u to verovala. Ali oni nisu uznemiravali Luisa. A i za to bi? Luis e pojesti krznatu zver, a jednog dana e i on sam umreti i gouli e dobiti ono to im pripada. Dok su ga posmatrali, on je pregledao stvorenje; slino zecu, ali sa dugaki m repom koji se pljosnato zavr avao i bez prednjih apa. Nije bilo hominid. Dobro. Kada je podigao pogled, spazio je slabi sjaj ljubiastog plamena daleko s leve strane. Zadr av i dah i stojei veoma mirno, Luis pojaa svetlost i stepen uveanja na dog ledu. Iako mu je sada ak i bilo na slepoonicama zamuivalo sliku, ipak je znao ta je video. Ljubiasta boja plamena bila je bolna za oi; plamen se lepezasto irio poput r akete koja izbacuje svoj mlaz. Dno joj je bilo odrezano ravnom crnom prugom: ivi

com obodnog zida na levoj strani. On podi e dogled. ak i po to su mu se oi privikle, ljubiasti plamen bio je jedv a vidljiv, ali jo nije nestao s vidika. Tanak ... i stra an. Luis se vrati ka vatri i ispusti zver pred Valine noge. Potom ode desno u tamu i ponovo podi e dogled. Plamen je s desne strane bio mnogo vei, ali i taj obodni zid bio je mnogo bli i. Vala odra malu krznastu zver i spusti je u lonac ne izvadiv i iznutrice. K ada je zavr ila, Luis je uhvati za ruku i povede u tamu. "Saekaj malo, a onda mi re ci da li vidi neki plavi plamen u daljini." "Da, vidim." "Zna li ta je to?" "Ne, ali mislim da moj otac zna. Poslednji put kada je do ao iz grada ne to je preutao. Eno ih jo . Pogledaj u dno Luka s desne strane." Vodoravno plavo-bela pruga osvetljena dnevnom svetlo u bila je dovoljno ble t ava da ga natera da za mirka. Luis je prekri bridom ake... i tada, uz pomo dogleda, uspeo je da razazna dva mala plamena na obodima Luka i dva iznad njih koji su bi li jo tanji. Valavirgilin ree: "Prvi se pojavio pre sedam falana u blizini osnove Luka u smeru okretanja. Zatim ih se pojavilo jo u istom smeru, kao i ovi veliki plame novi levo i desno, pa jo nekoliko manjih na delu Luka u smeru suprotnom od smera okretanja. Sada ih je dvadeset i jedan. Pojavljuju se samo na dva dana u jednom navratu kada je sunce najble tavije." Luis ispusti uzdah olak anja. "Luise, ne znam ta ti to znai. Da li si ljut, upla en ili osea olak anje?" "Ni sam ne znam. Recimo da oseam olak anje. Imamo vi e vremena nego to sam mis lio." "Za ta?" Luis se nasmeja. "Zar ti jo nije dosta mog ludila?" Ona uvreeno zabaci glavu. "Ipak mogu da biram da li u ti verovati ili ne!" Luis pobesne. Nije mrzeo Valavirgilin, ali imala je preku narav, a ve je jednom poku ala i da ga ubije. "Dobro. Da je ovo ustrojstvo u obliku prstena na ko me ivi prepu teno samo sebi, oe alo bi se o senkovite kvadrate - predmete koji nou zakla njaju sunce - za pet ili est falana. To bi donelu sveop tu propast. Ni ta ne bi ostal o u ivotu kada biste naleteli na samo sunce..." Ona uzviknu: "A ti sa olak anjem uzdi e ?" "Polako, samo polako. Prstenasti svet nije prepu ten sam sebi. Oni plameno vi su motori koji ga pokreu. Nalazimo se na gotovo najbli oj taki u odnosu na sunce i tu je posredi koioni potisak - motori ispu taju mlaz prema unutra, u pravcu sunca . Ovako." On joj nacrta prizor za iljenim tapiem na tlu. "Shvata ? Vuku nas unazad." "Sada ka e da neemo umreti?" "Motori mo da nisu dovoljno jaki za to. Ali povui e nas unazad. Mo da nam pred stoji deset ili petnaest falana." "Stvarno se nadam da si lud, Luise. Suvi e zna . Zna da je svet prsten, a to je tajna." Ona slegnu ramenima kao neko ko podi e neki te ak teret. "Da, dosta mi je toga. Hoe li mi rei za to nisi predlo io ri atru?" Bio je iznenaen. "Mislio sam da ti je dosta ri atre do kraja ivota." "Nije to sme no. Ri atra je nain da se zapeati primirje!" "Oh. U redu. Hajdemo do vatre?" "Svakako, potrebna nam je svetlost." Ona smaknu malo lonac sa plamena kako bi se hrana sporije kuvala. "Moram o razjasniti uslove. Obeava li da mi nee nauditi?" Ona sede preko puta njega. "Obeavam da ti neu nauditi dok ne budem napadnut." "I ja tebi dajem isto obeanje. ta jo tra i od mene?" Bila je otvorena i neposredna i Luis joj uzvrati na isti nain. "Prebacie me dokle bude mogla, u zavisnosti od vlastitih potreba. Pretpostavljam da je to do Povratka Reke. Odnosie se prema artefaktima kao da su moji. Nee predati ni njih ni m ene nikakvim vlastima. Posavetovae me to najbolje zna i ume kako da dospem u lebdei gr ad."

" ta mi mo e ponuditi za uzvrat?" Pa, zar ova ena nije bila prepu tena potpuno na milost i nemilost Luisu Vuu ? Nije va no. "Poku au da pronaem da li mogu da spasem Prstenasti svet", ree on; pomalo ga je zbunilo kada je shvatio da je to upravo ono to je najvi e eleo. "Ako mogu, ja u to i uiniti, bez obzira na cenu. Ako zakljuim da se Prstenasti svet ne mo e spasti , poku au da spasem sebe i tebe ako ti to odgovara." Ona ustade. "Besmislena obeanja. Nudi mi svoje ludilo kao da poseduje neku pravu vrednost!" "Vala, zar ranije nisi imala posla sa ludacima?" Luis se zabavljao. "Nikada nisam imala posla ni sa razumnim tuincima! Ja sam samo student!" "Smiri se. ta jo mogu da ti ponudim? Znanje? Deliu s tobom znanje koje pose dujem sasvim slobodno. Poznato mi je kako su zakazale ma ine Graditelja gradova i ko je za to kriv." Izgledala mu je sasvim opravdana pretpostavka da su Graditelj i gradova Halroprilalarine vrste. "Takoe ludilo?" "O tome mora sama odluiti. A... mogu ti dati i svoj pojas za letenje i nap ravu za gledanje kada mi vi e ne budu potrebni." "Kada se to mo e oekivati?" "Kada i ako se moj sadrug vrati." U lenderu su se nalazili jo jedan pojas za letenje i dogled namenjeni Halroprilalar. "Ili neka postanu tvoji kada umrem . Sada mogu da ti dam pola od ove tkanine. Trake te tkanine omoguie ti da popravi n eke od starih ma ina Graditelja gradova." Vala stade da razmi lja o tome. "Volela bih da sam obuenija za ovo. Pa, dob ro, pristajem na sve tvoje zahteve." "I ja na tvoje." Ona stade da skida odeu i nakit. Lagano, naizgled uzbudljivo... dok Luis ne shvati ta to ona zapravo radi: li ava se sveg mogueg oru ja. ekao je dok nije ostala sasvim naga, a zatim krenu njenim stopama, odbacujui reflektorski laser, dogled i delove za titnog oklopa podalje od nje, dodav i tome ak i hronometar. Potom su poeli da vode ljubav, ali to nije bila ljubav. Sinonje ludilo nes talo je s vampirima. Raspitivala se o tehnici koju najvi e voli, zatim je navaljiv ala, te on izabra misionarski polo aj. Sve se svelo na zadovoljavanje forme. Mo da j e tako i trebalo da bude. Kasnije kada je oti la da prome a lonac, on je pazio da se ne nae izmeu njega i njegovog oru ja. Sve je nekako na to mirisalo. Ona mu se vrati i on joj objasni da njegova vrsta mo e voditi ljubav vi e pu ta uzastopce. Sedeo je prekr etnih nogu sa Valom u krilu dok su mu njene noge vrsto steza le bedra. Milovali su jedno drugo, uzbuivali jedno drugo, uili jedno drugo. Dopada lo joj se da joj e ka lea. Lea su joj bila mi iava, torzo iri od njegovog. Malje su joj e protezale du cele kime. Umela je odlino da vlada mi iima vagine. Bradica joj je bila veoma meka, veoma fina. A Luis Vu je imao plastini disk ispod kose na zatiljku. Le ali su jedno drugome na ruci i ona je ekala. "ak i ako nemate struju morate znati za nju", ree Luis. "Graditelji gradov a su je koristili za pokretanje ma ina." "Da. Mo emo napraviti struju uz pomo renog toka. Prie kazuju da je beskrajna struja stizala sa neba pre pada Graditelja gradova." To je bilo sasvim tano. Na senkovitim kvadratima nalazili su se solarni g eneratori struje koji su snopom slali energiju do kolektora na Prstenastom svetu . Prirodno, kolektori su koristili superprovodne kablove, te je, stoga, takoe bil o prirodno to su zakazali. "Pa, ovako. Ako stavim vrlo tananu icu u svoj mozak na pravo mesto - to sa m i inio - onda e vrlo mala koliina struje nadra ivati nerve koji bele e zadovoljstvo." "Kako to izgleda?" "Kao kada se napije , ali bez mamurluka i vrtoglavice. Poput ri atre ili pra vog parenja, bez potrebe da bilo koga voli sem samoga sebe i bez potrebe da prest ane . Ali ja sam prestao." "Za to?" "Jedan tuinac doepao se mog elektrinog izvora. eleo je da mi izdaje nareenja.

Ali pre toga sam se postideo." "Graditelji gradova nikada nisu imali ice u svojim lobanjama. Prona li bism o ih kada smo pretra ivali uni tene gradove. Gde vlada taj obiaj?" upita ona. Zatim s e otkotrlja od njega i sa u asom ga pogleda.

Bio je to greh zbog koga se naje e kajao: to ne dr i jezik za zubima. On ree: " a mi je." "Rekao si da bi trake te tkanine - Kakva je to tkanina?" "Provodi elektrinu struju i magnetna polja bez gubitka. Nazivamo je super provodnik." "Da, to je ono to je izdalo Graditelje gradova. Taj... superprovodnik se raspao. I tvoja tkanina e se raspasti, zar ne? Za koliko?" "Nee. Druge je vrste." Ona povika na njega. "Otkud to zna , Luise Vue?" "Rekao mi je Poslednji. Poslednji je tuinac koji nas je doveo ovamo bez n a e saglasnosti. Ostavio nas je bez mogunosti da se vratimo kui." "Taj Poslednji, poveo vas je kao robove?" "Poku ao je. Ljudi i kzini nisu ba najbolji robovi." "Da li je njegova re asna?" Luis napravi grimasu. "Ne. A superprovodnu tkaninu i icu uzeo je kada je be ao sa svog sveta. Nije imao vremena da ih napravi. Mora da je znao gde su uskla di tene. Kao i ostale stvari koje je doneo, prenosne diskove: mora da su mu bili n a dohvat ruke." Istog asa je osetio da ne to nije u redu, ali bio mu je potreban tr enutak da shvati ta. Prevodilac je prerano prestao da govori. Zatim je prozborio sasvim razliitim glasom. "Luise, zar je mudro otkrivat i joj sve te stvari?" "Deo toga je i sama naslutila", ree Luis. "Upravo je imala na umu da mene optu i za pad gradova. Vrati mi mog prevodioca." "Mogu li ti dozvoliti da nas tako ru no sumnjii ? Za to bi moj narod izveo jeda n tako pakostan in?" "Sumnjienje? Ti kukin sine." Vala je kleala posmatrajui ga ra irenih oiju kako sam sa sobom razgovara na nekom nerazumljivom jeziku. Nije mogla da uje glas Posl ednjeg u njegovim slu alicama. Luis ree: "Izbacili su te sa mesta Poslednjeg i ti s i pobegao. Pokupio si ta si mogao i umakao. Prenosne diskove, superprovodnu tkani nu, kao i jedan brod. to se diskova tie, bilo je lako. Mora da ih proizvodite na m ilione. Ali gde si mogao da nae superprovodnu tkaninu koja eka ba na tebe? A i znao si da se nee raspasti na Prstenastom svetu!" "Luise, za to bismo uinili jednu takvu stvar?" "Trgovaka prevlast. Vrati mi mog prevodioca!" Valavirgilin ustade. Ona odmae lonac malo s vatre, prome a ga i proba. Nest ade u pravcu vozila i vrati se sa dve drvene zdele koje napuni kutlaom. Luis je sa nelagodno u ekao. Poslednji je mogao da ga ostavi u kripcu, bez pr evodioca. Luis nije ba bio dobar kada su u pitanju bili jezici... "Ubili hladna, krhka bia koja su lutala galaksijom u letelicama sporijim od svetlosti. Trgovali su znanjem. Mogli su saznati za Prstenasti svet i prodati obave tenje lutkarima, ali..." Samo as. Lutkari se boje svemirskih letova." "Ja sam prevazi ao taj strah. Da se Prstenasti svet pokazao pogodnim, onda jedan svemirski let u toku neijeg ivotnog veka i nije neki veliki rizik. Leteli b ismo u stazisu, razume se. Prema onome to su nam rekli Autsajderi i prema onome to smo saznali putem teleskopa i automatskih sondi, Prstenasti svet se inio idealni m. Morali smo to da ispitamo." "Stranka ekspreimentalista?" "Svakako. Ipak, oklevali smo da stupimo u vezu sa jednom tako monom civil izacijom. Pomou laserske spektroskopije ispitali smo superprovodnike na Prstenast om svetu. Stvorili smo bakteriju koja je mogla njima da se hrani. Sonde su razne le po ast superprovodnika Prstenastim svetom. Toliko si i sam pogodio?" "Toliko, da." "Tada je trebalo mi da se pojavimo sa trgovakim brodovima. Na i trgovci bi stigli u pravi as, nudei spas. Saznali bi sve to nam je bilo potrebno i stekli save

znike." U lutkarevom jasnom i melodinom glasu nije bilo ni traga oseanju krivice i li bar nelagodnosti. Vala postavi inije i sede preko puta njega. Lice joj je bilo u senci. S njene take gledanja prevoenje se nije moglo prekinuti u gorem trenutku . Luis ree: "Tada su, pretpostavljam, konzervativci pobedili na izborima." "Neizbe no. Jedna sonda otkrila je visinske mlaznike. Znali smo za nestabi lnost Prstenastog sveta, razume se, ali nadali smo se da emo to prebroditi upotre bom nekih boljih sredstava. Kada su slike obelodanjene, vlada je pala. Nismo ima li prilike da se vratimo na Prstenasti svet sve do..." "Kada? Kada ste ra irili po ast?" "Pre hiljadu sto etrdeset godina prema zemaljskom vremenu. Konzervativci su vladali est stotina godina. Tada je opasnost od kzina vratila eksperimentalist e na vlast. Kada je izgledalo da je do ao pogodan trenutak, poslao sam Nesusa i nj egovu dru inu na Prstenasti svet. Ako je ustrojstvo pre ivelo hiljadu sto godina pos le pada kulture koja ga je odr avala, onda je imalo smisla istra iti ga. Mogao sam p oslati jednu trgovaku i spasilaku ekipu. Na nesreu..." Valavirgilin je dr ala reflektorski laser u krilu uperen u Luisa Vua. "...na nesreu ustrojstvo je bilo o teeno. Prona li ste rupe od meteora i prede le ogoljene do skrita. Sada se ini..." "Opasnost. Opasnost." Luis se trudio da mu glas ostane miran. Kako li je to uspela? Posmatrao ju je kako klei sa po inijom ka e koja se pu ila u svakoj ruci. Da li je mogue da joj je bio na leima? Dosta s tim. Bar jo nije opalila. "ujem te", ree Poslednji. "Mo e li iskljuiti reflektorske lasere pomou daljinskog upravljaa?" "Mogu ne to bolje od toga. Mogu uiniti da eksplodiraju i ubiju onog ko ih d r i." "Zar ga ne mo e samo iskljuiti?" "Ne." "Onda mi tanj, brzo vrati mog prevodioca. Proba..." Kutija progovori jezikom ma inskog naroda. Vala istog asa odgovori. "Kome i li emu si govorio?" "Poslednjem, biu koje me je dovelo ovamo. Smem li pretpostaviti da jo nisa m napadnut?" Trenutak je oklevala pre no to mu je odgovorila: "Da." "Onda je na dogovor jo na snazi i ja jo sakupljam podatke sa namerom da spa sem ovaj svet. Ima li razloga da u to sumnja ?" No je bila topla, ali Luis se oseao s asvim nag. Mrtvo oko reflektorskog lasera ostade mrtvo. Vala upita: "Da li je vrsta Poslednjeg prouzrokovala pad gradova?" "Da." "Prekid pregovora", naredi Vala. "Kod njega je vei deo na ih instrumenata za prikupljanje podataka." Vala stade da razmi lja o tome, a Luis ostade miran. Dva para oiju sijala s u iza nje u mraku. Luis se pitao koliko su guoli uli svojim goblinskim u ima i koli ko su razumeli. "Dobro, koristi ih. Ali elim da ujem ono to govori", ree Vala. "Nisam ak ula n i njegov glas. Mo da si ga izmislio." "Poslednji, da li si uo?" "Jesam." Kroz Luisove slu alice dopirao je meunarodni jezik, a iz kutije na njegovom vratu Valavirgilin. Pa dobro onda. "uo sam tvoje obeanje dato toj eni. Ak o mo e da pronae nain da stabilizuje ovo ustrojstvo, uini to." "Svakako, tvom narodu bi dobro do ao prostor." "Ako Prstenasti svet bude stabilizovao pomou moje opreme, elim priznanje. M o da u po eleti da tra im nagradu." Valavirgilin frknu i prigovori u znak neslaganja. Luis brzo ree: "Dobie pri znanje koje zaslu uje ." "U pitanju je bila moja vlada, pod mojim vostvom, koja je poku ala da doved e pomo na Prstenasti svet hiljadu sto godina po to je teta poinjena. Posvedoie to." "Hou, uz odreene nagrade." Luis je govorio u Valinu korist. On joj ree: "Pr ema na em dogovoru, ti smatra to to dr i u ruci mojim vlasni tvom."

Ona mu dobaci reflektorski laser. On ga odlo i na stranu i oseti kako pola ko klone od olak anja, umora ili gladi. Nema se vremena. "Poslednji, ispriaj nam o visinskim mlaznicima." "Basardovi sabirni mlaznici postavljeni su na nosaima na obodnom zidu; ra vnomerno su rasporeeni na razdaljini od tri miliona milja. Trebalo bi da ih naemo dve stotine na svakom obodnom zidu. Ukljueni, svaki bi sakupljao solarni vetar u polupreniku izmeu etiri i pet hiljada milja, elektromagnetski ga sabijao dok ne doe do fuzije, a zatim ga izbacivao kao raketa, izazivajui koenje." "Mo emo da vidimo neke od njih kako rade. Vala ka e da ih ima... dvadeset je dan u radnom stanju?" Vala klimnu. "Znai nedostaje ih devedeset pet posto. Tanj." "Verovatno. Napravio sam holoe etrdeset nosaa od kada smo se pro li put uli i svi su prazni. Da li da sraunam potisak do koga bi do lo da svi mlaznici rade?" "Mo e ." "Pretpostavljam da nije ostalo dovoljno mlaznika na nosaima da se spase u strojstvo." "Tako je." "Da li bi in enjeri Prstenastog sveta postavili i jedan nezavisan stabiliz acioni sistem?" Pak za titnici nisu razmi ljali na taj nain, zar ne? Imali su obiaj da pola u pr eveliko poverenje u svoju sposobnost improvizovanja. "Ne bih rekao, ali nastaviem o da tragamo. Poslednji, gladan sam i pospan." "Ima li jo ta da se ka e?" "Pazi na visinske mlaznike. Saznaj ta je u ispravnom stanju i izraunaj kol iki im je potisak." "Hou." "Poku aj da stupi u vezu sa lebdeim gradom. Ka i..." "Luise, ne mogu poslati nikakvu poruku kroz obodni zid." Razume se da ne, bio je od istog skrita. "Pomeri brod." "Ne bi bilo sigurno." " ta je sa sondom?" "Sonda u orbiti suvi e je udaljena da emituje na nasuminim frekvencijama." Krajnje nevoljno Poslednji dodade: "Mogu poslati poruke preko druge sonde. U sva kom sluaju prebaciu je preko obodnog zida, zbog goriva." "Dobro. Prvo je postavi na obodni zid kao relejnu stanicu. Probaj da dob ije lebdei grad." "Luise, imao sam nevolja dok sam prona ao tvog prevodioca. Pratim lender k oji je gotovo dvadeset pet stepeni u smeru suprotnom od smera okretanja od tvog polo aja. Za to?" "Hmii i ja smo se podelili. Ja se kreem ka lebdeem gradu. On ka Velikom ok eanu." Toliko je mogao da ka e. "Hmii ne odgovara na moje emitovanje." "Kzini su slabi robovi. Poslednji, umoran sam. Zovi me za dvanaest sati. " Luis podi e iniju i poe da jede. Valavirgilin nije upotrebila nikakve zaine. Kuvano meso i korenje mu nisu zadovoljili ulo ukusa. Bilo mu je svejedno. Isprazn io je iniju i pre no to ga je umor sasvim skolio uzeo je jednu pilulu protiv alerg ije. A onda su se nekako odvukli do vozila i utonuli u san. 17. POKRETNO SUNCE Tapacirana klupa bila je lo a zamena za ploe za spavanje, a Luis se i truck ao le ei na njoj. Bio je jo umoran. Zaspao bi, pa bi se uz trzaj budio, zaspao bi, p a bi se uz trzaj budio... Ali ovoga puta je Valavirgilin bila ta koja ga je cimanjem za ramena bud ila. Glas joj je bio svilasto sarkastian. "Tvoj sluga se usuuje da ti prekida zasl u eni odmor, Luise." "Oh. U redu. Za to?" "Pre li smo dobar komad puta, ali ovde ima razbojnika iz soja Trkaa. Jedan od nas mora da bude artiljerac."

"Da li ma inski narod jede kada ustane?" Ovo ju je zbunilo. "Nema niega za jelo. ao mi je. Mi jedemo jedanput dnevn o, a onda spavamo." Luis navue za titno odelo i ostalu odeu. Zajedno, on i Vala namesti e metalnu prekrivku preko pei. Luis stade na nju tako da su mu glava i ruke virili kroz otv or za dim. On doviknu dole: "Kako izgledaju Trkai?" "Imaju du e noge od mene, iroka prsa, dugake prste. Mogu nositi pu ke koje su od nas ukrali. Vozilo krenu. Vozili su se kroz brdoviti predeo, kroz sasu enu ikaru, aparal. Luk je bio v idljiv i na dnevnoj svetlosti, ako bi nekom palo na pamet da ga potra i; inae je bl edeo u plavetnilu neba. U izmaglici usled udaljenosti Luis je bio u stanju da ra zazna grad koji je lebdeo u vazduhu kao da je iz neke bajke. Sve izgleda tako stvarno, pomisli on. Dve do tri godine od sada mo da e sve ovo samo predstavljati ma tariju nekog ludaka. On izvue prevodioca iz d epa. "Pozivam Poslednjeg. Pozivam Poslednjeg..." "Ovde sam, Luise. U glasu ti se osea udno podrhtavanje." "Truckava vo nja. Ima li vesti za mene?" "Hmii jo ne odgovara na pozive, kao ni graani lebdeeg grada. Spustio sam dr ugu sondu u jedno malo more, bez ikakvih nezgoda. Sumnjam da e je tamo na dnu iko otkriti. Za nekoliko dana rezervoari na Toploj igli istrage bie puni." Luis se premi ljao da ka e lutkaru za morski narod. to se lutkar sigurnije bu de oseao, manje je verovatno da e ostaviti na cedilu projekat, Prstenasti svet i s voje putnike. "Hteo sam ne to da pitam. Na sondama ima prenosne diskove. Ako bi po mene poslao sondu, mogao bi jednostavno da preem na Iglu. Je li tako?" "Nije, Luise. Ti prenosni diskovi spojeni su jedino sa rezervoarom za go rivo na Igli, preko filtera koji propu ta samo atome deuterijuma." "Ako skine filter, da li bi propustili jednog oveka?" "Ipak bi zavr io u rezervoaru za gorivo. Za to pita ? U najboljem sluaju mo e Hmii ju u tedeti sedam dana putovanja?" "Moglo bi se isplatiti. Ne to mo e iskrsnuti." Za to je Luis Vu prikrivao kzin ovu lopovsku izdaju? Luis je morao da prizna da mu je zbog tog incidenta bilo ne prijatno. On zaista nije eleo da razgovara o njemu... a i lutkar bi mogao da post ane nervozan. "Vidi da li mo e da uini ne to u sluaju opasnosti, mo da nam zatreba." "Hou. Luise, prona ao saam lender na dan vo nje od Velikog okeana. ta Hmii oeku je da e tamo pronai?" "Znake i uda. Stvari nove i razliite. Tanj, nije morao da ide da smo znali ta ima tamo." "Ali svakako", ree lutkar skeptino. On se iskljui, a Luis vrati prevodioca u d ep, isceriv i se. ta je Hmii oekivao da e pronai u velikom okeanu? Ljubav i vojsku! Ako je karta D inksa bila prenatrpana bandersneijima, ta je onda sa kartom Kzina?" Potreba za seksom, samoodbranom ili osveta - sve je to moglo privui Hmiij a karti Kzina. Za Hmiija su sigurnost i osveta bili povezani. Sve dok Hmii ne bu de ovladao Poslednjim, nikako nee moi da se vrati u poznati svemir. Ali ak i sa itavom vojskom kzina, ta Hmii mo e uraditi protiv Poslednjeg? Da nije pomislio kako ovi mo da imaju svemirsku letelicu? Luisu pade na um razoaranje koje e do iveti. Ali tamo e sigurno biti enki kzina. Postojalo je ne to to je Hmii mogao da preduzme u vezi sa Poslednjim. Ali H mii verovatno nee o tome razmi ljati, a Luis sada nije mogao ni ta da mu ka e. ak nije b io siguran ni da to eli. Situacija je bila suvi e drastina. Luis nabra obrve. Lutkarev skeptian ton bio je zabrinjavajui. Koliko je sa mo nagaao? Tuinac je bio prvoklasan lingvista; ali sama injenica da je tuinac nije m ogla da opravda nijansu koja se provlaila kroz njegov glas. Mora da je bila umetn uta. Vreme e otkriti. U meuvremenu, patuljasta uma postala je dovoljno gusta da se u njoj sakriju ljudi koji ue. Luis je arao pogledom, pretra ujui izboine i nabore br da ispred njih. Njegovo za titno odelo zadr ae zrno iz snajpera, ali ta ako neki razbo jnik pogodi vozaa? Luis bi mogao da se nae zatrpan raskomadanim metalom i zapaljen

im gorivom. S punom pa njom motrio je na predeo. Uskoro je poeo da shvata kako je predivan. Uspravna debla visoka pet stop a terala su ogromne svetove na vrhovima. Luis je posamtrao jednu ogromnu pticu k oja je sletala na cvet, pticu koja je nalikovala velikom orlu sem to je imala dug aak kljun u obliku vitkog koplja. Laktasti koren, neke vee vrste od one koju je vi deo za vreme prve posete, otprilike dvadeset miliona milja odavde. Rastao je u p repletima tvorei nepravilnu ivicu. Ovde je uspevala i kobasiasta biljka koju su sin o jeli. Ispred njih pojavio se iznenadni oblak leptirova koji su sa ove udaljenos ti veoma liili na zemaljske leptirove. Sve je izgledalo tako stvarno. Pak za titnici ne bi sagradili ni ta povr no, z ar ne? Ali Paki su neogranieno verovali u svoj rad i u svoju sposobnost da bilo ta poprave ili ak da iz niega stvore ne to. A sve njegove spekulacije zasnivale su se na reima jednog oveka koji je ve sedam stotina godina mrtav: D eka Brenana sa Pojasa, koji je upoznao Pake preko sa mo jedne jedinke. Drvo- ivota preobrazilo je i samog Brenana u ljudsko bie u stadij umu za titnika - ovrsla ko a, drugo srce, uveana lobanja i tako dalje. Mo da je od toga poludeo. Ili mo da Phssthpok nije bio tipian Pak. A Luis Vu, oslanjajui se na mi lenje D eka Brenana o Paku Phssthpoku, poku avao je da razmi lja kao neko ko je nesumnjivo inteligentniji od njega. Ali morao je postojati nain da se sve ovo spase. aparal je ustupio mesto poljima kobasiastih biljaka u smeru okretanja i va lovitim brdima u smeru suprotnom od smera okretanja. Luis uskoro ugleda ispred n jih prvu stanicu sa gorivom. Bila je to velika postaja, hemijsko postrojenje sa gradom koji je poinjao da nie oko njega. Vala ga pozva da sie sa svog mesta. Ona ree: "Zatvori otvor za dim. Ostani u kolima i ne pojavljuj se." "Da li sam ja to ilegalac?" "Nisi svakodnevan. Postoje izuzeci, ali trebalo bi da obja njavam za to te v ozim. Nemam razlo no obja njenje." Proo e pored zida postrojenja bez prozora. Kroz prozor kola Luis je promatr ao Valu kako se cenka sa dugonogim ljudima irokih prsa. ene su bile upeatljive, sa velikim dojkama na po irim grudnim ko evima, ali Luis ih ne bi nazvao lepim. Svaka en a imala je dugaku, tamnu kosu koja joj je prekrivala elo i obraze, uokvirujui siu no l ice u obliku slova T. Luis unu iza prednjeg sedi ta dok je Vala unosila pakete kroz vrata za putni ke. Uskoro opet krenu e. as kasnije, daleko od bilo kakvog naselja, Vala skrenu s puta. Luis se iz vue iz svoje artiljerijske rupe. Bio je gladan. Vala je kupila hranu: veliku diml jenu pticu i nektar iz d inovskih cvetova. Luis se baci na pticu. Uskoro upita: "T i ne jede ?" Vala se nasme i. "Ne do veeri. Ali piu s tobom." Ona odnese obojenu staklenu bocu do stra njeg dela vozila i u nektar usu bistru tenost. Otpi iz boce, a zatim mu je dodade. Luis stade da pije. Alkohol, razume se. Na Prstenstom svetu ne mogu se nai izvori nafte, zar ne? Ali mogu se sagraditi destilerije alkohola svuda gde ima biljaka za fermenta ciju. "Vala, zar neke od podanikih rasa ne zavole ovo ponekad suvi e?" "Ponekad." " ta onda preduzimate?" Pitanje ju je iznenadilo. "Takvi ue. Poneki postanu beskorisni usled pija nstva. Jedni druge nadgledaju ako postoji potreba za tim." Bio je to problem strujomana u malom, sa istovetnim re enjem: vreme i prir odno odabiranje. Izgledalo je kao da to ne uzbuuje Valu... a Luis nije smeo dopus titi da uzbudi njega. On upita: "Koliko ima do grada?" "Tri do etiri sata do vazdu nog puta, ali tamo e nas zaustaviti. Luise, razm i ljala sam o tvom problemu. Za to jednostavno ne odleti gore?" "To ti meni reci. Ja sam za, ako niko ne bude pucao u mene. ta misli - da li e prvo pucati na oveka koji leti ili e mu dati priliku da ka e ono to ima?" Ona srknu iz boce sa gorivom i nektarom. "Pravila su stroga. Niko sem pr

ipadnika vrste Graditelja gradova ne sme doi ako nije pozvan. Ali niko jo nije pok u ao da doleti u grad!" Ona mu dodade bocu. Nektar je bio sladak: poput razbla enog sirupa grenadi na, sa strahovitim dodatkom dve stotine procentnog alkohola. On je spusti i usme ri dogled prema gradu. Bio je to skup uspravnih kula koje su nicale iz osnove sline lejama ljilj ana u nesaglasju raznovrsnosti i stilova: blokovi, igle zao trene i pri vrhu i pri dnu, providne ploe, cilindri poliedri, kao i jedna vitka kupa usidrena sa vrhom nadole. Poneke zgrade bile su cele u prozorima; poneke u balkonima. Ljupki lukov i mostova ili iroke, prave rampe povezivali su ih na nepredvidivim nivoima. ak i p od pretpostavkom da graditelji nisu bili ljudska bia, Luis ipak nije mogao da pov eruje da bi bilo ko mogao sagraditi jednu takvu stvar namerno. Grad je izgledao groteskno. "Mora da su se tu sakupilesa vi e hiljada milja unaokolo", ree on. "Kada je nestalo struje, bilo je zgrada sa nezavisnim zalihama energije. Sve su se skupi le na jednom mestu. Prilin narod sve ih je pome ao u jedan grad. Tako je to bilo, zar ne?" "Niko to ne zna. Ali, Luise, govori kao da si bio prisutan dok se to dogaa lo!" "Ti si sa tim ivela celog ivota. Ne gleda na stvari isto kao ja." On nastav i da osmatra. Tamo se nalazio i jedan most. Od niske zgrade bez prozora na vrhu obli nje g brda, uzdizao se u gracioznom luku kako bi dodirnuo dno jednog ogromnog i ljeblj enog stuba. Izliven kameni put zavojito je vodio uzbrdo do zgrade na vrhu brda. "Pretpostavljam da pozvani gosti moraju proi kroz to mesto na vrhu, pa uz lebdei most." "Razume se." " ta se dogaa unutra?" "Preteresaju ih tra ei zabranjene predmete. Ispituju ih. Ako su Graditelji gradova izbirljivi u pogledu delenja propusnica, pa i mi smo! Disidenti su ponek ad poku avali da prokrijumare bombe. Plaenici koje su unajmili Graditelji gradova po ku ali su jednom da im po alju delove za popravku njihovih arobnih sakupljaa vode. " ta?" Vala se nasmeja. "Neki jo rade. Oni sakupljaju vodu iz vazduha. Ali ne do voljno. Mi pumpamo vodu iz reke u grad. Ako ne to zapne meu nama, oni ostaju edni, a mi bez obave tenja koja skupljaju, sve dok se ne postigne sporazum." "Obave tenja? ta imaju, teleskope?" "Otac mi je jednom priao o tome. Imaju sobu koja pokazuje ta se dogaa u sve tu, bolje od tvoga dogleda. Uostalom, Luise, oni su na visini." "Trebalo bi da o svemu tome pitam tvog oca. Kako..." "To nije dobra zamisao. On je vrlo... on ne bi shvatio..." "Nemam odgovarajui oblik i boju?" "Da, on ne bi poverovao da mo e napraviti stvari kao to su one koje poseduje . Oduzeo bi ti ih." Tanj do avola. " ta se dogaa kada dopuste turistima da prou?" "Moj otac dolazi kui sa zapisom na levoj ruci na jeziku koji poznaju samo Graditelji gradova. Zapis svetluca poput srebrne ice. Ne mo e se oprati, ali izble di u toku jednog ili dva falana." To je manje zvualo kao tetoviranje, a vi e kao utisnuto strujno kolo. Gradi telji gradova verovatno bolje paze na svoje goste nego to su gosti toga svesni... "Dobro. ta gosti rade tamo gore?" "Pregovaraju. Predaju poklone: velike koliine hrane i neka orua. Graditelj i gradova im pokazuju udesa i upra njavaju ri atru sa njima." Vala iznenada zastade. "Trebalo bi da krenemo." Za sobom su ostavili oblast razbojnika. Luis je sedeo napred, pored Vale . Buka je predstavljala isto tako veliku nevolju kao i truckanje; morali su da p ovise glasove. Luis povika: "Ri atra?" "Ne sada, vozim." Valini zubi blesnu e u irokom osmehu. "Graditelji gradova su veoma dobri u ri atri. Mogu da je upra njavaju sa gotovo svim rasama. To im je p omagalo da ouvaju svoje drevno carstvo. Mi upra njavamo ri atru u trgovini i kao obez

beenje da ne dobijemo decu sve dok ne po elimo da se parimo i skrasimo, ali Gradite ljima gradova nikada nije dosta." "Zna li bilo koga ko bi mogao da mi izdejstvuje gostinski poziv. Recimo, zbog mojih ma ina." "Samo moj otac. A on nee." "Onda u morati da odletim gore. U redu, ta se nalazi ispod grada? Mogu li se jednostavno pro eteti ispod njega, a zatim uzleteti?" "Ispod se nalazi senkovito brdo. Mogao bi da proe kao seljak, ako ostavi sv oje orue. Seljaka ima svih vrsta. To je prljav posao. Iznad se nalaze odvodni kan ali grada, a gnojivo iz kanala mora se rasporediti svim biljkama. Sve biljke su peinske, biljke koje rastu u tami." "Ali... Oh, svakako, sada shvatam. Sunce se nikada ne pomera, tako da je ispod grada uvek tama. Peinski ivot, ha? Peurke?" Zurila je u njega. "Luise, kako mo e oekivati da se sunce pomera?" "Zaboravio sam gde se nalazim." On napravi grimasu. "Izvini." "Kako sunce mo e da se pomera?" "Pa, razume se, planeta je ta koja se pomera. Na i svetovi su lopte koje s e okreu, shvata ? Ako ivi na jednoj taki, ini se kao da se sunce s jedne strane neba us pinje, a na drugoj zalazi; tada vlada no dok se opet ne uzdigne. ta misli za to su in e njeri Prstenastog sveta postavili senkovite kvadrate?" Kola poe e da se ljuljaju. Vala se tresla, lice joj je bilo bledo. Luis je ne no upita: "To je za tebe bilo suvi e udnovato?" "Nije to u pitanju." Ona ispusti jedan udan zvuk nalik na lajanje. Smeh u agoniji? "Senkoviti kvadrati. To bi bilo jasno i najveem glupaku. Senkoviti kvad rati opona aju ciklus dana i noi sa loptastih svetova. Luise, stvarno sam se nadala da si lud. Luise, ta mo emo da uinimo?" Morao je ne to da joj odgovori. On ree. "Razmi ljao sam o tome da probu im rupu ispod jednog od Velikih okeana, neposredno pre nego to dospe u taku najbli u suncu. Neka nekoliko zemaljskih masa vode istee u svemir. Reakcija bi gurnula Prstenast i svet u prvobitan polo aj. Poslednji, slu a li?" Suvi e savr en kontraalt ree: "Ne izgleda izvodljivo." "Razume se da nije izvodljivo. A i kako bismo zatvorili tu rupu? Kao dru go, Prstenasti svet bi poeo da se talasa. Jedno tako veliko talasanje verovatno b i pobilo sve na Prstenastom svetu, a nestala bi i atmosfera. Ali ja poku avam. Val a, poku avam." Ona ponovo ispusti onaj udni zvuk nalik na lajanje i sna no zatrese glavom. "Bar ne misli u malim razmerama!" " ta bi uradili in enjeri Prstenastog sveta? ta da je neki neprijatelj poskid ao veinu visinskih mlaznika? Ne bi oni sagradili Prstenasti svet previdev i tako ne t o. Moram saznati vi e o njima. Odvedi me u lebdei grad, Vala!" 18. SENKOVITO BRDO Poeli su da sreu i druga vozila: velike ili male kutije sa prozorima i sa manjim kutijama na stra njem delu. Put postade iri i ravniji. Sada su se stanice za snabdevanje gorivom nalazile na manjim razdaljinama; bile su izgraene u nezgrapn om, etvrstastom stilu ma inskog naroda. Kutijastih vozila bilo je sve vi e pa je Vala morala da uspori. Luis se oseao kao da svima upada u oi. Put je i ao navi e, a iza uspona nalazio se grad. Vala se pona ala kao turistik i vodi dok su se vozili nizbrdo kroz sve gu i saobraaj. Povratak Reke prvobitno je poeo da se razvija u obliku niza dokova du obal e iroke, smee Zmijske reke u smeru okretanja. Sredi nja oblast sada je imala izgled movare. Grad je preskoio reku preko nekoliko mostova i ra irio se u obliku kruga kom e je odgri en jedan deo. Taj deo koji je nedostajao bila je senka lebdeeg grada Gra ditelja gradova. Sada su ih kutije u pokretu okru ivale. Vazduh je mirisao na alkohol. Vala je morala toliko da uspori da se vozilo kretalo gotovo milei. Luis se pogrbio. O

stali vozai mogli su natenane da osmotre udno sazdanog oveka sa zvezda. Ali to nisu inili. Nisu primeivali ni Luisa ni jedni druge; izgledalo je d a primeuju jedino druga vozila. Vala je nastavljaja da vozi, kreui se ka centru gra da. Ovde su zgrade bile gusto zbijene. Tri do etiri sprata visoke kue bile su uske, bez meuprostora. Uzdizale su se iznad ulica izbijajui na dnevnu svetlost. Up adljivo suprotno tome javne zgrade su sve bile niske, protezale su se u irinu i b ile glomazne, sa obiljem praznog prostora okolo. One su se utrkivale koja e vi e ze mlji ta zauzeti, a ne visine: nikada se nisu borile da osvoje visinu budui da su na d sobom imale lebdei grad. Vala mu pokaza trgovaku kolu, jedan iroki kompleks kitnjastih kamenih zgrad a. Blok kasnije upre prstom niz jednu poprenu ulicu. "Eno, tamo je moja kua, u ru ias tom kamenu. Vidi ?" "Ima li smisla ii tamo?" Ona odmahnu glavom. "Dugo sam o tome razmi ljala. Ne. Moj otac ti nikada n e bi poverovao. On ak misli i da su tvrdnje Graditelja gradova uglavnom hvalisanj e i la i. Jednom sam i ja tako mislila, ali iz onoga to si mi priao o toj... Halropr ilalar..." Luis se nasmeja. "Ona je bila la ov. Ali njen narod jeste upravljao Prsten astim svetom." Oni napusti e Povratak Reke i nastavi e levo. Vala je vozila jo nekoliko milj a dok nije pre la i poslednji od mostova. Na udaljenoj levoj strani velike senke o na sie sa gotovo nevidljivog sporednog puta i stade. Izio e na suvi e sjajnu sunevu svetlost. Radili su gotovo u ti ini. Luis je upot rebio pojas za letenje kako bi podigao jedan poprilian kamen. Valavirgilin iskopa jamu ispod njega. U jamu smesti e najvei deo Luisovog dela tanke, crne tkanine. Vr ati e zemlju u jamu i Luis je poklopi kamenom. Pojas za letenje smesti u Valin ranac, a zatim ovaj stavi na lea. U rancu su se ve nalazili njegovo za titno odelo, ogrta, dogled, reflektorski laser i boca nektara. Bio je nezgrapan i te ak. Luis skide ranac, pa podesi pojas za letenje da ga malo podigne. Prevodioca je smestio odmah ispod zaklopca i ponovo podigao ra nac na ramena. Na sebi je imao Valin orc privezan paretom konopca da mu ne bi spao. Bio m u je suvi e veliki. Njegovo depilirano lice smatrae kao prirodno za njegovu rasu. N a njemu ni ta vi e nije nagove tavalo putnika sa zvezda, sem slu alice za prevodioca. To liko je rizikovao. Gotovo da nije mogao da razabere kuda idu. Dan je bio suvi e svetao; senka suvi e prostrana i suvi e tamna. Pre li su sa dana u no. inilo se da Vala sa lakoom pronalazi put. Luis ju je pratio. Oi mu se prila godi e i on primeti da meu rastinjem postoje neke staze. Veliina gljiva kretala se u rasponu od dugmeta do nesimetrinih oblika to su sezali do visine Luisove glave, sa stabljikama debelim poput njegovog struka. N eke su imale oblik peurke, neke nisu imale uop te nikakav oblik. U vazduhu se oseao prisenak truljenja. Kroz razmake u spletu zgrada iznad njih prodirali su uspravn i stubovi suneve svetlosti, toliko svetli da su izgledali opipljivi. Sme urane peurke obrubljene grimizom napola su prigu ivale izbijanje sivog kri ljca. Sredovene kopljarke stajale su uspravno, bele sa mrljama krvi. Narand asto, ut o i crno krzno prekrivalo je jedan mrtvi panj. Ljudi su bili gotovo isto tako raznovrsni kao i gljive. Bilo je tu Trkaa koji su koristili testere za dve ruke za seenje jedne velike eliptine gljive obrub ljene narand astim. Malo dalje, niski ljudi irokih lica i velikih aka punili su korp e belim dugmiima. Divovi trave odnosili su velike korpe. Vala je neprestano apatom obja njavala. "Veina vrsta vi e voli da se zapo ljava u skupinama, kako bi se za titili od kulturnog oka. Imamo zasebna domainstva." Tamo opet, izvestan broj ljudi raznosio je gnojivo i staro ubre; Luis je mogao da ga namiri e iz povee udaljenosti. Da li su oni bili Valina vrsta? Da, to j e bio ma inski narod, ali dvojica su stajala sa strane i nadgledala ih sa oru jem u rukama. "Ko su ovi? Zatvorenici?" "Zatvorenici osueni zbog manjih prekr aja. Od dvadeset do pedeset falana sl

u e dru tvu na ovakav..." Ona zastade. Jedan od stra ara dolazio im je u susret. On pozdravi Valu. "Gospo, ne bi trebalo da ste ovde. Ovi raznosai dreka m ogli bi pomisliti da ste dobar talac." Vala uzvrati tobo e iscrpljeno. "Auto mi se pokvario. Moram do kole da im k a em ta se dogodilo. Molim vas, mogu li da preem preko senkovitog brda? Svi su pobij eni. Vampiri. Moraju da saznaju. Molim vas." uvar je oklevao. "Poite, ali dozvolite da vam dodelim pratnju." On zviznu kratko, a zatim se okrenu ka Luisu. " ta je s tobom?" Vala odgovori za Luisa. "Iznajmila sam ga da mi nosi ranac." Stra ar izgovori lagano i razgovetno. "Ti. Poi sa gospom dokle god to bude tra ila, ali ne van senkovitog brda. Zatim se vrati svom poslu. ta radi ?" Luis je bio nem bez prevodioca. Mislio je na reflektorski laser koji je bio zatrpan negde u rancu. Pomalo nasumice on polo i ruku na jednu gljivu sa bledo ljubiastim obodom, a zatim pokaza ka sankama natovarenim slinim gljivama. "U redu." Stra ar pogleda pored Luisovog ramena. "Ah." Luis je po mirisu otkrio ko je posredi pre no to se i okrenuo. ekao je, po korno, dok je stra ar izdavao uputstva paru goula: "Odvedite gospu i njenog nosaa n a suprotni kraj senkovitog dobra. Pazite da im se ne to ne dogodi." Koraali su jedan iza drugoga du staze, napredujui ka sredi tu senkovitog dobr a. Predvodio ih je mu jak goula, a enka je i la na zaelju. Smrad trule i postajao je sve izrazitiji. Po drugim stazama prolazile su pored njih saonice sa gnojivom. Krv i tanj! Kako e se osloboditi goula? Luis se osvrnu. enka goula se isceri na njega. Njoj sigurno nije smetao m iris. Zubi su joj bili veliki trouglovi, pogodno oblikovani za kidanje, a goblin ske u i uspravljene, na oprezu. Poput svoga mu jaka, nosila je veliku kesu za novac na kai u preko ramena i ni ta sem toga; gusta dlaka prekrivala im je gotovo celo tel o. Stigo e do irokog luka oi ene zemlje. S druge strane nalazila se jama. Iznad ja me polegla je magla koja je zaklanjala drugu stranu. Jedna cev je u jamu izlival a gnojivo. Luis pogledom stade da prati cev navi e, navi e ka crnom, gustom nebu. enka goula progovori mu u uho i Luis poskoi. Koristila je jezik ma inskog na roda. " ta bi div kralj mislio kada bi saznao da su Luis i Vu isti ovek?" Luis se upilji. "Jesi li nem bez svoje male kutije? Nema veze. Tebi smo na usluzi." Mu karac goula razgovarao je sa Valavirgilin. Ona je klimala. Skrenu e sa st aze. Luis i enka poo e za njima oko jedne velike bele gljive; zastali su ispod njeno g prostranog oboda. Vala je bila razdra ljiva. Mo da je poeo da joj smeta smrad; Luisu je ve odavn o smetao. "Kieref ka e da je ono sve e gnojivo. Kroz jedan falan bie zrelo, te e pomer iti cev i poeti da ga razbacuje kao ubrivo. U meuvremenu niko nee dolaziti ovamo." Ona skide ranac sa Luisovih lea i prosu sadr inu. Luis posegnu za prevodioc em (u i goula se u ilji e im se njegova ruka pribli ila reflektorskom laseru) i ukljui ga. On upita: "Koliko zna noni narod?" "Vi e no to smo ikada i pomislili." inilo se da je Vala htela jo ne to da ka e, a li se uzdr ala. Mu jak odvrati: "Usud je sveta da do ivi estoko uni tenje za nekoliko falana. S amo nas Luis Vu mo e spasti." On se osmehnu pokazav i zastra ujui niz belih, klinastih zuba. Imao je dah ba ziliska. "Ne mogu da procenim da li si sarkastian", ree Luis. "Veruje li mi?" "udni dogaaji mogu da podstaknu poriv za proricanjem kod bezumnika. Poznat o nam je da nosi orua koja drugde nisu znana. Kao ni tvoja vrsta. Ali svet je veli ki, a mi ga celog ne poznajemo. Vrsta tvog krznatog prijatelja jo je udnija." "To nije odgovor." "Spasi nas! Ne usuujemo se da se me amo." Goul se nije vi e onoliko cerio, ma da mu se usne jo nisu spojile. (Za to je izgleda bio potreban svestan napor. Ti v eliki zubi...) "Za to da se brinemo da li si bezuman? Delatnosti drugih retko se m e aju u na e ivote. Na kraju svi nama pripadnu." "Pitam se da niste vi pravi vladari sveta." Luis je to rekao zbog diplom

atskih odnosa, ali se potom se nalagodno u upitao nije li to tano. enka odvrati: "Mnoge vrste mogu tvrditi da vladaju svetom ili njihovim de lom sveta. Da li bi trebalo da pola emo pravo na vrhove drvea viseeg naroda? Ili na bezvazdu ne visine naroda Prelivnih planina? A koja bi to vrsta elela na u vlast?" Po dsmevala mu se, to je bilo oigledno. Luis ree: "Negde se nalazi sredi te za opravke Prstenastog sveta. Znate li gde je?" "Bez sumnje si u pravu", ree mu jak, "ali ne znamo gde bi moglo da se nalaz i." " ta znate o obodnom zidu? I Velikom okeanima?" "Ima isuvi e mora. Ne znam na koje misli . Du obodnog zida bilo je aktivnosti pre no to su se va i veliki plamenovi prvi put pojavili." "Bilo je! Kakvih aktivnosti?" "Mno tvo naprava za podizanje unosilo je opremu ak i iznad onog nivoa na ko me ivi narod Prelivnih planina. Bilo je tu Graditelja gradova i naroda Prelivnih planina u velikom broju, kao i mnogih drugih vrsta u manjem broju. Radili su sam o na gornjoj ivici sveta. Mo da nam ti mo e rei znaenje svega toga." Luis je bio zbunjen. "Tanj! Mora da su..." Ponovo postavljali visinske m laznike, ali on to verovatno nije eleo da ka e. Toliko moi i ambicije, i to u takvoj blizini, moglo bi na koditi lutkarevim ivcima. "To je za vas strvinare bio dug put za preno enje poruka." "Svetlost putuje i dalje od toga. Da li te vesti imaju uticaja na tvoje predvianje propasti?" "Bojim se da nemaju." Mo da negde i posluje ekipa za opravke, ali gotovo d a im je ponestalo Basardovih sabirnica koje bi mogli ponovo postaviti. "Ali uz p omo velikih plamenova, trebalo bi da nam preostaje vi e od sedam ili osam falana ko liko sam prvobitno procenio." "Dobre vesti. ta e sada?" Za trenutak Luis pade u isku enje da se mane lebdeeg grada i nastavi saradn ju iskljuivo sa goulima. Ali dospeo je ve nadomak cilja, a uostalom, goula je bilo posvuda. "Saekau no, a onda idem gore. Vala, tvoj deo tkanine je u vozilu. Bio bih ti zahvalan kada ga ne bi nikome pokazivala i kada nikome ne bi priala o meni... Nekoliko okretaja Prstenastog sveta bilo bi dovoljno. Moj deo mo e otkopati kroz j edan falan ako niko ne doe po njega. Meni ostaje ovo. "On se potap a po d epu u kome je jedan kvadratni metar superprovodnika bio presavijen poput maramice. "Volela bih kada to ne bi nosio u grad", ree Vala. "Mislie da je to obina tkanina dok im ne budem rekao drugaije", ree Luis. Bi la je to gotovo la . Luis je nameravao da upotrebi superprovodnik. Gouli su ga netremice posmatrali dok je skidao orc - uoavajui pojedinosti, nema sumnje, kako bi lak e odredili postojbinu njegove vrste na Prstenastom svetu. On navue za titni oklop. enka iznenada upita: "Kako si ubedio enu ma inskog naroda da si pri zdravoj pameti?" Vala joj odgovori na to pitanje dok je Luis navlaio ogrta, stavljao dogled i odlagao u d ep reflektorski laser. Sa lica goula osmeh je gotovo nestao. enka up ita. "Mo e li spasti svet?" "Ne raunajte sa mnom. Poku ajte da pronaete bandersnee - ogromne bele zveri k oje ive u velikoj movari u smeru okretanja." "Znamo za njih." "Dobro. Vala..." "Idem sada da saop tim kako su umrli moji sadruzi. Mo da se vi e neemo sresti, Luise." Valavirgilin podi e prazan ranac i brzo se udalji. "Trebalo bi da je ispratimo", ree enka goula. I njih dvoje poo e. Nisu rekli sreno. Za to? Nain na koji su iveli... mo da su svi bili fatalisti. Srea im ni ta ne bi znaila. Luis pretra i gusto nebo. Bio je u isku enju da krene odmah, istog asa. Ali b olje da saeka no. On progovori u prevodioca: "Poslednji, jesi li tamo?" Kako je izgledalo, lutkara nije bilo. Luis se ispru i ispod jedne gljive. Vazduh se inio istijim pri dnu. On zami lj eno otpi iz boce sa gorivom i nektarom koji mu je Vala ostavila.

ta su bili gouli? Njihov polo aj u ekologiji izgledao je veoma siguran. Kak o su zadr ali razum? Za to im je bio potreban razum? Mo da su ponekad morali da brane svoje povlastice. Ili zbog po tovanja. Udovoljiti hiljadama lokalnih religija takoe je verovatno zahtevalo odreene govorne spobnosti. Sasvim konkretno: kako bi mogli da mu pomognu? Da li je negde postojala enklava goula koja se seala izvora droge besmrtnosti? Koja je, prema hipotezi, sp ravljana od korena drveta- ivota Paka... Sve po redu. Prvo grad. Stubovi svetla se istanji e, a zatim i ile e. Na postojanom nebu pojavi e se drug a svetla. Nijedno pravo iznad njega. Ko bi mogao da naseljava prizemlje iznad sk ladi te ubreta? (Neko ko ne mo e da podnese svetlost) Senkovito dobro izgledalo je napu teno. Luis je uo samo vetar. Kada se pope o na gljivu razabrao je treperenje udaljenih prozora kao da su obasjani svetlo u va tre: domovi obraivaa oko perimetra. Luis dodirnu dugme za podizanje na pojasu za letenje i vinu se uvis. 19. LEBDEI GRAD Na ne to vi e od hiljadu stopa visine znatno izrazitije se oseao miris sve eg v azduha, a oko Luisa se stvorio lebdei grad. Stao je da kru i oko tupog vrha jedne i zokrenute kule: etiri nivoa zatamnjenih prozora, a ispod njih gara a. Velika vrata gara e bila su zatvorena i zakljuana. Luis je kru io, tra ei neki razbijeni prozor. Nije na ao nijedan. Ovi prozori mora da su stari ve hiljadu i sto godina. Verovatno ne bi usp eo da ih razbije kada bi to i poku ao. U svakom sluaju nije eleo da ue u grad kao pro valnik. Umesto toga, stao je da se di e du cevi odvodnog kanala, nadajui se da e na t aj nain proi nezapa en. Oko njega su se sada nalazile rampe, ali nigde nije bilo ulin ih svetiljki. Odvezao se do plonika i spustio na njega. Sada se oseao manje upadlj ivim. Nikoga nije bilo unaokolo. iroka trava izlivenog kamena nestajala je viju gajui izmeu zgrada, s leve i desne strane, nagore i nadole, a iz nje su se na nepr avilnim razmacima izdvajali ogranci. Iako je ispod zjapilo hiljadu stopa praznog prostora nije bilo nikakve za titne ograde. Halroprilalarin narod mora da je bli i svojoj ptijoj pro losti od ljudi sa Zemlje. Luis teturavo krenu prema svetlosti dr ei se nervozno sredine plonika. Gde su itelji? Grad je imao izgled ostrva, pomisli Luis. Bilo je mno tvo st ambenih zgrada, kao i rampi izmeu stambenih oblasti, ali gde su bila trgovaka sred i ta, zgrade za razonodu, barovi, po te, parkovi, kafei? Nije bilo reklama, a sve se nalazilo iza zidova. Mogao je ili da pronae nekoga kome bi se predstavio ili je mogao da se kr ije. ta je sa onom staklenom ploom sa tamnim prozorima? Ako bi u ao odozgo mogao bi da se uveri da je napu tena. Neko je dolazio niz plonik prema njemu. Luis pozva: "Mo ete li me razumeti?" i u svoje rei prevedene na jezik ma insko g naroda. Stranac odvrati na istom jeziku. "Ne bi trebalo da hodi gradom, po tami. Mogao bi pasti." Sada je bio bli e. Imao je ogromne oi; nije pripadao vrsti Gradite lja gradova. Nosio je neku tanku stvar dugaku kao to je i sam bio. Po to mu je svetl ost dolazila s lea, Luis nije mogao da razazna ni ta vi e na njemu. "Poka i ruku", ree o n. Luis ogoli levu ruku. Razume se, na njoj nije bilo ni ta ispisano. On ree o no to je imao na umu da ka e od samog poetka. "Umem da popravim va e kondenzatore za v odu." Ona stvar krenu ka njemu. Glatko bi mu odsekla glavu da se Luis nije bacio unazad. Otkotrljao se i ve je bio unuo; izve bani refleksi su ga odlino slu ili, ali je ipak za dlaku prekasno podigao ruke da sprei udarac. Ona stvar mu se sruila na lobanju. Pred oima ugleda s vice, a potom ih nestade. Bio je u slobodnom padu. Vetar je huao oko njega. ak je i oveku gotovo bez

svesti veza bila oigledna. Luis se panino otimao u mraku. Izbaen u svemiskoj leteli ci? Gde se nalazim? Gde su tragovi meteora? Moj skafander? Alarmni prekida? Prekida... on se napola priseti. Ruke mu krenu e ka grudima, pronao e kontrole pojasa za letenje i okrenu e do kraja dugme za podizanje. Pojas ga silovito tr e, okrenu ga za sto osamdeset stepeni sa stopalima na ni e. Luis poku a da rastera maglu u glavi, a zatim pogleda navi e. Kroz pukotinu u mr aku ugleda sunevu koronu kako sija oko jednog senkovitog kvadrata; video je kako se te ka tama spu ta da ga razbije. On pritisne jedno dugme kako bi zaustavio svoje uzdizanje. Spasen. Stomak mu se preokretao, glava ga je bolela. Bilo mu je potrebno vreme z a razmi ljanje. Prilaz mu je oigledno bio pogre an. Ali ako ga je stra ar bacio sa ploni ka... Luis opipa d epove; sve je bilo na mestu. Za to ga stra ar prvo nije opljakao? Luis se napola priseti odgovora: bacio se, proma io stra ara, otkotrljao i p oeo da pada. To je na celu stvar bacalo drugaiju svetlost. Mo da bi najbolje bilo da je priekao. Sada je za to bilo suvi e kasno. Probajmo onda da priemo na drugaiji nain. Plovio je ispod grada, prema njegovoj ivici. Ne suvi e daleko. Du perimetra bilo je mnogo svetala. Ali blizu sredi ta nalazila se jedna neosvetljena dvostruk a kupa. Ni i vrh bio je zaravnjen: sletali te za letea kola sa ispustom od izlivenog kamena. Luis ulete u otvor. Poveao je jainu dogleda. Zabrinulo ga je to to nije ranije uinio. Zar ga je udarac u glavu pretvorio u glupaka? Prilin narod. Graditelji gradova, imalu su letea kola, priseti se on. Ovd e nije bilo kola. On pronae zarale metalne ine du poda, jednu tvrdu stolicu bez doruj a na udaljenom kraju prostorije i nenatkrivene tribine: tri reda uzdignutih klup a sa obe strane traga. Drvo je bilo vreme no, metal zarao. Morao je da ispita stolicu pre no to je shvatio. Bila je tako napravljena da se kree po inama i na njihovom kraju nagne unapred. Luis je prona ao odaju za iz vr avanje smrtne kazne, sa mestima za publiku. Da li e gore pronai sudnice? I zatvor? Luis je upravo odluio da sreu potra i n a drugom mestu kada jedan ozbiljan glas prozbori iz tame, jezikom koji nije uo dv adeset tri godine. "Uljezu, poka i ruku. Samo polako." Luis ponovo ree: "Umem da popravim va e kondenzatore za vodu", i zau prevodi oca kako govori Halroprilalarinim jezikom. Taj jezik mora da je ve bio uskladi ten u prevodiocu. Sabesednik je stajao na vratima pri vrhu stepeni ta. Bio je Luisove visine i oi su mu sijale. Imao je oru je slino Valavirgilinom. "Ruka ti je prazna. Kako si u ao? Mora da si doleteo." "Jesam." "Upeatljivo. Je li to oru je?" Mora da si mislio na reflektorski laser. "Da. Dobro vidi u mraku. ta si ti ?" "Ja sam Mar Korsil, enka nonih lovaca. Spusti oru je." "Neu." "Nisam rada da te ubijem. Tvoja tvrdnja mo da je istinita..." "Jeste." "Nisam rada ni da probudim svoga gospodara, a neu ni dozvoliti da proe kroz ova vrata. Spusti oru je." "Ne. Noas sam ve jednom bio napadnut. Mo e li zakljuati vrata tako da nijedno od nas ne mo e da ih otvori?" Mar Korsil gurnu ne to kroz vrata; zazvecaklo je kada je udarilo. Ona zatv ori vrata za sobom. "Poleti da vidim kako to radi ", ree ona. Glas joj je bio hrapa vi bas. Luis se podi e nekoliko stopa, zatim se spusti. "Upeatljivo." Mar Korsil sie stepenicama sa uperenim oru jem. "Imamo vremena za razgovor. Ujutro e nas pronai. ta nudi i ta eli ?" "Da li sam bio u pravu kada sam rekao da vam ne rade kondenzatori za vod u? Da li su se zaustavili za vreme Pada gradova?" "Koliko ja znam nisu nikada ni radili. Ko si ti?"

"Ja sam Luis Vu. Mu karac. Nazovi moju vrstu zvezdanim narodom. Dolazim iz van ovog sveta, sa zvezde koja je suvi e tamna da bi se videla. Imam ne to ime bih mo gao da popravim bar neke kondenzatore za vodu u gradu, a na skrovitom mestu dr im toga jo . Mo e se desiti da vam podarim i osvetljenje." Mar Korsil ga je prouavala plavim oima velikim kao dogled. Imala je nevero vatne kand e na prstima i isturene zube nalik na seiva sekire. ta je ona bila, gloda r-lovac, mesojed? Ona ree: "Ako mo e da nam popravi ma ine, to je dobro. to se tie popra ke ma ina po drugim zgradama, o tome e odluiti moj gospodar. ta eli ?" "Mnogo znanja. Pristup svemu to grad poseduje, a u vezi je sa uskladi tenim znanjem, kartama, istorijom, priama..." "Ne mo e oekivati od nas da te po aljemo u Biblioteku. Ako je ono to tvrdi tano, suvi e si vredan. Na a zgrada nije imuna, ali mo emo kupiti znanje od Biblioteke, ako i ma neka odreena pitanja." Postajalo je jasno: Lebdei grad nije bio ni ta vi e grad nego to je Periklova Grka bila nacija. Zgrade su bile meusobno nezavisne, a on se nalazio u pogre noj zgr adi. "Koja zgrada je Biblioteka?" upita on. "Na perimetru levo u smeru okretanja, jedna kupa privr ena vrhom nadole... Z a to pita ?" Luis dodirnu grudi, uzdi e se i krenu u no. Mar Korsil opali. Luis se opru i na tlu. Plamenovi su mu poigravali na gru dnom ko u. On zavika i jednim trzajem baci oklop, a potom se otkotrlja. Kontrole p ojasa za letenje su gorele, dimnim utim plamenom sa plavo-belim odblescima. Reflektorski laser nae mu se u ruci uperen u Mar Korsil. Noni lovac izgled a da ga nije primetila. "Ne teraj me da to ponovim", ree ona. "Jesi li ranjen?" Ove rei spasle su joj ivot; ali Luis je morao ne to da ubije. "Odbaci oru je i li u te prepoloviti", ree on. "Ovako." On pree laserskim snopom preko stolice za po gubljenje; ova se zapali i raspade.

Mar Korsil se ne pomeri. "Samo elim da napustim va u zgradu", ree Luis. "Nasukala si me. Morau da uem u va u zgradu, ali otii u prvom rampom koju pronaem. Odbaci oru je ili umri." Sa stepeni ta se zau glas neke ene. "Baci pi tolj Mar Korsil." Noni lovac poslu a. ena sie niz stepenice. Bila je vi a od Luisa i vitkija. Imala je mali nos i nevidljivo tanke usne. Teme joj je bilo elavo, ali joj se gusta bela kosa slivala niz potiljak iza u iju pa niz lea. Luis pretpostavi da je bela kosa bila znak star osti. Nije pokazivala da ga se pla i. On upita: "Da li ti vlada ovde?" "Ja i moj zakoniti parnjak. Ja sam Laliskarerilar. Da li ti sebe naziva L uvevu?" "Otprilike." Ona se osmehnu. "Tamo je pijunka. Mar Korsil je poslala znake iz gara e: ne obian in. Do la sam da vidim i ujem. ao mi je zbog tvoje naprave za letenje. U celom g radu nije ostala nijedna." "Ako vam popravim kondenzator za vodu, hoete li me osloboditi? Potreban m i je i jedan savet." "Razmisli malo o svom polo aju kada postavlja uslove. Mo e li se suprotstaviti mojim stra arima koji napolju ekaju?" Luis je gotovo ve odluio da se probije ubijajui sve oko sebe, ali je ipak p oku ao jo jednom. Izgledalo je da je pod od obinog izlivenog kamena. On lagano napra vi krug laserskim snopom i komad kamena prenika jednog jarda pade u no. Sa lica La liskarerilar nestade osmeha. "Mo da i mo e . Bie kako ka e . Mar Korsil, poi sa nama. Zaust vi svakog ko poku a da se ume a. Ostavi pi tolj tamo gde le i." Peli su se zavojitim pokretnim stepeni tem koje vi e nije radilo. Luis izbro ja etrnaeest okretaja, etrnaest spratova. Pitao se da nije mo da lo e procenio Laliska rerilarinu starost. Pripadnica Graditelja gradova pela se ivahno i ak je imala dah a za razgovor. Ali ake i lice bili su izborani kao da je iza njih ve veliki broj g odina. Uznemirujui prizor. Luis nije bio naviknut na to. Razum mu je govorio ta j e u pitanju: znak starosti i znak porekla od Pak za titnika. Peli su se voeni svetlo u iz Luisovog reflektorskog lasera. Na vratima su se

pojavljivali ljudi; Mar Korsil ih je upozoravala da se ne pribli avaju. Uglavnom su to bili Graditelji gradova, ali bilo je i drugih vrsta. Te sluge bile su kod porodice Liar mnogo pokolenja, objasni Laliskareril ar. Porodica Mar - noni uvari bili su policajci kod Liara sudije. Kuvari ma inskog n aroda slu ili su im gotovo isto tako dugo. Sluge i gospodari Graditelja gradova sm atrali su sebe kao jednu porodicu, povezanu povremenim upra njvanjem ri atre i staro m odano u. Sve u svemu, zgrada Liara imala je hiljadu ljudi, od kojih su polovina b ili meusobno roaki povezani Graditelji gradova. Luis se na pola puta zaustavi da pogleda kroz prozor. Prozor u stepeni nom oknu koje prolazi kroz sredi te zgrade? Bio je to hologram, pogled du jednog od ob odnih zidova, koji je prikazivao jedan povei deo predela Prstenastog sveta. Jedno od poslednjih bogatstava Liara, rekla mu je Laliskarerilar sa ponosom i aljenjem . Ostala su rasprodata pre mnogo stotina falana da bi se platile takse za vodu. Luis shvati da i sam govori. Bio je oprezan, ljut i umoran, ali bilo je neeg u staroj pripadnici Graditelja gradova to ga je podstaklo. Znala je za planet e. Toliko je liila na Halroprilalar da je Luis poeo da pria o njoj: o drevnoj, besm rtnoj brodskoj kurvi koja je ivela kao poluluda boginja dok Luis Vu i njegova arol ika dru ina nisu stigli; o tome kako im je pomogla, kako je sa njima napustila svo ju uni tenu civilizaciju, kako je umrla. Laliskarerilar upita: "Je l' zato nisi ubio Mar Korsil?" enka noni lovac ga je posmatrala velikim plavim oima. Luis se nasmeja: "Mo da." Ispriao im je o svom osvajanju prostranstva sunco kreta. Obilazio je oko opasne teme, jer nije video nikakvog smisla u tome da ka e Laliskarerilar da e se svet sudariti sa svojim suncem. " elim da napustim ovaj svet sa saznanjem da nisam poinio nikakvu tetu. Imam jo te tkanine zakopane u blizini.. . tanj! Sada ne mogu da smislim nijedan nain da dospem do nje." Stigo e do vrha spirale. Luis se zadihao. Mar Korsil otkljua jedna vrata; i za njih se nalazilo jo stepenica. Laliskarerilar upita: "Da li si nonik?" " ta? Ne." "Najbolje da saekamo dan. Mar Korsil, idi i po alji nam doruak. Po alji i Vila sa alatom. Zatim poi na spavanje." Kada je Mar Korsil poslu no otkasala niz stepenice, starica sede prekrstiv i noge na starinski tepih. "Pretpostavljam da moramo raditi napolju", ree ona. "Ne razumem za to preuzima na sebe toliki rizik? Zbog ega? Znanja? Kakvog znanja?" Bilo je te ko lagati je, ali Poslednji je mo da slu ao. "Zna li i ta o nekoj ma ini koja je u stanju da jednu stvar pretvori u drugu? Vazduh u zemlju, olovo u zlat o?" To ju je zanimalo. "Pria se da su drevni arobnjaci bili u stanju da pretvo re staklo u dijamante. Ali to su prie za decu." Toliko to se toga tie. " ta je sa sredi tem za opravke Prstenastog sveta? Post oje li legende o tome? Da li se u njima govori o mestu gde se ono nalazi?" Ona ga je netremice posmatrala. "Kao da Prstenasti svet nije ni ta drugo d o jedan artefakt, jedna vea verzija ovog grada?" Luis se nasmeja. "Mnogo vea. Mnogo, mnogo, mnogo vea. Ne?" " ta je sa drogom besmrtnosti? Znam da ona postoji. Halroprilalar ju je up otrebljavala." "Svakako da je postojala. Nema je vi e u gradu niti na bilo kom drugom mes tu koje je meni znano. To je omiljena pria - prevodilac je upotrebio meunarodnu fr azu - varalica." "Da li pria govori o tome odakle ona mo da potie?" Jedna mlada ena Graditeljka gradova sti e zaduvana stepenicama nosei plitku zdelu. Luisovog straha od otrova istog asa nestade. Jelo je bilo mlako, nalik na zobenu ka u i oni su jeli rukama iz iste zdele. "Droga mladosti dolazi iz smera okretanja", ree starica, "ali ne znam sa koje udaljenosti. Da li si zbog toga do ao ovamo?" U sredi tu za popravke sigurno e b iti drvea- ivota, pomisli Luis. Pitam se ta bi radili s njim? Sigurno je da nijedno ljudsko bie ne bi elelo da postane za titnik? Ali mo da ima hominida koji bi... No, te nedoumice mogu priekati. Vil je bio kr an hominid majmunskog lica, odeven u ar av ija se prvobitna boja

izgubila tokom vremena. Sada je bila poput duge kakvog ludog boga. Vil nije mno go govorio. Ruke su mu bile kratke, debele i izgledale su veoma sna ne. Poveo ih j e uz poslednje stepeni te, nosei svoju kutiju sa alatom. Na kraju izio e u zoru. Nalazili su se na ivici levka, na okrnjenom vrhu dvostruke kupe. Obod je bio irok jedva jednu stopu. Luisu zastade knedla u grlu. Po to mu je pojas za lete nje bio pokvaren imao je razloga da se pla i visina. Vetar je hujao pored njega, p ravei od Vilovog ar ava lelujavu zastavu svih boja. Laliskarerilar upita: "Pa? Mo e li ga popraviti?" "Ne odavde. Ispod mora da se nalazi pogon." Nalazio se, ali nije bio lako dostupan. Prostor kojim se moglo dopreti d o njega bio je svega nekoliko ini iri od Luisa Vua. Vil je puzao ispred njega, otv arajui ploe, kako mu je bilo nalo eno. Pristupni prostor imao je oblik cilindrinog prstena i obilazio je oko pog ona koji, pak, mora da je okru ivao levak. A voda se nesumnjivo slivala u levak. P omou hlaenja? Ili su imali ne to istananije? Mali ureaj skriven ploama bio je pomno za tien i predstavljao je potpunu tajn u za Luisa Vua. Bio je iskriavo ist, sem... tako je. Pogledao je pobli e, zadr av i dah. Jedan poput ice tanak crvoliki trag pra ine pao je kroz ureaj. Luis poku a da odgonet ne odakle je pao. Morao je pretpostaviti da je ostali deo pogona bio jo upotreblj iv. Natra ke je iza ao napolje. Do Vila je pozajmio debele rukavice i makaze za i cu sa za iljenim vrhovima. Odsekao je komad sa ruba crne tkanine iz ogrtaa i savio ga. Zatim ga je uvukao izmeu dva kontakta i privrstio. Ni ta na prvi pogled vidljivo nije se dogodilo. On nastavi da kru i, pratei V ila. Sve u svemu prona ao je est crvolikih tragova pra ine. Privrstio je est savijenih traka superprovodnika tamo gde je mislio da im je mesto. Uvijajui se iza ao je iz tog pristupnog prostora. "Va izvor energije mo da je odavno mrtav", ree on. "Moramo pogledati", ree starica. Ona ode stepenicama na krov. Luis i Vil su je sledili. Glatko proelje izgledalo je kao da je prekriveno maglom. Luis kleknu i po segnu da je dodirne. Vla no. Voda je bila topla. Ve se talo ila i oticala niz kosinu do slavina. Luis zami ljeno klimnu. Jo jedno dobro delo koje za petnaestak falana n ee imati smisla. 20. EKONOMIJA KOD LIARA Neposredno ispod debelog opsega zgrade Liar nalazilo se ne to to je predsta vljalo kombinaciju odaje za audijenciju i spavae sobe. Jedan ogromni, kru ni krevet sa baldahinom i zavesama, kauevi i stolice oko malih i velikih stolova, jedan zi d sav u prozoru koji je gledao prema bli oj ivici senkovitog dobra, bar napravljen da primi mnogo raznovrsnog pia. Te raznovrsnosti vi e nije bilo. Laliskarerilar na su iz jedne kristalne boce sa epom u pehar sa dve dr ke, srknu i pru i ga Luisu. On upita: "Da li ovde prireujete audijencije?" Ona se nasme i: "Otprilike. Porodina okupljanja." Orgije? Vrlo verovatno, ako je ri atra bila ta koja je odr avala porodicu Li ar na okupu. Porodicu koju su zadesila te ka vremena. Luis srknu iz pehara, probaj ui nektar i gorivo. Piti iz iste olje i jesti iz iste inije - da se iza toga nije k rio strah od otrova? Ali ona je to inila tako neusiljeno. A na Prstenastom svetu nije bilo bolesti. "Ono to si uinio za nas povisie nam polo aj i uveati prihode", ree Laliskareril ar. "Tra i." "Potrebno mi je da stignem do Biblioteke, uem u nju i ubedim ljude koji t amo vladaju da mi dozvole da neometano koristim svo tamo nje znanje." "To e biti veoma skupo." "Ne i nemogue? Dobro." Ona se osmehnu. "Suvi e skupo. Uspostavljanje odnosa izmeu zgrada je slo eno. Deset ih upravlja turistikim prometom..." "ega deset?"

"Deset velikih zgrada, Luvevu, najmonijih meu nama. Devet ih jo poseduje sv etlost i kondenzatore za vodu. Zajedniki su izgradili most do Nebeskog brda. Oni upravljaju turistikim prometom, plaaju manjim zgradama naknade za gostoprimstvo za svoje goste-tuince, za upotrebu svih javnih mesta kao i posebne naknade za dogaan je u privatnim kuama. Oni sklapaju sve dogovore sa ostalim vrstama, kao to je dogo vor sa ma inskim narodom oko pumpanja vode. Mi plaamo toj Desetorici naknade za vod u i za naroite povlastice. Tvoja e biti krajnje izuzetna povlastica... mada ve plaam o Biblioteci op te tro kove obrazovanja." "Biblioteka je jedna od tih Deset zgrada?" "Da. Luvevu, mi nemamo novaca. Postoji li mogunost da biblioteci uini neku uslugu? Mo da bi im tvoje istra ivanje moglo pomoi." "Mogue je." "Oni bi vratili deo naknade za uzvratne usluge. Mo da ak i vi e nego to bismo mi dali. Ali mi nemamo ni ta da damo. Da li bi im prodao tvoje svetlosno oru je ili ma inu koja govori umesto tebe?" "Mislim da ne bih." "Mo e li popraviti jo neke kondenzatore za vodu?" "Mo da. Nisi li rekla da jednoj od Deset zgrada ne radi kondenzator za vod u? Za to onda spadaju u tih deset?" "Zgrada Orlri bila je meu Deset od Pada gradova. Tradicija." " ta su oni bili kada su gradovi pali?" "Vojno postrojenje, skladi te oru ja." Nije obratila pa nju na Luisov zadovolj an sme ak. "Imaju naklonost ka oru ju. Tvoj projektor svetlosti..." "Pla io bih se da ga izgubim. Ali mo da bi voleli da im popravim kondenzator za vodu." "Saznau koliko tra e da bi te pustili u zgradu Orlri." " ali se." "Ne. Mora biti pod stra om kako ne bi mogao odneti neko oru je. Plaa posebnu n aknadu da bi video drevno oru je, kao i dodatak, ako eli da vidi kako ono radi. Ako o smotri ureaje za odr avanje mo e otkriti koje su im slabe take. Pitau." On ustade. "Hoe li upra njavati ri atru?" Luis je to pomalo i oekivao; ono to ga je nagnalo da okleva nije bio udan L aliskarerilarin izgled. U asavao se da skine oklop i odvoji se od pomagala. Priset io se starog crte a kralja koji razmi lja na svom prestolu. Ja sam paranoik. Ali da li sam dovoljno veliki paranoik? Vreme za spavanje ve mu je odavno bilo pro lo! Jednostavno je morao verovat i Liarima. "Dobro", ree on i stade da skida oklop. Starost se udno poigrala sa Laliskarerilar. Luisu je bila poznata drevna literatura, drame i romani iz vremena pre osna ujueg zaina. Starost je bila bolest k oja stvara nesposobne ... ali ova ena nije bila nesposobna. Ko a joj je, dodu e bila mlohava, a udovi joj nisu bili gipki kao Luisovi, ali ljubav ju je beskrajno zan imala, ako i neobinost Luisovog tela i njegovih refleksa. Pro lo je dosta vremena pre no to je zaspao. Izvukao se poev i da joj pria o pl astici ispod kose. alio je to ga je na to podsetila. Kod Poslednjeg je bio jedan i spravan draud... a on je mrzeo sebe jer ga je eleo. Probudio se ne to pre no to je pao mrak. Krevet se dva puta zatrese, on zat repta i otkotrlja se preko njega. Nae se licem u lice sa Laliskarerilar i jednim mu karcem Graditeljem gradova koga je starost takoe dodirnula. Laliskarerilar ga predstavi kao Fortaralispliara, svog zakonitog parnjak a i Luisovog domaina. On zahvali Luisu na osposobljavanju stare ma inerije zgrade. Veera je ve bila postavljena na jednom od stolova i oni pozva e Luisa da je podeli s njima: jedna velika zdela ka e, suvi e bljutave za Luisov ukus. On ipak stade da je de. "Zgrada Orlri tra i vi e no to imamo", Fortaralispliar ree Luisu. "Kupili smo ti pravo da ue u tri zgrade u na em susedstvu. Ako uspe da tamo popravi samo jedan kon denzator za vodu moi emo da te uvedemo u zgradu Orlri. Jesi li zadovoljan time?" "Odlino. Potrebne su mi ma ine koje nisu radile hiljadu sto godina i koje n iko nije dirao." "Moj parnjak mi je rekla." Luis ih ostavi da sami spavaju dok se spu tao mrak. Pozvali su ga da im se

pridru i jer je ogroman krevet bio dovoljno prostran, ali Luis se naspavao, a i o seao je neki nemir. Velika zgrada liila je na grobnicu. Sa gornjih spratova Luis je tragao za bilo kakvim kretnjama na lavirintu mostova. Nije nikoga primetio sem, povremeno , nekog okatog nonog lovca. Uklapalo se. Ako su Graditelji gradova spavali deset a sova od trideset, mogli su to da ine i dok je tama. Pitao se da li svi spavaju i u osvetljenim zgradama. "Pozivam Poslednjeg", ree on. "Da, Luise. Moramo li da prevodimo?" "Nema potrebe, sami smo. Nalazim se u lebdeem gradu. Bie mi potrebno dan d va da dospem u Biblioteku. Mislim da sam se nasukao ovde. Uni ten mi je pojas za l etenje." "Hmii jo ne odgovara." Luis uzdahnu. " ta jo ima novo?" "Za dva dana moja prva sonda zavr ie obilazak obodnog zida. Mogu je dovesti do lebdeeg grada. Hoe li da neposredno pregovaram sa stanovnicima? Dobri smo u tom e. Bar mogu da podr im tvoju priu." "Javiu ti. ta je sa visinskim mlaznicima Prstenastog sveta? Da li si prona a o jo koji montiran?" "Ne. Svih dvadeset jedan za koje zna rade. Mo e li ih videti?" "Ne odavde. Poslednji? Mo e li saznati i ta o fizikim svojstvima skrita, podno g materijala Prstenastog sveta? Jainu, savitljivost, magnetska svojstva?" "Ve sam radio na tome. Moji ureaji mogu dopreti do obodnog zida. Skrit je mnogo gu i od olova. Pod od skrita na Prstenastom svetu verovatno je debeo manje od stotinu stopa. Pokazau ti podatke kada se vrati ." "Dobro." "Luise, mogu ti obezbediti prevoz, ako bude potrebe. Bilo bi lak e kada bi h mogao da po aljem Hmiija." "Odlino! Kakav prevoz?" "Morae da saeka moju sondu. Tada u ti dati daljnja uputstva." Po to se Poslednji iskljuio on je izvesno vreme posmatrao gotovo prazan gra d. Bio je poti ten. Sam u jednoj otrcanoj zgradi u jednom otrcanom gradu, bez drau da... Jedan glas iza njegovog ramena ree: "Rekao si mojoj gospodarici da nisi n onik." "Zdravo, Mar Korsil. Koristimo elektrino osvetljenje. Neki od nas imaju n eobine satnice. U svakom sluaju navikao sam na krai dan." Luis se okrenu. Okati humanoid nije dr ala oru je upravljeno neposredno u njega. Ona ree: "Po slednjih falana, dan je menjao du inu. To je muno." "Da." "S kim si razgovarao?" "S jednim dvoglavim udovi tem." Mar Korsil ode. Mo da se uvredila. Luis Vu ostade na prozoru, slobodno lut ajui kroz seanja na svoj dugi i dogaajima ispunjeni ivot. Izgubio je nadu da e se vra titi u poznati svemir. Odrekao se drauda. Mo da je do lo vreme da napusti... jo ne to. Zgrada kar bila je jedna ploa od izlivenog kamena prekrivena balkonima. Ek splozije su o tetile jednu stranu zgrade otkriv i mestimino metalni skelet. Kondenzat or za vodu bio je u obliku korita du vrha, blago isko en. Neka stara eksplozija ras pr ila je krhotine u pogon koji se nalazio ispod. Luis se nije nadao da e njegove p opravke uroditi plodom kao to i nisu. "Krivica je do mene", ree Laliskarerliar. "Zaboravila sam da se zgrada kar borila sa zgradom Orlri pre dve hiljade falana." Zgrada Pant bila je sagraena u obliku glavice crnog luka okrenutog naopak o. Luis je pretpostavio da je ova zgrada u poetku bila rekreacioni centar; prepoz nao je bazene, lekovita kupatila, saune, stolove za masa u, ve baonicu. inilo se da n a tom mestu ima dosta vode. A i jedan delimino poznati miris zagolicao mu je seanj e... Pant se takoe borila sa zgradom Orlri. Videli su se krateri. Jedan elavi m ladi po imenu Ariverkompant i njegovi eleli su da ponude ri atru i obeanja. (A tada L

uis prepoznade miris koji mu je golicao nozdrve i mali mozak. Bio je u kui na lo em glasu i negde u blizini nalazili su se vampiri.) Laliskarerliar je tra ila gotovi nu odmah. Luis poku a da je podr i u raspravi. Bilo mu je jasno da e Deset zgrada bit i nesrene kada Pant prestane da kupuje vodu. Opravku je brzo zavr io i to uspe no. Gi ski su smesta platili. Pali su Laliskarerliar pred noge iskazujui joj zahvalnost. .. ne obraajui pa nju na njenog slugu koji je rukovao alatom. Oh, pa dobro. Fortarlispliar je bio odu evljen. On spusti dve ake metalnih novia u Luisov o grta i objasni zapetljanu etikeciju podmiivanja. Jezik ograniene mimike, naterao je njegovog prevodioca da se napregne do krajnjih granica. "Kada nisi siguran, nem oj", rekao mu je Fortarlispliar. "Sutra u poi s tobom u zgradu Orlri. Pusti mene d a se cenkam." Zgrada Orlri nalazila se na levoj strani grada. Luis i Fortarlispliar ko ristili su vreme da razgledaju okolinu i hodaju po najvi im rampama kako bi imali bolji preegled. Fortarlispliar je bio ponosan na svoj grad. "Ne to civilizacije pr eostalo je i posle Pada gradova", ree on. Pokazao mi je Rilo, zgradu koja je jedn om bila carski dvorac. Bila je divna, ali o teena. Car je poku ao da se proglasi vlas nikom grada negde u vreme kada je stigla zgrada Orlri. Zgrada ank, nekada nji trgov aki centar, nalikovala je na jedan i ljebljeni stub po obliku slian kakvom grkom stub u koji nije podupirao ni ta sem sebe samog. Bez zaliha sa anka - sa pijaca, iz rest orana, radnji sa odeom i posteljinom, ak i iz radnji sa igrakama - za trgovinu sa m a inskim narodom, grad ne bi dugo pre iveo. Iz prizemlja anka vazdu ni put zavojito se spu tao do Nebeskog brda. Zgrada Orlri bila je u obliku diska etrdeset stopa debelog i deset puta t oliko irokog. Glomazna kula na jednoj ivici iskiena topovskim postoljima, platform ama sa ogradom, kao i jednom dizalicom, podseti Luisa na most nekog velikog brod a - bojnog broda. Plonik ka Orlriju bio je irok, ali postojao je samo jedan plonik i jedan ulaz. Du gornjeg oboda nalazilo se na stotine malih ispupenja. Luis je pre tpostavio da su u pitanju bile kamere ili neki drugi senzori koji vi e nisu radili . Prozori su bili useeni u strane Orlrija po to je zgrada ve bila podignuta. Staklo u njima nije bilo dobro name teno. Fortarlispliar je imao na sebi uto-grimiznu odeu najverovatnije od neeg to j e liilo na biljno vlakno: prosto, prema merilima Luisa Vua, ali velianstveno gleda no iz daljine. Luis poe za njim u Orlri, u jednu veliku prijemnu prostoriju. Bila je osvetljena, ali treperavo: bezbroj lampi na alkohol gorelo je blizu tavanice . Doekalo ih je jedanaest razliitih tipova Graditelja gradova oba pola. Svi su bili odeveni gotovo na isti nain, u iroke pantalone sa stisnutim man etnama i ivo obojene kratke ogrtae. Ivice ogrtaa bile su pomno obraene i to nesimetrino. Oznake in a? Sedokosi mu karac koji je sme ei se pri ao da ih pozdravi imao je ogrta sa najkitnjas tijim ivicama i pi tolj o ramenu. On se obrati Fortarlispliaru: "Morao sam doi da pogledam to bie koje mo e da nam podari vodu iz pogona mrtvog ve pet hiljada falana." Pi tolj u izlizanoj plastinoj futroli o ramenu bio je mali, ist i delotvoran ; ali ak ni pi tolj nije mogao da od Filistranorlrija napravi vojnika. Njegove sitn e crte lica iskazivale su srenu radoznalost dok je ispitivao Luisa Vua. "Izgleda dovoljno Neobino, ali, pa... dobro. Platili ste. Videemo." On dade vojnicima znak rukom. Oni pretra i e Fortarlispliara, a zatim i Luisa. Pronao e njegov reflektorski l aser, isproba e ga, vrati e. Zbunio ih je prevodilac dok Luis ne ree: "To govori umes to mene." Filistranorlri poskoi: "Zaista! Hoe li prodati ovo?" Obratio se Fortarlispl iaru koji odvrati: "Nije moje." Luis ree: "Bio bih nem bez toga." Gospodar Orlrija kao da se zadovoljio o vim obja njenjem. Kondenzator za vodu predstavljao je jedno udubljenje u sredi tu prostranog krova Orlrija. Prilazne cevi ispod njega bile su suvi e male za Luisa. ak i kada b i skinuo oklop ne bi mogao da proe, a to nije ni imao nameru da uradi. "Koga kori stite da obavlja popravke? Mi eve?" "Visei narod", ree Filistranorlri. "Moramo iznajmljivati njihove usluge. T

rebalo je da ih zgrada Cilb do sada ve po alje. Predvia li i neke druge nevolje?" "Da." Do sada je ve dobro upoznao pogone; Luis je popravio tri zgrade, a samo sa jednom nije imao uspeha. Bio je u stanju da razabere ta su kontakti. Potr a io je pra inu ispod njih i nije je prona ao. "Da li je bilo ranijih poku aja da se ovo popravi?" "Pretpostavljam. Kako da znamo posle pet hiljada falana?" "Saekajmo popravljae. Nadam se da su u stanju da izvr avaju nareenja." Tanj. Neko ve odavno mrtav udesio je stvar tako to je oduvao tragove pra ine. Ali Luis je bio siguran da mo e izii na kraj i s tom pote koom... Fortarlispliar upita: "Zanima li te na muzej? Platio si da ga vidi ." Luis nikada nije bio obo avalac oru ja. Prepoznao je neka od naela, ali ne i oblike, iza ubistvenih orua u staklenim kovezima i iza staklenih zidova. Veina ih j e koristila projektile ili eksplozive ili pak i jedno i drugo. Poneki bi izbaciv ali nizove siu nih metaka koji su eksplodirali poput malih prskalica u telu neprija telja. Nekoliko lasera bilo je glomazno i nezgrapno. Nekada mora da su bili post avljeni na traktore ili lebdee platforme, ali ti su bili odneti negde drugde na k ori enje. Jedan Graditelj gradova sti e sa pet- est radnika. U punoj visini pripadnici viseeg naroda dosezali su Luisu do rebara. Glave su im izgledale prevelike za te la; palevi su im bili dugaki i okretni, a prstima su gotovo dodirivali pod. "Verov atno gubimo vreme", ree jedan.

"Radite dobro, a u svakom sluaju biete plaeni", ree mu Luis. oveuljak frknu. Nosili su ogrtae bez rukava prekrivene d epovima ote alim od alata. Kada su v ojnici hteli da ih pretresu, oni skido e ogrtae i predado e im ih. Mo da nisu voleli da ih iko dodiruje. Tako su mali. Luis pro aputa Fortarlispliaru: "Da li tvoja vrsta upra njava ri atru sa ovima?" Graditelj gradova se zakikota: "Da, ali pa ljivo." Pripadnici viseeg naroda okupi e se oko ramena Luisa Vua, zurei dok je on po sezao u prilaznu cev. Imao je na rukama izolovane rukavice koje je pozajmio od M ar Korsil. "Ovako izgledaju kontakti. Privrstite traku tkanine ovako... i ovako. Trebalo bi da pronaete est pari kontakata. Mo da naiete i na crvoliki trag pra ine ispo d njih." Po to su nestali iza okuke prilazne cevi on se obrati gospodarima Orlrija i Liara: "Nikada neemo saznati da li su poinili gre ku. Voleo bih da mo emo nadgledati njihov rad." Ali nije pomenuo svoju drugu bojazan. Pripadnici viseeg naroda ubrzo se pojavi e. Zatim svi odo e na krov: radnici, vojnici, gospodari i Luis Vu. Tamo su posmatrali kako se oblikuje magla, kako s e kondenzuje i kako voda otie ka sredi tu udubljenja. estoro pripadnika viseeg naroda sada je znalo kako da popravi kondenzatore za vodu pomou traka crne tkanine. " elim da kupim tu crnu tkaninu", ree Filistranorlri. Pripadnici viseeg naroda i njihov gospodar Graditelj gradova ve su nestaja li niz stepeni te. Filistranorlri i deset vojnika preseko e Luisu i Fortarlispliaru odstupnicu. "Nemam nameru da je prodajem", ree Luis. Srebrnokosi vojnik uzvrati: "Nadam se da u te zadr ati ovde dok te ne ubedi m da je proda . Ako bude uporan tra iu da proda i kutiju koja pria." Luis je bio napola pripravan na ovo: "Fortarlispliare, da li e i tebe itel ji zgrade Orlri zadr ati ovde silom?" Liarov gospodar gledao je Orlrijevog gospodara u oi dok je odgovarao: "Ne , Luise. Nevolje bi bile neprijatne. Manje zgrade bi se udru ile da me oslobode. D eset zgrada pre bi postale devet nego da se suoe sa bojkotom gostiju." Filistranorlri se nasmeja. "Manje zgrade e o edneti..." Osmeh mu je ileo sa lica dok je Fortarlispliarov postajao jai. Zgrada Liar je sada imala vodu koju je mogla i deliti unaokolo. "Ne mo e me zadr ati. Gosti e leteti sa rampi. Bie ti uskraeni igrokazi u karu i povlastice u Pantu..." "Idi, onda."

"Vodim i Luisa." "Ne vodi ." Luis ree: "Uzmi novac i idi. Tako e za sve biti najbolje." Ruka mu je poiva la u d epu na reflektorskom laseru. Filistranorlri pru i malu torbu. Fortarlispliar ju je uzeo i prebrojao nov ac. Pro ao je izmeu vojnika i uputio se niz stepenice. Kada je nestao s vidika, Lui s navue vizir za titnog oklopa. "Nudim visoku cenu. Dvanaest..." ostalo je neprevedeno ega. "Neu te prevar iti", govorio je Filistranorlri. Ali Luis je i ao unatra ke prema ivici krova. Video je kako Filistranorlri daje znak vojnicima i potra. Ivica krova bila je ograena do visine grudi: krivudave gvozdene ipke, prep letene tako da podseaju na laktasti koren. Senkovito dobro nalazilo se daleko isp od. Luis je trao du ograde prema ploniku. Vojnici su mu se pribli avali, a Filistrano rlri je ostao pozadi pucajui iz pi tolja. Metak udari Luisa u lanak; oklop se ukruti i on se otkotrlja kao oboreni kip, a onda se podi e i ponovo potra. Kada su se dva vojnika bacila na njega on se vinu preko ograde i stade da pada. Fortarlispliar je bio na ploniku. On se okrenu, zbunjen. Luis pade pljo timice, zatvoren u za titni oklop koji se ukrutio poput elika. U kovegu koji je odgovarao njegovom obliku i koji ga je spasao. Ipak je bio o amuen . Ruke mu pomogo e da ustane pre no to je to stvarno eleo. Fortarlispliar mu podmetn u rame pod pazuh i krenu s njim odatle. "Be i. Mogu pripucati", zadahta Luis. "Nee se usuditi. Jesi li povreen. Nos ti krvari." "Isplatilo se." 21. BIBLIOTEKA U li su u Biblioteku kroz jedno malo predvorje u dnu kupe, iljak.

Iza irokog, masivnog stola dva bibliotekara itala su sa ekrana: glomazne m a ine, rasporeene poput niza kutija koje koriste knji ne trake to prolaze kroz oitava. B ibliotekari su liili na sve tenika i sve tenicu u istovetnim plavim odorama sa zupasto iseenim kragnama. Pro lo je nekoliko minuta pre nego to je ena podigla glavu. Kosa joj je bila bela kao sneg. Mo da je bila roena sa sedom kosom, jer inae nije izgledala stara. Jedna ena na Zemlji njenih godina tek bi trebalo da uzme p rvu dozu osna ujueg zaina. Imala je uspravno dr anje, bila je vitka i lepa, pomisli Lu is. Ravnih grudi, razume se, ali skladno graena. Halroprilalar je nauila Luisa da mu elava glava i lepo oblikovana lobanja izgledaju seksi. Kada bi se samo nasme ila ... ali ak i prema Fortarlispliaru bila je gruba i nadmena. "Da?" "Ja sam Fortarlispliar. Imate li moj ugovor?" Ona otkuca ne to na tastaturi za itanje. "Da. Je li to taj ovek?" "Jeste." Sada je pogledala u Luisa. "Luvevu, mo e li me razumeti?" "Mogu, uz pomo ovoga." Kada je prevodilac progovorio, nestade njene stalo enosti, ali samo na tre nutak. Ona ree: "Ja sam Harkabiparolin. Tvoj gospodar je zakupio za tebe pravo da tokom tri dana vr i neograniena istra ivanja, kao i mogunost da zakupi jo tri dana. Mo e e slobodno kretati po Biblioteci, sem po stambenim odeljcima na ijim vratima stoj i zlatan znak. Takoe mo e koristiti svaku ma inu sem ako je ovako oznaena." Ona mu poka za narand astu re etku. "Da bi ono koristio, potrebna ti je pomo. Doi k meni ili bilo kome ija je kragna iseena poput moje. Mo e koristiti i trpezariju, ali na spavanje i kupanje mora se vratiti u zgradu Liar." "Dobro." Na licu bibliotekarke pojavi se izraz zbunjenosti. I sam Luis bio je pom alo pometen. Za to je to rekao tako odre ito? Pogodilo ga je saznanje da se u zgradi Liar oseao vi e kao kod kue nego to se ikada oseao u stanu na Kanjonu. Fortarlispliar plati srebrnim noviima, pokloni se Luisu i ode. Bibliotekar ka se vrati oitavanju ekrana. (Harkabiparolin. Ve se zamorio od imena sa po est sug

lasnika, ali bolje da ovo upamti.) Harkabiparolin se okrenu kada Luis ree: "Ima j edno mesto koje bih voleo da pronaem." "U Biblioteci?" "Nadam se. Video sam davno ne to slino. ovek stane u sredi e kruga, a krug je ceo svet. Ekran u sredi tu se okree i ovek mo e uveati bilo koji deo sveta..." "Imamo odaju sa kartama. Popni se stepenicama sve do kraja." Rekav i to, o na se okrenu od njega. Jedna uska spirala metalnih stepenica pru ala se uz osu Biblioteke. Bile s u privr ene samo na vrhu i na dnu i prugasto su se povijale pod njegovom te inom dok s e penjao. Pro ao je pored vrata oznaenih zlatom; sva su bila zatvorena. Na vi em nivo u luni otvori vodili su do nizova ekrana za oitavanje i stolica. Luis je nabrojao e trdeset i est Graditelja gradova koji su koristili ekrane za oitavanje, dva postar ija pripadnika ma inskog naroda, jednog vrstog, veoma kosmatog mu karca ko zna od kog soja i enu goula sasvim samu u jednoj odaji. Na poslednjem spratu nalazila se soba sa kartama. Shvatio je to im je sti gao do nje. Prvu prostoriju sa kartama prona li su u jednom napu tenom lebdeem zamku. Nje n zid predstavljao je prsten plavetnila i aran belim. Tamo su se nalazile kugle de set svetova sa kiseonikom atmosferom, kao i ekran koji je prikazivao uveliane priz ore. Ali ono to je prikazivao bilo je staro vi e hiljada godina. Prikazivao je ivu c ivilizaciju Prstenastog sveta: sjajne gradove; letelicu kako prolee kroz etvrtaste petlje du obodnog zida; vazduhoplov velik kao ova biblioteka: jo vei svemirski bro d. Tada nisu tragali za sredi tem za popravke. Tra ili su mogunost da napuste Pr stenasti svet. Razume se, stare trake bile su gotovo beskorisne. Suvi e su urili. Dobro: dvadeset tri godine kasnije, obuzeti drugaijim oajanj em, poku avamo ponovo... Luis Vu je stajao na vrhu stepeni ta dok se oko njega sjajio Prstenasti sv et. Tamo gde je trebalo da se nalazi sunce stajala je glava Luisa Vua. Karta je bila dve stope visoka i imala je gotovo etiri stotine stopa u preniku. Senkoviti k vadrati bili su iste visine, ali znatno bli e sredi tu, lebdei iznad hiljadu kvadratn ih stopa jantarno crnog poda poprskanog hiljadama zvezda. I tavanica je bila crn a, poprskana zvezdama. Luis se uputi ka jednom od senkovitih kvadrata i proe kroz njega. Hologrami, upravo kao i u prea njoj sobi s kartama. Ali ovog puta nije bilo kugli zemljolikih svetova. On se okrenu kako bi ispitao stra nji deo senkovitog kvadrata. Ni ta se nije naziralo: ni ta sem samrtnog crnila, neznatno zakrivljenog kvadrata. Ekran za uveanje je radio. Pravougaoni ekran razmera tri sa dve stope, ije su se kontrole nalazile u donjem delu, bio je postavljen na kru ne ine koje su vodile izmeu senkovitih kvadra ta i Prstenastog sveta. Deak je gledao u uveani prizor jednog od postavljenih Basa rdovih sabirnika. Pojavljivao se poput sjaja plaviaste svetlosti. Deak je poku avao da nazre ne to pored njega. Mora da je tek zakoraio u momako doba. Celu lobanju prekrivala mu je vrlo lepa smea kosa, koja je pozadi bila gu a. Bio je odeven u plavu odoru bibliotekara. Kragna mu je bila iroka i etvrtasta, gotovo poput pelerine sa jednim jedinim zarez om. Luis upita: "Mogu li pogledati preko tvog ramena?" Deak se okrenu. Crte lica bile su mu sitne i gotovo nedokuive, kao i kod o stalih Graditelja gradova. Zbog toga je izgledao stariji. "Da li ti je dozvoljen pristup ovolikom znanju?" "Zgrada Liar mi je kupila sva prava." "Oh." Deak se ponovo okrete. "Ionako ni ta ne mo emo videti. Za dva dana e isk ljuiti plamenove." " ta to posmatra ?" "Ekipu za popravke." Luis se mirkajui zagleda u sjaj. Oluja plavo-bele svetlosti ispuni ekran; u sredi tu je bila tama. A u sredi tu tame video se visinski mlaznik u obliku jedne ru iaste take. Elektromagnetske linije sile sakupljale su topao vodonik iz solarnog vet

ra, usmeravale ga i sabijale do temperature za fuziju i ispaljivale ga unazad pr ema suncu. Postrojenje je imalo samo jedan cilj - da dr i Prstenasti svet van doma a ja privlane sile njegovog sunca. Ali sve to se moglo videti bilo je ovo: plavo-bel a svetlost i ru iasta taka na liniji obodnog zida. "Gotovo su zavr ili", ree deak. "Mislili smo da e nas pozvati upomo, ali nikad a se nisu pojavili." Glas mu je bio pun e nje. "Mo da ne posedujete sprave kojima biste uli njihove pozive." Luis je poku av ao da zvui stalo eno. Ekipa za popravke! "Ionako mora da su zavr ili sa poslom. Nema vi e motora." "Nisu. Pogledaj!" Deak podesi da na ekranu promie obodni zid. Prizor se po drhtavajui zaustavi, podalje od plavog sjaja. Luis ugleda komadie metala kako pada ju du obodnog zida. Prouavao ih je dok se nije uverio. Metalne ipke, jedan veliki cilindar u o bliku kalema - bili su to skinuti delovi onoga to je video kroz teleskop na Igli. Bile su to skele za demontiranje visinskih mlaznika Prstenastog sveta. Ekipa za popravke mora da je usporila ovu opremu do solarne orbitalne br zine koristei za to deo obodnog transportnog sistema. Ali kako su nameravali da o brnu postupak? Postrojenja bi na odredi tu trebalo ubrzati do rotacijske brzine Pr stenastog sveta. Pomou trenja sa atmosferom? Ti materijali mogli bi biti isto onako postoj ani kao i skrit. Ako je to sluaj, zagrevanje ne bi predstavljalo problem. "I ovde." Prizor ponovo skliznu u smeru okretanja du obodnog zida do ispu sta svemirske luke. Jasno su se videla etiri velika broda Graditelja gradova. Top la igla istrage predstavljala je tek mrlju. Luis je ne bi ni primetio da nije zn ao ta treba da pogleda: milju od jedinog broda koji je na bokovima nosio Basardov sabirni mlaznik. "Vidite, tamo?" Deak pokaza na dva toroida boje bakra. "Ostao je jo samo j edan motor. Kada ekipa za popravke postavi i taj, posao e biti zavr en." Niz obodni zid padale su megatone konstrukcione opreme, bez sumnje praene hordama postavljaa nepoznatih vrsta, iji je cilj bilo mesto gde se parkirala Igla . Poslednji ovim nee biti odu evljen. "Zavr en, da", ree Luis. "Nee biti dovoljno." "Za ta dovoljno?" "Nema veze. Koliko dugo radi ta ekipa za popravke? Odakle dolazi?" "Niko ne eli ni ta da mi ka e", ree deak. "Glib. Smrdljivi glib. Zbog ega se svi uzbuuju? Za to to tebe pitam? Ni ti ne zna ." Luis se ne obazre na tu primedbu. "Ko su oni? Kako su saznali za tu opas nost?" "Niko ne zna. Nismo znali za njih dok nisu poeli da postavljaju ma ine." "Pre koliko vremena?" "Osam falana." Brzo obavljen posao , pomisli Luis. Tek ne to vi e od godinu i po, plus vrem e koje im je bilo potrebno za pripreme. Ko su bili oni? Razumni, brzi, odluni, be z zazora od velikih projekata i velikih razmera - gotovo da bi to mogli biti... ali za titnici su odavno nestali. Mora da je tako." "Da li su vr ili i druge popravke?" "Uitelj Vilp smatra da su otepljivali cevi za prelivanje. Viali smo maglu o ko pojedinih prelivnih planina. Zar to ne bi bila velika stvar, otepljivanje cevi za prelivanje?" Luis stade da razmi lja o tome. "Velika, nema sumnje. Ako biste uspeli da opet osposobite bagere sa morskog dna... a morali biste da zagrejete i cevi. One se prote u ispod sveta. ini mi se da bi se mulj sa morskog dna smrznuo u zaepljenoj cevi. "Glib", ree deak. " ta?" "Smea stvar koja izlazi iz cevi za prelivanje zove se glib." "Oh." "Odakle si?" Luis se osmehnu. "Do ao sam sa zvezda, u ovome." On pru i ruku pored deakovog

ramena kako bi mu pokazao mrlju koja je predstavljala Toplu iglu istrage. Deakov e oi se ra iri e. Nespretnije nego to je to deak inio, Luis stade da pomera vidno polje du put a koji je lender pre ao napustiv i obodni zid. Prona ao je beli oblak veliine nekog kon tinenta na mestu gde se nekada nalazilo prostranstvo suncokreta. Dalje nalevo na lazila se iroka zelena movara, zatim reka koja je sebi usekla novo korito, ostaviv i staro poput nekog izuvijanog smeeg traga kroz utosmeu pustinju. On krenu suvim kor itom reke. Pokaza deaku grad vampira; deak klimnu. Deak je eleo da poveruje. Ljudi sa zvezda dolaze da nam pomognu! Ipak boja o se da ne ispadne lakoveran. Luis mu se osmehnu i nastavi. Zemlja ponovo ozelene. Put ma inskog naroda bilo je lako slediti; na mnogi m mestima zemlji te s obe strane bilo je upadljivo razliito. Ovde je reka ponovo za okretala kad bi se ulila u staro korito. On uvea razmere i prizor je sada prikazi vao lebdei grad odozgo. "Mi", ree on. "To sam ve video. Priaj mi o vampirima." Luis je oklevao. Ali vrsta ovog deaka va ila je, uostalom, za najboljeg poz navaoca seksa meu svim vrstama na ovom svetu. "Mogu da te nagnaju da po eli da se up usti u ri atru sa njima. U jeku toga ugrizu te za vrat." On pokaza deaku zaceljenu r anu na vratu. "Hmii je ubio vampiru u koja me je napala." "Kako to da se vampiri nisu i njega doepali?" "Hmii nije nalik niemu na ovom svetu. Pre bi se moglo oekivati da ga zaved e neka kobasiasta biljka." "Pravimo parfem od vampira", ree deak. " ta?" Zar ne to nije u redu sa prevodiocem? Deak se zagonetno osmehnu. "Videe jednog dana. Moram da idem. Hoe li biti ovd e kasnije?" Luis klimnu. "Kako se zove . Ja sam Kavaresksenjajok." "Luvevu." Deak se udalji niz stepenice. Luis je stajao mr tei se na ekran. Parfem? Miris vampira u zgradi Pant... a onda se Luis prisetio noi kada j e Halroprilalar do la u njegov krevet, pre dvadeset tri godine. Poku avala je da ovl ada njime. Tako je rekla. Da li je na njemu oprobavala miris vampira? Sada to nije bilo va no. "Pozivam Poslednjeg", ree on. "Pozivam Poslednjeg. " Ni ta. Ekran nije mogao da se okree oko ose. Uvek je stajao upravljen prema spol ja, od senkovitih kvadrata. Neprijatno, ali pouno: to je moglo znaiti da su se sli ke emitovale sa samih senkovitih kvadrata. On smanji razmere na ekranu. Podesio je da vidno polje klizi u smeru okretanja neverovatnom brzinom dok odozgo nije u gledao svet vode. Obru io se kao pali aneo. Ovo je bilo ono pravo. Pogodnosti Bibli oteke bile su neuporedivo bolje od teleskopa na Igli. Karta Zemlje bila je stara. Pola miliona godina izobliilo je kontinente. Ili mo da vi e? Milion? Dva? To bi geolozi mogli rei. Luis napravi pomak nadesno sve dok mu Karta Kzina ne ispuni ekran: ostrv a grupisana oko ploe sjajnog leda. Koliko li je stara bila topografija ove karte? Hmii bi to mogao znati. Luis pro iri vidno polje. Pevu io je dok je radio. Nisko je preleteo preko ut o-narand aste d ungle. Vidno polje mu pree preko jedne iroke, srebrnaste okuke i on kr enu za njom prema moru. Na u u reka trebalo bi da se nalaze gradovi. Gotovo da mu je promakao. Delta gde su se sticale dve reke; jedno bledo re etkasto ustrojstvo utisnuto u bojama d ungle. Poneki gradovi ljudi imali su 'zele ne pojaseve', ali u ovom gradu kzina oni mora da su prekrivali veu oblast nego sa me zgrade. Pri najveem uveanju Luis je jedva mogao da razazna nain na koji su se pr esecale ulice. Kzini nikada nisu voleli velike gradove. ulo mirisa bilo im je suvi e izo tre no. Ovaj grad bio je gotovo iste veliine kao Patrijarhovo sedi te vlade na Kzinu. Imali su gradove. ta jo ? Ako imaju bilo kakvu industriju, onda su im potre

bne... morske luke? Rudarski gradovi? Nastavimo dalje. Ova je d ungla bila proreena. uto-smea boja ogolelog tla pomaljala se kroz je dno ustrojstvo koje uop te nije imalo oblik grada. Pre je liilo na otopljenu metu z a gaanje iz luka. Na prvi pogled, bio je to veoma veliki stari dnevni kop. Pre pola miliona godina ili vi e, primerci kzina bili su spu teni ovde. Luis nije oekivao da naie na rudarske gradove. Trebalo bi da su bili sreni ako im je i ta preostalo za vaenje. Pola miliona godina bili su ogranieni na jedan svet, svet ija se povr ina zavr avala na nekoliko stotina milja dubine. Ali inilo se da su kzini sau vali svoju civilizaciju. Imali su mozga, ta makasta stvorenja. Vladala su meuzvezdanom civilizacijo m dostojnom po tovanja. Tanj, pa kzini su bili ti koji su nauili ljude kako da kori ste gravitacione generatore! A Hmii mora da je ve pre dosta asova stigao do Karte Kzina u svojoj potrazi za saveznicima protiv Poslednjeg. Luis je sledio reku do mora. Sada je klizio svojim bo anskim okom 'ju no' du obale najveeg kontinenta Karte. Oekivao je da naie na luke, mada kzini nisu mnogo k oristili brodove. Nisu voleli more. Njihove morske luke bile su industrijski gra dovi; niko tamo nije iveo iz zadovoljstva. Ali tako je to bilo u Carstvu Kzina, gde su se gravitacioni generatori k oristili ve milenijumima. Luis se zagleda u jednu morsku luku koja bi mogla da se takmii sa njujor kom. Vrvela je od brazdi jedva vidljivih brodova. Luka je imala g otovo kru an oblik meteorskog kratera. Luis smanji uveanje, vrativ i vidno polje na nebo, kako bi dobio pogled odo zgo. On za mirka. Da li ga je to njegov bedan oseaj za razmere ponovo izdao? Ili je pogre no rukovao kontrolama? Preko luke bio je usidren jedan brod. U odnosu na njega inilo se da luka nije vea od kakve kade. Jo su se videle brazde manjih brodova. Znai, bio je stvaran. Gledao je u b rod veliine nekog grada. Gotovo da je zatvarao luk prirodne luke. Sigurno ga esto ne pokreu, razmi ljao je Luis. Matori bi estoko uzdrmali mors ko dno. Bez broda promenila bi se ustrojstva talasa u luci. A i kako bi kzini sn abdevali gorivom ne to tako veliko? Kako su ga snabdeli prvi put? Gde su prona li me tale? Za to? Luis se nikada nije ozbiljno zapitao da li e Hmii pronai ono za im je traga o na Karti Kzina. Sve do sada. On okrenu dugme za uveavanje. Njegovo vidno polje stade da se iri u svemir dok Karta Kzina ne postade skup estica na prostranom plavom moru. Ostale Karte p omaljale su se pri ivicama ekrana. Najbli a karta Karti Kzina bila je u obliku jedne okrugle ru iaste take. Mars. .. nalazio se udaljen od Kzina kao Mesec od Zemlje. Kako su se tolike razdaljine mogle savladati? ak ni teleskop ne bi prodro kroz vi e od dve stotine hiljada milja atmosfere. Ideja da se ta razdaljina pree u pomorskom brodu - ak i ako je on veliine nekog manjeg grada - tanj! "Pozivam Poslednjeg. Luis Vu zove Poslednjeg." Vreme je isticalo za Luis a Vua kako su se popravljai pribli avali Igli, a Hmii poeo da odabire ratnike na Kar ti Kzina. Luis nije imao nameru da i ta od ovoga pominje Poslednjem. To bi lutkara samo uznemirilo. ta li je Poslednji radio kada nije mogao da odgovori na poziv? Da li je ijedno ljudsko bie moglo da nasluti odgovor? Nastavimo onda sa posmatranjem. Luis je su avao vidno polje sve dok nije bio u stanju da razabere oba obod na zida odjednom. Potra io je planinu Bo ju pesnicu blizu sredi njika Prstenastog svet a, levo od velikog okeana. Nije je bilo. On pro iri vidno polje. Prostranstvo pust inje vee od Zemlje bilo je jo malo u odnosu na Prstenasti svet, ali nalazilo se ta mo, crvenkasto i ogolelo, sa bledom takom u blizini sredi ta... Bo ja pesnica, hiljad u milja visoka, sa vrhom od ogolelog skrita. On skliznu vidnim poljem ulevo, pratei put kojim su i li posle pada La ova. M nogo pre no to je na to bio spreman, stigao je do vode, jednog irokog rukavca Veli kog okeana. Zaustavili su se nadomak tog zaliva. Luis suzi vidik, tra ei ne to nalik

na postojan, izdu en oblak, vien odozgo. Ali olujnog oka nije bilo. "Pozivam Poslednjeg! U ime Kdapta i Finejgela i Alaha pozivam te, tanja mu! Pozivam..." "Ovde sam, Luise." "Najzad! Nalazim se u Biblioteci u lebdeem gradu. Imaju sobu sa kartama. Pogledaj Nesusove zapise o sobi sa kartama koju smo..." "Seam se", ree hladno lutkar. "Pa, ta soba je prikazivala stare trake. Ova prikazuje sada nje!" "Jesi li siguran?" "Siguran? Oh, siguran sam. Koristio sam superprovodnu tkaninu da usposta vim prijateljstvo i izvr im uticaj na ljude. Ali ovde sam u zamci. ak i kada bih mo gao da se probijem iz grada, uz pomo mita, opet bi mi preostalo da proem pored sta nice ma inskog naroda na Nebeskom brdu. Vi e bih voleo da ne krim put oru jem." "Mudro." " ta ima novo kod tebe?" "Dva podatka. Prvo, imam holograme preostale dve svemirske luke. Svih je danaest svemirskih brodova je opljakano." "Basardovi sabrini mlaznici su nestali? Svi?" "Da, svi." " ta jo ?" "Od Hmiija se nadaj spasenju. Lender se spustio na Kartu Kzina u Velikom okeanu", izvesti ga lutkar. "Trebalo je da pogodim. Kzin je dezertirao, odnev i i lender sa sobom." Luis tiho opsova. Trebalo je da prepozna taj hladan, bezoseajan ton. Lutk ar je bio stra no uznemiren; gubio je kontrolu nad istananim nijansama ljudskog gov ora, "Gde je on? ta radi?" "Gledao sam kroz kamere na lenderu dok je kru io oko Karte Kzina. Prona ao j e jedan ogroman pomorski brod..." "I ja sam ga prona ao." "Kakve zakljuke izvodi ?" "Poku ali su da istra e ili kolonizuju ostale Karte." "Da. U poznatom svemiru kzini su konano porobili ostale zvezdane sisteme. Na Karti Kzina bili su primorani da gledaju preko okeana. Razume se, nije bilo verovatno da e postati kadri za svemirska putovanja." "Ne." Prvi korak da se savlada putovanje kroz svemir podrazumeva postavl janje neega na orbitu. Na Kzinu, niska orbitalna brzina bila je oko est milja u se kundi. "Nisu mogli sagraditi ni veliki broj tih brodova. Odakle im metal? Za put ovanja bi bilo potrebno bar nekoliko desetina godina. Pitam se kako su uop te sazn ali za druge Karte." "Mo emo samo pretpostavljati da su na raketama lansirali teleskopske kamer e. Ureaji bi morali da dejstvuju veoma brzo. Projektil nije mogao da ode u orbitu . Uzdigao bi se, a zatim sunovratio nazad." "Pitam se da li su stigli do Karte Zemlje? To je jo stotinu hiljada milja dalje od Marsa... A Mars ne bi bio ba pogodan za pristajanje." ta bi Kzini prona li na Karti Zemlje? Samo homo habilisa ili i Pak za titnike? "Eno tamo, s desne stra ne Karte Zore, ali svet u smeru suprotnom od smera okretanja ne prepoznajem." "Mi ga poznajemo. Domoroci imaju zajedniku inteligenciju. Ne oekujemo da e ikada biti kadri za svemirska putovanja. Njihovi brodovi trebalo bi da odr avaju it avu jednu ko nicu." "Gostoljubivi?" "Ne, suprotstavili bi se kzinima. Jasno je da su kzini odustali od osvaj anja Velikog okeana. Izgleda da veliki brod koriste za odsecanje luke." "Tako je. Pretpostavljam da je tu i sredi te vlade. Priao si mi o Hmiiju." "Po to je saznao ono to je mogao, kru ei iznad Karte Kzina, stao je da lebdi p ovrh velikog broda. Uzdigao se jedan vazduhoplov i napao ga eksplozivnim projekt ilima. Hmii je to dopustio, a projektili mu nisu naneli nikakvu tetu. Tada je uni t io etiri vazduhoplova. Ostali su nastavili sa napadom dok nisu utro ili municiju i gorivo. Kada su krenuli ka brodu, Hmii ih je sledio. Lender trenutno poiva na pla tformi za sletanje na kupastoj kuli velikog broda. Napad se nastavlja. Luise, tr

aga li on to za saveznicima protiv mene?" "Ako ti je to neka uteha, nee nai ni ta to bi se moglo suprotstaviti trupu Op t ih Proizvoda. Ne mogu ni ta ak ni lenderu." Usledila je duga pauza, a onda lutkar ree: "Mo da si u pravu. Vazduhoplov k oristi mlaznike na sagorevanje vodonika i projektile koji bivaju izbaeni hemijski m eksplozivom. U svakom sluaju, moram te sam spasavati. Oekuj sondu u sumrak." " ta onda? Tu je jo obodni zid. Rekao si mi da se prenosni diskovi ne mogu oda iljati kroz skrit." "Upotrebio sam drugu sondu da postavim dva prenosna diska na obodni zid kao releje." "Kad ti tako ka e . Nalazim se u zgradi u obliku igre, na perimetru levo u sm eru okretanja. Ostavi sondu da lebdi dok ne odluim ta emo s njom. Nisam siguran da ve elim da odem." "Mora ." "Ali svi odgovori koji su nam potrebni mo da se nalaze upravo ovde u Bibli oteci." "Da li si i ta saznao?" "Tu i tamo pone to. Sve to je Halroprilalarin narod znao nalazi se negde u ovoj zgradi. Takoe elim da ispitam goule. Oni su strvinari, a ini se da ih ima posv uda." "Jedino to si nauio jeste da postavlja sve vi e pitanja. U redu, Luise. Ima na raspolaganju nekoliko asova. Dove u ti lender u sumrak." 22. VELIKA KRAA Ekspres restoran nalazio se na pola puta do prizemlja zgrade. Luis je za dovoljno zakljuio da ima sree: Graditelji gradova bili su sva tojedi. Jelo od mesa i peurki moglo je biti posoljeno, ali ipak mu je ispunilo prazninu u stomaku. Niko nije koristio mnogo soli. Sva su mora sadr ala vodu za pie, sem Veliki h okeana. Mo da je on bio jedini hominid na Prstenastom svetu kome je bila potrebn a so i koji nije mogao bez nje veno da ivi. Jeo je u urbi. Vreme ga je pritiskalo. Lutkar je ve bio uzbuen. Iznenaujue je bilo ve i to to jo nije odleteo prepustiv i Luisa, odmetnika Hmiija i Prstenasti sve t njihovim slinim sudbinama. Luis se gotovo divio lutkaru to ga je ekao da bi spasa o lana posade koji se na ao u neprilici. Ali lutkar bi mogao da se predomisli kada ugleda ekipu za popravke kako mu se pribli ava. Luis je imao nameru da se vrati na Iglu pre no to Poslednji okren e teleskop na tu stranu. On se vrati u gornje odaje. Ekrani za oitavanje koje je ukljuio davali su mu neitljive tekstove, bez sl ika i zvuka. Konano, za jednim ekranom on primeti poznatu kragnu. "Harkabiparolin?" Bibliotekarka se okrenu. Mali pljosnati nos; usta u obliku crte; elav ska lp i lepo oblikovana lobanja; dugaka, talasasta bela kosa... dopadljivo pro ireni k ukovi i dobre noge. Prema ljudskim merilima imala je oko etrdeset godina. Gradite lji gradova mo da su starili sporije od ljudskih bia ili br e. Luis nije znao. "Da?" Glas joj je bio o tar. Luis se trgnu. On ree: "Potreban mi je ekran program iran za glas i traka koja e me obavestiti o svojstvima skrita." Ona se namr ti. "Ne znam o emu govori . Programiran za glas?" " elim da mi se traka ita naglas." Harkabiparolin se upilji u njega, a zatim stade da se smeje. Poku ala je d a obuzda smeh, ali nije uspela; ionako je bilo suvi e kasno. Postali su predmet op t e pa nje. "Takva stvar ne postoji. Nikada nije ni postojala", poku ala je da apue, ali se ponovo zakikotala usled ega joj je glas zazvuao jae nego to je to elela. "Pa, zar ne ume da ita ?" Krv i tanj! Luis oseti kako mu gore u i i vrat. Pismenost je bila stvar do stojna divljenja, razume se, i svako bi pre ili kasnije nauio da ita, bar na meunar odnom. Ali to nije bilo pitanje ivota ili smrti. Svaki svet imao je glasovne kuti

je. Pa, bez glasovne kutije, njegov prevodilac ostae besposlen! "Potrebna mi je vea pomo nego to sam mislio. Potreban mi je neko ko e da mi i ta." "Potrebno ti je vi e no to si platio. Neka tvoj gospodar stupi u nove prego vore." Luis nije bio spreman da se upusti u rizik podmiivanja ove zbunjene i odb ojne ene. "Hoe li mi pomoi da pronaem trake koje su mi potrebne?" "Za to si platio. ak si kupio pravo da prekida moja vlastita istra ivanja. R eci mi tano ta eli ", dodade ona o tro. Zatim otkuca ne to na tastaturi i stranice udnog isma pojavi e se na ekranu. "Osobine skrita? Evo bloka iz fizike. U njemu ima pogl avlja o strukturi i dinamici sveta, ukljuujui i jedno o skritu. Mo da je to za tebe suvi e te ko." "Hou taj deo kao i op ti uvod u fiziku." Ona ga sumnjiavo pogleda. "U redu." Ponovo se poslu ila tastaturom. "Evo je dne stare trake za studente, budue in enjere, o konstrukciji obodnog transportnog s istema. To jo ima samo istorijsku vrednost, ali mo da mo e ne to iz toga saznati." "Hou i to. Da li je tvoj narod ikada i ao ispod sveta?" Harkabiparolin se uspravi. "Ubeena sam da jeste. Gospodarili smo svetom i zvezdama, ma inama zbog kojih bi nas ma inski narod danas tovao da ih jo posedujemo." Ponovo se poigrala tastaturom. "Ali ne posedujemo zapis o tom dogaaju. ta e ti sve to?" "Zapravo jo ne znam. Mo e li mi pomoi da otkrijem izvor droge besmrtnosti?" Harkabiparolin se nasmeja, ali ovog puta blago. "Ne verujem da mo e poneti toliko kalemova knjiga. Oni koji su napravili drogu nikada nisu odali svoju tajn u. Oni koji su pisali knjige nikada je nisu otkrili. Mogu ti dati religijske kal emove, policijsku arhivu, tajne poduhvate, zapise o ekspedicijama upuenim u razne delove sveta. Postoje prie o besmrtnom vampiru koji je lovio divove trave tokom hiljadu falana, postajui s godinama neprijatno prepreden, sve dok..." "Ne." "Njegova zaliha droge nikada nije pronaena. Ne? Da vidimo... zgrada Ktist ek pridru ila se skupu od Deset jer su druge zgrade ostale bez droge pre nje. Zadi vljujua lekcija iz politike..." "Ne, zaboravi i to. Zna li i ta o Velikom okeanu?" "Postoje dva Velika okeana", obavesti ga ona. "Lako ih je razabrati na L uku nou. Neke od pria iz davnina ka u da je droga besmrtnosti do la iz okeana suprotno od smera okretanja." "Uh-huh." Harkabiparolin se zlobno nasme i. Mala usta mogla su da izgledaju i cepidl aki. "Naivan si. Golim okom se na Luku mogu razabrati samo dva oblija. Ako je i ta v redno do lo izdaleka i vi e ne dolazi, neko e rei da je dolazilo iz jednog od Velikih okeana. Ko to mo e porei ili ponuditi neko drugo re enje?" Luis uzdahnu. "Verovatno si u pravu." "Luvevu, zar postoji mogunost da su ta pitanja meusobno povezana?" "Mo da ne postoji." Ona donese kalemove koje je tra io i jo jedan pride: knjigu za decu, prie o Velikom okeanu. "Ne mogu da dokuim ta e s ovim. Ukrasti ih nee . Pretra ie te kada bude azio, a ma inu za oitavanje ne mo e poneti sa sobom." "Hvala na pomoi." Bio mu je potreban neko ko e da mu ita. Nije imao ivaca da tra i pomo od nasumino izabranih stranaca. A mo da da zamoli nekog koga nee nasumino izabrati? U jednoj od ovih soba nalazila se jedna ena goul a. Ako su gouli na senkovitom brdu znale za Luisa Vua, mo da je znala i ova ovde. Ali ene goula nije bilo, ostao je samo njen miris. Luis se spusti u stolicu ispred jednog ekrana za oitavanje i zatvori oi. B ekorisni kalemovi nabubrili su dva d epa njegovog ogrtaa. Jo nisam pobeen, pomisli on . Mo da mogu ponovo pronai deaka. Mo da mogu nagovoriti Fortarlispliara da mi ita ili d a po alje nekog. To e, razume se, morati da se doplati. Uvek sve mora da se doplati . I du e traje. Ma ina za oitavanje bila je velika i nezgrapna, privr ena za zid jednim debelim kablom. Proizvoa sigurno nije imao superprovodnu icu. Luis udenu kalem u nju i zag

leda se u besmisleni tekst. Razluna mo ekrana nije bila ba velika, a nije bilo ni d ovoljno mesta za zvunike. Harkabiparolin mu je rekla istinu. Nemam vremena za ovo. Luis ustade. Nije imao drugog izbora. Krov biblioteke bio je pretvoren u prostran vrt. Staze su se zavojito ud aljavale iz sredi ta na vrhu spiralnog stepeni ta. Izmeu staza, u bogatom crnom tlu, rasli su ogromni cvetovi koji su proizvodili nektar. Bilo je tu malih tamnozelen ih rogova izobilja sa siu nim plavim cvetovima u otvorima kao i jedna leja kobasiast ih biljaka u kojoj se veina 'kobasica' raspolutila raajui zlataste cvetove, kao i d rvea koje je ispu talo vence zeleno- utih rezanaca. Parovi na ra trkanim klupama nisu ometali Luisa u njegovoj osami. Video je dosta bibliotekara odevenih u plavo i jednog visokog bibliotekara koji je prati o bunu skupinu turista, pripadnika viseeg naroda. Niko mu nije liio na stra ara. Nije dna rampa nije vodila sa krova Biblioteke: nije bilo nieg to bi trebalo uvati, sem ako lopov ne bi mogao da leti. Luis je nameravao ru no da uzvrati za gostoprimstvo na koje je nai ao. Istin a, kupio je to gostoprimstvo... ali ipak je oseao gri u savesti. Kondenzator za vodu uzdizao se sa ivice krova poput izvajanog trouglasto g jedra. S njega je tenost kapala u jedan bazen u obliku meseevog srpa. Bazen je b io prepun dece Graditelja gradova. Luis zau svoje ime: "Luvevu!" i okrenu se upra vo na vreme da uhvati na grudi jednu naduvanu loptu. Smeokosi deak koga je sreo u sobi sa kartama pljesnu rukama i doviknu mu d a je vrati. Luis se uznemiri. Da ga upozori da napusti krov? Krov e uskoro postati op asno mesto. Ali deak je bio bistar. Mo da dovoljno bistar da shvati ta to podrazumev a i pozove stra are. Luis mu vrati mokru loptu, mahnu i udalji se. Kada bi samo mogao da smisli nain da potpuno isprazni krov! Na ivici krova nije bilo za titne ograde. Luis je pa ljivo koraao. Obi ao je ok o malog gaja ija debla kao da su bila izuvijana poput ve a koji se cedi i na ao se na mestu za koje se moglo rei da je dovoljno osamljeno. Tu upotrebi svog prevodioca . "Poslednji?" "Ovde sam. Hmiija jo napadaju. Jednom ih je dobro uzdrmao istopiv i jedan o d velikih, obrtnih bacaa projektila na velikom brodu. Ne razumem njegove pobude." "Verovatno im pokazuje mogunosti svoje odbrane. Zatim e pregovarati." "Oko ega e pregovarati?" "ak ni on to jo ne zna. Sumnjam da oni mogu bilo ta za njega uiniti sem da m u podvedu jednu ili tri enke. Poslednji, ne postoji mogunost da ovde izvr im bilo ka kva istra ivanja. Ne mogu da itam sa ekrana. Ionako imam suvi e materijala. Bila bi m i potrebna itava nedelja." " ta bi Hmii mogao da postigne za nedelju dana? Ne usuujem se da ekam da bih to otkrio." "Dobro. Do ao sam u posed nekih kalemova za itanje. Otkrie nam uglavnom sve t o nas zanima, ako uspemo da ih proitamo. Mo e li i ta uiniti s njima?" "Ne bih rekao. Mo e li me snabdeti jednom od njihovih ma ina za oitavanje? Mog ao bih ih pomou nje prikazati na ekranu i snimiti ih za Iglin kompjuter." "Te ke su. Debelim kablovima su..." "Preseci kablove." Luis uzdahnu. "U redu. ta potom?" "Kroz kameru na sondi ve mogu da vidim lebdei grad. Dove u sondu do tebe. Mor a ukloniti filter za deuterijum kako bi otkrio prenosni disk. Ima li kle ta?" "Nemam nikakav alat. Imam samo reflektorski laser. Ka i mi gde da seem." "Nadam se da zbog toga vredi izgubiti pola mojih izvora goriva. Dobro. A ko si u stanju da obezbedi ma inu za oitavanje i ako ona bude mogla da proe kroz otvo r do prenosnog diska, sla em se. Ako ne, donesi trake. Mo da u moi ne to da uinim." Luis je stajao na ivici krova Biblioteke zagledan u gusti sumrak senkovi tog dobra ispod njegovih nogu. Na ivici senke videla se podnevna svetlost. etvoro uglasto ustrojstvo obradive zemlje udaljavalo se od njega. Zmijska reka zavijala je nalevo i nestajala meu niskim planinama. S one strane planina nalazila su se

mora, ravnice, jedan siu an venac planina, jo siu nija mora - sve to plavilo je sa udal jeno u... i konano Luk koji se bez prestanka uzdizao. Napola hipnotisan, Luis je ekao pod vedrim nebom. Ni ta se vi e nije moglo uiniti. Jedva da je bio svestan proticanj a vremena. Sonda se pojavi sa neba na dahu plavog kamena. Na mestu gde je gotovo ne vidljiva vatra dotakla krov, biljke i tle pretvori e se u narand asti pakao. Mali pr edstavnici viseeg naroda, bibliotekari u plavim odorama i mokra deca trali su vri tei ka stepeni tu. Sonda se spustila u plamenu i nakrivila na jednu stranu usporena dejstvo m visinskih mlaznika. Svuda oko gornjeg oboda nalazili su se siu ni mlaznici, a jed an veliki mlaznik bio je sme ten ispod nje. Bila je dvadeset stopa dugaka i deset s topa debela, cilindar naikan kamerama i drugim ureajima. Luis saeka dok se plamen nije gotovo ugasio. Zatim koraknu kroz ugljenisa ne ostatke sonde. Krov je bio prazan, bar se njemu tako inilo - nije bilo ak ni te la. Nema le eva. Dobro. Glas prevodioca vodio ga je dok je isecao debelo molekularno sito na vrh u sonde. Uskoro se ukaza prenosni disk. On upita: " ta sada?" "Promenio sam smer dejstva prenosnog diska na drugoj sondi i uklonio fil ter. Mo e li dobaviti ma inu za oitavanje?" "Poku au. Ni ta mi se ovo ne svia." "Za dve godine ionako nee biti va no. Dajem ti trideset minuta. Onda doi i p onesi sve to nae ." Izvestan broj bibliotekara odevenih u plavo gotovo je odluio da poe na nje ga kada se Luis pojavio na stepeni tu. Vizir mu je bio navuen preko lica. Komadii te k og metala koji su oni ispaljivali na njega odbijali su mu se o za titni oklop i on nastavi da se kree trzajui se i zastajkujui. Pu karanje se proredi, a potom prestade. Povlaili su se pred njim. Kada su se dovoljno udaljili, Luis skliznu kroz otvor stepeni ta ispod nje ga. Zavojito stepeni te bilo je privr eno samo na vrhu i na dnu. Sada je bilo sabijeno poput opruge i kidalo je bone rampe iz dovrataka. Bibliotekari su visili spasava jui drage im ivote. Luis je zadobio cela dva gornja sprata za sebe. Kada se okrenuo prema najbli oj odaji za oitavanje, susreo se sa Harkabipar olin koja mu je prepreila put sa sekirom u rukama. "Jo jednom mi je potrebna tvoja pomo", ree Luis. Ona zamahnu. Luis uhvati sekiru koja mu se odbila od mesta gde se spajaj u vrat i ramena. Ona stade da je cima, popku avajui da mu je istrgne. "Pazi", ree on. Zatim pree laserskim snopom kroz kabl koji je napajao ma inu za oitavanje. Iz kabla suknu plamen i on se raspade uz mnogo varnica. Harkabiparolin zavri ta: "Zgrada Liar e za ovo dobro platiti!" "Tu se ni ta ne mo e. elim da mi pomogne da odnesem ma inu za oitavanje na krov. Mislio sam da u morati da se probijem kroz zid. Ovako je bolje." "Neu!" Luis pree snopom svetlosti preko ma ine za oitavanje. Ona buknu po to se prvo raspala. Smrad je bio u asan. "Ka i kada." "Vampirski ljubavnie!" Ma ina je bila te ka, a Luis nije imao nameru da se li i lasera. Povlaio se una tra ke stepeni tem; glavni deo tereta nalazio se u Harkabiparolinim rukama. On joj r ee: "Ako je ispusti moraemo da se vratimo po drugu." "Idiote!... ve si... uni tio kabl!" On ni ta ne odvrati. "Za to ovo ini ?" "Poku avam da spasem ovaj svet da ne padne na svoje sunce." Malo je nedostajalo da u tom trenutku ispusti ma inu. "Ali... ali motori! Svi su vraeni na svoja mesta!" "Znai ve ste toliko saznali! Suvi e kasno bojim se. Veina va ih svemirskih brod ova nikada se nije vratila. Nema dovoljno motora. Nastavi." Kada stigo e na krov sonda se podi e i spusti pored njih na visinskim mlazni cima. Oni odlo i e ma inu. Nee moi. Luis za krguta zubima i oslobodi ekran ostalog dela ma ne. Sada e moi da proe. Harkabiparolin ga je samo gledala. Bila je suvi e iscrpljena da i ta ka e.

Ekran ue u rupu gde se nalazio molekularni filter i nestade ga. Ono to je ostalo, glavni deo ma ine, bilo je mnogo te e. Luis uspe da ubaci jedan kraj u otvor . Zatim le e na lea i nogama ga gurnu unutra te i on nestade. "Zgrada Liar nema ni ta sa ovim", ree on bibliotekarki. "Oni nisu znali ta i mam na umu. Evo." On ispusti uzorak potpuno crne tkanine pored nje. "Zgrada Liar vam mo e rei kako da popravite kondenzatore za vodu i ostale stare ma ine pomou ovoga . Ceo grad mo e postati nezavisan od ma inskog naroda." Gledala ga je u asnuto. Te ko je bilo rei da li ga je ula. On se odbaci s nogama napred u sondu. I sti e naglavake u Iglino skladi te. Tre deo 23. POSLEDNJA PONUDA Nalazio se u velikoj staklenoj boci koja je odzvanjala i u kojoj je vlad ala potpuna tama. Kroz providne zidove videla se napola rastavljena svemirska le telica obavijena sumrakom. Sonda se vratila na nosae na stra njem zidu skladi ta, zad r a i se na visini od osam stopa iznad tla. Luis se nalazio na mestu gde je ranije b io filter za deuterijum, sme ten poput jajeta u a ici za jaje. Osloniv i se na ake pridigao se i skoio napolje. Bolela ga je svaka kost. Jo mu je predstojala jedna neprijatnost i onda e moi da se odmori. Sigurnost se nalaz ila tik s druge strane neprobojnog zida. Mogao je da vidi ploe za spavanje... "Dobro." Glas Poslednjeg prozbori odnekud blizu tavanice. "Je li to ekra n za oitavanje?" Nisam oekivao ne to tako glomazno. Jesi li to morao da prepolovi ?" "Da." Sa visine od osam stopa bacio je na pod i delove. Sreom lutkari su bili ve ti sa alatkama... "Nadam se da ovde ima postavljene prenosne diskove." "Raunao sam na neprilike. Pogledaj napred s leve strane... Luise!" Iza njega se razle e jecaj nezemaljskog u asa. Luis se munjevito okrenu. U sondi gde se prethodnog trenutka on nalazio poivala je Harkabiparolin. U rukama je stezala kundak nekog projektilskog oru ja. Kroz razmaknute usne videli su joj se zubi. Oi nisu mogle da joj se smire. Sevale su gore, dole, levo, desno i nigde nisu mogle da nau spokoj. Poslednji progovori svojim jednolinim glasom. "Luise, ko je ovo upao na m oju svemirsku letelicu? Je li opasna?" "Nije, smiri se. To je samo jedna zbunjena bibliotekarka. Harkabiparolin , vrati se." Njen pokli postade jo prodorniji. Ona iznenada poe da cvili: "Poznato mi je ovo mesto. Viala sam ga u sobi sa kartama! To je nebeski zvezdani brod, van ovog sveta! Luvevu, ta si ti?" Luis uperi reflektorski laser u nju. "Nazad!" "Ne! Uni tio si ukradeno vlasni tvo Biblioteke. Ali ako... ako je svet u opa snosti, elim da pomognem!" "Kako da pomogne , luda eno? Hajde: vrati se u Biblioteku. Otkrij odakle je stizala droga besmrtnosti pre Pada gradova. To je mesto za kojim tragamo. Ako p ostoji bilo koji drugi nain da se pokrene svet bez velikih motora, tamo emo pronai kontrole." Ona odmahnu glavom: "Ja ne... Otkud to zna ?" "To je njihov prvobitan dom. Za -in enjeri Prstenastog sveta mora da su imal i negde u blizini posaene odreene biljke... Tanj... pretpostavljam. Samo pretposta vljam. Tanj, do avola!" Luis se uhvati za glavu. U njoj je dobovalo kao da je re o nekom velikom bubnju. "Ja ni ta od ovoga nisam tra io. Bio sam kidnapovan!" Harkabiparolin se izvi iz sonde i spusti. Njena gruba, plava odora bila je natopljena znojem. Dosta je liila na Halroprilalar. "Mogu biti od pomoi. Mogu v am itati." "Imamo ma inu koja to radi." Ona prie bli e. Oru je je dr ala spu teno kao da je zaboravila na njega. "Sami sm o to sebi priredili, zar ne? Moj narod je poskidao upravljake motore sveta za na e

zvezdane brodove. Mogu li pomoi da se to ispravi?" Poslednji ree: "Luise, ena ne mo e da se vrati. Prenosni disk na prvoj sondi je transmiter. Da li je to neko oru je to dr i u rukama?" "Harkabiparolin, daj mi to." Ona mu ga pru i. Luis nespretno uhvati projektilsko oru je. Liilo je na proiz vod ma inskog naroda. Poslednji mu ree: "Odnesi ga napred u levi ugao skladi ta. Tamo se nalazi t ransmiter." "Ne vidim ga." "Prefarbao sam ga. Spusti oru je u ugao i odstupi. eno, ostani gde si!" Luis poslu a. Pi tolj nestade. Luisu gotovo promae hitri pokret s one strane trupa kada se oru je spusti na ispust svemirske luke. Poslednji je postavio prijem nik prenosnog diska van trupa. Luis se zaudi. U lutkarevoj paranoji bilo je elemenata renesansne Italije . "Dobro. Sledee... Luise! Jo jedan!" Jedna smea, tr ava glava proviri iz sonde. Bio je to deak iz sobe sa kartama , potpuno go, mokar, koji umalo nije ispao kada se protegnuo da pogleda oko sebe . Oi mu se ra iri e u udu. Upravo se nalazio u dobu kada je trebalo da se uhvati uko tac sa magijom. Luis urliknu: "Poslednji! Iskljui smesta te prenosne diskove!" "Iskljuio sam. Trebalo je to da uinim. Ko je ovo?" "Jedno dete-bibliotekar. Ime mu je estoslo no i ne mogu da ga se setim." "Kavaresksenjajok", uzviknu deak, sme ei se. "Gde se nalazimo, Luvevu? ta emo ovde?" "Samo Finejgl to zna." "Luise! Ne elim ove tuince na svom brodu!" "Ako ima na umu da ih izbaci u svemir, zaboravi na to. Neu ti dozvoliti." "Onda moraju ostati u spremi tu za teret, a i ti s njima. Mislim da ste ov o smislili ti i Hmii. Nije trebalo da poverujem nijednom od vas dvojice." "Nikada to nisi ni uinio." "Ponovi, molim te?" "Umreemo od gladi ovde unutra." Nastupila je podu a pauza. Kavaresksenjajok gipko iskoi iz sonde. On i Hark abiparolin stado e ustro ne to da apuu. "Mo e se vratiti u svoju odaju", iznenada ree Poslednji. "Oni neka ostanu ov de. Ostaviu otvorenu vezu izmeu prenosnih diskova kako bi mogao da ih hrani . Ovo jo mo e ispasti na dobro." "Kako?" "Luise, bie dobro ako neki domoroci sa Prstenastog sveta pre ive." Ono dvoje sa Prstenastog sveta nisu bili dovoljno blizu da bi uli Luisovo g prevodioca. On ree: "Ne misli valjda sada da odustane , zar ne? Ono to se nalazi na ovim trakama mo e nas odvesti pravo do maginog ureaja za transmutaciju." "Da, Luise. A bogatstvo sa Karata nekoliko svetova mo da se upravo steklo u Hmiijevim rukama. Mo emo raunati da e nas udaljenost tititi dva do tri dana, ne vi e. Uskoro moramo poi." Domoroci su gledali unaokolo dok im se Luis pribli avao. On ree: "Harkabipa rolin, pomozi mi da ponesem ma inu za oitavanje." Deset minuta kasnije kalemovi, ma ina za oitavanje i istrgnut ekran nalazil i su se kod Poslednjeg na upravljakoj palubi. Harkabiparolin i Kavaresksenjajok s u ekali na daljnja nareenja. "Moraete malo ovde da ostanete", ree im Luis. "Ne znam zapravo ta e se dogod iti. Poslau vam hranu i ne to od ega ete moi da napravite postelju. Imajte poverenja u mene." Mogao je da oseti krivicu kako mu se oitava na licu kada se urno okretao i nestajao u uglu. Trenutak kasnije na ao se u svojoj odaji - sa skafanderom, ogrtaem i svim o stalim. Luis se skinu i narui par obinih pid ama. Ve se oseao bolje. Bio je umoran, al i morao je da opskrbi Harkabiparolin i Kavaresksenjajoka. Kuhinja mu nee dati ebad . On narui etiri velika pona sa kapuljaama i posla ih preko prenosnih diskova.

Zatim poe da prebira po seanju. ta je Halroprilalar volela da jede? Bila je sva tojed, ali vi e je volela sve u hranu. On izabra sledovanje za njih. Kroz zid je posmatrao njihove ozbiljne izraze lica dok su prouavali dobijenu hranu. Za sebe je naruio orahe i jednu bocu poznatog burgundca. Grickajui i pijuc kajui, on ukljui polje za spavanje, srui se u njega i ispru i u slobodnom padu kako b i razmi ljao. Zgrada Liara e platiti za njegovo razbojni tvo. Da li je Harkabiparolin ost avila superprovodnu tkaninu za sobom u Biblioteci kao izvesnu naknadu za poinjenu tetu? ak ni to nije znao. ta li je Valavirgilin sada radila? Bila je upla ena za celu svoju vrstu, za ceo svoj svet i bez ikakve mogunosti da bilo ta izmeni, zahvaljujui Luisu Vuu. ena i deak u spremi tu za teret mora da su bili isto tako upla eni... ako bi Luis Vu umro u roku od nekoliko narednih asova, ni oni ga ne bi mnogo nad iveli. Sve je to bilo uraunato u cenu. I njegov vlastiti ivot bio je u opasnosti. Prvi korak: doneti reflektorski laser na Iglu. Uinjeno. Drugi korak: mo e li se Prstenasti svet vratiti u prvobitan polo aj? Tokom n arednih nekoliko asova mogao bi dokazati da to nije mogue. Sve e zavisiti od magnet skih svojstava skrita. Ako se Prstenasti svet ne mo e spasiti, treba be ati. Ako se Prstenasti svet mo e spasiti, onda... Trei korak: doneti odluku. Da li je izvodljivo da se Hmii i Luis Vu vrate u poznati svemir? Ako nije, onda... etvrti korak: pobuna. Trebalo je da ostavi komad superprovodne tkanine u samoj zgradi Liara. T rebalo je da podseti Poslednjeg da iskljui prenosne diskove na sondama. Nije se m oglo porei da je Luis Vu u poslednje vreme donosio vrlo nezadovoljavajue odluke. T o ga je muilo. Sledei njegovi poduhvati bie izuzetno va ni. Ali za sada e ukrasti nekoliko asova sna... da upotpuni svoje prea nje krae. Glasovi nejasni. Luis se prome kolji i okrenu u slobodnom padu, a zatim po gleda oko sebe. S druge strane prednjeg zida Harkabiparolin i Kavaresksenjajok jo su vodi li iv razgovor sa tavanicom. Za Luisa je to bilo potpuno nerazumljivo. Nije imao pri sebi prevodioca. Ali Graditelji gradova pokazivali su u etvrtasti hologram ko ji je lebdeo van trupa, zaklanjajui deo ispusta svemirske luke. Kroz taj 'prozor' Luis je mogao da vidi suncem obasjano dvori te nekog zam ka od sivog kamena. Grubo istesano kamenje u velikim koliinama; mno tvo pravih uglo va. Jedine prozore predstavljali su vertikalni prorezi za strelce. Uz jedan od z idova uspinjala se neka vrsta br ljana. Bujan bledo uti br ljan sa grimiznim ilicama. Luis napusti polje. Lutkar se nalazio za pultom na upravljakoj palubi. Danas je njegova griva podseala na oblak fosforescentnog sjaja. On okrenu jednu glavu kada Luis stade d a mu se primie. "Luise, verujem da si se odmorio?" "Da, a bilo mi je i potrebno. Kako napreduje ?" "Uspeo sam da popravim ma inu za oitavanje. Iglin kompjuter ne zna dovljno dobro jezik Graditelja gradova da bi mogao itati trake iz fizike. Nadam se da u do puniti renik kroz razgovor sa domorocima." "Koliko jo ? Imam neka pitanja u vezi sa op tim sklopom Prstenastog sveta." Da li bi mogao pod Prstenastog sveta, svih est stotina miliona kvadratnih milja, poslu iti za elektromagnetsko manipulisanje polo ajem ovog ustrojstva? Kada bih samo bio siguran u to! "Mislim izmeu deset i dvadeset asova. Svima nam je povremeno potreban odmo r." Suvi e dugo, pomisli Luis, jer e im se ekipa za popravke uskoro nai na grbai. Ravo. "Odakle dolazi ta slika? Sa lendera?" "Da." "Mo emo li Hmiiju uputiti poruku?" "Ne." "Za to ne? Mora da uz sebe ima prevodioca." "Napravio sam gre ku; iskljuio sam prevodioca prinudno. On ga ne nosi." " ta se dogodilo?" upita Luis. " ta e on u srednjevekovnom zamku?"

Poslednji ree. "Pro lo je dvadeset asova od kada je Hmii stigao do Karte Kzi na. Ispriao sam ti kako je izveo izviaki let, kako je dozvolio jednom kzinskom vazd uhoplovu da ga napadne, kako se spustio na veliki brod i ekao dok su oni nastavlj ali sa napadom. Napadi su trajali nekih est asova pre no to ih je Hmii sam prekinuo odletev i na neko drugo mesto. Voleo bih da mogu shvatiti ta se nada da e postii, Lu ise." "Ni ja ne znam, stvarno. Nastavi." "Vazduhoplov ga je sledio izvesno vreme, a zatim se vratio. Hmii je nast avio da istra uje. Nai ao je na pojas divljine sa malim, kamenim zamkom, opasanim zi dinama, na najvi em vrhu. Spustio se u dvori te. Bio je napadnut, razume se, ali bra nioci su imali samo maeve, lukove i tome slino. Kada su se okupili oko lendera, gaa o ih je iz topa za o amuivanje. Zatim je..." "Stani." Jedan kzin izjuri ispod lunog prolaza, pa pohita preko sivih kamenih ploa, pribli avajui se hologramskom prozoru; trao je etvorono ke, oigledno be ei od neeg. To da je bio Hmii; nosio je za titni oklop. Iz oka mu je virila strela, jedna dugaka, drvena strela sa papirnatim li em umesto pera. Iza njega su trali drugi kzini ma ui maevima i buzdovanima. Strele su dolazil e iz proreza-prozora, i odbijale se o njegovo za titno odelo. U asu kada je Hmii st igao do vazdu ne komore na lenderu, jedna nit svetlosti suknu sa jednog od prozora . Laserski snop obavio je plamenom nekoliko kamenih ploa, a zatim se usredsredio na lender. Hmii je nestao. Snop je i dalje sukljao... a onda zgasnu kada se pror ez-prozor raspue u crvenom i belom plamenu. "Nebri ljiv je", promrmlja Poslednji. "Prepustiti neprijatelji takvo oru je. " Drugim ustima prebirao je po kontrolama. Ukljuio je jednu unutra nju kameru. Luis je promatrao Hmiija kako zatvara vazdu nu komoru, a zatim se tetura prema autodok u, upinjui se da skine za titni oklop i razbacujui usput njegove delove. Jedna kzino va noga ispod oklopa bila je u dubokim ranama. On podi e poklopac autodoka i srui s e unutra. Tanj! Nije ukljuio monitore! Poslednji, moramo mu pomoi." "Kako, Luise? Ako poku a da stigne do njega pomou prenosnih diskova bie zagreja n do temperature potrebne za fuziju. Izmeu tvoje brzine i brzine lendera..." "Tako je." Veliki okean nalazio se trideset pet stepeni oko zavoja Prste nastog sveta. Razlika kinetike energije bila je dovoljna ra razori itav jedan grad . Nije bilo naina da mu se pomogne. Hmii je le ao krvarei. Iznenada on vrisnu. Napola se okrenu. Njegovi debeli prsti stado e da dodi ruju tastaturu autodoka. Kada je zavr io, bacio se na lea, ispru io ruku i zatvorio p oklopac. "Dosta dobro", ree Luis. Strela je u la u onu duplju pri o trom uglu. Mo da nije uni tila mo dano tkivo... a mo da i jeste. "Bio je nepa ljiv, sla em se. U redu, nastavi. " "Hmii je upotrebio top za o amuivanje kako bi ozraio ceo zamak. Zatim je pro veo tri asa gomilajui kzine bez svesti na platforme za podizanje tereta i izbacujui ih napolje. Zaboravio je na kapije. Zatim je oti ao u zamak. Devet asova ga nisam video. Za to se ceri ?" "Nije izneo nijednu enku, zar ne?" "Ne. Mislim da shvatam." "Imao je tanj sree to je uspeo dovljno brzo da navue za titni oklop. Ranu na nozi je zadobio pre no to je zavr io oblaenje." "Izgleda da Hmii ne predstavlja pretnju po mene." Bie u 'doku dvadeset do etrdeset asova, proceni Luis. Sada je Luis Vu morao sam da donosi odluke. "Ima ne to o emu bismo morali sa njim da porazgovaramo, ali bojim se da je to neizvodljivo. Poslednji, molim te snimi predstojei razgovor. alj i ga lenderu na beskonanoj traci. elim da ga Hmii uje im se probudi." Lutkar je ne to dohvatio iza sebe; inilo se da ustima prebira po kontrolnoj tabli. "Izvr eno. O emu to treba da razgovaramo?" "Hmii i ja nikako nismo mogli poverovati da e nas vratiti u poznati svemir . ak ni da to mo e uiniti." Lutkar se upilji u njega iz dva pravca. Pljosnate glave se razmako e najvi e

to su mogle, pru ajui mu maksimalno binakularno dejstvo kako bi to bolje mogao da pr oui svog nepouzdanog saveznika i mogueg neprijatelja. On upita: "Za to to ne bih uini o, Luise?" "Prvo, suvi e znamo. Drugo, ti nema razloga da se vraa na bilo koji svet u po znatom svemiru. Sa maginim transmuterom ili bez njega, mesto na kome eli da se nae je ste Flota svetova." Mi ii na lutkarevom zadnjem delu nemirno su se grili. (To je bila noga koja je lutkarima slu ila za borbu: okrenuti neprijatelju lea, nani aniti iroko razmaknutim oima, klik!) On ree: "Zar bi to bilo, tako lo e?" "Bolje nego da ostanemo ovde", priznade Luis. " ta si imao na umu?" "Mo emo vam ivot uiniti veoma udobnim. Zna da posedujemo drogu za dugovenost k zina. Mo emo se snabdeti i osna ujuim zainom. Na Igli ima mesta i za enke hominida i za enke kzina. Pa na brodu ve imamo jednu enku Graditelja gradova. Putovali biste u s tazisu, tako da prostor nije problem. Ti i tvoja pratnja mo ete se smestiti na jed nom od poljoprivrednih svetova Flote. Praktino, vi biste ga posedovali." " ta ako nam dosadi seljaki ivot?" "Gluposti. Imali biste pristup u biblioteke matinog sveta. Pristup k znan ju kome se oveanstvo udilo od kada smo se prvi put otkrili! Flota se kree kroz svemi r gotovo brzinom svetlosti, kako bi konano stigla do Magelanovih oblaka. Sa nama e izbei eksploziju galaktikog jezgra. Verovatno e nam biti potreban za istra ivanja... z animljivih oblasti koje nas ekaju na putu." "Misli opasnih." " ta drugo bih mogao da mislim?" Luis se na ao u veem isku enju nego to je oekivao. Kako bi Hmii primio jednu ta kvu ponudu? Odlo ena osveta? Prilika da uni ti matini svet lutkara u nekoj neodreenoj budunosti? Ili jednostavno kukaviluk? On upita: "Da li ova ponuda zavisi od toga da li emo pronai arobni transmut er?" "Ne. Tvoje umee nam je potrebno bez obzira na to. Meutim... bilo kakvo obea nje koje sada dam bie mnogo lak e ostvariti pod vladavinom Eksperimentalista. Konze rvativci bi mogli da ne uvide tvoju vrednost, a da ne govorimo o Hmiiju." To je bilo lepo reeno, prizna Luis. "Kad ve govorimo o Hmiiju ..." "Kzin je dezertirao, ali moja ponuda va i i za njega. Prona ao je enke kzina koje mo e da spase. Mo da ga ti mo e ubediti." "Sumnjam." "Konano, mo ete ponovo videti i svoje svetove. Za hiljadu godina poznati sv emir mo da e zaboraviti lutkare. Za vas e protei svega nekoliko desetina godina ako s e pridru ite Floti svetova koja putuje gotovo brzinom svetlosti." "Potrebno mi je vreme da o tome razmislim. Ispriau to Hmiiju kada budem u prilici." Luis pogleda pored njega. Graditelji gradova su ga posmatrali. teta to n ije mogao s njima da se posavetuje, jer odluivao je i o njihovoj sudbini. Ali on je ve odluio. "Sledee to bih voleo da uradim", ree on, "jeste da stign emo do Velikog okeana. Mo emo proi kroz planinu Bo ju pesnicu i ii dovoljno sporo..." "Uop te nemam nameru da pomeram Iglu. Mo da postoje i neke druge pretnje por ed meteorske odbrane, a i ona mi je ve dovoljna!" "Siguran sam da mogu da te nagnam da se predomisli . Sea li se da smo prona li opremu za podizanje Basardovih sabirnih mlaznika na obodni zid? Osmotri malo bo lje tu opremu sada." Lutkar je jedan trenutak ostao sleen. Zatim se okrenuo i nestao s vidika iza neprovidnog zida svojih odaja. To bi trebalo da ga dovoljno dugo zaposli. Dobiv i malo slobodnog vremena Luis Vu krenu prema gomili odlo ene odee i opr eme. Iz ogrtaa izvadi reflektorski laser. etvrti korak: akcija. teta to se njegov au todok nalazio u lenderu, sto miliona milja van doma aja. Mo da e mu uskoro biti potre ban. Na spoljnoj strani trupa Igle sigurno se nalazio titnik od baklji. Svaki brod ga je imao, bar na prozorima. Pod dejstvom prejake svetlosti, titnik protiv baklji postajao bi ogledalo i mo da spasao vid pilota. Zaustavljao je solarne baklje i zaustavljao je lasere. Ako je Poslednji

postavio neprovidne zidove izmeu sebe i svoje zarobljene posade, sigurno je titnik om oblo io i celu upravljaku palubu. Ali ta je sa podom? Luis kleknu. Hiperpogonski motor protezao se celom du inom broda; imao je bronzanu boju sa ne to bakra i trup od metala. Lutkarska ma inerija, s svim onim zao bljenim uglovima, ve je sama po sebi izgledala napola istopljena. Luis uperi refl ektorski laser pod uglom u njega i opali kroz providni pod. Svetlost se odbi od povr ine. Suknu metalna para. Potee teni metal. Luis pus ti snop da prodre duboko, zatim stade njime da kru i, palei ili topei sve to mu je iz gledalo zanimljivo. teta to nikada nije prouio in enjering hiperpogonskog sistema. Laser mu se ugreja u aci. Dr ao ga je ukljuenog ve nekoliko minuta. On pomeri snop ka jednom od est postolja na kojima je poivao motor u vakuumskoj odaji. Nije se istopilo; omek alo je i sleglo se. On napade drugi. Velika masa motora ulegnu se i iskrivi. Uski snop zatreperi, poput blica i ugasi se. Baterija se istro ila. Luis o dbaci reflektorski laser od sebe, setiv i se da lutkar mo e uiniti da mu ovaj eksplod ira u aci. Zatim ode do prednjeg zida svog kaveza. Lutkar nije bio na vidiku, ali L uis uskoro zau agonijski zvuk orgulja na paru. Lutkar je dokaskao oko neprovidnog zelenog odeljka i stao pred njega. Mi ii su mu se grili ispod ko e. "Doi", ree Luis Vu, "hajde da razmi ljamo zajedno." Bez urbe lutkar zavue obe glave izmeu prednjih nogu te noge smota ispod seb e. 24. PROTIVPREDLOG Luis Vu se probudio bistra uma i gladan. Nekoliko trenutaka poivao je nep omino, u ivajui u slobodnom padu; zatim je ispru io ruku i iskljuio polje. Sat mu je po kazivao da je spavao sedam asova. Gosti Igle spavali su ispod jedne od velikih spona koje su uvr ivale lender tokom leta. Sedokosa ena spavala je nemirno, umotana u pono iz koga joj je virila jedna gola noga. Smeokosi deak spavao je poput bebe. Nije bilo naina da ih probudi, kao ni smisla. Zid ne bi preneo zvuk, a pr evodilac nije radio. Prenosni diskovi koji su ih povezivali ne bi preneli ni ta te e od nekoliko funti. Da li je lutkar odista oekivao nekakvu slo enu zaveru? Luis se nasme i. Njegova pobuna bila je samo njegova. On narui lak obrok od tosta i sira i poe da ga jede dok je koraao prema pre dnjem zidu elije. Dok se odmarao Poslednji je imao pravilan jajoliki oblik; bio je sav skl upan sa ubastim oblakom bele kose na irem kraju. Noge i glave bile su skrivene ispo d njega. Sedam asova se nije ni pomerio. Luis je video Nesusa kako to ini. Lutkari su na taj nain reagovali na ok: s motati se u vlastiti pupak, pa neka i vaseljene nestane. Dobro, ali devet asova b ilo je previ e. Ako je lutkar zapao u katatoniju zato to ga je Luis okirao, onda bi to mogao biti kraj sveta. Lutkareve u i nalazile su se u njegovim glavama. Luisove rei morale bi proi kroz meso i kosti. On povika: "Dozvoli da ti ponudim nekoliko stvari za razmi ljan je!" Lutkar nije odgovorio. Luis podi e glas zapoev i monolog. "Ova struktura kliz i ka svom suncu. U stanju smo da uinimo ne to s tim u vezi, ali ne mo emo ni ta dok ti prouava svoj pupak. Niko sem tebe ne mo e da upravlja ureajima na Igli, senzorima, po gonima, itd, a sam si to tako zamislio. Stoga: svaki minut koji provede izigravaj ui hoklicu, ti, ja i Hmii smo za minut bli i jednoj prilici kojoj nijedan astrofizia r ne bi mogao da odoli." On zavr i svoj laki obrok dok je ekao. Lutkari su bili odlini lingvisti u ve likom broju tuinskih jezika. Hoe li se ovaj lutkar upecati na jeziku udicu? Poslednji izvue jednu glavu taman dovoljno da upita: "Kakvoj prilici?" " ansi da prouava suneve pege odozdo."

Lutkar ponovo zavue glavu pod stomak. Luis urliknu: "Ekipa za popravke dolazi!" Glava i vrat se ponovo pojavi e i on viknu u znak odgovora: " ta se nam uinio ? ta si uinio meni, sebi, domorocima koji su mogli da izbegnu vatru? Da li si misl io o bilo emu drugom do o pukom divlja tvu?" "Jesam. Sam si jednom rekao. Jednog dana moraemo da odluimo ko vodi ovu ek spediciju. Ovo je taj dan", ree Luis Vu. "Dozvoli da ti ka em za to bi trebalo da slu a moja nareenja." "Nisam mogao ni da pretpostavim da bi jedan strujoman mogao da udi za puk om vla u." "Neka ti to bude prvo. Bolji sam u pogaanju od tebe." "Nastavi." "Odavde neemo otii. ak je i Flota svetova van na eg doma aja iako se kree brzino m manjom od svetlosne. Ako Prstenasti svet strada, stradaemo i mi. Moramo nekako da ga vratimo u prvobitan polo aj. Tree: in enjeri Prstenastog sveta mrtvi su bar etvrt miliona godina", ree pa lj ivo Luis. "Hmii bi rekao nekoliko miliona godina. Hominidi nisu mogli mutirati n i razviti se za ivota in enjera Prstenastog sveta. Ovi to ne bi dozvolili. Bili su Pak za titnici." Luis je oekivao u as, stravu ili iznenanje. Lutkar kao da se pomirio sa sudb inom. "Ksenofobi", ree on. "Opasni, odva ni i vrlo pametni." Mora da je podozrevao. "Moji preci", ree Luis. "Oni su sagradili Prstenasti svet kao i sve siste me neophodne da on ostane na svom mestu. Koji od nas ima bolje izglede da razmi lj a kao Pak za titnik? Jedan od nas mora da proba." "Ti argumenti ne bi ni ta vredeli da si nam pru io priliku da umaknemo. Luis e, verovao sam ti." "Ne bi mi se svidelo da si bio toliko glup. Mi se nismo dobrovoljno prij avili za ovu ekspediciju. Kzini i ljudi su ravi robovi." "A ta bi bilo etvrto?" Luis napravi grimasu. "Hmii se razoarao u mene. eli da te potini svojoj vla sti. Ako bih bio u stanju da mu ka em da prima od mene nareenja, bio bi zadivljen. A i potreban nam je." "Da, potreban nam je. On je u stanju da razmi lja kao Pak za titnik bolje od tebe." "Pa?" "Kakva su tvoja nareenja?" Luis mu ree. Harkabiparolin se pridi e i ve je bila na nogama pre no to je ugledala Luisa kako odlazi iz ugla. Zatim je zadahtala, unula i nestala u ponoima. Jedan vornovat pono skliznu ka odlo enoj plavoj odori. udno pona anje. Graditelji gradova sa tabuom golotinje? Da li je Luis treba lo da nosi odeu? On uini ono to je smatrao za primereno: okrenu joj lea i pridru i se deaku. Deak se nalazio kod zida posmatrajui velike, raskomadane zvezdane brodove. Pono koji je nosio bio mu je prevelik. "Luvevu", upita on, "da li su to bili na i brodovi?" "Da." Deak se osmehnu. "Da li je tvoj narod gradio tako velike brodove?" Luis poku a da se priseti. "Sporoamci su bili gotovo toliki. Bili su nam po trebni veoma veliki brodovi pre no to smo probili barijeru brzine svetlosti." "Je li ovo jedan od va ih brodova? Mo e li putovati br e od svetlosti?" "Nekada je mogao. Sada vi e ne. ini mi se da su trupovi broj etiri Op tih proi zvoda bili ak vei od va ih brodova, ali nismo ih mi sagradili. To su bili brodovi lu tkara." "To smo mi jue razgovarali sa jednim lutkarem, zar ne? Raspitivao se o te bi. Nismo mogli bog zna ta da mu ka emo." Harkabiparolin im se pridru i. Povratila je svoju pribranost navukav i plavu bibliotekarsku odoru. Ona upita: "Da li se na polo aj promenio, Luvevu? Reeno nam j e da ti nee biti dozvoljeno da nas poseuje ." S naporom je prisilila sebe da ga pogl

eda u lice. "Preuzeo sam vostvo." "Tako lako?" "Platio sam..." Deakov glas se ume a: "Luvevu? Kreemo se!" "Sve je u redu." "Mo e li ovde da bude tamnije?" Luis doviknu da se pogase svetla. Istog asa oseti se prijatnije. Tama je skrivala njegovu nagost. Harkabiparolinin stav bio je zarazan. Topla igla istrage podi e se dvanaest stopa iznad ispusta svemirske luke. Hitro, gotovo skrivajui se, bez razmetanja i pirotehnike, brod polako ode do ivic e sveta i otisnu se u njega. "Kuda emo?" upita ena. "Ispod sveta. Staemo kod Velikog okeana." Nisu iskusili oseaj pada, a ispust svemirske luke ve je tiho nestajao u vi sini. Poslednji je pustio da propadnu nekoliko milja pre no to je ukljuio potisnik e: Igla uspori i stade da se kree ivicom ispod Prstenastog sveta. Rub tame skliznu i pretvori se u nebo. Ispod se nalazilo more zvezda, sj ajnije od bilo ega to je jedan domorodac sa Prstenastog sveta mogao da vidi kroz d ubine vazduha i raspr ene svetlosti Luka. Ali nebo je bilo potpuno crno. Oplata Pr stenastog sveta od penastog skrita nije odbijala nikakvu svetlost zvezda. Luisu je jo bilo neprijatno zbog nagosti. "Vraam se u svoju odaju", ree on. "Hoete li sa mnom? Tamo ima hrane, odee i boljih kreveta ako elite." Harkabiparolin se poslednja pojavila na prenosnom disku silno se zatetur av i. Luis se glasno nasmeja. Poku ala je da gleda u njega, ali oi joj same skrenu e. Luis narui radni kombinezon i obue ga. "Bolje?" "Da, bolje je. Misli li da sam budala?" "Ne, mislim da nemate kontrolu nad klimom. Na veini mesta ne mo e se pojavit i naga, zato ti to izgleda udno. Mo da se i varam." "Mo da si u pravu", ree ona iznenaeno. "Noas ste spavali na tvrdoj palubi. Isprobajte vodeni krevet. Dovoljno je velik za oboje, a stalo bi i jo nekoliko osoba; Hmii ga za sada ne koristi." Kavaresksenjajok se baci na krznom prekriven vodeni krevet. On odskoi, a talasi pokulja e ispod krzna. "Luvevu, dopada mi se! Lii na plivanje, ali na suvom! " Ukruenih lea usled nepoverenja Harkabiparolin sede na nepostojanu povr inu. Neodluno upita: "Hmii?" "Osam stopa visok i prekriven narand astim krznom. On je... u misiji na Ve likom okeanu. Sada idemo po njega. Mo e ga nagovoriti da krevet podeli s vama." Deak se nasmeja. ena ree: "Tvoj prijatelj e morati da pronae drugu dru icu. Ja ne upra njavam ri atru." Luis se zakikota. (Pa ipak negde u podsvesti pomisli: tanj!) "Hmii je udn iji nego to ti to misli . Verovatno bi vi e voleo ri atru sa kobasiastom biljkom. Bila b i sasvim sigurna pored njega, sem ako ne po eli ceo krevet samo za sebe, to nije is kljueno. Pazi samo da ga nikad ne budi cimanjem. Ili, pak, mo ete isprobati ploe za s pavanje." "Da li ti koristi ploe za spavanje?" "Da." Pretpostavio je ta je time htela da ka e. "Polje se mo e podesiti tako da odr ava tela razdvojena." (Tanj! Da li je prisustvo deaka sputava?) Ona ree: "Luvevu, utrpali smo ti se usred tvog zadatka. Da li si do ao samo da pokrade znanje?" Taan odgovor bio bi da. Luisov odgovor bio je bar istinit. "Ovde smo da s pasemo Prstenasti svet." On zami ljeno ree: "Ali kako mogu...?" Ona se tada zagleda negde pored Luis ovog ramena. Poslednji je ekao s one strane prednjeg zida; bio je velianstven. Kand e su mu bile posrebrene, a griva ure ena da lii na zlatne i srebrne strukove. Kratka, bl eda dlaka koja je prekrivala ostali deo njegovog tela bila je oetkana do blistavi la. "Harkabiparolin, Kavaresksenjajok, dobro do li", otpeva on. "Hitno nam je potr

ebna va a pomo. Proputovali smo veliko prostranstvo izmeu zvezda u nadi da emo spasti va e narode i va svet od vatrene smrti." Luis se uste e od smeha. Sreom, njegovi gosti gledali su samo u Piersonovog lutkara. "Odakle si?" zapita deak lutkara. "Kako tamo izgleda?" Lutkar poku a da mu ispria. Govorio je o svetovima koji hitaju kroz svemir gotovo svetlostnom brzinom, o pet svetova rasporeenih u obliku petougla, u Kemple rovu rozetu. Oko etiri od njih kru e ve taka sunca kako bi sazrevala hrana potrebna pe tom svetu. Peti svet sija jedino svetlo u svojih ulica i zgrada. Kontinenti ble te uto -belo, okeani su tamni. Usamljene sjajne zvezde okru ene izmaglicom predstavljaju plutajue fabrike na moru ija suvi na toplota zagreva vodu do take kljuanja. Samo suvi na industrijska toplota spreava da se svet ne zamrzne. Deak je zaboravio da di e dok je slu ao. Ali bibliotekarka je tiho govorila s ama sa sobom: "On mora da dolazi sa zvezda. Ima oblik razliit od svih poznatih ivi h bia." Lutkar je govorio o zakrenim ulicama, ogromnim zgradama, parkovima koji s u predstavljali poslednje pribe i te domorodakog ivota jednog sveta. Govorio je o rasp oredu prenosnih diskova pomou kojih se mo e obii ceo svet za nekoliko minuta. Harkabiparolin ustro odmahnu glavom. Glas joj postade prodorniji. "Molim te, nemamo vremena. ao mi je, Kava! elimo da ujemo jo , potrebno nam je da znamo vi e, ali... svet, sunce! Luise, nije trebalo da sumnjam u tebe. Kako mo emo pomoi?" Poslednji ree: "itajte mi." Kavaresksenjajok je le ao na leima posmatrajui kako pored njega promie stra nja strana sveta. Igla je prolazila ispod bezoblinog crnog krova u koji je Poslednji postav io dva hologramska 'prozora'. Jedan prostrani etvorougao prikazivao je osvetljeni prizor; drugi je prouavao donji deo Prstenastog sveta pomou infracrvene svetlosti . Pri infracrvenoj svetlosti donja strana dnevnog podruja jo je sijala jasnije od zemlje prekrivene nonom tamom; reke i mora bili su tamni danju, a svetli nou. "Vidi , poput nalija maske?" Luis je ti e govorio kako ne bi prekidao Harkabi parolin. "Taj razgranat lanac reka: vidi kako je ispupen? I mora su izboena. A taj niz zuba... to je itav jedan lanac planina." "Da li su i va i svetovi nalik na ovaj?" "Oh, ne. Na jednom od mojih svetova sve ovo ispod bilo bi vrsto, a povr ina nastala igrom sluaja. Ovde je svet bio izvajan. Pogledaj, mora su sva iste dubin e i tako rasporeena da svuda ima dovoljno vode." "Neko je izrezbario taj svet kao plitki reljef?" "Upravo tako." "Luvevu, od toga ovek mora da se upla i. Kako su izgledali?" "Bili su mudri, voleli su svoju decu i liili na oklopna odela." Luis odlui da ne ka e ni ta vi e o za titnicima. Deak upre prstom. " ta je ono?" "Ne znam." Bila je to rupica u donjoj strani Prstenastog sveta... ispunj ena maglom. "Mislim da je to rupa od meteora. Iznad nje se sigurno nalazi olujno oko." Ekran za oitavanje nalazio se na upravljakoj palubi okrenut prema Harkabip arolin sa one strane zida. Poslednji ga je opravio i dodao mu upleteni kabl koji je vodio do kontrolne table. Dok je Harkabiparolin naglas itala, brodski kompjut er oitavao je traku i uporeivao je sa njenim glasom kao i sa svojim uskladi tenim zn anjem Halroprilalarinog jezika. Taj jezik se sigurno izmenio tokom vekova, ali n e suvi e, ne u jednom pismenom dru tvu. Po svoj prilici kompjuter e uskoro moi da preu zme stvar. to se tie Poslednjeg, on se sklonio u skriveni odeljak. Tuinac je do ivljavao ok za okom. Luis mu nije dao vremena da ga uhvati histerija. Igla je nastavila da ubrzava. Uskoro je obrnuti predeo promicao gotovo s uvi e brzo da bi se mogle razabrati pojedinosti. A Harkabiparolinin glas postajao je sve promukliji. Vreme za ruak, odlui Luis. Iskrsnu jedan problem. Luis narui file minjon, pr ene krompirie sa brijem i francuskim hlebom kao dodacima. Deak je zurio u asnut. Isto tako i ena, ali u Luisa

Vua. " ao mi je. Zaboravio sam. Stalno mislim da ste sva tojedi." "Jesmo sva tojedi. Jedemo i biljke i meso", ree bibliotekarka. "Ali ne i na trulu hranu!" "Nemoj se toliko uzbuivati. Nema ovde nikakvih bakterija." nicla koja je o dstajala uporavo onoliko koliko treba, mleko koje je napala bu... Luis isprazni n jihove tanjire u toalet i narui ponovo. Voe, crudites sa posebnim umakom od kisele pavlake koji je bacio, zatim morsku hranu, ukljuujui sa imi. Njegovi gosti nikada r anije nisu videli ribu iz slanih voda. Dopala im se, ali su od nje i o edneli. Posmatrajui Luisa kako jede oni se rastu i e. ta je on to naumio: da umre od g ladi? Oni su mogli da umru od gladi. Gde da nae sve e crveno meso za njih? Pa raz ume se, u Hmiijevom delu autokuhinje. Mo e ga ispei laserom pode enim na iroki snop i veliku jainu. To mo da nee biti lako imajui u vidu na koji nain ga je poslednji put up otrebio. Jo jedan problem: oni sada sigurno unose u organizam suvi e soli. Luis nije znao ta da preduzme s tim u vezi. Mo da bi Poslednji mogao da preuredi komande aut okuhinje. Posle ruka Harkabiparolin se vrati itanju. Tada je Prstenasti svet ve suvi e brzo promicao da bi se mogle videti pojedinosti. Kavaresksenjajok se neumorno pr ebacivao iz elije u spremi te i nazad. I Luis je bio nervozan. Trebalo je da vr i prouavanja: ponovo pregleda zapi se sa prvog putovanja ili Hmiijeve dosada nje pustolovine na Karti Kzina. Ali nije mogao dopreti do Poslednjeg. Postepeno postade svestan jo jednog izvora nelagodnosti. udeo je za bibliotekarkom. Voleo je njen glas. Govorila je ve satima, pa ipak glas joj nije izgubio napevno svojstvo. Rekla mu je da ponekad ita slepoj deci: deci bez vida. Luis pos tade uznemiren od same pomisli na to. Dopadalo mu se njeno dostojanstvo i njena hrabrost. Dopadao mu se nain na koji je odora isticala njene obline; a na trenuta k ju je video i nagu. Pro le su godine od kada je Luis Vu voleo neku enu ljudi. Harkabiparolin je bila isuvi e blizu tome. A ona nije nikoga imala. Kada im se lutkar konano ponovo pridru io, Luisu bi milo zbog ove promene situacije. Tiho su razgovarali na meunarodnom, ti e no to je Harkabiparolin itala kompju teru. "Odakle su ti amateri popravljai?" pitao se Luis. "Ko bi na Prstenastom s vetu mogao da poseduje dovoljno znanja da ponovo postavi visinske mlaznike? Pa i pak ini mi se da ne znaju da to nije dovoljno." "Ostavi ih na miru", ree Poslednji. "Mo da i znaju da nije dovoljno? Mo da jadni bledunjavci jednostavno ne mogu da smisle ni ta drugo. A postavlja se i pitanje odakle im oprema. Mo da potie iz sre di ta za opravke." "Suoeni smo sa dosta nevolja ovde. Manimo se jo i njih." "Bar jednom se sla em s tobom. Ali ne mogu prestati da postavljam sebi pit anja. Tila Braun je pohaala kole u ljudskom svemiru. Velike strukture izgraene u sv emiru nisu za njih ni ta novo. Ona bi znala ta mo e da znai ako jedno sunce pone da kli zi unaokolo." "Da li bi Tila Braun mogla da organizuje ne to tako veliko?" "Mo da ne bi. Ali trebalo bi da je sa njom Traga. Ima li Tragaa na svojim tra kama? On je bio domorodac sa Prstenastog sveta i mo da besmrtan. Tila ga je prona la . Pomalo lud, ali on je mogao da obavi organizaciju. Bio je kralj vi e puta, tako je bar rekao." "Tila Braun je predstavljala jedan proma eni eksperiment. Poku ali smo da od gajimo ljudsko bie koje e pratiti srea tako da i lutkari kada se nau u njihovom dru tv u dele tu sreu. Tilu je mo da pratila srea, a mo da i nije, ali sigurno je da njena sr ea nije bila prenosna. Ne elimo ponovo da sretnemo Tilu Braun." Luis zadrhta. "Ne." "Stoga moramo izbegavati da privuemo pa nju ekipe za popravke."

"Dodaj postskriptum traci koju aljem Hmiiju", ree Luis. "Luis Vu odbija tv oju ponudu da mu utoi te bude na Floti svetova. Luis Vu je preuzeo upravljanje Topl om iglom istrage i uni tio motor za hiperpogon. To bi trebalo da ga uzdrma." "Ima jedan problem, Luise, moji senzori ne mogu da probiju skrit. Tvoja poruka e morati da prieka." "Koliko nam jo treba da stignemo do njega?" "Oko etrdeset asova. Ubrzao sam do hiljadu milja u sekundi. Pri ovoj brzin i potrebno nam je vi e od pet gravitacija ubrzanja da ostanemo na svojoj putanji." "Mo emo podneti trideset gravitacija. Previ e si obazriv." "Poznato mi je ta misli o meni." "Ali ipak ne dr i mnogo do mojih nareenja", ree Luis. 25. SEMENJA CARSTVA S druge strane zaobljene tavanice promicao je pod Prstenastog sveta. Nije imalo bog zna ta da se vidi sa udaljenosti od trideset hiljada milja , pri brzini od hiljadu milja u sekundi i kroz oplatu od penaste naslage. Deak us koro zaspa u narand astim krznima. Luis nastavi da posmatra. Druga mogunost bila je da ode na poinak i razmi lja da li ih je sve osudio na propast. Konano Poslednji ree eni Graditelja gradova: "Dosta." Luis sie sa pokretne povr ine. Harkabiparolin stade da masira vrat. Posmatrali su Poslednjeg kako propu t a etiri kalema ukradenih traka kroz ma inu za oitavanje. Bilo mu je potrebno svega nekoliko minuta. "Od sada je ovo problem kompj utera", ree lutkar. "Uprogramirao sam pitanja. Ako se odgovori mogu nai na trakama dobiemo ih najkasnije za nekoliko asova. Luise, ta e biti ako nam se i ti odgovori ne dopadnu?" "Da ujemo pitanja." "Postoji li istorijat popravki na Prstenastom svetu? Ako postoji, da li postrojenja za popravke dolaze iz nekog odreenog izvora? Da li su popravke uestali je na nekom odreenom mestu? Da li je bilo koja oblast Prstenastog sveta u boljem stanju od ostalih? Pronai sva mesta koja govore o biima slinim Pakima. Da li se izg led oklopa menja sa udaljeno u u odnosu na neku sredi nju taku? Kakva su magntska svoj stva poda Prstenastog sveta i skrita uop te?" "Dobro." "Da li sam ne to propustio?" "...Da. Potrebno nam je da saznamo odakle najverovatnije potie droga besm rtnosti. Bie da je to Veliki okean, ali u svakom sluaju treba da pitamo." "Hou. Za to Veliki okean?" "Oh, delimino zato to je toliko upadljiv. A delimino zato to smo tamo prona li jedan jedini preostali uzorak droge besmrtnosti. Imala ga je Halroprilalar. Na nju smo nai li u blizini Velikog okeana." A delimino zato to smo se tamo sru ili, pomi sli Luis. Srea Tile Braun izobliuje verovatnost. Tilina srea mogla nas je pravo odv esti do sredi ta za opravke jo prvog puta. "Harkabiparolin? Mo e li se setiti neeg to sm o izostavili?" Glas joj je bio kripav. "Ne razumem ta radite." Kako da joj objasnim? "Na a ma ina pamti ono to se na lo na va im trakama. Mi joj dajemo u zadatak da pretra i svoja seanja u potrazi za odgovorima na postavljena p itanja." "Upitaj je kako da spasemo Prstenasti svet." "Moramo biti odreeniji. Ma ina je u stanju da se sea, povezuje i rezimira, a li nije u stanju samostalno da razmi lja. Nije dovoljno velika." Ona odmahnu glavom. " ta ako su odgovori pogre ni?" bio je uporan Poslednji. "Ne mo emo pobei." "Probaemo ne to drugo." "Razmi ljao sam o tome. Moramo ui na polarnu orbitu oko sunca, kako bismo to vi e smanjili rizik da e nas deo raznetog Prstenastog sveta udariti. Staviu Iglu u stazis da eka na spas. Spas nee stii, ali i to je bolje rizikovati nego ovo s ime sm o sada suoeni."

Moglo bi doi do toga, pomisli Luis. "Lepo. Ostaje nam koja godina da potr a imo neki drugi izlaz." "Manje od toga. Ako..." "Umukni." Iscrpljena bibliotekarka sede na vodeni krevet. Imitacija kzinskog krzna talasala se i mre kala ispod nje. Trenutak je bila ukruena, a zatim se oprezno opr u ila. Krzno je nastavilo da se mre ka. Uskoro je ukoenost napusti i ona se prepusti tom talasanju. Kavaresksenjajok promrmlja ne to pospano u znak protivljenja i prev rnu se. Bibliotekarka je izgledala krajnje privlano. Luis ipak odole porivu da jo j se pridru i na krevetu. "Kako se osea ?" "Umorno. Jadno. Da li u ikada ponovo videti svoj dom? Ako doe kraj... kada doe... elela bih da ga saekam na krovu Biblioteke. Ali cvee e to tada ve svenuti, zar ne? Spr eno i smrznuto." "Da." Ovo je delovalo na Luisa. Oni sigurno vi e nikada nee videti svoj dom . "Poku au da te vratim. Sada ti je potreban san. I masa a lea." "Ne." udno. Zar ta Harkabiparolin nije bila jedna od Graditelja gradova, pripad nica Halroprilalarinog naroda koji je vladao Prstenastim svetom uglavnom putem s eksualne privlanosti? Ponekada je bilo te ko prisetiti se da se pojedinci unutar je dne tuinske vrste mogu razlikovati u istoj meri kao i ljudska bia. On ree: "Osoblje Biblioteke vi e lii na sve tenike nego na profesionalce. Da l i se vi navikavate na uzdr avanje?" "Dok radimo u Biblioteci, uzdr ani smo. Ali ja sam to dobrovoljno izabrala ." Ona se podi e na lakat da bi ga pogledala. "Nauili smo da sve druge vrste ude da upra njavaju ri atru sa Graditeljima gradova. Da li je to i sa tobom sluaj?" On priznade. "Nadam se da si u stanju da vlada sobom." On uzdahnu. "Oh, tanj, da. Meni je hiljadu falana. Nauio sam kako da odvr atim pa nju od neega." "Kako?" "Obino odem da potra im neku drugu enu." Bibliotekarka se nije nasmejala. " ta biva ako nema na raspolaganju drugu en u?" "Oh... ve bam do iscrpeljenosti. Napijem se 'goriva'. Odem na odsustvo u m euzvezdani prostor u brodu za jednu osobu. Naem neko drugo zadovoljstvo. Predam se poslu." "Ne bi trebalo da pije ", ree ona i bila je u pravu. "Kakvo zadovljstvo mo e s ebi da priu ti ?" Draud! Dodir struje i bilo bi mu svejedno i da se Harkabiparolin, njemu naoigled, pretvori u zeleni mulj. Za to mu je i sad stalo? Nije joj se divio... pa, mo da i jeste, malo. Ali odigrala je svoju ulogu. Mo e da spase Prstenasti svet ili da ga izgubi, bez njene daljnje pomoi. "U svakom sluaju dobie svoju masa u", ree on. Obie je u irokom luku i dodirnu k ntrole na vodenom krevetu. Harkabiparolin ga je zbunjeno pogledala, zatim se nas mejala i potpuno opustila kada su je obgrlile sonine vibracije u vodi. Za nekolik o trenutaka je zaspala. On podesi da se jedinica iskljui za dvadeset minuta. Zatim stade da razmi lja. Da nije proveo godinu dana sa Halroprilalar, mislio bi da je Harkabiparo lin ru na, sa tom svojom elavom glavom, usnama nalik na ivicu no a i malim ravnim nos iem. Ali proveo je... Bio je dlakav na mestima gde to nije bio nijedan Graditelj gradova. Je l i to bilo u pitanju? Ili miris hrane u njegovom dahu? Ili dru tveni signal koji mu je bio poznat? ovek koji je kidnapovao zvezdani brod, ovek koji se kladio u svoj ivot da e spasiti bilione drugih ivota, ovek koji je savladao ogrezlost u drogiranju - takav ovek ne bi trebalo da se obazire na sitnice kao to je udnja za ljupkom saputnicom. Dodir struje bio bi mu dovoljan da to nepristrasno jasno sagleda. Tako je. Luis ode do prednjeg zida. "Poslednji!"

Lutkar dokaska u vidno polje. "Pusti mi zapise o Pakima. Razgovore i medicinske izve taje o D eku Brenanu, studije o tuinevom le u, sve to ima ." Poku ae s poslom. Luis Vu lebdeo je usred vazduha, u polo aju lotosa, odeven u komotnu odeu k oja je lepr ala oko njega. Na ekranu koji je poivao nepomino van trupa Igle jedan od avno mrtav ovek dr ao je predavanje o poreklu oveanstva. "Za titnici poseduju veoma malo slobodne volje", govorio je. "Dovoljno smo inteligentni da sagledamo prave odgovore. Pored toga, tu su i instinkti. Ako Pa k za titnik nema ive dece, on uglavnom umire. Prestaje da jede. Neki za titnici mogu da se uop te; u stanju su da pronau nain da uine ne to za celu svoju vrstu i to ih odr av a u ivotu. Mislim da je meni to bilo lak e nego Phssthpoku." " ta si prona ao? ta te to i dalje tera da jede ?" "Potreba da vas upozorim na Pak za titnike." Luis klimnu, priseajui se podataka o autopsiji tuinaca. Phssthpokov mozak b io je vei od ovekovog, ali u ispupenje nisu ulazili prednji re njevi. Glava D eka Brena na izgledala je ulubljena u sredini zbog toga to se prvo razvila po uzoru na ljud sku lobanju sa postojeim prednjim delom i gornjim ispupenjem na stra njem delu loban je. Brenanova ko a bila je veoma naborana, nalik na ko ni oklop. Zglobovi su mu bili nenormalno otekli. Usne i desni su se stopili u tvrdi kljun. Ni ta od toga ka o da nije smetalo stra no izmenjenom rudaru sa Pojasa. "Svi simptomi starenja predstavljaju posledicu promene od rasplodnika ka za titniku", priao je ve odavno mrtvom ispitivau ARM-a. "Ko a postaje deblja i bora se ; treba da izgleda ovako, toliko tvrda da savije no . Zubi se gube kako bi se napr avio prostor za stvrdnjavanje desni. Srce mo e da oslabi jer treba da izraste drug o srce, s dve komore, meu rebrima." Brenanov glas bio je kre tav. "Potrebno je da se zglobovi pro ire, kako bi o moguili vee rastezanje mi ia. Poveanu snagu. Ali ni ta od ovoga ne izlazi na dobro bez d rveta- ivota, a na Zemlji nije bilo drveta- ivota tri miliona..." Luis poskoi kada ga neiji prsti povuko e za radni kombinezon. "Luvevu? Glada n sam." "Dobro." Ionako je bio umoran od prouavanja; nije saznao ni ta to bi mogao u potrebiti. Harkabiparolin je jo spavala. Probudio ju je miris mesa koje se peklo na snopu reflektorskog lasera. Luis narui voe i kuvano povre za njih i pokaza im gde d a bace sve to im se ne bude dopadalo. On svoju veeru ponese u spremi te. Smetalo mu je to neko zavisi od njega. Ali s druge strane, oboje su bili njegove rtve. A on ak nije mogao ni da ih naui da sami naruuju sebi obroke! Obja njenj a su bila na meunarodnom i Junakovom jeziku. Da li je postojao neki nain da ih zaposli? Sutra. Smislie ve ne to. Kompjuter je poeo da izbacuje rezultate. Poslednji je bio zaposlen. Kada je Luis uspeo na trenutak da privue lutkarevu pa nju zatra io mu je zapise o Hmiijevo m napadu na zamak. Zamak je bio sme ten na vrhu jednog stenovitog brda. Stada ivotinja nalik n a svinje, utih, sa po jednom narand astom prugom, pasla su utu travu na pa njaku ispod brda. Lender je kru io oko zamka, a zatim se spustio u dvori te doekan oblakom strel a. Nekoliko minuta ni ta se nije dogodilo. Zatim je iz nekoliko lunih prolaza nahrupila nejasna narand asta mrlja tako brzo da se ni ta nije moglo razaznati. Zaustavili su se, polegli po tlu i prigrlili oru je, naspram osnove lender a. Bili su to Kzini, ali izgledali su nekako drugaiji. Do lo je do odstupanja tokom etvrt miliona godina. Harkabiparolin progovori kod Luisovog ramena. "Da li je to vrsta tvog sa druga?" "Pribli no. Izgleda da su ne to ni i, malo tamniji i... donja vilica im je nek ako masivnija."

"Napustio te je. Za to ga ne ostavi ?" Luis se nasmeja. "Da bih tebi obezbedio krevet? Bili smo u aru bitke kada sam dopustio da me jedna vampiru a zavede. To mu se smuilo. Hmii smatra da sam je bio taj koji je njega napustio." "Nijedan mu karac ni ena ne mogu se odupreti vampiru." "Hmii nije ovek. On ne bi ni mogao da po eli ri atru sa vampiru om ili bilo koj im hominidom." Sve vei broj krupnih narand astih maaka trao je da se smesti ispod lendera. D ve su nosile zarali metalni cilindar. Desetak maaka otpuzalo je do naspramne stran e lendera. Cilindar je nestao u eksploziji uto-belog plamena. Lender skliznu za jard u ili dve. Kzini su ekali, a zatim dopuza e unazad da vide ta su postigli. Harkabiparolin se strese. "Ovi bi sigurno mogli da me pojedu." Luis je bio sve napetiji. "Mo da. Ali seam se vremena kada je Hmii gotovo u mirao od gladi, ali me nikada nije ni dodirnuo. U emu je tvoj problem? Zar u grad u nemate mesojede?" "Imamo." "A Biblioteka?" Pomislio je da nee odgovoriti. (Ljutita lica ukaza e se na mnogim prorezima -prozorima. Eksplozija nije priinila nikakvu vidljivu tetu.) "Izvesno vreme provel a sam u zgradi Pant." Nije ga pogledala u oi. Za trenutak nije mogao da se seti. Onda mu sinu: zgrada Pant. Sagraena u obliku glavice crnog luka sa vrhom okrenutim nadole. Popravak kondenzatora za vo du. Vladar je eleo da plati seksom. Miris vampira u hodnicima. "Upra njavala si ri atru sa mesojedima?" "Sa pastirima, narodom trave, viseim narodom i nonim narodom. To se ne zab oravlja." Luis se malo odmae. "Sa nonim narodom? Goulima?" "Noni narod nam je veoma va an. Donose nama i ma inskom narodu obave tenja. Oni uvaju od raspadanja ono to je ostalo od civilizacije i za nas je bolje da ih ne u vredimo." "Uh-huh." "Ali... Luvevu, noni lovci imaju veoma o tar njuh. Miris vampira tera ih u beg. Reeno mi je da moram upra njavati ri atru sa jednim nonim lovcem. Bez mirisa vamp ira. Zatra ila sam da me prebace u Biblioteku." Luis se priseti Mar Korsil. "Ne izgledaju oni ba tako odvratno." "Ali za ri atru? Mi koji nemamo roditelje moramo platiti dug dru tvu pre no t o dobijemo priliku da se sparimo i osnujemo domainstvo. Izgubila sam ono to sam sa kupila kada su me premestili. Ali do toga nije do lo odmah." Ona ga pogleda u oi. " Nije bilo zabavno. Ali i ostalih puta bilo je isto tako lo e. Kada nestane vampirs kog mirisa, ostaje seanje. Seanje na miris. Miris krvi u dahu nonog lovca. Miris tr ulenja kod nonog naroda." "Sada si daleko od toga", ree Luis. Neki od kzina poku a e da ustanu. Zatim svi zapado e u san. Dedset minuta kasn ije spusti se poklopac. Hmii izie da preuzme upravu. Bilo je ve kasno kada se Poslednji ponovo pojavio. Izgledao je ra upan i umo ran. "ini se da su tvoje pretpostavke bile ispravne", ree on. "Ne samo da e skrit b lokirati magnetsko polje, ve je i ustrojstvo Prstenastog sveta pro arano superprovo dnim kablovima." "To je dobro", ree Luis. Oslobodio se te kog tereta. "Ba dobro! Ali otkuda s u Graditelji gradova mogli to da znaju? Ne mogu da zamislim da su kopali u skrit u da bi to saznali." "Ne. Pravili su magnete za kompase. Pratili su mre u superprovodnih linija koja se u vidu estougaonika prote e osnovom Prstenastog sveta u du ini od pedeset hi ljada milja. To im je pomoglo da izrade karte. Vekovi su pro li pre no to su Gradit elji gradova dovoljno savladali fiziku i pogodili ta je to to prate, a to otkrie om oguilo im je da i sami naprave superprovodnik." "Bakterija koju ste posejali..." "Ne bi nagrizla superprovodnik zakopan u skritu. Svestan sam toga da je pod Prstenastog sveta osetljiv na meteore. Moramo se nadati da nijedan nikada ni

je prodro kroz superprovodnu mre u." "To je prilino verovatno." Lutkar se prenu iz razmi ljanja. "Luise, da li mi jo tragamo za tajnom obim ne tranmutacije?" "Ne." "To bi veoma lepo re ilo na problem", ree Poslednji. "Taj ureaj je nesumnjivo dejstvovao u zastra ujuim razmerama. Pretvaranje materije u energiju mora da je mn ogo lak e od pretvaranja jedne materije u drugu. Pretpostavimo da jednostavno opal imo iz... nazovimo to transmutacijskim topom... u donju stranu Prstenastog sveta u taki koja je najudaljenija od sunca. Reakcija bi vratila strukturu na njeno me sto. Razume se, bilo bi i problema. Udarni talas pobio bi mnogo domorodaca, ali mnogo bi ih i pre ivelo. Spaljeni za titnik od meteora mogao bi se kasnije zameniti. Za to se smeje ?" "Ti si divan. Nevolja je u tome to nemamo razloga da verujemo kako je ika da postojao transmutacijski top." "Ne razumem." "Halroprilalar je izmi ljala prie. To nam je kasnije priznala. A pre svega, kako je ona mogla da zna i ta o nainu na koji je sagraen Prstenasti svet? Njeni pre ci nisu bili odmakli daleko od majmuna kada se to dogodilo." Luis vide da glave uranjaju i zasikta: "Ne umotavaj se sada. Nemamo vremena za to." "Aj, aj." " ta jo ima ?" "Gotovo ni ta. Analize ustrojstva jo nisu upotpunjene. Fantazije o Velikom okeanu meni ni ta ne znae. Poku aj ti." "Sutra." Odr avali su ga budnim zvuci suvi e tihi da bi se mogli razabrati. Luis se o krenu u tami i slobodnom padu. Bilo je dovoljno svetlosti za raspoznavanje okoline. Kavaresksenjajok i Harkabiparolin le ali su zagrljeni, apuui jedno drugom u uvo. Luisov prevodilac nije mogao da razabere o emu govore. Zvualo je kao ljubav. Iznenadna plima zavisti nate ra ga da se sam sebi nasmeje. Mislio je da je deak suvi e mlad; mislio je da se ena zakletvom odrekla toga. Ali ovo nije bila ri atra. Pripadali su istoj vrsti. Luis im okrenu lea i zatvori oi. U i su mu i ekivale ritmiko talasanje; ali do n jega ne doe i on uskoro zaspa. Sanjao je da je na odsustvu. Padao je, padao je izmeu zvezda. Kada svet postane suvi e bogat, suvi e razno vrstan, kada ima suvi e zahteva onda nastupa vreme da se svi svetovi ostave za sob om. Luis je to i ranije inio. Sam, u maloj svemirskoj letelici, odlazio je u neis tra ene pukotine s one strane poznatog svemira, kako bi video ono to je tamo imalo da se vidi i kako bi saznao da li jo voli samoga sebe. Sada je Luis lebdeo izmeu p loa za spavanje i snevao srene snove o padanju izmeu zvezda. Nikakvih zavisnika od njega, nikakvih obeanja koja je morao da ispuni. A onda mu jedna ena panino zaurla kraj uha. Peta ga sna no pogodi upravo isp od rebara i Luis se presamiti i zajauka borei se za vazduh. Ruke su stale da udar aju po njemu, a zatim mu se obavile oko vrata u samrtnom zagrljaju. Vri tanje se n astavi. Luis vrsto ste e ruke poku avajui da se oslobodi stiska. Zatim zaurla: "Iskljue nje polja za spavanje!" Ponovo zavlada gravitacija. Luis i njegov napada sru i e se na donju plou. Har kabiparolin prestade da vri ti. Dozvolila je da joj ukloni ruke. Deak Kavaresksenjajok kleao je pored nje, zbunjen i upla en. Postavljao je u u rbana pitanja na jeziku Graditelja gradova. ena frknu. Deak ponovo progovori. Harkabiparolin mu konano odgovori. Deak nerado klimn u. Bilo ta da je uo nije mu se dopalo. On odstupi u ugao; na licu mu se pojavi izr az koji Luis uop te nije mogao da protumai. Trenutak kasnije nestade ga." Luis pose e za prevodiocem. "Dobro, ta je bilo?" "Padala sam!" zajeca ona. "Nema ega da se pla i ", ree joj Luis. "Neki od nas vole ovako da spavaju." Ona ga pogleda u lice. "Padajui?" "Da."

Lako je bilo protumaiti njen izraz lica. Lud. Potpuno lud ... kao i slega nje ramena. Bilo je oigledno da se pribrala. Ona ree: "Shvatila sam da vam vi e nisa m od koristi sada kada va e ma ine mogu da itaju br e od mene. Mogu uiniti samo jednu st var za ovu misiju; da ti olak am patnju zbog neuta ene udnje." "Kakvo olak anje", ree Luis. eleo je da to zvui sarkastino; hoe li to ona tako i shvatiti? Luis bi prezreo sebe kada bi prihvatio takvo milosre. "Ako se okupa i veoma pomno oisti usta..." "Stani. Tvoje rtvovanje vlastite udobnosti zbog vi ih ciljeva je vredno hva le, ali od mene bi bilo veoma ru no da ga prihvatim." Bila je zbunjena. "Luvevu? Zar ne eli ri atru sa mnom?" "Hvala, ne. Ukljuenje polja za spavanje." Luis odlebde od nje. Iz prethod nog iskustva znao je da e uslediti nadmetanje u vikanju i to se nije moglo izbei. Ali ako poku a da mu se fiziki suprotstavi, opet e poeti da pada. Iznenadila ga je. Ona ree: "Luvevu, za mene bi bilo stra no da sada dobijem decu." On se zagleda u njeno lice: ne ljutito ve vrlo ozbiljno. Ona ree: "Ako se sada sparim sa Kavaresksenjajokom mogu roditi dete koje e umreti u vatri sunca." "Onda nemoj. On je ionako mlad." "Ne, nije." "Oh. Dobro. Zar nema ... Ne, ti sigurno ne nosi sa sobom kontraceptivna sre dstva. Dobro, ne mo e li utvrditi kada ti je plodno razdoblje i izbei ga?" "Ne razumem. Ne, ekaj, razumem. Luvevu, na a vrsta vladala je najveim delom sveta zato to smo umeli da gospodarimo nijansama i varijacijama ri atre. Zna li kako smo nauili toliko o ri atri?" "Puka srea, pretpostavljam?" "Luvevu, neke vrste su plodnije od ostalih." "Oh." "Pre no to je istorija zapoela, nauili smo da je ri atra nain da se izbegnu de ca. Ako se sparimo, etiri falana kasnije eto deteta. Luvevu, mo e li se svet spasti ? Zna li da se svet mo e spasti?" Oh, biti na odsustvu. Sam u brodu jednosedu, mnogo svetlosnih godina od svih odgovornosti prema bilo kome sem prema samom sebi. Oh, biti pod naponom... "Ne mogu da jemim ba ni ta." "Upra njavaj onda sa mnom ri atru kako bih mogla da prestanem da mislim na K avaresksenjajoka!" To nije bio ba najlaskiviji predlog koji je Luis Vu dobio u svom mladom iv otu. On upita: "Kako njemu da pomognemo?" "Nema naina. Jadni deak, mora da pati." Onda mo ete oboje da patite, pomisli Luis. Ali nije mogao sebe naterati da to i ka e. ena je bila ozbiljna, zadavala je bol i bila je u pravu. Ovo nije bilo vreme za raanje bebe Graditelja gradova. A i eleo ju je. On izie iz slobodnog pada i odvede je do vodenog kreveta. Bilo mu je drag o to se Kavaresksenjajok smestio u spremi tu. ta e deak imati da ka e sutra ujutro?" 26. ISPOD VODA

Luis se probudio pri sili te e, sa osmehom na licu, prijatnim bolom u svak om mi iu i odluno u u oima. Pro le noi veoma je malo spavao. Harkabiparolin nije preteri a kada je govorila o svojoj hitnji. Nije upo te znao (uprkos vremenu provedenom sa Halroprilalar) da se Graditelji gradova mogu uspaliti. On se pomeri, a veliki krevet se zatalasa pod njim. Jedno telo pribi se uz njegovo: Kavaresksenjajok, na stomaku, pruen poput morske zvezde, tiho je hrka o. Harkabiparolin, umotana u narand asto krzno u podno ju kreveta, prome kolji se i pridi e. Ona ree, mo da elei da se izvini to ga je napustila: "Stalno sam se budila n e znajui gde sam, jer se krevet poda mnom valjao." Kulturni ok, pomisli on. Priseti se da je Halroprilalar volela polje za s pavanje, ali ne za spavanje." Ima dosta prostora na podu. Kako se osea ?"

"Mnogo bolje, za sada. Hvala." "Hvala tebi. Jesi li gladna?" "Jo ne." Ve bao je. Mi ii su mu bili vrsti, ali bio je van forme. Graditelji gradova zb unjeno su ga posmatrali. Posle toga on narui doruak: dinju, sufle veliki Marni, ajn e kolaie, kafu. Njegovi gosti odbi e kafu, to se moglo i naslutiti, a isto tako i kol aie. Kada se Poslednji pojavio izgledao je ra upan i umoran. "Stvari koje smo tr a ili nalaze se u zapisima lebdeeg grada", ree on. "Sve vrste prave svoje oklope po obliku Pak za titnika. Oklop nije svuda isti, ne potpuno isti, ali mu je stil isto vetan. Mo da bi se to moglo pripisati irenju kulture Graditelja gradova. Njihovo ca rstvo izme alo je ideje i pronalaske tako da nikada neemo ui u trag njihovom poreklu ." " ta je sa drogom besmrtnosti?" "Bio si u pravu. Na Veliki okean gleda se kao na izvor u asa i u ivanja, ukl juujui tu i besmrtnost. Poklon nije uvek droga. Ponekada nailazi bez upozorenja, k ao dar hirovitih bogova. Luise, predanja za mene nemaju mnogo smisla, ja nisam l judsko bie." "Pusti nam traku. Dove u i na e goste da je gledaju. Mo da oni mogu objsaniti o no to ja ne mogu." "Aj, aj." " ta je sa popravkama?" "Na Prstenastom svetu nije bilo popravki tokom pisane istorije." " ali se!" "Koliku oblast obuhvataju gradske arhive? Koliko vremena? Malu i kratko. Pored toga, prouio sam stare razgovore sa D ekom Brenanom. Razabrao sam da za titnic i dugo ive i da veoma dugo obraaju pa nju na ne to. Vi e vole da sami obave posao nego d a upotrebe servomehanizme. Na primer, na brodu Phsstpoka nije bilo automatskog p ilota." "To se ne sla e. Sistem kanala za prelivanje sigurno je automatski." "Ali tu je posredi samo obina gruba sila. Mi ne znamo za to su za titnici izu mrli ili napustili Prstenasti svet. Zar je mogue da im je bila poznata njihova su dbina, da su imali vremena da automatizuju sistem kanala za prelivanje? Luise, n ama nije potrebno da i ta od toga znamo." "Oh, je li? Meteorska odbrana je verovatno takoe automatska. Zar ne bi ele o da sazna pobli e o meteorskoj odbrani?" " eleo bih." "I visinski mlaznici bili su automatski. Mo da su za sve to postojale rune kontrole. Ali hiljadu hominidnih vrsta razvilo se od kada su Paki nestali, a aut omati jo rade. Ili su za titnici od samog poetka nameravali da odu... u ta ne verujem ..." "Ili im je bilo potrebno mnogo godina da izumru", ree Poslednji. "Imam ja neke ideje o tome." Ni ta vi e nije eleo da ka e. Luis tog jutra pronae odlinu zabavu. Prie o Velikom okeanu su bile dobre, p une junaka, kraljevstava, junakih otkrovenja, arolija, stra nih udovi ta i arome drugaij e od one koju su posedovale bajke bilo koje kulture ljudi. Ljubav nije bila vena. Sadruzi junaka (ili junakinja) Graditelja gradova uvek su pripadali suprotnom p olu, njihova odanost potkrepljivana je ma tovito opisanim ri atrama, a njihove obino u dne moi uzimane su zdravo za gotovo. arobnjaci nisu bili sami po sebi zli; predsta vljali su sluajne opasnosti koje je trebalo izbegavati, a ne boriti se protiv nji h. Luis pronae zajednike imenitelje za kojima je tragao. Uvek su se pominjala prostranstva mora, u asi uluja i morska udovi ta. Neka od njih bile su ajkule, glavate uljarke, kitovi ubice, Gamid i-uni tivai , senkovite ribe sa udozemlja ili d ugle pune korenja-zamki. Bilo je tu i inteligen tnih stvorova. Morske zmije miljama dugake sa nozdrvama iz kojih je izbijala para (podrazumeva li to i plua?) i velikim ustima sa o trim zubima. Bila je tu i jedna zemlja koja je spaljivala svaki brod koji bi joj se pribli io, ostavljajui uvek sam o po jednog pre ivelog. (Ma ta ili suncokreti?) Odreena ostrva predstavljala su morsk a udovi ta koja su imala sklonost ka mirovanju i to u toj meri da je celokupna ekol

ogija mogla da se smesti na leima zveri, sve dok brod pun mornara ne bi uznemirio stvorenje. Tada bi ono zaronilo. Luis je jo mogao i da poveruje u tako ne to da is to predanje nije sreo i u literaturi Zemlje. A sasvim je poverovao u pomamne oluje. Na tom dugom potezu mogle su nast ati u asne oluje ak i bez efekta koriolis koji podi e orkane na svakom normalnom svet u. Na Karti Kzina video je brod veliki kao grad. Brdo tolike veliine moglo bi iza zvati oluje na Velikom okeanu. Nije sasvim odbacio ni prie o arobnjacima. Oni su (u tri predanja) izgleda pripadali rasi Graditelja gradova. Ali za razliku od arobnjaka iz predanja sa Ze mlje bili su veliki borci. U sva tri nosili su oklope. "Kavaresksenjajok? Da li arobnjaci uvek nose oklope?" Deak ga udno pogleda. "Misli na prie, zar ne? Ne. Mada pretpostavljam da to uvek ine oko Velikog okeana. Za to?" "Da li se arobnjaci bore? Jesu li oni veliki borci?" "Nije nu no da to budu." Deak poe neprijatno da se osea zbog ovog ispitivanja . Harkabiparolin im upade u razgovor. "Luvevu, mo da ja vi e znam o deijim priam a nego Kava. ta to ppku ava da sazna ?" "Tragam za domom in enjera Prstenastog sveta. Ti arobnjaci u oklopima mogli bi da budu oni, sem to se oni javljaju suvi e kasno u istoriji." "Onda to nisu oni." "Ali ta je podstaklo predanja? Kipovi? Munje izvuene iz pustinje? Rasna sea nja?" Ona razmisli: "arobnjaci obino pripadaju vrsti koja pria priu. Opisi se razl ikuju: visina, te ina, nain ishrane. Ipak imaju i zajednika obele ja. Strasni su borci . Ne zauzimaju moralni stav. Njih ne treba pora avati, ve izbegavati." Poput neke podmornice ispod polarnog leda, Topla igla istrage krstarila je ispod Velikog okeana. Poslednji je usporio brod. Imali su dobar pogled na dugaku, zamr eno izuvij anu traku kontinentalne ploe koja se spu tala iza njih. Inae je dno Velikog okeana b ilo isto tako raznovrsno kao i kopno: planine dovoljno visoke da se izdignu izna d vode; podvodni kanjoni koji su se pokazivali kao grebeni visoki pet do est milj a. ta se sada iznad njih nalazilo... po ljunen krov, taman ak i pod pojaanom svet lo u, koji je izgledao nametljivo blizak iako je bio tri hiljade milja povrh njih.. . zar to ne bi trebalo da je Karta Kzina. Kompjuter potvrdi da jeste. Kzin mora da je bio tektonski aktivan kada je Karta vajana. Morska dna bila su izrazito is pupena; planinski lanci duboki i o tro oivieni. Luis nije mogao ni ta da raspozna. Penom ubla eni obrisi nisu bili dovoljni. "Ne, Luise, skrit ga blokira. Vidi li gotovo kru an zaliv gde se zavr ava velika rek a? Ogroman brod ukotvljen je preko njenog u a. Gotovo s druge strane Karte, tamo gd e se dve reke ulivaju jedna u drugu u obliku slova Y - tamo je zamak gde sada poi va lender." "U redu. Spusti se nekoliko hiljada milja. Daj mi da pogledam odozgo... ili odozdo." Igla zaroni ispod svog izrezbarenog krova. Poslednji ree: "Ovaj isti put pre ao si u La ljivom kopiletu. Zar oekuje da e naii na neke izmene?" "Ne. Postaje nestrpljiv?" "Razume se da ne, Luise." "Sada znam vi e nego to sam onda znao. Mo da u zapaziti neku sitnicu koja mi j e onda promakla. Kao... ta je to, ta to viri blizu ju nog pola?" Poslednji pro iri vidno polje. Jedan dugaak, uzak i potpuno crn trougao rap ave povr ine izlazio je iz sredi ta Karte Kzina. "Rebro radijatora", ree lutkar. "Antarktik treba stalno rashlaivati, razum e se." Stanovnici Prstenastog sveta bili su potpuno zbunjeni. "Ne razumem", ree Harkabiparolin. "Mislila sam da znam ne to malo o nauci, ali... ta je ovo?" "Suvi e je zamr eno. Poslednji..." "Luvevu, ja nisam ni budala ni dete!"

Nije imala mnogo vi e od etrdeset godina, pomisli Luis. "U redu. Cela stvar je u tome to se opona a planeta. Lopta koja se okree, shvata ? Sunevi zraci padaju got ovo vodoravno na polove kod lopti koje se okreu, tako da je tamo hladno. Stoga ov aj svet koji opona a loptasti model mora da se hladi na polovima. Poslednji, uveaj nam to jo vi e." Rapava povr ina rebra pretvori se u bezbroj pominih vodoravnih kapaka, s go rnje strane srebrnastih, a sa donje crnih. Leto i zima, pomisli on; i zau sebe ka ko ka e: "Ne mogu da poverujem." "Luvevu?" On bespomono ra iri ruke. "Svaki as to izgubim iz vida. Mislim da sam sve pr ihvatio, a onda iznenada ne to se poka e suvi e veliko. Ba tanj veliko." Suze napuni e Harkabiparolinine oi. "Sada verujem. Moj svet samo opona a neki pravi svet." Luis je obgrli. "Stvaran je. Osea li ovo? Ti si isto toliko stvarna kao i ja. Udari nogom. Svet je isto onoliko stvaran kao i ovaj brod. Samo je vei. Mnogo , mnogo vei." Poslednji ree: "Luise?" Radei malo za teleskopom prona ao je jo poklopaca, ali manjih, oko perimetra Karte. "I oblasti oko arktika moraju se hladiti, razume se." "Da. Bie mi dobro za koji minut. Povedi nas prema Bo joj pesnici, ali ne uri . Mo e li je kompjuter pronai?" "Da. Mo da je zaepljena? Rekao si da je Olujno oko ili zaepljeno ili popravl jeno." "Zaepiti Bo ju pesnicu ne bi bilo ba lako. Rupa je vea od Australije i dosta iznad atmosfere." On sna no protrlja zatvorene oi. Ne mogu dozvoliti da mi se to dogaa, pomisli on. Ono to se dogaa je stvarno st. Ono to je stvarno s tim mogu da se nosim pomou mozga. Tanj, nije trebalo nikad a da koristim napon. Upropastio mi je smisao za stvarnost. Ali... rebra za hlaenj e ispod polova? Iza li su ispod Karte Kzina. Radar za dubinsko snimanje nije pokazivao cev i ispod uoblienog dna mora. to znai da je meteorski za titnik predstavljao penasti sk rit. Cevi mora da su bile tu ili bi glib punio dno okeana. Ali grebeni na donjoj povr ini Prstenastog sveta - ti dugaki, dugaki podmors ki kanjoni. U svakom od dubokih kanjona po bager, kao i ispust na jednom kraju: tako se moglo odr avati celo morsko dno bez muljnih naslaga. "Skreni malo, Poslednji. Odvedi nas pod Kartu Marsa. Zatim pod Kartu Zem lje. Neemo se mnogo udaljiti s na eg puta." "Gotovo dva asa." "Rizikuj ih." Dva asa, Luis je dremao u polju za spavanje. Znao je da pustolov spava ka da mo e. Probudio se dosta pre vremena dok je morsko dno jo klizilo iznad krova Igl e. Posmatrao je dok su usporavali i zaustavljali se. Poslednji ree: "Nema Marsa." Luis estoko zatrese glavom. Probudi se! " ta?" "Mars je jedan hladan, suv, gotovo bezvazdu an svet, zar ne? Cela Karta tr ebalo bi da je hladna i isu ena na neki nain i trebalo bi da se uzdi e gotovo iznad a tmosfere." "Da. Tako nekako." "Pogledaj onda navi e. Trebalo bi da se nalazimo ispod Karte Marsa. Vidi li bilo kakvo rebro mnogo vee od onoga ispod Karte Kzina? Vidi li neko gotovo kru no u dubljenje dvadeset milja uvueno unutra?" Iznad njihovih glava nije bilo niega sem obrnutih obrisa morskog dna. "Luise, ovo je opasno. Ako nas je izdala memorija kompjutera..." Noge Po slednjega se smota e. Glave mu zaroni e nadole, unutra. "Memorija kompjutera je odlina", ree Luis. "Smiri se. Sa kompjuterom je sv e u redu. Proveri da li je temperatura okeana vi a iznad nas?" Poslednji je oklevao, napola smotan u polo aju fetusa. "Aj, aj", promrmlja samo, a zatim se u urba oko kontrola. Harkabiparolin upita: "Da li vas dobro razumem? Jedan od va ih svetova ned ostaje?"

"Jedan od manjih. Puka nebri ljivost, draga moja." "Ovo nisu lopte", ree ona zami ljeno. "Ne. Kao kada olju ti neki okrugli plod, pa koru izravna ." Poslednji ih pozva: "Temperatura u okolini nije izjednaena. Zanemarujui ob lasti oko rebara kree se od etrdeset do osamdeset stepeni Farenhajta." "Voda bi trebalo da je toplija oko Karte Marsa." "Karta Marsa ne postoji i voda nije toplija." " ta? Ali to je udno." "Ako te razumem... da, to je problem." Lutkarevi vratovi se izvi e i napra vi e polukrug svaki na svoju stranu sve dok nije gledao sam sebe u oi. Luis nije vi deo Nesusa kako to radi i pitao se nije li to nain na koji se lutkari smeju. Mogl o je da znai i da se usredsredio na ne to. Harkabiparolin oseti nelagodnost, ali ni je mogla da odvoji pogled. Luis je koraao. Mars se mora hladiti. Gde je onda?" Lutkar poe da zvi due neku udnu melodiju. "Re etka?" Luis stade u pola koraka. "Re etka. Tano. A to bi znailo... tanj! Tako prost o?" "Malo smo napredovali. Na sledei potez?" Dosta su nauili posmatrajui donju povr inu svetova. Znai... "Odvedi nas na Ka rtu Zemlje, u podzemni nivo, molim te." "Aj, aj", ree Poslednji. Igla nastavi da se kree u smeru okretanja. Toliki okean, pomisli Luis. Tako malo kopna. Za to je in enjerima Prstena bi lo potrebno toliko slane vode samo na dva mesta? Dva zbog ravnote e, razume se, al i za to toliko velika? Rezervoari? Delimino. rezervati morskog ivota na napu tenom svetu Paka? Za j ednog konzervativca to bi bilo vredno nagrade; ali to su bili Paki za titnici. Sve to bi oni uinili bilo je sa ciljem da za tite sebe i svoje krvne potomke. Karte, pomisli Luis, predstavljale su vrhunski vid skretanja od tog naela . Uprkos tome to se okeansko dno javljalo samo u obrisima, Zemlju je bilo l ako prepoznati. Luis upre prst u ravne obline kontinentalnih ploa dok su prolazil i ispod Afrike, Australije, Amerike, Grenlanda... rebara ispod Antarktika i Arkt ikog okeana ... stanovnici Prstenastog sveta gledali su utivo i klimali. Za to bi on i marili? To nije bio njihov dom. Da, uinie sve to je u njegovoj moi da vrati Harkabiparolin i Kavaresksenjajo ka kui, ako ni ta drugo ne bude u stanju da uradi za njih. Luis Vu je sada bio bli e Zemlji nego to e ikada biti. Iznad njih nastavi da promie morsko dno. Zatim linija obale: pljosnata zaobljenost kontinentalne ploe iji je granini deo predstavljao lavirint zatona, zaliva, renih delti, poluostrva, arhipelaga i neravnih pojedinosti suvi e tananih za ljudsko oko. Igla je napredovala na levu st ranu u smeru okretanja. Proo e ispod upljih planinskih venaca i ravnih mora. Jedna p ravilno iscrtana linija protezala se pravo u smeru okretanja; a na njenom bli em k raju, zrak svetlosti... Bo ja pesnica. Ne to ogromno pogodilo je Prstenasti svet pre dosta vremena. Plamena lopta potisnula je pod Prstenastog sveta navi e dav i mu oblik isko ene kupe, a zatim se pr obila napolje. Pru ajui se gotovo u suprotnom smeru od velikog levkastog oblija nala zio se trag jednog mnogo kasnije prispelog meteorita: jedna obogaljena svemirska letelica Op tih Proizvoda, sa putnicima smrznutim u stazisu dodirnula je tlo u vo doravnom polo aju pri brzini od sedam stotina sedamdeset milja u sekundi. Tanj, on i su u stvari iskrivili skrit! Topla igla istrage stade da se di e uz snop svetlosti: krvava suneva svetlo st prodirala je uspravno kroz krater u planinu Bo je pesnice. Krhotine skrita ista njene kada se probila stara plamena lopta, stajale su poput manjih vrhova oko vu lkanske kupe. Brod se izdi e iznad njih. Pustinja se pru ala niz padine i daleko u daljinu. Udarac kojim je stvoren a Bo ja pesnica spalio je celokupni ivot na povr ini dosta veoj od Zemlje. Daleko, dal eko u daljini, stotinu hiljada milja daleko, plavetnilo daljine pretopilo se u p lavetnilo mora; samo im je visina od hiljadu milja na kojoj se Igla nalazila omo

guavala da vide tako daleko. "Krenimo", ree Luis. "Zatim nam daj pregled onoga deru. Da vidimo kako je, Hmii." "Aj, aj." 27. VELIKI OKEAN

to hvataju kamere na len

est pravougaonih prozora lebdelo je s druge strane trupa. est kamera prika zivalo je upravljaku palubu lendera, donju palubu i etiri spoljna prizora. Upravljaka paluba bila je prazna. Luis potra i svetla za sluaj opasnosti, al i ne nae nijedno upaljeno. Autodok je jo liio na ogroman, zatvoren koveg. Ne to nije bilo u redu sa spoljnim kamerama. Prizor se ljuljao, pomerao i promicao u sjajnim bojama. Luis je razabirao dvori te, otvore za strelce, nekoliko kzina u ko nim oklopima koji su uvali stra u. Ostali kzini trali su tamo-amo etvorono ke : nejasne pruge. Plamenovi! Branioci su podigli lomau oko lendera! "Poslednji? Mo e li odavde podii lender? Rekao si da ima daljinske upravljae." "Mogao bih ga podii", ree Poslednji, "ali to bi bilo opasno. Mi smo... uda ljeni smo dvanaest minuta od Luka u smeru okretanja i malo ulevo od Karte Kzina. .. tri stotine trideset miliona milja. Da li bi oekivao od mene da upravljam lend erom sa zaostatkom zbog brzine svetlosti od tri i po sekunde? Sistem za odr avanje ivota dobro radi." etiri kzina jurnu e preko dvori ta da irom otvore masivnu kapiju. Unutra uvuko e vozilo na tokovima i stado e. Bilo je vee od vozila ma inskog naroda koje je Luisa Vu a dovezlo do lebdeeg grada. Na etiri branika bilo je postavljeno projektilsko oru je . Kzini se pojavi e i poe e da prouavaju lender. Da li je gospodar zamka zvao nekog kom iju u pomo. Ili je kom ija do ao da tra i svoje pravo na neosvojivu leteu tvravu? Topovi na vozilu okrenu e se prema kamerama i suknu e. Plamen se rascveta; k amere zadrhta e. Velike narand aste make se pognu e, zatim pridigo e da vide ta su postigl e. Na upravljakoj palubi nije se upalilo nijedno svetlo za sluaj opasnosti. "Ti divljaci ne poseduju sredstva koja bi mogla naneti tetu lenderu", ree Poslednji. Eksplozivni projektili ponovo poleto e na lender. "Verujem ti na re", ree Luis. "Nastavi da osmatra . Da li smo dovoljno blizu da mogu dopreti do lendera pomou prenosnih diskova?" Lutkar pogleda sam sebe u oi. Nekoliko trenutaka ostade u tom polo aju. Zatim progovori. "Nalazimo se dve stotine hiljada milja u smeru okretanj a od Karte Kzina i stotinu dvadeset milja ulevo. Skretanje ulevo je zanemarljivo . Udaljenost u smeru okretanja bila bi pogubna. Ona pru a Igli i lenderu relativnu brzinu od osam desetina milja u sekundi." "Suvi e?" "Na a tehnologija nije udotvorna, Luise! Prenosni diskovi mogu upiti kinetku energiju do dve stotine stopa u sekundi, ne vi e." Eksplozije su raspr ile lomau. Stra ari kzina u oklopima ponovo su je podizal i. Luis nije eleo da odustane. "U redu. Najbr i nain na koji me mo e prebaciti tam o jeste da krenemo pravo u smeru suprotnom od smera okretanja sve dok ne budem u stanju da upotrebim prenosne diskove. Zatim mo emo polako nastaviti nadesno." "Aj, aj. Kojom brzinom?" Luis otvori usta koja mu i ostado e otvorena dok je razmi ljao. "A sada, evo jednog zadivljujueg pitanja", ree on. " ta odbrana od meteora na Prstenastom svetu smatra za meteor? Ili za osvajaku svemirsku letelicu?" Lutkar mu prie s lea i stade ustima da prebira po kontrolama. "Smanjio sam ubrzanje. Trebalo bi da porazgovaramo o ovome. Luise, ne razumem kako su Gradit elji gradova znali da slobodno mogu izgraditi obodni transportni sistem. Bili su

u pravu, ali kako su znali?" Luis zatrese glavom. Mogao je da shvati za to su za titniici sa Prstenastog sveta morali da programiraju meteorsku odbranu tako da ne puca na obodni zid. Si guran pronalazak za njihove vlastite brodove... ili su mo da prona li da kompjuter p uca na visinske mlaznike uvek kada oni izbacuju perjanicu gasa pri velikoj brzin i. "Rekao bih da su Graditelji gradova poeli od malih brodova poku avajui potom sa s ve veim. Poku aj se isplatio." "Glupo. Opasno." "Ve znamo da su inili sline stvari." "Ima moje mi ljenje. Na zapovest, Luise: kojom brzinom?" Visoka pustinja postepeno se spu tala: spaljena i be ivotna zemlja; ekologij a uni tena i zagrejana do usijanja pre mnogo hiljada falana. ta je to odozdo udaril o Prstenasti svet? Kometa obino nije toliko velika. Asteroida i planeta nije bilo ; oni su oi eni iz sistema za vreme graenja Prstenastog sveta. Igla je ve postigla zavidnu brzinu. Tle pred njima poinjalo je da se zelen i. Bilo je i srebrnastih niti reka. "Za vreme prve ekspedicije leteli smo brzinom od dva maha, koristei letci kle", ree Luis. "Sada e nam biti potrebno... osam dana pre no to budem mogao da upo trebim prenosne diskove. Suvi e tanj dugo. Pretpostavljam da odbrana od meteora pu ca na stvari koje se brzo kreu u odnosu na povr inu. Koliko brzo?" "Najlak i nain da to saznamo jeste da ubrzavamo dok se ne to ne dogodi." "Da ovek ne poveruje da tako ne to ka e jedan Piersonov lutkar." "Imaj poverenja u in enjerstvo lutkara, Luise. Delovae stazisno polje. Nije dno oru je ne mo e nam nauditi u stazisu. U najgorem sluaju vratiemo se u normalno sta nje po to udarimo o povr inu, a onda emo nastaviti da se kreemo smanjenom brzinom. Pos toji hijerarhija rizika, Luise. Najopasnija stvar koju sledee dve godine mo emo da i nimo jeste da se krijemo." "Ja ne... da je to Hmii rekao... ali Piersonov... daj mi minut da razmis lim." Luis zatvori oi i poku a da misli. Zatim: "Slu aj kako ti ovo zvui. Prvo smo odb acili upropa tenu sondu, onu koju smo ostavili u Biblioteci..." "Ja sam je prebacio." "Kuda?" "Na najbli u visoku planinu sa ogoljenim vrhom od skrita. Najsigurnije mes to koga sam mogao da se setim. Sonda je jo korisna iako vi e ne mo e da proizvodi gor ivo." "To je dobro mesto. Ne poku avaj da je pomeri . Samo ukljui svaki senzor na s ondi, kao i svaki senzor na Igli i lenderu. Upravi veinu njih u pravcu senkovitih kvadrata. Dobro, gde bi jo postavio odbranu od meteora? Imaj na umu da ne mo e puc ati ni na ta to se nalazi ispod poda Prstenastog sveta." "Nemam pojma." "U redu. Upravimo kamere po celom Luku. Kamere na senkovite kvadrate. Kam ere na sunce. Kamere na Kartu Kzina i Kartu Marsa." "Jasno." "Ostaemo na visini od hiljadu milja. Da skinemo sondu iz spremi ta? Podesim o je da nas prati?" "Na jedini izvor goriva? Ne." "Onda poni da ubrzava dok se ne to ne desi. Kako ti to zvui?" "Aj, aj", ree Poslednji i okrenu se ka kontrolama. A Luis, kome bi dobro do lo jo razgovora, jo vremena da se ohrabri, on je utao. Kamere su zabele ile, ali nijedan od putnika sa Igle nije ni ta primetio. ak i da su gledali uvis, ne bi uspeli da spaze. Videli bi sjajne zvezde i pro arani p lavi Luk koji je sjajio naspram crnog svemira i jedan crni krug na vrhu Luka gde je ble tavi za titnik Igle zaklanjao golo sunce. Ali oni ak nisu ni gledali uvis. Ispod uni tenog motora hiperpogona tle je bilo zeleno od ivota. Preovladava le su d ungla, movara i divljina sa mestiminim potezima obraenog zemlji ta nepravilnog oblika. Od hominida Prstenastog sveta koje su do sada sreli veina ih nije liila na seljake. Na mirnom moru bilo je malih skupina brodova. Jednom su pre li preko pauina ste mre e puteva iroke pola sata leta, sedam hiljda milja. Teleskop im je pokazivao

atove koji su nosili jahae ili vukli mala kola. Nije bilo vozila koja se sama kr eu. Kultura Graditelja gradova mora da je ovde opala i ostala na niskom nivou. "Oseam se kao boginja", ree Harkabiparolin. "Niko drugi ne mo e ovo da vidi. " "Poznavao sam jednu boginju", ree Luis. "Bar je mislila da to jeste. I on a je bila Graditelj gradova. Pripadala je posadi svemirske letelice; ona je vero vatno videla ono to ti sada gleda ." "Ah." "Ne dopusti da ti to udari u glavu." Planina Bo ije pesnice lagano se smanjivala. Zemljin mesec mogao se ugnezd iti u toj prostranoj ljusci. Planina se morala gledati iz takve udaljenosti, pos matrati iza predela prostranijeg od nastanjivih povr ina svih svetova poznatog sve mira, da bi se mogla oceniti njena veliina. Luis se nije oseao kao bog. Oseao se siu n im. Ranjivim. Poklopac autodoka na lenderu nije se pomerio. Luis upita: "Poslednji, da li je Hmii mogao zadobiti i druge povrede?" Lutkar nije bio na vidiku, ali njegov jasan glas dopre do njih. "Svakako ." "On mo da umire tamo unutra." "Ne. Luise, imamo posla. Ne gnjavi me!" Pogled iz teleskopa postade nejasan. Sjajno tlo hiljadu milja ispod njih sada se naoigled kretalo; brzina Igle pre la je pet milja u sekundi. Orbitalna brz ina Zemlje. Pokrov oblaka sijao je tako jako da su oi bolele. Daleko napred, ahovska p anorama obraenih polja postojano se smanjivala. Pravo ispod njih, tle se najpre u dubilo da bi potom pre lo u ravni travnjak dugaak stotinama milja. Ravnica se prote zala desno i levo dokle god je pogled sezao. Reke koje su navodnjavale ravnicu p retvorile su se najednom u zelene movare. Lako je bilo slediti izlomljenu liniju obrisa zaliva, uvala, ostrva, pol uostrva: obala Prstenastog sveta predviena za lako kori enje amaca i brodova. Ali to je bila mea u smeru okretanja. Zatim je nastupilo nekoliko stotina milja ravne, s olju zatrovane zemlje. A onda plava linija okeana. Luis oseti kako mu se dlake k ostre e na vratu od ovog novog saznanja o posledicama nastajanja Bo je pesnice. ak i na ovolikoj udaljenosti, obala Velikog okeana bila je izdignuta; more se povuklo sedam ili osam stotina milja. Luis protrlja zaslepljene oi. Tamo dole bilo je suvi e svetlo. Ljubiasta jar ka svetlost... Zatim tama. Luis vrsto sklopi oi. Kada ih je otvorio ne primeti nikakvu razliku: tama kao sama unutra njost stomaka. Harkabiparolin zavri ta. Kavaresksenjajok zamlatara rukama. Jednom udari L uisa po ramenu, a zatim ga obema akama ste e za mi icu i obesi se o nju. enin vrisak i znenada prestade. Ona zatim ree stegnutih zuba: "Luvevu, gde se nalazimo?" Luis ree: "Prema mojoj slobodnoj proceni - na dnu okeana." "U pravu si", ree Poslednji kontraaltom. "Imam dobar pregled okoline posr edstvom radara za dubinsko snimanje. Da upalim reflektore?" "Svakako." Voda je bila tamna. Igla se nije nalazila onoliko duboko koliko je mogla da potone. Bilo je riba koje su nju kale unaokolo; ak se u blizini na la ukotvljena i uma morskog korova. Deak oslobodi Luisa i priljubi nos uza zid. Harkabiparolin je takoe zurila , ali i drhtala. Ona upita: "Luvevu, mo e li mi objasniti ta se dogodilo? Ali tako d a ima smisla?" "Utvrdiemo", ree Luis. "Poslednji, podigni nas. Nazad na visinu od hiljadu milja." "Aj, aj." "Koliko dugo smo bili u stazisu?" "Ne mogu da ka em. Iglin mera vremena se zaustavio, razume se. Poslau znak s ondi tra ei podatke, ali zaka njenje zbog ogranienosti brzine svetlosti iznosi esnaest

minuta." "Kojom smo se brzinom kretali?" "Pet zarez osamdeset jednu milju u sekundi." "Onda nas ubrzaj do pet i zadr i nas na tome dok ne vidimo na emu smo." Signali sa lendera ponovo se javi e kada se Igla pribli i povr ini. Vatra je j o okru ivala lender. Autodok je i dalje bio zatvoren. Hmii je ve trebalo da se do sa da pojavi, pomisli Luis. Oko njih granu plava svetlost. Igla se oslobodi okeana i suknu navi e ka s unevoj svetlosti. Komandni most jedva da je zadrhtao kada su se vinuli iz okeana pri brzini od dvadeset gravitacija. Pogled unared bio je pouan. etrdeset ili pedeset milja iza njih ogromni talasi kotrljali su se preko ravne obale koja je nekada bila podmorska kontinentalna ploa. Jedna izdubljena li nija protezala se pravo unazad sa obale. Igla nije udarila u vodu. Plamena lopta udarila je u zemlju i nastavila da se kree po njoj. U pozadini obala se pretvarala u travnatu ravnicu. Jo dalje, u umu. Sve je to gorelo. Hiljade kvadratnih milja plamene oluje, ognja koji je kuljao sa svih strana, stremei pravo uvis u sredi tu, poput pare koja se uzdizala iznad prostrans tva suncokreta daleko, daleko odatle. Udar Igle nije mogao sve to da izazove. "Sada znamo", ree Poslednji. "Odbrana od meteora programirana je da puca na naseljene oblasti. Luise, upla en sam. Utro ena energija ravna je onoj koja je po krenula Flotu svetova. A automati mora da ovo stalno ponavljaju." "Znamo da su Paki bili veoma pametni. Kako je to izvedeno?" "Ne smetaj mi izvesno vreme. Obavestiu te." Poslednji nestade. To je slutilo na nepriliku. Lutkar je bio u posedu svih ureaja. Mogao je da zagnjuri glave, a da Luis to ne zna? U ovom asu lutkar mo da ni za ta nije bio ka dar... Harkabiparolin ga povue za ruku. On odbrusi: " ta je?" "Luvevu, nije mi lako da te ovo pitam. Zdrav razum mi popu ta. Saletaju me razne sile, a ja ak ne mogu ni da ih opi em. Molim te, ta nam se dogodilo?" Luis uzdahnu. "Trebalo bi da ti ispriam o poljima stazisa i odbrani od me teora Prstenastog sveta. Takoe, o Piersonovim lutkarima, trupovima Op tih Proizvoda i Pakima." "Spremna sam." On je priao, a ona je klimala i postavljala pitanja na koja je on odgovar ao. Nije mogao biti siguran koliko je razumela, a i on sam je znao mnogo manje n ego to je to eleo. Uglavnom se pravio kao da Luis Vu zna o emu govori. Kada ju je u bedio u to, postala je smirenija, a to je bilo upravo ono emu je te io. Uskoro ga ona povede ka vodenom krevetu... uop te nije obratila pa nju na Ka varesksenjajoka koji im se jednom osmehnuo preko ramena, a zatim nastavio da pro matra Veliki okean koji je promicao. Ri atra je donela spokoj. La an, mo da. Ali ta mari. Tamo dole sigurno je bilo mnogo vode. Sa visine od hiljadu milja videlo se nadaleko pre no to bi vazdu ni pokrov zaklonio pogled. A na prete nom delu tog prostranstva nije bilo nijednog jedinog o strva! Videli su se obrisi morskog dna koje je mestimino bilo dovoljno plitko. Al i jedina ostrva nalazila su se daleko iza njih, a i ta su verovatno predstavljal a tek podvodne vrhove pre no to je Bo ja pesnica izobliila tle. Bilo je oluja. Uzalud bi neko tragao za spiralnim ustrojstvima koja su o znaavala orkane i tajfune. Ali postojala su ustrojstva oblaka koja su nalikovala na reke u vazduhu. Moglo se videti kako se kreu: ak i sa ove visine gledano, oni s u se kretali. Kzini koji su prkosili tom prostranstvu nisu bili kukavice, a oni koji s u se vratili nisu bili budale. Ustrojstvo ostrva na obzorju s leve strane... mor a da je Karta Zemlje. Bila je izgubljena u svom tom plavetnilu. Jedan hladan, odmeren kontraalt prodro mu je u misli. "Luise? Smanjio sa m na u maksimalnu brzinu na etiri milje u sekundi." "U redu." etiri, pet... ta mari? "Luise, ta si rekao, gde je sme tena odbrana od meteora?" Ne to u lutkarevom tonu... "Nisam rekao, Ne znam."

"Na senkovitim kvadratima, rekao si. Snimljeno je. Mora da se nalazi na senkovitim kvadratima ako odbrana od meteora ne mo e da titi Prstenasti svet odozdo ." Nikakva oseanja, nikakvo nagla avanje nije se naziralo u tom glasu. "Treba li to da znai da nisam bio u pravu?" "Obrati pa nju na ovo, Luise. Kada smo prekoraili etiri zarez etiri milje u s ekundi, sunce je buknulo. Imam to na optikom snimku. Nismo ni ta primetili zbog za ti tnika od buktinja. Sunce je izbacilo mlaz plazme dugaak nekoliko miliona milja. T e ko ga je bilo pratiti jer je i ao pravo na nas. Nije napravio luk du linije sunevog magnetskog polja kao to to buktinje obino ine." "Nas nije pogodila solarna buktinja." "Buktinja je suknula nekoliko miliona milja u razdoblju od dvadeset minu ta. Zatim je iz nje izleteo ljubiasti snop." "Oh, moj bo e." "Gasni laser veoma velikog dometa. Zemlja jo sija tamo gde je pao snop. P rocenjujem da pokriva oblast deset kilometara u preniku: nije to neki naroito uzak snop, ali on to normalno ne bi ni trebalo da bude. ak i uz skromnu delotvornost tako velika buktinja opskrbljivala bi snop gasnog lasera energijom od tri puta d eset na dvadeset sedmi erga u sekundi i to pun as." Ti ina. "Luise?" "Daj mi minut da razmislim. Poslednji, to oru je je fantastino." Tada mu si nu: tajna in enjera Prstenastog sveta. "Zato su se oseali sigurnim. Zato su mogli d a sagrade Prstenasti svet. Mogli su da odbiju bilo kakvu vrstu najezde. Posedova li su lasersko oru je vee od svetova, a vee od sistema Zemlja-Mesec, vee od ... Posle dnji? Mislim da u se onesvestiti." "Luise, nemamo vremena za to." " ta je to izazvalo? Ne to je izazvalo sunce da izbacuje plazmu. Magnetsko, mora da je magnetsko. Da to nije mo da jedan od zadataka senkovitih kvadrata?" "Ne, mislim da nije. Kamere su zabele ile da se prsten senkovitih kvadrata razmakao kako bi propustio snop, a skupio na nekom drugom mestu kako bi, po svo j prilici, za titio zemlju od prevelikog izlaganja sunevim zracima. Ne mo emo pretpos taviti da je taj isti prsten senkovitih kvadrata takoe magnetski upravljao fotosf erom. Jedan inteligentni in enjer napravio bi dva odvojena sistema." "U pravu si. Potpuno si u pravu. Ipak proveri. Zabele ili smo sva mogua mag netska dejstva iz tri razliita ugla. Pronai ta je to izizvalo sunce da se razbukti. " U ime Alaha, Kdapta, Brame, Finejgela, neka to budu senkoviti kvadrati! "Posle dnji, bilo ta da otkrije nemoj da se smota ." Nastupila je udna pauza. Zatim: "Pod ovim okolnostima to bi bila propast za sve nas. Ja to ne bih uinio sem u sluaju da ne preostaje nikakva nada. O emu raz mi lja ?" "Uvek ima nade. Ne zaboravi." Konano su ugledali Kartu Marsa. Bila je udaljenija od Karte Zemlje... sto hiljada milja pravo s desne strane... ali za razliku od Karte Zemlje predstavlj ala je kompaktnu masu. Iz ovog ugla videla se u obliku crne linije: devedeset mi lja iznad mora kao to je Poslednji i predvideo. Jedna crvena lampica zatreperi na ploi sa ureajima u lenderu. Temperatura: sto deset Farenhajta, prava temperatura za saunu. Nijedna svetiljka nije zatrep erila na velikom kovegu u kome je bio Hmii. Autodok je posedovao vlastito pode avan je temperature. Kzini-branioci izgleda da su ostali bez eksploziva. Ali njihova zaliha d rva za potpalu inila se beskonana. Jo dvadeset hiljada milja pri brzini od etiri milje u sekundi. "Luise?" Luis izie iz polja za spavanje. Poslednji je, pomisli on, izgledao u asno. Griva mu je bila ra upana, a granati su mu visili s jedne strane. Koraao je kao da s u mu kolena od drveta. "Smisliemo ne to drugo", ree mu Luis. Po eleo je da nekako proe kroz zid, da epa lutkarevu grivu i da ga na neki nain umiri. "Mo da u tom zamku postoji neka bibliot eka. Mo da Hmii ve zna ne to to mi ne znamo. Tanj, mo da ekipa za popravke ve zna odgovor ."

"I mi znamo odgovor. Prilika da prouavamo suneve pege odozdo." Lutkarev gl as bio je studen, glas kompjutera. "Ti si gaao, zar ne? estougaono ustrojstvo supe rprovodnika umetnuto u pod Prstenastog sveta. Skrit se mo e namagnetisati tako da se time upravlja mlazevima plazme u solarnoj fotosferi." "Tako je." "Mo da je upravo jedan takav dogaaj decentrisao Prstenasti svet. Mlaz plazm e ispaljen na neki meteorit, zalutalu kometu, pa ak i na flotu sa Zemlje ili Kzin a. Plazma je udarila o Prstenasti svet. Nije bilo visinskih mlaznika koji bi ga vratili na mesto. Bez mlaza plazme i sam meteor mogao bi za to biti dovoljan. Ek ipa za popravke do la je kasnije: suvi e kasno." "Nadajmo se da nije." "Re etka nije rezervni deo za visinske mlaznike." "Nije. Je li to dobro?" "Ne." " ta e preduzeti?" "Ispunjavau nareenja." "Dobro." "Da sam jo Poslednji u ovoj ekspediciji ja bih sada odustao." "Verujem ti." "Zna li koja je najgora mogunost? Utvrdio sam pomou kompjutera da se sunce mo da mo e pomeriti. Sunce se mo e nagnati da se pona a kao gasni laser, obrazujui fotons ki pogon za samo sunce. Prstenasti svet bio bi takoe pokretan sunevom gravitacijom . Ali ak i najvei potisak bio bi nedovoljan, suvi e mali da nam pomogne. Pri svakoj vrednosti iznad dva puta deset na minus etvrti gracitacije ubrzanja Prstenasti sv et ostao bi pozadi. U svakom sluaju zraenje iz plazme uni tilo bi ekologiju. Luise, da li se ti to smeje ?" Luis se smejao. "Nikada nisam razmi ljao o tome da pomerim sunce. Tako ne to uop te mi ne bi palo na pamet. Ti si, meutim, isprednjaio i izvr io proraune?" Studen i menhniki glas mu uzvrati: "Jesam. To nam ne mo e pomoi. ta jo preosta je?" "Izvr avaj nareenja. Odr avaj brzinu od etiri milje u sekundi u smeru suprotno m od smera okretanja. Obavesti me o tome kada u moi da se prebacim na lender." "Aj, aj." Lutkar se okrete od njega. "Poslednji?" Jedna glava ga pogleda. "Ponekad nema smisla predati se." 28. KARTA KZINA Sve lampice sijale su zelenim sjajem. Ma kakvo bilo medicinsko stanje, a utodok je ipak nekako obavljao svoj posao. Hmii je tamo unutra bio iv... iv, ako v e ne i zdrav. Ali termometar na upravljakoj palubi pokazivao je temperaturu od sto ezdes et stepeni Farenhajta. Poslednji ree: "Luise, da li si spreman da pree ?" Karta Marsa predstavljala je crnu povlaku ispod linije hologramskih 'pro zora' pravo s desne strane. Kartu Kzina bilo je mnogo te e videti. Nekoliko lunih s tepeni pored Marsa i pedeset hiljada milja dalje, Luis razazna plavo-sive linije naspram plavo-sivog mora. On ree: "Jo nismo tano naspram." "Ne. Okretanje Prstenastog sveta i dalje e stvarati brzinsku razliku izmeu Igle i lendera. Ali vektor je vertikalan. Mo emo to dovoljno dugo nadoknaivati." Luisu je bio potreban trenutak da te rei prevede u dijagram. "Zaronie u oke an sa visine od hiljadu milja." "Da. Sada nijedan rizik nije nerazuman s obzirom na stanje u kome smo se na li zahvaljujui tvojoj nerazumnosti." Luis prasnu u smeh (jedan lutkar ui Luisa Vua hrabrosti?) i isto tako brz o prestade. Na koji drugi nain bi jedan biv i Poslednji inae mogao da povrati makar i deo svog autoriteta? On ree: "Dosta dobro. Poni da ponire ."

On okrenu brojanik naruiv i par drvenih cokula. Skide radni kombinezon i obm ota ga oko za titnog odela i ogrtaa, ali reflektorski laser zadr a u ruci. Prazan mor ski predeo stade da se pro iruje. "Spreman." "Kreni." Luis napravi jedan d inovski korak i pree sto dvadeset hiljada milja. Kzin, pre dvadeset godina: Luis Vu le ao je opru en na jednom izlizanom kamenom fo u i razmi ljao o sebi. Ove udno oblikovane kamene le aljke zvane fo eti bile su isto toliko zastuplj ene svuda po parkovima za lov na Kzinu, kao i klupe po parkovima ljudi. Bile su oblikovane gotovo poput bubrega da bi odgovarale kzinu-mu jaku koji le i napola sklu pan. Kzinski parkovi za lov bili su poludivlji i u njima su se nalazile kako grab ljivice tako i ivotinje koje se love zbog mesa: narand asto- uta d ungla sa fo etima kao jedinom primesom civilizacije. Sa populacijom koja je brojala na stotine miliona lanova planeta je, prema merilima kzina, bila prenatrpana. Isti je sluaj bio i sa parkovima. Luis je krstario d unglom od jutra. Bio je umoran. Klatei nogama posmatrao je stanovni tvo kako prolazi pored njega. Unutar d ungle narand asti kzini bili su gotovo nevidljivi. Jednog trenutka ne bi se videlo ni ta. U sledeem, tu je odjednom etvrt tone inteligentnog mesojeda n a sve em tragu neeg brzog i upla enog. Kzin-mu jak bi iznenada zastao i zagledao se - u Luisov osmeh na stisnutim usnama (jer kzin pokazuje zube u znak izazova) i u zn ak Patrijarhove za tite na njegovom ramenu (Luis se postarao da se taj znak dobro vidi). Kzin bi zakljuio sa se to njega ne tie i odlazio. udno, kako se toliko mno tvo grabljivica tek neupadljivo pomaljalo u gustom , utom ipra ju. Oi koje posmatraju i razigrani ubica u nekom kutku. A onda se pred nj im pojavi e jedan krupan odrastao mu jak i krznati mladi upola ni i i stado e da posmatra ju uljeza. Luis se ne to malo razabirao u Junakovom jeziku. Razumeo je kada je mlai kz in pogledao svog roditelja i upitao: "Da li je ovaj dobar za jelo?" Oi odrasloga kzina sreto e se sa Luisovim. Luis razvue usta u osmeh kako bi mu se videli zubi. Odrasli ree: "Ne." Uzdajui se u etiri rata izmeu ljudi i kzina i jo poneke 'incidente' - tokom pro lih vekova, a u kojima su uvek pobeivali ljudi - Luis se isceri i klimnu. Recit e mu, tatice! Sigurnije je jesti beli arsenik nego ljudsko meso! Prstenasti svet, dvadeset godina kasnije: Zidovi ga zapahnu e toplotom. Luis poe da se znoji. To ga nije zabrinjavalo . I ao je u saune. Sto ezdeset stepeni Farenhajta nije mnogo za saunu. Snimljeni glas Poslednjeg frktao je i pljuvao na Junakovom jeziku, nudei pribe i te na Floti svetova. "Prekini s tim emitovanjem!" naredi Luis i naredba bi i zvr ena. Plamenovi koji su strujali u visinu zaklanjali su prozore. Vozilo koje j e donelo top bilo je uklonjeno. Dva kzina koja su kroz plamen izgledali izoblieni pretra e preko dvori ta, postavi e neku limenku pod lender i otra e nazad do ulaza. Ovo nisu bili pravi kzini: ne toliko civilizovani kao Hmii. Ako im Luis Vu samo padne apa... ali trebalo bi da ovde unutra bude dovoljno za tien. Luis mirkajui pogleda nani e kroz plamenove. Oko osnove lendera bilo je porea no est limenki. Bez sumnje bombe. Raspuknue se svakog trenutka ak i pre no to ih pla menovi pojedinano zapale. Luis se isceri. ake su mu poivale iznad kontrolne ploe dok se borio sa isku e njem. A onda brzo otkuca uputstva. Dugmad su bila neprijatno topla. On zatim sku pi noge i zgrabi naslon sedi ta poslu iv i se radnim kombinezonom kako bi za titio ake. Lender se uzdi e iz vatre. Prsten plamenih lopti rascveta se ispod njega, a ve naredni trenutak zamak je bio samo siu na igraka. Luis se jo cerio. Divio se svom karakteru; uspeo je da odoli isku enju. Da je uzleteo pomou fuzionog pogona umesto pomou potisnika kzini bi bili zadivljeni snagom svojih eksploziva. Ne to stade da dobuje po trupu i prozorima. Luis podi e pogled i zbunjeno ug leda desetak igraaka sa krilima kako zaokreu nadole ka njemu. Zatim vazduhoplovi z aostado e za njim. Luis napui usne, pa preprogramira automatskog pilota da zaustavi

uspinjanje na pet milja. Jo nije bio siguran da li eli da sasvim umakne tim letel icama. On ustade i krenu ka stepenicama. Luis frknu kada proita brojanike. Pozvao je Poslednjeg: "Hmii je potpuno i zleen i mirno spava u 'doku'. Dok ga nee probuditi i pustiti da izie, jer spoljni u slovi nisu povoljni." "Nisu povoljni?" "Suvi e je toplo. Autodok nije pode en da dozvoli pacijentu da iskorai u vatr u. Stvari bi trebalo da se ohlade sada kada smo napustili plamen." Luis pree akom preko ela; znoj mu potee do lakta. "Ako Hmii izie, hoe li mu ti objasniti stanje? Pot reban mi je hladan tu ." Nalazio se pod tu em kada najednom izgubi tle pod nogama. Luis posegnu za pe kirom i stade da ga obmotava oko struka dok je trao uz stepenice. Kroz trup je p onovo dopiralo dobovanje. Lagano i pa ljivo, kao da je jo povreen, Hmii se okrenu sa svog mesta za kon trolama. udno je kiljio. Oko jedinog oka dlaka mu je bila obrijana. La na ko a prekriv ala je obrijanu prugu koja se protezala uz bedro do prepona. On ree: "Zdravo, Lui se, vidim da si pre iveo." "Da. ta to radi ?" "U tvravi sam ostavio trudne enke." "Da li e ih neko ovog asa ubiti? Ili mo emo lebdeti nekoliko minuta?" "Zar bi trebalo o neem da razgovaramo? I sam zna da nije mudro nai mi se na putu." "Kako sada stvari stoje tvoje enke bie mrtve za dve godine." "Mogu odleteti kui u stazisu na Toploj Igli istrage. Jo se nadam da u ubedi ti Poslednjeg..." "Ubedi mene. Preuzeo sam komandu nad Iglom." Hmiijeve ake se pomeri e. Pod se divlje zaljulja. Luis epa naslon sedi ta i odr a se na nogama. Jedan pogled na plou kaza mu da se Iglino obru avanje zavr ilo. Takoe j e prestala i ki a projektila, mada je desetak vazduhoplova jo kru ilo s druge strane prozora. Tvrava je bila na pola milje ispod njih. Hmii upita: "Kako ti je uspelo?" "Pretvorio sam u ljaku motor za hiperpogon." Kzin se pokrenu neverovatno brzo. Pre no to je Luis uspeo bilo ta da uini s em da ustukne bio je umotan u narand asto krzno. Kzin je stezao Luisa na prsima je dnom rukom dok mu je druga sa etiri ispru ene kand e bila u neposrednoj blizini Luiso vih obrva. "Mudro", ree Luis. "Vrlo mudro. I ta si sada naumio?" Kzin se nije micao. Luisu je pred oima kapala krv. Oseao je kako mu lea puc aju. Luis ree: "Izgleda da u ponovo morati da te spasavam." Kzin ga oslobodi i pa ljivo koraknu unazad kao da se bojao da ne uini neku nagonsku kretnju. On upita: "Jesi li nas sve osudio na propast? Ili ima neku zami sao kako da ceo Prstenasti svet vrati u prvobitan polo aj?" "Ovo drugo." "Kako?" "Pre nekoliko asova mogao sam ti to rei. Sada emo morati da pronaemo neki dr ugi odgovor." "Za to si to uinio?" " eleo sam da spasem Prstenasti svet. Postojao je samo jedan nain da natera m Poslednjeg na saradnju. Sada je i njegov ivot u pitanju. Kako stoji sa zadobija njem tvoje saradnje?" "Budalo. Odista nameravam da otkrijem kako da pokrenem Prstenasti svet, ako ni zbog ega drugog a ono da spasem svoju decu. Tvoj problem se sastoji u tome da me ubedi da si mi ti odista potreban." "Paki koji su sagradili Prstenasti svet bili su moji preci. Poku avamo da razmi ljamo poput njih, zar ne? ta su to oni ugradili to obavlja posao? Pored toga, imam dva Graditelja gradova - bibliotekare koji dobro poznaju istoriju Prstenast og sveta. Oni ne bi saraivali s tobom. Ve te vide kao neko udovi te, a jo me nisi ni u bio." Hmii razmisli. "Ako me se pla e, slu ae. Njihov svet je u pitanju. I njihovi

preci bili su Paki." Temperatura u lenderu postala je neprijatno niska za jednog nagog oveka, ali Luis je ponovo poeo da se znoji. "Ve sam ustanovio gde se nalazi sredi te za opr avke." "Gde?" Luis kratko razmisli da li da zadr i za sebe to obave tenje. "Na Karti Marsa ." Hmii sede. "Ba zgodno. Ovi preme teni kzini nauili su dosta o karti Marsa to kom razdoblja istra ivanja, ali to nikada nisu saznali." "Kladim se da su neki brodovi nestali u okolini Karte Marsa." "Pilot vazduhoplova rekao mi je da su nestali mnogi brodovi i da ni ta vre dno nikada nije doneto sa Karte Marsa. Istra ivai su donosili kui vrednosti sa jedne Karte koja se nalazi dalje u smeru okretanja, ali nikada dovoljno da se pokriju tro kovi izrade brodova. Da li ti je potreban autodok?" Luis otra krv sa lica radnim kombinezonom. "Jo ne. Ta Karta u smeru okret anja lii mi na Zemlju. Znai, ipak nije bila pora ena." "Izgleda da nije. Ali postoji jedna Karta s leve strane i brodovi koji s u tamo oti li nikada se nisu vratili. Da se mo da sredi te za opravke tamo ne nalazi?" "Ne, to je Karta Zore. Oni su sreli Groge." Luis ponovo obrisa lice. Kan d e nisu duboko zasekle, pomisli on, ali posekotine na licu dugo krvare. "Hajde da preduzmemo ne to oko tvojih trudnih enki. Koliko ih je?" "Ne znam. est ih je bilo u razdoblju za parenje." "Pa, neemo imati mesta za njih. Morae da ostanu u zamku. Sem ako ne misli d a bi ih lokalni gospodar mogao ubiti?" "Ne, ali bi vrlo lako mogao pobiti moju mu ku decu. Ima jo jedna opasnost.. . No, s njom mogu izii na kraj." Hmii se okrenu ka kontrolama. "Najmonija civiliza cija podignuta oko starog istra ivakog broda, Behemota. Ako me budu sledili dovde m oglo bi da doe do rata protiv tvrave." Vazduhoplovi su goreli poput baklji dok su padali. Hmii je pretra io nebo radarom, radarom za dubinsko snimanje i infracrvenim detektorom. Prazno. "Luise, da li ih je bilo jo ? Da li se neki spustio?" "ini mi se da nije. Ako i jeste nestalo mu je goriva i nema naina da pobeg ne... Putevi? Pretra i puteve. Ne sme im dozvoliti da uspostave radio vezu sa velik im brodom." Radio talasi mogli su dopirati samo u liniji vidljivosti budui da atm osfera Prstenastog sveta verovatno sadr i odbojni sloj. Postojao je samo jedan put i svega nekoliko pravih deonica na njemu. Bil o je i ravnih polja... Pro lo je nekoliko minuta pre no to je Hmii bio zadovoljan. Vazduhoplova vi e nije bilo. "Sledei korak", ree Luis. "Ne mo e jednostavno zbrisati sve u tvravi. Koliko m i je poznato enke kzina nisu u stanju same da se o sebi staraju." "Ne... Luise, to je udno. enke u zamku su mnogo pametnije od onih u Patrij ar iji." "Pametne kao i ti?" "Ne! Ali ak imaju i skroman renik." "Zar je mogue da je tvoj vlastiti narod odgajao pokorne enke? Odbijajui da se pari sa pametnim tokom stotina hiljada godina? Vi ionako odabirate vrste za r obovanje." Hmii se nemirno prome kolji. "Mo da je tako. I mu karci su ovde drugaiji. Poku ao sam da porazgovaram sa vladarima istra ivakog broda. Prikazao sam svoju mo, a zatim ekao da probaju sa pregovorima. Oni nisu ni ta slino uinili. Pona ali su se kao da ne postoji ni ta drugo sem borbe do konanog uni tenja, njihovog ili mog. Morao sam da is mevam jarla, da vream pretke kojima se ponosi, pre no to mi je i ta rekao." Ali lutkari nikada ove kzine nisu odgajali da budu pokorni, pomisli Luis . "Pa, ako ne mo e da izvede enke iz tvrave i ne mo e da pobije mu jake, onda e morat bro da pregovara sa njima. Bo ji gambit?" "Mo da. Uinio to ovako..." Lender je ostao da lebdi dosta iznad dometa strela, a ne to malo iznad dom eta topa na napadakom vozilu. Njegova senka prekrila je pepeo od vatre u dvori tu. Luis je slu ao glasove iz Hmiijevog prevodioca i ekao na njegov znak.

Hmii poziva strelce da odapnu na njega. Hmii preti, obeava, preti. Isprek idana grmljavina iz laserskog snopa koji see stenu, praena survavanjem. i tanje, frkt anje, pljuvanje. Ni rei o Hmiijevom stvarno opasnom gospodaru. etiri asa proveo je tamo dole. Zatim Hmii zakorai kroz jedan od uskih prozo ra i stade da se penje uvis. Luis saeka da se ukrca, a zatim krenu navi e. Uskoro se Hmii pojavi iza njega, bez pojasa za letenje i za titnog oklopa. Luis ree: "Nisi dao znak za Bo ji gambit." "Jesi li uvreen?" "Ne, razume se da nisam." "To bi ispalo lo e. A... nisam mogao to da uinim. Ovo je moja vlastita vrst a. Nisam mogao da im pretim ovekom." "U redu." "Katakt e podii moju decu kao junake. Poduavae ih vojevanju i dobro e ih naor u ati, a kada budu dovoljno stari oslobodie ih da sami osvoje zemlje za sebe. Tako, vidi , nee predstavljati pretnju glavnom podruju, a imae dobru priliku da pre ive ako se ja ne vratim. Ostavio sam Kataktu svoj reflektorski laser." "Nije lo e." "Nadam se." "Jesmo li zavr ili sa Kartom Kzina?" Hmii se duboko zamisli. "Zarobio sam jednog pilota vazduhoplova. Svi su oni plemii, sa imenima i opse nim obrazovanjem. jarl mi je mnogo ta rekao o dobu istr a ivanja po to sam se prvo narugao preduzetni tvu njegovih predaka. Mo emo stoga pretpos taviti da se na Behemotu nalazi velika istorijska biblioteka. Da je zaposednemo? " "Ispriaj mi ta ti je sve jarl rekao. Koliko daleko su dospeli na Marsu?" "Prona li su jedan zid padajue vode. Kasnija pokolenja izmislila su skafand re i vazduhoplove za velike visine. Ispitali su ivice Karte, a jedna ekipa je st igla do sredi ta gde se nalazio zid." "Mislim da emo onda jednostavno preskoiti Biblioteku na Behemotu. Nikada n isu prodrli unutra. Poslednji, jesi li tamo? Iz mikrofona se zau: "Da, Luise." "Idemo ka Karti Marsa. Uini i ti tako, ali ostani s na e leve strane u sluaj u da budemo morali da se prebacujemo." "Aj, aj. Ima li ne to da mi prijavi ?" "Hmii je pokupio neka obave tenja. Kzini su istra ivali povr inu Karte Marsa i nisu prona li ni ta to ne bi bilo marsovsko. Tako jo ne znamo gde da tra imo prolaz." "Mo da odozdo." "Da, mo da. To bi bilo zabrinjavajue. Kako se dr e na i gosti?" "Trebalo bi uskoro da im se pridru i ." "Onda, im budem mogao. Ti pogledaj postoje li podaci o Marsu u Iglinom ko mpjuteru, kao i o Marsovcima. Gotovo." On se okrenu. "Hmii, eli li malo da upravlj a ? Nemoj prei etiri milje u sekundi." Lender jurnu uvis i napred odgovarajui na kzinove komande. Sivi zid oblak a se rascepi da ih propusti; pred njima je bilo samo plavo nebo koje je postajal o sve tamnije kako su se peli u visinu. Ispod njih promicala je Karta Kzina. Pot om je ostavi e za sobom. Hmii ree: "Lutkar izgleda da je dosta pokoran." "Da." "Izgleda da si prilino siguran u Kartu Marsa." "Da." Luis se isceri. "To je vrlo primamljiva mogunost da se neko navede na pogre an trag, ali ni ona ne mo e biti savr ena, je li tako? Trebalo je toliko toga da sakriju, mislim na obimnost. Pro li smo ispod Velikog okeana na putu ovamo. Po godi ta smo otkrili kada smo prolazili ispod Karte Marsa?" "Ne igraj se sa mnom." "Ni ta. Ni ta sem morskog dna. ak ni rebra radijatora. Veina ostalih Karata im a radijatorska rebra za hlaenje polova. Pasivan sistem za hlaenje. Mora postojati i sistem za hlaenje Karte Marsa. Kuda odlazi toplota? Mislio sam da mo da odlazi u morsku vodu, ali nije tako. Smatramo da se toplota direktno ispu ta u superprovodn u re etku u podu Prstenastog sveta.

"Superprovodnu re etku?" "Velika mre a, ali ona upravlja magnetskim dejstvima u temeljima Prstenast og sveta. Upotrebljava se za upravljanje desjstvima na suncu. Ako je Karta Marsa ukljuena u re etku, onda mora da je kontrolno sredi te Prstenastog sveta." Hmii stade da razmi lja. A zatim ree: "Nisu mogli da ispu taju toplotu u mors ku vodu. Topao, vla an vazduh bi se podigao. Oblane mase pokuljale bi iz velike uda ljenosti. Iz svemira bi se Karta Marsa videla kao jedna velika meta. Mo e li zamisl iti da Pak za titnici naprave jednu takvu gre ku?" "Ne." Mada bi je Luis poinio. "Ne seam se ba mnogo stvari o Marsu. Ta planeta nikada nije bila od velike va nosti za tvoj narod, zar ne? Nije predstavljala ni ta vi e do izvor predanja. Znam da je Karta dvadeset milja visoka, kako bi se opona ao razreeni vazduh planete." "Dvadeset milja visoka i prostire se na povr ini od pedeset i est miliona k vadratnih milja. To je milijardu stotinu dvadeset miliona kubnih milja pogodnih za skrivanje." "Urrr", ree Hmii. "Mogao bi biti u pravu. Karta Marsa jeste sredi te za opr avke i Paki su uinili sve to su mogli da ga prikriju. jarl mi je priao o udovi tima, ol ujama i udaljenostima Velikog okeana. Oni bi bili odlino pasivni uvari. Flota osva jaa ne bi otkrila tajnu." Luis je odsutno trljao etiri mesta preko obrva koja su ga svrbela. "Jedan zarez dvanaest na deveti kubnih milja. Moram priznati, od tog broja mi se vrti u glavi. ta su uvali tamo unutra? Prostranstva dovoljno velika da zaepe planinu Bo je pesnice? Postrojenja dovoljno velika da ponesu ta prostranstva, umetnu i vrsto z avare? Onu opremu za podizanje koju smo videli na obodnom zidu, za visinske mlaz nike? Rezervne visinske mlaznike? Tanj, voleo bih da pronaem rezervne visinske ml aznike. Ali jo bi im preostalo slobodnog prostora." "Ratne flote." "Da. Poznato nam je njihovo veliko oru je, ali... ratne flote, razume se, kao i brodovi koji bi nosili izbeglice. Mo da je cela Karta jedan veliki izbegliki brod. Morao bi biti dovoljno velik da evakui e Prstenasti svet pre no to populacija pone da ispunjava sve ni e u ekologiji." "Svemirska letelica? Mo da je ta svemirska letelica dovoljno velika da mo e povui Prstenasti svet nazad na njegovo mesto? Te ko mi je da razmi ljam u tim razmera ma, Luise." "I meni. Mislim da ipak ne bi bio dovoljno velik." " ta si onda imao na umu kada si uni tio na motor za hiperpogon?" Kzin odjedn om poe da re i. Luis nije eleo da ustukne. "Mislio sam da Prstenasti svet mo e tako da se p odesi da magnetski reaguje u odnosu na sunce. Gotovo da sam bio u pravu. Nevolja je..." Glas Poslednjeg pokulja iz zvunika. "Luise! Hmii! Ukljuite automatskog pil ota na lenderu i smesta se prebacite ovamo!" 29. KARTA MARSA Hmii sti e do diska pre Luisa jednim d inovskim skokom. I kzinu se moglo nar eivati, pomisli Luis. On zadr a za sebe tu opasku. Graditelji gradova gledali su kroz trup, ali ne u predeo koji je promica o... i predstavljao ne to drugo do plavo more i plavo nebo pro arano oblacima koji s u se stapali na beskrajnom obzorju ... ve u hologram veliine bioskopskog platna. K ada se Hmii pojavio na prijemnom disku oni se okrenu e, ustuknu e, a zatim poku a e da s e sakriju. Luis ree: "Hmii, upoznaj se sa Harkabiparolin i Kavaresksenjajokom, bibli otekarima iz lebdeeg grada. Oni su nam mnogo pomogli pri dobavljanju obave tenja." Kzin ree: "Dobro. Poslednji, u emu je problem?" Luis povue kzina za krzno i upre prst. "Da", ree lutkar. "Sunce." Sunce je na hologramskom pravougaoniku izgledalo zatamnjeno i uveano. Jed na sjajna mrlja u blizini sredi ta pomicala se, uvijala, menjala oblik njima naoigl

ed. Hmii ree: "Zar se sunce nije isto tako pona alo ne to malo pre no to smo se sp ustili na ispust svemirske luke?" "Tano. upravo posmatra odbranu od meteora Prstenastog sveta. Poslednji, ta e mo sada? Mo emo usporiti, ali ne vidim nain da spasemo lender." "Moja prva misao bila je da spasem va e vredne ko e", ree lutkar. More odbi jaku svetlost sa mesta tano ispod Igle. inilo se da postaje sve sjajnija, dobijajui ljubiaste nijanse. Iznenada, u trenu postala je nepodno ljivo sj ajna. A potom je od nje ostala samo crna taka na trupu ispod njihovih nogu. Jedna nit crnog mlaza oiviena ljubiasto-belim stajala je iznad obzorja u s meru okretanja. Uspravan stub koji se protezao od tla do neba. Iznad atmosfere n ije se video. Kzin izgovori ne to na junakovom jeziku. "Sve je u redu", ree Poslednji na meunarodnom. "Ali na ta puca? Pretpostavl jam da smo meta bili mi." Luis upita: "Ne nalazi li se Karta Zemlje u tom pravcu?" "Da. Isto tako i velika koliina vode i uobiajeni predeo Prstenastog sveta. " Tamo gde je snop dotakao tle obzorje je ble talo belilom. Hmii pro aputa na Junakovom jeziku, ali Luis uhvati smisao. "S jednim takvim oru jem mogao bih da is parim Zemlju." "Zave i." "Bila je to prirodna misao, Luise." "Da." Snop se iznenada prekide. Zatim ponovo dodirnu tle, nekoliko stepeni ule vo. "Tanj! U redu, Poslednji, podigni nas. Podigni nas dovoljno visoko da mo e mo upotrebiti teleskop." Na Karti Zemlje nalazila se jedna ble tava uto-bela taka. Liila je na trag ud ara nekog velikog asteroida. Slino ble tavilo videlo se malo dalje, na naspramnoj obali Velikog okeana. Solarna buktinja postajala je sve prigu enija i gubila je postojanost. Hmii upita: "Da li su se u tim pravcima nalazile neke vazdu ne ili svemirs ke letelice? Predmeti koji se brzo kreu?" "Ureaji su mo da ne to uhvatili", ree Poslednji. "Izvidi to. I spusti nas na milju visine. elim da se pribli imo Karti Marsa ispod povr ine." "Luise?" "Uini tako." Hmii upita: "Da li znate kako je nastao taj laserski snop?" "Luis ti to mo e rei", odvrati lutkar. "Ja u biti zaposlen." Igla i lender steko e se na Karti Marsa iz dva pravca. Poslednji je odr avao dva vozila jedno uz drugo tako da je bilo mogue prelaziti. Luis i Hmii prebaci e se na lender da bi ruali. Hmii je bio gladan. Pojeo j e nekoliko funti crvenog mesa, jednog lososa, galon vode. To je nepovoljno utica lo na Luisov apetit. Bilo mu je drago da gosti nisu videli ovo. "Ne razumem za to si pokupio te putnike", ree Hmii. "Sem ako nisi eleo da se pari sa enom. Ali emu deak?" "Oni su Graditelji gradova", ree Luis. "Njihova vrsta vladala je prete nim delom Prstenastog sveta. Doveo sam ih oboje iz Biblioteke. Upoznaj ih, Hmii. Pos tavljaj im pitanja." "Boje me se." "Ti si slatkoreivi diplomata, sea se? Pozvau deaka da vidi lender. Priaj mu pr ie. Ispriaj mu o Kzinu, parkovima za lov i kui Patrijarhove pro losti. Ispriaj mu kako se kzini pare." Luis se prebacio na Iglu, porazgovarao sa Kavaresksenjajokom i vratio se s njim na lender pre no to je Harkabiparolin uop te shvatila ta se de ava. Hmii mu je pokazao kako se upravlja letelicom. Lender se obru avao, okreta

o i jurio ka nebu pod njegovom kontrolom. Deak je bio opinjen. Hmii mu pokaza aroli ju dogleda, superprovodne tkanine i za titnog oklopa. Deak ga upita o nainu parenja kod kzina. Hmii se pario sa enkom koja je mogla da govori! To mu je otvorilo nove vi dike. On ispria Kavaresksenjajoku ono to ga je zanimalo... to je Luisu bilo krajnje dosadno... a zatim je podstakao deaka da pria o sparivanju i ri atri. Kavaresksenjajok je dobro poznavao teoriju, ali je bio slab u praksi. "P ravimo zapise ako nam druge vrste to dozvole. Posedujemo arhive traka. Neke vrst e imaju odreene stvari koje mogu da im zamene ri atru ili vi e vole da gledaju, odnos no da govore o njoj. Neke se sparuju samo u jednom polo aju, druge samo u odreenom godi njem dobu i to se prenosi. Sve ovo utie na trgovake odnose. Postoje pomagala ra znih vrsta. Da li ti je Luvevu priao o vampirskom mirisu?" Jedva da su i primetili kada se Luis vratio na Iglu. Harkabiparolin je bila uznemirena. "Luvevu, on bi mogao povrediti Kavu!" "Odlino se sla u", ree joj Luis. "Hmii je lan moje posade i voli decu svih vr sta. Deko je potpuno siguran. Ako i ti eli da mu bude prijatelj poe i ga iza u iju." "Kako si povredio elo?" "Bio sam nepa ljiv. Hodi, znam kako u te smiriti." Vodili su ljubav... odnosno, upra njavali su ri atru... na vodenom krevetu u kljuiv i jedinicu za masa u. ena je mogla da mrzi zgradu Pant, ali dosta toga je tamo nauila. Dva asa kasnije, kada je Luis bio ubeen da se vi e nee pomeriti, Harkabiparoli n ga udari po obrazu i ree: "Moje vreme parenja zavr ava se sutra. Tada e moi da se od mori ." "To mi se i dopada i ne dopada", zakikota se on. "Luvevu, oseala bih se bolje kada bi se sada ponovo pridru io Hmiiju i Kavi ." "U redu. Pripazi se kada budem ustajao. Evo me na prenosnom disku. A sad a: paf i nema me." "Luvevu..." "Oh, u redu." Karta Marsa bila je jedna tamna linija to je rasla pretvarajui se u zid ko ji im se ispreio na putu. Kada je Hmii usporio, mikrofoni na trupu lendera uhvati e postojano aputanje glasnije od vetra koji ih je pratio. Stigli su do zida vode koja pada. Sa udaljenosti od jedne milje izgledao je savr eno ravan i beskrajno dugaak . Vrh vodopada nalazio se dvadeset milja iznad njihovih glava. Osnova mu je bila sakrivena maglom. Voda im je tutnjala u u ima tako da je Hmii morao da iskljui mik rofone, ali su je ipak i dalje uli kroz trup. "Nalik je na kondenzatore vode u gradu", ree deak. "Mora da je moj narod o vde nauio kako da pravi kondenzatore za vodu. Hmii, jesam li ti priao o kondenzato rima za vodu?" "Jesi. Ako su Graditelji gradova stigli ovako daleko, namee se pitanje da li su prona li i put unutra. Da li se u va im priama pominje neka uplja zemlja?" "Ne." Luis ree: "Njihovi arobnjaci su svi sazdani prema meri Pak za titnika." Deak upita: "Luvevu, ovaj veliki vodopad... za to je toliki?" "Mora da se pru a celim vrhom karte. Izvlai vodenu paru. Vrh Karte mora sta lno da bude suv", ree Luis. "Poslednji, slu a li?" "Da. ta nareuje ?" "Kru iemo u lenderu koristei radar za dubinsko snimanje i ostale ureaje. Mo da e mo uspeti da pronaemo neki ulaz ispod vodopada. Iglu emo iskoristiti da ispitamo v rh. Kako stojimo sa zalihom goriva?" "Dosta dobro s obzirom na to da ne idemo kui." "Dobro. Skinuemo sondu i podesiti je da prati Iglu na... udaljenosti od d eset milja i sasvim pri tlu. Dr i otvorene prenosne diskove i mikrofone. Hmii, hoe l i da upravlja lenderom?" Kzin ree: "Razumem." "U redu. Hajdemo, Kava." "Voleo bih da ostanem ovde", ree deak. "Harkabiparolin bi me ubila. Hajde."

Igla se pope dvadeset milja i crveni Mars prostre se pred njima. Kavaresksenjajok ree: "U asno izgleda." Luis ne obrati pa nju na to. "Bar znamo da tragamo za neim velikim. Zamisli jedan ep dovoljno veliki da zapu i planinu Bo ja pesnica. Tra imo neki otvor dovoljno prostran da u njega stane taj ep kao i vozilo koje bi ga podiglo. Gde bi ga smest io na Karti Marsa? Poslednji?" "Ispod vodopada", ree Poslednji. "Ko bi ga tamo video? Okean je prazan. V oda koja pada sve bi sakrila." "Da. Ima smisla. Ali Hmii to pretra uje. Gde jo ?" "Moram, znai, da sakrijem obrise jednog d inovskog otvora na povr ini Marsa? Mo da je nepravilnog oblika, pri emu se arke poklopca nalaze u nekom dugakom, pravom kanjonu. A mo da bih ga stavio i ispod leda, otapajui i ponovo zamrzavajui severni p ol kako bih prikrio svoje dolaske i odlaske." "Postoji li neki slian kanjon?" "Da. Uradio sam domai zadatak. Luise, najbolje je poku ati na polovima. Mar sovci se nikada nisu pribli avali polovima. Voda ih je ubijala." Karta je predstavljala polarnu projekciju, ju ni pol pru ao se du celog oboda . "U redu. Odvezi nas do severnog pola. Ako ne naemo ni ta, odatle emo se podii zavoj itom putanjom. Ostani visoko i neka ti rade svi ureaji. Ne treba mnogo da brinemo ako ne to pripuca na Iglu. Hmii, slu a li?" "Slu am." "Sve nam prenosi. Vee su anse da e ti pronai ono za im tragamo. Ne poku avaj ni da preduzima na svoju ruku." Hoe li poslu ati? "Ne preduzimamo osvajanje u lenderu. Mi smo pregovarai. Radije bismo dopustili da na nas pucaju dok smo u trupu Op tih Proizvoda." Radar za dubinsko snimanje zaustavio se nai av i na pod od skrita. Planine i doline koje su stajale iznad skrita izgledale su providne. Postojala su mora ma rsovske pra ine koja je bila tako fina da je tekla poput nafte. Ispod povr ine nalaz ili su se nekakvi gradovi: kamene zgrade gu e od pra ine sa isklesanim zidovima, zaob ljenim uglovima i velikim brojem otvora. Graditelji gradova netremice su zurili, kao i Luis Vu. Marsovci su bili izumrli u ljudskom svemiru pre mnogo stotina go dina. Vazduh je bio jasan poput vakuuma. Daleko s desne strane, s druge strane obzorja, nalazila se planina vi a od bilo koje na Zemlji. Mons Olimpus, razume se . Iznad njenog kratera poivala je jedna bela iverka. Igla je stala da se spu ta sve dok nije stigla nadomak srpastih dina. Zdan je se jo moglo videti kako lebdi na pedeset do ezdeset jardi iznad vrha: stvorenja koja su se tamo nalazila zacelo su sada jasno mogla videti Iglu. "Hmii?" "Slu am." Luis se upirao da ne apue. "Prona li smo lebdei oblakoder. Mo da ima trideset s pratova sa brodskim prozorima i ispustom za pristajanje vozila. Izgraen je u obli ku dvostruke kupe. Veoma lii na zgradu koju smo zaposeli na na em prvom putovanju, na dobri brod Neverovatni." "Potpuno ista?" "Ne ba , ali prilino. A lebdi iznad najvi e planine na Marsu, ba kao neki tanj putokaz." "Kao da je to neki signal. Da se prebacim?" "Jo ne. Da li si i ta prona ao?" "Verujem da sam u ao u trag jednom ogromnom otvoru unutar vodopada. Kroz n jega bi mogla da proe neka ratna flota ili ep kojim bi se zapu io krater Bo je pesnice . Mo da postoje neki signali kojima se otvara. Ja nisam ni ta poku ao." "I nemoj. Ostani u pripravnosti. Poslednji?" "Utvrdio sam zraenje i zavr io dubinsko ispitivanje radarom. Zdanje zrai mal o energije. Magnetska levitacija ne zahteva velike koliine energije." " ta je unutra?" "Evo." Poslednji im prosledi sliku. Pri dubinskom ispitivanju radarom st ruktura je izgledala providna i siva. inilo se da je to lebdea zgrada pode ena za pu tovanja sa rezervoarima za gorivo i motorom na vazdu no hlaenje ugraenim u petnaesti

sprat. Lutkar ree: "vrsta konstrukcija: zidovi od betona ili neeg podjednako gusto g. Nema vozila na pristajnom doku. Ono su teleskopi ili neki drugi senzorski urea ji u kuli i prizemlju. Ne mogu da ka em da li u zdanju ima nekog." "U tome i jeste problem. elim da utvrdim strategiju. Reci mi kako ti se o vo ini. Prvo: idemo to br e mo emo sve do iznad vrha." "I tako emo postati izvrsna meta." "I sada smo meta." "Ne za oru ja unutar Mons Olimpusa." "Za to tanj imamo trup Op tih Proizvoda? Ako ni ta ne pripuca na nas prelazimo na drugu fazu: dubinsko ispitivanje kratera. Ako pronaemo i ta sem poda od vrstog s krita prelazimo na treu fazu: ispariemo zdanje. Mo emo li to uiniti? Brzo?" "Da. Nemamo zalihe energije da to dva puta uradimo. A ta je faza etiri?" "Bilo ta to e nas brzo uvesti unutra. Hmii ostaje u pripravnosti da nas spa se kako ve bude znao i umeo. Reci mi sada da li e se smotati na pola puta?" "Ne bih se usudio." "ekaj malo." Luisu sinu da su se njihovi gosti-domoroci ve sigurno upla ili. On ree Harkabiparolin: "Ako postoji mesto sa koga se svet mo e spasti onda se ono nalazi ispod nas. Mislimo da smo prona li prolaz. Prona ao ga je jo neko. Ne znamo ni t a o njemu ili njima. Razume ?" ena ree: "Upla ena sam." "I ja sam. Mo e li uticati na deaka da ostane miran?" "A mo e li ti na mene?" Ona se hrapavo nasmeja. "Poku au." "Poslednji. Idemo." Igla poskoi u nebo pri dvadeset gravitacija, okrenu se i zaustavi naglavc e, gotovo du lebdeeg zdanja. Prevrnu se i Luisov stomak. Oba Graditelja gradova vr isnu e. Kavaresksenjajok ga krvniki epa za ruku. Golim okom mogao se videti krater ispunjen starom lavom. Luis je promatr ao sliku koju je davao radar za dubinsko snimanje. Bila je tamo! Rupa u skriptu, izokrenut levak koji je vodio navi e (nani e) kroz krater Mons Olimpusa. Izgledao je premali da kroz njega proe oprema za sluaj nu de, ali bio je dovoljno prostran za Iglu. "Pali", ree Luis. Poslednji je poslednji put upotrebio ovaj snop kao reflektor. Na maloj u daljenosti bio je poguban. Lebdee zdanje postalo je usijana traka sa kometnom gla vom od kljualog betona. A potom se pretvorilo u puki oblak pra ine. Luis ree: "Idemo dole." "Luise?" "Ovde predstavljamo metu. Nemamo vremena. Dole. Dvadeset grativacija. Sa mi emo napraviti prolaz." ukasti predeo predstavljao je krov nad njihovim glavama. Radar za dubinsko snimanje pokazivao je rupu u skritu u koju je trebalo brzo da urone. Ali sve os talo ukazivalo je na to da im se krater od vrste lave u Mons Olimpusu pribli ava vr toglavom brzinom pretei da ih zdrobi. Kavaresksenjajokovi nokti zari e se do krvi Luisu u ruku. Harkabiparolin k ao da se sledila. Luis se spremao za sudar. Tama. Oko njih je bila samo bezoblina, mlena svetlost koja je dopirala sa ekrana radara za dubinsko snimanje. Jo je ne to negde sijalo: zelene, crvene i narand aste zvezde. Brojanici na upravljkom pultu. "Poslednji!" Nije bilo odgovora. "Poslednji, daj nam malo svetlosti! Upotrebi reflektor! Da vidimo ta nam preti!" " ta se dogodilo?" upita Harkabiparolin zbunjeno. Luisove oi su se privikav ale na tamu; mogao je da je vidi kako sedi na podu obgrliv i kolena. Upali se kabinsko svetlo. Poslednji se okrenu od kontrola. Izgledao je n ekako sav skvren: bio je ve napola smotan. "Luise, ne mogu vi e ovo da radim." "Nismo u stanju da se slu imo kontrolama. I sam to zna . Upali reflektor tak o da mo emo videti ta je napolju." Lutkar stade da prebira po kontrolama. Bela difuzna svetlost obasja trup

ispred upravljakog pulta. "Optoeni smo neim." Jedna glava pogleda nadole; druga ree: "Lava. Temperatu ra spolja nje strane trupa iznosi sedam stotina stepeni. Lava se prelila preko nas dok smo bili u stazisu i do sada se ve ohladila." "Zvui kao da nas je neko ekao. Jesmo li jo okrenuti naopake?" "Da." "Onda ne mo emo da ubrzamo prema gore. Samo nadole." "Da." eli li da proba ?" " ta ti pada na pamet? Najradije bih se vratio u vreme pre no to si sagoreo hiperpogonski motor..." "Pusti sad to." "...ili u vreme pre no to sam odluio da kidnapujem jednog oveka i jednog kz ina. To je verovatno bila gre ka." "Gubimo vreme." "Nemamo kuda da ispustimo Iglinu prekomernu toplotu. Upotreba potisnika samo e nas za sat dva pribli iti trenutku kada emo morati da odemo u stazis i prepus timo se razvoju dogaaja." "Priekaj asak, onda. ta ima na radaru za dubinsko snimanje?" "U svim pravcima iva stena, napukla usled hlaenja. Da pro irim vidno polje.. . Luise? Ispod nas, ispod Iglinog krova na nekih est milja nalazi se pod od skrit a. Mnogo tanja tavanica od skrita nalazi se na etrnaest milja iznad nas." Luisa je poinjala da hvata panika. "Hmii, prima li sve ovo?" Odgovor je dobio na neoekivan nain. Zauo je urlik neljudskog bola i besa u trenutku kada se Hmii obreo na pre nosnom disku i pojurio sa njega dr ei ruke preko oiju. Harkabiparolin mu se ukloni s a puta. Vodeni krevet preprei se pred kzinom u visini kolena, te on nalete na nje ga, saplete se i pade na pod. Luis otra do tu a. Podesi ga na najjai mlaz, skoi na vodeni krevet, podmetnu svoje rame ispod Hmiijevog pazuha i podi e ga uvis. Hmiijevo telo bilo je toplo is pod krzna. Kzin ustade i uz Luisovu pomo krenu prema mlazu hladne vode. Stao je da s e okree izla ui vodi svaki deli svoga tela; zatim se uuiro s licem okrenutim prema mlaz . Posle nekog vremena ree: "Kako si znao?" "Namirisae za koji as", ree Luis. "Spr eno krzno. ta se dogodilo?" "Odjednom sam poeo da gorim. Na pultu je poelo da svetluca dedsetak crveni h svetiljki. Skoio sam ka prenosnom disku. Lender je jo pode en na automatskog pilot a, ako nije uni ten." "Moraemo to da otkrijemo. Igla je optoena lavom. Poslednji?" Luis se okren u prema upravljakoj palubi. Lutkar je bio smotan sa glavama ispod stomaka. Jedan ok previ e. Lako je bilo razabrati za to. Sa ekrana na letakoj palubi gl edalo ih je jedno napola poznato lice. Isto to lice, samo uveano, gledalo ih je i sa pravougaonika projekcije ra dara za dubinsko snimanje. Maska lica, poput nekog ljudskog lica oblikovanog od stare ko e, ali ne ba potpuno tome nalik. Bilo je bez kose. Vilice su predstavljale tvrdi, bezubi polumeseci. Iz dubina ispod eonih kostiju oi su pomno posmatrale Lu isa Vua. 30. TOKOVI U TOKOVIMA "Izgleda da ste izgubili pilota", ree im uljez sa ko nim licem. Lebdeo je i zvan trupa; izobliena glava i ramena veliine lubenica jednog za titnika, duh u crnoj steni koja ih je obmatala. Luis nije mogao ni ta drugo do da klimne. okovi su se nizali suvi e brzo jeda n za drugim i to iz pogre nih pravaca. Bio je svestan toga da Hmii stoji pored nje ga, da se sa njega cedi voda i da u ti ini prouava potencijalnog neprijatelja. Grad itelji gradova bili su nemi. Ako je Luis dobro itao s njihovih lica na njima se u veoj meri oitavalo strahopo tovanje ili ushienje nego strah.

Za titnik ree: "Nema vam uzmaka iz ove klopke. Uskoro ete biti primorani da poete u stazis, a nema potrebe da razgovaramo o tome ta e biti posle. Sad mi je lak nulo. Pitam se da li bih mogla naterati sebe da vas ubijem." Luis ree: "Mislili smo da ste svi mrtvi." "Paki su izumrli pre etvrt miliona godina." Za titnikove spojene usne i des ni krivili su neke suglasnike, ali govorio je meunarodnim jezikom. Za to meunarodnim ? "Odnela ih je neka bolest. Pravilno ste pretpostavljali da su za titnici svi mrt vi. Ali drvo ivota jo raste i dobro mu je ispod Karte Marsa. Ponekad ga otkriju. P retpostavljam da je droga besmrtnosti upravo ovde nastala i to kada su nekom za ti tniku bila potrebna sredstva za neki projekat." "Odakle zna meunarodni?" "Znam ga odmalena. Luise, zar me ne prepoznaje ?" Kao da ga je grom pogodio. "Tila. Kako?" Lice joj je bilo tvrdo kao maska. Kako je i moglo da iska e neko oseanje? O na ree: "Malo znanja. Poznata ti je ta poslovica. Traga je tragao za osnovom Luka. Paradirala sam malo svojim nadmonim obrazovanjem pred njim: rekla sam mu da Luk nema osnovu, da je svet prsten. To ga je jako uzbudilo. Rekla sam mu da ako je t ragao za mestom sa koga se mo e upravljati svetom, onda bi trebalo da nae konstrukc ioni centar." "Sredi te za opravke", ree Luis. Pogled baen prema upravljakoj palubi uveri g a da Poslednji i dalje podsea na jednu izdu enu podno nu klupicu ukra enu rubinima i lj ubiasto-plavim draguljima. "Razume se, to bi postalo sredi te za opravke i sredi te moi", ree za titnik. "T raga se seao prie o Velikom okeanu. inilo se da to nije lo izbor; mesto za tieno prirod im preprekama - udaljeno u, olujom i desetinama negostoljubivih ekologija. Astronom i su prouavali Veliki okean sa povoljnih mesta na Luku, a Traga se seao dovoljno st vari da nam napravi karte. esnaest godina prelazili smo Veliki okean. Trebalo bi stvoriti predanja o tom putovanju. Da li si znao da su Kzini kolonizovali Kartu Zemlje? Ne bismo mo gli da nastavimo da nismo zarobili jedan kolonizatorski brod kzina. U Velikom ok eanu postoje ostrva koja predstavljaju ogromne oblike ivota; lea tih stvorenja pre krivena su vegetacijom, a ona zarone kada mornar to najmanje oekuje..." "Tila! Kako? Kako se moglo dogoditi da postane ovakva?" "Malo znanja, Luise. Nisam shvatila ko su bili in enjeri Prstenastog sveta sve dok nije bilo suvi e kasno." "Ali tebe je pratila srea!" Za titnik klimnu. "Tako sam odgajena; iza svega stoje Piersonovi lutkari k oji su ume ali svoje prste u Zakone plodnosti na Zemlji ustanoviv i Lutriju na pravo raanja. Pretpostavili ste da im je to uspelo. Meni je uvek izgledalo glupo. Luis e, eli li da veruje da je est pokolenja dobitnika na Lutriji na pravo raanja stvorilo ljudsko bie koje prati srea?" On ne odgovori. "Samo jedno?" Izgledalo je da mu se podsmeva. "Pomisli samo na sreu svih potomaka svih dobitnika na Lutriji na pravo raanja. Za dvadeset hiljada godina on i bi ve uveliko napu tali galaksiju be ei od eksplozije galaktikog jezgra. Za to ne ka Pr stenastom svetu? Posredi je naseljiva povr ina tri puta vea od one na Zemlji, a i p okretna je, Luise. Prstenasti svet je srea za one neroene potomke ljudi odgajanih za sreu. Ako bih uspela da spasem Prstenasti svet, onda bi za njih bila srea to smo stigli ovamo pre dvadeset tri godine i to smo Traga i ja prona li ulaz u Mons Olimp us. Njihova srea. Nikada moja." "Da li se to i njima dogodilo?" "Traga je umro, razume se. Oboje smo poludeli od gladi za korenom drveta i vota, ali Traga je bio hiljadu godina prestar. To ga je ubilo." "Nije trebalo da te ostavim", ree Luis. "Nisam ti pru ila mogunost da bira . Ni ja nisam imala priliku za to - ako ve ruje u sreu. I sada je preda mnom mali izbor. Nagoni za titnika veoma su jaki." "Veruje li u sreu?" Ona ree: "Ne. Volela bih da mogu." Luis ra iri ruke... gest bespomonosti... i okrenu se od nje. Uvek je znao d a e ponovo sresti Tilu Braun, ali nije mislio da e to biti na ovaj nain! On ukljui p

olje za spavanje i zaplovi u njega. Poslednji je bio u pravu. Smotaj se u vlastiti pupak. Ali ljudska bia ne mogu da se uvuku u u i. Luis je lebdeo napola smotan sa rukama preko lica. Ali uo je: "Govornie- ivotinjama, estitam ti na povraenoj mladosti." "Zovem se Hmii." "Izvinjavam se", ree za titnik. "Hmii, kako si dospeo ovamo?" Kzin ree: "Tri puta sam bio uhvaen u klopku. Kidnapovao me je Poslednji, L uis Vu spreio da pobegnem sa Prstenastog sveta, Tila Braun zakopala ispod tla. Mo ram prekinuti s tom navikom. Hoe li da se bori sa mnom, Tila?" "Ne, dok ne bude u stanju da doe do mene, Hmii." Kzin se okrenu od nje. " ta hoe od nas?" Bio je to Kavaresksenjajok koji je snebivljivo progovorio na jeziku Graditelja gradova iji se prevod zatim zauo na meunarodnom. "Ni ta", ree Tila na jeziku Graditelja gradova. " ta mi onda ovde tra imo?" "Ni ta. Pobrinula sam se da ne mo ete ni ta uiniti." "Ne razumem." Deak je bio na ivici suza. "Za to eli da nas zakopa ispod tla?" "Dete, inim ono to moram. Moram spreiti jedan zarez pet puta deset na dvana esti ubistava." Luis otvori oi. Harkabiparolin se estoko usprotivi. "Ali mi smo ovde da spreimo umiranje! Zar ne zna da je svet decentrisan, da klizi prema suncu?" "To mi je poznato. Sastavila sam ekipu koja ponovo postavlja visinske ml aznike Prstenastog sveta, ispravljajui tako tetu koju je napravila tvoja vrsta." "Luvevu ka e da to nije dovoljno." "Nije." Sada su ve privukli punu Luisovu pa nju. Bibliotekarka odmahnu glavom. "Ne razumem." "Sa visinskim mlaznicima koji rade produ avamo ivot Prstenastom svetu za je dnu godinu. Dodatna godina za tri puta deset na trinaesti razumnih bia isto je to i dati svakome na Zemlji dodatnih hiljadu godina ivota. To je jedan vredan podvig . Moji saradnici su se slo ili s tim, ak i oni koji nisu za titnici." Luis je mogao da razabere crte Tile Braun na ko noj masci za titnika. Ispupen ja na ivicama vilice, naduta lobanja da bi se smestio pretek mo danog tkiva... ali to je bila Tila i to ga je stra no bolelo. Za to nije oti la? Navike te ko umiru, a Luisov um bio je analitiki. On pomisli. Za to nije oti la ? Za titnik na samrti na jednom prokletom, ve takom svetu! Trebalo bi da nema ni tren utka za bacanje na razgovor sa skupinom uhvaenih rasplodnika. ta joj to treba? On se okrenu prema njoj. "Ti si sastavila ekipu za popravke, zar ne? Ko su oni?" "Pomogao mi je moj izgled. Veina hominida bi me bar saslu ala. Sakupila sam ekipu od nekoliko stotina hiljada pripadnika razliitih vrsta. Troje sam dovela o vamo da postanu za titnici: po jednog predstavnika naroda Prelivnih planina, nonog naroda i vampira. Nadala sam se da e pronai re enje koje ja nisam videla. Njihove tak e gledanja trebalo bi da se razlikuju. Vampir je, na primer, pre promene bio nei nteligentna osoba. Izneverili su me", ree Tila. Ona se odista pona ala kao da ima vremena. Vre mena da zabavlja uhvaene tuince i rasplodnike sve dok Prstenasti svet ne dodirne s enkovite kvadrate! "Nisu prona li nijedno bolje re enje. I tako smo popeli preostale Basardove sabirnike na obodni zid. Do sada smo postavili sve sem jednog. Pod up ravom jedinog preostalog za titnika, moja ekipa e staviti u pogon poslednju svemirs ku letelicu sa Prstenastog sveta koja e ih doneti u sigurnost oko neke obli nje zve zde. Neki itelji Prstenastog sveta e pre iveti." slu. "Opet smo na prvobitnom pitanju", ree Luis. "Tvoja posada je u velikom po ta e ti ovde?" U pravu sam! Poku ava ne to da nam ka e! "Do la sam da spreim ubistvo bilion i po razumnih bia. Prepoznala sam neutri nski odliv iz potisnika sagraenih u ljudskom svemiru i stigla sam na jedino mogue mesto zloina. ekala sam. I evo vas."

"Evo nas", slo i se Luis. "Ali ti tanj dobro zna da nismo do li da poinimo nij edno ubistvo." "Poinili biste." "Za to?" "To vam ne mogu rei." Jo nije pokazivala nameru da zavr i razgovor. Tila je igrala udnu igru. Treb alo je da otkriju njena pravila. Luis upita: "Pretpostavi da mo e spasti Prstenasti svet ubiv i bilion i po stanovnika od trideset biliona. Jedan za titnik bi to uinio, zar ne? Pet procenata da bi se spaslo devedeset pet procenata. Izgleda veoma... efikasno." "Mo e li saoseati sa toliko razumnih bia, Luise? Ili mo e li samo zamisliti jedn u jedinu smrt u kojoj ti igra glavnu ulogu?" On ne odgovori. "Trideset milijardi ljudi naseljava ljudski svemir. Predstavi sebi sve n jih mrtve. Predstavi sebi pedeset puta toliko stanovnika koji umiru, recimo od t rovanja radijacijom. Osea li njihov bol, njihovo eljenje, ono to misle jedni o drugi ma? Toliko njih? Brojke su suvi e velike. Tvoj mozak nee uspeti da izie s njima nakr aj. Ali moj hoe." "Oh." "Ne mogu sama to uiniti, niti mogu dozvoliti da se to dogodi. Znala sam d a vas moram zaustaviti." "Tila. Predstavi sebi jedan senkoviti kvadrat koji bri e prostranstvom Prs tenastog sveta pri brzini od sedam stotina milja u sekundi. Predstavi sebi hilja du populacija ljudske vrste kako umiru kada se Prstenasti svet raspada." "Dobro." Luis klimnu. Delii mozaika. Tila e im pru iti onoliko delia koliko bude mogla . Nije bila u stanju da natera sebe da im isporui potpunu sliku. Stoga nastavimo s lovom na delie. "Nisi li rekla jedini preostali za titnik? Postojala su etiri, a s ada pominje samo jo jednog pored sebe? ta se dogodilo sa ostalima?" "Dva za titnika napustila su ekipu za popravke u isto vreme kada i ja. Ver ovatno nisu oti li zajedno. Mo da su prona lil tragove koji su nagovestili va dolazak. Smatrala sam za neophodno da ih sledim i zaustavim." "Stvarno? Ako su bili za titnici, onda oni vi e nisu bili u stanju da ubiju bilion i po razumnih hominida kao ni ti." "Mogli su nekako srediti da se to dogodi." "Nekako." Treba voditi rauna o svakoj rei. Bilo mu je drago to niko nije po ku ao da se ume a. ak ni Hmii, slatkoreivi diplomata. "Nekako, dopustiti rasplodnicima da stignu do jedinog mesta na Prstenastom svetu gde zloin mo e biti poinjen. Da li bi to bila njihova strategija da ih ti nisi spreila?" "Mo da." "Ovi pa ljivo odabrani rasplodnici trebalo bi nekako da budu za tieni od miri sa drveta ivota." Skafandri! Zato je Tila tragala za meuzvezdanom svemirskom letel icom. "Trebalo bi da postanu svesni situacije. A za titnik nekako treba da smisli nain da ih ne ubije pre no to sagledaju re enje i sprovedu ga u delo, ubiv i astronoms ki broj rasplodnika kako bi ih spasili jo vi e. Da li je to ono to si mislila da si spreila." "Da." "A ovo je pravo mesto?" "Za to bih inae ekala ovde?" "Ostao je jo jedan za titnik. Hoe li on poi za tobom?" "Ne. Za titnik-pripadnik nonog naroda zna da je samo ona preostala da nadgl eda evakuaciju. Ako poku a da me ubije, a ja ubijem nju, rasplodnici prepu teni sami sebi mogli bi pomreti na putu." "Izgleda da se veoma lako odluuje na ubijanje", ree Luis gorko. "Ne. Ne mogu ubiti pet odsto stanovnika Prstenastog sveta, a nisam sigur na ni da mogu ubiti tebe, Luise. Ti si rasplodnik moje vrste. Na Prstenastom sve tu si u tom pogledu jedini." "Razmi ljao sam o mogunostima da spasem Prstenasti svet", ree Luis Vu. "Ako zna ne to o transmuteru velikog opsega mi ga mo emo iskoristiti."

"Paki sugurno nisu posedovali tako ne to. To ti nije bila ba najdomi ljatija pretpostavka, Luise." "Kada bismo mogli probu iti rupu ispod jednog od Velikih okeana, a zatim k ontrolistati oticanje, mogli bismo iskoristiti reakciju da vratimo Prstenasti sv et na mesto." "Pametno. Ali ne mo ete napraviti rupu i ne mo ete je zaepiti. Dalje, postoji jedno re enje koje ne bi priinilo toliku tetu, ali bi ipak i ta bila dosta velika, a ja to ne mogu dozvoliti." "Kako e onda spasti Prstenasti svet?" Za titnik ree: "Ne mogu nikako." "Gde se nalazimo? ta se zbivalo u ovom delu sredi ta za opravke?" Proe jedan dug trenutak. Za titnik ree: "Mogu da vam ne ka em vi e od onoga to zn ate. Ne vidim kako mo ete pobei, ali i tu mogunost moram uzeti u obzir." "Predajem se", ree Luis Vu. "Priznajem poraz. Do tanja i tvoja glupa igra ." "U redu, Luise. Bar nikada nee umreti." Luis zatvori oi i smota se u slobodnom padu. Savesna kuka. "Praviu vam dru tvo dok ne budete primorani da odete u stazis", ree Tila. "N i ta drugo ne mogu da uinim da vam bude prijatnije. Vi, kako se zovete i odakle ste ? Pripadate vrsti koja je pokorila Prstenasti svet i zvezde." avrljanje. Za to se ljudi ne raaju sa poklopcima preko u iju? Postoje li neki hominidi sa tim svojstvom? Kavaresksenjajok upita: "Kakav je stav arobnjaka u odnosu na ri atru?" "To je va no kada sretne neku novu vrstu, zar ne, dete? Moj stav je da je r i atra za rasplodnike. Ali mi vodimo ljubav." Deak je veoma u ivao. Njegova zauenost kao da je postala bezgranina. Tila je p riala o svom velikom putovanju. Njena dru ina istra ivaa upala je u zamku Groga na kar ti Zore, a zatim su ih ti udni naseljenici oslobodili. Na Kzinu su postojale homi nidne ivotinje uvezene pre dosta vremena sa Karte Zemlje i odgajane zbog odreenih crta dok se nisu razlikovale koliko i psi u ljudskom svemiru. Tilina posada sakr ila se meu njima. Ukrali su kzinski kolonizatorski brod. Ubili su jednu od zveri sa ostrva koje se hrane krilima da bi do li do hrane; meso su zamrzli u jednom pra znom rezervoaru za teni vodonik. Potrajalo im je mesecima. Konano je uo kako ka e: "Sada moram da jedem, ali uskoro u se vratiti." Tada nastupi ti ina. Nekoliko minuta ti ine okona e kada tupi zubi ne no obuhvati e Luisov zglavak. "L uise, probudi se. Nemamo vremena da ti ugaamo." Luis se okrenu i iskljui polje za spavanje. Za trenutak se prepustio u ivan ju u zanimljivom prizoru: lutkar stoji pored kzina i ne fali mu dlaka s glave. " Mislio sam da si se iskljuio iz svega." "Vredan privid koji se suvi e pribli io stvarnosti. Bio sam u isku enju da pus tim dogaaje da se razvijaju svojim tokom", ree lutkar. "Tila Braun je govorila ist inu kada je rekla da neemo umreti. Prete ni deo Prstenastog sveta e se raspasti, a z atim razleteti izvan kometnog omotaa. Jednog dana nas ak mogu pronai." "Poinjem isto to da oseam. Spreman sam da se predam." "Za titnici mora da su mrtvi ve etvrt miliona godina. Ko mi je to rekao?" "Ako si imalo razuman prestae da me slu a ." "Ne jo , ako nema ni ta protiv. Imam utisak da je za titnik poku avao ne to da nam ka e. Paki su bili tvoji preci, a i Tila je potekla iz tvoje kulture. Posavetuj na s." "Ona eli da za nju obavimo jedan prljavi posao", ree Luis. "Sve vreme je u pitanju bila dvoznanost. Tanj, prouavali ste razgovore sa Brenanom po to je postao za titnik. Za titnici poseduju veoma sna ne nagone i nadljudski razum. Mora doi do suko ba izmeu te dve stvari." "Ne shvatam prirodu tog prljavog posla." "Ona zna kako da spase Prstenasti svet. Svi oni to znaju. Ubij pet proce nata, spasi devedeset pet - ali to sami ne mogu uiniti. Ne mogu ak dozvoliti ni ne kom drugom da to uradi, ali moraju dovesti do toga da to neko drugi uradi. Dvozn anost."

"Budi odreeniji." Ne to u vezi s pomenutim brojevima poe da kopka Luis. Za to?... Tanj i s tim. "Tila je odabrala tu zgradu jer lii na Halroprilalarin lebdei zatvor, onaj koji s mo rekvirirali za vreme prve ekspedicije. Izabrala ga je da bi nam privukla pa nju . Ostavila ga je tamo gde je elela da se mi naemo. Ne znam kakva je uloga ovog del a sredi ta za opravke, ali to je pravo mesto u kutiji od milijardu kubnih milja. N a nama je da otkrijemo ostalo." " ta onda? Da li je sigurna da smo u klopci?" "Bilo ta da preduzmemo poku ae da nas sprei. Moraemo je ubiti. To je ono to nam je govorila. Na na oj strani je samo jedna stvar. Ona se boji da bi izgubila." "Ne shvatam te", ree lutkar. "Ona eli da Prstenasti svet ivi. eli da je mi ubijemo. Rekla nam je koliko je mogla. Ali ak i da sve otkrijemo, da li smo u stanju da ubijemo toliko razumni h bia?" Hmii ree: " ao mi je Tile." "Kako je mo emo ubiti? Ako si u pravu, onda mora da je ne to smislila za nas ." "Sumnjam. Pre bih se kladio da je uinila sve to je u njenoj moi da ne razmi l ja o bilo emu to bismo mogli preduzeti. Morala bi da nas sprei. Prepu teni smo sami s ebi. Tuince e ubiti nagonski. Kada sam ja u pitanju mo da e oklevati onih odluujuih pol a sekunde." "Dobro", ree kzin. "Krupno oru je se svo nalazi na lenderu. Mi smo zaronjen i u stenu. Da li je veza sa lenderom preko prenosnih diskova jo otvorena?" Poslednji se vrati na upravljaku palubu da proveri. On javi: "Veza je otv orena. Karta Marsa je od skrita, ali on je ovde debeo svega nekoliko centimetara . Na ovom mestu ne mora da podnosi u asna natezanja kao pod Prstenastog sveta. Moj i ureaji prodiru kroz njega kao i prenosni diskovi. Tu nas je jedino poslu ila srea. " "Dobro. Luise, hoe li mi se pridru iti?" "Svakako. Kolika je temperatura na lenderu?" "Neki od senzora su izgoreli. Ne mogu da ti ka em", ree Poslednji. "Ako se lender mo e iskoristiti, dobro je. U suprotnom sluaju pokupite svoju opremu i urno s e vratite. Ako su uslovi nepodno livi, vratite se istog asa. Potrebno je da znamo ta posedujemo od alata." "Oigledan sledei korak", slo i se Hmii. " ta ako lender nije u operativnom sta nju?" "I dalje emo imati uzmak", ree Luis. "Ali moramo imati skafandre. Poslednj i, nemoj ekati na nas. Pronai gde se nalazimo i pronai Tilu. Bie da je ona sada negd e na otvorenom gde mogu da uspevaju usevi." "Razumem. Pretpostavljam da se nalazimo na izvesnoj udaljenosti ispod Mo ns Olimpusa." "Ne raunaj s tim. Mogla je uperiti na nas snop te kog lasera kako bi zadr ala Iglu u stazisu, a zatim nas odvui do mesta na kome je imala istopljenu stenu spr emnu da je izlije na nas. A to mesto e na kraju ispasti da je popri te ubistva." "Luise, ima li bilo kakvu ideju ta ona oekuje od nas?" "Jedva da je to ideja. Pustimo to za sada." Luis narui dva pe kira i jedan odmah pru i Hmiiju." Zatim za sebe porui i par drvenih klompi. "Jesmo li spremni." Hmii skoi na prenosni disk. Luis krenu za njim. 31. SREDI TE ZA OPRAVKE Uini im se kao da su se prebacili u penicu. Luis je imao klompe, ali Hmiij eve noge titila je samo prekrivka na podu. Kzin nestade niz stepenice zare av i jedno m kada se oe ao o metal. Luis je zadr avao dah. Nadao se da i Hmii to ini. Bilo je toliko toplo: dov oljno toplo da se sasu e plua. Pod je bio nagnut etiri do pet stepeni. Pogledati kro z prozor bilo je pogre no: sledio se ne verujui. U gustoj tami napolju: znati eljna p e ana ajkula? Morska voda? Izgubio je dve ili tri sekunde. Silazio je stepenicama pa ljivije od Hmiij

a borei se sa potrebom da udahne, ispu tajui dah kroz nos kako bi izbacio topli vazd uh penice koji je ipak uspevao da se uvue u njega. Oseao je miris ugljenisanja, ust ajalosti, dima, toplote. Hmii je vidao opaljene ake; krzno oko vrata mu se veoma nadulo. Ruke na or maniima bile su od metala. Luis obmota pe kir oko ake i stade da ih otvara. Hmii upo trebi svoj pe kir da izbaci napolje njihovu sadr inu. Skafandre. Pojaseve za letenje . Dezintegrator. Superprovodnu tkaninu. Luis dohvati kacigu svog skafandra sa go mile, otvori dovod vazduha, obmota pe kir oko vrata da ga kaciga ne bi uljala i nav ue je. Vetar koji poe da mu duva oko lica nije bio odve topao. On udahnu slatkasti vazduh i grudi stado e da mu se nadimaju. Hmiijev skafander nije imao zasebnu kacigu; morao je da ga navue i hermet iki zatvori. Njegovo iznenadno hrapavo dahtanje zastra ujue odjeknu u Luisovim slu ali cama. "Nalazimo se ispod povr ine vode", zadahta Luis. "Za to je onda tako tanj to plo?" "Pitaj me to kasnije. Pomozi mi da ponesem ovo." Hmii prihvati svoj poja s za letenje, za titni oklop, kalem crne ice, povei deo superprovdne tkanine i te ak d ezintegrator za dve ruke. On krenu ka stepenicama. Luis se teturao za njim sa Pr ilinim pojasom za letenje, reflektorskim laserom, dva skafandra i nekoliko kompl eta za titnih oklopa. Njegovo telo poinjalo je da kljua. Hmii se zaustavi ispred ureaja na upravljakoj palubi. Kroz prozore se vide la tamnozelena voda puna mehuria. Male ribe probijale su se kroz gustu umu morskog korova. Kzin prodahta: "Evo sada odgovora na tvoje pitanje. Toplota potie od sno pa mikrotalasa kojima nas je Tila zasula. Sistem za odr avanje ivota je otkazao. Ot kazali su i potisnici za skrit. Lender je potonuo. Voda je zasutavila... mikrota lase. Lender je ostao topao jer... jer su pumpe za toplotu prve izogorele... suv i e dobra izlocija. Sada ne mo emo upotrebiti lender." "Tanj i to." Luis upotrebi prenosni disk. im se prebacio na Iglu on ispusti ono to je nosio. Znoj mu se slivao u oi i usta. Skinuo je toplu kacigu i udahnuo hladan vazduh. Harkabiparolin podmetnu s voje rame pod njegov pazuh i napola ga odnese prema krevetu, mrmljajui umirujue rei Graditelja gradova. Hmii se nije pojavio. Luis se oslobodi. Vrati kacigu na glavu i otetura nazad do prenosnog dis ka. Hmii je ne to petljao oko kontrola. On gurnu svoju opremu Luisu u ruke. "U zmi ovo. Pridru iu ti se za koji as." "U redu." Luis je jo napola bio u skafandru kada se kzin vratio na Iglu. Kzin strgn u svoj skafander. "Nikud ne urimo, Luise. Poslednji, lender je beskoristan. Podes io sam da uzleti pomou fuzionih motora i ode do Mons Olimpusa, samo radi odvraanja pa nje. Tila e utro iti nekoliko sekundi uni tavajui ga." Zvunici odgovori e. "Dobro. Mogu da prijavim izvestan napredak, ali vam ga ne smem saop titi odavde. Znamo da Tila mo e prislu kivati moje veze." "Pa?" Poslednji se prebaci sa upravljake palube. Sada je mogao da govori bez me hanikih pomagala. "Veina mojih ureaja je beskorisna, razume se. Poznato mi je gde s mo sme teni. Nekih dve stotine milja nalevo u smeru okretanja nalazi se jak izvor neutrinskog oda iljanja, verovatno neko fuziono postrojenje. Radar za dubinsko isp itivanje ukazuje na upljine svuda oko nas. Veina ih je veliine tek neke sobe. Pojed ine su ogromne i u njima je sme tena te ka ma inerija. Verujem da sam otkrio praznu upl jinu u kojoj su bile sme tene skele ekipe za popravke. To sam zakljuio prema njenoj veliini, obliku i podlogama na podu. Odatle se izlazi kroz masivna, isklesana vr ata u zidu Karte, koja skriva vodopad. Prona ao sam skladi te u kome se verovatno na laze epovi potrebni za rupe od velikih meteora kao i jo jedan otvor. Malu svemirsk u letelicu, mo da ratnu letelicu - ne mogu da ka em - i jo jedan otvor. Postoji sve u svemu est otvora ispod vodopada. Uspeo sam da..." "Poslednji, trebalo je da pronae Tilu Braun!" "Da li sam ja to malo pre dobro uo da Luisu Vuu preporuuje da bude strpljiv ?"

"Luis Vu je ljudsko bie; on zna meru strpljivosti. A ti vra ji biljojedu, t i si previ e strpljiv." "A ti predla e da ubijemo ljudski varijetet Paka za titnika. Nadam se da ne oe kuje neku vrstu dvoboja? Dok se ti dernja i skae , Tila bi se borila goloruka? Protiv Tile moramo koristiti um. Seti se kakva je igra posredi." "Nastavi." "Uspeo sam da odredim gde se nalazi Mons Olimpus: osam stotina milja lev o u smeru suprotnom od smera okretanja. Pretpostavljam da je Tila pucala na Iglu iz te kog lasera ili da je upotrebila neko slino lukavstvo kako bi nas dr ala u staz isu dok nas je vukla osam stotina milja. Ne mogu da odgonetnem za to." Luis ree: "Odvukla nas je do mesta gde je imala istopljenu lavu spremnu z a izlivanje. To mesto e se pokazati kao popri te njenog zami ljenog mnogostrukog ubis tva. Treba jo da otkrijemo na koji nain. Tanj, mo da je precenila na u pamet!" "Govori u svoje ime, Luise. Verovatno je ispod nas." Jedna lutkareva glava izvi se navi e. "Gotovo iznad nas, kako sada trenutn o stoji brod, nalazi se kompleks prostorija u kojima se mo e osetiti dosta jaka el ektrina aktivnost, a da ne pominjem takvo pulsiranje neutrinskih emisija koje uka zuje na pola tuceta radara za dubinsko ispitivanje. Takoe sam prona ao poluloptu trideset osam zarez osam milja u preniku sa jo j ednim izvorom neutrina delimino uza zid. Pokretni izvor. Odliv je nepravilan kao i kod fuzionog postrojenja. Nije daleko odmaklo za onih nekoliko minuta to ste bi li odsutni, ali mo e prei preko itavih sto osamdeset stepeni kupole u toku petnaest a sova plu-minus tri. Mesojedu, ratnie, da li ti to ne to govori?" "Ve tako sunce. Poljoprivreda. Gde?" "Dve hiljade pet stotina milja prema desnoj ivici Karte. Ali po to ete dola ziti kroz Mons Olimpus, morate tra iti dvanaest stepeni nadesno u usmeru suprotnom od smera okretanja. Mo da postoje zidovi kroz koje treba proi. Da li si doneo runi dezintegrator?" "Nisam bio sasvim nerazuman, doneo sam ga. Poslednji, ako lender signe d o Mons Olimpusa, mo emo izii preko prenosnih diskova, pa ravno kroz vrata za teret na lenderu. Ali Tila e ga pre toga oboriti." "Za to bi? Jo nismo na njemu. Ona ima radar za dubinsko ispitivanje; znae to ." "Uurrr. Onda e pratiti lender, ekati dok se ne pojavimo i tada nas uni titi. Je li to mudrost koja poma e tvom narodu da se uspu e uz list?" "Da. Ui ete u Mons Olimpus mnogo sati pre no to lender stigne. Podesio sam sondu da nas prati. U sondi se nalazi prijemno-prenosni disk. Razume se, vi e neete moi da se vratite na Iglu." "Uurrr. Zvui izvodljivo." "Koju opremu ete upotrebiti?" "Skafandere, pojaseve za letenje, reflektorske lasere i dezintegrator. D oneo sam i ovo." Hmii pokaza na superprovodnu tkaninu. "Tila ne zna za nju. To b i nam moglo pomoi. Mogli bismo od nje sa iti ogrtae da njima prekrijemo skafandere. Harkabiparolin, ume li da ije ?" "Ne." Luis ree: "Umem ja." "Umem i ja", ree deak. "Morate mi samo pokazati ta elite." "Pokazau ti. Ne mora da bude elegenatno. Moramo se nadati da e Tila upotre biti lasere pre nego projektile ili ratnu sekiru. Neemo moi da navuemo za titne oklop e preko skafandera." "Pa, nije ba tako", ree Luis. "Na primer, Hmii, ja u moi da navuem tvoj za titn i oklop preko mog skafandera." "Tako u u kan nee moi dovoljno brzo da se kree ." "Mo da i neu. Harkabiparolin, kako izdr ava ?" "Zbunjena sam, Luise. Da li se borite na strani za titnika ili protiv njeg a?" "Ona se bori protiv nas, ali nada se da e izgubiti", ree Luis blago. "Ona to ne mo e da prizna. Pravila igre koju igra usaena su u njen mozak i lezde. Da li t i bar ne to od toga izgleda uverljivo?" Harkabiparolin je za trenutak oklevala, a zatim ree: "Za titnik se pona a kao

... da se pla i da neko sa strane nadgleda ono to ona govori i ini. To bi liilo na mo ju obuku u zgradi Pant." "Tako je. Tila sama sebe nadgleda. Mo e li se boriti protiv za titnika, ako z na da ceo svet mo e izumreti ako izgubi ?" "Mislim da mogu. U najgorem sluaju mogu joj odvratiti pa nju." "U redu. Vodimo te sa sobom. Imamo opremu koja je bila namenjena jednoj drugoj eni Graditelja gradova. Objasniu ti, koliko budem u stanju, namenu stvari k oje e nositi. Hmii, ona e nositi tvoje za titno odelo izmeu skafandera i superprovodne tkanine." "Mo e uzeti Halroprilalarin reflektorski laser. Nepa njom sam svoj izgubio. Ja u uzeti dezintegrator. Takoe znam kako da podesim rezervne baterije da oslobode svoju energiju u jednoj milisekundi." "Te baterije pripadaju mom narodu. Napravili smo ih zbog bezbednosti", r ee Poslednji sumnjiavo. "Ipak mi ih poka i. Kao sledee, mora iskljuiti sve komunikacijske veze. Mo emo oekivati da e Tila zavr iti sa jelom i vratiti se ovamo pre no to obavimo sav posao. Voleo bih da imamo vi e vremena. Luise, poka i Kavaresksenjajoku kako da sa ije na e za ti tne ogrtae. Kao konac upotrebi superprovodnik." "Da, mislio sam na to. Tanj, voleo bih da imamo vi e vremena." Oni skoi e prema prenosnim diskovima obmotani u opremu. Harkabiparolin je bila bezoblina u mnogobrojnim slojevima odee. Lice u kac igi bilo joj je napregnuto od usredsreivanja. Skafander, pojas za letenje, laser - imae sree ako ne zaboravi kako da rukuje onim to nosi na sebi, a gde je jo borba. Iz daljine je moglo izgledati da se to Luis Vu krije iza sve te odee i Tila bi mo gla oklevati na trenutak. Sve bi moglo doi u obzir. Nestade je, Luis krenu za njom, ukljuiv i pojas za letenje. Hmii, Harkabiparolin, Luis Vu: lebdeli su poput lopti od crnog svilenog papira iznad padine Mons Olimpusa boje re. Sonda nije lebdela. Mora da je plutala dok joj nije ponestalo goriva, zatim je pala i otkotrljala se. Bila je gadno ra zbijena. Prenosni disk ostao je itav. Brojanici ispod Luisove brade upozori e ga da je vazduh veoma redak, veoma suv, bogat ugljen-dioksidom. Dobra imitacija Marsa, ali sa gotovo zemaljskom gra vitacijom. Kako li su Marsovci pre iveli? Mora da su se privikli ohrabreni morem p ra ine u kome su iveli. Jai od svojih izumrlih roaka... Na posao! Obod kratera nalazio se na etrdeset milja uz padinu. Bilo im je potrebno petnaest minuta. Harkabiparolin ih je sledila. Njeno letenje bilo je trzavo; mor a da se sve vreme borila sa kontrolama. Otvor na dnu kratera imao je boju stene i re i neravnu povr inu. Eksplodira o je prema unutra, nadole. Oni propado e u tamu. Zadr ali su ih pojasevi za letenje. To nije trebalo da se dogodi. Jedinice za potiskivanje odbijale su ravne ploe skrita iznad njihovih glava i ispod njih. Ali tavanica od skrita nije bila predviena da nosi teret. Bila je mnogo tanja od poda Prstenastog sveta ispod njih. Luis se prebaci na infracrveno podruje (nadajui se da e se i Harkabiparolin toga setiti; inae e biti slepa). Odozdo je zraila toplota - jedan mali, svetao kru g. Predeo koji ih je okru ivao bio je neizmeran, bez obele ja. Stubovi diskova i usk e lestve sa strane, du tri zida. A iz sredi ta velike odaje uzdizala se jedna isko en a kula toroida. Stali su da padaju pored nje, dok su iz njih promicali prstenovi . Linearni akcelerator, usmeren navi e kroz Mons Olimpus? Onda oni diskovi mogu bi ti borbeme platforme jednog za titnika spremne za lansiranje u nebo. Rupa je bila probijena nani e kroz pod. Propali su kroz nju. Harkabiparoli n je jo bila sa njima. Topla taka se nalazila ispod njih, postajui sve vea. Dvanaest spratova, zbijenih jedan uz drugi, a kroz svaki je bila probije na rupa. Igla se dobro zarila. ak je i poslednja poderotina bila velika... a kroz nju je sijala infracrvena svetlost. Donja komora gotovo se nalazila u stanju cr venog usijanja. Hmii uskoi u nju prilino odmakav i Luisu. Trenutak kasnije on dolebd i nazad, te se spusti na sprat iznad. I dalje nisu upotrebljavali radio. Luis postupi kao i Hmii: uskoi kroz po

slednju rupu i nae se u infracrvenom ble tavilu. Ogromna toplota ovde se oslobaala. A tunel koji je odatle vodio bio je jo svetliji. Luis se uzdi e kako bi se pridru io Hmiiju. Mahnu Harkabiparolin i ona se sp usti pored njega uz tresak. Da. Igla je bila odvuena kroz taj tunel u kome je bilo dovoljno toplote d a aktivira polje stazisa. Lako su mogli pratiti trag... sem to bi se ispekli. ta s ad?" Slediti Hmiija koji je ustro odlebdeo dalje. ta je imao na umu? Kada bi sa mo mogli da priaju! Kretali su se kroz prostor za stanovanje. To ih je ometalo u brzom leten ju. Odeljenja bez vrata ili sa vratima nalik na ona sa sefova; nigde nijedne zav ese koja bi omoguavala kakvu takvu izolovanost. Kako su iveli Paki-za titnici? Pogle di baeni na brzinu u odeljenja ukaza e na spartansku jednostavnost. Na podu jednog odeljenja kostur sa naduvenim zglavcima i izdu enom lobanjom. Jedne velika odaja b ila je puna stvari koje su verovatno predstavljale opremu za ve banje, ukljuujui i s plet skela za veranje koji je izgledao milju visok. Leteli su satima. Ponekada su nailazili na milje pravih hodnika. Njih su prelazili velikom brzinom. Drugi put su opet morali da odluuju kuda da krenu. Vrata su im prepreavala put. S njima je Hmii izlazio na kraj: vrata su se raspr ivala u oblaku jednoatomske pra ine pod dejstvom snopa dezintegratora. Oko jednih velikih vrata di e se pra ina, zatim prestade da nadolazi, ali vr ata su jo stajala na svom mestu. Prazan etvorougao. Mora da su od skrita, pomisli Luis. Hmii ih povede nalevo oko onoga to su ta vrata uvala. Luis se premesti iza Harkabiparolin i odlete nazad, stalno na oprezu da se Tila Braun ne pojavi. Vel ika vrata osta e zatvorena. Ako su i skrivala Tilu Braun, ona nije bila u stanju d a ih otkrije kroz skrit. ak ni za titnici nisu svemoni. Moglo se desiti da slede tunel koji je vodio ka Igli, kreui se iznad njega , ali to nije bio sluaj. Koristei se mestom gde se Igla nalazila kao orijentirom H mii ih je vodio oko dvanaest stepeni nadesno u smeru suprotnom od smera okretanj a... prema jednoj velikoj poluloptastoj upljini sa pokretnim izvorom neutrina na pola puta uz jedan zid. Dosta dobro. Skrenuli bi nadesno kada god bi mogli. Pro li su pored jo jednih vrata od s krita ali ova im nisu stajala na putu. Bilo oko ega da su kru ili to se pokazalo ka o odista veliko. Kontrolna prostorija za sluaj nu de? Mo da e po eleti ponovo da je pron au. Proteklo je etrnaest asova i prevalili su gotovo hiljadu milja, pre no to s u se zaustavili da se odmore. Spavali su u svojevrsnom metalnom prstenu ija je vi sina sezala do struka i koji se nalazio nasred poda. Namena nepoznata - ali ni ta im se nije moglo pri unjati. Luis je ogladneo, ali mu je ve bilo dosta hranljivog s irupa. Pitao se: da li je Tila obedovala i oti la za svojim poslom i da li je dovo ljno vremena pro lo da opet ogladni? Nastavi e da lete. Sada su ve napustili deo za stanovanje, mada su se jo pon egde mogla videti odeljenja sa praznim spremi tima za hranu, vodovodom i lepim rav nim podovima pogodnim za kratak san. Ali one su bile sakrivene u ogromnim odajam a koje su mogle da sadr e sva ta i ni ta. Leteli su oko perimetra neega to je moralo biti jedna neizmerna velika pum pa, sudei prema buci koja im je odzvanjala u u ima sve dok je nisu ostavili za sobo m. Hmii ih povede nalevo i probi se kroz jedan zid te ih dovede u odaju sa karta ma toliko veliku da se Luius sav uvue u sebe. Kada je Hmii razneo suprotni zid og roman hologram sevnu svetlo u i zamre; oni kreto e dalje. Bili su blizu. Spavali su na vrhu jednog fuzionog generatora koji nije r adio. etiri sata; tada nastavi e. Hodnik, s druge strane svetlost i vetar koji ih je nosio napred. Izbi e na svetlost. Sunce je upravo bilo pro lo zenit na gotovo bezoblanom nebu. Beskrajan, sun cem obasjan predeo pru ao se pred njima: rezervati, gajevi, polja ita i leje tamnoz elenog povra. Luis se oseao kao meta. Kalem crne ice bio mu je privezan za rame. Sa da ga oslobodi i baci. Jedan njegov kraj jo mu je bio privr en za skafander. Ako ona sada opali zraie toplotu.

Gde je Tila Braun? Izgleda da se nije ovde nalazila. Hmii ih povede preko lanca niskih brda, a zatim stade da se spu ta ka jedn om jezercu. Luis ga je sledio sa Harkabiparolin iza sebe. Kzin stade da otvara s voj skafander. Kada se Luis spustio, Hmii ispru i oba dlana, poe da mu obja njava mim ikom, dr ei sada vrsto zatvoren skafander. Ne otvarajte skafander. To je bilo namenjeno Harkabiparolin. Bila je upo zorena, ali Luis ju je posmatrao kako bi se uverio da ona to ipak nee uiniti. ta sada? Tle je bilo suvi e ravno. Nije bilo puno mesta za sakrivanje... gajevi, a iza njih nekoliko bre uljaka blagih padina: suvi e oigledno. Sakriti se ispod vode? M o da. Luis poe da namotava superprovodnu icu koju je bacio. Verovatno su imali itave sate pred sobom da se prireme, ali kada Tila doe stii e poput munje. Hmii se sasvim skinuo. Zatim je ponovo navukao ogrta od superprovodne tka nine. Pri ao je Harkabiparolin i pomogao joj da skine njegov za titni oklop koji zat im navue, ostavljajui je jo bespomoniju nego to je bila. Luis se nije me ao. A da se sakrije iza sunca? Malo sunce na fuzioni pogon koje je oda iljalo neutrine - bar to nije bilo oigledno mesto za skrivanje. Mo e li se to izvesti? Ako bi superprovodnu icu sproveli u jezerce, onda bi se on na ao na podno ljivoj tempera turi kljuanja vode. Tanj, to je bilo pametno! To bi im ak i uspelo da se nalaze bl i e povr ini Marsa, gde bi voda kljuala na nekoj pristojnoj temperaturi. Ali oni su s e nalazili suvi e blizu poda Prstenastog sveta; vazdu ni pritisak bio je gotovo kao na nivou mora. Mogli su ekati danima. Nestalo bi vode u skafanderima, kao i eernog sirupa, a Luis Vu bi verovatno izgubio strpljenje. Hmii je ve izi ao iz skafandra. Ovde se ak mogla nai neka lovina za njega. Ali ta sa Harkabiparolin? Ako otvori svoj skafander udahnue miris drveta iv ota. Hmii je ponovo naduvao svoj skafander. Zatim je preko njega navukao poja s za letenje. Stavio je kamen na svako stopalo, te stao da upravlja pojasom za l etenje dok ga nije uspravio. To je bilo pametno. Ako se ukloni kamenje i puste u pogon potisnici, prazni skafander e odleteti u napad. Luis se nije setio niega to se s ovim moglo porediti. Mo da je Tila dolazila ovamo tek svakih nekoliko nedelja. Mo da je imala kor enje drveta ivota uskladi teno na nekom drugom mestu. Kako je drvo ivota uop te izgledalo? Kao one glatke skupine tamnozelenih li stova? Luis povue jedan. Ispod njega nalazilo se debelo korenje, otprilike nalik na jam ili slatki krompir. Nije poznavao tu biljku, kao ni bilo ta drugo to je ovd e raslo. Veina stvari koje su uspevale na Prstenastom svetu, kao i svo ovda nje ras tinje mora da je uvezeno iz galaktikog jezgra. Tila se nasmeja u Luisovom uhu. 32. ZA TITNIK Luis nije samo poskoio; on je vrisnuo u kacigi. U Tilinom glasu oseao se smeh i uli su se nejasni suglasnici, to nije mogla da izbegne: usne i desni spojili su se u tvrdi kljun. "Uop te nisam elela da se po novo borim protiv jednog Piersonovog lutkara! Hmii, smatra li da si opasan? Taj l utkar me je gotovo uhvatio." Nekako je uspela da o ivi njihove mrtve slu alice. Da li je mogla i da im ue u trag na isti nain? Onda su otpisani. Znai, treba pretpostaviti da to nije mogla uiniti. "Sa broda nije bilo signala. Veze prekinute. Morala sam da saznam ta se d ogaa. Tako sam smislila nain kako da se prikaim na prenosne diskove. Mogu vam rei da nije bilo lako. Kao prvo, morala sam da pretpostavim da je lutkar doneo prenosn e diskove sa svoje matine planete, zatim sam morala da ustanovim kako rade i naini m jedan... a kada sam se prikaila i prebacila, lutkar je upravo posezao ka prekid au za aktiviranje polja stazisa! Morala sam tanj brzo da pogodim gde se nalazi di sk za transmutovanje! Uspela sam da iziem, ali va brod mora da je u stazisu i niko

vam ne hita u pomo. Kreem sada po vas", ree Tila, a Luis oseti aljenje u njenom gla su. Sada im je preostalo samo da ekaju. Poslednji se nalazio van doma aja sa sv om opremom na Igli. Ostalo im je samo ono to su poneli sa sobom. Zvualo je kao da e joj biti potrebno ne to vremena, ako nije lagala. Luis se podi e pomou pojasa za letenje. Milju, dve milje, a krov je jo bio daleko iznad njega. Jezerca, potoci, b lago ustalasana brda: hiljadu kvadratnih milja ba te pretvoreno u divljinu. Drvee u obliku zvona sa ipkastim li em obrazovalo je d unglu koja se irila sa leve strane. Sto tine kvadratnih milja utih bunova u smeru okretanja sa desne strane jo su se delimin o pru ali u nizovima u kojima su bili posaeni. On pronae jedan veliki ulaz u smeru okretanja i bar tri manja, ukljuujui tu i tunel u smeru suprotnom od smera okretanja, onaj koji ih je doveo dovde. Luis se spusti blizu povr ine. Morae da se brane sa sve etiri strane. Kada b i mogao da nae neki prostor u obliku inije... tamo, izvan sredi ta, potok koga okru uj u niska brda. Za to ne bi izabrali sredinu potoka? Razledao ga je odozgo sa oseanje m da mu izmie ne to presudno... Da. Luis jurnu nazad ka mestu gde se Hmii zaklonio. On prodrma Hmiijevu ruku i upre prstom. Hmii klimnu. On po uri ka hodniku kroz koji su u li vukui svoj skafander popu t balona. Luis se podi e pomou pojasa za letenje i mahnu Harkabiparolin da ga sledi . Ivica klanca niskih brda i jezero iza njih. Moglo bi poslu iti za zgodnu z asedu. Luis se spusti na prevoj. Pru i se potrbu ke na mestu sa koga je mogao da paz i na ulaz. Na trenutak se okrenu da sna no zabaci kalem sa superprovodnom icom prem a jezeru i ostade da osmatra kako bi se uverio da je nit dodirnula vodu. Postojao je samo jedan put sa Igle. Jedini prenosni disk koji je Tila mo gla da dosegne vodio je do sonde na padini Mons Olimpusa. Tilin put bio je put k ojim su oni i li i vodio je ovamo. Nekoliko gutljaja eernog sirupa; nekoliko gutljaja vode. Poku aj opu tanja. Lu is nije mogao da vidi Hmiija; nije imao pojma kuda je kzin oti ao. Harkabiparolin ga je posmatrala. Luis pokaza na hodnik, zatim joj mahnu da ode. Shvatila je. Sk liznula je oko okuke brda. Luis je ostao sam. Ova brda bila su tanj ravna. Do struka visoke kro nje tamnog, glatkog, zel enog li a mogle bi da sakriju nepominog oveka, ali bi sputale kretanje. Vreme je prolazilo. Luis upotrebi sanitarijske pogodnosti u svom skafand ru, oseajui se bespomono i u urbano. Nazad na svoje mesto. Budi spreman. S njenim poz navanjem unutra njeg transportnog sistema sredi ta za opravke, stii e brzo. Za nekolik o asova od sada ili sada... Sada! Tila je stigla poput teledirigovane rakete, kreui se ne to malo ispod krova hodnika. Luis je opazi i istog asa se okrenu da opali. Stajala je uspravno na disku prenika est stopa vrsto se dr ei za vertikalni stub sa rukama i kontrolama. Luis opali. Hmii takoe opali sa mesta gde se krio. Dve niti rubinske svet losti dodirnu e istu metu. Tila je do tada ve bila unula, zaklonjena iza diska. Videl a je sve to je elela da vidi, odredila njihove polo aje tano u in. Ali letei disk buktao je rubinskim plamenom i padao. Luis poslednji put u gleda Tilu pre no to se spustila iza udnog, ipkastog drvea. Ra irila je malu parajedrilicu. Znai, treba pretpostaviti da je iva i nepovreena i da se brzo udaljava. Lui s se najkraim putem uputi preko prevoja brda i stade da osmatra drugu stranu. Mog lo je da uspe, a njegov rep od superprovodne niti jo se nalazio u jezercu. Gde se nalazila? Ne to poskoi sa prevoja narednog brda. Zelena svetlost pogodi ga u letu; za dr ala se sve vreme dok ta stvar nije sagorela i umrtvila se. Hmiijev skafander od slu io je svoje. Ali skupina projektila veliine ake polete prema osnovi zelenog lase rskog snopa. est belih bleskova koji su doprli iza uzvi ice i rasprskavanje munje k oja je udarila u blizini, uveri e ga da je Hmii uspeo da baterije lutkara preobrat i u bombe. Tila je bila blizu i koristila je laser. A u sluaju da kru i oko jezerca up

ravo s druge strane prevoja... Luis se bolje smesti na svom polo aju. Hmiijev sagoreli skafander padao je suvi e sporo. Jedan za titnik e znati da je prazan. Cthulhu i Alah! Kako iko mo e da se bori protiv srenog za titnika? Tila se naglo pojavi malo ni e na strani brda nego to je to Luis oekivao, pr obode Luisa kopljem zelene svetlosti i nestade pre no to je Luis mogao i palac da pomeri. Luis trepnu. titnik od buktinje u njegovoj kacigi spasao mu je oi. Ali be z obzira na to da li su u pitanju bili nagoni ili ne, Tila je poku ala da ubije Lu isa Vua. Ona se ponovo iznenada pojavi na drugom mestu. Zelena svetlost zamre na crnoj tkanini. Ovog puta Luis uzvrati paljbom. Nje nestade; nije znao da li ju j e pogodio. Za trenutak je ugledao savtljiv ko ni oklop pomalo velik za nju i veoma naduvene zglavke: zglobovi i zglavci prstiju veliine oraha, kolena i laktovi pop ut krastavih dinja. Nije nosila drugi oklop do svoje ko e. Luis se otkotrlja u stranu niz brdo. Stade brzo da puzi. Puzanje je bilo te ko. Gde e se sledei put pojaviti? Nikada nije igrao ovu igru. Za dve stotine god ina ivota nikada nije bio vojnik. Oblaii pare uzdigo e se iznad jezerceta. S njegove leve strane Harkabiparolin iznenada ustade i opali. Gde je bil a Tila? Njen laser nije odgovorio. Harkabiparolin je stajala poput neke crne met e; zatim se pognula i straala niz brdo. Polegla je i stala da puzi levo i nagore. Kamen sti e s njene leve strane. Kako li je Tila mogla tamo dospeti tako b rzo? Pogodio je Harkabiparolin u ruku dovoljno jako da joj slomi kost i rascepa rukav. ena Graditelja gradova stajala je jauui, a Luis je ekao da je vidi dokrajenu. Tanj. Ali sledei snop... Nije se pojavio nikakav snop. Nije vi e trebalo da posmatra; trebalo je da dela. Video je odakle je do ao kamen. Izmeu dva brda nalazio se usek i on stade da puzi to se br e usuivao kako bi izmeu sebe i Tile postavio obronak brda. Zatim okolo ... Tanj, gde se sada nalazi Hmii? Luis se odva i da baci pogled preko prevoja. Harkabiparolin je prestala da vri ti. Ona mrknu. Zatim ispusti pojas za let enje i zdera crnu tkaninu jednom rukom. Druga ruka joj je bespomono visila, sloml jena. Onda poe da skida ogrta. Tila je bila tamo. Gde je mogla da pree? Nije vi e obraala pa nju na Harkabipa rolin. Harkabiparolin nije mogla da skine kacigu. Stala je da se kotrlja niz br do napre ui se da je strgne jednom rukom; zatim je poela da udara kamenom po ploi viz ira. Proteklo je suvi e vremena. Tila je sada mogla da bude ve bilo gde. Luis se ponovo pokrenu ka useku koji je nekada izdubio jedan sada isu eni potok. Ako poku a da krene prema vrhu brda sigurno e ga opaziti. Da li je ona stvarno bila u stanju da pogodi svaki njegov pokret? Za titni k! Gde li se sada nalazila? Iza mene? Luis oseti marce na vratu. Okrenu se, bez ikakvog povoda i opal i na Tilu, u asu kada mu neka mala, metalna naprava suknu put rebara. Projektil m u raspara skafander i meso pogodiv i metu. Levom rukom on obuhvati poderotinu dok je rubinskim snopom arao po mestu gde se Tila poslednji put nalazila. Zatim se on a ponovo neoekivano pojavi, pa nestade pre no to ju je snop mogao dosei, a jedna gu sta metalna kugla rasprsnu krhotine sa njegove kacige. On se otkotrlja niz brdo, dr ei skafander zatvoren levom rukom. Kroz kacigu punu zvezdica on ugleda Tilu kako mu prilazi nalik na nekog velikog crnog slepo g mi a i on upravi na nju rubinski snop pre no to je mogla da ga izbegne. Tanj, ona nije ni poku avala da ga izbegne! A i za to bi? Harkabiparolinin o grta od crne superprovodne tkanine sada je nosila Tila Braun. Dr ao je snop uperen na nju obema rukama. Demon u oklopu ustremio se na njega sa crnom tkaninom koja se raspadala oko nje poput mokrog papira. Raspadala. Za to? I kakav je to bio miris? Ona skrenu i baci laser kao da je projektil, postrance na Hmiija. Dezint egrator i reflektorski laser odlete e iz Hmiijeve ake. Slomili su se u meusobnom sud aru. Miris drveta ivota bio je u Luisovom nosu i mozgu. To nije bilo nalik na napon. Struja je bila dovoljna sama po sebi, jedno iskustvo koje nije zahtevalo

ni ta vi e da bi bilo savr eno. Miris drveta ivota predstavljao je ekstazu, ali i podst icao jarosnu glad. Luis je sada znao koja je biljka bila drvo ivota. Imala je gla tke tamnozelene listove i korenje kao slatki krompir, nalazila se svuda oko njeg a, a ukus - ne to u njegovom mozgu upamtilo je ukus raja. Nalazila se svuda oko njega, a on nije mogao da jede. Nije mogao da jede . Nije mogao da jede zbog kacige, ali je ipak odvojio ake od spona koje su je osl obaale, jer nije mogao da jede dok ljudski varijetet Paka za titnika ubija Hmiija. vrsto je uhvatio laser obema akama kao da je mogao da mu se istrgne. Kzin i za titnik bili su nerazmrsivo zapleteni dok su se kotrljali nizbrdo, ostavljajui za sobom komade crne tkanine. Stao je da ih prati jednom niti rubinske svetlosti . Prvo pucaj, onda ni ani. Ti nisi stvano gladan. To bi te ubilo. Suvi e si star da postane za titnik, to bi te ubilo. Tanj, taj miris! Vrtelo mu se u glavi od njega. Morao je stravino da se n apregne kako bi mu odoleo. Bilo je isto tako stra no kao kada ne bi ponovo podesio draud svako vee proteklih osamnaest godina svog ivota. Nepodno ljivo! Luis je posto jano dr ao snop i ekao. Tila zamahnu nogom prema Hmiijevoj utrobi i proma i. Za trenutak noga joj ostade ispru ena napred. Crvena nit je dodirnu i Tilina golenjaa buknu jarkom crven om svetlo u. Ponovo se ustremila, ali se munjevito povukla u asu kada je on opalio. De o Hmiijevo golog ru iastog repa zaplamte i otpade, grei se poput ranjenog crva. Hmii kao da to nije ni primetio. Ali Tila je znala gde se nalazi snop. Poku avala je da baci Hmiija na njega. Luis pomeri palicu crvene svetlosti na mesto gde nije bil o nieg i stade da eka. Hmii je bio izranavljen; krvario je na vi e mesta; ali nalazio se povrh za t itnika koristei svoju masu. Luis primeti u blizini jedan kamen o trih ivica, poput bri ljivo isklesane kamene sekire koji bi mogao da smrska Hmiijevu lobanju. On pov ue okida i nani ani u kamen. Tilina aka sevnu ka njemu i planu. Iznenaenje, Tila! Tanj, taj miris! Ubiu te zbog mirisa drveta ivota! Izgubila je jednu aku i nogu ispod kolena: to bi trebalo da omete Tilu, a li koliko je tete nanela Hmiiju? Mora da su se zamorili, jer je Luis na as video T ilin kljun u Hmiijevom zadebljalom vratu. Hmii se izvi i na trenutak nije bilo n ieg iza Tiline nepravilne lobanje sem plavog neba. Luis skrenu svetlost ka njenom mozgu. I Luis i Hmii morali su zajedno da se upru kako bi rastvorili Tiline elju sti na mestu gde su se zarile u Hmiijevo grlo. "Dopustila je nagonima da se bore za nju", ree Hmii dahui. "A ne umu. Bio si u pravu, borila se da izgubi. Samo mi j e Kdapt mogao pomoi da se borila da pobedi." To je bio kraj, sem krvi koja je natapala Hmiijevo krzno; sem Luisovih p odbijenih i verovatno slomljenih rebara kao i bola koji ga je terao da se savija u stranu; sem mirisa, mirisa drveta ivota koji nije prestajao da ga zapahnjuje. Sem Harkabiparolin koja je sada stajala u vodi jezerca do kolena, ludakog pogleda i s penom na ustima dok se borila da skine kacigu. Uhvati e je za ruku i odvedo e odatle. Opirala se. I Luis se opirao: opirao se da nastavi da se udaljava od redova i redova drveta ivota. Hmii se zaustavi u prolazu. Oslobodio je Luisovu kacigu i skinuo je. "Ud ahni, Luise. Vetar duva ka poljima." Luis mrknu. Mirisa je nestalo. Skinu e i Harkabiparolininu kacigu kako bi i spustili miris iz njenog skafandera. Kao da to nije imalo nikakvog uticaja. Pogl ed joj je i dalje bio ludaki usredsreen u jednu taku. Lius joj otre penu sa usta. Kzin upita: "Mo e li odoleti? Mo e li je zadr ati da se ne vrati? I sebe?" "Da. Niko sem preobraenog strujomana ne bi to mogao da uini." "Uurrr?" "Nikada to nee saznati." "I neu. Daj mi tvoj pojas za letenje." Kai evi su bili kratki. Mora da su stezali Hmiija usecajui mu se u rane. Hm iija nije bilo svega nekoliko minuta. Vratio se sa Harkabiparolininim pojasom za letenje, svojim dezintegratorom i dva reflektorska lasera. Harkabiparolin je sada bila mirnija, verovatno usled iscrpljenosti. Luis

se borio protiv u asne poti tenosti. Jedva da je u uo kada mu je Hmii rekao: "Izgled a da smo dobili bitku i izgubili rat. ta emo sada? Tvojoj enskoj i meni potrebna je nega. Mo da mo emo da stignemo do lendera." "Ii emo preko Igle. Kako to misli , izgubili rat?" "uo si Tilu. Igla je u stazisu i mi smo ostavljeni bez iega. Kako da sazna mo emu slu i bilo koje od ovih postrojenja bez ureaja sa Igle?" "Pobedili smo." Luis se dovoljno jadno oseao i bez kzinovog pesimizma. "T ila nije nepogre iva. Mrtva je, zar ne? Kako je mogla da zna da li je Poslednji po segnuo ka prekidau za stazis? Za to bi to uinio?" "Sa jednim za titnikom na brodu od koga ga deli samo zid?" "Zar nije imao i kzina kao zarobljenika u istoj toj prostoriji? Taj zid je trup Op tih Proizvoda. Rekao bih da je Poslednji posegnuo da iskljui prenosne di skove. Bio je malo prespor." Hmii razmisli o ovome. "Imamo dezintegrator." "I samo dva pojasa za letenje. Da vidimo koliko smo udaljeni od Igle? Ok o dve hiljade milja, gotovo onoliko koliko smo pre li kada smo dolazili ovamo. Tan j. "Kako ljudi lee slomljenu ruku?" "Privrste je udlagom." Luis ustade. Nije bilo lako kretati se. On pronae p odu u aluminijumsku ipku i morao je da se podseti za ta mu je ona bila potrebna. Nis u imali ni ta za uvezivanje sem superprovodne tkanine. Harkabiparolina ruka je zlo slutno naticala. Luis joj poveza ruku. Upotrebio je crni konac da za ije mesta gde je Hmii bio najdublje zaseen. Bez nege mogli su oboje umreti, a negu nije mogao da im pru i. I Luis je l ako mogao sesti i umreti, s obzirom na to kako se oseao. Nastavi da se kree . Tanj, ni ta te manje nee boleti ako prestane da se kree . Morae ovo jednom prebroditi. Za to n ada? "Moram da namestim nosiljku izmeu pojaseva za letenje. ta mo emo da upotrebi mo? Superprovodnik nije dovoljno jak." "Moramo ne to pronai, Luise, ali te ko sam ranjen da bih po ao u potragu." "Nema ni potrebe. Pomozi mi da skinemo skafander sa Harkabiparolin." Upotrebio je laser. Odstranio je prednji deo skafandera. Isekao je u tra ke savitljivu materiju od koje je bio napravljen. Probu io je rupe du ivica onoga to je preostalo i kroz njih udenuo trake od gumirane materije. Druge krajeve privrs tio je za kai eve svoga pojasa za letenje. Skafander je postao nosiljka sasvim po meri Harkabiparolin. Vrati e je u n jega. Sada je bila mirna, ali nije htela da progovori. Hmii ree: "Pametno." "Hvala. Mo e li da leti ?" "Ne znam." "Poku aj. Ako bude morao da ispadne , a kasnije se bude bolje oseao, ostae ti po jas za letenje. Mo da emo pronai neki dovoljno veliki orijentir tako da u moi da se vr atim po tebe i da te ponovo pronaem. Oni krenu e niz hodnik kojim su do li ovamo. Hmiijeve posekotine ponovo su p oele da krvare i Luis je znao da on trpi bolove. Tri minuta je proteklo od poetka njihovog putovanja kada naio e na disk est stopa u preniku koji je lebdeo na visini o d jedne stope, natovaren opremom. Spusti e se pored njega. "Trebalo je da znamo. Tilin disk za prenos tereta, jo jedna u nizu zaniml jivih sluajnosti", ree Luis. "Jo jedan deo njene igre?" "Da. Ako bismo pre iveli, prona li bismo ga." Sve to se nalazilo na disku bil o je udno, tuinsko, sem jedne te ke kutije iji su zatvarai bili istopljeni. "Sea li se voga? To je prva pomo sa Tilinog leticikla." "Nee pomoi kzinu. A lekovi su stari dvadeset tri zemaljske godine." "Za nju je i to bolje nego ni ta. Ti si dobio tablete protiv alergije i ov de nema niega to bi te moglo zaraziti. Nismo dovoljno blizu Karti Kzina da bi te m ogle napasti kzinske bakterije." Kzin je lo e izgledao. Ne bi trebalo da stoji. On upita: "Mo e li prouiti ove kontrole? Nemam dovoljno poverenja u samog sebe da bih se usudio da ih isprobam. "

Luis odmahnu glavom. "Ni ta se ne sekiraj. Ti i Harkabiparolin popnite se na disk. On ve lebdi. Ja u ga vui. Vi spavajte." "Dobro." "Povezau je prvo sa d epnim 'dokom'. A zatim se oboje ve ite za stub." 33. 1,5 X 10 na 12 Oboje su spavali narednih trideset asova dok je Luis vukao disk. Rebra s desne strane bila su mu sva u jednoj velikoj crvenopurpurnoj modrici. On se zaustavi kad primeti da se Harkabiparolin probudila. Stala je da brblja o u asnom kajanju koje ju je epalo, o jezi i odu evljenju u sled podmuklog zla koje je predstavljalo drvo ivota. Luis je poku avao da ne misli na to. Bila je poetina kao sam pakao i nije imala nameru da umukne, a Luis nije el eo da joj ne to tako nalo i. Bilo joj je potrebno da govori. Po elela je da nae utehu u Luisovom zagrljaju i on je mogao to da joj pru i. Takoe je privrstio Tilin stari 'dok na svoju ruku tokom jednog sata. Kada mu je bol u rebrima malo popustio i kada je o amuenost minula on joj ga vrati. Jo je trpeo dovoljno jake bolove tako da nije obraao pa nju na miris to ga je pratio. Mo da mu se pojas za letenje oe ao o drvo ivota. Ili... mo da se nalazio u njegovoj glavi. Zauvek. Hmii je poeo da bunca. Luis nalo i Harkabiparolin da navue Hmiijev za titni ok lop. Tila ga je za vreme borbe pocepala, ali i to je bilo bolje od gole ko e da enu koja je imala nameru da le i pored kzina u bunilu. Oklop joj je verovatno bar jednom spasao ivot, jer je Hmii zamahivao prem a njj po to je suvi e liila na Tilu. Brinula se o kzinu to je najbolje umela, dajui mu vodu i hranei ga onim to je doticalo u kacigu njenog skafandera. etvrtog dana Hmiju se vratila svest, ali jo je bio slab... i gladan. Sirup iz ljudskog skafandera n ije mu bio dovoljan. Sve u svemu bila su im potrebna etiri dana da stignu do pribli nog mesta gd e se nalazila Igla kao i jo jedan dan za probijanje kroz zidove, sve dok nisu nai l i na vrst blok od otoljenog bazalta. Nedelju dana posle ovr avanja, stena je jo bila topla. Luis je ostavio lebdei disk i putnike daleko u tunelu kojim je Tila dovukla Iglu. Stavio je kacigu skaf andra u koju je doticao ist vazduh, te podigao dezintegrator obema rukama i povuk ao okida. Uragan pra ine dunu unazad ka njemu. Ispred njega stvori se tunel i on ue u nutra. Nije imalo ta da se vidi niti uje sem zavijanja bazalta koji se dezintegri sao i hujao pored njega; negde iza njega bleskale su munje na mestu gde su elekt rini naboji ponovo sticali svoja svojstva. Koliko li je samo lave Tila sipala? ini lo mu se da se kroz ovo kree satima. Sapleo se o ne to. Da. Gledao je kroz prozor na neko udno mesto. Dnevnu sobu sa le ajevima i l ebdeim stoliem za kafu. Ali sve je izgledalo nekako meko; nigde nije bilo nijedne o tre ivice ni tvrde povr ine... nieg o ta bi bilo koje ivo bie moglo da povredi koleno. Kroz udaljeniji prozor mogao je da vidi ogromne zgrade i izmeu njih deli crnog ne ba. Ulice su vrvele od Piersonovih lutkara. Sve je bilo okrenuto naopake. Ono to je on mislio da je jedan od le ajeva nije to i bio. Luis upotrebi sv oj reflektorski laser pode en na malu jainu. Upali ga i ugasi. Dobar minut ni ta se n ije dogodilo. Zatim se jedna bela pljosnata glava i vrat, nagnuti nad plitku zde lu, iznenaeno trgnu e i podvuko e pod stomak. Luis je ekao. Lutkar ustade. Povede Luisa oko trupa... lagano, jer Luis je morao da kri put dezintegratorom... do mesta gde je smestio oda ilja prenosnog diska na spolja nj oj strani trupa. Luis klimnu. Zatim se vrati po svoje sadruge. Deset minuta kasnije nalazio se unutra. Jedanaest minuta kasnije on i Ha rkabiparolin jeli su halapljivo poput kzina. Hmiijeva glad nije se mogla opisati . Kavaresksenjajok ga je posmatrao sa strahopo tovanjem. Harkabiparolin nije to ni

primetila. Jutro na brodu, za svemirsku letelicu ukopanu u smrznutoj lavi, desetina ma milja ispod suneve svetlosti. "Na a medicinska sredstva su desetkovana", ree Poslednji. "Hmii i Harkabipa rolin se moraju oporaviti to bolje mogu." Nalazio se na upravljakoj palubi govorei preko sistema interkoma; a to je moglo, ali nije moralo, ne to da znai. Tile vi e nije bilo i Prstenasti svet bi mogao pre iveti. Lukar je pred sobom odjednom imao jedno dugo, dugo ivotno razdoblje koj e je trebalo za tititi. e anje postrance u prolazu bilo bi u suprotnosti s tim. "Izgubio sam vezi i sa lenderom i sa sondom", ree Lutkar. "Odbrana od met eora ispalila je snop nekako u isto vreme kada je lender prestao da oda ilje, bilo ta da to znai. Signali sa o teene sonde prestali su odmah po to je Tila poku ala da zapo sedne Iglu." Hmii je le ao (na vodenom krevetu, sasvim sam) i jeo. Njegovo obnovljeno k rzno jo jednom e poneti zanimljive o iljke, ali rane su zarasle. On ree: "Tila mora d a je uni tila sondu im ju je ugledala. Nije mogla da primora sebe da za sobom ostav i opasnog neprijatelja." "Za sobom? Koga?" "Poslednji, nazvala te je opasnijim od kzina. Taktiki trik, bez sumnje, k ako bi nas obojicu uvredila." "Stvarno." Dve pljosnate glave zagleda e se trenutak jedna drugoj u oi. "Pa , sve ime sada raspola emo jeste Igla i jedna jedina sonda. Tu sondu smo ostavili d a jednom vrhu u blizini lebdeeg grada. Njeni senzori jo rade i ja sam joj dao znak da se vrati u sluaju da smislimo nain na koji je mo emo upotrebiti. Trebalo bi da n am bude na raspolaganju za est ovda njih dana. U meuvremenu izgleda da nam se vratio na prvobitan problem sa dodatnim re en jima i dodatnim zapetljavinama. Kako da povratimo stabilnost Prstenastom svetu? Verujemo da se za poetak nalazimo na pravom mestu", ree Poslednji. "Zar ne? Tilino pona anje, nedosledno za jedno bie priznate inteligencije...?" Luis Vu ni ta ne primeti. Luis je bio tih ovog jutra. Kavaresksenjajok i Harkabiparolin sedeli su prekr enih nogu uza zid, dovol jno blizu jedno drugom da su im se ruke dodirivale. Harkabiparolinina ruka poival a je u povoju. S vremena na vreme deak bi bacio pogled prema njoj. Zbunjivala ga je i brinula. I dalje je bila pod dejstvom sedativa, razume se, ali time se nije mogla u potpunosti objasniti njena obamrlost. Luis je znao da bi trebalo da por azogovara sa deakom... kada bi samo znao ta da mu ka e. Graditelji gradova spavali su u spremi tu. Strah da ne padne bi u svakom s luaju zadr ao Harkabiparolin podalje od polja za spavanje. Ponudila je ri atru, bez n eke naroite preke nu de, kada im se Luis prikljuio za dorukom. "Ali pazi na moju ruku , Luvevu." Odbijanje ponuenog seksa u Luisovoj kulturi zahtevalo je da bude obja njeno s puno takta. Rekao joj je da se pla i da joj ne povredi ruku, to je i bilo tano. I sto tako je bilo tano da ga vi e nije privlaila. Pitao se nije li to posledica dejst va drveta ivota. Ali nije oseao po udu ni za utim korenjem, pa ak ni za naponskim goli canjem elektrine struje. Ovoga jutra kao da nije imao nijedan jak poriv. Bilion i po ljudi... Poslednji ree: "Da prihvatimo Luisov sud o Tili Braun. Tila nas je dovela ovamo. Njena namera bila je ravna na oj. Pru ila nam je onoliko pomoi koliko je mogl a. Ali kakve pomoi? Borila se na obe strane u bici. Da li je za nju bilo va no da s tvori jo tri za titnika, a zatim da ubije dva? Luise?" Zadubljen u misli, Luis oseti etiri o tra iljka kako se ubadaju u njegovu ko u iznad vratne arterije. On ree: "Molim?" Poslednji stade da ponavlja. Luis ustro odmahnu glavom. "Ubila ih je pomou meteorske odbrane. Dva puta je pucala pomou meteorske odbrane u mete koje nismo bili mi. Bilo nam je dozvoljeno da gledamo, a da pri tom ne budemo u stazisu. Jo jedna poruka." Hmii upita: "Pretpostavlja li da je mogla izabrati neko drugo oru je?" "Oru je, vreme, okolnosti, broj delotvornih za titnika... imala je velik izb or."

"Da li se ti to poigrava s nama, Luise? Ako ne to zna za to nam ne ka e ?" Luisov pogled pun krivnje upuen Graditeljima gradova pokaza mu da se Hark abiparolin bori sa snom, a da Kavaresksenjajok pomno slu a. Dva samozvana junaka k oji ekaju svoju ansu da pomognu u spasavanju sveta. Tanj. On ree: "Jedan zarez pet biliona ljudi." "Da bi se spaslo dvadeset osam zarez pet biliona kao i mi." "Ti nisi imao priliku da ih upozna , Hmii. U svakom sluaju ne u tolikom bro ju. Nadao sam se da e jedan od vas porazmisliti o tome. Prebirao sam po seanju pok u avajui da pronaem neku..." "Upoznam? Koga?" "Valavirgilin. Onerofer. Kralja divova. Mar Korsil. Laliskarerliar i Fort arlispliara. Pastire, divove trave, vodozemce, visei narod, noni narod, none lovce. .. Treba da ubijemo pet odsto da bismo spasli devededset pet odsto. Zar ti te br ojke ne zvue poznato." Lutkar je bio taj koji je odgovorio: "Sistem visinskih mlaznika Prstenas tog sveta radi sa pet odsto kapaciteta. Tilina ekipa za popravke ponovo ih je mo ntirala na ne to preko pet odsto Luka Prstenastog sveta. Da li su to ljudi koji mo raju umreti, Luise? Ljudi na tom Luku?" Harkabiparolin i Kavaresksenjajok zurili su ne verujui. Luis bespomono ra ir i ruke. " ao mi je." Deak povika: "Luvevu! Za to?" "Obeao sam", ree Luis. "Da nisam obeao mo da bih morao da donosim odluku. Rek ao sam Valavirgilin da u spasti Prstenasti svet po svaku cenu. Obeao sam da u i nju spasti ako budem u mogunosti, ali nisam. Nemamo vremena da je pronaemo. to du e ekamo , jaa je sila koja decentrira Prstenasti svet. Znai ona je na Luku. Kao i lebdei gr ad, carstvo ma inskog naroda, mali crveni mesojedi i divovi trave. Oni e stradati." Harkabiparolin sklopi ake. "Ali u pitanju su svi koje poznajemo na svetu, ak po uvenju!" "I ja." "Ali onda ne ostaje ni ta to bi bilo vredno spasti! Za to moraju umreti? Kako ?" "Umiranje je umiranje", ree Luis, a onda dodade: "Trovanje od zraenja. Bil ion i po pripadnika nekih dvadeset - trideset vrsta. Ali i to samo u sluaju da sv e pravilno izvedemo. Prvo moramo da pronaemo gde se nalazimo." Lutkar razumno upita: "Gde treba da budemo?" "Na dva mesta. Na mestima sa kojih se upravlja odbranom protiv meteora. Moramo biti u stanju da navodimo mlazeve plazme solarne buktinje. Moramo da iskl juimo podsistem koji uzrokuje da se mlaz plazme pona a poput lasera." "Ve sam prona ao ta mesta", ree Poslednji. "Dok vas nije bilo, meteorska odb rana je pripucala, verovatno da bi uni tila lender. Magnetsko dejstvo onemoguilo je pola moje senzorke opreme. Ipak sam ustanovio odakle dopire impuls. Jake struje u podu Prstenastog sveta koje izazivaju solarne buktinje i upravljaju njima pot iu iz jedne take severnog pola Karte Marsa!" Hmii ree: "Mo da je potrebno da oprema bude rashlaena..." "Tanj! ta je sa laserskim efektom?" "Aktivnost nastupa posle dosta asova: manji elektrini efekti, u odreenim us trojstvima. Priao sam ti o tom izvoru. Nalazi se tano iznad na ih glava, kako je sad a brod okrenut." "Pretpostavljam da moramo iskljuiti taj sistem", ree Hmii. Luis frknu. "To je lako. Mogu to uiniti pomou reflektorskog lasera, bombom ili dezintegratorom. Te e e biti utvrditi kako se prave solarne buktinje. Kontrole verovatno nisu napravljene za idiote, a mi nemamo suvi e vremena." "A posle?" "Zatim emo uperiti tu let lampu spram naseljene zemlje!" "Luise! Pojedinosti!" Trebalo je da izgovori smrtnu presudu za veliki broj vrsta. Kavaresksenjajok je krio lice. Harkabiparolinino lice bilo je poput kame na. Ona ree: "Uini ono to mora ." On ree: "Sistem visinskih mlaznika radi samo sa pet odsto kapaciteta." Hmii je ekao.

"Gorivo koje se koristi za pogon jesu zagrejani protoni koji struje sa s unca. Solarni vetar." Lutkar ree: "Ah. Izazvaemo baklje na suncu da bismo umno ili priliv goriva z a dvadeset puta. ivi oblici ispod baklji umree ili bitno mutirati. Pogon e se uveati za isti inilac. Visinski mlaznici e nas ili odvesti u sugurnost ili e eksplodirati ." "Mi, u stvari, nemamo vremena da ih prepodesimo, Poslednji." Hmii ree: "To i nije va no sem ako Luis u svemu ne gre i. Tila je pregledala te motore dok ih je postavljala." "Da. Ako nisu bili dovoljno jaki ona je zacelo sebe ubedila da preduzme dodatne mere bezbednosti. Za titu protiv sluajne pojave neke velike solarne buktinj e. Znala je da do toga mo e doi. Dvoznanost." "Nije potrebno da vodimo buktinju, samo je zgodno", nastavi kzin. "Neka sistem za generisanje lasera bude iskljuen. Tada, ako bude potrebno, Iglu mo emo po staviti tamo gde elimo da buktinja dodirne tlo i iskoristimo je kao metu: ubrzamo je dok meteorska odbrana ne pripuca. Igla je neranjiva." Luis klimnu. "Voleli bismo ne to malo preciznije. Posao bismo br e zavr ili i pobili bismo manje ljudi. Ali... Da. Mo emo sve to izvesti. Mo emo." Poslednji poe sa njima da ispita sklop meteorske odbrane. Niko ga nije na govarao da to uini. Senzorskim ureajima koje su skinuli sa Igle mogle su da rukuju samo lutkareve usne i jezici. Kada je predlo io Luisu da ga podui kako da upravlja kontrolama pomou iljatog alata i pinceta, Luis mu se nasmejao. Poslednji je proveo nekoliko asova u odeljenom delu Igle. Zatim je krenuo za njima kroz tunel. Griva mu je bila obojena na pruge u stotinu sjajnih preliv a i divno odnegovana. Luis pomisli: svako eli lepo da izgleda na vlastitom pogreb u, ali se zapitao da li je u tome bila stvar. Nije bila potrebna bomba da se iskljui laserski podsistem. Poslednjem je bio potreban ceo dan da ga iskljui, pri emu je razmontirao itav jedan disk intrumen ata, ali konano je uspeo. Mre a superprovodnih kablova imala je vori te u skritu dvadeset milja ispod s evernog pola Karte Marsa. Prona li su i sredi nji stub visok dvadeset milja, nasip s krita koji je obuhvatao pumpe za hlaenje Karte Marsa. Kompleks na dnu mora da je kontrolni centar. Zakljuak. Prona li su lavirint ogromnih vazdu nih komora kroz koje se moglo proi samo ako se odgonetne neki zagonetni crte . Za to se pobrinuo Posledn ji. Proo e kroz poslednja vrata. Iza njih nalazila se jedna jarko osvetljena ku pola, sasu eno tle sa podijumom u sredi tu i mirisom od koga se Luisu zavrtelo u gla vi i on stade da be i borei se za ivot, vukui zaprepa enog Kavaresksenjajoka za tanki zg lob. Vazdu na komora se zatvori pre no to je deak stao da se bori. Luis ga lupi po g lavi i nastavi dalje. Pro li su kroz tri vazdu ne komore pre no to im je dozvolio da se zaustave. Uskoro im se i Hmii pridru i. "Staza vodi preko dela tla ispod ve takih sunac a. Automatska oprema za ba tovanstvo se pokvarila i raste jo svega nekoliko biljaka , ali prepoznao sam ih." "I ja sam", ree Luis. "Bio mi je poznat miris. Blago neprijatan." Deak je vikao. "Ja nisam osetio nikakav miris! Za to si me bacao unaokolo n a taj nain? Za to se me udario?" "Glib", ree Luis. Konano mu je sinulo da je Kavaresksenjajok bio suvi e mlad ; miris drveta ivota ne bi za njega imao nikakvo znaenje. Tako je deak Graditelja gradova ostao sa tuincima. A Luis Vu nije video ta se dogaalo u kontrolnoj odaji. On se sam vratio na Iglu. Sonda se jo nalazila daleko oko Prstenastog sveta, na udaljenosti od neko liko svetlosnih minuta. Prozor - hologram koji je sjao u crnom bazaltu sa spolja n je strane Iglinog zida gledao je kroz kameru na sondi: nejasan teleskopski pogle d na sunce ne to manje aktivno od Sola. Poslednji mora da je to podesio pre no to j e iza ao. Kost u Harkabiparolinoj ruci zarastala je malo nakrivo; Tilin stari runi 'dok nije mogao to da ispravi. Ali zarastala je. Luisa je mnogo vi e brinulo njeno emocionalno stanje.

Odseena od svog vlastitog sveta sa saznanjem da e plamen progutati sve ega se seala... nazovimo to kulturnim okom. Na ao ju je na vodenom krevetu kako posmatra uveano sunce. Ona klimnu kada ju se pozdravio. Mnogo asova kasnije jo se nije pome rila. Luis poku a da je navede na razgovor. Nije uspeo. Upirala se da zaboravi c elokupnu svoju pro lost. Prona ao je bolji nain da joj se pribli i kada je poku ao da joj objasni fiziko stanje stvari. Znala je pone to iz fizike. Nije imao pristupa do kompjutera Igle i hologramskih pogodnosti, tako da je dijagrame crtao po zidovima. Mnogo je mahao rukama. Izgleda da je razumela. Druge noi po to se vratio, probudio se i ugledao je kako sedi prekr tenih nog u na vodenom krevetu i posmatra ga zami ljeno, dr ei reflektorski laser u krilu. Sreo je njen staklasti pogled, mahnuo rukom nekoliko puta kru no kako bi se preokrenuo i nastavio da spava. Probudio se sledeeg jutra, ali bilo je svejedno. Tog popodneva on i Harkabiparolin posmatrali su buktinju kako se uzdi e sa sunca, kako se prote e sve dalje, dalje i dalje. Veoma su malo govorili. EPILOG Jedan falan kasnije: deset rotacija Prstenastog sveta. Daleko uz luk Prstenastog sveta dvadeset jedan plamen svea jarko je sijao , jarko poput korone superaktivnog sunca koja se pojavljuje oko ivica nekog senk ovitog kvadrata. Igla je jo bila zakopana u bazaltu ispod Karte Marsa. Posada Igle imala j e uvid u spoljna zbivanja posredstvom hologramskog prozora koji je dobijao sliku sa kamera na sondi. Sonda je bila dovedena do stenovite ivice Karte Marsa, na u gljen-dioksidni sneg gde je Marsovci verovatno nee dirati. Izmeu dva reda plamenova svea, biljke, ivotinje i ljudi e pomreti. Neizmerno mno tvo biljaka spram koga bi ljudski svemir izgledao prazan, poee da vene i da neo bilno izrasta. Insekti i ivotinje e se razmno avati, ali e se potomci razlikovati od predaka. Valavirgilin e se pitati za to je umro njen otac, za to ona tako esto povraa, da li je to deo op teg prokletstva i ta li preduzima ovek zvezdanog naroda u vezi s tim? Ali ni ta od toga nije se videlo sa razdaljine od pedeset sedam miliona mi lja. Videli su samo plamenove Basardovih sabirnih mlaznika kako sagorevaju obogae no gorivo. "Drago mi je to mogu da objavim", ree Poslednji, "da se sredi te mase Prsten astog sveta vraa prema suncu. U narednih est do sedam rotacija mo emo vratiti meteor sku odbranu u polo aj u kome smo je na li - da puca na meteore. Pet procenata visins kih mlaznika bie dovoljno da odr ava ustrojstvo na mestu." Hmii zadovoljno zabrudna. Luis i Graditelji gradova nastavi e da netremice posmatraju hologram koji je sijao u dubini crnog bazalta. "Pobedili smo", rele Poslednji. "Luise, postavio si pred mene zadatak ija se veliina mo e jedino uporediti sa samom izgradnjom Prstenastog sveta i stavio si moj ivot na kocku. Mogu da prihvatim tvoju bahatost sada kada smo pobedili, ali ima granica. estitae mi ili u ti presei dovod vazduha." "estitam", ree Luis Vu. ena i deak koji su stajali sa njegove leve i desne strane poe e da plau. Hmii frknu. "Pobedniku pripada pravo da se naslauje, u najmanju ruku. Da li vas brinu mrtvi i umirui? Oni koji su vredni va eg po tovanja sigurno bi bili dobr ovoljci." "Nisam im pru io priliku. uj, ne tra im od tebe da se osea krivim..." "A i za to bih? Ne elim da vream, ali mrtvi i umirui su svi hominidi. Oni nis u pripadnici tvoje vrste, Luise, a jo manje moje ili vrste Poslednjeg. Ja sam jun ak. Spasao sam ne to to je ravno dvama naseljenim svetovima, a njihova populacija j e od moje vrste ili bar nalik na nju." "U redu, shvatam." "A sada, uz pomo razvijene tehnologije, nameravam da stvorim carstvo." Luis uhvati sebe kako se osmehuju. "Svakako, za to da ne? Na Karti Kzina?" "Razmi ljao sam o tome. Ali ini mi se da mi se vi e dopada Karta Zemlje. Tila

nam je rekla da kzini-istra ivai vladaju Kartom Zemlje. Po duhu oni bi mogli vi e po dseati na moje sunarodnike, osvajae svetova, nego dekadentni itelji sa Karte Kzina. " "Zna , verovatno si u pravu." " ta vi e, oni sa Karte Zemlje ispunili su drevni san mog naroda." "Oh?" "Osvajanje Zemlje, idiote." Pro lo je dosta vremena od kada se Luis poslednji put nasmejao. Porobljava nje ravniarskih majmuna! "Sic transit gloria mundi. "Kako namerava da stigne tamo?" "Ne bi trebalo da predstavlja nikakvu naroitu ve tinu osloboditi Iglu i vra titi je na Mons Olimpus..." "Brod je moj", ree Poslednji blago, ali mu glas ipak presee Hmiija. "I kon trole su moje. Igla ide kuda ja hou." U Hmiijevom glasu javi se estina. "A gde bi to trebalo da bude?" "Nigde. Ne oseam naroitu potrebu da se pravdam", ree Poslednji. "Ti nisi od moje vrste i kako mi mo e nauditi? Da li e ponovo da sagori moj hiperpogonski motor? Pa, ipak, saveznici smo. Objasniu." Hmii se uspravio uz prednji zid, pokloniv i lutkaru svu svoju pa nju. Kand e s u mu bile izvuene. Krzno mu se nakostre ilo na vratu. Prirodno. "Prekr io sam tradiciju", ree Poslednji. "Nastavio sam da delam kada je smr t mogla da me stigne u svakom trenutku. Moj ivot je bio na kocki gotovo dve dekad e u toku kojih je rizik rastao gotovo asimptotiki. Sa rizikom je gotovo, prognan sam, ali iv. elim da se odmorim. Mo e li da prihvati moju potrebu za dugim odmorom? Te k o da u se igde vi e bolje oseati nego na Igli. Moj brod je bezbedno zakopan u steni, izmeu dva sloja skrita koji se po jaini mogu meriti sa samim trupom Igle. Imam mi r i sigurnost. Ako kasnije osetim potrebu za istra ivanjem, milijardu kubnih milja sredi ta za opravke Prstenastog sveta nalaze se odmah iza vrata. Nalazim se tamo gde elim da se nalazim i tu u ostati." Luis i Harkabiparolin upra njavali su ri atru te noi. (Ne: vodili su ljubav) Nisu to inili izvesno vreme. Luis se bojao da je ara nestalo. Posle mu je rekla. "Parila sam se sa Kavaresksenjajokom." Primetio je. Ali ona je mislila trajno, zar ne? "estitam." "Ovo nije mesto za podizanje deteta." Nije se trudila da ka e trudna sam. Svakako da je bila trudna. "Graditelja gradova mora da ima svuda po Prstenastom svetu. Mogli biste se smestiti bilo gde. U stvari, eleo bih da poem sa vama", ree Luis. "Spasli smo sv et. Svi emo biti junaci, pod pretpostavkom da nam iko poveruje." "Ali, Luise, ne mo emo otii! Ne mo emo ak ni disati na povr ini, skafandri su na m u dronjcima, a mi se nalazimo usred Velikog okeana!" "Nema razloga za oajavanje", ree Luis. "Govori kao da smo ostavljeni goli i zmeu Magelanovih oblaka. Igla nije na jedini transport. Ima na hiljade tih lebdeih diskova. Postoji i svemirska letelica toliko velika da je Poslednji razabrao nje ne pojedinosti na dubinskom radaru. Nai emo ne to izmeu." "Da li e tvoj dvoglavi saveznik poku ati da nas zaustavi?" "Naprotiv. Poslednji. Slu a li?" Tavanica ree: "Da". A Harkabiparolin poskoi. Luis ree: "Nalazi se na najsigurnijem moguem mestu na Prstenastom svetu. Sa m si tako rekao. Najnepredvidljiviju pretnju trebalo bi da predstavljaju tuinci n a tvom vlastitom brodu. Kako bi ti se svidelo da nas se otarasi ?" "Veoma. Imam neke predloge. Da probudim Hmiija?" "Ne. Razgovaraemo sutra." Upravo na samoj stenovitoj ivici, voda je poinjala da se kondenzuje. Odat le je tekla nani e. Postala je uspravna reka, vodopad visok dvadeset milja. Dno je predstavljalo more magle koje se prostiralo stotinama milja ka puini. Kamera na sondi koja je bila upravljena niz stranu Karte Marsa nije im p okazivala ni ta do vode koja se obru ava i bele magle. "Ali pod infracrvenom svetlo u slika je drugaija", ree Poslednji. "Posmatrajt e..."

Magla je krila brod. Uzak trougao broda udno projektovanog. Bez jarbola. Samo trenutak, pomisli Luis. Dvadeset milja ispod... "Ta stvar mora da je dugaka i tavu milju!" "Pribli no", slo i se Poslednji. "Tila nam je rekla da je ukrala jednu kzins ku kolonizatorsku lau." "U redu." Luis ve be e odluio, napreaac. "Izdvojio sam jedan neo teen deuterijumski filter sa sonde koju je Tila kas nije uni tila", ree Poslednji. "Mogu taj brod snabdeti gorivom. Tilino putovanje bi lo je naporno, ali va e ne mora da bude. Mo ete poneti lebdee diskove radi istra ivanja kao i robu za razmenu kada stignete do obale." "Dobra ideja." "Da li bi eleo ispravan draud?" "Nemoj me vi e nikada to pitati!" "U redu. Odgovor ti je neodreen." "Tano. Mo e li skinuti dva prenosna diska sa Igle i postaviti ih na brod? To bi nam veoma pomoglo ako dospemo u ozbiljnu nevolju." On vide lutkara kako gled a sam sebe u oi i dodade: "To bi moglo spasti i tvoj ivot. Negde se nalazi jo jedan za titnik koji sada, zahvaljujui nama, nee morati da napusti Prstenasti svet." "Mogu to da uinim", ree Poslednji. "Pa, je li to odgovarajue sredstvo da se stigne do kopna?" Hmii ree. "Da. Dugo putovanje... putovanje od stotinu hiljada milja. Luis e, tvoj narod smatra da je putovanje morem pogodno za odmor." "Na ovom moru vi e je verovatno da e biti zabavno. Neemo morati da idemo pra vo u smeru okretanja. Postoji Karta nekog nepoznatog sveta u smeru suprotnom od smera okretanja, a na tu stranu put je gotovo dvostruko krai." Luis se nasme i Grad iteljima gradova. "Kavaresksenjajok, Harkabiparolin, kako bi bilo da neposredno ispitamo neke od legendi? A mo da i da ih stvorimo nekoliko."